Dnevnik 9.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 9. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23643 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

str. 7

PUTARE OPET IZNENADILE PAHUQE

NASLOVI

Vejavica i vetar paralisali Vojvodinu

Nenad ^anak

Boqe da razgovaramo nego da pregovaramo

Bora Oti} Otezawe

\or|e Randeq SLOBODAN SAMARYI]

Ovi su isti, pa i gori

Nek propadne, nije {teta

str. 18

str. 2

Teofil Pan~i} Pismo sa slinom

Ivo Vajgl

Bo`idar \eli} Socijaldemokratija nije populizam

„DNEVNIK” U GUANGYOU

A klopa... uh i jao

str. 10

Foto: R. Hayi}

Na leto pregovori sa EU

Da na s m alo snega , vi{ e vetra Najvi{a temperatura -2°S

KAKO JE SERIJA „SULEJMAN” RAZGNEVILA DOKONI BALKAN

Svi ste u pravu, ’ajd sad na spavawe! Od kako su Suqu, zvanog jo{ i Veli~anstveni, Turci spakovali u televizijski serijski format, ukusa i mirisa sapuware, iz ogra|enih prostora Balkana suvereni narodi svako malo imaju neki amandman na scenario. ^ak je i turski premijer Reyep Erdogan komentarisao da serija nema po{tovawe prema wihovoj istoriji i da je prikazuje u negativnom svetlu mla|im nara{tajima. Jer, pojedini gledaoci u Turskoj nikako nisu mogli da se pomire sa scenama u kojima sultan lo~e vino (a, kao, nije?), ili vodi qubav s `enama u haremu (tek to!). Nije Suqo istorijski pravi~no odmeren ni po srpskom istorijskom kroju. [to bi rekli Zemunci – nisu nas ispo{tovali… str. 13

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

CITATI

„

U crkvi nema podela, a sve drugo je plod novinarskih {pekulacija i izmi{qotina. Pismo koje se pojavilo u medijima nije stav Sinoda SPC, ali Crkva nema nameru da javnosti stavi na uvid pismo koje je prosle|eno dr`avnom vrhu. Sinod i Sabor su se do sada vi{e puta ogla{avali po pitawu Kosova i wihov stav je jasan Patrijarh Irinej

”

Vu ~i}: Kfor da osta ne Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} za mo lio je u Va {ing to nu ame ri~ kog se kre ta ra za od bra nu Le o na Pa ne tu da pri pad ni ci Kfo ra ne na pu {ta ju te ri to ri ju Ko so va i Me to hi je, jer oni pred sta vqa ju do dat nu si gur nost za ko sov ske Sr be. “Mi ne ma mo po ve re wa u pri vre me ne ko sov ske in sti tu ci je i za to sma tra mo da je va `no da Kfor osta ne na toj te ri to ri ji. Ame ri kan ci ima ju 780 voj ni ka pri toj mi si ji i se kre tar za od bra nu mi je re kao da }e ura di ti sve {to je u we go voj mo }i da na Sa ve tu NA TO bu de do ne ta od lu ka da se ne sma wu je broj ame ri~ kih voj ni ka”, re kao je Vu ~i} na kon su sre ta s Pa ne tom, na bri fin gu za do pi sni ke iz re gi o na Bal ka na akre di to va nim u ame ri~ koj pre sto ni ci. Bio je to pr vi su sret jed nog srp skog zva ni~ ni ka sa {e fom Pen ta go na.

Na Ja ri wu od su tra in te gri sa no upra vqa we Ad mi ni stra tiv ni pre laz Ja ri we, na se ve ru Ko so va, po ~e }e da funk ci o ni {e u po ne de qak, 10. de cem bra po in te gri sa nom si ste mu upra vqa wa, ma da ra do vi na we mu do ta da ne }e bi ti u pot pu no sti za vr {e ni, po tvr dio je {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u teh ni~ kom di ja lo gu s Pri {ti nom De jan Pa vi }e vi}. On je, po sle obi la ska ra do va na tom ad mi ni stra tiv nom pre la zu iz me |u cen tral ne Sr bi je i Ko so va i Me to hi je, re kao da }e pr va vo zi la i oso be u po ne de qak u 8 sa ti po ~e ti da pre la ze pre ko Ja ri wa po no vom si ste mu upra vqa wa. On je ka zao da mi sli da }e bi ti pr vi ko ji }e da pre |e ad mi ni stra tiv nu li ni ju po no vom re `i mu. Pa vi }e vi} je za te le vi zi ju B92 re kao i da iz me |u sa da {weg i in te gri sa nog na ~i na pre la ska ad mi ni stra tiv ne li ni je “ne }e bi ti ni ka kvih dra sti~ nih raz li ka”. On je do dao da }e gra |a ni sa mo sa li~ nim ka ra ta ma pre la zi ti pre ko pre la za.

Puc wa va u Mi tro vi ci, ra wen Sr bin U puc wa vi ko ja se u pe tak u 23.30 sa ti do go di la u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce ra wen je ko sov ski Sr bin D.M, za me nik {e fa Ad mi ni stra tiv ne kan ce la ri je ko sov ske vla de u Mi tro vi ci. [e fi ca te kan ce la ri je Adri ja na Ho xi} iz ja vi la da su, osim we nog za me ni ka, na me ti ma ski ra nog na pa da ~a bi la jo{ tro ji ca we nih

VESTI

ko le ga. In ci dent se do go dio u tre nut ku ka da su ~e tvo ri ca rad ni ka kan ce la ri je iza {la iz jed nog od mi tro vi~ kih ka fi }a i ka da je na pa da~ ko ji je imao fan tom ku na gla vi pu cao u wi ho vom prav cu i po go dio u no gu jed nog od wih. D.M. je uka za na po mo} u mi tro vi~ koj bol ni ci na kon ~e ga je pu {ten na ku} no le ~e we.

Paj ti} za me nik pred sed ni ka DS Bo jan Paj ti} iza bran je za za me ni ka pred sed ni ka De mo krat ske stran ke na kon sti tu tiv noj sed ni ci Glav nog od bo ra DS odr à nog u Pa ra }i nu, sa op {ti la je ova stran ka. Za pred sed ni ka Iz vr {nog od bo ra iza bran je Du {an Ele zo vi}, za ge ne ral nog se kre ta ra Bal {a Bo ò vi}, dok je se kre tar stran ke Ta ma ra Tri pi}. U GO ko op ti ra ni su Mi le ta ô vi} iz Kru {ev ca, Da ni je la Mi le ti}-Mi la di no vi} iz Kra qe va, Bo ri sav Mi lo va no vi} iz Kni }a, Qu bi ca Bo go sa vqe vi} iz Ari qa, Ni ko la Dmi tra {i no vi} iz Be o gra da, Qi qa na Ko ò vi} iz Be o gra da, Pre drag Di vac iz Be og ra da, @i vo slav La zi} iz Ve li kog Gra di {ta i Slo bo dan Goj ko vi} iz Pri je po qa.

INTERVJU

PROF. DR SLO BO DAN SA MAR YI],

Ovi su isti, tiv nim pre la zi ma bi ti is po {to va ni. Pred stav ni ci Sr ba u ~e ti ri se ver ne op {ti ne po tom su do ne li od lu ku da pri vre me no pre ki nu pro test na ja ri wu. Da li je u pi ta wu sa svim no va si tu a ci ja u ve zi sa re ì mom in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma? – Vla da je o~i gled no po pu sti la pred pri ti skom ovog pro te sta, ali se ge ne ral na si tu a ci ja ni naj ma we ni je pro me ni la. Vla da je da la ga ran ci je Sr bi ma ko je su oni tra ì li, ali osta ju we ne pri hva }e ne oba ve ze pre ma spo ra zu mi ma o slo bo di kre ta wa i in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, za pra vo gra ni ca ma. Pri to me, u pr vo po me nu tom spo ra zu mu sto ji da svi Sr bi na Ko so vu tre ba da pre u zmu KS ta bli ce ko je iz da je or gan unu tra {wih po slo va Ko so va, a to pod ra zu me va oba ve zu do bi ja wa svih li~ nih do ku me na ta iz obla sti dr à vqan stva ove ne le gal ne tvo re vi ne. To je ma e stral no ugo vo rio Bor ko Ste fa no vi} de cem bra pro {le go di ne. Sa da je za ni mqi vo ka ko }e Vla da iza |i na kraj sa ovom pro tiv re~ no {}u: na i me, da ga ran tu je Sr bi ma u ~e ti ri op {ti ne ono {to mo ra da im odu zme na ba zi

Ustav naj ~vr {}a bra na l Sve su gla sni ji zah te vi da se me wa Ustav, i oni pri to me ne do la ze sa mo iz opo zi ci je, ne go i iz de lo va vla da ju }e ko a li ci je, pri ~e mu se kao pro ble ma ti~ ne ta~ ke na vo de sta tus Voj vo di ne, pi ta we re gi o na li za ci je Sr bi je, no vog iz bor nog si ste ma, pa ~ak i Ko so va... Da li }e DSS osta ti is tra jan u od bra ni ak tu el nog naj vi {eg prav nog ak ta, ili bi ne ke ko rek ci je bi le i za vas pri hva tqi ve? – Ustav je naj ~vr {}a od bra na Sr bi je kao dr à ve. Za jed ni~ ko me sto svih do sa da {wih zah te va za we go vu pro me nu je ide ja Sr bi je ne kao dr à ve ne go kao po li ti~ kog im pro vi zo ri ju ma. Ko li ko vi dim, mno gi bi se u ta kvoj Sr bi ji ose }a li kao ri ba u vo di. DSS je Ustav pra vio i bra ni ga zbog svo je ~vr ste dr à vo tvor ne ide je.

spo ra zu ma ko jim se oba ve za la pred EU. Upra vo zbog to ga sma tram do bom od lu kom od bor ni ka ~e ti ri op {ti ne da ob u sta vu pro te sta pro gla se pri vre me nom, da za tra -

NA TO-a da se na me |u na rod no pri zna toj te ri to ri ji Sr bi je in sta li ra jed na ne le gal na i na sil na tvo re vi na kao {to je kva zi dr `a va Ko so vo. To bi bi la ak tiv na -

Obra }a wem Sav tu bez bed no sti eli mi ni sa li bi smo EU kao spro vo di o ca po li ti ke Va {ing to na i NA TO-a da se na me |u na rod no pri zna toj te ri to ri ji Sr bi je in sta li ra jed na ne le gal na i na sil na tvo re vi na kao {to je kva zi dr à va Ko so vo è da srp ski par la ment une se u svo ju re zo lu ci ju po tvr du ga ran ci ja Vla de, kao i da ge ne ral no od bi ja ju re ìm in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma, tj. gra ni com. l U sva kom slu ~a ju, iz ve sno je da }e sutra za ì ve ti in te gri sa no upra vqa we pre la zi ma, po ~ev od ja ri wa i Mer da ra. Pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca je od lu~ no pro tiv to ga, pri ~e mu in si sti ra da Sr bi ja upu ti zah tev Sa ve tu bez bed no sti Uje di we nih na ci ja da se ob u sta ve pre go vo ri pod nad zo rom Bri se la i da se oni vra te pod pun man dat SB. Ko ja ko rist, ka da ta kva ide ja re al no ne mo è do bi ti po dr {ku u SB? – Naj i zve sni je je da ta kav pred log ne mo è da do bi je po dr {ku u Sa ve tu bez bed no sti UN ako mu se uop {te ni ne pro sle di. S dru ge stra ne, ne po sred na ko rist od ta kvog pred lo ga bi la bi u ve zi s pr vim de lom va {eg pi ta wa. Na i me, ta kav ~in zna ~io bi ne grad wu, ne go, na pro tiv, od bi ja we i spre ~a va we stva ra wa gra ni~ nog pre la za na Ja ri wu i Br wa ku. Tek tim ~i nom mi bi smo, kao ozbiq na dr à va, otvo ri li pro ces ko ji bi kadtad do {ao na Se vet bez bed no sti. Ti me bi smo, za po ~e tak, eli mi ni sa li Evrop sku uni ju kao spro vo di o ca po li ti ke Va {ing to na i

pa, ako ne ko ho }e i ta al ter na tiv na po li ti ka Sr bi je na o~u va wu svog su ve re ni te ta i te ri to ri jal nog in te gri te ta. l Ak tu el na vlast svo je “ko sov ske ko ra ke” ob ja {wa va oba ve zom da u de lo spro ve de spo ra zu me pret hod ne, ali se sti ~e uti sak da se ide i ko ji ko rak da qe. Ka je te li se u tom smi slu {to ste po dr à li to mi sla va Ni ko li }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma? – Naj pre, ak tu el na vlast ni je bi la ni u ka kvoj me |u na rod noj oba ve zi da spro ve de prav no ne po sto je }e spo ra zu me, a po tom i pro tiv u stav ne ured be. Da se po sto je }a vlast ta ko po sta vi la, ni ko u me |u na rod noj za jed ni ci ne bi mo gao da u~i ni bi lo {ta po zi va ju }i se na me |u na rod no pra vo. Osim to ga, ni ka kve po li ti~ ke ili eko nom ske sank ci je ne bi usle di le, ako ne ra ~u na mo even tu al nu su spen zi ju Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu od stra ne Evrop ske uni je. Ka èm „even tu al nu su spen zi ju“ za to {to u EU po sto ji pet dr à va ~la ni ca ko je ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va pa ni je ne mo gu }e da bi se one us pro ti vi le ta kvom ~i nu. Naj zad, i mo gu }a su spen zi ja SSP-a ne bi Sr bi ji do ne la {te tu s ob zi rom na we gov lo{ uku pan u~i nak u pri vred nom raz vo ju Sr -

B E Z I Z N E N A \ E W A : Ne NAD ^A NAK jU^e PO NO VO IzA BRAN zA PReD SeD NI KA LI ge SO cI jAL De MO KRA tA VOj VO DI Ne

Bo qe da raz go va ra mo ne go da pre go va ra mo

\i las: Ni ko li} iz vr da va od go vo re Pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan \i las oce nio je da Vla da Sr bi je ni je sprem na na ro du da sa op {ti pu nu isti nu o Ko so vu i Me to hi ji i do dao da je o~e ki vao da ne ko To mi sla vu Ni ko li }u ka è da vi {e ni je opo zi ci ja, ve} da je du àn da iz ne se plan o po kra ji ni. On je oba vio svoj an ke tar ski po sao, sa slu {ao {ta ko mi sli, jo{ sa mo ni smo ~u li {ta on mi sli, re kao je \i las na sed ni ci Glav nog od bo ra DS. Go vo re }i o efek ti ma do sa da {weg ra da Vla de Sr bi je, \i las je uka zao da je si tu a ci ja u ze mqi lo {a i da mo è da se na |e vr lo ma lo stva ri ko je je Vla da u~i ni la da bi mo gle da se po hva le ili ka è da su do bre. U Sr bi ji je da nas, na gla sio je \i las, dva od sto ma we za po sle nih ne go pre {est me se ci, in fla ci ja je uve li ko pre {la 10 od sto, pla te se sve ma we is pla }u ju, dok je Vla da us pe la da se do dat no za du ì za dve mi li jar de evra.

re mi jer Ivi ca Da ~i} otvo re no je na kon po sled weg bri sel skog su sre ta sa Ha {i mom Ta ~i jem po ru ~io da „Ko so vo ima mo u Usta vu, ali da Ustav ni sud ne mo è da ga vra ti u ustav ni okvir”, uz opa sku da je vre me da “utu vi mo se bi u gla vu da nam je ne {to ote to i da gle da mo da spa se mo {ta se spa sti mo è”, te da “ako ne ko ima ne {to bo qe, ne ka ka è {ta je al ter na ti va”. – Ovo je iz re ~e no di rekt no na adre su DSS-a, jer smo mi je di na par la me nar na stran ka ko ja dr ì i do Usta va i do Ko so va, bu du }i da su to dve usko po ve za ne stva ri – ka è za „Dnev nik” pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je prof. dr Slo bo dan Sa mar xi}. – Ali, iz na ve de nog ci ta ta se vi di i po li ti~ ki stav pre mi je ra Da ~i }a pre ma na vod noj ~i we ni ci „da nam je ne {to ote to“. Jer, ako nam je „ne {to ote to“, Vla da mo è to da pri zna kao go to vu stvar, pa jo{ i da pri me ni sram ni spo ra zum o tzv. za jed ni~ kom upra vqa wu gra ni com iz me |u “Sr bi je” i „ote tog Ko so va“. Me |u tim, Vla da mo è ta kav ~in, kao emi nent no na si lan, i da ne pri zna i da iz gra di stra te gi ju i po li ti ku ot po ra. Tek u ovom dru gom slu ~a ju Ustav igra de lat nu ulo gu. U su prot nom, taj Ustav je pre pred met prak ti~ ne de gra da ci je ne go okvir po na {a wa dr àv nih or ga na, ka ko u we mu i pi {e. l Vla da Sr bi je usvo ji la je za kqu ~ak ko ji, ka ko tvr di Da ~i}, „pred sta vqa ga ran ci ju Sr bi ma sa se ve ra Ko so va da }e wi ho vi zah te vi o ad mi ni stra -

red sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak, ko ji je ju ~e na de ve tom Kon gre su te stran ke po no vo iza bran za we nog li de ra, po ru ~io je cen tral nim vla sti ma u Sr bi ji da sa Voj vo di nom mo ra da se raz go va ra «da se ne bi pre go va ra lo. – Tra ì mo da se sa Voj vo di nom raz go va ra da se ne bi pre go va ra lo. I ovo vi {e ne mo li mo, ne go zah te va mo! – is ta kao je â nak obra }a ju }i se de le ga ti ma i go sti ma stra na~ kog kon gre sa odr à nog u No vom Sa du pod mo tom «„Pr vo, Voj vo di na. No vi po ~e tak”». On je po ru ~io i da Voj vo di na ne è li dru gu dr à vu, ve} dru ga ~i ju Sr bi ju u ko joj bi wen sta tus bio ure |en po kra jin skim usta vom, ili po seb nim po gla vqem u no vom usta vu Sr bi je u ko jem Voj vo di na mo ra do bi ti za ko no dav nu, iz vr {nu i sud sku vlast, imo vi nu i sop stve ne pri ho de. No vi-sta ri li der LSV uka zao je i na to da su Voj vo di ni od u ze ta pra va i da ona mo ra bi ti obe {te }e na za sve za {ta je o{te }e na. – Mo ra mo da ì vi mo za Voj vo di nu, za svo ja ube |e wa, za dr à vu Sr bi ju. Na ma ne tre ba dru ga dr à va, ve} dru ga ~i ja Sr bi ja – re kao je â nak star na~ kim de la ga ti ma ko jih je ju ~e u No vom Sa du bi lo vi {e od hi qa du. On je ka zao da Sr bi ja mo ra da se iz ja sni da li ho }e da ima Voj vo di nu u svo im sa sta vu ili ne }e, i da li ova ze mqa ho }e da ima de mo kra ti ju ili ne }e, i da li }e on da cr kva, dr à va i voj ska da se sto pe u jed no

i da fal si fi ku ju isto ri ju». ^a nak je is ta kao da se mo ra za {ti ti ti „« voj vo |an ska ci vi li za ci ja” »i we ne te ko vi ne, na vo de }i da su to vi {e je zi~ nost, na ci o nal na i ver ska to le ran ci ja, vla da vi na pra va i naj o-

On je do dao da je u to ku i fal si fi ko va we isto ri je, a me |u tim fal si fi ka ti ma is ta kao je ne dav no obe le `a va we da na oslo bo |e wa No vog Sa da 9. no vem bra 1918. go di ne.

Za me nik pred sed ni ka LSV Bo jan Ko stre{ iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma da je ovaj kon gres svo je vr sna pre kret ni ca, jer }e se LSV ubu du }e okre nu ti is kqu ~i vo in ter si ma Voj vo di ne. – Do sa da smo bi li stran ka ko ja je lu ta la iz me |u bor be za pra va gra |a na Sr bi je i pra va gra |a na Voj vo di ne, a na kon ovog kon gre sa, is kqu ~i vo }e mo se okre nu ti in te re si ma gra |a na Voj vo di ne – na ja vio je Ko stre{. Na no vi nar sko pi ta we da li }e to zna ~i ti okre ta we ka se par ti -

– Pret hod ne ~e ti ri go di ne po dr `a va li smo Vla du Mir ka Cvet ko vi }a i mno gi su nam za me ra li da je o{tri ca LSV otu pe la. A Vla du smo po dr `a va li iz jed nog je di nog raz lo ga, a to je da na vlast ne bi do {li ovi ko ji su sa da na vla sti. Sa da vi {e ne ma mo raz lo ga da {ti ti mo bi lo ka kvu Vla du u Be o gra du, jer ova vla da otvo re no ra di pro tiv Voj vo di ne – is ta kla je Alek san dra Jer kov. De le ga ti ma LSV-a obra ti li su se ju ~e i pot pred sed ni ca De -

Ko ra}: Voj vo di ni vra ti ti auto no mi ju

{tri je ka `wa va we {i re wa mr `we i ne tr pe qi vo sti. Po we go voj oce ni, svi da na {wi pro ble mi u Sr bi ji i u Voj vo di ni po sle di ca su ne su o ~a va wa s po li ti kom iz 90-ih go di na pro {log ve ka, od no sno sa ide lo gi jom ko ja je do ve la do rat ne i zlo ~i na~ ke po li ti ke. Li der LSV tvr di da do tog su o ~a va wa ni je do {lo jer je pra vi i ko na~ ni ciq uki da we par la men ta ri zma u Sr bi ji, po ni {ta va we qud skih pra va i slo bo da, hap {e wa, ubi stva i dik ta tu ra». – Ali, ako ne ko mi sli da se ne }e mo bra ni ti, qu to se va ra – upo zo rio je ^a nak.

Qa ji}: U ju nu da tum pre go vo ra Pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je i mi ni star u Vla di Sr bi je Ra sim Qa ji} iz ja vio je da }e Sr bi ja do bi ti da tum po ~et ka pre go vo ra sa Evrop skom uni jom u ju nu na red ne go di ne. „U ju nu sle de }e go di ne do bi }e mo da tum po ~et ka pre go vo ra. I to je ga ran ci ja da se Sr bi ja ne }e vra ti ti u de ve de se te go di ne pro {log ve ka”, re kao je La ji} na Kon gre su LSV-a.

– Te pri ~e ka ko su nas tad to bo è oslo bo di li, ko ri ste se sa mo ka ko bi smo se mi ose }a li da smo ne kom ne {to du `ni i kao iz go vor za pqa~ ku Voj vo di ne. Voj vo di na ni je ni kom ni {ta du `na! – is ta kao je â nak. Po we go vim re ~i ma, vo di se bor ba pro tiv iz mi {qe nog voj vo |an skog se pa ra ti zma, {to je «„dim na bom ba za pri kri va we stvar nih pro ble ma u ze mqi”». Li der LSV pri me tio je i da se i bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la od no si is kqu ~i vo na Voj vo di nu, dok iz Be o gar da ni ko ni je uhap {en. – Da li je mo gu }e da je Voj vo di na ta kva jed na tru le` da se svi kri mi nal ci na la ze ov de. Ni ko ne sme da tak ne klup ko zmi ja u Be o gra du, jer ako tak ne ne ~i ji rep, ni ka da ne zna ko ja }e ga gla va ugri sti – re kao je â nak, ko ji je ju ~e do bio po ve re we 906 de le ga ta; pro tiv we go vog po nov nog iz bo ra gla sa lo je 79 li ga {a, dok su 24 li sti }a bi la ne va è }a.

Pred sed nik So ci jal de mo krat ske uni je @ar ko Ko ra} iz ja vio je da pro blem sta tu sa Voj vo di ne i vra }a we aut no mi je vi {e ne sme da se od la è i da vlast u Sr bi ji mo ra da se su o ~i sa tom ~i we ni com. – O~i gled no je da ustav no pi ta we po lo à ja Voj vo di ne ni je re {e no. Voj vo di ni su od u ze ta sva pra va, a od auto no mi je ma we-vi {e ne ma ni ~e ga. To je otvo re no pi ta we s ko jim }e mo ra ti da se su o ~i po li ti~ ka eli ta u Sr bi ji – oce nio je Ko ra} ko ji je bio gost Kon gre sa LSV-a. Ko ra} je ka zao i da je te {ko gle da ti voj vo |an sko si ro ma {tvo, s ob zi rom da je to bi la ne kad naj bo ga ti ja re gi ja. On je po ru ~io i da Sr bi ja ne mo è u Evrop sku uni ju dok jed nu ta ko va `nu re gi ju dr ì u po li ti~ ki ne re {e nom sta tu su i sa ne za do voq nim gra |a ni ma. zmu, ka zao je da ne vi di za {to bi se to de si lo, jer „bor ba za za {ti tu pra va gra |a na Voj vo di ne ni je bor ba pro tiv pra va gra |a na u bi lo kom de lu Sr bi je”». – Ako vo di te ra ~u na o se bi i svo jim in te re si ma, to ni je se pa ra ti zam. Sve {to se za ra di u Voj vo di ni, ov de mo ra i da osta ne. Ko li ko ko {ta dr à va Sr bi ja, mi }e mo to pla ti ti, a sve osta lo mo ra da osta ne u Voj vo di ni – obra zlo ìo je Ko stre{. Port pa rol ka LSV Alek san dra Jer kov oce ni la je da ak tu el na Vla da Sr bi je ra di otvo re no pro tiv Voj vo di ne i ne ma raz u me va wa za auto no mi ju i na ja vi la da Li ga sa da ula zi u bes kom pro mi snu bor bu za Voj vo di nu.

mo krat ske stran ke Ve sna Mar ti no vi} i pot pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je Du {an Mi ji}. Me |u go sti ma Kon ger sa bi li su i funk ci o ner DS Dra go slav Pe tro vi}, te funk ci o ne ri Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor i [an dor Ege re {i. Go sti iz re gi o na bi li su pred stav ni ci De mo krat ske par ti je so ci ja li sta Cr ne Go re, Istar skog de mo krat skog sa bo ra, Li ste za Ri je ku, No ve so ci jal de mo krat ske par ti je Ma ke do ni je. Kon gre su je pri su stvo vao i am ba sa dor Cr ne Go re u Sr bi ji Igor Jo vo vi}, kao i pred stav ni ci am ba sa da SAD, Fran cu ske, Tur ske, Ki ne i An go le. n Branka Dragovi} Savi}

nedeqa9.decembar2012.

c m y

dnevnik

POT PRED SED NIK DSS-a

KARMA KOMA

pa i go ri bije, da o Kosovu i ne govorimo. To bi, {tavi{e, bio odli~an povod da se odnosi Srbije i EU postave na sasvim druge osnove. Kada je, pak, re~ o na{oj podr{ci Tomislavu Nikoli}u, woj se ni danas, gledano situaciono, nema {ta zameriti. Osnovni ciq na{e podr{ke bilo je uklawawe Demokratske stranke sa vlasti i otvarawe bre{e za druga~iju politiku. Danas je jasno da u pogledu kosmetske politike ova vlast radi u kontinuitetu s prethodnom. Zna~i, probali smo, nije uspelo, i prema tome, DSS preuzima kontinuitet kritike ove vlasti kao i prethodne. l Ka ko tu ma ~i te do go vor da Be o grad i Pri {ti na raz me ne ofi ci re za ve zu ko ji }e se de ti u mi si ja ma EU i u~e stvo va ti u spro vo |e wu po stig nu tih do go vo ra? Mo è li ta di rekt na ko mu ni ka ci ja ipak po mo }i da se re {a va ju ne ka od va `nih pi ta wa za sva ko dnev ni ì vot ko sov skih Sr ba? Ili je to ipak uvod u no vu fa zu od no sa Be o gra da i Pri {ti ne? – U saop{tewu kabineta Ketrin E{ton sa posledwih briselskih razgovora, na po~etku re~enice koja govori o ovom aran`manu stoje re~i: „u po~etku...“ To su ~uvene kau~uk formulacije iza kojih se brdo vaqa. Da je neko iz DSS-a na mestu premijera, odmah bi alarmirao tog vajnog statusno neutralnog posrednika da objasni {ta ta~no zna~i to „u po~etku“. A mo`da su se stvarno dogovorili da to bude „u po~etku“ a posle - kada? - {ta bude... Pri ovakvim nejasno}ama moè se osnovano pomisliti da su ovi „u po~etku“ oficiri za vezu ne{to kasnije zametci ozbiqnijih stalnih misija Srbije na Kosovu i Kosova u Srbiji.

l U~e stvo va li ste u pre go va ra~ kom ti mu ko ji je od bio Ah ti sa ri jev plan. Sve je, me |u tim, vi {e onih, ~ak i u vla sti, ko ji tvr de da }e na kra ju upra vo Sr bi ja in si sti ra ti na po je di nim re {e wi ma ko je je Ah ti sa ri pred vi deo. Stra hu je te li da }e se upra vo to do go di ti? – To se ve} doga|a. Sporazumi koje Vlada sada sprovodi su na~in normalizacije odnosa dve dr`ave po Ahtisarijevoj zamisli; katastar, mati~ne kwige i diplome su po tom planu; pritisak da Srbi postanu dr`avqani Kosova je po istom planu... Zatim, ono {to sledi: za{tita srpskih manastira kosovskom policijom, pa tzv. transparentno, a to zna~i preko Pri{tine, finansirawe srpskih op{tina, {kolstva i zdravstva od strane Srbije itd. Kona~no, po Ahtisarijevom planu je svo|ewe uloga na{e vlade na pitawe statusa Srba na nezavisnom Kosovu, a ne statusa Kosova i Metohije po Rezoluciji 1244. Sa

INTERVJU

o~ajawem mogu da konstatujem da taj prevarantski Ahtisarijev dokument, koji nema nikakav pravni status u me|unarodnom smislu, odnosi prevagu. [to je najgore, tek u~e{}e na{ih vlasti, i onih prethodnih i ovih dana{wih, u wegovom sprovo|ewu li{ava ga wegovog su{tinskog okupatorskog karaktera. l @r tvu je te li DSS svo jom po li ti kom Sr be ko ji ì ve ju `no od Ibra? – Srbija objektivno ne moè da za{titi Srbe ju`no od Ibra onako kako moè one na severu. Ali, ako sa~uva ove druge u okvirima svog poretka, postoje {anse da ponovo otvori pitawe statusa pokrajine na nivou Ujediwenih nacija. Osnovni preduslov za to je da se oslobodi medve|ih usluga Evropske unije. Sa takvim uslugama Srbija izvesno gubi celo Kosovo i Metohiju. To je zakonita posledica na{eg „puta u Evropsku uniju“. n Miroslav Staji}

Pi smo sa sli nom, i pi smo bez

a kva je ovo ze mqa, dru è, me ni naj dra à, u ko joj stva ri se po ja vqu ju i ne sta ju kao u ka kvom ma |i o ni ~ar skom per for man su, i u ko joj ima da bu de ono {to bi ti ne mo è, ali za to se ne sme re }i ni pri zna ti da ima ono ga {to su svi vi de li i ~u li. Ze mqa u ko joj ra zum no je re zo no va we i po stu pa we, uskla |e no sa ~i we ni ca ma biv stvo va wa, sa mo jed na na ro ~i to opa ka for ma Iz da je, a di~ no je i ~a sno sle di ti od re |e nu vr stu ha lu ci na ci ja, to jest, po na {a ti se kao da na sve tu po sto je stva ri ko je ne po sto je. Za pe tqa no? Sa mo na iz gled. Za pra vo se ra di o stva ri ma i qu di ma po sve obi~ nim, ~ak tri vi jal nim, ali je ta wi ho va tri vi jal nost, ko ja nas ur ni {e i mo ri jo{ odav no i ve} pre du go, ufa~ lo va na u {qa {te }i ki~ pa ki rung ko jem Pro sto ta na pro sto ne mo è odo le ti. [ta smo, da kle, ov de ima li? Po jed noj ver zi ji, Cr kva (zna te ko ja, ni je da ne zna te) pi sa la je Dr à vi (zna te ko joj, ni je da ne zna te) i o{tro je uko ri la zbog to ga {to do pu {ta da iz me |u Sr bi je i Ko so va – to jest, iz me |u Sr bi je i Sr bi je, re kao bi sta no vi ti dok tor pra va V. K. – na sta ne pra va prav ca ta gra ni ca, sve sa gra ni~ nim pre la zi ma. Ovo do sa da kan da ni je bi la gra ni ca ne go ne {to dru go, bog te pi taj {ta, a ni pre la zi ni su bi li gra ni~ ni, ne go vaq da bez gra ni~ ni, ili ta ko ve} ne ki ko je obi ~an smrt nik ne raz u me. Po dru goj, pak, ver zi ji, Cr kva i je ste i ni je pi sa la sit nu kwi gu dr àv noj vla sti, i to ~ak u dve va ri jan te: jed noj «tvr |oj», u ko joj se pre po zna je ose bu jan autor ski do pri nos i bu jan stil («evro sli nav ci» i ta ko to) g. Ri ste Ra do vi }a, per for mi ra ju }eg pod ime nom Am fi lo hi je, i dru goj «mek {oj», ko ja da je zva ni ~an stav Cr kve. A ko ja je za pra vo, da se ne la è mo, ono isto {to i pr va ver zi ja, sa mo re ~e no ne {to uqud ni je, bez am fi lo hi jev ske hri {}an ske i na gla {e no ~o ve ko qu bi ve bla go gla go qi vo sti. Ima, me |u tim, i tre }a ver zi ja, a ova ka è: {ta god da je pi sa lo u tom pi smu, ili pak pi smi ma, to ni je bi lo na me we no jav no sti ne go in ter noj i dis kret noj ko mu ni ka ci ji tzv. sve tov ne i jo{ vi {e tzv. du hov ne vla sti u Sr ba qa, a to {to je stvar ne ka ko – bez be li zlo dej stvom Zlo du ha – pro cu re lo u jav nost, to se ima sma tra ti ne mi lom stva ri ko ja se za pra vo ni je ni do go di la, te }e mo je sve ~a no ig no ri sa ti i pra vi ti se da je ne ma. Pa je ne }e mo sa dr ìn ski ni ko men ta ri sa ti jer ka ko da ko men ta ri {e{ ne {to {to zva ni~ no ne po sto ji? Do du {e, ne }e{ ba{ ni ne gi ra ti da je za pra vo ima, ali }e{ o~e ki va ti od svih da to

ne ka ko za bo ra ve. Ni je to ba{ la ko, ali eto, bez mu ke ne ma od u ke. I ta ko, da kle, tog pi sma ili ima u dve ver zi je, ili u jed noj, ili ga ne ma uop {te, ili ga de lat no ima ali ga zva ni~ no ne ma – ka ko se ve} ko me }ef ne. Pa do bro, isti na je da se ov de ra di o stru ci ko ja se i ina ~e ba vi stva ri ma, bi }i ma i po ja va ma sa svim ne vi dqi vim i uop {te ne do ka zi vim, i ima joj se ve ro va ti na ~a snu re~ da ih ona ni je le po iz mi sli la, ali to ta ko mo è sa bo go vi ma i bo àn stvi ma ko ja – na ~a snu im re~ – obi ta va ju Ta mo Ne gde, ali ne i sa stva ri ma ze maq skim, kon kret nim i opi pqi vim. A opet, s dru ge stra ne, ni je li se wi ma i ce lo to Ko so vo za gu bi lo ne gde u me ta fi zi~ kim ma gli na ma, pa {to ne bi i jed no obi~ no pi sam ce? To Ko so vo o ko jem ti qu di go vo re – tja, vi {e za pe va ju ne go {to go vo re – odav no ni je ono Ko so vo ko je po sto ji na ovom sve tu, u ko je mo è te ot pu to va ti i sa ko jeg se mo è te vra ti ti, ne go je ne ko ap strakt no Ko so vo na se qe no ap strakt nim du {a ma ko je oni pro iz voq no na zi va ju srp skim, a mo gli bi za pra vo ko ri sti ti i bi lo ko je dru go ime, sa mo kad bi im ta ko pa so va lo. Na dru goj stra ni, naj lak {e bi bi lo re }i da «po po vi su kri vi za sve», ali ni su oni vo di li po li ti ku Sr bi je pre ma Ko so vu u pret hod nim go di na ma i de ce ni ja ma, ne go je sko ro ce lo kup na sve tov na po li ti ka Sr bi je bi la ta kva da Ko so vo je po naj ma we bi lo kon kre tan pro stor u kon kret nom vre me nu, ne go je bi lo je dan kva zi re li gij ski po jam, jed na lo zin ka slu è }a sa mo za is pra zno za kli wa we i ja lo vo ode qi va we Is prav nih od Po gre {nih, pri ~e mu je bi lo naj lak {e po sta ti Is pra van ta ko {to }e{ ba ja ti stva ri ko je su od ì vot nih re al no sti uda qe ne kao sa zve `|e An dro me de od ata ra mo {o rin skog. Mo `da je, sa mo mo `da, do {lo ono kraj we vre me ka da je nu `da na te ra la sva ko ga na {eg otu `nog ca ra do du va ra, pa se s tim kva zi ko sov skim cir ku som i ka ne va lom ima na po kon ne ka ko za vr {i ti, va qa pri ve sti pred sta vu kra ju na ko li koto li ko ozbi qan na ~in, i mo `da je ba{ ovoj vla da ju }oj eki pi, ko ja je tu bo le snu va tru ono mad naj vi {e pot pi ri va la, za pa lo u deo da taj otu àn po sao svr {i – u ~e mu, jo{ jed nom vre di re }i, ni je da ne ma ne ke vi {e prav de. E, ali sa da se pro tiv wih po bu ni {e oni ko ji su po naj vi {e du va li s wi ma u istu ti kvu, po stav {i u me |u vre me nu te {ki ovi sni ci o tom du va wu u ti kvu, o tom ur la wu, zur la wu i ta lam ba sa wu bez re da i smi sla. Ka ko god bi lo, vre me je da ih se spu sti, i sa tvr |e i sa mek {e va ri jan te. n Teofil Pan~i}

IVO VAJGL, BIV [I MI NI STAR SPOQ NIH PO SLO VA SLO VE NI JE

Sr bi ja po ~i we pre go vo re ve} sle de }eg le ta poqnopoliti~ki odbor Evropskog parlamenta je po~etkom sedmice u Briselu podrào rezoluciju kojom se Evropski savet poziva da „{to pre odredi datum po~etka pregovora sa Srbijom”. Po re~ima jedan od u~esnika ove sesije, evroparlamentarca iz Slovenije Ive Vajgla, {anse da Srbija dobije datum za po~etak pregovora ve} u decembru nisu naro~ito velike, ali se, s druge strane, moè dogoditi da u prvoj polovini slede}e godine ceo proces bude zna~ajno ubrzan... – O~ekujem da }e Evropska komisija uo~i decembarske sesije Evropskog saveta svakako ne{to re}i na temu datuma pregovora sa Srbijom, ali se, zbog nekih jo{ uvek otvorenih pitawa, moè samo naga|ati kako }e glasiti kona~na verzija wihovog stava, odnosno preporuke. Tek, moja procena je da bi u martu mogli biti najavqeni pregovori, dok bi sasvim izgledno bilo da sam wihov po~etak koincidira sa zakqu~ewem „slu~aja Hrvatska” i wenim prijemom u punopravno ~lanstvo EU 1. jula 2013 – kaè za „Dnevnik” Ivo Vajgl, ina~e biv{i ministar spoqnih poslova Slovenije. l U de lu po li ti~ ke jav no sti u Sr bi ji se spe ku li {e da bi „ze le no sve tlo” Bri se la mo -

glo da bu de svo je vr sna kom pen za ci ja za spor ne pre su de Tri bu na la. Da li to za is ta mo è ima ti od re |e nog uti ca ja na Evrop ski sa vet, jer ne spor no je da su pre su de oja ~a le evro skep ti ke u Sr bi ji? – Ne mislim da se moè uspostaviti bilo kakva veza izme|u presuda Trubunala, o kojima govorite, i odluka Evropske komisije, odnosno Evropskog saveta. Dakle, o toj „kompenzaciji” ne samo da ne bih kalkulisao, nego sam ube|en u to da takvog razmi{qawa ni u Briselu ni u zemqama ~lanicama EU nema. Sud je sud i u wegove odluke se EU ne upli}e ni posredno ni neposredno.. l Go di na ma una zad je EU po dr à va la „de mo krat sku op ci ju” u Sr bi ji, da bi sa da evrop ski „ju na ci da na” po sta li po li ti ~a ri ko ji su pre 5. ok to bra bi li na dru goj stra ni – Alek san dar Vu ~i} i Ivi ca Da ~i}? – Takva situacija u Srbiji mene ne iznena|uje. Naprotiv, ~ak sam i o~ekivao ovakav rasplet u situaciji kada je konzervativna politika, koja je dugo godina bila u opoziciji i nije imala prakti~no nikakvu odgovornost ve} je samo kritikovala iz lagodne zavetrine, sada bila prinu|ena da preuzme odgovornost za dono-

Isto rij ska ka zna l Mo `e li se go vo ri ti i o svo je vr snoj „isto rij skoj prav di” u si tu a ci ji ka da }e oni ~i je su po li ti ke za ku va le su kob na Ko so vu, na taj su kob sa da, sve su pri li ke, sta vi ti ta~ ku? – Ne samo da je re~ „istorijskoj pravdi”, nego ~ak i o svojevrsnoj „istorijskoj kazni”. Jer, eksplicitno ili ne, oni }e na taj na~in priznati da su wihove pre|a{we politike veoma na{tetile interesu naroda i dr`ave.

{ewe odluka. Tada sva demagogija pada u vodu. U svakom slu~aju, raduju izjave pojedinih srpskih politi~ara koji su u pro{losti znali samo re}i „ne” kada je bilo govora o nekim koracima u pravcu evropskih integracija, a danas tvrde da je integracija u EU ne{to bez ~ega se ne mo`e zamisliti iole prosperitetna budu}nost Srbije. l Za go vor ni ci ma ula ska Sr bi je u EU, me |u tim, ni ka ko ne idu u pri log de {a va wa unu tar sa me za jed ni ce, za -

kqu~ no sa na ja vom bri tan skog pre mi je ra Dej vi da Ka me ro na da je spre man da ras pi {e re fe ren dum o ostan ku Ve li ke Bri ta ni je u Evrop skoj uni ji? – To {to se de{ava unutar EU, ~ak i kada su u pitawu neke centrifugalne tendencije, zapravo je izraz op{te demokratizacije, pa i relaksacije dru{tava i samih dr`ava. Ovih smo dana, na primer, imali u Evropskom parlamentu susret sa predstavnicima Katalonije, koji su nam obja{wavali zbog ~ega se u ovoj

{panskoj pokrajini razmi{qa i o drugim opcijama, pa ~ak i o nezavisnosti, a ne samo o ja~awu veza sa centralnom vla{}u u Madridu. Po meni, najboqi odgovor demokratske, prosvetqene politike i na takve tendencije, kao i na poruke koje stiù iz Londona, jeste da se ne radi protiv izja{wavawa gra|ana a kamoli protiv wihove voqe. Ipak, kakvi god bili trenutni procesi, evropski kontinent }e se u perspektivi samo jo{ vi{e integrisati, a ne mawe, i bi}e mesta za sve, pa ~ak i za one koji sada me|usobno te{ko pronalaze zajedni~ki jezik. l Ka da smo kod tog „pro na la è wa za jed ni~ kog je zi ka”, spor ne pre su de Ha {kog su da zna ~aj no su po gor {a le me |u dr àv ne od no se u re gi o nu. Ko me sar [te fan Fi le je po ru ~io da je po treb no „hla |e we emo ci ja”, ali ume sto to ga sa mo pa da ju jo{ te è re ~i. Ima li ipak evrop ska per spek ti va do voq nu sna gu da po no vo te od no se vra ti u nor ma lu? – Te odnose na normalu pre svega moraju vratiti politi~ari iz susednih zemaqa. Niko spoqa ne moè odlu~uju}e uticati na to kakav se duh stvara izme|u kom{ija. Politi~ari, dakle, moraju da preuzmu odgovornost, ohlade retoriku i okrenu se budu}nosti. îtav Zapadni Balkan je preoptere}en istorijom, i tim pre treba prihvatiti pragmatizam savremenog, modernog tipa koji ide s integracijama u demokratski svet, prilago|avaju}i onda takvom kursu i politi~ku retoriku. l Mo è li se do go di ti da Sr bi ja do bi je da tum za po ~e -

tak pre go vo ra, ali da joj isto vre me no, zbog la `nih azi la na ta, pri vre me no bu de su spen do van bez vi zni re ìm? – Ne verujem da se to moè dogoditi. Naravno, to ne zna~i da pitawe la`nih azilanata ne treba re{avati, naprotiv. Na taj problem Srbija mora adekvatno i brzo odgovoriti, u prvom redu onemogu}avaju}i one koji su traèwe azila pretvorili u biznis. Time }e se izbe}i i taj veoma, veoma opasan scenario vra}awa Srbije na „crnu {engensku listu”. l Za Evro pu su ne spor no u pr vom pla nu na sta vak di ja lo ga sa Ko so vom i bor ba pro tiv ko rup ci je. Mo gu li te dve te me da pot pu no is ti snu iz fo ku sa Evrop skog par la men ta, i EU uop {te, re ci mo, pi ta we Voj vo di ne? – Da budemo otvoreni, pitawe Vojvodine zaista nije u istoj kategoriji. Me|utim, s druge strane, itekako je zapaèno u EU to da je u Vojvodini proevropska orijentacija ne{to starijeg datuma nego u ostalim delovima Srbije i da bi bilo veoma zna~ajno da se takva orijentacija zadrì. A to zna~i i kroz ve}i broj projekata koji }e se realizovati uz pomo} fondova EU, ali i kroz stvarawe uslova za daqe ja~awe unutra{weg dijaloga na temeqima evropskih vrednosti. I ne vidim da na to ne{to moè negativno uticati, a pogotovo ne verujem da bi ma ko u aktuelnom rukovodstvu Srbije napravio takvu gre{ku i pomislio da treba da sada zaustavi Vojvodinu u wenim nastojawima da ide napred. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ULOGA VELIKIH SILA KAO VE^ITI IZGOVOR POLITI^KIH ELITA NA BALKANU

Sve dr`avne

Odnosi na ledu osledwe nedeqe potvrdile su koliko su krhki rezultati procesa pomirewa i normalizacije odnosa na prostoru biv{e Jugoslavije, ali i kolika je (ne)odgovornost politi~kih elita u regionu u kreirawu atmosfere u javnosti koja preko no}i obesmi{qava vi{egodi{we napore za uspostavqawe regionalne saradwe. Srbija, tako, danas nema odgovor u pogledu perspektive odnosa sa zemaqama u regionu, pre svega Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. A, ~ini se, ni u pogledu budu}nosti evropskih integracija, kojima se sve ~e{}e kao alternativa navodi “okretawe Rusiji”. Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je nedavno da je i uplitawe velikih sila, tako|e, doprinelo nesporazumima na Balkanu. – Koja velika sila ima najvi{e uticaja na Balkanu? Izgleda nijedna, nego svaka pomalo, jer sve velike sile imaju ’svoje’ narode na Balkanu. Mi svi radimo za druge, umesto da radimo za sebe – ocenio je Da~i} pre nekoliko dana po okon~awu tre}e runde pregovora u Briselu, kada se sastao s kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem i visokom predstavnicom EU Ketrin E{ton. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je Da~i} u pravu kada ukazuje da u ovom regionu sve velike sile gledaju svoj interes, ali da je problemati~no „ako stalno kukamo jer neka sila podràva nekeg drugog“, umesto da se okrenemo sebi i „vidimo kako mi moèmo najboqe da pro|emo“. Popov je ocenio da je Da~i} trenutno, ipak, realisti~niji od ostalih srpskih zvani~nika „verovatno i zbog toga {to je zaduèn za sprovo|ewe dogovora iz Brisela, me|u kojima je najvrelija ta~ka integrisano upravqawe granicom“. – Podsetio bih na to da je Ivica Da~i} replicirao i patrijajrhu Irineju, koji je pozvao da se okanemo EU i okrenemo Rusiji, na {ta je premijer odgovorio da se moramo dràti procesa evropskih integracija jer sve drugo vodi izolaciji – naveo je Popov. On, me|utim, ukazuje da je problem {to srpski politi-

~a ri ne ma ju sin hro ni zo van nastup u tom pogledu, zbog ~ega se i u doma}oj i u svetskoj javnosti stvara utisak da se Srbija jo{ uvek lomi ize|u Evrope i Rusije. Po wegovim re~ima, veoma je problemati~no i to {to je posledwih meseci do{lo do pogor{awa odnosa u regionu, pre svega s Hrvatskom, ali i sa Bosnom i Hercegovinom, ~emu su, kako ka `e, do pri ne le i iz ja va predsednika Nikoli}a o Vukovaru i Srebrenici, ali i euforija u Hrvatskoj nakon osloba|awa generala Gotovine i Marka~a.

za pro{irewe, crnogorskog predsednika i predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH. Ali, imamo veliki problem na relaciji Beograd - Zagreb, jer za sada ne postoji spremnost predsednika Srbije i Hrvatske da se sretnu – otkrio nam je Popov. Po wegovim re~ima, upravo zbog toga odnosi u regionu danas su najgori za posledwih nekoliko godina. – ^ak su gori nego u vreme progla{ewa nezavisnosti Kosova i priznawa koja su potom usledila od zemaqa u regionu. Tada je euforija kratko trajala,

Pokrajina ograni~ila kori{}ewe slu`benih kvadrata

Ovako region vide svetski mediji

– Odnosi na relaciji Beograd - Zagreb trenutno su na nuli. To nikako nije dobro, jer se perspektiva regiona ne moè graditi na zamrznutim odnosima – upozorava sagovornik „Dnevnika”. Zbog toga, kako je naveo, asocijacija nevladinih organizacija Igmanska inicijtiva, ~iji je on kopredsednik, planira novi samit {efova dràva zemaqa zapadnog Balkana u ciqu pomirewa i ja~awa saradwe. Kaè da bi ta sesija trebalo da se odrì u Crnoj Gori, ali da je ipak neizvesno kada }e do we do}i, upravo zbog zale|enih odnosa izme|u Beograda i Zagreba. – Sesije na kojima se okupqaju svi predsednici dràva regiona ne zakazujemo dok ne dobijemo saglasnost svih {efova dràva. Do sad imamo pristanak evropskog komesara

a trenutno imamo veliki problem i zbog toga {to je u javnom mwewu stvoren veliki odijum, kako u Hrvatskoj gde je velika euforija nakon osloba|awa generala, tako i u Srbiji gde je velika frustracija i gde su sve glasnije razne desni~arske organizacije – upozorava na{ sagovornik. On ka`e da Igmanska inicijativa poku{ava da uti~e da se stvari vrate u normalu, te apeluje na politi~are da se okanu prejake retorike, jer ona mo`e da ima dugotrajne negativne posledice. – Nije gre{ka samo kod Nikoli}a, tu je bilo problemati~nih izjava i odre|enih politi~ara iz Hrvatske – ocenio je Popov. – A sve to nikako ne doprinosi dobrosusedskim odnosima niti pomirewu u regionu. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

„PRVI PUT” JE IPAK BILO PRE BEZMALO DVE DECENIJE

êstitao i Lili} opremi izve{taja sa sve~ane sednice Skup{tine AP Vojvodine u povodu obeleàvawa 94. godi{wice prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji naveli smo da je re~ o prvoj sesiji pokrajinskog parlamenta posve}enoj ovom doga|aju. Me|utim, korigovao nas je Aleksandar êrevicki, biv{i {ef Kabineta negda{weg predsednika PIV-a mr Bo{ka Pero{evi}a, podse}awem da je prva sve~ana sednica Skup{tine APV posve}ena prisajediwewu zapravo odràna pre bezmalo dve decenije, odnosno 25. novembra 1993. godine. Tada su se pokrajinski poslanici sve~arski okupili u Velikoj sali SNP-a kako bi obeleìli jubilarnu 75. godi{wicu prisajediwewa, a sednicom je predsedavao tada{wi spiker parlamenta prof.dr Milutin Stojkovi}. Pozdravni telegram stigao je od onovremenog predsednika

gencija za borbu protiv po stupawu na mesto premijera korupcije traì od Re- Mirko Cvetkovi} je dao nalog publi~ke direkcije za Generalnom sekretarijatu Vlaimovinu informaciju o tome de Srbije da u potpunosti rakoliko je stanova u svojini Re- svetli “aferu” oko dràvnih publike Srbije, ko ih trenutno stanova iz ranijih godina koji koristi i po kom osnovu, a za su dodeqivani zaposlenima u izabrana i postavqena lica – Vladi, uz naglasak da se izvr{i kopije ugovora o zakupu. Razlog revizija svih postupaka i ispiza ovaj zahtev je u tome {to je taju pravne mogu}nosti kako bi nadleòst Agencije da prati i se otklo ni le nepravil no sti analizira podatke o stawu ko- prilikom dodele stanova. rupcije, proverava ta~nost i No, ve} tada je bilo jasno da potpunost po dataka iz iz ve - Vlada, iako svesna da su se dr{taja o imovini i àvni stanovi prihodima funkciolako davali i Ho}e li gra|ani onera, pa tako i prajo{ jeftinije kona~no saznati koji prodavali, nivu kori{}ewa stana su to sve di~ni za slu`bene potre{ta ne moè be. narodni predstavnici da u~ini reVe} dugo se u javtroaktivno. jeftino otkupili nosti govori o drNaprosto, nidodeqene im stanove àvnim stano vi ma ko ne moè da koji su dodeqivani poni{ti ve} funkcionerima i ~inovnici- dodeqena re{ewa o dodeli stama, a potom i otkupqivani po nova u zakup i ugovora o otkupu niìm cenama od trì{nih, ukqu~uju}i i promenu kupoproali niko nikada nije iza{ao sa dajnih uslova ugovorenih po zata~nim podacima o tome koli- konima koji su u to vreme vaìko je stanova u svojini Republi- li. Jedino {to se nakon Cvetkoke Srbije, ko ih koristi i po vi}evog zahteva moglo uraditi kom osnovu, kao ni koliko je ta- jeste da se obustavi daqa dodela kvih u me|uvremenu otkupqeno i otkup tih stanova ili da se odnosno prodato. Neposredno promene pravila dodele.

savezne dràve Zorana Lili}a, a u okviru sve~arske sednice izveden je i prigodan program u reìji Voje Soldatovi}a i uz u~e{}e glumaca SNP-a, KUD-a „Svetozar Markovi}“ i vokalnih solista Radio Novog Sada. Inicijator obeleàvawa ovog datuma, idejni tvorac same sve~anosti i koordinator svih aktivnosti bio je tada{wi potpredsednik Izvr{nog ve}a APV prof. dr Stojan Berber. Izra|en je prigodan plakat (autor Mi{a Nedeqkovi}), postavqena je spomen tabla na zgradi u kojoj je istorijska skup{tina odràna (tada Dom JNA), a prire|ena su i dva prigodna vernisaà: dan ranije je na Petrovaradinskoj tvr|avi dr Berber otvorio postavku radova sedamdesetak tamo{wih slikara, a dan kasnije je u Muzeju Vojvodine otvorena i tematska izlo`ba o prisajen E. N. L. diwewu.

