Dnevnik 8.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 8. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23642 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U^E N I CI MA P RI ZN AWA P OKRAJI N E ZA VRHUN SKE RE ZUL TATE

U POKRAJINI ZADOVOQNI SPORAZUMOM O RVB

Radoman: Nismo se borili za banku, ve} za vojvo|ansku privredu str. 3 SR BI SA SVE RA KiM DO NE LI OD LU KU O PRI VRE ME NOM PRE KI DU PR O TE STA

str. 2

Nezakonita odluka o ceni polagawa voza~kog ispita

str. 11

Foto: R. Hayi}

Ve ru ju ga ran ci ja ma dr `av nog vr ha

Nagra|ena talentovana mladost

str. 11

SIN VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA” JU ^E NA IN FOR MA TIV NOM RAZ GO VO RU U PO LI CI JI

Mar ko Mi {ko vi} sa slu {an zbog „Nibens grupe” AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE IS TRA @U JE SA NA CI JU LOKALITETA OR LO VO BO JI [TE NA FRU [KOJ GO RI

Is pi tu je se ugo vor s Bo ro vi com

JU ^E NE SRE ]A U PA STE RO VOJ ULI CI U NO VOM SA DU

SPORT

str. 13

n VATERPOLISTI U POLUFINALU SVETSKOG PRVENSTVA

n RUKOMETA[ICE SRBIJE DELE MEGDAN S ^EHIwAMA

Vejavica Foto: S. [u{wevi}

Sta ri ca stra da la pod to~ ko vi ma ka mi o ne ta

str. 12

Najvi{a temperatura 2 °S str. 14 – 17

n NOVI SAD VRA]A GIMNASTI^KI SJAJ

NASLOVI

Ekonomija 4 Samo konverzija duga spasava „Petrohemiju”

Poqoprivreda 6 Zavrzlama oko aflatoksina oborila cenu kukuruza 6 Evropa nas {i{a na wivama, u izvozu... 6 Ko di`e kajmak s uqa?

Novi Sad 8 Od danas klizali{te na [trandu 9 Na Kamewaru pe} zapalila drvenu ku}u

Vojvodina 10 Dva antikorupcijska foruma u Zrewaninu 10 Festival vina u Kikindi

Crna 13 Sve{tenik optu`en za te{ko ubistvo {ti}enika

Kultura 20 ^etiri predstave SNP-a u Zagrebu 20 „Zlatni }uran” Seki Sabli} 20 Spektakularno izvo|ewe „Karmine burane”

POLiTikA

subota8.decembar2012.

ALEK SAN DAR VU ^I] U VA [ING TO NU

Sr bi ji vra ta SAD otvo re na Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je iz Va {ing to na da iz me |u Sr bi je i SAD po sto je ne ko li ka po qa sa rad we ko ja na pre du ju, i do dao da su sa da Sr bi ji vra ta u SAD otvo re na vi {e ne go ra ni je. – To je ve o ma va `no za Sr bi ju. Ja ni sam ve li ki op ti mi sta, stva ri uvek po sma tram re al no, po ne kad i pe si mi sti~ no, ali mi slim da su nam vra ta SAD otvo re na vi {e ne go ra ni je. Ima mo i do bru voj nu sa rad wu, ko ja je ve o ma uspe {na i na vi so kom ni vou – na veo je Vu ~i} go stu ju }i u Dnev ni ku RTS-a. Po we go vim re ~i ma, otva ra ju se vra ta i za ve }u bi la te ral nu sa rad wu SAD i Sr bi je. – Ono {to je va `no je ste ka ko da re {i mo otvo re ne pro ble me ko je ima mo. Ne mo è mo o sve mu da se do go vo ri mo i ne mo è mo o sve mu da se sa gla si mo, ali ono o ~e mu po stig ne mo do go vor – da to za i sta i is pu ni mo, da ima ju ne ko ga s kim }e mo }i da raz go va ra ju i da }e zna ti da }e taj ne ko da is pu ni do go vor – na veo je Vu ~i}. On je na ja vio da }e se sa sta ti sa za me ni kom dr àv nog se kre ta ra za re sur se i dru gim zva ni~ ni ci ma, dok }e se u pe tak sa sta ti s mi ni strom od bra ne Le o nom Pa ne tom. – Mo je je da vi di mo {ta je to {to mo è mo iz vu }i za na {u ze mqu, {ta je to {to mo è mo ura di ti za na{ na rod. I sve {to do bi je mo, sve {to obez be di mo, a mi slim da otva ra wem

tih po li ti~ kih ka ra ta na dru ga ~i ji na ~in i u toj voj no-voj noj, voj no-eko nom skoj sa rad wi mo è mo pro fi ti ra ti – re kao je Vu ~i}. Mi ni star ka è da „Ame ri ka mo è pru ì ti Sr bi ji mno go vi {e i mno go {i ri di ja pa -

zon po dr {ke ne go {to je to bi lo slu ~aj do sa da”. Po vo dom sa stan ka s Pa ne tom, Vu ~i} je re kao da mi sli da je „pr vi od srp skih zva ni~ ni ka ko ji }e ima ti tu ~ast, iako su mno gi po ku {a va li”. – Od go spo di na Pa ne te o~e ku jem da bu de taj po li ti~ ki krov ko ji }e tu vr stu po dr {ke da pru `i za da qi raz voj na {e voj no-voj ne, voj no-eko nom ske, voj no-edu ka tiv ne sa rad we jer mi mo `e mo ve }i broj ofi ci ra po sla ti na {ko lo va we – uka zao je Vu ~i}.

PRED LOG ZA KO NA O JAV NIM NA BAV KA MA JU ^E STI GAO U PAR LA MENT

Pro pis {te di mi li jar du evra Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} sa op {tio je ju ~e no vi na ri ma da je pred log za ko na o jav nim na bav ka ma, ko ji }e omo gu }i ti u{te de i tran spa rent nost po stup ka, upu }en par la men tu. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u par la men tu iz ra zio na du da }e pred lo `e ni za kon bi t i na dnev n om re d u Skup {ti ne do kra ja go di ne. O~e ku je se da }e no va re {e wa do n e t i go d i { we u{te d e iz me |u 600 mi li o na i mi li jar du evra. Ste fa no vi} je uve ren i u to da }e gra |a ni no vim za kon s kim re { e w i m a do b i t i mo gu} nost da kon tro li {u i ima ju uvid u po stu pak jav nih na bav ki, ko ji }e se po sle mno go go di na spro vo di ti u skla du sa za ko nom. Po we go vim re ~i ma, no vi za k on }e omo g u } i t i u{te d e pa ra ko je su se do sa da ra si pa le na ma le na bav ke, dok }e bi -

ti one mo gu }e no za kqu ~i va we ne tran spa rent nih anek sa ugo vo ra, ~i je su vred no sti ~e sto bi l e vi { e s tru k o ve } e od osnov nog ugo vo ra. On je na gla sio da je par la ment na pra vio je dan od naj o {tri jih re zo va u u{te da ma, naj ve }i od svih dr àv nih in sti tu ci ja, jer, ka ko je na veo, skup {tin ski bu xet za 2012. iz no si 3,6 mi li jar de di na ra, a u 2013. bi }e 2,2 mi li jar de. – To zna ~i da }e bi ti ma wi go to vo 40 od sto, i to je pra vac i put da se po ka è da su u{te de mo gu }e – po ru ~io je Ste fa no v i}, i is t a k ao da sva k i funk ci o ner mo ra ima ti svest o to me i raz mi {qa ti o do ma }in skom po slo va wu u dr à vi. Pred la ga~ za ko na o jav nim na bav ka ma, ko ji je ju ~e sti gao u par la ment, je gru pa od 138 po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je. S. St.

dnevnik

SR BI SA SVE RA KiM DO NE LI OD LU KU O PRI VRE ME NOM PRE KI DU PR O TE STA

Ve ru ju ga ran ci ja ma dr àv nog vr ha Ono {to su ~el ni ci ~e ti ri op {ti ne se ve ra Ko so va i Me to hi je na ja vi li na kon raz go vo ra s dr àv nim vr hom o do bi je nim ga ran ci ja ma Vla de u Be o gra du, ju ~e je re a li zo va no od lu kom o pri vre me nom pre ki du pr o te sta na Ja ri wu, orga ni zo va nog zbog im ple men ta ci je bri sel skog do go vo ra o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma – IBM-u. Od bor ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va do ne li su tu od lu ku na za jed ni~ koj sed ni ci u Le po sa vi }u, iako se, ka ko su na ve li, ne sla ù s pri me nom spo ra zu ma o IBM-u na pre la zi ma Ja ri we i Br wak. Od lu ka je do ne ta jed no gla sno, ali su pre gla sa wa sed ni cu na pu sti li od bor ni ci SRS-a. U za kqu~ ci ma sa za jed ni~ ke sed ni ce je na ve de no da Sr bi sa se ve ra od Vla de Sr bi je o~e ku ju ob u sta vu za po ~e tih ra do va na Ja ri wu. Ta ko |e se is ti ~e da op {ti ne i gra |a ni sa se ve ra Ko so va osta ju do sled ni u sta vu da ne pri hva ta ju us po sta vqa we gra ni ca sa Sr bi jom na Ja ri wu i Br wa ku, da ne pri hva ta ju in sti tu ci je iz Pri {ti ne i da se sva otvo re na pi ta wa mo ra ju re {a va ti ne na sil nim i po li ti~ kim sred stvi ma u okvi ru Re zo lu ci je 1244. Na gla {a va se da je Ustav ni sud Sr bi je du àn da oce ni

re kao je Pan ti}, i do dao da ne vi di raz log da Skup {ti na ne po dr `i za kqu~ ke Vla de Sr bi je i da ubu du }e, za jed no s wom, po stig ne naj bo qe mo gu }e re {e we za sta tus se ve ra Ko so va i ce le Po kra ji ne. Na kon Pan ti }a, za re~ su se uglav nom ja vqa li od bor ni ci DSS,

U za kqu~ ci ma i su spen zi ja spo ra zu ma ustav nost do ne tih ured bi i spo ra zu ma s tim u ve zi. Od bor ni ci su upo zna ti sa za kqu~ kom Vla de Sr bi je od 6. de cem bra, a od re |e ne ta~ ke tog za kqu~ ka shva ta ju kao pi sa nu ga ran ci ju Vla de za slo bod no kre ta we ro be i gra |a na se ve ra Ko so va pre ko pre la za Ja ri we i Br wak, do po sti za wa ko na~ nog do go vo ra. „Od bor ni ci o~e ku ju da Na rod na skup {ti na po tvr di ga ran ci je Vla de kr oz od go va ra ju }u skup {tin sku re zo lu ci ju„, na ve de no je u do ku men tu. Od naj vi {ih dr `av nih orga na od bor ni ci su zah te va li pu no u~e {}e Sr ba s Ko so va i Me to hi je u iz ra de plat for me i utvr |i -

va wa za jed ni~ ke po li ti ke o Po kra ji ni. Sed ni cu je otvo rio pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti}, ko ji je od bor ni ci ma pre neo {ta su pred sed ni ci op {ti na u ~e tvr tak u Be o gra du raz go va ra li s naj vi {im dr `av nim zva ni~ ni ci ma. Pan ti} je re kao da je na pret hod nom sa stan ku u Bri se lu pri hva }en zah tev srp skog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a ko ji se od no si na zah te ve ko sov skih Sr ba da re `im na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak osta ne ne pro me wen. – Svi na {i zah te vi su pri hva }e ni i od EU i ko sov skog pre mi je ra –

Ne ma pr o sto ra za no vo la ga we Sr bi je Na kon {to je pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} po oba vqe nom raz go vo ru s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em na ja vio da }e se 17. de cem bra dr `av na plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji na }i pred {e fo vi ma po sla ni~ kih klu bo va, pr vi je re a go vao pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. On je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da }e u~e stvo va ti u raz go vo ri ma o plat for mi o Ko so vu ka da ona bu de upu }e na par la men tu, ali i is ta kao da ne ma pr o sto ra za no vo la ga we i tr o va we Sr bi je. – Re al nost je ne mi lo srd na i ona nas osta vqa bez iz bo ra. Ne ma vi {e plat for mi o Ko so vu ko je mo gu bi lo {ta pr o me ni ti u po zi ci ji srp skog na ro da ko ji ta mo osta je, i je di no {to nam osta je je no va po li ti ka, a we

ne ma jer je o~i gled no pri sut na ne mo} u kru gu onih ko ji su du `ni da je for mu li {u – re kao je Jo va no vi} u Skup {ti ni Sr bi je. Zbog to ga su gra |a ni, ka ko je do dao, i da qe ta o ci te be smi sle ne igre re ~i da li je ne ko ca rin ski sve dok ili ca ri nik i da li je to gra ni ca ili ad min stra tiv na li ni ja. Jo va no vi} je ka zao da Ko so vo ni je sa mo pr o blem vla da ju }e ko a li ci je i da se o to me ne mo `e raz go va ra ti is kqu ~i vo u par la men tu jer je Ko so vo pr o blem i cr kve, SA NU, ce lo kup ne jav no sti i sva kog od go vor nog ~o ve ka. Po we go vim re ~i ma, te ret ko sov skog pr o ble ma se ne sme pre ne ti na sle de }e ge ne ra ci je, a pri ~a o plat for mi je tra `e we ali bi ja.

U za kqu~ ku sa sed ni ce Vla de Sr bi je od ~e tvrt ka, ko ji je po de qen od bor ni ci ma ~e ti ri op {ti ne, na vo di se da na pre la zi ma Ja ri we i Br wak ne }e bi ti na pla te ca ri ne i dru gih da `bi na za ro bu na me we nu se ver nom de lu Ko so va, da }e bi ti omo gu }e no slo bod no ko ri {}e we li~ nih do ku me na ta, re gi star skih ta bli ca, sa o bra }aj nih do zvo la i osta lih do ku me na ta ko je iz da la Re pu bli ka Sr bi ja. Vla da }e pri me ni ti po stig nu ti spo ra zum u ve zi s in te gri sa nim upra vqa wem ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma i uko li ko do |e do kr {e wa do go vo ra, Vla da }e su spen do va ti da qe spro vo |e we tog spo ra zu ma. ko ji su na ve li da ga ran ci je ko je su iz ne li naj vi {i dr àv ni funk ci o- ne ri ni su do voq ne za pre sta nak blo ka da. Me |u tim, ta da je re~ uzeo pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti}, ta ko |e ~lan DSS-a, i ka zao da Sr bi sa se ve ra Ko so va ne mo gu mi mo dr à ve i da tre ba po mo }i u spro vo |e wu spo ra zu ma ako sve iz re ~e ne ga ran ci je stvar no bu du is pu we ne. Ve }i na od bor ni ka DSS-a iz ra zi la je sprem nost da se po slu {a ju sa ve ti dr àv nog vr ha, ali su na ve li da ne }e pri sta ti na to da ì ve u ne za vi snom Ko so vu, ni ti da gra ni com bu du ode qe ni od Sr bi je. D. Mi li vo je vi}

SR BI S CEN TRAL NOG KO SO VA PI TA JU

Da li smo pu {te ni niz vo du? Pred stav ni ci Sr ba s cen tral nog Ko so va ape lo va li su na dr àv ni vrh Sr bi je da u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne sa gle da ju i in te re se Sr ba ko ji ì ve ju `no do re ke Ibar, ja vqa KiM ra dio. – Za bri nu ti smo {to nas pred stav ni ci na {e dr à ve jed no stav no ig no ri {u, od no sno ne spo mi wu, iako ì vi mo u da le ko te ìm okol no sti ma i uslo vi ma ne go na {i su na rod ni ci u ostat ku Po kra ji ne – iz ja vio je na ~el nik ko sov skog okru ga Go ran Ar si}. – Po ga |a nas to {to nas na {a dr à va za bo ra vqa i ose }a mo se kao da smo pu {te ni niz vo du. On na po mi we da su Sr bi iz tog de la Ko so va bi li pri mo ra ni na to da, po do sa da {wim spo ra zu mi ma u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, po~ nu da ko ri ste ko sov ska do ku men ta i re gi star ske ta bli ce, {to im je do dat no ote à lo ì vo te.

– Ape lu je mo na dr àv ni vrh da to kom pre go vo ra sa gle da i na {e in te re se jer pi ta we je ka ko }e mo se mi kre ta ti ka da po~ ne da se re a li zu je do go vor o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, ho }e mo li mo ra ti da pla }a mo da `bi ne za ula zak s Ko so va u sop stve nu dr à vu – re kao je Ar si}. On is ti ~e da pred stav ni ci pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da mo ra ju ima ti isti od nos pre ma svim ì te qi ma Po kra ji ne, upo zo riv {i na to da su Sr bi ju `no od Ibra su o ~e ni s pro ble mi ma po put ne do stat ka bez bed no sti, slo bo de kre ta wa, ali i ko ri {}e wa do ku me na ta. Di rek tor ka Do ma zdra vqa u Gra ~a ni ci Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je da, po po da ci ma me |u na rod ne za jed ni ce, na Ko so vu i Me to hi ji ì vi 136.000 Sr ba, od ko jih je oko sto hi -

qa da na sta we no u sre di na ma ju `no od Ibra, a ko ji su pre ì ve li naj ve }i te ror Al ba na ca po sled wih 13-14 go di na. – I mi smo ì vi, i mi è li mo ko or di na ci ju s na {om dr à vom jer dru ga ~i je na ovim pro sto ri ma ne mo è mo ni op sta ti – na gla si la je Ra da Traj ko vi}. – Zbog pro ble ma s ko ji ma smo su o ~e ni, pre ko Kan ce la ri je za KiM zah te va }e mo pri jem kod pred sed ni ka i pre mi je ra jer ne sme mo do zvo li ti da se u sve u kup noj si tu a ci ji, u ko joj je do ve den u pi ta we op sta nak Sr ba, do dat no de li mo – iz ja vio je pred sed nik op {ti ne Vu ~i trn Zo ran Ra ki}. On je re kao i da }e pred stav ni ci Sr ba s cen tral nog, ali i dru gih de lo va Ko so va, zah te va ti od dr àv nog vr ha da im od go vo ri na pi ta we – {ta }e bi ti s wi ma.

TVIT CRTICA Ivi ca i „Pre o kret”

Stan za sva ki dan

Funk ci o ner SPO-a Mi lan \u ki} pod vla ~i: „Ne ko je na Za pa du do bro pro ce nio da }e Sr bi ja lak {e gu ta ti gor ke pi lu le uz li de re ko ji ima ju na ci o na li sti~ ki bek gra und, bez ve li kih po tre sa. Da su se te dve ha {ke pre su de de si le za Bo ti nog vak ta, kao i po ~e tak ra da pre la za ka Ko so vu, ne mi ri bi si gur no bi li ve }i i dra ma ti~ ni ji. Na po slet ku, fa kat je i da Ivi ca pre ma Ko so vu po ~i we da vo di po li ti ku ’Preokreta’ i za to po dr {ka za taj is ko rak„. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} “pri zna je”: „Ako je sve ta~ no {ta je Da ~i} iz ja vio, on da ovo {to je po stig nu to ni je lo {e. Ka ko smo se na da li, su per smo se uda li„.

Na laj ni je po ve de na svo je vr sna de ba ta o me dij skom na pi su o bo gat stvu jed nog na pred wa ka. LDPovac Dra go Ko va ~e vi} pi ta: „[ta je ovo, ~o ve ~e? SNS ima vi so kog funk ci o ne ra sa 165 sta no va. Jo{ 200 pa po je dan za sva ki dan u go di ni :)„ No vo sad ski funk ci o ner SNS-a Bo jan Mar ja no vi} tvr di: „Ni je funk ci o ner, sa mo ~lan. I to ne ’is tak nu ti’ . Pre ne go {to na pa da te sva kog ~la na SNS-a, imaj te na umu da je ta kvih pre ko 300.000 i da ne ma mo evi den ci ju o to me {ta ko sve ra di„. ^la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} }e: „Je l’? A mi zna mo sve...„ Mar ja no vi} in si sti ra: „Ne se }am se kad smo vam mi na pa da li ne ke le ve ~la no ve. Uvek su to funk ci o ne ri. Ili ne ko ko s wi ma po slu je„. Ko va ~e vi} za kqu ~u je: „Na ne la je vo da kod vas sva {ta :)„

Ko mi {qe we (ne) me wa A „tvi te ra {i„ pi ta ju pred se da va ju }eg Ge ne ral noj skup {ti ni UN: „[ta ti mi sli{, Vu ~e? Da li tre ba da pro te stu je mo zbog us po sta vqa wa gra ni ce zva ne IBM i zbog am ba sa do ra zva nih ofi ci ri za ve zu?” Vuk Je re mi} od go va ra: „[ta mi slim o to me je sa dr `a no u zva ni~ nom sta vu MSP-a, svo je vre me no do sta vqe nom Vla di na kon {to su nas pi ta li za mi {qe we„.

Ma ja po ma `e Vu ~i }u Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov ko men ta ri {e pre la zak Ma je Goj ko vi} u ta bor SNS-a: “Dra go mi je {to }e Ma ja Goj ko vi} sa da mo }i da po mog ne Vu ~i }u i da mu sve in fo o afe -

ri ATP ’Voj vo di na’, odu {e vqe na bor bom pro tiv ko rup ci je...„

jstvu. Mora}e ili da ih pojedu, ili da ih sakriju u kiku„.

No voso ci ja li sti

Ajd u ka fa nu

Pr vi ~o vek Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} po ru ~u je pri sta li ca ma: „Po kret rad ni ka i se qa ka za no vi so ci ja li zam! Do sta je bi lo za va ra va wa, uzi ma mo svo ju sud bi nu u svo je ru ke!„

Ne pri ja ju svi ma pre pu ca va wa u skup {tin skoj sa li. Po sla ni ca JS-a Ne ve na Sto ja no vi} je ka te go ri~ na: „Li~ na pre pu ca va wa su za ka fa nu, ne za #skupstinasrbije!„

Ko kr {i za po ve sti

Kome je boqe

Ko men ta tor Dra gan Ja wi} “raz mi {qa” na laj ni: „Si nod ni je pi sao, ka `e pa tri jarh, a Am fi lo hi je ka `e da je Si nod pi smom oba ve stio Ni ko li }a {ta mi sli. Ne ko kr {i jed nu od de set za po ve sti„.

Republi~ki ombudsman Sa{a Jankovi} “prijavio” je odsustvo s “Tvitera”: „Odoh u Sloveniju, zemqu reda i rada, gde sam pro{li put ~uo – ’blago vama, vi niste u{li u EU’! [ta li bi o tome mislili da nisu ni oni?„

Pa tri(j)ote

Vuk se ne povla~i

Sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} o is toj te mi, spor nom pi smu, na vo di: „Voj ko i Sa vle su sad ]i ra i Spi ra„. Po tom do da je: „Te {ka su ovo vre me na za pra ve pa tri Jo te. To li ko to ga se `e li re }i, a ne sme se. #MacaPojelaJezik DSS-ovci se sad pitaju {ta raditi sa svim pripremqenim izjavama o izda-

„Tvitera{i„ pitaju lidera SPO-a koji se aktivirao na lajni: „Vu~e, pa otkud ti sad, zar nisi u povla~ewu?„ Vuk Dra{kovi} }e na to: „Dok ne otvorim tajne dosijee i uklonim crnu rupu Srbije, nema povla~ewa„. S. St.

politika

dnevnik

U PO KRA JI NI ZA DO VOQ NI SPO RA ZU MOM O GA [E WU RBV-a I FOR MI RA WU RAZ VOJ NOG FON DA APV

Radoman: Nismo se borili za banku, ve} za vojvo|ansku privredu Po kra jin ski se kre tar za fi pre ne ti po tra ì va wa i imo vi nu nan si je Zo ran Ra do man oce nio je iz RBV-a u vred no sti od 18 mi li da je za Po kra ji nu naj va `ni je {to jar di di na ra, i to je kqu~ na stvar je spo ra zu mom o re {a va wu sta tu sa za nas jer }e mo ta ko mo }i da na sta Raz voj ne ban ke Voj vo di ne do bi la vi mo da ula è mo u raz voj pri vre mo gu} nost da for mi ra sop stve ni de i po qo pri vre de u Voj vo di ni. raz voj ni fond i ta ko na sta vi da Do dao je da }e u po kra jin skom po ma è voj vo |an sku pri vre du. On raz voj nom fon du APV ima ti ve je za „Dnev nik” ka zao da ta kva mo }in sko u~e {}e, od no sno da }e ude gu} nost ni je bi la pred vi |e na u ra li Po kra ji ne i Re pu bli ke u tom ni jim pred lo zi ma, zbog ~e ga je u fon du bi ti iden ti~ ni ude li ma APV bi la do ne ta ko je ima ju u RBV-u od lu ka o do ka pi ta – „u od no su ~e ti ri Sle d e } e ne d e q e li za ci ji RBV-a. pre ma je dan”. de set naj bo qih Ra do man je na ja vio Na pi ta we zbog i da bi ve} sle de }e ba na ka do bi }e po ziv ~e ga je Po kra ji na ne de qe Skup {ti - za u~e {}e na ten de ru od u sta la od do ka na Voj vo di ne tre pi ta li za ci je RBVza pre u zi ma we ba lo da po kre ne a i za {to od mah de po zi ta Raz voj ne ini ci ja ti vu za do ni je pri hva }en mo ban ke Voj vo di ne no {e we za ko na o del ko ji je do go vo raz voj nom fon du ren pre kju ~e, Ra do Voj vo di ne, ko ja bi po tom po hit man je ka zao da je od su {tin skog nom po stup ku bi la usvo je na i u re zna ~a ja za Po kra ji nu {to je ovim pu bli~ kom par la men tu. do go vo rom omo gu }e no da APV – Na {a oba ve za je da ve} na red osnu je svoj raz voj ni fond, {to, ka nih da na, a ja ve ru jem sle de }e ne de ko je re kao, u ra ni jim pred lo zi ma qe, u po kra jin skom par la men tu ni je bi lo op ci ja. usvo ji mo na crt za ko na o raz voj nom – Za nas je od pre sud nog zna ~a ja fon du Voj vo di ne, a Vla da Sr bi je bi lo da do bi je mo mo gu} nost da po se oba ve za la na to da }e ga po hit ma è mo pri vre di u Po kra ji ni. I nom po stup ku upu ti ti na dnev ni u to me je raz li ka u od no su na ra ni red Skup {ti ne Sr bi je – re kao je je pred lo ge o mo de lu re {a va wa on. – Na taj fond Po kra ji na }e pi ta wa RBV-a. Ni smo se mi bo ri -

li za ban ku ve} za to da do bi je mo mo gu} nost da po ma è mo voj vo |an sku pri vre du. I u to me smo us pe li jer }e mo ima ti fond s po ~et nim ka pi ta lom od 18 mi li jar di di na ra – is ta kao je Ra do man. Po we go vim re ~i ma, sle de }e ne de qe de set naj bo qih ba na ka do bi }e po ziv za u~e {}e na ten de ru za pre u zi ma we de po zi ta Raz voj ne ban ke Voj vo di ne na iza bra nu ban ku. – Vi de }e mo ko }e po be di ti, a pred nost }e ima ti onaj ko za dr ì naj ve }i deo mre è Raz voj ne ban ke,

DR BRAN KO @I VA NO VI]

Izabran je dobar model za RBV Re pu bli~ ko-po kra jin ski do go vor o re {e wu za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne je ve} ne ko li ko da na na pro ce ni stru~ wa ka i pro la zi do bro. – Po stig nut je po li ti~ ko kon sen zus, de po nen ti su za {ti }e ni, kli jen ti ne sme ta no mo gu na sta vi ti rad, a fi na sij sko-ban kar ski si stem po {te |en je mo gu }eg uda ra – ob ja {wa va pro fe sor Be o grad ske ban kar ske aka de mi je Bran ko @i va no vi}. – Isto vre me no, po kra jin ski i re pu bli~ ki bu xe ti su po pro cen tu vla sni {tva od go va ra ju }e op te re }e ni. @i va no vi} ka `e da je iza bran do bar mo del, ko ji je ve} pro {ao test u slu ~a ju Agro ban ke i Po {tan ske {te di o ni ce. Po we go vom mi {qe wu, ovo ga pu ta re {e we za imo vi nu ban ke i we ne dru ge oba ve ze dik ti ra }e tr `i {te, a ne sa mo po tre ba re {a va wa pro ble ma kao kod Agro ban ke.

– [to se ti ~e osni va wa raz voj nog fon da Voj vo di ne, to je ta ko |e do bro re {e we i {te ta je {to se na to ni je i{lo ra ni je, jo{ ka da je re {a van pro blem Me tals ban ke – do dao je @i va no vi}. Taj stru~ wak sma tra da je do bar i mo del iz bo ra no vog part ne ra za RVB, od no sno da je do bro {to }e od lu ka bi ti do ne ta na osno vu in ter ne oce ne o iz vo dqi vo sti a ne }e bi ti na met nu ta ni iz nu |e na. – Ve} se po mi wa lo ne ko li ko ba na ka, ali ja ne bih jo{ za tva rao krug, mo è se po ja vi ti i no vi in ve sti tor – re kao je @i va no vi}. On pro ce wu je da ulo gu i Po kra ji ne i Re pu bli ke u ka pi tal nom ja ~a wu fi nan sij skih in sti tu ci ja tre ba ra di kal no sma wi va ti i no vac tra ì ti na me |u na rod nom fi nan sij skom tr ì {tu. D. V.

od no sno naj ve }i broj za po sle nih – re kao je on. Ra do man je pre ci zi rao da }e RBV prak ti~ no bi ti po de qen na dva de la, i to ta ko {to }e de po zi ti gra |a na i pri vre de bi ti pre ne ti na ne ku dru gu ban ku, ko ja po nu di naj bo qe uslo ve, a osta tak imo vi ne RBVa, u ko ju spa da ju zgra de i pla sma ni, u}i }e u no vo o sno va ni raz voj ni fond Voj vo di ne. Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de Dra go slav Pe tro vi} iz ja vio je da je va `no {to }e Voj vo di na bi ti ve }in ski vla snik raz voj nog fon da, i do dao da }e APV ima ti se dam od ukup no de vet ~la no va uprav nog od bo ra te in sti tu ci je. On je oce nio i da je osni va we raz voj nog fon da bo qi mo del od do ka pi ta li za ci je RBV-a, ka ko je, ina ~e, ne dav no bi lo od lu ~e no. Ob ja snio je i da je APV mo ra la da uga si pret hod ni Fond za raz voj Voj vo di ne jer, ka ko je re kao, on ni je bio osno van skla du s od go va ra ju }om za kon skom re gu la ti vom. Pod se ti mo, vla de Sr bi je i Voj vo di ne pot pi sa le su u ~e tvr tak spo ra zum o to me da sta tus RBV-a bu de re {en po mo de lu pre no sa imo vi ne i oba ve za na ne ku dru gu ban ku, od no sno raz voj ni fond Voj vo di ne. Spo ra zu mom je pred vi |en pre nos ak ti ve i pa si ve na onu ban ku ko ja po nu di naj bo qe uslo ve za pre nos, a u skla du sa Za ko nom o pre u zi ma wu imo vi ne i oba ve za od re |e nih ba na ka ra di o~u va wa sta bil no sti fi nan sij skog si ste ma Sr bi je. Ina ~e, re~ je o bli zu 110 mi li o na evra osi gu ra nih de po zi ta i bli zu 100 mi li o na neo si gu ra nih, od no sno oko 80.000 de po ne na ta. U za jed ni~ kom sa op {te wu Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de na ve de no je i da svi de po nen ti i {te di {e Raz voj ne ban ke Voj vo di ne „mo gu bi ti pot pu no spo koj ni jer su wi ho va sred stva de po no va na u toj fi nan sij skoj in sti tu ci ji pot pu no si gur na i obez be |e na”. B. D. Sa vi}

Mirovi}: Vlada APV obmanula poslanike pa odustala od dokapitalizacije Pot pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} op tu `io je Vla du Voj vo di ne da je ~i ni la ka ta stro fal ne gre {ke u vo |e wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ali i da je „zlo u po tre bi la Skup {ti nu Voj vo di ne„, ko ja je ne dav no do ne la od lu ku o do ka pi ta li za ci ji RBV-a sa 150 mi li o na evra. U ju ~e ra {wem sa op {te wu Mi ro vi} je is ta kao da je Po kra -

jin ska vla da na kra ju ipak pri hva ti la pred log Vla de Sr bi je i da la sa gla snost da Raz voj na ban ka Voj vo di ne pre |e pod in ge ren ci je ne ke dru ge ban ke. „Srp ska na pred na stran ka uka zu je na po li ti~ ku i sva ku dru gu od go vor nost Vla de Voj vo di ne za ogrom ne gu bit ke u ban ci, ne zna we i ne sna la `e we u pro ce su we ne kon so li da ci je, i ob ma nu po -

sla ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne po vo dom po kre nu tog pro ce sa do ka pi ta li za ci je, od ko jeg je, bez zna wa Skup {ti ne, na pra sno od u sta la”, uka zu je se u sa op {te wu pot pred sed ni ka SNS-a. Mi ro vi} tvr di da su ogrom ne su me usme ra va ne na po kri }e gu bi ta ka, ali da to ni je do ne lo ozdra vqe we ve} je „no va upra va, ko ju je ime no va la Vla da Voj vo di -

ne, ban ku do ve la u bez iz la znu fi nan sij sku si tu a ci ju”. „Ume sto da Vla da Voj vo di ne pri zna gre {ke i za tra `i od go vor nost ~la no va Uprav nog i Iz vr {nog od bo ra ban ke, po ku {a va da ih za {ti ti po kre ta wem do ka pi ta li za ci je, iako je ~i ta voj jav no sti bi lo ja sno da se ra di o eko nom ski be smi sle nom po te zu”, na veo je Mi ro vi}. B. D. S.

REKLI SU Selakovi}: Spreman da snosim konsekvence

@ivkovi}: Stranka krajem februara

Jovanovi}: Svaka vlast ima svog...

Mi ni star prav de i dr àv ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} iz ja vio je ju ~e, po v o d om zah t e v a Li b e ral no de mo krat ske par ti je da bu de sme wen sa te funk ci je, da je spre man, uko li ko je na bi lo ko ji na ~ in po s tu p io po g re {no, da za to sno si od go va ra ju }e ko sen kven ce. „O~e ku jem od Vla de Sr bi je, da uko li ko je ne za do voq na mo jim po stup ci ma i na ~i nom na ko ji ru ko vo dim Mi ni star stvom prav de i dr àv ne upra ve, o to me ras pra vqa i do ne se od lu ku o to me na naj vi {em dr àv nom ni vou”, na gla sio je Se la ko vi}, a sa op {te no je iz Mi ni star stva. Se la ko vi} je na veo i da po {tu je po li ti~ ke pro tiv ni ke i ~i we ni cu da u Sr bi ji sva ko mo è slo bod no da bi ra na ~in po li ti~ ke bor be i za stu pa we svo jih ide ja, ali da, ka da je on u pi ta wu „ne ko me iz gle da sme ta {to je bio uz svo je stu den te i svoj na rod”.

Biv {i pre mi jer Sr bi je Zo ran @iv ko vi} iz ja vio je da }e we go va no va stran ka bi ti for mi ra na kra jem fe bru a ra ili po ~et kom mar ta sle de }e go di ne. On je re kao da }e u stran ci bi ti ma hom qu di ko je srp ska jav nost ni je ima la pri li ke da vi di, od no sno oni ko ji do sa da ni su bi li ak tiv ni u po li ti ci. – To }e bi ti mla di qu di ko ji, me |u tim, iza se be ima ju ne {to {to su ve} ura di li – re kao je @iv ko vi} no vi na ri ma u pa u zi sku pa Be o grad skog cen tra za bez bed no snu po li ti ku o re for ma ma u sek to ru bez bed no sti. Po we go vim re ~i ma, u Sr bi ji ima do sta stra na ka i po li ti ~a ra, ali ma lo „pra ve po li ti ke”. – Sr bi ja je po sle 5. ok to bra ima la ne ko li ko go di na na pret ka, a on da je sta la. Pro te klih go di na je pi ta we da li Sr bi ja ide una zad ili sto ji u me stu. Po sle di ca sve ga to ga je ka ta stro fal na eko nom ska po zi ci ja i ja dan spoq no po li ti~ ki po lo `aj, bez ja snih ci qe va za bu du} nost – oce nio je @iv ko vi}.

Li ba ral no-de mo krat ska par ti ja }e Skup {ti ni pred lo ì ti de kla ra ci ju o si stem skoj bor bi pro tiv ko rup ci je. Po oce ni li de ra LDP-a ê do mi ra Jo va no vi }a, sve ono {to je vlast u bor bi pro tiv ko rup ci je ra di la u po sled wih ne ko li ko me se ci ne raz li ku je se ni po ~e mu „od kam pa wa ko je je pre pu na na {a pro {lost”. – Osam go di na po sle kam pa we pro tiv Bo go qu ba Ka ri }a sve do ci smo iden ti~ ne ko ja se vo di pro tiv Mi ro sla va Mi {ko vi }a. Da li to zna ~i da }e na {a de ca po sle osam go di na bi ti sve do ci ob ra ~u na Sr bi je s ne kim no vim Mi {ko vi }em, zbog to ga {to }e bi ti fi nan si jer sta re vla sti, a ne no ve? – re kao je on. Sva ka vlast od u vek u Sr bi ji, do dao je Jo va no vi}, ima „ne kog svog Mi {ko vi }a, Ka ri }a, Ko sti }a, Cep te ra, Mar ko vi }a”, po pra vi lu hap si i op tu ù je pret hod nu za ko rup ci ju i sve ono {to je lo {e u dr à vi. S. St.

subota8.decembar2012.

