Dnevnik 10.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 10. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23644 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

Politika 2 Duple funkcije u Vrbasu Zrewaninu i Apatinu 2 Sledi izve{taj o novcu za kampawu 3 Vulin: Vlast u Beogradu mora da se mewa

Ekonomija 4 Vinogradi va`niji od buyeta 4 Tro{imo desetinu mawe nego lane

Novi Sad 8 @iteqi Bocki danas u Prekr{ajnom sudu

Vojvodina 11 Zaposleni preko stranke u Kancelariji za mlade

Kultura 21 Uprkos nevremenu, „Galeb” stigao u Zagreb

Foto: F. Baki} i R. Hayi}

Dru{tvo 6 Unapre|ewe kvaliteta `ivota te{kih bolesnika 6 Nov posao – – nova kwi`ica 6 Blagovremena briga o „proizvodu” svog uma

Suvo i hladno Najvi{a temperatura -2 °S Za vE ja na vOj vO di na: Sne `na me }a va iza zva la je ha os u Voj vo di ni. Ve }i na pu te va je za ve ja na, a ju ~e ra {wi dan obe le ì lo je ~i {}e we sme to va na sve stra ne. Do ve }i ne me sta auto bu si ni su i{li. Naj kri ti~ ni je je u Ba na tu. U se lu Rav ni To po lo vac od hlad no }e je pre mi nuo Bo ri slav Ve ji no vi}, a u za sto ju kod ê ste re ga ro di la se de voj ~i ca. Eki pe Hit ne po mo }i ima le su pu ne ru ke po sla, a naj te è je ipak bi lo sti }i do pa ci je na ta. U ~i {}e we sne ga upreg nu ta je sva me ha ni za ci ja, a ve li ku po mo} ju ~e je pru à la i Voj ska Sr bi je. Vla da Voj vo di ne tra ì od nad le `nih in sti tu ci ja da ubu du }e to kom ne po voq nih vre men skih pri li ka te ret ni sa o bra }aj na te ri to ri ji Po kra ji ne bu de ob u sta vqan. Sred wo {kol ci u mno gim voj vo |an skih gra do vi ma da nas ne }e i}i u {ko lu. str. 7, 8, 10 i 11

NA KON SPO RA ZU MA O RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE

Bez po tre sa na fin ansij skom tr `i {tu

str. 4

ZAUSTAVQEN NA AERO DRO MU

Po li ci ja od u ze la pa so{ Mar ku Mi {ko vi }u!

PO SLE SU SRE TA PAJ TI ]A I NI KO LI ]A NO VA RUN DA RAZ GO VO RA O FI NAN SI RA WU PO KRA JI NE

Po li ti~ ko pe gla we voj vo |an skog bu ye ta str. 3

REPORTA@A

„ME TAL NA” MA FI JA PU STO [I SR BI JU

Ot pa di ma do no se pru ge, ka blo ve i bi ste

str. 13

str. 14 – 17

SPORT

QU VAV PRE MA PO SLU I SVE STRA NOST NO VO SAD SKOG OP TI ^A RA SI NI [E PA []A NA

Od „pe gli ce” i sto pi ra wa do Sej {e la i Egip ta

str. 12

n AMELA TERZI] [AMPIONKA

n MLADIM DELFINIMA BRONZA

n PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

POLiTikA

ponedeqak10.decembar2012.

dnevnik

BORBA S KORUPCIJOM ZNA^I BORBA S PARTOKRATIJOM

Sle di iz ve { taj o nov cu za kam pa wu Sr bi ja mo ra da raz bi je mo no po le ako mi sli da se iz bo ri s ko rup ci jom, sma tra pred sed nik Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ran Sto jiq ko vi}. On je, po vo dom Me |u na rod nog da na bor be pro tiv ko rup ci je, na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du re kao da dis kre ci o na ovla {}e wa vla sti mo ra ju bi ti uki nu ta, a da se po ve }a mo ral na, po li ti~ ka i kri vi~ no prav na od go vor nost. – Ko rup ci ja }e se sma wi ti onog tre nut ka ka da tro {ko vi po sta nu ve }i od do bi ti ko ju ne ko wo me sti ~e, ako se po ka è da se ko rup ci ja vi {e ne is pla ti, a da su se dra sti~ no uve }a li ri zi ci u ko rup tiv nim od no si ma – ka è Sto jiq ko vi}. On na gla {a va da su qu di u Sr bi ji s eko nom skom kri zom i ne ma {ti nom po sta li ose tqi vi ji na to pi ta we, {to je do bro, i da je kqu~ ni za da tak vla sti da po vra ti iz gu bqe no poverewe u institucije. Stojiqkovi} je naglasio da je partokratija ishodi{te svake korupcije u Srbiji, te da borba protiv te po{asti ne moè biti sprovedena sve dok se ne promene pravila: od izbora narodnih deputata do raspodele kadrova u javnom sektoru. – Imamo mehanizme dolaèwa na vlast koji su potpuno zatvoreni kroz proporcionalni sistem. Prakti~no se sudbina odbornika ili poslanika odlu~uje u vrhu partije, a ne glasovima bira~a na izborima. Dok se ne izmeni politi~ko i izborno zakonodavstvo i istovremeno ne ograni~i podela izbornog plena, ne}emo iza}i iz tog mraka – rekao je Stojiqkovi}. On je ujedno i najavio izve{taj o finansirawu predizbornih kampawa politi~kih stranaka. – Za koji dan }emo analizirati izve{taj o predizbornim kampawama. Tu se iz javnih i privatnih izvora obr}e pribli`no 30 miliona evra, {to ne deluje impozantno, ali to je okvir u kojem se uspostavqaju veze za „sivu„ ekonomiju, javne nabavke i tendere, imenovawa u javna preduze}a, za prebacivawe partijskih tro{kova na dràvu. To je centralno poqe u kojem se ne{to u borbi protiv korupcije mora uraditi – rekao je Stojiqkovi}. – Zamislite ìvot u kojem partije ne mogu da

zapo{qavaju, ne mogu da dele javne funkcije kao plen. Mislim da bi to dosta doprinelo tome da borba protiv korupcije ozbiqno zaìvi. Stojiqkovi} je novosadskim studentima i profesorima obe}ao da }e Agencija ispuniti sva obe}awa koja je dala i da }e istraìti sve {to treba istraìti. – Te{ko je baviti se kontrolom koruptivnih procesa kada jedna mala agencija poput na{e mora da se bavi i najsitnijim slu~ajevima na lokalu, {to veoma oteàva na{ rad na otkrivawu kapitalnih korup-

Korupcija }e se smawiti onog trenutka kada tro{kovi postanu ve}i od dobiti koju neko wome sti~e (Zoran Stojiqkovi}) tivnih slu~ajeva. Budu}nost borbe protiv korupcije bi bila potpuna decentralizacija Agencije, da u svakoj op{tini postoji neko ko se bavi lokalnim problemima, a da nama ostanu oni najve}i, najkompleksniji slu~ajevi – rekao je Stojiqkovi}. Advokat i ~lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Slobodan Beqanski

istakao je da problem leì u sve ve}oj neodgovornosti partija koje su na vlasti, u wihovom ignorisawu pravne dràve i u tome da se u~lawavawem u partije dobija neka vrsta indulgencije. – Svaki sistem se odupire racionalnom upravqawu i kontroli, i to je prirodno. Pitawe je, samo, da li u mawoj ili ve}oj meri. Ovde kod nas vidim da se korupcija umnoàva i podsti~e i kroz pravni aspekt. Moète na}i mnogo primera kako sami zakoni promovi{u neki koruptivni princip. Dobar primer je amnestija. Stotine hiqada qudi je kr{ilo zakon da bi drugi zakon sve to prekrio mogu}no{}u da niko ne snosi posledice. Pogledajte ovu konverziju prava kori{}ewa u pravo vlasni{tva. To su skandalozne stvari! Oni koji su se, zahvaquju}i prvobitnoj akumulaciji kapitala devedesetih godina pro{log veka obogatili, sada }e mo}i, zahvaquju}i zakonu, to da legalizuju – rekao je Beqanski. Srbija zbog korupcije gubi milijarde evra, a najve}i novac vrti se u javnim nabavkama i tenderima koje, po pravilu, kontroli{u qudi koje postavqa vlast. Sistemski zakoni za borbu protiv te vrste kriminala ne postoje, dràva odbija da {titi uzbuwiva~e koji prijavquju korupciju. Polovina podnetih prijava u slu~ajevima korupcije biva odba~ena, a od onih koje su ipak procesuirane, 61 odsto se okon~a osu|uju}om presudom, koja je u 80 odsto slu~ajeva – uslovna kazna zatvora. Na korupciju se sudovima àle naj~e{}e o{te}eni i privatna lica. Polovinu prijava podnesi policija, a inspektori to ~ine u samo 0,5 odsto slu~ajeva. U takvoj atmosferi, smatra profesor Zoran Stojiqkovi}, nije dovoqno u medijima otvoriti nekoliko afera i proglasiti borbu protiv korupcije. – Profesionalna administracija, izmene izbornih zakona, izmicawe stolice partijskim poslu{nicima na poloàjima za koje nisu stru~ni i ozbiqno sudstvo mogu pomeriti borbu protiv korupcije. Bez toga se samo vrtimo ukrug – smatra Stojiqkovi}. P. Klai}

ZAKON POSTOJI, A PI[E I U USTAVU, ALI...

Du ple funk ci je u Zre wa ni nu, Vr ba su i Apa ti nu Bez ob zi ra na to {to do la ze iz Srp ske na pred ne stran ke, De mo krat ske stran ke ili So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, ~el ni ci ma Zre wa ni na, Vr ba sa i Apa ti na – Iva nu Bo {wa ku, @eq ku Vi do vi }u i @i vo ra du Smi qa ni -

Ivan Bo{wak

}u, ko ji su ujed no i po sla ni ci u Skup {ti ne Voj vo di ne, za jed ni~ ko je i to da, na su prot za ko nu i Usta vu, isto vre me no oba vqa ju dve funk ci je. Ustav ni sud je o to me ve} re kao svo ju re~ ka da je pro {le go di ne ospo rio za kon sku od red bu ko ja je ta kve du ple funk ci je omo gu }a va la. Prak su je usta li la i nad le `na Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, do no se }i niz re {e wa, svo je vr snu za bra nu isto vre me nog oba vqa wa po sla ni~ ke funk ci je i funk ci je gra -

do na ~el ni ka, od no sno pred sed ni ka op {ti ne. Me |u tim, ni su sva re {e wa i za `i ve la u prak si, pa je ta ko so ci ja li sta @i vo rad Smi qa ni} i u no vom man da tu pred sed nik apa tin ske op {ti ne i voj vo |an ski po sla nik, a na taj „ali bi” sa da se po zi va no vaj li ja me |u du plim funk ci o ne ri ma, na pred wak Ivan Bo {wak, zre wa nin ski gra do na ~el nik i po sla nik, iza bran na ovo go di {wim maj skim lo kal nim i po kra jin skim iz bo ri ma. [ef po sla ni~ ke gru pe SNS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne u ko joj je i zre wa nin ski gra do na ~el nik, Igor Mi ro vi} uve ren je u to da }e Bo {wak do ne ti „is prav nu od lu ku„. – Za kon mo ra da va `i za sve. U Skup {ti ni Voj vo di ne ima mo

@ivorad Smiqani}

Dopunski pokrajinski izbori Do sko ra {wi voj vo |an ski po sla nik iz Sr bo bra na, so ci ja li sta Zo ran Mla de no vi}, od lu ~io je da za dr `i funk ci ju pred sed ni ka te op {ti ne. On je ne dav no pod neo ostav ku na po sla ni~ ki man dat, a po {to ga je osvo jio po ve }in skom si ste mu, usko ro se o~e ku je ras pi si va we do pun skih po kra jin skih iz bo ra u Sr bo bra nu. Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor je 20. no vem bra o Mla de no vi }e voj ostav ci oba ve stio po sla ni ke i na ja vio da }e do pun ske iz bo re ras pi sa ti u ro ku od 30 da na. Ina ~e, i „gra do na ~el ni~ ka troj ka” iz Zre wa ni na, Apa ti na i Vr ba sa ima man dat po sla ni ka iza bra nih po ve }in skom si ste mu.

@eqko Vidovi}

jo{ jed nog po sla ni ka, go spo di na Smi qa ni }a, ko ji ni je rad da, po na {im do sa da {wim sa zna wi ma, pod ne se ostav ku. U is toj je – ap so lut no is toj – si tu a ci ji kao go spo din Bo {wak. I, to je ne {to {to nas bo li – ka è Mi ro vi}. To ipak, po we go vim re ~i ma, ne zna ~i da Smi qa ni }ev slu ~aj mo è bi ti oprav da we za Bo {wa ka, ko ji je, do da je on, na za ko nit na ~in okon ~ao pro ce du ru u ve zi s funk ci ja ma jer je naj pre upu tio do pis Ad mi ni stra tiv nom od bo ru Skup {ti ne Voj vo di ne, za tim se obra tio Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, a po tom se à lio Od bo ru Agen ci je. – I oba ve zan je da u na red nih 15 da na do ne se od lu ku. Ve ru jem da }e on do ne ti is prav nu od lu ku, ali me bo li to {to za kon ne va ì isto za sve – ka zao je Mi ro vi} za na{ list. Ina ~e, na{ list je ra ni je ob ja vio da je re {e we Od bo ra Agen ci je po sla to Bo {wa ku 27. no vem bra, kao i da od we go vog pri je ma te ~e rok od 15 da na da pre sta ne da oba vqa isto vre me no dve funk ci je. U Skup {ti ni Voj vo di ne je po sla nik i @eq ko Vi do vi}, de mo kra ta ko ji je isto vre me no na ~e lu op {ti ne Vr bas. I po red po ku {a ja da stu pi mo u kon takt s wim, to ni je bi lo mo gu }e. S. K.

No vi Sad: Iz NP u DSS Biv {i ru ko vo di o ci Grad skog od bo ra Na rod ne par ti je u No vom Sa du i svi pred sed ni ci me snih od bo ra, sa ve ta i dru gih stra na~ kih te la, wih 49, ju ~e su pri stu pi li De mo krat skoj stran ci Sr bi je. Oni su pre pri stu pa wa DSS-u pot pi sa li pro glas „Sr bi ja je ugro `e na“. – Pro gram ski su ove stran ke bi le sli~ ne i oni ko ji su pra ti li po li ti~ ku sce nu zna ju da je Na rod na par ti ja ve} ra ni je sa ra |i va la s DSS-om na na ci o nal nom ni vou – re kao je pred sed nik GO DSS-a Bor ko Ili}. – Na kon ras pa da te stran ke bi lo je je di no lo gi~ no da qu di ko ji su ~i ni li Na rod nu

par ti ju na sta ve po li ti~ ki da de lu ju u onoj stran ci ko ja im je ide o lo {ki naj bli `a, a to je upra vo DSS. Ti me smo do bi li kva li tet ne qu de ko ji ma su bit ni ji prin ci pi par ti ja od to ga da bu du na funk ci ja ma. Po re ~i ma biv {eg v. d. pred sed ni ka GO Na rod ne par ti je De ja na Goj ko vi }a, osnov ni raz log pre la ska tih ~la no va u DSS je ste ne za do voq stvo po li ti kom ko je je u po sled we vre me vo |e na u Na rod noj par ti ji i ga `e we osnov nih pro gram skih na ~e la na ko ji ma je ona osno va na. A. Va.

TVIT CRTICA Ka ko – gde?

Pazi, ekstremista!

„Tvi te ra {i„ kad se na ne {to na me ra ~e – ne od stu pa ju. Ta ko ne ki upor no pi ta ju mi ni stra i li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a: „Sva kog da na }u po no vi ti pi ta we gde je ta de par ti za ci ja, ~e kam od go vor ili me blo ki raj!„ Din ki} od go va ra kon tra pi ta wem: „Ka ko gde? Ja sam je u ime URS-a u pot pu no sti spro veo na re pu bli~ kom ni vou. Ni je dan po mo} nik, na ~el nik, di rek tor upra ve ili JP-a ni je funk ci o ner URSa. To ni ko do sa da ni je ura dio i po no sim se {to sam is pu nio obe }a we ko je sam dao u kam pa wi...„ Isto ne mi sli funk ci o ner DSS-a @i vo ta Star ~e vi}: „To {to ste re kli ap so lut no ni je ta~ no i mo gu Vam na ve sti bar tri de se tak kon kret nih pri me ra„. Mla |a ne od u sta je: „Pro ~i taj te pa `qi vo {ta sam na pi sao i pro baj te da na ve de te ma kar je dan pri mer ko ji od stu pa od ono ga {to sam re kao. Ne po sto ji„. Star ~e vi} mu ka è: „Na ve li ste funk ci je i po lo à je u dr àv noj ad mi ni stra ci ji ko ji u slu ~a ju URS zna ~e naj vi {e dva de se tak qu di. A voj ska di re ko to ra na ni èm ni vou?„

Poslanik LD P-a Kenan Ha jdarev i} ok a~ io j e na la j nu vest „Mlad i LDP-a tra`e smenu Se lakovi} a„. R eagu je Mari o Maleti }: „Evo, gos n K enane, imate direk tno s nimke s prot es ta , uz ko me ntar da je smenu z atra`i lo sv eg a dv adesetak ~lanova LDP -a „. Na p ita we Vl ad e Dani lo vi} a: „Je l’ vi ne o se}ate ap so lutno ni kak vu od govornos t {to va { mi nistar paradira s ekstremist ima ?„ , Maleti} odgovara: „ Jo k, za mene ste v i ekst remisti „.

To ma En glez ^lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} po ru ~u je s laj ne: „Da ~u je mo sa da one ko ji ka `u da @predse dn ikrs n e zna en gle ski!!!„ , ok a ~iv{i sn ima k: „Tomislav Niko li} ispr avqa prevodi oc a na engle sk om”. O vaj „spekta kl „ veza n je da de {av aw a na d odeli Sre te ws kog ored ena Hamdi ji Jusu fs pahi}u , kada je prev od ilac, u me sto 45 g odina wegovog ra da, koj e j e Nikoli} sp omenuo, prev eo kao 25 .

Ko s me d a kritikuj e vlas t? Povo dom hitrog o dgovor a napredwaka na re ~i kriti ke k oje im je up uti o lider DS-a D ra gan \ila s, pot predsed ni k vojvo|anske vlade i demokra ta G oran Je {i} upoz or ava: „ Au , ove ne sm e{ da kr itikuje{! Prvo su po~e li opoz iciji da brane krit ik u o nog {t o rade, a koliko vidi m, uskor o }e i ne lojaln e gra|an e hapsiti zbog kri ti ke Vlade!„

Opas an jezik „Tviter a{ „ ko ji se po tp isu je kao O rao nebeski , pit a pr edsedav aj u}eg Genera lnoj sk up {tini U N Vuk a Je remi}a: „Koliko j e po na{e interese {t et no pona {a we NVO-a i str anaka koje kr{e Ustav Srbij e?” Jeremi} }e zagonetno na to: „ Ne vuci m e za jezi k...„ A poslanik L DP- a Bojan \uri} se pi ta na lajn i: „Da li je p re ds ednik s veta po automatiz mu i dir ekt or O[ ’U je diwene nacij e’ u B G? „

Na lajn i se sazn aj e da Je re mi } nema mno go vrem e na z a „ go s te“. P r of e sor ekonom i je i fina n sija Ra{a Karapan x a na j avqu j e: „24. decembra sle}em u N ew Yo rk. Tada }emo saznati da li je taj grad suvi{e malen za mene i @jerem ic _vuk :P „ N a opasku Sa{e Maks im ovi}a: „W ow, vide}e { predsed ni ka sve ta!!!„, Je remi} obave {t ava: „Ta da }u, d odu{e, biti u Peki ngu...„

P~elica Maja Svako je imao svoju zanimaciju tokom vikenda. Funkcionerka SNS-a Maja Gojkovi} otkriva „tvitera{ima”: „î{}ewe snega, pa uìvawe, film, ~aj…„ „Tvitera{„ koji se potpisuje kao Litijum Xon se ipak pita: „Da li kod Maje Gojkovi} vise slike svih wenih predsednika?... galeriju moè da otvori…„

Mla|ana DS-ovka Emina Kova~evi} ga savetuje: „Boqe idi ~isti sneg nego {to tu tra~ari{ kao neka baba :-)„

Zaglavqen u Holandiji S GO DS-a ovog vikenda niko nije „tvitovao„ {ta se de{avalo iza zatvorenih vrata. „Tvitera{i„ prozivaju Milo{a \aji}a: „Nema te na GO tako da nema nikoga da ’tvituje’ :-)„ \aji} obja{wava: „Ostao zaglavqen u Holandiji :((( glupo nevereme…„, „opravdava“ svoj izostanak \aji}.

Za{to skre}e „Ju`ni tok”? A ~lanica DS-a Emina Kova~evi} je „zabrinuta„ na lajni: „Vu~i} oti{ao kod Amera, sad }e Putin da se naquti i da skrene ’Ju`ni tok? :-D„

J ad ni~ak i ku}e ra k

URS ~eka pun mesec

Ne ki, poput Iv an e Cuc i}, n e veruju u re~i p oliti ~ara da im imovina nije tolika kao {to mediji kaù. „#onokad \ilas pri~a o DS-u kao levici koja brine o gra|anima a ima ku}u od laganih milion evra!„ Napredwak Aleksa Ristivojevi} dodaje: „Kaè da je on tu samo podstanar. Ba{ mi ga je ào, srce mi se cepa. Nema, jadni~ak, od ~ega da kupi ku}erak„. Funkcioner SNS-a Mario Maleti} citira napise iz ùte {tampe: „RASPAD U DS-u: Neslavna prva \ilasova sednica„.

La`ni „tviter„ Slobodan Milo{evi} pi{e na lajni: „URS najavio da }e uskoro po~eti transformaciju u stranku. Samo ~ekaju pun mesec„.

PMS, ili SNS Savetniku nekada{weg predsednika Srbije Neboj{i Krsti}u nisu „najjasnije“ sve skra}enice: „SPS, PMS, SMS. SNS... ko }e sve to da pohvata...„ S. St.

politika

dnevnik

PO SLE SU SRE TA PAJ TI ]A I NI KO LI ]A NO VA RUN DA RAZ GO VO RA O FI NAN SI RA WU PO KRA JI NE

Po li ti~ ko pe gla we voj vo |an skog bu ye ta Iako je nakon odbacivawa vojvo|anskih amandmana na republi~ki buxet za 2013. godinu izgledalo da su iscrpqene sve institucionalne mogu}nosti za dogovor dva nivoa vlasti o fi nan si ra wu Vojvodine, pokrajinski zvani~nici, koji su prethodno zbog toga naj vqi va li jo{ jed nu àl bu Ustav nom sudu, ovih dana, me |u tim, tvr de da ipak jo{ ima prostora za dogovor. Nova o~ekivawa Banovine, po svemu sude}i, inspirisana su za mnoge neo~ekivanim susretom pokrajinskog premijera Bo ja na Paj ti }a i predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a. O sadràju tog razgovora javnost je upoznata tek {turim saop{tewem, u kojem su se u~esnici sastanka, odrànog pro{le srede na Andr}evom vencu, obavezali na to da }e probleme u odnosima republi~ke i pokrajinske administracije re{avati u okviru ustavne i zakonske regulative.

Nakon tog susreta pokrajinski ~el ni ci na ja vqu ju no vu run du kon sul ta ci ja s Re pu bli~kom vladom, koja bi trebalo da startuje danas u Ministarstvu finansija.

I pokrajinski sekretar za finansije Zo ran Ra do man potvrdio nam je da }e na „osnovu razgovora predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a s pred sed ni kom Sr bi je To mi slavom Nikoli}em”, u narednim danima biti odr`ane kon-

sulatcije o definisawu buxeta Vojvodine za narednu godinu. – Verujem da }emo ovih dana imati potpuno jasnu sliku u tom pogledu i da }emo uspeti

da na|emo zadovaqavaju}e re{ewe, kao {to smo uspeli kad je re~ o RBV-u i fomirawu fonda za razvoj – rekao je Radoman za na{ list. On, me|utim, nije `eleo da iznosi detaqe u vezi s tim konsulatacijama.

