Dnevnik 7.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 7. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23641 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

REPUBLI^KA I POKRAJINSKA VLADA PRONA[LE ZAJEDNI^KO RE[EWE ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE

RBV ide u banku, osniva se fond za razvoj aPV str. 3

U NOVOM SADU ODR @AN DE SE TI SA JAM ZA PO [QA VA WA

DANAS ODLUKA OP[TINA SEVERA KiM O PREKIDU BLOKADE PRELAZA

Politika

Dogovor dr`avnog vrha i kosmetskih Srba

3 Pretwe smr}u sudijama Ustavnog suda zbog zabrane „Obraza”

Ekonomija 4 U „Jugoremediju” stigle struja i privremena uprava 5 Legalizacija nije u skladu sa Ustavom

str. 2 OPOZICIJA TRA@I VANREDNU SEDNICU POKRAJINSKOG PARLAMENTA I DONO[EWE DEKLARACIJE

DANAS U RUSIJI, ZA DVE NEDEQE I U SRBIJI

Dru{tvo 6 Pomo} mo`e da plati samo tri odsto starih

Novi Sad

Foto: G. ^etnik

Skup{tina Vojvodine da osudi zlo~ine nad Srbima str. 2

NASLOVI

Po~iwe izgradwa „Ju`nog toka” str. 4

Dvesta radnih mesta jurilo 1.800 qudi

str. 8

7 Uskoro „lisice” ste`u to~kove 7 Ukra{avawe grada na pragu

Vojvodina 10 Zimska `etva trske u Belom Blatu 11 Prodaja Pekare Kikinda neposrednom pogodbom

Crna 13 U Novom Sadu ~erupali prugu

LOV

SRE]AN EPILOG PO@ARA U NOVOSADSKOM KAFI]U „LAZINO TELE”

Prisebni konobari spasli `ivote PRIMENOM ZAKONA O AMNESTIJI

Osu|enima za tragediju u „Launyu” smawene kazne

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

Hladnije, uve~e naobla~ewe Najvi{a temperatura 3 °S

n KA^AR I MEDOJEVI] SAMO @EQA

Foto: J. Pap

str. 9

U FAZANERIJI I LOVI[TU „RISTOVAÂ” KRAJ BAÂ POÎWE AMBICIOZAN PROJEKAT

Uskoro farme muflona i jelena lopatara str. 12

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE NAPRAVILO RADNU GRUPU ZA AFLATOKSIN

Jo{ ~ekamo istinu o zara`enom kukuruzu n POMO] KLADIONI^ARIMA

n RUKOMETA[ICE SRBIJE POBEDILE UKRAJINKE

str. 5

POLiTikA

petak7.decembar2012.

dnevnik

DANAS ODLUKA OP[TINA SEVERA KiM O PREKIDU BLOKADE PRELAZA

poslani ^ ke teme

Mi ni star i „Obraz” Po sla nik LDP-a Zo ran Osto ji} na ja vio je ju ~e da }e ta stran ka po kre nu ti ini ci ja ti vu za sme nu mi ni stra prav de Ni ko le Se la ko vi }a, i iz ra zio na du da }e se we go voj stan ci u to me pri dru ì ti i DS, LSV i dru ge opo zi ci o ne par ti je. – Vla da mo ra da se ogra di od mi ni stra Se la ko vi }a, ho }e li Vla da re }i da ne sto ji i ne po dr à va or ga ni za ci je ko je pra ve spi sko ve? Ne mo è te vo di ti evrop sku po li ti ku, a ra di ti sve da po dr {ka evrop skoj po li ti ci opa da – re kao je Osto ji} u Skup {ti ni Sr bi je, u de lu sed ni ce ka da po sla ni ci tra è in for ma ci je od dr àv nih or ga na. – Sad smo mi ma lo ov de pa tri o- te, pa pum pa te eks tre mi ste i do vo di te ih pred Skup {ti nu, a u Bri se lu smo ko o pe ra tiv ni. Ne mo è to na do bro da se za vr {i. Ta k o su ra di l i i va {i pret hod ni ci, i jo{ plus mi ni star prav de i ~lan Vla de u~e -

stvu je u sku po vi ma s eks tri mi sti ma. Uz na po me nu da je dr `a va ima la „raz ne mi ni stre prav de”, ali da se ne se }a da je ne ko od wih u~e stvo vao na sku po vi ma ta kvih de sni ~ar skih or ga ni za ci ja, Osto ji} po ru ~u je: „Ne mam ni ka kvo pi ta we za ta kvog mi ni stra, ali imam pi ta we za Vla du i pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a da li }e se Vla da ogra di ti„. I {e fi ca po sla ni~ ke gru pe Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov kri ti ko va la je Se la ko vi }e vo pri su stvo na sku pu is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne na ko jem su se mo gle vi de ti i pri sta li ce de sni ~ar skih or ga ni za ci ja „Obraz”, „Na {i” i „1389”. Ona je upi ta la Se la ko vi }a da li mu je po zna to da je or ga niz ci ja „Obraz” za bra we na zbog do ka za ne mr `we. Wu je in te re so va lo na ko ji na ~in mi ni star na me ra va da osi gu ra da se od lu ke Ustav nog su da Sr bi je spro vo de.

Bu nar bez dna Po sla nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} zah te vao je ju ~e da Vla da Sr bi je obra zu je rad no te lo ko je }e is pi ta ti ko li ko nov ca su jav na pred u- ze }a na osno vu spon zor skih ugo vo ra i do na tor stva upla ti la na ra ~un srp skih sport skih klu bo va u po sled woj de ce ni ji. Ta ko |e, po treb no je da sa op {ti i po da tak ko li ki je dug sport skih klu bo va dr `a vi. – Ta da bi smo mo gli vi de ti ko li ko smo bol ni ca, {ko la, ob da ni {ta mo gli sa gra di ti za no vac ko ji su ne sa ve snim po slo va wem u bu nar pro su li ge ne ral ni se kre ta ri, ~la no vi UO, me na xe ri, sport ski di rek to ri i osta li funk ci o ne ri u na {im sport skim klu bo vi ma – na veo je Ju go vi}.

Cvet ko vi} pod neo ostav ku Ne ka da {wi pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} pod neo ostav ku na po sla ni~ ku funk ci ju. Pre Cvet ko vi }a ostav ku na funk ci ju po sla ni ka pod ne li su i mi ni stri pret hod ne vla de Sne `a na Ma lo vi} i Oli ver Du li}. U par la men tu su u po sla ni~ kim klu pa ma jo{ uvek eks mi ni stri od bra ne Dra gan [u ta no vac, za dr `av nu upra vu Mi lan Mar ko vi}, za KiM Go ran Bog da no vi}, za po qo -

pri vre du Du {an Pe tro vi} kao i biv {i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men. Na iz bor noj skup {ti ni DS-a pre de se tak da na, pred sed nik stran ke Dra gan \i las po zvao je po sla ni ke DS-a, ko ji su bi li mi ni stri u pret hod noj vla di, da pod ne su ostav ke. Zbog od la ska na dru gu funk ci ju ju ~e je ostav ku pod neo i po sla nik SNS-a Goj ko Ra di}.

Pro la ze amand ma ni opo zi ci je o JP Uo~i ras pra ve u po je di no sti ma o pred lo `e nom Za ko nu o jav nim pred u ze }i ma, skup {tin ski Od bor za pri vre du, re gi o nal ni raz voj, tr go vi nu, tu ri zam i ener ge ti ku pri hva tio je da nas sko ro po lo vi nu od ukup no oko 70, uglav nom opo zi ci o nih, aman dam na.Iz pred lo `e nog za ko na iz bri sa na je re~ in for mi sa we, a usvo jen je i amand man ko jim je pre ci zi ra no da se u jav nim pred u ze }i ma u obla sti in for mi sa wa ko ja ni su pri va ti zo va na do

da na stu pa wa na sna gu tog za ko na, od red be pri me wu ju do wi ho ve svo jin ske tran sfor ma ci je, a ne do pri va ti za ci je, ka ko je to pr vo bit no pred vi |e no. Po sla ni~ ka gru pa LDP-a pre lo `i la je ne ko li ko amand ma na, a me |u pri hva }e ni ma je i amand man ko jim se pre ci zi ra da se jav na pred u ze }a ko ja ne ma ju kon ku ren ci ju, od no sno ko ja su mo no po li sti, ne mo gu ogla {a va ti na ko mer ci jal noj osno vi, bez sa gla sno sti vla de. S. Stankovi}

Do go vor dr àv nog vr ha i ko smet skih Sr ba Pred stav ni ci Sr ba s Ko so va i Me to hi je do bi li su ga ran ci je ko je su tra ì li od dr àv nog vr ha na sa stan ku u zgra di Pred sed ni {tva na An di }e vom ven cu, i iz ja vi li no vi na ri ma da su sa gla sni sa sta vo vi ma pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a i Vla de Sr bi je. No vi na ri ma je is pred Pred sed ni {tva re ~e no da ~e ti ri skup {ti ne op {ti ne se ve ra Ko so va i Me to hi je za se da ju da nas u Le po sa vi }u i od lu ~u ju o pre ki da blo ka de, a do ta da osta ju na Ja ri wu. Plat for ma o Ko so vu bi }e pred sta vqe na 17. de cem bra {e fo vi ma po sla ni~ kih klu bo va Skup {ti ne Sr bi je. To je ukrat ko bi lans sa stan ka pred sed ni ka ~e ti ri op {ti ne se ve ra KiM s pred sed ni kom Ni ko li }em i pre mi je rom Ivi com Da ~i }em, ko jem su pri su stvo va li i pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi}, {ef Kan ce la ri je za KiM Alek san dar Vu lin, {ef be o grad skog ti ma za raz go vo re s Pri {ti nom De jan Pa vi }e vi} i pot pred sed ni ci Vla de Su za na Gru bje {i}, Ra sim Qa ji} i Jo van Kr ko ba bi}. Ne {to vi {e od sat i po raz ma tra ni su de ta qi do go vo ra po stig nu tog u Bri se lu u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. Pre mi jer Da ~i} je re kao, po sle sa stan ka u Pred sed ni {tvu, da je na we mu po tvr |e no dr àv no je din stvo u spro vo |e wu po lit ke o pi ta wu Ko so va i Me to hi je i do dao da ne ma raz lo ga za blo ka du ad mi ni stra tiv nih pre la za. – Mo ra mo da bu de mo ja ki da bi smo od bra ni li KiM, voj no ga ne mo è mo od bra ni ti ve} sa mo po li ti~ ki, i za to mo ra mo bi ti je din stve ni – re kao je Da ~i}, pod -

Za sever dovoqne garancije Vlade Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} re kao je po sle sa stan ka s dr àv nim vr hom da od lu ku o de blo ka di Ja ri wa tre ba da do ne su od bor ni ci skup {ti na op {ti na sa se ve ra Ko so va, na sed ni ci za ka za noj za da nas, ali je do dao da je on op ti mi sta. Pan ti} je re kao da je za we ga do voq na ga ran ci ja Vla de Sr bi je i da o~e ku je da }e taj stav pri hva ti ti i od bor ni ci. On je oce nio i da su zah te vi skup {ti na op {ti na sa se ve ra Ko so va uva è ni i pri hva }e ni u Bri se lu da bi spo ra zum o za jed ni~ koj kon tro li ad mi ni stra tiv nih li ni ja mo gao da se spro vo di. Po we go vim re ~i ma, do bi je ne su i pi sa ne ga ran ci je jer je Vla da Sr bi je usvo ji la za kqu ~ak da su wi ho vi zah te vi pri hva }e ni i da, u slu ~a ju zlo u po tre be spo ra zu ma, mo è da ga su spen du je. se }a ju }i pri tom da je na pret hod nom sa stan ku s pred sed ni ci ma op {ti na se ve ra KiM obe }ao da }e Vla da Sr bi je, i on kao pre go va ra~, sta ti iza wi ho vih zah te va. – I to smo i u~i ni li. Pri hva ti li smo da po~ ne pri me na spo ra zu ma o in te gri sa nom upra vqa wu ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma.

Jer kov: Raz u mem qu de na Ko so vu [e fi ca po sla ni~ ke gru pe LSV-a Alek san dra Jer kov re kla je ju ~e da, iako ni je pri sta li ca bi lo ka kvih ak tiv no sti ko je bi Sr be na Ko so vu i Me to hi ji uvu kle u du bqi su kob s me |u na rod nom za jed ni com, ima raz u me va wa za wih, bu du }i da ne ma ju do voq no in for ma ci ja o to me {ta je ta~ no do go vo re no u Bri se lu. – Neo p hod no je utvr di ti {ta je ta~ no pred vi |e no tim spo ra zu mi ma iz Bri se la, s ob zi rom na to da je na ma po sla ni ci ma, a i gra |a ni ma na Ko so vu i Me to hi ji ko ji `e le da za {ti te svo ja pra va, to ap so lut na ne po zna ni ca – re kla je Alek san dra Jer kov no vi na ri ma u par la men tu. – Po sto ji ~i tav niz di so nant nih to no va i raz li ~i tih in for ma ci ja o to me o ~e mu je pre mi jer Ivi ca Da ~i} raz go va rao u Bri se lu. Raz u mem qu de na Ko so vu, bu du }i da ne ma ju in for ma ci ja o to me {ta se de {a va s wi ho vim `i vo ti ma i sud bi na ma jer su upra vo oni ti ko ji }e ose ti ti po sle di ce sva kog od tih do go vo ra.

Bi }e otvo re na ~e ti ri do kra ja go di ne, bi }e sta tu sno ne u tral ni i ~i tav ovaj spo ra zum tu ma ~i mo kao ta kav. Mi to ne tu ma ~i mo, i ne pri hva ta mo, kao bi lo ka kve gra ni~ ne pre la ze, li ni ju, ve} is kqu ~i vo kao pri vre me ne objek te sa sta tu som ad mi ni stra tiv nih pre la za. Zna ~i, na mo je in si sti ra we

Ha {im Ta ~i i Ke trin E{ton su se sa gla si li s tim da se na ovim pre la zi ma na se ve ru KiM, Ja ri wu i Br wa ku, ne na pla }u je ca ri na i ne ke dru ge po seb ne da `bi ne, ni ti da se pra ve pro ble mi Sr bi ma ko ji ko ri ste svo ja li~ na do ku men ta i re gi star ske ta bli ce. I taj re ìm }e osta ti ta kav sve dok se ne po stig ne do go vor o tim otvo re nim pi ta wi ma, o ~e mu se raz go vor na sta vqa po sle no vo go di {wih pra zni ka – re kao je pre mi jer, uz tvrd wu da je po stig nu to da se re ìm na tim pre la zi ma „u su {ti ni ne me wa i osta ne ka kav je bio svih ovih go di na“. Po sle sa stan ka, pred sed nik Skup {ti ne je iz ja vio da su pred stav ni ci ko sov skih Sr ba za do voq ni raz go vo ri ma s dr àv nim vr hom i da }e bi ti ukqu ~e ni u pre go vo re s Pri {ti nom. Ste fa no vi} je re kao da je do go vo re no da se sve bu du }e ak ci je na se ve ru Ko so va usa gla {a va ju, i da pred stav ni ci ko sov skih Sr ba bu du kon sul to va ni o bu du }im po te zi ma dr à ve. Po we go vim re ~i ma, po je di ni de lo vi ju ~e ra {weg raz go vo ra spa da ju u do men dr àv ne taj ne. – Mi slim da na ~in ra da ko ji smo pri me ni li da nas mo è do ve sti do traj nog re {e wa ta ko da Sr bi ja pot pu no za dr ì svo je na ci o nal ne in te re se i da ih ni na ko ji na ~in ne ugro zi – oce nio je pred sed nik Skup {ti ne, i na ja vio da }e {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa 17. de cem bra bi ti pred sta vqen na crt plat for me za re {a va we pro ble ma Ko so va i Me to hi je, da bi se usko ro dr à va stra te gi ja na {la i pred po sla ni ci ma re pu bli~ kog par la men ta. D. Milivojevi}

\i las: Ne se lim se u vi lu na Se wa ku Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las ne gi rao je da se se li u vi lu na Se wa ku i da su we go vi sa rad ni ci Mar ko Bla go je vi} i Alek san dar Bi je li} sa slu {a va ni u po li ci ji. Na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni gra da Be o gra da, \i las je re kao da je on ma win ski vla snik vi le na Se wa ku za ko ju su ne ki me di ji tvr di li da ju je ku pio sam da bi se u wu pre se lio, do da ju }i da je ste isti na da vi {e ne }e `i ve ti u sta nu u Mi le {ev skoj uli ci, ve} da }e se pre se li ti u stan u Uli ci pa tri jar ha Var na ve. Po we go vim re ~i ma, stan u Mi le {ev skoj uli ci u ko jem je do sa da `i veo, bi }e pro dat, a on }e sve pro me ne bla go vre me no pri ja vi ti Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Ta ko |e je re kao da ni je mi li jar der ka ko tvr de me di ji, ve} je „us pe {an po slov ni ~o vek”, i do dao da bi bi lo bo qe ka da bi se vi {e ta kvih qu di ba vi lo po li ti kom, ume sto {to se po li ti kom ba ve qu di ko ji, da

ne ma po li ti ke, ne bi zna li ~i me bi se ba vi li. \i las je od ba cio op tu `be Mi o dra ga Ko sti }a iz re ~e ne u „Ka ì pr stu„ B-92 i na veo da je Po qo pri vred na kor po ra ci ja Be o grad od li ~an pri mer to ga ka ko dr à va mo è, uz po mo} kva li tet nog me nax men ta, na pra vi ti uspe {nu fir mu. \i las je za pi tao Ko sti }a ko li ko je pred u ze }a pri va ti zo vao, ko li ka je sa da pro se~ na pla ta u wi ma, ko li ko rad ni ka je da nas za po sle no, a ko li ko ih je ra di lo pre pri va ti za ci je. \i las je ta ko |e za tra ìo da Ko sti} od go vo ri da li je spre man da vra ti na po sao sve one qu de ko je je ot pu stio uz ot prem ni nu, uko li ko mu dr à va vra ti du pli iz nos tih pa ra. On ni je è leo da go vo ri o to me da li sma tra da je sta bil nost vla da ju }e ko a li ci je u Be o gra du ugro è na, ve} je sa mo krat ko na veo da je o to me sve ve} re kao i gra |a ni ma, i po li ti~ kim part ne ri ma.

POSLANICI SNS-a, SPS-a I DSS-a TRA@E VANREDNU SEDNICU POKRAJINSKOG PARLAMENTA I DONO[EWE DEKLARACIJE

Skup {ti na Voj vo di ne da osu di zlo ~i ne nad Sr bi ma Po sla ni ci iz po sla ni~ kih gru pa ko je oku pqa Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, kao i po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sr bi je, tra è van red nu sed ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne na ko joj bi se raz ma tra la de kla ra ci ja o osu di zlo ~i na po ~i we nih nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, pre ne li su ju ~e u za jed ni~ kom obra }a wu no vi na ri ma, u skup {tin skom ho lu, Igor Mi ro vi} (SNS), Pa vle Bu da kov (SPS) i Bra ni slav Ri sti vo je vi} (DSS). Mi ro vi}, ko ji je {ef po sla ni~ ke gru pe SNS-a, re kao je da ve li ki broj po sla ni ka, wih 37, tra ì sa zi va we sed ni ce i do no {e we de kla ra ci je po vo dom „sram nih od lu ka Ha {kog tri bu na la ko ji ni je us peo da pre su di op tu è ni ma za rat ne zlo ~i ne, ne sa mo u Hr vat skoj ve} i na KiM”. – Mo ti vi sa ni smo, pre sve ga, od go vor no {}u ko ju ima mo

pre ma onim gra |a ni ma u Voj vo di ni ko ji su bi li `r tve te ro ra na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je – re kao je Mi ro vi}, ko ji ve ru je da }e de kla ra ci ju po dr à ti i vla da ju }a ve }i na i da }e Skup {ti na „bi ti je din stve na, kao {to je bi la je din stve na i u ne kim dru gim slu ~a je vi ma„. Uz osu du zlo ~i na nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da, u de kla ra ci ji se ta ko |e po zi va ju dr àv ni or ga ni da pre du zmu sve da se do kra ja is tra è i pro ce su i ra ju zlo ~i ni jer dr à va, do dao je Mi ro vi}, ne mo è bi ti ne mi po sma tra~, bez ob zi ra na to {to Ha {ki tri bu nal „ne ~i ni ni {ta da se ti zlo ~i ni do kra ja ra sve tle i is tra è”. [ef po sla ni~ ke gru pe SPS–PUPS–JS–SDPS-a Pa vle Bu da kov re kao je da je de kla ra ci ja sa ~i we na u è qi da jav nost bu de upo zna ta sa sta vom Skup {ti ne Voj vo di ne.

– O~e ku je mo da se i osta li po sla ni ci pri dru `e pri li kom iz ja {wa va wa i da po dr `e tu de kla ra ci ju. Jer, sma tram da to ni je stra na~ ko pi ta we. To je pi ta we ko je je da le ko iz nad stra na~ kog, ono je gra |an sko pi ta we, na ci o- nal no pi ta we – ka zao je Bu da kov. Tim gla som osta }e, po re ~i ma Bu da ko va, do bar trag po za -

vr {et ku ra da Ha {kog tri bu na la, o ko jem }e se, sma tra, jo{ mno go pi sa ti i ras pra vqa ti. – Mi slim da }e na kra ju do }i do to ga da je Ha {ki tri bu nal su dio po po li ti~ kim, a ne po prav nim prin ci pi ma – re kao je Bu da kov. Na po mi wu }i da se u pre am bu li Re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no -

sti UN-a ko jom je osno van Me |u na rod ni kri vi~ ni tri bu nal za biv {u Ju go sla vi ju ka `e da je je dan od za da ta ka tog tri bu na la us po sta vqa we i odr `a va we mi ra, po sla nik DSS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi} je re kao da to „ni je mo gu }e a da se svim `r tva ma ra to va de ve de se tih go di na pro {log ve ka ne oda du `no po {to va we”.

Predsednik duàn da sazove sednicu Mi ro vi} je re kao da, po Po slov ni ku Skup {ti ne, pe ti na po sla ni ka mo è pod ne ti ini ci ja ti vu za sa zi va we sed ni ce, a da je pred sed nik Skup {ti ne du àn da je sa zo ve u ro ku od de set da na. Pred sed nik Skup {ti ne I{tvan Pa stor ju ~e ni je è leo da se iz ja {wa va o za ka zi va wu sed ni ce. On je pre ko skup {tin ske slu `be po ru ~io da }e tim po vo dom u po ne de qak odr à ti kon fe ren ci ju za no vi na re. Mi ro vi} je pred sed ni ku, pak, pre ko skup {tin ske slu `be po ru ~io „da po ka è de mo kra ti~ nost” i da pre ko saj ta Skup {ti ne jav nost

bu de oba ve {te na o pred lo gu 37 po sla ni ka za do no {e we de kla ra ci je o osu di zlo ~i na nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. – Ovo ni je te ma za po li ti~ ko nad gor wa va we, ovo je te ma za uje di we we svih stra na ka – re kao je Mi ro vi}, i do dao da je tekst de kla ra ci je otvo ren za su ge sti je. Ina ~e, me |u pot pi sni ci ma pred lo ga za za ka zi va we van red ne skup {tin ske sed ni ce ni su po sla ni ci SRS-a. Oni su po zva ni, ali wi hov od go vor ni je sti gao, re kao je no vi na ri ma po sla nik DSS-a Ri sti vo je vi}.

– To pro sto ni je mo gu }e po ri ca wem zlo ~i na, gu ra wem pod te pih, ve li ~a wem zlo ~i na, kao {to smo bi li ne dav no sve do ci u Hr vat skoj – do dao je Ri sti vo je vi}. Po we go vim re ~i ma, po mi re we je po stu pak ko ji te ~e i ima du ga~ ku di na mi ku, ali je on „ume sto na pred, kre nuo una zad„. – [ta vi {e, us peo je da po no vo po ja ~a me |u na ci o nal ne ten zi je. Upra vo zbog to ga pred la è mo svim osta lim po sla ni ci ma u Skup {ti ni, u pr vom re du vla da ju }oj ve }i ni, da se u sklo pu ovog pro ce sa pri du ì na {em po li ti~ kom ak tu – re kao je Ri sti vo je vi}. On je na veo da bi se de kla ra ci jom osu di li zlo ~i ni nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da, tra ì lo go we we tih zlo ~i na, a prog na ni ci ma „jo{ jed nom is ka za la ne po ko le bqi vost da je Voj vo di na wi hov no vi dom”. S. Kova~evi}

politika

dnevnik

REPUBLI^KA I POKRAJINSKA VLA DA PRO NA [LE ZA JED NI^ KO RE [E WE ZA RAZ VOJ NU BAN KU VOJ VO DI NE

RBV ide u banku, osniva se fond za razvoj apV Vla da Sr bi je i Vla da Voj vo di ne pot pi sa le su ju ~e spo ra zum o to me da sta tus Raz voj ne ban ke Voj vo di ne bu de re {en po mo de lu pre no sa imo vi ne i oba ve za na ne ku dru gu ban ku, od no sno raz voj ni fond AP Voj vo di ne, ka `e se u za jed ni~ kom sa op {te wu dve vla de. Spo ra zu mom je, ka ko je na ve de no, pred vi |en pre nos ak ti ve i pa si ve na onu ban ku ko ja po nu di naj bo qe uslo ve za to, u skla du sa Za ko nom o pre u zi ma wu imo vi ne i oba ve za od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma Re pu bli ke Sr bi je. Re~ je o bli zu 110 mi li o na evra osi gu ra nih de po zi ta i bli zu 100 mi li o na neo si gu ra nih de po zi ta, od no sno oko 80.000 de po ne na ta. Svi de po nen ti i {te di {e Raz voj ne ban ke mo gu bi ti pot pu no spo koj ni jer je wi hov no vac, do sa da de po no van u toj fi nan sij skoj in sti tu ci ji, pot pu no si gu ran i obez be |en. Za jed ni~ kim spo ra zu mom pla ni ra no je i da se za iz nos neo si gu ra nih de po zi ta, ko ji ni je po kri ven kva li tet nom ak ti vom ban ke, u iz no su od oko 70 mi li o na evra, emi tu ju pe to go di {we ob ve zni ce, od ko jih }e AP Voj vo di na emi to va ti 78,11 od sto, a Re pu bli ka Sr bi ja pre -

o sta lih 21,89 od sto. Tim ob ve zni ca ma mo }i }e se tr go va ti na se kun dar nom tr `i {tu. Re pu bli ka Sr bi ja i AP Voj vo di na ob ve zni ce }e pre ne ti Agen ci ji za osi gu ra we de po zi ta, u ci qu

APV i 21,89 od sto RS (iden ti~ nom od no su u emi si ji ob ve zni ca) i na ko ji }e bi ti pre net deo ak ti ve (kre dit ni port fo lio prav n ih li c a i stal n a imo vi na) RBV-a.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Vla da APV, uz po dr {ku Na rod ne ban ke Sr bi je, od lu ~i le su se na taj za jed ni~ ki ko rak jer je ta me ra op ti mal na za de po nen te i sve kli jen te ban ke, naj jef ti ni ja za gra |a ne, od no sno bu xe te Sr bi je i Voj vo di ne, a ujed no omo gu }a va i pot pu nu sta bil nost fi nan sij skog tr `i {ta, sa op {ti le su dve vla de.

Spo ra zu mom je pred vi |e no osni va we, po hit nom po stup ku, raz voj nog fon da AP Voj vo di ne

wi ho vog da qeg pre no sa na iza bra nu ban ku pre u zi ma o ca. Spo ra zu mom je ta ko |e pred vi |e no osni va we, po hit nom po stup ku, raz voj nog fon da AP Voj vo di ne, u ko jem }e u~e {}e i upra vqa~ ka pra va ostva ri va ti AP Voj v o d i n a i Re p u b li k a Sr bi ja u od no su 78,11 od sto

Po kra ji na }e ini ci ra ti do no {e we za ko na o raz voj nom fon du AP Voj vo di ne po hit nom po stup ku. Tim za ko nom }e se osno va ti i ure di ti po lo `aj, na ~in fi nan si ra wa, po slo vi, upra vqa we, kon tro la ra da, nad zor i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za rad tog fon da.

Ni ko li} i Paj ti} raz go va ra li o svim {u mo vi ma Mi ro slav Va sin je iz ja vio da „ni je ta~ no da je po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} tra `io od pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da ne pot pi {e Za kon o bu xe tu”. On je re kao da je Paj ti}, kao ra zu man ~o vek, shva tio da mo ra da ko mu ni ci ra s pred sed ni kom dr `a ve, i da je ju ~e i{ao kod Ni ko li }a da raz go va ra o svim {u mo vi ma ko ji su po sto ja li u pret hod nom pe ri o du – „o bu xe tu, po {to va wu Usta va i pri me ni svih aka ta ko ji se od no se na Voj vo di nu”. – Na{ zah tev je bio da se do tak nu svi aspek ti pro ble ma i da se re {a va ju u okvi ru Usta va. To smo i do bi li – iz ja vio je Va sin, na vo de }i da su

za do voq ni uve ra va wi ma ko je su do bi li od pred sed ni ka Ni ko li }a. On je po no vio da Po kra jin ska vla da osta je pri od lu ci o pri vre me nom fi nan si ra wu Po kra ji ne dok Ustav ni sud ne od go vo ri na zah tev Po kra ji ne i ne oce ni ustav nost Za ko na o bu xe tu. – Po {to je Ustav ni sud ve} do neo ne ke od lu ke ko ji se ti ~u Voj vo di ne, a mi to po {tu je mo, tra `i mo da Ustav ni sud {to pre do ne se od lu ku o na {em zah te vu – iz ja vio je Va sin, po na vqa ju }i oce nu da je no vim za ko nom Voj vo di na iz re pu bli~ kog bu xe ta us kra }e na za de set mi li jar di di na ra i da Vla da Voj vo di ne to ne mo `e da do pu sti.

Pret h od n o je po k ra j in s ki se k re t ar za pri v re d u, za p o {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin re kao za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne da je Vla da Voj vo di ne od u sta la od do k a p i t a l i z a c i j e Raz v oj n e ban ke Voj vo di ne s no vih 150 mi l i o n a evra i pri h va t i l a pred log Vla de Sr bi je da RBV pre | e pod in g e r en c i j u ne k e dru ge ban ke. To re {e we, do dao je Va sin, pod ra zu me va da }e svi de po zi ti RBV-a bi ti osi gu ra ni, a da }e raz voj na kom po nen ta ban ke bi ti sa ~u va na na taj na ~in {to }e Po kra ji na do bi ti raz voj ni fond. Na pi ta we da li je po kra jin ska ad mi ni stra ci ja na taj na ~in pri zna la gre {ku jer je pri hva }e no re {e we ko je je mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} pred la gao od otva ra wa pri ~e o du bi o za ma RBV-a, Va sin je od go vo rio da to „ap so lut no ne zna ~i to„, ve} da su „sad stvo re ni uslo vi da se for mi ra po kra jin ski fond za raz voj„, ~i me Voj vo di na do bi ja mo gu} nost da se raz vi ja. – Kao zre li qu di se li smo, raz mi sli li i pri hva ti li to – re kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du. E. D.

Vojvo|anski DS: protivzakonito izabran predsednik op{tine [id Po k ra j in s ki od b or De m o k rat s ke stran ke za Voj vo di nu sa op {tio je ju ~e da je pre su dom Uprav nog su da po tvr |e no da

je pred sed nik op {ti ne [id Ni ko la Va si} (SNS) iza bran pro tiv za ko ni to. Po vo dom te pre su de, Po kra jin ski od bo ra

DS-a za Voj vo di nu or ga ni zo va }e da nas u No vom Sa du kon fe ren ci ju za no vi na re, na ja vio je DS.

petak7.decembar2012.

pretwe smr}u sudijama Ustavnog suda zbog zabrane „Obraza” Ustav ni sud Sr bi je do bio je do pis s pret wa ma smr }u su di ja ma tog su da i wi ho vim po ro di ca ma, ko ji je pot pi san s „Pre ki sud, The Black Hand – Apis”, na vo di se u sa op {te wu ob ja vqe nom ju ~e na saj tu su da. U pre te }em do pi su je, iz me |u osta log, na ve de no da se „na osno vu za kqu ~a ka i de kla ra ci je Svet skog sve srp skog sa ve za u od bra ni srp skih na ci o nal nih in te re sa, osu |u ju na smrt 11 su di ja Ustav nog su da zbog za bra ne or ga ni za ci je ‘Ota ~a stve ni front Obraz’, zbog, na vod no, po vre de Usta vom Sr bi je za jam ~e nih pra va od re |e nih dru {tve nih gru pa ‘Pa ra da po no sa’...”. U pret wi se ka `e da su di ja ma Ustav nog su da, „uko li ko ne po stu pe po toj pre su di, sle di da s

po ro di ca ma za go di nu da na na pu ste te ri to ri ju Sr bi je i na se le se na Ko so vu i Me to hi ji ju `no od Ibra ili im sle di iz re ~e na ka zna ka da se stek nu uslo vi”. Na kra ju do pi sa pi {e da }e su di je i wi ho ve po ro di ce po pri je mu do pi sa bi ti pra }e ni „na sva kom ko ra ku” i da „ako ne }e mi lom, ho }e si lom”, uz tvrd we „iz vr {e we tog re {e wa ne }e mo }i spre ~i ti ni srp ska voj ska i Da ~i }e va po li ci ja”, na veo je Ustav ni su du u sa op {te wu. Ustav ni sud je na po me nuo da je o pre te }em do pi su i we go voj sa dr `i ni oba ve stio nad le `ne or ga ne. Taj sud je u ju nu za bra nio de lo va we „Obra za”, na ini ci ja ti vu Re pu bli~ kog jav nog tu `i la {tva.

REKLI SU

patrijarh: SpC nije pisala pismo Pa tri jarh srp ski Iri nej tvr di da pi smo u ko jem se na pa da dr àv ni vrh zbog po li ti ke pre ma Ko so vu i Me to hi ji ni je po te klo od Si no da Srp ske pra vo slav ne cr kve. – To pi smo ni je od nas i Cr kva }e se ogra di ti od na pi sa nog i ob ja vqe nog pi sma – re kao je pa tri jarh. On je do dao da ne zna ko je autor i ko je me di ji ma po slao spor no pi smo u ko jem se u osam ta ~a ka kri ti ku je dr àv na po li ti ka pre ma Ko so vu i Me to hi ji i Cr kva na grub na ~in ogra |u je od we. Pa tri jarh je na veo da su Cr kva i on kao pa tri jarh ra ni je is ka za li svoj stav o de {a va wi ma na Ko so vu i Me to hi ji i po li ti ci ko ja se spro vo di ka da je re~ o ju `noj srp skoj po kra ji ni, a na pi ta we da li je pro tiv spro vo |e wa do go vo re nih spo ra zu ma u Bri se lu pa tri jarh je od go vo rio: – Re kao sam svoj stav ra ni je, ne bih da ga po na vqam. Ovom pri li kom ni {ta ne mo gu vi {e da ka èm. Auten ti~ nost pi sma ko je se po ja vi lo u ma ga zi nu „Ne deq nik” naj pre je u iz ja vi Ta nju gu ospo rio port pa rol SPC, vla di ka ba~ ki Iri nej.

Vrebalov: Vojvo|anin je evolutivni proces Pot pred sed nik Skup {ti ne AP Voj vo di ne Mi li voj Vre ba lov raz go va rao je ju ~e sa stu den ti ma no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta o skup {tin skim nad le `no sti ma, ak tiv no sti ma i po li ti~ koprav nom de lo va wu. Vre ba lov is ta kao je da je Voj vo di na je din stve na re gi ja, ko ja je po svo jim spe ci fi~ n o s ti m a pre p o z na t qi v a u Evro p i, iz m e | u osta log i zbog to ga {to u woj `i vi 26 na ro da i go vo ri se {est slu `be nih je zi ka, {to po kra jin ski par la ment ~i ni naj mno go je zi~ ni jim na kon EP. „Voj vo |a nin je evo lu tiv ni pro ces, a ne re vo lu ci o nar ni. Svi smo mi odne ku da do {li i sa mo je pi ta we vre me na ko li ko qu di ma tre ba da pri hva te na{ na ~in `i vo ta”, re kao je Vre ba lov i do dao da su se qu di u Voj vo di ni ve kov nim vas pi ta wem na u ~i li to le ran ci ji i me |u sob nom po {to va wu. On je do dao i da je pi ta we auto no mi je Voj vo di ne pi ta we 21. ve ka, te da su upra vo stu den ti ti ko ji }e ubu du} no sti od re |i va ti da qi tok do ga |a ja i sud bi nu re gi je.

ekonomija

petak7.decembar2012.

U OYACIMA JO[ NIJE POKRENUT POGON KOMPANIJE „MAGNA SITING”

Gas odloìo sve~ano otvarawe Pro iz vod ni po gon svet ski po zna te ko ma pa ni je „Mag na si ting„ sva ka ko je jed na od naj ve }ih in ve sti ci ja u op {ti ni Oxa ci. Pro iz vod na ha la je ve} odav no za vr {e na, kao i in fra struk tur ni objek ti, pri stup ni pu te vi, tra fo za elek tri~ nu ener gi ju, vo do vod i ka na li za ci ja, me |u tim, na à lost, gas ko ji tre ba da slu ì za za gre va we pro iz vod ne ha le ni je do ve den do objek ta, iako se ra di in ten ziv no. Sve ~a no otva ra we pro iz vod we u oxa~ kom po go nu, na ja vqe no za 5. de -

cem bar, ni je odr `a no zbog teh ni~ kog raz lo ga, po {to on ni je kom plet no teh ni~ ki opre mqen. Zbog tog pro ble ma u Oxa ci ma su bo ra vi li pred stav ni ci Vla de Voj vo di ne, „Sr bi ja ga sa„, kom pa ni je „Mag na„ kao i pred stav ni ci iz vo |a ~a ra do va fir me KE EZ. Na za jed ni~ kom sa stan ku s lo kal nom sa mo u pra vom za kqu ~e no je da je ona is pu ni la svo je oba ve ze na za do vo qa va ju }i na ~in po {to su in fra struk tur ni objek ti ko ji su do go vo re ni s wom iz gra |e ni na vre me, ali je iz o stao u~i nak po di zvo |a ~a ra do va za ga snu in sta la ci ju, fir me „Pro mon te” i we ih ko o pe ra na ta. – Na sa stan ku smo do bi li po hva lu od pred stav ni ka „Mag ne”, po {to smo u~i ni li sve {to smo do go vo ri -

li s pred stav ni ci ma te re no mi ra ne kom pa ni je – re kao nam je po mo} nik pred sed ni ce op {ti ne Oxa ci Va sil Na sto ski. – Do slov no smo is pu ni li sve obe }a no i ne ma mo raz lo ga da ose }a mo bi lo ka kvu kri vi cu zbog ne ~i jeg ne ~i we wa. Po {to se okre }e na po li ti~ ku stra nu zbog to ga {to „Sr bi ja gas„ ima za di rek to ra funk ci o ne ra SPS-a, a u lo kal noj vla sti SPS ni je vi {e u vla da ju }oj ko a li ci ji, mo gu da ka `em da ni smo sprem ni da po mi sli mo da to ima bi lo ka kve ve ze s po li ti kom. Hit no

}e bi ti odr `an sa sta nak s pred stav ni ci ma „Sr bi ja ga sa„, na ko jem }e bi ti pre ci zno od re |e no ka da }e ga sna in sta la ci ja bi ti za vr {e na i kom plet no pro ve re na. Pred stav ni ci „Mag ne„ su ne za do voq ni zbog od la ga wa da tu ma otva ra wa, ali pro iz vod wa je jo{ ra ni je or ga ni zo va na, ta ko da ne }e tr pe ti even tu al nu {te tu. Mi smo, na rav no, ta ko |e ne za do voq ni, ali ne to li ko da bi smo ne ko ga op tu `i va li zbog na me re da u~i ni ne {to lo {e. Ve ru jem da }e po gon „Mag ne” pre kra ja go di ne bi ti otvo ren. Da li su iz vo |a ~i ra do va ma lo vi {e pre ce ni li svo ju br zi nu i efi ka snost ili je po sto jao ne ki dru gi raz log, mo `da }e mo i sa zna ti. S. Miler

VESTI „Hemofarm” najboqi izvoznik Far ma ce ut ska kom pa ni ja „He mo farm” iz Vr {ca do bit nik je ovo go di {we na gra de za naj bo qeg iz vo zni ka go di ne. Na gra du do de qu je Agen ci ja za pro mo ci ju iz vo za i stra na ula ga wa (SI E PA). Na gra du u ka te go ri ji ma lih i sred wih pred u ze }a do bi la je kom pa ni ja „Go ma lajn” iz Kra gu jev ca, dok su po seb na pri zna wa u toj ka te go ri ji do bi le „Ku~ Kom pa ni” iz Kra gu jev ca, „Me teh” iz Sme de re va, „MING” iz Be o gra da, „Ter mo vent SC” iz Te me ri na i „Vi zard” iz Be o gra da. Kom pa ni ja „He mo farm” je naj ve }i iz vo znik far ma ce ut skih pro iz vo da i naj ve }i ne to iz vo znik Sr bi je za de vet me se ci ove go di ne, sa iz vo zom od 120 mi li o na evra. Kom pa ni ja pro da je go to ve pro iz vo de u 30 ze ma qa na tri kon ti nen ta, a iz voz ob u hva ta vi {e od 60 od sto we nih pri ho da.