DS imenovao ~lanove Politi~kog saveta Na ju ~ e r a { woj sed n i c i Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Bo ì dar \e li} ime no v an je za ko o r d i n a t o r a Cen tra re sor nih od bo ra DSa, a ime no va no je i 12 ~la no va Po li ti~ kog sa ve ta. Ka ko se na vo di u sa op {te wu DS-a, za ~la no ve Po li ti~ kog sa ve ta, ~i ji je pred sed n ik Dra g o q ub Mi } u n o vi}, iza bra ni su Vi da Og we no vi}, Ivan Vu ja ~i}, Na da Ko lun xi ja, Dra go slav Pe tro vi}, Mom ~i lo Gru ba~, Mi li ca De le vi}, Bo ì dar \e li}, Ve sna Mar ja no vi}, Qi qa na Lu ~i}, Vu ka {in Pa vlo vi}, Dra gan Do ma zet i Iva na Ste fa no vi}. Ju ~e ra {wa sed ni ca Pred sed ni {tva pret ho di la je za da nas za ka za nom Glav nom od bo ru DS ko ji }e se odr à ti u Pa ra }i nu. Ju ~e ra {woj sed ni ci sed ni ci, pri su stvo va li su li der DS Dra gan \i las, po ~a sni pred s ed n ik de m o k ra t a Bo ris Ta di} i pot pred sed -

Dra go qub Mi }u no vi}

ni ci stran ke Jo van Mar ko vi}, Ve sna Mar ti no vi}, Mi o drag Ra ki}, Na ta {a Vu~ ko vi}. Na sed ni ci su bi li i pred sed n ik Po l i t i~ k og sa v e t a DS Dra g o q ub Mi } u n o v i}, kao i funk ci o ne ri stran ke Alek s an d ar [a p i}, Go r an Bog d a n o v i}, Bal { a Bo ` o vi}, Ru `i ca \in |i} i Oli ver Du li}, ko ji je ne dav no pod neo ostav ku na funk ci ju po sla ni ka.

FUNK CI O NER DE MO KRAT SKE STRAN KE BO RI SLAV NO VA KO VI]

Promena vlasti u [idu bila protivzakonita Funk ci o ner Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke i {ef po sla ni~ ke gru pe de mo kra ta u Skup {ti ni Voj vo di ne Bo ri slav No va ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Ni ko la Va si} iz Srp ske na pred ne stran ke pro tiv za ko ni to iza bran za pred sed ni ka op {ti ne [id, po {to mu pret hod no ni je ve ri fi ko van od bor ni~ ki man dat u lo kal nom par la men tu ka ko to na la `e pro ce du ra. No va ko vi} je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du

A po re ~i ma Bre sto va~ kog, do „ne za ko ni tog pre kom po no va wa vla sti u [i du” do {lo je 30. av gu sta, na kon ~e ga se on obra tio sud skim or ga ni ma. On je oce nio da je ti me po tvr |e no da ak tu el ni pred sed nik {id ske op {ti ne ne le gal no oba vqa tu funk ci ju i ras po la `e lo kal nim bu xe tom. – Na kon od lu ke Uprav nog su da, ko ja je ko na~ na, sve od lu ke ko je je do ne la no vo kom po no va na vlast u [i du do vo de se u pi ta we – is ta kao je Bre sto va~ ki.

Na kon od lu ke Uprav nog su da, ko ja je ko na~ na, sve od lu ke ko je je do ne la no vo kom po no va na vlast u [i du do vo de se u pi ta we (@eq ko Bre sto va~ ki) sa op {tio da je to po tvr dio i Uprav ni sud, ko ji je, na kon pri tu `bi lo kal nih funk ci o ne ra DS-a iz [i da, od lu ~io da Va si }u po ni {ti od bor ni~ ki man dat. – Uprav ni sud je, od lu ~u ju }i o `al bi pred sed ni ka Op {tin skog od bo ra DS-a u [i du @eq ka Bre sto va~ kog, ko ji je po sle maj skih iz bo ra oba vqao funk ci ju pred sed ni ka Skup {ti ne, do neo pre su du po ko joj se po ni {ta va re {e we o po tvr |i va wu man da ta od bor ni ku Va si }u – ka zao je No va ko vi}, ci ti ra ju }i pre su du Uprav nog su da ko ja je ju ~e po de qe na i no vi na ri ma. On je ka zao da je sud tu od lu ku do neo 19. ok to bra, ali da je ona pre dva da na do sta vqe na Bre sto va~ kom. No va ko vi} sma tra da su na pred wa ci pre u zi ma wem vla sti u [i du na pro tiv za ko nit na ~in po ka za li da „ne pre za ju ni od ~e ga ka da je pre kra ja we iz bor ne vo qe gra |a na u pi ta wu”. On o~e ku je i da se sud ska od lu ka is po {tu je.

On je iz ja vio i da je pre kju ~e, na sve ~a noj sed ni ci po vo dom Da na [i da, „gra |a nin Va si} re kao da je pre su da Uprav nog su da ~ist fal si fi kat DS-a i da vlast u [i du funk ci o ni {e bez pro ble ma”, oce niv {i da ta kva iz ja va po tvr |u je „da su na pred wa ci ma sa mo bit ne funk ci je”. – Mi je smo za do voq ni od lu kom su da, ali smo za bri nu ti za funk ci o ni sa we lo kal ne sa mo u pra ve u [i du – re kao je Bre sto va~ ki. Ju ~e ni smo us pe li da do bi je mo re ak ci ju pred sed ni ka op {ti ne [id Ni ko le Va si }a na od lu ku Uprav nog su da i op tu `be iz DS-a. U Skup {ti ni op {ti ne [id na maj skim lo kal nim iz bo ri ma DS je osvo jio 12 man da ta, SNS osam, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a {est, DSS se dam, SRS i LSV po tri. Na kon iz bo ra lo kal nu vlast for mi ra li su DS, ko al ci ja oko SPS-a i DSS, ali su 30. av gu sta no vu ve }i nu for mi ra li na pred wa ci, na kon ~e ga su de mo kra te oti {le u opo zi ci ju. B. D. S.

Danas izborni kongres LSV-a, ânak jedini kandidat De ve ti kon gres Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne bi }e odr àn da nas u No vom Sa du, a na kon gre su }e se o iz bo ru naj vi {ih stra na~ kih funk ci o ne ra iz ja sni ti 1.271 de le gat. Glav ni od bor LSV-a utvr dio je li ste kan di da ta za naj vi {e stra na~ ke funk ci je. Je di ni kan di dat za pred sed ni ka stran ke je ak tu el ni pred sed nik Ne nad â nak, ~i ju je kan di da tu ru po dr à lo 37 od bo ra stran ke, a usvo je na je i li sta od {est kan di da ta za tri pot -

pred sed ni~ ka me sta. Me |u kan di da ti ma za pot pred sed ni ke kan di da tu ru Bra ni sla va Bo ga ro {kog po dr `a lo je 35 od bo ra, za kan di da tu ru Alek san dra Jo va no vi }a gla sa lo je 33, a za \or |a Stoj {i }a 30 od bo ra. Ole na Pa pu ga i Ti bor Va{ do bi li su po dr {ku osam, a Ma ja Ti mo ti je vi} {est od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Glav ni od bor je utvr dio i li stu od 75 kan di da ta za stal ni sa stav Glav nog od bo ra LSV-a.

ekonomija

subota8.decembar2012.

dnevnik

Telekom zreo Po~ela gradwa „Ju`nog toka” za berzu, za EPS jo{ nije vreme Pred s ed n ik Ko m i s i j e za har ti je od vred no sti Sr bi je Zo ran ]i ro vi} ka `e da }e se Te le kom Sr bi je usko ro po ja vi ti na ber zi. Si tu a ci ja sa EPS-om je ne {to dru ga ~i ja. Me |u tim, ka ko je is ta kao to pr ven stve no za vi si od od lu ke dr `a ve ko ja je vla snik.

mi li jar de ak ci ja Te le ko ma, 6,94 od sto ak ci ja do bi li su za po sle ni i biv {i za po sle ni u toj kom pa ni ji, a gra |a ni 15 od sto. ]i ro vi }e je re kao da je si tu a ci ja s dru gom ve li kom dr `av n om kom p a n i j om Elek tro p ri v red n om Sr b i j e

U Ru si ji je ju ~e po ~e la iz grad wa pa ne vrop skog ga so vo da „Ju `ni tok”, ko ji }e, pre ma re ~i ma ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na, bi ti iz gra |en po naj vi {im teh no lo {kim i eko lo {kim stan dar di ma kva li te ta. Pred sed nik upra ve kom pa ni je „Ga sprom” Alek sej Mi ler je na gla sio da je po ~e tak ra do va na „Ju `nom to ku” do ga |aj „od isto rij skog zna ~a ja”, sa op {ti la je kom pa ni ja „Ga sprom”. - Ga so vod „Ju `ni tok” obez be di }e do dat nu, du go ro~ nu ener get sku sta bil nost Sr bi je i svim ze ma qa ma kroz ko je pro la zi taj me |u na rod ni ga so vod iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}. On je re kao da se u Sr bi ji u na red ne dve go di ne mo `e ra ~u na ti da }e kroz do ma }u gra |e vin sku ope ra ti vu na „Ju `nom to -

ku” bi ti an ga ò va no iz me |u 600 i 800 mi li o na evra. - To zna ~i da i da qe sto ji mo iza ono ga {to smo obe }a li, da }e mo for mi ra ti kon zor ci ju me ko ji }e do bi ti po sao na iz grad wi „Ju `nog to ka” i mak si mal no an ga ò va ti srp sku gra |e vin sku ope ra ti vu i sek to ra uslu ga - is ta kao je on i na veo da }e u na {oj ze mqi bi ti an ga ò va no naj ma we 2.000 rad ni ka, plus pra te }i sek tor uslu ga. Rad ni da tum za po ~e tak ra do va na iz grad wi „Ju `nog to ka” u Sr bi ji je bio 20. de cem bar, ali u ovom tre nut ku taj da tum jo{ ni je po tvr |en, re kao je Ba ja to vi}, ko ji ta ko |e ni je mo gao da ka è da li }e Pu tin pri su stvo va ti po ~et ku ra do va u Sr bi ji. Ba ja to vi} je na gla sio da se po sle iz grad we „Ju `nog to ka” vi {e te {ko mo è za mi sli ti

da }e do }i do ne ke kri ze i pro ble ma u tran spor tu ga sa iz Ru si je, kao {to je bio slu ~aj 2009. zbog pro ble ma iz me |u Ukra ji ne i Ru si je. Re a li za ci ja ovog pro jek ta je, po Bsja to vi }u, jo{ jed na po tvr da da je u utak mi ci iz me |u te~ -

nog naft nog ga sa, kom pri mo va nog pri rod nog ga sa i ga sa iz ce vo vo da, pri rod ni gas od neo stra te {ku po be du i da obe }a va kon ku rent nopst na evrop skom tr `i {tu, {to bi tre ba lo da do ve de do po voq ni jih ce na tog ener gen ta.

MO@E LI NAJVE]I VOJVO\ANSKI GUBITA[ IZBE]I STE^AJ

„O~e k u j em da }e u ne k om kra } em vre m en s kom pe r i o du, ali to pr v en s tve n o za v i si od dr ` a v e, ak c i j e Te l e k o ma bi t i na ber z i i ta k o svi ma ko j i m a su te ak c i j e do d e qe n e bi t i osta v qe n a mo g u} nost da ih ku p u j u i pro d a j u”, re k ao je. ]i r o v i} je re k ao da dr ` a v a, ko j a je vla s nik Te l e k o m a, tre b a da od l u ~ i ko j i je to pra v i mo m e n at ka da }e ak c i j e tog te l e k o m u n i ka c i o n og pred u z e } a bi t i ukqu ~ e n e na Be o g rad s ku ber z u. Pod se tio je da su bes plat ne ak ci je Te le ko ma po de qe ne u apri lu ove go di ne, ali je na po me nuo da jo{ ni su ukqu ~e ne na tr go va we na Be o grad skoj ber zi. Od ukup no jed ne

(EPS) „ma lo dru ga ~i ja” i da ne ~e ku je br zi iz la zak tog jav n og pred u z e } a na ber z u. Elek t ro p ri v re d a Sr b i j e, pre ma we go vim re ~i ma, jo{ ni je sprem na da iza |e na ber zu. „EPS tek tre ba da pro |e kroz fa zu kor po ra ti vi za ci je, od no sno tek tre ba svoj ka pi tal da iz ra zi u ak ci ja ma, da kle on jo{ ne ma tu struk tu ru ko ja mu omo gu }a va da bu de ko ti ran na ber zi”, re kao je pred s ed n ik Ko m i s i j e za har ti je od vred no sti. ]i ro vi} je na veo da u EPS-u pr vo tre ba da se ka pi tal is ka `e u ak ci ja ma od re |e ne no mi nal ne vred no sti i da se vi di ka va }e da qa stra te gi ja bi ti s tom kom pa ni jom.

NIS zaposlio mlade stru~wake Za hva qu ju }i pro gra mu „NIS {an sa 2012”, ju ~e je 109 mla dih qu di do bi lo po sao u Naft noj in du stri ji Sr bi je, ~i me je re a- li zo va na dru ga fa za tog pro gra ma – za po {qa va we mla dih ta len to va nih kan di da ta sa za vr {e nom sred wom {ko lom i fa kul te tom. Ka ko je re kla di rek tor ka qud skih re sur sa u NIS-u Na ta {a Sta men ko vi}, ove go di ne je na taj na ~in u NIS-u za po sle no 323 mla dih stru~ wa ka, pro gram }e se na sta vi ti i do go di ne, a ve} sad je is ka za na po tre ba za oko 200 no vih qu di. Po we nim re ~i ma, u~e sni ci pro gra ma „NIS {an sa 2012” iza bra ni su po sle ras pi sa nog jav nog kon kur sa, na ko ji se pri ja vi lo vi {e od 2.000 mla dih qu di. Iz bor je na pra vqen na osno vu pre ci znih kri te ri ju ma, po sle pa `qi ve se lek ci je i pro ve re zna wa, a po sao su do bi li mla di qu di bez rad nog is ku stva i pro se kom stu di ra wa od naj ma we 8,50.

Od 109 no vo pri mqe nih, 88 je sa za vr {e nim fa kul te tom – in è we ri teh no lo gi je, or ga ni za ci o nih na u ka, gra |e vi ne i eko no mi sti i u NIS-u }e ra di ti go di nu da na. Osta li su za vr {i li sred wu {ko lu, uglav nom ma {in ske i elek tro teh ni~ ke stru ke, a bi }e an ga ò va ni de vet me se ci. Ti mla di qu di ra di }e u No vom Sa du, Pan ~e vu, Be o gra du, Ni {u i â~ ku, a u pri li ci su da po sle do bi ju i stal no za po sle we u NIS-u, sli~ no oni ma ko ji su to ve} u~i ni li. Na i me, u NIS-u se pro gram za po {qa va wa mla dih re a li zu ju od 2010. go di ne. Sto ti nak kan di da ta ko ji su {an su do bi li, po pro gra mu Vla de Sr bi je, pro {le i pret pro {le go di ne, sa da je za po sle no u kom pa ni ji. Ovo go di {wi pro gram „NIS {an sa 2012” po kre nuo je NIS, za jed no s Vla dom Voj vo di ne i lo kal nim sa mo u pra va ma. D. Mla|enovi}

Samo konverzija duga spasava „Petrohemiju” Svi rad ni ci „Pe tro he mi je” ko ji su bi li na pri nud nom od mo ru, na red bom ge ne ral nog di rek to ra vra ti li su se 5. de cem bra na po sao, osim u fa bri ci ka u ~u ka u Ele mi ru, ko ja jo{ ni je u fa zi star ta. To je za „Dnev nik„ po tvr dio pred sed nik Ne za vi snog sin di ka ta fir me Mi {a Fa ra ga. „Pe tro he mi ji„ pred sto ji bor ba za op sta nak i osta nak u po slu. U na red nu go di nu i po zna }e se da li fir ma osta je u igri ili ide u ste ~aj. Du go va wa su ogrom na, ali po Fa ra gi nim re ~i ma, mo gu }e ih je na mi ri ti i kre nu ti u po zi tiv no po slo va we. – Jo{ uvek ne ma zva ni~ nog po da tka, ~e ka mo sed ni cu Nad zor nog od bo ra da do bi je mo iz ve {taj – re kao je Fa ra ga. – De fi ni tiv no je „Pe tro he mi ja„ u ve li kom mi nu su u ovoj go di ni, bez ob zi ra na to {to ni je ra di la osam me se ci. Pri ~a da je gu bi tak ma wi ka da fa bri ka ne ra di uop {te ni je ta ~an. Po kre ta we „Pe tro he mi je„ zna ~i po sao i za osta le po go ne. – Po ve }a wem ka pa ci te ta PEVG-a, o ~e mu smo i le tos pri -

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,9224

114,2065

116,8332

111,5798

Australija

dolar

90,4935

92,3403

94,4641

90,2165

Kanada

dolar

87,1127

88,8905

90,9350

86,8460

Danska

kruna

14,9980

15,3041

15,6561

14,9521

Norve{ka

kruna

15,2585

15,5699

15,9280

15,2118

[vedska

kruna

12,9910

13,2561

13,5610

12,9512

[vajcarska

franak

92,5743

94,4636

96,6363

92,2909

V. Britanija

funta

138,6551

141,4848

144,7390

138,2306

SAD

dolar

86,3599

88,1223

90,1491

86,0955

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 12. 2012. godine

~a li, do bi le bi se dve stva ri: po ve }ao bi se ka pa ci tet ba znog po go na eti le na i mo gli bi smo ra di ti s 1.350 to na dnev ne pre ra de si ro vog ben zi na. Ta ve }a ko li ~i na po kre nu la bi na{ po -

gon u Cre pa ji, ko ji ne ra di ve} ~e ti ri go di ne. Cre pa ja bi mo gla pre ra di ti 20.000 to na i ta da bi „Pe tro he mi ja„ ima la po zi tiv no po slo va we – ob ja snio je pred sed nik sin di ka ta.

Poskupquje prenos struje Jav no pred u ze }e „Elek tro mre à Sr bi je” (EMS) za tra ì lo je ju ~e od Agen ci je za ener ge ti ku (AERS) sa gla snost za po ve }a we ce na pri stu pa i ko ri {}e wa si ste ma za pre nos elek tri~ ne ener gi je, u pro se ku za 37 od sto. Ope ra tor pre no snog si ste ma je za tra ìo po ve }a we ce na svo jih uslu ga sa sa da {wih 0,34 di na ra po ki lo vat-~a su na 0,46 di na ra. Sta ra ce na od 0,34 di na ra je iz apri la 2011, sa op {tio je EMS.

Obra zla ù }i zah tev, EMS je na veo da bi pred lo è no po ve }a we ce na omo gu }i lo po kri va we ope ra tiv nih tro {ko va po slo va wa, tro {ko va amor ti za ci je i ula ga wa u no ve in ve sti ci o ne pro jek te, kao i po u zda no snab de va we elek tri~ nom ener gi jom. EMS je kon sta to vao i da ku po vi na elek tri~ ne ener gi je za po kri }e gu bi ta ka (ko ja se u skla du sa no vim Za ko nom o ener ge ti ci na ba vqa po tr ì {nim ce na ma) do mi nant no uti ~e na is ka -

za ni rast ce na po ovom zah te vu. AERS }e od lu ku o to me do ne ti po sle de taq ne ana li ze oprav da no sti ele me na ta na osno vu ko jih je EMS ob ra ~u nao pred lo ge ce na. U skla du sa ovla {}e wi ma iz no vog Za ko na o ener ge ti ci, AERS od 1. ok to bra utvr |u je re gu li sa ne ce ne elek tri~ ne ener gi je i pri rod nog ga sa, kao i si stem skih uslu ga pre no sa elek tri~ ne ener gi je, od no sno tran spor ta i di stri bu ci je pri rod nog ga sa, pod se }a se u sa op {te wu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Frikom, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Du go vi „Pe tro he mi je” dvostruko ve }i od we ne imo vi ne

Kom pa ni ju tre nut no ko ~e ve li ke oba ve ze, ko je do sti `u 200 po sto vred no sti imo vi ne. – Mno go smo vi {e du `ni u od no su na vred nost ka pi ta la. To je ono {to smo go vo ri li po spo ra zu mu iz no vem bra 2011. – da se du go vi kon ver tu ju ili ot pi {u i on da da se vi di mo `e li „Pe tro he mi ja„ da ra di ili ne. Mi smo jed no od 170 pred u ze }a u re struk tu ri ra wu ko ja mo ra ju da na |u re {e we. Ima mo in for ma ci ju iz Mo skve da je 28. no vem b ra Uprav n i od b or „Ga sprom wef ta„ do neo od lu ku o to me da NIS kon ver tu je 67 mi li o na ko je mi du gu je mo Naft noj in du stri ji Sr bi je u ka pi tal i on bi iz no sio oko 33,5 od sto. Dru ga stvar je re {i ti pi ta we sa „Sr bi ja ga som„ ko jem du g u j e m o 140 mi l i o n a evra. Uko li ko bi i oni kon ver to va li sav taj dug, bi li bi vla sni ci oko 60 od sto. Ta ko bi „Pe tro he mi ja„ o~i sti la bi lans i do {la bi do nu le da ne u|e u si stem ste ~a ja u tu go di nu da na ko li ko nam je osta lo do pri me ne Za ko na. Z. Dragojevi}

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (492,76 1,19)

19,08

9.088

163.580

Soja protein, Be~ej

9,93

664

803.440

AIK banka, Ni{

1,81

1.631

753.568

Dunav osigurawe, Beograd

9,01

750

1.500

NIS, Novi Sad

0,28

725

5.499.438

Po{tanska {tedionica, Beograd

6,61

25.000

50.000

Imlek, Beograd

-0,32

3.100

155.000

2,21 Promena

185 Cena

68.194 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.112

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

540

419.880

-0,17

577

97.900

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vital, Vrbas

-19,68

1.200

87.600

-0,71

420

158.766

Hidrotehnika, Beograd

-15,38

550

Soja protein, Be~ej

9,93

664

803.440

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.051

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.653

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,09

2.127

119.080

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.551

0,00

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Jugocentar, Beograd Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-15,00 -6,67 Promena

1.700 1.400 Cena

25.500 35.000 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,28

725

5.499.438

Soja protein, Be~ej

9,93

664

803.440

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

419.880

Veterinarski zavod, Subotica

1,48

550

154.000

Tigar, Pirot

2,21

185

68.194

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

540

Veterinarski zavod, Subotica

1,48

550

154.000

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

97.200

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

subota8.decembar2012.

POQOPRivRedA

dnevnik

TR GO VA WE NA PRO DUKT NOJ BER ZI

Za vr zla ma oko afla tok si na obo ri la ce nu ku ku ru za ASO CI JA CI JA PO TRO [A ^A SR BI JE

Ko di è kaj mak s uqa Upore|ivawem cena na trì{tu Srbije i EU Asocijacija potro{a~a Srbije (APOS) do{la je do podatka da potro{a~i u Nema~koj i Srbiji izdvajaju istu sumu novca za jedan litar jestivog uqa, saop{tio je ju~e APOS. Kako se navodi, u testu kvaliteta jestivih suncokretovih uqa na trì{tu Nema~ke, koji je 20. novembra ove godine objavio „[tiftung Varentest„, stoji da je cena za litar uqa u Nema~koj 1,49 evro, {to je pribli`no isto prose~noj ceni uqa u Srbiji. „Ako uzmemo u obzir razliku u standardu, potro{a~i Srbije opravdano zahtevaju odgovor na pitawe da li su za cene osnovnih namirnica jedini krivci trgovci i wihove marè ili odgovor-

nost snosi i dràva, s obzirom na to da je cena uqa iz Robnih rezervi tek ne{to nià od cena na trì{tu razvijenih zemaqa EU”, pi{e u saop{tewu. APOS je podsetio na to da litar uqa iz Robnih rezervi ko{ta 142 dinara, prose~na cena u slobodnoj prodaji je 168, a u mawim prodavnicama i do 190 dinara. „Kako je mogu}e da se u zemqi u kojoj se prose~na plata meri u hiqadama evra u cenu od 170 dinara uklopi proizvodwa, distribucija, trgova~ka marà, a da kod nas, gde je prose~na plata nekoliko stotina evra, istom cenom niko u trì{nom lancu nije zadovoqan a potro{a~i snose najve}i teret?”, zapitao se APOS.

Sta je mo na kraj sviw skoj ku gi U Srbiji ve} gotovo dve godine nema slu~ajeva zaraze klasi~nom kugom sviwa, a o~ekuje se da }e u naredne tri godine biti iskoreweno i besnilo divqih ìvotiwa, re~eno je na Drugoj nacionalnoj konferenciji posve}enoj tim bolestima. Broj slu~ajeva besnila divqih ìvotiwa smawen je gotovo 80 odsto u odnosu na 2009. godinu, a ti rezultati ostvareni su zahvaquju}i programu kontrole i iskorewivawa koji sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poqoprivrede uz podr{ku Evropske unije. Ministarstvo za taj program izdvaja pet do {est miliona evra svake godine, a EU je za iskorewivawe pomenutih bolesti u Srbiji do sada odobrila vi{e od 12 miliona evra. Dràvni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Dejan Krwa-

ji} naglasio je da se borbom protiv tih opasnih i zaraznih bolesti ne {tite samo ìvotiwe ve} i qudi. On je rekao da je zadatak iskorewivawa klasi~ne kuge sviwa i besnila jo{ teì, imaju}i u vidu da u Srbiji postoji vi{e od 150.000 malih gazdinstava koje imaju po jedno ili dva grla ìvotiwa, a biosigurnosne mere nisu na zadovoqavaju}em nivou. Zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins ukazao je na zna~aj iskorewivawa sviwske kuge u Srbiji, prestanka vakcinacije i dobijawa statusa zemqe koja je slobodna od te bolesti da bi na{a zemqa mogla izvoziti sviwe na trì{te EU. Srbija je ostvarila i izuzetan napredak u iskorewivawu besnila pa je 2009. zabeleèn 171 slu~aj, pro{le godine 46 slu~, a od po~etka 2012. samo 13.

U fokusu javnosti protekle nedeqe bila je vest koja je potekla od jedne institucije za kontrolu kvaliteta o prisustvu mikotoksina u kukuruzu ovogodi{weg roda. Prva reakcija tr`i{ta se o~itovala u potpunom odsustvu u trgovawu tom robom na Produktnoj berzi. Ta tr`i{na apstinencija je relativno kratko trajala pa je trgovawe nastavqeno uz znatan oprez, ali i pad cene. Cena se kretala u rasponu izme|u 23,70 din/kg, bez PDV-a, i 23,80 din/kg. Prose~na cena trgovawa iznosila je 26,68 din/kg (23,78 bez PDV-a). U odnosu na prose~nu cenu iz prethodne nedeqe to je pad za 1,51 odsto. Na samom kra-

ju nedeqe, trgovawe kukuruzom je ponovo stalo. Kupci o~ekuju daqi pad cene, a ~itava javnost o~ekuje kompletnu informaciju. Ishitren nastup kontrolne ku}e donekle je ublaìlo blagovremeno saop{tewe Ministarstva poqoprivrede. Slede}a nedeqa }e, po svemu sude}i, doneti kompletnu informaciju na novonastale oklonosti, a tada }e se verovatno i trì{te blago stabilizovati, o~ekuju na Berzi. Trì{te p{enice je stabilno. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama je iznosila 28,96 din/kg (26,82 bez PDV-a). Cena soje stagnira. Protekle nedeqe wome je trgovano po prose~noj ceni od 66,98 din/kg (62,02 bez PDV-a). Tr-

ì{na vrednost sojine sa~me sa 44 odsto proteina je u odnosu na prethodnu nedequ nià 0,50 din/kg i iznosila je 61,50 din/kg, bez PDV-a, dok je cena suncokretove sa~me s 33 odsto proteina iznosila 28 din/kg bez PDV-a i nià je u ovoj nedeqi u odnosu na prethodnu za zanemarqivih 0,20 din/kg. Od 3. do 7. decembra preko Berze u Novom Sadu prodato je ukupno 1.584,70 tone robe, ili 45,91 odsto mawe u odnosu na prethodnu nedequ. Za robu koja je bila predmet trgovawa kupci su morali da izdvoje 51.443.885 dinara, {to je u odnosu na finansijsku vrednost prometa iz prethodne nedeqe 39,80 odsto mawe.

SRP SKA PO QO PRI VRE DA NA NI SKIM GRA NA MA

Evro pqa ni nas {i {a ju na wi va ma, u iz vo zu... Poqoprivreda Srbije postiè dobre rezultate na svetskoj pijaci, te je, po podacima Privredne komore Srbije, u prvih devet meseci izvezeno agrarnih proizvoda za 2,29 milijarde dolara, uvezeno za 1,16 milijardu pa smo zabeleìli suficit od 1,2 milijarde dolara. Me|utim, struktura izvoza (uglavnom primarni proizvodi) pa i robe koju uvozimo (ne mogu na{i xepovi podneri vi{e ~okolade, vina, sira, trpskog vo}a...), pokazuje sasvim druga~iju sliku na{e poqoprivrede. Da stojimo lo{e spram Evrope govori i podatak da je s prose~nom vredno{}u izvoza od 531 dolara po hektaru Srbija na za~equ po veli~ini izvoza po obradivoj povr{ini. Evropska unija izvozi deset puta vi{e – oko 6.000 dolara po hektaru, ~ulo se i nedavno na konferenciji o izvozu, koja je deo zavr{nih aktivnosti [vajcarskog programa trgovinske saradwe, delom finansiranog i sprovedenog u Srbiji. Recimo, godi{wi izvoz Danske, zemqe s 2,6 miliona obradivih hektara, iznosi ~ak 13 milijardi evra. Danski izvoz moè prehraniti tri puta ve}u populaciju nego {to je te zemqa ima. O produktivno-

sti poqoprivrednika kod nas i u Evropi da i ne govorimo jer stojimo veoma lo{e. Recimo, lane smo, po radno angaòvanom poqoprivredniku, proizveli tek 18,5 tona ìta, a evropski ratar je za to vreme sa svojih wiva ubrao 40,7 tona. Najvi{e odska~emo od Nema~ke, gde je lane svaki poqoprivrednik proizveo ~ak 95 tona ìta. Dok svaki evropski farmer poàwe 18,9 tona p{enice, a svaki nema~ki ~ak 48, s na{ih wiva ratar skine mr{ave – 4,3 tone. Kukuruza uberemo 13,4 tona „po glavi poqoprivrednika”, i tu smo boqi od evropskih farmera (7,9), pa i od Nemaca (8,6), ali je to jedina rabota kojom se moèmo pohvaliti. [e}erne re-

pe, recimo, na{ seqak izvadi 5,8 tona, dok evropski ima 15,6, a nema~ki 49,3. S mlekom je slika jo{ tu`nija – srpski farmer proizvede tek 3,2 tone godi{we, a u Evropi je to 20,1. Najproduktivniji je nema~ki sto~ar, koji je lane izmuzao ~ak 53,2 tone mleka. Podatke o produktivnosti po radno anga`ovanom poqoprivredniku u 2011. godini, dao je PKS, uz napomenu da jedan farmer u Srbiji hrani deset stanovnika, dok nema~ki poqoprivrednik, recimo, hrani 156 `iteqa te zemqe. Vratimo se izvozu. Problem je {to su to prete`no primarni proizvodi, {to Srbija ne ispuwava uslove za dozvole za izvoz

u EU ìvih ìvotiwa, sviwskog, ìvinskog mesa, mleka, krompira. A posebno nam Evropqani zameraju to {to su, po oceni nekih wenih predstavnika, na{i standardi kvaliteta i sedam puta slabiji od onih u EU. Da je neophodno uvesti standarde i garantovati kvalitet da bismo pove}ali izvoz isti~e i Goran @ivkov, konsultant SEEDEV-a. – Ako nemate standarde, ne moète izvoziti. âk i kada sve to imate, a niste cenovno ili kvalitetno konkuretni, opet vam ni{ta ne vredi – isti~e @ivkov, i dodaje da cenom te{ko moèmo biti konkurentni, dok konkurentnost kvalitetom moèmo pospe{iti na dva na~ina – investicijama u novu tehnologiju i u znawe. Po wegovim re~ima, trì{ni lanac je kratak i ~esto se zavr{ava na lokalnoj pijaci, u kom{iluku ili kod nakupaca, a wegov najve}i deo se odvija u „sivoj„ zoni. êsto, kada i postoji konkurentnost, ne postoje koli~ine ili dobro organizovan trì{ni lanac koji bi bio u stawu da objedini ponudu. Tako|e, mali proizvo|a~i nisu povezani u zadruge, a prera|iva~a je malo, napomiwe on. S. G.

No ma di iz Bo sne do veli Re zer vnim kon di ri ma ov ce u ba~ ke ata re VI NO GRA DA RI OVE GO DI NE BI LI NA OZBIQ NOJ PRO BI

^lan Op{tinskog ve}a zaduèn za pitawa poqoprivrede u Ba~koj Topoli Oto ôrba izjavio je za „Ma|ar so” da se u ataru te op{tine iz godine u godinu suo~avaju s problemom ~obana nomada koji u jesewim i prole}nim mesecima, uglavnom iz bosanskih planinskih krajeva, dovode ovce na ispa{u na okolne wive, ocewuju}i da je nu`no prona}i zakonsko re{ewe za taj problem jer, kako je naveo, postoji bojazan da }e seqaci, nezadovoqni indolentno{}u inspekcijskih organa, „preuzeti stvar u svoje ruke“. Po ôrbinim re~ima, lokalna samouprava poku{ava sve da bi se spre~ila nomadsku ispa{u, „ali nadle`ni uvek traè samo izgovor zbog ~ega pro-

tiv ov~ara nomada ne preduzimaju ni{ta“. – Uvek je od vi{ih organa bilo nekih izgovora zbog ~ega ne moè da se re{i pitawe nomadske ispa{e – rekao je ôrba. – Prvo su rekli da o tome nema odgovaraju}e op{tinske odluke, a nakon {to je ona doneta, imali su zamerku {to ne postoji poqo~uvarska slu`ba. Sada ve} i ona postoji, a to pitawe je i daqe nere{eno. Bez ikakvog preterivawa i pristrasnosti, moè se konstatovati da se to de{ava s dozvolom odozgo, budu}i da nijedna od nadle`nih inspekcija ne èli da se bavi tim problemom. Sagovornik „Ma|ar soa “naveo je da je ranije, ako je Komunalna inspekcija tim ~obanima izdala

re{ewe da je u ataru zabrawena ispa{a, to i bilo dovoqno za wihov odlazak, ali „stigli smo sada dotle da vi{e i ne odlaze“. Dodao je i da postoji bojazan da }e seqaci, uvi|aju}i toliku nesposobnost vi{ih organa, poku{ati da stvari preuzmu u svoje ruke. – Pro{le godine je ve} bilo primera da su lokalni poqoprivredni proizvo|a~i u ataru rasipali materije {tetne po zdravqe ìvotiwa. Strepim da }e i ove godine to biti slede}i korak, kada ve} taj problem ne moè pravno da se re{i. Naravno, ne moèmo podràti ni takvo re{ewe, ali razumem proizvo|a~e koji svoje wive posipaju ve{ta~kim |ubrivom – kazao je ôrba.

pro tiv mra za

Godina za nama, koju su obeleìli izuzetno niske temperature u februaru, a potom i su{no, tropsko leto, bila je izuzetno te{ka za vinogradare, iz ~ega treba izvu}i odre|ene pouke. Po istraìvawima Poqoprivrednog fakulteta, u posledwih 50 godina bilo je {est do sedam o{trih zima, a jedna od najo{trijih bila je upravo potowa, koja je uticala na to da o{te}ewa od mraza u vinogradima budu zna~ajna. Na sre}u, na ne{to ve}im nadmorskim visinama, iznad 100 metara, {tete su bile mawe, a na 120 do 150 metara gotovo da ih nije ni bilo. Na Fru{koj gori je situacija bila mnogo povoqnija u odnosu na druge delove Vojvodine. Tamo izmrzavawa nije bilo mnogo, osim u nekim depresijama gde se spu{tao hladan vazduh, a vinogradi bili lo{e negovani u prethodnim godinama. – Kriti~no niske temperature u februaru, koje su se u ravnici spu{tale i do minus 30 stepeni, nanele su ogromne {tete vinovoj lozi – obja{wava prof. dr Nada Kora} s Poqoprivrednog fakulteta. – Preìvelo je samo ono {to je bilo ispod snega. U prednosti su bili proizvo|a~i koji su ostavqali rezervni kondir pri osnovi stabla i negovali jedan ili dva lastara, koja su ili zatrpavali plugom ili ru~no, nebitno, bilo je samo va`no da se sa~uvaju desetak okaca da preìve tokom zime. Ti proizvo|a~i su u toku ove vegetacije mogli kompletno regenerisati ~okot, odno-

sno formirati i budu}e novo stablo, a isto tako i dobiti gotovo normalan rod. Oni koji to nisu u~inili, u mnogo su nepovoqnijoj situaciji. Sada su i sami proizvo|a~i videli koliko je rizi~no gajiti vinovu lozu u ravnici i verovatno }e ubudu}e prihvatiti na{e

jedna sasvim lepa vinogradarska godina, ali od juna, pa sve do septembra nije uop{te bilo ki{e ili je bilo vrlo malo na nekim mestima. U julu i avgustu smo imali ekstremno visoke tempreture, uglavnom preko 35 stepeni, a poznato je da na tim tempereturama pozitiv-

savete da obavezno ostavqaju rezervni kondir pri osnovi stabla kada se radi o {palirskom obliku gajewa. Po re~ima prefesorke Kora}, rezervni kondir s dva lastara poskupquje i ote`ava proizvodwu, smatra se da ~ak izme|u 20 i 30 odsto pove}ava tro{kove jer ih treba tokom cele vegetacije negovati. – To nije idealno re{ewe, ali je jedini na~in da se smawi rizik od velikih {teta koje mogu nastati – napomiwe prof. Kora}. – Prole}e je bilo relativno normalno, s dovoqno padavina sve do po~etka juna, i mislili smo da }e ovo biti

ni fiziolo{ki procesi prestaju i biqka pati. U periodu sazrevawa gro`|a do{lo je do gubitka vode, naro~ito ako su ~okoti bili preoptere}eni rodom. To je imalo za posledicu sme`uravawe i su{ewe bobica. Uop{teno mo`emo re}i da je gro`|e prinudno sazrevalo, {to zna~i da je koncentracija {e}era pove}ana zbog gubitka vode, ali sazrevawe ostalih materija od kojih zavisi kvalitet vina je proticalo neregularno, naro~ito kod crnih sorti. To zna~i da }e kvalitet vina od roda iz ove godine zavisiti od snala`qivosti, iskustva i znawa proizvo|a~a. Z. Ml.