I potpredsednik Vlade Vojvodine Dra go slav Pe tro vi}, koji je prisustvovao sastanku Nikoli}a i Pajti}a, izjavio je da predstavnici pokrajinske i republi~ke administracije razgovaraju o tome u kojoj }e formi biti predlo`en buxet Vojvodine za 2013. godinu. On je kazao i da }e u narednih desetak dana biti doneto re{ewe o tome „da li }e se i}i na privremeno finansirawe u Pokrajini, ili }e buxet biti donet u redovnoj proceduri”. Pod se ti mo, Po kra jin ska vlada ve} je pokrenula postupak ocene ustavnosti Zakona o buxetskom sistemu jer smatra da promene u obra~unu pokrajinskog buxeta koje je inicirao ministar finansija Mla |an Din ki} naru{avaju ustavne garancije o finansirawu APV. I dok ministar Dinki} tvrdi da nije dovedeno u pitawe voj vo |an skih „se dam od sto„, iz Banovine upozoravaju na to da su ustavne odredbe naru{ene i }e pokrajinski buxet biti o{te}en za najmawe deset milijardi dinara koje moraju biti plasirane u kapitalna ulagawa, {to tako|e nala`e Ustav. B. D. Sa vi}

Vu lin: Vlast u Be o gra du mo ra da se me wa Pokret socijalista izabrao je ju~e na izbornoj konferenciji 15 ~lanova Op{tinskog odbora Vo`dovac, a lider te partije Alek san dar Vu lin poru~io je da vlast u Beogradu treba da se mewa, „ba{ kao {to se mewa i Srbija”. – Pada sneg u Beogradu, pa{}e i vlast. Mewa}e se Beograd kao {to se mewa i Srbi-

ja. Jedno ne}emo: da mewamo sebe i ne}emo da budemo ono {to nismo – rekao je Vulin. On je kazao da svakog decembra sneg „iznenadi i {okira” vlast u Beogradu, i upitao kakva je to prestonica koju vode qudi koji su „bezobrazno bogati”. – Kakva }e biti sudbina Beograda ako ga stalno budu vodili oni koji su bogatiji od

wega i koji su nezadu`eniji od wega? Beograd mora da se promeni... Nismo mi protiv bogatih, ve} protiv na~ina na koji su se oni obogatili. U proteklih 12 godina nije stvorena nikakva klasa preduzetnika, sposobnih qudi, ali je stvorena klasa onih koji su Srbiju opqa~kali i tako postali bogati – poru~io je Vulin.

ponedeqak10.decembar2012.

REKLI SU Mar ko vi}: Tu ì }u one ko ji su me sme ni li Smewena direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zo ra na Mar ko vi} potvrdila je da se ponovo kandidovala za to mesto i najavila tu`bu protiv onih koji su je smenili. – Naravno da sam se kandidovala za to mesto. Nema ve}eg eksperta od mene za tu funkciju. Pokrenu}u upravni spor i tuì}u one koji su me smenili mimo procedure propisane zakonom – kazala je Zorana Markovi} za „Blic”. Ona je dodala da „neko mora da zaustavi te qude koji se pona{aju kao neka revolucionarna garda”. Odbor Agencije za borbu protiv korupcije razre{io je pre mesec dana jednoglasnom odlukom direktorku Markovi} zbog sumwe da je naru{ila ugled Agencije, povredila odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i nesavesno obavqala funkciju „jer je odbijala izbor zamenika direktora i traìla je stan od Vlade, a da Odbor to nije znao pune dve godine”.

Gru bje {i}: Ho }e mo isti tret man kao i dru gi – Srbija mora imati isti tretman kakav su imale i druge zemqe u procesu pristupawa EU – izjavila je potpredsednica Vlade za evropske integracije Su za na Gru bje {i} pred posetu Briselu. – Srbija je svesna toga da je mala verovatno}a da }e dobiti datum za otpo~iwawe pregovora pre prole}a naredne godine, ali o~ekujemo da 10. decembra Savet EU prepozna i napore i napredak Srbije u procesu normalizacije odnosa s Pri{tinom. Potpredsednica Vlade }e se ove nedeqe, tokom vi{ednevne zvani~ne posete Briselu, sastati s vode}im evropskim politi~arima i ministrima spoqnih poslova EU, saop{teno je iz wenog kabineta. Ministri spoqnih poslova zemaqa Evropske unije danas }e u Briselu doneti odluku o tome da li da {efovima dr`ava i vlada zemaqa EU preporu~e da se Srbiji odredi datum za po~etak pregovora o pristupawu.

Pe tro vi}: Ne }u pod ne ti po sla ni~ ku ostav ku Funkcioner DS-a i biv{i ministar u Vladi Mir ka Cvet ko vi }a Du {an Pe tro vi} rekao je na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke da ne}e vratiti mandat narodnog poslanika u Skup{tini Srbije. – Dra gan \i las je izneo svoje mi{qewe o mandatima, moje mi{qewe je suprotno. To je unutarstrana~ko pitawe koje smo raspravili i nadam se da vi{e ne}e biti potrebe da se time bavimo u javnosti – izjavio je Petrovi} za „Blic„. On je Glavnom odboru izneo i predlog prekomponovawa politi~kog sistema kao „odgovor na su{tinske neravnote`e u dru{tvu”, koji predvi|a da centralna Srbija dobije nivo kompetencija kakve imaju Vojvodina i Beograd, koji imaju svoj buxet, parlament i izvr{nu vlast. Petrovi} smatra da bi centralna vlast trebalo da zadr`i nadle`nosti nad Vojskom, spoqnim poslovima, policijom, pravosu|em i monetarnom politikom, kao i nad decentralizovanim organima.

ekonomija

ponedeqak10.decembar2012.

GRA DO NA ^EL NIK VR [CA ^E DO MIR @IV KO VI] O PRI VA TI ZA CI JI „VR [A^ KIH VI NO GRA DA”

Vi no grad i va `ni ji od buye ta Lo kal na sa mo u pra va u Vr {cu za la `e se za da se naj ve }e vi no gor je u Sr bi ji od pre ko 1.100 hek ta ra sa ~u va u okvi ru pred u ze }a „Vr {a~ ki vi no gra di„. Uz jed nu ne u spe lu pri va ti za ci ju, op {tin ski oci su u mi nu lim go di na ma po ku -

ro vat no bu xe tom po de lio kroz pla te lo kal nih sa mo u pra va. „Vr {a~ ki vi no gra di„ tre ba da na |u kup ca ko ji }e no vac ulo `i ti, i to je ap so lut ni in te res dr `a ve i lo kal ne sa mo u pra ve – re kao je @iv ko vi}, po tom se osvr nuv {i na mo -

dnevnik

Tro {i mo de se ti nu ma we ne go la ne Pro met u tr go vi na ma u Sr bi ji u ok to bru 2012. ma wi je za 10,5 od sto ne go u istom me se cu pro {le go di ne. Sa pro se~ nom pla tom od ~e tr de se tak hi qa da di na ra sve je te `e pri u {ti ti i ono naj o snov ni je. Stru~ wa ci pro ce wu ju da }e zbog eko nom ske kri ze pro da ja i da qe pa da ti i da }e ce ne pre hram be nih pro iz vo da, kao po sle di ca ovo go di {we su {e, do pro le }a idu }e go di ne do dat no po ra sti iz me |u 5 i 15 pro ce na ta. Stan dard i pro met su kao bra }a bli zan ci, kad je jed nom lo {e i dru gi to ose }a. Pa ra je sve ma we, a mno gi se te {ko pri se }a ju kad su zad wi put ku pi li nov na me {taj ili ko mad

teh ni ke. Ovo ni je kri za po nu de, ve} kri za tra `we, sla ù se pro iz vo |a ~i i tr gov ci. Na vi ke po tro {a ~a su se bit no pro me ni le. U od no su na pe riod od ju la do sep tem bra pro {le go di ne, ove go di ne naj vi {e je sma we na pro da ja far ma ce ut skih pro iz vo da, 17 od sto. Sle de sred stva za ~i {}e we i odr à va we do ma }in stva vi {e od 13 od sto, pa pro da ja te pi ha, 10 pro ce na ta. Dragoqub Raji} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je ka è da se u na red nom pe ri o du o~e ku je da }e ce ne pro iz vo da u do ma }im tr go vi na ma ra sti od pet do 15 od sto. „I pro iz vo |a ~i i tr gov ci prak ti~ no ima ju ta o~e ki va wa

zbog po sle di ca ovo go di {we su {e i zbog to ga {to }e ula zne ce ne pro iz vo da za in du strij sku pre ra du bi ti po ve }a ne”, ka `e Ra ji}. O~e ku je se da ovog pu ta,

zbog stra ha od da qeg pa da pro da je, pro iz vo |a ~i i tr gov ci mo gu }i po rast ula znih ce na, naj ve ro vat ni je ne }e pre ba ci ti na kraj we po tro {a ~e.

NA KON SPO RA ZU MA O RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE {a va li da do ve du stra te {ke part ne re iz po zna tih vi no ga dar skih ze ma qa, Ita li je, Fran cu ske... a pro da ja na kla si ~an na ~in od la ga na ko li ko se mo glo. Ovih da na pred sed nik op {ti ne êdomir @ivkovi} je upu tio su ge sti ju Vla di Sr bi je da pri li kom no ve pri va ti za ci je „Vr {a~ kih vi no gra da„ pri o ri tet ne bu de ono {to }e do bi ti dr à va, ve} ono {to }e do bi ti „Vi no gra di„. – Su ge ri {e mo da dr à va, ko ja je ve} do bi la pet mi li o na evra od pri va ti za ci je i ni ka da ih ni je vra ti la u „Vi no gra de„ na kon ras ki nu te pri va ti za ci je, ovog pu ta ne bi tre ba lo po no vo da uzi ma no vac od pro da je ko ji bi se po sle, ve -

del pri va ti za ci je ko ji bi ovog pu ta tre ba lo da se pri me ni. – Po tre ban je in ve sti tor ko ji }e u ka pa ci te te, po zi ci o ni ra we, bren di ra we, osva ja we no vih tr ì {ta i, ono {to je kqu~ no, pro da ju vr {a~ kih vi na, ulo ì ti bar de set mi li o na evra jer to je ono {to ne do sta je „Vi no gra di ma„. Bo ri }e mo se za to da ne bu de pre sud no ono {to }e do bi ti dr à va, ve} ono {to }e do bi ti „Vr {a~ ki vi no gra di„. Ni je ciq sa mo sa ~u va ti 250 rad nih me sta ve} po ve }a ti wi hov broj na 750-800, ko li ki je ne kad bio, a si gu ran sam u to da „Vr {a~ ki vi no gra di„ ima ju po ten ci ja la za ta ko ne {to. R. Jo va no vi}

VESTI I auto mo bi la je sve ma we To kom tre }eg kvar ta la 2012, uo~en je pad bro ja pr vi put re gi stro va nih drum skih mo tor nih vo zi la, dok po rast be le `e rad na vo zi la, po qo pri vred ni trak to ri i pri kqu~ na vo zi la za trak to re, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS). Pre ma po da ci ma RSZ mo `e se za kqu ~i ti da je 73,2 od sto pri kqu~ nih vo zi la no si vo sti is pod 1.000 ki lo gra ma, {to po ka pa ci te tu od go va ra pri kqu~ nim vo zi li ma, na me we nim put ni~ kim auto mo bi li ma, a ne pri vred nim vo zi li ma. Po pr vi put je re gi stri va no 32.794 put ni~ kih auto mo bi la, {to je za 1,4 od sto ma we ne go u istom pe ri o du la ne. Naj broj ni je no vo re gi stro va ne mar ke pro iz vo |a ~a mo tor nih vo zi la su „za sta va” od do ma }ih i „fi at”, „re no”, „opel” i „fol ksva gen” od stra nih. Broj no vo re gi stro va nih te ret nih vo zi la je opao za 23 od sto, te gqa ~a za 6,5, a pri kqu~ nih vo zi la za ~aj 50 od sto. Isto vre me no broj no vih rad nih vo zi la po ve }an je za de vet osto, trak to ra za 25 i pri kqu~ nih vo zi la za trak to re 15 od sto.

Ce ne ne kret ni na i da qe pa da ju Ce ne ne kret ni na u Sr bi ji su do sta pa le i taj trend }e naj ve ro vat ni je bi ti na sta vqen, re ~e no je u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je

(PKS). Ce ne sta no va u ze mqi se kre }u od 450 do 2.500 evra, u za vi sno sti od me sta gde se pro da ju, re kao je se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo PKS Goran Rodi}. „Sta no vi su tr ì {na ka te go ri ja i wi ho va ce na za vi si od po nu de i po tra `we”, is ta kao je se kre tar Ro di} na vo de }i da je tra `wa ve o ma ma la, jer gra |a ni Sr bi je uglav nom ne ma ju si gu ran po sao i ne mo gu da ula ze u kre di te. Ma wi sta no vi u Be o gra du - u pr voj, dru goj i tre }oj zo ni, ali i dru gim ve li kim gra do vi ma, ni su za be le ì li dra sti ~an pad ce na, kao {to je to slu ~aj sa ve }im sta no vi ma ko ji ma je, ka ko je re kao, ce na pa la do 30 od sto. „Vi la ma i dru gi ma objek ti ma na eks klu ziv nim lo ka ci ja ma ce ne su pre po lo vqe ne”, na gla sio je Ro di}. Stru~ wak PKS je re kao da je po nu da no vih sta no va, ta ko |e, opa la u pret hod nom pe ri o du, ako se iz u zme pro je kat grad we sta no va u no vom be o grad skom na se qu „Ste pa Ste pa no vi}” ko ji je fi nan sij ski po dr à la dr à va. Upr kos to me {to mno gi gra |a ni ne ma ju svoj krov nad gla vom i da qe je ma la tra `wa za sta no vi ma, na po me nuo je Ro di} do da ju }i da zbog ta kvih kre ta wa na tr ì {tu naj vi {e tr pi do ma }a gra |e vin ska in du stri ja. „Sta no vi u ’Ste pi Ste pa no vi}’ su sku pi za pla te `nu mo} na {eg sta nov ni {tva i o~e ku je mo da }e po ten ci jal ni in ve sti to ri u na red nom pe ri o du mo ra ti de be lo da se pre sa be ru - po ko jim ce na ma }e pro da va ti sta no ve”, uka zao je Ro di}.

Bez po tre sa na finansij skom tr ì {tu Re {e we pro ble ma ve za nih za Raz voj nu ban ku Voj vo di ne, usa gla {e no na re pu bli~ kom, od no sno po kra jin skom ni vou, ni je iza va lo bu ru na fi nan sij skom tr ì {tu Sr bi je, ali se de {a va wa pom no pra te. Naj za ni mqi vi je su op ci je o to me ko bi mo gao bi ti no vi vla snik ban ke te ka kvu }e pro |u ima ti ob ve zni ce ko je }e Re pu bli ka Sr bi ja i AP Voj vo di na emi to va ti. Jo{ ka da su le tos po ~e le pri ~e o to me ko bi mo gao pre u ze ti tu ban ku iz dvo ji lo se ne ko li ko kan di da ta. Kao mo gu }i vla sni ci po mi wa ne su So si je te è ne ral, AIK i Er ste ban ka. Oni zva ni~ nih ko men ta ra o na me ra ma ni su ima li. U Er ste ban ci ka ù da }e ana li zi ra ti po nu du ka da se zva ni~ no po ja vi i uslo ve pa, shod no svo jim in te re si ma, do ne ti od lu ku. Sli ~an stav ima le su i dru ge dve ku }e. Ko bi se sem wih mo gao po ja vi ti kao kan di dat? Kon sul tant za stra na ula ga wa Milan Kova~evi} ka è da je ve o ma do bro re {e we da se ta ban ka pri va ti zu je. - A da li }e no vi vla snik po sta ti do ma }i ku pac ili ne ko iz ino stran stva, ma we je bit no. U do ma }em ban kar skom sek to ru naj vi {e pro ble ma i gu bi ta ka su ima le ban ke u dr àv nom vla sni {tvu. Pa jo{ je sve` slu ~aj Agro ban ke! In te re so va we ku }a ko je ima ju ma ti ce u Evrop skoj uni ji za ku po vi nu ba na ka na Is to ku ni je po sled wih ne ko li ko go di na ve li ko. Ni su sa mo ban ke ma we za ni mqi ve ne go pre kri ze – i dru ge kom pa ni je ko je su pre br zo na la zi le no vog vla sni ka ~e ka ju. Pri me ri su na{ JAT, @e le za ra i Kom bi nat „Bor”. Za to i sma tram da je pri va ti za ci ja bit ni ja od to ga da to ide kroz stra nu in ve sti ci ju, bez ob zi ra na to da li se ra di o ban ci ili dru goj kom pa ni ji - na vo di Ko va ~e vi}. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci dr Kosta Josifidis po zdra vio je spo ra zum

Ob ve zni ce ima ju pro |u Spo ra zum Re pu bli ke i Po kra ji ne pred vi |a pre nos ak ti ve i pa si ve na onu ban ku ko ja po nu di naj bo qe uslo ve a u skla du sa za ko ni ma ko ji re gu li {u tu oblast. U kon kret nom slu ~a ju ra di se o 110 mi li o na evra osi gu ra nih de po zi ta i sto mi li o na neo si gu ra nih. Me |u po to wi ma kva li tet nom ak ti vom ban ke ni je po kri ve no oko 70 mi li o na evra. Ob ve zni ca ma ko je }e iz da ti AP Voj vo di na }e se po kri ti 78,1 od sto po me nu te su me, a oni ma ko je }e iz da ti Re pu bli ka Sr bi ja – 21,8 pro ce nat. One }e se pre ne ti Agen ci ji za osi gu ra we de po zi ta a po tom na ban ku ko ja pre u zme RBV. Tim har ti ja ma od vred no sti mo }i }e da se tr gu je na se kun dar nom tr ì {tu. – Sve ob ve zni ce ko je je dr à va do sa da emi to va la ima le su so lid nu pro |u na fi nan sij skom tr ì {tu i kod nas i u ino stran stvu – ka è Branislav Jorgi} iz bro ker ske ku }e „Jor gi}” o to me ka kvo }e bi ti in te re so va we za wih. – Uspe {no su se pro da va le i har ti je ko je je emi to vao No vi Sad, a bi le su pr ve ko je je kod nas po nu di la lo kal na sa mo u pra va. Sma tram da }e i ova emi si ja u ko joj APV ima do mi nant nu ulo gu po no vi ti uspeh. Ina ~e, mi slim da je re {e we o ko jem su se nad le `ni sa gla si li do bro za RBV. U bu xe ti ma ne ma nov ca da se ta po tra ì va wa po kri ju. Za to je kom bi na ci ja pri va ti za ci je i ob ve zni ca do bro re {e we. vla da re pu bli ke i po kra ji ne o re {a va wu sta tu sa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne oce niv {i da je to do pri nos sta bil no sti do ma }eg fi nan sij skog tr ì {ta. - Fi nan sij sko tr ì {te mo ra bi ti sta bil no i sto ga u na ~e lu

po zdra vqam ovaj po ku {aj da se na ade kva tan na ~in re {i pro blem Raz voj ne ban ke - iz ja vio je Jo si fi dis i na gla sio da je ja ko va `no da bu du smi re ne ten zi je na sta le tim po vo dom u pro te klom pe ri o du. Ovim spo ra zu mom se na

od re |en na ~in smi ru je jav nost, po go to vo kli jen ti RBV, ko ji sad mo gu bi ti spo koj ni da }e wi ho va sred stva bi ti si gur na i da mo gu da pla ni ra ju {ta }e ~i ni ti i ka ko }e ras po la ga ti sa svo jim nov cem, re kao je pro fe sor Jo si fi dis. On je na po me nuo da bi za dru gi deo sred sta va RBV, ko ji bi pre ma spo ra zu mu tre ba lo da bu de pre net na ne ku dru gu ban ku, tre ba lo na }i ne ku „ozbiq nu ban ku ko ja mo è da ga ran tu je sta bil nost a ne ne ku ra wi vu”, ka kve po sto je na na {em ban kar skom tr ì {tu. U na red nih de se tak da na zna }e se vi {e. Ka da je u pi ta wu ta ban ka, ni je lo {e pod se ti ti na to da je vi ce gu ver ner ka Diana Dragutinovi} ne dav no re kla da se ne na pla ti vi kre di ti RBV-a kre }u iz me |u 65 i 85 od sto. Ali ne tre ba za bo ra vi ti da su do bro po kri vre ni hi po te ka ma – zgra da ma, sta no vi ma, tu je i ze mqi {te, a i apart ma ni na Cr no gor skom pri mor ju. RVB je pe ta ve }a ban ka sa se di {tem u No vom Sa du ko ja iz dr àv nih ru ku pre la zi u pri vat ne. Za to ni je zgo reg pod se ti ti na to ka ko su pro {le pret hod ne. Er ste je No vo sad sku ku pi la za 73 mi li o na evra, No va qu bqan ska Kon ti nen tal za 50, Pa non ska ban ka na {la se u gru pi In te za za 140 mi li o na evra, a Na ci o nal na ban ka Gr~ ke je za Voj vo |an sku iz dvoj la 385 mi li o na evra. Ali to je bi lo pre ne go {to je po ~e la glo bal na fi nan sij ska kri za. [to se ti ~e za po sle nih u RBV-u, ka ko je re kao po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zoran Radoman, oni }e ima ti isti tret man kao i slu `be ni ci u ban ka ma ko je su pret hod no pri va ti zo va ne. Sve u skla du sa za ko nom. U po me nu te ~e ti ri ku }e no vi vla sni ci su na kon sni ma wa sta wa na pra vi li nov ras po red rad nih me sta i oni ma ko ji se ni su ukla pa li po nu di li so ci jal ni pro gram. D. Vu jo {e vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

„So ja” po no vo za ni mqi va in ve sti to ri ma KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,9224

114,2065

116,8332

111,5798

Australija

dolar

90,4935

92,3403

94,4641

90,2165

Kanada

dolar

87,1127

88,8905

90,9350

86,8460

Danska

kruna

14,9980

15,3041

15,6561

14,9521

Norve{ka

kruna

15,2585

15,5699

15,9280

15,2118

[vedska

kruna

12,9910

13,2561

13,5610

12,9512

[vajcarska

franak

92,5743

94,4636

96,6363

92,2909

V. Britanija

funta

138,6551

141,4848

144,7390

138,2306

SAD

dolar

86,3599

88,1223

90,1491

86,0955

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 12. 2012. godine

Pro te klih pet tr go va~ kih da na do ne li su no vi rast tr `i {ta ak ci ja, dok su ostva re nom pro me tu iz nad ovo go di {weg pro se ka pre sud no do pri ne le ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, sko ~io je sko ro ~e ti ri od sto na 492,8 po e na, a na kon ovog no vog sko ka u ve li koj me ri je ne u tra li san mi nus od po ~et ka go di ne. Tre }oj uza stop noj ne de qi ra sta, osim po di za wa pot ce we nog tr `i {ta, do pri neo je i van red ni do ga |aj po pi ta wu ak ci ja So ja pro te i na ko je su sna `no po ra sle iz re gu la tor nih raz lo ga. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 7,4 mi li o na evra, a u

ve li koj me ri sa ~i wa va le su ga ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we.

