Dnevnik 7.februar 2010. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

7. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22624 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Ko{ava, led, grejawe

NASLOVI

m y

struja pukla, oladilo

INTERVJU NEDEQE

Jovan Adamov str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Najgora mogu}a zimska kombinacija - sneg, jak vetar i poledica, sru~ila se ju~e na Srbiju. Prema izve{taju AMS, saobra}aj na ve}ini puteva u Srbiji kao i po gradskim saobra}ajnicama bio je ote`an, ali ni{ta lak{e nije bilo ni pe{acima koji su bili prinu|eni da hodaju po zale|enim trotoarima. Nevreme je donelo i dodatnu muku Novosa|anima. Naime, ju~e je dobar deo dana polovina glavnog grada Vojvodine, usled kvara na elektromre`i, bila bez struje, ali i bez centralnog grejawa. str. 17

TURIJA

Kobasicijada str. 8

Hladno sa snegom

PREMIJERA U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU

REPORTA@E

Tajne Viryinije Vulf

UPOTREBA @IVOTA

Pisma sa Obedske bare [OROM, S BOROM

Foto: B. Lu~i}

Najvi{a temperatura 2 °S

Na sceni “Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta sino} je premijerno izvedena dramska predstava “Tajni dnevnik Viryinije Vulf” u re`iji Milene Pavlovi} - ^u~ilovi}, ina~e pozori{ne i filmske glumice iz Beograda. U ulozi Viryinije Vulf je na{a poznata dramska umetnica Gordana

\ur|evi} - Dimi}, uz koju igraju i Aleksandar Gajin, Gordana Jo{i} Gajin, Gordana Kamenarovi}, Jovana Stipi}, Milan Kova~evi}, Milica Gruji~i}, Jelena Antonijevi}, Strahiwa Milovac, Tijana Maksimovi}, Radoje ^upi}, Marija Medenica, Jovana Mi{kovi} i Strahiwa Bojovi}. N. P-j.

str. 12–15

S P O R T

FED KUP: SRBIJA - RUSIJA 1:1

NO]AS FINALE SUPERBOLA

DANAS @REB ZA EURO

Budi{a, buva, [erif i ^ika str. 8 i 9

nedeqa7.februar2010.

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA VUK JEREMI]

Politika vojne neutralnosti Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je FoNetu u Minhenu da Beograd ne}e ~initi korake koji vode ka svrstavawu u NATO, niti bilo koji drugi vojni savez, ali }e na odràvawu mira i stabilnosti sara|ivati sa alijansom i svim drugim akterima na Zapadnom Balkanu. Od ogromne je va`nosti u na{em diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija na Kosovu bude diskutovana na najvi{em nivou, ocenio je Jeremi}, koji u~estvuje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji - prema wegovim re~ima, najva`nijem ovogodi{wem skupu posve}enom bezbednosti. „Politika vojne neutralnosti se ne}e mewati. Vlada Srbije ne}e ~initi korake koji vode ka svrstavawu u NATO, niti neki drugi vojni ili odbrambeni savez. To ne zna~i da ne}emo najbliè mogu}e sara|ivati sa NATO i svih drugim akterima na Zapadnom Balkanu na odràvawu mira i stabilnosti“, izjavio je Jeremi}.

On je izrazio zabrinutost za mir i stabilnost na Kosovu, „naro~ito posle najava da bi moglo do}i do jednostranih i nelegalnih akcija na severu Kosova“. „Od ogromne je va`nosti u na{em diplomatskom nastupu da bezbednosna dimenzija na Kosovu bude diskutovana na najvi{em nivou u me|unarodnoj areni. Ovo je takva prilika, najva`nija bezbednosna konferencija ove godine. Glavna tema mojih razgovora bi}e bezbednost na Zapadnom Balkanu, pogotovo Kosovu“, rekao je Jeremi}. On je u Minhenu odr`ao sastanke se {efovima diplomatija Turske i Azerbejxana Ahmetom Davutogluom i Elmarom Mamadijarovom, a najavqeno je da }e razgovarati i sa ministrima spoqnih poslova Nema~ke i Rusije Gvidom Vesterveleom i Sergejom Lavrovom. Ovogodi{wi skup u Minhenu posve}en je budu}nosti evropske i svetske bezbednosti i strategiji i misijama NATO.

OCENA VOJNIH ANALITI^ARA

Nova doktrina Moskve poruka Beogradu Nova ruska vojna doktrina, prema kojoj je {irewe NATO ozna~eno kao najzna~ajnija pretwa po bezbednost Rusije, predstavqa jasnu poruku te zemqe dr`avama koje razmi{qaju da li da postanu ~lanice Severnoatlantskog saveza, ukqu~uju}i i Srbiju, sla`u se u oceni vojni analiti~ari.

dice zbog toga {to se nalazi razapeta izme|u interesnih grupa koje su za NATO i sna`nih interesnih grupa koje bi `elele da razviju neke paralelne oblike saradwe a koji su pokazali da su okrenuti ka Moskvi“, rekao je Radi}. On podse}a da je, u stvarnosti, front {irewa NATO ka isto-

FDB: Rusija nema pravo da ucewuje Forum za bezbednost i demokratiju (FDB) izrazio je razo~arewe i zabrinutost zbog izjava ruskog ambasadora koji je sada{wu politiku Rusije prema Kosovu doveo u vezu sa raspravom da li Srbija treba da postane ~lanica NATO. „Zabrinutost FBD tim je ve}a jer te izjave, izre~ene toboè tonovima prijateqskog opomiwawa ili zami{qenosti i is~u|avawa, mogu dovesti u pitawe odràvawe percepcije i prakse prijateqskih odnosa Rusije i Srbije. Smatramo krucijalnim po budu}nost i bezbednost zemqe da se nepristajawe Srbije da bude ucewivana nere{enim statusom Kosova u jednakoj meri odnosi i na Rusiju“, navodi se u saop{tewu. Ta nevladina organizacija smatra da se pitawe odnosa Srbije prema NATO mora re{iti u interesu srpskog naroda i dràve, koja je suverena i u odnosu na Moskvu. „Zato FBD ukazuje kako }e istinski prijateqi Srbije podràvati upravo takve principe i stavove, i to bez opomena, uslovqavawa ili ucena“, navodi se. U izjavi agenciji Beta, vojni analiti~ar Aleksandar Radi} je ocenio da skora{we izjave ruskog ambasadora da Srbiji nije mesto u NATO pokazuju da }e iz Moskve prema Beogradu ubudu}e da se {aqu jasni signali da Srbija, ukoliko èli da bude saveznica Rusiji, ne sme da postane ~lan tog vojnog saveza. „To }e za Srbiju imati ozbiqne posle-

ku oti{ao daleko od nas ali da je Srbija zate~ena u toj situaciji i da }e, zbog toga, biti pod ozbiqnim pritiskom dve strane. Vojni komentator lista Politika Miroslav Lazanski ocenio je da je najnovija ruska doktrina pokazala da situacija oko {irewa NATO na istok postaje ozbiqna i kao primer naveo Rumuniju gde }e sada

ameri~ke instalacije raketnog {tita postati legitimna meta ruskih nuklearnih raketa. „Situacija postaje veoma ozbiqna. NATO {irewe na istok u Rusiji se doìvqava kao pretwa nacionalnim interesima i doktrina odgovara na taj potez tako {to sve zemqe koje su u{le ili imaju nameru da u|u u taj savez postaju legitimna meta. Nema zezawa“, rekao je Lazanski agenciji Beta. Lazanski je podsetio da je NATO prevashodno vojni savez a ne dobrotvorna i mirotvorna nevladina organizacija i da je normalno da Rusija wegovo {irewe prema svojim granicama shvata kao pretwu svojim nacionalnim interesima. „To je vrlo jasna poruka Moskve. To {to je to, na posredan na~in, i poruka Srbiji, to nije problem Moskve nego Srbije i svih onih koji ho}e ili ne}e da u|u u NATO, a na nama je da izaberemo. To je isto kao kada u|ete u avion, vi svesno preuzimate rizik da taj avion moè i da padne“, rekao je Lazanski. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je u petak, 5. februara, novu vojnu doktrinu Rusije prema kojoj je {irewe NATO na prvom mestu liste spoqnih pretwi po bezbednost zemqe. U dokumentu se navodi da Rusija zadràva pravo da koristi nuklearnu silu u odgovoru na nuklearni napad.

Prenos posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovi}a Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} najavio je u Londonu da }e posmrtni ostaci politi~ara, kwièvnika i publiciste Slobodana Jovanovi}a biti preneti u Srbiju. To je na{a dràvna i moralna obaveza, a Ministarstvo za dijasporu }e dati punu logisti~ku i svaku drugu podr{ku da se taj civlizacijski ~in {to pre dogodi, rekao je Sre}kovi} na godi{woj Skup{tini Srpskog saveta Velike Britanije. Sre}kovi} je tako|e najavio da }e u junu Ministarstvo za dijasporu dodeliti nacionalno priznawe u oblasti politike koje }e nositi naziv po Jovanovi}u, predsedniku kraqeve vlade u izgnanstvu i dràvniku koji je umro u Londonu 1958. godine. Ministar za dijasporu na skupu je ukazao da je Velika Britanija decenijama bila „sigurna ku}a“ za mnoge srpske velikane - od Patrijarha Gavrila Doì}a i Vladike Nikolaja Velimirovi}a, preko Kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, pripadnika Ravnogorskog pokreta, Crwanskog i Borislava Peki}a.

DNEVNIK

c m y

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE BO@IDAR \ELI]

DS nema ni{ta protiv rekonstrukcije vlade Potpredsednik Vlade i funkcioner Demokratske stranke (DS) Bo`idar \eli} izjavio je da DS nema ni{ta protiv rekonstrukcije Vlade Srbije, ali da je za to potreban konsenzus ~lanica vladaju}e koalicije. Potpredsednik \eli} je gostuju}i na TV B92 rekao da ove godine ne}e biti izbora, a da „nije nemogu}e da unutar vladaju}e koalicije“ bude pri~e o rekonstrukciji Vlade. \eli} je rekao da smatra da bi mawa vlada bila funkcionalnija i ukazao da je neka evropska praksa, koja je dobra, da na sredini mandata do|e do odre|enih promena koje mogu dati novi elan i osve`ewe. Potpredsednik vlade je kazao da o rekon-

Srbija prva kod novog komesara EU

strukciji vlade nije bilo formalnih razgovora, ali da je pozicija DS da bi, ukoliko postoji konsenzus, bilo po`eqno napraviti funkcionalniju vladu.

Bajatovi} podelio 6,5 miliona dinara Generalni direktor „Srbijagasa“ Du{an Bajatovi} uru~io je humanitarne donacije u iznosu od 6,5 miliona dinara, kao pomo} za 25 ugro`enih pojedinaca i porodica, De~ijoj bolnici u Tir{ovoj, Porodili{tu u Novom Sadu, De~ijem selu u Sremskoj Kamenici i KCB „Dragi{a Mi{ovi}“. Bajatovi} je tom prilikom rekao da se radi o li~nom ~inu, jer je odlu~io da sredstva koja je primio na ime ~lanstva u Upravnom odboru preduze}a „Jugorosgas“ i odlu~io da ih podeli u humanitarne svrhe. U oktobru ove godine, Bajatovi} je najavio da }e u humanitarne svrhe podeliti jo{ pet miliona dinara, po{to na ime ~lanstva u Upravnom odboru „Jugorosgasa“ mese~no prima oko 8.000 evra. Bajatovi} je rekao da on nije

bio za to da se od ove donacije pravi medijski doga|aj, ali su ga kolege iz „Srbijagasa“ ubedili da to treba uraditi, u ciqu propagirawa solidarnosti me|u

Ili} na ku}nom le~ewu Lider Nove Srbije (NS) Velimir Ili} napustio je Klini~ki centar, gde je bio zadr`an na le~ewu posle napada u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, potvrdila je portparol NS Dubravka Filipovski. Ili} }e biti pod stalnim nadzorom lekara, rekla je Filipovski agenciji Beta. Velimira Ili}a je u Knez Mihailovoj ulici napao Dejan S, dok je okupqenim novinarima davao izjavu povodom akcije prikupqawa potpisa za vanredne izbore u Srbiji. Policija je uhapsila napada~a i istraga je u toku.

SNS osudila napad Srpska napredna stranka (SNS) osudila je u saop{tewu napad na lidera Nove Srbije Velimira Ili}a, koji naziva vandalskim, tra`e}i od vlasti da otkriju {ta su pravi razlozi i motivi ovog doga|aja. U saop{tewu SNS naziva licermernim {to vlast i mediji za napad osu|uju Ili}a, umesto napada~a na wega. Postavqa se pitawe, napomiwe SNS, da li bi vlast odgovorila na isti na~in i da je napadnut neki od wenih ~elnika. U saop{tewu SNS od vlasti zahteva da omogu}e gra|anima Srbije da budu bezbedni i slobodni i ne strepe od fizi~ke odmazde zbog druga~ijeg mi{qewa.

Pelevi} tu`io funkcionere SRS-a Funkcioner SNS-a Borislav Pelevi} podneo je krvi~nu prijavu protiv troje funkcionera SRS-a zbog toga {to su ga, kako je navedeno, la`no optu`ili za ratni zlo~in. U saop{tewu Svetozara Vuja~i}a, koji se predstavio kao Pelevi}ev punomo}nik, navedeno je da je krivi~na prijava podneta protiv Gordane Pop Lazi}, Marine Ragu{ i Petra Joji}a. Radikali su protiv Pelevi}a ranije

podneli krivi~nu prijavu Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine zbog navodnog ratnog zlo~ina u Zvorniku, u aprilu 1992. godine. Pelevi} je rekao da aprila 1992. nije bio u Zvorniku nego u manastiru Krka, gde je bogoslove obu~avao borila~kim ve{tinama i baratawu oru`jem. Prema Pelevi}evim re~ima, brojni svedoci mogu da potvrde da je u to vreme bio u manastiru.

Lutovac jo{ na konsultacijama

Moralna obaveza: Slobodan Jovanovi} je umro u izgnanstvu 1958. godine u Londonu

Potpredsednik Vlade Boìdar \eli} rekao je da }e novi komesar za pro{irewe EU [tefan File ugostiti delegaciju Srbije u ~etvrtak, odmah po stupawu na du`nost. Delegacija Srbije }e biti prvi skup zvani~nika jedne dràve – pretedenta za ~lanstvo u EU, koju }e, odmah po stupawu na du`nost u Briselu, ugostiti novi komesar za pro{irewe EU [tefan File, rekao je za B92 potpredsednik vlade Boìdar \eli}. Kako nagla{ava \eli}, planirano je da se delegacija Srbije sa Fileom u Briselu sastane slede}eg ~etvrtka.

U Vladi Srbije jo{ ne otkrivaju kada bi ambasador Zoran Lutovac, koji je iz Crne Gore povu~en na konsultacije, mogao da se vrati na redovnu du`nost u Podgorici. U me|uvremenu, kako pi{u Novosti, on svakog dana dolazi na posao u svoju mati~nu direkciju u Ministarstvu spoqnih poslova u

Beogradu. Prema diplomatskoj praksi, kada se diplomata povu~e na konsultacije to najmawe traje mesec dana, ~ime se demonstrira neslagawe sa potezom dr`ave doma}ina. Vlada Srbije Lutovca je povukla na konsultacije nakon uspostavqawa diplomatskih odnosa Podgorice i Pri{tine.

qudima, podsetiv{i da je pre stupawa na funkciju u „Jugorosgasu“ obe}ao da }e organizovati humanitarnu akciju ove vrste i to je bilo samo pitawe dana.

Poseta grobqima Na prve zadu{nice tokom ove godine, na pravoslavnim grobqima na Kosovu i Metohiji ju~e je bilo nekoliko hiqada Srba, me|u wima i prili~an broj raseqenih posle rata 1999. Prilikom dolaska i odlaska raseqenih Srba koji su bili u pratwi pokrajinske policije incidenata nije bilo. Srbi su na grobove svojih ro|aka i prijateqa do{li samostalno ili organizovano. Na pri{tinsko grobqe najve}a grupa je do{la organizovano iz Beograda i Ni{a, a prevoz im je obezbedilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Srbi koji su na zadu{nicama u Pri{tini, uo~ili su da nema dodatno poru{enih nadgrobnih spomenika. Ve} poru{eni spomenici su delo vandala iz ranijih godina.

\uki} - Dejanovi}: Druge aktivnosti Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da vreme vanrednog zasedawa, kada se plenarne sednice ne odràvaju, koristi da svakodnevno obavqa druge aktivnosti, razgovara sa ambasadorima i poseti parlamente drugih dràva. Ona je Tanjugu rekla da svakodnevne aktivnosti obavqa „nekada u parlamentu, a nekada van wega“ i najavila posetu Slova~koj 8. i 9. februara, gde }e se sresti sa kolegama i dràvnim rukovodstvom te zemqe. Zatim }u, ne{to kasnije, oti}i u Zagreb“, rekla je \uki}-Dejanovi}. Ona je navela da }e u Zagrebu u~estvovati na sastanku predsednika delegacija Interparlamentarne unije Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, dodaju}i da je, po funkciji, predsednik delegacije srpskog parlamenta.

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

INTERVJU NEDEQE

EVROPSKE SUDIJE I TU@IOCI O SRPSKOM PRAVOSU\U

JOVAN ADAMOV, KOMPOZITOR

„Tobogan” je i danas neprevazi|en rvo je bio u neverici, zatim pomislio da je gre{ka {to je na spisku “pa mo`da bude, a mo`da i ne bude”. Ovako je kompozitor Jovan Joca Adamov reagovao na vest da je dobitnik Februarske nagrade Novog Sada. Gotovo da ne postoji ànr ili manifestacija u kojima se nije oprobao, od xeza do zabavwaka, od malih do velikih bina. Za sebe kaè da je radoholi~ar, i kada ga ne zovu, on izmi{qa pa nudi. Veli da kad ~ovek mnogo radi postoji opasnost da u|e u {ablon, zbog ~ega mu je opus toliko raznovrstan. “Ne jedete uvek torte, nego ima i {trudli i krofnica, da ne bude monotono”, kaè. Davno je rekao da je Novi Sad nekada bio grad xeza, a danas potao grad kontrasta, a mi ga prvo pitamo da li je on kompozitor kontrasta? - Mo`da, zbog {irokog poqa delovawa - organizaciono i autorski. z Upoznao sam vas kao de~ak gledaju}i “Muzi~ki tobogan”, u kakvom su poloàju dana{wi klinci? - [teta {to nema sli~nih sadràja, {to mi “Toboganom” nismo motivisali nove stvaraoce da nas prevazi|u. Mislim da je “Tobogan” i danas neprevazi|en. Sre}a je da }emo snimati ponovo. z I vi i Miwa Subota? - Da, bi}u muzi~ki urednik i dirigent, Miwa }e biti voditeq i autor. z Svirate kontrabas, gde leì wegova magija? - To je ~udo od instrumenta. Igrom slu~aja sam uzeo da ga sviram, u~io sam violinu pa

z Nesposobwakovi}i o sudbini, a o muzi~kom obrazovawu i ukusu...? - To je sada veliki biznis i opet je problem besparice. Za sve ~estito treba neka svota. Ili da radio - televizija i institucije kulture poguraju alternativne sadr`aje. Sva sre}a da postoje rokeri koji sviraju, to razvija svest da treba da se udru`imo i radimo ne{to drugo. z A uloga {kole? - To opet spada pod temu „mladih nacista“. Mi u Novom Sadu nemamo dom omladine, nemamo koncertnu dvoranu u gradu. Egzit, protiv kojeg ni{ta nemam, je dobio milion i po evra, ne treba biti pametan napraviti ne{to kad vam neko pokloni. Da

z Goran Davidovi} zvani Firer je nedavno uhap{en u Nema~koj, kako ravnicu o~istiti od neonacizma? - To je pitawe za nekog ko se bavi sociologijom, ali mislim da, osim osude takvih pojava, treba razmisliti na koji se na~in bavimo mladima, {ta im nudimo da ih odvratimo od takvih stvari. Qudi bi tada prosto rekli “fuj” i ne bi se stvorila kriti~na masa za mobilizaciju jo{ vi{e wih. z Novi Sad ima nekoliko gradova pobratima, u kom bi najradije `iveli? - Ne razmi{qam da negde idem, lepo mi je gde me lepo prime. Bio sam u nekoliko gradova pobratima, draga mi je Bawa Luka jer su prijatni qudi i vole da istaknu da su pobratimi Novog Sada. To je lep ose}aj, kada te u startu prime, iako ste nepoznati.

@ivi ìvot i bez „Fejsbuka” Prethodni gost “intervjua nedeqe” glumac Radoje ûpi} pitao je “na nevi|eno” Jovana Adamova ima li ìvota bez “Fejsbuka”? - Kako da ne. Mene ima na “Fejsbuku”, ali je neko u moje ime to napravio. Stalno mi se javqaju, da li primam prido{le, ali ne odgovoram jer nije na moje ime. To je duh vremena. Bojim se da te stvari nekad zadiru u privatnost, mada, bilo bi ru`no da kaèm da ta dostignu}a nisu dobra, ko voli neka izvoli. Ali ima ìvota... sam morao da uzmem uporedni predmet. Ima mo}an zvuk, on je fundament velikih orkestara. Osim ritmi~ki, osnova je za harmonsku postavu, pomaè bubwu i osnova je svim ostalim instrumentima. z Rekli ste da je Novi Sad sve mawe panonski grad? - Jeste panonski jer je tu lociran, ali duh vremena je takav i on poprima elemente velegrada. Mawe je pitom, postaje è{}i, nije vi{e onako lalo{ki.

z Pratite li pri~u o Muzeju moderne umetnosti Vojvodine i problemima koji ga susti`u? - Ne pratim dovoqno jer me malo ima u Novom Sadu, mnogo sam u zemqama u okru`ewu, ali me novine sa~ekaju. Novom Sadu tako ne{to treba, svaki grad koji ima duboku kulturnu tradiciju mora na tome da poradi, ali da ne bude na nepristupa~nim memstima. I ovako qudi vi{e idu u megamarkete nego muzeje.

z @iveli ste u ulici Laze Tele~kog, kako vam ona danas izgleda? - Bio sam podstanar tamo. Nije bilo ni~eg zna~ajnog, u me|uvremenu je postala urbani deo grada i podse}a na ritam kojim on di{e. z A leti, kada je zakr~ena? - Super mi je, u svakom evropskom gradu imate stisnute uli~ice gde qudi vole jo{ vi{e da se stisnu, ne idu na bulevare. Prisniji je kontakt, upoznaju se qudi, doìvqavaju ~udesnu atmosferu druèwa. z Kao profesionalcu, kako vam je zvu~ao poku{aj stapawa “Boè pravde” i “Oj, svijetla majska zoro”? - Katastrofa (smeh). Da se spoje nespojive stvari. Drugi su to obi~aji koji se obeleàvaju na kulturnom nasle|u. To je bilo najlak{e, da ne uvredi{ nikoga. z Da li bi va{e obrazloèwe moglo biti odgovor i na pitawe “kakva je dràva SCG bila”? - Upravo tako. I tada su bili izraèni rogovi i obi~nim qudima je bilo vidqivo da je to nova realnost i da se mora odigrati druga~ija partija {aha, umesto da zavla~e gra|ane i tro{e novce i energiju. z Jo{ malo pa decenija od 5. oktobra, da li se ose}ate izneverenim? - Ja sam vi{e o~ekivao. Ne u politi~kom smislu, nego boqi ìvot. Ne mislim da je ekonomska kriza toliko kriva, ima puno nekvalifikovanih qudi koji odlu~uju o na{oj sudbini.

Nejasni kriterijumi reizbora

Evropsko udruèwe sudija i tuìlaca za demokratiju i slobodu (MEDEL) ocenilo je da je reizbor sudija i tuìlaca u Srbiji obavqen na netransparentan na~in, jer, kako su naveli, nije jasno na koji na~in su su primewivani kriterijumi za izbor. „MEDEL izraàva duboku zabrinutost zbog ~iwenice da odluke Vrhovnog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca ne sadrè pojedina~na obja{wewa zbog ~ega neke sudije i tuìoci nisu izabrani“, rekla je predstavnica tog udruèwa i sudija iz Holandije Tamara Trotman na konferenciji za novinare u Beogradu. Trotman je ocenila da na~in na koji je obavqen reizbor sudija i tuìlaca u Srbiji ostavqa mnoga otvorena pitawa, pre svega kako su primewivani kriterijumi za izbor. Ona je navela da predstavnici MEDEL-a znaju da su neke sudije koje nisu izabrane podnele àlbu Ustavnom sudu Srbije, kao i da ~ekaju da vide ishod toga. Trotman je dodala i da se neki od tih sudija mogu

sprovela na na~in na koji je to u~inila Srbija. Kluni je rekao da je lo{e to {to neizabrane sudije i tuìoci nisu dobili pojedina~a obrazloèwa zbog ~ega je doneta takva odluka. Kluni je naveo da se nada }e Srbija sama re{iti probleme nastale reizborom sudija i tuìlaca pre nego {to to pitawe bude izneto pred evropske institucije. Sudija iz Nema~ke Tomas Gudat je, na pitawe novinara da li se sada dovode u pitawe presude sudija koji nisu izabrani, rekao da to nije mogu}e, ali da svakako ostavqa „gorak ukus u ustima“. Predstavnici MEDEL }e se, kako su najavili, konsultovati sa evropskim institucijama i nakon toga }e doneti odluku o daqim koracima u vezi sa situacijom u pravosu|u Srbije. Oni su najavili i da }e Venecijanska komisija u martu izneti mi{qewe o reformama pravosu|a u Srbiji. Na konferenciji za novinare u Beogradu su bili i predsednica Dru{tva sudija Srbi-

Sudije mogu da razgledaju dokumentaciju

meni daju te pare, na ledini kraj grada bih napravio koncertnu dvoranu, dr`ava bi ubirala porez a mladi bi imali gde da nastupaju. z Da li je vi{e propao standard ili moral? - I jedno i drugo. To nije jednostavna pri~a... Deca u karikaturi od muzike, na jednoj televiziji s nacionalnom frekvencijom koja je postala sinonim za neukus vide ne{to {to im je nedostupno, naro~ito devoj~ice. Misle, kada bi oni to postali, makar i to pevali, lep{e bi izgledali, imali bi boqu pro|u u okru`ewu. z Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je va{ kolega, koliko bi to moglo biti va`no? - To zna~i da nije ku~e od ju~e. On je afirmisan i dobar kompozitor, ~ovek sa zna~ajnom autorskom biografijom. Igor Mihaqevi}

Sve zainteresovane sudije koje nisu izabrane na op{tem izboru mogu, kao i do sada, da razgledaju dokumentaciju na osnovu koje je Visoki savet sudstva (VSS) doneo odluke o izboru sudija i da imaju uvid u svoj personalni list, re~eno je Tanjugu u VSS. Zainteresovanim sudijama koje nisu izabrane na prethodnom oglasu za op{ti izbor sudija u Srbiji, bilo je i do sada omogu}eno da razgledaju dokumentaciju na osnovu koje je VSS odlu~ivao o izboru sudija, i mogli su da imaju uvid u svoj personalni list“, precizirala je portparol Saveta Vesna Dabi}. Portparol Dabi} je istakla da sudije mogu da imaju uvid samo u svoj li~ni list, a ne i u podatke iz personalnih listova drugih sudija, po{to je to slu`bena tajna. „Sudijama je bila dostupna i sva ostala dokumentacija na osnovu koje je VSS doneo svoje odluke o izboru sudija, kao {to su statisti~ki podaci, podaci o aùrnosti i svi ostali koji postoje u administrativnoj kancelariji Visokog saveta, a odnose se na sproveden postupak op{teg izbora“, naglasila je Dabi}eva. àliti Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. Govore}i o tome da Visoki savet sudstva nije sudijama koje nisu izabrane dao obja{wewa zbog ~ega je doneo takvu odluku, Trotman je podsetila na preporuku Venecijanske komisije iz juna 2009. po kojoj sudija koji ima stalnu funkciju moè da bude smewen samo u obrazloènom postupku. Tuìlac iz Portugala Antonio Kluni, koji je potpredsednik MEDEL-a i ~lan Konsultativnog ve}a evropskih tuìlaca, rekao je da mu nije poznato da je ijedna evropska dràva reformu pravosu|a

je Dragana Boqevi} i predsednik UO Udruèwa tuìlaca Srbije Goran Ili} koji su ponovili zamerke na na~in na koji je obavqen izbor sudija i tuìlaca. Predstavnici MEDEL-a su, koji u Srbiji borave u dvodnevnoj poseti, razgovarali su o reformi pravosu|a sa predsednicom Visokog saveta sudstva Natom Mesarovi}, kao i sa predstavnicima Dru{tva sudija Srbije i Udruèwe tuìlaca i predstavnicima advokatskih komora Srbije i Beograda, kao i dekanima pravnih fakulteta u Beogradu.

DUNAVSKA REKTORSKA KONFERENCIJA

Novosadska deklaracija okupqa pamet regiona ~esnici godi{we skup{tine Dunavske rektorske konferencije, kojom je ju~e na Univerzitetu u Novom Sadu okon~ana trodnevna sesija ove regionalno najzna~ajnije asocijacije pedesetak univerziteta podunavskog regiona, usvojili su dokument od izuzetnog regionalnog zna~aja - Novosadsku deklaraciju o ulozi univerziteta u kreirawu EU strategije za Dunavski region. Deklaracija, koju je simboli~no u ime svih ~lanova ove univerzitetske mreè potpisao dosada{wi predsednik DRK prof. dr Ferenc Hudec, rektor Univerziteta „Etve{ Lorand“ u Budimpe{ti, poziva na intenzivno umreàvawe i saradwu svih univerziteta Dunavskog i drugih regiona s kojima se on grani~i, Alpsko-jadranskog, Balkanskog, Crnomorskog, kao i na snaàwe saradwe univerziteta i drugih dru{tvenih i politi~kih institucija u podunavskim zemqama. Prof. Hudec je u obra}awu novinarima naglasio da }e ostvarewe ciqeva proklamovanih Novosadskom deklaracijom doprineti brèm i efikasnijem ukqu~ivawu DRK-a u realizaciju Dunavske strategije EU, te formirawe Dunavske evroregije do 2011, kada Ma|arska preuzima predsedavawe EU. Novi predsednik DRK, rektor Novosadskog univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi} isti~e da je ciq Novosadske deklaracije objediwavawe velikog potencijala Dunavskog regiona koji ~ini oko 300

univerziteta, oko tri miliona studenata i oko 500.000 istraìva~a i profesora! - To zapravo zna~i da se ovoj populaciji, wihovim temama, znawu, iskustvu mora posvetiti adekvatna pa`wa i kod pripremawa EU strategije Dunavskog regiona. Zato smo predloìli intenzivirawe umreàvawa i saradwe me|u univerziteta u po-

Rektor Veskovi} predsednik Skup{tina Dunavske rektorske konferencije ju~e je izabrala prof. dr Miroslava Veskovi}a, rektora Univerziteta u Novom Sadu za novog predsednika DRK. Novosadski univerzitet, odnosno wegov rektor, narednih godinu dana predsedava}e ovom regionalno najzna~ajnijom mreòm univerziteta. dunavskom regionu, a pored zainteresovanosti DRK da doprinese EU strategiji za ovaj region, na{a mreà zahteva i u~e{}e u radu na definisawu pojedinih tema za tu strategiju kao i na konferencijama tome posve}enim, po~ev{i od predstoje}e, 25. i 26. februara u Budimpe{ti. @elimo da se u rad na Dunavskoj strategiji ukqu~imo u oblastima istraìvawa, obrazovawa,

transfera tehnologija, ali i sveukupnih problema na{eg dru{tvenog okruèwa - rekao je Veskovi}. - Novosadskom deklaracijom DRK se obra}a svim univerzitetima u Dunavskoj regiji i traì podr{ku svih politi~kih institucija, ukqu~uju}i nacionalne vlade u regionu, Evropsku komisiju, i predlaèmo da prihvate ideje i predloge Deklaracije i da ih sprovedu u konkretne mere. Kao predsedavaju}i Dunavskom rektorskom konferencijom u narednih godinu dana, Univerzitet u Novom Sadu brinu}e o implementaciji Novosadske deklaracije, a za wenu promociju u regionu i EU zaduèn je prof. dr Marko Marhl, prorektor Univerziteta u Mariboru, koji je usvajawe Novosadske deklaracije nazvao istorijskim trenutkom ulaska DRK u politiku ovog regiona. On je predstavqao DRK na nedavnoj konferenciji o Dunavskoj strategiji u Ulmu i ukazuje da je tamo, naàlost, bilo veoma malo re~i o univerzitetima, a da upravo Novosadska deklaracija otvara zna~ajne mogu}nosti za daqi razvoj, te da je wena implementacija neposredni i osnovni zadatak za sve ~lanove DRK-a. Prof. Marhl najavio je aktivno u~e{}e na svim narednim konferencijama na temu EU strategije za Dunavski region, posle Budimpe{te, u Be~u, Bratislavi, Bukure{tu... Vesna êki}

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

DVE DECENIJE VI[ESTRANA^KOG SISTEMA U SRBIJI

ZEMAQSKI DANI TEKU

Nisam proma{io Demokratija slabog intenziteta N grad, nego - vek

vo pogledajte, zvirnite malo i oko sebe a ne u ekrane televizora i kompjutera, zastanite, odahnite, ima {ta da se vidi. Svuda, i u svakoj ku}i. Malo vi{e onih nekada{wih snegova na{eg detiwstva i malo mawe aktuelne politike koja nas je od katoli~kih i pravoslavnih boì}a i novih godina, pa sve do onih celu zimu uve`bavanih i presli{avanih recitacija, ili jo{ boqe: deklamacija „za veliku srpsku slavu Svetiteqa Savu“ (kako je ve} pevao Vojislav Ili} ml.) ostavila na miru – jer su i poslanici qudi, mada ~esto i sve ~e{}e ba{ ne{to i ne li~e – bilo je Bez obzira na demokratske dovoqno da se ove, teku}e zi- promene o kojima }e jo{ biti me, a od nekih lepih i prijat- re~i. nih misli, prosto podmladiI kona~no, pore|ewe koje mo, pa i prolep{amo. Ava Ju- sledi delova}e mo`da i prejastin St. Popovi}, koji jo{ niko, ali samo na prvi pogled. U je progla{en za sveca, pisao je ovom gradu je kadgod, okruèn svojevremeno da „ot dobru mi- trojicom svoje ro|ene bra}e, slu ~ovek poubavi“, a i nema~- najuglednije gospode novosadki nobelovac Tomas Man je ske, ìveo i stvarao jedan znao da „duh je autor tela“. A doktor zbog niskog rasta pouostalom, kakav Tomas Man, svuda zvani Ki{ Jano{. I ba{ nesvr{eni jedan sredwo{ko- taj doktor }e kasnije, pod ~ulac bez gimnazijske diplome venim i „zmajovitim“ imenom sa velike mature, polupismen Zmaj Jovan Jovanovi} postati dakle kao Miroslav Krleà i prvi besteler pisac me|u miAleksandar Tijani} (i na{ lionima Ju`nih Slovena. îka Tirke, Bogdan Tirnani}, ono- uz ~ije }e stihove vekovima mad je u grob oti{ao sa svedo- (tri veka su u pitawu, ne zabo~anstvom o zavr{enoj osnov- ravite, pa i dva milenijuma noj {koli, a bio je najboqi povrh toga) odrastati deca u srpski novinar) kakav, dakle, Vojvodini i [umadiji, ali i u Tomas Man, boqe da kaèm da Slavoniji i Dalmaciji, u Isi sam Momo Kapor pi{e da tri i Timo~koj Krajini, u Bo„neki qudi stare kao katedrasni i Ra|evini, pa i u Slovenile, a neki kao kaqa~e“. ji i Makedoniji. Nema danas Ja sam, eto, bio ushi}en {to ~oveka iz mog pokoqewa ni u je februarsku nagradu, to najRijeci, ni u Splitu, u Kotoru cewenije priznawe Skup{tine ili Podgorici, ni u Osijeku i grada Novog Sada, ove godine Zagrebu, ni u Tuzli ili u Saradobio Joca Adamov, kompozi- jevu koji vam napamet ne}e znator i dirigent sa Radio Novog ti da „pre i posle jela, treba Sada, prosto kao da ga je dobi- ruke prati, nemoj da te na to la cela generacija na koju sam opomiwe mati, jer prqavim uvek èleo da li~im, kao da su rukama zagadi se jelo, pa se tase na bini u Srpskom narod- ko bolest prenese u telo“. Ninom pozori{tu pore|ali i \o- je to pevala Lepa Brena, ni ka Marjanovi} Majkl Xekson, i Miki Jevrenisu to pisali movi} (ali onani Okuxava, ni I ne znam {ta su kvi kakvi su biDubrova~ki li, mladi i letrubaduri, nevama donele ove pi i na prvom demokratske promene, go jedan stari mestu nedostinovosadski ali ja ovde javno `ni) i Boba udovac àle}i kaèm da nikad nisam svoju pokojnu Stefanovi} sa bio mla|i i lep{i, pa Ruù i sve we„Zlatnim de~acima“ i Zoran ne i wine puna momente ~ak i Mi{~evi} sa poqke, tj. decu zdraviji nego za one „Siluetama“, i koja su sa majBrozove tiranije, a Arsen i Gabi i kom u grob da nikad nisam bio Kornelije Kooti{la. va~, i Qupka A kad nagrastariji, pogureniji, Dimitrovska i du grada Novog bolesniji, nemo}niji Nikica Kalo|eprima i sve u svemu tu`niji Sada ra, sva ona imekompozitor nego otkako smo ono na i sva ona liJoca Adamov, pobedili 5. oktobra ca koja su znala ja ne mogu da je da se pore|aju izvu~em i obe2000. godine na Opatijskom leìm, tj. zafestivalu beleìm van 1966. godine i tog istog dusvi su nekako, sa celim simhovnog, misaonog, jezi~kog profonijskim orkestrom, horom i stora – nema ko mu je u ponedepublikom ipak, a na moje veli- qak u velikoj sali SNP ~estiko zaprepa{}ewe, uspevali da tao a da na usnama nije imao se uguraju u male okrugle ekrare~ Jugoslavija i ime Qiqane ne bawalu~kih televizora „Ru- Petrovi}, sa kojom je oti{ao di âjavec“, dok se nisu pojavi- na prvu Pesmu Evrovizije li oni „ogromni“ i kockasti 1966. i osvojio kontinent sa televizori zvani „Er-er„Neka to ne bude u prole}e“! Ni{„, sa adapterima i za druFebruarska nagrada je dakle gi program RTB, dakle onim pogodila pravog ~oveka – Jovavra`jim adapterima kojima ni na Adamova. Pogre{io je g. moj otac, ni ja, nismo znali da Adamov. On je proma{io ceo rukujemo, pa nam se elektri~ar vek. Jer napoqu je, kaù meteod preko puta, pokojni \ura orolozi, neki novi milenijum. [ipka (sa elektri~arskim I u „Benetonu“ su rasprodaje... prezimenom) svako popodne I ne znam {ta su vama donele pewao po krovu i tavanu i ne- ove demokratske promene, ali {to sebi gun|ao u bradu, a mi- ja ovde javno kaèm da nikad slim da tek sad shvatam {ta je nisam bio mla|i i lep{i, pa on to gun|ao i na ~iju adresu. na momente ~ak i zdraviji nego I pi{em o tom naizgled ru- za one Brozove tiranije, a da tinskom doga|aju ve} tre}i ko- nikad nisam bio stariji, pogumentar, a moja qubav prema reniji, bolesniji, nemo}niji i Novom Sadu je u svim tim tek- sve u svemu tu`niji nego otkastovima toliko upadqiva i ko smo ono pobedili 5. oktoo~igledna da su mnoge devojke bra 2000. godine. i ène ve} postale qubomorne âk slutim da }u u demokrana ovaj grad. E, neka su, ako su tiji i umreti, a tako {ta mi se se ba{ toliko prera~unale. u komunizmu nikad nije desilo. Ako ne vide i ne znaju koliko u Evo, ìvota mi.  \or|e Randeq mom srcu ima mesta – i za wih.

avr{ava se dvadeset godina od obnavqawa vi{estrana~kog sistema u Srbiji – tokom 1990. osnovane su prve stranke. Iako je Srbija bila prva me|u republikama biv{e Jugoslavije koja je donela ustav koji se temeqio na predstavni~koj demokratiji, tr`i{noj privredi, vi{estrana~ju i parlamentarizmu, danas, nakon 20 godina, predsednik dr`ave Boris Tadi} upozorava da se nalazimo na najvi{em nivou demokratskog razvoja u svojoj istoriji, ali da proces demokratizacije nije nepovratan. Docent na Fakultetu politi~kih nauka dr Slavi{a Orlovi} obja{wava za na{ list da je Srbija zaista danas na najvi{em nivou demokratskog razvoja, ali da je demokratija po svojoj prirodi „krhka tvorevina“ koju gra|ani moraju stalno da neguju i unapre|uju kako bi pre{la onu liniju nakon koje nema povratka na staro. - Politi~ke promene u Srbiji se nisu desile 1989, u godini koja se simboli~no uzima kao ru{ewe Berlinskog zida i „pad komunizma“, ve} desetak godina kasnije. O~ekivawa gra|ana nakon politi~kih promena su bila velika, a samim tim i razo~arewa. Nakon

liti~kih partija a ne kao rezultat bazi~nog konsenzusa kuda Srbija treba da ide. Postoje objektivni razlozi za{to je tako ispalo: otpor promenama i ubistvo \in|i}a, ali i odsustvo kapaciteta politi~ke elite da oblikuje bazi~ni konsenzus. Danas imamo ne{to vi{e od minimalnog koncepta demokratije (izborna demokratija) a ne{to mawe od konsolidovane demokratije – kada vi{e nije mogu} povratak na staro. To zna~i da se radi o jasnom deficitu demokratije, odnosno demokratiji slabog intenziteta - odgovara dr Orlovi} na pitawe za{to Srbija jo{ uvek visi nad opasno{}u da se i nakon 20 godina vi{estrana~ja vrati unazad. On ukazuje da Srbija ima demokratske institucije, ali ne jo{ i navike da se wima podvrgava, odnosno, nema demokratsku politi~ku kulturu. A demokratija ne moè da se u~vrsti dok ne postane navika. - Institucije mogu lak{e i brè mewati nego wihovo okruèwe i okolnosti u kojima deluju a koje neposredno uti~u na wihovo funkcionisawe, kao i navike qudi, odnosno politi~ku kulturu. Demokratija je po svojoj

Dana{wi SPS nije vi{e Milo{evi}ev Ako se proteklih 20 godina vi{estrana~ja u Srbiji podeli, dolazi se do ~iwenice da je pola od toga vremena – deset godina – vladao Milo{evi}, a drugih deset godina, demokratske stranke. Predstavnici jedne i druge polovine politi~kog spektra danas su zajedno na vlasti, kao do je do toga moralo do}i da bi Srbija pre{la tu liniju demokratizacije nakon ~ega nema povratka na staro. Na{ sagovornik u prvi plan isti~e da druga polovina vi{estrana~ja, ona demokratska, nije bila jedinstvena u prioretetima koje vaqa uraditi da bi se demokratija oja~ala. S druge strane ni ona prva polovina danas vi{e nije ista i sama shvatila da mora da se mewa i prikqu~i demokratskim strankama. - Glavni akteri politi~kih promena 2000. su od po~etka sukobqeni i sukobqavani. Najpre oko strategija legaliteta i legitimiteta, a zatim oko Kosova i EU. Dakle ne radi se o kontinuitetu jedne stranke, niti orijentacije, ve} o oscilacijama u pravcu i dinamici demokratizacije i evropskog puta. [to se SPS-a ti~e, oni su najpre podràli Ko{tuni~inu vladu 2003. a zatim od 2008. i postali deo vladaju}e koalicije. Pitawe je koliko se za dana{wi SPS moè re}i „Milo{evi}evi socijalisti“. Oni pokazuju èqu da se socijaldemokratizuju i oni su mawe od drugih opasnost za „retro“ procese - obja{wava dr Orlovi}. politi~kih promena nije uspostavqen diskontinuitet, niti su promene konstitucionalizovane. Novi ustav je donet {est godina kasnije kao kompromis po-

prirodi „krhka tvorevina“ koju weni gra|ani moraju stalno da neguju i unapre|uju. Sa druge strane, svako dru{tvo ima snage koje nagiwu autoritarizmu i ali

Dr Slavi{a Orli}

i partije i ideologije koje takve zahteve racionalizuju. Na nama je da umemo na vreme da ih prepoznamo i da im se na vaqan na~in suprostavimo, odnosno, pruìmo otpor. Naro~ito {to su nam iskustva jo{ uvek sveà. Neke partije se nalaze na politi~koj klackalici i povremeno bi da zaquqaju scenu. Osim toga, kriza je latentni saveznik populizmu. Do skorao je trideset posto gra|ana Srbije glasalo za ekstremnu desnicu. Presvla~ewem „napredwaka“ stvari se mewaju, ali ostaje da se vidi da li su promenili i }ud. Na primer, ne samo da je neizvesno kada }e Srbija u}i u EU, ve} se ne zna ni sa kojim granicama. Kosovo }e isku{avati skretawe sa ina~e tanke (pro)evropske staze, na izvanevropski put balkanizacije - kaè dr Orlovi}. Konstatacija {efa dràve da se Srbija nalazi na najvi{em nivou demokratskog razvoja u svojoj istoriji ali da proces demokratizacije nije nepovratan u isto vreme je i ocena stepena razvoja na{eg dru{tva, odnosno da je u protekle dve decenije strankama jedini ciq bio dolazak na vlast i {to duè zadrà-

vawe iste, a ne demokratizacija i modernizacija dru{tva koja se danas ne bi dovodila u pitawe. - Politi~ke partije su svojom borbom za vlast, nereprezentativno{}u, neispuwavawem obe}awa i me|usobnim nepoverewem same doprinele niskom ugledu u dru{tvu i ~iwenici da su uz parlament najnepopularnije institucije. S druge strane, gra|ani su svesni da se bez pratija ne mo`e lako uspiwati dru{tvenim lestvicama. Do razo~arewa u politi~ke partije dolazi iz vi{e razloga, ali pre svega zbog wihove borbe za vlast iza koje se ne vidi napor da se doprinese re{avawu ozbiqnih problema u dru{tvu, zbog toga {to se smatra da one ne ostvaruju svoju osnovnu funkciju artikulatora, promotera i realizatora politi~kih interesa razli~itih dru{tvenih grupa. Politi~ke partije kao nosioci javnog `ivota, nisu iskazale sposobnost oblikovawa javnog i op{teg dobra. Jedne se kriju iza drugih, mawe ucewuju ve}e, a gra|ani pla}aju cenu - ocewuje dr Orlovi}.  Qubinka Male{evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Dakle, izvini redsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} ka`e u intervjuu za Pres da je Demokratska stranka Srbije napravila akciju

da iz svog kabineta skloni fotografije Slobodana Milo{evi}a jer to „uznemirava milione gra|ana Srbije kojima je Milo{evi} naneo zlo“: „Tu qubav mo`e do mile voqe da ispoqava u

re lista Kurir, na kojoj se nenajavqen pojavio, a koja je sazvana zbog toga {to je Mrkowi}, u Skup{tini Srbije, o{amario novinara Milana La|evi}a: „U~inio sam to bez ikakve zle namere i iz li~nih simpatija prema Milanu... Izvini, dakle, Milane.“ *** Striper i multimedijalni umetnik, preneo je Pres, Dejan

Nestorovi} iz Novog Sada postavio je na Fejsbuk slike iz rasko{nog dvora vladike zvorni~ko tuzlanskog Vasilija Ka~avende u Bijeqini, pod nazivom „Srpski Versaj – moj deda kandidat za patrijarha“ i obja{wava: „Nisam i{ao na dvor da igram striptiz, ve} sam i{ao u duhovnu i prijateqsku posetu.“  Sne`ana Nikoli}

(S)LAGALICA

(S)lo`io Dejan Patakovi}

za raspisivawe referenduma o ulasku Srbije u NATO bez wih, ali da on zbog toga „nije qut, ali nije fer“: „Ne bih traìo da budem prvi na toj listi protiv NATO, ali mogli su da nas obaveste.“ Ali, to nije bila strana~ka inicijativa, ve} predlog 200 intelektualaca, kaè mu novinar: „[ta to zna~i? [to nismo imali milion potpisa? Ili hiqadu intelektualaca?“ *** Poslanik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} zatraìo je od ministra infrastrukture Milutina Mrkowi}a

Jedan mla|i politi~ar devojkama se {ablonski udvarao re~enicom: „Ti si mi sve {to imam“. I sada je u novoj imovinskoj karti prijavio samo svoju – verenicu.

svojoj ku}i, a ne u zgradi vlade“. Ministar Mrkowi} rekao je za Ve~erwe novosti da je iznena|en ~ime se jedan demokrata, poput Bati}a, bavi: „Besposlen pop i jari}e krsti“. *** „Dobar dan, ja sam Milutin Mrkowi}“, zapo~eo je taj ministar na konferenciji za novina-

Gra|ani su masovno bojkotovali vakcinisawe protiv novog gripa i potpuno ignorisali akciju Ministarstva zdravqa „Zavrni rukav“. Na`alost, posle najave novih poskupqewa struje, grejawa, goriva, garant }e uspeti druga vladina akcija „Izvrni xepove“. Nekada smo svakog dana doru~kovali, ru~ali i ve~erali, ali vi{e ne robujemo toj tradiciji. Dr`ava je napravila veliku razliku izme|u MMF-a i gra-

|ana Srbije. Pare koje uzme od MMF-a vra}a, a novac od gra|ana ne vra}a ni u ludilu. Daleko }emo dogurati. Posle plata i penzija, zamrzavaju nam i stanove. PS Banke evro ve} prodaju za 101 dinar. Na`alost, stara izreka „Do 101 i natrag“ vi{e ne va`i. Kod evra je perspektiva malo druga~ija - „Do 101 i napred“. PPS Kad vidim, sude}i bar po imovinskim kartama, da su nam poslanici i ministri puka sirotiwa, padne mi na pamet da bi za wih trebalo hitno organizovati donatorsku ve~eru.