NA @E LE ZNI^ KIM STA NI CA MA

DA NAS NA SPEN SU

No vi red vo `we Raz me na [tam pa no iz da we no vog re da vo `we u put ni~ kom sa o bra }a ju @e le zni ca Sr bi je, po pu lar ni „Ku rir”, ko {ta 800 di na ra, a xep no iz da we sta ni~ nog re da za be o grad sku, no vo sad sku, ni {ku i su bo ti~ ku sta ni cu iz no si 120 di na ra. Po vod ovog iz da va wa je no vi red vo `we, ko ji stu pa na sna gu su tra. [tam pa na iz da wa mo gu se ku pi ti na `e le ni~ kim sta ni ca ma u Be ogra du, No vom Sa du, Su bo ti ci i Ni {u. [tam pan je i le tak „Bar” za pru gu Be or gad-Bar po ce ni od 80 di na ra. A. L.

Novosadska subota8.decembar2012.

zim ske opre me

Pr va ovo go di {wa raz me na zim ske opre me odr `a }e se da nas od 9 do 13 ~a so va na pla tou is pred „Grad ske ka fa ne” na Spen su. Pro daj no me sto i ulaz je bes pla tan. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

„ZA SA VI CA” PRED STA VI LA JE DIN STVEN PRO IZ VOD

Ma ga re }i si r hi qa du evra ki lo gram

Ro |en Ja kov Ig wa to vi} U Sen tan dre ji je 8. de cem bra 1822. ro |en Ja kov Ig wa to vi}, ro ma no pi sac, no vi nar i po li ti ~ar. U jav ni ì vot stu pio je kao advo kat u rod nom gra du 1847. a ve} sle de }e go di ne bio je ~lan srp skog Glav nog od bo ra u Srem skim Kar lov ci ma. Ali ta da je bio ~ak i uhap {en kao za go vor nik ve li ko ma |ar ske po li ti ke u bu ni 1848. i to je ostao do kra ja ì vo ta u No vom Sa du 1889 go di ne. Svo jim ro ma ni ma bio je za ~et nik srp skog re a li zma, ori gi nal nog u pri ka zi va wu na rod nog ì vo ta, ali i kraj we ne mar no na pi sa nog, ka da je re~ o je zi ku i kom po zi ci ji sa mih de la. N. C.

Pro mo ci ja no vog pro iz vo da Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de „Za sa vi ca” odr `a na je ju ~e u Ga le ri ji „ITD” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a u pi ta wu je „Ma ga re }i sir”. Ovo je je din stven pro iz vod, ka ko u na {oj ze mqi, ta ko i u sve tu, jer je sam po stu pak do bi ja wa si ra ve o ma kom pli ko van. Dru gi raz log je i fi nan sij ska stra na ovog pro iz vo da, jer za je dan ki lo gram si ra tre ba iz dvo ji ti 1.000 evra, dok pa ko va we, u ko me se na la zi 50 gra ma, ko {ta ~i ta vih 65 evra. Uprav nik re zer va ta „Za sa vi ca” Slo bo dan Si mi} ka `e da je ovaj sir naj sku pqi na sve tu, ali do da je da je ce na od raz kva li te ta, ret ko sti i ve o ma kom po li ko va nog po stup ka pro iz vod we. - U sve tu po sto ji sa mo jed na far ma ma ga ra ca ko ja je ve }a od na {e, ali se na na {u sre }u

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

oni ne ba ve pro iz vod wom si ra. Ma ga re }e mle ko je ve o ma sli~ no qud skom, jer u se bi ima sve ga je dan od sto ma sti, ta ko da ga mo gu pi ti i ma la de ca. Ta ko |e, ima i ve li ki

pro ce nat vi ta mi na C, kao i dru g ih le k o v i t ih svoj s ta v a. Do ka za no je da po ma `e kod bron hi ti sa i ast me i kod de ce i kod sta ri jih - ka `e Si mi}.

On do da je da }e se sir mo }i ku pi ti sa mo na dva me sta u sve tu, i to naj ve ro vat ni je u re sto ra ni ma No va ka \o ko vi }a, ko ji ma su po nu di li sa ra wu, i u jo{ jed noj ku }i, sa ko jom tek tre ba da sklo pe ugo vor.

Da nas te le fo ni }u te u tri uli ce U de lo vi ma Rad ni~ ke uli ce, Bu le va ra ca ra La za ra i Stra `i lov ske uli ce da nas od 8 do 15 sa ti mo gu} je pre kid te le fon skih li ni ja. Iz Te le ko ma oba ve {ta va ju sta nov ni ke tih uli ca da }e pre kid tra ja ti naj vi {e sat vre me na po pri kqu~ ku. N. R.

- Ovo je auten ti~ ni srp ski i voj vo |an ski brend, pa sma tra mo da bi i na {i dr àv ni ci mo gli da se ukqu ~e u we go vu pro mo ci ju, jer bi na{ sir bio od li ~an po klon stra nim zva ni~ ni ci ma - ka è Si mi}. G. êt nik Fo to: N. Sto ja no vi}

Pe {a ~e we do Po po vi ce Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Boc ki pre ko Li pa ri ja, To pi ne, Sta rih Le di na ca do Po po vi ce. Sta za je du `i ne 12 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Zo ran Ob ra do vi}. Po la zak je u 8.20 sa ti auto bu som sa li ni je 71 za @e le zni~ ku sta ni cu. Te le fon na ko ji se mo gu do bi ti sve bli `e in for ma ci je je 062-46-42-39. A. L.

Tri bi na o ko rup ci ji RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Fi lo zof ski fa kul tet da nas u 12 ~a so va, u sve ~a noj sa li, or ga ni zu je na u~ nu tri bi nu na te mu „Ko rup ci ja - zna ~e we, uzro ci, {i re we i in ter ven ci ja” . O ovoj te mi }e go vo ri ti po li ti ko log dr Zo ran Sto jiq ko vi}, prav nik dr Slo bo dan Be qan ski i psi ho log dr Ne boj {a Maj sto ro vi}. Pro gram }e vo di ti psi ho log Mi li ca Mar ti no vi}. A. M.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota8.decembar2012.

U@IVAWE NA LEDU I SVE@EM VAZDUHU

Od da nas kli za we na [tran du Kli za li {te na [tran du po ~i we da ra di u da nas, rad no vre me bi }e od 10 do 20 ~a so va, a pet kom i su bo tom od 10 do 21.30. Ulaz se ne }e na pla }i va ti pr va tri da na, ve} sa mo iz najm qi va we kli zaq ki. Sme ne }e tra ja ti sat i po, a iz me |u sme na je pred vi |e na pa u za od 30 mi nu ta za ~i {}e we le da. Ce ne ula zni ca, po sme ni, bi }e znat no jef ti ni je u od no su na pro {lu go di nu, te ume sto 160 di na ra, ko {ta ju 100. Za iz najm qi va we kli zaq ki bi }e po treb no iz dvo ji ti 100 di na ra, kao i pret hod ne se zo ne. U se zo ni su pla ni ra ne i ~e ti ri {ko le kli za wa po ce ni od 1.000 di na ra. U ce nu je ura ~u na to i ko ri {}e we kli zaq ki. Gru pe }e ima ti do 30

po la zni ka, a {ko lu }e vo di ti in struk tor kli za wa Sve tla na Tre {wi}. Pr va {ko la po ~i we 11. de cem bra i ima jo{ ne ko li ko slo bod nih me sta. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na broj te le fo na 455-719. Rad nim da ni ma od 10 do 14 ~a so va bi }e or ga ni zo va na bes plat na obu ka kli za wa za u~e ni ke osnov nih i sred wih {ko la. U ovom slu ~a ju pla }a }e se iz najm qi va we kli zaq ki. Obu ka osnov nim kli za~ kim ele men ti ma bi }e bes plat na.To kom zim ske se zo ne bi }e or ga ni zo va no ne ko li ko hu ma ni ra nih ak ci ja na [tran du ( si gur no 24. de cem bra. i 6.ja nu a ra.), te mat ske `ur ke na le du, pro gra mi za naj mla |e, pra vqe we fi gu ra od sne ga... B. M.

SMENE KLIZAWA NA SPENSU

@ur ka na le du Sme ne kli za wa za gra |an stvo da nas na kli za li {tu u le de noj dvo ra ni Spen sa }e se odr `a ti od 9.30 do 11 ~a so va, od 11.30 do 13, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 sa ti, ulaz je 230 di na ra za od ra sle i 180 za de cu. U okvi ru sme ne od 11.30 do 13 sa ti or ga ni zo van je pro gram „Ma ma i ja”, a za ma mu i de te kli zaq ke su bes plat ne. Od 22 do 01 sat odr `a }e se

`ur ka na le du, a za de voj ke }e ulaz bi ti bes pla tan. Su tra su sme ne u ter mi ni ma od 9.30 do11 sa ti, od 11.30 do 13, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30. U okvi ru sme ne od 11.30 do 13 odr `a }e se pro gram „Po ro di ca na le du”, ulaz je 230 di na ra za mak si mal no ~e ti ri oso be. Iz najm qi va we kli zaq ki je 150 di na ra. B. M.

Obu ka za re zer vne voj ne ofi ci re Obu ka ra re zer vne voj ne ofi ci re odr `a }e se da nas u 9 sa ti u Do mu Voj ske Sr bi je, Be o grad ski kej 9. Na pre da va wu }e se ~u ti o ak tu el nim no vi na ma u si ste mu bez bed no sti i od bra ne Re pu bli ke Sr bi je. Pre da va~ je prof. dr ge ne ral-ma jor Bo `i dar For ca, na ~el nik Upra ve za stra te gij sko pla ni ra we u Mi ni star stvu od bra ne. Or ga ni za tor je Mi ni star stvo od bra ne, Voj ska Sr bi je i Sa vez or ga ni za ci ja re zer vnih voj nih sta re {i na Sr bi je. Q. Na.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „Razbija~ Ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@elim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa stra`a” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu„ (16.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}”, opera „Travijata” (19) Pozori{te mladih: mala sala „Princ Ledenko” (11) Novosadsko pozori{te: „Uspavana lepotica” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Va le ri ja Ko zi}, Ma ri na Sta ma to vi}, Bi qa na Mi lo {e vi}, Ma ja Jak {i}, San dra Po po vi}, Ran ka Vu ji} i Alek san dra \o ko vi} iz No vog Sa da, Je le na Mol do va nov iz Pe tro va ra di na i Sne à na ê gar iz Ka }a, DE Â KE: Qa ti fi Be dri je, Adri ja na Mi ha lo vi}, \u li je Kra sni}, Na ta {a Vu ki}, Su za na La ko vi}, Je le na â bri lo-Po po vi} iz No vog Sa da, Sla |a na Re xe pov iz Pe tro va ra di na, Ma ja Bla ì} iz Ve ter ni ka, Dra ga na ]u li brk iz Fu to ga, Du {an ka Pe tri} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ru ì ca Oma qev iz Zre wa ni na.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Dragomir Matije Ma{ina (1939) u 9.45 (urna), Olga Marcela Adam (1925) u 10.30 (urna), Qubo Tripka Samarxi} (1929) u 11.15 ( urna), Du{anka Mileta Bjelobaba (1924) u 12, Milijana Miqana Mitorovi} (1943) u 12.45, Slavko Bogdana Jovanov (1935) u 13.30, Meto Imera Krasni} (1927) u 14.15 i Ana Josipa Obradovi} (1927) u 15. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Stevan Stevana Sekere{ (1937) u 11 (urna). Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Cana Cvetka Petrovi} (1932) u 13 , a na Starom grobqu tako|e u Petovaradinu bi}e sahrawena Miqa Bojana Pra{talo (1929) u 15. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Vukica Milenka Krsti} (1938) u 13. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Karoq I{tvana Galik (1929) u 13.

DNEVNIK

GOSTI IZ HRVATSKE POSETILI PETROVARADIN

Pre ko gra ni~ na sa rad wa kqu~ uspe ha Na ~el nik op {ti ne Dar da iz Hr vat ske An te Vu ko ja po se tio je ju ~e MZ “Pe tro va ra din” gde je sa pred stav ni ci ma te me sne za jed ni ce raz go va rao o pre ko gra ni~ noj sa rad wi na eko nom skom, so ci jal nom, kul tur nom i sport skom ni vou. Sa sta nak je or ga ni zo van ka ko bi se do ma }i ni upo zna li sa na ~i nom uspe {nog vo |e wa op {ti ne i mo de le ko je ko ri ste su se di, pri me ni li u upra vqa wu me snom za jed ni com. Za kqu ~i li su da me sne za jed ni ce u Sr bi ji ne ma ju do voq -

no {i ro ka ovla {}e wa, zbog ~e ga re a li za ci ja sva kog pro jek ta za vi si od pri o ri te ta i odo bre wa Gra da. Vu ko ja je na sa stan ku ob ja snio na ko ji na ~in se uspe {no vo de op {ti ne u Hr vat skoj i ko ji su po stup ci ko je tre ba spro ve sti ka ko bi se iz fon do va Evrop ske uni je do bio no vac za pro jek te ko ji vo de ka una pre |e wu `i vo ta u op {ti ni. On je is ta kao da bi pre ko gra ni~ na sar da wa mo gla da se ostva ri i u za jed ni~ kim pro jek ti ma, pu tem

ko jih bi apli ci ra li za sred stva u fon do vi ma Evrop ske Uni je. U di ja lo gu je u~e stvo vao i pot pred sed nik Udru è wa gra |a na „Pe tro va ra din” @i van Man di}, ko ji je is ta kao je da ma le nad le `no sti, ko je ima ju me sne za jed ni ce, spre ~a va ju una pre |e we ì vo ta sta nov ni ka Pe tro va ra di na. - U Pe tro va ra di nu ì vi 22.000 qu di, ali ka ko me sna za jed ni ca ne ma nad le `no sti ne mo è se uti ca ti na po boq {a we ì vo ta sta nov ni ka. Ne mo è mo da kon ku ri -

{e mo za sred stva, ka ko bi otva ra li no va rad na me sta, ne ma in du stri je, svi sta nov ni ci po sao tra `e u gra du. Ako uspe mo da se or ga ni zu je mo po mo de lu op {ti ne Dar da ima li bi smo na ~in da ula `e mo u se be, lak {e bi se pra ti le po tre be sta nov ni ka, a ima li bi i no vac za otva ra we rad nih me sta. Vu ko ja je is ta kao da po ten ci ja li Pe tro va ra di na i is ku stvo op {ti ne Dar da pred sta vqa ju do bar osnov za ostva ri va we me |u sob ne sa rad we. N. R.

DE@URNA STOMATOLOGIJA SE UKIDA, ZA PEDIJATRIJU SE TRA@E RE[EWA

No }u s ma li {a ni ma u De~ ju bol ni cu? - No} no de ùr stvo sto ma to lo gi je u Do mu zdra vqa „No vi Sad” bi }e uki nu to, dok se za no} nu pe di ja trij sku slu `bu tra ì re {e we, jer to tre ba bi ti po kri ve no - re kao je za na{ list ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tar No va ko vi}. Na red ne ne de qe za ka zan je sa sta nak sa po kra jin skom se kre tar kom za zdrav stvo prof. dr Ve snom Ko pi to vi} ka ko bi se do go vo ri li o mo gu} no sti ma da no} na pe di ja tri ja iz pri mar ne zdrav stve ne za {ti te bu de pre ba ~e na na ter ci jal ni ni vo, ka ko je to ve} re {e no u dru gim gra do vi ma, po put Be o gr da, Ni {a i Kra gu jev ca. To zna ~i da }e ma li {a ni to kom no }i, u slu ~a ju ne kog zdrav stve nog pro ble ma, bi ti zbri nu ti u In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne, po zna ti jem kao De~ ja bol ni ca. Na kon {to je Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we uki nuo pla }a we no} ne sme ne sto ma to lo ga u Do mu zdra vqa, zbog ~e ga po me nu ta zdrav stve na usta no va mo ra tre nut no ta de ùr stva da pla }a sa ma, pro blem se po ja vio i kod pla }a wa no} ne pe di ja tri je, ko ju Fond ni kad ni je ni pla }ao, pa i tu uslu gu Dom

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

250 evra, ne ma ju no} nu sto ma to lo gi ju. Da kle, mo ra mo bi ti objek tiv ni i re al ni, jer mi ni smo to li ko fi nan sij ski ja ki da mo `e mo i taj seg ment no }u da obez be di mo - is ta kao je No va ko vi}. S dru ge stra ne, na po me nuo je zna ~aj po sto ja wa pe di ja trij ske slu `be to kom no }i, jer je to ose tqi va po -

hit nu me di cin sku po mo} du àn da zbri wa va po vre |e ne i obo le le to kom 24 sa ta, a In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne tre ba da oba vqa se kun dar nu za {ti tu sa pod ru~ ja No vog Sa da i ter ci jal nu za de cu iz Voj vo di ne. To na à lost ni je za ì ve lo, te je na{ ciq da re ak ti vi ra mo ovu od lu ku.

Dogodine ambulanta na Adicama Na kon {to su Fu to `a ni do bi li no vi Do ma zdra vqa, na red ne go di ne sta nov ni ci na se qa Adi ce bi mo gli da do bi ju svo ju am bu lan tu. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tra No va ko vi }a ovo na se qe bro ji oko 10.000 sta nov ni ka i za slu `u je usta no vu pri mar ne zdrav stve ne za {ti te. Sle de }e go di ne }e Grad pre ko Za vo da za iz grad wu da pro na |e idej no ur ba no re {e we, od no so par ce lu na ko joj }e bi ti iz gra |e na am bu lan ta, a po tom }e se ura di ti pro jekt na do ku men ta ci ja i osta le neo p hod ne rad we za ovu in ve sti ci ju.

Dr Petar Novakovi}

zdra vqa, bez po mo }i dr `a ve, sam fi nan si ra. Zbog to ga su upu ti li do pis Gra du, ka ko bi pro na {li re {e we. - U ne po sred nim kon tak ti ma sa di rek to rom Do ma zdra vqa pre ne ko li ko da na smo se do go vo ri li da no} na po kri ve nost sto ma to lo {ke slu `be od 22 do 6 ~a so va tre ba da se uki ne. Mo `da to u pr vom mo men tu de lu je gru bo, ali imam pro stu ar gu men ta ci ju, a to je da ni naj ra zvi je ni je ze mqe ko je po gla vi sta nov ni ka za zdrav stve ni si stem iz dva ja ju pre ko 1.000 evra, u od no su na na {ih

pu la ci ja ko ja na ras po la ga wu mo ra da ima 24 sa ta zdrav stve nu po mo}. - Mi ni star stvo zdra vqa je 8. ja nu a ra 2009. go di ne do ne lo od lu ku i bi lo je do go vo re no da Dom zdra vqa pru `a zdrav stve nu za {ti tu de~ joj po pu la ci ji u dve sme ne, pre po dnev noj i po po dnev noj, da je Za vod za

Sva ka ko ve li ki broj de ce ko ja se ja vqa to kom no }i de `ur nom pe di ja tru u Dom zdra vqa bu de upu }e no u De~ ju bol ni cu, te do la zi do du pli ra wa po sla i po ve }a va wa tro {ko va - ob ja snio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Pe tar No va ko vi}. I. Dragi}

La bu do vi na [tran du ne }e bi ti glad ni Hra n a za la b u d o v e na [tran du uz po mo} Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne i JKP „Grad skog ze le ni la” obez be |e na je u

do voq nim ko li ~i na ma. Rad ni ci „Ze l e n i l a” us k ro }e na pla ` i po s ta v i t i ne k o l i k o hra ni li ca ka ko bi la bu do vi

ko ji ov de pro vo de zim ske da ne pre `i ve li eks trem ne hlad ne uslo ve. A. L.

U SREMSKIM KARLOVCIMA PO^ELA SANACIJA NAJVE]E DIVQE DEPONIJE

Ze le ni lo ume sto sme }a Pred u ze }e „Gra di teq NS” po ~e lo je da sa ni ra naj ve }u di vqu de po ni ju u Srem skim Kar lov ci ma, dva da na na kon {to je u po ne de qak oda bra no na ten de ru za iz vo |a ~a. Ne ~e ka ju }i da pro tek ne za kon ski rok od osam da na zbog bo ja zni da lo {e vre me mo è da po re me ti ra do ve, od mah po iz bo ru, do pre mi lo je ka men ko ji }e bi ti upo tre bqen za iz ra du pre gra de ili no ì ce u dnu de po ni je. Iz ra da no ì ce od lo mqe nog ka me na u dnu ja ru ge ko ja tre ba da spre ~i po me ra we de po ni je, pr vi je ko rak u ovoj sa na ci ji. Po re ~i ma {e fa gra di li {ta Mar ka Gvo zden ca, upo re do s tim ugra di }e se ~e ti ri bi o tr na ili ven ti la ci o na otvo ra za od vod ga so va iz du bi ne de po ni je. U sle de }oj fa zi tre ba sme }e da se od gu ra i ras po re di do no ì ce de po ni je, a on da na pra vi i te pih od ka me na. Na kon to ga sle di na si pa we ze mqe u vi si ni od me tar i za to se pro ce wu je da je po treb no oko 800 ku bi ka. U za vr {ni ci }e bi ti na ne ta i od re |e na ko li ~i na hu mu sa i po sa |e na tra va, a na sa -

mom kra ju ovaj pro stor na kom je du gi niz go di na bes prav no od la ga no sme }e, bi }e i ogra |en ka ko gra |a ni ne bi da qe osta vqa li ot pad. Po mi {qe wu Mar ka Gvo zden ca, uko li ko ne bu de ki {e i sne ga, ovaj po sao bi mo gao bi ti za vr {en za dve do tri sed mi ce. U kar lo va~ koj op {ti ni, ko ju }e sa na ci ja naj -

Vi di ko vac pod kqu ~em do apri la Vi di ko vac u Srem skim Kar lov ci ma bi }e za tvo ren za po se ti o ce to kom zi me iz bez bed no snih raz lo ga. Ka ko ka `u u kar lo va~ koj op {ti ni, ve li ki broj ste pe ni ka i ma te ri jal ko jim su ob lo `e ne ne do zvo qa va ju so qe we ka da pad ne sneg, te je od lu ~e no da do kra ja mar ta on bu de pod kqu ~em. Ova od lu ka na sna zi je od 1. de cem bra i tra ja }e do kra ja mar ta. Z. Ml.

ve }e di vqe de po ni je u me stu ko {ta ti tri mi li o na di na ra, pla ni ra ju da po ve du me dij sku kam pa wu ka ko bi se uti ca lo na gra |a ne da ne ba ca ju vi {e sme }e, kao i da pro stor iz van bu du }e ogra de ure de ta ko da slu `i okol nom sta nov ni {tvu za sport i re kre a ci ju. Z. Ml.

Pri vre me na pro me na adre se po {te Po {ta u Srem skim Kar lov ci ma da nas }e ra di ti skra }e no, od 8 do 13 sa ti. Raz log je re no vi ra we zgra de u ko joj se na la zi. Su tra }e bi ti za tvo re na, a od po ne deq ka }e ra di ti u Ma gi stra tu, na Tr gu Bran ka Ra di ~e vi }a 1, sa op {ta va ju iz JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota8.decembar2012.

U VIKEND NASEQU KAMEWAR

Pe} za pa li la dr ve nu ku }u

Fo to: F. Ba ki}

U po à ru ko ji je ju ~e oko 10 ~a so va iz bio u vi kend na se qu Ka me war u pot pu no sti je iz go re la jed na dr ve na vi ken di ca, ali, na sre }u, po vre |e nih ni je bi lo. U tre nut ku po à ra u ku }i se, ka ko sa mo sa zna li, na la zi l o ne k o l i k o pa s a ko j i su iza {li na po qe. Ka ko smo ~i li na li cu me sta, po àr je naj ve ro vat ni je pro u zro ko va la pe} na dr va ko ju je je dan kom {i ja

na lo ìo ka ko bi vi ken di ca bi la to pla ka da se ga zda ri ca vra ti. Na à lost, ku }u je za hva tio pla men ko ji je vr lo br zo uga {en in ter ven ci jom va tro ga sne bri ga de. Po {to je vi ken di ca od dr ve ta po àr je i po red br ze in ter ev nci je va tro g a s a c a za krat k o vre me pro gu tao dr ve nu ku }i cu, osta viv {i iza se be zga ri {te. B. M.

GRAD @ELI VE]U PRIVREDNU PROIZVODWU

In ve sti ci o ni po ten ci jal u slu `bi raz vo ja Grad No vi Sad ima po ten ci ja la za grin fild i bra un fild in ve sti ci je, a po se du je i lo ka ci je za wi ho vu re a li za ci ju, a te pri vred ne po ten ci ja le pred sta vi }e po ~et kom 2013. go di ne ka ko stra nim, ta ko i do ma }im in ve sti to ri ma, na ja vqu je za „Dnev nik” ~lan Grad skog ve }a za pri vre du Go ran Se ~uj ski. Grad sa da za in ve sti to re ima dve lo ka ci je: po vr {i ne 20 hek -

li ko `e le da pro da ju lo ka ci ju. Do sa da je je dan po sed nik ogla sio pro da ju ne kre ti ne, pu tem grad skog saj ta. - Ra di mo ka ta log u ko jem }e bi ti po nu |e ne grind fild i bra un fild in ve sti ci je, te {ta nu di Slo bod na ca rin ska zo na, za ko ju sma tra mo da do sa da ni je do voq no is ko ri {}e na. No vi Sad je uni ver zi tet ski i sa jam ski grad, a i cen tar je po qo pri vred ne re -

ta ra i od {est hek ta ra. Ve }a par ce la je na Kli si u rad noj zo ni „Se ver 1„ , a ma wa je po red „Mo tin sa”. Obe lo ka ci je su ob ja vqe ne na saj tu gra da, a grad po zi va i pri vat na li ca, ~i ji je po sed prav no ~ist, da se ja ve uko -

gi je. Mi {qe wa smo da tre ba po qo pri vre da da se oslo ni na pre hram be nu inu du stri ju, dok zbog sa jam skih ma ni fe sta ci ja to kom ce le go di ne ve }u pa `wu tre ba po sve ti ti raz vo ju sajm skog i kon gre snog tu ri zma - is ti ~e Se -

Go ran Se ~uj ski, ~lan Grad skog ve }a za pri vre du

~i uj ski. Isto vre me no na po mi we da je i po kre ta we in du strij ske pro iz vod we zna ~aj no, ali da u to me grad ne for si ra raz voj ni jed ne pri vred ne gra ne po seb no, ve} je, na sta no vi {tu da je do bro do {la sva ka pro iz vod wa, pod uslo vom da ne za ga |u je oko li nu i ne ugro `a va zdra vqe. - Na{ grad le `i na 70.000 hek ta ra, a vi {e od po lo vi ne je ob ra di vo po qo pri vred no ze mqi {te. Ba~ ki deo gra da po go dan je za ra tar stvo, po vr tar stvo i sto ~ar stvo, a dru ga stra na u Sre mu, za vi no gra dar stvo i vo }ar stvo skre }e pa `wu Se ~uj ski. Pre ma we go vim re ~i ma, grad po ku {a va da stvo ri pri vred ni

U PONEDEQAK OTVARAWE PONUDA ZA NOVOGODI[WU RASVETU

Ho lo gram ske pa hu qi ce na Tr gu slo bo de U po ne de qak }e u Za vo du za iz grad wu gra da bi ti otvo re ne po nu de za iz bor do ba vqa ~a sve ~a ne ra sve te za no vo go di {we pra zni ke, sa zna je mo u ZIG-u. Ve }i deo grad ske sve ~a ne ra sve te ukra den je ne dav no iz ma ga ci na „Sta na“, te je re ba lan som bu xe ta, kroz pro gra me ZIG-a, „Ze -

ve. Pod no vom ra sve tom na }i }e se Grad ska ku }a, Trg slo bo de, uli ce Kra qa Alek san dra, Zmaj Jo vi na, Du nav ska, La ze Te le~ kog, We go {e va, deo Bu le va ra Mi ha i la Pu pi na do ras kr sni ce s Uli com @ar ka Zre wa ni na. Pred vi |e no je da se u ~e ti ri grad ske ce li ne ko ri sti LED,

Bi }e jo{ bo ga ti ja sve ~a na ra sve ta u Zmaj Jo vi noj

le ni la“ i Kul tur nog cen tra gra da, obez be |e no 10 mi li o na di na ra za ovu na me nu. Idej no re {e we no ve ra sve te de lo je ar hi tek te Ve re Go lu bo vi}, a u de fi ni sa wu kon cep ta u~e stvo va li su, po red spo me nu tih pred u ze }a i usta no va, i ka bi net gra do na ~el ni ka i Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo -

Fo to: A. Er ski

ho lo gram ska i 3D ra sve ta: na Tr gu slo bo de, u pe {a~ koj zo ni u cen tru, na Grad skoj ku }i i na pri la zi ma cen tru – de lu Du nav skog par ka i Bu le va ra Mi ha i la Pu pi na. No va ra sve ta tre ba lo bi da bu de pro jek to va na ta ko da se mo `e na do gra |i va ti i do pu wa va ti no vim ele men ti ma iz go di ne u go di nu.

SINO] U O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA” OBELE@EN DAN [KOLE

Se }a we na na rod nog he ro ja

\a ci i na stav ni ci Osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za” si no} su obe le `i li Dan {ko le. Pr vi put u tri i po de ce ni je ra da {ko le, sve ~a na aka de mi ja je upri li ~e na na dan ka da je Sve to zar Mar ko vi} To za pro gla {en na rod nim he ro jem zbog do pri no sa u bor bi pro tiv fa {i zma to kom Dru gog svet skog ra ta. Ra ni jih go di na Dan {ko le je obe le `a van 5. ju na. Pro sla vqe ni va ter po li sta, biv {i u~e nik ove {ko le Ni ko -

la Ra |en uru ~io je na gra de u~e ni ci ma za re zul ta te na tak mi ~e wi ma, a po tom je iz ve den pri go dan pro gram. [ko la na De te li na ri ima 1.500 u~e ni ka, a ove go di ne u apri lu je otvo ren do gra |e ni deo zgra de od 1.600 kva dra ta. Di rek tor {o le Pe tar Na ran xi} po seb no je po zdra vio pred stav ni ke Osnov ne {ko le „17. ok to bar” iz Ja go di ne, s ko jom }e ubu du }e sa ra |i va ti. Z. D.

Pro ra dio se ma for u Ve ter ni ku

KLER i ulagawa Di rek tor ka no vo sad ske Kan ce la ri je za lo kal ni i eko nom ski raz voj (KLER) Oli ve ra Si mo vi} na po mi we da grad i{ ~e ku je sva ki dan da Vla da Sr bi je iz me nu Ured bu o ula ga wi ma u No vom Sa du, da bi na{ grad bio rav no pra van sa osta lim gra do vi ma. Sa da, pre ma Ured bi, ka `e di rek tor ka, in ve sti to ri mo gu ze mqi {te da do bi ju po po voq ni jim uslo vi ma ako za po sle je dan po sto od ukup nog bro ja za po sle nih u pri vre di Gra da, a to je 1.000 rad ni ka. Di rek tor ka to po ja {wa va, da pre ma okvir nim po da ci ma u pri vre di No vog Sa da ra di 100.00 No vo sa |a na. - U sa rad wi sa Mi ni star stvom po qo pri vre de ra di se na po vra }a ju 60 hek ta ra po red auto pu ta E - 75 pre ko pu ta ra fi ne ri je. Na toj lo ka ci ji se mo `e na pra vi ti teh no lo {ki park i ra di mo da se obez be di no vac za do vo |e we ko mu nal ne in fra stuk tu re, uz po mo} USAED is ti ~e di rek tor ka KLER - a.

Fo to: R. Ha yi}

Tro d i m en z i o n al n i mo t i v i, ko ji }e se na la zi ti u uli ci Kra qa Alek san dra bi }e u ob li ku tro me tar skog vaq ka pre~ ni ka 1,3 me tra. Nad pro {i re wem na po ~et ku Du nav ske uli ce, gde se na la zi sve tle }i pr sten, uz po mo} sve tle }ih lan ~a ni ca bi }e for mi ra na pro stor n a „me d u z a“, dok }e nad uli com vi si ti sve tlo sni vaq ci. Ovi vaq ci bi }e u skla du s oni ma u Zmaj Jo vi noj uli ci, ko je }e do pu ni ti i tro di men zi o nal ne be le sve tle }e zve zde vi si ne 1,2 me tra i {i ri ne od 60 do 90 cen t i m e t a r a, tvo r e } i sti li zo va no zve zda no ne bo. U We go {e voj uli ci i uli ci La ze Te le~ kog nad gla va ma {e ta ~a si ja }e tro di men zi o nal ni di ja man ti, dok }e u Du nav skom par ku, na ula znim prav ci ma i oko je ze ra, stu bo vi jav ne ra sve te po ne ti sve tle }e cvet ne de ko re u pla voj i cr ve noj bo ji. Stu bo vi jav ne ra sve te na Bu le va ru Mi ha i la Pu pi na do bi }e „pa da ju }e sve tlo“, ukras ko ji }e od ban de ra na pra vi ti sve tle }e jel ke. Trg slo bo de ove go di ne do bi }e ho lo gram sku ra sve tu. Ka ko na vo de u Za vo du, ovo osve tqe we pred sta vqa naj no vi ju teh no lo gi ju kon tro li sa wa ra sve te kom pju te ri ma, dok bi pro jek to ri bi li sme {te ni na fa sa dam okol nih zgra da, na ko ji ma bi stva ra li pa da ju }e zve zde, pa hu qi ce... Grad ska ku }a bi tre ba lo da se po no vi „sve tlo snom dra pe ri jom“ vi si ne 10 i {i ri ne 32 me tra. S. Krsti}

Fo to: S. [u {we vi}

am bi jent gde in ve sti to ri ne }e ima ti di le mu pri usla sku u bi znis. - Tru di mo se da No vi Sad po sta vi mo da bu de mag net za po ten ci jal ne in ve sti ci je. U pla nu je, da se bo qe po ve è mo sa gra do vi ma po bra ti mi ma, jer je No vi Sad do sa da sa po bra ti mi ma sa ra |i vao pro to ko lar no, a ova grad ska vlast è li sa rad wu u svim obla sti ma, gde ko rist tre ba da bu de na obe stra ne. Tim po vo dom smo ima li kon tak te sa pred stav ni ci ma iz ne kih gra do va i raz go vo ri sa wi ma su pro te kli u upo zna va wu ov da {wih po ten ci ja la i is pi ti va wu tr ì {ta - ka è Se ~uj ski. Z. Deli}

VESTI „Tra gom ne za bo ra va” Kon cert pod na zi vom „Tra gom ne za bo ra va” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi. U~e sni ci kon cer ta su grad ski de~ ji hor „Zve zdi ce”, ka mer ni or ke star „Amo ro zo” i vo kal ni kvar tet „Li be ro„ uz kla vir sku sa rad wu Ni ko le Ili }a i di ri gen ta Je le ne Cvet ko vi}. Re a li za ci ju kon cer ta omo gu }i lo je Mi ni star stvo kul tu re Re pu bli ke Sr bi je, a ulaz je slo bo dan. K.A.

„Ba ji }ev ci vam se pred sta vqa ju” Kon cert hor ske mu zi ke ”Ba ji }ev ci vam se pred sta vqa ju”, ko ji or ga ni zu je KUD “Isi dor Ba ji}”, odr à }e se da nas u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Gim na zi je “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca zlat ne gre de 4. Na stu pi }e èn ski ka mer ni i me {o vi ti hor pen zi o ne ra KUD-a, ko jim }e di ri go va ti prof. Jo van Tra vi ca. Odr à va we kon cer ta su pom gli Grad ska upra va za kul tu ru, Udru è we pen zi o ne ra gra da i gim na zi ja. Ulaz je bespltan. N. R

Iz lo `ba de~ jih ra do va Mul t i m e d i j al n a iz l o ` ba de~ jih li kov nih ra do va, ko ji su na sta li u okvi ru pro jek ta “U par ku mog de tiw stva”, bi }e otvo re na da nas u 11 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20 a. Na kon sve ~a nog otva ra wa de ca iz no vo sad skih vr ti }a iz ve {}e za bav ni pro gram, a or ga ni zo va ne su i kre a tiv ne ra di o ni ce za de cu. N. R.

Se ma for na ras kr sni ci No vo sad skog pu ta i Du nav ske uli ce u Ve ter ni ku ju ~e je pu {ten u prob ni rad, te je sad ukqu ~e no `u to trep }u }e sve tlo, sa op {te no je iz Za vo da za iz grad wu gra da. Na kon {to is tek ne prob ni

rad i kad bu de pri ba vqe na do zvo la, se ma for }e po ~e ti da ra di. Iz ZIG-a ape lu ju na vo za ~e da do dat no obra te pa `wu na se ma for, jer ova ras kr sni ca do sa da ni je ima la sve tlo sne sa o bra }aj ne zna ke. S. Kr.

PORUKE NA FASADAMA PROTIV VU^I]A

Rad ni ci „î sto }e” uklo ni li uvre dqi ve gra fi te Gra fi ti upe re ni pro tiv pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a osva nu li su pre kju ~e na Ka te dra li i na fa sa di u Ko sov skoj uli ci u bli zi ni sre di {ta Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke. Uvre dqi ve po ru ke is pi sa ne }i ri li com, za de bqa ne po ne ko li ko pu ta ka ko bi bi le {to uo~ qi vi je, ju ~e su u po po dnev nim ~a so vi ma ma {i nom za ukla wa we gra fi ta spra li ra di ni ci Jav no ko mu nal nog pred u ze }a „î sto }a”. Ovaj in ci dent, pu tem sa op {te wa, naj o {tri je je osu dio i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve su iz vr {i li uvi |aj, a tu ì la {tvo je to kri vi~ no de lo oka rak te ri sa lo kao uni {te we i otu |e we tu |e

stva ri. Gra do na ~el nik je za tra ìo od nad le `nih or ga na da po ~i ni o ci ovog de la bu du ot kri ve ni i sank ci o ni sa ni u skla du sa za ko nom. Iz Grad ske ku }e ka ù da su gra fi ti re ak ci ja na bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je ko ja se spro vo di u na {oj ze mqi i „ne dvo smi sle no po ka zi va we re {e nost vla sti da se ob ra ~u na sa svi ma ko ji è le da na ru {e si stem pra vih vred no sti i oko ri ste se na {te tu po {te nih gra |a na Sr bi je”. Osu da in ci den ta sti gla je i sa adre se GO SNS, uz po ru ku ka ko ne }e pre sta ti da se bo re „za one istin ske qud ske vred no sti ko je su po kre ta~ ka sna ga SNS u bor bi sa ko rup ci jom i kri mi na lom”. A. L.