Plate rastu nakratko Do kra ja go di ne o~e ku je se pad in du strij ske pro iz vod we u Sr bi ji, kao i rast za ra da zbog po ve }a wa pla ta u jav nom sek to ru od dva od -

sto. Me |u tim, u ja nu a ru i fe bru a ru 2013. za ra de }e opa sti, iz ja vio je sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa (IZIT) Sa {a \o go vi}. Ok to bar ska pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji iz no si la je 41.558 di na ra i to je za 3,2 od sto no mi nal no, od no sno 0,5 od sto re al no vi {e ne go me sec da na ra ni je, re kao je \o go vi} i oce nio da }e u no vem bru i de cem bru za ra de ra sti zbog po ve }a wa pla ta u jav nom sek to ru od dva od sto. U ja nu a ru i fe bru a ru 2013. do }i }e do pa da za ra da.

Nov~anice delimi~no izmewene Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) na ja vi la je da }e da nas pu sti ti u op ti caj nov ~a ni ce od 500 i 2.000 di na ra sa de li mi~ no iz me we nim obe le` ji ma. Na li cu nov ~a ni ca od 500 i 2.000 di na ra ne ma iz me na obe le` ja, a na na li~ ju je iz me we na go di na iz da wa (2012) i pot pis gu ver ne ra (Jor go van ka Ta ba ko vi}). Nov ~a ni ce od 500 di na ra }e bi ti pa ra lel no u op ti ca ju sa pret hod nim iz da wi ma te nov ~a ni ce od 2004, 2007. i 2011, a nov ~a ni ca od 2.000 di na ra bi }e u op ti ca ju pa ra lel no sa pret hod nim iz da wem te nov ~a ni ce od 2011.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,6870

113,9663

116,5875

111,3451

Australija

dolar

89,4426

91,2680

93,3672

89,1688

Kanada

dolar

86,1317

87,8895

89,9110

85,8680

Danska

kruna

14,9686

15,2741

15,6254

14,9228

Norve{ka

kruna

15,1895

15,4995

15,8560

15,1430

[vedska

kruna

12,9515

13,2158

13,5198

12,9118

[vajcarska

franak

92,2651

94,1481

96,3135

91,9827

V. Britanija

funta

137,5964

140,4045

143,6338

137,1752

SAD

dolar

85,5315

87,2770

89,2844

85,2696

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 12. 2012. godine

dnevnik

NEIZVESNA SUDBINA ZREWANINSKE „JUGOREMEDIJE”

Se privremenom upravom stigla i struja Pri prem no ro ~i {te pred Pri vred nim su dom u Zre wa ni nu, na ko jem }e se od lu ~i va ti o zah te vu Hi po Al pe-Adri ja ban ke da u zre wa nin skoj fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja” bu de otvo ren ste ~aj ni po stu pak, za ka za no je za 27. de cem bar. U me |u vre me nu, su di ja Pri vred nog su da Gor da na Ko ci} ime no va la je Ra do va na Sa vi }a iz Ki kin de za pri vre me nog ste ~aj nog uprav ni ka te far ma ce ut ske ku }e. Sa vi }ev do la zak u “Ju go re me di ju” ve} je dao efek ta jer je u fa bri ku sti gla stru ja ko ja je ne dav no is kqu ~e na zbog ne iz mi re nih oba ve za pre ma “Elek tro voj vo di ni”. O~e ku je se da bu de ukqu ~en i gas i da pro ra di gre ja we. Do 27. de cem bra pri vre me nom ste ~aj nom uprav ni ku osta je da po pi {e po tra `i va wa, du go va wa, za li he le ko va u ma ga ci ni ma i utvr di ko su wi ho vi vla sni ci, po {to su ne ki pod hi po te kom ba na ka, a dru gi u vla sni {tvu Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve. Sa vi} bi, ta ko |e, tre ba lo da pro ce ni ima li fa bri ka le ko va {an si da po no vo pro ra di. Po go ni su teh no lo {ki sa ~u va ni i uz re {a va we fi nan sij skih po te {ko }a ne bi tre ba lo da bu de pro blem po kre nu ti pro iz vod wu. A ho }e li se to i de si ti zna }e se kra jem de cem bra

jer po sto ji mo gu} nost da ve} na pri prem nom ro ~i {tu ne ko od po ve ri la ca pod ne se plan re or ga ni za ci je. To bi mo gli bi ti i sa mi rad ni ci kao ve li ki po ve ri o ci, na rav no, udru `e ni s ne kim ko ima ka pi tal.

Hi po Al pe-Adri ja ban ka je 3. de cem bra Pri vred nom su du pod ne la zah tev za po kre ta we ste ~a ja u “Ju go re me di ji”. Ta kom pa ni ja je kra jem apri la pro {le go di ne s tom ban kom sklo pi la ugo vor o re struk tu ri ra wu kre di ta, ali po {to se na {la u te {kim po slov nim pro ble -

mi ma, ko ji se ogle da ju i u blo ka di ra ~u na od bli zu 700 mi li o na di na ra, “Ju go re me di ja” ni je mo gla is pu wa va ti svo je oba ve ze. Ina ~e, da bi se osi gu ra la pu na ot pla ta iz no sa du go va ne glav ni ce, ka ma te i svih dru gih tro {ko va, ugo vo rom ko ji je u ime “Ju go re me di je” pot pi sao ta da {wi v. d. di rek to ra Zdrav ko De u ri} us po sta vqe no je za lo `no pra vo u ko rist ban ke nad po kret nom i ne po kret nom imo vi nom fa bri ke. „Kre di te smo po di gli za sa na ci ju pro iz vod nih po go na, kao i za pod sti caj raz vo ja i uskla |i va we pro iz vod we s am bi jen tal nim uslo vi ma, za ko nom pro pi sa nim od Mi ni star stva zdra vqa. ’Ju go re me di ja’ se za kre dit obra ti la pri vat noj ban ci ko ja je iza {la u su sret fa bri ci po vr lo ne po voq nim i ko mer ci jal nim uslo vi ma jer dr à va, ko ja je vla snik 42 od sto ka pi ta la ’Ju go re me di je’, ni je hte la da po dr ì na sto ja wa ak ci o na ra za ula ga we u fa bri ku”, sa op {ti li su iz te far ma ce ut ske ku }e, i do da li da su na kon za vr {e ne sa na ci je “vla sti ra znim pri ti sci ma, na si qem kao i sma we wem ce ne le ko va, do ve le ’Ju go re me di ju’ u si tu a ci ju da vi {e ne mo è da is pla }u je kre di te i oba ve ze pre ma po ve ri o ci ma”. @. Balaban

DANAS U RUSIJI, ZA DVE NEDEQE I U SRBIJI

Po~iwe izgradwa „Ju`nog toka” Iz grad wa ma gi stral nog ga so vo da „Ju `ni tok” da nas bi tre ba lo da po~ ne u Ru si ji, u Kra sno dar skom kra ju. Na taj na ~in }e, po sle vi {e go di na pre go va ra wa i utvr |i va wa tra se, za po ~e ti re a li za ci ja tog pro jek ta ko ji }e gas iz Ru si je do pre ma ti ka Ju `noj i Cen tral noj Evro pi. Ga so vod „Ju `ni tok” }e iz Ru si je, is pod po vr {i ne Cr nog mo ra, sti za ti do bu gar ske lu ke Var na, a po tom pre ko te ri to ri je Sr bi je do ze ma qa Evrop ske uni je. O~e ku je se da }e iz grad wa „Ju `nog to ka” ko {ta ti oko 16 mi li jar di evra, da }e gas po te }i 2015. go di ne, a da }e uku pan ka pa ci tet ga so vo da, od oko 63 mi li jar de kub nih me ta ra pri rod nog ga sa, bi ti ostva ren 2017. go di ne. Osim iz grad we tog ga so vo da, pla ni ra se iz grad wa kra ko va ka Ma ke do ni ji, Hr vat skoj, Bo sni i Her ce go vi ni. Sr bi ja }e se ovom pro jek tu, ka ko je ne dav no iz ja vio ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}, pri kqu ~i ti prak ti~ no od mah po sle po ~et ka iz grad we ga so vo da „Ju `ni tok” po la ga wem ce vi u Cr no mo re u Ru si ji. Na i me, ka ko je na ja vio, pla ni ra no je da iz grad wa de o ni ce ga so vo da u na {oj ze mqi po~ ne 20. de cem bra, ra do vi ma na iz grad wi kom pre sor ske sta ni ce u Ba~ kom Do brom Po qu. Iz grad wa i pro la zak ovog va `nog ener get skog objek ta kroz te ri to ri ju na {e ze mqe iz u ze te no su

zna ~aj ni za Sr bi ju. Pre sve ga, Sr bi ja }e ste }i da le ko po voq ni ju po zi ci ju na ener get skoj ma pi Evro pe, {to je zna ~aj no i sa sta no vi {ta ener ge ti ke i pri vre de, ali i u mno gim dru gim seg men ti ma, a ga so vod }e do pri ne ti sma we wu za vi sno sti na {e ze mqe pri uvo zu ga sa, po {to sa da gas iz Ru si je u na {u ze mqu sti -

`e sa mo iz jed nog prav ca, iz Ma |ar ske. Uz to, bi }e obez be |en i pri hod od tran zit nih tak si, ko ji se pro ce wu je na oko 200 mi li o na evra, a o~e ku je se i po zi ti van uti caj na pri vre du ze mqe jer bi na iz grad wi tre ba lo bi da bu de an ga `i va no oko 4.000 qu di, dok bi, na kon za vr {et ka tog po sla, stal no za po sle we na -

Bez krize Iz grad wom ga so vo da „Ju `ni tok” Sr bi ja do bi ja no vi pra vac snab de va wa, {to }e po zi tiv no uti ca ti na we go vu sta bil nost i re dov nost. Si gur no je da je gra |a ni ma Sr bi je jo{ uvek u se }a wu ja nu ar 2009. go di ne, ka da je zbog ru sko-ukra jin skog spo ra, pre sta la is po ru ka ru skog ga sa ka Evro pi, {to je Sr bi ju, do ko je gas sti `e iz Ma |ar ske, osta vi lo bez tog ener gen ta. Uz po sto ja we „Ju `nog to ka”, ta kav sce na rio se ne bi mo gao po no vi ti.

{lo oko po lo vi na. Svo je me sto u ovom po slu na }i }e i do ma }e fir me, a ta mo gde }e to bi ti mo gu }e, bi }e an ga ò va na do ma }a ope ra ti va. Ti me bi do ma }e fir me u bu du} no sti, za hva qu ju }i re fe ren ca ma ko je bu du ste kle pri an ga `ma nu u tom po slu, otvo ri le se bi vra ta i za dru ge po slo ve. No si lac pro jek ta iz grad we „Ju `nog to ka” kroz Sr bi ju je ru skosrp sko pred u ze }e „Ju `ni tok Sr bi ja”, u ko jem „Ga sprom” ima 51 od sto ka pi ta la, a JP „Sr bi ja gas” 49 od sto. Mi ni star ka ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ra ni je ove sed mi ce da }e Za kon o Ju `nom to ku bi ti usvo jen do kra ja go di ne i da iz grad wa tog ga so vo da u Sr bi ji tre ba da po~ ne u de cem bru. Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Ga sprom Tran sgas Kra sno dar” Igor Tka ~en ko je iz ja vio da }e kom pre sor ska sta ni ca „Ru ska ja” u ne po sred noj bli zi ni Cr nog mo ra bi ti naj ve }a na sve tu i da }e uku pan obim ga sa ko ji }e se tran spor to va ti do sti }i 63 mi li jar de kub nih me ta ra go di {we, {to je 10 od sto ukup ne tra `we ga sa u Evro pi. U iz grad wu „Ju `nog to ka”, ko ji }e tran spor to va ti ru ski gas u Evro pu po dnu Cr nog mo ra, bi }e ulo è no oko 15,82 mi li jar de do la ra, pre ne la je agen ci ja Itar-Tas. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (486,96 1,05)

Sava Kova~evi}, Vrbas

40,01

3.370

43.810

@itopromet - mlin, Senta

39,47

7.950

79.500

AIK banka, Ni{

2,10

1.602

1.083.356

Frikom, Beograd

20,00

7.632

61.056

NIS, Novi Sad

0,42

723

11.698.331

Soja protein, Be~ej

10,02

604

1.241.104

Imlek, Beograd

-2,81

3.110

466.500

9,34 Promena

3.500 Cena

192.252 Promet

Komercijalna banka, Beograd

4,61

1.112

26.676

Energoprojekt holding, Beograd

-17,43

180

29.160

0,70

578

419.914

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Jubmes banka, Beograd

-4,12

8.051

4.105.948

-1,63

423

333.964

Soja protein, Be~ej

Dunav osigurawe, Beograd

-3,23

688

9.815

10,02

604

1.241.104

Jubmes banka, Beograd

-4,12

8.051

4.105.948

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,67

1.653

578.380

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.103

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,98

4.551

682.605

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

79.500

297.150

Veterinarski zavod, Subotica

-1,28

542

289.420

Tigar, Pirot

2,84

181

7.600

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom Prvi partizan Emo, U`ice

Telefonija, Beograd Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Neoplanta, Novi Sad

-2,99

195

975

-2,81 Promena

3.110 Cena

466.500 Promet

0,42

723

11.698.331

10,02

604

1.241.104

2,25

409

Veterinarski zavod, Subotica

-1,28

542

289.420

Mlekara, Subotica

-0,44

1.350

270.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

MI NI STAR STVO PO QO PRI VRE DE NA PRA VI LO RAD NU GRU PU ZA AFLA TOK SIN

Jo{ ~e ka mo isti nu o za ra è nom ku ku ru zu Ako ne bu de po onoj, do bro nam po zna toj – kad ne }e{ da re {i{ pro blem, osnuj rad nu gru pu, mo g li bi s mo u do g led n o vre me ipak do bi ti pre ci zni je in for ma ci je i o ko li ~i ni ku ku ru za za ra è nog afla tok si nom, i o {te ta ma ko je }e mo zbog to ga ima ti. Mi ni star stvo po qo pri vre de, na i me, for mi ra lo je rad nu gru pu ko ja }e utvr di ti ste pen za ra è no sti ovo g o d i { weg ro d a ku k u r u z a afla t ok s i n om, a jav n ost }e sle d e } e ne d e q e bi t i oba v e {te na o re zul ta ti ma is pi ti va wa. Mi ni star stvo to ni je sa op {ti lo, iako se o~e ki va lo da ko na~ no da ne ku su vi slu in for ma ci ju o slu ~a ju ku ku ruz, ve} je to no vi na ri ma ju ~e ka zao dr àv ni se kre tar u tom mi ni star stvu De jan Kr wa ji}, u pa u-

Le ga li za ci ja ni je u skla du sa Usta vom Ustav ni sud Sr bi je oce nio je ju ~e da na ~in na ko ji je ure |en po stu pak le ga li za ci je obje ka ta Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi, ni je u sa gla sno sti sa Usta vom i za ko no dav cu osta vio rok od {est me se ci da is pra vi ospo re ne za kon ske od red be. Istom od lu kom Ustav ni sud je od ba cio zah tev za ob u sta vu iz vr {e wa po je di na~ nih aka ta i rad wi pred u ze tih na osno vu ospo re nih od re da ba Za ko na, na vo di se u sa op {te wu sa da na {we sed ni ce, ko je je ob ja vqe no na saj tu su da.

U sa op {te wu je pre ci zi ra no da je Ustav ni sud za u zeo stav da in sti tut le ga li za ci je, sam po se bi, ni je u su prot no sti sa Usta vom, ali da je oce nio da na ~in na ko ji je Za ko nom ure |e na le ga li za ci ja ni je usta van. Ustav ni sud je od lo `io ob ja vqi va we te od lu ke u „Slu `be nom gla sni ku Re pu bli ke Sr bi je” za {est me se ci od da na we nog do no {e wa, ka ko bi za ko no dav cu pru `io mo gu} nost da u tom ro ku po stu pak le ga li za ci je ure di na na ~in ko ji }e bi ti sa gla san Usta vu.

Din ki}: 2013. pre lom na go di na

Glu vi te le fo ni u mi ni star stvu – Pred u ze }e za kon tro lu kva li te ta, ko je je utvr di lo pri su stvo afla tok si na, bi lo je du `no da naj pre oba ve sti mi ni star stvo o to me, da bi dr à va pred u ze la od go va ra ju }e ko ra ke, a ne da pu tem me di ja pla si ra tu in for ma ci ju, pri tom me wa ju }i ste pen za ra è no sti – ka zao je De jan Kr wa ji}. Me |u tim, u ì tar skim udru è wi ma i tr go va~ kim fir ma ma tvr de da su o za ra è nom ku ku ru zu jo{ pre me sec da na oba ve {te ni i mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} i we go vi sa rad ni ci, ali, o~i to sve do sa da ni {ta ni su pod u ze li. zi kon f e r en c i j e po s ve } e n oj sviw skoj ku gi. On je is ta kao da }e bi ti kon tro li san ve o ma ve li ki broj uzo ra ka, ka ko iz dr àv nih skla di {ta, ta ko i od svih ve li kih pro iz vo |a ~a, a van red ni mo ni tor nig }e bi ti fi nan si ran iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je. – Svi oni kod ko jih je usta no vqe na po ve }a na kon cen tra ci ja

petak7.decembar2012.

afla tok si na mo ra }e da spro ve du od re |e ne me re, a dr `a va }e vr lo ri go ro zno da iza |e na kraj sa svi ma oni ma ko ji su ugro zi li bez bed nost sta nov ni {tva – re kao je Kr wa ji} i po no vio da su, po no vom Za ko nu o bez bed no sti hra ne, sa mi pro iz vo |a ~i od go vor ni za bez bed nost pro iz vo da i du `ni da sa mi {a qu uzor ke la bo ra to ri ja ma, a ne da ~e ka ju da

kod wih do |e dr àv ni in spek tor. Po sled wih ne ko li ko da na ob ja vqe ni su kon tra dik tor ni po da ci o to me da je ple sni ma za hva }e no od 30 do ~ak 70 pro ce na ta ku ku ru za. Kon trol na ku }a SGS, ko ja je pro {le ne de qe ob ja vi la in for ma ci ju da je za ra è no 70 od sto ro da ku ku ru za u Sr bi ji, a po tom zna ~aj no uma wi la taj pro ce nat, ju ~e je sa op {ti la da se ku ku ruz mo è ne sme ta no iz vo zi ti. „SGS Sr bi ja” je ob na ro do va la da }e ku ku ruz kon tro li sa ti bes plat no, to jest da je sprem na da oba vi kon tro lu i iz da ser ti fi ka te bez na kna de i usme ri iz vo zni ke na kup ce ko ji }e si gur no ku pi ti ta kav ku ku ruz. „Kom pa ni ja SGS sma tra da su iz vo zni ci upo zna ti sa ~i we ni c om da zbog si t u a c i j e na

svet s kom tr ` i { tu ku k u r u z a mo gu la ko pla si ra ti ro bu, pod uslo vom is pu wa va wa ugo vo re nih zah te va s aspek ta pa ra me ta ra kva li te ta i zdrav stve ne is prav no sti (afla tok sin do 20 ppb„, sa op {ti lo je to pred u ze }e. Da qe, kom pa ni ja na vo di da „u slu ~ a j u da po m e n u t ih 200.000 to na ko ji po re ~i ma pred stav ni ka Udru è wa ì ta Sr bi je, ne mo gu da se iz ve zu zbog te iz ja ve, a za do vo qa va ju te uslo ve, SGS je spre man da oba vi kon tro lu ku ku ru za bes plat no„ . Po me ni mo, di rek tor „@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi} iz ja vio je da }e mo zbog iz vo za uma we nog 200.000 to na, s ob zi rom na to da to na te ì ta ri ce ko {ta oko 230 evra, ima ti {te tu od 46 mi li o na evra. S. Glu {~e vi}

Mi n i s tar pri v re d e Mla |an Din ki} iz ja vio je da }e 2013. bi ti pre lom na za srp sku eko no mi ju i da }e iz voz po ra sti za naj ma we 25 od sto u po r e | e w u sa ovom go d i n om. Din ki} je, na do de li na gra da za naj bo qeg iz vo zni ka go di ne, is ta kao da }e se taj pre lom sa sto ja ti od dve stav ke du plo ni `eg bu xet skog de fi ci ta i sta bi li za ci je jav nih fi nan si ja kao i na glog ra sta iz vo za. On je re kao da }e iz voz u ovoj go d i n i ima t i skro m an rast, da }e do sti }i 8,6 mi li jar di evra, a pro ce wu je se da }e u na red noj go di ni ra sti naj ma we 25 od sto i iz no si ti oko 11 mi li jar di evra. Pre ma re ~i ma Din ki }a, rast iz vo za u 2013. bi }e u naj ve }oj me ri za sno van na ra stu iz vo za iz auto m o b li s ke in d u s tri j e u Kra gu jev cu od naj ma we 1,5 mi -

li jar di evra, kao i eks por ta iz Ra fi ne ri ja naf te u Pan ~e vu, u vred no sti od 600 do 800 mi li o na evra.

dru[tvo

petak7.decembar2012.

SRBIJA MORA UREDITI DUGOTRAJNU NEGU BESPOMO]NIMA

Po mo} mo `e da pla ti sa mo tri od sto sta rih U Sr bi ji se ma lo ra di na si ste mu du go traj ne ne ge, i to je ne {to {to na red nih go di na mo ra da bu de ure |e no da bi se is po {to va li evrop ski pro pi si i prak sa. Na ne dav noj ra di o ni ci o du go traj noj ne zi, ko ju je or ga ni zo va la Kan ce la ri ja Evrop ske ko mi si je u Sr bi ji u sa rad wi s Ti mom Vla de Sr bi je za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva, raz go va ra lo se o du go traj noj ne zi u EU, o mo de lu fi nan si ra wa, kri te ri ju mi ma i pro ce ni po tre be pru `a wa uslu ga. To je po treb no da bi pred stav ni ci

sa mo de vet od sto wih ko ri sti ne ko od pra va, i to naj ~e {}e do da tak za po mo} i ne gu. Me |u tim, pri re {a va wu sva ko dnev nih pro ble ma sta ri se do mi nant no osla wa ju na po ro di cu, bez ob zi ra na to da li ì ve s wom ili ne, pa za tim na ro |a ke, kom {i je, pri ja te qe, dok pla }e nu po mo} an ga ù je sve ga tri od sto. Pla }e nu po mo} bi an ga ò va li mno gi sta ri ko ji ma je po treb n a du g o t raj n a ne g a, ali oni za to jed no stav no ne ma ju pa ra. Jer, sta ri u Sr bi ji ko ji ma tre ba ne ga da nas se su sre }u

dnevnik

INICIJATIVA REGIONALNE LEKARSKE KOMORE VOJVODINE

Opo zva ti di rek tor ku Le kar ske ko mo re Sr bi je Skup {ti na Re gi o nal ne le kar ske ko mo re ko mo re Voj vo di ne i we ni or ga ni i te la sve to ozbiq no po re me }en i ugro èn, pre du zme sve Voj vo di ne do ne la je od lu ku o po kre ta wu ini - vre me su u vi {e na vra ta upo zo ra va li i oba ve - po treb ne me re. One ukqu ~u ju nad zor nad za ko ci ja ti ve za opo ziv di rek tor ke Le kar ske ko - {ta va li ce lo kup nu stru~ nu jav nost, s Mi ni - ni to {}u i svr sis hod no sti ra da LKS-a i pro mo re Sr bi je prim. dr Ta tja ne Ra do sa vqe vi}, star stvom zdra vqa na ~e lu, o zlo u po tre ba ma i me nu Za ko na o ko mo ra ma zdrav stve nih rad ni kao li ca od go vor nog za za ko ni tost aka ta i ne u stav nim, ne za ko ni tim i pro tiv sta tu tar - ka po hit nom po stup ku, u skla du s pred lo gom ra da LKS-a. U obra zlo è wu ta kve od lu ke Re - nim ak tiv no sti ma or ga na i te la LKS-a. ko ji je pod ne la Re gi o nal na ko mo ra. gi o nal na le kar ska ko mo ra Voj vo Ina ~e, ta ko mo ra po dr à va di ne na vo di da je od lu kom svo jih sta v o v e ko l e g a iz Udru ` e w a Ka k o ka ` u u Re g i o n al n oj le k ar s koj ko m o r i or ga na 2006. go di ne une la sva svo ja pri vat nih le ka ra Sr bi je u sve Voj vodi ne, ape lu je se na Mi ni star stvo zdra vqa da sred stva, pro stor, ~lan stvo i mu, sem u de lu ko ji se od no si na prav ni su bjek ti vi tet u LKS i na - u ci qu spre ~a va wa da qih zlo u po tre ba i omo gu }a va wa uki da we Ko mo re. Na i me, Udru sta vi la rad kao re gi o nal na ko mo è we pri vat nih le ka ra Sr bi je za ko ni tog i ne sme ta nog ra da LKS pre du zme ra, s na me rom i è qom da ko mo ra tra ì da se LKS uki ne i da se sve po treb ne me re le ka ra Sr bi je, na kon 60 go di na, vo |e we re gi stra le ka ra pre ve stek ne ugled i auto ri tet pre ma de na Srp sko le kar sko dru {tvo, stru ci i jav no sti. Ka ko ka ù u Re gi o nal noj le kar skoj ko mo ri kao {to je slu ~aj u mno gim ze mqa ma u sve U po sled we dve go di ne, Re gi o nal na le kar - Voj vo di ne, ape lu je se na Mi ni star stvo zdra - tu, a da Mi ni star stvo zdra vqa s nad le ska ko mo ra Voj vo di ne oba vqa Za ko nom o ko - vqa da, u okvi ru svo jih nad le `no sti, a u ci qu `nim in sti tu ci ja ma Mi ni star stva fi mo ra ma po ve re ne i osta le po slo ve u ve o ma spre ~a va wa da qih zlo u po tre ba i omo gu }a va - nan si ja oba vi i fi nan sij sku in spek ci ju ote à nim uslo vi ma zbog si ste mat skog ome ta - wa za ko ni tog i ne sme ta nog ra da LKS-a, re gi - LKS-a uz oba ve znu sme nu ne le gal no iza wa i pro tiv za ko ni tog su à va wa nad le `no sti o nal nih ko mo ra u we nom sa sta vu, ali i dru gih bra ne di rek tor ke Ta tja ne Ra do sa vqe vi}. od LKS-a. Skup {ti na Re gi o nal ne le kar ske ko mo ra zdrav stve nih rad ni ka ~i ji je rad J. Barbuzan

MEDIJI KAO BAROMETAR

Ta blo id no dru {tvo Nema novca ni za pelene Zdrav stve nim osi gu ra wem u Sr bi ji ni je ob u hva }e na bes plat na du go traj na ne ga ako wen ciq ni su le ~e we i re ha bi li ta ci ja. To zna ~i da svi sta ri ko ji su vi {e me se ci ili go di na ne po kret ni mo ra ju ima ti no vac za ku po vi nu pe le na, ko je su im ~e sto neo p hod ne, a ma li je pro ce nat wih ko ji to za i sta i mo gu. Pret hod nim za kon skim pro pi si ma pe le ne za sta re i ne po kret ne su bi le bes plat ne, ali je na kon iz me na pra vi la od lu ~e no da du go traj na ne ga ni je ob u hva }e na zdrav stve nim osi gu ra wem jer se ubra ja u uslu ge za ko je se sma tra da ni su me di cin ski neo p hod ne. Bi li osi gu ra ni ili ne, svi ko ri sni ci mo ra ju da pla te u ce lo sti sve ono {to im je neo p hod no pod sta re da ne ka ko bi ima li pri sto jan ì vot. na {ih zdrav stve nih i so ci jal nih or ga ni za ci ja, kao i or ga ni z a c i j e ci v il n og dru { tva, zna li {ta im va qa ~i ni ti da bi svim gra |a ni ma Sr bi je ko ji do |u u si tu a ci ju da im je po treb na, ne gu i do bi li na na ~in do sto jan ~o ve ka. Na po seb nu po tre bu ure |a wa obla s ti du g o t raj n e ne g e kod sta ri je po pu la ci je uka za la je pred stav ni ca Udru è wa “Ama ti”, ko ja je is ta kla da je naj v e } i broj sta r i j ih oso b a funk c i o n al n o spo s o b an da ì vi u svo joj ku }i ili sta nu, kao i da sva ka ~e tvr ta sta ri ja oso ba od 70 go di na ima po tre bu za ne kom uslu gom za sva ko dnev n o funk c i o n i s a w e, dok

s bor bom pro tiv si ro ma {tva, ku p o v i n om le k o v a, tro { ko vima za le ka ra, ne do stat kom po dr {ke po ro di ce, ne do stat kom bes plat nih ser vi sa u lo kal noj sa mo u pra vi za po mo} ne mo} ni ma... Ono {to dr ` a v a si g ur n o mo ra da ura di ako `e li da se pri kqu ~i evrop skoj po ro di ci je ste da osi gu ra do bar pri stup zdrav s tve n oj ne z i, kva l i t et ne g e, mno g o bo q e so c i j al n e uslu ge i odr `i vost fi nan si ra wa du go traj ne ne ge. Tim pre {to se pro ce wu je da }e sta nov ni {tvo bi ti sve sta ri je i da }e po tre ba za du go traj nom po mo }i ra sti iz go di ne u go dinu. Q. Male{evi}

VESTI Ban ka ma ti~ nih }e li ja 2013. Ugo vor o iz grad wi jav ne ban ke kr vi iz pup ~a ni ka pot pi san je u In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu maj ke i de te ta Sr bi je „Dr Vu kan ^u pi}„, ta ko da se mo `e o~e ki va ti da }e Sr bi ja do bi ti jav nu i po ro di~ nu ban ku ma t i~ n ih }e l i j a kra j em 2013. go di ne. Na taj na ~in }e svi ko ji ma je po treb no le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma mo }i bes plat no da do bi ju od go va ra ju }i uzo rak ako on po sto ji u bi lo ko joj svet skoj jav noj ban ci ma ti~ nih }e li ja. Da va la {tvo funk ci o ni {e na istom prin ci pu kao i do bro voq no da va we kr vi, od no sno ro di te qi do ni ra ju krv iz pup ~a ni ka no vo ro |en ~e ta i ni ka da ne pi ta ju ko je do bio te }e li je. No vi obje kat, ko ji bi tre ba lo da bu de iz gra |en u sklo pu In sti tu ta za maj ku i de te, mo ra }e da za do vo qi sve pro pi sa ne svet ske stan dar de za ban ke ma ti~ nih }e li ja, a u woj }e mo }i da se sa ~u va oko 10.000 uzo ra ka.

Ni ko li} uru ~io Sre tew sko or de we Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} uru ~io je Sre tew ski or den dru gog ste pe na ar hi man dri tu SPC Jo va nu Ra do sa vqe vi }u, ùp ni ku oxa~ kom i ar hi pre zbi te ru po du nav skom Ka to li~ ke cr kve Ja ko bu Pfaj fe ru, bi sku pu Re for mat ske hri {}an ske cr kve I{tva nu ê te - Se me {i ju i pred sed ni ku Sa ve za je vrej skih op {ti na Aci Sin ge ru. Or de we za za slu ge i li~ ni do pri nos u raz vo ju me |u kon fe si o- nal ne sa rad we i ver ske to le ran ci je uru ~e no je na sve ~a noj ce re mo ni ji u Pred sed ni {tvu Sr bi je, a Ni ko li} je pre to ga, u Islam skoj za jed ni ci u Be o gra du, uru ~io Sre tew ski or den i po ~a snom re i su-uule mi IZS Ham di ji Ju suf spa hi }u. Ni ko li} je na sve ~a no sti u Pred sed ni {tvu, ko ja je po ~e la iz vo |e wem srp ske him ne, is ta kao da se qu di de le na do bre ili lo {e i da „}e nas ve ra i man ti ja ubu du }e spa ja ti, jer svi ima mo isti ciq da ì vi mo ~a sno u na {oj ze mqi”.

Ka kvo nam je dru {tvo, ta kvi su i me di ji u Sr bi ji, oce ni li su u~e sni ci de ba te „Kad ka è te me di ji: pro pa gan da ili in for mi sa we”, uz oce nu da se po vla |i va wem neo bra zo va noj pu bli ci uru {a va kva li tet me dij skog sa dr à ja i ta blo i di zu je me dij ska sce na. – Mi smo, ~i ni se, ne ka kvo ta blo id no dru {tvo, ne sa mo zbog po sto ja wa ta blo i da, pro sto smo ta kvi. Naj ti ra `ni je no vi ne u Sr bi ji su ta blo i di, ozbiq no {ti vo se ne pro da je – iz ja vio je glav ni ured nik ma ga zi na “Sta tus” Sla vi {a Le ki}, ko ji ka è da je u po gle du vla sni {tva nad me di ji ma si tu a ci ja apo ka lip ti~ na. Di r ek t or Me d ij s ke do k u men t a c i j e “Ebart” Ve l i m ir ]ur gus Ka zi mir je uka zao na to da me di ji u Sr bi ji de le sud -

bi nu dru {tva. Ta sud bi na je, ka ko je iz ja vio, do sta te {ka, mut na, u woj ne ma uza jam nog po ve re wa i qu di se bo re za osnov nu eg zi sten ci ju, {to je sud bi na i qu di ko ji ra de u me -

@IVOT PREISTORIJSKIH ZEMQORADNIKA U PODUNAVQU

Go spo da ri gli ne i ì ta U sa lo nu Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu u sre du, 12. de cem bra, u 19 ~a so va, bi }e otvo re na ar he o lo {ka iz lo `ba pod na zi vom “Go spo da ri gli ne i ì ta”, autor ke Ma ri je Jo va no vi}, ar he o lo ga – mu zej skog sa vet ni ka Mu ze ja Voj vo di ne u No vom Sa du. Iz lo `ba pred sta vqa pro je kat gru pe stru~ wa ka Mu ze ja Voj vo di ne ko ja je po ku {a la da do ~a ra deo ì vo ta pre i sto rij skih ze mqo rad ni ka u Po du na vqu. S ob zi rom na to da se wi ho vi tra go vi – sta ni {ta, ne kro po le, kult na me sta i po kret ni ar he o lo {ki ma te ri jal, kao i ret ki ar te fak ti, na la ze svu da oko nas, iz lo `ba ima za ciq da oì vi de lo ve te bo ga te kul tur ne ba {ti ne. Na iz lo `bi }e bi ti pred sta vqen i deo vin ~an skog na se qa s Go mo la ve, neo lit skog na s e q a u Po d u n a v qu, ko j e pri p a d a 5. mi l e n i j u m u pre Hri sta. Sa stav ni deo iz lo `be pred sta v qa re k on s truk c i j a vin -

~an skog na se qa, ode }e, na ki ta od ke ra mi ke i me ta la, kao i broj ne fi gu ri ne na ko ji ma je sa ~ u v a n o ume } e pre i s to r ij skih qu di. Po seb nu ino va ci ju ~i ni re kon stru i sa na ode }a iz pe ri o da vin ~an ske kul tu re i bron za nog do ba. Uz stru~ nu po mo} ko sti mo gra fa i di zaj ne ra, re k on s tru i s a n e su bo g a t o ukra {e ne ha qi ne neo lit skih è na, kao i ras ko {ne ha qi ne è na iz bron za nog do ba. Iz lo `ba ob u hva ta ne ko li ko seg me na ta – ì vot pre i sto rij skih ze mqo rad ni ka u Po du na vqu, ode va we od neo li ta do mla |eg gvo zde nog do ba na tlu Voj vo di ne, raz me nu i tr go vi nu u pre i s to r i j i, voj v o | an s ku pre i sto ri ju u je se wim ni jan sama, te go ve od astra ga la za tka~ k i raz b oj i an t ro p o morfnu pla sti ku s pred sta vom ode }e. Iz l o ` ba }e u Na r od n om muze ju u Zre wa ni nu bi ti otvorena do 31. ja nu a ra 2013. go dine. @. B.

di ji ma. On oce wu je da zbog to ga me di ji ne bo gu bi ti oslo nac, ka kav bi smo o~e ki va li za raz voj de mo kra ti je, vla da vi ne pra va i nor mal nog i pri stoj nog dru {tva. Po we go vim re -

~i ma, po gre {no bi bi lo sma tra ti da su no vi na ri ne ka vr sta avan gar de dru {tva i da ga mo gu sa mi me wa ti. Do cent Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Si ni {a Atla gi} pre do ~a va da je naj ve }i pro blem me di ja Sr bi je ne mo gu} nost eko nom ske sa mo o dr ì vo sti i oda tle pro is ti ~u svi dru gi pro ble mi. Po we go voj oce ni, jo{ je dan pro blem sa vre me nog sve ta, a u Sr bi ji ba{ iz ra èn, je ve o ma ve li ki upliv pi-ar agen ci ja u po li ti~ ki ì vot uop {te. – Od nos pi-ar sek to ra i no vi na ra je od nos me |u za vi sno sti, u pro te klom pe ri o du na ru {en na {te tu no vi na ra jer oni, bu kval no, do va `nih igra ~a u po li ti~ kom ì vo tu do la ze pre ko pi-ar ti mo va – pre do ~io je Atla gi}.