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

REAGOVAWA POSLE ODLUKE RUMUNIJE DA PRIHVATI AMERI^KI ANTIRAKETNI [TIT

KARMA KOMA

Moskva ne strahuje, ali se quti

Jasmina protiv le{ ma{ine

Istaknuti ~lan Socijaldemokratske partije Kristijan Dijakonesku je mi{qewa da Rumunija nije mogla da odbije ponudu Va{ingtona, dok biv{i predsednik Rumunije Jon Ilijesku kaè da on ne bi prihvatio takvu odluku i mi{qewa je da bi o tome trebalo da se raspi{e referendum est da je Rumunija prihvatila izgradwu antiraketnog {tita na svojoj teritoriji, nije iznenadila ni susede ni Rusiju. Jo{ dok je Va{ington pregovarao sa Pragom i Var{avom o podizawu takvog odbrambenog sistema u ê{koj i Poqskoj, zvani~ni Bukure{t je negodovao zato {to bi deo rumunske teritorije ostao neza{ti}en. Smenom u Beloj ku}i, novi ameri~ki predsednik Barak Obama je odustao od Bu{ove koncepcije razvoja sistema raketnih presreta~a. Vojni komentatori su vest primili s olak{awem, tuma~e}i to kao odluku novog ameri~kog predsednika da relaksira odnose s Moskvom. Me|utim, odmah je stigla poruka iz Va{ingtona da to nije nikakav ustupak Rusiji, nego procena da ima boqih re{ewa od izgradwe radara i protivraketne baze u ê{koj i Poqskoj. Tim pre {to stanovni{tvo obe zemqe nije ba{ bilo odu{evqeno postavqawem ameri~ke baze na wihovoj teritoriji. Saop{tewe predsednika Trajana Baseskua da je Vrhovni savet odbrane dao saglasnost za izgradwu raketne baze u Rumuniji razli~ito je primqeno i u Moskvi i u rumunskoj javnosti. Basesku je poku{ao da uveri doma}u i inostranu javnost da te rakete nisu uperene protiv Rusije, {to i ameri~ka diplomatija ~ini ve} pune tri godine. Kona~nu odluku o antiraketnom {titu trebalo bi da usvoji rumunski Parlament. Potpredsednik Senata, biv{i ministar odbrane i biv{i {ef rumunske diplomatije Teodor Mele{kanu smatra da }e Parlament usvojiti odluku. Istaknuti ~lan Socijaldemokratske partije Kristijan Dijakonesku je mi{qewa da Rumunija nije mogla da odbije ponudu Va{ingtona, dok biv{i predsednik Rumunije Jon Ilijesku kaè da on ne bi prihvatio takvu odluku i mi{qewa je da bi o tome trebalo da se raspi{e referendum. Ideju o referendumu podràva i lider Par-

tije Velika Rumunija Korneliju Vadim Tudor. Lider Demokratskog saveza Ma|ara u Rumuniji Kelemen Hunor smatra da }e Rumunija biti dobar partner Va{ingtonu u ovom projektu. Prema procenama vojnih stru~waka projekat }e ko{tati 3-4 milijardi dolara i trebalo bi da postane operativan do 2015. godine. Biv{i ministar odbrane Rumunije Teodor Atanasiu kaè da odluka Vrhovnog saveta odbrane ima veliki zna~aj za rumunsku dràvu, ali i za me|unarodnu bezbednost. Ona s jedne strane ja~a partnerstvo Rumunije i SAD, a s druge strane moè da zabrine ostale ~lanice EU i sasvim sigurno Rusiju. Elektronski mediji Rumunije citiraju anonimni izvor u Ministarstvu odbrane Bugarske koji tvrdi da }e komponente ovog antiraketnog {tita biti postavqene u naredne dve godine i u Bugarskoj i Turskoj. Prva reakcija zvani~ne Moskve bila je da Rusija ~eka obja{wewe i Bukure{ta i Va{ingtona. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov je precizirao da Rusija i SAD upravo dovr{avaju novi sporazum o razoruàwu i da je tom prilikom dogovorena druga~ija strategija bezbednosti. Moskva podse}a Va{ington na to da konvencija iz Montrea, ~iji je potpisnik i Rumunija, ograni~ava kretawe vojnih brodova kroz crnomorske moreuze. Agencija AFP prime}uje da ovih dana, na sajtu Kremqa, predsednik Dmitrij Medvedev konstatuje da je glavna vojna opasnost za Rusiju spoqa, to {to NATO poku{ava da globalizuje svoju ulogu, kr{e}i me|unarodno pravo. ^lanice NATO pribliàvaju vojnu infrastrukturu ruskim granicama. Kao jedna od opasnosti po bezbednost Rusije pomiwe se i sistem antiraketa. Ruski predsednik Medvedev je u doktrini odbrane predvideo, izme|u ostalog, i pravo ruske armije da upotrebi nuklearno oru`je u slu~aju napada na Rusiju ili ruske saveznike oru`jem za masovno uni{tewe. Odluka Rumunije postala je glavna tema komentara ruske {tampe. Mi{qewa su podeqena. Ipak, svi se slaù u jednome: da ne treba preuveli~avati stvari. Urednik ruske revije „Nacionalna odbrana“ pukovnik Igor Korot~enko smatra da rakete na tlu Rumunije mogu biti opasnost za Rusiju kao deo globalnog ameri~kog sistema. Razvijawem raketa SM-3 na kopnu i na brodovima u Severnom moru, Jadranskom

i Crnom moru NATO prakti~no opkoqava zapadne granice Rusije, smatra Korot~enko. Rusija, po wegovom mi{qewu, mora dati odgovor takvom izazovu. Potpredsednik Akademije za geopoliti~ka pitawa u Moskvi Vladimir Anohin podse}a da je Rumunija, dok je bila deo Var{avskog ugovora, Moskvi samo zadavala glavoboqe. Rusija nema nameru da

rizikuje da to isto u~ini i Ma|arska zbog Trijanonskog mira. Ruski analiti~ar napomiwe tako|e da su se ^ehoslova~ka, SSSR i Jugoslavija raspale iznutra i zato smatra da je politika Trajana Baseskua koju je nazvao panrumunskom doktrinom, opasna. Wena su{tina je, kako ka`e, da se u narednim godinama Rumunija i Republika Moldavija uje-

napada Rumuniju i zbog toga stvari treba sagledavati smireno, ka`e Anohin. Od svih ruskih komentatora najo{triji je bio Zurab Todua, koji je u moldavskom listu na ruskom jeziku „Nezavisimaja Moldova“ objavio op{iran tekst u kome najnoviju odluku Baseskua dovodi u vezu i sa nere{enim pitawima u rumunskoruskim odnosima jo{ iz vremena Staqina. Todua odaje priznawe rumunskom predsedniku za patriotsku politiku koju vodi, ali u isto vreme upozorava da su posledice pakta RibentropMolotov iz avgusta 1939. godine verifikovale mnoge me|unarodne konferencije posle Drugog svetskog rata, na Jalti i u Posdamu, ukqu~uju}i i sporazum iz Helsinkija 1975. godine o nepromewivosti granica. Ukoliko Rumunija pokrene to pitawe, ka`e ruski analiti~ar,

dine, ali }e tada Moldavija morati da otvori nova teritorijalna pitawa zbog Bukovine i ju`ne Besarabije, biv{e rumunske teritorije koje su danas u sastavu Ukrajine.U isto vreme, moè da izazove raspadawe Moldavske republike u vi{e enklava, upozorava Zurab Todua. Ovaj analiti~ar ne krije svoja o~ekivawa da }e Rusija uspeti jednog dana da obnovi SSSR. Bilo je ruskih komentatora koji su konstatovali da se odluka Rumunije vremenski poklapa sa privo|ewem kraju te{kih pregovora o novom sporazumu o razoruàwu i sa dana{wim predsedni~kim izborima u Ukrajini. Posle saop{tewa predsednika Baseskua, treba o~ekivati daleko ve}e angaòvawe Rusije u Ukrajini, s obzirom na zna~aj koji dobija ruska baza Sevastopoq na poluostrvu Krim u Ukra Petar Tomi} jini.

ednom je davno, u neko druga~ije vreme, Goran Bregovi} - taj okretni {mirant i ferant s povremenim ispadima nekontrolisane genijalnosti - napisao stih, stra{no istinit i vaàn, koji kaè: „Po meni se ni{ta ne}e zvati“. I pesma iz koje je taj stih zaboravqena je, i glas @eqka Bebeka retko }ete danas ~uti na radiju kako tu pesmu peva, ali nema veze, taj stih ìvi neki svoj ìvot, samostalan. Bio sam jednom, u smutnu jesen ili zimu 1991, u hotelu „Bristol“, tamo pored beogradske autobuske stanice; ima i ru`nijih i stra{nijih mesta od tog tada jo{ posve sveèg odlagali{ta qudskog vi{ka jedne propale, razvaqene i u krvi ugu{ene dràve, ali malo je mesta tu`nijih od tog: tamo su tada po~iwali da dotrajavaju svoje dane qudi koji su izgubili ono jedino {to su celoga ìvota imali ~uvati, a da pri tome nisu ni bili uistinu krivi za to, jer to ne{to - dràva naime, kao dobrovoqna zajednica civilizovanih qudi - naposletku se ipak ne ~uva bajonetima (osobito ne od sopstvenih gra|ana kakvi su da su) nego ne~im mnogo finijim i krhkijim, ne~im {to nijedna vojska nema u svom arsenalu, i {to se ni u jednoj vojnoj {koli ne u~i. Od tada pa do svojih tihih i preranih smrti, ti }e se ostavqeni pa zatureni qudi pitati {ta im se to dogodilo i za{to, gde su i u ~emu pogre{ili, i za{to nikoga drugog za to vi{e nije ni briga. Po wima se, ìvima ili pokojnima, ni{ta u Srbiji devedesetih sigurno ne}e zvati, toliko im je bilo jasno, jer junaci te i takve Srbije bili su neki drugi qudi, oni koji su se prema ìvotima drugih - a tek poneko i prema svom - odnosili kao prema slami onog poslovi~nog Alajbega. Me|u stanovnicima tog nepodno{qivo tu`nog mesta u olupanom prisavskom kvartu poznatom po skitnicama, pijancima i jeftinim kurvama obba pola bio je, a i danas je, i general Vlado Trifunovi}, ali kao ptica posebnog soja, kao markirani izdajnik, mrcvaren i su|en, zatvaran i otvaran, uniàvan i poni{tavan zato {to nije izvoleo juna~ki poginuti u baroknom gradu Vara`dinu, prethodno u smrt povukav{i i koju stotinicu svojih vojnika, i naravno, malko (onako, za sre}an put i dugi rastanak) razvaliv{i taj gizdavi Vara`din, onako kako }e koji mesec docnije jedan wegov kolega navaliti na Sarajevo kao da su ga opsele furije. A svo bi to samosvrhovito zlo posluìlo samo tome da, na wegov ra~un, neki dupeglavi general{tabski galamxija dobije koji ~varak vi{e na svojim epoletama. Istina, malo umrqan qudskom krvqu, ali ne mari, sve se to opere u dobroj le{, pardon ve{ ma{ini. Dobro, takva je to Srbija bila, tih devedesetih, da se boqe

od toga nije ni moglo o~ekivati. Ali gle, ni „demokratska Srbija“ nije ba{ marila za sudbinu Trifunovi}evu i wojzi sli~ne, vaqda zato {to se na woj ne mogu zaraditi ni politi~ki poen~i}i, a kamoli muqnuti neka konvertibilna lovica. Ko jo{ da ispravqa stare krive Drine, boqe je ~ekati da same nekako presu{e i izumru, a u me|uvremenu se baviti ne~im „od ~ega se ìvi“. Zato se ni u toj novoj Srbiji po Trifunovi}u i Trifunovi}ima ni{ta ne}e zvati, jer je tako najbezbolnije. Ne za wega i ne za nas, nego za one koji vladaju Srbijom u na{e ime, a uglavnom vladaju tako da izbegavaju sve {to im nije brzo unov~ivo, u politi~kom ili onom drugom smislu. Ali, nevoqa s Trifunovi}em je {to je jo{ ìv, i {to je uporan da istera pravdu, i {ta upornost kona~no po~iwe da daje rezultate. Pa tako, na talasu novog interesovawa za starog generala, saznajemo i da u Somboru postoji Jasmina Bori}, profesorka gra|anskog vaspitawa u Sredwoj ekonomskoj {koli, koja ve} nekoliko godina sa svojim |acima pretresa listu vrednosti: ko su i kakvi su za wih simboli Dobra, a ko Zla? Ko su junaci i uzori, a ko izqudi i besprizornici? I razlaè im, uporno, Trifunovi}ev slu~aj i Trifunovi}evu Vara`dinsku dilemu: {ta je svetiwa? Qudski ìvot ili besvrhovita pogibija pra}ena besvrhovitom paqbom na jedan grad? Kada se na|e{ pred izborom, nimalo apstraktnim, no krvavo opipqivim i stvarnijim od svega za {ta si ikada znao, {ta }e{ u~initi? Trifunovi} je odlu~io ovako. Neki drugi odlu~ili su onako. On je, navodno, osramotio sebe. Ovi drugi su, dokazano, osramotili Srbiju, ili pak onu zemqu koja je ba{ tih dana dotrajavala svoje posledwe dane, skon~avaju}i u nezasluènoj sramotu koju su joj vi{e nanosili oni koji su je, kao, branili, od onih koji su je razgra|ivali. [ta zapravo radi Jasmina Bori}? Uzima za ozbiqno proklamacije „demokratske i proevropske Srbije“: radikalan diskontinuitet sa naopakim vrednostima Milo{evi}eve epohe. Ako toga ikada bude, ta, u Srbiji }e se ne{to va`no i dobro zvati po Vladi Trifunovi}u. A bogme i po Jasmini Bori}, kao li~nosti i kao metafori neuni{tivog preostatka Onog Qudskog. Teofil Pan~i}

PISMO IZ AMERIKE

@uti autobus livlend, Ohajo: Ima u Evropi mnogo predrasuda o Americi kao zemqi ki~a, brze hrane i ìvota bez dubokih korena, slavnih tradicija. Me|utim, mnoge zemqe, naro~ito one u postkomunizmu, gde tradicije ne traju duè od petog jubileja, odnosno novih izbora, mogle bi da nau~e od Amera kako se uspostavqaju i neguju nove vrednosti dobro ure|enog dru{tva. Ne neki rituali zasnovani na epopejama, ve} sasvim obi~ne, prakti~ne stvari, koje ìvot ~ine lak{im i {to je va`nije, sigurnijim. Bez mnogo pomodarstva i glamura. U Klivlendu su skoro sve bandere drvene, ali je struja jeftina i ne preti da }e prestati da te~e ako je zima ja~a nego obi~no. Po{tari teraju vozila koja izgledaju kao da su ih sami farbali, ali pismo ne putuje duè od jednog dana u bilo koji kraj Dràva (osim na Havaje i Aqasku). Markice se kupuju u svakom {peceraju, po{tanski sandu~i}i su na svaka dva bloka i na wima pi{e da se prazne tri puta dnevno. Ulice ne mewaju imena stole}ima: polovina se zove po brojevima i po wima ta~no zna{ koliko si udaqen od centra i da li si na istoku ili za-

padu... A one s imenima qudi ili biqaka, ptica, geografskih toponima, ne dobijaju nove nazive kada demokrate smene republikance i obratno. Tradicija koju bi Novi svet mogao ladno da izveze, jeste takozvani ùti autobus, organizovani prevoz dece od ku}e do {kole, pa onda od {kole do ku}e. Svakog radnog dana ~ak 475.000 autobusa jarke ùte boje kruì ulicama i prenosi oko 25 miliona {kolaraca. Oni poha|aju osnovnu {kolu, elementarnu kako se ovde zove, i niè razrede sredwe. To se zove „basing“, autobusovawe, i ima svoja ~vrsta, davno usvojena pravila (skoro pre sto godina), mada je prevoz dece do {kole po~eo jo{ u 19. veku, kada je u ruralnim sredinama organizovano skupqawe dece specijalno dizajniranim ko~ijama, zvanim „kid hek“, koje su vukli kowi kasa~ke rase. \a~ki autobusi sasvim nalik na dana{we “dizajnirani” su 1939. godine na konferenciji {to su je prosvetari odràli na Kolumbija univerzitetu u Wujorku, a na inicijativu izvesnog dr Sira, pod finansijskim pokroviteqstvom Rokfelera. Rasprava je trajala nedequ dana i usvojeno je 45 standarda – od izgleda, veli~ine, finasirawa, du`no-

sti {kole i roditeqa, do profila voza~a i famozne boje autobusa. Odlu~eno je da to bude ba{ dre~avo ùta, koja se najboqe vidi u magli, u jutarwem i ve~erwem sumraku. Odmah je re~eno da }e dràva pla}ati prevoz i tako je do danas. U svim saveznim dràvama krstare isti autobusi, u{li su u filmove i stripove, svako ima svoje basing doìvqaje i svako ih posebno po{tuje. Pre svega zato {to mora. Ne moè{ dobiti voza~ku dozvolu dok ne nau~i{ da se u {kolskoj zoni ne sme voziti brè od 20 miqa na sat, a odmah }e{ je izgubiti ako obi|e{ {kolski autobus dok stoji, dok deca ulaze ili izlaze iz wega. âk i ako si u najve}oj zabiti, pravoj pustiwi, kada “ùti” stane i izbaci krilca na kojima pi{e “stop”, staju ne samo oni koji su iza wega na istoj traci, nego i sva vozila {to dolaze iz suprotnog pravca, makar bila razdvojena punom linijom, trakom travwaka, ogradicom… Nisam i{ao kao dete u ameri~ku skolu, samo u odeqewa za odrasle, ali sam se vozio vi{e od tri

nedeqe {kolskim autobusom kojim su transportovani novinari na Olimpijadi u Los An|elesu 1984. godine. Smetalo mi je {to je i{ao veoma sporo, {to su sedi{ta tako ~esto postavqena i {to je voza~ (obi~no podebela Afroamerikanka) pre prelaska preko svake pruge zaustavqao vozilo, otvarao vrata, ~ekao deset sekundi, ponovo ih zatvarao, pa onda prelazio preko {ina iako je rampa uredno podignuta. Po~eo sam da cenim “`uta}a” ~im sam se vratio u staru dobru Evropu. Od Sur~ina (tada se aerodrom jo{ nije zvao Nikola Tesla) do Novoga Sada vozio nas je profesionalni {ofer i “samo” tri puta smo ulazili u makaze od ~ega mi se dizala kosa na glavi. Razmazile su me “spore” operaterke u El Eju, gde za 25 dana ni jednom nismo bili u situaciji da nas bilo {ta ugrozi, a u gradu s najvi{e automobila „po glavi“ u svetu. Zato {to su i novinare vozile kao svoje svakodnevne putnike, {kolsku decu. Pavle Male{ev

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

SVE JE VI[E RASKINUTIH PRIVATIZACIJA U POQOPRIVREDI

Gazdama izmaklo 46 preduze}a rognoze da }e u ovoj godini poni{tavawe privatizacija uzeti maha ve} su se obistinile, barem kad je o poqoprivredi re~. Samo u januaru raskinuto je ~ak deset privatizacija u poqoprivrednim preduze}ima u Srbiji, i to mahom u veterinarskim stanicama. Do sada je u vodu pala bezmalo petina privatizacionih ugovora u poqoprivredi. Da je taj trend uzeo maha u posledwih nekoliko meseci najboqe govori podatak da smo od polovine 2004. kada je raskinut prvi, do oktobra pro{le godine, zabele`ili ukupno 27 poni{tenih ugovora, a sada ih je, prema podacima Agencije za privatizaciju – 46. Ina~e, od 2002. godine do kraja pro{le, u Srbiji je, mahom na aukcijama, prodato 260 agrarnih preduze}a. U Agenciji za privatizaciju navode da su osnovni razlozi za raskid ugovora u ovim preduze}ima to {to novi vlasnici nisu pla}ali rate, nisu po{tovali radno-pravne propise, raspolagali su imovinom suprotno odredbama ugovora, nisu odr`avali kontinuitet poslovawa... Od pro{le jeseni do sada bez poqoprivrednih preduze}a je ostalo 19 novih vlasnika. Najskupqa privatizacija me|u raskinutim u tom periodu je ona u Ribarskom gazdinstvu Beograd, vredna 10.098.000 evra. Ona je prekinuta 28. decembra i to zbog otu|ewa imovine. Ovo preduze}e kupio je 2007. godine Tomislav \or|evi}. To je ina~e jedna od najskupqih raskinutih pri-

15.000 hektara vojvo|anskih oranica, izmaklo je poqoprivredno dobro „Jabuka“, preduze}e „Napredak“, kao i „Pe{~ara“ i „Novi Kozjak“ u alibunarskoj op{tini. Agencija za privatizaciju poni{tila je sva ~etiri ugovora o prodaji. Time je i top-lista doma}ih veleposednika izmewena, pa \or|ije Nicovi}, Milorad Mi{kovi} i Miodrag Kosti} vi{e nemaju ozbiqnog takmaca. Kada su novije privatizacije u pitawu, zanimqivo je da su veterinarske stanice ve} po~etkom ove godine bile na tapetu dr`ave. Pro{le i pretpro{le godine one su bile naj~e{}e na aukcijskoj ponudi. Neke su bile jeftine, a neki novi vlasnici u tom pazaru nisu {tedeli. Ukupno ih je prodato 100 u celoj Srbiji, a do sada je raskinuto 19 ugovora. Me|u wima su stanice u Novom Sadu, Petrovcu, [idu, Ba~koj Topoli, Subotici, Velikoj Plani, @agubici... Javnu veterinarasku slu`bu, Veterinarsku stanicu u Novom Sadu kupio je 2008. godine Veqko [}epanovi}, zapravo wegova majka Vera, i to za 1.086.000 evra. Po~etna cena na aukcijskom nadmetawu za ovu stanicu porasla je vi{e od 12 puta, a bilo je sedmoro zainteresovanih. Novi vlasnici tada su izjavili da su „stanicu kupili porodi~no“ i da }e nastaviti s tom delatno{}u. Ova familija kupila je jo{ dve veterinarske stanice. U decembru pro{le godine Agencija je raskinula ugovor u Veterinarskoj stanici Novi Sad zbog

Najskupqe firme u Sremu i Ba~koj Najskupqa privatizacija u srpskom agraru je „Mitrosrem“ za kojeg je „DSD tobako“ dao 15.150.000 evra. Preduze}e „Do`a \er|“ iz Ba~ke Topole pla}eno je 14.450.000 evra, a „Delta“ je za apatinsko „Jedinstvo“ dala 12.600.000 evra. \or|ije Nicovi}, tj. wegove „Irva investicije“, za PIK „Be~ej“ dale su 12.329.000 evra, a 12.976.000 vredela je „Nova budu}nost“ iz Rume. vatizacija u poqoprivredi i po vrednosti je iza „Ba~ke“ iz Kule za koju je Mile Jerkovi} dao 14.548.000 evra, a bez koje je ostao pro{le godine. Ovaj biznismen, nekada{wi kraq drumova, nije se proslavio u ovom poslu. U kratkom vremenskom periodu je „pod svoje“ uzeo nekoliko preduze}a, ali je ubrzo bez nekih ostao. Osim „Ba~ke“, izgubio je i „Sontu“, „Agroba~ku“ iz Ba~a (koju je platio 5.163.000 evra), somborskog „Aleksu [anti}a“ (za kojeg je dao 5.275.000 evra)... Drugom velikom gubitniku privatizacije u poqoprivredi, glavnom akteru afere „Agro`iv“ Miroslavu @ivanovu, izmakla su se ~etiri privatizaciona posla. Ovom nekada{wem gazdi oko 11.000 hektara, odnosno, kako su govorili u wegovoj kompaniji,

neodr`avawa kontinuiteta poslovawa, neinvestirawa i nepo{tovawa socijalnog programa. Veterinarska stanica u Subotici prodata je za 1.511.000 evra polovinom 2008. godine, a zbog nepla}awa rata sav posao je pao u vodu pre nekoliko dana. Pomenimo i da je u decembru pro{le godine raskinuta i privatizacija siri{kog preduze}a „7. juli“. Razlog je, navode u Agenciji za privatizaciju, neodr`avawe kontinuiteta poslovawa. „7. juli“ je prodat u maju 2008. godine za 6.430.000 evra. Novi, sada biv{i vlasnik, bio je konzorcijum koji je predvodila Anka Lon~ar. Po~etna cena siri{kog preduze}a na aukciji je porasla ~ak osam i po puta.  Sla|ana Glu{~evi}

IZ UPRAVE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE NOVOG SADA

Sivilo ~eka da ozeleni epa slika Novog Sada punog zelenila, ~istih ulica, lepo ure|enih parkova i ba{tica, na àlost, nestaje. Ni~u kvartovi sa vi{espratnicama, bez ijednog drveta i zelenila u blizini, s kontejnerima prepunim sme}a. Saobra}aj je postao haoti~an, za pe{ake prava no}na mora, buka je sve ve}a. Koliko je te{ko popraviti ovo stawe i {ta moè da se uradi, razgovarali smo sa na~elnicom Uprave za za{titu ìvotne sredine Novog Sada dr Aleksandrom Jovanovi} - Galovi}. - Svesni smo ~iwenice da Novi Sad ima izuzetno nizak procenat zelenih povr{ina i zato smo pokrenuli dosta aktivnosti - kaè Aleksandra Jovanovi} Galovi}. - Lane je zavr{ena akcija „ Drvo ìvota“ koja je pokrenuta sa ciqem da doprinese ozelewavawu i ure|ewu gradskih povr{ina koje nisu obuhva}ene redovnim odràvawem. Posadili smo oko 500 sadnica 33 vrste drve}a. Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije u saradwi sa Ministarstvom ìvotne sredine i prostornog planirawa organizovala je akciju „Zeleni gradovi Srbije - 100 novih parkova u jednom danu“ a Grad Novi Sad i na{a Uprava pridruìli su se akciji i u saradwi sa JKP Gradsko zelenilo je organizovana sadwa 233 stabala kovrxave vrbe. Ocewuju}i kvalitet ìvotne sredine u gradu na{a sagovornica nagla{ava da je buka konstantan problem i da je na mnogim mernim mestima iznad propisanih 65 decibela. Uprava, prema re~ima Aleksandre Jovanovi}Galovi} moè na taj problem samo da skrene pa`wu svima koji ne{to mogu da preduzmu – nadle`nima iz oblasti saobra}aja i samim gra|anima. Najve}i izvor zaga|ewa vazduha i buke u Novom Sadu je saobra}aj, pre svega zbog pove}anog broja vozila, ali i starih automobila na na-

{im putevima. - S ve}im stepenom izgra|enosti i porastom broja stanovnika, pove}an je i broj vozila. Umesto porodi~nih ku}a tu su zgrade, bez drve}a i zelenila, {to se oseti na kvalitetu vazduha. Problem je i {to ima doma}instava koja za grejawe i daqe koriste drva ili ugaq. Mi zakonski ne moèmo nikog spre~iti da se greje, ali ukoliko imate jednu ulicu koja je izgra|ena s novim vi{espratnicama, ali su ostale dve, tri obi~e prizmemne porodi~ne ku}e koje se greju na ugaq, onda nastaju komplikacije. Naime, dimwak tih ku}a doseè do nivoa drugog ili tre}eg sprata i dim ulazi direktno u stanove susednih zgrada. To je kompleksan problem i najboqe je re{avati ga u saradwi sa urbanistima. Sre}a je {to u samom gradu nema nekih velikih industrijskih postrojewa, za razliku od brojnih drugih gradova u Srbiji. Na mnogim mernim mestima kvalitet vazduha je na zadovoqavaju}em nivou, ali ako ho}emo do se situacija generalno popravi moramo da radimo na pove}awu zelenih povr{ina. - kaè Aleksandra Jovanovi} - Galovi}. U Gradskoj upravi za za{titu ìvotne sredine velika pa`wa se posve}uje i edukaciji najmla|ih, preko kojih se ekolo{ka poruka {aqe i wihovim roditeqima. - Uz podr{ku Misije OEBS-a i u saradwi sa Pokretom gorana Novog Sada realizovali smo projekat ~iji ciq je bio da deca, kroz interaktivnu radionicu nau~e kako mogu da smawe koli~inu otpada, ponovo ga upotrebe i u~estvuju u procesu reciklaè. Akcijom je bilo obuhva}eno pet osnovnih {kola, a u~estvovala su deca tre}ih razreda. Zaposleni u Upravi zaduèni su i za postupke procene uticaja na ìvotnu sredinu.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

96,7078

98,6814

100,951

96,4117

dolar

61,1648

62,4131

63,8486

60,9776

Kanada

dolar

65,6937

67,0344

68,5762

65,4926

Danska

kruna

12,9844

13,2494

13,5541

12,9447

Norve{ka

kruna

11,8183

12,0595

12,3369

11,7821

[vedska

kruna

9,4781

9,6715

9,8939

9,4491

[vajcarska

franak

65,6491

66,9889

68,5296

65,4482

V. Britanija

funta

110,84

113,102

115,703

110,501

SAD

dolar

70,4919

71,9305

73,5849

70,2761

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 2. 2010. godine

- Mo`emo se pohvaliti da neke parametre jedini mi pratimo u zemqi, kao {to je recimo UV zra~ewe, a rezultati monitoringa su svima dostupni na na{oj, sada redizajniranoj veb strani. Krajem pro{le godine, u skladu sa zakonima, osnovali smo buxetski fond. Naime, mi imamo dva izvora finansirawa: Republika nam prosle|uje 40 procenata novca od naknade zaga|iva~a, a tu

je i popularni ekolo{ki dinar – nakanda za za{titu `ivotne sredine koju pla}aju sva pravna i privatna lica na teritoriji grada. Ta sredstva se namenski tro{e i bi}e utro{ena na aktivnosti i programe koji za ciq imaju poboq{awe stawa `ivotne sredine u Novom Sadu. - nagla{ava Aleksandra Jovanovi} - Galovi}.  Aleksandra Brzak

Pesticidi u salati, otrovne materije u za~inima rganizacija za za{titu prirode Grinpis postaje sve vi{e saveznik potro{a~a: tako su prilikom posledweg istra`ivawa u Nema~koj ekologisti iz Hamburga isprobali 36 uzoraka zelene salate i rukole, i na 29 otkrili ostatke sredstava za za{titu

Belgije – nema~ko i {pansko je pro{lo boqe – pri ~emu biolo{ka vrednost namirnica jedva da se proveravala. Grinpis je saop{tio da je u salati ponu|enoj kod Tengelmana otkriven pesticid ~ija je „akutna referentna doza“ prema{ena, a koja bi mogla da dovede do ugro`avawa

biqaka. Najavili su da }e podneti prijavu protiv preduze}a Tengelman, budu}i da je u jednom slu~aju salata koja je tamo prodata mogla da ugrozi zdravqe qudi. Ukupno 21 zelena salata i 12 salata rukole nisu bile preporu~qive za ishranu. Prete`no su uzgajane u Italiji, ali i u Nema~koj. Posebno pa`qivo je isprobano povr}e iz Italije i

zdravqa, posebno kod dece. Tengelman nije `eleo da se izjasni sve dok ne ispita slu~aj. „Na{ test je pokazao da su samo jedna zelena salata i tri rukole bile sasvim ~iste. To je premalo“, rekao je hemi~ar iz Grinpisa Manfred Zanten. Zimi je rizik zaga|enosti salata opasnim supstancama ve}i nego tokom leta. „Wih u plastenicima previ{e |ubre i prskaju.“ Laboratorija

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Australija

- Pro{le godine smo puno pa`we posvetili podizawu ekolo{ke svesti - isti~e Aleksandra Jovanovi}-Galovi}. - Organizovali smo tribine, predavawa, druìli se s decom, organizovali radionice. Povodom Dana planete zemqe 22. aprila, lane smo organizovali modnu reviju “Review – Recycle” dizajnerki Tijane i Mile Popovi}, a modeli su bili od matrijala prirodnog i organskog porekla i od recikliranih sirovina. U saradwi sa Upravom za saobra}aj i puteve organizovali smo biciklisti~ku turu ulicama Novog Sada i tribinu “Saobra}aj i za{tita ìvotne sredine”, a predstavili smo se na 18. Me|unarodnom sajmu „EKO-SVET“ pod sloganom „Okreni novi list“ kroz programe, projekte i akcije vezane za za{titu ìvotne sredine.

GRINPIS [TITI PRIROD U I POTRO[A^E U EVROPSKOJ UNIJI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Novi list od malih nogu

je u tri slu~aja otkrila prekora~ewe zakonom dopu{tenog prisustva pesticida – a takva roba uop{te ne bi smela da bude u prometu. Osim toga utvr|eno je i prisustvo fungicida tirama u jednoj salati iz Holandije, koji dràvna slu`ba za proveru ìvotnih namirnica uop{te ni ne testira u svojim laboratorijama. Grinpis je upozorio i da proizvo|a~i koriste paralelno vi{e vrsta pesticida kako bi izbegli prekora~ewe dozvoqene koli~ine za jednog. „Na pojedinim listovima salate prona|eno je ~ak 15 razli~itih pesticida“, rekao je Zanten. To iziskuje dràvnu kontrolu s mawe propusta. Saradnici Grinpisa su kupovali salatu i rukolu tokom pro{log meseca u Hamburgu, Kelnu, Bonu, Drezdenu, Minhenu i Frankfurtu. Specijalizovana laboratorija je izvela probe na vi{e od 350 sastojaka pesticida, a te nalaze je potvrdila i jedna druga laboratorija sertifikovana za testirawe. Prethodna akcija Grinpisa je bila u oktobru pro{le godine kada su ispitivali su{ene trave i za~ine i otkrili da su posebno kari, mlevena paprika i pe{un – puni {tetnih materija. Zbog toga su prijavili Metroov lanac supermarketa Real. Od 44 kupqenih proizvoda, vi{e od ~etvrtine nije bilo preporu~qivo za ishranu budu}i da su otkrivene materije kojima se prskaju biqke. Tada je u su{enom per{unu koji prodaje Metro, a koji je prethodno kupqen na pijaci, otkrivena koli~ina {tetnih materija ve}a od zakonom dozvoqene.

Real je reagovao odmah i povukao per{un sa nekih 340 prodajnih mesta. Pre kupovine spornog per{una, Realovi testovi su, navodno, pokazali da su {tetne materije ispod grani~ne vrednosti, a predstavnici supermarketa su saop{tili da im „nije jasno odakle poti~u uzorci koje je testirao Grinpis“. Zanten je, pak, tvrdio tada da ako neko stavi kari ili papriku na kobasicu „rizikuje da unese u organizam otrovni koktel od 20 razli~itih hemikalija“. On je rekao i da su probe Grinpisa pokazale ~ak prisustvo Di-Di-Tija, opasnog pesticida koji je u Evropskoj uniji odavno zabrawen. To sredstvo za prskawe se u nekim vanevropskim zemqama i daqe primewuje, recimo u borbi protiv malari~nih komaraca. Naravno, od jedne pojedene kobasice niko se ne}e razboleti, ali se na problem svakako moralo ukazati. Grinpis je zatraìo od Evropske komisije da se utvrde grani~ne dozvoqene vrednosti za pesticide kojih bi se sve zemqe Unije strogo pridràvale. Tako|e, i da se utvrde grani~ne zbirne vrednosti dozvoqenih materija za za{titu biqaka u me{avini za~ina koji su prskani razli~itim pesticidima. Za utehu, Grinpis je tom prilikom objavio i da su sveì za~ini u pore|ewu sa onima testiranim 2008. godine mawe prskani, kao i da je uo~qivo da je vo}e i povr}e po~ev od 2007. tretirano s mawe pesticida nego ranije. Uop{te uzev{i, rekao je jesenas Zanten, bio-proizvodi su u proseku postali boqi. Velt (priredio: R. K.)

c m y

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

U P O T R E B A

DNEVNIK

c m y

@ I V O T A

Pisma sa Obedske bare endgenska ilustracija obna`ene pu~ine prosute u nedogled pored suvog i pustog unutra{weg puta: crni kosturi drve}a u sivkastoplavoj masno}i jutarwe sumaglice. Bandere u snegu, elektri~ni krstovi, i{~ezavaju u polarnoj praznini. Mali, ravni~arski orlovi, snajperisti me|u pticama, dre`de uko~eni kao lutke u grawu i skeniraju belu povr{inu pod kanxama. Auta se ne pla{e, dok je u pokretu, ~im uspori ili zako~i, prhnu u bezbednost neba. Ogar. Na proputovawu za Kupinovo, preko zasne`ene i smrznute plo~e jugoisto~nog Srema, ne-

planirano ko~ewe na raskr{}u Ogara, zbog iznenada spaènog “detaqa”, visoko na fasadi svetloùtog zvonika, ta~nije na gipsanoj obrvi lu~no izrezenog prozora jednostavne srpske crkve s crnim “ruskim” olovnim kubetom. Plasti~ni “Insin” ~asovnik, sprava kakve vi|amo na peronima èlezni~kih stanica, zakucan na udarnom zidu ispod kubeta. Izglobqeni, otka~eni i {a{avi Srem, endemi~ni (dowo)sremski humor materijalizovan u uli~noj minijaturi. Pritom, mawe je ~udo “Insin” ~asovnik obe{en na crkvi, od ~iwenice da otkucava ta~no vreme. Sedam koraka od humoristi~ke crkve, na ulici, pored uspravqene traktorske gume (na koju se potpisao vulkanizer), wih dvoje, mesar u belom dezenu i mr{avica s bordo keceqom, pla}enici iz obli`weg du}ana, ~ere~e kartonske kutije i spaquju ih u buretu s ceremonijalnom veselo{}u. Iz bureta sukqa plamen. Odjedared, mr{avica se okre}e prema uperenom fotoaparatu, {iri ruke i obema {akama pokazuje tri prsta... Pobedaaaaa! Obedska bara. Suvi, sipki sneì}, navejao pre neku no}, i opstao na hladnom suncu i na promaji ba`darenoj ispod nule, presvukao je i zamaskirao, poput finog sloja pra{ine ili pamuka, oblatnu leda nahvatanog na vodenoj potkovici u predelu dubokog Krstono{i}a okna, oslepqenog ogledala najpoznatije srpske bare, koja se na tom zavoju, pored priobalnog druma za Kupinovo, blizu rubnih taraba Obreà, a ispod prozora plehanog vigvama hotela “Obedska bara”, razmotava u zenicama pod zamu}enim svetlom be{umnog prepodneva kao simfonija surove i zlokobne lepote. Zale|eni svet Obedske mo~vare (prividno) zaustavqenog pokreta i disawa, opasan i misti~an u toj svojoj (prividnoj) umrtvqenosti, spazmu i golotiwi hiberniranog ribqeg i pti~ijeg Rezervata u najju`nijem }o{ku kontinenta Srema. Snimqena s Kule Obeda (naziv preuzet s panoa), drvene, trospratne konstrukcije zabodene od nedavno na obali, blizu hotela, vidikovac s ozbiqnim turisti~kim aspiracijama, zale|ena i zavejana barska plazma, porcelanska kora iz koje {tr~e, poput ra{~upanih dlaka, ostrvca trske i grmqa, pro{tepana je otiscima (lisi~ijih) {apica u smrtonosnom slalomu preko bare tvrdim stazama izme|u pokorice i naprslina.

Dijagonalno od Kule Obeda i plehanog hotelskog {atora, daleko, tamo daleko, preko Bare i – Save, zaklowene tamnom draperijom matore {ume, oxak termocentrale Obrenovac, cigar{pic zaboden u prazninu, izbacuje piroklasti~ni otrov, orija{ko stablo dima zgru{ano u nebeskom hladwaku iznad savskog basena. Oprezna i uzbudqiva, vodoravna vo`wa ivicom zale|ene Bare, pravac Kupinovo, rulawe i, ponegde, prokli`wavawe pneumatika neposoqenim putem (od Obreà), zatutaklisanim ledenim prelivom na senovitim pasaìma i, naro~ito, na okukama, du` uzane, me{ovite {ume, obrasle s desne strane puta, izme|u puta i Bare. Put je prazan, takore}i beìvotan, reklo bi se da dolazi iz ni{ta(vila) i odlazi u ni{ta(vilo); levo od wega su tanko zasneène, smrznute wive razgra|ene i apstrahovane izmaglici i, zale|ena jezerca podzemne vode u depresijama wiva i u obali, a desno, izme|u stabala vodene {ume iz prehodne re~enice, promaqa se, sve do Kupinova, zale|ena barska vegetacija, crna, kristalizovana trska i, iznenada, u {umi, pored stvrdnute obedske plazme, stroj ko{nica na gvozdenom ramu: leto zakqu~ano u p~eliwim ku}icama. Jedan krecavi {e{ir, suvowavi zakrpqeni ~ove~uqak u gumenim bakanxama, babra u vododerini izme|u stabala, savijene {ije, razgr}e li{}e i osu{eni sneg i, kao {to to verovatno ~ini svake zime, «“pabir~i” gran~ice (za loèwe), iznosi ih u naru~ju na put – tog momenta nailazimo autom! – i gran~ice vezuje ìcom, ruì~astim, nabubrelim {akama, vezuje ih za skelet de~ijih kolica parkiranih u snegu, gledam ga u retrovizoru... Kilometar daqe, drugi, pak, zakrpqeni pedesetogodi{wi ~ovek u ekranu {ofer{ajbne, gura ivicom puta bicikli lep{eg pola, natovaren grawem zevezanim kanapom preko volana i sica, a zatim naslawa bicikli na saobra}ajni znak – tog momenta nailazimo autom! – i {ora u sneg debelim, pivskim mlazom, gledam i wega u retrovizoru...