Svir ka u „Fok stro tu” Ne ma wa Zla ta rev i „Fank ta stik ko a li ci ja” na stu pi }e ve ~e ras u klu bu „Fok strot„, Fu to {ka 23. Svir ka po ~i we u 22 ~a sa. Ulaz je bes pla tan. D. V.

subota8.decembar2012.

РИЂИЦА ПРОСЛАВИЛА 67 ГОДИНА ОД КОЛОНИЗАЦИЈЕ

„Хеј, Словени” за подсећање СОМБОР: Мештани Риђице, једног од мањих, а свакако најудаљенијег села од градског средишта, Сомбора, прославили су 67 година од колонизације након Другог светског рата. Наиме, шестог децембра 1945. године у ово село, на самој граници са Мађарском, приспео је воз са колонистима, већином српским живљем из далматинског залеђа, тачније Буковице и Равних Котара, који је кренуо из Задра. Ову, скромну свечаност, за коју су организатори из Месне заједнице нагласили да треба да постане традиционална, својим присуством је на одушевљење Риђичана, увеличао и заменик градоначелника Обровца (Р. Хрватска), из чије околине је у овај део Војводине и дошао највећи број колониста Станко Мијић. Поред драгог госта из старог краја, којем је друштво правио и народни посла-

ник копредседник међувладиног мешовитог одбора за права мањина између Србије и Хрватске Јанко Веселиновић, као и готово целокупно руководство Града Сомбора, предвођена градоначелником Немањом Делићем и председником сомборског парламента Синишом Лазићем. Након подсећања на дане у којима су Риђичани у овом делу Војводине пронашли нови дом, један од предводника колонизације Михајло Олујић је председнику Савета МЗ Риђица Бранку Милићу свечано уручио југословенску тробојку, аутентичну заставу под којом су Далматинци тим првим возом дошли у Војводину, што је било пропраћено и интонирањем химне бивше, сада непостојеће, земље „Хеј, Словени“. М. Миљеновић

Хуманитарни концерт

БЕЧЕЈ: Чланови АНИП „Ђидо“ из Бечеја још једанпут на делу доказују племенитост. За сутра у 19 сати заказали су хуманитарни концерт у Градском позоришту, а сав приход од улазница по цени од 200 динара наменили су за лечење свог некадашњег члана, тамбураша Милана Угринова – Руце, који је пролетос тешко повређен у саобраћајној несрећи. - Наступићемо у комплетном саставу, што значи да ће се представити све узрасне генерације „ђидоваца“, од почетника, преко пионирске групе до првог сениорског ансамбла. Имаћемо и госте. Биће то неколико бечејских тамбурашких оркестара у којима је Руца свирао током своје дугогодишње каријере. Сви желимо да му помогнемо игром, песмом и тамбуром - каже уметнички руководилац АНИП „Ђидо“ Горан Думановић. В. Ј.

Шест деценија бечејских скаута БЕЧЕЈ: Најстарији војвођански извиђачки одред „Иво Лола Рибар“ из Бечеја данас у 10 сати свечаном седницом обележиће вредан јубилеј – шест деценија постојања и успешног рада. Тим поводом у Извиђачком центру крај Радарске станице од јуче су окупљени бечејски скаути и њихови гости, укупно деведесетак

униформисаних извиђача, који ће се до сутра међусобно дружити. - Данашња свечана седница ће, уједно, имати и изборни карактер. Наравно, биће уручене и награде заслужнима за развој скаутизма у нашој средини - нагласио је старешина слављеника Јожеф Лукач. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik

УБУДУЋЕ ДВА АНТИКОРУПЦИЈСКА ФОРУМА У ЗРЕЊАНИНУ

Партијским послушницима није веровати

ЗРЕЊАНИН: Бивши чланови Локалног антикорупцијског форума (ЛАФ), које је Скупштина града Зрењанина сменила без икаквог образложења и на њихова места именовала нове кадрове по партијском кључу, наставиће и убудуће да раде на спровођењу Локалног антикорупцијског плана, али овог пута као група грађана. Њихов рад пратиће Биро за друштвена истраживања из Београда, организација на чију иницијативу је својевремено и формиран ЛАФ. Извршни директор Бироа Па вле Ди ми три је вић рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре да ће смењени чланови ЛАФ-а, као и бивши координатор Да не Ма шић, у борби против корупције и даље надгледати јавне набавке, донације и спонзорства свих буџетских корисника, а да ће подаци бити објављивани на сајту “Чиста политика”, који је покренуо Биро за друштвена истраживања. Димитријевић је додао да се њима могу придружити сви заинтересовани грађани, удружења и организације. - Биро неће подржати и дати легитимитет новоформираном Локалном антикорупцијском форуму који представља партијско тело. Ни грађани од тог и таквог ЛАФ-а не треба да очекују никакве резултате, јер његове одлуке могу бити политички мотивисане – истакао је Димитријевић и приметио да је локална власт у

Павле Димитријевић и Дане Машић

Зрењанину постала “лидер у борби против борбе против корупције”.

Он је, говорећи о незаинтересовано сти владајуће гарнитуре за

Хтели да обију канцеларију Конференција за новинаре Бироа за друштвена истраживања одржана је у просторијама Независног синдиката јавних служби у Зрењанину, јер су бивши чланови Локалног антикорупцијског форума остали без канцеларије која се налази у згради позоришта. Тамо су сада усељени новоизабрани чланови. Доскорашњи координатор Дане Машић, иначе, рекао је јуче да је власт у граду хтела да обије канцеларију и промени браву, уместо да нови координатор ЛАФ-а преузме кључ од свог претходника. - Касније су се уразумили па нису обили просторије – додао је Машић.

истинску борбу против корупције, навео пример градоначелника и покрајинског посланика Ива на Бо шња ка (СНС) који се по други пут оглушује о закључак Агенције за борбу против корупције да не може истовремено да обавља две јавне функције. - Непоштовање закона и прописа правда се тиме да они нису добри, што значи да треба да се праве по мери оних који дођу на власт. Мислили смо да је то време иза нас. Најбоље за грађане би било када би Бошњак поднео оставку на обе функције – поручио је Димитријевић и подсетио да су дојучерашњи чланови ЛАФ-а смењени мимо процедуре, а да је на место координатора изабран Сла ви ша Вла чић, иначе члан Градског одбора Српске напредне странке, што доводи у сумњу независност рада Форума. Димитријевић је казао да су о узурпацији ЛАФ-а обавештене релевантне институције, а да ће Биро о овом јединственом случају у земљи упознати и првог потпредседника Владе Србије Алек сан дра Ву чи ћа који се представља као одлучан борац против корупције. - Апелујемо на нове чланове ЛАФ-а да поднесу оставке и не дозволе да буду пиони који су злоупотребљени у политикантске сврхе – напоменуо је Димитријевић. Ж. Балабан

Фестивал вина у Кикинди КИКИНДА: Други Фестивал вина, у организацији Удружења „Банатска ленија„, биће одржан данас у Кикинди. Циљ Фестивала вина јесте да се у кикиндској општини повећају површине под вином лозом. Од 11 сати у ресторану „Ловац„ представиће се винари из кикиндске општине, који ће доне-

ти своја вина и разменити искуства - Од 14 сати свим гостима Фестивала вина представиће се 18 винарија из наше земље. Посетиоци ће имати прилику да пробају вина, али и чоколаде и разне врсте сирева. Од 15 до 17 сати за све произвођаче вина организоваћемо

стручна предавања. Биће речи о заштити винограда и технологији вина. Свечано отварање заказано је за 17 и 30 сати, а први део фестивала односно дегустација завршава се у 19 сати. У 20 сати је винска вечера на која ће бити едукативна, јер ће се уз свако војвођанско јело служити одговарајуће вој-

вођанско вино - истакао је Никола Филиповић из „Банатске леније”: Планирано је да се на Фестивалу вина представе по једна винарија из Мађарске и Румуније. Посетиоци ће куповином винске чаше за дегустацију стећи право да бесплатно пробају сва вина. Цена чаше је 300 динара. А. Ђ.

УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

Награде за знање и упорност

АПАТИН: Најуспешнијим ком- у 2012. години, на подручју Западнопанијама, предузећима и појединци- бачког управног округа је општина ма на подручју Западнобачког управ- Апатин, а за најбољу установу проног округа, у двадесет категорија, глашена је ПУ „Бамби“ из Куле. Најуручена су јуче, у великој сали Кул- бољи банкар је директор ОТП банке турног центра у Апатину, признања у Сомбору Никола Паскаш, „Мла„Капетан Миша Анастасијевић“ за ди борац“ у реструктуирању а.д. 2012. годину. Организатор ове манифестације је „Медија инвент“ и Факултет техничких наука из Новог Сада, а покровитељ је Регионална привредна комора у Сомбору. У категорији најбоља компанија у овој години награду је добила Компанија „Апатинска пиваНаграђени из Западнобачког округа ра“. За најбољег привредника проглашен је Веселин Сонта, награду је добило за развојне Ераковић из „Металопромета“ у потенцијале у аграру, а ДП „Залив“ Кули, а за најбољег менаџера Сергеј доо Црвенка проглашен је за најДедић, генерални директор Фабрике партнера. СТР „Коктел“ из Сивца акумулатора Сомбор, „Фармаком освојило је награду за најуслуге, АД МБ“, „Мелиса фарм“ д.о.о. Апатин „Бачка“ из Сивца за најаграр, Хладпроглашена је за најбоље мало пред- њача ад Апатин за примену међунаузеће на подручју Западнобачког родних стандарда, а сомборска Елекокруга, а најбољи менаџмент има тродистрибуција за најбољег домаФабрика шећера Црвенка. Награду ћина „Јединство“ ад Апатин Компаза најуспешнију локалну самоуправу нија „Делта Аграр“ доо Београд је

награђено за унапређење пољопривредне производње у региону, „Канап Стефан“ доо из Апатина за пословност, а Педагошки факултет Сомбор за традицију и високе домете у образовању младих. За уметничку визију награђен је архитеклта и сликар Милан Стојков из Сомбора, начелник Хитне помоћи у Сомбору прим. др Милан Божина за допринос развоју здравства и медицинске струке, а Јовица Калић из Удружења пољопривредника из Сивца за најбољег партнера. Награде су уручили председник апатинске општине др Живорад Смиљанић и директор „Медија инвента“ Владо Маркановић, а у културно-уметничком програму учествовали су чланови ГКУД „Дунав“ из Апатина и КУД „Пригревица“ из Пригревице. Сви награђени појединци и колективи улазе у избор за најбоље на нивоу Србије, у организацији Привредне коморе Србије. Ј. Прелчец

dru[tvo

dnevnik

DO DE QE NE NA GRA DE U^E NI CI MA ZA VR HUN SKE RE ZUL TA TE

Novac i diplome za darovite i uspe{ne Daroviti u~enici osnovnih i sredwih {kola ju~e su dobili nagrade Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu za postignute vrhunske rezultate na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta u {kolskoj 2011/ 2012, a nagra|eni su i wihovi mentori. Specijalne nagrade primilo je 12 u~enika, zatim je nagra|en 31 u~enik i u~enica i 40 mentora, dok je 90 u~enika pohvaqeno. Specijalno nagra|eni su dobili po 60.000 dinara, nagra|eni po 23.000, a mentori po 15.000 dinara. Nagrade je darovitim |acima predala pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Ma ri ni ka ^o ba nu, u holu zgrade Pokrajinske vlade, rekav{i da se od 1995. godine darovitima daju diplome kao dru{tvena priznawa.

Marinika ^obanu je istakla i da Pokrajina od ove godine planira u buxetu novac za opremawe laboratorija i kabineta, da bi nadareni imali {to boqe uslove za rad i napredovawe. Ove godine u nov~anom delu nagrada je u~estvovala Erste banka, a kwige su laureatima poklonili Izdava~-

ka ku}a „Prometej” i Zavod za uxbenike. Ovogodi{wi laurati su: Mar ko [u {war, Di mi tri je Er de qan, Alek sa dar Mi lo {e vi}, Ivan Bi~ kei, Alek sa Kon stan ti nov, Kri sti na Si la |i, Bo ris Gru bi}, De mjan Gru bi}, Ste fan [u {war, Jo van Bla nu {a, Ni ko la Spa si}, Mi -

li ca Ko lun xi ja, Ti ja na Zr ni}, Eva Si la |i, Ivan Ne di}, Ana-Ma ri ja Ne di}, Pe tra [e {e qa, Mar ta Bo {wak, Vi dak Ra i ~e vi}, Mi lan Kor wa ~a, Sa wa Ma noj lov, Kri sti jan Ste fa nov ski, Jo van ka Ili}, Ma ja Ste pa nov, Mi la na Mir ko vi}, Mar ko To do ro vi}, Ru `i ca Sli jep ~e vi}, Ma {a Ra pa ji}, Og wen ]o si}, Mi lan Bo di}, Sa {a Ma ti}, Bo jan Go sto ji}, Sekcija za robotiku Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, Ste la Ci bo li ja, \en |i ka Rac, Awa Ran ~i}, Kri sti na Zi ma, Vi tor Ro gi}, Mar ko Re me wak, Orkestar Osnovne {kole „Sveti Georgije„ u Uzdinu, Hor Muzi~ke {kole „Isidor Baji} u Novom Sadu, Mi na Ra da ko vi} i @enska ko{arka{ka ekipa Gimnazije „@arko Zrewanin” u Vrbasu. Z. De li} Fo to: R. Ha yi}

subota8.decembar2012.

DI REK TOR KA UPRA VE ZA BI O ME DI CI NU DR DA NA MI HA I LO VI]

Na pola puta do po`eqnog broja donora organa Na listama za transplantacije bubrega, jetre, srca, ro`wa~e... u Srbiji ~eka oko 3.000 pacijenata kojima je to jedina {ansa za izle~ewe, a zbog nedostatka organa umre 100 qudi godi{we. Iako je posledwih godina broj gra|ana koji su zave{tali organe znatno pove}an, po donorstvu organa Srbija je i daqe na za~equ. Za razvoj programa transplantacije va`na je i saradwa s me|unarodnim organizacijama. Fondacija „Eurotransplant„ je korisna pre svega za mawe zemqe jer se baza potencijalnih davalaca organa pove}ava. Pojedini stru~waci isti~u da se u~lawewem u tu organizciju od oko 7,5 miliona, koliko nas ima u Srbiji, broj potenci-

Evrope jer na{ krajwi ciq jeste „Eurotransplant„. Imali smo brojne aktivnosti koje nas kvalifikuju bar za preliminarni sporazum za „Eurotransplant„. Tako je Zavod za transfuziju krvi akreditovao svoju laboratoriju za tipizaciju tkiva, a laboratorija Instituta za transfuziju krvi Srbije na dobrom je putu da po~etom slede}e godine bude akreditovana, {to je jedan od uslova za ulazak u „Eurotransplant„. Jedan od prioritetnih uslova je i broj donora na milion stanovnika. Ne mo`emo da se pohvalimo tom brojkom. U 2010. godini, koja je bila uspe{na, pokazali smo da smo na dobrom putu da postignemo optimalni broj donora, me|utim,

jalnih davalaca pove}ava na 150 miliona pa se verovatno}a da se za pacijenta dobije organ pove}ava. ^lanice „Eurotransplanta”, koji posluje vi{e od 40 godina, su Austrija, Nema~ka, Slovenija, Holandija, Luksemburg, Belgija i Hrvatska. U okviru te fondacije pomo} za transplantaciju godi-

podaci govore da smo tek na pola puta. Imali smo 5,4 donora na milion stanovnika, a zadovoqavaju}e bi bilo da ih imao bar deset. – Moramo sna`no da radimo kao da }emo sutra u}i u „Eurotransplant„, to je na{a `eqa i interes jer bi putem razmene organa problem vi{e bolesnika bio re-

PUN PO GO DAK ZRE WA NIN SKE ZDRAV STVE NE USTA NO VE

Vi{estruke prednosti dnevne bolnice ti~nim odeqewima, uz prethodno U Op{toj bolnici “\or|e Jokoji bi se odvijao u prostoru zakazivawe prilikom specijalianovi}” u Zrewaninu duì niz Specijalisti~ke poliklinike. sti~kog pregleda, kada bolesnik Neurolo{ka dnevna bolnica godina postoje tri dnevne boldobija uputstvo o na~inu priprezaìvela je u martu ove godine, nice – psihijatrijska, onkolome za prijem. Reakcije, kako {ka i pedijatrijska, a na pacijenata, tako i osobqa, neki na~in i hemodijaliza, veoma su pozitivne, ocewukoje su kroz rad dokazale ju u bolnici. svoju funkcionalnost i Dnevna bolnica deo je svrsishodnost, saop{teno sistema zdravstvene zaje iz te zdravstvene ustano{tite koji funkcioni{e ve koja zbriwava pacijente unutar bolni~ke ustanove, iz svih pet op{tina sreds posebno namewenim poweg Banata. Kako navode u steqama i sa zadràvawem bolnici, budu}i da se pokapacijenta u periodu krazao kao opravdan, takav na}em od 24 ~asa, pet dana u ~in le~ewa u me|uvremenu nedeqi, naj~e{}e u jednoj, je primewen i u interniprepodnevnoj smeni, radi sti~kom i hirur{kom sektoru, kao {to diktira saOp {ta bol ni ca „\or |e Jo a no vi}” u Zre wa ni nu dijagnostike ili terapije. Usluge se tom prilikom vremena medicina. Dnevne aprila su po~ele da rade Dermapruàju u zakazanim terminima, bolnice koje su formirane u ta tovenerologija, Infektivno odekratkim i planiranim boravcidva sektora za sada pruàju teraqewe i odseci Internog odeqema tokom dana. pijski tretman. U najskorije wa, a u junu i Hirurgija. TerapijPrednosti takvog vida le~ewa vreme planira se po~etak rada sko zbriwavawe obavqa se na masu vi{estruke. Karakteri{e ga dijagnosti~ke dnevne bolnice,

humaniji tretman pacijenata, odnosno sprovo|ewe dijagnostike i le~ewa bez izdvajawa iz porodice i radne sredine, zatim povoqnija psiholo{ka atmosfera za brì oporavak i smawen rizik od intrahospitalnih infekcija. Doprinosi i u{tedi zdravstvenih resursa snièwem broja bolni~kih prijema i skra}ewem duìne hospitalizacije, ali i ubrzavawu dijagnosti~kog i terapijskog procesa, obja{wavaju u zrewaninskoj Op{toj bolnici. Reforma zdravstva Srbije, ina~e, predvi|a takvu reorganizaciju za sekundarne i tercijarne nivoe zdravstvene za{tite u budu}nosti. To je u Op{toj bolnici u Zrewaninu prepoznato i, kao akreditovana ustanova, me|u prvima je uvela takav vid le~ewa, uz saglasnost Ministarstva zdravqa. @. Ba la ban

NE ZA KO NI TA OD LU KA VLA DE SR BI JE O SUMI ZA PO LA GA WE VO ZA^ KOG IS PI TA

Minimalna cena elimini{e konkurenciju Nakon pro{lomese~ne odluke Vlade Srbije o najniòj ceni teorijske i prakti~ne obuke kandidata za voza~e i odre|ivawa najniè cene za polagawe voza~kog ispita, Komisija za za{titu konkurencije ocenila je da ne postoje jasni razlozi koji bi mogli opravdati propisivawe najniìh, odnosno minimalnih cena, te da takva odluka nije u skladu sa Zakonom o za{titi konkurencije niti s osnovnim na~elima slobodne trì{ne privrede. Naime, Vlada Srbije je odredila da najnià cena teorijske

i prakti~ne obuke za voza~e i za polagawe voza~kog ispita za B kategoriju ukuupno ne mo`e ko{tati mawe od 54.160 dinara, bez poreza na dodatnu vrednost. Kandidati za B kategoriju moraju auto-{koli da plate teorijsku obuku u iznosu od 11.080 dinara, prakti~nu 39.400, polagawe teorijske obuke 918 i polagawe prakti~ne obuke 985 dinara. Na to se Ministarstvu unutra{wih poslova pla}a jo{ 792 dinara na ime naknade za polagawe teorijskog ispita i 985 dinara za polagawe prak-

ti~ne obuke. Odluka Vlade stupila je na snagu 2. novembra ove godine, kada je objavqena u „Slu`benom glasniku Srbije„. Utvr|ena je minimalna cena teorijske i prakti~ne obuke za voza~e i svih drugih kategorija. Komisija za za{titu konkurencije ocewuje da u praksi propisivawe minimalnih cena stvara klimu u kojoj nastaju zabraweni dogovori konkurenata, podela tr`i{ta i eliminisawe me|usobne konkurencije, pri ~emu se ulagawa u inovacije i poboq{awe kvaliteta svo-

de na minimum ili u potpunosti nestaju. Utvr|ivawe minimalne cene za polagawe voza~kog ispita mo`e, isti~u u Komisiji, za posledicu imati i eliminaciju cenovne konkurencije, {to }e svakako naneti {tetu potro{a~ima, odnosno gra|anima. U mi{qewu Komisije navedeno je i da je ona o nezakonitosti Vladine odluke obavestila Ministarstvo spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija. Q. Ma le {e vi}

VESTI @ivot bez nasiqa Vojvodina je tokom proteklih nekoliko godina postala regionalni lider u borbi protiv nasiqa u porodici i rodno zasnovanog nasiqa, ali i pored toga, statistika ukazuje na sve ve}i broj slu~ajeva nasiqa u porodici. Me|utim, istakao je pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin, ti podaci govore o tome da se nasiqe u porodici vi{e ne smatra privatnom stvari, da `rtve o~ekuju podr{ku nadle`nih organa, ali i da nadle`ni imaju obavezu da u~ine {to je u wihovoj mo}i da se o toj negativnoj pojavi govori jo{ u najranijem uzrastu. Na konferenciji “@ivot bez nasiqa”, koju je organizovao pokrajinski ombudsman pod nazivom “Objediweno delovawe institucija u za{titi od nasiqa u porodici i nad `enama – praksa u Vojvodini”, pokrajinska ombudsmanka Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih istakla je da je neophodna saradwa i razmena iskustva me|u nadle`nim institucijama, organima, ustanovama i organizacijama jer je prakti~no nemogu}e da se samo jedna institucija izbori s tako slo`enim problemom. Q. M.

O Brozovoj zaostav{tini iza zatvorenih vrata Ostavinska rasprava o zaostav{tini nekada{weg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita nastavqena je ju~e u Prvom osnovnom sudu u Beogradu iza zatvorenih vrata. Sud je odlu~io da u interesu za{tite porodi~nih prilika iskqu~i javnost s ro~i{ta, kojem su prisustvovali samo advokati naslednika, ne i naslednici li~no. Taj ostavinski postupak krenuo je zimus iz po~etka posle vi{e od dve decenije prekida. Na spiskovima s Titovom zaostav{tinom je name{taj u duborezu, filatelisti~ka kolekcija, kovani novac, zlatnici, austrougarski dukati, ukrasne igle s brilijantima, rubinima i drugim dragim kamewem, posu|e od porcelana i keramike, zlatni opiqci, tabakere, vredni satovi... Iza Tita je ostao i ~uveni orden Suvorova, milionske vrednosti, koji su imali samo Staqin i @ukov. Tu je, naravno, i kamen s Meseca, poklon ameri~kih astronauta.

Porast sajber {pijunaè Stru~waci kompanije „Kasperski lab„ pred sta vi li su si gur no sne tren do ve u 2012. i glavne pretwe u idu}oj godini, me|u kojima su pove}awe broja ciqanih napada, sajber {pijunaà i sajber napadi na dràve, hakerisawe, razvoj kontroverznih „legalnih” alata za nadgledawe i porast napada ciqanih na usluge zasnovane na takozvanim „klaud„ sistemima. Kada je u pitawu oblast sajber sigurnosti u ovoj godini, primetan je eksplozivan rast android pretwi, otkrivawe lozinki na popularnim veb-sajtovima, kra|a „adobe„ sertifikata, kao i napadi na mre`ne ure|aje. Stru~waci predvi|aju da }e se naredne godine nastaviti pove}awe broja ciqanih napada, da }e biti sve vi{e sajber napada koje }e sponzorisati dràve, da }e se koristiti „legalni alati” za nadzor u sajberspejsu koje kontroli{e vlada, kao i da se o~ekuje pogor{awe digitalne privatnosti.

Pri stu pa we or ga ni za ci ji „Euro tran splant” va `no je i zbog po ve }a wa kva li te ta na {eg ra da u tran splan ta ci ji, ukqu ~u ju }i la bo ra to ri je za ti pi za ci ju tki va i bol ni ce ko je su ospo so bqe ne za tran splan ta ci je {we zatra`i vi{e od 6.500 qudi. U dosada{wem radu te organizacije preko 140.000 qudi je dobilo priliku da im bude transplantiran neki organ. Pristupawe toj organizaciji va`no je i zbog pove}awa kvaliteta na{eg rada u transplantaciji, ukqu~uju}i laboratorije za tipizaciju tkiva i bolnice koje su osposobqene za transplantacije. – Ve}ina podzakonskih akata po Zakonu o transplantaciji organa je doneta, a jedan od wih je i pravilnik o donorskoj kartici – ka`e direktorka Uprave za biomedicinu dr Da na Mi ha i lo vi}. – To je prvi stepenik, a Uprava je po~ela i vo|ewe registra dobrovoqnih davalaca organa dono{ewem jedinstvenog obrasca donorske kartice. Slede}a godina je kqu~na za uspostavqawe dobrog nacionalnog programa po standardima

{en, a pre svega pedijatrijski pacijenti, akutna otkazivawa pojedinih organa i visoko senzibilisani pacijenti koji ~ekaju transplantaciju bubrega. Imamo dovoqno transplantacinih centara za bubreg i jetru, ali mali broj ustanova radi donor-program, {to je suprotno zakonu jer svaka jedinica intenzivnog le~ewa mora da bude aktivna na pronalaèwu donora. To im je obaveza, a rekla bih – i odgovornost. Uspeli smo da u donor-mreù ukqu~imo Klini~ko-bolni~ki centar „Zemun„ i Klini~ki centar „Kragujevac„, a u dogovoru sa zdravstvenim vlastima Pokrajine po~etkom slede}e godine nameravamo da u donorprogram ukqu~imo bolnice u Somboru, Zrewaninu, Sremskoj Mitrovici i Subotici – kaè dr Mihailovi}. J. Bar bu zan

PO TRE BAN NO VI ZA KON O ZA [TI TI PO DA TA KA

Svi snimaju, a ko gleda? – U tri oblasti – video-nadzora, biometrijskih podataka i direktnog marketinga Srbija prakti~no nema nikakvih normativnih re{ewa – izjavio je poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi}, i dodao da se mora

doneti novi Zakon o za{titi podataka. On je istakao da ve} godinama apeluje, ali i da je pokrenuo for-

malnu inicijativu Vladi Srbije, da se izmeni Zakon o za{titi podataka o li~nosti ili da se bar osnovnim odredbama urede te tri oblasti. – U Srbiji desetine, stotine hiqada kamera snimaju gra|ane, a ne znamo {ta su pravila, {ta se s tim snimcima de{ava, ko ih distribuira, ~uva i za{ta se koriste – rekao je [abi}. On je ukazao i na to da se u Srbiji u ovom trenutku obradom podataka o li~nosti bavi oko 300.000 subjekata: – Ne radi se samo o kvalitetno obu~enim pravnicima. Obradom podataka se bave raznorazni qudi i bilo je va`no da se zakon spusti na wihov nivo koji je jasniji i prihvatqiviji – naveo je [abi}.

subota8.decembar2012.

CRnA HROnikA

SIN VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA” JU ^E NA IN FOR MA TIV NOM RAZ GO VO RU U PO LI CI JI

Mar ko Mi {ko vi} sa slu {an zbog „Nibens grupe” Mar ko Mi {ko vi} sa slu {an je ju ~e u po li ci ji, u svoj stvu gra |a ni na, a u ve zi s po slo va wem „Nibens grupe”, re kao je Ta nju gu mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi}. - On je sa slu {an u ve zi s pred me tom „Nibens grupa”, kao

nom vla sni ka „Del ta hol din ga”, kao i pret hod no s we go vim ocem, Mi ro sla vom Mi {ko vi }em, po ka zu je da u Sr bi ji vi {e ne ma ne do dir qi vih. Ova sa slu {a wa, pre ma re ~i ma mi ni stra, po ka zu ju jed nu no vu ~i we ni cu u Sr bi ji - da je sva ki

Marko Mi{kovi} izlazi iz zgrade MUP-a

„Bilo je super” Saslu{awe Marka Mi{kovi}a zavr{eno je ju~e oko 14 ~asova, nakon {to je oko tri sata odgovarao na pitawa policije i tu`ioca. Mi{kovi} je iza{ao sam iz zgrade MUP-a na Novom Beogradu, gde ga je ~ekao crni „bmv” na pitawe novinara kako je bilo na saslu{awu uz osmeh odgovorio: „Super.” i Mi ro slav Mi {ko vi} pre ne ko li ko da na, a ako bu de po treb no i u dru gim slu ~a je vim po stu pi }e mo na isti na ~in pre ci zi rao je Se la ko vi}. Mi ni star je is ta kao da in for ma tiv ni raz go vor sa si -

gra |a nin jed na ko do stu pan, a ta jed na kost gra |a na po ka zu je se i u ovom slu ~a ju. Be o grad ski me di ji pre no se da je Mar ko Mi {ko vi} sti gao znat no pre za ka za nog sa slu {a nja, ve} oko 09.15 ~a so va, ta ko

da je mo rao da sa ~e ka da u zgra du po z na t i j u i kao Pa l a t a „Sr b i j a” stig n e i tu ` i l ac. Ka ko se vi di na snim ci ma ko je je na svom saj tu ob ja vio RTS, Mi {ko vi }ev sin, Mar ko, na sa slu {a we je do {ao sam, a u zgra d u je u{ao le ` er n o, sa slu { a l i c a m a na u{i ma. Sa s lu { a w e je po ~e lo ne {to pre 11 ~a so va. Mar k a Mi { ko vi }a sa slu {a li su pri p ad n i c i rad n e gru pe Upra ve kri mi n a l i s ti~ k e po li ci je o ku po pro da j i 47,59 od s to vla s ni~ k og ude l a Pred u ze }a za pu te ve „Ni{„, pre no si RTS. Mar k o Mi { ko vi} je po zvan da ob ja s ni i sa r ad w u svog pred u z e } a „Me ra in vest ment fond” s Ho l and skih An ti la s „Ni bens gru pom” Mi la \u ra {ko vi }a, ko me se su di zbog op tu `bi da je o{te tio kru {e va~ ku fa bri ku ma zi va FAM za oko 35 mi li o na evra. Pod se ti mo, u istu zgradu i Upravu kriminalisti~ke policije u ponedeqak 3. decembra u{ao je i Miroslav Mi{kovi}, koji je tada bio saslu{avan puna ~etiri sata o poslovawu wegove firme „Delreal”, odnosno zbog spornog zemqi{ta u Bloku 53, koje je nedugo nakon saslu{awa Mi{kovi} odlu~io da vrati.

dnevnik

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE IS TRA @U JE SA NA CI JU LOKALITETA OR LO VO BO JI [TE NA FRU [KOJ GO RI

Is pi tu je se ugo vor s Bo ro vi com Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je za tra ì la je od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne i Re pu bli~ kog mi ni star stva ener ge ti ke do dat ne in for ma ci je da bi se is pi ta le sum we da se pri li kom iz vo |e wa ra do va na sa na ci ji i re kul ti va ci ji lo ka li te ta Or lo vo bo ji {te kod Pa ra go va na Fru {koj go ri pro tiv za ko ni to eks plo a ti {e ka men. U sa op {te wu Agen ci je se ka è da su tra è ne in for ma ci je o iz vr {e nom in spek cij skom nad zo ru tih ra do va, kao i o even tu al nim ne pra vil no sti ma uko li ko su one tom pri li kom uo~e ne. Osim to ga, Agen ci ja je upu ti la zah tev i di rek to ru Jav nog pred u ze }a „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra„ Do bri vo ju An to ni }u, od ko ga se tra ì da do sta vi ugo vor s iz vo |a ~em ra do va „Pu te vi„ a. d. iz Srem ske Mi tro vi ce i sva do ku men ta ko ja se od no se na is pla tu na kna de za iz no {e we ja lo vi ne i ka me na od iz vo |a ~a ra do va.

ni }a, svi po da ci ko ji se tra `e od tog pred u ze }a bi }e do sta vqe ni Agen ci ji. – O sve mu po sto je pre ci zni po da ci jer je sve ra |e no u skla du s ra ni je ura |e nim pro jek tom. [to se ti ~e nad zo ra tih ra do va, znam da su uo~e ne ne ke teh ni~ ke ne pra vil no sti ko je ni su ot klo we -

Pri ja va pro tiv rum skog bi zni sme na Uprav ni od bor Na ci o nal nog par ka„Fru {ka go ra” je u ju nu 2002. go di ne pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Du {a na Bo ro vi ce jer je ta da utvr |e no da pred u ze }e bi zni sme na iz Ru me ume sto is tra ì va~ kih ra do va na ko pu Pa ra go vo, gde je ovla {}en da u tu svr hu iz ne se 60 ku bi ka ma te ri ja la, s tog lo ka li te ta iz vu kao ~ak 11.000 kub nih me ta ra ka me na. U sa op {te wu se na vo di da Agen ci ja ta ko |e pro ve ra va da li su in è we ri nad zo ra tog jav nog pred u ze }a utvr di li bi lo ka kve ne pra vil no sti ili ne za ko ni to sti, i, ako je su, da li su pred u ze te od go va ra ju }e me re u skla du sa Za ko nom o ru dar stvu i ge o lo {kim is tra ì va wi ma. Po re ~i ma di rek to ra Na ci o nal nog par ka Do bri vo ja An to -

ne i zbog to ga su na pi sa ne pre kr {aj ne pri ja ve – ka `e An to ni}, i do da je da je va |e we ja lo vi ne iz sta rog ko pa sa mo pr va fa za pro jek ta re kul ti va ci je i sa na ci je Or lo vog bo ji {ta. – U pi ta wu je de po ni ja ja lo vi ne na sta la to kom eks plo a ta ci je od pre 70-80 go di na. Oda tle je iz ne ta ja lo vi na i ni {ta dru go ni je di ra no. To je sa mo po ~e tak ve li kog pro jek ta

kom plet ne sa na ci je i re kul ti va ci je, ko ja, po Ma ster pla nu, na tom me stu pred vi |a iz grad wu tu ri sti~ ko-edu ka tiv nog cen tra. Upo re do s „Or lo vim bo ji {tem„ ra |e ne su i sa na ci je jo{ {est sta rih ko po va, {to je sve pred vi |e no ra ni je ura |e nim pro jek ti ma i u skla du s Ma ster pla nom. Iako su se sum we o ne za ko ni toj eks plo a ta ci ji ka me na na „Or lo vom bo ji {tu„ u jav no sti po ja vi le jo{ pre ne ko li ko me se ci, a po go to vo na kon hap {e wa Du {a na Bo ro vi ce u ok to bru, ko ji sto ji iza pred u ze }a „Pu te vi” iz Srem ske Mi tro vi ce ko je je iz vo di lo ra do ve na na pu {te nom ko pu, di rek tor Na ci o nal nog par ka ka `e da zlo u po tre ba u ovom slu ~a ju ni je bi lo. – Pred u ze }e s ko jim je sklo pqen ugo vor je is pu wa va lo sve uslo ve po treb ne da se po me nu ti ra do vi iz vr {e i to je, po mom mi {qe wu, va `ni je od to ga ko je vla snik – re kao je An to ni}, i po no vio da je kom plet na do ku men ta ci ja ve} pri pre mqe na i da }e bi ti do sta vqe na Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. N. Per ko vi}

crna hronika

dnevnik

subota8.decembar2012.

JU ^E NE SRE ]A U PA STE RO VOJ ULI CI U NO VOM SA DU

NO VO SA \A NI, PO SLE PO TE RE, IZA BRA VE ZBOG DRO GE

Sta ri ca stra da la pod to~ ko vi ma ka mi o ne ta

S be bom u ko li ma be `a li od po li ci je?

Ol ga M. (1933) smtr no je stradala ju~e ne{to pre 11 ~asova u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u Pasterovoj ulici u Novom Sadu. Do nesre}e je do{lo kada je staricu udario kamion za dostavu zdrave hrane preduze}a

– Oborio ju je zadwim desnim delom kamiona. Jedan momak, koji je sedeo na klupi u blizini, po~eo je da vi~e i ma{e voza~u kamiona, ali on to nije na vreme uo~io i zadwim desnim to~kovima je pre{ao preko we – ka`e jedan od o~e-

Kriminalisti~ka policija uhapsila ja Novosa|ane N. K. (1979) i Q. K. (1984) pod sumwom da su trgovali narkoticima. Sumwa se da je N. K. prodao oko 21 gram praha Novosa|aninu D. R. (1975), protiv koga sledi krivi~na prijava za neovla{}eno dr`awe opojnih droga. Policija je poku{ala da zaustavi vozilo u kojem su bili N. K. i Q. K., ali se pri tome N. K. oglu{io o nare|ewa i pobegao. Ne{to kasnije, u stanu koji koriste, policija je prona-

{la Q. K. i oko 190 grama praha za koji se sumwa da je heroin, oko 4,6 grama praha za koji se pretpostavqa da je kokain, digitalnu vagicu za precizno merewe i novac koji mo`da poti~e od prodaje droge. Ubrzo je uhap{en i odbegli N. K., a oboje su policijskim re{ewem zadr`ani do 48 sati, a zatim privedeni na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji, uz krivi~nu prijavu koja ih tereti za neovla{}ene stavqawe u promet opojnih droga.

