Dnevnik 11.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 11. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23403 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

AVANS ZA SUB VEN CI JE TRI MI LI JAR DE DI NA RA

@i tu 1.500 di na ra, in du strij skom bi qu 4.000, krom pi ru 2.000

str. 6

IZBORI 2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : OD NAREDNE NEDEQE RADOVI NA STADIONU U NOVOM SADU

T E M A „ D N E V N I K A ” : KO LI KO JE OZBIQ NA PRI ^A O ULA SKU „NE @NI JEG” PO LA ME \U PO LI TI ^A RE

@e ne, su pru ge i prin ce ze srp ske po li ti ke

str. 2

Ju` na trib in a „Kar a| or| a” vra} a sjaj

SA [A PA VLOV, KAN DI DAT URS-a ZA VOJ VO \AN SKOG PRE MI JE RA

Paj ti} i ^a nak dr `e mo no pol nad Voj vo di nom

s tr. 7

str. 3

ZA PO SLE NI U NOVOSADSKOJ „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” NA JA VI LI

Rad ni ci bro do vi ma da nas blo ki ra ju Du nav

DI REK TOR „ELEK TRO VOJ VO DI NE” TI HO MIR SI MI] TRA @I RE AK CI JU NAD LE @NIH

Kra |a stru je te {ka 15 mi li o na evra str. 4

str. 7 PO ^E LA PRI VO \E WA ZBOG PA QE WA AM BA SA DA U BE O GRA DU

Me |u uhap {e ni ma i pe to ri ca No vo sa |a na str. 15

NASLOVI

Poqoprivreda

6 Pajti} u Beloj Crkvi: Vo}arstvo je budu}nost ju`nog Banata 6 Produ`en rok za regresirani dizel do 15. maja

Novi Sad 9 Za desetak dana nova Mesna zajednica i pijaca krasi}e Kamenicu

Dru{tvo 13 U Vojvodini 22 {kole za primer

Foto: R. Hayi}

SPORT

str. 16 – 22

Toplije Najvi{a temperatura 21 °S

n FUDBALERI VOJVODINE

IGRAJU UTAKMICU SEZONE

n KO[ARKA[KA POSLASTICA

U SPENSU, GOSTUJE PARTIZAN

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda11.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NI^ KI IZ BO RI

Jo{ pet da na za kan di da tu ru Po ten ci jal ni kan di da ti za pred sed ni ka Sr bi je ima ju ne {to vi {e od pet da na da Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji pre da ju kan di da tu ru po dr à nu s naj ma we 10.000 pot pi sa gra |a na jer 15. apri la u po no} is ti ~e rok za pre da ju. Za u~e {}e u iz bor noj tr ci do sa da su se pri ja vi la ~e ti ri kan di da ta i jed na kan di dat ki wa, a na ja vqe no je jo{ pet kan di da tu ra. Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a pr va je RIK-u pre da la pot pi se za kan di da tu ru Ivi ce Da ~i }a za pred sed ni~ ke iz bo re, a isto ga da na to je u~i ni la i Ko a li ci ja „Iz bor za bo qi ì vot”, ko ja je pred lo ì la li de ra De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a. Kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bi }e Zo ran Stan ko vi}, ak tu el ni mi ni star zdra vqa, dok }e bo je De mo krat ske stan ke Sr bi je bra ni ti wen li der Vo ji slav Ko {tu ni ca. RIK je te kan di da tu re i pro gla sio.

Ju ~e su pred stav ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke pre da li su pot pi se po dr {ke za kan di da tu ru Ja dran ke [e {eq, kao i Li be ral no-de mo krat ska par ti ja i Po kret „Pre o kret” ko ji su kan di do va li ^e do mi ra Jo va no vi }a. O~e ku je se da kan di da tu ru za pred sed ni~ ke iz bo re usko ro pre da ju i li der Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li}, muf ti ja Mu a mer Zu kor li}, li der Po kre ta rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} i Vla dan Gli {i} iz „Dve ri”. U ne de qu, 15. apri la u po no}, is ti ~e rok za pre da ju kan di da tu ra za pred sed ni ka Re pu bli ke, do 19. apri la u po no} mo gu }e je po vla ~e we iz iz bor ne tr ke, a po Ro kov ni ku za spro vo |e we pred sed ni~ kih iz bo ra, 20. apri la }e bi ti odr `an `reb ko ji }e od re di ti ras po red kan di da ta na zbir noj li sti. Zbir na li sta bi }e for mi ra na do po no }i 20. apri la.

Ta di}: Ne }e bi ti la ka po be da Pred sed ni~ ki kan di dat De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} po ru ~io je ju ~e da je u Sr bi ji po sled wih go di na na pra vqen po li ti~ ki i eko nom ski si stem ko ji da je re zul ta te, ali ko ji mo è da sta ne uko li ko na na red nim iz bo ri ma ne bu de obez be |en kon ti nu i tet dr àv ne po li ti ke.Ta di} je u obra }a wu ì te qi ma Sme de rev ske Pa lan ke, Ve li ke Pla ne i Pa ra }i na, sa ko ji ma je raz go va rao u cen tru tih gra do va, re kao da ne o~e ku je la ku po be du 6. ma ja, ka ko zbog gre {a ka ko je su u po sled we ~e ti ri go di ne po vre me no ~i we ne, ta ko i zbog ~i we ni ce da deo gra |a na ne raz u me pri ro du re for mi u ko ji ma se Sr bi ja na la zi.”Sve te {ke i kom plek sne re for me ko je iz vo di mo su do pri nos da se stva ri po boq {a ju. Bi lo je gre {a ka, one se mo ra ju is pra vqa ti. Ne po sto ji ~o vek ko ji ne ~i ni gre {ke, a po to me se ni ja ne raz li ku jem od dru gih qu di”, ka zao je Ta di}. Ga |a ni }e 6. ma ja, ka ko je ob ja snio, ima ti pri li ku da se iz ja sne ne sa mo o bu du} no sti ka kvu è le,

ve} i o ka rak te ru dr à ve u ko joj }e ì ve ti. „Ko na~ no smo iz gra di li si stem ko ji da je re zul tat i to ne sme da pre sta ne. Ako sa da Sr bi ja sta ne, mi }e mo po no vo da se na |e mo u ne do u mi ca ma i pro ble mi ma, po no vo }e bi ti uspo re na grad wa in fra struk tu re, kao i po li ti~ ke, eko nom ske i zdrav stve ne re for me i to }e bi ti pro blem”, ob ja snio je Ta di}. Sr bi ja da nas, ka ko je pod se tio, uì va naj vi {i me |u na rod ni ugled u no vi joj isto ri ji, a de mo krat ski si stem u woj je do te me re iz gra |en da su iz po li ti ke pro te ra ne pret we i na si qe. „Sva ko ima pra vo da se kan di du je, i da nas ima mo de mo kra ti ju i ni vo slo bo de ka kav ni smo ima li ni ka da u isto ri ji. Ovi iz bo ri pro ti ~u u ku di ka mo mir ni joj at mo se ri ne go oni u pro {lo sti i to su ve li ke stva ri ko je smo ostva ri li sa gra |a ni ma Sr bi je. Pre sa mo ~e ti ri go di ne bi lo je stra {nih pret wi na si qem i to ga vi {e ne ma, ta ko da se Sr bi ja me wa u po zi tiv nom smi slu”, re kao je Ta di}.

PRED IZ BOR NA KON VEN CI JA SPS-a U SOM BO RU

Ba ja to vi}: Da ~i} je po li ti~ ki no ka u ter Uve re ni u svo ju par la men tar nu po be du i po be du wi ho vog kan di da ta za pred sed ni ka Sr bi je, ~la no vi i sim pa ti ze ri stra na ka Ko a li ci je So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je – PUPS-a – Je din stve ne Sr bi je s pod ru~ ja za pad ne Ba~ ke odr `a li su ju ~e ve li ku pred iz bor nu kon ven ci ju u som bor skoj sport skoj ha li „Mo ston ga“, ko joj su pri su stvo va la i dva li de ra, Ivi ca Da ~i} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma, dok je bo le snog Jo va na Kr ko ba bi }a pred sta vqao we gov sin i pot pred sed nik PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi}. Ovu kon ven ci ju Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a is ko ri sti la je i za pro mo ci ju kan di da ta za lo kal ne, po kra jin ske i par la men tar ne iz bo re, kao i pred sed ni~ kog kan di da ta Ivi ce Da ~i }a. – U na {e ime go vo re is kqu ~i vo re zul ta ti. Po gle daj te re zul ta te ko je ostva ru je na{, za sa da sa mo kan di dat ali i si gur ni po bed nik pred sed ni~ kih iz bo ra Ivi ca Da ~i}. Po gle daj te {ta se de {a va sa svo je vre me no uni {te nim pred u ze }i ma ko ja su u ste ~a ju do bi la uprav ni ke iz na {ih re do va. Po no vo je

TE MA „DNEV NI KA”: KO LI KO JE OZBIQ NA PRI ^A O ULA SKU „NE @NI JEG” PO LA ME \U PO LI TI ^A RE

@e ne, su pru ge i prin ce ze srp ske po li ti ke ^e ti ri go di ne ka sni je, jo{ jed n a su p ru g a po k u { a } e da „spa si svo ju ze mqu ne vo qa i

Milanka Mara Kari}

na sta vi mi si ju svog mu `a„, ko ji par ti ju, ina ~e, vo di u od su stvu. Ba rem je ta ko svo ju kan di da tu ru za pred sed ni ka Re pu bli ke 2008. go di ne ob ja {wa va la Mi lan ka Ma ra Ka ri}, su pru ga Bo go qu ba Ka ri }a, pred sed ni ka Po kre ta „Sna ga Sr bi j e„ i biv { eg vla s ni k a „Mob te la”, do da nas ne do stup nog srp skom pra vo su |u. Ovog pu ta, s po ru kom „ver na Sr bi ji”, na pred sed ni~ ke iz bo re 6. ma ja ide Ja dran ka [e {eq, su pru ga li de ra Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa, ko ji je po sled wu de ce ni ju u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la. Ja dran ka [e {eq je, sa op {ti li su ra di ka li, „`e na ko ja je svo ju hra brost, do sled nost i sprem nost na `r tvo va we do ka za la to kom pro te klih de set go di na ha {kog za to ~e ni {tva svog su pru ga Vo ji sla va [e {e qa”. A Sr bi ji je po tre ban, na ve li su, „do ma }in ko ji }e o woj bri nu ti i za wu se `r tvo va ti ona ko ka ko o svo joj po ro di ci bri ne i za wu se `r tvu je Ja dran ka [e {eq”. Sve do svo jih pred sed ni~ kih kan di da tu ra, ni Mi lan ka Ka ri} ni Ja dran ka [e {eq ni su

se ba vi le jav nom po li ti kom i po s lo v i m a. Zbog to g a ne k i ana li ti ~a ri sma tra ju da ta kve kan di da tu re mo gu bi ti pro blem, kao {to mo gu bi ti i ri zi ~an po tez po sa mu stran ku. Na pred sed ni~ kim iz b o r i m a 2008. go d i n e Mi lan ka Ka ri} osvo ji la je oko 40.000 gla so va (ma we od pro c en t a), dok wen PSS na isto vre m e n o odr ` a nim par la men tar nim iz bo ri ma ni je pre { ao cen z us. Za u ze la je sed mo me sto, iz nad ko jeg su se pla si ra li: I{tvan Pa stor, ^e do mir Jo va no vi},

Sr bi ja je ima la i dru ge `e ne – Ni sam bit na ja u kam pa wi, pred s ed n i~ k e kan d i d a t e. Na ni ti bi lo ko ji po je di nac, ve} iz b o r i m a 2004. go d i n e u~e - tim, zbog ko jeg sam pri hva ti la stvo va le su dve: prin ce za Je - da se kan di du jem za ne {to {to li s a v e t a Ka r a |or |e vi}, ko ju je pred l o ` i l a Gru pa gra |a na „Ini ci ja ti va za lep {u Sr b i j u”, i ma w e po z na t a Qi q a n a Aran | e l o v i}, po pred l o g u Je d in stve ne Sr bi je. U tom iz bor nom ci klu su 2004, ko ji ne k i pam t e kao pr vi duel Ni ko li }a i Ta di }a i po to me {to je ta da pred s ed n i~ k i Princeza Jelisaveta Kara|or|evi} kan di dat Bo go qub Ka ri} u pr - ni kad ni sam ra di la – ka za la je vom kru gu iz bo ra osvo jio go to - Da ni ca Gru ji ~i}, ko ju je wen vo 600.000 gla so va par tij ski {ef Ne boj {a Le ko i tre } e me s to, vi} opi s ao kao „je d i n o mu prin c e z a je bi l a {ko” me |u kan di da ti ma. {e sta, s po dr {kom Ina ~e, na ~e lu Sr bi je tre oko 63.000 bi ra ~a nut no je Sla vi ca \u ki}-De ja (dva od sto). Iz me - no vi}, pred sed ni ca Na rod ne |u we i troj ke s vr - skup {ti ne, ko ja je po sle Ta di ha sta ja li su re zul - }e ve ostav ke po Usta vu pre u ta ti Dra ga na Mar - ze la du `nost pred sed ni ka Re {i }a ni na iz De mo - pu bli ke do iz bo ra no vog, a u krat s ke stran k e ~i jem opi su po slo va je i ko Sr bi je i so ci ja li - man do va we Voj skom. ste Ivi ce Da ~i }a. Svo je vre me no je v. d. pred Sem Ja dran ke sed ni ka Re pu bli ke bi la i biv [e {eq, ovog ma ja {a {e fi ca par la men ta Na ta u pred sed ni~ ku tr - {a Mi }i}, po sle ubi stva ta da Jadranka [e{eq ku ukqu ~u je se i {weg pre mi je ra i li de ra de Mi lu tin Mr ko wi}, Ve li mir pot pred sed ni ca no vo o sno va nog mo k ra t a Zo r a n a \in | i } a Ili}, Bo ris Ta di} i To mi So ci jal de mo krat skog sa ve za 2003. go di ne. slav Ni ko li}. Da ni ca Gru ji ~i}, ne u ro hi rurg. Pro te klih go di na su pru ga tra gi~ no stra da log pre mi je ra Ru ` i c a Pa v lo v i}-\in | i} slo v i l a je kao po s la n i~ k i Ne {to no vo kan di dat za srp ski par la ment, a da nas je na dru gom me stu re Ina ~e, u ak tu el nom skup {tin skom sa zi vu je oko 20 od sto `e pu bli~ ke iz bor ne li ste ko a na, a u na red nom }e ih, ka ko se to o~e ku je po sle ne dav ne pro me li c i j e oko De m o k rat s ke ne iz bor nog za ko no dav stva, bi ti tre }i na od ukup no 250 par la stran ke, po sle za me ni ka pred men ta ra ca. To je, po oce ni pred sed ni ce NVO „Fond za po li sed ni ka stran ke Dra ga na \i ti~ ku iz u zet nost” So we Liht, istin ska no vi na ko ju do no se la sa. ovo go di {wi iz bo ri. S. N. Ko va ~e vi}

Tri van: @e ne su ki~ ma dr `a ve

po kre nu ta pro iz vod wa, rad ni ci Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke ne i da je za da tak po li ti~ kih stra na ka i Skup {ti ni Sr bi je. Go vo re }i o re zul ta ni su za vr {i li na uli ci ve} za ra Je le na Tri van iz ja vi la je ju ~e da su è ne in sti tu ci ja, ali i no ve vla de, da iz na |e ti ma ra da vla de u pret hod ne ~e ti ri go di |u ju svoj hleb – na gla sio je pred ki~ ma dr à ve i da no va vla da tre ba da mo de le ka ko bi one do bi le ve }u pod {ku ne, ona je re kla da, upr kos neo sno va nom sed nik voj vo |an skih so ci ja li sta na |e niz pod sti caj nih me ra za wi ho vo za dr à ve. kri ti ci zmu, po sto je re al ni re zul ta ti u Du {an Ba ja to vi}, iz ra à va ju }i po {qa va we, osni va we ga rant nih fon do „Pro mo vi sa }e mo i dru ga ~i ju po ro di~ obla sti EU in te gra ci ja, in fra struk tu ube |e we da }e Da ~i} na pred sto je va i po re ske olak {i ce pri li kom za po nu po li ti ku, ko ja po ~i we od si stem ske re, so ci jal nih me ra, ko je je DS po sti gla }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ka {qa va wa è na sta ri jih od 45 go di na. po dr {ke ne za po sle nim trud ni ca ma, pre - u te {kom pe ri o du, i ko ji je kan di du ju da ko je re kao, po li ti~ ki no ka u ti Tri van je, na kon obi la ska Us kr {weg saj ko bes plat nih uxeb ni ka i uni ver zi te ta. i u na red nom pe ri o du vo di dr à vu. „Pro ra ti su par ni ke. ma ru ko tvo ri na i pri me we ne umet no sti Srp ska po ro di ca kao stub dru {tva tre ba gram i tim De mo krat ske stran ke je naj Po zdra vqen ova ci ja ma oko hi na op {ti ni Zve zda ra, re kla no vi na ri ma da ima po dr {ku dr à ve”, re kla je Tri - vred ni je {to po sto ji na po li ti~ koj sce qa du ~la no va i sim pa ti ze ra ko a da è ne ni su do voq no si stem ski po dr à van, ko ja je kan di dat DS za po sla ni ka u ni Sr bi je”, po ru ~i la je Tri van. li ci je ko joj je na ~e lu, Ivi ca Da ~i} je, na ja vqu ju }i do bar svoj iz bor ni re zul tat i iz bor ni re zul tat Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, TVIT CRTICA upo zo rio na to da mu se ~i ni da se u Sr bi ji vi {e slu {a Bri sel i Va {ing ton ne go qu di iz Som bo ra, Apa ti na, Ku le ili Le skov ca, Vra U Sr bi ji su me |u gra |an stvom jo{ uvek po de qe na mi Na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ da ima ju vi {e od jed nog ~la na glav wa i Pro ku pqa. {qe wa o to me {to svi oni ko ji se ne po sred no bi ra ju, ovih da na me |u „naj re tvi to va ni ji - nog od bo ra „ko ji je u pro te kle ~e ti – Ka da je Voj vo di na u pi ta wu, test gra |an stva pro la ze u istom da nu. ma“ je jav ni po ziv ko ji je Be o grad ska ri go di ne pri su stvo vao ne kom od ona je za nas neo tu |i vi deo Sr bi je. Po zna ta glu mi ca Bo ja na Ma qe vi} ta ko |e raz mi {qa fil har mo ni ja oka ~i la na mre ù i kon ce ra ta Fil har mo ni je, ne ra ~u Je smo mi za auto no mi ju, da Voj vo na tu te mu i na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ za kqu ~u je: na svoj sajt. Usta no va kul tu re, na ~i - na ju }i na stup u Uli ci Stra hi wi }a di na bu de spe ci fi~ na kao ne ka da „Ja mi slim da je do bro {to ima mo i pred sed ni~ ke iz bo jem ~e lu je Ivan Ta so vac, po zva la je Ba na“. {wi Pi je mont srp stva. Ni je spor re„. stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na Po nu de se do sta vqa ju do 16. apri no da se auto no mi ja Voj vo di ne raz Ujed no i ob ja {wa va zbog ~e ga: „Ina ~e bi jo{ uvek va ko je u~e stvu ju na par la men tar nim la, a po be di }e onaj ko da vi {e nov ca vi ja i ja ~a, ali to se ne mo è do ga ì lo ono da u Sr bi ji ~e {}e iz la zim na iz bo re ne go iz bo ri ma, a za in te re so va ne su za to za Be o grad sku fil har mo ni ju. |a ti van Sr bi je i pro tiv we – upo {to ku pu jem ci pe le na {ti klu„. da im Fil har mo ni ja da po dr {ku, da „Do bro, Ta so vac, ni je ti ovo ’Sr zo rio je Da ~i} ju ~e u Som bo ru. pro sle de po nu de ko li ko nov ca su bi ja ima ta le nat’„, krat ko je oglas M. Mi qe no vi} sprem ne da ulo è u Fil har mo ni ju u pro ko men ta ri sao ~lan GO SPS-a za me nu za po dr {ku. Je dan od na ve de - Bo ris Mi li }e vi}. nih uslo va za u~e {}e na ten de ru je S. St. Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} raz mi {qa: „Je re @ar ko Mi }in, a ne @ar ko Ni }in, ka ko je to teh ni~ kom gre {kom mi} je u pra vu ka da ka è da SNS ne mo è da vo di di na{ list ob ja vio u po ne de qak, kan di dat je za po sla ni ka u Skup {ti ni plo ma ti ju zbog ne pred vi di vo sti i ne sta bil no sti. Iz Voj vo di ne po ve }in skom iz bor nom si ste mu u iz bor noj je di ni ci „No vi istih raz lo ga ne mo è ni Je re mi}„. Sad 5”. Mi }i na je pred lo ì la ko a li ci ja „Po kre ni mo Voj vo di nu – To \u ri} je na „Tvi te ru„ be le ì i jo{ ne ka svo ja za pa Fa no vi po sla ni ce URS-a Jo va ne Fa-To mi} ima ju di le mu po vo dom spe ku mi slav Ni ko li}”. à wa: „U Egip tu pred sed ni~ ki kan di dat tra ì da za la ci ja o po vrat ku li de ra ra di ka la u Sr bi ju: „[e {eq do la zi na Ve li ki pe U is toj iz bor noj je di ni ci do sad su kan di do va ni i Alek san dar Gr mu jam od MMF-a sa ~e ka do iz bo ra. U Sr bi ji su biv {i tak, 13. Da li }e ga sa ~e ka ti tru ba ~i s ’Odom ra do sti’?„ {a („Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}„), prof. dr Mi ro slav pred sed nik i Vla da ote ra li MMF da bi tro {i li do Jo va na Fa-To mi} im odgovara: „Mo `da ovom ko ju je Bre go vi} pre ra dio“, Mi lo sa vqe vi} (SRS), Da li bor No va ko vi} („Ma ja Goj ko vi} – URS„), iz bo ra„. alu di ra ju }i na ver zi ju „Ode ra do sti“ ko ja }e DS pra ti ti u kam pa wi. Zla ta Pe ri ~in („LSV – Ne nad â nak„) i Sa {a Pet ko vi} (DSS).

Mi }in ka ndi dat SNS-a

[ti kla i iz bo ri

A, bre, Ta so vac!

Za {to ne Je re mi}

Za ko ga je „Oda ra do sti”

c m y

politika

dnevnik

sreda11.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. INTERVJU: SA[A PAVLOV, KANDIDAT URS-a ZA VOJVO\ANSKOG PREMIJERA

Paj ti} i â nak dr è mo no pol nad Voj vo di nom Pred sed nik Po kra jin skog odbora G17 plus i kandidat Ujediwenih regiona Srbije za pokrajinskog premijera Sa {a Pa vlov izjavio je da je ve}ina politi~kih aktera u aktuelnoj kampawi za vojvo|anske izbore u neravnopravnom poloàju jer samo dve stranke „drè monopol nad Vojvodinom”. – Kampawa u Vojvodini svodi se na odre|eno idolopoklonstvo prema Bo ja nu Paj ti }u i Ne na du ân ku, dok su svi ostali potpuno marginalizovani – rekao je Pavlov u intervjuu za „Dnevnik”. Dodao je i da u Vojvodini vlada „medijski sumrak”, zbog ~ega najve}i broj stranaka nema prostora da iznese svoje programe i o wima javno diskutuje. On je istakao da, uz to, sve politi~ke stranke danas pri~aju o idejama koje je pokrenuo URS, od poreske reforme, do osloba|awa privrede od raznih parafiskalnih nameta, razvoju malog i sred-

 Ko ji je va{ pro gram za Voj vo di nu i ka kva o~e ki va wa ima te u po gle du iz bor nog is ho da? – Na{ program za Vojvodinu temeqi se na o~uvawu nadle`nosti Pokrajine, ali i na

Spinovawe  Ni su vam na klo we ni ni re zul ta ti is tra ì va wa jav nog mwe wa, ko ji uka zu ju na to da URS na ovim iz bo ri ma ne ma do voq nu po dr {ku ko ja bi mu omo gu }i la ula zak u re pu bli~ ki par la ment, ali ni u po kra jin ski. [ta po ka zu ju va {a is tra ì va wa? – Istraìvawa su relativna i sve zavisi od toga ko ih naru~uje i koji je ciq wihovog prezentovawa u javnosti. Ube|en sam ne samo u to da je URS iznad cenzusa ve} i u to da }emo ostvariti dvocifren procenat podr{ke i na republi~kom i na pokrajinskom nivou, na {ta ukazuju istraìvawa koja sami sprovodimo. A ciq tih anketa koja se objavquju u medijima je spinovawe javnosti, odnosno da se kolebqivi i razo~arani bira~i DS-a, koji je stoèr aktuelne koalicije, ne opredele za alternativu koju im nudi URS. weg preduzetni{tva, ukidawu partokratije i decentralizaciji. – Siguran sam u to da }e gra|ani ipak prepoznati ko je stvarno uz wih, a ko im poklawa pa`wu samo u vreme izborne kampawe. Vojvodina se zaista ne moè voleti samo u kampawi, ali ni samo preko bilborda – kazao je Pavlov.

zna~ajnijem ja~awu lokalnih samouprava i uspostavqawu efikasnije pokrajinske vlasti. Pora`avaju}a je ~iwenica da Vojvodina, koja je pre dve decenije, uz Sloveniju bila najrazvijeniji deo tada{we SFRJ, sada ima BDP ispod republi~kog proseka. Mislim da je to dovoqan pokazateq „uspe{nosti„ pokrajinske vlasti. Danas

imamo pokrajinsku administraciju koja je bukvalno partijska vojska, a ona se u javnosti identifikuje preko Bojana Pajti}a.  Ali i G17 plus, od no sno URS, ta ko |e u~e stvu je u toj voj vo |an skoj vla di? – Ta~no. Ali, s obzirom na to koliko ima na{ih predstavnika u Vladi Vojvodine i koje pozicije zauzimaju, te kolikim buxetima raspola`u ti resori, pitawe je da li su i{ta s tih mesta mogli uraditi jer je mogu}nost da sprovedu politiku koju mi zagovaramo zaista minimalna. A ~ak da su se zbog toga i povukli iz te vlade, to ne bi imalo nikakvog efekta u ovoj konstelaciji odnosa jer DS ima apsolutnu ve}inu.  Mi sli te li da je po sto je }i sta tus Voj vo di ne za do vo qa va ju }i, ili ga tre ba me wa ti, i u ko jem prav cu? – Status Vojvodine je zadovoqavaju}i, ali status op{tina nije. Za nas nije zadovoqavaju}a ni pokrajinska administracija, od koje smo u prethodnom periodu slu{ali kukwavu na Beograd, a potom smo slu{ali o nekim dogovorima i obe}awima da }e biti boqe, od ~ega na kraju nije bilo ni{ta. Nisam primetio da je od tih velikih boraca za Vojvodinu iko i{ta

konkretno uradio, izuzev {to se do{lo do toga da je BDP Vojvodine danas ispod republi~kog proseka. Nije Vojvodina samo Novi Sad i Subotica, u mnogo mesta u na{oj Pokrajini ìvi se veoma lo{e.  Za ka kav mo del re gi o na li za ci je se za la è te: si me tri ~an ili asi me tri ~an? – Mi se zalaèmo iskqu~ivo za asimetri~an model regionalizacije, u kojem bi Vojvodina zadràla nadle`nosti Pokrajine, dok bi ostali delovi Srbije imali sredwi nivo vlasti i mogu}nost da samostalno odlu~uju o svojim prioritetima. U svakom slu~aju, u tim regionima ne smeju postojati elementi dràvnosti.  Da li su za to neo p hod ne ustav ne pro me ne? – Za mnoge korake vezane za decentralizaciju nije neophodna promena Ustava. Me|utim, za okon~awe procesa regionalizacije Srbije jeste. Zato je potrebno da najpre uradimo ono {to moèmo odmah da politiku pribliìmo gra|anima. I URS je to i ~inio iniciraju}i dono{ewe zakona kojima su novac i imovina vra}eni op{tinama i gradovima. @eleli smo da se uvede i direktan izbor gradnona~elnika, {to nije pro{lo.  Ka ko ko men ta ri {e te sum we dru gih po li ti~ kih ak te ra u iskre nost za la ga wa G17 plus, od no sno URS-a, za de cen tra li za ci ju jer tu ide ju ni ste sle di li dok ste bi li na vla sti u pro te kloj de ce ni ji? – Moje kontrapitawe za sve te sumwi~avce je {ta su to oni koji nas sad kritkuju uradili u protekloj deceniji na planu decentralizacije. Oni 20 godina pri~aju i vunovla~are da bi ne{to trebalo da se uradi, a kad URS pokrene takvu inicijativu, svi ne{to filozofiraju. Oni koji nas danas kritikuju treba da kaù i da je G17 plus u Republi~koj vladi i parlamentu uvek bio u zna~ajnoj mawini. B. D. Savi}

Kan di da ti DS-a iz Sre ma Srem ska kon ven ci ja De mo krat ske stranke odr`ana je u rumskom Kulturnom centru. Predstavqeni su nosioci lista i kandidati za odbornike svih sedam sremskih op{tina. Nosioci lista DS-a su: u [idu Na ta {a Cvjet ko vi}, u Staroj Pazovi Go ran Jo vi}, u Irigu profesor dr Ili ja ]o si}, u In|iji Go ran Je {i}, u Sremskoj Mitrovici Alek san dar Pro da no vi}, u Pe}incima @iv ko Mar ko vi} i u Rumi Ne nad Bo ro vi}. Na proporcionalnoj listi za Skup{tinu Vojvodine su Mi lan Ra dan ~e vi}

iz Rume, Vla di mir Pe tro vi} iz Iriga, Pe tar Fi li po vi} i Bran ko Ra da ko vi} iz In|ije, Jo van Ti {ma iz Stare Pazove i Pe tar Srem ~i} iz [ida. Kandidati na ve}inskim izborima su Nenad Borovi} iz Rume, profesor dr Ilija ]osi} iz Iriga, Du {an In |i} iz Stare Pazove, dr Da ni lo Vi {we vac iz In|ije, dr Go r an Ivi} iz Srem ske Mi tro vi ce, Bog dan Tra vi ca iz [ida i @ivko Markovi} iz Pe}inaca. U republi~ki parlament Sremci {aqu Na ta {u Kec man, dr Mir ja nu Al bot,

Vlat ka Rat ko vi }a, @eq ka Bre sto va~ kog, To m i s la v a ]ir k o v i } a i Bo { ka Ume ti }a. Na bini se, me|u nekoliko desetina demokrata, na{ao i aktuelni gradona~elnik Sremske Mitrovice Bra ni slav Ne di mo vi}, koji ima svoju grupu gra|ana ‘’Mitrovica evropska regija’’, a koju su demokrate podr`ale. Nedimovi} je nekada{wi poslanik DSS-a u republi~kom parlamentu koji je na funkciju gradona~elnika izabran glasovima radikala 2008. godine. J. A.

REKLI SU

[a ro vi}: Je di no SRS ne fi nan si ra ju taj ku ni

Do dik: Da ^e da ne pre |e cen zus

Mar ko vi}: Gla saj te za naj bo qi klub

Kandidat SRS-a za gradona~elnika Beograda Ne ma wa [a ro vi} izjavio je ju~e da je SRS „jedina stranka koju ne finansiraju tajkuni”. [arovi} je pozvao kandidate drugih politi~kih stranaka da osiroma{enom narodu, „kojem obe}avaju boqu budu}nost”, daju odgovor na pitawe „odakle im stotine miliona dinara koje nemilice tro{e na bilborde i televizijske spotove”, saop{tio je SRS. On je istakao da politi~ari koje u kampawi finansiraju tajkuni moraju nakon izbora da desetostruko vrate svaki dinar, i podvukao da je SRS na prethodnim izborima „osvojio najve}i broj mandata i prima najvi{e novca iz buxeta, a jedini je koji jo{ nema zakupqen nijedan bilbord i koji nije emitovao nijedan spot”.

Predsednik Republike Srpske Mi lo rad Do dik je, gostuju}i na TV B-92, rekao da ne bi voleo da Koalicija „Preokret„ pre|e cenzus na izborima. On je ranije kazao da }e na predstoje}im izborima podr`ati Demokratsku stranku i Bo ri sa Ta di }a za predsednika. – Cenim {ta je Vo ji slav Ko {tu ni ca uradio za RS – rekao je Dodik. – Ja po{tujem sve politi~ke subjekte u Srbiji. Republika Srpska je zainteresovana za ja~u Srbiju, a osnov te snage vidimo u demokratskoj opciji. Cenim politi~ke faktore sa stanovi{ta saradwe s RS-om. [to se ti~e ^e do mi ra Jo va no vi }a, s wim nemamo dodirne ta~ke. Voleo bih da ne pre|e cenzus.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dra gan Mar ko vi} Pal ma poru~io je na predizbornom skupu Koalicije SPS–PUPS–JS-a u Vaqevu da 6. maja glasaju za „najboqi klub ~iji je {ef tima Ivi ca Da ~i}„. Markovi} je uveren u to da je wihova koalicija najboqa jer je „doma}inska”. On je podsetio na to da se koalicioni partneri SPS–PUPS–JS-a ni u jednom trenutku u prethodnom mandatu nisu posva|ali i da je to uticalo na porast wihovog rejtinga u odnosu na izbore 2008. godine. – „Glasajte za ovu koaliciju. Nema drugog kruga. Garantujem vam da }e Da~i} biti budu}i predsednik Srbije – poru~io je Markovi}.

PRIâONICa „De mo krat ska stran ka Voj vo di nom upra vqa pro te klih 12 go di na, a u tom vre me nu Voj vo di na jo{ ni je do {la na red jer unu tar DS-a voj vo |an ski deo te stran ke ni je sti gao da ka è {ta bi è leo da ra di„, ê do mir Jo va no vi} (LDP). *** „Ko ra di taj i gre {i, ali u Uì cu se do sta ra di lo, a ma we gre {i lo ne go u dru gim me sti ma”, Vuk Je re mi} (DS). *** „Sr bi ji tre ba ~vr sta ru ka ko ja }e vo di ti dr à vu. Ka da ka èm ’~vr sta ru ka’ ne mi slim na dik ta tu ru, ve} na ru ku ko ja ne drh ti”, Ivi ca Da ~i} (SPS). *** „Mla |an Din ki} je per so ni fi ka ci ja la `nih obe }a wa pro {le kam pa we, kad je jav no pri znao da je sla gao gra |a ne u ko rist Bo ri sa Ta di }a. Ne zna mo ko je sle de }i ko }e po sle iz bo ra re }i da je la gao u ko rist Ta di }a„, Jo van Ma ri} (NS). *** „Is tra ì va we jav nog mwe wa po ka za lo je da je me |u gra |a ni ma naj po pu lar ni ja Cr kva, pa po li ci ja. Zna ~i Bog, pa Ivi ca Da ~i}”, Dra gan Mar ko vi} Pal ma (JS). *** „Svi smo mi Zo ran Stan ko vi}”, Mla |an Din ki} (URS). *** „Daj da to Ko so vo sre di mo. Ka kvi re gi o ni? Pa to je ras par ~a va we ze mqe, fo li ra we Mla |a na Din ki }a i pa qe we va tre„, Mi lu tin Mr ko wi} (SPS). *** „Ko je uni {tio spo me nik Ole wi noj, ko uni {ta va bil bor de, mo bi li jar gra da, fa sa de, gde su ti snim ci? Ne ko tu la è, a ko la è taj i kra de„, Ma ja Goj ko vi} (URS). *** „Bez te {kog ra da ne ma uspe ha jer, ako mi ne }e mo, ne gde ne ko na sve tu leg ne ka sno, a usta ne ra no i od ra di ono {to mi ni smo bi li u sta wu i na stu pi na istom tr ì {tu na ko jem mi è li mo da na stu pi mo”, Bo ris Ta di} (DS). *** „De {a va lo mi se pro te klih go di na da pu tu jem eko nom skom kla som, a ne ki dru gi iz upra ve le te bi znis-kla som. Ni su sme li da me po gle da ju u o~i, ali na kon ovih iz bo ra }e se vo zi ti sa mnom u eko nom skoj kla si„, Bo ì dar \e li} (DS).

[te di {e – Po{to se predsedni~ki izbori odr`avaju istovremeno s parlamentarnim i lokalnim, a ne krajem godine, u buxetu Srbije za 2012. godinu }e biti ostvarena u{teda od 598 miliona dinara – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du {an Ni ke zi} Tanjugu. – Novac za sprovo|ewe predsedni~kih izbora obezbe|en je u okviru buxetske rezerve, ukupno 1,39 milijardu dinara. Od toga se 843 miliona dinara odnosi na izbornu kampawu, a 550 miliona za potrebe Republi~ke izborne komisije. Formalno }e novac iz buxetske rezerve biti prenet nadle`nim organima u ~etvrtak, na redovnoj sednici Vlade Srbije.

Ili}: Ni ko li} ube dqi vo vo di Lider Nove Srbije Ve li mir Ili} tvrdi da predsedni~ki kandidat koalicije „Pokrenimo Srbiju” To mi slav Ni ko li} „ubedqivo vodi” u anketama za predsedni~ke izbore. – Pо mojim informacijama, razlika u wegovu korist je deset procenata – rekao je Ili} tokom obilaska Nove Varo{i, Priboja i Prijepoqa. On je istakao da gra|ani `ele promene i da im je dosta praznih pri~a koje su godinama slu{ali. Po wegovim re~ima, nekada{wi predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Bo ris Ta di} je

„prespavao mandat” pa, kako tvrdi, nije vodio privatizacije na pravi na~in i nije „pritegnuo ministre u Vladi da imaju mawe afera”. Ili}je ocenio i da se Tadi}u vi{e ne mo`e verovati jer je, po wegovim re~ima, za vreme Tadi}evog mandata otpu{ten veliki broj radnika. Problem nezaposlenosti je, ocenio je Ili}, jedan od prioritetnih problema koji se moraju re{iti, i obe}ao gra|anima da }e, ukoliko Koalicija „Pokrenimo Srbiju” osvoji vlast, biti zavr{eno sve {to je zapo~eto za vreme dok je on bio ministar.

Ko {tu ni ca: Po li ti~ ka ne u tral nost dru go ime za raz voj Sr bi je Lider Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca poru~io je ju~e da je politi~ka neutralnost drugo ime za razvoj Srbije i da ona ne treba da postane ~lan nijednog politi~kog saveza, pa ni Evropske unije, ali da sa svima treba da sara|uje. Ko{tunica je okupqenima u parku u Zvezdarskoj {umi ponovio da Srbija ne treba da postane ~lanica EU i da on ne govori o negativnom odnosu o Uniji, ve} o potrebi da Srbija „di{e punim plu}ima i povrati svoju du{u”. – I to je najboqi na~in, kroz politi~ku neutralnost, da se i razvoj Srbije omogu}i i da ona bude slobodna – istakao je Ko{tunica.

Lider DSS-a, koji je i kandidat te stranke za predsednika Srbije, rekao je da potvrda toga da Srbija mo`e da `ivi bez EU nije samo u paroli ili, kako je rekao, „dogmi da EU nema alternativu” ve} to {to mnogi od problema mogu da se re{avaju bez Unije. – Srbija treba da se razvija bez ~lanstva u EU i da redefini{e svoje odnose s Unijom jer je u protekle ~etiri godine trpela grdne {tete od evropskih integracija, bilo da je re~ o teritorijalnom integritetu, kroz nasrtaj Brisela na Kosovo i Metohiju od 2008. godine, kroz daqe poku{aje Brisela da izunutra razgra|uje Srbiju – protivustavni Statut Vojvodine… – poru~io je Ko{tunica.

ekonomija

sreda11.april2012.

DI REK TOR „ELEK TRO VOJ VO DI NE” TI HO MIR SI MI] TRA @I RE AK CI JU NAD LE @NIH

Kra |a stru je te {ka 15 mi li o na evra – Pro {lu go di nu „Elek tro voj vo di na„ je za vr {i la s po zi tiv nim re zul ta tom od 527 mi li o na di na ra, a ta kav re zul tat je po sle ~e ti ri go di ne za be le `en pr vi put – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe re ni ci ji za no vi na re na ko joj su pred sta vqe ni po slov ni re zul ta ti iz 2011. go di nu di rek tor „Elek tro voj vo di ne„ Ti ho mir Si mi}. – Na i me, pro te kle ~e ti ri go di ne „Elek tro voj vo di na„ je ima la ne ga ti van ne to fi nan sij ski re zul tat,

tra ì va wa, a u pri vre di 30,67 od sto, od no sno ukup no go to vo 48 po sto po tra ì va wa. [to se ti ~e „Elek tro voj vo di ne„, re kao je Si mi}, sva is po ru ~e na elek tri~ na ener gi ja u pu nom iz no su i na vre me se pla }a Elek tro pri vre di Sr bi je, „Elek tro voj vo di na„ ne ma du go va EPS-u, a ne ma ni kre dit nog za du ì va wa po osno vi te ku }eg po slo va wa. Di rek tor „Elek tro voj vo di ne„ uka zao je na ve li ki pro blem

dnevnik

PR VI OVO GO DI [WI SA JAM ZA PO [QA VA WA U ZRE WA NI NU

Auto-in du stri ja za po {qa va Ba na }a ne Pr vi ovo go di {wi Sa jam za po {qa va wa u Sred wo ba nat skom okru gu, odr àn ju ~e u zre wa nin skoj Ha li spor to va “Me di son”, oku pio je 29 po slo da va ca, ko ji su po nu di li ukup no 214 slo bod nih rad nih me sta. Naj vi {e su tra è ni ni sko kva li fi ko va ni, od no sno rad ni ci u pro iz vod wi, a naj ve }u po tre bu za wi ma is ka za le su ino stra ne kom pa ni je za pro iz vod wu autode lo va – ne ma~ ki “Drekslma jer” (50) i fran cu ski “Me ka plast” (20). Uz to, fa bri ka “Me ka plast”, ~i ji su po go ni u Zre wa ni nu sve ~a no otvo re ni pro {le ne de qe u pri su stvu naj vi {ih dr àv nih zva ni~ ni ka, iz ra zi la je sprem nost da za po sli i po pe to ro ma {in skih in è we ra i elek tro ni ~a ra. Pri vat na op {ta bol ni ca “Sve ti Jo van” is ka za la je po tre bu za za po {qa va wem de set me di cin skih se sta ra – sta ì sta ~e tvr tog ste pe na

Jag ma za rad na me sta

stru~ ne spre me, i po jed nog in ter ni ste, gi ne ko lo ga, of tal mo lo ga, hi rur ga i ane ste zi o lo ga, dok je Pred {kol ska usta no va “Pi no kio” sprem na da za po sli dva stru kov na vas pi ta ~a i jed nog psi ho lo ga. – Ovo ni je pred iz bor ni sa jam, iako se de {a va dva de se tak da na

pred odr `a va we iz bo ra. Ra di se o re dov nom pro le} nom Saj mu za po {qa va wa ko ji fi li ja la Zre wa nin tra di ci o nal no or ga ni zu je u ovo do ba go di ne. Po tre be po slo da va ca is ka za ne ovom pri li kom su re al ne, {to zna ~i da se ne ra di o fik tiv nim rad nim me sti ma. U~e sni ci saj ma su ko -

rekt ni po slo dav ci ko ji u ovim te {kim vre me ni ma po ku {a va ju da op sta nu na tr ì {tu, da pro {i re svo ju de lat nost i da se ka drov ski po ja ~a ju – iz ja vio je di rek tor zre wa nin ske po dru `ni ce Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Pe ro Kne è vi} otva ra ju }i Sa jam za po {qa va wa ko ji je, to kom tri sa ta, ko li ko je tra jao, po se ti lo vi {e sto ti na ne za po sle nih Zre wa ni na ca. Saj mo vi za po {qa va wa re a li zu ju se od 2005. go di ne, u sa rad wi s gra dom Zre wa ni nom i Lo kal nim sa ve tom za za po {qa va we. Do sa da je odr à no 13 saj mo va, na ko ji ma je u~e stvo va lo 290 po slo da va ca i za hva qu ju }i ko ji ma se za po sli lo 1.910 oso ba. Na pro {lom saj mu, odr à nom u apri lu 2011, rad ni ke su tra ì la 23 po slo dav ca, bi lo je po nu |e no 141 rad no me sto, a za po sle na su 134 li ca. @. Ba la ban

GRA \A NI I PRI VRE DA SVE TE @E VRA ]A JU KRE DI TE

a 2011. go di na za po ~e ta je s mi nu som ve }im od 1,2 mi li jar du di na ra. Po stig nu ti re zul tat na naj bo qi na ~in po ka zu je da je „Elek tro voj vo di na„ sprem na da una pre |u je elek tro e ner get ski si stem, kao i da stek ne li der sku po zi ci ju u elek tro di stri bu tiv noj de lat no sti u re gi o nu, a to je uspeh svih za po sle nih. Isto vre me no, ti me je stvo re no okru `e we ko je omo gu }a va usva ja we nor mi no vog Za ko na o ener ge ti ci i

ko ji se od no si na neo vla {}e nu po tro {wu stru je, od no sno kra |u. Po we go vim re ~i ma, pro {le go di ne „Elek tro voj vo di na„ se obra }a la raz li ~i tim dr `av nim in sti tu ci ja ma da bi se pred u ze li ko ra ci ko ji bi do pri ne li to me da se kra |a stru je spre ~i. Po we go vim re ~i ma, ta kvo po na {a we mo ra se o{tri je sank ci o ni sa ti jer je re~ o po ja vi ko ja {te ti svi ma i pred sta vqa dru {tve no je zlo.

Fru {ka go ra u pr vom pla nu Ju ~e su di rek to ri „Elek tro voj vo di ne” i Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra” Ti ho mir Si mi} i Do bri vo je An to ni} pot pi sa li spo ra zum o part ner stvu i po slov noj sa rad wi. Spo ra zum }e obez be di ti za jed ni~ ko de lo va we na im ple men ta ci ji Ma ster-pla na Fru {ke go re, za {ti tu pri rod nih, kul tur no-isto rij skih, ge o lo {kih i dru gih vred no sti Fru {ke go re, kao i stva ra we uslo va da Fru {ka go ra po sta ne pre po zna tqi va tu ri sti~ ka de sti na ci ja i van gra ni ca na {e ze mqe. po sti za we stan dar da Evrop ske uni je i ener get ske za jed ni ce ko ji funk ci o ni {u na je din stve nom evrop skom pro sto ru. Da bi pro {le go di ne bi li ostva re ni po zi tiv ni re zul ta ti, uka zao je Si mi}, bi lo je po treb no ulo `i ti mak si mum ra da i za la ga wa. Ta ko je la ne pro ce nat na pla te elek tri~ ne ener gi je is po ru ~e ne na pod ru~ ju „Elek tro voj vo di ne„ bio 97,59 od sto, {to je po ve }a we u od no su na 2010. go di nu, a bo qi je i re zul tat na pla te du go va na osno vu utu `e wa. U ka te go ri ji do ma }in stva na pla }e no je 69,51 od sto po -

– Ne mo è se pre ci zno re }i ko li ka je {te ta „Elek tro voj vo di ne„ zbog neo vla {}e ne po tro {we stru je, ali se slo bod no mo è re }i da je to iz nos od oko 1,5 mi li jar de di na ra, {to je oko 15 mi li o na evra. To je su ma ko ja pre ma {u je iz nos ko ji je pro {le go di ne ulo èn u odr à va we si ste ma i re mon te. Za to je neo p- hod no to me sta ti na put jer bi se ti me iz be gle mno ge ne pri jat ne si u ta ci je i tra ge di je, kao ona ko ja se ne dav no de si la u No vom Sa du, ka da su iz gu bqe ni ì vo ti {est mla dih qu di – re kao je Si mi}. D. Mla |e no vi}

I DA QE SE VO DI BIT KA OKO PO RE ZA I DO PRI NO SA

Ban ka ri ma va `ni ja za ra da od kon tro le pla ta Di rek tor Po re ske upra ve (PU) Dra gu tin Ra do sa vqe vi} oce nio je u Be o gra du da je gu bi tak pri ho da mo gu }i mo tiv u pro ti vqe wu ba na ka da od 1. ju la bu du ukqu ~e ne u si stem kon tro le upla te po re za i do pri no sa na za ra de.

Na osno vu iz me na Za ko na o po re skom po stup ku i po re skoj ad mi ni stra ci ji ban ke bi od 1. ju la tre ba lo da bu du ukqu ~e ne u si stem kon tro le upla te po re za i do pri no sa na za ra de, {to je di rek tor Ra do sa vqe vi} u po ne de qak uve ~e po dr `ao.

Ra do sa vqe vi} je ka ko je za kon do bar, jer {ti ti za po sle ne i spre ~a va kr {e we za ko na, a „da po sao kon tro le upla te po re za i do pri no sa osta je u nad le `no sti” PU. Di rek tor PU je na veo da }e ban ke sa mo spre ~i ti da po slo dav ci kr {e za kon jer vi {e ne }e mo }i da is pla }u ju is kqu ~i vo za ra du bez po re za i do pri no sa. „Ja mo gu da po sum wam da se ra di o gu bit ku pri ho da ko je }e ban ke ima ti jer po slo dav ci vi {e ne }e upla }i va ti na ~e ti ri ra ~u na kao da nas, od 1. ju la bi }e je dan ra ~un -ne ma vi {e ra ~u na za zdrav stvo, za pen zi o ne re za ne za po sle ne i po rez na za ra de”, re kao je on. Sa dru ge stra ne, oce nio je Ra do sa vqe vi}, pri vred ni ci }e bi ti u do bit ku, a gra |a ni }e bi ti si gur ni da im po slo da vac upla }u je do pri no se.