Ipak, sed mi cu za na ma obe le `io je be ~ej ski „So ja pro tein„ ko ji je ob ja vio sa zi va we van red -

ne skup {ti ne ak ci o na ra na ko joj }e glav na ta~ ka dnev nog re da bi ti do no {e we od lu ke o ras po la ga wu imo vi nom ve li ke vred no sti. Ak ci o na ri ko ji su ne sa gla sni sa ovim za du ì va wem ima ju pra vo da za tra è ot kup ak ci ja od kom pa ni je po kwi go vod stve noj vred no sti od 827 di na ra. Ova ob ja va do ne la je kon ti nu i ra ni rast ak ci ja „So ja pro te i na„ s ob zi rom da se ve} du è vre me ova ak ci ja, kao i osta lom i ve }i na dru gih na tr ì {tu, ko ti ra zna ~aj no is pod kwi go vod stve ne vred no sti. „So ja pro tein„ je okon ~ao sed mi cu na ni vou od 664 di na ra uz rast od 34,4 od sto, dok je uku pan pro met u tr go va wu ovom har ti jom iz no sio je 8,2 mi li o na di na ra, pre sve ga usled sla be po nu de.

dnevnik

ponedeqak10.decembar2012.

dRU[TvO

dnevnik

KAKO DO BOQEG PALIJATIVNOG ZBRIWAVAWA NAJTE@IH PACIJENATA

Unapre|ewe kvaliteta `ivota te{kih bolesnika

„[KOLA BEZ NASIQA” I U OP[TINI SE^AW

Sa |a ci ma o bez bed no sti

Po mnogo ~emu specifi~na, Osnovna {kola “Veqko \uri~in” iz Jarkovca, koja je nedavno obeleìla 240 godina rada, postala je prva obrazovna ustanova u op{tini Se~aw ukqu~ena u projekat “[kola bez nasiqa”. Re~ je o programu koji sprovodi UNICEF s Ministarstvom prosvete i drugim dràvnim institucijama, a ~iji je ciq stvarawe bezbedne i podsticajne sredine za u~ewe, rad i razvoj 200 osnovaca koji poha|aju jarkova~ku {kolu. – Po~etkom ove {kolske godine potpisali smo memorandum s Ministarstvom prosvete i UNICEF-om – obja{wava direktor O[ “Veqko \uri~in” Qu bo mir Kri {an. – Mada u na{oj {koli nema nasilnog pona{awa, trendovi dru{tvenog ìvota su takvi da moèmo i to o~ekivati. @elimo da na{i u~enici ìve u lepoj dru{tvenoj sredini, bez nasiqa. Na prakti~nom planu to zna~i da najpre edukujemo |ake {to se ti~e nasiqa, ~ak i verbalnog, s insistirawem na obrascu lepog i kulturnog pona{awa. Za taj projekat, koji traje dve godine, {kola je odabrala tim na ~ijem je ~elu pedagog Ma ja Bo ò vi}, koordinator je Qubomir Kri{an, a ~lanovi su profesori Mi la na Vi to mi rov, Bo sa Ra |e no vi}, Qu bo mir Pa pi} i nastavnica razredne nastave Sve tla na Mi lo {ev. – Imamo dobre mentore iz Ministarstva, ali i svoj tim, a spon-

zori, odnosno prijateqi {kole, za tu namenu obezbedili su 300.000 dinara – veli Kri{an. Predstavnici jarkova~ke obrazovne ustanove nedavno su posetili i O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj” u \ur|evu i tom prilikom je dogovoreno uspostavqawe obuhvatnije saradwe nastavni~kih i |a~kih kolektiva, po{to obe {kole u~estvuju u realizaciji projekta “[kola bez nasiqa”. I policijski slu`benici su u prethodnom periodu preduzimali niz preventivnih mera i aktivnosti na podru~ju sredwobanatskog regiona ne bi li se spre~ilo vr{wa~ko nasiqe. Izme|u ostalog, odr`ano je vi{e od 130 predavawa |acima, kao i sastanci s predstavnicima {kola, u~enicima i roditeqima. Osim toga, preduzeto je i vi{e od 1.200 drugih aktivnosti koje se odnose na uo~avawe lica sumwivog pona{awa, lica poznatih kao izvr{ioci prekr{aja i krivi~nih dela, onih koji se no}u okupqaju u {kolskim dvori{tima i tom prilikom prave buku i galamu. “Stawe bezbednosti u {kolama na podru~ju sredweg Banata mo`e se okarakterisati kao povoqno. Broj evidentiranih doga|aja mawi je za 102 u odnosu na isti period prethodne godine, a sagledavaju}i broj prijavqenih krivi~nih dela i prekr{aja, uo~ava se smawewe od oko 30 odsto”, saop{tila je zrewaninska policija. @. Balaban

PRIPREMA ZDRAVSTVENIH KWI@ICA ZA NOVE MARKICE

Nov po sao – no va kwi ì ca Ukoliko su poslodavci ispuwavali zakonsku obavezu i redovno upla}ivali zdravstvene i penzione doprinose, zaposleni }e od Nove godine dobiti novu markicu u zdravstvenoj kwiìci, s obzirom na to da su prethodnu dobili u junu i da ona vaì {est meseci. Zaposleni ~ija je zdravstvena kwiìca popuwena, treba do kraja godine da je zamene. Procedura je veoma jednostavna i na osnovu stare zdrastvene kwiìce dobija se odmah nova, u koju }e se u januaru naredne godine nalepiti markica koja }e vaìti prvih {est meseci 2013. Me|utim, ukoliko je zaposleni u me|uvremenu promenio adresu stanovawa, tu promenu mora uneti i u zdravstvenu kwiìcu. Ukoliko je ostao kod istog poslodavca, u zdravstvenu kwiìcu se upisuje samo promena prebivali{ta, i to na osnovu prebivali{ta u li~noj karti, i ne mora se praviti nova zdravstvena dokumentacija.

Ako zaposleni mewa poslodavca od Nove godine, onda mora, da bi regulisao zdravstveno osigurawe, {to pre da krene u izradu zdravstvene kwiìce. Naime, da bi od novog gazde dobio zdravstvenu markicu, prvo stari poslodavac mora da ga odjavi sa sada{weg osigurawa jer bez toga novi poslodavac ne moè da ga prijavi na zdravsteno osigurawe pa samim tim ne moè dobiti zdravstvenu kwiìcu. U Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe obja{wavaju da se u slu~aju promene poslodavca mewa cela zdravstvena kwiìca. Naime, stara zdravstvena kwiìca se vra}a ispostavi koja ju je izdala, koji popuwava obrazac odjave. Na osnovu odjave pravi se nova zdravstvena kwiìca i popuwava novi obrazac prijave, na temequ kojeg se ona izra|uje. Mora se izvaditi nova zdravstvena kwiìca, u kojoj }e biti nalepqena makrica izdata novom poslodavcu. Q. Male{evi}

Pra vil nik za pri vat ne apo te ke Po nalogu Ministarstva zdravqa Srbije, Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe priprema pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zakqu~ivawe ugovora s davaocima zdravstvenih usluga i za utvr|ivawe naknada za wihov rad za narednu godinu. Tim aktom bi}e, izme|u ostalog, definisani i uslovi i na~in ugovarawa zdravstvene za{tite s apotekama. Pomenuti uslovi i na~in ugovarawa bi}e istovetni i za privatne i za dr`avne apoteke. U delu pravilnika kojim }e se regulisati uslovi i na~in ugovarawa s apotekama, bi}e uva`eno mi{qewe Ministarstva zdravqa o uslo-

vima koje privatne apoteke moraju ispuwavati da bi sklopile ugovor s RFZO-om. Da bi sklopile ugovor s dr`avom, privatne apoteke moraju imati dokaz da privatnu praksu obavqaju najmawe u dve smene, da imaju najmawe jednog diplomiranog farmaceuta u radnom odnosu u svakoj smeni, da mogu obezbediti sav asortiman lekova s liste lekove koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osigurawa, da su tehni~ki i organizaciono osposobqene za elektronsku komunikaciju i razmenu podataka s informacionim sistemom RFZO-a... Q. M.

Palijativnom zbriwavawu pacijenata danas se u svetu poklawa sve ve}a pa`wa jer je, i pored velikog napretka medicine, jo{ uvek mnogo neizle~ivih bolesti i qudi kojima nauka ne mo`e da pomogne. Uz to, treba dodati da je stanovni{tvo sve starije pa je sve vi{e te{kih i hroni~nih bolesnika u poznim godinama koji nisu u stawu da se brinu sami o sebi. Umiru}i pacijenti kod nas su uglavnom prepu{teni porodici, koja ponekad posledwim snagama uspeva da odgovori velikim potrebama bolesnika. Predah takvim porodicama je neophodan, a to mogu da pru`e odeqewa palijativnog zbriwavawa. O~ekuje se da }e u narednih deset do15 godina potrebe za palijativnim zbriwavawem samo starih osoba biti pove}ane 20 posto.

I kod nas se posledwih godina sve ~e{}e ukazuje na potrebu organizovawa palijativnog zbriwavawa, kao i na obuku kadrova koji bi radili u tim jedinicama. Do kraja 2015. srpske bolnice bi kona~no trebalo da dobiju odeqewa za pa-

rawe tih slu`bi na svim nivoima zdravstvene za{tite. Novac za rekonstrukciju prostora namewenih za palijativno zbriwavawe dobile su op{te bolnice u Zrewaninu, Somboru, Vrwa~koj Bawi, U`icu, ]upriji, Leskovcu i Vrawu.

No vac za re kon struk ci ju pro sto ra na me we nih za pa li ja tiv no zbri wa va we do bi le su op {te bol ni ce u Zre wa ni nu, Som bo ru, Vr wa~ koj Ba wi, U`i cu, ]u pri ji, Le skov cu i Vra wu lijativno zbriwavawe. Takva odeqewa s ukupno 300 kreveta ima}e 28 bolnica u Srbiji. U toku je realizacija projekta Ministarstva zdravqa „Razvoj palijativnog zbriwavawa u Srbiji”, koji finansira Evropska unija, a u skladu s Nacionalnom strategijom za palijativno zbriwavawe predvi|eno je formi-

Po re~ima prof. dr Xej mi Von Roen iz îkaga, savremena onkologija nalaè sveobuhvatni pristup obolelom od malignog oboqewa, koji podrazumeva le~ewe tumora i o~uvawe kvaliteta ìvota bolesnika i porodice. Podr{ka pacijentu i porodici je potrebna od trenutka kada se postavi dijagnoza, tokom le-

~ewa do izle~ewa ili do same smrti ako je bolest dobila progresivan, neizle~iv tok. Podr{ka je potrebna i pacijentima koji su uspe{no zavr{ili le~ewe. Ona se zalaè za integraciju palijativnog zbriwavawa u onkolo{ko le~ewe jer krajwi ciq je spre~avawe i otklawawe patwe bolesnika i porodice. Predsednica Republi~ke stru~ne komisije za palijativno zbriwavawe u Ministarstvu zdravqa dr Sne à na Bo {wak smatra da kombinovawe le~ewa tumora s palijativnim zbriwavawem unapre|uje kvalitet ìvota bolesnika, a postoje dokazi da produàva i preìvqavawe. Kada le~ewe tumora vi{e nije mogu}e i kada napredovawe bolesti vi{e nije mogu}e zaustaviti, ciq je zbriwavawe simptoma i tegoba koje nosi maligna bolest. J. Barbuzan

ZA[TITA INTELEKTUALNE SVOJINE KOD NAS UGLAVNOM JO[ ^AMI

Bla go vre me na bri ga o „pro iz vo du” svog uma Igrom slu~aja, istog dana, 26. novembra, kada je Dansko kraqevsko pozori{te saop{tilo javnosti da su otkazali komad o Ejmi Vajnhaus zato {to je danska agencija za autorska prava povukla dozvolu da koriste muziku pokojne peva~ice, na drugom kraju Evrope, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu pri~alo se upravo o autorskim pravima, odnosno o za{titi intelektualne svojine. Pod tim naslovom, poludnevni trening odr`ala je Je le na Ze lin ~e vi}, advokat i patentni zastupnik na{eg zavoda za intelektualnu svojinu i kod Evropskog patentnog zavoda. Profesori, saradnici, doktoranti, studenti zavr{nih godina, ali i pravnici s nekoliko fakulteta iskoristili su taj vid sticawa novih znawa i ve{tina primewivih u praksi da se upoznaju s legislativom u toj delikatnoj oblasti koja je na{im intelektualcima, stvaraocima u najrazli~itijim oblastima nauke i umetnosti, nedovoqno jasna ili sasvim nepoznata. Trening je organizovan u okviru Comp Comp (Com pu ter in du stry Com pe tency ba sed) projekta, koji se sufinansira novcem EU iz IPA-programa prekograni~ne saradwe Ma|arska–Srbija. Nismo ni svesni toga koliko je va`no za{titi intelektualnu svojinu jer u nekim slu~ajevima to mo`e biti ~ak od strete{kog zna~aja za zemqu. Da ne govorimo o tome koliko je umetnika, intelektualaca, pronalaza~a, inovatora i moralno i finansijski o{te}eno zato {to nisu blagovremeno pravno za{titili sopstvena autorskih prava, odnosno intelektualnu svojinu. Na{ zakon o autorskim i srodnim pravima donet je u skladu s

evropskom direktivom u toj oblasti, a Jelena Zelin~evi} objasnila je osnovne pojmove: vrste prava, wihovo trajawe, povrede i mogu}nosti za{tite. Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina iskqu~ivo fizi~kog lica, odnosno ~oveka, izraèna u odgovaraju}oj formi, bez obzira na umetni~ku, nau~nu ili drugu vrednost dela, a autor sti~e moralna i imovinska prava od trenutka nastanka dela. Imovinska prava traju za ìvota autora i prelaze na wegove naslednike u trajawu od 70 godina, dok se moralna prava ne prenose. Mocart je zauvek autor svojih muzi~kih dela, ba{ kao i Petrarka stihova, dok se imovinsko pravo, naravno, moè i otu|iti. Ali, kada je autorsko delo stvoreno u radnom odnosu, ono ima „specifi~an reìm”. Naime, ako se stvara po nalogu poslodavca i kori{}ewem resursa firme, fakulteta, instituta..., imovinska prava na tom delu pet godina pripadaju poslodavcu,

Malo patenata – Qudi moraju sami da se staraju o za{titi svoje intelektualne svojine. To je veoma zna~ajno jer je fakat da od toga mogu imati ekonomsku korist. Naravno, procenat uspe{no plasiranih patenata u odnosu na broj prijava ili pronalazaka je izuzetno mali, ali – postoji. Hajde da damo sve od sebe da pronalazak za koji verujemo da je dobar i plasiramo, „izvedemo” ga do kraja. Intelektualna svojina je sistem koji se moè posmatrati s vi{e aspekata: pravno-ekonomskog, tehni~kog, marketin{kog. Nije dovoqno da neko, na primer, s tehni~kim obrazovawem stvori ne{to, angaùje pravnika, za{titi i to je to. Ne, potrebno je da ta inovacija stvara ne{to, proizvodi i stvara ekonomsku korist na trì{tu pa onda wen tvorac od toga dobija novac – obja{wava Jelena Zelin~evi}.

ukoliko on nije druga~ije predvideo. Ako je u pomenutim okolnostima napravqen ra~unarski program, imovinska prava su bez ograni~ewa poslodav~eva, osim ako ni-

ka takvom „osve{}ivawu„ ide sve vi{e. – Ne ba{ u toj meri u kojoj bi to bilo poèqno ili trebalo, ili koliko smo o~ekivali, ali je napredovawe vidno – kaè ona, i dodaje da joj je radionica na UNS-u upe~atqiva po prisustvu ve}eg broja mladih qudi i {to su bili veoma zainteresovani za tu temu i imali mnogo pitawa. – Moj zadatak je da im prikaèm sloènost celog sistema za{tite intelektualne svojine jer ona jeste sistem razli~itih prava, me|usobno proètih. I uvek postoji nekoliko mogu}nosti za{tite. Moje je da na ovakvim radionicama qudima predo~im i „probudim” svest o tome da moraju sami da se staraju o svojim pravima kad je u pitawu intelektualna svojina. Jer jo{ uvek je ra{iren stav: ja sam napravio, neko drugi }e da brine. Ne}e. I ukoliko prepustite, naravno da }e

Nedostaju nam „specijalisti” – Zakoni prate ìvot koji je uvek brì. Ali je veoma va`no, posebno kod nas, da se zakoni primewuju. Imamo problem generalnog nivoa znawa stru~waka na svim poqima, od pronalazaka, za{tite, do sudija u postupcima iz oblasti za{tite intelektualne svojine. Potrebne su nam i sudije koje bi trebalo da budu posebno usmerene na tu problematiku jer oni rade i takve i mnogo drugih razli~itih predmeta. je druga~ije ugovoreno. Ina~e, ra~unarski programi, u ~ijoj eri ìvimo, autorsko su delo i {tite se kao i, recimo, pisana dela. Za{tita ra~unarskih programa kao intelektualne svojine, na {ta se odnosila ve}ina pitawa upu}enih Jeleni Zelin~evi}, mogu}a je patentom, ìgom (posebnim znakom pod kojim }e biti prepoznatqiva wegova originalnost), odnosno deponovawem kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Pronalaza~ je uvek fizi~ko lice, ali nosilac prava moè biti i pravno lice (poslodavac). Za razliku od autorskog prava koje nastaje kada delo dobije formu, patentno pravo ostvaruje se podno{ewem prijave Zavodu za intelektualnu svojinu. U izjavi za „Dnevnik” advokatica Zelin~evi} isti~e da je zadovoqna time {to qudi u Srbiji sve vi{e razmi{qaju o mogu}nosti za{tite svojih autorskih, odnosno intelektualnih prava, te {to se

vam to neko povrediti, uzeti. Vi posle nemate sredstva da to {titite, da se borite sa sistemima. Dakle, morate pre toga, blagovremeno, preduzeti sve da biste za{titili svoja intelektualna prava. Qudi stra{no negoduju kada im se to kaè, ali je to veoma zna~ajno. Posle, kada do|emo u situaciju da imamo povredu tih prava, moèmo uraditi ne{to, ali nikako onoliko kao kada se na vreme za{titimo. îwenica je da patentne prijave ko{taju i postupak je skup, a u buxetima fakulteta ili univerziteta, recimo, ne postoje stavke koje predvi|aju novac za to. Verovatno zato u Srbiji i imamo relativno malo za{ti}enih patenata. – Mi imamo mali broj patentnih prijava u odnosu na ostale zemqe u regionu, a jo{ mawi broj patenata – odgovara Jelena Zelin~evi}, i obja{wava da nismo ba{ ni „fewera{i”. V. êki}

Da nas je Me |u na rod ni dan qud skih pra va Me|unarodni dan qudskih prava, koji se danas obele`ava {irom sveta da bi se ukazalo na zna~aj po{tovawa prava i dostojanstva svakog pojedinca, bi}e propra}en i u Srbiji nizom manifestacija, izme|u ostalog i „Paradom qudskih prava”. Na otvarawu biblioteke Ku}e qudskih prava i demokratije, gde }e govoriti gradona~elnik Beograda Dra gan \i las i ambasadori Velike Britanije i Norve{ke Majk De ven port i Nils Rag nar Kam svag bi}e predstavqen

„Izve{taj o radu nove Vlade u oblasti qudskih prava i vladavine prava”. Nakon toga, od Ku}e qudskih prava i demokratije bi}e organizovana {etwa „Parada qudskih prava” do zgrade Vlade, gde }e izve{taj biti predat. Skup{tinski Odbor za qudska i mawinska prava i ravnopravnost polova organizuje javno slu{awe „Izvr{ewe presuda Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Srbija”, na kojem }e govoriti zastupnik Sr-

bije u Evropskom sudu za qudska prava Sla vo qub Ca ri}, ali i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Na ta Me sa ro vi} i za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi}. Povodom Me|unarodnog dana qudskih prava bi}e sprovedena zajedni~ka regionalna kampawa „Danas i uvek – dostojanstven rad za `ene”, u okviru koje }e biti odr`an okrugli sto. Povodom 10. decembra, organizacija Labris2 organizova}e protestni mar{ i izlo`bu radova „Ugasi mrak”.

Gra do na ~el nik ~e sti tao Ha nu ku Svim sugra|anima jevrejske veroispovesti gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} ~estitao je predstoje}i praznik Hanuku. Vu~evi} im je po`eleo da taj praznik slobode i svetlosti obele`e u miru, porodi~noj harmoniji i slozi. N. R.

Pro jek ci ja fil ma „[a ba~ ki Je vre ji” Projekcija filma „[aba~ki Jevreji” autora Ste va na Ma rin ko vi }a i @i va ne Vo ji no vi} odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Jevrejskoj op{tini, Jevrejska 11. Dokumentarno- igrani film prati jevrejsku zajednicu u [apcu od prvog traga i 16. veka do iseqewa posledwe porodice u Izrael 1992. godine. A. L.

V remeploV

Pru ga No vi Sad – Ze mun U novosadskom Magistratu su jo{ u leto 1846. po~eli razgovori o izgradwi „èqeznog puta” od Pe{te do Novog Sada. Ubrzo, dogodila se Velika buna 1848, i naravno, rat je omeo sve planove. Zato je Novi Sad sa nekada{wom prestonicom povezan tak marta 1883. Ma|arska dràvna èleznica je izgradila deonicu pruge od Novog Sada do Zemuna pu{tenu u saobra}aj 10. de cem bra 1883. da bi godinu dana bila premo{}ena Sava, pa se vozom do Pe{te, preko Novog Sada i Beograda moglo sti}i do Ni{a. Ne{to kasnije, ova pruga je nastavqena sve do Bagdada, povezav{i tako Evropu i deo Azije. N. C.

Novosadska ponedeqak10.decembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Iz lo `ba sli ka i ru~ nih ra do va

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Mo ja taj na – qu bav, ve `ba we, ku va we”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Moja tajna – qubav, ve`bawe, kuvawe” Sa we Ma rin ko vi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Ako nemate dovoqno vremena, novca ili voqe, ako ne podnosite sale za ve`bawe, nezadovoqne ste, neraspolo`ene i izbegavate ogledalo... Krajwe je vreme da u~inite ne{to za sebe, svoje zdravqe i samopouzdawe. N. R.

U Klubu penzionera „Grozda Gaj {in”, u We go {e voj ulici 24, danas u 16 ~asova bi}e otvorena izlo`ba slika, ru~nih radova tkanih na razboju i modna revija ~lanica Kluba „Kozara” iz Futoga i ~lanica Udru`ewa „Kreativni studio”. U pro gra mu }e u~e stvo va ti u~e ni ci i pe sni ci, ~la no vi sek ci je „Qu bi te qi le pih re ~i”. I. D.

Kon cert na Aka de mi ji U okvi ru kon cert ne se zo ne u mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, \u re Jak {i }a 7, ve ~e ras na stu pa Alek s an d ar Ta s i} (kla ri net) i Zo r an Kra j i { nik ( gi ta ra). Program po~iwe u 20 ~asova, a na repertoaru }e se na}i de la kom po zi to ra [u ber ta, Bartoka, Baha...Ulaz je slobodan. D. V.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

hronika

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ZIMSKE SLU@BE SE BORE S BELIM POKRIVA^EM

Sneg za blo ki rao grad Sneg je zablokirao grad, a kao po obi~aju opet nas je sve iznenadio u sred decembra. Prohodne su samo va`nije ulice i bulevari, pa gradski prevoz funkcioni{e nesmetano, uz mala zaka{wewa. Zimske slu`be svih gradskih preduze}a, ali i vojska, ukqu~ene su u neprekidno ~i{}ewe snega. Portparolka „Puta„ Je le na Sto ji sa vqe vi} isti~e da republi~ki propisi nala`u zimskoj slu`bi da ~isti samo puteve prvog i drugog prioriteta (trase gradskog prevoza). Prema wenim re~ima, svi ovi putevi su prohodni za saobra}aj, dok }e se sporedne ulice ~istiti naknadno. Me|utim, tamo gde kamioni ne zalaze, a to su sporedne ulice i parkirali{ta u naseqima, sneg je toliko navejao da je automobilima nemogu}e da iza|u na ulice. Zbog toga su ju~e, posebno prepodne, novosadski bulevari bili bukvalno prazni, prolazili su samo autobusi, kamioni za ~i{}ewe snega, po koje vozilo, i naravno deca na sankama. Taksisti koji su krenuli na posao, imali su pune ruke posla, jer se ve}ina sugra|ana odlu~ila da je lak{e platiti vo`wu, nego ~istiti svoje vozlo od snega i krenuti kroz nera{~i{}ene ulice. Su-

sne`nih nanosa, saznajemo da ju~e ujutru u deo Vidovdanskog naseqa nisu stigle potrebne koli~ine hleba, a i u drugim delovima grada bilo je mawih problema u snabdevawu prodavnica. - ^lanovi Zimske slu`be “Gradskog zelenila“, wih 160, u subotu su bili na terenu od 7.30 do 22.30. Od ju~e ujutru se

Fo to: R. Ha yi}

na ulicama Novog Sada nalazi 180 radnika „Zelenila“ i sva raspoloìva mehanizacija. Uslovi za rad su veoma te{ki. Nanosi snega su ogromni, a posao dodatno oteàva i vetar – kaè savetnik direktora za medije Ivan No ì ni}. Podsetio je da je ovo preduze}e u okviru Gradske zimske slu`be zaduèno za brigu o 20

Na put, samo ako se mora Autobusi sa Me|umesne autobuske stanice su zbog velikih nanosa snegova u nemogu}nosti da se pridràvaju redova vo`we. Autobusi do Beograda se kre}u starim putem, a do ostalih gradova saobra}aju sa zaka{wewem ili uop{te ne idu. Ju~e recimo, nije bilo polazaka za @abaq, ûrug, Vr{ac, Ba~ku Palanku... Kako je danas prvi radni dan u nedeqi, mole se gra|ani koji kre}u na put da prvo provere situaciju na broj me|umesne autobuske stanice 444-022, a da svi koji to mogu, putovawa odloè do daqweg. A. Va. gra|ane koji su re{ili da ju~e negde krenu autobusima JGSPa, neprijatno su iznenadile velike hrpe snega na autobuskim stajali{tima, od koji niti se moglo u}i, niti iza}i iz vozila. Kako su nam javili ~itaoci, neo~i{}ene autobuske stanice zatekli su prepodne na Novom nasequ, u Ulici cara Du{ana, na Podbari... Zbog

poslepodne po~eli su da saobra}aju autobusi do Instituta, ^ardaka, Ledinaca i Luga. Linija do Popovice skra}ena je do Vojnova, a do Beo~in sela do BAS-a.Veliki nanosi snega na kolovozima onemogu}avaju autobuski saobra}aj do Gospo|inaca i Koviqa, dok je uspostavqen saobra}aj do Temerina i Stepanovi}eva. U pri-

lokacija u gradu i industrijskoj zoni: autobuska stajali{ta, staze u parkovima i oko wih, pe{a~ke prilaze mostovima, pe{a~ke staze oko Banovine, glavni plato i stepeni{te na Tvr|avi… Zbog snega na putevima saobra}aj na gradskim linijama je jako ote`an i usporen, sa odstupawima u redu vo`we. Ju~e

gradskom saobra}aju povremeno dolazi do prekida linija zbog zatvarawa saobra}ajnica usled zaglavqivawa automobila i kamiona na kolovozu- navodi se u saop{tewu JGSP-a Na zasedawu [taba za vanredne situacije Grada Novog Sada, koje je odr`ano u subotu u u 19 ~asova u Gradskoj ku}i, direktori javnih preduze}a izvestili su ~lanove [taba da su glavne saobra}ajnice u gradu prohodne i da su anga`ovani maksimalni kapaciteti i u qudstvu i u mehanizaciji. Dogovoreno je da }e se u akciju ~i{}ewa Grada ukqu~iti i dva vozila Vojske Srbije, kako bi se osposobili prav ci na srem skoj stra ni. Prema izve{taju Policijske uprave u saobra}aju nije bilo ve}ih problema nego {to je uobi~ajeno. - ^lanovi [taba za vanredne situacije pozivaju sve gra|ane da ~iste sneg ispred svojih zgrada i lokala kako bi zajedno doprineli da Novi Sad bude {to prohodniji tokom vremenskih nepogoda - naglasila je PR gradona~elnika Novog Sada Na da Ko bac i dodala da }e [tab zasedati dok god se vremenske prilike ne stabilizuju. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HrONIKA

ponedeqak10.decembar2012.