Kako nezvani~no saznajemo, on se sakrivao u ormanu za posteqinu. Tako|e, nezvani~no saznajemo da je prilikom bekstva od policije u automobilu zajedno s wima bila i beba, {to je i razlog za{to u tim trenucima policija nije primenila sredstva prinude. N. K. je osumwi~en i za krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti i odr`avawa javnog reda i mira, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

NA KON TRA GI^ NOG IN CI DEN TA U CEN TRU ZA OD VI KA VA WE OD DRO GE „SRE TE WE” U JA DRAN SKOJ LE [NI CI

Fo to: S. [u {we vi}

Sve {te nik op tu `en za te {ko ubi stvo {ti }e ni ka „Lu~ar” iz Novog Sada, kojim je upravqao R. G. (1977) iz Futoga, koji se kretao u rikverc nakon {to je dostavio robu u obli`wu prodavnicu. Nesre}a se dogodila na pomo}noj stazi, predvi|enoj samo za interventna vozila i dostavqa~e, na kojoj nije dozvo qen sa o bra }aj za osta la vozila. Po re~ima jednog od o~evidaca, `ena je s pe{a~ke staze u{la na pomo}nu stazu tako da je voza~ kamiona nije uo~io na retrovizoru.

vidaca koji je nesre}u video sa svoje terase. Po nezvani~nim informaci ja ma, vo za~ ka mi o na ni je imao alkohola u krvi, ali za sada nije potvr|eno da li su vozila tog preduze}a imala pravo ulaska na pomo}ni kolovoz gde se desila nesre}a. Po re~ima stanara okolnih zgrada, pro{le godine se na istom me stu de si la go to vo identi~na nezgoda, ali je sre}om udarena `ena pre`ivela, a voza~ je tada pobegao s lica mesta. N. P.

NE SVA KI DA [WI SLU ^AJ NA SE VE RU BA^ KE

Pro dao or ta ko vo sta do ova ca? Nesvakida{wi slu~aj zbio se me|u dvojicom ov~ara sa severa Ba~ke, u kawi{koj op{tini, u kojem je jedan od wih ostao bez svog stada. Kawi{ka policija podnela je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv An dra {a B. (1954) iz Malog Peska zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo utaje na {tetu Mi ha qa T. (1953) iz Horgo{a od oko 1,7 miliona dinara. Osumwi~eni Andra{ B. tereti se da je prodao 178 ovaca

i 89 jagwadi, vlansi{tvo Mihaqa T., koje su mu, na osnovu ugovora o zajedni~kom uzgajawu ovaca, poverene na ~uvawe. Vlasnik stada iz Horgo{a ostao je {okiran kada je posle du`eg vremena do{ao da vidi stado u ataru Malog Peska i zatekao prazan tor. Ispostavilo se da je jo{ u junu ove godine osumwi~eni Andra{ B. prodao i svoje i ortakove ovce i jagwad, navodno da bi namirio neke svoje dugove. M. Mr.

TRA @I SE ZBOG RAZ BOJ NI [TVA

Osum wi ~en za pqa~ ku me wa~ ni ce Novosadska policija traga za mu{karcem kome se pripisuje da je poku{ao da opqa~ka mewa~nicu u Ulici Valentina Vodnika. On se tereti da je poku{ao razbojni{tvo nad rad-

nicom uz pretwu pi{toqem, a policija poziva gra|ane koji mogu pomo}i u identifikaciji i pronalsku osumwi~enog da pozovu telefonom brojeve 192 ili 064/ 892–4056.

Vi{e javno tuìla{tvo u stranama, koje }e imati rok Peranovi} je optuèn da je [apcu ju~e je podiglo optu- za prigovor osam dana, a uko6. av gu sta ubio {ti }e ni ka `nicu protiv upravnika Cen- liko ga ne bude, bi}e odre|en Zarupca, a komisija psihitra za odvikavawe od droge datum glavnog pretresa. jatrijskih ve{taka bolnice „Sretewe“ u Jadranskoj LeCentralnog zatvora u BeoAdvokat porodice Zarubac {ni ci, sve {te ni ka Bra n i - Du {an Pa {i} potvrdio je da gradu izjasnila se da je bio sla va Pe ra no vi }a (54) za te- je pro to je re ja Pe ra no vi }a, ura~unqiv u trenutku zlo{ko ubistvo {ti}enika Ne- koji se tereti za ubistvo svo~ina. boj{e Zarupca (39). Is tra `ni su di ja Vi{eg suda u [apcu Slo b o d an Ve l i s a vqe vi} rekao je da je toj instituciji ju~e do sta vqe na op tu `nica Vi{eg javnog tuìla{tva protiv protojereja Peranovi}a, kome je na teret stavqeno te{ko ubistvo, za koje je zapre}ena kazna od deset do 40 godina zatvora. On je precizirao da je Peranovi} optuèn da je 6. avgusta u Jadranskoj Le{ni- Bra ni slav Pe ra no vi} Cen tar „Sre te we” ci na svirep na~in li{io ìvota Neboj{u Za- ga {ti}enika, {aba~ko Vi{e Ekipa stru~waka s Instirupca tako {to mu je naneo tuìla{tvo optuìlo za tetuta za sudsku medicinu iz veliki broj udaraca {tapom, {ko ubistvo. On je izrazio Beograda se detaqno izjasnipesnicama i nogama i tako la o mehanizmima povreda i o~ekivawe da }e ~itav proces izazvao brojne povrede koje da se okon~a u korektnom ropotvrdila nalaze obdukcije u su dovele do smrti, a `rtva je ku, kao i da }e Peranovi} dokojima je opisano da je o{teza to vreme trpela velike bo- biti zatvorsku kaznu na duì }enom nane{eno vi{e od 50 love. Velisavqevi} je dodao period – duù od najmawe deudaraca „tupim mehani~kim“ da predstoji odlu~ivawe o da- set godina. predmetom i da su sve povrede qem toku pritvora za Peraspoqa{we, kao i da nema po– Optu`nica }e stupiti na novi}a, a zatim }e optu`nica snagu za 15 dana – naveo je Palomqenih kostiju. Utvr|eno da bu de pro sle |e na obe ma {i}. je da je taj predmet maslinov

{tap s me tal nim vr hom, a smrt je izazvana nasilnim putem i usledila je zbog gu{ewa `eluda~nim sadr`ajem, {to je navedeno i u izve{taju s obdukcije. Na obdukciji je prime}eno i da je Zarupcu popre~no pu-

kao desni rog grlene hrskavice, {to ukazuje na to da se radilo o hvatawu za grlo. Zarubac se s odsustva, koje je proveo kod ku}e u Vaqevu, u Centar za odvikavawe od droge „Sretewe“ vratio 6. avgusta kada je prona|en mrtav kod pomo}ne ku}e u Jadranskoj Le{nici, koja je u vlasni{tvu protojereja Peranovi}a. (Ta njug)

PRE SU DA ZA LAW SKI OB RA ^UN U BA^ KOM GRA DI [TU

PRI JA VA U KI KIN DI

Okri vqe ni ma vas pit ne me re

La `na vo za~ ka za 300 evra?

Zol ta nu Pe tro vi }u (1992) iz Ba~kog Gradi{ta, koji je okrivqen da je s maloletnikom iz istog mesta te{ko povredio sugra|anina F. T. koji je pri tome zadobio rane opasne po ìvot, ju~e je u Vi{em sudu u Novom Sadu izre~ena vaspitana mera koja podrazumava poja~an nadzor starateqa od {est meseci do dve godine. Tako|e, veliko ve}e, kojim je predsedavala sudija Zla ta Ro d i}-Kne ` e v i}, do ne lo je re{ewe o pu{tawu okrivqenog iz pritvora u kojem je bio oko 13 meseci. Sud smatra da ne stoji krivi~no delo iz optu`nice te{kog ubistva u poku{aju, ve} da se radi o poku{aju (obi~nog) ubistva. – Na glavnom pretresu je nedvosmisleno utvr|eno u~e{}e optuènog Zoltana Petrovi}a u doga|aju – obrazloìla je predsednica ve}a. Saizvr{ilac, maloletni R. P., upu}en je u vaspitnu ustanovu jer je, nakon odluke Apele ci o nog su da, pra vo sna `no osu|en za ubistvo u poku{aju. – Ovo ve}e je uzelo u obzir psihi~ko stawe okrivqenog, te da je re~ o mla|em punoletniku koji je u trenutku izvr{ewa dela bio pod uticajem

alkohola. Okrivqeni se tereti da je udarao F. T. granom duga~kom oko 80 centimetara i {irokom tri, kao saizvr{ilac dela s maloletnim R. P., koji je ubo o{te}enog noèm vi{e od deset puta, a za to postoje materijalni tragovi koji su prona|eni na licu mesta – navela je ju~e prilikom progla {e wa pre su de su di ja Ro di}-Kneèvi} Kako smo pisali, po optu`nici, 3. oktobra pro{le godine, oko 4.30 sati, posle seoske slave zvane Bu~, u Ba~kom Gradi{tu, uz bezobzirno i nasilni~ko pona{awe pod uticajem alkohola, Zoltan Petrovi} je s pomenutim malolet ni kom po ku {ao da li {i ìvota biv{eg kom{iju Ferenca T. koji je i{ao na autobusko stajali{te, jer je krenuo na posao. Okrivqeni je na jednom od prethodnih ro~i{ta izjavio da je te no}i popio vi{e od pet piva i da nije bio siguran da je sreo Ferenca, koji ga je, navodno, psovao po rasnoj osnovi. Tako|e, o{te}eni je svojevremeno izjavio na su|ewu da jedan od dvojice okrivqenih imao no`, a drugi granu i da mu je pre}eno da }e ga zaklati i ise}i. M. V.

Protiv Da li bo ra R. (1986) i Slav ka B. (1987) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo falsifikovawa isprava. U saop{tewu PU Kikinda navodi se da je po~etkom ove godine Slavko B. za 300 evra prodao Daliboru R. falisifikovanu voza~ku dozvolu B kategorije, koju je Dalibor kao pravu koristio u javnom saobra}aju. M. Mr.

UVRE DQI VI GRA FI TI NA KU ]I RO MA IZ KI KIN DE: Ro mu iz Ki kin de Jo nu Bog da nu ne po zna ti po ~i ni o ci cr ve nim autola kom i{a ra li su ku }u uvre dqi vim gra fi ti ma. Po ru ke su is pi sa ni pre ko no }i. Jon Bog dan i we go va pe to ~la na po ro di ca u ku }i na obo du gra da, u Sin |e li }e vom so ka ~e tu, ì ve kao pod sta na ri. – Od mah uju tro pr ve kom {i je su me po zva le da iza |em da vi dim {ta pi {e na zi du. Ni sam mo gao da ve ru jem u ono {to sam pro ~i tao. Pret we sam od mah pri ja vio po li ci ji, a ovo je pr vi put da mi se ova ko ne {to de si lo – ka è Jon Bog dan i do da je da su mu ra ni je pre ti li. – Dok sam bio na iz dr à va wu ka zne u Srem skoj Mi tro vi ci, pri ja vio sam nad zor ni ku tu ~u. Na kon {to sam iza {ao iz za tvo ra, pre ko jed nog ko le ge pre ti li su mi ti ko je sam pri ja vio. Ne znam da li su gra fi ti po sle di ca tog do ga |a ja, ali je mo ja po ro di ca upla {e na. U Po li cij skoj upra vi sa zna je mo da je is tra ga ovog do ga |a ja u toku. A. \.

SPORT

subota8.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE (4â&#x20AC;&#x201C;16. DECEMBAR) SRBIJA I ^E[KA IGRAJU OBOSTRANO VA@NU UTAKMICU (20.15)

Po bed nik no si kapital u dru gi krug @en s ka ru k o m et n a re p re zen ta ci ja Sr bi je je od ra di la naj v a ` ni j i deo po s la na Evrop skom pr ven stvu ko je se odr `a va u na {oj ze mqi. Iza bra ni ce se lek to ra Sa {e Bo {ko v i } a pla s i r a l e su se u dru gi krug tak mi ~e wa (glav na run d a), to im je obez b e d io tri j umf nad se l ek c i j om

to va ti u glav noj fa zi tak mi ~e wa. Va `no je da od i gra mak si mal no an ga `o va no i u po sled woj run di ka ko bi sa {to ve }im bro jem bo do va na sta vi la bor bu na kon ti nen tal nom tak mi ~e wu. Naj bo qa igra ~i ca me ~a sa Ukra j i n om Ka t a r i n a To m a {e vi} sma tra da Sr bi ja pro -

zna ~a ja, ali smo ski nu li te ret sa le |a i o~e ku jem u na stav ku {am pi o na ta da pru ì mo bo qe par ti je. U tom me ~u od b ra n a je funk c i o n i s a l a, iako je bi lo pa do va, i mi slim da sve seg men te igre mo è mo da po dig ne mo na vi {i ni vo re kla je To ma {e vi }e va. Da na {wi me~ s ê hi wa ma je jo{ va `ni ji, jer se bo do vi pre no se u dru gi krug. - Ide mo iz utak mi ce u utak mi c u. Uko l i k o bi pre n e l i dva bo da, bi lo bi mno go lak {e u dru gom kru gu ka da se bu de m o ukr s ti l i sa ti m o v i m a ko ji su igra li u gru pi u Ni {u. Re~ je o ja kim re pre zen ta ci ja ma i bi }e nam po treb na i sre }a za uspeh - Do da la je To ma {e vi }e va. Je le na Po po vi} upo zo ra va da su ê hi wa ve} u pr va dva me ~a nad ma {i le o~e ki va wa. - Ima mo {an su da u dru gu fa zu pre ne se mo dva bo da. Mi slim da smo kva li tet ni ja eki pa od ê {ke jer, za raz li ku od wih, ima m o vi { e is k u s tva. Ipak, ê hi we su pro tiv Nor ve {ke po ka za le da ni su lak pro tiv nik - na ve la je Po po vi }e va. Ona je do da la da je pra ti la re z ul t a t e ti m o v a iz ni { ke gru pe, sa ko jom }e se Sr bi ja ukr sti ti u dru goj fa zi, i u ko j oj je Dan s ka {o k i r a l a Fran cu sku. - Iz ne na |e na sam po ra zom Fran cu ske od Dan ske, jer se ra di o iz u zet no kva li tet nom ti mu ko ji je glav ni kan di dat za zlat nu me da qu - is ta kla je Po po vi }e va. Utak m i c a iz m e | u Sr b i j e iê {ke igra se da nas od 20.15 ~a so va u Be o grad skoj are ni.

SELEKTOR SA[A BO[KOVI]

Ne }e bi ti ni ma lo la ko Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Sa {a Bo {ko vi} iz ja vio je da we go ve iza bra ni ce o~e ku je te àk me~ pro tiv ê {ke. - O~e ku jem te {ku utak mi cu. Ni sam iz ne na |en wi ho vim do brim par ti ja ma, to kom pri pre ma su po be di li Ne ma~ ku na go sto va wu. Igra ju do bro, ko ri ste sva ku pri li ku ko ja im se uka è. Na {am pi o na tu ne ma la kih pro tiv ni ka i sva ko sva kog mo è da po be di - re kao je Bo {ko vi}. On je do dao da je re pre zen ta ci ja po be dom pro tiv Ukra ji ne (25:23) i pla sma nom u dru gu fa zu tak mi ~e wa is pu ni la pr vi ciq. - Sam ula zak u taj me~ je bio te àk, jer smo mo ra li da po be di mo, a ta kve utak mi ce su naj te è. Od i gra li smo kva li tet no pr vo po lu vre me, ima li pad u na stav ku, ali us pe li smo ko na~ no da za be le ì mo pr vu po be du za Sr bi ju na EP. On je is ta kao da pro blem mo è da pred sta vqa tre nut ni zdrav stve ni bil ten, od no sno po vre de Loj pur, Og we no vi} i Fi li po vi}. - Iz o sta nak i jed ne ru ko me ta {i ce se ose ti. Sva ka igra ~i ca je va `na i ima svo ju ulo gu u ti mu, ~ak i ka da se di na klu pi. Si gur no jav nost o~e ku je mno go od Sa we Dam wa no vi}. Na vi kli smo da po sti è pu no go lo va, pa bu de mo ne za do voq ni ka da po stig ne sa mo pet - is ta kao je Bo {ko vi}. Ukra ji ne (25:23, 14:10), a sve to je po tvr |e no po be dom se lek ci je Nor ve {ke nad ê hi wa ma. Po sle dva ko la, ja sno je da Ukra ji na ide ku }i po za vr {et k u pre l i m i n ar n e fa z e tak mi ~e wa, bez ob zi ra na is hod da na {weg du e la sa Nor ve {kom. Na {u re pre zen ta ci ju ~e ka duel sa ê {kom, od ko ga za vi si sa ko li ko }e bo do va star -

tiv ^e { ke mo r a da od i g ra znat no bo qe ne go u pret hod noj utak mi ci. U pret hod nom me ~u bi lo je mno go osci la ci ja, ko je sre }om ni su mno go ko {ta l e. Ote ` a v a j u } i fak t or bi la je ~i we ni ca da u pret hod nih de set me ~e va na {am pi o n a t i m a Evro p e na{ tim ni je osvo jio ni bod. - U me~ sa Ukra ji nom u{li smo sa ve l i k im gr ~ om zbog

Je le na Ni {a vi} vo di la `e sto k duel s ru ko me ta {i ca ma Ukra ji ne

Pri pre mio: J. Gali}

SPORT

dnevnik

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pr ve utak mi ce 22. de cem bra

Na {a je `e qa bi la da 50. ju bi lar nig „Dnev ni kov” tur ni ra u ma lom fud ba lu po~ ne 16. de cem bra, me |u tim, ka ko je ma la sa la Spen sa za u ze ta pr ve utak mi ce }e se od i gra ti 22. de cem bra,{to zna ~i da }e mo `reb oba vi ti naj ve ro vat ni je 18. de cem bra. Ni ka kvih od la ga wa ne }e bi ti, jer `e -

ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru,

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

li mo da se tur nir za vr {i pre po ~et ka pri prem nog pe ri o da, ka ko bi i svi ak tiv ni igra ~i mo gli da igra ju. In te re so va we za u~e {}e na tur ni ru je za i sta ve li ko i ako je to na go ve {taj bro ja eki pa ko je }e se bo ri ti za na gra de i pla sman „stot ka” bi mo gla da pad ne. Zo vu nas iz svih kra je va Voj vo di ne, ali i iz Be o gra da, {to nas ra du je. Tur nir }e se igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde su uslo vi za igra ~e i pu bli ku ide al ni. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o -

ove go di ne bi }e ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sva ko rad nog da na u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

RA JAN GIGS, LE GEN DA MAN ^E STER JU NAJ TE DA

Vi di} u ide al nom ti mu

Le gen da Man ~e ster ju naj te da Ra jan Gigs re kao je da je Pol Skols naj ta len to va ni ji fud ba ler sa ko jim je igrao.U svoj ide al ni tim uvr stio je i srp skog in ter na ci o nal ca Ne ma wu Vi di }a. - Skols je mo gao da ra di stva ri ko je ni ko dru gi ni je. On je uvek dik ti rao tem po utak mi ce i ni ka da ni je gu bio lop tu, bez ob zi ra da li se ra di o do da va wu na je dan ili 30 me ta ra - ka zao je Gigs. Gigs tre nut no igra svo ju 23. se zo nu u dre su Ju naj te da, a za klub sa Old Tra for da za be le `io je pre ko 900 na stu pa. Ka ko je na veo, u we go vom ide al nom ti mu Ju naj te da igra li bi: Pe ter [maj hel, Ge ri Ne vil, Rio Fer di nand, Ne ma wa Vi di}, De nis Ir vin, Roj Kin, Pol Skols, Erik Kan to na, Kri sti ja no Ro nal do, Gigs i Vejn Ru ni.

Ne ma wa Vi di}

- Ka pi ten bi bio Roj Kin, jer je on uvek vu kao ce lu eki pu na pred i za to smo ~e sto po sti za li do sta go lo va u za vr {ni ci utak mi ca - ob ja snio je Gigs ko ji je sa Ju naj te dom osvo jio 33 tro fe ja. Ove se zo ne Vel {a nin je od i grao 10 utak mi ca i po sti gao dva po got ka.

DA NI JEL PRA DE, DI REK TOR FJ O REN TI NE

Jo ve ti} i Qa ji} bri qant ni

Sport ski di rek tor Fj o ren ti ne Da ni je le Pra de is ta kao je Ste va na Jo ve ti }a i Ade ma Qa ji }a kao kqu~ ne igra ~e za pre po rod klu ba. To skan ski klub ove go di ne ima ve li ke am bi ci je u Se ri ji A, u ko joj tre nut no za u zi ma ~e tvr to me sto, sa {est bo do va ma we od vo de }eg Ju ven tu sa. Biv {i Par ti za no vi fud ba le ri su me |u kqu~ nim igra ~i ma qu bi ~a stih, a Jo ve ti} je sa {est go lo va pr vi stre lac ti ma. - Jo ve ti} me je osta vio bez tek sta. Znao sam da je od li ~an igra~, ali ni sam mo gao da za mi slim da }e bi ti ova ko fan ta sti ~an. Qa ji} ta ko |e, we go vo po na {a we je za i sta bes pre kor no - iz ja vio je Pra de.

subota8.decembar2012.

IZ FK VOJ VO DI NA

Traj ko vi} na ras kr sni ci Uko li ko se bu de do go di lo da Voj vo di nu to kom zim ske pa u ze na pu sti do sa da {wi ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, ko jem je ugo vor is te kao, po lo gi ci stva ri sle de }i igra~ ko ji bi mo gao da po ne se tra ku bio bi po u zda ni {to per Bra ni slav Traj ko vi}. Me |u tim, od li~ ni de fan zi vac ima è qu da uhle bqe we po tra ì van gra ni ca Sr bi je, iako ga ugo vor ve è jo{ go di nu i po da na. - Po sto ji mo gu} nost da odem, {to je i mo ja è qa - re kao je Traj ko vi}. - Me |u tim, ni je mi na me ra da po sva ku ce nu na pu stim No vi Sad, ve} bih to u~i nio je di no uko li ko bi sti gla po nu da ko ja bi bi la do bra i za klub i za me ne. Ni je ni ka kav pro blem ni uko li ko bu dem ostao, jer ima mo ve li ku {an su da na pad ne mo tro fej u Ku pu Sr bi je. Mno go vo lim Voj vo di nu, klub je pu no ura dio za me ne i me ni je ov de le po. Ka pi ten ska tra ka, ko ju bih mo gao da na sle dim od Vu li }e vi }a, bi la bi ve li ka ~ast, jer ni je ma la stvar pred vo di ti sa i gra ~e u jed nom od naj ve }ih klu bo va u na {oj ze mqi. To mi po ve }a va mo tiv da osta nem. Do ka da }e bi ti po zna to da li }e te i da qe igra ti za Voj vo di nu ili od la zi te u ino stran stvo? - Do po ~et ka pri pre ma, 9. ja nu a ra, sve bi tre ba lo da bu de ja sno - do dao je Traj ko vi}.

I Moj sov od la zi Od sre de su fud ba le ri Voj vo di ne i zva ni~ no na zim skom od mo ru. [ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi} dao je voq no pr vo tim ci ma do 9. ja nu a ra. Ve }i na igra ~a ve} je oti {la svo jim ku }a ma, a u pr vom pla nu to kom na red nih me sec da na bi }e klup ski ru ko vo di o ci pred ko ji ma je za da tak da u zim skom pre la znom ro ku osve è eki pu i na pra ve tim spo so ban da na po kon osvo ji Kup Sr bi je, ali i pru ì mno go bo qe igre u Je len Su per li gi. Do sa da su cr ve no-be le na pu sti li Al ma mi Mo re i ra i Mi lan Bo jo vi},s ko ji ma su spo ra zum no ras ki nu ti ugo vo ri, a o~e ku je se da }e oti }i jo{ ne ki igra ~i. Pre svih, to se od no si na ma ke don skog in ter na ci o nal ca Da ni e la Moj so va, ko ji ni je è leo le tos da pro du ì ugo vor i to kom je se ni ni je bio u kon ku ren ci ji za tim, tre ni rao je odvo je no od eki pe. Moj so vu is ti ~e ugo vor ovih da na i, ka ko je i sam na ja vio, si gur no }e na pu sti ti No vi Sad. Jo{ uvek ni je iz ve sno u kom prav cu bi mo gao da kre ne, tek o we mu se, sa svim je iz ve sno, mo è pri ~a ti kao o biv {em pr vo tim cu no vo sad skog su per li ga {a. A. P. Na ras kr {}u: Bra ni slav Traj ko vi}

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

PAR TI ZAN ZA VR [IO TAK MI ^E WE U EVRO PI

Do bro je, mo glo je i boqe Fud ba le ri Par ti za na oti {li su na od mor po sle utak mi ce {e stog ko la gru pe H Li ge Evro pe. Cr no - be li su na kra ju tak m i ~ e w u osvo j i l i bod pro t iv ru s kog Ru b i n a (1:1). Pri bo ja va li su se na vi ja ~i da bi po sle klup skih tur bu len ci ja i ja ~i ne pro tiv ni ka wi hov tim mo gao da osta ne bez bo do va, ali to se ni je de si lo. Cr no - be li su od i gra li mu {ki, kao pro tiv In ter a,i ob ra do va li na vi ja ~e. Na kra ju osvo je na su tri bo da u gru pi, uz gol raz li ku 3:8. - Da nam je ne ko na po ~et ku po nu dio tri bo da od mah bi smo to pri hva ti li - re kao je tre ner Vla di mir Ver me zo vi}. Sa pod mla |e nim ti mom sva ki bod je ve lik, ta ko da me sta ne z a d o v oq s tvu ne m a. Uz to, osim u su sre ti ma sa Nef ~i jem, cr no - be li su igra li do bro, a In ter u Mi la nu tre ba lo je i da po be de. Sli~ no je bi lo i u re van {u sa Mi la ne zi ma ka da su ta k o | e pro m a { i l i do s ta {an si i fak ti~ ki po be di li sa mi se be. Ova je sen po ka za la je da Par ti zan ide is prav nim pu tem. Od lu ~i li su se u Hum skoj da {an su da ju svo joj de ci, {to se po ka za lo do brim. Pri li ke su na ro ~i to is ko ri sti li La zar Mar ko vi} i Alek san dar Mi tro vi}, a wi ma uz ra me bi li su bra }a [}e po vi}, Nin ko vi}, Jo ji} i Mi lo{ Osto ji}. Ako cr no - be li za dr `e ovaj tim ko ju go di nu mo gu se na da ti i bo qim re zul ta ti ma. - Sva ka ~ast mom ci ma ka ko su iz dr `a li na po re u Evro pi. Od po ~et ka smo bi li naj mla |a eki pa u gru pi, {to je mo glo i da uzme svoj da nak. Na sre }u, po ka za li smo da s pra vom ve ru je mo u omla di nu i jo{ hra bri ji i ras te re }e ni ji na sa ta vi }e mo do ma }u se zo nu. Na lep na -

Sa {a Mar ko vi} sa vla dao ru bi novog gol ma na Ar la u ski sa

~in smo se pred sta vi li u Evro pi - sma tra Ver me zo vi}. [pe ku li {e se da je pi ta we da li }e Ver me zo vi} osta ti u Hum skoj i na pro le }e, ali za to si g ur n o ni s u ,,za s lu ` ne” igre eki pe. Par ti zan je je se wi pr vak, sa {est bo do va is pred pr vog pra ti o ca, uz to od i gra ne su dve egal utak mi ce sa In ter om kao i sa Ru bi nom, a sa mo ne do sta tak sre }e pre su dio je da bo dov ni sal do u Evro pi ne bu de ve }i. Da kle, ne ma raz lo ga sme wi va ti Ver me zo vi }a, osim ako u pi ta wu ni su ne ki ne spo ra zu mi sa ru ko vod stvom klu ba.

- Ne znam jo{ da li }u osta ti - ka `e tre ner i na gla {a va da bi sve tre ba lo da se zna do kra ja go di ne. Ni igra ~i ni su ne za do voq ni par ti ja ma u Evro pi. Ka pi ten Sa {a Ili} sma tra da su on i sa i gra ~i osta vi li do bar uti sak. - Ima li smo pri li ke za bo qu po zi ci ju na ta be li, ali je na `a lost zbog mla do sti eki pe ni smo is ko ri sti li. Me |u tim, ne m a pla k a w a, Par t i z an je uglav nom igrao do bro i tre ba lo je ma lo vi {e is ku stva da se broj ne {an se is ko ri ste. Ve ru -

jem u ovu eki pu, ima po ten ci jal, a ako mom ci osta nu jo{ bar go di nu za jed no igre i re zul ta ti }e bi ti i bo qe. Pro tiv Nef ~i ja smo je di no pod ba ci li i to osta je kao ma la mr qa na na stup u Evro pi ove se zo ne - is ta kao je Ili}. O me ~u sa Ru bi nom ka pi ten je re kao: - Za slu `i li smo bod. Igra li smo do bro, stva ra li {an se i re zul tat je do {ao. U do broj utak mi ci i Ru bin je imao svo je {an se, pa mi slim da je re mi i naj pra ved ni ji is hod. I. La za re vi}

SPORT

subota8.decembar2012.

dnevnik

DO LI NA IZ PA DI NE JE SE WI PR VAK SRP SKE LI GE VOJ VO DI NA

Pred vra ti ma pr vo li ga {kog dru {tva Ni naj ve }i op ti mi sti ni su o~e ki va li da }e Do li na iz Pa di ne pr vi deo pr ven stva za vr {i ti na ~e lu ta be le Srp ske fud bal ske li ge sa se dam bo do va pred no sti u od no su na dru go pla -

Ukra ji na - ê {ka Sr bi ja - Nor ve {ka Sr bi ja – Ukra ji na ê {ka - Nor ve {ka 1. Nor ve {ka 2. ê {ka 3. Sr bi ja 4. Ukra ji na

Ko va ~e vi} naj bo qi stre lac U stru~ nom {ta bu, po red tre ne ra Zo ra na Ma xev skog, bi li su tre ne ri Du {an Hil i Vla di mir Ra sto vi}. Fud ba le ri ko ji su je se nas na stu pa li u dre su pr va ka su: De jan Jev ti}, @eq ko Staj ~i}, Ivan Nin kov (od i gra li svih 15 me ~e va), Mi ro slav Iva ni {e vi}, Ivan ]i ri} (14), Pa vel î ìk, Da mir Me mo vi}, Mi lan Ne du ~i}, Bo jan Trip ko vi} (13), Da mir \o ko vi}, Da ni lo Ko va ~e vi}, No vak [a li pu ro vi}, Slo bo dan Gi go vi} (12), Alek san dar Sto ja nov ski (9), Jan êr wo{ (6), Slo bo dan Spa skov ski (5), Mi lan [}e pa no vi}, Fi lip An ti} (3) i De jan Bo gu no vi} 2 me ~a. Pr vi stre lac eki pe i li ge je Ko va ~e vi} sa 7 go lo va, sle de Staj ~i} 6, Me mo vi} 4, \o ko vi}, Gi go vi}, ]i ri}, [a li pu ro vi} po 2 , Nin kov je dan gol. si ra nu Slo gu iz Te me ri na. Klub je osno van 1938. go di ne i ovo je naj ve }i uspeh u we go voj isto ri ji. Pr vi deo pr ven stva fud ba le ri Do li ne od i gra li su sjaj no, ostva ri li su 10 po be da, tri re mi ja i dva po ra za, uz gol raz li ku 26: 9. Od bra na, na ~e lu sa od li~ nim ~u va rem mre è De ja nom Jev ti }em, sa mo de vet pu ta je ka pi tu li ra la i to je bio je dan od glav nih adu ta Pa di na ca za je se we lo vo ri ke u vr lo ja koj i iz jed na ~e noj kon ku ren ci ji. DRU GA MU [KA LI GA SE VER

Fa vo rit o~e ki va no ^e la re vo – Te me rin 1:4

Ê LA RE VO: Sa la sto no te ni skog klu ba, gle da la ca 25, su di ja Jo van Bu la ji}. Re zul ta ti: Gr bi} – Me lik 1:3 (10:12, 9:11, 11:8, 7:11), Ada mo vi} – Fe her 1:3 (11:9, 9:11, 7:11, 4:11), Ka man – Mr ko bra da 3:0 (12:10, 11:5, 11:6), pa ro vi: Gr bi}, Ka man – Me lik, fe her 1:3 (3:11, 8:11, 11:9, 2:11), Gr bi} – fe her 1:3 (10:12, 7:11, 11:8, 3:11). Me~ 8. ko la Dru ge mu {ke sto no te ni ske li ge iz me |u ê le re va i Te me ri na pro te kao je u zna ku go stu ju }e eki pe.Li de ru na ta be li iz Te me ri na do ma }i sto no te ni se ri, i po red vi so kog po ra za, su pru ì li do sta do bor ot por, me |u tim, fa v o r it je o~e k i v a n o osvo jio bo do ve. V. Vu.

EP RU KO ME TA [I CA Gru pa A (Be o grad)

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

Da nas Ukra ji na – Nor ve {ka Sr bi ja-^e {ka

22:25 26:28 25:23 19:21 0 1 1 2

49:45 44:43 51:51 45:50

4 2 2 0

(18.15) (20.15)

Gru pa B (Ni{) Fran cu ska - Ma ke do ni ja 29:16 [ved ska - Dan ska 27:26 Ma ke do ni ja - [ved ska 15:26 Dan ska - Fran cu ska 28:27 1. [ved ska 2. Fran cu ska 3. Dan ska 4. Ma ke do ni ja

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

53:41 56:44 54:54 31:55

4 2 0 0

Da nas [ved ska - Fran cu ska (18.15) Dan ska - Ma ke do ni ja (20.15)

Gru pa C (No vi Sad)

Na kra ju se zo ne odr àn je za jed ni~ ki sa sta nak upra ve klu ba i fud ba le ra gde se fud ba le ri ma obra tio pred sed nik klu ba Mi ro slav Ko va~ ko ji je pu nih de set go di na na ~e lu ovog ko lek ti va i ko ji je za jed no sa di rek to rom Dra ga nom Lu ki }em – Man ce om „glav ni kri vac“ {to je Do li na hit pr ven stva. - Ostva ri li smo za mno ge iz ne na |u ju }i uspeh i ovom pri li kom è lim da se za hva lim svi ma ko ji su sam nom ve ro va li i do pri ne li da osvo ji mo pr vo me sto. Si gur no da nam go de po hva le i ~e stit ke ko je smo do bi li ovih da na, ali jo{ jed nom è lim da is tak nem da su igra ~i naj za slu `ni ji za uspeh.Po sle za slu è nog od mo ra ima }e mo oba ve zu da

se {to bo qe spre mi mo i da jo{ kva li tet ni jim par ti ja ma, ako bu de mo gu }e, obel ~e `i mo pro le - re kao je, obra }a ju }i se igra ~i ma, pred sed nik klu ba Mi ro slav Ko va~. Na pi ta we da li je Do li na sprem na za pla sman u Pr vu li gu, Ko va~ je od go vo rio: - Za {to da ne, `e li mo da ula skom u vi {i rang kru ni {e mo sve do bro do sa da ura |e no. Upra va ima za da tak da i ubu du }e obez be di neo p hod ne uslo ve za rad. Is tak nem da na sto ji mo, u ~e mu i uspe va mo, da sva ki fud ba ler ko ji no si dres na {eg klu ba bu de za do vo qan i da u tom slu ~a ju na naj lep {i na ~in re pre zen tu je na{ klub {i rom Sr bi je - na po me nuo je Ko va~.

Tre ner Zo ran Ma xev ski je ve o ma za do vo qan je se wom po lu se zo nom. - Ostva ri li smo pod vig u kon ku ren ci ji ka kva odav no ni je bi la u ovoj li gi.Ra dom, za la ga wem, va qa nim od no som pre ma ri va li ma i kva li te tom osvo ji li smo, sma tram, za slu è no pr vo me sto i to ba{ ube dqi vo, sa se dam bo do va vi {e od pr vog pra ti o ca.Svi ma na ma pred sto ji ve li ki i te àk is pit, da sa ~u va mo ste` ~e no i ja iskre no ve ru jem da za to ima mo kva li tet - is ta kao je ma xev ski. Pr vi stre lac eki pe je Da ni lo Ko va ~e vi} sa se dam go lo va. - Na po ziv klup skih ~el ni ka vra tio sam se u Do li nu i ni sam po gre {io. Do ve den sam da po sti èm go lo ve i mi slim da sam

Me si je va vred nost 140 mi li o na Vred nost na pa da ~a Bar se lo ne Li o ne la Me si ja pro ce we na je kao naj ve }a u sve tu sa 140 mi li o na evra, ob ja vi la je bra zil ska kon sul tant ska ku }a Plu ri kon sul ta ri ja.Dru go me sto za u zi ma igra~ Real Ma dri da Por tu ga lac Kri sti ja no Ro nal do sa 96,3 mi li o na, a tre }e fud ba ler Bar se lo ne An dres Ini je sta sa 68,4.

Sle di igra~ Man ~e ster Ju naj te da Vejn Ru ni sa 60,2 mi li o na. Pr va tro ji ca fud ba le ra za u zi ma li su i pret hod ne go di ne iste po zi ci je, s tim {to im je fud bal ska vred nost po ve }a na za 40 mi li oan evra.Pro ce na fud bal ske vred no sti igra ~a na pra vqe na je na osno vu 16 kri te ri ju ma, me |u ko ji -

MI [EL PLA TI NI UO^I DO DE LE ZLAT NE LOP TE

Me si si gur no oba ra re kord Pred sed nik Evrop ske fud bal ske uni je Mi {el Pla ti ni iz ja vio je da je si gu ran da }e Li o nel Me si obo ri ti re kord po bro ju osvo je nih Zlat nih lop ti.Me si je pro {le go di ne osvo jio tre }u uza stop nu na gra du i iz jed na ~io se sa Pla ti ni jem, Jo ha nom Kroj fom i Mar kom van Ba ste nom. Ar gen ti nac je us peo da svo ja tri na slo va osvo ji u uza stop nim se zo na ma, a sma tra se fa vo ri tom ovo go di {we tr ke, po {to je na pra gu oba ra wa re kor da u bro ju da tih go lo va u ka len dar skoj go di ni. [am pion Evro pe sa re pre zen ta ci jom 1984. i klu bom go di nu da na ka sni je na gla sio je da je osva ja we Zlat ne lop te uvek naj te `i za da tak. On je sva svo ja tri pri zna wa - 1983, 1984. i 1985. go di ne - osvo jio tek po {to je pre {ao u Ju ven tus. - Za me ne je pre 27. go di ne bi lo prak ti~ no ne mo gu }e da osvo jim taj tro fej, jer sam igrao u Sent Etje nu. A za Zlat nu lop tu je neo p hod no da igra te u ve li kom klu bu - na gla sio je Pla ti ni. Me si je u ve li koj pred no sti, s ob zi rom na to da mu je tek 25 go di na.

ma su sta ro sna dob, teh ni~ ki kva li tet, fi zi~ ka iz dr `qi vost, ni vo {am pi o na ta i broj ti tu la. Za ni mqi vo je da me |u pr vih 60 fud ba le ra sa naj ve }om vred no {}u na fud bal skom tr `i {tu ne ma ni jed nog srp skog igra ~a. Pr vih 15 igra ~a: 1. Li o nel Me si (Ar gen ti na, Bar se lo na ) - 140 mi li o na evra, 2. Kri sti ja no Ro nal do (Por tu ga li ja, Real Ma drid) - 96,3, 3. An dres Ini je sta ([pa ni ja, Bar se lo na) - 68,4, 4. Vejn Ru ni (En gle ska, Man ~e ster ju naj ted) - 60,2, 5. Fal kao Gar si ja (Ko lum bi ja, Atle ti ko Ma drid) - 56,1, 6. Nej mar (Bra zil, San tos) - 55,0, 7. Kun Agu e ro (Ar gen ti na, Man ~e ster si ti) 53,7, 8. Cesk Fa bre gas ([pa ni ja, Bar se lo na) - 51,0, 8. Da vid Sil va ([pa ni ja, Man ~e ster si ti) - 51,0, 10. Me sut Ozil (Ne ma~ ka, Real Ma drid) - 44,0, 11. Eden Azar (Bel gi ja, ^el si) - 43,7, 12. An hel di Ma ri ja (Ar gen ti na, Real Ma drid) 43,6, 13. Ka rim Ben ze ma (Fran cu ska, Real Ma drid) - 42,5, 14. Ti ja go Sil va (Bra zil, PS@) - 40,5, 15. Ser hio Bu skets ([pa ni ja, Bar se lo na) - 40,0..