SPORAZUM O SARADWI FILOZOFSKOG FAKULTETA UNS-a I BRITANSKOG SAVETA

Kem briy is pit i u Cen tru za je zi ke FF Spo ra zum o sa rad wi Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du i Bri tan skog sa ve ta, ko ji su ju ~e na tom fa kul te tu pot pi sa li we go va de kan ka prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{ i di rek tor Bri tan skog sa ve ta u Sr bi ji To ni O’Bra jen, ute me qio je mno go broj ne po zi tiv ne pro me ne i pre sve ga oja ~ao in ter na ci o na li za ci ju de lat no sti Fa kul te ta i da qe po di za we ni voa kva li te ta ra da, po seb no u we go vom Cen tru za je zi ke. Zna ~aj ovog spo ra zu ma je, pre sve ga, u to me {to }e pr vi put bi ti omo gu }e no po la ga we Kejm brix is pi ta u Cen tru za je zi ke Fi lo zof skog fa kul te ta, Bri tan ski sa vet }e FF-u pru `i ti stru~ ne sa ve te o re for mi na sta ve en gle skog je zi ka u skla du s naj sa vre me ni jim evrop skim me to da ma... – Us po sta vqa we sa rad we s Bri tan skim sa ve tom zna ~a jan je ko rak u ostva ri va wu in ter -

na ci o na li za ci je Fa kul te ta i Uni ver zi te ta, ko ju pod ra zu me va bo low ski si stem vi so kog obra zo va wa i evrop ski stan dar di ko ji ma te ì mo – ka è za „Dnev nik” de kan ka @i van ~e vi}-Ske ru{. – Ta ko |e, na me ra va mo da po dig ne mo ni vo aka dem skog obra zo va wa u obla sti en gle skog je zi ka i kul tu re, po seb no na dok tor skim stu di ja ma, i to ka ko pre da va ~a, ta ko i stu de na ta. Ta ko }e mo omo gu }i ti, re ci mo, da u Cen tru za je zi ke dr ì mo i spe ci ja li zo va ne kur se ve po slov nog en le skog je zi ka pa }e stru~ wa ci raz li ~i tih pro fi la mo }i da usa vr {a va ju svo je zna we en gle skog u obla sti me di ci ne, eko no mi je i dr. Sa rad wa }e bi ti po seb no za ni mqi va za sve ko ji è le da stu di ra ju i Ve li koj Bri ta ni ji jer }e Bri tan ski sa vet jed nom go di {we ov de or ga ni zo va ti otvo re ni dan, od no s no pre z en t a c i j u ta k vih mo gu} no sti. V. êki}

U ^OKANSKOM DNEVNOM CENTRU „DELIMO OSMEHE”

Pen zi o ner ke ob ra do va le de cu za Mi ku la{

Pen zi o ner ke ^o ke u Dnev nom cen tru „De li mo osme he”

@e ne iz Udru è wa pen zi o ne ra ô ke, po vo dom ka to li~ kog pra zni ka Mi ku la {a, po klo ni le su ju ~e de ci s po seb nim po tre ba ma iz Dnev nog cen tra u ô ki „De li mo osme he” {a lo ve ko je su sa me is ple le i pa ke ti }e sa slat ki {i ma. De ca iz Dnev nog cen tra „De li mo osme he” i vr ti }a „Du ga” re van {i ra la su se da ro dav ci ma

pri god nim pro gra mom. Pen zi o ner ka Ma ri ja Cen der ka è da su, i po red ni skih pen zi ja, è ne od lu ~i le da ob ra du ju ma li {a ne skrom nim po klo ni ma na dan kojem se sva de ca ra du ju, a ujed no da pod se te sve u okru è wu na to da po sve te pa `wu Dnev nom cen tru u ko jem se zbri wa va ju de ca s po seb nim po tre ba ma. M. Mitrovi}

Ve ~e Skr ja bi na

Ku le no vi} u Mu zi~ koj {ko li

U sve~anoj sali Muzi~ke {kole „Isidor Baji}” danas u 12.30 sati bi}e uprili~en susret s kompozitorom Vu kom Ku le no vi }em. Ovaj svetski poznati kompozitor izve{}e svoji novu kompoziciju „Druga sonata za klavir”. Q. Na.

Kad pad ne sneg, mo ra se ~i sti ti Komunalna policija i komunalna inspekcija danas }e odvojeno da obilaze gra|ane i preduzetnike, u nameri da im skrene pa`wu, da po~iste sneg koji meteorolozi najavquju sutra. To su ka`u u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove ~inili

i ju~e. Delujemo prvi put preventivno, ka`u u ovoj inspekciji, i po{to verovatno ne}e sve sti}i da obi|u, `ele da i preko medija, skrenu pa`wu Novosa|anima, da pred svojim objektima sneg po~iste. Z. D.

Novosadska petak7.decembar2012.

POVODOM NOVE GODINE I BO@I]A

Usko ro po ~i we ukra {a va we gra da „Stan” }e ove godine kititi grad povodom Nove godine i Bo`i}a i ovih dana se o~ekuje da krenu u posao, saznajemo. U ovom komunalnom preduze}u ka`u da sa Gradom nisu jo{ potpisali ugovor o tome, ali da }e to biti u~iweno

uskoro. U toku je i nabavka novih ukrasa, koju kupuje Zavod za izgradwu grada. Podse}amo, deo ukrasa nestao je prilikom provale nepoznatih lica u skladi{te „Stana”, u vreme dok se rekonstruisala Ulica Lasla Gala. Z. D.

hronika

Vi no, med i ko la~ iz Tran sil va ni je Povodom Evropskog prevenstva u rukometu za `ene koje se odr`ava u Novom Sadu, ali i predstoje}ih novogodi{wih praznika, u centru grada postavqeni su {tandovi sa slatki{ima, pi}em, suvenirima i nakitom. Gra|ani }e imati prilike da posete {tandove do16. decembra i da po pristupa~nim cenama kupe neke od proizvoda. Izme|u ostalog nudi se vino po ceni od 200 dinara po litri, kola~ iz Transilvanije koji ko{ta 150 dinara, kao i ru~no izra|enih sapuna, ~ija se cena kre}e od 150 do 250 dinara. Prodaju se i kreme za lice od meda, mati~ni mle~, livadarski i bagremov med. Ukoliko su posetioci vi{e zainteresovani za

NOVOSADSKI VODI^

pi}e mogu degustirati doma}e vino, rakiju, „gorki listi}” i likere raznih ukusa. [tandovi sa medom, kako smo se uverili,

privla~e ve}u pa`wu gra|ana, od onih sa vinom, iako je vino jeftinije od meda za par stotina dinara. Trgovci su relativno zado-

voqni, ali se nadaju ve}oj pose}enosti narednih dana, uprkos niskim temperaturama. A. M.-K. A.-D. V.

„PARKING SERVIS” NAJAVQUJE

Od na red ne go di ne „li si ce” lo ve to~ ko ve

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

za ra ci o nal nu po tro {wu (po tro{wa za period od 30 dana od 1 do 350 kilovat ~asa) 11,89 odsto, potro{wa do 500 kilovat ~asa (za 30 dana) 15 odsto, dok je popust za socijalno ugro`ene gra|ane 35 procenata. Radno vreme bla gaj ni u po slov noj zgra di „Elektrovojvodine“ radnim danima je od 7 do 18 i subotom od 8 do 12 ~asova. B. M.

[AROLIKA PONUDA NA [TANDOVIMA U CENTRU GRADA

Pr vi gra do na ~el nik No vog Sa da nac za delovawe na frontu. Zato je Johan de Baho, carski komesar, odmah iza{ao u susret Novosa|anima koji su zatra`ili da dobiju gradona~elnika. Tako je „sin Novog Sada”, ina~e u celoj dr`avi poznati visoki ~inovnik i pravnik Dimitrije Bugarski 7. de cem bra 1788. imenovan za novosadskog gradona~elnika. Ali, umro je posle nepunih godinu dana. N. C.

O~itavawe mernih ure|aja i utro{ene struje zavr{eno je ju~e i u narednim danima ra~uni }e biti dostavqeni kupcima na ku} ne adre se, od no sno adre se firmi. Kako ka`u u Elektrodistribuciji „Novi Sad” pla}awem ra~una u predvi|enom roku ostvaruju se stimulativni popusti i to za pla}awe u roku pet odsto,

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Sredinom 18. veka samo je nekoliko ve}ih gradova u Habsbur{kom carstvu imalo gradona~elnike. U ostalim gradovima prvi sudija je, uporedo sa re{avawem raznih sporova, odlu~ivao o komunalnim pitawima. Tada je postalo o~igledno da predstoji novi rat izme|u Turske i Austrije, pa je carska vlada u Be~u po~ela da ja~a lokalnu vlast, kako bi vojska imala siguran oslo-

Sti `u ra ~u ni za stru ju

KOMUNALCI PODSE]AJU SUGRA\ANE

U okviru resitala „Ve~e Skrjabina” na Akademiji umetnosti u Multimedijalnom centru, Ulica \ure Jak{i}a 7, ve~eras u 20 ~asova nastupi}e pijanista Mi lan Mi la di no vi}. Ulaz je besplatan. I. D.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Nakon gotovo tri godine ~ekawa u magacinu, novosadski „Parking servis” mo}i }e da u upotrebu uvede i „lisice”, jer su se za to stekli zakonski uslovi. Iako je jo{ ranije bilo najavqivano da }e se u borbi protiv nesavesnih voza~a u gradu, pored „pauka”, koristiti i „lisice” za zakqu~avawe to~kova, to se do danas nije dogodilo. U ovom preduze}u su nam kazali da su ure|aje kojima se spre~ava

odvo`ewe vozila, „lisice”, nabavili jo{ krajem 2009. godine, kada se i o~ekivalo usvajawe novog Zakona o komunalnim delatnostima. Nabavqeno je tada 80 komada za putni~ka vozila i po dva komada za blokadu kombija i kamiona u ukupnoj vrednosti od milion i osamstotina hiqada dinara. Po{to su se tek sada, kako ka`u, usvajawem Zakona o komunalnim delatnostima, stekli

uslovi za wihovu primenu, „Parking servis” }e od januara ili februara naredne godine po~eti da ih koristi. U toku je izrada pravilnika o kori{}ewu ure|aja za spre~avawe odvo`ewa nepropisno parkiranih vozila, koji donosi Uprava za saobra}aj i puteve u saradwi sa „Parking servisom”. Kako smo saznali, cena za postavqawe „lisica” bi}e 3.500 dinara. B. M.

„^ISTO]A” INVESTICIJOM RE[AVA PROBLEM

No vi ka mi o ni pra zne pod zem ne kon tej ne re

U „^isto}u” bi do 15. decembra trebalo da stignu dva nova specijalizovana kamiona za odno{ewe sme}a iz podzemnih kontejnera, najavio je za „Dnevnik” v.d. direktora tog preduze}a Dra gan Bo `i}. Za nabavku i postavqawe kontejnera za ovu godinu bilo je u planu da se potro{i 69.000.000 dinara, do juna je na kontejnere potro{eno 15.507.400 dinara, a za tu namenu je ostalo jo{ 11.449.000 dinara. Taj novac umesto za kontejnere, potro{en je za kupovinu kamiona.

- îm sam do{ao u „îsto}u” novac koji je bio namewen za kupovinu novih podzemnih kontejnera, preusmerio sam na nabavku novih vozila, {to je usvojeno na prvoj Skup{tini grada u novom sazivu. Zanimqivo je da je predhodna gradska vlast u ciqu poboq{awa komunalne higijene, isforsirala postavqawe podzemnih kontejnera, a nisu obezbedili vozila za wihovo pra`wewe. „îsto}a” trenutno raspolaè samo s jednim kamionom za odno{ewe sme}a iz tih kontejnera, pa je pitawe kako bi izgledale ulice u

centru kada bi do{lo do ve}eg kvara na tom vozilu - isti~e Bo`i} Kako ka`e, kada budu imali tri vozila, ukoliko i do|e do kvara, uvek }e imati rezervnu varijantu za odno{ewe sme}a. - Naredne godine planiramo pro{irewe zona za postavqawe kontejnera pod zemqom. kada ih postavimo na svim mestima gde je planirano, nije iskqu~eno da }e se krajem slede}e godine kupiti jo{ jedan ili dva kamiona - predo~ava sagovornik. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HrONIKA

petak7.decembar2012.

No} ku po vi ne uz po pu ste [o ping najt po uku su i me ri po tro {a ~a, ko ji se or ga ni zu je za qu bi te qe do bre ku po vi ne, odr `a }e se su tra od 18 do 24 sa ta u Mer ka tor cen tru, a su gra |a ni }e ima ti pri li ku da po 50 od sto ni `im ce na ma ku pe bren di ra nu ode }u. Ta ko |e, po se ti o ci tog tr `nog

cen tra mo }i }e da pri su stvu ju i pred no vo go di {woj `ur ki, ko ja ukqu ~u je ples, ani ma ci ju i mu zi ku. Mer ka tor je obez be dio i 10 od sto po pu sta za sve kup ce ko ji od 18 do 24 sa ta bu du pa za ri li u su per mar ke tu. N. R.

OLAK[ICE ZA OSIGURANIKE DDOR-a NOVI SAD

Bes plat no po kri }e zim ske {te te

Kom pa ni ja DDOR No vi Sad }e svo jim osi gu ra ni ci ma pre ko si ste ma ob je di we ne na pla te „In for ma ti ke” omo gu }i ti bes plat no po kri }e {te te na sta le usled to pqe wa sne ga ili le da. Po kri ve ne su {te te na sta le na bo ja ma na gra |e vin skoj sto la ri ji (spoq noj i unu tra {woj), pod nim, zid nim i pla fon skim oblo ga ma, po do vi ma i zi do vi ma unu tar objek ta (sta na, od no sno po ro di~ ne ku }e), kao i stva ri ma sme {te nim u objek tu, kao po sle di ca oto pqa va wa sne ga ili le da sa kro vo va ili spoq nih zi do va objek ta. Uz ovu uslu gu, gra |a ni mo gu da obez be de i uslu gu „24 sa ta Hit ne ku} ne

po prav ke” ko ja je do stup na non-stop i obez be |u je br zu in ter ven ci ju u slu ~a ju iz ne nad nih kva ro va u do ma }in stvu. Iz ove kom pa ni je pod se }a ju da su po ~et kom go di ne iz svog bu xe ta iz dvo ji li pet mi li o na di na ra za po mo} do ma }in stvi ma ko ja su osi gu ra ni ci pre ko si ste ma ob je di we ne na pla te, a ko ja su pre tr pe la {te tu uzro ko va nu lo {im vre men skim uslo vi ma. Grad No vi Sad se pri kqu ~io iz dvo jiv {i do dat na ~e ti ri mi li o na di na ra, a „DDOR No vi Sad” se za hva qu je i svom du go go di {wem po slov nom part ne ru „In for ma ti ka”. I. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Ava to ili `e na po sled weg de spo ta”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ava to ili `e na po sled weg de spo ta” Isi do re Bje li ce. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

„Ava to“ je sva ka ko naj pro vo ka tiv ni ji ro man Isi do re Bje li ce ko ji se ba vi te mom za bra we ne ze mqe za è ne. Ka ko se de si lo da od vre me na slo bo do um nog ca ra Du {a na, ko ji je pre kr {io ava to i uveo ca ri cu Je le nu na Hi lan dar, do |e mo do vre me na ka da ce la te ri to ri ja Sr bi je po sta je za bra we na za è ne i to ~ak i za è nu sa mog vla da ra? Tvi ter po sta je we na je di na zo na slo bo de u ko ju be ì od dik ta tu re svog mu à, per verz nog i nar ci so id nog vla da ra Sr bi je. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „Razbija~ Ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@elim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa stra`a” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu„ (16.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama, „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30) Pozori{te mladih: velika sala „Estrogen” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: @e li mir ka Vu ke li} iz Ka }a (dve de voj ~i ce), DE VOJ Î CE. Ta tja na Jo vi ~i} iz No vog Sa da, Eli vra Bal ban, Jo van ka Me }e {i} iz Fu to ga, Mi le na Dan gu bi}, Sla vi ca Pu {ka{ iz \ur |e va, Ta wa Sa ~i} iz û ru ga, Mi li ca Ko va ~e vi} iz ôr ta no va ca, Ma ri ja @iv kov iz Ba~ kog Gra di {ta, DE Â KE: Se vil San cak, Dra ga na Ivi}, Ra ni sla va Ko va ~e vi}, Il di ko Uva li} iz No vo ga Sa da, Je le na Vi rag iz Ba~ kog Gra di {ta, Mir ja na Mi la {i no vi} iz Ba~ kog No vog Se la, Bran ka Ja jin iz Ko vi qa, Iva na Mar tin Stan ki} iz [aj ka {a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Rozalija Frawe Va{tag (1918) u 10.30 sati, Jozo Milene Duspara (1962) u 11.15, Jovan Emanuela Stankovi} (1926) u 12 sati urna, Du{anka Radivoja Kremer (1934) u 12.45, Stjepan Marka [imi} (1921) u 13.30 i Gospava Toda Zeqkovi} (1945) u 14.15 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Borisav Svetislava Petkovi} (1939) u 13 sati. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen \or|e \or|a Vasi} (1949) u 13 sati.

DNEVNIK

U SUSRET DRAMSKOM FESTIVALU „LENGVIY DRAMA LEB”

Osnov ci glu me na en gle skom U su sret tre }em dram skom fe sti va la na en gle skom je zi ku „Len gvix dra ma leb„, ko ji se odr `a va ovog vi ken da, Grad sku bi bli o te ku, ko ja je or ga ni za tor ma ni fe sta ci je, po se tio je di rek tor Bri tan skog sa ve ta za za pad ni Bal kan To ni O’ Bra jen. On se sa stao sa di rek to rom Bi bli o te ke Dra ga nom Ko ji }em sa ko jim je raz go va rao o na stav ku sa rad we u okvi ru bi bli o te~ kog Fon da bri tan ske kwi ge i o za jed ni~ kom an ga `o va wu na je din stve nom dram skom fe sti va lu za de cu.

- Ve o ma sam sre }an {to sam po no vo u No vom Sa du i {to po no vo sa ra |u je mo sa qu di ma iz Bi bli o te ke. Dram ski fe sti val je jo{ bo qi ne go pro {le go di ne i ima mno go ve }eg in te re so va wa u ce loj ze mqi, a na dam se da }e u bu du} no sti po sta ti in ter na ci o nal ni - re kao je O’ Bra jen - Ho }e mo da ukqu ~i mo i dru ge kul tur ne in sti tu ci je u to, ali i da, ako nam uslo vi do zvo le, or ga ni zu je mo ne k u ma n i f e s ta c i j u, ko j a }e bi t i fo k u s i r a n a na u~e w e

stra nih je zi ka, iz me |u osta log i en gle skog. Fe sti val }e se odr `a ti su tra i pre ko su tra u po zo ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}”, na ko me }e u~e stvo va ti 350 u~e sni ka iz osnov nih {ko la iz ce le Sr bi je. Tak mi ~ar skog je ka rak te ra, ta ko da }e naj ta len to va ni ji do bi ti broj ne vred ne na gra de kwi ge i DVD, ko ji }e po mo }i wi ho vo da qe u~e we ovog je zi ka, ~lan ske kar te za Fond bri tan ske kwi ge u Bi bli o te ci, a naj ta len to va ni ji }e za svo je zna we

do bi ti mo gu} nost bes plat nog po la ga wa KET ili PET is pi ta Kem brix uni ver zi te ta, shod no svom uz ra stu. Trud na stav ni ka }e, ta ko |e, bi ti na gra |en bes plat nim kur se vi ma za pro fe si o nal no usa vr {a va we ko ji se od stra ne Mi ni star stva pro sve te i na u ke vred nu ju sa 15 sa ti stru~ ne prak se... Ulaz na pred sta ve u Gim na zi ji je bes pla tan, su tra pro gram po ~i we u 10 sa ti, a u ne de qu u 11 sa ti. G. ^.

ODR@AN DESETI SAJAM ZAPO[QAVAWA

Dvesta radnih mesta jurilo 1.800 qudi Sa jam za po {qa va wa, 10. po re du, odr `an je ju ~e u ho lu Stu di ja M, na ko me je u~e stvo va lo 28 po slo da va ca, ko ji su po nu di li oko 200 rad nih me sta za rad ni ke raz li ~i tih za ni ma wa i kva li fi ka ci ja. U po tra gu za po slom na sa jam je sti glo oko 1.800 su gra |a na. Naj vi {e su bi li tra `e ni ko mer ci ja li sti u raz li ~i tim po qi ma, ali i pe ka ri, elek tri -

kval der”. Kao i uvek, naj vi {e je bi lo mla dih qu di, ali po sao su tra `i li i ne za po sle ni sred we ge ne ra ci je. Je dan od onih ko ji je svo je uhle bqe we po ku {ao da na |e ju ~e je i Oli ver Sli jep ~e vi}, ko me o~e ki va wa ni su ba{ op ti mi sti~ na. - Za vr {io sam Fa kul tet za uslu `ni bi znis i po ku {ao sam da nas da na |em po sao u stru ci,

Danas naknada Na {al te ri ma svih po {ta da nas po ~i we is pla ta nov ~a ne na kna de ne za po sle nim li ci ma. Na kna du mo gu da po dig nu i ra se qe na li ca sa pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je.

~a ri, tr gov ci, ar hi tek te, bi o lo zi i sa vet ni ci u osi gu ra wu. Rad na me sta, iz me |u osta lih, nu di li su „Del ta |e ne ra li osi gu ra we”, „Voj me di kal”, „Bej krum”, „Me tlajf osi gu ra we”, „Atos”, „Epi cen tar” i „Tren -

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

od no sno kao eko no mi sta ili eko no mi sta u tu ri zmu, ali ni je bi lo pre vi {e iz bo ra. Po ku {a vam da na |em po sao pre ko go di nu da na, ali bez u spe {no. Ne o~e ku jem da do bi jem po sao za hva qu ju }i ovom saj mu, ali je vre -

de lo pro ba ti. Na rav no, po sao tra `im sva ko dnev no i pre ko in ter ne ta - ka `e Sli jep ~e vi}. Or ga ni za to ri Saj ma za po {qa va wa su Na ci o nal na slu -

Ra di o ni ca za de cu „â rob ni pr sti” Kre a tiv na ra di o ni ca “â rob ni pr sti”, ko ja je na me we na de ci uz ra sta od pet do 11 go di na, odr à }e se su tra od 11 do 12.30 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da vi de taj ni tre zor Ga le ri je i ka ko se ~u va ju skulp tu re, a uz po mo} ~a rob ne {kri we igra }e igru po ga |a wa i na -

u ~i ti od ko jih ma te ri ja la se iz ra |u ju i ko je vr ste skulp tu ra po sto je. U kre a tiv nom de lu ra di o ni ce pra vi }e skulp tu re od raz li ~i tih ma te ri ja la. Ra di o ni ca se or ga ni zu je u okvi ru edu ka t iv n og pro g ra m a za de c u “Po tra ga za bla gom”, a ulaz je 150 di na ra. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

Sa no vim pod zem nim kon tej ne ri ma mu ~e se gra |a ni, a i za po sle ni u „^i sto }i“! Sklo ni te ih! 064/2406... * * * Mo lim go spo di na gra do na ~el ni ka da za u sta vi po sta vqa we

pe {ke ni bi ci klom! Zar sad pred zi mu to da nam ura de? 061/1570... * * * Ko li ko jo{ tre ba mu dro va ti, pa ako ve} ne ma pa ra za no vu bus li ni ju, ne ka se po sto je }a

pod zem nih xak kon tej ne ra! 20 mi nu ta tre ba da se is pra zne dva. Po la se pro spe, ni su funk ci nal ni uop {te! Mo lim da bu du vra }e ni sta ri ti po vi kon tej ne ra. 064/2406... * * * Da nas je ba ger pro {ao de lom uli ce Si me Ma ta vu qa, po red na si pa, da po rav na ru pe pu ne vo de. Sa da je jo{ go re, ne mo `e se ni

li ni ja pre u sme ri ka Bu le va ru Evro pe! 063/5130... * * * Zar ni ko od nad le `nih ni je po ku {ao iz Uli ce Ve se li na Ma sle {e da se ukqu ~i u Uli cu Ha xi Ru vi mo vu? Da je ba rem jed nom po ku {ao shva tio bi da onaj ogrom ni pu to kaz one mo gu }u je pre gled nost? 063/5130..

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Pro mo ci ja dvo tom ne an to lo gi je „U zna ku vam pi ra” i „U zna ku vam pi ri ce” bi }e odr à na ve ~e ras u 19 ~a so va u kwi à ri „Se ren di pi ti”, ko ja se na la zi na Spen su. Mu {ka i èn ska ko lek ci ja pri ~a do no se neo bi~ ne i in te re sant ne pri po ve sti. Ovu dvo tom nu an to lo gi ju }e pred sta vi ti po zna ti pi sac, pre vo di lac i iz da va~ Go ran Skro bo wa, ko ji je ujed no i pri re |i va~ an to lo gi je. I. D.

Mu ke s pod zem nim kon tej ne ri ma

420-374

tAKSi

Pri ~e o vam pi ri ma

065/47-66-452

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

`ba za za po {qa va we, Grad No vi Sad, AP Voj vo di na, kao i Sa vez sin di ka ta gra da No vog Sa da i op {ti na. G. ^.

* * * Mo è li ne ko da ob ja sni za {to bu se vi na li ni ji 7 ne ma ju sta ja li {te ka No vom na se qu, kod kru `nog to ka? Sa dru ge stra ne uli ce, ka cen tru, je po sta vqe no!? 063/5130.. * * * Da nas u 21. ve ku TBC. Jo{ go re, vas pi ta ~i ca „Ra do snog de tiw stva”, pa se pi ta mo s pra vom da li iste idu na sa ni tar ni pre gled? 060/0491... * * * Pred la èm da se Voj na bol ni ca pre se li u ka sar nu u Fu to {ku uli cu za Grad. 063/7820... * * * Otva ra ju se la `ne fir me i ta ko se po pet pu ta uzi ma ju pa re iz bu xe ta. 062/2630... * * * Ni kad ni je bi lo vi {e ku li nar skih emi si ja na tv pro gra mi ma, a sve vi {e glad nih u dr à vi Sr bi ji! 063/4797... * * * Sra mo ta! 30 mi li o ma za pe va ~e na tr gu!!! Bo qe pu {taj te mu zi ku, a na ro du bes plat no de li te sen dvi ~e, so ko ve, ku va no vi no. To }e bi ti do ì vqaj! Ko ji pe va ~i? 065/6133...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Pri seb ni ko no ba ri spa s li ì vo te je svako znao {ta treba da radi i koji mu je zadatak, jer su pro{li obuku za za{titu od poàra. Na~elnik Uprave za vanredne situacije Bo {ko Pi li po vi} kaè da je ekipa od sedam vatrogasa-

Grad tre ba lo ka li ma da iz da je li cen cu Predsednica Udruèwa za ekologiju i za{titu od dejstva vatre „Eko Fajer” Qu bi ca Kr wa i} isti~e da je na{ problem {to od 1989. godine mislimo da je zadatak za{tite od poàra na vatrogascima. Ona najavquje da }e predloìti gradskim vlastima dono{ewe akta koji }e ugostiteqske objekte primoravati da ispune uslove, pre izdavawe licence koju }e dobijati od grada. - Ne bavimo se prevencijom poàra, slabe su nam zakonske regulative, uga{ena je sredwa {kola koja se bavila za{titom poàra i sve je preba~eno na Ministarstvo unutra{wih poslova, tako da mi na lokalu nemamo nikakve nadle`nosti. Zakon ne moè da napi{e sve mogu}e prevenicije, potrebni su qudi koji }e se o tome brinuti, a mi taj kadar u gradu naàlost nemamo - tvrdi ona. Mali pomak, po wenim re~ima je predlog pravilnika o za{titi poàra koji je uradila Uprava za vanredne situacije i koji je jo{ uvek na razmatrawu.

ostala na deset kvadrata nagorelog zida. Uzrok poàra je, kako se za sada procewuje, kamin u suterenu gde je loèna vatra, te je na grejnom sistemu kod me|usprata do{lo do isijavawa i izbijawa dima. - îm smo primetili dim, evakuisali smo goste i pozvali vatrogasce. Jedan kolega je proverio da li ima jo{ nekog u toaletu, drugi je iskqu~io struju i aparatima za ga{ewe lokalizovali smo poàr. Deo osobqa je stajao i na vratima kako bi spre~io da se neko od gostiju ne bi slu~ajno vratio po stvari prepri~ava doga|aj konobar De jan Cvet ko vi}. On napomiwe da

ca sa dva brigadna vozila stigla za nekoliko minuta i samo dovr{ila ga{ewe po`ara. - Da je vi{e takvih lokala ne bismo imali uop{te problema -

Vu ~e vi} za tra ìo iz ve {taj nad le `nih Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} zatraìo je od nadle`nih inspekcija izve{taj o inspekcijskom nadzoru u tom objektu, saop{tavaju iz wegovog kabineta. - Grad nastavqa kontinuirano da provodi akcije vezane za prevenciju poàra kroz rad svojih odbora pri Skup{tini grada i drugih radnih tela koja su zaduèna za bezbednost gra|ana. U narednom periodu }emo u zajedni~koj akciji sa vatrogascima re{avati problem pristupa~nosti vatrogasnih vozila novosadsim ulicama, kako bi wihove slu`be mogle efikasije da reaguju - kaè se u saop{tewu.

OD 12. DE CEM BRA U „PAR KING SER VI SU”

Pro da ja sta nar skih par king ka ra ta Prodaja stanarskih godi{wih parking karata po~iwe 12. decembra, a korisnici koji su do sada kupovali stanarske karte, a koji su ispuwavali uslove za to, dobi}e poziv sa datumom kada treba da do|u u prostorije „Parking servisa„ u Ulici Filipa Vi{wi}a 47 i kupe karte, pa }e tako izbe}i gu`ve. Cena stanarske parking karte je ni`a za 30 odsto od pro{logodi{we i iznosi 130 dinara mese~no, odnosno 1.560 dinara godi{we. Prodaja „zlatne godi{we karte„ po~iwe 10. decembra, a oni koji se odlu~e za kupovinu te karte avansnom uplatom do kraja godine, obez-

Fo to: B. Lu ~i}

po~iwe Pilipovi}. - Imali su sve potrebne mere, od aparata za ga{we i hidrantske mre`e do plana evakuacije i sporednog izlaza. Jedino je uska ulica pravila problem i zbog gra|evinskih vozila u woj jedan kamio za ga{ewe morao je stajati u ulici Svetozara Mileti}a - izjavio je Pilipovi}. Zastupnik „Lazinog teleta” Bo jan Bo jat napomiwe da je materijalna {teta zanemarqiva te da lokal od ju~e popodne redovno radi.

bedi}e je po staroj ceni od 4.990 dinara na mese~nom nivou, te }e na ovaj na~in, kako ka`u, ostvariti znatnu u{tedu. Nova cena „zlatne„ godi{we karte po~iwe da se primewuje od 1. januara 2013. godine i na mese~nom nivou }e ko{tati 5.990 dinara. Prodaja takozvane „preduzetni~ke karte„ po~iwe, tako|e, 10. decembra, po ceni koja nije promewena, i ko{ta 2.516 dinara za mesec dana i va`i}e tokom cele slede}e godine. Pravo na kupovinu preduzetni~ke karte imaju preduzetnici koji imaju vozilo u svom vlasni{tvu, a ~iji se poslovni prostor nalazi u zoni naplate. B. M.

- I eto pored svih predostro`nosti, poàr ipak moè da se desi. No, isplatitile su se sve za{tite koje imamo - rekao je Bojat. Inspektori Uprave za vanredne situacije, u okviru vanredne kontrole ugostiteqskih objekata u aprilu i maju izdali su sedam re{ewa o zatvarawu lokala. êtiri lokala su nakon toga ispunila sve uslove i ponovo rade, a lokali „Drama”, „Gusan” i „Verige” su jo{ uvek zatvoreni. Kako kaè na~elnik sektora za preventivnu za{titu ove uprave Dra go slav Dur ka li} posledwa dva upravo obavqaju rekonstrukciju i trebala bi ponovo proraditi. - U toj akciji izrekli smo vi{e od 1.000 mera za otklawawe nedostataka i podneli preko 110 prek{ajnih prijava. Veliki problem nam predstavqaju registracije firmi gde se ne proverava da li lokali ispuwavaju uslove, nego se nepravilnosti otkriju tek naknadano, na{im radom, {to svima komplikuje posao - tvrdi Durkali}. Alek san dar La tas

Gradska uprava za komunalne poslove grada re{ava zahteve ugostiteqe radi dobijawa dozvola za rad zimskih ba{ti za ovu zimu. Sezona zimskih ba{ti je po~ela 15. novembra, a zavr{ava se 15. marta naredne godine. U saop{tewu Gradske uprave za komunalne poslove kaè se, da se radi Nacrt odluke o ure|ewu grada Novog Sada, kojim }e biti predvi|eno, da se zimske ba{te ne}e mo}i postavqati na zelenim javnim povr{inama. Me|utim, u prelaznim i zavr{nim odredbama Nacrta odluke, ugostiteqima }e biti dopu{teno da drè zimske ba{te na zelenim povr{inama, ako su imali dozvole u lawskoj sezoni, a najduè pet godina od dana stupawa na snagu nove odluke, navela je Uprava za komunalne poslove. Predsednik Udruèwa ugostiteqa Novog Sada Dra gan Sta no je vi} kaè da su ugostiteqi trebali da dobiju dozvole za rad za ovu zimu do 15. novembra, jer su zahteve predali u roku. - Re{ewa kojeje komunalna inspekcija podelila ugostiteqima da sklone ba{te su posledica lo{e koordinacije dve gradske slu`be. Inspekcija je re{ewe o uklawawu ba{ti napisala ne znaju}i da Gradska uprava za komunalne poslove nije jo{ izdala dozvole za ovogodi{wu sezonu, pa tako nijedan ugostiteq ni nema dozvolu za ba{tu za ovu sezonu. Imaju}i u vidu da je uklawawe zimskih ba{ti

veliki posao, a da su ba{te velike investicije, nezadovoqstvo kafexija je logi~no - isti~e Stanojevi}. Kaè da su ugostiteqi tek ju~e dobili Nacrt odluke o ure|ewu grada, ali da u tom spisu nigde ne pi{e da se zimske ba{te mogu dràti na zelenim povr{inama najduè pet godna od vremena kada se pomenuti nacrt usvoji.

I in spek ci ja ~e ka po {tu U Komunalnoj inspekciji ka`u da oni vode posao i ne ulaze ko {ta ima odnosno nema. - Ne}emo raditi ishitreno i donosti re{awa za prinudno izvr{ewe, dok ugostiteqima ne stigne po{ta od Gradske uprave za komunalne poslove - rekli su u Gradskoj upravi za komunalne poslove. Stanojevi} navodi da nije za potcewivati prihod koji od zakupa prostora za zimske ba{te dobija Grad, jer je cena kvadrata duplo skupqa nego za letwe ba{te. Zato je, prema re~ima Stanojevi}a, nedopustivo kako se Grad poneo prema ugostiteqima, a u ovom slu~aju, po sredi je ka{wewe od skoro tri sedmice u izdavawu dozvola za rad zimskih ba{ti u novoj sezoni. Z. De li}

Za vr {e na ob no va fa sa de Bo go slo vi je Restauracija fasade zgrade Bogoslovije Svetog Arsenija Sremca u Sremskim Karlovcima zavr{ena je, iako je ostalo da radnici dovr{e trotoare i oboje sokle na nekim delovima. Ju~e su skinute skele sa frontalne strane objekta, kako bi radnici mogli da pri|u trotoarima, a kada oni to zavr{e, bi}e kona~no stavqena ta~ka na ovaj posao koji je potrajao pet godina. Renovirawe je po~elo u avgustu 2007. godine. Do kraja 2009. godine bile su zavr{ene dve strane zgrade, a tre}a zapo~eta. Zbog zastoja u finansirawu nastupio je

prekid radova u trajawu od pune dve godine. Tek u oktobru pro{le godine, kada ni najve}i optimisti to nisu o~ekivali, obnova je nastavqena. Finansijer je Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine. Projekat obnove i nadzor bili su povereni Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kulture, a radovi firmi „Zrmawa” iz Batajnice. Zgrada u kojoj se danas nalazi Bogoslovija podignuta je 1901. godine kao palata Crkveno-narodnih fondova po projektu Vladimira Nikoli}a, a u vreme patrijarha Georgija Brankovi}a. Z. Ml.

Svir ka u CK 13

Bez vo de dve uli ce Bez vode }e od 8 do 14 ~asova danas biti Ulica Ki{ Ernea, od Ulice Jovana Popovi}a do Futo{kog puta i Futo{ki put, od Vr{a~ke ulice do Ki{ Ernea. A. L.

Pro jek ci ja fil ma u „Ka fe kwi `a ri” gionalnog projekta „Mladi}i kao saveznici u spre~avawu nasiqa i sukoba na zapadnom Balkanu”, koji treba da, kroz edukaciju i kampawu „Budi mu{ko”,

Bi }e u`i va wa u zim skim ba {ta ma

PO SLE PET GO DI NA U KAR LOV CI MA

U Omladinskom centru CK13 ve~eras }e u 22 ~asa nastupiti slovena~ki surf sastav „Bi~ boj” i beogradski surf-rok trio „Trisome” . Ulaz je 250 dinara. A. M

Dokumentarni film „Budi mu{ko - mewaj pravila” bi}e prikazan ve~eras od 19 ~asova u „Kafe kwi`ari” u Ulici Modene. Film je nastao u okviru re-

KA SNI IZ DA VA WE DO ZVO LA UGO STI TE QI MA

SRE ]AN EPI LOG PO @A RA U „LA ZI NOM TE LE TU”

Po`ar u klubu „Lazino tele”, koji se desio preksino} oko 21 sat, zahvaquju}i pravovremenoj reakciji konobara i ispuwenim svim protivpo`arnim merama nije doveo do nikakvih qudskih gubitaka ili povreda, a {teta je

petak7.decembar2012.

preispita negativne stereotipe mu{kosti i promovi{e nenasiqe, rodnu ravnopravnost i zdrave `ivotne stilove me|u mladi}ima. B. M.

AM BA SA DOR HO LAN DI JE U PO SE TI NO VOM SA DU

Ja ~a we sa rad we na svim po qi ma

Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} primio je u Gradskoj ku}i ambasadora Holandije u Beogradu Lo ra na Sto kvi sa. Zahvaquju}i se na poseti, gradona~elnik Vu~evi} je istakao da Novi Sad ima veliki potencijal i da je prioritet gradske vlasti br`i ekonomski razvoj, pove}awe `ivotnog standarda Novosa|ana i {iroka saradwa na me|unarodnom planu u okviru koje se i sa gradovima iz Holandije mogu realizovati konkretni projekti. Loran Stokvis je naglasio da ima velikih mogu}nosti za u~vr{}ivawe veza Novog Sada sa ho-

landskim gradovima, koje ve} postoje u ekonomskim, kulturnim, sportskim i mnogim drugim oblastima. Sastanku su prisustvovali i pomo}nik gradona~elnika Vla di mir Stoj ko vi} i {efica Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Oli ve ra Si mo vi}. U razgovoru sa delegacijom iz Holandije izra`eno je obostrano zadovoqstvo zbog tradicionalno dobrih odnosa Novog Sada i ove zemqe, kao i namera da u budu}nosti ti odnosi budu jo{ plodotvorniji na obostrano zadovoqstvo. B. M.

petak7.decembar2012.

