Dnevnik 8.januar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 8. JANUAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22594 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PO^ELA PODELA AKCIJA NIS-a NA RA^UNE STIGLO PO 1.700 DINARA

U red stali najugroèniji Isplata po 1.700 dinara iz Privatizacionog registra i izdavawe potvrda o vlasni{tvu nad pet akcija Naftne industrije Srbije, svim gra|anima koji su se za wih prijavili prema Zakonu o besplatnim akcijama, po~elo je u sredu, na Badwi dan, na {alterima svih po{ta u zemqi. Prema vi|enom na novosadskoj glavnoj po{ti, prvog dana isplate nije bilo naro~ite gu`ve i najaùrniji su bili oni kojima pomenuta svota (iako mala) mnogo zna~i - studenti i omladina, penzioneri i sloj sugra|ana koje ìvot nije mazio. str. 9

Foto: R. Hayi}

NOVOSADSKI BULEVAR EVROPE DOBIJA OBLIK KROZ PLANOVE IZGRADWE

Foto: R. Hayi}

Nova zgrada televizije na novoj aveniji str. 9

NAJVE]I HRI[]ANSKI PRAZNIK BO@I] PROSLAVQEN U PRAVOSLAVNIM PORODICAMA U HRAMOVIMA

NASLOVI

Politika

Sve~anost mira i pra{tawa

2 Promenili se i svet i SPS

Ekonomija 4 Prazni~ni {oping samo zamazao o~i

Dru{tvo

str. 2, 7 i 10

6 Birta{i dobili pu{a~ki popust

Vojvodina

ALEKSANDRA JERKOV, NARODNI POSLANIK IZ LSV

Vojvodini mora biti vra}ena sva oduzeta imovina str. 3

Obla~no i vetrovito

11 Naplata parkinga uredila haos

Crna 14 Masakr to~kova kod @abqa 14 Privatni izvr{iteqi uskoro u Srbiji

Lov 15 Padaju zlatni veprovi, ~ekaju se medvedi

SPORT

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 11 °S

„DNEVNIKOV” TURNIR ULAZI U ZAVR[NICU

CRNO -BELI U TOP 16

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak8.januar2010.

TADI] U MANASTIRU VISOKI DE^ANI

Mir svima na Balkanu Predsednik Srbije Boris Tadi} je proveo Badwe ve~e i do~ekao Bo`i} u manastiru Visoki De~ani. Tadi} je poru~io daje Bo`i} povod da se pojedinci, ali i narodi na Balkanu, izmire u ime zajedni~ke

re{ewe za muke i probleme koji poti~u iz pro{losti, jer nas nesumwivo sve zajedno ~eka budu}nost”, rekao je Tadi}. Predsednik Srbije je rekao da poruku mira upu}uje svojim sunarodnicima, ali i Alban-

budu}nosti. ”Danas je praznik mira, i uvek je prilika na ovaj dan uputiti poruku pomirewa, mo`da iznad svega ovde na Kosovu, gde je potrebno da se qudi pomire me|u sobom, da se pomire u porodici, ali da se pomire i narodi, da se prona|e

cima i svim drugim narodima Balkana, koji je u pro{losti pre~esto bio razdiran podelama i ratnim sukobima.Tadi} je posetu manastiru Visoki De~ani zapo~eo ju~e, kada je razgovarao sa monasima i prisustvovao paqewu badwaka. On je

u manastiru proveo no} i do~ekao Boì}, a ju~e jej prisustvovao i sluèwu boì}we liturgije. Manastir Visoki De~ani nalazi se u Metohiji i danas je najve}i i najboqe o~uvani sredwovekovni manastir u Srbiji, poznat i po freskama iz 14. veka.U manastiru su, pored mo{ti wegovog ktitora Stefana De~anskog, pohrawene mo{ti jo{ nekoliko svetaca i ruka svetog velikomu~enika Nikite i vilica svetog Grigorija Niskog.Naseqa koja okruùju manastir naseqena su danas gotovo iskqu~ivo albanskim ìvqem, a manastir, wegovo bratstvo i ekonomiju obezbe|uju pripadnici italijanskog kontingenta Kfora.Predsednik Tadi} je prethodni put u manastiru Visoki De~ani boravio na Uskrs pro{le godine.

Pajti} u Senti na Badwe ve~e Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} prisustvovao je na Badwe ve~e u Senti u Pravoslavnoj crkvi Svetog Arhan|ela Mihajla tradicionalnoj ve~erwoj Boì}noj liturgiji, saop{teno je iz pokrajinske vlade. U saop{tewu se navodi da je predsednik Pajti} u boì}noj ~estitki poru~io da je Boì} sve~anost mira i pra{tawa i najve}i hri{}anski praznik, ali istovremeno i veliki porodi~ni. „To je i prilika da se svake godine uverimo da je qubav me|u najbliìma neuporedivo va`nija od svega materijalnog i svih isku{ewa svakodnevice, naveo je Pajti}. „U na{oj pokrajini veliki broj qudi slavi Boì} dva puta, jednom kao doma}ini, drugi put kao gosti. I zato èlim da ~estitam Boì} svima kojima ga

DNEVNIK

c m y

MINISTAR PROSVETE I POTPREDSEDNIK SOCIJALISTA @ARKO OBRADOVI] ZA “DNEVNIK”

Promenili se i svet i SPS Promnio se i svet i SPS, i to je dobro za budu}nost. Pokazalo se da socijalisti nisu ni izdalekao onako “lo{i momci” kako su neki poku{avali da nas prikaù. Pokazalo se pritom da ni obja{wewa nekih doga|aja iz na{e bliè ili daqe pro{losti nisu onakvi kako su se neki trudili da se zadrè. Mnogo toga se mewa i sasvim je logi~no da ìvot ide napred, treba traìti odgovore na pitawa koja se postavqaju pred nama, izjavio je u razgovoru za “Dnevnik” potpredsednik SPS, ministar prosvete @arko Obradovi} komentari{u}i prvi poziv ameri~ke administracije lideru SPS Ivici Da~i}u da se u februaru na|e u Va{ngtonu na molitvenom doru~ku kod predsednika SAD Baraka Obame. Upitan da li to zna~i da je SPS i na unutra{wem, obzirom na rezultate lokalnih izbora, ali i prema svetu, jer su joj se otvorila vrata svih centara me|unarodne mo}i, profitirala od koalicije sa predsednikom Borisom Tadi}em i DS-om, Obradovi} isti~e da je wegova stranka u 2008.godini donela veliku odluku daju}i pozitivan odgovor na poziv

Kolicije za evropsku Srbiju i samog Tadi}a da formiraju koalicionu republi~ku Vladu. - SPS nije profitirao, ve} Srbija i Srbija je najve}i dobitnik od cele ove pri~e. Zahvaquju}i zajedni~kom radu u Vladi do{li smo u situaciju da nam se ukinu vize, da se odmrzne Sporazum sa EU, podneli smo kandidaturu za ~lanstvo u EU i rado smo vi|en gost u svim me|unarodnim institucijama. U celom tom obi-

qu doga|aja socijalisti apsolutno imaju svoje mesto i zna~aj. On zakqu~uje da je dobitnik Srbija sa novim imixom i weni gra|ani, ali ne prenebregava ~iwenicu da su i socijalisti “dobili u celoj toj novoj situaciji”. - Ozbiqna smo stranka i ni{ta ne radimo preko no}i. Pro{li smo trnovit put od velike stranke u vlasti, stranke opozicije koja je bila èstoko progowena, ~ak su se neki trudili da SPS nestane s politi~ke scene, a onda smo podràvali mawinsku vladu, da bi sada ponovo bili u vladi kao deo {iroke koalicije. Odli~ne odnose i saradwu sa DS nemamo razloga da prekidamo, sem ako bi se pojavio neki doga|aj koji za sada ne postoji. I u slu~aju tako ne~ega novog seli bismo pa razgovarali, kao {to smo to ~inili kada su druga va`na pitawa za dràvu- nagla{ava na{ sagovornik i dodaje da su odnosi SPS sa DS takvi da nema ni jedne prepreke za budu}u saradwu. Komenatri{u}i stabilnost Vlade Obradovi} nagla{ava da se to ne dovodi u pitawe. Vlada je stabilna i odradi}e ceo ~etvorogodi{wi mandat. Dragan Milivojevi}

Svi na doru~ak

danas proslavqaju, svim pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, ali i svima onima koji ga danas sa nama slave, sa tradicio-

nalnim bo`i}nim pozdravom – Mir bo`iji, Hristos se rodi“ rekao je predsednik pokrajinske vlade.

Na ovogodi{wi molitveni doru~ak 4. februara u Va{ingtonu iz Srbije su pozvani potpredsednik vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}. Poziv da prisustvuje molitvenom doru~ku dobili su i seff ekonomskog tima Demokratske stranke Srbije Nenad Popovi} i funkcioner G 17 plus Vlajko Seni}. Qaji} je u izjavi Tanjug u naveo da }e u Va{ington otputovati ukoliko, u meduvremenu, bude zaka-

zan jo{ neki sastanak u Stejt departmentu. ”Na molitvenom doru~ku bio sam tri do ~etii puta do sada i ne}i i}i samo tim povodom, jer smatram da u vreme ekonomske krize moramo voditi ra~una o tro{kovima”, rekao je Qaji}.Dra{kovi} je Tanjugu potvrdio da je dobio poziv, ali je dodao da jo{ uvek nije odlu~io da li }e i}i. Popovi}, kako je potvr|eno Tanjugu u wegovom kabinetu, dobio je poziv da prisustvuje molitvenom doru~ku, ali jo{ uvek nije odlu~io da li }e se i odazvati.Seni} je potvrdio Ta-

njugu da je dobio poziv, da }e putovati u Va{ington i da je }e to biti {esti put kako prisustvuje molitvenom doru~ku.Da~i} je ranije potvdio da je od ameri~ke administracije dobio poziv da prisustvuje molitvenom doru~ku sa predsednikom SAD Barakom Obamom, navode}i da je to “simboli~ki va`an potez za SPS”.” Kao prvo, moja poseta SAD zna~i da je prekinut negativan odnos ameri~ke administracije sa SPSom i sa druge strane ovo je prvi put da je neko iz SPS dobio poziv da prisustvuje tom doru~ku”, rekao je Da~i}.

POLITIKA

DNEVNIK

ALEKSANDRA JERKOV, NARODNI POSLANIK IZ LSV

Vojvodini mora biti vra}ena sva oduzeta imovina Narodna poslanica iz Lige sogla da donese kona~nu odluku o cijaldemokrata Vojvodine Alektom aktu. sandra Jerkov izjavila je za na{ Aleksandar Jerkov smatra list da }e ta stranka insistirati da ~iwenica da je ovu zakonoda se novim zakonom o javnoj svojidavnu inicijativu pokrenula ni Vojvodini vrati sva imovina jedna ~lanica vladaju}e kaolikoja je Pokrajini oduzeta „[e{ecije ne moè da se tuma~i kao qevim zakonom“. eventualni pritisak na Vladu, - To su i putevi, i Elektrovojodnosno resorno Ministarvodina, i Naftagas, i po{ta i èstvo koje je tako|e pripremilo leznica i sve ono {to su gra|ani Nacrt ovog zakona, jer, kako je Vojvodine izgranavela o tom dili iskqu~ivo pitawu postoji âk se i SRS, ~iji je konsenzus me|u svojim novcem - ispredsednik bio takala je Aleksanvladaju}im dra Jerkov. tvorac zakona kojim strankama. DoOna je kazala da dala je da je poje oduzeta imovina je prerano da koznat stav Lige lokalnim mentari{e re{eda lokalnim sasamoupravama wa zakonskog moupravma i predloga poslaAP Vojvodini i Pokrajini, sad ni~ke grupe G17 zalaè za vra}awe treba vratiti imoplus o re{avawu vinu koja im je oduimovine pitawa javne svozeta sredinom 90jine, „jer to nije ih godina, ali i da akt o kojem se na prvi pogled moje uverena da trenutno oko ovog è zauzeti stav, ve} zahteva stru~pitawa ne postoji nikakva dilema nu analizu“. Dodala je da }e strani kad je re~ o drugim strankama na~ki organi LSV-a taj tekst razvladaju}eg bloka, ali i strankama motriti, kako bi ta stranka moiz opozicije.

- ^ak se i SRS, ~iji je predsednik bio tvorac zakona kojim je oduzeta imovina lokalnim samoupravama i Pokrajini sad zala`e za vra}awe imovine - kazala je Aleksandra Jerkov. Ona, me|utim, smatra da ipak mora da se povede ozbiqna politi~ka debata oko pitawa koja imo-

vina pripada Pokrajini i lokalnim samoupravama, a koja pripada Republici. - To je, pre svega, politi~ko pitawe, ali i poqe na kojem }e se voditi najve}a rasprava ocenila je. Prema wenim re~ima, inicirawe rasprave o vra}awu imovine niìm nivoima vlasti, te rasprave o decentralizaciji i regionalizciji pokazuje da to postaje tema koja se vi{e ne moè izbe}i. Napomiwe da je ipak pogre{an na~in na koji se otvara tema decentralizacije i regionalizacije, navode}i da je op{ti utisak da ta debata „naàlost, nije proistekla na osnovu spoznaje o potrebi na{eg dru{tva da u|e u te procese, ve} da je ona nametnuta od Evropske unije“. - Ali, naravno da podràvamo i inicijative drugih stranaka u tom pogledu, jer ovi procesi jesu stvarna potreba svih gra|ana Srbije - rekla je funkcionerka LSV. B. D. Savi}

SKGO: Hitno zakon o javnoj svojini Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO) zatra`ila je ju~e da se Predlog zakona o javnoj svojini, svojini i drugim imovinskim pravima Republike Srbije, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave - {to pre na|e na dnevnom redu Skup{tine Srbije.Predlog zakona o javnoj svojini, koji je poslani~ka grupa G17 plus uputila u skup{tinsku

proceduru, identi~an je Nacrtu zakona koji je pripremilo Ministarstvo finansija, pa SKGO u na~elu podràva takav potez, pi{e u saop{tewu.“SKGO kao nacionalna asocijacija gradova i op{tina Srbije podràva brzo uspostavqawe punih svojinskih prava lokalne samouprave, te }e u tom smislu podràvati i u~estvovati u svim daqim aktivnostima do dono-

{ewa tog zakona“, dodaje se u saop{tewu.Prema oceni SKGO, dono{ewem tog akta upotpuni}e se pravni okvir za decentralizaciju, {to je jedan od strate{kih ciqeva Srbije.Stalna konferencija gradova i op{tina u saop{tewu podse}a da su i ~elnici lokalnih samoprava u~estvovali u pripremi Nacrta zakona i javnoj raspravi koja je vo|ena {irom Srbije.

petak8.januar2010.

Yuyevi}: Nismo se tako dogovorili Republi~ki poslanik Esad Xuxevi} iz Bo{wa~ke demokratske stranke Sanxaka tvrdi da se sa koalicionim partnerima nisu dogovorili, kada se glasalo za Zakon o regionalnom razvoju, da Sjenica pripadne zapadnom, a Novi Pazar i Tutin centralnom regionu.Pozivaju}i se na Ustav, zakon i konvenciju o mawinama smatraju da je pri crtawu statisti~kih granica, moralo da se vodi ra~una o geografskom podru~ju u kojem Bo{waci ìve. Xuxevi} kaè da dràva na taj na~in „oteàva konzumira-

we prava bo{wa~koj nacionalnoj mawini“. „U tom kontekstu smo mi i tra`ili od premijera Cvetkovi}a da se na prvoj narednoj sednici uredba izmeni na na~in da ovih {est sanxa~kih op{tina budu u sastavu jednog regiona. Nismo rekli ni zapadnog ni isto~nog, nego jednog regiona, da bi upravo tom administrativnom podelom olak{ali Bo{wacima da na tom podru~ju gde tradicionalno `ive stole}ima, olak{aju da konzumiraju svoja prava“, rekao je Xuxevi}.

Vlada: Razgovara}e se Premijer Mirko Cvetkovi} sasta}e se posle boì}nih praznika s predstavnicima stranaka iz Sanxaka radi re{avawa nesporazuma nastalih posle dono{ewa Uredbe o statisti~kim regionima u Srbiji, re~eno je agenciji Beta u Vladi Srbije. Sastanak s premijerom i ministrom za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovi}em bi}e odràn na inicijativu Repu-

bli~kog zavoda sa statistiku koji je izradio predlog statisti~kih regiona. Kako je re~eno agenciji Beta u Vladi Srbije, „nema potrebe da se pitawe statisti~kih regiona politizuje i da se ve{ta~ki stvaraju politi~ke tenzije“. Posle praznika razgovara}e se „o svim opcijama koje su u skladu sa standardima Evropske unije i sa doma}im pravnim i politi~kim sistemom“.

Statistika: Nemogu}a popravka U Republi~kom zavodu za statistiku koji je i skrojio regione tvrde da, prema evropskim standardima, nije bilo mogu}e strpati svih {est sanxa~kih op{tina u isti region jer bi se dobila mnogo krupnija teritorija. Crtali su granice vode}i ra~una da broj stanovnika bude izme|u 150.000 i 800.000, ali i o geopoliti~koj poziciji, prirodnim potencijalima, kulturno-istorijskom nasle|u i va`e}oj teritorijalnoj organizaciji koju propisuje Uredba o upravnim okruzima iz 1992. godine. Zamenik direktora Zavoda Miladin Kova~evi} ka`e da

bez promene postoje}e teritorijalne podele koja funkcioni{e du`e od decenije, ne bi bilo mogu}e promeniti uredbu o nomenklaturi statisti~kih teritorijalnih jedinica ili pak ovaj zakon o teritorijalnom razvoju. „To nije mogu}e zbog ~etvrtog kriterijuma EU koji ka`e da se mora po{tovati postoje}a teritorijalna podela i po{tuju}i tu postoje}u teritorijalnu podelu op{tina Sjenica je pripala Zlatiborskoj oblasti, a op{tine Tutin i Novi Pazar pripale su takozvanoj Ra{koj oblasti“, objasnio je Kova~evi}.

HO]E LI NA[I NARODNI POSLANICI PODMLADITI PENZIONI FOND

Tri mandata u Skup{tini dovoqna za penziju? Ko o ~emu, ovi na{i narodni poslanici o svojoj penziji. Nakon nekoliko neuspe{nih poku{aja da u zakonu proguraju odredbu da olako do|u do poslani~ke penzije i obezbede mirnu i bezbri`nu starost, oni su isti predlog ubacili u nacrt prvog zakona o Narodnoj Skup{tini prema kojem bi sa 55 godina `ivota i 15 godina sta`a i tri mandata u Skup{tini stekli pravo da idu u penziju. Ako bi se to prihvatilo do kraja januara, do kada treba da bude usvojen zakon o Narodnoj Skup{tini, neki poslanici bi ve} sada stekli pravo na penziju od najmawe 84.000 dinara jer bi dobijali 80 odsto od svoje plate, a to bi zna~ilo da dobijaju ~etiri prose~ne srpske penzije .Pored toga za wih je predvi|ena i mogu}nost primawa otpremine

koja bi tako|e bila mnogostruko ve}a od one koju dobijaju obi~ni smrtnici. Poslanici }e mo}i da odu u penziju i sa 50 godina ìvota ali sa najmawe 30 godina staà i tri mandata u Skup{tini. Nacrt predvi|a istu mogu}ost i ukoliko narodni poslanik ima 35 godina staà i tri mandata. Kao glavni argument za ovakav predlog ~lanovi radne grupe koja je pripremala nacrt ovog zakona nalaze u tome da postoje poslanici koji ìve samo od rada u parlamentu, ali i od toga da takvo re{ewe postoji u mnogim drugim zemqama. Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} je na kraju tek minule godine najavila mogu}nost da se novim zakonom o Narodnoj skup-

Pogotovo va`e}i Zakon o PIO ne dozvoqava da penzija iznosi 80 odsto prose~ne plate, koliko se predla`e za poslanike, ve} se ona izra~unava na osnovu zarada kroz ceo radni vek pa su otuda penzije mnogo mawe od plate koju zaposleni ima dok radi. Te{ko je proceniti koliko bi poslanika po ovom re{ewu odmah steklo uslove za odlazak u penziju,

Kako to rade u kom{iluku

{tini ovoga puta zaista re{i pitawe poslani~kih penzija. - Osetqivo pitawe penzija narodnih poslanika predvi|eno je zakonom ali to je segment koji jo{

Ovako je u Evropi I francuski poslanici mogu da idu u penziju sa 60 godina starosti, dok prevremena penzija, pod posebnim uslovima moè da po~ne da te~e od 55 godine ìvota. Oni sti~u penziju po dva osnova: jednu iz civilnog ìvota a ostatak iz poslani~kog. Zato postoje i dva penzijska fonda, jedan skup{tinski, drugi obi~an. Prvih 15 godina poslani~ke slu`be francuski poslanici pla}aju dvostruku penzijsku kotizaciju. Prose~na poslani~ka bruto penzija danas u Francuskoj iznosi 2.192 evra. Poslanici britanskog Doweg doma su vrlo dobro materijalno obezbe|eni za svog mandata ali u zemqi izrazito liberalnog ure|ewa, penzija se zara|uje a ne dobija automatski i to vaì za sve pa i poslanike. Britanski Paralement, kao i ve}ina velikih kompanija u ovoj zemqi ima sopstveni penzioni sistem, pa poslanici mogu, za mandata, da upla}uju doprinos za penziju. Kao i svi drugi gra-

stiè u trenutku kada Srbiju ~eka velik i bolan posao oko poo{travawa uslova za penzionisawe i kresawe postoje}ih prava kako bi se smawile dotacije iz buxeta za redovnu isplatu postoje}ih penzija. Naime, dràva }e sve teè mo}e da ispla}uje i ovako male prose~ne penzije jer ih sa skoro 50 odsto dotira iz buxeta pa bi se odmah, s pravom, moglo postaviti pi-

|ani Britanije poslanici , sada{wi i biv{i, sa napuwenih 65 godina ìvota sti~u pravo na penziju , ali onu koju su prethodno zaradili i uplatili u fondove. Posebnim zakonom, precizno i detaqno, Nemci su predvideli sve. Poslaniku je potrebno osam godina, dva puna mandata, da bi, po tom osnovu, stekao penziju, koju moè koristiti tek po{to doìvi minimalnu, zakonom odre|enu, starost za prevremeno penzionisawe od 56 godina. Ako nije obezbedio jo{ neki uslov a za to u Nema~koj postoje brojne mogu}nosti, dobija}e 1.683 evra mese~no. To je 24 odsto pune poslani~ke penzije i ne obezbe|uje bogatu starost za onda{we prilike. Punu penziju poslanici sti~u posle najmawe 23 godine “grejawa” stolice u parlamentu. Ona iznosi 4.837 evra mese~no i tako|e se moè iskoristiti tek posle napuwenih 56 godina ìvota.

nije do kraja definisan. Postoji relativno zna~ajan broj poslanika koji je u parlamentu proveo po tri-~etiri mandata i vredno radi. To su qudi koji posle 12 ili 16 godina provedenih u Skup{tini jednostavno nemaju vi{e gde da se vrate. Predlog je da im se godine provedene u poslani~kim klupama ra~unaju kao radni sta` kada ispune uslov za penziju u pogledu godina – objasnila je Slavica \uki} Dejanovi}. Me|utim, re{ewe koje predlaè radna grupa razlikuje se od onoga {to je predsednica Sku{tine najavila jer, mogu}nost da neko ide sa 55 ili 50 godina ìvota i sa 35 ili 30 godina staà, kako se to pomiwe, ne postoji po postoje}em Zakonu o PIO koji propisuje da se mu{karci u penziju idu ove godine sa 64,5 a ène sa 59,5 godina ìvota ili pak da im do pune penzije treba 40 odnosno 35 godina radnog staà, a ve} dogodine sa {est meseci ìvota vi{e odnosno sa 65 mu{karci i 60 godina ène.

Crna Gora je prva od na{ih suseda donela zakon o poslani~kim penzijama i one su tamo vi{estruko ve}e od prose~ne penzije u Crnoj Gori i trenutno iznose 1.215 evra. Wihov zakon predvi|a da to pravo imaju politi~ari koji su najmawe dva mandata bili na funkcijama sa najmawe 20 godina penzijskog staà. Sli~an zakon postoji i u Hrvatskoj jer i tamo narodni poslanici imaju pravo na privilegovane penzije koje su nekoliko puta ve}e od prose~nih ali i ~esto na udaru hrvatske javnosti.One danas iznose do 14.000 kuna.Privilegije poslanika Dràvnog zbora u Sloveniji posledwih godina su zbog o{trih kritika i pritisaka javnosti sve malobrojnije. Tamo poslanici idu u penziju pod istim uslovima kao i svi drugi dràvqani Slovenije: mu{karci starosnu sti~u sa 63 godine a ène sa samo dve mawe 61 ili sa 40 odnosno 36 godina radnog staà. Poku{aji da se izdejstvuje kra}i poslani~ki rok propali su jo{ pre osam godina zbog prave bujice protesta javnosti. ali je jasno da takvih ima najvi{e u redovima Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, jer su one i “najstarije” u srpskom parlamentu. Ono {to se zna jeste da bi pravo na penziju odmah stekli Dragan Todorovi}, Tomislav Nikoli}, Dragoqub Mi}unovi}… Nije sporno da u mnogim evropskim dràvama, pa i u na{em neposrednom kom{iluku, postoje propisi o poslani~kim penzija ali je veoma sporno da takav predlog

tawe kako }e tek mo}i da finansira “nove” penzionere koji dolaze sa znatno ve}im penzijama. O~igledno da se malo o tome razmi{qa sa koliko godina izabrani i postavqeni funkcioneri sti~u pravo na penziju i koliki su iznosi koji oni dobijaju u odnosu na one koji rade ~etiri decenije. Da je to tako svedo~i i podatak da je pre nekoliko dana penzionisan general Zdravko Pono{ u 47.godini i da mu je odre|ena penzija od 94.000 dinara. Q. Male{evi}

EKONOMIJA

petak8.januar2010.

GRA\ANI I PRIVREDA NE VERUJU @ELEZNICI

Vozovi bez voznog reda

Otkako su “@eleznice Srbije” pre{le na novi red vo`we, koji }e va`iti do 11. decembra ove godine, brojni gra|ani su ve} osetili gu`ve u vagonima, jer je na prugama mawe vozova. Iako su svi o~ekivali da }e se prevoz `eleznicom od ove godine poboq{ati i gu`ve smawiti zbog lawskog ukidawa vi{e kompozicija, to se nije dogodilo, {tavi{e, situacija je pogor{ana. Ove godine do daqwega }e svakodnevno saobra}ati 362 voza za prevoz putnika, od toga 42 me|unarodna, 16 pograni~nih i devet

redu vo`we, utvr|enom pre godinu dana, bilo je predvi|eno da u saobra}aju svakodnevno bude 416 vozova za prevoz putnika. Me|utim, zbog lo{eg stawa voznih sredstava i materijalnih pote{ko}a, od primene novog voznog reda ne saobra}a ~ak 54 voza u unutra{wem putni~kom saobra}aju, iako je to prvobitno bilo planirano. Od tog broja, 50 je lokalnih, a ~etiri daqinska voza. Dok se god ne obezbede potrebna vozna sredstva i tehni~ki uslovi, izme|u ostalih, ne}e saobra}ati vozovi iz Beograda u 7.05, 13.15 i 19.05 sati za [id, kao i u povratku iz [ida u 4.46, 10.40 i 16.42 sati, te kompozicije na relaciji In|ija(0.02)- [id(22.26)-In|ija. Vi{e ne saobra}aju ni vozovi iz Vr{ca u 5.00, 9.10, 13.30 i 16.40 sati za Pan~evo - glavnu stanicu, i u povratku iz Pan~eva - glavne stanice (6.43, 10.50, 15.05 i 18.50 sati) za Vr{ac. Do daqweg su ukinute i kompozicije sa polaskom iz Zrewanina u 4.00, 10.50,14.30 i 20.38 sati za Se~aw, u 8.00 za Novi Be~ej, i u povratku iz Se~wa (5.22,12.15,15.55 i 22.00) i Novog

Te{ko i teretu Prisutne su pote{ko}e i u teretnom saobra}aju, {to posebno poga|a privredu, jer je transport èleznicom me|u najjeftinijem. Me|utim, u “@eleznicama” upozoravaju na mogu}i zastoj u otpremi robe i duè zadràvawe stranih teretnih kola. Da bi se situacija koliko-toliko popravila, dodatno je upu}eno suboti~kom remonteru “Bratstvo” 20 teretnih vagona, koliko i “Vagonki” iz Ni{a, a }uprijskom MIP R[V jo{ 15 teretnih kola. Smederevska “Go{a” popravi}e samo polovinu od ugovorenih 44 kola, jer su o{te}ewa velika. Pokrenuta je javna nabavka za opravku dve lokomotive s ~e{kim preduze}em “Marex trade”, {to bi, sve zajedno, trebalo tokom godine omogu}iti boqi prevoz èleznicom. agencijskih vozova, 12 daqinskih, 221 lokalni i 62 u unutra{wem gradskom prevozu. Imaju}i u vidu da se èlezni~ki red vo`we utvr|uje godinu dana pre stupawa na snagu, kao i trenutno materijalno obezbe|ewe voznih sredstava za wegovu realizaciju, Upravni odbor i poslovodstvo “@eleznica Srbije” odlu~ili su da se utvr|eni red vo`we tromese~no prilago|ava aktuelnim mogu}nostima. Prema planiranom

Be~eja (9.05) za Zrewanin. Iz Subotice nejdu vozovi u 13.10 za Sentu, u 3.45 za Kawiù, u 7.15 i 15.44 sati za Kikindu, kao i iz Kikinde(9.45 I 18.30), Kawiè(5.25) i Sente(14.27) za Suboticu. Slaba uteha je to {to u “@eleznicama Srbije” tvrde da ne}e biti otkazivawa vozova koji su uvr{}eni u saobra}aj - kao {to se ranije de{avalo, i to kako se svaka tri meseca na prugama moè o~ekivati (?) biti vi{e vozova. R. Dautovi}

Geodetski zavod i daqe u {trajku Zaposleni u Republi~kom geodetskom zavodu saop{tili su da nastavqaju {trajk jer s Vladom Srbije nije postignut dogovor o vladinoj odluci o otu{tawu 595 radnika te ustanove. Predsednica Sindikata jedinstvene organizacije Republi~kog geodetskog zavoda Mirjana Jovanovi} rekla je nakon sastanka s ministrom `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliverom Duli}em, da jo{ ni{ta nije dogovoreno, ali da se o~ekuje nastavak pregovora u toku slede}e nedeqe. “Ministar Duli} je kazao da je na{ zahtev za preispitivawe odluke o odere|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u Zavodu opravdan i da }e ih razmotriti”, kazala je Jovanovi}eva. Zaposleni u Geodetskom zavodu tra`e i izradu pravilnika o sistematizaciji radnih mesta na osnovu predloga sindikata.

DNEVNIK

KOMUNALCI ZRELI ZA PRIVATIZACIJU

Vodovod i grejawe sa~uvati od monopola Privredna komora Srbije (PKS) zalaè se za restrukturirawe i privatizaciju javnih komunalnih preduze}a (JKP), ali ne tako da se dràvni monopol nad komunalnom infrastrukturom zameni privatnim monopolom, saop{ttila je PKS. Dominantna dràvna kontrola nad komunalnom infrastrukturom i najva`nijim komunalnim delatnostima zadràna je u ve}ini najrazvijenijih dràva EU, rekao je predsednik PKS Milo{ Bugarin na javnoj raspravi o nacrtu Strategeije za restrukturirawe javno-komunalnih preduze}a. Povoqni investicioni kredi-

ti i bespovratna sredstva iz fondova EU, namewena toj delatnosti, kako je istakao, nisu na ras-

Privatizacija javnih komunalnih preduze}a je potrebna, ali ne takva da se dr`avni monopol zameni privatnim polagawu privatnom, ve} iskqu~ivo javnom sektoru. Zbog toga treba biti rezervisaniji prema predlogu radne gru-

pe za izradu Stategije da se izvr{i transformacija komunalnih preduze}a u privredna dru{tva sa ve}inskim privatnim kapitalom. Prema wegovim re~ima, op{tine nakon transformacije JKP moraju da zadr`e dominantnu kontrolu nad postoje}im velikim infrastrukturnim sistemima, kao {to su vodovod i kanalizacija, daqinsko grejawe, {inski prevoz, pogrebne usluge, ali i nadzor nad deponijama. Privatni sektor, kako je naveo, ne prepoznaje uvek strate{ke razvojne i beazbednosne aspekte, zbog ~ega je za diskusiju i predlog radne gripe za izmenu Zakona o kon-

cesijama, kojim se ukida ograni~ewe na 49 odsto u~e{}a privatnih subjekata u javnim komunalnim preduze}ima. Kako je re~eno na skupu, PKS se ve} du`i period zala`e za transformaciju i privatizaciju JKP, po austrijskom ili sli~nom modelu, kojim je javni interes za{ti}en u punoj meri, dok ponu|ena re{ewa iz Stategije favorizuju interese privatnog kapitala.

LANE SMO U PRODAVNICAMA POTRO[ILI 10 ODSTO MAWE NEGO 2008.

Prazni~ni {oping samo zamazao o~i Novogodi{wa i Boì}na {oping groznica, uprkos padu kupovne mo}i gra|ana, nije izostala, i trgovci imaju debelog razloga da ovih dana trqaju ruke. Me|utim, euforija koja je vladala u velikim marketima u dva-tri posledwa dana minule godine ne}e umnogome popraviti situaciju koju smo u du}anima, boqe re}i na trpezama, imali tokom cele godine. Ukupno gledaju}i, trgovinski sektor u 2009. godini obeleìo je pad prometa u maloprodaji, zbog ekonomske krize i pada ìvotnog standarda. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji imao je negativnu dinamiku tokom 2009. godine, {to je posledica pada kupovne mo}i i pove}awa broja nezaposlenih, objavqeno je u analizi privrednih kretawa u Srbiji Instituta za trì{na istraìvawa (IZIT). U toj se analizi ukazuje da je pad prometa robe u trgovini na malo u pro{loj godini uzrokovan i psiholo{kim faktorom, odnosno bojazni od gubitka radnog mesta ili smawewa postoje}ih zarada. Najosetniji pad maloprodajnog prometa evidentiran je u septembru pro{le godine, kada je na godi{wem nivou iznosio 14,7 odsto, mereno stalnim cenama. - Takav o{tar, ina~e zbog uticaja sezone neuobi~ajen septembarski negativan iskorak, uslovio je da, i pored izvesnog stidqivog pozitivnog pomaka u oktobru, promet robe u trgovini na malo u prvih deset meseci 2009. godine bude redukovan za 10,7 odsto u odnosu na isti vremenski interval pro{le godine - isti~e IZIT. U analizi ovog instituta se ocewuje da je ovakva o{tra negativna dinamika maloprodajnog prometa uzrokovala i uzrokova}e

Trpeza na poklon Istraìvawe kompanije “Visa” o potro{a~kim navikama stanovnika Srbije uo~i novogodi{wih i boì}nih praznika pokazuje da ~ak 90 odsto gra|ana u tom periodu pose}uje prodavnice i tr`ne centre uìvaju}i u kupovini. Prema podacima “Vise”, stanovnici Srbije potro{e najvi{e novca na kupovinu namirnica za prazni~no go{}ewe (36 odsto), a zatim slede pokloni za porodicu i prijateqe (29 odsto). zatvarawe ve}eg broja mawih trgova~kih radwi koje nisu u stawu da osetnije smawe tro{kove poslovawa, posebno nabavke, za razliku od “krupnih igra~a koji imaju zna~ajan ucewiva~ki potencijal prema dobavqa~ima”. IZIT je ukazao da su tokom 2009. godine nekim od ve}ih trgova~kih lanaca u poslovawu pomogli i subvencionisani krediti, koji nisu dostupni sitnijim trgova~kim objektima. Podsetimo da su za 11 meseci ove godine cene na malo porasle za 10,3 odsto, dok je promet robe u maloprodaji u oktobru bio za 10,6 odsto mawi nego pre godinu dana.

Mnoge trgovine su zapale u nelikvidnost, a neke su po~ele da se prilago|avaju i da u dogovoru sa dobavqa~ima otvaraju prodavnice sa jeftinijom robom koja je pristupa~na ve}em broju qudi. Tako je kompanija “Jabuka” krenula sa otvarawem ~itavog niza SOS marketa {irom Srbije, koji su nameweni siroma{nijim gradjanima, a “Delta Maksi” je nekoliko svojih supermarketa pretvorio takoqe u prodavnice magacinskog tipa sa ni`im cenama, poznatim pod imenom “Tempo ekspres”. Ina~e, ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} je preporu~io i malim trgovinskim

radwama da promene svoj asortiman ponude u skladu sa novim stawem na trì{tu, i da u ponudi imaju vi{e dnevno potro{nih artikala, nau{trb trajnih i skupqih, kako bi opstale na trì{tu. Pomenimo i da analize Instituta za trì{na ispitivawa pokazuju da je ve}ina ìteqa Srbije ove godine bila prinu|ena da mewa dosada{we navike zbog izrazitog rasta nezaposlenosti. âk i tradicionalna sezonska kupovina garderobe, {kolskog pribora i ogreva uzmakla je pred neredovnim i sniènim platama. Ekonomski analiti~ar Sa{a \ogovi} ukazuje da je potpuno neuobi~ajeno, na primer, da u septembru do|e do pada prometa u trgovini za 3,3 odsto, jer tada obi~no sezonski raste, zbog spremawa zimnice i po~etka {kolske godine. Ekonomista Goran Nikoli} smatra da bi rast maloprodaje u 2010. godini mogao da se zasnuje na rastu BDP-a i uvoza, ali da je pozitivan trend diskutabilan zbog zamrzavawa plata i penzija. - Do me|ugodi{weg rasta moglo bi do}i krajem naredne godine. Mese~ni rast od 4,1 odsto ve} je zabeleèn u oktobru. Pozitivnom trendu preti, me|utim, mogu}nost pada mase neto zarada, i to prvenstveno zbog inflacije i nezaposlenosti - kaè Nikoli}. S. Glu{~evi}

5. 1. 2010.

1.150,59333

KOLIKO PARA TREBA ZA MALU ELEKTRANU

Za mini–fabriku struje 10 miliona evra Za dobijawe energetskih dozvola za izgradwu elektrana na bazi obnovqivih izvora energije vlada veliko intreresovawe i ve} je izdato oko 25 dozvola za male hidroelektrane, izjavio je nedavno pomo}nik ministra energetike Dejan Stojadinovi}. On je istakao da se investitori interesuju i za izgradwu elektrana koje kao pogon koriste vetar i biomasu i ukazao da }e se konkretni rezultati upotrebe obnovqivih izvora energije u Srbiji videti za oko dve godine, koliko je potrebno za izgradwu tih vrsta elektrana. Za ulagawe u energetiku, dobro je poznato, potrebna su ogromna finansijska sredstva, a to je slu~aj i sa obnovqivim izvorima energije. Stojadinovi} ka`e da je za izgradwu malih hidroelektrana neophodno investirati oko 1,7 do dva miliona evra po jednom megavatu, za elektrane na bazi sun~eve energije oko 4,5 miliona evra po megavatu, za one na bazi vetra oko

1,5 miliona evra, a za elektrane na biomasu od 2,3 do 2,7 miliona evra po megavatu. Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 megavata i spadaju u kategoriju povla{}enih potro{a~a. U zavisnosti od vodotoka, grade se objekti raz-

kojima je mogu}e izgraditi male hidroelektrane, ukupnog kapaciteta 500 megavati. Iskori{}ewem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana mogu}e je proizvesti oko pet odsto, od ukupne proizvodwe elektri~ne energije kod nas i oko 15 odsto sa-

Blago hidroenergije Hidroenergija u ukupnoj proizvodwi elektri~ne energije u na{oj zemqi u~estvuje sa 32 odsto, a hidropotencijal se crpi iz 63 velike brane. Me|utim, svega 70 odsto hidropotencijala u Srbiji je iskori{}eno, a ~ak oko 60 odsto instalisane snage hidroelektrana ima prose~nu starost 40 godina, dok su pojedine hiroelektrane starije i od 50 godina. li~ite snage, a naj~e{}e su to male HE od jednog do pet megavata. To zna~i da izgradwa male HE, od recimo pet megavata, ko{ta od 8,5 do 10 miliona evra, dok je za onu od devet megavata potrebno od 15 do 18 miliona evra! Procewuje se da u Srbiji ima 900 lokacija na

da{we proizvodwe elektri~ne energije u hidroelektranama. Prema re~ima Dejana Stojadinovi}a procewena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradwu malih hidroelektrana u Srbiji iznosila bi oko 50 miliona evra godi{we, {to predstavqa motiv

za budu}e investitore koji nameravaju da ula`u u tu oblast. On dodaje da se najve}im delom taj potencijal nalazi na slivu Morave, na Drini i Limu, kao i na Dunavu. Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradwu malih hidroelektrana odre|ene su dokumentom “Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP” iz 1987. godine, kao i Katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obra|eno 13 hidroelektrana („Hidroinvest” DTD, 1989. godine). Me|utim, ove objekte je mogu}e graditi i na drugim lokacijama, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, i to u pogledu maksimalnog iskori{}ewa energetskog potencijala vodotokova i uz saglasnosti drugih nadle`nih ministarstava i institucija. Dosad je u Srbiji izgra|eno oko 60 malih hidroelektrana, od kojih polovina ne radi. Plan Mini-

starstva rudarstva i energetike je da izradi studiju izvodqivosti za dvadesetak najatraktivnijih lokacija za izgradwu malih hidroelektrana. Lokacije }e na tenderu biti dodeqene najpovoqnijim ponu|a~ima koji }e dobiti konce-

siju na trideset godina. Ina~e, energetsku dozvolu za gradwu hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog megavata dovoqna samo saglasnost op{tine. A. B.

EKONOMIJA

DNEVNIK KLIZAWE DOMA]E VALUTE

petak8.januar2010.

PRIVATIZACIJA U SRBIJI PRI KRAJU

Dinar na dnu

Dinar ve} vi{e dana zna~ajno slabi u odnosu na evro, jer dr`ava mewa devize u dinare kako bi isplatila korisnike bud`eta. I u petak nastavqa se pad dinara.