DNEVNIK

MNOGO PO SLA ZA EKI PE HIT NE POMO]I

Pe{a~e kilometrima do pacijenata Eki p e Hit n e me di c in s ke slu `be to kom pret hod na dva da na ra de pu nim ka pa ci te tom, iako ima ju po te {ko }e u vo `wi zbog ne ra {~i }e nih spo red nih pu te va i pri la za is pred zgra da i ku }a. Naj te `e im je da do |u do pa ci je na ta na srem skoj stra ni gra da, te mo ra ju da pe {a ~e ki l o me tri ma uz b r do da bi zbri nu li une sre }e nog. U su bo tu su le ka ri Hit ne mo ra li da po ro de `e nu u ku }i u Ko vi qu,

jer zbog za ve ja nih pu te va ne bi sti gli do bol ni ce pre po ro |a ja, a po tom su od ve zli maj ku i be bu u Be ta ni ju i sve je pro te klo do bro. Broj po zi va, a sa mim tim i broj iz la za ka na te ren, je ve }i ne go u nor mal nim vre men sim uslo vi ma. Za sa mo osam ~a so va to kom ju ~e ra {weg da na za po sle ni u dis pe ~er skom cen tru pri mi li su pre ko 300 po zi va, a eki pe su oba vi le 40 in ter ven -

ci ja. [ef dis pe ~er skog cen tra Hit ne slu `be dr Sr |an ^o ba nov ape lu je na gra |a ne da zo vu Hit nu po mo} sa mo uko li ko je to za i sta neo p hod no, jer do sta spo ri je i te `e do la ze do pa ci jen ta ne go u nor mal nim uslo vi ma, te se de {a va da u jed nom mo men tu ne ma ni jed ne slo bod ne eki pe na ras po la ga wu. - Ta kva je si tu a ci ja da se mo ra mo uzda ti u sre }u da se ni {ta ur gent no ne }e do go di -

ti dok su nam sva vo zi la za u ze ta zbog ra znih in ter ven ci ja. Ta ko |e, ne ret ko nas zo vu gra |a ni ko ji ma sa mo tre ba pre voz do od re |e ne zdrav stve ne usta no ve, sa mo hra ne maj ke ko je ne ma ju ko me da osta ve jed no de te, ka ko bi od ve le dru go do bol n i c e i sta r i j i gra | a n i, ko ji sta nu ju sa mi, a ima ju rod bi nu u No vom Sa du... – ka `e dr ^o ba nov. I. D.

APEL GRA DO NA ^EL NI KA

Dobrodo{la mehanizacija privatnika

Zimske ~arolije na keju Iako je ve }i ni gra |a na sneg do neo sa mo pro ble me, naj mla |i su gra |a ni su mu se ve o ma ob ra do va li, i ~im je pre stao da du va ve tar, po hr li li su na svo ja ve} usta qe na igra li {ta. San ka we, pra vqe w e Sne {ka Be l i } a i gru dva we, ko je su je dva ~e ka li po sta lo je glav na pre o ku pa ci ja ma li {a na. Spu {ta we niz niz br di cu sa ili bez san ki bi lo je po pu lar no i na no vo sad skom ke ju, gde je sne `nu be li nu raz bi lo

{a re ni lo ka pa, ru ka vi ca i {a lo va. Cr ve ni no si }i bez bri `no su tr ~a li na sve stra ne, dok su ro di te qi pa zi li da im me zim ci ne na ze bu. Ma da su de ca hte la sva ki mi nut da is ko ri ste u igri na sne gu, kao da }e on ve} su tra ne sta ti, su de }i pre ma vre men skim prog no za ma, ma li {a ni }e ima ti jo{ do sta pri li ka da ove zi me u`i va ju u sne `nim ~a ro li ja ma. A. Va.

Danas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@elim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa stra`a” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu” (16.30).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni De nis La za ra Sti ki} (1968) u 10.30 ~a so va, Hil da Etel ke Jo li} (1942) u 11.15 sa ti, Zo ri ca Bu di mi ra Pe tro vi} (1951) u 12, Ivan ka Vik to ra Po li} (1932) u 12.45, Ol ga Sto ja na Ma ri} (1933) u 13.30, Smi qa Spa sa Gr bi} (1938) u 14.15 i Jo van Jo va na Smi qa ni} (1932) u 15 sa ti. Na gro bqu No vi ma jur u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we na Ana Jo si pa Sa vi} (1929) u 13 sa ti. Na no vom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen Goj ko Vu ka {i na Kli ska (1951) u 15 ~a so va. Na pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra wen Slo bo dan Dra gu ti na Sto ji sa vqe vi} (1951) u 15 ~a so va.

Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} po zvao je sve pri vat ni ke ko ji po slu ju na te ri to ri ji gra da i ima ju ade kvat nu me ha ni za ci ju i qud stvo za ukla wa we sne ga, da se pri dru `e grad skim slu `ba ma, od no sno da za jed ni~ ki sa jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma, ko ja ne pre kid no ra{ ~i {}a va ju sne `ne na no se sa pu te va, olak {a ju su gra |a ni ma nor mal no sa o bra }a we kroz grad. - Pri dru `i va wem me ha ni za ci je pri vat ni ka slu `ba ma Gra da,

ko je ve} ra de mak si mal nim ka pa ci te tom, bi lo bi omo gu }e no da se lak {e spro vo de ~i {}e we. Ape lu je mo na gra |a ne da ne ko ri ste mo tor na vo zi la bez ade kvat ne opre me i da ne kre }u na put bez pre ke po tre be – ka `e se u sa op {te wu iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Grad No vi Sad i Po li cij ska upra va u No vom Sa du upu tu ti li su auto bu se i kom bi je da po mog nu eva ku a ci ju put ni ka za gla vqe nih na autopu tu kod Ba~ ke To po le. Q. Na.

Popustio krov Sne `ni na no si ko ji su na pra vi li ha os na pu te vi ma {i rom Voj vo di ne, po ~e li su da pra ve pro ble me i po je di nim do ma }in stvi ma, na ro ~i to po fru {ko gor skim me sti ma. Ta ko je na ku }i Slo bo da na Jo va no vi }a iz Sta rih Le di na ca, ju ~e pod na no som sne ga od pre ko 70 cen ti me ta ra, po pu stio krov ku }e ko ji je pot pu no uni {ten. Pre ma Jo va no vi }e vim re ~i ma, we ga su ve} po se ti li pred stav ni ci gra da ko ji su kon sta to va li {te tu i obe }a li po mo}. - Krov je pot pu no sru {en. Iz lo mqe ne su le tve i gre de, a sru {io se i zid ko jim je pod zi dan krov. Sre }om, ni ko ni je po vre |en, ni ti je je o{te }e na unu tra {wost ku }e - ka `e Jo va no vi}. N. P.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

KO MU NAL NA PO LI CI JA UPO ZO RA VA SKUP [TI NE STA NA RA

^i{}ewe s trotoara obavezno Ko mu nal na po li ci ja je po ~e la da upo zo ra va pred sed ni ke skup {ti na sta na ra sa Od lu kom o ure |e wu Gra da o oba ve za ma ukla wa wa sne ga i le da sa tro to a ra, pri la znih pu te va i dru gih jav nih po vr {i na is pred stam be nih zgra da. - Od lu ka pred vi |a u ~la nu 108. wi ho vu du `nost da u slu ~a ju ne mo gu} no sti ukla wa wa sne ga i le da sa kro vo va zgra da bla go vre me no po sta ve od go va ra ju }e ozna ke upo zo re wa o opa sno sti od ob ru {a va wa sne ga i le da sa kro vo va, kao i od go va ra ju }e za -

pre ke ra di obi la è wa ugro è nih de lo va na tro to a ru - is ta kao je u sa op {te wu na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Mi ro slav La ke ti}. Ka ko ka è, s ob zi rom na to da stam be ne zgra de ima ju sta tus prav nog li ca, za ne is pu wa va we ovih oba ve za pred vi |e na je man dat na ka zna na li cu me sta u iz no su od 20.000 di na ra za stam be nu zgra du, kao i 5.000 di na ra za od go vor no li ce, od no sno pred sed ni ka skup {ti ne sta na ra. Q. Na.

Danas bez naplate parkirawa Par ki ra we auto mo bi la da nas se ne }e na pla }i va ti, ka `u iz “Par king ser vi sa”. Na pla te ne }e bi ti jer }e svi kon tro lo ri ~i sti ti sneg. N. R.

I Karlov~ani mu~e muku sa snegom Srem ski Kar lov ci su ju ~e ma hom osva nu li za ve ja ni, upr kos ne pre kid nim na po ri ma zim ske slu `be Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo” da od su bo te uju tru, ka da je sneg po ~eo da pa da, si tu a ci ju na ve }i ni uli ca kao i do sa da dr `i pod kon tro lom. Iz u ze tak su ju ~e uju tru bi le glav ne sa o bra }aj ni ce na ko ji ma je ipak obez be |e na pro hod nost. Ve ja vi ca i ogo rom na ko li ~i na sne ga glav ni su raz log {to u~i nak ko mu na la ca ni je bio o~i gled ni ji, ma da su bez pre ki da ra di li. Si tu a ci ja se bit no pro me ni la ka da je sneg ju ~e oko 11 sa ti pre stao da pa da

i ve tar po su stao. Ta da su i Kar lov ~a ni ma sov no iza {li iz ku }a da ~i ste sneg is pred ku }a. - Ne {to po sle po dne va u ~i {}e we sne ga ukqu ~i li smo jo{ dve ma {i ne, jer smo uvi de li da

sa dve ma sa ko ji ma smo po ~e li da ra di mo, ne mo è mo da se iz bo ri mo sa ogrom nom ko li ~i nom sne ga, ko ji je pri tom ja ko vla àn i ote à va ~i {}e we - ka è {ef zim ske slu `be u JKP „Be li lu” Mir ko [a ri}. – Osim ma {in ski, sneg se ~i sti i ru~ no. Od su bo te do ovog tre nut ka po tro {i li smo 10 to na so li. [a ri} jo{ ka è da je zim ska slu `ba u~i ni la sve da u~i ni pro hod nim uli cu ko ja vo di do Du da re, do ko je ide auto bu ska li ni ja JGSP-a 62 i da sa mo od pro ce ne vo za ~a za vi si da li }e on vo zi ti do kraj weg od re di {ta. Z. Ml.

@I TE QI BOC KI DA NAS U PRE KR [AJ NOM SU DU

Kod sudije zbog ulaska u Skup{tinu grada @i te qi Boc ki, wih de se to ro, da nas tre ba da se ja ve u 10.30 ~a so va u Pre kr {aj ni sud u No vom Sa du, jer su po pri ja vi po li ci je re me ti li jav ni red i mir, ta ko {to su 25. no vem bra pro {le go di ne u{li u zgra du Skup {ti ne gra da. Ko or di na tor Ini ci ja tiv nog od bo ra za iz grad wu ko mu nal ne in fra struk tu re u Boc ka ma Mi ro slav Ili} ka è da je dva de se tak ì te qa u{lo u zgra du Skup {ti ne pre po ~et ka sed ni ce grad skog par la men ta, u na me ri da ka ù Skup {ti ni, da u 21. ve ku pi ju vo du iz bu na ra. U pro te klih sko ro pet de ce ni ja, na po mi we, ni jed na lo kal na vlat ni je ula ga la u na se qe na do mak No vog Sa da, ma da su Boc ke le gal no iz gra |e ne me sto. - U zgra du Skup {ti ne gra da u{li smo sa osta li ma i po pe li se ste pe ni ca ma do skup {tin ske sa le, ali su nas pri ula zu u sa lu na pa li

ci vi li, na sta lo je ko {ka wa i po zva na je po li ci ja, ko ja je sti gla po la sa ta ka sni je, ka da smo ve} bi li se de li u Skup {tin skoj sa li ka è Ili}. Pre ovog in ci den ta, Ili} ka è, da je Ini ci ja tiv ni od bor za iz grad wu ko mu nal ne in fra stuk tu re pi sao ta da {wem pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Alek san dru Jo va no vi }u, da do pu sti da se pred stav ni ci Boc ki obra te od bor ni ca ma i iz ne su pro ble me na se qa. - Po {to nam ni je od go vo re no sma tra li smo da je ulaz u Skup {ti nu do zvo qen - na po mi we Ili} i do da je da }e da nas u Pre kr {aj nom su du tra ì ti sni mak zbi va wa pred vra ti ma skup {tin ske sa le. @i te qi Boc ke su u le to 2011. go di ne pro te stvo va li pred Grad skom ku }om i po kra jin skom Vla dom da bi vla sti ma i No vo sa |a ni -

ma skre nu li pa `wu da je di no oni ne ma ju vo do vod i ka na li za ci ju. Ove go di ne zbog ja ke su {e su im se bu na ri pre su {i li, pa se vo dom snab de va ju iz ci ste rni. - Sva ka po ro di ca ima svog vo do no {u, od ko jeg u pro se ku sva kih de set da na na ru ~u je vo du, ko ju iz ci ster ne is ta ~e u bu na re. Taj tro {ak iz no si do ma }in stva od 4.000 do 12.000 di na ra - ka `e Ili}. Pre ma we go vim re ~i ma pred stav ni ci Ini ci ja tiv nog od bo ra gra |a na Boc ke za iz grad wu in fra struk tu re pre vi {e od me sec i po da na sa sta li su se gra do na ~el ni kom Mi lo {em Vu ~e vi }em. Obe }a no nam je, do du {e usme no, ve li Ili}, da }e se do go di ne ra di ti gla vi pro je kat. Sa da o~e ku je mo da se grad ska vlast pi sme no obra ti jav no sti sa op {te wem, da }e Grad za i sta kre nu ti u po sao iz ra de glav nog pro jek ta. Z. De li}

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

ponedeqak10.decembar2012.

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Osam parova stalo pred mati~ara Blizanci La ra i Sa ra - Daniele i Sini{e Qubomiroskog, Alek sa i Els - Ivane Jeli~i} i Igora Popovskog, Ma {a i Uro{ - Lidije i Antuna Rac Petina, Alek sa i Du {an - Sofije i Stanislava Bogdanovi}a.

Devoj~ice Ma {a - Aleksandre i Dragana Vu~evi}a, Ana sta si ja - Aleksandre i Dragana Jovi}a, Xe va i ra - Ameti Selmane i Muhamneda Morine, Se li na - Anamarije Stojkov i Konrada Kelera, Eve lin - Angele Kabok Melar i Rolana Kaboka, Le na Aniko Si~ i @eqaka Morgentalera, Ana sta si ja - Ankice Stojanov i @ivana Vla{kova, Mi le na - Biqane Kuraji} i Vladislava Rama~a, Je le na - Bojane i Vladimira Du{i}a, Ma {a - Borke i Danijela Katanskog, Ana - Branke i Filipa Preki}a, An |e la - Vanese i Aleksandra Blagojevi}a, Je li ca - Verice Osmanaj i Todora Markovi}a, Ana Vesne i Milana ^e{qevi}a, Ni na Danijele i Vladimira Marija{a, Awa - Danijele i Vojislava Radenkovi}a, Le na - Danijele i Zorana Pavlisa, Te o do ra - Danijele i Mirka Miqanovi}a, Ana - Dejane i Neboj{e Obradovi}a, Ma {a - Dragane Vasi}, Je le na - Dragane i Aleksandra ^ojanovi}a, Le na - Dragane i Gorana Mili}a, Ema - Erike Molnar Sipan i Arpada Vizia, Ele na Zorice i Amela Karda{evi}a, An |e l a - Zo ri ce i Pe ri ce Du li}, Alek s an d ra - Iva ne i Da li bo ra

Perkovi}a, Te o do ra - Ivane i Sr|ana Radi}a, Ina - Ivane [tevin i Bojana do{ena, Vi vien - Izabele i Lasla Vajde, Iri na - Jelene i Borivoja Vukmirovi}a, Ve sna - Jelene i Vladimira Edelinskog, Mi li ca Je le ne i Go ra na Ma rin ko vi }a, Slav ka - Jelene i Todora Vojnovi}a, Sta {a - Jovane i Sini{e Jevti}a, Ma {a - Qiqane i Aleksandra Markovi}a, Jo va na - Qubice i Zorana Pe~i, La ra - Maje Slep~ev Tam bu ri} i Da vo ra Tam bu ri }a, Ines - Marie i Miroslava Orosa, Pa u li na - Marienke i Daniela Zime, Sta {a - Marijane Debeqa~ki Kova~evi} i Danijela Kova~evi}a, Awa - Marijane i Marka Mrk{e, Pe tra - Milane i @arka Vasiqeva, Ma ri ja - Milene i Sa{e Mili}a, Mi la - Milice i Andreja Vuji~i}a, Sta si ja - Mirjane i Bori{e Savi}a, Ni ko li na - Renate Bubori i Dalibora Mi{kovi}a, Awa - Sawe Poli} Savanovi} i Dragomira Sava no vi }a, Mi l i c a - Sla |a ne i Aleksandra Radulovi}a, Ja na - Tamare i Milo{a Todorovi}a, Ana sta si ja - Tamare Fru{e i Danijela Karanfilovi}a, Te o do ra - Tawe i Sini{e Miladinovi}a.

Ven~ani Mi la na Gru ja nac i Slo bo dan Kr stin, Qi qa na Mer ge{ i Ne boj {a Mi lo sa vqe vi}, Ta tja na Jo vi} i Va si li os Pa pa do pu los, Sla |a na Po po vi} i Ne nad Do {en, Ka ta ri na Lu ki} i Du {an Bo ri {ev, Jo va na Ra i ~e vi} i Sa {a Rad man, Bo siq ka @i ki} i Mi ro slav Pe ri}, Dra ga na Le ti} i Zo ran Ni ko li}.

Og wen Ma ra vi}, ta ta Bra ni slav, be ba Du wa, brat A}im i ma ma Bra ni sla va

De~aci Mi haj lo - Aleksandre i gorana Latkovi}a, La zar - Aleksande i Du{ana Drqa~e, Alek san dar - Ane i Dejana Vrane{evi}a, Lu ka - Ane i Dragana Obradovi}a, Mak sim Lav Bojane Bandi} i Bojana Makawi}a, Ma te ja - Branke i Ratka Marjanovi}a, Alek san dar - Branke i Sa{e Andrejevi}a, Kri sti jan - Brigite i Budimira Milinkovi}a, Ma rio Vinke i Zorana Sabo, Ne ma wa Gordane i Dejana Klaji}a, Alek sa Gordane Kosti} i Sa{e Rama~a, Da li bor - Daniele Bala`, Mi haj lo Danijele i Miroslava Marinkova, Vuk - Danijele Majki} i Slobodana \uri}a, Jo van - Dragane i Sa{e @ivkovi}a, Di mi tri je - Elene i Jovice Zarupskog, Dar ko - Elizabete i Go ra na Stoj {i }a, Stra h i w a Elizabete i Tomislava Mihajlovi}a, Sa muel - Emanuele i Aladina @eri}a, Da mjan - Zorane Savi} i Stefana Lu~e{in, Pe |a - Zorice i Bo ri sla va Mi tro vi }a, Ni k o l a Ivane i Andrije Kova~evi}a, Ti ho mir - Ivane i Luke Todorovi}a, Mi haj lo - Ivane i Miroslava Kotarca, La zar - Ivane i Nenada Mrkowi}a, Jo van - Ivane i Sr|ana Gruji~i}a, Da ni lo - Ivane Milo{ i Ivana Nikoli}a, Alen - Ilone Ku~ere Varge i Jo`efa Floriana Ku~era, Pe tar Ines Gen ci i Pre dra ga Du ba ka, Alek san dar - Irine i Sre}ka Mihajlovi}a, Mi jat - Itane i Milo{a Barovi}a, Ni ko la - Jasmine i Dragana ^avi}a, Ste fan - Ksenije i Stevana Strickog, Jo van - Lele i

Dejana @ivkovi}a, Ili ja - Qiqane i Miroslava Petkovi}a, Bog dan Qubice i Zorana Petrovi}a, Ne ma wa - Qubice Ko~i} i Velibora Kuki}a, Jo na tan - Marije Kraqik i @eqka Krawika, Pa vle - Marijane i Dejana [alaji}a, Kon stan tin Marine i Aleksandra Gojkovi}a, Ma }a{ - Marte Muci Santo i Atile Mucia, Ig wat - Milane i Mihajla Male{evi}a, Mi haj lo - Milijane Ivani{evi} i Zorana Pavlovi}a, An drej - Milke Rusi} Bo`i} i Dejana Rusi}a, Du {an - Mirele Mujakovi} i Save Atanackovi}a, Ne ma wa - Mirjane i Velibora Stan~evi }a, Alek s an d ar - Na ta li je i Aleksandra Vasili}a, Da vid - Nata{e i Aleksandra Kosti}a, Ati la - Olgice Kalman i Jozefa Sukole, Te o dor - Olivere i Branislava Raduqice, Pa vel - Olinke i Pavela Hrica, Alek sa - Sanre i Zorana Tota, Vuk - Sawe Turi} i Aleksandra Brki}a, La zar - Selvije i @eqka [upice, Dra gan - Slavice i Milijana Ga~anovi}a, Stra hi wa - Sla|ane i Aleksandra Minovi}a, Ste fan - Sowe i Zorana Jovi}a, Vuk - Sofije i Gojka Santra~a, Mi haj lo - Spomenke i Bojana Xambasa, La zar Stanice i Branka Joki}a, Da ri jo Tamare i Aleksandra Mesaro{a, Du {an - Tamare i daneta Radanovi}a, \or |e - Tawe i Dragana Stupara, Ste fan - Tawe Nim~evi}a, Vo jin - Tijane Buri} i Mladena [}eki}a, Vuk - Tijane Kremenovi}-Palurovi} i Sre}ka Kremenovi}a.