Ban ke }e mo ra ti ot pi sa ti mno ge zaj mo ve Ban ka ma u Sr bi ji ova go di na ni je po ~e la la ko. Te {ko je na }i no vog kli jen ta za ko ga se s iz ve sno {}u mo è pro ce ni ti da }e re dov no ser vi si ra ti oba ve ze. Oni sta ri sve vi {e ka sne s ot pla tom du go va. To je po seb no iz ra è no u obla sti pri vre de. Re {e we se tra ì, ali iz gle da da ga ni je la ko na }i. Mno gi zaj mo vi mo ra }e da se ot pi {u. Du go vi ban ka ma iz no se oko 20 mi li jar di evra. Naj vi {e du gu je pri vre da – oko 13,5 mi li jar di, za tim gra |a ni – 5,6 mi li jar di, dok osta tak od la zi na pred u zet ni ke i po qo pri vred ni ke. Ove oba ve ze se sve te è ser vi si ra ju. U obla sti pri vre de pe ti na kre di ta je u doc wi, a po da ci go vo re da je 30 od sto pro ble ma ti~ nih – po to me smo naj go ri u re gi o nu. To znat no kva ri sli ku u bi lan si ma ba na ka. Ta ko iz fi nan sij skih ku }a sve ~e {}e sti ù zah te vi da se iz me ne pro pi si ko ji re gu li {u upra vqa we ri zi ci ma te da im se do zvo li da svo ja do spe la a ne na pla }e na po tra ì va wa pro da ju tre }im li ci ma. Ta mo gu} nost po sto ji ako se ti „tre }i” ba ve fi nan sij skim po slo vi ma, a ban ka ri pred la ù da se krug pro {i ri na sve ko ji su za in te re so va ni za to da pre u zmu tu vr stu po tra ì va wa. Pred log se ~uo ne dav mo na sed ni ci Od bo ra Pri vred ne ko mo re Sr bi je za ban kar stvo i fi nan si je. Ho }e li ne {to od to ga bi ti ili ne, osta je da se vi di. Tek, stru~ wa ci sma tra ju da za te vr ste kre di ta

Vre me ola kog odo bra va wa kre di ta u Sr bi ji je pro {lo i sa da su svi na opre zu ne bi lo ve li ko in te re so va we ni van fi nan sij skih kru go va. – Mi slim da to re {e we ni je do bro ni za sa me ban ke jer bi kli jen ti ko ji uzi ma ju kre dit bi li ne si gur ni, ne bi zna li ko me }e ga vra }a ti i pod ko jim uslo vi ma. Tim po slom tre ba da se ba ve ban ke – ka `e di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci}. – Ban ka ri kod nas, sem po te {ko }a u vra }a wu, ima ju pro blem i s pla sma ni ma. Te {ko je na }i kli jen ta za kog s iz ve sno {}u mo `e da se pro ce ni da }e us pe ti da vra ti svo je oba ve ze na vre me. U uslo vi ma ka da vra }a we sta rih zaj -

mo va ka sni, i ban ke su iz u zet no opre zne pa su pro ce ne pre odo bra va wa zaj mo va sve ri go ro zni je i ma lo je stran ka ko je do bi ju ze le no sve tlo i no vac. Isto vre me no, li kvid nost ban ka kod nas je na iz u zet no vi so kom ni vou i kre }e se od je dan do ~ak 3,5. To ja sno go vo ri ima pa ra a ne ma kli je na ta. Stru~ wak Si ni {a Osto ji} sla è se da }e ban ke bi ti sve ri go ro zni je u pro ce ni ri zi ka i da }e te pro ce ne bi ti sve slo è ni je. – Vre me ola kog odo bra va wa kre di ta u Sr bi ji je pro {lo – ka è on. Stru~ wak za har ti je od vred no sti Si ni {a Kr ne ta sma tra da }e

za ustu pa we ova kvih po tra ì va wa naj za in te re so va ni ji bi ti {pe ku lan ti. Ta ko je svu da u sve tu pa ni kod nas ne }e bi ti iz u zet ka. [ta u ovim uslo vi ma ura di ti s pe ti nom lo {ih zaj mo va ko ji ko la ju na {im ba kar skim ka na li ma? – Ako ban ka ima lo {e pla sma ne, ko ji su uz to i lo {e obez be |e ni, naj bo qe je da ih ot pi {e – ka è di rek tor „Jor gi} bro ke ra” Bra ni slav Jor gi}. – [to su pla sma ni si gur ni ji i bo qe obez be |e ni, to je i wi ho va ce na pri ustu pa wu ve }a. Bo jim se da na na {em tr ì {tu ima ma lo ta kvih ko je bi ban ke pro da le. Da bi se u toj obla sti ne {to pro me ni lo, ban ke bi mo ra le da za po tra ì va wa ima ju do bro obez be |e we. U to me bi im po mo gao i efi ka san pra vo sud ni si stem, pre ko ko jeg bi obez be |e we mo glo br zo da se re a li zu je. To je jo{ je dan put da se broj i su ma pro ble ma ti~ nih zaj mo va sma we. Ban ka ri obi~ no do pu ste tri me se ca ka {we wa dok ne po kre nu pri nud nu na pla tu. Uko li ko ne mo gu sa mi to da ura de, sle di sud ski spor, a tu ako je sve ja sno: tre ba bar dve go di ne da bi se pro ces pri veo kra ju. Po Jor gi }e vim re ~i ma, bi lo bi do bro ka da bi to bi lo bar upo la kra }e, a op ti mal no – do {est me se ci. Iz gle da da do la zi vre me ve li kog ot pi sa. Ban ka ri bi se na to lak {e od lu ~i li da ima ju re do van pri liv no vih i zdra vih kli je na ta. D. Vu jo {e vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Energoprojekt Niskogradwa, BG

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (513,40 -0,58)

10,00

550

341.000

Fabrika {e}era, Crvenka

6,42

5.800

655.400

AIK banka, Ni{

-1,87

1.732

412.251

Agrobanka, Beograd

3,59

980

266.610

NIS, Novi Sad

0,30

662

5.768.656

Soja protein, Be~ej

1,44

563

1.083.917

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

0,30 Promena %

662 Cena

5.768.656 Promet

Imlek, Beograd

-2,03

2.943

4.875.860

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-9,92

990

Privredna banka, Beograd

-9,00

192

112.800

Ratar, Ja{a Tomi}

-3,33

580

41.180

Go{a monta`a, Velika Plana

-2,99

2.600

-2,03 Promena %

2.943 Cena

0,30

662

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

1,44

563

1.083.917

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,80

494

827.730

Energoprojekt holding, Beograd

-1,71

459

101.250

Jubmes banka, Beograd

-0,35

11.749

281.976

Agrobanka, Beograd

3,59

980

266.610

4.875.860 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,25

2.000

2.200.000

5.768.656

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

1,44

563

1.083.917

-0,70

7.100

447.300

Mlekara, Subotica

0,00

1.505

752.500

Tigar, Pirot

0,00

485

47.045

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

6,42

5.800

655.400

Ratar, Ja{a Tomi}

-3,33

580

41.180

Svi iznosi su dati u dinarima

RE FOR MA PRO PI SA STI GLA NA PO LA PU TA

Direktorka Kancelarije za regulatornu reformu Mir ja na Pro ko pi je vi} izjavila je da u sedamdeset neusvojenih preporu ka za po jed no sta vqi va we uslova poslovawa ima potencijala za mogu}e u{tede tro{kova privrede Srbije od oko 40 miliona evra. Ona je podsetila na to da je Jedinica za sveobuhvatnu re-

formu propisa (iz koje je nastala Kancelarija za regulatornu reformu), pripremila 340 preporuka, od kojih je Vlada usvojila 304 i uputila nadle`nim telima da ih sprovedu u praksi. – Me|utim, do sada je sprovedeno samo 196 preporuka, koje nose oko dve tre}ine ukupnih mogu}ih u{teda – navela je ona u izjavi Tanjugu. Po wenim re~ima, osim pojedina~nih preporuka, Vlada je usvojila i sistemske preporuke, od kojih je najva`nija potreba za reformom inspekcije. – To je kompleksan posao koji se ne mo`e obaviti u kratkom roku, ali je va`no da je Vla da pre po zna la zna ~aj te preporuke, mada sa zaka{wewem – navela je ona.

Srbija je na korak od ulaska u novi recesiju, a ako se ne{to hitno ne promeni, sva uveravawa da }emo ove godine imati kakav-takav rast bruto doma}eg proizvoda pa{}e u vodu. Analiti~ari Hipo AlpeAdrija grupe prognozirali su jo{ u svojoj martovskoj analizi da se moè desiti da Srbija ove godine ima pad BDP-a od jedan odsto, a ne, kako o~ekuje Vlada Srbije, rast od barem 0,5 procenata, a da smo na korak od nove recesije potvr|uju i doma}i stru~waci. Srbija je u recesiji bila 2009. godine kada smo imali veliki pad BDP-a od ~ak 3,5 odsto. Me|utim, po podacima Ministarstva finasija i Narodne banke, 2010. godinu smo zavr{ili u plusu jer je BDP porastao jedan posto, a nije lo{a bila ni 2011, kada je rast bio 1,9 procenat. Ove godine, sva je prilika da }e nas februarski sneg zaviti u crno. – Pad industrijske proizvodwe u Srbiji u februaru najve}i je od oktobra 2000. godine i, ako se ovakva tendencija nastavi, {to }e se videti u martu i aprilu, preti nam recesija – ocenio je ju~e ekonomista Sto jan Sta men ko vi}. On je dodao da je pitawe da li se februarski pad moè pripisati samo vremenskim neprilikama ili ja~awu tendencija pada proizvodwe iz druge polovine 2011. godine, {to moè uticati na daqi pad BDP-a.

Pad i po stanovniku Makroekonomske analize Hipo Alpe-Adrija grupe pokazuju da se o~ekuje i pad BDP-a po stanovniku. Tako smo 2009. godinu zavr{ili s BDP-om po glavi stanovnika od 4.150 dolara. Slede}e, 2010, imali smo 4.230 evra, lane smo zaradili 4.635, a ove se o~ekuje povratak unazad i BDP po glavi stanovnika od 4.506 evra. – Desezonirani indeks industrijske proizvodwe ni`i je od proseka prethodne godine 14,6 odsto i mawi je 13 odsto nego u januaru 2012. – rekao je on na prezentaciji novog broja ~asopisa Makroekonmske analize i tendovi (MAT). – Mogu}e je da je u februaru, i pored problema u saobra}aju i snbdevawu strujom, do{lo do intenzivirawa pada

Ara pi po ve zu ju Sr be i Hr va te

– Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Hrvatske je u 2011. dostigla 900 miliona dolara, a moè biti mnogo ve}a od milijardu dolara jer postoji veliki prostor za unapre|ewe saradwe dve zemqe u gotovo svim privrednim granama – ocenio je direktor predstavni{tva Privredne komore Srbije u Zagrebu Dre ni slav @e ki}. On je za Tanjug kazao da su zna~ajne mogu}nosti za zajedni~ki nastup Srbije i Hrvatske na trì{tima tre}ih zemaqa, posebno u arapskom svetu, {to otvara velike {anse za unapre|ewe privrednog potencijala obe dràve. @eki} je primetio da }e 2013. Hrvatska postati ~lanica Evropske unije pa }e za sve srpske firme koje nastupaju na trì{tu susedne dràve to biti veliko, otvoreno, evropsko zajedni~ko trì{te, dok Srbija za Hrvatsku ostaje ~lanica Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA) s druga~ijim uslovima privre|ivawa. – Srbija ima potpisane trgovinske ugovore s Rusijom, s delom ara-

pskih zemaqa. To je ujedno i prilika da i hrvatske i srpske firme zajedni~ki nastupaju na tim tr`i{tima i ostvare mnogo ve}e efekte nego {to ~ine u ovom trenutku idu}i samostalno – navodi @eki}. On smatra i da }e po ulasku Hrvatske u evropsko zajedni~ko tr`i{te srpska privreda koja

dolazi na tr`i{te te zemqe imati niz koristi. Po @eki}u, privrede Srbije i Hrvatske su komplementarne i zajedni~ki bi se mogle dobro plasirati na svetskim tr`i{tima, pre svega u arapskom svetu. – PKS je, u ciqu unapre|ewa ekonomske saradwe dveju zemaqa, otvorio predstavni{tvo u Zagre-

bu, koje je zvani~no po~elo rad 1. aprila, {to je Hrvatska gospodarska komora jo{ odranije u~inila – podsetio je @eki}. On je kazao da vi{e od 200 hrvatskih firmi deluje u Srbiji. S druge strane, malo srpskih firmi direktno posluje u Hrvatskoj pa je jedan od ciqeva predstavni{tva PKS-a u Hrvatskoj da bude pove}ano wihovo prisustvo na tr`i{u te zemqe. – Ostvarili smo dosta kontakata s privrednicima iz Hrvatske koji su zainteresovani za povezivawe sa srpskom privredom i obrnuto. Postoji kapital iz Srbije kojem je interes da do|e i u Hrvatsku i na evropsko tr`i{te – naglasio je @eki}. Po @eki}u, nova hrvatska vlada je znatno otvorenija za strana ulagawa, ukqu~uju}i i investicije iz Srbije. – Mislim da su se stvorili i dru{tveni i politi~ki i ekonomski uslovi da to bude mnogo jednostavnije – dodao je direktor predstavni{tva PKS-a u Zagrebu @eki}. UPRA VA ZA JAV NI DUG

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Va`i za

Sr bi ja ula zi u re ce si ju i dru gu kri zu?

DI REK TOR PRED STAV NI [TVA PKS-a U ZA GRE BU DRE NI SLAV @E KI]

Valuta

sreda11.april2012.

U FE BRU A RU NAJ VE ]I PAD PRO IZ VOD WE OD 2000. GODINE

In spek ci je zre le za re for mu

Zemqa

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,4425

111,6760

114,2445

109,1075

Australija

dolar

86,0059

87,7611

89,7796

85,7426

Kanada

dolar

83,7421

85,4511

87,4165

83,4857

Danska

kruna

14,7071

15,0072

15,3524

14,6620

Norve{ka

kruna

14,4349

14,7295

15,0683

14,3907

[vedska

kruna

12,3600

12,6122

12,9023

12,3221

[vajcarska

franak

91,0654

92,9239

95,0611

90,7867

V. Britanija

funta

132,8508

135,5620

138,6799

132,4441

SAD

dolar

83,4038

85,1059

87,0633

83,1485

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 4. 2012. godine

Pro da ti dr `av ni za pi si

Uprava za javni dug prodala je ju~e na aukciji sve ponu|ene dvogodi{we dr`avne zapise nominalne vrednosti 4,99 milijardi

dinara. Te du`ni~ke hartije su prodate po godi{woj stopi od 13,29 posto, a na naplatu dospevaju 13. marta 2014, objavilo je ju~e Republi~ko ministarstvo finansija.

industrijske proizvodwe, {to mo`e uticati na to da stopa rasta bruto doma}eg proizvoda bude ni`a od 0,5 procenata. Stamenkovi} je podsetio na to da je u protekle tri decenije industrijska proizvodwa imala najve}i pad u junu 1992. godine zbog uvo|ewa sankcija, u aprilu 1999. zbog bombardovawa i u oktobru 2000.

On je ukazao na to da je najve}i pad u februaru 2012. zabeleèn u proizvodwi ~elika zbog obustavqawa proizvodwe u „@elezari Smederevo„, zatim u prera|iva~koj industriji kao i u oblasti rudarstva. Po Stamenkovi}u, kompenzacioni faktor negativnim tendencijama moè biti po~etak proizvodwe u „Fijatu„ u Kragujevcu, ali je pitawe kolika }e ta proizvodwa, kao i izvoz, zaista biti u ovoj godini. On je naveo da ni pokazateqi spoqnotrgovinske razmene nisu ohrabruju}i jer je izvoz u februaru 20 procenata mawi, uvoz je porastao tri posto dok je pokrivenost uvoza izvozom, prvi put posle tri godine, ispod 50 procenata. Stamenkovi} je naglasio da je fiskalni deficit i daqe najizraèniji problem u ekonomskoj politici i da prevazilazi mere {tedwe. Kako je rekao, pozivaju}i se na Fiskalni savet, deficit op{te dràve u prvom tromese~ju mogao bi biti vi{e nego dvostruko ve}i od iznosa predvi|enog aran`manom s MMF-om za taj period, odnosno da prema{i oko 30 milijardi dinara. Sve ovo dodatno je zakomplikovano ~iwenicom da Srbija hitno mora da uradi rebalans buxeta jer je sada{wi pravqen uz o~ekivawa da }e BDP porasti ne 0,5 posto ve} 1,5 procenat. Ako bude pad, onda smo u jo{ ve}im nevoqama, a rupa u buxetu }e biti ogromna. D. U.

OP TI MI ZAM U PKS-u

Bi }e vi {e stra nih ula ga ~a Predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin izjavio je da je optimista u po gle du pri li va di rekt nih stranih investicija u Srbiju u ovoj godini i da veruje da }e on biti ve}i od pro{logodi{we dve milijarde evra. – Svi napori Vlade usmereni su na to da budu privu~eni i motivisani strani investitori i ne o~ekujem da }emo u 2012. godini imati niì nivo ulagawa nego 2011, ve} da }e priliv mo`da biti i ve}i – rekao je predsednik Bugarin Tanjugu, komentari{u}i tempo najavqenih i realizovanih investicija od po~etka godine. On je kazao da veruje da }e dr à va us pe ti da obez be di stra te {kog in ve sti to ra za „@elezaru Smederevo”. – Dràva mora da stoji iza takvih projekata jer oni upo{qa va ju ve li ki broj qu di. Kompanija „Ju-Es stil” je u~estvovala u ukupnom srpskom izvozu s ne{to vi{e od deset odsto i, jednostavno, to je bilo iznu|eno re{ewe koje nije moglo biti druga~ije – ocenio je Bugarin.

KRI ZA NAJ VI [E PO GO DI LA NAJ SLA BI JE

Ne za po sle nost }e bla go da ra ste – Finansijska i ekonomska kriza sna`nije je uticala na slabije pla}ene radnike i pove}ala nejednakost zarada i prihoda – ka`e ekonomista Mi hail Aran da ren ko, autor pu bli ka ci je „Uti caj kri ze na za ra de u Ju go i sto~ noj Evropi”, i naveo da se u Srbiji zbog smawewa privrednog ra sta mo `e o~e ki va ti blagi rast nezaposlenosti u skorijem periodu. On je napomenuo i da smo i u vreme relativno visokih stopa privrednog rasta ima-

Pri vat ni sek tor se eko nom skoj kri zi pri la go |a vao kroz zna tan pad za po sle no sti, a u jav nom sek to ru je za po sle nost odr `a na na go to vo istom ni vou kao i pre kri ze li rast nezaposlenosti, a sada je procena da }e on u ovoj godini biti oko nule. – I u normalnim uslovima sto pa ra sta za po sle no sti jednaka je gorwoj granici rasta BDP-a – ukazao je on. – U regionu i u Srbiji posled wih de set go di na evi dentiran je privredni rast, ali bez rasta zaposlenosti i u vreme kad smo imali vidan ekonomski rast – ukazao je pred stav nik Me |u na rod ne organizacije rada (MOR) Jo van Pro ti}. – Nemamo mnogo pokazateqa koji bi ukazivali na to da bi zaposlenost mogla opasti u skorijem periodu, i to je trend i u zemqama u regionu gde se stalno bele`i rast nezaposlenosti. Autorka pomenute publikacije So wa Avli ja{ naglasila je da je pre krize rast

plata u javnom sektoru bio znatno br`i od onog u privatnom sektoru, a od po~etka krize i kraja 2008. rast zarada u javnom sektoru stagnira zbog wi ho vog za mr za va wa,

poslenost odr`ana na gotovo istom nivou kao i pre krize, a zarade su se nominalno smawivale – kazala je Sowa Avlija{. – Po publikaciji je evidentirana blaga

Iz gu bqe no 900.000 rad nih me sta – Od 2000. godine do danas broj zaposlenih je smawen za oko 900.000, a minimalna zarada je rasla brè od prose~ne zarade i o~ekuje se da }e od aprila 2012. pre}i 50 odsto prose~ne zarade – naveo je Arandarenko. – To je visok nivo koji moè ima negativne posledice po rast zaposlenosti, posebno u sektorima niskih plata. On je naglasio da je pre krize stopa rasta zarada rasla brè od stope rasta BDP-a i iznosila je oko 13 posto u odnosu na stopu rasta BDP-a od 5,4 posto. kao i u privatnom usled smawewa rasta BDP-a. – Privatni sektor se ekonomskoj krizi prilago|avao kroz znatan pad zaposlenosti, a u javnom sektoru je za-

diskriminacija èna u platama u odnosu na mu{karce, ali pre svega zbog nièg nivoa obrazovawa èna, a taj jaz varira izme|u ~etiri i 15 odsto E. D.

POQOPRivRedA

sreda11.april2012.

BOJAN PAJTI] POSETIO PIK U BELOJ CRKVI

Vo }ar stvo je bu du} nost ju `nog Ba na ta

Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i di rek tor ka Fon da za raz voj APV Sne `a na Re pac po se ti li su ju ~e AD PIK „Ju `ni Ba nat“. Za jed no s di rek to rom Mi lo {em Mi lo {e vi }em i pred sed ni kom op {ti ne Be la Cr kva @eq kom Cr no gor cem ob i {li su plan ta `u pod bre skva ma, mla di za sad ja bu ke sa za liv nim si ste mom i pro tiv grad nom od bra nom, i pro iz vod wu sad nog ma te ri ja la.

{qa va, ta ko i zbog bro ja ko o pe ra na ta i sto ti na qu di ko ji se zon ski ra de. On je oko sni ca raz vo ja ce log kra ja, a vo }ar stvo, po mi {qe wu Bo ja na Paj ti }a, je ste bu du} nost jer se po ka za lo da je ru sko tr `i {te prak ti~ no ne is crp no ka da su u pi ta wu na {i pro iz vo di, na ro ~i to vo }e. U AD PIK „Ju `ni Ba nat“ od pri va ti za ci je 2003. go di ne do da nas po dig nu to je 200 hek tra no vih za sa da, a do to ga je

Da se spreme za EU Di rek tor ka Fon da za raz voj Sne à na Re pac po dr à la je do sa da {wi rad Kom bi na ta i pred lo ì la di rek to ru Mi lo {e vi }u da za no vu hlad wa ~u pri pre mi do ku men ta ci ju ko jom bi se mo glo kon ku ri sa ti za no vac fon do va Evrop ske uni je ka da Sr bi ja bu de do bi la da tum za pre go vo re o pri stu pa wu. Na rav no, uvek su otvo re na i vra ta Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ko ja }e sa da ra di ti sve pro gra me ko je je imao Fond za raz voj, i Mi ni star stva po qo pri vre de. – Voj vo |an ska vla da sve sna je bo gat stva ko je Be la Cr kva ima pa je ta ko no vac Fon da za raz voj stra te {ki usme ra van upra vo u raz voj vo }ar stva u op {ti ni – is ta kao je Paj ti}. Ka ko je re kao, do sad je odo bre no 160 kre di ta vo }a ri ma u Be loj Cr kvi, {to je naj ve }i kon tin gent u Voj vo di ni u vo }ar stvu. Vo }ar stvo, po we go vim re ~i ma, je ste ve li ka per spek ti va, ve li ka bu du} nost Be le Cr kve i ju `nog Ba na ta zbog to ga {to je iz ra zi to uno sno jer ov de po sto je ge o graf ski uslo vi, po sto je vred ni qu di i po sto ji tra di ci ja. Od 600 mi li o na di na ra ko ji su usme re ni u be lo cr kvan sko vo }ar stvo, naj vi {e je do bio upra vo AD PIK „Ju `ni Ba nat“ – oko 174 mi li o na, za to {to ima naj ve }u po vr {i nu pod za sa di ma. Kom bi nat je iz u zet no zna ~a jan, ka ko zbog ve li kog bro ja qu di ko je za po -

Bi }e bo qi iz voz – Iz voz po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da iz Sr bi je tre ba lo bi i ove go di ne da ima rast ve }i od 20 po sto, kao la ne, ka da je iz ve ze no ro be za 2,7 mi li jar de do la ra – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi}. – Pri li ke na svet skom tr `i {tu su po zi tiv ne, ce ne hra ne su na atrak tiv nom ni vou i ~i ne na {e pro iz vo de kon ku rent nim. O~e ku je mo na sta vak po zi tiv nog tren da ra sta agrar nog iz vo za kao u po sled we dve go di ne, ka da je iz no sio po 20 pro ce na ta. On je na veo da, iako od re |e ni broj do ma }ih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a ni je kon ku ren tan, Sr bi ja, po sma tra ju }i spoq no tr go vin ski sal do, je ste kon ku rent na. – Sr bi ja iz vo zi po qo pri vred no-pre hram be ne pro iz vo de po ra stu }oj sto pi i taj iz voz je la ne bio re kor dan, pa je su fi cit bio ve }i od mi li jar du do la ra – na veo je Mi lo va no vi}, do da ju }i da se iz voz ve }i od do sa da {weg mo `e ostva ri ti u po vr tar stvu, vo }ar stvu, ali i u pro iz vod wi i pre ra di mle ka i me sa.

130 pod pro tiv grad nom mre òm i sa za liv nim si ste mom „kap po kap„. Po seb no su po no sni na ove no ve za sa de s gu stom sad wom, kao i ma ti~ wak pod lo ga ja bu ke i pu po qa ka, je di ni ta kav u ze mqi. Ka ko je ob ja snio di rek tor Mi lo {e vi}, si stem je ku pqen iz Ho lan di je i ser ti fi ko van, pro iz vod wa je kon tro li sa na i slu ì za pro iz vod wu du go go di {wih sad ni ca sa pre vre me nim gra na ma. Ka pa ci tet hlad wa ~e ovog pred u ze }a od 6.000 to na vo }a ne mo è da za do vo qi ni wi ho ve po tre be pa je, ka ko je na gla sio, u na red ne dve go di ne u pla nu grad wa no ve, ka pa ci te ta 3.000 do 4.000 to na. Ta hlad wa ~a bi la bi do stup na i in di vi du al nim pro iz vo |a ~i ma, ko ji su sa da uglav nom pri nu |e ni na to da vo }e pro da ju od mah na kon ber be po znat no ni ìm ce na ma. M. Vitomirov

dnevnik

PRODU@EN ROK ZA REGRESIRANO GORIVO

Na pum pe po di zel do 15. ma ja – Rok za pre u zi ma we re gre si ra nog go ri va, na me we nog po qo pri vred ni ci ma, bi }e pro du `en me sec da na, od no sno do 15. ma ja – iz ja vio je ju ~e mi ni star po qo pri vre de Du {an Pe tro vi}. On je pod se tio na to da dr `a va sub ven ci o ni {e ukup no 80 mi li o na li ta ra di zel-go ri va, i to re gre som od 60 di na ra po li tru. Na veo je da se do sa da za re gre si ra no go ri vo pri ja vi lo 250.000

po qo pri vred nih ga zdin sta va. Pe tro vi} je is ta kao da tr ì {na ce na di zel-go ri va D-2 iz no si 141 di nar li tar, a re gre si ra na ce na za po qo pri vred ni ke iz no si 65 di na ra, dok je po ugo vo ru s NIS-om 125. Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka Sr bi je za tra ì la je ju ~e od pred sed ni ka Vla de Sr bi je Mir ka Cvet ko vi }a da omo gu }i da se hit no pro du ì rok za ku po vi nu

sub ven ci o ni sa nog go ri va za po qo pri vred ni ke do 31. ma ja, do ka da, u za vi sno sti od kul tu re, tra ju pro le} ni ra do vi. U sa op {te wu se pod se }a na to da je po Ured bi o uslo vi ma i na ~i nu ko ri {}e wa sred sta va za re gre si ra we di zel-go ri va za pro le} ne ra do ve u po qo pri vre di u 2012. go di ni rok za ku po vi nu tog go ri va 15. april. Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka se 30. mar ta

AVANS ZA SUBVENCIJE TRI MILIJARDE DINARA

@i tu 1.500 di na ra, in du strij skom bi qu 4.000, krom pi ru 2.000 Po qo pri vred ni ci ma }e bi ti is pla }en avans za sub ven ci o ni sa we po qo pri vred ne pro iz vod we, a ras po de la nov ca po ~i we 17. apri la. Ka ko je ju ~e iz ja vio re sor ni mi ni star Du {an Pe tro vi}, avan sno }e za pro le} nu se tvu po qo pri vred ni ci ma bi ti na ras po la ga wu tri mi li jar de di na ra. On je ka zao da }e Vla da Sr bi je do ne ti ured bu o tom nov cu za po qo pri vred ni ke, ko ja bi da nas ili su tra tre ba lo da bu de ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku„. Ka ko je ob ja snio, po qo pri vred ni ci }e do bi ti po 1.500 di na ra po hek ta ru za ì ta ri ce, 4.000 di na ra za in du strij sko bi qe, a 2.000 di na ra za krom pir. On je re kao da je ciq dr à ve da po ve }a po qo pri vred nu pro iz vod wu jer se tom pri vred nom gra nom ba vi 800.000 po ro di ca u Sr bi ji, dok je za po lo vi nu agrar pri mar na de let nost. Pe tro vi} je s ju ~e ra {weg rad nog sa stan ka sa sa ve to dav ci ma u be o grad skom Do mu sin di ka ta po ru ~io da ne mo è i ne }e od u sta ti od te ku }e agrar ne po li ti ke jer je ona pra ved na i eko nom ski oprav da na. On je is ta kao da je spre man da pre u zme pot pu nu od go vor nost za me re dr àv nih pod sti ca ja u po qo pri vre di ko je je pred lo ìo Vla di a ona ih usvo ji la. Pe tro vi} je is ta kao da se Mi ni star stvo naj pre iz bo ri lo za to da se agrar ni bu xet za ovu go di nu po ve }a za tre }i nu u od no su na la ne i iz no si vi {e od 30 mi li jar di di na ra, na spram pro {lo go di {we 22 mi li jar de. U Po slov noj za jed ni ci „In du strij sko bi qe” oce wu ju da su usvo je ne me re sub ven ci ja za in -

Ko nije zadovoqan... Du {an Pe tro vi} je pre ci zi rao da je u 2011. go di ni 15 mi li jar di di na ra da to za re gre se po hek ta ru, ko ji su iz no si li 14.000 di na ra, a 3,5 mi li jar de di na ra za po vra }aj ak ci za za go ri vo. Is ta kao je da je pro {le go di ne ukup no 82.000 re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va ko ri sti lo dr `av ne sub ven ci je na me we ne agra ru, a da se ove go di ne sa mo za re gre si ra no go ri vo pri ja vi lo 250.000 re gi stro va nih ga zdin sta va, od no sno tri pu ta vi {e ne go la ne. Ta ko |e, ob ra di ve po vr {i ne ko je su ob u hva }e ne si ste mom sub ven ci ja sa da iz no se 1,6 mi lion hek ta ra, i tre }i nu su ve }e ne go pro {le go di ne, ka da je taj broj iz no sio 1,2 mi li o na hek ta ra. – To je okvir agrar ne po li ti ke u 2012. go di ni, i oni ko ji ni su za do voq ni ni su u pra vu – po ru ~io je mi ni star Pe tro vi}. du strij sko bi qe do bro do {le. Pre mi je za pro iz ve de ne i ot ku pqe ne po qo pri vred ne pro iz vo de, kao {to su sun co kret, so ja, uqa na re pi ca, {e }er na re pa, po dr {ka su pro iz vo |a ~i ma za po spe {i va we po qo pri vred ne pro iz vod we.

– Se tva uqa ri ca je u to ku i sto ga `e li mo da ot klo ni mo ne do u mi ce ko je o do ne tim pre mi ja ma ima ju po je di ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i – ob ja {wa va di rek tor ka „In du strij skog bi qa” Ol ga ^u ro vi}. – Fa bri ke uqa su, na i me, po qo pri vred ni ci ma

GRUPACIJA KLANI^NE INDUSTRIJE:

Go ve da naj vi {e ko qe mo na cr no ^la no vi Gru pa ci je kla ni~ ne in du stri je oce ni li su ju ~e da je neo p- hod no {to pre po {tri ti kon tro le i in spek cij ski nad zor i uve sti red u tu oblast, jer ka ko su upo zo ri li, sve ga tre }i na od ukup nog bro ja za kla nih go ve da u Sr bi ji je za kla no u kla ni ca ma, a osta tak “u ile ga li”.

“U 2010. go di ni za kla no je ukup no 436.000 go ve da, od ~e ga sa mo tre }i na – 174.000 gr la u kla ni ca ma”, iz ja vio je sa mo stal ni sa vet nik u Udru `e wu za po qo pri vre du Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Ne nad Bu di mo vi}, po zi va ju }i se na po dat ke Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti -

Na hiqadu mesta Pred sed nik Od bo ra Udru è wa za po qo pri vre du PKS Raj ko La ti no vi} na veo je da u Sr bi ji ima “vi {e od 1.000 me sta gde se ko qe sto ka”. Oce nio je da je neo p hod no uvo |e we re da i kon tro le, kao i sre |i va we obe le à va wa i evi den ti ra wa ì vo ti wa na ce loj te ri to ri ji Sr bi je i u svim pri vred nim su bjek ti ma ko ji se ba ve tom de lat no {}u. U~e sni ci sku pa su na ve li da se ve li ki broj kla wa sto ke “oba vqa na cr no” u ma wim objek ti ma ko ji ni su u si ste mu ili in di vi du al no, a pre ma ne kim oce na ma, pro blem le ì u to me {to se ne vr {i evi den ti ra we za kla nih go ve da.

obra ti la Mi ni star stvu po qo pri vre de i tr go vi ne zah te vom za pro du `e we ro ka ko ri {}e wa bo no va za ku po vi nu sub ven ci o ni sa nog go ri va s ob zi rom na to da po qo pri vred ni ci ne ma ju do voq no nov ca da svu ko li ~i nu sub ven ci o ni sa nog go ri va ko ja im po Ured bi pri pa da ku pe do 15. apri la.

ku. Bu di mo vi} je na veo da je u 2011. ukup no za kla no 368.000 go ve da, od ~e ga 153.000 u kla ni ca ma, a ~la no vi Gru pa ci je pod vu kli su da je ovaj pro blem pri su tan go di na ma una zad. Na ~el nik u Upra vi za ve te ri nu Mi ni star stva po qo pri vre de i tr -

go vi ne Bu di mir Plav {i} is ta kao je da Za kon zah te va da se sto ka ko qe u kla ni ca ma, te da ne ma kla wa za sop stve ne po tre be. On je upo zo rio da ova kvo sta we mo `e bi ti opa sno ne sa mo sa aspek ta po slo va wa kla ni~ ne in du stri je, ve} i ka da je re~ o o~u va wu sta tu sa dr `a ve i do zvo la za iz voz go ve |eg me sa u

ino stran stvo. Plav {i} je ka zao i da su kla ni ~a ri po za ko nu o ve te ri ni oba ve zni da na kon {to se oba vi kla we sto ke, to gr lo o|a ve, na po mi wu }i da je u 2009. i 2010. go di ni u Cen tral noj ba zi o|a vqe no is pod 100.000 go ve da, dok je taj broj u 2011. bio ne {to ve }i i iz no sio 120.000 go ve da. U~e sni ci sku pa slo `i li su se da je neo p hod no {to pre for mi ra ti rad nu gru pu ko ju }e ~i ni ti pred stav ni ci PKS I MI ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne ka ko bi se {to pre na {lo re {e we za po me nu te pro ble me. Tm pri li kom za no vog pred sed ni ka Gru pa ci je kla ni~ ne in du stri je iza bran je Mi lo mir To {o vi} iz fir me “Ko tle nik” iz La |e va ca kod Kra qe va, a za za me ni ka pred sed ni ka Sa {a Pen ~i} iz fir me “Si mim peks”.

za sun co kret i so ju pla }a le tr ì {nu ce nu, a ne ka da i vi {u ne go {to je bi la u okru è wu. Ta ko su uqa re sa mo u 2011. go di ni pla ti le bru to ce nu sun co kre ta – osnov na ce na si ro vi ne plus mar à i ma ni pu la tiv ni tro {ko vi – 350 evra po to ni, a mo è se de si ti da sa da bu de i vi {e od to ga. Za to i ove go di ne fa bri ke za pre ra du uqa ri ca nu de po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma pu nu tr ì {nu ce nu sun co kre ta i so je ko ja bu de bi la u okru è wu, na Ber zi u Bu dim pe {ti i su sed nim ze mqa ma, zna ~aj nim pro iz vo |a ~i ma ove si ro vi ne, s is pla tom u do go vo re nom ro ku. To zna ~i da }e pro iz vo |a ~i, po Ured bi ko ja je do ne ta, do bi ti pun iz nos pre mi je mi mo ot kup ne ce ne ko ja }e u tom tre nut ku bi ti tr ì {na. Za {e }er nu re pu, ~i ja je se tva bi la u to ku, sti mu la ci je ni su sti gle da da ju pun do pri nos se tvi pa }e se wi hov pu ni efe kat ose ti ti na red ne go di ne, a opre de qe we i je ste da se me re do no se du go ro~ no, ka è na {a sa go vor ni ca. Elem, se tva {e }er ne re pe je pri ve de na kra ju i za se ja na je na po vr {i na ma sli~ nim pro {lo go di {wim. – Fa bri ke su, na kon na ja vqe nih i do ne tih pre mi ja, po ve }a le ugo vo re ne po vr {i ne pod {e }er nom re pom na oko 50.000 hek ta ra, dok jo{ oko 10.000 hek ta ra za ovu go di nu ko ji su za se ja ni ni su ugo va ra ni s do ma }im {e }e ra na ma. Ina ~e, na sa mom star tu se tve {e }er ne re pe po sta ja la je oprav da na bo ja zan da se pro {lo go di {we po vr {i ne ne }e mo }i za se ja ti bez usvo je nih pre mi ja – uka zu je Ol ga û ro vi}. S. G.

Po sle Us kr sa ja ja 12 di na ra – Po sle Us kr sa mo è se o~e ki va ti po jef ti we we ja ja u Sr bi ji i do 30 pro ce na ta, zbog sta bi li za ci je tr ì {ta i ve }e po nu de – oce nio je vla snik dis kon ta ja ja “Pa ni} trejd” Ne ma wa Pa ni}, is ti ~u }i da je re al na ma lo pro daj na ce na tog va `nog pre hram be nog pro zvo da iz me |u 12 i 15 di na ra ko mad. Ve li ki tr go vin ski lan ci ve} po ~et kom ove sed mi ce kre nu li su s ak cij skim po nu da ma i po pu sti ma i do 20 pro ce na ta, ali su ja ja i da qe do sta sku pqa ne go pre go di nu da na i ko {ta ju 15 do 24 di na ra u tr go vi na ma, a na pi ja ca ma od 14 do 20 di na ra. Pro {le go di ne pred Us kr {we pra zni ke ja ja su, me |u tim, ko {ta la iz me |u se dam i 15 di na ra ko mad, za vi sno od ka te go ri je. Ka ko je is ta kao Pa ni}, ne ma raz lo ga da ce ne ja ja u Sr bi ju bu du vi so ke jer tro {ko vi pro iz vod we ni su vi so ki, dok je pro iz vo |a~ ka ce na iz me |u 6,5 i 7,5 di na ra po ko ma du. Po we go vim re ~i ma, pro iz vo |a ~i tr gov ci ma pro da ju ja ja i po 13 di na ra ko mad, avan sno i bez od lo è nog pla }a wa. Pa ni} je uka zao na to da je u we go vom dis kon tu ma lo pro daj na ce na ja ja iz me |u 14 i 18 di na ra.

„STAN” U TER MO VI ZIJ SKOJ AK CI JI

U MZ „BI STRI CA”

Da nas bes plat ni pre gle di Akcija besplatnih pregleda bi}e odr`ana danas od 9 do 14 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bistrica”, Ulica bra}e Drowak 11. Gra|ani }e imati priliku da bes plat no pro ve re ni vo {e}era u krvi, da izmere pritisak i urade EKG pregled. B. M.

GREJ NA SE ZO NA PRI KRA JU

Bes plat no sni ma we raz vod nih or ma na “Stan” je pokrenuo akciju termovizijskog snimawa glavnih razvodnih ormana u stambenim zgradama radi preventivne kontrole, i da bi se predupredili ne`eqeni doga|aji sa {tetnim posledicama po `ivot , zdravqe i imovinu korisnika. Termovizijsko snimawe je besplatno, saop{teno je

Ra di ja to ri to pli do ne de qe Iako je grejna sezona na izmaku, vreme se koleba, temperature jo{ uvek nisu prole}ne, pa su zbog toga u stanovima radijatori jo{ uvek topli. U „Novosadskoj toplani” ka`u da su svih {est toplana u wihovom daqinskom sistemu u funkciji i rade po redovnom re`imu rada. Dodaju da prekida u isporuci grejawa nema, i da se u skladu sa spoqnim temperaturama isporu~uje odgovaraju}a koli~ina toplotne energije za za-

iz preduze}a. Stanari }e, ka`u iz “Stana”, biti blagovremeno obave{teni o snimawu glavnog razvodnog ormara.Preduze}e poziva korisnike u stambenim zgradama dca se, ukoliko su primetili probleme, jave u kol centar, na broj 0 800 300 330, kako bi se uradilo termovizijsko snimawe. Z. D.

Novosadska sreda11.april2012.

grevawe objekata, odnosno za dostizawe temperature koju Toplana garantuje. Odlukom Skup{tine grada o snabdevawu toplotnom energijom predvi|eno je da grejna sezona po~ne 15. oktobra i zavr{i se 15. aprila. Grejna sezona moè da traje i duè, sve dok spoqna temperatura tri ve~eri uzastopno u 21 sat ne bude vi{a od 12 stepeni, ali ne duè od 3. maja. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^e ka we od ma lih no gu R oditeqi dece u na{em gradu i ove godine se hvataju za glavu i vrlo su zabrinuti, jer ne znaju da li }e wihovo dete biti primqeno u vrti}. Kako je krenulo, po svemu sude}i formira}e se liste ~ekawa. Iako se gradi vrti} u Radni~koj ulici za oko 350 mali{ana, ovo izgleda ne}e re{iti sve probleme. Ra~unica je prosta - prema raspisanom konkursu u vrti}ima ove godine ima mesta za 1.668 mali{ana, a za samo {est dana preuzeto je 2.127 prijava, od ~ega je 1.055 zaprimqeno. Od ne{to vi{e od 632 obra|ene prijave, 382 je od roditeqa ~ija deca su ve} na li-

stama ~ekawa, a sve ovo govori da }e na`alost opet veliki broj mali{ana izvisiti iz vrti}a. Naravno postoje i kategorije porodica za ~iju decu je prijem obavezan, te i wih treba u startu ra~unati. Posledwih nekoliko godina se gradilo, dogra|ivalo i nadogra|ivalo, ali i daqe nikako da se uhvati ritam s brojem dece. Sve ovo nagove{tava da je sve izvesnije da }e roditeqi morati da se pomire sa ~iwenicom da ne}e svi mali Novosa|ani mo}i u dr`avne vrti}e, pogotovo ukoliko grad nastavi s ovakvim rastom i prilivom novog stanovni{ta. Q. Na to {e vi}

Deo Gr ba vi ce bez vo de Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas ostati deo Grbavice. Vode ne}e biti od 8 do 14 ~asova u delu Ulice Alekse [anti}a i Tolstojeve.

U NE KIM DE LO VI MA GRA DA

Do ju tros bez „ha lo” Zbog radova na modernizaciji telekomunikacione mre`e pojedini delovi Novog Sada sino} od 22 sata do jutros u 6 sati nisu imali telefonske linije. Prema obja{wewu iz Telekoma Srbije do prekida linija je moglo do}i u naseqi-

ma Saj lo vo, Adi ce, Kli sa, Klisa - veliki rit, Novo naseqe - mala privreda i oko ulica Koste Racina, Haxi Ruvimove, Ilije Bir~anina, Kopernikove, Svetislava Kasapinovi}a, Branka Baji}a i u Lipovom gaju. N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 13 ~asova Ulica Marije Bursa} od broja 6 do 20 i od 15 do 25, Pali}ka od 28 do 30 i V. \or|evi}a 44 i 48; od 8 do 9.30 ~asova Somborski bulevar i Ulica Ilariona Ruvarca; od 10.30 do 12 ~asova Ulica Ki{ Ernea od 7 do 21a i od 8a do 16, Ilirska od 2 do 18a i od 1 do 5a i Futo{ki put 2, 2a, 71, 71a i od 77 do 81. Ve ter nik: od 8 do 10 ~asova Ulica kraqa Petra Prvog od 35 do 55 i od 40 do 58, Devet Jugovi}a od 47 do 89 i od 34 do 78, Beogradska ulica, Sowe Ma-

rinkovi} od 102 do 136 i od 25 do 47 i Nova 107 brojevi 10,11 i 12. Fu tog: od 9 do 12 ~asova Ulica Sowe Marinkovi} od 2 do 18b i od 1 do 13c, Carice Milice 56 i Sime [olaje 59. Be ge~: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 12.30 ~asova K. Makfel od 66 do 70 i 45, \ur|evdanska 3, 5, 7 i 10, Vinogradska od 3 do 9, Sowe Marinkovi} od 1 do 3 i od 2 do 4b i Livade. Ko viq: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama.

V remeploV

@i vot Ge or gi ja Sto ja ko vi }a u zna ku isto ri je U Ba~koj Palanci 11. apri la 1810. ro|en je Georgije Stojakovi} jedan od najuglednijih pravnika me|u Srbima. Nema~ku gimnaziju u~io je u Novom Sadu, a kao stipendista veleposednika Servijskog doktorirao je prava u Pe{ti. Bio je “prvobraniteq” Budimske konzistorije, Matice srpske, kneza Milo{a. U~estvovao je u Srp-

skom narodnom pokretu 1848. i bio zatvoren u Pe{ti i izveden pred preki sud zbog veleizdaje, ali je sre}om, razmewen za jednog Be~liju zatvorenog u Sremskim Karlovcima. Stojakovi} je bio izabran za prvog predsednika Srpske pravoslavne crkvene op{tine u Be~u 1860. gde je i umro tri godine kasnije. N. C.

Bu du }i iz gled ju `nog de la „Ka ra |or |a”

Pla ni ra ni ko na~a n iz gled sta di o na

„DNEV N IK” SA Z NA J E: RA DO VI NA STA DI O NU OD NA RED NE NE DE QE

Ju `na tri bi na „Ka ra |or |a” vra }a sjaj Ju`na tribina stadiona „Kara|or|e” trebalo bi da po~ne da se rekonstrui{e slede}e nedeqe, saznaje „Dnevnik” iz pouzdanih izvora. Fudbalski klub „Vojvodina” potpisao je ugovor sa Gradom i time postao donator radova na rekonstrukciji ovog dela stadiona. Prva faza radova obuhvati}e ru{ewe ku}e u kojoj se nalaze svla~ionice, a na tom mestu bi-

}e napravqene nove prostorije za presvla~ewe igra~a, sudija, antidoping testove i drugo, sve po propisima organizacija UEFA i FIFA. Sve finije radove u svla~ionicama, kao i monta`u sedi{ta na tribinama izve{}e klub. Nakon toga, usledi}e adaptacija ju`nog dela tribina kod semafora. Ovi radovi ne}e ometati finale kupa zakazano za 16. maj, a

igra~i }e mo}i da se presvuku u svla~ionicama Atletskog kluba. Na zahtev FK „Vojvodina” izvo|a~ radova i Poslovni prostor, kome je pro{le godine stadion dat na upravqawe, moraju garantovati da }e radovi na ju`noj tribini biti zavr{eni do 1. jula. Potom kre}e dogradwa isto~ne tribine kako bi ceo stadion bio u nivou severne tribine.

Fudbalski klub namerava da napravi i krov nad celim stadionom i adaptacira ga po uzoru na stadion u Majncu. Podsetimo, u martu je gradona~elnik Igor Pa vli ~i} rekao da je Grad obezbedio 160 miliona dinara za ure|ewe isto~ne i jugoisti~ne tribine, a dodatna sredstva za potpuni zavr{etak tog posla donira}e FK “Vojvodina”. A. J.

ZA PO SLE NI U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” NA JA VI LI

Rad ni ci bro do vi ma da nas blo ki ra ju Du nav ^lan Izvr{nog odbora sindi ka ta u pred u ze }u “Du nav grupa agregati” Mi li voj [uj do vi} izjavio je ju~e da }e zaposleni iz tog preduze}a danas u podne blokirati brodovima Dunav.

snik pred u ze }a „Du nav gru pa agre ga ti” Du {an Bor vi ca i direktor preduze}a Ma {an Er ce go vi}. So ci jal ni di ja log izme|u radnika, koji

Oko 470 radnika nije primilo zarade od oktobra 2011. godine, a od 1. aprila nemaju overene zdravstvene kwi`ice, ka`e ~lan Izvr{nog odbora sindikata u preduze}u „Dunav grupa agregati” Milivoj [ujdovi} - Brodovi }e biti nizvodno, kilometar od ulaza u kanal Dunav - Tisa - Dunav (DTD), i o tome smo obavestili Ministarstvo za infrastrkturu i Kapetaniju - naveo je [ujdovi}. Rekao je da }e verovatno sa dva, tri broda blokirati Dunav i da brodove ne}e pomerati dok im se ne obrate vla-

su od ponedeqka zakqu~ani u zgradi nekada{eweg preduze}a “Heroj Pinki”, gde je sada sedi{te„ Dunav grupe agregati„, i poslovodstva nije ni ju~e po~eo. U firmu ni ju~e nisu dolazili direktor “Dunav grupe”i vlasnik “Dunav grupe

agregati”. S Borovicom ni ju~e nismo useli da uspostavimo kontakt, kao ni s direktorom

Erce go vi }em, ko ji je ju~e bio na sastanku. [ujdovi} je ponovio da oko 470 radnika nije primilo zarade od oktobra 2011. godine, da od 1. aprila nemaju ove re ne zdrav stve ne kwi`ice i da im od ferbuara pro{le godine nisu upla}ivani doprinosi za zadravstveno i penziono osigurawe. Kazao je je da je izme|u sindikata i po lo vod stva bio po stig nut do go vor oko isplate zarada, ali da ga vlasnik nije po{tovao. To je razlog, rekao je [ujdovi}, {to radnici ho}e da blokiraju reke, jer ne vide drugi izlaz iz lo{eg materijalnog polo`aja. Z. De li}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda11.april2012.

dnevnik

NA PI JA CE STI GLO PO VR ]E IZ DO MA ]IH PLA STE NI KA

Zelenoj salati i rotkvicama pala cena IZ PRO [LO STI DI REKT NO U SA DA [WOST

Mape tvr|ave u centru grada

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} sve ~a no je ju ~e otvo rio iz lo `bu pla no va i ma pa Pe tro va ra din ske tvr |a ve na pa no i ma u Uli ci kra qa Alek san dra. Ovi do ku men ti, od no sno wi ho ve ko pi je, do ne ti su iz Austrij skog dr `av nog ar hi va u Be ~u, a da ti ra ju iz 17, 18. i 19. ve ka. - Pred na ma su 32 na cr ta i ski ca Pe tro va ra din ske tvr |a ve i oni pred sta vqa ju sa mo ma li deo ko ji je pri ku pqen to kom pro te klih go di na iz raz li ~i tih ar hi va, pre vas hod no iz Dr `av -

nog ar hi va u Be ~u. Bla go ko je ima mo u No vom Sa du, je din stve no je, ne sa mo kod nas ve} i u ~i ta voj Evro pi i na tom bla gu mi mo ra mo da ra di mo ne sa mo na red nih go di na, ve} i de ce ni ja. Ovo su ma li ko ra ci, ali va `ni i neo p hod ni da bi kre nu li u ono o ~e mu mi ~e sto pri ~a mo, da na pra vi mo od Tvr |a ve tu ri sti~ ku i pri vred nu ak trak ci ju, ko ja }e kao po je di na ~an obje kat bi ti raz gled ni ca No vog Sa da - za kqu ~io je Jo va no vi}. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na do 25. apri la. G. ^.

Se zon sko po vr }e po la ko je po ~e lo da sti `e na pi ja~ ne te zge, a me |u pr vim, na {le su se rot kvi ce, ze le na sa la ta i mla di luk. Po {to je ovo po vr }e sti glo iz do ma }ih pla ste ni ka, ono je jef ti ni je za pet na e stak di na ra. Pre ma re ~i ma jed nog od tr go va ca sa Fu to {ke pi ja ce, ovo je sa mo po ~e tak po jef ti we wa pro iz vo da. - Za sa da su iz pla ste ni ka sti gli sa mo rot kvi ce, ze le na sa la ta i mla di luk, dok }e do ma }i kra stav ci, slat ka i qu ta pa pri ka bi ti na te zga ma za ot -

pri li ke me sec da na - ka è ovaj tr go vac. - Po sla ima, a od sve èg po vr }a naj vi {e se ku pu je ze le na sa la ta. Gla vi ca ze le ne sa la te po jef ti ni la je za de set di na ra, pa je ce na sa 30 i 35 spa la na 20 i 25 di na ra. Ne {to jef ti ni ja je i ve za mla dog lu ka, ~i ja je ce na od 15 do 25 di na ra, dok su je kra jem mar ta tr gov ci pro da va li po 30 di na ra. Rot kvi ce, ko je su kra jem pro {log me se ca ko {ta le 50 di na ra, sa da su 30 di na ra. Na po je di nim te zga ma mo è se na }i i jef ti ni ji sit ni ji cr ni luk, ~i ja je ce na

20 di na ra po ki lo gra mu. Gla vi ca be log lu ka je 20, a sve` ku pus sta je 60 di na ra po ki lo gra mu. Krom pir se i da qe pro da je po sta roj ce ni, a za ki lo gram ovog po vr }a tre ba iz dvo ji ti 40 di na ra. [to se ti ~e vo }a, ce ne su osta le iste. Naj jef ti ni je su ja bu ke, a za ki lo gram tre ba iz dvo ji ti od 50 do 80 di na ra. Na ran xe su 65, man da ri ne 110, a ba na ne od 90 do 110 di na ra. Kor pa ki vi ja je 80 di na ra, a ja go de su 200. No vi na na pi ja ci su di we, za ko je tre ba iz dvo ji ti 220 di na ra po ki lo gra mu.

Uskr{wa misa u Katedrali Be o grad ski nad bi skup i mi tro po lit Sta ni slav Ho ~e var slu `i }e Us kr {wu mi su da nas u 15 sa ti u cr kvi Ime na Ma ri ji nog, na Tr gu slo bo de. Na mi si }e u~e stvo va ti Me {o vi ti hor Dru {tva Slo ve na ca „Kre da ri ca”. N. R.

Fini{ takmi~ewa gitarista Fi na le tak mi ~e wa „Vrld gi tar kom pe ti{n” bi }e odr `a no da nas u 17 ~a so va u „Stu di ju M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Tak mi ~e we se or ga ni zu je u okvi ru

Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re, a ulaz je bes pla tan. Or ga ni za tor je Aso ci ja ci ja gi ta ri sta Voj vo di ne. A. Va.