Rasprodato skoro sve {to vaqa Velikih prodaja dru{tvenih preduze}a u Srbiji u 2010. godini ne}e biti. Privatizacija se privodi kraju, a ostaje da se do kraja godine prodaju jo{ neka javna preduze}a i sportska dru{tva. Izuzme li se prodaja NIS-a, kao javnog preduze}a, privatizacija Jugoslovenskog re~nog brodarstva bila je naju-

spe{nija prodaja nekog dru{tvenog preduze}a u 2009. godini. Za JRB je dobijeno 24,5 miliona evra, {to je gotovo tre}ina ukupnih pro{logodi{wih prihoda od prodaje dru{tvenih preduze}a, a prodato ih je 75. Vladislav Cvetkovi}, direktor Agencije za privatizaciju, ka`e da osim “Ga-

lenike”, velikih prodaja ove godine ne}e biti. Ostala velika javna preduze}a, kao {to su EPS i Aerodrom, na primer, tek treba pripremiti za prvatizaciju. To zna~i, prevesti ih iz statusa javnih preduze}a u status korporativnih dru{tava, ~ija je vrednost biti iskazana u akcijama.

KRIZA POGODILA I BANKARSTVO SRBIJE

Dinar }e i danas oslabiti prema evru za 0,23 odsto i zvani~ni sredwi kurs }e biti 97,2271 dinara za evro, {to je najslabija vrednost doma}e valute prema evropskoj od uvo|ewa evra. Prema zvani~nom sredwem kursu Narodne banke Srbije (NBS), evro }e vredeti oko 23 pare vi{e nego danas, kada je kurs 96,9951 dinara za evro. Dinar je dostigao svoju najni`u vrednost prema evru i pored intervencija Narodne banke, koja je iz svojih rezervi u sredu prodala 20 miliona evra, a u utorak 17 miliona. NOVI TENDER ZA KORIDOR 10

Od Novog Sada do Subotice Vlada Srbije raspisala je javni tender za izgradwu severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije, ka`e ministar Mrkowi}. Mrkowi} je kazao da je tender raspisan 31. decembra pro{le godine za izgradwu ukupno 110 kilometara poluautoputa. On je objasnio da je tender raspisan za u~e{}e u izgradwi delova auto-puta od Novog Sada do Horgo{a i to na deonici izme|u Horgo{a i 28. kilometra od granice i izme|u 38. kilometra i 98. kilometra, kao i na deonici izme|u Kelebije i Subotice. “Tender }e biti otvoren do 1. februara i bi}e zavr{en negde oko 5. februara”, naveo je Mrkowi}.

Banke zgrnule milione, ali mawe nego 2008. Kao {to se moglo o~ekivati, recesija je zahvatila i bankarski sektor Srbije. Takvi nagove{taji bili su vidqivi jo{ po~etkom 2009. godine, ali je tek izve{taj Narodne banke Srbije (NBS) za tre}e tromese~je potvrdio zna~ajan pad aktivnosti i umawewe profita. O~igledno je da kowunktura nije najboqa i da se, u nedostatku dobrih poslova, banke okre}u sigurnim dràvnim papirima i otpu{tawu radnika. Na srpskom bankarskom trì{tu, tokom tre}eg kvartala, svoj kapital uposlile su 34 banke. Najve}i broj (20 banaka) u vlasni{tvu je stranih akcionara, pet banaka kontroli{u srpski privrednici, dok je devet banaka u rukama dràve. Bilansna suma poslovnog bankarstva dostigla je krajem septembra 1.962,9 milijardi dinara (oko 21 milijarde evra), {to je za 103,3 milijarde (5,6 posto) vi{e nego krajem drugog tromese~ja, odnosno za 186 milijardi (10,5 posto) vi{e nego na po~etku 2009. godine. Rast bilansne aktive nije preto~en u ve}i profit. Naprotiv, dobit komercijalnog bankarstva od 15,4 milijarde dinara (oko 165 miliona evra) bila je za 54,3 odsto mawa nego u tre}em kvartalu 2008. godine. âk 14 banaka (17 posto bilansne aktive) imalo je gubitak u poslovawu. Pad aktivnosti i nià profitabilnost uslovili su mawu potrebu za angaòvawem radnika, tako da je 30. septembra ukupno bilo zaposleno 31.524 qudi, {to je za 2,5 odsto mawe

Preìveli i mali Mada se se o~ekivalo da }e kriza slomiti mawe banke na srpskom trì{tu, do toga nije do{lo. Trì{ni udeli nisu se bitnije promenili i samo Banka Inteza, sa 14,83 odsto, drì vi{e od deset procenata ukupnih poslova. Hir{man-Herfindal indeks, kojim se meri nivo koncentracije na trì{tu, popeo se na najvi{i nivo od jula 2008. godine (654 poena), ali je to jo{ uvek daleko od granice od 1.000 poena, koja ukazuje tek na umerenu trì{nu koncentraciju. nego po~etkom januara 2009. godine, kada je bio dostignut istorijski maksimum. U strukturi aktive poslovnih banaka do{lo je do zani-

SRBIJI UPLA]EN NOVAC OD PROPALE KONCESIJE ZA AUTOPUT

„Alpina” ostala bez 10 miliona evra

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} potvrdio je da je Srbiji upla}eno 10 miliona evra na ime garancije za koncesionu izgradwu autputa Horgo{-Po`ega, koje je austrijski konzorcijum “Alpina - Por” morao da isplati posle presude pred Vrhovnim sudom u Be~u, u korist Srbije. “To je postupak koji ide svojim tokom. Sredstva su upla}ena po toj garanciji, ali spor se vodi pred Arbitra`nim sudom u Parizu i to je sasvim drugi deo problema”, rekao je Mrkowi}. Zahtev za naplatu garancije Vlada Srbije uputila je jo{ 30. januara pro{le godine, odmah po wenom isteku, ali je austrijski konzorcijum to spre~io uspostavqaju}i zabranu raspolagawa novcem pred sudom u Be~u. Sud je ipak prihvatio obrazlo`ewe srpske strane da je ugovor stupio na snagu, bez obzira na to

{to je koncesionar negirao i da su postojale predugovorne obaveze (projektovawe, eksproprijacija i zatvarawe finansijske konstrukcije) koje koncesionar nije obezbedio do dogovorenog roka, 30. marta, odnosno 31. decembra 2008. godine. Ugovor o koncesiji za autoput Horgo{-Poèga u martu 2007. godine potpisala je Vlada Srbije u kojoj je premijer bio Vojislav Ko{tunica. Prema ranijim procenama vrednost koncesije za autoput Horgo{Poèga je oko 1,5 milijardi evra. Koncesija je trebalo da bude izdata na 25 godina, a obuhvatala je izgradwu leve trake autoputa od Horgo{a do Novog Sada duge 106 kilometara, odràvawe 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovawe i izgradwu autoputa Beograd-Poèga, duìne 148 kilometara.

Srbija bi Luku Bar

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

95,0552

96,9951

99,226

94,7642

Australija

dolar

60,5216

61,7567

63,1771

60,3363

Kanada

dolar

63,7783

65,0799

66,5767

63,5831

Danska

kruna

12,7708

13,0314

13,3311

12,7317

Norve{ka

kruna

11,5755

11,8117

12,0834

11,54

[vedska

kruna

9,2995

9,4893

9,7076

9,271

[vajcarska

franak

63,9887

65,2946

66,7964

63,7928

V. Britanija

funta

105,781

107,94

110,423

105,458

SAD

dolar

66,2129

67,5642

69,1182

66,0102

Kursevi iz ove liste primewuju se od 6. 1. 2010. godine

Vlada Srbije donela odluku o osnivawu Privrednog dru{tva “BB Kargo” sa sedi{tem u Beogradu, ~iji }e zadatak biti da u~estvuje na tenederu za prodaju 54,5 odsto akcija kompanije “Kontejnerski terminal i generalni tereti” u crnogorskoj Luci Bar. Prema Odluci, koju je Vlada donale krajem 2009. godine, Dru{tvo mo`e da kupi akcije preduze}a AD “Kontejnerski terminal i generalni tereti” u Baru ili “Montekargo” AD u Podgorici.

mqivih promena. Najve}u stavku i daqe ~ine “dati krediti i depoziti” (56,5 posto), ali su se na drugo mesto popeli tzv. “opozivi krediti i depoziti” sa ude-

lom od 20 procenata. Jo{ je va`nija ~iwenica da u~e{}e ove kategorije raste, dok se udeo prve smawuje. Ovakva kretawa dovode se u vezu sa ~iwenicom da, uporedo s rastom rizika, ja~a interes banaka za dràvne vrednosne papira, koji se i kwiè u “Opozivim kreditima i depozitima”. Tokom ~etvrtog kvartala 2008. banke su na tzv. repo trì{tu (zapisi Trezora i NBS) potro{ile 77,8 milijardi, da bi u tre}em tromese~ju 2009. to dostiglo 160,1 milijardu dinara. Kao da su se obistinili strahovi centralne banke da }e vi{ak likvidnosti, oslobo|en smawivawem obavezne rezerve, umesto u nove kredite, oti}i na repo trì{te i biti utro{en za kupovinu dràvnih papira. Jo{ jedan podatak govori za{to se banke sve vi{e okre}u sigurnijim poslovima s dràvnim papirima. Problemati~ni zajmovi (non performing loans) dostigli su nivo od 114 milijardi dinara (1,2 milijarde evra) i u ukupnoj sumi odobrenih kredita u~estvuju sa 10,36 odsto. Punih 12 meseci raste udeo problemati~nih zajmova. Krajem juna oni su dostigli nivo od 9,74 odsto, dok je na isteku tre}eg tromese~ja 2008. wihov udio u ukupnim zajmovima bio tek 4,33 procenta. Dodatnu strepwu bankama donosi podatak da su sve rizi~niji i poslovi sa gra|anima. Tu su, kao problemati~ni, klasifikovani krediti vredni 19 milijardi dinara i to najvi{e stambeni (39 odsto) i gotovinski (23 procenata). V. Harak

SVET BIZNISA

Evro prejak za Evropu Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da sna`an evro mo`e ugroziti evropske kompanije dok se oporavqaju od recesije. Konkurentnost kompanija poput Airbasa, velikog poslodavca koji ima tro{kove u evrima a zaradu u dolarima, slabi ako evro ja~a, rekao je Sarkozi .Na sastanku s radnicima francuske eklektrokompanije Teksals, Sarkozi je ocenio da je kurs “znatan problem”. Ju~e se za jedan evro moglo kupiti 1,63 dolara. Pritisak na evro }e mo`da oslabiti 2010, budu}i da investitori veruju da }e ameri~ke Federlane rezerve po~eti da pove}avaju kamatne stope sa sada{weg rekordno niskog nivoa pre druge centralne banke.

Nafta preko 83 dolara Cena barela sirove nafte ju~e je, prvi put od oktobra 2008. godine pre{la 83 dolara. Cena je sko~ila za 1,41 dolara, na 83,18 dolara koliko na Berzi u Wujorku ko{ta barel lake nafte za isporuku februara. Tokom dana cena je nakratko dostigla 83,52 dolara {to je najvi{e od oktobra 2008. godine. Taj privremeni skok nezavisni analiti~ar Elis Ekland je ocenio kao “prolaznu pojavu”.

Deripaska prodao Rusweft Vlasnik podgori~kog Kombinata aluminijuma i nik{i}kog Rudnika boksita ruski oligarh Oleg Deripaska, nakon {to je polovinu svoje imovine u tim kompanijama vratio crnogorskoj vladi, prodao je i naftnu kompaniju Rusweft wenom osniva~u Mihailu Gucerijevu za 600 miliona dolara. Uslov je da Gucerijev preuzme otplatu oko {est milijardi dolara duga, objavio je moskovski dnevni list Vedomosti. Rusweft je u decembru 2009. proizvodio 259.000 barela nafte dnevno. Deripaska je 2007. kupio Rusweft od Gucerijeva za tri milijarde dolara, zadu`iv{i se kod ruske Sberbanke za 300.000 dolara mawi iznos, precizira danas podgori~ki Dan pozivaju}i se na pisawe ruskih medija.

DR@AVA OTPU[TA 120 RADNIKA PALANA^KE „MAJEVICE“

Otpremnina, pare i seja~ica za kukuruz Dràva je sa 51 odsto ve}inski vlasnik AD „Majevica“ iz Ba~ke Palanke, ina~e fabrike poznate po prizvodwi poqoprivredne mehanizacije, pumpi i cisterni, te alatnih ma{ina, a za Novu godinu ponu|en je socijalni program za 120 radnika. Ta~nije, toliko ih je prihvatilo da se iz fabrike preseli na trì{te rada. Bile su ponu|ene dve mogu}nosti – 100 evra po godini radnog staà, ili 10 bruto prose~nih plata u Republici Srbiji. Svi su prihvatili drugu varijantu, a to zna~i da dràva svakom radniku isplati po oko 4.000 eura u dinarskoj protiv vrednosti. - Tako je trebalo da bude – kaè nekolicina onih koji su odlu~ili da napuste posao. – Fir-

Radnici moraju sami da na|u kupca za 30 seja~ica kako bi dobili otpremninu, to jest ono {to im je dr`ava obe}ala uz otkaze mu smo napustili 22. decembra pro{le godine i na ruke dobili svaki oko 300.000 dinara, a navodno „neko“ je odlu~io da po 106.000 dinara dobijemo u ma{inama koje moramo sami prodati, odnosno moramo sami na}i kupce. Ponu|ene su nam pneumatske ~etvoredne seja~ice za kukuruz, ~ija je cena obra~unata na oko ~etiri hiqade evra. S obzirom

da je nas 120, ispada da moramo prodati 30 seja~ica kako bismo dobili ono {to nam je dr`ava dala kao otpremininu za status besploslenog radnika. Tek ovih dana je proizvedeno prvih 10 ma{ina, a ~ekamo jo{ 20. Pitamo se za{to nam novac nije upla}en na teku}e ra~une u bankama ve} nam je dat na ruke i to ne u celom uznosu!?

Oni koji su u poznatoj fabrici kao metalci proveli trideset i vi{e godina se}aju se da je ovde, na primer, pre dve decenije radilo i do 1.600 radnika. Proizvodili su samohodne {estoredne kombajne za va|ewe {e}erne repe u kooperaciji sa francuskim „Moroom“, ma{ine za pripremu i drugu obradu zemqe, ma{ine za obradu metala koje su izvozili u EU i Rusiju, pumpe i cisterne za najpoznatije nafta{e u svetu. Danas se proizvode poqoma{ine i pumpe i cisterne, a broj zaposlenih sveo se na 170 – ka`u oni koji su se rastali sa „Majevicom“. M. Suyum

DRU[TVO

petak8.januar2010.

Da li je iskrena Cvetkovi}eva vlada Koordinator "Mreè za restituciju" Mile Anti} kaè da stari vlasnici o~ekuju od dràve povra}aj celokupne oduzete imovine, gde god je to mogu}e u naturi, odnosno da dobiju neku drugu imovinu, jer je to jedini model izvodqiv u Srbiji. Isti~u}i da je takav sproveden u najve}em broju zemaqa iz okruèwu i biv{im ~lanicama SFRJ, po Anti}u je posledwa opcija kompenzacija, odnosno nov~ano obe{te}ewe. On o~ekuje da }e Cvetkovi}ev kabinet uskoro obelodaniti, jednu od vi{e verzija Nacrta zakona o restituciji, koji se "krije od javnosti, jer o~igledno sadrì neka re{ewa koja ne}e i}i u korist, ve}, je naprotiv, {tetan po gra|ane. Kqu~no je pitawe da li je Vlada iskrena." Anti} navodi da Srbija nema jo{ ni popisanu dràvnu imovinu, 97 odsto svega {to se potraùje zemqi{te, koje je i danas dominantno u svojini, a potraùje se mawe od petine svega oduzetog. Dodaje kako je u interesu dràve i gra|ana zainteresovanih za restituciju da ne bude otu|ewa, a potogovu ne poklawawa dràvne imovine dok se ne re{i povra}aj. Krajem decembra istekao je rok za dono{ewe zakona o denacionalizaciji. Vlada nagla{ava da restitucija mora biti zavr{ena {to pre, ne samo {to je to obaveza svake zemqe koja planira da postane ~lanica EU, ve} i {to je u interesu oko 140.000 gra|ana, koji traè oduzetu imovinu. Ali i nagla{ava da ne sme dovesti do novih nepravdi i mora biti u skladu sa ekonomskim potencijalima zemqe.

ANTINIKOTINSKI ZAKON ^EKA JO[ SAMO PARAF PARLAMENTA

Birta{i dobili pu{a~ki popust Republi~ka Vlada je usvojila Predlog zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, koji jo{ samo treba da parafira skup{tina. On je prethodno uskla|ivan po resorima

gala sam se, kao i ostali ~lanovi, za dokazano najefikasniji oblik zakona, a to je sveobuhvatna zabrana pu{ewa na svim radnim i javnim mestima - ka`e dr Sne`ana Ukropina iz Instituta za jav-

no zabrawuju pu{ewe obezbe|uju}i jednakost u zdravqu i pred zakonom. [to je mawe izuzetaka, dokazano su boqi efekti. Usvojeni model Zakona se zasniva na principu dobrovoqnog opredeqivawa za zabranu pu{ewe, dok je kafanama i pojedinim radnim mestima ostavqena mogu}nost izdvajawa prostorija, {to }e, nadam se, tako|e, imati efekat, iako je rezultat kompromisa. Najvi{e bih se obradovala kad bi parlamentarci svojim amandmanima doprineli potpunoj za{titi stanovni{tva.

pqawe gra|ana. Od potpune zabrane pu{ewa su izuzeti ugostiteqi, koji mogu da podele svoj prostor na pu{a~ki i nepu{a~ki deo, a ako je upotrebna povr{ina objekta mawa od 80 kvadrata vlasnik mo`e odrediti da li }e biti pu{a~ki ili nepu{a~ki. Na{a zemqa je procentualno po broju pu{a~a pri samom vrhu svetske rang liste. Kod nas se dnevno zapali 73 miliona cigareta, na koje se potro{i oko 3,2 miliona evra. Ali jo{ je va`nije i alarmantnije da se zbog nikotina drasti~no pove}ava broj qudi

U Srbiji se dnevno zapali 73 miliona cigareta, koje ko{taju oko 3,2 miliona evra. U nikotinskom smo svetskom vrhu, a po u~estalosti infarkta i raka plu}a evropski prvaci

Kako razdvojiti u`itak pi}a i cigare

Cvetkovi}evog kabineta i nastavak je aktivnosti nakon Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije iz 2006. i Strategije kontrole duvana iz 2007, ali uva`ava i specifi~nosti prilika u na{oj zemqi. - U Republi~koj stru~noj komisiji za prevenciju pu{ewa zala-

no zdravqe Vojvodine. - Ukazivali smo da se time uti~e na smawewe u~estalosti svih bolesti povezanih sa pu{ewem, pre svega infarkta srca i raka plu}a kod radno aktivnog stanovni{tva, te da je svest na{eg stanovni{tva i podr{ka za ovakve mere dovoqno sazrela. Propisi koji sveobuhvat-

obolelih od kardiovaskularnih i malignih oboqewa, po kojima smo evropski {ampioni. - Institut za javno zdravqe Vojvodine, u skladu sa svojim motom „Zdravo stanovni{tvo u zdravom okruèwu“, podràva sve mere koje doprinose zdravqu - kaè direktorka Instituta prof. dr Marija Jevti}. – Zato se intenzivno i kontinuirano bavimo edukacijom i motivacijom stanovni{tva da se opredeli za zdrave ìvotne stilove. J. Barbuzan

[estoro diplomiranih studenata turizma i ekologije iz Subotice, Kawiè, Novog Be~eja, Leskovca, Kosjeri}a i @iti{ta odlu~ilo je da na svoj na~in doprinese promociji turizma Srbije. Zato su nedavno izradili internet prezentaciju „Turizam In - Turisti~ki informator Srbije“. - Tokom studirawa na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakultetu povezala su nas zajedni~ka interesovawa koja su se u najve}oj meri ogledala u obilasku i upoznavawu prirodnih i dru{tvenih vrednosti Srbije, ~esto nepoznatih mnogima u zemqi. Upravo zato smo pokrenuli internet prezentaciju koja ima za ciq prikupqawe turisti~kih informacija iz Srbije i inostranstva, a koje doprinose promociji potencijala Srbije - kaè Sr|an Mar~eta, jedan od osniva~a ovog informativnog portala. Gra|ani se ovde mogu informisati o aktuelnostima u domenu odrìvog turizma i destinacijama po Srbiji. - @eqa nam je da prikupqawem turisti~kih informacija, a vremenom i objavqivawem sopstvenih autorskih radova, u~inimo

Spojili sve lepote na jednom mestu

Ptica na grani, pare u ruci Mo`da najboqi primer neiskori{}enih potencijala je “birdwatching”, odnosno posmatrawe ptica kao specifi~an vid turizma, koji sa~iwava prava armija qubiteqa ove zanimacije - preko {est miliona potencijalnih gostiju samo iz Evropi. A po Srbiji redovno leti preko 330 vrsta ptica. - Tom bogatstvu treba posvetiti ve}u turisti~ku pa`wu, ali i kroz neprestanu brigu za wegovo o~uvawe – navode tvorci sajta. {to je mogu}e vi{e na promociji prirodno-dru{tvenih vrednosti i unapre|ewu turisti~kih potencijala Srbije. Pa`wu smo, stoga, u najve}oj meri usmerili

ka nedovoqno razvijenim oblicima turizma, a za koje u Srbiji postoje ogromni potencijali poput eko-ruralnog, omladinskog ili zdravstvenog – obja{wava.

TEK PUNOLETNOJ VAWI PILIPOVI] IZ SONTE NEOPHODNA TRANSPLANTACIJA

Novo srce ko{ta 100.000 evra

Samo tri meseca nakon {to je postala punoletna, Vawa Pilipovi} iz Sonte, u~enica Sredwe ekonomske {kole u Somboru, osetila je prve zdravstvene tegobe. Bolovi u `elucu i ote`ano disawe bili su za roditeqe, majku Biqanu i oca Pericu, alarm da se odmah obrate lekarima. Detaqnija ispitivawa u kameni~kom Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine potvrdila su da su leva i desna pretkomora srca uve}ane i da Vawino srce radi samo jednom tre}inom snage. Oslabilo je, kako su to rekli roditeqima, do te mere da izgleda kao da je u Vawinim grudima srce neke {ezdesetogodi{wakiwe! Da je transplantacija srca za Vawu jedino re{ewe i da se tako zah-

Od Nove godine kazna za nepropisno parkirawe po nedavno usvojenom saobra}ajnom zakonu bi}e 5.000 dinara, dok }e {ofere odno{ewe wihovog qubimca na ~etiri to~ka paukom ko{tati od 10.000 do 18.500 dinara. Prinudni transport kola do 800 kilograma napla}uje se 5.000 dinara, odnosno 6.000 ukoliko su zate~ena na pe{a~kim prolazima, zelenim povr{inama, mestima za invalide, raskrsnicama, {kolskim dvori{tima... Za vozila od 801 do 1.330 kilograma on ko{ta 6.000, odnosno 9.000 sa posebnih povr{ina, dok je 9.000, odnosno 13.500 dinara naknada za pauka kada uklawa te{ka{e od 1.331 do 1.900 kilograma. Sankcije za kamione, autobuse, prikolice, gra|evinske ili poqoprivredne ma{ine jo{ su drasti~nije - od 13.500 do 45.562 dinara, zavisno od kategorije i te`ine.

Velnes tretmana ima i po selima

Po splavovima do zore

stira, znamenitih institucija, upoznali obi~aje Srba i preko raznovrsnog provoda. Prkose}i krizi i nedostatku novca, doma}ini su goste umesto u hostele i hotele smestili u svoje domove. Osim u Francuskom kulturnom centru, koji je ustupio svoj prostor, studenti su vreme proveli obilaze}i glavni grad, Etnografski muzej, ali i Ku}u cve}a. Poseban utisak ostavile su posete Hramu svetog Save i crkvama Ruìca i Sveta Petka. Mladi su slobodno vreme provodili istraùju}i grad i upravo iz tih tura proistekla je i ocena da su Srbi otvoren, druèqubiv narod koji ve{to uklaDegustirawe vina koja su se pila pa savremeno i tradicii po dvorovima onalno. l'Europe), koji je za 25 kolega iz Nakon proslave Nove godine razli~itih dràva Starog konu jednom zemunskom lokalu, stutinenta uprili~io seminar. denti su u Sremskim KarlovciIna~e, AEGEE je jedna od najvema, osim posete gimnaziji i Bo}ih evropskih studentskih orgagosloviji, imali priliku i da nizacija, u koju je ukqu~eno viprobaju vina iz jednog privat{e od 250 univerziteta i preko nog podruma. Sutra su se uputi15.000 akademaca. li ka Zlatiboru, Mokroj Gori i Jedan od organizatora Jelena Ov~arskoj bawi, gde su zapo~eli Majstorovi} kaè da su gosti obilazak manastira. Tu su im kroz niz predavawa i radionidoma}ini priredili svojevrsno ca, obilaske etno-mesta, manaizvo|ewe boì}nih obi~aja.

Predlogom zakona zabrawuje se pu{ewe u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i prevozu, ali poslodavci mogu odrediti posebnu prostoriju za pu{ewe. Izuzetak su prostorije dr`avne i lokalne uprave, zdravstvene za{tite, vaspitawa i obrazovawa, dru{tvene brige o deci, socijalne za{tite, kulture, sporta, kao i ustanove proizvodwe i prometa lekova i namirnica, dru{tvene ishrane, medija i prostora gde se obavqa snimawe i javno emitovawe, kao i prostori za javno oku-

„Pauk” ne radi za mawe od 10.000 dinara

DIPLOMCI NOVOSADSKOG PMF PROMOVI[U SRPSKI TURIZAM NA GLOBALNOJ MRE@I

EVROPSKI STUDENTI ODU[EVQENI KARLOVCIMA, BEOGRADOM I [UMADIJOM

Strani akademci, koji su od 29. decembra do ju~e boravili u Srbiji, odu{evqani su bogatstvom lokalnih narodnih i verskih obi~aja, ali i no}nim `ivotom prestonice. Da Srbija ima {ta da ponudi i nau~i mlade Evrope pokazao je beogradski ogranak AEGEE (Association des Etats Généraux des Etudiants de

DNEVNIK

tevna operacija mo`e izvesti samo u inostranstvu, potvr|eno je i u daqem bolesni~kom tretmanu u beogradskom Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dediwe”. Spoznaja da za operaciju treba 100.000 evra pokrenula je mnoge na

humanost. Roditeqi materijalno nisu tako situirani da bi mogli sami da iznesu tro{kove, pa su odmah u akciju krenuli Vawini vr{waci. U centru Sombora |aci su prikupqali novac za le~ewe svoje drugarice. Veliki broj Son}ana je pred novogodi-

„I drugari su moja porodica” - Drugari su me jako iznenadili svojim gestom da prikupqaju sredstva za moje le~ewe. Time su mi dokazali da su uz mene i smatram ih svojom drugom porodicom. Podr{ka koju imam od prijateqa, de~ka i mojih roditeqa mnogo mi zna~i jer su svi pozitivni, tako da pomalo poku{avam da zaboravim na svoje zdravstveno stawe. Svesna sam da mnogi misle da sam vezana uz postequ i da vi{e ne funkcioni{em kao osoba, ali ja se jo{ uvek dr`im – pri~a Vawa, koja nagla{ava da se gotovo svakodnevno, osim wene porodice, za weno zdravqe brine i prof. dr Miroslav [tajnic, na~elnik kardiohirur{kog odelewa Instituta u Sremskoj Kamenici.

{we praznike, dolaskom na humanitarni koncert u seoskom Domu kulture, dokazao ~ove~nost. Koncert ”Za Vawino srce” organizovao je osvedo~eni humanista iz Prigrevice Bogdan Mati} - ]uta. Sa ovog koncerta, na ìro ra~un u NLB banci, namewen za le~ewe Vawe Pilipovi}, upla}eno je 72.017 dinara. Humanitarni koncert organizovali su i ~lanovi KUD-a “Maòret” iz Sonte i prikupili 41.250 dinara, 35 evra i sto kuna. Prilozi se, ina~e, upla}uju na dinarski ra~un kod te banke, na broj 310-021010033665583 sa naznakom Vawa Pilipovi}, donacija za transplantaciju srca. Ista naznaka vaì i za devizni ra~un, a broj je 02-315-0031209.4. J. Prel~ec

Sajt moè koristiti i studentima koji }e se mo`da prona}i u nekom od predstavqenih vidova turizma i zapo~eti ostvarewe sopstvenih ideja. - @eqa nam je da vremenom Turisti~ki informator dobije ozbiqniju ulogu u odrìvom razvoju receptivnog turizma. Ne tako davno, porodice su za vikend odlazile u prirodu, pose}ivale za{ti}ena prirodna dobra i svoje godi{we odmore provodili u selima, na mnogo zdraviji na~in, a uz niske tro{kove. Ova navika se danas u zna~ajnoj meri zapostavila i zato èlimo da promocijom takvih destinacija iniciramo povratak qudi prirodi i upoznavawe kulturno-istorijske riznice na{e zemqe – isti~e Mar~eta. Jedna od u~esnica u ovom projektu Jasna Cvetkovi} veli da je dobar primer kongresni turizam, koji aran`man pored poslovnih kapaciteta, moè ukqu~iti i aktivnosti u prirodi, obilazak etno sela uz doma}u radinost, velnes usluge, istorijske ~iwenice uz modernu arhitekturu, na{u bogatu gastronomiju i jo{ mnogo toga {to Srbija pruà. @. Balaban

Osnovan fond novinara Vojvodine Op{tine Oxaci, Ba~ i Kula prvi su donatori Fonda novinara Vojvodine sa 150.000 dinara. Sporazum o donaciji potpisan je na Badwi dan u Oxacima, ~ime je novo rukovodstvo Dru{tva novinara Vojvodine odràlo prvo obe}awe dato na Izbornoj skup{tini. Fond je osnovan na inicijativu predsednika DNV-a Predraga ]ur~ije, a sredstva }e biti kori{}ena za jednokratnu pomo} novinarima koji su ostali bez posla, samohranim majkama i porodicama preminulih kolega. - O~ekujem da }e i druge op{tine u Vojvodini podràti ovu humanitarnu akciju DNV - rekao je Tomislav Bogunovi}, lordmer Ba~a i dodao kako novinarstvo smatra jednom od najteìh profesija. On je obe}ao i da }e kao predsednik Odbora za bezbednost pokrajinskog parlamenta, traìti maksimalnu za{titu ùrnalista. Podr{ku Fondu najavio je Sombor i druge vojvo|anske op{tine, a isto se o~ekuje i od Vlade Vojvodine i Ministarstva kulture. - O~ekujem da }emo do maja imati oko dva miliona dinara i tad mo}i da pomognemo najugroènijima - istakao je ]ur~ija. M. B.

DECA IZ SIGURNE KU]E DOBILA PAKETI]E

Mali{anima radost praznika Boì}ni paketi}i prikupqeni u medijskoj kampawi „U~inimo da i oni znaju da je Boì}“, koju je uo~i praznika pokrenuo „Radio Sajam“, pokloweni su na Badwi dan {ti}enicima Sigurne de~je ku}e novosadskog Centra za socijalni rad. - Slatki{i, igra~ke i {kolski pribor doprine}e da i ovi mali{ani, koji se kao i sva deca najvi{e raduju Boì}u ali ne mogu da ga provedu u porodi~nom okruèwu, doìve bar deo radosti boì}nih praznika - rekao je glavni i odgovorni urednik „Radio Sajma“ Sa{a Leki}, uru~uju}i poklone stanovnicima De~je ku}e, kojih je trenutno dvadeset i troje.

Novosadska petak8.januar2010.

Izre{etan mir bo`iji

Boì} Bata je osim na klince, mislio i na nas starije - na ra~une gra|ana su ba{ na Badwi dan legle prve pare od privatizacije. Od najavqenih 1.000 evra, zasad nam je pripalo ta~no 1.700 dinara po glavi. Me|utim, uprkos bezbroj puta demonstrirane mentalitetske arome ovda{weg sveta koji besomu~no grabi sve {to je yabe, prvog dana isplate na po{tama nije bilo ve}e gu`ve. Da li zbog praznika, da li u i{~ekivawu da im nakon mrvica zapadne i malo ve}e par~e privatizacionog kola~a, tek Novosa|ani nisu preterano hrlili da kapitalizuju prvi konkretni benefit tranzicije. Niti su ùrili da vade potvrdu da su ponosni vlasnici pet akcija NIS-a, s kojima }e se, ako se usude, jednoga dana otisnuti na uzburkani okean svetskog finansijskog trì{ta. Pa makar i u orahovoj qusci... I. Sabado{

Koncert „Svetog Georgija” Bo`i}ni koncert „Radujsja“ novosadskog Hora „Sveti Georgije“ Saborne crkve, odr`ava se ve~eras u Sinagogi. Na programu su, izme|u ostalog, dela Mokrawca i Prokofjeva a horom }e dirigovati Bogdan \akovi}.

Na koncertu }e kao gost nastupiti Hor festivala „KotorArt“. Bo`i}ni koncert Hora „Sveti Georgije“ po 13. put organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada. Po~etak je u 20 sati a ulaz je besplatan. I. S.

Igranka uz „îkine bombone” Beogradski psihobili bend „Grendpa kendis“, poznatiji pod imenom „îkine bombone“, svira}e ve~eras u „Crnoj ku}i“. Nastupom pred novosadskom publikom „Bombone“ obeleàvaju 11. godi{wicu

postojawa benda i izlazak albuma „Early side of Grandpa Candys“. Kao gosti }e nastupiti novosadski bendovi „Shoplifters“ i „Sober Paddies“. Koncert po~iwe u 22 ~asa a ulaznica ko{ta 200 dinara. I. S.

V REMEPLOV

Priprema za raciju Najvi{i komanduju}i oficir ma|arskih okupacionih trupa u Ba~koj poslao je 8. januara 1942. nadle`nim vlastima u Budimpe{ti izve{taj o dnevnoj borbi wegovih jedinica protiv ~etnika, koji su imali vi{e stotina mrtvih, dok je na ma|arskoj strani poginulo svega 11 vojnika. Ovo je bila presna la`, izmi{qena u vrhu dr`avne vlasti. Jer, niti je bilo ~etnika, niti je bilo nekakve borbe. Na-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rkveni velikodostojnici i misle}i qudi nas pred Boì} ve} godinama opomiwu da se privrènost veri ne meri koli~inom decibela proizvedenih detonirawem najraznovrsnijih pirotehni~kih, pa i minsko-eksplozivnih sredstava uo~i Spasiteqevog ro|ewa. Uzalud. Opet je nad Novim Sadom pra{talo, rokalo, prangijalo i sevalo, kao da nije praznik koji ozna~ava mir na zemqi (i to u gradu koji se di~i svojom pitomo{}u), ve} da u Bejrutu sredinom osamdesetih. Jeste da se uo~i Boì}a oduvek pucalo iz muàra i prangija, {to je obi~aj verovatno nasle|en jo{ iz starih vremena, kada su preci bukom terali staru godinu i slavili dolazak novog ìvota. Me|utim, kud smo se od svih tradicija vezanih za Boì} dohvatili ba{ ove...

Akciju su, pored zaposlenih u ovoj radio stanici i wenih slu{alaca, podràli i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i ~lan Gradskog ve}a zaduèna za socijalnu za{titu i brigu o deci i porodici prof. dr Sawa Stojanovi}, koja je rekla kako Grad Novi Sad, pored toga {to iz buxeta finansira projekte kakva je Sigurna de~ja ku}a, podràva i svaku humanitarnu akciju koja podsti~e solidarnost sugra|ana i pomaè onima kojima je pomo} najpotrebnija. Direktor Centra za socijalni rad Novog Sada Gojko Vojnovi} je zahvalio svim u~esnicima akcije i istakao da je svaka pomo} Sigurnoj de~joj ku}i, koja moè da doprinese poboq{awu kvaliteta ìvota wenih korisnika, vi{e nego dobrodo{la. I. Sabado{

ravno, ova neistina nije bila slu~ajna, niti izmi{qena bez jakog povoda. Tako je pripremano opravdawe za te`ak zlo~in koji se desio ne{to kasnije, ta~nije za raciju. Tih dana je jedan od najva`nijih okupatorskih oficira, pukovnih Deak Laslo u zvani~nom pismu vi{oj komandi napisao da je u „Ba~koj... najve}i deo stanovni{tva zlonameran, balkanski i ne bi bilo N. C. {tete ako bi nestao...“

TRADICIONALNO PAQEWE BADWAKA I BO@I]NO JUTREWE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Neka zavladaju mir, sloga, blagostawe i pra{tawe Uo~i najradosnijeg hri{}anskog praznika, Boì}a, u Sremskim Karlovcima je, po ustaqenom obi~aju na Badwe ve~e, u centru kraj ~esme “êtiri lava” zapaqen veliki badwak; uprkos jakoj ki{i koja je zasigurno uticala da mnogi ne prisustvuju tom doga|aju. Okupqenima se nakon ve~erweg bogosluèwa u Sabornoj crkvi obratio episkop sremski Vasilije, pozdravom „Hristos se rodi! Slava bogu na visini, a na zemqi mir, me|u qudima dobra voqa!“, ~estitaju}i ovaj veliki praznik svim gra|anima Sremskih Karlovaca. Mir i dobra voqa iz tog an|eoskog pozdrava kojim je blagove{teno ro|ewe Isusa Hrista, po re~ima vladike Vasilija, veoma su va`ni za ~itavo ~ove~anstvo. -Mir, koji neprestano prizivamo i za koji se mi u crkvi svakodnevno molimo, i dobra voqa me|u qudima svakako su preko potrebni – rekao je vladika Vasilije. – Najve}a radost i blagoslov jeste kad je ~ovek spokojan i u du{i zadovoqan onim {to mu je bog podario. Ovo je porodi~ni praznik, na Badwi dan treba zablagodariti bogu za ono {to nam je podario lane i pomoliti se da nam ovo 2010. leto bude mnogo beri}etnije, lep{e, sretnije i mirnije, pogotovo za na{u decu i svakog od nas u ovom gradu, eparhiji i celom ~ove~anstvu. Pomolimo se da ova godina bude blagorodnija i spokojnija Srbima i svim pravslavcima koji danas proslavqaju ro|ewe gospoda na{ega Isusa Hrista.

Bo`i}na liturgija u Sabornoj crkvi

Foto: R. Hayi}

Re~ima neka zavlada mir, sloga, blagostawe i pra{tawe me|u qudima i u du{i svakog pojedinca, vladika Vasilije zavr{io je obra}awe okupqenima oko zajedni~kog badwaka u centru Karlovaca. U Sabornoj crkvi u pono} episkop sremski sa karlova~kim sve{tenstvom sluìo je Boì}no jutrewe, a ju~e i arhijerejsku liturgiju. Boì}ne liturgije ju~e su sluène i u preostala dva pravsolavna hrama u Sremskim Karlovcima, Gorwoj i Dowoj crkvi. Foto: B. Lu~i} Z. Milosavqevi}

NA KLIZALI[TU NA [TRANDU ODR@AN DRUGI HUMANITARNI MASKENBAL

Umesto ulaznice, slatki{i za klince Betmen, Spajdermen, Zoro i jelen crvenog nosa Rudolf, pra}eni |avolicom, Cigan~icom i po kojom ~arobnicom, klizali su se u sredu popodne na drugom Humanitarnom maskenbalu ove klizali{ne sezone na [trandu. Umesto kupqe-

ne ulaznice, posetioci su donosili slatki{e, kwige ili igra~ke koje }e biti pokloweni deci iz Sigurne de~je ku}e, zajedno sa poklonima prikupqenim na prvom maskenbalu odr`anom 24. decembra; sada ve} pro{le godine. I. S.

Foto: R. Hayi}

Zavesa na Raspustili{te Izlo`ba de~jih radova nastalih na ovogodi{wem zimskom Raspustili{tu bi}e otvorena danas u 12.30 sati na Novosadskom otvorenom univerzitetu, kako bi se obele`io kraj 26. izdawa ove manifestacije. Deca su dela stvarala na radionicama mozaika, tkawa, oblikovawa gline i radionici ve{tih ruku. Slede}e, 27. Raspustili{te bi}e odr`ano na leto. I. S.

c m y

petak8.januar2010.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Avatar" (18, 21) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Bo`i}na pri~a" (17,30 i 19,15), "Hitna pomo}" (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 7 sati u utorak, 5. januara, do srede 6. januara u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: @ivana Repi}, Vlatka Vuji}, Ivana Popov, Lucija Kurixa, Milana Rankovi}, Milica Ili} i Jovana Popovi} iz Novog Sada i Dragana Prodanovi} iz Be~eja, DEÂKE: Brankica [trbac, Adrijana Stojadinovi} i Sadika Leskovac iz Novog Sada, Manuela Miklovic iz Bege~a, Vukica Jankovi} iz Loka i Sneàna Velimirov iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mileva Pera Grahovac (1926) u 11.15 sati, Branislava Bo{ka Dobi} (1960) u 12, Mirjana Milo{a Gaji}-Anoj~i} (1957) u 12.45, Branko Du{ana ]uruvija (1947) u 13.30, Kosta Bodoga Leti} (1915) u 14.15 i Aleksandar Josipa Vicko (1951) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Svetozar Mladena Nedu~in (1936) u 13 ~asova i Mirjana Branka Sankovi} (1944) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku u 14 ~asova bi}e sahrawena Elizabeta Imrea Galik (1928). Na Dowem starom grobqu u Futogu u 13 ~asova bi}e sahrawena Milica Jova Novakovi} (1940). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 sati bi}e sahrawen Miodrag Milutina Jevremovi} (1949).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”,

rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

„2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

petak8.januar2010.