Zale|eni svet Obedske bare (snimak sa Kule Obeda)

Kupinovo. Kanal Vok klistira Obedsku baru! Ispod snegom napra{enih kamenih ogrozina sredwovekovne ma|arske fortifikacije, i, zatim, silom (turskih) prilika, “posledwe srpske prestonice”, kraqevskog grada Kupinika, nekada na koritu Save, a sada slizanog s gwilom obalom obedske mrtvaje, nastale po{to je Sava napustila sredwovekovno korito i potekla ju`nije, obli`wom linijom maweg otpora – ispod, dakle, zidina Kupinika na ostrvcetu u {ikari barske {ume, kanal Vok, brz i dubok kao planinska re~ica, aktivan samo tokom niskih vodostaja Save, usisava u

Put iz Kupinova za skelu na Savi

Foto: S. [u{wevi}

svoje korito barsku vodu, ustajalu ispod ledene plo~e, i kuqa kroz {umu prema Savi. Zidine Kupinika provide se kroz grawe sa puta za savsku obalu i skelu, koji s tog mesta, kod crkve Sv. Luke i rubnih ku}a, zavija i, preko mosti}a na kanalu, pravolinijski raspolu}uje zavejanu koloniju hibridnih topola. Kupinovo, raskr{}e. ^ovek je iz zimskog pansiona izveo na ulicu svoje zaokrugqene, negovane i ~iste, radne kobile, belu-pepeqastu i crnu-{pricanu, upregao ih u grubo buxene taqige s gvozdenim ramom (presvu~enim osipom korozije) i da{~anom prikolicom, {pediter s }elavim traktorskim gumama, i sada – evo, ve»} nekoliko «“krugova”, otkako se sre}emo, dok {vrqam seoskom avenijom – kobile razgibava na asfaltu, greje im krv i razla`e kalorije, laganim kasom i mekim cimawem kajasa u preventivnom forsirawu kopitara s jednog na drugi pol geometrijskog, racionalno ustrojenog Kupinova (s povremenim zastajkivawem, koliko da se na taqige popne neki pe{ak). Mali, crni me{anac s ogrlicom, sr~an i presre}an, leti kao mu{ica oko potkovica i laje, u{i mu veselo landaruju, tr~ka ispred kobila zaba~ene glave, pun neke svoje kere}e veli~ine, i strasno rastr~an i razlajan, ulicama “vodi” gazdu na taqigama. Odjednom, zastado{e pored mene... “Novinar?” upita ko~ija{. “Novinar. Da!” “A je l, bra}ela... Ti mora da si do{o zbog ovoga {to su ga smrznutog prona{li u ataru? Eno dole na raskr{}u novinara sa Sremske televizije, i oni su do{li iz In|ije.” “Koga su prona{li u ataru?” “Pa, le{... Pri~a se da je ~ovek iz In|ije, a jo{ pre mesec dana nesto je iz stara~kog doma u Rumi!” “Prvi put ~ujem.” Ko~ija{ me pogleda popreko i pomalo razo~arano, cimnu kajase i odlaze}i na taqigama dobaci iz poluokreta... “Nije ~uo za le{... A jes l ti uop{te novinar? I koji si andrak onda dolazio u Kupinovo?”» I zaista, jesam li ja (jo{ uvek) novinar? I za{to sam ja do{ao u Kupinovo? @eqko Markovi}

TURIJA

Me}ava skratila kobasicu otovo nemogu}i vremenski uslovi donekle su pokvarili ovogodi{wu 26. „Kobasicijadu“ u Turiji. U prisustvu nekoliko stotina posetilaca Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, sve~ano je otvorio manifestaciju na kojoj je (jo{ jednom) oboren Ginisov rekord u du`ini kobasice koji od ju~e iznosi 2.026 metara. Vasin je ~estitao organizatorima na istrajnosti i kvalitetnom brendu koji su Turinci stvorili od ovog doga|aja. Xinovska kobasica te{ka oko dve tone je u centar Turije dove`ena trakto-

rom, a ubrzo nakon toga je zapo~ela tradicionalna proda-

ja rekordne kobasice, «na me N. Perkovi} tar»!

c m y

DNEVNIK

[ O R O M

nedeqa7.februar2010.

B O R O M

Budi{a, buva, [erif i îka Kad sam do{o ku}i, imam {ta i da vidim, gips izlupan, buva s magarca u{la ispod gipsa i jede me, o}u da vantam kako me svrbi a ne mogu da po~e{em. Jede ko da }e me pojesti. Muke moje tantalove, ne mogu ìcom da je dovatim, a jede, ne staje, svrbi me, ~udo jedno rtaq veka traje kobasicijada u Turiji. Al umalo da je ni ne bude, malko je falilo. Mo`da bi i bilo kobasicijade, al ne bila ko sad, lep{e je ovako. Srde se Turinci kad îka divani kako je iz aviona bubno, kaù ne mo` biti da je ba{ tako bilo. Mi Ba~vani se navek vi{e razumemo u to {to drugi divane, neg taj {to divani kako je bilo. Kako god da je bilo, lepo mi je divanio o tom, greota je wegov divan kvariti. A evo îkinog divana... ... Ja sam ispo iz aviona na dveiqadedvestasedamnajst metara, nas {est je bilo, ja sam jedi-

R A Z G O V O R I

ni koji je osto `iv. U{li mi u avion, a u avionu ko kod mene u klanici, one kuke di idu po cevima, da oka~imo polutke. Tako ima u avionu cev, mi stojimo tuda, za neke kuke poka~eni s padobranima za tu {tanglu. Prid nama su vrata, otvori{e se, mi ne mo`emo da nadi{emo. Metli nam padobrane i objasnili koju {trawku da povu~emo ako se glavni ne otvori i ajd! Gurnu nas napoqe, one {trawke ostanu gore, ni{ta se tu ne vidi, mi smo dole a nebo je gore, ni vazduha nema, ne mo` nadisati. Ne otvara se padobran, ajd mislim, otvori}e se kad u|em u vazdu{ni prostor. Vu~em ja onu {trawkicu, brojim do deset, al kolko puta jo{ da brojim do deset kad se ne otvara padobran. I sad mu tako letimo, prolazimo kroz oblake, odno |avo {alu! Plivaj, mislim se, mrdam ja rukama ko na moru da sam, makqam i nogama al ne vredi. Samo znam da sam video da je crkva ko kutija {ibica mala. Naopako, valda ne}u pasti na crkvu, to mi je bilo prvo u glavi. Letim ja tako, obilazim i one {to su pre mene isko~ili, nikom se padobran nije otvorio. Ne odustajem od {trawkice, vu~em i brojim, klam}e to na meni al se padobran ne otvara. Kad odjedard osetim da sam u{o u neku vazdu{nu struju, ponela me u {umu, pravac na one borove i jelke. Zimsko doba, dva metera snega na zemqi, lepo se vidi od gore. Samo da se do~epam borova, onda

N A

}u se vatati za wih, malko }u se zaustaviti. Tako je to i bilo, grabim ja te grane, velika je brzina, zabadaju mi se te iglice u lice, al ne marim, samo da se zaustavim. Jedna grana mi iskrja nogu, umesto na sneg padnem na kamewe nuz potok, ne zna{ {ta je gore moglo. Do{li po mene s kombijem, IMV onaj {to je bio crveni krst, metu me natrag i ajd za bolnicu. Samo {to smo iz Ra{ke iza{li, pukne guma na onim krivinama, stanu oni, izvade me i tra`e ne{to po kombiju. Ja na nosilima vezan na putu, oma tu je i krivina, odjedared iz krivine kamion pa pravo na mene, jedva je stao da me ne pogazi, svaka mu ~ast kako je stao. Do|em ja malo sebi, objasnim onima da je rezervni to~ak sakriven iza {oferovih le|a, zamenu oni to~ak i ajd za bolnicu. Onda sam imo devetnajst godina pa me nije zdravo ni bolelo. Do|emo mi u Beograd, odguraju me u operacionu salu, sve ja to gledam, ne mogu masku da mi metu od onih borovih iglica. Isteglili mi nogu, sipaju neku vodicu, {u{ti i vri na nogi, ispadaju ko{~ice, ne bole to mene. Ja sam samo kazo: Doktore, samo mi nemoj nogu odse}i, a sklopi je kako zna{. Ja }u kora~ati, nema{ ti jeda, samo je sklopi. Tako je i bilo, metu mi gvo`|u{inu u nogu i {ipku zlata. Oma mi je bilo boqe, le`im u bolnici, dvadest deveti novembar, setim se da je u Turiji lov, lovi se dva dana, moram i}i u lov. Di to da

propustim. Ka`em ja doktoru da kad izlovimo opet }u do}i da le`im i bolnici, samo da me pusti ku}i. Do|em na {takama ku}i i spremim se u lov. Imo sam onda magare, [erifa. Uzja{im ga i teraj u lov. Imo sam i terijera, zvao se Budi{a. Wackam se na magaretu i lovimo, milina. Cela noga mi u gipsu, ne ose}am da gips puca kako se ja {truckam na magaretu. Izlupo sam pola gipsa. Kako puknem Budi{a ode po fazana a [erif ne {umiwa da pobegne, ne boji se pu{ke. Lovili mi ceo dan. Kad sam do{o ku}i, imam {ta i da vidim, gips izlupan, buva s magarca u{la ispod gipsa i jede me, o}u da van-

tam kako me svrbi a ne mogu da po~e{em. Jede ko da }e me pojesti. Muke moje tantalove, ne mogu ìcom da je dovatim, a jede, ne staje, svrbi me, ~udo jedno. Ne spavam celu no}, kuckam po gipsu, pita me moj baba, {ta radim. Reko, buva u{la u gips, poje{}e me. Ode baba u {upu da donese pra{ak, onda se to zvalo “didika” (Di-Di-Ti) da na~vakamo ispod gipsa, da crkne buva. Cela ku}a smrdi na pra{ak al buvi ni{ta ne fali, jede, ne staje. Da nije dvadesetdeveti uzo bi ja testeru pa oceko gips da uvatim buvu, moja Ruà radi u bolnici pa bi ona meni metla novi gips, al je praznik pa Ruà ne radi.

Ajd ja to sve izdrìm i sutra opet u lov. Al sad druga muka, oni par~adi od gipsa upali u nutra pa i oni grebu, buva jede, [erif {trucka, mislim se ja gotovo je, daqe ne mogu. Ajd natrag pa u bolnicu, tu kod nas, u Vrbas, nema avtobusa za Beograd, praznik je. Nemaju oni gips kakav meni treba. Me}ite taj {to imate, samo buvu da uvatimo i da me ovaj polupan vi{e ne grebe. Tako je i bilo, do|em ja ku}i, taman sam mislio da }e biti dobro, kad, o}e{ o~in. Bukne meni noga, otekla ispod gipsa. Bubri noga, bubri i gips, nema meni druge nego teraj za Beograd. Mama o~istila dva fazana, zeca, malo srnetine, ajd mene na autobus i za bolnicu. Kad sam do{o ne ~ekam ja reda, oma ulazim unutra. Na, ovo je za vas i skidajte mi ovaj gisp, buva mi cirkus napravila. Ej, kad sam ja wima ispri~o, oma zakqu~ali vrata, nikog vi{e ne primaju, samo mene da splavaju. Rade i pla~u, sme{no im je. Ta di je sme{no, spasavajte me. Kaè lekar, stvarno to niko jo{ nije radio, samo ti. Evo, samo ja, kaèm doktoru. Kaè doktor, da ne ~uju sestre, }uti i sam sam takav. Oporavio sam se posle brzo, kad je bila kontrola pitam ja doktora {ta }emo s tolkom gvo`|urijom i zlatom? Ne vadi, kaè doktor, ako te je sluìla u lovu, sluì}e te do veka! Zna{ da je pametno kazo, tako je! Bora Oti}

S O K A K U

Trnovite staze i stihovi novokneèva~kog ùpnika upnik Joèf Bogdan (54) slu`buje u novokneèva~koj rimokatoli~koj crkvi Svetog \or|a, koja gleda na aristokratski park zasa|en i odnegovan u vreme kada su se u varo{ici na obali Tise ba{karile plemi}ke familije \urkovi}Servijski, [ulpe, Maldegem, Talijan i Fajli~. Staze kroz vreme{ni park vode do negda{wih plemi}kih dvoraca i kurija, ali i mermernog krsta koji je za ìvota podigao “gospodar od Turske Kawiè”, \or|e \urkovi}-Servijski koji je i sagradio rimokatoli~ku crkvu Svetog \or|a. Vi{e staza kroz park vode do dvorca Maldegem koji su Novokne-

lovu, Majdanu i drugim mestima na severu Banata, pa i {ire. - Sre}em se sa mnogim qudima, i onim koji dolaze i onim koji ne dolaze u crkvu - kaè ùpnik i pesnik Joèf Bogdan. - Vi|amo se na sahranama, kr{tewima i ven~awima, ali ipak naj~e{}e na sahranama, jer ìvimo u takvom svetu u kome je vi{e sahrana nego kr{tewa i ven~awa. Nekima je mo`da ~udno da ne pi{em samo o crkvenom ìvotu, ve} i o privatnom, o problemima svakodnevice. Sve{tenik ìvi me|u narodom, gde sada prili~no diminiraju problemi siroma{tva i neda}a koje svakodnevno udi{e u sebe. Sve{tenik ne moè biti sre}an ako su wegovi vernici

Ona napomiwe da je kwigu prevela u jednom simboli~nom ciklusu od Boì}a do Boì}a, godi{wem ciklusu sa svim svojim menama, zapisima, krizama, malodu{nostima, egzaltacijama, zabeleènim u prepisci sa ùpnikom - pesnikom, a tek kada je sve bilo gotovo saznala je da }e kwiga biti dvojezi~na. - Kwigu sam prevela sa jednim ose}awem da prevodim autenti~nu spiritualnu religioznu poeziju, pre svega zbog toga {to pred sobom imamo pisca koji je profesionalno sve{teno lice, koji moè da nam svedo~i o nali~ju onih rituala u kojima mi u~estvujemo samo kao spoqa{we stranke, kada se ra|amo, ven~avamo, nekoga sahra-

Dragiwa Ramadanski, Jo`ef Bogdan i Radivoj [ajtinac

èv~ani pretvorili u hram kulture, jer je pod wegovim krovom sme{tena Narodna biblioteka “Branislav Nu{i}” gde je 12.januara o ro|endanu ùpnika Bogdana promovisana wegova dvojezi~na kwiga “Latice, trn”. Novokneèva~ki ùpnik pre ove objavio je {est pesni~kih kwiga, zastupqen je u vi{e antologija ma|arske poezije, dobitnik je i kwièvne nagrade “Kornel Senteleki”. Znan je novokneèva~ki ùpnik u Vrbici, Banatskom Aran|e-

nesre}ni, ali ne moè biti ni nesre}en jer u wegovom srcu ìve vera, nada i qubav, kojima mora zra~iti i pri~ati i kada je dobre voqe, ali i ako je tuàn. Izbor iz do sada objavqenih poetskih ostvarewa i kratki intimni prozno-poetski zapisi koji su se na{li izme|u korica dvojezi~ne kwige “Latice, trn”, koje je sa ma|arskog na srpski prevela Sen}anka Dragiwa Ramadanski, pruàju mogu}nost da se upozna stvarni ìvot katoli~kog sve{tenika.

wujemo. Joèf Bogdan je razmahnuo dela jedne ~udne duhovne prosekture i dokazao nam da se ~ovek moè voleti, ako se znaju sva ta nali~ja. Posle svih tih ispovesti i zalaèwa iza, napisao je veoma autenti~nu lirsku kwigu i dokazao da je poezija ve{tina, zapravo ve{tina da se lepo govori o ru`nom - utisak je prevoditeqke Ramadanski. Najnoviji izdava~ki poduhvat u Novom Kneèvcu nije mogao da pro|e a da ga recenzijom ne za~ini

u vidu poetskog pisma Joèfu Bogdanu kwièvnik i kriti~ar Radivoj [ajtinac, koji radije vole da naglasi da je iz Be~kereka, nego iz Zrewanina. On nagla{ava da postoji, zaista i pre presme, u ovom prizemqenom banatskom sazve`|u, gde se desi i ro|ewe, drama raspada porodice, gde se kre}u i vile i pomajke i vilewaci i poo~imi, i neprijateqi i roditeqi, prijateqi i saputnici, sve do izda{ne tuge i velike molitve, samopronalaèwa i poslanstva. - Qudi lak{e prihvataju sve{tenika koji iskreno govori o svojim radostima i tugama, nego onog koji se zatvara u svoju tvr|avu, odnosno ìvi kao pustiwak u svojoj parohiji - govori Bogdan. Siguran sam da ova kwiga otvara du{u jednog sve{tenika, a ujedno i pribliàva dve nacije koje su hri{}anske, srpsku i ma|arsku kwièvnost. Oduvek sam voleo da vidim i ~ujem ono {to je u meni, a ne ono {to bi trebalo da bude u meni, izgovoriti ono {to ose}am i mislim, a ne ono {to moram izgovarati, ose}ati ono {to ose}am, a ne ono {to bi trebalo da ose}am, traìti ono za {ta imam potrebu, a ne ~ekati, ~ekati, ~ekati... dok za to dobijem dozvolu. Voleo bih da smem da ~inim ono {to volim, umesto da uvek biram samo sigurno @ivotne staze novokneèva~kog ùpnika bile su prili~no trnovite. Veli da se nikada nije ose}ao kao dete, da je u detiwstvu bio primoran da izigrava odraslog, kao odrastao stalno je èleo da bude dete, pa se tako ~esto i pona{ao i spada u qude koji ve~ito tragaju za sobom i toplinom qubavi. Ro|en je 1956. u Senti u iznajmqenoj ku}i u blizini rimokatoli~ke crkve Isusovog srca. Otac \er| Radu je rodom iz Boke i bio je prekupac, majka Dragica Petrovi} iz Potiskog Svetog Nikole (Ostoji}eva) doma}ica, izrodili su ~etvoro dece. Majka je imala samo 24 godine kada je umrla od tuberkuloze, pa je se ùpnik Joèf gotovo i ne se}a jer je tada imao svega ~etiri godine. On, sestra i mla|i brat zahvaquju}i sen}anskom Crvenom krstu,

pre pola veka zbrinuti su u starateqsku porodicu u Kawiì, otac i stariji brat su jedno vreme ìveli u Tordi, a posle u Velikom Be~kereku, odnosno Zrewaninu. Kawi{ki starateqi nisu ba{ mazili troje dece jer se ispostavilo da su ih zbrinuli vi{e zbog novca nego zbog qubavi. Joèf se prise}a da je i{ao u drugi razred, a mla|i brat u prvi kada su se odvaìli da krenu u beli svet. “Pomisao da se pokupimo i krenemo carskim drumom, tek onako, uzdaju}i se u sudbinu, poput biblijskog bludnog sina, ispuwavala nas je velikim uzbu|ewem. Bila je to na{a ~vrsta odluka, ali smo se predve~e, ve} nakon par sati pe{a~ewa, upla{eni od Rimokatoli~ka crkva Svetog \or|a mraka i nepoznatog, vrau Novom Kneèvcu tili ku}i. @eqa da krenem u svet, sam samcijat, bez igde nom, a oni koji nisu bili weni ikoga, i dan danas ìvi u meni. Ve~lanovi smatrani su za nazadne rujem da me je ta potisnuta namera qude”, navodi u jednom pasaù i dovela u vode kwièvnosti”, otBogdan. Kada su se iz Kawiè prekriva Bogdan, ~ija sestra je zbog selili u Veliki Be~kerek, napibatina koje je dobijala jednom prisao je i distih: likom pobegla iz Kawiè, ali se “Brat mi je postao prosjak, mrwena avantura zavr{ila tako {to {av kao glista, su je milicioneri vratili iz NoKaèm mu da se upi{e u Savez vog Kneèvca. komunista”. Joèf nije voleo da ide u {koMa{tao je Joèf da postane lu, starateqi su mu namenili radglumac, a u jednom sastavu o tome ni~ko ili sve{teni~ko zanimawe, ko {ta èli da postane, po{to niwegov kwièvni prvenac osvanuo je znao {ta da napi{e, ispalo je da je u |a~kom listu i tada je prvi ga privla~i zanimawe vatrogasca. put u ìvotu dobio pohvalu od naU zavr{nom razredu osmoqetke stavnika, a dodatno samopouzdawe sprijateqio se sa seminaristom je usledilo kada je sastav preuzeo I{tvanom Han|om koji mu je prvi i nedeqnik na ma|arskom “7 Nap”. postavio pitawe da li bi èleo U vreme odrastawa u Kawiì, gde da postane pop, pa je tako 1972. su starateqi i nastavnici bili krenuo u suboti~ku rimokatoli~~lanovi Komunisti~ke partije, ku gimnaziju. Posle mature put ga Joèf ne krije da kada poraste je odveo na {estogodi{we studije èli da postane ~lan Partije. na Teolo{kom i filozofskom “Svest da }u biti ~lan jedne velifakultetu u \akovu (Hrvatska), a ke porodice, {to sam oduvek è1985. zareden je za rimokatoli~leo, ispuwavala me je sre}om. Takog sve{tenika. Milorad Mitrovi} da mi se Partija ~inila napred-

DNEVNIK

c m y

nedeqa7.februar2010.

GLUMAC NIKOLA SIMI], KOMI^AR BEZ MANE

POVODOM FILMA „[ERLOK HOLMS”

Sladak kupus sa ov~etinom, pa izvol’te na samoubistvo aestralni komi~ar srpskog glumi{ta Nikola Simi} nakon uloge u „Tesnoj koì“ ne moè da pro|e gradom a da neko ne uzvikne: „Eno ga Panti}!“. Za „Dnevnik“ otkriva da mu je uzor u karijeri bio legendarni ârli âplin, jer je bez smeha zasmejavao milione. U mladosti mu nisu cvetale ruè, tek sa 20 godina i prvim parama koje je zaradio sa{io je grombi i najzad imao kaput koji je do tada pozajmqivao od drugih.  Kako ste postali glumac? - Sve je krenulo od mog brata Slavka, koji je jo{ kao gimnazijalac u O[ „Car Du{an“ na Zvezdari pravio predstave. On je za~etnik, klica toga da gluma u|e u na{u ku}u. Jednom prilikom zamolio me je da usko~im – radilo se o nekom nesta{nom detetu koga majka dovodi kod „ukrotite-

ta. U predstavi „Ri~ard III“, glavnu ulogu je igrao Jovan Mili}evi}, a ja wegovog pomo}nika, slugu Kejtsbija, i jednom prilikom je profesor Mata Milo{evi} rekao: „Slede}i put kada bih reìrao „Ri~arda“ onda bih tu ulogu dao tebi...“ Naravno to se nikada nije ostvarilo. Moja qubav bila je drama, na Akademiju sam oti{ao s êhovim, sa „Mehanom na glavnom drumu“, a {lagvort mi je dao Bata Stojkovi}. Mislio sam da }u krenuti u dramske vode, ispalo je druga~ije. [to je rekao jedan stari glumac, Aleksandar Sa{a Zlatkovi}: „@ivot drugu kwigu pi{e“.  Da li ste sawali da budete Romeo? - Nikada. Nisam tip za Romea, nisam ni èleo da ga igram. Moj ujak uvek je govorio – nismo lepi, ali smo simpati~ni. Lepota je prolazna, nikada ne bih voleo da sam

Ej {efe, koj’ ti je vrag ûvenu uzre~icu Du{ka Dugou{ka, popularnog lika crtanog filma: Ej {efe koj’ ti je vrag, izgovara upravo Simi}, koji je glas pozajmio i drugim likovima koji odu{evqavaju decu: Mikelan|elu i Seka~u u Ninxa korwa~ama, Megatronu, Blustriku, Spajku i îp êjsu u Transformersima. - Ej {efe, koj’ ti je vrag, ubacio je Simi} i u predstavu „Buba u uhu“ s kojom i ove sezone diè publiku na noge i tera na smeh, jer je uvek nova i neponovqiva – igra je ve} punih 39 godina. Pola veka Simi} je obeleìo na daskama mati~nog Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, a ~itavu karijeru brojnim blistavim ulogama i priznawima me|u kojima ni{ka „]ele kula“ za najboqu kreaciju, „Branislav Nu{u}“ za uloge u komedijama, za ìvotno delo u jugoslovenskoj kinematografiji „Pavle Vujsi}“ i jagodinske pozori{ne smotre „Dani komedije“. Pro{le godine oven~ao se i „Zlatnim beo~ugom“. - Ne treba biti la`no skroman, glumcu svako priznawe zna~i, a za mene posebno „Pavle Vujsi}“, jer je Paja bio moj prvi partner u filmu „Sam.“ [teta {to vi{e nismo igrali zajedno. qa“ koga je on igrao. Kako sam to uradio ne znam, ali Slavko mi je na kraju predstave rekao: „Slu{aj glumac od tebe nikad biti ne}e.“ Kad sam odlu~io da upi{em Akademiju, bratski me je ube|ivao da to ne radim, da je gluma~ka profesija mu~na i hleb gorak. Se}am se tog na{eg razgovora u wegovoj maloj ku}i u Gozd Martuqku u Sloveniji. Pozajmili smo vozi~ek, kolice sa dva to~ka od jednog gazde Janeza, i iz Gozd Martuqka gurali te daske u Krawsku Goru na obradu. Ne znam koliko je to kilometara, ali taj put nikada ne}u zaboraviti jer me je moj brat ube|ivao sve vreme da ne treba da budem glumac. Ali ja sam u sebi odlu~io: bi}u glumac.  Postoji li uloga koju niste igrali, a èleli ste ceo ìvot? - Kada to pitate glumca, to bi trebalo da bude podebela sveska èqa. Svaki mlad glumac bi èleo da igra Hamle-

lep kao glumac. To je posle velika tragedija. Kad ostare, lepi glumci nemaju {ta da igraju. Kao i lepe glumice, one nemaju repertoar.  Najdraà uloga? - Pomet u predstavi „Dundo Maroje“ koja je u reìji Miroslava Belovi}a postavqena 1975. godine. Igrali su sve mu{karci – i ènske uloge. Koncepcija je bila da u manastiru „Male bra}e“ fratri naprave predstavu i – bilo je fenomenalno. Gostovali smo i na Lovrijencu u Dubrovniku. [to se kaè, oti{li smo me~ki na rupu, ali publika je pratila {irom otvorenih o~iju i ustiju. Nije treptala, zinuli su... Se}am se da je bila sreda 17. avgust i predstava je po~iwala u 21 ~as. U 17 sati mi je brat javio da nam je otac umro. Nisam otkazao predstavu. Igrao sam dve ve~eri, nikome ne govore}i, i tu sam predstavu posvetio svome ocu te ve~eri. Mislim da nikada tako vi{e nisam igrao.

Dva viktorijanska Londona London je vi{e od zbira velelepnih zgrada, ~atrqi, magle i dima, reke, bogata{a i bednika, ubica i detektiva - svaka od stvarnih kota ima svoje umetni~ke - imaginarne parwake koji ih nadrastaju eku}i filmski hit „[erlok Holms“ u reìji Gaja Ri~ija vratio je u ìù interesovawa legendarnog heroja iz pri~a ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Ekscentrik, pametan i sujetan, sklon porocima i meditaciji, racionalni nau~nik ali i fizi~ki delatan, sklon dubokim depresijama i mani~noj aktivnosti, sada je shvatawima, pona{awem i obla~ewem prilago|en {irokoj publici 21. veka. Ostali likovi prate Holmsa i mawevi{e su „osavremeweni“ a sve u ciqu da kona~ni proizvod zadobije pa`wu, odsko~i na vrhove lista gledanosti i donese profit svojim tvorcima i investitorima. Provereni i ortodoksni oboàvaoci i po{tovaoci Holmsa i wegovog tvorca poprili~no su nezadovoqni rezultatom koji se vrti u bioskopima {irom sveta; na brojnim internet forumima i tribinama re|aju se poduga~ki spiskovi gre{aka koje su scenaristi i filmaxije napravili, pa se ~ak govori o „izdaji duha Dojla i Holmsa“. Obi~an svet voqan da se, u bioskopskom mraku, zabavi nema nikakve probleme sa uskla|ivawem novog sa starim likom detektiva {to se, naravno, odraàva na gledanost i isplativost filma. Kako bilo da bilo, odnosno bez obzira da li vam smeta {to Holms ne nosi prepoznatqivu kapu i mantil, {to kad zatreba ne izgovara slavno „Elementarno, Votsone, elementarno“, niti teatralno koristi svoju lupu (ali ima pristojan lopovski alat), ono u ~emu se gotovo svi slaù jeste da je London s kraja viktorijanske ere sjajno do~aran (godina de{avawa filma lako se moè odrediti imaju}i u vidu da slavni Tauer most nije izgra|en, pa su, dakle, u pitawu godine izme|u 1886-1894, najverovatnije 1890). Na jednom od foruma, me|utim, izgovorena je o{tra primedba – da je London previ{e vedar, bez legendarne magle i sveprisutnih oblaka punih ugqene gareì i pra{ine (tada su se svi grejali na ugaq). Mada se moè ~initi da je u pitawu lakonska primedba wena „teìna“ se ne moè ceniti samo na osnovu istorijskih fakata. Jer, London iz pri~a o [erloku Holmsu tek je delimi~no u vezi sa istorijskim Londonom, ali ga i nadrasta postaju}i kategorija za sebe. U potvrdu ove teze dovoqno je pogledati umetni~ka dela koja se bave delom stvarnim a delom izma{tanim viktorijanskim Londonom (viktorijanska era, nazvana po kraqici Viktoriji traje koliko i wena vladavina, od 1837. do 1901.). Na po~etku niza svakako je roman „Oliver Tvist“ ârlsa Dikensa (serijalizovan od 1837-1839), u kome su izme{ani sjaj i beda, po{tewe i zlo~in, fakti i fikcija. Dikens je ~iwenice koje je nalazio u novinama (kriminalci Bil Sajks i Fejgin su stvarne li~nosti, ba{ kao i bande malih xeparo{a i secikesa) odnosno u tzv „urbanim legendama“ o izgubqenoj deci bogata{a (ove pri~e proteù se od anti~kih vremena sve do danas), ubedqivo i sugestivno izme{ao u pri~u upe~atqivih prizora. Reìser Kerol Rid je, pa`qivo slede}i roman, 1968. godine snimio remek-delo „Oliver!“ u kome igraju sjajni glumci na ~elu sa maestralnim Ronom Mudijem kao arhetipskim Fejginom. Rame uz rame sa „ìvim“ pojavama „glumio“ je i London, sa luksuznim ~etvrtima, u{togqenim batlerima i ko~ija{ima, {irokim trgovima, sumwivim kr~mama na obalama Temze, smrdqivim kanalima i lavirintima ru{evnih zgrada do kojih vode klimave drvene stepeni-

 Nagrade za ìvotno delo dobili ste za uloge u komedijama, a po prirodi ste veoma ozbiqan ~ovek. Je li i to, opet, igra sudbine? - Da, tako je. @ivot vas vodi i navodi tamo gde treba...  Koje je to ume}e da glumac nasmeje milione bez osmeha na licu? - Ne bih mogao da vam odgovorim na to pitawe, ali je moj uzor bio, iako nisam tih dimenzija, ârli âplin. Mislim da novinari wega nisu nikada to pitali... @eleo sam da budem dramski glumac, a ta èqa mi se nije ostvarila i verovatno je u pitawu taj kontrast koji ~ovek nosi u sebi.  Kaète niste âplin, ali ovde bilo gde da se pojavite od najmaweg deteta do qudi u godinama retki }e biti koji ne}e re}i: „Eno ga Panti}“! - Da, da, taj film „Tesna koà“ je ~udo. Se}am se kada smo ga radili, kada je iza{ao doìveli smo takvo pquvawe

 Sa strane gledano problem doma}e produkcije je {to klanovi odlu~uju ko }e da igra i stalno se vrte ista lica. - Sigurno. Ja ne pripadam nikome i ne `elim. Ja sam strogi individualac, ja sam klan za sebe. Nikada nisam niti }u moliti za ulogu.  [ta trenutno radite? - Od predstava ni{ta, ali igram u „Skakavcima“, „Pse}em valceru“ i „Kandidu“. Imao sam velike ambicije da snimim jednu seriju i uradili smo pilot, me|utim, mora}emo malo da po~ekamo. Kucao sam na vrata RTS i rekli su mi da nema para i da ove godine ne veruju da }e da se radi ne{to novo, sem ovog {to se ve} snima. Ali ja ne}u sedeti skr{tenih ruku. Glumica Sowa Kosti} i ja po~eli smo da radimo jednu duo komediju koju je pisao moj brat, a zove se „Sladak kupus sa ov~etinom, pa izvol’te na samoubistvo, duo komendija opasna po `ivot i zdravqe, za lekare i mesare“. Na meni je veliki deo

Slikarski dar  Da li ste ikada razmi{qali o nekoj drugoj profesiji? - Da, hteo sam da budem automehani~ar. To sam voleo i kao mali, da ne{to rasklapam i sklapam delove. Otac koji je bio pekar bi me gledao i govorio da treba da budem sajxija. Ali mi nije se dalo da postanem automehani~ar. Mnogo kola sam promenio u ìvotu, prva mi je bila „buba“ ~iji svaki {raf poznajem. Hteo sam i da budem slikar i konkurisao sam u sredwoj Likovnoj {koli u Novom Sadu. Pripremao sam se uporno oti{ao kod brata Slavka koji je tada ìveo u stanu u Katoli~koj porti, gde je bila i letwa pozornica, i igrao u SNP-u. Polagao sam i vratio se u Beograd. Javio mi je da nisam poloìo i ja sam nastavio {kolovawe i maturirao u Muzi~koj {koli. Pre desetak godina Slavko mi rekao je da je sreo jednu ènu koja je polagala sa mnom u Likovnoj {koli koja mu je rekla da joj je ào {to uz takav talenat i poloèni ispit nisam postao slikar. Shvatio sam da mu je bilo te{ko kao samcu da se brine o meni i zato mi je rekao da nisam poloìo, ali mu ni{ta nisam rekao. kritike da je bilo stra{no. Me|utim „Tesna koà“ je nadìvela sve filmove u na{oj kinematografiji koji su doìveli grdna priznawa i hvale ih kao remek dela.  Prija li vam ili vam smeta {to qudi dovikuju kad vas prepoznaju? - Ma ne, ne smeta, ja sam na to navikao i to me ne optere}uje.  Koja je va{a najve}a investicija u ìvotu? - Ja nisam stvarao ne{to materijalno, stvarali su drugi. Ono {to sam stvarao bilo je u mom domenu glume. Koliko je to zna~ajno nije na meni da procenim, ve} }e to u~initi drugi qudi posle mene i svih nas kada odemo „gore“. No siguran sam u jedno, da me ne}e zaboraviti.  Imate li pozive da gostujete? - Bilo ih je svojevremeno ali ne volim ja da gostujem, privrèn sam svom pozori{tu. Igrao sam u „Ateqeu 212“ dok je pokojni Qubomir Muci Dra{ki} bio ìv.

tog ogromnog teksta i po~eo sam ponovo da ga obnavqam. Kada budem spreman zaigra}emo u „Slaviji“.  Se}ate li se kada ste zaradili prve pare? - Kada sam do{ao na akademiju prve godine sam pitao sam profesora Josifa Kulunxi}a da li bih mogao da statiram u pozori{tu jer je o~eva plata bila jako mala. Kaè, moè ako ho}e{ u operi i statirao sam u „Borisu Godunovu“, „Knezu Igoru“ i zaradio si}u. Postojala je zimska scena pri Domu armije i nekako sam se uvukao, pozvali me na toj prvoj godini. Putovali smo, gostovali po domovima vojske u unutra{wosti tada{we Jugoslavije. Kada sam dobio prve pare odmah sam sa{io grombi kaput. Nosio sam tu|e kapute, nisam imao svoj. Bilo mi je uvek hladno. I imao sam svoj najzad. Napravio sam grombi koji je bio teàk sigurno 20 kilograma. Hteo sam prvi put u ìvotu da se zagrejem u svom kaputu.  Dragan Milivojevi}

ce i blatwavi prolazi. Bez Londona pri~a o malom Oliveru bila bi preslatka melodrama koja se lako zaboravqa. I ostali filmovi o sirotom Tvistu sledili su Dikensa i Rida u predstavqawu Londona. I nekoliki filmovi i TV serije o [erloku pratili su ove standarde, s obzirom na to da je detektiv imao prijateqe me|u polusvetom, {uwao se kako elitnim ~etvrtima, tako i me|u sirotiwskim stra}arama. U literarnim vodama mo`da najupe~atqiviji nastavqa~ dikensovskog lica Londona je Tim Pauers u romanu „Anubisova vrata“ iz 1983. Junak ovog dela vra}a se vremeplovom u London 19. veka i sre}e svu silu mra~nih i egzoti~nih tipova da bi u jednom trenutku posle brojnih peripetija, ostao bez mogu}nosti da se vrati u sada{wost; u trenu potpune izgubqenosti, {etaju}i bu~nim i pretpanim ulicama, on za~uje kako neko zvi`du}e melodiju „Yesterday“ Lenona i Makartija. Mra~an i opasan je i London u romanu „Ano Drakula“ (1992) Kima Wumena. Pri~a zapo~iwe pojavom Drakule u Londonu i wegovom `enidbom sa kraqicom Engleske {to }e izazvati {irewe vampirizma ali i ra|awe pokreta otpora; u izmewenom kontekstu i nedela Xeka Trboseka nisu ono {to su nekada bila (on ubija prostitutke vampiru{e), a kroz kwigu prolaze Brem Stoker i sam

[erlok Holms. Wumenova vizija vampirske viktorijanske ere vanredno je intrigantna i uzbudqiva. Po intenzitetu joj se pribliàva (mada je ne dostiè) vizija Londona iz romana „No} Morloka“ (1979) K. V. Xetera. U pitawu je svojevrsni nastavak H. X. Velsovog „Vremeplova“; naime, umesto putnika kroz vreme iz budu}nosti se vra}aju wegovi-na{i daleki potomci Morloci kojima je London bogato lovi{te. Vels mo`da nije mogao da smisli ovakav zaplet, ali je u romanu „Rat svetova“ (1898) opisao kako }e Marsovci spaliti i razru{iti London, a jedan od wih }e se popeti na Big Ben da vikne ono legendarno „Ulaaaa!“. îtaoce/gledaoce koji ne mare previ{e za fantastiku viktorijanski London ~eka u strip serijalu scenariste Alana Mura „Iz pakla“ (1993), odnosno u istoimenom filmu; akcenat pri~e je na otkrivawu tajanstvenih ubistava koja su pripisana Xeku Trboseku, a iza kojih se krije va`na li~nost iz kraqevske ku}e; u sve doga|aje ume{aju se i tajne organizacije i sekte. Viktorijanski London igra jednu od bitnih uloga i u romanu „Drud“ (2009) Dena Simonsa; junaci ovog obimnog romana su i pisci ârls Dikens i Vilki Kolins iza ~ijeg prijateqstva se krije mra~na i fantasti~na tajna. Kako se moè videti, lice viktorijanskog Londona dvostruko je: istorijsko i fantasti~no. London je vi{e od zbira velelepnih zgrada, ~atrqi, magle i dima, reke, bogata{a i bednika, ubica i detektiva - svaka od stvarnih kota ima svoje umetni~ke-imaginarne parwake koji ih nadrastaju. Ponekad je vrlo te{ko razaznati {ta je stvarno, a {ta imaginarno, mada, na kraju kajeva da li je to uop{te va`no ako je pri~a dobra i zanimqiva?  Ilija Baki}

DE@URNA

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

SVET RUSKI MEDIJI O NOVOJ VOJNOJ DOKTRINI

NATO me|u osnovnim spoqnim pretwama Ve}ina osnovnih odredbi nove vojne doktrine Rusije, koju je u petak potpisao predsednik Dmitrij Mevedev ponavqaju teze predhodnih, ali postoji i niz zna~ajnih razlika, pi{e ju~era{wi moskovski dnevnik Komersant. Nova doktrina je ~etvrta po redu u postsovjetskoj Rusiji, a moè se smatrati naslednicom prethodnog dokumenta iz 2000. godine, uz precizne korekcije, zbog vojno-politi~ke situacije u svetu, pi{e list. U novoj redakciji, kao i u staroj, tvrdi se da se verovatno}a pojavqivawa velikog rata smawuje, ali da vojne opasnosti za Rusiju ja~aju u vi{e pravaca. To su, navodi Komersant, {irewe oru`ja za masovno uni{tewe, raketa i raketnih tehnologija, rast broja zemaqa koje poseduju atomsko naoruàwe, pove}awe stranih vojnih kontigenata u zemqama koje se grani~e sa Rusijom. Komersant ukazuje da se u prethodnoj redakciji nije imenovan nijedan konkretni potencijalni protivnik, a da je sada me|u osnovnim spoqnim pretwama nazvano {irewe NATO i wegovo stremqewe da se prbliì granicama Rusije. Me|u drugim spoqnim vojnim opasnostima ima dosta ta~aka koje su povezane sa

SAD i NATO - instalirawe sistema protivraketne odbrane i militarizacija kosmosa. Istovremeno, dodaje list, u novoj doktrini, za razliku od one iz 2000. godine, imenovan je i glavni saveznik - Belorusija, a vojno-politi~ka saradwa sa tom zemqom ocewena je kao prioritetna. Prema pisawu lista, jedna od kqu~nih ta~aka nove redakcije vojne doktrine, ostala je nepromewena. Rusija je sebi ostavila za sobom pravo na primenu atomskog naoruàwa kao odgovor na napad na sebe ili svoje saveznike atomskim naoruàwem, ili drugim oru`jem za masovno uni{tewe, kao i u slu~aju agresije protiv Rusije konvencionalnim naoruàwem, kada je pod pretwom samo postojawe dràve. Komersant ukazuje da se u dokumentu nije pojavila ta~ka o preventivnom atomskom udaru po agresoru, i kori{}ewu atomskog naoruàwa u regionalnim i ~ak lokalnim ratovima, o ~emu je vi{e puta govorio {ef Federalne slu`be bezbednosti, koja je i razradila doktrinu. Druga novina se, pi{e list, pojavila kao posledica rata u Ju`noj Osetiji, ged je ve}ina stanovnika dobila rusko dràvqanstvo. Ona podrazumeva pravo Rusije da koristi oruàne snage van svojih

DANAS DRUGI KRUG PREDSEDNI^KIH IZBORA U UKRAJINI

Rasplet na ulici? Posle uzburkane kampawe, Ukrajinci danas biraju predsednika dr`ave uz najavu da se o~ekuje da }e gubitnik osporiti izborne rezultate na sudu ili na ulicama. Oba kandidata u drugom krugu izbora - sada{wa premijerka Julija Timo{enko i opozicioni lider Viktor Janukovi~ prete da }e posle glasawa na ulice prestonice izvesti hiqade svojih pristalica, ako otkriju da izbori nisu bili fer. Kijevske vlasti su navele da su primile zahtev pristalica proruski orijentisanog Janukovi~a za protest do 50.000 qudi za dan posle izbora. „Nova revolucija je malo verovatna, ali se mo`e o~ekivati konfrontacija u sudovima, na ulicama i u parlamentu“, ocenio je analiti~ar Vlodimir Fesenko.

Posle prethodnih predsedni~kih izbora pre pet godina, izbili su masovni protesti nazvani Naranxasta revolucija. Tada je pobeda Janukovi~a na izborima odba~ena jer je ocewena kao prevara. On je, me|utim, bio ube|en u svoju pobedu i sada se zarekao da }e za{titi rezultate ovog glasawa. Julija Timo{enko je nedavno optu`ila Janukovi~a da planira da pokrade izbore i, tako|e, najavila masovne uli~ne proteste, {to bi bila eventualna repriza Naranxaste revolucije 2004. Ona je tada bila predvodnica revolta, u kome je u~estvovalo nekoliko stotina hiqada Ukrajinaca koji su zahtevali ekonomske i politi~ke reforme. U prvom krugu predsedni~kih izbora u Ukrajini Janukovi~ je osvojio 35 odsto glasova, a Timo{enkova 25 odsto.

Julija i Viktor

Moskva zadr`ava pravo na nuklearni „uzvratni udarac“

granica za za{titu wenih interesa i wenih gra|ana, kao i za podr{ku me|unarodnom miru i bezbednosti. U prethodnom dokumentu, toga nije bilo, dodaje list. Agencija RIA Novosti navodi da se datum pojavqivawa nove doktrine pokazao simboli~nim -

5. Februar, na dan po~etka Minhenske konferencije o bezbednosti. Agencija podse}a da je novu verziju vojne doktrine gorwi dom ruskog parlamenta, Savet federacije, odobrio jo{ u decembru 2009. godine i ukazuje da ju je predsednik utvrdio tek sada.

Nevreme paralisalo severoistok SAD Sna`no nevreme ju~e je pogodilo severoisto~ne delove SAD, donose}i velike koli~ine snega koje su zavejale puteve. U Va{ingtonu je ve} palo 20 centimetara snega, a predvi|a se da }e pasti rekordnih 75 centimetara, dok je u nekim delovima dràve Merilend palo pola metra snega. Upozorewa su izdata u Distriktu Kolumbija i delovima saveznih dràva Wuxersi i Delaver. Avioprevoznici su otkazali letove, zabeleèno je na stotine saobra}ajnih nesre}a, a u javnom saobra}aju u Va{ingtonu radi samo podzemna èleznica, dok je autobuski saobra}aj otkazan. Vlasti su apelovale na gra|ane da vikend provedu kod svojih ku}a kako bi se komunalnim slu`bama olak{ala borba sa me}avom za koju meteorolozi predvi|aju da bi mogla da bude najja~a u novijoj istoriji. [irom severoisto~nih delova SAD na putevima se nalaze hiqade kamiona i ekipa koje posipaju so, a u nekim saveznim dràvama

Petnaestogodi{wakiwa osvaja svetske vrhove Petnaestogodi{wa Rumunka Krina „Koko“ Popesku najmla|a je alpinistkiwa u svetu koja je osvojila vrh Karstens Piramid na 4.884 metara, prenela je agencija Mediafaks. Prethodni rekord pripadao je ameri~koj alpinist-

KONFERENCIJA O BEZBEDNOSTI U MINHENU

Zapad Iranu ne veruje

Nema~ka je ju~e ocenila da je neprihvatqivo da Iran poseduje nuklearno naoruàwe i da Teheran mora da dokaè da sprovodi nuklearni program iskqu~ivo u mirnodopske svrhe. Na me|unarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, {ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele je rekao da „Iran koji poseduje nuklearno naoruàwe nije prihvatqiv“ za Nema~ku i da }e „dovesti do destabilizacije ~itavog regiona“. Povodom izjave ministra spoqnih poslova Irana Manu{era Motakija da se Teheran „pribliàva kona~nom dogovoru“ o svom nuklearnom naoruàwu, Vastervele je rekao da Teheran mora da preduzme konkretne korake ako je ozbiqan u svojoj nameri. Ameri~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Xejms Xons ocenio je na konferenciji u Minhenu da je iranski nuklearni program najve}i razlog za zabrinutost kada je u pitawu kolektivna bezbednost. „Trenutno ne vidim ve}i razlog za zabrinutost“, rekao je Xons i dodao da „Teheran mora da ispuni svoje obaveze ili da bude stavqen pod jo{ ve}e sankcije i ve}u izolaciju“. I ameri~ki sekretar odbrane Robert Gejts, koji boravi u Ankari, izjavio je da nema utisak da je dogovor sa Teheranom blizu.