Комуналци испунили обећање

БЕЧЕЈ: Обећања су зато да се испуне. Истина, није, баш, увек тако... Управо због тога радује испуњено обећање бечејског ЈП „Комуналац“, чији радници су ових дана

стабла подсећала на огромни камени праисторијски споменик из енглеске провинције Солсбери. - Летос смо били принуђени, зато што су се осушила, да уклонимо одређени број дрва на тргу. Ради економичности, то смо урадили у две фазе. Прво смо исекли крошњу, а вађење стабла смо оставили за период када можемо у исте рупе да засадимо нове саднице. Дошло је то време и заменили сно десетак бреза, неколико јасена и пирамиБечејски комуналци посадили саднице дални храст. Надамо се извадили огољена стабла бреза на да ће саднице за коју годину својом централном градском тргу и засади- лепотом пленити на тргу, како што ли нове саднице исте врсте дрвета. то чине постојећа дрва - каже рукоТако је нестало бечејско „чудо при- водилац „зеленила“ у ЈП „Комународе“, које су неки назвали дрвени лац“ Золтан Фејеш. В. Ј. Стоунхенџ, јер су огољена дрвена

vOJvOdinA

dnevnik

У БЕЛОМ БЛАТУ, КАД ЈОЈ ВРЕМЕ НИЈЕ

Почела зимска жетва трске

БЕЛО БЛАТО: Ове године, вероватно због лоше претходне сезоне и финасијске дефицитарности, жетва трске у Белом Блату почела је нешто раније. Уобичајено време почетка сече је када падну први мразеви и када се температура спусти испод нуле. Тада је и сам жетелачки рад олакшан, јер радници не упадају до колена у мочварно тло белоблатских трстика, а и трска се лакше сече. Али, околности и потребе диктирају неку другу организацију, те је и дефинитивно ове године жетелачко - трскарска сезона званично почела средином новембра, кад јој време није. Сечење трске је озбиљан и напоран посао. Пре свега, време сече или жетве пада у периоду када су доста екстремни метеоролошки услови, јер је важно да јаки мразеви исуше трску, са које тада отпада лишће. За само сечење, које траје до марта или априла, потребни су спретност, искуство и велика издржљивост. Али и хладно и суво време, без киша и повећаног водостаја околних река. Идеални су услови када се заледе баре и ритови, пошто се трска нај-

боље сече по леду. Стога је при температурама дубоко испод минуса, са северцем као појачавајућим фактором, радити послове таквог типа прави подвиг. А то могу само најупорнији и изузетно мотивисани жетеоци.

ве крајњи производ. Од трске се израђују штукатур, термоизолација, тршчани кровови, сунцобрани, паравани и други артикли. За разлику од неких иностраних земаља, где се трска наменски гаји већ годинама уназад, у Белом

Стипендије за 72 студента ТЕМЕРИН: Председник општине Темерин Владислав Цапик уручио је 72 уговора о стипендирању у академској 2012/2013. години. Захтеве је поднело 87 студената са подручја општине Темерин, 15 је одбијено, јер им је просечна оцена на студијама била испод 8,5. Право на месечну стипендију од по 4.000 динара има 25 студената друге и 15 треће године. Будућим академцима, који се налазе на четвртој (13), петој години (4) и мастер студијама (15) општина Темерин је М. Мл.

Најлепше пева Маријана Босанчић

Радници трску секу углавном ручно, уз помоћ алата званог ђаласка. Везују је у снопове, после чега се превози до радионица за прераду. Прерађивачи, затим, трску класирају по дужини, која достигне и пет метара, те од ње пра-

Викенд у клубу „Зомби” БЕЧЕЈ: Новоотворени бечејски клуб „Зомби“ ради само викендом, када редовно организује атрактивне проводе за младе, па међу гостима има све више и житеља околних градова. Петком је улаз, по правилу, бесплатан, али провод није ништа мање атрактиван од суботњег. Вечерас ће свирати акустични дуо Владимир Гурјанов и Драган Станојевски, на чијем репертоару ће се наћи хитови деведесетих година. Сутра ће у гостима бити новосадски индустриал бенд „Dreddup“. Довољно је рећи да су Новосађани, током каријере дуге деценију и по, свирали као предгрупа светским звездама „Msrylin Manson“ и „Prodigy“. Улаз за сутрашњу свирку је 100 динара. В. Ј.

Блату она представља коровску биљку која расте од марта до новембра. И без обзира на то што је на банатском тлу самоникла, баш овдашња важи за једну од најквалитетнијих. Ж. Балабан

АПАТИН: На такмичењу певача аматера Први глас општине Апатин, међу 14 такмичара, победила је петнаестогодишња Маријана Босанчић. Док је публика највише гласова дала најмлађој учесници Јелени Микљи. - Први наступ имала сам на такмичењу Најлепши глас школе 2008. године, када сам победила. Прошле године освојила сам друго место на међународном такмичењу „Шкољкице“.Волим да певам и због тога ми је и ова награда Први глас Апатина посебно драга- рекла је воклани солиста у ГКУД „Дунав“ у Апатину Маријана Босанчић. Ј. П.

vOJvOdinA

dnevnik

petak7.decembar2012.

НАКОН ТРИ НЕУСПЕШНЕ АУКЦИЈЕ

Продаја Пекаре Кикинда непосредном погодбом Фебруарски снег још се памти

ЗАСЕДАО ОПШТИНСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Зимске припреме почеле на време

БЕЧЕЈ: У жељи да их предстојећа зима не предухитри, Општински штаб за ванредне ситуације у Бечеју организовао је седницу на којој je било речи о расположивим капацитетима, бројном стању и исправности механизације у условима зимске службе. Општа је оцена да је највећи део субјеката већ спреман да одговори изазовном задатку, а онај мањи је у завршној фази комплетирања залиха соли и агрегата, односно ремонта механизације. Како је рекао начелник Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју Чедомир Алексић припреме су почеле на време. ЈП „Комуналац“, које је задужено за уклањање снега с тротоара у ужем центру града, има на залихи пет тона соли и ризле, што је половина од планиране потребне количине. Дирекција за изгрдњу Бечеја је ових дана потписала уговор са суботичком фирмом „Комград“ за одржавање укупно око 75 километара коловоза у местима и локалним путевима и за ту потребу ће им обезбедити 150 тона соли и 50 тона ризле. „Бачкапут“ је задужена за чишћење од снега Државног пута другог реда и има на за-

лихама око 300 тона соли и 200 тона ризле. У случају потребе, у помоћ ће притећи тешка механизација овдашњих фирми ВДП Средња Бачка и ПИК Бечеј у стечају. ЈП Водоканал је очистило атмосферске канале, а возни парк ће ојачати са два нова возила и све ће бити у приправности. Процењује се да би у општини стотинак породица, углавном старачих домаћинстава, могло бити угрожено у појачаним зимским условима. Највише их је у Бечеју, 57, и то по месним заједницама у првој девет, другој 21 и трећој 27, у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу по 12, Радичевићу и Милешеву са Дрљаном по седам и Пољаници пет. Геронтолошки центар је оспособљен за кување великог броја оброка, има услове за прихватање 20 угрожених, а исто толико места има и у Дому за старе и пензионере. Ронилачки клуб „Посејдон“ је спреман да притекне у помоћ при спашавању људства, али и, као зимус, при уклањању леденица из олука вишеспратница. Процењено је да би било добро да се санирају олуци и кровови на 17 објеката јавних установа. В. Јанков

УСКОРО ИЗГРАДЊА ТРАНСФЕР СТАНИЦЕ У ВРБАСУ

Без опасног анималног отпада

ВРБАС: Јавна агенција за зоохигијену и пољопривреду (ЈАЗИП) спровела је јавну набавку велике вредности у износу од око 13 милиона динара, за изградњу објекта за сакупљање животињског отпада. Најповољнију понуду дало је Грађевинско предузеће „Блашко“ из Куле, које ће почети са радовима након уплате аванса од стране Министарства за пољопривреду. - Изградња трансфер станице за анимални отпад је део пројекта, у којем је учешће општине Врбас 60, а некадашњег Фонда за заштиту животне средине 40 одсто. Изградњом прихватилишта за псе и спровођењем тендера за извођача радова, општина Врбас је испунила своје обавезе. С обзиром на то да је након промене републичке власти престао да функционише Фонд за заштиту животне средине, очекујемо да ће његове обавезе преузети Министарство за заштиту животне средине – рекао је директор ЈАЗИП-а Владимир Даковић. У трансфер станици ће се скупљати анимални отпад, то јест угинуле животиње, а затим односити даље на нешкодљиво уклањање. Предвиђено је да у том објекту буду три хладњаче са контејнерима за разврставање анималног отпада по категоријама. Осим тога, планирана је изградња просторија за обдукцију, која је неопходна у случају спорних угинућа животиња, просторија за машински део,

КИКИКНДА: Пекара Кикинда, у уторак 18. децембра, биће понуђена на продају непосредном погодбом. Након три неуспешне аукцијске продаје, крајем новембра одбор поверилаца, а на предлог стечајне управнице Милице Богуновић, донео је одлуку да се ова фабрика прода непосредном погодбом. На продају ће бити понуђене две грађевинске целине. - Једна је објекат Пекаре Кикинда са земљиштем, објектима и опремом, која је у функцији, с обзиром на то да је у закупу пекара “Дондон“. Тој целини додат је и празан плац до самог објекта, који ће будућем власнику добро доћи, јер се на плацу могу градити нови објекти. Другу целину чини зграда на углу улица

браће Татић и Косовске. Она запараво представља грађевинску целину, са земљиштем и опремом. У том делу налазе се магацини, гараже и погон облатнаре. Купац погон може да уреди у складу са својим потребама - истакла је Милица Богуновић На продају ће бити понуђена и сва остала расположива опрема, која тренутно није у функцији закупца пекаре “Дон-дон”. Ту су и три расходована возила, пекарске машине, ситан инвентар и резервни делови. Опрема се купује појединачно, док се целине не могу рашчлањавати. Након отварања понуде, потенцијални купци могу повећавати цену за део који желе да купе.

Уколико најуспешнији купац понуди цену која је већа од 50 одсто процењене вредности Пекаре, неће морати да се пита Одбор поверилаца, а уколико је цена мања, Одбор поверилаца доноси одлуку о продаји. Прва целина процењена је на 149 милиона, за шта је депозит 15 милиона динара. Друга целина процењена је на 10 милиона динар, а за осталу опрему, која се продаје нема депозита. За сада нико није уплатио депозит, за шта је рок 14. децембар. Могући купци, како објашњава стечајна управница, зову и распитују се, неки су били да погледају возила и опрему. Продаја Пекаре непосредном погодбом заказаА. Ђ. на је за 18. децембар у 12 сати.

ЗБОГ ЛОШЕ УРАЂЕНИХ ИНСТАЛАЦИОНИХ ЦЕВИ

Станари незадовољни грејањем

ВРБАС: Група станара из Блока „Сава Ковачевић“ 6 и 7 у Врбасу незадовољна је грејним услугама које има пружа Јавно комунално предузеће „Стандард“. Наиме, станари истичу да је лоше грејање у њиховим домовима почело пре три године, када је на систем грејања додатно прикопчана зграда са око 20 станова. - Од тада почињу све наше муке и ко зна колико је још станова прикопчано на постојећу котларницу на штету нас старијих потрошача. Обраћали смо се Управном одбору ЈКП „Стандард“, шефу Радне јединице „Екотерм“, писали петиције ко зна колико пута, које су претпостављам углавном завршавале у кантама за смеће, али на све наше приговоре остали смо ускраћени за одговоре. Углавном нам рачуни уредно стижу за наводну уредну пружену услугу грејања – каже једна од станара Смиља Бошков. Она додаје да у леденим данима претходних година температура у становима није прелазила 14 степени, док су, како каже, поједини

Блок „Сава Ковачевић” 6 и 7

морали да ветре станове због прегрејаности. Александар Секицки из врбаског комуналног предузећа каже да су они упознати са овим проблемом који ће, додао је он, у што краћем периоду покушати да реше. - Пре неколико година у тим зградама су рађени инсталатерски радови, које је радио приватник и тај посао није добро урађен. Због тога постоје проблеми са грејањем, али ћемо ми покушати то

што пре да решимо. Није лоше грејање у свим становима, већ само у појединим. Прошле године је тим корисницима био умањен рачун за пружање грејних услуга, а уколико не решимо проблем током ове грејне сезоне, такође ћемо им умањити рачуне – рекао је Секицки. Иначе, према општинској одлуци грејање радним данима почиње у 6 сати ујутро и траје увече до 22 сата, а станари напомињу да су у њиховим становима радијатори млаки тек око 7 сати, док су у 9 увече хладни. Поводом тога, Секицки истиче да и овај проблем стварају лоше урађене инсталационе цеви, јер вода спорије долази до радијатора, као и да се грејање увек гаси сат времена раније након чега су радијатори млаки још неко време. М. Кековић

Турнир бечејских средњошколаца Владимир Даковић

гардероба, као и просторије за раднике и ветеринарског инспектора. - Угинуле животиње су сврстане у опасан отпад заједно са радиоактивним отпадом, отровима, пестицидима и другим, што говори колико је битна изградња трансфер станице по свим одредбама правилника за овакве објекте. Изградњом овог комплекса бићемо свеобухватна и јединствена, може се рећи, Служба зоохигијене на нивоу Републике – додао је Даковић. Отварањем трансфер станице стичу се услови за реализацију других пројеката, као што је, на пример, изградња постројења за производњу биогаса од животињског отпада. М. Кековић

ПРЕМА ПОПИСУ У ОЏАЧКОЈ ОПШТИНИ

Све мање становника

ОЏАЦИ: Републички завод за статистику је објавио званичне податке пописа становништва на територији општине Оџаци, по којима у оџачкој општини живи укупно 30.154 становника, што је готово 10 хиљада мање у односу на попис од пре тридесетак година. По националном саставу, највише је Срба 25. 077 становника или 83 %, затим други по бројности према истим подацима су Мађари којих има 1.188, а трећи су Роми, којих је пописано 1.035. У оџачкој општини живи и 835 Словака, 225 Хрвата, 121 Црногорац, 105 Југословена, 100 Румуна, 61 Русин, 60 Немаца, 46 Македонаца, као и 32 Албанца. Пописано је 27 Украјинаца, а на питање регионалне припадности 302 становника оџачке општине су се изјаснили као Војвођани, а 700 становника се нису изјашњавали по националној припадности. У оџачкој општини је било становника који су се изјашњавали и као Словенци, Бошњаци, Муслимани, Руси и Власи. С. Милер

Лоптом до књига

БЕЧЕЈ: Унија средњошколских ученичких парламената општине Бечеј наставља с традицијом одржавања хуманитарних турнира. Последњи у низу био је трећи у одбојци по имену „Лоптом до књига“ и свака осмочлана мешовита екипа, где су минимум три места била резервисана за девојке, уплатила је котизацију од по 600 динара и та средства ће бити употребљена за куповину књига у школским библиотекама.

- Учествовало је укупно 18 екипа у којима су три места била обавезно резервисана за девојке. Турнир је привукао велику пажњу средњошколаца, па су и трибине спортског центра биле попуњене у завидном броју. Епитетом победника окитила се екипа „Предатори“, друго место припало је „Малим кенгурима“, а трећи су били „Плаћеници“ - рекла је у име организаВ. Ј. тора Кристина Марјанац.

ПРОЈЕКАТ НАМЕЊЕН УЧЕНИЦИМА СРЕДЊИХ ШКОЛА

Ђаци волонтирају, послодавци донирају

КИКИНДА: Средњошколци из Кикинде у сарадњи са Канцеларијом за младе 7. децембра добровољно ће волонтирати у локалним предузећима. Предузетници ће потом донирати у први средњошколски фонд „Средњошколци за средњошколце„ који је основан 2010 године. -На овај начин средњошколци ће обезбедити финансије за своје ученичке парламенте - истакла је је локална кординаторка Уније средњошколаца из Кикинде Иси до ра Ба ти нић. -Пројекат је конципиран тако да ученици 7. децембра не похађају школу него да волонтирају у неком предузећу, а то може бити јавно или приватно предузеће.Волонтер је дужан да се појави 7. де-

цембра на том радном месту, а послодавац је у обавези да донира према својој процени одрђену суму новца у наш средњошколски фонд. Како су финансије неопходне за реализацију највећег броја активности које ученички парламенти спроводе, Унија средњошколаца се одлучила да имплементира овај европски концепт у српске школе. - И локална самоуправа ће подржати овај пројекат - истакла је чланица Општинског Већа задужена за спорт и омладину Дра га на Ду кић. -Разлог, што смо као институција изашли у сусрет је што ће, између осталог, волонтери моћи да се упознају са радом локалне самоуправе.Сва средства која буду прикупљена уложће се у њихов у фонд

из којег ће се финансирати пројекти везани за омладину и њихове активности. Пре две године на овај начин пркупљено је 600 хиљада динара и финансирано је 10 пројеката са темом „Школска околина„. Прошле године прикупљено је више од милион динара , а новац је утрошен на 16 пројеката а тама је била „Култура младих у мојој школи“. Тема конкурса за 2013. годину биће објављена накнадно. Пројекат финансијски помаже немачка фондација „Shuler helfen leben„, а подржан је и од Министарства просвете, науке и технолошког развоја и од Привредне коморе Србије. А. Ђуран

Пољочуварима три милиона ЗРЕЊАНИН: Покрајински секретаријат за пољопривреду, кроз програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, одобрио је граду Зрењанину три милиона динара за опремање пољочуварске службе. По речима начелника Одељења за локални економски и рурални развој и инвестиције Стојана Краља, у питању су наменска средства која ће знатно побољшати рад пољочуварске службе. - Служба постоји већ пет година, а 28 зрењанинских пољочувара успешно обавља свој посао, штитећи око 100.000 хектара пољопривредног земљишта. Од самог формирања службе, на територији града Зрењанина, поднето је пар стотина прекршајних пријава против крадљиваца и лица која су наносила штету на туђим пољопривредним усевима – казао је Краљ. Он је истакао да пољочуварску службу већ три године помаже Покрајина која је суфинасирањем допринела томе да пољочувари успешно обављају свој посао, а захваљујући новим улагањима очекује се унапређење и још ефикаснији рад ове службе. Ж. Б.

Слободно време без ленствовања БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: У оквиру пројекта „Шта све можемо у слободно време?“, који широм Србије организује београдско удружење „Група Процес“ уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта, у Бачком Петровом Селу је реализована акција „Буди млад, буди активан!“. - Циљ читавог пројекта је да промовише квалитетно провођење слободног времена младих и да им омогући да се активно укључе у живот локалне заједнице. Акцију „Буди млад, буди активан!“ организовали смо, као партнери Удружења „Група Процес“ заједно са Омладинском групом „Млади за наше село“ из Бачког Петровог Села - рекла нам је главна уредница двонедељника „Бечејски дани“ Марија Ерак. Акција је имала два дела. У првом је одржана пригодна трибина, а у другом се с речи прешло на дело, па се двадесетак младих активиста из Дома месне заједнице преселило на терен за мале спортове у центру села, где су пруступили уређењу спортског објекта. В. Ј.

LOv

petak7.decembar2012.

dnevnik

U FAZANERIJI I LOVI[TU „RISTOVAÂ” KRAJ BAÂ POÎWE AMBICIOZAN PROJEKAT

Usko ro far me mu flo na i je le na lo pa ta ra Kraj Ba~a, u ~uvenoj „Ristova~i” koja je najpoznatija po velikoj fazaneriji i fazanskom lovi{tu, u narednoj godini po~e}e da radi farma muflona i jelena lopatara, najavquje se u JP „Vojvodina{ume - Lovoturs”. Za mawe od dve godine, sa ovih farmi u mesare i prodavnice trebale bi da stignu prve koli~ine mesa ove divqa~i - prenosi nam direktor „Lovotursa” Bra ni slav Stan kov. - Da bismo krenuli u ozbiqniji farmski uzgoj potrebno je

da godi{we obezbedimo izme|u 15 i 20 tona ove divqa~i, kako bi imali ozbiqnije prodajne koli~ine. Ali, pre nego {to krenemo u posao potrebnio je da dr `a va do ne se ne k o li ko pravilnika koji }e jasno definisati status farmi divqa~i ka`e Stankov. - Po zakonu je, naravno, dozvoqeno formirawe ovakvih farmi, ali podzakonska akta - pravilnici, jo{ nisu dora|eni. Kada govorimo o zakonu, ne mislim na Zakon o

Pa{waci Ristova~e ~ekaju muflone

divqa~i i lovstvu, ve} Zakon o dobrobiti `ivotiwa, i set zakona koji reguli{u veterinarske propise. Na{e opredeqewe je da imamo dve farme, po jednu lopatara i muflona, u sada{wem prostoru lovi{ta „Ristova~a”. Ovo lovi{te }e prestati da egzistira kao takvo. Od preko 1.700 hektara, sada{we po vr {i ne, osta }e sa mo prostor za poligonski lov fazana, ostalo }e biti proizvodni deo. [ta }e se proizvoditi? - Pored fazana, po ~ijoj proizvodwi je Ristova~a poznata, proizvodi}emo i divqu sviwu - zavr{avamo gater za ovu divqa~, a tre}i segment u okviru centra bi}e prostor za farmi muflona i jelena lopatara. Taj tre}i deo bi}e na povr{ini dva puta po 35 hektara. U okviru svake od ove dve farme predvideli smo po 10 separata sa ispa{nim povr{inama od po dva hektara. Su{tina je da se na farmama divqa~i ne radi klasi~na ishrana `ivotiwa, nego dohrana. Ako se divqa~ proizvodi u ogra|enom prostoru i ako ona zavisi 365 dana od ~o-

SUSRETI LOVACA KR^EDINA I BANATSKOG DESPOTOVCA

Brat ski kraj Ta mi {a i na Pla ni ni Lovci iz Kr~edina i wihovi pobratimi iz Banatskog Despotovca sastali su se dva puta u prethodna dva vikenda. Prvi zajedni~ki lov bio je pre dve nedeqe u Sremu, a uzvratni susret

U Kr~edinu doma}ini su svoje pobratime odveli na potes Planina, omiqen ve}ini Kr~edinaca, ali i gostuju}im lovcima koji nemaju ~esto priliku da love po brdovitom terenu, a

BiH. Minule subote, Despotov~a ni su, u ulo zi do ma }i na, Sremce odveli na terene kraj Tami{a, koji su najinteresantniji i najlep{i u wihovom lovi{tu.

usledio je pro{le subote (jedan deo Kr~edinaca ostao je i u nedequ) u Banatu, a u oba slu~aja su se lovili ze~evi i fazani.

ujedno i da se podsete postojbine svojih predaka, koji su u Banat ko lo ni zo va ni ma hom iz okoline Kupresa i Glamo~a u

Divqa~i je bilo, ne kao ranijih sezona, ali „lov nije samo lov”, {to je najboqe pokazalo tre}e poluvreme. D. Kn.

NAKON POSLEDWE SEDNICE UPRAVNOG ODBORA LSS

No vi sta tut na jav noj ras pra vi Na pro{lonedeqnoj sednici Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije, odlu~eno je da se na javnu raspravu po lova~kim udru`ewima uputi predlog novog Statuta LSS. Wegov idejni tvorac je, kako smo nezvani~no saznali, Pe ro [ko bi}, koji je proletos smewen sa mesta predsednika Nadzornog odbora LSS, ali vrh LSS tu smenu nije priznao kao legitimnu. Jedna od prvih stavki koje upadaju u o~i je ~iwenica da se nigde ne spomiwu regionalni savezi

(LSV, LSKiM, LSCS), a LSS se defini{e kao „nacionalna asocijacija lovaca i lova~kih udru`ewa”, tako da nije u opciji „savez saveza”, za{ta se zala`u navedeni regionalni savezi. [ta }e pokazati javna rasprava u kojoj verovatno ne}e u~estvovati znatan broj lovnih radnika iz Vojvodine, [umadije, Kosova i jo{ nekih delova Srbije, pokaza}e dani koji su pred nama. D. Kn.

Skromni prohtevi i ukusno meso jelena lopatara

veka tj. hrane koju im on iznosi, onda je to lo{a farma divqa~i. To }e biti farme poluintenzivnog tipa, gde `ivotiwe dobar deo hrane, {to naravno zavisi od godi{weg doba, nalaze same na livadama i u {umama, kao {to }e to biti u staroj hrastovoj {umi, bogatoj `irom i podraastom i svim plodovima koje ona daje. To je bitno zbog kvaliteta mesa - nagla{ava Stankov. Meso jelena lopatara je izuzetnog kvaliteta, sa malim procentom masti, a velikim udelom proteina. Procenat masti u mesu se duplira ili ~ak triplira onog momenta kada ispa{nih po-

vr{ina nema ili su premale, pa divqa~ po~iwe da konzumira koncentrovanu hranu i krmne sme{e. Uostalom, kada divqa~ jede koncentrate i krmne sme{e, to prakti~no vi{e nije divqa~. Zato su bitne {to ve}e i kvalitetnije ispa{ne povr{ine. - Planovi su da do kraja godine krenu radovi. Trenutno privodimo kraju tenderske procedure za nabavku `ice i ostalih matwerijala koji su nam potrebni. Po~etkom naredne godine, a smatramo da je optimalno vreme negde u martu, planiramo da kupimo prve koli~ine divqa~i od

Zoolo{kog vrta u Pali}u. Zakon predvi|a da divqa~ koja je namewena za farmski uzgoj mo`e da dolazi iskqu~ivo sa drugih farmi ili zoolo{kih vrtova - najavio je direktor „Lovotursa”. Jeleni lopatari i mufloni koje }e se naseliti sa~iwava}e mati~ni fond. Period tova ili uzgoja traja}e 15 meseci. Od dana formirawa mati~nog fonda koji }e se poklopiti sa periodom telewa i jagwewa, nakon godinu i tri meseca o~ekuju se prve koli~ine mesa ovih vrsta divqa~i, a to je jesen 2014. godine. Du{an Kne`i} Foto: Jaroslav Pap

crna hronika

dnevnik

petak7.decembar2012.

PRI ME NOM ZA KO NA O AM NE STI JI

Sma we ne ka zne osu |e ni ma za tra ge di ju u „La un yu”

JED NO ME SE^ NI PRI TVOR OKRI VQE NI MA ZA PQA^ KE U MO [O RI NU I \UR \E VU

Uz plen za te ~e ni pi {to qi, no è vi i pa li ce Policija u Titelu li{ila je slobode S. X. (1991) i B. P. (1990) s podru~ja Novog Sada i odredila im zadràvawe zbog osnovane sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u i dva razbojni{tva, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Oni se terete da su 3. decembra, maskirani „fantomkama“, opqa~kali jednu prodavnicu u Mo{orinu, iz koje su prethodno pobegle upla{ene radnice. Na putu za [ajka{ zaustavila ih je policija i prona{la u vozilu „fantomke“, dva noà, dve re-

plike pi{toqa, dve palice i ukradeni novac. Osnovano se sumwa da su wih dvojica, zajedno s maloletnikom iz Koviqa, izvr{ili i dva razbojni{tva u Mo{orinu i \ur|evu, tako {to su, maskirani, prete}i no`em zaposlenima, oduzimali novac iz kase. S. X. i B. P. dovedeni su na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, koji im je odredio pritvor, u trajawu do 30 dana, a protiv maloletnika }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, dodaje se u saop{tewu. E. D.

U NO VOM SA DU

^e ru pa li pru gu Protiv dvojice Novosa|ana policija }e podneti krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo kra|e, na {tetu Javnog preduze}a „@eleznice Srbije“. D. O. (1981) i M. C. (1983) zate~eni su u utorak, u Primorskoj ulici, kako skidaju {rafove i spojnice na delu `elezni~ke pruge, saop{tava policija. E. D.

PRE VA RA I FAL SI FI KO VA WE U BA^ KOJ PA LAN CI

Pro dao ko la uz fal{ do ku men ta ci ju

Policija je zadr`ala Z. Q. (1984) iz Rume, pod sumwom da je izvr{io krivi~na dela prevare i falsifikovawa isprave. On se tereti da je falsifikovao dokumentaciju pomo}u koje je, pod tu|im imenom, prodao automobil jednom `itequ Despotova. Koriste}i li~nu kartu s tu|im podacima, on je kupcu predao i falsifikovanu carinsku dokumentaciju, kupoprodaj-

ni ugovor i vlasni~ki list. U verodostojnost dokumenata posumwali su policijski slu`benici u Ba~koj Palanci kada je kupac poku{ao da registruje automobil. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti doveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, navodi se u ju~era{wem saop{tewu policije. E. D.

NA AUTO PU TU SU BO TI CA – NO VI SAD, KOD VR BA SA

Stradao vo za~ „si tro e na”

Jedno lice izgubilo je `ivot u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e oko 6.30 ~asova na autoputu Subotica – Novi Sad u blizini Vrbasa. Po re~ima de`urne istra`neg sudije vrbaskog odeqewa Osnovnog suda Novi Sad Mir ja ne Vig we vi}, koja je obavila uvi|aj, na licu mesta stradao je voza~ koji je upravqao automobilom marke „sitroen C-5“ austrijskih registracija i koji je iz za sada nepoznatih razloga izgubio kontrolu nad vozilom i udario prvo u bankinu, a potom i u saobra}ajni znak.

– Nije bilo drugih u~esnika u saobra}ajnoj nezgodi i za sada ne znamo {ta je uzrokovalo da vo za~ iz gu bi kon tro lu nad automobilom, s obzirom na to da na licu mesta nismo zatekli o~evice. Obdukcija }e utvrditi da li je voza~ bio pod uticajem alkohola – rekla je sudija Vigwevi}. Nakon pretresa automobila prona|ena su li~na dokumenta nesre}nog voza~a i jedine informacije koje su ju~e saop{tene je da je stradali iz Rume i da je 1967. godi{te. M. Kk.

NE SRE ]A U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Pao sa ske le i po gi nuo

U preduze}u „Panonske elektrane TE-TO” u Sremskoj Mitrovici je, za vreme izvo|ewa radova, sa skele pao R. B. (55) s podru~ja In|ije i tom prilikom zadobio povrede od kojih je preminuo na licu mesta, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Nesre}a se dogodila prekju~e oko 14.45 sati, a uvi|aj na licu mesta obavio je de`urni

istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policije. Na lice mesta iza{ao je i inspektor za za{titu na radu, a naredbom istra`nog sudije, telo preminulog prevezeno je u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu zbog sudsko-medi cin ske obdukcije. (Ta njug)

Trojici osu|enih za poàr u novosadskom kafi}u „Launx„ februara 2008. godine, usvojen je zahtev za smawewe kazni na osnovu Zakona o amnestiji. Mi lo {u Ma le {e vu, osu|enom na 12 godina zatvora, kazna je umawena tri godine, Sr |a nu Bo va nu, koji je osu|en na sedam godina zatvora, 21 mesec pa }e u zatvoru provesti pet godina i tri meseca. Ta ma{ Ko la ru je tako|e smawena kazna godinu i devet meseci. – êtvrti osu|eni za ovu tragediju, Bo jan Ku la ~a nin, pre amnestije je izdrào kaznu zatvora od dve godine – saop{tila je sudija Sve tla na To mi}-Jo ki},

portparolka Vi{eg suda u Novom Sadu Podsetimo, u po`aru u kafi}u „Launx”, koji se nalazio u Zmaj Jovinoj ulici u centru Novog Sada, 17. februara 2008. godine u ranim jutarwim satima stradali su sestra i brat Mirjana (23) i Milo{ (19) Peki}, Milena Kolunxi} (23) i Branka Sakovi} (23) iz Novog Sada, Boris Bjeki} (23) iz Veternika, Du{ica Kula{ (23) iz Vaqeva, Marija Gavran~i} (23) iz Kikinde i Vladan Dragovi} (27) iz Savinog Sela, a te{ke telesne povrede zadobili su Alek san dar An ti} i Ma ja Mi lik {i}. M. V.

DA NAS PRE SU DA ZA LAW SKI OB RA ^UN U BA^ KOM GRA DI [TU

Sud va ga iz me |u vas pit ne me re i kri vi~ ne sank ci je Nakon ju~era{weg izno{ewa zavr{nih re~i i zakqu~ewa glavnog pretresa, u novosadskom Vi{em sudu danas }e pred ve}em kojim predsedava sudija Zla ta Ro di}-Kne è vi} biti izre~ena presuda Zol ta nu Pe tro vi }u (1992) iz Ba~kog Gradi{ta, okrivqenom za poku{aj te{kog ubistva. Optuèni je u pritvoru ve} 13 meseci za delo koje mu se pripisuje, dok je maloletnik R. P., koji je prilikom ovog doga|aja osumwi~en za poku{aj ubistva i kome se pripisuje da je 12 puta ubo sugra|anina, a protiv kog je ve} doneta pravosna`na presuda u odvojenom postupku, pre deset meseci iza{ao na slobodu, a potom je upu}en u vaspitnu ustanovu uz izre~enu vaspitnu meru koja podrazumeva boravak tamo od {est meseci do dve godine. Po optu`nici, 3. oktobra oko 4.30 sati, posle seoske slave zvane Bu~, u Ba~kom Gradi{tu na uglu ulica Narodnoslobodila~ke vojske i Glavne, Zoltan Petrovi} je, s pomenutim maloletnikom, a kada mu je sposobnost da shvati zna~aj svoga dela bila smawena, ali ne do bitnog stepena i sposobnost da upravqa svojim postupcima bila bitno smawena, pri bezobzirnom nasilni~kom pona{awu poku{ao da li{i ìvota F. T.. Oni su, navodno, u{li u {ator-kr~mu, gde ve} nisu posluìvali goste i, bez odobrewa ~uvara inventara, uzimali i konzumirali limenke piva te pri tome iz obes-

ti prevrtali stolove i klupe i povla~ewem metalnih {ipki poku{ali da sru{e {ator. Po izlasku, razbili su staklo na izlogu prodavnice prekoputa, a potom krenuli niz ulicu Narodnooslobodila~ke vojske. Za to vreme optu`eni Petrovi}

nuli na wega, udaraju}i ga rukama i nogama. Zatim je R. P. pomenutim no`em na rasklapawe deset puta ubo o{te}enog koji je dobio povrede opasne po `ivot. Posle toga, osumwi~eni su se vratili u {ator i lupali po stolovima, a zatim napustili

Pa la ta prav de u No vom Sa du

je {tapom lupao po saobra}ajnim znacima, dok je maloletni R. P. komadom betona ga|ao tablu firme, a kada su spazili me{tanina F. T., koji je i{ao ka autobuskom stajali{tu, do{lo je do sva|e, nakon ~ega je maloletni R. P. izvadio iz xepa bricu sa se~ivom od sedam centimetara i ubo o{te}enog dva puta u stomak i grudi, dok ga je Petrovi} drvenim {tapom udarao u glavu i telo. O{te}eni je po~eo da be`i, a okrivqeni su ga stigli i nasr-

SU BO TI^ KA FIR MA „MK-KU JUN YI]” NA TA PE TU

Kri vi~ na pri ja va zbog ob ma ne

Pripadnici Policijske uprave u Subotici kontroli{u preduze}a DOO „MK-Kujunxi}” iz Subotice, koje se bavilo angaòvawem radne snage za rad u inostranstvu, Republici Hrvatskoj i Italiji. Preduze}e je zakqu~ilo ugovore o radu s velikim brojem osoba iz Srbije, kojom prilikom je direktor firme preuzimao novac od wih na ime tro{kova potrebnih za zapo{qavawe, odnosno za radne i boravi{ne dozvole. Kako zakqu~ene ugovore DOO „MK-Kujunxi}” nije ispo{tovao do 15. novembra 2012. godine, a pri~iwena je materijalna {teta velikom broju gra|ana, suboti~ka policija }e Osnovnom javnom tuìla{tvu u Subotici podneti krivi~nu prijavu protiv odgovornih lica zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja. Policija poziva sugra|ane koji su o{te}eni, a to do sada nisu prijavili u Policijsku upravu u Subotici, da se jave svakim radnim danom od 8 do 15 ~asova na telefon 024/630–322, najkasnije do 20. decembra 2012. godine. Kako je ranije izjavio za{titnik gra|ana Subotice Zlat ko Ma ro si uk, hrvatska firma „MK-Kujunxi}„ prevarila je oko 300 gra|ana iz cele Srbije. Po wegovim re~ima, kancelariji lokalnog ombudsmana javilo se izme|u 60 i 70 qudi iz Subotice. S. I.

mesto doga|aja, obrazlaè se u optu`nom aktu. – Obavili smo razgovor i na osnovu priloènih podataka mislimo da je najcelihodnije izre}i okrivqenom vaspitnu meru. On se kaje {to je bio na mestu doga|aja i doveo sebe u tu situaciju, mada ne priznaje delo, i ima èqu da se popravi. Vaspitna mera bi postigla efekat – kazala je ju~e predstavnica Centra za socijalni rad u Be~eju. – U celosti je dokazano delo koje mu se stavqa na teret – na-

vela je zamenica vi{eg javnog tu`ioca Qi qa na To mi}. – Delo je dokazano mada okrivqeni minimalizuje svoju ulogu i tvrdi da nije ni bio prisutan u bitnim momentima, a da bi postigao umawewe krivice. Ipak, ono je po~iweno iz obesti, o{te}eni je bio na tlu kad je kontinuirano povre|ivan. Branilac okrivqnog je u zavr{noj re~i izjavio da nema materijalnih dokaza za delo koje se wegovom braweniku stavqa na teret te da bi najprihvatqivije bilo da se on tereti za u~estvovawe u tu~i, uz napomenu da je maloletnik R. P. osu|en pravosna`no za delo obi~nog ubistva u poku{aju. - DNK analiza nije prona{la tragove na predmetima koji su kori{}eni u ovom doga|aju. Wemu bi nasvrsihodnije bilo izre}i vaspitnu meru odnosno poja~an starateqski nadzor, kako to i predla`e Centar za socijalni rad - kazao je branilac. Na prethodnom ro~i{tu o{te}eni je izjavio da je tog jutra i{ao na posao u Novi Sad, a da je jedan od dvojice okriviqenih imao izva|en no` a drugi granu u ruci, i da mu je rekao da }e ga zaklati i ise}i. Tako|e, okrivqeni je ranije, na glavnom pretresu, izjavio da nije udarao po stolovima, a da je popio vi{e od pet piva, da nije bio siguran u hodu i da se sreo s biv{im kom{ijom koji ga je psovao po rasnoj osnovi. M. Vu ja ~i}

KRAJ PO NO VQE NOG SU \E WA DVO JI CI „ZE MU NA CA”

Ka li ni }u i Si mo vi }u osta je po 40 go di na za tvo ra Specijalni sud u Beogradu je, posle ponovqenog su|ewa u slu~aju “zemunski klan” Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Ka li ni }u, ju~e objavqenom odlukom potvrdio da ostaje na snazi pravosna`na presuda kojom su osu|eni na po 40 godina zatvora zbog optu`bi za u~e{}e u ve}em broju krivi~nih dela kriminalne grupe sada pokojnih Du{ana Spasojevi}a i Mileta Lukovi}a od 2000. do marta 2003. godine. Portparolka Specijalnog suda u Beogradu sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi} izjavila je za „Dnevnik“ da se, „s obzirom na to da je sudska odluka u ponovqenom postupku ista kao u presudi izre~enoj u odsustvu, samo konstatuje da postoje}a presuda ostaje na snazi“. – To zna~i da ponovqeni postupak nije doveo do nekih novih bitnih saznawa koja bi uticala na izmenu presude – ka`e sudija Kova~evi}-Tomi}.

No vi pro ces U me|uvremenu je pred Specijalnim sudom protiv Simovi}a i Kalini}a pokrenut novi postupak po optu`bama za nekoliko krivi~nih dela iz 2004. godine, a obuhva}eni su i Vladimir Milisavqevi} i Lu ka Bo jo vi}, koji su uhap{eni u februaru ove godine u [paniji. Ina~e, i Vladimir Milisavqevi} je u odsustvu osu|en na 40 godina zatvora. Milo{ Simovi} i Sretko Kalini} su istovremeno i na izdr`avawu zatvorske kazne, budu}i da je pro{le godine Specijalni sud, tako|e posle ponovqenog su|ewa, potvrdio da im ostaje na snazi i presuda kojom su osu|eni na po 30 godina zatvora po optu`bama za u~e{}e u atentatu na premijera Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine.