BULEVAR EVROPE DOBIJA OBLIK KROZ PLANOVE IZGRADWE

Nova zgrada televizije na novoj aveniji Na posledwe dve sednice Skup{tine grada usvojeni su regulacioni planovi Ranìrne stanice i dela Novog naseqa, onog koji se proteè du` novoizgra|ene deonice Bulevara Evrope. Tako se sada ve} preciznije mogu nazreti uslovi gra|ewa, te budu}i izgled i sadràj ovog bulevara du` zapadne ivice, u koji gradski oci polaù velike nade. Posledwim izmenama plana Novog naseqa, odre|en je plac za novu zgradu Radio televizije Vojvodine, koja }e se nalaziti na Bulevaru vojvode Stepe, severno od bulevara i uz sada{wu prugu. Tako|e, na inicijativu Zavoda za izgradwu grada, smawena je spratnost budu}ih zgrada du` zapadne strane Bulevara Evrope sa 18 i 20 spratova na 10, {to vaì za “visinske akcenete”, dok je prose~na spratnost od ~etiri do {est etaà s potkrovqem. Plan detaqne regulacije stare ranìrne stanice stvara uslove da se od sada{we Loìonice i wene okoline formira mesto okupqawa i kulturni centar. Prostor od 10,56 hektara ~ini}e dve celine: poslovawe (trgovina, turizam, ugostiteqstvo, kultura, nauka, lokalna uprava…) i dve potceline sa sadràjima kulture i parkom na jugoistoku, dok }e izme|u wih voditi pe{a~ka staza. Loìonica sa okretnicom i sistemom kanala - {ina, izgra|ena 1911. godine, ~uva se kao spomeni~ki kompleks i dominira}e kompleksom namewenim kulturi. Plan predvi|a mogu}nost da se polukru`ni

diti gde }e se i da li }e se na}i mesta za muzej, pozori{te, bioskop, galeriju i sli~ne prostore. Tako|e, preporu~eno je da zgrade u ovom, zapadnom delu Bulevar Evrope, budu reprezentativne, tako da se mo`e o~ekivati, ukoliko investitori budu `eleli ili na neki na~in budu uslovqeni, da ovaj deo grada dobije zgrade nesvakida{weg izgleda. Dodu{e, u wima bi trebalo da samo tre}ina

oblik Loìonice dogradi, a kao mogu}i sadràj navedeni su muzeji, multimedijalni centar, centar umetnosti s ateqeima, radionicama, izlo`benim i scenskim prostorima i sli~no. Detaqi i poslovnog i kulturnog kompleksa preciznije }e biti odre|eni kroz arhitektonske konkurse. Izme|u budu}e zgrade RTVa i Loìonice pruà}e se op{tegradski linijski centar koji }e nuditi trgova~ke, ugostiteqske i zanatske usluge, a mesta }e biti i za administrativno-poslovne sadràje. Urbanisti su preporu~ili da se tu na|e mesta za hotel, banke, predstavni{tva, agencije... Prostora }e biti i za gradsku upravu, a treba utvr-

^ITAOCI PI[U SMS

prostora bude namewena stanovawu. Deo izme|u Lo`ionice i Futo{kog puta, takozvana `elezni~ka kolonija, namewen je tako|e poslovawu i stanovawu,

a du` bulevara su planirane zgrade od pet do {est spratova s potkrovqem, dok bi se spratnost smawivala do dva sprata u dubini bloka, prema Novom nasequ. Na uglu Futo{ke ulice i Bulevara Evrope, a du` Ledin~ake ulice, predvi|ena je izgradwa poslovnog kompleksa, stastavqenog iz dva bloka i s prilazom iz Ledina~ke ulice. Severnije od toga, Novosadski sajam }e imati priliku da iza|e na Bulevar Evrope i to sa vi{enamenskom zgradom, namewenom sajamskim izlaga~ima, koja bi van priredbi slu`ila i

za sport ili kulturne sadr`aje. Ostatak isto~ne strane Bulevar Evrope u velikoj meri ve} je izgra|en i to stambenim zgradama. S. Krsti}

065/47-66-452 & 063/366-977

Svaki svoga presretnite po{tara Redovo pla}ajte ra~une! Datum {tampawa ra~una 6-7. u mesecu, a do Sremskih Karlovaca putuju do 20. u mesecu. Rok je 15. Kako to misle u Gasu? Mirko. 063/524... *** “Dnevnik” objavio da je gas u nabavci pojeftinio sa 500 na 300 dolara za 1000 kubika (vi{e od 50%), a Bajatovi} objavi da nema prostora za pojeftiwewe?! Na posao revizori u Srbijagas, ali opet }e biti krive kwigovo|e. 064/2149... *** Predsednik Republike nam obe}ava znoj i suze, uvode se drakonske kazne i hara~ umesto poreza. To za narod, a predsednik jedne poznate “demokratske” stranke kupuje kuhiwu od 50.000 evra. 065/4094... *** Ko u ovoj dr`avi mo`e da natera poslodavca da uplati zdravstveno osigurawe? Kome da se radnici bez zdravstvene za{tite obrate za pomo}? Apelujem na ste~ajnog upravnika “Future plus” da

hitno re{i ovaj problem 3.500 radnika. 064/2594... *** Radnici “Future” pazite da bezbedno stignete na radna mesta. Ne daj boè da padnete i slomite ruku ili nogu po{to je napoqu minus, a zdravstvene kwiìce nam nisu overene. Moè im se i sve je po zakonu. Pozdrav. 061/8149... *** Sramota, Vilmo{ Zavarko svetski rekorder, ~lan reprezen-

tacije Srbije, {ampion sveta nije ni na jednoj listi najboqih sportista u Srbiji, ~ak ni spomenut. 064/4216... *** Nikako da shvatim za{to je \or|e Bala{evi} progla{en umetnikom godine 2009, kad je u ve}em delu te godine koncertirao u Hrvatskoj i nikad nije demantovao pisawe jednog tira`nog lista da se tamo izviwavao {to govori srpski. Nijedan kon-

cert nije odr`ao u Novom Sadu, a dobio nagradu, ne udostojiv{i se ~ak ni pojaviti se na uru~ewu. Mislim da neko takav ne zaslu`uje tu nagradu. 064/4027... *** Ministar prosvete najavquje da se u {kolu kre}e 11.01. A u na{em gradu se spomiwe 15.01. Kome verovati? 063/8623... *** Da je tako kao {to misli br. 063-8348.. ni on(a) ne bi primio taj minimalac. Neka se raspita pla}a li se u EU, kojoj hrlimo, prevoz i topli obrok. Razo~ara}e se. 063/520... *** Pavli~i} i inspekcije jure prodavce badwaka, a ne smeta im {to pola Novog Sada radi za si}u, bez karte za prevoz, neprijavqeni, grejawe ne radi, direktori mu}kaju, u marketima nisu istaknute cene, pola grada ne daje ra~une... 063/7244...

NA [ALTERIMA PO[TA PO^ELA PODELA POTVRDA GRA\ANIMA O POSEDOVAWU PO PET AKCIJA NIS-a

Privatizaciona bo`i}na ~estitka

Isplata po 1.700 dinara iz Privatizacionog registra i izdavawe potvrda o vlasni{tvu nad pet akcija Naftne industrije Srbije, svim gra|anima koji su se za wih prijavili prema Zakonu o besplatnim akcijama, po~elo je u sredu, na Badwi dan, na {alterima svih po{ta u zemqi. Prema vi|enom na novosadskoj Glavnoj po{ti, prvog dana isplate nije bilo naro~ite gu`ve i najaùrniji su bili oni kojima pomenuta svota (iako mala) mnogo zna~i - studenti i omladina, penzioneri i sloj sugra|ana koje ìvot nije mazio. U prilog tome govori i detaq koji je izneo direktor Radne jedinice po{tanskog saobra}aja Novi Sad Dragan Jokani}, prema kome je, od 370.000 gra|ana prijavqenih za besplatne akcije na podru~ju ove jedinice, do podneva prvog dana tek oko 4,5 hiqade wih izvadilo potvrdu o posedovawu akcija NIS-a, koja se izdaje samo na zahtev. Naime, potvrda je informativnog karaktera, nema konkretnu vrednost i s wom se ne moè trgovati. Pa ipak,

bilo je i onih koji su poku{avali da odmah na istom {alteru naplate i 2.500 dinara, koliko tih pet akcija NIS-a trenutno nominalno vrede. Ne postoji nikakav rok u kome gra|ani moraju da podignu “privatizacioni” novac sa ra~una i da izvade potvrdu o posedovawu besplatnih akcija.

Foto: R. Hayi}

Ako je neko izgubio potvrdu o registraciji za dobijawe novca od privatizacije i besplatnih akcija, za isplatu je dovoqna kartica [tedionice ili banke i li~na karta, jer se u registru svi gra|ani vode na osnovu JMBG-a. Novcem od privatizacije mogu se tako|e obaviti sva bezgotovinska pla}awa preko ra~una. I. Sabado{

Foto: R. Hayi}

U PASA@U IZME\U BULEVARA OSLOBO\EWA I ULICE PAVLA PAPA

Na|ubren kom{iluk “Nekulturna, odvratna, prqava stoka”, kako ih je (s razlogom) oslovio jedan wihov anonimni i besni ali preduzimqivi kom{ija, izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Pavla Papa, mesecima unazad |ubre baca pod prozor qudima u ovom parking-pasa`u! Ili ga mo`da i neko od stanara, kome je kontejner nekoliko predalekih koraka odatle, lansira direktno kroz prozor? Svejedno, sme}e se lepo talo`i u }o{ku i ne odaje ba{ utisak da }e se skoro skloniti odatle (vidi sliku). Isti taj anonimni junak s po~etka pri~e to mesto sada je oblepio

porukama u kojima ih ~asti prigodnim epitetima i preti da }e “svako koga uhvati da baca sme|e zavr{iti u bolnici”. Negde u ovom trenutku autor poruka vreba hroni~ne zaga|iva~e pasaà, a ovi se spremaju da se vi{ka re{e onako kako ih verovatno niko pametan nije nau~io, ali kako im je, jo{ verovatnije - najlak{e. Sve dok ih neko ko je jednom ve} zatajio (mama, tata, dràva, policija, {kola...) ne nau~i da nisu sami na svetu, {ta je red i {ta ìvot u urbanoj i (kulturnoj?) sredini podrazumeva... D. A.

Iskqu~ewe struje Petrovaradin od 8.30 do 12 ~asova: Deo ulica Juri{i}eve i Vladimira Gortana.

VOJVODINA

petak8.januar2010.

DNEVNIK

c m y

BO@I] U VOJVODINI

Trg slobode ugostio vernike SUBOTICA: Veliki broj pravoslavnih vernika, na Badwi dan u Subotici prisustvovao je ritualnoj se~i badwaka u {umi na Makovoj sedmici. Kolona je krenula iz pravoslavne crkve Svetog vaznesewa iz centra grada, da bi Badwak blagoslovili uz pevawe tropara prezviter Dragan Stokin. Tadicionalno kao i sve ove godine, u 17 ~asova na gradskom Trgu slobode u organizovano je paqewe badwaka uo~i Bo`i}a. Uz paqewe badwaka na Badwe ve~e, odr`an je i prigodan program. - Sada ve}, 18. godina zajedno sa Srpskom pravoslavnom op{tinom u Subotici organizujemo program

uo~i Boì}a. Ima dosta razli~itih obi~aja, koje je te{ko odràti u urbanism sredinama i gradovima. Zbog toga, organizujemo odlazak po badwak, paqewe i na kraju, u zadu`bini Du{ana Radi}a od 21 ~as, odràva se tradicionalno guslarsko ve~e - rekao je predsednik SKC “Sveti Sava”, Milan Marodi}. Na Pali}u i u nasequ Aleksandrovo se tako|e organizovao odlazak po badwak i wegovo paqewe. U pono} u pravoslavnim hramovima je odràno Boì}no jutrewe. Prvi dan Boì}a vernici provode u krugu porodice, dok se drugog dana ide na ~estitawe. A. A.

Kuvano vino i ~aj u Glavnoj ulici KAWI@A: Osve}ewe badwaka u pravoslavnom hramu Svetog arhangela Mihaila u Kawiì obavio je paroh Jovica Mojsilovi}, koji je i sluìo prazni~ne liturgije u prisustvu velikog broja ìteqa Kawiè i okolnih mesta i bawskih gostiju. Posle paqewa badwaka u porti hrama, po tradiciji ve-

seqe i druèwe je nastavqeno uz posluèwe kuvanog vina i rakije. Uo~i paqewa badwaka kuvano vino i ~aj su na kawi{koj Glavoj ulici sluèni ispred doma Srpskog amaterksog kulturno-umenti~kog dru{tva “Sveti Sava”. Osve}ewe i paqewe badwaka i druèwe uz kuvano prire|eno je i u nasequ Velebit u

kawi{koj op{tini u kome nema pravoslavnog hrama. Bo`i}ni praznici sve~ano su proslavqeni paqewem badwaka i prazni~nim liturgijama u pravoslavnim hramovima u Horgo{u, Senti, Adi, Molu, Ostoji}evu, ^oki, Padeju, Banatskom Aran|elovu, Srpskom Krsturu i drugim mestima severnog Potisja. M. Mr.

Vertepi, kowanici i bogata trpeza

Zaprege pratile badwak VRBAS: Posledwih petnaestak godina u Vrbasu je tradicija da badwak pre nego {to bude zapaqen u porti Srpske pravoslavne crkve u Starom Vrbasu, bude pronesen ulicama grada, pra}en kolonom zaprega i automobila. Uprkos jakoj ki{i, tako je bilo i ove godine, te se badwak vi{e od tri sata vozao gradskim ulicama. Kolona zaprega i automobila krenula je iz crkve oko 13 ~asova, da bi se tek oko 16 sati pratioci badwaka vratili u crkvu gde je bio nalo`en. Prono{ewe badwaka se odu`ilo jer je ove godine veliki broj doma}ina zaustavqao kolonu, kako bi bar na kratko ugostili one koji su

nosili i pratili badwak, a ki{a nije omela nekoliko stotina gra|ana da do|u u hram SPC kak bi prisustvovali paqewu badwaka. Kako je u Vrbasu u toku izgradwa novog hrama SPC koji se nalazi u samom centru grada, uve~e je i na ovom mestu organizovano jo{ jedno paqewe badwaka. Ove godine primetno je bilo da je dosta qudi organizovalo paqewe badwaka ispred svojih ku}a, gde su se okupqali kom{ije prijateqi i ro|aci, a uprkos ki{i i deca su tokom ve~eri obilazila kom{iluk uz tradicionalno «korin|awe», nakon ~ega su ih doma}ini darivali slatki{ima. N. Perkovi}

STARA PAZOVA: Veliki hri{}anski praznik, Boì} bogato se slavi u svim mestima staropazova~ke op{tine, gde pravoslavni ìvaq ~uva od zaborava i na mlade prenosi drevne obi~aje. Uz sve~ane liturgije povodom praznika ro|ewa Isusa Hrista u svim pravoslavnim hramovima Namesni{tva pazova~kog, ve~erwih ali i onih koje su organizovane kao jutrewe od pono}i do 4 sata ujutro, pripreme za Boì} i Badwi dan su bile dinami~ne, da bi se pripremila tradicionalna trpeza za Badwe ve~e. A Boì} kao porodi~ni praznik, pravoslavni vernici, sem odlaska u crkvu provode u porodi~nom okruèwu. To je zna~ilo posnu badwu ve~eru, ali u nekim mestima ove op{tine, kao u Vojki, tradiciopnalno i dolazak vertepa. Obi~aj vertepa u ovoj sredini o~uvao se jo{ samo u Vojki, a dok su nekada u ophod odlazili stariji momci, sada pravoslavne domove u ovom selu, sa predstavom tragawa za Bogomladencem, obilaze uglavnom grupe de~aka od 1516 godina ali i onih mla|ih, kojima je ponekad neophodna pratwa odraslih. Ovaj obi~aj u Vojki o~uvan je do danas,

iako je nekada bilo i kazni u {koli za one koji su i{li u vertepe. U ovom selu se, pored tradicionalnog „pola`enika“, koga ovde zovu „radovan“ o~uvao i obi~aj jahawa za Bo`i}, samo {to je sve mawe kowa pa se sada, radovani „sankaju“ ali ne na saonicama, kao u davna vremena, nego automobilima. Oni obilaze selo i rodbinu jer se ~uva i

Hram ispuwen mladima

Vitlejemska svetla nad gradom SOMBOR: Somborci pravoslavne veroispovesti i ove godine dostojno su obeleìli praznik Hristovog ro|ewa. Slavqe jednog od najva`nijih hri{}anskih praznika bilo je najupe~atqivije prilikom nalagawa Badwaka na Trgu svetog Georgija, centralnom i jednom od najlep{ih varo{kih trgova. I pored uporne ki{e, ovom sve~anom ~inu je prisustvovalo nekoliko stotina Somboraca u pratwi svih generacija wihovih porodica. Uz sasluèwe sveg sve{tenstva sveto badwa~ko drvo, doneto iz Somboru obli`we izletni~ke {ume [ikara, osvetio je arhijerejski namesnik, otac Milo{ Lovri}, nakon ~ega su badwak sa ~lanovima crkvenog odbora naloìli

somborski gradona~elnik Nemawa Deli} i wegov zamenik Veqko Stojnovi}. Kako je pored ovog badwaka bilo osve}eno i nekoliko stotina malih badwa~i}a, svi prisutni su dobili svoj simbol radosti i blagostawa koji su naloìli u svojim domovima. Sam prvi boì}ni dan je odisao ni{ta mawe radosnim ose}awima izraènim kroz, ~ini se, nikada punije somborske pravoslavne hramove prilikom sve~ane liturgije. Me|usobno ~estitawe i razmena najlep{ih èqa u~inilo je da milenijumska svetlost iz vitlejemske pe}ine u kojoj je Marija svetu podarila Hrista, osvetli i najve}i grad na severozapadu Srbije, kao i domove sve~ara. M. Miqenovi}

BEÊJ: Carskim ~asovima tokom Badweg dana pre podne i paqewem badwaka u porti Srpske pravoslavne crkve po podne, najavqen je ovaj hri{}anski praznik u najve}em potiskom gradu Be~eju. Boì}no slavqe zapo~eto je pono}nim jutrewem, nastavqeno prepodnevnom svetom liturgijom na sam dan ro|ewa Isusa Hrista i bdewem u ve~erwim satima. Sve~ana bogosluèwa u hramu Svetog velikomu~enika Georgija nastavqaju se danas, na Sabor presvete Bogorodice i sutra, kada se slavi Sveti prvomu~enik arhi|akon Stefan. Iako je sve vreme ki{a padala, tradicionalno paqewe badwaka u porti hrama okupilo je nekoliko stotina Be~ejaca. Po{to je litija u{la u hram, sve{tenici Dejan Stanojev i Milan Malini} delili su vernicima osve}ene badwake, a potom je, opet u porti, usledilo okre-

pqewe kuvanim vinom i rakijom. Pono}no jutrewe okupilo je veliki broj vernika, pogotovo mladih, a na Svetoj liturgiji bilo je dosta dece. Me|u gostima su bili predstavnici lokalne saouprave, predsednik lokalnog parlamenta Du{an Jovanovi} i potpredsednik op{tine Budislav Meduri} sa saradnicima, i sve{tenici tri Rimokatoli~ke crkve u Be~eju. Sve~ana bogosluèwa propratili su De~iji hor i Hor Sprske pravoslavne crkve Sveti velikomu~enik Georgije, a sve{tenici su, pored ~itawa boì}ne poslanice, putem molitve poèleli da Gospod svima podari zdravqa, sre}u i beri}et u godini koja dolazi. Na kraju bogosluèwa vernici su primili naore od sve{tenika i nastavili Boì}no slavqe u porodi~nim domovima uz tradicionalno bogatu trpezu. V. Jankov

Kum nosio badwak APATIN: Za razliku od Nove godine koju su Apatinci do~ekali uz sevanje muwa i grmqavinu, Badwi dan i Boì} protekli su mirnije, ali uz ki{u koja je neprestano padala.Sve to nije spre~ilo veliki broj vernika da se okupe u i oko hrama „Sabor svetih apostola“ na obali Dunava i prisustvuju liturgiji i paqewu badwaka. Na Badwi dan litija predvo|ena sve{tenicima i hramovnim kumom Nikolom Rambatom, pronela je badwe drvo apatinskim ulicama da bi na kratko bio uneto i u zdawe apatisnke Skup{tine op{tine. Svetkovina je nastavqena u ve~erwim ~asovima okupqawem na platou ispred Hrama „Sabor svetih apostola“, gde je u prisustvu blizu hiqadu gra|ana Badwak osve}en i poloèn na vatru. Badwi dan obeleèn je i u hramu u centu Sonte gde se tako|e okupio veliki broj vernika i me{tana kao i Prigrevici i Svilojevu. J. P.

obi~aj da novi zetovi idu po familiji za Bo`i} i „kupe ko{uqe“, to jest bivaju darivani. U Vojki postoji i tradicija da se prijateqi i kom{ije okupe na jednom mestu u ulici „oko topa“ i pucaju u znak radosti zbog ro|ewa Bogomladenca, ali danas su to retki primeri jer je bilo i nemilih doga|aja proteklih godina i

zabraweno je baratawe svim vrstama ekplozivnih materija. Obi~aj da ja{u kowe na Bo`i} odr`avan je i u Golubincima, ali se izgubio, a u Belegi{u su doma}ini nekada ostavqali snop p{enice i tucali ga na Badwe ve~e, zarad rodne godine, a ovaj se obi~aj sada ~uva samo u pri~ama starijih me{tana. A. N.

Vernici pohodili manastire IRIG: Praznik Ro|ewa Hristovog sve~ano je obeleèn u svim crkvama i manastirima na podru~ju iri{ke op{tine. U osam manastira koliko ih ima na ovoj teritoriji, u prisustvu velikog broja vernika sluèna je sveta liturgija u slavu najradosnijeg hri{}anskog praznika. Paqewem badwaka pred vi{e stotina vernika u dvori{tu Sabornog hrama u centru Iriga, po~elo je obeleàvawe najradosnijeg hri{}anskog praznika. Sve{tenik otac Slavko Teofilovi} sluìo je iste ve~eri boì}nu liturgiju u Uspenskoj crkvi i Sabornoj, a proslavi Boì}a prikqu~ilo se i sve{tenik Uspenske crkve otac Dragan Kezmi}. S. B.

Sremcima rodna godina SREMSKA MITROVICA: Sve~ano je bilo na ?adwe ve~e u svim pravoslavnim hranovima u Sremu, a posle ve~erwe liturgije i mimohoda oko crkvi paqen je badwak. Najsve~anije je bilo u Sremskoj Mitrovici, kod crkve Svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana, koja je sagra|ena jo{ u 16 veku. Badwak su sa Fru{ke gore u crkvu donela trojica studenata Milan Mili}, Nenad Tomi} i Neboj{a Pani}. Posle liturgije koju je slu`io stare{ina ovog hrama otac Andrija i mimohoda oko crkve, badwak je nalo`en ispred crkve, pred oko hiqadu vernika i me{tana, mada je ki{a lila, kao da se nebo otvorilo, varnice sa zapaqenog badwaka letele su u rojevima,

pa otac Andrija kaè da to obe}ava dobru, rodnu i bogatu godinu. Na sve~anom loèwu badwaka ove godine izostalo je kuvano vino i rakija, koje su prethodnih godina pripremali vojnici iz kasarne u Sremskoj Mitrovici. Jaka ki{a omela je veliki broj Mitrov~ana da prisustvuju ovom sve~anom ~inu. Sremskomitrova~ki gradona~elnik Branislav Nedimovi} je zajedno sa me{tanima La}arka, najve}eg sela u Srbiji, prisustvovao do~eku badwaka na seoskom trgu, ve~erwoj liturgiji i paqewu badwaka, odakle je svim svojim sugra|anima uputio ~estitke sa najlep{im èqama za Boì}. S.Bojevi}

VOJVODINA

DNEVNIK BUJICA NA NERI I KARA[U

Izlivawa nema, vodoprivreda spremna

VR[AC: Reka Kara{ po~ela je ovih dana da se izliva na wive u vr{a~kom i belocrkvanskom priobaqu. Uobi~ajeno je da se posle naglog otapawa snega ili velikih ki{a sa obli`wih Vr{a~kih planina i iz Rumunije sliju bujice, a reke Kara{ i Nera izliju u atare sela na wihovom priobaqu. Plave se i oranice, ali seqacima je to poznato pa najve}i eo svojih wiva na ovom podru~ju oru u prole}e kada te poplave minu. Kako ka`e tehni~ki direktor Vodoprivrednog preduze}a „U{}e“ iz Bele Crkve Sveta Gavrilovi}, odbrana na rekama Nera i Kara{ podignuta je na vi{i nivo. Na srpskoj obali Nere, od Kusi}a podignut je bedem, a reka je

opasna kada se zbog nadolaska ekstremno velike koli~ine vode izlije. Ovom prilikom to se nije dogodilo. Bujice su se pojavile i kod Velikog Sredi{ta u vr{a~koj op{tini, na obalama Markova~kog potoka, voda je napunila korito, ali se nije izlila, pa je i tu uvedena vanredna odbrana, ali kako nije bilo novih padavina, nadle`ni tvrde da je za sada to stawe bez opasnosti od poplava. - Za svaki slu~aj, qudi i mehanizacija su tamo, u Velikom Sredi{tu smo uveli vanredne mere od poplave, da se interveni{e na vreme, zlu netrebalo – ka`e Qubomir Rajin iz Vodoprivrednog preduze}a „Ju`ni Banat“ iz Vr{ca. R. Jovanovi}

ADA[EVCI SPREMILI TEREN ZA SLOVENA^KOG INVESTITORA

„[umer” po~iwe proizvodwu delova za automobile ADA[EVCI: Uro{ [umer iz Slovenije po~eo je gradwu industrijskog pogona, u kojem }e proizvoditi ~eli~ne opruge i plasti~ne delove za automobilsku industriju. Velika dvodelna hala u kojoj bi u naredne dve godine posao moglo da dobije izme|u 100 i 200 radnika, trebalo bi da bude izgra|ena do 28 februara. Slovena~ka firma „[umer” uzela je osam hektara zemqi{ta u zakup na 99 godina. - Izgradwu pogona [umer je po~eo na biv{em igrali{tu FK „Grani~ar”. Krajem februara, ka-

- Dobili smo upotrebnu dozvolu i stadion je sada i zvani~no otvoren. Pored ogra|enog i kvaliteno napravqenog fudbalskog igrali{ta napravili smo i sve prate}e objekte, a tribine }emo zavr{iti za 20 dana – navodi Mirkovi} U Fru{kogorskoj ulici u du`ini od 850 metara postavqena je nova vodovodna mre`a, a u svakom doma}instvu zameweni su vodomeri. Kupqena su i dva rezervoara vode zapremine 10.000 litara. Sve to je pla}eno 4.800,000,00 dinara. Tako|e su obnovqena dva spome-

petak8.januar2010.

INVESTITORI VI[E NE ZAOBILAZE BEO^IN

Reciklaà uqa i rendgen aparati BEOÎN: Novosadski „Vermons“ priprema teren za gradwu pogona za hladnu preradu i reciklaù motornih uqa U Beo~inu. Tako|e, „Mars“ iz Petrovaradina, poznati proizvo|a~ i izvoznik delova za mobilne telefone i rendgen aparate i biohemijskih analizatora, gradi}e pogon u Biznis parku, koji je pripremio i uredio „Lafar` BFC“. Pored ova dva investitora, koji }e uskoro po~eti gradwu, tu je i „ABC-primo“, firma iz Beo~ina, koja je zakupila gra|evinsko zemqi{te za izgradwu benzinske pumpe i motela, a i ovda{we preduze}e „Podunavqe“ trebalo je ve} da po~ne

gradwu tr`nog centra u novom delu Beo~ina. Ova dva mesta investitora, kako ka`e predsednik op{tine mr Bogdan Cveji}, o~igledno su odlo`ila po~etak radova zbog ekonomske krize, ali veruje da }e i na ovim dvema lokacijama biti sagra|eni predvi|eni privredno-uslu`ni objekti, jer je re~ o ozbiqnim firmama. Novosadski „Vermons“ priprema gradwu hale na 4.000 kvadratnih metara u kojoj }e, po najsvremnijoj tehnologiji hladne prerade motornih uqa zatvorenog tipa, zaposliti i osamdeset novih radnika. Koliko je ovaj projekt zna~ajan govori i ~iwenica da je „Vermons“ dobio

i kredit od Evropske razvojne banke od 2,000.000 evra. Preduze}e „Mars“ iz Petrovaradina }e u Biznis parku, kod cementare, ~im se zavr{i parcelizacija, po~eti izgradwu proizvodne hale na 2.000 kvadratnih metara. Sva proizvodwa namewena je izvozu, a pogon u Beo~inu zapo{qava}e 60 radnika. - Mi smo otvoreni za nove investitore i pru`i}emo svima pomo}, koliko je to u mo}i na{e op{tine. Otvarawem ova dva pogona 140 radnika }e dobiti posao, a to je za Beo~in veoma va`no - ka`e predsednik op{tine Beo~in mr Bogdan Cveji}. S. Bojevi}

STARTOVALA PARKING SLU@BA U BE^EJU

Naplata uredila haos

Parkinzi u Be~eju vi{e nisu prebukirani

Po~etak izgradwe hale „[umer”

da bi izgradwa trebalo da se zavr{i „[umer” }e zaposliti trideset Ada{ev~ana - pri~a predsednik MZ Ilija Mirkovi}. – Ova firma planira da izgradi tri hale, a Mesna zajednica je obezbedila kompletnu infrastrukturu i omogu}ila da br`e po~ne proizvodwu. Pored ovih radova MZ „Ada{evci” u 2009. godini zavr{ila je stadion FK „Grani~ar” koji se nalazi u Sremskoj ligi. Sude}i po svemu [umer }e biti pokroviteq na{ih fudbalera, a ve} im je doneo i nove dresove.

nika: na grobqu i u {kolskom dvori{tu, i kupqen je ~ista~ snega. Kada su u pitawu planovi MZ u 2010. godini, Mirkovi} kaè da je za nasipawe poqskih puteva obezbe|eno dva miliona dinara. - Izgradi}emo i jedan kilometar asfaltnog puta. Zavr{ili smo projekat izrade fekalne kanalizacije i dobili dozvolu za izradu te kanalizacione mreè. Ove godine }emo po~eti da kopamo kanalizacionu mreù koja vredi 100 miliona dinara – rekao je Mirkovi}. D. Savi~in

BEÊJ: Nova godina je Be~ejcima donela novinu u sistemu parkirawa vozila u uèm centru grada. Mnogi su, bez obzira {to }e morati da plate vi{e, pozdravili takvu odluku lokalne samouprave, jer }e se najzad urediti pomalo haoti~no stawe na parkinzima. Parkirawe se napla}uje radnim danom od 7 do 19 sati, subotom od 7 do 12, dok je nedeqom i dràvnim praznicima besplatno. - O~ekujemo da }e se sugra|ani brzo navi}i na novi sistem parking slu`be koju je lokalna samouprava poverila na{em preduze}u, te da }emo mi uspe{no odgovoriti obavezama koje su pred nama - rekla je na konferenciji za novinare direktor KP „Komunalac” Erèbet Feher i dodala da je u ovom trenutku na raspolagawu 433 obeleèna parking mesta, {to }e u prvo vreme zadovoqiti potrebe. Ona je najavila da }e kako se slu`ba bude razvijala i broj parkirali{ta uve}avati.

Cena zapo~etog sata parkirawa iznosi 25 dinara i vozilo mo`e na istom parking mestu biti ostavqeno tri sata uzastopno. Gra|ani parking pla}aju slawem SMS poruke na broj 8521 tako {to upi{u broj registarske tablice motornog vozila ili kupe parking kartu u kioscima lociranim u neposrednoj blizini parkinga. Gra|ani koji kupe mese~ne ili godi{we parking karte ima}e zna~ajan popust. Tako }e preduzetnici i pravna lica ~ije se sedi{te firme nalazi u okviru parking zone mo}i da kupe mese~nu parking kartu za 600 dinara, a za godi{wu pretplatu }e morati da izdvoje 6.000 dinara. Istovremeno, stanari koji imaju prebivali{te u ulici koja se nalazi u parking zoni }e za mese~nu kartu pla}ati 150 dinara, a za godi{wu 1.500 dinara. Mese~na parking karta za bilo koje mesto na javnim parkirali{tima Be~eja iznosi 1.500, a godi{wa

15.000 dinara. Invalidna lica koja su vlasnici automobila i koriste obele`eno mesto za parkirawe vozila invalidnih lica ne pla}aju parkirawe. - Prvog dana rada parking slu`be, zna~ajan broj pravnih i fizi~kih lica interesuje se za sklapawe ugovora na mese~nom ili godi{wem nivou. Neki odmah i zakqu~uju ugovore – rekla je Katarina Glava{ki iz JP „Komunalac”. Od uvo|ewa novih pravila mnogi parkinzi koji su u prepodnevnim satima obi~no bili prebukirani sada su poluprazni. Me|u onima koji su popunili parkinge, mnogi su i ne znaju}i da se parking napla}uje, po navici parkirali ~etvoto{ka{a. U prvo vreme qubazni kontrolori na samo upozoravaju i pokazuju table na kojima detaqno pi{e uputstvo kako se napla}uje parkirawe, a za koji dan }e uslediti i kazne nesavesnim voza~ima. V. Jankov

KRITIKE OVOGODI[WEG BUYETA U ^OKI NE JEWAVAJU

Gra|ani odre|uju prioritete ÔKA: Buxet op{tine ôka za ovu godinu, u ukupnom iznosu od 336,165.457 dinara, usvojen krajem pro{le, izazvao je opre~na mi{qewa i u krugovima vladaju}e koalicije i kod opozicije. Prema mi{qewu {efa odborni~ke grupe Ma|arske koalicije Karoqa Barnu predloèni buxet je {tedqiviji i ostvarqiviji u odnosu na lawski. Predsednik op{tine dr Predrag Miji} smatra da je buxet hrabriji nego {to bi trebalo, jer je ostvarewe u protekloj godini ozbiqno naru{eno, ali da je to posledica stvari na koje nije moglo da se uti~e. On je konstatovao da je buxet komot-

niji za deset odsto u odnosu na realne cifre, {to iznosi oko 20 miliona dinara, {to je prevelika cifra za ~okansku op{tinu. Najavio da }e se utvrditi dinamika utro{ka buxeta po tromese~nija za sve korisnike, da se ne bi dovodilo u pitawe wihovo funkcionisawe. Miji} je pojasnio da je preko 20 miliona dinara za poqoprivredu nameweno od zakupa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnom vlasni{tvu koja }e se tro{iti namenski prema programu, najvi{e za poslove premera i komasacije u katastarskoj op{tini ^oka. Predsednik op{tine je konstatovao da je bu-

xet potro{a~ki, ali da je smawewe predvi|eno kod mnogih stavki, me|utim, tek predstoji utvr|ivawe programa smawewa broja zaposlenih koji }e se doneti u januaru. Najavio je da }e se rezultati ankete gra|ana iskoristiti za odre|ivawe prioriteta u tro{ewu buxetskih sredstava. Od 25 odbornika SO prilikom izja{wavawa bilo je prisutno 19, pa je buxet usvojen sa po {est glasova odbornika vladaju}e koalicije Demokratske stranke i Ma|arske koalicije i podr{ku dva glasa odbornika Lige socijaldemokrata, a protiv su bili odbornici SRS.

Dr Predrag Miji}

Opozicioni odbornici SRS su bili protiv pove}awa lokalnih komunalnih i administrativnih taksi, boravi{ne takse i izmene odluka o merilima za ugovarawe visine naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta i naknada za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine. Tako|e su izneli dosta kritike na ra~un JP Direkcija za izgradwu op{tine ^oka, prilikom dono{ewe izmene programa poslovawa za 2009. godinu, a kritikovali su i stawe u Pred{kolskoj ustanovi „Radost” prilikom razmatrawa izve{taja ove ustanove za pro{lu {kolsku godinu. M. Mitrovi}

Nastava po~iwe 18. januara VR[AC: Zbog mogu}e opasnosti od novog gripa za osnovce i sredwo{kolce u op{tini Vr{ac raspust je je produèn do 18. Januara. To je u~iweno, po re~ima ~lanice Op{tinskog ve}a zaduène za obrazovawe Sneàne Ruì} zbog specifi~ne sa zarazom gripa u ovoj op{tini. - Od Zavoda za za{titu zdravqa Pan~evo obave{teni smo da je intezitet gripa opao u odnosu na srenju vrednost, ali i preporuka da ostanemo kod prethodne odluke o trajawu raspusta. Ina~e, u Ju`nom Banatu trenutno ima 274 obolela od novog gripa – kaè u saop{tenju za medije Saneàna Ruì} i dodaje da su {kole obavevezne da sa~ine plan za nadoknadu izgubqenih ~asova. R. J.

Slova~ko slikarstvo u Savremenoj galeriji ZREWANIN: Ambasador Slova~ke u Beogradu Igor Furdik otvori}e 11. januara izlo`bu Slova~kog umetni~kog udruèwa u Savremenoj galeriji Zrewanin, najavqeno je iz ove ustanove kulture i precizirano da }e manifestacija po~eti u 19 sati i da }e postavka slika biti prodajnog karaktera. Slova~ko umetni~ko udruèwe (UBS) je najstarija kulturna asocijacija u Slova~koj, osnovana 1921. godine u Bratislavi. U svom po~etnom periodu okupqalo je najistaknutije umetnike Slova~ke u nameri da izgradi samopouzdawe slova~ke nacije, wene kulture i istorije. Vremenom izrasta u progresivnu i demokratsku instituciju. “Prvi susret sa va{om zemqom neobi~no nam je zna~ajan, a razlozi leè u ~iwenici da velika slova~ka mawina ìvi ovde, te se na taj na~in moè upoznati sa na{om savremenom umetno{}u i tako zadràti kontakt sa zavi~ajem svojih predaka. U ovoj kolekciji se moète sresti sa 47 radova od 15 autora razli~ite starosne dobi, stila i tehnike. Dolaze iz razli~itih delova Slova~ke”, poru~uju iz UBS-a. Izlo`ba }e biti otvorena do 22. januara. @. B.

Gasna mreà pre roka VRBAS: Mesec dana pre predvi|enog roka Ba~ko Dobro Poqe, Zmajevo i Ravno Selo dobili su gasnu mreù. U tri mesta postavqeno je oko 110 kilometara mreè i sistem se trenutno nalazi na probnom pritisku, a zatim sledi tehni~ki pregled. Ovaj posao zavr{en je u saradwi sa Javnim preduze}em „Srbijagas”, koje je u posao uloìlo 2,6 miliona evra. S druge strane, Javno preduze}e „Vrbas gas” je u posao uloìlo projekte i geodetske podloge za wih, od kojih su neki ve} bili zapo~eti, {to je ko{talo oko 1,6 miliona dinara. N. P.

KULTURA

petak8.januar2010.

DNEVNIK

KONCERT „VE^NA SVETLOST U MUZICI” 13. JANUARA U SNP-u

NOVO IZDAWE ISTORIJSKE STUDIJE @AKA LE GOFA

Novogodi{we ve~e uz Mocarta i [trausa

Intelektualci u sredwem veku

Koncertom pod nazivom „Ve~na svetlost u muzici“ 13. januara na sceni „Jovan \or|evi}“, Srpsko narodno pozori{te prire|uje novogodi{we ve~e uz Mocarta i [trausa. Ovaj koncert, na kojem }e, pod dirigentskom palicom @eqke Milanovi}, nastupiti solisti, hor i orkestar Opere SNP -a, uz u~e{}e baletskog studija „Profesional“, osmislio je solista ove opere Miodrag Milanovi}, na predlog uprave ove ku}e.

I u takvom programu Milanovi} se potrudio da prona|e ne{to {to bi, po wegovim re~ima, bilo bitno i za nas na ovim prostorima. Dakle, Mocart, ali ne wegova dela koja se izvode ~esto, ve} arije iz opera koje publika ovde ba{ nije imala prilike da slu{a i gleda, kao {to su „Titusovo milosr|e“, „Idomeneo“ i „Lu~io Sila“, kao i wegova koncertna arija za glas i kontrabas. One }e biti izvedene u prvom delu ovog koncer-

U drugom delu koncerta bi}e izvedena [trausova opereta „Ciganin baron“, kompozitora koji se u svom muzi~kom opusu bavio i nama i ovim prostorima, ali i Mocart, {to je malo poznato, u svom kontradansu, malom mar{u iz 1788. pod nazivom „Opsada Beograda“ koji }e biti izveden u okviru pomenute [trausove operete. U okviru we }e tako|e biti predstavqen i mar{ „@iveo!“ iz [trausove opere tako|e sa srpskom temati-

ta, zapo~etim s arijom iz opere „Titusovo milosr|e“ koja, opet, nije slu~ajno izabrana. Kako Milanovi} podse}a, prvu opersku predstavu kod nas 1891. godine nije izvelo ni Srpsko narodno pozori{te, niti Narodno pozori{te u Beogradu, ve} |aci tada{we Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu i wihov profesor Jovan Gr~i}, i upravo se radilo o Mocartovom „Titusovom milosr|u“. Ova Mocartova opera, kako Milanovi} napomiwe, u celom dvadesetom veku nikada kod nas vi{e nije bila na scenama, i zato je izbor arije iz ove opere oma`, kako je istakao, tom podvigu iz 19. veka.

kom „Jabuka“, kao i wegov „Aleksandar kadril“. Na koncertu }e nastupiti operski glasovi SNP -a: Sa{a [tuli}, Danijela Jovanovi}, Jelena Kon~ar, Darija Olajo{ - ^izmi}, Laura Pavlovi}, Branislav Cviji}, Vladimir Zorjan, Svitlana Dekar, Valentina Milenkovi}, Vasa Stajki}, Goran Krneta, Blanislav Jati}, Violeta Sre}kovi}, Marina Pavlovi} - Bara}, Aleksanadar Sa{a Petrovi}, Slavoqub Koci}, Igor Ksion`ik i Branislav Vukasovi}. Solista na kontrabasu bi}e Sini{a Mazalica / Ivica Maru{evi}. Koncert „Ve~na svetlost u muzici“ bi}e reprizno prire|en 25. januara u SNP -u. N. Pej~i}

S priprema za koncert u SNP-u

- Boqe pozivnice od Mocarta i [trausa za ovaj novogodi{wi koncert ne mo`e biti, ali vo|eno je ra~una da u programu ne budu wihove ~esto izvo|ene kompozicije, ve} one koje imaju neke dubqe poruke, kako ve} na to asocira i sam naziv koncerta „Ve~na svetlost u muzici“, koji zapravo predstavqa najbli`e odre|ewe Mocartove muzike koje je dao kompozitor i pijanista Artur Rubin{tajn - obja{wava Miodrag Milanovi}. - To zapravo ne}e biti koncert, ve} predstava u dva dela. U prvom delu }e biti izvedeni odlomci iz Mocartovih opera, a u drugom adaptacija [trausove operete „Ciganin baron“.

Foto: B. Lu~i}

NAJAVQENI NOVITETI NA DOMA]OJ ROK I POP SCENI

êkaju se albumi Bajage, ôli}a, Brejkersa... „Bajaga i instruktori“, pop peva~ Zdravko ôli}, rokeri „Partibrejkers“, „Kerber“ i „Neverne bebe“ trebalo bi da u toku 2010. godine objave nove albume. Mom~ilo Bajagi} prvobitno je bio najavio da }e se wegov novi album pojaviti u 2009. godini, ali je zgusnuta slavqeni~ka turneja povodom 25 godina benda, uslovila da muzi~ar pomeri wegovo objavqivawe do kraja 2010. godine. „Sigurno izlazi novi album do kraj godine.

Pop peva~ Vlado Georgiev trebalo bi u martu da objavi novi album i odr`i ve}i broj koncerat u Srbiji, rekao je nedavno wegov menaxer Aleksandar Kukawac agenciji Beta. Georgiev je u maju objavio singl „Bez tebe“ i ne{to ranije „Hej, ti“. Ni{ka „Galija“ radi na novom albumu „Pogled kroz dvogled“, za koji je wen vo|a Nenad Milosavqevi} rekao agenciji Beta da }e biti „jo{ jedan veliki zaokret u muzici ‘Galije’, iako rukopis ostaje isti“.