„Nemam ose}aj da smo blizu dogovora sa Iranom“ o nuklearnom pitawu, rekao je Gejts i dodao da bi Teheran, ukoliko je odlu~io da prihvati predlog SAD, Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Nema~ke, to trebalo da saop{ti Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju. Iranski ministar odbrane Ahmad Vahidi otvorio je ju~e u Iranu dva postrojewa za proizvodwu projektila, javila je iranska dr`avna televizija. U prvom po-

vlasti su ve} potro{ile ili }e uskoro potro{iti sva sredstva namewena uklawawu snega. U decembru je u Va{ingtonu ve} palo oko 40 centimetara snega, a padavine takvog intenziteta retke su u ovoj oblasti. U glavnom gradu SAD je, prema podacima Nacionalne meteorolo{ke slu`be, vi{e od 30 centimetara snega od 1870. godine palo je samo 13 puta.

kiwi Samanti Larson koja se na Kartens Piramid vrh u Indoneziji popela u osamnaestoj godini. Krina Popesku je tokom petonedeqne ekspedicije u organizaciji sportskog kluba Mountan Altitudine uspela da osvoji vrhove Ko{}u{ko (2.228 metara) u Australiji, Giluv (4.368 metara) na Papua Novoj Gvineji i na kraju najvi{i Karstens Piramid. Rumunska alpinistkiwa se u posledwe tri godine popela i na planine Akonkagva i Ohos Del Salado u Ju`noj Americi, Kilimanxaro u Africi, Elbrus u Rusiji, Damavand u Iranu. Krina Popesku planira da ove godine osvoji i vrhove Piko de Orizaba (5.636 metara) u Meksiku i Denali (6.194 metara) na Aqaski.

Masakr {iitskih hodo~asnika u Pakistanu U eksploziji dve bombe u petak u gradu Kara~iju, na jugu Pakistana, poginule su 33 osobe, a vi{e od 50 je raweno, saop{tili su ju~e tamo{wi zvani~nici. Meta prvog napada bio je autobus sa {iitskim hodo~asnicima, mahom `enama i decom, koji su se uputili na verski skup, a druga eksplozija dogodila se dva sata kasnije ispred bolnice u koju su prevezene `rtve ranijeg napada. Oba napada izveli su bomba{i sa-

moubice na motociklima, rekao je jedan policijski zvani~nik lokalnim medijima. U petak su {iiti obeleàvali kraj Arbaena, 40todnevne àlosti posle pogibije imama Huseina, unuka proroka Muhameda u bici kod ira~kog grada Karbale u 7. veku. U napadu na {iite koji se dogodio u decembru, za vreme obeleàvawa verskog praznika, poginule su 44 osobe, a odgovornost za taj napad preuzeli su talibani.

Papa za ve}u dru{tvenu odgvornost preduze}a strojewu proizvodi}e se rakete zemqa-vazduh tipa kaem, koje mogu da se koriste za ga|awe neprijateqskih helikoptera, dok }e se u drugom postrojewu proizvoditi antiraketni projektili tipa tufan-5, navodi TV. Iran je u sredu uspe{no lansirao i svemirsku raketu kavo{gar-3, koja je nosila „eksperimentalnu kapsulu“.

Poglavar Rimokatoli~ke crkve, papa Benedikt Osamnaesti pozvao je ju~e vlasnike preduze}a da „ne tra`e iskqu~ivo profit u radu“, ve} da imaju „ve}u dru{tvenu odgovornost“. „Proizvodwa dobara i razne usluge ne treba da budu iskqu~ivo povezane s potragom za ekonomskim profitom, ve} za promovisawe dobrobiti svih qudi“,

rekao je papa tokom audijencije s predstavnicima rimske energetske kompanije ACEA. Prema wegovim re~ima, ekonomska kriza u svetu je dovela do potrebe za „ve}om dru{tvenom odgovorno{}u“ firme. Papa je rekao da ta odgovornost treba da uzme u obzir potrebe radnika, kupaca, nabavqa~a i celog dru{tva.

CRNA

[rafcigerom odvrnuo nov~anik

Zate~en s alatom i kamerom

Novo hap{ewe zbog „kokainske veze“

Novosadska policija uhapsila je Novosa|anina Frawu H. (1984) pod sumwom da je po~inio razbojni{tvo u Ulici Lasla Gala. Osumwi~eni se tereti da je presreo jednog mladi}a i oduzeo mu novac iz nov~anika nakon {to mu je zapretio {rafcigerom. Neposredno posle toga osumwi~eni je je li{en slobode, a potom je zadr`an do saslu{awa kod istra`nog sudije, saop{tila je ju~e novosadsadska Policijska uprava. M. V.

Policija u Temerinu podnela je krivi~nu prijavu protiv me{tanina Arpada P. (1984) zbog sumwe da je u proteklih mesec dana po~inio sedam krivi~nih te{ke kra|e na podru~ju ove op{tine. Prilikom pretresa wegovog stana, pripadnici MUP - a prona{li su ve}u koli~inu alata me|u kojim su bu{ilice, brusilice, ru~ni cirkulari kao i video kameru za koje se osnovano pretpostavqa da poti~u iz krivi~nog dela, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Policija u Podgorici uhapsila je jednu osobu sa liste me|unarodne poternice, ~iji su inicijali D. [, ali kako je ju~e saop{teno, to nije Darko [ari}, niti wegov brat Du{ko [ari}. Osoba D.[. (29), koja je uhap{ena, je iz Bijelog Poqa, a nastawena je u Podgorici. Tu osobu, kako je saop{teno, Interpol potra`uje zbog sumwe da je, kao ~lan organizovane kriminalne grupe, u~estvovao u preuzimawu ve}e koli~ine kokaina iz Ju`ne Amerike, a zatim i u transportu droge do Evrope.

Bojan Guduri} negira ume{anost u Pukani}evo ubistvo Bojan Guduri}, koji je optu`en za ubistvo vlasnika zagreba~kog „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a, negirao je bilo kakvu povezanost sa ostalim optu`enima i krivi~nim delom za koje se tereti. „Negiram da sam u~inio krivi~no delo za koje me terete, te da sam u bilo kom segmentu, bilo kojom radwom doprineo izvr{ewu krivi~nog dela. Nisam ni znao da }e to delo biti po~iweno“, prenose bawalu~ke „Nezavisne novine“ Guduri}eve tvrdwe. U pismu koje je, kako se navodi, uputio medijima,

Guduri} tvrdi da je posledwi put video Roberta Matani}a i Amila Mafalanija, koje USKOK tereti da su bili zadu`eni za logistiku pre i posle ubistva Pukani}a i Frani}a, po~etkom oktobra 2008. godine. „Od tada ih nisam video niti sam u~estvovao u bilo ~emu sa wima dvojicom“, navodi Guduri}. On tvrdi da ne poznaje ostale optu`ene - Luku Matani}a, Slobodana \urovi}a, Zzeqka Milovanovi}a i Sretena Joci}a zvanog Amsterdam. Navode}i da se spekuli{e o tome da }e u postupku koji se o ubi-

stvu Pukani}a vodi u Hrvatskoj biti svedok pokajnik (saradnik), Guduri} tvrdi da, kada bi i hteo da prihvati takvu ulogu, ne moè, jer o samom doga|aju „ne zna ni{ta niti moè bilo {ta re}i o bilo kom u~esniku tog dogadaja“. Guduri} se 1. februara predao bawalu~koj policiji i trenutno se nalazi u ekstradicionom zatvoru u Sarajevu. Ministarstvo pravde BiH jo{ nije odlu~ilo da li }e ga izru~iti Hrvatskoj, koja ga potraùje za ubistvo Pukani}a ili Srbiji, koja ga traì zbog vi{e po~iwenih krivi~nih dela.

SPORT

nedeqa7.februar2010.

DNEVNIK

BRANKO BABI] POSLE DUELA SA SIGMOM

CRNO - BELI ZAVR[ILI PRIPREME U TURSKOJ

Presing na svakom delu terena

Partizan - Dwepar 1:1 (0:0)

(Od na{eg specijalnog izve{ta~a) ANTALIJA: Nije planski, ali je raspored rivala fudbalera Vojvodine na pripremama u Turskoj takav da iz me~a u me~ nailaze na kvalitetnijeg suparnika. Sigma se pokazala kao ozbiqniji rival od Ko{ica, a prema saznawima o ukrajinskoj ekipi Vorskla, naredni takmac Novosa|ana (sutra) bi}e jo{ boqi.

Trojka van stroja Ju~era{wi trening presko~ili su Dragan Mr|a koji ima stoma~ne tegobe, Dejan Karan koji se àli na bol u predwoj loì zbog ~ega je i presko~io duel sa Sigmom i Slaven Stjepanovi} kome je pregled magnetnom rezonancom pokazao da nema ozbiqnije povrede (rupture), ali se on i daqe àli na bol u preponama i samo tr~kara bez lopte.

Stigao potpredsednik Potpredsednik FK Vojvodina Du{an Pajovi} stigao je u tursku u petak uve~e, a ju~e je do{ao u hotel „Titanik“, gde je posetio crevenobelu ekspediciju. Ju~era{we popodne Pajovi} je u dru{tvu generalnog sekretara Radisava Rabrenovi}a i direktora Miodraga Panteli}a iskoristio da na delu pogleda fudbalere Partizana u jednoj od prijateqskih utakmica.

Igra~i Vojvodine ju~e su imali trenig oporavka

U prethodne dve utakmice Vojvodina je ostvarila dva identi~na rezultata – 1:1 i ma koliko rezultatski u~inak u ovoj fazi za trenere nije bitan, uveke je lepo kada se ne izgubi, ako me|unarodni me~ ve} ne mo`e da se dobije. U prvoj utakmici Vojvodina je olako prokockala vo|stvo, dok se u drugoj svojski trudila, namu~ila i na kraju istrajala u nameri da teren ne napusti pognute glave. U obe utakmice centralna figura bio je mladi Bawalu~anin Nemawa Bilbija, koji je u kratkom periodu, za dva poluvremena ( u svakom duelu igrao po 45 minuta) pokazao takore}i stopostotan u~inak. Dva me~a – dva gola, za debitanta, pa jo{ devetnaestogodi{waka, lep{i po~etak u crveno-belom dresu nije mogao da se po`eli.

Sla`e se sa ovom ocenom i {ef stru~nog {taba Branko Babi}, ali i napomiwe: - Na Bilbiji je da nastavi u istom stilu. Pokazao je, kako mi treneri to volimo da ka`emo, odli~an tajming, da se otvori u pravom trenutku i nadje na pravom mestu, uz dobar procenat realizacije. Ono na ~emu mora da poradi je da oja~a, da se vi{e posveti radu u teretani kako bi mogao da bude sna`niji u duelima – veli Babi}. Novajlija iz B ekipe Atletika iz madrida Sadik Adams nagovestio je na treninzima klasu, ali je u obe utakmice takore}i ostao bez u~inka. - Poku{ali smo u drugom susretu, u formaciji 4-4-1-1, da vidimo kako }e se slagati Bilbija i Adams, a ono {to zameram Adamsu je to {to igra daleko od gola. Previ{e se povla~i u vezu i prakti~no je bezopasan po su-

VO[INE NOVAJLIJE: SLOBODAN NOVAKOVI]

Slatki{i odo{e u zaborav ANTALIJA: Dvadesettrogodi{wi Slobodan Novakovi} stigao je ove zime u FK Vojvodinu. Ta~nije, bio je to wegov povratak u dru{tvo koje je napustio posle zavr{enog staà u omladincima. Napatio se tada èstoko, jer je u me~u s Apatincima kao kadet polomio nogu, a posle dve godine povredio je i ligamente. Sve je stoi~ki izdrào, prebrodiv{i pre svega psiholo{ke krize, a onda je usledio trnovit put povratka preko Kabela, temerinske Sloge i Novog Sada do Vojvodine. - Presre}an sam jer mi se ispunio san da se kao prvotimac vratim u voqeni klub. Ne zaboravqam dane kada sam kao Slobodan Novakovi} na treningu u Antaliji sedmogodi{wak sa @eqkom Usledio je kalewe u Slogi, Brki}em, Ne{om Rajevi}em, a onda na poziv Miodraga MoMiqanom Milovi}em i drura~e i selidba u Novi Sad. gim vr{wacima u~io prve - Na Detelinaru sam stigao fudbalske korake u {koli s papirima u xepu. Proveo sam RMR pod nadzorom Zorana me|u kanarincima tri lepe Gruji}a, koji me je kasnije i godine ustaliv{i se u veznom zvao da se oku{am u seniorredu. Postao sam standardan skoj konkurenciji u dresu Ka~lan postave, a u prethodnoj bela – prise}a se Novakovi}. polusezoni odigrao sam 15 me-

O~evo breme Nije lako Slobodanu Novakovi}u da nosi o~evo breme. Branislav Novakovi} bio je sredinom osamdesetih ubojiti napada~ novosadskih crveno-belih, a sada je direktor omladinsko-pionirskog pogona FK Vojvodina. - De{avalo mi se da kada sam nervozan, ~esto sebi postavim pitawe „zbog ~ega me stalno svi pitaju o ocu“, jer me nije on vratio u Vojvodinu, nego moje igre. Onda, kada malo „oladim“, shvatim da je to {to me svi pitaju o wemu dokaz da je on u klubu ostavio zapa`en trag. Zato sam ponosan na oca Braneta i svestan da }e se svaki moj potez, kako na terenu tako i van wega, posmatrati na poseban na~in – veli Slobodan Novakovi}.

~eva i postigao tri gola, uz napomenu da me je trener Radoji~i} povukao na mesto zadweg veznog – veli Novakovi}. Nije to ura|eno slu~ajno, jer je ve} tokom turskih priprema Novakovi} pokazao osnovne vrline: dobru tehniku, hitrinu i {irok radijus kretawa. Ne libi se ni da {utne, kad god mu se ukaè prilika. - Prva provera s Ko{icama protekla je zadovoqavaju}e. Trudio sam se da ispunim ono {to je trener Babi} od mene zahtevao. – kaè Novakovi}. Poku{ava da realno sagleda svoj poloàj u krugu kandidata za prvu postavu. - Kao novajliji pristiglom iz Prve lige, osnovni zadatak bi}e mi da se izborim me|u 18 igra~a za protokol, a potom da {to boqe iskoristim svaki ukazani minut na terenu. Atmosfera u ekipi je dobra i svi pri~aju o polufinalu Lav kupa s Partizanom, pa i mene polako hvata ta euforija – ne krije na{ sagovornik. Napore kaè podnosi dobro, ali ima jedan problem s kojim teè izlazi na kraj. - Oboàvam slatki{e, ali je lekar dr Borko Vukosav jasno svima stavio do znawa da su ~okoladice, bombone, a naro~ito gazirana obojena pi}a strogo zabrawena. Taj deo zadatka mi je mo`da i teì od fizi~kih napora koje prolazimo tokom priprema – priznao je Novakovi}, koji je ove zime potpisao ~etvorogodi{wi ugovor s FK Vojvodina. S. Savi}

parni~ku mre`u – smatra Babi}. Makedonac Daniel Mojsov je debitovao za Vo{u u drugom poluvremenu utakmice sa Sigmom, po{to je duel s Ko{icama propustio zbog lak{e povrede. - Pokazao je da je agresivan, da se ne pla{i duela {to je dobro. Kada se jo{ boqe upozna sa saigra~ima, verujem da }e pokazati i vi{e od onoga ~ime sam u prvom utisku sasvim zadovoqan – ka}e Babi}. Uz prihvatawe ~iwenice da je postava iz drugog poluvremena bila mnogo boqa od prve jedanaestorice, Babi} nalazi i re~i opravdawa. - Mnogo mladih igra~a je po{lo na pripreme i za wih moramo imati razumevawa i tolerancije, ali i oni moraju da izbiju iz glave argument „da su mladi“, jer kada po~nu utakmice za bodove, onda nije va`no ko je mlad, a ko star, ve} ko pobe|uje. Ono na ~emu moramo jo{ mnogo da poradimo je kolektivna agresija, presing na rivala i loptu na svakom delu terena, po~ev{i od suparni~ke zadwe linije. Tako|e, pojedinci moraju da se ponavqaju, da ne igraju na mahove a onda prave du`e pauze kao da ih nema na terenu – isti~e trener Novosa|ana. Ju~era{wi dan protekao je za igra~e u prepodnevnom treningu oporavka, gde se lagano tr~karalo, istezalo, igrao no`ni tenis...dok je popodne bilo slobodno. Sutra je pred Novosa|anima nova utakmica, pa }emo na delu s Vorsklom videti kako }e Branko Babi} ovoga puta ukomponovati ekipu. S. Savi}

Remi za kraj

Fudbaleri Partizana i ukrajinskog Dwepra igrali su bez pobednika, 1:1 u prijateqskom me~u u Antaliji.Dwepar je poveo u 48. minutu golom Seqezweva, a izjedna~io je Kleo u 80. minutu iz penala. Crno-beli su u Antaliji odigrali pet me~eva. Partizan je odigrao bez golova sa Ridom, a Beogra|ani su pobedili Marko Lomi} Liteks iz Love~a 3:2 i japansku vanovi}, Bra{anac, Brana Hiro{imu 2:0. „Crno-beli“ su Ili}, Popara, Kleo. jedini poraz do`iveli od BraTrener Stevanovi} zbog {ova rezultatom 3:0. Partizan me|usobne tu~e nije ra~unao na je izveo dva tima, u prvom poluMarka Jovanovi}a i Marka vremenu igrali su : Mladen BoLomi}a, dok su van konkreneci-

Tu~a Lomi}a i Jovanovi}a Fudbaleri Partizana Marko Lomi} i Marko Jovanovi} potukli su se u hotelu u Antaliji. Dvojica igra~a „crno-belih“ potukla su se u baru hotela „Golf sereniti“ posle izlaska iz restorana, a ve}i incident spre~ili su ostali fudbaleri Partizana. Mladen Krstaji} je potom izveo Jovanovi}a iz hotela, dok je Sa{a Ili} razgovarao sa Lomi}em. Me|utim, Jovanovi} je ponovo u{ao u hotel i uz psovke krenuo ka Lomi}u. Ostali fudbaleri Partizana su nekako uspeli da ih razdvoje. Po zavr{etku incidenta odràn je sastanak igra~a, stru~nog {taba i ~lanova UO Partizana Ratomira Babi}a i Alberta Na|a na kojem je odlu~eno da se Lomi}u i Jovanovi}u smawe godi{wa primawa za 40 odsto. - Oni }e po povratku u Beograd morati u pisanoj formi da se izjasne o ovom doga|aju, a u ponedeqak }e zasedati Upravni odbor, koji je upoznat sa svim de{avawima i saglasan je sa donetom odlukom. UO }e na toj sednici odlu~ivati o wihovom daqem statusu u klubu i mogu}e je da budu raskinuti ugovori na {tetu igra~a“, izjavio je portparol Patizana Marko Vjetrovi} i dodao da je protiv Jovanovi}a i Lomi}a pokrenut disciplinski postupak. òvi}, Kamberovi}, Kneèvi}, Krstaji}, Stankovi}, Davidov, Petrovi}, Fejsa, Ili} Sa{a, Tomi} , Diara, a u drugom: Darko Boòvi}, Lazevski, Krneta, Miji}, Moreira, Branislav Jo-

je ostali jo{ Va{ington i Aleksandar Radosavqevi} Partizan se danas vra}a u Beograd gde }e obaviti zavr{ne pripreme za nastavak sezone u doma}em {ampionatu.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Gradski derbi Liverpulu Trinaesti put u posledwih deset godina, fudbaleri Liverpula pobedili su gradskog rivala u Premijer ligi. U 213. Mersisajd derbiju, crveni su sa igra~em mawe od 34. minuta, pobedili plave sa 1:0. Pobedonosni gol postigao je Dirk Kujt u 55. minutu. Liverpul je, uprkos ~iwenici da je rano i potpuno nezaslu`eno ostao bez defanzivca Sotiriosa Kirgijakosa, do 90. minuta imao boqe {anse od rivala. Tek tada je Jakubu Ajegmeni stavio golmana „redsa“ Pepea Rejnu na ozbiqnu probu, ali je [panac potvrdio klasu i skrenuo loptu u korner. Najve}i deo prisutnih na Enfildu bio je u {oku kada je sudija Martin Etkinson iskqu~io Grka, koji je uzalud poku{avao da arbirtru uka`e na svoju potkolenicu i tragove krampona, koje mu je iscrtao vezista Evertona Maruan Felaini. Etkinson je Kirgijakosu pokazao direktan crveni karton, dok je Belgijanac marokanskog porekla urlao od „bola“ na travi, verovatno svestan da mu za start nad Grkom sledi iskqu~ewe. Ili je bar

Sudija Etkinson je iskqu~io Kirgijakosa

trebalo tako da bude. Felaini je sa obe noge zgazio Kirgijakosovu potkolenicu i potom pao kao poko{en, a Etkinson naseo na glumu. Man~ester junajted je ponovo zaseo na ~elnu poziciju tabele Premijer lige.“\avoli“ su „petardirali“ Portsmut. Sanderlend i Vigan igrali su ~ak 97. minuta, a na kraju je rezultat ostao 1:1. Vladimir Stojkovi} nije branio za Vigan, bio je na klupi, a mre`u je ~uvao oporavqeni Kris Kirklend.

Rezultati: Liverpul - Everton 1:0 (0:0) /Kujt 55/, Bolton - Fulam 0:0, Barnli - Vest Hem 2:1 (1:0) /Wuxent 14’, Foks 55’/, Hal Man~ester siti 2:1 (1:0),/Altidor 31’, Boateng 51’ - Adebajor 59’/, Man~ester junajted - Portsmut 5:0 (2:0) /Runi 40’, Van Bore 45’ag, Hjuz 59’ag, Berbatov 62’, Vilson 69’ag/, Stouk - Blekburn 3:0 (2:0) /Higinbotam 8’, Sidibe 45’, Eterington 67’/, Sanderlend - Vigan 1:1 (0:1) /Xons 64’ - Dijame 20’/.

NEMA^KA BUNDESLIGA

Bavarci mequ, Bajer stao Posle mnogo vremena Bajer nije usamqen na vrhu Bundeslige. Ekipa iz Leverkuzena remizirala je sa Bohumom (1:1) {to je iskoristio zahuktali Bajern i trijumfom na gostovawu aktuelnom {ampionu (3:1) sustigao lidera. Dve ekipe na ~elu tabele imaju po 45 bodova, tri vi{e od tre}eplasiranog [alkea koji je osvojio samo bod u Frajburgu (0:0).Aktuelni {ampion ni u devetoj uzastopnoj utakmici nije pobedio. Ne poma`e mu ni promena trenera. Otkako je Armina Veha nasledio Lorenc Ginter Kestner, osvojio je bod. A Bajern nastavqa da gazi - nanizao je osam pobeda, a 14 prvenstve-

nih kola nije izgubio. Arjen Roben je ve} u 2. minutu {okirao doma}e navija~e u Volfsburgu, a u 26. se Danijel Van Bujten ve} sedmi put u sezoni upisao u strelce (iako je {toper), na karakteristi~an na~in, udarcem glavom. Imao je doma}in priliku da se „vrati u igru“, ali je Grafite traqavo izveo penal i lopta je postala lak plen za golmana Hansa Jerga Buta. Kazna za proma{aj usledila je u vidu autogola Andree Barzaqija, a Grafite je uspeo samo da ubla`i poraz u sudijskoj nadoknadi vremena - 1:3. Dvojica srpskih internacionalaca bila su u startnim postavama ekipa, koje su uspele da

i{~upaju po bod kod ku}e iako su bile u „minusu“ protiv favorita. Milo{ Mari} je sa Bohumom „otkinuo“ sla|i deo plena od Bajera, koji ni posle 21. kola nema poraz, a Zoran To{i} je sa Kelnom stigao do 3:3 iako je gubio 1:3 od Hamburga. Rezultati: Keln - Hamburg 3:3 (1:2) /Mohamad 31’, Novakovi} 75’, ]iki 88’ - Jansen 3’, Petri} 36’, penal 50’/, Bohum - Bajer Leverkuzen 1:1 (0:1) /Dedi} 68’ Der|uk 45’/, Frajburg - [alke 0:0, Hofenhajm - Hanover 2:1 (2:0) /Karlos Eduardo 35’, Salihovi} penal 40’ - Kone 57’/, Volfsburg Bajern 1:3 (0:2) /Grafite 90+2’ Roben 2’, Van Bujten 26’, Barzaqi autogol 57’.

SPORT

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

„VORLD SOKER” OBJAVIO LISTU NAJUTICAJNIJIH TRENERA

Miqani} u elitnom dru{tvu Novo i zaista presti`no priznawe stiglo je na adresu legendarnog Miqana Miqani}a, ~ije zdravqe ozbiqno naru{eno. Eminentni engleski magazin „Vorld Soker”, koji obele`ava

Miqan Miqani}

veliki jubilej, pola veka uspe{nog postojawa, nekada{weg selektora reprezentacije Jugoslavije uvrstio je me|u 50 najuticajnijih trenera u posledwih 50 godina. Popularni ^i~a nalazi se u elitnom dru{tvu, uz Alfa Remzija, Franca Bekenbauera,

Enca Bearcota, Marija Zagala, Johana Krojfa, Luisa Cezara Menotija, Boba Pejslija, \ovanija Trapatonija, Aleksa Fergusona, Helmuta [ena, Valerija Lobanovskog, Rinusa Mihalsa... Ovakav izbor Engleza jasno govori koliko je Miqan Miqani} cewen i po{tovan, po{to su na listi iskqu~ivo treneri osvaja~i svetskih i evropskih {ampionata, nekada{weg Kupa {ampiona i sada{we Lige {ampiona. Ipak, magazin „Vorld Soker” nije zaboravio trenersko-stvarala~ko ume}e Miqana Miqani}a, nekada sive eminencije mo}nog jugoslovenskog fudbala. Podatak da je jedini stru~wak, u ovoj konkurenciji, sa prostora biv{e Jugoslavije, laskavoj nagradi daje specifi~nu te`inu. Magazin „Vorld Soker” opisao je Miqani}a kao jedinog selektora koji je Jugoslaviju vodio na dva Svetska prvenstva (Nema~ka 1974. i [panija 1982. godine). Engleski ~asopis isti~e da je Miqani} harizmati~an stru~wak koji je ime napravio na klupi Crvene zvezde (~etiri {ampionata, tri Kupa), a kasnije u Real Madridu, dok posebno poglavqe zauzima „^i~in” rad u Fudbalskom zavezu Jugoslavije... Z. R.

FIFA nagradila Hansona Svetska fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je spisak sudija koji }e voditi utakmice na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Na wemu se nalaze imena 30 arbitara, me|u kojima je i [ve|anin Martin Hanson, koji je sudio revan{ bara`a izme|u Francuske i Republike Irske (1:1) kada je prevideo dvostruko igrawe rukom Francuza Tijerija Anrija, posle ~ega su Francuzi izjedna~ili rezultat i osigurali

(Mali), Xerom Dejmon (Ju`na Afrika), Edi Male (Sej{eli). KONKAKAF: @oel Agilar (Salvador), Benito Ar~undija (Meksiko), Karlos Alberto Batres (Gvatemala), Marko Rodriges (Meksiko). E v r o p a : Olegario Benkerensa (Portugal), Masimo Busaka ([vajcarska), Frank de Blekere (Belgija), Martin Hanson ([vedska), Viktor Kasai (Ma|arska), Stefan Lanoj (Francu-

Reprezentacija [panije brani titulu prvaka Evrope

DANAS U VAR[AVI @REB KVALIFIKACIJA ZA EVROPSKO PRVENSTVO 2012. GODINE

Tre}a sre}a za Srbiju Svi pogledi fudbaske Evrope uprte su u dana{wi `reb kvaklifkacija za prvenstvo Starog kontineta 2012 godine u Poqskoj i Ukrajini. @reb }e se obaviti u 12 sati u Domu kulture i nauke Poqske u Var{avi. Iznena|ewa nema UEFA je jo{ ranije objavila koeficijente, uzela je u obzir rezultate kvalifikacija za Mondijale 2006. i 2010. i za prvenstvo Evrope 2008. pa reprezentacije ve} dugo mogu da kalkuli{u.Naravno najboqi }e se na}i u prvom {e{iru,a reprezentacija Srbije je dobila mesto u drugomn }upu i u kvalifikacijama ne}emo mo}i igrati s Gr~kom, ^e{kom, [vedskom. [vajcarskom, Turskom, Danskom i Slova~kom, {to je dobro, ali teorijski bi se mogla sastaviti grupe u kojoj bi bile zemqe iz biv{e Jugoslavije. Malo je to verovatno, ali bi Zbigwev Bowek, An`ej [armah ( Poqska), Oleg Blohin i Andrej [ev~enko(

Ukrajina), koji }e izvla~iti kuglice mogli bi da uverste Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju ili Makedoniju i Crnu Goru u istu grupu. Kakvi bi to okr{aji bili. Vaqa biti realan i re}i da bilo dobro da na{a reprezentacija iz prvog {e{ira izbegne reprezentaciju [panije koja brani titulu, pa Nema~ku, Holandiju i Italiju, ~iji stil igre nama ne odgovara,a tre}eg {e{ira bi svakako trebali zaobi}i Norve{ku ili vrlo neugodnu selekciju Bosne i Hercegovine. [to se ostalih protivnika ti~e ni i tu ima razlike, jer snaga Slovenije koja }e igrati na Mondijalu i Makedonije nije ista, kao i rejting Albanije i Lihten{tajn. Na Evropskom prvenstvu igra}e 16 reprezentacija. Direktan plasman izborile su doma}ini {amopionata Poqska i Ukrajina,a pored wih igra}e i pobednici devet kvalifikacionih grupa i najboqa drugoplasirana ekipa,

[e{iri Prvi {e{ir: [panija (prvak), Nema~ka, Holandija, Italija, Engeska, Hrvatska, Portugal, Francuska, Rusija. Drugi {e{ir: Gr~ka, ê{ka, [vetska, [vajcarska, Srbija, Turska, Danska, Slova~ka, Rumunija. Tre}i {e{ir: Izrael, Bugarska, Finska, Norve{ka, Irska, [kotska, Severna Irska, Austrija, Bosna i Hercegovina. êtvrti {e{ir: Slovenija, Letonija, Ma|arska, Litvanija, Belarusija, Belgija, Velss, Makedonija, Kipar. Peti {e{ir: Crna Gora, Albanija, Estonija, Gruzija, Moldavija, Island, Jermenija, Kazahstan, Lihten{tajn [esti {e{ir: Azerbajxan, Luksemburg, Malta, Farska Ostrva, Andora, San Marino a preostalih osam drugoplasiranih reprezentacija bori}e se u baraù za ~etiri pozivnice. @reb }e po ve} ustaqenoj formuli po~eti od najslabijeg {estog {e{ira,a UEFA je prvi put u svojoj istoriji napraviti izuizetke i u istoj grupi ne}e mo}i da se na|u Rusija i Gruzija i Azerbajxan i Jermenija. Naravno, razlozi su politi~ki.

Benitez: Jovanovi} je na{

Sudija Hanson nije uva`io proteste Iraca kada je Anri igrao rukom

mesto na Mondijalu. Najvi{e sudija dolazi iz Evrope, 10, dok ih je {estorica iz Ju`ne Amerike. Po ~etiri su predstavnici Azije, Afrike i KONKAKAF zone, dok su dvojica arbitara sa Novog Zelanda. Azija: Halil Ibrahim Al Gamdi (Saudijska Arabija), Rav{an Irmatov (Uzbekistan), Subhidin Mohd Saleh (Malezija), Jui~i Ni{imura (Japan). Afrika: Mohamed Benuza (Al`ir), Koman Kulibali

ska), Roberto Roseti (Italija), Volfgang [tark (Nema~ka), Alberto Undijano Maqenko ([panija), Hauard Veb (Engleska). Okeanija: Majkl Hester (Novi Zeland), Piter O’Liri (Novi Zeland) Ju`na Amerika: Karlos Amariqa Demarki (Paragvaj), Ektor Baldasi (Argentina), Horhe Larionda (Urugvaj), Pablo Poso Kinteros (^ile), Oskar Ruis Akosta (Kolumbija), Karlos Simon (Brazil).

Rasprodate ulaznice za finale SP Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da je prodala sve ulaznice za me~eve polufinala i finale Svetskog prvenstva, koje }e biti odigrano u Ju`noj Africi. FIFA je navela da su rasprodate sve karte za utakmice Engleska - SAD (12. jun), Engleska - Slovenija (23. jun), Italija - Paragvaj (11. jun) i Brazil - Portugal (12. jun). Posledwa faza prodaje ulaznica po~e}e u utorak, 9. februara, a navija~i }e mo}i da kupe oko jo{ 400.000 karata.

Menaxer fudbalera Liverpula Rafael Benitez izjavio je da }e srpski reprezentativac Milan Jovanovi} sigurno igrati za tim sa “Enfilda” naredne sezone. N{ta jo{ nije gotovo, ali sam gotovo siguran da }e Milan Jovanovi} prihvatiti na{u ponudu i pre}i u Liverpul. O~ekujem da od juna bude u ekipi. - rekao je Benitez engleskim medijima. Milanu Jovanovi}u na kraju sezone isti~e ugovor sa Standardnom iz Lije`a i posta}e slobodan igra~.Za wega se jo{ interesuju Milan i Valensija.

Smewen selektor Nigerije Fudbalski savez Nigerije smenio je dosada{weg selektora [aibu Amodua. Amodu je ekipu preuzeo 2008. godine, a na nedavno zavr{enom Kupu afri~kih nacija u Angoli osvojio je tre}e mesto. ^elnici FS Nigerije poru~ili su da }e u najskorije vreme prona}i novog selektora, a da je me|u najozbiqnijim kandidatima Holan|anin Gus Hidink, donedavno selektor Rusije. Nigerija se plasirala na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, gde }e se takmi~iti u grupi B sa Argentinom, Ju`nom Korejom i Gr~kom.

Vidi} ostaje u Junajtedu

Milan Jovanovi}

Rajevac: Niko mi nije sastavqao tim Selektor fudbalske reprezentacije Gane Milovan Rajevac odbacio je optu`be medija koji tvrde da on nije sastavqao selekciju Gane na Kupu afri~kih nacija. Naime, mediji su preneli informaciju da je agent Goran Milovanovi} uticao na sastav tima za kontinentalno takmi~ewe u Angoli, gde je Gana stigla do finala. Niko osim mene nije sastavqao tim Gane. Ovakve besmislene optu`be dovode u pitawe moju stru~nost i rad qudi u mom stru~nom {tabu. U timu

Na posledwa dva evropska prvenstva na{a reprezentacija nije igrala, pre {est godina boqi od nas bili su Italija i Vels ,a posledwem ciklusu pretekli su nas Poqska i Portugal. Posle sjajnih partija u kvalifikacijama za Mondijal , na{a delegacija je s mnogo nade otputovala u Var{avu. G. Kova~

su samo oni igra~i koji su sposobni da odgovore zahtevima mog sistema rada. Kada vidim potencijal u igra~u odmah ga pozovem. Prema tome, niko se nije me{ao u moj izbor za Kup afri~kih nacija. - rekao je Rajevac na konferenciji za medije u Akri. Gana je izgubila finale Kupa afri~kih nacija od Egipta rezultatom 1:0. “Crne perle” }e se na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi na}i u grupi D sa reprezentacijama Nema~ke, Srbije i Australije.

Muriwo ostaje u Interu Trener fudbalera Intera @oze Muriwo ne èli na kraju sezone da preuzme madridski Real, izjavio je menaxer portugalskog stru~waka @orè Mendes. îni mi se da sam nekoliko puta ve} ~uo Muriwa da pri~a da }e ugovor s Interom da odradi do kraja, tj. do juna 2012. godine. Glasine u vezi Reala? Ne iznena|uju me. Me|utim, novinari uvek ispale neku fantaziju. - rekao je Mendes i dodao: - Mogu da kaèm da Muriwu ide dobro u Inter u kome ima sjajnu ekipu. Za{to bi onda oti{ao iz takvog kluba. Muriwo (47) je Inter preuzeo 2008. godine.

Agent srpskog fudbalera Nemawe Vidi}a Silvano Martina potvrdio je da }e on ostati u Man~ester junajtedu. Sve te pri~e od wegovom navodnom odlasku iz Man~ester junajteda su bezna~ajne. Nema ni trunke istine u tome da }e na kraju sezone pre}i u Milan, ili Barselonu. On je ~lan velikog kluba, u kojem se ozbiqno ra~una na wega. Prema tome, svaka druga tvrdwa je potpuno deplasirana. izjavio je Martina. Engleski mediji ~esto su se bavili temom da Vidi} `eli da ode jer mu supruga nije zadovoqna na~inom `ivota u Man~esteru. Me|utim, on je to nekoliko puta demantovao. Wega nije bilo u postavi “crvenih |avola” na nekoliko posledwih utakmica zbog povrede.

SPORT

nedeqa7.februar2010.

DNEVNIK

IN\IJCI SE PRESELILI U OHRID

Utakmicama do forme Fudbaleri In|ije su otputovali na dvanaestodnevnie pripreme u Ohrid gde }e, izme|u ostalog, odigrati ~etiri do pet prijateqskih utakmica. Ekspediciju „zeleno-belih“, pred {efa stru~nog {taba Mom~ila Rai~evi}a, sa~iwavawu wegov pomo}nik Slobodan Mar-

rektor Aleksandar Miqani}, direktor Aleksandar Miqani}, tehni~ki direktor Dragan Pilipovi}, ~lan upravnog odbora Petar Filipovi} i igra~i: Dragoslav Poleksi}, Vladimir Vujasinovi}, Nenad \urovi}, Borislav Jovanovi}, Marko Jak{i}, Muhamed Omi}, Milan Joksimovi}, Borko Novakovi},

Fudbaleri In|ije u Ohridu

kovi}, trener golmana, po potrebi i ~uvar mre`e Milan Devi}, lekar Rodoqub Mili}, fizioterapeut Bojan Bogovac, sportski di-

Marko An|elkovi}, Jovan Goli}, Branimir Kosti}, Adnan Jahi}, Predrag Koxo, Darko Karaxi}, Zoran Jankovi}, Marko Vu~eti},

Aleksandar Nagli}, Borivoje Filipovi}, Zoran Milovac, Milan Bubalo, Darko Isidorovi}, Sa{a Tomanovi}, Danilo Markovi}, Sr|an Dimitrov, Goran Dimitrijevi} i Aleksandar Marjanovi}. Novajlije fudbalskom pogonu su Zoran Milovac, koji je od OFK Beograda ustupqen na {est meseci, Marko Vu~eti} i Darko Karaxi}, dok su povremeni prvotimci zeleno-belih Bojan Dubaji}, Vasa Stoisavqevi} na {est meseci ustupqeni Radni~kom (Sombor), Bojan Babi} i Nemawa Antunov isto vremensko razdobqe prove{}e u Dowem Sremu, a jedino je Vladimir Jankov raskinuo ugovor sa in|ijskim prvoliga{em i vratio se u ^SK Pivaru u kojo je veoma uspe{no nastupao pre dolaska na stadion kod èlezni~ke stanice gde se, naàlost, nije najboqe sna{ao. - Odigrali smo dosada samo jednu kontrolnu utakmicu, protiv Cementa u Beo~inu bilo je 1:1, planirani susret sa @elezni~arom (Sarajevo) je zbog hladno}e i snega odloèn pa }emo, pored ve} ugovorenih me~eva sa Smederevom, Pelisterom, Metlurgom i Mihajlovcem u Makedoniji potraìti makar jo{ jednog rivala. Potrebno nam je bar deset prijateqskih susreta da stru~ni {tab izvr{i uvid u mogu}nosti svakog pojedinca i uigra startnu postavu za premijernu utakmicu prole}ne sezone. Ambicije su ostale nepromewene, ciq je da se plasiramo u Super ligu pa ni{ta ne}emo ali i ne smemo prepustiti slu~aju, - istakao je pre polaska u Ohrid, tehni~ki direktor In|ije, Dragan Pilipovi}. Da. Vi}enti}

EKIPA BANATA ODRADILA PRVI TRENING NA KIPRU

Odli~ni uslovi, idealni tereni Zrewaninci su odradili prvi trening na pripremama na Kipru gde odra|uju drugi deo priprema za nastavak {ampionata. Ekspedicija iz grada na Begeju sme{tena je u hotelu Episkopijana koji u svom sklopu ima {est terena i odli~ne uslove za rad. ^etu trenera Slavenka Kuzeqevi}a do-

- O~ekujem da igra~i poka`u svoj maksimum, a tako smo planirali da svi koji su doputovali na Kipar dobiju svoju {ansu i da {to pre na|emo pravu fizionomiju igre i sastav za prvih 11. Mene imena ne interesuju, samo onaj ko bude vredno radio mo}i }e da konkuri{e za prvi tim. Ima}emo i najmawe

Banat – Himki 4:0 (1:0) KIPAR:Stadion u Episkopi,.sudija: Sotiris (Kipar). Strelci: Jeremi} u 15, Karamati} u 71, Grumi} u 81 i Milutinovi} (iz jedanesterca) u 90 minutu. Banat: Stefanovi}, Marsel, Ristovi}, ]ulibrk, Simi}, Pilipovi}, V. Radovanovi}, Jeremi}, Bareto, M. Radovanovi} i Vujovi}. Igrali su jo{: Zogovi}, Zowi}, Kampoare, Milutinovi}, To{kov, Radosavqev, Avramovi}, ^onka, Cavri}, Karamati}, Grumi}, An|elkovi}, Radakovi} i Ki{. Himki: Romanov, Jero{kin, [umskiv, Goli{ev, Murigin, Mamonov, [tukin, Ovsov, Ogawesan, Bilala i Pawin. Igrali su jo{: Kozarjev i Pawin. Prva utakmica na Kipru u sklopu priprema za Banat je bila vi{e nego uspe{na, savladan je Ruski drugoliga{ Himki sa ubeedquvih 4:0 i tako je najavqeno novo lice tima Slavenka Kuzeqevi}a. ~ekala je i temperatura od 20 stepeni, {to }e igra~ima za ovaj deo trena`nog procesa izuzetno odgovarati, jer }e igrati na odli~nim terenima a ciq im je da {to boqe uigraju ekipu za start prole}ne trke za bodove.

{est utakmica u kojima o~ekujem da izbrusimo formu za prvi duel {ampionatu protiv ekipe Novog Sada. Pridru`io nam se i golman Bojan Zogovi}, koji je do{ao iz somborskog Radni~kog, pa o~ekujem da i konkurencija kada su ~uvari mre`e u pi-

SUPERLIGA ZA @ENE

Ne pomaè ni novi trener Dinamo Petohemija - â~ak 19:33 (8:15) PANÊVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 100, sudije: Vuki~evi} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Dinamo 4 (2), â~ak 7 (6), iskqu~ewa: Dinamo 10, â~ak 10 minuta. DINAMO: Popovi} (4 odbrane), Radoj~in 3, @ivkovi}, Soviq 3 (1), Obradovi} 6, Samoila 1, B. Matija{evi}, S. Matija{evi} 2, Miqkovi} 2, Tanelov 1, Ni~evski 1, Novakov, Marali} ( 2 odbrane) Marinkovi} (11 odbrana, sedmerac). ÂÂK: Sanko (11 odbrana, sedmerac), Vu~kevi}, \eki} 2, I. Popovi} 3, Vrani} 1, Vu~kovi} 7 (4), Vujovi} 1, Malorovi} 2, Alimpi} 5 (2), Savko 1, Radi} 7, M. Popovi} 3, Mijajilovi}, Filipovi} (7 odbrana, sedmerac).