SR BI JA I JA PAN SA RA \U JU DO BRO I U SPOR TU: Mi ni star ka omla di ne i spor ta prof. dr. Ali sa Ma ri} pri re di la je pri jem za pred stav ni ke kjo ku {in kai ka ra te re pre zen ta ci ja Ja pa na i Sr bi je, ko me je pri su stvo vao i am ba sa dor ca re vi ne Ja pan To {io Cu no za ki. Po vod za pri jem u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta je ju ni or sko Evrop sko pr ven stvo u kjo ku {in ka ju, ko je se odr à va u Sme de re vu. Po red tak mi ~a ra iz Ja pa na, go sti mi ni star ke Ma ri} bi li su i tim me na xer ja pan ske se lek ci je Ken ta ro Ta na ka, ina ~e ak tu el ni {am pion Ja pa na i svet ski pr vak, a u ime Svet ske fe de ra ci je Shi han Kats hus hi to Go rai, su per vi zor Evrop skog pr ven stva za ju ni o re u Sr bi ji, ~lan in ter na ci o nal nog ko mi te ta IKO, di rek tor IKO In ter na ti o nal de part ment-a, i pr vi ~o vek Kjo ku {in kai fe de ra ci je Sje di we nih ame ri~ kih dr à va. U ime Kjo ku {in kai sa ve za Sr bi je pri sut ni su bi li pred sed nik sa ve za @ar ko Pet ko vi} i se lek tor Mi lan Pe ri}. Mi ni star ka Ma ri} i am ba sa dor Cu no za ki su kon sta to va li da iz me |u Sr bi je i Ja pa na po sto ji do bra sport ska i dr àv na sa rad wa i sa za do voq stvom su is ta kli pri ja teq stvo i sim pa ti je ko je po sto je iz me |u dva na ro da.

oprav dao po ve re we, ma da sam imao bio u pri li ka ma da po stig nem jo{ ko ji po go dak. Naj va `ni je je da smo pr vi na ta be li a ve ru jem da }e mo na pro le }e bi ti jo{ bo qi - op ti mi sta je vr sni stre lac Da ni lo Ko va ~e vi}. Gol man De jan Jev ti} dru gu je se zo nu u Do li ni i od li~ nim od bra na ma do pri neo je osva ja wu pr vog me sta. - @e stok rad sa tre ne rom Ra sto vi }em dao je re zul ta te i dra go mi je {to sam i ja do pri neo je se wim us pe si ma. Dve go di ne sam u klu bu i sa za do vo stvom mo gu da po ha vlim klup sku at mos fe ru, pa ve ru jem da }e mo osta ti ozbiq ni kan di da ti za pla sman u vi {i rang - sma tra Jev ti}. B. Stoj kov ski

Ne ma~ ka – [pa ni ja Hr vat ska – Ma |ar ska [pa ni ja - Hr vat ska Ma |ar ska - Ne ma~ ka Ma |ar ska – [pa ni ja Hr vat ska – Ne ma~ ka 1. [pa ni ja 2. Ma |ar ska 3. Hr vat ska 4. Ne ma~ ka

3 3 2 2

2 2 1 0

0 0 0 0

20:23 28:27 25:21 24:21 32:31 si no} 1 1 1 2

79:73 83:80 49:52 41:47

4 4 2 0

Gru pa D (Vr {ac) Cr na Go ra - Island Ru mu ni ja - Ru si ja Ru si ja - Cr na Go ra Island - Ru mu ni ja Ru si ja - Island Ru mu ni ja - Cr na Go ra 1. Cr na Go ra 2. Ru si ja 3. Ru mu ni ja 4. Island

2 3 2 3

2 1 1 0

0 1 1 0

0 1 0 3

26:16 21:21 27:30 19:22 30:21 si no} 56:43 78:72 43:40 56:78

4 3 3 0

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Od boj ka

Ko {ar ka

Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - U@I CE: Je din stvo - Va ra din (19), PAN Ê VO: Di na mo Cr ve na ze zda (18), BE O GRAD: Vi zu ra - NIS Spar tak (18), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - TENT (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: @e le zni ~ar Voj vo di na NS se me (17), KLA DO VO: \er dap - Spar tak (S) (18). Pr va èn ska li ga - FU TOG: Fu tog - Sme~ 5 (20), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Cr no ko sa (20), BE O GRAD: Rad ni~ ki - Obi li} (20), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Ta ko vo (19), LA ZA RE VAC: La za re vac - Kra guj (16.30). Pr va mu {ka li ga - STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Slo ven (19), JA GO DI NA: Ja go di na - To pli ~a nin (19.30), BE O GRAD: Obi li} - Du nav vo lej (19), KLEK: Klek - Bo rac (19), LE PO SA VI]: Ko sov ska Mi tro vi ca - Mla de no vac (18). Dru ga mu {ka li ga - se ver NO VI SAD: No vi Sad - Vr bas (17), ZRE WA NIN: Pro le ter Voj vo di na NS se me 2 (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - TE ME RIN: Gr bi} FOK (16), FU TOG: Fu tog vest Par ti zan (15.45), NO VI SAD: Voj vo di na 2 - No vi Sad (16). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - APA TIN: Apa tin CVS (20), BA^ KA PA LAN KA: Mer kur - Vo lej stars (15.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Ra din ci - Iton Srem-tem po 2 (18), NO VA PA ZO VA: Mla dost - Maks (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - VR [AC: Ba nat - Ko ral (16), @I TI [TE: @i ti {te Kra ji {nik (16.30), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin 2 - Rad ni~ ki (19).

ABA li ga - KR KA: Kr ka Igo kea (17), ZA DAR: Za dar Sol nok (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Split (17), POD GO RI CA: Bu du} nost - Cr ve na zve zda Di va (19). Pr va mu {ka li ga Sr bi je Â ÂK: Bo rac - Voj vo di na Sr bi ja gas (19), VR [AC: Vr {ac Rad ni~ ki FMP (18), NI[: Kon stan tin - OKK Be o grad (20). Dru ga mu {ka li ga Sr bi je ZE MUN: Be o vuk - Ve li ka Pla na (15), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Me ri di a na (16), ALEK SI NAC: Na pre dak - Na pre dak (K) (19), ZE MUN: Mla dost - Pro le ter Naf ta gas (16.30). Pr va mu {ka li ga - se ver @I TI [TE: Sve ti \or |e - Du nav (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Ve ter nik (17), OXA CI: Oxa ci - Aka de mik (19.30), TE ME RIN: Mla dost (BJ) - Sta ra Pa zo va (20), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Je din stvo (20). Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Voj ka (19), PAN Ê VO: Kris Kros - BNS (20.30). M@RK li ga - QU BQA NA: Su bri na Ili ri ja - ê lik (17), CE QE: Atle te - Voj vo di na (16). Pr va èn ska li ga Sr bi je VR BAS: Vr bas Me de la - Sr bo bran (19), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Sta ra Pa zo va (18), BE O ÎN: Be o ~in - Stu dent (19), Ê LA RE VO: ê la re vo - [a bac (19). Dru ga èn ska li ga - se ver BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka - Ko vin (19). ABS Elek tro KLS - ZE MUN: Ze mun - [u ma di ja (14.15), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Slo ga (14), ZA JE ÂR: Mla do at - Me ga Vi zu ra (17), Â ÂK: Bo rac - Voj vo di na Sr bi ja gas (16), Mla dost - Vr {ac (13.30).

SPORT

dnevnik

subota8.decembar2012.

DANAS I SUTRA MEMORIJAL „LAZA KRSTI] I MARICA YELATOVI]”

No vi Sad vra }a gim na sti~ ki sjaj ^e tvo ro stru ki stre lac Og wen Sto ja no vi} (11)

SVETSKO PRVENSTVO ZA OMLADINCE U PERTU

Del fi ni za fi na le s Ma |a ri ma Srbija - Gr~ka 9:8 (2:2, 2:2, 2:2, 3:2) PERT: ê lenx sta di jum, gle da la ca: 500, su di je: Alek san dre sku (Ru m u n i j a) i [varc (Iz rael). Igra~ vi {e: Sr bi ja 9 (4), Gr~ ka 14 (3). Pe ter ci: Sr bi ja 1 (1). SR BI JA: Vi to ro vi}, Asa no vi}, Mak si mo vi} 2, Go gov, Ra du lo vi}, Ili}, Man di} 1, Ma noj lo vi}, Ob ra do vi}, Ta na sko vi} 1, Sto ja no vi} 4, Jak {i} 1, Do bo à nov. GR^ K A: Pa r a s ke v o p u l os, Ka za zis, Fo to pu los 1, Pre kas, Hri so spa tis 4, Gu vis 1, Der vi sis 2, Po ta mi ja nos, Ha xi gu las, Al ver tis, Ka lo ge ra kos, So la na kis, Ku mis. Va t er p o l o re p re z en t a c i j a Sr bi je pla si ra la se u po lu fi na l e Svet s kog pr v en s tva za omla din ce, ko je se odr à va u austra l ij s kom gra d u Per t u. Iza bra ni ci De ja na Sa vi }a u ~e t vrt f i n a l u su sa v la d a l i Gr~ ku 9:8 u ve o ma uz bu dqi vom i ne iz ve snom me ~u. Gu bi li su sa go lom raz li ke na ma we od tri mi nu ta pre kra ja me ~a, a on da

su Du {an Man di} i \or |e Ta na sko vi} svo jim go lo vi ma do ne li va `nu po be du. U po lu fi na lu Sr bi ja }e da nas igra ti sa Ma |ar skom, ko ja je po be di la Austra li ju 14:7. ^e tvo ro stru ki stre lac Og wen Sto ja no vi} je re kao da je na{ tim znao da je Gr~ ka do bra eki pa, ali da ni je o~e ki van ta ko jak ot por. - Utak mi ca je bi la do bra, ali ve o ma te {ka. O~e ki va li smo po be du, ali smo mi sli li da }e bi ti s ve }om raz li kom. Gr~ ka je od li~ na eki pa, ta ko da mi je dra go da smo po be di li - is ta kao je Sto ja no vi}. U dru gom po lu fi na lu igra }e Hr vat ska i Ita li ja. Hr va ti su u ~e t vrt f i n a l u sa v la d a l i SAD 17:7, a Ita li ja ni Ru mu ne 6:3. U me ~e vi ma za pla sman po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Pe ru - Tri ni dad i To ba go 8:13, Egi pat - Ko lum bi ja 10:6, Ka zah stan - Uz be ki stan 7:9, Bra zil Iran 21:14, Ka na da - No vi Ze land 11:14. G. M.

Tre }i po re du Me mo ri jal „La za Kr sti} i Ma ri ca Xe la to vi}„ u sport skoj gim na sti ci odr à }e se da nas i su tra u No vom Sa du. Tak mi ~e we se odr à va u ~e ti ri sta ro sne ka te go ri je u obe kon ku ren ci je, a pr vi put }e se odr à ti i nad me ta we u sport skom aero bi ku. So kol sko dru {tvo Voj vo di na (SDV) je no si lac raz vo ja gim na sti ke na ovim pro sto ri ma, a or ga ni zo va wem ovog tak mi ~e wa No vom Sa du se va ra }a gim na sti ki sjaj i ujed no se evo ci ra ju uspo me ne na do a je ne ovog spor ta, du go go di {we tre ne re La zu Kr sti }a i Ma ri cu Xe la to vi}. O~e ku je se oko 230 tak mi ~e ra iz Hr vat ske, Bu gar ske, Ru mu ni je, Ma ke do ni je, Slo ve ni je, Dan ske, [ved ske, Austri je, Li bi je, Ju `ne Afri ke i Sr bi je. Ge ne ral ni po kro vi teq je Grad No vi Sad, po kro vi teq Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, a tak mi ~e we su po mo gli i Rob ne re zer ve, Del ta \e ne ra li, Elek tro voj vo di na, Au to cen tar In ter srem, Par king ser vis, In for ma ti ka, GS Voj vo di ne i GS Sr bi je.

Va ra din ke u U`i cu Od boj ka {i ce Va ra di na u 9. ko lu Vi ner {te di {e su per li ge go stu ju u U`i cu eki pi Je din stva. Ve li ki iza zov je pred Va ra din ka ma na te {kom go sto va wu, pre sve ga jer }e pr vi put ove se zo ne na stu pi ti bez Jo va ne Jo vi ~i} (oti {la u @e le zni ~ar iz Laj kov ca) i bez li be ra Ma ri je Mi haj lo vi}, ko ja ima lak {u rup tu ru but nog mi {i }a. Utak mi ca se igra u 19 ~a so va.

- Tre ba lo bi da na stu pi oko 80 tak mi ~a ra u mu {koj sport skoj gim na sti ci i isto to li ko u `en skoj, dok u sport skom aero bi ku o~e ku je mo oko 70 ve `ba ~a. I dok }e u mu -

{koj i `en skoj sport skoj gim na sti ci u~e stvo va ti tak mi ~a ri iz 11 ze ma qa, u sport skom aero bi ku, po red na {ih, na stu pi }e i Ru mun ke iz Ara da. @e le li smo da pro mo vi {e -

mo i sport ski aero bik, ko ji je ta ko |e deo FIG-ine po ro di ce. Na dam se da }e mo sle de }e go di ne ima ti vi {e u~e sni ka i u sport skom aero bi ku. Ina ~e, nad me ta we je klup sko, a mo gu da na stu pe i na ci o- nal ne se lek ci je. Pr vog da na su kva li fi ka ci je, s tim {to }e bi ti pro gla {e ni po bed ni ci u vi {e bo ju po ka te go ri ja ma, kao i naj bo qe eki pe, dok }e se dru gog da na odr `a ti fi nal na nad me ta wa po spra va ma. In te re so va we je ve li ko za to smo mo ra li da ga or ga ni zu je mo na tri me sta - re kao je sport ski di rek tor SD Voj vo di na Ja kob Ma ti}. Mu {kar ci }e ve `ba ti u Gim na zi ji „Isi do ra Se ku li}”, de voj ke u ha li Sla na Ba ra, a sport ski aero bik je da nas u sa li Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, a su tra u Cen tru za sport \a~ ko igra li {te. Da nas nad me ta we u sport skoj gim na sti ci po ~i we u 9 ~a so va, a u sport skom aero bi ku u 15. Sve ~a no otva ra we je u 11.45 na Sla noj ba ri. Su tra su fi na la za mu {kar ce i de voj ke od 10, a u sport skom aero bi ku od 15 ~a so va. G. Malenovi}

JUGOVI] I METALOPLASTIKA VE^ERAS DELE MEGDAN (19)

Duel slav nih za pu ne tri bi ne

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta na sta vi li su sa bli sta vim par ti ja ma ot ka ko ih je pre u zeo is ku sni stru~ wak Bran ko Maq ko vi}. Jo{ uvek su sve à se }a wa na wi hov duel od pre se dam da na s ak tu el nim {am pi o nom Par ti za nom (25:25), gde su ova dva klu ba na sta vi li s tra di ci jom igra wa kva li tet nih me ~e va, s mno go do brih po te za i pu no ve li ke bor be no sti. Ka }a ni }e ve ~e ras po no vo bi ti do ma }i ni, ovo ga pu ta {a ba~ koj Me ta lo pla sti ci. Ka }a ni su ve o ma lo {e star to va li u ovom pr ven stvu. Ipak, vre me nom su zbi li re do ve, pa me~ sa [ap ~a ni ma do ~e ku ju sa pu no op ti mi zma, oso ko qe ni od li~ nom par ti jom i vred nim ple nom osvo je nim u du e lu sa {am pi on skim sa sta vom Par ti za na. - U go ste nam do la zi ve o ma kva li tet na eki pa ko ja je go di na ma u vr hu srp skog ru ko me ta. Ra di se o mla dom sa sta vu, ko ji mno go tr ~i, igra ju od bra nu 5-1, po ne kad vr lo te {ko re {i vu. S tre ne rom Vla da nom Jor do vi }em smo to uspe {no re {a va li, o~e ku jem da ta ko bu de i ve ~e ras. Naj va `ni je je to da nas se ri ja do brih re zul ta ta ni je po di gla u ne bo, na pro tiv, ~vr sto sto ji mo na ze mqi.U uspo nu smo for me, a do bre igre sa mo nam uli va ju do dat no sa mo po u da we, na me ra nam je da po ka è mo da nam je me sto u gor wem de lu ta be le - re kao je po vre me ni re pre zen ta ti vac iz re do va ne be sko pla vih Mi qan Vu ko vqak. î vi ja {i su ve} sa ku pi li pri stoj nu bo dov nu za li hu, ma da u po sled wa dva-tri ko la igra ju znat -

Mi qan Vu ko vqak, je dan od adu ta Ka }a na

no osla bqe ni, bez naj bo qeg strel ca Mi lo {a Dra ga {a (oti {ao u ma ke don ski Var dar) i od li~ nog, ali po vre |e nog pi vo ta Me du ri }a. - Od la zak Dra ga {a je ve li ki hen di kep za [ap ~a ne s ob zi rom na to da je bio je dan od wi ho vih naj bo qih igra ~a i glav na ka ri ka u od bra ni i u pa du. Me |u tim, oni ima ju jo{ kva li tet nih igra ~a, pa `we i re spek ta vred ni su Mi tro vi}, Mar ja no vi}, Gru ji ~i}, Pro da no vi} i Ar si}. Mi nu le se zo ne Ju go vi} je sla vio u oba me ~a.

- Na dam se da }e mo tu ten den ci ju za dr à ti. O~e ku jem do bar me~, kao i onaj s Par ti za nom, da }e mo ima ti po dr {ku s tri bi na i da }e mo mi sla vi ti - na da se mla di Vu ko vqak. Bo ga ta tra di ci ja me |u sob nih du e la dva slav na klu ba (Me ta lo pla sti ke dvo stru ki {am pion Evro pe, Ju go vi} po bed nik ê lenx ku pa) su vi {e ne go ja ki ar gu men ti da qu bi te qi ru ko me ta iz Ka }a i oko li ne po no vo na pu ne ru ko met nu le po ti cu i uì va ju u le po ti ru ko met ne igre. Utak mi ca Ju go vi} Uni met – Me ta lo pla sti ka igra se ve ~e ras u 19 ~a so va. J. Gali}

VOJVODINA SRBIJAGAS GOSTUJE BORCU

Ma ti} hva li â ~a ne Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras go stu ju u â~ ku. Bor ca se tre nut no za u zi ma 9. me sto, No vo sa |a ni su dru gi na ta be li, ma da se u pro te klom ko lu ba{ i ni su pro sla vi li u Pan ~e vu, gde su po ra è ni od Ta mi {a. Za ve ~e ra {wi duel ka ù da je ve li ki is pit za wih, jer â ~a ni po se du ju do sta kva li tet nu eki pu i lo gi~ no da è le po be du. - Po ra è ni smo u Pan ~e vu, a sle di nam jo{ jed no te {ko go sto va we. â ~a ni su ne po ra è ni na svom te re nu i ima ju do bru eki pu, ko ja je u{la u pra vu for mu. Me |u tim, è li mo da se vra ti mo na po bed ni~ ki put i mak si mal no }e mo se tru di ti - is ta kao je Ni ko la Pe {a ko vi}, ne ka da {wi ~lan Bor ca.

Tre ner Si ni {a Ma ti} na gla sio je da im je ovo dru go ve za no go sto va we i da do la zi u ne zgo do nom tre nut ku.

Sa sta nak Ko { ar k a { i Voj v o d i n e Sr bi ja ga sa Osmo kro vi} i ^o ma gi} i da qe su pod su spen zi jom FI BA. Kad }e za i gra ti jo{ se ne zna, a vi {e su ne go po treb ni eki pi. - Po slat je do pis FI BA za sa sta nak s wi ma, na ko me bi bi li pred stav ni ci KS Sr bi je i na {eg klu ba. @e li mo da se re {i ovaj slu ~aj. Bez tih igra ~a te {ko }e mo is pu ni ti sve {to smo pla ni ra li - re kao je Ma ti}.

- Po ra è ni smo u Pan ~e vu, a pro ble mi s po vre da ma ~i ne svo je. Ne do sta ju nam spoq ni igra ~i i zbog to ga mo ra mo mno go to ga da kom bi nu je mo. Sa stav nam je pri li~ no skra }en i sve je te è igra ti. Bo rac je do bra eki pa, ali ni â ~a ni ne ma ju ba{ du ga~ ku klu pu. Me |u tim, ima ju ve o ma is ku sne [qi van ~a ni na i Pan ti }a, ko ji im mno go zna ~e. Osmo kro vi} i ô ma gi} ne }e za i gra ti za nas, a i Bo ò \u mi} kon stant no vu ~e po vre du, ma da tre ni ra sma we nim in ten zi te tom i bi }e u sa sta vu. I da smo kom plet ni ima li bi smo ve li ki pro blem s Bor cem. Pro ba }e mo da od i gra mo mno go bo qe ne go u utak mi ci s Ta mi {om, a da li }e to bi ti do voq no i za po be du, vi de }e mo - re kao je Ma ti}. M. Pavlovi}

svet

subota8.decembar2012.

dnevnik

ZA O [TRA VA WE OD NO SA DVEJU SI LA

UKRATKO Ot ka zani le to vi

BRI SEL: Zbog sne`ne me}ave u Belgiji je ju~e otkazano 40 letova na aerodromu u Briselu, a vozovi iz Francuske, Nema~ke i Holandije kasne. „U ovom trenutku jo{ intenzivno pada sneg, ali o~ekujemo da }e se smawiti padavine i do podneva bi trebalo da se vratimo u mawe-vi{e normalnu situaciju”, izjavio je predstavnik aerodroma. „Nove sne`ne padavine mogle bi sti}i posle podne, ali jo{ je rano govoriti o tome”, dodao je on. Stawe na aerodromu za letove niskobuxetnih kompanija u [arlrua, na jugu Belgije, za sada je normalno, prenosi Rojters. Brza `eleznica „Taliz”, koja saobra}a izme|u Francuske, Belgije, Nema~ke i Holandije, objavila je na svom sajtu da vozovi zbog snega kasne i savetovala je putnicima da odlo`e putovawe. U Belgiji je od ju~e ujutro visina sne`nog pokriva~a dostigla na nekim mestima osam centimetara, objavio je Belgijski kraqevski meteorolo{ki institut.

SAD i Rusija se Na sta vak pro te sta, me|usobno zabrawuju Mor si ne po pu stqiv MOSKVA, VA[INGTON: Posle odluke ameri~kog Senata da usvoji Zakon Magnicki, kojim se ruskim funkcionerima koji kr{e qudska prava zabrawuje ulazak u SAD, Moskva je saop{tila da }e odgovoriti zabranom ulaska u Rusiju Amerikancima koji kr{e qudska prava. „Rekao sam da }emo mi tako|e zabraniti ulazak Amerikancima, koji su zaista krivi za kr{ewe qudskih prava,” izjavio je ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov, komentari{u}i susret sa ameri~kom sekretarkom Hilari Klinton u Dablinu, prenosi Ria Novosti. Zakon Magnicki odnosi se na ruske funkcionere koji su po oceni Bele ku}e bili umesani u smrt ru-

Kejt Midlton

vu o „besvesnom telu nepoznate `ene” na adresi u centralnom Londonu i da lekari nisu mogli da joj pomognu. Kejt Midlton je ju~e napustila bolnicu u centralnom Londonu posle ~etiri dana le~ewa od akutne jutarwe mu~nine. Kejt (30) je u 12. nedeqi trudno}e, a objava vesti da }e kraqevski par dobiti prinovu obi{la je ceo svet, ba{ kao i informacija o la`nom pozivu iz Australije. Australijska stanica „Tudej FM” uputila je javno izviwewe nakon emisije u kojoj su la`ni princ i kraqica dobili informacije o prinovi.

Sergej Lavrov

skog advokata i dojavqiva~a Sergeja Magnickog 2009. godine ali mo`e da se primeni i na druge za koje se

smatra da kr{e qudska prava. Rusko ministarstvo spoqnih poslova nazvalo je ju~era{we usvajawe Zakona Magnicki u Senatu „predstavom u pozori{tu apsurda.” Ameri~ki Senat je ju~e istovremeno odbacio Xekson-Vanikov amandman na trgovinski zakon iz vremena Hladnog rata ~ime su prakti~no normalizovani trgovinski odnosi sa Rusijom. Magnicki je uhap{en pod optu`bom za utaju poreza 2008. godine neposredno po{to je optu`io policijske istra`iteqe za poresku prevaru i umro je u pritvoru u Moskvi gotovo godinu dana posle toga. Istraga je pokazala da je bolovao od srca i pankreatitisa i da nije dobio odgovaraju}e le~ewe.

KA I RO: U Kairu su za ju~e najavqeni novi protesti po{to je predsednik Egipta Muhamed Morsi rekao da ne odustaje od referenduma o kontroverznom ustavu i osudio uli~no nasiqe u prestonici. Opozicione grupe su odbacile Morsijev no}a{wi poziv na dijalog u re{avawu krize koju je izazvao wegov dekret donet 22. novembra kojim je sebi dao

posle molitivi krenu iz svih d`amija prema glavnim gradskim tr go vi ma. Pro tiv ni ci predsednika Morsija preksino} su zapalili glavno sedi{te Muslimanske bra}e u Kairu, u kvartu Mukatam, dok se Morsi preko televizije obra}ao naciji. Strahuje se od izbijawa novog nasiqa u Egiptu nakon {to je u sredu u sukobima izme|u Morsijevih pristalica

MO SKVA OD GO VO RI LA NA EVROP SKE KRI TI KE

EU kr {i qud ska pra va

Ubi la se bol ni ~ar ka

LON DON: Bolni~arka koja je nasela na prevaru radio voditeqa i prosledila poziv sestri koja brine o trudno}i Kejt Midlton prona|ena je mrtva. Sumwa se na samoubistvo. Kako prenosi „Skaj”, re~ je o osobi koja je radila na bolni~koj centrali i u utorak ujutru poverovala radijskom dvojcu iz Australije, koji su se predstavili kao kraqica Elizabeta II i princ ^arls. Ona je poziv prosledila sestri zadu`enoj za stawe trudne vojvotkiwe od Kembrixa.Policija je objavila da su hitne slu`be ju~e ujutro oko 9. 35 odgovorile na doja-

EGIPAT

MO SKVA: Rusija, ina~e redovna meta evropskih kritika povodom kr{ewa qudskih prava, odgovorila je svojim izve{tajem o stawu qudskih prava u Evropskoj uniji, u kome se ukazuje da u EU ima suvi{e rasizma, zloupotrebe policije i neonacizma. „Iako Evropska unija i wene ~lanice tradicionalno tvrde da su posve}ene za{titi i promovisawu qudskih prava, i na nacionalnom i na me|unarodnom nivou, situacija u toj oblasti u EU je jo{ uvek daleko od savr{ene”, pi{e na po~etku ruskog izve{taja na 66 stranica. Taj dokument, objavqen na vebsajtu ruskog ministarstva spoqnih poslova, pru`a pregled stawa qudskih prava u svakoj od 27 zemaqa ~lanica EU, navode}i kao najve}e probleme „stalni rast ksenofobije, rasizam, nasilni nacionalizam i neonacizam, kr{ewe qudskih prava mawina, zatvorenika, izbeglica, imigranata i osoba obolelih od mentalnih bolesti”. Ruski izve{taj optu`uje zemqe EU za nepravde me|u kojima su kr{ewe pri-

vatnosti, zloupotreba policije, nejednakost polova, ugro`avawe slobode {tampe, a ukazuje se i na postojawe tajnih zatvora na wenom tlu, kojima upravqa ameri~ka Centralna obave{tajna agencija.„Sve

Moskva

nabrojano je u o~iglednoj suprotnosti sa tvrdwama EU da je primer, a ~esto i ‘vrhovni arbitar’ kada je re~ o qudskim pravima i demokratske slobode”, pi{e daqe u izve{taju. Rusija optu`uje Nema~ku za nedostatak qudskih prava kao i za

pruàwe vi{e televizijskog prostora partiji na vlasti nego opoziciji, prenosi AFP. Francusku optuùje za kr{ewe qudskih prava Roma, zloupotrebu policije u odnosu na imigrante i za prenatrpane i prqave zatvore. Me|u ostalim kritikama i optu`bama, Rusija optuùje Veliku Britaniju za porast diskriminacije i rasizma, kao i za kampawu „progona” homofoba. Me|utim, u ruskom izve{taju o qudskim pravima neke zemqe su pohvaqene za zadovoqavaju}i nivo qudskih prava, na primer Irska. Ina~e, ciq ruskog izve{taja jeste da „privu~e pa`wu zemaqa ~lanica EU, kao i institucija EU, na ozbiqne probleme koje imaju kod ku}e”, navodi francuska agencija.

Mohamed Morsi

ogromna ovla{}ewa. Opozici- i protivnika poginulo sedam, a ja je najavila intenzivirawe pove|eno vi{e od 600 qudi. Vojska je ju~e rasterala i kampawe protiv dekreta i referenduma o ustavu koji je za- pristalice i protivnike Morkazan za 15. decembar. O~ekuje sija sa platoa ispred predsedse da }e protesti biti nasta- ni~ke palate u Kairu i postavqeni danas posle tradicio- vila tenkove i bodqikavu ìcu kako niko ne nal nih mu sli bi mogao da primanskih molitvi Naj m a w e ~e t i r i |e palati. pet kom, na vo di Mor si je va sa vet ni ka Morsi je prekAFP. sino} u govoru na Opoziciona pod ne la ostav ku televiziji rekao koalicija, Nacizbog kri ze da }e re fe ren onalni spasila~dum o ustavu biti ki front, izdala je saop{tewe u kome kaè da je sproveden kao {to je planira„~iwenica da predsedni{tvo no, dodaju}i da posle toga svi upor no ig no ri {e zah te ve i moraju po{tovati rezultate. „Mi po{tujemo mirno izrapro te ste gra |a na za tvo ri la vrata za svaki poku{aj dijalo- àvawe slobode govora, ali nikada ne}emo nikome dozvoliti ga”. Ona je poru~ila da „poziva da ubija i sabotira”, rekao je Egip}ane da se danas ponovo Morsi. On je pozvao opoziciju da u oku pe na pro te sti ma {i rom subotu do|e u wegovu kancelaEgipta”. Portparol te koalicije Hu- riju na razgovore, ali nije dao sein Abdel Gani je rekao da }e nikakav nagove{taj spremnopro te sti bi ti in te zi vi ra ni, sti na ustupke. Najmawe ~etiri Morsijeva savetnika podnela ali mirnim sredstvima. Omladinska opoziciona gru- su ostavku zbog krize, a najnopa 6. April, koja je ~lanica te vije nasiqe zadalo je teàk koalicije, pozvala je qude da udarac kairskoj berzi.

Ja pan po go dio jak ze mqo tres, ne ma cu na mi ja TO KIO: U zemqotresu ja~ine 7,3 stepena Rihterove skale, koji je ju~e pogodio severoistok Japana, izazvav{i cunami od jednog metra, nema povre|enih, saop{tila je japanska policija, dok mediji javqaju da nije pri~iwena ve}a materijalna {teta. Sva upozorewa na cunami u Japanu ukinuta su dva sata nakon {to je severoistok te zemqe pogodio zemqotres ja~ine 7,3 stepena Rihterove skale, javila je televizija NHK.

Epicentar zemqotresa je registrovan u Tihom okeanu, 240 kilometara od obale prefekture Mijagi na dubini od 10 kilometara ispod dna okeana, javila je japanska meteorolo{ka slu`ba. Ameri~ki geolo{ki zavod je saop{tio da su u istoj oblasti registrovana tri naknadna potresa ja~ine 6,2, 5,5 i 4,7 stepeni Rihterove skale, prenose agencije. Ubrzo posle zemqotresa, grad I{inomaki na severoisto~noj obali Japana za-

pqusnuo je cunami visine jedan metar, ali Pacifi~ki centar za upozoravawe na cunami objavio je da ne postoji opasnost od razornog cunamija na {irem podru~ju Pacifika. Stanovnicima gradova Sendaj, Ivanuma i I{inomaki u prefekturi Mijagi i Rikuzentakata u prefekturi Ivate savetovano je da se evakui{u na uzvi{ewa zbog cunamija. Istu oblast su 11. marta pro {le go di ne po go di li ra zor ni ze -

mqotres i cunami u kojima je poginulo vi{e od 15.000, a nestalo preko 3.200 qudi. Zgrade su se tresle i u Tokiju najmawe nekoliko minuta, iako je od epicentra zemqotresa udaqen 459 kilometara. Za sada nema izve{taja o problemima u nuklearnoj elektrani ~ija je havarija, nastala usled zemqotresa i cunamija pro{le godine, izazvala najve}u nuklearnu krizu u svetu posle ^ernobila.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun ponovio je u Ankari poziv Siriji da se uzdr`i od upotrebe hemijskog oru`ja, rekav{i da bi to predstavqalo „ne~uveni zlo~in”. Ban je zatra`io prekid sukoba i politi~ki dijalog, a Savet bezbednosti UN pozvao da bude „ujediwen i da deluje odlu~no” da bi se kriza u Siriji privela kraju.

DMI TRIJ ME DVE DEV Premijer Rusije Dmitrij Medvedev stao je u odbranu novousvojenih zakona, posebno zakona prema kojem NVO koje dobijaju pomo} iz inostranstva, a bave se politikom, treba da se ozna~e kao „strani agenti”. „Ne smatram ove zakone reakcionarnim, to nije tendencija”, rekao je Medvedev u TV intervjuu . Novi zakon, stupio je na snagu u novembru.

HI LA RI KLIN TON Policija Severne Irske zaplenila je bombu Irske republikanske armije (IRA), nekoliko sati uo~i posete ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton. Policajci ispituju ~etvoricu qudi osumwi~enih da su pripadnici IRA . Klintonova je stigla u Belfast, gde treba da se sastane s protestantskim i katoli~kim ~lanovima severnoirske „vlade jedinstva”.

„Sulejman” uzburkao turske politi~ke krugove ANKARA: Turska regulatorna agencija za odredbe koje se odnose na „poni`avawe, vre|awe ili naru{avawe istorijskih medije primila je oko 100.000 pritu`bi na doga|aja i li~nosti od nacionalne vrednoseriju „Sulejman Veli~anstveni” zbog izvrgavawa istorijskih ~iwenica zbog ~ega je sti”. usledila najava zakona o serijama sa istorijUveren da iskrivqene slike istorije i skim sadr`ajem. li~nosti mogu dovesti do razli~itih proU pritu`bama se navodi da se u seriji „Sulejman Veli~anstveni”, koja se prikazuje i u Srbiji, kroz stvarne istorijske likove izvrgavaju istorijske ~iwenica u svetlu neta~nih dogadajaja, ~ime se naru{ava ugled li~nosti i institucija od nacionalne i istorijske va`nosti. Kako je prenela agencija Anadolija, poslanik vladaju}e Stranke pravde i razvoja Oktaj Saral dostavio je strana~koj parlamentarnoj grupi Nacrt zakona o istorijskim serijama i filmovima koji podrazumeva promene u Zakonu o osnivawu i emitovawu radio-televizijskih ku}a. Po novom predlogu, dodatna uredba o na~elima emitovawa obuhvati}e Sulejman Veli~anstveni

blema u dru{tvu, Saral je svoje re~i ilustrovao, kako kaè, pogre{nim prikazom velikog osvaja~a na veoma neumesan na~in kao ~oveka koji je ìvot „proveo u spava}oj sobi”. „Mladi bi mogli stvoriti pogre{nu sliku o ovoj istorijskoj li~nosti. Serija se prikazuje i u inostranstvu, pa na taj na~in i drugi narodi stvaraju pogre{nu sliku”, upozorio je turski parlamentarac. Tokom snimawa, ali i prikazivawa prvih epizoda serije {irom Turske odràn je niz protesta, gra|ani su traìli prekid emitovawa budu}i da sadràj serijala naru{ava ugled jednog od najzna~ajnijih osmanlijskih vladara. Temom serije bavili su se i svetski mediji, ukazuju}i na gre{ake na poqu scenografije koja, neretko, ne reflektuje doba u kojem je ìveo sultan Sulejman. I turski premijer Rexep Tajip Erdogan je izjavio da to {to se predstavqa u seriji nije prava slika predaka dana{we Turske, poru~iv{i: „Mi takve pretke nemamo”.