„Partibrejkers” na koncertu

Imam ve} nekoliko pesama i radim na jo{ nekima“, rekao je Bajagi} agenciji Beta. On je rekao i da je napisao nekoliko tekstova i muziku za pesmu „Poplava“ na stihove pisca Du{ana Kova~evi}a, za novi album Zdravka ^oli}a koji bi trebalo da se pojavi po~etkom 2010. godine.

Sastav klavijaturiste Milana \ur|evi}a „Neverne bebe“ je po~etkom oktobra saop{tio da je po~eo snimawe novog albuma, koji bi trebalo da iza|e na prole}e i nasledi prethodni „Iza oblaka“ (2007). „Snimawem pojedinih segmenata pesme ’Dan tvoj’, koja je na mnogim koncer-

tima najavqivala neki novi po~etak neke nove bajke, ‘Neverne bebe’ su u svom studiju po~ele sa ispisivawem jo{ jednog va`nog poglavqa u karijeri“, naveo je bend. Ni{ki rok sastav „Kerber“ posle nekoliko godina pauze ponovo se okupio i, u originalnoj postavi s po~etka karijere, planira da u 2010. godini objavi povratni~ki album, ve} najavqen spotom „Sveti Nikola“. „Spremni smo da radimo i daqe. Okupili smo se i to je znak da }emo u 2010. godini izdati novi album. ‘Sveti Nikola’ bi trebalo da bude wegov pilot singl“, najavio je peva~ Goran [epa Gale na nedavoj promociji CD boks seta sa svih {est studijskih albuma i singlom „Sveti Nikola“. Rok sastav „Partibrejkers“ najavio da }e po~etkom ove godine objaviti `ivi album „Kr{ i lom“ sa 14 pesama snimqenih 21. marta pro{le godine, na drugoj od dve vezane rasprodate ve~eri u velikoj sali Doma omladine Beograda. Peva~ Zoran Kosti} Cane je ranije rekao agenciji Beta da je motiv za izdavawe koncertnog albuma „popuwavawe vremena izme|u dva (studijska) albuma“, umesto da se izdaje neka kompilacija. Kao dodatan razlog, Kosti} je naveo da „Partibrejkers“ nema odgovaraju}i `ivi album, jer smatra da je prethodni koncertni „Zabava jo{ traje“ iz 1992. godine „jedno nespretno izdawe“.

Pre tri decenije ~itaoci sa nekada{wih jugoslovenskih prostora imali su prilike da se upoznaju sa ~uvenim delima francuskog istori~ara @aka Le Gofa “Sredwovekovna civilizacija zapadne Evrope” (Beograd, 1974) i “Intelektualci u sredwem veku” (Zagreb, 1982). Od tada dobri poznavaoci interesa publike ~esto objavquju nove naslove, ali i obnavqaju nekada veoma popularne kwige jednog od najzna~ajnijih svetskih medievista. Tako je u izdawu ku}e “Jesenski i Turk” nedavno objavqeno novo izdawe istorijske studije @aka Le Gofa “Intelektualci u sredwem veku” (Zagreb, 2009). Le Gofovo delo je zapravo izvanredna esejisti~kim stilom napisana kwiga o tome kako se ideja demokratskog, svetovnog univerziteta, nastala krajem 12. veka, polako kvari i tokom slede}ih dve, tri stotine godina pretvara u svoju suprotnost. “Intelektualci” iz naslova su predava~i na tim univerzitetima, i autor ima svoje razloge za{to je taj, danas vrlo {irok pojam, suzio na tako usku grupu qudi. Da bi mogao da do|e do saznawa o ovoj “specifi~noj dru{tvenoj kategoriji”, Le Gof isti~e neke od preduslova koji su doveli do nastanka intelektualaca u sredwem veku. To je svakako ekonomski polet, novo bu|ewe gradskog `ivota, ali i prevo|ewe klasika anti~ke kulture na latinski jezik. Autor napomiwe kako je za prikazivawe sredwovekovnog intelektualca od presudne va`nosti wegova veza s gradom, kao i da je razvoj {kolstva bio deo urbane revolucije koja se odigravala od 10. do 13. veka. Le Gofova osnovna misao, koja se provla~i kroz sredi{wi deo kwige, je nagla{avawe bitnih razlika izme|u intelektualca 12. i 13. veka i onog na zalasku sredweg veka. Autor navodi da sa “golijardima” 12. veka postepeno nastaju intelektualci sredwovekovqa, ali se ove dve kategorije “u~enih qudi” poprili~no razlikuju. Golijardi su kriti~ari tada{weg dru{tva, lutalice, putuju od grada do grada kako bi ~uli predavawa nekog od znamenitih profesora, i predstavqaju tipi~ni produkt dru{tvene pokretqivosti tog doba. U nastavku studije, autor prati daqi tok promena u razvoju sredwovekovnog intelektualca obrazla`u}i da se pored univer-

zitetskog profesora krajem epohe pojavquju i prvi humanisti. Le Gof ovde isti~e kako, s jedne strane, postoji otvorenost prema dru{tvu, a s druge, klasna, skoro kastinska zatvorenost. Autor navodi kako humanisti zanemaru-

je rukavice od divokoze”, koje su u to vreme bile na ceni. Na stranicama kwige smewuju se virtuozne analize, tako da pojedine epizode neodoqivo privla~e ~itao~evu pa`wu kao se radi o beletristici a ne o nau~nom delu.

ju rad sa masama, napomiwu}i da dok su prvi univerzitetski profesori bili predava~i okruèni mnogobrojnim u~enicima, humaniste obi~no “nalazimo” u wihovim kabinetima, okruène kwigama i samo}om. Razmatraju}i ekonomski aspekt profesije, Le Gof isti~e da su se prvi profesori izdràvali iskqu~ivo od dràwa predavawa, kao i da su novac dobijali ili direktno od studenata ili od grada. Kasnije dolazi do zna~ajnih promena najpoznatiji u~iteqi postaju bogati vlasnici poseda, a autor citira izvor koji govori kako je doktorant u Bolowi “morao da pokloni ~lanovima svoje komisi-

Ina~e, Le Gof je vrlo plodan autor i kwiga “Intelektualci u sredwem veku” samo delimi~no reprezentuje wegovo stvarala{tvo. Pored ove zanimqive studije, napisao je i slede}e kwige: “Za jedan drugi sredwi vek” (Pariz, 1977; Novi Sad, 1997), “Nastanak ~istili{ta” (Pariz, 1981; Novi Sad, 1992), “Sredwovekovno imaginarno” (Pariz, 1985; Novi Sad, 1999), “Pri~a o Evropi” (Pariz, 1996; Zagreb, 2003; Beograd 2005), “^ovek sredweg veka” (Pariz, 1987; Beograd, 2007). Objavio je i veliki broj raznih enciklopedijskih priloga, sinteti~kih dela, kao i studija o metodologiji istorije. Sini{a Kova~evi}

„PAIDEIA” OBELE@AVA 50 GODINA OD SMRTI ALBERA KAMIJA

Angaòvani pisac i filozof sada{wice Izdava~ka ku}a „Paideia“ obezbedila je, povodom pedesetogodi{wice smrti (navr{ila se 4. januara) francuskog nobelovca Albera Kamija, tokom celog ovog meseca specijalni popust od 20, a za studente 30 odsto na kupovinu kompleta i pojedina~nih izdawa Kamijevih dela.“Paideia“, poznata kao najve}i srpski izdava~ francuske literature, objavila je 2008. „Sabrana dela“ Kamija u ~etiri toma, a potom i u xepnoj kwizi „Mit o Sizifu“ i „Stranca“. „Sabrana dela“ su prvi put {tampana Alber Kami na srpskom jeziku. Princip po kojem su dela razmar“ je objavio kriti~ko izdawe vrstana je u skladu sa prvim izdasabranih Kamijevih dela u ~etiri wem sabranih Kamijevih dela, kwige, pridràvaju}i se hronolokoja je objavila ~uvena francu{kog principa, pri ~emu su u ta ska izdava~ka ku}a „Galimar“. Ta izdawa ukqu~eni i ~lanci, predizdawa su zasnovana na Kamijegovori, neobjavqena predavawa, vim delima koja pripadaju fikkoje autor za ìvota nije sakupio. ciji i onima koja pripadaju reBilo da ga osporavaju ili dufleksiji. boko po{tuju, Kamijevo delo je Prvobitna „Galimarova“ izdapostalo nezaobilazna smernica wa u dva toma „Paideia“ je razvrza sve one koji se produbqeno bastala u ~etiri kwige - Romani, nove kwièvno{}u i istorijom XX vele pod nazivom „Izgnanstvo i veka. kraqevstvo“, Eseji i Pozori{te. Poznato je da je Kami (1913Nekoliko godina kasnije, „Gali1960) bio jedan od najangaòvani-

jih pisaca svog vremena. Wegove teme: apsurd i pobuna, dekolonizacija, terorizam i borba protiv totalitarizma prisutne u romanima, dramama i esejistici, bliske su nam i danas. Prema re~ima filozofa Rafaela Entovena, Kami je „filozof sada{wice koji transcendira epohu u kojoj ìvimo“. Kami je izgubio ìvot u saobra}ajnoj nesre}i, i danas, pola veka posle smrti, wegovo delo nikada nije bilo aktuelnije. O tome svedo~e brojne izlo`be u svetu, obnovqena izdawa wegovih dela, specijalni temati u presti`nim svetskim ~asopisima, kao i brojni dokumentarni filmovi i reportaè posve}eni Kamijevom ìvotu i stvarala{tvu. Kami je, posle Radjarda Kiplinga, bio najmla|i dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost koju je dobio 1957. kada je imao samo 44 godine. Wegovo najprevo|enije delo „Stranac“ (1942), u Francuskoj je apsolutni bestseler u xepnom izdawu, sa vi{e od sedam miliona prodatih primeraka. (Tanjug)

KWIGA

DNEVNIK

petak8.januar2010.

DVE DECENIJE NOVOSADSKOG „PROMETEJA”

TOP-LISTA

Fenomen dugog pam}ewa re ta~no dvadeset godina, 9. januara, Zoran i Borka Kolunxija dobili su re{ewe o osnivawu izdava~ke ku}e “Prometej” u Novom Sadu. Sutra }e tim povodom biti odràna velika ro|endanska ùrka, a proslava jubileja traja}e mesec dana, do 18. januara. Sve {to je prethodilo slavqu, moè se smestiti u jednu re~enicu- Qubav prema Kwizi, koje nikada nije mawkalo u porodici Kolunxija. Za protekle dve decenije pod znakom “Prometeja” iza{lo je oko 1500 kwiga renomiranih doma}ih i inostranih autora. Preko tih naslova tutwala je velika istorija sa ratovima i raspadom zemqe, nestajala je dràvna svojina, hiper-inflacija je jela sve pred sobom. Ali osniva~i ovog preduze}a su znali da za posao koji se voli, nikada ne treba ~ekati boqa vremena. - Dugo sam se pripremao za ovaj poduhvat, a potstakao me je moj prijateq Miron Kawuh, tada{wi sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine, u kojoj sam i ja radio, prise}a se Zoran Kolunxija. On je ispekao oko 200 litara odli~ne jabukova~e, iako uop{te ne pije, i odlu~io da napravi fabriku, koja je danas me|u najboqim doma}im brendovima. Od Mirona sam nau~io da smo ìvi onoliko koliko i poslovi kojima se bavimo.

Zoran Kolunyija s }erkom Koranom

gli pretplatnici i kupci na{ih kwiga. A dr`ava ni do danas nije shvatila da je kwiga temeq svake kulture. “Prometej” je danas najve}i vojvo|anski izdava~, jedno od neizostavnih obele`ja kulturne mape Novog Sada i Vojvodine.

Foto: B. Lu~i}

ja }erka Korana, a verovatno }e nam se pridru`iti i mla|a - Isidora, kada diplomira. Imamo i veoma pouzdanu mre`u na{ih prodavaca {irom Srbije. U “Prometeju” je zaposleno 18 qudi, uz desetine stalnih ili povremenih saradnika.

Dejan Medakovi} autor prvog reda - U proteklim dvema decenijama postojawa, Izdava~ka ku}a „Prometej” je, me|u mnogobrojnim svojim edicijama i naslovima, posebnu, i slobodno se moè re}i, dugoro~nu bri`nost negovala upravo prema ~esto zaboravqanim ili bar prenebregavanim doga|ajima iz istorije, pred na{om kulturnom i kwièvnom ba{tinom, kaè Zoran Kolunxija. Ponosimo se {to je me|u na{im autorima prvoga reda, onima koji su davali ton celokupnom na{em kulturnom ìvotu, bio i ostao akademik Dejan Medakovi}, barokno svestrani Najiskrenije, nismo ni znali koliko }e biti te{ko, a za ovih dvadeset godina uradili smo vi{e nego {to je bilo realno. Ulazili smo u projekte kojima se ne vidi kraj, najvi{e su nam pomo-

autor. On je u “Prometeju” objavio preko 20 naslova, a neki su na nema~kom i engleskom jeziku. U svim ànrovima koje je bogato negovao (monografija, studija, ogled, memoari, pripovetka, poezija, pamflet, glosa), najdominantniji je bio fenomen dugog pam}ewa. Mada ìvimo u zemqi koja ima vi{e kwièvnih nagrada nego dana u godini, odlu~ili smo da i sami osnujemo jednu, kao znak trajnog se}awa na Dejana Medakovi}a. Do sada su je dobili Momo Kapor i Miodrag B. Proti}.

Na{ klub-galerija “Prometej” je svojevrsni kulturni centar, gra|anski salon u kome se redovno odràvaju kwièvni, likovni i muzi~ki programi. Kwiàru “Most” odli~no vodi na{a stari-

Na na{e pitawe, koji je projekat bio najte`i, Zoran Kolunxija je bez razmi{qawa rekao da je to “Veliki re~nih stranih re~i i izraza”. Da je znao {ta ga ~eka, ne bi ni po~iwao. Ali, sve je dobro

{to se dobro zavr{i; posle vi{egodi{wih napora strpska kultura je dobila kapitalno, nezaobilazno izdawe, a Kolunxija, dva nova prijateqa- autore “Re~nika” Milana [ipku i Ivana Klajna. Zanimqivo je da su upravo re~nici, a ima ih vi{e, me|u najprodavanijim “Prometejevim” naslovima. Me|u autorima najtraèniji je i danas Dejan Medakovi}, a veoma su popularne i kwige o Novom Sadu. Ovih dana }e javnosti biti predstavqena neka vrsta istorije na{eg grada, sa oko pet stotina tekstova razli~itih autora“Ime i prezime: Novi Sad”. U “Prometeju”se godi{we pojavi oko 80 novih naslova, u preko 30 edicija.Zastupqene su prakti~no sve oblasti: nacionalna istorija, leksikografija, lingvistika, doma}a i prevedena beletristika, kwige za decu, menaxment, urbanizam, umetnost, psihologija. Posebna pa`wa posve}uje se naslovima i autorima koji se bave pro{lo{}u i sada{wo{}u Novog Sada i Vojvodine. Izdava~ku prepoznatqivost ova ku}a ostvaruje reprezentativnim monografijama, kwigama posve}enim srpskoj kulturnoj i istorijskoj ba{tini. Vaqa re}i da je Nova 2010. godina u “Prometeju” po~ela promocijom kwige koja se dugo ~ekala: to su “@itija kneza Lazara” Jelke Re|ep, koja je po prvi put objedinila sve poznate prepise ovog ìvotopisa. Mesec “Prometejevog”velikog jubileja tako|e se zavr{ava predstavqawem dragocenog leksikografskog naslova- “Pravopisnog re~nika srpskog jezika sa pravopisno-gramati~kim savetnikom” Milana [ipke. Jedan od na{ih najuglednijih lingvista, iako je odavno u formalnoj penziji, napravio je plan petogodi{we saradwe sa “Prometejom”. Radi}e na srpskoengleskom i englesko-srpskom re~niku, koji }e proizvesti i niz mawih izdawa. Planova ima mnogo, a u “Prometeju”, kao ni prethodnih dvadeset godina, ne}e ~ekati da vremena ili dràva postanu boqi. Gleda}e, kaù, da im sve boqe budu kwige koje }e izdavati. Radmila Lotina

Najtraèniji naslovi u kwiàri „Most” 1. „Voda iz kamena“, Qiqana Habjanovi} \urovi}, „Globosino“, Beograd, 2009. 2. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~“, Beograd, 2009. 3. „Glad“, Mirjana Bobi}-Mojsilovi}, „îgoja“, Beograd, 2009. 4. „Ho}u da mi se ne{to lepo desi odmah“, Marko Vidojkovi}, „Samizdat b92“, Beograd, 2009. 5. „Brojanice od àda“, Boris Akuwin, „Informatika 2, Beograd, 2009. 6. „Izgubqeni simbol“, Den Braun, „Solaris“, Novi Sad, 2009. 7. „Antologija Anti}“ - 2. dopuweno izdawe, „Prometej“, Novi Sad, 2009. 8. „Kad je Ni~e plakao“, Irvin Jalom, „Plato“, Beograd, 2008. 9. „Formule qubavi“, dr Zoran Milivojevi}, „Psihopolis“, Novi Sad, 2008. 10. „Senka vetra“, Karlos Ruis Safon, „ârobna kwiga“, Beograd, 2007.

EKOLO[KA IZDAWA

Pozdrav samom ìvotu aradwa dve novosadske izdava~ke ku}e- “Prometeja” i “Ki{e”, rezulturala je jo{ jednom lepom i kvalitetnom kwigom. U ediciji “Retka zemqa”iza{la je vi{estruko nagra|ivana kwiga “Drvo-ìvotna pri~a” dvojice kanadskih autora Dejvida Suzukija i Vejna Grejdija (prevod sa engleskog Jelena Popovi}). Re~ je, zapravo, o biografiji jednog drvetaduglazije, ali to bi moglo biti bilo koje drvo. Pri~a o duglaziji po~iwe odvajawem semena od {i{arke, sve do momenta kada drvo, preko pet stotina godina kasnije, leì na tluu {ume, pruàju}i za{titu i omogu}avaju}i ìvot paprati, mahovini i korovu, ~ak i dok se wegov ìvot zavr{ava. Magi~an tekst Suzukija i Grejdija, ispuwen detaqima, oboga}en je originalnim ilustracijama Roberta Bejtmana. Kritika je kwigu najavila kao “predivnu, u~enu a qupku, detaqnu a saètu, veliku kao sam ìvot”. A rezultat je otkrovewe, pozdrav upu}en samom ìvotu.

Vini Pu, slava mu! S

vih „De~aka Pavlove ulice“ do sladokusno podebelog „Tristrama [endija“ Lorensa Sterna i Manovog ni{ta vitkijeg „ârobnog brega“, pa od tih polica jo{ tr~kao i do obli`we kwiàre gde mi je radila ro|ena tetka. Pa tetka radi li radi a ja ~itam li ~itam, onako klina~ko-sveznala~ki, ponekad ne{to i pozajmim, odnesem, pretresem, vratim, pa opet i opet.I tako do|e zrelost, fakultet, studije kwièvnosti, pa postanem kwièvnik - {to zna~i da i daqe treba da ~itam, i sebe i druge, zanata i pameti radi.Ne, ne mislim sada na kajawe – mada silno vreme dadoh na ~itawe!Jer, bi-

lo je tu i ozbiqnog uìvawa, pa va`nih otkri}a poput Kejxove „Silence“, Vitgen{tajnovog „Tractatusa“ i „Filozofskih istraìvawa“, Paundovih „Cantos“, {to bih mo`da smatrao za neprevazi|enu korist i do danas, samo da me pre deceniju i ne{to nije uhvatila èstoka fjaka dok sam stolovao kao gostuju}i pisac u jednoj otmenoj kwièvnoj koloniji u SAD. Uz uro|eni balkanski ose}aj za odgovornost i otka~eni ambijent za~as sam tu napisao koliko ina~e za godinu dana, a onda dokon po~eo da {vrqam unaokolo pa zabasao i u kolonijalnu biblioteku, mudro zavu~enu iza

KWI@EVNA BA[TINA

Pobeda Vukove reforme K ao godina pobede Vukove reforme smatra se 1847, jer su te godine na narodnom jeziku objavqena ~etiri dela: “Novi zavjet” u prevodu Vuka Stefanovi}a Karad`i}a, “Rat za srpski jezik i pravopis” \ure Dani~i}a, “Pesme” Branka Radi~evi}a (kw. 1) i “Gorski vijenac” (pisan starim pravopisom) Petra Petrovi}a Wego{a. Dani~i}ev” Rat za srpski jezik i pravopis” {tampan je u Budimu, a ostale tri kwige publikovane su u Be-

Dejvid Suzuki je poznati geneti~ar i borac za za{titu `ivotne sredine, voditeq dokumetarne serije “Priroda stvari”, osniva~ i predsednik Fondacije “Dejvid Suzuki”, autor preko 40 kwiga. @ivi u Vankuveru. Vejn Grejdi je autor osam kwiga i urednik nekoliko antologija pitopisa i prirodopisa. @ivi u Kinstonu. R. L.

VLADIMIR KOPICL, kwi`evnik

KWIGA ZAUVEK

vi znamo da kwige ne gore, a opet su nekako povezane sa grejawem, ve} kako kome. Jer one greju du{u, rasplamsavaju ma{tu, ambicije... A ni moj kwièvno-~itala~ki slu~aj nije ba{ neki izuzetak, i to od malih nogu. Recimo, kao klinac ìveo sam u staroj velikoj ku}i ~ije je eta`no grejawe bilo ranije uni{teno pa su radijatori pova|eni iz neke vrste ni{a ispod prozora a tako nastale praznine popuwene policama sa mno{tvom kwiga na wima. îtao sam {ta dohvatim odatle, od nezaobilaznih Molnaro-

~u. Izdavawem “Gorskog vijenca” dokazano je da se i najve}a filozofska dela mogu pisati ~istim srpskim narodnim jezikom. Vukov jezik priznat je za zvani~ni kwi`evni jezik tek 1868, nakon wegove smrti. Sve ove ~etiri kwige, koje ozna~avaju prekretnicu u borbi za narodni jezik i reformisani pravopis, poseduje Biblioteka Matice srpske, a wihovi opisi dati su u seriji Katalog starih i retkih kwiga Biblioteke Matice srpske.

trpezarije pa jo{ sa izlazom na verandu. Kad tamo, nabasam iz prve na engleski prevod „Dru{tva spektakla“ Gi Debora, gurua situacionista, kojima smo se i ja i moje dru{tvo mladala~ki divili jo{ od po~etka sedamdesetih. A od kako sam tada po~eo da „gutam“ i prevr}em tu kwigu –nisam prestao ni do danas, kad god mi zatreba da se podsetim u ~emu to zapravo `ivim ili {ta i kako tu da radim.Ni o{trijih uvida, dakle, ni jasnijih proro~anstava koja su nam se ve} ostvarila u ovom na{em robno-medijskom-spektakularnom kompleksu ~iji nas je sjaj po|armio „u carstvu moderne pa-

sivnosti“, {to re~e beskompromisni Francuz. A jo{ se, ~ituckaju}i ga, uvek pomalo ose}am i kao neki jatak-zaverenik, bar

Rekla-kazala, a na Fejsu

entar za digitalne humanisti~ke nauke pokrenuo je projekat “Rekla-kazala”, kojim populari{e “Srpski rje~nik” Vuka Stefanovi}a Karayi}a, objavqivawem najzanimqivijih odrednica do kojih se moè do}i preko popularnih dru{tvenih mreà “Fejsbuk” i “Tviter”. Na sajtu http://reklakaza.la CDHN svakog dana objavi po jednu odrednicu, a posetioci veb sajta mogu da analiziraju i komentari{u ~lanke, dodaju sopstvene primere i u~estvuju u op{tem razgovoru. Centar za digitalne humanisti~ke nauke bavi se razvojem teorijskih osnova i prakti~ne upotrebe digitalnih tehnologija u istraìvawu, nastavi i promociji filolo{kih, leksikografskih, kwièvnih i drugih humanisti~kih nauka. @eqa im je da upotrebom savremenih tehnologija oìve zanimawe za srpski jezik i srpsku leksi-

kografiju. Ovaj projekat namewen je svima koji govore ili u~e srpski jezik, a zanimaju se za wegov istorijski razvoj ili prosto nalaze zadovoqstvo u istraìvawu re~i. - U dana{we vreme, “Srpski rje~nik” Vuka Stefanovi}a Karayi}a je fantomska kwiga srpskog jezika i najne~itaniji dokument srpske jezi~ke istorije - kaè Toma Tasovac, direktor CDHN. - Savremeni srpski - i wegov dominanti, ekavski dijalekat - danas ìve, me|utim, u otklonu u odnosu na svoju osniva~ku povequ. Tu nije re~ samo o obi~nom protoku vremena i paradoksalnom reciprocitetu promewivosti i nepromewivosti lingvisti~kog znaka, ve} o mnogo dubqim istorijskim i dru{tvenim potresima koji su tokom 20. veka ostavili trag u ju`noslovenskom dijasistemu. Srpski jezik danas ìvi bez Vuka, ali se i daqe poziva na Vuka. Vukov re~nik

privremeno izop{ten od zavodni~kih mo}i Velikog Brata i male mu sestre Farme, od jetrve mu Reklame i pa{enoga Kviza, da im preostale ro|ake i druge spektakularne ale i ne pomiwem. Sav sam tada i tako, uz tu Deborovu kwigu, ekolo{ki skockan za neki post-toroovski „Valden“, pa makar i „U srcu grada“, i skoro uvek spreman da posle we bar malo listam ili ~itam i {togod drugo, sasvim staro ili sasvim novo i tek pristiglo – svakom spektaklu uprkos a samom sebi na diku.Jer, ne dr`imo samo mi kwigu dok je ~itamo – dr`i i ona nas, uz nas same, {to ne treba da joj zaboravimo ~ak ni ako zaboravimo {ta u kojoj kwizi ba{ ta~no pi{e i ko je bio Rozenkranc a ko Gildenstern ili Vini Pu, slava mu!

O[E ] T NE

treba ~itati - i to ne kao nekakav patristi~ki leksikon, nego kao zna~ajno ~vori{te u genaologiji srpskog jezi~kog problema. Treba ga ~itati pa`qivo i kriti~ki, ali sa potpunim u`ivawem i - zbog wegove plasti~nosti i zbog wegove arhai~nosti - kao prozor u jednu od na{ih zami{qenih pro{losti. Ako vas interesuje {ta je “}orava An|elija”, za koga se ka`e da je “gluhopr|a” ili kad se spremamo za “{akapere”, kao i {ta o tome misle posetioci, posetite sajt Centra za razvoj digitalne platforme http://reklakaza.la. Sigurno }ete mnogo nau~iti o nama. I. Vujanov

CRNA HRONIKA

petak8.januar2010.

U NOVOSADSKOM STANU

Noèm na oca Novosa|anin Aleksandar S. (1984) uhap{en je pod sumwom da je prekju~e oko 17 sati u porodicnom stanu u Ulici Stavana Musi}a posekao noèm po vratu svog oca Vladimira. Kod povre|enog su u Klinickom centru Vojvodine ustanovqene lake telesne povrede. Okrivqenom za krivi~no delo poku{aj ubistva, deùrni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Nenad Simovi} M. V. odredio je pritvor.

NEDA]E VOZA^A NA BADWE VE^E, NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN

Masakr to~kova kod @abqa Na Badwe ve~e, ne{to posle 17 sati, oko kilometar pre àbaqske raskrsnice na putu od Novog Sada ka Zrewaninu, u samo nekoliko minuta desio se pravi masakr automobilskih guma i to~kova, sre}om bez teìh posledica. Najverovatnije, jaka ki{a, koja se spustila zajedno s mrakom, otvorila je izuzetno duboku udarnu rupu na traci koja vodi od @abqa ka Novom Sadu, pa je desetak vozila, koje je naletelo na wu istog momenta izbu{ilo jedni ili dve gume, rasturene su mnoge felne, poneko se àlio na trap... Po mrklom mraku, ubrzo se stvorio red duì od stotinak metara na kom su se pore|ala vozila i voza~i s istom mukom - kako daqe! - To nije rupa, to je krater kakav verovatno, kada je Evro-

pa u pitawu, samo na nekom putu u Srbiji mo`e da se prona|e - rekao je jedan od zlosre}nih voza~a kome su na automobilu stradale obe gume s leve strane. - Ne verujem da sam i{ao preko 60 na sat, a sigu-

ran sam ni osatli, jer je ki{a bila izuzetno jaka, a vidqivost slaba. Odjednom, strahovit udarac je prodrmao auto u kom su mi bili supruga i dete. Bilo je stra{no, a kada sam iza{ao, imao sam {ta i da vidim - po`alio se na{ sagovornik. Ubrzo je na lice mesta do{la patrola policije iz @abqa. Kada su videli kakva je situacija, stali su autom ispred pomenute rupetine i ukqu~ili rotaciono svetlo, kako bi se izbeglo daqe stradawe automobilskih to~kova. Potom, napravqen je uvi|aj, a o{te}ewa na automobilima su snimana fotoaparatom. Nezvani~no se moglo ~uti da je registrovano pet o{te}enih vozila na kom su uglavnom stradale obe gume i predwa felna. Ipak, po re~ima o~e-

vidaca, broj automobila koji su naleteli na krater na puti bio je ve}i, s obzirom da su oni „sre}niji“, kojima je stradala samo jedna guma, sanirali kvar i nastavili put pre dolaska policije. D. Kn.

MALI I\O[

Stradao u po`aru U Malom I|o{u je, usled nepa`we, izbiro po`ar u porodi~noj ku}i u kojoj je smrtno stradao S. M, saop{tio je na~elnik Po-

licijske uprave u Subotici Borivoje Mucaq. Po`ar je izbiro u utorak, a pri~iwena je mawa materijalna {teta. (Tanjug)

[EF EKSPOZITURE PRIVREDNE BANKE BEOGRAD OSUMWI^EN DA JE O[TETIO BANKU

S ra~una gra|ana u svoj yep U Beogradu je uhap{en Du{an J. (35), {ef ekspoziture Privredne banke Beograd, zbog sumwe da je o{tetio banku za 250.000 evra. Osumwi~eni je od juna do decembra 2009. godine, u vi{e navrata sa 24 devizna ra~una gra|ana, klijenata banke, podigao novac u ukupnom iznosu od 250.000 evra i na taj na~in o{tetio Privrednu banku Beograd, a sebi pribavio korist, saop{tio je MUP Srbije. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra-

`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Privredna banka Beograd a.d. Beograd saop{tila je da postupcima osumwi~enog Du{ana J. nisu o{te}eni klijenti te banke. „Banka je prema zaposlenom, za koga postoje osnovi sumwe da je zloupotrebom slu`benog polo`aja o{tetio banku, preduzela odgovaraju}e mere u saradwi sa nadle`nim organima“, navedeno je u saop{tewu Privredne banke Beograd. (Tanjug)

DNEVNIK

PRESE^EN VELIKI LANAC [VERCA DROGE

Kosovska heroinska veza pukla u [vajcarskoj [vajcarska policija presekla je veliki lanac {verca heroina s Kosova u [vajcarsku, u kojem je preba~eno ~ak 42 kilograma te droge za pet meseci. Uhap{eno je 14 dilera, od kojih su 13 kosovski Albanaci, jedan Austrijanac po-

reklom sa Kosova, kao i jedna dr`avqanka [panije, starosti izme|u 30 i 40 godina, javila je {vajcarska dr`avna televizija TSR. Inspektori policije otkrili su da heorin poti~e iz Pe}i na Kosovu i da je prodavan u Lozani, Ci-

rihu i Nu{atelu u [vajcarskoj. Tokom svakog putovawa, dileri su prebacivali vi{e od 12 kilograma heroina, a jedan od wih bio je zadu`en da skupi novac za {efove operacije na Kosovu. Heroin je bio spakovan u tri kese ispod se-

di{ta vozila, a wegova ~isto}a iznosi 33 odsto, odnosno tri puta vi{e od opijata koje konzumiraju toksikomani. (B92)

DR@AVA PRONA[LA NA^IN KAKO DA RE[I PROBLEM S DU@NICIMA

Privatni izvr{iteqi uskoro i u Srbiji Diplomirani pravnici s poloènim pravosudnim ispitom i iskustvom u pravosu|u uskoro bi, u svojstvu privatnih izvr{iteqa, mogli od sudova da preuzmu deo poslova iz postupka prinudnog izvr{ewa i tako ih rasterete, najavquju u Ministarstvu pravde Srbije. Privatni izvr{iteqi postoje u Holandiji, Ma|arskoj, Bugarskoj i drugim zemqama Evropske unije, a wihovo uvo|ewe u pravni sistem Srbije predvi|eno je radnom verzijom novog Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu, objavqenom na sajtu Ministarstva pravde. Shodno ovim re{ewima, gra|ani }e, po svojoj voqi, mo}i da odlu~e ho}e li angaòvati slu`bene - sudske ili privatne - profesionalne izvr{iteqe, ~ije }e angaòvawe morati da plate. U Ministarstvu pravde poru~uju da se ovaj novi vid profesije u pravosudni sistem uvodi kako bi se rasteretio rad sudova i pove}ala operativnost i efikasnost izvr{nog postupka. Radnom verzijom zakona predvi|eno je da }e za tu javnu funkciju mo}i da konkuri{u pravnici s poloènim pravosudnim ispitom i s najmawe dvogodi{wim iskustvom na radu u pravosu|u. Oni mogu da obavqaju delatnost kao preduzetnici ili ~lanovi orta~kog dru{tva, a imenuje ih ministar pravde za podru~je vi{eg i na tom podru~ju odgovaraju}eg privrednog suda. Zakon predvi|a da se na svakih 30.000 stanovnika osniva po jedno mesto za izvr{iteqa, a pre po~etka obavqawa delatnosti izvr{iteq }e biti obavezan da poloì zakletvu i da zakqu~i ugovor o osigurawu kao obezbe|ewe za {tetu koju bi mogao da prouzrokuje, kao i da obezbedi kancelarijske prostorije, pe~at i {tambiq. Shodno radnoj verziji zakona, izvr{iteq je ovla{}en da postupa po predlogu za sprovo|ewe izvr{ewa i odre|uje na~in izvr{ewa ako ga poverilac nije uneo u predlog. On postupa po predlogu za izvr{ewe radi ostvarewa nov~anog potraìvawa po osnovu izvr{nih komunalnih usluga, isporuke vode, toplotne energije, odvoza sme}a i sli~nih usluga, a tako|e moè da dostavqa akte i podneske. Izvr-

{iteq identifikuje stranke i u~esnike u postupku izvr{ewa, prikupqa podatke o imovnom stawu du`nika, donosi za-

kqu~ke, sastavqa zapisnike, zahteve i slu`bene bele{ke. Pored toga, zakon predvi|a da on sprovodi popise, procene imovine, plenidbe i prodaje pokretne imovine, prava i nepokretnosti. O svom tro{ku i na svoju odgovornost moè tre}em licu da poveri prodaju imovine, zatim da prima i ~uva popisanu ili obezbe|enu imovinu du`nika, zatim da naloì prenos vlasni{tva nad imovinom, obavi deobu imovine nov~anih sredstava ostvarenih wenom prodajom. Izvr{iteq moè da obavi iseqewe i druge izvr{ne radwe neophodne radi sprovo|ewa izvr{ewa, a, na zahtev du`nika odnosno poverioca, moè da posreduje me|u wima kako bi se postiglo sporazumno re{ewe. Pored toga, zakon predvi|a da privatni izvr{iteq moè da prima i prenosi nov~ana sredstva, kao i da preduzima druge radwe. On svom svojom imovinom odgovara za {tetu koja tokom postupka izvr{ewa nastane wegovom krivicom. Kada su u pitawu porodi~ni odnosi, ili radwa koju moè da u~ini samo tre}e lice - postupci vra}awa zaposlenog na rad, upisi u javne kwige i sli~no, oni ostaju i daqe iskqu~ivo sudska izvr{ewa. Pored uvo|ewa profesionalnih izvr{iteqa, najzna~ajnije novine Zakona o izvr-

MLADI] IZ IN\IJE IZA RE[ETAKA

Tereti se za 17 pqa~ki

Beogradskja policija uhapsila je @eqka ^. (23) iz In|ije, zbog sumwe da je opqa~kao 17 kladionica i mewa~nica, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Osumwi~eni je no}u dolazio do kladionica i mewa~nica, pajserom obijao vrata i prozore, a potom uzimao novac iz kasa i fioka, navodi se u saop{tewu. @eqko ^., uz krivi~nu prijavu, priveden de`urnom istra`nom sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu, dodaje MUP. (Tanjug)

{ewu i obezbe|ewu ti~u se dostavqawa re{ewa koja bi trebalo da ubrzaju postupak, tako {to bi se vr{ilo samo jedno

sprovodi sud, nego sudski ili profesionalni izvr{iteqi. Radna verzija zakona ne predvi|a vi{e re{ewa kao sudske odluke i pravo na àlbu, ve} zakqu~ak o dosu|ewu pokretnosti na koje je dozvoqena àlba, koja ne odlaè izvr{ewe re{ewa. Ako se utvrdi da je prodaja bila nezakonita, o{te}ena stranka moè da zatraì naknadu {tete od sudskog, odnosno profesionalnog izvr{iteqa. Dràvi sekretar Slobodan Homen objasnio je ranije u izjavi Tanjugu razloge za dono{ewe novog zakona o izvr{ewu, ukazuju}i da je srpsko pravosu|e najsporije u Evropi. Prema wegovim re~ima, gra|ani godinama ~ekaju na okon~awe parnica, ali i jo{ toliko na izvr{ewe presuda, a, kako je istakao, “izvr{ni postupak, po prirodi stvari i po zakonu, treba da bude hitan“.

Stroga kontrola Zakon predvi|a i strogu kontrolu rada privatnih izvr{iteqa. Kontrolisa}e ih izvr{ni sudija, koji sprovodi izvr{ni postupak, Komora izvr{iteqa i, na kraju, ministar pravde. Povrede radne i profesionalne obaveze, koje su nabrojane u zakonu, podleù disciplinskoj odgovornosti, a sankcije }e biti adekvatne teìni u~iwene povrede - opomena, javna opomena, nov~ana kazna, privremena suspenzija i razre{ewe. Profesionalni izvr{iteqi ne}e smeti preko reda da uzimaju predmete u rad, niti da biraju koje }e od wih da izvr{e, a ne}e mo}i ni da obavqaju nijednu drugu javnu funkciju koja je nespojiva sa wihovom. Oni }e morati jednom godi{we da podnose izve{taje o svom radu ministru pravde i Komori izvr{iteqa, koja }e, kako zakon predvi|a, imati sedi{te u Beogradu. Nadzor nad radom Komore vr{i}e Ministar pravde. dostavqawe, posle ~ega se re{ewe stavqa na oglasnu tablu suda, a istekom roka od osam dana smatra se da je dostavqawe uredno izvr{eno. U ciqu ubrzawa postupka predvi|eno je i spre~avawe zloupotrebe instituta izuze}a ili zahteva za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda. Propisano je da se ovakav zahtev moè ista}i najkasnije do dono{ewa re{ewa o izvr{ewu, odnosno do izjavqivawa pravnog leka protiv re{ewa o izvr{ewu, u zavisnosti da li ga podnosi poverilac ili du`nik. Postupak izvr{ewa prodajom pokretnih i nepokretnih stvari je upro{}en, pa, tako, javnu prodaju pokretnih i nepokretnih stvari vi{e ne

„Srbija ima 408.000 nere{enih predmeta u izvr{ewu. Od toga 90.000 ~eka na izvr{ewe duè od dve godine, a zakonski rok je, u proseku, tri dana. To je i najve}i problem koji Srbija ima pred sudom u Strazburu. U zemqama Evropske unije izvr{ewa traju najduè 30 do 40 dana“, napomenuo je Homen. Pored toga {to gra|ani ne mogu godinama da naplate svoja potraìvawa, gubitke ima i privreda i to vodi mnoga preduze}a u ste~aj, naveo je Homen i napomenuo da sporost u izvr{ewu u velikoj meri obeshrabruje i strane investitore jer kad oni do|u u Srbiju, prvo {to ih zanima je koliko }e trajati sudski postupak u slu~aju bilo kakvog spora.

HAP[EWE U BEOGRADU

Zbog narkotika 12 sumwivih Beogradska policija je uhapsila 12 osoba osumwi~enih za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga, saop{tilo je Ministarstvo policije. Uhap{eni su Aleksandar V. (29), Nikola P. (27), Nikola R. (33), Predrag O. (36), Dra{ko \. (24), Milo{ M. (23), Marko S. (27), Milo{ M. (32), Vladimir P. (30), Dejan S. (30), Dejan S. (33) i maloletni S. N. (18). Policija je u ovoj akciji ukupno zaplenila 617,08 grama heroina, 49,66 grama kokaina, vi{e od kilogram sme{e ko-

feina i paracetamola, 266,36 grama kreatina i tri mililitra metadona, 46.800 dinara, 1.145 evra i digitalnu vagu, precizirala je policija. Osumwi~eni Aleksandar V. se tereti da je duè vreme nabavqao heroin u koli~inama od jednog kilograma i kokain u pakovawu od po 100 grama, koje je preko organizovane mreè preprodavaca distribuirao na teritoriji Beograda, Smedereva i â~ka, dodaje se u saop{tewu. (Tanjug)

c m y

LOV

DNEVNIK

petak8.januar2010.