Dok obavqaju javne funkcije i vojvo|anski funkcioneri, kao i republi~ki, pod odre|enim uslovima mogu da koriste slu`bene stanove. Pokrajina za tu namenu trenutno ima, kako nam je re~eno, 16 takvih stanova. Od tog broja koristi se sedam, dok su tri stana sporna jer se oko wih vodi sudski postupak radi iseqewa. To zna~i da je trenutno {est slu`benih stanova slobodno, a da li }e tako i ostati zavisi od zahteva novoimenovanih ~lanova Vlade i Skup{tine APV, s obzirom da je re~ o novom sazivu i da izabrani funkcioneri koji `ive van Novog Sada imaju pravo da, dok im traje funkcija, podnesu zahtev za dodelu stana na kori{}ewe. Uostalom, kako nam je potvr|eno, ve} su podneta dva zahteva za dodelu slu`benog stana i oni ~ekaju na kona~nu odluku. Ina~e, nagla{avaju u Vladi Vojvodine, ovi stanovi se ne mogu otkupiti i wihovo kori{}ewe je ograni~eno vremenom na koje je neki funkcioner izabran.

Cvetkovi}ev kabinet je, u nemogu}nosti da ispravi ono {to je ve} prethodno ura|eno i vrati dràvne stanove koji su olako otu|eni i pre{li u tu|e ruke, krajem decembra 2010. godine usvojio uredbu o izdavawu i prodaji dràvnih kvadrata. Prema tom aktu, zaposleni u MUP, BIA, sa statusom ovla{e}enih lica, specijalni tuìoci za ratne zlo~ine i za orga ni zo va ni kri mi nal, kao i wihovi stalno zaposleni, jedini su mogli da kupe dràvne stanove i to po trì{nim cenama.

MONETARNA POLITIKA IZME\U ISTOKA I ZAPADA

Ja qubqu rubqu! novcu se u Srbiji razmi{qa s pogledom na Zapad ve} dugo. Tu su evro, dolar, {vajcarski franak. Od pro{le sedmice stvari su se pomerile malo isto~nije: na listu valuta kojima se trguje na deviznom trì{tu ukqu~ena je i rubqa. Ona je tu, mada je sasvim izvesno da ne}e ugroziti evro. Uprkos krizi koja ve} poduè trese evrozonu, ova valuta za nas ostaje prva. Ali prodor rubqe u prve redove, pa makar i na na{em skromnom finansijskom trì{tu, govori da bi ona ubudu}e mogla da ima sve ve}u i ve}u ulogu. To se ne odnosi samo na nas, ve} i na evropsko pa i svetsko trì{te. Ameri~ka bankarska kompanija Siti Grupa nedavno je, recimo, uradila studiju o privrednim kretawima do 2025. godine i stru~waci su procenili da }e po veli~ni nominalnog bruto dru{tvenog proizvoda Ruska Federacija 2020. biti na tre}em mestu u svetu. Ako se prognoze ostvare i rubqa }e imati zna~ajniju ulogu na svetskom finansijskom trì{tu. A sada? - Odluka Narodne banke Srbije da rubqu ukqu~i na na{e finansijsko trì{te koristi}e najvi{e kompanijama koje s Rusijom trguju kaè nam Mali{a \uki} sa Beogradske bankarske akademije. - Pri zakqu~ivawu poslova sa ruskim partnerima cena je izraèna u ameri~kim dolarima. Kod izmirivawa obaveza sve zavisi od kursa dolara i rubqe, pa se partneri zbog kursnih razlika mogu na}i u nepovoqnoj situaciji. Posebno {to rubqa ima prili~no promenqivu vrednost. Recimo, sada SAD dolar vredi 32 rubqe, u martu je to bilo 29, a juna meseca – 34. To su prili~na odstupawa i iz wih mogu proiste}i znatne kursne razlike.

Valutni rizik je veliki. [to se ti~e budu}nosti ostaje da se vidi kako }e poslovni qudi reagovati na sve ovo. \uki} obja{wava da bi, umesto na dolar, i u Rusiji sve vi{e mogli da obra}aju pa`wu na evro. Uostalom, ~ak 54 odsto izvoza Rusije usmereno je ka Evropi. I taj udeo se konstantno pove}ava pa bi lako moglo da se dogodi da se rubqa ubudu}e, umesto za ameri~ki dolar, sve vi{e vezuje i obra~unava prema evru. To bi za nas, koji smo apsolutno nasloweni na evro, bilo povoqnije, tim pre {to smo i u trgovinskoj razmeni uglavnom okrnuti prema EU. Naravno, to koliko }e Rusi uva`avati najrasprostraweniju valutu Starog kontinenta za-

visi}e i od kretawa i brzine oporavka u evrozoni. Sdruge strane, broj banka koje su u Srbiji osnovane ve}inskim ruskim kapitalom je skroman. Sem Moskovske banke i Sberbanke, koja je na na{e trì{te u{la tako {to je kupila isto~ni deo grupe Folksbanka, drugih nema. No, \uki} smatra da bi to uskoro moglo da se promeni i da na na{e trì{te u|u i druge finansijske ku}e iz Ruske Federacije. Ali koje i koliko brzo, to }e najvi{e zavisiti od toga {ta }e se u Srbiji raditi. Ruske banke do}i }e, naime, da podrè zna~ajne infrastrukturne projekte poput gasovoda i sli~nih poslova. One }e biti okrenute ka velikim klijentima i korporativnom sektoru. Za razliku od glavnog motiva koji su imale banke ~ije su

matice u zemqama Evropske unije – poslovawa s gra|anima, to }e kod ruskih banka biti u drugom planu, ako ne i u tre}em. Da se na privredu gleda s vi{e pa`we nego na poslove sa stanovni{tvom moè se zakqu~iti i iz nedavne izjave Grigorija êrnenka, direktora za saradwu s klijentima iz Rusije u Folks banci kod nas. - Niz srpskih kompanija je veoma zainteresovan za rubqu. Zato mi prvi put preko Folks banke nudimo mogu}nost obavqawa transakcija i u toj valuti. Klijentima smo ponudili kupovinu i prodaju deviza, mewa~ke poslove, zatim otvarawe ra~una u rubqama, te transakcije u me|unarodnom prometu. Ponudi}emo uskoro i ra~une s oro~ewem u ruskoj valuti. Smatram da bi to moglo da zanima ruske uvoznike srpskih proizvoda a i srpske uvoznike ruskih proizvoda. Na ovaj na~in kompanije koje se bave uvozom i izvozom iz obe zemqe olak{a}e razmenu i u{tedeti na provizijama i konverzijama. Prera~uni u druge valute vi{e ne}e biti potrebni. êrnenko smatra da }e koristi imati i na{i gra|ani koji rade u Rusiji. Wih ima na desetine hiqada i svi primaju plate u rubqama. Sada }e mo}i da platu odmah pretvore u dinare i ne}e morati da kupuju neku tre}u valutu, pa da posle taj novac u domovini mewaju za doma}u valutu. Na tom fonu bi}e zanimqivo nakon nekoliko meseci ili godinu dana napraviti analizu koliko su ovi qudi bili u plusu zato {to nisu plate u rubqama mewali u dolare, pa u evre, pa posle u dinare. Ina~e, kredita vezanih za rubqu ne}e biti jer je kod nas po odluci NBS, sem u dinarima, mogu}e davati zajmove samo vezane za evro. n Du {an ka Vu jo {e vi}

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

TRA @I PO DAT KE O SLU @BE NIM STA NO VI MA

gaj be na pro ve ri Da je to tako pokazalo se i u slu~aju biv{e direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}, koja je za ovu dràvnu instituciju traìla i od Vlade Srbije dobila dva stana. Ona je tvrdila da je dva stana traìla kako bi zbrinula zaposlene u Agenciji, koji bi ove kvadrate koristili uz pla}awe zakupnine – a ne za sebe, kako su joj to prigovorili ~lanovi Odbora i zbog toga je razre{ili du`nosti. U svakom slu~aju, koliko takvih stanova zapravo ima, odgovor }e morati da pruì Direkcija za imovinu Srbije od koje Agencija traì ta~ne podatke .

Mi ni stri sta nu ju ya be Pored stanova koji se daju u zakup ili se otkupquju, dràva ima i slu`bene kvadrate koje ustupa na besplatno kori{}ewe ministrima i dràvnim funkcionerima koji nisu iz Beograda. Prema podacima Vlade Srbije, takvih stanova ima 30, od kojih je 26 trenutno slobodno za kori{}ewe. No, to {to su trenutno slobodni ne zna~i da }e zadugo tako biti, s obzirom na to da je izabrana nova Vlada Srbije i da ima i ministara i dràvnih sekretara koji ìve van glavnog grada.

Ostali u dràvnoj upravi ne mogu da postanu vlasnici ve} }e stanove dobijati privremeno, pod uslovom da pla}aju kiriju ili samo ra~un za komunalije. Tom istom uredbom propisano je da predsednik, premijer, ministri i dràvni sekretari mogu biti u slu`benim stanovima samo dok im traje mandat. Funkcioneri kojima je na taj na~in dodeqen slu`beni stan imaju obavezu da se iz wega isele najkasnije mesec dana po napu{tawu foteqe. U tom trenutku, prema podacima Republi~ke direkcije za imovinu, bilo je oko 300 slobodnih stanova za koje su vaìli ti novi uslovi. Me|utim, Ustavni sud je pro{log meseca doneo odluku o neustanovisti dva

~lana ove uredbe i time obustavio daqi otkup dràvnih stanova sve do dono{ewa novog akta koji bi, ovog puta, morao biti uskla|en sa Ustavom. Dakle, sve do dono{ewa nove uredbe, niko ne}e mo}i da postane vlasnik dràvnog stana. U meuvremenu su do javnosti dospele informacije da je dràva jo{ 2003. godine od tada{we Gra|evinske direkcije kupila 600 stanova. Od tog broja za oko 300 je dobijala kiriju, jer su ih koristili zaposleni u gotovo svim dràvnim institucijama. Za jo{ 164 stana postojala je informacija da su u proceduri za otkup. O ostalim stanovima nema informacija, mada je nesporno da wih ima i da se i daqe dodequju.

Pri tome, Direkcija bi morala imati ne samo podatke o ta~nom broju stanova u svojini Republike Srbije, nego i o tome ko ih trenutno koristi i po kom osnovu, kao {to bi u wenoj arhivi morali biti i podaci o tome kome su sve dr`avni stanovi u prethodnim godinama prodavani i pod kojim uslovima. No, veliko je pitawe da li }e takva informacija ugledati svetlost dana i da li }emo saznati koji su to sve funkcioneri i ~elnici javnih preduze}a dobijali slu`bene stanove dok su bili na funkciji, pa kad je trebalo da ih vrate op{tini, pokrajini ili republici posle svog mandata, to su elegantno „zaboravili” da u~inie. A kasnije su te stanove otkupili po bagatelnim cenama i danas u wima `ive wihovi naslednici. n Qubinka Male{evi}

[TA JE OPA SNI JE - AFLA TOK SIN ILI NE SPO SOB NOST I NE ^I WE WE DR @A VE

Car je bolestan i go! n Pi{e: Ivana Duli} Markovi} pasno je ìveti u ovoj zemqi. Neznawe, ne~iwewe i bahatost dràve su opasni po ìvot na razli~ite, podmukle i nevidqive na~ine. Vrlo jednostavno bih to objasnila primerom: dragi moji, slede}e godine ne}ete biti sigurni ni kad budete pili mleko. Nisam katastrofi~ar, ni paranoik, nego sam u~ila fitopatologiju kod dobrog profesora koji nam je usadio alarm na posledice pojave odre|enih biqnih bolesti. Bolest se javqa kada se sloè kockice u trouglu doma}in – patogen – vremenski uslovi. Obaveza dràve po zakonu o bezbednosti hrane i zakonu o zdravqu biqa je da prati i predvidi (procena rizika) kad }e se ove kockice sloìti, pogotovo u slu~ajevima kad je proizvod interakcije izme|u ta tri faktora supstanca opasna po qude. To se desilo u slu~aju kukuruz + Asper gi lus + su{a = aflatoksin. [ta radi “dràva” povodom toga? 1) savetodavne slu`be nisu upozorile poqoprivrednike na: a) rizik koji prati su{u kad je u pitawu pojava Asper gi lu sa; b) postupawe nakon ètve da se smawi vlaga a onda i rizik pojave patogena i wegovih toksi{kih produkata. Umesto toga one bahato da bahatije ne moè – celu nedequ dana edukuju sami sebe u Subotici i to na temu ’Upravqawe rizikom u poqoprivredi’. Zvu~i kao crni humor, zar ne? 2) resorno ministarstvo: a) nije reagovalo na vesti iz drugih zemaqa u kojima se od avgusta „pani~i“ na ovu temu i daju instrukcije poqoprivrednicima o postupawu s kukuruzom da se smawi ili spre~i razvoj plesni; b) nije reagovalo na RASFF (Sistem brzog uzbuwivawa na hranu) upozorewe; c) podsmeva se celoj naciji daju}i saop{tewe da u uvoznim po{iqkama nema aflatoksina (kontroli{emo, kanda, samo ono {to se uvozi a imamo puno poverewe u sve {to se u Srbiji proizvodi, tj. odgovornost je na proizvo|a~ima); d) napravilo je radnu grupu; e) osmi{qava kazne za proizvo|a~e; f) odustalo je od Nacionalne laboratorije u koju je EU uloìla nekoliko milona evra itd. itd... A {ta je to trebalo da urade Vlada RS, odnosno Ministarstvo poqoprivrede, ali oni o~igledno za to nemaju kapaciteta? Pre svega, treba hitno smeniti direktora Uprave za za{titu biqa, jer je o~igledno da se doti~ni godpodin ne me{a u svoj posao niti uop{te razume {ta je wegov posao... Pi-

tam se da li mu je upravo to preporuka na osnovu koje je jedini ostao na mestu direktora u Ministarstvu poqoprivredu posle smene vlasti. Verovatno treba smeniti i novopostavqenog direktora Uprave za veterinu, jer ni on se ne me{a u svoj posao. Kad jo{ boqe razmislim, treba smeniti i ministra, jer je on odgovoran za rad i prethodne dvojice. Treba smeniti i direktorku poqoprivredne savetodavne slu`be u Vojvodini, kao i direktorku IPN-a, jer o~igledno nisu zaradile svoje plate niti opravdale novac koji se baca na izve{tajno prognoznu slu`bu; one i daqe prave slu`be koje izve{tavaju a ne upozoravaju. Oni izve{tavaju, ali onda kad je kasno. Inspekcijska slu`ba treba da po{aqe “slepe” uzorke s poznatim koncentracijama aflatoksina svim laboratrijama koje imaju akreditovane metode kod ATS-a (ima ih dvadesetak), i to tako da se prvo utvrdi koje laboratorije imaju kapacitet za nezavisnu analizu (ve} se, naime, pro~uo slu~aj kompanije kojoj je izvesna laboratorija dokazala prisustvo aflatoksina u kukuruzu za izvoz, te su oni samo, {ta? – pa promenili laboratoriju!). Naravno, javno objaviti rezultate provere i rezulate testirawa. Vlada mora da obezbedi buxet, koliki god je potreban, za monitoring, ali tako da: 1) svako, ali SVAKO moè da testira svoj kukuruz u ovla{}enoj laboratoriji 2) da dràva hitno uspostavi monitoring nad svim kukuruzom i sto~nom hranom u prometu. Vlada treba hitno da stavi u funkciju Nacionalnu laboratoriju u Batajnici, i to tako {to }e hitno usvojiti sistematizaciju koja ve} postoji i na konkursu zaposliti kompetentne istraìva~e. Ako je danas rizi~no 30% uzoraka kukuruza, nakon ~uvawa kukuruza u uslovima vlage (veliki deo kukuruza je u ~ardacima) bi}e rizi~no 100%. Namerno nisam pisala o aflatoksinima i mikotoksinima. Ako imate hrabrosti... guglajte. Na kraju, odala bih priznawe kompaniji kojoj to nije posao (da brine o javnom zdravqu), ali je obelodanila da je car go i tako navukla na sebe bes celog sistema. Jer, lepo smo mogli ni{ta da ne znamo i da ignori{emo kancer doma}eg porekla te da daqe sumwamo i testiramo sve strano... A sad, kad se sve obelodanilo, velika je zabrinutost {to ne}emo mo}i da izvozimo kukuruz a veoma je mala zabrinutost o tome koliki je rizik, koja je realna situacija i koje su posledice po zdravqe ìvotiwa i stanovni{tva koje }e sav taj kukuruz pojesti. Koliko vidim, to ne}emo ni saznati, jer je formirana radna grupa a uvek }e biti podobnih laboratorija i ve} }e se na}i na~in da se ove nepodobne uvedu u sistem. (autorka je doktor fitopatologije)

INTERVJU BO @I DAR \E LI], NA ROD NI PO SLA NIK DS-a

So ci jal de mo kra ti ja ni je po pu li zam emo kratska stran ka èli dru{tvo u kojem svi imaju jednake {anse, ali i u kojem svi znaju da moraju da opravdaju solidarnost koja im se u datom momentu pruà, rekao je u razgovoru za “Dnevnik” narodni poslanik Demokratske stranke Boìdar \eli}. - @elimo da krug univerzalnih prava za na{e gra|ane bude {to {iri, ali to mora da bude u skladu s mogu}nostima koje kao dràva imamo. Moramo napraviti i intergeneracijski dogovor: da stariji imaju pravo na pristojnu egzistenciju, ali i da moraju da podrè mla|e generacije tako {to }e im ostaviti dovoqno prostora u buxetu. Ta istinska socijaldemokratija }e biti okosnica na{eg novog programa \eli} dodaje da je veliko pitawe {ta se podrazumeva pod socijaldemokratijom u Srbiji i navodi da se moè re}i da su svi na{i gra|ani socijademokrate, jer u Srbiji skoro svi podràvaju besplatno {kolstvo i zdravstvo, i èle da se dràva pobrine za ve}i deo potreba svih gra|ana. - Pravo je, me|utim, pitawe ko }e sve to platiti i kako da dru{tvo koje gradimo bude su{tinski pravi~no. S druge strane, ovde imamo mnogo praznih parola: one kaù da dràva ne moè ni{ta, a zapravo ne èle da se bilo {ta mewa. Kao i one koji kaù da je za sve kriva dràva, a zapravo sve o~ekuju od we, kao da dràva nije zbir svih nas i na{eg rada. To zna~i da je socijaldemokratija mogu}a samo ako je odbranimo od te dve populisti~ke krajnosti. Onda moè da zaìvi. l Da li su na tom tra gu i po je di ne iz ja ve no vog pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa – na pri mer, o dr ` av n om upra v qa w u pri vre dom – ko je pri li~ no od u da ra ju od ono ga {to su de mo kra te pri ~a le i ra di le po sled wih 10-15 go di na? Da li to zna ~i za o kret u eko nom skom pro gra mu stran ke? - Sve evropske socijaldemokratske stranke su promenile svoje ekonomske programe da bi odgovorile na izazov bez presedana koji predstavqa ova ekonomska kriza. To mora da uradi i Demokratska stranka. Liberalizam nije dao o~ekivane rezultate. U mnogo ~emu je ta ideologija bila komotno opravdawe za sve ve}u pohlepu a ne podstrek za sve ve}u efikasnost. Na{ pristup je da dràva mora da interveni{e svuda gde trì{te ne funkcioni{e ili ne daje socijalno odrìve rezultate. Kada Britanci nacionalizuju banke, Amerikanci i Francuzi spasavaju privatne in dustrij ske fir me, a svi upumpavaju zna~ajna sredstva u javne radove, ne treba se ~uditi da Demokratska stranka namerava da upotrebi, u skladu s realnim finansijskim kapacitetom Srbije, sli~na sredstva. l Da li je eko nom ska po li ti ka ak tu el ne vla de po li ti ka kon ti nu i te ta ili dis kon ti nu i te ta u od no su na ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a, po go to vo ka da se ima u vi du da i u pret hod noj, ba{ kao i u ovoj vla di, ne ke eko nom ske re so re dr è iste stran ke? - Na àlost, ima kontinuiteta pre svega u daqem zaduìvawu dràve. Ono je dva puta ve}e tokom drugog polugodi{ta u pore|ewu s prvim. Diskontinuitet je, na àlost, tamo

gde ne bi trebalo da ga bude: pove}ani su porezi, imamo pogor{awe u kqu~nim ekonomskim pokazateqima kao {to su nezaposlenost i inflacija, ima}emo pad kupovne mo}i od najmawe 10 odsto slede}e godine, pu{taju se prestupnici iz zatvora, postavqaju se qudi bez iskustva na va`ne pozicije... l Mno gi eko no mi sti i mi si ja MMF-a ve ru ju da je bu xet za na red nu go di nu ne re al no pro jek to van i da Vla da ne }e us pe ti da pre po lo vi bu xet ski de fi cit. S dru ge stra ne, mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} na ja vqu je urav no te `e we bu xe ta u na red nih ne ko li ko go di na. Ko li ko je to re al no i mo `e li Sr bi ja kri zne go di ne da pre bro di uz sma we we jav ne po tro {we? - Moja procena je da }emo godinu zavr{iti s deficitom koji }e bi-

Na sta vak bor be za Voj vo di nu l Da je DS u pri li ci da kre i ra bu xet za 2013. go di nu, u ko joj me ri bi se on raz li ko vao od usvo je nog dr `av nog bu xe ta? Na te me qu ~e ga bi gra |a ni tre ba lo da po ve ru ju da bi DS sa da po {to vao bu yet ski okvir za Voj vo di nu, ka da to ni je ra dio sve ove go di ne? - Demokratska stranka nije, poput ove Vlade, ve{ta~ki mewao osnovicu za obra~un tih sedam odsto, niti pretio da }e ukinuti finansijske transfere ka Pokrajini. Trudili smo se da, pod ote`anim okolnostima, uradimo maksimum, {to su Vojvo|ani i prepozanali kroz wihovu podr{ku na izborima. Nastavi}emo da se borimo za Vojvodinu na svim nivoima. ti veoma blizu pet odsto BDP-a. Preokreta u javnim finansijama nema zato {to Vlada ni{ta su{tinski ne mewa. Samo je pove}ala poreze, mawe vi{e zamrzla plate i penzije, i rekla da }e {tedeti samo {to ne znamo ni gde ni kako. Od sil ne pri ~e oko sma we wa bro ja agencija vidimo da je samo par wih ukinuto, a da su svi izvr{ioci preba~eni u odgovaraju}a ministarstva. Ne treba smawiti obim javne potro{we ve} wenu namenu – ka investicijama koje formiraju radna mesta. l Ka ko gle da te na na ja vu Vla de da }e do sre di ne 2014. sva pred u ze }a u re struk tu ri ra wu mo ra ti da bu du pri va ti zo va na ili }e i}i u ste ~aj? I da li su oprav da na o~e ki va wa da }e na ja vqe ni za kon o jav nim pred u ze }i ma bi ti ko rak ko ji }e do ve sti do to li ko o~e ki va nih pro me na u tim pred u ze }i ma? - Nisam siguran da je Vlada sasvim shvatila {ta je dala na glasawe zato {to znam da nisu spremili plan za vi{e od 50.000 qudi koji mogu ostati bez posla u tim preduze}ima. A {to se ti~e javnih preduze}a, sada je kristalno jasno da je cela pri~a o departizaciji bila od po~etka samo farsa: nude nam se “zamrznuti” partijski kadrovi za direktore, poput gospo|e guvernera koja je i zamenik predsednika SNS. n Vladimir ^vorkov

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

TRA G OM VE S TI: ZA[TO JE MLADI] IZ KUR[UMLIJE, KOGA SU ZBOG SEKSUALNE ORIJENTACIJE

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ni je la ko bi ti

Nek propadne, nije {teta!

ad god mi se tako izjutra zabeli, a ja se presabiram: koji mi je to put da „veju, veju pahuqice mraz po staklu {ara, stiè nova godina, a odlazi stara“? E ba{ ne}u da vam kaèm, ne {to bih, sa~uvaj Boè, da krijem godine koje se ionako sakriti ne mogu, nego ih sam od sebe krijem, prosto nekako ne}u samog sebe da podse}am da mi je pro{lo ve} pola ìvota (e, kad bi prose~an qudski vek bio 120 godina, a nije, onda ne biste imali neki ~udan utisak da sam vas upravo te{ko slagao). Jedina korist od svih tih mojih godina, provedenih (ne}u da kaèm proìvqenih, jer nema ìvota tamo gde ti je jedina briga – preìvqavawe) na pogre{nom mestu i u pogre{no vreme, je {to se sve mawe uzrujavam zbog jo{ jednog, ko zna ve} kojeg po redu, najavqenog smaka sveta. Pa setite se samo koliko sam ve} puta napisao da je SMAK SVETA VE] UVELIKO U TOKU. Od 11. januara ~uvam ise~ak iz novina – kratka vest o razmi{qawima jedne mlade ène iz Danske sa malim detetom: „Razmi{qala sam da ubijem svoju }erku i izvr{im samoubistvo kako bih nas po{tedela svih tih uàsa koji nam predstoje.“ Ne znam {ta se posle zbilo sa ovom otresitom ènom i majkom, jedino je izvesno da je SMAK SVETA ODLO@EN NA NEODRE\ENO VREME. Ponekad mu se i sam ponadam, prosto ga prizivam kad ~ujem jednog potpredsednika Vlade Srbije kako drhatavim glasom iz prosekture, ili kako je zapazila moja koleginica Nata{a Odalovi} „eliot-nesovskom retorikom, uvek prire|uje dramske recitale kad god treba da najavi kakvo hap{ewe, kao da mu to nije posao, ve} sveta misija u koju ga {aqe vi{a sila, a ne narod koji ga je izabrao“. I {ta se do kraja zbilo: Duli}a vidim da izlazi iz Skup{tine Srbije, Mi{kovi}a posle da odlazi ku}i posle ~etiri sata „informativnog razgovora“ (glupa sintagma, kao uostalom i ve}ina slu`benih kovanica), a ~ik ja da ne platim kaznu za prekora~ewe brzine. Za pet hiqada dinara posla}e mi – fendere. Da mi plene televizor. Jer ni{ta drugo u ku}i i nemam. Na wihovo razo~arewe, jer oni sad navikli da svuda plene xipove i jahte, pa i privatne avione. Jeste li ve} primetili? Davno je re~eno da je prvi znak zrelosti kad ~ovek prestane da se iznena|uje na sve niskosti i laì koje va`ni qudi sebi dozvoqavaju. [to se toga ti~e, moja Srbija je ostala mlada i lepa kao i sve pubertetlije pre prvih bubuqica. Pa ako me i optuè za nacionalizam, a to mi se doga|a jo{ od 1972. godine kad me je milicija prvi put tukla, ja se branim da volim Srbe zato {to su mali, pa mi ih je ào. A svi mali su mi slatki, onako umiqati i ne`ni, nezlobivi, smotani i bespomo}ni. îm se opismene i najzad progledaju, pa po~nu i da razmi{qaju – namrgode se i ogrube, lepo ih je tu`no gledati onako utu~ene, a posle i qute, o~ajne, poniène i uvre|ene... Mi Srbi smo jednostavno toliko mali i slatki, naivni i detiwasti da nam komotno mogu zavideti svi oni zreli qudi koji su na vlasti u svim ozbiqnim dràvama. Nema toga u {ta ova dana{wa autisti~na Srbija nije u stawu da poveruje i nigde se verovatno, sem u pred{kolskim ustanovama, ne moè sresti toliko iznena|enih, zaprepa{}enih lica. Tako se nikad ne bi iznenadio ni ~ovek koji je sko~io sa stotog sprata i na kraju tresnuo o tlo, o zemqu ili asfalt, trotoar, jer se sa stotog sprata moè sko~iti samo u dràvama u kojima se zidaju zgrade od stotinu spratova. Tako se ne moè sko~iti na Kavkazu ili u pustiwi Kalahari, u srcu àrke Afrike. Ali ceo ìvot je klackalica i jo{ jedna na{a apati~na narodna mudrost (u smislu mirewa sa sudbinom) kaè da „{to na mostu dobije{, na }upriji izgubi{“ pa sam se eto, a u samo predve~erje ovog najavqenog smaka sveta (po Majanskom kalendaru) setio kome bih sve trebalo da se zahvalim {to je dao sve od sebe da moj narod ta ~a{a mimoi|e: setio sam se onog neumrlog, pa ipak sasvim ve} zaboravqenog druga Josipa Boza („Mar{ala Tita, juna~koga sina“), a posle pada Berlinskog zida i raspada moje jedine otaxbine stigao je i najposlu{niji „brozi}“ Slobodan Milo{evi} i pod wegovim mudrim i dostojanstvenim vo|stvom (u koaliciji jedino sa [e{eqom, Nikoli}em i Vu~i}em) uspeli smo da ostanemo MIMO sveta i OSIM sveta – jedini iz biv{e Juge. Tako da mene ovaj nastupaju}i smak sveta - u drugi petak, 21. decembra – uop{te ne zanima. Da li je na to mislio i pokojni Aleksandar Sa{a-Petrovi} kad je od derowskih cigana snimio samo onu strofu: „Bi}e skoro propast sveta, nek propadne nije {teta“. A mo`da je najboqe, najzrelije reagovao ba{ onaj Mujo iz vica: „Briga mene za taj va{ smak sveta. Ako do tog do|e, ja sednem u ’golfa’ i odoh nazad - u Nema~ku.“ n \or|e Randeq

o ~et kom sed mi ce mla di} iz Kur {u mli je, ko ga su ro di te qi pre go di nu da na iz ba ci li iz ku }e na kon {to je pri znao da je gej, po ku {ao je da se ubi je me {a vi nom le ko va za smi re we. Ka da je pro {log de cem bra od lu ~io da se autu je (iz raz ko ji po ti ~e od en gle ske fra ze Co ming out i zna ~i jav no i otvo re no pri zna we sop stve ne ho mo sek su al ne ori jen ta ci je), osu di li su ga svi osim mla |e se stre. Mla di} je po tom ne ko vre me ì veo u Ni {u i Be o gra du, uz po dr {ku Gej strejt ali jan se, na kra ju se vra tio u Kur {u mli ju, ali... „Ne mo gu vi {e, ve ruj te mi... do sta je bi lo”, na pi sao je na svom fej sbuk pro fi lu ne po sred no pre no {to je po ku {ao da se bi odu zme ì vot. Sre }om, na vre me je zbri nut u lo kal nom Do mu zdra vqa i van je ì vot ne opa sno sti. Da nas se sve vi {e otvo re no go vo ri o po ve }a noj sto pi sa mo u bi stva i po ku {a ja sa mo u bi stva u mar gi na li zo va nim gru pa ma, po go to vo ka da je re~ o mla |em uz ra stu. Ta ko, na pri mer, broj na is tra ì va wa, ko ja su uglav nom ra |e na u SAD, Austra li ji i Ve li koj Bri ta ni ji, uka zu ju na po ve za no sti su i ci dal nog po na {a wa i sek su al ne ori jen ta ci je. Pre ma re zul ta ti ma tih stu di ja, kod mla |ih ho mo sek su al no ori jen ti sa nih oso ba ri zik je po ve }an, ka ko za po ku {a je, ta ko i za iz vr {e ne su i ci de. A kao fak to ri tog po ve }a -

nog ri zi ka za su i ci dal no po na {a we is ti ~u se dis kri mi na ci ja, zlo sta vqa we i pred ra su de ko je po sto je u okru è wu u po gle du ma win ske sek su al ne ori jen ta ci je, te po ro di~ na dis funk ci o nal nost. Pod okri qem Od se ka za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du ne dav no je re a li zo va no is tra ì va we u ko jem su u~e stvo va le dve gru pe is pi ta ni ka: pr va se sa sto ja la od 55 gej mla di }a, dok je dru gu, kon trol nu gru pu, ~i ni lo 67 wi ho vih vr {wa ka he te ro sek su a la ca. Re zul ta ti i tog is tra ì va wa ne dvo smi sle no su po ka za li da po sto ji po ve za nost sek su al ne ori jen ta ci je i po ve }a nog su i ci dal nog ri zi ka. – Fak to ri ko ji uti ~u na raz mi {qa wa o sa mo u bi stvu su pre sve ga de pre siv nost, ali i ste pen sa mo po {to va wa i bez na de `no sti i opa à we po ro di~ ne funk ci o nal no sti. U tom smi slu se po ro di ca pre po zna je kao je dan od fak to ra ko ji uti ~e na po ja vu su i ci dal nih ide ja – ob ja {wa va za „Dnev nik” autor ka is tra ì va wa dr Je le na Sr da no vi} Ma ra{. – Me |u tim bi lo bi ne ta~ no sva qi va ti svu od go vor nost na po ro di cu. Su i ci dal nost kon kret ne oso be je uvek mul ti fak to ri jal no uslo vqe na i te {ko je na }i jed nog „uzro~ ni ka“. Ka da go vo ri mo o „oki da ~u“, to mo è bi ti bi lo ko ji stre so ge ni do ga |aj: kon flikt, pre kid

Atmosfera homofobije Pri pad ni ci LGBT po pu la ci je, zbog stra ha od stig me, iz be ga va ju da ~ak i sa pro fe si o nal ci ma otvo re no go vo re o svo jim pro ble mi ma. – Is ku stva iz kli ni~ ke prak se go vo re o to me da je taj strah ve o ma pri su tan, i ~i ni se da je za to od go vor na sve u kup na dru {tve na at mos fe ra ho mo fo bi je i dis kri mi na ci je raz li ~i tih ma win skih gru pa, ko ja je o~i gled na u na {oj sre di ni. Zbog to ga LGBT oso be ~e sto od la ù ja vqa we za po mo} iako ose }a ju po te bu za wom. Na à lost, ka da se ra di o psi ho lo {kim pro ble mi ma, ova okol nost je pri li~ no ne po voq na jer do pri no si da ti pro ble mi pre ra stu u hro ni~ ne i ne ret ko pro du à va te ra pij ski pro ces, pa u kraj wem uti ~e i na we go vu efi ka snost – upo zo ra va dr Je le na Sr da no vi} Ma ra{, ina ~e spe ci ja li sta me di cin ske psi ho lo gi je, po ro di~ ni te ra pe ut na Kli ni ci za psi hi ja tri ju KCV.

puta ve}u {ansu da poku{aju samoubistvo imaju homoseksualno ili biseksualno orijentisani adolescenti od wihovih heteroseksualnih vr{waka. To je pokazalo istra`ivawe sprovedeno u Minesoti na velikom uzorku od ~ak 36.245 sredwo{kolaca prose~nog uzrasta 15 godina

12-19

procenata populacije mu{karaca homoseksualne ili biseksualne orijentacije ima poku{aj suicida u svojoj biografiji

30 250

procenata izvr{enih sa moubistava u populaciji mladih po~ine homoseksualno orijentisane osobe

mladih osoba svakog dana izvr{i samoubistvo, a 10.000 wih ga poku{a. Samoubistvo je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedan od tri vode}a uzroka smrtnosti me|u mladima

1.000.000

q u d i svake godine izvr{i samoubistvo, {to je vi{e od ukupnog broja `rvata ubistava diqem sveta ili poginulih u ratovima tokom jedne kalendarske godine ne ke ve ze, pro ble mi i eks ce si u po ro di ci, na go mi la ni pro ble mi, lo {a oce na u {ko li... Mla di }i isto pol ne sek su al ne ori jen ta ci je iz lo `e ni su ver bal nom i fi zi~ kom zlo sta vqa wu od stra ne vr {wa ka i od ra slih, {to uti ~e na wi ho vo psi ho lo {ko, ali i fi zi~ ko sta we. Kao sek su al na ma wi na, oni su dis kre di to va ni i izo lo va ni od stra ne vr {wa ka, po ro di ce, re li gi je, obra -

zov nih pa i zdrav stve nih in sti tu ci ja. Ana li ze po ka zu ju da je, re ci mo, u SAD sko ro 60 pro ce na ta ho mo sek su al no ori jen ti sa nih ado le sce na ta bi lo zlo sta vqa no u sred woj {ko li – Ne ki po da ci uka zu ju na to da po sto ji di rekt na ve za iz me |u po ku {a ja sa mo u bi stva od re |e ne oso be i is ku sta va ver bal nog i fi zi~ kog na si qa u {ko li, ko je je u ve zi we go ve ho mo sek su al ne ori jen ta ci je. Isti na, is tra ì va wa na na {oj po pu la ci ji ni su utvr di li po ve za nost su i ci dal ne ide a ci je i dis kri mi na ci je, ali ti re zul ta ti ni su ko na~ ni. Od no sno, ka ko bi smo ima li ja sni ju sli ku, po treb no je da qe ana li zi ra ti uti caj op {te at mos fe re ne pri hva ta wa u dru {tvu, te fi zi~ kog i sek su al nog zlo sta vqa wa na po ja vu su i ci dal nih po na {a wa u smi slu po ku {a ja i iz vr {e nih sa mo u bi sta va. No, ono {to je ne spor no, to je da su mla de oso be ho mo sek su al ne ori jen ta ci je to kom svog od ra sta wa dis kri mi ni sa ne i da ima ju zna ~aj no vi {e is ku sta va ver bal nog i fi zi~ kog na si qa u od no su na he te ro sek su al ne vr {wa ke. Na à lost, ono {to po seb no za bri wa va je su ko men ta ri na vest o po ku {a ju sa mo u bi stva mla di }a iz Kur {u mli je, iz ko jih se mo è iz vu }i za kqu ~ak da se su i cid ho mo sek su al no ori jen ti sa nog ado le scen ta kod nas sma tra go to vo opo rav da nim, od no sno pri hva tqi vi jim u od no su na su i cid he te ro sek su al no ori jen ti sa nog ado le scen ta: – Ni smo mi u tom smi slu po seb ni. Za ni mqi vo is tra ì va we je ra |e no 2003. go di ne u Austra li ji na 1.400 is pi ta ni ka ko ji su bi li raz li ~i te sek su al ne ori jen ta ci je. To is tra ì va we je po ka za lo da mla de oso be, ge ne ral no, su i ci dal no po na {a we sma tra ju lo gi~ nim i oprav da nim od go vo rom mla de oso be na su o ~a va we sa svo jom ho mo sek su al nom ori jen ta ci jom. I re zul ta ti po me nu tog is tra ì va wa, ba{ kao i po me nu ti ko men ta ri, do bra su ilu stra ci ja dru {tve ne at mos fe re ko ja pod sti ~e neo do bra va we sek su al -

DA LI ]E IZMENE KRIVI^NOG ZAKONIKA DONETI NOVE KAZNE

Do ì vot na ro bi ja po no vo u igri? z me ne i do pu ne Kri vi~ nog za ko ni ka u ovom tre nut ku ne }e ob u hva ti ti ka zne nu po li ti ku, ali ta te ma do la zi na red usko ro, u dru goj fa zi op se `ne re for me kri vi~ nog za ko no dav stva ko ja se pri pre ma, sa zna je „Dnev nik“ u rad noj gru pi za iz me ne KZ-a. Ta ko }e za ko no da vac bi ti u pri li ci da se od re di i pre ma ini ci ja ti va ma po zna tim u jav no sti, ko ji ma se pred la è da se kao mak si mal na ka zna pro pi {e i do ì vot ni za tvor za naj te è ob li ke te {kih ubi stva, te da se za si lo va te qe - vi {e stru ke po vrat ni ke, uve de he mij ska ka stra ci ja. Je dan od prav nih stru~ wa ka ko ji pri pre ma ju iz me ne KZ-a, biv {i su di ja Vr hov nog su da Sr bi je Zo ran Pe ro vi}, ka è za „Dnev nik“ da, {to se ti ~e rad ne gru pe, ni ka ve zva ni~ ne in ci ja ti ve jo{ ne po sto je u prav cu uvo |e wa po me nu tih no vih ka zni. – Mo `da u naj {i roj jav no sti po sto je ne ke ide je, ve o ma ma glo vi te, neo d re |e ne i ne ja sne, o uvo |e wu tih no vih ka zni. Mo `da }e te ide je u pred sto je }oj re for mi na {eg kri vi~ nog za ko no dav stva, ko ja se o~e ku je u na red nih go di nu da na, i do bi ti ne ki zna ~aj ni ji smi sao. Ali, u ovom mo men tu u ovoj rad noj gru pi ni je raz ma tra na mo gu} nost bi lo ka kve re for me ka zne ne po li ti ke. U tom smi slu ni je raz ma tra na ni ide ja da se uvo de ne ke no ve ka zne za kri vi~ na de la – na vo di Pe ro vi}. Me |u tim, on na vo di i stru~ na mi {qe wa po ko ji ma su sa svim ade kvat ne po sto je }e ka zne od 30 i 40 go di na za tvo ra, ko je su kod nas iz me na ma KZ-a iz 2002. uve de ne za naj te à kri vi~ na de la ume sto smrt ne ka zne ko ja je ta da uki nu ta. – Jed no stav no, ci vi li za ci ja ide u tom prav cu. U tom smi slu je i do ì vot na ro bi ja kao za me na za smrt nu ka znu, ta ko |e, ~i ni mi se, pro tiv ci vi li za ci je. Mi slim da u ovom mo men tu ne ma uslo va ni raz lo ga da se uvo di ta ka zna. Po sto je }e ka zne od 30 i 40 go di na za -

tvo ra, ko ja je i mak si mal na u na {em ka zne nom si ste mu, ta ko |e su du ge i sko ro po pra vi lu od go va ra ju do `i vot noj ka zni za tvo ra. Tre ba vi {e ra di ti na pre ven ci ji. U sva kom slu ~a ju, Pe ro vi} tvr di da rad na gru pa ozbiq no raz ma tra sve ini ci ja ti ve ko je stig nu, te da }e ta ko bi ti i s oni ma usme re nim na ka zne nu po li ti ku.

da na, na i }i na raz u me va we stru~ wa ka. Tra ì li su, na i me, iz me ne KZ-a ra di uvo |e wa stro ìh ka zni za na pad na po li cij ske slu `be ni ke, te da se za ubi stvo po li caj ca pro pi {e ka zna do ì vot nog za tvo ra, uz po sto je }e od 30 i 40 go di na ro bi je. Pred sed nik Ne za vi snog po li cij skog sin di ka ta Mom ~i lo Vi do je vi} u iz ja vi za „Dnev nik“ na gla {a va da se ne }e od u sta ti od te ini ci ja ti ve.