U predmetu „zemunski klan“ sada pravosna`nom presudom Specijalnog suda, objavqenom 18. januara 2008. godine, 26 optuènih je osu|eno po razli~itim optu`bama na razli~ite vremenske kazne, a svi ukupno na 465 godina zatvora. U to vreme su optuèni Milo{ Simovi} i Sretko Kalini} bili u bekstvu, a pohap{eni su u junu 2010. godine, nakon {to je Simovi} te{ko ranio Kalini}a na periferiji Zagreba. Simovi} je uhap{en 10. juna 2010, posle ilegalnog prelaska u Srbiju, a dva meseca kasnije je Hrvatska izru~ila Kalini}a, koji se u me|uvremenu oporavio u zatvorskoj bolnici. Sud je u januaru 2011. prihvatio zahteve optuènih Kalini}a i Simovi}a da im se radi su|ewa u prisutnosti su|ewe ponovi. U predmetu „zemunski klan“ Sretku Kalini}u se optu`nicom stavqa na teret da je s Miletom Lukovi}em u~estvovao u ubistvima Todora Garda{evi}a, Sredoja i Zorana [quki}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a. Optuèn je i za u~e{}e u ubistvu Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a. Kalini}u se optu`nicom stavqa na teret i u~e{}e u otmicama Mi li je Ba bo vi }a i Su a da Mu si }a. Optu`nica Milo{a Simovi}a tereti za u~e{}e u ubistvu Branislava Lainovi}a Dugog u martu 2000. godine u Beogradu. Osim toga, optu`ba mu pripisuje da je zajedno s Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em u~estvovao u ubistvima @eqka Bodi{a, Sr|ana Quji}a, te @eqka [krbe i Nenada Bato~anina. Optu`nicom mu je stavqeno na teret jo{ nekoliko krivi~nih dela, me|u kojima i teroristi~ki akt usmeren protiv ustavnog ure|ewa, zbog, po tvrdwi optu`be, ume{anosti u minirawe firme „Difens roud“ „sur~inca“ Qu bi {e Bu he û me ta. Tako|e, i Milo{u Simovi}u je su|eno i po optu`bama za u~e{}e u obuhva}enim krivi~nim delima otmice. J. J.

SPORT

petak7.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE (4–16. DECEMBAR)

Po be da za dru gi krug

1. ^e {ka 2. Nor ve {ka 3. Sr bi ja 4. Ukra ji na

Srbija - Ukrajina 25:23 (14:10) BE O GRAD: Beogradske arena, gledalaca 5.000, sudije: Floresku i Duca (Rumunija). Sedmerci: Srbija 3 (2), Ukrajina 7 (4). Iskqu~ewa: Srbija 6, Ukrajina 14 minuta. SR BI JA: Risovi} (1 sedmerac), Toma{evi} (17 odbrana, 1 sedmerac), Krpe` 1, Popovi} 5, Leki} 4 (2), Damwanovi} 5, Eri}, Rajovi} 2, Pop–Lazi} 3, Ogwenovi}, Filipovi} 1, Ni{avi}3, Milo{evi} 1, Stoiqkovi}, Li{~evi}, Dmitrovi}. UKRA JI NA: Vlasenko, Parhomenko (12 odbrana, 1 sedmerac), Timo{enkova, Laiuk 1, Pidpalova 2, [ucka 2, Managarova 7, Bor{~enko 4 (3), Cibulenko, Va{~uk 1, Turkalo 1, Nikolajenko 2 (1), Redka, Glibko 3, Burla~enko, Stelmak. @enska rukometna reprezentacija Srbije zabeleìla je prvu pobedu na Evropskom prvenstvu u na{oj zemqi, ~ime je pro{la u drugi krug takmi~ewa. Izabranice selektora Sa{e Bo{kovi}a u drugom kolu savladale su selekciju Ukrajine 25:23 (14:10). Ono {to je za na{e devojke najva`nije je to da u subotu protiv êhiwa odigraju maksimalno angaòvano kako bi sa {to ve}im brojem bodova nastavile borbu na kontinentalnom takmi~ewu.

Koliko se bile optere}ene va`no{}u utakmice, govori i podatak da su zbog stegnutosti rukometa{ice Srbije prili~no te{ko krenule u me~, {to je Ukrajina maksimalno iskoristila i povela sa 2:0. Prvi gol odigrao je veliku ulogu na psiholo{kom planu, a vrlo brzo usledio je preokret i vo|stvo od 3:2. Rezultatska klackalica bila je na snazi do 19. minuta, kada su Ukrajinke posledwi put vodile na me~u 6:7. Usledila je serija 3:0 za prednost od dva gola razlike (9:7), koju Srbija nije ispustila do kraja utakmice. Nijedna od ekipa u prvom poluvremenu nije uspela da do|e do prednosti ve}e od dva gola. Ukrajinske su maltene posledwih pet minuta prvog poluvremena odigrale sa dve igra~ice mawe, ali na{ tim to nije umeo da iskoristi u potpunosti po{to je primio dva gola i u takvim okolnostima. Veliki peh za Srbiju je povreda Svetlane Ogwenovi} tokom prvog poluvremena, pa sada sa zebwom navija~i o~ekuju rezultate pregleda i da li }e ona mo}i da pomogne saigra~icama u nastavku turnira. U tom delu igre fenomenalnu igru pru`ila je golmanka Katarina Toma{evi}.

Grupa A (Beograd) Ukra ji na - ^e {ka Sr bi ja - Nor ve {ka Sr bi ja – Ukra ji na ^e {ka -Nor ve {ka 1 1 2 2

22:25 26:28 25:23 si no} 1 1 1 0

0 0 0 0

0 0 1 2

25:22 28:26 51:51 45:50

2 2 2 0

Sutra Ukra ji na – Nor ve {ka Sr bi ja-^e {ka

(18.15) (20.15)

Grupa B (Ni{) Fran cu ska - Ma ke do ni ja [ved ska - Dan ska Ma ke do ni ja - [ved ska Dan ska - Fran cu ska 1. [ved ska 2. Fran cu ska 3. Dan ska 4. Ma ke do ni ja

2 1 1 2

2 1 0 0

0 0 0 0

29:16 27:26 15:26 si no} 0 0 1 2

53:41 29:16 26:27 31:55

4 2 0 0

Sutra [ved ska - Fran cu ska Dan ska - Ma ke do ni ja

(18.15) (20.15)

Grupa C (Novi Sad) Ne ma~ ka – [pa ni ja Hr vat ska – Ma |ar ska [pa ni ja - Hr vat ska Ma |ar ska - Ne ma~ ka 1. [pa ni ja 2. Ma |ar ska 3. Hr vat ska 4. Ne ma~ ka

Velika borba na me~u Srbija – Ukrajina

U nastavku me~a Srpkiwe su propustile {ansu da mnogo pre kraja re{e utakmicu u svoju korist. Nekoliko izvrsnih kontri na{e devojke nisu realizovale pa je izostala prednost od {est, sedam golova razlike. Me|utim, to

2 2 2 2

2 1 1 0

20:23 28:27 25:21 24:21 0 0 0 0

0 1 1 2

48:41 51:49 49:52 41:47

4 2 2 0

Danas Ma |ar ska – [pa ni ja Hr vat ska – Ne ma~ ka

(18.15) (20.15)

Grupa D (Vr{ac) Cr na Go ra - Island Ru mu ni ja - Ru si ja Ru si ja - Cr na Go ra Island - Ru mu ni ja 1. Cr na Go ra 2. Ru mu ni ja 3. Ru si ja 4. Island

2 2 2 2

2 1 0 0

26:16 21:21 27:30 19:22 0 1 1 0

0 0 1 2

56:43 43:40 48:51 35:48

4 3 1 0

Danas Ru si ja - Island Ru mu ni ja - Cr na Go ra

Razbrawena: Katarina Toma{evi}

su na{e rivalke znale da iskoriste, malo po malo i Ukrajinske su smawivale razliku pa su u 42. minutu do{le na samo gol zaostatka, a da na golu nije bila raspolo`ena Katarina Toma{evi}, lako je moglo da do|e i do preokreta. U trenucima kada se povredila Biqana Filipovi}, Katarina je poput hobotnice na golu dala krila saigra~icama da izdr`e period krize i Jelena Ni{avi} je pred sam kraj utakmice (54. minut) go-

Slavqe rukometa{ica Srbije

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Dam wa no vi}: Pre su di la è qa Srpska rukometna reprezentativka Sawa Damwanovi} posle trijumfa nad Ukrajinom (25:23) i plasmana u drugu fazu {ampionata Evrope izjavila je da je presudila èqa za pobedom. - Sre}a sam zbog prve pobede i plasmana daqe. Mislim da je presudila na{a èqa za pobe-

Kapiten srpske selekcije Andrea Leki} rekla je da je zadovoqna zbog pobede, kao i zbog ~iwenice da je ekipa izdr`ala psiholo{ki pritisak. - Nije nam bilo lako, jer su svi o~ekivali pobedu i dva boda. Ali, sa druge strane prijalo je to {to je u Areni bilo vi{e

Sawa Damwanovi}

dom. Obe}avam da }emo u nastavku biti jo{ boqe. Sledi nam ^e{ka, imamo dovoqno vremena da analiziramo protivnika i naravno, nadam se novoj pobedi izjavila je ona.

gledalaca nego protiv Norve`anki i ta podr{ka nam je mnogo zna~ila. Sre}ne smo i zadovoqne, okre}emo se narednim me~evima i nadam se novim pobedama - poru~ila je Leki}eva.

(18.05) (20.15)

lom za 24:20 otklonila sve dileme. Tada je ve} bilo jasno da }e Srpkiwe zabele`iti pobedu koja je vodi u drugu fazu takmi~ewa. Ipak, koliko je utisak posle me~a sa Norve{kom bio pozitivan uprkos porazu, toliko posle ove pobede deluje da }e za borbu za sam vrh na{a reprezentacija morati mnogo boqe. Pri pre mio: J. Gali}

GRUPA B (NI[)

[ve |an ke pro {le Makedonija - [vedska 15:26 (8:11)

NI[: Hala „^air”, sudije: Stolarovs i Likis (Letonija). Sedmerci: Makedonija 5 (3), [vedska 3 (3). Iskqu~ewa: Makedonija 6, [vedska 2 minuta. MA KE DO NI JA: Anderejeva (10 odbrana), Naumoska, Ma~eska 2, Sazdovski 3, Mrki}, Grozdanoska, Mladenovska, Gjorgijevska, Bajramoska 4, Nikoli} 1, Crvenkoska 3 (3), Pe~evska, Papu|ijeva 2, Despodovska, Mitrova, [teriova. [VED SKA: Olson, Grubstrem (17 odbrana, 2 sedmerca), Agren 4, Flognman, Fogelstrem 1, Blom 1, Roberts 2, Sand 1, Havia, Vestberg 1, Alm, Torstenson 8, Gulden 7 (3), Heleberg 1, Valen, Jakobsen. Rukometa{ice [vedske su, bez ve}ih problema, savladale Makedonke u derbiju B grupe i obezbedile mestu u slede}oj rundi Evropskog prvenstva. O~ekivao se mnogo ve}i otpor uvek kvalitetne selekcije Makedonije, ali na{e ju`ne kom{inice nisu pokazale neosporni kvalitet. Od starta susreta su [ve|anke diktirale tempo i brzo povele 4:1, kada je vo|stvo poraslo na pet golova (7:2), Makednoke su bile u situaciji da jure zahuktalog protivnika i na odmor su oti{le sa svega tri gola zaostatka. Odr`avale su kakav-takav prikqu~ak Makedonke (tri gola minusa) sve do 41. minuta, kada je usledila serija [ve|anki 5:0 i kada su Skandinavke povele 22:14 me~ je gotovo bio re{en. U posledwih deset minuta vidno indisponirane Makdonke ni{ta nisu mogle kvalitetnijem rivalu i do kraj a me~a postigle su svega jedan pogodak.

Sa sajta norve{ke televizije TV2

ZBOG NESPORTSKOG GESTA SELEKTORA BO[KOVI]A

RSS se iz vi nio

Rukometni savez Srbije izvinio se srpskoj i evropskoj sportskoj javnosti, a posebno norve{kom timu i igra~ici zbog ne sport skog po na {a wa se lek to ra Sr bi je Sa {e Bo {kovi}a prema rukometa{ici Lin Jo rum Su land na me ~u Evropskog prvenstva u Beogradu. Bo{kovi} je u prvoj utakmici Evropskog prvenstva u Srbiji, koja se igrala u Beogradskoj are-

ni u utorak, dva puta povla~io norve{ku rukometa{icu, jednom za dres, a drugi put za ruku, dok je ona bila u igri, a on uz teren. Norve{ki mediji su nakon utakmice prikazali snimak na kome se vidi kako Bo{kovi} ometa Suland. U saop{tewu, RSS navodi da se incident dogodio u àru borbe. „Molimo Vas da uvaìte na{e izviwewe, jer se sve dogodilo u àru borbe i ovakav

propust vi{e nikada ne}e da bude ponovqen od strane selektora srpske reprezentacije Sa{e Bo{kovi}a. U sportskom i duhu fer-pleja `elimo svim u~e sni ca ma Evrop skog prvenstva sportsku i vite{ku borbu za plasman na {ampionatu”, navodi se u saop{tewu. Povodom ovog slu~aja oglasila se i Evropska rukometna federacija koja je saop{tila da ne}e kazniti Bo{kovi}a.

SPORT

dnevnik

FI BA EVRO KUP

Zve zda ove ri la pr vo me sto Or le ans - Cr ve na zve zda Di va 75:85 (19:22, 24:15, 15:31, 17:17)

OR LE ANS: Ze nit ogrom nu pred nost pred po ~e tak Are na, gle da la ca:3500, za vr {ne, raz i gra la se i ras pu su di je: Kja ri (Ita li ca la do voq no da sa „po la ga sa” ja), Kar du{ i Kor tes pri ve de me~ kra ju. Ima la je i ([pa ni ja). po dr {ku tri de se tak De li ja. OR LE ANS: Jang 25, B. Grin 6, Bli stao je Bo jan Su bo ti}, Le brun, Ra po so 3, Eito 6, Pe lin uba civ {i 24 po e na uz sko ro per 2, Ko zan 2, K. Grin 14, Hil 17, Pam ba - @u li. CR VE NA ZVE ZDA DI VA: Cvet ko vi}, Braun, Su bo ti} 24, Ra ko ~e vi} 16, Mi tro vi}, La zi} 2, Si mo no vi} 1, Sa vo vi} 15, Ka ti} 16, ra di vo je vi}, Nel son 3, Skot 8. Cr ve no-be li po be di li Or lean u Fran cu skoj 85:75 (43:37) i obez be di li li der s ku po z i c i j u pred dru g u fa z u. Bli stao Bo jan Su bo ti}. Cr ve na zve zda Di va ne sta je. Na po sled wem go sto va wu u pr voj fa zi Evro ku p a ostva r i l a je jo{ jed nu po be du, 11. u ni zu u dva tak mi ~ e w a, pa sa oprav da nim op ti mi zmom do ~e ku je na sta vak tak mi ~e wa. I to sa pr vog me sta! Sjaj nom igrom u Blistao: Bojan Suboti} tre }oj de o ni ci (31:15) ste kla je fek tan {ut (5/6 za dva, 4/5 za tri, 2/2 sa pe na la), a u igru ni je H gru pa ula zio El ton Braun, zbog lak {e po be de.Srp skom pred stav ni ku Ka ha sol - Sa sa ri 76:85 od go va rao je i re zul tat dru ge Or le ans - C. zve zda 75:85 utak mi ce pe tog ko la Gru pe H. Ita li jan ski Di na mo Sa sa ri po 5 5 0 486:439 10 1. C. zve zda 5 2 3 407:401 7 2. Ka ha sol be dio je Ka ha sol u go sti ma 3. Sa sa ri 5 2 3 445:461 7 85:76, pa }e Zve zda u po sled wem 4. Or le ans 5 1 4 370:407 6 ko lu igra ti u Pi o ni ru me~ bez re zul tat skog im pe ra ti va.

KUP SR BI JE ZA @E NE

Lak {i tre ning ê la re vo – Cr ve na zve zda 35:88 (11:30, 12:15, 4:21, 8:22) Ê LA RE VO: Sa la Osnov ne {ko k le ’’Zdrav k o ê l ar’’, gle da la ca 200, su di je: Isa kov, Se mja niv i Po po vi} (svi No vi Sad). Ê L A R E V O: Mi. Ra d o { e vi} 2, [tr b ac, Lu k i} 1, Nin ko v i} 1, Ma. Ra d o { e v i} 22, Mil k o v i}, Ter z i} 4, Maj k i}, La k o v i} 3, Pu c ov s ki, Vu ~ e ti} 2. CR VE NA ZVE ZDA: Ga pi}, Di jan 14, Nik {i} 8, Cr ven da ki} 15, Mj. Ra do vi} 9, Mn. Ra do vi} 2, Sta na }ev 10, Vu~ ko vi} 10, Iva ni {e vi} 3, Pa pi} 4, Jo va no vi} 9, Vu ko sa vqe vi} 4. Bio je ovo sa mo lak {i tre ning za Be o gra |an ke ko je su do

vr ha na pu ni le ko{ mla de i osla bqe ne do ma }e eki pe. Pre ko no }i osta le su do ma }e ko {ar ka {i ce bez naj i sku sni je So w e Ma r i} i sve bo q eg strel c a ove je s e n i Qi q a n e La lo vi}, pa je vi sok po raz bio ne mi no van. Po sle po ~et nog vo} stva od 7:0 za Be o gra |an ke do ma }e su sti gle do 11:13 i bi lo je to sve {to se ti ~e re zul tat ske ne iz ve sno sti. Go {}e su ta da na pra vi le se ri ju od 19:0, a na kon to ga iz mi nu ta u mi nut su po ve }a va le raz li ku ko ja je na kra ju iz no si la 55 po e na za vo de }i tim Pr ve `en ske li ge. V. Vu ja no vi}

RU SKO SEL CI OPRAV DA LI O^E KI VA WA

Be ri }et na pro le }e Pr vi deo pr ven stva u Pod ru~ noj li gi Zre wa nin fud ba le ri Cr ve ne zve zde iz Ru skog Se la za vr {i li su na dru gom me stu sa 33 bo da ko li ko ima i Be gej iz @i ti {ta, ali Ru sko sel ci ima ju ne {to sla bi ju gol raz li ku (36:22). Pred sed nik klu ba Men di ^o ~aj i pot pred sed nik Lu ka Ra duj kov sa ~la no vi ma Uprav nog od bo ra su mi ra li su re zul ta te mi nu le po lu se zo ne. - Ni smo ne za do voq ni u~in kom. Li ga je do sta iz jed na ~e nog kva li te ta, mo gli smo ima ti i bo ga ti ju zim ni cu. Ra ~u ni cu su nam po kva ri li ne pla ni ra ni po ra zi pro tiv ime wa ka iz Voj vo de Ste pe, Ru san da iz Me le -

na ca i Naf ta ga sa iz Ele mi ra. Ri tam su po re me ti li i po vre de ka pi te na Kla sni }a, ê ki }a. Ve ru jem da }e mo na sta vi ti istim pu tem i na pro le }e i po tvr di ti da ima mo kva li tet za pr vo me sto - ka è pred sed nik Men di ô ~aj. Igra ~i su za do voq ni u~in kom,a o to me sve do }e i re }i jed nog od naj i sku sni jih [i bu la. - Po ka za li smo da mo è mo sva ko ga da po be di mo. Ni je ma la stvar nad i gra ti li de ra iz @i ti {ta i ve ru jem u be ri }et no pro le }e - na gla {a va [i bul je dan od naj bo qih stre la ca u ti mu Cr ve ne zve zde iz Ru skog Se la. M. Ra ~i}

petak7.decembar2012.

SVET SKO KLUP SKO PR VEN STVO

êl si ili Ko rin ti jans De ve to iz da we Svet Pi lot tak mi ~e we or ga ni zo skog klup skog pr ven va no je 2000. go di ne u Bra zi lu. stva po ~e lo je ju ~e u Ta da je u~e stvo va lo osam eki pa, Ja pa nu utak mi com iz {est kon ti nen tal nih {am pi o me |u Hi ro {i me i Oklan na, osva ja~ In ter kon ti nen tal da(1:0),a za vr {ni me~ igra }e se nog ku pa iz 1998. i klub iz ze 16. de cem bra. Tak mi ~e we oku mqe do ma }i na. Ti mo vi ko ji su pqa pr va ke kon ti nen tal nih igra li na ovom pr ven stvu su Ko tak mi ~e wa: UEFA (Evro pa), rin ti jans (osva ja~ bra zil skog KON KA KAF (Se ver na i Sred {am pi o na ta i do ma }in pr ven wa Ame ri ka), Konmebol (Ju `na stva), Man ~e ster ju naj ted (ko ji Ame ri ka), AFC (Azi ja), OFC je te go di ne od lu ~io da se po vu (Oke a ni ja), CAF (Afri ka), kao ~e iz FA ku pa ka ko bi u~e stvo i klub iz ze mqe do ma }i na pr vao u za vr {ni ci Svet skog klup ven stva. skog pr ven stva), mek si~ ka Ne Na za vr {nom tak mi ~e wu ove kak sa, ma ro kan ski klub Ra xa go di ne go di ne na }i }e se: êl si, Ka sa blan ka, Real Ma drid (ko ji ju `no ko rej ski Ul san Hjun dai, je 1998. osvo jio In ter kon ti nen egi pat ski Al Ahli, mek si~ ki tal ni kup), Sa ut Mel burn, Vas Mon te rej, Oklend Si ti sa No - ko da Ga ma i Al Na sr iz Sa u dij vog Ze lan da, bra zil ski Ko rin - ske Ara bi je. ti jans i eki pa San fre ~e Hi ro {i ma, ko ja je osvo ji la li gu Ja pa na pr vi put u klup skoj isto ri ji. Svet sko klup sko pr ven stvo igra se po kup si ste mu, po ~ev {i od plej-of fa ze, u ko joj su se Hi ro {i ma i Oklend Si ti bo ri li za me sto u ~e tvrt fi na lu. Hi ro {i ma }e igra ti sa Al Ahli jem, dok }e se u dru go ~e tvrt fi nal nom du e lu sa sta ti Mon te rej i Ul san. êl si i Ko rin ti jans, kao pred stav ni ci dva naj u spe {ni ja kon ti nen ta, tak mi ~e we za po ~i wu od po lu fi na la, i glav - Fudbaleri êlsija brane boje Evrope u Japanu ni su kan di da ti za osva ja we tro fe ja. Ipak, broj na [am pion je bio Ko rin ti jans, de {a va wa u lon don skom ti mu, ko ji je u fi na lu sa vla dao Vas ko kri za re zul ta ta i pro me na tre - da Ga mu na pe na le sa 4:3. U re gu ne ra, mo gla bi da uti ~u na ostva - lar nom de lu me ~a bi lo je 0:0. ri va we po zi tiv nog re zul ta ta u Na red ne go di ne tak mi ~e we je Ja pa nu. S dru ge stra ne, Ko rin - tre ba lo da bu de odr à no u [pa ti jans je Bra zi le i ro za vr {io na ni ji, a za tro fej bi se bo ri lo 12 {e stom me stu, po {to je u po - eki pa. Me |u tim, zbog pro pa sti sled wem ko lu iz gu bio kao gost u kom pa ni je ISL, ko ja je bi la ve li kom der bi ju od grad skog ri - part ner Svet skoj ku }i fud ba la va la Sao Pa u la sa 3:1. (FI FA), Svet sko klup sko pr Ipak, ne tre ba za bo ra vi ti ni ven stvo ni je igra no, kao ni na naj bo qi afri~ ki klub 20. ve ka, red ne tri se zo ne iz sli~ nih raz egi pat ski Al Ahli, bez ob zi ra lo ga. na ve li ku fud bal sku kri zu u Odr à va we pi lot tak mi ~e wa Egip tu, kao ni osta le u~e sni ke, Svet skog klup skog pr ven stva od ko jih }e sva ko tra ì ti svo ju ni je ome ta lo or ga ni za ci ju In {an su za osva ja we tro fe ja. ter kon ti nen tal nog ku pa, ko ji se

od 1980. tra di ci o nal no igrao u Ja pa nu. Sa mo me sec da na pre od la ska u Bra zil, Man ~e ster Ju naj ted je na Na ci o nal nom sta di o nu u To ki ju sa vla dao Pal me i ras, i osvo jio je di ni tro fej In ter kon ti nen tal nog ku pa u klup skoj isto ri ji. Ipak, 2004. go di ne, ka da je odr `a no po sled we iz da we “To jo ta ku pa”, UEFA i FI FA su do {le na ide ju da se ofor mi jed no tak mi ~e we. Pr vo no vo o- form qe no pr ven stvo igra no je u Ja pa nu, u pe ri o du od 11. do 18. de cem bra 2005. go di ne. Ta da su u~e stvo va li sa mo kon ti nen tal ni {am pi o ni: Li ver pul, Sao Pa u lo, egi pat ski Al Ahli, Al Iti had iz Sa u dij ske Ara bi je, Sa pri sa iz Ko sta ri ke i Sid nej.

In ter na si o nal bio bo qi od ka ta lon skog klu ba re zul ta tom 1:0. Mi lan je bio pr vi 2007. go di ne, sa vla dav {i Bo ku Ju ni ors sa 4:2, dok je go di nu da na ka sni je Man ~e ster Ju naj ted u fi na lu po be dio ko lum bij ski LDU Ki to sa 1:0 go lom Ru ni ja. Ita li ja je ima la jo{ jed nog pr va ka, i to mi lan ski In ter, ko j i je 2010. bio bo q i od afri~ k og pred s tav n i k a TP Ma zem be, iz De mo krat ske Re pu bli ke Kon go, po be div {i sa 3:0. Ovo je bi lo pr vo i je di no fi na le ne ke eki pe iz van Evro pe i Ju `ne Ame ri ke. Na grad ni fond tur ni ra je 16,5 mi li o na do la ra, i sva ki od se dam klu bo va do bi ja nov ~a nu na gra du. Po bed nik osva ja pet

Osva ja~ no vog tak mi ~e wa bio je Sao Pa u lo, ko ji je u fi na lu sa vla dao Li ver pul sa 1:0 go lom Mi ne i ra. Na red na tri iz da wa Svet skog klup skog pr ven stva igra na su u Ja pa nu, s tim {to je i 2006. u~e stvo va lo {est eki pa, a od 2007. u tak mi ~e we se ukqu ~u je i klub do ma }in pr ven stva. 2009. i 2010. go di ne Svet sko klup sko pr ven stvo igra no je u Abu Da bi ju, na sta di o nu “[e ik Za jed”, a na red ne dve go di ne igra }e se u Ma ro ku. Naj vi {e ti tu la pr va ka ima Bar se lo na, ko ja je bi la {am pion 2009. i 2011. go di ne, a 2006. je bi la vi ce {am pion. Ta da je

mi li o na do la ra, vi ce {am pion ~e ti ri mi li o na, bron za ni tim tri, ~e tvr ti do bi ja dva, pe to pla si ra ni 1,5 mi li o na, {e sto pla si ra ni mi lion i po sled wa eki pa osva ja 500.000 do la ra. Naj vi {e ti tu la ima ju klu bo vi pred stav ni ci Evro pe, ukup no pet, uz dva fi na la, dok eki pe iz Ju `ne Ame ri ke ima ju tri tro fe ja, pet fi na li sta i jed no tre }e me sto. Tu su i Azi ja, ko ja ima ~e ti ri tre }a me sta, Se ver na i Sred wa Ame ri ka ima ju dva tre }a me sta, Afri ka, ko ja ima jed nog fi na li stu i jed nu bron za nu eki pu, dok je Oklend Si ti, kao pred stav nik Oke a ni je, 2009. bio pe ti.

SU SRET ]UR KO VI ]A I PLA TI NI JA U ZA GRE BU

Ni re ~ o ka zni Ivan ]ur k o v i}, pot p red sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je, iz ja vio je da je na pro sla vi 100 go di na HNS u Za -

Ivan ]urkovi} i Mi{el Platini

gre b u imao pri l i k u da se sret ne i po raz go va ra sa pred sed n i k om UEFA Mi { e l om Pla ti ni jem.

Pla ti ni je na tom sku pu ja sno poru~io Hr vatskoj i Srb iji da mo r aju da p ov edu ra~un a o navija~i ma i d a predstoje}i d ueli kvali fikacija za Mu nd ijal u B ra zilu 2014 . u Zagrebu i Beogra du moraju da protek nu bez i nciden at a, jer }e u suprotnom biti o{trih sankcija. ]urkovi} je izjavio da Platini, me|utim, nijednog trenutka nije spomiwao kaznu koja }e biti izre~ena Srbiji 13. decembra zbog incidenata koji su se dogodili na me~u mladih selekcija „orlova” i Engleske u Kru{evcu. - Ne, apsolutno nijednu re~ nismo razmenili na tu temu. Mada, da budem iskren, mo`da i nije bilo potrebe posle vi{e nego slikovitog govora koji je imao pred ~elnicima FS Hrvatske. Platini je jasno upo-

zorio da su huligani na tribinama, regularnost takmi~ewa i jo{ neke stvari glavna om~a oko vrata i wima, a i jednom wihovom susedu. Vrlo dobro se zna na koga je mislio - izjavio je za ]urkovi}. On je objasnio i koji su slede}i potezi FSS i najavio nove susrete sa Platinijem. - Na{e veze, dugogodi{wa prijateqstva su jedna strana medaqe. Na drugoj su stvari koje su u~iwene, neke koje nisu, a poku{avaju da se iskonstrui{u, ali i neke koje moraju da nas nateraju da ih kona~no re{avamo. Platini i ja }emo se verovatno videti jo{ jednom do kraja godine, a sigurno na utakmici Hrvatska - Srbija u martu 2013. On je jo{ jednom ponovio da }e li~no biti prisutan na tom me~u - dodao je potpredsednik FSS.

SPORT

petak7.decembar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Ar se nal - VBA Aston Vi la - Sto uk Sa u temp ton - Re ding San der lend - ^el si Svon si - No ri~ Vi gan - Kvins Park Ne de qa Man. si ti - Man ~e ster j. Ever ton - To ten hem Vest Hem - Li ver pul Po ne de qak Fu lam - Wu kasl 1. Man ~e ster j.15 12 2. Man. si ti. 15 9 15 7 3. ^el si 4. To ten hem 15 8 5. VBA 15 8 6. Ever ton 15 5 15 6 7. Svon si 8. Vest Hem J.15 6 15 5 9. Sto uk 15 5 10. Ar se nal 11. Li ver pul 15 4 12. No ri~ 15 4 15 4 13. Fu lam 14. Wu kasl 15 4 15. Aston Vi la 15 3 16. Vi gan 15 4 17. San der lend14 2 18. Sa u temp ton15 3 19. Re ding 14 1 20. Kvins Park 15 0

0 6 5 2 2 8 5 4 7 6 7 7 5 5 5 2 7 3 6 6

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (16) (17) (21) 3 0 3 5 5 2 4 5 3 4 4 4 6 6 7 9 5 9 7 9

37:21 28:11 25:16 28:23 24:19 25:19 23:17 19:17 14:12 24:16 19:18 13:21 25:26 17:21 12:23 15:28 13:18 21:32 19:27 11:27

NA[ PRED LOG

\a vo li na pa da ju „gra |ane” Spu {te na je za ve sa na je se wi deo tak mi ~e wa u evrop skim klup skim fud bal skim tak -

A tu se tek ~e ka ras pret. Naj za ni mqi vi ji su sret ovog vi ken da u Evro pi se igra u Man ~e ste ru, gde }e se su da ri ti grad ski

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

13 12 11 11 11 10 9 8 7 7 8 7 7 8 8 7 7 6 6 5 4 4 4 4

2 4 3 2 2 3 6 7 8 8 5 7 7 4 4 6 4 7 6 5 5 3 3 1

5 4 6 7 7 7 5 5 5 5 7 6 6 8 8 7 9 7 8 10 11 13 13 15

38:25 39:24 35:18 34:27 29:25 37:28 33:26 27:19 28:25 28:26 30:32 35:29 26:24 33:34 26:31 30:31 28:27 28:30 26:32 19:41 19:32 29:41 22:37 21:36

41 40 36 35 35 33 33 31 29 29 29 28 28 28 28 27 25 25 24 20 24 15 15

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Ham bur ger - Ho fen hajm Su bo ta Bo ru si ja (D) - Volf sburg [tut gart - [al ke Nir nberg - For tu na Fraj burg - Groj ter F. Aug zburg - Ba jern Ajn traht - Ver der Ne de qa Bo ru si ja (M) - Majnc Ha no ver - Ba jer 1. Ba jern 2. Ba jer 3. Bo ru s. (D) 4. [al ke 5. Ajn traht 6. Manjc 7. [tut gart 8. Ver der 9. Ham burg 10. Bo ru s. (M) 11. Fraj burg 12. Ha no ver 13. For tu na 14. Nir nberg 15. Volf sburg 16. Ho fen hajm 17. Aug zburg 18. Groj ter F.

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

15 12 2 1 41:6 38 15 9 3 3 28:19 30 15 7 6 2 30:16 27 15 7 4 4 25:19 25 15 7 3 5 27:26 24 15 7 2 6 21:18 23 15 6 4 5 17:24 22 15 6 3 6 26:24 21 15 6 3 6 16:18 21 15 5 6 4 22:25 21 15 5 5 5 20:17 20 15 6 2 7 28:27 20 15 4 6 5 18:19 18 15 4 4 7 14:21 16 15 4 4 7 14:23 16 15 3 3 9 22:36 12 15 1 5 9 11:26 8 15 1 5 9 10:26 8

HR VAT SKA

Da nas Lo ko mo ti va - Ci ba li ja Za greb - Istra Haj duk - In ter Su bo ta Za dar - Split Ri je ka - Sla ven Ne de qa Osi jek - Di na mo (Z) 1. Di na mo 2. Ri je ka 3. Haj duk 4. Split 5. Sla ven 6. Lo ko mo t. 7. Osi jek 8. Istra 9. In ter 10. Ci ba li ja 11. Za dar 12. Za greb

(16) (16) (18) (15) (19) (19)

18 13 2 3 39:14 41 18 9 4 5 28:23 31 18 8 6 4 26:14 30 18 9 3 6 28:21 30 18 9 3 6 28:26 30 18 8 5 5 26:21 29 18 5 8 5 19:17 23 18 5 5 8 16:20 20 18 4 7 7 21:24 19 18 4 4 10 16:30 16 18 3 5 10 19:36 14 18 3 4 11 10:30 13

Sigurno Kil mar nok - Sel tik Bo ru si ja (D) - Volf sburg Ar se nal - VBA PS@ - Evi jan Be tis - Bar se lo na Pa ler mo - Ju ven tus

2 (1.40) 1 (1.40) 1 (1.50) 3+ (1.50) 3+ (1.40) 2 (1.65)

Realno Tu luz - Ba sti ja San der lend - ^el si Ham bur ger - Ho fen hajm Va qa do lid - Real (M) To ri no - Mi lan Spor ting - Ben fi ka

1 (1.70) 2 (1.80) 3+ (1.80) 4+ (1.80) 2 (2.10) 2 (1.90)

Iznena|ewe Espa wol - Se vi qa Rems - Bor do Man. si ti - Man ~e ster j. Bo lo wa - La cio Atle ti ko (M) - De pro ti vo H Ro ma - Fo ren ti na

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

1. Kar dif 2. Kri stal P. 3. Le ster 4. Midlzbro 5. Hal 6. Vot ford 7. Mil vol 8. Braj ton 9. Blek burn 10. No tin g. F. 11. Lids 12. Blek pul 13. ^arl ton 14. Barn li 15. Ha der sf. 16. Der bi 17. Vul ver h. 18. Bol ton 19. Bir min gem 20. Is pvi~ 21. Barn sli 22. Bri stol 23. [e fild 24. Pi ter bo ro

[PA NI JA–PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA

36 33 26 26 26 23 23 23 22 21 19 19 17 17 14 14 13 12 9 6

Da nas Blek burn - Kar dif (20.45) Su bo ta (14) Der bi - Lids Ha der sfild - Bol ton (16) Le ster - Barn sli (16) (16) Pi ter bo ro - Midlzbo ro Vat ford - Hal (16) (16) No tin gem F. - Barn li [e fild V. - Bri stol (16) ^arl ton - Braj ton (16) Kri stal P. - Blek pul (16) (16) Ip svi~ - Mil vol Vul ver hemp ton - Bir min gem (18.20)

dnevnik

1 (2.80) 2 (2.20) 2 (2.90) 2 (2.50) (4.30) 2 (3.40)

Duel Zabalete (Man~ester siti) i Runija (Man~ester junajted)

mi ~e wi ma (Li ga {am pi o na i Li ga Evro pe). Pa `wa fud bal ske jav no sti po no vo je fo ku si ra na na na ci o nal na pr ven stva. [KOT SKA

Su bo ta Kil mar nok - Sel tik (13.30) (16) Harts - Aber din In ver nes - Hi ber ni jan (16) (16) Ma der vel - Ros Ka un ti Sent Mi ren - St Yon ston (16) Ne de qa Dan di - Dan di J. 1. Sel tik 2. Hi ber ni jan 3. In ver nes 4. Aber din 5. Ma der vel 6. Sent Yon st. 7. Dan di J. 8. Kil mar nok 9. Harts 10. Ros Ka un ti 11. Sent Mi ren 12. FK Dan di

15 16 16 16 16 16 15 15 16 16 16 15

8 8 6 6 6 6 5 5 4 3 4 3

4 3 7 6 6 5 5 4 6 8 4 2

(13.45) 3 5 3 4 4 5 5 6 6 5 8 10

28:13 28 27:21 27 31:28 25 22:17 24 24:20 24 19:20 23 19:21 20 24:20 19 14:18 18 17:22 17 20:28 16 10:27 11

TUR SKA

RU SI JA

Da nas Be {ik ta{ - Eski {e hir Ela zig spor - Mer sin Su bo ta Ka {im pa sa - Gen ~ler bir li gi Ga zi an tep - Ka ba ruk Si vas - Ga la ta sa raj Bur sa - Or dun spor Ne de qa Trab zon - Kaj ze ri Ak hi {ar - An ta li ja Fe ner bah ~e - Is tan bul 1. Ga la ta sa r. 14 2. An ta li ja 14 3. Be {ik ta{ 14 4. Fe ner bah ~e14 5. Eski {e hir 14 6. Ka sim pa {a 14 7. Trab zon 14 8. Bur sas 14 9. Si vas 14 10. Or dus 14 11. Gen ~ler b. 14 12. Ga ci jan tep 14 13. Is tan bul 14 14. Kaj ze ri 14 15. Ka ra buk 14 16. Mer sin 14 17. Ela zig 14 18. Ak hi sar 14

7 8 7 6 6 6 6 4 5 4 4 4 4 4 4 2 2 2

5 2 4 6 4 4 4 7 4 6 6 4 3 3 3 6 6 5

2 4 3 2 4 4 4 3 5 4 4 6 7 7 7 6 6 7

(19) (19) (13) (15) (18) (18) (15) (18) (18)

29:18 25:19 32:21 21:13 27:17 22:15 17:12 23:18 17:19 18:17 22:23 14:21 14:17 19:25 17:25 15:23 9:24 10:24

26 26 25 24 22 22 22 19 19 18 18 16 15 15 15 12 12 11

HO LAN DI JA

Da nas He ra kles - Utreht Su bo ta Val vajk - NEC Den Hag - Cvo le AZ Alk mar - Vi qem Ajaks - Gro nin gen Ne de qa He ren ven - Ro da Bre da - Fe je nord Ven lo - Vi te se PSV - Tven te 1. Tven te 2. Vi te se 3. PSV 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. Den Hag 9. Gro nin gen 10. He ra kles 11. Val vajk 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Cvo le 15. Bre da 16. Ven lo 17. Ro da 18. Vi qem

ri va li Si ti i Ju naj ted. Li der sa Old Tra for da na kon po be de pro tiv Re din ga (4:3) ima ko rak pred no sti, ali to u me ~e vi ma ju tih ri va la ni {ta ne zna ~i. Pro {le se zo ne gra |a ni su do bi li oba li ga {ka du e la (1:0, 6:1), dok su |a vo li sla vi li u FA ku pu (3:2). Srp ski in ter na ci o na lac u dre su Si ti ja Alek san dar Ko la rov o~e ku je do bru utak mi cu i po bed ni~ ki niz. - Na stup u Li gi {am pi o na ove se zo ne za sve nas je bio raz o ~a ra va ju }i, ali i ve li ka {ko la za na red nu se zo nu. Sa da se okre }e mo od bra ni ti tu le. O~e ku jem da pru `i mo do bru igru. Ne }e bi ti la ko ali sam uve ren da }e mo po ka za ti da smo spra vom {am pi o ni En gle ske - ka zao je Ko la rov. U Bun des li gi tr ka se na sta vqa. Na kon re mi ja u pro {lo ne -