BALkAn

dnevnik

NA STA VQA JU SE PRO TE STI U SLO VE NI JI

Po sle ostav ke Kan gle ra, strah od do mi no efek ta QU BQA NA: Po li ti~ ka pre vi ra wa na uli ca ma slo ve na~ kih gra do va na sta vqe na su i ju ~e pro te sti ma u Qu bqa ni, upr kos ostav ci ma ri bor skog gra do na ~el ni ka Fran ca Kan gle ra. Ma wi pro test ni sku po vi gra |a na ko ji tra è ostav ke pred stav ni ka vla sti na svim ni vo i ma odr à ni su ju ~e u Kra wu i Ko pru i ne kim dru gim gra do vi ma. Oko 1000 qu di oku pi lo se si no} na Kon gre snom tr gu u Qu bqa ni, pro te stu ju }i pro tiv po li ti ke dr àv nog vr ha Slo ve ni je, pre neo je por tal „24ur”. U, za sa da, mir nom pro te stu gra |a ni po zi va ju sve da iza |u na u li ce i pri dru è im se, uz vi ku ju }i „lo po vi, lo po vi” i „no vac qu di ma, a ne za ban ke”. U~e sni ci tre }eg po re du pro te sta u Qu bqa ni su re kli slo ve na~ kom veb por ta lu da im je ostav ka gra do na ~el ni ka Ma ri bo ra Fran ca Kan gle ra sa mo pod sti caj da is tra ju u wi ho vim ci qe vi ma. Za na red ni pe tak gra |a ni or ga ni zo va ni pu tem dru {tve ne mre è Fej sbuk na ja vqu ju „~e tvr ti ma ri bor ski usta nak” i zah te -

Antivladini protesti u Sloveniji

va ju da se ras pu sti pre dve go di ne iza bra no op {tin sko ru ko vod stvo, a no vi iz bo ri za grad sku vla du odr `e za jed no s iz bo ri ma za za me ni ka Kan gle ra od ko ga o~e ku ju da ostav ku pod ne si i na ~lan stvo u dr `av nom ve }u. Od la zak niz go di na vr lo uti caj nog ma ri bor skog po li ti ~a ra i biv {eg ~la na par la men ta mo `da je sa mo po ~e tak do mi no

efek ta od ko jeg stra hu ju i mno gi dru gi pri pad ni ci eli te ko ji od mah na kon iz bo ra za bo ra ve na bi ra ~e i po sve }u ju se po li ti~ koj tr go vi ni, ko men ta ri {e qu bqan sko „De lo” i upo zo ra va da }e fej sbu kov ci bi ti ak tiv ni i na red ne sed mi ce. S dru ge stra ne, Kan gler je u raz go vo ru za pre sti `ni slo ve na~ ki dnev nik re kao da iza we -

go ve sme ne „sto ji sta ra le vi ca ko ja je pod sti ca wem ne mi ra è le la da spre ~i po be du Bo ru ta Pa ho ra na pred sed ni~ kim iz bo ri ma i ba ci dr à vu na ko le na”. Sli~ nu oce nu dao je i pre mi jer Ja nez Jan {a, re kav {i da su pro te sti na ko ji ma se ~u ju i an ti e vrop ske pa ro le, kao i po vi ci pro tiv we go ve vla de, „ko or di ni sa ni s ci qem da se de sta bi li zu je vla da ju }a ko a li ci ja i pro me ni re zul tat iz bo ra”. Za Jan {u su obi ~an „spin” in for ma ci je pre ma ko ji ma se me |u mir ne de mon stran te, na vod no, uba cu ju or ga ni zo va ne eks tre mi sti~ ke gru pe bli ske we go voj stran ci ka ko bi kom pro mi to va li pro te ste. Osta je ve li ka ne po zna ni ca {ta }e na ci ji u svom go vo ru pri li kom ina u gu ra ci je po ru ~i ti no vo i za bra ni pred sed nik Pa hor i mo gu li we go ve po ru ke bi ti smi ru ju }e s ob zi rom da ga je dan deo jav no sti do ì vqa va kao „pro du è nu ru ku” pre mi je ra Jan {e pro tiv ko ga je usme ren zna ~a jan deo ener gi je na uli~ nim pro te sti ma.

CR NA GO RA I EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Kri vo ka pi}: Put od ru `nog pa ~e ta do be log la bu da POD GO RI CA: [ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Pod go ri ci Mi tja Drob ni~ ka zao je da Cr na Go ra mo ra oja ~a ti ne za vi snost sud stva. On je do dao da bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i da qe tre ba da bu de u vr hu pri o ri te ta. Drob ni~ je, na kon fe ren ci ji Na ci o nal ne kon ven ci je o evrop skoj in te gra ci ji Cr ne Go re, re kao da je za vr {e tak ustav nih pro me na u de lu pra vo su |a od kqu~ nog zna ~a ja. „Cr na Go ra ula zi u zah tev nu fa zu evrop skih in te gra ci ja u ko joj tre ba do sta na po ra. No va vla da mo ra da ra di na ja ~a wu ne za vi sno sti sud stva kroz re for me Usta ve, a bor ba pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la se mo ra na sta vi ti”, ka zao je Drob ni~. On je re kao da EU sma tra da je za ja ~a we ne za vi sno sti sud stva od

Ranko Krivokapi}

Mitja Drobni~

kqu~ nog zna ~a ja za vr {e tak re for me Usta va Cr ne Go re u skla du s pre po ru ka ma Ve ne ci jan ske ko mi si je. Pot pred sed nik Vla de Cr ne Go re i mi ni star prav de Du {ko Mar -

ko vi} ka zao je da }e na sta vak ustav nih pro me na u de lu pra vo su |a osta ti pri o ri tet no ve iz vr {ne vla sti. „Ne ma po tre be da se vi {e tru di mo sa mo da bi se svi de li EU. Ne

U NA TO ve} 2015. POD GO RI CA: Cr na Go ra bi ve} 2015. go di ne mo gla da po sta ne ~la ni ca NA TO-a, a po ziv ni cu bi mo gla da do bi je na Sa mi tu NA TO-a na red ne go di ne, pi {u pod go ri~ ke „Dnev ne no vi ne”. Na re dov nom sa stan ku mi ni sta ra spoq nih po slo va ~la ni ca NA TO-a ma lo se go vo ri lo o pro {i re wu Se ver no a tlant skog sa ve za. Glav ni se kre tar NA TO-a An ders Fog Ra smu sen ka zao je da su “svi mi ni stri iz ra zi li po dr {ku na stav ka po li ti ke otvo re nih vra ta”. “@e li mo kre di bil nu po li ti ku otvo re nih vra ta ko ja, s jed ne stra ne,

Na ja va ja ke ki {e i sne ga POD GO RI CA: Cr no gor ski me te o ro lo zi i po li ci ja upo zo ri li su dr `av ne or ga ne i sta nov ni {tvo da }e da nas no vi ci klon s ja kom ki {om i sne gom za hva ti ti deo Cr ne Go re. O~e ku je se, ta ko |e, jak se ver ni ve tar, {to bi, ka ko je sa op {te no, mo glo da ugro zi sa o bra }aj, ali i snab de va we stru jom. Pred u ze }a za odr `a va we pu te va i dru ge slu `be sa op {ti li su da sprem no ~e ka ju no vo ne vre me. Vla da Cr ne Go re je ovih da na ve }em bro ju op {ti na po de li la no ve ma {i ne za ~i {}e we sne ga. Pa da vi ne }e, pre ma prog no za ma, osla bi ti u ne de qu, a u po ne de qak bi tre ba lo da bu de su vo. Me |u tim, od utor ka po no vo se na ja vqu ju ki {a i sneg.

zna ~i da ne }e mo ~i ni ti kom pro mi se sa kri te ri ju mi ma pri dru ì va wa Sa ve zu. @e li mo da se uve ri mo da sve ze mqe kan di dat ki we za ~lan stvo is pu wa va ju nu `ne kri te ri ju me pre ne go {to nam se za i sta pri dru è”, po ru ~i io je Ra smu sen. List pre no si i do bru vest pri sti glu iz EU. Pre ma pi sa noj iz ja vi po mo} ni ka mi ni stra spoq nih po slo va En gle ske Da vi da La ding to na, u bri tan skom par la men tu po zdra vqa ju se otvo re ni pre go vo ri sa Cr nom Go rom i is ti ~e zna ~aj ra nog otva ra wa naj te ìh po gla vqa.

sme mo da ulep {a va mo na {u zbi qu. Do bi li smo sve po hva le i na gra de za na{ na por, a na{ kre di bi li tet za vi si }e od spo sob no sti da uo~i mo na {e sla bo sti i ra di mo na wi ho vom re {a va wu”, na veo je on. Pred sed nik cr no gor skog par la men ta Ran ko Kri vo ka pi} ka zao je da se ta dr `a va me wa na pu tu evrop skih in te gra ci ja kao ni ka da u we noj isto ri ji. On sma tra da Cr na Go ra u evrop skim in te gra ci ja ma za u zi ma li der sku po zi ci ju u re gion. „Pre {li smo put od ru `nog pa ~e ta od 2006. do la bu da ko ji je do bio pra vu be lu bo ju na po li ti~ koj ma pi. Pro ces evro in te gra ci ja ne }e bi ti ni kad za vr {en i bez iza zo va, ali dru {tvo }e ne kra ju to ga iza }i kao zre li je i vi {e de mo krat sko”, ka zao je Kri vo ka pi}.

MAKEDONIJA

Tro je uhap {e no, Sr bin u bek stvu SKO PQE: Tri oso be su uhap {e ne u Ma ke do ni ji zbog po ku {a ja kri jum ~a re wa 152 ki lo gra ma ma ri hu a- ne. U bek stvu jo{ je dan ~lan kri mi nal ne gru pe, ko ji je srp ski dr `a vqa nin. Dvo ji ca Al ba na ca i je dan Ma ke -

Skopqe

do nac, iz kri mi nal ne gru pe u ko joj je i je dan dr `a vqa nin Sr bi je, ko ji je u bek stvu, uhap {e ni su u Ma ke do ni ji zbog po ku {a ja kri jum ~a re wa 152 ki lo gra ma ma ri hu -

a ne i od re |en im je pri tvor do 30 da na, iz ja vi la je da nas mi ni star ka unu tra {wih po slo va Ma ke do ni je Gor da na Jan ku lo ska. Re~ je o al ban skim dr `a vqa ni ma Stra ta ju Fe i mu (34) i La ma ju Al ber tu (31), Ma ke don cu Ra ma da ni ju Ab du li (58) i dr `a vqa ni nu Sr bi je Dra ga nu Pu hov cu (42) za ko jim se jo{ tra ga. Mi ni star ka je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka za la da }e ma ke don ska i srp ska po li ci ja u da qim is tra `nim rad wa ma po ku {a ti da do |u do jo{ ne kih li ca ko ja bi mo gla bi ti ume {a na u ovaj slu ~aj. Pre ma we nim re ~i ma, dro ga je u Ma ke do ni ju do {la iz Al ba ni je i tre ba lo je da bu de tran spor to va na za Sr bi ju pre ma pret hod no po stig nu tom do go vo ru za ce nu od 1.000 evra za ki lo gram. Jan ku lo ska je iz ja vi la da su obez be |e ni do ka zi ko ji po tvr |u ju ume {a nost ~e tvo ro ~la ne me |u na rod ne kri mi nal ne gru pe u po ku {aj kri jum ~a re wa 152 ki lo gra ma ma ri hu a ne vi so kog kva li te ta i da }e pro tiv wih bi ti po dig nu ta kri vi~ ne pri ja ve za neo vla {}e nu pro iz vod wu i pu {ta we u pro ment nar ko ti ka. Uhap {e ni ma je od re |en pri tvor do 30 da na.

subota8.decembar2012.

RUMUNIJA

Pred nost vla da ju }e ko a li ci je pred iz bo re BU KU RE[T: Oko 18 mi li o na i SAD zbog we nih pri ti sa ka na Ru mu na }e u ne de qu iza bra ti sed mi ustav ni sud, po ku {a ja iz me ne iz po re du sa ziv par la men ta od pa da bor nih li sta po sle re fe ren du ma i ko mu ni sti~ ke dik ta tu re 1989, a dru gih spor nih me to da u na sto ja wu pre ma is tra ì va wi ma jav nog mwe - da po sva ku ce nu sme ni Ba se skua. wa, vla da ju }a le vi ~ar ska ko a li ci - Pro tiv ni~ ka ko al ci ja Ali jan sa za ja tre ba lo bi da osvo ji ja snu ve }i - ru mun sku de sni cu (ARD), ko ju ~i ne nu. Po sle po li ti~ ke kri ze ko ja je De mo krat sko-li be ral na stran ka le tos iza zva la ve li ku za bri nu tost u EU, iz bo ri }e se u ne de qu pom no pra ti ti u Bri se lu, ali i u svet skim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, s ob zi rom na to da Ru mu ni ja na me ra va da pre go va ra o no vom zaj mu Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) po {to idu }e go di ne is tek ne po sto - Predizborna atmosfera u Rumuniji je }i od pet mi li jar di evra. Ka ko je (PDL) iz ko je je po te kao Ba se sku i ja vi la ru mun ska agen ci ja A|er - dve ma we stran ke, bi pre ma is tra pres, za dvo do mi par la ment od 452 ì va wi ma tre ba lo da u ne de qu me sta - 315 u do wem do mu i 137 u se - osvo ji oko 16 pro ce na ta gla so va. na tu - ta ki mi ~i }e se 2.451 kan di - Ka ko je ja vi la agen ci ja Roj ters, ko dat. Po is tra ì va wi ma jav nog a li ci ja ARD, ko ja pla }a vi so ku ce mwe wa, 60,5 pro ce na ta gla so va nu za dra kon ske me re {ted we, kao tre ba lo bi da do bi je So ci jal no- {to je sma we we pla ta u jav nom sek -

Kam pa wa u be lom „rojls-roj su” Kon tro verz ni \a ko ne scu, vla snik dve te le vi zij ske ku }e i me dij ski mag nat, kam pa wu je vo dio u be lom „rols-roj su”, obe }a va ju }i da }e sma wi ti po re ze i po ve }a ti pla te. Ka ko na vo di agen ci ja Aso {i jej ted pres, \a ko ne sku (44) je ne ka vr sta ru mun ske Opre Vin fri i osvo jio je sim pa ti je obi~ nih gra |a na kao ~o vek ko ji ne po ti sku je ~i we ni cu da je do {ao iz skrom ne po ro di ce i kao ne ko ko ne za bo ra vqa svo je ko re ne. li be ral na uni ja (USL), u ko joj su so ci jal de mo kra te pre mi je ra Vik to ra Pon te, li be ra li (PNL) ko je vo di Krin An to ne sku i ma la kon zer va tiv na stran ka PC. U slu ~a ju even tu al ne po be de, ta ko a li ci ja }e u sva kom slu ~a ju mo ra ti da sa ra |u je sa we nim za kle tim ne pri ja te qem, ru mun skim pred sed ni kom Tra ja nom Ba se sku om - pred stav ni kom de snog cen tra, ko me man dat is ti ~e kra jem 2014. go di ne. Ana li ti ~a ri iz tog raz lo ga o~e ku ju na sta vak po li ti~ ke kri ze, ko ja je po ~e la le tos ka da je Ba se sku (61) za dla ku iz be gao svr ga va we sa me sta pred sed ni ka po {to na re fe ren dum na ko jem je tre ba lo da bu de iz gla sa na we go va sme nu ni je iza {la po treb na ve }i na od se dam mi li o na gla sa ~a. Ko a li ci ja USL, ko ja je pre u ze la vlast po sle pa da vla de de snog cen tra, ta da je raz be sne la EU

to ru za 25 od sto, a bi la je op tu `e na i za ko rup ci ju, vlast je iz gu bi la ka da joj je par la ment iz gla sao ne po ve re we i u ma ju no vu vla du for mi rao 40-go di {wi Pon ta. Tre }a po sna zi je Na rod na stran ka mi li jar de ra Da na \a ko ne skua (PP-DD), ko joj an ke te prog no zi ra ju oko 15 od sto gla so va. Agen ci ja Frans pres pod se }a da je Ru mu ni ja dru ga naj si ro ma {ni ja ze mqa EU, sa ve li kim imo vin skim raz li ka ma iz me |u se la i gra da. Pro se~ na pla ta u Ru mu ni ji iz no si 350 evra, a mi ni mal na 130. Po sle de vet go di na di na mi~ nog ra sta, Ru mu ni ju je iz me |u 2009. i 2010. go di ne po go di la jed na od naj te `ih kri za unu tar Evrop ske uni je. Za hva qu ju }i zaj mu MMF-a i EU ze mqa je spro ve la o{tru {ted wu i ob no vi la rast 2011, ta ko da je wen dug u ka te go ri ji ume re nih u od no su na dru ge ~la ni ce Uni je.

GR^KA

Bom ba {ki na pad u Ati ni ATI NA: Eks plo ziv na na pra va ru~ ne iz ra de ak ti vi ra na je da nas is pred ku }e biv {eg mi ni stra fi nan si ja Gr~ ke, sa op {ti la je po li ci ja, na vo de }i da su tom pri li kom za pa qe na dva auto mo bi la, ali ni ko ni je po vre |en. Bom ba, na ~i we na od se dam ka ni ste ra sa ga som, eks plo di ra la je u ra nim ju tar wim sa ti ma is pred zgra de u ko joj ì vi biv {i mi ni star Ja nos Pa nan to niu u jed nom pred gra |u Ati ne, ja vio je Roj ters. Za sad ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za ovaj na pad. Pa nan to niu je bio mi ni star fi nan si ja od 1994. do 2003. go di ne, u vre me ka da je Ati na 2001. uve la evro, a na kon to ga je go di nu da na bio na po lo à ju mi ni stra od bra ne. Ot ka ko je Gr~ ka za pa la u te {ku eko nom sku kri zu, pra }e nu sve vi {om sto pom ne za po sle no sti, sve su ~e {}i na pa di na po li ti ~a re. U po sled we dve sed mi ce iz ve de na su tri sli~ na na pa da - is pred ku }a tu ì o ca i biv {eg mi ni stra za {ti te ì vot ne sre di ne, kao i na kan ce la ri je ul tra na ci o na li sti~ ke par ti je Zlat na zo ra u Ati ni.

kultura

subota8.decembar2012.

dnevnik

СУТРА ПОЧИЊУ „ДАНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ЗАГРЕБУ”

Четири представе у четири театра Извођењем „Галеба“ у режији Томија Јанежича, прве од четири представе колико ће извести, сутра почињу „Дани Српског народног позоришта у Загребу“, највећег гостовања нашег театра у Хрватској. До 12. децембра, Српско народно позориште извешће четири представе у четири театра: „Галеб“ у Загребачком казалишту младих; „Годо на усија-

ном лименом крову“ Бранка Димитријевића у режији Николе Завишића, у сатиричком казалишту „Керемпух“; балет „Језик зидова“ Форума за нови плес СНП-а у кореографији Гаја Вајзмана и Рони Хавер, у Градском казалишту „Гавела“; и оперу „Милева“ Александре Вребалов у режији Озрена Прохића, у Хрватском народном казалишту.

Утисци из Њујорка Глумци представе „Брод за лутке“ вратили су се са гостовања у театру „Ла МаМа“ у Њујорку, пуни снажних утисака и о путу, као и о поменутом театру легендарне Елен Стјуарт. Неки од глумаца су јуче на конференцији за новинаре изнели део тих својих утисака, уз кратак филм који је тамо снимао директор Драме СНП –а Борис Исаковић. Како је он рекао, генерални утисак је да су сви задовољни овим гостовањем, и домаћини и гости, као и публика, која је пратила ову представу с преводом, и остала након тога да разговара са ауторима. Одлазак на ово гостовање у Њујорк било је под знаком питања до последњег часа, јер није било пара, али је ствар „спасла“ Покрајина. Но, управник СНП-а Александар Милосављевић је јуче изнео и да су Њујорчани дали 12 хиљада долара да би ова представа уопште могла да гостује тамо, и направили сценографију. Због свега тога, и срдачног гостопримства, „ми имамо моралну дужност да ‘Ла МаМу’ позовемо овде да покажу бар једну представу“, рекао је Милосављевић. Велику љубазност помињали су и глумци Милица Грујичић, Ненад Пећинар и Драгиња Вогањац, као и Радоје Чупић пластично описујући да се у Њујорку осећао као овде на „Егзиту“, јер је свуда била велика гужва, а сви говоре „екскјуз ми“ и хоће да помогну, од девојке која их је дочекала на аеродрому, до директора театра.

Из представе „Галеб”

Ово гостовање СНП-а у Загребу је дуго планирано, напоменуо је јуче на конференцији за новинаре управник Александар Милосављевић и подсетио да је 2001. отворена сарадња са ХНК, потом и са другим театрима у Загребу, Пули и Ријеци што је на неки начин довело и до ових наступа. Тамо и овде су гостовале

Фото: Б. Лучић

представе, као и уметници, али ово је први пут да СНП у Хрватској изводи четири представе заредом. Продаја карата засад иде добро, напоменуо је Милосављевић и навео да је представа „Галеб“ распродата. Долазак на ту представу у Загребу најавили су позоришни људи из Марибора и Љубљане, што

СПЕКТАКУЛАРНО ИЗВОЂЕЊЕ „КАРМИНЕ БУРАНЕ” У СИНАГОГИ

Бурна експресивност Моћно и раскошно зазвучала је музика чувене кантате „Кармина бурана“ Карла Орфа приликом прексиноћног извођења у ретко виђеном амбијенту дупке пуне дворане новосадске Синагоге, у којој су уз до последњег места попуњени аудиторијум, гледаоци буквално закрчили пролазе и саме улазе у салу. Сем атрактивности самог дела, које је ранијих година доживело више успешних постав-

Захваљујући недавно поново успостављеној сарадњи двеју уметничких академија, новосадски љубитељи музике имали су сада јединствену прилику да уживају у спектакуларном, упечатљивом и темељно припремљеном тумачењу овог радо слушаног Орфовог вокално-инструменталног дела, које је на особен начин укрстило загонетну лепоту латинских стихова древних средњовековних

Од уводне химне Фортуни, велелепних звучних пропорција и снажних тонских нагласака, концертно извођење „Кармине буране“ текло је стабилно и складно, контрастно сучељавајући поједине ставове узбуркане и жустре експресивности са песмама и одсецима сведенијег звучања и благе лирске атмосфере, у занимљивом и разгранатом преплету разноврсних музичких расположења, од распо-

може да отвори могућност њеног гостовања и у Словенији, рекао је директор Драме СНП-а Борис Исаковић и изразио уверење да ће „Галеб“ сигурно имати свој пут који ће га водити до других сцена и места. За другу драмску представу која ће бити изведена у Загребу „Годо на усијаном лименом крову“, један

од њених глумаца Ненад Пећинар је рекао да је урбана, духовита комедија коју Новосађани радо гледају, и да ће им бити задовољство да је изведу на овом гостовању. Многе награде је балет „Језик зидова“ освојио током шест година, колико се игра, подсетила је једна од оснивача Форума за нови плес Оливера Ковачевић Црњански, и такође изразила велико задовољство гостовањем у Загребу, на које су дуго чекали, јер овај град има снажну савремену плесну сцену. Без обзира што је у питању нов оперски наслов, „Милева“ се за кратко време потврдила као представа и у Новом Саду, као и на гостовању у Сегедину, истакао је директор Опере СНП – а диригент Александар Којић, и поменуо да је досад у опери било гостовања појединих уметника, али ово је први пут да тамо гостује наша представа. „Милеву“ је, иначе режирао Озрен Прохић, гост из Хрватске, а у њој пева и тенор Миљенко Ђуран, такође овде радо виђен гост из Хрватске. Поред представа, у ХНК ће 12. децембра бити отворена изложба „Век и по Српског народног позоришта“ , такође и изложба слика Радула Бошковића 10. децембра у „Керемпуху“. Н. Пејчић

НАГРАДА ДАНА КОМЕДИЈЕ У ЈАГОДИНИ

„Златни ћуран” Секи Саблић Позоришна, телевизијска и филмска глумица Јелисавета Сека Саблић добитник је највишег признања 42. Позоришног фестивала „Дани комедије„ у Јагодини „Златног ћурана„ за животно дело. Ову одлуку донео је Управни одбор (УО) фестивала, а награда ће бити уручена на Данима комедије, који се по традицији одржавају од 20. до 27. марта наредне године. „Сека Саблић деценијама припада глумачкој елити наше земље, особеног комичарског израза, једноставна, омиљена код позоришне, телевизијске и филмске публике„, рекао је председник Управног одбора фестивала Добрица Милићевић. Он је подсетио да је Саблићева добитник четири „ћурана„ за глуму на Данима комедије, а први је добила на првом фестивалу 1972. за улогу Гоце у „Раз-

војном путу Боре Шнајдерта„ Александра Поповића, Атеље 212. Статуете је добила и за улогу Гине у „Ожалошћеној породици„ Бранислава Нушића, „Дивне„ у престави „Др Шустер„ Душана Ковачевића и за улогу „Мајке Даре„ у „Свињском оцу„ Александра Поповића. „Златни ћуран„ се састоји од статуете ћурана, плакете и новчаног износа. Награда је установљена 2001. и до сада су је добили: глумци: Миодраг Петровић - Чкаља, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Љубомир Убавкић - Пендула, Никола Симић, Оливера Марковић, Бора Тодоровић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Петар Краљ, Милена Дравић. Међу добитницима су и режисер Дејан Мијач, који је одбио да је прими и позоришни критичари Мухарем Первић и Милосав Буца Мирковић.

НА НОВОГОДИШЊЕМ ГАЛА КОНЦЕРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Звезда веронске Арене и италијански тенор ки у Новом Саду, оваквом, изузетном одзиву публике допринела је и чињеница да су у извођењу „Кармине“ уз музичаре и ансамбле из Новог Сада овога пута, први пут после више деценија учествовали и извођачи из Осијека. Ова најновија монументална концертна поставка популарног Орфовог дела окупила је тако изузетно велики и бројан ансамбл, који је уз диригента Андреја Бурсаћа и солисте обухватио још и Хор и Симфонијски оркестар новосадске Академије уметности, Војвођански мешовити хор, као и Мешовити хор осјечког Свеучилишта „Јосип Јурај Штросмајер“ и Дечји хор „Бревис“ из Осијека.

песника и смело издиференцирану тонску изражајност музике прве половине двадесетог столећа. Овог, због масовности извођачког апарата поприлично одговорног и захтевног извођачког задатка прихватио се наш истакнути диригент Андреј Бурсаћ, који је том изазову одговорио на најбољи начин, усредсређеним и прецизним диригенским гестом остварујући блиску сарадњу са солистима као и са многобројним хористима и музичарима из оркестра. Као резултат настала је импресивна, драматична и полетна, а притом колоритна и логично изнијансирана интерпетација, која је понела и освојила публику.

јасаним хумором прожетих мелодија винских и шаљивих песама, до чежњивих љубавних песама и напева који опевају пролеће. Уз заносне и интонативно стабилне интерпретације многобројних хориста и оркестар волуминозног звука, целовитости укупног утиска допринели су и расположени солисти Дарија Олајош Чизмић, Васа Стајкић и Игор Ксионжик, који су проживљено и са мером тумачили сопствене солистичке деонице, на тај начин употпуњујући живописну и слојевиту звучну слику овог узбудљивог концертног извођења „Кармине буране“ , које ће се дуго памтити. Борислав Хложан Фото: Р. Хаџић

Велики традиционални новогодишњи гала концерт Војвођанског симфонијског оркестра биће одржан у суботу 22. децембра на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта, с почетком у 20 часова. Као и сваке године, публика ће имати прилику да ужива у најлепшим аријама оперске литературе, канцонама, валцерима и полкама. Са Војвођанским симфонијским ор-

У ПА РИ ЗУ ОБ ЈА ВЉЕ НА ДВО ЈЕ ЗИЧ НА ЗБИР КА

По е зи ја Ни не Жи ван че вић У Па ри зу је упра во иза шла но ва збир ка по е зи је на ше књи жев ни це ко ја жи ви у Фран цу ској Ни не Жи ван че вић са на сло вом „Љу бав је са мо реч (од 5 сло ва)”. Ни на Жи ван че вић је пе сни ки ња, про зни и драм ски пи сац, кри ти чар ка, уни вер зи тет ски про фе сор и пре во ди лац. Ова дво је зич на књи га по ја ви ла се код углед ног фран цу ског из да ва ча „Хар ма тан„, а пред го вор је

на пи сао слав ни фран цу ски пе сник и фи ло зоф Жан-Пјер Фај. Књи гу је још као ру ко пис по др жа ла и на гра ди ла фран цу ска ин сти ту ци ја На ци о нал ни цен тар књи ге. Но ву књи гу Жи ван че ви ће ве пре ве ли су Љи ља на Уиб нер и Реј мон Фу зе ли јам, а илу стро ва на је цр те жи ма по зна те пољ ске умет ни це Ага те Си е чин ске.

Лана Кос

кестром, како је најављено, на концерту ће овај пут наступати нова звезда веронске Арене Лана Кос, сопран из Хрватске, и познати италијански тенор Ренцо Зулијан, под диригентском палицом маестра Берислава Скендеровића. - Двадесетосмогодишња Лана Кос тренутно је једна од водећих личности на оперској сцени

Европе. Крајем децембра 2005. на аудицији Мстислава Ростроповича изабрана је за улогу Наташе у опери „Рат и мир“ московског Бољшој театра. Стална је солисткиња Баварске државне опере у Минхену, а тренутно је члан Опере Словенског народног гледалишча у Марибору. Остварила је низ запажених наступа у Јапану, Израелу, Чилеу, Белгији. Прошле године добила је Награду хрватског глумишта у категорији изузетног остварења младих умјетника до 30 година, за наступ у опери „Лучија од Ламермура“ - истичу симфоничари. Каријеру на великим позорницама Лана Кос почиње 2011, када је први пут наступала у Арени у Верони, као Виолета у Вердијевој „Травијати“, где је након великих овација и позитивних критика ангажована и за наредну сезону. Ренцо Зулијан један је од најпознатијих тенора Италије, наводе „симфоничари“ и додају да његов актуелни репертоар тренутно укључује опере „Трубадур“, „Тоска“, „Мадам Батерфлај“, „Боеми“, „Турандот“, „Аида“, „Норма“, „Бал под маскама“, „Кавале-

Ренцо Зулијан

рија рустикана“, „Кћи Запада“ (Девојка са златног Запада). Поред сталних ангажмана на домаћем тлу, пре свега у Миланској скали, Зулиан наступа и широм света на сценама оперских кућа у Мадриду, Севиљи, Салцбургу, Штутгарту, Токију и др. „Њујорк тајмс“, како подсећају „симфоничари“, за њега пише да је Зулиан је улогом Дика Џонсона у Пучинијевој опери ‘Кћи Запада‘, уверљивим и снажним тенорским гласом достигао прави дух италијанске традиције. Улазнице по цени од 800 до 1.500 динара биће у продаји од данас на благајни СНП-а. Н. П-ј.

dnevnik

oglasi

subota8.decembar2012.

SUDSKA PRODAJA IMOVINE F. Juraja i F. Milote, 12. 12. 2012. godine u 10 ~asova ul. Prvomajska 25, u Ba~kom Petrovcu.

SAJAM - Master centar, ukwi`en, dvoiposoban, 63m2, odvojena velika kuhiwa, lift, zatvorena terasa, sunce, odli~an raspored. Telefon: 063/121-74-60. 65497

Poverilac Aleksandar

063/325-799

65499

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon: 520-271, posle 22 ~asa, ili 063/69-09-89. 65428

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Tel. 063/239-411. 63799 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 65531

BEO^IN KU]A 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, gara`a, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor.Telefon 063/845-87-57. 65447

USTUPAM povoqno razra|enu ro{tiqnicu restoranskog tipa i prodajem sav inventar kao i hladwa~u maweg kapaciteta sa opremom za ro{tiq. Sve je novo (razlog ustupawa je zdravstveni). Tel.: 063/723-0-615. 65546

KUPUJEM sve vrste auta, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 64648

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 65270

subota8.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65409 KU]NI MAJSTOR - popravke roletni, name{taja, kre~ewe, farbawe, rasveta, brave, {arke itd. Telefon 065/6824-398. 65586

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

Dana 2. 12. 2012. godine, preminuo je

@eqko Te{i} 1979 - 2012.

Spasenki Kova~ev

Sahrana je danas, 8. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gospo|incima.

Cvete na{, kako }emo hoditi bez tebe po ovoj ba{ti punoj trwa i bola? Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se iz Gorwokoviqske kapele, danas, 8. 12. 2012. godine, u 13 ~asova. Neute{ni: mama Cvijeta, tata ^eda, sestra Sne`ana, sestri~ine Nata{a i Jovana i zet Neboj{a. 65663

Dana 2. 12. 2012. godine, u Berlinu, posle kratke, a te{ke bolesti ispustio je du{u na{ O`alo{}eni: }erka i sestri} sa porodicama.

POTREBNI radnici za obavqawe domarsko-inkasantskih poslova. Mogu}e i penzioneri. Telefon: 063/549-731. 654181

65678

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi i baki

@eqko Te{i} 1979 - 2012.

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 65362 PRODAJEM drva hrast - bagrem, jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142 i 061/617-22-19. 65384 PRODAJEM ogrevno bukovo drvo, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 6419439, 064/143-34-09. 65415 PROIZVODWA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica ukrasnih ~etinara i li{}ara. Telefoni: 021/6-614-380, 063/8-351-900, 063/89-46-619. 65503 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 064/40-21-425. 65584

Utehe nema za na{u tugu, ni leka za na{ bol i kako na}i smisao za ìveti daqe bez tebe. Dok smo ìvi, ìve}e{ i ti u na{im srcima i mislima. Neute{ni: bra}a Milan i Petar, tetka Boba i te~a Ki}a. 65664

PETOGODI[WI POMEN

Miqi Pra{talo

od: sina Bo`e, snaje Zdenke i unuke Jelene.

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

@eqku Te{i}u

Bo{ko Mari}

1979 - 2012.

Sa ponosom te pomiwem, sa qubavqu ~uvam od zaborava i sa tugom u srcu `ivim bez tebe. Supruga Stoja.

@eqko, po~ivaj u miru, an|eli neka te ~uvaju kad te mi nismo mogli sa~uvati.

65669

65665

65675

Na{a draga i dobra

Posledwi pozdrav

Tetka Bosa sa porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN

IN MEMORIAM

Dragi Miki,

dr Mira J. Jovanovi} ro|. Crwanski lekar 1922 - 2012.

Miqi Pra{talo

preminula je nakon duge i te{ke bolesti, 21. 11. 2012. godine, u Bruklinu, Wujork. Od zaborava }e je ~uvati: sestra Mirjana Novakov sa porodicom.

od: sina Milana, snaje Mire, unuke Bojane, unuka Bo{ka, zeta Laze i praunuka Matije, Vawe i Vuka.

65674

65677

S neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka, baka i svekrva

Miqa Pra{talo

Mihajlo Rac 1992 - 2012.

Miqan Smiqani}

Na{ dragi drug Mi}ko 20 godina nije sa nama, ali ostaje zauvek u na{em se}awu. Koleginice sa posla Qupka i Sandra.

svaku na{u radost prati senka tuge za tobom, tvojim osmehom i vedrinom. Aqa, Sawa i Sr|an.

65672

65671

[ESTOMESE^NI POMEN

Miqan Smiqani}

1929 - 2012. Sahrana je danas, 8. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu,

Mili moj, zauvek }e{ biti sa nama, i u nama...

Weni najmiliji: }erka Jelena, sinovi Bo`a i Milan, zet Pera, snaje Zdravka i Mira, unuci Aca i Bo{ko, unuke Jelena, Svetlana i Bojana i praunuci.

Mama Nata{a, seka Vawa, baka, deka, Darko, Nina i Sara.

65676

65670

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri

subota8.decembar2012.

Tu`nim srcem javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 7. 12. 2012. godine preminula, u 83. godini, na{a draga majka, svekrva i baba

POMEN

Vinko Matja~i} Lenki ^onki}

Lenka ^onki}

8. 12. 2002 - 8. 12. 2012.

ro|. Loki} iz @abqa

Pro{lo je 10 godina, ali nismo jo{ navikli da budemo bez tebe. Sve mislimo do}i }e{ odnekud na svom biciklu i u~initi lak{om na{u tugu.

^uva}emo te u na{im srcima i uspomenama. O`alo{}ene sestre: Stevanka, Milosava i Du{ica sa porodicama.

Sahrana je danas, 8. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu u @abqu. O`alo{}eni: sin Aleksandar, snaha Qiqana i unuci Milan i Du{an.

65658

65657

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav sestri

Tvoji: Apolonija, Sne`ana i Boris. 65639

Posledwi pozdrav dragoj tetki

DESETOGODI[WI POMEN

\ura \in Savi Jawi}

Savi Jawi}

Lenki

ro|. Laki}

Tetka, nismo te zaboravili. Ostaje{ zauvek u na{im srcima i na{im se}awima. Dragomir Laki} sa porodicom.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo, od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Brat Dane Laki} sa porodicom.

65647

65650

Milijani Mitrovi}

Tvoj brat od tetke Marko Zlokolica sa suprugom Mirom.

ro|. \or|evi} 2002 - 2012. Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

65654

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi, mami i baki

Sa{a i Sawa A}imi} sa decom.

Vera Milivoj{in

65629

65592

65645

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Bio si legenda Grada, u wemu su te znali svi. Cigani lete ka nebu - tako kaè pesma stara, a ti qubavi moja leti ka putu Raja. Visoko leti ka nebu ko ptica ra{irenih krila jer ìveti slobodno kao ptica tvoja je èqa uvek bila. Voli te Roberta.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Pro{lo je 40 dana od kako je umro na{ otac, svekar i deda

Radojica \uki}

Hildi Joli}

Milijani Mitrovi}

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 10. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

65667

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom sinu, suprugu i ocu

^etrdesetodnevni pomen }emo obele`iti danas, 8. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miki

Brat Vajo Baranin.

od kumova: Slavice, Miqana i Tawe.

S tugom i po{tovawem jednogodi{wi pomen daju: supruga Bogdana, sin Dragoqub, snaha Ankica i ostala rodbina.

65644

65641

65638

Vojislav Spremo

O`alo{}eni: suprug Uro{, sinovi Daniel i Igor, snaja Vladana i unuci Ivan i Todor.

13. 1. 1928 - 13. 12. 2011.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Sinovi Dragan i Zoran, snaja Lidija i unuka Awa.