Jo{ jedan ubedqiv poraz neubedqive ekipe Dinama. Ni promena na klupi, novi trener Milan @eki}, ni tri nove igra~ice Ni~evski, Noakov i Soviq (RK Pan~evo) nisu popravile tim. Popularne “malene” su jo{ uvek rukometno zelene. Zanimqivo samo u prvih 15. minuta do rezultata 4:5, potom do izraàja do{la iskusnija i sna`nija ekipa iz â~ka. U narednih 15 minuta nedosti`na prednost, u nastavku go{}e su je samo odràvale, u fini{u i duplirale. U taboru poraènih prijatno iznenadila Jelena Marinkovi} na golu, u drugom poluvremenu se raspucala i omladinska reprezentativka Marija Obradovi}, naàlost to je bilo sve.

tawu bude èstoka. Nadam se da }e igra~i sve ovo {to radimo na Kipru shvatiti veoma ozbiqno i da }emo tako do}i do èqenih rezultata - istakao je Kuzeqevi}, {ef stru~nog {taba FK Banat. Na pripreme Banat je poveo 27 igra~a, a u hotelu Episkopijana nalazi se 34 ~lana ekspedicije iz grada na Begeju. Na spisku igra~a nalaze se: Igor Stefanovi}, Metua Masel, Ivica Milutinovi}, Slavko ]ulibrk, Borislav Simi}, Stojan Filipovi}, Qubomir Stefanovi}, Vlada Radovanovi}, Miwa Popovi}, Marko Avramovi}, Bor~e Manevski, Davor Cavri}, Zoran Vujovi}, Predrag Jeremi}, @arko Karamati}, Risto Ristovi}, Rafael Bareto, Isa Kampoare, Igor Zowi}, Neven radakovi},Robert Ki{, Nikola An|elkovi}, Miroslav grumi}, Branislav ônka, Ivan Kosi}, Sr|an radosavqev i Bojan Zogovi}. U astru~nom {tabu pored Slavenka Kuzeqevi}a nalaze se jo{ Milan Budisavqevi}, Slobodan radovanov, dr Du{an ôkulov, fizioterapeut Vladimir Zaki} i ekonom \er| Mesaro{. N. Jowev PRVA B LIGA ZA MU[KARCE

Borac - Putevi 0:3 (28:30, 19:25, 22:25)

PANÊVO: Dvorana Streli{te, gledalaca 100, sudije: Balanxi} (Beograd), Lazarevi} ([abac) BORAC: Farka{, Kneèvi}, Lalevi}, M. Milosavqevi}, Tomi}, Simijenovi}, Mileti} (l), Boòvi}, Jawu{evi}, Jovi}, Radanovi}, N. Milosavqevi}. PUTEVI IVAWICA: Maxarevi}, Mitrovi}, Debeqak, Palibr, Risti}, Bauxijev, Ilin~i} (l), Novitovi}, ]ur~i}, Glavini}. Iznena|ewe u Pan~evo, samo na prvi pogled. Prvi pratioc vode}eg @elezni~ara, Borac iz Star~eva je izgubio od Puteva, ubedqivo (0:3) ali i zasluèno. Zaimqiv samo prvi set u kome su gosti vodili ve}i deo da bi u samom fini{u Star~evci prokockali dve set lopte. Nije prvi put da Star~evcima na putu do pobede tim iz Ivawice postavqa “serpentine”. Gubio je Borac i kada je ulazio u najvi{i rang takmi~ewe od ove ekipe. S. Miti}

NOVA PAZOVA

Cmiqani} novi trener Samo {to su po~eli prole}ne pripreme rukometa{i prvoliga{a iz Nove Pazove dobili su novog trenera. Re~ je o Goranu Cmiqani}u, biv{em kapitenu Partizana, koji je do prelaska u Novu Pazovu igrao i trenirao ekipu PKB. - Do smene trenera je do{lo zbog toga {to su igra~i izrazili neslagawe sa @eqkom Sarajlijom. Goran Cmiqani} je poznato rukometno ime, on }e voditi pazova~ku ekipu, a po potrebi mo`e i da igra. No to }e zavisiti od situacije i potreba - ka`e predsednik RK Nova Pazova Luka Stani{i}. Nova Pazova u~estvuje u zimskom prvenstvu i nalazi se u grupi A, gde su jo{ Tarket junior (Ba~ka Palanka), Milicionar (Novi Sad), Metalac AV (Futog) i Radni~ki (Novi Sad). J. V. MINI LIGA ZA OPSTANAK

Klek - Po{tar 3:0 (25:23.25:18, 25:15)

KLEK: Hala osnovne {kole Milo{ Grbi}, gledlaca 300, sidije: Toma{evi} i ]uk (Beograd). KLEK: Radanovi} 7, Cveti}anin 1, Mihajlovi}, Joksi} 6, Sandi}, Bartula14, Radenkovi} 5, Vasi} 8, Ivanovi} 11, \uri}, ^ikiriz, Sakraxija 1. PO[TAR: Popovi} 3, Re~evi} 4, Pucarevi} 1, Bu{a 5, Pantovi} 16, Zlati}, Mrdak, Gogi}, Ivanovi}, A}imovi}. Kle~anke su lako do{le do pobede i zadr`ale petu poziciju na tabeli. N. J.

@alba Barselone u posledwi ~as Barselona je uloìla àlbu na ishod me~a protiv Partizana. Ako Euroliga presudi u korist Barse, igrao bi se novi me~! Dva sata pre isteka roka za podno{ewe àlbe, {panski ko{arka{ki gigant Barselona uloìla je àlbu na ishod me~a sa Partizanom, koji je izgubila 66:67! Na sajtu Barselone objavqeno je da je àlba prosle|ena Euroligi, a kao obrazloèwe navodi da „nije mogu}e utvrditi ta~nu putawu lopte“. Katalonski klub traì od Displinskog organa Eurolige da utvrdi da li su prekr{ena pravila time {to je Lorens Roberts dirao loptu iznad obru~a posle {uta Pita Majke-

la, {to je, navodi Barsa, nedozvoqeno, ili se lopta ve} bila odbila od ko{a i nije mogla da se u wega vrati. Odlu~uju}i trenutak me~a Partizan - Barselona dogodio se kada je Majkel {utirao, kada je lopta udarila u obru~ vreme je isteklo, a Roberts je potom „skinuo“ loptu ali nije dirao obru~. Na snimku se jasno vidi da je drugi igra~ Barselone Fran Vaskes dirao mre`icu. Sudije su potom, na insistirawe stru~nog {taba Barselone, 15-ak minuta gledale snimak i presudile - sve je regularno, Partizan je pobedio! Prema propozicijama, ako `alba Barselone bude usvojena rezultat me~a }e biti poni{ten i igrao bi se novi me~.

PRVA LIGA SRBIJE

â~ani sa~uvali lidersku poziciju Vojvodina Srbija gas - Borac 69:78 (25:21, 13:22, 17:13, 14:22) NOVI SAD: Mala sala Ne moè se u~enicima trenera SPC Vojvodina, gledalaca 200, Radenka Varagi}a zameriti da nisudije: Belo{evi}, ûkalovi} i su imali èqu i da se nisu boriVorkapi} (Beograd). li. Ve} u uvodnim minutima naVOJVODINA SRBIJA GAS: stavka stigli su do izjedna~ewa Martini} 16, Toma{evi} 10, Ma(46:46) ali je tada sino} indispoti}, Jeli~i} 3, Bo{wak 22 (1 trojnirani Mi~eta proma{io za reka, 7 sk), Kova~evi} 6 (1), Drowak, dom dva zicera i to kao da je bio Radak, Marjanovi} 2, Mi~eta 10 (6 prelomni trenutak utakmice. Gosk), Fekete, Avlija{ 4. sti su se opet odlepili, a ~ak {eBORAC: Vu~i~evi}, Prolovi} storica igra~a iz wihovog sasta21 (3), Vuki~evi}, Maksimovi} 5 va bili su precizni u {utu za tri (1), Dedijer, Petrovi}, Tresa~ 11 poena. Poku{avao je doma}i tre(3), Drami}anin 18 (2, 8 sk), Joroner izmenama igra~a i promenama vi} 13 (3, 10 sk), Mi}evi} 7 (1), Radovi}, Vasojevi} 3. @eleli su ko{arka{i Borca, lidera na tabeli Prve mu{ke lige Srbije, da se revan{iraju Novosa|anima za poraz iz prvog dela prvenstva i u naumu su uspeli. Posle boqe igre ve}im delom utakmice, zahvaquju}i pre svega odli~nom skoku i {utu za tri poena, sa~uvali su lidersku poziciju i jednom nogom ve} su u Superligi. Solidno je Vojvodina Srbija gas otvorila utakmicu, ali je ve} tada bilo evidentno da je skok na strani gostiju, pre svega Duel najefikasnijih: Nemawa Prolovi} raspoloènih Drami}a- i Ivan Bo{wak Foto: F. Baki} nina i Jorovi}a. U tom periodu, me|utim, veoma dobru odbrane da neutrali{e dalekoigru kod doma}ina pruàli su metne {uteve â~ana, ali kad bi Ivan Bo{wak i Goran Martini} u tome uspeli, Novosa|ani su pripa je Vojvodina imala konstantnu mali poena iz drugog, pa i tre}eg prednost. Ali, kada je po~eo drunapada, po{to nikako nisu mogli gi period raèstila se te{ka arda osvoje loptu u skoku. tiqerija â~ana koji su bili veoBorac je bio boqa ekipa u derma precizni u {utu za tri poena i biju, zasluèno nosi bodove iz do poluvremena su imali uspeNovog Sada, a Vojvodini Srbija {nost od 50 posto u ovom segemengas ostaje da se i daqe bori za metu igre (14:7). Stekli su gosti pet sto me|u prve tri ekipe koje vode poena prednosti i samo oko 200 u dru{tvu supeliga{a, po{to gledalaca o~ekivalo dosta uzbu{anse za taj plasman nisu izgu|ewa u nastavku. bqena. A. Predojevi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka

Kuglawe

NLB liga - ZAGREB: Cibona - Bosna (18). Prva liga (m) - BEOGRAD: Mega Vizura - Napredak (20). Prva liga (`) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (19). Prva srpska liga, sever (`) VRBAS: Vrbas Medela - Topol~anka (16.30). Druga srpska liga, sever (m) FUTOG: Top - Ruma (17), APATIN: Apatin - Ba~ka Palanka (18), PANÊVO: Dinamo - Crvenka (17.30). Juniorska liga Srbije - BEOGRAD:Partizan - @itko Basket (14), LESKOVAC: Zdravqe Mladost (15), KWA@EVAC: Kwaèvac - Novi Sad (16), KRAGUJEVAC: KG Student UK - Radni~ki KG 06 (17), ÂÂK: Borac - Beovuk (18), VR[AC: Hemofarm - FMP (16).

Super liga (m) - BEOGRAD: Beograd - E|{eg (11), NI[: Ni{ Put - Crvena zvezda (11). Super liga (`) - ZREWANIN: Kristal - Putar (14), BAWA JUNAKOVI]: Junakovi} - SPC Vojvodina (14.30). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - ZREWANIN: Banat - Toza Markovi} (10), KQAJI]EVO: Vihor - Jedinstvo (11), KULA: Hajduk - Kristal (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - KIKINDA: Toza Markovi} - E|{eg (13), DEBEQA^A: Spartak - Radni~ki (15), NOVI SAD: Petrovaradin Vojvodina (14). Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Slavia (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Radni~ki LK (15), PADINA: Dolina - Rotografika (11).

Druga vojvo|anska liga, sever (m) - APATIN: Junakovi} Prigrevica - Jadran (11). Druga vojvo|anska liga, jug (m) - NOVI SAD: E|{eg - Sloven (10), Petrovaradin - Jadran (11).

Rukomet Zimska liga - KA]: Jugovi} Unimet junior - Mladost TSK (15), Hajduk - Titel XD (16.15), @SK - Jugovi} Unimet junior (17.30), Titel XD - Mladost TSK (18.45), @SK - Hajduk (20).

Vaterpolo Prva B liga - KIKINDA: @AK - Go~ (18).

Stoni tenis Super liga (m) - BEOGRAD: Partizan - Smederevo (19). SUper liga (`) - ^ELAREVO: ^elarevo - Banat (11), BEOGRAD: Stari Grad - Obili} (19).

SPORT

c m y

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

ME^ PRVOG KOLAS VETSKE GRUPE FED KUPA: SRBIJA - RUSIJA (1:1)

Jeca pobedila, Ana izgubila Posle prvog dana prve runde Svetske grupe Fed kupa u me~u izme|u teniserki Srbije i Rusije je nere{enom, pa }e dana{wi okr{aji odlu~iti kona~log pobednika. Jelena Jankovi} je posle velikoe borbe i preokreta pobedila je Alisu Klejbanovu sa 2:1 (4:6, 6:4, 6:0),a poen Rusiji, ~etvorostrukom osvaja~u Fed kupa, donela je Svetlana Kuzwecova, koja je u prvom me~u pobedila Anu Ivanovi} lak{e nego {pto se o~ekivalo sa 2:0 (6:1, 6:4), mada je u drugom setu na{a teniserka imala prednost, ali nije izdr`ala. Duel Jankovi}eve i Klejbanove trajao je dva sata i 18 minuta, a zavr{en je sjajnom serijom reprezentativke Srbije od 10 osvojenih gemova uzastopce. Ovo je velika pobeda za mene, igrala sam mo`da i moj najboqi tenis ove godine. Igrala sam kao kada je Jelena bila prva na svetu. Stekla samopouzdawe i kada sam krenula nije mogla da me zaustavi. - rekla je nasmejana Jankovi}eva odmah posle me~a. Prethodno je osma teniserka sveta izgubila prvi set u kome je imala velikih problema sa servisom. Pri prvom servisu Jankovi}eva je osvojila samo 36 odsto

poena, a pri drugom tek 33 odsto. Zato i jeste osvojila samo jedan gem na svoj servis, {to je Klejbanova iskoristila i povela sa 1:0 u setovima, iako je Jankovi}eva dva puta imala brejk prednosti. Prvi brejk u drugom setu napravila je Klejbanova, 31. teniserka sveta, koja je ubrzo povela sa 4:1. ^inilo se tada da }e Rusija povesti sa 2:0, ali je usledila neverovatna serija Jankovi}eve, koja je posle 10 osvojenih gemova u nizu stigla do prve pobede u tri susreta sa Klejbanovom. - Imala sam veliku `equ da pobedim, ali sam se na po~etku mu~ila. Klejbanova je izuzetno nezgodna protivnica, nisam mogla da u|em u igru. Posle sam krenula na sve ili ni{ta {to se i isplatilo. - navela je Jankovi}eva, koja je na me~ sa Rusijom do{la iako je prvobitno odustala od nastupa u Fed kupu zbog problema sa le|ima. Najboqa teniserka u ruskom FED kup timu, Svetlana Kuzwecova, bez mnogo muke pobedila je Anu Ivanovi} na otvarawu derbi duela prvog kola Svetske grupe. - Bila sam nervozna, bila je i ona, ali ja to nisam iskoristila... Mnogo puta sam lopticu pogodila ramom reketa. rekla je Ana Ivanovi}. - Imala sam {anse i u pr-

Svetska grupa Srbija - Rusija 1:1 (Ana Ivanovi} - Svetlana Kuzwecova 1:6, 4:6, Jelena Jankovi} Alisa Klejbanova 4:6, 6:4, 6:0) Ukrajina - Italija 1:1 (Alona Bondarenko - Fran~eska Skjavone 6:1, 6:4, Katerina Bondarenko - Flavija Peneta 5:7, 3:6) ^e{ka - Nema~ka 1:1 (Lusi Safarova - Ana-Lena Grenefeld 2:6, 2:6, Petra Kvitova - Andrea Petkovi} 6:4, 6:4) Francuska - SAD 0:2 (Aliz Korne - Betani MatekSands 6:7, 5:7, Polin Parmentije - Melani Odin 4:6, 4:6)

Druga grupa Jelena Jankovi}

vom i u drugom setu. Na startu nisam koristila prilike, pa je ona uspela da napravi preokret i povede. U drugom setu sam imala 4:2, ali sam stala. Samo u drugom setu, Ana je bila konkurentna, prva je napravila brejk i povela sa 4:2, ali ju je onda glavni sudija, [panac Paskval Marija, toliko iznervirao da je glatko izgubila sve gemove do kraja me~a. Posle prvog servisa u sedmom gemu drugog seta, Kuzwecova je poslala retern malo iza osnovne linije, linijski sudija uzviknuo je „aut!“, ali je Marija reago-

vao i rekao da je to bila dobra lopta. @uta loptica pala je ta~no ispod nogu Ane Ivanovi} i na{a teniserka tvrdi da je jasno videla da je bio aut, ali uzalud su ona i selektor Dejan Vrane{ protestovali kod [panca. On je ostao pri svojoj odluci, a Kuzwecova odmah iskoristila uzburkane strasti kod protivnice, vratila brejk prednosti, potom izjedna~ila na 4:4 i onda dovr{ila posao. Od prepirke sa Marijom, Ana nije uspela da zadr`i dobru igru do koje je do{la po~etkom drugog seta. Naprotiv, vratila se

Dana{wi program Danas drugog dana dvome~a izme|u teniskih reprezentacija Srbije i Rusijesastaju se: Jelena Jankovi} -Svetlana Kuzwecova (14), nakon wih, u posledwem singlu sastaju se Ana Ivanovi} i Alisa Klejbanova. Za me~ dublova selektor Srbije Dejan Vrane{ odlu~io se za Anu Ivanovi} i Jelenu Jankovi}, dok }e za Rusiju, odlukom selektora [amila Tarpi{~eva, nastupati Anastazija Pavqu~enko i Vera Du{evina. Ana Ivanovi}

U 44. SUPERBOLU SE SASTAJU INDIJANAPOLIS I WU ORLEANS

Sveci kora~aju ka tituli U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka (2 sata posle pono}i po na{em vremenu, Sport klub) u Majamiju igra se 44. superbol u Profesionalnoj ligi ameri~kog fudbala, a sasta}e se Indijanapolis Kolts i Wu Orleans Sejnts. U najavi, o~ekuje se pravo raspucavawe, jer }e se ove godine u finalu sastati dva napada~ki orjentisana tima pa }e kvoterbekovi Pejton Mening i Dru Bris biti u centru pa`we. Ipak, ulogu blagog favorita imaju koltovi iz Indijanapolisa, jer su 2006. godine osvojili trofej Vinsa Lombardija, a svecima iz Luizijane je ovo prvo superbol finale od osnivawa (1977).

omogu}ava Meningu mnogo vremena za razmi{qawe, a odbrana plavih }e biti prava no}na mora za napade tr~awem Wu Orleansa koji je {esti u ligi. - îtava ekipa je odli~no raspoloèna i jedva ~ekamo da po~ne superbol. Za ovo smo se borili cele sezone i iako nam je malo ko predvi|ao ovakav uspeh, uspeli smo da se domognemo borbe za titulu. Ne smem da kaèm da smo favoriti, jer je Wu Orleans ekipa koja je ove sezone odigala mnogo odli~nih utakmica i pravo su osveèwe {ampionata. Ipak, mnogi potenciraju da na{e iskustvo moè da presudi, ali po{to se o~ekuje mnogo poena, treba videti kako }e pro}i prvo poluvreme, jer mislim da }e tada sve biti mno-

Navija~ica Indijanapolisa

Ne}e samo iskustvo biti na strani Indijanapolisa. Koltovi su vode}a ekipa ove sezone po poentirawu u posledoj ~etvrtini utakmica, ofanzivna linija

go jasnije - rekao je kvoterbek Indijanapolisa Pejton Mening, vo|a napada kojeg, uz Toma Brejdija, smatraju najboqim u posledwoj deceniji.

na staro... Ona je ~ak 21 loptu nepotrebno poslala u aut ili u mreù tokom prvog seta, u kojem je Kuzwecova igrala taman toliko da vra}a loptu preko mreè i ~eka gre{ke Beogra|anke. êtvrta teniserka sveta, koja je tek 1. februara odlu~ila da }e igrati protiv Srbije, imala je set loptu i pri rezultatu 5:0, ali je Ana tada kona~no uspela da dobije svoj servis i „upi{e se“ na semafor. Vi{e od toga nije mogla i Kuzwecova je do{la do 6:4. Nekada je dobro tako izbaciti negativnu energiju. Ako prvu sumwivu lopticu nisam mogla dobro da vidim, druga je pala kod mene... Ali, sudijska odluka na kraju mora da se po{tuje. - zakqu~ila je Ana. Duel dve posledwe {ampionke Rolan Garosa boqe je nastavila pobednica iz 2008. godine. Ana je imala dve brejk lopte protiv aktuelne {ampionke Otvorenog prvenstva Francuske pri vo|stvu od 2:1, ali ih nije iskoristi-

Australija - [panija 1:1 (Samanta Stosur - MarijaHoze Martinez San~ez 2:6, 6:1, 6:4, Kejsi Delakva - Anabel Medina Garigez 2:6, 3:6) Poqska - Belgija 1:1(Marta Domankovska - Janina Vikmajer 6:4, 1:6, 3:6, Awe{ka Radvanska - Kirsten Flipkens 6:2,7:6 ) Estonija - Argentina 2:0 (Maret Ani - Marija Irigojen 6:1, 6:2, Kaja Kanepi - Paula Orme~ea 6:1, 7:5) Slova~ka - Kina 2:0 (Dominika Cibulkova - Ksiwun Han 6:1, 6:4, Danijela Hantukova - [uaj @eng 6:0, 6:1). la. Novu, tre}u, trenutno 23. teniserka na VTA listi dobila je u {estom gemu i iskoristila je 4:2. Na`alost, tu je i stala, tako da je Kuzwecova (24 godine) do{la do tek druge pobede nad dve godine mla|om rivalkom. Ovo je bio prvi FED kup duel Ivanovi}eve i Kuzwecove, a na VTA turu osta}e odnos od 5:1 u korist na{e teniserke.

NBA LIGA

Ni Stojakovi} ne pomaè Lejkersi su na svom terenu poraèni od Denvera sa 113:126. Junak Nagetsa bio je ônsi Bilaps, za ~iju dalekometnu paqbu (devet trojki) „jezera{i“ nisu imali re{ewe. Bek Denvera me~ je zavr{io sa novim rekordom karijere - 39 poena. Indijana je pobedila u, za nas ~uvenoj „Konseko Fildhaus Areni“. Pejsersi nisu imali ve}ih problema protiv Detroita (107:83). Pistonsi su do{li do svog 32. poraza, ba{ koliko ima i Indijana. Veliko iznena|ewe pripredio je Va{ington, koji je kao gost bio boqi od Orlanda. Vizardsi su zabeleìli 17. pobedu, dok su „~arobwaci“ upisali

17. poraz. Presudna je bila tre}a }etvrtina u kojoj je Va{ington postigao ~ak 39 poena, a primio samo 17. Najefikasniji bio je Keron Batler sa 31 poenom. Boston nije dozvolio nikakvo iznena|ewe protiv Wu Xersija (96:87). Netsi su ostali na samo ~etiri trijumfa, a broj poraza pove}ali su na 45. Dejvid Li je opet blistao u dresu Wujorka, ali ni wegovih 32 poena i 15 skokova nisu bili dovoqni da se savlada Milvoki u Medison Skver Gardenu. Odli~no ve~e imao je i Predrag Stojakovi}. Pe|a je sa 23 poena protiv Filadelfije bio najboqi strelac me~a. Ipak, Wu Orlenas je na pretrpeo 24. poraz

u sezoni i predstoji mu velika borba za mesto koje vodi u plejof. Lo{e ve~e favorita upotpunio je Dalas. Meveriksi su tako|e na svom terenu pora`eni od Minestote (12-38 skor pobeda i poraza). Timbervulsi su imali ~ak sedmoricu ko{arka{a sa dvocifrenim u~inkom. Rezultati: Indijana - Detroit 107:83, Boston - Wu Xersi 96:87, Atlanta - ^ikago 91:81, Orlando - Va{ington 91:92, Wujork - Milvoki 107:114, Memfis - Hjuston 83:101, Wu Orleans - Filadelfija 94:101, Dalas - Minesota 108:117, Sakramento - Finiks 102:114, L.A. Lejkers - Denver 113:126.

Dru Bris i Pejton Mening

Sveci igraju veoma dopadqivo i u finalu divizije s Minestom, koju predvodi Bret Farv, pokazali da imaju snage za najvi{e domete. Iako su ne{to labije odigrali zavr{nicu regularnog dela sezone, u plej-ofu su bili na visini zadatka i samo su na korak od prvog trofeja Vinsa Lombardija u istoriji. Ipak, veliko je pitawe da li }e relativno mladi vo|a napada svetaca Dru Bris biti u prilici da se izbori s odbranom koltova, ali je sigurno da }e crno-zlatni u~initi sve da pomrse ra~une favorizovanom protivniku. - Pored igre kroz vazduh, na{a velika snaga je u tr~awu, ali je tu odbrana Indijanapolisa dosta jaka, pa moramo najpre da na|emo re{ewe za to. Istina, na{ protivnik je iskusniji, ali smo re{eni da sve {to znamo poka`emo u Majamiju. Sve se zna o koltima, Pejton je alfa i omega i nije ~udno {to je progla{en za jednog od najboqih kvoterbekova dana{wice. Ipak, cela Luizijana navija za nas i u~ini}emo sve da NL prsten donesemo ku}i - istakao je Dru Bris, vo|a napada svetaca iz Wu Orleansa. M. Risti}

ME\UNARODNI TURNIR U BEZBOLU: U balonu pored stadiona fudbalskog kluba Veternik ju~e je po~eo ~etvrti me|unarodni dvoranski bejzbol turnir pod nazivom „Triglav Novi Sad 2010“. ^ast da otvori ovu manifestaciju pripala je predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divcu koji je u dru{tvu proslavqenog ko{arka{kog asa @arka Paspaqa izveo po~etni udarac.Na turniru pored doma}ina Bejzbol i softbol kluba Novi Sad u~estvuju ekipe iz Ma|arske, Hrvatske i Slovenije, kao i timovi iz Zrewanina i Beograda.. Titulu pro{logodi{weg pobednika brani ekipa Vindije iz Vara`dina, a tokom dvodnevnog turnira odigra}e se 20 utakmica, dok je finali susret na programu danas od 15.30 ~asova. I. G.

Novosadska nedeqa7.februar2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran, „Niko i put ka zvezdama“ (11 i 16.30), „Avatar“ (18 i 21), ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „2012 „ (18 i 20.40)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1, izlo`ba @ana Kloda Delalanda „@ivot u fotografiji“ (od 15. 12 do 15.1), „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (pd 17.12. do 17.1).

Izgradwa kolovoza na keju kre}e u aprilu Izgradwa saobra}ajnica na Keju `rtava racije i Beogradskom keju, izme|u kolovoza i budu}eg odbrambenog zida od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD po~e}e najverovatnije u aprilu, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Predvi|ena je izgradwa privremenih saobra}ajnica, ta~nije, stajali{ta za turisti~ke autobuse kod dva pristana za brodove, izgradwa parkinga za automobile uz kolovoz prema Dunavu, pe{a~kih i biciklisti~kih staza, kao i prostora za postavqawe korpi i klupa na celom potezu od Bulevara cara Lazara do Kanala. Trim staza }e se pru`ati od Dunavske ulice do uliva Kanala u Dunav. Planira se postavqawe

javnog osvetqewa i ozelewavawe celog prostora. Pe{a~ka staza, {irine od tri do pet metara, bi}e izgra|ena uz odbrambeni zid, dok }e biciklisti~ka, {irine dva metra, paralelno pratiti celom du`inom pe{a~ku stazu. Uz wu }e biti trim staza duga 1.400 metara. Parking sa 30 mesta nalazi}e se posle Ulice Koza~inskog i izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Nova dva autobuska stajali{ta nalazi}e se uz kolovoz izme|u Ulice Maksima Gorkog do Varadinskog mosta, a druga izme|u Dunavske i Ulice Milo{a Baji}a. Poslove }e raditi „Put“, staja}e oko 120 miliona dinara, a rok za zavr{etak je 120 dana. B. M.

V REMEPLOV

Ton filmovi, a iz Berlina Uprava bioskopa „Apolo“ je 7. februara 1930. obradovala mnoge Novosa|ane. U novinama je objavila da je u Berlinu kupila aparaturu za prikazivawe ton filmova, i to, kako je ponosno naglasila, najnovijeg tipa. Bio je to fotoglasni ure|aj koji se pokazao daleko boqim od fotogramofonskog koji se ve} vi{e godina koristio u Evropi. Tako su u Novom Sadu, posle dvadeset godi-

hronika

na prikazivawa nemih filmova, po~ele projekcije zvu~nih. Publika je s nestrpqewem o~ekivala da vidi i ~uje filmove snimqene u posledwe tri godine, o kojima je odu{evqeno pisala {tampa u celom svetu. Prvi je bio film „Peve~ xeza“ iz Amerike, a potom su sledile desetine filmova iz studija u Nema~koj, Francuskoj i Sovjetskog Saveza. N. C.

INFORMATIKA POSTAVILA JO[ 200 KAMERA NA GRADSKIM ULICAMA

Novosa|ane gleda 800 elektronskih o~iju Preduze}e „Informatika“ zavr{ilo je postavqawe planiranih 200 kamera za nadozor ulica, rekao je za „Dnevnik“ tehni~ki direktor tog preduze}a Vladimir Kneèvi}. - Sada je postavqeno 800 kamera na 92 lokacije u gradu. Planiramo da u ovoj godini postavimo kamere na 12 osnovnih i sredwih {kola, 19 vrti}a i tri de~ja igrali{ta. Tako|e, novi video ure|aji }e se na}i i na osam novosadskih raskrsnica, nekoliko parkinga i pe{a~kih zona - dodao je Kneèvi}. Ovo preduze}e }e pro{iriti sistem video nadzora na javnim mestima postavqawem kamera na jo{ 47 novih lokacija. Centrom za monitoring video nadzora kojim upravqa „Informatika“ i koji je po~eo da radi pre skoro dve godine, povezane su kamere u gradu koje 24 sata beleè sve {to se de{ava na terenu. Kamere su visokokvalitetne, otporne na udarce i imaju opciju no}nog snimawa. Ono {to je najbitnije jeste kvalitet slike koju {aqu u monitoring centar, {to mnogo olak{ava posao policiji u identifikaciji prestupnika. Posebna pri~a je softver sme{ten u centru, koji prati rad svih kamera u gradu i ~ije su mogu}nosti prakti~no neograni~ene. Ovoj izuzetno inteligentnoj ma{ini mogu se zadati razne obaveze. Tako je, na primer, softver dobio naredbu da u dvori{tima pojedinih {kola prati sva kretawa posle 21

~as. Ukoliko se posle tog perioda neko pojavi u {kolskom dvori{tu, operaterima u Centru pojavi}e se crveni signal, {to }e biti znak da po~nu da prate ono {to se de{ava na toj lokaciji. Direktor Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ Borislav Samarxi} potvrdio je za „Dnevnik“ da je s Gradom potpisan ugovor o postavqawu kamera i objasnio da je ovo jako dobar potez gradskih vlasti i „Informatike“. - Jo{ uvek ne znam kojim }e se redosledom postavqati kamere,

ali }e ovo svakako poja~ati bezbednost i dece i zaposlenih u vrti}ima. Do pre nekoliko godina u vrti}ima je bilo i kra|a, a od kada imamo vojnike na sluèwu civilnog vojnog roka, kra|a je iskorewena iz na{e ustanove. Sa ovim kamerama samo }e se poja~ati bezbednost, tako da lopovi vi{e ne}e mo}i da koriste priliku – kaè Samarxi}. Izme|u ostalog, kamere za video nadzor nadgledaju saovra}aj du` ~itavog Bulevara oslobo|ewa, ukr{tawe Bulevara Mihajla Pupina s Ulicom @arka Zrewanina i Jevrejskom ulicom, te raskrsnice na Temerinskom putu s Primorskom i Ulicom Jovana Andrejevi}a. Snima se i Temerinski most preko Kanala DTD, ugao Temerinske i Partizanske ulice, Partizanske i Sentandrejskog puta, Maksima Gorkog i Sutjeske ulice i Bulevara cara Lazara i [ekspirove ulice... Kako saznajemo u Policijskoj upravi Novi Sad, trenutno se sprovode pripreme da se dodatno obu~i osobqe koje }e isto raditi sa specijalnim kamerama, koje beleè sve nepravilnosti na ulicama Novog Sada. Posebnu ulogu „pametne“ kamere }e imati u dokaznim postupcima. N. V.

„Bela `urka” na klizali{tu Spensa Na klizali{tu Spensa danas u 19.30 sati bi}e organizovana „Bela `urka“. Posetioce }e zabavqati „Dj firmix.“ uz haus muziku. Svi koji do|u mo}i }e da piju pojedina pi}a po promotivnim cena-

ma. Zbog vizuelnog efekta po`eqno je da posetioci obuku bar ne{to belo. Ulaznica za decu je 160, za odrasle 210, dok je za grupne posete cena karte 110 dinara. J. @.

AKCIJA „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Veterni~ani i po snegu kontrolisali zdravqe Oko 400 Novosa|ana pregledalo se u akciji „Otvorena vrata Doma zdravqa“, koja je organizovana ju~e u Mesnoj zajednici u Veterniku. Gra|ani su bili u prilici da besplatno provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. Ujedno su mogli da saznaju za{to je potrebno redovno pregledati mlade`e, a bi}e upu}eni i o donorstvu organa. @ene su se edukovale kako da urade samopregled dojke. Novosa|ani koje smo tamo zatekli, rekli su nam da su veoma zadovoqni s akcijom, jer za kratko vreme bez uputa i zdravstvene kwi`ice mogu da vide da li su dobili koji kilogram vi{e ili imaju problema s povi{enim {e}erom ili krvnim pritiskom, {to je zapravo uobi~ajeno za Novosa|ane. Kampawu „Otvorena vrata Doma zdravqa“ pokrenula je Gradska uprava za zdravstvo u saradwi s Institutom za javno zdravqe Vojvodine, Institutom za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i Zavodom za hitnu medicinsku pomo}.

Danas deùra apoteka „Bulevar” Deùrna apoteka danas }e biti „Bulevar“, na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no deùrstvo je na istom mestu od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Foto: N. Stojanovi}

Ona je pokrenuta pre dve godine u okviru obele`avawa Svetskog dana srca, a u okviru akcije „Zdravo srce moj izbor – upoznaj svoj rizik“. Akcija je do sada organizovana 30 puta, a svoje zdravstveno stawe proverilo je 10.000 gra|ana. Q. Na.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Predavawe studenata filozofije Klub studenata filozofije „Gerusija“ i Omladinski centar „CK 13“ organizuju danas u 19 sati predavawe „Jedan primer klasne borbe filozofije u budoaru“, u Ulici vojvode Bojovi}a 13. Izlaga~ }e biti Darko Markovac, a ulaz je besplatan. I. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

ZIMA JU^E OPET POKAZALA ZUBE

Olujna ko{ava zaledila ulice, ru{ila kapije, lomila grane

Foto: N. Stojanovi}

Sneg za~iwen susne`icom, ledenom ki{om i jakom ko{avom koja je povremeno bila olujne ja~ine, ju~e u ranim jutarwim satima potpuno su paralisali saobra}aj. Reporteri „Dnevnika“ iza{li su na teren oko 10 sati, i kolima se provozali po gradu. U tom periodu nisu bile o~i{}ene glavne saobra}ajnice, a do Petrovaradina se stizalo uz pomo} „~arobnog {tapi}a“. Iako je zimska slu`ba gradskih preduze}a na vreme iza{la na teren, jak vetar joj je zadavao posaban problem. Zimska slu`ba „Puta“ od tri

sata ujutru posipala je so po kolovozima. Portparolka ovog preduze}a, Jelena Stoj-

prioriteta, a to su trase kojima voze gradski autobusi i regionalni i magistralni pu-

Autobusi sletali s puta Zbog olujnog vetra ju~e su dva autobusa sletela s puta u Sremskoj Kamenici, a jedan kod Rimskih {an~eva. Povre|enih nije bilo. Gra|ani sa Slane bare su javqali da im je vetar ru{io gvozdene kapije. savqevi} ka`e da je do podne posuto 14 tona soli. - Ekipe zimske slu`be na{eg preduze}a neprestano su na terenu. ^iste se i posipaju soqu saobra}ajnice prvog

tevi na prilazu Novom Sadu predo~ava Stojsavqevi}eva. „Put“je imao osam ekipa na terenu, a u planu je anga`ovawe jo{ radnika jer je prognozirano pogor{awe vremena.

Oko 90 radnika „îsto}e“ posipalo je so i ~istilo trotoare u svim delovima grada, re~eno nam je u ovom preduze}u. Ko{ava im je izuzetno oteàvala posao, a ceo dan su ~istili centar, Novo naseqe, Limane, Bulevar oslobo|ewa i Bulevaru Ja{e Tomi}a. Radnici su solili prelaze i trotoare, ali to je sve bilo kratkog dejstva, jer je duvala ko{ava i padala ledena ki{a -saop{tili su u tom preduze}u. U „îsto}i“ saznajemo da }e u slu~aju pogor{awa vremena biti angaòvano jo{ ma{ina i oko 50 radnika. Radnici „Gradskog zelenila“ na terenu su bili o 8 sati, ~istili sneg i posipali so i rizlu na 26 lokacija za koje su zaduèni u gradu. - Na terenu je 135 radnika podeqenih po smenama i radi}e tokom ~itavog dana. U prvoj smeni postuto je 3.500 kilograma soli, a radove znatno oteàva jak vetar, kao i ledena kora koja se stvorila kao posledica jutro{we ledene ki{e- navodi portparol u „Zelenilu“ Ivan Noìni}. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za na{ list da su dve deùrne ekipe inspektora bile na terenu, jedni kod grobqu, a drugi su kontrolisali da li su po~i{}ene ulice u uèm centru grada. Od wega saznajmo da su inspektori bili u stalnoj vezi sa zimskim slu`bama. -Zbog jake ko{ave, na nekoliko lokacija u gradu padale su grane, pa su radnici iz „Gradskog zelenila“ i po tom pitawu iza{li na teren. Koliko imam saznawa od mojih kolega na terenu situacija u gradu bi trebalo da se normalizuje do 16 sati - rekao je ju~e oko 13 sati Jakovqev i dodao da je kriti~na bila jedna velika grana na Bulevaru Ja{e Tomi}a.

POLA GRADA BEZ GREJAWA I STRUJE

Cvokotali i na ulici i u stanovima Zbog ju~era{weg nevremena bez napona je ostala transformatorska stanica Novi Sad 5 „Elektromre`e“Srbije, a samim tim bez grejawa i struje ostalo je gotovo pola grada. Struja je u sve stanove stigla ju~e do 16.45 sati, ali je obezbe|ena iz alternativnih pravaca. Iz „Eelektromre`e“ poru~uju da }e radove na dalekovodu kod Rimskih {an~eva nastaviti danas. Na{u redakciju zvali su ~itaoci „Dnevnika“ s Keja, No-

vog naseqa, iz Rumena~ke ulice, Detelinare iz ulica u blizini Novosadskog sajma i oko @elezni~ke stanice, s Klise i s Limana. Kako smo saznali od portparola u „Elektrovojvodini“ Aleksandre Jan~i} Raki~evi} do kolapsa u komunalnom sistemu grada do{lo je zbog nestanka struje u pojedinim delovima grada zbog kvarova na prenosu „Elektromreè“. U popodnevnim satima majstoru su otklawali kvar na elektro sistemu kod megamarketa „Rodi}“. Ipak, prioritet kao i uvek imale su Bolnica i Toplana. - Ukoliko nevreme potraje, pove}ava se mogu}nost da se van funkcije na|e jo{ neka trafostanica. Zato molimo sugra|ane za strpqewe, jer }e na{e ekipe gde god se desi kvar na na{oj mreì uloìti sve napore da ti kvarovi budu prevazi|eni - zakqu~ila je na{a sagovornica. U novosadskoj Toplani su nam potvrdili da je ju~e u 7.20 sati , do{lo je do kratkotrajnog

Hitnoj preko 300 poziva I Slu`ba hitne medicinske pomo}i zbog nagle promene vremena ju~e je imala pune ruke posla. Od de`urne dispe~erke saznajemo da su imali preko 300 poziva, samo dva zbog pada na ulici, a sve ostalo su zvale meteoropate i hroni~ni bolesnici.

- U prepodnevnim satima ekipe su se ote`ano kretale po gradu, a posebno na sremskoj strani. U jednom momentu bio je zale|en i put do Instituta u Sremskoj Kamenici. Kada je u pitawu grad, te{ko je bilo u svim sporednim ulicama koje su bukvalno zakovane ledom objasnili su nam u Hitnoj.

Dobiti taksi - bingo! Zbog celokupne situacije u gradu, sugra|ani su ju~e te{ko dolazili do taksija. Neki od taksista nisu ni iza{li na ulice jer, po pravilu, ne rade ni kada je previ{e toplo ni kada okuje zima, a oni koji su odgovorno shvatili svoj posao, nisu mogli da stignu na

sve pozive. ^itaoci koji su nas zvali da se po`ale na mawak taksija kada je nevreme, qutito su komentarisali da bi taksista trebalo da bude duplo vi{e, te da se pokazalo da su wihovi zahtevi da se broj taksija u gradu smawi, potpuno neopravdani.

Pred bankama problemati~no Od glavnog komunalnog inspektora Sr|ana Jakovqeva saznajemo da su ju~e u popodnevnim satima gradske ulice bile ra{~i{}ene od snega i leda. Jedino je, ka`e bilo problemati~no ispred svih novosadskih banaka koje nisu

Klini~ki centar obezbe|en Portparol u Klini~kom centru Vojvodine Gordana Umi~evi} rekla je ju~e za „Dnevnik“ da u klinikama nije bilo problema s grejawem i strujom. Prema wenim re~ima, Klini~ki centar jednim delom greje preko Toplane pomo}u mazuta, a drugi deo klinika greje se preko sopstvene kotlovnice. Ukoliko do|e do nestanka struje odmah se ukqu~uje agregat.

pada napona na sistemu prenosne mre`e preduze}a „Elektromre`a Srbije“ u Novom Sadu zbog ~ega su ispala sva cirkulaciona postrojewa preduze}a „Novosadska toplana“ i „Termoelektrane-toplane Novi Sad“ u [angaju. U pojedinim delovima grada isporuka toplotne energije za grejawe i pripremu tople potro{ne vode je normalizovana u 9 sati,a neki su grejawe dobili tek u popodnevnim satima. Portparolka „Toplane“ Jelena Vujin, potvrdila je da bi sistem trebalo da se normalizuje do uve~e ako ne bude novog pada napona.

radile, pa zbog toga ni sneg nije bio po~i{}en. Ina~e, ju~e komunalna inspekcija nije pisala kazne, a ukoliko gra|ani i vlasnici lokala i firmi ne o~iste sneg i led do ponedeqka mogu o~ekivati nov~ane kazne.

Limanci se produ`eno smrzavali Taman kada je skoro svima stoglo grejawe u stanove, Limanci su po~eli da se smrzasvaju jer je u ulici Narodnog fronta ispred broja 71 na Limanu 4, do{lo do hava-

rije. Od majstora koji su bili na terenu i popravqali kvar saznali smo da je pukla cev na toplovodu i da zbog toga deo Limana 4 nije imao grejawe.