De~ja radionica o mitskim kowima Ra di o ni ca za de cu „[a rac, Ja bu ~in, @dra lin i Da mja nov Ze len ko” bi }e odr `a na da nas u 10.30 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. U kre a tiv nom de lu de ca }e iz ra |i va ti ko we od te sta ili kar to na, pa pi ra i tra ke. Pro gram je na me wen de ci od pet do12 go di na, a zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb na je pri ja va na te le fo ne 063/521-123 ili 061/112-8175. Par ti ci pa ci ja ko {ta 170 di na ra. A. Va.

Video radovi u KCNS Smo tra vi deo ra do va „17 da na” bi }e odr `a na da nas u 20 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur -

nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. O ra do vi ma }e go vo ri ti An drej Ti {ma. A. Va.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU

„Jevan|eqe po Isusu Hristu”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Je van |e qe po Isu su Hri stu” @o zea Sa ra ma goa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. U ovom je van |e qu po Sa ra ma gu, Spa si teq no si auru ~o ve~ no sti da le ko ve }u ne go {to tvr di

Bi bli ja. Za jed ne, bli ske rev no snim hri {}a ni ma, ro man je bo go hul no an ti je van |e qe, za dru ge im pre siv na pri ~a o qu ba vi i qud skoj `r tvi, o dva de set ve ko va qud skih pat wi ko ji su usle di li. Ro man ko ji je svo je vre me no iza zvao pra vu bu ru u por tu gal skim i {pan skim kon zer va tiv nim kru go vi ma, {to je do ve lo do cen zu re ko jom je pi sac spre ~en da pri mi Evrop sku na gra du za kwi `ev nost, pred sta vqa jo{ jed nu po tvr du Sa ra ma go vog im pre siv nog sti la i sklo no sti da o qud skoj sud bi ni pro go vo ri ale go ri~ no i pro vo ka tiv no, a isto vre me no na svi ma ra zu mqiv na ~in. N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Jedanaesti uvid: tajna [ambale” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do -

bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge Xejmsa Redfilda „Jedanaesti uvid: tajna [ambale” u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. A. Va.

Ce na ja ja je osta la ne pro me we na. Naj jef ti ni je ja je sta je 16 di na ra, dok su ona krup ni ja 18 di na ra. Pre ma re ~i ma tr go va ca, ce na za sa da stag ni ra, a da li }e ska ka ti, ni su è le li da prog no zi ra ju. - Ne mo gu sa si gur no {}u da tvr dim da }e ce na po ra sti, to je ne pred vi di vo - ka è tr gov ki wa, ko ja ima far mu ja ja Du {i ca Po pr èn. - U ve li kim mar ke ti ma su ja ja do sta sku pqa. Kup ci naj vi {e uzi ma ju ona jef ti ni ja, od 16 i 17 di na ra. N. R.

NO VO SA \A NI SE SVE VI [E OKRE ]U HO ME O PA TI JI

Iz prirode najboqi lek Udru è we za kla si~ nu ho me o p a t i j u “Ha n e m an” obe l e à va Svet sku ne de qu ho me o pa ti je i tim po vo dom or ga ni zo va no je za ka zi va we pa ci je na ta za bes plat ne kon sul ta tiv ne raz go vo re. Ka ko ka è pred sed ni ca Uprav nog od bo ra udru è wa Spo men ka Dra go je vi}, sva ke go di ne od re di se te ma ko joj se po sve }u je pa `wa to kom ove ne de qe, a ove go di ne te ma je “Ho me o pa ti ja i ne plod nost - po mo} do plod no sti mu {kar ca i è ne.

Ve }i na qu di po uz da se u kla si~ nu me di ci nu, me |u tim, sve vi {e je onih ko ji se od lu ~u ju za al ter na tiv ne na ~i ne le ~e wa, a je dan od wih je i ho me o pa ti ja - me to da ko ja po ~i va na prin ci pu sli~ no se sli~ nim le ~i. Efi ka snost ho me o pa ti je u le ~e wu ste ri li te ta, kao i osta lih zdrav stve nih te go ba, za vi si ko li ko od ho me o pat skog sred stva, to li ko i od sa mog pa ci jen ta, jer je po zna to da ho me o pa ti ja ne le ~i bo lest ve} oso bu u ce li ni. Pa ci jent do la zi na pr vi raz go vor, to kom ko -

Bes plat ne kon sul ta ci je o ste ri li te tu Su gra |a ni i su gra |an ke ko ji ima ju pro blem s ne plod no {}u i ste ri li te tom tre ba da se do 16. apri la, od 9 do 19 ~a so va, ja ve na broj te le fo na Udru è wa za kla si~ nu ho me o pa ti ju “Ha ne man” 021/451-567 ili da do |u li~ no u pro sto ri je udru è wa na Bu le va ru oslo bo |e wa 37, ka ko bi za ka za li bes pla tan kon sul ta tiv ni raz go vor. Po red ovo ga, u udru è wu }e se 14. apri la odr à ti tri bi na “Ne plod nost i ho me o pa ti ja”, a go vo ri }e ho me o pa ta dr Zo ran Mi lan kov. Tri bi na po ~i we u 18 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. Do dat ne in for ma ci je o ovoj me to di le ~e wa i Svet skoj ne de qi ho me o pa ti je mo gu se na }i na in ter net stra ni ci udru è wa www.udru ze nje ho me o pa ta.com.

^ITAOCI PI[U SMS

ga se ho me o pa ta upo zna je s ce lim je vi ma ho me o pa ti ja uglav nom re se tom pro ble ma ko je oso ba ima, a {a va pro blem – ob ja {wa va Dra po tom se utvr |u je ko ji ho me o pat - go je vi}. ski pre pa rat le ~i {to ve }i broj Ka ko ka è, s ob zi rom na go simp to ma. Le ko vi se do bi ja ju iz di {we do ba u kom se na la zi mo, pri ro de, a mo gu bi ti biq nog, ì - ho me o pa ta ma se naj ~e {}e ja vqa vo tiw skog ili mi ne ral nog po re - ju pa ci jen ti s aler gi ja ma i kla. bron hi ti som, ali i oso be s - Ho me o pa ta ana li zi ra kom - ozbiq ni jim bo le sti ma, me |u plet nu li~ nost sa svim we nim ko ji ma su di ja be tes, Par kin so psi hi~ kim i fi zi~ kim ka rak te - no va bo lest i mul ti pla skle ro ri sti ka ma, uzi za. Ho me o pa ti ja ma ju }i u ob zir i ima i svo je gra ni Ho m e o p a t i j a ne le ~ i okol no sti u ko ji ce i ne mo è da se bo lest, ve} oso bu u pri me ni u slu ~a ma ì vi. Ta ko |e, ce li ni i po ~i va na na sto ji da uklo pi je vi ma ur gent nih ka r ak t e r i s ti k e sta wa i uop {te prin ci pu sli~ no se pa ci jen ta s le ne sre }a svih vr sli~ nim le ~i kom ko ji naj bo qe sta, po put pa do va, od go va ra oso bi, pre lo ma, akut nih da kle ne le ~i se bo lest ne go se upa la, ni ti u slu ~a je vi ma ma le ~i oso ba. Psi ho so mat ske te - lig nih bo le sti. U ovim slu ~a je go be ko je kla si~ na me di ci na vi ma ho me o pat ske me to de mo gu pri li~ no ne u spe {no le ~i, ho - da po mog nu, ali sa mo kao do da me o pa ti ja tre ti ra s vi so kim tak me di cin skoj te ra pi ji. Ova pro cen tom uspe {no sti. Re ci mo, me to da naj bo qe re zul ta te da la ka da bra~ ni pa ro vi ne mo gu da je u le ~e wu hro ni~ nih obo qe wa ima ju po tom stvo, a svi me di cin i aler gi ja, ast me, re u me, ar tri ski na la zi i pa ra me tri po ka zu ju ti sa, ek ce ma kao i obi~ nih po se da je sve u re du. U ta kvim slu ~a ko ti na i ubo da. J. Zdje la re vi}

065/47-66-452

Ko {ara, taj i kre~i Ko ga uhva te da {a ra zgra du tre ba ga od mah na te ra ti da o svom tro {ku okre ~i ili ako ne {to po lo mi! Ako ga ne uhva te, to }e mo ra ti da ura di onaj {to ~u va - ami no va no! 064/2085... * * * Da li iko u ovoj dr à vi pi ta po ro di ce po gi nu lih po li ca ja ca i voj ni ka, na {ih i va {ih he ro ja, ka ko im je? Ne ka je sra mo ta vas u pre sto ni ci dr à ve. Gde ste vi bi li ka da se kr va ri lo za ovu ze mqu? 061/1715... * * * Za ne sre }u u „Kon tra stu” op t u ` i } e onog naj n i ` eg tj. elek tri ~a ra, a ne }e bi ti op tu è ni pra vi kriv ci tj. grad ski oci, in spek ci je itd. Osim to ga na {a vlast se po tru di la da uni {ti i ba ga tel no pro da sve pra ve ho te le gde bi mla di ima li gde da iza |u. No vo sa |a ni ne ma ju vi {e gde go sta da od ve du na ru ~ak ili ve ~e ru. Ne kad smo ima li ho tel “Voj vo di nu”, “Put nik”, “Ma ri nu”, a ko ji ho tel ili re sto ran sad ima 064/5838... mo u cen tru?

Po sle tra ge di je ko ja se de si la u klu bu “Kon trast” simp to ma ti~ ne su re ak ci je svih nad le `nih or ga na. Jed ni tvr de da ne ma ju ovla {}e wa, dru gi da su pro pi si neo d go va ra ju }i, tre }i ne {to tre }e…ta ko u ne do gled. Ne ve ru jem ni jed ni ma, jer to jed no stav no ni -

je isti na. Isti na je da ni su iz vr {a va li svo je rad ne i za ko nom pro pi sa ne oba ve ze. Ove po sle di~ ne ak ci je naj bo qe po ka zu ju da je pre ven tiv no de lo va we u pot pu no sti iz o sta lo i da po sto je pro pi si na osno vu ko jih se mo gu pred u zi ma ti i naj ri go ro zni je me re. Za to

tre ba po zva ti na od go vor nost sve, od pr vog do po sled weg, u in sti tu ci ja ma ko je su du `ne da svo jim re dov nim ak tiv no sti ma stvo re uslo ve da se ova kve tra ge di je ne do ga |a ju. 069/2907... * * * Pra vil na sub ven ci ja mo ra do ve sti do bo qeg ra da u agra ru. Zna ~i, da ovaj na ki lo gram, {to se ka `e do no si ve }u pro iz vod wu ista ve }i iz voz itd. Ona na hek tar je do no si la pro fit na ze mqu, a ne na pro iz vod kao kraj wi ciq iz vo za. Jer na kra ju, ne iz vo zi mo ze mqu ne go pro iz vo de agra ra kao i u Sr bi ji do bar pro iz vod pa ra vre di i to se bro ji i me ri i tre ba da osta ne kao osnov no me ri lo do bro sto je }eg agra ra kao ono ga po ko ma du sto ke u sto ~ar stvu. 065/9137... * * * Da li ne ko pri me }u je ka ko su no vi bu le va ri, a i osta li de lo vi gra da, une re |e ni od ku} nih qu bi ma ca! 064/2085... * * * Hva la vam na odu {ci ko ju ste da li ~i ta o ci ma pu tem ovog te le fon skog bro ja. 064/2085...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda11.april2012.

U ORGANIZACIJI GRADA

IZBORI 2012.

Jav ni ra do vi {an sa za ne za po sle ne Po ziv za or ga ni zo va we spro vo |e wa jav nih ra do va od in te re sa za Grad u ovoj go di ni upu tio je ju ~e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Za re a li za ci ju ovih ra do va iz grad skog bu xe ta obez be |e no je de set mi li o na di na ra, dok je Po kra ji na iz dvo ji la 4,8 mi li o na di na ra. Jav ni ra do vi tra ju ~e ti ri

me se ca, a pred nost pri za po {qa va wu }e ima ti gra |a ni iz te `e za po {qi vih ka te go ri ja Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Jav ni ra do vi od in te re sa za Grad mo gu se or ga ni zo va ti i spro vo di ti u so ci jal nim, hu ma ni tar nim, kul tur nim i dru gim de lat no sti ma, za tim za odr `a va -

we i ob na vqa we jav ne in fra struk tu re, odr `a va we i za {ti tu `i vot ne sre di ne i pri ro de i za po slo ve od op {teg in te re sa ko ji ne spa da ju u re dov nu de lat nost jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a ili ih oni ne mo gu oba vqa ti. Pra vo u~e {}a ima ju jav ne usta no ve i jav no ko mu nal na i

NAPREDWACI PORU^ILI

dru ga jav na pred u ze }a, pri vred na dru {tva, pred u zet ni ci i za dru ge, te dru {tve ne or ga ni za ci je i udru `e wa gra |a na. Sve po treb ne in for ma ci je mo gu se do bi ti u Grad skoj upra vi za pri vre du, te le fo nom na bro je ve 452-414 i 66-14-085. A. L.

ZA DESETAK DANA IZGRADWA ZAVR[ENA

Ka me ni ci Me sna za jed ni ca i pi ja ca

Sa o bra }aj nu in fra struk tu ru pri la go di ti sle pi ma Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} po se tio ju ~e Grad sku or ga ni za ci ju Sa ve za sle pih i sla bo vi dih ka ko bi se upo znao s pro ble mi ma ko je se ovi gra |a ni ima ju. - Kao kan di dat za gra do na ~el nka `e lim da im po mog nem u me ri u ko joj bi to grad mo g ao, da lak { e `i v e i funk ci o ni {u i da bu du {to ukqu ~e ni ji u za jed ni cu. Ono {to me za bri wa va je po da tak da grad ima sa mo osam se ma fo ra pri la go |e nih sle pim i sla bo vi dim, a od po lo vi na ih je ne is prav na - re kao je Vu ~e vi}.

Je dan od pro ble ma je i {to sta ze za sle pe i sla bo vi de kod Spen sa qu de na vo de na ba {te ka fi }a ili dr vo, na sta vio je Vu ~e vi} i obe }ao da }e kao gra do na ~el nik obez be di ti re dov na fi nan sij ska sred stva za rad udru `e wa i pri la go |a va we sa o bra }aj ne in fra struk tu re sle pim i sla bo vi dim. Pred sed nik ovog Sa ve za Osto ja Ili ba {i} kao glav ne pro ble me is ta kao je ne mo gu} nost kre ta wa, ne a de kvat no fi na si ra we Sa ve za i ne re {en pro blem sa do bi ja wem po vla {}e nih ka ra ta za grad ski pre voz pra ti o ci ma sle pih oso ba. A. L.

Fo to: R. Ha yi}

SRS: Na obo du cen tra nad zem ne ga ra `e

Za de se tak da na me {ta ni Srem ske Ka me ni ce do bi }e no vu zgra du Me sne za jed ni ce i pi ja cu u Uli ci Mar ka Ore {ko vi }a, na ja vio je ju ~e gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} pri li kom obi la ska za vr {nih ra do va. U to ku je be to ni ra we pri la zne sta ze objek tu i pri la znog ste pe ni {ta pi ja~ nom pla tou,

kao i pri kqu ~e we objek ta na in fra struk tu ru. - Zgra da je sko ro za vr {e na, tre ba jo{ da pro |e teh ni~ ki pri jem. U to ku je par ter no ure |e we, iz grad wa pri la znih pu te va i par kin ga, a ~im bu de as fal ti ra no, „Tr `ni ca„ }e po sta vi ti te zge. O~e ku je mo da }e u na red nih de se tak da na ceo po sao bi ti

okon ~an. Ka me ni ca do bi ja no vu pi ja cu, ka ko su to gra |a ni i zah te va li, a u objek tu Me sne za jed ni ce bi }e sme {te na i po {ta – is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. Pri ze mqe objek ta je pred vi |e no za pro sto ri je MZ, a u su te re nu }e bi ti sme {te ni po slov ni pro sto ri. U okvi ru pro sto ra

po vr {i ne 320 kva drat nih me ta ra pred vi |e nog za Me snu za jed ni cu na la zi se mul ti funk ci o nal na sa la za raz li ~i te na me ne. Na is toj adre si na la zi }e se pi ja~ ni pla to po vr {i ne 780 kva drat nih me ta ra, na ko jem }e bi ti po sta vqe no iz me |u 50 i 60 te zgi. I. D.

PU[TENA DRUGA TRAN[A OBVEZNICA

U bu yet gra da le `e 14 mi li o na evra ^lan grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je za “Dnev nik” da je ju ~e pu {te na dru ga tran {a ob ve zni ca, te da bi na ra ~un bu xe ta gra da istog da na tre ba lo da leg ne ne 14. mi li o na evra. Ako ne leg ne da nas, o~e ku je mo da }e no vac le }i su tra na ra ~un, is ta kao je ju ~e Ma ka ri}. Na vo di da }e tre }a tran {a mu ni ci pal nih ob ve zni ca, u iz no su od {est mi li o na evra, bi ti pu {te na kra jem apri la ili po ~et kom ma ja, a wu }e mo }i da ku pe i gra |a ni - Ob ve zni ce }e bi ti po nu |e ne kao vid {ted we svim gra |a ni ma Sr bi je, fi zi~ kim li ci ma, pri vred nim dru {tvi ma, ali i po no vo ban ka ma, osi gu ra va ju }im ku }a ma i fon do -

vi ma. Na i me, po Za ko nu o jav nom du gu gra |a ni mo gu da ku pe har ti je od vred no sti ko je iz da ju lo kal ne sa mo u pra ve - pre do ~a va sa go vor nik. Do da je da bi usko ro tre ba lo da bu de za vr {e na {tam pa na pu bli ka ci ja sa ob ja {we wi ma i pri me ri ma ot pla te za gra |a ne. Gra |a ni }e ob ve zni ce ku po va ti ku po ni ma od po 100 evra, a grad }e dug vra }a ti sa fik snom ka mat nom sto pom od {est od sto na go di {wem ni vou i ro kom ot pla te od 12 go di na. Lo kal na vlast o~e ku je da }e No vo sa |a ni bi ti za in te re so va ni, po {to }e ima ti bo qe uslo ve za {ted wu ne go u ban ka ma. Ina ~e, ku pac ob ve zni ca dru ge tran {e je Uni kre dit ban ka, kao po kro vi teq ukup ne

PRIHVA]ENA JEDINA PONUDA NA TENDERU

Slo ven ci part ne ri „In for ma ti ci” Ko mi si ja za jav ne na bav ke JKP „In for ma ti ka„ pri hva ti la je po nu du kon zor ci ju ma slo ve na~ kih pred u ze }a „Sa go-E pro jekt-Ri ko„, uz po di zvo |a ~e „M-tel„ iz Ve li ke Bri ta ni je i „Ge nek sis„ iz Ho lan di je, za jav no-pri vat no part ner stvo u iz grad wi 2.400 ki lo me ta ra op ti~ ke in fra struk tu re u No vom Sa du. „In for ma ti ka„ je ras pi sa la ten der, a po nu da slo ve na~ kog kon zor ci ju ma je je di na pri sti gla. Di rek tor pred u ze }a „In for ma ti ka” Zo ran De li} na ju -

~e ra {woj kon fe re ni cji za {tam pu is ta kao je da je Ko mi si ja za jav ne na bav ke ovog pred u ze }a po nu du slo ve na~ kog kon zor ci ju ma oce ni la kao pot pu nu, is prav nu i pri hva tqi vu. - Na kon is te ka ro ka za `al bu usle di }e i zva ni~ no pot pi si va we ugo vo ra o jav no-pri vat nom part ner stvu. Tre nut na vred nost in ve sti ci je bez PDV iz no si 46,7 mi li o na evra, od no sno pri vat ni part ner }e u na red nih {est go di na u iz grad wu mre `e op ti~ kih ka blo va ulo -

ì ti oko 70 mi li o na evra - iz ja vio je De li}. Pri vat ni part ner fi nan si ra }e iz grad wu mre è i u na red nih 25 go di na do bi ja ti 75 od sto pri ho da, grad }e bi ti vla snik mre è, a na kon 25 go di na „In for ma ti ka” }e ubi ra ti sve pri ho de. Ka ko bi se re a li zo vao ovaj pro je kat, „In for ma ti ka” }e osno va ti fir mu, od no sno dru {tvo za po seb ne na me ne ko je }e upra vqa ti iz gra |e nom mre òm. J. Zdjelarevi}

VESTI Sr bi u Ba na tu Kwi ga „Ba nat sko du go ora we” auto ra Mi la na Mi ci }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na 3/1. O ovoj ese ji sti~ koj stu di ji iz isto ri je ba nat ski Sr ba, osim auto ra, go vo ri }e i di rek tor Isto rij skog ar hi va gra da Bo go qub Sa vin. A. L.

„Ne be ska {u ma” pred pu bli kom Pro mo ci ja kwi ge „Ne be ska {u ma” autor ke Da ni ce Vuj kov odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Po red autor ke go vo ri }e Ja sna Mel vin ger, @ar ko A}i mo vi}, Ra do van Vla ho vi} i Dra gan Ko ji}. G. ^.

- Ak tu el na ko a li ci ja sa mo je znat no po ve }a la do plat nu kar tu i to je sve {to su ura di li za re {a va we pr o ble ma par king pr o sto ra u cen tru - re kao je ju ~e na pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske ra di kla ne stra ne \u ra| Jak {i}. Na Trif ko vi }e vom tr gu, ko ji po we mu osli ka va lo {e po slo va we JKP „Par king ser vi sa”, jer je to me sto pre tvo re no ha o ti~ ni par king pr o stor, je na ja vio iz grad wu ne ko li ko nad zem nih par king me sta, ako bu du u si tu a ci ji da vla da ju. - Dok se pr o {i ru ju zo ne na pla te par ki ra wa na de lo ve gra da ko ji su po ne ko li ko ki lo me -

ta ra uda qe ni od cen tra i ve }i nom se gra de par ki ra li {ta za bi ci kle, pr o ble mi sa de fi ci tom par king me sta u grad skom je zgru se go mi la ju. Na obo di ma grad skog je zgra u uli ca ma Ma sa ri ko vij, Ste fa na Ste fa no vi }a i na uglu \u re Jak {i }a i Jo va va Su bo ti }a iz gra di }e mo nad zem ne jav ne ga ra `e - na ja vqu je Jak {i}. Po we mu to je ra ci o nal ni je i jef ti ni je re {e we od na ja vqe nih pod zem nih ga ra `a, a ti me bi se pr o {i ri la i pe {a~ ka zo na u cen tru na uli ce We go {e vu, Gr~ ko {kol sku, Mi le ti }e vu, Ni ko le Pa {i }a i na Trif ko vi }ev trg. A. L.

Tri bi ne SRS Tri bi na pod na zi vom „Bi ram srp sku Ati nu” u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ „Ju `ni Te lep”, Ja no {i ko va 1A i u 20 ~a so va u pro -

sto ri ja ma MZ „Ga vri lo Prin cip”, Bu le var Jo va na Du ~i }a 3. Na tri bi ni }e go vo ri ti kan di dat za gra do na ~el ni ka SRS-a \u ra| Jak {i}, te kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke. A. L.

IZ JKP „^ISTO]A”

^i sta ~i ma da nas ce la pla ta?

emi si je, a grad No vi Sad }e dug vra }a ti na red nih 12 go di na, sa fik snom ka ma tom od 6,25 od sto. Uslo vi su isti kao pri li kom pro da je pr ve tran {e ob ve zni ca, ~i ji je iz nos bio 15 mi li o na evra, {to zna ~i da }e grad u pr ve dve go di ne vra }a ti ka ma tu, a od tre }e go di ne i deo glav ni ce. Grad ski od bor ni ci su pro {le go di ne usvo ji li od lu ku da se za du `i 35 mi li o na evra, iz da va wem mu ni ci pal nih ob ve zni ca. Te pa re bi }e po tro {e ne za za vr {e tak ra do va na grad wi Bu le va ra Evro pe, kao i za iz grad wu ka na li za ci o ne mre `e u pri grad skim na se qi ma. Q. Nato{evi}

î sta ~i ma uli ca i rad ni ci ma ko ji od vo ze sme }e ve ro vat no }e da nas za o sta la pla ta bi ti is pla }e na u ce li ni, iz ja vio je di rek tor pred u ze }a JKP „î sto }a” Da li bor No va ko vi} i ka zao da ovim rad ni ci ma pred u- ze }e du gu je dva de la li~ nog do hot ka. - Za ra de ka sne, jer ima mo ve li ka po tra ì va wa ko ja ne mo è mo da na pla ti mo. Pri vre da je “î sto }i” du `na oko 600 mi li o na di na ra, a gra |a ni oko 250 mi li o na di na ra pre ko ra ~u na ob je -

di we ne na pla te - ob ja snio je No va ko vi}. Di rek tor je re kao da su ~i sta ~i uli ca i „sme }a ri”an ga ò va ni pre ko Stu dent ske za dru ge „Sa jam” . - Ova kav vid an ga ò va wa po tre ban je, jer pre ko 50 od sto fi zi~ kih rad ni ka u „î sto }i„ ima zdrav stve nih pro ble ma, te se rad ni ci an ga ù ju pre ko stu dent ske za dru ge kao is po mo} stal no za po sle nim fi zi~ kim rad ni ci ma - is ta kao je di rek tor No va ko vi}. Z. D.

ZA GODINU DANA NA SREMSKOJ STRANI

Ili no vo gro bqe, ili ne ma sa hra wi va wa Uko li ko u do gled no vre me ne kre nu po slo vi na otva ra wu no vog gro bqa za ne pu nih go di nu da na sa hra wi va we po koj ni ka na srem skoj stra ni gra da ne }e bi ti mo gu }e. Na i me, u Srem skoj Ka me ni ci je gro bqe za tvo re no kra jem pro {le go di ne i sa da se Ka me ni ~a ni sa hra wu ju u Pe tro va ra di nu, na gro bqi ma na Ma ju ru i Tran xa men tu, gde ima me sta za jo{ naj vi {e go di nu da na. Go di {we na pe to va ra din skim gro bqi ma se oba vi ime |u 150 i1 60 sa hra na, a dnev no na ovim gro bqi ma bu de je dan do dva uko pa.

Ka k o sa z na j e m o, „Li s je” ima pri pre mqen pro je kat za otva ra we gro bqa na Ali be gov cu na po te su na ko jem su u jed nom de lu vi no gra di „Na vi pa”. Taj pro je kat, ka ko ka `e Sla vi ca Zeq ko vi} iz Slu `be za in for mi sa we po greb nog pred u ze }a je ide a lan, du go ro~ ni ji je, ali je sku pqi. Is ti ~e da je “Li sje” oba vi lo sve {to tre ba, a sa da o to me tre ba da od lu ~e Grad i Za vod za iz grad wu gra da. - Po sto ji pred log i da se po sto je }e gro bqe na Tran xa men tu, pre ko pu ta ka sar ne, pro {i ri. U tom slu ~a ju, me sta za sa hra wi va -

Gradsko grobqe dobija deveto poqe U „Li sju” ka `u da na dru gim gro bqi ma ima me sta za sa hra wi va we. Na je sen tre ba da se otvo ri de ve to grob no po qe na Grad skom gro bqu. To gro bqe se pro sti re na 12 po qa i uzi ma ju }i u ob zir sa da {we uslo ve sa hra wi va we na Grad skom gro bqu ima me sta u na red nih dve de ce ni je. Gro bqe u Ve ter nik je za tvo re no i ne }e se vi {e pro {i ri va ti, pa se Ve ter ni ~a ni du `e od go di nu da na sa hra wu ju na Grad skom gro bqu i na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu, gde ima me sta za ukop u na red nih 15 go di na.

we bi bi lo sa mo za ~e ti ri go di ne - na vo di Sla vi ca Zeq ko vi} i ka `e da o ovo me s Voj skom tre ba da raz go va ra Grad. Ru k o v o d i l ac Slu ` be za imo vin sko - prav ne po slo ve u ZIG-u Sr |an Pe tri} ka `e da je iz ve sni je da }e se pro {i ri ti gro bqe na Tram xa men tu, od no sno da }e se od Voj ske ot ku pi ti ili raz me ni ti dve par ce le za sa hra wi va we. Ka ko na vo di, o to me se vo de raz go vo ri na vi {em ni vou, jer Voj ska ima Ma ster plan za pro da ju i raz me nu voj nih ne po kret no sti. I Pe tri} is ti ~e da je Ali be go vac ide al no me sto, ali po tes ob u hva ta 30 hek ta ra, ko je bi tre ba lo ot ku pi ti od vla sni ka. - Ove go di ne ZIG ni je pred vi deo no vac za tu na me nu u Pro gra mu ure | e w a grad s kog gra | e v in skog ze mqi {ta. Ni je pla ni ra na ~ak ni pr va fa za pro jek ta gro bqa na Ali be gov cu - pre do ~a va Pe tri}. Z. Deli}

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda11.april2012.

c m y

DNEVNIK

КУ КУ ЈЕВ ЦИ, СЕ ЛО ВРЕД НИХ ДО МА ЋИ НА

Адап ти ра се ам бу лан та

ВЕЛИКИ РАДАНОВАЦ: По кра јин ски се кре тар за здрав ство, со ци јал ну по ли ти ку и де мо гра фи ју др Ати ла Чен ге ри уру чио је уго вор о адап та ци ји про сто ри ја ам бу лан те у Ме сној за јед ни ци Ве ли ки Ра да но вац, у вред но сти од 2, 2 ми ли о на ди на ра. По твр ду је о уру чио пред став ни ци ма До ма здра вља и Ме сне за јед ни це „Ве ли ки Ра да но вац„. - Ам бу ла на та ће се на ла зи ти у про сто ру ко ји је у вла сни штву Ме сне за јед ни це, а ре но ви ра ће се по сто је ћи обје кат од 50 ква драт них ме та ра. Ов де жи ви око 3.000 ста нов ни ка, ко ји су пре те жно ста ри ји и нео п ход на нам је ам бу лан та - ре као је пред сед ник СМЗ Ве ли ки Ра да но вац Ми лу тин Ђу ра шко вић. Др Ати ла Чен ге ри ка же да је гра ђа ни ма обе ћао про шле го ди не, при ли ком отва ра ња Ру ме нач ке ули це, да ће обез бе ди ти ам бу лан ту и то ће и оства ри ти. С. И.

Ин те лек ту ал ци по мо гли осва ја ње но вих по сло ва КУ КУ ЈЕВ ЦИ: По ло жај овог се ла, у ко је се сти же са све че ти ри стра не све та, пра ви је бла го слов. Ку ку јев ча ни до Ши да има ју 19 ки ло ме та ра, до Ко ри до ра 10 са мо не ко ли ко, до Ер де ви ка де се так, до Ре пу бли ке Срп ске не што ви ше, али сви ови пу те ви про ла зе или до ла зе у ово се ло. По по след њем по пи су ов де жи ви 2280 ста нов ни ка, од то га 1730 је би ра ча и сви су сме ште ни у 750 ку ћа и че ти ри дру штве на ста на. Ме шта ни об ра ђу ју 2.640 хек та ра зе мље, а за ку пи ли су и део од 250 хек та ра др жав ног зе мљи шта. - Ин те ре сан тан је по да так да у овом се лу има чак 80 осо ба са ви со ком школ ском спре мом, са ви шом је 20, са сред њом 300, ква ли фи ко ва них рад ни ка је 1.330, а оста ли су са осмо љет ком и сви се они ба ве по љо при вре дом, сто чар ством или не ким дру гим по слом - при ча пред сед ник Ме сне за јед ни це Ми ро слав Стој че вић Ше риф. - Но ви ста нов ни ци, на ши љу ди, ко ји су то ком ми ну лог ра та до шли из Сла во ни је, ни су има ли из бо ра ка да је у пи та њу по сао. По ну ђе на је са мо зе мља и ни шта дру го. Љу ди

су вред ни, за су ка ли су ру ка ве и кре ну ли на по сао. За са ђе но је 200 хек та ра воћ ња ка, ба ве се про из вод њом ду ва на на 500 хек та ра, у ра тар ству су нај ја чи, а има и сто ча ра ко ји га је сви ње или ов це. Ка да је у пи та њу ра тар ство, у се лу су нај ја чи Ми лан Ко си јер, Ми лан Му тић, Јо во Лу кић, Ми лан Ми ље но вић, Ва со Ко сић, Сре то Бо га тић, Ми лан Мар ти но вић, а има их још. Они об ра ђу ју од 20 до 100 хек та ра зе мље, по је ди нач -

Пред сед ник ме сне за јед ни це Ми ро слав Стој че вић Ше риф

но. Уз об ра ду зе мље сто чар ством се ба ве Влај ко Ву ка ди но вић, Ми о драг Па у но вић, Ср ђан Ман дић, Ра де Па вли че вић, Ђу ро Швор цан и дру ги. У се лу укуп но има 3.000 ова ца, ко је не те ра ју на па шу већ при ме њу ју уз гој за тво ре ног ти па, хра не их се ном и кон цен тра ти ма, јер се ло не ма ни ка квог па шња ка ни ти усло ва за дру ги вид уз го ја. Њих шест др же ра сне ов це и то „бер ган”, „ви тен берг” и „пра мен ку”. По ред њих у се лу по сто је и ма ли фар ме ри по пут Ка та ри не Ка ра но вић, Сре те Јо ва но ви ћа, Зден ка Стар че ви ћа, Све те Рад ма но ви ћа, Ми ла на До бри ћа ко ји го ди шње то ве пре ко 2.000 сви ња.

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Tru ba dur„ (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30), Ka mer na sce na „Hi per ten zi ja” (21) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Estro gen” (20).

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13.45) „Ma pe tov ci” (11.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15.40, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 20.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 13.30, 15.30), „^e li~ na le di” (22.15), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (18.05), „Gnev ti ta na” (13.15, 18.10 19, 22.30), „Igre gla di” (17.15, 20, 22.45), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18, 20.15, 22.35), „Ti ta nik” (15.15, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ka ti ca Ar se ni je vi}, Ni ko le ta Ba bi}, Ta ma ra Vu jo vi} i Sa wa An dre ji} iz Novog Sada i Alek san dra Ban da iz Apatina, DE^AKE: Zo ra na Mi ji}, Bi qa na Pre ra do vi}, Iva na Traj ko vi}, Me li ta Vuk mi ro vi}, Ana ma ria Ra ma~-Fur man, Te o do ra La zi}, Mir ja na Ta na sko vi} i Na ta {a Grek sa iz Novog Sada, Da li bor ka Ma ri} iz Be{ke, Sla |a na Stu den iz Srbobrana i Mir ja na Ve le mir iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Bo`idar Sekuli} (1951) u 10. 30 ~asova, Aleksandar Ranka Veselinovi} (1921) u 11.15 -ispra}aj, Sini{a Nikole Medi} (1968) u 12, Milan @ivote [uabi} (1951) u 12.45, Mladen Milutina Paji} (1938) u 13.30, Milena Milo{a Popovi} (1938) u 14.15, Bogdanka Bogoquba Zori} (1927) u 15 i Smiqka @ivana Milutinovi} (1916) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Gordana Koste Gruji} (1933) u 13 i Bogdan Mitra Gu{i} (1936) u 15 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Radoslava Milenka Maleti} (1942) u 15 ~asova.

Не ко ли ко је про из во ђа ча мле ка, али је је ди но Сре то Бо га тић ре ги стро ван са знат ним бро јем кра ва. На дру гој стра ни ве ли ки број ста нов ни ка ба ви се про из вод њом ду ва на. На око 500 хек та ра про шле го ди не уз га ја на је „бе ла вир џи ни ја” иде ал на за ку ку је вач ко зе мљи ште. Ова ин ду стриј ска биљ ка је ве о ма зах тев на, тра жи до ста ра да, од сад ње до ко па ња, бер бе и су ше ња у су ша ра ма. У се лу има пре ко сто су ша ра у вла сни штву про из во ђа ча ду ва на. Оне су до са да ра ди ле на наф ту или стру ју, а уско ро ће пре ћи на плин, јер це ло се ло жељ но иш че ку је га си фи ка ци ју. - Све ре а ли зо ва не ини ци ја ти ве, ко је су на шим па о ри ма отво ри ле вра та у свет, де ло су ов да шњих ин те лек ту а ла ца ко ји су по мо гли на ро ду да осво ји но ве по сло ве и про из вод њу, јер у овој фа зи тран зи ци је дру гог из бо ра не ма. Узда мо се у свој рад, што ви ше са мо стал них фир ми вла сти тих, то бо љи жи вот - ка же Стој -

шља ва 200 љу ди из се ла - на во ди Стој че вић. Че тр де се так Ку ку јев ча на ра ди у по љо при вред ној за дру зи „Ра тар”, и три де се так у пре ра ди др ве та „Ба ни ја про мет”. У та квом се о ском ам би јен ту, ко ји обе ћа ва до бар раз вој се ла, ло кал на са мо у пра ва има озби љан за -

Ус пео се о ски ре фе рен дум Ме шта ни Ку ку је ва ца из гла са ли су ре фе рен ду мом од 23. до 25. мар та уво ђе ње но вог ме сног са мо до при но са у на ред них пет го ди на. Од 1.730 упи са них би ра ча, из ја сни ло се 955. За оба ве зу од три од сто на за ра де за по сле них, и вред ност 30 ки ло гра ма пше ни це по хек та ру го ди шње, за по љо при вред ни ке, из ја сни ло се 898 би ра ча. Та ко је, по дру ги пут ор га ни зо ва ни ре фе рен дум за уво ђе ње са мо до при но са, ус пео.

че вић. За раз ли ку од по љо при вре де, у Ку ку јев ци ма је ин ду стриј ски раз вој стао. - Нај ве ћа је про из вод ња си ре ва, јо гур та, мле ка „Бе о ка пра”, ко ја да нас за по шља ва 30 рад ни ка. Не дав но је са гра ђен но ви обје кат „Асо лер” ДОО, фир ме ко ја уво зи ди ги тал ну вул ка ни зер ску опре му и за по шља ва 15 љу ди у се лу и још то ли ко про да ва ца ко ји ну де ову ро бу ши ром Ср би је и Ре пу бли ке Срп ске. Ту је и ин ду стри ја ме са „Агро па пук”, ко ја за по -

да так да обез бе ди сред ства са мо до при но сом и упо тре би их за по бољ ша ње ин фра струк ту ре, усло ва у шко ли и вр ти ћу, те да по мог не рад удру же ња ко ја упот пу њу ју жи вот у се лу, као што су „Вре те но”, удру же ња же на, за тим, лов на је ди ни ца „Фа зан”, удру же ње пен зи о не ра, кул тур но-умет нич ко дру штво, ФК „Фру шко го рац”... - Ме сна за јед ни ца је уло жи ла два ми ли о на ди на ра за ко па ње ка нал ске мре же. Из му ља ва ни су и про чи шће -

ни сви ка на ли ис пред ку ћа у се лу и по ста вље не су про пу сне це ви, у укуп ној ду жи ни од 1.600 ме та ра. Адап ти ра ли смо Дом кул ту ре, сре ди ли фа са ду, ку пи ли кан це ла риј ску опре му, кли ма уре ђа је, кварц не пе ћи, соп стве ним сред стви ма из гра ди ли смо хи ља ду ме та ра атар ских пу те ва, а при пре ми ли још 10 ки ло ме та ра зе мљи шта у ата ру ко је ће мо ових да на на су ти ка ме ном. Уре ђе на су и два гро бља, пра во слав но и ка то лич ко, по са ђе но је 150 сад ни ца, а ових да на ће ули це до гро бља до би ти ас фалт. У пла ну је да се ас фал ти ра још пет ки ло ме та ра, по ста ви тра фо ста ни ца у ули ци Де сан ке Мак си мо вић и из ра ди про је кат за ка на ли за ци о ну мре жу - на ја вљу је Стој че вић. У се лу по сто ји ди ги тал на те ле фон ска цен тра ла, по ста вље на 2009. го ди не са мре жом за при кљу чи ва ње те ле фо на у ду жи ни од 21 ки ло ме тра, а по чет ком ове го ди не за вр ше но је по ста вља ње га со во да за при кљу чак за сва ко до ма ћин ство. Се ло жељ но иш че ку је тај при кљу чак, јер ће ко ри шће ње га са сви ма до не ти по бољ ша ње и у би зни су и у ста но ва њу. Д. Са ви чин

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Сремско се ло Ку ју јев ци

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Соларни панели штеде 2,5 милиона месечно

Засијаће аутентични симбол града

Спорт свима доступан ВРБАС: У општини Врбас су, у сарадњи локалне самоуправе и Министарства за омладину и спорт, уређена су два спортска терена, намењена деци и омладини. У Равном Селу отворен је фудбалски терен са вештачком подлогом „мини пич“, док је у Врбасу изграђена трибина и уређен простор на спортском игралишту у насељу Виногради. Терене су заједно отворили државни секретар у Министарству за омладину и спорт Ивана Ковачевић и председник општине Врбас др Жељко Видовић. - Ова врста терена важна је, не само за спортисте, јер га могу користити сви који то желе на разне начине, у циљу промовисања дружења и здравих стилова живота - рекла је Ковачевић. Коодинатор за инвестиције у општини Врбас Ненад Велицки рекао је да је циљ локалне самоуправе унапредити спортску инфраструктуру на територији општине Врбас, како би, додао је он, сви грађани имали прилику да се бесплатно баве спортом и сами организују спортске манифестације. За изградњу терена у Равном Селу Министарство за омладину и спорт је обезбедило 2,5 милиона динара, док је из општинског буџета издвојено 3,7 милиона динара за припрему простора на којем је терен постављен. За изградњу трибина на игралишту у насељу Виногради из министарства је стигло 1,3 милиона динара. М. Кк.

- Крст ће бити чвршћи и безбеднији. Настојаћемо да се искористи део оригиналног мате-

ријала, као симболичка веза са некадашњим крстом. Надам се да ће до краја ове године крст бити уређен, како је и договорено са стручњацима суботичког Завода за заштиту споменика. Укупна вредност реконструкције и рестаурације крста је 6,5 милиона динара. Потписни су и уговори које се односе на конзервацију и ревитализацију Суваче, санацију крова Историјског архива, за 31. Интернационални симпозијум „Терра”, за набавку опреме у Народној библиотеци „Јован Поповић”, те за програме културно уметничких друштава „Рајко Мишковић”, „Извор” и Академско друштво за неговање музике „Гусле”. А.Ђуран

СУБОТИЧКИ ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНА УСТАНОВА

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ ПОКРАЈИНЕ И КИКИНДЕ О ФИНАНСИРАЊУ УСТАНОВА И ПРОЈЕКАТА У КУЛТУРИ

КИКИНДА: Уговор о финансирању друге фазе реконструкције и рестаурације Белог крста, потписали су јуче покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић и председник Општине Кикинда Илија Војиновић. За овај пројекат Секретаријат за културу издвојио је 1,2 милиона динара. Захваљујући Покрајини на подршци у низу пројеката, Илија Војиновић је рекао да је Бели крст симбол града који су 1753. године поставили први досељеници, али да је 2006. године нестручно уклоњен и неадекватно чуван, тако да су стручњаци имали пуно посла да крст делом рестаурирају. - Секретаријат за културу и јавно информисање подржава културне пројекте важне за војвођанску културу, а 3,6 милиона динара су намењени кикиндским установама културе. Кикинда је важан културни центар јер има низ установа мањих и већих, које на свој начин дају допринос. Централни пројекат, који подржавамо другу годину је рестаурација Белог крста, који је важан споменик за све Кикинђане. Заменик председника општине Милош Латиновић најавио је да ће у другој фази бити постамент који је некада био од цигала, а сада је од бетона:

sreda11.april2012.

СУБОТИЦА: Министар животне средине, рударства и просторног планирања, др Оливер Дулић и заменик директора Геронтолошког центра у Суботици, Ненад Иванишевић притиском на дугме, свечано су пустили у рад систем соларних колектора у овој установи. Пројекат је коштао 15 милиона динара од којих је републички Фонд за заштиту животне средине издвојио 10, а Геронтолошки центар пет милиона динара, док је фирма „Интерклима” из Врњачке Бање уградила соларне панеле. - Геронтолошки центар у Суботици је 2001. године покренуо пројекат за енергетску ефикасност објеката. Уградњом соларних панела месечно се уштеди до и 2,5 милиона динара. Установа је прво прешла на да се греје на гас, па су замењена врата и прозори, сада су уграђени соларни панели и остало је још да се уведе термоизолација објекта. Планирамо да за две године ово буде прва установа јавне намене која ће да буде енергетски ефикасна - истакао је Ненад Иванишевић. Министарство животне средине је у протекле три и по године ура-

Пуштање у рад система соларних колектора

дило много за енергетску ефикасност објеката и обновљивих извора енергије. У нашој земљи има око десетак објеката попут Геронтолошког центра. Суботица је један од градова који може да буде пример како се реализују пројекту енергетске ефикасности. - Ми смо енергетски неефикасна земља и не користимо обновљиве изворе енергије колико би требало.

Процењује се да у земљи има око 600.000 кућа које су недовршене и немају фасаде, овим пројектима поред тога што ће грађани имати прилику да уреде куће оне ће бити и енергетски ефикасне. У плану је низ пројеката на који ће моћи да конкуришу грађани и јавне установе, а односе се на енергетску ефикасност. Моћи ће да замене врата, прозоре, уведу изолацију објеката

или да се греју путем обновљивих извора енергије - рекао је Оливер Дулић. Колико су актуелни пројекти које Дулић најављује, говори и чињеница да ће и Хрватска да реализује идентичне пројекте по питању енергетске ефикасности и акције „Очистимо Србију”. Приликом посете Суботици министар животне средине, рударства и просторног планирања доктор Оливер Дулић је обишао радове у парку Дудова шума. Републички Фонд за заштиту животне средине финансира пројекат рекултивације девастираних и уређење јавних површина са 70 милиона динара. Дулић је истакао да околина треба да буде лепа и да то треба да буду пројекти, а не само да се у вестима слуша о акцидентима. Дудова шума је парк стар око 200 година. Након завршетка пројекта биће право место за рекреацију, одмор и опуштање, а први пут је обезбеђен и простор за тренирање и шетњу паса. Радови би требало да буду завршени до средине лета, а новац су обезбедили Град и Покрајински секретаријат за спорт и омладину. С. Иршевић

МНОГО ЗАХТЕВА ПРЕД ОПШТИНСКОМ КОМИСИЈОМ ЗА РАСПОДЕЛУ ПОМОЋИ У ОЏАЦИМА

Грађевински материјал за избегле и расељене

ОЏАЦИ: Комисија за доделу помоћи у стварању и побољшању услова живота за избегла и расељена лица кроз набавку грађевинског материјала, примила је укупно 162 пријаве на расписан конкурс. Председник општине Оџаци Предраг Цветановић именовао је комисију, која ће у што хитнијем року решавати пријаве ових лица која су својим статусом стекла право на остварење помоћи.

- Највише захтева је стигло из Бачког Грачаца, 53 потенцијална корисника, затим из Раткова 30, Бачког Брестовца 29, Оџака 19, Богојева 14, Лалића осам, Дероња четири, Каравукова три, и Српског Милетића две пријаве. У току је преглед пристигле документације, да би се утврдило колико корисника испуњава услове конкурса, а затим ћемо обићи та домаћинства како би се уверили у стварно стање. Објавићемо имена

МИЛИВОЈ ВРЕБАЛОВ У БРИСЕЛУ ПРЕДСТАВИО БИТНЕ ПРОЈЕКТЕ ЗА ПОТИСЈЕ

оних који су остварили право на овај вид помоћи за коју је Комесаријат за избегла и прогнана лица издвојио средства у износу од 3,2 милиона динара - рекао нам је Душан Плећаш, повереник за избегла и прогнана лица општинске управе Оџаци и члан комисије. Приликом избора корисника помоћи поштоваће се правилник и инструкције Комесаријата, а незадовољни могу упутити приговор Саве-

ту за миграције у општинској управи Оџака. Повереник за избегла и прогнана лица општинске управе Оџаци, Душан Плећаш, најавио је у врло скором року низ акција у циљу побољшања положаја избеглих и прогнаних лица са територије општине Оџаци, од којих је најзначајнија, откуп кућа у местима оџачке општине за потребе избеглих и прогнаних лица. С. Милер

IZBORI 2012.

Пролаз за регионални водовод и пристаниште НОВИ БЕЧЕЈ: Председник општине Нови Бечеј, функционер Либерално-демократске партије Миливој Миша Вребалов по свом ангажману израста у лидера потиског региона. Не због тога што је његова партија одлучила да буде носилац листе кандидата на предстојећим локалним изборима у нај-

Подсећања ради, минулих година су Бечеј и Нови Бечеј самостално покушали квалитетније да реше питање водоснабдевање у својим срединама, али ти покушаји нису уродили плодом. - Ово би могао бити позитиван пример за будућност како комшијске општине могу да се удруже и

Миша Вребалов израста у лидера потиског региона

већој потиској општини с друге стране Тисе по имену „Миливој Миша Вребалов - Преокрет за Бечеј”, већ зато што делима крчи пут ка том циљу. - Управо сам се вратио из Брисела, где сам провео минулих недељу дана у Војвођанској канцеларији ЕУ и имао разговоре са Данцима, Италијанима, Словенцима... Тачније, чули су шта нас интересује и дали су нам инструкције шта и како даље да радимо у настојању да остваримо наше жеље. Лично сам се залагао за два пројекта. Један је везан за регионални водовод, а други за пристаниште на Тиси - рекао је за „Дневник” по повратку из Брисела Миша Вребалов.

заједничким пројектима конкуришу за средства из претприступних фондова ЕУ, где би Војвођанска канцеларија у Бриселу била веза, а ја карика у том ланцу - додаје Вребалов. Сада је на потезу Национални инвестициони план, који расписује конкурс и тражи најповољнијег извођача за пројектну документацију. Представници два Бечеја тражили су средства за израду пројектне документације. - Ако којим случајем не наиђемо на разумевање у НИП, мораћемо сопственим средствима да финансирамо пројекат везан за водоснабдевање бечејске и новобечејске општине, вредан око 12 милиона динара, а онда у септембру да се по-

јавимо у Бриселу са квалитетним пројектом. Стекао сам утисак да има заинтересованих за разрешење нашег заједничког проблема. То су, пре свих, Данци, који су вољни да витални проблем наше регије једном заувек реше на квалитетан начин. Додао бих да се реализација овог пројекта креће око вредности од 36 милиона евра наставља Вребалов. Други интересантан пројекат о којем се у Бриселу разговарало и који је, такође, добио „зелено светло” и има велику шансу да се реализује је изградња пристаништа на Тиси, где је заинтересовано десетак општина чије се територије наслањају на ову реку. Јер, од уласка Тисе из Мађарске у нашу земљу до њеног уливања у Дунав недалеко од Титела нема ниједног адекватног пристаништа. - И овде треба да урадимо пројектну документацију, с тим што би прва фаза била усмерена ка могућности пристајања мањих туристичких бродова и јахти, а након пар година све би се комерцијализовало и проширило на робни транспорт. Овај пројекат је вредан око 30 милиона евра и, такође, има заинтересованих за финансирање пристаништа на Тиси - закључује Миша Вребалов. Да све ово нису предизборне приче, ваља подсетити да је до сада већ прошло око 150 пројеката ка Србији и Војводини и да су сада на ред дошли овако озбиљни пројекти какви су решавање питања регионалног водоснабдевања и изградња пристаништа на Тиси. В. Јанков

Увредљиви графити чекали десетак дана да буду укљоњени

Kречом по црним графитима

БЕЧЕЈ: Млади у љубичастим мајцама Коалиције „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј” прекречили су десетак дана старе графите увредљиве и националистичке садржине на фасади старог Млина у Улици Уроша Предића, непосредно крај артеског бунара са жутом водом. - Бечејски „Преокрет“ најоштрије осуђује оваква и слична понашања. Ми се залажемо за миран суживот грађана свих националности,

свих вероисповести и свих различитости. Боримо се за друштво у коме ће се ценити квалитети као што су вредноћа, способност, знање, међусобно уважавање и толеранција. Надамо се да ћемо ускоро створити друштво у коме ће овакве појаве распиривања националне мржње бити превазиђене - рекла је кандидаткиња „Преокрета“ за покрајински парламент по већинском систему и локални парламент у Бечеју Тамара Иванишевић. В. Ј.