NOVI TROFEJ FUTO[KOG LOVCA NA KRUPNU DIVQA^ MIRKA BJELOBRKA

Padaju zlatni veprovi, ~ekaju se medvedi Ono {to se naziralo od momenta kada je ogromna `ivotiwa pogo|ena, postalo je zvani~no posledwih dana stare godine: vepar odstreqen 22. decembra kraj Futoga, u lovi{tu Lu “Podunavqe”, poneo je zlatnu medaqu sa 123,65 poena. Ovu grdosiju od 260 kilograma, koja se retko sre}e, odstrelio je po-

znati futo{ki lovac na visoku divqa~, Mirko Bjelobrk (40). - To je bio lov pogonom, kori{}eni su psi. Pre toga, moj brat Du{ko i na{ kolega, iskusni lovac Sini{a Savi~i}, osmatrali su teren i videli ogromne tragove u snegu, pa je posatlo jasno da je u blizini veliki vepar, pa je lov

Mirko i dru`ina kraj kapitalca od 260 kila

ubrzo organizovan. Stajao sam na uglu velikog tr{}aka s obzirom da posedujem dobro pru`je, pa ako bi ìvotiwa krenula u orawe, mogao bi da je pogodim i na ve}oj udaqenosti. Video sam da se trska pomera i ugledao sam vepra. Lagano je tr~karao, mada su ga Savi~i}evi psi gonili, o~igledno svestan svoje snage. Sa~ekao sam povoqan momenat i plasirao hitac iza ple}ke, a vepar se propeo i pao, a zatim se pridigao i krenuo u beg. Ne bi daleko stigao, ali za svaki slu~aj, dva lovca su pucala i dovr{ila posao - prise}a se Mirko. U prvi mah, sve je impresionirala veli~ina odstreqene ìvotiwe, a ne{to kasnije pale su i procene da je star najmawe osam godina. Naravno, slavqe je po~elo vrlo brzo. Ina~e, ovo nije prvi vepar ovog lovca koji je zavredio zlatnu medaqu. U Morovi}u 2007. pao je za nijansu trofejniji kapitalac ocewen sa 125,60 CIC poena - imao je 170 kilograma, a pogo|en je direktno u srce sa udaqenosti od preko 100 metara. Mada ima i trofeje muflona, bronzane srnda}a i jelena lopatara, Mirkova najve}a strast je, po sopstvenom priznawu, lov na divqe sviwe. Ni{ta se ne moè meriti sa tim, pa je sasvim izvesno da se trofejni niz kapitalnih veprova skoro ne}e zavr{iti. Interesantno, Mirko je postao lovac tek 2004. godine. - Sve je po~elo kao èqa za rekreacijom, jer lov svakako traì, ali i stvara kondiciju. Me|utim, vrlo brzo je to preraslo u veliku strast. Po~eo sam da nabavqam, dobijam i poklawam lova~ku opremu, sve ~e{}e da idem u lov - kaè Mirko. - Jednostavno, sve to mi je

LOV PRVOG DANA 2010. GODINE

Bogatoj zbirci trofeja dodate i kqove vepra ocewenog sa 123,65 CIC poena

u{lo u krv. Nikada ne moè{ znati {ta “leì” u tebi. Kao i svaki lova~ki as, i Bjelobrk poseduje lepu kolekciju oru`ja i opreme: dva “Blazera”, jedna dvokuglara 9,3 * 74, jedan karabin, lova~ka pu{ka “Bereta”, sjajan primerak iz 1974. godine Ipak, najomiqeniji je “Blazer” kalibra 30 06, pogotovo {to su s wim odstreqena oba zlatna vepra: prvi u Morovi}u 2007. a dugi na doma}em terenu, kraj Futoga. U kolekciji su jo{ na desetine lova~kih noèva, {iroka lepeza municije i na-

ravno, u velikom hodniku na spratu ku}e, izloèni su trofeji. Iako ponosan na svoj u~inak u kratkoj lova~koj karijeri, za Mirka ima ne{to jo{ vrednije od toga. - Lovio sam i druìo se sa najve}im lovcima Srbije. To su sjajni qudi i doìveo sam lepe trenutke sa wima - obja{wava Bjelobrk. Kao i kada je oru`je u pitawu, ovaj lovac ima svoj omiqeni teren: iako se kre}e na dosta terena, mahom lova~ke dane provodi na relaciji Morovi} - bosutske {u-

me - Kara|or|evo. Kako re~e, ponekad i po {est - sedam dana provede u lovi{tu, a omiqeni lov mu je popularni “pik{“, jer ga smatra najinteresantnijim nadmudrivawem sa divqa~i u stilu: “Ako je ne na|e{, tra`i{ daqe”. Kako mu je strast lov na krupnu diqa~, smatra da mu nedostaju trofeji medveda i vuka. Kada se vidi kakvim entuzijazmom raspola`e ovaj futo{ki lovac, ~ini se da je samo pitawe vremena kada }e i ovi trofeji zauzeti svoje mesto u Mirkovoj kolekciji.

TRA@IMO ZA VAS

I ranac i stolica

Novosa|ani na novogodi{woj lovnoj premijeri

Ispod jelke – fazani

Ve} prvog dana Nove godine, po tradiciji i kako dolikuje pravim lova~kim entuzijastima, ~lanovi LD “Novi Sad”, na svojoj omiqenoj lovnoj destinaciji kraj fazanerije, krenuli su u lov na fazane. Sam

po~etak nije obe}avao, ptice kao da su odmarale od novogodi{we terevenke, ali ubrzo se dvadeseto~lana dru`ina poprili~no raspucala, te je za kratko vreme imala u~inak “fazan po ~oveku”.

U tragawu za dobrim, funkcionalnim a opet jeftinim rancem, u prodavnici lovne opreme “Riko{et” u Novom Sadu prona{li smo interesantan ranac - stolicu koji je nedavno, sa 2.700 dinara pojeftinio na 1.900 . Ovaj proizvod ima prostranu zadwu pregradu koja je specijalno obloèna i ima ulogu termosa, a unutra, u “glavnoj” pregradi, sme{teni su, uz jednu omawu drvenu dasku za se~ewe, po dve plasti~ne ~a{e, tawira, viqu{ke, ka{ike i noà, te jedan ve}i no` za se~ewe hleba. Multifunkcionalnost na malom prostoru upotpuwuje i spravica koja na sebi ima noì}, otvara~ za konzerve i vadi~ep, a tako|e je sme{ten u ve}oj pregradi. Naravno, samo jednim pokretom ranac postaje jo{ prakti~niji, kada se pretvara i u omawu, ali pristojnu stolicu koja }e svakako posluìti za odmor i predah.

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

LOVA^KI SAVEZ SRBIJE

Nova godina, novi Statut Posledwih dana minule godine, te kona~no (i zvani~no) na sednici odr`anoj 27. decembra, usvojen je novi Statut Lova~kog saveza Srbije. Usvajawu ovog akta prethodile su brojne peripetije - pre svega nezadovoqstvo ~lanova iz nekiliko regiona, {to je uslovilo da pojedinci, ~lanovi Skup{tine LSS, demonstrativno napuste salu pre glasawa. Ipak, ve}inom glasova novi Statut je usvojen. Za zastupnika LSS izabran je predsednik Saveza, prof. dr Zoran Popovi}. Pripremio: Du{an Kne`i}

Ipak, ni tu nije kraj, jer i sa lica postoje dva xepa u koje staju sitnije potrep{tine. Izgled ranca je

Sprint po snegu

elegantan - dolazi sa apeninskog poluostvrva. Proizvo|a~ je italijanska firma “Follow me old group”.

SPORT

petak8.januar2010.

TURNIR U BRIZBEJNU

Ana stigla do @istin Ana Ivanovi} slavi Bo`i} u dalekoj Australiji. Istovremeno, slavi i pobedu nad Anastasijom Pavqu~enkovom u ~etvrtfinalu turnira u Brizbejnu – 6:2, 7:6 (6). Srpska teniserka je u ~etvrtak u ranim jutarwim satima po sredweevropskom vremenu u~inila sve {to je bilo do we, da se u polufinalu turnira, ~iji je nagradni fond 220.000 dolara, sastane sa @istin Enan. Ne{to kasnije, Belgijanka je obavila svoj deo posla, tako da }e se dve nekada{we prve teniserke sveta sastati u borbi za finale u no}i izme|u ~etvrtka i petka, u dva ~asa. Za razliku od prethodna dva kola u Brizbejnu kada je dobijala prvi, a gubila drugi set, sada je Ana pobedila 2:0, ali je umalo od gotovog napravila veresiju. Ponovo je imala oscilacije u igri. Posle silovitog prvog seta, koji je re{ila u svoju korist lako i ubedqivo za 32 minuta, i po~etka drugog, odigranog u istom stilu, u

DNEVNIK

c m y

Nadal i Troicki u polufinalu Dohe Srpski teniser Viktor Troicki igra}e protiv [panca Rafaela Nadala u polufinalu ATP turnira u Dohi. Troicki je u ~etvrtfinalu nadigrao Poqaka Lubo{a Kubota 4:6, 6:4, 7:6 (1). Nadal se plasirao u polufinale, po{to mu je Belgijanac Stiv Darcis predao me~ pri rezultatu 6:1, 2:0 za {panskog tenisera. Nadal je trenutno na drugom mestu ATP liste, dok je Troicki 29. teniser sveta. Srpski i {panski teniser odigrali su dva me|usobna duela u karijeri, a oba puta je slavio Nadal. Troicki je plasmanom u polufinale turnira u Dohi obezbedio nov~anu nagradu od 52.520 dolara i 90 bodova za ATP listu.

Viktor Troicki

TURNIR U ^ENAJU

Ana Ivanovi}

kome je imala vo|stvo od 4:0, kao da je stala. Dozvolila je 18-godi{woj Ruskiwi da napravi preokret, povede 6:5 i servira za iz-

jedna~ewe! Me|utim, Beogra|anka se trgla na vreme, oduzela servis Pavqu~enkovoj, pa se u{lo u taj-brejk. Ni on nije bio li{en

Adam doneo strpqewe Ana Ivanovi} zadovoqna je plasmanom u polufinale turnira u Brizbejnu, ali je brine veliki pad u igri, koji joj se dogodio u drugom setu me~a sa Anastasijom Pavqu~enkovom iz Rusije.Ona je vodila sa 6:2 i 4:0, da bi me~ privela kraju tek u taj-brejku. Set i po sam igrala veoma dobro, a onda je ona po~ela da poga|a iz svih pozicija i stvorila mi dosta problema. Bila sam blizu gubitka seta, ali se nisam predavala i to mi se isplatilo.- rekla je Ivanovi}eva. Ona je istakla zadovoqstvo ukupnim u~inkom na turniru, jer odavno nije vezala tri pobede. U svim me~evima mnogo joj je zna~ila podr{ka momka Adama Skota. Mnogima je bilo ~udno kako je on bez ikakvih reakcija posmatrao me~ i u trenucima kada mi ni{ta nije polazilo za rukom. Meni je to pomagalo, jer sam bila nabijena emocijama i wegova smirenost je na neki na~in prelazila i na mene. - rekla je Ana.

Srpska teniserka nekoliko puta je uspela da spasi izgubqeni set. Kada je Pavqu~enkova vodila 6:5 i servirala, a potom i u taj-brejku, kada je Ruskiwa povela 4:1 i imala dva servisa. Na kraju je Ana spasila set loptu kod rezultata 5:6. Imala sam mnogo uspona i padova u igri, moram jo{ vi{e da radim na prevazila`ewu toga. Uspela sam da se izvu~em iz nekoliko te{kih situacija i moram da ka`em da sam upravo od Adama nau~ila da budem strpqiva i da na svaki na~in poku{am da kontroli{em ono {to se doga|a na terenu. Ana }e u polufinalu u petak igrati protiv povratnice @istin Enan, kojoj je ovo prvi turnir nakon povla~ewa pre 20 meseci, kada je bila vode}a na WTA listi. Do sada su se sastale ~etiri puta i sva ~etiri duela dobila je Belgijanka. - Divno je {to sam dobila priliku da odigram me~ protiv tako velike {ampionke. Ove tri pobede u velikoj meri su mi vratile samopuzdawe i mislim da nisam bez {ansi da pobedim @istin.

neizvesnosti. Ana je morala da spasi set loptu pre nego {to je do{la u priliku da zavr{i me~. To je u~inila posle sat i 28 minuta borbe – 8:6. Bio je to drugi duel izme|u Ivanovi}eve i Pavqu~enkove i oba je dobila Srpkiwa. Prethodno, slavila je i pro{le godine u Indijan Velsu. Enan je posle 20 meseci prevremene teniske penzije, po zavr{etku prethodne sezone objavila da }e se vratiti i odmah je stigla do polufinala. Ipak, prvi put se namu~ila da dobije protivnicu, prvi put je i izgubila set u Brizbejnu. Ma|arica Melinda Cink, 37. teniserka sveta, doterala je ~uvenu protivnicu do taj-brejka tre}eg seta, ali nije mogla i da je pobedi - 2:1 (6:2, 3:6, 7:6). Tri puta je Cink uspela da spasi me~ loptu u 11. gemu tre}eg seta, a onda jo{ dva puta u taj-brejku, pre nego je Enan odigrala sjajan poen za pobedu i peti me~ u karijeri protiv Ane Ivanovi}.

Dun|erski u stru~nom {tabu Vojvodine Nekada{wi fudbaler novosadske Vojvodine Qubi{a Dun|erski imenovan je za ~lana stru~nog {taba tog kluba. Dun|erski se tako prikqu~io tako|e biv{im asovima Vojvodine Zlatomiru Zagor~i}u, Aleksandru Dimitrovu i Sa{i Jankovi}u, koji su asistenti {efu struke Branku Sosi Babi}u. Qubi{a Dun|erski je karijeru po~eo u Mladosti iz Ba~kog Jarka, a afirmaciju je stekao u Vojvodini, odakle je 1997. godine oti{ao u Atalantu, ~iji je kasnije bio i kapiten. Nosio je dresove i Koma i Treviza, pre nego {to se vratio u Novi Sad i okon~ao karijeru u taboru kanarinaca. Bio je reprezentativac SR Jugoslavije na jednoj utakmici. Obavqao je funkciju pomo}nog trenera Radni~kog iz Sombora.

Name{tawa u Turskoj donela 50 miliona evra Vlasti u Nema~koj planiraju da u narednih nekoliko dana po{aqu fudbalskom savezu Turske spisak od 19 utakmica turskog prvenstva za koje se osnovano sumwa da su name{tene, prenose nema~ki mediji. Prema informacijama iz Nema~ke, na tih 19 utakmica kladioci su na nelegalan na~in zaradili oko 50 miliona evra! - Stavqali su se ogromni ulozi na utakmice sa malim kvotama kako bi svi mogli da zarade novac. Procewuje se da su kladioci na tim me~evima inkasirali blizu 50 miliona evra - rekao je neimenovani izvor blizak istrazi.

Lak posao Tipsarevi}a Tipsarevi} je lako savladao doma}eg igra~a Somdeva Devarman (128. na ATP listi) 6:2, 6:1 i plasirao se u ~etvrtfinale turnira u indijskom ênaju. Me~ je imao ~udan tok, naro~ito u prvom setu, a trajao je 78 minuta. U po~etnih pet gemova nijedan igra~ nije bio uspe{an svoj servis! A onda je seriju prekinuo Tipsarevi} (4:2). Zatim je dobio i naredna dva gema, samim tim i prvi set (6:2), polse 42 minuta. Pro{logodi{wi finalista turnira u ênaiju je na startu drugog seta prvi i jedini put u me~u “sa~uvao” servis. I to je bilo sve od Indijca, jer je 38. igra~ sveta napravio niz dok nije stigao do 6:1. Zanimqivo je da nije vi|en nijedan as, a samo jedna dupla servis gre{ka, koju je napravio Srbin. êtvrti nosilac }e se za polufinale boriti sa Holan|aninom Tijmom De Bakerom (96),

Janko dobar i u dublu Srpski teniser Janko Tipsarevi} i Jen-Hsun Lu iz Kineskog Tajpeha plasirali su se u ~etvrtfinale ATP turnira u indijskom ^enaju u konkurenciji dublova. Tipsarevi} i Lu su u osmini finala savladali Nemce Mihaela Berera i Simona Grojla rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 7:5. Oni }e u ~etvrtfinalu igrati protiv [vajcaraca Iva Alegra i Stanislasa Vavrinke. koji je pobedio zemqaka Robina Hasea - 6:3, 6:4. Bi}e to wihov prvi duel. U polufinalu Tipsarevi} bi mogao da se sastane sa braniocem trofeja, Hrvatom Marinom ^ili}em (drugi nosilac).

Jokanovi} selektor Crne Gore Biv{i trener Partizana Slavi{a Jokanovi} mogao bi da zameni Zorana Filipovi}a na mestu selektora fudbalske reprezentacije Crne Gore,. Predsednik FSCG

Dejan Savi}evi} izjavio je da }e novi selektor biti poznat do kraja januara. “Sokoli” su u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo zauzela pretposledwe, peto mesto u grupi 8 u kojoj su ispred we takmi~ewe zavr{ili Italija, Republika Irska, Bugarska i Kipar, dok je samo Gruzija imala lo{iji u~inak. FSCG nije `eleo da produ`i ugovor sa Filipovi}em, a novi selektor mora da bude imenovan najkasnije do kraja februara, jer Crna Gora prvu utakmicu igra 3. marta.Jokanovi} je jedini kandidat sa kojim je Savi}evi} razgovarao do sada. Oni su kontaktirali pre Nove godine, a kona~an dogovor trebalo bi da bude verifikovan do kraja januara.

Stojkovi} dobio radnu dozvolu Golman srpske fudbalske reprezentacije Vladimir Stojkovi} izjavio je da je presre}an zbog dolaska u premijerliga{a Vigan. On je dobio radnu dozvolu od strane FA Engleske i u narednih {est meseci igra}e kao pozajmqen igra~ iz lisabonskog Sportinga. - Svi znaju kvalitete engleske Premijer lige. Ovo je sjajna {ansa za mene da igram u veoma jakom i kvalitetnom takmi~ewu. Konkurencija je

jaka, ali se nadam da }u se sna}i - rekao je Stojkovi}. Menaxer Vigana Roberto Martinez smatra da je u Vladimiru Stojkovi}u dobio veoma jako poja~awe za nastavak prvenstva. - Stojkovi} je odli~an golman {to sam imao prilike da vidim u utakmicama nacionalnog tima Srbije. Poja~ali smo konkurenciju na poziciji golmana, a to nam je bilo potrebno - rekao je {panski stru~wak.

SPORT

DNEVNIK

petak8.januar2010.

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mladi igra~i Vojvodine love Carigrad Danas po~iwe zavr{nica 47. tradicionalnog «Dnevnikovg turnira u malom fudbalu, na programu su me~evi osmine finala kod seniora,a veterani i mla|i pioniri igra}e ~etvrtfinalne susrete. Minulih dana bilo je pregr{t uzbu|ewa, pa nije ni ~udo da je Sportska hala na Sajmi{tu bila prepuna, na tribinama se stiskalo preko 800 gledalaca. Predwa~ili su seniori, ali vr-

lo dobar fudbal igrao se i u mla|im kategorijama, a ni veterani ne zaostaju mnogo, jedini problem {to su izuzetno nervozni i na wihovim me~evima je najvi{e varnica. U dosada{wem delu takmi~ewa predwa~ili su ekipe Carigrada, Apoteke Vive , [kolske kwige i Danimike, ekipa koje su u minule godine vodile glavnu re} na na{em turniru, ali su se pojavile i novi timovi, pre svega to je Kafe Inkontro, ekipa koja je

Danas 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05: 18.40: 19.15: 19.50: 20.25:

Vitorog - Autootpad @ika ( mp) Go Serbia kom - Agencija Sabqar (v) IBS - Zora (v) Vuves - Mewa~nica Ris (s) 19. decembar - Dinamika (s) Carigrad - Kafe Inkontro (s) Perkan - Dunis transport (s) Apoteka Viva - MS komerc (s) SK Meridijana - Autogalant(s) Klaris - STR Bla`in (s) Kofi haus - [kolska kwiga (s) Potez - Go Serbia kom (mp)

Subota 14.00: IM frizerski salon - Vojvo|ani (mp) 14.35: Vitorog ili Autootpad @ika - Poterz ili Go Serbia kom(mp) 15.10: CO Viskol - Sportski centar Meridijana (p) 15.45: Umetnik Kafe Be~ - SK Monako (p) 16.20: Mewa~nica Ris - Ofsetprint (k) 16.55: Gagaplast - Vitorog (k) 17.30: 19.decembar ili Dunis transport - Vuves ili Mewa~nica Ris (s) 18.05: Carigrad ili Kafe In kontro - Perkan ili Dunis transport (s) 18.40: Apoteka Viva ili MS Komerc - SK Meridijana ili Autogalant (s) 19.15: Klaris ili STR Bla`in - Kofi haus ili [kolska kwiga(s) 19.50: Indeksova tribina ili STZR Banana(v) 20.25: Go Serbia kom ili Agencija Sabqar - IBS ili Zora (v)

Momenat s utakmice Carigrad–Gumatik

sastavqena od mladih igra~a Vojvodine.\urikin, Katai, Masla}, Radoji~i}, ôvi}, Mudrinski, Stanojev, êkovi} i Dragoqevi} su pravo osveèwe, ali je veliko pitawe dali }e uspeti da se domognu zavr{nice, jer danas u osmini finala sastaju sa Carigradom. - [teta {to nismo kompletni – kaè Damir êkovi}, jedan od najboqih igra~a dosada{weg dela turnira. – Medojevi} i Smiqani}

Nedeqa 11.40: 12.15: 12.50: 13.25: 14.00: 14.35: 15.10: 15.45: 16.20: 16.55: 17.30: 18.05:

me~ za tre}e mesto me~ za tre}e mesto me~ za tre}e mesto me~ za tre}e mesto finale (mp) finale (p) polufionale (s) polufinale (s) finale (k) finale (v) me~ za tre}e mesto finale (seniori)

(mp) (p) (k) (v)

(seniori)

Foto. F. Baki}

nisu dobili dozvolu Vojvodine da igraju, ali se i ovako nadamo plasmanu u zavr{nicu. Carigrad ima sjajan tim, ali smo mi br`i i hitriji i to je na{a predost. U taboru Carigrada mirno ~ekaju dana{wi veliki okr{aj i naravno o~ekuju prolaz u ~etvrtfinale. - Imamo iskusniji tim, a to u ovakvim me~evima mnogo zna~i – tvrdi Sekula Ra{iovan, koji je zbog povrede propustio me~ {esnaestine finala protiv Gumatika.- Momvci iz Kafe Inkontro igraju lepr{avo, dobro se poznaju, ali u tvrdoj utakmici, gde odlu~uje mo`da samo jedan potez nemaju {ansu. Treba im jo{ malo vremena da o~vrsnu. Sjajna utakmica se o~ekuje i u okr{aju izme|u Apoteke Vive i MS komerca, Apotekari ri otvoreno pucaju na prvo mesto, a iskusan tim MS komerca pri`eqkuje iznena|ewe. - @reb ba{ i nije naklowen – obja{wava vo|a ekipe Apoteke Vive Milan Powevi}. - Ali ako

dri}, Lisica, Drqa~a, Vlada Popov, Blaìn, Mati} ,a za Klaris nekada{wi igra~ Crvene zvezde Ivica Milivojev, pa Sini{a Todorovi}, Nikola Milinkovi}, Marko \ogovi},a tu su i nekada{wi golman Vojvodine Goran ]urko, pa Sa{a Bajat. - Mogli smo me~ odigrati i u Novom Be~eju i da samo javimo rezultat – {ali se vo|a ekipe STR-a Ivan Blaìn. – Bi}e to stra{an okr{aj, dobro se poznajemo, ali se ipak uzdamo u mladost. S druge strane i fudbaleri Klarisa ra~unaju na prolaz. - Boqi smo , iskuniji smo i to }e prevagnuti – kaè Ivica Milivojev, koji je s pa`wom pratio me~ STR Blaìna s Tortiqa meksikanom. - Verujem da moèmo u ~etvrtfinale,a s malo sre}e i do same zavr{nice. Zanimqiv okr{aj se o~ekuje i u sretu izme|u Dinamike i 19. decembra. Dinamika brani titulu,a nladi Veterni~ani su ve} napravili nekoliko iznena|ewa i s pravom o~ekuju da se plasiraju u polufinale jer igraju zaista dobro. [kolska

Prenos i u kafi}u Utakmice «Dnevnikovog» turnira u malom fudbalu mogu se gledati i kafi}u Gregors pab na ulazu u halu na Sajmi{tu. Na velikom televizoru, uz pi}e, gledaoci mogu pratiti doga|awa na turniru. Inetresantno da je vlasnica kafi}a na{a proslavqena rukometa{ica Tawa Medved.

Kanal 9 snima finala Kao i minulih godina « Kanal 9» }e u odloènom prenosu prikazivati sve finalne utakmice 47. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Snimak finalnih borbi }e na programu u ponedeqak od 16.30 sati. èlimo pobedu, moramo pobediti sve ekipe. Kada smo videli {emu, verovali smo da }emo lako u zavr{nicu, ali sve se okrenulo za samo nekoliko sati. Ove godine ekipe s strane se dobro kotiraju, me|u 16 ih ima nekoliko,a interesantno je da }e danas kopqe ukrstiti dva tima s podru~ja Novog Be~eja STR Blaìn i Klaris. Za blaìna igraju fudbaleri Be~eja i Jedinstva iz Novog Be~eja An-

kwiga je ja~a nego ikada, pa se nada da }e u me~u s Kofi Hausom pobediti. - Uvek smo tu, hvali nam samo onaj jedan korak, nadam se da sada imamo pravi tim za finale – veli vo|a ekipe [kolske kwige Uro{ Milojkovi}. Poja~ali smo redove s Ranisavqevi}em na golu dobili smo mnogo,a tu su jo{ i iskusni \ari}, pa Tomqanovi}, Ze~evi}, Daki}, Kraguqac i Vukovi}. G. Kova~

[EMA ZAVR[NICE TURNIRA ZA SENIORE 4. januar Carigrad

Gumatik

Carigrad 8. januar

Kafe Inkontro

Vitorog

4 (2)

Perkan

5 (2) 0

Dunis transport

Hotel Arta

5 (2)

DOO Vuves

6 (2)

Mewa~nica Ris

Kafe Morena

\ardino

Dinamika

SC Telep

Adriana i Tvins

MS Komerc

Metalopromet

5 (3)

SK Meridijana

3 (3)

Ma pod NS

Autogalant

Dunis transport 10. januar

DOO Vuves

Klaris 8. januar

8. januar

STR Bla`in

Mewa~nica Ris

9. januar 19. decembar

Apoteka Viva 8. januar

SK Meridijana 8. januar

Perkan 8. januar

Pu`evi

5. januar Apoteka Viva

9. januar

9. januar Koliba

19. decembar 8. januar Dinamika

DP Novi Sad gas

Autogalant

KMF Bumerang

Klaris

STR Bla`in

Tortiqa meksikana

9. januar

Kofi haus 8. januar [kolska kwiga

6 (1)

Kofi haus

5 (1)

Agromarket

[kolska kwiga

Maksbet

SPORT

petak8.januar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A

Subota Roma - Kjevo Inter - Sijena Nedeqa Bolowa - Kaqari Fiorentina - Bari \enova - Katanija Livorno - Parma Napoli - Sampdorija Palermo - Atalanta Udineze - Lacio Juventus - Milan 1. Inter 18 13 2. Milan 17 10 3. Juventus 18 10 4. Napoli 18 8 5. Roma 18 8 6. Parma 18 8 7. Fiorent. 17 8 8. Bari 17 7 9. Palermo 18 7 10. Sampdorija 18 7 11. Kaqari 17 7 12. \enova 17 7 13. Kjevo 18 7 14. Lacio 18 4 15. Udineze 17 5 16. Livorno 18 5 17. Bolowa 17 4 18.Katanija 18 3 19. Atalanta 17 3 20. Sijena 18 3

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

3 2 37:14 42 4 3 28:19 34 3 5 32:22 33 6 4 28:24 30 5 5 29:24 29 4 6 23:24 28 3 6 23:16 27 6 4 21:15 27 6 5 23:21 27 5 6 22:26 26 3 7 27:23 24 3 7 30:32 24 3 8 20:20 24 7 7 14:17 19 3 9 19:23 18 3 10 11:23 18 4 9 17:25 16 6 9 17:26 15 4 10 15:27 13 3 12 18:33 12

ITALIJA – SERIJA B

Subota Albinolefe - Re|ina Askoli - Krotone Bre{a - Padova ]ezena - Pja}enca Citadela - Torino Mantova - Ankona Sasuolo - Le}e Triestina - Frosinone Vi}enca - Salernitana Groseto - Empoli Ponedeqak Galipoqi - Modena 1. Le}e 2. Ankona 3. Cezena 4. Sasuolo 5. Empoli 6. Groseto 7. Modena 8. Frosinone 9. Vi}enca 10. Torino 11. Padova 12. Bre{a 13. Galipoqi 14. Krotone 15. Triestina 16. Re|ina 17. Citadela 18. Albinol. 19. Askoli 20. Pja}enca 21. Mantova 22. Salernit.

19 10 18 10 19 8 18 8 19 9 19 7 19 8 19 8 19 6 19 7 19 6 19 7 19 6 18 6 18 6 19 6 18 5 19 4 19 4 18 4 18 2 18 2

4 5 3 5 8 3 7 3 4 6 8 4 4 7 4 7 9 4 5 7 7 6 4 8 7 6 8 4 6 6 4 9 6 7 8 7 7 8 5 9 9 7 5 11

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (21) (19) 31:23 29:17 25:11 28:16 27:23 28:26 19:19 26:28 19:16 23:17 22:20 21:24 19:23 19:19 19:21 24:28 23:23 23:30 21:31 14:23 17:23 15:31

34 33 32 31 31 29 28 28 27 26 25 25 25 24 24 22 21 20 19 17 15 11

PORTUGAL

Danas Braga - Nacional Subota Maritimo - Gimarae{ Sporting (L) - Leiksoe{ Rio Ave - Benfika Nedeqa Olhanense - Fereira Akademika - Naval Porto - Leiria Belenen{e{ - Setubal 1. Braga 14 10 2. Benfika 14 10 3. Porto 14 9 4. Nacional 14 7 5. Sporting (L)14 5 6. Leirija 14 5 7. Gimarae{ 14 5 8. Rio Ave 14 4 9. Maritimo 14 5 10. Naval 14 4 11. Pako{ 14 3 12. Akademika 14 3 13. Setubal 14 3 14. Leiksoe{ 14 2 15. Olhanense 14 1 16. Belenen{e{14 1

3 3 2 3 6 5 4 7 4 3 5 4 2 5 7 7

1 1 3 4 3 4 5 3 5 7 6 7 9 7 6 6

(20.15) (18) (20.15) (22.15) (16) (19) (21.15) (21.15) 19:6 38:9 27:11 22:24 15:11 17:13 13:15 13:11 23:19 9:17 12:15 18:23 7:27 13:25 11:21 7:17

33 33 29 24 21 20 19 19 19 15 14 13 11 11 10 10

GR^KA

Subota Eroletis - Panionios Ksanti - Panatinaikos Levadiakos - PAOK Nedeqa Asteras - Kavala Olimpijakos - Larisa Pantrakikos - Jawina Aris - Iraklis AEK - Atromitos 1. Panatinai. 2.Olimpijak. 3.PAOK 4. Aris 5. AEK 6. Kavala 7. Asteras 8. Panionios 9. Ergotelis 10. Atromitos 11. Larisa 12. Ksanti 1 13. Iraklis 14. Levadijak. 15. Janina 16. Pantraki.

16 13 16 11 16 9 16 6 16 7 16 6 16 6 16 6 16 5 16 5 16 4 6 5 16 5 16 3 16 3 16 0

2 1 3 2 4 3 7 3 3 6 5 5 5 5 4 6 6 5 4 7 6 6 3 8 3 8 3 9 6 7 2 14

(15.45) (15.45) (18) (13.30) (13.30) (13.30) (15.45) (18)

33:10 26:9 20:8 18:14 21:21 17:14 17:15 22:19 19:19 18:19 15:22 11:15 19:23 15:25 14:24 8:36

41 36 31 25 24 23 23 22 21 19 18 18 18 15 15 2

[PANIJA – PRIMERA

Stara dama do~ekuje Milan (2.30) Juventus - (3.00) Milan (2.80) Derbi {ampionata Italije igra se ovog vikenda u Torinu na stadionu Olimpiko. Drugoplasirani Milan u poteri za gradskim rivalom Interom, mora}e da „presko~i“ uzdrmani Juventus sa ]irom Ferarom na ~elu. Stara dama slavila je samo jednom na posledwih {est utakmica i to protiv Intera 2:1. Del Pjero i drugovi imaju dobar skor na doma}em terenu , pet pobeda uz dva remija i isto toliko poraza. Pato, Inzagi, Ronaldiwo, Flamini i Pirlo uz stamenog Sedorfa proverena su kombinacija, a posledwu pobedu Milan je izvojevao u Torinu daleke 2005 godine. Na{ predlog: 2 - 3

(1.85) Liverpul - (3.10) Totenhem (3.50) Derbi susret 21. kola Premijer lige igra se na Enflidu, gde }e fudbaleri Liverpula ugostiti Totenhem. Gosti iz Londona igraju jednu od najboqih sezona u proteklih nekoliko godina, a trenutni plasman na ~etvrtom mestu ide u prilog toj tvrdwi. Predvo|eni trenerom Rednapom, Kin i drugovi u{li su u seriju od ~etiri susreta bez poraza, a u pro{lom kolu slavili su u duelu sa Vest Hemom 2:0. Bi}e ovo dobra prilika da se „pevci“ revan{iraju doma}inu za poraz 2:1 na Vart Hajt Lejnu sa po~etka prvenstva. Doma}in je vezao dve pobede protiv Vulfsa 2:0 i Aston Vile 1:0 i po svaku cenu `ele da nastave pobedni~ku seriju. Tradicija je na strani „crvenih“ koji su bez poraza na posledwih devet me~eva sa ekipom iz Londona. Na{ predlog: 1

(5.10) Birmingem (3.25) Man~ester j. (1.60) U poteri za liderom prvenstva ^elzijem, fudbaleri Man~estera gostuju na Sent Endrjuz stadionu

1. Barselona 2. Real (M) 3. Valensija 4. Malorka 5. Seviqa 6. Deportivo 7. Hetafe 8. Bilbao 9. Viqareal 10. Hihon 11. Atlet. (M) 12. Osasuna 13. Vaqadolid 14. Santander 15. Almerija 16. Espawol 17. Tenerife 18. Malaga 19. Saragoza 20. Kserez

gde }e odmeriti snage sa odli~nom ekipom Brimingema. Doma}ina uspe{no u novoj sezoni predvodi trener Aleks Mekli{ a popularni „plavi“ pobedom nad Stoukom 1:0 nastavili su fantasti~nu seriju od devet utakmica bez poraza. Posle kiksa u Kupu i poraza od Lidsa 1:0, fudbaleri Man~estera okre}u }e Premijer ligi. Runi i drugovi vezali su dve pobede u duelima sa Halom 3:1 i Viganom 5:0 i sigurno je da }e u~initi sve ne bili nastavili seriju. U prvom kolu na Old Trafordu slavilo je doma}in 1:0. U sastavu Man~estera pod znakom pitawa je na{ Nemawa Vidi}. Na{ predlog: 2, 2 - 3

ja je pobedom u duelu sa Juventusom iznenadila i slavila 3:1, potom je savladala i Udineze. Ipak, ekipa sa juga Italije lo{e igra na strani, pa su tako De Souza i drugovi posledwa ~etiri gostovawa napustili pognute glave. U redovima doma}ina pod znakom pitawa je Stevan Joveti}, ali se tandem \ilardiwo - Vargas pokazao kao dobitna kombinacija. Na golu se mo`e o~ekivati promena, a ostaje da se vidi da li }e strateg „qubi~astih“ ukazati poverewe Vladi Avramovu. Na{ predlog: 1

(1.75) Fiorentina (3.20) Bari (4.50)

Valensija predvo|ena Nikolom @igi}em koji je golom u posledwim trenutcima susreta sa Espawolom doneo pobedu „slepim mi{evima“ gostuje debitantu u Primeri ekipi Ksereza kojoj preti gr~evita borba za opstanak. Trener Ziganda nada se da }e wegovi puleni prekinuti niz od devet kola bez pobede, a poraz od Almerije 1:0 u pro{lom kolu „zakucao“ je Andalu`ane na posle 20. mesto na tabeli. Oba tima

Posle odli~nih igara u Ligi {ampiona ekipa Fiorentine nije uspela da odr`i visok nivo i u Seriji A. Posledwih nekoliko utakmica izabranici trenera Prandelija igraju dosta promenqivo, pa su tako u pro{lom kolu pora`eni od Kjeva 2:1. „Qubi~asti“ ovog vikenda do~ekuju na Artemio Frankiju ekipu Barija ko-

Sve pomenute sudije arbitrira}e i na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, od 11. juna do 11. jula.

Vijera pre{ao u Man~ester siti Francuski fudbaler Patrik Vijera postigao je dogovor o prelasku iz Intera u redove Man~ester sitija. Nekada{wi kapiten londonskog Arsenala pristao je da pre|e u tabor „gra|ana“ kako bi igrama u nastavku Premijer lige uspeo da obezbedi sebi mesto u nacionalnom timu Francuske za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Postavio sam sebi ciq - odlazak na Svetsko prvenstvo. To mogu da ostvarim jedino konstantnim igrama u timu. Odlu~io sam se za prelazak u Siti jer poznajem trenera ekipe Roberta Man}inija, sa kojim sam imao prilike da radim u Interu. - rekao je Vijera. Patrik Vijera je pre{ao u Inter 2006. godine iz Arsenala, a u timu Francuske nije bio od septembra 2007. godine.

Nevil zavr{ava karijeru Fudbaler Man~ester junajteda Gari Nevil (34) zavr{i}e karijeru na kraju sezone. Nevilu isti~e ugovor sa „crvenim |avolima“ u junu, i nema nameru da produ`ava saradwu sa klubom sa „Old traforda“. Desni bek je ~itavu karijeru proveo u Junajtedu, za koji je debitovao 1992. godine.

(4.85) Kserez - (3.15) Valensija (1.65)

Do danas, odigrao je 583 utakmice. Osvojio je 11 {ampionskih titula u Premijer ligi, kao i dve Lige {ampiona (1999, 2008). Sa reprezentacijom Engleske u~estvovao je na Evropskim prvenstvima 1996, 2000, 2004, kao i na Svetskim {ampionatima 1998, 2002, 2006.

nastupi}e u najja~im sastavima pa treba o~ekivati zanimqivu utakmicu na stadionu ]apin. Na{ predlog: 2, 3+

(1.80) Deportivo (3.10) Osasuna (4.00) Deportivo je najzad krenuo istina u kupu, ali pobeda u me~u s Valensijom ipak ohrabruje, jer tri vezana remija u prvenstbvu nisu doneli ni{ta dobro.Iizabranici trenera Lotine do~ekuju nepredvidivu Osasunu na stadionu Riazor. Bi}e ovo lepa prilika da se tandem napada~a Adrijan - Domingez poka`u u najboqem svetlu pred doma}im navija~ima, uz standardnog Felipea, Koluta i Rodrigeza. U taboru gostiju vlada dobra atmosfera posle osvojenog boda u duelu sa Realom (0:0), ~ime su prekinuli seriju od dva vezana poraza. Trener Kama~o uzda se u tandem Aranda Pandiani i prvog strelca Rikarda. . [to se ti}e pro{le sezone i duela ova dva tima, zanimqivo je da su obe utakmice zavr{ene podelom bodova i bez golova 0:0. Na{ predlog: 1 I. G

ITALIJANSKO PRVENSTVO

Katanija pobedila Bolowu U utakmicama 18. kola italijanskog fudbalskog {ampionata postignuti su slede}i rezultati: Kjevo - Inter 0:1 (0:1) (Baloteli 12’), Katanija - Bolowa 1:0 (0:0) (Spoli 81’), Lacio - Livorno 4:1 (0:1), (Flokari 50’, 55’, Roki 73’, Kolarov 90’pen - Bergvold 7’), Parma - Juventus 1:2 (1:2) (Amoruzo 25’ - Salihamixi} 4’, Kastelini 39’ag), Sijena - Fiorentina 1:5 (0:3), (Makarone 85’pen Kroldrup 5’, Santana 29’, \ilar-

Masimo Busaka

16 12 16 12 16 9 16 9 16 9 16 8 16 9 16 8 16 6 16 5 16 4 16 4 16 3 16 4 16 4 16 4 16 4 16 2 16 3 16 1

4 0 2 2 5 2 3 4 3 4 4 4 0 7 2 6 4 6 6 5 5 7 5 7 7 6 4 8 4 8 4 8 3 9 7 7 4 9 4 11

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

37:10 40:13 28:16 30:18 27:15 19:16 26:22 21:20 25:20 17:17 23:28 14:19 22:27 19:25 16:26 10:22 15:30 19:23 17:35 6:29

[PANIJA – SEGUNDA

Duel Del Pjetra s odbranom Milana

Busaka najboqi sudija [vajcarac Masimo Busaka progla{en je za najboqeg fudbalskog sudiju u 2009. godini, odlu~io je Me|unarodni institut za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS). Busaka (40) je pro{log maja sudio finale Lige {ampiona u kojem je Barselona pobedila Man~ester junajted 2:0, ali i me~eve Kupa konfederacija. Wemu je pripalo 225 bodova, a iza wega na{ao se pobednik 2008. Italijan Roberto Roseti. Tre}e mesto pripalo je Englezu Hauardu Vebu, a me|u deset najboqih sudija sveta u pro{loj godini nalaze se jo{ Horhe Luis Lariondo (Urugvaj), Frank de Bleker (Belgija), Luis Medina Kantaleho ([panija), Manuel Mehuto Gonzales ([panija), Karlos Luis Alarkon (^ile), Volfgang [tark (Nema~ka) i Ektor Baldasi (Argentina).

Subota Vaqadolid - Atletiko (M) Seviqa - Santander Viqareal - Almerija Nedeqa Deportivo - Osasuna Espawol - Saragosa Kserez - Valensija Malaga - Bilbao Hihon - Hetafe Real (M) - Majorka Tenerife - Barselona

dino 37’, 66’, Mutu 79’), Kaqari Roma 2:2 (0:0), (Lopez 90’+1’, Konti 90’+3’ - Pizaro 52’pen, Perota 66’), Sampdorija - Palermo 1:1 (1:1) (Kasano 43’ - Kavani 42’), Bari - Udineze 2:0 (1:0) (Me|orini 6’, Bareto 68’), Atalanta - Napoli 0:2 (0:1), (Kvaqarela 8’, Pazijenca 59’), Milan - \enova 5:2 (2:1), (Ronaldiwo 32’, Tijago Silva 38’, Borijelo 48’, 60’, Huntelar 74’pen - Skuli 25’, Suazo 79’).

Deportivo slavio u Valensiji Fudbaleri Deportiva iz La Koruwe pobedili su Valensiju rezultatom 2:1 u prvoj utakmici osmine finala {panskog Kupa Kraqa. Gosti su vodili 2:0 golovima Guardada u 47. i Alvareza u 55. minutu, ali je Silva golom u 73. vratio nadu Valensiji da u revan{u mo`e da izbori plasman u ~etvrtfinale. Pobedu na gostovawu ostvarila je i ekipa Rasinga iz Santandera koja je bila boqa od Alkorkona 3:2. Selta i Viqareal odigrali su nere{eno 1:1 u Vigu, dok se kasnije ve~eras u Uelvi sastaju doma}i Rekreativo i madridski Atletiko,a Viwareal je iznenadio i pobedio Barselonu na Kamp nou s 2:1.

Kivu u stabilnom stawu Fudbaler milanskog Intera Kristijan Kivu nalazi se u stabilnom stawu posle operacije glave, saop{tio je wegov klub. Kivu se te{ko povredio u ju~era{wem prvenstvenom

me~u protiv Kijeva u Veroni (1:0) u jednom vazdu{nom duelu sa napada~em doma}ih Ser|om Pelisijeom, i odmah posle toga je na nosilima iznet sa terena.