– Jed na sve o bu hvat na re for ma }e usle di ti, ra ~u na mo za go di nu da na, pa }e mo te in ci ja ti ve, ako bu du ja sne i obra zlo `e ne, raz ma tra ti i o wi ma ozbiq no di sku to va ti, i za u ze ti svoj stru~ ni stav ko ji }e mo upu ti ti kao pred log rad ne gru pe Vla di Sr bi je – na ja vqu je sa go vor nik „Dnev ni ka” i do da je da po sto je ide je u po gle du pro me ne ka zne nog okvi ra za te {ka de la. U Ne za vi snom po li cij skom sin di ka tu se ipak na da ju da }e ini ci ja ti va, ko ju su upra vo oni po kre nu li pre go di nu

– Na pro tiv, mi }e mo je po no vo pod ne ti, a pri pre mi li smo je po uzo ru na re {e wa u ze mqa ma Za pa da u ko ji ma se ve o ma o{tro sank ci o ni {e na pad na po li cij skog slu `be ni ka i pro pi sa no je kao po seb no kri vi~ no de lo – na gla {a va Vi do je vi}. Po li cij sko udru è we „So li dar nost“ je, ta ko |e, ra ni je po kre nu lo sli~ nu ini ci ja ti vu, ko jom se uvo |e we ka zne do ì vot nog za tvo ra pred la è i za su ro ve de lik te pre ma de ci, kao i dru ge svi re pe i gnu sne zlo ~i ne.

I ugled ni kri vi ~ar, pro fe sor dr Ne deq ko Jo van ~e vi} oce wu je da je „ka zna od 40 go di na za tvo ra ipak krat ka kad je re~ o slu ~a je vi ma te {kih zlo ~i na, ko ji se ni ~im ne mo gu ra zum no sa gle da ti“. – Sma tram da je za ta kva kri vi~ na de la ade kvat ni ja do ì vot na ka zna za tvo ra - ka te go ri ~an je dr Jo van ~e vi}. U po sled woj de ce ni ji se go di {we de {a va lo i po ne ko li ko te {kih zlo ~i na, a cr ni trend je na sta vqen i ove go di ne. Pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma, oko 70 osu |e ni ka iz dr à va ka zne od 40 go di na za tvo ra. Od to ga su dva de sto ri ca biv {i osu |e ni ci na smrt nu ka znu iz vre me na ka snih osam de stih i de ve de stih go di na pro {log ve ka, ko ji su ~e ka ju }i pra vo sna `nost pre su da ili iz vr {e we do ~e ka li uki da we te ka zne, pa im je za me we na ~e tr de se to go di {wim za tvo rom. U gru pi dvad se to ri ce ko ji ma je pr vo bit no bi la pre su |e na smrt na ka zna naj po zna ti ji je Vu~ ko Ma noj lo vi}, osu |en po op tu `bi za te {ko ubi stvo tu ì o ca u Le skov cu 1984 go di ne. Tu je i Qu bi {a Vr ba no vi}, osu |en sre di nom osam de stih pro {log ve ka zbog ubi stva ~e tvo ro ~la ne po ro di ce u Ita li ji. Za \or |a Stan ko vi }a je pre su dom utvr |e no da je ma ja 1997. na uli ci iz lo va~ ke pu {ke ubio kom {i ju, we go vu su pru gu i si na, a za osu |e ni ka Qu bo mi ra Ste va no vi }a da je u Be o gra du ubio ma tu ran ta “zbog upa qa ~a i ci ga re ta”. Mi lan Iv ko vi} je osu |en pod op tu `bom da je se ki rom ubio su di ju @iv ku Vi do je vi} iz Ni {a na kon {to je du gu par ni cu ko ju je vo dio sa svo jom su pru gom oko sta na, pre su di la u ko rist we go ve è ne. Pre drag Ja wi} je, pak, osu |en na naj stro ù ka znu zbog ubi stva po li caj ca u be o grad skom Pi o nir skom par ku. Ina ~e, sa mo ~e tvo ri ca osu |e ni ka, ko ji iz dr à va ju ka zne od 40 go di na za tvo ra, sta ri ja su od 65 go di na. n Jaska Jakovqevi}

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

ro di te Qi iZ ba Ci li iZ ku ]e, po ku [ao Sa mo ub i StVo?

gej

nih mawina i homoseksualne orijentacije. Iz istraìvawa dr Jelene Srdanovi} Mara{ proizilazi i da mladi}i homoseksualne orijentacije generalno opaàju svoju porodicu kao mawe funkcionalnu. Ona, me|utim, upozorava na to da je veoma nezahvalno govoriti o tome da li je takvo wihovo opaàwe u direktnoj vezi sa odnosom porodice prema autovawu, odnosno priznawu vlastite seksualnosti: – Ono {to se sa sigurno{}u moè re}i je da mladi}i homoseksualne orijentacije opaàju svoju porodicu kao mawe funkcionalnu u pore|ewu sa heteroseksualno orijentisanim vr{wacima. Tako|e, oni naj~e{}e o~ekuju da }e roditeqska reakcija na autovawe biti negativna. Me|utim, wihova o~ekivawa ne moraju biti u vezi sa stvarnom roditeqskom reakcijom. Ali sama anticipacija negativnih roditeqskih reakcija itekako uti~e na porodi~ne odnose, na stepen poverewa, na nivo stresa i konflikata u porodici... Po re~ima sagovornice „Dnevnika”, nasuprot pomenutim strahovima i zebwama mladih homoseksualaca, statisti~ki podaci govore o tome da reakcije rodite-

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : ra Ste broj na Ci o nal no neo pre de Qe niH u Sr bi ji

Ju go slo ve ni {ta fe tu pre da li Voj vo |a ni ma K

qa na autovawe ~e{}e budu blaè od o~ekivanih. – Ono {to je ohrabruju}e, po rezultatima istraìvawa, jeste da roditeqske reakcije na autovawe u na{oj sredini uglavnom nisu grubo odbacuju}e, iako u javnosti najsna`nije odjeknu ba{ takvi oblici reagovawa. Va`no je napomenuti da je svakoj porodici potrebno vreme da se prilagodi. Ali realnost je i da su porodice, naàlost, u ovom procesu adaptacije uglavnom same. Zbog straha od stigme izoluju se od

Strah od od ba ci va wa âk 67 procenata homoseksualno orijentisanih adolescenata veoma brine o tome kako }e wihove porodice reagovati na autovawe, pri ~emu vi{e od petine o~ekuje da }e biti izloèni verbalnom nasiqu, a 10% wih na kraju pretrpi i fizi~ko zlostavqawe. Kada je, pak, re~ o reakciji dru{tva, istraìvawa govore da 36% mladi}a zbog straha od gubitka prijateqa ne razotkriva svoju seksualnu orijentaciju, dok 43% wih izve{tava o gubitku prijateqa nakon autovawa. Ina~e, strah od odbacivawa i gubitak prijateqa smatraju se visoko stresnim, jer je za adolescenta vr{wa~ka grupa iuzetno va`na, a gubitak socijalne podr{ke u ovom periodu moè imati neuporedivo ve}e posledice za mladu osobu nego u bilo kom drugom periodu ìvota.

prijateqa, rodbine, a radi se o visoko stresogenom periodu za svaku porodicu, koji je posebno izazovan za porodice koje nisu funkcionalne. Preispituju se porodi~ne vrednosti, uloge i o~ekivawa... Na primer, mewa se roditeqski san o sinu koji }e se oèniti, imati decu, nastaviti porodi~no ime. Roditeqi kao da se odjednom na|u na nepoznatoj teritoriji preplavqeni sna`nim ose}awima straha, stida, krivice, besa, tuge... S druge strane, upravo je porodica ta koja moè imati neprocewivu ulogu kao faktor smawewa stresa kojem je mlada homoseksualna osoba uobi~ajeno izloèna u dru{tvu gde je heteroseksualnost norma. Homoseksualno orijentisane mlade osobe, koje imaju podr{ku porodice, bi}e spremnije da se bore sa diskriminacijom i stresom koji je posledica diskriminacije. Porodica u tom smislu moè biti svojevrsna za{tita, protektivni faktor, za razli~ita maladaptivna pona{awa, pa i za suicidalne ideje. n Miroslav Staji}

Sr bi ja re gi o nal ni li der po ko rum pi ra no Sti

Par to kra ti ja ra |a ko rup ci ju artokratija je glavno ishodi{te korupcije u Srbiji, izjavio je ju~e na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiqkovi}. Govore}i na nau~noj tribini povodom 9. decembra, svetskog dana borbe protiv korupcije, Stojiqkovi} je naglasio da do pomaka u toj brobi mo`e da do|e samo ako se poka`e da korupcija vi{e ne isplati, a da su se drasti~no uve}ali rizici u koruptivnim odnosima. – Sa sve sofisticiranijim zakonskim pravilima koja reguli{u

ovu oblast smawuje se prostor za korupciju – rekao je Stojiqkovi}. Po wegovim re~ima, osnovno upori{te mo}i je u partokratskom dru{tvu, a odatle po~iwe i korupcija. – Za koji dan }emo analizirati izve{taj o predizbornim kampawama partija. Tu se iz javnih i privatnih izvora obr}e pribli`no 30 miliona evra, ali to je okvir u kojoj se uspostavqaju veze za sivu ekonomiju, javne nabavke i tendere, imenovawa u javna preduze}a, za prebacivawe partijskih tro{kova na dr`avu. To je centralno poqe u kojem se ne{to u

borbi protiv korupcije mora uraditi – naveo je Stojiqkovi}. Podsetimo, umesto da bude lider u regionu po razvijenosti i standardu gra|ana, Srbija je regionalni lider po globalnom indeksu percepcije korupcije za ovu godinu. Naime, prema najnovijim rezultatima globalnog merewa indeksa percepcije korupcije, koji se istovremeno objavquje u celom svetu, Srbija je na 80. mestu od 176 dràva. Pro{le godine smo bili na 86. mestu, a otad se vi{e dràva spustilo na skali nego {to se popelo. Kod nas nije tako. Mi smo se “potrudili” da u ovoj godini prestignemo sve zemqe biv{e Jugoslavije jer su sada ispred nas: Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH i Crna Gora. U {irem okruèwu od nas su gore samo Albanija i Gr~ka. Povodom objavqivawa indeksa percepcije korupcije za ovu godinu, vr{ilac du`nosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Tatajana Babi} obe}ala je da }e ovo antikorupcijsko telo svojim aktivnim odnosom prema predstavkama i naglaskom na kontrolu finansirawa politi~kih subjekata i izve{taja izborne kampawe dati svoj doprinos da indeks za narednu godinu bude znatno boqi. Ona napomiwe da je u borbi protiv korupcije potrebna jaka politi~ka voqa, sistemski pristup i saradwa svih institucija, ali i da se ne donose zakoni koji sadrè potencijalne koruptivne elemente i koji time naru{avaju pravnu sigurnost. Svi organi - represivni i preventivni, regulatorni i nezavisna tela treba da imaju odre{ene ruke, kaè ona, kako bi ostvarili vidan napredak. O~igledno je u tome i najve}i problem jer su svima i daqe “ruke vezane”. n Petar Klai} n Qubinka Male{evi}

ao i uvek kada je o prebrojavawu stanovni{tva re~, i u posledwim rezultatima popisa u Srbiji naziru se i nekakvi politi~ki, i kvazipoliti~ki stavovi. Od ukupno 7,2 miliona stanovnika, Srbi kao ve}inski narod broje gotovo {est miliona (83,3 odsto), ali Srbija je multietni~ka zajednica – tu su i Ma|ari (3,5%), Romi (2,1%), Bo{waci (2%), Hrvati (0,8%), Slovaci (0,7%), Crnogorci (0,5%), Vlasi (0,5%)... U odnosu na prethodni popis (2002), Srbi beleè smawewe za 225.000. Uz to, znatan broj osoba, wih 160.300, nije se nacionalno opredelio, {to je dvostruko vi{e nego pre deset godina, i ukazuje na trend porasta onih koji nisu voqni da u~estvuju u homogenizaciji bilo koje vrste, pa su se tako me|u nama pojavili Xedaji, Vanzemaqci, ali i Zemqani i Kosmopolite. Indikativno je i {to sada ima tri puta vi{e (oko 30.800) onih koji su se izjasnili za regionalnu pripadnost: Vojvo|ana, Sremaca, [umadinaca, Timo~ana, Kraji{nika... ili pak lokalpatriota – Beogra|ana, ûburaca, pa i Zvezda{a... Iako Jugoslavija kao dràva vi{e ne postoji, 23.300 (0,3 odsto) jugonostalgi~ara jo{ uvek se deklari{e da su Jugosloveni. Prema popisu iz 1981. u vreme SFRJ bilo je 13,34% Jugoslovena u Vojvodini, a 1991. ~ak 24,5% u odnosu na wihov ukupan broj pre raspada zemqe. Na popisu 2002. od 80.721 Jugoslovena dve tre}ine ili preko 51.000 wih ìvelo je u Vojvodini. Danas najvi{e onih ’regionalno opredeqenih’, oko 28.500, tako|e ima u Vojvodini. – Ne zaboravimo da je ~ak 700.000 devoj~ica i de~aka 1991. uo~i raspada Jugoslavije u{lo u popis kao deca iz me{ovitih brakova. Ova cifra, koja se sada pojavila u kategoriji ’regionalna pripadnost’, verovatno vodi poreklo iz sli~ne ~iwenice. Prosto ne mogu da se opredele da li su Srbi, Ma|ari, Slovaci... jer su u nekakvoj velikoj me{avini nacija u svojoj porodici, pa im je zgodno da kaù da su Vojvo|ani. Uostalom, najvi{i procenat me{ovitih brakova je upravo u Vojvodini, a nema ih mnogo u centralnoj Srbiji i u podru~jima na jugu gde su Albanci... Tako|e, ima puno

Vojvodini pa da regionalno opredeqivawe postaje i deo tog protesta – iskazivawa podr{ke Vojvodini izja{wavawem za Vojvo|ane. – Kada budemo dobili detaqne podatke i kada ukrstimo malo vi{e informacija o tome {ta su roditeqi onih koji se izja{wavaju na taj na~in – {to sada jo{ uvek ne mo`emo, onda }emo mo}i da budemo precizniji. Ti podaci }e se pojaviti, oni naprosto kasne iz tehni~kih razloga i ne postoji nikakav problem da se objave, barem koliko ja znam. Dakle, tek kada svi detaqi budu obnarodovani, mo}i }emo da imamo uvid u realnu situaciju: koliko ima onih koji su sasvim jasnog nacionalnog porekla, ali ne `ele da to potenciraju nego

toga vi{e od polovine u Vojvodini: uvek, ka`e, ima onih koje ta vrsta deklarisawa nervira, koji ne vole prebrojavawa, ili se ose}aju kao `rtve, posredno ili neposredno, velikih etni~kih sukoba 90-tih. Kona~no, ima i onih koji se pla{e izja{wavawa. Tako|e, ko je u porodici sastavqenoj od vi{e nacija, vrlo te{ko mu je da se opredeli, pa ra|e uzima regionalni identitet ili ka`e da nije ni{ta da ne bi uvredio jednog od dva roditeqa. I psiholog Miklo{ Biro uo~ava iz svog ugla da su Jugosloveni, naj~e{}e potomci me{anih brakova, po~eli da se osipaju. – Sam identitet jugoslovenstva je bio jako „mr{av” i to-

ono nacionalno potiskuju u korist nekakvog politi~kog opredeqewa. Kao primer Bogosavqevi} navodi „slu~aj Crnogoraca”, kojih je 2002. bilo 69.000, a danas ima oko 38.500 ili 44% mawe, {to on tuma~i kao ~isto politi~ko pitawe. Crnogoraca je, ina~e, mawe i u samoj Crnoj Gori, u smislu da se vi{e qudi izjasnilo kao Srbi posle izdvajawe Crne Gore iz zajedni~ke dr`ave. – Koliko god smo kao ju`ni Sloveni imali bazi~nu razliku izme|u nacija, koja je u jednom trenutku bili definisana preko religije, i donekle pro{losti, u Crnoj Gori kao da se pojavio proces stvarawa nacije preko politi~ke pripadnosti. Mo`da malo preterujem,

kom postojawa Jugoslavije, iako je ona trajala poprili~no. U su{tini se pravi nadnacionalni jugoslovenski identitet fakti~ki nije uspostavio, tako da su Jugosloveni uglavnom bili iz me{ovitih brakova, ili su imali, da tako kaèm intelektualnu svest o nepotrebnosti nacionalnog izja{wavawa: nisu bili nacionalisti i hteli su to da na neki na~in izraze pa su bili ili neopredeqeni, ili su se izja{wavali kao Jugosloveni – kaè nam Biro. – Po{to je ta dràva nestala, prirodno je bilo da se potraì neki drugi identitet. Ne mogu da zakqu~im potpuno nedvosmisleno, jer nemam ta~ne podatke, ali vrlo je logi~na pretpostavka da su se Jugosloveni pretvorili u Vojvo|ane. U me|uvremenu se pojavila i ta antivojvo|anska i antiautonoma{ka presija, koja je, tako|e, mogu}i izvor inata: e, ba{ ho}u da budem Vojvo|anin zato {to su po~eli da suzbijaju ideju autonomije... Naravno, pored ovog mogu}eg obja{wewa, tu se, dodaje dr Biro, pojavquju i druge ideje. – Na primer, nedavno sam slu{ao predstavnika Buweva~ke stranke koji tvrdi da su u Subotici postali neopredeqeni ba{ oni koji su ranije bili Buwevci - Hrvati. Otkud on to zna? Naravno, ni on nema podatke, kao ni ja {to ih nemam, ali je izveo zakqu~ak kojim dokazuje da su „wegovi” nestali na drugu stranu. Tako se samo otvara prostor za kalkulacije i manipulacije podacima – zakqu~uje Miklo{ Biro. – Ali najverovatnije je, dakle, da su s jedne strane Vojvo|ani delom nastali od Jugoslovena, s druge od onih koji ho}e da budu nadnacionalni, i s tre}e strane od onih koji iz inata ho}e da budu – Vojvo|ani! n Reqa Kneèvi}

U me|uvremenu se pojavila antivojvo|anska i antiautonoma{ka presija, koja je mogu}i izvor inata: e, ba{ ho}u da budem Vojvo|anin zato {to su po~eli da suzbijaju ideju autonomije (dr Miklo{ Biro) logike i u tome da se deo Jugoslovena prebaci u Vojvo|ane, nemaju}i ni{ta boqe – obja{wava za na{ list Sr|an Bogosavqevi}, direktor Ipsos Stratexik marketinga i stru~wak za statistiku. Po wegovim re~ima, u mnogim zemqama se priznaje tzv. vi{estruka nacionalna pripadnost: moète, recimo, da napi{ete da ste Srbin, Ma|ar, Rumun i to se sve broji sa po jednom tre}inom. Kod nas se taj model ne priznaje, ali zato moète da kaète {ta ho}ete. „Ako se izjasnite da ste saksija, i to mora da se upi{e”, dodaje Bogosavqevi}. Na{ sagovornik veruje da ima i dovoqno politi~kih tenzija i nezadovoqstava u

ali mi se ~ini da oni koji sada insistiraju da su Srbi a nekada su bili Crnogorci, time zapravo prave distancu prema politici koja im se ne dopada u Crnoj Gori. Ranije smo imali Crnogorce srpskog porekla, {to nije bilo naro~ito va`no – a sada je to pitawe svih pitawa u Crnoj Gori koje se prenelo i na Srbiju. Qudi prosto insistiraju na tome da su Srbi iz Crne Gore a ne vi{e Crnogorci srpskog porekla – iako su to oni isti koji sada iskazuju svoje nezadovoqstvo politikom nezavisnosti Podgorice na taj na~in. Na{eg sagovornika ne iznena|uje ni {to se o svojoj nacionalnoj pripadnosti uop{te nije izjasnilo 160.000 qudi, od

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

[ O R O M

B O R O M

Ote za we mle ka i si ra, al onog na {eg. Ta kog si ra kan da da vi {e nig di i ne ma. E, od tog si ra kad se na pra vi na su vo, ote za lo se ~ak do si ja li ce. Me ri li smo to na vek kod ba be, ma te re ni su da le. On dak kad ba ba me te {er pu na astal, de ran se pop ne na sto li cu pa s vi qu {kom po vu ~e na su vo go re, pre ma lam pi. Si ja li ca je na vek bi la iz nad asta la a astal is pod si ja li ce, da se vi di {ta je u ta wi ru. On dak, ako de ran ni je ka dar da do ma {i, mal ko mu i po mog nu, da raz vu ~e taj si rac ~ak do si ja li ce. Ka ko bi druk ~i je upam tio da ja ba bi no na su vo naj bo qe na sve tu i da se si rac te gli ~ak do si ja li ce. Ajd sad nek ne ko ta ko pro ba. Ima mo {te dqi ve si ja li ce, {te dqi vo mle ko iz ko jeg su svu ma sno }u u{pa ra li, si rac nam je ma stan ko krom pir, a za asta lom se di mo svi za jed no sa mo kad su sve -

{i. Okraj ke po ski da ju pa od wi is pe ku le pi wi ce, da mal ko za va ra ju ~e qad dok ne bu de bun de va ra a te sto na fi lu ju s mlo go bun de va, tr ve nih. Naj lep {e bu de kad ne à le {e }er, on dak on mal ko is cu ri iz me |u, pa bu de ko ka re me le, jo{ i va ne pre ~a ni za nas da mlo go i lep {i. Mi ri {i ce la ku }a na bun de ote è mo. Val da mi sle sa mo na va ru, gre o ta je luf ti ra ti. na{ di van. Ta ki smo, kad di va Ume i bofl da se ras te gli. Ne mo{ ni mo ne ù ri mo. Ume mo i sve da za u- da na ske ni pa za ri ti {to god a da ni je sta vi mo, kad {to god ima va `no da se bofl. Nit ima mo ko da tka nit ima mo rek ne. On dak taj {to di va ni, ka è tom {naj de raj, da sa {i ju ko svet. Sve nam je ko me di va ni: “Sta ni da ti ne {to ka o~ lo po o~i nu, de ca ni ne zna ju {ta je èm“. I on dak sto je i di va ne, qud ski, {tof i {ta sve od we ga mo{ da is pad da im ne fi ju ~e ve tar oko u{i ju dok ju ne. Di god vi di{ iz log, sve je isto, smo re di god. Za di van ~o vek na vek tre ba da me wa ju eti ke te i ce du qe s ce na ma. A ima ka de. bofl ko bofl, si ro ti wa za bo qe ne ma Ote è se taj na{ di van, al mi to vo no va ca, oni {to ima ju ne ra zu mu se u le mo. Ne vo le mo tek ona ko, vo le mo {to fo ve, sa mo gle de ko ja je mar ka pri zdra vo ba{ ta ko, na {e je. To je ko kad {i ve na i da {to krup ni jim slo vi ma bi se di va ni lo kra sno pi som, pa pi {e {ta to no se, da se vi di s sva ki glas ci fra mo ko da je slo pre ke stra ne. vo. Mal ko za vr ne mo s tan kom, Ne vaqa ni kad neko oteè da vrati {to Kad god, kad je bi lo da se je de ko one }ur ke na snaj ki noj ka kol ko o}e{ i mo è{, on dak je je duàn. Em nije lepo, em tawi obraz, {mir skoj ma ra mi, on dak mal ko bi la mo da da se `va }e `va ka }a em ne zna da se sve vrati, al s kamatom gu de be lo, pa opet jed na ta wa, on ma. @va kao na rod u pra zno, a dak {e sti ca na kra ju, za vr nu ta da ne bi ba{ skroz dan gu bi li, ko Ter za no ve {i {ke. U na {em ne ko je izu mo da se te `va ka }e i di va nu ne ma }o {ko va i sve nam je za tu ras te ù, da i ru ke ra de. Ras te za lo se i ~a ri il da }e. Em ni je pri li ka, em se ba sto, al ume da se ra se ~e do ko sti, taj ova ko i ona ko. S pal com i ka ì pr stom on dak ni ne pra vi na su vo. Al kad god se {to ne pa zi. îm po~ ne da pec ka, staj! se uva ti kraj, dru gi kraj se dr ì u zu bi za pra vo ote za lo. Ko ne sta ne, na de ro je ko ù ti, ~e {a }e ma i ras te gli se kol ko je ru ka du ga~ ka. Ne va qa ni kad ne ko ote è da vra ti se i di ga ne svr bi. On da ta ko s oba dve ru ke, pa se te gli na {to je du àn. Em ni je le po, em ta wi Bu de mal ko i ne zgod no kad se {to god stra nu, da u sre di osta ne tan ko, da po obraz, em ne zna da se sve vra ti, al s ka de si, pa kad taj {to ja vqa po~ ne da ote sle mo è da se pu ca s usti ma. On dak se ma tom. Taj {to od go re gle da, ne ote è è i ni kad da ka è {ta je bi lo - a svi pu ca lo i s ba lo ni ma, je da red ja ko kad se mlo go. Ne bri ne dal }e du ga opet za o zna ju {to je do {o. Al, fa la Bo gu, kod na du va `va ka }a, on dak jo{ ko ji put u kru ì ti, ta mo kod we ga se ne dan gu bi s nas ne ma to ga mlo go, pa se ni ne je di mo usti ma, mal ko sla bi je. Ta ka je mo da bi iz bo ri ma. zdra vo ~e rez to ga. la. Naj go re je bi lo u tim na {im sta rim Val da je od ote za wa po sta lo i ras te Kad {to god kre pa, on dak naj lak {e i bi jo sko pi ma, s na ma za nim pa to som. Em za we, o~in }e ga zna ti kad nig di ne pi naj br è ob ja sne kad ka ù da je “ote go puc ke ta film i ton, em puc ke ta na rod {e da je ta ko. Al eto, da me te mo da je pap ke”. Ne gle da se tu zdra vo imal ko sa `va ka }a ma. Al bi lo pa pro {lo. Sad ta ko. Tek ras te za we {to vo le mo, ju. pi te, pap ke, ì vin ske no ge, ma ~i je {a su nam i `va ka }e le ko vi te, al se ne te Ras te za no nam go di i s ovim i s onim, i pe il pra vi ke re }i trag u sne gu. Kad vi gle. Te gle nas sa mo za nos, da }e bi ti slat ko i sla no. Evo, za i ve rio sneg, al {e ne mr da, pro ve re tra go va ne ma, svi bo qe i lep {e. A mi }e mo ko ~i ka Ba ta od je da red. Ko bun de ve ni je sklo nio s oteg nu pap ke. Krat ko i ja sno, ne ma tu u „Ra qa ma ì vo ta“ - kad sva ti mo da mra za, mo ra }e na br zi nu da ih po tro ote za wa. Sa mo nek {te ta ne bu de ve }a nam ne ma `va ke, ne }e nam bi ti ni do {i. Imal {to god lep {e od bun de va re? i nek tu sta ne, di va ne do ma }i ni. ~e ga. Ima ga rant, al mi to jo{ vi dli ni smo. Oteg ne se i glad na go di na. Oteg ne se Kad god je mo glo da se bi ra: ko ni je A ni ti {to to ima ju ni su vi dli na {u i od pla te do pla te. Ko ura ni, oteg ne teo `va ku imo je gu me nog Jo vi cu il à bun de va ru, pa i oni ni su na ~i sto dal je mu se dan, ko da je sun ce za bo ra vi lo da bu. Jo vi ca je bio ùt a à ba ze le na. To to wi no lep {e. ide na se da we. To se naj ve} ma oteg ne je sme lo da se pro gu ta i bi lo je slat ko, Kad je bra {no po vo qi i kad se le po nad ni ~a ri ma, kad idu da ko pa ju ku ku al `va ku ko pro gu ta, na de ro je. Oma mu ras te è, re du {e la ga no ras teg nu na ve ruz. Pra va du`, pa ni kad sti }i, red se se za le pi za cre vo, ta ko su nam di va ni li kom asta lu na be lom ~ar {a vu a kroz oteg ne a ga zda te ra na pred i pod we go li. Ako re {i te da je vre me, vo di te ra te sto se pro vi di tka we, ta ko ga tan ko vom mo ti kom sve var ni ce se va ju. ~u na di je `va ka. Ne moj da i ovi odu ne raz vu ku. On dak dva red-tri red mal ko Kad god, dok je bi lo na {ih kra va a ne po ~a {}e ni. za ma nu da se na sre di na pra vi breg, da ovi ko sa sli ka od ~o ko la de, bi lo je i osta ne ona ko na du va no i da se le po osu n Bora Oti}

NI SNE @NI KI JA MET NI JE OMEO NI KOQ DAN SKI FE STI VAL RA KI JE U SEN TI

Lo zo va ~a iz Bu di sa ve nad ma {i la sve pa lin ke U

pr kos sne `noj me }a vi u Sen ti su ju ~e pro gla {e ni naj me ri na, kru {ko va ~u Zo ran Ja no {ev iz Ja se no va, vi qa mov ku bo qi na 12. me |u na rod nom ni koq dan skom fe sti va lu Pe ca ra „Bra }e Kra vi}„ iz Ve le bi ta, {qi vo vi cu An tal Cin ra ki je, ko ji je u or ga ni za ci ji Udru è wa po qo pri del iz Baj mo ka, vi {we va ~u Ja no{ Tot iz Ma |ar ske i me {a nu vred ni ka Sen te oku pio pro iz vo |a ~e pri rod nih do ma }ih vo} vo} nu ra ki ju I{tvan Ra bi iz Ma |ar ske, dok je u ka te go ri ji nih ra ki ja iz Sr bi je, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo va~ ke, Hr vat od le à le ra ki je pe har pri pao du we va ~i „No stal gi ja” De sti ske i ê {ke. Do du {e, zbog ki ja me ta se ni su svi usu di li da le ri je „Za ri}„ iz Ko sje ri }a. kre nu u zna me ni tu po ti sku va ro{, ali su za to oni naj u por ni Sa ju ga Ba~ ke na pro gla {e we po bed ni ka pro bio se je di no ji bi li do bro za gre ja ni, pa je u Do mu kul tu re upri li ~e na tra Ili ji Bo go je vi }u iz Ka }a, ko me je pri pa la ugod na du `nost da di ci o nal na „Ni koq dan ska iz lo `ba” po qo pri vren dih pro iz u ime svo jih ko le ga iz tog me sta i su sed ne Bu di sa ve pre u zme i vo da, na rod nih ru ko to vo ri na i me da. po ne se pre gr{t me da qa, pa i {am pi on ski pe har fe sti va la za Pre pro gla {e wa naj bo qih i do de le pri zna wa, u sve ~a noj lo zo va ~u Ni ko le Sa mar xi }a. sa li Grad ske ku }e Sen }an ski red vi te zo va ra ki je Sve ti Ni – U~e stvo vao sam sa {qi vo vi com i du do va ~om i obe su na ko la pro gla sio je za no ve vi te zo ve ra ki je Ati lu Ra fa i ja iz gra |e ne zlat nim me da qa ma, a ve li ko je za do voq stvo bi lo {to Ade, So wu Bro }e tu iz Be o gra da i I{tva na Bi lic kog iz Sen sam pre u zeo i pri zna wa za pri ja te qe oku pqe ne oko Pe ca re te, dok su za kan di da te pro gla {e ni Mo ni ka Be re wi i Pe ter Jo ce Bo to {kog u Ka }u. No sim ~i tav to var pri zna wa i ni je mi Si~ iz Sen te i La slo Fo ro iz Ba~ kog Gra di {ta. te {ko, jer smo po tvr di li da pe ~e mo od li~ nu do ma }u ka pqi cu. – Sen }an ski red vi te zo va ra Smo gli smo sna ge da se po tvr ki je „Sve ti Ni ko la” je di ni je u di mo i u ovoj se zo ni ko ja nam Sr bi ji i do sa da smo pro gla si li ba{ ni je bi la na klo we na – re je da na est vi te zo va – po ja {wa va ~e nam Bo go je vi}. nam or ga ni za tor fe sti va la i jed Pro {lo go di {wi {am pion na od vi te zo va Mi klo{ Na| iz fe sti va la @olt î bri iz Dr Sen te. – Oni ko ji è le da nam se qa na, i po red ~i we ni ce da je pri dru è mo ra ju da se do ka ù u vo }e pro te kle se zo ne sla bo ro afir ma ci ji do ma }e pri rod ne ra di lo, ì ri ju je na oce wi va we ki je, i to ne sa mo kao pro iz vo |a po nu dio ~ak 24 vr ste ra ki je. ~i, ne go i kao de gu sta to ri ko ji – Tru di li smo se da i ove se zna ju da ce ne do bru prir pod nu ka zo ne is pe ~e mo kva li tet nu ra pqi cu. Za in te re so va ne go di nu ki ju. Po mo joj pro ce ni, naj bo da na po pod no {e wu zah te va ~e ka qe su mi vi qa mov ka i ra ki ja od po la ga we pri prav ni~ kog is pi ta, zo ve. Sa ku pqam is kqu ~i vo a ko na~ nu od lu ku do no si Ve li ki plo do ve di vqe zo ve. Da se ube sa vet Sen }an skog re da vi te zo va. re 1.200 ki lo gra ma bo bi ca ove Me |u na rod ni stru~ ni ì ri je se ni tre ba lo je dvo stru ko vi oce wi vao je, ina ~e, ~ak 314 uzo ra {e tru da. Od sto ti nu ki lo gra ka 28 vr sta ra ki ja, ko je su do sta - Naj u spe {ni ji na Ni koq dan skom festi va lu ra ki je ma do bi jao sam u pro skeu 2,2 vi li 121 pro iz vo |a~ i re gi stro li tre zo vo va ~e. Od di vqih va ne de sti le ri je, a za naj bo qi uzor ci su na gra |e ni zlat nim, plo do va ra ki ju jo{ pe ~em od mu {mu le i {ip ka, {to je na na sre br nim i bron za nim me da qa ma, dok su me |u vr sta ma gde je {em te re nu ret kost. Naj te è je bra we {i pa ka za ra ki ju, zbog bi la naj ja ~a kon ku ren ci ja naj kva li tet ni je ra ki je od ne le i tr wa, tre ba sa ~e ka ti i pr vi mraz, a od sto ti nu ki lo gra ma do {am pi on ske pe ha re. Za po bed ni~ ku ra ki ju fe sti va la pro gla bi je se sve ga dve li tre. {e na je lo zo va ~a, ko ju je is pe kao Ni ko la Sa mar xi} iz Bu di Spra vqa we do bre ra ki je ne za mi sli vo je bez pe ~e wa u ba sa ve, dok je pe har za sve u kup no naj u spe {ni jeg iz la ga ~a osvo jio kar nim ka za ni ma, ko je pra vi Ar pad Ce ku{ iz Ma log I|o {a. je @olt î bri iz Dr qa na. On ve li da mu no ve teh no lo gi je za de sti le ri je za sa da ni su na [am pi on ske pe ha re za naj bo qe ra ki je u po je di nim vo} nim {ko di le u po slu, jer go di {we u svo joj ra di o ni ci na pra vi pe vr sta ma osvo ji li su za du we va ~u Dra gan Ra du kin iz Ti te la, ja de se tak ka za na raz li ~i tog ga ba ri ta, a ima kup ce ~ak i u bu ko va ~u La slo Fo ro iz Ba~ kog Gra di {ta, kaj si je va ~u Mi lo Austra li ji. rad Ra du kin iz Ka }a, ko mo vi cu Udru è we ba {to va na iz Te n Milorad Mitrovi}

MI LU TIN MI LAN KO VI], PUT NIK

Mu wa u tam noj Pi{e: Milo{ Rastovi} i ta we {ta pro u zro ku je kli mat ske pro me ne na Ze mqi od le de nog do ba do da nas je jed na od naj ve }ih za go net ki u isto ri ji ge o lo gi je. Pi ter Hju bers, pro fe sor ge o lo gi je na Har vard Uni ver zi te tu, te sti rao je mno ge hi po te ze o uzro ci ma kli mat skih pro me na, ali sa mo jed nu je po tvr dio kao is prav nu: spo re pro me ne u Ze mqi noj or bi ti kroz isto ri ju po mo gle su da se od re di ka da se de gla ci ja ci ja (to pqe we ve li kih le de nih po vr {i na) pre vi {e mi li o na go di na do go di la. Pro fe sor Hju bers je te sti rao po ve za nost iz me |u Ze mqi ne or bi tal ne pu ta we i de gla ci ja ci je jed nim eks pe ri men tom. On je iz ra dio le de ne kru go ve iz la `u }i ih ve {ta~ ko iza zva noj bu ci i ne po go da ma kao u stvar nim ge o lo {kim uslo vi ma. Re zul tat eks pe ri men ta je da se zra ~e we za vre me le ta na se ver noj Ze mqi noj he mis fe ri po ve }a za 10 va ti po me tru kva drat nom. Uko l i k o ima sne ga na se ver noj Ze mqi n oj he m is f e r i, ono pod l e ` e to p qe wu. Pro f e s or Hju bers tvr d i da je do istog ovog za kqu~ ka do {ao i srp ski ge o- fi z i ~ ar Mi l u t in Mi lan ko vi}. No, dok je pro fe sor Hju bers pr vi te sti rao po ve za nost iz me |u Ze mqi ne or b i t al n e pu t a w e i de gla ci ja ci je, Mi lu tin Mi l an k o v i} je bio pr vi ko ji je lan si rao i ma te ma ti~ ki do ka zao ovu hi po te zu u pr voj po lo vi ni HH ve ka. Mi lu tin Mi lan ko vi} je srp ski in `i wer, ge o fi zi ~ar, kli ma to log i ma te ma ti ~ar ko ji je po znat po naj zna ~aj ni joj te o ri ji o le de nom do bu u isto ri ji na u ke. We go va te o ri ja je za sno va na na kre ta wu Ze mqe po svo joj pu ta wi i pred vi |a wu du go traj nih pro me na kli me u bu du} no sti. Mi lan ko vi }e va te o ri ja, pod se ti mo, tvr di da je do mi nan tan fak tor u kre ta wu Ze mqe oko Sun ca ci kli~ na va ri ja ci ja (pro me na) i in ter ak ci ja iz me |u Ze mqe i Sun ca.

Pre m a Mi l an k o v i } u, po s to j e tri osnov na fak to ra ci kli~ ne va ri ja ci je: 1. Eks cen tri~ na pu ta wa Ze mqe - pro me na ci kli~ ne pu ta we Ze mqe u elip ti~ nu pu ta wu u pe ri o du od 105.000 go di na, 2. Pro me na ugla ili na gi ba Ze mqi ne or bi te u pe ri o du od 41.000 go di na, i 3. Pre ce si ja - pro me na po lo à ja Ze mqi ne ose u pe ri o du od 23.000 go di na. Mi lan ko vi} tvr di da ova tri fak to ra ci kli~ ne va ri ja ci je ima ju uti caj na du go traj ne pro me ne kli me na Ze mqi ukqu ~u ju }i na sta ja we i ne sta ja we le de nog do ba. Ova te o ri ja je da nas po zna ta kao Mi lan ko vi }e vi ci klu si ili Mi lan ko vi }e va te o ri ja. Ina ~e, i NA SA je svr sta la Mi lu ti na Mi lan ko vi }a me |u 15 naj zna ~aj ni jih na u~ ni ka u isto ri ji na u ke ko ji su ob li ko va li na {u ci vi li za ci ju. Mi lu tin Mi lan ko vi} je ro |en 28. ma ja 1879. go di ne u Da qu. U auto bi o graf skoj kwi zi Uspo me ne, Do ì vqa ji, Sa zna wa, opi su je svo je po re klo: „Mi lan ko vi po tom ci, ko ji se po we mu na zva { e Mi l an k o v i } i ma, ì ve li su u Da qu dva i po ve ka. Svo jim spo s ob n o s ti m a i te `wom ka vi {em po pe {e se u rang in te lek tu a la ca i fa kul te tli ja ve} svo jim tre }im ko le nom, mo jim pra de dom To do rom, ko ji je svr {io prav ne na u ke, a {ko lo vao i svo je si no ve.“ Mi lu ti nov otac Mi lan je bio tr go vac, ze mqo po sed nik i lo kal ni po li ti ~ar ko ji je umro ka da je Mi lu tin imao {est go di na. Mi lu ti no va maj ka Je li sa ve ta i ujak Va sa Ma u ~e vi} po di za li su {e sto ro de ce od ko jih je tro je umr lo od tu ber ko lo ze u ra noj mla do sti. Zbog ve o ma ose tqi vog zdra vqa Mi lu tin Mi lan ko vi} ni je po ha |ao re dov nu osnov nu {ko lu, ve} je osnov no obra zo va we ste kao od pri vat nih u~i te qa, pri ja te qa i ro |a ka kao {to je we gov de da Uro{ Mi lan ko vi} ko ji je bio fi lo zof. Na kon za vr {e ne sred we {ko le u Osi je ku, Mi lan ko vi} je oti {ao da stu di ra teh ni~ ke na u ke na Be~ kom Teh no lo {kom uni ver zi te tu. Dok to rat teh ni~ kih na u ka je ste kao 1904. go di -

dnevnik

„Ro |ak” iz Ru me sti `e u Con de-Nort hen (3) P

obezbedi}u budu}nost i vama... Nisam vas zaboravio...’ Jedne ve~eri o~elo je normalno. @ozef i @ozefina Haudot, zemqoposednipri~ali smo u sobi~ku jedne od wegovih ku}a. I sasuo sam mu u lice: ci s francusko-nema~ke granice, na ~ijem imawu je Bu|anov~aKakav si ti ~ovek? Ko si ti, Branko Vojnovi}u? Stidi{ se svoje dece, nin Branko Vojnovi} pregombao Drugo svetsko ubijawe crn~eje l! Nema{ hrabrosti da Francuzima kaè{ da sam tvoj sin!... E, da }i kao sluga, rob, dobili su zeta i, malo po malo, naslednika dela svog zna{, re}i }u sutra Ani Mariji da sam tvoj sin! Odjedared mu je lice pozama{nog poseda, kada se wihova }erka Ana Marija pod nerasvetqepobelelo kao papir. – ’Kako }e{ joj re}i... Ne zna{ francuski.’ – Ali, nim okolnostima span|ala sa ratnim zarobqenikom iz Jugoslavije. I zato znam nema~ki! – ’Nemoj’, kaè, ’nemoj, Stojane, ko boga te mo~etrdeset ~etvrte zacvrkutala mami i tati: – “Kaìte dragi~ka!” lim...’ I onda mi ga je stvarno bilo ào. Molio me te ve~eri kao kuka“Dragi~ka!” uzvrtio je tata @ozef Haudot. “[ta je... Kapitulirala vica. I reko sam mu: Prodao si du{u |avolu zbog kapitala! Pone}e{ Nema~ka? Puk’o Hitler?” ga u grob... I tako sam i zaspao, a da je on sve vreme sedeo na stolici po“Ja sam trudna! Udajem se za Branka!” red mog kreveta i pu{io goloaz. U neko doba jutra probudim se, a on sePre nego {to zavrtim tre}u epizodu srpsko-francuske Sage o Vojdi, pu{i, pepeqara puna pikavaca. – Ti si, reko, celu no} presedo ovnovi}ima, ~iji slu~aj ne napu{tam ni posle dvadeset tri godine od mode? – ’Da’, kaè, ’cele no}i te gledam kako spava{... I ne mogu da veruje prve novinske pri~e o wima (Arena, Su ze i sre }a od Ru me do Me ca, jem da si to ti...’” 26. avgust 1989, str. 30–31), zabadam u ~elo ovog reporterskog vremeplo“Da li ste za tih mesec dana bar zavirili u wegov mozak? [ta je u va – garniranog novim ~iwenicama, razume se! – mali putokaz za ~itastvari bila wegova ideja?” oce koji su se tek sada ukqu~ili u dramu Stojana i Stojanke Vojnovi} “Nemam pojima! Ostavio sam ga u Francuskoj da ìvi u svojoj laì i i wihove majke Ankice, sa srpske strane, i dramu wihovih desetoro ìveo je u woj do smrti. Kad sam mu saop{tio da se vra}am u Jugoslavibra}e i sestara iz francuskog sela Konden Northen (kod Meca), otkaju, odveo me u Bulej – jedno mesto u blizini Konden Northena – i kupio ko su Francuzi provalili u patolo{ku strogo ~uvanu tajnu svog srpmi zlatan prsten, a mami i sestri zlatne lan~i}e i min|u{e. Na èleskog/sremskog oca Branka Vojnovi}a iz Bu|anovaca, i nekoliko mesezni~koj stanici ispratili su me on, wegova èna Ana Marija i wihoci posle o~eve smrti i wegove sahrane u Francuskoj (1988), saznali da va deca. Mahali su dok je voz kretao, mahao sam i ja wima...” u Rumi i Beo~inu ìve Brankova prva supruga i wihovo dvoje dece, s I, leta 1989. godine, nakon {to je Marijana, najstarija od desetoro kojima se ovaj ~udak i ekscentrik bezmalo pola veka dopisivao u “{idece Branka Vojnovi}a, otkrila o~evu tajnu, Francuzi su autima zaframa” iza le|a svoje francuske supruge Ane Marije i wihove dece. pra{ili na kontinent Srem. No, vratimo se na po~etak {ezdesetih. Po{to se francuski zet RUMA. Ako bih sada, dvadeset tri godine post scriptum, prizivajuBran co Woj no witsh, zaguqeni i sposobni Sremac, opsednut stvarawem malih Srbo-Francuza i gomilawem kapitala u Konden Northenu (ku- }i ve} skleroti~no se}awe na taj istorijski dan prvog i, ispostavipovao je ku}e, zemqu, {ume), vi{e nije vra}ao u Bu|anovce (i ne}e do }e se, jedinog wihovog porodi~nog samita u Rumi 10. avgusta 1989. gosmrti), wegovom sinu Stojanu, tada dvadeset ~etvorogodi{waku, do- dine, poku{ao da repariram u op{tim crtama program vi{ednevnog boravka desetoro fran cu zlogrdila je ova igra skriskih Vojnovi}a – scenario vawa identiteta, nametnuVelikog susreta koji je ta jo{ ~etrdeset prve od osmislio i finansirao wegovog neobi~nog oca, da wihov srp ski polubrat bi se wih troje osta vqe nih Stojan Vojnovi} – morao upecalo u po{tansku mrebih da krenem (kombinujuù ove patologije (prihva}i Stojanovu memoriju i tilo igru kao da je normalmojih nekoliko dokumenno svog supruga i oca oslotarinih pri~a iz razli~ivqavati u pismima: “Dragi tih novina o tome), najpre uja~e”, “Dragi ro|a~e”, od onoga {to sam prvo “Dragi prijatequ”, itd.), ugledao zakora~iv{i kroz seo je 1964. godine u voz za visoku slepu ajnfort-kaFrancusku – nao{tren da piju ku}e u rumskoj Aleji ocu skre{e u lice, a Frandivqih kestenova, {to }e cuzima ispostavi istinu o re}i, morao bih da krenem wegovom dvostrukom ìvood spojenih stolova skoctu! – doputovao u Mec i smekanih pod plafonom visostio se u hotelu. kog, hladovitog ajnforta, Poslao je telegram u zatrpanih pe~enim mesnaobli`we selo Konden tim aranàmanima, tortaNorthen (“Bran ko, ja sam u ma, sitnim prazni~nim koMe cu u ho te lu ’Bri stol’. la~ima, kuhiwskim remekSto jan.”), i ubrzo se na Prvi susret Vojnovi}a u Rumi 10. avgusta 1989. godine vratima hotela pojavio gospodin hladno ozbiqanog, kamenog lica, s delima i |akonijama Stojanove supruge Nevenke. Umrla je pre dve beretkom na o~ima i goloazom u zubima. Be{e to “izgubqeni sin” Sre- godine. PAVLOVCI. Zatim, dragi ~itao~e, morao bih da se teleportujem u ma, kojeg je u Francuskoj upravo stigla wegova bu|anova~ka pro{lost. Sle|enih pogleda, unervoèni i {okirani, stajali su jedan naspram kafanu “Romantika” u Pavlovcima (kod Rume), ~iju je salu – dizajniradrugog, oduzetog govora, a onda su otac – koji je prvi put video svoga sinu specijalno za ovu me|unarodnu porodi~nu priliku – zakupio Stojan na, nakon {to ga je aprila 1941. godine ostavio u Bu|anovcima sa 17 me- Vojnovi}, trgovac u penzionerskom ciklusu svoje “filmske” biograseci – i sin koji je oca video samo na fotografiji koju je ovaj u jednom fije, okitiv{i stolove pe~enom jaretinom i ro{tiqskim artefaktiod pisama poslao svojoj srp skoj suprizi Ankici (fotografiju je poneo ma, i uposliv{i doti~ne ve~eri, to jest cele te avgustovske no}i, najda bi ga prepoznao), pali u zagrqaj... Gospodin kamenog lica je zapla- boqu cigansku tambura{ku bandu (“Svirali su do pola pet ujutru...”). kao. I, bri{u}i suze, izustio na ~istom sremskom: “Ne mogu da verujem I, kad smo ve} u kafani, morao bih, istine radi, da {tikliram fragda si ti! Idi po stvari, vodim te u Konden Nortehen... Ali ne{to ti ment kada se jedan od Francuza – ponet tambura{kim vragolijama i ma|ijama – ma{io za bu|elar da ~asti cigansku muzi~ku bratiju, i kada moram re}i...” Ni danas, ~etrdeset osam godina od tog susreta sa ocem u Francuskoj, mu je Stojan blokirao ruku i zareào na sremskom kafanskom dijalekjedinog u ìvotu, Stojan Vojnovi}, sada sedamdeset dvogodi{wak, ne tu: “Ne, ne dolazi u obzir, brate... Ovde sam ja gazda!” BU\ANOVCI. Koliko god u ovom pasusu, barem, poku{ao da stamoè sebi da objasni kakav je to bio ~ovek, i kakvo se ~udo motalo po wegovoj glavi, kada je stegao srce i, umesto da svojoj francuskoj fami- wim sloj pateti~nog taloga, toliko, pak, ìlava patetika – koja se u liji predstavi svog sina, i poloì karte na sto, ma {ta to zna~ilo – ovom {tivu, izgleda, ose}a kao svoja na svome! – izbija kao medqika izStojana je svojoj supruzi Ani Mariji i deci predstavio kao sina wego- me|u redova ove neverovatne i, u su{tini, bizarne srpsko-francuske vog ro|enog brata. I tu ulogu }e Stojan igrati mesec dana, koliko je porodi~ne sage. Prema tome, skoro da je nemogu}e, a da ~ak i ovakav novinarski lisac, skeptik i nam}or, hroni~ar slu ~a ja Voj no vi}, ne sklkod wih ostao u Konden Northenu. “Prihvatili ste ulogu... Odustali ste da Francuzima tresnete isti- izne u pateti~anu melodiju i ne ispadne ganutqiv, skoro sam sebi neprepoznatqiv, oìvqavaju}i uspomenu na sekvencu kada su Stojan i nu! Zbog ~ega?” upitah Vojnovi}a. “Ne znam ni sam!” – Duboko je udahnuo cigaretu. – “Najednom mi ga je wegova ro|ena sestra Stojanka (udata Ko{}al), poveli iz Rume svojih bilo ào... Jo{ dok smo putovali od Meca do Konden Northena, pre- osmoro bra}e i dve sestre u Bu|anovce, da Francuzi vide selo i ku}u kliwao me je da ni za ìvu glavu ne kaèm da sam mu sin. Ako to sazna- gde je 1911. godine ro|en, i odakle je aprila 1941. godine oteran u neju, rekao je, osta}e bez kapitala kojeg je stvorio – bio je me|u najimu}- ma~ko zarobqeni{tvo, mobilisani redov jugoslovenske kraqevske nijim zemqoposednicima u tom kraju, ugledna li~nost – da, tako je go- vojske, wihov zajedni~ki tvorac Branko Vojnovi} (Bu|anovci), to jest vorio, osta}e bez kapitala, uni{ti}u mu ugled kojeg je sticao u Mecu Bran co Woj no witsh (Con de-Nort hen). Oti{li su na bu|anova~ko grobqe, i okolini, i kad me je predstavio svojoj èni, pristao sam da budem sin gde su Francuzi uzeli {aku zemqe sa groba o~eve majke Dare – zemqu }e poneti sa sobom i poloìti je na o~ev grob u Konden Northenu – luwegovog ro|enog brata. Nisam teo da ga odam.” “ûdo da Brankova supruga, bar intuitivno, nije za tih mesec dana wali malo po {orovima i raskr{}u, uzbu|eni, zapitani i zbuweni (pretpostavqam), a onda se iz Bu|anovaca, svi skupa, ne bez strepwe, osetila da vas dvojica ne{to muqate? – Ili jeste?” “Niko ni{ta nije primetio. Brankova tajna je sa~uvana. Bilo mi je prebacili preko Fru{ke gore... BEOÎN. Prva èna Ankica iz Beo~ina, koju je Branko Vojnovi} te{ko oko srca, pa sam se ubijao od alkohola!” “A kad ste se sa ocem nalazili nasamo?” upitah Vojnovi}a. “O ~emu ~etrdeset godina “skrivao” od svoje ène Ane Marije u Konden Northenu, do~ekala je Francuze “kao svoju decu”. Svi su je izqubili. I neste razgovarali?” O~i mu se napuni{e suzama. “O ~emu? To su bile prave drame... Pi- ko joj je rekao na nema~kom... A Stojan je preveo: “Vi ste od sada i natao sam ga zbog ~ega je ostavio mamu, sestru i mene, i po{to se oboga- {a majka.” Pozvali su je u Francusku. Nije oti{la. U uzvratnu posetu u Konden Northen otputova}e Stojan, wegovo sutio – imao je nekoliko ku}a u Konden Northenu, zemqu, {ume... pitaj boga ~ega sve ne... – Za{to i na nas nije mislio? Poslao je nekoliko pa- pruga Nevenka i wihova dva sina. keta i jednom ne{to malo novca i to je sve! Kaè: ’Kad do|e vreme, n @eqko Markovi}

l Br`e vam be`i tlo ispod nogu no oblaci iznad glava.

l Krupni kapital nije pod mi{kom. l Za {kolski primer kriminalne privatizacije – {kolski metak. ]orak.

l [ta je ve}a buxetska stavka: partijski stav ili poza?