Umrli Ilija \ini} (1939), Jelena \isalov ro|. [ugin (1927), Slovenka \oki} (1957), Slobodanka \or|evi} (1942), Daliborka Jovanovi} (1973), An|a Juraki} ro|. Vrdoqak (1935), An|elija ]ulibrk (1923), Gzim Bajrami (1976), Margit Venc ro|. Radatovi} (1939), Drago Vu~enovi} (1951), Danica Gvozdenovi} ro|. Samarxi} (1928), Nandor Gordo{ (1951), Du{an Grwa (1939), Vidosava Gradinarov ro|. Mirilov (1922), Margit Doroslova~ki ro|. Luthar (1930), Rade Duki} (1955), Desanka Kova~evi} ro|. Zvijerac (1942), Risto Kurte{ (1930), Du{an La|evi} (1937), Branko Me|ed (1934), Milan Me}ava (1929), SlaMa ri na, Lu ka, Mar ko i \or |e [e bek

vica Miji} ro|. Raki} (1935), Luka Milosavi} (1957), Melanija Mihwak (1939), @iv ka Nov ko vi} (1942), Sre}ko Obradovi} (1951), Draga Pa{i} ro|. Miri} (1925), Slavka Marija Petrovi} ro|. [ikli} (1928), Milka Prusac ro|. Vladu{i} (1930), Branko Ra|enovi} (1932), Milica Raki} ro|. ]iri} (1939), Qubo Samarxi} (1929), Mi li ca Se dlan ro|. Do bri} (1921), Zlatko Smutni (1977), Stevan Stankov (1963), Bojana Stupar ro|. Galovi} (1927), Radovan Tro{i} (1930), Johana Hegedi{ ro|. Gotesgreber (1927), Lazar Crwanski (1959), Do bri la [i ko pa ri ja (1940).

vOJvOdinA

ponedeqak10.decembar2012.

dnevnik

ВОЈВОЂАНСКЕ ГРАДОВЕ И СЕЛА ЗАТРПАЛИ СМЕТОВИ

Смрт и нови живот у снежним наносима ЖИТИШТЕ: Невреме у средњем Банату јуче је узело и прву људску жртву. Од последица смрзавања преминуо је Б. В. стар 62 године, из Равног Тополовца, села у општини Житиште. Председник житиштанске општине и командант Општинског штаба за ванредне ситуације Душан Милићев потврдио је за “Дневник” да је беживотно тело настрадалог пронађено јуче ујутро у дворишту. Још нису утврђене околности овог несрећног догађаја, али се претпоставља да је жртва била под дејством алкохола и да је на путу до куће пала у снег, где је и остала. Милићев је за наш лист потврдио и да се јуче ујутро, завејана на путу између Честерега и Банатског Карађорђева, у кабини камиона породила Т. Т. из Александрова. На свет је донела здраву девојчицу, после чега су мајка и новорођенче пребачени у зрењанинску Болницу. - Мајка је кренула ка зрењанинском породилишту, али је остала завејана на путу. Одмах је реаговала Хитна служба Дома здравља у Житишту. На терен је изашла др Данијела Андрић и мајку породила у камиону, у коме је била и акушерска сестра – рекао је Милићев.

Портпаролка Опште болнице “Др Ђорђе Јоановић” у Зрењанину Маја Сладојевић изјавила је за “Дневник” да су мајка, која је 1995. годиште и њена беба збринути у овој здравственој установи и да се осећају добро. На подручју Житишта, иначе, јуче је проглашено ванредно стање. Инфо-центар општине Житиште саопштио је да јак ветар наноси снег кроз вентилационе отворе и прави кратке спојеве у трафо станицама у скоро свим насељима ове средњобанатске комуне. Теренско возило Пољочуварске службе дато је на коришћење Хитној служби Дома здравља Житиште, а возила предузећа “Екоградња” и “Мркшићеви салаши” у договору са локалном самоуправом раде на чишћењу путева треће категорије на територији житиштанске општине. Рукометни и фудбалски клуб “Напредак” организовали су јуче радну акцију рашчишћавања снега лопатама које су добијене од Јавног предузећа “Развој”, док су Земљорадничка задруга “Младенова Крајина” и Месна заједница Житиште организовали чишћење споредних путева. Ж. Балабан

Хитна седница Покрајинске владе НОВИ САД: На налог председника Владе АП Војводине др Бојана Пајтића, јуче је сазвана хитна седница Покрајинске владе, док је Покрајински штаб за ванредне ситуације у непрекидном заседању. Председник Пајтић и Влада АП Војводине апелују на све надлежне институције и службе, локалне самоуправе и задруге, да активирају целокупну расположиву механизацију и људство како би сметње и проблеми, настали због великих снежних наноса, били отклоњени што брже. Упућена је и иницијатива за хитно деблокирање аутопута код Бачке Тополе, а од надлежних институција ће бити затражено да убудуће током неповољних временских прилика, теретни саобраћај на територији Покрајине буде обустављан. У кабинету председника Владе АП Војводине запослени су распоређени у 24-часовна дежурства и активиран је број телефона, 021/422-368, за помоћ грађанима у решавању проблема. В. Х.

На пијаци само лопате и санке

АПАТИН: Снег који је почео да пада у суботу ујутро, у недељу је, након скоро 24 часа непрекидног падања, престао да веје а престао је да дува и ветар па је недељно преподне било суначно. ЈКП „Наш дом“ је одмах послао све своје екипе на прочишћавање путева првог и другопг реда .У суботу је због квара на далековиду, без струје остао већи део града, а у недељу су Апатинци остали без дневне штампе, док је у појединим продавницама хлеб нестао у раним јутарњим сатима, јер су сви настојали да се снабдеју у

најближој продавници. Без продаваца и купаца остала је и пијаца, на којој су промет правили продавци лопата и санки. Ходање улицама није нимало лако, јер већина није очистило тротоаре, па је на појединим местима скоро немогуће проћи због метар високих наноса.Уколико је прекјуче и било оправдања да се снег због јаког ветра не чисти, јуче оправдања није било, поготово када је реч о фирмама и установама, али и грађанима у главним апатинским улицама. Ј. П.

Није било хлеба НОВИ БЕЧЕЈ: Поједине пекаре нису успеле због лошег времена јуче ујутро да доставе своје производе новобечејским трговинама, због чега је снабдевање хлебом било отежано. Упркос томе, по речима надлежних из Општинског штаба за ванредне ситуације у Новом Бечеју, хлеба је било довољно током целог дана. Председник општине Саша Шућуровић је поручио да је у Новом Бечеју ситуација под контролом. - Снабдевање електричном енергијом је уредно. Спорадични проблеми који се јављају услед уласка снега у трафо станице решавају се у најкраћем периоду – рекао је Шућуровић. Грађани су се одазвали апелу локалне самоуправе и масовно изашли како би помогли у рашчишћавању снега испред својих кућа. Ж. Б. СУБОТИЦА: У суботу пут од Ловћенца до Суботице, код малог Иђоша и Бачке Тополе, био је толико завејан, да су људи, након неколико сати чекања путара, одустајали и напуштали возила враћајући се кући пешке. Према извештају, Градски штаб за ванредне ситуације у Суботици, главни путни правци у Суботици су рашчишћени, док су поједини путеви према приградским насељима били непроходни до недеље. Сметови према приградским насељима су пробијени, а према Љутову, Чантавиру, Бајмоку су били високи три-четири метра. Пробијен је и пут Ђурђин – Жедник, где су у снегу била заглављена два аутобуса „Суботицатранса“. Два шлепера код Бикова су блокирана, на путу према Орому и Сенти. Пут за Сомбор је потпуно одсечен, јер су сметови били до шест метара.

Без аутобуса, хлеба и Хитне помоћи

БАЧКА ПАЛАНКА: Ноћ између суботе и недеље, односно снег и ветар, остаће запамћени у Бачкој Паланци, али и 13 села ове општине, јер је живот просто замро, а аутобуси „Дунавпревоза“, возила Службе хитне помоћи Бачкопаланачког Дома здравља, као и бројна возила остала су завејана, па села која немају пекару остала су и без хлеба. И у самом граду ситуација је критична, јер су све споредне улице како у центру града тако и на периферији непроходне, а дебљина снега прелази 30 сантиметара док је на појединим местима услед наноса премашила и један метар. - Возила наше Службе не иду према селима, а Пивнице су, на пример, удаљене од Бачке Паланке око 40 километара – каже др Славица Шарац из Хитне помоћи овдашњег Дома здравља. – Прошле ноћи возило нам је остало два сата завејано на путу Гајдобра - Челарево, а непроходно је и на путу Товаришево – Обровац, односно према Бачу. Имамо проблема да дођемо до пацијената и у граду, а пацијенти са села зову за савете. Имали смо случај фрактуре у Пивницама, али с обзиром на то да није хитно, вероватно ће пацијент у току дана бити однет у болницу у Врбасу. За ургентне случајеве у Бачкој Паланци увели смо дежурство ренгена и ултразвука. Дежурни у диспечерској служби „Дунавпревоза“ обавестио нас је да није одржан ни један полазак из

Завејане улице у Бачкој Паланци

Снег заробио 200 људи У име Штаба за ванредне ситуације Бачкопаланачке општине, Миле Колар је саопштио да је у ноћи између суботе и недеље и недељног преподнева, на територији ове општине, у аутобусима и возилима било блокирано око 200 људи, због сметова. Неки од њих нису желели да напусте аутобусе, па су чекали 14 сати да дођу на жељену дестинацију. Колар је рекао да је око 100 људи било смештено у Дом културе у Силбашу. Речено је да се предузимају мере како би се нови снег који метереолизи најваљују за уторак дочекао спремније него овај први. Бачке Паланке ка селима, јер су сметови огромни. Око поднева су из сметова ишчупана три аутобуса, који су остали код Бача, Силбаша и Товаришева. Путници су у најкраћем могућем времену били евакуисани, а поред возила су остали возачи. Први аутобус кренуо је из Па-

ланке за Нови Сад у 10,30, а стигао је око поднева уз грдне проблеме на деоници између Гложана и Бегећа, али и код Футога и Новог Сада. Поласци за Нови Сад су редуковани, а аутобуси ће ка селима кренути када путеви буду проходнији – поручују из „Дунавпревоза“.

Добром организацијом избегли хаос БЕЧЕЈ: Поучени овогодишњим фебруарским „поларним таласом“, у Бечеју су се овога пута далеко боље организовали и први прави зимски викенд дочекали спремније. Снег, ношен снажним ветром, стварао је проблеме, али се људство с комплетном постојећом механизацијом одмах укључило у њихово разрешење и није настао хаос. - Непрекидно падање снега и ветар су нам отежавали ситуацију у суботу, поготово у ноћи између суботе и недаље, али смо надљудским напорима успевали у ходу све да разрешимо. Најкритичније је било на путевима Бечеј – Пољанице и Бечеј – Бачко Петрово Село, где се десетак возила заглавило, као и један аутобус у близини моста према Новом Бечеју. Чинимо напоре да приоритетне улице у граду и насе-

љеним местима оспособимо, како би комуникација и могућност снабдевања били добри, а што се тиче државних и регионалних путева помажемо колико стижемо надлежним предузећима. Апелујемо на суграђане да чисте тротоаре испред својих зграда, кућа, локала - рекао је начелник Општинског штаба за ванредне ситуације Чедомир Алексић.

Механизација „Бачкапута“ чистила је снаг са коловоза државних и регионалних путева, а суботичког „Комграда“ са коловоза приоритетних уличних путева. Три улта ПИК-а „Бечеј“ чистила су приступне путеве, скип ЈП „Водоканал“ радио је око Дома здравља, хотела „Бела лађа“, од тржног центра КТЦ до депоније Ботра и путеве другог приоритета, у исти посао укључен

Засађена новогодишња јелка Поред свих послова које је снежна олуја донела, радници ЈП „Комуналац“ су у суботу по подне засадили новогодишњу јелку на платоу испред Градске куће. Многи су се питали да ли је тај посао морао да се ради по таквој мећави. - Било је потребно што пре засадити јелку, високу шест метара и онда велику рупу са садницом затрпати меком земљом. У противном, постојала је опасност да се дрво не прими - појаснили су комуналци.

Да нас и су тра без шко ле Оп штин ски штаб за ван ред не си ту а ци је у Бе че ју опре по ру чио је шко ла ма у овој оп шти ни да да нас и су тра не ра де. Шко ле су при хва ти ле пре по ру ку, па два да на не ће би ти на ста ве.

је и један камион с грталицом Општинске ватрогасне јединице. Људство и механизација ЈП „Комуналац“ уклањали су снег са бициклистичких стаза уз новосадски, петровоселски и тополски пут, тротоара у ужем центру града и на гробљима. В. Јанков

Блокада била до подне СОМБОР: Тридесетак центиметара снега, праћеног јаким северним ветром, који је за свега неколико сати пао на подручју Сомбора, довео је до потпуне блокаде овог града, која је тек у току недељног преподнева пробијена. Најтежа ситуација је била на путном правцу Сивац-Кљајићево, где је стотинак возила дочекало јутарње сате блокирано у сметовима. До застоја на овом правцу је дошло пре свега због тога што је пут блокирала ци-

стерна, да би након њене деблокаде, аутобус зауставио саобраћај. -Морали смо да се зауставимо на самом изласку из Сивца у правцу Кљајићева, у суботу поподне око четири сата, да бисмо тек у пола осам ујутро следећег дана,дошли у Сомбор - прича Сомборка Ј.Б. која је целу ноћ провела у аутомобилу са малолетним дететом.- Поред цистерне и аутобуса проблем су направили и неисправни аутомобили без зимске опреме

који су и оно мало прошићеног пута блокирали, тако да је иза нас остало заглављено на десетине возила, а међу њима и теренско возило МУП - прича ова Сомборка. Док су путари тек око недељног поднева успели да коначно оспособе за саобраћај правац СивацКљајићево, правац Сомбор Оџаци је рашчишћен у јутарњим сатима, па су деблокирана возила могла да наставе пут. Магистрални правац Сомбор-Суботица је све време био проходан, док је највише пробле-

Ћебад за завејане путнике Иако чишћење ауто-пута од снега није у надлежности локалне самоуправе, шест возила „Чистоће и зеленила“ учествовало је у чишћењу ауто-пута, јер је код Бачке Тополе био блокиран, због исклизавања камиона. - Црвени крст Суботице је поделио 60 ћебади за путнике на аутопуту на потезу Жедник – Бачка Топола, за путнике који су су били блокирани у колони на ауто-путу. Према информацији „Суботицатранса“, до даљег је обустављен међумесни и приградски саобраћај, а градски саобраћај функционише са закашњењима. Градски штаб за ванредне ситуације је одлучио да се месним заједницама обезбеди гориво за чишћење снега

Зимска служба ДОО „Ћосић“ брине о око 300 километара локалних и некатегорисаних путева у Бачкопаланачкој општини, а за време кијамета возила су чистила око 150 километара путева првог приоритета. Прво су се чистиле најпрометније улице у граду, као и раскрснице и путеви који воде ка регионалним и магистралним путевима, те пут до граничног прелазу ка Хрватској на дунавском мосту у Бачкој Паланци. Најављено је да ће чишћење путева другог приоретита, односно мањих градских улица и села почети у вечерњим сатима. Магистралне и регионалкне путеве чисти овдашње АД „Радник“, а на тим деоницама због огромних сметова има највише проблема. Паланчани који су, на пример, у суботу увече из Суботнице кренули кући путовали су скоро 15 сати. Који ће путни правци до данас бити проходни, односно где ће саобраћати аутобуси јавног превоза зависиће од временских прилика и учинка путара током ноћи – истићу превозници. Директор и већински власник АД „Дунавпревоз“ Миленко Дамјанић каже да су аутобуси овог превозника кренули из Новог Сада ка Београду скоро редовно, јер иду ауто путем мада је кашњење скоро један сат. Постепено ће се нормализовати и саобраћај од Бачке Паланке ка Новом Саду, а ка селима ће аутобуси кренути када са путева буду уклоњени сметови. М. Суџум

јални рад ће у случају већих хладноћа збринути бескућнике. Снабдевање водом, гасом и топлотном енергијом је редовно. Према информацији Електродистрибуције

ма на локалним путевима у сомборском крају било на друмовима према Чонопљи и Телечкој. Снег је направио проблема и у самом Сомбору, пошто је зимска служба, од ове године у ингеренцији два градска ЈКП „Чистоћа“ и „Водоканал“, целе ноћи радила искључиво на рашчишћавању десетак улица „првог приоритета“, да би у току преподнева проширила радова и на саобраћајнице „другог приоритета“. М. Миљеновић уобичајен број интервеција, а у питању су лакше повреде. Градски штаб апелује на грађане да чисте снег испред својих кућа и зграда, а правна лица и предузетнике да чисте снег испред својих пословних простора, што је и обавеза свих.

За чишћење снега 500 динара Од данас ће сви заинтересовани грађани за чишћење снега у граду бити подељеини у групе од по педесет људи. Прва у 9 сати, друга у 13 часова, а окупљање је испред свечаног улаза у Градску кућу. Четворочасовни рад на чишћењу снега, по плану „Чистоће“, ће бити плаћен 500 динара.

и со. ЈКП „Чистоћа и зеленило“ се додатним напорима ангажовало да се обезбеди прилаз кантама за сме-

ће, па ће наредне недеље изношење смећа бити по плану. Црвени крст и сарадници Центра за соци-

Суботица изгорела је трафо станица у Горњом Таванкуту, а интервенција је у току. Снабдевање струјом у другим деловима града је стабилно. Градска болница има

У случају да грађани имају било какве ванредне проблеме са снегом и хладноћом могу се јавити на број телефона: 024 626-988. С. Иршевић

vOJvOdinA

dnevnik

ВОЈВОЂАНСКЕ ГРАДОВЕ И СЕЛА ЗАТРПАЛИ СМЕТОВИ

Ветар и снег гасили струју ЗРЕЊАНИН: Услед јаког снега и снажног ветра мештани града Зрењанина и општине Житиште нису имали проблема само са отежаним саобраћајем, већ и са честим нестанцима струје. Без електричне енергије нису остајали само поједини делови Зрењанина, већ и околних села. То је задавало главобоље онима који су одлучили да се ове зиме греју на струју. Последице невремена прексиноћ су осетили и посетиоци популарног зрењанинског клуба “Сан Марко” у којем је требало да наступи фолк певачица Вики Миљковић. Препун клуб је остао у мраку. “У току вечери смо добили уверавање да ће квар на трафо стани-

ва. Међутим, снег је пробио и у други део трафо станице, тако да екипа “Елект родистрибуције” није могла ништа да уради до ујутру”, саопштено је из клуба “Сан Марко”. Ниске температуре, међутим, нису неповољно утицале на даљинско Радник електордистрибуције по ветру на бандери грејање, тако да ци, настао услед јаких налета ве- су радијатори у становима у Зретра, бити отклоњен до 23,30 часо- њанину били топли. Ж. Б.

Slo bo dan dan `a baq skim sred wo {kol ci ma Na sta ve u Sred woj {ko li „22. ok to bar“ u @a bqu da nas ne }e bi ti zbog sne `nih na no sa na pu te vi ma i ni ske tem pe ra tu re, od lu ~io je {tab za van -

red ne si tu a ci je te op {ti ne. U~e ni ci i na stav ni ci }e, ka ko je sa op {te no, na vre me bi ti oba ve {te ni o na stav ku re dov ne na sta ve. A. Va.

Спасено 120 особа

КИКИНДА: Општински штаб за ванредне ситуције прогласио је јуче ванредну ситуацију на територији Општине Кикинде, услед великих снежних падавина. Стога ће све јавне службе, организације, привредна друштва, као и грађани, бити дужни да се да поступају у складу са одлукама поменутог штаба.

Аутобуске линије обустављене су до даљег и према селима и према граду, а грађанима је препоручено да не крећу на пут ван свог насељеног места. За хитне случајеве, на располагању је телефон 193 Ватрогасне спасилачке јединице, те га не би требало злоупотребаљавати. -Штаб зимске службе ангажовао је додатну механизацију како би се омогућило функционисање саобраћаја – истакао је шеф Штаба зимске службе Бранислав Чолак. – Одржавање пу-

тева у зимским условима поверено је фирми „Златна греда“, а током протекле ноћи из 60 завејаних возила на путевима из околних села ка Кикинди Ватрогасна спасилачка јединица спасила је 120 особа, међу којима је било и жене и деце. Највећи проблем био је јак ветар, који је стварао насипе на путевима.

Сметови код Банатске Тополе достизали су метар и по, док су између Кикинде и Банатског Великог Села током ноћи сметови били око метра висине. -Управо на тој деоници било је највише завејаних возила, као и на путу Кикинда-Наково. Код Винцаида је јутрос било пет завејаних возила. Шеф Одсека за превентивну заштиту одељења за ванредне ситуације Драган Берић рекао је да је највећи проблем био између Кикинде и

Руског Села, а да је током евакуције, најдуже трајало спасавање грађана из аутобуса, који је остао на путу, па су путници, међу којима је било и деце, морали да преноће у згради Ватрогасног дома.

Није се могло до бирачких места У кикиндској општини јуче су се одржавали избори за председнике у свих девет сеоских месних заједница. Председница Скупштине општине саопштила Ђурђина Јеринкић је да само два бирачка места у селима нису отворена у седам сати, јер је то било немогуће услед снега. Ради се о бирачком месту број 2 -Винцаид у Банатској Тополи и бирачко место број 4 у Бикачу у Башаиду. Путеви до ових бирачких места били су завејани. Ни аутобуси који су били предвиђени за гласаче са Баната да их одвезу на гласање, нису саобраћали. Током ноћи нестало је струје у делу Кикинде и Новим Козарцима. До послеподневних сати у Кикинди је проблем решен, међутим, у Новим Козарцима струје није било до послеподневних сати. А. Ђуран

Недеља без штампе

КАЊИЖА: Снежна мећава је протеклог викенда задала доста главобоље житељима северног Потисја. Због снежних наноса застоја је било на регионалној саобраћајници од Сенте према Бачкој Тополи, код насеља Богараш и Торњош. У снежним наносима на овој деоници поред већег броја возила, заглавила се и екипа путара која је радила на рашчишћавању, па и патрола полиције, али пошто је јуче снег престао да пада ситуација није одвише драматична, јер су поред регионалних рашчишћаване и локалне саобраћајнице. Због лошег стања Ада, Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежевац и остала места у свих пет општина северног Потисја остали су у недељу без дневне штампе, али није било пробема са снабдевањем основним животним намирницама. М. Мр.