[KOTSKA – KUP Subota Aberdin - Harts Albion - Stirling Danfermlajn - Stenhausmir Edingurg - Montrouz Er Junajted - Bre{in Forfar - Sent Yonston Morton - Seltik Hibernijan - Irvajn Medou

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16)

Invernes - Madervel (16) Kilmarnok - Falkirk (16) Livingston - Dandi (16) Partik - Dandi J. (16) Rejt Rovers - Erdri J. (16) Ros Kaunti - Inveruri (16) Sent Miren - Aloa Atletik (16) Nedeqa Hamilton - Renyers (13.15)

Subota Numansija - Betis Gimnastik - Selta Mursija - El~e Sosijedad - Kadiz Rekreativo - Albasete Nedeqa Herkules - Kartagena Hueska - Viqareal B Kordoba - R. Vaqekano Levante - Real Union Salamanka - Kasteqon \irona - Las Palmas 1. Herkules 18 10 2. Sosijedad 18 10 3. Kartagena 18 8 4. Numansija 18 8 5. R. Vaqek. 18 7 6. Gimnastik 18 8 7. Betis 18 7 8. Salamanka 18 7 9. Kordoba 18 5 10. Viqareal B18 6 11. Las Palmas18 5 12. Levante 18 5 13. El~e 18 6 14. Hueska 18 5 15. Rekreativo18 6 16. Albasete 18 6 17. \irona 18 5 18. Selta 18 4 19. Kadiz 18 4 20. Real Union 18 2 21. Kasteqon 18 3

6 2 6 2 6 4 5 5 7 4 4 6 6 5 6 5 9 4 6 6 8 5 8 5 5 7 7 6 4 8 4 8 6 7 8 6 7 7 9 7 2 13

40 38 32 30 30 28 27 26 22 21 17 17 16 16 16 16 15 13 13 7

(16) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17)

25:10 27:16 26:17 25:23 28:18 17:17 28:19 23:22 16:18 22:25 19:17 21:20 29:32 17:18 17:20 27:32 26:28 17:22 17:26 21:26 18:33

36 36 30 29 28 28 27 27 24 24 23 23 23 22 22 22 21 20 19 15 11

ENGLESKA – PREMIJER

Subota Hal - ^elzi (13.45) Arsenal - Everton (16) Barnli - Stouk (16) Fulam - Portsmut (16) Sanderlend - Bolton (16) Vigan - Aston Vila (16) Birmingem - Man~ester j. (18.30) Nedeqa Vest Hem - Volvs (14.30) Liverpul - Totenhem (17) Ponedeqak Man. siti - Blekburn (21) 1. ^elsi 20 14 2. Man~es. j. 20 14 3. Arsenal 19 13 4. Totenhem 20 11 5. Man. siti 19 9 6. Aston Vila 20 10 7. Liverpul 20 10 8. Birmingem 20 9 9. Fulam 19 7 10. Sanderl. 20 6 11. Everton 19 5 12. Stouk 19 5 13. Blekburn 20 5 14. Barnli 20 5 15. Volvs 20 5 16. Vigan 19 5 17. Vest Hem 20 4 18. Bolton 18 4 19. Hal 20 4 20. Portsmut 20 4

3 1 2 4 8 5 3 5 6 5 7 6 6 5 4 4 6 6 6 2

3 5 4 5 2 5 7 6 6 9 7 8 9 10 11 10 10 8 10 14

45:16 45:18 51:21 42:22 38:27 29:18 37:25 20:18 24:19 28:31 26:32 15:23 20:35 22:40 17:36 21:44 28:37 26:36 20:42 18:32

45 43 41 37 35 35 33 32 27 23 22 21 21 20 19 19 18 18 18 14

ENGLESKA ^EMPION[IP

VBA - Notingem F. (danas 20.45) Subota Kardif - Blekpul (16) Koventri - Barnsli (16) Kristal Palas - Bristol (16) Derbi - Skantorp (16) Midlzbro - Svansi (16) Preston - Donkaster (16) Kvins Park - Plimut (16) Reding - Wukastl (16) [efild V. - Piterboro (16) Vatford - [efild J. (16) Nedeqa Lester - Ipsvi~ (16) 1. Wukastl 24 15 2. VBA 23 13 3. Notingem 24 11 4. Kardif 23 11 5. Lester 22 10 6. Svonsi 24 9 7. [efild J. 24 9 8. Blekpul 22 9 9. Kristal P. 24 8 10. Kvins Park 24 8 11. Midlzbro 24 9 12. Bristol 24 7 13. Vatford 24 8 14. Donkaster 23 7 15. Barnsli 22 8 16. Preston 23 7 17. Koventri 24 7 18. Derbi 24 7 19. Ipsvi~ 23 4 20. Reding 24 5 21. Skantorp 23 6 22. Plimut 23 6 23. [efild V. 23 4 24. Piterboro 24 3

6 6 10 4 7 10 8 7 10 9 5 11 8 9 6 8 7 5 12 8 5 3 7 9

3 4 3 8 5 5 7 6 6 7 10 6 8 7 8 8 10 12 7 11 12 14 12 12

39:14 48:22 34:18 42:27 28:24 21:19 35:33 35:25 28:27 38:36 34:29 29:29 33:37 29:27 29:34 26:29 26:35 24:35 26:33 26:39 25:44 21:34 25:39 31:43

51 45 43 37 37 37 35 34 34 33 32 32 32 30 30 29 28 26 24 23 23 21 19 18

SPORT

DNEVNIK

Prolaze Srbija i Nema~ka

Zaista imamo veoma te{ku i neizvesnu grupu. Gana i Australija su veoma dobre i nezgodne ekipe koje mogu svakoga da iznenade. Ipak, mislim da }e Srbija i Nema~ka pro}i daqe. Oba tima su kvalitetnija u odnosu na prethodni {ampionat sveta - rekao je Ka~ar za “Kiker”. Ka~ar je izjavio da se ose}a pomalo usamqeno od kada je Marko Panteli} napustio Hertu pro{log leta. Tuàn sam i zbog toga {to mi je zemqak, ali i zbog toga {to bi pomogao Herti. To svi u klubu znamo. Ove sezone se najboqe vidi koliko nam nedostaje. Postigli smo samo 13 golova, i osvojili bednih {est bodova. Ipak, verujem da }e Herta u nastavku sezone uspeti da obezbedi opstanak u Bundesligi. U zimskom prelaznom roku angaòvani su Gekas i Kobija{vili i verujem da }e nam pomo}i da opstanemo”, objasnio je Ka~ar. On je jo{ dodao da ne razmi{qa o odlasku iz kluba, iako postoje ponude za wega. - ûo sam za interesovawe Fiorentine i [tutgarta, ali to me u ovom trenutku ne interesuje. Pre svega, èlim da se skoncentri{em na uspehe Herte. Uostalom, imam ugovor do 2012. godine - izjavio je Ka~ar, koji je u Berlin stigao iz novosadske Vojvodine u decembru 2007. godine.

U NEDEQU PO^IWE AFRI^KI KUP NACIJA

GOJKO KA^AR TVRDI

Fudbaler berlinske Herte i srpski reprezentativac Gojko Ka~ar izjavio je u intervjuu nema~kom “Kikeru” da }e Srbija i Nema~ka pro}i grupu D na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi.

petak8.januar2010.

Titulu brani Egipat U nedequ po~iwe Afri~ki kup nacije u fudbalu bi}e to skup velikih zvezda. Didije Drogba, Kolo Ture, Salomon Kalu, Emanuel Ebue, Mikael Esjen, Asamoa Gijan, Emanuel Adebajor, Samjuel Eto, Kolo Ture, Xozef Jobo, Frederik Kanute, Sejdu Keita, Muhamed Abutrika...Ako vam ova imena nisu dovoqna da biste od 10. do 31. januara bili uz tv prijemnike i gledali Afri~ki kup nacija, onda i niste zaqubqenik u fudbal! Afri~ki fudbal godinama unazad dokazuje da je izuzetno napredovao, a rezultati pojedinih selekcija na svetskim {ampionatima daju tome daodatnu potvrdu. I jo{ ne{to, najbitnije. Afri~ki fudbal i daqe ima “du{u”, ba{ kao {to je to nekada bilo u evropskom fudbalu. I jo{ jedan dodatni razlog za{to treba da se “nacrtate” ispred televizora od u narednih 20-ak dana. Selektor Gane je na{ ~ovek Milovan Rajevac, selektor Obale Slonova~e je legenda jugoslovenskog fudbala Vahid Halilhoxi}. Uz to, pet reprezentacija, koje }e igrati na Afri~kom kupu nacija, gleda}emo i na predstoje}em Mundijalu u Ju`noj Africi. To su: Al`ir, Obala Slonova~e, Gana (svi znamo s kim je Gana u grupi na Svetskom prvenstvu), Nigerija i Kamerun.

Grupe GRUPA A: Angola, Mali, Malavi i Al`ir GRUPA B: Obala Slonova~e, Burkina Faso, Gana i Togo. GRUPA C: Egipat, Nigerija, Mozambik i Benin. GRUPA D: Kamerun, Gabon, Zambija i Tunis.

Ekipa Egipta brani titulu

Titulu prvaka Afrike brani Egipat, koji je pre dve godine u finalu turnira, ~iji je doma}in bila Gana, pobedio Kamerun 1:0. Gana je bila tre}a posle pobede nad Obalom Slonova~e 4:2. Egipat je bio prvak i pre ~etiri godine (kada je bio i doma}in tur-

Esijen i Drogba

Ako vas do sada nismo ubedili da gledate utakmice na AKN, onda nemojte da ~itate daqe. Ostalo je samo za prave fudbalske fanove, statisti~are, qubiteqe igre sa “bubamarom” koja jo{ ima du{u. Ovogodi{wi Afri~ki kup nacija prvi put }e biti odr`an u Angoli. Ekipe su podeqene u ~etiri grupe, po dve najboqe idu daqe.

nira) i mogao bi da postane prva afri~ka reprezentacija koja je tri puta zaredom osvajala titulu najboqeg na tom kontinentu. Nema sumwe da }e “faraoni” dati sve od sebe da se “operu” za neuspeh u kvalifikacijama za Mundijal. Egipat je najtrofejnija reprezentacija u Africi. ^ak {est puta “faraoni” su bili {ampioni Afrike 1957,

1959, 1986, 1998, 2006, 2008), Gana je ~etiri puta bila dominantna (1963, 1965, 1978, 1982), ba{ kao i Kamerun (1984, 1988, 2000, 2002)... Najboqi strelac ili boqe re}i vode}i strelac svih vremena je Kamerunac Samjuel Eto, sada napada~ Intera, sa 16 golova. Sledi ga Loren Poku sa Obale Slonova~e (14 golova), zatim Nigerijac Ra{idi Jakini (13), Egip}anin Hasan el [azli sa 12... - @eleo bih da Kamerun ode {to daqe, da osvojimo turnir ako je mogu}e. Ali, moj prvi ciq je da oborim rekord po broju datih golova na jednom turniru. - rekao je 29-godi{wi Kamerunac, trostruki osvaja~ priznawa Najboqi fudbaler Afrike. Najve}i broj golova koji je jedan fudbaler postigao na nekom Afri~kom kupu nacija bio je Mulamba Ndaje iz Kongoa. On je 1974. godine postigao devet golova. Loren Poku je sa osam golova (Sudan, 1970.) drugi na toj listi, a Egip}anin Hosam Hasan i Beni Mekarti iz Ju`ne Afrike dele tre}u poziciju sa po sedam golova. Eto je na dva posledwa Afri~ka kupa nacija postigao po pet golova, a pre dve godine osvojio je Zlatnu kopa~ku kao najboqi strelac. Nekoliko dana pred po~etak fudbalskog “ludila” u Africi se pri~a samo o tome ko }e biti novi Kraq drugog po veli~ini kontinenta (iza Azije) i drugog

najnaseqenijeg kontinenta (tako|e posle Azije). Ko }e biti fudbalski vladar Savane, Sahare, Sueckog kanala, piramida, Viktorijinih vodopada...? Najve}i favorit po mnogima je Obala Slonova~e, ~iji je selektor Vahid Halilhoxi}. Ekipa koja u svojim redovima ima Drogbu, Kalua, Kolo i Jaja Turea, Ebuea...mora da izazove u najmawu ruku veliki respekt, neretko strahopo{tovawe.Izloèn velikom pritisku i o~ekivawima, Halilhoxi} je bio primoran da unapred napravi odstupnicu. Ne}u oti}i ako Obala Slonova~e ne osvoji turnir u Angoli...Ne mogu da zamislim da odem sa ovog mesta, a pred nama je Mundijal u Ju`noj Africi. Za{to bih napu{tao tim koji je napravio takav uspeh? Radio sam i `rtvovao se za ovu reprezentaciju i nema povla~ewa. rekao je nekada{wi fudbaler Veleà i Pari Sen-@ermena. Posle Obale Slonova~e, u krug najuìh favorita svrstavaju se Egipat (“Faraoni”), Gana (“Crne zvezde”, Kamerun (“Nepobedivi lavovi”), Nigerija (“Super orlovi”) i doma}in Angola, takozvane “Crne antilope”. Internetom kruì {ala da }e novi afri~ki fudbalski vladar u svakom slu~aju biti êlsi, zbog velikog broja wegovih fudbalera koji }e biti na turniru u Angoli. Samjuel Eto kaè da wegov Kamerun ima vrlo dobar tim,

ali da je ovo jedan od najizjedna~enijih do sada i da svako moè da trijumfuje. Gana, u~esnik predstoje}eg Mundijala, ima velikih problema, jer je zbog povreda nekoliko kqu~nih fudbalera moralo da otkaè poziv Rajevcu, koji je umesto wih pozvao grupu omladinaca, aktuelnih prvaka sveta. Aduti doma}in, reprezentacije Angole, bi}e trener Manuel @oze, koji je progla{en za najboqeg portugalskog trenera u 2009. godini i 26-godi{wi napada~ Mateus Alberto Kontreiras Gonsalve{ ili samo Manu}o. Ko bi mogao da iznenadi? Poznavaoci prilika u afri~kom fudbalu smatraju da bi Malavi, koji }e posle 26 godina ponovo u~estvovati na zavr{nom turniru Kupa nacija. Malavi (reprezentacija ima nadimak “Vatre Malavija” ili “Plamen Malavija”), ima {anse da ode u drugu fazu, s obzirom na to da je u Grupi A sa Angolom, Malijem i Alìrom. Mli ima dve krajnosti. Ili moè da zavr{i u vrhu ili da bude na dnu. Na prethodnih nekoliko turnira Mali je podbacio. Da li su se zvezde poput Frederika Kanutea, Muhameda Sisoka, Sejda Keite...prizvali pameti? Zambija je tako|e me|u onim reprezentacijama koje bi mogle da pomrse ra~une velikima. Zambijci se uzdaju u napada~ku liniju koju ~ine golgeter Kolins Mbesuma i talentovani Kris Katong. Da li }e oni biti ko{mar za odbrane suparni~kih ekipa? Tunis je verovatno reprezentacija sa najvi{e potencijala me|u takozvanim autsajderima. “Orlovi Kartagine” èle da poprave utisak sa prethodna dva {ampionata i da “izvade fleke” iz neuspe{nih kvalifikacija za Mundijal. Tunis je 2004. godine bio doma}in AKN i osvojio titulu. Da li su Fransiluedo dos Santos i ekipa sposobni da ponove taj uspeh? Afri~ki kup nacija u nedequ otvaraju Angola i Mali, utakmicom na stadionu “Dos Kokeiro{“.Posle Angole, doma}in turnira bi}e Gabon, 2012. godine.

UDRU@EWE SUDIJA I INSTRUKTORA VOJVODINE ZADOVOQNO GODINOM

Derbi me~evi rezervisani za Vojvo|ane Vojvo|anske fudbalske sudije uvek su bile u vrhu lestive najboqih, jo{ u onoj staroj Jugoslavije ime Du{ana Maksimovi}a se sa po{tovawem izgovaralo, bio je jedan je od retkih na{ih arbitara koji su sudili na Mondijalima, me|utim, posledwih nekoliko godina arbitri iz na{e pokrajine su izgubili te{ko ste~en status, jedino je Miroslav Radoman vodio me|unarodne me~eve. Me|utim, u posledwih nekoliko godina situacija se potpuno izmenula od trenutno ~etiri internalaca dvojica su iz Vojvodine ( Milovan Ma`i} i Vlada Glo|evi}),a od osam maha~a iz na{e pokrajine su: Nikola Tomi~i}, Branko Pavlovi} i Jovica [powa). - Zadovoqni smo s onim {to smo uradili u protekloj godine

- jasan je \or|e @uti}, predsednik Udru`ewa fudbalskih sudija i instruktora Vojvodine. – Posle duge pauze imamo sudiju koji sudi Evroligu. To je Milovan Ma`i} iz Vrbas, za godinu dana presko~io je dva ranga, sada je u drugoj kategoriji arbitara, s malo sre}e mogo bi sti}i i na «Top listu» UEFA. Sjajni smo i u Srbiji, od 22 arbitara koji vode me~eve Superlige ~ak ih je osam iz Vojvodine, kod maha~a je situacija sli~na od 26 arbitara, deset je iz na{e pokrajine. Mali smo slabiji me|u prvoliga{ima(28 -5), ali i tu imamo prostora za napredak Po na{im merilima barem jo{ petorica arbitara bi na leto mogli da vode prvoliga{ke me~eve. A ni kavlitet nije zanemarqiv, {to su i prepoznali qudi u Fudbal-

@ivkovi} najboqi maha~ Vojvo|anske sudije su visoko kotirane na rang listi Saveza fudbalskih sudija Srbije, me|u prvih deset sudija su Vlada Glo|evi}, Miodrag Gogi}, Dejan Santra~ i Majo Vujevi},a na listi maha~a prvo mesto zauzima Sa{a @ivkovi} iz Petrovaradina. \or|e @uti}

skom savezu Srbije, pa ve}inu derbi me~eva sude arbitri iz Vojvodine. Najbrè su napredovali Robert Ki{~epegi i Sr|an Kaurin i oni su budu}nost na{eg su|ewa. Trenutno na vojvo|anskim terenima sudi 1202 arbitara, pokrajina ima i 398 isnstruktora su|ewa i najbrojnija je u Srbiji. - Posledwih nekoliko godina mnogo toga smo uloìli u edukaciju sudija, umesto te~aja, novi arbitri idu u {kolu su|ewa, stalno su pod kontrolom i prate nove trendove UEFA. - Naravno predwa~e Novosa|ani koji imaju izuzetno organizovan savez, ali se polako se i ostali bude ,moram da pohvalim In|ijce, Pazov~ane,a vrlo dobre rezultate pokazali su i Suboti~ani, Zrewaninci, Somborci, Kawiàni, Kikin|ani. Me|utim, moram da kaèm da nije sve idealno. Nismo za-

Prepoznali kvalitet Vojvo|anske sudije imaju veliku podr{ku saveza fudbalskih sudija Srbije, pre svih predsednika Bogoquba Stepanovi}, koji je znao da prepozna kvalitet, smelo je podmladio listu sudija i dao podr{ku vojvo|anskim arbitrima. - Pratimo sve {to se de{ava u svetu, mislim da smo uspeli da uhvatimo korak s uefinim programom , nije bilo jednostavno, uveren sam da smo dali pun doprinost regularnosti takmi~ewa u svim ligama. Uspeli smo da u|emo u grupu dràva koji su potpisali konvenciju o su|ewu,a to zna~i da }emo u narednih nekoliko godina od UEFE dopbiti znatna materijalna sredstva (500.000 evra). Nije bilo lako dobiti poverewe evropske asocijacije u woj je svega 25 dràva, , od biv{ih jugoslovenskih republika Evropa je podr{ku dala samo Sloveniji. Ve} smo napravili projekat,sva udruèwa sudija }e dobiti, projektore lap topove, video bimove, potpuno novu opremu {to samo moè da unapredi su|ewe. Da smo na pravom putu potvr|uje i to da su nas Rumuni jesenas dva puta zvali i da su Stankovi} i Maì} sudili derbi me~eve rumske lige. – kaè Bogoqub Stepanovi}. dovoqni kako ocewuju delagati u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina. Po wihovim ocenama imamo barem desetak sudija za Ligu {ampiona, pa smo zbog toga preduzeli korake da sagledamo pravo stawe. Uz podr{ku Fudbalskog saveza Vojvodine postigli smo dogovor da posma-

tra~i su|ewa sa Superlige i Prve lige kontroli{u su|ewe u republi~koj ligi i to potpuno besplatno. @elimo da imamo pravu sliku, samo tako mo`emo napred, sudijska organizacija nikako ne mo`e da ko~i razvoj fudbala u na{oj pokrajini. G. Kova~

SPORT

petak8.januar2010.

DNEVNIK

DEVETO KOLO EVROLIGE

NBA LIGA

Crno-beli u Top 16 Partizan - Lijetuvos 97:67 (26:18, 24:21, 22:22, 25:6) BEOGRAD: Hala Pionir, gledalaca 6.828, sudije: Lui|i (Italija), David (Francuska) i Panagiotis (Gr~ka) PARTIZAN: Roberts 16, Mekejleb 10, Kecman 12, Milo{evi} 2, Ra{i} 26, Le{i}, Mitrovi}, Boì} 3, Mari} 4, Veseli 7, \eki} 4, Vrane{ 13. LIJETUVOS: Popovi} 17, Babrauskas 2, Ginevi~ijus, Borovwak 2, Bjelica 10, Gecevi~ijus 11, Zavackas 10, Buterlevi~ijus, Jomantas 11, Sinika, Bejns 4. Partizan }e ~etvrtu godinu zaredom igrati u TOP 16 fazi Evrolige. Za to se izborio po{to je na Badwe ve~e deklasirao Lijetuvos u 9. kolu Grupe B 97:67 (26:18, 24:21, 22:22, 25:6) pred 6.828 gledalaca u Pioniru i naneo mu teì poraz nego {to je pretrpeo u Litvaniji (56:78). Po{to je sad boqi u me|usobnom skoru, sigurno }e se na}i me|u ~etiri najboqe ekipe u grupi. Jo{ jednu blistavu partiju pruìo je Aleksandar Ra{i} - 24 poena (6/8 za tri, 8/8 slobodna bacawa) i najzaslu`niji je za veliki uspeh. Me|utim, ogroman doprinos dali su i Lorens Roberts i Slavko Vrane{, koji su nadomestili Grupa A Montepaski - Fenerbah~e 101:58

Grupa B Partizan - Lijetuvos Grupa C

97:67

Kaha Laboral - Marusi

73:65

Grupa D Panatinaikos - Prokom R. Madrid - EWE Baskets

74:66 73:60

Nastavak u Areni Predsednik ko{arka{a Partizana Predrag Danilovi} izjavio je posle plasmana „crno-belih“ u Top 16 fazu Evrolige da }e Partizan opet igrati u Beogradskoj Areni. Iako nam niko nije davao realne izglede da se plasiramo medju 16 ove sezone, mi smo to opet uspeli da uradimo. Navija~i su opet bili fantasti~ni, zahvaqujem ima na sjajnoj podr{ci. Sve ovo }e ve} sutra pro}i jer u Srbiji je svakog ~uda dva dana dosta. - rekao je Danilovi}, i dodao: - Neka se qudi iz Beogradske Arene spreme za razgovore, nadam se da }emo i ove sezone igrati tamo i napraviti spektakl kao {to je to bio slu~aj pro{le godine. tre}oj ~etvrtini varirala oko deset poena... A onda je Partizan u posledwem periodu postavio granitnu odbranu, igra~e Lijetuvosa vi{e nije „hteo“ {ut, pa su za posledwih

man je trojkom samo za~inio fantasti~nu atmosferu u Pioniru za kona~nih 97:67. Bili smo svedoci fenomenalnog pona{awa publike. - bio je prvi komentar Du{ka Vujo{e-

Slavqe igra~a Partizana na Badwe ve~e

izostanak najboqeg igra~a ove sezone, Aleksandra Mari}a. On je povredio koleno u 12. minutu i od tada se nije vra}ao na parket. Amerikanac, koji je bio energi~niji nego ina~e, na poluvremenu je imao indeks uspe{nosti 19, Crnogorac 16, a ceo tim Rimasa Kurtinaitisa 21. Na kraju, Roberts je imao u~inak 16 poena i sedam skokova, a Vrane{ 13 poena i devet skokova. Nijednog trenutka se nije postavqalo pitawe pobednika,

jer su crno-beli sve vreme ubedqivo vodili. Od 7. minuta kada su imali 23:13 odr`avali su prednost, ali famoznu granicu od 13 razlike nisu mogli da probiju... Sve do posledwe ~etvrtine. Gosti su u prvom poluvremenu odli~no {utirali za tri poena (7/12), ali to nije bilo dovoqno za vi{e od 50:39 za doma}ina - to je rezultat kojim se oti{lo na odmor. Do kraja su ipak pokvarili taj procenat (8/24). Razlike je i u

Centar Aleksandar Mari} povredio se na po~etku me~a

deset minuta postigli smao {est poena! [ampion Srbije je od 34. do posledweg minuta napravio seriju 16:0 i do{ao do 90:63. U posledwim trenucima Du{an Kec-

vi}a posle utakmice. - Mari}eva povreda bila je krizni momenat. Prva procena je da povred nije preozbiqna, jer ligamenti nisu pokidani. Pauzira}e nedequ ili dve.

Stojakovi} boqi od Krsti}a Ko{arka{i Wu Orleansa pobedili su kao gosti ekipu Oklahome rezultatom 97:92 . Predrag Stojakovi} bio je za nijansu uspe{niji od Nenada Krsti}a. Obojica su na parketu kao starteri proveli po 27 minuta, s tim da je Stojakovi} ubacio 12 poena, uz dva skoka i po jednu asistenciju i ukradenu loptu. Nenad Krsti} je postigao poen mawe, a imao je i {est skokova i jedno dodavawe. Vladimir Radmanovi} u~estvovao je u pobedi Golden Stejta nad Minesotom 107:101 sa pet poena, dva skoka i po jednom asistencijom i ukradenom loptom za 13 minuta u igri. Najboqu igru pru`io je Dvejn Vejd koji je postigao 44 ko{a, uz pet skokova i sedam asistencija, u porazu Majamija na doma}em terenu od Bostona 112:106. Raxon Rondo je ubacio 25 poena za „Seltikse“, dok je Rej Alen bio strelac 22. Kendrik Perkins imao je dabl-dabl u~inak sa 20 poena i 10 skokova. Iznena|ewe ve~eri je pobeda LA Klipersa nad LA Lejkersima u gradskom derbiju 102:91. Beron Dejvis predvodio je doma}i tim do pobede sa 25 poena i 10 dodavawa, dok je Kris Kejman ubacio 21 ko{, uz 14 skokova. Sa druge strane, istakao se Kobe Brajant sa 33 poena. Finiks je bio boqi od Hjustona 118:110 uz jo{ jednu odli~nu rolu veterana Stiva Ne{a, koji je postigao 26 poena i imao 12 dodavawa. U taboru „raketa“ sjajni Eron Bruks sa 34 ko{a. Rezultati: Atlanta - Wu Xersi 119:89, Klivlend - Va{ington 121:98, Orlando - Toronto 103:108, Majami - Boston 106:112, Minesota - Golden Stejt 101:107 , Oklahoma - Wu Orleans 92:97, San Antonio Detroit 112:92, Finiks - Hjuston 118:110, Juta - Memfis 117:94, LA Klipers - LA Lejkers 102:91.

SPORT

DNEVNIK

DAKAR RELI

Peta etapa Mileru, Sans preuzeo vo|stvo Voza~ Folksvagena Mark Miler pobednik je pete etape Dakar relija, koja je vo`ena od Kopijapa do Antofagaste u du`ini od 456 kilometara.On je prvi do ciqa do{ao sa vremenom 5:06:15 sati, dok je drugoplasirani Karlos Sans na ciq stigao sa dva minuta i 10 sekundi zaostatka. Sans je preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu od Stefana Peterhansela, koji je izgubio ~ak dva sata u pustiwi Atakama usled mehani~kih problema na vozilu. [panac ima ukupno vreme

od 16:10:51 sati, dok drugoplasirani Al Atijah iz Katara zaostaje ~etiri minuta i 37 sekundi. U konkurenciji motociklista pobedu je odneo Kontardo Lopez na Apriliji sa vremenom 5:52:40 sati. Drugo mesto pripalo je Andorcu Sirilu Despresu sa minutom i po zaka{wewa za pobednikom. Despres je lider u generalnom plasmanu sa ukupno 16:38:26 sati, dok drugoplasirani Lopez ima 37 minuta i 37 sekundi zaostatka. Naredna {esta etapa vozi se od Antofagaste do Ikikea.

Poraz Spartaka u Holandiji Odbojka{ice suboti~kog Spartaka pora`ene su u Holandiji od ekipe Vert rezultatom 3:1 (25:11, 21:25, 25:16, 25:19) u prvom me~u {esnaestine finala ^elenx kupa. Revan{ me~ na programu je naredne srede 13.

januara u suboti~koj dvorani „Dudova {uma“ sa po~etkom u 19 sati. Ukoliko uspe da elimini{e Holan|anke, Spartak }e se u osmini finala ^elenx kupa sastati sa pobednikom dvome~a Istr (Francuska) - Doprastov (Slova~ka).

Dobra zaliha Ribnice Odbojka{i kraqeva~ke Ribnice pobedili su ve~eras u Konstanci istoimenu ekipu rezultatom 3:1 (17:25, 25:20, 28:26, 26:24) u prvoj utakmici {esnaestine finala ^elenx kupa. Kraqev~ani su stekli realne izglede da se plasiraju u osminu finala ovog takmi~ewa po{to im za prolaz tre-

baju samo dva seta u revan{u. Taj susret bi}e odigran narednog ~etvrtka, 14. januara u Kraqevu sa po~etkom u 19 sati. Ukoliko se plasira u osminu finala, Ribnicu o~ekuje dvome~ sa pobednikom susreta izme|u {vajcarske Lozane i Berlina iz Nema~ke.

petak8.januar2010.

PRIPREMNA UTAKMICA ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Orlovi ulovili zmaj~eke Slovenija - Srbija 24: 33(11:15) SLOVENIJA: Podpe~an, [kof, Rezar, Bilbija 4, Vugrinec 2, Lubej 1, Kavti~nik 6 (3), Mlakar 1, Natek 1, Kava{, Skube 2, [piler 1, Brumen, Gaji~ 1, Cehte, M. @vièj 4, L. @vièj, Poklar, Zorman 1. SRBIJA: Stani}, Stojkovi} 5 (3), Koji} 3, [e{um 4, Nik~evi}, Vu~kovi}, Stojanovi} 4, Toski} 2, Ili} 6, Markovi} 2, Pejanovi}, An|elkovi} 1, Lap~evi}, Vilovski 1, Stankovi} 1, Nenadi}, Tubi} 4. S e d m e r c i : Slovenija 5 (3), Srbija 4 (3). Iskqu~ewa: Slovenija 6, Srbija 8 minuta. Ta~no je da naj~e{}e pripremne utakmice ne odraàvaju pravo stawe stvari, ali kada rukometna reprezentacija Slovenije u svojstvu doma}ina izgubi od nekoga sa devet golova razlike, onda o gostu moè da se pi{e samo u superlativima. U prvoj pripremnoj utakmici Srbije pred start EP, u Pod~etrtku, doma}in je bio ravnopravan samo u prvih deset minuta. Posle isteka 60. na semaforu je pisalo: Slovenija - Srbija 24:33 (11:15).Najefikasniji u timu Srbije bili su Momir Ili} sa

Aleksandar Stojanovi}

{est i Rastko Stojkovi} sa pet golova. @arko [e{um je ~etiri puta zatresao protivni~ku mre`u. Slovence je predvodio nezgodni Vid Kavti~nik, koji je sa desnog krila {est puta savladao na{e golmane. Posle ove (ne)o~ekivano visoke pobede u duelu sa „zmaj~ekima“, momci koje predvodi novi selektor Sead Hasanefendi} vrati}e se u bazu, u Krawskoj Gori, gde }e trenirati do 8. januara. U petak, „orlovi“ putuju

u Francusku, gde }e 10. i 12. januara odigrati dva me~a sa najja~im rukometnim timom dana{wice. Srbija }e se sudariti sa aktuelnim olimpijskim i svetskim prvacima, Francuzima. Potom sledi povratak u Beograd, na nastavak priprema i posledwi prijateqski me~, 16. januara sa Egiptom. U prvoj fazi EP, u Lincu, Srbija }e igrati protiv doma}ina Austrije, aktuelnog evropskog {ampiona Danske i finaliste sa posledwih

ZAVR[ENA TURNEJA ^ETIRI SKAKAONICE

Trijumf Andreasa Keflera Pobednik 58. izdawa kultne turneje ^etiri skakaonice je Austrijanac Andreas Kefler! Tre}eplasirani skaka~ u generalnom plasmanu Svetskog kupa uspeo je da pomrsi ra~une vode}em tandemu Gregor [lirencauer/Simon Aman i donese Austriji 10. titulu, od kada je 1952. formiran ovaj novogodi{wi

sio kompletnu konkurenciju, ali je objektivno bio rastere}en svake vrste pritiska. I Kefler i Aman i Ahonen i [lirencauer mogli su pre po~etka takmi~ewa u Bi{ofshofenu da postanu pobednici Turneje. Drugi je u sredu bio veteran, ro|en 1977. godine, Ahonen (134 i 133,5 metara, 264 boda), a tek tre}i Aman, koji je potpuno pod-

ili boqim, ugrozi Keflera i bude ukupni pobednik, ali je podlegao pritisku i leteo svega 131 i po metar. Ipak, plasman na tre}e mesto u Bi{ofshofenu povratio je Amanu prvo mesto u ukupnom poretku za Svetski kup, gde sada ima 18 bodova vi{e od pro{logodi{weg pobednika sezone u ski skokovima, [lirencauera. Kefler je, uprkos

Debakl Zvezde Odbojka{i Crvene zvezde do`iveli su ubedqiv poraz od poqske ekipe Ke|er`in rezultatom 3:0 (25:23, 25:21, 25:18) u prvoj utakmici osmine finala Kupa CEV. Me~ u

dvorani „[umice“ trajao je samo 70 minuta.Revan{ utakmica na programu je naredne srede, 13. januara u poqskom gradu Ke|er`inu sa po~etkom u 18 sati.

POSLE ISKQU^EWA RVA^A VOJVODINE IZ SAVEZA

^ekaju}i odluku, pi{u `albu

Skup{tina Rva~kog saveza Srbije iskqu~ila je novosadsku Vojvodinu iz svog ~lanstva zbog spora po ugovoru o organizaciji kvalifikacionog olimpijskog turnira, koji se nalazi u sudskoj proceduri. Tako|e, direktoru novosadskog kluba Rajku Te{anovi}u, kao odgovornom licu, zabrawen je rad u rva~kom sportu, a rva~i su slobodni u izboru nove sredine bez obe{te}ewa. [ta rukovodstvo kluba preuzima posle ove odluke, pitali smo Te{anovi}a. - Zvani~nu odluku Skup{tine jo{ uvek nismo dobili, niti je zapisnik sa Skup{tine iza{ao na sajtu RSS kao zvani~nom glasilu Saveza. O~ekujemo da ovih dana odluka stigne, a potom }emo iskoristiti zakonsko i statutarno pravo i ulo`iti `albu u roku od 14 dana Skup{tini RSS. Da li verujete da }e Skup{tina da promeni svoju odluku? - Nije nemogu}e da proradi savest kod nekih delegata i da na

narednoj sednici Skup{tine budu makar uzdr`ani prilikom glasawa. To bi bilo dovoqno da se odustane od nerazumne ideje rukovodstva RSS da se ugasi jedan od najboqih rva~kih centara u Srbiji, koji je i pored svega, {to je iz li~nih razloga ~inio predasednik Saveza @eqko Trajkovi}, ostao lojalni Savezu. Do nove sednice Skup{tine status RK Vojvodina je nepromewen, a to zna~i da suspenzija ostaje na snazi sa mogu}no{}u da takmi~ari Vojvodine nastupaju bez obele`ja kluba u pojednina~noj konkurenciji, a pod okriqem RSS kao i do sada. Zanimqivo je da su Gradska uprava za sport i SANS, dan posle sednice Skup{tine RSS, dobili odluku iz Saveza sa automatskim pravnim dejstvom. - RSS nema statutarnu pravnu komisiju, {to je verovatno razlog da administracija Saveza ~ini propuste, {to joj nije prvi put kada je u pitawu Rva~ki klub Vojvodina - naglasio je Rajko Te{anovi}. J. Gali}

Kefler slavi pobedu

hepening, koji po~iwe 30. decembra u Obersdorfu, a zavr{ava se 6. januara u Bi{ofshofenu. Endi Kefler nije pobedio u sredu u Bi{ofshofenu, bio je tek peti posle dve serije, ali Jane Ahonen i Volfgang Lojcl nisu uspeli to da kazne. Pomenuti Aman i [lirencauer bili su predaleko posle Obersdorfa, Garmi{-Partenkirhena i Insbruka, da bi u posledwem skoku nekako kaznili Keflerovu prose~nost. _ Neverovatno! Srce mi je puno, senzacionalan je ose}aj pobediti na ovoj turneji. - izjavio je Kefler. Na kraju, Kefler je zadr`ao prednost ste~enu posle prva tri brda, takmi~ewe zavr{io sa 1.027 bodova, rekorder po broju pobeda, petostruki biv{i {ampion Ahonen sakupio je 1.014, pro{logodi{wi pobednik Lojcl 1.012, [lirencauer 1.011, dok je lider u generalnom plasmanu Aman, malo i zbog kontroverznih ocena za stil u Insbruku, zavr{io tek na petom me{tu sa 1.008 bodova. [esta pozicija pripala je jo{ jednom Austrijancu, Tomasu Morgen{ternu, koji je ujedno i pobednik Bi{ofshofena za ovu sezonu. Morgenator je skokovima od 133 i 136 metara za 264,7 bodova nadvi-

Plasman OBERSDORF (30. decembar): Kefler (265,2), Ahonen (253,3), Morgen{tern (250,3), Lojcl (245,4), Aman (236,6)... GARMI[ (1. januar): [lirencauer (277,7), Lojcl (272,5), Aman (272,4), Kefler (271,9), Andreas Jakobsen (269,5)... INSBRUK (3. januar): [lirencauer (251,1), Aman (237,8), Ahonen (237,4), Kefler (235,1), Jakobsen (234,3)... BI[OFSHOFEN (6. januar): Morgen{tern (264,7), Ahonen (264,0), Aman (261,5), Lojcl (260,9), Kefler (255,0)... ^ETIRI SKAKAONICE: Kefler (Austrija) 1.027, Ahonen (Finska) 1.014, Lojcl (Austrija) 1.012, [lirencauer (Austrija) 1.011, Aman ([vajcarska) 1.008, Morgen{tern (Austrija) 987, Paskal Bodmer (Francuska) 936... GENERALNI PLASMAN: Aman 669, [lirencauer 651, Kefler 521, Morgen{tern 440, Lojcl 411, Bjern Ejnar Romoren (Norve{ka) 353, Ahonen 350, Bodmer 286, Adam Mali{ (Poqska) 259, Hari Oli (Finska) 238...

Nemci najuspe{niji Ina~e, najvi{e pobeda na Turneji imaju nema~ki skaka~i, koji su trijumfovali 16 puta, pobedu mawe imaju Finci, koje predvodi Ahonen sa pet titula. Pre Ahonena, samo je Nemac Jens Vajslog imao ~etiri trijumfa. Norveàni i Austrijanci poravnati su sa deset pobeda, êsi imaju dve, s tim da je prva stigla u vreme êhoslova~ke, a po jedan trijumf zabeleìli su takmi~ari iz Japana, Slovenije, Poqske i [SR. Bar do sezone 2010/11, Nemac Sven Hanavald osta}e jedini skaka~ ikada koji je pobedio na sve ~etiri skakaonice! Bilo je to u sezoni 2001/02. bacio u drugoj seriji. Skokom od 136 metara, [vajcarac je bio najboqi posle prve serije i imao je priliku da jo{ jednim takvim

trijumfu na Turneji, ostao prili~no udaqen na tre}em mestu u generalnom plasmanu, gde zaostaje 140 bodova za [lirencauerom.

Olimpijskih igara u Pekingu, Islanda. Ujedno, Island }e biti prvi protivnik samostalne reprezentacije Srbije na zavr{nici Evropskih prvenstava. Srbi i Slovenci su pred oko 500 gledalaca u malom mestu Pod~etrtak, igrali gol za gol, dok se nije zagrejao na{ golman Darko Stani}. Zajedno sa wegovim bravurama, momci su podigli ritam u napadu i o~as posla stigli do 9:5 (18. minut). Od tog trenutka, nisu se osvrnuli... Ve} u 26. minutu, bilo je 13:8 za Srbiju, a prednost je nastavila da raste i u drugom poluvremenu, kada je u 34. minutu na semaforu pisalo 12:19. Selektor Hasanefendi} nije dozvolio ni da sedam golova razlike opusti na{ sastav, ve} su „orlovi“ nastavili u visokom ritmu, a to generalno nije odlika na{ih timova, bez obzira o kom sportu je re~. Takav pristup, doneo je Srbiji pobedu od devet golova razlike - 33:24, iz koje ve} na prvo oko upada mali broj primqenih golova na gostuju}em terenu. Slovenci su poznati kao tim koji igra brz rukomet, a ove srede su spu{teni na svega 24 pogotka, od toga 11 u prvom poluvremenu.

Racoli najbr`i na Sqemenu Italijanski skija{ \ulijano Racoli pobedio je na slalomu u Sqemenu. On je do pobede do{ao sa ostvarenim vremenom 1:50.00 minuta, {to je za 23 stotinke bilo br`e od wegovog zemqaka Manfreda Melga, koji je bio drugi. Do tre}eg mesta stigao je Francuz @ulijen Lizero sa vremenom 1:50.49. Rezultati slaloma u Sqemenu: 1. \ulijano Racoli (Italija) 1:50.00, 2. Manfred Melg (Italija) +0.23, 3. @ulijen Lizero (Francuska) +0.49, 4. Mitja Valen~i} (Slovenija) +0.75, 5. Rajnfrid Herbst (Austrija) +0.84 6. Mihael Janik (Kanada) +0.85, 7. Matijas Hargin ([vedska) +1.15 8. Mario Mat (Austrija) +1.29, 9. Feliks Nojrojter (Nema~ka) +1.39, 10. Stiv Misilije (Francuska) +1.60, Generalni plasman slaloma: 1. Rajnfrid Herbst (Austrija) 245, 2. @ulijen Lizero (Francuska) 141, 3. \ulijano Racoli (Italija) 140, 4. Manfred Melg (Italija) 130, 5. Paskal Curbrigen ([vajcarska) 124 Generalni plasman Svetskog kupa:1. Bewamin Rajh (Austrija) 589 2. Karlo Janka ([vajcarska) 577, 3. Didije Ku{ ([vajcarska) 481, 4. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 454, 5. Mihael Valhofer (Austrija) 393-

Bron: [umaher ima èqu da vozi [ef ekipe Mercedes GP u Formuli jedan Ros Bron rekao je da sedmostruki prvak sveta Mihael [umaher jo{ moè da vozi na najvi{em nivou u „najbrèm cirkusu na svetu“. Nemam ni trunku sumwe da [umaher i daqe ima talenat i sposobnost. Prethodnih godina smo to mogli da vidimo na nekim egzibicionim trkama koje je vozio. - rekao je Bron. [umaher (41) se 2006. iz F1, ali je krajem pro{le godine pristao da potpi{e trogodi{wi ugovor sa Mercedesom. - Godine ne moraju uvek da budu mera ne~ijeg kvaliteta. dodao je Bron, koji je pro{le sezone sa istoimenom ekipom osvojio titulu prvaka sveta. Videli smo i pro{le godine, kada je bilo pri~e o Mihaelovom povratku u Ferari, da jo{ ima èqu da vozi.