POR TU GAL

Da nas Ro stov - Kra sno dar Su bo ta Am kar - K. So vje tov Ku ban - Ala ni ja Lo ko mo ti va - Vol ga Ne de qa Te rek - Di na mo CSKA - Mor do vi ja Po ne de qak Ru bin - Spar tak Ze nit - An `i 1. An `i 18 2. CSKA 18 3. Ze nit 18 4. Te rek 18 5. Ku ban 18 6. Ru bin 18 7. Lo ko mo ti va18 8. Spar tak (M) 18 9. Di na mo (M) 18 10. Kra sno dor 18 11. Ro stov 18 12. Am kar 18 13. Vol ga 18 14. Kri la So vj. 18 15. Ala ni ja 18 16. Mor do vi ja 18

12 13 11 10 10 10 9 9 9 7 5 5 3 3 2 2

4 1 4 2 1 1 4 2 0 4 5 4 5 4 4 3

2 4 3 6 7 7 5 7 9 7 8 9 10 11 12 13

(15.30) (09.00) (11.30) (14.00) (10.30) (13) (14.45) (17) 33:17 31:16 35:19 22:25 32:21 26:18 27:20 34:30 26:24 30:25 18:22 19:29 18:30 16:36 18:31 17:39

40 40 37 32 31 31 31 29 27 25 20 19 14 13 10 9

BEL GI JA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

15 10 4 1 29:9 34 15 10 4 1 30:11 34 15 11 0 4 50:16 33 15 8 6 1 36:18 30 15 9 3 3 30:18 30 15 7 4 4 20:17 25 15 6 5 4 23:25 23 15 4 7 4 25:25 19 15 5 4 6 17:24 19 15 4 6 5 31:30 18 15 4 5 6 20:20 17 15 3 5 7 21:28 14 15 3 5 7 20:30 14 15 3 4 8 14:25 13 15 3 3 9 12:29 12 15 2 5 8 17:33 11 15 2 4 9 14:31 10 15 2 4 9 14:34 10

12 10 10 8 9 8 8 8 6 5 5 5 5 3 3 3

4 4 3 8 2 5 4 3 8 6 5 3 3 7 5 2

1. Por to 10 2. Ben fi ka 19 3. Bra ga 10 4. Rio Ave 10 5. Fe re i ra 10 6. Esto ril 10 7. Gi ma ra e{ 10 8. Spor ting 10 9. Na si o nal 10 10. V. Se ta bul 10 11. Ol ha nen se 10 12. @il Vi sen te10 13. Ma ri ti mo 10 14. Aka de mi ka 10 15. Mo re i ren se10 16. Be i ra Mar 10

8 8 5 5 3 3 3 2 3 2 2 2 2 1 1 1

2 2 2 2 6 3 3 5 2 5 4 4 4 6 4 4

(20.30)

0 0 3 3 1 4 4 3 5 3 4 4 4 3 5 5

(21.15) (21.30) (17) (17) (17) (21.15) (19.15) (21.15) 26:6 25:6 20:14 15:13 13:9 15:14 10:18 9:11 15:20 11:17 13:16 9:14 7:16 12:14 12:16 13:21

26 26 17 17 15 12 12 11 11 11 10 10 10 9 7 7

(18) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 2 4 5 2 7 5 6 7 4 7 8 10 10 8 10 13

42:16 28:18 32:24 34:24 33:24 39:32 21:17 34:33 34:27 21:27 26:28 22:32 17:31 18:32 16:34 22:40

40 34 33 32 29 29 28 27 26 21 20 18 18 16 14 11

Da nas Pe ~uj - MTK Eger - Di{ |er Su bo ta Ke~ ke met - De bre cen Uj pe{t - Pak{ Ha la da{ - [i o fok Ka po {var - \er ETO Ne de qa Lom bard - Fe ren cva ro{ Hon ved - Vi de o ton

igra se u Ri mu gde vu ~i ca do ~e ku je pre po ro |e nu Fi o ren ti nu. Vi o la ni je po ra `e na na de vet uza stop nih utak mi ca, dok su To ti i dru go vi na kon po ra za u grad skom der bi ju ve za li tri po be de. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su qu bi ~a sti ma (3:0 i 2:1). Pr vi stre lac vu ~i ce, Erik La me la o~e ku je da se ri ja go sti ju bez po ra za za vr {i na Olim pi ku: - Fi o ren ti na pod vo| stvom tre ne ra Mo ne te do bro je star to va la u {am pi o na tu. Wi ho vi ci qe vi su naj vi {i, ima ju do bru mla du i po let nu eki pu ko ja ne ma re spek ta pre ma ri va li ma. Ipak, mi smo na kon lo {eg stra ta, uhva ti li za let i iz ko la u ko lo igra mo sve bo qe. Do ma }i ni smo, imam na vi ja ~e uz nas i o~e ku jem da na {i go le ge te ri na |u put do mre `e gol ma na Vi vi a na - ka zao je Ar gen ti nac u re do vi ma Ro me. I. G. GR^ KA

Da nas Esto ril - V. Se tu bal Su bo ta Por to - Mo re i ren se Ne de qa Rio Ave - P. Fe re i ra Ma ri ti mo - Na ci o nal @il Vi sen te - Be ria Mar Gi ma ra e{ - Ol ha nen se Po ne de qak Aka de mi ka - Bra ga Spor ting - Ben fi ka

MA \AR SKA

Da nas Stan dard - [ar lroa Su bo ta Mons - An der leht Gent - Va sland Kor trijk - Va re gem Me he len - Lo ke ren Serkl Bri` - Le u ven Ne de qa Ber {ot - Klub Bri` Genk - Lirs 1. An der leht 18 2. Va re gem 18 3. Lo ke ren 18 4. Genk 18 5. Stan dard 18 6. Klub Bri` 18 7. Kor trijk 18 8. Mons 18 9. Le u ven 18 10. Gent 18 11. Me he len 18 12. Ber {ot 18 13. [ar lroa 18 14. Lirs 18 15. Be ve ren 18 16. Serkl Bri`18

deq nom der bi ju iz me |u Ba jer na i Bo ru si je, eki pa Le ver ku ze na pro bi la se na dru go me sto i sa da je naj bli `i pra ti lac Ba va ra ca. Sa ~e ti ri ve za ne po be de, far ma ce u ti ovog vi ken da go stu ju u Ha no ve ru. Pr vi stre lac Ba je ra, Ste fan Ki sling (9 go lo va) o~e ku je da na kri li ma for me ko ja je u uspo nu we go va eki pa osvo ji ceo plen na te {kom go sto va wu: - Si gur no da nam ne }e bi ti la ko na AVD Are ni. Ha no ver igra pro men qi vo ove se zo ne, ima ju ne ko li ko sjaj nih igra ~a na ko je }e mo mo ra ti da obra ti mo pa `wu. Na dam se da }e mo uze ti tri bo da i pre ki nu ti ne u- god nu se ri ju. Ni smo sla vi li na po sled wa ~e ti ri go sto va wa, a po sled we tri utak mi ce za vr {e ne su po de lom bo do va - ka zao je Ki sling. Jed na od naj za ni mqi vi jih utak mi ca ita li jan ske Se ri je A

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30) (16.30) (18.30)

1. \er ETO 17 11 5 1 35:15 38 2. MTK 17 9 5 3 28:18 32 3. De bre cen 17 9 1 7 24:18 28 4. Vi de o ton 17 7 5 5 21:15 26 5. Fe ren cva r. 17 6 7 4 26:23 25 6. Hon ved 17 7 4 6 27:25 25 7. Di o `|er 17 6 6 5 17:19 24 8. Pak{ 17 5 8 4 24:19 23 9. Ka po {var 17 6 5 6 17:20 23 10. Uj pe{t 17 5 7 5 25:22 22 11. Ha la da{ 17 5 6 6 22:18 21 12. Ke~ ke met 17 5 5 7 21:26 20 13. Lom bard 17 5 5 7 16:25 20 14. Pe ~uj 17 4 7 6 17:21 19 15. Eger 17 2 5 10 15:30 11 16. [i o fok 17 2 3 12 15:36 9

Su bo ta Ker ki ra - Ja wi na PA OK - Le va di a kos Atro mi tos - OFI Ne de qa Pla ta ni as - Ve ria Ksan ti - Pa ni o nis Aste ras - Aris Pa na ti na i kos - Olim pi ja kos Po ne de qak Pan tra ki kos - AEK 1. Olim pi ja kos13 11 2. PA OK 13 7 3. Tri po lis 13 7 4. Pa ni o ni os 13 7 5. Atro mi tos 13 5 6. Pa na ti n.(-2)13 5 7. Ja wi na 13 5 8. Le va di ja k. 13 5 9. Pla ta ni as 13 4 10. Pan tra ki k. 13 4 11. OFI 13 3 12. Ker ki ra 13 2 13. AEK 13 3 14. Ksan ti 13 2 15. Aris 13 2 16. Ve ri ja 13 2

2 4 3 0 6 6 3 3 3 2 5 6 2 5 5 5

0 2 3 6 2 2 5 5 6 7 5 5 8 6 6 6

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (16.15) (16.15) (18.30) (18.30)

31:7 17:8 18:7 16:14 11:9 14:10 12:11 10:11 13:17 13:16 12:15 7:15 10:15 7:16 11:21 7:17

35 25 24 21 21 19 18 18 15 14 14 12 11 11 11 11

Tu luz - Ba sti ja Su bo ta PS@ - Evi jan Nan si - Va len si jen Troa - Ni ca So {o - Lil Mon pe qe - Aja ~io Ren - Brest Ne de qa Rems - Bor do Mar sej - Lo ri jen Sent Etjen - Lion 1. Lion 2. Mar sej 3. Sent Etjen 4. PS@ 5. Va len si jen 6. Bor do 7. Ren 8. Tu luz 9. Ni ca 10. Lil 11. Lo ri jen 12. Ba sti ja 13. Mon pe qe 14. Brest 15. Rems 16. Aja ~io(-2) 17. Evi jan 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

9 9 7 7 7 6 8 6 5 5 5 5 4 5 4 4 4 4 1 1

4 2 5 5 4 7 1 4 7 6 6 3 5 2 4 6 4 3 5 5

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 2 4 3 3 4 2 6 5 3 4 4 7 6 8 7 5 7 8 9 9

(21.30) (16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (21)

1. Bar se lo na 14 13 1 0 48:16 40 2. Atle t. (M) 14 11 1 2 29:13 34 3. Real 14 9 2 3 34:10 29 14 8 1 5 23:24 25 4. Be tis 5. Ma la ga 14 6 4 4 19:10 22 14 7 1 6 17:19 22 6. He ta fe 7. Va qa do lid 14 6 3 5 20:15 21 14 6 3 5 16:21 21 8. Le van te 9. So si je dad 14 6 2 6 21:18 20 10. Ra jo Va qe k. 14 6 1 7 18:30 19 14 5 3 6 19:20 18 11. Se vi qa 12. Va len si ja 14 5 3 6 18:23 18 13. Sa ra go sa 14 5 1 8 16:23 16 14 4 3 7 16:19 15 14. Sel ta 15. Atle tik (B) 14 4 3 7 19:32 15 16. Osa su na 14 3 4 7 12:15 13 17. Ma jor ka 14 3 4 7 14:23 13 18. Gra na da 14 3 3 8 11:20 12 19. La Ko ru wa 14 2 5 7 21:31 11 20. Espa wol 14 2 4 8 13:22 10

[PA NI JA–SE GUN DA

Su bo ta Las Pal mas - Hu e ska Gva da la ha ra - Nu man si ja Al me ri ja - Lu go Bar se lo na B - El ~e Sa ba deq - Mur si ja Ne de qa Kor do ba - Hi hon Her ku les - Re kre a ti vo Pon fe ra di na - Mi ran de{ Vi qa re al - Akor kon He rez - Hi ro na Ka ste qon - Ra sing

(18) (18) (18) (18) (20) (12) (12) (17) (17) (17) (19)

1. El ~e 16 12 2 2 25:8 38 2. Al me ri ja 16 10 4 2 30:18 34 3. Al kor kon 16 10 1 5 28:18 31 4. \i ro na 16 9 3 4 29:16 30 5. Vi qa re al 16 7 6 3 19:13 27 6. Bar se lo na 16 8 2 6 34:25 26 7. Sa ba deq 16 6 5 5 22:17 23 8. Las Pal mas16 6 5 5 22:24 23 9. Mur si ja 16 6 4 6 19:17 22 10. Nu man si ja 16 5 7 4 19:19 22 11. Pon fe ra d. 16 7 1 8 21:29 22 12. Kor do ba 16 6 4 6 17:19 22 13. Re kre a ti vo16 7 1 8 23:24 22 14. Kse rez 16 5 5 6 19:23 20 15. Ka sti qa 16 5 3 8 27:31 18 16. Spor ting 16 4 5 7 20:25 17 16 4 5 7 15:22 17 17. Lu go 18. Hu e ska 16 3 7 6 16:20 16 19. Ra sing 16 3 5 8 13:21 14 20. Mi ran des 16 2 7 7 12:17 13 21. Gva da la h. 16 3 4 9 16:27 13 22. Her ku les 16 3 4 9 12:25 13

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Ata lan ta - Par ma Ro ma - Fi o ren ti na Ne de qa Ka qa ri - Kje vo Pa ler mo - Ju ven tus Pe ska ra - \e no va Si je na - Ka ta ni ja To ri no - Mi lan In ter - Na po li Po ne de qak Samp do ri ja - Udi ne ze Bo lo wa - La cio 1. Ju ven tus 2. Na po li 3. In ter 4. Fi o ren t. 5. La cio 6. Ro ma 7. Mi lan 8. Par ma 9. Udi ne ze 10. Ka ta ni ja 11. Ata lan.(-2) 12. Samp d.(-1) 13. Ka qa ri 14. To ri no(-1) 15. Kje vo 16. Bo lo wa 17. Pa ler mo 18. \e no va 19. Si je na(-6) 20. Pe ska ra

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (19) (21)

15 11 2 2 32:10 35 15 10 3 2 28:12 33 15 10 1 4 27:16 31 15 8 5 2 27:14 29 15 9 2 4 24:18 29 15 8 2 5 34:24 26 15 6 3 6 24:19 21 15 5 5 5 18:20 20 15 4 7 4 22:24 19 15 5 4 6 19:23 19 15 6 2 7 15:22 18 15 5 3 7 19:21 17 15 4 4 7 14:24 16 15 3 7 5 15:17 15 15 4 3 8 17:27 15 15 4 2 9 17:20 14 15 3 5 7 14:22 14 15 3 3 9 16:26 12 15 4 5 6 14:17 11 15 3 2 10 10:30 11

ITA LI JA–SE RI JA B

FRAN CU SKA Da nas

Da nas Espa wol - Se vi qa Su bo ta So si je dad - He ta fe Ma la ga - Gra na da Va qa do lid - Real (M) Osa su na - Va len si ja Ne de qa Le van te - Ma jor ka Atle tik (B) - Sel ta Atle ti ko (M) - De por ti vo Be tis - Bar se lo na Po ne de qak R. Va qe ka no - Sa ra go sa

28:15 20:16 24:10 24:12 28:16 20:13 21:19 23:17 21:20 16:15 23:27 21:33 19:19 15:20 13:15 15:19 17:23 15:22 16:32 10:26

31 29 26 26 25 25 25 22 22 21 21 18 17 17 16 16 16 15 8 8

Da nas Sa su o lo - Mo de na Su bo ta Bre {a - Re |i na ]e ze na - Em po li Kro to ne - Lan }i a no Gro se to - Pro Ver }e li Ve ro na - Asko li No va ra - Pa do va Vi }en ca - Li vor no Spe ci ja - Ba ri Ter na na - Ju ve Sta bia Ne de qa Ci ta de la - Va re se 1. Sa su o lo 17 12 2. Li vor no 17 12 3. Ve ro na 16 9 4. Bre {a 17 6 5. Pa do va(-2) 17 7 6. Va re ze(-1) 17 7 7. Mo de na(-2) 17 7 8. Ju ve Sta b. 17 7 9. Si ta de la 16 6 10. Em po li(-1) 17 6 11. Spe ci ja 17 5 12. Ba ri(-7) 17 7 13. Kro to ne(-2)17 5 14. Ter na na 17 4 15. Asko li(-1) 17 5 16. Vi }en ca 17 3 17. ]e ze na 17 3 18. Re |i na(-3) 17 4 19. Lan }a no 17 2 20. Pro Ver }e li17 4 21. No va ra(-4) 17 3 22. Gro se to(-6) 17 2

3 2 5 8 7 6 6 4 4 5 6 5 5 6 4 8 7 6 8 2 5 8

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (12.30) 2 3 2 3 3 4 4 6 6 6 6 5 7 7 8 6 7 7 7 11 9 7

32:11 35:21 26:13 24:19 22:17 21:21 22:16 25:23 21:22 29:33 21:22 26:19 18:19 14:18 19:24 17:20 16:28 16:21 15:26 16:28 18:23 19:28

39 38 32 26 26 26 25 25 22 22 21 19 18 18 18 17 16 15 14 14 10 8

SPORT

dnevnik RA D NA GRU PA ZA SPAS CRVENE ZVE ZDE U AK CI JI

Yaji} jedini kandidat Ko mi si ja za sta bi li za ci ju i re or ga ni za ci ju na {eg naj tor fej ni jeg klu ba po sle tro dnev nog „tajm-auta“ bi }e po no vo na oku pu, u pro{ re nom sa sta vu, uz pre o sta le ~la no ve Uprav nog od bo ra. O~e ku je se da da nas naj zad bu du do ne te kon kret ne od lu ke ko je tre ba da se od ra ze na bu du} nost klu ba, i beg iz pro va li je. Ne boj {a ^o vi} imao je pu ne ru ke po sla da sa gle da ce lo ku pu nu do ku me nat ci ju una zad 15 go di na i for mi ra sli ku o fi nan sij skom sta wu i ta~ nom mu nu su u ka -

Dra gan Xa ji} uz re fe ren dum sku po dr {ku, bi }e je di ni kan di dat za funk ci ju pred sed ni ka. Du go je tre }a Zve zdi na zve zda raz mi {qa la {ta mu je ~i ni ti, jer pro ble mi iz vi ru sa svih stra na, a na vi ja ~i ne str pqi vo `e le ti tu lu, bo qe re zul ta te. Ipak, „pri ti sak“ je uro dio plo dom... - Ne mam iz bo ra, svi me gu ru ju u fo te qu, usko ro }u se kan di do va ti - po ru ~io je Xa ji}. Ta ko je otvo ren pro stor da me na xer Zo ran Sto ja di no vi}

Dra gan Ya ji}

si. Iz ve {taj }e jav no sti bi ti do stu pan na red ne ne de qe, a sem kon sta ci je da je sta we te {ko i de li kat no ô vi} je ot klo nio i ne ke di le me o od go vor no sti onih ko ji su ne sa ve sno po slo va li. - Utvr |u je mo sta we a ne kriv ce. Ako dr à va è li da to ura di ima }e na uvid svu pa pi ro lo gi ju po ru ~io je ô vi}. Sle de }i ko rak je ve o ma bi tan, a od no si se na ras pi si va we iz bo ra, po ubr za noj pro ce du ri zbog spe ci fi~ ne si tu a ci je, i wi ho vo okon ~a we do kra ja go di ne. - Ne ma po tre be da se bi lo {ta me wa u Sta tu tu. Re vi di ra }e mo sa mo od re |e ne ta~ ke u Pra vil ni ku ka ko bi se skra tio rok od 90 da na za spro vo |e we iz bor nih rad wi. Te od red be ne me wa Skup {ti na, ve} UO - ob ja snio je ô vi}. î ni se da je glav ni ka men spo ti ca wa sklo wen u stra nu.

pre u zme ulo gu sport skog di rek to ra, a u na red nim da ni ma mno go to ga oko eki pe tre ba slo ì ti na svo je me sto. î ni se da su po gle di za na ~in re {av wa go ru }eg pi ta wa ve o ma raz li ~i ti. Sto ja di no vi} je za go vor nik ra di kal nog re za, jer sma tra da mno gi igra ~i ne za slu ù ju Zve zdin dres. Ta ko |e è leo bi stran ca na klu pi, dok je to ni je op ci ja Dra ga na Xa ji }a ko ji sma tra da bi Ra je vac do pri neo sta bi li za ci ji ti ma i igre. Nov ca ne ma, i to je ko~ ni ca za re a li za ci ju mno gih ide ja. Uostlom, sa mo zbog te ~i we ni ce jo{ uvek ni je usvo je na ni ostav ka Alek san dra Jan ko vi }a. Ja sno je da bi po ve re we tre ne ru u ostav ci bi lo iz nu |e no re {e we, ko je ne bi do ne lo ne ki bo qi tak. Sle de pr vi i kon kret ni po te zi ko mi si je za sta bi li za ci ju i or ga ni za ci ju cr ve no- be lih. Z. Ran ge lov

petak7.decembar2012.

SPORT SKI DI REK TOR VOJ VO DI NE MI O DRAG PAN TE LI], O PRE LA ZNOM RO KU

Ka~ar i Medojevi} su lepa pri~a Iako je spu {te na za ve sa na je se wi deo fud bal ske Je len Su per li ge Sr bi je, u Voj vo di ni je i da qe ì vo. Mla di, re zer vi sti i igra ~i na pro bi u sre du su ima li test utak mi cu s pr vo li ga {om Pro le te rom sa Sla ne ba re, u ko joj su iz gu bi li 1:2 i ni su po ka za li pu no. Ipak, re~ je bi la o su sre tu u ko jem je tre ner Ne boj {a Vig we vi} è leo da pro ve ri ne ke igra ~e ko ji su bi li na pro bi, dok je Pro le ter od i grao do bar me~ i za slu è no po be dio. - Bi lo je ne ko li ko igra ~a na pro bi, ali nije dan od wih ni je po ka zao da je za Voj vo di nu - ja san je bio sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. - Oni su ve} oti {li, a mi se na la zi mo u se ri ji raz go vo r a pred po ~ e t ak zim s kog pre la znog ro ka i de fi ni sa wu to ga ko ji i ka kvi igra ~i su nam po treb ni. l U jav no sti je to kom ne ko li ko pro te klih da na spo mi w a l a mo g u} n ost za po vra tak ne ka da {wih igra ~a Slo bo da na Me do je vi }a iz Volf sbur ga i Goj ka Ka ~a ra iz Ham bur ge ra. Oni bi, na vod no, mo gli da do |u na {e sto me se~ nu po zaj mi cu? - Iako je to le pa za mi sao, mi slim da to u ovom tre nut ku ni je re al na op ci ja, pa ne raz mi {qa mo pu no o ta kvoj mo gu} no sti. l A u kom prav cu raz mi {qa te ka da su even tu al na po ja ~a wa u pi ta wu? - Za sa da smo, ka ko re koh, u fa zi raz go vo ra o po ten ci jal nim po ja ~a wi ma i ima do sta igra ~a ko ji su nam za ni mqi vi. Naj ~e {}e se po mi wu l Ti ja go iz Uì ca, kao i Eli o mar iz Ja vo ra.

l Ko se na la zi u toj gru pi? - Za sa da su u woj Ka ran, Bil bi ja, [ku le ti}... Ta ko |e, pa `qi vo smo pra ti li to kom je se ni igre na {ih fud ba le ra ko ji su na po zaj mi ca ma u dru gim klu bo vi ma, pa je si gur no da }e pri pre me s na ma po ~e ti Iva ni} i Ko va ~e vi} iz no vo -

Vuli}evi} bi u inostranstvo Ka p i t en Voj v o d i n e u 2012. go di ni bio je de sni bek Mi ro slav Vu li }e vi}. We mu je ugo vor s No vo sa |a ni ma is te kao i mo `e da po tra `i no vi klub. - Ne mam za sa da ni {ta kon kret no ka da su po zi vi u pi ta wu - re kao je Vu li }e vi} za na{ list. - Raz go va rao sam s pred s ed n i k om Bu to ro vi }em i re kao mu da mi je pri o ri tet da po ku {am da pro n a | em an g a `man u ino s tran s tvu. Ipak, ako u to me ne uspem, osta j e otvo r e n a pri ~ a s Voj v o d i n om i po t ru d i } u se, i zbog se be i zbog cr ve no-be lih, da {to pre re {im si tu a ci ju. Klu bo vi iz Sr bi je me ne za ni ma ju, jer to li ke go di ne sam no sio dres no vo sad skog ti ma i bio ka pi ten i je di no mo gu da raz mi {qam o Vo {i.

Mi o drag Pan te li}

Bojovi} raskinuo ugovor Mi lan Bo jo vi}, na pa da~ ko ji je je se nas po sti gao tri pr ven stve na go la, a ko ji je u Voj vo di nu sti gao u le to 2011. go di ne, ju ~e je spo ra zum no ras ki nuo ugo vor s klu bom. Iako je u ne ko li ko utak mi ca bio xo ker cr ve no-be lih, ni je us peo da se usta li u start noj po sta vi i do bio je od re {e ne ru ke da po tra `i no vu sre di nu. On je dru gi igra~, po sle Al ma mi ja Mo re i re, ko ji je na pu stio re do ve no vo sad skog su per li ga {a.

Otkazan me~ s Dowim Sremom Bi lo je pred vi |e no da Voj vo di na pre od la ska igra ~a na zim ski od mor od i gra jo{ jed nu tre ning utak mi cu. Po tom pla nu, u su bo tu je ri val No vo sa |a ni ma tre bao da bu de Do wi Srem, su per li ga{ iz Pe }i na ca. Ovaj su sret je, me |u tim, ot ka zan, ta ko da su svi igra ~i Voj vo di ne i zva ni~ no na zim skoj pa u zi, ko ja }e po tra ja ti do 9. ja nu a ra idu }e go di ne, ka da je za ka zan po ~e tak zim skih pri pre ma.

- Dvo ji ca igra ~a ~i ja ste ime na na ve li je su za ni mqi vi za nas, sle de nam raz go vo ri na tu te mu. U sva kom slu ~a ju o~e ku je nas do sta po sla to kom zi me... Al ma mi Mo re i ra je l na pu stio No vi Sad i ugo vor s wim je spo ra zum no ras ki nut. âr {i ja pri ~a da bi isti ras plet mo gao da bu de i s Ho lan |a ni nom Ser ì wom Gri nom, igra ~em ko ji ni je is pu nio o~e ki va wa. - Mo re i ra je oti {ao, a ku }i, u Ho lan di ju, ot pu to vao je i Grin. Vi de }e mo {ta }e se s we go vim sta tu som do ga |a ti u da ni ma ko ji sle de. }u i Bran ko vi }u je da to do zna wa da mo è da tra ì no vi klu bov, a po sto ji i gru pa igra ~a ko ji bi mo gli da odu na po zaj mi ce.

U ^EL SI JU UVE RE NI

Li o nel Me si

U BAR SE LO NI ODAH NU LI

Mesi lak{e povre|en Fud bal ski klub Bar se lo na po tvr dio je da je Li o nel Me si na me ~u sa Ben fi kom u Li gi {am pi o na do `i veo sa mo lak {u po vre du le vog ko le na. U ka ta lon skom klu bu su se pla {i li da je po vre da da le ko ozbiq ni ja, ali je po sle pre gle da ob ja vqe no da mu je no ga sa mo ote ~e na i da bi ~ak mo gao da bu de u ti mu za na red ni me~ pri me re, u ne de qu pro tiv Be ti sa. - Pre gle di su po ka za li da Li o nel ima sa mo ote kli nu sa spoq ne stra ne le vog ko le na. U za vi sno sti od opo rav ka do ne }e mo od lu ku da li }e bi ti u ti mu za na red nu utak mi cu pro tiv Be ti sa ka `e se u sa op {te wu Bar se lo ne.

Me si je pao na ze mqu po sle su da ra sa gol ma nom Ben fi ke Ar tu rom u fi ni {u me ~a na Kamp Nou i u pr vim tre nu ci ma se mi sli lo da }e du `e od su stvo va ti sa te re na. Taj me} za vr {en je bez go lo va, ali je Bar se lo na jo{ ra ni je obez be di la me sto u na red noj fa zi, dok je Ben fi ka mo ra la da se za do vo qi me stom u Li gi Evro pe. Ar gen tin skom fud ba le ru tre nut no ne do sta je je dan gol da bi iz jed na ~io re kord Ger da Mi le ra od 85 go lo va u jed noj go di ni, ko ji je po sta vio 1972. go di ne. Me si je po sled wi put bio po vre |en u sep tem b ru 2010. na me ~ u sa Atle ti kom i ta da je pro pu stio dva me ~a.

Za iskupqewe pehar Lige Evrope Igra ~ i i tre n er pla v a c a oce ni li da je ve li ki ne u speh {to ni su us pe li da iz bo re pla sman u dru gu fa zu Li ge {am pi o na, i kao no vi ciq po sta vi li osva ja we tro fe ja u dru gom po kva li te tu evrop skom tak mi ~e wu. êl s i je po b e d io dan s ki Nor dsje lend sa 6:1, ali ni je us peo da pro |e u dru gu fa zu Li ge {am pi o na. Plav ci su za vr {i li kao tre }e pla si ra ni u E gru pi i po s ta l i pr v i ak t el n i {am p ion ko j i ni j e pro { ao grup nu fa zu, pa }e tak mi ~e we na me |u na rod noj sce ni na sta vi ti u Li gi Evro pe. Gol man êl si ja Pe tr êh re kao je da od go vor nost za eli mi na ci ju ti ma iz Li ge {am pi o na osim tre ne ra Ra fe Be ni te za mo ra ju da pre u zmu i fud ba le ri. - Svi smo u istom bro du, me na dèr i igra ~i. Od go vor nost je ista za sve, jer smo tim. Ne tre ba oko li {a ti, {est utak mi ca bez po be de ni je do bar u~i nak

i ot ka ko sam do {ao u êl si ne pam tim da smo ima li sli~ nu se ri ju. Igra ~i mo ra ju da usta nu i pre u zmu od go vor nost- re kao je gol man êl si ja Pe tr êh en gle skim me di ji ma. Ra fael Be ni tez, ko ji je pro {log me se ca na klu pi êl si ja za me nio Ro ber ta di Ma tea, de li od go vor nost i sma tra da tim mo ra da se is ku pi u Li gi Evro pe. - Na à lost, ka da pro me ni te me na dè ra, to je sa mo jed na iz me na. Od go vor nost ja na svi ma. Li ga Evro pe ni je va `no tak mi ~e we ako se ne osvo ji. Da }e mo sve od se be da po be di mo, uko li ko do |e mo do po lu fi na la ili fi na la - iz ja vio je Be ni tez. Da vid Lu iz re kao je po sle de ba kla u naj e lit ni jem evrop skom tak mi ~e wu da se „plav ci” sa da okre }u Li gi Evro pa, sa ci qem da osvo je tro fej. - Pro {le go di ne smo osvo ji li Li gu {am pi o na, a ove go di ne ve} smo is pa li u grup noj fa zi.

To je po ma lo tu `no, ali na kra ju to je ve li ka {an sa da osvo ji mo no vi tro fej za klub. Sa da na Li gu Evro pe gle da mo kao Li gu {am pi o na. Po |ed na ko nam je gla mu ro zna kao naj e lit ni je tak mi ~e we po {to mno gi od nas ne ma ju taj pe har, ta ko da nam je to sa da pri ma ran ciq”, re kao je Lu iz. Se sar Aspi li ku e ta oce nio je da Li ga Evro pe ni je to li ko ve li ko tak mi ~e we kao Li ga {am pi o na, ali da je i ona pre sti `na. - Sva ka ko da ni je kao Li ga {am pi o na, ali je to ve li ki tro fej u Evro pi i sva ko è li da ga osvo ji, a mi sa mo tre ba da odr ì mo am bi ci ju za osva ja we te ti tu le. Mi smo se kva li fi ko va li za to tak mi ~e we i po ku {a }e mo da ga osvo ji mo- ka zao je Aspi li ku e ta. êl si }e svog pro tiv ni ka u Li gi Evro pe do bi ti na `re bu u Ni o nu, ko ji }e bi ti odr àn 20. de cem bra.

sad skog Pro le te ra, kao i [u {war ko ji je imao od li~ nu po lu se zo nu u Su tje sci iz Nik {i }a. Da li }e osta ti u Voj vo di ni ili }e jo{ {est me se ci pro ve sti u klu bo vi ma u ko ji ma su igra li, za vi si od pro ce ne tre ne ra Ne boj {e Vig we vi }a. Ka pi te nu Mi ro sla vu l Vu li }e vi }u is te kao je ugo vor, a Abu ba ka ru Ouma ruu is ti ~e u ju nu. Po sto je na go ve { ta ji da bi naj b o q i igra~ cr ve no-be lih to kom zi m e mo g ao da pro m e n i sre di nu. - Vu li }e vi} ima do go vor s na ma da pro ba da pro na |e ino stra ni an ga `man, a ono {to svi u klu bu `e li mo je ste da Abu ba kar osta ne u Voj vo di ni ba rem jo{ {est me se ci. To bi pod ra zu me va lo da pro du `i ugo vor ko ji ga pre ma na ma oba ve zu je do le ta, a u ovom tre nut ku ne znam ka kvi su we go vi pla no vi - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}. Tekst i foto: A. Pre do je vi} SME NA NA KOR MI LU BA^ KE IZ SU BO TI CE

Bogi} umesto Milidraga

Iako je pr ven stvo za vr {e no u Voj vo |an skoj fud bal skoj li gi u ta bo ru su bo ti~ ke Ba~ ke 1901. je do {lo do pro me ne. Upra va klu ba je sme ni la do sa da {weg tre ne ra Zo ra na Mi li dra ga. Iz bor upra ve klu ba je pao na Dra gi Bo gi }a, ne ka da {weg {e fa stru ke apa tin ske Mla do sti, Sre ma, Be `a ni je i Pa li }a. Su bo ti ~a ni su pr vi deo pr ven stva za vr {i li na dru goj po zi ci ji, tri ko ra ka iza pr va ka Je din stva iz No vog Be ~e ja. - Za do vo qan sam {to do la zim u do bro or ga ni zo va ni klub, sa du gom tra di ci jom i ja snim ci qem, a to je pla sman u vi {i rang, {to je i o~e ku jem kao no vi {ef stru~ nog {ta ba. - re kao je Dra gi Bo gi} pri li kom pred sta vqa wa. - Pred na ma je ozbi qan za da tak. Dok se igra ~i od ma ra ju Upra va klu ba na ~e lu sa Zo ra nom Mar ko vi }em ne se di skr {te nih ru ku, pra vi plan i pro gram i po ku {a va da an ga `u je no ve kva li tet ne igra ~e. S. St.

SPORT

petak7.decembar2012.

dnevnik VO[A (NE)OÊKIVANO SLAVILA U PRVOM MEÛ U ÊLENY KUPU

Klinci `eqom nadvisili Rumune

Mi li ca Man di}

An dri ja Pr la i no vi}

OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE

Milica i Andrija najboqi Olimpijski komitet Srbije proglasio je tekvondistkiwu Milicu Mandi} i vaterpolistu Andriju Prlainovi}a za najboqe sportiste na{e zemqe u 2012. godini. Mandi}eva je zaslu`eno ponela priznawe po{to je posle 2012 godina donela zlatnu olimpijsku medaqu na Igrama u Londonu. Wen trener

Dragan Jovi} progla{en je za najuspe{nijeg trenera u olimpijskoj godini. Prlainovi} je ove godine, zajedno sa saigra~ima iz reprezentacije, osvojio bronzu u Londonu, kao i zlato na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu. Uz to, na Olimpijskim igrama u Londonu je progla{en za najboqeg strelca.

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

I fudbalerke `ele da igraju

Interesovawe za na{ turnir prema{ila su ve} sada sva o~ekivawa, izgleda da mnogi koji su u minulih godina prodefilovali na na{oj smotri `ele u godini jubileja da budu i u~esnici 50. jubilarnog „Dnevnikov” turnira u malom fudbalu. Zovu nas sa svih strana Vojvodine, ali i Beograda i svi na ja vqu ju da }e si gur nio igrati na manifestaciji u Spensu. Naravno najmla|i su najuporniji, ali nam se javqaju

(1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le godine 15.000 dinara, veterani }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru, }e ove godine biti ve}i nego prethodnih, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana

Najuspe{niji tim u mu{koj konkurenciji je vaterpolo reprezentacija Srbije, dok }e odluka koja }e `enska ekipa poneti priznawe biti doneta po zavr{etku Evropskog prvenstva za rukometa{e u na{oj zemqi. Iako su vaterpolisti tim koji je u pro{losti najvi{e puta primio ovu nagradu, ove godine

je i priznawe za najuspe{nijeg mladog sportistu oti{lo u ruke perspektivnog Du{ana Mandi}a, bronzane ekipe iz Londona. Sve~anost povodom dana OKS na kojoj }e najuspe{nijima sportistima i treneru biti uru~eni Trofeji OKS odr`a}e se 21. decembra u Domu Narodne Skup{tine Republike Srbije.

SVETSKO PRVENSTVO ZA OMLADINCE U PERTU

S Grcima u ~etvrtfinalu

Srbija - Kanada 17:6 (3:1, 4:1, 4:2, 6:2) PERT: êlenx stadijum, gledalaca: 500, sudije: Fekete (Ma|arska), Bartels (Kolumbija). Iskqu~ewa: Srbija 13, Kanada 11. SR BI JA: Vitrovi}, Asanovi} 2, Maksimovi} 2, Gogov 8, Radulovi}, Ili}, Mandi} 2, Manojlovi}, Obradovi}, Tanaskovi}, Stojanovi} 2, Jak{i} 1, Doboànov. KA NA DA: Gre{ner, Dejvis 1, Galant 2, Peland, Vat, Hening, Isa 1, Lapins, Grejem, Peri, Tamvud 2, ]ur~ija, [abot. Vaterpolisti Srbije plasirali su se u ~etvrtfinale Svetskog prvenstva za omladince koje se odràva u australijskom gradu Pertu. Izabranici Dejana Savi}a u osmini finala su savladali Kanadu 17:6 i u ~etvrtfinalu }e se danas sastati sa Gr~kom. Delfini su od po~etka krenuli agresivno i tako su igrali do kraja me~a, tako da se pitawe pobednika nije postavqalo nijednog trenutka. Posle 3:1 i 4:2 na{i momci su ubrzo do{li do ubedqivih 7:2. I u na-

stavku su srpski igra~i nastavili da dominiraju, postigli su jo{ ~etiri gola u tre}oj deonici, a mo`da bi prednost bila ubedqivija da nije bilo golmana Kana|ana Drejka Gre{nera. U zavr{nici jo{ {est golova delfina za na kraju ubedqivih 17:6. Blistao je Dra{ko Gogov sa osam postignutih golova. On je istakao da je veoma sre}an zbog odli~ne igre i da jedva ~eka duel sa Grcima. - Sada sam postigao osam golova ja, u drugom me~u }e to u~initi neko drugi. Najva`nije je da smo pobedili. . Za nas je duel sa Grcima najva`niji na turniru i ako `elimo odli~je moramo da pobedimo. rekao je Gogov. U ostalim me~evima osmine finala postignuti su slede}i rezultati: Rumunija - Novi Zeland 5:4, SAD - Brazil 19:11, Australija - Iran 21:2. U ~etvrtfinalu }e igrati: Srbija - Gr~ka, Italija - Rumunija, Ma|arska - Australija, Hrvatska SAD. G. M.