Аутомобили не могу улицама

ЗРЕЊАНИНСКА ВЛАСТ ПОКАЗАЛА ОМЛАДИНИ КАКО СЕ ДОЛАЗИ ДО ПОСЛА

Запослени преко странке у Канцеларији за младе ЗРЕЊАНИН: Зрењанинска власт је по партијској линији у овдашњој Канцеларији за младе запослила три особе које ће убудуће примати плату из ионако преоптерећеног градског буџета. Нови чланови Канцеларије Иван Микалачки, Горан Томић и Бранислав Хостић, како сазнајемо, запослени су овде без икаквих претходних консултација са старим активистима који су изразили негодовање због оваквих политичких кадровања. Неки од волонтера Канцеларије чак су одлучили да се повуку из приче коју су градили годинама уназад. О томе шта се догодило за “Дневник” говори бивша сарадница и волонтерка Горана Белић која је у Канцеларији за младе провела више од годину дана и која није била плаћена за послове које је обављала. Како каже, све што је добијала јесу нова знања и нова искуства, што је донедавно и била сврха Канцеларије. - Ни данас понекад нисам сигурна шта се заправо десило. Још увек сам у шоку због свега. Знам само да су од тренутка када је формирана нова власт у Зрењанину до нас долазиле информације да имамо њену подршку и да се Канцеларија неће ни укинути, нити дирати на било који начин. Бар смо тако схватили поруку – прича Белићева. Али, у року од неколико дана стварност је све то демантовала. Сарадници Тањи Прпић није продужен уговор, а уместо ње дошао је нови кадар, близак владајућој већи-

ни. Убрзо затим испоставило се да он неће бити једини, већ да ће посао добити чак три особе. - Једног понедељка само су променили браву на вратима канцеларије и то је то. Од када су тамо, нисам ишла у Канцеларију, тако да не знам шта се сада дешава. Знам само да је Канцеларија имала четири невероватно добра сарадника и много

већ другог дана постала је још једна потврда стварности да се само преко одговарајуће политичке странке добија запослење. - Волонтери су у Канцеларији навикли на принцип “све по заслузи”. Они који су били најактивнији ишли су на семинаре, путовања. А сви су добијали нова знања и искуства. Канцеларија је, између оста-

Кадрови напредњака и социјалиста Горан Томић је, како сазнајемо, члан Српске напредне странке, а овој партији близак је и Иван Микалачки, иако званично није власник партијске књижице. Студент Микалачки је претходно, управо на предлог СНС, именован за заменика председника Управног одбора Јавне установе “Спортски објекти”. С друге стране, Бранислав Хостић је у Канцеларију за младе дошао као кадар Социјалистичке партије Србије. О томе да ли је ово пример обећане департизације друштва нису се изјашњавале чланице Градског већа Златана Анкић, задужена за ресор младих, и Дубравка Бенгин Булован, којој је поверен ресор културе и образовања, а које су у последње време укључене у активности Канцеларије. предивних младих волонтера, а да је сада, уместо особа са искуством и знањем, преко ноћи добила политички постављене људе. Не верујем да су они имало компетентнији за тај посао од нас који смо толико времена провели тамо радећи и учећи - огорчена је Горана Белић. По њеним речима, Канцеларија за младе је једног дана за зрењанинску омладину била уточиште за бег од стварног света у коме људи са дипломом и високим просеком оцена не могу да добију посао, а

лог, спроводила едукативне програме о томе како наћи посао и сада ће неко ко је дошао на радно место преко политичке странке да прича младима од 18 – 19 година како би требало да се труде, да улепшају своју радну биографију, да уче стране језике и да ће тако остварити оно што желе. А једина истина је да ће се запослити само ако се довољно труде – у странци – наводи саговорница “Дневника” која истиче да није члан ни једне политичке партије. Ж. Балабан

Промоција књиге Павла Малешева БЕЧЕЈ: Уместо слика окачених на зидовима галерије „Круг“ у Градском позоришту Бечеј и посете изложби, житељи највеће потиске вароши у нас имаће вечерас, ништа мањи доживљај, да присуствују презентацији књиге новосадског новинара и књижевника Павла Малешева „Триред риба плива“. А кад смо већ код броја три, ваља нагласити да је ово трећа књига некада врхунског спортисте, скакача у даљ, тренера, угледног и цењеног новинара нашег листа и сарадника још неколико дневних новина, а у последње време публицисте. Пре „трећег чеда“, светлост дана угледале су књиге „Лили, лили паче моје мало“ и „Марим ја, нек лају“. Све три су објављене под идентичним поднасловом – „дивани о речима“ у издању новосадске издавачке куће „Тиски цвет“. Управо из тог разлога ће на вечерашњој промоцији у Бечеју, наравно поред аутора, говорити уредник поменуте издавачке куће Сима Матић, али и на разне начине колеге Павла Малешева, новинар и публициста Мирослав Божин, лекторка Маја Рајков и новинарка „Дневника“ Весна Савић. Промоција занимљивог књижевног штива заказана је за 18 сати, а улаз је слободан. В. Ј.

На гра ђе ни са ауто ром про јек та

Основици писали патуљцима ВРШАЦ: У салону Градске библиотеке јуче су основцима нижих разреда уручене награде за најбоље литерарне радове на конкурс библиотеке „Писма вршачким патуљцима“ који је део пројекта већег пројекта „Свет вршачких патуљака“, чији је аутор књижевник Душан Белча. Прво место освојила је Мина Милеуснић, другу награду су поделиле Валентина Кресе и Марија Доловац, а трећу деле Лазар Мандић и Милош Петровић. Директорка библиотеке Даринка Ми-

хајловић је рекла да су деца показала маштовитост и да имају талента за писање. Предстоји маскенбал, те избор најлепших дечијих фотографија и њихових стрипова, на тему тајне патуљака подно Вршачког брега. Душан Белча је, као награде за најбоља писма патуљцима, уручио своју књигу „Тајни свет вршачких патуљака“, а деца су била у прилици да од аутора сазнају најновије тајне својих малих литерарних јунака. Р. Ј.

Отворен „Винтер фест” у Суботици

Блокирана и Зимска служба ОЏАЦИ: Снежна вејавица која је трајала 24 сата, подигла је у Оџацима наносе снега на појединим местима и преко једног метра. Оџаци су осванули потпуно блокирани, тако да је саобраћај оџачким

ponedeqak10.decembar2012.

улицама био готово немогућ. Зимска служба ЈКП „Услуга“ је у суботу рашчишћавала снежне наносе, али у току ноћи снежни наноси су постали толико високи, да се возила нису мола кретати. На пружним прелазима, нарочито према Бачком Грачацу на прузи Оџаци–Сомбор, односно Сомбор–Нови Сад, саобраћај је прекинут. Возила хитне медицинске помоћи имала су ноћас неколико интервенција, а била су готово потпуно онемогућена да превозе пацијенте у сомборску болницу. - Наша возила су такође блокирана на путевима, а највећи проблем нам представљају камиони и аутобуси, који су не могу да се крећу од наноса - рекао је руководилац механизације у ЈКП „Услуга“ у Оџацима Дарко Дукић. Зимска служба „Бачка пута“, такође је блокирана на путевима, на којима су интервенисали. С. Мл.

СУБОТИЦА: У Суботици је отворен божићноновогодишњи вашар „Винтер фест“. Другу годину за редом, у бајковитом стилу, посетиоци имају прилику да купе различиту робу, по повољним ценама. И ове године Јавно комунално предузеће „Суботичке пијаце” је организатор манифестације, која је названа и Бели вашар. На вашару има 60 излагача који су своју робу сместили на штандове и дрвене кућице. Посетиоци Винтер феста имају прилику да купе неке ретке и вредне ствари, књиге, играчке, на-

кит, као и домаћу храну.Вашар се одржава у центру на простору „Малог Корзоа”. Вашар је организован у средњовековном стилу, по узору на Европске градове. Винтер фест у својој понуди ове године има много производа у етно стилу. На отварању „Винтер феста“ приређен је пригодан музички програм Мађарског културног центра „Непкер” под називом „Зимска светковина”. „Винтер фест“ ће бити отворен сваког дана од 9 до 21 час, до 14. јануара 2013. године. С. И.

ponedeqak10.decembar2012.

RePORTA@e

dnevnik

QU BAV PRE MA PO SLU I NE VE RO VAT NA SVE STRA NOST VI SO KO VI NU LI NO VO SAD SKOG OP TI ^A RA SI NI [U PA []A NA

Od „peglice” i stopirawa do Sej{ela i Egipta a se u svakom ~oveku krije vi{e interesovawa i da u vi{e oblasti mo`e da bude sjajan, dokaz je i Novosa|anin Sini{a Pa{}an, opti~ar, profesor, pisac, slikar, qubiteq putovawa, kolumni-

Sva egzotika i lepota Kube

sta i autor vi{e TV i radijskih emisija. On danas `ivi udobnio, ali nije oduvek bilo tako. - Qudi koji me sada upoznaju, vide samo „{lag na torti„ mog `ivota. A do}i do {laga, put je bio i dug i trnovit. Mnogi pamte koliko sam dugo stopirao iz Rume za Novi Sad po ki{i i snegu i znaju da sam vozio

„peglicu” i ~esto radio i po 20 sati dnevno – kaè Sini{a. Sini{a je Novosa|anin, ali ga mnogi ga doìvqavaju kao Rumqanina. - Ja sam peto koleno moje porodice koje ìvi u Novom Sadu, ali sam, po onoj dobroj narodnoj, odakle si - odakle mi èna, prihvatio da me qudi doìvqavaju kao Rumqanina i Sremca. Suprugu Vesnu sam upoznao u Rumi, zahvaquju}i poslu. Dogodine }e biti punih 40 godina kako radim sa one strane Fru{ke Gore, ali i 38 godina braka - pri~a Sini{a - Nakon zavr{ene Opti~arske {kole u Zagrebu 1973. godine, po~eo sam da radim u „Getaldusovoj” optici u Rumi, gde sam 1989. godine i otvorio prvu privatnu optiku. Posle sam otvorio jo{ nekoliko optika u Novom Sadu, In|iji i Pe}incima. Od 1970. do 1973. praksu sam radio u Sremskoj Mitrovici i taj period ìvota mi je ostao u se}awu kao teàk, jer sam radio dvokratno, a u periodu izme|u otvarwa radwe, spavao sam u radwi iza tezge na stolicama. Od u~enika koji je spavao na stolicama, Sini{a je danas

autor pet stru~nih kwiga, ali i osniva~ i vlasnik prve opti~arske {kole u ovom delu Evrope. Wegovu {kolu poha|aju deca iz na{e zemqe i svih biv{ih jugoslovenskih republika, Ma|arske, Italije i Sirije. Kwiga „Nao~are u slu`bi dobrog vida” je prevedena na engleski, nema~ki i italijanski jezik. Nedavno je iz Arizone stigao i zahtev za autorizaciju ovog, u svetu jedinstvenog, priru~nika za opti~are. - Iz Arizone su mi ponudili 50 hiqada dolara da im dozvolim autorizaciju, ali sam odbio. Opti~aski zanat je deficitaran i veoma isplativ u celom svetu, a ono {to ja u~im moje |ake, i kroz kwigu, ali i predavawa u {koli, je da je u rukama sva mo} ovog zanata - veli autor. Kqu~ mog uspeha je qubav prema poslu i to me je ovde dovelo i odr`alo. Ja u poslu ne umem da ka`em ne, ali i vrlo ~esto mi se

doga|aju situacije da odnesem gotove nao~are na ku}nu adresu, jer stranka nije imala kako da do|e po wih, a doga|alo se i da radim sam u radwi, stranki budu hitne nao~are, ja sednem u auto, odem u Beograd po jedno staklo i vratim se da u dogovoreno vreme zavr{im nao~are – pri~a Sini{a. Opti~arski zanat je porodi~ni posao Pa{}anovih. U opti~arstvo je Sini{a ukqu~io i suprugu Vesnu i oboje dece, Aleksandra i Lanu. O penziji, za koju dogodine sti~e uslov, razmi{qa, ali o prestanku rada ne. - Trudim se da svo znawe podelim sa qudima oko sebe, pa su tako i moji unuci, Matija sa 2,5 godine, a Luka sa jedva dve, radili za opti~arskim strugom. Od ~etvoro unu~i}a, Luka ima i najvi{e predispozicija da bude moj Legionar Sini{a u ve~nom gradu

Nemirni duh ni u kancelariji ne miruje

naslednik - sa ponosom kaè Sini{a. Pored ~lanstva i(li) predsednikovawa u mnogim doma}im i inostranim udruèwima opti~ara, on je i ~lan Likovne kolonije „Borkovac” u Rumi, ~lan je Udruèwa kwièvnika, napisao je dva bestselera i kwigu de~ije poezije, imao je ~etiri zajedni~ke izlo`be slika, pi{e kolumne, radi turisti~ke televizijske emisije i moè da se pohvali da je proputovao preko 40 zemaqa sveta. Wegov prvi bestseler „Amerikanac u Beogradu” preveden je i na engleski, a u toku je i rad na predstavi.

- Mnogo putujem. Do sada sam autom pre{ao preko milion i po kilometara. Kwige pi{em na putovawima, u avionu i na odmoru. U Egiptu imam najboqu inspiraciju i zato sam tamo bio ~ak 21 put, ali su mi omiqena destinacija ipak Sej{eli. Crtam od svoje sedme godine i u tome nalazim mir. Moj `ivotni moto je red, rad i disciplina i sa malo para podi}i kvalitet `ivota. Moj nemirni duh ne miruje i zato i uspevam da postignem toliko stvari istovremeno – zavr{ava svoju pri~u Sini{a Pa{}an. Je le na An ti}

crna hronika

dnevnik

ZAUSTAVQEN NA AERODROMU

Po li ci ja od u ze la pa so{ Mar ku Mi {ko vi }u! Marko Mi{kovi} spre ~en je ju ~e na aero dro mu „Ni ko la Te sla” da avi o nom na pu sti ze mqu i ot pu tu je za En gle sku, re ~e no je Ta njugu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Po li ci ja mu je za bra ni la da ot pu tu je iz ze mqe i od u ze la mu pa so{ kao me ru za obez be |e we pri sust sva ra di neo me ta nog vo |e wa pret kri vi~ nog po stup ka, sa zna je Ta njug .

On bi, na i me, tre ba lo na red ne sed mi ce po no vo da bu de sa slu {an u svoj stvu gra |a ni na u po li ci ji, na veo je iz vor Ta njuga. Mar ka Mi {ko vi }a je po li ci ja ve} sa slu {a la u ve zi sa po slo va wem fir me „Ni bens”, dok je we gov otac, vla snik „Del ta Hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi}, ~e ti ri da na ra ni je sa slu {an je u ve zi sa po slo va wem fir me „Del real”. (Tanjug)

NASTAVQAJU SE SU\EWA SRBIMA U HAGU

To li mi ru pre su da u sre du Ha {ki tri bu nal iz re }i }e u sre du pre su du pen zi o ni sa nom ge ne ra lu Voj ske Re pu bli ke Srp ske Zdravku Tolimiru dok se da nas na sta vqa su |e we Ratku Mladi}u a su tra biv {em pred sed ni ku RS-a Radovanu Karaxi}u. Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la, ko jem pred se da va ne ma~ ki su di ja Kristof Flige, iz re }i }e pre su du To li mi ru, op tu è nom za ge no cid u Sre bre ni ci i pro go ne mu sli man skog sta nov ni {tva iz Sre bre ni ce i @e pe 1995. go di ne. To li mir bio je po mo} nik ko man dan ta za oba ve {taj no-bez bed no sne po slo ve Glav nog {ta ba VRS-a i bio je ne po sred no od go vo ran ko man dan tu Glav nog {ta ba ge ne ra lu Mla di }u. Tu ì la {tvo tvr di da je To li mir, za jed no s Mla di }em, te ge ne ra li ma Milenkom @ivanovi}em i Radislavom Krsti}em, bio u~e snik udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta s ci qem traj nog ukla wa wa mu sli man skog sta nov ni {tva iz Sre bre ni ce i @e pe iz Re pu bli ke Srp ske. To kom su |e wa, ko je je po ~e lo u fe bru a ru 2010, sa slu {a no je 126 sve do ka Tu ì la {tva, a op tu è ni, ko ji se, uz po mo} prav nog sa vet ni ka, za stu pa sam, iz veo je ~e ti ri sve do ka. U za vr {nim re ~i ma, kra jem av gu sta ove go di ne, Tu ì la {tvo je za tra ì lo ka znu do ì vot nog za tvo ra, a To li mir oslo ba |a ju }u

pre su du. Op tu è ni je tvr dio da tu ì lac „te me qi svo ju te zu na pret po stav ka ma ko je se za sni va ju sa mo na to me {to je on u vre me ka da su zlo ~i ni po ~i we ni bio na vi so kom voj nom po lo à ju kao po mo} nik za bez bed nost i oba ve {taj ne po slo ve, i na ne ta~ noj i ne do ka zi voj tvrd wi da su mu u le to 1995. Mla di} i Ra do van Ka ra xi} iz da li na re |e we da po bi je voj no spo sob ne mu {kar ce za ro bqe ne na kon pa da Sre bre ni ce”.

U tri bu na lu se da nas na sta vqa glav ni pre tres na su |e wu ge ne ra lu Rat ku Mla di }u, ka da }e za stup ni ci od bra ne za po ~e ti una kr sno is pi ti va we srp skog po li caj ca Dragana Miokovi}a, ko ji je glav ni is kaz dao u pe tak. Od utor ka do pet ka, na sta vqa se i su |e we Ka ra xi }u, ko ji se sam za stu pa pred su dom i pro {le ne de qe je, to kom ~e ti ri rad na da na, is pi tao de vet sve do ka svo je od bra ne. (Tanjug)

Ot pa di ma do no se pru ge, ka blo ve i bi ste U pret hod nih ne ko li ko ne de qa, po li ci ja je {i rom Voj vo di ne uhap si la de se tak oso ba ko je se sum wi ~e za kra |e me tal nih de lo va ko ji su ski da ni s in fra struk tu re „@e le zni ca Sr bi je„ i „ Ele ktropri vr ede Srb ije”, al i bez obzir a na to, sli ~n e kra|e se n asta vq aj u, i to v rlo inte nz iv no. Pre deseta k dana , pri li kom redovno g o bilas ka trafo-s tanice „ Novo Mi lo{evo„, ra dn ici El ektrodis tr ibucij e „Zr ewanin„ primeti li su da n a de lu mreè nedostaje 1 8 rasp ona bakarnog uè ta , ukupne duì ne 3. 510 met ara, ~i me je naneta { teta ve}a od m ilion dinara. Dalekovod na k ojem se d esila kra|a bio je pod napono m, ali u takoz va no m praznom h odu, {to su kr ad qivci o~igled no zn al i jer te{ko da bi se neko te k tak o usudio da s e pewe na 15 metara visoke d al ekovo de i pose~ e ` ic e pod n ap on om . Po sve mu s ud e}i is ta „ ekipa” je ve} na red ne no}i u a ta ru @abqa s kinula j o{ oko 2.700 metara bak ar no g provodn ika s vi sokona ponskog dal ek ovoda. P olicija u Srem sk oj Mi trovici je pr ivela dv e oso be iz Rume , zbog sumwe d a su i zv r{ il e 23 kri vi~na de la k ra|a i un i{tavaw a im ovine s tr afostanic a tako {t o su krali b ak ar ne ka blo ve i ì cu. O ni su no} u pr ovaqiva li u traf oe, p re kidal i na pa ja we elek tri~nom energijom, „a z at im de monti ra li i otu|ivali bak arne p ol uge, ka bl ove, namota je , { rafov e i ta ko na ne li vi{emili on sk i {tetu EP S-u „. N a udaru lo pov a koj i ~erupaj u sve {to se mo è prodati otpadim a koji p ri kupqaj u sek undarne siro vi n e ve} g odinama je i infr as truktur a „@eleznica S rbije„, k oje su pro{le god ine od kra|a opreme p retrpele {tet u ve}u od 200 miliona d inara, dok } e, po wihov oj pro ceni, o ve godin e taj iznos bi ti udvo stru~en . Ve}i de o tih kra|a n e bude nikad otkri ve n,

Pod presom zavr{e i biste na{ih velikana

ali se de si da „st ru~waci „ za met al budu uh va }en i. Tak o je pre nekoliko da na , prilikom kr a| e {in a na èlez ni~koj pruzi i zme|u Ba ~ ko g Petrovog Sel a i Mola, uhv a}ena ~ etvo ro~lana g ru pa kod koj e je pron a|eno o ko 20 0 me tara pose~enih {ina. Da su us peli da reali zu ju sv oj „p ro jekat” do k ra ja, kradqivci bi prod ajom tih ne koliko to na ~elik a zar adili o ko 1.50 0 evra , dok je {teta nane ta „@ele zn icama S rbi je„, be z o bz ira na to { to pr ug a nije u fu nkciji, trid esetak puta ve} a. Kr ajem pr o{le nede qe, pr otiv pet lic a iz Be~ eja p olicijsk i slu `b enici iz Ad e i Kawi è podn eli su kri vi ~ne prij av e zbog osnov a s umw e da su t okom ove g odine u vi{e navr at a ukrali v i{e od dva kilomet ra ` elezni ~kih {ina. Prija ve teret e petoricu be~ ejaca d a su kr a|om {in a JP „@elez nice Sr bi je” na d elu p ruge Mol – Ba~k o Petrov o Selo i S en ta–Ka wià k od naseq en og me sta Tre{wevac, k oriste}i pod esan alat, demon trirali , i sekli i uk ra li vi{e o d dva kilom etra ` el ezni~k ih {ina i pr i~inili {tetu ve}u o d pet m iliona dina ra . Od dr skih lopov a nisu po{ te|eni n i mnogi velik ani iz na{e d aq e i b liè i s to rije, od no sno

Ko men ta ri sa we po stu pa ka dozvoqeno ^lan 336 a Kri vi~ nog za ko ni ka gla si: „Ko za vre me tra ja wa po stup ka pred su dom, a pre do no {e wa pra vo sna `ne sud ske od lu ke, u na me ri da po vre di pret po stav ku ne vi no sti i ne za vi sno sti su da, da je jav ne iz ja ve u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa, ka zni }e se za tvo rom do {est me se ci i nov ~a nom ka znom”. Taj ~lan je iza zvao ve li ke po le mi ke u jav no sti po {to je ko men ta ri sa we ne pra vo sna `nih pre su da i po stu pa ka u to ku pro pi sa no kao kri vi~ no de lo. Me di ji su, s jed ne stra ne, oce ni li da se ra di o ome ta wu slo bod nog iz ve {ta va wa, a advo ka ti da se ra di o po li ti~ kom spre ~a va wu kri ti ke su da.

Vla da Sr bi je usvo ji la je u ~e tvr tak pred log iz me na i do pu na Kri vi~ nog za ko ni ka, a pred sed nik par la men ta Neboj{a Stefanovi} sa zvao je de ve tu sed ni cu Dru gog re dov nog za se da wa Na rod ne skup {ti ne Sr bi je za 15. de cem bar, pred lo `iv {i 22 ta~ ke dnev nog re da, me |u ko ji ma je i po me nu ti pred log. Osim spor nog ~la na, iz me na ma KZ-a de kri mi na li zo va na je i kle ve ta, dok je uvre da osta la kri vi~ no de lo. Iz vr {e ne su i dru ge do pu ne i pre ci zi ra wa po je di nih kri vi~ nih de la, kao {to su zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, te ro ri zam, or ga ni zo va we la `nih azi la na ta, na me {ta we utak mi ca. (Tanjug)

FINALE NAJOBIMNIJEG SLU^AJA NOVIJE SRPSKE ISTORIJE

Za vr {na re~ „ste ~aj ne ma fi je” Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du da nas bi tre ba lo da po~ ne iz la ga we za vr {nih re ~i na su |e wu biv {em pred sed ni ku ne ka da {weg Tr go vin skog su da u Be o gra du Goranu Kqajevi}u, op tu è nom s jo{ 33 oso be za zlo u po tre be u po je di nim po stup ci ma ste ~a ja od sep tem bra 2004. go di ne do apri la 2006. Po sle iz la ga wa tu ì o ca, sle de za vr {ne re ~i advo ka ta od bra ne i wi ho vih bra we ni ka. To je, na i me, fi na le pro ce sa za po ~e tog apri la 2006, ko ji }e osta ti za pam }en i po to me {to je iz we ga pro is te klo de se tak op tu `ni ca po ko ji ma se, osim glav nog pred me ta, su di lo i u ne ko li ko ma wih, odvo je nih, pro tiv po je di nih okri vqe nih. U glav nom–je din stve nom po stup ku pro tiv svih 34 op tu è nih, osim osnov ne op tu `ni ce na pi sa ne na 180 stra ni ca, po dig nu te u ok to bru 2006, po stu pa lo se i po jo{ {est op tu `ni ca ko je su usle di le ka sni je. Op tu `be ob u hva ta ju de {a va wa u ve zi s tr go vin skim lan cem „Cemar ket“ u pe ri o du pre pri va ti za -

ci je oba vqe ne 2005. go di ne, za tim, iz ve stan broj kre di ta ko je je fir ma ma po je di nih op tu è nih odo bri la Po {tan ska {te di o ni ca, kao i ste ~aj ne po stup ke u pred u ze }i ma BIM „Sla vi ja„,”Be ko„, GP „Rad„, KMP „Ineks-in ter ek sport„, „In vest za vod„, „Ko mel„, „Be o grad ski eskont ni cen tar„, „Mi nel enim„ i Kon trol ban ka. Sud ski spis ovog pred me ta, jed nog od, ka ko tvr de qu di iz pra vo su |a, naj o bim ni jih u no vi joj isto ri ji, ima ne ko li ko de se ti na hi qa da stra ni ca. U obi qu mo me na ta ko ji su obe le ì li pro ces je i tu `ba ko ju je pro tiv dr à ve Sr bi je su du u Stra zbu ru pod ne la od bra na Go ra na Kqa je vi }a, à le }i se na „po vre du pra va na fer po stu pak i pret po stav ku ne vi no sti“. Ne ko li ci na bra ni la ca je u ime svo jih kli je na ta pod ne la ustav ne àl be Ustav nom su du Sr bi je. Tro je okri vqe nih, me |u ko ji ma i Kqa je vi}, pro ve li su u pri tvo ru po dve go di ne i tri me se ca. Su |e we u slu ~a ju „ste ~aj na fe ra“ je dva pu ta po ~i wa lo iz no va –