SVET

petak8.januar2010.

DNEVNIK

EGIPAT

SUDAN

Neredi tokom sahrane ubijenih vernika

Stradalo 140 qudi

KAIRO: Hiqade qudi su se ju~e sukobile s policijom u Egiptu tokom sahrane sedmoro ubijenih u napadu na vernike ko-

uzvikvalo "@iveo krst" i "Dosta progawawa". Demonstranti su bacali kamenice na automobile, a uni{tili su i ambulantu

Bo`i}na liturgija u Kairu

ji su odlazli sa preksino}ne pono}ne bo`i}ne liturgije. Policija ka`e da je oko 5.000 qudi

u bolnici zbog nezadovoqstva odlagawem predaje tela pre sahrane. Policajci su demon-

strante rasterali suzavcem. Neredi su usledili posle preksino}nog napada u kojem su tri napada~a iz automobila u prolazu rafalnim pucawem ubili sedam qudi. Vo|a napada~a u gradu Nag Hamadi, na oko 60 kilometara od starog grada Luksora, identifikovan je kao musliman. Napadnuti su pravoslavni Kopti, kojih ima oko 10 odsto u prete`no muslimanskom Egiptu. Egipatsko ministarstvo unutra{wih poslova smatra da je napad verovatno osveta za silovawe musilmanske devoj~ice koje je u novembru u tom gradu po~inio jedan hri{}anin. U Nag Hamadiju su poja~ane mere bezbednosti, a policija traga za napada~ima. Predavawe tela rodbini je bilo privremeno odlo`eno zbog straha da bi sahrana mogla biti povod za jo{ ve}e nasiqe. Sahrana je odr`ana kasnije i prisustuvovali su i mesni zvan~nici. (Beta)

KARTUM: Najmawe 140 qudi je poginulo u sukobima koji ve} nedequ dana traju na jugu Sudana, izjavio je ju~e visoki zvani~nik Ujediwenih nacija zadu`en za taj region. Sukobi u sektoru Vun~ueji u ju`noj dr`avi Varap izbili su po~etkom godine, ali prve informacije o situaciji na terenu su stigle tek pre dva dana kada je grupa predstavnika UN boravila u tom regionu. "Lokalni izvori tvrde da je stradalo najmawe 140 qudi, da ih je 90 povre|eno i da je oko 30.000 grla stoke ukradeno", izjavila je ju~e Frans presu Liz Grand, {efica humanitarnih operacija UN za ju`ni Sudan. U tu oblast ju~e su krenule jedinice plavih {lemova UN da bi dobili vi{e podataka o su-

ISLAMABAD: Ambasada SAD u Islamabadu saop{tila je ju~e da bezbednosne snage Pakistana uznemiravaju i pritvaraju ameri~ke diplomate tokom putovawa po toj zemqi. Neuobi~ajeni protest Ambasade odra`ava rastu}e nezadovoqstvo ameri~kih zvani~nika zbog nastojawa Pakistana da spre~i Va{ington da sa 500 na 800 qudi pove}a osobqe ambasade i pro{iri wenu zgradu u Islamabadu, ocewuje agencija AP. Ameri~ki zvani~nici su rekli da im je treba vi{e qudi i prostora za distribuciju humanitarne pomo}i Pakistanu vrednosti 7,5 milijardi dolara. Va{ingtonu je potrebna saradwa Islamabada u borbi protiv Al Kaide i drugih ekstremista uz granicu Avganistana i Pakistana. U Pakisanu se, me|utim, namere SAD tuma~e kao

da Va{ington `eli da u zemqu ubaci jo{ {pijuna, da je destabilizuje i preuzme wen nuklearni program. Pakistan je posledwih

Kartum

nedeqa odugovla~io izdavawe i produ`avawe viza za ameri~ke diplomate, neke je zaustavqala policija na kontrolnim punktovima, a u nekim slu~ajevima i privremno plenila wihova vozila. Prekju~e su dva Pakistanca zaposlena u ameri~kom konzulatu i wihova policijska pratwa pritvoreni dok su putovali na jugozapad zemqe kako bi pripremili posetu u vezi s jednim razvojnim projektom, saop{tila je Ambasada SAD. U tom saop{tewu se tra`i od Pakistana da prekine ometawe zvani~nika i da sprovede u delo dogovor prema kojem bi vozila ambasade imala obi~ne registarske tablice kako ih ekstremisti ne bi prepoznavali. (Beta-AP)

kobima i posledicama nasiqa, rekla je ona. "Veoma smo zabrinuti" zbog situacije na terenu, dodala je. Vi{e mrtvih je iz plemena Dinka koji su stradali kada ih je napalo susedno suparni~ko pleme Nuer, tvrde lokalni izvori. Borbe me|u rivalskim plemenima, koje su ~esto motivisane borbom oko stoke ili osvetom, poja~ale su se u posledwih godinu dana u ju`nom Sudanu. Tokom 2009. oko 2.500 qudi je stradalo, a oko 350.000 je raseqeno zbog borbi u toj ogromnoj i nerazvijenoj oblasti koja se i daqe oporavqa od gra|anskog rata sa severom - od 1983. do 2005. poginula su dva miliona qudi. Sporazum o primirju je potpisan 9. januara 2005. kada je okon~an rat uglavnom muslimanskog severa i ve}inski hri{}anskog juga Sudana. (Beta-AFP)

Americi dosta Izraela i Palestinaca TEL AVIV: [ef kabineta ameri~kog predsednika Baraka Obame Ram Emanuel nedavno je rekao izraelskom konzulu u Los An|elesu da je Obaminoj administraciji dosta i Izraela i Palestinaca, javio je ju~e izraelski vojni radio. Emanuel se sastao sa generalnim konzulom Jakobom Dajanom pre dve nedeqe, posle ~e-

ga je Dajan o sastanku obavestio izraelsko Ministarstvo spoqnih poslova. On je naveo da mu je Emanuel rekao da je Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama muka od Izraelaca, koji usvajaju odgovaraju}e ideje mesecima kasnije, kada vi{e nisu efektivne, preneo je vojni radio. [ef Obaminog kabineta je upozorio da }e, ako ne bude na-

pretka u mirovnom procesu, ameri~ka administracija smawiti u~e{}e u poku{ajima re{avawa sukoba dva naroda jer SAD moraju da se bave drugim stvarima. Prema oceni Emanuela, izraelski premijer Bewamin Netanijahu je javno pristao na stvarawe nezavisne palestinske dr`ave isuvi{e kasno i odluka o zamrzavawu izgrad-

Boì}ne ~estitke Medvedeva i Putina MOSKVA: Predsednik i premijer Rusije, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, ~estitali su Boì} pravoslavnim vernicima u Rusiji. Medvedev je napomenuo da je Boì} povezan s hri{}anskim idealima ~estitosti i milosr|a, koju su vekovima bili osnovne vrednosti qudi i temeq dru{tvenog ìvota u Rusiji, saop{teno je iz Kremqa. "Danas, (ti ideali) nastavqaju da ja~aju moralne osnove na{eg dru{tva i ~uvaju atmosferu uzajamnog po{tovawa, verske tolerancije i saglasja", rekao je Medvedev. "Vlada i Ruska pravoslavna crkva (RPC) ulaù zajedni~ke

napore da u~vrste stabilnost dru{tva i razviju dijalog me|u raznim verama, kao i da nau~e i odgaje mlade generacije u duhu istinskog patriotizma i po{tovawa porodi~nih vrednosti", navodi se. Putin je, u bo`i}noj ~estitki izdatoj ju~e , posle susreta s patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom, ukazao na to da je RPC znatno doprinela ja~awu patriotizma i qubavi prema otaxbini, kao i {irewu duhovnih vrednosti i celokupnoj istoriji ruskog naroda. "Vekovna je tradicija da qudi raznih vera ~estitaju jedni drugima verske praznike", podsetio je Putin. (Tanjug)

SLOVA^KA

Putarina blokirala Bratislavu

AMERI^KA AMBASADA SAD @ALI SE NA PAKISTANSKE VLASTI

Va{ington tra`i podr{ku i prostor

RUSIJA

we u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali doneta je tek nakon meseci pritiska SAD. U izve{taju se dodaje da su obe strane odbile mirovni plan koji je predlagao biv{i izraelski premijer Ehud Olmert. Ipak, ako bude napretka u pregovorima, Obama bi mogao da poseti Izrael i region, naveo je radio. (Tanjug)

BRATISLAVA: Slova~ki {pediteri su, zbog nove, elektronske naplate putarine za kamione, blokirali jednu od glavnih saobra}ajnica u Bratislavi. [pediteri su uo~i 1. januara, kada je po~ela nova naplata putem ure|aja za vozila te`a od 3,5 tone, koji uz pomo} satelitske navigacije registruju pre|eni put i obra~unavaju putarinu, upozorili Vladu da sistem nije dobro pripremqen. Oni ka`u da su registracija i ku-

povina ure|aja isuvi{e skupi, i da nisu dobro ozna~ene deonice koje podle`u naplati. Kolone kamiona od nekoliko kilometara, u sve tri trake, blokirale si i autoput Prag - Bratislava na granici, kod ~e{kog mesta B`eclav. Najgore je na granicama Poqske i Ukrajine gde voza~i kamiona ~ekaju na registraciju najmawe {est sati na temperaturi od minus osam stepeni. (Tanjug)

[VAJCARSKA

Kazna za vo`wu 200. 000 evra SEN GALEN: Jedan {vajcarski sud je bogatog qubiteqa brze vo`we automobilom osudio na globu uporedivu sa cenom vile - 300 hiqada {vajcarskih franaka (200.000 evra). Sud u Sen Galenu, na istoku [vajcarske je rekordnu kaznu objasnio time {to vrednost imovine ka`wenog prema{uje 20 miliona

{vajraskih franaka (14 miliona evra), objavqeno je ju~e. Bogati voza~ o kome podaci nisu objavqeni, vi{estruki je prekr{ilac ograni~ewa brzine. Ovog puta, kada je ponovo ka`wen vozio je 57 kilometara na sat br`e od ograni~ewa na 80 kilometara na sat. (Beta-AP)

VELIKA BRITANIJA

Voz izvu~en ispod Laman{a LONDON: Putni~ki voz "Jurostar" izvu~en je iz tunela ispod kanala Laman{, a 200 putnika preba~eno je u drugi voz kojim su nastavili putovawe, po{to su satima bili zaglavqeni u tunelu saop{tio je ju~e `elezni~ki operater. Voz se ju~e ujutro zaglavio u tunelu, koji povezuje Brisel i London, drugi put za tri sedmice, a uzrok zastoja se jo{ ne zna, prenela je agencija Rojters. "Radimo na tome da otkrijemo uzrok, ali na{ prioritet je

bio da evakui{emo putnike i {to pre im omogu}imo da stignu do svog odredi{ta", izjavio je portparol "Jurostara". Krajem decembra, usled ekstremno niskih temperatura, voz te kompanije se zaglavio u tunelu, {to je dovelo do trodnevnog prekida saobra}aja. Britanija je pogo|ena najhladnijom zimom u posledwih 30 godina, temperature dosti`u i do minus 18 stepeni, a sneg i poledica izazvali su prekide u saobra}aju {irom zemqe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RADOSLAV [IKORSKI Rusko-nema~ki gasovod Severni tok na Balti~kom moru je bacawe novca evropskih potro{a~a, ocenio je ministar spoqnih poslova Poqske Radoslav [ikorski. U govoru u Parlamentu [ikorski je rekao da je projekat gasovoda zakqu~en "iza na{ih (poqskih) le|a" i da gasovod ne}e biti rentabilan te je zato "bacawe para evropskih potro{a~a".

ROMAN POLANSKI Rediteq Roman Polanski traìo je od sudije zaduènog za wegov slu~aj u Los An|elesu, da ga u odsustvu osudi za nedozvoqene seksualne odnose, koje je imao sa jednom maloletnicom 1977. godine. Tuìoci koji poku{avaju da se izbore za izru~ewe Romana Polanskog SAD su, me|utim, stavili do znawa da }e se usprotiviti dono{ewu svake presude sve dok on ne bude i fizi~ki prisutan pred sudom.

GVIDO VESTERVELE Ministar spoqih poslova Nema~ke Gvido Vestervele zatra`io je ju~e s od Turske evropski orijentisane reforme i ukazao da su wene bliske veze sa Evopskom unijom u interesu i Nema~ke, i Brisela."Va`no je da Turska ostvari napredak na putu ka EU", rekao je Vestervele u Ankari na zajedni~koj konferenciji za novinare s turkim {efom diplomatije Ahmetom Davutogluom.

HIPNOTIZER SE PRED OGLEDALOM DOVEO U STAWE TRANSA

Iz dubokog sna uz pomo} supruge i ~arobne re~i LONDON: Ve`baju}i pred ogledalom, jedan hipnotizer po~etnik sebe je slu~ajno doveo u stawe transa koje je trajalo pet sati. Helmuta Ki~mejera (27) je, nakon ve`bawe hipnoze, uko~enog i praznog pogleda, prona{la wegova supruga. On je nau~io kako da sebe dovede u stawe somnambulskog transa radi izvo|ewa ta~ke sa gutawem sabqi. Me|utim, dok je sam pred ogledalom uve`bavao ta~ku, pao je u duboki san. "Posmatrao je sebe u ogledalu, zenice su mu bile veoma su`ene, {to je znak da je bio pod hipnozom", ispri~ala je wegova supruga. Po{to nije uspevala da ga probudi, shvatila je {ta treba da

uradi tek kada je prona{la kwigu o hipnozi na kojoj se nalazila bele{ka Ki~mejerevog mentora. Osoba pod hipnozom, naime, reaguje jedino na glas autoriteta. Wegov mentor, izvesni dr Roberts, koji ga je podu~avao hipnozi, bio je taj koji je mogao da ga izvede iz transa. Telefonski poziv dr Robertsu omogu}io je mladom hipnotizeru da se probudi. Kako prenose britanski mediji, Ki~mejer se nakon ovog incidenta zakleo da }e ubudu}e autosugestiju upra`wavati samo u dru{tvu svoje `ene koja sada zna kqu~nu re~ za bu|ewe. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

GRA\ANI SRBIJE I SLOVENIJE TREBALO BI DA PO^NU DA PRIMAJU ZARA\ENE PRINADLE@NOSTI

Re{en problem slovena~kih penzija? BEOGRAD, QUBQANA: Posle skoro 18 godina, gra|ani Srbije i Slovenije trebalo bi da po~nu da primaju penzije koje su zaradili u tim zemqama, tvrde zvani~nici dveju dr-

àva. Sporazum o socijalnom osigurawu je krajem septembra potpisan u Sloveniji, a posledwih dana pro{le godine ratifikovao ga je i parlament Srbije. Ostalo je da to u~ini i parlament Slovenije. Ova dràva je posledwa biv{a jugoslovenska republika sa kojom je Srbija zakqu~ila takav sporazum. Gajo Golubovi} samo je jedan od oko 10 hiqada penzionera u Srbiji koji su deo ili ceo radni vek proveli u slovena~kim kompanijama. Zbog nere{enog sporazuma o socijalnom osigurawu sa Slovenijom, on penziju ve} osam godina dobija iz PIO fonda Srbije. Nezvani~ne procene kaù da je Srbija zbog toga izgubila vi{e od pola milijarde evra. “ Za slovena~ki sta`, primam novac od PIO fonda Srbije. I to je nesre}a, {to za moju penziju, koja nije mala, prakti~no odvaja ona sirotiwa iz Srbije. Niko nije bio upoêka se ratifikacija u slovena~kom parlamentu ran da od Slovenaca traì da ispune

svoju obavezu”, ispri~ao je penzioner Gajo Golubovi}. Ali, ovog puta, u Zavodu za socijalno osigurawe kaù da su bili uporni, da je sporazum potpisan, ve}ina pripremnih radwi zavr{ena i da se samo ~eka ratifikacija u slovena~kom parlamentu. I srpska i slovena~ka strana tvrde da bi zvani~na primena mogla po~eti na prole}e. “To }e zna~iti dosta za korisnike, s obzirom da je minimalna penzija u Sloveniji oko 500 evra. To zna~i da svi koji imaju uslove dobijati deo novca iz Slovenije. To }e biti i izvesno olak{awe na{eg PIO fonda, koji ne}e ispla}ivati taj deo penzije iz buxetskog fonda”, kaè direktor Zavoda za socijalno osigurawe Zoran Panovi}. “Vrlo sam skepti~an da }e potpisivawe konvencije od strane na{eg parlamenta biti i kraj pri~e. Jer, slovena~ki parlament je ne{to drugo. Oni su jako zavisni od javnog mwewa. Ja ne verujem ni blizu u ovo {to govore na{i predstavnici. I ja ne verujem, kakav mart, daj boè da bude slede}eg marta”, navodi, s druge strane, Gajo Golubovi}. (B-92)

KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA HRVATSKE IVO JOSIPOVI] O ODNOSU SA SUSEDIMA

Tu`be nisu same sebi svrha ZAGREB: Kandidat za predsednika Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da je rad na dobrim odnosima sa susedima jedan od najva`nijih spoqnopoliti~kih ciqeva Hrvatske. Josipovi} je, govore}i o odnosima sa Srbijom i tome koliko tu`ba za genocid koju je ranije podnela Hrvatska, i kontratu`ba Srbije mogu da uti~u na te odnose, ukazao da je Hrvatska svoju tu`bu podnela u trenutku kad Srbija nije ispuwavala ni minimum obaveza koje je postavila me|unarodna zajednica. „Te obaveze odnosile su se na sudbinu zato~enih i nestalih lica, na krivi~no gowewe po~inilaca ratnih zlo~ina, kao i na vra}awe kulturnog blaga“, rekao je Josipovi}. “Od momenta podno{ewa tu`be Srbija je u~inila zna~ajne napore u pravcu poboq{awa odnosa, a u saradwi s Hrvatskom intenzivno radi i na ispuwavawu svojih obaveza - vra}en je veliki deo kulturnog blaga, procesuiraju se po~initeqi ratnih zlo~ina i rje{avaju se sudbine nestalih“, naveo je Josipovi}. Jedino {to Srbija nije ispunila je hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, ali sude}i po izvje{tajima ha{kog tuìoca Serà Bramerca, ulaù se napori da se i to izvr{i, dodao je kandidat za predsednika Hrvatske koji je u prvom krugu izbora osvojio najvi{e glasova. Oceniv{i da je i hrvatska tu`ba dala odre|eni podstrek „da se pokrenu neki procesi“, Josipovi} je kazao da tu`be nisu same sebi svrha i da }e se odnosi dve zemqe morati razvijati i uz wih. Josipovi} smatra da }e potreba postojawa tu`be zavisiti i od razgovora dveju dràva i od toga

BIH Referendum suprotan Dejtonu SARAJEVO: Slu`ba visokog predstavnika u BiH ukazala je da je najavqeni referendum u Republici Srpskoj o samostalnosti u suprotnosti s Dejtonskim sporazumom. „Planirani referendum koji je predlo`ila Vlada Republike Srpske, predvo|ena SNSD-om, kojim se u pitawe dovode elementi Dejtonskog sporazum, izlazi izvan delokruga ustavnih nadleznosti tog entiteta“, pi{e u saop{tewu ureda. Premijer RS Milorad Dodik je ju~e izjavio da }e „sigurno jednog dana“ biti odr`an referendum o tome da li da RS ostane u okviru BiH ili da se osamostali. Visoki predstavnik Valentin Incko je saop{tio da je referendum, prema Ustavu BiH, u suprotnosti s obavezama entiteta RS, i da se na taj na~in kr{i Dejtonski sporazum. (Beta)

{ta }e one utvrditi kao mogu}e i po`eqno u re{avawu problema koji su navedeni u tu`bi. Kada je re~ o pitawu dopunskog prava glasa mawina, odnosno pitawa da mawine, kojih je u Hrvatskoj po

osam poslanika mawina, od toga tri srpska, stvara pitawe legitimiteta za pojedine poslanike koji bivaju izabrani sa 300 ili 400 glasova. „Uvo|ewem dopunskog prava glasa, pove}ala bi se

Ivo Josipovi}

Srbija i Kosovo Na pitawe koliko je hrvatsko priznawe nezavisnosti Kosova i istupawe pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu u korist Kosova kamen spoticawa u odnosima dve dr`ave, Ivo Josipovi} je istakao da je to realnost zbog ~ega ga je Hrvatska i priznala. „Srbija je izgubila Kosovo davno prije osamostaqewa i {to se to prije shvati u Srbiji, to }e biti boqe za samu Srbiju“, smatra Josipovi}. On je, me|utim, rekao i da se s druge strane mo`e postaviti pitawe na koji na~in je Hrvatska trebalo da se postavi po tom pitawu i da li je istupawem u Hagu trebalo dolivati uqe na vatru. popisu iz 2001. oko 7,5 odsto (od toga Srba 4,54 odsto), mogu da glasaju i za stranke i za svoje predstavnike, Josipovi} je rekao: „U pisawu SDP-ovog predloga promena ustava predvidio sam takvu odredbu“, rekao je Josipovi} i naveo da postojawe 12. izborne jedinice u kojoj se bira

izlaznost mawina i pove}ao legitimitet wihovih zastupnika“, rekao je on. Ivo Josipovi}, kojeg je posle prvog kruga izbora podr`ala najja~a politi~ka stranka Srba u Hrvatskoj, Samostalna demokratska srpska stranka, navodi da }e se zalagati za nastavak procesa

povratka izbeglih i za ostvarivawe povratni~kih prava. On je ukazao i na problem biv{ih nosilaca stanarskih prava. „Kad sam bio u Vukovaru vidio sam kakvi su tamo problemi sa stanovima i rekao da, kao {to je moj otac otkupio stan, tako to mora mo}i svaki dràvqanin Hrvatske“, kazao je on, navode}i da je pravo biv{ih nosilaca stanarskog prava da stanove otkupe i da dràvu ne treba da brine {ta }e oni da rade s tim stanovima. Upitan koliko }e se, ukoliko bude izabran, na mestu predsednika razlikovati od odlaze}eg Stjepana Mesi}a, Josipovi} je istakao da je Mesi} u svoja dva mandata napravio mnogo za Hrvatsku i demokratiju, a da }e on u ve}oj meri inicirati pitawa funkcionisawa pravne dràve i odgovornosti. Josipovi} najavquje i da }e imati aktivniji odnos prema stabilnosti regiona, {to bi garantovalo mir i stabilnost i ekonomski razvoj i Hrvatske i drugih zemaqa u okruèwu. Govore}i o situaciji u Bosni i Hercegovini, on je istakao da je interes te dràve i wenih suseda da bude stabilna i dobro ure|ena dràva. Prema Josipovi}evom mi{qewu, to je mogu}e ako se BiH uredi kao zajednica tri jednakopravna konstitutivna naroda {to, kako kaè, podrazumeva i ravnopravnost svakog pojedinca na celom podru~ju BiH, ali i ravnopravnost naroda kao takvih. Osvr}u}i se na „slu~aj Sanader“ i wegovo iskqu~ivawe iz HDZ, Josipovi} je kazao da }e u domenu wegovog rada kao predsednika biti kohabitacija s premijerkom Jadrankom Kosor. (Tanjug)

petak8.januar2010.

CRNA GORA

Dva badwaka na Cetiwu PODGORICA: Vernici Boì} u Crnoj Gori proslavqaju podeqeni- na one koji podràvaju Mitropoliju crnogorskoprimorsku ili kanonski nepriznatu Crnogorsku pravoslavnu crkvu. U svim hramovima sluène su pono}ne i jutarwe liturgije, kojima se slavi dan hristovog ro|ewa. Na Cetiwu su, na Badwe ve~e, naloèna dva badwaka - Mitropolije crnogorsko-primorske ispred Cetiwskog manastira i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve na Trgu kraqa Nikole. Mitropolit crnogorskoprimorski Amfilohije, poru~io je da pomirewe treba da za-

vlada svuda, a posebno u Crnoj Gori i u gradu Cetiwu. On je upozorio da onaj ko se otu|i od }ivota, taj se otu|uje od badwaka, taj loì, kako se izrazio, logorsku vatru koja nema i ne moè imati u sebi blagoslov. Boì} se u Crnoj Gori slavi tri dana, a sve{tenstvu i vernicima praznik su ~estitali predsednici dràve, skup{tine i vlade Filip Vujanovi}, Ranko Krivokapi} i Milo \ukanovi}, pozivaju}i na mir i me|usobno po{tovawe. êstitku povodom Boì}a pravoslavnim vernicima uputio je i reis-ul-ulema Islamske zajednice Crne Gore, Rifat Fejzi}. (Tanjug)

MAKEDONIJA

Neka Tadi} proba... SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski nije ni prihvatio, ali ni odbacio ponudu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da posreduje u gotovo dvadeset godina dugom sporu Atine i Skopqa oko imena nekada{we jugoslovenske republike, rekav{i da je takvih ponuda

Nasuprot Gruevskom, dvojica biv{ih makedonskih diplomata, Slobodan ^a{ule i Viktor Dimovski skloni su ocenama da Tadi}eva inicijativa predstavqa poku{aj da se Srbija predstavi kao izvor stabilnosti na Balkanu, „Indikativa ne ova, najbla`e re~eno, provokacija... Pru-

Nikola Gruevski i Boris Tadi}

bilo i ranije, ali da nisu dale rezultate. „Nije ni prvi ni posledwi od politi~ara koji su èleli da se na neki na~in ukqu~e, da pomognu, tako da sam ja ve} rekao da je svako ko èli da pomogne dobrodo{ao. Mnogi su do sada poku{ali, neki su samo èleli, i u budu}nosti, ako neko èli da pomogne, odgovor je isti za sve“, rekao je Gruevski. Diplomatski odgovor makedonskog premijera, na ~ijoj se listi mogu}ih budu}ih posrednika, osim diplomate koji ve} vi{e od 15 godina vodi taj spor, Amerikanca Metjua Nimica, nalaze i Havijer Solana, Danilo Turk i Boris Tadi}, su{tinski, predstavqa jo{ jedan signal da su pregovori Atine i Skopqa u{li u kqu~nu fazu, tokom koje }e Makedonija morati da prihvati kompromisno re{ewe, ili se suo~i sa daqim i bolnim odlagawem pribliàvawu Evropskoj uniji i NATO.

èna ruka Beograda nije iskrena. O~igledno se radi o proceni Beograda da moè da pomogne, kao i da, istovremeno, pomogne i sopstvenim interesima da bude aktivan akter na regionalnom planu“, rekao je Dimovski, biv{i makedonski ambasador u Beogradu. Biv{i ministar spoqnih poslova, Slobodan â{ule je Tadi}ev predlog nazvao „nepristojnom ponudom“. „I pored dobrih odnosa sa Srbijom imamo poqe zategnutosti koje se zove Kosovo. Sa Gr~kom imamo neracionalan problem koji ugroàva postojawe dràve. U takvom kontekstu, kako moète da od Beograda i Atine, a posebno Beograda o~ekujete pomo}“, rekao je â{ule, koji je ministrovao u vreme vlade Qub~a Georgievskog, koji je otvoreno zastupao podelu Makedonije izme|u tamo{wih Makedonaca i Albanaca.

Mesi} smawio kaznu jednom od ubica porodice Zec ZAGREB: Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} smawio je za godinu dana kaznu Sini{i Rimcu (36), osu|enom za ubistva u Pakra~koj poqani u zapadnoj Slavoniji. Rimac je bio osu|en na osam godina zatvora, jer je vrhovni sud ustanovio da je li~no u~estvovao u likvidacijama srpskih civila krajem 1991. godine. Sini{a Rimac je poznatiji javnosti kao ubica dvanaestogodi{we Aleksandre Zec. On je, to ubistvo, iz decembra 1991. godine, priznao, podse}a zagreba~ki „Jutarei list“. Pored Rimca, za ubistvo porodice Zec, Marije, Aleksandre i Mihajla, 7. decembra 1991. godine, odgovorni su i Munib Suqi}, Igor Mikola, Neboj{a Hodak i Swe`ana @ivanovi}, ~lanovi sastava rezervne policije pod komandom Tomislava Mer~epa, poznati kao „mer~epovci“. Smatra se da su „mer~epovci“ odgovorni za progon i likvidicaju vi{e porodica zagreba~kih Srba, tokom rata u Hrvatskoj,

tada savetnika ministra unutra{wih pome|u kojima i porodice Zec. Rimac i weslova. govi sa~esnici su se, pomenutog dana, oko Iako im se sudilo za to ubistvo, wiho23 sata dovezli pred stan porodice Zec u vi iskazi u kome su priznali zlo~in nisu Poqani~koj ulici u Zagrebu. Probudili su Mihajla Zeca i naredili mu da se hitno obu~e i po|e sa wima. Zec se upla{io i poku{ao da pobegne. Ubijen je na licu mesta. Mihajlovu suprugu Mariju i }erku Aleksandru, koje su videle ubistvo, odvezli su do planinarskog doma Adolfovac na Sqemenu, kod Zagreba. Pripadnici rezervnog sastava MUP-a koji su tamo bili stacionirani, tu su ih likvidirali. Vrhovni sud Hrvatske je nepobitno ustanovio da je Rimac li~Sini{a Rimac no u~estvovao u likvidacijama srpskih civila krajem 1991. godine. Po nakori{}eni zbog proceduralne gre{ke, za vodima, Rimac je u~estvovao u tom ubistvu {ta su javnost i mediji optu`ivali Vlau grupi pod komandom Tomislava Mer~epa, dimira [eksa kao tada{weg tu`ioca. Ra-

nije, Mesi} je za dve godine smawio kaznu Stjepanu Grandi}u koji je kao pripadnik „gospi}ke grupe“ osu|en na deset godina zatvora zbog organizovawa ubistva 23 srpska civila iz Peru{i}a kod Gospi}a ujesen 1991. godine. Samom Mer~epu koji se dovodi u vezu sa zlo~inima nad Srbima u Zagrebu, Vukovaru, Pakra~koj Poqani i Gospi}u do sada nije su|eno. Preìveli ~lanovi porodice Zec, }erka Gordana i sin Du{an, ìve u Bawaluci. Vlada Hrvatske im je 2004. godine, dodelila 200.000 evra kao „pomo} za podmirivawe dotada{wih tro{kova ìvota, jer su kao maloletna deca ostali bez roditeqa i bez ikakvih sredstava za ìvot“. Predsednik Mesi} je tada izjavio da je hrvatska dràva bila du`na da pomogne preìvelim ~lanovima porodice Zec, „jer za taj grozni zlo~in niko nije odgovarao, {to je dokaz nefunkcionisawa pravosu|a. (Tanjug)

GLOBUS / OGLASI z ^ITUQE

petak8.januar2010.

Svetska rekorderka u maliganima Mediji u Ju`noj Dakoti javqaju da je u decembru zabele`en rekord nivoa alkohola u krvi od 7,08 promila, i to kod - jedne `ene. Policija je 1. decembra, u ukradenom automobilu parkiranom pored puta, prona{la Margaret Engl kod koje je, posle merewa alkohola u krvi, zabele`no 7,08 promila. To je gotovo devet puta vi{e od dozvoqenih 0,8 promila.

Engl je posle toga hospitalizovana i trebalo je da se pojavi na sudu 15. decembra, {to ona nije u~inila. Policija ju je 28. decembra ponovo prona{la pijanu u parkiranom automobilu pored puta, posle ~ega je Engl odvedena u zatvor. Najvi{i ikada zabale`eni nivo alkohola u krvi u Ju`noj Dakoti bio je 5,3 promila.

DNEVNIK

Do~ekao Novu godinu u ledu Izraelski ma|ioni~ar Hezi Dajan postavio je, u novogodi{woj no}i, novi svetski rekord nakon {to je proveo 64 sata u bloku leda, oboriv{i time raniji rekord ameri~kog iluzioniste Dejvida Blejna. Dajan je „u{ao” u Novu godinu iz osam tona te{kog bloka leda postavqenog na posebnom podijumu na glavnom trgu u Tel Avivu koji nosi ime ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina. Raniji rekord od 62 sata postignut je na wujor{kom Tajms skveru 2000. godine. Dok je Dajan bio u bloku leda videle su mu se samo o~i kako posmatraju radoznale prolaznike na ki{i. Kada je Izrael u{ao u Novu godinu, wegov asistent je uz pomo} elektri~ne testere skidao naslage leda i potom oslobodio iluziniostu. Odmah je preba~en u kola Hitne pomo}i, koja su bila spremna. Kakvo je bilo wegovo stawe, nije saop{teno.

Prim. dr Mirjana Gaji} - Anoj~i} Kad Bog voli nekog ~oveka, na dar mu daruje prijateqa, zamisli koliko je voleo mene, kad mi je za prijateqa podario tebe. Zauvek, kuma Ru`ica sa porodicom. 95006

Sa izraelskim ma|ioni~arom Novu godinu je do~ekalo i oko 200 qudi koji su posmatrali {ta }e se dogoditi. Bodrili su ga re~ima: „Veliki Hazi” i prakti~nijim sloganom: „Hazi, nemoj da umre{”.

„Ciq mi je da u dva ili tri ujutru qudi na putu ku}i nakon provoda ka`u: Hajdemo na trg da vidimo da li je onaj ludak u svom ledu”, rekao je Dajan, najavquju}i rekord. „Ludak” je uspeo!

Fudbaler uhap{en zbog falsifikovanog paso{a Nigerijski fudbaler Viktor Agali priveden je na aerodromu u Amsterdamu zbog posedovawa faslifikovanih putnih isprava. Prilikom paso{ke kontrole 27. decembra, kod Agalija su prone|ena dva falsifikovana nigerijska paso{a, rekao je portparol `andarmerije Robert van Kapel. „U jednom paso{u su izmeweni li~ni po-

daci, dok je u drugom izmewena viza“, kazao je portparol, dodaju}i da je fudbaler preko Amsterdama putovao iz Lagosa u Atinu. Istra`ni sudija trebalo bi da odlu~i da li }e Agaliju biti produ`en pritvor. Agali je igrao za francuske timove Olimpik iz Marseja, Tulon i Nica, kao i za nema~ki [alke.

@enidba po obi~ajima Zulu Ju`noafri~ki lider Jakob Zuma je danas ozvani~io brak sa svojom tre}om `enom po Zulu tradiciji, a mediji su objavili da planira da se ove godine o`eni i po ~etvrti put. Oko 2.000 gostiju se okupilo Zuminom porodi~nom domu u selu Nkadla kako bi gledalo ceremoniju ven~awa {ezdesetosmogodi{weg Zume i tridesetsedmogodi{we Tobeke Madiba. Agencija Rojters je javila da je u selu bilo mnogo {atora, kao i da je desetine koza i krava i ovaca ubijeno za gozbu.

je jedan od nas i ne gleda nas kao niè od sebe. On moè da se oèni koliko puta ho}e, na{a kultura to dozvoqava.“ Ipak, predsednikova odluka je izazvala mnogo kritika aktivista za borbu protiv side u zemqi koja ima najvi{u stopu zaraènih tom bole{e}u na svetu. Madiba i Zuma imaju troje dece i ve} su se ven~ali po ju`noafri~kim zakonima. Ju`noafri~ki lider trenutno ima 19 dece a sude}i po wegovoj biografiji sa predsedni~kog sajta veren je sa jo{ najmawe jednom ènom.

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, pravi kupac - povoqno 6 E. Telefon 064/314-37-14. 94776

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 94762

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533. 94699 HIT CENE! Drva bukva, hrast, cer, bagrem. Izrezana sa prevozom 2.900 dinara i sve vrste ugqa. Telefoni: 064/958-21-03, 064/910-12-89. 94707 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po èqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 94803 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Tel.: 065/444-36-97, 062/87129-13, 066/51-286-45. 94814 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 94815 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/8712927. 94816

GODI[WI POMEN dragoj mami, svekrvi, ta{ti, babi i prababi.

Nade`da Qaki} Nada

Sa beskrajnom qubavqu, ponosom i neizmernom tugom ~uvamo te u svojim srcima.

Tvoji najmiliji.

94961

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dragiwa Dimitrijevi} 1912 - 2010.

Sahrana je danas, 8. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

O`alo{}ena porodica.

94995

Kalendar s razgoli}enim stjuardesama Irska aviokompanija „Rajaner” lansirala je kalendar za 2010. godinu sa „seksi koncepcijom” i kao modele koristila sopstveno osobqe. Nadaju se da }e prodajom kalendara sa probranim razgoli}enim stjuardesama uspeti da sakupe 100.000 funti koje }e kasnije dobrotvorni fond „KIDS“, koji poma`e hendikepiranoj deci, raspodeliti {irom Velike Britanije. Fotografije `enskog dela posade nastale su u „Rajanero-

voj” bazi u {panskom gradu Alikanteu. O~ekuje se da }e biti prodato oko 11.000 primeraka kalendara pod nazivom „Cabin Crew Charity Calendar“ po ceni od 10 evra. Mogu}nost da ga kupe }e imati putnici koji se ukrcaju u wihove avione. Kompanija je istakla da su stjuardese ceo posao obavile volonterski, a da se vi{e od 800 pripadnica kabinskog osobqa od ukupno 4.000 hiqade prijavilo da u~estvuje u ovoj dobrotvornoj akciji.

Posledwi pozdrav na{oj

Tokom ceremonije, Madiba je plesala solo drè}i kopqe i {titi koji simbolizuju weno prihvatawe muà, a potom joj se pridruìo i suprug. Zuma je bio obu~en u sukwu od ìvotiwskog krzna i bele patike za tenis. Naravno, i mlada je imala odgovaraju}e patike. Jedan od gostiju je rekao da to ven~awe ~ini da se ose}a ponosnim {to je Zulu. “Zuma

On je trenutno, pored Madibe, o`ewen sa Sizakel Zumom (67), sa kojom se o`enio 1973. godine i Nompumelelo NtuliZumaom koju je uzeo za suprugu 2007. godine. Prethodno je bio u braku za nekada{nom ministarkom unutra{wih poslova Nkosazanom Dlamini Zumom od koje se razveo 1998. i Kejt Mantoho Zumom koja je izvr{ila samoubistvo 2000. godine.

Miri Sankovi} ro|. Petri} Tuguju: bra}a Vesa i Pajica, snahe Nada i \ina sa decom. 95021

^ITUQE

DNEVNIK

Voqeni moj

Posledwi pozdrav

petak8.januar2010.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav majci i baki

voqenoj

Posledwi drugarici

pozdrav

25 dragoj

Tawi Sandi}

Dekana

Draganu [krbi}u

kumi Miri

od: prijateqa Mitri} - Nedeqka i Zore sa porodicom.

od kumova Trudi}a. Tvoja unuka.

95009

94958

OG-4

Preminuo je na{ voqeni

Posledwi pozdrav

Dragi moj

ro|. Gaji}

Milici Novakovi}

Vojo Karan. beskrajno hvala.

Mirjani Anoj~i}

od: }erke Rade, zeta Ratka, unuka Ivane i Miqane.

94976

95010

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki i prabaki

S tugom javqamo da je preminula na{a draga majka, ta{ta i baka

95017

Posledwi pozdrav dragom

od IV - 3 Generacije 76/77, gimnazije â&#x20AC;&#x17E;J. J. Zmajâ&#x20AC;?, s razrednim stare{inom Srbinkom \uki}.

Milanko Tu~ev 1925 - 2010.

Mi}o

Miri

oca nisam upamtio, ali sam od tebe nau~io {ta zna~i imati oca.

od Lazinih drugova: Mirka, Duleta, Bore, Vlade, Milorada i Ba}e.

Tvoj zet \oka.

Sahrana dragog nam dede, pradede i svekra je danas, 8. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~koj Palanci. Uvek }emo te se rado se}ati i ~uvati u svojim srcima. Tvoji najmiliji: Predrag, Vladimir, Jasna, Lea i Vesna.

94960

OG-3

Dana 6. 1. 2010. godine preminuo je na{ plemeniti i voqeni

Draganu [krbi}u Marija Pleli od kom{inice Gospove Kremenovi} sa porodicom.

95011

Posledwi pozdrav plemenitoj du{i

1933 - 2010.

Mariji

Sahrana je danas, 8. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima.

95016

Posledwi pozdrav dragom od porodice Muti}.

O`alo{}ene }erke Magdalena Sulocki i Jolanda Nik{i} sa porodicama.

94963

94964

Draganu [krbi}u Branislavi Dobi}

Aleksandar [qivi}

Ispra}aj je u subotu, 9. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

od porodice Horvat.

od: kom{ija Jasminka i Jelene Stanarevi} sa porodicom.

95013

95015

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

3 Najmilije moje, jedina sestrice bolno mi istrgnuta iz nedara

Posledwi pozdrav dragom

Mirjanice

O`alo{}eni: supruga Radmila, k}erke Qiqana i Mirjana, zet \or|e, unuka Maja i praunuka Ramona.

sawaj u spokoju rajske sne. Neka te krila leptira ne`no ponesu u zagrqaj ve~nosti mami i tati. Tvojim odlaskom izgubila sam sve. S qubavqu i neprebolom, tvoja Spomenka.

OG-1

Najdra`i na{, hrabri i dobri

95019

Draganu [krbi}u

od: Milke, Save, Mladena i Milutina Rogi}a sa porodicama.

od: sestre Zore, zeta Save i ne}aka Sa{e i Zorana.

95018

95014

3 U neizrecivom bolu i tuzi obave{tavamo sve koji su je poznavali, voleli i cenili, da je 6. januara 2010. godine, posle duge i te{ke bolesti preminula na{a mila

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. januara u 69. godini preminuo na{ dragi suprug, brat i otac

Aco bio si odan i pa`qiv suprug, po`rtvovan otac i najboqi deda na svetu. Ve~no }emo te voleti i nikad zaboraviti.