NAOPA^KE

ne na istoimenom univerzite- nije nikad u potpunosti zaìtu. Rade}i veoma uspe{no kao veo. inèwer u Be~u, registrovao Na po~etku Drugog svetskog je {est patenata i dizajnirao rata, 1941, Milankovi} objamnoge mostove, akvadukte i hi- vquje svoje najzna~ajnije delo dro cen tra le u Austro-Ugar - Ka n on Osun ~ a va w a Ze mqe i skoj. We go va Pri me na na Pro blem Uprkos veoma uspe{noj in- Le de nih Do ba. Tokom rata izèwerskoj karijeri, Milanko- lazi i autobiografska kwiga vi} 1909. godine pravi odlu~u- Uspo me ne, Do ì vqa ji, Sa zna ju}i preokret. On je prihvatio wa koja, naàlost, nikada nije ponudu poznatih srpskih nau~- prevedena na engleski jezik, a nika Jovana Cviji}a, Mihaila kasnije i je autor i brojnih poPetrovi}a i Bogdana Gavrilo- pularnih kwiga iz istorije navi}a da bude profesor racio- uke: Kroz va si o nu i ve ko ve, nalne mehanike, mehanike ne- Kroz car stvo na u ka i Isto beskih tela i teorijske fizi- ri ja astro nom ske na u ke... „Kao {to muwa u tamnoj no}i ke na katedri za primewenu obasja putniku ceo horizont matematiku Beogradskog Unipred wim, tako se takvom muverziteta. Nastavqaju}i da diwom u mozgu genijalnog ~oveka zajnira mostove i druge gra|eotvaraju u nauci novi vidici i vinske projekte u Srbiji, ipak otkrivaju nove oblasti nauke. je najvi{e fokusirao svoj naAli kad jednom u~ no-is tra ì ulovi{ krupnu va~ ki rad na 12. de cem bra ribu, sitnije ti probleme deglanavr{ava se vi{e nisu zanicijacije, sun~e54 godine od smrti mqive. Radio sam vog zra ~e wa i 25 godina na svoZemqine tempevelikog srpskog joj teoriji osunrature. geofizi~ara i Me |u tim, iz ~avawa, i sada kakli ma to lo ga bi ja wem Pr vog da je zavr{ena, Milutina svet skog ra ta ostao sam bez po1914. go di ne, Milankovi}a, autora sla. Isuvi{e sam Mi lan ko vi} je najzna~ajnije teorije star da po~nem uhap {en kao rad na novoj teoo ledenom dobu srpski gra|anin riji, a teorije veu istoriji nauke i pri tvo ren u li~ine kao ova Daqu gde je bio koju sam zavr{io, na bra~nom putovawu sa suprunaprosto ne rastu na drve}u“, gom Hri sti nom To pu zo vi}, govorio je o svom radu. operskom peva~icom. Kada je Nakon Drugog svetskog rata Milankovi}ev profesor Ema- Mi lan ko vi }e vo je di no de te nuel ûber sa be~kog Tehno- Vasko je emigrirao u Australo{kog univerziteta ~uo da je liju, dok su Milutin i wegova wegov biv{i student u zatvo- supruga Hristina odlu~ili da ru, hitno je intervenisao. Mi- osta nu u Ju go sla vi ji. Za ni lankovi} je promptno poslat u mqiva je u tom smislu i jedna kamp u Budimpe{tu, gde je po- crtica Udbe iz jula 1950: tom dosta vremena provodio u „...Vr lo je star (Mi lu tin bi bli o te ci. Po sle Pr vog Milankovi}) i o nekom wegosvetskog rata, Milankovi} se vom li~nom razvoju nema ni govra}a u Beograd, gde nastavqa vora. Dodu{e, on je dobar pedada radi kao profesor univer- gog, ali predavawa jedva otaziteta. qava. Po politi~koj orijentaGodine 1923. na vaseqenskom ciji pripada poznatoj matemaSaboru svih Pravoslavnih cr- ti~koj kliki... Marksizam-lekava u Carigradu, Milankovi} winizam uop{te ne poznaje nije predloìo reviziju starog ti po ka zu je ika kav in te res. Julijanskog, ali i Gregorijan- Smatramo da je na{ politi~ki skog kalendara, {to je bilo neprijateq i da }e takav umreprihva}eno. Milankovi} sma- ti. Moè se iskoristiti kao tra da umesto 225 prestupnih nastavnik i nau~nik.“ godina u Julijanskom kalendaMilutin Milankovi} je bio ru treba da bude 218 prestup- ~lan Srpske akademije nauka i nih godina u narednih 900 goumetnosti, Jugoslovenske akadina. To zna~i da sedam godina demije nauka i umetnosti i Nene}e biti prestupne. Stari Juma~ke akademije prirodwaka lijanski kalendar svakih 128 „Leopoldine“ u Haleu. Tako|e, godina kasni jedan dan. Tako|e, bio je ~lan mnogih nau~nih Gregorijanski kalendar nije dru{tava i organizacija u Juprecizan jer }e on za 3.300 gogoslaviji i inostranstvu. dina kasniti jedan dan. Umro je 12. decembra 1958. u Pre ma Mi lan ko vi }u, pre Beogradu, a sahrawen po testastupne godine moraju biti de- mentalnoj èqi u rodnom Daqive sa 4 bez ostatka, dok seku- qu. Wegova ku}a u rodnom selu larne godine mogu biti pre- danas je Kulturni i nau~ni stupne ako broj wihovih veko- Cen tar „Mi lu tin Mi lan ko va podeqen sa 10, daje ostatak 2 vi}“. Me|unarodna astronomili 6. Milankovi}eva godina ska asocijacija imenovala je ima 365,24222 dana {to je veo- jedan krater na Mesecu wegoma bli zu trop ske go di ne vim imenom 1970. godine, jedan 365,24219 dana. Razlika izme|u krater na Marsu 1973. godine i Mi lan ko vi }e vog i trop skog jedan asteroid koji je otkriven kalendara je svega dve sekunde 1936. godine (broj asteroida po jednoj godini. Drugim re~i- 1605 Milankovi}). Evropsko ma, u narednih 43.200 godina geofizi~ko dru{tvo je 1993. razlika }e biti – samo jedan godine ustanovilo medaqu Midan! Iz tog razloga, Milanko- lutin Milankovi} za doprinos vi}ev kalendar se smatra naj- na poqu klimatologije. preciznijim u qudskoj istori(autor je novinar ji. Na àlost, ovaj kalendar iz Pitsburga, SAD)

UPOTREBA @IVOTA

Ilija Markovi}

na {oj no }i

l Svi pod jednu {qivu. Ostali pod {ipak.

KROZ VREME I PROSTOR

nedeqa9.decembar2012.

e preterujem kad kaèm da su mi kolena klecnula kad se prvi put pomenuo mogu}i poslovni put u Kinu. I ne samo kolena, posko~ila sam cela i na samu ideju da od{krinem vrata{ca na jednom od ulaza u tu veeeliku i ~udesnu zemqu o kojoj poku{avam da saznam ne{to vi{e posledwih godinu dana, koliko poku{avam da nau~im tai-~i-~uan. Ni to {to je {ansa za put bila poslovna, ni to {to je bilo re~ o putovawu od tek nekoliko dana – nijedna organizaciona briga nije mogla da pomuti moje veseqe. Hm, nekoliko dana... dovoqno da stignem da po{aqem razglednicu kumici Nini koja je svoj sakupqa~ki hobi obznanila u èqi da sakupi {to vi{e slika sveta, ali mo`da ne ba{ i da na|em mami èqenu ogrlicu od àda. Ali, najva`nije je bilo da poku{am pogledom da obuhvatim {to vi{e mogu. A ako se pitate {ta uop{te moè da se vidi za ~etiri i po dana, ja }u re}i samo: o, moè, dosta toga. Guangxou, Fo{an, [enxen. Mnogo, mnogo cve}a. Konfete. Neonska svetla. Gradski putevi na tri nivoa. Naseqeno prostranstvo, tako da vam izgleda kao da izme|u gradova

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : NINI, UMESTO RAZGLEDNICE IZ GUANGYOUA

A posluèwe... uh. I jao granice ne postoje. Crveni lampioni. Mno{tvo qudi. Nijedan, ali ni-je-dan papiri} na ulicama petnaestomilionskih gradova. Oni koji su imali priliku da u Kini borave vi{e i duè, mogli bi ozbiqnije da svedo~e o sveprisutnoj kulturi gajewa cve}a i zelenila. Iz moje perspektive: toliko zelenila, toliko cve}a, toliko boja, toliko oblika, pa, mislim da toliko vegetacije nisam videla ni da saberem sve slike cve}a iz svog se}awa. Guangxou, glavni i najrazvijeniji grad najprosperitetnije kineske provincije Guangdong, ~ija je prose~na godi{wa temperatura oko 22 stepena, tako se i naziva - „Gradom cve}a“. Nije ni ~udo: svaki grumen slobodne zemqe iskori{}en je za sadwu, svako par~e zelene povr{ine ure|eno je i negovano. A tamo gde zemqe nema, gde su asfalt i beton, tamo su postavqene àrdiwere i saksije (neprebrojiva koli~ina!), i u wima – cve}e i boje. Kad smo kod boja: neke od prvih asocijacija na Kinu su crvena boja i lampioni – da, videli smo i to, naravno. U drvoredima, u hotelskim holovima, u banket salama, na pijacama. Na{a doma}ica, devojka koja je vodila ra~una o tome da na{a delegacija uvek zna kuda ide i {ta je ~eka, \un Ru, podsetila nas je na to da Kinezi crvenoj boji pripisuju posebnu mo}: crveno, po verovawima i predawu, priziva sre}u i bogatstvo. U tradicionalnom kineskom ven~awu, na primer, obi~aj je da mlada bude obu~ena u crveni „~i-pao“, tradicionalnu dugu haqinu visokog okovratnika, ukra{enu vezom. Nismo imali prilike i to da vidimo, ali samo naleteli na jedno moderno ven~awe, koje je li~ilo na ono {to sre}emo i na doma}im proslavama: crno-beli komplet mlada-mladoèwa za glavnim stolom, glasna muzika, obilno posluèwe. Pogled na svadbenu trpezu otkrio je neke razlike u navikama i obi~ajima – svi stolovi za ru~avawe i tu, a i oni za kojima smo i sami sedeli (izuzev stolova u hotelskoj trpezariji) bili su okrugli, a taj detaq se razume kao gest doma}ina kojim se svakom gostu pridaje jednak zna~aj i kojim se svakom ponaosob ukazuje veliko po{tovawe. Svaki od tih okruglih stolova ~ine dowa, ve}a plo~a, fiksirana tako da tawiri stoje ispred vas, a iznad te osnove stoji ne{to mawa okrugla plo~a, pokretna, koju jednom rukom pomerate dok sa tawira s ponudama koje klize u krug ne izaberete {ta vam se dopada. A posluèwe u tim tawirima i za tim okruglim stolovima... uh. Jao. Ono za {ta sam mislila da je kineska hrana i za {ta sam ìvela u uverewu da oboàvam, pokazalo

se, i nema mnogo veze s Kinom. Ili bar nema veze sa Guangdongom. Stanovnici ove provincije, naravno, svoju pokrajinu doìvqavaju kao najreprezentativniju i po pitawu kulinarstva – kaù da je zbog doseqenika (Guangdong, kao najrazvijenija regija, poznata je po najve}em broju prido{lih iz mawe razvijenih delova zemqe) ova kuhiwa me{avina svega najboqeg iz Kine. Najva`nije guangdo{kim kuvarima je, kaù, da sa~uvaju autenti~an ukus namirnica, pa je tako duìna kuvawa i pe~ewa minimalna, a broj biqnih za~ina i sosova maksimalan. Samo, to nisu za~ini na koje smo mi navikli. Ni{ta so, ni{ta biber. Ni{ta bosiqak, per{un, miro|ija, maslinovo uqe, ni{ta (ili tek pomalo) beli luk. A {ta jeste? Paaa... kuvano i pe~eno meso, drhtava riba, plodovi mora, obi~no

preliveni ili uroweni u te{ke, aromati~ne sosove od kukuruza, pirin~a, soje, klica. êsto su izme{ani slankasti i slatkasti ukusi, vo}e se sluì uporedo sa drugim jelima, ose}a se miris nekog biqnog uqa (mo`da palminog?) kojeg nemam u nosu i se}awima a koji sam po~ela da prepoznajem gde god sam krenula... Prasi}i koje smo videli na posluàvniku su, hm, da li je to prikladno re}i, veli~ine ma~ke. Opora rakija od sirka ekskluzivna je ponuda, kao i gusti sok od urme. Ali posle samo dva dana ovakve hrane, sa mnogo stida pred samom sobom, neveselo uvi|aju}i da slika koju imam o sebi nije ba{ lepa koliko bih volela i da sam ipak mo`da razmaèna, rekla sam i naglas: „Ja ovo ne mogu“. Od celog ru~ka sa sigurno petnaest razli~itih ponuda, bademovo mleko sa umu}enim belancetom nekako je ipak pro{lo. U budnom stawu nas je odràvao ze-

leni ~aj, koji je, kao i miris biqnog uqa neutvr|enog porekla, nekako sveprisutan. Kafu nismo mogli da dobijemo gotovo nigde izvan hotela, a gde god da smo se na{li, koliko god da smo sedeli, {ta god da smo radili – gledali prezentacije, slu{ali podatke, predstavqali Vojvodinu sluìo se taj lepi zeleni ~aj. [oqe u kojima se obi~no sluì obavezno imaju i poklopce, da toplota napitka ne i{~ili brzo. Mada, hla|ewe nije mogu}e iz prostog razloga {to svakih nekoliko minuta doma}ini, kojima je gostoqubqe jedna od najvidqivijih osobina, {aqu posluàvnik sa vru}im sveìm ~ajem koji se doliva na svaka dva popijena gutqaja. Dok smo u neverici shvatali kako to izgleda voziti se gradskim putem koji prolazi pored visoke zgrade u visini wenog, recimo, osmog sprata (da, ta~no tako kako pi{e, putevi u tri nivoa premreàvaju Guangxou), i uvi|ali kako je [enxen grad zna~ajno mla|i od nas samih (grad je osnovan pre samo 32 godine, a danas broji vi{e od 13 miliona staniovnika i centar je telekomunikacija i energetike!) od sagovornika Kineza ~uli smo da u toj zemqi Srbiju najvi{e prepoznaju po filmu „Valter brani Sarajevo“. Ali, i da sliku tog filma polako ali sigurno, pogotovo u glavama onih iz mla|ih generacija, smewuje lik Novaka \okovi}a. Za kraj ove pri~e: i pored toga {to smo kristale ogromnih dimenzija videli u nekoliko prodavnica kraj kojih smo projurili, mojoj mami nije bilo su|eno da joj àd doputuje iz Kine. Nije bilo vremena za to. Dete je dobilo igra~ku iz limanske prodavnice u koju sam utr~ala na putu ka ku}i, a razglednica Nini... za neverovati, ali, nisam prona{la nijednu. Taj propust mogu da re{im samo na jedan na~in: odne}u joj nedeqni “Dnevnik”.

JA LI [AN DA KO LA (tako zvu~i „Aleksandra Kolar, napisano prelepim kaligrafskim pismom)

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

FORMALNO PRODU@ENO VA@EWE KJOTO PROTOKOLA DO 2020. GODINE, PROBLEMI OSTALI

ve ne d e q e pre g o v o r a Okvir n e kon v en c i j e Uje di we nih na ci ja u Do hi rezultiralo je formalnim produ`ewem Protokola iz Kjota do 2020. godine. Pre go va ra ~i, me|utim, ni su da li na zna k e za ozbiq n o re { a v a w e pro b le m a. Uz fi n a l i z aciju pro du `e wa po sto je }eg spo ra zu ma, koji isti~e ove godine i po kri va sa mo ne kih 15 od sto glo b al n e emi s i j e ga s o v a s efek tom sta kle ne ba {te, bi lo je po ku {a ja da se postigne do go vo r bar o jo{ nekim skrom ni jim pi ta wi ma, ukqu ~u ju }i i

Zemqi preti kr~kawe

i li o ni i mi li o ni qu di `i ve M u ve li kim pri mor skim gra do vi ma {i rom sve ta. Mno gi od

tih gra do va ~i ne kqu~ ne, ali i kri ti~ ne ta~ ke glo bal ne eko no mi je. Stu di je pro ce wu ju da }e u sle de }ih ne ko li ko de ce ni ja, naj ve }i ta las ur ba ni za ci je u svet skoj isto ri ji bi ti za be le èn upra vo u pri mor skim gra do vi ma. Me |u tim, ovi gra do vi su isto vre me no i ve o ma ose tqi vi na pri rod ne ka ta stro fe, kao {to su ura ga ni Ka ta ri na i Sen di, ili cu na mi je, po put onog ko ji je do veo do nu kle ar ne kri ze u Ja pa nu. Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad wu i raz voj (OECD) iz ra di la je stu di ju o gra do vi ma na sve tu ko ji se na la ze u naj ve }em ri zi ku od pri mor ski po pla va, gle da ju }i na broj sta nov ni {tva i ni vo pri vred nih ak tiv no sti. Upo re |e ni su tre nut ni po da ci, kao i oni pro jek to va ni za pe riod do 2070. go di ne. Re ci mo, 2005. go di ne oko 40 mi li o na qu di je bi lo iz lo è no po pla va ma, ko je se ja vqa ju jed nom u 100 go di na. Ali pro ce ne po ka zu ju da }e se do 2070. go di ne ovaj ri zik po ve }a ti na oko 150 mi li o na qu di i to zbog kom bi no va nih efe ka ta kli mat skih pro me na (po rast ni voa mo ra i po ve }a we bro ja i ja ~i na olu ja), ali i po ra sta bro ja sta nov ni {tva i ur ba ni za ci je. Iz lo è nost pri mor skim po pla va ma je ka rak te ri sti ka raz vi je nog eko nom skog sve ta, a vi so ko je kon cen tri sa na u ma lom bro ju ve li kih svet skih gra do va. Ka da je u pi ta wu ri zik za sta -

ra |an ski rat u Si ri ji, ko ji tra je vi {e od go di nu i po da na, ~i ni se ula zi u svo ju po sled wu fa zu. Dok se obru~ po bu we ni~ kih sna ga oko glav nog gra da Da ma ska i upo ri {ta pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da ste è, po dr {ka Ru si je jo{ uvek zva ni~ noj si rij skoj vla di po pu {ta. Na no vo sta no vi {te pred sed ni ka Pu ti na uti ~e i osla bqe na po zi ci ja Asa do vog re ì ma, te se ~i ni i da se su ko bu SAD i Ru si je oko na ~i na re {a va wa si rij ske kri ze na zi re kraj. U isto vre me svet ski me di ji su ob ja vi li vest da }e si rij ska vla da upo tre bi ti he mij sko oru` je pro tiv sop stve nog na ro da. Sa mo dan ka sni je, mi ni star od bra ne SAD, Leon Pa ne ta po tvr dio je ove na vo de. Upo tre ba he mij skog ili bi o lo {kog oru` ja je pre ko ra ~e we „cr ve ne li ni je“ ko ju, ka ko je u av gu stu iz ja vio pred sed nik Oba ma, Ame ri ka ne }e to le ri sa ti. Na dru goj stra ni, zva ni~ ni ci si rij ske vla de tvr de da „~ak i ka da bi po se do va li ta kvo (he mij sko) oru` je ni ka da ga ne bi upo tre bi li na sop stve nom na ro du, jer je to rav no sa mo u bi stvu“. Na à lost, i to kom sko ra {wih bur nih do ga |a ja na se ve ru Afri ke ima li smo pri li ku da se uve ri mo ka ko se raz li ka iz me |u isti ne i la ì utvr |u je tek ka da se sleg ne ba rut ski dim, da ka ko po sle hi qa da i hi qa da mr tvih. Pro {lo je, pod se ti mo, vi {e od go di nu da na ka ko je ubi jen Mo am er el Ga da fi. Pad sa pre sto la afri~ kog „kra qa nad kra qe vi ma“ sva ko dnev no je pra tio mi li on ski audi to ri jum {i rom pla ne te. Po bu nu pro tiv Ga da fij vog re ì ma u ko rak je sle dio rat re ~i ma, u ko me su se za pad ni me di ji ve} u pr vim da ni ma su ko ba od lu ~i li ko je `r tva a ko zli ko vac i ko me bi tre ba lo dr à ti stra nu.

nov ni {tvo, top 30 gra do va pred sta vqa 80 od sto glo bal nog iz la ga wa a sa mo pr vih 10 pred sta vqa ju ot pri li ke po lo vi nu to ga. Ka ko je na ve de no u ana li zi, Wu jork je je dan od naj va `ni jih cen ta ra sta nov ni {tva iz lo è nog pri mor skim po pla va ma, po red Ma ja mi ja i Wu Or le an sa, kao i [an ga ja i Gu ang yo ua, Mum ba ja i Kal ku te... Tu su, isto vre me no, i dra ma ti~ ni fi nan sij ski po ka za te qi: iz ve {taj od 2005. go di ne pro ce wu je eko nom sku iz lo è nost pri o bal nim po pla va ma na oko tri hi qa de mi li jar di do la ra, ili oko 5 od sto svet ske eko nom ske pro iz vod we. Do 2070. go di ne, ukup na iz lo è nost mo gla bi da po ra ste vi {e ne go de se to stru ko, i do stig ne 35 hi qa da mi li jar di do la ra ili vi {e od 9 od sto pro jek to va nog go di {weg glo bal nog eko nom skog u~in ka. n Alek san dra Br zak

ona vezana za nova c kojim bi se po moglo si ro ma {nim ze mqa ma ka ko bi se i one iz bo ri le s glo bal nim za gre va wem. Ali... Sje di we ne Dr à ve i dru ge raz v i j e n e ze m qe, potput Japana, Novog Zelanda, Kanade i Rusije, nisu èlele da budu deo produèwa sporazuma. Ne ko li ko ze ma qa u raz vo ju, ta ko |e, re klo je da ne mo gu da pri hva te ne ke for mu la ci je, na gla {a va ju }i du bo ke po de le u pre go vo ri ma ko ji tra ju ve} dva de set go di na. Kqu~ no ne sla ga we, kao i sva ke go di ne, je oko nov ca. Si r o m a { ne ze m qe è l e ~vr ste oba ve ze bo ga tih ze ma qa i po mo} od 100 mi li jar di do la ra na go di {wem ni vou do 2020. i da po {tu ju do go vor po stig nut pre tri go di ne. Ali bo ga te ze mqe jo{ uvek ni su sprem ne da se oba ve zu na kon kret ne ci qe ve, po zi va ju }i se i da qe na svet sku fi nan sij sku kri zu i pri ti sak na wi ho ve bu xe te. Bo ga te na ci je obe }a le su kra jem 2009. na pre go vo ri ma u Ko pen ha ge nu da }e pru ì ti du go ro~ no fi nan si ra we ka ko bi po m o g le si r o m a { nim ze mqa ma tran sfer na ~i ste teh no lo gi je i adap ta ci ju na no vo na sta le kli mat ske uslo ve. Oni su po nu di li 10 mi li jar di do la ra go di {we od 2010. do 2012. obe }a va ju }i da }e iz nos bi ti po ve }an na 100 mi li jar di do la ra u 2020. Ali ni su re kli ka ko i oda kle. Fi nan sij sko pi ta we po pra vi lu za se wu je pre go vo re. „Za bri wa va ju }e je da ne ke ze mqe kao {to su SAD skep ti~ ne i je di no {to ra de je to

{to go vo re: Mi smo da li obe }a we od 100 mi li jar di do la ra do 2020“, re kao je nor ve {ki mi ni star za za {ti tu `i vot ne sre di ne Bard Sol hjel. Glav ni ciq UN pre go vo ra je, podsetimo, da se za dr `i po rast tem pe ra tu re na 2 ste pe na Cel zi ju sa u od no su na pre din du strij ski pe riod. Tem pe ra tu re su ve} po ra sle oko 0,8 ste pe na iz nad tog ni voa, pre ma naj no vi jem iz ve {ta ju UN. Ne dav na pro jek ci ja Svet ske ban ke je po ka za la da je tem pe ra tu ra na pu tu da po ra ste i do 4 ste pe na do 2100. To sa mo zna ~i vi {e po pla va, su {a i po ra sta ni voa mo ra. Sa -

O~ekuje nas rast prose~ne temperature od ~ak 4 stepena mo to kom pre go vo ra u Do hi taj fun je po go dio Fi li pi ne ubi ja ju }i sto ti ne qu di i osta vqa ju }i hi qa de bes ku} ni ka. “Po sto ji ogro man jaz iz me |u me |u na rod ne po li ti ke i ono ga {to nam na u ka go vo ri,” iz ja vi la je ge n e r al n i se k re t ar okvir ne kon ven ci je UN o pro me ni kli me Kri sti ja na Fi gu e res. A vre me i da qe is ti ~e. Evans Tem b o iz Omla d in skog kli m at s kog fo r u m a iz Zam bi je ka `e da ras po lo `e we na sa mi tu ni je bi lo po zi tiv no. “Na u ka o kli mat skim pro me na ma do la zi iz raz vi je nih ze ma qa, ali po li ti ~a ri tih ze ma qa od bi ja ju da slu {a ju svo je na u~ ni ke. Mi slio sam da }e na pre -

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : ULOGA MEDIJA U ARAPSKOJ REVOLUCIJI

Istinite laì oru` jem je pra tio i rat re ~i ma, a mno ge ob ja vqe ne in for ma ci je su se po ka za le kao la ì. U iz ve {ta ji ma o to ku kon flik ta o po bu we ni ci ma se go vo ri lo kao o dok to ri ma, stu den ti ma, advo ka ti ma, ko ji se ne na o ru à ni bo re pro tiv po li ti~ ke re pre si je dik ta tor skog re ì ma. Na dru goj stra ni, pre ma ve sti ma vo de }ih svet skih me di ja, ni je se bo ri la re dov na voj ska ve} „cr ni pla }e ni ci“ ko ji su bez po go vo ra pu ca li na ci vi le. Ka ko su se ova kve gla si ne {i ri le, na po bu we ni~ koj, oslo bo |e noj te ri to ri ji su po ~e le od ma zde nad cr nim mi gran ti ma, a ve sti o wi ho vom mu ~e wu i ubi ja wu bi le su spo ra di~ ne i ret ke. Ne i sti ni te in for ma ci je su se naj vi {e pla si ra le u pe ri o du iz gla sa va wa re zo lu ci je UN-a o us po sta vqa wu zo ne za bra ne le to va, ka da se pi sa lo o vla di nim avi o ni ma ko ji su bru tal no bom bar do va li ci vi le, ili o do ka zi ma da Ga da fi po se du je he mij sko oru` je ko je bi mo gao da upo tre bi pro tiv sta nov ni {tva. Je dan od naj gla sni jih za go vor ni ka re zo lu ci je, bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron, u ne ko li ko na vra ta je is ta kao da je mo ral na du `nost Za pa da da se spre ~i „jo{ jed na Sre bre ni ca“, i da se pru ì neo p -

vi~ nog su da, Lu is Mo re no-Okam po, iz ja vio da po se du je do ka ze da je li~ no Ga da fi na re dio ovaj stra vi ~an zlo ~in. Na kon vi {e me se~ ne op se `ne is tra ge, Am ne sti In ter ne {nel i Hju man Rajts Vo~ ni su us pe li da pro na |u bi lo ka kve do ka ze ko ji idu u pri log toj tvrd wi. Ipak, psi ho lo {ki rat se na sta vio, i to sve do ~e wi ma po bu we ni ka o broj nim li bij skim voj ni ci ma ko je su na vod no ubi le Ga da fi je ve sna ge jer su od bi li da pu ca ju na svo je su na rod ni ke, sa mo da bi se u na red nom pe ri o du is po sta vi lo da su ih, po {to su ih za ro bi li, po gu bi li – po bu we ni ci.

hod na voj na po mo} po bu we ni ci ma. Iako je ve }i na od 27 ze ma qa ~la ni ca EU, ba{ kao i Pen ta gon, bi la pro tiv us po sta vqa wa zo ne za bra we nih le to va nad li bij skom te ri to ri jom, upra vo su ve sti o he mij skom oru` ju i va zdu {nim na pa di ma na mir ne ci vi le od ne le pre va gu me |u vi so kim zva ni~ ni ci ma. I me sec da na od po ~et ka su ko ba za po ~e la je voj na in ter ven ci ja za pa da. Ni na kon ukqu ~i va wa sna ga za pad nih ze ma qa u gra |an ski rat u Li bi ji ni je pre sta lo pla si ra we ne pro ve re nih in for ma ci ja, sa ci qem da se emo tiv no uti ~e na jav nost. Jed na od ta kvih ve sti bi la je i da Ga da fi svo je tru pe snab de va vi ja grom, ka ko bi spro veo si ste mat sko si lo va we nad Li bij ka ma. Pri ~a je do bi la kre di bi li tet ka da je tu `i lac Me |u na rod nog kri -

se do {lo to kom is tra ge uka zu ju da je po bu we ni~ ka mi li ci ja po gu bi la naj ma we 66 ~la no va kon vo ja u Sir ti, a da je Ga da fi za ro bqen `iv, su ro vo pre tu ~en i da je pre mi nuo od po sle di ca mu ~e wa. Sa mo me sec da na na kon pr vih de mon tra ci ja u Li bi ji pro te sti su po ~e li u De ri, gra du na ju gu Si ri je. Iz me |u ove dve dr `a ve mo gu se po vu }i broj ne pa ra le le. I u Si ri ji je pre vi {e de ce ni ja us po sta vqen so ci ja li sti~ ki islam, ze mqa je po de qe na po na ci o nal nim i ver skim li ni ja ma (dok je Li bi ja po de qe na po ple men skim) i iako ni je bo ga ta naf tom i ga som

dak bi ti na pra vqen, ali Do ha je raz o ~a ra we.” Naj bo qi pre go va ra ~i, ka ko oce wu ju ak ti vi sti, ove go di ne su Fi li pi ni, Ve ne cu e la, Bo li vi ja, EU, Bra zil i [vaj car ska. I po red ve li kog bro ja ak ti vi sta i broj nih ape la po li ti ~a ri ni su us pe li da se do go vo re. Svet je pre du go bio za gla vqen u po ri ca wu. I da qe ima kli ma - skep ti ka i ~e sto se po sta v qa pi t a w e ko l i k o su stvar n e kli m at s ke pro m e n e. Svet de f i n i { e ka t a s tro f e ime ni ma Ka tri na, Sen di itd. ume sto da se po zo ve na kli mat ske pro me ne. Emi si je ga so va s efek tom sta k le n e ba { te - uglav n om ugqen - di ok sid i me tan – iza zva ne su upo tre bom ugqa i naf te u pro iz vod wi elek tri~ ne ener gi je i tran spor tu. Vi {ak ovih ga so va aku mu li ra se u at mos fe ri i spre ~a va to plo tu da ode u sve mir. Uti caj kli mat skih pro me na ve} se ogle da na po q o p ri v re d i {i r om sve t a. Broj ni qu di su pri nu |e ni da mi gri ra ju i tra `e no vi dom, pa se sa da na zi va ju “kli mat skim iz be gli ca ma”. Pro ce wu je se da }e ve li ki broj qu di iz Pa ci fi ka, Ban gla de {a i osta lih ze ma qa po go |e nih kli mat skim pro me na ma kre nu ti ka dru gim kra je vi ma {to je lo{ pred u slov za odr `i vi raz voj. Pro blem jed ne ze mqe je i glo bal ni pro blem. Po sta vqa se sa mo pi ta we: ka da }e po li ti ~a ri ko na~ no se sti za sto i do go vo ri ti se. n Sa wa Jo va no vi}

Pro pa gand na ma tri ca sli~ na je onoj u Li bi ji, iako ma weg in te zi te ta. To kom su ko ba ob ja vqe ne su pri ~e da su po gu bqe ni voj ni ci ko ji su od bi li da pu ca ju na ne na o ru à ne ci vi le, pi sa lo se o ma sov nim grob ni ca ma, a u jed nom tre nut ku pla si ra ni su tek sto vi o mu ~e wu i ubi ja wu de ce. Pre pet me se ci svet ske agen ci je su ob ja vi le vest da je, pre ma iz ja va ma „po bu we ni~ kih ak ti vi sta“, u se lu u cen tral noj Si ri ji ubi je no vi {e od 200 qu di. Hi la ri Klin ton je iz ja vi la da po sto je neo bo ri vi do ka zi da je re ìm ubio te qu de i da }e po ~i ni o ci od go va ra ti za zlo ~in, dok je pre mi jer Tur ske ta ubi stva na zvao po ku {a jem „ge no ci da“. Ipak, ka sni je je utvr |e no da u se lu ni su ma sa kri ra ni ci vi li ve} je do {lo do bor be iz me |u na o ru à nih po bu we ni ka i si rij ske voj ske. Po sled wu od ta kvih ve sti ob ja vi le su kra jem no vem bra glo bal ne me dij ske ku }e

U ratnom vihoru, kakav je pre vi{e od godinu i po dana zahvatio Siriju, te{ko je utvrditi ~iwenice, raspoznati istinu od propagande, a od novinara o~ekivati potpunu objektivnost i neutralnost

Slika koja je sve vreme gra|anskog sukoba u Libiji stizala iz te zemqe bila je crno-bela, sa jasnom podelom na dobre i lo{e: ugwetavan narod na jednoj strani i vi{edecenijski diktator na drugoj De mon stra ci je su po ~e le 17. fe bru a ra 2011. go di ne u Ben ga zi ju, dru gom po ve li ~i ni gra du u Li bi ji. Deo sta nov ni {tva ove se ver no a fri~ ke dr `a ve se po bu nio pro tiv ~e ti ri de ce ni je du ge vla da vi ne pu kov ni ka Ga da fi ja. Pro te sti su ubr zo po sta li na sil ni i, pro {i riv {i se na jo{ ne ko li ko gra do va u is to~ nom de lu dr `a ve, uze li su i svo je pr ve `r tve. „Arap sko pro le }e“ je, po mi {qe wu za pad nih me di ja, ta ko osva nu lo, po sle Tu ni sa i Egip ta, i u Li bi ji, a zah te ve po bu we ni ka pre ne li su na na slov nim stra na ma svi svet ski me di ji. Ipak, sli ka ko ju su pre no si li bi la je cr no-be la, sa ja snom po de lom na do bre i lo {e: ugwe ta van na rod na jed noj stra ni i vi {e de ce nij ski dik ta tor na dru goj. Rat

Po sle osam me se ci bor be, smrt Mo a me ra el Ga da fi ja u bli zi ni we go vog rod nog gra da Sir ta ozna ~i la je kraj kr va vog gra |an skog ra ta. Pre ma iz ja va ma po bu we ni ka, pu kov nik je pod le gao ra na ma ko je je za do bio u una kr snoj paq bi na kon {to su NA TO sna ge bom bar do va le Ga da fi jev kon voj. Kao {to je i osam me se ci ra ta bi lo is pre ple ta no in for ma ci ja ma i dez in for ma ci ja ma, ka da se isti na sa zna va la ne de qa ma ka sni je – ako i ta da – i isti na o we go vom kra ju do {la je sa za ka {we wem. Sum we ko je su po sto ja le u zva ni~ nu ver zi ju do ga |a ja o smr ti afri~ kog „kra qa nad kra qe vi ma“ po tvr |e ne su go di nu da na od pro gla {e wa slo bod ne Li bi je, u iz ve {ta ju Hju man Rajts Vo ~a. Je dan od di rek to ra ove me |u na rod ne or ga ni za ci je is ta kao je da do ka zi do ko jih

kao dru ge arap ske dr à ve wen zna ~aj se ogle da u ge o stra te {kom po lo à ju. Za krat ko vre me pro te sti u Si ri ji su se tran sfor mi sa li u kr va ve su ko be ko ji su se pro {i ri li na ce lu te ri to ri ju. SAD su od mah osu di le na si qe si rij ske vla de nad de mon stran ti ma, a mno gi zva ni~ ni ci Stejt di part men ta su ubr zo po ~e li da po re de pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da sa Ga da fi jem. Ipak, di plo mat ska ili voj na ak ci ja je u ovih dva de set me se ci, ko li ko tra je su kob, iz o sta la zbog sna `nog pro ti vqe wa Ru si je i Ki ne. Su prot sta vqe ne stra ne u su ko bu da ju pot pu no raz li ~i te in for ma ci je. Za ha os u ze mqi pred sed nik Asad je op tu ìo te ro ri sti~ ke gru pe, na o ru à ne ban de ko ji po ku {a va ju da is ko ri ste tre nu tak u ko me se ja vqa ju zah te vi za re for mom. Na dru goj stra ni, po bu we ni ci zlo ~i ne pri pi su ju re ì mu, a svet ski me di ji pre no se wi ho ve iz ve {ta je ret ko kad na vo de }i da su u pi ta wu ne pro ve re ne in for ma ci je. Za pad ni me di ji su se, kao i ra ni je u Li bi ji, od mah opre de li li za „de mo krat sku stra nu u ovom su ko bu“, a pro tiv „ne le gi tim nog re ì ma jed nog dik ta to ra“. In for ma ci je o bro ju `r ta va, po gi nu lim, ra we nim, o zlo ~i ni ma i „ma sa kri ma“ ali i sa mom to ku kon flik ta, no vi na ri su do bi ja li od opo zi ci o nih di si de na ta ko ji ve} go di na ma ì ve u Bri ta ni ji i Ame ri ci.

kao {to su „Si-En-En“ i „Gar di jan“. Na i me, pre ma iz ja va ma opo zi ci o nih ak ti vi sta, si rij ski voj ni avi o ni ba ci li su ka set nu bom bu na igra li {te u se lu u bli zi ni Da ma ska usmr tiv {i pri tom de se to ro ma li {a na. Iako sve do ~e wa ni su po tvr |e na iz ne za vi snih iz vo ra, or ga ni za ci je za qud ska pra va osu di le su po sled wi „zlo ~in si rij ske vla de“. âk i ako po sle ne ko li ko me se ci ne za vi sne me |u na rod ne or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va utvr de da zlo ~in ni je po ~i wen, da `r ta va mo `da i ni je bi lo ili da je dru ga stra na od go vor na za smrt de ce, de man ti }e bi ti blag i ne za me tqiv, a sva ka ko vi {e ne bi tan. U rat nom vi ho ru, ka kav je pre vi {e od go di nu i po da na za hva tio Si ri ju, te {ko je utvr di ti ~i we ni ce, ras po zna ti isti nu od pro pa gan de, a od no vi na ra o~e ki va ti pot pu nu objek tiv nost i ne u tral nost. Dok si rij ski dr àv ni me di ji iz ve {ta va ju o zlo ~i na ma nad ci vi li ma ko je su po ~i ni le na o ru à ne ban de, za pad ni me di ji pi {u is kqu ~i vo o ubi stvi ma, ten ko vi ma i bom ba ma si rij ske voj ske. Isto ri ja je po ka za la da u gra |an skim ra to vi ma, kao {to je ovaj u Si ri ji, ili ne ka da u Li bi ji, zlo ~i ne ~i ne obe stra ne. Ipak, da bi se jav no sti pri ka za la ja sna sli ka `r tve i zli kov ca, ne ke in for ma ci je se pre }ut ku ju a ne ke fa bri ku ju. Do ka zi ne za vi snih po sma tra ~a po pra vi lu ugle da ju sve tlost da na su vi {e ka sno i su vi {e ti ho, ka da se na ~i we na {te ta ne mo è po pra vi ti. Rat na pa pi ru i rat sli kom odav no je od neo pre va gu nad voj ni ci ma, bor ci ma, oru` jem i bom ba ma. n Do ris Sav ~i}

u jor ~a ni su neo bi ~an svet. Ne pre sta no su u po kre tu, stal no ne kud ju re, a u to me ih ne spre ~a va ni cr ve no sve tlo za pe {a ke na se ma fo ri ma. Wu jor ~a ni ni su neo bi~ ni sa mo kao pe {a ci ve} i kao vo za ~i. Vre me je u Wu jor ku – no vac, {to ob ja {wa va kad pe {a ci pre tr ~a va ju uli cu, no ka ko u sve tlu ove po zna te mak si me raz u me ti vo za ~e ko ji ta ko |e `u re ali ipak ne ga ze pe {a ke? [ta vi {e, vo za ~i ret ko ko ri ste auto mo bil ske tru be, a glav nu sa o bra }aj nu bu ku u Wu jor ku stva ra o{tro, iri tant no za vi ja we si re na am bu lant nih ili va tro ga snih ko la. Jur ca ju }i uli ca ma Wu jor ~a ni jed ni s dru gi ma raz go va ra ju, me |u sob no se do vi ku ju, ali i obe du ju (ne je di no sen dvi ~e, hot-dog ili krof ne) i – {to je naj stra {ni je – pi ju ka fu! Prem da be so mu~ no is pi ja ju tzv. ame ri ka nu, ili ti fil ter-ka fu ko ja se, bu -

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

Jo[ MAlo utIsAKA s gostovAwA „BrodA ZA lutKe” u wuJorKu

Do bri du ho vi La Ma Me n Pi{e: Aleksandar Milosavqevi} du }i da ne ma so ca, br zo hla di, opet mi ni je ja sno ka ko su u sta wu da u ka fi u`i va ju tr ~e }i gra dom. Pro bao sam, pri zna jem, ni je i{lo. Wu jor ~a ni su neo bi~ ni i po to me {to, iako `i te qi ta ko ve li kog i slav nog gra da i prem da per ma nent no u gu `vi i fr ci ni su ni ma lo nad me ni. Na pro tiv, va zda su qu ba zni, iz vi wa va ju se ako vas o~e pe i sprem no nu de po mo} ka da pro ce ne da ste tu ri sta. A la ko su mo gli da pri me te da smo upra vo od te fe le jer smo ne pre sta no ble nu li u ne bo de re,

ne p ri k ri v e n o se ~u di li sve mu i sva ~e mu, a mo è bi ti da su nas oda le i ma pe gra da u ko je ni smo pre sta ja li da za vi ru je mo. Neo bi~ ni su Wu jor ~a ni i za to {to su ~e ti ri ve ~e ri za re dom svra }a li u Te a tar La Ma Ma da bi gle da li pred sta vu Brod za lut ke Dra me Srp skog na rod nog po zo ri {ta iz eg zo ti~ ne ze mqe Sr bi je. Isti na, me |u pu bli kom je bi lo i na {i je na ca, naj vi {e ov da {weg po zo ri {nog sve ta ko ji se svo je vre me no pre se lio na dru gu oba lu Ve li ke ba re, kao i onih ko je je na na {e wu jor {ko go sto va we do ve la no stal gi~ na è qa da s po zor ni ce oslu {nu ma ter wi je zik. Pa ipak, da le ko naj broj ni ja je bi la auten ti~ no ame ri~ ka pu bli ka: re dov ni po se ti o ci kult nog te a tra Elen Stju art, qu bi te qi ne ko mer ci jal ne te a tar ske pro duk ci je, pro fe so ri glu me ili re ì je na wu jor {kim i okol nim uni ver zi te ti ma, ba{ kao i kom {ij ski fri ko vi iz Ist vi li xa, de la Wu jor ka u ko jem se La Ma Ma na ho di... Pred stav ni ci po sled we dve po pu la ci je sva ko dnev no su nas pre sre ta li na uli ca ma u oko li ni La Ma Me, za u sta vqa li i sa op {ta va li uti ske o pred sta vi, a kao svi pra vi Wu jor ~a ni, qu ba zno su se za hva qi va li {to smo im pri ka za li Brod za lut ke. Jer Brod je La Ma Mom to kom ~e ti ri da na plo vio si gur no, pu nim je dri ma, ba{ ona ko ka ko je to

~i nio i na dru gim go sto va wi ma {i rom Evro pe. Pa ipak, glum ci ma SNP-a ni je bi lo la ko – igra li su u naj pre sti `ni jem avan gard nom te a tru na sve tu, u ko jem su ka ri je re za po ~e li Ro bert De Ni ro, Al Pa }i no, Har vi Kaj tel, Mju rej Abra ham, Nik Nol ti, De ni De Vi to, Bi li Kri stal, pe va ~i ca i glu mi ca Be ti Mi dler, ro ker ka, per for mer ka i dram ska spi sa te qi ca Pe ti Smit, gde su me |u na rod nu afir ma ci ju sti ca li re di te qi po put An dre ja [er ba na i Ro ber ta Vil so na, gde su igra ni ra ni ko ma di Se ma [e par da, Len for da Vil so na...