Радикали, уз благослов Никанора

Подршка краља бакра

ВРШАЦ: Прекјуче су радикали предали листу Изборној комисији и званично кренули у изборну кампању, испред Владичанског двора, где су претходно добили благослов владике Никанора. Лидер странке Стевица Дећански најавио је да ће радикали политику „замерања“, с паролом „Радикали оследни - против тајкуна, а за интерес грађана Вршца“. Представили су четири кључне тачке у изборном програму, борба против корупције, већа помоћ социјално угроженим грађанима, инвестиције у развој туризма и улагање у мале спортске клубове, који ће склонити омладине са улице. Р. Ј.

ВРШАЦ: Српски бизнисмен Милан Поповић, рођен у Вршцу, кога називају краљем бакра и који се, како се незванично прича, преселио и ову јужнобанатску варош, дао је јавну подршку УГ „Покрет Вршачка регија – европска регија“ у предстојећим локалним изборима. Он је на тај начин најавио даља улагања у Вршац, а зна се и да је у минуле две године свом родном граду бесповратно поклонио више од пола милиона евра. - Моју подршку увек имају они који знање, искуство и енергију усмеравају на праве ствари – изјавио је Поповић. Р. Ј.

sreda11.april2012.

c m y

ПРОДУЖЕНА САРАДЊА БАЧКОГ ПЕТРОВЦА И ИНСТИТУТА У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

Лече се као да су у Новом Саду БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Дом здравља Бачки Петровац и Институт за кардиоваскуларне блести у Сремској Каменици потписали су нов уговор о сарадњи чиме ће становници Бачког Петровца и даље добијати најквалитетнију здравствену заштиту, коју су им последњих годину дана у њиховом месту пружали лекари Института. - Дом здравља Бачки Петровац одлично функционише, изванредно је опремљен и изузетно смо задовољни што смо заједно успели да га унапредимо на још виши ниво рада - истакла је директорка Института за КВБ Војводине проф. др Нада Чемерлић Ађић. - Сарадња је започела доласком наших кардиолога у дом здравља овог места два пута недељно прошле године, када су почетком априла почели и са првим прегледима. Према њеним речима, до краја марта ове године кардиолози Института су у Бачком Петровцу прегледали готово хиљаду ста-

новника ове општине. Урађена су укупно 782 кардиолошка и 201 ултразвучни преглед срца, што је у просеку око 85 специјалистичких прегледа срца месечно. - Имали смо захтеве за одређеним кардиолошким и ехокардиолошким прегледима, због којих већ годину дана грађани Бачког Петровца не морају да долазе у Институт за КВБ у Каменици већ ту услугу добијају у свом месту. Током једногодишње сарадње имали смо више интервенција, а једна од најдраматичнијих је била када је након уобичајеног кардиолошког прегледа једном пацијенту откривена дисекција аорте, због чега је хитно пребачен у Институт где је убрзо након тога и оперисан. Пацијенти су задовољни обављеним прегледима, а посебно тиме што за медицински третман и преглед срца више не морају да путују у Сремску Каменицу већ услугу истог квалитета добијају у свом месту. Ј. Барбузан

vojvodina

dnevnik

ИНВЕСТИЦИЈА У ПРИОБАЉУ ПОДЕЛИЛА ЈАВНОСТ БАЧКЕ

Граде базен поред две плаже БАЧКА ПАЛАНКА: Одавно једна инвестиција, додуше овде се дуго није градило нешто капитално, није тако заталасала јавност Бачке Паланке, као почетак градње отворених базена, у непосредној близини Дунава и заливног језера Тиквара. Ту, на рубу града, Паланка има две, колико-толико уређене плаже, отворене спортске терене, спортску халу... Чак и део стручне јавности сматра да ако се већ у времену велике светске и још веће домаће кризе инвестира близу два милиона евра, да би требало градити мањи затворени, а не велики отворени базен поред две плаже. - Савест и струка ми налажу да опоменем и замолим инвеститора да одмах прекину даљу градњу каже дипл. инж. грађевине Томислав Бакмаз. - У ово време, када сви говоре о кризи, ми немамо друга посла него да градимо баш такав базен. Да живимо у неком граду који нема реку, као што је Дунав и језеро Тиквара, можда бих могао и да разумем ову инвестицију. Да ли је неко израчунао колико ће коштати да се све то заврши? Колики ће бити трошкови одржавања (енер-

Почело насипање песком око будућег базена

гија, хемикалије, сервисирање опреме...)? Чиме ће се бавити стално новозапослени радници у периоду када не буде у функцији? И док једни тврде да је и отворени базен нешто, односно да је боље него не градити ништа, Бакмаз поставља много питања и тврди да је и сада боље стати и преправити пројекат, него трошити паре које су стигле највећим делом из фонда, који се пунио од приватизације, а за део новца и сама општина треба да пружи гаранције. У току је наси-

пање песком терена, где треба да буде базен, а он се извлачи из оближњег језера. - Ко ће плаћати, на пример, 200300 динара за купање у базену ако је друга, бесплатна плажа удаљена око 200 метара - пита Бакмаз. - Треба неко да се запита шта ми то градимо кад се 20-так километара даље, у Бачком Петровцу гради огроман аква-парк, који ће имати садржаје отвореног типа. Да ли је неко направио елаборат какав и за кога базен треба градити, ако се зна да

ће се отворени користити највише 2,5 месеца годишње. Залажем се за градњу мањег затвореног базена (рецимо 33 пута 25 метара, као што се тренутно гради у Суботици). Такав базен користили би сви преко целе године. Апелујем на истомишљенике, а посебно стручну јавност, да учине напор, како би се, по мени, промашена инвестиција, на време зауставила. Ако то сада не урадимо, затворени базен нећемо имати барем у наредних 20 година. Сада нам је држава дала 180 милиона динара, па зато не треба да их проћердамо без везе - поручује Бакмаз. - Сматрам да инвеститор, односно општина и Покрајина, треба да изнађу начин да се у приобаљу направи комплекс затворених базена - каже технички директор ЈП Спортско рекреацини центар „Тиквара” мр Драган Кубуровић. Такав објекат би се користио целе године, а тада би било могуће да се организује школа за непливаче, односно за обуку деце из целе општине, како за основце, тако и за средњошколце. М. Суџум

УСКРШЊА СВЕЧАНОСТ У ВЛАДИМИРОВЦУ

Младе домаћице училе о старим обичајима ВЛАДИМИРОВАЦ: Удружење жена „Вредне руке Баната“, недељу дана пре православног Ускрса, приредиле су изложбу ускршње трпезе и показале како она треба да изгледа. Старије мештанке, млађим домаћицама и деци, причале су о народним обичајима и о томе како се некад код Румуна, Срба и дугих у селу славило. - Жене су се обукле у ношњу својих бака, а пуно њих се сетило понечег што ће овим младим женама помоћи да сазнају коју посну храну да припремају за ову седмицу пред причешће, како да шарају и фарбају јаја и прпреме ускршњу трпезу - прича председница Удружења „Вредне руке Баната“ Минерва Гиљезан. Сала Ловачког дома била је препуна, највише жена, које су

Смотра глумаца Баната и Бачке НОВИ БЕЧЕЈ: Позоришном представом „Женски разговори“Душка Радовића, у режији Душана Гладића, извођењу глумаца Драмског студија Општинског културног центра Апатин, у Новом Бечеју, почела је зонска смотра аматерских позоришних друштава северног и средњег Баната и северне Бачке, која ће трајати до суботе 14. априла. Љубитељима позоришта ће се, у Дому културе, својим остварењима представити глумци аматери из Зрењанина, Сенте, Јаша Томића и Сечња. Сваке вечари, после представе, за глумце и посетиоце организује се Округли сто, који води драматург и позоришни кртичар Милош Латиновић.Такође, сваке вечари публика оцењује представе и бира глумца вечери. М. К.

„Куц куп” на тргу РУМА: У понедељак, 16. априла, на румском Градском тргу биће одржан „Куц куп 2012”, такмичење у куцању ускршњим јајима, а у склопу манифестације „Пролећне и ускршње радости”. Пријава и регистрација такмичара је од 11 до 11.45 часова на Градском тргу, а такмичење ће почети у подне. Ограничења у узрасту учесника нема, а биће подељени у неколико категорија и то предшколски узраст, ученици од првог до четвртог разреда, ученици од петог до осмог разреда и остали такмичари. Сви који желе да учествују обавезни су да понесу јаје којим ће се куцати. За победнике по узрасним категоријама и финалног победника су обезбеђене награде и медаље. Ј. А.

Деци се преносе ускршњи обичаји

упијале сваку реч о овом празнику. Деца су рецитовала ускршње песмице, причали клепжетању,

обичају ударања дрвеним чекићима по сокацима, али и обиласку старијих рођака на Ускрс са кор-

пама пуних поклона за њих. Наравно, централно место имале су приче Христовом васкрснућу и јајету као симболу живота. - Ову ношњу сам добила на поклон од своје свекрве, а она од своје, кад се удала. Ја ћу је дати својој снаји, кад ми се син ожени. Стара је преко сто година, некад се од вуне и памучног предива ткала, али сад у селу нико нема разбој. Понешто од блуза и марама навеземо, али би те старинске занате требало да обновимо. Ваља ово сачувати за будућност - каже Иљеана Белу. Словакиња Зуска Милић каже да у породици славе „оба Ускрса”, а она и комшинице Јелена Стевић Грубешак и Снежана Лукић донеле су фарбана ускршња јаја и колаче. Р. Ј.

Нови паркет за школу БАЧКА ТОПОЛА: На инцијативу председника Скупштине АП Војводине Шандора Егерешија, а уз подршку Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне мањине, у ОШ „Никола Тесла“ у Бачкој Тополи, у току су радови на постављању и обнављању паркета у фискултурној сали, библиотеци и појединим учионицама. Председник Егереши и заменик покрајинског секретара за образовање, управу и националне мањине др Золтан Јегеш посетили су јуче ову двојезичну школу, а директор школе Владе Грбић нагласио је да ће, захваљујући овој инвестицији, школа добити око 800 метара ква-

дратних новог паркета. Председник Егереши нагласио је да са највећим задовољством подржава управо овакве пројекте, од којих конкретну добит имају они који су најважнији, а то су деца и млади. Ову школу похађа око 700 ученика из Бачке Тополе и околних места а настава се одвија на мађарском и српском језику. Егереши је истакао да су житељи Тополе поносни на школу, која више од пола века образује и васпитава младе генерације, у традицији толеранције и међунационалног поштовања и уважавања. В. Х.

СОМБОРСКИ ЦРВЕНИ КРСТ ПОДЕЛИО 500 ПАКЕТА

Намирнице за угрожене у селима

СОМБОР: Захваљујући сомборском Црвеном крсту и Граду минули викенд, дочекан је у 500 сеоских породица, корисника материјалног обезбеђења, у нешто веселијем расположењу. Наиме, на основу предвиђене буџетске ставке варошке касе, ЦК је набавио и уочи празника дистрибуирао 500 прехрамбених пакета најугроженијим породицама у насељеним местима сомборског градског подручја. Пакете су, према списковима овдашњег Центра за социјални рад, преузели представници сеоских месних заједница, у којима су корисници материјалног обезбеђења породица (МОП) могли преузети пакете који садрже по два килограма пасуља, пиринча и шећера, четири килограма теста, 10 килограма брашна, два литра уља и 10 конзерви месних нарезака. Од укупно 500 пакета највише, 74, их је отишло корисницима

МОП-а у Бачком Моноштору и Бездану, 66 за кориснике у Станишићу, 37 за социјално угрожене у Дорослову, 32 за Телечку. У Кљајићеву и Риђици пакете је добило 30 социјално угрожених породица, у Стапару 28, Чонопљи и Светозар Милетићу 26 а 25 паке-

та је дистрибуирано у Бачки Брег. У Гакову и Алекса Шантићу прехрамбене пакете добиће 18, у Колуту 15, док су се у Растини, најмањем селу сомборског атара на списку Центра за социјални рад нашле само две породице. М. Мћ

Пола милиона за негу старих АПАТИН: Дом за старе и пензионере у Апатину добио је од Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију 500.000 динара за пројекат „Патронажна служба нега у кућним условима”, с којим је Дом конкурисао за средства.

Дом за старе и пензионере посетио је и покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Атила Ченгери и након разговора са корисницима, запосленима и директорком, похвалио начин рада и услове смештаја у установи. Ј. П.

ОПШТИНА СЕНТА ПРИМЕР РАВНОПРАВНОСТИ ПОЛОВА

Жене на функцијама

СЕНТА: Заменица покрајин- штина у Србији где је заступљена ског омбудсмена за равноправ- родна равноправност и где су женост полова и за борбу против на- не присустне на одговорним сиља у породици Даница Тодо- функцијама у локалној самоупраров на трибини са представница- ви и установама. Она је предочила ма актива жена, општинске упра- да има пуно пријава случајева наве и јавних установа у Сенти сиља у породици од стране жртапредставила је програм подржан од Организације УН, којим грађани и грађанке могу да заштите своја права посредством покрајинског омбудсмена. Циљ овог пријекта је да се појача видљивост сектора за равноправност полова, јер је оцењено да нема пуно представки, пошто Даница Тодоров (у средини) на трибини у Сенти грађани и грађанке не препознају ва, што међутим не значи да их довољно проблеме равноправно- има више него у другим срединасти полова. ма, већ да су жртве скупиле хра- Одабрали смо мање општине брост, знају своја права и подносе по броју становника и све су пре- одговарајуће пријаве. ма досадашњим искуствима разПрема оцени Ширкове то је реличите, а Сента је међу онима ко- зултат рада омбудсмана, локалне је су успоставиле механизме за самоуправе и Општинске комисиподстицање равноправности по- је за равноправност полова која лова и постижу резултате на том већ ради у трећем мандату и попољу. Убеђени смо да ће и овакве стиже запажене резултате. презентације допринети да грађа- У општини постоји протокол ни и грађанке још боље препозна- о сарадњи између свих установа и ју своја права у овој области, да организација које раде на сузбијанам се више жале са циљем да оп- њу насиља у породици, што није штинске управе и јавна предузећа само потпис на папиру већ се прии установе чији рад контролише- мењује у пракси. Сви релевантни мо, побољшају свој рад - каже То- чиниоци поштују протокол, а то доров. резултира и бројним судским приПредседница општине Сента јавама против починилаца насиља Анико Ширкова констатовала је у породици -рекла је Ширкова. да је Сента једна од ретких опТекст и фото: М. Митровић

dnevnik

dRU[TvO

MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE IZDVOJILO 61 DOBRU OSMOQETKU

GUBITAK BLISKE OSOBE I POSLA NAJSTRESNIJI DOGA\AJI

U Voj vo di ni 22 {ko le za pri mer

Ministarstvo prosvete i nauke je nedavno objavilo spisak 61 osnovne {kole u kojima su osmaci pro{le godine na zavr{nom ispitu postigli boqe rezultate od onih koji su se od wih, s obzirom na uslove u kojima {kole rade, o~ekivali, nagla{avaju}i da se ne radi o rang-listi najboqih {kola nego o spisku dobrih {kola koje svojim u~enicima daju vi{e od drugih. Do spiska dobrih {kola Ministarstvo prosvete i nauke do{lo je u saradwi sa Zavodom za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa i nacionalnim savetima nacionalnih mawina, a kriterijume, od kojih je jedan bio i da {kola ima bar 20 osmaka koji su polagali zavr{ni ispit, zadovoqilo je 720 od ukupno 1.288 {kola u Srbiji. Na spisku sa 61 „dobrom {kolom” je 22 {kole iz Vojvodine, a u 11 od wih nastava se odvija i na nekom od jezika nacionalnih zajednica koje `ive u Vojvodini. Na spisku dobrih {kola iz Vojvodine su se na{le „Miroslav Anti}” iz ^onopqe,”Matko Vukovi}” i „Se~ewi I{tvan” iz Subotice, „Isa Baji}” iz Kule, „Sveti Sava” iz

Sremske Mitrovice, „Miroslav Anti}” iz Futoga, „Branko Radi~evi}” iz Ravnog Sela, novosadske {kole „Petefi [andor”, „\ura Dani~i}” i „\or|e Nato{evi}”, „Danilo Zelenovi}” iz Siriga, „@arko Zrewanin” iz Ba~ke Palanke, „Miroslav Anti} Mika” iz Pan~eva, „Jovan Du~i}” iz Kleka, „Servo Mihaq” iz Mu`qe, „Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Kawiè, „Stevan Sremac” iz Sente, „Huwadi Jano{„ iz ântavira, „Adi Endre” iz Malog I|o{a, „Joèf Atila” iz Kupusine, „15. oktobar” iz Pivnica i „Olga Petrov Radi{i}” iz Vr{ca. Ministarstvo }e se ovim {kolama zahvaliti i oduìti na dosada{wem kvalitetnom obrazovno-vaspitnom radu tako {to }e im pomo}i u daqem unapre|ivawu prakse i promociji dobrih praksi da bi podstakli i druge {kole na boqi rad. [kole koje su na spisku dobrih {kola mo}i }e da se prijave na javni poziv za dodelu posebnih grantova za promovisawe kvalitetnog obrazovawa u okviru DILS projekta, koji }e biti objavqen na sajtu www.dils.gov.rs. D. Deve~erski

ô ban i Se ku li} pot pred sed ni ci Aso ci ja ci je me di ja Upravni odbor Asocijacije medija (AM) izabrao je dva potpredsednika, Roberta ôbana i Zorana Sekuli}a, i usvojio vi{e odluka usmerenih na daqe unapre|ewe rada najve}e medijske asocijacije u Srbiji i stvarawe uslova za prijem novih ~lanova. Na sednici su usvojeni Pravilnik o radu Upravnog odbora AM-a i Kodeks pona{awa ~lanica. Upravni odbor AM-a smatra da su na taj na~in stvoreni povoqni uslovi za pridruìvawe medijskih kompanija i zato sve zainteresovane izdava~e i agencije poziva da se prikqu~e Asocijaciji. Upravni odbor formirao je tim koji }e ove godine organizovati vi{e edukacija zaposlenih u medijskim ku}ama ~lanicama AM-a.

U~e sni ci pr ve let we prak se

ZREWANINSKI STUDENTI PONOVO NA LETWOJ STRU^NOJ PRAKSI

Pri li ka za do ka zi va we pred po slo dav ci ma Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu i udruèwe privrednika “Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok) i ove godine nastavi}e saradwu i organizovati letwu stru~nu praksu za studente. Taj projekat, zapo~et 31. avgusta 2010. godine, potpisivawem ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi izme|u Zrepoka i Tehni~kog fakulteta, ima za ciq da studentima omogu}i sticawe prakti~nog znawa kroz praksu i rad u preduze}ima osniva~ima pomenutog privrednog udruèwa. Za rad studenata na terenu, u prvom ciklusu, bili su zaduèni mentori iz firmi u kojima su bili angaòvani, a praksa je podrazumevala izme|u 100 i 300 radnih sati. Studenti su bili u obavezi da nakon angaòvawa u preduze}ima urade projektni zadatak, a proces celokupne Letwe stru~ne prakse svoju zavr{nicu dobio je predstavqawem tih radova pred stru~nim ìrijem. Prvoplasirana je bila Gabriela Mate koja je time stekla pravo na godi{wu stipendiju Zrepoka i {kolarinu Fakulteta na master studijama. Me|utim, po{to je Gabriela uzoran student, ostvarila je pravo na {kolovawe iz buxeta,

tako da je novac u visini {kolarine podelila sa svojim kolegama. Drugoplasirani student na prethodnoj Letwoj stru~noj praksi Milan Mili}ev, prepoznat od u~esnika projekta kao kvalitetan stru~wak spreman da unapre|uje sredinu u kojoj je, dobio je stalno zaposlewe u kompaniji “Keramika Jovanovi}” kao IT referent. – Time su ostvarene po~etne namere u~esnika da se mladi qudi zadrè u Zrewaninu, i data im je prilika da se predstave privrednicima pre nego {to do|u na trì{te rada – rekla je portparolka Zrepoka Izabela Ki{. – Uspe{nost prakse potvr|ena je ogromnim zadovoqstvom svih u~esnika i upravo zahvaquju}i tim rezultatima, odlu~eno je da se projekat nastavi. Novi javni poziv bi}e raspisan 15. aprila na sajtu Fakulteta, a bi}e otvoren do 15. maja. Prezentacija projekta “Letwa stru~na praksa u 2012. godini” bi}e odràna danas u 11 ~asova u prostorijama Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” pa }e zainteresovani studenti imati priliku da saznaju sve detaqe. @. Balaban

sreda11.april2012.

De pre si ja osva ja Sr bi ju Istraìvawe Instituta za javno zdravqe „Batut” pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto èna i 2,4 odsto mu{karaca konstatovana kao oboqewe. Depresija je u Srbiji me|u vode}im poreme}ajima zdravqa – zauzima ~etvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboqewa i raka plu}a. Na kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije u Sankt Peterburgu re~eno je da }e depresija do 2030. godine postati vode}i zdravstveni problem. Crne slutwe izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognoziraju}i da }e do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle sr~anih oboqewa) koja prouzrokuje invaliditet i problem broj jedan u „zemqama tre}eg sveta”. Stah od gubitka posla, posle smrti bliske odsobe, postao je najstresniji doga|aj u ìvotu na{ih qudi. U Zapadnoj Evropi devet odsto gra|ana se pla{i gubitka posla i finansijske krize, u Centralnoj i Isto~noj Evropi takav strah ima 13 odsto qudi, a vi{e od 60 odsto na{ih gra|ana strahuje od takve budu}nosti. Na{i qudi imaju i druge strahove: gde stanovati, kako se izboriti sa sve ve}im nasiqem u okruèwu, strah od (ne)mogu}nosti le~ewa... Podatak da godi{we potro{imo oko pet miliona kutija lekova za smirewe tako|e svedo~i o psihi~kom stawu nacije. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a nezaposlenih je vi{e od 720.000. – Ne zna se kome je gore, da li onima koji godinama ne mogu da do|u do prvog posla ili onima koji su posle dugog niza radnih godina ostali bez posla – kaè psihijatar i psihoterapeutkiwa dr Darinka [olaja iz privatnog

savetovali{ta „Pomo}”. – Gubitak posla je izuzetno stresan doga|aj, i to ne samo zbog prekida u prilivu novca ve} se, s tim gubitkom, osoba suo~ava i s nizom drugih gubitaka i nemogu}nosti

staqivawe od roditeqa, {to dovodi osobu u beznadeàn poloàj, a sve to vodi u depresiju. Radno mesto je ne{to {to strukturira na{ ìvot i, jo{ bitnije, strukturira na{ identitet.

U od no su na te le sne bo le sti de pre si ja zna tno vi {e one spo so bqa va pa ci jen ta – vi {e od ar tri ti sa i {e }er ne bo le sti, na pri mer za normalan ìvot. Neretko takva osoba se smatra „izba~enom” iz dru{tvenih zbivawa. Po jednom istraìvawu, to je jedan od tri najstresnija doga|aja u ìvotu. Za one koji zaposlewe ne mogu da na|u, to je ozbiqna prepreka za svaki drugi korak u ìvotu, za brak, roditeqstvo ili osamo-

Depresija ne nastupa odmah. Bilo da je posao izgubqen ili da jo{ nije na|en, osobe su uglavnom u po~etku optimisti. Kako ka`e na{a sagovornica, posle zavr{enog {kolovawa mladi se nadaju da }e se „ve} ne{to na}i”, a kada uvide da posla nema ni posle godinu ili dve, polako tonu u

o~aj. Qudi razli~ito reaguju na ovakvo stawe. – Neki ga prihvataju i poku{avaju da mu ne pridaju preveliki zna~aj, mada su posle izvesnog vremena sve mawe u stawu da stoi~ki podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevno konkuri{ete za neki posao a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, zaista je te{ko i daqe biti optimista. Uzrast od 25 do 35 godina ina~e je pra}en velikim ìvotnim de{avawima i promenama, ali ako nemate posao i neku ekonomsku sigurnost, sva ta nadawa padaju u vodu. Vi{ak slobodnog vremena moè dovesti i do ose}aja dezorijentisanosti i monotonije. Nezaposleni su izloèni mnogo ve}em riziku od depresije i lo{ijeg zdravqa uop{te – kaè dr [olaja. Psihi~ki poreme}aji pripadaju grupi potcewenih bolesti, kako u odnosu na u~estalost, tako i na patwu pojedinca i wegove porodice, posledice po zdravstveni sistem i cenu koje celo dru{tvo pla}a. Teìna posledica koje izaziva depresija je ogromna. U~estalost depresivnih poreme}aja je velika i u svetu, a i kod nas. Procewuje se da u svakom trenutku od dva do ~etiri odsto stanovni{tva ima neki oblik depresije. U odnosu na telesne bolesti, depresija zna~ajno vi{e onesposobqava pacijenta – vi{e od artritisa i {e}erne bolesti, na primer. Depresivan ~ovek nije u stawu da funkcioni{e kao pre bolesti ni na poslu niti u okviru svoje porodice. Najtragi~nija posledica depresije je prerana smrt zbog suicida: broj samoubistava kod nas raste. Tako je 2008. godine ruku na sebe diglo 1.233 osobe, naredne godine 1.380, a 2010. registrovao je 1.404 samoubistava. J. Barbuzan

MINISTAR RASIM QAJI] POSETIO DOM ZA DECU U BELOJ CRKVI

Utro stru ~en broj de ce u hra ni teq skim po ro di ca ma – U Srbiji postoji jedanaest domova za decu bez roditeqskog starawa, a Dom za decu i omladinu „Vera Radivojevi}” u Beloj Crkvi jedan je od boqih kada je re~ o uslovima i kvalitetu usluga za korisnike – rekao je prilikom posete toj ustanovi ministar za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa Rasim Qaji}. Trend u Evropi je, pa i kod nas, da se domovi za sme{taj dece bez roditeqskog starawa ko ri ste kao nu `na me ra i upravo u ovoj oblasti napravqen je, kako je Qaji} istakao, najve}i pomak od 2000. Ustanove so ci jal ne za {ti te tran sformisane su tako da se broj korisnika smawio od 2.100 na 650, s tendencijom daqeg smawivawa. Sada je 5.200 dece u hra ni teq skim po ro di ca ma, {to je tri puta vi{e nego pre deset godina. Kako je Qaji} naglasio, i daqe }e se raditi na razvijawu hraniteqstva, do sada su otvo-

rena ~etiri regionalna centra za podr{ku, a planirano je otvarawe jo{ dva u Vojvodini, za {ta su izdvojene zna ~aj ne pa re. Osim toga, razvijaju se i svi drugi oblici alternativnih usluga u lokalnoj zajednici kroz de~je boravke, a maksimalno je zalagawe i za podr {ku bi o lo {koj po rodici jer deci i jeste mesto u porodici. – Ne mo `e mo bi ti zadovoqni podatkom da je samo 20 odsto dece sa smet wa ma u raz vo ju sme{teno u hraniteqske porodice, iako se na svaki na~in podsti~e takozvano specijali zo va no hra ni teq stvo – rekao je ministar Qaji}. – Ako to dovedemo na nivo na ko ji je do ve den sme {taj zdrave dece bez roditeqskog starawa, mo`e se re}i da smo

na dobrom putu da taj problem bude re{avan na prirodniji, prihvatqiviji na~in. Ministar Rasim Qaji} govorio je i o problemima adap-

tacije, sme{taja i zaposlewa mladih bez roditeqskog starawa nakon izlaska iz ustanova ili hraniteqskih porodica. M. Vitomirov

KOMORA SOCIJALNE ZA[TITE PO^ETKOM JUNA

Li cen ca na je sen Ministarstvo rada i socijalne politike raspisalo je ju~e izbore za skup{tinu komore socijalne za{tite, ~ije se konstituisawe o~ekuje krajem maja ili po~etkom juna, a ta komora bi ve} na jesen trebalo da izda prve licence za rad u toj oblasti. Kako je saop{tila pomo}nica ministra rada i socijalne politike Suzana Paunovi}, prvenstveni zadatak te komore bi}e licencirawe onih koji rade u oblasti socijalne za{tite, a kojih je, po procenama, od 3.500 do 4.000. Po wenim re-

~ima, obavezu licencirawa ima}e svi koji rade u toj oblasti, pa i privatna lica koja se

tek onda organizacije, kao i da je plan Ministarstva da svi zaposleni za po~etak dobiju „nul-

Oba ve zu li cen ci ra wa ima }e svi ko ji ra de u so ci jal noj za {ti ti pa i pri vat na li ca ko ja se ba ve pru `a wem uslu ga u toj obla sti bave pru`awem usluga socijalne za{tite. Suzana Paunovi} je objasnila da }e najpre biti licencirani stru~waci i zaposleni pa

tu licencu” i da se ona obnavqa na {est godina. Ona je napomenula i da je novac za rad Komore za ovu godinu obezbe|en u buxetu i da }e za wu biti izdvoje-

no ne{to vi{e od sedam miliona dinara. Predsednik Odbora za konstituisawe komore socijalne za{tite Dragojlo Mini} rekao je da }e kriterijumi za izbor ~lanova te komore, izme|u ostalih, biti prose~na ocena na studijama, ve{tine i znawa pokazani u praksi, stru~no usavr{avawe, motivisanost... Po wegovim re~ima, vodi}e se ra~una i o teritorijalnoj zastupqenosti u tom telu, pa }e tako 20 odsto ~lanova biti iz Beograda, a 20 odsto iz Vojvodine.

crna hronika

sreda11.april2012.

MENAYER „FRIKOMA” UHAP[EN ZBOG NAME[TAWA NAGRADNE IGRE

„Ha mer” i mi li o ne se bi u yep Pri pad ni ci Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je u na stav ku ak ci je su zbi ja wa pre va ra u or ga ni za ci ji na grad nih iga ra, li {i li su slo bo de Dar ka R. (1983) iz Be o gra da, asi sten ta u mar ke tin gu fir me „Fri kom“ AD Be o grad, zbog po sto ja wa sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Dar ko R. je osum wi ~en da je u sa rad wi s vi {e dru gih li ca, zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja i ko ri ste }i po slov ne taj ne

Ya ba smo se nadali

ko je su mu bi le po ve re ne u re a li za ci ji na grad ne igre „Pa `qi vo li `i te“, pro tiv prav no pri svo jio xip „ha mer“, pr vu nov ~a nu na gra du od 202.000 evra i vi {e nov ~a nih na gra da od po 2.000 evra, kao i ve }i broj mo bil nih te le fo na ukup ne vred no sti ve }e od 30.000.000 di na ra. Na taj na ~in osum wi ~e ni je o{te tio pred u ze }e „Fri kom“ AD Be o grad i po ten ci jal ne do bit ni ke.

Po sto je osno vi sum we da je Dar ko R., kao mar ke ting asi stent u fir mi „Fri kom“ AD Be o grad, ko ri ste }i po slov ne taj ne ko je su mu po ve re ne u re a li za ci ji na grad ne igre „Pa `qi vo li ì te“ od 15. do 19. ma ja 2008. go di ne, oba ve {ta vao osta le osum wi ~e ne, ko ji }e bi ti ob u hva }e ni kri vi~ nom pri ja vom, o to me na ko jem pro daj nom me stu }e bi ti pro dat sla do led ko ji do no si na gra du. Dar ko R. je po tom osta lim osum wi ~e ni ma da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u po ma ga wu, da vao in struk ci je {ta tre ba da ka ù pri li kom pri ja ve do bit ka ovla {}e nim li ci ma „Fri ko ma“ AD Be o grad da bi mo gli po di }i na gra du. Po pre u zi ma wu na gra de, osta li osum wi ~e ni do bit ke su pre da va li Dar ku. R Kri vi~ nom pri ja vom zbog po sto ja wa osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja u po ma ga wu bi }e ob u hva }e ni Jo vi ca R. (1966) Mi lo{ M. (1972) Ba ne V. (1962) i Sla vi {a N. (1970), svi iz Sme de re va, Zla ti vo je \. (1961) iz ]u pri je i Kon stan tin I. (1984) iz Be o gra da. E. D.

ODLO@ENO SU\EWE OPTU@ENIMA U AFERI „JUGOSKANDIK”

Sve dok ni je pri mio po ziv Su |e we Je zdi mi ru Va si qe vi }u – ga zda Je zdi, vla sni ku ne ka d a { we {te d i o n i c e “Ju g o skan dik”, pro pa le 1993. go di ne, ju ~e je od lo `e no jer se na pre tre su pred Vi {im su dom u Be o gra du ni je po ja vio je di ni po zva ni sve dok. Bi lo je pred vi |e no da sve do ~i ne ka da {wi ste ~aj ni uprav nik „Ju g o s kan d i k a“ Du { an Abra mo vi}, pr vi od ne ko li ko to kom ste ~a ja du gog go to vo dve de ce ni je, a sud za sad ima sa mo in for ma ci ju da mu sud ski po ziv ni je li~ no uru ~en i da ga po tom sve dok ni je po di gao ni u po {ti.

Su |e we je od lo `e no za 31. maj, a za taj ter min, po od lu ci sud skog ve }a, bi }e po zva ni da sve do ~e tro ji ca biv {ih ste ~aj nih uprav ni ka „Ju go skan di ka“. Su |e we je po ~e lo iz no va u de cem bru 2011. go di ne. Po stup kom su ob u hva }e ni i Va si qe vi }e vi biv {i sa rad ni ci u „Ju go skan di ku“: we gov zet Dra gan An t o n i j e v i}, ne k a d a { wi po slov n i sa v et n ik Qu b i v o j e [un d i}, te advo k at Ste v an Pro ti}. Po stu pak pro tiv ne ka da {weg ~el ni ka cr no gor ske Ban k e pri v at n e pri v re d e (BPP), s ko jom je „Ju go skan dik“ imao ugo vor o sa rad wi u ve zi s po slo vi ma pri ku pqa wa de vi zne {ted we gra |a na, cr no gor s kog dr ` a v a q a n i n a Mi o - dra ga Vu ko ti }a, raz dvo jen je u de cem bru 2011. i su di mu se u od sut no sti.

MINISTAR DA^I] U LABORATORIJI ZA SKANK U BEZDANU

Ozbi qan uda rac nar ko ma fi ji Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} ju ~e je ob i- {ao to kom vi ken da ot kri ve nu la bo ra to ri ju za pro iz vod wu ve {ta~ ki uz go je ne ma ri hu a ne – skan ka – u Bez da nu. To kom obi la ska ile gal nog po go na za pro iz vod wu „skan ka„, mi ni star Da ~i} je, uz po hva le pri pad ni ci ma som bor ske Po li cij ske upra ve kao i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i kri mi na li sti~ ko-oba ve {taj ne slu `be MUP-a Sr bi je, ko ji su zdru `e nom ak ci jom i ot kri li ovu fa bri ku dro ge, na gla sio da se u bez dan skom slu ~a ju ra di o jed noj od naj ve }ih za ple na dro ge u Sr bi ji u po sled wih de se -

tak go di na. Pod se }a mo, po li ci ja je za vi kend u ovoj la bo ra to ri ji pro na {la pre ko 700 od ra slih bi qa ka in dij ske ko no pqe i oko 2.300 u fa zi ra sa da, zbog ~e ga su pri ve de ni Gri go ri je B. (30) i Gor da na B. (52), obo je iz Bez da na. – Ako se ima u vi du da su od pro da je na do ma }em i ino stra nom nar ko tr `i {tu sa mo od zre lih sta bqi ka in dij ske ko no pqe or ga ni za to ri mo gli do bi ti oko mi lion evra, ja sno je da se ra di o ozbiq nom po du hva tu u ko ji je mno go i ulo `e no, ta ko da }e mo na sta vi ti da tra ga mo za or ga ni za to ri ma i su fi nan si je ri ma jer je o~i gled no da pri ve de ne oso be, ko je su ku pi le

Ministar policije kod Garipija Da ~i} je to kom bo rav ka u Som bo ru ob i {ao i ki osk go ran ske po ro di ce Ga ri pi, ~u ve nu se men ka ru „Ze ka“, ko ji je ne ko li ko pu ta bio na uda ru hu li ga na ru ko vo |e nih na ci o nal nom ne tr pe qi vo {}u. ^la no vi po ro di ce Ga ri pi su se za hva li li mi ni stru Da ~i }u na in te re so va wu, kao i pr vom som bor skom po li caj cu, na ~el ni ku Po li cij ske Upra ve Sa {i Dmi tra {i no vi }u, ~i ji su sa rad ni ci uspe {no ot kri li po ~i ni o ce, ali su se ujed no i po `a li li na to da vi nov ni ci pro {lo go di {we pa qe vi ne wi ho vog skrom nog objek ta, i po red uspe {no oba vqe nog po li cij skog po sla, uspe {no iz be ga va ju sud sku od go vor nost.

ovu ku }u u ok to bru pro {le go di ne, ni su bi le sa me u pro iz vod wu ovo li ke ko li ~i ne „skan ka„ – ka zao je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, tre ba lo je da po sa |e ne i sa zre le biq ke u na -

red nih se dam do de set da na da ju oko 300 ki lo gra ma „skan ka„, ko ji je o~i gled no tre ba lo da bu de di stri bu i ran i van gra ni ca Sr bi je, pre sve ga zbog enorm nih pro fi ta ko ji se ostva ru ju i na ovoj vr sti dro ge. – Ova za ple na i raz bi ja we lan ca pro iz vod we i di stri bu ci je je jo{ je dan do kaz o na {oj od lu~ no sti da sta ne mo u kraj nar ko ma fi ji, {to je pre po znao i svet te nam je ame ri~ ka Agen ci ja za su zbi ja we nar ko ti ka DEA upu ti la po hva le za iz u zet ne re zul ta te – ka zao je Da ~i}, na po mi wu }i da je od po ~et ka ak ci je „Mo ra va“ srp ska po li ci ja u ze mqi za ple ni la oko dve i po to ne ma ri hu a ne, 19 ki lo gra ma ko a ki na, 6,6 ki lo gra ma ha {i {a, kao i dva na e stak ki lo gra ma am fe ta mi na i vi {e od 70 ki lo gra ma ek sta zi ja, kao i da je na osno vu tih za ple na pod ne la pri ja ve pro tiv 11.287 li ca. M. Miqenovi}

ZAPO^ETI PREGOVORI SA [PANIJOM O EKSTRADICIJI SRPSKIH KRIMINALACA

Iz ru ~e we pre za kon skog ro ka

– [pan ski pra vo sud ni or ga ni po kre nu li su eks tra di ci o ni po stu pak pro tiv Lu ke Bo jo vi }a, Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a i Op tu `ni ca pe to ri cu okri Si ni {e Pe tri }a po zah te vu Sr vqe nih te re ti za kri vi~ no de bi je za wi ho vo iz ru ~e we – iz ja lo zlo u po tre be slu `be nog po vi la je mi ni star ka prav de Sne lo à ja, a po je di ne i za uta ju, te à na Ma lo vi}. za vi {e mi li on sku {te tu {te Ona je po sle sa stan ka sa di {a ma. {pan skim ko le gom Al ber tom To k om po s tup k a svi okri vqe ni su ne gi ra li op tu `be. Ru i zom Ga qar do nom re kla da o~e ku je da }e oni bi ti iz ru ~e ni Pr vo op tu è ni Va si qe vi} je naj ka sni je u ro ku od go di nu da na, u od bra ni na veo da se su no vrat ko li ko mo è tra ja ti eks tra di nad „Ju g o s kan d i k om„ nad v io ci o ni po stu pak. po ~et kom 1993 go di ne, „na kon Osim slu ~a ja Lu ke Bo jo vi }a, {to je u Cr noj Go ri za ple we no mi ni star ka i wen ko le ga raz go 62.000 to ne we go ve naf te, ko ja va ra li su i o kon fi sko va wu je una pred pla }e na“. imo vi ne svih osum wi ~e nih pro – Po sle je tu naf tu, po na lo tiv ko jih se vo de po stup ci, a po gu Mic ka Vu ko ti }a, za ple ni la se du ju imo vi nu u [pa ni ji, kao Vla da Cr ne Go re da bi on is {to su od be gli biv {i di rek tor „Ce-mar ke ta„ Slo bo dan Ra du lo vi} i pri pad ni ci kla na Dar ka [a ri }a. Sne à na Ma lo vi} je is ta kla da vred nost wi ho ve imo vi ne iz no si vi {e de se ti na mi li o na evra, i do da la da u {pan skom gra du Mar be qi po sto ji ta ko zva na „srp ska uli ca” u ko joj kri mi nal ci iz Sr bi je ima ju ne kret ni ne i imo vi nu. Po za sa da ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, imo vi nu srp skih kri mi na la ca u [pa ni ji dve dr à ve }e mo `da po de li ti, i to u onim slu ~a je vi ma gde se li ca sum wi ~e za kri vi~ na de la u obe dr à ve. De le ga ci ja srp skog pra vo su |a ko ju pred vo di mi ni -

pla t io {te d i { e cr n o g or s ke Ban ke pri vat ne pri vre de. Tu `io sam zbog go ga jo{ on da Vla du Cr ne Go re. Po {to mi je naf ta od u ze ta, po sle sam pro ce nio da mi je naj bo qe da odem iz ze mqe. Ta da je „Ju go skan dik„ bio sol ven tan, {to je u svo joj kwi zi na pi sao i Mla |an Din ki} – ka zao je ra ni je u od bra ni pred su dom Va si qe vi}. Ve li ki pro ble mi, po we go vim re ~i ma, de si li su se u ste ~aj nom po stup ku, ko jim je u raz li ~i tim pe ri o di ma ru ko vo di lo ne ko li ko ste ~aj nih uprav ni ka. Va si qe vi} je po zi ti va no go vo rio je di no o pr vom ste ~aj nom uprav ni ku, za ko ga je na gla sio da je „pri ku pio ’Ju go skan di ko va’ do bra za ste ~aj nu ma su i vo dio o to me ured nu do ku men ta ci ju“. J. J.

dnevnik

c m y

star ka prav de bo ra vi u Ma dri du ra di do go vo ra o da qem pro ce su i ra wu Lu ke Bo jo vi }a i jo{ dvo ji ce uhap {e nih 9. fe bru a ra u Va len si ji.

Osim mi ni star ke Ma lo vi}, u srp skoj de le ga ci ji su i dr àv ni se kre tar mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men i re pu bli~ ka tu ì te qi ca Za gor ka Do lo vac. Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a Sr bi ja tra ì zbog de se ti na ubi sta va, me |u ko ji ma je i aten tat na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, a {pan ski pra vo sud ni

or ga ni ih ta ko |e te re te za broj na ne de la. Sr bi ja je 13. mar ta upu ti la [pa ni ji zah tev za eks tra di ci ju, uz ko ji je pro sle |e na i do ku men ta ci ja od oko 2.000 stra na o kri vi~ nim de li ma za ko ja ih te re ti Sr bi ja. Pro tiv Bo jo vi }a, Mi li sa vqe vi }a i Pe tri }a po kre nut je kri vi~ ni po stu pak u [pa ni ji zbog po se do va wa ar se na la oru` ja, fal si fi ko va wa do ku me na ta, pri pad no sti or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi i opi ra wa hap {e wu i od re |en im je pri tvor. Sum wi ~e se i za ubi stvo ne ka da {weg „dru ga iz kla na” Mi la na Ju ri {i }a, ko je je ne dav no po tvr di la {pan ska po li ci ja. On je na vod no bru tal no ubi jen, a po tom is ka sa pqen… We go ve ostat ke {pan ska po li ci ja je pro na {la je u uto rak, 20. mar ta, u re ci Man za na res, ko ja pro ti ~e kroz Ma drid. Po Kon ven ci ji Sa ve ta Evro pe o eks tra di ci ji, pri tvor mo -

è tra ja ti do go di nu da na, a od lu ~i va we o is pu we no sti uslo va za eks tra di ci ju je dvo ste pe no. Pr vo ste pe nu od lu ku do ne }e {pan ski sud po {to raz mo tri do ku men ta ci ju i zah tev za iz ru ~e we, na ko ju okri vqe ni ima ju pra vo àl be, a ko na~ nu od lu ku o iz ru ~e wu do ne }e {pan ski mi ni star prav de. Bo jo vi} je do hap {e wa u Va len si ji bio oko go di nu i po u bek stvu i u od su stvu mu se su di zbog tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva. U Sr bi ji ga ~e ka od slu è we dve pra vo sna `ne ka zne od 14 me se ci za tvo ra zbog ne do zvo qe nog po se do va wa oru` ja kao i osam me se ci za tvo ra zbog fal si fi ko va wa li~ nih do ku me na ta. Sr bi ja Mi li sa vqe vi }a tra ì ra di od slu è wa pra vo sna `nih ka zni na ko je je osu |en u od su stvu po {to je u bek stvu bio od mar ta 2003. On je osu |en na 40 go di na za tvo ra zbog kri vi~ nih de la ko je je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na” i na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra \in |i }a, a za ot mi cu vla sni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a na se dam go di na za tvo ra. Pe tri} je ta ko |e pra vo sna `no osu |en na mak si mal nu ka znu od 15 go di na za tvo ra zbog ubi stva i osta lo mu je da od slu ì jo{ tri go di ne i de set me sci, po {to je po be gao iz ze mqe u to ku iz dr à va wa ka zne. (Tanjug)

PREKR[AJNI SUD U BE^EJU ZVANI^NO NAJBOQI U SRBIJI

Na pla ta od ka zni 65 mi li o na di na ra

Pred sed ni ca Vr hov nog ka sa ci o nog su da i Vi so kog sa ve ta sud stva Na ta Me sa ro vi} zva ni~ no je ob ja vi la da je Pre kr {aj ni sud u Be ~e ju to kom mi nu le 2011. go di ne, u kon ku ren ci ji 45 pre kr {aj nih su do va u Sr bi ji ostva rio naj bo qe re zul ta te. – Po no sni smo na ova kav iz ve {taj o ra du su do va u pro {loj go di ni i do da la bih da sa mo na sta vqa mo kon ti nu i tet kva li tet nog ra da, kao i to da }e mo se tru di ti da ta ko bu de i ubu du }e – re kla je vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Pre kr {aj nog su da u Be ~e ju Sne -

`a na Ba {i}. – To je plod tim skog ra da svih za po sle nih u ovom su du, ~i je je se di {te u Be ~e ju, a ima mo ode qe wa u @a bqu, Sr bo bra nu i Te me ri nu. Ima ju }i u vi du ova ko do bre re zul ta te na {eg su da, re for ma pra vo sud nog si ste ma i kon sti tu i sa wa no ve mre `e su do va u de lu ko ji se od no si na pre kr {a je u pot pu no sti je uspe {no spro ve de na. Po we nim re ~i ma, u Pre kr {aj nom su du u Be ~e ju pro {le go di ne je bi lo u ra du 11.579 pred me ta i pro se~ no je re {e no 173 pred me ta po su di ji. Ukup no je iz -

re ~e no 4.172 nov ~a ne ka zne, 133 ka zne za tvo ra, 98 opo me na... Iz re ~e ne su i 854 za {tit ne me re, od ~e ga naj vi {e od u zi ma wa vo za~ ke do zvo le. Na ime nov ~a nih ka zni na pla }e no je oko 64,5 mi li o na di na ra, a na ime tro {ko va po stup ka oko 2,8 mi li o na di na ra. – Na sta vi li smo u i pr va tri me se ca ove go di ne vred no da ra di mo jer je ve} u ra du 5.355 pred me ta i do ne te su od lu ke u 1.792. Su di je su pro se~ no re {a va le po 120 pred me ta u pr vom kvar ta lu ove go di ne. Na pla }e no je ne {to

vi {e od 14 mi li o na di na ra na ime nov ~a nih ka zni, a oko 788.000 na ime tro {ko va po stup ka. Naj vi {e pred me ta bi lo je zbog pre kr {a ja iz Za ko na o jav nom re du i mi ru, Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma, po re skih, de vi znih i ca rin skih za ko na, kao i zbog pre kr {a ja iz za ko na po ko ji ma po stu pa ju re pu bli~ ke i op {tin ske in spek ci je jer sva ki za kon pro pi su je pre kr {a je, ta ko da je nad le `nost pre kr {aj nih su do va ve o ma {i ro ka – za kqu ~i la je Sne `a na Ba {i}. V. Jankov

crna hronika

dnevnik SA SLU[A NI SVI AK TE RI TU^E NA DE TE LI NA RI

Pritvor samo za osumwi~enog za ubistvo

Dra ga nu N. (1964) iz Idvo ra, ko ji je osum wi ~en za ubi stvo Sr |a na Man di }a (25), od re |en je pri tvor od 30 da na, dok su svi osta li ak te ri msov ne tu ~e u ko joj je na stra dao ne sre} ni mla di}, pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, okri vqe ni Dra gan N. je pred is tra `nim su di jom Ta tja nom \u ra {ko vi} de li mi~ no pri znao de lo ko je mu se sta vqa na te ret, ali uz ob ja {we we da je u kri ti~ nom mo men tu po stu pao u sa mo od bra ni. Pe to ro okri vqe nih ko ji se do vo de u ve zu s ovom kob nom ma sov nom tu ~om sa slu {a no je u no vo sad skom Vi {em su du pre kju ~e, dok su ju ~e po sle pod ne pred is tra `nog su di ju do ve de ni Dra gan N. i Pe tar P. (1993) iz He ti na, ko me se na te ret sta vqa ju kri -

vi~ na de la na no {e wa la kih te le snih po vre da kao i u~e stvo va wa u tu ~i, iako je pr vo bit no on bio osum wi ~en za Man di }e vo ubi stvo. Zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo u~e stvo va we u tu ~i osum wi ~e ni su jo{ i i No vo sa |a ni Gor da na P. (1971), @eq ko M. (1982) i Mi ro slav ^. (1984) kao i Go ran L. (1969), Zdrav ko P. (1980) i Pe tar L. (1959) iz Srp skog Ite be ja, ali su na kon sa slu {a wa svi pu {te ni. U za jed ni~ koj ak ci ji pri pad ni ka kri mi na li sti~ ke po li ci je i no vo sad skog Od re da `an dar me ri je pre kju ~e oko 14 sa ti na No vom na se qu uhap {en je Dra gan N., a ne ko li ko sa ti ka sni je po li ci ja je li {i la slo bo de Pe tra P. . M. Vu ja ~i}

LI DE RU RA DI KA LA PO NO VO PO GOR [A NO ZDRA VQE

Srbija }e dati garancije za [e{eqa

Li de ru ra di ka la i ha {kom op tu è ni ku, Vo ji sla vu [e {e qu po no vo se po gor {a lo zdrav stve no sta we i po sle pre gle da u pri tvo ru u [e ve nin ge nu, le kar mu je od re dio te ra pi ju i za kqu ~io da ni je po treb no da ga pre ba cu ju u bo ni cu. Po sle sa op {te wa Srp ske ra di kal ne stran ke da se we nom li de ru „na glo po gor {a lo zdrav stve no sta we”, pred stav ni ci Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha gom zva li su Tri bu nal i re ~e no im je da je le kar pre gle dao [e {e qa, od re dio mu te ra pi ju i da ni je bi lo po treb no da ga pre ba cu ju u bol ni cu. Pred sed nik Sa ve ta Ra sim Qa ji} re kao je da no vi raz voj si tu a ci je ne }e pro me ni ti okol no sti i mo gu} no sti za [e {e qe vo pri vre me no pu {ta we na slo bo du jer je Sr bi ja i da qe sprem na da raz mo tri da va we ga ran ci ja uko li ko Tri bu nal to bu de za tra ìo. Za to, pod se tio je Qa ji}, po sto je dve mo gu} no sti – o ko ji ma je Sa ve tu pi sao pred se da va ju }i [e {e qe vog sud skog ve }a su di ja @anKlod An to ne ti. – Pr va va ri jan ta je da on po no vo za tra ì da bu de pu {ten, i ta da bi

se Tri bu nal obra tio na ma pi ta wem da li i da qe sto je po nu |e ne ga ran ci je. Dru ga mo gu} nost je pro ce na tro ~la ne zdrav stve ne ko mi si je, ko ja bi u ro ku od me sec da na da la iz ve {taj o [e {e qe vom zdrav stve nom sta wu i pro ce nu o to me da li bi da qe za dr à va we u pri tvo ru do ve lo do po gor {a wa tog sta wa – ka zao je Qa ji}, na vo de }i da bi i u tom slu ~a ju Tri bu nal tra ìo ga ran ci je od Sr bi je. [e {eq, osim u za vr {noj re ~i, ni je tra ìo da bu de pu {ten, a we go vo „hit no” oslo ba |a we tra ì SRS jer, ka ko tvr de u ju ~e ra {wem sa op {te wu, Ha {ki tri bu nal „ten den ci o zno za po sta vqa [e {e qe vo sve go re sta we u na me ri da iza zo ve we go vu smrt jer je Tu ì la {tvo do ì ve lo pot pu ni fi ja sko”. Ra sim Qa ji} je kra jem mar ta pi sao Tri bu na lu, na ja viv {i mo gu} nost ga ran ci ja Sr bi je za pri vre me no pu {ta we [e {e qa na slo bo du. Su di ja @an-Klod An to ne ti je u od go vo ru na go ve stio mo gu} nost da li der SRS-a usko ro bu de pu {ten na pri vre me nu slo bo du. E. D.