Istanbul ho}e mesto u kalendaru

Pro {le go di ne fud ba ler ke igra le u re vi jal nom me ~u

i ekipe veterana, koji pere deset, pa i 20 godina igrali na na{em turniru i svi se sla `u da je „Dnev ni kov” turnir jedinstvena manifestacija. Pro{e godine u revoijalnim me~evima igrale su i fudbalerke, ove godine i one `ele u zvani~nu konkurenciju. Turnir }e se i ove godine igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i publiku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti

ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo svako radnog dana u Sport skoj ru bri ci „Dnev nika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 - 6827. G. K.

êlnici Formule 1 napravili su kalendar za narednu sezonu, ali su ostavili jedno mesto prazno, a naga|a se da }e ga popuniti najve}i grad Turske. Turske vlasti se slaù sa tim da Istanbul ponovo bude doma}in trke Formule 1. Biznismen Vural Ak koji je postao ve}inski vlasnik staze u Istanbulu kaè da je postigao dogovor sa vlasnikom Formule 1, Bernijem Eklstonom. Kona~nu odluku o tome bi trebalo da donese turska vlada. Ina~e, trke se u Turskoj odràvaju od 2005. godine, a u 2012. nije bilo takmi~ewa zbog nesuglasica oko finansija koje su nastale sa Eklstonom. Ipak, nije sve tako jednostavno kao {to bi to Turci voleli. U FIA kaù da nije jo{ sve definitivno kada je u pitawu odràva-

we trke u Istanbulu. Kalendar za narednu sezonu je napravqen, ali u wemu Turske nema, a naga|a se da bi upra`weno mesto u kalendaru mogao da popuni Istanbul. Trka za veliku nagradu Nema~ke pomerena je sa 21. na 7. jul, dok je pored upra`wenog datuma napisano „trka u Evropi”. Posledwih meseci se naga|alo da bi u F1 mogla da se vrati trka za veliku nagradu Francuske koja se ne vozi od 2008. godine. Ipak, dogovor za Francusku nije ni blizu, tako da je malo verovatno da }e ta trka „upasti” u kalendar. Pored Francuza i Austrijanci se nadaju da bi F1 mogla da se vrati u wihovu zemqu gde se ne voze trke od 2003. godine. ^ini se da su Turci malo po`urili sa radovawem oko povratka trke u wihovu zemqu, naravno, sve }e biti jasnije narednih dana.

Od boj ka {i Voj vo Da li }ete u revan{u biti dine NS seme slavikompletni? li su veoma va`nu po- Ve} sutra igramo prvenbedu nad rumunskom stveni me~ sa @elezni~arom. Unireom u Deù u prvom me~u Beogra|ani jesu posledwi na {esnaestine finala êlenx tabeli, ali moramo i na tom Kupa. Gotovo niko nije mogao me~u da odigramo jako od starda o~ekuje da }e Novosa|ani ta i o~ekujem da Veselinovi} napraviti podvig vredan sva- i Martinovi} budu u timu, a za ke hvale, jer se znalo da na go- Roqi}a }emo jo{ da vidimo sto va we idu bez ~e tvo ri ce koliko }e biti iskori{}en, standardnih prvotimaca i sa po {to ni je do voq no opo ra samo jednim prima~em servi- vqen od viroze. Nastavqamo u sa. istom ritmu, imamo snage i Sla vi li su no vo sad ski nadamo se jo{ boqim igrama, a klinci (najstariji u timu bio najboqe od svega je to {to naûbrilo sa 22 godi ne) nad is ku snijim protivnikom 3:2 i tako do{li na korak od plasmana u narednu rundu. Trener Nikola Salati}, zbog svih problema, isticao je da je dobro {to se revan{ me~ igra u Novom Sadu i tu video {ansu za svoj tim, a sada, posle velike pobede, mirnije moè da do ~e ka utakmicu koja se igra u utorak. - Nije bilo realno da o~ekujemo pobedu, posebno kada smo bili u si tu a ci ji da idemo u tako krwem sa sta vu. Sport je to, i pokazalo se da, kada verujete u ne{to i spremni ste da od i gra te mak si malno, mogu da se postignu zavidni i go to vo neo ~e kivano dobri rezul ta ti. Bi li smo sa samo jednim pri ma ~em ser vi sa, li be ro Kapur je bio odli~an na prijemu i Od li ~an u Ru mu ni ji: li be ro Mi lo rad Ka pur u odbrani, ali je i mladi Ko- {a mlada ekipa kroz igrawe lari} sve zadatke odradio bez evropskih utakmicama sti~e gre{ke. Svakako, treba pohva- neophodno iskustvo. liti i @ivanovi}a koji je, Ko li ko igra we u Evro pi kao tehni~ar, igrao prima~a, moè da vam bude problem, jer kapitena u ovom me~u ûbrila u decembru vas o~ekuje dosta i êdomira Stankovi}a - is- utakmica, a tu pre svega mipri~ao je Salati}. slimo na prvenstvene me~eve s Kako procewujete kvalitet Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca i rumunske ekipe? Ribnicom? - Imaju na{a dva internaci- Radni~ki je u istoj situaonalca i vidno je bilo da re- ciji kao i mi, jer igra isto spektuju ime Vojvodine. Bili takmi~ewe. O~ekuje nas {est su iznena|eni na{im sastavom utakmica u decembru i èlii prvo {to su nas pitali bilo mo da u svim takmi~ewima doje: „Gde su vam prima~i?”. To ~ekamo prole}e, a da u prvenih je mo`da malo opustilo, stvu ostanemo u vrhu. Ima}ekao i na{ slabo odigran prvi mo i malih problema s treniset, a kasnije, kada smo zaigra- rawem zbog Evropskog rukoli ozbiqnije, nisu mogli da se metnog prvenstva, ali moramo vrate. Ipak, solidna su ekipa svemu da se prilagodimo i da i mora}emo i u revan{u da od- nastavimo u dorbom ritmu, ma igramo dobro, nikako ne do- koji rival da nam je s druge zvoqavaju}i sebi luksuz da se strane mreè - zakqu~io je opu{tamo zbog prvog dobije- Salati}. nog susreta. M. Risti}

Dana{wi ko{arka{ki program Pr va mu {ka li ga Sr bi je - BEOGRAD: Mega Vizura - Tami{ (18), BKK Radni~ki - Sloga (18). Dru ga mu {ka li ga Sr bi je - VLADI^IN HAN: Morava - Crnokosa (19.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver - NOVI SAD: Sport Ki plus - Velika Kikinda (16.30), APATIN: Apatin - SO Ko{ (21). M@RK li ga - BAWA LUKA: Mladi kraji{nik - Vr{ac (19), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Sloboda (19.30). He ba JLS - KRAQEVO: Polet Ratina - Nibak (15).

KLINCI ODU[EVILI: Naj mla |i ko {ar ka {i KK Mla dost iz Ve ter ni ka iako se jo{ ne tak mi ~e sva ko dnev no odu {e vqa va ju svo je tre ne re i zna ti `eq ni ke ko je ih pra te. Pre ne ko li ko da na de ~a ci ro |e ni 2001. go di ne u svom de bi ju sa vla da li su svo je vr {wa ke iz No vog Sa da (40:30) i na go ve sti li da }e za ko ju go di nu iz ra sti u pra ve ko {ar ka {e. Na rav no , za sa da tre nin zi su naj va `ni ji, pod bud nim okom Mar ka Ko ji }a go to vo sva ko dnev no tre ni ra ju u O[ „Ma ri ja Tran da fil”. D. I.

SveT

dnevnik

petak7.decembar2012.

SU KO BI PRI STA LI CA I PRO TIV NI KA EGI PAT SKOG PRED SED NI KA MO HA ME DA MOR SI JA

EKS-JU

Sedmo ro mr tvih, ten ko vi na tr gu Ta hrir

Ja {a re vi }u 18 go di na za tvo ra

KA I RO: U sukobima pristalica egipatskog predsednika Mohameda Morsija i demonstranata tokom no}i izme|u srede i ~etvrtka u Kairu, poginulo sedmoro qudi, a 446 je povre|eno. Na trgu Tahrir raspore|eni tenkovi egipatske vojske. U no}nim okr{ajima u Kairu kori{}eni su molotovqevi kokteli, palice i kamewe. Sukobi su od ju~e ujutro pro{ireni i na druge delove zemqe, a protivnici Mohameda Morsija zapalili su prostorije pokreta Mislimansko bratstvo u gradovima Suec i Ismailija. Do sukoba je do{lo i u gradu Mahala i u provinciji Menufijah. Morsijeve pristalice i protivnici sukobili su se i u predgra|u Kaira Mokatam, a u Aleksandriji su povre|eni pripadnici bezbednosnih snaga. No}a{wi sukobi is pred predsedni~ke palate u ~etvrti Heliopolis u Kairu bili su

najnasilniji od izbijawa nereda 22. novembra, kada je Morsi ustavnim amandamnima sebi dodelio {iroka ovla{}ewa. To je, tako|e, prvi put da su se pristalice i protivnici predsednika sukobile posle pro{logodi{we pobune kojom je svrgnut

autoritarni {ef dr`ave Hosni Mubarak. Sukob je po~eo u sredu popodne, kada su hiqade Morsijevih islamisti~kih pristalica do{le nedaleko od predsedni~ke palate, gde je protestovalo oko 300 protivnika predsednika.

Islamisti, ~lanovi Morsijevog Muslimanskog bratstva, rasterali su demonstrante sa mesta ispred glavne kapije palate i ru{ili su wihove {atore. Potom su ispred palate stigle stotine Morsijevih protivnika i po~ele da bacaju molotovqeve koktele na predsednikove pristalice, koje su odgovorile kamenicama. Sukobi su nastavqeni i tokom no}i i pro{irili su se na okolne ulice. Sukobe nije spre~ila ni policija koja je morala da baci suzavac kako bi rasterala okupqene. Nasiqe je prestalo pred zoru, ali obe strane se, po svemu sude}i, pripremaju za dugu bitku - opozicija je najavila novi protest i poru~ila da odbija svaku ponudu za dijalog ako se ustav ne izmeni. Morsi je najavio da }e 15. decembra biti odr`an referendum na kojem }e se gra|ani izjasniti o novom ustavu.

IZRA EL SKI PRE MI JER I NE MA^ KA KAN CE LAR KA

AFRIKA

Man de li ni le ka ri po gi nu li JO HA NES BURG: Poginulo je 11 putnika i ~lanova posade kada se vojni avion koji je prevozio lekarski tim biv{eg predsednika Nelsona Mandele sru{io u planinama u Ju`noj Africi, prenose lokalni mediji.

Olupina ju`noafri~kog vojnog aviona tipa „dakota”, koji je nestao s radara rano ju~e ujutro, prona|en je u oblasti Xajants kasl u planinama Drakensberg u ju`noafri~koj provinciji Kvazulu Natal na jugoistoku zemqe. Portparol ju`noafri~kih oru`anih snaga Sipive Dlamini potvrdio je da je avion poleteo iz vazduhoplovne vojne baze Voterkluf u Centurionu u Isto~nom Kejpu i nestao rano ujutro s radara. Vojni avion prevozio je lekarski tim koji je krenuo u rutinsku, nedeqnu, posetu biv{em 94-godi{wem predsedniku i legendi borbe protiv aparthejda Mandeli u wegovo rodno selo Kunu na jugoistoku Ju`ne Afrike, prenosi agencija AFP.

Slo ga u ne slo zi o iz grad wi je vrej skih na se qa BE RLIN, TEL AVIV: Nema~ka kancelarka Angela Merkel i izraelski premijer Bewamin Netanijahu sloìli su se da se ne slaù u odnosu na planove Izraela da izgradi jevrejska naseqa. „Sloìli smo se da se ne slaèmo o tome. Mi u Nema~koj verujemo da rad na dvodràvnom re{ewu mora da se nastavi, moramo nastaviti da poku{avamo da do|emo da pregovora i jednostrani potezi se moraju izbegavati”, istakla je Merkelova na konferenciji za novinare sa Netanijahuom. Izraelski premijer je, me|utim, ju~e ponovo od-

bacio me|unarodne kritike zbog planiranog novog projekta jevrejskog naseqa kraj Jeruslima, istakav{i da }e Izrael zadr`ati to podru~je pod kontrolom na osnovu svakog mirovnog sporazuma s Palestincima. Nakon sastanka s Merkelvom, Netanijahu je rekao da „ve}ina vlada koje su videle te predloge tokom godina, ukqu~uju}i i Palestince, razumeju da }e ti blokovi biti deo Izraela u kona~nom politi~kom sporazumu o miru”. Izrael planira da izgradi oko 3.000 domova za jevrejske naseqenike u koridoru izme|u Jerusa-

lima i jevrejskog naseqa Maale Adumim. To je izraelski odgovor na de fakto priznawe palestinske dràvnosti u Generalnoj skup{tini UN pre nedequ dana. Palestinci tvrde da }e im to onemogu}iti da osnuju povezanu dràvu na Zapadnoj obali, jer }e ta teritorija jevrejskim naseqima biti podeqena na dva dela. Netanijahu je prethodno izjavio za nema~ke medije da su on i mnogi Izraelci razo~arani odnosom nema~ke kancelarke Merkel prema Izraelu, jer se Berlin nije usprotivio palestinskoj dràvnosti u UN.

SA RA JE VO: Sud BiH osudio je ju~e Mevlida Ja{arevi}a iz Novog Pazara na 18 godina zatvora zbog napada na zgradu Ambasade SAD u Sarajevu. Drugooptu`eni Emrah Fojnica i Munib Ahmetspahi} oslobo|eni su optu`bi za organizovawe teroristi~ke grupe zbog nedostatka dokaza. Ja{arevi} je 28. oktobra 2011. godine na Ambasadu SAD u Sarajevu ispalio 105 metaka iz automatske pu{ke, za oko 50 minuta. Tada je rawen policijski slu`benik Mirsad Veli}, koji je obezbe|ivao zgradu Ambasade. U poli-

cijskoj akciji koja je sprovedena nekoliko dana nakon napada, u vehabijskoj zajednici u Gorwoj Mao~i kod Br~kog uhap{eni su Munib Ahmetspahi} i Emrah Fojnica. Mevlid Ja{arevi} je ro|en je u Novom Pazaru 1988. godine i pripadnik je vehabijskog pokreta. Ja{arevi} je u zavr{noj re~i pro{le sedmice rekao da „ako ga Sud BiH osudi, to ne}e spre~iti nekog drugog da u~ini isto {to i on” i da se kaje za svaku osobu koja je tog dana bila upla{ena, isti~u}i da }e takvih napada biti „sve dok Amerikanci ubijaju muslimane”.

Ostav ka gra do na ~el ni ka MA RI BOR: Gradona~elnik Maribora Franc Kangler podneo je ju~e ostavku, posle talasa protesta gra|ana tog grada, koji su zahtevali da se povu~e, optu`uju}i ga za ume{anost u korupciju. Kangler je najavio da wegova ostavka zvani~no stupa na snagu 31. decembra, javila je slovena~ka agencija STA. ^ovek koji se posledwih nedeqa u Sloveniji na{ao pod lavinom kritika zbog navodnih dokaza o wegovoj ume{anosti u vi{e slu~ajeva korupcije, najavio je ranije da }e ju~e uprkos prethodnom odbijawu takvog poteza, podneti ostavku kako wegovi sugra|ani ne bi trpeli nasiqe. Gradona~elnik se na

Franc Kangler

ovaj potez, prema navodima slovena~ke televizije Pop, odlu~io i da bi za{titio policajce, porodicu i saradnike. Maribor~ani su posledwih nedeqa organizovali nekoliko protesta od kojih su najmasovniji bili 26. novembra, uz u~e{}e vi{e od 10.000 gra|ana.

Uhap {en [u kri Ali ja SKO PQE: Kosovska policija uhapsila je i predala Makedoniji [ukri Alija, jednog od najve}ih privr`enika i ideologa radikalnog islama u regionu, koji je u Skopqu osu|en na trogodi{wu kaznu zatvora za nasiqe nad imamom Islamske verske zajednice. Makedonski mediji navode da je on bio „mozak” petostrukog ubistva kod Smiqkovskog jezera u aprilu ove godine. MUP Makedonije saop{tio je da se „ne iskqu~uje wegov uticaj na uhap{ene osobe koje su osumwi~ene za ume{anost u petostruko ubistvo kod Smiqkovskog jezera na Veliki petak ove godine”.

Na Fi li pi ni ma taj fun usmr tio 500 qu di MA NI LA: Najmawe 500 qudi poginulo je, a 400 se vodi kao nestalo u tajfunu Bopa koji je u utorak ujutro pogodio ju`no filipinsko ostrvo Mindanao. Spasioci su do sada na{li 477 mrtvih, od kojih 258 na obali i 191 u mestima Novi Batan i Monkajo. Kancelarija za civilniu bezbednost u Manili saop{tila je da je 19 osoba poginulo na ostrvu Mindanao i jo{ devet na drugom ostrvima. Zbog jakog nevremena koje je izazvao tajfun 250.000 qudi ostalo je bez svojih domova. Bopa je jedan od najja~ih tajfuna koji je ove godine pogodio Filipine. Vetar je duvao 210 kilometara na sat. Tajfun je izazvao poplave, klizi-

{ta i nestanak elektri~ne energije u dve filipnske oblasti. „Od poginulih, 258 je prona|eno na isto~noj obali ostrva Mindanao dok je 191 telo prona|eno oko mesta Wu Batan i Monkajo”, rekao je general Ariel Bernardo, komandant jedne armijske divizije anga`ovane u spasavawu. Civilna kancelarija u Manili je saop{tila da je 17 qudi poginulo u drugim mestima na Mindanau, a jo{ devet na centralnom ostrvu Visajan. „Mi jo{ imamo vi{e od 377 nestalih i na{ glavni zadatak sada je da do|emo do wih”, rekao je Bernardo agenciji AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama najmo}nija je osoba na svetu drugu godinu zaredom, prema Forbsovoj listi najuticajnijih qudi u svetu. Iza wega su Angela Merkel i Vladimir Putin, a zanimqivo je da je prvi ~ovek Fejsbuka Mark Zakerberg ispao iz prvih deset. „Obama je pobedio na izborima i dobio jo{ ~etiri godine za svoj program”, pi{e „Forbs”.

DEJ VID KA ME RON Britanski premijer Dejvid Kameron spreman je da raspi{e referendum o ostanku Velike Britanije u EU, pi{e „Tajms”. Kameron }e zatra`iti od javnosti podr{ku za labavije odnose Londona sa Briselom o kojima }e, kako se nada, mo}i da se pregovara narednih godina. On je, spreman i da bira~ima pru`i i mogu}nost da odbiju takav dogovor.

YON ME KA FI Ameri~ki softverski guru Xon Mekafi uhap{en u Gvatemali zbog ilegalnog ulaska u tu zemqu, u koju je pobegao iz Belizea, ~ije ga vlasti traè zbog ubistva. Mekafi (67) uhap{en je nekoliko sati po{to je zatraìo azil u Gvatemali. Vlasti u Belizeu ga traè u vezi sa ubistvom kom{ije, Amerikanca Gregorija Fola, koje je po~iweno 11. novembra.

Obe le à va we ju bi le ja Mi lan skog edik ta MI LA NO: Nadbiskup milanski, kardinal Angeli Skola odrào je sve~ano ve~erwe bogosluèwe, ~ime je po~elo obeleàvawe 1700. godi{wice Milanskog edikta (Edit to di Mi la no), kojim je 313. hri{}anstvo izjedna~eno s drugim re-

agen ci ja. Mi lan ska nad bi skupija objavila je kalendar obele`avawa jubileja edikta. Tokom naredne godine, pored Milana, manifestacije }e biti odr`ane i u Rimu, Jerusali mu, Ca ri gra du (Is tan bulu), Ni {u, Tri ru, Jor ku,

Idu }e go di ne, ma ni fe sta ci je }e bi ti odr à ne u Ri mu, Je ru sa li mu, Ca ri gra du, Ni {u, Tri ru i Jor ku, gra do vi ma ko ji su po ve za ni sa ì vo tom im pe ra to ra Kon stan ti na, ko ji je do neo edikt ligijama u Rimskom carstvu, sa op {ti la je Nad bi sku pi ja Milana. Ve ~er we bo go slu è we se sluì uo~i praznika svetog Ambrozija Medilanskog, jedne od naj zna ~aj ni je li~ no sti hri{}anstva, koji je bio arhiepiskop Milana u 4. veku, prenela je Verska informativna

mestima koja su povezana sa `i vo tom im pe ra to ra Kon stantina (272 - 337), koji je doneo edikt. Nadbiskup Skola izjavio je za list „Republika” da je godi{wica Milanskog edikta doga|aj „od svetskog zna~aja”. Katoli~ki izvori navode, pozivaju}i se na skora{we navode

vatikanskog predstavnika za {tampu Federika Lombardija i srpske patrijar{ije, da papa Be-

nedikt [esnaesti povodom jubileja Edikta ne}e 2013. putovati u Ni{, prenosi VIA.

kWiGA

petak7.decembar2012.

dnevnik

ГОР ДА НИ ТИ МО ТИ ЈЕ ВИЋ УРУ ЧЕ НА НА ГРА ДА „РА ДЕ ОБРЕ НО ВИЋ”

Нај бо љи ро ман за де цу „Свра кин сат” У

оквиру манифестације „Децембарски Змајдани“, у Змајевим дечијим играма у Новом Саду јуче је Гордани Тимотијевић из Краљева уручена награда „Раде Обреновић“, за најбољи роман за децу и младе објављен у 2012. години. То је наслов „Свракин сат“, објављен у ИК „Пчелица“ из Чачка. Једногласну одлуку донео је жири ЗДИ у саставу Снежана Шаранчић Чутура, председница, Меланија Римар и Ивана Мијић. У „Свракином сату“ изнова се потврђује да, ма колико тематски опсег књижевног стварања био широк, нека тематска жаришта књижевности за децу остају истински и непрестано изазовна, а причање о животињама јесте од таквих тематских поља, наглашава се у образложењу. Жири наглашава да је један од понајвећих квалитета овог романа , жанровска динамичност. „Свракин сат“ ауторка уобличује као роман у ком се преплићу, смењују, разигравају различити књижевни облици, и усмене и писане традиције, брзо и ефектно романескно приповедање, одмерени комични и хуморни детаљи, опаске и досетке, каткад пословичког типа, каткад са зрнцем ироније. Такође и нонсенсна лирска песма, форма писма, упутства за игре и играње, поетика усмене ређалице, басне. Разазнаје се и поетика приче о животињама, њихова композиција, хумор и забавност, али и особен интертекстуални слој, мање или више алузивни, различити цитатни импулси којима се повезује са класицима књижевности за децу и налази своје место у таквом традицијском низу. Између осталог, управо таква разиграност и динамичност у поимању романа као отворене и флуидне форме, чини „Свракин сат“ слојевитим и интригантним делом за децу, наводи жири. Иако причање о доживљајима животиња и догађајима у шуми ауторка не обликује са тенденцијом алегоријског штива, извесна симболика целог романа, па тако и среди-

шње, насловне синтагме, ипак постоји. Сат ког желе животиње и који сврака успева добавити, иако им уопште није неопходан, може се појмити као симбол бесмислене људске потребе да гомила непо-

задовољство, а да истовремено не потискују оно суштински битно. Причајући о јунацима, који чекају родин повратак, певају и плешу, играју се, праве вашаре, пишу писма, доколичаре, расправљају о ва-

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Каирос” 1. „Сагмајстерова истрага“, Бошко Крстић - „Каирос“ 2. „Српска геополитичка парадигма“, Љубиша Деспотовић - „Каирос“ 3. „Буђење Европе“, Дарко Гавриловић - „Каирос“ 4. „Сјај у оку звезде“, Љиљана Хабјановић - Ђуровић - „Глобосино“ 5. „Ангелос агапис“, Тамара Ћурчић - Деспотовић - „Каирос“ 6. „Отићи“, Јованка Вукановић - „ Каирос“ 7. „Јелена и султан“, Дебора Фернбек - „Моно и Мањана“ 8. „Блиставо страшно“, 2. део, Беким Фехмиу - „Самиздат Б92“ 9. „Приче из српске старине“, Дарко Гавриловић - „Каирос“ 10. „Јагодићи“, Ђорђе Милосављевић - „Лагуна“

У НО ВОМ СА ДУ ПРЕД СТА ВЉЕ НА АН ТО ЛО ГИ ЈА ХИ СПА НО А МЕ РИЧ КЕ ПРИ ЧЕ XX ВЕ КА

требно. А може се схватити и као вечита жеља да се поседује ново и необично, ма колико апсурдно било, да се упознају чуда невиђена и добаве ствари, које можда ничему не служе, али зато радују, забављају, макар и за кратко време пружају

жном и неважном, ауторка заправо посредује причу о пријатељству различитих, лепоти познавања другог и врлини поштовања онога што код других не разумемо. „Свракин сат“ је ода лепоти заједничког, свакодневног, обичног живота. Та етичка

димензија романа, понуђена овде сасвим ненаметљиво, наводи се, између осталог, у образложењу. Коначно, „Свракин сат“ Гордане Тимотијевић јесте роман који својом жанровском и наративном разуђеношћу, игривом стилском визијом (иначе изузетно склоном чаролији набрајања, разбрајања, ређања), релативизовањем (али не и укидањем) фабуле као битног поетичког упоришта традиционално појмљеног романа за децу, особено живим ритмом, у пуном смислу те речи чува читаочеву драгоцену, неретко и крхку пажњу. Ово изузетно штиво нуди једну, условно речено, опуштену романескну концепцију, која успева, пре свега, да забави свог читаоца. А то, по себи, није ни мало, ни споредно, закључио је жири. Гордана Тимотијевић (1954) дипломирала је на групи за немачки језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Радила је као стручни и књижевни преводилац, а од 2006. године је уредник у издавачкој делатности Библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Објавила је до сада пет књига намењених деци, за које је добила низ признања: „Гордана Брајовић“, „Невен“, „Сребрно Гашино перо“. К. Р.

Од ма гич ног ре а ли зма до су ро ве ствар но сти

нтологија хиспаноамеричке приче XX века „Вечита смрт од љубави јача”, у издању куће „Танеси“, које је одабрала и приредила, неке и превела Бојана Ковачевић Петровић, представљена је јуче у Новом Саду, у књижари „Булевар бук“. Како је подсетио уредник куће „Танеси“ Симон Симоновић на промоцији, ова антологија је објављена на 750 страна у два тома, садржи педесет прича, и педесет аутора, поређаних по хронолошком редоследу, који су живели и ства-

промоцији су говориле и Јелена Лагатор и Ана Руднички, које су имале удела у превођењу прича. У Антологији, која носи наслов по истоименој причи Гарсије Маркеса, највише има писаца из књижевно најплоднијих земаља Хиспанске Америке: из Аргентине (10), Мексика (10), Перуа (6), Кубе, Чилеа и Уругваја (4)укупно из 14 земаља. Има и овде познатих писаца као што су Борхес, Кортасар, Фуентес, Гарсија Маркес, Варгас Љоса, као и оних за које ће многи

рали кроз цео двадесети и почетак 21. века. - Захваљујући Бојани Ковачевић Петровић, нама је пружена прилика да се, поред познатих аутора упознамо и са двадесетак нама непознатих писаца, али врло афирмисаних у Латинској Америци, који су освојили значајне књижевне награде - указао је Симон Симоновић. У првом тому су, како је на промоцији истакла Бојана Ковачевић Петровић, поред дванаест, тринаест прича које су сада преведене, и неке приче из постојећих антологија, објављених од 1970. до 2000. године. Други том садржи приче наменски преведене за ову антологију (укупно је било ангажовано 19 преводилаца). Њихов најстарији аутор Леополдо Лугонес (1874), а најмлађи Сантјаго Ронкаљоло (1975). На

читаоци први пут чути: Едмундо Пас Солдан, Сантјаго Ронкаљоло, Сиро Алегрија. Приче су, по речима Бојане Ковачевић Петровић, разнолике: од магичног реализма до сурове стварности Латинске Америке, прожете дрогом и криминалом, од суше и сиромаштва до хипи покрета и фантастике. Друг Бојане Ковачевић Петровић из гимназијских дана, који је, како је рекла, „заразио“ латиноамеричком књижевношћу, писац Угљеша Шајтинац, на промоцији је изнео утисак да је запањујуће како приче најстаријих аутора у овој антологији подсећају на оне најмлађе Такође и да су аутори, који искрено пишу о свету из којег долазе, нама ближи, јер можемо да препознамо фрустрације с којима се суочавају због своје стварности. Н. П-ј.

НОВО ИЗ „СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА”

Мајсторство кратке форме

„Службеном гласнику“ недавно је објављена четврта књига прича Милована Марчетића, „Записи на снегу“. Ова приповедачка збирка потврђује оно што је било видљиво још од прве – да је реч о једном од најбољих српских приповедача данас. За причу „Излазак“ из ове књиге, Марчетић је пршле године добио Андрићеву награду. У том тексту аутор успева да на простору једне релативно кратке форме, каква је свака прича, каже нешто битно о овом времену, његовим парадоксима, странпутицама и ишчашењима- најављује издавач. Марчетић у различитим причама полази од наоко споредне теме, попут шишања дечака, опсесивног гледања телевизијских сапуница или биографије једног тајкуна, на коју се, као у концентричним круговима, надовезују све крупнији психолошки, социјални и историјско-политички мотиви и увиди. Низ се ту не завршава: Марчетићеве приче садрже и онај најређи, метафизички састојак који целом приповедном свету даје печат аутентичности, наводи се у рецензији

BA[TINA

Рас пра ве на уч ни ка и пи са ца

ист „Наставник“ Профе сорског друштва, покренут је у Београду 1890, под уредништвом професора Пере П. Ђорђевића. Излазио је до 1914, затим 1919. и 1921. године. Овај часопис педагошког карактера доносио је прилоге из области наставе у средњим школама, расправе српских научника и писаца, прегледе рада професорске организације, приказе књига и уџбеника и др. Сарадници су били: Момчило Иванић, Љубомир Јовановић, Лука Лазаревић, Ратко Петровић, Сима Томић, Михаило Поповић, Михаило Јовановић, Милутин Драгутиновић и др. У Библиотеци Матице српске часопис постоји и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

Са беспрекорним осећајем за апсурд и гротеску, као и са песничком посвећеношћу самом језику, Марчетић у својим минијатурама осликава паралелне светове у којима се, као у кривим огледалима, одражава свет из којег другачије његови ликови не би могли да умакну, рекао је Давид Албахари. Милован Марчетић (1953) живи у Београду, пише поезију и прозу. До сада је објавио следеће књиге: „Дан двадесет хиљада паса” (песме, 1982), „Начини ишчезавања“ (песме, 1986), „Без имена, без лица“ (песме, 1990), „Животи песника“ (приче, 1986), „Ратно острво“ (песме, 2000), „Мој Холивуд“ (приче, 2000), „Мера душе“ (изабране песме, 2002), „Прво лице“ (приче, 2003), „Ташкент“ (песме, 2006), „Иза затворених очију“ (песме, 2010) и „Записи на снегу“ (приче, 2012). Био је главни уредник у „Књижевној речи“, главни уредник часописа „Реч“ и „Књижевност“. Оснивач је и главни уредник Београдског књижевног часописа. Р. Л.

Фото: Б. Лучић

У смрт због бест се ле ра Д

еј вид Оли вер Ре лин, је дан ко а у тор свет ског бест се ле ра „Три шо љи це ча ја” про на ђен је у 49. го ди ни мр тав по ред же ле знич ких трач ни ца у бли зи ни гра ди ћа Кор бет, у др жа ви Оре гонПо твр ђе но је да је у пи та њу са мо у би ство; Ре лин, но ви нар и пла ни нар за јед но са Гре гом Мор тен се ном на пи сао је књи гу о за јед нич ким пла ни нар ским ис ку стви ма ко је су га по кре ну ле у ху ма ни тар ну ак ци ју. У књи зи „Три шо љи це ча ја” они опи су ју пу то ва ње по цен трал ној Ази ји и по ку ша је да из гра де шко ле у пот хи ма лај ској обла сти, за ина че те шко си ро ма шно ста нов ни штво. Ка ко су опи са ли у књи зи ко ја је од 2006. про да та у ви ше од че ти ри ми ли о на ко пи ја, по сле не у спе шног по хо да на чу ве ни хи ма лај ски врх К2, из -

гу бље не и де хи дри ра не про на шла их је и спа си ла гру па па ки стан ских се ља ка и тај до га ђај ин спи ри сао их је на ху ма ни тар ну ак ци ју ко јом би се на не ки на чин оду жи ли па ки стан ском на ро ду. Бај ко ви та при ча до спе ла је под лу пу но ви на ра ко ји ра де на до ку мен тар ном се ри ја лу „60 ми ну та” и бест се лер аутор Џон Кра ка у ер оп ту жио их је да су мно ге по дат ке у овој књи зи јед но став но из ми сли ли.У овој еми си ји до ку мен то ва ли су из ве шта је по ко ји ма се опо ра вак дво ји це пла ни на ра у па ки стан ском се лу Кор пе ни је де сио она ко ка ко је опи сан у књи зи. Осим то га, по ди гле су се и сум ње о зло у по тре би нов ца ко ји се сли вао у Мор тен со нов ху ма ни тар ни фонд Цен трал но а зиј ски ин сти тут. На и ме, по ка за ло се да је ве ћи део нов ца, на ме ње ног

[E O ] N ET за из град њу шко ла у

Цен трал ној Ази ји, од ла зио на про мо ци ју књи ге ши ром све та. Иако је суд од ба цио не ко ли ко ту жби ку па ца књи ге за пре ва ру, а ауто ри по твр ди ли да је од сту па ње од исти не би ло са мо у ли те рар не свр хе и ре зул тат „не тач ног” се ћа ња, Мор тен сон и Ре лин из ове афе ре ни су иза шли уз диг ну те гла ве. Њи хов углед био је озбиљ но ука љан, оста ли су без нов ца за адво ка те, а ху ма ни тар ни фонд без при хо да. Ре ли но ва дру га књи га, о два док то ра ко ји ра де на бо ле сти ве за ној за до би ја ње ка та рак те у зе мља ма у раз во ју, пла ни ра на је за штам пу у ју ну сле де ће го ди не. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik У СИНАГОГИ 30. ДЕЦЕМБРА НА НОВОГОДИШЊЕМ ГАЛА КОНЦЕРТУ

Стефан Миленковић и „Гудачи светог Ђорђа” Новогодишњи гала концерт уз Стефана Миленковића и „Гудаче светог Ђорђа“, биће приређен у недељу 30. децембра у Синагоги, најављује Музичка омладина Новог Сада. - Другу годину заредом, новосадска публика ће имати прилику да ужива у врхунском музицирању једног од највећих талената с ових простора. Потпуно другачији у односу на претходну годину, а опет посебно припремљен програм за ову прилику, чиниће ремек-дела Чајковског, Гершвина и Бизеа – напомињу у МОНС –у. - Свима је позната прича о Стефану Миленковићу као „чуду од детета“, с каријером започетом у петој години када је први пут наступио с оркестром. Већ у 16. години, Стефан је забележио редак јубилеј одсвиравши у Мексику свој хиљадити концерт. На овом концерту један од наших најбољих виолиниста

представиће се као солиста и уметнички вођа сјајног камерног оркестра с атрактивним делима примереним божићно-новогодишњим празницима најчувенијих композитора историје музике.

„Гудачи светог Ђорђа“ до сада су остварили преко 1500 наступа широм наше земље и иностранства. „Карактеристичним музичким профилом, посвећеношћу и ентузијазмом увек наилазе на неподељене симпатије публике, као и на изузетно високе оцене стручне јавности“. Улазнице стају 1.000 и 1.200 динара и купују се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021/452 344), радним данима од 8 до 14 часова. Резервације улазница могуће и преко сајта www.muzickaomladina.org Реализацију концерта је помогао Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. Н. П-ј.

ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОЈ СИНАГОГИ

шне концерте у Новом Саду и другим градовима Војводине, као и у иностранству, међу којима су наступи на фестивалу „Егзит“, концерт у Студију М у оквиру радијског фестивала „Тактонс 2011“, као и гостовања у Словенији и у Мађарској. Њихов досадашњи рад обухватио је сарадњу са реномираним фламенко играчима, кореографима и певачима из Шпаније и Мађарске. Вечерашњи концерт „Ла сед хитане“ са насловом „Фламенко – историја страсти“ представиће публици ретроспективу досадашњег деловања састава, уз који ће као специјални гост наступити истакнути шпански фламенко певач млађе генерације Хесус Ернандес, а најављено је и учешће гостију изненађења – неколицине еминентних новосадских џез музичара. Цена улазнице је 750 динара. Б. Х.

ИЗЛОЖБА ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ВУКОВАРУ

Сава Текелија велики српски добротвор У Галерији Српског културног центра – Заједничко веће општина, у Вуковару данас у 17 часова биће отворена изложба Сава Текелија – велики српски добротвор. коју је приредила Галерија Матице српске у сарадњи са Заједничким већем општина. Реализацију изложбе омогућио је Секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине. На отварању изложбе ће говорити Драган Црногорац, председник Заједничког већа општина, Снежана Мишић, ауторка изложбе и кустос Галерије и Милан Мицић, помоћник секретара за културу и јавно информисање Војводине. Изложбу Сава Текелија – велики српски добротвор чини 13 дигиталних принтова на платну оригиналних портрета Саве Текелије и чланова његове породице, и пет диги-

талних принтова његових цртежа, који чине Легат Саве Текелије у Галерији Матице српске. Поред тога биће изложене књиге о Сави Текелији и неколико копија докумената из Збирке рукописне грађе Рукописног одељења Матице српске, међу којима су Оснивање Текелијанума – оригинал тестамента, Објављеније о Сербској летописи, Оснивачки акт и др. На тај начин ће бити представљен један од највећих српских добротвора и задужбинара, личност која је својим несебичним залагањем допринела културном и просветном унапређењу српског народа у Угарској крајем XVIII и током XIX века. Сава Текелија (1761–1842), потомак чувене арадске племићке породице Поповић Текелија један је од најугледнијих, најобразованијих и

најбогатијих Срба тога времена у Угарској. Изложба ће бити отворена до 31. децембра.

Дух вре ме на Ме ђу на род ни фе сти вал са времене видео уметно сти „Видеомедеја“, у продукцији Удружења за видео уметност „Видеомедеја“, одржаће се од 14. до

растерећени од комерцијалних циљева и ослобођени од утицаја политичког естаблишмента, приказаће шта је видео уметност данас.

ани ма ци ја, медиј ске ин ста ла ци је, ин тервен ци ја у про стору, ин терактив ни и роботи зовани објекти, „урл“ пројекти, „опен сорс“ апли каци је, жи ви ауди о-

НАГРАДА МЛАДОМ ГЛУМЦУ

Ненаду Стојменовићу „Петар Банићевић” Глумац Народног позоришта у Београду Ненад Стојменовић овогодишњи је добитник Награде „Петар Банићевић„ коју додељује Национални театар. Жири, у саставу Добрила Стојнић (глумица), Жељко Хубач (драматург) и Молина Удовички Фотез (директор Драме Народног позоришта), донео је једногласну одлуку о лауреату. Стојменовић је награду, која ће му бити уручена током децембра, добио за улоге Шатова у драми „Зли дуси„ и Џона Вортинга у представи „Важно је звати се Ернест„. ‘’Овог младог глумца Националног театра уз изузетан уметнички домет остварен у поменутим улогама, краси и мера и укус у игри, висок професионализам и поштовање према Народном позоришту‘’, наводи се у саопштењу жирија. Награда ‘’Петар Банићевић“ додељује се младом глумцу/ глумици старости до 35 година живота, који се уметнички истакао у периоду од 1. новембра 2011. до 31. октобра 2012. и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту.