65666

GODI[WI POMEN

Ogwanu Plav{i}u 1951 - 2012. obeleì}emo danas, 8. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. Ve~no }e{ ìveti u na{im srcima i mislima. Oàlo{}eni: majka Milojka, supruga Vesna i sinovi Du{an i Uro{. 65662

Obave{tavam porodicu i prijateqe da je moj dragi otac

Savka Bo{kov Du{a

Mirko Milovac 1952 - 2012.

Pro{la je godina tuge za tobom, ali nije izbrisala uspomene koje ose}amo u na{im srcima.

Po dobru }emo te pamtiti, sa tugom te se se}ati. Ve~no o`alo{}eni: supruga Ana, k}er Jovana, sinovi @eqko i Miroslav, unuci, unuke, zet i snajke.

Galik Karoq 1929 - 2012. preminuo 5. 12. 2012. godine. Sahrana je danas, 8. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Tvoji najmiliji Vra~ari}i.

Sin Galik Karlo. 65661

Sedmodnevni pomen obele`avamo u utorak, 11. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u \ur|evu. 65633

65624

^iTUQe l POMeni

subota8.decembar2012.

POMEN 16. 12. 2011 - 16. 12. 2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Gordana Ne{i} Pomen }emo odr`ati 8. 12. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 10.30 ~asova. S qubavqu, ~uvamo te u na{im srcima, tu`ni {to vi{e nisi sa nama.

Slavko Jovanov

Posledwi pozdrav milom i voqenom

na{em

Oti{ao si mlad, lep, pun `ivota, sa velikim planovima i `eqama. @eleo si da nas na leto okupi{ sve. Danas smo pored tebe okupqeni svi...

@eqku Te{i}u

1935 - 2012.

@eqko Te{i}

1979 - 2012.

Sahrana je danas, 8. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: supruga Radosava, sin Milo{ i }erka Jovanka sa porodicama.

Suprug @ivota, }erke Sla|ana i Vesna sa porodicom.

dnevnik

Brat Aca i kum Sredoje sa porodicom.

Tvoj ujak Milan sa familijom.

65618

65635 65620

8122012/P

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu

Dragi na{ tata i deda

TU@NA GODINA

DESETOGODI[WI POMEN

Dimitrije - Mita [auli}

Slavko Jovanov Slavku Jovanovu

Milijana Mitrovi}

Rade Daki} Strikan

Neizmerna je bol zbog tvog odlaska, ali tvoja qubav nas greje i poma`e da izdr`imo ovu tugu.

Kad izgubi{ druga, nastaje tuga u srcu. Tvoja dobrota je neizmerna.

Vole te tvoji: sestra Kajka, zet Branko, sestri~ina Vesna i sestri} @eqko sa porodicom.

Tvoji: }erka Jovanka, zet Ratko, unuci Vladimir, Milo{ i unuka Teodora.

Tvoja supruga Mirjana, k}erke Leonida i Aleksandra, unuci \or|e, Luka, Lana i Lav, zetovi Radoslav i Pera.

Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju u srcima.

65637

65636

65625

65616

Te{ko je re~ima izre}i bol i tugu koju ose}amo...

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav kumu

Slavku Jovanovu

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

Slavku Jovanovu od porodice Nedeqkovi}.

od porodice Milovanovi}.

65634

65632

Najdra`em tatiki i dediki

Svetozaru Lu`aninu Cveku Pro{le su dve godine otkako nisi sa nama. Vreme leti, doga|aje ni`e, ali tvoje postupke i lepe re~i ne bri{e. Jo{ uvek ~ujemo tvoj zvi`duk, smejemo se tvojim {alama, setimo saveta, i daqe si tu. Malo si bio sa nama, a ostavio puno.

Dana, 6. 12. 2012. godine, zauvek nas je napustila u 69. godini na{a majka

ro|. Baranin Sahrana }e se obaviti u subotu, 8. 12. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1949 - 2002.

Za wom ve~no tuguju sinovi Mirko i Vojkan.

Supruga Dragica, sin i }erka sa porodicama. GODI[WI POMEN

65619

Posledwi pozdrav na{em dragom

na{oj dragoj

Veri Kankara{ Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava. Ve~no tuguju: mati Milica i sestra Du{ica sa decom.

@arku Draginu Supruga Nada i k}i Nata{a. Sahrana je u subotu, 8. decembra 2012. godine, u 11 sati, na pravoslavnom grobqu u Adi. 65612

65613

U sredu, 12. 12. 2012. godine navr{ava se tu`na godina od kako je preminula na{a voqena mama i nana

JEDNOGODI[WI POMEN

^uvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji.

65594

Stevici Subi}u iz Koviqa [est godina je od kako si sa nama u srcu i mislima, najboqi, najpo{teniji veliki o~e. @iveo si za nas, borio se, i mi }emo se boriti, jer si nas Ti nau~io. Bog milostivi i Ti nas gleda{ i ~uva{. Nemoj da brine{ tatice, odmori se.

Posledwi pozdrav svom nezamerenom zetu i najboqem na svetu.

Veliov Miroslav Kada bi se suzama moglo pisati mnogo toga bi ti hteli re}i. Bio si na{a zvezda vodiqa a sada si bol najve}i.

@eqko Te{i} 1979 - 2012. Dragi na{, i pored na{e vere u `ivot ve~ni, ovaj na{ iznenadni rastanak sa tobom je isuvi{e bolan.

Tvoje ponosno potomstvo.

Tvoji: otac Jovan, majka Ana, supruga Zlata, }erke Jovana i Milica i brat Goran.

Porodice: Kostre{evi}, Plav{i} i Jovi~i}.

65623

65573

65630

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se dvanaest meseci od kada se upokojio na{

Posledwi pozdrav voqenom suprugu i ocu

POMEN

\ur|inka Bati} ro|. Axi} Danas }emo se tim povodom okupiti oko wenog groba i odati joj pomen. O`alo{}eni najmiliji. 65628

Dragi na{

Dana, 8. decembra navr{avaju se ~etiri godine od smrti mog dragog supruga

Milovan - Miki Koledin

Milovanu - Miki Koledinu

[ogorica Mirjana i zet Stanislav sa porodicom.

6. 2. 1934 - 7. 12. 2012. Hvala za svu qubav, radost i dobrotu, za sve {to si nam pruìo u ìvotu. Oàlo{}eni: supruga Selka, }erka Olivera i sin Radoslav. 65610

65611

Milorad Rodi} Miki Velimir Kosanovi}

Petra Ma{i}a

Nismo i nikada ne}emo zaboraviti tvoju mladost, tvoj osmeh i radost susreta i vi|ewa sa Tobom.

Pomen je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, poqe IV/23-085, u subotu, 8. decembra, u 11 sati.

Godine prolaze, a bol i tuga nikada.

Wegovi najmiliji.

Neute{na supruga Jelica.

Stanko [u{war sa porodicom.

65593

65627

65626

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE Dana, 5. decembra navr{ilo se dvadeset godina od kako nas je ostavio na{ voqeni suprug i otac

^ETRDESETODNEVNI POMEN

subota8.decembar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj sestri

Stanoje Gajdobranski Cane

POMEN Danas, 8. 12. 2012. godine, obavi}e se ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj i nikad zaboravqenoj majci i baki

Ivanom Popovickim

dipl. in`. Tugujemo za tobom i ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu i qubav koju si nam nesebi~no poklawao.

Nadi Stevanovi}

De`e Karlo

1939 - 2012.

1955 - 1992.

Supruga Milosava, k}erka Sla|ana i sin Lazar sa porodicama.

Uzalud te pokrila ti{ina groba, ti `ivi{ s qubavqu u na{im srcima.

65448

Tvoji najmiliji.

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Dana, 12. 12. 2012. godine, navr{ava se osam godina od bolnog rastanka sa voqenim

Tu`nim odlaskom tvojim, odo{e sve moje `eqe i nadawa da }e{ bar nekada stvoriti priliku da boqe upozna{ }erku. Prvo ro|eno dete u porodici Koledin...

Voqeni nikada ne umiru. Brat Zoran, snaja Marija, bratanica Vinozita i David.

65380

65508

Posledwi pozdrav po{tovanom drugu i kolegi

Dana 8. 12. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{a draga majka

iz Despotova

Savi Jawi}

Sve bi bilo druga~ije da si tu...Tvoju plemenitost i dobrotu, nikada ni{ta ne}e zameniti. U na{oj si du{i, mislima i srcima. Neka Te an|eli ~uvaju. Supruga Saveta, deca Milica i Radomir sa porodicama.

Neizmerno ti hvala za sve maj~ice draga. Tvoje jedine: Jelica, Dragica i Biqana sa porodicama.

65553

65569

ro|. Laki} 1943 - 2012.

SE]AWE

MAMA

6. 12. 2002 - 6. 12. 2012.

Jovanka Jovanovi} Vidu Vrceq

Du{anu Grwa

1915 - 2007.

Milovan Koledin Mika Neka ti je laka zemqa dragi tata. Porodici tvojoj iskreno sau~e{}e. ]erka Ikica sa porodicom.

1939 - 2012. od drugarica i drugova iz sredwe Ekonomske {kole IV/4.

POMEN

@ivka Vrceqa 1915 - 1998.

^uvaju te u srcu: sin Goran, snaja @eqka, unuke Katarina i Gorana.

65483

65510

TROGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj dragoj sestri

65621

8. 12. 2002 - 8. 12. 2012.

Nada Stevanovi}

1930 - 2011.

Miladin Popov

pro{la je godina, vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav i se}awe na tebe.

Ni vreme koje neumoqivo te~e ne mo`e te udaqiti iz na{eg srca i na{ih misli.

Tvoji: Mira, Mi{ko i Stefan.

Tvoje: supruga Dragica i k}i Tatjana Popov.

65552

65543

SE]AWE

10. 12. 2002 - 10. 12. 2012.

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama otac i suprug

Nosimo vas u na{im srcima. Va{i najmiliji: sin Dragan, k}i Nade`da, snaje, zet, unuci i praunuci. 65617

POMEN

Bo{ko ^i~akin Bora

Ugren Radovan

iz Bege~a

Qubica [epinski ro|. Novakov 27. 12. 2011 - 27. 12. 2012.

Supruga Marija, sin Sini{a, unuk Marko.

Uvek }e te `aliti i rado se se}ati tvoji najmiliji: supruga An|elka i sin Milan sa porodicom.

65457

65328

POMEN Dana 12. 12. 2012. godine navr{ava se pola godine od smrti na{e voqene i nikada zaboravqene

Milica Stojanovi} 14. 12. 1987 - 14. 12. 2012.

1939 - 2012.

Vasa ^e~uk iz Koviqa 1924 - 2012.

Nikada te ne}e zaboraviti brat Slobodan sa porodicom.

Sa tugom do kraja, s qubavqu i po{tovawem ~uva}emo ve~nu uspomenu na tebe od zaborava. Tuguju: sin Stevan i supruga Tinka.

65509

65529

GODI[WI POMEN

Lazar Stojanovi} ^uvamo vas u na{im srcima i mislima.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je pro{lo najtu`nijih {est meseci od kada nas je napustila na{a miqenica Tawa

K}i Dragica i unuka Tatjana Popov.

Godi{wicu smrti drage nam supruge, majke, ta{te, bake i prabake obele`i}emo davawem parastosa na Alma{kom grobqu, 8. 12. 2012. godine, u 11 ~asova.

Jovanki Jovanovi} ro|. Ogwenovi}

Milenko Brzak

Mirjane Vasi} O`alo{}ene porodice [epinski i Kuvaqa.

Nadi Stevanovi}

2007 - 2012.

Toga dana sa tugom i bolom poseti}emo wen grob. O`alo{}eni: suprug Tihomir, unuke Bojana i Tamara i snaha Radica.

65471

65446

Najve}a radost nam je se}awe na dane provedene s tobom. Supruga Tina sa decom.

Voqena sestro, pro|e godina puna bola i neizmerne tuge za tobom, ali ti i daqe `ivi{ u na{im srcima sa molbom an|elima da te u raju ~uvaju gde samo plemeniti u ve~nosti po~ivaju. Tvoje sestre Milka i Bojana sa porodicama.

65335

65544

POMEN Pro{lo je deset godina od kada je sa nama samo u mislima na{ dragi suprug, tata i deda

Tatjana Kukole~a ro|. Pa{ajli}

65526

JEDNOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

8. 12. 1997 - 8. 12. 2012.

Dragoslav - Draga Rimski

Smrt radije pije sve`u medovinu nego staro vino. Jedna smrt, a sto uzroka. Boqe je spasiti jednoga koji umire nego ukopati deset mrtvih. Onoliko puta umiremo koliko nam umire dragih osoba. Nikada te ne}emo zaboraviti na{a Taco.

2002 - 2012. Pomen }e se odr`ati danas, 8. 12. 2012. godine, u 11 sati, u Pan~evu.

Jovanki Jovanovi} Slavko Penca U bolu koji ne prestaje ~uvaju ga u svojim srcima supruga Magdalena i unuka Nela.

obeleì}emo danas, 8. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Postoji ne{to {to ne umire, a to su qubav i se}awe na tebe, oni }e ìveti dok i ja ìvim. Moj si ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti.

Tvoji najmiliji: Jelica, Beba, Mile, Nenad, Predrag i Radoslava.

Tvoj voqeni suprug Simo. 65327

65513

65542

Do groba o`alo{}ena majka Mitra, otac An|elko, sestra Biqa, suprug Petar, sin Uro{, sestri} Igor, svekar Stojan, svekrva Mirjana kao i ostala rodbina i prijateqi. 65536

08.05 09.00 09.25 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 00.10 01.05

Зелено, волим те зелено-квиз Кад зазвони Знам да ништа не знам Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Премијерка: Државна посета Све странци Прсте да полижеш Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Пустоловина ципеле са шналом Прсте да полижеш Државни посао ТВ Дневник Елитна јединица Гламоур тоујоур Војвођански дневник Филмска премијера: Нова у граду, филм Поаро: Пустоловина ципеле са шналом Елитна јединица

Рене Зелвегер

Нова у граду Луси је амбициозна, модерна жена, која живи у Мајамију и чији се свет састоји од посла, скупих ципела и гардеробе, и још скупљих аутомобила, а чији је циљ да дође до што вишег положаја на корпоративној лествици. Када јој понуде један краткорочни задатак – у некој недођији, у градићу Њу Алму – где треба да реструктуира неку фабрику, она радо прихвата понуду, свесна да је одмах иза тога чека сочно унапређење... Улоге: Рене Зелвегер, Хери Коник Џуниор, Сајобан Фелон Режија: Џоунас Елмер (РТВ 1, 22.35)

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.55 15.40 15.55 16.05 16.35 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

tv program

subota8.decembar2012.

Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Палета-колажна емисија Вести (мађ) Чији је то салаш,ем.на мађ.са титл.на српском Палета-колажна емисија Улични свирачи Зелено, волим те зелено-квиз Знам да ништа не знам Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТИНИ 2012. (мађ) Ој, пауне, пауне (мађ) НОМУС 2011.

07.30 08.30 09.00 09.30 10.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

06.02 06.07 06.19 07.16

Глас Америке ЕТВ Буди родитељ Филм Меридијанима Еко вести Перископ Без цензуре Простор Лице с насловнице Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Мира Адања-Полак и ви

16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Личности у дигађаји Вести Ево нас код вас Вести Филм: Рат мирочувара 2. део Путовања сербез задовољства и уживанције Вести Серијски програм Вести Сигуран квадрат Бели мантил Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Сећања Седам НС дана Серија Објектив Лична грешка Филм: Лагардер 1. део

09.30 Свет фудбала 10.00 Лига шампиона: Челси – Нордсјеаланд 11.45 Најава Премијер лиге 12.15 Најава шпанске лиге 13.30 Шкотска лига: Килмарнок – Селтик 16.00 Премијер лига: Арсенал - WБА 18.00 На данашњи дан 18.20 Чемпионшип: Волвес – Бирмингем 20.45 Холандска лига: Ајаx – Гронинген 22.45 Преглед Евролиге 23.30 НБА акција 00.00 НБА: Оклахома сити – ЛА Лејкерс 01.45 Шпанска лига: Ваљадолид – Реал Мадрид

Шпанска лига: Ваљадолид – Реал Мадрид Новајлија у лиги Ваљадолид сјајно игра ове сезоне. Суботњи дуел 15. кола Примере с Реал Мадридом дочекује после великог тријумфа на гостовању Севиљи (1:3). (Спорт клуб, 01.45)

04.25

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 03.00 04.30

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Чудо невиђено Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Вештачка интелигенција Филм: Линија Филм: Траума

08.00 08.25 08.28 08.48 09.02 09.32 09.34 09.43 10.29 11.00 11.30 12.12 12.41 13.07 13.38 14.05 14.34 15.22 16.05

Мира Адања-Полак

06.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица...као сав нормалан свет Софијин свет Бернард Вејбалу Словосвет Дејанов пут Датум Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Приче о кратком полету Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Београд-вечити град Играле седелије на сред земље Србије: АКУД „Лола” Вреле гуме Медаље заувек Рукомет(ж)-ЕП: НорвешкаУкрајина, пренос Рукомет(ж)-ЕП: Србија-Чешка, пренос Свет спорта Потрошачки саветник Антисемитизам Рукомет(ж)-ЕП: Шведска-Француска, снимак Зашто сиромаштво Вреле гуме Рукомет(ж)-ЕП: Србија-Чешка (р) Рукомет(ж)-ЕП: НорвешкаУкрајина (р) Београд-вечити град

Гост емисије је Родољуб Шабић, повереник за информације. Говори о томе да још увек не разумемо шта је приватност и који подаци се не могу давати без посебних овлашћења и адекватних докумената. На Машинском факултету у Београду биће представљен смер Биомедицинско инжењерство, без ког је будућност медицине са новим технологијама незамислива. Упознаћете младе научнике који већ годинама раде на овим истраживањима. (РТС 1, 14.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.57 12.35 13.00 13.20 13.31 14.05 14.53 15.05 15.14

04.45 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Мира Адања-Полак и ви Гастрономад Вести Ин мемориам: ТВ лица: Злата Петковић... као сав нормалан свет Вести Мој рођак са села Бетовен, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Мој рођак са села Пола века Бонда: Свет није довољан, филм Вести Суперјуначки филм, филм Плави сомот, филм Ви и Мира Адања Полак Вести Квадратура круга Ин мемориам: ТВ лица: Злата Петковић... као сав нормалан свет (р) Мој рођак са села Верски календар

06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.05 21.00 00.00

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Атентатори Радна акција Домаћине,ожени се Жене Филм: Одбегла млада Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Савршена олуја

15.45 15.49 16.53 18.31 19.00 19.30 20.05 21.08 23.21 23.26 00.52 02.51 03.00 03.40 04.10

17.00 17.30 18.10 20.09 21.45 22.15 22.36 23.01 00.20 01.14 01.44 03.05

dnevnik

05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15

Б-Бојс светски шампионат у брејкденсу

13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.30 18.25 18.55 19.30 21.05 22.30 00.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби у Крцку Орашчићу Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне – Брвнара Телешоп Једна жеља једна песма Скандалозно Моја Србија Телемастер Последњи скретничар узаног колосека, филм Голи живот Луда кућа Играни филм

Најбољи брејкденсери показаће своја права умећа у директном окршају у Рио де Жанеиру. Право са улице у велико финале! Коментатори: Игор Бракус и Владимир Ђорђевић (Б92, 22.40) 07.50 Добра земља 08.45 Цртани филм 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Серија: Пријатељи 14.10 Филм: Незаустављиви 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Филм: Екскалибур 20.20 Филм: Немогућа мисија 22.40 Светски шампионат у брејкденсу 00.30 Вести Б92 01.10 Спортски преглед 01.30 Филм: Црвени ратник

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 02.00 03.00 05.00

Филм: Убица у комшилуку Добро вече Србијо Филм: Ловац на змајеве Сити њуз Филм: Не можеш побећи Филм: Сусрет са злом Тријумф љубави Филм: Сведок Дистрекшн Филм: Црвени агент Филм: Земља тигрова Тријумф љубави Сити њуз Филм: Заточеништво Филм: Црвени агент Дистрекшн

Бата Живојиновић

Последњи скретничар узаног колосека У малом Босанском месту Брезови Дани мала железничка станица је жила куцавица тог места, она је једини контакт са светом. На њој раде генерације железничара искрено волећи свој посао. Невоље долазе када стиже наредба о укидању пруге кроз то место. Улоге: Бата Живојиновић, Милан Срдоч, Боро Стјепановић, Мустафа Надаревић, Каћа Ћелан, Лидија Стефановић, Јадранка Матковић Редитељ: Весна Љубић (Хепи, 19.30)

Магазин ин Петар Гајић као један од чланова жирија Првог кувара Србије припремиће неколико јела погодних за Нову Годину. У томе ће му помоћи нико други до Марија Петронијевић која ће после кувања стићи и да пазари новогодишње поклоне до 1.000 динара. Лепа Лукић се шминка и дотерује за новогодишњу ноћ, а у паузама ће и запевати. Биљана Ристић и Бошко Јаковљевић дају модне савете, док је Раде Марјановић био задужен за празничну атмосферу. Аутор и водитељ: Сања Маринковић. (Пинк, 18.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota8.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 13.35 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

21.30 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Тајм тим година Ловци на нацисте Прича о струји Исус пре Исуса Ловци на митове Мистерије олупина на дну океана Изгубљена крсташка тврђава Брдо храма Александрова највећа битка Историја америчких индијанаца Сведок. са балкона собе 306. 1066. Траговима Тинтина Тајм тим година Теорије завере Ловци на нацисте

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ви ле ња ци Хер ку лес Зво нар Бо го ро ди чи не цр кве Филм: Чу де сна ди вљи на Филм: Без за кло на Филм: ТТ син дром Филм: Су ки ја ки Ве стерн Ђан го Филм: Мајкл Клеј тон Филм: Тр чи за жи во том Ерот ски филм Ерот ски филм

07.00 08.00 11.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Мајкл Клеј тон Адво кат Мајкл Клеј тон је про фе си о на лац ко ји ре жа ва ком пли к о ва не и пр ља ве слу ча је ве. Ње гов ста ри при ја тељ и ко ле га, Ар тур Еданс, ра ди не у спе шно на ва жном слу ча ју ве ли к ог кли јен та. Клеј тон је по зван да ре ши про блем... Уло ге: Џорџ Клу ни, Сид ни По лак, Том Вил кин сон Ре жи ја: То ни Гил рои (Си не ма ни ја, 20.00)

Џорџ Клу ни

06.00 06.25 06.50 07.35 09.30 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 23.00 00.05 01.05 01.35

08.00 Филм: Цве ћар ка 10.00 Ди јаг но за уби ство 15.00 Филм: Џек Хан тер и из гу бље но бла го Уга ри та 17.00 Филм: Пај кан и по 19.00 Кра љев ски бо ле сни ци 20.00 Ха ва ји 5-0 21.00 Филм: Бор нов иден ти тет 23.30 Пла ве кр ви 00.30 Филм: Пред сед ни ков чо век 02.30 Филм: Џек Хан тер и по тра га за Ак хе на то но вом гроб ни цом

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Савршен стил Савршен стил Шминкање са Клио Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Зависници од хране Моја тајна Чудни облици зависности Пасторци Моја велика мрсна ромска свадба Зависници од хране

Судије за стил Књижарка Рокерка Рита Да, драга Шапат духова Али Мекбил Судије за стил Мелиса и Џои Кугар Таун Очајне домаћице Увод у анатомију Како је бити Ерика Једном давно Модна полиција Рокерка Рита Књижарка Да, драга

Ема ну ел Се ни јер

Гор ки ме сец Бри тан ски брач ни пар Доб сон, Нај џел и Фи о на, пу ту је бро дом пре ма Ис тан бу лу на кон че га на ме ра ва ју да от пу ту ју у Ин ди ју. Јед ног по по дне ва ис пред сво је ка би не на ле те на де вој ку Ми ми у вр ло ло шем ста њу. Нај џел јој по мог не да се при бе ре, а исте ве че ри при лич но се из не на ди кад је угле да на по зор ни ци брод ског ба ра... Уло ге: Пи тер Ко јо ти, Ема ну ел Се ни јер, Хју Грант, Кри стин Скот То мас, Лу ка Ве ла ни Ре жи ја: Ро ман По лан ски (ХРТ 1, 02.00) 08.10 Кинотека 10.14 Кућни љубимци 10.45 Седам тамбураша чика Марка 11.20 Нормалан живот 12.35 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.55 Призма 14.45 Меркатска династија, док. серија 15.15 Репортери 16.15 Еко зона 17.25 Одмори се, заслужио си 18.05 Лијепом нашом. Делнице 20.10 Лото 7/39 20.15 Плес са звездама 22.40 Инспекторка Ирена Хус 00.20 Одељење за убиства, филм 02.00 Горки месец, филм

08.35 Мерлин 09.20 Мала ТВ 09.55 Вал д’Исере: Светски скијашки куп - велеслалом, пренос 1. вожње 11.00 Нови клинци с Беверли Хилса 11.45 20.000 миља под морем, филм 12.55 Вал д’Исере: Светски скијашки куп - велеслалом, пренос 2. вожње 14.00 Чувари здравља 14.30 Обртник и партнер 15.00 КС ауто 15.30 4 зида 16.05 Наврх језика 16.06 Брилијантин 16.45 Наврх језика 16.50 Позитивно 17.25 Гаража 17.55 Рукомет, Сеха лига: Неџе - Металург, пренос 19.30 Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија 20.00 Разоткривање тајни пирамида, док. филм 21.35 Отац на службеном путу, филм 23.50 Пети дан 00.50 Репортери 01.45 ЦСИ Мајами 02.30 Којак

08.00 Јентл 10.10 Ел мо ве аван ту ре у зе мљи гун ђа ња 12.00 За по ве сти 14.00 Пе снич ка прав да 16.00 Оша му ће ни и збу ње ни 18.00 Осам же на 20.00 Срећ ни бро је ви 22.00 Тач ка 45 00.00 Кан це ла риј ски су сре ти

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 21.45 23.45 01.15

Љубавна питања Момци с Мадисона Пројекат Јенсен Истеривачи духова Тамо далеко Розвел Нешто позајмљено нешто плаво Новине Екстремно крупан план Момци с Мадисона Америчка пита 2 Нешто позајмљено нешто плаво Момци с Мадисона

08.10 Jу-Ги-Ох! 09.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.40 Училица 10.35 Бибин свет 12.15 Дуга, филм 14.10 Празници из пакла, филм 16.05 Будва на пјени од мора 17.10 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Пирати с Кариба: Проклетство Црног бисера, филм 22.40 Убрзање 2: Високи напон, филм 00.25 Омен 4: Буђење, филм

Пи ра ти с Ка ри ба: Про клет ство Цр ног би се ра Ка пе тан Џек Спа роу сти же у лу ку Порт Ро јал на Ка ри би ма. Исте ве че ри у њу упло вља ва гу сар ски брод пи ра та Бар бо се, ко ји оти ма гу вер не ро ву кћи Ели за бет Сван. Она по се ду је вред ну укле ту ко ва ни цу ко ја гу са ре тран сфор ми ше у жи ве мр тва це... Уло ге: Џо ни Деп, Ки ра Нај тли, Џо фри Раш, Ор лан до Блум Ре жи ја: Гор Вер бин ски (РТЛ, 20.00)

Џо ни Деп

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Пецање голим рукама Врхунско градитељство Људских руку дело – Азија Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Вечера са Бером Грилсом

Скијање (Еуроспорт, 08.30, 11.45, 13.30, 19.15)

08.30 Скијање 10.45 Ски скокови 11.15 Скијање 12.45 Бијатлон 13.30 Скијање 14.00 Ски скокови 14.45 Бијатлон 15.45 Ски скокови 19.15 Скијање 20.45 Билијар Шампионат Велике Британије 23.00 Ски скокови 00.00 Уметничко клизање

Ле те ћа по се та „бр зог Гон за ле са”

етири ме сеца касније вратио сам се у Бео- на самом почетку кризе трасирала је пут за разбиград без имало оптимизма. Облаци над Ко - јање Југославије (наравно, није ни помислио да совом још више су потамнели. Типично са- призна да је и његово понашање играло важну уломопоражавајућим ге стом, Милошевић је одбијао гу). И Гонзалесова интервенција за време кризе да прима амбасадоре, па и мог наследника Браја- поводом локалних избора у децембру 1996. била је на Донелија. Форин офис је сматрао како треба да фарса. Гонзалес је очигледно написао извештај пре искористим то што ме је Милошевић позвао да него што је дошао у летећу посету (према речима дођем кад год желим. У Београду сам с њим раз- мог бившег шпанског колеге у Београду, било је ту говарао три сата. Био је у друштву председника елемената истине). Али, избори нису толико ваСрбије Милутиновића и министра спољних по - жни. Они се могу поновити за четири године. Али слова Јовановића, који су углавном ћутали. Мило- препоруке за комадање земље, ако се прихвате, не шевић је био веома срдачан, али је неколико пута могу да се пониште. маска пала. Рекао сам да Косово има жалосну историју откаКад сам изразио велику забринутост због наси- ко су га Срби вратили 1912, после пет векова отоља на Косову и претње које оно представља за ре- манске владавине. Тих осамдесетак година обелегионални мир и стабилност, Милошевић је одговорио осорно да би свака држава суочена са терористичким претњама реаговала исто. Шта је, питао сам, са цивилима? Неке су, тврдио је он, убили терористи (рекао сам да је тешко поверовати у то), а тамо где су безбедно сне власти погрешиле води се истрага. Наставио је да се чуди због двоструких стандарда међународне заједнице. Специјалне снаге су реаговале на терористичке претње и повукле су се после два и по дана. Рекао сам да је то контрадикторно свему што су видели наши представници. Милошевић је сматрао да преувелича- Бри тан ци би да по ву ку свој пот пис с Лон дон ског ми ра из 1913. вамо размере кризе и апсурдно је приказујемо као претњу светској или регионал- жила је стална репресија, без обзира ко је контроној безбедности. Кад га је недавно због Косова лисао то подручје. Милошевић је рекао да су гра„преслишавао„ турски министар спољних посло- нице Србије и Албаније потврђене на Лондонској ва, Милошевић је заузврат питао како се Анкара конференцији 1913. где их је, поред осталих земаодноси према 15 милиона Курда у својој земљи. ља, гарантовала и Велика Британије. Како је могуГост је занемео. ће да сад, када је Бадинтерова комисија одредила Предложио сам да покушамо видети шта је пер- бивше административне републичке границе као спектива. Поновио сам речи министра спољних међународне, Гелбард и други тврде да само репупослова Русије Примакова да „иако је проблем бличке границе Србије треба и даље сматрати адунутрашњег карактера, он министративним? Рекао се, као и у Грузији, не мосам да је та комисија одреКа д а га је због Ко с о в а пре с ли ш а в ао же решити без међународдила међународне границе тур ски ми ни стар спољ них по сло ва, не сарадње“. Поменуо сам само за републике које су и пример Мичелове коми- Ми ло ше вић је за уз врат пи тао ка ко се желеле независност. Како сије за Северну Ирску. су Србија и Црна Гора одтур ска вла да од но си пре ма Нисмо се ни ми поносили лучиле да остану заједно, 15 ми л и о н а Кур д а у сво ј ој зе м љи. што смо прихватили њихова заједничка спољна Ми ни стар је за не мео спољну помоћ. Милошеграница остала је међунавић није био импресиониродно призната. ран. Истакао сам да смо моћна земља са правом веМилошевић се непрестано враћао на Гелбарда, та у Савету безбедности (које врло ретко користи- према коме је очигледно осећао нарочиту одбојмо, истакао сам). Свеједно, рекао је он, не бисмо ност, као „човеку који компензује неспособност дозволили да нам комадање земље буде наметнуто ароганцијом“. Не жели више да га прими. Рекао неком резолуцијом СБ. Нагласио сам како све изја- сам да је лоше фокусирати се на личности. СРЈ ће ве Контакт групе говоре о територијалном инте- трпети због изолације од САД. Ако Гелбард ужива гритету СРЈ. Милошевић је узвратио да недавне поверење своје владе, треба да га прими. Милошеизјаве представника САД за Балкан Гелбарда јасно вић је рекао да ће га министар спољних послова говоре о томе да је план САД другачији. „Србија СРЈ примити коректно, али Гелбардов план да подније адекватан оквир за Косово.“ То охрабрује Ал- стиче Албанце да се стрпе док се њихове жеље не банце да покушавају створити Косово као трећу остваре чине га неприхватљивим саговорником (у републику СРЈ, што је међуоперација ка незави- полушали је говорио о фотографији на којој се Гелсности. Чак је и британски политички директор бард и Ругова љубе). Џереми Гринсток ухваћен у Гелбардовој реторици, Кад смо прешли на његов предлог референдума рекавши да „независност није опција, ба рем не за у вези са страном интеревнцијом (који сам упореса да“. Рекао сам да међународна заједница није дио са паљанским, толико омиљеним код Караџиникад искључила ниједну опцију коју стране дого- ћа и његовог тима), Милошевић је реаговао оштро. воре. За разлику од Караџића, питање о страној интерЗа међународно посредовање Милошевић је ре- венцији биће постављено неутрално. Одговорио као да је искуство Србије катастрофално. Улога сам да у резултат нико не сумња, али он неће имтројке Европске заједнице на брионском састанку пресионирати међународну заједницу. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota8.decembar2012.

dnevnik

8. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ваша енергија и ентузијазам су све време на веома високом нивоу. Сасвим вам добро иде у областима посла и новца и нема знакова да ће се то у скорије време променити.

BIK 20.4-20.5.

Напетост између вас и пословног партнера могла би донети сумњу у вашу пословну будућност када је тренутна ситуација у питању. Ипак, нека вас то не брине сувише, све ће се брзо решити.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Дугорочни циљеви на којима већ дуго радите сада би коначно могли показати своје резултате. Изађите у провод вечерас и прославите то с породицом и пријатељима.

Честитамо! Напредак у каријери је на видику. Ако сте одувек размишљали о каријери из снова, сада сте у могућности да то и испуните. Сада је прави тренутак да започнете приватни бизнис.

Могуће је да вас очекује пословна прилика у другом граду или чак другој држави. То ће вероватно захтевати много путовања или чак и пресељење и свакако ће вам донети помешана осећања. Очекујте шансу да увећате своје приходе. То би вам могло донети много додатног посла или инвестиција. Инвестиције у земљу или неке друге непокретности сада могу бити посебно профитабилне.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Требало би да сте на врхунцу када је здравље у питању. То би вам могло донети већи оптимизам и елан поводом будућности у креативној, пословној и финансијској области. Резултати креативних иновација на којима сте радили већ неко време сада би требало да постану видљиви и очигледни. Бићете пријатно изненађени. Генијалност ће вам се свакако исплатити.

Данас би се могла појавити прилика да из свог дома водите посао који може укључивати метафизичке предмете. Пријатељи или пословни сарадници из прошлости могли би показати жељу да се укључе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сада није прави тренутак да извршите притисак на партнера зарад неког бољитка. Само бисте могли наићи на отпор који ће још више погоршати ситуацију. Будите стрпљиви и препустите се току ствари.

Могуће је да су се отвориле нове пословне могућности у вашем крају које на неки начин отварају врата за вас. То може значити да ћете имати нову прилику за запошљавање и напредак.

Очекујте више идеја и могућности за проширење своје перспективе из разлога што у областима каријере и новца настављате напредак. Можда ћете тешко одлучити шта је за вас тренутно најпрактичније.

TRI^-TRA^

Је ди те код Бе ка ма V REMENSKA

PROGNOZA

Вејавица

Vojvodina Novi Sad

Subotica

-2

Sombor

Kikinda

-1

Vrbas

-1

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Хладно уз јак снег. Ветар умерен до појачан југоисточни и источни, крајем дана северни. Притисак испод нормале. Минимална температура -3 степена, а максимална 0. ВОЈ ВО ДИ НА: Хладно. Снег почиње да пада пре подне и нападаће понегде око 20 цм до краја дана. Јак југоисточни и источни ветар правиће вејавицу и сметове на путу. Крајем дана ветар скреће на северне смерове. Притисак испод нормале. Минимална температура -4, а максимална 2 степена. СР БИ ЈА: На југу пре подне суво, а поподне киша прелази у суснежицу и снег. Обилније падавине на северу и западу. Јак југоисточни ветар правиће вејавицу и наносе на путевима на северу. Крајем дана ветар скреће на северне смерове. Притисак испод нормале. Минимална температура -6, а максимална 6 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу врло хладно и ветровито са снегом повремено. Појачан северозападни ветар. Током дана снег стаје прво на северу уз постепено разведравање, до краја дана и у осталим пределима. У понедељак већином суво и хладно уз јак мраз ујутру. Од уторка хладно уз снег повремено.

БИОметеОРОлОшкА пРОгНОзА: Очекивана биометеоролошка ситуација може условити појачање тегоба код хроничних болесника. Нарочито се астматичарима, срчаним болесницима и психички осетљивим особама препоручује да се придржавају савета лекара. Од метеоропатских реакција најизраженије ће бити реуматски болови, главобоља и нервоза.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-2

Beч

-2

Varшava

-3

Kijev

-4

Moskva

Oslo

-7

St. Peterburg -3 Atina

Pariz

Minhen

-3

Budimpeшta

-2

Stokholm

-3

Деј вид Бе кам је већ умешао прсте у моду, а сада ће се опробати и у угоститељству. Фудбалер који је управо окончао ангажман у „ЛА Галаксију” враћа се кући у Британију, где ће отворити ресторан. Наравно, неће сам кувати, нити ће то радити његова супруга Вик то ри ја - за тај део посла биће задужен њихов пријатељ и познати кувар Гор дон Рем зи. Бекамови се годинама друже с Ремзијем и његовом породицом, а фудбалер је признао да га је кување увек занимало. - Надам се да ће посао са рестораном бити занимљив и забаван. Никада нисам имао ресторан, и знам да је Гордон најбољи партнер за такав подухват - рекао је Бекам. Ремзи има десетине ресторана широм света, и још увек није открио какву кухињу ће понудити заједно с Бекамом.

VIC DANA Шта је то калорија? Mало, безобразно ђубре које се ноћу увуче у ормар па сву гардеробу скупи за неколико бројева.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

76 (-1)

Slankamen

228 (6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

156 (0)

Zemun

304 (4)

Bogojevo

150 (1)

Panчevo

316 (2)

Baч. Palanka

163 (3)

Smederevo

472 (-2)

Novi Sad

162 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

220 (5)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-57 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 372 (11) Beograd

Kusiћ

257 (4)

36 (-4)

Reшeњe:

DUNAV