„METALNA” MAFIJA PUSTO[I SRBIJU

NARODNA SKUP[TINA MEWA KRIVI^NI ZAKONIK

Iz Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je bi }e bri san spor ni ~lan 336 a ko jim se za bra wu je ko men ta ri sa we sud skih po stu pa ka pre pra vo sna `no sti pre su de - sa op {tio je mi ni star prav de Sr bi je Nikola Selakovi}. – Ko men ta ri sa we sud skih po stu pa ka je de kri mi na li zo va no jer je za kon bio u ne sa gla sno sti sa `i vo tom i fak ti~ kim sta wem. Bi li smo sve do ci da u pret hod nom pe ri o du i man da tu pret hod nih vla da ta kva za kon ska od red ba uop {te ni je po {to va na- re kao je mi ni star. Se la ko vi} je pod se tio na to da je taj ~lan uve den 2009 go di ne, ali da do da nas ne ma ni jed nog slu ~a ja kri vi~ nog go we wa pa se gu bi smi sao we go vog po sto ja wa kao kri vi~ nog de la.

ponedeqak10.decembar2012.

u ja nu a ru 2010. zbog pro me ne u sa sta vu su de }eg ve }a, a dru gi put u ja nu a ru ove go di ne zbog to ga {to je u pro ce si ma pred Spe ci jal nim su dom po ~e la pri me na no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku. Do ka zni po stu pak je za kqu ~en 15. no vem bra. osim Go ra na Kqa je vi }a, op tu `e ni su: biv {a su di ja Tr go vin skog su da Delinka \ur|evi}, ne ka da {a wa ge ne ral na di rek tor ka Po {tan ske {te di o ni ce Jelica @ivkovi}, biv {i di rek tor tr go vin skog lan ca „Ce-mar ket“ Slobodan Radulovi}, bi zni smen Sekula Pijev~evi}, advo ka ti Nemawa Jolovi} i Miqko @ivojinovi}, Vu~eqa Baji} i mno gi dru gi. Na po ~et ku pro ce sa, is tra gom je bio ob u hva }en i sa da po koj ni bi zni smen Mi ko Bra {wo vi}, ko ji je iz vr {io sa mo u bi stvo u pri tvo ru 1. ju la 2006. go di ne. Me |u okri vqe ni ma u ovom po stup ku je i we gov brat Milinko Bra{wovi}.. Na su |e wu, ko je je po ~e lo u ja nu a ru 2007, svi okri vqe ni su od ba ci li op tu `be. Pr vo op tu `e ni Go ran Kqa je vi} je na veo da su „mon -

ti ra ni pro ces iz re ì ra li vi so ki cen tri mo }i ko ji vla da ju Sr bi jom„. Pra vo sud nim or ga ni ma ne do stup ni su op tu è ni Slo bo dan Ra du lo vi}, Miq ko @i vo ji no vi} i Aleksandar Kuzmanovski, ko ji ma se su di u od su stvu. Ra du lo vi} i @i vo ji no vi} su se u me |u vre me nu obra ti li jav no sti i su du pi smi ma u ko ji ma, ta ko |e, od ba cu ju sve op tu `be. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je po ~et kom ok to bra ove go di ne pre ci zi ra lo op tu `ni cu i ta da je od u sta lo od kri vi~ nog go we wa Svetlane Bra{wovi}, udo vi ce bi zni sme na Mi ke Bra {wo vi }a, osum wi ~e noj za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u fir mi svog su pru ga, ko ja se for mal no vo di la na wu. Wen advo kat Nemawa Vasiqevi} je u iz ja vi za “Dnev nik” na ja vio da }e ona tra ì ti na kna du tro {ko va od bra ne kao i obe {te }e we zbog neo sno va nog li {e wa slo bo de i osam me se ci pro ve de nih u pri tvo ru. J. Jakovqevi}

bronza ne bi s te k oje su r a| ene wi ma u ~ast. U n o}i 24. n ov embra s g lavnog trga u Mok rinu je ukrade na bronzana bi sta Vase Staji }a, koja je u weg ovom r od no m mest u stajala vi{e od 40 godina . U avgustu ove g od ine, u Novom Mil o{evu su u j ednoj no}i uk ra dene biste Teo do ra Pa vlovi }a, dr \ or |a Joa -

lopovi je r sve de love k oj e pokrad u prodaj u otpadima na kilo, pa t ako , na p rimer, kr a|om tako zv ane pr igu{n ice, „ @eleznice „ trpe {te tu od oko 6 .000 ev ra , dok kra dqivci z a ba kar o d kojeg je na pr av qena na ot pa du napla te svega p edes etak e vra. Sli~na je r azlika i kod drugih meta la ko ji se k radu s pruga, vag ona i drugih ob je kata. Jed an od na jdrasti~ ni jih p rimera je uga{ ena pru ga V rbas– B e~ej , s ko je je pr et hodnih godi na ukr adeno oko sedam k ilo metara { in a. Oni su za vr {ili na otpadima u okolini, a direktna {teta v e} a je od mi lion evra. S te prug e ni su odn ete samo {ine ve} v ek likim delom i p ragovi , pa ~ak i t uca nik k oj i se nas ip a isp od wi h. Po nekim pr ocenama, i zg ra dwa jedn og kilome tr a kompletne pr uge, ~ak i u vo jvo|an sk oj r avnici , ko {t a izm e|u 50 0 .00 0 i 6 00. 000 e vra . Kao i u dru gim slu~a jevima kr a|a r az nih c ev i, el ektri ~nih k ab lova pa ~ ak i bronza ni h bista,

Kobne kra|e Kra|a e lektroop reme, {i na i druge oprem e ume da b ud e i vr lo opas an bi znis. P re de setak dana nedal ek o od Al eksinc a, na stubu dalekovoda je pr ona|en o be`ivotno t elo Go r an a M . (45 ) koji je o~i gledno pok u{ao d a odse~e bak arne provo dni ke ko ji su bili pod vi sokim n aponom . P re nek ol iko g od ina , upra vo u vreme ka da se u j avnost i p ojavila pri~a o pokra denoj pr uzi Vrb as–Be~ ej, u ok ol ini Be~eja, poginuo je Zoltan T. iz tog mesta koji je s dvojicom sau~esnika poku{ao da ukrade deo pruge. Wemu su na glavu pale ~eli~ne {ine, duge pet metara i te{ke nekoliko stotina kilograma, koje su mu nanele smrtnosne povrede. novi}a i Sred oj a Stana}eva. Iz ve{ta ji o ukr adenim b istam a ko nstantno sti`u iz svih kraj eva, a u Vrbas u je bista na rod nog her oj a V eqka V lahovi }a, ~ije ime nosi Zdravstveni cen tar, dva puta kra dena. Da st var bude go ra , {te ta koja s e nan es e je i po stotin u puta ve }a od koristi koju o st vare

veliki probl em pre dstavqa ju n- esa vesni otpadi k oji otk upquju sve r edom, n e pita ju}i z a poreklo. N ek ada je za p ro da ju bilo ko je vrste `ele zni~k og m at erijala b il a neoph od na pisme na sa gl asnost „@elez nica”, a sada vlas ni ke otpada z anima sa mo vrs ta me tala i te`ina . N. Perkovi}

NESVAKIDA[WA KRA\A NEDALEKO OD KRAGUJEVCA

Ukrao most i pro dao ga za 300 evra

Kra gu je va~ ka po li ci ja uhap si la je Gorana K, zbog sum we da je ukrao ~e li~ nu kon struk ci ju mo sta na re ci Ra ~i i pro dao je za 300 evra. Me {ta ni se la \ur |e vo, gde se kra |a do go di la, ape lu ju na vla sti da im po mog nu da sa gra de no vi most, jer do svo jih ima wa sa da mo ra ju da idu i vi {e od ~e ti ri ki lo me tra. Je dan od wih ka è da je ukra de ni ~e li~ ni most, iako se pre ko we ga mo glo sa mo pe {i ce, bio ve o ma zna ~a jan za ovo se lo, jer se pre ko re ke Ra ~e na la ze wi ho ve wi ve. „Jed na bo qa ki {a i go to vo je pre la za vi {e ne ma. Onaj ko ji te ra sto ku mo ra da se izu va, da ga zi do po ja sa. Tre nut no je re ka su va, ali to je sa mo ove go di ne, pa ko zna kad”, ka è Mar ko vi}. Me {ta ni tvr de da se kra |a do go di la pre ko da na, a pre ma na vo di ma po li ci je, Go ran K. je most te àk pre ko dve to ne za 300 evra

pro dao oso ba ma iz De spo tov ca i Svi lajn ca. Sum wa se da se la `no pred sta vqao kao we gov vla snik, ali i do na tor ko ji }e na tom me stu po di }i no vi most. Po do go vo ru, kup ci su do {li ka mi o nom sa di za li com i ise kli kon struk ci ju mo sta ko ju su ka sni je pro da li kao se kun dar nu si ro vi nu. Vred nost mo sta je oko mi lion di na ra, ka ù u me snoj za jed ni ci. „Sla }e mo zah te ve op {ti ni, re pu bli ci, ako ne ko mo è da nam po mog ne. Da spa si mo te qu de i da ura di mo taj most”, is ti ~e Mi la din Fi li po vi}, pred sed nik sa ve ta MZ \ur |e vo. Me {ta ni se la ka ù da je iz grad wa ovog mo sta po ~e la pre 26 go di na, nov cem gra |a na i op {ti ne, ali on ni ka da ni je za vr {en. Da nas kad su osta li od se ~e ni od svo jih ima wa, ka ù, bi li bi za do voq ni i ka da bi im sta ra kon struk ci ja bi la vra }e na. E. D.

LOPOVI KOJI SE NE PLA[E NI BOGA

Cr kve ni krov dva pu ta ukra den Ne po zna ti lo pov za me sec da na ~ak dva pu ta ski nu li ba ra kr ni krov i olu ke sa Bo go ja vqan ske cr kve kod Kra qe va. U pro te klih me sec da na Bo go ja vqen ska cr kva kod Kra qe va je dva pu ta po kra de na, a ne dav no su od ne ti ba kar ni olu ci, sim so vi i ce la kro va oblo ga, re kao je Ju go slav Zla ti} ko ji je u pro te kle dve go di ne ulo `io 15.000 evra u ob no vu cr kve.

Vred nost ukra de nog ba kra, me sin ga i li ma ve }a je od 1.000 evra, ali ma te ri jal na {te ta je da le ko je ma wa od du hov ne, re kao je Zla ti} ko ji ve} de ce ni ja ma `i vi i ra di u Bel gi ji. Sve {te nik Bo go ja vqen ske cr kve u Vr di li ma ^a slav Ri sti} re kao je da su oni ko ji su pro {li put po kra li cr kvu sa da u za tvo ru, ali da se ta kvi qu di ne bo je ni ko ga. E. D.

SPORT

ponedeqak10.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE (4–16. DECEMBAR) SRBIJA I [VEDSKA DELE MEGDAN U BEOGRADSKOJ ARENI

Na kri li ma pu bli ke do po be de Re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas po ~i we tak mi ~e we u glav noj run di na Evrop skom pr ven stvu, ko je se odr `a va u na {oj ze mqi, a pr vi ri val }e joj bi ti se lek ci ja [ved ske. Me~ sa [ved skom na pro gra mu je od 20.10 ~a so va u Be o grad skoj are ni, a u isto vre me dan ka sni je iza bra ni ce Sa {e

me da qu – re kao je srp ski se lek tor i pro ko men ta ri sao no ve ri va le iz Ni {a, [ved sku, Dan sku i Fran cu sku. - U ovoj fa zi tak mi ~e wa sva ki pro tiv nik je te `ak, bi }e ne iz ve sno, jer sve tri re pre zen ta ci je mo gu da osvo je me da qu. Ide mo ko rak po ko rak i po ku {a }e -

No vi po ~e tak

mo da na sva koj utak mi ci pru `i mo mak si mum. Na da mo se da }e pu bli ka do }i u jo{ ve }em bor ju i da }e nam pru `i ti neo p hod nu po dr {ku - do dao je Bo {ko vi}. [ta re }i o da na {wem ri va li? Do ma }i te ren, fan ta sti~ na for ma Tor sten son, in spi ra ci ja Gul den, Ahlm i Grumbstrom, u~i ni li su da [ved ska na pro {lom pr ven stvu stig ne ta mo gde ni slu ti la ni je - u fi na le EP. Pre to ga im je i po lu fi na la bi lo ne do sti `no, a kao naj bo qi pla sman upi sa no je {e sto me sto. Bra zil (SP) i Lon don (OI) do ne li su broj ne osci la ci je i ra zno ra zne {a ma re vi ce {am pi on ka ma Evro pe. Iz gle da da je kao uti sak iz Lon do na naj po zna ti ja pri ~a o no }i Gul den i dru ga ri ca u so bi Bol ta ne go sve utak mi ce

@ENSKI VELESLALOM

Tri jumf Ti ne Ma ze Slo ve na~ ka ski ja {i ca Ti na Ma ze do {la je do dru ge po be de za sa mo tri da na u St Mo ri cu, po {to je po sle su per kom bi na ci je bi la naj bo qa i u ve le sla lo mu. Ti na je do tre }e po be de na isto to li ko tr ka u ve le sla lo mu u Svet skom ku pu do {la ukup nim vre me nom od 2:11.07 mi nu ta, sa osam sto tin ki pred no sti u od no su na ak tu el nu osva ja ~i cu K r i s t a l n o g glo bu sa Vik to ri ju Re ben sburg iz Ne ma~ ke. Na tre }em ste pe ni ku p o b e d n i ~ k o g po sto qa na {la se Fran cu ski wa Te sa Vor li. Za hva qu ju }i no voj po be di, Slo ven ka je po Ti na Ma ze ve }a la svo ju pred nost u od no su na ri val ke na ~e lu ge ne ral nog pla sma na i sa da ima 677 bo do va, is pred Hefl-Ri {o ve sa 443 i Ame ri kan ke Lind zi Von sa 414. U po ret ku ve le sla lo ma pr va je ta ko |e Ma ze sa mak si mal nih 300 bo do va, a pra ti je Ce te lo va sa 200.

SVETSKI KUP: SKI SKAKA^I

Ke fler sla vio u So ~i ju Austri ja nac An dre as Ke fler tri jum fo vao je na dru gim sko ko vi ma odr à nim na olim pij skoj ska ka o ni ci u So ~i ju, u okvi ru Svet skog ku pa. Ke fler je u So ~i ju ostva rio pr vu po be du ove se zo ne, a 11. u elit nom tak mi ~e wu ukup no, sa ukup no 271,3 bo da i sko ko vi ma od 101,5 i 102,5 me tra. Is ku snom Austri jan cu su se na po di ju mu pri dru ì li Nem ci Ri hard Fraj tag i An dre as Ve lin ger. Ke fler je bio naj bo qi u obe run de i ni ko od ri va la ni je us peo da ga ugro zi, ~e mu u pri log ide i sko ro de set bo do va pred no stu u od no su na Fraj ta ga. Fraj tag je bio dru gi po sle pr ve run de i tu po zi ci ju je us peo da za dr ì za hva qu ju }i sko ku iste du ì ne kao {to je bio Ke fle rov. Ve lin ger je, s dru ge stra ne, pre te kao ak tu el nog osva ja ~a Svet skog ku pa An dre a sa Bar da la i Re ru hi ja [i mi zua iz Ja pa na, ko ji su po sle pr ve run de de li li tre }e me sto. Frojnd na ~e lu ge ne ral nog pla sma na sa da ima 340 bo do va, a pra te ga [li ren ca u er sa 288 i Bar dal sa 226. Svet ski kup za ski ska ka ~e na sta vqa se sle de }eg vi ken da u {vaj car skom En gel ber gu.

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 2

49:45 51:45 54:52 54:54 44:50 43:49

4 2 2 2 2 0

Sutra ^e {ka – Fran cu ska (16.10) Nor ve {ka – [ved ska (18.10) Sr bi ja – Dan ska (20.10)

Je le na Po po vi} si ja la je od sre }e po sle po be de nad ^e {kom i pre no sa ve li kog ka pi ta la od dva bo da u dru gu run du. - Pre sre} na sam {to smo pre ne le dva bo da pro tiv ^e hi wa, eki pe ko ja se pri ka za la u sjaj nom iz da wu pro tiv Nor ve {ke i Ukra ji ne. Sle di nam me~ sa [ved skom. S wi ma se do sa da ni smo sa sta ja le, ta ko da }e nam sve to bi ti no vo. Do sa da {wi tok {am pi o na ta mo ra mo da za bo ra vi mo i da nam bu kval no utak mi ca sa [ve |an ka ma bu de no vi po ~e tak. Po hva li la bih i sjaj nu pu bli ku ko ja nas je do ne la do ve li kog uspe ha, na dam se da }e nas u na red nim me ~e vi ma bo dri ti jo{ vi {e - re kla je Po po vi }e va.

Bo {ko vi }a sa sta }e sa Dan skom. Po sled wi me~ u no vo for mi ra noj gru pi srp ske ru ko me ta {i ce od i gra }e u ~e tvr tak, od 18.10, pro tiv Fran cu ske. Se lek tor re pre zen ta ci je Sa {a Bo {ko vi} bio je pre za do vo qan u~in kom u pre li mi nar noj run di, po seb no po be dom nad ^e hi wa ma. - Naj pre bih hteo da se za hva lim svom ti mu (@eq ko Ra do je vi} i Vla da [i mi ~i}), ko ji su ura di li do bar ska u ting. Pre no si mo dva bo da u glav nu fa zu. Spre ma li smo se da u|e mo u dru gi krug i ni smo ni gle da li ko }e pre ne ti ko li ko bo do va. Sva ki pro tiv nik }e nam bi ti te `ak. Gru pa }e bi ti ja ko ne iz ve sna, kao i ona u No vom Sa du. Sve tri eki pe iz Ni {a mo gu da igra ju za

Danas ^e {ka - Dan ska (16.10) Nor ve {ka - Fran cu ska (18.10) Sr bi ja - [ved ska (20.10) 1. Nor ve {ka 2. Fran cu ska 3. Sr bi ja 4. Dan ska 5. [ved ska 6. ^e {ka

JELENA POPOVI]

Je le na Po po vi}

Gru pa 1 (Be o grad)

13. decembar ^e {ka - [ved ska (16.10) Sr bi ja – Fran cu ska (18.10) Nor ve {ka - Dan ska (20.10)

Gru pa 2 (No vi Sad) [pa ni ja - Ru mu ni ja Ma |ar ska - Cr na Go ra Ne ma~ ka - Ru si ja 1. Cr na Go ra 2. Ma |ar ska 3. Ru mu ni ja 4. [pa ni ja 5. Ru si ja 6. Ne ma~ ka

An rea Le ki} je svo jim maj sto ri ja ma odu {e vi la pu bli ku

[ve |an ki na igra ma. Bom bar der ka Tor sten son je da le ko od for me ko jom je za slu `i la MVP pri zna we 2010. i vo di la sa i gra ~i ce ka me da qi. Bez we u pu nom sja ju, ni [ved ska ne }e da le ko.

Ka pi ten na {eg na ci o nal nog ti ma An drea Le ki} o sle de }em ri va lu je krat ko pro ko men ta ri sa la. - Ra di se o pred stav ni ku ko ji za stu pa skan di nav sku {ko lu ru ko me ta, sa ja kom od bra nom i sa

SAWA DAMWANOVI]

Ve ru jem u tri jumf Sa wa Dam wa no vi} i Bi qa na Fi li po vi} o [ve |an ka ma su ima le je din stve no mi {qe we: - Do bro smo iz a na li zi ra le wi ho vu igru, ceo ju ~e ra {wi dan smo im po sve ti li, ve ru jem u na{ tri jumf, po go to vo uz po dr {ku sjaj nih na vi ja ~a - re kla je Sa wa Dam wa no vi}, a na we ne re ~i na do ve za la se Bi qa na Fi li po vi}: - Ovo je mo je pr vo ve li ko tak mi ~e we, znam da ne sme mo pot ce ni ti ri va la, ali sam op ti mi sta i ve ru jem u na {u po be du.

mno go tr ~a wa. Bez ob zi ra na wi ho vu pro men qi vu for mu, ve ~e ra {wa utak mi ca ne }e bi ti ni ma lo la ka, kao ni pre o sta le dve u glav noj fa zi tak mi ~e wa. Ne ma vi {e la kih ri va la. Sve eki pe ima ju pod jed na ke {an se za pro la zak u po lu fi na le. Na{ za da tak je da po ku {a mo od utak mi ce do utak mi ce da po be |u je mo, a sa ~e ti ri bo da bi li bi smo me |u ~e ti ri eki pe na EURO 2012. Na rav no, po treb na nam je po dr {ka sa tri bi na. Ako nas bu du bo dri li kao {to je to bio po seb no slu ~aj sa ^e hi wa ma, ka da su po zdra vqa li sva ki na{ po tez, ak ci ju, gol, on da ne tre ba da bri ne mo - sma tra Le ki }e va. Pri pre mio: J. Gali}

3 3 3 3 2 2

3 2 1 1 0 0

0 0 1 0 1 0

Sutra [pa ni ja - Ru si ja Ne ma~ ka - Cr na Go ra Ma |ar ska - Ru mu ni ja

26:31 26:28 si no}

0 1 1 2 1 2

81:73 74:78 41:44 54:52 48:51 41:47

6 4 3 2 1 0

(16.15) (18.15) (20.15)

13. decembar [pa ni ja - Cr na Go ra (16.15) ne ma~ ka - Ru mu ni ja (18.15) Ma |ar ska - Ru si ja (20.15)

UO^I BOKSERSKE REVIJE U ZREWANINU

Bor ci pu bli ci obe }a va ju spek takl Bok ser Mi lan Pi sna gu, kva li tet i sve ono zbog Osim Pi per skog i Zol da, ru per ski, ko ji }e u svom ~e ga i no si {am pi on ski po jas. ka vi ce }e u su bo tu ukr sti ti Ma rod nom Zre wa ni nu 15. Po seb na pri ~a je zre wa nin ska ne Mar ~e ta i Ja kov Go spi} (Hr de cem bra po dru gi put pu bli ka ko ja }e o~e ki va ti ve li - vat ska). Mar ~e ta do sa da ima bra ni ti ti tu lu sve slo ven skog ku po be du svog qu bim ca, po mo - pet pro fi me ~e va i isto to li ko pr va ka u ver zi ji VBC, u fa zi je gu} stvu no ka u tom – re kao je Bo - po be da. U ama ter skoj ko nu ren za vr {nih pri pre ma. Is tak nu ti rov ~a nin. ci ji bio je ka det ski pr vak Ju go maj stor rin ga, bo rac ko ji svo jim On zna da to ne }e bi ti ni ma - sla vi je, vi ce {am pion Evro pe, tem pom, ra zno vr sno {}u i po sve - lo la ko, iz pro stog raz lo ga {to dva pu ta se ni or ski pr vak Ju go }e no {}u ovom spor tu ple ni sve je Pi per ski u ovom tre nut ku ve - sla vi je, tri pu ta se ni or ski pr qu bi te qe ple me ni te ve {ti ne ka è da }e u Kri stal noj dvo ra ni pru ì ti svo jim su gra |a ni ma vr hun sko uì va we. Mi lan }e za pro tiv ni ka ima ti 27–go di {weg Fe ren ca Zol da, Ma |a ra sa slo va~ kom li cen com, po zna tog po na dim ku “Gud boj”, ko ji iza se be ima 30 pro fi me ~e va, a 17 po be da. Uz Pi per skog, sva ko dnev no se za me ~e ve spre ma ju i osta li bok se ri Bal kan bok sin ga ko ji }e na stu pi ti u Zre wa ni nu. Pri pre me vo di tre ner Mi ro slav Bo rov ~a nin. - Iako na pr vi po gled iz gle da da ima mo ^la no vi Bal kan bok sin ga se spre ma ju za me ~e ve u Zre wa ni nu do voq no vre me na da mak si mal no sprem ni do ~e ka mo li ki {am pion i svi è le da ga vak BiH i dva pu ta ekip ni pr vak pred sto je }e me ~e ve, mo ra li smo ski nu sa tro na. BiH. da in ten zi vi ra mo rad na tre - Fe renc Zold ni je ni ma lo - U me ~u pro tiv Go spi }a in te nin gu, kao i da pu tem vi deo sni - slab bo rac, na pro tiv, ra di se o re su je me po be da, po be da i sa mo ma ka uo~i mo sve ma ne i vr li ne sjaj nom uda ra ~u, mom ku ko ji ni - po be da. Ra dim i pri re mam se pro tiv ni~ kih bok se ra. Sve sni ka da ne od u sta je i uvek i na sva - kao ni ka da do sa da i ni je dan de smo ~i we ni ce da nas u Zre wa ni - kom me ~u è li pro tiv ni ka da taq ni je pre pu {ten slu ~a ju. To nu o~e ku je ve o ma va àn me~, ko - no ka u ti ra {to pre – na po me nuo kom ovih pri pre ma po di èm jim Pi per ski tre ba da do ka è je Bo rov ~a nin. for mu po la ko, a prak ti~ no }u

eks plo di ra ti na me ~u. Vi de }e to i pu bli ka u Zre wa ni nu ko joj obe }a vam pra vi spek takl – re kao je Mar ~e ta. U uvod nim bor ba ma na stu pi }e i Zvje zdan Vi da ko vi} i Mi le Ni ko li} (Sr bi ja), za tim Ne boj {a ^u ro vi} i Mi {a Ni ko li}, i Ha ris ^a la ko vi} i Sre} ko Ja wi}.