SI NO] „KOD LO KO MO TI VE” U NO VOM SA DU

Uhap{ena zbog iznude U jo{ jed noj ak ci ji no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, ko ja je iza zva la pa `wu gra |a na si no} oko 20.30 sa ti na pla tou is pred @e le zni~ke sta ni ce, „kod lo ko mo ti ve”, uhap {e na je Qi qa na N. (1966) pod sum wom da je po ~i ni la kri vi~ no de lo iz nu de. Slu ~aj iz nu de je pret hod no po li ci ji pri ja vio sta ri ji me {ta nin Ste pa no vi }e va, M. T. (1931), ko ji je za tra `io po mo} sa znav {i da ~la no vi we go ve po ro di ce, a pre sve ga unu ke, do bi ja ju pret we te le fon skim po zi vi ma, i da se od we ga tra `i iz ve -

sna ko li ~i na nov ca. On je stu pio u kon takt sa oso bom ko ja je pre ti la i tra `i la no vac i uz sa gla snost po li ci je do go vo rio pri mo pre da ju kod @e le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du. Po do go vo ru, seo je na klu pu, pri {la mu je oso ba ob u ~e na u cr no sa {a lom pre ko li ca, a kad su je po li caj ci iz ne na di li, obo ri li na ze mqu i one mo gu }i li ot por, za pre pa {}e no su utvr di li da je re~ o `e ni kod koje je prona|en no`. Sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je M. V.

UHAP [EN OSUM WI ^E NI ZA RAZ BOJ NI [TVO

Oteo `eni torbu ispod mosta

Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa Slo bo da nu L. (24) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. Ka ko se po do zre va, Slo bo dan L. je u po ne de qak oko 20 ~a so va, u Zre wa ni nu, is pod mo sta u Uli ci Zmaj Jo vi noj, obo rio ne i me no va nu `e nu s bi ci kla i oteo joj tor bu s do ku men ti ma i nov cem. @e na je tom pri li kom za do bi la la ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Zre wa ni nu. @. B.

SI NO] U PE TRO VA RA DI NU

Prona|en le{ mladi}a Be `i vot no te lo dva de se to go di {weg N. ^. iz Srem ske Ka me ni ce pro na |e no je si no} oko 20 sa ti u po to ku u Pe tro va ra di nu u Uli ci Pop Vla de Ze ~e vi }a. Na le {u ne ma vi dqi vih po vre da, a ni je is kqu ~e no da je mla di} pre mi nuo usled zdrav stve nih te go ba, sa op {ti la je za „Dnev nik” de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {e su da Ta tja na \u ra {ko vi}. Na li ce me sta od mah je iza {la uvi |aj na eki pa no vo sad ske Po li cij ske upra va, a po sle to ga naj ve ro vat ni je sle di ob duk ci ja, da bi se utvr dio uzrok smr ti. Na vod no, mla di} se vra }ao ku }e sa re kre tiv nog igra wa fud ba la. M. V.

sreda11.april2012.

PO ^E LA PRI VO \E WA ZBOG PA QE WA AM BA SA DA U BE O GRA DU

Me|u uhap{enima i petorica Novosa|ana – Po li ci ja je ju ~e za po ~e la ak ci ju hap {e wa 14 osum wi ~e nih za u~e {}e u pa qe wu stra nih am ba sa da to kom pro te sta u Be o gra du fe bru a ra 2008. go di ne – po tvr di la je re pu bli~ ka jav na tu `i te qi ca Za gor ka Do lo vac. – Ak ci ja je u to ku i o~e ku jem da }e na red nih da na sva li ca bi ti pri ve de na i da }e pro tiv wih bi ti po kret nut kri vi~ ni po stu pak. Ona je pre ci zi ra la da je vi {e od go di nu da na Tu `i la {tvo pri ba vqa lo do ka ze, me |u ko ji ma su i snim ci stra nih am ba sa da u Be o gra du na osno vu ko jih su iden ti fi ko va ni u~e sni ci ne re da. Ka ko je na ve la, me |u wi ma ima i hu li ga na po zna tih po in ci den ti ma na sport skim ma ni fe sta ci ja ma, i to iz Be o gra da, Pan ~e va i No vog Sa da. Ju ~e su, zbog sum we da su u~e stvo va li u ne re di ma ka da je za pa qe na ame ri~ ka am ba sa da, u No vom Sa du pri ve de na pe to ri ca mla di }a. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, u pi ta wu su \or |e T., Alek san dar E., Ni ko la K., Du {an S. i Fi lip B. ko ji su od mah spro ve de ni za Be o grad, gde ih

o~e ku je sa slu {a we kod is tra `nog su di je. Ame ri~ ka am ba sa da za pa qe na je po sle pro te sta „Ko so vo je Sr bi ja” odr `a nog u cen tru Be o gra da 21. fe bru a ra 2008. go di ne zbog jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va 17. fe bru a ra te go di ne. U pa qe wu am ba sa de stra dao je Zo ran Vu jo vi} (20) iz No vog Sa da, ro dom s Ko so va i Me to hi je.

Pro ces pro tiv stu den ta Mi la na @i va no vi }a po ~eo je de set da na ka sni je zbog sum we da je u gru pi s vi {e ne po zna tih li ca u~e stvo vao u pa qe wu am ba sa de i ti me iza zvao opa snost ve }eg obi ma po `i vot qu di i imo vi nu. Okru `no tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo je 10. apri la 2009. op tu `ni cu pro tiv we ga, a u no vem bru te go di ne po ~e lo je su |e we u Okru `nom su du. On je ne gi rao na vo de

op tu `ni ce i re kao da ni je iza zvao po àr u zgra di, ali da je u da nu na pa da na am ba sa du s we ne zgra de ski nuo ame ri~ ku za sta vu i sta vio za sta vu Sr bi je. Po je di ni be o grad ski me di ji ja vi li su av gu sta pro {le go di ne da je po li ci ja iden ti fi ko va la 50 hu li ga na u~e sni ka tog na pa da, na vo de }i da se ra di o na vi ja~ kih gru pa ma. Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo ta da je sa op {ti lo da }e pro ve ri ti ta~ nost in for ma ci ja, a is ti ~u }i da je pred met na pa da na ne ko li ko am ba sa da u Be o gra du 2008. je dan od pri o ri te ta i da na we mu ak tiv no ra di, Tu ì la {tvo je uka za lo na to da do ta da od po li ci je ni je do bi lo ni ka kvu in for ma ci ju o iden ti fi ka ci ji li ca sa sni ma ka ko je su za be le ì le bez bed no sne ka me re. Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo pri ba vqe ne snim ke je do sta vi lo Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va 15. ju na 2010. i tra ì lo da se s tih sni ma ka oba vi iden ti fi ka ci ja li ca. Za te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti za pre }e na je ka zna za tvo ra od dve do 12 go di na. E. D.

RA SVE TQE NA JED NA OD NAJ VE ]IH PQA^ KI U SR BI JI

Pohap{eni u novosadskoj vili i zlatiborskoj zabiti Ne nad K. (25) iz Ze mun Po qa, je dan od osum wi ~e nih za ta ko zva nu pqa~ ku ve ka, po ~i we nu u mar tu pro {le go di ne, ka da je u Be o gra du od rad ni ka obez be |e wa tran spor ta nov ca ote to oko 850.000 evra, uhap {en je pre kju ~e u vi li na Adi ca ma u No vom Sa du i spro ve den na sa slu {a we u Be o grad. Go to vo u isto vre me na Zla ti bo ru, u se lu Qu bi{, je uhap {en Uro{ P. (30), ko ji je ozna ~en kao glav ni or ga ni za tor po me nu te pqa~ ke, na kon ~e ga je usle di lo hap {e we jo{ ~e ti ri oso be za ko je se sum wa da su u~e stvo va le u pqa~ ki. Ova gru pa se te re ti da je, opre mqe na auto mat skim oru` jem, fan tom ka ma i pan ci ri ma, pre sre la tran sport nov ca ko ji se kre tao u dva „si tro na ber lin go„ is pred Spe ci jal nog su da u Usta ni~ koj uli ci i ote la 850.000 evra. Oni su po tom u dva „audi ja” po be gli ka @e le zni~ koj sta ni ci Pro kop, gde su za pa li li vo zi la i deo oru` ja i ne sta li u ne po zna tom prav cu. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} sa op {tio je ju ~e da kod {est oso ba ko je su uhap {e ne ni je pro na |en no vac, ali da }e se na sta vi ti po tra ga za ple nom iz pqa~ ke. Ve ru je se da su oso be uhap {e ne dok su pri pre ma le no vu pqa~ ku u mar ke ti ma DIS-a u Kra gu jev cu, gde su o~e ki va li

plen od 300.000 evra, re kao je Da ~i}. On je do dao da je or ga ni za tor raz boj ni {tva ve} ne ko li ko pu ta li {a van slo bo de i da se pro tiv we ga vo de tri pro ce sa za pqa~ ke „te {ke” 1,2 mi lion evra.

tran spor ta nov ca, ka kva ni je vi |e na ne u Sr bi ji ve} u re gi o nu. Ra di lo se na ovo me in ten ziv no u kri mi na li sti~ koj po li ci ji vi {e od go di nu da na – ka zao je ju ~e za „Dnev nik” {ef Od se ka za su zbi ja we op {teg kri mi na li te ta

me ri je i be o grad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, u obje kat na Adi ca ma ko ji je osum wi ~e ni iz naj mio pre me sec da na. Us pe li smo da iz ne na di mo Ne na da K., ko ji je osum wi ~en je da je kao vo za~ Hit ne po mo }i pri li kom na -

Uni{tena vozila nakon spektakularne pqa~ke Uro{ P. osumwi~en da je glavni organizator grupe

– Re~ je o naj o pa sno joj gru pi kad je re~ o pqa~ ka ma – na veo je Da ~i}, i pod se tio na to da su hap {e wa iz ve de na na vi {e lo ka ci ja od No vog Sa da do Zla ti bo ra. – Ova li ca su bi la me |u naj tra `e ni ji ma u Sr bi ji upra vo zbog spek ta ku lar ne pqa~ ke

u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Sa {a Bar jak ta ro vi}. –Spe ci jal na an ti te ro ri sti~ ka je di ni ca i pri pad ni ci be o grad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je su oko 17 sa ti na gu du ra ma Zla ti bo ra uhap si li Uro {a P., ko ji je tom pri li kom po ku {ao bek stvo, a na kon de se tak mi nu ta usle dio je na{ spek ta ku lar ni upad, u sa rad wi s pri pad ni ci ma @an dar -

ve de ne pqa~ ke vo zi lom te slu `be pre pre ~io put auto mo bi li ma za tran sport nov ca. U to ku ve ~e ri, po sle ak ci je na Adi ca ma, u bli zi ni ku }e li {e na su slo bo de jo{ dva li ca ko ja su pri ve de na u slu `be ne pro sto ri je i sa slu {a na, a na kon to ga pu {te na jer ni je utvr |e no da ima ju ve ze s raz boj ni {tvom u Be o gra du. M. Vu ja ~i}

NO VO SAD SKA PO LI CI JA TRA @I PRO LAZ DO EU FON DO VA

Na kurs za evropske projekte – Fond „Evrop ski po slo vi” Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne ob u ~a va }e 16 slu `be ni ka no vo sad ske Po li cij ske upra ve za kre i ra we pro je ka ta ko ji ma se kon ku ri {e za sred stva iz pret pri stup nih fon do va Evrop ske uni je – re kao je Ste van Kr sti}, pr vi ~o vek PU No vi Sad. On je re kao da bi oda bra ni po li caj ci tre ba lo da se ob u ~e za iz ra du pro je ka ta ka ko bi po li ci ja mo gla da apli ci ra kod evrop skih fon do ve sa ci qem da se, iz me |u osta log, po dig ne stan dard i ni vo kva li te ta „ma -

ta ri jal no-teh ni~ kih sred sta va”. – Obu ka po ~i we 17. apri la, a ovo je pri prem ni deo, na kon ~e ga }e usle di ti apli ka ci je. O~e ku jem da }e se me |u pr vi ma na }i pro jek ti u ve zi s fo ren zi kom i re kon struk ci jom pro sto ri ja za oba vqa we in for ma tiv nih raz go vo ra, ali u ovom tre nut ku ra no je re }i kon kret no o ~e mu }e oni sve bi ti. Na dam se da }e po la zni ci bi ti do bri |a ci – na veo je Kr sti}. Di rek tor na ve de nog fon da Pre drag No vi kov na po me nuo

je da se kurs ni kad ne za vr {a va. – Ni je la ko do }i do re a li za ci je. To je du go ro ~an po sao, ne tre ba raz mi {qa ti o dva ili tri pro jek ta. Pla ni ra mo da se ovi qu di ti me ba ve go di na ma – ka zao je No vi kov. – No vo sad ska Po li cij ska upra va je jed na od pr vih u Sr bi ji ko ja je po ~e la da po di `e stan dar de na ovaj na ~in i dra go mi je {to je pre po zna la zna ~aj to ga. – Na kon {est ili se dam go di na po sto ja wa Kan ce la ri je, broj re a li zo va nih pro jek ta na go di -

{wem ni vou je tro ci fren – na veo je No vi kov. – Ono ~i me se mi ba vi mo je da va we {an si in sti tu ci ja ma iz ce le ze mqe. Do nov ca ni je la ko do }i. Pro {le go di ne je bi lo 160 uspe {nih pro je ka ta, ali smo pre da li mo `da i 500. Mi smo ser vis svim in sti tu ci ja ma, ne sa mo u Po kra ji ni ne go i u ze mqi. Na{ za da tak je da otvo ri mo {an se do ko jih ni je la ko do }i, da mo `da vi di mo ne {to {to dru gi ne vi de. Sva ki di nar, evro, raz voj na mo gu} nost, tre ba da se is ko ri stedo dao je No vi kov. M. V.

SPORT

sreda11.april2012.

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DO ^E KU JE [AM PI O NA

Iznena|ewe nije iskqu~eno

Pr vo ti mac Voj vo di ne Sr |an Vuk sa no vi}

ZA VR [NI CA LI GA [KOG DE LA PR VEN STVA

Kikin|ani ugo{}uju Vo{u Posledwe kolo liga {kog de la pr ven stva Srbije za vaterpoliste odigra}e se da nas. Ak tu el ni {am pion Partizan je me~ odigrao u ponedeqak sa Beogradom i rutinski obavio posao slaviv{i sa 15:4. Vojvodina gostuje u Kikindi @AK-u od 19.30 ~asova, a Crvena zvezda }e ugostiti Bawicu. No, i pre posledweg kola ve} su po zna ti u~e sni ci plej - ofa koji po~iwe za vikend. Partizan }e u polufinalu igrati s Beogradom, a Vojvodina sa Crvenom zvezdom. Novosa|ani su u dulu sa Kikin|anima favoriti bez obzira {to u posledwe dve nedeqe nisu u kompletnom sastavu: ~etvo ri ca igra ~a bi la su na pripre ma ma re pre zen ta ci je Srbije, trojica su igrali za Makedoniju, a australisjki reprezentativac Ejdan Rou~ se vratio ku}i i ne}e nastupati u plej-ofu.

- Favoriti smo u duelu sa Kikin|anima, a vide}emo koliko smo spremni i u kojem }emo sastavu igrati. Ovaj me~ nam je va`an zbog utakmice plej - ofa koju igramo u subotu sa Crvenom zvezdom i koju moramo da dobijemo - rekao je prvotimac Vojvodine Sr|an Vuksanovi}. On je posle du`e pauze ponovo bio na reprezentativnim pripremama, po{to je pro{le sezone imao neugodnu povredu lakta. - Izuzetno sam zadovoqan pri pre ma ma re pre zen ta ci je. O~ekivao sam poziv selektora i to mi puno zna~i na psiholo{kom planu. Biti me|u momcima koji su po~etkom godine osvojili jo{ jednu titulu i postali evropski prvaci je velika ~ast. Nadam se da }e me selektor opet pozvati, a ja }u dati sve od sebe da to opravdam istakao je Vuksanovi}. G. Ma le no vi}

Sreda je sportski dan u Novom Sadu, fudbaleri Vojvodine igraju rebvan{ utakmicu polufinala Kupa s ~a~anskim Borecem a ko{arka{i Srbijegas su na mnogo te`em ispitu, do~ekuju aktuelnog {ampiona, sjajnu ekipu Partizana. Novosadski ko{arka{i su dosada{wim igrama opravdali ulogu kandidata za polufinale plejofa, a time i plasman u Jadransku ligu, a dan{wi okr{aj bi mogao da ponudi odgovor na pitawe da li se mogu upustiti u ravnopravni borbu sa ekipama ranga jednog Partizana. - Susret s Partizanom je za nas u kategoriji lak{ih utakmica. Rival nam je vi{egodi{wi lider na ovim prostorima, tako da osim na{e lepe igre iluzorno je najavqivati ne{to vi{e. Ulazimo u me~ rastere}eno, jer posle tri vezane pobede ostali smo u trci za polufinale plej-ofa, ta-

Bez TV prenosa RTS utakmicu Vojvodina Srbijagas - Partizan ne}e prenosiiti mada je bila najavqena, a i RTV je nije planirala u svom programu.

tarski. Ma~van, Raduqica, Kati}, da ne nabrajam daqe. Partizan je favorit, ali ako odigramo kao protiv Hemofarma mo`emo do velikog iznena|ewa - smatra Zekovi}. Utakmica Vojvodina Srbijagas - Partizan igra se od 18 ~asova u maloj dvorani Spensa. M. Sa vi }e vi}

PAR TI ZAN SPRE MAN ZA DER BI

[ampion respektuje doma}ina Nakon pobede u ve~itom derbiju protiv Crven zvezde, Partizan o~ekuje jo{ jedan derbi, ovoga puta protiv novosadskih crveno belih u Spensu. U dosada{wem

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PI JA DU

Poznati svi u~esnici Vaterpolisti Crne Gore pobedili su na kvalifikacinom turniru u kanadskom Edmontonu za Olimpijske igre u Londonu. Oni su u finalu savladali [paniju 12:9. Pored Crnogoraca i [panaca, olimpijske vize obezbedili su i Grci i Rumuni. Poznati su svi u~esnici olimpijskog vaterpolo turnira, a objavqeni su i {e{iri za `reb, koji }e se odr`ati 5. maja.Srbija i Italija su u prvom {e{iru, u drugom su Hrvatska i Ma|arska, u tre}em SAD i Australija, u ~etvrtom Kazahstan i Velika Britanija, u petom Crna Gora i [panija i u {estom Gr~ka i Rumunija. G. M.

ko da sve {to uradimo bi}e veliki plus - isti~e trener Vojvodine Srbijagas Sini{a Mati}. Uloga favorita po svim merilima pripada gostu iz Beograda. - Partizanu se ne preti, ali isto tako se ne izlazi na parket sa belom zastavom. Motiva imamo imamo na pretek, nadigrava}emo se sa {ampionom i truditi se da pokaèmo da i mi imamo {tofa za velika dela. O gostima se sve zna, pogotovo o wihovoj centarskoj liniji koja dominantna u Srbiji. Spre~imo li wihovu dominantnost u reketima - uradili smo veliku stvar. PoCen tar No vo sa |a na Dra gan Ze ko vi} ku{a}emo da nametnutnemo svoju igru, da agresivno i Posle preleàne bolesti tempom do|emo do opipqivog re- Dragan Zekovi} je spreman da se zultata i eventualno i do kona~- upusti u ravnopravnu borbu sa nog uspeha. Ve} duè vreme nismo crno-belim majstorima. imali ovako povoqnu zdravstvenu - Ovo je jedan od retkih me~esituaciju, osim Xumi}a, svi igra- va u koji ulazimo rastere}eno, ~i su u kombinaciji za sa- bez imperativa pobede. Prostav.O~ekujem lepu ko{arku, ve- tivnik nam je najja~i klub u Srliku borbu, pune tribine i mo`da biji, koji je najja~i upravo na iznena|ewe - nada se Mati}. mojim pozicijama - zna~i cen-

Uzad ni ca Par ti za na Mi lan Ma ~van

delu takmi~ewa Partizan je zabele`io ~etiri pobede i jedan poraz i nalaze se na ~elu tabele, dok su Novosa|ani na drugoj poziciji sa skorom od tri pobede i dva

poraza, a u pro{lom kolu savladali su Mega Vizuru. Trener {ampiona Srbije Vlada Jovanovi} uo~i gostovawa u Novom Sadu analizirao je dosa{wih razvoj doga|aja u prvih pet kola: - Nakon pet odigranih kola treneri i qudi koji prate doma}u ko{arku pri~aju da je Superliga zanimqivija i neizvesnija nego prethodnih sezona. Za tu neizvesnost su sigurno zaslu`ne ekipe iz nacionalnog prvenstva, ra~unaju}i i Vojvodinu. U prvom delu {ampionata Novosa|ani su imali jako dobre rezultate i bez premca osvojili prvo mesto i plasman u Superligu. U prvih pet kola pokazalo se da ekipe iz Prve lige ne}e biti samo puki u~esnici Superlige, naprotiv.Ekipa Vojvodine je ta koja }e pored ostalih u~esnika doigravawa uticati na kona~an plasman kako u plej - ofu tako i za plasman u

Jadransku ligu naredne sezone i oni te ambicije ne kriju - rekao je Jovanovi} i osvrnuo se detaqnije na igru Novosa|ana: - U dosada{wem delu izgubili su dva me~a, u Novom Sadu od Radni~kog, posle neizvesne zavr{nice gde je utakmicu odredila jedna lopta, i od Zvezde u Pioniru. Novosadski crveno - beli su veoma agresivna ekipa, pre svega u odbrani i tim stilom igrawa uspevali su da nateraju protivnike na veliki broj gre{aka, a iz tih gre{aka rivala su pravili veliki broj lakih poena iz kontranapada i va`e za ekipu koja je brza i lako tr~i. Mi posle utakmice sa Zvezdom nismo imali mnogo vremena na neku veliku pripremu s obzirom da je liga jako uzbudqiva i neizvesna. Pravo na lo{e utakmice i na gre{ke nema niko, a svaka pobeda mnogo zna~i, dok svaki poraz mo`e da zakomplikuje situaciju na tabeli - kazao je Jovanovi}.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda11.april2012.

DANAS REVAN[ ME^EVI POLUFINALA KUPA SRBIJE NOVOSA\ANIN MARIO MASLA], [TOPER BORCA

Je dan gol vo di u fi na le

â~ani ne dolaze u Novi Sad bez pobedni~kih ambicija, svesni da bi prolazom u finale Kupa Srbije mogli da zale~e brojne prvenstvene rane koje su ih dovele u borbu za goli superliga{ki ìvot. Iako na svom stadionu kraj Morave nisu stekli prednost, â~ani nemaju nameru da se unapred predaju favoritu, ve} prave neke svoje planove kako da iznenade doma}ina. Jedan od igra~a na kojima po~iva odbrana Borca je pouzdani {toper, Novosa|anin Mario Masla}. - Kup i prvenstvene utakmice su dve razli~ite stvari - rekao je Masla}. - Iako nam u Jelen superligi

Voj vo di nin me~ se zo ne Prosto je neverovatno koliko toga }e stati u revan{ utakmicu polufinala Kupa Srbije, u kojoj }e danas snage odmeriti Vojvodina i Borac. Bi}e to drugo poluvreme dvoboja koji je zapo~et 21. marta u ^a~ku, kada je rezultat bio 0:0, pa oba tima vide svoju priliku da plasmanom u finale poprave ono {to su propustili u prvenstvu. Za Vojvodinu, koja je doma}in i koja se nada velikoj podr{ci s tribina stadiona „Kara|or|e”, re~ je o susretu koji se najavquje jo{ od po~etka zimskih pri-

minulom prvenstvenom kolu sigurno ne}e uticati na nas, jer }emo danas nastupiti s devet novih igra~a. Nema vi{e prostora za pri~u, ne postoje opravdawa, do{ao je taj dan o kojem smo pri~ali i za koji smo se spremali i ne mogu ni da zamislim da Vojvodina mo`e da ne bude u~esnik finala. Ipak, igre crveno-belih ovog prole}a ne daju puno razloga za optimizam? - Igra~i su svesni va`nosti utakmice i rekao sam im da im se ne}e ~esto u karijerama pru-

DANAS REVAN[ UTAKMICE POLUFINALA KUPA SRBIJE

Obe utak mi ce na TV ekra ni ma

NO VI SAD: Vojvodina - Borac17 (Sudija Milan Karaxi}, Beograd) Prvi me~: 0:0. BE O GRAD: Partizan Crvena zvezda19.30 (Sudija: Milorad Ma`i}, Vrbas) Prvi me~: 0:2. Obe utakmice prenosi TV Arena sport.

[to per Bor ca Ma rio Ma sla}

ne ide kako èlimo, stigli smo do polufinala Kupa i mislim da nismo bez {ansi u Novom Sadu. Vojvodina je potro{ila puno kredita kod navija~a, u dana{wem susretu ima}e imperativ pobede, ali ni mi nismo bez ambicija. Nisam siguran da }e se doma}in opredeliti za totalnu ofanzivu, a mi }emo iz kontri vrebati priliku da bar jednom savladamo golmana Supi}a. îni mi se da bi samo jedna lopta u mreì protivnika bila dovoqna za plasman u finale. Potom je Masla} dodao i slede}e: - Varaju se svi koji misle da smo digli ruke od Kupa i da smo se posvetili samo borbi za opstanak u Superligi. @eqa nam je da ostvarimo oba ciqa, odnosno da se plasiramo u finale Kupa i obezbedimo opstanak u eliti. Ukoliko elimini{emo Vojvodinu, bio bi to strahovit psiholo{ki stimulans za nas, a mislim da imamo i kvalitet i motiv da ispunimo ono {to prièqkujemo. R. D.

prema kao kqu~ni u ~itavoj sezoni. Nisu crveno-beli opravdali igrama i rezultatima visok renome koji bi po imenima igra~a trebali da imaju i zato dana{wi me~ do~ekuju samo s jednom `eqom - da se tre}i put zaredom plasiraju u finale, ~iji su i doma}ini 16. maja. - Drugi me~ polufinala je veliki za na{ klub, o wemu ve} dugo razgovaramo i sve smo mu podredili - naglasio je Dejan Vuki}evi}, {ef struke u novosadskom superliga{u. - Maksimalno ozbiqno i kvalitetno smo trenirali i dobro se pripremili kako bismo obezbedili plasman u finale. Poraz od Rada u

àti mogu}nost da igraju ovako va`ne susrete. Nadam se da }e nas i publika podràti u nastojawima da danas pobedimo, odnosno da }emo zajedni~kim snagama izboriti èqeni rezultat. Danas nas estetika ne}e puno zanimati, va`no je da ostvarimo ono {to smo naumili, ali je sigurno da ne}emo igrati na samo jedan gol, jer takva orijentacija mogla bi da bude opasna. Rivala odli~no poznajemo i svesni smo da }e {ansu za iskupqewe za lo{e prvenstvene rezultate traìti u Kupu. Ipak, verujem da smo kvalitetniji i ja~i tim i ~vrsto verujem u pobedu. Borac }e sigurno poku{ati

Naj va `ni ji me~ u ka ri je ri Zamoqen od novinara da ka`e da li mu je ovo najva`niji me~ u trenerskoj karijeri, Vuki}evi} je rekao: - Iako je staro pravilo da je uvek najva`niji prvi slede}i susret, meni, li~no, dana{wa utakmica name}e se kao najva`nija u karijeri. To ka`em jer radim u velikom klubu, finale je u Novom Sadu i te dve ~iwenice sam vi{e nego svestan. Nadam se da }emo se plasirati u finale i mislim da bi takav rezultat bio veoma zna~ajan i za moju budu}u karijeru.

Par ti za nu op ti mi zam ne maw ka Nikada Partizan u Kupu nije stigao u finale sa minusom od dva gola iz prvog me~a.Aktuelni {ampion je posledwih godina ru{io mnoge tradicije,pa se nadaju da bi mogli i ovu. Prièqkuju i pomo} sre}e, ali se pre svega uzdaju u prikazano iz prvog me~a, u kojem su zasluìli mnogo boqi rezulatat od 0:2, pa treba o~ekivati igru bez kalkulacija.Imaju peh - Eduardo Pa{eko se povredio i pod znakom je pitawa wegov nastup, a dodatne analize presudi}e ho}e li igrati. Vladimir Stojkovi} i Sa{a Ili} su roviti, ali imaju ve}e {anse od Pa{eka da istr~e na teren. - Derbi ko derbi, o~ekuje nas jedna tvrda i uzbudqiva utakmica, sa dosta àra, kao i svaka perthodna. Mi se nadamo da moèmo da pobedimo i nadamo se da }emo pro}i u finale. Ja li~no verujem, kao i cela ekipa - rekao je levi bek Vladimir Volkov. Partizan mora da napadne ? - Sigurno, s tim {to je to ma~ sa dve o{trice, mislim da ne}emo brzopleto i bezglavo juriti rezultat. Nemamo {ta da izgubimo, imamo minus od dva gola, ne}emo srqati, ali }emo napasti. Volkov se uzda i u navija~e. - O~ekujem dobru atmosferu, kao i uvek kad je derbi. Niste do sada igrali derbije. Kako se ose}ate ?

Ste fen Api ja (broj 4) {u ti ra na gol Bor ca u me ~u u ^a~ ku

da do iznena|ewa stigne poja~anom odbranom i kroz eventualne kontranapade? - Svesni smo da }e ^a~ani igrati dosta zatvoreno, ali u~ini}emo sve da nametnemo na{ stil igre. O~ekujem da }emo posti}i gol na vreme i da }e se tada rival otvoriti. Ipak, Borac nije „ma~ji ka{aq”, re~ je o superliga{kom timu i bi}e nam u odmeravawu snaga s wim potrebno 90 minuta mudrosti. Negodo-

Fo to: F. Ba ki}

vawe s tribina koje se ~uje na „Kara|or|u” je potpuno opravdano, ali neka dana{wa utakmica bude praznik i neka svi zajedno zabeleìmo pobedu i pro|emo u finale. Novi Sad ìvi za tu utakmicu i siguran sam da }e na{a ekipa, uprkos svemu, imati veliku podr{ku s tribina. Ko }e zameniti Daniela Mojsova koji, zajedno s Petrom [kuleti}em, nema pravo nastupa zbog ùtih kartona?

Tra di ci ja na stra ni Vo {e Voj vo di na - Bo rac UKUPNO: 29 Novi Sad: 17 ^a~ak: 12

17 12 5

5 1 4

7 4 3

54:22 37:9 17:13

- Gotovo je sigurno da }e {toperski par ~initi Trajkovi} i Milovi}, iako Trajkovi} dva dana nije trenirao. Da li ste ve`bali i penale, u slu~aju da rezultat i sutra posle 90 minuta bude 0:0? - Bilo bi neozbiqno da ih nismo ve`bali, ali o tome, ipak, ne razmi{qamo. Igra~i su svesni odgovornosti koju imaju prema gradu, navija~ima i klubu i zaista ne o~ekujem da }e penali odlu~iti o finalisti - zakqu~io je trener Vojvodine Dejan Vuki}evi}. Utakmica Vojvodina - Borac po~iwe u 17 ~asova, uz prenos na TV Arena sport. Ulaznice }e se prodavati po ceni od 300 dinara (Zapad), 200 dinara (Istok) i 100 dinara (Sever). A. Predojevi}

Zve zda se pi ta Zvezdina jedina opipqiva {ansa da se ove sezone domogne trofeja je Kup takmi~ewe.

- Ukoliko budem po~eo utakmicu bi}u uzbu|en, ali igrao sam dosta bitnih utakmica i trema ne}e potrajati - veruje Volkov. I Nikola Aksentijevi} bi mogao da debituje u derbiju. - Idemo na pobedu, ~etiri posledwe utakmice smo dobili i nadam se da }e i sada tako biti. Desni bek poredi prvi me~ i revan{. - Mogu}e je da }e se razlikovati po{to }emo mi juriti rezultat. Mi }emo poku{ati sve da stignemo minus i pro|emo daqe. Ima}ete teàk posao ? - Naravno, ali mislim ako se pokaèmo kao u posledwe ~etiri utakmice da imamo {anse. Ukoliko u|emo napada~ki i agresivno mislim da ne}e biti nikakvih problema da se plasiramo u finale. Ak sen ti je vi} se ne pla{i u~e{}a u derbiju. - Ima malo treme jer sam ceo ìvot ìveo za ovaj trenutak, ali ona }e Du {ko To {i} i Zvo ni mir Vu ki} vo di li su è sto ke du e le na Ma ra ka ni nestati - uveren je AksenUostalom, priznao je to i tretijevi}. sada smo u situaciji da mi juriner Robert Prosine~ki uo~u reNavija~i se uzdaju u Lamina mo rezultat i vide}emo kako }e van{ me~a polufinala najmaDijaru. to ispasti. Verujem u sebe i u sovnijeg takmi~ewa. - Igra se derbi, utakmica u ekipu, nadam se svom golu i - Pervenstvo je gotovo, koliko kojoj odlu~uju nijanse i inspi- plasmanu u finale - istakao je god mi to ne èleli da priznamo. racija. Za razliku od pro{lih, Dijara. I. Lazarevi}

Zbog toga je svima jasno koliko nam je va`ana ova utakmica. Rival je rastere}eniji zbog ~iwenice da u xepu ima titulu, uradi}e sve da budu uspe{ni i u Kupu. Da budemo skroz otvoreni, imamo lepu prednost od dva gola vi{ka i mislim da kom{ijama treba podvig da nas elimini{u smatra Prosine~ki. U takti~kim zamislima Zvezdinog stratega ne}e biti bitnijih promena. - Mnogi me pitaju da li }emo se „zatvoriti”. Nikako, to nije moja filozofija fudbala, `elim do-

Ovoga puta strateg Beogra|ana nije bio spreman da izdiktira imena startera. - Naravano, znam ko }e igrati. Ali, moram da vidim na posledwem treningu kako se ose}a kapiten Miki} nakon neugodne povrede, rovit je i Maksimovi}. To su dileme koje imam. U napadu }e se pojaviti od prvog minuta Filip Kasalica dok }e, najverovatnije, Milunovi} biti na klupi. - Potpuno je spreman, bi}e u timu. Verujem, voleo bih da iskoristi svoju brzinu i opet po-

Pe na li Bio je dobro raspolo`en Prosine~ki na pres konferenciji, a duhovito je odgovorio na pitawe novinara da li je ekipa ve`bala penale. - Nismo. Ako do|e do penala, onda ...- iskreno je priznao Robi da takav scenario ne o~ekuje. minaciju, da napadamo, jurimo pobedu, bez obzira na ime protivnika. Ne}emo da branimo prednost. Ne mogu da predvidim tok susreta, ali od svega je najbitnije da pro|emo daqe, do finala. Atmosfera odi{e optimizmom. - Jedva ~ekamo da utakmica po~ne. To je praznik fudbala. Verujem da }e me~ biti zanimqiv,dobar. Partizan ima iskustvo i kvalitet. Moraju da napadnu zbog negativnog rezultata. @ele}e {to pre do gola, ali mislim da jedan pogodak u wihovj mre`i otklawa svaku neizvesnost. U solidnoj smo formi, trka~ki dobro stojimo.

begne Ivanovu - rekao je Prosine~ki. Isksuni Du{ko To{i} podsetio je na pro{losezonski okra{aj ve~itih u Kupu. - Tek smo odigrali prvo poluvreme. Setimo se da je Partizan do{ao na Marakanu sa dva gola prednosti, a malo je nedostajalo da ih elimini{emo. Motivisani smo i spremni da pru`imo maksimum. Rival ima brze napada~e, ali zaustavi}emo ih. Na{ napad mo`e da nam olak{a posao, jer jedan pogodak donosi nam overu finala. Mi se pitamo - istakao je To{i}. Z. Rangelov

SPORT

c m y

dnevnik

SELEKTOR FUTSAL REPREZENTACIJE SRBIJE ACA KOVA^EVI]

Is pi sa li stra ni ce isto ri je Se lek tor fut sal re pre zen ta ci je Sr bi je Aca Ko va ~e vi} re kao je da je pla sman na Svet sko pr v en s tvo na Taj l an d u isto rij ski uspeh. - Ovo je naj ve }i uspeh srp skog fut sa la do sa da. Ve li ka je stvar {to }e mo mi bi ti jed -

Aca Kova~evi} zadovoqan

ni od pred stav ni ka Evro pe na SP. Sa svim za slu `e no smo do {li tu gde je smo. Naj va `ni ji ko rak je bi lo osva ja we pr vog me s ta u kva l i f i k a c i j a m a u Slo ve ni ji, ~i me smo iz bo ri li po voq ni ju po zi ci ju pred ba ra` - re kao je Ko va ~e vi}. Se lek ci ja Sr bi je u ba ra `u za SP eli mi ni sa la je Ma |ar sku. U Bu dim pe {ti je bi lo 1:0 za Ma |a re, a u Be o gra du je sla vi la Sr bi ja sa 6:1. - Pret hod nih {est go di na i{li smo ko rak po ko rak. Do sa da smo igra li na tri pr ven -

stva Evro pe, a na{ uspeh pre po zna li su i qu di iz UEFA i do d e l i l i nam or g a n i z a c i j u kon t i n en t al n og {am p i o n a t a 2016. go di ne - ka zao je Ko va ~e vi}. On je re kao da }e na SP bi ti {i rok krug se lek ci ja ko je mo g u da na p ra v e do bar re zul tat. - Uz do mi nant ne eki pe iz Evro pe, iz dva ja se Bra zil, a do b re se lek c i j e ima j u i Ar gen ti na i Pa ra g vaj. Iran je naj b o q a azij s ka, sle d e je Ki n a i Ja pan. Od afri~ kih ti mo va iz dvo jio bih Egi pat i Tu nis - ob ja snio je Ko va ~e vi}. Ka pi ten Sr bi je Bo jan Pa vi }e vi} re kao je ka ko o~e ku je da }e we go va eki pa bi ti u dru gom {e { i r u na `re b u za gru p e Svet skog pr ven stva. - Vo leo bih da u gru pi iz beg ne mo Bra zil, ma da smo po ka za li da mo `e mo i pro tiv wih. Ako ve} mo ra mo da igra mo sa wi ma, ne ka to bu de u po lu fi na lu. Ta ko |e, pre ko gla ve mi je [pa ni je i Ru si je, stal no se sa sta je mo sa wi ma - is ta kao je Pa vi }e vi}. Mun di jal u fut sa lu odr `a }e se od 1. do 18. no vem bra u Bang ko ku i Na ko nu.

Utak mi ca se zo ne

U KMF Tan go Li man odav no je pro gla {e no mo bil no sta we za o~u va we elit nog sta tu sa, a u po sled wa tri ko la na ci o nal nog {am pi o na ta bor be na go to vost je po dig nu ta na naj vi {i ni vo. Pr vi is pit No vo sa |a ni ima ju da nas ka da im u go ste do la zi eki pa Ni{ 92. - Ne zna se ko ja je od pre o sta le tri utak mi ce (Ni{ 92 i Vr bas kod ku }e i Vr bas u go sti ma) zna ~aj ni ja za nas, po {to mo ra mo da u sva koj po be di mo. M~ s Ni {li ja ma pro gla si li smo utak mi com se zo ne. Po be dom bi na pra vi li pr vi ve li ki, mo `da i naj va `ni ji ko rak u bor bi za op sta nak u Pr voj fut sal li gi - re kao je stra teg Li ma na Ne nad Po pov. Da su No vo sa |a ni u do broj for mi ide u pri log i ~i we ni ca da su sa dva go sto va wa do ne li ~e ti ri bo da. - Za do vo qan sam igrom i sprem no {}u igra ~a. Mak si mal no su mo ti vi sa ni. Jo{ uvek su sve `a se }a wa na utak mi cu s Ko per ni ku som na na {em te re nu ka da smo ne pla ni ra no iz gu bi li. Sre }om to smo anu li ra li s osvo je nim bo do vi ma u go sti ma. Za to ne ma opu {ta wa. U pr vom de lu u Ni {u Tan go Li man je sla vio 5:2. - Iako to re zul tat ne po ka zu je, bi la je to ne iz ve sna utak mi ca. Zna mo re cept ko ji }e mo pri me ni ti na ve ~e ra {woj utak mi ci is ta kao je Po pov. Utak mi ca Tan go Li man - Ni{ 92 po ~i we u 20 ~a so va na Sla noj ba ri, a ulaz je slo bo dan. J. Gali}

Zve zda ima me~ lop tu

Odbojka{ice NIS Spartaka

Uslu ~a ju da Su bo ti ~an ke He li}, Cve ti }a nin, Ra den ko vi} i osta le od boj ka {i ce po be de igra }e se ~e -

TANGO LIMAN DO^EKUJE NI[LIJE (20)

DANAS TRE]I FINALNI ME^ ZA DAME

Da nas se u Su bo ti ci od boj ka {i ce NIS Spar ta ka i Cr ve ne zve zde igra ju tre }i me~ fi na la plej - ofa. U pr ve dve utak mi ce u Be o gra du cr ve no-be le su oprav da le ulo gu fa vo ri ta, isti na mno go te `e od o~e ki va nog, i sti gle do me~ lop te za tre }u uza stop nu du plu kru nu. Su bo ti ~an ke su ve o ma do bro od i gra le pr vu utak mi cu, u pre sud nim tre nu ci ma su iz gu bi le kon cen tra ci ju i po kle kle u pe tom se tu. Bi le su bli zu iz ne na |e wa i u dru gom me ~u, ali je pri ma~ ser vi sa Zve zde Qu bi ca Kec man bi la ne re {i va enig ma za Spar tak, pa je ak tu el ni {am pion ste kao ka pi ta od 2:0 u po be da ma. Tre }i su sret igra se ve ~e ras u ha li Du do va {u ma od 18 ~a so va.

sreda11.april2012.

tvr ta utak mi ca u is toj dvo ra ni 14. apri la. M. R.

NO LE I RA FA ZA PO MO] MLA DI MA I RE KORD NU PO SE TU: Eg zi bi ci o ni hu ma ni tar ni me~ na sta di o nu Ber na beu. Dva naj bo qa svet ska te ni se ra o~e ku ju po se tu od oko 80.000 gle da la ca, ~i me bi obo ri li re kord Se re ne Vi li jams i Kim Klaj sters od 35.681 gle da o ca. Na dal je or ga ni za ci ju tog me ~a na ja vio jo{ u fe bru a ru, a sa da je po zna to da }e we gov ri val bi ti na{ i svet ski as broj 1, {to }e do dat no po ve }a ti in te re so va we. No vac od tog me ~a ide na ra ~u ne dve fon da ci je â&#x20AC;&#x201C; Fun da sion Re al ma drid i Fun da sion Ra fa Na dal. Obe fon da ci je

po ma `u mla de {i rom sve ta, olak {a va ju }i im so ci jal nu in te gra ci ju i obez be |u ju }i im ade kvat no obra zo va we. Ra fael Na dal je ro |en na Ma jo ci, stric mu je igrao za Bar se lo nu, ali je on sam od de tiw stva de kla ri sa ni na vi ja~ naj tro fej ni jeg svet skog klu ba. Re kord na po se ta za be le `e na je osmog ju la 2010. go di ne, ka da su Klaj sters i mla |a se stra Vi li jams igra le na bri sel skom sta di o nu Kraq Bo duen (ne ka da {wi Hej sel). Pre vi {e od dve de ce ni je Slo bo dan @i vo ji no vi} i Bo ris Be ker igra li su eg zi bi ci o ni me~ na sta di o nu Cr ve ne zve zde.

TURNIR U MANHAJMU

Na {i ju ni o ri bo qi od Ame ri ka na ca Ju ni o ri Sr bi je osvo ji li su pr vo me sto u gru pi D na 26. ko {a ka {kom tur ni ru u Man haj mu, ne zva ni~ nom pr ven stvu sve ta za igra ~e do 18 go di na. Iza bra ni ci tre ne ra De ja na Mi ja to vi }a pre ne }e u ~e tvrt fi nal nu gru pu dva bo da po {to su sa vla da li vr {wa ke iz SAD 78:68 (17:21, 19:15, 21:17, 21:15). Na{ mla di tim od lu ~u ju }u pred nost ste kao je sre di nom tre }e ~e tvr ti ne. Od lu~ nom i hra brom igrom, srp ski ju ni o ri us pe li su da do kra ja su sre ta sa ~u va ju vo| stvo i ostva re zna ~a jan tri jumf. - Pro {le go di ne na Svet skom pr ven stvu u Le to ni ji iz gu bi li smo po la ko {a od se lek ci je SAD, za to sam pre po ~et ka ovog du e la za mo lio igra ~e da se bi i me ni u~i ne to za do voq stvo i po be de ve li kog ri va la, ma kar i na ne zva ni~ nom {am pi o na tu. Bi li su za i sta fan ta sti~ ni. Is po {to va li su sve do go vo re. Ni smo se upu sti li u jur wa vu, bi li smo bo qi u sko ku, mu dri ji u na pa du, pro na la zi li sjaj na re {e wa pro tiv zon -

Tener Dejan Mijatovi}

ske od bra ne Ame ri ka na ca. Bo ri li su se mom ci ju na~ ki svih 40 mi nu ta, sva ko je za i sta pru `io mak si mum svo jih mo gu} no sti, ali mo ram da is tak nem Mi haj la An dri }a i Du {a na Ri sti }a ko ji su u kqu~ nim tre nu ci ma bi li fe no me nal ni, hra bri, do stoj ni srp ske {ko le ko {ar ke. Ne }e mo se za u sta vi ti na ovom tri jum fu, ima mo dan pa u ze ko ji }e nam do bro do }i,

a za tim ju ri {a mo na pla samn u po lu fi na le - is ta kao je De jan Mi ja to vi}, tre ner svih mla |ih se lek ci ja u KSS. U no vo for mi ra noj F gru pi re pre zen ta ci ja Sr bi je ve ~e ras igra pro tiv se lek ci je Ru si je (18), a dan ka sni je pro tiv [pa ni je (20). Pla sman u po lu fi na le obez be di }e dve pr vo pla si ra ne eki pe.

JUNIORI SE PRIPREMAJU U NOVOM SADU

Evrop sko pr ven stvo ve li ki iza zov Pobedni~ki tim NSâ&#x20AC;&#x201C;1 Minakva

ZAVR[ENA KLUPSKA LIGA SRBIJE U BRIYU

No vo sa |a ni od bra ni li ti tu lu Me ~e vi ma plej - ofa za vr {e na je klup ska li ga Sr bi je. U po lu fi na lu plej - ofa su se sa sta li NS-1 Mi na kva iz No vog Sa da (1) - NBK iz Ni {a (4) i Cr ve na zve zda iz Be o gra da (2)-\or |e Du wi} AL iz Vr wa~ ke Ba we (3). Igra lo se osam run di, a u fi na le su se pla si ra li NS - 1 Mi na kva i \or |e Du wi} AL. No vo sa |a ni su od bra ni li ti tu lu po be dom od 29 po e na i ta ko dru gu go di nu za re dom od ne li epi tet naj bo qeg brix klu ba u Sr bi ji. Za {am pi on ski tim NS-1 Mi na kva na stu pa li su: Jo va na Ma rin ko vi}, Ne nad Mi {ko vi}, Bo ris Alt man, Alek san dar Vu ~i}, Bra ni slav \u ri ~i}, Go ran Ra di {i} i ka pi ten Dar ko Pa re `a nin. Za tim

iz Vr wa~ ke Ba we vi ce {am pi on ski na slov su uze li: Mar ko Mla de no vi}, Ne boj {a Kar xo vi}, De jan Pri jo vi}, Mi o drag Ma lo vi}, Veq ko Vuj ~i} i ka pi ten De jan Cu ra kvi}. U me ~u za tre }e me sto Ni {li je su bi le sta lo `e ni je i po be di le Cr ve nu zve zdu. U plej - aut me ~u za op sta nak u li gi be o grad ski Par ti zan je sa vla dao Pan ~e vo. I po red od li~ nih re zul ta ta na do ma }oj i na me |u na rod noj sce ni NS-1 Mi na kva ve} tri me se ca je bez pro sto ra za igru, iako zah tev za ta kvu vr stu po mo }i sto ji ve} ~e ti ri me se ca u nad le `nim in sti tu ci ja ma. G. M.

Ju ni or ska gim na sti~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se na pri pre ma ma u No vom Sa du za Evrop sko pr ven stvo. Pr ven stvo Sta rog kon ti nen ta za se ni o re i ju ni o re odr -

Juniorska reprezentacija Srbije

`a }e se u fran cu skom gra du Mon pe qeu od 19. do 26. ma ja, a Sr bi ja }e nsta u pi ti sa mo sa ju ni or skim sa sta vom. Na pri pre ma ma, ~i ji je do ma }in So kol sko dru {tvo Voj vo di na, je se dam re pre zen ta ti va ca: Pe tar Ve li~ -

ko vi}, Du {an \or |e vi}, Ga vri lo Ili} (Ni{), Bo `i dar Ma ro vi} (Ko sto lac), Ste fan Ili}, Ni ko la Mr |e no vi} i Bo jan De ja no vi} (No vi Sad). Sa wi ma ra de tre ne ri Sa {a Ve li~ ko vi} (Ni{), Du {an Ma -

Fo to: F. Ba ki}

ro vi} (Ko sto lac) i Vla di mir Dra ku li} (No vi Sad). Uz wih tre ni ra i De jan Zi ma (No vi Sad). - Za sa da sve ide po pla nu. Da nas }e mo ima ti dru go kon trol no tak mi ~e we i na dam se da }e mo ostva ri ti pla ni ra ni re zul tat, a on da nam pre o sta je jo{ me sec da na da sve usa vr {i mo i {to bo qe se pri pre mi mo za Evrop sko pr ven stvo - re kao je se lek tor ju ni o ra Vla di mir Dra ku li}. Uz pe to ri cu re pre zen ta ti va ca, u Mon pe qe }e i}i i tre ne ri Dra ku li} i Ve li~ ko vi}, kao i su di ja De jan De ja no vi}. - De ja no vi} je po zvan od Me |u na rod ne gim na sti~ ke fe de ra ci je (FIG) da su di i na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. To je ve li ka ~ast za na{ grad i klub, jer }e on bi ti je di ni pred stav nik iz na {eg spor ta na Igra ma - is ta kao je Dra ku li} i do dao da se na da da }e na sle de }im Igra ma Sr bi ja ima ti i tak mi ~a ra. G. Malenovi}

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

Ista meta Rad ni~ ki (K) - Bo rac 2:2 (2:2) KO VIN: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija Dimitrijevski (Pan~evo), strelci: Bosni} u 7. Vasiqevi} u 19. za Radni~ki, a Kodi} u 16. i Milankov u 42. minutu za Borac. @uti kartoni: Jeki}, Brajevi}, Raji} (Radni~ki), Milovac, Jo va nov ski, Ze ka no vi}, Krsti}, Ro{uq (Borac). KO VA ^I CA: Sla vi ja - Vr {ac ju naj ted (Vr {ac) 3:1, SEF KE RIN: Tem po - Mla dost (Omo qi ca) 1:0, DE BE QA ^A: Spar tak - Po let (Iz bi {te) 1:1, UQ MA: Par ti zan - Ju go sla vi ja (Ja bu ka) 1:1, KO VIN: Rad ni~ ki - Bo rac (Sa ku le) 2:2, BA NAT SKO NO VO SE LO: Slo ga - Rad ni~ ki (Ba ran da) 1:0, BE LA CR KVA: BAK - Vul tu rul (Gre be nac) 1:1, PLAN DI [TE: Slo ga - Par ti zan (Gaj) 1:0. 1. Rad.(K) 19 2. Bo rac 19 3. Rad.(B) 19 4. Vr {ac j. 19 5. Sla vi ja 19 6. Vul tu rul 19 7. Ju gosl. 19 8. Mla dost 19 9. Tem po 19 10. Slo ga(P) 19 11. BAK 19 12. Slo ga(BNS) 19 13. Po let 19 14. Part.(G) 19 15. Part.(U) 19 16. Spar tak(-1) 19

SPORT

c m y

dnevnik

13 11 9 9 9 8 7 8 8 7 6 6 6 6 5 3

5 1 3 5 4 6 4 6 4 6 4 7 7 5 3 8 3 8 4 8 6 7 4 9 4 9 1 12 4 10 2 14

55:17 38:18 37:20 22:16 33:29 24:18 30:30 35:32 19:30 20:25 28:24 25:30 21:34 23:29 24:34 14:62

44 36 31 31 31 28 28 27 27 25 24 22 22 19 19 10

RAD NI^ KI: Bogdanovi} 7, Jeki} 7, Vasiqevi} 7, Nikoli} 7, Savi} 8, Brajevi} 7, Mladenovi} 7 (Golubovi} -), Raji} 8, Bosni} 8 (Preli} -), Pu{ica 8, Binxa 8 (Lazarevi} 7). BO RAC: @ivak 7, Milovac 8, Carevi} 8, Mladenovi} 8, Jovanovski 7, Kodi} 8, Zekanovi} 8, Bojkovi} 8, Milankov 8 (Pavlovi} 8), Ro{uq 8 (Matkovi} -), Krsti} 8. Odli~na igra vode}ih u derbiju. O{tar centar{ut iskoristio je Bosni}, a ubrzo Kodi} je izjedna~io rezultat. U 19. minutu iz slobodnog udarca Sr|an Vasiqevi} je s 18 metara preko `ivod zida pogodio mre`u, da bi Krsti} u 42. minutu sa 25 metara na istovetan na~in izjedna~io. U drugom delu gosti su bili boqi imali vi{e prilika, ali rezultat se nije mewao.