Tvoji: supruga Radmila, k}erke Qiqana i Mirjana, zet \or|e, unuka Maja i praunuka Ramona.

Mirjana Gaji} - Anoj~i} prim. dr fizijatar u penziji

Dragan [krbi} Sahrana je danas, 8. 1. 2010. godine, u 12.30 ~asova, u Ba~kom Jarku. O`alo{}eni: supruga Mara, brat Vlado, }erka Sowa i sinovi Slobodan i Zoran sa porodicama.

OG-2

95012

Wene ne`nosti, svetao i plemeniti lik `ive}e zauvek u na{im srcima i se}awima. Neute{na, jedina sestra Spomenka, i porodice Popovi}, Qutovac i [abi} 95020

^ITUQE z POMENI

petak8.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. jaunara preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Posledwi supruzi

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav prijateqici

DNEVNIK

dragoj

Na{a draga mama, baka, svekrva, prija, sestra i zaova

Mileva Grahovac preminula je na Badwi dan 2010. Nadamo se da joj je u Bo`jim rukama lak{e nego u posledwim danima na ovom svetu.

Milica Novakovi} 1940 - 2010. Sahrana je u petak, 8. 1. 2010. godine, u 13 sati, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

Milici Novakovi}

Sahrana je danas, 8. 1. 2010. godine, u 11.15 sati.

od supruga Laze.

O`alo{}eni: suprug Lazo, }erke Qubica i Rada i unu~ad Aleksandar, Ivana i Miqana.

O`alo{}ena porodica: sin Miodrag, unuci Aleksandra i Marko, snaja Dijana, prija Du{anka i brat Jovan sa suprugom Jelisavetom.

Mirjani Gaji} - Anoj~i}

94971

94992 94981

SEDMODNEVNI POMEN

Opra{tamo se od na{e drage

Posledwi sestri

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj zaovi

voqenoj

Porodica Buquba{i}.

U subotu, 9. januara 2010. godine navr{ava se sedam dana od kako vi{e nije sa nama na{ voqeni

GODI[WI POMEN Dana, 10. 1. 2010. godine obele`i}emo godi{wi pomen u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu na{em dragom

Milevi Grahovac 94991

Sa nevericom, tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene

Milici Novakovi} od snahe Sretenke Rodi}.

Mire

Ninoslav Mikovi}

od: sestara Qube i Mare i bra}e Trive i Slavka.

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji.

1945 - 2009. Bogu dragom hvala {to je primio pod svoje skute na blagi dan - Badwi dan. Neka po~iva u miru Bo`ijem.

Zahvaqujemo se svim na{im ro|acima, kumovima i prijateqima koji su ga ispratili na ve~ni put.

94979

Posledwi pozdrav majci i baki

Ratomiru Popadi}u

94994

voqenoj

94974

Posledwi pozdrav najboqoj mami, baki i ta{ti

Druga rana u na{em srcu

Branislave Dobi} Porodice Lapadat i Nikoli~in.

Supruga Berta, }erka Milana i sestra Mirjana.

94944

94980

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

1960 - 2010.

Sahrana je u petak, 8. 1. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

Branislava Dobi}

Milici Novakovi} od: }erke Qubice, unuka Sa{e i snaje Milice.

O`alo{}eni: suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana i svekar Bo`idar.

Uvek }emo te nositi u srcima. O`alo{}eni: majka Anica, brat Dragoslav sa porodicom.

Tawi Sandi} 1974 - 2010.

Branislavi Dobi}

1960 - 2010.

94977

94983

Tvoji: Marijana, Dejana i Dejan Peri}.

94984

94986

Posledwi pozdrav

Draga na{a Prerano si zauvek oti{la, a tako si volela `ivot. Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Porodica Vasi} iz Bege~a. 94942

Brankice

3 Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 6. januara u 71. godini, nakon kratke i te{ke bolesti preminula na{a majka, baka i ta{ta

Branislavi Dobi}

prijateqi ~ine da se smeje{, ohrabruju te da uspe{, oni su spremni da te saslu{aju i podele tvoj bol. Sve si nam to pru`ala, a od nas si }utke i tiho oti{la. Tvoje kom{ije Milev i Hovan. 94987

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Porodica Peri}.

Branislavi Dobi} Mama, hvala ti za sve... Tijana i Aleksandar.

94988

94985

Potreseni surovom istinom o iznenadnoj smrti

Posledwi pozdrav {ogorici i tetki

Zora [u{war ro|. Mi{kovi} Sahrana je u subotu, 9. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Dumen~i} i Opa~i}.

94982

Branislave Dobi}

Branislavi Dobi} S po{tovawem }emo te spomiwati i sa qubavqu ~uvati u srcima.

Sau~estvujemo u velikom bolu wene porodice.

Rada, Zora i Maja Dragosavac.

Banetove koleginice i kolege iz Fonda.

94989

94990

^ITUQE

DNEVNIK

petak8.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Rade Kova~evi}

Rade Kova~evi} Tvoja qubav i dobrota }e nam nedostajati, a mi }emo te sa ponosom spomiwati i ~uvati od zaborava.

Jo{ jedan tu`an pozdrav koji ne}e{ ~uti. Jo{ mnogo suza koje ne}e{ videti. Ve~no }emo te voleti, nositi u srcima i ~uvati od zaborava.

Supruga Zlatija i sin Nenad sa porodicom.

Sin Predrag, snaja Rada, unu~ad Nana i Marko.

Posledwi pozdrav dedi

Branko ]uruvija 1947 - 2010. preminuo 6. 1. 2010. g. u 62. godini. Sahrana je u petak, 8. 1. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Barbara, sin Du{an sa suprugom Sne`anom i decom Tijanom i Draganom, }erka Branislava sa suprugom Lazom i decom Milo{em i Kristinom.

Josifu Mrkaji}u Josku

Josif Mrkaji} 1932 - 2010.

1932 - 2010.

Sahrana je obavqena 7. 1. 2010. godine, na Mesnom grobqu, u Futogu.

od unuke Qiqe sa porodicom [kundri}.

O`alo{}ena porodica.

94940 94957

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi prijatequ

bolu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav dragom suprugu

Branku ]uruviji

Dragoslavu Mitrovi}u Sau~estvujemo porodicom.

94933

94956

Frangetu sa od Qiqane i Milete Petri}.

Kom{ije iz dr Ribara 1 - 7. 94969

Dragi moj Branko, ostavio si me iznenada, ali neka te u ti{ini tvog ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoja Barbara.

Posledwi pozdrav stricu

Josifu Mrkaji}u Josku

1932 - 2010.

od unuke Cake sa porodicom.

od bratanca Dragana Mrkaji}a sa porodicom.

94943

94968

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

94906

voqenom

Posledwi pozdrav na{em

94907

94909

Posledwi pozdrav stricu i |everu

Josifu Mrkaji}u Josku

1932 - 2010.

Dragoslav Mitrovi} Frange 1933 - 2010. usled te{ke bolesti preminuo 5. 1. 2010. godine. Ispra}aj }e se odr`ati u ponedeqak, 11. 1. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Branku ]uruviji

O`alo{}eni: supruga Milanka i unuka Tamara Petri} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Uspomenu na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam pru`io ~uva}e od zaborava: }erka Branislava, zet Lazar i unuci Milo{ i Kristina.

O`alo{}eni: {ogorica Marija iz Sombora sa sinom Jocom, }erkom Silvijom sa porodicama.

94949

Miodragu Jevremovi}u

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

Miodragu Jevremovi}u

od Radojka i Jovanke Filipovi}.

od: snaje Darinke i bratanca Neboj{e sa porodicom.

od: snaje Milunke i bratanice Mire Bala} sa porodicom.

94910

94912

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ voqeni sin, otac i mu`

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i deveru.

[andor Vicko

1951 - 2010.

Hvala ti na svoj podr{ci i qubavi koje si nam pru`io.

94966

Posledwi pozdrav dragom kumu

Branku ]uruviji

94945

Dragi na{ deda

od Sini{e Filipovi}a sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti u petak, 8. januara, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Vicko.

O`alo{}ena porodica Vicko: Arpad, Milena, Aleksandar i Tatjana.

94967

94959

94962

94965

Tu`nim srcem se opra{tamo se od na{eg supruga, oca, svekra i dede

Posledwi pozdrav voqenom

Branku ]uruviji

Ne postoje re~i kojima se mo`emo oprostiti od tebe dragi tajo. Bio si nam podr{ka i oslonac u svemu. Bio si borac i ponosimo se tobom. Neka ti je mir du{i.

Miodraga Jevremovi}a 1949 - 2010. Ispra}aj dragog nam pokojnika je danas, 8. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu. O`alo{}eni: supruga \ur|ina, sin Boris, unuka Nina i snaja Mirjana. 94904

Branko

oti{ao si brzo, bez pozdrava.

Uvek }e{ ostati u na{em se}awu. Tvoje veliko srce je prestalo da kuca, ali te mi nikada ne}emo zaboraviti.

Branku ]uruviji Ne postoje re~i kojima se mo`emo oprostiti od tebe. Se}awa na tebe i tvoj vedar duh nikada ne}e izbledeti. Nadam se da ti je tamo negde lak{e nego u posledwim danima zemaqskim. Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io.

O`alo{}eni: sin Du{an, snaja Sne`ana i unuci Tijana i Dragan.

Tvoji unuci Tijana i Dragan.

Tuguju za tobom: brat Nikola sa suprugom Nadom i sinom Milo{em, snajom Ivanom i unucima Minom, Lukom i Mihajlom.

94951

94947

94948

^ITUQE

petak8.januar2010.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a najdra`a majka, ta{ta i baka preminula u 65. godini

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Miri Sankovi}

Mirjana Sankovi}

DNEVNIK

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Mirjani Sankovi} ro|enoj Petri}

Po~ivaj u miru.

Sahrana je danas, 8. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: }erka Sabina, zet Milorad i unuke Andrea i Selena.

O`alo{}ena sestra Keka, Stevica i Tole Asurxi} sa porodicom.

94901

dragoj

Mirjani Sankovi} ro|enoj Petri}

ro|. Petri}

pozdrav

Draga na{a Miro, osta}e{ ve~no da `ivi{ u na{im srcima, jer voqeni nikada ne umiru. O`alo{}eni: brat Jovica, Amalija, Jovana, Du{an i Na|a.

Dubravka, Slobodan, Qiqana i Sr|an.

94936

94902

94937

Posledwi pozdrav kumu

S neizmernim bolom javqamo da je na{ voqeni tata, tast, deda i pradeda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

Kosta Leti} u 95. godini, preminuo u sredu, 6. januara 2010. godine. Sahrana je u petak, 8. januara 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Osta}e nam u ve~nom se}awu. O`alo{}eni: }erke Biqana i Slavica, zet Bora, unuci Branislav i Branislava, snaja Sne`ana i praunuke.

Josifu Mrkaji}u Josku 1932 - 2010. od kuma Vase Jandri}a sa porodicom.

94923

Dragi na{ ujo, ponosni smo {to smo Te imali. U na{im `ivotima uvek }e{ biti ne{to posebno.

94908

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Mara Tomi} 1948 - 2010. preminula 6. 1. 2010. godine, u 62. godini. Ispra}aj je u subotu, 9. 1. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tawi Sandi}

Svetozar Nedu~i} Suprug Dragutin, deca Brane, Qiqa i Rada sa porodicama. Tuguju za tobom: Mika, Boda, Ivan i Milica Reqin.

Molimo da ne donosite cve}e niti vence. Hvala.

od kolega i koleginica iz Finansijske slu`be.

94930

94903

Preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj supruzi

Neka te an|eli ~uvaju.

94941

Svetozar Nedu~i}

Posledwi pozdrav

15. 7. 1936 - 6. 1. 2010. Ispra}aj je danas, 8. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Bojana, }erke Vawa, Nata{a i Danica, zetovi Mirko, Pavle i Milan, unuke Ivana, Dragana, Stevan, Stefan i Uro{. 94897

Posledwi pozdrav

dr Mirjani Gaji} - Anoj~i}

Miri

Sahrana je 8. 1. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Goca i Neca.

dr Mirjani Gaji} - Anoj~i} Ve~no o`alo{}en suprug Lazar. od: Emine, Ivana i Vere.

94932

94934

94935

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav na{oj radnici

petak8.januar2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

Tatjani Sandi}

Dana, 8. januara 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog brata

POMEN

Drago Grbi} Josifu Mrkaji}u Josku

1990 - 2010.

1932 - 2010.

1992 - 2009.

S qubavqu i tu`nim se}awem.

od porodice Manojlovi}.

Draga Tawa, tvoj nasmejani lik ve~no }emo nositi u na{im srcima.

94905

225/P

Posledwi pozdrav na{em ~lanu. Draga

Josifu Mrkaji}u Josku

Od kad te nema an|ele mali, Zore su tu`ne u suzama dani. Sunce ne sija isto kao pre. Tebe nema najlep{i cvete. Tu`nim no}ima ti{ina vlada, Kao da pita gde si sada. Bog nam te dade i sebi uze Nama ostavi boli, suze. Al tvoj lik mio i osmeh sre}e Iz na{ih srca nestati ne}e. Po~ivaj u miru An|ele mali An|eli nek ti budu ~uvari!

Neute{ni: mama Vinka, tata Gojko i sestra Sla|ana.

Tawa

Sestre An|a, Gospova i Milica sa porodicama.

94845

SE]AWE

1932 - 2010. od porodice Kne`evi}.

Nosimo te u mislima i ~uvamo od zaborava.

Supruga Jovanka i sin Bojan. U nedequ, 10. januara 2010. god. u 11 ~asova, u Bano{toru.

Posledwi pozdrav prijatequ

Kolektiv JGSP „Novi Sad”, Novi Sad.

Sretka Kqaji}a

\or|e Babi}

94860

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ otac, tast i deda

Aleksandar Mihel~i} Sa{a

Savo Vu~urovi}

Pet tu`nih godina `ivimo bez tebe i ~uvamo te u srcima. Tvoji: supruga Verica, }erka Sne`ana, snaja Svetlana i sin \or|e.

Postoje ose}awa koja su ve~na i se}awa koja ne blede. Uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu ~uvaju od zaborava Tvoji: }erka Jelena, zet Jovan i unuci Milan i Jovana.

94673

94820

8. 1. 2007 - 8. 1. 2010.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ otac, tast i deda

Dana, 8. 1. 2010. navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ otac, svekar i deda

Zoran Krsti} Krle

Savo Vu~urovi}

Danas, 8. 1. 2010. godine su pro{le tri godine otkada si oti{ao od nas. Ve~no }e{ biti u na{im srcima i na{im mislima. Svaki dan si s nama i uvek }e{ biti.

Samo je otac kao ti, pun qubavi i dobrote, mogao da bude oslonac u na{im `ivotima.

94913

94604

Posledwi pozdrav prijatequ

SE]AWE

ve~na ti slava i hvala!

Sindikalna organizacija JGSP „Novi Sad”, Novi Sad.

102/P

Josifu Mrkaji}u Josku

Posledwi pozdrav na{em ~lanu

1932 - 2010. od Bo}e Nini}a sa porodicom.

Tatjani Sandi}

Tvoji najmiliji.

Tvoji: }erka Gordana, zet Mirko i unuke Nina i Jelena.

94931

94819

94916

Posledwi pozdrav prijatequ

S qubavqu i po{tovawem,

[ESTOMESE^NI POMEN

Sa puno qubavi i po{tovawa ~uvamo uspomenu i najlep{e se}awe na tebe. Tvoji: sin Milorad, snaja Sofija i unuke Gordana i Sne`ana. 94818

POMEN

8. 1. 2001 - 8. 1. 2010. Udru`ewe voza~a i automehani~ara JGSP „Novi Sad”, Novi Sad.

325/P

TU@NO SE]AWE Dana, 8. januara 2010. godine navr{ava se {esnaest godina od kako nas je zauvek napustila i ostavila prazninu u na{im srcima

Josifu Mrkaji}u Josku

Katica Majki} Ka}a

\oka Novakov

1932 - 2010. od porodice Pra{talo.

O`alo{}eni brat Dobrivoj sa porodicom.

94915

Pro{lo je devet godina, a vreme nije umawilo na{ bol i prazninu. Uvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: suprug Bogdan i }erka Dragana sa porodicom. 94835

94920

POMEN Pro{lo je {est meseci od smrti na{eg dragog oca, supruga, dede i svekra

Dana 1. 1. 2010. umrla je na{a draga majka, baka, prabaka, svekrva i ta{ta

Nata{a Raci} ro|. Mandi}

Kada bi qubav, bol, suze i tuga mogli da te vrate bila bi sa nama.

Ve~no o`alo{}eni: majka Milosava, }erka Sne`ana, sin Milo{ i sestre Qiqa i Tawa.

94899

Zorka Desnica \oke Novakova

iz Siriga

O`alo{}eni: supruga Tinka, sin Svetozar, snaha Sne`ana, unuk \oka i unuke Tina i Dragana. 94917

Ve~no }emo je se se}ati sa qubavqu. Sin Branko i }erka Seka sa porodicama. 94893

06.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00

TV PROGRAM

petak8.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Bo`i}ne iskrice Bajko kviz Vesti Brevijer PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Muzi~ki program Vesti

06.30 07.25 07.30 08.00 11.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.00 15.30 15.50 16.00 17.00 17.30 18.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40

Muzi~ko svitawe TV datum Glas Amerike Jutarwi program Lice s naslovnice Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Stari zanati Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti Pravila igre Bez cenzure Da se upoznamo Dr Haus Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film 00.10 Glas Amerike 00.40 Barometar

Bora Oti}

5kazawe (RTV 1, 22.35) 15.10 15.50 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.25 20.50 22.00 22.35 23.50 00.10

07.00 07.25 08.45 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.00

Frejèr Divqi svetac, film TV Dnevnik Tajna hrane: [ampawac Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Frejèr Divqi svetac, film Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Frejèr Hvala na pitawu, deca su dobro, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Petkazawe @ivopis Porodica Serano Bdewe, film Vesti (ma|) Mali koncert ^ine~ita Paideja Izbliza Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Crtani film (slov) Izbor z novogodi{weg programa (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Duh moje biv{e drage, film TV prodaja

10.00 11.00 11.10 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Objektiv Luna-sirena sa Kariba Karmelita Buntovnici Objektiv Katapultura Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Lenija – pregled Buntovnici Objektiv Karmelita Luna-sirena sa Kariba

08.00 Evroliga: Partizan – Lijetuvos 10.00 WTA Brisbejn 1/2 finale 12.30 ATP ênaj 1/4 finala 17.30 NBA akcija 18.00 NBA uìvo 18.15 Pregled Evrolige 19.15 EBEL: Medve{~ak – Jesenice 21.00 VTA Brisbejn 1/2 finale i ATP ênaj 1/4 finala 00.00 Evroliga magazin 00.30 VTA Brisbejn 1/2 finale i ATP ênaj 1/4 finala

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks,

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.21 09.36 10.06 10.38 11.05 11.10 12.00 12.13 12.15 12.29 12.45 13.21 14.52 15.00 15.08 15.11 16.00 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.07 21.04 21.11 22.20 00.00 00.15 01.00 01.07 01.50 03.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Nena Gruji} Da{i} Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Nena Gruji} Da{i} Vreme je za bebe Deda Mraz 3, film Iza naslova Vesti Na{ auto na{im gledaocima Sat Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Gu~a, film Dnevnik Mesto zlo~ina Evronet Zovem se Erl Bo`i}na pri~a, film Na skriveno te vodim mesto

Aleksandra Manasijevi}

Gu~a Tinejyerka Julijana, }erka najve}eg belog truba~a u zemqi, Sa~ma Trandafilovi}a, zaqubqena je u svog vr{waka Romea, perspektivnog truba~a iz ciganskog orkestra „Sandokanovi tigrovi“. Sa~mo ne}e ni da ~uje za wihovu qubav... Uloge: Aleksandra Manasijevi}, Mladen Nelevi}, Marko Markovi}, Svetislav Pe{i} (RTS 1, 22.20)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 00.05 01.00 01.01 01.35 03.10

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Sre}na porodica Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Mesec Koman~ija 2 Film: Zadovoqstvo ubijawa

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 13.25

Brus Grinvud

Antarktik: Okovani ledom Ameri~ki geolog Dejvis Maklaren putuje na Antarktik da bi u~estvovao u vladinom istraìva~kom projektu. Tamo bi trebalo da sara|uje sa vodi~em Yerijem [epardom i wegovim najboqim prijateqem Kuperom. Uloge: Brus Grinvud, Yejson Bigs Reìja: Frenk Mar{al (RTS 2, 22.18) 06.02 U zdravom telu 06.16 Koncert za dobro jutro 07.04 Kuvati srcem: Nena Gruji} Da{i} 07.19 Datum 07.25 Verski kalendar 07.36 Stepeni{te 07.41 Ru`no pa~e 08.06 Majmunoqupci 08.15 Verujte ali ne preterujte 09.02 Male pri~e 09.38 Liturgija 10.00 Izdava~ka delatnost RTS 10.36 Ro`detstvo, obrazovni program 10.40 Srpski isto~nici 11.12 Boì}ni spot - zezda se zasja 11.15 @ivot i standardi 11.37 Preko crte 12.06 Beogradski perkusionisti 12.35 Mera za muziku 13.05 Trezor 14.01 Sterija na TV: Prokondirena tikva, komedija 15.24 Enciklopedija 15.34 Datum 15.40 Verski kalendar 15.50 Hristos se rodi 15.53 Boì}na pesma RTV 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Kako se pravi: ~okolada 16.45 Enciklopedija 16.52 Najplemenitiji podvig godine 2009 17.58 Tango me|u zvezdama: Ivana Jordan 18.30 Razglednica 19.33 Datum 19.39 Verski kalendar 19.49 Iza naslova 20.00 Siti folk 20.25 Lov i riolov 21.00 Bostonski advokati 21.46 Liturgija 22.18 Antarktik: okovani ledom, film 00.24 Dame pevaju Bonda, muz. program 01.04 Reli: Dakar serija Argentina - île 01.34 Sterija na TV: Pokondirena tikva, komedija

06.30 06.30 08.00 15.00 17.00 20.00 21.00 00.30 01.30 03.30

14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.40 01.00

TV dizawe Vesti B92 Top{op Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Crni Guja Vesti B92 Top{op Nacionalna geografija: Hronika o divqini Premotavawe 03 Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat – O~ekivawa i nadawa Patrola Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Bitange i princeze

Frenklin i zeleni vitez (Hepi, 10.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 16.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Film: Opasni trag Kuku Vasa Tjudorovi Petkom u dva Gre{ne du{e Nacionalni dnevni8k

Ema Sams

Nuklearna meta

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 11.15 11.30 11.52 12.15 13.15 13.22 13.37 13.54 14.17 14.50 15.10 15.27 16.15 17.00 17.55

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipi Muzika bez struje Papirmanija Frenklin i zeleni vitez, crtani Presovawe [aman king Dino king Kvizi} Eon kid Presovawe Papirmanija Dino king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.45 18.55 19.20 19.30 20.55 21.05 21.55 23.05 00.00 02.00 04.00

Kviz: Brzotrz Telemaster Golovi sezone Film Telemaster Sponzoru{e Biseri Luda ku}a Film Strava karaoke obra~un Luda ku}a

Rusija je na granici nuklearnog uni{tewa, a samo jedan ~ovek mo`e da je spasi. Elitnom operativcu ameri~kih specijalnih jedinica je nare|eno da uni{ti ~e~ensku nuklearnu elektranu pre nego {to teroristi aktiviraju reaktor. Uloge: Vesli Snajps, Ema Sams, Vilijem Houp Re`ija: Markus Adams (Pink, 01.00) 17.15 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.05 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00 02.30

Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Mobto Seqaci Loto Grand {ou U tu|oj ko`i Tjudorovi Film: Nuklearna meta Film: Ratnici neba i zemqe

SMS Film: Prijateq Na tragu prirode SMS Na tragu prirode Doktor Martin Trougao Doktor Martin Trougao Film: Prijateq

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak8.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 5

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Medlin Stouv

Treptaj Ema Brodi oslepela je kao dete. Vid joj je vra}en presa|enom ro`wa~om. Sada mo`e da vidi sve, ali i lice ~oveka koji je ubio wenog kom{iju. Ali ponekad Emin um registruje slike tek dan posle… Uloge: Medlin Stouv, Ejdan Kvin, Yejms Rimar, Piter Frajdman, Brus Jang Re`ija: Majkl Apted (Nova TV, 23.45) 08.55 09.05 11.05 12.05 12.50 13.35 14.20 15.20 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.45 23.45 01.30 02.30

Tomica i prijateqi, crtani Ezo TV Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Provereno Nesavesno le~ewe, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Krvavi zlo~in, film Ko sam ja?, film Treptaj, film Vidoviti Milan Privedite osumwi~ene, film 04.15 Anatomija 2, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Drevna otkri}a 10.00 Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet 11.00 Put u rat: Irak 12.00 Pri~e iz groba 13.00 Rat ptica 14.00 Ludilo u Belom gradu 15.00 Kafa: Od zrna do {oqe 16.00 [openovim stopama 17.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 18.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 19.00 Mi Evropqani 20.00 Ko je napisao Bibliju? 21.00 Klondajk: Potraga za zlatom 22.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 23.30 Svet novca: Male prqave tajne 00.00 [openovim stopama 01.00 Potraga za Severozapadnim prolazom

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Petoro dece i `eqosaur Slepi horizont Kako se pripremiti za prvog unuka Sawari Moja zamena Preboli me Dvorana greha Matriks

06.00 Koncert Neli Furtado: „Loose” 07.25 Horton 08.50 Filmovi i zvezde 09.20 Lak za kosu 11.15 Pratwa 12.35 Pri~a o propovedniku 13.55 Podeqena ku}a 15.45 Holivud na snimawu 16.15 Niko kao Majk 2 17.50 Konobarica 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kalifornifikacija Zemqa meda i silovawa 20.35 Upoznajte Spartance 22.00 Prava krv 22.50 Hostel 2 00.25 Invazija 02.00 Kejti Morgan na erotskim igra~kama 02.30 Jedna od nas 04.00 Longford 05.30 Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Istra`ivawe vremena, dok. serija 11.10 Divani o dukatima, dok. film 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Predsedni~ki izbori - 2 krug, suo~avawe 21.15 Za {aku dolara, film 23.25 Drugi red partera 00.15 Zvezdane staze 01.00 Podzemna igra, film 02.45 Vip Muzi~ki klub LP

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Desolation canyon Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Davawe {anse qubavi Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Zakon i red Advokatova kazna Kolevka la`i Dodir an|ela

08.10 08.40 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.20 23.10 00.55 02.35

Princ iz Belera Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Transporter 2, film Komandos, film Uhvatite maloga, film Dvostruka opasnost, film Astro {ou

Transporter 2 Kalista Flokart

SERIJA

Ali Mekbil Yon se iznenada vra}a i pred celom kompanijom odr`i govor u kom oba{wava svoje razloge za odlazak i gde je bio. Rejmond uspeva da nagovori Ali i Glena da s wim i Yeni iza|u na dvostruki spoj. Yeni je ro|endan, ali svi su to uspeli da zaborave… Uloge: Kalista Flokart, Gil Belous, Kortni-Torne Smit, Greg German, Liza Karson, Lusi Li (HRT 2, 10.00) 08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.30 13.20 13.45 14.05 14.50 15.05 15.20 15.35 16.15 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 22.10 23.00 00.35

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil MVP: Najkorisniji primat, film Pod filipinskom zastavom, dok. film Prijateqi Razred Ksena - princeza ratnica Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Zvezdane staze Drugi red partera @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Rukomet: Intervet kup: Hrvatska - Austrija, prenos Pol Merton u Kini, dok. serija Ubistva u Midsameru Qupka Dimitrovska: Tebi pevam

06.10 07.20 09.00 10.20 11.30 12.00 14.00 16.00 17.50 19.10 21.00 23.00 00.40

Iza zakqu~anih vrata [est dana juna Intermeco Saut Park Intermeco Pakleni udar Put na jug Mrtva zona Saut Park specijal Ri~ard 3 29ta ulica Kikbokser 4 – Napada~ Ku}a 4: Dome, smrtonosni dome 02.30 ^ovek bomba 04.20 Ri~ard 3.

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.00 00.40 02.00

Zaposleni qudi Batice, gde mi je auto? Divqa stvorewa La`ov U potrazi za Ri~ardom Teorija prozora Zaqubqeni [ekspir Hrabro srce Krvavi trag Hiqadu re~i Topqeni u`itak

Biv{i pripadnik specijalnih snaga, Frenk Martin, radi kao prevoznik i za pove}u sumu novca je spreman da preveze bilo {ta bilo gde, a wegov novi posao je samo na prvi pogled bezopasan. Martinov zadatak je da vozi Yeka Bilingsa, sina uticajnog i va`nog politi~ara… Uloge: Yejson Stetem, Alesandro Gasman, Amber Valeta, Kejt Nauta, Metju Modin Re`ija: Luis Leterijer (RTL, 20.00)

Yejson Stetem

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Kako se pravi? Kako to rade? Dodaj gas Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Izgra|eno iz katastrofe Generalka Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to rade? Dodaj gas Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu 23.45 Generalka 00.40 Limarska radionica 01.40 Dodaj gas

08.30 09.15 09.45 11.45 12.45 13.30 14.30 16.00 17.45 18.30 19.00 19.10 19.45 20.20 20.30 22.00 23.00 23.45 00.30 00.45

Reli Sankawe Tenis Tenis Reli Skija{ki skokovi Biatlon Tenis Tenis Biatlon Fudbal Biatlon Streqa{tvo Reli Streqa{tvo Najja~i ~ovek Reli Ekstremni sportovi Svi sportovi Reli

Lepi Paja u Srbiju stigao iz Iloka N

eustra{ivi stare{ina manastira Vrabogosloviju, a u Segedinu filozofiju. U Kar}ev{nica Melentija se istakao tokom lovcima je od 1819. do 1830. bio gimnazijski proustanika i kao vojskovo|a, poput u nafesor, a kada je potom pre{ao u Beograd radio je rodnim pesmama opevanih paroha i monaha, popa kao sekretar Vi{eg narodnog suda, kancelarije Luke Lazarevi}a, prote Mateje Nenadovi}a, Hakneza Milo{a i istovremeno mitropolita Mexi \ere i Ruvima, svetog |akona Avakuma i igulentija. Po sa~uvanom opisu Pavle je bio izramana Pajsija.., koju su znali da budu ne samo duzito lep ~ovek zbog ~ega je u narodu prozvan lehovnici, ve} i ratnici. pi Paja. Bio je „sredweg stasa, ìvosnih, crnih, Tako op{teuvaèn postavqen je i pre navr{ene 30. godine za administratora Beogradske mitropolije nakon smrti prvojerarha Dionisija 1815, a izabran je i za duhovnika porodice Obrenovi}. Kneza je savetovao da u prestonom Kragujevcu otvori pravoslavnu {kolu, a kada je 1822. osnovana prva Konzistorija odmah postao wen predsednik. Dojadilo je bilo knezu da vaseqenska patrijar{ija wegovoj, delimi~no osamostaqenoj dràvi, name}e kao vrhovne poglavare Grke, fanariote, pa je u pismu sultanu zahtevao „da sinove na{eg Ote~estva moèmo imati za episkope“, {to mu je hati{erifom iz 1830. i odobreno. Tako je carigradski patrijarh Konstantin I bio primoran da, istina nevoqno, Srpskoj crkvi da punu autonomiju. Ugovor je potpisan u januara 1832. i wime je ure|eno pravo izbora episkopa bez ograni~ewa, dok je izbor novoga mitropolita preu{ten samoj crkvi, s tim {to je knez morao da o tome obavesti vaseqenskog patrijarha, a on je, pak, bio obavezan da se svojim pismenim odobrewem saglasi da u Srbiji bude rukopoloèn. Za izbor svakog novog mitropolita pla}ana je carigradskom patrijarhu taksa od 300 dukata, dok su vladike beogradske i uì~ke eparhiju, bile “jeftinije” i ko{tale po 3000 gro{a. Ovaj ugovor je dopuwen 17. jula 1836. dodatnim obavezama, jer su Srbiji pripojene nove nahije. Tako|e, ovim je sporazumom dogovoreno i da svi srpski episkopi na bogosluèwima pomiwu vaseqenskog poglavara kao „duhovnog stare{inu“. Reformator mitropolit Petar Jovanovi} Po~etkom jula 1831. Melentije je u pratwi Ni}ifora Maksimovi}a, arhimandrita manavelikih o~iju, lica crnomawasta, kose crne, ceo stira Sretewa, oti{ao u Carigrid, gde je hirooblik qubazan i lep, su{ta slika i prilika pratonisan za mitropolita beogradskog i cele Srvilnosti i ~estitosti du{evne“. Me|utim, pobije 18. avgusta 1831. Sutradan je on sa jo{ dva sle smrti supruge odlu~io je da se postriè, dok gr~ka episkopa rukopoloìo Ni}ifora za vlaga je uì~ki vladika rukopoloìo u |akona, diku uì~kog. Po poprezvitera i ostale movratku u Srbiju wih na{ke ~inove. Preuzimaju}i tron mitropolita dvojica zajedno sa AntiDo{av{i u Srbiju mom, posledwim Grkom srpskog, prosve}eni Petar Jovanovi} poneo je za budu}i rad mitropolitom, hirotomorao je da temeqno izu~i i bra~no kao nemerqiv kapital nisali su 13. oktobra savete iskusnog mitrozakonodavstvo, u koje je knez 1831. arhimandrita stupolita karlova~kog Milo{ najvi{e voleo da se me{a deni~kog Gerasima \orStefana Stratimiroi samovoqno odlu~uje |evi}a za poàreva~kog vi}a, koji mu je prepoepiskopa. Mitropolija ru~io da “u svakom mekneèvine Srbije je tada bila sastavqena od stu gde ima crkva, a to se pokaè mogu}im, bude eparhija Beogradske, Uì~ke i [aba~ko-vaqevpored we i {kola, kao {to je to ranije bilo i u ske, a 1833. joj je prikqu~ena i Timo~ka. Sremu. Tu treba deca da se pou~avaju pjevawu crVisokopreosve}eni je pristupio temeqnoj kvenom, ~itawu i razumevawu bogosluèwa.” crkvenoj reorganizaciji: odredio je adminiBudu}i mitropolit je dobio i uputstva i iz strativne granice eparhija, ustanovio mitropobra~nog prava, u koje se knez Milo{ najvi{e litsku kancelariju i arhijerejski sabor, a za seme{ao i samovoqno odlu~ivao. kretara postavio u~enog Pavla Jovanovi}a, koUglavnom, sa Petra Jovanovi}a u ìvotu ji ga je kasnije na tronu. SPC po~iwe potpuno nova epoha. Crkvi, tek Melentije se veoma brzo nakon preuzimawa iza{loj iz turskog ropstva, tada je nedostajalo rukovodstva autonomnom srpskom crkvom sukoprakti~no sve: zakonodavstvo, vo|ewe mati~ne bio sa knezom, koji nije trpeo nikoga za koga je kwige, briga o sve{teni~kom i mona{kom podpretpostavqao da moè i poku{ati da ograni~i mlatku, obrazovawe u~iteqa i sve{tenika i za wegovu apsolutnu vlast. “Pod nerazja{wenim to novi prosvetni zavodi... Ve} na prvom zasedaokolnostima” mitropolit je iznenada, 11. juna wu svih episkopa uprili~enom 5. februara 1833, preminuo u Beogradu, a sahrawen je u por1834. predloìo je osnivawe klerikalnih {koti manastiru Vra}ev{nica. Narod ga je upamtio la, ali ta ideja nije ostvarena. Crkveni ustav koji je regulisao unutra{we kao velikog rodoquba, a za wegovu smrt upola ustrojstvo mitropolije donet je 1836, kada je glasa sumwi~io osvetoqubivog Milo{a. osnovana i Beogradska bogoslovija sa mitropoSa burnim politi~kim i dinasti~kim promelitom kao upravnikom, odlu~eno je da se prinama poklopio se mandat Petra Jovanovi}a, kostupi {tampawu bogoslu`benih kwiga (nekih ga je za srpskog mitropolita hirotonisao cari~ak i za potrebe Bugarske pravoslavne crkve), gradski patrijarh Grigorije. Na ro|ewu kr{ten a mitropolitu i vladikama je odre|ena stalna kao Pavle 18. februara 1800. u Iloku, u Sremplata. skim Karlovcima je potom zavr{io gimnaziju i Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sneàna Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak8.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Petak je i daqe neradan dan, nezvani~no, ma koliko biste èleli da budete angaòvani. Preusmerite svoju voqu i pa`wu na privatne poslove i li~ne potrebe. S partnerom ne cvetaju ruè? Prilago|avawe!

BIK 20.4-20.5.

Qubav, jedna jedina, ali prava, sve je {to vam treba! Sve ostalo mo`e da sa~eka! Ali, nedostaje prava inicijativa, tako da }ete odnose postaviti dugoro~no. Na|ite sigurnost u materijalnom domenu. Uspomene.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

8. januar 2010.

Budite optimista. Nedostaje vam pokoji partner ili prijateq, pa se zbog toga vra}ate u smireno i racionalno stawe zdravog razuma. Moète napraviti dugoro~ne poslovne i privatne planove. Mesec plovi kroz znak Vage, {to vas upu}uje na saradwu i kompromise. Skloni ste uticaju partnera i drìte do sveprisutnih stavova i op{tih interesa. Bilo bi dobro da se opustite i uìvate u qubavi. Ne morate sve da ~inite sami i samostalno, bez obzira na okolnosti, ve} moète podeliti svoje obaveze i s drugima, s prijateqima lak{e nego s partnerom. Vratite se svojim potrebama i navikama. Odgovorni ste i {tedqivi, pa i kada niko ne radi, vi ostajete dosledni i opstajete, uprkos svemu. [tedqivost vam je ja~a strana, kako finansijski, tako i emotivno. Partner bi ne{to novo i vi{e. Odmarajte se.

VAGA 23.9- 23.10.

Obasuti ste pa`wom koja vam je toliko potrebna, pa najboqe funkcioni{ete u simbiozi s partnerom. U zajednici o~ekujete smisao i garanciju za budu}nost. U osnovi ste sami i svoji.

[KORPION 24.10- 23.11.

Povedite vi{e ra~una o svom zdravstvenom stawu i hroni~nom zamoru. Potrebni su vam odmor i mirovawe. Povu~eni u intimu svog prostora i doma, daleko od o~iju javnosti, nalazite predah.

STRELAC 24.11- 21.12.

Danas }ete uz malu pomo} prijateqa i podr{ku porodice, funkcionisati ba{ onako kako bi trebalo. Ispuni}ete sve ono {to se od vas o~ekuje, na zadovoqstvo uku}ana i svih drugih. Obaveze.

JARAC 22.12-20.1.

U va{em znaku su ~etiri planete od ukupno deset, {to nagla{ava zna~aj ovog perioda za vas. Jo{ uvek slavite, onako kako `elite, i kako to treba, skromno a obilato, okru`eni dragim bi}ima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Izgleda da preterujete, ili da ne mo`ete uhvatiti korak s vremenom. Dajete se onima koje volite bez rezerve i granica, pa nije ni ~udo {to mo`ete biti iscrpqeni. Ali, svaki novi dan je nov, za sebe!

RIBE 20.2-20.3.

U porodi~nom okru`ewu se prepu{tate atmosferi koja vlada, uklapaju}i se i nenametqivo nose}i svoj deo uloge. Prija vam promena bilo koje vrste, pa i praznici, koji }e ipak pro}i, a ne{to novo do}i.

TRI^-TRA^

Kim Katral ne ume da muva frajere

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Ni{

Evropa

I VETROVITO

Madrid

NOVI SAD: Jaka ko{ava i prete`no obla~no vreme. Ve}i deo dana suvo uz mogu}e samo kratkotrajne sun~ane intervale. Pritisak maRim lo ispod normale sa tendencijom pada. Temperatura od 1 do 8 stepeni. London VOJVODINA: Prete`no obla~no i vetrovito. Duva}e jak jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu sa udarima do 100 km/h. Na severu je moCirih gu}a ki{a i susne`ica ujutru, a u ostalim predelima suvo. Pritisak Berlin malo ispod normale sa tendencijom pada. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 11 stepeni. Be~ SRBIJA: Relativno toplo za ovo doba godine, ali prete`no obla~no i vetrovito. Duva}e jak jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i PodunaVar{ava vqu. Na severu i u Timo~koj krajini je mogu}a ki{a, a u ostalim predeKijev lima suvo vreme. Pritisak malo ispod normale sa tendencijom pada. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 14 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu jo{ toplije i Oslo vetrovito uz povremenu ki{u. U nedequ i ponedeqak zahla|ewe u svim krajevima pa }e ki{a pre}i u susne`icu i sneg izme|u ova dva dana. St. Peterburg Idu}e sedmice znatno hladnije vreme sa povremenim snegom. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Oprez se savetuje kardiovaskularnim bolesnicima, astmati~arima i osobama sa psihi~kim tegobama. Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i reumatski bolovi. U saobra}aju se preporu~uje maksimalna pa`wa.

5 14

Iako na malom ekranu i velikom platnu igra seksi grabqivicu, privatno je previ{e nesigurna da bi smuvala nekoga. Lik „`dera~ice mu{karaca” Samante Xons proslavio je glumicu ro|enu u Liverpulu, a mediji je nazivaju originalnim „kuguarom”. Ali za Kim Katral (53), qubavni ìvot je daleko od onog u kojem uìva Samanta. „Samanta se pona{a kao grabqivica, dok se ja vi{e pona{am kao plen”, skromna je Katralova u intervjuu za „Dejli mejl”. Glumica je nedavno raskinula petogodi{wu vezu sa kuvarem Alanom Vajzom, koji je 20 godina mla|i od we. „Bila sam zauzeta nakon raskida, ali sada sam ponovo po~ela da izlazim sa mu{karcima. Sme{no je kada me novine odmah poveù sa svakim mu{karcem sa kojim me uslikaju paparaci, a naro~ito je sme{no mojim gej prijateqima”.

VIC DANA

-3

Ka`e u~iteqica Perici: - Pusti te sportske novine i malo slu{aj matematiku! Reci koliko je 3:3. - Pa, nere{eno.

-4 0 -4 -1

SUDOKU

-4 -17 -7 17

Pariz

-2

Minhen

-4

Budimpe{ta

Stokholm

-8

1 1

9 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

196 (-4)

Slankamen

446 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

263 (0)

Zemun

511 (7)

Tendencija porasta

Bogojevo

245 (3)

Pan~evo

508 (2)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

265 (-)

Smederevo

596 (-4)

Novi Sad

332 (4)

Tendencija stagnacije

Hetin

462 (-48)

236 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

536 (10) S. Mitrovica

641 (6)

Senta

535 (10)

467 (3)

Novi Be~ej

440 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

474 (2)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

188 (-44)

5 6

4 6

1 3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

Re{ewe iz pro{log broja