O svi ma wi ma, a naj vi {e o Elen, na dah nu to nam je go vo rio Ozi Ro dri gez, sa bo rac Stju ar to ve, le gen da ame ri~ kog i svet skog eks pe ri men tal nog te a tra, da nas di rek tor La Ma Me i ~u var va tre za pa qe ne da le ke 1961. go di ne, u do ba ka da je jo{ po sto ja la na da da je svet mo gu }e me wa ti. Po ka zao nam je Ar hiv Te a tra, bo ga tu do ku men ta ci ju ko ja sve do ~i o svim La Ma Mi nim pro duk ci ja ma, ko sti me, lut ke, ele men te sce no gra fi je ili ski ce de ko ra, pa i sva pri zna wa ko ja je Elen do bi la, ukqu ~u ju }i i Pla ke tu be o grad skog Na rod nog po zo ri {ta.

Sve stan da }e zvu ~a ti pa te ti~ no, ipak sme lo kon sta tu jem: svi ti du ho vi i sva ta ener gi ja i da nas is pu wa va ju La Ma Mu, po zo ri {te ko je vi {e ni je sme {te no u po drum, u ~i jem na zi vu vi {e ne ma pre fik sa “Ka fe te a tar” i ko jim vi {e ne kor mi la ri ha ri zma ti~ na Elen Stju art. Ako sam te du ho ve i tu ener gi ju ose tio vi so ko na tri bi na ma La Ma Mi nog gle da li {ta. Mo gu sa mo da za mi slim ka ko su oni na po zor ni ci is pu wa va li Ja snu, Dra gi wu, Mi li cu, ^u pe ta, Pe }in ka, Ra {u te pe to ro mu zi ~a ra. Sa sce ne oni su de lo va li (i dej stvo va li) si gur -

SU S RE T I: ANA KAZIMI],

„Bal kan do” za za jed ni~ ke a kon le to {weg de bi ja u ne ma~ kom Ko blen cu, or ke star „Tri or ka” sa ~i wen od mla dih mu zi ~a ra iz En gle ske, Sr bi je i Ne ma~ ke, na stu pi }e 15. de cem bra u no vo sad skoj Si na go gi. Bi }e to fi na le dru ge fa ze isto i me nog evrop skog pro jek ta, ~i ji je ciq oku pqa we umet ni ka uz ra sta od 16 do 25 go di na, te pro mo ci ja ta len ta, za jed ni~ kog ra da, mu zi ci ra wa, kre a tiv no sti... Kon cert u Si na go gi isto vre me no pred sta vqa i vr hu nac mu zi~ kog kur sa ko ji }e 63 ~la na or ke stra po ha |a ti u No vom Sa du od da nas, pod di ri gent skom pa li com umet ni~ kog di rek to ra pro jek ta Ni ko la sa Da ni e la. Pod se ti mo, „Tri or ku” ~i ne mu zi ~a ri Dr `av nog omla din skog or ke stra i Dr `av ne mu zi~ ke {ko le iz Rajn land-Pfal ca (Ne ma~ ka), Omla din skog or ke stra Nor fol ka (En gle ska) i Mu zi~ ke {ko le “Isi dor Ba ji}” iz No vog Sa da (Sr bi ja). Na no vo sad skom kon cer tu na stu pi }e 23 iz vo |a ~a iz Sr bi je, 24 iz En gle ske i 16 iz Ne ma~ ke, ko ji }e iz ve sti kom po zi ci je [o sta ko vi ~a i Bi zea, kao i no vo de lo mla de srp ske kom po zi tor ke Ane Ka zi mi}, pi sa no spe ci jal no za „Tri or ku”. S ide jom da bu de ne sa mo do pa dqi vo mla dim mu zi ~a ri ma, ne go i da ih mo ti vi {e da iz gra de no ve od no se kroz za jed ni~ ko svi ra we, na stao je Anin “Bal kan do”,

Ston si pra va ma {i na za pra vqe we nov ca

mesto velikom svetskom turnejom Roling Stonsi }e pola veka (!) svog postojawa obele`iti tek nastupima u Londonu i Wujorku. Procene govore da }e na svega pet koncerata bend inkasirati oko 26 miliona dolara. Uostalom, za wih se ve} najmawe tri decenije govori da su neprikosnovena ma{ina za pravqewe novca, u prvom redu od turneja: samo na ~etiri (od pet posledwih turneja) zarada je prema{ila 1,5 milijardu dolara!

de se to mi nut na kom po zi ci ja za sim fo nij ski or ke star sa ~i we na od pet sta vo va - ~e ti ri ple sa i jed ne pe sme, ~i ji na slov osli ka va osvr ta we kom po zi tor ke na bal kan sko mu zi~ ko na sle |e. – Na Bal ka nu se pri rod no pre pli }u is tok i za pad, te je mo ja na me ra bi la da tu spo nu ostva rim u svo joj kom po zi ci ji – pri ~a nam mla da kom po zi tor ka. – Po red mu zi ke, in spi ra ci ju sam pro na {la u na rod nim igra ma ko je sam i sa ma uobi ~a va la da ple {em, a u ko ji ma je za stu pqe na bo ga ta pa le ta raz li ~i tih sti lo va pri sut nih na ovom pod ne bqu. Kao ple sa ~i ca, u`i vam u ele gan ci ji i {i ri ni za pad nog val ce ra. Ide ja vo di te qa, a ujed no i ve li ki kom po zi ci o ni iza zov, bi la je da na pra vim us pe {an spoj bal kan skog fol klo ra i val cer skog du ha za pa da.

Koncert u sinagogi Kon cert omla din skog or ke stra „Tri or ka” pod upra vom Ni ko la sa Da ni e la po ~i we u 20 ~a so va u no vo sad skoj Si na go gi a na pro gra mu su dve svi te Kar men @or `a Bi zea, svi ta Bal kan do Ane Ka zi mi} i [o sta ko vi ~e va Sim fo ni ja br.5. Ulaz }e bi ti slo bo dan. Ina ~e, pro je kat „Tri or ka” bi }e na sta vqen u apri lu 2013. u Ve li koj Bri ta ni ji, ka da }e mla di mu zi ~a ri odr `a ti kon cert naj pre u No ri ~u, a po tom i u ~u ve noj al de bur {koj kon cert noj dvo ra ni „Snejp Mal tings”.

Sve vre me dok je kom po no va la, pri zna je, raz mi {qa la je o mu zi ~a ri ma „Tri or ke”, te è }i da stvo ri mu zi ku ko ju }e mla di iz vo |a ~i do ì ve ti kao atrak tiv nu i in spi ra tiv nu. – Na dam se da sam us pe la u na sto ja wu da se ma kar do ne kle pri bli ìm ni vou ener gi je ko ju ta kav or ke star po se du je i si gur na sam da }e bal kan ski rit mo vi ko je sam ko ri sti la, a na ro ~i to u spre zi sa val ce rom, bi ti uz bu dqiv iza zov za mla de mu zi ~a re. Je dva ~e kam da ~u jem wi ho vu in ter pre ta ci ju! Ana Ka zi mi} je i sa ma za vr {i la Mu zi~ ku {ko lu “Isi dor Ba ji}” u No vom Sa du, iz ko je do la zi i deo mla dih mu zi ~a ra ko ji svi ra ju u sa sta vu „Tri or ke”. I ve} na pr voj wi ho voj pro bi uo~i la je, ka è, da su ve o ma mo ti vi sa ni za rad. – Po sta vqa li su mi pi ta wa u ve zi sa ne kim de ta qi ma u kom po zi ci ji, da bi u svo joj in t er p re t a c i j i bi li {to bli ì iz vor noj za mi sli. Di ri gent, ko ji pri pre ma ovu gru pu, kon sul to vao se sa mnom o tem pi ma kom po zi ci je, a |a ci su uspe va li od mah da ih is pra te. Bi la sam odu {e vqe na, o~i gled no je da na {a mu zi~ ka {ko la ne gu je ve o ma ta len to va ne mu zi ~a re. Po we nim re ~i ma, sa ma ide ja „Tri or ke” da se kroz mu zi ku po ve ù qu di iz raz li ~i tih ze ma qa ve o ma je zna ~aj na, a ka da su pri to me u~e sni ci mla di mu zi ~a ri, ona po sta je – neo do qi va. – Sa rad wa me |u mla dim mu zi ~a ri ma ko ju omo gu }u je „Tri or ka”, a na ro ~i to pri li ka ko ja se pru à mla dim kom po zi to ri ma da pi {u za mla de iz vo |a ~e, da je no vu ener -

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

KAKO JE SERIJA „SULEJMAN VELI^ANSTVENI” RAZGNEVILA DOKONI BALKAN

Svi ste u pravu, ’ajd sad na spavawe! akat broj 1: Nema tog naroda koji nije opsednut svojom istorijom. [to je pleme mawe, nepismenije i nesposobnije da sagleda bar 20 godina sopstvene budu}nosti, to su mu pri~e o pro{losti va`nije. Tu se balkanski pa{aluk ni po ~emu ne izdvaja. Svakoj dr`avi danas su preci ve}i nego {to su bili, igrali va`nije uloge nego {to su mogli. @ene su im bile lep{e, deca pametnija, buzdovani ve}i i govori pismeniji. Kada plemena dele istoriju ili istorijske li~nosti, istina o doga|ajima i qudima be`i glavom bez obzira. Govorim o ONOJ istini, vi{woj i neuhvatqivoj, koja iza sebe ostavqa sijaset lokalnih istina, da kao ku~i}i kev}u i cvile svoje nedorasle verzije. To nam je, eto, na Balkanu ostavio Suqo. Od kako su tog velikog osvaja~a iz 16. veka, zvanog jo{ i Veli~anstveni, Turci spakovali u televizijski serijski format, ukusa i mirisa sapuware, iz ogra|enih prostora Balkana suvereni narodi svako malo imaju neki amandman na scenario. Od BiH, preko Srbije, Bugarske i Gr~ke, pa do same Turske i Egipta prolama se galama i frtutma. “Nije to ba{ bilo tako kako prikazuju Turci, sedi da ti deda ispripoveda kako je bilo...” “Nemoj, deda, ako boga zna{!” Slobodno ovaj mali dijalog prevedite na sve balkanske jezike. Autenti~an je. Ali, da pre|emo na fakat broj 2. Sulejman Prvi Veli~anstveni bio deseti sultan Osmanskog carstva koji je vladao izme|u 1520. i 1566. godine. Bio je ~ovek vi{e-

Fotografije snimqene u La MaMi rad su poznate Li Veksler

no, svesni da u pozori{tu jezik ne mora da predstavqa barijeru. Uostalom, predstava je prikazivana uz titl na engleskom. Docnije }e Dragiwa Vogawac konstatovati kako je primetila da gledaoci, prikovani za sedi{ta radwom komada, kao hipnotisani pomeraju glavu ~as nani`e – ka pozornici, ~as navi{e – prema titlu. I sve su razumeli! Svaku nijansu nagla{eno poetskog dramskog predlo{ka, svaki elemenat rediteqskog prosedea, svaku Rundekovu notu, svaki gluma~ki postupak. To smo shvatili ne samo na osnovu uli~nih komentara gledalaca, na temequ zapa`awa doma}ina iz La MaMe, nego i kada smo ~uli pitawa koja su postavqali gledaoci nakon posledwe odigrane wujor{ke predstave.

A na koncu gostovawa, ispred Teatra La MaMa, postrojeni u vrstu i predvo|eni Miom Jo, umetni~kom direktorkom, ispratili su nas doma}ini u kompletnom sastavu. Izqubili su se sa svakim od nas (po tri puta, uz komentar: “It’s Sebian way, isn’t it?”) i najozbiqnije nas pozvali da dogodine do|emo ponovo, ovaj put sa êhovqevim Ga le bom u reìji Tomija Janeì~a. Nije ih zastra{ilo na{e upozorewe da predstava traje {est i po sati. “Naprotiv”, rekla je Mia i dodala, “rediteq mora da je imao razlog da predstava toliko traje”. Tako je bilo u La MaMi, u Wujorku. A onda smo se vratili u Srbiju. n (autor je upravnik SNP-a)

KOMPOZITORKA

radost svirke

uspeo ne samo da o~uva veliko carstvo koje je nasledio od svog oca, nego da mu doda nove teritorije, tako da se Osmansko carstvo na kraju wegove vladavine prostiralo od Ma|arske do Iraka i od Jemena do ruskih stepa na istoku Kaspijskog mora, sa granicama dugim ukupno 12.000 kilometara. Fakat broj 3: Istorija je istorija, egzaktna nauka oslowena na ~iwenice iz pro{losti. (Ovo shvatiti uslovno, ipak `ivimo na Balkanu). Serija je serija. Splet epizoda ~iji scenario pi{u scenaristi na na~in da budu zabavni gledali{tu, pa makar tu i tamo }osavom docrtali brkove, kqakavom nogu, ludom pamet. Ako {tima, a usput se i gleda, eto i reklama i druge xebane. E, sad... Ko je u `ivotu pogledao seriju istorijski ta~nu i korektnu za sve koje radwa doti~e, da se odmah zaposli kao direktor RTS-a

Svi bi malko Suqe “Sulejman” je toliko intrigantan da je zaradio preko 60 miliona dolara do danas. Amerikanci do kraja ove godine nameravaju da snime {estodelnu mini seriju nazvanu “Hurem” u zajedni~koj produkciji Bi-Bi-Sija i “Straà”, zasnovanu na ideji glumice \ine Ger{on, dok }e za scenrio biti zaslu`na En Pikok, scenaristkiwa prvog dela filmskog serijala “Hronike iz Narnije”. Glavna tema te mini serije bi}e upravo Rokselana (Hurem), lepa robiwa koja je udajom za Sulejmana pokrenula doba “vladavine èna”. Egip}ani se o{tre na vlastitu verziju o Sulejmanu pa }e rediteqka Enas El Degedi uz pomo} poznatog egipatskog pisca i tuniskih glumaca zapo~eti snimawe egipatske verzije “Sultanove ène”. Francuzi su ve} na TV Frans 2 prikazali dvosatni dokumenatarac o Sulejmanu. strukih talenata: ve{t vojni strateg, veliki zakonodavac, prefiweni pesnik i strastveni oboàvalac svoje jedine zakonite supruge, Ukrajinke Rokselane. Zbog velike reforme zakona u muslimanskoj tradiciji je ostao upam}en kao Zakonodavac, dok je u Evropi bio poznat kao Veliki Tur~in: nasledio je carstvo u usponu koje je tokom svoje vladavine pro{irio na tri kontinenta, bore}i se protiv Habzburgovaca na Zapadu i u Mesopotamiji na Istoku. Tokom svoje dugogodi{we vladavine Sulejman je

i dobije titulu “Sveta Gospodar”. Ipak, balkanska plemena se bune. Osim {to je serija “Sulejman Veli~anstveni” zarazila ~etrdesetak zemaqa na svetu, {to se gleda, citira i voli, ona izaziva i niz kontroverzi. Pojedini gledaoci u Turskoj nikako nisu mogli da se pomire sa scenama u kojoj sultan lo~e vino (a, kao, nije?) {to je zabraweno Kuranom, ili kako vodi qubav s `enama u haremu (tek to!). ^ak je i turski premijer Rexep Tajip Erdogan komentarisao da

serija nema po{tovawe prema wihovoj istoriji i da je prikazuje u negativnom svetlu mla|im nara{tajima. Nezadovoqnici su u Turskoj televiziju ga|ali jajima zbog ovih scena. Nije Suqo istorijski pravi~no odmeren ni po srpskom istorijskom kroju. Sulejman je, recimo, opqa~kao Beograd. Tome je prethodila bitka, nama va`na i naki}ena, Turcima tek jedna od mnogih. [to bi rekli Zemunci – nisu nas ispo{tovali. Zbog toga smo imali apsurd da istori~ari (nau~nici od integriteta) o ovoj serijskoj po{asti raspravqaju po ovda{wim tabloidima. Tabloidno, a kako druga~ije. Na seriju je, sasvim o~ekivano, pritu`bi imala i

Gr~ka. Dnevnik “Demokratija” zatra`io je od komercijalne televizije ANT1 da ukloni sve wihove reklamne spotove koji se prikazuju tokom serije. U dnevnom listu, naime, smatraju da serija prikazuje iskrivqenu sliku istorije i da je re~ o turskom poku{aju da se ulep{a mra~no razdobqe vladavine Sulejmana Veli~anstvenog. U Makedoniji je ministar za informatiku Ivan Ivanovski najavio da }e se ograni~iti prikazivawe turskih sapunica, a da se imaju snimati makedonske, o~ekujem jednako ta~ne i korektne kao ova (ve} predvi|am reakciju Grka). U BiH se iz srpskog entiteta mogao ~uti i zahtev da se ratnom zlo~incu i koqa~u Sulejmanu zakonski zabrani {irewe po televizijama, {to ne bi bio presedan, ali ne bi ni ostalo bez pitawa: imate li vi {ta pametnije zakonski da uredite? I sad, svi su malkice u pravu. I scenaristi i Turci i Srbi i Grci... Jeste Suqo ispijao vina i mazio hanumu ili dve. Bio je gospodar onolikih provincija, pa mu se tako i {ikovalo. Nije ba{ da je kroz Beograd pro{ao k’o kroz

kom{ijsku ba{tu i te{ko da su Grci ba{ izgledali u ono vreme kao razbijeno stado zbuwenih ovaca. Bio je osvaja~, a ne sestra milosrdnica. Ko je gvirnuo u minule ratove u nas, vrlo dobro zna {ta zna~i osvajawe i osloba|awe. Nije Suqo na vratu imao plave {lemove. Kad dokasa u pa{aluk sigurno su letele glave, beàli narodi, pqa~kala se sirotiwa... U svemu tome ima istine, ali tu se ma{i kqu~no pitawe: Koga je briga?! “Sulejman Veli~anstveni” je serija bogate produkcije, a umetni~ki (nekmoli istorijski) ni{ta boqa i kvalitetnija od neke Qovisne, Jagodi}a ili bilo koje sapunice kreirane da zaradi pare. Ko god je u {kolici bio dobar i pazio na ~asu pa zna o ~emu se radi, uvek moè da iskoristi svoje gledala~ko pravo i promeni kanal. Za{to to ne radi, pitawe je od posebne va`nosti. Oni koji ne znaju, vala imaju gde da pro~itaju sve dok je pustih biblioteka. Niko ih ne tu~e po u{ima da istoriju u~e iz telenovela. Biti fer zna~i re}i: imaju pravo ovi {to se bude, serija im name}e iskrivqenu sliku o istoriji. Imaju pravo i producenti. Wihova serija, wihov scenario. Imaju, na kraju pravo i {ereti koji se svima wima smeju pa kaù: dokon pop i jari}e krsti. Sic! Ili treba jednostavno re}i: svi ste u pravu, ’ajde mar{ na spavawe! Snimite u svakoj dràvi po seriju o svim junacima koji su nekad zalutali malo i na tu|u teritoriju, pa da mirne du{e moèmo da pitamo Tijani}a: kam’ gu obrazovni program? n Petar Klai}

PUT OKO SVETA

Doktorske studije i flamenko Ana Kazimi} je i pijanistkiwa, peva~ica i plesa~ica, a trenutno je na doktorskim studijama kompozicije na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu. Pisala je za hor, klavir i kamerne sastave, a nedavno je komponovala balet ~iju premijeru uskoro o~ekuje. – Pored aktivnog u~e{}a u pripremama za realizaciju „Triorka” projekta, pripremam i ispite koje imam na tre}oj godini doktorskih studija kompozicije. Paralelno s tim radim na prepremi svog drugog baleta, koji }e biti deo zavr{nog doktorskog umetni~kog projekta. Uz ova profesionalna angaòvawa, kao i uvek, bavim se plesom: vodim grupu flamenka i {panskih igara u Beogradu. giju ìvotu muzike. Na osnovu svog doìvqaja dosada{wih proba, na kojima su na{i muzi~ari bili veoma otvoreni i kooperativni, sigurna sam da }e se oni lako uklopiti sa mladima iz Engleske i Nema~ke i da }e dobro funkcionisati kao tim. Nadam se da }e mladi Englezi i Nemci ra-

dom na ovoj kompoziciji uspeti da kroz empatiju osete lepotu na{eg melosa. Zato u pogledu koncerta imam visoke aspiracije. O~ekujem da mladi budu poneseni emocijama, da ih na najboqi mogu}i na~in izraze i tako ostvare komunikaciju sa publikom. n Danijela Kli~kovi}

SKU PQE: Mo gli su da le po po zo vu ser vis, ali...ova ko im je bi lo sla |e. Imu} ni bra~ ni par iz Ka li for ni je do {ao je na ide ju da pod pret wom oru` ja kid na pu ju maj sto ra ko jeg su po tom ba ti na ma pri si li li na rad. Maj stor je, {ta }e, pro veo sa te ra de }i po prav ke po ku }i. Ne ka ko je ipak us peo da se spa se, i da kid na pe re pri ja vi po li ci ji. Ove }e sad da to ko {ta vi {e ne go da su le po okre nu li ser vis.

KO IDI LU KVA RI: Mir na i bez bed na sre di na bi la su, ah, ta Far ska ostr va, na ko ji ma je ubi stvo du go bi lo ne po zna ni ca. Sve je oti {lo u pro past pro {ple go di ne ka da je iz ve sni Mi lan Ko no vrat ubio jed nog lo kal ca i ba cio ga s li ti ce. Ko no vrat, s Bal ka na je na i me, osu |en je na 14 go di na za tvo ra za to ubi stvo, pr vo na ostr vu od ~ak 1988. go di ne.

PA TI BU DI PO [TEN...Vo za~ be~ kog grad skog auto bu sa na {ao je u za bo ra vqe noj tor bi 390.000 evra u ured no po sla ga nim nov ~a ni ca ma od 500 evra. Na rav no, pre dao je no vac po li ci ji, ko ja je usta no vi la da pri pa da jed noj sta ri joj `e ni. I bi na gra |en - tap {a wem po le |i ma od pret po sta vqe nih. Od vla sni ce tor be, avaj - ni tra ga, ni gla sa.

SPORT

nedeqa9.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE (4–16. DECEMBAR) GRU PA C (NO VI SAD)

Ma |ar ska – [pa ni ja 32:31 (17:14) NOVI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC Voj vo di na, gle da la ca: 3700, su di je: Ma ri} i Ma {i} (Sr bi ja). Sed mer ci: Ma |ar ska 4 (4), [pa ni ja 3 (3). Is kqu ~e wa: Ma |ar ska 6, [pa ni ja 4 mi nu ta. MA\ARSKA: Her (9 od bra na), Ver ten 1, @u {~an ski 3, Ko va ~i~, Vin ce 1, Bu lat, Sa bo, Ger bic 4 (1), Kli vi wi, @a mo ran ski 4, Re dei - Sos 5, Ki{, Bo di, Se ke re{ 1, Ko va ~i~, To mo ri 12 (3). [PANIJA: Na va ro (6 od bra na), Mar tin 7, Fer nan dez 2, Ku a dra do 1, Ma ge 2, Agi lar, Ben zal, Gon za les (2 od bra ne), Na va ro, Alon so 3, ^a vez, Pi ne do 5, Fer nan dez 3, Amo ros, Pe wa 5, Elor za, Ka bral 3.

Hr vat ska – Ne ma~ ka 16:17 (7:8)

Kraj za Hrvatice, sjajne Crnogorke Ru ko me ta {i ce Ru si je pla si ra le su se u dru gu fa zu Evrop skog pr ven stva u Sr bi ji, po {to su u me ~u po sled weg ko la gru pe D po be di le Island sa 30:21. Te dve eki pe jo{ ra ni je su obez be di le pla sman u dru gu fa zu, a u woj }e im se iz te gru pe pri dru `i ti i Ru si ja, ko ja je sa 30:21 sla vi la pro tiv Islan da.

[pa ni je ko ja je do tog du e la bi la bez po ra za, po sle od li~ nih par ti ja pro tiv Hr vat ske i Ne ma~ ke. No {e ne po dr {kom 3.500 na vi ja ~a u Spen su, ma |ar ske ru ko me ta {i ce su sve vre me kon tro li sa le me~, a iako su sa mo tri mi nu ta pre kra ja su sre ta vo di le i ~e ti ri go la raz li ke, na kra ju su ima le sa mo plus je dan.

ca ma, ali su do kra ja me ~a mre `e obe eki pe mi ro va le, iako je hr vat ski tim u po sled wim se kun da ma imao od li~ nu {an su za iz jed na ~e we. Naj bo qa u ti mu Ne ma~ ke bi la je Aug sbur go va sa ~e ti ri go la, dok je kod Hr va ti ca Ze bi }e va po sti gla pet. Ru ski we su u gru pi D do pr ve po be de u Vr {cu, po sle po ra za od

3 2 2 3

3 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 3

57:62 44:43 51:51 62:68

6 2 2 0

Gru pa B (Ni{) [ved ska - Fran cu ska Dan ska - Ma ke do ni ja 1. Fran cu ska 2. [ved ska 3. Dan ska 4. Ma ke do ni ja

1. [pa ni ja 2. Ma |ar ska 3. Ne ma~ ka 4. Hr vat ska

3 3 2 2

2 2 1 0

17:24 si no} 0 0 0 0

1 1 1 2

80:61 70:65 54:54 31:55

4 4 0 0

3 3 3 3

32:31 16:17 2 2 1 1

0 0 0 0

1 1 2 2

79:73 83:80 58:63 66:68

4 4 2 2

Gru pa D (Vr {ac) Ru si ja - Island Ru mu ni ja - Cr na Go ra 1. Cr na Go ra 2. Ru si ja 3. Ru mu ni ja 4. Island

Ru si ja – Island 30:21 (15:8)

VR[AC: Dvo ra na Mi le ni um, gle da la ca: 3.000, su di je: Bru nov ski i Kan da (Slo va~ ka). Sed mer ci: Ru mu ni ja 2 (2), Cr na Go ra 4 (2). Is kqu ~e wa: Ru mu ni ja 4, Cr na Go ra 4 mi nu ta. RUMUNIJA: Un gu re a nu (17 od bra na, 1 sed me rac),Ta ka lie, Pin tea, Ne }i ta 2, Sme de sku 2, Tol nai (1 od bra na, sed me rac), Ne a gu, Bra de nau 6 (2), Stan }a, Ma nea 2, Me i ro {u 3, Cu re ac, Din ~a, Va di ne a nu, Ge i ger 5, Pa ra {iv. CRNA GORA: Vuk ~e vi} (3 od bra ne), Mi qa ni}, Pa vi }e vi}, Ra di ~e vi} 2, Do ki} 4, Jo va no vi} 1, Bar jak ta re vi} (9 od bra na), A. Bu la to vi}, Kli ko vac, Vuk ~e vi}, To sko vi}, Nik ~e vi}, La zo vi} 1, K. Bu la to vi} 9, Meh me do vi} 1, Kne `e vi} 5 (2).

1. Nor ve {ka 2. ^e {ka 3. Sr bi ja 4. Ukra ji na

17:18 si no}

Ma |ar ska - [pa ni ja Hr vat ska - Ne ma~ ka

GRU PA (D) VR [AC

Ru mu ni ja – Cr na Go ra 20:23 (10:9)

Ukra ji na – Nor ve {ka Sr bi ja-^e {ka

Gru pa C (No vi Sad)

NOVI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC Voj vo di na, gle da la ca: 2500, su di je: Gu sko i Rep kin (Be lo ru si ja). Sed mer ci: Hr vat ska 3 (3), Ne ma~ ka 3 (2). Is kqu ~e wa: Hr vat ska 4, Ne ma~ ka 8 mi nu ta. HRVATSKA: @de ri} (10 od bra na), Ne me {ka lo, Ko `wak, Pet ko vi} 1, Ga }e 1, Elez 2, Jel ~i} 1, Je zi} 1, Lo vri} 1, Ze bi} 5 (3), Mi la no vi} Li tre, Pe ra i ca, Xo no, ^o vi} 3, Fran ko vi}, Ba {i} 2. NEMA^KA: [il ke (16 od bra na), Zap 2, Lang 3, Aug zburg 4, Mi ler, Na xi na vi ~i us, Ler per, Vol te ring, Hu bin ger 1, [tejn bah, Al ta us 2, Nad gor na ja 3, Ge {ke, Vol bold 2, Luc.

VR[AC: Dvo ra na Mi le ni um, gle da la ca: 3000, su di je: [. Bo na ven tu ra, @. Bo na ven tu ra (Fran cu ska). Sed mer ci: Ru si ja 11 (7), Island 5 (4). Is kqu ~e wa: Ru si ja 6, Island 4 mi nu ta. RUSIJA: Si da ro va (11 od bra na), Ku zwe co va 4, Kmi ro va 1, Post no va 5, Sen 5, Ste pa no va 1, Mi lo va 1, Jar ce va, Ba sa rab (1 odr ba na), An dru {i na 1, Ma ke va 2, Pun ko 3, Tu rei 1, @i lin skaj te 1, ^er no i va nen ko 2, Ili na 3. ISLAND: Asmund son (10 od bra na, 3 sed mer ca), Knut son 3, Pal son 2, Ste fan son 2, Ha rald son (2 od bra ne, 1 sed me rac), Jon son 4, Bra ga son 3, Si gurd son, D. Sku la 1, Gu nard son 1, H. Sku la 3, Ste fan son 1, Gud mund son 1, Rag nard son, Tor ge ird son, Pe ka ski te.

Gru pa A (Be o grad)

3 3 3 3

3 1 1 0

30:21 20:23 0 1 1 0

0 1 1 3

79:63 78:72 63:63 56:78

6 3 3 0

Dru ga gru pa (No vi Sad) Da nas [pa ni ja - Ru mu ni ja Ma |ar ska - Cr na Go ra Ne ma~ ka - Ru si ja

Sla vqe Ma |a ri ca po sle po be de nad [pan ki wa ma

U gru pi C iz da qeg tak mi ~e wa eli mi ni sa ne su Hr va ti ce ko je su sa 17:16 po ra `e ne od Ne ma~ ke, ko ja je za hva qu ju }i tom tri jum fu pro {la da qe. U dru gom me ~u gru pe, Ma |ar ska je sla vi la pro tiv [pa ni je sa 32:31 i ta ko do {la do pr vog me sta u gru pi. U no vo for mi ra noj gru pi u ko joj tak mi ~e we po ~i we da nas po ~e ti ri bo da ima ju Cr na Go ra i Ma |ar ska. [pa ni ja ima dva bo da, Ru si ja i Ru mu ni ja po bod, dok je Ne ma~ ka je di na se lek ci ja bez ijed nog bo da. Ma |a ri ce su u No vom Sa du u okri vu gru pe C sla vi le pro tiv

Naj bo qa u po bed ni~ kom ti mu bi la je Re dei-[o{ sa pet go lo va, dok su Sa mo ran ski i Ger bic me~ za vr {i le sa po ~e ti ri po got ka. U eki pi [pa ni je, Kar men Do lo res Mar tin Be ren ger je po sti gla se dam go lo va. U po sled wem me ~u te gru pe, Ne mi ce su u dra ma ti~ noj za vr {ni ci sla vi le pro tiv Hr vat ske. Pred po sled wih 15 mi nu ta re zul tat je bio iz jed na ~en, da bi po tom ne ma~ ki tim kre nuo ofan ziv no {to je re zul ti ra lo vo| stvom od 17:15 u 56. mi nu tu, go lom Alt ha u so ve. ^o vi }e va je u sle de }em mi nu tu us pe la da vra ti na du Hr va ti -

Cr ne Go re i re mi ja sa Ru mu ni jom, do {le ve o ma ube dqi vo, a do tri jum fa su ih pred vo di le Post no va i Sen ko je su po sti gle po pet go lo va. Naj e fi ka sni ja u ti mu Islan da bi la je Jon sdo tir sa ~e ti ri po got ka. Cr no gor ke su za hva qu ju }i po be di nad Ru mun ka ma je di ne ko je po red Ma |a ri ce pre no se ~e ti ri bo da u na red nu fa zu. Za tre }u po be de Cr ne Go re na {am pi o na tu naj za slu `ni ja je bi la Bu la to vi }e va sa de vet go lo va, dok je Kne `e vi }e va me~ za vr {i la sa pet po go da ka. U ti mu Ru mu ni je, Bra de a nu je po sti gla {est go lo va.

1. Cr na Go ra 2. Ma |ar ska 3. [pa ni ja 4. Ru si ja 5. Ru mu ni ja 6. Ne ma~ ka

2 2 2 2 2 2

2 2 1 0 0 0

(16.15) (18.15) (20.15) 0 0 0 1 1 0

0 0 1 1 1 2

53:47 56:52 54:52 48:51 41:44 41:47

4 4 2 1 1 0

NA MA RA KA NI RAS PI SA NI PRED SED NI^ KI IZ BO RI, A TRE NER JAN KO VI] DO BIO (NE)O^E KI VA NU PO DR [KU

Yaji} uskoro ponovo predsednik Ko mi si ja za sta bi li za ci ju i re or ga ni za ci ju klu ba za jed no sa pre o sta lim ~la no vi ma UO po vu kla je pr ve kon kret ne po te ze za spas Cr ve ne zve zde. Ras pi sa ni su pred sed ni~ ki iz bo ri ko ji }e se odr `a ti 17. i 18 de cem bra, a je di ni i za jed ni~ ki kan di dat ova dva „te la” je Dra gan Xa ji}. - Iz me nom Pra vil ni ka ra ci o na li zo van je iz bor ni pro ces ko ji je u skla du sa Sta tu -

Za fi nan sij sku ko no sli da ci ju po sru nu log gi gan ta za du `en je Ne boj {a ]o vi}. - Ana li zu po slo va wa pri vo di mo kra ju, be ze `e qe da ne ko ga na pa da mo ili bra ni mo. No va upra va mo ra da ima ja snu sli ku,

Koliko para, toliko i muzike î ni se da i da qe pro da ja igra ~a osta je pri mar ni iz vor fi nan si ra wa. - To je ola ko shva ta we stva ri. Ne mi slim da }e pro da ja bi ti sa da cen tral ni iz vor pri ho da, jer se ta ko ne mo è ju ri ti pr vo me sto. To je ste ciq, ali ne ma vi {e la kih obe }a wa i la `nih ma ni pu la ci ja ko ji ma se pri be ga va lo i upa da lo u zam ku do ban kro ta. Sve sla vi ne bi }e za vr nu te, funk ci o ni sa }e mo na re la nim osno va ma, bi }e pa ra za pri pre me i pre la zni rok. Svi ma je ja sno da }e bi ti po onoj na rod noj, ko li ko pa ra to li ko i mu zi ke - kon sta to vao je ô vi}.

Titula je (ne)va`na Ve} u po ne de qak }e tre ner Jan ko vi} i Dra gan Xa ji} odr à ti sa sta nak na ko jem }e se po za ba vi ti igra ~i kim ka drom - Vi de }e mo na ko ga tre ner ra ~u na, da li mo è mo da do ve de om ne ko kva li tet no po ja ~ a w e. Zna m o ot p ri l i k e {ta ne do sta je eki pi. Ni sam pri sta li ca an ga ò va wa ve li kog bro ja igra ~a. Na pra vi }e mo plan, a mo è da se do go di da pro la zi mo i kroz bol ne tre nut ke. U pr ven stvu Zve zda uvek mo ra da ide na pr vo me sto, jer to na vi ja ~i o~e ku ju i è le. Da smo na po ~et ku se zo ne ja bih bez okle va wa re kao da bi sve sem ti tu le pred sta vqa lo za nas ne u speh. Sa da za o sta je mo {est bo do va, pa je naj bit n i j e da sta b i l i z u j e m o tim i igru - ob ja snio je Xa ji} ko ji }e na kon iz bo ra u sport skog di rek to ra pro mo vi s a t i me n a x e r a Zo r a n a Sto ja di no vi }a.

ban ka ma 65, do ma }im klu i bo vi ma 53 i ino stra nim klu bo vi ma i agen ti ma 75 po sto. da kle, do Skup {ti ne }e mo ima ti pra vo sta we, pred lo `i ti me re za po ste pe nu sa na ci ju i iz la zak iz te {ke si tu a ci je. Re la ne {an se

Jankovi} okrenut budu}nosti Dragan Yaji}

tom. Bi }e to opet ne po sred ni iz bo ri, a pra vo gla sa ima }e na {i ~la no vi, i to wih ne {to ma we od 7600. Bi ra~ ko me sto bi }e otvo re no u Be o gra du, a osta li ma }e bi ti omo gu }e no elek tron sko gla sa na je. Ima mo od go vo ran pred log za funk ci ju pred sed ni ka, re~ je o le gen di klu b a ko j i je na Ma r a k a n i utkao ~i t av ì v ot, ulo ` io ogro man rad i be le ìo iz van red ne re zul ta te. Dra gan Xa ji}, jed no stav no, uì va po ve re we svih Zve zda {a - is ta kao je na pres kon fe ren ci ji pot pred s ed n ik cr v e n o-be l ih, Alek san dar An ti}.

Isto v re m e n o za k a z a n a je Van red na skup {ti na klu ba za 22. de cem bar na ko joj }e bu du }i pred sed nik iza bra ti Uo od bor, od no sno ka sni je }e bi ti for m i r a n i i svi pre o s ta l u or ga ni klu ba. Je din stev nu po dr {ku do bio je i tre ner Alek sa nr Jan ko vi} ko ji je na kon po ra za od Voj vo di ne pod neo ostav ku. nat sva i }e po sao na klu pi i to kom pro le} ne se zo ne. - Slu ~ aj oko tre n e r a ni j e ni po s to j ao, ve} nam je na m et nut. O sme n i Jan k o v i } a ni smo ni raz m i { qa l i. Isti n a, do { lo je do ne s po r a z u m a, ka -

da je na spe c i f i ~ an na ~ in pre du e l a sa Voj v o d i n om `e leo da mo t i v i { e eki p u, ali je to pro { lost. Mi ni s mo bi li u si t u a c i j i da ob j a { wav mo ne k o m e po l i t i k u klu b a, od n o s no ka k o ne k o sma t ra da tre b a da ga vo d i m o. Jan k o v i} tre b a da na p ra v i plan za pre la z ni rok i pro l e} n u se z o n u, ra d i na we g o v om spro v o | e w u uz mak s i m al n u po d r { ku svih u klu b u. Iako slo v im za glav nog fa v o r i t a za pred s ed n i~ ku funk c i j u, tek ka d a se to do g o d i, iz n e } u i ne k e svo j e pla n o v e za bu d u} n ost klu b akon s ta t o v ao je Xa j i}.

[ef stru~ nog {ta ba cr ve no- be lih osta je i da qe Alek san dar Jan ko vi}. - Iz ra `a vam za do voq stvo i za hval nost na po ve re wu i po dr {ci ko ju sam li~ no sve vre me ose }ao. Pod vu kli smo cr tu, okre }e mo se bu du} no sti, i ono me {to nas ~e ka u na red nih 6 me se ci. Po sle ne mi or ne je se ni u oba ve zi smo da na pra vi mo na pre dak na pla nu igre i re zul ta ta- is ta kao je Jan ko vi} uz na po me nu da pri pre me str tu ju 9. ja nu a ra. Ka kvi su ci qe vi po sta vqe ni is pred eki pe ? - Od go vor je jed no sta van, jer stra te {ki ciq Zve zde je uvek isti. Ja sa mo gle dam pr vi na red ni me~, ma kar ono bio i pri ja teq ski, jer va `ne su po be de ko je di `u tim - uz vra tio je Jan ko vi}. sa ko jih po zi ci ja kre }e, {ta je na sle di la. Tre nut no dug je, go re- do le, oko 48, 5 mi li o na evra. Re }i }u i ne ke no vi ne, a na osno vu pre se ka sta wa u ra spo nu od 2004. go di ne do da nas. Vra }e no je ko mer ci jal nim po ve ri o ci ma 86 pro cen ta du ga,

da se pro ble mi pre va zi |u po sto je uz do ma }in sko po slo va we - za kqu ~io je ^o vi}. Ne m a di l e m e, Zve z da }e usko r o do b i t i no v og-sta r og pred s ed n i k a Dra g an Xa j i } a, sa ko jim }e kre nu ti na put opo rav ka... Z. Ran ge lov

SPORT

dnevnik

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Fi na le po sle No ve go di ne Atmosfera pred 50. jubilarni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu ve} sada je u`arena, mnoge ekipe koje do sada nisu igrale na na{em turniru nagove{tavaju da }e sigurno igrati. Nije to slu~ajno jer je na{ turnir sigurno jedan od najorganizovanijih, a primamqiva je i prva nagrada koja }e ove godine iznositi ~ak 500.000 dinara, Me|utim, moramo ista}i i to da ove godine je izuzetno interesovawe i kod najmla|ih, desetak ekipa mla|ih pionira je ve} nagovestila u~e{}e, pa }e i tur-

(igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le godine - 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru, }e ove godine biti ve}i nego prethodnih, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasi-

nedeqa9.decembar2012.

Mi haj lo vi} tu `io \u ri }a Selektor Srbije podneo je tu`bu protiv Zorana \uri}a, fudbalskog menaxera sa licencom FIFA zbog povrede ugleda, ~asti i dostojanstva i nanetog du{evnog bola. Reprezentacija Srbije nema obaveze do februara, ali Sini{a Mihajlovi} ima „pune ruke posla” van terena. On je re{io da podnese tu`bu protiv menaxera Zorana \uri}a, koji je gostuju}i u emisiji „Total soker” na SOS kanalu odgovorio da sigurno Ramadani i Berti uti~u na izbor igra~a u na{oj reprezentaciji. Mihajlovi} je nakon toga presavio tabak i podneo tu`bu za povredu ugleda, ~asti i dostojanstva.

Pozivaju}i se na stavke Zakona o obligacionim odnosima, selektor orlova je u tu`bi istakao da su mu \uri}eve re~i nanele du{evne bolove visokog intenziteta koji jo{ uvek traju, za {ta je podneo i lekarsko uverewe. - Tu`ba je bez osnova. Ono {to sam rekao misli vi{e od pola Srbije i stojim iza tih re~i. Ovim potezom Mihajlovi} `eli da po{aqe poruku da }e biti tu`en svako ko iznese druga~ije mi{qewe od wegovog. Ipak, hvala selektoru {to mi je omogu}io da dobijem medijski prostor i sa zadovoqstvom }u se odazvati svakom pozivu za sud - rekao je \uri}.

Poznati menaxer, koji ve} dugo zastupa Bo{ka Jankovi}a, rekao je da je direktno ugroèn. - Ne znam koji je kriterijum po kojem se zasluùje poziv u reprezentaciju. Bo{ko Jankovi} je kapiten \enove, kluba iz Serije A, svi dobro znaju u kakvoj se formi nalazi, a nema mesta u reprezentaciji. To mi nikako nije jasno - dodao je \uri}. Mihajlovi} na ime od{tete od tuènog zahteva 1.500.000 dinara. U tu`bi je istaknuto da }e novac dobijen od spora selektor Srbije uplatiti De~jem selu u Sremskoj Kamenici.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

To res se vra tio

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

nir najmla|ih ove godine imati posebnu dra`. Kao {to smo rekli turnir po~iwe 22. decembra, {to zna~i da }emo `reb obaviti najverovatnije 18. decembra. Nikakvih odlagawa ne}e biti , jer `elimo da se turnir zavr{i pre po~etka pripremnog perioda, kako bi i svi aktivni igra~i mogli da igraju. Turnir }e se igrati u maloj sali Spensa, gde su uslovi za igra~e i publiku idealni. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani

rana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo svako radnog dana u Sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 6827. G. K.

ZVE ZDA PRE 21 GO DI NU PO STA LA PR VAK SVE TA

To kio se ne za bo ra vqa

Pre ta~no 21 godine Crvena zvezda postala je nezvani~ni prvak sveta, po{to je u Interkontinentalnom kupu savladala ~ileanski Kolo Kolo sa 3:0. Me~ se igrao pred 60 hiqada gledalaca u Tokiju, a na tom duelu proslavio se Vladimir Jugovi} – tada 22-godi{wak postigao je dva gola i progla{en je za igra~a utakmice. Tre}i pogodak za crveno-bele dao je Darko Pan~ev, a Zvezda je od 42. minuta igrala bez iskqu~enog Dejana Savi}evi}a. Tim iz Qutice Bogdana je na taj na~in krunisao sjajnu godinu u kojoj je postao i {ampion Evr-

ope pobedom nad Olimpikom iz Marseqa posle penala. U odnosu na taj me~ iz Barija, Zvezda je igrala bez petorice prvotimaca - Roberta Prosine~kog, koji je oti{ao u madridski Real, golmana Stevana Stojanovi}a, Dragi{e Bini}a, Slobodana Marovi}a i Refika [abanaxovi}a. Ekipu je posle Barija napustio i trener Qupko Petrovi}, koji je pre{ao na klupu Espawola. Crvena zvezda: Milojevi}, Radinovi}, Vasilijevi}, Jugovi}, Belodedi}, Najdoski, Sto{i}, Ratkovi}, Pan~ev, Savi}evi}, Mihajlovi}; trener Vladica Popovi}.