BAK - Vul tu rul 1:1 (1:0) BE LA CR KVA: Sta dion BAK-a, gledalaca 300, sudija \ur|ev (Vr{ac), strelci: Marila u 6. minutu za BAK, Mazaran u 88. minutu za Vulturul. @uti kartoni: Radulov, Andreji} (B AK), Anti}, Vu~ko vi} (Vul tu rul). Cr ve ni karton Stajkovac (BAK). BAK: Stefanovi} 6, Juga 6, Nedi} 6, [upi} 7, Radulov 6, Kantarevi} 6, Marila 7, Jovi~in 7 (Andreji} 7), Stajkovac 6, Ili} 6 (Markovi} 6), Georgievski 6. VUL T U R UL: An ti} 7, J. Popa 6, Paji} 7, T. Popa 6, Timotijevi} 7, Morariju 6 (Dolinga 6), Bobi} 7, Paunovi} 6 (Nikoli} 6), Vu~kovi} 6, Mazaran 7, Gajta 6. DA NAS UTAK MI CE 20. KO LA POD RU^ NE LI GE NO VI SAD

Salaj~ani u Vrbasu

Danas su na programu utakmice 20. kola Podru~ne fudbalske lige Novi Sad. Sastaju se - NOVI SAD: Kabel - Slavija (P), FUTOG: Metalac Borac ([), VRBAS: Vrbas Slavija (NS), BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Ba~ka (\), STEPANOVI]EVO: Omladinac - Jedinstvo, KOVIQ: [ajka{ - Hercegovac, SRBOBRAN: Srbobran - Stari grad. Slobodan je Petrovaradin. Sve utakmice po~iwu u 15.30 sati.

POD RU^ NA LI GA ZRE WA NIN

SU BO TI^ KA LI GA

Biki} kao mladi}

Derbi Krivaji

Be gej - Ru san da 1:0 (0:0) @ITI[TE: Igrali{te „Dragan Vu~urevi} - Vu~ko”, gledalaca 200, sudija Jefteni} (Kni}anin), strelac Kapur u 50. minutu. @uti kartoni: Grbi} (Begej), Stankovi}, Radojev, Bibin (Rusanda). BE GEJ: Biki} 8, Kapur 7, Daqevi} 7, Sirar 7, Kova~evi} 6 (Umi~evi} 7), Erdeqan 7, Nikoli} 6, Suxukovi} 7 (Radakovi} -), ]ulafi} 6, Grbi} 6 (Markov -), Glu{ac 6. RU SAN DA: Mi. Kuru~ev 7, Lon~arski 6 (Ma. Kru~ev -), [argin 7, Mi{kovi} 7, Marinac 6, Stankovi} 7, Zaki} 7, Radojev 7, Cveti} 7, Radi{i} 6, N. Kuru~ev 6 (Eremi} -). U pet navrata gosti su bili sami ispred Biki}a, ali je veteran stalno izlazio kao pobednik. U 50. minutu gu`va pred golom Melen~ana je krunisa pogotkom Kapura za trijumf Begeja.

Mla dost (L) - OFK Klek 3:1 (1:0) LUKI]EVO: Igrali{te SC Mladost, gledalaca 150, sudija Gailovi} (Zrewanin), strelci: Grubor u 34. Palana~ki u 63. Tomin u 80. za Mladost, Boki} u 58. minutu za OFK Klek. @uti kartoni: Grubor, Spasojevi} (Mladost), Vjev~evi} (OFK Klek). Crveni karton Grkini} (OFK Klek). MLA DOST: Kandi} 7, Stani} 8 (Milinkovi} -), Grubor 7, Pajevi} 7, Joksimovi} 7 (Brkqa 7), Palana~ki 7, Tomin 7, Maksimovi} 7, Marijanovi} 7 (Spasojevi} 7), @u`a 7, Mati} 7. OFK KLEK: Tarana 7, Pjev~evi} 6 (Bogdanov -), B. Milanovi} 6, D. Milanovi} 7, ^ubra 6, Milankov 6 (Kova~evi} -), Boki} 7, Milenkovi} 6, Vu~eti} 6, Grkini} 7, Pudar 6 (Mar~eta -). Dobar prodor Grubora i lep {ut u 34. minutu za prednost doma}ih. Brzu akciju gostiju Boki} je u 58. minutu lepim {utem iskosa pretvorio u izjedna~ewe. Odli~an prodor Stani}a u 63. minutu iskoristio Palana~ki i prizemnim {utem pogodio suprotan ugao,

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – IS TOK

KU SI]: [e vac - Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 2:1, DO BRI CA: Do bri ca - Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 6:2, KRU [^I CA: Ra tar - Ka ra{ (Ja se no vo) 0:0, PA VLI[: Cr ve na zve zda - Pot po raw 6:1, VRA ^EV GAJ: Bo rac - Haj du ~i ca 5:0, [U [A RA: Haj duk Ka ra{ (Ku {tiq) 4:1, GU DU RI CA: Vi no gra dar - Je din stvo (Vlaj ko vac) 2:1, slo bod ni su bi li Bu du} nost iz Ali bu na ra i Ba nat iz Du pqa je. 1. Do bri ca 19 14 3 2 50:14 45 2. Je din stvo 18 13 2 3 38:16 41 3. C. zve zda 19 10 5 4 56:27 35 4. Bu du} nost 17 9 2 6 43:28 29 5. Haj du ~i ca 19 7 6 6 25:25 27 6. Ra tar 19 7 5 7 30:24 26 7. Bo rac(VG) 19 8 2 9 38:36 26 8. Haj duk 19 7 4 8 36:37 25 9. Ka ra{(K) 18 7 4 7 27:29 25 10. Ka ra{(J) 19 7 4 8 33:42 25 11. Bo rac(VS) 18 6 5 7 31:26 23 12. Vi no gr. 19 6 4 9 40:44 22 13. Du nav 18 6 3 9 34:47 21 14. [e vac 18 5 5 8 14:29 20 15. Pot po raw 19 5 2 12 27:49 17 16. Ba nat 18 2 2 14 19:69 8

da bi Tomin u 80. minutu povratnu loptu poslao u mre`u gostiju.

Naf ta gas (E) - Mla dost (BD) 2:0 (0:0) ELEMIR: Igrali{te „Crveni dom”, gledalaca 400, sudija Toma{ev (Zrewanin), strelci: Manger u 67. Stepanov u 80. minutu. @uti kartoni: Kosanovi}, Grabunxija, Mi{~evi} (Naftagas), Erceg, Xemajlovski, ^izma{ (Mladost). NAF TA GAS: Radulovi} 7, Manger 8, Kosanovi} 6 (Skuban 6), Grabunxija 6, Mandi} 6 (Barawi 7), Titin 7, Dabi} 8, Stepanov 8, Topalov 7, Kurtovi} 6 (Srdi} -), Mi{~evi} 7. MLA DOST: Mari} 7, Piva~ 6 (^izma{ -),Mijatovi} 7, Erceg 7, Mitri} 7, Zijaji} 6 (O. Krivo{ija -), Avramovi} 7, Kravaru{i} 7, Xemajlovski 6, Gavrani} 7, Ko~i} 6 (F. Krivo{ija -). Zanimqiva i beskompromisna igra oba rivala. U 67. minutu Zoran Manger je {utem iskosa sa 20 metara pogodio suprotan ugao Mari}a, a onda u 80. minutu nakon solo prodora Stepanova, Menger je preciznim {utem postavqa kona~an rezultat.

Bo rac (A) - Bo rac (ZR) 1:1 (0:0) ALEKSANDROVO: Igrali{te „Lukarelo”, gledalaca 300, sudija Karaka{ (Ravni Topolovac), strelci: Brakus u 73. za Borac (A), a Lazi} u 90. minutu za Borac (ZR). @uti kartoni: Vujani}, Lavrwa, Ze~evi} (Borac A.), \or|evi}, A. Stana}ev, Lazi} (Borac ZR.). BO RAC (A): Medi} 7, Kova~evi} 6, Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 7, Gruji} 6, Vujani} 7 (Stepanovi} -), To{kov 6, \uri} 7, Lavrwa 6 (Paunovi} -), Brakus 7, Ze~evi} 7 (Samolovac -). BO RAC (ZR): \or|evi} 7, A. Stana}ev 6, Savi~i} 6 (Oprijan -), Gruji} 7,Mijatov 7, \ulinac 6, Mikala~ki 7, Ru`i} 6, Pavlovi} 7, Mili}evi} (P. Stana}ev -), Lazi} 7 (Dabi} -). Smu{ena igra doma}ih je odgovarala gostima. Ipak, u 73. minutu centar{ut sa strane koristi Brakus za vo|stvo doma}ih. Kada su svi pomislili da je kraj duga~ka lopta je uba~ena pred gol doma}ih, stvorila se gu`va i posle karambola Lazi} je pogodio mre`u.

Naf ta gas (B) - Voj vo di na 2:0 (1:0) BOKA: Stadion „Sveti Nikola”, gledalaca 250, sudija Mati} (Novi Be~ej), strelci: Tri{i} u 26. i Dragi} u 51. minutu. @uti kartoni: Dologu{in, Ara|anski (Naftagas), Stefanovi}, Je{i} (Vojvodina). NAF TA GAS: Markov 7, Uvalin 7 (Ka{lik -), Dologu{in 7, Ba{a 7, Nestorov 8, Dragi} 8, Fodor 8, Vu~eti} 7 (Araxanski 7), Tri{i} 7, Kusturi} 7, Bukva 6 (\uri} -). VOJ VO DI NA: Ra|enovi} 7, Stefanovi} 6 (Rudi} -), Lazarevi} 6 (Milovac -), @miri} 7, Brajkov 7, Je{i} 6, Srdanov 6,

ELE MIR: Naf ta gas - Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) 2:0, ALEK SAN DRO VO: Bo rac Bo rac (Zre wa nin) 1:1, BO KA: Naf ta gas - Voj vo di na (Per lez) 2:0, ZRE WA NIN: OFK Grad nu li ca - Kra ji na (Kra ji {nik) 1:2, @I TI [TE: Be gej - Ru san da (Me len ci) 1:0, LU KI ]E VO: Mla dost - OFK Klek 3:1, KNI ]A NIN: Po ti sje - Cr ve na zve zda (Ru sko Se lo) 0:2, SE ^AW: Bi le }a nin - Cr ve na zve zda (Voj vo da Ste pa) 1:0.

1. Bi le }a nin 19 15 2. C. zve zda (RS)19 13 3. Bo rac(A) 19 11 4. Kra ji na 19 11 5. Naf ta gas(E)19 10 6. Bo rac(ZR) 19 10 7. Be gej 19 9 8. Grad nu li ca 19 9 9. Mla dost(BD)19 7 10. Voj vo di na 19 6 11. Na fa gas(B) 19 6 12. Po ti sje 19 5 13. Mla dost(L) 19 4 14. OFK Klek 19 5 15. Ru san da 19 5 16. C. zve zda (VS)19 5

1 3 2 4 4 4 2 6 3 6 2 7 3 7 3 7 1 11 2 11 2 11 4 10 6 9 3 11 2 12 2 12

55:23 53:15 32:15 42:20 28:20 36:29 43:18 25:19 18:36 18:32 22:37 29:45 24:45 28:56 21:44 21:44

46 41 37 35 33 32 30 30 22 20 20 19 18 18 17 17

Amixi} 7, Markoski 6 (Kalajxija -), Malba{ki 6, Golubovi} 6.

OFK Grad nu li ca - Kra ji na 1:2 (1:2) ZREWANIN: Igrali{te OFK Gradnulice, gledalaca 150, sudija Zekowa (Kikinda), strelci: [orak u 16. za OFK Gradnulica, Stoji} u 30. Berdovi} u 41. minutu za Krajinu. @uti kartoni: Munxi}, Kne`evi}, Gavri}, Vukovi}, D. Grbu{i} (OFK Gradnulica), M. Novakovi}, Stojakovi} (Krajina). OFK GRAD NU LI CA: Palfi 7, Munxi} 7, Obradovi} 6, Kne`evi} 6 (Milo{ev 7), Gavri} 7, Tanasi} 7 (V. Grbu{i} 6), Buka 7, Novakov 6 (Medi} -), Vukovi} 6, [orak 8, T. Grbu{i} 7. KRA JI NA: Poznanovi} 7, M. Novakovi} 6, Triki} 7, Vigwevi} 7 (Kova~evi} 6), Tawga 8, S. Stojisavqevi} 6, Grmu{a 7, \. Novakovi} 6, Berdovi} 7 (D. Stojisavqevi} -), Stoji} 8, Stojakovi} 7 ([kori} 6).

Po ti sje - Cr ve na zve zda (RS) 0:2 (0:0) KNI]ANIN: Igrali{te „kraj Bikare”, gledalaca 200, sudija Biki} (Zrewanin), strelci: Ili} u 51. Nikoli} u 54. minutu. @uti kartoni: N. Stankovi} (Potisje), êki}, Kneèvi}, Marijanovi}, Simi}, Kewalo (Crvena zvezda). PO TI SJE: Kurte{an 7, Stojanovi} 6, N. Stankovi} 6 (G. Ili} ), Maksimovi} 7, Bala` 8, Mihajlovi} 6, Marinkovi} 7, Stojkovi} 7, Anti} 6 (Krsti} 7), D. Ili} 7, A. Stankovi} 6. CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi} 7, êki} 8, Krxalin 7, Kneèvi} 8, Marijanovi} 8, Stjepanovi} 7, Simi} 7, Nikoli} 8 (Mujki} -), Ili} 7 (Kewalo -), Klasni} 7, [ibul 8 ([erbexija -). Dostojan otpor doma}i su pruìli u prvom delu, a onda u 51. minutu @eqko Ili} efektnim lobom pogodio suprtonu malu mreìcu. Samo tri minuta kasnije Nikoli} je zaobi{ao golmana i postavio kona~an rezultat. Pri pre mio: S. M. Pe tro vi}

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – ZA PAD

Efikasni Ka~arevci Je din stvo Ste vi} – Pla vi Du nav 4:0 (1:0) KA^AREVO: Stadion: Jedinstvo Stevi}. Gledalaca: 150. Sudija: Slobodan Lazarevi} (Pan~evo). Strelci: An|elovi} u 17, Nestorovski u 49, S. Pe{ovski u 72, Ajrulaj u 88 minutu. @uti kartoni: @ivkov (Plavi Dunav). JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi} -, Okuka 7 (Mom~ilovi} 7), Spaskovski – (Dimitrijevski 7), Brkovi} 7, I. Pe{ovski 7, Zlatanovi} 7, Nestorovski 7, Ili} 7 (Ajrulaj 7), S. Pe{ovski 7, An|elovi} 8, Traj~evski 7.

PLA VI DU NAV: Stanisavqevi} 6, Ka{lar 5 (Barjaktarov 5), Rakovi} 5, Lacmanovi} 6, Mladenovi} 5, Petrovi} 6, Hajdukov 5, Pamel 5 (Cvetkovi} 5), Grozdanovi} 6, \uri{ 5, \or|evi} 5 (@ivkov 5). Si gur na i efi ka sna igra doma}eg tima krunisana je sa ~etiri pogotka u mre`i gostiju iz Skorenovca. Seriju pogodaka otvorio je An|elovi} kada je sa nekih 25 metara savladao golmana Staisavqevi}a. B. St.

sreda11.april2012.

DO LO VO: Do lo vo - @e le zni ~ar (Pan ~e vo) 3:2, GLO GOW: Glo gow Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 0:0, IVA NO VO: Stre la - Voj vo di na (Cre pa ja) 0:4, BA VA NI [TE: BSK Mla dost (Voj lo vi ca) 2:0, DE LI BLA TO: Omla di nac - Po be da (Sa mo{) 4:0, KA ^A RE VO: Je din stvo Stvi} - Pla vi Du nav (Sko re no vac) 4:0, MRA MO RAK: Pro le ter - Bo rac (Plo ~ia) 1:3, slo bod na je eki pa Uni ree iz Uz di na. 1. Bu du} nost 17 14 2 1 48:8 44 2. Voj vo di na 18 12 3 3 53:13 39 3. @e le zni ~ar 18 12 1 5 55:22 37 4. Mla dost 18 10 5 3 35:15 35 5. Omla di nac 18 10 3 5 40:25 33 6. Je din stvo S.18 8 7 3 61:25 31 7. Pla vi Du nav18 8 2 8 23:32 26 8. Uni rea 17 7 3 7 38:32 24 9. Glo gow 17 7 3 7 38:36 24 10. Bo rac 18 7 0 11 23:50 21 11. BSK(-1) 18 5 2 11 28:48 16 12. Do lo vo 17 4 3 10 25:46 15 13. Stre la 18 3 3 12 16:51 12 14. Pro le ter 18 3 2 13 23:55 11 15. Po be da 18 2 3 13 17:71 9

Kri va ja - Pro le ter 3:1 (1:1) KRIVAJA: Stadion Krivaje, gledalaca 300, sudija: Cvetkovi} (Bajmok). Strelci: Nedi} u 30. Plav{i} u 60. Raji} u 87. za Krivaju, a R. Stani} u 43. minutu za Proleter. @uti kartoni: Dikli} i Raji} (Krivaja), a Panovi}, Despotovi}, M. Stani{i} i êh (Proleter). KRI VA JA: Veselinovi} 7, A. Majki} 7, Nedi} 8 (Vujaklija), M. Majki} 7, Balunovi} 7 (Dikli}), Jovanovi}, Plav{i} 8 (Pe{ut), Pani} 9, Mihailovi} 7, Borenovi} 7, Raji} 7. PRO LE TER: \or|evi} 7, Perovi} 7, M. Stani} 7, Despotovi} 6, ^voro 6, Davidovi} 7 (Matkovi}), Gu{i} 6 (êh 6), Krvavac 7, R. Stani} 8, Grbi} 7 (Jokanovi}), Panovi} 7. U derbiju kola boqi je bio doma}in i zasluèno pobedio. Bila je dobra utakmica sa dosta preokreta. Krivaja posle ove pobede je ponovo na ~elu tabele Podru~ne lige. Pani} je izveo slobodan udarac sa 20 metara do Nedi}a, koji loptu glavom poslao u mreù. Proleter je izjedna~io preko Radeta Stani}a. U nastavku Krivaja je bila mnogo boqa i postigla jo{ dva gola. S. Sto jiq ko vi}

ô ka - Ba~ ka (M) 2:2 (1:1) ÔKA: Stadion ôke, gledalaca: 150. Sudija: S. Bedi} (\ur|in). Strelci: @ivanov u 35. i Popov u 80. za ôku, a Kora} u 25. i Kobiqski 72. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: \ere i Roganovi} (ôka), Jak{i}, Se~ewi, Barta i Straìme{terov (Ba~ka). Crveni karton: Dongo (Ba~ka) u 84. minutu.

Baj {a - Ja dran 1:1, ân ta vir - Ta van kut 1:0, Slo bo da - Po ti sje 1:4, ô ka - Ba~ ka 2:2, We go{ - Pa no ni ja 1:0, Su bo ti ca - Ti sa 0:0, Pre po rod - Vi no gra dar 0:2, Kri va ja - Pro le ter 3:1. 1. Kri va ja 2. Pro le ter 3. We go{ 4. Pre po rod 5. Ti sa 6. Ba~ ka 7. Pa no ni ja 8. Vi no gra da 9. Baj {a 10. ô ka 11. Ta van kut 12. Po ti sje 13. ân ta vir 14. Ja dran 15. Su bo ti ca 16. Slo bo da

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

12 12 11 11 9 9 10 8 7 8 7 6 6 5 5 3

4 3 2 5 3 5 2 6 5 5 5 5 3 6 6 5 6 6 7 8 2 10 2 11 1 11 2 11 2 12 2 14

38:18 42:26 34:27 41:27 31:22 35:28 30:20 26:23 27:23 29:25 30:25 34:26 35:24 25:36 20:42 21:54

40 38 36 35 32 32 30 30 27 27 23 20 19 18 12 11

Ô KA: Toma{ev 6 (Stijovi} -), \ere 6, @ivkovi} 7, Savi} 6, Sarapa 7, Roganovi} 8, @ivanov 7, @oldo{ 7, Davidov 6, Nikolin 6 (Popov 7), Bauk 6 (Bulaji} 7). BA^ KA: Matkovi} 6, Dongo 6, Krasni} 7 (Odri -), Kriàn 6, Jak{i} 7, Kobiqski 8, Matkovi} 7, Be{ewi 7 (Straìme{terov 7), Se~ewi 7 (Savi} -), Kora} 8, Barta 7. Gosti iz Mola su poveli posle nespretne intervencije odbrambenih igra~a ôke, kada je Kora} sa 35 metara pogodio mreù indisponiranog Toma{eva. Deset minuta kasnije usledilo je izjedna~ewe pogotkom @ivanova. Posle odmora u drugom delu utakmice sli~an odnos snaga na terenu. Ponovo su poveli gosti pogotkom Kobiqskog u 72.minutu, da bi osam minuta kasnije iz slobodnog udarca izjedna~io Popov. M. Mi tro vi}

MFL BA^ KA PA LAN KA – PR VI RAZ RED

Tvr|ava ~uva vrh Tvr |a va - Bu du} nost (P) 1:0 (1:0) BA^: Stadion Tvr|ave, gledalaca oko 100, Sudija: Malinovi} (Ba~ka Palanka), strelac: Doro{ki u 11. minutu. @uti kartoni: Maksimovi} (Budu}nost), Crveni karton: Krsti} (Tvr|ava) TVR \A VA: Vu~kovi}, Rosi}, Mile{evi}, Kajgani}, Zelin~evi}, Mandi} (Vukojev), Kuveqi}, Spasi}, Krsti}, [omo{i, Doro{ki (Stevanovi}). BU DU] NOST: Ka{ikovi}, @. Danilov, Petrovi}, Maksimovi}, Mijatovi}, Nikoli}, Marjanov, Luki}, J. Jukanovi}, M. Jukanovi}, S. Danilov. U 11. minutu utakmice posle dobro akcije i povratne lopte Doro{ki je postigao pogodak. Po je u 45. minutu Krsti} zbog prigovora dobio crveni karton. U nastavku doma}i igra~i su bili boqi stvorili nekoliko {ansi, a Rosi} je dva puta bio sam ispred golmana Ka{ikovi}a i oba puta je {utirao u wega sa pet metara. M. Po.

MFL BA^ KA PA LAN KA – DRU GI RAZ RED

MA LI BA^: Mla dost – Na {a zve zda (Sil ba{) 2:0, VI ZI]: Bo rac – Ne {tin (Ne {tin) 1:0, PLAV NA: Slo ga – Ba~ ki Haj duk (Ba~ ko No vo Se lo) 0:1, BO \A NI: Sla vi ja – La bud wa ~a (Vaj ska) 1:1. 1. B. Haj duk 9 6 1 2 23:14 19 2. Sla vi ja 9 6 1 2 17:11 19 3. Mla dost 9 5 1 3 17:10 16 4. Bo rac 9 4 0 5 17:17 12 5. Ne {tin 9 3 2 4 9:16 11 6. La bud wa ~a 9 2 4 3 16:14 10 7. Slo ga 9 2 2 5 13:17 8 8. N. zve zda (-1) 9 2 1 6 10:23 6

BA^: Tvr |a va – Bu du} nost (Pa ra ge) 1:0, MA GLI]: Ma gli} – Ba~ ka (De spo to vo) 0:0, KA RA \OR \E VO: Pro le ter – Voj vo di na (To va ri {e vo) 1:2, GLO @AN: Bu du} nost – Kri vaw (Se len ~a) 6:1, BA^ KA PA LAN KA: Kri la Kra ji ne – So ko (No va Gaj do bra) 2:0, KUL PIN: Kul pin – Bo rac (Ob ro vac) 1:0. 1. Tvr |a va 14 11 2 1 46:6 35 2. Bu du} nost (G)14 9 3 2 36:11 30 3. Voj vo di na 14 8 5 1 38:18 29 4. Bu du} nost (P)14 7 4 3 27:16 25 5. K. Kra ji ne 14 6 4 4 22:15 22 6. Kul pin 14 6 4 4 22:16 22 7. Bo rac 14 5 3 6 21:26 18 8. Kri vaw 14 4 3 7 14:27 15 9. So ko 14 3 4 7 14:22 13 10. Ma gli} 14 3 1 10 13:31 10 11. Ba~ ka 14 2 2 10 13:38 8 12. Pro le ter 14 2 1 11 10:51 7

Ka ra |or |e vo – Voj vo di na 1:2 (1:2) KARA\OR\EVO: Stadion Kara|or|evo, gledalaca 150, sudija Petkovi} (^elarevo). Strelci: M. Nedimovi} u 13. za Kara|or|evo, a Vujanovi} u 5. i G. Stanojev u 38. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni, Kremenovi} i Nedimovi} (Kara|or|evo), Soldat (Vojvodina). KA RA \OR \E VO: Jari} 6, Niki} 6 (Popadi} - ), Radumilo 6, Kova~evi} 6, [olaja 6, Kremenovi} 6, Kalaba 6, Maksimovi} 6 (Bosan~i} -), Nedimovi} 7 (Konkoq -).Popovi} 6, Bukvi} 6. VOJ VO DI NA: Kli~i} 6, Vigwevi} 6, Rami} 6, Baro{ 6,Vukojev 6, Ranisavqev 6, G. Stanojev 7 (Todor Nikoli} -), Mili}evi} 6 (Radoni} -), Soldat 6, Vujaniovi} 7 (Milovanov -), Tima Nikoli} 6. M. \. Kre me no vi}

GRAD SKA LI GA ZRE WA NIN IS TOK

ZRE WA NIN: Pro le ter 2006. Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) 1:1, ZRE WA NIN: @FK Ba nat Ba gqa{ Rad ni~ ki (Su tje ska) 1:0, NE U ZI NA: Pro le ter - Slo ga (Jar ko vac) 2:0, slo bod na je eki pa Zla ti ce. 1. Rad.(S) 12 10 1 1 36:9 31 2. Rad.(JR) 12 7 3 2 31:11 24 3. Ba nat B. 12 7 1 4 19:10 22 4. Pro le ter (ZR)12 4 5 3 21:24 17 5. Zlti ca 12 4 2 6 23:19 14 6. Pro le ter(N) 12 1 3 8 13:32 6 7. Slo ga 12 1 1 10 8:45 4

ZA PAD

^EN TA: Ba nat - Ta mi{ (Far ka `din) 2:0, MI HAJ LO VO: MSK - Le hel (Mu `qa) 0:0, E^ KA: Je din stvo - Mla dost (Be lo Bla to) 3:1, slo bod na je bi la eki pa Slo bo de iz Bo to {a. 1. Le hel 12 9 2 1 32:5 29 2. Omla di nac 12 9 1 2 29:10 28 3. MSK 12 5 5 2 18:11 20 4. Je din stvo 12 5 0 7 22:22 15 5. Ba nat 12 5 0 7 12:25 15 6. Ta mi{ 12 3 1 8 16:25 10 7. Mla dost 12 1 1 10 11:41 4

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda11.april2012.

PO ^EO KUP [S VOJ VO DI NE

Fi nal ni deo od 28. apri la U nedequ je odigrano eliminatorno kolo Kupa [S Vojvodine. Svi pobednici stekli su pravo igrawa u finalu koje }e se odràti 28-30. aprila. Mesto odigravawa jo{ nije odre|eno. Rezultati: Anpasan (Novi Sad) - Zmajevo (2) 3,5:0,5, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe – Vrbas (1) 1:3, Zmajevo (1) - Mladost 2 (Ba~ki Petrovac) 4:0, Mladost 1 (Ba~ki Petrovac) – Ba~ (2) 4:0, Ba~ (1) – Kulpin 3:1, Hercegovac (Gajdobra) – Budu}nost (Gloàn) 3,5:0,5, [ajka{ Omladinac (@abaq) 0:2,5, Selen~a – Mladenovo 2:2 (daqe ide Mladenovo), Srbobran – Temerin 3:1, Crvenka – Sivac (2) 2:2 (daqe ide Sivac 2), Sivac (1) Polet (Karavukovo) 3,5:0,5, „Mihail Taq“ (Veternik) – „64“ (Novi Sad) 2:2 (daqe ide „Mihail Taq“), Hajduk (Gardinovci) – Vojvodina (Novi Sad) 2,5:0, Sivac 3 – Omladinac (Kucura) 0:4, Radni~ki (Kikinda) – Budu}nost (Srpska Crwa) 3:1, Lehel (Mu`qa) – Mladost (Banatski Despotovac) 2,5:0, „Bora Ivkov“ (Ban. Novo Selo) – Izbi{te 2,5:1,5, Unirea (Riti{evo) – Ilanxa 3,5:0,5, „(2) oktobar“ (Kumane) – Bata ]osi} (Opovo) 1:3, Elektrovojvodina (2) (Subotica) – Ravangradske Ajkule (Sombor) 2,5:1,5, Polet (2) (Rastina) – Elektrovojvodina 1 (Subotica) 1,5:2,5, LSK (La}arak) – Radni~ki ([id) 3,5:0,5, Rudar (Vrdnik) – Cement (Beo~in) 1,5:2,5, Bano{tor – Sremac (êrevi}) 3:1, „Brile“ (Ruma) – Dowi Srem (1) (Pe}inci) 4:0, Dowi Srem (2) (Pe}inci) – [imanovci (1) 0:4, [imanovci (2) – Stara Pazova (1) 0,5:3,5, Stara Pazova (2) – Sloga (In|ija) 1.5:2,5, Sremac 2 (Vojka) – Banovci Dunav 0,5:3,5, Jugovi} (2) (Ka}) – Sremac 1 (Vojka) 0:2,5. OTVO RE NO PR VEN STVO BU BA MA RE

Vo di Jev ti} U prostorijama N[K-a po~elo je otvoreno prvenstvo [K Bubamara iz Novog Sada. Posle tri odigrana kola vodi glavni favorit FM Miodrag Jevti} sa sve tri pobede. Sledi ga grupa od pet igra~a koji su sakupili pola poena mawe. Plasman: 1. Miodrag Jevti} 3, 2-6. Dragan Ostojin, Milan Popovi}, Vladimir Kawuh, Aleksandar Aleksi}, Boìdar Karli~i} 2,5, 7-16. Zoran Milenkovi}, Goran Kova~evi}, Stevan Mu{icki, Dragoqub Stani{i}, Sini{a Drowi}, Zoran Rati}, Marko Joci}, Cvetko Vukovi}, Miodrag Draì}, Tomislav Vujevi} 2, 17-18. Tomislav Buàn~i}, Qubi{a Poli} 1,5, 19-29. Davorin Vrane{, Miroslav Poprèn, Bo{ko Zlatkovi}, Slavko Stanojevi}, Momir Ilin~i}, Petar Borba{, Jovo Petovi}, @ivan Mu~icki, Petar Pjetlovi}, Ivan Todorovi}, Zdravko Jakovqevi} 1, 30-32. @arko Simovi}, Nenad \uri}, Danilo Sukwaja 0,5, 33-34. \or|e Marinkovi}, Du{an Ilij} 0.

PRO BLEM BR. 384

Be li da je mat u dva po te za T. J. Amirov Problemas, 1972. r

Re{ewe problema br. 383 (Vladimir Aleksandrov, Memorijal Kubel, 1991.) sa pozicijom: beli – Kh4, Da4, Tb6, Sd7; crni – Ka8, Lf8, pe{aci: a7, b7, c7; je 1.Dc6! Na 1...b:c6 sledi 2.Tb8 mat. Na 1...a:b6 sledi 2.Da4 mat. Na 1...c:b6 sledi 2.D:c8 mat. Na 1...L:d7 sledi 2.D:b7 mat.

SKUP [TI NA [S VOJ VO DI NE

Bez kom pro mi sa Dugo o~ekivana Skup{tina [ahovskog saveza Vojvodine odràna je u ~etvrtak, 5. aprila, u motelu “NB”, u Novim Banovcima. Nije bila izborna - ve} redovna. Od 26 mogu}ih delegata koji su to pravo imali po vaè}em Statutu, a ne po praksi, prisutno je bilo 23. Verifikaciona komisija je ustanovila da su svi prisutni delegati sa validnim ovla{}ewima. Na dnevnom redu bili su: 1. Izbor radnih tela Skup{tine; zatim, usvajawe: 2. Poslovnika o radu Skup{tine, 3. Zapisnika sa prethodne Skup{tine, 4. Izve{taja o radu [SV izme|u dve Skup{tine, 5. Izve{taja Nadzornog odbora, 6. Predloga izmena i dopuna Statuta [SV i 7. razno. U radno predsedni{tvo izabrani su Miroslav Kopawa, Slavko Brnxi} i Stanko Jovi}, za zapisni~ara Danko Bokan, za overiva~e Milan Miladinov i Du{an Marjan, za verifikacionu komisiju Petar Mili~evi}, @eqko Medar i Dejan Mar~ak. Imaju}i u vidu poznate doga|aje oko (ne)legalnosti posledwe izborne Skup{tine delegat N[K-a, Milorad Lazi}, je predloìo da se razmatra samo novi Statut zbog obaveznog uskla|ivawa sa Zakonom o sportu i preregistracije Saveza, uz obrazloèwe da je bespredmetno razmatrati izve{taje nelegalno izabranih organa, a da se u narednom periodu, ne duèm od mesec dana, odrì legalna izborna Skup{tina na kojoj }e se razmatrati i ovi izve{taji. Nakon diskusije, ve}inom glasova prisutnih delegata taj predlog nije usvojen, pa je sednica nastavqena u po malo napetoj i nervoznoj, ali ipak, korektnoj (podno{qivoj) atmosferi. Nakon druge ta~ke koja je vrlo brzo usvojena, tre}a ta~ka je ba{ potrajala jer se govorilo o zapisniku sa ~uvene “Ka}ke petqe”. Od diskutanata najaktivniji u argumentovanim kritikama bio je Milorad Lazi} koji je, izme|u ostalog, smatrao da su u zapisnik unete neke stvari koje nisu bile na sednici, a neke za koje je tvrdio da je zahtevao da u|u u zapisnik – nisu. U iscrpnim diskusijama u~estvovali su pored Milorada Lazi}a, @eqko Medar, Miroslav Kopawa, Danko Bokan, Miodrag Stankovi}, Stanko Jovi}, Aleksandar Kova~evi}, Pavle Ni{avi}, Sa{a Samolovac i drugi. U okviru ove ta~ke dnevnog reda kao i Izve{taja o radu [SV raspravqalo se i o Sekretarijatu za omladinu i sport Vojvodine i wegovoj kompetentnosti i preporuci za odràvawe legalne skup{tine, o wegovom uskra}ivawu materijalne podr{ke za delatnost Saveza, zatim o (ne)legalnosti Novosadske lige i odnosu Saveza prema potpisnicima zahteva za odràvawem vanredne Skup{tine, o takmi~ewima i ostalim delatnostima Saveza, o, po deklarisawu, slu`benom (ali privatizovanom) ~asopisu Saveza u kome se na neprimeren na~in iznose neistine i kleveta najuspe{niji vojvo|anski klub, N[K… S druge strane, istaknuto je da je [S Voj-

vodine u prethodnom periodu odr`ao sve aktivnosti predvi|ene kalendarom takmi~ewa, ali su neka takmi~ewa spojena (pojedina~na sa ekipnim) zbog nedostatka sredstava. Izve{taj Nadzornog odbora koji je podneo predsednik tog odbora Branislav Jawu{evi}, bi se mogao smatrati, kako neko re~e, pre kao globalna informacija a ne pravi finansijski izve{taj. Milorad Lazi} je u svojoj diskusiji prokomentarisao da od 2005. do 2011. godine nisu predo~eni Skup{tini finansijski izve{taji po strukturi prihoda i rashoda i tra`io je da se to dostavi. To je obaveza po zakonu bez obzira da li pi{e u Statutu ili ne, pro-

i dopuna novog Statuta uskla|ene sa Zakonom i da je u tome imao i svesrdnu pomo} Geze Babijanovi}a u pravilnom definisawu novog Statuta i tuma~ewu Zakona o sportu, kao i drugim finansijskim i kwigovodstvenim zakonima. Osim wih dvojice, jedino je po nekim ta~kama predloge imao i Pavle Ni{avi}. U novom Statutu delegati nisu bili jedinstveni u usagla{avawu teksta za ~lan 23. koji govori o sastavu Skup{tine. Naime, `ele}i da svi klubovi, putem delegata, budu zastupqeni u Skup{tini pojavio se problem klubova iz pojedinih op{tina gde nema [ahovskog saveza pa je predlogom IO predvi|eno da i takvi

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Za do voq stvo u pro ble mi ma Dmitri Jakovenko je pobednik nedavno zavr{enog prvenstva Evrope. Ovo mu je do sada najve}i uspeh u karijeri. Voli egzaktne nauke kao {to su fizika i matematika. Voli i da re{ava matemati~ke probleme. U prona la `e wu re {e wa na la zi zadovoqstvo. U pro{losti je pobe|ivao na matemati~kim olimpijadama. Misli da matematika nema velike pove za no sti sa {a hom iako ima logi~ku osnovu. Pobedu na {am pi o na tu Ja ko ven ko (28 godina) je osigurao brili jant nom po be dom u po sledwem kolu nad Fresineom. Uz pobedni~ki pehar dobio je i 12.600 evra.

Ja ko ven ko– Fre si ne Damin gambit (D38)

we da stvara nove slabosti u poziciji crnoga. 30...Kg7 31.h5 Tf8 32.g4 Tff7 33.Tg5 Td7?! 34.h:g6+h:g6 35.Lc2 Crni gubi piona a uskoro i partiju 35...Kf8 36.T:g6 T:d1 37.L:d1 Th7 38.Lb3 Ke7 39.f5 e:f5 40.g:f5 Slede}i potezi su odigrani po inerciji 40...Se8 41.e4 Sd6 42.f6+ 1:0 Evo jo{ jedne partije sa prvenstva Evrope.

Ma ze – Smi rin 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3 c6 5.Lg2 d5 6.c:d5 c:d5 7.O-O O-O 8.Sc3 Se4 9.e3 S:c3 10.b:c3 Sc6 11.La3 Lf5 12.Sd2 Dd7 13.Tc1 Tac8 14.Te1 Sa5 15.Lf1 Tfe8 16.Lb4 Sc6

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Sf3 Sf6 5.c:d5 e:d5 6.Lg5 Sbd7 7.e3 c5 8.d:c5 Da5 (8...S:c5? 9.Dd4!) 9.Tc1 L:c3+ 10.b:c3 0–0 11.Sd4 D:c5 (11...Se4 12.Lf4 Te8 Kramnik) 12.Ld3 Te8 (12...Se4!? 13.Lf4 Sb6 14.0–0 Sc4) 13.0–0 Se4 14.Lf4 Se5

Skup {ti na [SV u No vim Ba nov ci ma

tuma~io je Geza Babijanovi}, gost Skup{tine iz Subotice. Zapaèna je bila i diskusija Ivana Sedlaka, drugog gosta Skup{tine iz Subotice, koji je poku{ao da na|e kompromis, iako su wegov klub (Spartak) i wegov Savez (Suboti~ki) bili potpisnici inicijative za raspisivawe vanredne izborne Skup{tine. - îwenica je da je stawe u [S Vojvodine i klubovima lo{e, konstatovao je Sedlak. – Dosta se radilo, ali i gre{ilo. Bilo je ovde re~i o ~asopisu [SV koji je u jednom delu stru~an ~asopis a u mawem delu bilten. To su dve odvojene stvari. Nedostaju celovite informacije o radu Saveza koje su nekada bile u “Vojvo|anskom {ahu”. Imamo dobre klubove, a kada govorimo o ~iwenicama onda je kroz izve{taje trebalo naglasiti uspehe Novosadskog {ah kluba. Imamo i dobre pojedince: seniore i kadete… I o wima je ovde trebalo biti re~i… Dovoqno smo govorili o tome {ta jedni drugima zameramo, a posle svega, sada bi trebalo sami sebi da postavimo krucijalno pitawe, kako daqe? Potrebna je u svima nama èqa da budemo boqi, efikasniji, zavr{io je Sedlak. Izve{taji po ta~kama dnevnog reda 3. 4. i 5. prihva}eni su ve}inom glasova. Protiv prihvatawa je bila novosadska delegacija i delegat N[K-a, uz nekoliko uzdrànih delegata. Zatim je usledila najva`nija ta~ka dnevnog reda: Predlog izmena i dopuna Statuta [SV. Uzgred da napomenemo da je Milorad Lazi}, povodom ove ta~ke, zaista kompetentno i konstruktivno davao predloge izmena

XXVI OPEN U NO VOM BE ^E JU

klubovi daju predstavnike. Neki delegati se nisu slagali sa predloènom definicijom teksta i prelagali su odlagawe re{ewa zbog mogu}e konfuzije u tuma~ewu ovako predloènog ~lana, a da se u analizi prona|e najboqe re{ewe za u~e{}e i zastupqenost svih klubova u radu Skup{tine, ali je ipak, predlog IO ve}inom glasova usvojen. Iako je postojala inicijativa za odràvawem vanredne izborne Skup{tine Novosadskog i Suboti~kog {ahovskog saveza, N[K-a i Spartaka, te pojedinih vr{a~kih klubova, zatim, mi{qewe (preporuka) Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport kojima se pridruìo i [S Zrewanina, ve}inom glasova usvojen je i ~lan 77. Statuta: Izbori za organe [SV i wihovo konstituisawe sprove{}e se u skladu sa odredbama ovog Statuta po isteku mandata izabranih organa [SV, a do tada postoje}i organi nastavqaju sa radom. Obrazloèwe sekretara Saveza Danka Bokana je da ne postoji nijedan zvani~an dokument bilo kojeg nadle`nog organa kojim je Savez u obavezi da raspi{e i odrì vanrednu izbornu Skup{tinu. Pod ta~kom razno zahvalnice za dugogodi{wu i nesebi~nu pomo} u promovisawu {aha u Vojvodini dobili su Ivan Sedlak, Du{an Marjan, Miladin Mitrovi} i Miroslav Kopawa. I tako, posle ne{to vi{e od pet sati rada zavr{ena je Skup{tina. Ve{tina da se na|e kompromis za dobrobit {aha je – znak snage! A te ve{tine (jo{) nema! E, moj Gijsene! B. Dan ko vi}

REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Ti ski cvet po no vo le ti

Po be da [qu ki }a

Posle ~etvorogodi{we pauze obnovqa se nekada veoma popularan otvoreni me|unarodni turnir u Novom Be~eju. Zahvaquju}i Udru`ewu {ahista op{tine Novi Be~ej, hotelu “Tiski cvet” i pokroviteqstvu Op{tine Novi Be~ej turnir }e se igrati od 1-6. juna. Ovo je 26. rejting turnir po redu, a “lovci na nagrade” bi}e uskra}eni za u~e{}e jer su organizatori ograni~ili pravo igrawa na nerejtingovane i igra~e do 2300 rejting poena. Tako }e turnir imati posebnu dra` jer se svim u~esnicima stvara podjednaka {ansa da, osim rejtinga, osvoje i nov~ane nagrade. Igra}e se 7 kola po [vajcarskom sistemu uz tempo igre od 2 sata po igra~u. Naravno, turnir }e se rejtingovati, a novina je i da }e se turnir igrati u samom hotelu “Tiski cvet”. Partije }e se igrati svakog dana od 17-21 ~as, osim subote kada se igraju 2 kola (od 10-14 i od 17-21 ~as). Upisnina za u~esnike je 900 dinara. Svi igra~i treba da donesu ispravan {ahovski sat i garnituru. Ima deset nagrada (25.000; 17.000; 14.000, 11.000, 8.000; 6.000; 5.000; 4.000; 3.000 i 2.000 dinara). Predvi|ene su i posebne nagrade po 2.000 dinara za najboqe plasirane: omladinca, `enu, igra~a sa rejtingom do 2000, veterana i igra~a iz op{tine Novi Be~ej. Pun pansion u hotelu “Tiski cvet” iznosi 2.000 dinara (Rezervacije na tel. 023 773 424). Mogu} je i privatni sme{taj (preno}i{te 700 dinara), hrana po dogovoru (Tel. 023 775 362). Ostala obave{tewa mogu se dobiti kod direktora turnira Mirka Ili~i}a na telefon 062 652 520.

Zavr{en je rejting turnir u Somboru koji se igrao u organizaciji Op{tinskog saveza somborskih {ahovskih klubova u Sportskom centru “Soko” – Partizan u Somboru. U posledwem kolu dogodila se smena na vrhu jer je do tada vode}i Drago Kur~ubi} neo~ekivano poklekao u duelu sa Simanom Matkovi} pa ga je Miodrag [quki} pobedom u partiji sa Ilijom Vlaisavqevi}em pretekao i osvojio prvo mesto. Prva petorica su nov~ano nagra|eni igra~i. Sudio je Radomir Kova~i}. Kona~no stanje posle: 1. Miodrag [quki} 7,5, 2-3. Drago Kur~ubi}, Dragomir Soki} 7, 4. Simana Matkovi} 6, 5-9. Vladimir Cvetkovi}, . Zoran Joti}, Vladica Raoni}, Vladimir [}eki}, Ivan Kolompar 5,5, 10-12. Ilija Vlaisavqevi}, Robert Travica, Dragan Mili}evi} 5, 13-17. Janko Kneèvi}, Ivan Gali}, êdomir Soki}, Dragoqub \uri}, Todor Stri~evi} 4,5, 18-20. Petar Loknar, Sini{a Gaj~in, Nikola @ivanovi} 4, 21-22. Jurica Glamuìna, Budimir @akula 3,5, 23-27. Milo{ Divni}, Marina Gaj~in, Du{an Keli}, Pe|a Vlaisavqevi}, \or|e \uro{ev 3, 28. Qubo Vlahovi} 2,5 poena.

15.L:e5! Ovim potezom beli dobija mogu}nost da se oslobodi svoje jedine slabosti da gura c4. Uz to ostaje mu jak skaka~ na d4 koji osigu ra va stva ra we pri ti ska na crnu poziciju. 15...T:e5 16.c4 Sf6 17.Db3 Te7?! (17...Db6!?) 18.Tfd1 Lg4 19.f3 Le6 20.c:d5 D:d5 21.Lc4 De5 22.f4 De4 23.S:e6 f:e6 24.Le2 24.Td4 Df5 25.Td6 Tae8 26.Lb5 Se4 27.Td4± (27.Ld3 Sc5 28.L:f5 S:b3 29.L:h7+ K:h7 30.a:b3) 24...Sd5 25.Kf2 Kraq brani jedinu slabost koju crni mo`e da napadne u poziciji beloga. 25...Db4 26.Lc4 D:b3 27.L:b3 Zavr{nica je te{ka za crnog. 27...Sc7 28.Tc5 Kf8 29.Te5 g6 30.h4! Beli po~i-

Protivnici su ukrstili poglede – remi! Ali to sudi ja ne bi do zvo lio zbog “Sofijskih pravila” (nema remija pre 40 poteza). Nastavqaju “igru”! 17.La3 Sa5 18.Lb4 Sc6 19.La3 Sa5 20.Lb4 Sc6 Tre}i put ista pozicija! Neki igra~i bi se u ovoj poziciji slo `i li da su is pu we ni uslovi za remi, potpisali bi formulare i – dobili nulu. Na{i igra~i znaju za jadac i nastavqaju: 21.La3 Sa5 22.Lb4 Sc6 23.La3 Sa5 24.Lb4 Sc6 25.La3 Sa5 26.Lb4 Sc6 27.La3 Sa5 28.Lb4 Sc6 29.La3 Sa5 30.Lb4 Sc6 31.La3 Sa5 32.Lb4 Sc6 33.La3 Sa5 34.Lb4 Sc6 35.La3 Sa5 36.Lb4 Sc6 37.La3 Sa5 38.Lb4 Sc6 39.La3 Sa5 40.Lb4 Sc6 remi. Kao {to vidite od 16. do 40. po te za su po na vqa ni potezi i remi je sklopqen bez dozvole sudija. Pravila, pravila – da bi nas ugwavila! Pripremio: B. Dan ko vi}

IN MEMORIAM

Bo ì dar Bru ji} 1947 – 2012. U Beogradu je pro{le sre de, po sle kratke i te{ke bolesti, preminuo poznati vojvo|anski FIDE maj stor Bo ì dar Bru ji}. Ro |en je u Stepanovi}evu, a posled wih tri de se tak godina ìveo je u Beogradu. Prve {ahovske korake na~inio je u rodnom selu, a kasnije je u Novom Sadu nastupao za N[K i [K Vojvodinu. Odlaskom u Beograd nastupao je za ne ko li ko klubova, a u posledwe vre me za [K Vo `do vac. Upravo je nameravao da se preseli u Novi Sad, ali ga je smrt pretekla. Ti tu la FI DE maj sto ra priznata mu je 2003. godine. Tokom svoje duge {ahovske karijere, koja je trajala skoro pola veka, u~estvovao je, sa promenqivim uspehom, na bezbroj {ahovskih turnira u Beogradu i {irom Vojvodine. Ustvari, {ahu je posve-

tio ~itav svoj `ivot. Osta}e u se}awu kao veliki {ahovski borac, kao igra~ koji je najurednije popuwavao {ahov ske for mu la re i kao skro man i po vu ~en ~o vek. Posledwi turnir na kojem je igrao bio je u februaru ove godine u Novom Sadu. Turnir se igrao pod simbili~nim nazivom “Novom Sadu u ~ast”. Tada je pobedio, ali podmuklu bolest nije uspeo.

SPORT

c m y

dnevnik

SELEKTOR FUTSAL REPREZENTACIJE SRBIJE ACA KOVA^EVI]

Aca Kova~evi} zadovoqan

Utak mi ca se zo ne

Zve zda ima me~ lop tu

Odbojka{ice NIS Spartaka

Uslu ~a ju da Su bo ti ~an ke He li}, Cve ti }a nin, Ra den ko vi} i osta le od boj ka {i ce po be de igra }e se ~e -

TANGO LIMAN DO^EKUJE NI[LIJE (20)

DANAS TRE]I FINALNI ME^ ZA DAME

sreda11.april2012.

tvr ta utak mi ca u is toj dvo ra ni 14. apri la. M. R.

TURNIR U MANHAJMU

Tener Dejan Mijatovi}

JUNIORI SE PRIPREMAJU U NOVOM SADU

Evrop sko pr ven stvo ve li ki iza zov Pobedni~ki tim NSâ&#x20AC;&#x201C;1 Minakva

ZAVR[ENA KLUPSKA LIGA SRBIJE U BRIYU

Ju ni or ska gim na sti~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je na la zi se na pri pre ma ma u No vom Sa du za Evrop sko pr ven stvo. Pr ven stvo Sta rog kon ti nen ta za se ni o re i ju ni o re odr -

Juniorska reprezentacija Srbije

Fo to: F. Ba ki}

sport

sreda11.april2012.