Pripremila: Qiqana Nato{evi}

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

ZABLUDE O PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Iz kog laguma viri Voban? etrovaradinska tvr|ava stole}ima privla~i pa`wu, kako qudi koji je okruùju, tako i posetilaca iz daleka. Osnovne podatke o woj u Novom Sadu i okolini znaju i deca. Sve ostale pri~e: nau~ne, zvani~ne, nezvani~ne, mitske, kafanske, decenijama stvaraju kakofoniju u kojoj se ~esto potkradu gre{ke, a ~estim ponavqawem ulaze u zvani~nu verziju. Jedna od wih je i pri~a o projektantu. Kada se govori o izgradwi Petrovaradinske tvr|ave uvek se pomiwe Sebastijan Voban (1633 - 1707), francuski vojni inèwer koji se predstavqa kao “idejni tvorac”, “projektant” ili osoba po ~ijim planovima je sagra|ena tvr|ava, ali je “nikada nije posetio”. Koautor internet portala www.petrovaradinskatvrdjava.rs Nenad [eguqev za “Dnevnik” kaè da da je informacija po kojoj Voban nikad nije video \avu ta~na. - Naravno da Voban nikada nije video Petro-

varadin! Ne postoji {ansa ni da bi mogao biti projektant ili “idejni tvorac”, po{to Austrija ne bi dozvolila da joj jedan Francuz projektuje tvr|avu u isto vreme dok ona ratuje s Francuskom, koja, izme|u ostalog, savetnike ima u otomanskoj vojsci - kaè [eguqev. - Voban, dakle, nema nikakve veze sa Petrovaradinom osim {to je tokom svoje karijere, izme|u ostalog, usavr{io i izgradwu tvr|ava, pa su wegove sisteme koristili mnogi drugi vojni inèweri {irom sveta. Na u{trb promoterima Vobana kao proojektanta \ave ide i wegova izreka: “Tvr|ave se ne podiù po planovima i sistemima, ve} po zdravom qudskom razmu i iskustvu”. [eguqev kaè da je Petrovaradinska tvr|ava delo iskqu~ivo austrijskih vojnih inèwera, jer – oni su je projektovali! Prvi plan za izgradwu Petro-varadinske tvr|ave uradio je Matijas Kajzerfeld u maju 1692. godine, a kamen temeqac

SLATKA MALA STJUARDESA

Nata{ine avanture u stripu tako, mic-po mic, stripovi iz zlatnih 70-tih i nadaqe, serijali koje smo voleli i pratili u nastavcima kao mladi, po~e{e da se pojavquju u albumima tvrdih korica. U koloru, od{tampani perfektno, sa propratnim dokumentarnim materijalima na uvodnom tabaku. Posle Tangija i Laverdira, Ramiroa, Brusa Hokera, posle Trinaestice, Bruna Brazila, evo u novom „paketu“ iz Zagreba, uz Lika Orijenta, Badi Longveja i, na primer, Xonatana Kartlanda i Plavih Bluza, i draèsne Nata{e. U Bukglobovom integralu ponu|ene su ~etiri epizode ovog komi~no-pustolovnog stripa: dve prve pri~e, „dugometra`ne“, na preko 40 strana, i dve ne{to kra}e, {to je bilo uzrokovano biografskim ~iwenicama iz ìvota crta~a Fransoa Valterija. Naime, dok je crtao storiju „Mrvica panike“ preminuo mu je otac, pa nije mogao da se {ali i prati Nata{ine vesele avanture, nego je, gotovo napre~ac, prekinuo rad na epizodi. A kao dodatak tom gestu, uradio je i neuroti~nu kra}u storiju „Metalna memorija“ po scenariju prijateqa iz detiwstva Vasterlejna, koja je bez humoristi~kih sekvenci, sva od pre|e pustolovne potere. Nata{u je u Jugoslaviji prvi put {tampao splitski CAK, ubrzo posle francuske premijere u Spirou, a docnije je izlazila u tzv. malom Strip artu i jo{ nekim izdawima. De~je novine su od{tampale i album s prvom epizodom, ali su tu stale. To {to fakti~ki nikad nije objavqivana u Stripoteci ili pak Politikinom zabavniku, imalo je odre|en lo{ uticaj na wenu popularnost kod balkanskih qubiteqa devete umetnosti. Bilo kako bilo, qudi iz Bukgloba su zakqu~ili da je s jedne strane re~ o kvalitetnom stripu ({to je ta~no), i da, s druge strane, ona moè da (ponovo) privu~e pa`wu publike ({to je, verujem, tako|e istina). Otud, evo je me|u tvrdim koricama, u koloru, hronolo{ki prezentovana, ba{ kako treba. Nata{a je krenula u Spirou pre 40 godina, pri~om „Nata{a stjuardesa“ i – od prve stranice vratolomno! Naime, ùre}i na aerodrom, kroz maglu, ona je kolima udarila biciklistu i odbacila ga na drvo kraj puta. Biciklista je bio wen nespretni kolega Valter (alter ego crta~a!). U pri~i koja se bavi otmicom letilice i wenim padom u xungle Latinske Amerike, Nata{a se predstavqa ne samo kao atraktivna plavu{a, nego i spretna

postavio je princ Kroj u oktobru iste godine. - U literaturi koja obra|uje Petrovaradinsku tvr|avu veoma bitne li~nosti za wenu istoriju pomiwu se samo po prezimenu ili, u sre}nijem slu~aju, po ~inu ili tituli. Tako da smo u situaciji da ne znamo ni{ta o “~uvenim” prezimenima Kroj, Marsili, Vamberg obja{wava [eguqev. Petrovaradinska tvr|ava je gra|ena u periodu od 1692. do 1780. godine {to ne zna~i da je wena gradwa bila duga 88 godina. Tvr|ava je gra|ena u vi{e faza, a na tempo wene izgradwe je uticao broj raspoloìve radne snage, nedostatak gra|evinskog materijala i finansija, ali i pomerawe austrijsko turske granice, kada su se austrijski vojni inèweri potpuno posvetili izgradwi Beogradske tvr|ave. Jo{ jedna velika zabluda o Petrovaradinskoj tvr|avi, kaè [eguqev, je ~esto navo|en podatak da je od we jedino ve}a tvr|ava Verden. Prema re~ima na{eg sagovornika, zabluda je u nespojivosti. Jednostavno nije mogu}e da jednu artiqerijsku tvr|avu kakva je na{a,

poredimo s gradskom tvr|avom kakva je Verden. Jedna od najve}ih misterija Petrovaradinske tvr|ave je wen sistem podzemnih hodnika. Postoji informacija da je podzemqe gra|eno na ~etiri sprata u duìni od 16 kilometara i da se jedini duì sistem podzemqa nalazi u Antverpenu. - U toj pri~i nekako je izostala ~iwenica da su sistemi, tako|e austrijskih tvr|ava, u dana{woj Republici ê{koj duì. Malo je poznato kod nas da je podzemqe Terezina duga~ko 30 kilometara, a tvr|ave Josefov ~ak 45 kilometara - obja{wava [eguqev. Nedostatak informacija o podzemqu Petrovaradinske tvr|ave, wene “najve}e atrakcije”, stvorilo je sliku o neistraènom, nepristupa~nom i misterioznom mestu gde se qudi gube, traè skrivena blaga, dospevaju ~ak do Futoga ili preko granice... I to nije ta~no. Ali je plodno tle za pretpostavke samozvanih nau~nika ili istraìva~a po vokaciji, koje, u nedostatku boqeg, polako postaju „istorijske ~iwenice“.  Petar Klai} (Slede}e nedeqe: Tvr|ava u vreme Turaka)

i sretna devojka, za razliku od smotanog kolege koji stalno srqa u nevoqe (sli~no Laverdiru). Odli~an zaplet i uzbudqivost pri~e predstavqaju scenaristu kao dostojnog pripadnika galskog stripa tog ànra, ali svedo~e i o svetu kada se u avion ulazilo kao u autobus, bez svih kontrola i predkontrola (kakve su vazdu{nim lukama nametnuli otmi~ari i teroristi u godinama koje su do{le posle premijere Valterijevog stripa). Druga epizoda, „Nata{a i maharaxa“ nastavqa istim stilom, miksom pustolovine i komike, samo se centar avanture situira u imaginarnu arapsku despotiju ~iji je glavni grad Uktami{i. I u ovoj dinami~noj pri~i, scenarista Ronald Gos i crta~ Valteri nalaze optimalni balans sastojaka nu`nih u izabranom ànru, te strip do danas nije izgubio na sveìni. @ivi, atraktivni kolor i privla~nost Nata{inog lika va`ni su aduti wegovog uspeha. Vreme je i za kodu. Uz toplu preporuku integrala s Nata{om u glavnoj roli, tek toliko da sam rade}i na kwizi Slatki strip pre vi{e godina, li{en interneta i drugih, danas svakom lako dostupnih izvora informacija, poverovao da se iz potpisa Gos, krije veliki Go{ini. To nije bila samo gre{ka, nego i neo~ekivana i posredna potvrda vrednosti Gosovih scenarija. Gre{ku sad ispravqam – a seksepilnu Nata{u ostavqam pravim qubiteqima stripa.  V. Fumeti

OGLASI

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

MEWAM ili prodajem ukwi`en, dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 96630 MEWAM za ve}i ili prodajem renoviran dvori{no orjentisan, funkcionalan stan, 33m2. Telefon 021/300-665. 97951 DVOIPOSOBAN nov stan 68m2, centar grada-Vojvode [upqikca, IV sprat, dva kupatila, useqiv. Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 275462 TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 275550

KOPAONIK - izdajem apartman na ski stazi â&#x20AC;&#x17E; Ma{inac â&#x20AC;&#x17E; . Telefon 063/301-975, 063/370787. 96840

ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 97548

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471644. 98095 ^ASOVI pripremne nastave iz srpskog jezika i kwi`evnosti. Telefon: 021/422-940. 97738 PROFESOR daje ~asove iz osnova elektrotehnike i matematike. Pripremam |ake za prijemni iz matematike. Telefon: 062/258-994. 97886

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 97607 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482. 97631 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 97606 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471644. 97956

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 97608

DVOKREVETNU sobu u komfornom stanu na Limanu izdajem, Ulica Narodnog fronta 69. Informacije 6338-155. 97825 IZDAJEM sobu devojci sa upotrebom kupatila, kuhiwe i ve{ ma{ine, na Novom Nasequ, povoqno. Telefon 021/498-894. 97898

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 97547 VI[I fizioterapeut primewuje ve`be, masa`u, struje i poma`e kod oduzetosti, {loga, reume. Telefon: 064/21654-24. 97938

NOVO NASEQE odr`avan troiposoban stan, 85/3, mewam za 40 do 45m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 96854 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja - za mawi u Novom Sadu, dogovor. Telefon: 063/7113-762. 97870 ZAMENA stana za ku}u, najvi{e 15km od Novog Sada. Stan je nov 71m2, proto~na, u dva nivoa sve duplo, dogovor. Tel.: 021/6313-237, 060/345-13-13. 97805

IZDAJE SE prazan jednoiposoban stan na tre}em spratu, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Telefon 063/ 7762778. 98148 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 24m2 u Novom Sadu, ul. Kraqevi}a Marka. Tel. 063/8378-240, 063/85-71-246. 97814 84M2 u prizemqu name{ten za porodicu, 200e+ depozit, Liman 4. Telefon 063/7796-931. 97824 IZDAJEM garsoweru. Telefon za informacije 503-667. 97790 IZDAJEM prazan jednosoban stan 40m2, Liman IV, 1. sprat, renoviran, useqiv, mese~no 150 e + depozit. Tel. 063/542290. 96892 IZDAJEM jednoiposoban komforan, name{ten stan 54m2, na duì vremenski period. Vase Staji}a 22/B, 3 sprat. Telefon: 063/502-133, 063/203-764. 97663 OZBIQNOJ PORODICI izdajem dvosoban 60m2, prazan stan, na duì period. Novo naseqe, lift, telefon, kablovska, CG, klima. Tel. 021/827038. 97753 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan, 57m2, tre}i sprat, Nova Detelinara, 180E. Telefon: 021/401-422, 064/588-38-12. 97747 IZDAJEM stan 94m2 u centru, visoko prizemqe, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/274-96-31. 97648 JEDNOSOBAN, 40m2, name{ten, Liman 4, telefon, klima, interfon, kablovska, 180 evra. Telefon 063/505-649. 97826 IZDAJEM, dvosoban prazan stan od 56 m2 kod @eqezni~ke stanice. Pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/136-78-92. 98056 ODMAH useqiv prazan jednoiposoban stan u novoj zgradi na @itnom trgu, CG, telefon, kablovska, 180e mese~no + depozit. Telefon 063/516159. 97389 IZDAJEM prazan komforna dvosoban stan na Limanu I. Telefon 063/507-018. 97378 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na keju. Telefon 064/5831820. 98091 GARSOWERA 40m2, Dunavska luks, I sprat, name{teno komplet. Tel. 064/244-7282. 97346 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan, 39.5m2, 3. sprat u Temerinskoj ulici, nov name{taj i tehnika. Cena 190 evra. Telefon 063/83-18-299. 97610 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15 Kablovska. Internet. Telefon 064/153-20-10. 97675 IZDAJEM ve}i dvosoban stan na prvom spratu iza Alma{ke crkve sa tri leàja, ve{ ma{inom, klima ure|ajem i dve fiksne telefonske linije. Telefon: 063/569-377. 97632

nedeqa7.februar2010.

IZDAJEM devojkama u Petrovaradinu trosoban komforan stan kod pijace. Telefon: 064/282-6441. 97734 IZDAJE se name{tena garsowera 30m2, kod Sajma, cena 150E. Telefoni: 021/475-5500, 063/538-4131. 97655 LIMAN 4, 42m2, 2. sprat, izdajem komforan jednoiposoban prazan stan, CG, telefon, interfon, lift. Telefon 021/66188-61, 063/10-31-810. 97182 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim uslazom mladim bra~nim prarobima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefon 521-362, 064/236-380-9. 97609 IZDAJEM praznu, novu garsoweru 28m2, na duè vreme, Ulica Gogoqeva 29, Novi Sad. Telefon 021/464-256, zvati do 22h. 97722 ODMAH useqiv stan, jednoiposoban, 43m2, name{ten, na duè vreme zaposlenima, Kraqevi}a Marka. Tel. 6615-399. 97723 IZDAJEM super konfornu name{tenu garsoweru, odvojena kuhiwa. Po~etak ulice Maksima Gorkog. Tel. 063/344711. 97215 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Staroj Detelinari kod po{te, ~etiri leàja, prvi sprat, 180E + depozit + tro{kovi. Tel.: 064/38-999-72. 97730 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Maksima Gorkog sa centralnim grejawem, telefonom i kablovskom. Telefon 064/230-70-34. 97099 LIMAN IV izdajem dvoiposoban kompletno name{ten stan 67m2, CG, bela tehnika, KTV, klima, internet, 240E + depozit. Telefon: 063/8-97-97-53. 95403 IZDAJEM jednosoban, name{ten, konforan stan na Bulevaru J. Tomi}a, 150 evra, garsowera na Bulevaru oslobo|ewa, 160 evra. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87. 97926 IZDAJEM name{tenu garsoweru u [ekspirovoj ulici br. 11. Telefon: 064/2361-838. 97884 IZDAJE se dvosoban stan, blizina Sajma. Telefon 021/511-142. 97885 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru 16m2, strogi centar, samcu, II sprat, CG, interfona, kablovska. Mese~no 120E. Telefon 062/29-18-29. 97905 GOGOQEVA - izdajem luks, name{ten dvoiposoban stan sa garaòm, odmah useqiv. Telefoni: 021/548-893, 064/2529405. 97977 IZDAJEM dvoiposoban prazan stan 68m2 sa kuhiwskih elementima, Ul. Bra}e Jovandi}, 200E mese~no. Telefon: 021/547-920, 060/547-9219.97989 IZDAJEM name{tenu garsoweru Bra}e Popovi}a 12/III kod Sajma od 1. 3. 2010. Telefoni: 063/501-722, 064/3080678. 98031 IZDAJEM trosoban stan u zgradi iznad kafea „Vitra`“ pogodno i za poslovnu tihu delatnost. Telefon 062/450-410. 98094 KOD LIMANSKE pijace izdajemo dvosoban useqiv kompletno name{ten stan prvi sprat, CG. kablovska, ve{ ma{ina, {poret, friìder, telefon, TV. Telefon 063/592885. 97948 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 35 m2 kod Futo{ke pijace, cena 180 E. Telefon 021/547-920, 060/547-9219. 97992 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, na Marka Kraqevi}a. Telefoni. 6330891 i 062-8586-667. 98030

IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefon: 021/465-815, 064/2044-331.97931 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522533, 523-380, www.stanovi.rs 98005 IZDAJEM name{ten stan 37 m2 u Grani~arskoj ulici Salajka. Informacije : 063/543710. 97968 BRA]E Ribnikara - nov, dvoiposoban stan, 60m2, drugi sprat, prazan sa kuhiwskim elementima, useqiv 18. 2. 2010. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 97975 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, iznad ABC centra u Rumena~koj ulici, 1. sprat, odmah useqiva. Samo 130 evra. Telefoni: 021/548893, 064/252-9405. 97976 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan od 52m2 u @elezni~koj ulici sa centralnim grejawem, telefonom, klimom i kablovskom. Telefon 064/3300588. 97987 IZDAJE se garsowera u centru. Telefon 024/522-333. 97850 IZDAJEM name{tenu, malu garsoweru, kod hotela „Novi Sad“. Telefon 064/203-25-48. 97845 IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Tel. 021/6337-037, 064/826-1253. 275695 IZDAJEM trosoban stan, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Tel. 063/826-1253, 021/6337-037. 275696 IZDAJEM kod Socijalnog, Ul. Kraqevi}a Marka 70m2, nov prazan trosoban stan, kuh. elementi, klima, 1. sprat, odmah useqiv. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 275697 CENTAR, izdajem prazan stan 48m2, Kosovska ulica, 3. sprat, odmah useqiv 160 evra, mese~no pla}awe! Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 275698

OGLASI

DNEVNIK

LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored! Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra:10209), www.solis-nekretnine.com. 275625 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/1340459; 021/520-231, ({ifra:18652), www.solis-nekretnine.com. 275623

IZDAJEM Grbavica prazan jednoiposoban stan 38m2 160E i Novo naseqe trosoban 78m2 komplatno name{ten 200E. Telefon 528-137. 275712 IZDAVAWE - u Maksima Gorkog izdajem prazan dvoiposoban stan 55m2, odmah useqiv, na visokom prizemqu, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 021/528-399, 063/502526, 061/167-2826. 275755 IZDAJEM kompletno name{ten stan od 40m2, I sprat, blizu fakulteta. Cena 200E mese~no. Tel. 063/594-645, 425210. 275638 IZDAJEM dvosoban prazan stan 41m2, \o`a \er|a, IV sprat, potpuno nov, useqiv odmah. Bez posrednika. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 275469 IZDAJEM trosoban nov prazan stan u Vojvode [upqikca, IV sprat, dva kupatila, odmah useqiv. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 275470 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286647. 275461 IZDAJE SE trosoban 70m2, Bra}e Ribnikara, I sprat, nename{ten, telefon, useqiv 190 evra/mese~no 063/517-846. 275529

VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, name{tenih, polu name{tenih i praznih, za stanovawe ili poslovne prostore kao i luksuzno opremqeni stanovi velike kvadrature... Tel. 065/2019-004; 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 275548 IZDAJEM komforne garsowere po ceni od 100 evra do 150 evra mese~no! Tel. 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 275549 IZDAJEM u centru Novog Sada trosoban stan, kompletno name{ten i odmah useqivi! Tel. 065/2019-004, www.solisnekretnine.com. 275541 IZDAJEM ~etvorosoban nename{ten stan, visoko prizemqe, 80m2, dva kupatila, pogodno i za poslovni prostor. Centar - Trg Republike. Tel. 065/2019-004, ({ifra:11050), www.solis-nekretnine.com. 275542 NAJSTARIJI u gradu, sa najdu`om tradicijom i najve}om ponudom stanova, ku}a i lokala za iznajmqivawe! Luksuzni stanovi i ku}e za strance! Povoqno, pozovite! Tel. 065/2019-016, 021/6624-325, ({ifra: 23), www.solis-nekretnine.com. 275543 IZDAJEM nov jednoiposoban stan od 40m2, name{ten, centar, drugi sprat, 150 evra mese~no! Tel. 065/2019-016; ({ifra: 11513), www.solis-nekretnine.com. 275544 IZDAVAWE, 40m2, nov, name{ten, nove stvari, Betanija, cg, cena 200E. Tel. 064/8236604. 276447 U NOVIJOJ zgradi u centru izdajemo lep, name{ten trosoban stan, povoqno. Tel. 6615-117. 276610 U BLIZINI Futo{ke pijace izdajemo name{tenu garsoweru. Tel. 6615-117. 276611 BLIZINA limanske pijace 43m2, jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog, povoqno. Tel. 6615-117. 276612

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905278. 97896 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523380. 98004 HITNO potreban kvalitetan, nov i luksuzan stan od 70 100m2 za izdavawe od 750 900e. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefon 063/519533. 98008 PORODICA iz Zrewanina tra`i za zakup prazan ili name{ten stan u Novom Sadu na du`i period, pla}awe unapred. Tel. 021/6622-746, 063/286-647. 275468

AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 275694 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005, 021/6337-037. 275699

KUPUJEM ukwièn dvosoban, trosoban stan - Kej, centar, Liman. Bez agencija. Telefon: 021/422-116. 97729 KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu moè i za ru{ewe. Telefon 528-137. 275713 KUPUJEM dvoiposoban-trosoban stan na [onsiju, 7080m2! Tel. 064/216-5290; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 275552 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do leta 2010. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 275457 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, poèqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/400-360. 275458 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 275459

NOV, odmah useqiv, ekskluzivan stan, direktno od investitora, 122m2 po ceni od 820e/m2. Mo`e kredit. Telefon 063/475-116. 96209 POVOQNO, prodajem nov, useqiv stan, 84m2. Telefon 065/504-7433. 96203 PETROVARADIN - centar, dupleks 61m2, useqiv III/IV sprat 52.700 evra bez posrednika. Tel. 064/820-58-28. 275479

ODLI^AN stan u dve eta`e - dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel:064/2003-103; 021/451570, ({ifra:10634), www.solis-nekretnine.com. 275606

NOVIJA potpuno name{tena garsowera na Salajci, 19m2, prizemqe, odmah useqiva. Samo 16.000 evra. Telefoni: 021/444101, 063/750-41-87. 97915 PRODAJEMO novu ukwiènu garsoweru na Grbavici, 26.5m2 za 31.000. Odmah useqiva. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98037 JEDNOSOBAN 30m2, Bul. Ja{e Tomi}a, II sprat, ukwièn, 34.000E. Telefon 065/3339976. 97954 PRODAJEM garsoweru od 27m2, novu na Podbari za 29.000. Garsowera ima terasu. Telefon 6447-622. 98045 PRODAJEMO odmah useqivu garsoweru u Kosovskoj ulici za 32.000. Telefon 6447-622. 98047 KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv jednosoban stan 33m2, 4. sprat, potkrovqe, idelano za izdavawe. cena 34.500e. Telefon 063/8074172, 021/548-893. 97983 GARSOWERA 25m2, centar, useqiva za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 98003 U CENTRU prodajem garsoweru, 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534-505. 97625 NOVIJI jednosoban, odmah useqiv, komforan stan, 26m2/1, u Petra Drezgi}a, 22.000 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/444-101, 063/750-4187. 97917 JEDNOSOBAN 32m2, Telep, III sprat, lift, terasa, ostava, 28800E sa PDV-om. Telefon 064/143-3353. 97952 MAWI jednosoban 27, 5m2 nov, pred useqewem, Novo naseqe. Telefon 063/519533. 98007 JEDNOSOBAN 31m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 98002 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10826), www.solis-nekretnine.com. 275576 GARSOWERA na Grbavici, ekstra kvalitet zgrade, ukwièna, name{tena, moè kredit! 25m2 po ceni od 39.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra: 11132), www.solis-nekretnine.com. 275577 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 u Ul. Branka Baji}a, drugi sprat, terasa, lift, ostaje kuhiwa! Mogu}a zamena za ve}i stan od oko 40m2! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra: 14864), www.solis-nekretnine.com. 275578 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 25m2, ~etvrti sprat, terasa, cena 31.800 evra sa PDV-om. Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra: 17419), www.solis-nekretnine.com. 275579 NOVA garsowera na Novoj Detelinari sa PDV-om, prvi sprat, useqewe u martu, cena 34.750 evra! Tel. 064/2003-103; 021/520231, ({ifra: 11237), www.solis-nekretnine.com. 275580

OGLASI

DNEVNIK

IZUZETNA PONUDA: garsowera od 29m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom na Telepu u neposrednoj blizini Somborskog bulevara, brzo useqiva, cena 25.900 evra! Tel. 065/2019-010; 021/520-231, ({ifra: 11238), www.solis-nekretnine.com. 275581 HITNO i povoqno prodajem stan od 29m2, predsobqe, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa, cena 23.000 evra! Tel. 065/2019004; 021/520-231, ({ifra: 11158), www.solis-nekretnine.com. 275582 UKWI@ENA garsowera 23m2, centar, Sowe Marinkovi} IV sprat, kompletno renovirana, mogu}e terasa 15m2. Tel. 063/517-846. 275532 GARSOWERA 20m2, Futo{ka kod {kole, I sprat, uli~no, CG, bez ulagawa, ukwi`ena, 25.000. Tel. 063/517-846. 275533 PRODAJEM lepu garsoweru, u {irem centru, 27m2, III sprat, pozovite nas. [ifra40313. Tel. 063/550-387, 523193. 275486 PRODAJEM garsoweru-jednosoban stan, 25m2, Ul. S. Kasapinovi}a, IV sprat, cena 32500 evra. Odmah useqiv. Tel. 021/451-318, 063/75-37-823. 275487 PRODAJEM brzo useqivu garsoweru u N. sajma, 28m2, terasa. Lift. Tel. 063/77-305-77. 275488 GRBAVICA, Kolo s. sestara, gradio Aleksandar, 29m2 tre}i sprat, lift, terasa, ukwi`en. Tel. 444-107, 633-7853. 275505 NOVO NASEQE, garsowera 26m2 useqivo, mart 2010, IV sprat 24 800 evra. Tel. 064/82058-28. 275477 NOVA DETELINARA - Novi bulevar 26 i 28m2, 1250E/m2 + PDV. Tel. 064/820-58-28. 275480

JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefon 528137, 661-2262. 275717 NOVI BULEVAR nov, odmah useqiv 26m2, odli~nog rasporeda, kao mali jednoiposoban stan. Telefon 528-137, 6612262. 275718 ALEKSE [ANTI]A odmah useqiva garsowera 27m2, odmah useqiva, na prvom spratu za 31.000. Telefon 528-137, 661-2262. 275719 ODMAH USEQIVA GA 28m2, Sajam, B. Baji}a, III sprat, lift, terasa, nov, cg, pvc, sig. vrata, cena: 33.000. Tel. 021/425653, 6616-324. 275703

GARSOWERA na Bulevaru, useqiva za 3 meseca, prvi sprat, 25m2, cena sa PDV-om 29.500E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275737 SAJAM, nova, useqiva garsowera od 28m2, III sprat, lift, terasa, cg. Cena 33.960E. Tel. 425-205. 275630 GARSOWERA na Novoj Detelinari, 2. sprat, 31m2, lift, ptv, cena 36.050. Tel. 422-149. 275639 VETERNIK, garsowera, 3. sprat, 25m2, cena 26.780. Tel. 421-185. 275640 GARSOWERA na Grbavici, 2. sprat, 29m2, sa povratom PDVa, cena 40.582. Tel. 472-1660. 275641

SLOVA^KA, prizemqe, 25m2, garsowera, cena 31.930. Tel. 422-149. 275642 SAJAM, Svetislava Kasapinovi}a, nova, useqiva garsowera od 25m2, IV sprat, lift, terasa. U cenu ura~unat PDV. Tel. 063/101-0668. 275684 NOVA DETELINARA, prodajem novu, useqivu garsoweru od 25m2 za 33.500. Tel. 6366952. 275659 PODBARA, na prodaju odli~na novija garsowera od 24m2 na IV spratu. Tel. 636-6952. 275660 BULEVAR, prodajem novu, odli~nu, odmah useqivu garsoweru od 26m2 sa terasom. Tel. 636-8429. 275663 GARSOWERA, 23m2, Grbavica, Doà \er|a, vp, novo, useqivo, ukwièno 33.150E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276481 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28m2, useqiva, 30.900E fiksno. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276593 GARSOWERA, 28m2, N. Detelinara, Haxi Ruvimova, 4. sprat, lift, terasa, cg, novo, ukwièno, 36.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 276477 KLASI^NA garsowera 25m2, 4. sprat, sa terasom, cg, lift, cena sa PDV-om 31.000E. Tel. 064/823-6606, 542-779. 276438 LIMAN 2, 17m2, ukwièna garsowera, terasa, lift, cg, cena 21.000E. Tel. 064/8236618, 021/542-779. 276439 GARSOWERA, 28m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, 3. sprat, lift, terasa, cg, nova, useqiva, 34.900E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/570-659. 276471 GARSOWERA, 24m2, Gunduli}eva, 6. sprat, lift, cg, ukwièna, name{tena, male kosine, 30.900E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276475 JEDNOSOBAN, 36m2, Satelit, Antuna Urbana, 3. sprat, cg, ukwièn 31.900E. Tel. 6613259, 063/570-659. 276476

JEDNOSOBAN, 47m2, Liman 3, kod Limanske pijace, Bul. cara Lazara, prizemqe + terasa od 15m2, ukwi`en 51.500E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276472

JEDNOSOBAN, 40m2, Bul. oslobo|ewa, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 40.200E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276470 UKWI@EN!!! Klasi~an jednosoban stan niè spratnosti u odli~nom stawu u Omladinskog pokreta! Pozovite!!! Tel. 474-0064, 063/8680-335. 276455 KOD POKRAJINSKE bolnice!!! Odli~an jednosoban stan na tre}em spratu od 31m2 u novijoj zgradi. Hitno! Ukwièn! Tel. 063/500-213, 021/6363-307. 276456

nedeqa7.februar2010.

UKWI@EN!!! Jednosoban stan na {estom spratu odmah useqiv od 38m2. Liman IV!!! Pozovite! Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 276457 CARA LAZARA!!! Ukwièn!!! Odmah useqiv jednosoban stan od 44m2 niè spratnosti kod Limanske pijace. Tel. 063/500-213, 021/6363-307. 276458 DRAGE SPASI]!!! Ukwièn vrlo lep jednosoban stan. Pozovite!!! Tel. 021/474-0064, 021/6363-307. 276459 DALTONKA!!! Ukwièn, odmah useqiv jednosoban stan. Pozovite!!! Tel. 021/474-0064, 021/6363-307. 276460 JEDNOSOBAN stan 28m2, gradila „Budu}nost“, 1. sprat, lift, terasa, cg, cena 36.100E. Tel. 064/823-6618, 021/6614200. 276440 UKWI@EN 31m2 - jednosoban, 1. sprat, @. stanica, cg, odmah useqiv, cena 37.100. Tel. 064/823-6604, 542-779. 276449 JEDNOSOBAN, 31m2, Bulevar oslobo|ewa, 1. sprat, lift, cg, sre|en, ukwièn, 36.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276484

JEDNOSOBAN dvori{ni stan, 31m2, Podbara, Petra Ko~i}a, sre|en, ukwièn 21.650E. Tel.661-3259, 063/570659. 276485 JEDNOSOBAN, Podbara-Jug Bogdana, 22m2, visoko prizemqe, 25000E. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276601 BULEVAR, prodajem 1.0 stan od 31m2 na I spratu, ukwièn, odmah useqiv. Tel. 636-6952. 275661 LIMAN, prodajem povoqno klasi~an 1.0 stan od 38m2 koji se moè preurediti u 1.5. Tel. 636-6952. 275662 CENTAR, nov, odmah useqiv jednosoban stan od 31m2, IV sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 39.000E. Tel. 425-210. 275635 PRODAJEM kompletno name{ten stan od 31m2 na drugom spratu u Ulici \or|a Rajkovi}a. Ima terasu. Tel. 064/270-0102. 275685 JEDNOSOBAN stan u M. Gorkog, polusuteren, 32m2, cena 29.664. Tel. 422-149. 275643 SOMBORSKI BULEVAR, uskoro useqiv jednosoban stan od 29m2, lift, terasa, cg. Cena 31.930E. Tel. 425-205. 275632

nedeqa7.februar2010.

NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2, zgrada 15 godina, sa liftom, 36.000 uz dogovor. Telefon 528-137, 063/538-166. 275716 BULEVAR OSLOBO\EWA odmah useqiv, ukwièn stan 30m2, prvi sprat sa liftom, dvori{no orjentisan. Telefon 528-137, 661-2262. 275721 ODMAH USEQIV JS 29m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa sa prozorom, PVC stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena sa PDV-om 32.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 275702 MANSARDA useqiva 32m2, Nova Detelinara, VI sprat, lift 920E/m2, bez posrednika. Tel. 064/820-58-28. 275476 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 33.000. Tel. 444107, 633-7853. 275506 LIMAN II, 34m2 klasi~an jednosoban, lift, terasa, ukwièn 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 275507 [ONSI, 40m2 jednosoban stan, prvi sprat, lift, terasa, sa kompletnin name{tajem. Tel. 444-107, 633-7853. 275508 ODLIÂN jednosoban stan, prodajem na Bul. oslobo|ewa, 31m2, lift. Ukwièn. Cena 39000 evra. Tel. 021/523-193, 451-318. [-41505. 275489 NA GRBAVICI, prodajem jednosoban stan 32m2, prazan. Lift. Useqiv - cena 37000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 275490 JEDNOSOBAN stan 24m2, na Grbavici, Pu{kinova - novogradwa, useqiv ukwièn, IV sprat, terasa. Bez posrednika. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 275463

LEP jednosoban stan od 30m2 u Ul. Maksima Gorkog, deo kod {kole, ukwi`en, odmah useqiv, cena 38.000 evra! Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra: 11360), www.solis-nekretnine.com. 275583 GARSOWERA, Salajka, izgradwa 17.800 evra bez posrednika. Tel. 064/820-58-28. 275482 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 275683

PRODAJEM ukwièn jednoiposoban stan 37m2, prvi sprat u stambenoj zgradi, grejawe TA, @elezni~ka ulica, cena 34.000E. Telefon: 021/547-919, 060/547-9219. 97990 NOV, dvosoban stan, 55m2, 4. sprat, lift, useqiv za dva meseca u ]irpanovoj, cg, terasa, 58.000 evra. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87. 97919 PRODAJEMO nov, jednoiposoban, ukwièn stan, na Grbavici, za 53.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98041 DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481 95128 UKWI@EN, sre|en, dvosoban stan, 48m2 u odli~nom stawu, IV sprat, Detelinara, cena: 39.800e. Telefoni: 063/306843, 021/6322-145. 97801 SAJAM, Mokraw~eva, 51m2, 2. sprat, ukwièn. Telefon 063/66-95-46. 97862

OGLASI

ODLI^AN nov useqiv jednoiposoban 36m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98019 USEQIVI stanovi 30 i 32m2 u M. Gorkog i Novosadskog sajma, hitno! Telefoni 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98018 UKWI@EN dvosoban stan 52m2 kod stanice, drugi sprat, cena: 53.500e. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98026

LIMAN 3, kod parka, jednoiposoban stan, 50m2, 6. sprat, terasa, lift, ostava - ukwièn, 60.000 evra. Telefon 063/502-794. 97027 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 45m2. 1. sprat, lift, terasa, parking.Telefon 063/807-4172, 021/548-893.97982 STAN iz kompenzacije kod Sajma, 49m2, IV sprat, terasa, cena 50.000E, mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 021/6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98020 JEDNOIPOSOBAN 30m2, M. Dimitrijevi}a, ukwièn, useqiv, 30.000E, bez posrednika. Telefon 064/143-3353. 97953 JEDNOIPOSOBAN stan na Telepu, blizu Somborskog Bulevara 44 m2. sa terasom, II sprat, ukwièn cena 41.200. Telefon 060/418-32-23, 064/1143-730. 98055 NOV dvosoban stan, 50m2, IV sprat, lift, {iri centar, Grbavica, 1350E/m2 ili mewam za ~etvorosoban ili ve}i. Bez posrednika. Telefon 063/531570. 97572 DVOSOBAN 52m2, Bul. Kraqa Petra, III sprat, ukwièn, useqiv, moè kredit 62500E. Telefoni: 021/639-9321, 064/1718774. 97957 PRODAJEM dvosoban stan 60m2, kod Futo{ke pijace, III sprat bez lifta, klasi~an, adaptiran, ukwièn, useqiv, dvostrano orjentisan, nije agencija. Tel. 061/11-77-044. 97965 DVOSOBAN 57m2 Jiri~ekova, Liman 1, 3. sprat, hitno, dogovor. Telefon 064/2466206. 98000 NOVA DETELINARA, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban stan 53m2, 3. sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 97981

HITNO prodajem dvosoban stan 58m2 u Dragi{e Bra{ovana ulici na prvom spratu za 63.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98044 DVOSOBAN 50m2, centar, useqiv za mesec dana, ura~unat PDV, cena dogovor. Telefon 064/2466-206. 98001

PREKO puta èlezni~ke stanice dvosoban 55m2 drugi sprat, ukwièno, bez agencije, vlasnik, cena - dogovor. Telefon 063/518-781. 97355 DANILA KI[A, noviji, odmah useqiv, jednoiposoban stan 37m2, IV sprat, lift, terasa, ostava. Telefon: 021/548-893, 063/807-4172.97979 DVOSOBAN, 62m2, Mi{e Dimitrijevi}a, 5. sprat. Cena dogovor. Telefon 064/24-66206. 98006 PRODAJEMO ukwièn klasi~an dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98038 DVOSOBAN 64m2 Du{ana Vasiqeva, 5 sprat, ukwièn, renoviran, 67.000. Telefon 062/466-056. 97998 PRODAJEMO ukwièn dvosoban stan od 47m2 kod Socijalnog na drugom spratu za 56.000. Telefon 6447-622. 98046 PRODAJEMO jednoiposoban, ukwièn stan, kod @. stanice, 41m2, za 42.000. Odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98039 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, garaà. Kontakt telefoni: 422-439, 063/534-505. 97626

PRODAJEM ukwièn jednoiposoban stan na Novom nasequ 42m2, 45.000, 2. sprat sa liftom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 98035 PRODAJEMO ukwièn, komplet renoviran dvosoban stan od 51m2, na Novom nasequ, za 52.500, drugi sprat. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98040 PETROVARADIN - blok 8, stan od 62m2, ukwièn, cena: 56.000e. Telefon 063/585-076. 97879 BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Cena 58.000E. Telefoni: 021/446952, 064/49-84-605. 97717 EKSTRA povoqno, sre|en stan 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, iza socijalnog, drugi sprat, orjenstisan severoisto~no, 56.000. Telefon 063/880-70-40. 97874 LIMAN III - bez posrednika! Prodajem odli~an ukwièn dvosoban stan kod limanskog parka od 62m2. Cena 70.000 evra. Telefon 064/26-36-322. 97873

PRODAJEM dvosoban stan 51m2 - 40.000, Detelinara, hitno. Informacije na telefon: 064/37-30-337. 97748 JEDNOIPOSOBAN stan - u izgradwi kod Sajma, IV sprat, lift, terasa, 32 m2, kwi`ewe 1/1, cena sa PDV-om 29.800E. Tel. 021/520-966; 064/823-66-00. 275738 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003103; 021/427-277, ({ifra:10231), www.solis-nekretnine.com. 275585

HITNA PRODAJA! Nov neuseqavan stan u Ul. cara Du{ana, izuzetnog rasporeda! Tel. 065/2019-009; 021/451-570 ({ifra:11117), www.solis-nekretnine.com. 275584 NOV jednoiposoban 35m2, Salajka, IV sprat, terasa, bez ulagawa, ukwi`ba, 35.000, hitno! Tel. 063/517-846. 275534 NOVIJI jednoiposoban 37m2, M. Gorkog kod Keja, III sprat, terasa, dvori{no, ukwi`en, 51.500. Tel. 063/517846. 275535 NOV neuseqavan jednoiposoban 41m2, Koste [okice - ugao sa Temerinskom, IV sprat lift, odvojena kuhiwa, terasa, upotrebna, 53.000. Tel. 063/517-846. 275536 CENTAR 40m2, [umadijska, VI sprat, lift, dve odvojene sobe, terasa, ukwi`ba, 41.500. Tel. 063/517-846. 275537 JEDNOIPOSOBAN stan na Novoj Detelinari, useqiva u aprilu 2010. godine, cena 42.100 evra sa PDV-om! Tel. 065/2019-011; 021/427-277, ({ifra:15632), www.solis-nekretnine.com. 275586 LIMAN II, stan od 39m2 u visokom parteru, sre|en, cena 47.000 evra! Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 275587 ODLI^AN jednoiposoban stan 28.000 evra - 36m2 drugi sprat, direktno od investitora. Ima povra}aj PDV-a! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra:11252), www.solis-nekretnine.com. 275588 JEDNOIPOSOBAN stan odli~nog rasporeda, Adice useqiv u martu 2010.godine, 40m2 samo 31.000 evra! Tel:065/2019-013; 021/451-570, ({ifra:11311), www.solis-nekretnine.com. 275589 LEP, kompletno renoviran stan od 40m2 u strogom centru grada, hitno i povoqno! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11133), www.solis-nekretnine.com. 275590 MAWI jednoiposoban stan od 37m2 na ~etvrtom spratu u Vojvo|anskoj ulici, vrlo povoqno, po ceni od 42.000 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:11347), www.solis-nekretnine.com. 275591

DNEVNIK JEDNOIPOSOBAN nov stan 35m2, I sprat, Vojvode Bojovi}a kod Socijalnog, terasa, odmah useqiv. Tel. 021/526387, 063/808-69-62. 275472 DVA STANA ista zgrada, centar grada-Temerinska ulica, jednoiposoban 40m2, samo 999E/m2. Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 275456 KISA^KA, jednoiposoban stan 35m2 i dvosoban 42m2, cena 920E/m2, bez posrednika. Tel. 064/820-58-28. 275475 INVESTITOR prodaje odli~an jednoiposoban stan 40,5m2 na III spratu. Ul. L. Kosti}a, terasa. Lift. Moè kredit. Hitno. Pozovite 021/451-318, 523-193. 275491 LIMAN III, 46m2 jednoiposoban stan u prizemqu sa ba{tom, ukwièn 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 275509 JEDNOIPOSOBAN 37m2 Sajam nov stan u visokom parteru u ekskluzivnoj zgradi, odmah useqiv, dvori{na ju`na strana, moè i putem kredita, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23. 275523 ODLIÂN JIS 31m2+terasa od 20m2, Telep, novo, odmah useqivo, odv. kuhiwa sa prozorom, dvori{na strana, PVC, kl. parket, ukwièno!!! Cena: 33.000. Tel. 021/6616324, 425-653. 275708 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv, nov, JIS 46m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, odli~an raspored, pogled na F. goru, cena: 38.000. Tel. 021/6616-324, 425653. 275709 BRZO USEQIV JIS 37m2, Novi bulevar u blizini Futo{kog puta, lift, terasa, dvori{na strana, kuh. sa prozorom, PVC, kl. parket, cg, cena sa porezom: 40.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 275705 NOV JIS 32m2, kod „Higijenskog zavoda“, III sprat, lift, terasa, PVC stolarija, kl. parket, cg, dvori{na strana, cena sa porezom 33.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 275706 U BLIZINI BETANIJE jednoiposoban stan od 48m2, III sprat, ima terasu. Novija gradwa, useqiv. 54.500E. Tel. 063/775-9121. 275688 LIMAN TRI jednoiposoban stan 47m2 sa velikom terasom, ukwièn, na lepom mestu za 51.500. Telefon 528-137, 6612262. 275729 NOVO NASEQE klasi~an jednoiposoban stan 51m2, ima terasu, ukwièn za 52.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 275725 NOVA DETELINARA odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 40m2, odvojena kuhiwa, sobe pravilnog oblika, papiri uredni za 44.300. Telefon 528-137, 661-2262. 275726 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan 39m2 odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Tel. 021/6622-412; 063/1020-733. 275747 U CENTRU ukwièn jednoiposoban stan u visokom prizemqu, 43m2, dvostrano orjentisan. Tel. 063/1020-733. 275750 JEDNOIPOSOBAN, Somborski bulevar, 1. sprat, 38m2, lift, terasa, sa PDV-om, cena 45.320. Tel. 422-149. 275644 KOSANÎ] IVANA, jednoiposoban, 34m2, lift, terasa, cena 51.760. Tel. 472-1661. 275645

MAKSIMA GORKOG, u blizini {kole „\. Nato{evi}“, hitna prodaja ukwiènog stana od 45m2, III sprat, lift, terasa. Povoqno. Tel. 063/7776233. 275686 N. NASEQE, lep jednoiposoban stan od 43m2, I sprat, lift, terasa, cg. Cena 43.260E. Tel. 425-205. 275637 SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.200. Tel. 636-8429.275664 MAWI jednoiposoban ukwièn stan 36 m2 kod Sajma, niè spratnosti. povoqno. Tel. 6615-117. 276613 KOD BETANIJE u zgradi od crvene fasadne cigle, prodajemo jednoiposoban, ukwièn stan 45m2. Tel. 6615-117. 276614 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276595 HITNO! Jednoiposoban, 39m2, centar, Ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, lift, cg, nov, ukwièn 51.000E Tel. 6613259, 063/570-659. 276482 UKWI@EN 42m2, Kolo srpskih sestara, useqiv, jednoiposoban, cg, zgradu gradio „Aleksandar“, kuhiwa odvojena-prozor, cena 51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/661-4200. 276442 JEDNOIPOSOBAN 39m2, useqiv,ukwièn, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena 39.200E. Tel. 064/8236604, 021/66-14-200. 276433 JEDNOIPOSOBAN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar, cena 45.300E. Tel. 064/823-6618, 424963. 276437 JEDNOIPOSOBAN 36m2, Novi bulevar, brzo useqiv, terasa, cg, cena 40.200E. Tel. 064/823-6621, 021/661-4200. 276448

JEDNOIPOSOBAN, Novi bulevar, 33,8m2, novo, odmah useqivo, bez poreza, I sprat, 1300E/m2. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276606 LIMAN III!!! Perfektan dvosoban stan od 59m2 poloàj istok jug sa prelepim pogledom. Pozovite!!! Tel. 063/500213, 063/8680-335. 276461 KRAQEVI]A MARKA!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan na drugom spratu, odmah useqiv. Pozovite! Tel. 021/474-0064, 063/8680-335. 276462 CARA LAZARA!!! Hitna prodaja!!! Dvosoban stan od 62m2 niè spratnosti,useqiv po dogovoru. Pozovite! Tel. 063/500-213, 021/6363-307. 276463 LIMAN I!!! U novijoj zgradi dvosoban stan od 55m2 ukwièn,odmah useqiv, odli~an dodatno opremqen. Tel. 063/500213, 063/8680-335. 276464 DVOSOBAN 54m2, odmah useqiv, ukwièn, terasa, perfektan raspored, mogu} dvoiposoban, cena 52.000E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779. 276434 DVOSOBAN 55m2, klasi~an raspored, neprolazne sobe, terasa, lift, cg, cena 36.100E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 276436 NOVO NASEQE, 54m2, ukwièn, odmah useqiv, terasa, cg, perfektan, bez ulagawa, moè na kredit cena 53.600E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 276441

OGLASI

DNEVNIK

JANKA VESELINOVI]A 41m2, zgrada stara 2 god. useqiv odmah, jednoiposoban, lift, terasa, cena 46.500E. Tel. 064/823-6610, 542-779. 276445 BULEVAR kod Futo{ke pijace 41m2, useqiv, ukwièn, 4. sprat, lift, terasa, cena 49.500E. Tel. 064/823-6617, 6614-200. 276446 UKWI@EN 49m2, kompletno renoviran, nova stolarija, @. stanica, terasa, klasi~an raspored, dvosoban stan, ukwièn, moè kredit, cena 51.500E. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 276450 UKWI@EN 53m2, @. stanica, odmah useqiv, renoviran, 3. sprat, terasa, cg, klasi~an raspored, cena 55.650E. Tel. 064/823-6610, 021/542-779. 276451 DVOSOBAN 47m2, Novo naseqe, ukwièn, useqiv, lift, cg, cena 48.400E. Tel. 064/8236618, 021/424-963. 276452 DVOSOBAN, 58m2, Cara Du{ana, nov, ukwièn, dupleks, 5. sprat, lift, terasa, cg, 54.600E. Tel. 661-3259, 063/570659. 276483 DVOSOBAN, 47m2, Liman, Bul. Despota Stefana, 4 sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 55.600E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276486 DVOSOBAN, 52m2, Stanica, Omladinskog pokreta, 5. sprat, cg, terasa, renoviran, ukwièn, name{ten, nema lifta, 42.000E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276478 DVOSOBAN, centar, Socijalno, \ur|a Brankovi}a, 39m2, 1. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwièn 46.350E.Tel. 661-3259, 063/570-659. 276479 DVOSOBAN, 52m2, Detelinara, F. Filipovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwièn, 39.150E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276480 LIMAN I, dvosoban stan 48m2, povoqno. Tel. 6615-117. 276615 DVOSOBAN, 47m2, N. Detelinara, Dr. S. Kasapinovi}a, vp, terasa, cg, nov, useqiv, 49.900E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/570-659. 276474 GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov 2.0 stan od 54m2. Tel. 636-6952. 275665 DETELINARA, povoqno prodajem renoviran, ukwièn 2.0 stan od 47m2 na I spratu po ceni od 43.300. Tel. 636-8429. 275666 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 na odli~noj lokaciji po ceni od 67.000. Tel. 064/220-95-65. 275667 NOVA DETELINARA, prodajem nov 2.0 stan od 49m2 sa odvojenom kuhiwom, gradila â&#x20AC;&#x17E;Budu}nostâ&#x20AC;&#x153; po ceni od 54.700. Tel. 636-8429. 275668 LIMAN, odli~an dvosoban stan od 62m2, lift, terasa, cg. Cena 67.050E. Tel. 425-210. 275636 BORE PRODANOVI]A, useqiv stan od 47m2 na prvom spratu, ima terasu. Zgrada sa liftom. Dvori{na strana. Cena 55.000E. Tel. 063/1010661. 275687 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Tel. 636-6952. 275673 STANICA, dvosoban stan, 3. sprat, 50m2, ukwièn, cena 50.470. Tel. 472-1661. 275646 DVOSOBAN stan u centru, 2. sprat, 50m2, lift, terasa, ukwièn, cena 57.680. Tel. 421-185. 275647

SAJAM, dvosoban, 2. sprat, 51m2, terasa, lift, ptv, cena 60.410. Tel. 472-1660. 275648 CENTAR, 2. sprat, 60m2, dvosoban, terasa, ukwièn, cena 66.950. Tel. 421-185. 275649 NOVO NASEQE, dvosoban, 5. sprat, ptv, ukwièn, za samo 38.110 + adapt. tavan u 2 spava}e sobe. Tel. 421-185. 275650 M. DIMITRIJEVI]A, 5. sprat, dvosoban, 62m2, lift, terasa, cena 70.246. Tel. 422149. 275651 CENTAR, dvosoban stan od 40m2, lift, terasa, cg. Cena 41.200E. Tel. 425-205. 275634 CENTAR, nov, odmah useqiv dvosoban stan od 56m2, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Tel. 425-210. 275631 STEVANA MOKRAWCA ukwièn, odràvan dvosoban stan 51m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Tel. 063/502-526, 021/6615-124. 275751 BATE BRKI]A - ukwièn dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Moè zamena za mawi na Novom nasequ. Tel. 021/528-399; 063/502-526.275752 LIMAN II - ukwièn dvosoban stan 62m2 odli~nog rasporeda na ~etvrtom spratu. Moè zamena za mawi. Tel. 021/528-399; 063/502-526. 275753 NOV 44m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena 40.800E. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 276431 DVOSOBAN 50m2, ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, cg, @. stanica, cena 46.350E. Tel. 064/823-6621, 6614-200. 276432 LIMAN TRI dvosoban stan 54m2, renoviran, odli~an raspored, terasa, ukwièn, za 55.600. Telefon 528-137, 6612262. 275727 BRA]E KRKQU[ dvosoban, odmah useqiv stan 43m2, klasi~nog rasporeda, za 39.800. Telefon 528-137, 661-2262. 275728 STARA DETELINARA dvosoban klasi~an stan 53m2 odli~nog rasporeda u zgradi sa liftom, odmah useqiv za 34.000!!!!!!! Telefon 528-137, 661-2262. 275730 DVOSOBAN odmah useqiv, starija zgrada, terasa, lift, 10. sprat, 53m2, cena 34.000E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275739 DVOSOBAN, ukwièn, potpuno renoviran stan, Bul. kraqa Petra, IV sprat, terasa, lift, 55m2, cena 53.000E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275740

NOVI BULEVAR, useqiv dvosoban stan od 51m2, IV sprat, lift, terasa. Cena dogovor. Tel. 063/775-9121. 275689 NOVI BULEVAR, Romanijska ulica, nov, useqiv stan 42m2, I sprat, lift, terasa, CG. Tel. 063/777-6233. 275690 ODMAH USEQIV DS 45m2, Telep, VP, terasa, dvori{na strana, novo, parking, kuhiwa sa prozorom, cena: 37.100. Tel. 021/6616-324, 425-653. 275707 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefon 528-137, 063/538-166. 275722

nedeqa7.februar2010.