НО ВО СА ЂА НИ МА СВЕ БЛИ ЖА 16. ВИ ДЕ О МЕ ДЕ ЈА

Јубиларни концерт групе „Ла сед хитана” Вечерас у 21 час у Синагоги одржаће се јубиларни концерт новосадске фламенко групе „Ла сед хитана“, организован поводом обележавања десете годишњице постојања и рада овог музичког састава. Ансамбл „Ла сед хитана“ формиран је 2002. окупивши групу ентузијаста, љубитеља овог особеног вида традиционалне шпанске музике и плеса, који су убрзо са запаженим успехом почели да наступају на концертима. Уз извођење песама и игара класичног фламенка, чланови „Ла сед хитане“ убрзо су почели да експериментишу и са комбиновањем ове музике и елементима различитих других жанрова, попут џеза и рока, сарађујући са бендом „Шинобуси“ и изводећи сопствене ауторске композиције. Током протекле деценије „Ла сед хитана“ приредила је бројне успе-

petak7.decembar2012.

Арон Хендерсон, „Line”

16. децембра у Студију „М“ Радио-те ле ви зи је Вој води не, у Новом Саду. У оквиру програма, Фе стивал се фокусира на уметничке пројекте који комбинују слику и звук, напредну комуникацију и објекте и јединствена је прилика за едукацију и увид у могућно сти примене напредних технологија у актуелној свет ској уметничкој пракси. Од Северне и Јужне Америке, преко европских и скандинавских земаља, све до Либана и Израела, уметници, потпуно

Жи ри на гра ђу је и пред ста вља Међународни жири који ће ове године изабрати најбољу видео пројекцију за Награду „Сфинга“ и најбољу инсталацију изложбе за Награду „Богданка Познановић“ радиће у уметничком саставу: Мануел Саиз (Шпанија), Харалд Хунд (Аустрија), Александар Давић (Србија). На Фестивалу „Видеомедеја“ биће представљени и њихови радови. Као и у прет ходним издањи ма, засту пљене форме ће би ти: ви део радо ви, до кумен тарни и крат ки фил мо ви, ди ги тал на

ви зуел ни наступи, електрон ска му зи ка. Уред ни ци про гра ма, Ивана Сремчевић Мати јевић и Драган Жи ван чевић, ове годи -

не су би ра ли између 700 при јављених радова са свих кон ти нетата, од којих је много њих при сти гло од европ ских ди стри бутера. Такмичарски део програма у кон ку рен ци ји 49 иза бра них про јек ци ја би ће пред ста вљен кроз четири темат ске целине: „Memory of Sexes“, „Moving Movements“, „Days of Heterotopia“, „Artery Line“, док ће изложбу чинити 15 медијских инсталација, укључујући једноканалне и вишеканалне видео инсталације, генеративне и нет пројекте, интерактивну уметност и хи брид не форме. Спе ци јал ни програм, између осталог, чиниће и представљање националне сцене, под називом „Made in Serbia“ Ивана Сремчевић Мати јевић и Драган Жи ван чевић су по себно истакли вели ко задовољ ство што из годи не у годи ну умет ни ци из нај ра зли чи ти јих крајева света из нова кон кури шу за учешће на „Ви деомедеји“ и на тај начин форми рају не ку вр сту не за ви сне сце не, иако се међу собно раз ли кују по својим умет ничким ви зи јама и домети ма. - Чак и када интенција уметника није потпуно јасна, публика има могућност да кроз различите стилове и уметничке приступе доживи лични импулс и дух времена који је инспирисао уметнике да се изразе – кажу уредници програма. Фе сти вал „Ви де омеде ја“ у Новом Саду, одржава се 16. пут. Улаз на све програме је бесплатан. И. Бурић

СУТРА НА СЦЕНИ МАДЛЕНИЈАНУМА

БРИТАНСКО ПРИЗНАЊЕ ЗА МОДЕРНУ УМЕТНОСТ

Премијера мјузикла „Ребека”

Тарнерова награда Елизабет Прајс

Редитељ Небојша Брадић рекао је да су, радећи на мјузиклу „Ребека„, морали да прођу кроз различите жанрове и да „тај наратив дају на начин да поштује велико културно наслеђе, али и да говори савременим позоришним језиком„. Брадић је уочи сутрашње премијере мјузикла светски познатог композитора Силвестера Леваиа, у „Мадленијануму„ у Земуну оценио да је „Ребека„ као добра позоришна прича изазов за сваког позоришног радника и човека који се бави музичким театром да нађе у њему свој кључ. „Предложак је био јако занимљив и омогућио је да се добар наратив исприповеда на атрактиван сценскомузички начин„, додао је он. Брадић је приметио да је овај мјузикл веома захтеван и да има распон од класичне музике до рокенрола. „У том смислу, причајући једну причу која се дешава у тридесетим годинама прошлог века, ми смо морали да прођемо кроз та музичко-

сценска искуства, кроз различите жанрове и да тај наратив дамо на начин да поштује велико културно наслеђе, али и да говори савременим позоришним језиком„, објаснио је редитељ. Он је рекао да прича, заснована на познатом роману Дафне ди Мо-

рије по коме је Алфред Хичкок снимио истоимени филм, садржи елементе бајке и трилера. „То је прича која има у себи одређене елементе бајке и као таква, с једне стране жанровски разнолика, укључујући и трилер, односно крими причу, и бајку, она је дала могућ-

ност за једно суптилно психолошко тумачење, које се наравно ослања и на бајке о Плавобрадом и Пепељузи, а с друге стране и на један савремен концепт„, објаснио је Брадић. Он је рекао да је музика Леваиа веома изазовна и додао да је музички сегмент, колико и глумачки, урађен на високом нивоу, похваливши своју екипу, која је добрим делом са њим учествовала и у мјузиклу „Јадници„. Сценографија Геросава Зарића је, према Брадићевим речима, на свој начин стилизована и ослања се на предложак, епоху, али „говори савременим визуелним језиком„ који Зарић негује у својим представама. Учествују орекстар и хор којима диригуjе Ђорђе Станковић, костиме је урадила Маја Давидовац Недељковић, а играју Иван Босиљчић, Бранислава Подрумац, Катарина Гојковић, Дејан Луткић, Наташа Марковић, Душица Новаковић, Зоран Лековић и други. (Танјуг)

Видео уметница Елизабет Прајс, која користи колаж и исечке како би истражила наш однос са конзумерском културом, добитница је престижне британске Тарнер награде. Прајсова, лондонска музичарка и једна од оснивачица инди поп групе „Talulah Gosh„ добила је 25.000 фунти (40.000 долара) вредну награду која се сваке године додељује британском уметнику испод 50 година. Уметници је награду уручио глумац Џуд Лоу на церемонији у лондонској Тејт Британ галерији, преносе агенције. Жири је похалио „заводљиве„ видео инсталације Прајсове који комбинују слике, текст и музику. На једној инсталацији „Вулвортс хор из 1979” тв снимци пожара у робној кући уклопљени су са снимцима цркава и спотова женских бендова. Друго дело „Вест

Хиндер„ инспирисано је бродом који је 2002. потонуо са товаром луксузних аутомобила. Прајсова је филмове почела да ради пре свега неколико година али је, према мишљењу жирија, створила „позамашну колекцију радова у последње три године”. Прихватајући награду Прајсова је рекла да би њена каријера била „незамислива„ без јавне подршке уметности и похвалила је тројицу других финалиста рекавши да сви заједно деле „поштовање, другарство и осећај апсурда”. Тарнерова награда име носи по 19.вековном пејзажисти Џ.М. В. Тарнеру и установљена је 1984. Награда је често изазивала контроверзе и дебате о вредности модерне уметности. Међу претходним добитницима су Грејсон Пери, Крис Офили и Дејмијен Херст.

petak7.decembar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

petak7.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

petak7.decembar2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ

S tugom i bolom javqamo rodbini i prijateqima da je 6. 12. 2012. godine preminula na{a draga mama

\or|u Vasi}u

od porodice Krga.

65559

na adresu. Povoqno. Tel.: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 64663

Posledwi pozdrav svom dragom i voqenom ocu

Gospava - Beba Zeqkovi} 1945 - 2012.

POTREBNI radnici za obavqawe domarsko-inkasantskih poslova. Mogu}e i penzioneri. Telefon: 063/549-731. 65418 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, {iri centar, CG, miè na duì period. Telefon 064/15575-10. 61505 IZDAJEM na duè, zaposlenoj èni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520271, posle 22 ~asa, ili 063/69-0989. 65428

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 65362 PRODAJEM drva hrast - bagrem, jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142 i 061/61722-19. 65384

Sahrana }e se obaviti 7. decembra, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. \or|u Vasi}u

O`alo{}eni: sinovi Dejan i Vladimir sa porodicom.

od sina Dalibora.

65568 65560

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Tel.: 063/239-411. 65531

SAJAM - Master centar, ukwi`en, dvoiposoban, 63m2. Odvojena velika kuhiwa, lift, zatvorena terasa, sunce, odli~an raspored. Telefon: 063/121-74-60. 65497

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav Vladimirovoj majci

Radojki Mihajlov Nikoli} od stanara iz Banovi} Strahiwe 2.

BEO^IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor. Telefon 063/845-87-57. 65447

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65409

Gospavi Zeqkovi}

Radojka Mihajlov - Nikoli} Sahrana je danas 7. 12. 2012. godine u 15 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe, dostava

Bebi

od kuma Milana i druga Sa{e.

Prijateqi Miqa i Ratko Stani}.

65567

65566

65600

Tu`nim srcem obave{tavamo da je preminula na{a draga majka u 80 godini.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragoj

Bebi

tetka Bebi

Bo`o, Qubica i Kole Nikoli}.

Jelena, Duwa, Lena i Daki.

65561

65565

O`alo{}ene }erke sa porodicama. 65601

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, brat, otac i deda

\or|e Vasi}

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Bebi

1949 - 2012. Sahrana je danas, 7. 12. 2012. godine, u 13 sati, u Sremskoj Kamenici.

Mile, Bosa i Dragan Nikoli}.

Vinka Drqa~a.

65563

65564

O`alo{}eni: supruga Rada, sestra \ur|ica, sin Dragan, snaja Aleksandra i unuka An|ela. 65558

^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak7.decembar2012.

PETOGODI[WI POMEN

Navr{ava se pet godina od kada nije sa nama

POMEN

7. 12. 2010 - 7. 12. 2012.

7. 12. 2010 - 7. 12. 2012. voqenom sinu i bratu

Dragi na{

Radomir S. ^ankovi} Ra{a Branko Paji}

Zdravko (Du{ana) Kre{talica

Dragi brate, du{a i srce jednako bole. Vole}u te do kraja `ivota.

2007 - 2012.

Tvoja sestra Gordana sa porodicom.

Nastavili smo da `ivimo i radimo kako si nas ti u~io. Spomiwemo te sa ponosom. Godine ne mogu da izbri{u uspomene i se}awe na tebe. Uvek }e{ biti uz nas.

Radomiru S. ^ankovi}u Dve duge godine tuge i bola za tobom. Te{ke su suze i boli majke. ^uvamo te u na{im srcima od zaborava. Vreme ne le~i bol. Tu`ni: majka Marija i brat \ura sa porodicom.

65505

65507

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, }erki i sestri

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

Jasmini Kele~

Nade`da Patlejh

7. 12. 2011 - 7. 12. 2012.

obele`i}emo danas, 7. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Najtu`niji dani prolaze ali je qubav u na{im srcima ve~na. Neka tvoja dobra du{a miruje sa an|elima. Vole te tvoji: sin Miroslav, }erka Jovana, majka Milica i sestra.

Dana, 8. 12. 2012. godine, u 10 ~asova na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen. Zauvek }e{ ostati u mojim mislima i se}awu.

65524

65444

nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoja porodica! Supruga Miqa, sin @elimir i brat Mom~ilo sa porodicom.

Uro{, Zorana, Sofija, Petra i Gordana.

65479 65452

Posledwi pozdrav

Zbogom draga na{a

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od na{e prijateqice

Predragu [evi}u Sa tugom i uz du`no po{tovawe opra{tamo se od na{eg kolege. Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Du{ka Kremer

Buba i Kajka Raki}. 65523

Posledwi dragom

pozdrav

TU@NO SE]AWE

Nenad Dabi}

Du{anke Kremer

Hvala Vam za lepo i iskreno, dugogodi{we prijateqstvo. S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo Vas od zaborava.

441/P

Posledwi pozdrav

7. 12. 1985 - 7. 12. 2012.

ro|. Rodi}

Tvoj suprug Du{ko.

ro|. Rodi} Hvala za dru`ewe i {to si se radovala kada smo dolazili. Vje~naja pamjat. Porodice Petrovi} i Kova~ev.

Dragi Neco, godina pro|e, a tuga nama ostaje.

65512

65456

Olivera, Sale i Cena.

na{em

POMEN Dana 8. 12. 2012. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a voqena mama, baba, ta{ta i prababa

Danijel Mi{kovi} 2009 - 2012.

Vojislav J. Kne`evi} Uspomenu na wega ~uvaju: Vojin, Radul, Nata{a, Jaglika i Neboj{a.

Navr{ile su se tri godine bola i tuge od kako nisi sa nama ali u na{im srcima `ive}e{ ve~no. Uvek }emo te voleti i misliti na tebe. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: mama, tata i brat.

65475

Borisavu Petkovi}u Borisavu Petkovi}u Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti 7. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu, u Futogu. od prijateqa Slobodana Drqa~e sa porodicom.

Nada Nikoli} 1933 - 2011. Pomen }e se odr`ati 8. 12. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoje: }erke Mira, Dana i Nena sa porodicama.

65540

Mara Radi}

65474

POMEN O`alo{}eni: sin Sla|an, snaja Gordana, unuci Borislav i Slobodan.

65459

Danas, 7. 12. 2012. godine navr{ava se devet godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Moja majko, nisi nikad sama, moje suze za tebe se mole. Imala si ra{ta se roditi, sa decom se svojom ponositi, unucima tvojim sokolima. Poletite golubovi preko plavog neba, na krilima odnesite pozdrav srca mog. Odnesite golubovi buket belih ru`a, ru`ama joj okitite wenu svetu du{u.

Sin Marinko. 65357

65539

POMEN Dana 8. 12. 2012. godine, u 11 sati, u Temerinu, na grobqu, u Starom \ur|evu odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

Napustio nas je na{ dragi i voqeni bra}ela

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je 5. 12. 2012. godine napustio na{ voqeni

Josa Kujunxi}

Milovan Simonovi}

Rade ]upina iz Stepanovi}eva

Vreme prolazi, tuga ostaje zauvek. ^uva}emo sa qubavqu uspomenu na tebe.

Mom~ilu Dejanovi}u Nosimo te i ~uvamo u na{im srcima, mislima i se}awima. Tvoji: sinovi Dejan i Stojan, snaje Sne`ana i Tamara, unu~ad Strahiwa, Marko i Maksim. 65538

Tvoji najmiliji: supruga Gospava i sinovi Milan i Novica sa porodicama.

65441

1947 - 2012.

iz Subotice Wegovi Popovi iz â&#x20AC;&#x17E;prestoniceâ&#x20AC;?.

Sahrana je danas, 7. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki. Uvek }e te voleti i misliti na tebe: tvoja supruga, sin, }erka i unuci.

65535

65537

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 22.35 23.45 00.10 00.35 01.00

tv program

petak7.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Вести Палета-колажна емисија Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран Чији је то салаш Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик: Проблем у капији вешала Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Џонатан Крик: Проблем у капији вешала Премијерка: Државна посета Војвођански дневник Петказање Један на један Строго платонски Све странци Концерт: Неверне бебе

Концерт: Неверне бебе (РТВ 1, 01.00)

07.00 Миљеница 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Додати живот годинама 11.20 Здраво живо 11.40 Нека песма каже 12.30 Вести (мађ) 12.40 Пријатељство без граница, док. филм 13.10 Женске приче, филм 2.део 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости: Тројица у спору 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Суперолуја 22.20 Биографије 23.05 Палета

Женске приче, 2. део Улоге: Стокард Ченинг, Кејт Кепшо, Ребека Де Морнеј, Миа Фероу, Ел Мекфирсон Режија: Ли Роуз (РТВ 2, 13.10)

07.30 Глас Америке - отворени студио 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 12.00 Здравље је лек 12.30 Портрет привредника 13.00 Др Мартин 13.45 Путоманија 16.00 Панонска хроника 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Перископ 20.00 Војвођанске вести 20.30 Без Цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм

09.05 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 19.30

Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Лична грешка Дунавска салетла Зодијак Вести Опчињени Витраж Вреле гуме Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени

СЕРИЈА

Украдена срца Прелепа Федора Гарцез имала је живот из бајке, све док зла Октавија Иразабал није украла њену срећу- отела јој ћерке, одузела успешну фабрику парфема подметувши јој злочин... Улоге: Соња Смит, Александра Лазкано, Давид Зепеда (Новосадска ТВ, 10.30) 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Аргументи Специјална емисија Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

09.30 Евролига: ЦСКА – Бешикташ 11.15 Премијер лига 12.00 Евролига: Цедевита – Олyмпијакос 13.50 Лига шампиона: Барселона – Бефика 15.30 НБА Ацтион 16.00 Евролига: Партизан – Барселона 18.30 Евролига: Лиетувос – Бамберг 20.15 Најава шпанске лиге 21.00 Евролига: Панатинаикос – Фенербахче 22.45 Најава Премијер лиге 23.15 Чемпионшип: Блекбурн – Кардиф 01.00 Евролига: Емпорио Армани – Залгирис

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.10 10.15 10.40 11.10 11.15 11.43 12.00 12.15 12.31 13.17 14.54 15.20 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.24 23.27 00.15 00.30 00.40 01.24

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче преко пуне линије Вести Разгледница Енциклопедија за радознале Вести Градске птице Евронет Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Крај зиме, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Мумија, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Твин Пикс-ватро ходај самном, филм 03.38 Приче преко пуне линије 04.00 Вести (05.00)

Иван Дунђерски

Дворци Војводине Лазар Дунђерски, најмлађи деда Гецин син, најмаркантније је име ове моћне и веома утицајне породице. У другој половини 19. века он је поседовао 40.000 хектара ораница у Бачкој и Банату, две фабрике пива, фабрику тепиха, девет таранспортних бродова и чак пет двораца. У епизоди „Гецини Дунђерски” о томе говоре њихови потомци, попут Ивана Дунђерског. (РТС 2, 22.35) 06.45 07.21 07.44 07.54 08.01 08.11 08.38 09.01 09.14 09.35 10.00

Градске птице: Бела рода У четвртој епизоди биће представљена бела рода. Гледаоци ће имати прилику да сазнају све што се може сазнати о овој врсти птице и то из уста чика Живе Ђурића, орнитолога-аматера из Меленаца, који већ деценијама посматра, проучава, а током летње сезоне и живи заједно са родама. У оквиру емисије биће ексклузивно приказана и једна ретка, до сада можда још неснимљена врста птице, рода станарица. (РТС 1, 11.15)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 01.00 01.15 01.15 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Филм: Наплата дуга Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

10.18 10.46 11.16 12.05 12.51 13.04 14.05 14.32 14.55 15.07 15.28 15.55 16.22 17.12 18.09 19.39 19.50 19.56 20.09 21.45 22.35 23.09 23.40 00.30 01.02 01.24 02.23

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 05.00

Слагалица Викинг Вики Томас и другари Дени и Деди Добро вече, децо Зујалица Књижевна школица Арс практика Острво орангутана Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Мој љубимац Живот и стандарди Бардови театра: Миодраг Радовановић 44. БЕМУС: ЛП дуо, Соња Лончар и Андрија Павловић Верски календар Трезор Зујалица Књижевна школица Арс практика Острво орангутана Антисемитизам Градске птице Праг села Србије Петар Велики Рукомет(ж)-ЕП: МађарскаШпанија, пренос Добро вече, децо Датум Верски календар Рукомет(ж)-ЕП: Румунија-Црна Гора, пренос Нирнбершки противнапад Дворци Војводине Контекст Фудбал-преглед Лиге Европе Лов и риболов И ја имам таленат Трезор Рукомет(ж)-ЕП: МађарскаШпанија (р)

Добро јутро Све за љубав Први Национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Филм: Романса и цигарете Филм: Анђели уништења

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 Све што треба да знате 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Серија: Два и по мушкарца 18.00 Серија: Пријатељи 18.30 Вести 19.05 Интервју дана: Ексклузивно Иво Јосиповић, председник Хрватске 19.35 Непобедиви: банзуке 20.05 Серија. Никита 21.00 Филм: Црвени ратник 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Све што треба да знате 00.55 Прождрљиве ајкуле

Интервју дана: Иво Јосиповић Контроверзна одлука Хашког трибунала да ослободи хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача произвела је потпуно различите реакције у Хрватској и у Србији. Она је унела нове напетости у односе две државе оптерећене бројним проблемима. О томе каква је будућност српско-хрватских односа, о перспективама сусрета са председником Србије, као и о спорним темама, Југослав Ћосић разговара у Загребу, са председником Хрватске Ивом Јосиповићем. (Б92, 19.05)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови У рингу Филм: Глорија Сити њуз Филм: Полицајац под контролом Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Туркан Тријумф љубави Сити њуз Опасна игра Филм: Не можеш побећи Филм: Сусрет са злом Опасна игра Тријумф љубави

08.00 08.30 08.55 09.20 09.35 10.00 10.50 11.30 12.00 12.25

Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду

Небојша Глоговац

Нормални људи Предграђе у Београду - гето у гету. Безнадежност, калустрофобија, послератна атмосфера, депресија и усамљеност једне генерације у последњим месецима 2000. године и изгледа као да се никад неће завршити. Животи пријатеља, све њихове потребе и амбиције, снови и очекивања су безвредни. Стева шанкер је заљубљен у глумицу. Дуја је заљубљен у свој мотор, Бане, власник кафића, планриа да му га украде. Никола, повратник из рата, тражи посаљо. Тома, возач хитне помоћи, заљубљен је у Миру. Мирај е увези са криминалцем, који је злоставља. Понекад, она мисли да је заљубљена у Тому. Улоге: Небојша Глоговац, Љубинка Кларић, Иван Јевтовић, Никола Ђуричко, Слободан Нинковић Режија: Олег Новковић (Хепи, 16.05) 12.45 13.05 13.25 13.40 14.00 15.00 15.50 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Бакуган 3 Генератор Реx Порекло 7 чувара Телешоп Гламур Добра жена Вести Нормални људи, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak7.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Тајм тим година Други светски рат у боји Прича о струји Пут ћилибара Александрија. највећи град Викторијанска апотека Париз, тамо где се родила модерна уметност Пут ћилибара Исус пре Исуса Прича о струји Траговима Тинтина Викторијанска апотека Завођење у граду: Како је настао шопинг Лондонска болница Други светски рат у боји Траговима Тинтина Тајм тим година Ђаво ког знамо Ловци на нацисте

Ви ле ња ци Срећ ни клин ци Филм: Аме рич ка им пе ри ја Филм: Чу де сна ди вљи на Филм: До ла нов ка ди лак Филм: Ма мин син Филм: Без за кло на Филм: Су ки ја ки Ве стерн Ђан го 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

Без за кло на Бос, Чар ли, Мос и Ба тон су че ти ри не у мор на го ни ча сто ке. Они жи ве у не пре глед ним пре ри ја ма за па да, њи хо во при ја тељ ство је од ре ђе но пра ста рим ко дек сом ча сти, док њи хо вој изо ло ва ној вр сти пре ти из у ми ра ње. Пут их на во ди у бли зи ну гра ди ћа Хар мон вил, где за ти чу на сил ну стра хо вла ду та мо шњег ше ри фа... Уло ге: Ро берт Ди вал, Ке вин Кост нер, Анет Бе нинг Ре жи ја: Ке вин Кост нер (Си не ма ни ја, 20.00)

Анет Бе нинг

06.15 06.40 07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.55 01.25

08.20 Бра ћа и се стре 09.20 Филм: Џек Хан тер и по тра га за Ак хе на то но вом гроб ни цом 11.20 Во кер, тек са шки рен џер 12.20 Ви дов њак 13.20 Монк 14.20 Во кер, тек са шки рен џер 15.20 Ери ка 16.20 Бра ћа и се стре 17.20 Филм: Џек Хан тер и не бе ска зве зда 19.20 Монк 20.20 Филм: Пај кан и по 22.20 Пла ве кр ви 23.20 Ха ва ји 5-0 01.20 Во кер, тек са шки рен џер 02.20 Ди јаг но за уби ство

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

Судије за стил Лака зарада Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Тело је доказ Џордан Али Мекбил Шапат духова Увод у анатомију Лекар по поруџбини Породично благо Џина Симонса Лака зарада Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Приватна пракса Секс и град Увод у анатомију Пројекат Модна писта Паранормална искуства познатих лицности Шапат духова Секс и град Мелиса и Џои Тори и Дин: Венчања из бајки

Ђи на Гер шон

Пра шки ду ет До пу то вав ши на на уч ни скуп у Праг, ле па аме ри кан ка др Ло ра Гра хам слу чај но сре ће ха ри зма тич но га че шког књи жев ни ка Ји жи ја Кол ме ра. Пла ну ла је љу бав на пр ви по глед из ме ђу дво је љу ди раз ли чи тих жи вот них ис ку ста ва и на ра шта ја те убр зо ме ња све њи хо ве пла но ве... Уло ге: Ђи на Гер шон, Ра де Шер бе џи ја, Па три ци ја Хуџ, Ота кар Бру сек Ре жи ја: Ро џер Л Сај мон (ХРТ 1, 01.15) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путовима, док. серија 11.10 Кључ у руке, док. серија 12.15 Спорт 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 2, серија 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт: На добром путу 18.20 Иза екрана 18.55 Мањински Мозаик 19.10 Тема дана 19.59 Спорт 20.10 Певај моју песму 21.40 Царство порока 23.25 Sweet Hereafter, филм 01.15 Прашки дует, филм 02.45 Убиство на факултету, филм

08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Убиство на факултету, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.40 Генерација Y Комплекси 17.10 Брилијантин 17.55 Обала комараца, филм 19.50 Цртани филм 20.10 Нови Сад. Рукомет, ЕП: Хрватска - Немачка, пренос 21.45 Књига или живот 22.10 Симфонијски оркестар ХРТ-а и Александар Марковић 23.15 Убиства у Мидсамеру 00.45 ЦСИ Мајами 02.48 Ноћни музички програм

08.10 10.00 11.50 14.00 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Уда та за ма фи ју Во лим те до смр ти Остр во гу са ра Јентл На пу шта ју ћи Лас Ве гас За по ве сти Оша му ће ни и збу ње ни Ве ли ки Ле бов ски Ерот ски филм

Пространо је море Изван сумње Екстремно крупан план Основне ствари Земљанке су лаке женске Окршај холивудских звезда Браћа Блуз Откачени професор Окршај холивудских звезда Истеривачи духова Окршај холивудских звезда Новине Тамо далеко Решен случај

07.45 Галилео 09.05 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Чувар плаже у зимском периоду, филм 22.00 Будва на пени од мора 23.00 Терминатор: Побуна машина, филм 01.00 Hustle, филм

Чу вар пла же у зим ском пе ри о ду Дра ган је мла дић ко ји због ло шег обра зо ва ња не мо же да про на ђе до бар по сао. Шко ла ко ју је за вр шио не пру жа му мно го мо гућ но сти, ни ти обе ћа ва про спе ри тет у жи во ту. Је ди но што про на ла зи је сте по сао чу ва ра пла же за вре ме зи ме. Ни по ро ди ца му не олак ша ва жи вот... Уло ге: Ир фан Мен сур, Гор да на Ко са но вић, Да ни ло Ба та Стој ко вић, Ми ра Ба њац, Да ра Ча ле нић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (РТЛ, 20.00)

Ир фан Мен сур

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Бродолом на крстарењу Ураган Сенди: Олуја која је уздрмала Америку 22.00 Изуми и открића који су променили свет 23.00 Најдубље зарањање 00.00 Ништа лично

08.30 Билијар 09.15 Санке 09.45 Бијатлон 10.15 Скијање 11.30 Бијатлон 12.45 Скијање 13.15 СК Сен Мориц 14.30 Бијатлон 15.45 Билијар 16.30 Уметничко клизање 17.30 Ски скокови 19.00 Бијатлон 19.45 Скијање 21.00 Билијар 23.00 Коњички спортови 23.15 Ски скокови 00.00 Мотоспорт

Глу па, твр до гла ва бу да ла

илошевић ми је рекао да је сигурно много седника да се кувају напољу уз понеко освежење когрешио, није правио каталог, али је преви- је би им донели телохранитељи. Кад је посланицише веровао људима. Сачувавши озбиљан ма госпођа Плавшић одржала говор о дужностима израз лица, вратио сам га у прве дане на функцији. према отаџбини и да прихватање плана значи издаТад је тврдио да је био невероватно проамерички чо- ју, гласали су великом већином против. век. САД су биле апсолутно одлучно против распаУпитао сам Милошевића да ли је тад схватао кода Југославије. Добро је познавао Американце из лико је та одлука кобна. Рекао је да је одмах рекао своје раније банкарске инкарнације и тамо се лепо Скупштини да ће то значити много више крвопроосећао. Зато је био помало шокиран кад је схватио лића, али је размере несреће сагледао тек касније. А да су се Американци окренули против њега. били су толико близу да то спрече пре катастрофалЈедна од његових највећих личних грешака била не интервенције Плавшићеве. Цео рат је могао бити је свађа с америчким амбасадором Вореном Цимер- завршен за неколико дана. Милошевић је додао да маном. На 600. годишњицу Косовског боја организовао је велики митинг у Косову Пољу, на којем су била руководства свих република и цео дипломатски кор. Али не и новопостављени Цимерман и још неколико представника земаља које је он натерао да бојкотују тај догађај. Зато је Милошевић одлучио да не прими Цимермана. Тако се нису срели дуже од годину. Милошевић је рекао из ретроспективе да се понео као „глупа, тврдоглава будала“. Цимерманово непријатељство имаће трајне последице. То је најсамокритичнији коментар који сам чуо од Милошевића. Када смо прешли на пропуштене прилике за мир, Милошевић се присетио својих разговора с Изетбеговићем, који је био дубоко забринут могућношћу међународног признавања независне Словеније и Хрватске јер ће га то натерати да се суочи с избором који се надао да ће избећи. Милошевић је децембра 1991. рекао Изетбеговићу: „Знам да се плашиш срп- Ам ба са дор САД Во рен Ци мер ман же сто ко ка знио Ср би ју ске доминације у Југославији без контратеже Хр- су Американци већ били незадовољни планом јер ватске и Словеније“. Изетбеговић је климнуо гла- нису желели да шаљу копнене трупе ради његове вом. „Можеш да будеш савезни премијер ако оста- примене. Питао сам да ли његова одбојност према неш с нама“, рекао је Милошевић. Али, Изетбего- госпођи Плавшић датира од тад. Рекао је – деливић је, по Милошевићу, под притиском САД оду- мично. Али, њене примедбе о прихватању шест мистао од поверења у српску добру вољу и определио лиона убијених Срба због интереса српства су гросе за независност. Да је Изетбеговић икад дошао у тескне. искушење да прихвати ту понуду, Милошевићеве Последња велика прекретница на путу до мира је политичке намере на подривању савезног премије- одлука босанских Срба августа 1995. да своја прегора Анте Марковића, како варачка права предају Мипише Милошевићев предлошевићу. Окупио је целу На кон ме ђу на род ног при зна ња ставник у савезном предсвиту југословенских, српседништву Бора Јовић, мо- Сло ве ни је и Хр ват ске, Ми ло ше вић ских и црногорских државгле су само појачати његотвр ди да је го во рио Изет бе го ви ћу: них институција, команву разбориту нелагоду. Уз данта југословенске војске „Знам да се пла шиш срп ске то је међународна заједнигенерала Перишића и, што до ми на ци је у ова квој Ју го сла ви ји, ца, посебно тадашња тројје посебно значајно, српка ЕУ, док су Срби подриског патријарха Павла. Кад али мо жеш да бу деш са ве зни вали Марковића, радила су босански Срби потписапре ми јер ако оста неш с на ма” на Милошевићевој маргили документ, Милошевић нализацији, опредељујући их је обавестио да ће бити се за контакте с републичким лидерима радије него бомбардовани сутра јер УН њима приписују кривис последњим најбољим представником савезне вла- цу за масакр на пијаци Маркале. Једини начин да то сти. избегну је да јавно објаве да ће кривци бити строго Милошевић је затим дуго говорио о пропусту кажњени: и друго, да почну да повлаче тешко наоруСкупштине на Палама да прихвати Венс–Овенов жање на 20 километара од Сарајева. план у мају 1993. Сећао се да су југословенски Вођство босанских Срба се томе подсмевало. Мипредседник Ћосић, црногорски Булатовић, грчки лошевић је поновио упозорење. Они су наставили да премијер Мицотакис и он ишли да подрже план. се подругују. Он је, наравно, био у праву. БомбардоПошто је Караџић одржао нарочито (и типично) вање је почело у зору, пре него што су они успели да лош говор у корист прихватања плана, план је напао се врате на Пале. Од тад је њихова политичка и воји генерал Младић. Тад је Милошевић говорио сна- на позиција драматично ослабљена. Америчке „пажно у корист плана и, како се сећао, добио аплауз метне бомбе“ су свакако смањиле број жртава, гововећине посланика. Тад је Скупштина је била спрем- рио је Милошевић, али су биле ефикасне у рушењу на да гласа за план, а онда је Биљана Плавшић зах- комуникационих центара и оставиле војску босантевала прекид седнице и тражила да посланици ских Срба у потпуном расулу. У ствари, додао је, он СДС-а одрже хитну, затворену седницу. Краји- је у Дејтону спасао велики део територија војнички шник, тада председник Скупштине, прихватио је изгубљених. (Заборавио је друге кључне делове тезахтев и чланови СДС-а отишли су у посебну про- риторије, нарочито српска предграђа Сарајева, која сторију, оставивши Милошевића и три друга пред- нису пала пред муслиманско-хрватском војском). Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak7.decembar2012.

dnevnik

7. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да нас ће те мо жда по ку ша ти да обез бе ди те се би са вр ше ни по сао, ве ро ват но у умет нич кој или не кој дру гој кре а тив ној обла сти. Мо жда има те не ку спе ци фич ну по зи ци ју у ви ду или раз ми шља те о ви ше оп ци ја.

BIK 20.4-20.5.

Ду хов ност би мо гла има ти но во зна че ње за вас. Мо жда ће те по же ле ти да про ве де те вре ме у ме ди ти ра њу или сту ди ра њу. Раз ми сли те о про шлом жи во ту или ње го вој про ла зно сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ро ман тич на страст са да би тре ба ло да бу де на ве о ма ви со ком ни воу. Те емо ци је ве ро ват но ће вам обез бе ди ти умет нич ку ин спи ра ци ју ко ју ће те по же ле ти да ка на ли ше те у прав цу укра ша ва ња ку ће.

Ако ни сте у љу бав ној ве зи, не мој те се из не на ди ти ако да нас осе ти те ро ман тич ну при влач ност, мо жда пре ма не ком из ва шег ком ши лу ка. Ако сте у ве зи, оче куј те да ће те упо зна ти но ве при ја те ље.

Ваш си стем вред но сти да нас мо же по при ми ти но ве ду хов не и иде а ли стич ке аспек те. Све тов на пи та ња мо гу има ти са свим но во зна че ње за вас. Мо жда ће те чак ви де ти ду хов ност и у свом по слу.

Дру ги љу ди да нас ће вам би ти ве о ма ва жни. Да нас ће од но си по при ми ти још ве ћи зна чај не го што је то обич но слу чај. Мо гу ће је да ће те упо зна ти не ке ве о ма за ни мљи ве осо бе.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш ум је пре о ку пи ран мно гим ства ри ма, а ми сли ће би ти ве о ма ин тен зив не до кра ја да на, за то се по тру ди те да пре од ла ска на спа ва ње ура ди те не ке ве жбе или про ше та те да би сте раз би стри ли гла ву.

Но ви по слов ни кон такт мо гао би отво ри ти мо гућ ност за но ву ка ри је ру у умет нич кој обла сти, ко ја мо же укљу чи ва ти сли к ар ство или не ке дру ге ли ков не умет но сти, пи са ње. Раз ми сли те озбиљ но о то ме.

Ду хов не вред но сти по ка за ће се да нас као ве о ма зна чај не. Мо жда ће те по же ле ти да се упу сти те у про у ча ва ње ду хов них или ме та фи зич ких обла сти ко је вас нај ви ше за ни ма ју.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ин ту и ци ја, енер ги ја и ма шта су сву да око вас. Ус по ста ви ће те мно го при сни ју ве зу с осо бом уз ко ју да нас про ве де те вре ме, би ло да је то при ја тељ, љу бав ни парт нер или ко ле га с по сла.

Ви сте осо ба ко ја је скло на ду хов но сти, али је да нас ваш ум окре нут дру гим обла сти ма. Но ви уви ди и от кри ћа мо гу до ћи бр зо и у ве ли ком бро ју, а мо жда ће те по же ле ти да их из ра зи те кроз умет ност.

Ва ша ин тер ак ци ја с дру гим љу ди ма је ср дач на и пу на по др шке. Ро ман тич ним осе ћа њи ма при сту па те уз бај ко ви ти ин тен зи тет. По тру ди те се да све љу де ви ди те она кви ма ка кви за и ста је су.

TRI^-TRA^

Ри ја на у око ви ма V REMENSKA

На Твитеру је Ријана (24) по ставила фотографију златне огрлице у облику окова, коју је на поклон добила од Криса Брауна. „Рекао ми је: немој да ти је пало на памет да је некоме даш”, написала је Ријана, а касније се с истом огрлицом појавила и на промоцији свог новог парфема. Браун је поново у вези с певачицом коју је пре неколико година брутално пребио, изуједао и давио.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладније, увече наоблачење

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз, по том хлад ни је и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Но ћу на о бла че ње. Ве тар слаб про мен љив, па ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз и су во. То ком да на хлад ни је и про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Уве че на о бла че ње ко је но ћу до но си снег на за па ду Вој во ди не. Ве тар слаб про мен љив, па ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз, на ју гу и ис то ку по не где слаб снег. То ком да на су во, про мен љи во облач но, са сун ча ним ин тер ва ли ма и хлад ни је. Уве че на о бла че ње са за па да до но си снег. Ве тар слаб, про мен љив, по под не ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 3 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту ве тро ви то. Па да ће углав ном снег, а на ју гу по вре ме на ки ша по под не ја ча и пре ла зи у снег. У не де љу вр ло хлад но са сне гом у ве ћи ни пре де ла. И по чет ком иду ће сед ми це хлад но, углав ном су во, са сне гом по вре ме но.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Неповољно за цереброваскуларне болеснике, а у пределима с маглом и за астматичаре. Могући су болови у мишићима, поремећај сна и главобоља. Саветује се умерена физичка активност и адекватно одевање.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-2

Beч

Varшava

-2

Kijev

-1

Moskva

-3

Oslo

-7

St. Peterburg -2 Atina

Pariz

Minhen

-1

Budimpeшta

Stokholm

-2

За у ста ви по ли ца јац пла ву шу и ка же: - Мо рам да вам на пла тим 100 евра због по ква ре ног све тла. - Су пер, у сер ви су су хте ли да ми на пла те 300 евра.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

77 (5)

Slankamen

222 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

156 (4)

Zemun

300 (15)

Bogojevo

149 (2)

Panчevo

314 (6)

Baч. Palanka

160 (2)

Smederevo

474 (-6)

Novi Sad

158 (10)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (3)

S. Mitrovica

361 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (0)

Beograd

253 (13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

215 (17)

NERA

Hetin

62 (-10)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (-2)

Reшeњe:

DUNAV