KO[ARKA Agro `iv su per li ga Mega V. – Vojvodina Srbijagas 75:80 76:69 Partizan MTS – C. zvezda Diva BKK Radni~ki – Hemofarm [. 91:64 Radni~ki FMP – Radni~ki (K) 89:82 1. Partizan MTS 5 4 1 425:359 9 2. Vojvodina SG 5 3 2 431:387 8 3. C. zvezda Diva 5 3 2 405:385 8 4. Radni~ki FMP 5 3 2 409:402 8 5. BKK Radni~ki 5 3 2 399:395 8 6. Radni~ki (K) 5 3 2 416:427 8 7. Hemofarm [. 5 1 4 338:426 6 5 0 5 404:446 5 8. Mega Vizura

Finale plej-ofa u `enskoj ligi Prvi me~: Partizan Gal. – Hemofarm [tada 77:48 Drugi me~: 66:73 Hemofarm [t. – Partizan Gal. Tre}i me~: Partizan Gal. – Hemofarm [tada 78:72 Partizan Galenika je prvak Srbije.

Plej-aut Prve ènske lige Student – Proleter Stara Pazova – Loznica [abac – êlarevo Radni~ki – Beo~in Spartak 1. [abac 19 17 2 20 13 7 2. S. Pazova 20 12 8 3. êlarevo 19 12 7 4. Radni~ki 5. Beo~in 20 10 10 19 10 9 6. Student 19 7 12 7. Spartak 8. Proleter 20 5 15 20 2 18 9. Loznica

68:63 94:33 79:68 54:53 slobodan. 1347:1182 36 1477:1234 33 1297:1207 32 1253:1121 31 1371:1357 30 1259:1227 29 1241:1286 26 1355:1538 25 1048:1496 22

Prva B mu{ka liga Vojvodina – Konstantin Mladost (^) – Jedinstvo Spartak – Viva Basket [abac – Crnokosa Radni~ki – Mladost (Z) Jagodina – Beovuk 25 17 8 1. Jagodina 2. Konstantin 25 16 9 3. Mladost (Z) 25 15 10 4. Mladost (^) 25 15 10 25 14 11 5. Spartak 6. Radni~ki (O) 25 13 12 7. Crnokosa 25 13 12 8. Beovuk 25 12 13 25 12 13 9. [abac 10. Viva B. 25 12 13 11. Napredak 24 12 12 25 10 15 12. Vojvodina 13. Radni~ki St. 24 7 17 14. Jedinst. NB 25 6 19

76:79 20:0 (sr) 97:102 67:65 68:73 95:67 2079:1982 42 1899:1768 41 1870:1833 40 1890:1773 40 2028:1933 39 2019:2026 38 1965:1896 38 2087:2100 37 1904:1872 37 2177:2227 37 1796:1872 36 2015:2117 35 1893:2032 31 1950:2141 30

Prva B `enska liga @elezni~ar – Plej of Sivac – Para}in

43:58 69:64

Prva A liga

Prva B liga od 1 do 6 Rezultati 4. kola: TENT – Be~ejac 13:12, Zemun – Singidunum 8:8, Partizan Rajfajzen 2 – Dunav 4:5.

DO MA ]A PR VEN STVA U AME RI^ KOM FUD BA LU

ODBOJKA

59:68 Moravac – Bor 101:28 Qubovija – Kraqevo 66:64 Srbobran R. – Basket stars 0:20 (sr) Trep~a – R. Kora} MT 1. R. Kora} MT 21 19 2 1489:898 40 2. Srbobran R. 21 19 2 1526:966 40 3. Basket stars 22 18 4 1735:1007 40 4. Qubovija 21 15 6 1402:945 36 5. Para}in 21 11 10 1335:1244 32 6. Plej of 21 11 10 1059:1188 32 7. Bor 21 10 11 1210:1133 31 8. @elezni~ar 21 10 11 1078:1302 31 21 7 14 958:1369 28 9. Sivac 21 4 17 859:1478 24 10. Kraqevo 11. Moravac 21 3 18 846:1527 24 22 0 22 0:440 0 12. Trep~a

Prva srpska mu{ka liga – Sever 54:72 Topola – Meridiana 78:71 Vojvodina SG – Akademik Radni~ki – Mladost T. 81:93 sino} V. Kikinda – Dunav Veternik – Oyaci 104:73 Vrbas – N. Pazova 93:59 S. Pazova – Srem 111:101 1. Meridiana 25 23 2 2144:1861 48 2. Srem 25 22 3 2260:1874 47 3. Mladost T. 25 17 8 2052:2019 42 25 16 9 2141:1983 41 4. S. Pazova 25 15 10 2020:1874 40 5. Topola 25 13 12 2180:2156 38 6. Veternik 7. Vrbas 25 13 12 2082:2106 38 25 12 13 2003:2017 37 8. Akademik 25 11 14 1962:2014 36 9. N. Pazova 10. Vojvodina SG 24 11 13 2064:2078 35 11. Dunav 24 8 1618560:1995 32 12. Oxaci 25 6 19 1904:2119 31 13. Radni~ki 24 3 21 1713:1927 27 14. V. Kikinda 24 3 21 1714:2076 27

Druga srpska mu{ka liga – Sever Sv. \or|e – Vojka Apatin – BNS Krajina G. – Hajduk Crvenka – ^oka Futog T. – Ruma B. Palanka – Top Spartak – Dinamo 1. Sv. \or|e 25 2. Hajduk 25 3. BNS 25 4. Ruma 24 5. Dinamo 24 25 6. Krajina G. 7. Vojka 25 8. Apatin 25 9. Futog T. 24 24 10. Spartak 25 11. Crvenka 12. Top 25 13. ^oka 25 14. B. Palanka 25

20 19 17 17 17 14 12 12 12 12 9 7 5 0

5 6 8 7 7 11 13 13 12 12 16 18 20 25

93:80 91:71 75:81 69:65 ju~e 0:20 (sr) 12. april 2070:1737 45 1977:1732 44 1918:1810 42 2030:1869 41 1798:1681 41 1876:1846 39 1763:1721 37 1894:1879 37 1794:1782 36 1829:1732 36 1787:1951 34 1754:1903 32 1727:2074 30 0:500 0

8 5 5 4 1 1

0 2 1 2 1 0

1 2 3 3 7 8

VATERPOLO Rezultati 9. kola: @AK – Crvena zvezda vet 6:12, Partizan Rajfajzen – Vojvodina 12:6, Bawica – Beograd 10:6. 1. Partizan 9 9 0 0 113:57 27 2. Vojvodina 9 7 0 2 111:55 21 3. C. zvezda 9 5 0 4 73:64 15 4. Beograd 9 3 0 6 61:87 9 5. Bawica 9 3 0 6 63:95 9 6. @AK 0 0 0 9 51:114 0

dnevnik

1. Dunav 2. Singidunum 3. Partizan 2 4. Zemun 5. TENT 6. Be~ejac

9 9 9 9 9 9

99:52 81:60 79:59 80:81 72:128 64:95

24 17 16 14 4 3

Prva B liga od 7 do 11 Rezultati 4. kola: 9:10, Go~ – Nais 3:9. 7. Spartak 8 4 8. Nais 8 4 9. [abac 9 4 10. Go~ 8 3 11. Rabotni~ki 8 2

Spartak – [abac 1364:5813 0 4 65:51 12 0 5 73:85 12 0 5 54:63 9 1 5 71:72 7

STONI TENIS Superliga (m)

Superliga (`) Rezultati 18. kola: Vr{ac – Josip Kolumbo 4:2, ^oka – Filip 4:0, Senta – Novi Sad 4:1, Vojvodina – Palilula 4:0, Obili} – Ba~ka Topola 4:3. 16 16 16 16 16 16 16 16 16

16 12 10 9 8 6 5 3 3

0 4 6 7 8 10 11 13 13

PRVA MU[KA LIGA Obili} – Novi Pazar 3:2 Ni{ – Jagodina 0:3 Borac – Novi Sad 1:3 VGSK – Sterija 1:3 Dunav volej – Spartak (S) 1:3 Smederevo – \erdap 2:3 1. Spartak 22 20 2 63:20 57 2. \erdap 22 17 5 58:27 49 3. N. Pazar 22 17 5 56:30 48 4. Obili} 22 15 7 52:34 45 5. Borac 22 14 8 49:30 43 6. Jagodina 22 12 10 44:45 32 7. D. volej 22 10 12 43:45 31 8. Smederevo 22 9 13 36:44 28 9. Novi Sad 22 9 13 33:46 27 10. Sterija 22 5 17 24:56 16 11. Ni{ 22 3 19 23:60 12 12. VGSK 22 2 20 18:62 8 Suboti~ki Spartak izborio je plasman u Viner {tedi{e superligu, \erdap }e s Klekom igrati bara` za popunu superlige, dok su iz Prve lige ispali Novi Sad, beogradska Sterija, Ni{ i VGSK iz Velikog Gradi{ta.

DRUGA LIGA – SEVER (@) Srem – @iti{te Futog – Prvi tempo Ruma – Kikinda Mladost – NS volej tim 1. Futog 16 14 2. P. tempo 16 13 3. Mladost 16 13 4. Srem 16 12 5. Ruma 16 8 6. NS volej t. 16 7 7. Ki 0230 15 5 8. Kikinda 16 4 9. B. zmaj 15 2 10. @iti{te 16 1

2 3 3 4 8 9 10 12 13 15

44:11 41:13 43:13 37:15 26:31 23:33 20:34 13:39 17:40 10:45

3:0 0:3 3:0 3:0 42 40 39 35 21 20 16 11 9 4

DRUGA LIGA – SEVER (M) Vojvodina NS seme 2 – In|ija Sloven – Srem Bavani{te – Apatin FOK – Partizan Mladost Ekspans – RFU 1. Sloven 16 16 0 2. In|ija 16 13 2 3. Mladost E. 16 10 6 4. Vojvodina 16 10 6 5. Srem 16 9 7 6. Partizan 16 5 11 7. RFU 16 6 10 8. Bavani{te 16 5 11 9. Apatin 16 5 11 10. FOK 16 2 14

48:11 42:16 37:26 37:25 35:33 23:37 27:40 21:36 17:38 18:43

3:2 3:1 3:1 1:3 2:3 46 38 31 28 25 18 15 15 14 10

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (@)

Rezultati 18. kola: Vr{ac – Medijana 4:2, Partizan – Spartak 4:3, banat – Crvena zvezda 1:4, Stenes – IMT 4:2, Obili} – Bus kompjuters 4:2. 1. C. zvezda 18 18 0 36 2. Banat 18 15 3 33 3. Partizan 18 13 5 31 4. Bus 18 10 8 28 5. Spartak 18 9 9 27 6. Vr{ac 18 9 9 27 7. Obili} 18 7 11 25 8. Stenes 18 5 13 23 9. Medijana 18 3 15 21 10. IMT 18 1 17 19

1. Senta 2. ^oka 3. Vojvodina 4. Vr{ac 5. Novi Sad 6. Obili} 7. B. Topola 8. Filip 9. J. Kolumbo

PR VA @EN SKA LI GA Klek – MD Zrewanin 1:3 Lazarevac – Po{tar 3:1 @elezni~ar (L) – Radni~ki (K) 3:0 Novi Sad – Student 3:1 Sme~ 5 – Jedinstvo (SP) 0:3 Crnokosa – Gimnazijalac 3:0 1. @elezni~ar 22 20 2 62:10 61 2. Jedinstvo 22 20 2 62:14 59 3. Crnokosa 23 18 4 58:16 54 4. Radni~ki 22 14 8 45:37 39 5. Zrewanin 22 11 11 39:44 31 6. Lazarevac 22 10 12 41:44 31 7. Sme~ 5 22 10 12 36:45 30 8. Po{tar 22 10 12 36:46 26 9. Novi Sad 22 6 16 26:56 18 10. Gimnazijalac 22 5 17 28:53 17 11. Klek 22 4 18 23:56 15 12. Student 22 4 18 21:56 14 Lajkova~ki @elezni~ar izborio je plasman u Viner {tedi{e superligu. Jedinstvo iz Stare Pazove igra}e bara` za popunu vi{eg ranga s Radni~kim iz Beograda, a kraqeva~ki Gimnazijalac, Klek, Novi Sad i ni{ki Student su ispali iz lige.

32 28 26 25 24 22 21 19 19

Vojvodina 2 – Varadin BMG 2 2:3 @abaq – VST 0:3 Partizan – Turija 2:3 Novi Sad 2 – Futog vest odgo|eno 1. VST 14 13 1 39:6 38 2. Varadin 14 9 5 34:19 29 3. Novi Sad 13 9 4 30:16 28 4. Vojvodina 14 9 5 31:21 26 5. Futog vest 13 6 7 25:25 19 6. Partizan 14 5 9 20:31 14 7. Turija 14 4 10 13:35 10 8. @abaq 14 0 14 3:42 1 Ekipa VST }e, kao prvak lige, igrati na kvalifikacionom turniru za popunu Druge lige – sever.

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (@) ^oka – Spartk 2 2:3 Volejstars – Vrbas 0:3 Mladost (BP) – CVS 0:3 Be~ej – Merkur 3:2 1. Spartak 13 13 0 39:9 37 2. Vrbas 14 11 3 36:14 31 3. CVS 14 10 4 33:16 30 4. Merkur 14 8 6 26:25 23 5. Mladost 14 5 9 23:31 16 6. Volejstars 14 5 9 22:32 15 7. Be~ej 13 3 10 17:32 11 8. ^oka 14 0 14 5:42 2 Spartak 2 }e, kao prvak lige, igrati na kvalifikacionom turniru za popunu Druge lige – sever.

trijumfom nad konkurentima (savladali Hanterse u pro{lom kolu) istakli najozbiqnije ambicije za osvajawe svoje grupe. Na Jugu favoriti su uglavnom bili ubedqivi, pa su ekipe koje imaju po tri Amerikanca u svojim redovima, Mladenovac Forestlandersi i Imperatori iz

Srem 2 – Mladost Ekspans 3:0 Sloga – Radinci 3:0 Maks – Omladinac 2:3 Dunav – Prvi tempo 2 3:0 1. Maks 14 11 3 37:14 34 2. Dunav 14 10 4 34:16 31 3. Omladinac 14 10 4 34:18 29 4. Srem 14 8 6 27:24 23 5. Mladost E. 14 7 7 24:24 21 6. Sloga 14 6 8 24:26 20 7. P. tempo 14 4 10 16:34 10 8. Radinci 14 0 14 2:42 0 Maks iz [ida }e, kao prvak lige, igrati na kvalifikacionom turniru za popunu Druge lige – sever.

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Koral – Radni~ki Banat – Vr{ac Kraji{nik – MD Zrewanin 2 Hercegovina – Proleter Klek 2 1. Vr{ac 14 12 2 2. Banat 14 12 2 3. Zrewanin 14 11 3 4. Proleter 14 9 5 5. Radni~ki 15 6 9 6. Koral 14 4 10 7. Klek 14 3 11 8. Hercegovina 15 4 11 9. Kraji{nik 14 3 11

3:1 3:2 0:3 3:2 slobodan 40:8 37 37:10 34 36:14 33 32:18 29 20:30 17 15:31 13 15:34 11 14:40 9 10:34 9

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (M) Sloven 2 – Stra`ilovo 2:3 Vojvodina NS seme 3 – Mladost E. 2 3:0 Botafogo – Kulpin 3:0 Vo{a slobodan [id slobodan 1. Stra`ilovo 13 13 0 39:7 38 2. Vo{a 12 9 3 30:12 28 3. Vojvodina 12 9 3 30:13 27 4. Kulpin 12 7 5 25:19 21 5. [id 13 5 8 19:26 16 6. Botafogo 13 5 8 21:27 14 7. Sloven 12 2 10 11:34 5 8. Mladost E. 13 0 13 2:39 –4

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (M) Mladost (T) – Merkur 1:3 Kikinda – Be~ej 3:1 Spartak 2 – Mladost (BP) 2:3 Vrbas slobodan 1. Vrbas 12 11 1 35:5 34 2. Merkur 12 11 1 34:10 32 3. Mladost (BP) 12 7 5 22:20 19 4. Mladost (T) 12 4 8 21:27 13 5. Kikinda 12 4 8 15:27 13 6. Spartak 12 3 9 16:30 10 7. Be~ej 12 2 10 8:32 5 Vrbas }e, kao prvak lige, igrati na kvalifikacionom turniru za popunu Druge lige – sever.

No vo sad ske Voj vo de za be le `ile pr vu pr ven stve nu po be du

vlada Kragujev~ane (47:23), pre svega fantasti~nom igrom u prvom poluvremenu, tokom kojeg su u jednom trenutku vodili 27:3. Obzirom da je me~ izme|u Rojal Kraunsa i Pantera iz Pan~eva odloèn zbog velike koli~ine ki{e koja je pala u Kraqevu, a da su Vitezovi iz Kleka zbog me~a u me|unarodnoj Interligi odloìli svoj susret sa Plavim zmajevima, ovog vikenda odigran je samo jo{ jedan susret u okviru elitnog ranga. U Novom Sadu su Vojvode uspele da do|u do svog prvog trijumfa ove sezone, pobedom nad An|eoskim ratnicima iz â~ka 40:14. U ~etiri me~a Prve lige Srbije nije bilo iznena|ewa, osim mo`da ubedqivog trijumfa Sirimium Legionara na gostovawu u Novom Kneèvcu u okviru grupe Sever. Derbi severa odigran je u Kikindi, gde su Celtisi ipak pokazali da su ja~i tim od Mamuta i drugim uzastopnim

Ni{a, bez ve}ih ubedqivo savladali svoje konkurente. Su per li ga, 2.ko lo: Vukovi Beograd – Divqi veprovi Kragujevac 47:23, Vojvode Novi Sad – Ratnici â~ak 40:14, Kraqevske krune Kraqevo – Panteri Pan~evo i Klek Knights – Blue Dragons (odloèno). Tabela: Vukovi Beograd 2 - 0, 2. Panteri Pan~evo 1 - 0, Plavi zmajevi Beograd 1 - 0, Vojvode Novi Sad 1 1, Divqi veprovi Kragujevac 1 1, Kraqevske krune Kraqevo 0 1, Vitezovi Klek 0 - 1, Ratnici â~ak 0 - 2. Pr va li ga - Jug, 3.ko lo: Gor{taci - Forestlenders 14:51, Imperatori Ni{ - KAF Poàrevac 61:8. In|ija Indijansi slobodni. Pr va li ga - Se ver: Mamuti Kikinda - Celtis Sombor 28:44, Grofovi Novi Kneèvac - Legionari Sremska Mitrovica 0:36. Lovci Vrbas - slobodni. I. G.

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (M) Proleter – Borac 2 Radni~ki – Hercegovina Banat – Gorwi grad 1. Proleter 13 11 2 2. Radni~ki 13 10 3 3. Banat 14 8 6 4. Borac 14 5 9 5. Hercegovina 14 5 9 6. G. grad 14 2 12

35:12 32:14 30:23 20:30 18:31 11:36

3:1 3:0 3:0 32 30 26 15 14 6

Sve po ~a sti Zre wa ni nci ma

Najboqi igra~ turnira Bra ni slav Bo lo zan s trenerom

Odigrane su utakmice 3.kola Superlige i 2.kola Prve lige Srbije u ameri~kom fudbalu. Vikend je obele`io 14. ve~iti superliga{ki derbi izme|u beogradskih Vukova i kragujeva~kih Divqih veprova, a pobeda je bez ve}ih problema pripala ~oporu sa Ade, koji je uspeo da sa-

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SREM (@)

VE LI KI USPEH KK UNO GRAN DE NA TUR NI RU U MA \AR SKOJ

Ekipe zrewaninskog Ko{arka{kog kluba Uno Grande, u kategorijama igra~a ro|enih 1999. i 2001. godine, bile su najuspe{nije na me|unarodnom turniru u ma|arskom Sente{u, u 12 utakmica zabele`ili su isto toliko pobeda. U rukama kapitena starije ekipe Branislava Bolozana na{ao se veliki prelazni pehar, a on sam poneo je titulu najboqeg igra~a, MVP turnira. Obe ekipe osvojile su i pehare u trajno vlasni{tvo. Aktuelni prvak Vojvodine u kategoriji 1999. godi{ta u Sente{u je bio superioran u sve ~etiri utakmice, u kojima protivnici nisu imali ni minimalnih {ansi za pozitivan rezultat. U kvalifikacionoj grupi su savladane ma|arske ekipe Beke{ (76:22) i Ke~kemet (93:7), u polufinalu Tigrovi iz Debrecena (95:27) i u finalu Segedi Har~ak iz Segedina sa ~ak 42 poena razlike – 69:27.

Pr ve nac Voj vo da

U kategoriji 2001. godi{ta zrewaninska ekipa je zabeleìla osam pobeda u susretima sa takmi~arima iz Ma|arske, Rumunije i Srbije. Najubedqivija pobeda zabeleèna je u me~u protiv ma|arskog Solnoka (86:14), a najteì rival, kako se i o~ekivalo, bila je ekipa Ol Star iz Beograda, koja je savladana 32:29. Iako u ovoj kategoriji nije bilo zvani~nog progla{ewa pobednika, organizatori i u~esnici turnira slo`ni su se u oceni da je Uno Grande ostavio najboqi utisak i da je dominirao u svih osam utakmica. O ovome svedo~e i pozivi za u~e{}e na jo{ nekoliko turnira, koji su na{im ekipama upu}eni u Sente{u. Poseban utisak na Zrewanince ostavila je ceremonija zatvarawa turnira, kada je, u ~ast pobednika, odsvirana himna Srbije. Na ovom turniru, u obe konkurencije, okupilo se trideset ekipa sa oko 350 mladih ko{arka{a iz Rumunije, Slova~ke, Srbije i zemqe doma}ina. @. Ba la ban

ZRE WA NIN SKI KA RA TI STI USPE [NI I U IN \I JI: U In|iji je odr`ano Prvenstvo Vojvodine za poletarce, pionire i nade na kome je u~estvovalo preko 200 takmi~ara iz tridesetak klubova. Karatisti klubova iz zrewaninskog regiona osvojili su sedam zlatnih medaqa, {to ih je svrstalo me|u najuspe{nije na takmi~ewu. Rezultati szrewaninskih karatista: KK Zrewanin - prva mesta: Aleksandra Vujasinovi}, Marko Andri}, Marko Vukovi} i Strahiwa Stoj{in, drugo mesto Sara Olah, tre}e mesto mu{ka pionirska ekipa (Lakovi} M, Vuleti} N, Andri} M.). Zadrugar, Lazarevo - prva mesta: Jovana Zijak i Katarina Mir~ov. KK Klek - prvo mesto Awa Milovanovi}, drugo mesto Nevena Radi}. @. B.

PR VA @EN SKA LI GA

Der bi go lu bi ca ma Su bo ti ca - Na pre dak 4:0 (1:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca100, sudija: Popovi} (Beograd).Strelci: îgue u 17, Dorine u 53, Radoji~i} u 74. i Damjanovi} u 86. minutu. SPAR TAK: Ivanov, Ili}, Tenkov, Jovanovi}, Slovi}, îgue, Dorine, ûbrilo, Radoji~i}. NA PRE DAK: Nikoli}, Stojkanovi}, Ma. [i{kovi}, Karaxi}, Marija [i{kovi}, Jonovi},

Petronijevi}, Salkuni}, Tiri{i}, \ilas, Miqkovi}. U derbiju 15. kola Prve `enske fudbalske lige doma}a ekipa je dopadqivom igrom sasvim zaslu`eno pobedila kru{eva~ki Napredak . Pre po~etka utakmice predstavnici obe ekipe uru~ili su cve}e kapitenu omladinske reprezentacije Srbije Neveni Damjanovi}, koja je izborila u~e{}e na Evropskom prvenstvu.

c m y

kultura

dnevnik

sreda11.april2012.

НА РЕ ПЕР ТО А РУ БРАС КВИН ТЕ ТА БО СТОН СКОГ СИМ ФО НИЈ СКОГ ОР КЕ СТРА

Де ла Ива на Јев ти ћа у Бо сто ну Сва ко из во ђе ње де ла на ших ауто ра у све ту пред ста вља ле пу вест, по себ но ако их ту ма че умет -

ни ци ви со ке кла се. Нај но ви ји по да так о од лич ном пред ста вља њу и при је му ком по зи ци ја на шег ака де -

ми ка Ива на Јев ти ћа, ко ји об ја вљу је мо у овој ру бри ци (по сле при ка за ње го вог ве ли ког аутор ског кон цер та у чу ве ној Са ли „Га во„ у Па ри зу, про шлог сеп тем бра), сти гао је из Бо сто на. На и ме, 6. апри ла, углед ни Брас квин тет Бо стон ског сим фо ниј ског ор ке стра, са ста вљен од пр вих со ли ста на ли ме ним ду вач ким ин стру мен ти ма овог сјај ног ан сам бла, ин тер пре ти рао је у Ста рој ју жној цр кви у Бо сто ну, два Јев ти ће ва оства ре ња: Три сло вен ска ма дри га ла и ду вач ки квин тет „Вик то ри ја„. Исти про грам би ће и део ре пер то а- ра на кон цер ту у Рок пор ту ко ји је на ја вљен за 20. април. Ка ко су из ја ви ли, а пот пи сао Мајк Рој ленс, пр ви ту би ста Бо стон ског сим фо ниј ског ор ке стра и члан Брас квин те та, умет ни ци су „ствар но ужи ва ли сви ра ју ћи Јев ти ће ву му зи ку, за хвал ни што је ком по но вао та ко див на де M. Адамов ла„.

Крај ње ко рект но Бра ни слав Ну шић, Сум њи во ли це, ре жи ја и сце но гра фи ја Ја гош Мар ко вић, Ју го сло вен ско драм ско по зо ри ште

ПРЕД СТА ВЉЕН НО ВИ БРОЈ ЧА СО ПИ СА „СЦЕ НА”

По све та ју би ле ју СНП-а Ве ку и по Срп ског на род ног по зо ри шта по све ћен је но ви број (4) ча со пи са „Сце на“, ко ји је пред ста вљен ју че у Сте ри ји ном по зор ју. Би ло је ра зних иде ја ка ко да се о овом ју би ле ју пи ше у „Сце ни“ али се уред ни штво опре де ли ло, по ре чи ма глав не и од го вор не уред ни це Да рин ке Ни ко лић, за не што кон вен ци о нал ни ји

љан ског о свим фе сти вал ским на гра да ма Дра ме СНП–а, осврт Бра ни сла ва Ја ти ћа на Опе ру СНП –а, Љи ља не Ми шић о Ба ле ту, као и Ива не Сте фа но вић о пра и звед би опе ре „Ми ле ва“ Алек сан дре Вре ба лов, Ра ди во ја Ди ну ло ви ћа о зда њу СНП–а, уз још не ко ли ко при ло га о овом те а тру. Ме ђу њи ма је и текст Ми о дра га Ку јун џи ћа

Два при ло га у овом бро ју „Сце не“ по све ће на су Шек спи ро вом „Ха мле ту“, ука зао је члан уред ни штва Све ти слав Јо ва нов, до да ју ћи да је пр ви за пра во јед на вр ста па ра кри ти ке, из пе ра Алек сан дре Ђу ри чић ко ја пи ше о го сто ва њу Кра љев ског на ци о нал ног те а тра из Лон до на. У дру гом тек сту Све то зар По штић је, ка ко је до -

вид, не би ли се по сти гла све об у хват ност и те мељ ност у то ме. У овом, ка ко је ре кла Да рин ка Ни ко лић, по ве ћем бло ку о СНП–у, об ја вљен је ин тер вју Смиљ ке Се љин са управ ни ком овог те а тра Алек сан дром Ми ло са вље ви ћем, ина че и чла ном Уред ни штва овог ча со пи са, ко ји је ју че ис та као да је ово до бар увид у оно што је СНП пред ста вљао у прет ход ном пе ри о ду, те да је то по ку шај „ча стан и хва ле вре дан“. Ту је за тим текст Ми ро сла ва Ра до њи ћа под на зи вом „По зо ри ште три ве ка“, пре глед Де ја на Пен чи ћа По -

„Пр ви пут у но вом зда њу“, на ко ји из ста рих бро је ва „Сце не“ под се ћа Алек сан дра Ко ла рић у ру бри ци „Ри фреш“. Дру ги те мат „Сце не“ по све ћен је фе сти ва ли ма, о ко ји ма, из ме ђу оста лог, пи шу Игор Бу рић о су бо тич ком „Де зи реу“, Ана Та сић о фе сти ва лу игре у Лон до ну, а Та ња Шљи вар о са ра јев ском МЕСС-у. Да рин ка Ни ко лић на ве ла је са др жа је ре дов них ру бри ка у овом бро ју ча со пи са, ме ђу ко ји ма је и у це ло сти об ја вље на дра ма „Ми ров на ми си ја“ Јо ва не Бо јо вић.

дао Јо ва нов, на пра вио за ни мљи ву па ра ле лу из ме ђу Ха мле та и пе сни ка Кол ри џа. Јо ва нов је ука зао и на текст о Срп ском цен тру Ме ђу на род ног по зо ри шног ин сти ту та (ИТИ), об ја вље ном као пр ви про је кат са рад ње од ка да је об но вљен ње гов рад. И на ред но ен гле ско из да ње „Сце не“ би ће у са рад њи са ИТИ- јем, ка ко је на по ме нуо Јо ва нов, а би ће у не што дру га чи јем ру ху. Но ви број ча со пи са „Сце на“ на срп ском, као и на ен гле ском је зи ку, ка ко је на ја вље но, би ће об ја вљен у вре ме Сте ри ји ног по зор ја.Н. Пejчић

Фо то: Б. Лу чић

МЕ ЂУ НА РОД НИ НА УЧ НИ СИМ ПО ЗИ ЈУМ У ЗРЕ ЊА НИ НУ

Књи жев ност и пи са ни ме ди ји у Ба на ту За вод за кул ту ру вој во ђан ских Ру му на из Зре ња ни на и Ин сти тут за ба нат ске сту ди је „Ти ту Ма јо ре ску“, од но сно те ми швар ски огра нак Ру мун ске ака де ми је из Бу ку ре шта, а у са рад њи са Ру мун ским дру штвом за ет но гра фи ју и фол клор из Вој во ди не, ор га ни зо ва ли су Дру ги ме ђу на род ни на уч ни сим по зи јум „Књи жев ност и пи са ни ме ди ји у Ба на ту“, ко ји је, под по кро ви тељ ством Вла де Вој во ди не и Скуп шти не гра да Зре ња ни на одр жан у про сто ри ја ма зре ња нин ског За во да, Кул тур ном цен тру и Град ској ку ћи. Дво днев ни на уч ни скуп оку пио је ве ли ки број пи са ца и пе сни ка, но ви на ра, књи жев них кри ти ча ра и пу бли ци ста, исто ри ча ра и ис тра жи ва ча, за ин те ре со ва них за пи са не и штам па не ре чи на те му Ба на та. - Ја сно кон ци пи ран ме ђу на род ни сим по зи јум, за ми шљен као ви ше го ди шња на уч на ма ни фе ста ци ја, за кон кре тан циљ има ин тер ди сци пли нар ну ана ли зу књи жев них оства ре ња и пе ри о ди за ци ју књи жев ног ства ра ла штва у Ба на ту, из ра ду нео п ход них ан то ло ги ја и сту ди ја мо но граф ског ти па о ба нат ским пе сни ци ма, пи сци ма, исто ри ји књи жев но сти, књи жев ној кри ти ци, пре во ди ма, пу бли ка ци ја ма, но ви на ри ма итд. Али, и ис тра жи ва ње и пред ста вља ње књи жев них од но са у Ба на ту на ре ла ци ји на ци о нал но–ре ги о нал но, за тим

ПО ЗО РИ ШНЕ ПРЕ МИ ЈЕ РЕ

ве ћин ско–ма њин ско, све то–про фа но, ур ба но–ру рал но, као и од но са из ме ђу књи жев ни ка, но ви на ра и пу бли ци ста, од но сно њи хо вих оства ре ња и кул тур них ин сти ту ци ја у Ба на ту то ком ве ко ва – ка же ко ор ди на тор Од се ка за про мо ви са ње кул тур них вред но сти и ор га ни зо ва ње умет нич ких ма ни фе ста ци ја у За во ду за кул ту ру вој во ђан ских Ру му на Игор Ун гур. Дру ги ме ђу на род ни сим по зи јум „Књи жев ност и пи са ни ме ди ји у Ба на ту“, јед на је од ва жних ак тив но сти у обла сти кул ту ре и на у ке ко је за јед но ре а ли зу ју За вод за кул ту ру вој во ђан ских Ру му на и Ру мун ска ака де ми ја из Бу ку ре шта, огра нак Те ми швар, на осно ву Кон вен ци је о са рад њи, пот пи са не у Зре ња ни ну 11. мар та 2010. Све о бу хват но има ју за циљ за јед нич ку из ра ду Ен ци кло пе ди је Ба на та, гран ди о зног про јек та две ју на уч них ин сти ту ци ја, за ми шље ног у осам ве ли ких то мо ва. Ен ци кло пе ди ја би те мат ски би ла по де ље на на сле де ће це ли не: Цр кве не лич но сти и ин сти ту ци је; Ба нат ско но ви нар ство; На се ља у Ба на ту; На у ка и обра зо ва ње; Еко но ми ја; По ли ти ка, упра ва и вој ска; Исто ри ја, ге о гра фи ја, ста ти сти ка и по пу ла ци ја; као и пр ви том на те му Умет ност и књи жев ност у Ба на ту. Ње но об ја вљи ва ње пла ни ра но је до кра ја из да вач ке 2012. го ди не. Ж. Б.

Ка да у пред го во ру „Сум њи вог ли ца“ Бра ни слав Ну шић (18641938) ка же да су по зо ри шта три пу та ко мад од би ја ле, од че га јед ном и он сам као управ ник, а да нас, исто риј ски гле да но не та ко ка сно, са мо Ју го сло вен ско драм ско по зо ри ште упра во тре ћи пут га по ста вља на сце ну, ја ви се веч но, мо жда на ив но пи та ње, да ли је то на пре дак или по ми ре ње? И гле слу ча ја ко мен ди јан та, у пу бли ци се на прек си ноћ ној пре ми је ри пред ста ве у ре жи ји Ја го ша Мар ко ви ћа, по ја ве не ка од по ли тич ки нај тра же ни јих ли ца Бе о- гра да, Ср би је, и то на рав но, не због цен зу ре. Он да је са свим ле ги тим но пи та ти, у ду ху Ну ши ћа, по сто ји ли да нас са бла зан од вла да ју ће ели те? Вре ме је са да шње, али по ет ски за ми шље но, са сце но граф ским (ви се ће одо ре епо ха) и ко сти мо граф ским ре фе рен ца ма на про шло (оде ла са уза ним/ „ху ла хоп“ но га ви ца ма Сте фа на Сав ко ви ћа), да се не би не по треб но од го ва ра ло на иза зо ве ак ту е ли за ци је - са про чи шће ном сце ном, мер де ви на ма као ре кви зи том, ми зан сцен ским спра то ви ма (до њи и гор њи све то ви), му зич ко-пле сним ну ме ра ма, Ма ри цом и Ђо ком на ле те ћем би ци клу - од го вор је дао основ ном иде јом ре ди тељ ске по став ке „Сум њи вог ли ца“ Ја гош Мар ко вић. Не по сто ји! Баш као што по зо ри ште мо же да ра ди шта год хо ће, та ко и дру штве но-по ли тич ки ме ха ни зми мо гу све да ис тр пе, не у ни шти ви и, по не кад сме -

шни, али сва ка ко не ви ше стра шни, уби стве ни. Да ли је то тач но? Ни је! Ка ко то он да да је Мар ко вић ипак у пра ву? Оштар и кри ти чан ка кав је био, и Ну шић је са бла зан скрио. Ве ли ки бит ник и анар хист је обич ни, ма ли Ђо ка, а нај за не ма ре ни ја осо ба у Је ро ти је вом вла да ју ћем си сте му вред но сти (бор би за кла су/ функ ци ју) ње го ва ро ђе на кћер ка – Ма ри ца. Ко мад се ипак за вр ша ва му ком још не бит ни јег ли ка – гра ђа ни на (Га зда Ми ла дин), ко јег др жав ни апа рат - уме сто да му слу жи - на кра ју и бу квал но за тре. Е, ту је Мар ко вић ви део ква ку, па му Ми ла дин вр ло ла ко по ста је као они – чи нов ни ци, и да „ап сурд“ бу де још ве ћи – ре ша ва сво ју ствар! Ту је кри ти ка, ту је оче ки ва на жа о ка, кад већ сре ска еки па и не мо же да не ли чи на ка ри ка ту ре, а бо га ми, та ко и де лу је. Њи ма је ре ди тељ та ко ре ћи по све тио сце не кон спи ра ци је, а по себ но сце ну пла ни ра ња на па да на сум њи во ли це у хо те лу „Евро па“, у ко јој фрон тал но оку пље ни и у да љи ну за гле да ни чин бе ни ци дру штве не ре ал но сти ма шта ју не о хо те лу, хап ше њу, кла си, не го о Евро пи - Бер ли ну, Па ри зу, Лон до ну, у пу ном сја ју им бе цил но сти им по тент ног пре у ве ли ча ва ња вла сти тог зна ча ја. Та ко је по ет ски ре а ли зам, ипак, стил ски оту пео оштри цу Ну ши ће ве „го го љи ја де“, али ни је са мо ре ди тељ крив за то. У игри ан сам бла има мно штво сла бих ме ста, мно штво по ку ша ја да се афек ти -

ра њем, фи зич ким ге го ви ма и ге сто ви ма, до при не се ко ми ци пред ста ве, што је увек зах те ван за да так и за ви си од по себ не вр сте „спон та но сти“. Ни је дан глу мац ни је лош у це ли ни, али ни је дан ни је ни до бар. Пи ја ни Жи ка Бо ја на Ди ми три је ви ћа у пр вом де лу пред ста ве пле ни спе ци фич ним из гле дом, али већ кад про го во ри и усло жња ва сво је крет ње, гу би такт. Ра до ван Ву јо вић као пе тлић Ви ћа та ко ђе. Ње му је тре ба ла це ла пред ста ва да по го ди са не ко ли ко ре пли ка. На ни воу ли ка му је фа ли ло још по ква ре не ам би ци о зно сти, бар што се Ну ши ћа ти че. Ах, тај Не бој ша Гло го вац, ина че Је ро ти је Пан тић, гла вом и ста вом. Ни је бри љи рао, али је др жао па жњу кад је и код Ну ши ћа до сад но, а знао је да пред во ди свој хор фу ка ра. На пад но об ли зу ју ћи уста, ке зе ћи се пред „не при ја те љем“, на рав но, са мо на си гур ном, на кра ју је мо рао да по пу сти, му ћак је дан. За пра во, нај бо ље су епи зо де Вла сте Ве ли са вље ви ћа (Та са) и, по го то во, Дра га на Ми ћа но ви ћа (Алек са Жу њић), ко ји су свој ски зна ли да на га зе. Је дан пот пу ну апарт чик-ди ле ју, а дру ги, у ду ху да на шњи це, шпи ју на кри ми нал не (зе мун ске) про ве ни јен ци је. У оста лим уло га ма, крај ње ко рек то оства ре ним, на сту па ју Је ли са ве та Са блић (Ан ђа), Ја нош Тот (Га зда Ми ла дин), Ла на Ка ра кла јић (Ма ри ца), Алек сан дар Ра до ји чић (Ђо ка), Бо жи дар Зу бер Игор Бурић (Јо са).

У ИЗ ДА ЊУ „АГО РЕ”

Кр ле жин ро ман „На ру бу па ме ти“ Из да вач ка ку ћа „Аго ра об ја ви ла је упра во по зна ти ро ман Ми ро сла ва Кр ле же из 1938. го ди не „На ру бу па ме ти“. По ре чи ма Не на да Ша по ње, уред ни ка „Аго ре“, ро ман „На ру бу па ме ти“ Ми ро сла ва Кр ле же, јед ног од нај зна чај ни јих и нај у ти цај ни јих пи са ца ју жно сло вен ских књи жев но сти 20.ве ка, од ре ђу је, ка ко ду би на кри тич ког уви да у дру штве но мо рал но бла то, та ко и ве шти на да се у јед ном да ху ис пи ше ис по вест су штин ске сум ње у сми сао ства ри ово га све та.Овај, за мно ге нај про ход ни ји Кр ле жин ро ман, иде а лан за ула зак у свет ово га пи сца, по пи су је сим бо ле јед ног “обез гла вље ног вре ме на ко је не ма ни ин те лек ту ал ног, ни мо рал ног, ни естет ског ли ца”. - Иако пи сан на дру гом ме сту и у дру го вре ме, у ме ђу рат ном раз до бљу, и са пет у про тив реч но сти сво га вре ме на, он нам увер љи во го во ри и о овом на шем ак ту ел ном дру штву на по чет ку 21.ве ка. Реч је о ауто ро вом кон цеп ту књи жев ног све та ко ји по ста вља пи та ња над број ним сло је ви ма ци ви ли за ци је, ко ји би ва ре зом у су шти ну дру штве них ре ла ци ја- ука зу је у пред го во ру Ша по ња.- Пра те ћи ин ди ви ду ал ну по бу ну сре до веч ног ин те лек ту ал ца, ко ји се је дан је ди ни пут усу дио ре ћи шта за и ста ми сли, у ка ле и до ско пу јед ног жи во та, у овој сво је вр сној би бли ји не кон фор ми зма, пра ти мо ин сце на ци ју дру штве них ме ха ни за ма ло мље ња сва ког от по ра злу и ба ха то сти. Пу ко ти на на сли ци ма ло гра ђан ског све та у ко ме оби та ва ју нак овог ро ма на, по чи ње да се ши ри у свим прав ци ма, а ње го ва же ља, да жи ви не по сред ност вла сти тог жи во та, да иза ђе из све та по сре до ва ног чи та вим си сте мом ла жи, би ва су ро во санк ци о ни са на од пра вих ин стан ци тог ла жног дру штва. По бу на је, да кле, осу ђе на на не у спех, али без ду ха и да ха по бу не са мо о су ђу је мо се на гу би так сми сла.

svet

sreda11.april2012.

SE VER NA KO RE JA OBA VI LA PO SLED WE PRI PRE ME

Sa te lit na lan sir noj ram pi PJON GJANG: Se ver no ko rej ske vla sti oba vqa ju po sled we pri pre me za prob no lan si ra we sa te li ta ko ji je ju ~e po sta vqen na lan sir nu ram pu u se ver ois to~ nom de lu ze mqe. Zva ni~ ni ci Ko mi te ta za sve mir sku teh no lo gi ju sa op {ti li su da ju ~e da ima ju na me ru da zav br {e po sta vqa we ra ke te. „Na me ra va mo da do vr {i mo po sta vqa we ra ke te za lan si ra we sa te li ta”, iz ja vio je na

Riu je ju ~e ta ko |e po ku {ao da oda gna ve li ku za br nu tost su sed nih ze ma qa iz nad ko jih }e ra ke ta pre le te ti a me |u ko ji ma su Ja pan, Ju `na Ko re ja i Fi li pi ni. „Iza bra li smo si gur nu pu ta wu (lan si ra wa)”, re kao je on do da ju }i da }e pr vi deo ra ke te na kon lan si ra wa pa sti na 160 ki lo me ta ra od oba le, dok }e dru gi deo pa sti na 200 ki lo me ta ra od fi li pin ske oba le.

O{tro re a go va we Mo skve Mo skva je ju ~e ne u o bi ~a je no o{tro osu di la pla no ve Pjon gjan ga da lan si ra ra ke tu du gog do me ta, dok je Pe king po zvao „sve za in te re so va ne stra ne na uz dr `a nost”. „Sma tra mo da od lu ka Pjon gjan ga da iz ve de lan si ra we sa te li ta pred sta vqa pri mer gru bog ne po {to va wa re zo lu ci ja Save ta bez bed no sti UN”, iz ja vio je port pa rol ru skog mi nistar stva ino stra nih po slo va Alek san dar Lu ka ~e vi~ agen ci ji Ria No vo sti. On je do dao da „ova kri za mo ra da se re {i po li ti~ ko-di plo mat skim pu tem”.

kon fe ren ci ji za no vi na re Riu Kum-Kol po mo} nik {e fa Di rek ci je za raz voj sve mi ra ko ja ra di u okvi ru Ko mi te ta. Ra ke ta Un ha-3 tre ba lo bi da u or bi tu lan si ra sa te lit za po s ma t ra w e ze m qe. Da t um lan si ra wa je iz me |u 12. i 16. apri la.

On je, ta ko |e, pod se tio da ra ke ta „ima spo sob nost sa mo u ni {te wa u slu ~a ju da za to po sto ji po tre ba”. Pjon gjang je pre vi {e sed mi ca na ja vio lan si ra we ra ke te sa sa te li tom za po sma tra we, u okvi ru pro gra ma obe le `a va wa 100. go d i { wi c e ro | e w a

oca na ci je Kim Il Sun ga. Se ver n o k o r ej s ki in ` e w e r i su po ja sni li da }e sa te lit kru `i ti oko Ze mqe, ka ko bi pri ku pio ko ri sne po dat ke za me te o ro lo {ke slu `be i one ko ji ra de na po boq {a wu use va. SAD, Ja p an, Bri t a n i j a i dru ge za pad ne ze mqe tra `i le su od Se ver ne Ko re je da ot ka -

`e lan si ra we ra ke te du gog do me ta, upo zo riv {i je da }e ti me bi ti pre kr {e ne re zo lu ci je UN i obe }a we Pjon gjan ga da }e se uz dr `a ti od nu kle ar nih i ra ket nih ak tiv no sti. Se ver na Ko re ja, me |u tim, tvr di da je ciq tog lan si ra wa ma ni festa ci ja we nih na u~ nih do stig nu }a.

dnevnik

Vi {e od 150.000 qu di u lo go ri ma VA [ING TON: Ko mi tet SAD za qud ska pra va tvr di u svom iz ve {ta ju da vla sti Se ver ne Ko re je dr è u lo go ri ma so vjet skog ti pa vi {e od 150.000 Se ver no ko re ja ca. Iz ve {taj Ko mi te ta sa se di {tem u Se ver noj Ko re ji za sno van je na raz go vo ri ma sa 60 biv {ih za tvo re ni ka i ~u va ra, a ukqu ~u je i sa te lit ske sli ke ono ga {to je opi sa no kao rad ni lo go ri i ka zne no-po prav ni do mo vi, sli~ ni gu la gu pre ma ra ni joj so vjet skoj prak si. U we mu se pri la ù do ka zi o za tva ra wu ~i ta vih po ro di ca, ukqu ~u ju }i i de cu i wi ho ve ba be i de de, zbog „po li ti~ kih zlo ~i na” osta lih ~la no va po ro di ce, kao i ~e do u mor stva i pri nud nih abor tu sa za tvo re ni ca, ko je su ile gal no pre {le u Ki nu, ta mo za trud ne le, i on da de por to va ne na zad u Se ver nu Ko re ju. Po iz ve {ta ju, rad ni lo go ri okru è ni su bo dqi ka vom ì com, i na la ze se uglav nom u pla ni na ma u se ver nom i cen tral nom de lu ze mqe. Po li ti~ ki za tvo re ni ci u wih do spe va ju bez su |e wa, i naj ~e {}e pro vo de osta tak ì vo ta ra de }i u rud ni ci ma, na se ~i

{u ma ili na po qo pri vred nim do bri ma. Na vo di se, ta ko |e, da je sto pa smrt no sti u lo go ri ma ve li ka zbog si ste mat skog mal tre ti ra wa, tor tu re, iz glad wi va wa i ubi ja wa za tvo re ni ka. U iz ve {ta ju se is ti ~e da su ka zne ni lo go ri na pra vqe ni 1950-tih, po ugle du na so vjet ske gu la ge. U we mu se, ta ko |e, na vo de pro ce ne

zva ni~ ni ka slu `be dr `av ne bez bed no sti Se ver ne Ko re je ko ji su pre be gli u Ju `nu Ko re ju da u lo go ri ma ima iz me |u 150.000 i 200.000 qu di, od ukup no 24 mi li o na sta nov ni ka u toj ze mqi. Ame ri~ ki ko mi tet bi tre ba lo da pred sta vi svoj iz ve {taj u Va {ing to nu, dok Pjon gjang, na dru goj stra ni, obe le `a va sto go di {wi cu od ro |e wa oca na ci je Kim Il Sun ga, i na me ra va da lan si ra ra ke tu du gog do me ta.

UKRATKO IS TE KAO ROK DA SI RI JA SPRO VE DE MI ROV NI PLAN KO FI JA ANA NA

Opo zi ci ja: Voj ska se ne po vla ~i, sa mo pre ra spo re |u je DA MASK: Pro tiv re~ ne in - for ma ci je sti ù iz Si ri je. Upr kos to me {to je ju ~e is te kao rok za Da mask da po vu ~e voj sku iz gra do va, opo zi ci ja tvr di da su ten ko vi i ar ti qe rij ska oru |a osta vqe na bli zu ve }ih gra do va i da se voj ska ni j e u pot p u n o s ti po v u k la. Pre ma na vo di ma ak ti vi sta za qud ska pra va naj ma we 26 qu di ubi je no u bom bar do va wu Hom sa, a naj te è su po go |e ni kvar to vi Ba ja da i Ka li di ja. „Na pa da ju Ba ja du sa mi no ba ca ~i ma sa tri raz li ~i te lo ka ci je. Ne ki su po tra ì li sklo ni {te u {ko la ma. Naj ma we 20 mu ~e ni ka je po gi nu lo, a 70 je ra we no. Ve }i na su è na i de ca”, re kao je je dan od sta nov ni ka Abu Ja ser. Ne {to ra ni je sti gli su iz ve {ta ji da je {e sto ro qu di po g i n u l o u ar t i q e r ij s kom bom bar do va wu kvar ta Ka li di ja. Si rij ska ar mi ja na sta vi la je da ten ko vi ma i mi no ba ca ~i ma spo ra di~ no na pa da Homs i Ha mu, iako is ti ~e rok ka da bi Ba { ar el Asad tre b a l o da pre ki ne da ko ri sti te {ko na -

o ru `a we i da po vu ~e sna ge iz gra do va. Pre ma iz ve {ta ji ma agen ci je Roj ters, ko ja se po zi va na opo zi ci o ne ak ti vi ste, u Si ri ji jo{ ne ma ja snih zna ko va da li }e re `im po vu }i svo je voj ni ke iz ur ba nih sre di na, iako je Asad pri hva tio pred log Ko fi ja Ana na da do 10. apri la po vu ~e voj sku iz gra do va, a do 12. apri la pre ki ne sva ne pri ja teq stva. U ne vla di noj si rij -

skoj gru pi za za {ti tu qud skih pra va ka `u da je ve }i na me sta mir na, ali da jo{ „ne ma ja snih zna ko va da se tru pe po vla ~e iz gra do va”. [ef ru s ke di p lo m a t i j e Ser gej La vrov re kao je da je sa si rij skim mi ni strom ino stra nih po slo va Va li dom Mu a le mom raz go va rao i o pri me ni pla na Ko fi ja Ana na. „In f or m i s ao me je da je sirij s ka vla d a po ~ e l a po -

vla~e w e tru p a iz ne kih ve li kih gra do va, {to je jed na od kqu~ n ih ta ~ a k a pla n a”, is t a k ao je La vrov. Mu a lem je na veo da }e pre kid va t re stu p i t i na sna g u po do l a s ku me|u n a r od n ih po sma tra ~a. Ne ma, ta ko |e, ni iz ve {ta ja da po bu we ni~ ka „Slo bod na si r ij s ka ar m i j a”, ko ju su for mi ra li de zer te ri iz voj ske, pred u zi ma no ve ak ci je pro tiv re ìm skih sna ga. U okvi ru Ana no vog pla na, uko li ko po~ ne da se spro vo di, je ste i raz o ru à we po bu we ni ka. Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki mun upu tio je ko na ~an apel si rij skom pred sed ni ku Ba {a ru el Asa du da ob u sta vi na pa de na ci vi le, uo~i ju ~e ra {weg pla ni ra nog pri mir ja i ro ka da po vu ~e voj ni ke i te {ko na o ru à we iz si rij skih gra do va, ja vio je AFP.