- Mak si mal no se pri pre mam za ovaj ve o ma va `an me~ u Zre wa ni nu. U do sa da {woj pro fi ka ri je ri na {est me ~e va imao sam isto to li ko po be da i u~i ni }u sve {to je u mo joj mo }i da i iz sed mog du e la iza |em kao po bed nik – re kao je Vi da ko vi}. @. Balaban

SPORT

dnevnik

ponedeqa10.decembar2012.

KA PI TEN DO WEG SRE MA, MI LO[ JO SI MOV PRED 50. JU BI LAR NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Prijave do 18. decembra

Do po ~et ka 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu osta lo je jo{ ne {to ma we od dve ne de qe, ali }e mo pri ja ve pri ma ti sa mo jo{ osam da na, do 18. de cem bra, ka da }e mo i oba vi ti `reb. Od la ga wa ne }e bi ti jer }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma re ni je na pra vqe nom pla nu,. me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no, kao i

o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i

Ima mesta zadovoqstvu Fud ba le ri Dop weg Sre ma, kao no vaj li je u elit nom tak mi ~e wu, se zo nu su po ~e li mi mo svih o~e ki va wa, po be de nad OFK Be o gra dom i Par ti za nom sa mo su po tvr di le da se ni su slu ~aj no na {li u Su per li gi.Me |u tim, {to zbog ne i u sku stva ve }i ne igra ~a, {to zbog ne do stat ka spor ske sre }e, u dru gom de lu po lu se zo ne usle di li su po ra zi, kao i pro go vo ri na su |e we. - Osta je àl {to ni smo osvo ji li ko ji bod vi {e - ka è ka pi ten Mi lo{ Jo si mov – Ge ne ral no gle da no, mo è mo bi ti za do voq ni. Od i gra li smo sja no ne ke utak mi ce, po be di li Par ti zan, na mu ~i li Voj vo di nu i Cr ve nu zve zdu, kao klub smo se afir mi sa li i sa da nas svi mno go ozbiq ni je shva ta ju. Na ne ki na ~in i mi igra ~i smo se afir mi sa li, jer ve }i na wih ni je igra la u Su per li gi. Do ka za li smo da zna mo da igra mo i da mo è mo svi ma da bu de mo rav no pra van ri val. Na à lost, pra ti li su nas pe ho vi, po vre de, kar to ni... Sva ka {ko la se pla }a i sve {to se de {a va lo u je se wem de lu se zo ne tre ba da nam bu de do bra lek ci ja.

Milo{ Josimov

l Ko je eki pe su vas iz ne na di le, pri jat no i ne pri jat no? - Par ti zan je za slu è no na pr vom me stu i imao je naj kon stant ni ju for mu. Po zi ti van uti sak osta vi li su Ja go di na, Rad, Ja vor, Slo bo da... Pot pu no raz o ~a re we za me ne je Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca, ko ji ima sjaj ne po je din ce, ali im ne {to ne do sta je. l Ka ko da qe? - Na pu sti lo nas je de set kva li tet nih igra ~a, pred po sta vqam da upra va ve} na umu ima ade kvat ne zam ne ne. Kra jem ja nu a ra ide mo u An ta li ju i ve ru jem da }e mo se do bro pe ri pre mi ti za pro le} ne me ~e ve. l Da li ste za do voq ni svo jim par ti ja ma? - Imao sam mo `da naj bo qu po lu se zo nu u ka ri je ri. Po stao sam ka pi ten, u{ao sa eki pom u Su per li gu i ve ru jem pri ka zao do bre igre. Iako po sto je ne ka in te re so va wa, i da qe sam igra~ Do weg Sre ma. Nor mal no je da sva ki fud ba ler iz Sr bi je è li da ode u inu stran stvu, ni sam ni ja iz u ze tak, s tim {to sam za sa da ka pi ten Do weg Sre ma s ko jim è lim be ri }et ni je pro le }e - is ta kao je Jo si mov. @. Ra di vo je vi}

POT PRE SED NIK FSS-a, GOR AN MI LA NO VI]

Plasman na SP nije realan Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi ~e we u no ka ut fa za.Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, ali ni za Bad we ve ~e i Bo `i}. Iako jo{ uvek ni je ko na~ no od lu ~e no(za i vi ko li ko }e se eki pa pri ja vi ti) za vr {ni ca tur ni ra naj ve ro vat ni je }e se odr `a ti 12. i 13. ja nu a ra. In te re so va we za na{ tur nir je za do vo qa va ju }e, ra ~u na mo na u~e {}e oko 100 eki pa.Da pod se ti mo, tur nir }e se igra ti u ma loj sa li Spen sa, gde su uslo vi za igra ~e i pu bli ku ide al ni. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni -

ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj b o q e eki p e do b i } e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo v om da se pri j a v i ukup no oko 100 eki pa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sva ko rad nog da na u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

IN TER OSTA JE BEZ NAJ BO QEG IGRA ^A

Snajder prelazi u PS@ Ve sli Snaj der u Pa ri Sen @e r me nu!? Za sve one ko ji ma su Pa ri `a ni u sr cu si gur no le pa ve ste. Za

Ve sli Snaj der

ne ra zu re i ne ba{. Pre ma pi sa wu ita li jan skih me di ja, pre la zak Ho lan |a ni na u pa ri ski klub je za vr {e na pri ~a. Snaj der ni je na istim

ta la snim du `i na ma sa upra vom In ter a, ko ja mu je sa op {ti la da ne }e igra ti za pr vi tim sve dok ne pot pi {e no vi ugo vor sa tro stru kim {am pi o nom Evr o pe. Me |u tim, pro blem je u to me {to bi pre ma no vom ugo vo ru od li~ ni ve zni fud ba ler imao mno go ma wa pri ma wa od tre nut nih. Ho lan |a nin je od bio ta kvu po nu du. „Sport Me di a se ta” pi {e da je do go vor dva klu ba ve} sklo pqen i da }e po sle No ve go di ne Snaj der po sta ti ~lan eki pe sa Pa r ka prin ~e va. Ni je taj na i da sa su naj ja ~i klu bo vi sa Ostr va za in te re so va ni za Snaj de ra, kao i Mi lan. Ho lan |a nin po se zo ni tr `i oko {est mi li o na evra. Snaj der je ka ri je ru po ~eo u Ajak su, za ko ji je igrao pet se zo na. Iz Am ster da ma se pre se lio u Ma drid, ali je u Re a lu pro veo sa mo dve go di ne. Ho land ski re pre zen ta ti vac je 2009. po stao ~lan In ter a za 15 mi li o na evra.

Pot pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je i pred sed nik Ja go di ne Go ran Mi la no vi} oce nio je da ni je re al no o~e ki va ti pla sman Sr bi je na Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu. - Mi pra vi mo no vu re pre ze ta ci ju i ne tre ba da ve zu je mo srp sku jav nost za pri ~u da }e mo iz bo ri ti pla sman na Svet sko i Evrop sko pr ven stvo, to sam re kao i se lek to ru Si ni {i Mi haj lo vi }u i ~el ni ci ma FSS - re kao je Mi la no vi}. On je do dao da su qu di iz Sa ve za sve sno u{li u taj ri zik, sve sni mo gu }ih kri ti ka. KLUP SKO PR VEN STVO SVE TA

Azija tuguje

Svet sko klup sko pr ven stvo osta lo je bez pred stav ni ka Azi je, upr kos ~i we ni ci da je je di no naj mno go qud ni ji kon ti nent imao dva klu ba na tur ni ru. U po lu fi na lu sa sta }e se egi pat ski Al Ahli i bra zil ski Ko rin ti jans, od no sno ^el si i mek si~ ki Mon te rej. Po bed ni ci Li ge {am pi o na i Ku pa Li ber ta do res di rekt no su iz bo ri li pla sman me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe. Mon te rej je na To jo ta sta di o nu po be dio Ula san Hjun da ji iz Ju `ne Ko re je - 3:1. Do ma }in Hi ro {i ma je mo ra la da po~ ne tak mi ~e we od osmi ne fi na la, gde je sla vi la pro tiv austra lij skog Okland Si ti ja 1:0. Ja pan ce je na sle de }em ste pe ni ku za u sta vio {am pion Afri ke - Al Ahli (2:1). Po be du Al Ahli ju do neo je le gen dar ni na pa da~ Egip ta Mo ha med Abu tri ka u 57. mi nu tu. Me ~e vi po lu fi na la igra ju se u sre du i ~e tvr tak. Al Ahli i Ko rin ti jans }e pr vi na te ren u To jo ti, dok }e ^el si i Mon te rej 24 sa ta ka sni je od me ri ti sna ge u Jo ko ha mi. Fi na le se igra 16. de cem bra.

- Sa vez se od po ~et ka opre de lio da do ve de mla dog stru~ wa ka ko ji }e na pra vi ti no vu re pre zen ta ci ju, ali za to je po treb no vre me. Klub no vi tim na pra vi za naj ma we tri pre la zna ro ka ili go di nu i po, mo `da dve. Stva ra we no ve re pre zen ta ci je iz i sku je mno go vi {e vre me na, jer igra ~i se oku pqa ju sva ka dva - tri me se ca - ob ja snio je Mi la no vi}. On je do dao da je naj bo qi pri mer za to Bel gi ja, ko ja je 10 go di na stva ra la tim i sa da }e u~e sto va ti na svim va `ni jim tak mi ~e wi ma. Po sle ~e ti ri od i gra na ko la u kva li fi ka ci o noj gru pi A, Sr bi ja ima sa mo ~e ti ri bo da, {est ma we od vo de }ih ti mo va Bel gi je i Hr vat ske.

SPARTAK ZV NAGRADIO GORANA ANTONI]A: Fud ba le ri Par ti za na su vo di li sa 2:0 u Su bo ti ci u po sled wem ko lu je se weg de la pr ven stva, ali je Spar tak ZV za ne ko li ko mi nu ta iz jed na ~io i osvo jio bod.U fi ni {u utak mi ce po je di ni igra ~i cr no- be lih su bi li ner vo zni, pre te rao je de sni bek Alek san dar Miq ko vi}, dva pu ta hva tao je za vrat Su bo ti ~a ni na Go ra na An to ni }a. Upra va Spar ta ka ob ja vi la je da je na gra di la An to ni }a sa 10.000 di na ra za to {to je sto i~ ki iz dr `ao na pad Miq ko vi }a, ostao je mi ren i ni je od go vo rio na ne sport sko po na {a we ko le ge iz dru gog ta bo ra. „An to ni} je ostao pri bran i ni je uz vra tio na pro vo ko ci je vid no ner vo znog Miq ko vi }a, ve ro vat no zbog iz jed na ~u ju }eg go la Spar tak Zla ti bor vo de”, sto ji na klup skom saj tu. Su di ja Mi o drag Go gi} je Miq ko vi }u za kraj we ne sport ski po tez, hva ta we za vrat, po ka zao sa mo `u ti kar ton (na sli ci), a Su dij ska ko mi si ja FSS je ar bi tru zbog tog i jo{ ne kih pre vi da da la ne ga tiv nu oce nu.

RE PRE ZEN TA TI VAC [PA NI JE ]A VI TVR DI:

Skols je, jednostavno, najboqi Fud ba ler Bar se lo ne i re pre zen ta ti vac [pa ni je ]a vi iz ja vio je da je fud ba ler Man ~e ster unaj te da Pol Skols naj bo qi ve zni fud ba ler wi ho ve ge ne ra ci je. ]a vi, ko ji je sa re pre zen ta ci jom [pa ni je osvo jio Svet sko pr ven stvo u Ju `noj Afri ci 2010. i Evrop sko pr ven stvo u Austri ji i [vaj car skoj 2008. i Poq skoj i Ukra ji ni 2012. go di ne, re kao je da se di vi fud bal skom ume }u 38-go di {weg Skol sa i da je on naj bo qi ve zni fud ba ler u po sled wih 20 go di na.

Le gen da Ju naj te da: Pol Skols

- U po sled wih 15 do 20 go di na on je si gur no naj bo qi igra~ sre di ne te re na na sve tu, naj kom plet ni ji de fi ni tiv no.Mo `e da upu ti fan ta sti ~an pas ka svim de lo vi ma te re na, ume da po stig ne gol, psi hi~ ki je ve o ma sta bi lan fud ba ler. On ni ka da ne gu bi lop te i za da je ve li ke mu ke od bram be nim fud ba le ri ma. Da je on ko jim slu ~a jem [pa nac ova re pre zen ta ci ja bi na pra vi la jo{ ve }e uspe he - is ta kao je ]a vi. Skols je u pen zi ju oti {ao na kra ju se zo ne 2010/2011, me |u tim, na mol bu Ser Alek sa Fer gu so na u

tim se vra tio u ja nu a ru 2012. go di ne. U ka ri je ri igrao je sa mo za Man ~e ster ju naj ted (od 1993. go di ne), od i grao je 709 utak mi ca u svim tak mi ~e wi ma i po sti gao 155 go lo va. Uz Ra ja na Gig sa, obe le `io je isto ri ju klu ba sa Old Tra for da i mi qe nik je fud bal skih fa no va {i rom sve ta. Sa Ju naj te dom osvo jio je ukup no 24 tro fe ja, od to ga 10 u Pre mi jer li gi, dve Li ge {am pi o na, po je dan In ter kon ti nen tal ni kup i Svet sko klup sko pr ven stvo, pet tro fe ja Ko mju ni ti {il da, dva Li ga ku pa i tri FA ku pa.

SPORT

ponedeqak10.decembar2012.

dnevnik PRVA @ENSKA LIGA

Ni {ta od re van {a êlarevo – [abac 61:67 (17:15, 12:22, 14:15, 18:15) ^ E L A R E V O : O[„Zdravko êlar’’, gledalaca 100, Sudije: Kneèvi}, Rodi}, Popovi}. ÊLAREVO: [qivar, Mi.Rado{evi}, [trbac 3, Luki}, Ninkovi} 8, Ma.Rado{evi} 20, Milkovi}, Terzi} 12, Majki}, Lakovi} 13, Pucovski 5, Vu~eti}. [ABAC: Savi}5, Stepanovi} 2, Adamovi} 3, Daskalovi}, Velisavqevi} 12, Zoloti} 3, Maleti} 17, Markovi}, ]osi} 8, ]iri}, Suba{i} 2, Vidakovi} 15.

Ko{arka{ice ~elareva su verovale da mogu da se revan{iraju [ap~ankama za poraz na wihovom terenu, me|utim od toga nije bilo ni{ta. Doma}i tim je dobio prvu ~etvrtinu, me|utim, u nastvaku go{}e su bile mnogo boqe i na odmor oti{le s lepom predno{}u. U posledwa tri minuta stigle su ^elarevske lavice do minus pet poena, {to je malo unelo rezultatsku neizvesnost, ali iskusnije [ap~anke su sa~uvale prednost i zaslu`eno trijumfovale. V. Vu.

DRUGA MU[KA LIGA

Li der pao u Obre nov cu

Mar sel Hir {er je sjaj no vo zio u fran cu skom Val d’ Ize ru

SVETSKI KUP MU[KI VELESLALOM

Pr vi tri jumf Mar se la Hir {e ra Aktuelni osvaja~ Svetskog kupa Marsel Hir{er do{ao je do prve pobede ove sezone, po{to je slavio u francuskom Val d’Izeru. Hir{er je pobedio ukupnim vremenom od 1:54.10 minuta, sa vi{e od sekunde prednosti u odnosu na drugoplasiranog [tefana Luica iz Nema~ke. Upravo Luic je zaslu`an za najve}e iznena|ewe trke, a wima dvojici se na podijumu pridru`io pobednik prethodna

dva veleslaloma Amerikanac Ted Ligeti. Posle prve vo`we u Val d’Izeru, Hir{er je imao samo pet stotinki prednosti u odnosu na pobednika subotweg slaloma Aleksisa Pinturola iz Francuske, dok je Filip [erghofer iz Austrije bio skoro jednu i po sekundu iza wih dvojice na tre}em mestu. Luic je tada imao 25. vreme, ali je u drugoj vo`wi vozio perfektno i zaslu`eno do{ao do vo|stva u ranoj fazi.

U generalnom plasmanu vodi Svindal sa 440 bodova, a prate ga Ligeti sa 402 i Hir{er koji ima 380. U poretku veleslaloma, Ligeti je prvi sa 260 bodova, 20 vi{e od aktuelnog osvaja~a Kristalnog globusa u toj disciplini Hir{era. Svetski kup u konkurenciji skija{a nastavqa se u superveleslalomom u italijanskoj Val Gardeni slede}eg petka, gde }e se u subotu skijati i spust.

BORAC IZ STAR^EVA IMAO SJAJNU JESEN

Na pro le }e jo{ bo qe Jesewi deo prvenstva u Vojvo|anskoj ligi Borac iz Star~eva je zavr{io na tre}em mestu (34 boda, gol razlika 31:11) sa 4 boda zaostatka iza prvoplasranog Jedinstva iz Novog Be~eja. - Jesenas smo postigli zapa`ene rezultate i o~ekujem da tako nastavimo i na prole}e.Liga je kvalitetna, nekoliko ekipa ravnoprvano konkuri{e za sam vrh tabele, s tim {to mi verujemo da }emo uz adekvantna poja~awa biti najboqi - ka`e direktor kluba Marko Radanovi}. Trener Miqan Blazovi} godinu dana sedi na klupi Borca i zadovoqan je ostvarenim rezultatima. - Pre po~etka prvenstva nisu nam davane velike {anse da se ume{amo me|u vode}e. Mi smo igrali dobro, izguili smo samo jednu utakmicu i imamo osnova da verujemo da }emo se ravnopravno sa drugima boriti za plasman u Srpsku ligu. U pauzi napravi}emo plan kako da radimo daqe, poja~a}emo se, vaqano pripremiti i krenuti u trku ka ciqu istakao je Blazovi}.

Prvi strelac ekipe sa devet golova Zvonko \akovi} je letos do{ao iz Doline u potpunosti opravdao o~ekivawa. - Do{ao sam u pravu fudbalsku sredinu, u ambicioznu ekipu koja `elei u vi{i rang. Vi{e je kandidata za najvi{i plasman i prdevi|am veliku borbu do posledweg kola. Igrama u prvom delu sezone pokazali smo da imamo kvalitet za sam vrh tabele - napomenuo je iskusni strelac. Trener Blazovi} svim prvotimcima je pru`io {ancu da zaigraju, Rade Makarun je igrao na svih 15 utakmica, a slede: Sa{a Jovanovi}, Nenad Miti}, Marko Perovanovi} (14), Zvonko \akovi}, Marjan Spasi}, Zlatko Krsti}, Aleksandar Dimitrijevi}, Aleksandar Radulovi} (13), Igor Arsenijevi}, Vladislav Stanisavqevi} (12), Branislav Katani} ( 9), Nikola Paroj~i}, Nikola Stanojevi} (7) i Marko Mr~i} sa {est nastupa. Prvi strelac ekipe je \akovi} sa 9 golova, slede Spasi} 7, Krsti} 4, Makarun 3 gola... B. Stojkovski

TUR NIR RU KO ME TA [A OSNOV CA IZ SOM BO RA SPOR TOM PRO TIV DRO GE: U organizaciji Sportskog Saveza Sombora i Zajednice delegata ZBO, odr`an je turnir u rukometu za u~enike osnovnih {kola -Sportom protiv droge. Ciq ove sportske manifestacije je bila promocija i afirmacija rukome-

Radni~ki – Meridijana 86:78 (24:21, 21:12, 18:25, 23:20) OBRE NO VAC: Gradska dvorana, gledalaca: 300, sudije: Opa~i} (Beograd), Novakovi} (Zrewanin), Cvetkovi} (Leskovac). RAD NI^ KI: Velimirovi}, Malovi}, Jevti} 20, Tasi} 19, Stamenkovi} 20, Bori~i} 18, Ivanovi}, Huski}, Milosavqevi}. ME RI DI JA NA: Mati} 2, Savi} 27, Zari} 3, Stanojevi} 15, Turawanin 4, Skoko, Buha 6, Jov{i} 15, Draga{ 2, Ron~evi} 4, Medi}, Mari}. Lider Druge mu{ke ko{arka{ke lige, novosadska Meridijana do`ivela je prvi ovosezonski poraz. U Obrenovcu, doma}i Radni~ki je bio boqi i slavio je sa 86:78. Doma}i sastav bio je i te kako raspolo`en za igru, dok se gostima

ovoga puta nisu poklopile sve kockice. Nisu mogli Novosa|ani vi{e od ~asnog poraza, jer izuzev raspolo`enog Savi}a nije bilo raspolo`enih igra~a za jo{ jedan trikujm. Doma}in je imao veoma dobar {ut, 51 procenat za dva poena (3418), 88 za tri poena(23-11) i ~ak 43 skoka. S druge strane, gosti su zatajili u {utu,naro~ito za tri poena 18(33-6), a imali su samo 34 skoka.Nema razloga za pravdawe poraza, ali je ~iwenica da je Meridijana nastupila bez dva bitna igra~a, \urovi}a i Davidovca. Novosadski tim je i pored neuspeha u Obrenovcu sa~uvao prvo mesto na tabeli. M. Savi}evi}

ODBOJKA VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

@elezni~ar - Vojvodina \erdap - Spartak (S) Ribnica - Spartak (Q) Partizan - Mladi radnik 8 1. C. zvezda 2. \erdap 9 3. M. radnik 9 4. Vojvodina 9 9 5. Ribnica 8 6. Radni~ki 7. Spartak (Q) 9 8. Spartak (S) 9 9 9. Partizan 10. @elezni~. 9

U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) postignuti su ovi rezultati: L.A. Klipers - Finiks 117:99, Va{ington - Golden Stejt 97:101, [arlot - San Antonio 102:132, Boston - Filadelfija 92:79, Majami - Wu Orleans 106:90, Klivlend - Detroit 97:104, ^ikago - Wujork 93:85, Memfis - Atlanta 83:93, Hjuston - Dalas 109:116 i Portland - Sakramento 80:99.

KO[ARKA ABA liga (M)

Ponedeqak [iroki - Olimpija

63:83 72:63 72:54 72:63 (20.30)

ADRIJATIK LIGA (@) M. Kraji{nik - Vr{ac Pe~uj - Vo`dovac R. Kora} - Sloboda Ceqe - Vojvodina

101:60 90:80 68:62 59:77

ta u gradu Somboru i naseqenim mestima i upu}ivawe dece zdravi, sportski put. U Somboru i naseqenim mestima je aktivna akcija besplatnih {kola rukometa, gde se deci pru`a mogu}nost trenirawa, pod stru~nim vo|stvom. Ciq turnira nije bio sportski rezultat, ve}

24:6 24:10 19:13 22:19 19:15 19:16 13:18 14:20 8:22 4:27

23 22 16 15 14 14 11 10 6 1

Jedinstvo (U) - Varadin Dinamo (P) - C. zvezda @elezni~ar (L) - TENT 1. C. zvezda 2. Vizura 3. Spartak 4. Jedin. (U) 5. TENT 6. Jedin. (SP) 7. @elezni~. 8. Varadin 9. Kolubara 10. Dinamo

9 8 8 9 9 8 9 9 8 9

8 7 6 5 5 3 3 3 2 1

1 1 2 4 4 5 6 6 6 8

3:0 0:3 3:1 26:8 22:8 21:8 19:15 16:16 14:18 16:23 12:23 9:19 9:26

24 19 18 16 13 10 10 8 7 4

PRVA LIGA (@) Futog - Sme~ 5 MD Zrewanin - Crnokosa Radni~ki (B) - Obili} Lazarevac - Kraguj Radni~ki (K) - Takovo

0:3 3:1 3:1 0:3 3:1

PRVA LIGA (M) Jedinstvo (SP) - Sloven Obili} - Dunav volej Klek - Borac K. Mitrovica - Mladenovac Jagodina - Topli~anin Smederevo - Novi Pazar

3:0 0:3 1:3 3:1 3:0 2:3

RUKOMET MU[KA SUPERLIGA Jugovi} - Metaloplastika