KOD @ELEZNI^KE stanice klasi~an dvosoban stan 52m2 u zgardi sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 275723 CENTAR dvosoban nov stan 50m2, na prvom spratu, odmah useqiv, gleda na dvori{te, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 275724 NOVO NASEQE blizu doma zdravqa klasi~an stan 44m2 sa lepom terasom, odli~nog raporeda, drugi sprat sa liftom. Telefon 528-137, 6612262. 275720 DVOSOBAN 50m2 Centar[umadijska ulica, nov stan na odli~noj lokaciji, 1. sprat, terasa, isto~na strana, odmah useqiv, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 275521 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Tel. 444107, 633-7853. 275510 LIMAN I 57m2, dvosoban stan na drugom spratu, odmah useqiv, ukwièn, odli~an raspored, moè biti i dvoiposoban. Tel. 444-107, 633-7853. 275511 NOVO NASEQE, 58m2 dvosoban, ukwièn, dve terase 53.600. Tel. 444-107, 633-7853. 275512

PRODAJEM izuzetan stan, kompletno renoviran od 57m2 u Solunskoj ulici, cena povoqna! Obavezno pozvati! Tel. 065/2019-009: 021/427-277, ({ifra:10853), www.solis-nekretnine.com. 275593 PRODAJEM kompletno renoviran dvosoban stan od 54m2 po ceni od 57.700 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:18974), www.solis-nekretnine.com. 275594 USEQIV dvosoban stan na Novoj Detelinari kod Bulevara Evrope, 39m2, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, lep raspored... Tel. 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra:11151), www.solis-nekretnine.com. 275595 DVOSOBAN komforan stan kod gradskog SUP-a, komplet renoviran, sve je novo, prazan, odmah useqiv, ukwi`en, mo`e kredit! Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:11229), www.solis-nekretnine.com. 275596 PRODAJEM dvosoban stan u Pariske komune ulici, 55m2, drugi sprat, lift, kompletno renoviran, sve instalacije promewene. Tel. 064/216-5290; 021/451-570, ({ifra:10351), www.solis-nekretnine.com. 275597

PRODAJEM dvosoban stan na N. nasequ, 55m2, IV sprat, terasa. Lift. Ukwièn. Cena 56500. Tel. 021/523-193, 451318. 275492 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u K. Dejanovi}, N. naseqe, 54m2, cena samo 51500 evra. Ukwièn. Pozovite 021/451-318, 523-193, [-41452. 275493 PRODAJEM u ]. Metodija dvosoban stan od 58m2, I sprat, plus terasa od 20m2, hitno cena 35000 evra. Tel. 021/451318, 523-193. [-41520. 275494 PRODAJEM u blizini C. Du{ana, dvosoban stan od 54m2, na IV spratu, ukwièn. Cena 45600 evra. Pozovite 523-193, 451-318. [-41486. 275495 NA DETELINARI hitno prodajem dvosoban stan 55m2 cena 39200. [ifra 41562. Tel. 451-318, 523-193. 275496 DVOSOBAN stan 41m2, Grbavica-Doà \er|a/B. Ribnikara, IV sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000E. Tel. 021/526-387, 063/400-360. 275464 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. Vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwièno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:18997), www.solis-nekretnine.com. 275592

ODLIÂN dvosoban stan 50m2, lepog rasporeda kod @elezni~ke stanice, hitna prodaja, cena 46.500 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:19655), www.solis-nekretnine.com. 275598 PRAVI dvosoban stan na Novom nasequ, kod velikog obdani{ta, 59m2, tre}i sprat, odli~an, raspored, stan ukwièn i moè kupovina na kredit... Tel. 064/2003-103; 021/427-277, ({ifra:11384), www.solis-nekretnine.com. 275599 KLASIÂN dvosoban stan, lepog rasporeda na izuzetnoj lokaciji, 55m2, povoqno! Ukwièn, moè kredit! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:11335), www.solis-nekretnine.com. 275600

DVOIPOSOBAN stan u izgradwi u blizini Beogradskog keja, prvi sprat, mala zgrada, cena sa PDV-om, useqewe u junu 2010. godine, 54m2, cena 64.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427-277, ({ifra:10357), www.solis-nekretnine.com. 275601 DVOIPOSOBNI dupleks bez kosina, proto~na, sve duplo, stan je nov 71m2. Mo`e zamena za mawi uz dogovor. Telefoni: 021/6313-237, 060/345-13-13. 97804

DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv trosoban stan 68m2, 3. sprat, lift, dva sanitarna ~vora, parking. Telefon 063/807-4172, 021/548893. 97986 PRODAJEM useqiv, ukwièn, potpuno sre|en trosoban stan, 75m2, Novi Sad, Takovska 22. Telefon 063/85-75-333. 97856 EKSKLUZIVNA ponuda! Useqiv, dvoiposoban stan, 52m2. 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv. Telefoni: 422439, 063/534-505. 97627 NOV ukwièn odli~an trosoban stan 75m2- 83.000, Nova Detelinara. Informacije na telefon: 064/37-30-337. 97749 DVOIPOSOBAN stan u Petrovaradinu, potkrovqe, odmah useqiv, povoqno cena 41.200. Telefon 064/11-437-30, 060/418-32-23. 98053 PRODAJEM stan od 75m2 u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Moè zamena i za mawi Telefon: 523-792 i 064/24-10155. 96993 PRODAJEM klasi~an trosoban stan od 82m2 u [ekspirovoj ulici za 82.000. Telefon 6447-622. 98036 PRODAJEMO komplet sre|en i useqiv trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 98043 BRA]E Ribnikara kod Meridijan banke esktra, trosoban dupleks 90m2, garaà. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 97985 PRODAJEM trosoban, ukwièn, komforan stan, 73m2, kod autobuske stanice, drugi sprat u Gagarinovoj ulici br. 10, Novi Sad. Telefoni: 022/627-725, 064/073-9206.97728 KEJ, dvoiposoban stan 74m2, ul. Du{ana Vasiqeva, visoki parter. Telefon 021/526-502, 063/514-984. 97815 DVOIPOSOBAN ukwièn stan kod Limanske pijace, lepog rasporeda, lift, terasa, moè kredit, cena 78.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa...www.solis-nekretnine.com. Tel. 065/2019-011; 021/520-231, ({ifra:10268). 275602 NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat lift, prvoklasan kvalitet gradwe, puno opreme, useqiv, ukwi`ba, 88.000. Tel. 063/517-846. 275538 PRODAJEM dvoiposoban stan u L. Kosti}a, 70m2, IV sprat, sa terasom i liftom, gradi Moj dom. Tel. 063/77305-77. 275497 NA NOVOM NASEQU, prodajem dvoiposoban stan, 69m2, u Vojvode Stepe. Cena 70000. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 41636. 275498 LIMAN III 72m2, dvoiposoban, lift, terasa 78.000. Tel. 444-107, 633-7853. 275513 BLIZINA Somborskog bulevara, ukwièn dvoiposoban stan od 55m2. I sprat, terasa. Cena 50.000E. Tel. 064/2700102. 275691 DVOIPOSOBAN odmah useqiv, ukwièn stan kod @. stanice, VIII sprat, terasa, lift - nije zadwi sprat, 53m2, cena 45.300E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275741 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Tel. 021/6622-412; 063/1020731. 275748 MIÛRINOVA odli~an noviji dvoiposoban stan 64m2, ukwièn, odli~na zgrada. Telefon 528-137, 063/538-166. 275734

nedeqa7.februar2010.

NOVA DETELINARA, 68.000 evra, dvoiposoban stan na IV spratu. Sa ugra|enom kuhiwom. Uz stan ide i gara`no mesto. Tel. 063/520-296; 021/451-570, ({ifra:11175), www.solis-nekretnine.com. 275604 DETELINARA, dvoiposoban, 2. sprat, 64m2, terasa, ukwièn, cena 61.800. Tel. 472-1660. 275652 CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 2.5 stan od 58m2 po ceni od 54.500. Tel. 636-8429. 275669 GRBAVICA, prodajem noviji 2.5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-8429. 275670 LIMAN II, dvoiposoban stan 68m2. Tel. 6615-117. 276616 SRE\EN, ukwièn dvoiposoban stan 74m2 u [onsiju, odli~an raspored. Tel. 6615-117. 276617 DVOIPOSOBAN - nov, blizina Sajma, @elezni~ke stanice, tre}i sprat, 61m2, cena 67000E. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276608 DVOIPOSOBAN - 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, cg, ukwièn, cena 59.700E. Tel. 064/823-6604, 021/66-14200. 276443 DVOIPOSOBAN 55m2+18m2, Bulevar oslobo|ewa, useqiv odmah, terasa, lift, cg, cena 63.000E. Tel. 064/823-6608, 424963. 276444 DU[ANA VASIQEVA!!! Sre|en i ure|en dvoiposoban stan u odli~noj zgradi od 74m2 odmah useqiv. Tel. 021/4740064, 021/6363-307. 276465 KOD [KOLE „\or|e Nato{evi}“!!! Trosoban stan od 86m2 sa prelepim terasama za sre|ivawe trostrano orijentisan! Tel. 6363-307, 063/500213. 276466 PETRA DRAP[INA!!! Trosoban stan od 65m2niè spratnosti sa prelepom terasom u novijoj zgradi!!! Tel. 021/4740064, 063/8680-335. 276467 MAJEVI^KA!!! Odli~an nesvakida{wi, nov, trosoban stan od 81m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Tel. 021/6363-307, 021/474-0064. 276468 USEQIV - 76m2, odmah useqiv, odli~an raspored, terasa, cg, cena 72.100E. Tel. 064/823-6617, 661-4200. 276454 TROSOBAN, Liman I, crvena fasadna cigla, I sprat, bez ulagawa, 85m2, cena 1500E/m2. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276609 TROSOBAN, Liman II, 75m2, moè troiposoban, ukwièn, 80.000E. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276597 TROSOBAN 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, terasa, cg, sre|en, ukwièn, 51.100E. Tel. 661-3259, 063/570-659. 276487 TROSOBAN, Liman II, peti sprat, dvostrano orijentisan, lift, povoqno. Tel. 021/450417, 063/128-97-97. 276605 DETELINARA, ekstra povoqno, prodajem 3.0 stan od 62m2 za samo 51.000. Tel. 6368429. 275671 CENTAR, Radni~ka ulica, prodajem odli~an 3.0 stan od 75m2 za 77.200. Tel. 636-6952. 275672 DETELINARA, ekstra povoqno prodajem ukwièn 3.0 stan od 63m2 na IV spratu za samo 57.000. Tel. 636-8429. 275674 LIMAN, Merkator, prodajem klasi~an 3.0 stan, renoviran, ukwièn od 78m2. Tel. 6368429. 275675

GRBAVICA, 1. sprat, 92m2, trosoban, lift, terasa, cena 104.350. Tel. 472-1661. 275656 NOVO NASEQE, 2. sprat, trosoban, 90m2, terasa, ptv, ukwièn, moè zamena za mawi, cena 106.605. Tel. 4721660. 275653 NOVO NASEQE, 7. sprat, 78m2, trosoban, lift, terasa, cena 70.246. Tel. 421-185. 275654 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:19732), www.solis-nekretnine.com. 275605 N. DETELINARA, lep, brzo useqiv trosoban stan od 71m2, lift, terasa, cg. Direktno od investitora. Cena 58.650E. Tel. 425-210. 275633 SAVINA - Novo naseqe kod crkve lep trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 275732 NOVO NASEQE trosoban stan 78m2 kompletno renoviran, moderno opremqen, ostaje ugradni name{taj, ukwièn, za cenu pozovite, povoqno. Telefon 528-137, 661-2262. 275733 TROSOBAN, brzo useqiv, 59m2, terasa, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om 57.750E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275742 TROSOBAN - nov, useqiv stan u centru kod Socijalnog, 84m2, III sprat, terasa, cena sa PDV-om, moè i na kredit, cena 82.000E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275743 GRBAVICA, ukwièn trosoban stan od 63m2. I sprat, terasa. Cena 77.500E. Tel. 063/1010668. 275692 HITNO! Odmah useqiv TS 74m2, H. Ruvimova, IV sprat, lift, terasa, dvori{na strana, prvoklasna oprema, cena sa PDV-om: samo 67.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 275701 STANICA, Gagarinova 75m2, trosoban, ~etvrti sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 275514 LIMAN IV, 81m2 trosoban stan na prvom spratu, renoviran, terasa 83.400. Tel. 444107, 633-7853. 275515 BULEVAR OSLOBO\EWA 80m2, trosoban, odmah useqiv, lift, terasa, ukwièn 82.500. Tel. 444-107, 633-7853. 275516 TROSOBAN 82m2 Limanokolina „Park City-a“ ekstra stan na 3. spratu, lift, 3 terase, ukwièn, sre|en i odmah useqiv, zgrada od crvene fasadne cigle. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 275522 TROSOBAN 74m2 S. Musi}a (Ceslina zgrada) stan na presti`noj lokaciji, 4 sprat, lift, terasa, okrenut na uli~nu stranu, moè zamena za mawi stan. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 275524 PRODAJEM u B. Jovandi}, dobar strukturno trosoban stan, 75m2, u izvornom stawu, I sprat, ukwièn. Cena 78000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. [-41491. 275499 INVESTITOR prodaje na Bul. Evrope, trosoban stan 76m2, kvalitetna gradwa, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Pozovite 021/451-318, 523-193. 275500 TROSOBAN nov stan 74m2, centar Laze Kosti}a, III sprat, odmah useqiv. Cena 1.380E/m2. Tel. 021/6622-746, 063/808-69-62. 275473 TROSOBAN stan 74m2, Fru{kogorska ulica, V sprat, pogled na Tvr|avu I spens, ukwièn, odmah useqiv. Tel. 021/6622-746, 063/400-360. 275474

OGLASI TROSOBAN stan 71m2, IV sprat, Liman III-Park City, useqewe za masec dana. Cena 87.000E. Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 275467 TROSOBAN 77m2, Save Kova~evi}a - kod SUP-a, VII sprat, odvojena kuhiwa, vc, dve terase, ukwièn, hitno, 59.000. Tel. 063/517-846. 275539 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, Ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra:18674); www.solis-nekretnine.com. 275607 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Omladinskog pokreta ulici! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra:10697), www.solis-nekretnine.com. 275608 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 85.300 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277, ({ifra:10822), www.solis-nekretnine.com. 275609 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, Ul. Maksima Gorkog, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra! Tel. 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra:10923), www.solis-nekretnine.com. 275610 ATRAKTIVAN trosoban stan u blizini Socijalnog, 68m2 odli~nog rasporeda. Zgrada kvalitetno ra|ena. Hitna prodaja. Za vi{e informacija pozovite odmah!!! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:19920), www.solis-nekretnine.com. 275611 ATRAKTIVAN stan na [onsiju, 75m2, drugi sprat, odvojen spava}i deo u odli~nom stawu, moè i na kredit... Tel. 064/216-5290; 021/520-231, ({ifra:10979), www.solis-nekretnine.com. 275612 KLASIÂN trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, dva sanitarna ~vora, dve terase, u okolini @elezni~ke stanice, a blizu {kole i obdani{ta. Po ceni od 82.000 evra. Ukwièn. Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra:18518), www.solis-nekretnine.com. 275613 PRAVI porodi~ni trosoban stan, klasi~nog rasporeda u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ukwièn, moè kredit...90m2 po ceni od 87.500 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231, ({ifra:14683), www.solis-nekretnine.com. 275614 UKWI@EN trosoban stan od 66m2 na drugom spratu, kod Socijalnog. Povoqno! Tel. 063/855-7109; 021/520-231, ({ifra:11276), www.solis-nekretnine.com. 275615 TROSOBAN 81m2 na Limanu, prvi sprat, dve terase, lift, ukwièn, cena 83.500 evra! Moè kredit! Tel. 065/2019011; 021/427-277, ({ifra:19125), www.solis-nekretnine.com. 275616 ODLIÂN trosoban stan na Podbari 80.500 evra. Stan je kompletno opremqen name{tajem koji ide u cenu stana kao i gara`no mesto. Pozovite da se dogovorimo... Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:11321), www.solis-nekretnine.com. 275617 IZGRADWA, 5. sprat, 67m2, trosoban, lift, terasa, cena 58.820. Tel. 422-149. 275655 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Tel. 021/472-2061, 063/102-0733. 275749

DUPLEKS, trosoban u S. Branova~kog, 4. sprat, bez kosina, terasa, 96m2, cena 91.200. Tel. 421-185. 275657 NOVA DETELINARA, odli~an dupleks od 75m2, trosoban sa lepom terasom i pogledom na Novi bulevar. Ukwi`en, cena 74.200 evra! Tel. 064/1571297; 021/520-231, ({ifra:17635), www.solis-nekretnine.com. 275618

TROIPOSOBAN 100m2, centar, IV sprat, lift, terasa, dvostrano orjentisan, ukwièn 120000E. Telefon 065/3339976. 97955 LIMAN II, prodaje se lep 3, 5 soban dvostrano orijentisan stan na 1. spratu, 100, 5m2, ul.Resavska. Stan je ukwièn i useqiv, 135.000. Telefon 021/450-154. 97323 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 96855 ÊTVOROSOBAN stan 80 m2 dupleks, odmah useqiv. Sajam sa PDV-om. Cena 82.400 Telefon 060/418-32-23, 064/1143730. 98052 ÊTVOROSOBAN stan 81m2, odmah useqiv, nov, dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. U obzir dolazii auto do 20.000e. Telefon 063/537-446. 96738 TOPLICE MILANA, noviji, odli~an, troiposoban stan 72m2, 3. sprat, parking mesto, terasa, cena 82.500e. Telefon 063/807-4172, 021/548-893. 97984 GRBAVICA, petosoban nov, useqiv 145m2, dve terase, dva kupatila, ekstra oprema. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 98021 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv, petosoban stan 122m2, 4.sprat, lif, terasa, parking. Telefon 063/807-4172, 021/548893. 97980 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97620 TROIPOSOBAN, komforan stan, 81m2/3, potkrovqe na Salajci, eg, laminat, keramika, samo 46.500 evra. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87. 97918 PETOSOBAN stan od 136 m2 nov, odmah useqiv, Sajam, cena sa PDV-om. Telefon 064/41832-23, 064/114-37-30. 98054 U STROGOM centru, salonski stan od 95m2, dupleks, CG, renoviran, prodajem ili mewam. Telefon: 063/523-598. 97719 IZUZETAN stan od 74m2 savr{enog rasporeda, hitna prodaja, cena 69.000 evra! Tel. 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra:12414), www.solis-nekretnine.com. 275603 TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Tel. 021/526387, 063/808-69-62. 275466 TROIPOSOBAN 90m2, garaà 18m2 Ul. B. Ribnikar (Aleksandar gradwa) noviji izuzetan stan na 5. spratu, lift, lo|a, prvi vlasnici, okrenut na ju`nu stranu, odmah useqiv, moè zamena za stan do 30m2 na Grbavici. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 275526 INVESTITOR prodaje na ekstra lokaciji, 94m2, IV sprat, gradi Moj dom. Terasa. Lift. Ul. L. Kosti}a. Pozovite 063/75-37-823. 275503 NOVO NASEQE 93m2, troiposoban, lift, terasa, nov 76.700. Tel. 444-107, 633-7853. 275517

DNEVNIK BULEVAR Cara Lazara, 4. sprat, troiposoban, 70m2, cena 80.340. Tel. 421-185. 275658 TROIPOSOBAN - renoviran stan na Limanu 2, terasa, lift, nova kupatila, 75m2, optimalno iskori{}en, cena 77.250E. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275744 NOVO NASEQE klasi~an troiposoban stan 87m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, terasa, lift. Telefon 528-137, 661-2262. 275735 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Tel. 064/2003103; 021/451-570, ({ifra: 19599), www.solis-nekretnine.com. 275619 LIMAN II, 98m2 troiposoban stan na I spratu, ukwièn. Za informacije 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 11226), www.solis-nekretnine.com. 275621 TROIPOSOBAN 99m2, Kej `rtava racije, dve terase, dvostrano orjentisan, prvi sprat, lift, ukwièn. Pogledajte nacrt i fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011, 021/451-570, ({ifra:11120), www.solis-nekretnine.com. 275622 TROIPOSOBAN stan, Liman I, 107m2 sa terasom od 8m2, dvostrano orijentisan, komplet renoviran, IV sprat, ukwièn, vredi pogledati. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276600 TROIPOSOBAN nov Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, cg, cena sa PDV-om 74.650E. Tel. 064/8236617, 542-779. 276430

LIMAN 105m2, ukwi`en, useqiv odmah, sre|en, bez ulagawa, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena dogovor. Tel. 064/823-6621, 424-963. 276453 CENTAR!!! Salonski stan na prvom spratu od 110m2 trostrano orijentisan na odli~nom mestu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 276469 IZUZETNO lep dvoeta`ni stan 111m2, nov, ekskluzivno opremqen, useqiv, po~etak Telepa, povoqno. Tel. 6615117. 276618 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com. 275624 CENTAR - salonski stan od 100m2, minimalna ulagawa, IV sprat, lift, povoqno i hitno! Tel. 063/520-296; 021/427-277, ({ifra:11191), www.solis-nekretnine.com. 275620 STAN kod Betanije, ~etvorosoban od 98m2, cena 88.000 evra. Tel. 063/855-7109; 021/427-277, ({ifra:10399), www.solis-nekretnine.com. 275627 PRODAJEM odli~an petosoban stan od 130m2 na Limanu IV, renoviran, dvostran, vredi videti! Tel. 064/134-0459; 021/427-277, ({ifra:11202), www.solis-nekretnine.com. 275628 NOVI BULEVAR, useqiv ~etvorosoban stan od 97m2. Direktno od investitora. Cena 80.870E. Tel. 425-210. 275629

[IRI CENTAR, prodajem noviji, ukwièn 4.0 stan od 92m2, odli~an raspored. Tel. 636-8429. 275676 LIMAN 3, prodajem odli~an noviji 4.0 stan od 95m2 u kvalitetnoj zgradi. Tel. 636-6952. 275677 LIMAN petosoban stan 130m2, odli~nog rasporeda, u odli~nom stawu, ukwièn. Telefon 528-137, 661-2262. 275736 ÊTVOROSOBAN, nov, odmah useqiv, dupleks na Grbavici, 95m2, cena 92.700 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088. 275745 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefon 528-137, 063/811-7331. 275731 HITNO!!! Odmah useqiv, nov ^S 79m2, Somborski bulevar, V sprat, dupleks, lift, terasa, odli~an raspored, odv. kuhiwa, cena sa porezom 52.500!!! Tel. 021/6616-324, 425-653. 275704 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Tel. 063/101-0661. 275693 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn HITNO. Tel. 444-107, 633-7853. 275518 BRANIMIRA ]OSI]A 98m2, ~etvorosoban, ukwièn, lift, terasa 88.000. Tel. 444107, 633-7853. 275519 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwièn, renoviran. Tel. 444-107, 633-7853. 275520 ÊTVOROSOBAN 114m2 Sajam nov ekskluzivan stan u 2 nivoa bez kosina, 5. sprat, lift, 2 terase, gara`no mesto, odmah useqiv, moè i putem kredita, cena 100.000E,vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621. 275525 PRODAJEM na Grbavici, odli~an ~etvorosoban stan, 116m2, u odli~nom stawu. Tel. 063/550-387. 275501 PRODAJEM u centru, odli~an ~etvorosoban stan, 100m2, IV sprat, ukwièn. Hitno. Tel. 063/75-37-823. 275502 NOV ekskluzivan neuseqavan, 128m2, Petra Drap{ina, dva kupatila, velika terasa, nova kuhiwa, |akuzi, upotrebna, cena 160.000. Tel. 063/517846. 275540 KA], stan dupleks, ~etvorosoban, nov, Sun~ani breg, ukwièn, 108m2 cena 62.000 evra! Tel. 065/2019-013, ({ifra:30473), www.solis-nekretnine.com. 275626 HITNO! êtvoroiposoban dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 6613259, 063/570-659. 276473 ÊTVOROSOBAN dupleks 104m2, Rumena~ka, gradi „SI partner“, ukwièno 1/1, odli~an stan. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276607

ADICE, ku}a, tri stambene jedinice 170m2, tri kupatila, svi prikqu~ci, odmah useqiva, plac 300m2, samo 65.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 98012 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwi`ena, centralno grejawe, mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 98.000E. Telefon: 063/585-076. 97881 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15x385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 97882

OGLASI

DNEVNIK

KUPUJEM skromniju vikendicu, nebitno stawe. Fru{ka gora ili pored Dunava. Telefon 061/641-3353. 97923 ADICE kod {kole monta`na ku}a 88m2 odmah useqiva + ostava + gara`a terasa 24 m2 plac 860m2 pod vo}em svi prikqu~ci. Telefon 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512. 98013 PRODAJEM porodi~nu ku}u u Ka}u na placu od 19 ari, Ul. Narodne vojske br. 25. Telefoni: 021/6212-700, 6211-234, 064/258-10-48. 97933 PRODAJEM ku}u, 127m2/765m2, plac u Sremskoj Kamenici ispod {kole milicije, sva infrastruktura, 78.000 evra. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87. 97924

PRODAJEM ku}u na Salajci sa radionicama i nus prostorijama ili mewam za druge nekretnine. Telefon 0655/512215. 97960 RUMENKA- nova odmah useqiva ku}a 4-sobna 120m2+podrum 30m2, c. grejawe svi prikqu~ci, plac 500m2 samo 69.000e. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 98010 PETROVARADIN - ku}a u glavnoj ulici na placu 770 m2 dozvoqeno P+1+PK moè zamena za stanove. Telefon 063/152-052-1. 97880 PETROVARADINkod okretnice autobusa 9, 3 ku}a 110m2 sa C. grejawem, parket, podrum+garaà i ostava plac 500m2, samo 75.000e. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 98009 MONTA@NA drvena ku}a 25m2, prenosiva moè sa placem, jezerom, potokom, zelenilom, komplet. Budisava, Ul. Doà \er|a br. 44, telefoni 021/719-334, 063/8970-561. 97852 PRODAJEM ku}u u Koviqu, blizu centra, useqiva. Telefoni: 888-557, 069/23-61-833. 97937 HITNO prodajem 10H (17kj) zemqe na êneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. Za ozbiqnog kupca sve informacije na tel. 065/366-5003 od 8 - 16 ~asova. 97944 KONFORNA ku}a sa centralnim gradskim grejawem na Detelinari u Dimitrija Milovanova, 156m2/432. Cena 95.000 evra. Telefoni: 021/444-101, 063/750-41-87. 97922 NOVA energetski efikasna ku}a 125m2, sve vrste grejawa, pomo}ne prostorije 80m2, dvojni plac, sve legalizovano, cena: 125.000e. Moè zamena. Telefoni: 540-173, 069/4031952. 97718 PRODAJEM u Ledincima na lepom, mirnom mestu, 1.5 jutro zemqe, 8.300m2, blizu voda i struja. Cena 10e/m2. Telefon 064/31-44-344. 96092 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta front 400 metara. Cena 10/m2. Telefon 064/3144-344. 96093

PRODAJEM 1/2 jutra 2.800m2 na Klisi, iza Neoplante. Cena po dogovoru. Telefon 064/31-44-344. 96094 PRODAJEM plac na Sajlovu, 654m2, struja, voda i gas na placu. Telefon 063/12-91-846. 96967 PRODAJEM placeve u Veterniku - [kolska ulica. Telefoni: 893-486, 065/4-773. 97319 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 97544 BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/31437-14. 97575 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/5037199. 91518 PRODAJEM ku}u na Salajci, 100m2 sa nusprostorijama, plac 1.568m2. Telefon 063/545-613. 97713 PLAC 550m2+ ke{ u Sr. Karlovcima, mewam za stan u Novom Sadu ili Petrovaradinu. Telefon 063/585-076. 97878 U MO[ORINU prodajem novu ku}u sa potkrovqem, 120m2. Cena 16.300 evra. Telefon 064/547-23-43. 97736 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac u Rumenki, 2.200m2, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 6215-584, 064/11484-27. 97762 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwiène placeve u Rumenki, od 560m2, 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 97763 NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/8562-051. 97839 STARA seoska ku}a, plac 750m2, zapo~eta monta`na 25m2 i 15m2, Budisava, Ul. Doà \er|a 44. Telefon 021/719-334 i 063/8970561. 97853 PRODAJEM ve}i plac na Ariqevu /Popovica/ sa vikend ku}icom. Telefon 060/4466-451 98014 PRODAJEM atraktivnu parcelu iza pumpe Minut povr{ine 14500m2, front 198m. Telefon: 063/587-698. 97863 MEWAM dvosobnu ku}u u Temerinu, Ulica Petefi [andora na placu 1.200m2 za jednoiposoban stan 40-45m2 u Novom Sadu, starost nije va`na. Telefon 062/319-330. 97635 MI[ELUK, plac 1200m2, 30h40m, (deqiv na dva) izlaz na dve ulice. Cena dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333177. 98025 U BA^KOM JARKU prodajem plac 355 m2. temeq projakat, pla}ene komunalije i 3 jutra zemqe. Telefon 6363-723, 0628170-802. 98032 SALAJKA, starija ku}a na placu 900m2 Hitno! Moè zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98022 UKWI@ENA ku}a u Sr. Kamenici 240m2, plac 600m2, moè zamena za stan u gradu. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 98027 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N.naseqa i Veternika, cena po placu 10.000e, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 98024 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 98023

POTREBNA lokacija (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac.Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/808-69-62. 275460 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 275551 PRODAJEM ku}u u nizu na Avijati~arskom nasequ! Povr{ina 130m2, renovirana, tri etaè, ~etvorosobna, sa mawim dvori{tem! Cena 145.000 evra! Tel. 064/1571297, ({ifra: 30484), www.solis-nekretnine.com. 275575 ODLI^NA nova ku}a u Adicama, 180m2 stambeno na placu od 515m2, kolski ulaz, Upotrebna dozvola, komplet zavr{ena sa radionicama u dvori{tu. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa...www.solis-nekretnine.com. Tel. 065/2019011, 021/520-231, ({ifra: 30478). 275571 ODLI^NA spratna ku}a, poslovno-stambeni prostor, 300m2, plac 750m2, odmah useqiva, novija gradwa, sve odli~no! Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra: 30479), www.solis-nekretnine.com. 275572 PRODAJEM ku}u za ru{ewe ili adaptaciju na placu od 540m2 u zoni individualne izgradwe u blizini Suboti~kog bulevara. Tel. 065/2019-010; 021/520-231, ({ifra: 30440), www.solis-nekretnine.com. 275573 LUKSUZNA nova ku}a od 180m2 na placu od 400m2, kod Bolnice, Pr+Pot, M. Ko~i{a, kolski ulaz, sre|eno dvori{te + 100m2 poslovnog prostora, klima, PVC, kl. parket, dva kupatila... cena: 185.000. Tel. 021/425-653, 6616324. 275710 ANTONA ÊHOVA - ukwièna, odmah useqiva ku}a, 147m2 stambenog prostora na placu od 533m2. Mogu}nost nadogradwe. Tel. 021/6615-124; 063/502-526. 275754 KU]A, Ba~ka ulica, 130m2, plac 450m2, tri odvojene stambene jedinice, odli~na, ukwièna, gradsko grejawe. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276599 STAMBENO (200m2) - proizvodno (120m2) - poslovno (80m2), ku}a na ulasku u Futog, kompletno name{teno, ukwièno, useqivo 175.000. Tel. 063/517-846. 275530 PETROVARADIN novija ku}a 250m2 na ravnom placu 1300m2, uli~ni front 44 metra, parketi, grejawe, ukwièno. Telefon 528-137, 063/538-166. 275715 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 275714 BOCKE, prizemna ku}a od 66m2 stambenog prostora na placu od 840m2. Tel.063/1010668. 275681 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwièna, brzo useqiva, cena 140.000 evra! Tel. 063/527-459, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com. 275574 KU]A, Sr. Kamenica, Vojvode Mi{i}a-Blok vila, 200/530m2, odli~na, ukwièna, odmah useqiva, povoqno. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276591

TELEP, blizina Futo{kog puta, ku}a 64m2 stambenog prostora na placu od 300m2. Pozvati 064/270-0102. 275682 KU]A na Telepu, na uglu dve ulice, predivan plac od 570m2 {irokog fronta, ukwièna ku}a od 70m2, ucrtana nus prostorija, moè zamena za dva stana u Novom Sadu... Tel. 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com. 275570 IZUZETNA ponuda - nova ku}a od 360m2 stambenog prostora, moè i za poslovawe. Atraktivna lokacija, u blizini centra... Tel. 063/520-296; www.solis-nekretnine.com. 275545 IZDAJEM luksuznu kompletno opremqenu ku}u u Lipovom gaju. 170m2, {estosobna, tri etaè, tri kupatila, cg. Tel. 065/2019-016, ({ifra:30021), www.solis-nekretnine.com. 275547 PRODAJEM gra|. plac na Sajlovu, 1650m2, objekat od 50m2, garaà, odli~an. Ogra|en. Ukwièn. Tel. 063/77305-77. 275485 NOVI SAD - Mega Market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „RODI]A“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega Market. Tel, 064/2019322, www.solis-nekretnine.com. 275553 PRODAJEM plac na Futo{kom putu kod „Minakve“, povr{ine 2300m2! Tel. 021-6337037, 063-7743-959. 275700 PLAC za kolektivnu gradwu, Telep-Mornarska, 1500m2, 31m front, uzgra|enost 2100m2 bruto plus 150m2 garaè, cena dogovor. Tel. 021/450417, 064/189-38-87. 276592 PLAC za poslovni objekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca - 700m2 neto, cena 85.000E. Tel. 064/823-6601, 542-779. 276435 PLAC za malu privredu, Temerin kod „Avia“ pumpe, 16700m2, 200m uz me|unarodni put, moè parcelizacija na mawe parcele. Tel. 021/450417, 064/189-38-87. 276604 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra:70147), www.solis-nekretnine.com. 275554 PLAC sa temeqom-Lipov gaj 25.000 evra. Tel. 064/820-58-28. 275481 PRODAJEM plac sa ku}om od 55m2, Rakovac, ima 950m2, ukwièn. Struja i voda. Cena 25000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193. 275483 GRA\EVINSKI plac 550m2 kod manastira Rakovac asvalt cena 6000 evra. Tel. 021/451318, 523-193. 275484 PRODAJEM plac od 740m2 na Tatarskom brdu sa ukwiènom sru{enom ku}om od 97m2! Tel. 064/134-0459, www.solisnekretnine.com. 275555 ATRAKTIVAN gra|evinski plac - ulaz na Tatarsko brdo, 750m2 na uglu dve ulice! Tel. 064/2003-103; 021/451-570, ({ifra:70206), www.solis-nekretnine.com. 275556 PLAC, Kamenica, 630m2, Vojvode Mi{i}a, lepa mirna ulica, idealan za urbanu vilu, sva infrastruktura, moè zamena. Tel. 063/128-97-97. 276602 PLACEVI Mi{eluk, 826m2 i 1402m2, 65E/m2. Tel. 021/450417, 063/128-97-97. 276603 PLAC Liparje 1, 2600m2, predivan pogled, dozvoqena gradwa, 12E/m2. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276598

nedeqa7.februar2010.

PLAC Torine, 2500m2, vinogradarska zona, dozvoqena gradwa 30m2, ekstra povoqno, 5E/m2. Tel. 021/450-417, 064/189-38-87. 276596 PLAC - BOCKE, 750m2 i 970m2, gra|evinska zona, odli~na lokacija, lep pogled, sva infrastruktura do placeva, povoqno. Tel. 021/450-417, 063/128-97-97. 276594 PLAC, Rakovac - Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, mo`e zamena. Tel. 063/128-97-97, 064/189-3887. 276590 PRODAJEM odli~nu vikendicu od 55m2, ukwi`enu, plac 1.300m2 sa vo}wakom, cena 25.000 evra. Tel. 063/855-7109, ({ifra:30198), www.solis-nekretnine.com. 275568

IZDAJEM lokal na Bulevaru Kneza Milo{a br. 21 sa telefonom i sanitarnim ~vorom povr{ine 18m2. Telefon: 063/587-698. 97865 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokalu prizemqu, 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefoni: 422439, 063/543-505. 97628 IZDAJEM lokal 37 m2 u Temerinskoj 67 sa dva ulaza i prakingom. Telefon 422-409. 97945

IZDAJEM lokal uli~ini 30m2, Janka Veselinovi}a 4 kod Detelinarske pijace. Telefon 063/848-2794. 97571 FUTO[KA i Ribqa pijaca, izdajem dva lokala po 40m2, odmah useqivi. Cena 250 i 400E. Telefoni: 021/548-893, 064/252-9405. 97978 IZDAJEM lokal u @elezni~koj ulici, 40m2, cena 200E, idealno za frizerski, kozmeti~ki salon i sl.. Telefoni: 064/09-07-889 i 060/5479219. 97988 PRODAJEM lokal u centru Novog Sada, pe{a~ka zona. Mesto ekskluzivno, 52m2, opremqen za butik, ukwièn, useqiv. Telefon 063/8923-168. 97061 IZDAJEM uli~ni lokal, izuzetna lokacija, kod Spensa 370 m, za sve delatnosti, na duì period. Telefon 064/09-07889, 060/547-9219. 97991 PRODAJEM ili izdajem lokal u ul. Matice Srpske 8 od 52m2, nov, potpuno sre|en. Telefon 063/7204-241. 98084 USTUPAM razra|en lokal na Najlonu, moè i partner za vo|ewe lokala sa inventarom. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96816 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada, sre|en i razra|en. Telefon: 063/52-9939. 95365 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 275565

IZDAJEM dva nova lokala na Novoj Detelinari. Mogu} dogovor! Tel. 064/216-5290, www.solis-nekretnine.com. 275546 IZDAJEM 250m2 poslovnog prostora u Fru{kogorskoj ulici, prvi sprat, CG, klima, parking, vi{e telefonskih linija... Tel. 063/527-459; www.solis-nekretnine.com. 275567 TEMERIN stambeno-proizvodno-poslovni prostor 230m2, plac 1500m2, na glavnom putu, ukwi`eno, sva infrastruktura 95.000. Tel. 063/517-846. 275531

PA@WA! Ekstra poslovni prostor 1.387m2 na ekstra lokaciji! Ukwièn, P+2+Pot, prometna ulica, prodaja ili zakup! Sve informacije na tel... Tel. 064/134-0459, ({ifra:30483), www.solis-nekretnine.com. 275566 CENTAR - Matica srpska, 500m2, prodajem stambeno poslovni prostor, CG, ukwièna, salonska visina, S+P+1+tavan! Idealno za polikliniku, hotel itd... Tel. 064/134-0459, ({ifra:30482), www.solis-nekretnine.com. 275569 LOKALI ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 30-70 cena 885E/m2. Tel. 064/820-58-28. 275478 PRODAJEM uli~ni lokal u Maksima Gorkog 105m2, veliki izlog, deqiv na dva. Tel. 444-107, 633-7853. 275504 NA SUBOTI^KOM bulevaru prodajem uli~ni lokal 28m2. Tel. 021/662-2412; 063/1020-731. 275746 PRODAJEM ukwièn poslovni prostor u Ul. vojvode Bojovi}a od 37m2. Tel. 064/220-95-65. 275678 U BLIZINI Socijalnog, ukwièn, prazan, odmah useqiv uli~ni lokal od 20m2. Cena 37.000E. Tel. 064/2700102. 275679 VOJVO\ANSKIH BRIGADA, useqiv lokal u dva nivoa ukupne povr{ine 127m2. Pogodan za razne delatnosti. Tel. 063/101-0661. 275680

IZDAJE se ure|en i opremqen kancelarijski prostor 50m2 u centru blizina suda, zaseban objekat, 2 nivoa, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/885-4446. 97578 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 97959 IZDAJEM povoqno poslovni prostor u centru: 3 kancelarije, ~ajna kuhiwa, toalet, CG, klima, parking. Telefoni: 063/535-944, 021/66-12-600. 97936 PRODAJEM preradu mesa na Telepu, mo`e i druga delatnost plus temeqi sa pla}enim komunalijama. Telefon 063/500-370. 96388 KANCELARIJA Bra}e Ribnikar, lux opramqena 2 nivoa 3 telefonske linije, ADSL, parking, pogodna za predstavni{tva advokraturu... Telefon 065/512-6-888. 97576 IZDAJE se ku}a kao poslovni prostor u redu vila u centru prema spensu, 90m2, dvori{te, parking, podrum, CG, klima, 2 tel. linije. Telefon 062/8854446. 97579

nedeqa7.februar2010.

IZDAJEM prostor 280m2, sa grejawem, klimom, Ka} kod Novog Sada, za magacin, proizvodwu, doma}u radinost, sobe kupatila. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96812 NA GLAVNOM putu prema Veterniku izdajem magacinski prostor. Telefon 063/581340, 021/400-199. 97311 IZDAJEM kancelarijski prostor u centru, 50m2, CG, klima, interfon, 2 telefona, prizemqe. Telefon 062/29-1829. 97904

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11x7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 97791 PRIVREDNI plac u Beo~inu 2000m2 sa halom 150m2, pogodan za mnoge namene, idealna lokacija. Telefon 021/876148. 97577

PRODAJEM ukwiènu garaù, 21m2 u Kraqevi}a Marka 10. Telefon 064/157-03-04. 97708 PRODAJEM garaù. Telefoni: 021/6350-253, 063/873-70-48. 97930 IZDAJEM garaè od 14m2 u Ul. Radni~koj i Ul. Vase Staji}a. Telefon: 064/282-6441. 97733 IZDAJEMO odli~nu garaù kod Limanske pijace. Telefon 063/592-885. 97949 VASE STAJI]A prodajem garaù 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 275711

PRODAJE se FORD courier courier 1.8 dizel 1997. sa ugradwenom rashladnom komorom minus sistem, registrovan do 17.11.2010. Telefon 064/12208-69. 97974 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 95693 PRODAJEM reno megan karavan odli~an. Telefon 063/1830-164. 97816 PRODAJEM novi fiat punto decembar 2009. godine sa klimom, ~etvoro vrata, siva metalik, vrlo povoqno. Telefon: 062/504- 310. 97524 PRODAJEM pasat karavan 2003. godine i kroser mercedes 2001. godi{te. Tel. 022/326-855, 064/127-28-00. 97750 KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824885, 064/150-1200. 97615 KUPUJEM sve vrste auta, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefon: 064/337-7695 i 824611. 97501

VAGA, skladi{na 1.000 kg kao nova, povoqno. Telefon 065/517-8000, 021/876-148. 97823 PRODAJEM nove vu~ne tawira~e, setvosprema~e svih dimenzija, te{ke drqa~e, germinatore, kembrid` i glatke vaqke, sto~ne i plato prikolice za slamu, kiperke zmajevke. „Tandem 9-20 t“, tarupe, se~ke, grabqe i kosa~ice za seno, me|uredne kultivatore, {parta~e, razriva~e i ~izel plugove, rasipa~e za |ubrivo 300-3000kg, plugove 2-3-4 brazde, traktore „Belorus“, buldo`ere, utovariva~e, kiper kamione, kopa~e rupa za vo}e, rotore i delove za tawira~e, nodetke sejalice. Telefoni 021/714-196, 064/067-80-10. 97557

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-443-9310. 98028

PRODAJEM dva renovirana kau~a. Telefon 432-067. 97500 PRODAJEM stilski name{taj \or|evi}. Telefoni: 021/450-808, 021/6350-253. 97929 KUPUJEM o~uvan polovan name{taj, trosed i dve foteqe, ugaona garnitura, kuhiwe i trpezarije i garniture trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032, 063/7-356-243, Mirjana. 98048 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 97745

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774 OTAC i sin - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195. 97767 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 97760 KU]NI majstor - monta`e, demonta`e, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefon 065/6824-398. 98051 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 96944 ZIDAR, izvodi gra|evinske radove, plo~e, zidove, stepenice, nazide, lamperija, krovove, povoqno. Telefoni: 6434-313, 064/157-1404. 97613 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 96976 TAPACIRAWE vrata, H brava, toplotna i zvu~na izolacija, dihtovawe. Izbor modela iz kataloga. Telefoni: 063/88-20-295, 060/461-6101, 021/66-18-494. 97916

OGLASI z ^ITUQE VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98034 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 97927 ZATVARAWE terasa, izrada prozora i vrata od PVC-a, aluminijuma i gvo`|a, ograde, kapije, konstrukcije za tende i hale. Telefoni: 021/823-726, 063/521-750. 97545 MOLER i farbar radi brzo i uredno - iskusan majstor. Telefon 021/6435-095. 96292

NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 97690 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 97689

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 94413

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96796

MINI farma u Ka}u vr{i rasprodaju koka nosiqa starih 13 meseci. Telefon: 063/587-698 ili 6211125. 97864 PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 97837 DVE krave simentalke, jedna oteqena a druga pred teqewe. Telefon: 888-557. 98083

PRODAJEM pi{toq kalibra 9. marke, CZ M-88, nov ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 97543

AGENCIJA za bra~no posredovawe u zemqi i inostranstvu. Klub za sve slobodne. Organizujemo proslavu 8. marta. Akcija, u~lawewa za dame besplatno. Telefon 021/496382. 97997

FRIZERSKOM salonu na atraktivnoj lokaciji na Bulevaru Oslobo|ewa potrebna frizerka sa iskustvom. Telefon: 063/8061-387. 97633 KORISNICIMA usluga pravnim i fizi~kim licima nudimo: medicinske, gerentolo{ke, higijeni~arske, kurirske usluge, peglawa, kuvawe, bebisiterservis. Sami formirate cenu usluge. Telefon 021/400-148. 97993

DNEVNIK

STOMATOLOG - sve`e penzionisan radio bi kod kolege. Telefon 466 -595. 98077

DRVOSTOVARI[TE bukva, hrast, cer jasen, bagrem 2.700 metrice i rezano 2900 sa prevozom. Telefon 064/958-2103, i ugaq 062/9647-170. 98042 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 97892 PRODAJEM vi{e vrsta opreme za ugostiteqstvo sudopere, {porete, ro{tiqe, friteze, radne stolove, {atore za svadbe, hladwa~e, ledomat. Tel. 060/0513583, 021/6212-241. 96811 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-12913, 066/51-286-45. 97995 PRODAJEM trobrazni plug i prskalicu 400 litara. Telefoni: 893-486, 065/618-4-773. 97318 DRVA, bukva, hrast, cer, bagrem 2700 i rezano, 2900 sa prevozom. Telefon 065/65619-57, 061/24-24-533. 97370 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 97994 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 97996 SALA za svadbe, razne proslave do 280 osoba, ili sa komplet hranom i pi}em, klima, grejawe, Ka}. Telefoni: 060/0513-583, 021/6212-241. 96814

Dana 6. 2. 2010. godine navr{ava se tu`nih godinu dana bez na{eg tate.

@eqko Ga}a

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav

~ika Miletu

Milanu Gavrilovi}u

od Dra`ena i Mirjane [trbac.

od: Du{ana, Nevenke i Ana Marije [trbac.

98259

98257

Zaspao je ve~nim snom na{ Mika

Mihailo Milo{evi}

Posledwi pozdrav

dr An|elki Ne}ak - Kora}

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od ~lana U.O. Dru{tva krematista „Ogaw“.

Sa ponosom }emo ~uvati se}awe na tebe.

Milica, Dragica, Danilo, \uro, Ivan i Ru`ica.

Porodica Kiti}.

98258

98249

Po{tovanom i dragom kom{iji

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i pradedi

Nikoli Arlov

posledwi pozdrav od wegovih kom{ija iz Preradovi}eve 30/A.

od porodica Suboti} i Ristanovi}.

98255

98256

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav dedi

Nikoli Arlov

Puno te vole i uvek misle na tebe tvoji: Luka i Galina sa mamom Jadrankom.

od: }erke Mire, zeta Zorana i unuke Qiqane Stankovi}.

3072-P

98253

od unuka Maje i Du{ka Male{evi}.

98254

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Nikoli Arlov

~ika Miletu od Marijane i Andreja Plesni~ara.

Sahrana je u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. O`alo{}ena porodica.

98260

98252

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

dr An|elki Kora}

An|elki Ne}ak - Kora}

Posledwi pozdrav dragoj tetki Awi.

dr An|elki Kora}

Sau~estvujemo u bolu sa Miletom i decom.

od porodice Sarafijanovi}.

Posledwi pozdrav na{oj miloj kom{inici

dr An|elki Kora}

An|elki

98230

98245

Posledwi pozdrav Jovaninoj majci

Opra{tamo se od na{e drage Awe

Tuguje porodica Radakovi}.

Milan i Lepa Kora}.

98219

98227

An|elki Ne}ak - Kora} od odeqewa IV 6 Gimnazije â&#x20AC;&#x17E;Isidora Sekuli}â&#x20AC;? sa razrednim stare{inom.

S tugom, qubavqu i po{tovawem, Vera, Vujadin, Goga i Stevan.

98235

98243

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti prestalo da kuca srce na{eg oca i supruga

Radovan

Radovana Baki}a

Nek mu je ve~na slava i hvala za sve. Wegova sestra Zorica sa decom.

dipl. ekonomiste 1952 - 2010. Sahrana je u utorak, 9. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Tiho je `iveo i tiho nas napustio. Neka ga An|eli ~uvaju. O`alo{}eni: sin Pavle i supruga Du{ka Baki}.

Napustio me je moj voqeni brat

98223

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. februara 2010. godine, u 57. godini preminuo na{

Sahrana je u ponedeqak, 8. februara 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele na grobqu Orlova~a, u Beogradu. O`alo{}eni: supruga Radojka i }erke Bojana i Nevena. 98221

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Stojan Dugin

Vlada Kruni} Bapa

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoje }erke Maja i Mira sa porodicama.

ro|. 1934. godine iz Mo{orina Sahrana je danas, 7. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Mo{orinu. O`alo{}ene porodice Kruni} i Bawac. 98225

98170

Pro{lo je 19 tu`nih godina bez na{e drage majke

Na{oj dragoj baki i prabaki

Goran, Desanka, Jelena i Nemawa.

POMEN Pro{lo je godinu dana od kako vi{e nije sa nama

98210

98211

Posledwi pozdrav dragom bratu i stricu

Zoran Gaji}

An|elke Ne}ak - Kora}

Oti{ao je moj jedini brat

Zoranu Gaji}u

Opra{taju se od najdra`e tetke: Strahiwa, \or|e, Ivana, Sr|an i Mira Ne}ak.

98228

Posledwi pozdrav

An|elka Ne}ak - Kora}

Milena Gavrilovi}. Jovana, Danilo, Beba i Mile Kora}.

98220

nedeqa7.februar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, mama, ta{ta, baka i prabaka

Marija Rozental

Radovan

Nedeqki Zauvek tu`na wegova sestra Stojanka Dolini} sa porodicom.

posledwi pozdrav od: Tatjane, Stefana i Ranka.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

Zauvek u mislima svojih sinova.

98215

98212

ro|. Balaton 1937 - 2010.

Boba Ple{e

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je u 88. godini preminula na{a draga i voqena majka

Sahrana je u utorak, 9. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Martin, k}erke Marija i Iboja, zetovi Karlo i @ivko, unuci Robert, Monika i Stefan i praunuk Viktor. 98202

98200

DVOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN Dana, 13. februara 2010. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a mama, baka i prabaka

Dragan Milovac

Danica Kordi}

7. 2. 2008 - 7. 2. 2010.

1935 - 2010.

Nedeqka Cime{a

preminula 4. 2. 2010. godine. Sahrana je 8. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 7. 2. 2010. godine, u 12 sati, u Rumi, na Starom pravoslavnom grobqu.

O`alo{}eni: sin Milan, k}erka An|a i zet Damjan. 98222

O`alo{}eni weni najmiliji: }erke Gordana i Jovanka sa Mladenom. 98214

Sve mogu razumeti, ali odlazak ne. Verujem da je tvoja du{a tu negde, a meni ostaje s tugom da prihvatim da nema vi{e tvoje re~i, tvog pogleda i da moram nastaviti daqe. Pamti}u te do kraja `ivota. Tvoja sestra Dragana. 98218

Ivanka Ni}in ro|. Mijatov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 7. februara 2010. godine, u 11 sati, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu obele`iti {estomese~ni pomen. Tvoje }erke Sne`ana i Svetlana sa porodicom. 98191

^ITUQE z POMENI

nedeqa7.februar2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom bratu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

pozdrav

dragom

Opra{tamo se od divne i plemenite sestre

Lazi Marjanovi}u Lazi Marjanovi}u

Lazi Marjanovi}u

S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Pija Jovanka i An|elka. Tvoja sestra Milka sa porodicom.

êtrdeset najtu`nijih dana u na{em ìvotu, ~etrdeset no}i ispuwenih bolom, suzama i nevericom. Tuga za tobom bi}e ve~na. Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na tvoju nesebi~nu qubav, podr{ku i dobrotu. Pomen obeleàvamo u utorak, 9. februara 2010. godine, u 11 ~asova na grobqu u Futogu. Neute{ni: supruga, sin i }erka sa porodicama.

Branislave Zorki} Bebice Mihailu - Miki Milo{evi}u

Oti{la je prava dama, oli~ewe lepote, dobrote i plemenitosti, kako smo te svi mi i do`ivqavali. Po~ivaj u miru draga Bebice.

97828 98069

97964

Danas, 7. februara u 12 ~asova na Alma{kom grobqu odr`a}emo godi{wi pomen na{oj mami, baki i ta{ti

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Anki Krwetin

dragom

Branislavi Zorki} Bebi

Mihailu Milo{evi}u

Sve {to si lepo nosila u sebi delila si nesebi~no svima nama. Pamtimo te i volimo.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

]erke Buba i Maja, unuci Vladimir, Sr|an i Marko i zet Darko.

od porodice Gu`ali}.

98168

98248

[ESTOMESE^NI POMEN 8. 8. 2009 - 8. 2. 2010.

Porodice: Kurequ{i}, Jakovqevi} i Rajak.

Tvoji: Mina Draga{, Goran, Nada i â&#x20AC;&#x17E;Bakaâ&#x20AC;? Mili}.

98226

98246

Posledwi pozdrav najdra`oj baki

Oti{la si onako kako si i `ivela, mirno, tiho i dostojanstveno. Zauvek tvoji - porodice: Nikoli}, Mili}, Drowak, [u{war, Popovi}, Rankovi} i Radi}. 98244

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 2. februara u 83. godini `ivota preminula na{a draga mama i baba

Mari Hvala ti na svemu {to si za mene u~inila. Unuka Nata{a sa suprugom Sini{om i sinom Neboj{om. 98237

Sowa Eri}

Posledwi pozdrav na{oj dragoj, voqenoj i po{tovanoj majci i baki

Branislava Zorki} Beba

Ni u jednom trenutku nisi sama, uvek si sa nama, u mislima i srcima.

Ispra}aj je u ponedeqak, 8. 2. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Draga mama, po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: Neboj{a, Mira, Ivan, Irena, Nikola i Milica.

Ve~no o`alo{}eni: tvoji unuk Goran, sin Milivoj - Bane Jankovi}. 98241

98129

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

Umrla je posle duge i te{ke bolesti moja draga mama, po{tovana ta{ta i voqena baka

Brki}

Mari Vuji} ]erka Dragica i unuci Nata{a i Sa{a.

98238

Radislav

Bosiqka

Mara Vuji}

ro|. Nosovi} 30. 12. 1999 - 2010.

10. 2. 2005 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti umrla na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

ro|. Ve~erinac

Ve~ito zahvalna va{a deca sa porodicama.

Tugujemo za wom: }erka Svetlana, zet Milenko, unuci Tamara, Marko i Marina.

97844

98233

Trinaest godina kako nije sa nama na{ Bata

SE]AWE

Najdra`oj baki i prabaki

na voqenog

Mara Vuji} ro|. Ve~erinac 28. 11. 1928 - 6. 2. 2010.

Vladimir Jani} Sa qubavqu i tugom se}aju ga se: sestre Milica, Julka, Stanka i Smiqka i supruga Branka. 98074

Sahrana je u utorak, 9. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Mari Vuji} Milovana Beqina 1987 - 2010. Wegovi najmiliji. 97967

O`alo{}eni i ve~no tu`ni bez we: suprug Quban, }erke Dragica i Svetlana sa porodicama.

posledwe zbogom i ve~no hvala. Unuci Nata{a, Sa{a, Tamara, Marko, Marina i praunuk Neboj{a. 98236

98232

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Navr{avaju se dve godine od smrti na{e drage

nedeqa7.februar2010.

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Posledwi pozdrav dragom tati i suprugu

SE]AWE Dana, 7. februara je pet godina od kako nije sa nama

Ru`ice Male{evi} ro|. Male{ev Uvek je sa nama. Bata i weni najmiliji. 97553

Vasiqku Vlaovi} - \or|evi}

Dra`enku Luka~u Ga{i

Stevan Mi{kov

1930 - 2008.

veterinar

Dra`enko Luka~ Ga{a

Sinovi Nemawa, Uro{ i supruga Lidija.

Uspomenu na Tebe ~uva porodica.

98242

97889

Milana - Mila \or|evi}a

Tuga i bol su veliki, a re~i suvi{e male

POMEN

1921 - 1982. iz @abqa

Posledwi pozdrav kolegi od Zlate i Jasmine.

@ive u na{im uspomenama, pri~ama i snovima. Wihovi: Smiqka, Sava, Nikola i Nata{a. 97887

98213

Gordana @ivanovi}

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Rajko Stani} 12. 5. 1945 - 8. 2. 2007.

1929 - 2010. Sahrana je u utorak, 9. februara, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U ponedeqak, 8. februara 2010. godine navr{i}e se ~etiri godine od smrti.

Sin Mi{a, snaja Branka, unuci Nemawa i Jovan.

Navr{avaju se tri godine tuge i bola otkako nisi sa nama. Voqeni nikada ne umiru, `ive u srcima onih koji ih najvi{e vole. Tvoji najmiliji: supruga Mira, sin Zoran, snaja Sne`ana, }erka Biqana, zet Dragan i unuke Todora, Qubica i maleni unuk Pavle.

98239

Proka Stani{i} 1935 - 2005.

TROGODI[WI POMEN

97712

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Dana 7. februara poseti}emo wegovu ve~nu ku}u i obele`iti pomen.

3 To{a Stankovi} Kerac

Porodica Stani{i}.

1925 - 2006.

97940

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava u na{im srcima.

DESETOGODI[WI POMEN

Stanki Kova~evi} O`alo{}eni: Radmila, Jasna i Dejan.

Tvoji: supruga Nada, sin \or|e, snaha Qiqana, unuk Aleksandar i unuke Nada i Mila.

98250

97836

Ilija [anta 2007 - 2010.

Predrag Radosavqevi} Pe|a

Dragi na{ i voqeni Ilija, danas se navr{avaju tri tu`ne godine od kada si nas iznenada napustio, ali u na{im srcima }e{ `iveti dok i mi `ivimo.

Pro{la je tu`na godina od kako je preminuo na{ voqeni

Tatjana Tasi} dipl. ekonomista informatike Sve {to Gospod mo`e darovati qudskom bi}u, tebi je dao, jedina, najmilija, lepa, dobra, pametna, vredna, sve {to smo imali na ovom svetu bila si nam ti. O~i pla~u, srca i du{e tuguju, mi te jo{ uvek ~ekamo. Ve~no neute{ni tata i mama. 97619

TU@NO SE]AWE

SE]AWE na jedinog, voqenog i nezaboravnog sina. U utorak, 9. 2. 2010. godine navr{i}e se dve tu`ne godine kako nisi sa nama.

1975 - 2000. Dok tiho kora~a{ stazama ve~nosti, `ive}e{ u srcu keke i te~e, koji te vole i ne zaboravqaju.

^ETVOROGODI[WI POMEN 9. 2. 2006 - 9. 2. 2010.

Tvoji: tata, mama i sestra sa porodicom.

Keka Lula i te~a Bane. 97830

97518

DESETOGODI[WI POMEN

Milorad Gligori}

Ivan Andra{

2000 - 2010.

Mitar Kolarski

iz Ka}a S tugom i qubavqu ~uvaju Te u srcima. Tvoja voqena supruga Ilona i mnogobrojna rodbina.

Supruga, }erka, zet i unuk Aleksandar.

Ka`u vreme rane le~i, alâ&#x20AC;&#x2122; ova se rana nikad ne izle~i. Tvoj osmeh, tvoj vedri lik u na{im o~ima danima i no}ima. Ostaje nam samo da uzdi{emo, svakog dana suze da bri{emo. Nema slova koliko u srcu bola. Tvoji ve~ito neute{ni roditeqi. 98209

97842

97580

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

Predrag Radosavqevi} Pe|a 18. 12. 1975 - 8. 2. 2000. Februarsko jutro, prepuno uzdaha {to ih zimske magle ka tvom grobu nose, na hladnom kamenu, iznad tvoga srca, ostale su suze, kapi ledene rose... i sada je negde u podsvesti na{oj, zasjao tvoj osmeh, pa se s nama dru`i, alâ&#x20AC;&#x2122; nam ni{ta vi{e ne vrati tu mladost, {to je svima mogla toliko da pru`i... Danas, 7. 2. 2010. godine u 11 ~asova sa qubavqu i po{tovawem prema na{em Pe|i iza}i }emo na grobqe, posetiti wegovu ve~nu ku}u i zaliti je suzama.

Tre}a je godina kako te nema, a tvoje prisustvo ne bledi. Jo{ dugo ne}e.

Porodica.

O`alo{}eni suprug i deca.

Sne`ana Bori} 1966 - 2007.

Zvonimir Kwi`ar Zvonko 1992 - 2010. Sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo ga od zaborava. Wegove: Tatjana, Maja i Jasna.

97516

98231

97848

Lazar Ti{ma S qubavqu i po{tovawem, ~uvamo uspomenu na na{eg deku. Porodica Ti{ma. 98106

TV PROGRAM

nedeqa7.februar2010.

08.35 09.50 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 23.00

Nedeqom u Panoniji Nacionalne sinergije Multietnik Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Kviz „Milioner“ E-tv Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine Be~ej Ulovi trofej Modni magazin Film Vojvo|anske vesti

06.02 07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.41 09.56 10.28 11.00 12.00 12.30 12.57 13.25 13.50 14.25

Sibel Kekili

Kung fu kebab

TENIS: FED KUP

Srbija – Rusija

Tur~in Ibrahim èli da postane reìser, ali trenutno snima samo reklamne spotove. U vezi je sa Nemicom Tici, a protiv te veze je wegov otac. Kada mu otac sazna da je Tici ostala u drugom stawu napu{ta sina i tera ga od ku}e.... Uloge: Nora [irner, Denis Moskito, Hasan Ali Mete, Sibel Kekili Reìja: Ano Soul (RTV 1, 14.30) 07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.05 13.00 14.00 14.30 16.00 16.25 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 00.00

TV ba{tina Vesti Skriveno utvr|ewe, film Slon Benyamin Cvrletova ma{taonica Putevi nade Znawe imawe Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Sredina Kung fu kebab, film PCTV Ta divna stvorewa TV Dnevnik Tajna hrane [tikla papu~a ^ari ribolova Stil i grad TV Dnevnik Ru~ak na lepe o~i Me|uprostor Vinarije Vojvo|anski dnevnik Jedan na jedan, film Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara 00.30 Ples no stress

07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.35 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.35 23.05

Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Portret Zuzani ^alupovej (slov) Emisija (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno Nedeqni magazin (rom) Koncedrt ansambla Lautari klasik 1. deo Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Paris Traut, film Crtani film TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) TV magazin (rus) [iroki plan (rus) TV sport (ma|) Nemir, film

(RTS 1, 13.55) 06.05 08.00 09.06 11.06 12.00 12.45 12.58 13.00 13.13 13.55 15.23 15.27 11.00 11.30 12.00 12.30 13.40 15.40 16.25 16.35 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 21.00 22.00 22.30

NS klinci Nodi Najboqi lek Neon siti Film: Na sedmom nebu @iveti svoj `ivot Neon siti Hrana i vino Niko kao - Neverne bebe Guliver Novosa|anka Objektiv Evo nas kod vas @iveti svoj `ivot Objektiv Buntovnici

17.00 17.12 17.58 18.58 18.59 19.30 20.08 21.02 21.09 23.12 00.00 00.18 02.05 02.55 05.16 05.47

Niko kao – Neverne bebe (Apolo, 17.30)

08.00 NBA: Atlanta – ^ikago 10.00 ACB Liga: Hoventud – Barselona 11.45 Italija – Serija A: Livorno – Juventus 13.30 ATP Johanesburg Finale 15.00 Italija – Serija A: Multi prenos 17.00 Francuska liga: Tuluz – Lion 19.00 Pregled Evroliga 19.45 Evroliga Magazin 20.30 NBA: Boston – Orlando 23.00 ACB Liga: Kajasol – Estudiantes 01.00 ATP Johanesburg, Finale

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Euro 2012, `reb za Evropsko prvenstvo u fudbalu, prenos Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Vreme je za bebe Tenis: Fed kup: Srbija - Rusija (singl 1) prenos Na{ auto na{im gledaocima Tenis: Fed kup: Srbija - Rusija (singl 2) prenos Na{ auto na{im gledaocima Tenis: Fed kup: Srbija - Rusija (dubl) prenos Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Mlado`ewa, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit Bela la|a Tenis - Fed kup: Srbija - Rusija (r) TV prodaja Verski kalendar

06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.00 15.15 17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.25 02.05

e-TV Doma}in Pauk Srbija open Survajver Survajver specijal Survajver profil Film: Tito i ja Film: [esta brzina Viking Kviz: Ke{ taksi Film: Pristojna ponuda Film: Otkucaji smrti Fajront republika Ameri~ko rvawe - Do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Smrtonosne {pijunske igre 03.30 Film: Pristojna ponuda

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Ivan Ivanovi}

KVIZ:

Ke{ taksi (Foks TV, 18.25)

16.20 16.55 18.50 19.20 19.42 20.16 21.09 22.24

DNEVNIK

Muzika za dobro jutro Amen a|es Agroinfo Dozvolite... Pustolov Moj bicikli iz snova, EBU dok. program [ifra crveno, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR-Povratak: Kosovo Interfejs Dolinom Ibra kroz vekove Kulturako aresipe Leti, leti, pesmo moja mila Fudbal - Premijer liga: Birmingem siti - Vulverhempton, prenos Srpski isto~nici Fudbal - Premijer liga: ^elzi - Arsenal, prenos Leti, leti pesmo moja mila Trag u prostoru Nali~je velegrada Horizont Ilka, film Likovna kolonija RTS

Nata{a Ninkovi}

Ilka Radwa ovog televizijskog filma obra|uje mawe poznatu epizodu iz srpske istorije o neuspelom atentatu na kraqa Milane u porti Saborne crkve u Beogradu, poznatu pod imenom Ilkin atentat. Uloge: Nata{a Ninkovi}, Nenad Mari~i}, Sloboda Mi}alovi}, Boris Komneni}, Nela Mihailovi}, Ana Maqevi} Re`ija: Zdravko [otra (RTS 2, 21.09) 22.50 23.41 00.30 00.56

Rat svetova Gospel hor iz Harlema Vikend evronet Fudbal - Premijer liga: ^elzi - Arsenal (r) 02.40 Fudbal - Premijer liga: Birmingem siti - Vulverhempton (r) 04.06 Ilka, film 05.12 Rat svetova

06.00 06.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.30 16.45 17.15 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Glas Amerike Kopaonik na Avali -omnibus Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Qubav za sva vremena Top {op Sva{tarica Zdravqe i Vi Vesti Zaustavno vreme Film: Otpisani Tuk na luk Hokej Pop mjuzik Beli svet Glas Amerike Qubav za sva vremena

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 12.00 Polarotor, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 19.30 Zoo hobi, 20.00 Film, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Izazov istine.

07.00 08.30 09.00 11.00 11.55 12.00 12.05 13.50 15.30 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.25 02.05

Film: Otmica voza 587 Vodi~ za roditeqe Znawe na poklon Insajder Dvougao Vesti B92 Film: Kuhiwa 1. deo Film: Kuhiwa 2. deo Vrlo va`ni Vesti B92 Patrola POPodne Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Utisak nedeqe Vesti B92 Jelen top 10 Film: Kuhiwa 2. deo Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 08.15 09.00 10.00 11.45 11.50 12.00 13.00 14.45 14.50 15.00 16.15 17.40 17.45 18.45 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 02.15 03.30

Film: Stjuart Litl 3 Jutarwi magazin Qubav, navika, panika VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti Grand hitovi VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Mobto VIP Veliki brat - uìvo (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Grand - Narod pita VIP Veliki brat - uìvo Film: Potpuni zaokret Siti Film: Adrenalin Film

Bekstvo sa ostrva [korpiona (Hepi, 11.57) 05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.42 11.30 11.57 12.28 12.52 13.55 14.25 16.00 17.45

Muzika Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi novi Meda Rupert Pokojo Kliford Nodi Sporti} [adou rajders Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Ledenda o Brusu Liju Ulovi trofej Film Najboqi holivudski film Riznica

[on Pen

Potpuni zaokret Za Bobija Kopera koji se uputio u Las Vegas ne bi li izmirio jedan stari kockarski dug, stvari naizgled kona~no kre}u naboqe - izgledalo je kao da se wegova sre}a napokon mewa. Ali, nije li to kao i uvek u `ivotu... Uloge: [on Pen, Yenifer Lopez, Nik Nolt, Kler Dejns, Hoakin Finiks Re`ija: Oliver Stoun (Pink, 00.00)

18.30 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 00.50 02.30 04.10 04.50

Put pod noge Telemaster Rekord Film: Sedam godina na Tibetu Srce Klinika Biseri Telemaster Vremenska prognoza Fritajm Nije lako biti ja Film Klinika Vremenska prognoza

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa7.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 16

Pi{e: Vera Jovanovi}

Sandra Bulok

28 dana

Po{to je pijana izazvala nesre}u na dan sestrinog ven~awa, uspe{na kwièvnica i devojka za ùrke Gven Kuming moè da bira izme|u zatvora i centra za rehabilitaciju. Iako je izabrala centar, Gven ne èli da u~estvuje u programima koje on nudi i odbija da prizna kako je zavisna od alkohola... Uloge: Sandra Bulok, Vigo Mortensen, Dominik Vest, Elizabet Perkins, Azura Skaj Reìja: Beti Tomas (Nova TV, 21.00) 08.40 08.55 09.20 09.45 10.15 11.15 11.45 12.15 13.15 15.05 17.10 17.20 19.15 20.00 21.00 23.00 00.20 00.50

Graditeq Bob, crtani Vinks, crtani Dora istra`uje, crtani Ko je Samanta? Ulica se}awa Automotiv Novac Eli Ston Kevin Hil Zemqa sunca, film Vesti Za qubav novca, film Dnevnik Nad lipom 35 28 dana, film Red karpet, {oubiz Televizijska posla [indlerova lista, film

08.00 Raj na zemqi 09.00 Vikingovo putovawe 10.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 11.00 No} slomqenog stakla 12.00 Stounheny 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 14.00 Operacija Holivud 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Impresionisti 16.30 Tajne Renesanse 17.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete 18.00 Dikensova Engleska 19.00 @ivot pod Napoleonom 20.00 Hambur{ka }elija 22.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Impresionisti 00.30 Tajne Renesanse 01.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland [argarepko Strela Avgust Jaguarov skok Pla~i voqena zemqo Carstvo vukova Kamila Erotski film Kuguar klub

06.00 Rog izobiqa 07.40 Spasilac 09.30 Nacionalno blago 2. Kwiga tajni 11.35 Prva damska detektivska agencija 14.20 Binki 15.55 Zlatni kompas 17.50 Raskid 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Gospodari ulice 21.55 Kalifornikacija 22.25 Traga~ - legenda o drevnom ratniku 00.05 Pod istragom 02.05 Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama 03.45 Kejti Morgan 04.20 Patologija

08.10 Italijansko i "italijansko" na 4. Zagreb komu 09.25 Opera boks 10.20 Monk 12.00 Dnevnik 12.15 Herbos 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.45 Yek, film 17.35 Lepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ko èli biti milioner?, kviz 21.10 Odmori se, zasluìo si 21.45 Paralele 22.45 Filmski vikend s Yekom Nikolsonom: âst Pricijevih, film 00.55 Monk 02.20 Fotografija u Hrvatskoj 02.45 Lepom na{om 03.40 U istom loncu, kulinarski {ou 04.20 Plodovi zemqe

06.00 07.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00 05.00

Advokatova kazna U divqini Sudija Ejmi [trajk Hrabra nova devojka Klasa 76-e Dobra ve{tica Yordan Dobra `ena Medijum Zubari u ratu Medijum U divqini Advokatova kazna

Yek Bra~nom paru Karen i Brajanu Pauelu rodio se sin Yek kada je Karen bila samo dva meseca u drugom stawu. Yek je zdravo dete, ali wegovo telo stari ~etiri puta br`e nego {to je to normalno. S deset godina on je po svom mentalitetu i pona{awu i daqe desetogodi{we dete, ali velik je i izgleda kao ~etrdesetogodi{wi mu{karac... Uloge: Robin Vilijams, Dajen Lejn, Yenifer Lopez, Brajan Kervin, Bil Kosbi Re`ija: Fransis Ford Kopola (HRT 1, 15.45)

Yenifer Lopez

08.55 10.00 10.50 11.00 12.00 12.45

14.25 14.45 16.00 17.00 19.15 20.05 21.50 22.00 22.05 23.50 00.40

Prijateqi Nora Fora Biblija Sisak: Misa, prenos Var{ava: @reb za EP u fudbalu 2012, prenos Naj naj trenuci ZOI - Torino 2006: Alpsko skijawe Super G, Janica Kosteli}, snimak HAKS Specijal Zvezdani glasnik - Galileo Galilei, dok. film Olimp Tenis, Zagreb Indors, prenos 1. polufinalnog me~a Olimp Projekat A, film Sportske vesti Za one koji misle unapred Tomislav Brali} i Klapa Intrade, snimak koncerta Dobre namere Vreme je za yez

06.00 Moja slatka debequca 13.00 Uteriva~ dugova 15.00 @iveti kao sav normalan svet 17.00 Besplatna lova 19.00 Glave 21.00 No} begunca 23.00 Ubica cara 01.10 Ponosni i prokleti

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Odrobadogroba Kazanova Blizanci Majmun~e Gospo|a Braun Producenti Pun pogodak Elizabeta Oskar i Lusinda Odrobadogroba Tropsko ostrvo @udwa

E{li Yad

Kolekcionar

Detektiv i forenzi~ki psiholog iz Va{ingtona Aleks Kros odlazi u Durham u Severnoj Karolini kada dobije dojavu o nestanku svoje ne}ake. Od mesne policije i kolege Nika Ruskina saznaje kako je studentkiwa tek posledwa u nizu mladih `ena koje su nestale... Uloge: Morgan Frimen, E{li Yad, Keri Elvis, Aleks Mekartur, Brajan Koks, Toni Goldvin Re`ija: Geri Fleder (RTL, 20.00) 08.20 08.35 09.25 09.50 10.55 11.25 12.15 13.45 15.10 17.05 17.35 19.05 20.00 21.55 22.45 01.05

10.00 10.55 11.50 13.40 14.35 15.30 16.25

Pink Panter, crtani Astro Boj, crtani Bakugan, crtani Najboqe godine Jedna od momaka Jezikova juha, rijaliti {ou Skubi Du 2, film Madagaskar, animirani film Kako se re{iti frajera u 10 dana, film Odred za ~isto}u, dok. emisija Diskaveri, dok. film Ekskluziv Kolekcionar, film CSI Majami Rob Roj, film Idioti budu}nosti, film

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Velika trka Aqaske ûdovi{ta iz reke Preìvqavawe Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Usporen snimak Trgovci automobilima na putu Glavni aduti Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Ros Kemp u Avganistanu Smrtonosne ène Nevoqe u raju Usporen snimak Razotkrivawe mitova

08.30 08.35 09.00 10.30 12.00 13.00 16.25 16.30 17.30 19.00 20.15 22.00 23.00 00.30 01.25

Zimski sportovi Sankawe Skija{ki skokovi Biatlon Biciklizam Skija{ki skokovi Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe Skija{ki skokovi Boks Kuglawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

Prestonica nije dorasla, Vojvodina jeste osle toga, nastalo je ube|ivawe BeqanUgovor o poklonu potpisan je 18. novembra skog da zbirku pokloni Beogradu. On je 1957. godine. Vest je prvi doneo novosadski postavqao uslov da wegove slike bu du izlist „Dnevnik“. Na uì konkurs za idejno redvojene kao posebna zbirka. Nisu mu iza{li u su{ewe objekta pozvani su arhitekti: Bogdan sret. No, nije bilo lako povratiti zbirku. Stoga Bogdanovi}, Ratomir Bogojevi}, Ivo Kurtovi} se, navodno, dogovorio da je izloì u Qubqani. i Milorad Macura. Na konkurs su prispela tri Pismo i citirani napis svedo~e o dogovoru izmerada, a Ivo Kurtovi} zatraìo je produèwe |u Beqanskog i Kowovi}a da se skrene pa`wa javpredaje rada i podneo ga tek 15. juna 1958. godinosti s pregovora o poklonu zbirke Novom Sadu. ne. Iako su nagrade ve} bile dodeqene, komisiKatarina Ambrozi}, tada{wi kustos Narodnog ja je smatrala da je Kurtovi}ev projekat najprimuzeja u Beogradu, smatrakladniji i da nudi najboqa la je da Narodni muzej tare{ewa eksterijera i enteko|e nije prihvatio Berijera. qanskov poklon, ali iz Pavle Beqanski je smali~nih razloga, iako je trao da mnogo duguje KurtoVeqko Petrovi}, direkvi}u i nikad nije propu{tao tor muzeja, bio wegov roda mu oda javno priznawe za |ak i cenio ga i kao ~oveprojektovawe galerije. ka i kao poznavaoca i quZbirka Pavla Beqanskog je biteqa umetnosti. Naime, iz Beograda u Novi Sad preBeqanski je bio dobar s neta odmah po potpisivawu Milanom Ka{aninom, a darovnog ugovora. Ali, poVeqku se Ka{anin pre ra{to je zgrada za wu tek treta zamerio. Ina~e, Beqanbalo da se sagradi, dela su ski je svoju zbirku prvo uskladi{tena u susednoj Gaponudio Muzeju savremene leriji Matice srpske, na prumetnosti, pre nego {to je vom spratu, u jednoj praznoj podignuta zgrada za wega, prostoriji. Obave{tava, ve} pod uslovom da jedna sala 18. aprila 1958, da {aqe pribude rezervisana za wu. novu za svoju zbirku: „Dve naWegov direktor na to nije ge ène“ Zore Petrovi} i pristao. Ni Muzej grada „Guslara“ Sretena StojanoBeograda na taj uslov nije vi}a. A sliku „Bogoboj Atapristao. nackovi}“ {aqe ne bi li se Okrenuo se Novom Sadu mogla zameniti za sliku Pei bez cenkawa merodavni |e Milosavqevi}a. su to prihvatili. To ga je Nezadovoqan je sporo{}u Revoltiran java{lukom: Beqanski uzbudilo, pa je nagla{a- na Trgu galerija zidawa „paviqona“, kako vao: neka ne ostane u Beoprojektovani objekat naziva gradu, neka pripadne onima koji to zasluùju. Beqanski. Podignuti su zidovi, ali ne i krov, Ako je to stara kulturna Vojvodina, koja zna da pa }e, usled ki{e, ovlaìti zgrada. U slede}em ceni umetni~ke vrednosti, koja zna da se pona{a pismu urgira da se na paviqonu postavi krov. A korektno, zasluìla je da ~uva to kulturno doonda, pod naslovom "vrlo hitno", zakqu~uje da bro. Prestonica nije do toga dorasla, ponavqao je stihija uzela sve u svoje ruke i da su svi rokoje prijateqima. Posle je re{io da ga u Vojvodini vi produèni. Po{to je 15. jula 1961. s arhiteki sahrane. Onda se Stevan tom Ivom Kurtovi}em Dorowski ukqu~io u doobi{ao gradili{te i Posle saznawa da }e Beqanski govarawa i pozvao Kowokonstatovao da je sve vi}a. Izloìo mu je sve o raskinuti ugovor i povu}i zbirku, ostalo „na mrtvoj ta~neuspelim pregovorima i gradski SUP je doveo na gradili{te ki“, revoltiran time, zatraìo savet. On mu je ve} sutradan je uputio odgovorio: „Ja znam jedan zatvorenike koji su bili u zatvoru u op{irno pismo, iz kojeg Dunavskoj ulici za sitne prestupe. se naslu}uje da je wegouslov bez kojeg Beqanski ne}e pristati da pokloni vom strpqewu do{ao Radili su dan i no}, zbirku. To je posebna kraj. Poznavaju}i ga kao pod reflektorima zgrada za wu“. Dorowski veoma takti~nog i smije na to rekao: „Mi smo na renog ~oveka, u Izvrsve saglasni“. Onda je on pisao Beqanskom i {nom ve}u su shvatili da je do{lo do najkriti~stvar je krenula s mrtve ta~ke. Kowovi} je, dakle, nijeg momenta u realizaciji toga projekta. To je „utro put“ (voleo je da se pohvali), pregovori su uzbudilo duhove. po~eli i brzo se povoqno zavr{ili. Prilikom susreta sa Stevanom Dorowskim, Beqanski je izloìo svoje zahteve: najpre, izkoji je nekako u to vreme avanzovao i postao gradwa posebnog objekta za galeriju. Od toga je pobliì predsedniku Republike, Beqanski se po~eo, ra~unaju}i – ako ne budu hteli novogradwu, tuìo na de{avawa u vezi s izgradwom zgrade za nagodi}e se za adaptaciju prikladnog postoje}eg galeriju. Posle saznawa da }e Beqanski raskiobjekta. Me|utim, na wegovo zadovoqstvo, Dorownuti ugovor i povu}i zbirku, op{tinski organi ski mu je odmah odgovorio – ne samo da }e sazidati Novog Sada, odnosno SUP-a, doveli su na gradiposebnu galeriju nego }e mu dati i vilu, stan, auto li{te zatvorenike-slobodwake koji su bili u i sve {to èli. On je sve te ponude odbio, ali je zatvoru iza sudske zgrade u Dunavskoj ulici za traìo da arhitektu on odabere i da u gradwu i u sitne prestupe. Radili su dan i no}, u tri smene, sve drugo ima uvida i udela. Ugovor je sa~iwen u pod reflektorima. Formirana je i specijalna Pokrajinskom javnom pravobranila{tvu, kako je komisija Investitorske grupe Izvr{nog ve}a Matija{evi} rekao, „samo formalno“, jer ga je BeVojvodine, u kojoj su bili inèwer Mudri}, arqanski u glavi imao do detaqa sro~enog. Dotada u hitekta Midi} i tehni~ar \ur~ek, zvani PitoSrbiji nije bila sazidana nijedna zgrada za galemac, koji su nadzirali radove. Rok je bio odreriju, a kamoli za galeriju jednog kolekcionara. |en, pomerawa nije smelo da bude.

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa7.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa diprinosi va{em dobrom raspolo`ewu. Stalno nalazite na~ina i razloge da ne mirujete. Organizujte sami sebe, pa i ~lanove porodice, po svom. Imate dobre odnose i veze s inostranstvom.

BIK 20.4-20.5.

Uznemireni ste zbog lo{e i neizvesne finansijske, pa i qubavne situacije, a da ni sami toga niste svesni. Imate mnogo razloga za nezadovoqstvo, ali i za zadovoqstvo. Opu{teno se odmarajte!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

7. februar 2010.

Skloni ste da se uklopite u navike, odre|eni pravac kretawa i delawa. Od partnera o~ekujete gotova re{ewa. Danas biste mogli posvetiti vi{e pa`we i vremena jedno drugom. Vi ste realniji. Mesec je uplovio u vatreni znak Strelca, {to predstavqa optimisti~ki uticaj na vas i okolnosti u kojima ste. Pronalazite re{ewe i usmerewe za aktuelne probleme i situaciju uop{te. Dru{tvo odabrano. Borbeni Mars u va{em znaku vas naprosto goni u akciju, pa morate biti energi~ni i vredri, ma koliko vam to ve} bilo dosadno, s obzirom na to da jo{ uvek ne sagledavate velike i odgovaraju}e rezultate i efekte. Mo`ete mnogo raditi iza zatvorenih vrata, ono {to volite, {to vam donosi zadovoqstvo, ili novac, ali ~uvajte svoje zdravqe. Odmarajte se ove nedeqe. Preterivawe bilo koje vrste vam {teti.

VAGA 23.9- 23.10.

Ulaskom Venere u vodeni, posledwi znak Zodijaka, zapo~iwete period romantike, qubavi i duhovnosti. Tek sada cenite esenciju svog postojawa i partnerski odnos, novu qubav, voqenu osobu.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}e putovawe, bilo poslovno ili provoda radi, pravo je re{ewe za vas. Pro`ivqavate uzbudqivu situaciju u qubavi. Mogli biste se baviti nekim takmi~arskim sportom, ili putovati negde s dru{tvom. Prolazite kroz period zrelosti i duboke emotivnosti. Prihvatite zahteve uku}ana kao opravdane, ~ak i ako vam izgledaju neva`ni. Va{a }e i onako biti posledwa. Usamite se u medirirajte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Partner se trudi da vam doka`e i poka`e svoju qubav i pa`wu, pa biste mogli to i da primetite, cenite i prihvatite. Ne}ete odustati od nerealizovanih ciqeva, ni po koju cenu. Dinamika u ku}i.

Mnogo planova i dogovora imate pred sobom, pa vam je potrebna ~arolija da ih ostvarite. Partner vas i ho}e i ne zna kako }e, pa se nemojte previ{e baviti time, ve} sobom! Konkretizacija! Tro{ite novac, i to u dobrom raspoloèwu. Tro{ite i na decu, na sveop{te zadovoqstvo. Qubav i prijateqi su u osnovi svega {to vas odràva i podràva. Danas moète biti lewi do mile voqe.

TRI^-TRA^

Bijonse `eli bebu

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: U nedequ hladno sa snegom. Vetar umeren isto~ni, pa seRim vernih pravaca. Pritisak ispod normale. Temperatura od -2 do 1 stepena. VOJVODINA: U nedequ hladnije sa snegom. Vetar umeren severnih London pravaca. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura -2, a maksimalna 0 stepeni. Cirih SRBIJA: U nedequ hladno i obla~no sa snegom, a na jugu Srbije je moBerlin gu}a ki{a i susne`ica. Do}i }e do porasta sne`nog pokriva~a. Vetar }e oslabiti u pomoravqu i podunavqu i biti najpre umeren isto~ni, a zatim Be~ u skretawu na severni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura Var{ava -4, a maksimalna 3 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak hladno sa sneKijev gom na jugu i u centralnim predelima, a na severu prestanak padavina i suvo od sredine dana. U utorak svugde suvo uz jutarwi mraz i kratkotrajMoskva ne sun~ane intervale. Sredinom sedmice malo toplije uz nove padavine, Oslo najpre ki{u, koja }e brzo pre}i u sneg na severu Srbije. U ~etvrtak i petak obla~no sa snegom u ve}ini predela. Samo na jugu Srbije mogu}a ki{a St. Peterburg u ~etvrtak. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Preporu~uje se adekvatno odevawe. Potrebna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Definitivno `elim dete. Iako po svom ro|aku znam da je to te{ko - rekla je 28-godi{wa peva~ica Bijonse na dodeli Gremi nagrada, gde pod uticajem biolo{kog sata nije mogla da suspregne emocije. O~igledno su se Bijonsini hormoni opasno uzburkali pa je jo{ dodala da bebu `eli ~im se opusti od burne poslovne godine. - Nadam se da }e sve i}i prirodnim tokom - rekla je Bijonse. Budu}a majka je nakon ovog javnog priznawa lebdela na krilima qubavi pa je dok se zahvaqivala na Gremiju, suprugu Xej Ziju dobacila „Volim te”.

11 6

VIC DANA

îta èna kwigu i pita muà: - Du{o, gde su Alpi? - Ne znam draga, pa ti si spremala ku}u…

-4 -2 -6 -10

SUDOKU

-12 -8 -10

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Pariz

Minhen

-2

Budimpe{ta

Stokholm

-5

2 9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

48 (-3)

Slankamen

218 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

100 (-5)

Zemun

296 (16)

Bogojevo

93 (-1)

Pan~evo

316 (16)

Ba~. Palanka

113 (3)

Smederevo

484 (24)

Novi Sad

124 (-2)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

238 (-4)

S. Mitrovica

264 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

282 (-2)

Beograd

252 (19)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

222 (4)

NERA

Hetin

114 (8)

2 5 8 3 4 9 1 7 6

116 (4)

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 9 3 8 7 1 5 4 2 7 1 4 5 2 6 8 3 9

6 56 (0)

8 2 6 7 3 5 9 1 4

Tendencija stagnacije

5 7 1 4 9 2 6 8 3

3 4 9 1 6 8 2 5 7

4 8 2 9 5 3 7 6 1

4 1

6 4

1 6 7 2 8 4 3 9 5

9 3 5 6 1 7 4 2 8 Re{ewe iz pro{log broja