Tu ~a u al ban skoj ~e tvr ti OHTRUP: Brak iz me |u dve al ban ske po ro di ce u gra di }i Ohtrup u Ne ma~ koj bio je do go vo ren, ali je ne {to po {lo na o pa ko. Ubr zo za tim, dve po ro di ce po re klom sa Ko so va su ko bi le su se mot ka ma i pa li ca ma. Po li ci ja je na me sto su ko ba po sla la sve sna ge, po vre |e ni su eva ku i sa ni he li kop te ri ma. Su {tin ski, jed na od po ro di ca pre kr {i la je bra~ ni do go vor, a dru ga je mo bi li sa la ro |a ke iz okol nih me sta ka ko bi ba ti na ma „spra li bru ku” sa svog ime na. U tu ~i je u~e stvo va lo pe de se tak oso ba ko je su se raz raz ~u na va le pe sni ca ma i mot ka ma. ûo se i naj ma we je dan pu caw iz va tre nog na o ru à wa. Tri oso be su te è po vre |e ne, od ko jih je jed na u bol ni cu eva ku i sa na he li kop te rom. Po li ci ja je uhap si la de vet oso ba.

Sajt za pri ja vqi va we

BRI SEL: Bel gij ska de sni ~ar ska stran ka je otvo ri la veb sajt za pri ja vqi va we ile gal no na se qe nih li ca, obra zlo `iv {i da vla da ne ~i ni do voq no da se ona de por tu ju. Stran ka Fla man skih in te re sa sa op {ti la je da je sajt „ Meld punt il le ga li te it„ otvo ren ka ko bi se sa ku pi lo vi {e in for ma ci ja o „zlo u po tre ba ma so ci jal nog osi gu ra wa, ne za ko ni tih rad wi, kri mi na la” i dru gim pi ta wi ma.

Jav nost je stra ni cu sme sta upo re di la sa ho land skim saj tom usme re nim pro tiv imi gra na ta iz cen tral ne i is to~ ne Evro pe, ko ji je ra ni je ove go di ne je dan vi so ki zva ni~ nik EU na zvao „ne to le rant nim”. Stran ka Fla man skih in te re sa is ta kla je da sve in for ma ci je o ne za ko ni to na se qe nim li ci ma ta ko |e mo ra ju bi ti pro sle |e ne po li ci ji.

De ~ak spa sao auto bus MIL TON: Tri na e sto go di {wi u~e nik iz Mil to na is pao je pra vi he roj ka da je pre u zeo upra vqa we {kol skim auto bu som, na kon {to je vo za ~u po zli lo. Xe re mi Vu it {ik vo zio se u po ne de qak sa svo jim dru ga ri ma u {kol skom bu su, na pu tu ka Sur prajs Lej ku, ka da je pri me tio da ne {to ni je u re du, pi {e „Ko mo Wuz ri ports”. „Znao sam da ne {to ni je u re du. Vo za~ auto bu sa je iz gle dao sme {no, o~i su mu bi le ~ud ne, se deo je i mla ta rao ru ka ma”, ka zao je ovaj u~e nik sed mog raz re da. On je od mah, za jed no sa svo jim dru gom Xo ni jem Vu dom, ustao sa svog se di {ta i oti {ao ka pred wem de lu auto bu sa. Xe re mi je od mah zgra bio vo lan i skre nuo auto bus s pu ta bez bed no, iz be gav {i ta ko su dar sa dru gim vo zi lom, dok je we gov drug Xo ni zapo ~eo re a ni ma ci ju vo za ~a auto bu sa ko ji je u me |u vre me nu iz gu bio svest. Vo za~ auto bu sa je pre ba ~en u bol ni cu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GINTER GRAS [ved ska aka de mi ja ne }e ne ma~ kom pi scu Gin te ru Gra su od u ze ti No be lo vu na gra du za kwi `ev nost zbog sti ho va we go ve pe sme „[ta re ~e no bi ti mo ra”, pi {e [pi gel. Po vod je bi la Gra so va pe sma, u ko joj op tu `u je Iz rael za pret wu svet skom mi ru. Izra el ski mi ni star unu tra {wih po slo va Eli Ji {aj, ko ji je pre par da na iz re kao piscu za bra nu ula ska u Iz rael, bio je za to da mu se odu zme No be lo va na gra da.

@AN-KLOD MAS Po li caj ci su ot kri li na Ko sta ri ki trag ~e ka na 124.800 evra na ime @an-Klod Ma sa, osni va ~a fran cu ske kom pa ni je PIP, oko ~i jih im plan ta ta je iz bi la afe ra. Ra di se o su mi ko ja in tri gi ra is tra `i te qe, dok Mas tvr di da ne ras po la `e ni ka kvim pri ho dom. Do kaz je {to se Mas tre nut no na la zi u pri tvo ru u Mar se ju, jer ni je pla tio od re |e nu ka u ci ju od 100.000 evra.

SEIF AL-ISLAM Li bij ski zva ni~ ni ci sa op {ti li su da }e Se if al-Isla mu, si nu ubi je nog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja, bi ti su |e no u Li bi ji i da }e pre su da bi ti iz re ~e na pre po lo vi ne ju na. Port pa rol vla da ju }eg Na ci o nal nog pre la znog sa ve ta iz ja vio je ju ~e da }e Se if bi ti pre ba ~en u Tri po li u ro ku od 10 da na i da }e se we go vo su |e we za vr {i ti pre par la men tar nih iz bo ra ko ji tre ba da bu du odr `a ni za dva me se ca.

Banke se}awa sve popularnije u svetu ATINA: U no voj di gi tal noj eri, po slov ne i pri vat ne in for ma ci je naj ~e {}e se raz me wu ju pu tem in ter ne ta ili te le fo na, a sta ri, kla si~ ni, na ~in usme nog pre no {e wa pri ~a „sa ko le na na ko le no” kao da je iz gu bio zna ~aj ko ji je ne kad imao. Za to se usme na isto ri ja ja vi la kao naj no vi ji trend u isto rij skoj do ku men ta ci ji u po ku {a ju da se sa ~u va ju se }a wa qu di ko ji su `i ve li u od re |e nom pe ri o- du. U Ita li ji je 2007. osno van ne pro fit ni pro je kat „Me mo ro - ban ka se }a wa”, u okvi ru ko ga su pri ku pqe ni mno gi vi deo i audio snim ci, a toj ze mqi se ubr zo pri kqu ~io i niz dru gih {i rom sve ta. Te me tih se }a wa uglav nom su za ne ma re ne u tzv. zva ni~ noj isto ri ji, ~i me je wi hov zna ~aj u di gi tal nom sve tu jo{ ve } i. Po t re b a da ta k ve pri ~e bu du do stup ne po sta la je im pe ra tiv, i iz tog raz lo ga je „Me mo ro” po sve }en is ku stvi ma

i ì vot nim pri ~a ma qu di ro |e nih pre 1950. Ka ko pi {e atin ski list Ka ti me ri ni”, u Gr~ koj je pro je kat „Me mo ro” po kre nut 2011, a qu b i t e q i isto r i j e po m o } u we ga mo gu da pro na |u snim ke o mno gim te ma ma, kao {to su sva ko dnev ni ì vot pod na ci sti~ kom oku pa ci jom u pr voj po lo vi ni 1940-tih i imi gra ci je iz 1950-ih. Mno gi ton ski i vi deo snim ci opi su ju do ga |a je iz Dru gog svet skog ra ta (1939-1945) ko ji su ob li ko va li isto ri ju Gr~ ke i we nog na ro da, ~i me je kre ira na ar hi va za bu du }e ge ne raci je. Gr~ ku „Ban ku se }a wa”, ko ja je deo me |u na rod ne ne pro fit ne ini ci ja ti ve „Svet ski pro je kat se } a w a”, for m i r a l a je Ita li jan ka Ma ri na Sar li, ko ji ì vi u Gr~ koj i se be sma tra lo kal nim sta nov ni kom. „Ka da sam pr vi put na i {la na ita li jan ski sajt ’Me mo ro’,

gle da la sam snim ke ne de qu da na”, iz ja vi la je Sar li za „Ka ti me ri ni”, a ka da je ne du go za tim we na ba ka pre mi nu la, po `e le la je da po kre ne sli ~an pro je kat u Gr~ koj.

„Po mi sli la sam ka ko mo ja }er ka, ko ja je ta da bi la ro |e na, ni ka da ne }e ~u ti pri ~e ko je je me ni pri ~a la ba ka, pri ~e ko je su istin ske ì vot ne lek ci je”, na ve la je Sar li. Sar li i we ni sa rad ni ci po ~e li su po du hvat in ter vju i sa wem i sni ma wem ro |a ka, pri ja te qa i po zna ni ka {i rom Gr~ ke, ko ji su ro |e ni pre 1950, a za tim su snim ke ob ja vqi va li na in ter net stra ni ci. Ka ko je po pu lar nost saj ta po ~e la da ra ste, po ~e le su da pri sti ù mno go broj ne pri ~e i iz ja ve. Sar li na vo di da su ona i we ni pri ja te qi do sad pri ku pi li oko 70 sni ma ka, ko ji su tre nut no u pro ce su ob ra de. Kao i „Svet ski pro je kat se }a wa”, „Gr~ ka ban ka se }a wa” tre nut no se fo ku si ra na snim ke i do ku men te ko ji sa dr è de ta qe o `r tva ma Ho lo ka u sta i na ci sti~ koj oku pa ci ji to kom Dru gog svet skog ra ta.

balkan

dnevnik

ZBOG RIGOROZNIH MERA [TEDWE

[trajk gr~ kih po mo ra ca blo ki rao ostr va IVO JOSIPOVI]

Pro tiv de sni ~ar skog de fi lea ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} kaè da ne podràva odràvawe me|unarodnog ultradesni~arskog defilea u Zagrebu u znak podr{ke generalnima osu|enim u Hag. Me|unarodnu nacionalisti~ku konferenciju u petak organizuje desni~arska vanparlamentarna Hrvatska ~ista stranka prava. U~esnici tog skupa, pripadnici utranacionalisti~kih partija iz Evrope, u subotu bi trebalo da prodefiluju centrom Zagreba. „Me|u u~esnicima su i oni koji dovode u pitawe teritorijalni integritet Hrvatske, a u programima imaju govor mr`we. Nisam sre}an zato {to su oni ovde”, izjavio je Josipovi}, dodav{i da }e

Me |u u~e sni ci ma su i oni ko ji do vo de u pi ta we te ri to ri jal ni in te gri tet Hr vat ske, a u pro gra mi ma ima ju go vor mr `we. Ni sam sre }an za to {to su oni ov de oni, shodno hrvatskim zakonima, dobiti ili ne}e dobiti odobrewe za pojedine sastanke. Predsednik H^SP Josip Miqak izjavio je da }e se konferencija na kraju odràti u hotelu „Palas” u centru grada. On o~ekuje dolazak oko 100 predstavnika politi~ki srodnih stranaka i udruèwa iz Ma|arske, Bugarske, Nema~ke, Austrije, Francuske i Flandrije u Belgiji. [ef omladine H^SP Frawo ]irko, koji je zaduèn za subotwi defile gradom, o~ekuje oko 500 qudi u povorci. Na pitawe novinara kako H^SP moè zvati omladinski pokret „64 ùpanije” (HVIM), pomladak partije Jobik koja otvoreno pokazuje teritorijalne pretenzije prema zemqama u susedstvu i zagovara govor mr`we, ]irko je rekao da ga to ne zanima jer oni ne pokazuju pretenzije prema Hrvatskoj.

ATI NA: U Gr~koj je po~eo dvo dnev ni {trajk po mo ra ca zbog rigoroznih mera {tedwe koje zavodi vlada kako bi se izbegao bankrot zemqe. Sindikat Svegr~ke federacije pomoraca (PNO) je po~eo 48-~asovni {trajk po{to u pregovorima sa vladom nije na{la zajedni~ki jezik o platama i drugim prinadle`nostima koje su mnoge pomorce dovele u te{ku materijalnu situaciju.

krs provedu na nekim od ostrva u Egejskom i Jonskom moru, gde se temperature ve} kre}u iznad 20 stepeni. Sindikat Svegr~ke federacije pomoraca je odbacio apele tursti~kih kompanija da odustanu od najavqenog {trajka, kako bi izbegle gubitke u svom poslovawu. Po ocenama stru~awaka, {trajk }e te{ko pogoditi proizvo|a~e poqoprivrednih proizvoda pogoto-

[trajk }e pogoditi turiste koji putuju na ostrva

„Oni (vlada) su usvojili mere koje su eleminisale na{a prava koja smo u`ivali decenijama”, obja{wavaju u sindikatu, prenose agencije. Dvodnevni {trajk zaposlenih na trajektima }e izazvati velike probleme gra|anima jer pada uo~i Vaskrsa, koji se ove godine u Gr~koj slavi 15. aprila. Tada mnogi Grci, po tradiciji praznike proslavqaju u mestu ro|ewa. [trajk }e tako|e pogoditi i turiste koji planiraju da Vas-

vo na Kritu koji prakti~no `ivi od prodaje vo}a i povr}a i turizma. Sindikat pomoraca u Gr~koj je od 2010. godine organizovao ne ko li ko {traj ko va u znak protesta protiv vladinih mera {tedwe. Gr~ka bi trebalo da se od 2014. godine vrati ekonomskom rastu, izjavio je ~lan Upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Jerg Asmusen. „O~ekujem da Gr~ka, posle sprovo|ewa (vladinog) progra-

ma za stabilizaciju javnih finansija, po~ne da ostvaruje pozitivan rast od 2014.”, rekao je nema~ki ~lan ECB Asmusen u intervjuu za list „Rajni{e post„ iz Dortmunda. Prema prognozi Banke Gr~ke, ekonomija te zemqe }e ove godine oslabiti 4,5 odsto, {to }e biti peta godina da je ta ~lanica zone evra u recesiji po sle ko lap sa we nih jav nih finansija {to je primoralo vladu u Atini da 2010. prihvati od EU i MMF pomo} za spasavawe. Ciq tog programa koji ukqu~uje niz strogih mera {tedwe, je da zadrì Gr~ku u 17-o~lanoj zoni evra rekao je Asmusen i dodao da bi „cena izlaska Gr~ke iz evrozone bila neizmerqiva”. Gr~ki Parlament je ratifikovao ugovor o poravnawu sa nema~kom mulitanacionalnom kompanijom „Simens”, u vrednosti od 270 miliona evra, zbog korupcijskog skandala i podmi}ivawa u vezi sa poslovawem „Simensa” na gr~kom trì{tu. Prema dogovoru, „Simens” }e se odre}i potraìvawa od 80 miliona evra za realizovane projekte i opremu dostavqenu gr~koj dràvi. Nema~ka kompanija }e platiti 90 miliona dolara za finansirawe akademskih i istraìva~kih programa, i prema „Simensovom” saop{tewu za „inicijative transparentnosti i programe borbe protiv korupcije.” Na kraju, kompanija mora da investira 100 miliona evra u Gr~ku, kroz svoju gr~ku podru`nicu „Simens Helas,” kao i da „ispita izgradwu lokalnog fabri~kog pogona za stvarawe radnih mesta.”

CRNA GORA

Vu ja no vi}: Po po vi }u da ti dr à vqan stvo POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} ocenio je osnovanim zahtev predsednika Narodne stranke (NS) Predraga Popovi}a da mu se vrati dràvqanstvo Crne Gore. Predsednik Crne Gore je predloìo Mi ni star stvu unu tra {wih poslova da to i u~ini. Vujanovi} je u saop{tewu naveo da „je opravdano” da se Popovi}u dodeli crnogorsko dràvqanstvo koje je stekao ro|ewem u Crnoj Gori, gde i daqe ìvi, gde je bio poslanik nekada{we savezne i crnogorske skup{tine, kao i da je na ~elu stranke koja „parlamentarno egzistira” od 1906. godine. NS je krajem marta traìla od Vujanovi}a da pokrene inicijativu za vra}awe dràvqanstva lideru te stranke Predragu Popovi}u. U pismu Vujanovi}u rukovodstvo NS je tada navelo da je

Popovi}u, koji je u me|uvremenu dobio drzavqanstvo Srbije, dràvqanstvo Crne Gore „oduzeto iz politi~kih razloga”. Po po vi} je po red dr à vqanstva ostao i bez prebivali{ta, zbog ~ega je morao da prebivali{te prijavi u Srbiji, ~ime mu je, smatraju u NS „uskra}eno pravo da se ak tiv no ba vi po li ti kom”. Osnov da Popovi} ponovo dobije dràvqanstvo Crne Gore je, po oceni NS, to {to je on legalno izabrani predsednik stranke. Crnogorski propisi zabrawuju dvojno dràvqanstvo ukoliko ono nije ste~eno pre progla{ewa nezavisnosti 3. juna 2006. ili ako nije druga~ije regulisano me|udràvnim sporazumima. Sporazum o dvojnom dràvqanstvu nije potpisan sa Srbijom.

Vuk sa no vi} di rek tor po li ci je „Na wihovim stranicama pi{e 64 ùpanije bez Hrvatske, a vi{e puta sam razgovarao s wima i oni nemaju nikakve aspiracije prema Hrvatskoj”, rekao je ]irko, dodav{i da ge se ne ti~e {to „HVIM èli delove Srbije, Slova~ke i Rumunije”. Za razliku od H^SP-a, koja prijavila defile, policija nije dobila prijavu za odràvawe kontramitinga koji je za subotu pre podne najavqen na Trgu bana Je la ~i }a, u or gani za ci ji Gra|anske akcije. To ne zna~i da se ne}e odràti jer se skupovi moraju prijaviti najkasnije 48 ~asova pre po~etka. Odràvawe nacionalisti~kog skupa prvo je najavqeno u prostorijama Matice hrvatske ali, nakon osuda medija i javnosti, ukqu~uju}i i vladu, ta ustanova je otkazala najam dvorane.

POD GO RI CA: Crnogorska vlada je na telefonskoj sednici ponovo odredila Bo`idara Vuksanovi}a za vr{ioca du`nosti direktora policije. Podsetimo, Upravni sud ranije prekju~e poni{tio je wegovo ime-

Bo`idar Vuksanovi}

novawe. Iz vlade je posle sednice saop{teno da je Vuksanovi} ponovo odre|en za vr{ioca du`nosti direktora policije na osnovu uredbe po kojoj „u slu~aju prestanka mandata stare{ini organa uprave ili rukovode}em licu, vlada mo`e odrediti vr{ioca du`nosti do wihovog imenovawa, odnosno postavqewa u skladu sa zakonom”. Upravni sud je pre ove odluke prihvatio tu`bu poslanika opozicione Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore (SNP) i poni{tio re{ewe crnogorske vlade o imenovawu Vuksanovi}a za vr{ioca du`nosti direktora Uprave policije. Upravni sud je ocenio da je vlada prekr{ila zakonsku proceduru prilikom imenovawa Vuksanovi}a, jer zakoni o dr`avnoj upravi i policiji ne prepoznaju instituciju vr{io-

ca du`nosti stare{ine dràvnog organa. Sud je ocenio da je tu`ba poslanika SNP-a osnovana i vladi naloìo da u ponovqenom postupku donese novo re{ewe i otkloni nepravilnosti ukazane u presudi. Boìdar Vuksanovi}, kadar vladaju}e Demokratske partije socijalista imenovan je za direktora crnogorske policije krajem pro{le godine i na toj du`nosti je nasledio Veselina Veqovi}a koji je pre{ao u kabinet predsednika dràve. Do smene na ~elu policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost do{lo je posle pro{logodi{we afere „listing”, odnosno navodnih telefonskih kontakata premijera Igora Luk{i}a i {efa diplomatije Milana Ro}ena s odbeglim narko bosom Darkom [ari}em.

sreda11.april2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

sreda11.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

sreda11.april2012.

dnevnik

ne, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 50618 KU PU JEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50868 KU PU JEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 50870

Posledwi pozdrav na{em ~ika Aci

Aleksandru Veselinovi}u 1921 - 2012. Ispra}aj }e se obaviti u sredu, 11. 4. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Verica, Sawa i Slobodan. 50973

Posledwi pozdrav dragom

Sa velikom tugom, obave{tavamo prijateqe i rodbinu, da nas je posle te{ke bolesti napustila na{a voqena

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

Gordani Gruji} Mici

Sr|i Jawa Novak ^ika @arko i teta Du{ka Dejana i Dina.

50963

Voqeni ne umiru. Posledwi pozdrav dragoj snaji i ujni

Sahrana }e se obaviti 11. 4. 2012. godine, na grobqu u Ka}u, u 14 ~asova.

Ako je smrt ja~a od ìvota, nije ja~a od na{e qubavi, ìve}e{ ve~no u na{im srcima. Sahrana je 11. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. Ve~no oàlo{}eni: }erke Vera i \ur|ica, unu~ad Milana, Mihajlo, Aleksandar i Nemawa i snajka Danijela. 50970

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa tugom i qubavqu, o`alo{}eni: }erke Nata{a i Mira, suprug Zlatko, sestra Mira, sestri} Ogwen.

50958

Posledwi pozdrav dragoj baki

dr Radoslavi Maleti}

Milanu [vabi}u

od: zaove Ru`ice, \ure i sinova Gorana i Zorana.

od porodice Vidari}.

50971

50967

Posledwi pozdrav dragoj priji

S bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Savki Ple}a{ ro|. Polovina

Radoslavi Maleti} od: unuka Aleksandre, Milene i Ksenije sa porodicama.

je i lepqewe tapeta, nazvati. Telefon 6435-095. 50570 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50906

KU ]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, gara`a, dogovor. Telfeon: 063/84587-57. 50811

PI CE RI JI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 50699 PO TREB NI radnici za mu`u krava i rad na farmi. Stan i hrana obezbe|eni. Telefon 064/156-47-42. 50805

od prijateqa Brana i Milojke.

Savka Ple}a{ ro|. Polovina

50959

50969

Preminula je

preminula u Novom Sadu, 9. 4. 2012. godine, u 74. godini. Sahrana je na Mesnom grobqu u Ka}u, 11. 4. 2012. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}ena porodica: suprug Veqko, sinovi Milan i Du{ko, snahe Dragica i Svjetlana, unu~ad Aleksandra, Milena, Ksenija, Veqko i Nemawa, praunuci Pavle i Mihajlo, brat Bogdan, sestre Milica, Danica i Nevenka sa porodicama.

dr Radoslava Maleti} specijalista op{te medicine u penziji Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici. Slu`ba Op{te medicine â&#x20AC;&#x17E;Doma zdravqa Novi Sadâ&#x20AC;?.

MO LER i FAR BAR radi moleraj, farbawe, drvenari-

KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{i-

OG-1

50968

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Oprosti}emo se od wega u ~etvrtak, 12. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Sr|anu

Mladenu

Dombi Jano{

sreda11.april2012.

od prijateqa \ure Kova~evi}a.

50946

50913

O`alo{}ena supruga Radojka sa porodicom.

Na{em voqenom i nikad pre`aqenom sinu i bratu

Sr|anu Mandi}u

Tatini drugovi sa Detelinare: Krainovi}, Nikica, Mi{a, Pa{}an, Ke|a, Sr|an, Tuber, Gu{i}, Cuca, Vrabac, ^erkez, Bawo, Traja, Lepi, Cvik, Joca, Lazica, Mihajlo, Tawa i Dule.

od tatinih prijateqa: Zelenovi}a, Milo{eva, Raki}a i Mare{a.

50949

Po~ivaj u miru, draga moja Seko.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Sa{i Riki}u 1976 - 2012. dava}emo ~etrdesetodnevni pomen 11. 4. 2012. godine, u 11 sati, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: majka Borka, otac Miladin i brat Miroslav.

50934

50932

Opra{tamo se sa tugom i bolom od na{eg voqenog bratanca i brata

Posledwi pozdrav na{em

Mandara Radoslava Maleti}

Sr|i

ro|. 1942. god.

nikad te ne}emo zaboraviti.

Sini{e Medi}a 1968 - 2012.

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo te u na{im srcima.

Porodica Krajnovi}.

Sestra Qupka sa porodicom. 50962

Radojki Krni}

Tvoji drugari: Dragani}, Veqa, Lesa, Vele, Ili}, Powevi}, Nedi}, Vlada, Bora i Stani}.

Tuguju: tetka Gordana Medi} i brat Bane.

50942

50922

50923

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je posle kratke i te{ke bolesti napustio na{ otac i deda

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a voqena

POMEN

1981 - 2008.

od porodice Matijevi}.

Milica \ukanov

Bogdan Gu{i}

1933 - 2012.

1936 - 2012.

50948

Sahrana je danas, 11. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je 12. 4. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Radenko sa porodicom.

O`alo{}en sin Radoslav i ostala rodbina.

50943

Danas 11. aprila navr{ava se najtu`nija godina bez na{eg voqenog supruga, oca i dedike.

U neverici, sa dubokom tugom i ogromnim bolom, opra{tamo se od

koji je tragi~no izgubio svoj mladi `ivot.

Milenko - Mila Stoj{i}

Nikad te ne}e zaboraviti tvoj E 45.

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama i baka preminula u 70. godini.

Se}awe na tebe je svakodnevno. ^ekamo te i tra`imo te. Da si sa nama sve bi bilo druga~ije, svaka tuga bi bila mawa, svaka briga lak{a, svaka radost ve}a. Nedostaje{ nam mnogo. Ve~no voqen i nikad zaboravqen. @ive}e{ u na{im srcima kao i pre, sad i zauvek.

59795/P

1942 - 2012. Sahrana je 11. 4. 2012, na grobqu u Veterniku, sa po~etkom u 15 ~asova. Opelo u 14.20 u crkvi. Uvek }emo te se se}ati po tvojoj dobroti i svemu {to si za nas u~inila. O`alo{}eni: }erke Severina i Lana, unuci Awa, Ogwen, An|ela, Filip i zet @arko. 50957

Jemini Alija. 50928

POMEN

1981 - 2008.

Jemini Marku [to vreme odmi~e, tuga i bol za bratom su sve ja~i.

Seka Mica sa porodicom.

50938

@alimo zbog preranog odlaska mame na{e koleginice Nata{e,

Jawe Novak

Dr Radoslava Maleti} Tvoji najmiliji.

dragoj

od porodice Kosti}: Katice, Sa{e i Dragana i Sne`ane Buqagi} sa decom.

50944

26. 6. 1944 - 11. 4. 2011.

U ~etvrtak, 12. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na ka}kom grobqu, odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen svom nikad pre`aqenom sinu, ocu, bratu i ujaku Marku.

50955

Posledwi drugarici

dr Radoslavi - Seki Maleti}

Sr|ana Mandi}a

Jemini Marko

i duboko sau~estvujemo u bolu wene porodice.

50930

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

dr Radoslavi - Seki Maleti}

Kolektiv Specijalne oftalmolo{ke bolnice â&#x20AC;&#x17E;Eliksirâ&#x20AC;?.

od porodice Brdari} Pere i Dare i porodice Popovi} Zdenka i wegove supruge Bojkice.

358/P

50937

По вра так на се ло Те ле ви зи ја Вој во ди не ну ди ис ку ства по ро ди ца ко је су на пу сти ли град и жи ве и ра де на се лу. У пр вој епи зо ди се ри је „По вра так на се ло“ упо зна ће те тро чла ну по ро ди цу Жи кић ко ја се са бе о град ског ас фал та пре сли ла у Бач ки Мо но штор где се успе шно ба ви про из вод њом спе ц и јал н их „фран ц у с ких си ре ва“. Аутор се ри је „По вра так на се ло“ је Ра до мир Гру јић. (РТВ 1, 21.30) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Страни документарни програм 09.30 Знање 10.10 Миљеница 11.00 Кухињица 11.30 Изборна хроника 12.10 Заједно 12.35 Здраво живо 13.05 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Први пут на гласање 19.30 ТВ Дневник 20.10 Поаро 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Документарни програм 23.10 Поаро 00.00 Један на један 00.25 Документ 00.50 Повратак на село 01.15 Концерт - Грување уживо у студију М

06.30 06.55 07.35 08.30 09.30 10.20 10.45 11.10 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.15 23.40

tv program

sreda11.april2012.

Кухињица – мађ. Треће доба Нови таблоид НС Концерт: Фламенко „Ла Фамилиа“ Програм за децу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Програм за децу Школски програм Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Судија Мастранђело ТВ баштина Добро вече, Војводино (ром) Емисија на мађарском + мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Први пут на гласање Тамна је ноћ, филм Плави круг ТВ баштина

08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 00.00

Панонско јутро Аналија Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Вју Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.46 10.00 10.05 10.33 11.07 12.00 12.15 12.25 12.30 12.35 13.24 15.15 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.17 19.30 20.18 22.00 23.00 23.08 23.55 00.10 00.20 01.05

08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Хра на и ви но Се риј ски про грам Вреле гуме Истрага Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Ка при Се риј ски про грам Оп чи ње ни Прст у око Укра де на ср ца Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Спринт Хра на и ви но Но во сад ско по под не Нео н си ти Објек тив Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Ево нас код вас Оп чи ње ни Објек тив Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Ка при Укра де на ср ца

07.30 Преглед белгијске лиге 09.45 Премијер лига, вести 10.00 Барса ТВ: Сарагоса – Барселона 11.45 Ајакс ТВ 12.00 Гранд При 12.30 Преглед швајцарске лиге 13.00 Фудбал мондијал магазин 13.15 НБА уживо 13.30 Преглед Дејвис куп 14.30 Преглед аргентинска лига 15.20 Најава ФА куп 16.00 Руски куп 1/2 Финале: Рубин – Ростов 18.00 Руски куп 1/2 Финале: Динамо М – Волга 20.00 Вести 20.15 Премијер лига, вести 20.30 НБА уживо 20.45 Премијер лига: Манчестер Сити – ВБА

Пипи шоу У овој емисији такмичиће се малишани из Основне школе „Јован Јовановић Змај“ из Зрењанина и малишани из Основне школе „1. Октобар“ из Ботоша. Наши специјални гости у овој емисији су Татјана Олујић, позната виолинисткиња и Зорица Шујица, чувена сликарка. Песмом ће вас увеселити малишани из хора „Вила и Црвенкапа“. (КТВ, 20.00)

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Гастрономад Вести Траг Бициклом по Тибету и Хималајима Борба са природом Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Евронет Место злочина Посетиоци, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Време Дневник Фудбал: Куп Србије, Партизан-Црвена звезда, полуфинале, снимак Село гори, а баба се чешља Вести Место злочина Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Дуг је пут до куће, филм

Траг: Ус крс на Кр фу Ус кр шње свет к о ви не на Кр фу су је дин стве не и не по но вљи ве због че га је, и по ред кри зе, за тај пра зник, из го ди не у го ди ну, све ви ше по се ти ла ца из Евро пе и све та. Про шле го ди не при ход за ус кр шње пра зни ке тро стру ко је пре ма шио за ра ду тог остр ва од остат ка ту ри стич ке се зо не. (РТС 1, 10.05)

Ексклузивно: Мира Адања-Полак Милан Антић био је министар Двора кнеза Павла. Он није отишао из земље уверен да ништа није скривио, те да, без обзира на тадашњи ток догађаја, са својом породицом може да остане у земљи и даље живи у њој. Ипак, велики део живота Милан је провео у затвору. Један сусрет у Лондону са ћеркама Милана Антића, Олгом и Јелисаветом, суочио нас је са неким непознатим, скривеним детаљима националне историје. (РТС 2, 15.43) 07.12 07.17 07.27 07.32 07.38 08.05 08.16 08.28 08.54 09.24 09.44 10.03 11.22 11.45 12.04 12.40 13.41 14.07 14.36 14.56 15.14 15.43 16.35 17.00 17.55 20.00 20.30 21.00 21.55 00.04 00.54 01.51

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.15 23.30 00.00 00.45 01.15 02.15 02.45

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Пирамида Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив Ексклузив

Датум Верски календар Ози бу3 Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Поље чаролија 3, филм за децу (сви) Е-тв ТВ мрежа Међународно такмичење музичке омладине Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Приче о Фројду Ексклузивно Линк Капри Одбојка (ж): плеј оф, НИС Спартак - Црвена звезда (ж), финале 3, пренос У свету Беокулт Капри Човек на месецу, филм Биг бенд РТС и Марио Гонци Трезор Фудбал: Куп Србије, Партизан-Црвена звезда, полуфинале (р)

06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

Слике живота Маратон Двоугао Здравље и Ви Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио 24 Вести Доктор Хаус Љубав у залеђу 24 Менталиста Вести Филм: Нисмо ми анђели Доктор Хаус Филм: Мемоари једне гејше Менталиста Филм: Хајлендер 5 Љубав у залеђу Филм: Мемоари једне гејше (р) 04.30 Филм: Хајлендер 5 (р)

dnevnik

c m y

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Филм: Откуцаји смрти 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Цртани Филм: Штрумфови 20.00 Филм: Дон Хуан де Марко 00.00 Вести 00.10 Спартак, богови Арене 01.20 Истражитељи из Мајамија 02.10 Филм: У лавиринту опасности 05.20 Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.40 15.30 15.40 16.00 16.45 18.30 19.00 20.30 21.15 22.15 23.45 00.15 02.30 03.30

Ба ку ган (Хе пи, 11.05) 07.55 08.00 08.15 08.20 08.40 08.45 09.00 09.10 09.15 09.25 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 20.30 22.00 23.20 02.40 03.20

Вести Звезданиште Мали меда Чарли Ешли Мегаминималс Боба и Биба Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Филм Вести Телешоп Серија Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Серија Једна жеља једна песма Долина вукова Серија Звездана капија - Атлантис Ћирилица

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне- живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Изгнаник Калифорникација Кашмирска мафија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

: 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам

09: 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри к е

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda11.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник Четири венчања - америка удварање у мраку л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова нисам знала да сам трудна Пацијенти са необичним здравственим проблемима л.а. Инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 лугарница 10.13 Добро дошли у наносвет, док. серија 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др оз, ток шоу 14.10 Реч и живот 14.40 алпе Дунав јадран 15.12 Понос Раткајевих 16.02 алиса, слушај своје срце 17.27 Хрватска уживо 18.26 8. спрат, ток-шоу 19.09 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.11 мисија 21.06 Паралеле 21.37 24 22.29 отворено 23.15 Дневник 3 23.51 Други формат 00.36 Путем европских фондова 00.50 Време је за џез 01.51 Ин медијас рес 02.42 Трачара

08.00Варвари Терија Џонса 09.00 Како је уметност створила свет 10.00 Трилер у манили 11.30 сведок: са балкона собе 306. 12.00 Древни пластични хирурзи 13.00 Ратници 14.00 ловци на нацисте 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 сага о викинзима 17.00 најгори послови у историји 18.00 артур Рубинштајн 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Људождери каменог доба 21.00 Ратници 22.00 ла Џоја и ратници у магли 23.00 Тајм тим година XИ 00.00 сага о викинзима 01.00 најгори послови у историји

08.00старла и јахачи драгуља 09.30 мали Тарзан 11.00 Како је пропао рокенрол 13.15 Граница 16.00 Батлер Боб 18.00 ледени торнадо 20.00 Пророчанство: Заборављени 22.00 Доказ 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

До каз Ке трин је пре ле па ма те ма ти чар к а ко ја оста вља свој жи вот по стра ни да би се ста ра ла о свом бри ли јант ном оцу, та к о ђе ма те ма ти ча ру. Ка да от кри је да је ње ном оцу остао је дан на из глед не ре ши ви ма те ма тич ки пр о блем... уло ге: Ен то ни Хоп кинс, Гви нет Пал троу Ре жи ја: Џон Ма ден (Си не ма ни ја, 22.00)

Гви нет Пал троу

06.00 08.00 09.40 10.10 11.50 13.35 15.30 16.55 17.20 19.00 20.05 22.30 23.25 01.00 02.30

Друштвена мрежа ноћ за памћење Холивуд на снимању свака друга недеља (и пола распуста) аутомобили 2 Под сунцем Тоскане Титеф Васпитање за почетнике упознаћеш високог, црног мушкарца милдред Пирс Хари Потер и реликвије смрти 1 спартак: освета Турнир сајрус Токијски кумови

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Филм: Ел Дорадо. Град злата Филм: Проговори

07.30 Кобра 11 09.25 Ексклузив таблоид 09.45 Вечера за 5 10.40 Ватрено небо 11.35 Ружа ветрова 12.25 Крв није вода 14.05 сурвајвер 15.05 Цобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Еџклузив Таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 моби Дик 21.45 сурвајвер 22,25 ЦсИ:Њујорк 00.30 РТл всти 00.45 Кости 02.20 астро шоу

сЕ РИ ја

ЦсИ: Њу јорк

Со фи ја Буш

сЕ РИ ја

Три Хил неј тан по ку ша ва да по мог не Хеј ли и Џеј ми ју да се су о че с без на де жном си ту а ци јом у ко јој се на шла ли ди ја. Брук и Џу ли јан не ка ко одр жа ва ју сво ју не стал ну ве зу... уло ге: Џејмс Ла фер ти, Со фи ја Буш, Бе та ни Џој Га ле о ти, Оустин Ни колс, Ро берт Ба к ли, Шан тел Ван Сан тен Ре жи ја: Бе та ни Џој Га ле о ти (ХРТ 2, 18.30) 07.51мала ТВ 08.22 мега минди 08.48 Конор на тајном задатку 09.59 алиса, слушај своје срце 10.45 Деграси нови нараштај 11.06 Бетмен и храбри суперјунаци 11.30 научна петица 11.58 Бриљантин 12.39 мушки викенд, док. серија 13.07 Истеривачи чудовишта, филм 14.32 Деграси нови нараштај 15.20 Школски сат 16.30 мала принцеза 16.48 Доктор Ху 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.42 музика, музика...шансоне 20.00 Ин медијас рес 20.46 мит, филм 22.53 Трачара 23.39 Закон и ред 00.22 Кет и Ким 00.43 симпсонови 01.04 Браћа и сестре 01.45 Којак 02.33 ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Деца судбине Последњи циглар у америци одбегле кћерке осамнаести анђео Последња дебата мрачни водопади Љубав и издаја одбегле кћерке свемирски војници 2: Херој федерације магла За сва времена Розвел Љубав и издаја

Доживотна Између љубави и игре Пољуби ме за збогом Кад китови дођу Господин бејзбол Последњи мохиканац Људска природа Полицајац из вртића једина права ствар Доживотна Прљави кодекс Еротски филм

Кловн уђе у пе ка ру и уби је ње ног вла сни ка. убр зо на кон уби ства, по ли ци ја по ку ша ва да ухва ти по чи ни о ца, али ули це су пу не клов но ва, ко је је ан га жо вао зло чи нац, да де ле лет ке... уло ге: Ге ри Си нис, Кар мин Ђи о ви на зо, Се ла Вард, Хил Хар пер, Еди Хил, Ана Белк нап Ре жи ја: Ен До на хју (РТЛ, 22.25)

Се ла Вард

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима аута по мери 2008. амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Препродавци аутомобила Благо на отпаду Какав алат! у потрази за забавом Разоткривање митова Препродавци аутомобила

09.30 10.00 11.00 13.00 14.15 15.15 21.00 21.20 21.25 22.55 23.00 23.05 23.15 23.30

олимпијске игре Фудбал Дизање тегова Бициклизам Фудбал Дизање тегова сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб једрење сви спортови Фудбал Дизање тегова

Три удаваче на конкурсу

аз лог за пре трес Тол сто је вог има ња от кри вен На кон те увре дљи ве пре ме та чи не, Тол стој се је тек 1905. По ли ци ја је гле да ла по пре ко на свим си ла ма тру дио да „по вра ти ду шев ни спо кој и ње го ве пе да го шке но ви не, док су се пле ми ћи уне се ред у свој жи вот”. За Но ву го ди ну 1859. упи из це ле обла сти за ре кли да „ће до ћи гла ве” том сао је у сво ју бе ле жни цу да ће се „те го ди не оже ни нео бич ном пен зи о ни са ном по руч ни ку ко ји се, док ти или то ни кад не ће ни учи ни ти”. А же ља да се је крат ко оба вљао ду жност те ри то ри јал ног ар би - оже ни про го ни ла га је већ ду го. Још се дам го ди на тра, усу дио да им се су прот ста ви. Бро шу ре ре во лу - ра ни је пи сао је тет ки: „Као чо век ко ји ни је ни млад ци о нар ног са др жа ја, не по зна тог по ре кла, рас ту ра - ни стар, вра тио сам се у Ја сну По ља ну. По сло ви не су у тој обла сти и бу ду ћи иду до бро. Не мам бри га ни да је из да вао ча со пис, Тол про бле ма. И ви жи ви те са сто ја је не ки су сед при ја вио мном. Во ди мо жи вот ка кав као вла сни ка иле гал не смо увек во ди ли. Али ја, за штам па ри је. Оп ту жба је би пра во, са њам да сам се оже ла уто ли ко бе сми сле ни ја нио: мо ја же на је бла га, ми јер је ча со пис на ко ри ца ма ла и до бра; она вас во ли ко имао име Кат ко ва, у цар ли ко и ја; има мо де цу ко ја ству нај ре ак ци о нар ни јег из вас зо ву ба ком. Чи та ва ку ћа да ва ча. По што Тол стој ни је је уре ђе на као док ми је на ви со ким ме сти ма ужи вао отац био жив, а жи ви мо на бог зна ка кав углед, по ли ци исти на чин, са мо што смо ја је без про ве ре из да ла на про ме ни ли уло ге; ви сте сад лог за пре ме та чи ну. ба ка, а ја играм уло гу оца. Са знав ши шта се до го ди Кад бих по стао цар Ру си је ло, Тол стој је, из бе зу мљен или ме не ка ви ла с ча роб од бе са, од мах от пу то вао у ним шта пи ћем упи та ла шта Мо скву. Пи с ао је пи смо же лим, ја бих искре но од го свој ро ђа ци гро фи ци Алек во рио да же лим је ди но да сан дри ни, ве о ма ути цај ној ми се оства ри тај сан.” По на Дво ру, окри вљу ју ћи је да ро дич ни иде ал оста ће за у- се дру жи с љу ди ма из гру пе век уре зан у Тол сто је ву ко ја је по кре ну ла пре ме та свест, а том сну по све ти ће и чи ну: „Зар су та кви љу ди Цар Алек сан дар II сми рио оси о не пан ду ре глав но ме сто у сво јим књи ва ши при ја те љи? Је дан од жев ним де ли ма. Осим то га, ва ших огав них пу ков ни ка ми је пре ту рио сва пи - по сто ји и „ужас” од уса мље но сти, као и му ке те ле сма... Ка ко ви, као ’ча сна осо ба’, мо же те уоп ште да сне стра сти. жи ви те у Пе тро гра ду?” Од мах је об зна нио да на ме Ма да 1861. Тол стој још ни је оже њен, ње го ве че ра ва да на пу сти зе мљу у ко јој ни ко не зна хо ће ли га сте по се те Бер со ви ма у Мо скви на го ве шта ва ју да већ сле де ћег тре нут ка „ба ци ти у око ве и из би че ва - ће уско ро за про си ти Је ли са ве ту, нај ста ри ју кћер. ти”. Да ље је пи сао да је ње го ва тет ка То а нет, „ста ра Ба рем је она уве ре на да ће та ко би ти. Не тре ба ли же на од 75 го ди на пре тр пе ла да се пр ва уда, као што то на ла шок од ко јег се ни је опо ра ви же тра ди ци ја? Спо кој но и с до ла”. То а нет је та да има ла 67 го сто јан ством, оче ки ва ла је да је со фи ја Берс је има ла тек ди на, а Тол стој јој је у свом гне гроф за про си. Мај ка тих де во де сет го ди на кад је њен ву до дао осам! Про бу дио му се ја ка Љу бов Берс, са мо три го бу ду ћи су пруг, пре од ла ска осе ћај за не прав ду, као ре ак ци ди не ста ри ја од Тол сто ја, би ла на фронт, до шао да јој ја на зло ко јем су из ло же ни сви је ње го ва дру га ри ца из де тињ по се ти ро ди те ље. Чим је у Ру си ји. Али, пре све га, од ва ства ко ју је јед ном, у на сту пу жи ли су се да на пад ну ње га, љу бо мо ре, гур нуо с бал ко на. оти шао, за сто ли цу од гро фа Ла ва Тол сто ја! Же лео је ма ха го ни ја на ко јој је се део Отац те го спо ђе, нео б у зда ни јав но из ви ње ње с пом пом ка кву коц кар, био је го ди на ма бли зак де вој чи ца је све за ла је пра тио и пре трес. Ако га не с Тол сто јем. Љу бов се са 16 го не ка кву врп цу до би је, од ла зи у ино стран ство. ди на уда ла за Ан дре ја Бер са, Част му је би ла по вре ђе на јер док то ра не мач ког по ре кла. Ра су се зе мљо по сед ни ци, ње го ви дио је као ле кар при цар ској па не при ја те љи, бе стид но ра до ва ли оно ме што га је ла ти, што му је омо гу ћи ло да жи ви у Кре мљу. Био сна шло. Му жи ци су се са мо сме шка ли јер су по се - је 18 го ди на ста ри ји од сво је же не, што га ни је лу пре гро фо вог по врат ка кру жи ли гла со ви да је по - спре чи ло да с њом из ро ди осмо ро де це, пет си но ва бе гао у ино стран ство или за вр шио у не ком ка за ма - и три кће ри. ту. Ах! Да је тог ју тра био у Ја сној По ља ни, он би Дру гој од Бер со вих кће ри Со фи ји 1854. је би ло си гур но убио тог „одур ног пу ков ни ка”! И за и ста, од де сет го ди на ка да је Тол стој, пре но што је по шао кад се вра тио, увек је но сио на пу ње не пи што ље. на фронт, у уни фор ми ар ти ље риј ског ађу тан та до Ве о ма бр зо је сти гао и Алек сан дри нин од го вор. шао да се по здра ви с ње ним ро ди те љи ма. Сео је на Пре кли ња ла је Тол сто ја да не до но си ни ка кву од лу - сто ли цу од ма ха го ни ја, а на кон што је оти шао, де ку под стак нут „по вре ђе ним по но сом”. Цар Алек - вој чи ца је за ту сто ли цу све за ла не ка кву врп цу. сан дар ИИ сти гао је у ав гу сту у Мо скву ра ди вој Со фи ја је има ла ве о ма ори ги на лан дух и би ла них ма не ва ра. Тол стој је, на Алек сан дри нин са вет, ве дрог рас по ло же ња. Та при јат на мла да де вој ка пре ко јед ног ађу тан та ње го вом ве ли чан ству по слао мар љи во је учи ла да по ста не учи те љи ца, али се пи смо у ко јем је по ни зно тра жио за до вољ шти ну ни је ли би ла ни умет нич ких по ку ша ја. Сли ка ла је због пре тр пље не увре де. Алек сан дри на је, ула жу ћи аква ре ле и пи са ла крат ке при че. Ве о ма чед на, али сав свој углед, ан га жо ва ла све сво је при ја те ље. На - не без ко ке те ри је, зна ла је да ње не очи де лу ју моћ кон те по сла ни це, на чел ник жан дар ме ри је ко ји је но, а ужи ва ла је и у по хва ла ма на свој ра чун. До из дао на ред бу за пре трес оба ве стио је гу бер на то ра тад је већ има ла јед ног удва ра ча, вр ло мла дог при Ту ле да је цар из ра зио же љу да „гроф Тол стој не бу - ја те ља свог нај ста ри јег бра та, офи ци ра у ко њич кој де ви ше уз не ми ра ван”. гар ди.

Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda11.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Све је добро што се добро заврши, кажу. А ви сте на правом и правилном путу да реализујете своје зацртане приоритете. Због тога се не дајте ометати и скретати већ се ослоните само на себе.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. april 2012.

Среда је већ средњи радни дан, а ви као да се нисте ни померили с места. Корак напред, назад два. Немојте се опирати потешкоћама, нити се трудити да урадите оно што не иде. Опуштено!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш несташни Меркур још увек плива у водама, морима и океанима знака Риба, што му нимало не прија. Он би радије трчао по земљи. Зато, будите стрпљиви и ослоните се на своју интуицију.

Окрените се иностранству и далеким циљевима. Будите довољно добар дипломата у пословним контактима, обећавајући, са задршком. Тајни љубавни сусрети су наглашени више но што је потребно.

Немојте претеривати у послу да не бисте изненада клонули од премора. С одређеним сарадницима су могући сукоби, за које не постоји идеално решење. Сви би хтели све, сада и одмах. Али, неће моћи.

У каријери видите могућност да остварити више од онога што сада имате и јесте. Али, лако се може десити да уложите много снаге, а резултат не буде одговарајићи. Због тога, будите рационални.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је коначно застао, стао да промисли пре но што крене у нове походе, да се креће напред, ка новим искуствима. Подвуците и ви црту, саберите и одузмите пре но што се активирате.

Партнерски однос је све занимљивији. Данас сте колебљиви и склони туђим утицајима. Радо ћете изаћи у сусрет драгим особама, симпатијама и могућим авантурама. На послу ништа ново.

Дан за даном тече, а ви функционишете по навикама и рутини. Направите искорак, ризикујте у позитивном правцу провода и љубави, обојите пролеће свежим бојама. Планирајте путовање у иностранство.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У приватном послу су могући одређени промашаји и нереална очекивања. Такође, неразумевање с извршиоцима, у услужним делатностима и с мајсторима. Прилагодите се захтевима и могућностима.

У пословању се потрудите да дочарате колегама и клијентима готово идеалну слику о резултатима рада. Рекламирајте се на све расположиве начине. Јер, околности су варљиве и несталне.

Имате могућности да заведете партнера баш онако како пожелите. Тај и такав шарм је на цени јер је редак, а сладак. У послу се стабилизујете, полако и сигурно. Можете уређивати свој дом.

TRI^-TRA^

Старатељ и вереник V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 21 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

Evropa

НО ВИ САД: Топлије уз сунчане периоде и умерено наоблачење поподне и крајем дана. Ветар умерен југоисточни. Притсак испод нормале. Минимална температура 3, а максимална 19 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије уз сунчане периоде и постепено наоблачење поподне. Ветар умерен југоисточни, на југу Баната и појачан. Притисак испод нормале. Минимална температура 2, а максимална 21 степен. СР БИ ЈА: Још топлије уз сунчане периоде и постепено наоблачење поподне и крајем дана. Ветар умерен југоисточни, на југу Баната и појачан. Притисак испод нормале. Минимална температура -2, а максимална 22 степена. Прогноза за Србију у наредним данима: Наредних дана топло, али нестабилно време. У четвртак пролазна киша која се премешта са југозапада и запада. У петак сунчано и топлије, а у суботу и недељу променљиво облачно са повременом кишом и пљусковима. У суботу ће дувати појачан југоисточни ветар.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Временске прилике неће пријати хроничним болесницима, а посебан опрез саветује се особама са срчаним тегобама. Од метеоропатских реакција могу бити присутни главобоља, нервоза и болови у костима и зглобовима. Опрезно у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 7 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пре ма пи са њу ма га зи на „Пи пол”, отац Брит ни Спирс, Џеј ми, за тра жио је од су да у Лос Ан ђе ле су да га осло бо ди упра вља ња ћер ки ном имо ви ном и фи нан си ја ма и да све пре пу сти ње ном ве ре ни ку Џеј со ну Тре ви ку. Пе ва чи цин отац је од лу ком су да 2008. по стао ста ра тељ све га што по се ду је, а са да је вре ме да се та од лу ка про ме ни јер се Брит ни до ве ла у ред и ско ро три го ди не ни је на пра ви ла ни је дан скан дал. - Све ово ли чи на ско ро вен ча ње Брит ни и Џеј ми ја. Ово је крај ње нео би чан прав ни слу чај, а по све му су де ћи њен бу ду ћи муж ће да пре у зме упра вља ње ње ним нов цем, не крет ни на ма, ка ри је ром... што је до са да оба вљао отац - ре као је ло сан ђе ле ски адво кат Џе фри Ко ен. Су ди ја Ре ва Лец је про шлог ме се ца из ја ви ла да је Брит ни од 2008. до да нас „не ве ро ват но на пре до ва ла и да је вре ме да се раз мо три уку да ње од лу ке да ње ним имет ком упра вља отац”. Ипак, чи ни се да пе ва чи ца то још увек ни је у ста њу и да ће се о све му што по се ду је од са да ста ра ти њен ве ре ник.

VIC DANA Због брзе вожње полицајац зауставља плавушу и тражи њену возачку дозволу. Она ће узрујано: - Средите се, човече, јуче сте ми је узели, а данас очекујете да је покажем!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

220 (10)

Slankamen

299 (13)

Jaшa Tomiћ

Apatin

282 (8)

Zemun

356 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

302 (23)

Bogojevo

244 (5)

Panчevo

366 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Baч. Palanka

245 (0)

Smederevo

522 (6)

Titel

302 (14)

NERA

Novi Sad

240 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

272 (86)

TISA

38 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

262 (29) S. Mitrovica 256 (14)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

305 (9)

196 (-20)

Reшeњe iz proшlog broja