Prva pobeda Rafaela Beniteza na klupi êlsija! Fernando Tores dao dva gola u pobedi êlsija nad Sanderlendom 3:1. Sedam golova na me~u Svonsi Nori~ 3:4! Arsenal pobedio Vest Bromvi~ Albion iz dva penala, od kojih prvi nije postojao (Kazorla odglumio udarac), a drugi je postojao, s tim {to mu je prethodio prekr{aj za VBA. Dakle, Benitez je skinuo prokletstvo. êlsi je pobedio prvi put u Premijer ligi otkako je nasledio Roberta di Matea i ujedno je prekinuo seriju od sedam me~eva bez trijumfa (~etiri remija i tri poraza). Probudio se i Fernando Tores. „El Niwo” je kona~no prekino post u prvenstvu, koji je trajao od 6. oktobra. Uspeo je Tores da postigne dva gola na gostovawu Sanderlendu (drugi iz penala), i pokazao je da mu prija kada ga trenira Benitez, jer je bio „ubica” u vreme dok su wih dvojica tamo sara|ivali. Za visoko vo|stvo pobrinuo se jo{ jedan [panac - Huan Mata. Sanderlend je do kraja samo ublaìo poraz. U centru pa`we su bila jo{ dvojica [panaca. Obojica iz Arsenala. Santi Kazorla i Mikel Arteta. Ono {to je uradio Santi Kazorla u me~u protiv Vest Bromvi~ Albiona sigurno je da }e biti predmet op{irnih analiza, komentara, kritika u engoleskoj javnosti. I sigurno je da }e Luiz Suarez iz Liverpula bar malo biti sporedna tema popularne discpline simulirawe ili rowewe. Kazorla je u 25. minutu u{ao u {esnaesterac VBA gde ga je ~ekao Stiven Rid. [panac je napravio dribling, a Rid krenuo nogom. Proma{io je igra~ VBA i loptu, ali i nogu Kazorle, koji je pao kao poko{en, a pritom se jo{ drào za nogu, kao bolelo ga je. Sudija je naseo na Kazorlinu glumu i pokazao je na penal, koji je hladnokrvno realizovao Mikel Arteta. Arsenal je bio boqi rival od VBA, nema dileme, ali je do golova do{ao uz sudijsku pomo}. Tako|e, nema dileme da je drugi penal u 64. minutu postojao.

Go gi} lo {e su dio u Su bo ti ci

Mi o drag Go gi}

Sudija Miodrag Gogi} iz Novog Sada dobio je slabu ocenu za su|ewe na utakmici Spartak Zlatibor voda - Partizan, zbog dve gre{ke koje je napravio tokom su|ewa.Naime, Gogi} je na utakmici 15. kola Superlige Srbije propustio da pokaè crveni karton Aleksandru Miqkovi}u, koji je pokazao visoku dozu neprofesionalizma. Tako|e, sudija iz Novog Sada nije pokazao ùti karton Milo{u Ostoji}u. Me~ je zavr{en rezultatom 2:2, iako je {ampion Srbije vodio sa 2:0.Gogi} je morao da iskqu~i Aleksandra Miqkovi}a, igra~a Partizana, zbog nasrtaja na defanzivca Suboti~ana. Posmatra~ i specijalni posmatra~ evidentirali su da je pogre{io, jer nije sankcionisao i Milo{a Ostoji}a ùtim kartonom - izjavio je \or|e @uti}, ~lan sudijske komisije FSS. Sudijska komisija nije imala dodatnih obaveza, po{to nije bilo bilo primedbi na su|ewe ostalih arbitara u Superligi, ali i Prvoj ligi Srbije.

Re flek to ri u U`i cu Fe r nan do To res

Ali je prekr{aju nad Aleksom Okslejdom-^emberlenom prethodio faul koji je taj igra~ napravio u poqu VBA, a on nije sankcionisan. Do kraja me~a dogodio se i blam Lukasu Podolskom, koji je sa nekoliko metara proma{io gol VBA! Nori~ je potvrdio da je u neverovatnoj formi! Posle sedam kola Nori~ je imao samo tri boda, a onda je napravio seriju od devet me~eva bez poraza (pet pobeda i ~etiri remija). Rezultati: Arsenal - Vest Bromvi~ Albion 2:0 (1:0) /Arteta 26’p, 64’p/, Aston Vila - Stouk 0:0, Sautempton - Reding 1:0 (0:0) /Pan~on 61’/, Sanderlend - ^elsi 1:3 (0:2) /Xonson 66’ - Tores 11’, 45’p, Mata 49’/, Svonsi - Nori~ 3:4 (0:3) /Mi~u 51’, 90’, Guzman 59’ - Viketer 16’, Basong 40’, Holt 44’, Snodgras 77’/, Vigan - Kvins Park Renxers 2:2 (1:1) /Mekarti 18’, 74’ - Nelsen 25’, Sise 71’/.

Sloboda Point prvi me~ u no}nom terminu na svom stadionu odigra}e 3. aprila protiv {ampiona Partizana u 21. kolu Superlige Srbije. Reflektori na stadionu kraj \etiwe zasija}e na prole}e. - Sve smo utana~ili i precizirali datum. Odlu~ili smo da to bude 3. aprila na me~u sa {ampionom, kao i na otvarawu stadiona, pre dve godine - rekao je Dragana Suboti}a, predsednika Slobode Point. Postavqawe reflektora bi}e kruna obimnih radova na u`i~kom objektu.Septembra 2010, posle neplaniranih problema, po~eo je obiman posao, ~ija prva faza je okon~ana 11 meseci kasnije. U`ice je dobilo moderan objekat, a 21. avgusta 2011, na otvarawu, pao je Partizan (2:1).

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Bo ru si ji pa da kru na Ne treba tr~ati pred rudu i proglasiti minhenski Bajern za {ampiona Nema~ke na polusezoni, ali ako se ovako nastavi te{ko da }e neko mo}i da ugrozi Bavarce na prole}e. Bajern je ostvario 13. pobedu u prvenstvu, a branilac titule dortmundska Borusija je pretprela prvi poraz na svom terenu posle serije od 21 me~a! Razlika izme|u Bajerna i Borusije sada je ~ak 14 bodova. Izme|u te dve ekipe je Bajer iz Leverkuzena koji u nedequ gostuje Hanoveru, ali i u slu~aju da pobede „farmaceuti” }e zaostajati osam bodova za Bajernom. Mo`da kqu~na utakmica u ovom prvenstvu odigrana je u Dortmundu, gde se o~ekivala laka pobeda u~esnika nokaut faze Lige {ampiona nad Volfsburgom. Ali, Dijego i Naldo su bili

kreatori velike pobede i va`nog pobeda ekipe koja je u opasnoj zoni na tabeli. Dodu{e, i glavni sudija Volgang [tark imao je svoju rolu u ovom me~u, ali momcima iz Volfsburga se ne moè osporiti èqa, borbenost i znawe. Povela je Borusija golom Marka Rojsa iz „slobodwaka” u 6. minutu. Rojs je zapravo èleo da ubaci loptu u {esnaesterac, da asistira, ali to su one lopte koje lako mogu da prevare golmana. Bitni momenti na me~u dogodili su se u posledwih 10-ak minuta prvog poluvremena. Sudija [tark je preo{tro dosudio penal za goste, pritom iskqu~iv{i Marcela [melcera. Siguran sa „bele ta~ke” bio je Dijego. Dijego je bio akter i drugog gola Volsfburga, gola za preokret u 41. minutu. Uputio je loptu sa leve strane, a wegov zemqak Naldo

postigao velemajstorski gol, iz voleja, a da lopta nije ni pala. Borusija je sa desetoricom krenula na sve ili ni{ta u nastavku svesna da joj ni bod ne ostavqa mnogo nade u trci za Bajernom. U 61. minutu i doma}in je dobio penal, nakon {to je [tark procenio da je Levandovski suvi{e jako odgurnut. Kuba Bla{~ikovski je doneo izjedna~ewe. Ali, mnogo je bilo gre{aka i nervoze u redovima Borusije da bi se postiglo ne{to vi{e. Umesto toliko `eqenog preokreta, dogodio se novi {ok u 73. minutu. Dijego je u idealnom trenutku asistirao Basu Dostu, koji je lako matirao Vajdenfelera za veliku pobedu na terenu gde malo ko uspeva ne da trijumfuje, nego bar odnese bod. Bajern je o~ekivano odneo tri boda sa gostovawa Augzburgu, mada

je tek iz penala u fini{u prvog dela uspeo da otkqu~a bravu doma}ina. Da ne bude nervoze i razmi{qawa do kraja utakmice pobrinuo se Mario Gomez u 63. minutu za siguran trijumf. U konkurenciju za igra~a kola osim Brazilca Dijega, ulazi i reprezentativac BiH Vedad Ibi{evi} koji je postigao sva tri gola u pobedi [tutgarta nad [alkeom 3:1. Rezultati: Hamburg - Hofenhajm 2:0 (1:0) /Rudnevs 27, 74’/, Augzburg - Bajern Minhen 0:2 (0:1) /Miler 39’p, Gomez 63’/, Borusija Dortmund - Volfsburg 2:3 (1:2) /Rojs 6’, Bla{~ikovski 61’ - Dijego 36’p, Naldo 41’, Bast Dost 73’/, Frajburg - Grojter Firt 1:0 (1:0) /Kali|uri 15’/, Nirnberg - Fortuna 2:0 (1:0) /Polter 27’, Folner 90’/, [tutgart - [alke 3:1 (2:1) /Ibi{evi} 2’, 38’p, 61’ - Marika 12’/.,

SPORT

nedeqa9.decembar2012.

PAZOV^ANI ZADOVOQNI U^INKOM

Jedino strelci zatajili Fud b a l e r i Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve su na za slu `e nom zim skom od mo ru. Na sta vak pri pre ma pla ni ran je za 21. ja nu ar. Rad ni~ ki je kao no vaj li ja pr vi deo pr -

zma u{li u no vu go di nu. No, ne ma pre da je. - Pro tiv Pro le te ra za ta ji li su na pa da ~i. Re a li za ci ja nam je ina ~e to kom je se ni bi la sla bi ji deo igre. Te {ko po sti `e mo go lo ve i iz po voq ni jih pri li -

Dalibor Puni{i}

ven stva u Pr voj li gi za vr {io uglav n om pre m a o~e k i v a w i ma. Da je osvo jen ko ji bod vi {e bi la bi pu na ka pa. Da je po b e | en Pro l e t er No v o p a zov ~a ni bi sa vi {e op ti mi -

ka. Utak mi ca sa Pro le te rom je bi la pra va pr ven stve na, do bra, tre ba lo je da po be di mo, ali ru ku na sr ce mo gli smo i da iz gu bi mo.Sve u sve mu za do voq ni smo ko na~ nim re zul ta tom -

pri zna je sport ski di rek tor Rad ni~ kog Ra do mir Or lo vi}. To kom zim ske pa u ze tre ner Ne nad Va ni} }e mo ra ti da na |e re {e we ka ko po boq {a ti efi ka snost.Strel ci Rad ni~ kog du go se na me {ta ju pri {u tu, pa od bra ne pro tiv ni ka ima ju vre me na da do bro za {ti te svoj gol. Rad ni~ kom ne do sta ju br `i i ubo ji ti ji na pa da ~i, pa ni je ni ~u do {to igra ~i od bra ne pri ska ~u u po mo} kod da va wa go lo va. U to me se po seb no is ti ~e dvo me tra{ i ka pi ten Da li bor Pu ni {i}. - To kom pa u ze ana li zi ra }e mo je se wi deo, oce ni ti sva ~i ji u~i nak, do bro lo ci ra ti gre {ke, ka ko bi na pro le }e star to va li sprem ni je. Bi }e po ja ~a wa, ali }e mo ne kim igra ~i ma da ti mo gu} nost da po tra `e dru gu sre di nu. Vred no pa `we je {to smo afir mi sa li pet{est mla |ih igra ~a po ni klih u na {oj fud bal skoj {ko li, ~i me se ne mo gu po hva li ti mno gi klu bo vi Pr ve li ge. Ni smo bez na de, pa sa oprav da nim op ti mi zmom ula zi mo u sle de }u go di nu – za kqu ~u je sport ski di rek tor Rad ni~ kog. J. Vukovi}

HAJDUK JESEWU SEZONU U VOJVO\ANSKOJ LIGI, ZAPAD ZAVR[IO NA ^ETVRTOM MESTU

Be{~ani na putu povratka Tre ner Slo bo dan Mar ko vi} pre u zeo je fud ba le re be{ ~an skog Haj du ka po ~et kom 2011. go di ne, iz bo rio sa wi ma op sta nak u Srem skoj li gi, a ve} na red ne se zo ne osvo jio ti tu lu pr va ka i iz bo rio me sto u po kra jin skom ran gu tak mi ~e wa. Ne dav no za vr {e nu je se wu se zo nu u za pad noj gru pi Voj vo |an ske li -

{to bo qe re zul ta te pa bi me ta kav uspeh sva ka ko ob ra do vao pri zna je Mar ko vi}. Upam }e ni ste kao iz u zet no do bar fud ba ler, maj stor za po sti za we go lo va sa dis tan ce, uglav nom iz slo bod nih uda ra ca, pa i igra ~i ko je tre ni ra te uglav nom igra ju do pa dqi vo i na pa da~ ki?

na od is ku snih ali i ne ko li ko mla dih igra ~a, ne ko li ko wih je na stu pa lo za mla |e ka te gri je pr vo li ga {a In |i je pa da ~u je mo i wi ho va ime na? - Naj ~e {}e su igra li Mi ja to v i}, Jo v a n ov, Bu j e n o v i}, Kri vo {i ja, Su bo tin, Gla va to vi}, Po qak, Mu ti}, M. Mi tro vi}, @. Mi tro vi} i Du bra vac

dnevnik

Durant zaustavio Brajanta U no }i iz me |u pet ka i su bo te od i gra no je 12 me ~e va u NBA li gi, a u der bi ju da na Okla ho ma Si ti Tan der po be di la je Los An |e les Lej ker se sa 114:108. Fi la del fi ja je po sle pro du `et ka bi la bo qa od Bo sto na 95:94, Den ver je sa vla dao In di ja nu na go sto va wu 92:89, a u der bi ju is to ka ^i ka go je na stra ni nad i grao De tro it 108:104. Gol den Stejt je do bio Bru klin, Atlan ta je sa vla da la Va -

je pred vo dio Ko bi Bra jant sa 35 po e na (11-24 iz igre, 7ast), a Dvajt Ha u ard za be le `io je 23 po e na i 18 sko ko va. Je zer xi je, ko je sa da ima ju skor 9-11, bi le su osla bqe ne ne i gra wem Ga so la zbog pro ble ma sa ko le ni ma. Mi ne so ta je pro tiv Kli vlen da do {la do de ve te po be de, uz isto to li ko po ra za, a bri qi rao je Ke vin Lav sa 36 po e na i 13 sko ko va. Rid na ur je dao 12, Ba rea 10 po e na, a Ni ko la Pe ko vi} po sti gao je 4 po e na (0-3 iz igre, 4-4 pe na li, 1sk). Ka va lir se je

Kevin Durant

{ing ton, a po be de su jo{ za be le `i li Mem fis, San An to ni, Mi ne so ta, Mil vo ki, Ju ta i Sa kra men to.U tri jum fu Okla ho me nad Lej ker si ma Ke vin Du rant imao je 36 po e na (10-19 iz igre, 14-16 pe na li), 9 sko ko va i 4 asi sten ci je, a Ra sel Vest bruk upi sao je 33 po e na i 8 asi sten ci ja za osmu uza stop nu po be du Tan de ra, ko ji sa da ima skor 16-4. Lej ker se

pred vo dio Gi sa 16 po e na. Evan Tar ner je po got kom 3.9 se kun di pre kra ja do neo po be du Fi la del fi ji nad Bo sto nom, a on je bio i naj bo qi kod ti ma iz Pen sil va ni je sa 26 po e na, 10 sko ko va i 5 asi sten ci ja. Za 11. tri jumf Fi la del fi je, uz osam po ra za, za slu `ni su jo{ Jang sa 17 i Ho li dej sa 15 po e na. Za Sel tik se je Pol Pirs uba cio 27 po -

e na, uz {ut iz igre 9-24, Grin je po sti gao 19, Gar net 17 po e na, a Bo sto nu ni je po mo gao ni tripldabl Ra xo na Ron da – 16 po e na, 13 sko ko va i 14 asi sten ci ja. @o a kim Noa imao je ne sva ki da {wi u~i nak u po be di ^i ka ga nad De tro i tom – 30 po e na i 23 sko ka. De se tom tri jum fu Bul sa, uz osam po ra za, do pri ne li su i Bu zer sa 24 i Be li ne li sa 16 po e na. Za Pi ston se, ko ji sa da ima ju skor 6-15, Sta ki je dao 24, a Najt 21 poen. Har den je dao 29 po e na za Hju ston, ali to ni je bi lo do voq no da se u Tek sa su po be di San An to nio. Spar se je pred vo dio To ni Par ker sa 17 po e na i 7 asi sten ci ja, Tim Dan kan imao je po 12 po e na i sko ko va, a Ti ja go Spli ter upi sao je 15 po e na i 6 uhva }e nih lop ti. Mek Gi je sa 20 po e na i 8 sko ko va vo dio Den ver do po be de nad In di ja nom, a Xorx je za Pej ser se uba cio 22 po e na. Jan Ve se li ni je igrao za Va {ing ton u po ra tu od Atlan te – Bil je dao 18 po e na za Vi zard se, a po bed ni ke je pred vo dio Smit sa 23 po e na i 15 sko ko va. Er san Iqa so va uba cio je 21 poen za Mil vo ki u po be di nad [ar lo tom, Bar wa ni je dao 20 po e na za To ron to, ali ni je us peo da spre ~i ube dqiv po raz Rep tor sa od Ju te. Re zul ta ti:Sa kra men to – Or lan do 91:82, Okla hom Si ti – Los An |e les Lej kers 114:108, Ju ta – To ron to 131:99, Mil vo ku – [ar lot 108:93, San An to nio – Hju s ton 114:92, Mi n e s o ta – Kli vlend 91:73, Wu Or le ans – Mem fis 89:96, Atlan ta – Va {ing ton 104:95, Bru klin – Gol den Stejt 102:109, De tro it – ^i ka go 104:108, In di ja na – Den ver 89:92, Fi la del fi ja – Bo ston 95:94.

MU[KA EVROLIGA

[lib MVP, Teo 11 asistencija

Slavqe fudbalera Hajduka u Turiji u me~u posledweg jeseweg kola

ge be lo-pla vi su za vr {i li na vi so kom ~e tvr tom me stu, ukwi ì li su dva bo da ma we od li de ra na ta be li In dek sa, pa }e se u na stav ku pr ven stva bo ri ti za pla sman u tre }e li ga {ku kon ku ren ci ju. - êl ni ci klu ba su za do voq ni pla sma nom ali se, za sa da, ne raz mi {qa o osva ja wu ti tu le pr va ka ili dru ge po zi ci je na ta be li ko ja vo di u ba ra` za po pu nu Srp ke li ge - Voj vo di na. Naj va `ni je je da se zar ì mo u ovom ran gu tak mi ~e wa i da do bro igra mo. Me |u tim, uko li ko se uka è pri li ka is ko ri sti }e mo je i opet, po sle tri de stak go di na, za i gra ti pro tiv naj ja ~ih po kra jin sksih klu bo va. Pre da no ra dim sa igra ~i ma, uvek è lim

- De set po be da i pet po ra za, bez ne re {e nih re zul ta ta i naj vi {e po stig nuh go lo va u li gi (33) to ne dvo smi sle no po tvr |u ju. Pre vas hod ni ciq nam je da po stig ne mo gol vi {e od ri va la ali to ni je uvek mo gu }e. Otvo re na igra nas je po ne kad sku po ko {ta la pa smo pre tr pe li ~ak dva po ra za na do ma }em te re nu. Me |u tim, za be le `i li smo naj vi {e po be da u go sti ma (4) pa smo ofan ziv ne igre kru ni sa li vi so kim pla sma nom. Iz dvo ji te,ipak, utak mi cu ko ju ste naj bo qe od i gra li? - Sva ka ko pro tiv ta da li de ra na ta be li, ka sni je je se weg pr va ka In dek sa. Po be di li smo sa 2:1 u igri ko ju je za i sta vre de lo po gle da ti. Eki pa je ukom po no va -

ali su Si mo vi}, Br ki}, Ja go di}, Tr ti ca, Mar ja no vi}, Pe ji}, Bla g o j e v i}, û k a n o v i}, Ba ji} i Mi len ko vi}, ka da sam ih slao na te ren, upot pu no sti oprav da li mo je po ve re we pa i wi ma pri pa da ju ~e stit ke za vo sok je se wi pla sman. Do sta wih je po sti za lo go lo ve ali je @. Mi t ro v i} naj ~ e { }e po g a | ao pro tiv ni~ ke mre è. Na kra ju, re~ dve o na red nom pre la znom ro ku. Tre ba li be lopla vi ma, ipak, sve è kr vi? - Ne ko li ko igrap ~a je na ja vi lo od la zak pa mo ra mo, hte li ne hte li, po tra ì ti po ja ~a wa ili bar do ve sti igra ~e da po ve }a ju kon ku ren ci ju za me sto u ti mu - do da je Mar ko vi}. D. Vi}enti}

Azar àli zbog odlaska Di Matea Fud ba ler êl si ja Bel gi ja nac Eden Azar is ta kao je da mu je ja ko ào zbog to ga {to je biv {i me na xer Ro ber to di Ma teo do bio ot kaz na klu pi tog ti ma.Ita li jan ski stru~ wak ot kaz je do bio na kon po ra za od Ju ven tu sa re zul ta tom 3:0 u pe tom ko lu Li ge {am pi o na, po sle se ri je lo {ih re zul ta ta. Azar je po tvr dio i da igra ~i ose }a ju ve li ku kri vi cu zbog to ga {to Di Ma teo iz gu bio po sao na kon sjaj ne pro {le se zo ne, u ko joj je klub do veo do ti tu le pr va ka Evro pe, ali i FA ku pa. - Vi di te, i pre ne go {to sam do {ao u êl si znao sam ko li ko je to ve li ki klub i ko li ko od go vor no sti no si igra we u ta kvom ti mu. Znao sam i da je êl si klub ko ji me wa tre ne re ko ji ne po sti ù od go va ra ju }e re zul ta te. Iskre no, ja ko mi je te {ko

pa lo ka da smo sa zna li da Di Ma teo ni je vi {e na{ tre ner, jer on me je do veo u ovaj klub i ra do vao sam se sa rad wi. Ipak, ne `a lim {to sam ov de. Sa da ra dim sa no vim me na xe rom i mo ra mo da tre ni ra mo mak si mal no ozbiq no ka ko bi smo ostva ri li {to bo qi uspeh u to ku se zo ne - re kao je Azar u in ter vjuu za list In de pen dent. Eden Azar je u re do ve pla va ca sti gao to kom le ta iz Li la za su mu od 32 mi li o na fun ti, i od mah po stao je dan od kqu~ nih igra ~a na Stam ford Bri xu. Ove se zo ne od i grao je ukup no 21 me~, po sti gao ~e ti ri go la i upi sao 12 asi sten ci ja. ^el si u su bo tu od 16.00 go stu je San der len du u okvi ru 16. ko la Pre mi jer li ge, i za o sta je 10 bo do va za pr vo pla si ra nim Man ~e ster Ju naj te dom.

Kril ni ko {ar ka{ [a lo na Blejk [lib naj ko ri sni ji je igra~ de ve tog ko la Evro li ge, a Mi lo{ Te o do si} je naj bo qi asi stent sa 11 do da va wa za ko{. [lib je u po be di fran cu skog ti ma nad Mon te pa ski jem dao 28 po e na (67 za dva, 3-5 za tri), uz 7 sko ko va i 5 asi sten ci ja za in deks ko ri sno sti 38. Osim we ga, u ide al noj pe tor ci ko la na la ze se Sa {a Vu ja ~i} iz Efe sa (21p pro tiv Ka ha La bo ra la), Ro mejn Sa to iz Fe ner bah ~ea (20p i 8sk. pro tiv Pa na ti na i ko sa), Kit Leng ford iz Ar ma ni ja sa in dek som 23, dok in deks 23 ima ju Braun, Kaun, Vims, Kr sti}, Mar ko i {vi li i Ma hal ba {i}. Mi lo{ Te o do si} bio je naj bo qi asi stent ve ~e ri, a uz 11 asi sten ci ja imao je i 5 po e na (2-8 iz igre) i 4 sko ka.

Milo{ Teodosi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA liga - ZAGREB: Cibona - Cdevita (17), BEOGRAD: Partizan MTS - Skopqe (19). Prva mu{ka liga Srbije SMEDEREVO: Smederevo - Metalac (17), JAGODINA: Jagodina - Sloboda (16.30). Druga mu{ka liga Srbije ÂÂK: Mladost - @elezni~ar (18). Prva mu{ka liga - sever BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Vojvodina (18). Druga mu{ka liga - sever FUTOG: Mladost Veternik Kadet (13.30), Futog Tehnomer - Hajduk (15.30). Druga mu{ka liga - sever/jug - LA]ARAK: LSK - Petrovgrad (16), KOVIN: Radni~ki - Ruma (19.30). Prva ènska liga Srbije KRAGUJEVAC: [umadija - Jagodina (17). Druga ènska liga - sever - SIVAC: Vojvodina - Sivac (12), SUBOTICA: Spartak - Ruma (17.30).

Heba JLS - FUTOG: Vojvodina Srbijagas - Borac (17.30), ZEMUN: Mega Vizura - Crvena zvezda (16), VR[AC: Vr{ac Sloboda (13), LESKOVAC: Zdravqe - @itko basket (16). ABS Elektro KLS - LESKOVAC: Aktavis Akademi - Fle{ (12).

Odbojka Viner {tedi{e ènska superliga - LAZAREVAC: Kolubara - Jedinstvo (SP) (18). Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (20). Prva ènska liga - STARA PAZOVA: Po{tar - Vojvodina (17). Druga ènska liga - sever - VR[AC: Vr{ac - Dunav (16.30), IN\IJA: Mladost Iton Srem tempo (20), NOVI BANOVCI: Omladinac - Klek (16.30), RUMA: Ruma - Vrbas (16), KIKINDA: Ki 0230 - NS volej tim (16.30).

Druga mu{ka liga - FUTOG: FOK - In|ija (20), Futog - Srem Iton (17), KOVIN: Bava ni {te - Mla dost (NP) (16.30). Prva vojvo|anska ènska liga - centar - NOVI SAD: NS volej tim 2 - Varadin 2 (20), êmp 07 - NS tim (14.45), @A BAQ: @a baq - VST (16.30). Prva vojvo|anska ènska liga - sever - BA^KI PETROVAC: Mladost - Turija (18), SUBOTICA: NIS Spartak 2 - Be~ej (11), BA^: Partizan - Hajduk (16). Prva vojvo|anska ènska liga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo - Mitrovica (15). Prva vojvo|anska ènska liga - Banat - KIKINDA: Kikinda - Hercegovina (14.30).

Rukomet Superliga (m) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Vojvodina (17).

SPORT

dnevnik VOJVODINA GOSTUJE U KRAGUJEVCU

Pre ko Je ze ra do po be de U po sled woj utak mi ci 12.ko la Mer kur osi gu ra we Su per li ge, , ru ko me ta {i Voj vo di ne go stu ju u Kra gu jev cu eki pi Rad ni~ kog. Kra gu je va~ ni su u no vi {am pi o na u{li sa am bi ci -

Mo mir Rni}

ja ma da iz bo re jed no od pr ve ~e ti ri me sta i iz bo re pla sman u Evro pu. Do ma }in je u sre du do no gu po tu kao Cr ve nu zve zdu (28:18) i upi sao tre }u uza stop nu po be du na do ma }em par ke tu. Voj vo di na je za bo ra vi la dvo me~ s [pan ci ma u EHF ku pu iru tin ski sla vi li u du e lu s Ko lu ba rom 35:24 i ta ko u do brom ras po lo `e wu do ~e ka ju naj te `i iza zov ove je se ni. Tre ner vi ce {am pi o na Sr bi je, Mo mir Rni} o~e ku je ne iz ve snu utak mi cu u Kra gu jev cu. - Si gur no da nas u Kra gu jev cu o~e ku je te {ko go sto va we i ne -

zvi sna utak mi ca. Eki pa Rad ni~ kog je kva li te tan i ne u go dan ri val, po go to vo na do ma }em par ke tu. Me |u tim, s ob zi rom na na {e am bi ci je, mo ra mo da od i gra mo naj bo qe {to mo è mo. Ono {to je naj bit ni je, svi igra ~i su zdra vi i or ni za nad i gra va we re kao je Rni}. Za ni mqi vo je da je tra di ci ja na stra ni ru ko me ta {a Voj vo di ne ko ji su se u pro te kle dve se zo ne vra }a li put No vog Sa da sa ce lim ple nom. - Tra di ci ja je da se ru {i ili na sta vi. Do ma }in sli~ no na ma ve li ku pa `wu po kla wa ja koj i di sci pli no va noj od bra ni i po ku {a va ju da po stig nu la ke go lo ve pre ko br zih kri la, Ko sti }a i Ra i ~e vi }a. U po sled wih ne ko li ko su sre ta gol man Pet ko vi} bri qi ra, ta ko da nam ni ma lo ne }e bi ti la ko. Si gur no da kqu~ uspe ha le ì u od bra ni, evi dent no je da ima mo od re |e nih pro ble ma u fa zi na pa da. O~e ku jem da mo ji igra ~i od i gra ju u de fan zi vi kao i do sa da, a da igri u na pa du do da mo do zu str pqe wa. Gre {ke mo ra mo sve sti na mi ni mum i on da uspeh ne bi tre ba lo da iz o sta ne. Jed no je si gur no, u Kra gu je vac ide mo da od i gra mo naj bo qe {to mo è mo i osvo ji mo dva bo da - op ti mi sta je tre ner Voj vo di ne Mo mir Rni}. Utak mi ca 12.ko la Su per li ge Sr bi je, Rad ni~ ki - Voj vo di na, igra se da nas u kra gu je va~ koj ha li Je ze ro s po ~et kom u 17 ~a so va. I. Grubor

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

MEMORIJAL „LAZA KRSTI] I MARICA YELATOVI]”

Pr vog da na me |u na rod nog tak mi ~e wa u sport skoj gim na sti ci u No vom Sa du, Me mo ri ja la „La za Kr sti} i Ma ri ca Xe la to vi}” u or ga ni za ci ji So kol skog dru {tva Voj vo di na, na pro gra mu su bi le kva li fi ka ci je i pro gla {e wa u vi {e bo ju u ~e ti ri uz ra sne ka te go ri je za mu {kar ce i `e ne. Kod de ~a ka u pr voj ka te go ri ji (8 - 10 go di na) sve tri me da qe oti {le su u Bu gar sku. Zla to je uzeo Va le ri Ran ge lov sa 69,300, sre bro je pri pa lo Te o do ru Tri fu no vu sa 67,600, a bron za Alek san dru Me to di je vu s 66,700. I u dru goj ka te go ri ji (11 - 12 go di na) bli sta li su Bu ga ri. Po be dio je Vla di mir Han tov sa 74,800 is pred su na rod ni ka Da na i la Hri sto va sa 74,300 i Ru mu na Ra fa e la Sa ba (Lu goj) sa 73,000. U tre }oj ka te go ri ji (13 14) po be dio je Pe tar Ve fi} (Par ti zan, Ko sto lac) sa 72,700 is pred Ni ko le Jur ko vi }a (SD Voj vo di na) sa 69,800 i Ru mu na Alek san dru Bra ni ci jua (Lu goj) sa 67,700. U ~e tvr toj ka te go ri ji (15 - 16) naj bo qi je bio Pe tar Ve li~ ko vi} (Ni{) sa 75,000, dru go me sto za u zeo je Ni ko la Mr |e no vi} (SD Voj vo di na) sa 73,350, a tre }e Ru mun Vik tor Ba ni ci ju (Lu goj) sa 67,050. Kod de voj ~i ca u pr voj ka te go ri ji (8 - 10) ube dqi vo je po be di la An |e la \ur |e vi} (SD Voj vo di na) sa 47,800 is pred Kri sti ne Zvic ker (Hr vat ski so kol, Za greb) sa 43,900 i Ru mun ke Ge or gi ne Vi e ru (De va) sa 43,400. U dru goj ka te go ri ji (11 - 13) naj bo qa je bi la Ru mun ka Te o do ra Kri san Jo a na (De va) sa 49,100 is pred Slo ven ki Lu ci je Hri bar

BE O GRAD: Ha la Sport eko, gle da la ca: 500, su di je: Dra go mi ro vi} i Vu ki }e vi} (obo ji ca Be o- grad). PAR TI ZAN: Va si} 7, Mi lo {e vi} 7, Ili} 8, Me {ter 2, Ra da no vi} 1, Pa vlo vi}, @u jo vi} 2, Ra do va no vi} 5, Kaj ga ni} 2, Ra di vo je vi} 4, Ili}, Ra do va no vi} 4, Ivo {e vi} 3, Mi tro vi} 1, Mar se ni} 2, Po ti} 3. CR VEN KA: Ra ~i} 1, Ivi} 3, Ra do wi} 4, Tun guz, Sla vu qi ca,

Ra ~i}, Pe ro vi} 6, Mi ri}, Pu {i ca, Mje ri ma~ ka 6, Te gi} 8, Vi tas, Gu gle ta 3, Ba bi}. Ru ko me ta {i Par ti za na sa vla da li su Cr ven ku u 11. ko lu Su per li ge re zul ta tom 39:20 i ti me se u~vr sti li na pr voj po zi ci ji. Par ti zan je od pr vog mi nu ta vla dao igrom i ni u jed nom tre nut ku ni je do pu stio go stu da se pri bli `i. Iako je do po lu se zo ne osta lo sa mo jed no ko lo, cr no-be li su ovu utak mi cu od i gra li la ga no.

U SENT MORICU

Tri jumf Vo no ve Ak tu el na osva ja ~i ca Svet skog ku pa Lind zi Von tri jum fo va la je na dru gom su per ve le sla lo mu se zo ne, odr `a nom u {vaj car skom Sent Mo ri cu. Vo no va je do ~e tvr te po be de ove se zo ne, ujed no ~e tvr te na po sled wih pet tr ka elit nog tak mi ~e wa, do {la u vre me nu 1:01.71 mi nu ta. Dru go me sto, sa 37 sto tin ki za o stat ka, za u ze la je vo de }a u ge ne ral nom pla sma nu Ti na Ma ze

iz Slo ve ni je, dok je Ame ri kan ka Xu li ja Man ku zo na tre }em me stu ima la vi {e od se kun de za o stat ka u od no su na su na rod ni cu. Po sle iz ne na |u ju }eg od u sta ja wa na su per kom bi na ci ji, ko ja je bi la na pro gra mu u pe tak, Vo no va se pot pu no is ku pi la tri jum fom u su per ve le sla lo mu. Do tre nut ka ka da se ona na {la na sta zi naj bo qa je bi la Ma ze, ali se Ame ri kan ka du` sta ze po tru di la da one mo gu }i Slo ven ku da do |e do dru ge po be de za sa mo 24 sa ta.

ADRIATIK LIGA

U bo jit fi ni{

Zlat na An |e la \ur |e vi}

Ube dqi vi cr no - be li Partizan - Crvenka 39:20 (17:10)

nedeqa9.decembar2012.

Ceqe - Vojvodina 59:77 (23:14, 18:23, 10:17, 8:23)

An |e la \ur |e vi} (u sre di ni)

i La ne Vo ler ko je su po de li le dru go me sto sa 47,400. Od na {ih naj bo qe pla si ra na je bi la La ra Ko ~i} (SD Voj vo di na) na 12. me stu sa 36,700. U tre }oj ka te go ri ji (14 - 15) zla to je pri pa lo Ta ma ri Mr |e no vi} (SD Voj vo di na) sa 50,750, sre bro Hr va ti ci Ani Po {~i} (Ri je ka) sa 47,650, a bron za Ru mun ki Jo a ni Ni ko ar (De va) sa 45,800. U ~e tvr toj ka te go ri ji (16+) sla vi la je Je le na Sta men ko vi} (Xim fit, Ni{) sa 45,850 is pred pred stav ni ca SD Voj vo di ne Alek san dre Raj ~i} sa 45,650 i Ma ri je ^o li} sa 43,450. Po red Me mo ri ja la odr `an je i DKMT kup za mu {kar ce. U pr voj ka te go ri ji u vi {e bo ju je sla vio Alek san dar Su bi} sa 65,950 is pred klup skog ko le ge Kri sti ja na Gom ba {a sa 65,900 i Ru mu na Ra u la So i ke (Te mi {var) sa

Fo to: F. Ba ki}

64,700. U fi na lu po spra va ma Su bi} So i ka i Gom ba{ su uze li po dva zla ta. U dru goj ka te go ri ji u vi {e bo ju je po be dio Ra fael Sa bo sa 73,00 is pred Ste fa na Ve se li no vi }a sa 69,450 i su na rod ni ka Raz va na Mar ka (Re {i ca) sa 68,750. U fi na li ma po spra va ma naj u spe {ni ji je bio Sa bo sa pet zlat nih me da qa. U tre }oj ka te go ri ji (13 - 14) sla vio je Ni ko la Jur ko vi} (SD Voj vo di na) sa 69,800 is pred Ru mu na Alek san dru Ba ni ci jua (Lu goj) sa 67,700 i klup skog ko le ge Sr |a na Te {a no vi }a sa 65,800. Da nas su na pro gra mu fi na la po spra va ma u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Tak mi ~e we po ~i we u 10 ~a so va, za mu {kar ce u Gim na zi ji „Isi do ra Se ku li}” i za `e ne u ha li Sla na ba ra. G. Malenovi}

CE QE: Gim na zij ski cen tar, gle da la ca: 100, su di je: Pr pi}, Mu hvi}, Mi ri lo vi} (svi Hr vat ska). CE QE: Abra mo vi} 15, Ga bro {ek, Oro zo vi} 33, Po to~ nik 2, Pe tro vi}, Ma cu ra, Li sec 9, O~virk, Di mec, Bo {wak. VOJ VO DI NA: Po po vi} 15, ^or to 10, Bo {ko vi} 10, Ze ko vi}, Ma run ki}, [e sni} 12, Bu ~e vac 17, Ivan ~e vi} 11, Ha li mi} 2. Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne na sta vi le su sjaj nu se ri ju u fi ni {u pr vog de la re gi o nal ne Adri a tik li ge. No vo sa |an ke su ve za le pe tu uza stop nu po be du ko ja ih je jo{ vi {e pri bli `i la vr hu ta be le. Tre ner Mi lo rad Se li mo vi} na ras po la ga wu je imao sa mo de vet ko {ar ka {i ca, iz o sta le Stu par i Pi per, ali se to ni je od ra zi lo na igru No vo sa |an ki. Do ma }e ko {ar ka {i ce pred vo |e ne sjaj nom Sa wom Oro zo vi} bo qe su otvo ri le su sret, re {i le pr vu ~e tvr ti nu 23:14 i na od mor oti {le sa pred no {}u 41:37. Ipak koc ki ce su se po klo pi le u na stav ku me ~a. Pred vo |e ne Na ta {om Bu ~e vac i Jo va nom Po po vi}, cr ve no - be le sre di nom tre }e ~e tvr ti ne uspe va ju da po ve du i uo~i po sled we de o ni ce do |u u vo| stvo 54:51. I ka da je to bi lo naj po treb ni je, No vo sa |an ke su po ka za le pra vo li ce. Agre siv nom od bra nom, cr ve no - be le us pe le su da slo me ot por Ce qan ki ko je su po sti gle sa mo osam po e na za 10 mi nu ta. I. Grubor

SVETSKO PRVENSTVO ZA OMLADINCE U PERTU

S Hr va ti ma za bron zu Ma|arska - Srbija 9:8 (2:0, 2:3, 3:2, 2:3) PERT: ^e lenx ste di jum, gle da la ca: 300, su di je: Ben der (Ne ma~ ka) i Pi la (SAD). Is kqu ~e wa: Ma |ar ska 9, Sr bi ja 9. Pe ter ci: Sr bi ja 1 (1). MA \AR SKA: Pe ter fi, [an ta, Jan {ik 2, Sedlma jer 2, Ber ta 1, Man herc 1, Za lan ki, \ar fa{, Le rinc 1, Sa bo, Te le|, Ne met 2, \er|. SR BI JA: Vi to ro vi}, Asa no vi}, Mak si mo vi} 1, Go gov, Ra du lo vi}, Ili}, Man di} 1, Ma noj lo vi}, Ob ra do vi}, Ta na sko vi} 2, Sto ja no vi} 3, Jak {i} 1, Do bo `a nov. Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us -

pe la da se pla si ra u fi na le Svet skog pr ven stva za omla din ce ko je se igra u austra lij skom gra du Per tu, po {to je u po lu fi na lu po ra `e na od Ma |ar ske 9:8. Iza bra ni ci De ja na Sa vi }a ta ko }e da nas igra ti za bron za nu me da qu sa Hr va ti ma, ko ji su u dru gom po lu fi na lu po ra `e ni od Ita li ja na 9:10. Ta ko }e se za zla to bo ri ti Ma |a ri i Ita li ja ni. Ma |a ri su mno go bo qe po ~e li su sret i po ve li 2:0 po sle pr ve ~e tvr ti ne. Del fi ni su us pe li go lo vi ma Og we na Sto ja no vi }a, Du {a na Man di }a i \or |a Ta na sko vi }a da pre o kre nu na 3:2 sre di nom dru ge de o ni ce, ali su Ma |a ri us pe li da na ve li ki od mor odu sa

SPORTSKO DRU[TVO PETROVARADIN U AKCIJI

Ha la na su {na po tre ba

Sport sko dru {tvo Pe tro va ra din `e li da is pu ni jed nu od naj va `ni jih stva ri zbog ko je je i osno va no. Ini ci ra na je iz grad wa sport ske ha le, ko ja je na su {na po tre ba za ovo me sto. Ru ko vod stvo SD na po mi we da je ne do sta tak ha le uzro ko vao ga { e w e ni z a sport s kih

sed nik SD Bo ris Ku no vi} i pot pred sed ni ci @i van Man di} i Bo ris Pi pan, kao i Cvi jo Kr~ mar iz Sa ve ta MZ Pe tro va ra din. Ka ko u Sport skom dru {tvu ka `u, re a li za ci ja ove ide je tre ba lo bi da bu de spro ve de na kroz niz ak tiv no sti, kao {to je iz ra da pro gram skog do ku -

ko lek ti va. Zbog to ga je od lu ~e no da se ostva ri sa rad wa s pred s tav n i c i m a lo k al n e sa mo u p ra v e, vi | e n i j im pred stav ni ci ma po li ti~ kih par ti j a, kao i sa ~el n i c i m a sport skih klu bo va. Na ~e lu ti ma bi }e pro fe sor dr De j an Ma d i}, de k an FFK u No vom Sa du, ko ji je i se lek tor gim na sti~ ke re pre zen ta ci je. Uz we ga bi }e pred -

men ta, ko jim bi se ja sno de fi ni s a l i raz l o z i for m i r a w a Od bo ra i svr ha iz grad we jed no ova kvog objek ta. Ostva r i } e se sa r ad w a sa grad skim i po kra jin skim in sti t u c i j a m a re l e v ant n im za re a li za ci ju pro jek ta kao {to je sport ska dvo ra na. Pe t ro v a r a d in c i ve r u j u da bi ha la mo gla da bu de za vr {e na 2015. go di ne. M. P.

pred no {}u (4:3). U istom rit mu su na sta vi li i u tre }oj ~e tvr ti ni, a pri kra ju ovog pe ri o da igre po ve li su i sa 7:4. Us pe li su Sr bi da sma we i u od lu ~u ju }u de o ni cu u|u sa dva go la mi nu sa (5:7). Kon tro li sa li su Ma |a ri i da qe igru i ima li pred nost od 9:7,a on da je Ta na sko vi} sma wio na 8:9. Ima li su pri li ku del fi ni i da iz jed na ~e 34 se kun de pre kra ja i ta ko me~ uve du u pro du `et ke, ali Mak si mo vi} ni je us peo da re a li zu je na pad. U me ~e vi ma od 5. do 8. me sta Ru mu ni ja je po be di la SAD 12:10, a Gr~ ka Austra li ju 10:9. G. M.

Novosadska nedeqa9.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SNEG NA PA DAO, PRO BLE MI SE NA GO MI LA LI

Ve ja vi ca i ve tar pa ra li sa li grad

Pu ne ru ke po sla za Hit nu Vremenska nepogoda, koja je ju~e zadesila grad, aktivirala je sve ekipe Slu`be za hitnu medicinsku pomo}. Kako smo saznali, dispe~eri Hitne pomo}i bili su zatrpani pozivima, a lekari su neprekidno radili na terenu. Sugra|ani su najvi{e zvali zbog sr~anih i respiratornih pote{ko}a, a do 15 sati bilo je i dva pada izazvana velikim koli~inama snega na pe{a~kim stazama. Iz te zdrav stve ne usta no ve tvrde da su najugro`eniji sr~ani bolesnici, kojima smeta nagla promena vremena i hladno}a, ali i stariji sugra|ani, koji ne po{tuju upozorewa lekara i izlaze na ulicu. De-

ùrni u Zavodu kaù da se zbog snega ambulantna kola sporije kre}u, kao i da je veoma oteàn pristup sporednim ulicama i prilazima zgradama. Po wihovim re~ima, osim glav nih bu le va ra, uli ce su neo~i{}ene, parkinzi zavejani, pa kola Hitne pomo}i moraju da se parkiraju vi{e od 400 metara od ulaza u zgrade. Stoga apeluju na sugra|ane da bez preke potrebe ne izlaze na ulicu, a ovo upozorewe najvi{e se odnosi na starije sugra|ane. Savetuju Novosa|anima da se toplo i slojevito obuku uz obaveznu kapu, rukavice i {al i da se ne zadràvaju dugo na ulici. N. R.

Sneg koji je po~eo ju~e tokom rane zore da pada i ove godine napravio je poprili~nu pometwu u gradu. Uz jak vetar, brzo su se formirali sne`ni nanosi, koji su pravili probleme, kako voza~ima, tako i pe {a ci ma. Ma da su zim ske slu`be brzo reagovale, zbog vejavice i vetra, sneg se stalno gomilao i brzo pretvarao u bquzgavicu, koja je znatno usporila saobra}aj, a ~i{}ewe sa trotoara gotovo da je bio uzaludan posao. Pote{ko}e do stignu do pacijenata imale su ekipe Hitne pomo}i, dobavqa~i robe za prodavnice, pekare... a u sporedne ulice nisu mogli sti}i ni taksisti. Portparolka u „Putu” Je le na Sto ji sa vqe vi} istakla je za na{ list da se prvo ~iste ulice kojima prolaze gradski autobusi, a da su prioritetni putevi o~i{}eni od snega i da na terenu ima 20 vozila. Ona ka`e da }e sneg padati i naredna dva dana, te }e ekipe ~istiti saobra}ajnice.

Foto: R. Hayi}

Gra do na ~el nik ru ko vo di ak ci jom ukla wa wa sne ga

^i sti li glav ne par kin ge

Vi{e od 90 radnika i 11 vozila Zimske slu`be “Parking servisa” ra{~i{}avalo je ju~e sneg sa parkirali{ta prve zone prioriteta u centru grada, parkinga kod Instituta u Sremskoj Kamenici, Bolnice u Hajduk Veqkovoj ulici, prilaza javnoj gara`i i osale parkinge. Uklawawe snega radnici tog preduze}a po~eli su u 7 sati, a nakon ra{~i{}avawa posipana je so, kako se usled niskih temperatura ne bi stvarao led. N. R.

Grad je spremno do~ekao sneg i na vreme je zapo~eto sa ~i{}ewem saobra}ajnica i autobuskih stajali{ta, saop{teno je ju~e iz kabineta gradona~elnika Mi lo {a Vu ~e vi }a. -Zimska slu`ba radi punim kapacitetom. Odràvaju prohodnim 450 kilometara saobra}ajnica od prioriteta, svi putevi su prohodni, a sve gradske slu`be funkcioni{u normalno. Akcijom ra{~i{}avawa snega rukovodi gradona~elnik- rekla je portparolka gradona~elnika Na da Ko bac. N. R. - Na gradskim i prigradskim linijama saobra}aj se odvija oteàno i usporeno, uz minimalna odstupawa – kaè portparolka u GSP-u Sne à na Ja ko vi}. - Zbog nanosa snega na kolovozu i jakog vetra ju~e od 10.40 ~asova autobusi do Beo~in sela saobra}aju sa-

mo do stajali{ta kod Krsta, dok je li ni ja do Po po vi ce skra}ena i vozila JGSP saobra}aju samo do Vojnova. Eki pe Zim ske slu `be „Gradskog zelenila“ iza{le ju~e ujutru na teren i po~ele ~i{}ewe snega i posipawe soli na dvadeset lokacija u gra-

du i industrijskoj zoni za koje je zaduèno ovo preduze}e. - Angaòvano je 160 radnika koji ~iste sneg sa autobuskih sta ja li {ta u gra du i in du strijskoj zoni, staze u parkovima i oko wih, pe{a~ke prilaze mostovima, glavni plato i stepeni{te na Tvr|avi, pe{a~ke staze oko Banovine – kaè za na{ list savetnik direktora za medije Ivan No ì ni}. i dodaje da je na terenu se nalazi i 29 vozila mehanizacije. Zbog snega koji je po~eo da pa da ak ti vi ra na je Zim ska slu `ba „î sto }e“. Sneg se uklawa sa odre|enih pe{a~kih prelaza, pe{a~kih staza, trotoara, trgova i platoa. Vi{e od 100 radnika, posao obavqa u tri smene. Mehanizacija

Ko laps na pu tu iz me |u Ki sa ~a i Ste pa no vi }e va Na{oj redakciji javio se ju~e Novosa|anin Ni ko la B. koji je bio zavejan na putu izme|u Stepanovi}eva i Kisa~a. Po re~ima tog sugra|anina sneg, koji je napadao na otvorenom putu zavejao je kolonu vozila, me|u kojima su bila i dva vozila Hitne pomo}i. Na{ sagovornik je o ovoj neprilici obavestio i Zimsku slu`bu “Puta”, kao i policiju, a kako on tvrdi od 13 do 17 sati vozila zimske slu`be nisu se pojavila da ih izvuku iz snega. -Ve} ~etiri sata niko ne dolazi da nam pomogne. Kola Hitne pomo}i su zaglavqena. Jedan de~ko je krenuo iz Stepanovi}eva pe{ke, ka`e da je do{lo do saobra}ajnog kolapsa od centra Stepanovi}eva pa sve do nas. Ja sam na

sredini kolone, a ima mnogo automobila- ispri~ao nam je ju~e na{ sagovornik. Iz Policijske uprave rekli su nam da su upoznati sa problemom zavejanih sugra|ana. - Qudi su nas pozvali i prijavili da su zavejani na deonici izme|u Kisa~a i Stepanovi}eva. Mi smo kontaktirali Zimsku slu`bu “Puta” i po na{im saznawima wihovi radnici su krenuli tamo sa mehanizacijom, kako bi ih izvukli iz snega- ka`e portparolka Policijske uprave Mi le va To mi}. Portparolka “Puta” Je le na Sto ji sa vqe vi} ka`e da su ekipe Zimske slu`be odmah nakon primqene prijave krenule u pomo} zavejanima.

„BE LI LO” KR ^I ULI CE U KAR LOV CI MA

Po su li to nu i po so li Oko tonu i po soli potro{ili su ju~e do kasno poslepodne radnici Javnog komunalnog preduze}a “Belilo” ~iste}i ulice od snega u Sremskim Karlovcima. U borbi sa vejavicom, koja je zadavala muke komunalcima, jer je neprekidno nabacivala sneg na tek o~i{}ene ulice, bile su anagaòvani univerzalna ma{ina “dajevu” i traktor sa grtalicom na predwoj i razbaciva~em za so sa stra`we strane vozila. Mehanizacija je, po re~ima direktora JKP “Belilo” \or |a Hor va ta, bez prekida kruìla Karlovcima kako bi u~inila da saobra}ajnice budu prohodne. Osim radnika koji su opsluìvali vozila, ju~e je jo{ pet zaposlenih ru~no ~istilo sneg.

U ~etvrtak su komunalci tonu soli rasporedili po punktovima u strmim delovima Karlovaca da bi gra|ani, ukoliko se uka`e potreba, sami mogli da je pospu po kolovozima i trotoarima. Uprkos vremenskim neprilikama “Belilo” je uspelo ju~e da odveze dve ture sme}a na in|ijsku deponiju dok je Banstol bio prohodan. S obzirom na predvi|awa meteorologa da }e sneg tri dana uzastopno padati, Horvat apeluje na gra|ane da ne iznose kante sa sme}em na ulicu, jer u takvim okolnostima iz bezbednosnih razloga kamion ne}e kupiti sme}e, a ~im se vreme stabilizuje, nastavi}e se po uobi~ajnom re`imu rada. Z. Ml.

- Ma{ina, koja je tamo radila sletela je sa puta, jer je poku{ala da izbegne voza~a, koji je vozio bez zimske opreme. Tako|e, sa puta je sletelo i nekoliko automobila, jer qudi voze neprilago|enom brzinom- obja{wava Stojisavqevi}. - Poslali smo tamo ~etiri velike gra|evinske ma{ine, koje }e prvo morati da izvuku automobile i na{u ma{inu koji su sleteli sa kolovoza, jer ne mogu da pri|u zavejanima. Kada to zavr{e, uklawa}e sneg da bi se obezbedio prolaz koloni, koja je ostala na tom putu. Stojisavqevi} ka`e da svake godine na otvorenom putu imaju problem sa sne`nim nanosima, jer sav sneg koji mehanizacija ukloni, jak vetar ponovo vra}a na saobra}ajnicu. Iz

kojom radi Zimska slu`ba, obuhvata auto~istilice, otvoreni kamion za transport soli, tri kamiona za odno{ewe snega, traktore sa gura~ima, radne ma{ine za utovar snega, otvorene kamione za pra`wewe korpi za otpatke i transport radnika. Postavqeno je i trideset boksova za so, prepoznatqivih `utih kugli, na lokacije {irom grada. Komunalna policija podse}a pred sed ni ke skup {ti na sta na ra, vla sni ke lo ka la i firmi, kao i gra|ane koji `ive u ku}ama da su Odlukom o ure|ewu Grada u obavezi da uklawawaju snega i led sa trotoara, prilaznih puteva, drugih javnih povr{ina ispred stambenih zgrada, kao i ledenice za terasa i zgrada. Q. Na to {e vi}

U NA SE QU VR BAK

Smrt usled smr za va wa

“Puta” apeluju na voza~e da se ne ukqu~uju u saobra}aj ukoliko nemaju zimsku opremu i da brzinu kretawa prilagode uslovima na putu. -Mnogi Novosa|ani voze automobile sa letwim gumama, zbog ~ega proklizavaju i ispre~e se na{oj mehanizaciji koja uklawa sneg sa kolovoza. Vo`wu van grada treba prilagoditi uslovima na putu, {to zna~i da bi maksimalna brzina trebala biti oko 40 kilometara na sat - apeluje Stojisavqevi}. Iz Slu`be za hitnu medicinsku pomo} potvrdili su nam da su wihova vozila ostala zavejana izme|u ta dva prigradska naseqa. Po na{im saznawima ambulantna kola su se vra}ala sa intervencije te u wima nije bilo ugro`enih. N. Rad man

[ezdesetogodi{wi Novosa|anin Radivoj M. prona|en je prekju~e mrtav u svojoj ku}i u nasequ Vrbak. Navodno, on je du`e vreme bio odsutan, a kada se u sredu vratio u svoj dom nije palio vatru radi grejawa. Policija ga je prona{la smrznutog, a obdukcijom je ju~e utvr|eno da je smrt nastupila kao posledica smrzavawa, saznajemo nezvani~no. M. V.

U Voj vo di ni ote àn sa o bra }aj Zbog snega, koji je neprestano padao od jutarwih sati, i poja~anog vetra, saobra}aj je tokom ju~era{weg dan bio oteàn na svim putnim pravcima u Vojvodini, dok je na Iri{kom vencu bio zabraweno kretawe teretnim vozilima. Voza~i u Sredwebanatskom okrugu ju~e su se suo~avali s mokrim kolovozima i smawenom vidqivo{}u. U pojedinim delovima Zrewanin i u okolnim selima jaki udari vetra izazivali su ~este prekide struje, ali, sre}om, s isporukom toplotne energije nije bilo problema. Drumovi u ostatku Banata bili su uglavnom prohodni, ali se saobra}aj odvijao oteàno. Na pojedinim delovima autoputa, posebno na deonici od Ba~ke Topole do Feketi}a, sne`ni nanosi su dostizali i 10 centimetara, vidqivost je bila smawena na oko 50 metara. Na severu Ba~ke i u Potisju same padavine nisu pravile toliki problem putarima, koliko jak vetar koji stvarao sne`ne nanose na putu i do 10 centimetara, te uticao na smawenu vidqivost.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADSKA BIBLIOTEKA MLADIMA NUDI ZANIMQIV PROGRAM

îtawe kao zagrevawe pred izlazak Ka ko bi ani mi ra li mla de qu de da svo je slo bod no vre me pro vo de i uz kwi gu, ~la no vi Grad ske bi bli o te ke osmi sli li su pro je kat „Bi bli o te ka, me sto za me ne” u okvi ru ko jeg se odr à va ju ne ti pi~ ne kwi èv ne ve ~e ri. Ovi do ga |a ji no se na ziv „Za gre va we pred iz la zak” i pred sta vqa ju ori ga nal ni kon cept or ga ni zo va wa ve ~e ri pri la go |en in te re so va wi ma mla dih qu di. - Ciq nam je da na kre a ti van i atrak ti van na ~in pri vu ~e mo mla de i po ka è mo im da ova usta no va ima da im da i ne {to in te re san ti je i dru ga ~i je od osta lih po nu da ko je se ti ~u dru {tve nog ì vo ta. To je po se ban pro gram ko jim se è li una pre di ti ko mu ni ka ci ja na re a la ci ji „bi bli o te ka – mla di” i „mla di –~i ta we”- re kla je bi bli o te kar ka Dragana Boì} ko ja sa kol gi ni com Ivanom Miji} ra di na ovom pro jek tu. Do da la je da su u~e ni ci pro {li naj pre vi {e me se~ nu edu ka ci ju ka ko bi sa mo stal no osmi sli li, or ga ni zo va li i re a li zo va li kwi èv ne ve ~e ri za svo je vr {wa ke. Sred wo {kol ci su pro {li obu ku o tim skom ra du, ana li zu kwi èv nog de la, kre a tiv no pi sa we ko je je bi lo uvod za ra di o ni ce pi sa we sce na ri ja. Odr à ni su i

~a so vi glu me ka ko bi se uve `ba li za scen ski na stup, ali i ve `be on lajn pro mo ci je do ga |a ja. Ukup no dva na est sred wo {ko la ca pro {lo je ovaj pro gram i ve} su re a li zo va li kwi `ev na dru `e wa,

pred sta vqa ju }i de lo „Last end dast”(na slov ko ji bi se mo gao pre ve sti kao „Po ho ta i pra {i na”) autor ke Ane Vu~kovi}. - Kwi ga se ba vi ur ba nim te ma ma. Spi sa te qi ca pi {e o ben du, mu {ko-`en skim od no si ma, ras ki di ma, po mi re wi ma, te ma ma ko je u bli ske mla di ma. Pri kaz de la

je imao ele men te pred sta ve, jer je uvod bio glu ma~ ki, u ob li ku kva zi in tre vjua sa autor kom, ko ji sam vo di la ja. Na taj na ~in su se la ko ukqu ~i li i pri sut ni ko ji su di sku to va li o po me nu tim te -

ma ma - pre do ~i la je u~e ni ca Kar lo va~ ke gim na zi je Danijela Vrawe{. We na dru ga ri ca, u~e ni ca Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}” Nata{a Marjanovi} ob ja sni la je da im je è qa da na ova kav na ~im pri ka ù bi bli o te ku kao me sto ko je ni je do sad no, gde se mo è

kva li tet no pro ve sti vre me. Ona se na da da }e ta ko pri vo le ti mla de da uzmu kwi gu u ru ke. Jo{ jed no kwi èv no ve ~e odr à no je si no}, a mo tiv je te ma ro ma na za mla de „Je dan kre vet za me ne„ kwi èv ni ce Marije Hajlend. - Kwi ga da je osvrt na raz me nu u~e ni ka i is ku stva na {e ju na ki we u Ame ri ci. Ona je, ipak, pro ble ma ti~ na de voj ka, ko ja ne ma po dr {ku svo je po ro di ce i za to se te {ko sna la zi u ino stran stvu. Go vo ri li smo o od la sku u dru gu ze mqu, od na ~i na pri ja ve do to ga ko li ko je mla di ma ta mo mo da bit na - re kla je Na ta {a Mar ja no vi}. Pro gram ve ~e ri ak tu el nim je u~i ni lo u~e {}e ~la ni ce iz or ga ni za ci je „Tink big„ Miwe Koprivice, raz go vor sa biv {im sti pen di sti ma ame ri~ kog Stejt de part men ta Ivanom Kalabom i Stefanom Pani}em, kao i mo ti va ci o ni raz go vor sa psi ho lo {ki wom Ivanom Trkuqom. Ina ~e, u~e ni ci su u okvi ru pro jek ta sni mi li i trej ler za ro man ko ji }e se pre mi jer no emi to va ti. Ovaj pro je kat fi na si ra lo je Re pu bli~ ko mi ni star stvo za kul tu ru, in for mi sa we i in for ma ci o no dru {tvo. A. Jerini}

Izlo`ba o Kameni~kom parku Mul ti me dij lna iz lo `ba de~ jih li kov nih ra do va, ko ji su na sta li u okvi ru pro jek ta “U par ku de tiw stva” otvo re na je ju ~e u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de. Oko 700 ma li {a na iz vr ti }a i SOS De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci na 1.000 ra do va ra zno vr snim li kov nim teh ni ka ma pre ne lo je svo je uti ske o le po ta ma pri ro de i eko lo gi je u Ka me ni~ kom par ku. Sve ~a no otva ra we upot pu nio je i za bav Fo to: N. Sto ja no vi} ni pro gram, odr `a na je i pro jek ci ja fo to -

gra fi ja sa ra di o ni ca u Ka me ni~ kom par ku, a naj mla |i po se ti o ci iz lo `be ima li su pri li ku da u`i va ju u kre a ti ov nim ra di o ni ca ma. Pro mo vi sa ni su i fla je ri pro jek ta “U par ku de tiw stva”, kao i pla ka ti “@i vo ti we Ka me ni~ kog par ka”. Ra do vi de ce bi }e iz lo `e ni u Pri rod wa~ kom mu ze ju, ko ji se na la zi u Rad ni~ koj uli ci 20a, a No vo sa |a ni }e mo }i da ih vi de do utor ka 18. de cem bra. N. R.

USPEH NOVOSA\ANKE NA ME\UNARODNOM LIKOVNOM KONKURSU „PIS POSTER”

Lea Kawuh naslikala najboqi rad

Ne dav no je odr `an me |u na rod ni li kov ni kon kurs „Pis po ster”, ko ji or ga ni zu je hu ma ni tar na or ga ni za ci ja „La jons klabs in ter ne {nel”, u ko me je ove go di ne pr vi put u~e stvo va la i Sr bi ja. Na i me, u kon kur su za naj bo qi pla kat na te mu „Za mi sli mir” u~e stvo va la su de ca iz osnov nih {ko la {i rom ze mqe, a oce wen je 181 rad iz 30 {ko la.

Lea naslikala decu koja putuju pomo}u svoje ma{te

Po be du je od ne la u~e ni ca Osnov ne {ko le „\or |e Na to {e vi}” Lea Kawuh, ~i ji je rad po slat u Wu jork u zgra du Uje di we nih na ci ja, gde }e se tak mi ~i ti sa pla ka ti ma de ce iz ce log sve ta. Po bed ni~ ki rad do bi }e nov ~a nu na gra du od 5.000 do la ra, kao i pu to va we, sa dva ~la na po ro di ce, na do de lu na gra da 1. fe bru a ra 2013. go di ne u se di {tu UN - a. Tri na e sto go di {wa Lea iza bra na je me |u de set |a ka iz svo je {ko le, ko je je iza brao wi hov na stav nik li kov nog, kao i u dru gim {ko la ma u na {oj ze mqi. Ka ko ka è, bi la je ve o ma iz ne na |e na i sre} na ka da je ~u la da je osvo ji la pr vo me sto me |u to li ko ra do va we nih vr {wa ka. We na po no sna maj ka ka è da Lea pre no si sve svo je emo ci je na plat no, i ka da je sre} na i ka da je qu ta, to se vi di na pa pi ru. Ve }i na u~e sni ka na sli ka la je uobi ~aj ne sli ke ko je pred sta vqa ju mir, kao {to je go lub ili ma sli no va gran ~i ca, ali ne i Lea. - Hte la sam da pri ka èm na sli ci, da dok od ra sli pu tu ju ra znim pre vo znim sred stvi ma, de ca pu tu ju po mo }u svo je ma {te - ka è Lea. Ovo ni je bi lo pr vo tak mi ~e we za wu, jer je sa pet go di ne bi la po bed nik de~ jeg „Mon mar tra”, gde je u~e stvo va la sa 12 ra do va, od ko jih po lo vi na za vr {i la u Pa ri zu, a po lo vi na na Olim pi ja di u Ati ni. Ta ko |e, po be di la je i na kon kur su Po {te Sr bi je „Pi {i De da Mra zu” i osvo ji la put na Ko pa o nik. We na pr va sa mo stal na iz lo `ba otvo re na je ka da je ima la sa mo 7 go di na u ho te lu „Park”. Lea u bu du} no sti pla ni ra da na sta vi da se ba vi sli ka wem, pa i pro fe si o nal no. - Plan mi je da po za vr {et ku osnov ne {ko le upi {em sred wu mu zi~ ku, po {to svi ram gi ta ru u {ko li „Isi dor Ba ji}” i da na kon to ga upi {em Li kov nu aka de mi ju - ka è Lea. G. êtnik

nedeqa9.decembar2012.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Kola~ ve~nosti” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Ko la~ ve~ no sti” El Wumark. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Ko ri ste }i in tri gan tan vi {e sloj ni za plet, kom po nu ju }i pri po ve sti i se }a wa, autor ka po ste pe no raz vi ja li ko ve i maj -

stor ski tka pri ~u o vre me nu taj nih zna wa i skri ve nih stra sti. Kroz pri ~u o ve li kom maj sto ru i u~e ni ku, od vi ja se na pe ta i uz bu dqi va dra ma obo je na bo ga tim ko lo ri tom, na to pqe na me di te ran skim mi ri si ma i du bo ko uro we na u de ka dent ni svet splet ki, taj ni i su ko ba. Ve ne ci ja sa svo jim pa la ta ma, ka na li ma, cr kva ma i pi ja ca ma po ko ji ma kr sta re taj na po li ci ja, plem stvo i smu tqiv ci sva ke vr ste, po sta je po pri {te na ko jem se od vi ja bit ka za kwi gu nad kwi ga ma {to u se bi kri je raz re {e we ve~ nih qud skih za go net ki. A. L.

Danas U GRaDU POZORI[TA Po zo ri {te mla dih ma la sa la „Kvar na far ma„ (11)

BIOSKOPI Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no-11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.30), „Hra bra Me ri da” (13.15, 13.30), „96 sa ti: Is tan bul” (18.20), „Ho tel Tran sil va ni ja” (15.20), „Led” (16.05), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (11.30, 14.30), „Ar ti qe ro” ( 20.20, 22.25) „Skaj fol” (17.15, 20, 22.40), „Raz bi ja~ Ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas obla ka” (17.10, 21.15), „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu” (18.30), „Su mrak sa ga: Pra sko zor je 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@e lim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet le gen di” (11, 13, 15, 17), „Po sled wa stra `a” (22.45), „Sa vr {en plan” (19), „De da Mraz je pao na ze mqu” (16.30)

Mali{ani prave lampu U Mu ze ju Voj vo di ne da nas u 11 ~a so va odr `a }e se mu zej ska igra o ni ca pod na zi vom „Mo ja no vo go di {wa lam pa” ko ju or ga ni zu je Pe da go {ka slu `ba mu ze ja. Ra di o ni ca je na me we na de ci uz ra sta od 6 do 10 go di na, ko ja }e mo }i da pra ve i ukra {a va li svo ju no vo go di {wu lam pu. Po treb no je da sva ko de te do ne se jed nu sta kle nu te glu. K. A.

nedeqa9.decembar2012.

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefon 063/301975, 063/370-787. 63184

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 65435 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 65436 ^A SO VI MA TE MA TI KE za sredwo{kolce i osnovce - vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6-311-482, 064/322-19-49. 65527

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 65437

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 65570

IZ DA VA WE i zakup stanova novi sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51! Nazovite, do|ite... Tel. 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 681288 IZ DA JE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, moè sa dva leàja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. telefon 504629. 65571 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potraìte na www.solis-nekretnine.com. 681236 IZ DA JEM kompletno name{ten stan na Limanu III. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423-208. 681328 IZ DA JEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222. 65407 IZ DA JEM jednoiposoban stan 36m2, u zgradi za kuhiwskim elementima ul. Avijati~arska, sa veoma malim tro{kovima. Cena 110.E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 65554

OGLASi

IZ DA JEM dvosoban kompletno name{ten stan 55m2, ul. Kraqevi}a Marka, tre}i sprat, lift, terasa: odvojena kuhiwa. 160 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 65555 IZ DA JEM nov kompletno name{ten dvosoban stan 51m2 sa garaòm Vase Pelagi}a 10., lift terasa. Cena; 280 evra. Telefon 021/544540, 063/517-290. 65557 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 65609 SU PER KOM FOR NA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354. 64814 IZ DA JEM jednosoban stan ul. Vladike ]iri}a Novo naseqe. Telefon 505-531. 65253 IZ DA JEM novu dvokrevetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, Ulica Koste Racina. Telefoni: 6398-950, 064/157-1213. 65393 NA ME [TEN jednosoban stan na Limanu I, zaposlenoj ènskoj osobi ili studentkiwi. Telefon 063/513-307. 65404 IZ NAJM QU JEM name{ten stan 37m2 (CG grejawe, kablovska, telefon). Telefon 062/9755196. 65411 IZ D A J EM na du è, za po sle noj è ni kom fo ran stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 po sle 22 ~a sa, ili 063/6909-89. 65428 IZ DA JEM 3,5 stan Liman 4 - II sprat 93m2 - name{ten sa dva telefona - 250E. Telefon 064/124-97-91, 021/63-34104 65460 JED NO I PO SO BAN stan, 37m2, ugao Cara Du{ana i Bra}e Lu~i}a sa klimom i ve{ ma{inom izdajem. Telefon: 063/8162-444, Nikoli} 65504 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 65578 IZ DA JEM stan 34m2 Rumena~ka 51, komplet name{ten, useqiv, ekstra cena. Telefon 063/503-450. 65668 IZ DA JEM garsoweru, kuhiwa, opremqena vise}im elementom i sudoperom, Nova Detelinara. Telefon 021/6341-606. 65660

MLA DOM BRA^ NOM PA RU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Tel. 021/6622-746, 062/518-544. 681286 Ê TVO RO ^LA NA porodica iz Zrewanina traì u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na duì period. Pla}amo unapred! Tel. 021/526-387, 062/518-545. 681290

HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. Tel. 063/519-533, 063/522-202. 65579 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 65580 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533. 65581

KU PU JE MO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/526-387, 062/518-545. 681287 KU PU JE MO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m2 u centru Novog Sada, po`eqno oko Ribqe pijace i Kosovske ulice. Brza ke{ isplata!!! Tel. 021/526-387, 062/518-544. 681289 KU PU JE MO trosoban stan u Novom Sadu 60-80m2, po`eqno - Limani, Grbavica, oko centra, do IV sprata. Brza isplata u ke{u!!! Tel. 021/526-387, 062/518-545. 681291 KU PU JEM stan u Novom sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538166. 682106 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 682123 KU PU JEM trosoban stan na Limanu bez posrednika. Telefon 062/9620349. 64989 KU PU JE MO stanove svih struktura, od Budu}nosti, na Novoj Detelinari. Bez posrednika. Telefon 066/941-68-67. 65534

NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa, 95m2 i 105m2, svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra, ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 065/850-66-16, 451-318. 682102 CEN TAR 43m2 dvori{ni stan, Futo{ka 3. Telefon 021/505-287, 063/808-6669. 65429

LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom, Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 682124 TE LEP, nova, odli~na, odmah useqiva garsowera od 25m2 na II spratu. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 682125 NO VA DE TE LI NA RA odli~na garsowera 26m2, prvi sprat, ima terasa i ostava, ukwi`ena. Parking mesto pod video nadzorom. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 682108

dnevnik BU LE VAR OSLO BO \E WA, novija ukwièna garsowera, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa, 23m227.900E. Odli~an! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 682156 UKWI @E NA garsowera na Grbavici, u novijoj zgradi iz 1998. godine, tre}i sprat - minimalne kosine, 26m2, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 682163 GAR SO WE RA, centar, 30m2 - 27.900 evra, garsowera, Park city, luks, 27m2 - 41.200 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 681271 UKWI @E NA garsowera 24m2 - odvojena kuhiwa, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG, cena - 25.800 evra. Tel. 064/823-6601, 542779. 681311 UKWI @E NA garsowera 19m2 - novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila Budu}nost, cena - 22.200 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542779. 681297 USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 godine. Cena - 27.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 681304 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwièna garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 681277 NO VI JI, komplet name{ten 0.5 stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwièn, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 19.000 evra i nije fiksna. [ifra: 24009. Tel. 063/18276-27; 021/520-231. www.solisnekretnine.com. 681243 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.000 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com. 681244 GAR SO WE RA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwièna garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520231; 065/20-19-011. www.solisnekretnine.com. 681245 OD MAH USE QI VA, novija garsowera 20m2 na Futo{kom putu. Uredni papiri. Cena: 17.500. Telefon 063504-799. 682054 OD MAH USE QIV, ukwièn stan 28m2 u Radni~koj ulici. III sprat. Cena: 31.000. Telefon 063-1010664. 682055 DAL TON KA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/ 500213. 681332 CEN TAR!!! U strogom centru grada na izuzetnom mestu garsowera od 30m2 niè spratnosti u ekstra zgradi!!! Telefon 063/500-213. 681333 PRO DA JEM ukwiènu noviju garsoweru 24m2 sa odvojenom kuhiwom na Grbavici. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423-208. 681321 GAR SO WE RA u Gunduli}evoj, 21m2 na II spratu, ukwièna, ima terasu. Tel. 062/88-29-588, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 682078

NA LI MA NU, jednosoban, 41m2, na prvom spratu, ukwièn, lift, terasa, odvojena trpezarija, {ifra 1004467, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193. 682079 NA LI MA NU I klasi~an jednosoban stan kod fakulteta i Keja, 39m2, na III spratu, ukwièn, 42.000. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004511. 682080 JED NO SO BAN stan, 29m2, ukwièn, sa odvojenom kuhiwom, kod Satelitske pijace, 21.600, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 682081 NA NO VOM NA SE QU, jednosoban stan, 29m2, podnih 35m2 na IV spratu, cena 24.000, {ifra 1004546, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/101-06-61, 523-193. 682082 RI BQA PI JA CA!!! Deo bliì Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwièn od 31m2, na dvori{te okrenu, terasa. Telefon 063/500-213. 681335 OD MAH USE QIV jednosoban stan sa urednim papirima 25m2 Milenka Gr~i}a. Odli~na prilika! Cena: 19.700. Telefon 063-10-10664. 682056 IZ VAN RE DAN noviji stan, gradila „Budu}nost” 30m2 Starine Novaka. Lift, terasa, ostava, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena sa name{tajem 27.000. Telefon 063-108-8017. 682057 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, potrebno ulagawe u stan, 30m2, cena: 27.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003103. www.solis-nekretnine.com. 681246 PRO DA JEM 1.0 stan 36m2 na Nasequ, ukwièn bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130. Tel. 064/134-0459; 021/520231. www.solis-nekretnine.com. 681247 NO VA DE TE LI NA RA, nova zgrada, 1.0 stan odmah useqiv, drugi sprat, kuhiwa u kupatilo sa prozorom, terasa okrenuta prema dvori{tu, hitna prodaja, 26m2 za 26.000 evra. Tel. 064/2003103. 681248 STE VA NA MO KRAW CA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681278 MI LEN KA GR Î ]A 32m2, jednosoban, ukwièn, prazan, odmah useqiv, 28.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 681279 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 45m2, jednosoban u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle, 46.400. Tel. 444-107, 633-7853. 681280 UKWI @EN - useqiv, 40m2 - 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran - kupatilo, odli~an raspored. Cena 34.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 681302 JED NO SO BAN, 30m2 - gradila Budu}nost, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG. Odli~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena 26.800 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 681299

OGLASi

dnevnik

UKWI @EN jednosoban stan u Janka Veselinovi}a, 31m2, 2. sprat, odmah useqiv, gradila Budu}nost. Cena 33.000 evra. Tel. 064/8236610, 542-779. 681314 JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwièn. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 681269 UKWI @EN komforan jednosoban stan na Avijati~arskom nasequ, redovan sprat, terasa, lift, 47m2, cena 35.050E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 682166 UKWI @EN noviji jednosoban stan na Grbavici, 34m2, kvalitetna zgrada, peti sprat, terasa, lift, cena 38.500E. Telefoni8 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 682167 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2-24.000E, odli~an, novo! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 682154 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682126 SA JAM, odli~an ukwièn noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682127 MI LEN KA GR Î ]A jednosoban stan 25m2 sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538166. 682110 JED NO SO BAN stan, izdvojena kuhiwa, ostava na terasi, lift, drugi sprat, novija kvalitetna zgrada na Novoj Detelinari, 27m2, cena 26.900E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 682162 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov JS, 26m2, Telep, 400m od Limana, II sprat, lift, dvori{na strana, perfektan raspored, ekstra gradwa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, cena sa PDVom: 27.600. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 682408 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv JS, 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, novija zgrada, ukwièn. Tel. 021/523-700, 065/5536-212. 682409 GAR SO WE RA, blizu Sajma, Haxi-Ruvimova, ukwièna, useqiva, lift, odvojena kuhiwa 28 m2 - 29.500E. Telefon 060/5544-254, 021/454167. 65577 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru u centru na drugom spratu za 26.000. U novojoj zgradi sa terasom. Telefon 6447-622, 063/540-165. 65602 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531 LI MAN I klasi~an jednosoban 33m2, drugi sprat, centralno grejawe, ukwièn, moè zamena, cena 1340/m2. Telefon 063/580302. 65603 PRO DA JE MO na Novom nasequ ukwièn i odmah useqiv jednosoban stan za 21.600. Telefon 063/540-165. 65604

HIT NO! Brzo useqiv JIS, 45m2, Straìlovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, pla}ene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena: 41.800. Tel. 021/523700, 063/536-212. 682410 GR BA VI CA, odli~an, noviji ukwièn 1.5 stan od 34m2, terasa, moè zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682128 NO VA DE TE LI NA RA, îka Stevina ul., odli~an, ukwièn 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 682129 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 682130 JED NO I PO SO BAN, 44m2, 3. sprat, terasa, lift, CG. Ukwièn, useqiv, bez ulagawa. Cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779. 681313 UKWI @EN jednoiposoban stan kod Sajma, cena sa PDV-om, peti sprat - blage kosine, lift, 32m2, cena sa PDV-om 30.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 682164 UKWI @EN jednoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, sedmi sprat - bez kosina, terasa nije u{la u kvadratutu, lift, 35m2, cena 30.900E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 682165

NO VO NA SE QE stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682109 SO CI JAL NO - 44m2 ukwi`en jednoiposoban stan - odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana. Cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 681293 UKWI @EN stan, 47m2 - odmah useqiv, lift, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle, cena - 35.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 681315 BE TA NI JA: nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Odli~an raspored - kuhiwa odvojena, sa prozorom. Cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 681316

CEN TAR - zgrada stara 4 godine, 43m2 - jednoiposoban, ukwièn stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift, perfektno stawe. Cena - 44.300 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 681308 JED NO I PO SO BAN stan u novijoj zgradi 32m2 - odli~an raspored - neprolazne sobe, terasa, lift, CG cena - 34.600. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 681300 GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, moè kredit, ukwièn, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-6239; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 681249 LI MAN 2, ukwièn, odli~nog rasporeda, jednoiposoban stan, 39m2, tre}i sprat, lift, terasa, cena: 36.000 evra. [ifra: 24520. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 681250 MO DE RAN, izvanredan jednoiposoban stan na Grbavici, 53m2 ukwièn i odmah useqiv, hitno i povoqno se prodaje. [ifra: 24478. Tel. 065/20-19-013; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com. 681251 JED NO I PO SO BAN ukwièn stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 682058 BUL. JO VA NA DU Î ]A 34m2 ukwièno i 11m2 pro{iren za jednu sobu u potkrovqu. Lift, 1. Maj zidao. Cena: 31.000. Telefon 063108-8017. 682059 UKWI @EN, jednoiposoban stan 35m2 Gagarinova. Lift u zgradi, terasa uz stan 57m2!!! Odli~na prilika! Cena 31.000. Telefon 0637759-121. 682060 KA TO LI^ KA POR TA!!! Odli~an nesvakida{wi umetni~ki stan od 40m2 izuzetno moderan useqiv i ukwièn!!! Telefon 065/2500213. 681338 NA AVI JA CI JI, 47m2, lift, terasa, ukwièn, povoqno, 37.000. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com. 682083 U NO VOJ ZGRA DI pred useqewem, odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope, 36,5m2 na prvom spratu, cena 38.000. Tel. 451318, 523-193, 060/075-37-82, www.nekretnine-mojdom.com. 682086 U CEN TRU kod Foruma i Keja, 2.0 - 50m2, na drugom spratu, cena 51.500, {ifra 1004351. Tel. 451-318, 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com. 682087

nedeqa9.decembar2012.

U RAD NI^ KOJ ULI CI klasi~an dvosoban stan, 67m2, sa dve velike sobe, odvojena velika kuhiwa sa trpezarijom, kupatilo sa prirodnom ventilacijom, cena 69.000, {ifra 1003626, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 682088 U NI KO LA JEV SKOJ ULI CI, 45m2, dvosoban, povoqno, 51.500. Tel. 523193, 060/075-37-82, {ifra 1004502, www.nekretnine-mojdom.com. 682089 U PARK SITY dva dvosobna stana, 67m2 i 62m2, komplet zavr{eni, prazni i odmah useqivi, ukwi`eni. {ifra 1002648. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 682091 PRO DA JEM u centru, dvosoban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2 - useqiv odmah. Noviji. Vredi videti, cena 47.000. Tel. 021/451318, 060/07-305-77, {ifra 1000986, www.nekretnine-mojdom.com. 682084 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2, ~etvrti sprat, za renovirawe, 44.300 www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-66-16, {ifra 1002498. 682085

LI MAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwi`en, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena: 54.000. Telefon 0637776-233. 682068

LI MAN III, klasi~an komforan dvosoban stan 64m2 u najboqoj zgradi. III sprat, lift, dve terase, ukwièn. Cena:59.000. Telefon 063108-8017. 682062 LI MAN I, dvosoban stan pored fakulteta 47m2. III sprat, lift, terasa, ukwièn. Cena: 46.500. Telefon 060-6211-685. 682063 OD LI ÂN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena: 51.500. Telefon 063-108-8017. 682064 LI MAN II, kompletno renoviran dvosoban stan 50m2 Blagoja Parovi}a. Ukwièn, lift. Cena: 51.500. Telefon 063-1010-664. 682065 GR BA VI CA, odli~an, useqiv, ukwièn stan 56m2 Milana Simovi}a. Lift, velika terasa, ostave u stanu i podrumu. Sve odvojeno. Cena: 50.000. Telefon 0637061-341. 682066 ODLI ÂN, prazan, ukwièn stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, moè u dvoiposoban. Cena: 57.700. Telefon 060-6211-685. 682067

KLA SI ÂN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwièn 51.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021101. 682043 NO VI JI dvosoban 50m2, strogi centar, Nikolajevska, 50m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i Tvr|avu, centralno grejawe, ukwièn, useqiv, 36.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013274. 682044 RE NO VI RAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u gradskog SUP-a i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Telefon 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021112. 682045 BE TA NI JA - 54m2 - dupleks dvosoban stan - dole 34m2 gore 20m2, CG, terasa, odli~an raspored, 3. sprat, cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6604, 6614-200. 681310

LI MAN SKA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500-213. 681336 NOV, ukwi`en dvosoban stan od 37m2 na Podbari u lepoj mirnoj ulici idealan za starije qude!!! Telefon 065/2500-213. 681337 PRO DA JEM dvosoban komforan stan na @itnom trgu, II sprat, 44m2. Cena dogovor. Telefoni:0 63/111-8085, 063/111-41-42. 681322 LI MAN I, dvosoban stan u izvornom stawu u Ul. Veqka Petrovi}a 54m2. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423208. 681323

KLA SI ÂN dvosoban 60m2 Veselina Masle{e, IV sprat sa liftom, nije posledwi, zgrada od fasadne cigle, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve terase, ukwièn, 49.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021125. 682046 DVO SO BAN na Grbavici, 48m2, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, sve novo. Useqiv po isplati, ukwièn, 47.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013034. 682047 BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 56.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 064/2003-103. www.solisnekretnine.com. 681252 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta, 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com. 681253 NO VA DE TE LI NA RA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwièno... Pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; 063/520-296. www.solis-nekretnine.com. 681254 OD MAH USE QIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara. IV sprat, terasa, lift. Ukwièn, mogu}a kupovina na kredit. Hitna prodaja, povoqno! Moè se prepraviti u 2,5-soban. Tel. 064/134-04-59; 021/520-231 www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24367. 681255 DVO SO BAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwièn, cena: 46.400 evra. [ifra: 13226. Tel. 065/20-19-011; 021/520231. www.solis-nekretnine.com. 681256 NOV - NOV CAT i ukwièn dvosoban stan na Somborskom bulevaru, 46m2, na tre}em spratu, lift, terasa, sa PDV-om, cena: 47.400 evra. [ifra: 20949. Tel. 065/2019-011; 021/451-570. www.solis-nekretnine.com. 681257 OD LI ÂN dvosoban stan kod Limanskog parka, na prodaju. [ifra: 24370. Tel. 063/77-26-845. www.solis-nekretnine.com. 681258 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 681232 NO VA DE TE LI NA RA Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Ukwièn. Cena 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 681303 HIT NO!!!!!! 48m2 - ukwièn - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963. 681309 DA NI LA KI [A: 45m2, dvosoban, ukwièn stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena 53.600 evra. Tel. 064/823-6610, 6614200. 681312 HIT NO!!! Centar. Luks dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana - jugozapad. Cena: 58.000 evra - nije fiksno. Tel. 063/1650-245. 681296

nedeqa9.decembar2012.

DVO SO BAN, Bulevar - Erkerova zgrada, 51m2, novo, useqivo, ekstra povoqno. Tel. 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 681274 SA JAM, dvosoban, odli~an, II sprat, lift, 43m2-direktno od investitora. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522177. 682152 KOD @EL. STA NI CE, ukwièn dvosoban kompletno renoviran stan, 49m242.500E. Odli~an, odmah useqiv! Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622. 682153 SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A, nov 44m2, I sprat, povrat PDV. Odli~an, kvalitetna gradwa. Telefoni: 021/526-622, 063/78099-09. 682149 HIT NA PRO DA JA - Novi Sad, Slana Bara, u idealnom delu ukwiène ku}e, dvosoban stan, 47m2, i JIS-33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom. Garaòm od 15m2, I plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 682158 KOD SO CI JAL NOG, dvosoban ukwièn, renoviran stan, I sprat, 50m2-47.500E. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177. 682155 LI MAN, klasi~an 2.0 ukwièn stan od 56m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682131 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 682132 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefoni: 636-8429, 063/8288377, www.bomil.rs. 682133 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682134 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 682135 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 682136 CEN TAR noviji dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682111 NO VA DE TE LI NA RA dvosoban stan 42m2 tre}i sprat, lift, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena sa prozorom. Telefoni: 528137, 063/538-166. 682112 LI MAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn, ima terasu, za 48.100. Telefoni: 528-137, 063/538166. 682113 LI MAN u jako dobroj zgradi, dvosoban stan 64m2 lako moè biti dvoiposoban, tre}i sprat, lift, terasa, 58.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682114 U ]IR PA NO VOJ ULI CI, 54m2, u novoj zgradi zidanoj 2008. godine, stan u suterenu, cena 31.000, {ifra 1004134, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 063/101-06-61, 523-193. 682097

NOV, luksuzan dvosoban stan 52m2 na Grbavici, ukwièn. Telefon 6615-117. 682172 LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 47m2, bez ulagawa, nià spratnost, povoqno. Telefon 6615-117. 682173 PRO DA JEM ili izdajem stan 36m2, u Petrovaradinu, II sprat, CG, lift, kablovska, telefon. Telefon 0230/27-153, 062/157-5325. 65528 PRO DA JEM jednoiposoban ukwièn stan, 38m2, 2. sprat, lift, terasa, Pariske komune, novija gradwa, 37.000. Bez posrednika. Telefoni: 021/513-576, 064/2686-727. 65532 PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan na Salajci za 24.000. Stan je na prvom spratu ima terasu. Telefon 6447-622, 063/540-165. 65606 PRO DA JEM dvosoban ukwièn stan 66m2, Kej `rtava racije 4/III Novi Sad, bez posrednika, cena 94.000E. Telefon 064/24462-58. 65440 U NO VOM SA DU prodajem komforan stan na tre}em spratu, nus prostorija, lift, 47m2. Bez posrednika. Telefon 063/582-686. 65575 DVO SO BAN, Liman II, ukwièn, odmah useqiv, moè rekonstrukcija u dvoiposoban, renoviran 62m2 cena 54.000 eura. Telefon 064/189-3887, 021/454-167. 65576 DVO SO BAN, S. Detelinara, 51m2, III sprat, ukwièn, povoqno. Hitno. Telefon 021/450-417, 063/250-892. 65596 HIT NO prodajemo dvosoban stan 62m2 na tre}em spratu sa liftom za 46.500. Moè sa kompletnim name{tajem. Telefon 6447-622, 063/540-165. 65605 HIT NO prodajemo konforan dvosoban stan 57m2 na Limanu za 48.000. Ukwièn. Telefon 6447-622, 063/540165. 65607 VA SE PE LA GI ]A, dvosoban, 50m2, I, 58.000, M. Mari} name{ten, 62m2, III, lift, 47.000, Detelinara 52m2, IV, 35.000. Telefon 063/587-602. 65615 IN VE STI TOR prodaje povoqno useqive stanove 32, 53, 85m2 u Novom Sadu u Ul. Jovana Bjeli}a bb. Telefon: 063/114-0911. 65631

HIT NO! Perfektan DIS, 64m2, Ive Andri}a, II sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, odvojena kuhiwa, ukwi`en, cena: 52.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 682405 LI MAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682115 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kuptilo, cena 63.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 682137 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Telefon 6615-117. 682170 CEN TAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2.5 stan na II spratu lepo sre|en, cena 76.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682139

OGLASi GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 2.5-3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682141 LI MAN 1 kod [tranda dvoiposoban stan od 63m2, delimi~no renoviran, ukwièn, useqiv, CG, terasa, 3. sprat. Cena: 59.700 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 681295 EKS TRA PO NU DA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwièn, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila Budu}nost. Cena 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 681292 BU LE VAR kod Lutrije, 57m2 - dvoiposoban stan, ukwièn - useqiv, lift, terasa, CG, odli~an raspored isto~na strana, cena - 51.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 681305 DVO I PO SO BAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 681233

LI MAN I, 63m2, dvoiposoban, ukwièn, terasa, dvostran, 59.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681281 LI MAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwièn i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738. www.solis-nekretnine.com. 681259 KOD MER KU RA, dvoiposoban stan u dobrom stawu, 66m2, cena samo: 48.400 evra. [ifra: 23257. Tel. 063/13214-70; 021/520-231. www.solisnekretnine.com. 681260 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i Tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 682048 OD MAH USE QIV, ukwièn noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena: 46.000. Telefon 063-108-8017. 682061 CEN TAR, salonski stan kod Izvr{nog ve}a 78m2, na I spratu, ukwièn, za adaptaciju. Povoqno. Telefoni: 063/111-80-85, 063/111-414. 681325 LI MAN II!!! Dvoiposoban stan niè spratnosti za renovirawe!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 063/500-213. 681341 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwièn! 58.000. Telefon 063-7776233. 682069

OD LI ÂN dvoiposoban stan kod Limanske pijace 72m2, II sprat, lift, terasa. Ukwièn. Cena: 64.000. Telefon 060-6211-685. 682070 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 59.000E. Telefon 063/108-8017. 682071 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan, 71m2, lift, terasa, ukwièn i odmah useqiv. Hitno, 63800, {ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193, 060/30-88-993. 682092 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA, u vojnoj odli~noj zgradi, 78m2, na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, cena 71.000. Tel. 063/101-06-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 682093 UGAO BUL. OSLO BO \E WA i M. Gorkog, 61m2, gleda na dvori{te, klasi~an dvosoban, ukwièn. Povoqno, 56.600. Tel. 451-318, 063/101-06-61, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004500. 682090 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a, odli~an trosoban stan, 83m2, na drugom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 92.700. Tel. 021/451-318, 523-193, 065/85066-16, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 682094 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine. [ifra 1004376. Tel. 060/075-37-82, 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 682095 NA BUL. EVRO PE, 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 evra/m2. Tel. 451-318, 523193, 063/550-387, www.nekretnine-mojdom.com. 682096 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena 51.500. Telefon 0606211-685. 682072 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 682073 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Mirniji deo bliè stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 681340 CEN TAR, trosoban, ukwièn stan kod gimnazije „J. J. Zmaj”, sprat I, cena 65.500E. Telefoni: 063/111-80-85, 021/423-208. 681326

dnevnik

TRO SO BAN 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom,dve ostave, dvostrano, ukwièn. 65.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021124. 682049 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUPa, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 68.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013. www.solis-nekretnine.com. 681261 IZ U ZET NA PRI LI KA, odli~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle. [ifra: 24352. Tel. 065/2019-010; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 681262 TRO SO BAN stan na Bulevaru, kod „Simpa”, 76m2, hitna prodaja, po~etna cena: 70.000 evra. [ifra: 24412. Tel. 063/132-14-70; 021/451570. www.solis-nekretnine.com. 681263 BU LE VAR, 84m2, trosoban, lako moè biti troiposoban, prazan, odmah useqiv, ukwièn, 74.000 cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681282 BU LE VAR, 80m2, renoviran, luks, dva sanitarna ~vora, vojna zgrada, lift, terasa, miran kraj, 85.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681283 BU LE VAR, 76m2, trosoban, lift, terasa, dvostran, dva kupatila, ukwièn, 70.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681284 LI MAN IV, trosoban 77m2, ukwièn - useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Tel. 064/8236604, 021/542-779. 681306 HIT NO!! Trosoban 70m2, ukwièn - useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4 godine, luksuzno ura|en. Cena 63.800 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 681301 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75m2 - klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwièn, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 54.600 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 681298 TRO SO BAN, Grbavica - A. [anti}a, 71m2, II sprat, lift, ukwièn, odli~an raspored, cena odli~na. Tel. 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 681273

LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-8377. 682142 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952682143 KEJ, ukwièn, prazan, 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda na II spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 682140 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwièn trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 682151 LI MAN III, sre|en, trosoban, bez ulagawa 75m2, povoqno. Telefon 6615-117. 682171 UKWI @EN trosoban stan u novijoj kvalitetnoj zgradi na Grbavici, peti sprat - samo jedan krovni prozor, lift, 55m2, cena 51.500E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 682168 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 682138 BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwièn, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682116 NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwièn, dvostrano orjentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682117 KOD MA STER CEN TRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i garaà 15m2, ukwièno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 682118 KOD IZ VR [NOG VE ]A trosoban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Telefoni: 528137, 063/538-166. 682119 U MIR NOJ ULI CI u blizini Bulevara oslobo|ewa ekstra trosoban stan 97m2, ima garaù 28m2, moè kompletno mame{ten. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682120 U DU [A NA VA SI QE VA, 74m2, ukwièn, bez ulagawa, cena 67.000. Tel. 065/850-6616, 451-318, www.nekretninemojdom.com. 682098 NA LI MA NU IV, Narodnog fronta, 77m2, lift, terasa, ukwièn, odràvan stan, 71.000, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1004590. Tel. 451-318, 065/850-66-16. 682099 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS, 91m2, Straìlovska - kod fakulteta,V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwièn, cena: 92.700. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 682407

OGLASi

dnevnik

PRO DA JEM 2.5 soban stan 58m2, K. Stankovi}a 14, 1. sprat, uli~na strana, dobar raspored, 45.000E. Telefon 061/200-8371. 65289 SA JAM - master centar, ukwièn, dvoiposoban, 63M2. odvojena velika kuhiwa, lift, zatvorena terasa, sunce, odli~an raspored. Telefon 063/121-74-60. 65497 PRO DA JEM stan 75m2 u Turgewevoj ulici, 68.000E ili mewam za mawi. uz doplatu. Telefoni: 060/1808044, 064/2337980. 65562 PRO DA JE MO lep ukwièn dvoiposoban stan od 68m2 u blizini @elezni~ke stanice za 59.500. Telefon 6447622, 063/540-165 65608 PRO DA JEM trosoban stan 86m2 85.000 evra. na Limanu IV/II sprat. Telefon 064/112-72-14. 65236 SE GE DIN, trosoban stan 72m2 u blizini â&#x20AC;&#x17E;Teskaâ&#x20AC;?. Cena 32.000E. Moè i na rate. Telefon 021/66-12-600, 063/535-944. 65597 IVE AN DRI ]A 64m2, drugi sprat, ukwièn. Telefon: 062/890-1199. 65656 RU ME NA^KA, 65m2, drugi sprat, plus garaà u dvori{tu, ukwièn. Telefon 062/8749-885. 65652

HIT NO! Odli~an TIS, 72m2, Novo naseqe, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, prvoklasna oprema i gradwa, cena: 65.900 sa povratom PDV-a! Tel. 021/523700, 063/536-212. 682406 NA LI MA NU II, 90m2, Ravani~ka ulica, komplet sre|en. Tel. 065/850-66-16, 451318, {ifra 1004508, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 682100 U CEN TRU u @elezni~koj ulici, salonski troiposoban stan, 85m2, povoqno 82.500. Tel. 060/075-37-82, {ifra 1004517, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 682101 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 682145 MAK SI MA GOR KOG, 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m, 83.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681285 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19010. www.so lis-ne kret ni ne.com. 681264 PRO DA JEM ili mewam, 3.5-soban stan povr{ine 86m2 u Seqa~kih buna. Sre|en, 3. sprat, blizu osnovne {kole, lepa terasa, okrenut na sun~anu stranu - jugoistok. Mogu}a zamena za ve~i dupleks u centru. Tel. 064/134-04-59, 021/520-231. www.so lis-ne kret ni ne.com. [ifra: 24354. 681265

SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Straìlovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwièn, moè zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013277 682050 EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwièn. 79.000. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021108 682051 DU NAV SKI PARK!!! êtvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 681342 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 681343 DU NAV SKI PARK!!! Salonski stan od 900E po m2 kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi dvostran!!! Telefon 063/500-213. 681344 NO VI BU LE VAR!!! êtvorosoban stan sa garaòm, izuzetan po svemu u de luks stawu, nova zgrada, ukwièn!!! Telefon 063/500-213. 681345 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan niè spratnosti!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500213. 681346 KA PI TA LAN salonski stan od oko 270m2 sa velikim tavanom u srcu na{eg grada!!! Telefon 063/500-213. 681347 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. êtvorosoban, ukwièn, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776-233. 682074 OD MAH USE QIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwièn, lift, tri terase. Retka prilika! Cena 125.000. Telefon 063-108-8017. 682075 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI SPEN SA prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277. www.so lis-ne kret ni ne.com. 681266 NO VO NA SE QE, kod Doma zdravqa, pravi porodi~an 4.0 stan odli~nog rasporeda, 90m2, drugi sprat, prostrana terasa, dva mokra ~vora, ugradni plakari, stan ukwièn, odmah useqiv, dobra cena 80.000 evra. [ifra: 24513. Tel. 064/2003-103. www.so lis-ne kret ni ne.com. 681267 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an poloàj, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, garaà, ukwièn. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 681234 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 682146

BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 682144 UKWI @EN ~etvorosoban stan u Lipovom gaju, stan se prodaje kompletno name{ten - kvalitetan nov name{taj, drugi sprat, 126m2, cena 133.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 682169 NA GR BA VI CI ~etvorosoban stan, 105m2, nov, ukwièn, u odli~nom stawu, {ifra 1004317, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 060/075-37-82. 682103 KOD SKUP [TI NE, salonski stan, 137m2, na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwièn, odli~na cena, 113.000, {ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/850-66-16, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 682104 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 682121 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 682122 NO VA DE TE LI NA RA zgrada Budu}nosti, ukwièn 86m2, ~etvorosoban stan bez ulagawa. Telefon 6615-117. 682174 Ê TVO RO SO BAN stan, 83m2, na Novoj Detelinari, ukwièn, dupleks. Hitno i povoqno, 60.000, jednoiposoban u dowoj etaì i u gorwoj etaì dve sobe. Tel. 065/850-66-16, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 682105 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 PRO DA JEM troiposoban stan, 96m2, u Ulici Du{ana Danilovi}a br. 7, 1. sprat, stan 111, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/13-52012. 65329

LO KA CI JA NA NO VOJ DE TE LI NA RI, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103. 681242 KU ]A, Telep, odli~na lokacija, 215m2/620m2, novija, odli~na gradwa, prelepo dvori{te. Tel. 021/450-417; 063/665-230, www.kvart-ne kret ni ne.com. 681275 KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom - jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor. Tel. 021/6614-200, 064/8236601, 021/424-963. 681294

nedeqa9.decembar2012.

TE LEP!!! Luksuzna ku}a sa bazenom!!! Telefon 063/500213. 681330 SA MO STAL NA ku}a u blizini Ribqe pijace!!! Pozovite!!! Telefon 063/500213. 681331 TE LEP, samostalna mawa ku}a na placu od 285m2, sa svom infrastrukturom, veoma povoqno. Telefoni: 063/111-4141, 522-484. 681327 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 682147 TE LEP, Bolmanska 26, ukwièna trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 682148 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwiène ku}e, 2 konforna trosobna stana 73m2, i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 garaè po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526622. 682159 KU ]A, Petrovaradin, 110/500m2, odli~na lokacija. Tel. 021/450-417; 064/99697-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 681268 KU ]A Sr. Kamenica, 118m2 na placu od 700m2, odli~na nekretnina, blizina centra, super cena 54.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 681272 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwièna 85.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 681276 VE TER NIK, odli~na ukwièna spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Telefoni: 021/522177, 064/215-60-90. 682150 OD LI^ NA {estosobna ku}a na ârdaku, 180m2, plac 1000m2 - kvadratnog oblika, ukwièna - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid... Cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 681307 ÔR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i garaà, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Moè i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 682053 KU PU JEM obradivo zemqi{te od 5-50ha u Ba~koj. Telefon 063/11-24-911. 682157 NO VI KNE @E VAC, 15 ha obradivog zemqi{ta - III i IV klasa. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 682160 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena: 10.000. Telefon 063-10-880-17. 682052

PLA CE VI, Popovica, Bocke, gra|evinski, odli~no locirani, pogled. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com. 681270 PRO DA JEM obradivo zemqi{te od 200 ha. Povoqno! Telefoni: 021/522-177, 063/11-24-911. 682161 MA WA KU ]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 65548 BE O^ IN ku}a 120m2 stambene prostorije na spratu, plin, telefon, kablovska, garaà, tri lokala u posebnoj ku}i. Cena dogovor.Telefon 063/845-87-57. 65447 PE TRO VA RA DIN blok vila povoqno prodajem polovinu dvojne ku}e sa dva odvojena stana po 90m2, moè zamena. Telefon 063/500223. 65465 PE TRO VA RA DIN - novija ku}a sa vi{e stanova na velikom placu i dobrim papirima. Ekstra lokacija. Telefon: 063/585-076. 65519 PE TRO VA RA DIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac ku}a monta`na 90m2 sa garaòm, ukwièna, plac 870m2. Hitno. Telefon 063/587-602. 65614 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 65520 TI TEL, ukwièna i odmah useqiva zidana ku}a sa oku}nicom, telefon, klima, blizu tr`nog centra, 17.000E. Telefon 021/513576, 063/88-65-296. 65622 HIT NO, ku}a Bocke, porodi~na ku}a sva infrastruktura, zidani bazen pov. 200m2, plac 600 m2, cena 57.500 eura. Telefon 060/5544-254, 021/454-167. 65583 PRO DA JEM 7,5 jutara zemqe, Ba~ki Petrovac, Dragovo. Telefon 064/114-84-27. 65467 PRO DA JEM placeve, Rumenka, porodi~no stanovawe, 1/1. Telefon 064/114-8427. 65469 Ê NEJ - zemqi{ta na glavnom putu u selo, pov. 44.000m2 gra|evinska parc. ukwièna ku}a cena 185.000 m 2. Telefon 064/189-3887, 064/120-9995 65587 PLAC - put Novi Sad - Ba~ki Jarak, 20.950m2, asfalt sa dve strane, dozvoqena izgra|enost 3000m2 magacinskog prostora, povoqno, hitno. Telefon 063/1289797. 65530 PLA CE VI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 30E/m2, naseqe Veliki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-0536. 65547 PO PO VI CA super povoqan ravan plac 971m2 uz asfalt, 19h48h27m, samo 7000E. ke{ ili zamena za auto oko 3000 E.+ doplata. 060/6777-982 65551 PRO DA JEM plac, Petrovaradin - Puckaro{, 2.150m2, povoqno 8000 Eura. Telefon 064/120-9995 i 064/1893887 65574

nedeqa9.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe IZ DA JEM lokal 50m2 ul, Mi~urinova kod Sajma izlog do ulice, tri odvijene celine, pogodan za kancelarije. Cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 65556 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 65443 NO VO SAD SKOG SAJ MA, lokal, uli~ni, 100m2 + suteren 50m2. Telefon: 062/8901199. 65655

GRA \E VIN SKI PLAC, Mi{eluk, 763m2 privatno vlasni{tvo, ukwièn 1/1, povoqno, hitno. Telefon 063/128-9797. 65595 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789. 64340 PE TRO VA RA DIN - glavna ulica, ru{evna ku}a 120m2 na placu 730m2, dozvoqena gradwa 1000m2, cena 85.000E. Telefon: 063/152052-1. 65515 PE TRO VA RA DIN - placevi: 750m2, 900m2, 1300m2, 2100m2, dozvoqena gradwa, dobra lokacija. Telefon: 063/152-052-1. 65517 PE TRO VA RA DIN - plac 1.000 m2, front 35m2, sre|en, sa starom ukwiènom ku}om, 100m od glavne ulice. Telefon: 063/585-076. 65518 GRA \E VIN SKI placevi Adice (Slavujeva) 300m2 10.000 E, 600m2 -18.000E. Pomo} pri izradi dozvola za gradwu. Telefon 064/0044748, 6301-650. 65545 VI KEN DI CA - Bege~ka Jama, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500051, 062/876-05-36. 65549 PA RA GO VO, plac 1085m2, 9e, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/532-362, 021/6624-269. 65454 PO PO VI CA - Lova~ka ulica, vikendica na 2.200m2 placa, 50m od glavnog puta, voda, plin, telefon, dozvoqena gradwa, 22e/m2. Telefon 063/585-076. 65516 PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 65521 SA JAM - BU LE VAR, ku}a 430m2, sa restoranom, autoperionicom + 7 stanova, podrum, terasa. Ukwièno 400m2, plac 20m front, vlasnik 1/1, zamena, stan - doplata. Telefon: 064/4538486, 063/1612873. 65646 QU BI CE RA VA SI, ku}a oko 200m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon 062/8749885. 65648 KU ]A Avijati~arsko naseqe, gradsko centralno grejawe, ~vrsta gradwa, 160m2, plac oko 450m2, zamena dva stana plus doplata. Telefon 062/543-816. 65649

SA VE \I SA LO VA ku}a oko 200m2, plac 450m2. Telefon 062/543-816. 65651 ALI BE GO VAC plac 1300m2, zapo~et objekat sve na placu. Telefon 062/8749885. 65653

KU PU JEM stomatolo{ku ordinaciju u radu, sa ili bez opreme, ne mawe od 50m2... Pozovite na telefon 064/134-04-59; 065/20-19-006. 681238 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 681240 PRO DA JEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra Novosadskog sajma. Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 063/527459; 021/520-231, www.solisnekretnine.com. [ifra: 80389. 681239 LO KAL, 70m2, u Polgar Andra{a br. 34, brzo useqiv, sa odli~nom opremom i pogledom na Novi bulevar. Telefon: 063/508-975. 65481 NA BU LE VA RU EVRO PE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, 063/550387, www.nekretnine-mojdom.com. 682076 ULI^ NI lokal sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa, 31m2. Hitno i povoqno. Tel. 063/101-06-61, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 682077 PRO DA JEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538-166. 682107 LO KAL 120m2 kod ma{inske {kole, Bul. Kraqa Petra I 33. Telefon: 063/8220161. 65119 IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 65511 IZ DA JEM lokal 60m2 u Futogu na glvnom putu. Obezbe|en parking vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829 65514

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 681235 IZ DA JEM poslovni prostor sa sanitarnim ~vorom i telefonom od 28m2 za 70 E, Dunavska br. 2 u dvori{tu. Telefon: 6391-069. 65533 IZ DA JEM poslovni prostor, ugao Petra Drap{ina i Bulevara 110m2. Telefon: 064/144-2821. 65541

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65409 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te.Telefon 6612-570 od 912 i od 15-19. 65572 ME \ U N A R OD N I auto bu ski pre voz, put no i zdrav stve no osi gu ra we: Be o grad, No vi Sad, Pa riz, Ci rih, Bern, Ba zel, Be~, Trst, Bu dim pe {ta, Sko pqe. Te le fon 021/496333. 65589 HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596. 65591

IZ DA JEM gara`u kod Socijalnog. Telefon: 064/3757946. 65522

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Do lazim odmah po po zi vu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377-695, 062/ 823-12-98, 824611. 65052 KU PIO bih JUGO - 55 bez obzira na godinu proizvodwe, pla}am 300 E. Telefon 063/524-090. 65501 PRO DA JEM havarisanu floridu 1,4 povoqno. Telefon 063/524-090. 65500 JU GO IN 2007, kao nov, penzioner vozio, 30.000km, cena: 1.700E. Telefon 064/11-22-706. 65463 AUTO PRI KO LI CA registrovana, nosivost 1000kg, super za prevoz razne robe. Telefon 064/11-22-706. 65464

ZE TOR 7011, predwi amortizeri, hidro volan, 83. godi{te. Telefon 064/50-39513. 64999

PRO DA JEM ceragem aparat za masa`u ki~me sa garancijom. Telefon: 064/3023-156. 65525

PE] KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine, nove, polovne pe}i. Kotlovi za kaqeve pe}i. Idemo i van grada. Telefon 064/1757-053. 64573 ^I S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495 .65270

dnevnik SEN ZA CI JA, hrana za velike i male papagaje po proizvo|a~koj ceni, kilogram samo 120 dinara, Futo{ka pijaca tezga 189. Navalite Novosa|ani. 65202 PRO DA JEM drva hrast bagrem, jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142 i 061/617-22-19. 65384 PRO DA JEM ogrevno bukovo drvo, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 6419-439, 064/143-34-09. 65415 PRO I Z V OD W A i pro da ja svih vr sta vo} nih sad ni ca ukra snih ~e ti na ra i li {}a ra. Te le fon 021/6-614380, 063/8-351-900, 063/8946-619. 65503 BES PLAT NA DO STA VA za 4L i vi{e, doma}eg erdevi~kog vina ekstra kvaliteta, povoqne cene pozovite i degustirajte u zdravqe. Telefon 060/6777-982. 65550 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 061/62-63-212. 65585

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595 KU PU JEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002 Savi}. 65362

Da ni ca Mu ra to vi} Sahrana je 9. 12. 2012. godine, u 14 sati, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: sinovi Mi lo{ i La zar sa po ro di ca ma. 65693

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Da ni ci Mu ra to vi}

od sestre Qu be i sestri~ine Lo le.

65696

Posledwi sestri

HIT NO potreban kwigovo|a koji je radio na kontirawu obra~una kupaca i dobavqa~a, zarada, PDV i sli~no. Telefon 423-386, Branka. 65356 PO TREB NA jedna mla|a penzionerka za pomo} u kwigovodstvu sa iskustvom u kwi`ewu poslovnih promena. Telefon 065/252-6250, Nena. 65364 RAD NIK u proizvodwi Alu i PVC stolarije na odre|eno vreme, 2 izvr{ioca. Uslovi: iskustvo u proizvodwi Alu i PVC stolarije sa ugradwom. Telefon 063/519-787. 65396 KU]NA NE G A bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, pe di ja trij sku se stru, za ko ri sni ke u ze mqi, ino stran stvu.Te le fon 021/400148. 65588 EVRO PA: potrebni zidari, tesari, armira~i, kuvari, kuvarice, konobarice, medicinske sestre, gerontonegovateqice, vaspita~ice, bebisiterke, guvernante sa ma|arskim paso{em. Telefon 021/496-333. 65590 SPRE MA LA BIH poslovni i stambeni prostor. Telefon 062/9760-062. 65278

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka i baka preminula 8. 12. 2012. u 83. godini.

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Da ni ci Mu ra to vi}

od sestre Du {e sa po ro di com.

od sestara: Mil ke i Ko viq ke sa po ro di com.

65694

65695

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Ivan ka Po li} Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 10. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Weni najmiliji: Je le na, Mi lo{, Mar ko i Mi ra. 65673

3 Preminuo je na{ otac i deda

Jo van Smi qa ni} 1932 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 10. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Jo van, }erka Jo va na, unuci Qu bo mir i Bra na, praunuk Ste fan, zet Dra gan, snaja Qu bi ca i prija Ivan ka. 65686

^iTUQe l POMeni

dnevnik

9. 12. 1981 - 9. 12. 2012.

P O M E N

nedeqa9.decembar2012.

Po sled wi po zdrav

P O M E N Pro {lo je {e sna est tu `nih go di na otkad na {a mi la su pru ga, ma ma i ba ka ni je sa na ma.

Pa ja - Pa vle Ra do va no vi}

Na vr {a va se go di nu da na ot ka ko ni je sa na ma moj vo qe ni otac, de da

Ani Sa vi} Na da Ko {ni ~ar

S qu ba vqu, we go vi naj bli `i.

u~i te qi ca u pen zi ji 30. 6. 1930 - 10. 12. 1996. Za u vek }e mo te vo le ti, tvo ji: Mi lan, So wa, Zo ran ka i Kse ni ja.

65358

od kom {i ja sa ula za Bul. oslo bo |e wa 53.

65687

65682

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Po sled wi po zdrav dra goj

Bran ko Uze lac Po men }e se odr `a ti u su bo tu, 15. 12. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. Dra gi moj o~e, uvi jek }u te vo le ti i vi je~ no `a li ti.

Tvoj sin Mi {o sa po ro di com.

65502

An |el ki Du ki}

Ana Sa vi}

ro|. Zec

P O M E N

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

1929 - 2012.

od: su pru ga \u re, si no va Ozre na i Zo ra na sa po ro di ca ma. Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 9. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, u Te me ri nu - Sta ro \ur |e vo na pra vo slav nom gro bqu.

Sa hra na je u po ne de qak, 10. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na No vo ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu. O`a lo {}e na po ro di ca.

65683

Sa tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga maj ka, ta {ta i ba ka

65684

Po sled wi po zdrav dra goj se stri i tet ki

Veq ko Kr sti} 1990 - 2012.

Mi le Tr bo je vi}

Se }a we i qu bav pre ma te bi ni {ta ne mo `e da iz bri {e.

Po men obe le `a va mo 9. 12. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ma ri ja Ma ti}

Su pru ga Da ra, }er ka Sne `a na s po ro di com, se stre Je li sa ve ta i Vi da sa po ro di com.

Po ro di ca Tr bo je vi}.

Tu `na sr ca oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 7. 12. 2012 u 75. go di ni, pre mi nu la na {a maj ka, ba ka i ta {ta

Ol gi Ma ri}

pre mi nu la u 85. go di ni. Sa hra na je u uto rak, 11. 12. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: }er ka Vu ki ca, zet Mi lo rad, unu ke Ma ri na i Mi li ca Iva nov.

65688

U ve li koj `a lo sti oba ve {ta va mo sve ro |a ke i pri ja te qe, da je usled ne sre} nog slu ~a ja 7. de cem bra, pre mi nu la na {a dra ga maj ka

Wen brat Ran ko Sa mar xi ja sa po ro di com.

Pa vle Mi ka la~ ki 9. 12. 2009 - 9. 12. 2012.

O`a lo {}e na po ro di ca: k}er ke Qi qa na i Bi qa na sa po ro di ca ma.

Go di na za go di nom pro la zi, ali ne i na {a tu ga. Uspo me nu ~u va ju tvo ji naj mi li ji: po ro di ce Ili} i Pro da no vi}.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Sla vi ca, }er ka @eq ka, sin Ne nad i }er ka Bo ja na, sa po ro di ca ma.

65680

65681

65697

Ol ge Ma ri}

Tvoj sin Raj ko Ma ri} sa po ro di com.

I tre }a go di na pro |e...

9. 12. 1996 - 9. 12. 2012.

Mi le va Pro da no vi} Bu la

Smi qa Gr bi} Sa hra na je u po ne de qak, 10. 12. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Hva la Ti za ne iz mer nu do bro tu i pre ve li ku qu bav dra ga mo ja maj ko.

T U @ N O S E ] A W E

65679

65692

U ne iz mer noj tu zi i bo lu, ostao sam bez mo je vo qe ne se stre

Ol ga Ma ri}

Uvek }e{ bi ti deo nas ko ji smo te vo le li. Osta lo je je di no da te se se }a mo i sa qu ba vqu spo mi we mo. Tvo ji naj mi li ji.

od: se stre Jo ke i se stri }a Zo ra na Ra do va no vi }a sa po ro di com.

65691

Pre mi nu la je mo ja maj ka

14. 12. 2011 - 14. 12. 2012.

65642

65506

Dra gi ca Mi {i}

S E ] A W E U pe tak, 14. de cem bra na vr {i }e se tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na

Pre mi nuo je na{ vo qe ni

Na vr {a va ju se tri go di ne od ka ko sa na ma ni je na{

G O D I [ W I P O M E N

Ne ka Ti je ve~ na sla va dra ga mo ja se stro Ol ga. 65689

Da nas se na vr {a va ju dve go di ne od ka ko ni je sa na ma

^er ni I{tvan 1951 - 2012.

Mi len ko Kr~ mar Ci ge

Pre drag Pa vlo vi}

Ol ga Ma ri} Sa hra na je na Grad skom gro bqu u No vom Sa du u po ne de qak, 10.12. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va. We na de ca: Raj ko, Je ri na i Do bri la sa po ro di ca ma. Za sve Ti hva la dra ga na {a maj ko, i ne ka Ti je la ka ze mqa maj ko na {a. 65685

Hva la ti na sve mu. Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Ru `i ca Po po vi} Sa hra na je u uto rak, 11. 12. 2012. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Za du `e ni za u vek we go vom ple me ni to {}u i hra bro {}u, sa qu ba vqu, we go vi su pru ga i de ca sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni we go vi naj mi li ji: su pru ga Ibi ka, }er ka Ani ta, zet Mi ro slav, unu ke Ti ja na, Va wa i unuk Og wen.

65640

65698

11. 12. 2011 - 9. 12. 2012. Sa mno go qu ba vi i po no sa mi sli mo na na {u dra gu ma mu, ba ku i ta {tu. Uvek sa na ma. Ne do sta je{ nam.

Tvo ja de ca.

Tvo ji De jan i Du {i ca. 65690

65496

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.50 18.50 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 22.50 00.15 01.05 02.10 02.55

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те зелено квиз Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Пустоловина ципеле са шналом Државни посао ТВ Дневник Путовање кроз Русију Бесни пси Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Слагалица, филм Грување Поаро: Пустоловина ципеле са шналом Биографије Све(т) око нас

Марија Онето

Слагалица Филм почиње сценом у којој Марија рашчишћава после прославе свог педесетог рођендана. Никоме од пријатеља и укућана није пало на ум да јој помогне. А онда отвара један поклон: слагалицу. Пошто је сама, почиње да је слаже. Њено лице открива нам чисту радост, а музика у позадини појачава тај утисак... Улоге: Марија Онето, Гејбријел Гојти, Артуро Гец Режија: Наталија Смирноф (РТВ 1, 22.50)

06.40 07.35 08.00 08.30 09.05 09.50 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.35

tv program

nedeqa9.decembar2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Биографије Како... Лулу Траговима давне прошлости Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Под истим кровом Портрет Катарине Мелег-Мелих, (слов) језику са српским титло Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Нова у граду, филм ТВ Продаја

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Књижевни магазин Портрет привредника Више од откос Ћаскање Акција Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут - пут под ноге Војвођанске вести Улови трофеј Документарна емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

07.30 Путовање сербез задовољства и уживанције 08.20 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Лагардер 1. део 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Витраж 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм: Лагардер 2. део

Азбука родитељства (Новосадска ТВ, 12.30)

10.30 Руска лига 12.00 Сегунда дивисион: Кордоба – Спортинг Хихон 13.55 СК студио 14.30 Премијер лига: Манчестер сити– Манчестер јунајтед 16.30 НБА лајв 17.00 Премијер лига: Вест Хем – Ливерпул 19.00 Шпанска лига: Атлетико Мадрид – Депортиво 21.00 Шпански рукомет: Ат Мадрид – Барселона 22.30 Премијер лига: Евертон – Тотенхем 00.15 Шпанска лига: Бетис – Барселона 02.00 ЕБЕЛ: Салзбург – Телемах Олимпија

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БЕБЕ

Вук - беба изненађења! Млади учесници данашње епизоде су Лидија НиколићЦветановић (23) и Роберт Цветановић (25), из варошице Предејане, који су већ три године у браку. Они су родитељи два сина - Мартина и Вука. Првенца Мартина су чекали знајући од првог дана трудноће све детаље о његовом рођењу, док је други син Вук овој породици приредио велико изненађење. Другог дана после прославе Мартиновог првог рођендана. Лидија је отишла лекару на редовну контролу, без икакве помисли да је можда у другом стању. После прегледа лекар је утврдио да је трудна већ 26. недеља и да јој до порођаја предстоји само три месеца. Изненађење за Цветановиће је било велико, али будући да је беба добро напредовала, Мартин је 15. септембра непланирано добио брата Вука. (РТС 1, 14.02) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.35 13.00 13.15 14.02 14.43 15.00 15.10 15.55 15.58 17.05 17.30 18.28 19.02 19.30 20.05 21.02 22.10 22.13 23.55 00.12 01.30 01.48 02.00 02.46 03.29 04.03 04.51 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Вести САТ Вести Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести Чарлстон за Огњенку, филм Дневник Егзит Гастрономад Шљивик Вести Балканском улицом Сасвим природно САТ Јагодићи Верски календар

06.00 07.15 08.30 09.45

Домаћин Жене Галилео Филм: Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Пожар у Кентакију Досије Став Србије

12.00 13.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.30 00.30 01.30

06.02 07.00 07.42 07.49 08.00 09.00 09.24 09.28 09.44 09.59 10.30 11.00 12.00 12.31 13.04 13.29 14.00 14.42 15.20 16.10 17.40 18.10 19.42 20.10 21.45 22.41 23.26 23.55 00.24 01.40 02.50 04.08 04.46 05.31

07.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00 21.00 22.40 23.15 00.15 02.00 04.00 05.30

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Патка а Ла Луси, ЕБУ драма Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Вишеградом, у Андрићевом оделу Магазин Србије на вези Београд-вечити град Рукомет (ж): ЕП, пренос Српски источници Рукомет (ж): ЕП, пренос Магазин Лиге шампиона Рукомет (ж): ЕП, пренос Научни кафе Јелен топ десет Вита студентис Викенд Евронет Рукомет (ж): ЕП (р) Рукомет (ж): ЕП (р) Рукомет (ж): ЕП (р) Београд вечити град: Огањ над Београдом Јелен топ десет Мој љубимац

Добро јутро Слике живота Топ спид Прељубници Филм: Срећна породица Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Курсаџије Тренутак истине Модна полиција ВИП рум Филм: Војвоткиња Филм: Овог Божића Филм: Срећна породица Филм: Војвоткиња

dnevnik

07.25 Цртани филм 07.50 Добра земља 09.50 Пулс нације 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Серија: Два и по мушкарца 14.00 Филм: Слободан дан Фериса Бјулера 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Сити и витки 18.00 Свет на длану 18.30 Вести 19.05 Филм: Роки 4 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Вод смрти 02.15 Укључење у Б92 Инфо

Свет на длану: Непал Наставак приче о Непалу следи кроз велику ступу Боднат, где се виде и најортодокснији верници у молитви. Подједнако је величанствен и Даксин кали храм, где се приносе жртве великој богињи Кали. Како се израђују чу-

вени тибетански теписи и како изгледају најлепши градови Катманду долине, Бактапур Патан такође ће се видети у овој епизоди која се завршава на снежним врховима моћних Хималаја. Аутори: Слободан Мићић, Марија Шкиљаица Мићић и Ратко Кушић (Б92, 18.00)

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.30 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00

Филм: Храбри коњ Спирит Амиџи шоу Филм: Летећи каскадер Сити њуз Филм: Црвени агент Филм: Земља тигрова Тријумф љубави Филм: Бруцоши у Европи Биљана за вас Тешка реч Филм: Ван сваке сумње Тријумф љубави Сити њуз Филм: Пут у дивљину

Боро Стјепановић

Свемирци су криви за све Предизборна кампања у провинцијском градићу је у пуном јеку. Појављују се кандидати за посланике из разних странака и сви обећавају бирачима „мед и млеко”. За ред и мир су задужени двојица нераздвојних милиционера. И све тече без великих узбуђења док се не појави кандидат из свемира, који им загорча живот. Улоге: Велимир Бата Живојиновић, Боро Стјепановић, Никола Симић Режија: Зоран Чалић (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби – Лабудово језеро Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Бен 10 Изненађење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне – Брвнара Телешоп Ћирилица Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Свемирци су криви за све, филм Једна жеља једна песма Луда кућа Играни филм

Кира Најтли

Војвоткиња И поред неоспорног достигнућа у пробијању у највише друштвене кругове, била је то обична жена са свим својим манама средовечне даме. Својом удајом за војводу, ЏорџиЈана мисли да је успела у животу, али све то пада у воду када види да је војвода нешто сасвим друго од онога што је она очекивала. Улоге: Кира Најтли, Ралф Фајнс, Доминик Купер, Шарлота Ремплинг, Хејли Етвел Режија: Сол Диб (Пинк, 00.15)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa9.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

07.00 08.00 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.30 00.00 01.00 02.00

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Шта не треба обући Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште У спаваћој соби са Лором Берман Карсонов свет Моја велика мрсна ромска свадба Убица од пола тоне Породилиште

07.45 Стратеџик ер команд, филм 10.00 Ни ДА ни НЕ 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.30 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Поглед из висине. Јужна „Америка”, док. серија 17.15 Вртларица 17.50 Волим Хрватску 20.08 Вечерас 20.10 Лото 6/45 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро 22.15 Дамин гамбит 23.45 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер 01.45 Страни филм

Тајм тим година Ловци на нацисте Исток-Запад Трачко злато Александрија Париз, тамо где се родила модерна уметност Успон и пад Версаја Лондонска болница Брдо храма Бомбардери Траговима Тинтина Тајм тим година Александрија. највећи град Ловци на нацисте

08.00 Вилењаци 09.30 Звонар Богородичине цркве 10.30 Херкулес 12.00 Филм: ТТ СИНДРОМ 14.00 Филм: Било једном у Кини 2 16.00 Филм: Купи ми Елиота 18.00 Филм: Мајкл Клејтон 20.00 Филм: Трчи за животом 22.00 Филм: Ледени амбис 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ку пи ми Ели о та Цр но ху мор на при ча о мла дом сак со фо ни сти, Бо ки ју, ко ме се на врат ка чи аген ци ја за на пла ту ду го ва, а из све га по ку ша ва да га спа се се кре та ри ца аген ци је. Он је без по сла и то не из ду га у дуг... Уло ге: Ни ко ла Ко јо, Ива на Ми хић, Дра ган Бје ло гр лић Ре жи ја: Де јан Зе че вић (Си не ма ни ја, 16.00)

08.25 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.10 Галилео 10.20 Љубав је на селу, док. сапуница 11.40 Смртоносних 60, док. серија 12.50 Маде ин Америка, филм 15.00 Пас ватрогасац, филм 17.05 Бибин свет 17.45 РТЛ еџтра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сулејман Величанствени 22.10 ЦСИ Мајами 00.55 Убрзање 2: Високи напон, филм 02.30 Астро шоу

Убр за ње 2: Ви со ки на пон

Џа ред Ле то

Го спо дин Ни ко Сто о с ам н а е с то г о д и ш њи Не мо Ни ко је по сљед њи жи ви смрт ник на Зе мљи, ко ји се у дис то пиј ском све ту бу дућ но сти 2092. го ди не пред упор ним но ви на ром при се ћа свог жи во та, тач ни је сво јих мо гу ћих жи во та. Док јав ност у сво је вр сном пра ти иш че ки ва ње ње го ве ско ре смр ти, Не мо се уз по моћ пси хи ја тра ми сли ма вра ћа у сво је срећ но де тињ ство... Уло ге: Џа ред Ле то, Са ра По ли, Да јен Кру гер, Лин Дан Пам, Рис Ифанс, На та ша Литл Ре жи ја: Ја ко ван Дор ма ел (ХРТ 2, 21.55) 08.00 Евгениј Кисин свира Шопена 09.05 Домаћи док. филм 09.25 Вал Дизер Светски скијашки куп - слалом, пренос 1. вожње 10.15 Цртани филм 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Загреб: Миса 12.05 Цртани филм 12.25 Вал Дизер Свјетски скијашки куп - слалом, пренос 2. вожње 13.15 Бабyбонус 13.50 Плес са звездама 15.35 Магазин Лиге првака 16.00 Олимп - спортска емисија 17.30 Хокеј, Ебел лига. Медвешчак - САПА Фехервар АВ 19, пренос 20.05 Краљеви сунца, филм 21.55 Господин Нико, филм 00.25 Натали Диздар 01.40 Ноћни музички програм

Ива на Ми хић

08.00 Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Борнов идентитет 02.30 Филм: Џек Хантер и небеска звезда

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Песничка правда Без злих намера Осам жена Војничине Срећни бројеви Човек којег није било О, брате где си? Чери Фолс Еротски филм

Чу Че ли ос у по те ри је за ки не ским ганг сте ром ко ји је му је из ва дио ср це и угра дио ме ха нич ко, ко је, да би ра ди ло, тре ба да се пу ни елек трич ним на по ном. Че ли о су се у по тра зи при дру жу ју де вој к а Ева и ње гов док тор Мајлс... Уло ге: Џеј сон Ста там, Еј ми Смарт, Клиф тон Ко линс Џу ни ор, Двајт Јо а кам, Ефрен Ра ми рез, Џу ли јен Чи ди Хил (РТЛ, 00.55)

Џеј сон Ста там

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

07.15 07.35 09.30 11.10 11.35 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Рокерка Рита Да, драга Шапат духова Судије за стил Секс и град Пројекат Модна писта Секс и град Штиклама до врха Бивши Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Модна полиција Паранормална искуства познатих личности

06.00 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Неухватљива истина 10.30 Адвокат са плаже 12.00 Америчка пита 2 14.00 Мекгвајер: Изгубљено благо Атлантиде 15.30 Девојка из сестринства 17.00 Момци с Мадисона 19.00 Екстремно крупан план 20.00 Велики дебели лажов 22.00 Војник Пејн 00.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 01.30 Девојка из сестринства

00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Пиштољ и људи који су га изумели Чудовишта из реке: најбоље из серије Чудо да сам жив

08.30 Скијашки скокови 09.15 Алпско Скијање 11.15 Биатлон 12.45 Скијашки скокови 14.45 Биатлон 16.00 Билијар 17.45 Карлинг 19.00 Скијашки скокови 20.00 Билијар 00.00 Скијашки скокови 00.45 Биатлон

При ми ти вац на вла сти

ак је и Вук Драшковић, нагласио је Милошевић, самоуправу на Косову, жели да Шешељ подели кривиобећао да ће гласати против спољног мешања по- цу с њим. водом Косова. Рекао сам да је то смешан основ за Разговарали смо о значају који Београд даје Косову организовање референдума. Лидери треба да воде а не као делу Србије. Зар не би и Црна Гора могла тражити да постављају ограничења којима се само траћи време. свој део у косовској историји и митологији као Србија? Питање је да ли Србија жели да се приближи Европи. Велики српски спев „Горски вијенац„, који помиње коПоновио сам да је референдум бесмислен јер ће га Ал- совске јунаке готово на свакој страни, написао је владибанци игнорисати. Милошевић је тврдио да је споразум ка и владар Црне Горе. Бугарчић је рекао да је идеја о ближи него што мислим. Он се већ сложио с тим да Ал- Црној Гори као ентитету одвојеном од српске државе банцима понуди све осим територије и да не буде крше- релативно нова. У старом спеву се Црна Гора помиње ња права мањина на Косову, не само Срба него и Црногораца, муслимана, Турака, Рома... Однос између Албанаца и тих мањина не може бити однос господара и роба. Проблем је убедити Албанце у то да прихвате понуду јер они верују да су САД и друге земље спремне да подрже сецесију. Додао је да Албанци већ знају шта се нуди, будући да „ми имамо своје контакте“. (Бивши шеф косовских комуниста Махмут Бакали тајно се састао с Јовицом Станишићем, шефом српске безбедности). Закључујући разговор, Милошевић је рекао да му је драго што сам дошао. Ла кр ди јаш Сто јиљ ко вић фал си фи ко вао ци вил не жр тве Ако имам неких идеја за аутономију, српска влада ће их размотрити. Рекао сам као географска, а не као политичка целина. Прави прому да модела има много, па и Алто Адиђе (Тирол) и Каблем је уверење по Уставу из 1974, да статус републике талонија. омогућава право на отцепљење. Чак, рекао је Бугарчић, Потом сам имао петочасовни састанак с Бугарчићем, ако Косово добије статус републике, Црна Гора ће се отбившим шефом кабинета и новим Милошевићевим сацепити верујући да је изгубила привилегован статус у ветником за спољне послове. Бугарчић је био веома иноквиру Федерације. телигентан, префињени оперативац и прикривени приО интернационализацији смо дуго разговарали. Српсталица опозиције. Почео је тиме да Милошевић не ска логика је, по Бугарчићу, да, ако Срби прихвате било прима амбасадоре откад је шеф државе, осим у протоког међународног посредника и он предложи решења о коларним приликама. Једино је пристао на то да прими статусу која Срби не би могли прихватити, он би могао француског политичког директора јер је носио личну затражити подршку Савета безбедности. У тим околноШиракову поруку. стима српска позиција би Милутиновић је био била драстично ослабљена Ра д и к а л и су ушли у вла д у, јер је озбиљно забринут због штејер су га Срби позвали да поДра шко вић пре те рао тра же ћи 19 те коју је земљи нанела несредује. Детаљно сам обраод 36 ми ни стар ских ме ста. давна полицијска акција. Он зложио да то није улога пои Бугарчић су били присутни средника. Бугарчић је рекао Ми ло ше вић је, пак, же лео да, ако кад је министар полиције већ бу де мо рао да ва ти уступ ке за да можда није, али искуство Стојиљковић (по мом мис Гонзалесом у вези са спорса мо у пра ву на Ко со ву, Ше шељ шљењу, опасан лакрдијаш) ним изборима говори другапо де ли кри ви цу с њим подносио извештај о акцији у чије. Штавише, свако међуДреници. Била је то пародија народно гарантовање да нејер је говорио о погибији једног или двојице цивила коће бити сецесије било би ништавно ако су се САД већ ји су се нашли у унакрсној ватри. Милошевић је, међу- определиле за њу. тим, подржао Стојиљковића (из истог су града – ПожаИзвештај сам поднео Робину Куку. Срби, мада рибаревца). А на питање да ли је пуни степен полицијске акни са свих страна због грозног понашања, под претњом ције наређен одозго, Бугарчић је одговорио да је наресанкцијама, свеједно верују да су у праву, изложени пођена ограничена акција само против терориста. Невоља знатим двоструким стандардима Запада (САД) и скрисе десила јер су се полицајци уплашили и изгубили веном плану отцепљења за Косово. Иако би Косово као присебност. Уместо да се упусте у ризик операције од трећа република СРЈ могло са стране изгледати као прикуће до куће, тражили су дејство тешког наоружања да хватљив компромис, за Србе је то предворје независносе простор сравни са земљом и они тако избегну опасти. Јер, ако би Косову био дат статус републике, било сност. Рекао сам да је та акција довела до интернациоби немогуће ускратити му право на самоопредељење. У нализације косовског питања више од вишегодишњег тим мрачним околностима не видим никакву алтернаалбанског лобирања. Бугарчић је поновио да је Милутиву настављању стрпљивог рада на промовисању дитиновић потпуно свестан тога. јалога и покушају тајног састанка Ругове и МилошевиУпитао сам за Шешељево укључивање у српску влаћа. Али, чак и да се одржи, не би успео јер и једној и ду јер ништа не може послати негативнију поруку другој страни недостају политичка префињеност и спољном свету него кад је такав примитивац на власти. здрав разум ради давања одговарајућих уступака. ПоБугарчић каже да је Милутиновић несрећан због тога, том сам се вратио у Оксфорд и тишину… још три месеали је то била партијска одлука, донета кад је Драшкоца. Опет су ме замолили да одем у приватну посету Мивић претерао тражећи 19 од 36 министарских места. лошевићу. САД су упозоравале на могућност бомбарЧак је Милошевићев став да, ако буде давао уступке за довања ако се српска војска не повуче с Косова. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa9.decembar2012.

dnevnik

9. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ва ше раз ми шља ње је ра штр ка но на ви ше стра на од јед ном та ко да ће вам би ти ве о ма те шко да пра ти те би ло шта што за поч не те. Не до зво ли те да вас то су ви ше за о ку пи и би ло ка ко по ре ме ти.

BIK 20.4-20.5.

Све би тре ба ло да се од ви ја она ко ка ко же ли те и мо жда осе ћа те да ће све би ти ура ђе но без по тре бе да учи ни те би ло шта. У исто вре ме, не што вам го во ри да при па зи те на оно што вам до ла зи иза ле ђа.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Ваш тре нут ни мо дел по ко јем сте не што гра ди ли или ства ра ли са да мо же би ти ма ло по ре ме ћен. По сто ји ве ли ка ве ро ват но ћа да ће ва ше емо ци је да нас про ћи кроз зна чај ну тран сфор ма ци ју.

По ру чи ва ње са мо јед ног је ла из ме ни ја да нас вас не ће за до во љи ти. Ово је ве о ма по го дан дан за вас да ска че те с јед ног ме ста на дру го, про ба те но ве ства ри и ис тра жи те раз ли чи те пер спек ти ве.

Ка да бу де те ука за ли дру ги ма на оно што се де ша ва у ва шој гла ви, би ће вам лак ше да ре ши те све про бле ме. Уко ли ко све за др жи те у се би, има ће те вр ло ма ло про сто ра за ма не вар.

По сто ји мно го то га о че му же ли те да раз го ва ра те. Нај те жи део је про на ла же ње раз ло га да пре ста не те с при чом. Ка да не ко отво ри пи та ња фи ло зо фи је и ре ли ги је, про сто не ће те мо ћи да се за у ста ви те.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ово је за вас ве о ма про мен љив пе ри од у ме се цу. Мо жда ће те при ме ти ти да не мо же те у пот пу но сти да кон тро ли ше те из ра жа ва ње осе ћа ња. Сна га ко ја сто ји иза ва ших емо ци ја је огром на.

По тру ди те се да да нас са со бом по не се те не што за чи та ње. Мо жда ће те мо ра ти че ка ти не ко га или не што, а же ле ће те да бу де те про дук тив ни. То вам се сва ка ко не ће сви де ти.

Ваш ум оче ку је сти му ла ци ју, за то бу ди те си гур ни у то да има до вољ но хра не за гриц ка ње. Та хра на мо же до ћи у ви ду жи ве ди ску си је о по ли ти ци и свет ским до га ђа ји ма или мо жда о не у о би ча је ном ча со пи су.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Да нас ће вам мо жда би ти ве о ма те шко да се фо ку си ра те. Трик је у то ме да не при хва та те ни шта су ви ше емо тив но. Бу ди те по зи тив ни и не мој те се су ви ше уз не ми ри ти ако вам не иде све од ру ке.

Мо гу ће је да сте се за гла ви ли у нео д луч но сти. Ваш мо зак раз ми шља у мно го пра ва ца од јед ном, али не до ла зи до би ло ка квог за кључ ка. Ра ди те с том енер ги јом пре не го што вас уз не ми ри.

Нај но ви ји ча со пи си и мод ни трен до ви при ву ћи ће да нас ва шу па жњу. По след ње ва жне ве сти има ће ве ли ки ути цај на вас. Ве че рас оче куј те раз го вор ко ји об у хва та ту област и те ма ти ку.

TRI^-TRA^

Линд зи Ло хан ухап ше на због ту че V REMENSKA

PROGNOZA

Мало снега, више ветра

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-3

Kikinda

-2

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zreњanin

-3

S. Mitrovica -3 Ruma

-2

Panчevo

-2

Vrшac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -1 Niш

Линд зи Ло хан је пре неколико дана ухапшена због туче у једном њујошком клубу. Њен отац страхује за њу. - Линдзи пије јер на тај начин жели да утоли тугу. Бојим се за њен живот и једино желим да се излечи од зависно сти, иначе ће завршити трагично - рекао је Мајкл Ло хан. Линдзи никад није била агре сивна, за њу затвор не би био решење. Једино што би за њу било добро је сте да је суд пошаље на одвикавање. Она свакодневно узима лекове, дрогу и алкохол. Линд зи већ има условну казну због крађе накита. Ако буде проглашена кривом за тучу, не гине јој затвор.

-1

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Vrlo hladno i vetrovito sa snegom pre podne, a popodne prestanak padavina i delimi~no razvedravawe. Duva}e umeren do poja~an severozapadni vetar. Pritisak malo iznad normale sa tendencijom daqeg porasta. Minimalna temperatura –5, a maksimalna oko –2 stepena. VOJVODINA: Vrlo hladno i vetrovito sa snegom ujutru, a zatim prestanak padavina i delimi~ no razvedravawe, najpre na severu Vojvodine. Poja~an severozapadni vetar }e uve}avati ose}aj hladno}e i pravi}e sne`ne nanose na putevima. Pritisak malo iznad normale sa tendencijom daqeg porasta. Minimalne temperature od –6 do –3, a maksimalne od –4 do –2 stepena. SRBIJA: Znatno hladnije i vetrovito sa snegom povremeno. Poja~an severni i severozapadni vetar }e uve}avati ose}aj hladno}e i pravi}e sne`ne nanose na putevima. Tokom dana sneg prestaje da pada prvo na severu uz postepeno razvedravawe, a do kraja dana i na jugu Srbije.. Pritisak oko normale sa tendencijom porasta. Minimalne temperature od –6 do –2, a maksimalne od –3 do 2 stepena u Timo~koj Krajini Prognoza za Srbiju u narednim danima:. U ponedeqak ujutru jak mraz i ve}inom suvo i vrlo hladno tokom dana. U utorak i sredu obla~ no sa snegom povremeno i temperaturom ispod nule tokom celog dana u ve}ini predela. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Bi o me te o ro lo {ke pri li ke mo gu ima ti ne po vo qan uti caj na hro ni~ no obo le le, a po seb no na kar dio i ce re bro-va sku lar ne i ast ma ti ~a re. Mo gu }i su bo lo vi u ko sti ma i zglo bo vi ma i raz dra `qi vost. Pre po ru ~u je se do da tan oprez u sa o bra }a ju, kao i ade kvat no ode va we jer }e mak si mal na dnev na tem pe ra tu ra bi ti u do me nu hlad no, a ose }aj hlad no }e do dat no po ja ~an usled ve tra.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-4

Kijev

-2

Moskva

-4

Oslo

-8

St. Peterburg -3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

-2

Stokholm

До ла зи муж ку ћи, а же на га пи та: - Је си ли ти пре де вет ме се ци узео двe не де ље од мо ра да идеш у ри бо лов? - Је сам. - Е, да нас се ја ви ла јед на ри ба и ре че да си по стао отац!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

74 (-2)

Slankamen

232 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

154 (-2)

Zemun

314 (10)

Bogojevo

147 (-3)

Panчevo

327 (11)

Smederevo

484 (12)

Baч. Palanka 162 (-1) Novi Sad

163 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

224 (4)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-56 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 383 (11) Beograd

Kusiћ

267 (10)

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV