Dnevnik 11.novembar 2009. by jovan radosavljevic

STATUT VOJVODINE POVU^EN IZ SKUP[TINE SRBIJE

c m y

Uz glavni grad sporna i preambula

POTVR\EN DEBEO MINUS DOMA]E NAFTNE KOMPANIJE

Srbija vra}a porez NIS-u gubita{u? str. 5

str. 3

NOVI SAD *

SREDA 11. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22539 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI GRIP PRITISNUO SRBIJU

Bez vakcine sto puta gore Epidemiolo{ka situacija s novim gripom je nepovoqna, {to zna~i da se infekcija virusom A-H1N1 i daqe {iri me|u stanovni{tvom Srbije. Po re~ima predsednika Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe pandemijskog gripa dr Predraga Kona, do Nove godine se o~ekuju jo{ dva epidemijska talasa, a s po~etkom drugog polugodi{ta u {kolama o~ekuje se

NASLOVI

glavni “udar” epidemije. Pa ipak, stru~waci apeluju na stanovni{tvo da panici nema mesta jer su zdravstvene slu`be spremne da odgovore novim zahtevima koje name}e epidemija, a u nizu preventivnih mera koje se preduzimaju najve}a o~ekivawa pola`u se u vakcinaciju, koja bi trebala da po~ne u drugoj polovini decembra.

GORIVO OD DANAS SKUPQE

OTVOREN SAJAM INVESTICIJA I NEKRETNINA „INVESTEKSPO”

Politika

Me|utim, upravo vakcina protiv novog gripa u javnosti pobu|uje najve}e dileme: da li se vakcinisati ili ne i koliko je bezbedna. – Dr`ava je mogla doneti odluku da se niko u zemqi ne vakcini{e, ali bi tada bilo sto, dvesto pa i tristo puta gore po zdravqe stanovnika – ka`e dr Kon. str. 14

Benzin zapapren

str. 5

2 Tadi} i Sarkozi skrojili Srbiji beli {engen

Ekonomija 5 Triput mawe slobodnih radnih mesta

Poqoprivreda 6 Preko grane za dve milijarde dolara hrane

Novi Sad

Privla~nost Vojvodine

8 U vrti}ima bez poludnevnog boravka

Vojvodina 11 Podzemne vode progutale pa{wak

Crna 13 Tu~a zbog rampe i dunavskog peska

str. 4

HAP[EWE U VELIKOJ POLICIJSKOJ AKCIJI U SUBOTICI

I policajac s kriminalcima

U akciji specijalne, protivteroristi~ke jedinice, u saradwi s Okru`nim tu`ila{tvom, sprovedenoj u Subotici u ponedeqak uve~e, uhap{eno je {est osoba, me|u kojima je i jedan policajac. Objavqena su imena petorice uhap{enih, a to su : Robert K. (30),Zoran D. (42), Neboj{a P. (39), Miroslav M. (39) i Radivoj S. (30), svi iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{kih kra|a, neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija i trgovine qudima. Navedena lica su dobro poznata policiji i ve} su nekoliko puta bila osumwi~ena za te{ka krivi~na dela.

str. 13

SPORT

NA SLANOJ BARI MEGDAN PROLETERA I NOVOG SADA

str. 16 – 20

PLIVA^KA ELITA U ZREWANINU

ODBOJKA[ICE IGRAJU ZA KUP

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

ZABUNA OKO IZGRADWE JO[ DESET KILOMETARA NA KORIDORU 10

Tender negde skrenuo s autoputa

str. 4

Ki{ovito i hladno Najvi{a temperatura 7°S

POLITIKA

sreda11.novembar2009.

Bi}emo ponovo normalni [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je da bi Srbija mogla u}i u Evropsku uniju u roku od pet do sedam godina, i dodao da Beograd ima sna`nu nameru da do kraja 2009. podnese kandidaturu za ~lanstvo. “Srbija bi mogla doprineti miru i stabilnosti u EU, a mogli bismo Evropi pru`iti i na{e istorijsko i kulturno nasle|e. Te{ko je zamisliti stabilnu, miroqubivu i prosperitatnu Evropu s velikom crnom rupom u svom sredi{tu”, rekao je ministar spoqnih poslova Srbije u intervjuu za zvani~ni veb-sajt Evropskog parlamenta.

Jeremi} je istovremeno istakao i da }e najavqeno ukidawe viza za putovawa gra|ana Srbije u EU biti veliko olak{awe. “Vize su bile posebno frustriraju}e za nas iz biv{e Jugoslavije, koji smo navikli da slobodno putujemo svuda po svetu, i na Istok i na Zapad. Mnogi se se}aju tog vremena i sada kada se vra}amo tome, qudi ka`u ’ponovo smo normalni’”, ocenio je Jeremi}, uz napomenu da }e ukidawe viza biti veoma va`no za mla|e generacije, koje su odrasle u vremenu izolacije, a sada }e mo}i da vide {ta Evropa pru`a.

„DNEVNIK“ OTKRIVA: ZASLUGE ZA VIZNU LIBERALIZACIJU PRIPADAJU DVOJICI PREDSEDNIKA

Bez Tadi}evog uticaja na Sarkozija ne bi bilo belog {engena Proces vizne liberalizacija za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju po~eo je u Savetu EU debatom ~lanova Komiteta za Zapadni Balkan EU i eksperata za vize u Savetu EU ju~e popodne. Prva stepenica u Savetu je vrlo glatko presko~ena. Debata je trajala neo~ekivano kratko, tek ne{to vi{e od sat, bez ve}ih primedbi zemaqa ~lanica na usmeni izve{taj predstavnika Evropska komisija o spremnosti Srbije i Crne Gore. – EK je jo{ jednom napravila vrlo mudar i koristan potez za zapadnobalkanske zemqe, preferiraju}i da ne izlazi s pismenim izve{tajem, ve} s usmenom prezentacijom. Na taj na~in je smawen prostor zemqama ~lanicama koje bi imale odre|ene rezerve da interveni{u. EK }e pripremiti pismeni izve{taj tek za sednicu Komiteta stalnih ambasadora EU, koji }e 25. novembra pripremiti odluku o viznoj liberalilzaciji za Savet ministara unutra{wih poslova i pravosu|a 30. novembra – ka`e za „Dnevnik“ izvor u Savetu EU. Vizna liberalizacija }e stupiti na snagu najverovatnije 19. de-

cembra po{to, po pravilima EU, odluke Saveta ministra stupaju na snagu 20. dan po wihovom dono{ewu, odnosno objavqivawu u „Slu`benom glasniku EU“. Naravno, Savet ministara uvek mo`e odrediti raniji ili kasniji datum stupawa na snagu neke wegove odluke. Ina~e, ovih dana je bilo raznih poku{aja isticawa va`nosti pojedinih institucija EU u kontekstu vizne liberalizacije. Ipak, treba re}i da mi{qewe Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji nema nikakav efekat. EP niti ima ovla{}ewa po va`e}em Ugovoru iz Nice da mewa predlog EK o viznoj liberalizaciji, niti o tome ima pravo koodlu~ivawa sa Savetom EU. Jedine dve bitne institucije su EK i Savet EU. Svedoci smo i trke srpskih ministara da prisvoje zasluge za viznu liberalizaciju, a istina je da je najzaslu`niji predsednik Srbije Boris Tadi}. Naime, kqu~ni momenat je bila poseta predsednika Tadi}a francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju krajem maja. Tadi} je tada uspeo da ubedi Sarkozija u zna~aj vizne liberalizacije za

gra|ane Srbije i da obezbedi obe}awe i angaòvawe prvog ~oveka Pete republike na ukidawu viza. Od tog trenutka ne samo da su francuski predstavnici u Briselu okrenuli plo~u u Savetu EU prema viznoj liberalizaciji nego je i francuski komesar @ak Baro, nadleàn u EK upravo za viznu liberalizaciju – ina~e ~lan Sarkozijeve stranke – promenio stav i po~eo, zajedno s komesarom Olijem Renom, zdu{no da radi na viznoj liberalizaciji za Srbiju. – Srbija nije ispunila ba{ sve uslove za beli {engen, ali je jedina zemqa na Zapadnom Balkanu koja je imala i ima sna`nu podr{ku najva`nijih dràva ~lanica EU. Presudni momenat je bila intervencija predsednika Sarkozija posle posete predsednika Tadi}a Parizu, koja se posebno videla u potowem pristupu komesara Baroa viznoj liberalizaciji. Bez Sarkozijevog anga`mana jo{ bi se ~ekalo na odluku o viznoj liberalizaciji, bez obzira na ispuwavawe uslova iz „mape puta“ – potvrdio je za „Dnevnik“ funkcioner EK. @eqko Panteli}

DNEVNIK

c m y

„DNEVNIK“ SAZNAJE: BRAMERC OBAVESTIO AMBASADORE UNIJE O SADR@INI IZVE[TAJA KOJI ]E PREZENTOVATI SAVETU BEZBEDNOSTI

Nema ocene „puna saradwa” (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc tokom susreta s ambasadorima zemaqa ~lanica EU u Beogradu pre odlaska iz srpske prestonice pro{le nedeqe, nije ostavio ni najmawi prostor nadi da }e wegov najnoviji izve{taj imati ocenu da Srbija u potpunosti sara|uje s Ha{kim tribunalom, preneli su „Dnevniku“ diplomatski izvori u Briselu. – Bramerc je ambasadorima rekao da u wegovom izve{taju ne}e biti politi~kih ocena koje bi mogle uticati na odluku EU za po~etak implementacije Prelaznog sporazuma sa Srbijom i ratifikacije SSP-a. On je dodao da }e biti elemenata koji }e jasno govoriti o daqem napredovawu u saradwi Srbije s Tribunalom, ali da ne}e biti definicije saradwe koja bi imala direktnu i jasnu politi~ku konotaciju. Bramerc je, ina~e, ponovio i svoju ve} dobro poznatu poziciju da je on tuìlac a ne politi~ar – kaè za „Dnevnik“ funkcioner EU. Kako saznaje „Dnevnik“, ambasadori EU u Beogradu su ve} oba-

vestili svoje zemqe o ishodu sastanka s Bramercom, {to je automatski zna~ilo skidawe Srbije s agende slede}e sednice Saveta ministara spoqnih poslova EU u Briselu u ponedeqak i utorak. – Postojala je {ansa da se raspravqa o Srbiji u slu~aju da su vesti o Bramercovom izve{taju bile pozitivne, ali posle wegovog vrlo jasnog stava iznetog ambasadorima u Beogradu, ne preostaje nam ni{ta drugo nego da ~ekamo hap{ewe Ratka Mladi}a, da bi

rasprava o Srbiji uop{te imala smisla – preneo je „Dnevniku“ diplomatski izvor u EU. Ina~e, u Briselu vlada prili~no sna`no uverewe da }e Srbija podneti zahtev za ~lanstvo u EU tokom prve dekade decembra, ali isto tako i mi{qewe da }e srpski zahtev ostati u fioci sve dok Ratko Mladi} bude na slobodi, o ~emu, uostalom, svedo~e i skora{we izjave ambasadora kqu~nih dr`ava ~lanica EU. – Da biste predali zahtev za ~lanstvo u Evropskoj uniji, potrebno je samo da se dogovorite sa zemqom predsedavaju}om EU koja treba da primi aplikaciju, i tu Srbija nema problema ni sa [vedskom ni sa [panijom, koja }e preuzeti predsedni{tvo u januaru. Me|utim, da bi se aplikacija prosledila Evropskoj komisiji, potrebna je jednoglasna odluka svih ~lanica EU i u postoje}oj situaciji protiv tog poteza, bez Mladi}a u Hagu, Holandija ne bi bila jedina koja bi rekla „ne” – obrazlo`io je na{ sagovornik. @eqko Panteli}

VESTI Podr{ka planu Atine Predsednik Srbije Boris Tadi} podr`ao je ju~e inicijativu gr~kog premijera Jorgosa Papandreua da zemqe Zapadnog Balkana do 2014. postanu ~lanice EU. On je sa Papandreuom u Atini razgovarao o evropskom putu Srbije, viznoj liberalizaciji i situaciji u regionu. Tadi} }e ove nedeqe predvoditi dr`avnu delegaciju u poseti Rimu, a u ponedeqak, 16. no-

vembra, razgovara}e sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel.

Saradwa s Ma|arskom Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti}, koji se ju~e sastao s na~elnikom general{taba Oru`anih snaga Ma|arske Laslom Tembelom, izjavio je da su teme razgovora bile unapre|ewe vojne i saradwe u oblasti obuke, anga`ovawe jedi-

nica u mirovnim operacijama kao i razmena iskustava u profesionalizaciji vojske. On je naveo da postoji plan da se profesionalizacija u VS zavr{i po~etkom 2011, i podsetio na to da je Ma|arska zavr{ila taj proces i da bi wena iskustva u tome mogla pomo}i. Mileti} je istovremeno najavio i da }e danas u Novom Sadu biti odr`an dogovor o ve`bi koju }e tokom 2010. izvesti Prva brigada Kopnene vojske Srbije i Peta pe{adijska brigada Ma|arske armije.

POLITIKA

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

ODBOR ZA PROPISE SKUP[TINE AP VOJVODINE SINO] IZMENIO NEKE ^LANOVE STATUTA

Dobrani}: Samo tehni~ke ispravke Nakon sino}we sednice Odbor za propise Skup{tine AP Vojvodine saop{tio je da je "posle zasedawa Skup{tine AP Vojvodine 7. novembra 2009. godine, utvrdio, u skladu sa usvojenim Zakqu~kom o pravno-tehni~kom usagla{avawu Predloga statuta AP Vojvodine sa Predlogom zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APVojvodine, pre~i{}en tekst Predloga statuta AP Vojvodine i dostavio ga Narodnoj skup{tini Republike Srbije. U saop{tewu iz Skup{tine APV, navodi se, me|utim, da je me|uvremenu uo~eno da su se u tekstu potkrale "izvesne tehni~ke gre{ke". Dodaje se da je Odbor za propise, "polaze}i od svoje nadle`nosti da razmatra predloge odluka Skup{tine AP Vojvodine sa stanovi{ta wihove uskla|enosti kako sa Statutom, tako i sa celokupnim pravnim sistemom, a imaju}i u vidu i duh Predloga zakona o utvr|iva-

wu nadle`nosti AP Vojvodine, ponovo razmatrao utvr|eni tekst Predloga statuta i utvrdio tehni~ke ispravke" kojima je: "jasno definisano da je pravo gra|ana na autonomiju ustavno pravo; jasnije definisana teritorija APVojvodine; definisan polo`aj Grada Novog Sada, kao glavnog, administrativnog centra AP Vojvodine; i otklowena nesaglasnost Stava 1 i Stava 4 ^lana 10, kojim je to ure|eno". Uz to, u sino}wem saop{tewu Odbora za propise navodi se i da je "brisana nadle`nost AP Vojvodine vezana za dodelu odlikovawa jer je Zakonom o odlikovawima Republike Srbije, koji je u me|uvremenu usvojen, predvi|eno da organi autonomne pokrajine mogu predlo`iti dodelu ali ne i dodeqivati odlikovawa". A, kako se dodaje, "tehni~ki je doteran ~lan koji reguli{e izvorne prihode AP Vojvodine".

U saop{tewu se zakqu~uje da }e tekst Predloga statuta AP Vojvodine sa ugra|enim tehni~kim ispravkama biti odmah dostavqen Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Me|utim, ve} na prvi pogled uo~qivo da je ovim "usagla{avawem" obuhva}ena i preambula statuta, o ~emu ipak nije bilo re~i na posledwoj sednici Skup{tine Vojvodine, niti u zakqu~ku koji su u subotu usvojili pokrajinski poslanici. Naime, prva ispravka zapravo podrazumeva brisawe re~i "na osnovu istorijskog" iz prvog stava u kojem je istorijsko pravo gra|ana Vojvodine, uz Ustav Srbije, bilo navedeno kao osnov za izradu najvi{eg pravnog akta Pokrajine. Ipak, predsednik Odbora za propise, demokrata Savo Dobrani}, u izjavi za "Dnevnik" tvrdi da je re~ "iskqu~ivo o tehni~kim ispravkama koje su u skladu sa Zakqu~kom pokrajinskog parlamenta".

– Sve {to smo utvrdilili je usagla{eno i re~ je o klasi~nim tehni~kim ispravkama. I nema nikakve razlike u odnosu na zakqu~ak Skup{tine Vojvodine usvojen u subotu – isti~e Dobrani}. On tako|e tvrdi da ne postoje ni proceduralne smetwe da se ove "pravno-tehni~ke" izmene upute u proceduru republi~kog parlamenta bez jo{ jednog izja{wavawa pokrajinskih poslanika, jer je, kako je naveo, "Odbor za propise od parlamenta APV ovla{}en da Predlog statuta usaglasi sa Zakqu~kom Skup{tine Vojvodine i pre~i{}en tekst uputi Skup{tine Srbije na potvr|ivawe". Ina~e, uz navedenu promenu premabule, Odbro za propise sino} je "usaglasio" jo{ pet ~lanova predlo`enog statuta. U ~lanu 3. mewa se prvi stav i glasi "Teritoriju APV ~ine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava u wenim geografskim oblastima (Ba~ka, Banat i

STATUT APV PRIVREMENO POVU^EN IZ PROCEDURE I VRA]EN POKRAJINSKOM PARLAMENTU

Novi Sad (ni)je glavni grad Tek {to je stigao u Narodnu skup{tinu, predlog statuta Vojvodine povu~en je iz skup{tinske procedure na zahtev pokrajinskog parlamenta! U dopisu koji je, s potpisom predsednika Skup{tine APV [andora Egere{ija stigao na pisarnicu u ponedeqak uve~e, predsednica Slavica \uki}-Dejanovi} je zamoqena da dokument koji je primila 8. novembra – povu~e iz procedure, jer su se „ u dostavqenom tekstu potkrale tehni~ke gre{ke“. Egere{i je obe}ao da }e ve} 10. novembra dostaviti Skup{tini Srbije ispravqen tekst statuta. Mada u samom pismu nema detaqa o tehni~kim gre{kama, sumwa je odmah pala na ~lan 10 predloènog statuta, oko kojeg su kopqa lomili SPS i LSV, a koji defini{e status Novog Sada, i od kojeg zavisi da li }e on biti gavni grad Pokrajine ili administrativni centar. [ef poslani~kog kluba SPS-a Branko Ruì} ipak kaè da „ne treba podizati pra{inu oko tehni~ke gre{ke koja se potkrala“. Socijalisti su, podsetimo, podneli amandman na taj ~lan, traè}i da Novi Sad bude glavni administrativni centar, {to, ina~e, pi{e i u predlogu zakona o prenosu nadle`nosti.

Iako sam naslov spornog ~lana glasi „Glavni grad APV“, Ruì} priznaje da socijalisti nisu podnosili amandman na taj deo, ali i dodaje da }e iz statuta biti brisan posledwi stav po kojem se „poloàj Novog Sada, kao glavnog grada AP, ure|uje pokrajinskom skup{tinskom odlukom, u skladu sa zakonom“. – Nije, prosto, pojmqivo da u nekom drugom, tre}em, ili ~etvrtom stavu moè stajati ne{to suprotno od onog {to pi{e u prvom – obja{wava Ruì}. S druge strane, portparolka LSV-a i narodna poslanica Aleksandra Jerkov rekla je da Liga nema razloga da sumwa u dogovor koji je postigla s premijerom Mirkom Cvetkovi}em. – [to se nas ti~e, naslov ~lana 10 ne moè biti promewen bez ponovnog sastajawa Skup{tine Vojvodine, s obzirom na to da se ne radi ni o kakvim tehni~kim ispravkama. Ukoliko to ipak bude promeweno, na{a stranka done}e odluku da li }e uop{te podràti takav predlog statuta – navela je Aleksandra Jerkov, uz upozorewe na to da dogovor LSVa s Vladom Srbije „mora biti iznad ne~ijih pritisaka u Skup{tini Vojvodine“.

PROMOVISANA KWIGA DR MARIJANE PAJVAN^I] „USTAVNI OKVIR REGIONALNE DR@AVE”

Niko se vlasti ne odri~e rado

Profesorka novosadskog Pravnog fakulteta dr Marijana Pajvan~i} ocenila je da je aktuelna polemika o vojvo|anskom statutu "cena koje se pla}a jednom lo{em Ustavu Srbije". Na promociji svoje kwige "Ustavni okvir regionalne dr`ave", ona je istakla da va`e}i Ustav nema dovoqno kapciteta da se ovaj ustavni spor re{i u pravnoj proceduri.

Marijana Pajvan~i}

Po wenim re~ima, osporavana re{ewa statuta, kao {to su pravo Pokrajine na zakqu~ivawe me|unarodnih ugovora, otvarawe predstavni{tva u Briselu i definisawe glavnog grada, nisu nimalo problemati~na s aspekta evropskih standarda i prakse. Ona je pri tome navela da mnogi regioni evropskih dr`ava u`ivaju navedena prava, ali i mnoga druga, koja Ustav Srbije ili ne poznaje ili ih formuli{e na~elno, dok wihovo precizirewa prepu{ta zakonima. – Zato se autonomija ne zasniva na Ustavu, jer se sve delegira za-

konodavcu, od odre|ivawa pitawa od pokrajinskog zna~aja, do izvornih prihoda... – ukazala je dr Marijana Pajvan~i}. On je napomenula i da su prakti~no svi ustavni predlozi koji su prethodili dono{ewu aktuelnog Ustava iz 2006. godina pokrajinsku autonomiju definisali preciznije i {ire. Svi ovi projekti, kako je podsetila, sadràli su i pravo na zakonodavnu vlast autonomnih pokrajina u okviru wihovih izvornih nadle`nosti. – Me|utim, Ustav na kraju nije omogu}io vertikalnu podelu vlasti. Niko se vlasti ne odri~e rado, ve} je to proces u kojem mora da se dogovara i da se o wemu postigne konsenzus – kazala je dr Marijana Pajvan~i}, ocewuju}i da }e Srbija morati da mewa Ustav u procesu pristupawa EU. Politi~ki analiti~ar dr Jovan Kom{i} rekao je da je ova kwiga dragocena jer sadrì pravnu analizu, kako ustavnih projekata koji su prethodili dono{ewu aktuelnog Ustav Srbije, tako i vaè}eg Ustava, s posebnim osvrtom na status autnomnih pokrajina, kao i ocene Venecijanske komisije u tom pogledu, ali i primere kako funkcioni{u regioni u evropski dràvama. I upravo zato }e, po najavi direktora Centra za regionalizam Aleksandra Popova, ova kwiga biti upu}ena {efovim poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije uo~i rasprave o statutu APV. B. D. S.

Zahtev za povla~ewe statuta

Ministar za dr`avnu upravu Milan Markovi} ipak o~ekuje da }e statut Vojvodine biti potvr|en u Skup{tini Srbije i da nema nikakvog osnova za bilo kakvu vrstu spekulacija. – Statut je u potpunosti u skladu s Ustavom, integritet Srbije ne dovodi se u pitawe. Prvobitna verzija statuta pretrpela je odre-

|ene promene i verovatno je stvar samo tehni~ke gre{ke {to je taj jedan ~lan na neki na~in ostao kontradiktoran – objasnio je Markovi}, dodaju}i da je u predlogu zakona o nadle`nostima Novi Sad jasno definisan kao sedi{te pokrajinskih organa i glavni administrativni centar. Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} ipak je ocenio da povla~ewe iz procedure teksta statuta Vojvodine pokazuje "nesposobnost vladaju}e koalicije". – Povla~ewe teksta iz procedure pokazuje da vladaju}a koalicija nije sposobna da na pristojan na~in okon~a agoniju u koju je uvela i Srbiju i Vojvodinu – istakao je Jovanovi}. On je ocenio i da gra|ani Vojvodine „zaslu`uju pristojan statut, a ne besmislene i opre~ne floskule koje se, po zahtevu koalicionih partnera, u posledwi ~as i na aqkav na~in na silu guraju u predlog koji se upu}uje Skup{tini Srbije". S. Stankovi}

Srem), utvr|ene zakonom”. Tako|e mewa}e se i posledwi stav ~lana 9. tako da }e Skup{tina Vojvodine mo}i da ure|uje izgled i upotrebu simbola ne "pokrajinskom skup{tinskom odlukom", kako je do sad stajalo, ve} "u skladu sa Ustavom i Statutom", {to je tako|e novina u odnosu na korekcije o kojima je pokrajinski parlament odlu~ivao u subotu. Iako je najvi{e osporavawa bilo oko ~lana 10, ostaje naslov "Glavni grad Vojvodine", ali }e stav 1 glasiti: "Grad Novi Sad je glavni, administrativni centar APV". Dok se i u posledwem stavu, uz re~ "glavni", dodaje administrativni centar. Iz ~lana 27. (koji govori o nadle`nostima APV) bri{e se re~ "odlikovawe" , dok se i u ~lanu 63, kojim se ure|uju prihodi Pokrajine, dodaje "u skladu sa zakonom kojim se ure|uje finasirawe AP Vojvodine. B. D. S.

O RAZLOZIMA POVLA^EWA STATUTA MALO OBJA[WEWA I MNOGO SPEKULACIJA

Ipak bila sporna i preambula Ve{}u da je Skup{tina Vojvodine povukla iz procedure predlog statuta zate~eni su bili i sami pokrajinski zvani~nici, od kojih su mnogi ovu vest saznali od medija, i od kojih nije bilo mogu}e dobiti nikakvo oficijelno obja{wewe. Jedinu zvani~nu izjavu ju~e dobili smo od lidera SVM-a I{tvana Pastora, ina~e i potpredsednika PIV-a i pokrajinskog poslanika, koji je za na{ list rekao da ta stranka ne}e podr`ati nove izmene teksta statuta. – SVM je spreman samo da podr`i tekst statuta koji je izra|en u skladu sa zakqu~kom o pravnotehni~koj korekciji, usvojenim u Skup{tini Vojvodine – istakao je I{tvan Pastor.

U izostanku zvani~nih informacija iz vojvo|anskog parlamenta, pojedini republi~ki poslanici odgonetnuli su deo misterije. Oni su, naime, ukazali na to da je problem u odredbi o glavnom gradu Pokrajine. Me|utim, tokom ju~era{weg dana spekulisalo se i nekim drugim ambicijama, pa izme|u ostalog i o tome da bi i preambula statuta mogla do`iveti "hirur{ki rez", po{to je nekim politi~kim akterima bilo problemati~no i "istorijsko pravo" gra|ana i gra|anki Vojvodine na pokrajinsku autonomiju. No takav zahvat, barem po nezvani~nim reakcijama iz Pokrajine, te{ko da }e pro}i bez ve}ih politi~kih potresa. B. D. S.

DSS: Virus separatizma Na{u zemqu je zahvatio novi virus, pored H1N1, zvani separatizam – rekao je ju~e na skupu u Subotici potpredsednik DSS-a Milo{ Aligrudi}, isti~u}i da je za taj virus kriva Demokratska stranka, koja ne po{tuje voqu naroda koji ju je doveo na vlast. „Ukoliko Skup{tina Srbije usvoji statut Vojvodine, bi}e prevremeni izbori”, tvrdi Aligrudi}, dok je predsednik Pokrajinskog odbora DSSa Zoran Lon~ar najavio da }e ta stranka tra`iti ocenu ustavnosti najvi{eg pravnog akta Vojvodine. A. A.

LOKALNI IZBORI NA KOSOVU PODELILI SRPSKU POLITI^KU JAVNOST

Satanizacije ne}e biti, ali sva|e ho}e

Odbor za Kosovo i Metohiju budu}nost”, uz ocenu da je istrajastano iskazuje antagonizam – objaSkup{tine Srbije pozvao je ju~e vawe na wihovom ignorisawu „nesnio je svoj motiv za potpis apela gra|ane Pokrajine da ne u~estvuju razumno i neproduktivno za srpBranislav Kova~evi}, lider Lige na lokalnim izborima koje 15. nosku zajednicu”. U ovom apelu, koji za [umadiju. vembra organizuju vlasti u Prisu potpisali i Borka Pavi}evi}, Komentari{u}i upozorewe dr{tini. êdomir Jovanovi}, Du{an Jawi}, àvnog vrha Srbije da se lokalni – Odbor je zauzeo jedinstven Latinka Perovi}, Miklo{ Biro, izbori na Kosmetu organizuju u sustav kojim poziva sve gra|ane KoSlobodan [ijan, Sr|an Karanoprotnosti s Rezolucijom 1244, po sova i Metohije da se ne odazovu vi}, Teofil Pan~i} i @elimir planu Martija Ahtisarija koji predstoje}im izborima u organi@ilnik, dodaje se i da "vekovni smo odbacili i da, shodno tome, nezaciji secesionista i separatista suìvot Srba i Albanaca na Koma uslova da kosovski Srbi iza|u na teritoriji Autonomne Pokrasovu pokazuje da je normalizacija na birali{ta, Kova~evi} je kazao jine – rekao je predsednik tog me|usobnih odnosa najboqa opcija da je zvani~ni Beograd u ne tako skup{tinskog tela Qubomir Krai za jednu i za drugu zajednicu". dalekoj pro{losti odbacivao razgovi}. ne planove me|unarodMinistar za KiM nih posrednika, od „ZGoran Bogdanovi} 4” pa nadaqe, da bi na Bojkot }e samo Srbiji doneti minus ocenio je, pak, da je izkraju pristajao na sve na me|unarodnom planu, a od toga ne}e nena|uju}e {to je, i u wima ponu|eno, ali imati nikakvu korist ni dràva pored jasnog stava po neuporedivo gorim ni kosmetski Srbi (Branislav Kova~evi}) predsednika i premiuslovima. jera Srbije i Sinoda – Ne treba zaboraSPC, pa i ve}ine naviti ni da su svojevrerodnih poslanika, da Srbi ne tre– Ako se Vlada Srbije odlu~ila meno Srbi s odu{evqewem pozdraba da iza|u na te izbore, predata za diplomatski pristup re{avawu vili hap{ewe Azema Vlasija, ume~ak 21 srpska lista. problema Kosova, {to je dobro, sto da tog istog Vlasija prihvate – Srbi koji budu iza{li na izonda mora da u tim koordinatama kao potencijalnog sagovornika, bore treba prvo da se zapitaju da sagledava i sve aspekte svojih popri tome umerenog, koji predstali tim ~inom pomaù dràvi Srteza, a ne da neke od wih vu~e isvqa interese kosovskih Albanaca. biji u o~uvawu Kosova i Metohije kqu~ivo zarad unutra{wopoliNaàlost, godinama se vuku pogreili odmaù na{oj borbi za suvereti~kih potreba, ne mare}i {to }e {ni potezi, pa sam tako uveren u nitet i integritet – kazao je Bognam to doneti samo minus na me|uto da je i ovaj poziv srpskih vlasti danovi}, dodaju}i da oni koji se narodnom planu, a nikakvu korist na bojkot izbora tako|e pogre{an. odlu~e da rade za kosovske instidràvi, a pogotovo ne kosmetskim No, o~igledno je da Vlada ne sme tucije ne}e biti satanizovani, ali Srbima. Umesto toga, dràva bi da kaè kosovskim Srbima da izada ne}e mo}i da rade za srpske inmorala da poku{a da pomogne gra|u i glasaju za svoje predstavnike, stitucije. |anima srpske nacionalnosti koji ne zato {to time navodno {titi S druge strane, vi{e od 90 srpsu ostali da ìve na Kosovu da izwihove interese, ve} iskqu~ivo skih intelektualaca pozvala je laskom na izbore pokaù da èle zbog bira~kog tela u Srbiji – tvrSrbe na te izbore „jer bi time poda se re{avaju odre|eni wihovi di Kova~evi}. kazali odgovornost za sopstvenu ìvotni problemi, a ne da nepreE. D.

VESTI Ko krade izbore? Poslanici Skup{tine Srbije okon~ali su ju~e na~elnu raspravu o predlogu zakona o jedinstvenom bira~kom spisku, a najùstriju raspravu na ovu temu vodili su radikali i ministar za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}. Naime, Vjerica Radeta (SRS) poru~ila je ministru da DS „zaokruùje mrtve qude i na osnovu toga dobija izbore, {to je ni{ta drugo nego kra|a“. Ministar Markovi} je odbacio tvrdwe radikala o nepravilnostima, navode}i da su bira~ki spiskovi, i ovakvi kakvi jesu, dovoqni da se ne moè dovoditi u pitawe legitimnost bilo kojih dosada{wih izbora. Ministar je dodao i da DS nema ni{ta protiv toga da se "pita narod“, uz napomenu da je „narod svoj odgovor dao na izborima u Vrbasu”.

Su{a ponovo kandidat Novinarska udruèwa su predala novu usagla{enu listu s dva kandidata za ~lanove Saveta RRA. NUNS i NDNV ponovo su predloìli Gordanu Su{u, a kandidaturu su podràle Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija profesionalnih emitera Srbije. Suboti~ki novinar Branko @ujovi} kandidat je NS-a. Podsetimo, krajem oktobra poslanici Skup{tine Srbije nisu izabrali nijednog od dva ponu|ena kandidata – Gordana Su{a je tada dobila 120 glasova, a Milan Be~eji}, koga je kandidovao UNS, dobio je svega jedan glas. S. St.

EKONOMIJA

sreda11.novembar2009.

OTVOREN SAJAM INVESTICIJA I NEKRETNINA „INVESTEKSPO”

SRBIJA I SSP S EVROPSKOM UNIJOM

Slobodna trgovina s EU na{a korist

Vojvodina otvorila vrata investitorima – U~e{}e vi{e od 40 gradova i op{tina na Sajmu investicija i nekretnina govori o tome da ni svetska ekonomska kriza ni grip ne mogu zaustaviti potrebe i interese qudi da razvijaju svoje sredine – izjavio je ju~e na Novosadskom sajmu predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti}, sva~ano otvaraju}i Me|unarodni sajam investicija i nekretnina “Investekspo”. – Pokrajina }e i narednih godina nastaviti da

cija gra|evinskim zemqi{tem. – Te{ka vremena ne smeju biti razlog da u Srbiji sve stane, stoga moramo uticati na to da svi boqe `ive – rekao je, pozdravqaju}i prisutne, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. – Nedostatak finansija se ose}a, ali postoje drugi na~ini finansirawa, kao {to su javno-privatno partnerstvo i krediti banaka, koji }e pomo}i u realizaciji dobrih investicionih planova.

DNEVNIK

Najve}a korist od potpune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridu`ivawu Evropskoj uniji su liberalizacija trgovine i pospe{ivawe reformi, oceweno je ju~e na skupu u Beogradu. Na okruglom stolu o zna~aju Sporazuma o stabilizaciji i pridu`ivawu u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) i Fondacije „Fridrih Nojman“, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} kazala je da bi primenom tog sporazuma trgovina bila liberalizovana na pravno obavezuju}i na~in. Ona je navela da je EU jo{ 2000. godine, usvajawem autonomnih trgovinskih mera, jednostrano liberalizovala trgovinu sa Srbijom, dok je Srbija to u~inila prema EU pro{le godine odlukom Vlade da se jednostrano primeni Prelazni sporazum. Milica Delevi} je kazala da su

time tr`i{ta EU i Srbije uzajamno otvorena, ali da su u pitawu “jednostrani izrazi dobre voqe”, dok Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu ima znatno ve}u snagu, defini{e obaveze i jam~i pravnu sigurnost. Profesorka na Fakuletu politi~kih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tawa Mi{~evi} je kazala da je najve}a korist od SSP-a – “kreirawe zone slobodne trgovine”. Stupawem na snagu SSP-a, Srbija se obavezuje na unutra{wu tranziciju i usvajawe zakona koji bi zabranili postojawe monopola, ali i doprineli borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ona je ukazala na to da odmrzavawem Prelaznog sporazuma EU vi{e nije obi~an partner, i da Evropska komisija u svojim izve{tajima postaje znatno o{trija i neprijatnija.

ZABUNA OKO IZGRADWE JO[ DESET KILOMETARA NA KORIDORU 10

Nova fabrika traktora – Uprkos svetskoj finansijskoj krizi, velika kineska kompanija “Ito” }e slede}e godine, zajedno s “Agrovojvodinom”, otvoriti fabriku traktora, {to je vi{estruko dobra vest, kako zbog radnih mesta, tako i zbog ~iwenice da je to prva velika kineska investicija u na{oj pokrajini – rekao je Pajti} tokom obilaska Sajma investicija. On je dodao da bi ova zna~ajna investicija mogla privu}i i druga ulagawa iz te zemqe, a naro~ito je va`na jer je re~ o proizvodwi poqoprivredne mehanizacije, {to zna~i ve}u konkuretnost poqoprivrednih proizvoda. sprovodi mere za privla~ewe investicija, razvoj infrastrukture i smawewe nezaposlenosti. Po wegovima re~ima, makroekonomska klima i poreska politika prednost su Srbije u odnosu na region za privla~ewe investicija, te doma}i i strani investitori ne bi trebalo da razmi{qaju ni o ~emu drugom sem o svom poslu, ali je zato obaveza lokalnih samouprava i Pokrajine da im obezbede povoqan ambijent. On je dodao da, ukoliko `elimo da budemo interesantni stranim investitorima, moramo zajedni~ki da se izborimo s korupcijom, pre svega onom na lokalnom nivou, kod manipula-

Na Sajmu investicija i nekretnina bi}e predstavqeni privredni potencijali i razvojni planovi op{tina i gradova iz ~itave Srbije, a aktivnosti i brojne projekte prezentova}e predstavnici nekoliko pokrajinskih sekretarijata, privrednih komora, fondova, banaka, kompanija i preduze}a. Sajam “Investekspo” otvoren je do 13. novembra, a sajam gra|evinske opreme i materijala dan du`e. Cena karata je 250 dinara, s tim da je u subotu ulaz besplatan. Kapije Novosadskoj sajma otvorene su svakog dana od 10 do 18 sati. A. B.

PUTARI IZA[LI NA OBILAZNICU

Blokada zbog duga za put – Radnici gra|evinskog preduze}a “Planum” blokirali su ju~e deo obilaznice oko Beograda, zahtevaju}i isplatu zarada i duga od 800 miliona dinara za radove na tom putu – izjavio je generalni direktor Ratomir Todorovi}. On je rekao da je pro{la godina od otvarawa dela obilaznice kod grobqa Orlova~a, a “Planumu” jo{ nije ispla}eno vi{e od 800 miliona dinara za obavqene radove. Todorovi} je kazao da bi blokada mogla trajati dok preduze}e ne dobije makar deo novca, kako bi moglo isplatiti zarade radnicima.

NEZADOVOQSTVO RADNIKA SUBOTI^KE „MLADOSTI”

Fabriku ~ipke paraju dugovi

– Ukoliko ubrzo ne postignu dogovor s ve}inskim vlasnicima, 32 radnika suboti~ke fabrike ~ipke AD „Mladost” stupi}e u {trajk, a mogu}e i u {trajk gla|u – najavio je ju~e na konferenciji za novinare potpredsednik Samostalnog sindikata u Subotici I{tvan Hu|i, koji je do-

{trajk upozorewa, ali bez ikakvih pozitivnih efekata. Zbog svega toga, kako je naveo Hu|i, pro{le nedeqe je odr`an sastanak s predsednikom Skup{tine grada Jeneom Maglaijem, na kojem su bili i ve}inski vlasnici akcija “Mladosti“ Aleksandar Matkovi} i Goran ^abar-

Ukoliko ubrzo ne postignu dogovor s ve}inskim vlasnicima, 32 radnika suboti~ke fabrike ~ipke AD „Mladost” stupi}e u {trajk gla|u dao da radnicima kasni plata i da je posledwa upla}ena za maj ove godine. Tako|e, kako je naveo Hu|i, radnicima nisu regulisani ni porezi i doprinosi zbog toga {to je preduze}e u blokadi pa im nisu overene zdravstvene kwi`ice bez kojih ne mogu ni kod lekara. Ukupan dug radnicima, kako je naveo, iznosi oko 90.000 dinara po zaposlenom, plus porezi i doprinosi, a dug preduze}a iznosi 49.000.000 dinara. Radnici “Mladosti“, zbog situacije u kojoj su, od 4. maja ove godine svakodnevno odr`avaju jednosatni

kapa (61,8 odsto akcija), a slede}eg dana i s grupacijom oko vlasnika „Europetrola“ Tomislava Vojni}a (29 odsto). – Na`alost, dogovor o izlasku iz ove situacije nije postignut, a ukoliko se to ni daqe ne desi, postoji realna mogu}nost da “Mladost” ode u ste~aj, {to ni za koga od zaposlenih nije dobro. Zato razmi{qamo o tome da, ukoliko se uskoro ni{ta ne promeni naboqe, po~nemo {trajk, pa ~ak i {trajk gla|u, {to }e ionako samo ozvani~iti stawe u kojem su radnici ve} dugo – rekao je I{tvan Hu|i. Z. R.

Tender negde skrenuo s autoputa Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} u vi{e navrata je izjavqivao da }e do kraja slede}e godine biti izgra|ena kompletna deonica autoputa od Horgo{a do Novog Sada. Izgradwa prve dve deonice od po deset kilometara nove trake autoputa trebalo bi da se zavr{i do kraja ovog meseca. Da }e se planirani rokovi po{tovati potvrdili su izvo|a~i radova i na{em listu i ministru Mrkowi}u, koji je pre neki dan obi{ao graditeqe i uverio se u dinamiku izgradwe. Me|utim i novinare i neimare je zagolicala izjava ministra Mrkowi}a da je raspisan novi tender za izgradwu jo{ jedne deonice autoputa severno od Novog Sada, od 38. do 49. kilometra. On je ~ak i pozvao na{e gra|evince da na wemu u~estvuju, me|utim, niko ne mo`e da u|e u trag ni uslovima pod kojima je raspisan, ni rokovima, ni tome ko ga je i gde raspisao. U tragawu za navodno raspisanim tenderom obratili smo se Ministarstvu za infrastrukturu. Tamo su nam rekli da vidimo u firmi “Koridor 10”. Ni oni ni{ta ne znaju, a na sajtu imaju ne{to od raspisanih tendera, ali ne i za autoput severno od Novog Sada. U Javnom preduze}u “Putevi Srbije” su nam potvrdili da sve poslove u vezi s izgradwom Koridora 10 vodi istoimena firma. Me|utim, tendera nema, a kada }e biti raspisan i gde, ne zna se. Mo`da je u pripremi, me|utim, osim uslova, glavno pitawe je iz kojih para }e se finansirati severni krak Koridora

Ministar izjavio da je raspisan novi tender za izgradwu jo{ jedne deonice autoputa severno od Novog Sada, ali niko ne mo`e da u|e u trag ni uslovima pod kojima je raspisan, ni rokovima, ni tome ko ga je i gde raspisao 10. Poznato je da se ovih 20 kilometara u izgradwi pla}a buxetskim parama, ali na izgradwu ~eka jo{ 88 kilometara. O novcu koji bi trebalo da se izdvoji za deonicu od 11 kilometara, za koju je, navodno, raspisan tender, ministar Mrkowi} nije `eleo da govori i naveo je da }e to zavisiti od ponuda na tenderu! [ta je ministar pod tim mislio, te{ko je doku~iti, poseb-

no zato {to je nekoliko dana pre toga izjavio da prilikom pregovora o ruskom kreditu nije bilo nikakvih uslovqavawa. Ali, nije se te{ko prisetiti da je ministar Mrkowi} najpre obe}avao da }e severni krak Koridora 10 biti kompletiran novcima iz kredita Svetske banke (388 miliona dolara), zatim je priznao da za wega nije bila zatvorena finansijska konstrukcija i u op-

ciji se na{la pri~a da }e se izgradwa ovog autoputa finansirati od ruske milijarde, iz koje je ~ak 800 miliona dolara nameweno infrastrukturnim projektima. Me|utim, kada je objavqena lista projekata koja bi se gradila ruskim dolarima, u prvoj varijanti autoput Horgo{ – Novi Sad nije ni spomenut, a u drugoj je naveden kao alternativa autoputu Beograd – ju`ni Jadran, za koji je vi{e puta glasno re~eno da izgradwa kre}e 1. marta slede}e godine. Za wega je obezbe|eno prvih 100 miliona dolara, a moglo bi jo{ 80 miliona, ukoliko bi se za Horgo{ – Novi Sad na{ao neki drugi izvor. Poznato je da su prilikom pregovora o ruskom kreditu, kao, uostalom, i o kineskom i turskom... kreditori izrazili zainteresovanost da u~estvuju u izgradwi dela Koridora 10 od Novog Sada do Horgo{a. Ako se uzme u obzir ministrova izjava da }e finansirawe zavisiti od ponude na tenderu, doma}i neimari pitaju da li to zna~i da }e posao dobiti onaj ~ija zemqa da kredit, a od na{ih se unapred tra`i saglasnost da budu podizvo|a~i. R. Dautovi}

9. 11. 2009.

1.117,97488

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (774,45 0,76%)

Promet

Zastava Promet Arena motors, KG

19,78

1.078

Pinki, Zemun

19,52

2.988

3.621.456

Ratko Mitrovi}, Beograd

19,33

500

20.000

Zavod za zavarivawe, Beograd

17,77

7.066

11.602.372

Energoprojekt holding, Beograd

Sloga, Perlez Pet akcija s najve}im padom

11,83 Promena %

378 Cena

378 Promet

Agrobanka, Beograd Univerzal banka, Beograd

Krupaw, Krupaw

-50,00

371

958.293

Soja protein, Be~ej

Politika, Beograd

-12,00

154

Go{a FOM, Smederevska Palanka

-11,98

852

1.704

TP Zvezda, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,45

2.879

39.442.967

Komercijalna banka, Beograd

2,95

35.003

3.640.300

0,82

983

1.424.925

-0,43

10.946

4.498.638

2,36

7.403

525.584

1,52

1.069

465.534

Metalac, Gorwi Milanovac

3,31

2.624

1.023.170

Imlek, Beograd

-0,17

1.726

86.300

Metals banka, Novi Sad

-3,62

7.944

278.030

Privredna banka, Beograd

3,59

866

13.854

Tigar, Pirot

-1,66

886

679.545

-1,28

7.898

1.026.740

-11,98

2.535

27.885

-11,97 Promena %

581 Cena

2.905 Promet

Soja protein, Be~ej

1,52

1.069

465.534

Meser Tehnogas, Beograd

Veterinarski zavod, Subotica

-0,17

599

368.370

Alfa plam, Vrawe

0,03

9.340

37.360

Metals banka, Novi Sad

-3,62

7.944

278.030

Telefonija, Beograd

-8,56

1.911

229.300

Vig vodovod i grejawe, Novi Sad

0,00

300

101.100

Veterinarski zavod, Subotica

-0,17

599

368.370

Mlin Kawi`a, Kawi`a

-9,57

425

55.250

Univerzal - holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

sreda11.novembar2009.

OKTOBARSKA KRETAWA NA TR@I[TU RADA

VESTI

DNEVNIK JOVAN KRKOBABI]

Penzije uskla|uje koalicija? Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobi} izjavio je ju~e u Leskovcu da }e zaposleni, kao i do sada, mo}i da imaju pun iznos penzija na osnovu godina radnog sta`a, bez obzira na godine `ivota.

Triput mawe slobodnih radnih mesta Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe Srbije objavila je podatke o kretawu nezaposlenosti tokom pro{log meseca, prema kojima je bez posla trenutno 727.142 qudi, i to onih aktivnih, koji zaista tra`e posao, dok je stvarni broj nezaposlenih znatno ve}i. Podaci o broju prijavqnih potreba za radnicima tokom pro{log meseca u odnosu

na isti period lane zvone na uzbunu jer ih se sada tra`i tri i po puta mawe. Naime, u oktobru pro{le godine NSZ-u je prijavqena potreba za 75.099 radnika, a pro{log meseca broj prijava je spao na samo 20.258, {to predstavqa svega 26,98 odsto pro{logodi{wih potreba. Me|u nezaposlenima pro{log meseca je bilo 269.588 onih koji prvi put tra`e posao

i 457.554 onih koji su ve} bili u radnom odnosu. Broj onih koji prvi put tra`e posao u odnosu na pro{lu godinu je smawen za 21 odsto, dok se broj onih koji su ve} radili i u me|uvremenu ostali bez posla pove}an 21,30 posto. Tokom pro{log meseca bilo je 33.813 novoprimqenih na evidenciju nezaposlenih i u isto vreme je 33.860 brisano sa spiska nezaposlenih. Q. M.

REVIZIJA POTVRDILA DA JE DOMA]A NAFTNA KOMPANIJA LANE IMALA DEBEO MINUS

Srbija vra}a porez NIS-u gubita{u? – Takozvana prevremena penzija, koju imaju oni koji su ispunili zakonski uslov za penionisawe na osnovu godina staà – za ène 35 godina, a za mu{karce 42 – a nisu dostigli starosnu granicu, ne}e se dovoditi u pitawe, odnosno ne}e biti umawivana – rekao je Krkobabi} na konferenciji za novinare. On je ponovio da je s Me|unarodnim monetarnim fondom postignut i dogovor da se ne}e mewati starosna granica za odlazak u penziju. – Odnos radnog staà i godina starosti mu{karaca i èna se ne}e mewati, bez obzira na to {to smo tu imali izuzetno o{tre zahteve MMF-a da se izjedna~e i godine starosti i radnog staà – dodao je Krkobabi}. Iznos penzija }e se uskla|ivati, kazao je Krkobabi}, u dogovoru s koalicionim partnerima. – Trenutno su prose~ne penzije oko 63,5 odsto proseka zarada u Srbiji. Ciq je da do|emo do 70 odsto, i to }e 2011, nadam se, biti dostignuto – rekao je on, i naveo da }e penzije i plate do tada biti zamrznute da bi se obezbedilo {to vi{e para za razvoj zemqe.

Srbija je “Gaspromu” definitivno prodala ma~ku u xaku jer su Rusi, umesto firme s zaradom ve}om od dve milijarde dinara, kupili gubita{a s minusom od osam milijardi. Nezavisna oditorska kompanija “Ernest i Jang” je nakon zavr{ene revizije finansijskog poslovawa Naftne industrije Srbije za pro{lu godinu, utvrdila da je kompanija imala gubitak od osam milijardi dinara. Pre “Ernesta i Janga” isti gubitak su ustanovili i stru~waci druge, tako|e renomirane me|unarodne ku}e koja se bavi finansijskim izve{tajima, KPMG. Tako su oba me|unarodna ekspertska tima odbacila ono {to je tvrdila na{a strana, a to je da je NIS pro{lu godinu zavr{io u plusu, i to s 2,3 milijarde dinara. [ta je bilo, bilo je, re}i }e mnogi, me|utim, rezultat pro{logodi{weg poslovawa nije lawski sneg da se tek tako zaboravi, jer na osnovu wega NIS pla}a porez na dobit ili, boqe re}i, ve} ga je najverovatnije upla}ivao i sada se postavqa pitawe da li }e dr`ava Srbija morati da vrati ono {to je od NIS-a neosnovano naplatila? Od sume poreza na dobit koji ostvaruju preduze}a sa sedi{tem u Vojvodini 42,7 odsto sliva se u pokrajinsku kasu pa je zanimqivo videti kakve }e tu biti posledice? Elem, porez na dobit pla}aju sve kompanije koje je ostvare, i to po stopi od deset posto. Ovo je akontativni porez i pla}a se u teku}oj godini na osnovu rezultata iz prethodne, i to u ratama,

UGOVOR S „FIJATOM” U DECEMBRU

Peglawe spornih delova – Aneks ugovora s “Fijatom” o formirawu kompanije “Fijat automobili Srbija” trebalo bi da bude potpisan do sredine decembra – izjavio ju~e gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, i dodao da postoje jo{ neki sporni detaqi. Prema ranijim najavama ~elnika Kragujevca, aneks ugovora trebalo je da bude potpisan izme|u 10. i 15. novembra. O~ekuje se da italijanska kompanija, posle potpisivawa aneksa ugovora, uplati 100 miliona evra osniva~kog kapitala, umesto 200 miliona, koliko je predvi|eno ugovorom s Vladom Srbije, posle ~ega bi kao ve}inski vlasnik sa 67 odsto kapitala preuzela fabriku automobila u Kragujevcu. “Fijat” bi trebalo da utvrdi dinamiku ulagawa 800 miliona evra u fabriku u Kragujevcu do 2011, kada bi trebalo da po~ne proizvodwa novog modela vozila.

Gubitak ne uti~e na ugovor Potvr|eni gubitak Naftne industrije Srbije ne}e uticati na realizaciju ugovora kojim je “Gazprom” postao vlasnik 51 odsto akcija NIS-a, izjavio je ju~e ministar energetike Petar [kundri}. “Dràva nema obaveze jer kada je predavala 51 odsto akcija NIS-a stavila je na uvid sve relevantne ~iwenice i “Gazprom” je kompaniju kupio u stawu u kom ona je bila u tom trenutku”, rekao je [kundri}. svakog 15. u mesecu. Ako se na kraju godine ustanovi da kompanija nije imala dobit ili da je ~ak bila u gubitku, i ova poreska obaveza moè se brisati. Ako obveznik zatraì, u roku od mesec dana moè dobiti nazad novac dat za ovaj porez. Druge opcije su da tom sumom izmiri druge poreske obaveze, recimo PDV, ili da taj iznos pretvori u poreski kredit. U tom slu~aju do iz-

nosa nevra}enog poreza pla}ale bi se budu}e poreske obaveze. Tako je po slovu zakona, a u praksi? Poreznici ne vole da vra}aju novce, a obveznici sve ~e{}e tra`e da im se on opet na|e na ra~unu. Tako podaci Sekretarijata za finansije APV govore da je po osnovu neostvarene a oporezovane dobiti ove godine privrednicima vra}ena 1,6 milijarda dinara. Uostalom, ne treba

se ni ~uditi tome {to gubita{i, pa jo{ u vreme krize, izme|u sigurnog novca na ra~unu i budu}eg uspe{nog ispuwavawa poreskih obaveza – biraju ovo prvo. Naravno, sada treba videti {ta }e daqe u~initi NIS. Kada isprave sva poreska dokumenta i prika`u da nisu dobitnici ve} gubitnici, na menaxmentu naftne kompanije je da izabere da li }e tra`iti novce nazad i}i }e ih preusmeriti na druge poreske obaveze. Pla}awe drugih prispelih poreskih obaveza ne bi trebalo da bude problem jer u svim poreskim obavezama koje NIS pla}a porez na dobit u~estvuje s jedan odsto. Naftna kompanija je tokom 2008. na ime svih poreza platila 50 milijardi dinara, a ove godine se o~ekuje da to bude vi{e jer su pove}ane akcize. D. Vujo{evi}

Gorivo od danas skupqe Gorivo u Srbiji poskupelo je danas 5,41 posto. Kako je najavilo Ministartstvo energetike, litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana ko{ta}e 105,93 dinara, dizela D-2 – 94,15, bezolovnog motornog benzina od 92 oktana 104,25, evro premijuma 114,08, dizel eko 350 – 97,49 dinara, dizel eko 50 – 101,43, a evrodizel – 103,83 dinara. Lo`-uqe }e ko{tati 73,14 dinara litar.

Buyet krajem decembra Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je da bi predlog buxeta za 2010. pred Vladom trebalo da se na|e blagovremeno, odnosno pre zasedawa Borda direktora MMF-a, krajem decembra. – Priprema se predlog buxeta koji mora biti u skladu s dogovorom postignutim s Me|unarodnim monetarnim fondom i s opredeqewima Vlade da smawi potro{wu i stavi naglasak na investicije – rekao je Bajec. Po wegovim re~ima, radi se na reformi poreza na dohodak, koji treba da pove}a zahvatawa od dohotka gra|ana, a rad se i na promenama oporezivawa imovine. – Radi se i na obezbe|ewu para za pokrivawe fiskalnog deficita u ovoj i narednoj godini i na najva`nijim infrastrukturnim projektima, kao {to je Koridor 10 – rekao je Bajec.

Zarada „Sojaproteina” Be~ejska kompanija “Sojaprotein” objavila je plan poslovawa za drugih {est meseci 2009, po kojem o~ekuje poslovni prihod od 6,4 milijardi dinara i neto dobit od 762,2 miliona dinara. U prvoj polovini godine neto dobit “Sojaproteina” dostigla je tre}inu planirane, 162,7 miliona dinara, dok su poslovni prihodi prema{ili planove za 1,2 milijardu, budu}i da je ostvareno devet milijardi dinara, saop{teno je iz kompanije. Kompanija planira proizvodwu 109.200 tona proizvoda, pre svega sojine sa~me i uqa, dok je u prvih {est meseci proizvedeno 117.000 tona, dva posto vi{e od planiranog.

EKONOMISTI UKAZUJU DA SE INDUSTRIJA OPORAVQA , A PROMET OPADA

Rast proizvodwe pojede siva zona

– Statisti~ki podaci iz septembra pokazuju da je industrija u Srbiji na putu blagog oporavka ali, s druge strane, mo`e da zabrine tendencija da se potro{wa dobara sve vi{e seli u sivu zonu – izjavio je ju~e ekonomista dr Stojan Stamenkovi} na promociji biltena “Mese~ne analize i prognoze”, ukazuju}i na to da su cene u Srbiji trenutno jo{ stabilne, ali da bi ta “idili~na slika” mo-

Podsetimo, po~etkom godine me|ugodi{wi pad industrijske proizvodwe je prelazio 20 procenata. – Industrijska proizvodwa je posle aprilskog recesionog dna na putu oporavka, ali su i daqe neizvesni intenzitet i stabilnost uzlaznog trenda – kazao je Stamenkovi}. – Na pozitivna kretawa lo{e bi mogla uticati i epidemija novog gripa.

Dr`ava i daqe boqi gazda KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,9259

93,8019

95,9593

91,6445

Australija

dolar

56,8918

58,0529

59,3881

56,7177

Kanada

dolar

57,9791

59,1623

60,523

57,8016

Danska

kruna

12,3521

12,6042

12,8941

12,3143

Norve{ka

kruna

10,9613

11,185

11,4423

10,9277

[vedska

kruna

8,9349

9,1172

9,3269

8,9075

[vajcarska

franak

60,7935

62,0342

63,461

60,6074

V. Britanija

funta

102,208

104,294

106,693

101,895

SAD

dolar

61,3616

62,6139

64,054

61,1738

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 11. 2009. godine

Jedan od autora “Makroekomomskih analiza i prognoza”, ekonomista Miladin Kova~evi} ukazao je na to da plate u Srbiji nisu zna~ajnije promewene u septembru, ali i da je zapa`en pozitivan trend: od pre godinu i po masa zarada i broj zaposlenih u privatnom sektoru rastu, a u dr`avnom opada. Ina~e, prose~na plata u javnom sektoru u septembru bila je 38.383 dinara, a u privatnom oko 29.000, rekao je Kova~evi}. gla lako biti razbijena usled rasta cene nafte ili nekog drugog inputa. Industrijska proizvodwa je u septembru u odnosu na avgust pove}ana za 3,1 procenat, a wen fizi~ki obim porastao je za ~ak 12 posto. Posmatrano na godi{wem nivou, industrija je u odnosu na prethodni septembar opala za 6,3 odsto, naveo je Stamenkovi}.

Ipak, iako je proizvodwa rasla, promet robe u trgovini na malo je opadao, pa je u septembru bio 3,2 odsto niì nego u avgustu. Stamenkovi} kaè da postoje nagove{taji da je deo potro{we stanovni{tva preusmeren na sivu zonu, odnosno na pijace, gde jo{ nije sprovedena fiskalizacija. Tako|e, autori MAT-a kaù da je primetno da se struktura potro{we

mewa u korist prehrambenih proizvoda. Kad je re~ o pregovorima s Me|unarodnim monetarnim fondom, Stamenkovi} je rekao da }e se pozitivni rezultati videti tek po usvajawu buxeta za 2010. – To je preostali uslov da bi bord direktora MMF-a krajem decembra odobrio kori{}ewe druge rate kredita iz stend-baj aran`mana – rekao je Stamenkovi}. On je naveo da izjave srpskih zvani~nika o tome da taj novac ne}e biti povu~en ne}e uticati na poboq{awe rejtinga jer je i visina deviznih rezervi va`na za procenu rizika ulagawa u zemqu.

Potpredsednica PKS-a Vidosava Xagi} ocenila je da u septembru nije bilo ni daqeg pada privredne aktivnosti, niti nagove{taja rasta ekonomije kod nas, i napomenula da su goru}i problemi srpske ekonomije i daqe visoka nelikvidnost i nedostatak sveèg kapitala na trì{tu pod povoqnijim uslovima. Ona je najavila da }e krajem ovog meseca u PKS-u biti predloène sredworo~ne i dugoro~ne mere za oporavak srpske privrede, a ve} po~etkom decembra bi}e odràn sastanak predstavnika nau~nih institucija i industrije s ciqem da se napravi strategija razvoja industrije u Srbiji.

POQOPRIVREDA

sreda11.novembar2009.

MINISTAR SA[A DRAGIN

Pla}ene subvencije po hektaru Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da je wegovo ministarstvo, zakqu~no s 1. septembrom, isplatilo sve zahteve za subvencije od 12.000 dinara po hektaru iz 2009. za repromaterijal za ratarsku i povrtarsku proizvodwu. Dragin je istakao da je Ministarstvo poqoprivrede nizom mera pomoglo poqoprivrednicima u jesewim radovima.

– Po~eli smo i implementaciju Zakona o javnim skladi{tima, pa proizvo|a~i p{enice ne moraju da prodaju robu odmah nego je mogu predati skladi{tu i na osnovu toga dobiti skladi{ni list kojim }e mo}i daqe trgovati – rekao je on. Dragin je, kako je navedeno, potpisao i Protokol o saradwi s vode}im uvoznicima poqoprivrednih ma{ina, prodavcima poqoprivredne mehanizacije, u ciqu sprovo|ewa podr{ke poqoprivrednim proizvo|a~ima za plasman p{enice, kukuruza, soje i suncokreta roda 2009. godine, kao i za nabavku nove poqoprivredne mehanizacije. Na inicijativu Ministarstva, usvojena je Uredba o uslovima i na~inu kori{}ewa novca za regresirawe mineralnih |ubriva, kojom se poqoprivrednicima i zemqoradni~kim zadrugama omogu}ilo da kupe |ubrivo za jesewu setvu po ceni koja je bila ni`a 10.000 dinara po toni.

DNEVNIK KO TO OVDE PROIZVODI

POQOPRIVREDA JEDINA SVETLA TA^KA SRPSKE PRIVREDE

Preko grane za dve milijarde dolara hrane – Poqoprivreda je jo{ jednom pokazala da je najsvetlija ta~ka srpske privrede, a ukoliko se zapo~eti trend u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivrednoprehrambenih proizvoda nastavi, do kraja 2009. godine realno je o~ekivati izvoz vredan dve milijarde dolara, uvoz od 1,3 milijardu i suficit od oko 700 miliona dolara – isti~e za “Dnevnik” saradnik istraìva~ u Centru za Nau~noistraìva~ki rad Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}. – Bilans razmene poqoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar–septembar 2009. godine pokazuje da je ostvaren izvoz od 1.386,4 miliona dolara, {to predstavqa pad od ~etiri odsto u odnosu na isti period lane, s u~e{}em u ukupnom robnom izvozu od 23,2 odsto – kaè Stankovi}. – Istovremeno, vrednost uvoza od 903,2 miliona dolara je 16,2 odsto mawa od ostvarenog u periodu januar–septembar 2008. godine, s u~e{}em u ukupnom robnom uvozu od 8,1 odsto. Suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivrednoprehrambenih proizvoda u periodu januar–septembar 2009. godine iznosi 483,2 mi-

EU i CEFTA – Povoqni rezultati poqoprivrede Srbije u spoqnotrgovinskoj razmeni ostvareni su zahvaquju}i pogodnostima koje imamo u preferencijalnom statusu na trì{tu EU – kaè Stankovi}. – Tako|e, zasluge ima i liberalizacija u razmeni sa zemqama Zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunktura, koja se i daqe odràva na svetskom trì{tu. liona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 153,5 posto. Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u posmatranom periodu su: kukuruz, kojeg smo izvezli 1.027.559 tona, u vrednosti od

171,8 milion dolara (na prvom je mestu me|u sto rangiranih proizvoda u izvozu), sledi {e}er u koli~ini od 120.546 tona i vrednosti od 89,9 miliona dolara pa zamrznuta malina, bez dodatka {e}era, u koli~ini od 21.919 tona i vrednosti

Paorskih 18 posto BDP-a

od 88,4 miliona dolara, pivo u bocama u koli~ini od 66.455 tona i vrednosti od 44 miliona dolara, malina griz, smrznuta, bez dodatka {e}era, u koli~ini od 14.027 tona i vrednosti od 37,6 miliona dolara i bezalkoholna gazirana pi}a u vrednosti od 32,5 miliona dolara. Posmatrano po odsecima, dominiraju}e robne grupe su vo}e i povr}e, s ostvarenim izvozom vrednim 335,8 miliona dolara i u~e{}em od 5,6 odsto u ukupnom robnom izvozu Srbije, kao i `ita i prera|evine, u vrednosti od 328,7 miliona dolara (s u~e{}em od 5,5 odsto u ukupnom izvozu). Na uvoznoj strani, me|u agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih” – sirova kafa (u koli~ini od 23.073 tona i vrednosti od 49,8 miliona dolara) i sve`e banane (u koli~ini od 34.656 t i vrednosti od 28,3 miliona doalra). Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupqeniji su odseci: vo}e i povr}e, s vredno{}u uvoza od 194,8 miliona dolara (u~e{}e u ukupnom uvozu od 1,8 odsto) i kafa, ~aj, kakao i za~ini, u vrednosti od 121,7 milion dolara (u~e{}e u ukupnom uvozu od 1,1 odsto). D. U.

– Poqoprivedna proizvodwa u Srbiji }e ove godine u~estvovati s 18 odsto u ukupnom bruto dru{tvenom proizvodu, {to je na istom nivou kao lane – izjavio je prof. Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Raji}. On je na konferenciji za novinare u Institutu za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) rekao da je ove godine predvi|en

rast poqoprivredne proizvodwe od tri posto, ali je lo{e {to je porast vezan za ratarsku proizvodwu, gde nema zarade, umesto za intenzivnije oblasti. On je dodao da se ove godine o~ekuje proizvodwa p{enice ve}a za 2,7 posto, soje za 12 i {e}erne repe za 25 posto, s tim {to o~ekivawa za repu treba smawiti zbog bolesti koje su je napale pred kampawu va|ewa. Kada je u pitawu proizvodwa mesa, jo{ uvek nismo dostigli dovoqne koli~ine za izvoz u EU, koristimo samo sedminu odobrene kvote, mada je cena mesa sada dva puta ve}a nego pre godinu dana, kazao je Raji}.

VELIKI PROBLEM KOJI ^EKA RE[EWE

Nestaje li zadrugarstvo u Srbiji? Dok u svetu ima oko 800 miliona zadrugara i vi{e od 100 miliona zaposlenih preko zadruga, ova delatnost u Srbiji je u fazi – nestajawa. – Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u Srbiji danas ima oko 2.100 zadruga, dok finansijske izve{taje podnosi wih 1.496 koje su prakti~no `ive – ka`e Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije. – U tim zadrugama zaposlen je 9.371 radnik, a u kwigu zadrugara je upisano samo oko 100.000 seqaka, dok u Srbiji ima oko 778.000 gazdinstava. Pre tranzicionih procesa, prehrambena industrija Srbije koju su gradili seqaci-zadrugari bila je 100 odsto upu}ena na zadruge u obezbe|ivawu sirovina za preradu. Danas to ova ISPLATA SUBVENCIJA ZA 2010.

Va`e i stari ra~uni

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede }e za subvencije po hektaru u 2010. godini prihvatati fiskalne ra~une koji su izdati od 1. oktobra 2009. godine. Ovim potezom Ministarstvo }e omogu}iti po{tovawe proizvodne godine u poqoprivredi i olak{a}e svim poqoprivrednicima postupak prikupqawa fiskalnih ra~una. Ministarstvo poqoprivrede }e, osim ove novine, pojednostaviti proceduru registracije novih poqoprivrednih gazdinstava i obnovu registracije postoje}ih. Na taj na~in, rad Trezora bi}e ubrzan, a popuwavawe zahteva bi}e pojednostavqeno. O detaqima ovih aktivnosti javnost }e biti detaqno obave{tena pre obnove registracije.

industrija radi direktno sa seqacima ili preko privatnih preduze}a koja su nekad bila zadruge. Pomenimo da je zadrugarstvo u svetu staro vi{e od 100 godina. Ali, tada ni Srbija nije kasnila za svetom kao danas. Jer, prva zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovu, u blizini Beograda. Gulan nagla{ava da je zapostavqawe zadrugarstva i zaustavqawe wegovog razvoja imalo uticaja na pogor{avawe ekonomskog polo`aja sela i seqaka, na nedovoqno obrazovawe, zapostavqawe kulture u selima... Jer, od blizu 4.800 sela u Srbiji za deceniju i po ~etvrtina }e nestati, a s wima i sve ono {to ~ini srpsko selo u kojem jo{ uvek `ivi polovina stanovni{tva

Srbije. Uz to, veliki deo stanovni{tva, posle ostajawa bez posla u gradovima, po~iwe i da se vra}a na seoska ogwi{ta. U gradovima su ostali bez posla, nema od ~ega da se ìvi, pa se u selu kroz rad u poqoprivredi i oko we pronalazi “recept” za opstanak! Za re{avawe problema sela u Srbiji potrebno je hitno doneti novi zakon o zadrugama, koji }e biti uskla|en s promenama u privrednom sistemu i sa savremenim kretawima u zadru`nom organizovawu sveta kojem teìmo. Vaè}i Zakon o zadrugama donet je 1996. godine, nakon ~ega je odlu~eno da se izradi novi, ali on godinama stoji u fiokama onih koji dolaze na vlast jer je za wega nadle`no nekoliko ministarstava. E. D.

KI[A KO^I RADOVE U POQU

Zasejano 300.000 hektara – Setva p{enice u Srbiji obavqa se mnogo sporije nego {to se o~ekivalo i po najnovijim procenama, tom kulturom je do sada zasejano oko 300.000 hektara – izjavio je direktor Fonda za `ito Vukosav Sakovi}. Setva p{enice obavqa se i daqe, iako je optimalni rok za setvu bio do kraja oktobra, ukazao je Sakovi}, dodaju}i da je preporuka stru~waka da se upotrebqava deset odsto vi{e semena, zato {to mo`e biti odre|enih problema kod nicawa. On je kazao da je setva p{enice zbog ki{e obustavqena u celoj zemqi, ali i dodao da se to brzo mewa, jer bi se u wive moglo ponovo u}i ukoliko bi nastupila tri dana bez ki{e, uz vetar.

„PUT” IZABRAN ZA IZVO\A^A RADOVA

„INFORMATIKA” [AQE 10.000 TU@BI

Deci uskoro 19 novih igrali{ta Uskoro po~iwe izgradwa 19 de~jih igrali{ta, a posao je poveren “Putu” za 29.499.774 dinara, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Preduze}e ima rok od 40 dana da zavr{i posao na 19 adresa. Deca }e za ne{to vi{e od mesec i po dana dobiti nove prostore za igru na slede}im lokacijama: blok izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Dimitrija Tucovi}a, Ulica Milenka Gr~i}a, Kosovska ulica 41-41A, Ulica Gavrila Principa 56 u Sremskoj Ka-

menici, ugao Zadru`ne i Omladinske ulice na Klisi, blok oko Ulice Branimira ]osi}a, Slova~ka ulica 18 u Kisa~u, Centar za socijalni rad na @itnom trgu, park kod @elezni~ke stanice, Sigurna `enska ku}a, De~ja bolnica, Ulica Sekule Vitkovi}a 12, Futo{ki park, prostor izme|u Keja `rtava racije, Ulice Sowe Marinkovi} i Ulice vojvode Mi{i}a, Ulica Veselina Masle{e 116 -120, Trg 1. maja, Dunavski park, blok izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Save

Za komunalije ceh 200 miliona

Kova~evi}a i ugao Ulice omladinski pokret 12 -14 i Bulevara Ja{e Tomi}a 21 - 27. Tako|e, u toku je i rekonstrukcija pet de~jih igrali{ta u Ulici Frawe [tefanovi}a u Petrovaradinu, Ulici Ko~e Kolarova kod Alma{ke crkve, Ulici Du{ana Vasiqeva, u Turgewevoj ulici i izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Dimitrija Avramovi}a. Posao je dobilo preduze}e “Pejkom” iz Beograda, a vrednost radova je 4.798.484 dinara. S. K.

Novosadska sreda11.novembar2009.

Zub vremena ~eka lek

vremena (tuce ili dva u mesecima) razdrndala pokretne stepenice u pothodniku kod „Bazara“ guraju}i betonske `ardiwere bez po~upanog cve}a. U me|uvemenu nadle`ni po tom pitawu nisu preduzeli ni{ta. Na ulasku u pothodnik onomad je neki ~udak razbio i staklo, pokretne stepenice dakle nisu popravqene, nedavno se zbog ki{e prqav{tina slivala niz hodnike, {qapkalo se i po kanalizacionom

„sadr`aju“. Podzemni prolaz propada sam od sebe. Veliki „kambek“ pothodnika planiran je lane, jo{ intenzivnije letos, ali zbog nedostatka novca ~eka se ~uvena „slede}a sezona“. U me|uvremenu i daqe se pentramo uz stepenice (mo`da i utro{imo koji kaloriju), sistemom poluge prevr}emo oronule plo~nike... Nekako ba{ tada setimo se famoznih nadle`nih, onih ~ije su foteqe i kancelarije tako visoko da ne prime|uju komunalnu dramaturgiju svakodnevnih behatonskih {eta~a. D. Apro

Kontrola liftova Majstori “Stana” danas }e kontrolisati liftove u ulicama Milana Simovi}a br. 6, 8 i 10, Lov}enskoj 9, Vojvo|anskoj 1,

2a, 2b, 2c, 3 i 17 i u Radni~koj 17, 26, 28, 30, 31, 31a, 35a, 35b, 37a i 43. Kontrola se nastavqa i sutra. Q. Na.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 11 ~asova Ulica Dostojevskog i @itni trg od broja 5 do kraja, od 8 do 13 ~asova Peta i [esta ulica u nasequ [angaj, od 11 do 13 ~asova naseqe [angaj i Bulevar cara Lazara 90, Bano{tor: od 8 do 13.30 ~asova povremeno u po-

jedinim ulicama naseqa. ^ortanovci: od od 8 do 13 ~asova deo naseqa Krivac od ciglane prema Beogradskom putu. Rakovac: od 8.30 do 10.30 ~asova Stari Rakovac, deo naseqa Salaksije, Ulica Fru{kogorska i naseqe Belegir u Rakovcu.

V REMEPLOV

hronika

SPREMNE MA[INE ZIMSKIH SLU@BI GRADSKIH PREDUZE]A

Bi}e zima dobro zasoqena Nakon ju~era{weg obilaska „Gradskog zelenila“, „Parking servisa“, „îsto}e“ i „Puta“, i uvida u stawe mehanizacije i pripremqenosti wihovih zimskih slu`bi za predstoje}u sezonu, ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} istakao je da je zadovoqan vi|enim, i da su u pomenutim preduze}ima sve ma{ine spremne kao i da soli ima dovoqno. Po wegovim re~ima, uo~ene su i neke novine poput novih traktora u „Zelenilu“ i novih noèva za ~i{}ewe snega i leda u preduze}u „Put“. Ove godine se, kako kaè Bubwevi}, s pripremama krenulo na vreme, ekipe su dobre i uigrane tako da ne}e biti problema kada padne sneg. Direktor „Puta“ Predrag Radmilovi} rekao je da su wihovi posipa~i pregledani i remontovani, kao i da u skladi{tima od pro{le godine ima jo{ 500 tona soli. Tako|e, spremni su i kamioni i ostale radne ma{ine. I „îsto-

Grupno reciklirawe “Reciklo-art radionica”, u organizaciji Volonterskog centra Vojvodine, odr`ava se danas u “Crnoj ku}i 13” u ulici Vojvode Bojovi}a 13. Uz parolu “Ponesite osmehe i svu svoju kreativnost i do|ite da recikliramo zajedno”, organizatori su za termin od 14 do 17 ~asova osmislili pravqewe {e{ira, ~inija i {oqa. U~esnici na susret treba da ponesu stare novine i da po{aqu potvrdu dolaska na adresu milicam78@gmail.com. U~e{}e je besplatno. S. T.

Foto S. [u{wevi}

}ina“ zimska slu`ba, koja }e kao i slu`be ostalih preduze}a raditi od 15. novembra do 15. marta spremno do~ekuje zimu. Wihovi radnici }e biti zadu`eni za ~i{}ewe pe{a~kih staza

Roditeqe pla{ila de~ja vakcina dilo vrlo brzo, i prvi su kroz takozvane tuberkulozne probe pro{li u~enici nekada{we osme osnovne {kole u Haduk Veqkovoj ulici. Oni su odmah po~eli na sve strane da pri~aju kako vakcinisawe nije ni{ta stra{no, {to je ohrabrilo mnoge wihove vr{wake, ali ne i sve |a~ke roditeqe. N. C.

Turizmolozi u {trajku u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) i direktorka Dragana ]irakovi} dogovorili su se da do kraja sedmice {trajka~i napi{u predlog za sporazumni prekid {trajka. ]irakovi-

Zbog radova suve slavine

Na Klisi danas po~iwe zamena sektorskih zatvara~a na sedam velikih ~vori{ta vodovodne mreè i zbog toga danas vi{e sati ne}e biti vode na Klisi, Slanoj bari, êneju i Rimskim [an~evima, saop{teno je ju~e iz “Vodovoda i kanalizacije”. Slavine }e biti suve od 8 do 18 ~asova zbog rekonstrukcije ~vornih mesta vodovodne mreè na Klisi. Autocisterne s pitkom vodom bi}e postavqene kod okru`nog zatvora i {kole za policiju na Klisi i osnovne {kole na êneju. Radovi, vredni 10 miliona di-

}eva je kazala da {trajk ne mo`e trajati u nedogled , i da ho}e dogovor. - Wihova pomo} je neophodna u razvoju turizma grada - navela je direktorka. Z. D.

„Hor-orooor” u „Izbi” Otvorena radionica „Hor-orooor“, odr`a}e se danas u 19 sati, u Kafe-galeriji „Izba“, ulica @elezni~ka 4. Organizatori doga|aja su muzi~ka pedago{kiwa Nevenka Marjanovi} i scenski izvo-

i prelaza, trotoara, trgova i platoa, kao i za posipawe soli po pe{a~kim zonama. U Slu`bi }e biti angaòvano 160 radnika, u tri smene, a od mehanizacije „îsto}a“ raspolaè s ~etiri auto~i-

stilice, jednim otvorenim kamionom za prevoz soli, dva kamiona za odno{ewe snega, ~etiri traktora s gura~ima, dve ma{ine za utovar snega... Kao i prethodnih godina uskoro }e na ulicama grada biti postavqeno i 15 ùtih boksova za so. Radnici „Parking servisa“ i ove zime bi}e zaduèni za ~i{}ewe parkirali{ta, a kako kaù u ovom preduze}u i oni su spremni i imaju dovoqno soli, dok u „Gradskom zelenilu“ kaù da su predstavnici gradskog {taba Zimske slu`be, za razliku od prethodne godine, bili vrlo zadovoqni stawem wihove mehanizacije. U ovom preduze}u dodaju da }e wihovi radnici biti zaduèni za ~i{}ewe 25 lokacija u gradu, poput prilaza i staza u parkovima, prilaza mostovima, autobuskih stajali{ta u gradu i industrijskoj zoni...Tako|e, i oni su spremni za sneg, a u skladi{tima ima dovoqno soli. B. M.

DANAS NA KLISI, SLANOJ BARI, ^ENEJU I RIMSKIM [AN^EVIMA

[trajka~i pi{u sporazum

Obavezno vakcinisawe BS@ vakcinom protiv tuberkuloze svakog deteta od godine dana do mladi}a i devojaka do 18 godina, po~elo je u Jugoslaviji 11. novembra 1948. Do tada, vakcinisawe je bilo dobrovoqno, pa zato i nedovoqno, jer su mnogi roditeqi zazirali od ove „lekarske novotarije“. U Novom Sadu se ra-

riod i koliko duguju i imaju dodatno vreme da izmire svoje obaveze. Direktor tog preduze}a Zoran Deli} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su tu`be za napla}ene ra~une za period od po~etka godine do danas i da ih nisu slali za dva posledwa meseca. Ina~e, po gradskoj odluci, “Informatika” ima pravo da jednom mese~no podnosi tu`be zbog dugovawa, ali ona to ~ini dva puta godi{we. Q. Na.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

snovano se sumwa da je neO kolicina protagonista urbane gluposti pre izvesnog

Novosa|anima i `iteqima prigradskih naseqa „Informatika“ }e do kraja meseca na ku}nu adresu poslati 10.000 tu`bi zbog nepla}enih ra~una za komunalne usluge. Tu`be }e prvo dobiti stanovnici prigradskih naseqa, a potom i grada. Gra|ani duguju oko 200 miliona dinara. Pre tu`bi, ovo preduze}e je poslalo oko 50.000 opomena, od ~ega je 40.000 pla}eno. Na taj na~in svi du`nici budu obave{teni za koji pe-

|a~ Aleksandar Mladenovi}. Radionica se sastoji od muzi~kih, scenskih, ve`bi slu{awa i improvizacije. Za u~e{}e je dovoqna `eqa za javnim nastupima i horskim pevawem. Z. S.

nara, stvori}e vi{e autonomnih delova mre`e, te se vi{e ne}e doga|ati da zbog mawe havarije celo naseqe bude iskqu~eno s vodovodne mre`e.Na 40 gradili{ta radovi }e trajati mesec da-

Autocisterne postavqene na Klisi i ^eneju na, a restrikcije vode planirane su samo za danas, navode iz “Vodovoda i kanalizacije”. I dok se na Klisi stvaraju uslovi za otklawawe havarija

sa {to mawe posledica po gra|ane, dotle je ju~e do{lo do maweg kavara na mre`i zbog kojeg su do posle podne ostali stanovnici na Beogradskom keju, Ulici Milo{a Baji}a i delu Dunavske ulice. Iz “Vodovoda” su ju~e poru~ili da je u pitawu mawa havarija i da su gra|ani vodu trebali da dobiju oko 15 ~asova. Bez vode }e zbog radova danas od 7 do 16 ~asova ostati stanovnici Ulice devet Jugovi}a i dela Nove ulice, izme|u Ivana Kosan~i}a i Milana Toplice. S. K.

TENDERI ZA AUTOBUSE I ELEKTRONSKU NAPLATU KARATA

Danas u GSP-u raspakuju ponude

U Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ danas }e biti otvorene ponude za nabavku {est autobusa na gas i za uvo|ewe elektronske naplate karti u autobusima.

Konkurse za ove nabavke gradski prevoznik je do sada vi{e puta objavqivao, ali su oni poni{tavani, jer ponu|a~i nisu ispuwavali uslove konkursa. Z. D.

VESTI „Srpski sever” U Gradskoj biblioteci u Dunavskoj ulici, ve~eras u 19 ~asova, bi}e predstavqena kwiga „Srpski sever“ autora Dra{ka Re|epa. U~estvuju Dragomir Brajkovi}, Nenad [apowa, Miroslav Ili}, Dragana Beleslijin, Dragan Stojmenovi}, Vesna Pe{i}, Vuka{in Giki} i autor. B. P. P.

Kwièvno ve~e Gorana Petrovi}a Kwièvno ve~e Gorana Petrovi}a odrà}e se ve~eras u

Platoneumu, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Skup po~iwe u 18 sati, a govori}e dr Aleksandar Jerkov. Z. S.

„Idiot” na repertoaru Na “Sceni 34” pozori{ta “Vesela korwa~a” u Ulici Nikole Pa{i}a 34, sutra od 20 ~asova izvodi se predstava za odrasle “Idiot” autora Muza Pavlova. U komadu u re`iji Marije Mar~ete, nastupaju glumci Nikola Iva~kov i Bogdan Trifunovi}. Ulaz je 150 dinara. S. T.

c m y

sreda11.novembar2009.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” LISTAJU PRO[LOST GRADA

Ku~ine gradu donele „londonce” Kwiga “Hronika Novog Sada 1944 - 1969” Vladimira Vrgovi}a koja }e biti objavqena sredinom decembra u izdawu novosadskog “Prometeja” bavi se ne tako davnom pro{lo{}u koja jo{ uvek `ivi u se}awima mnogih sugra|ana. Me|utim, usled brzog razvoja i velikih promena koje se de{avaju u Novom Sadu, ~ak i te uspomene su sve maglovitije a ~esto i zauvek izgubqene. Vrgovi} se u ovoj hronici bavi velikim doga|ajima i malim temama, istorijskim li~nostima i neobi~nim qudima, nekada{wim gradskim vestima sa naslovnih strana i pri~ama s posledwih strana... zato }e ovu kwigu voleti svako ko voli Novi Sad, poru~uju iz “Prometeja”. *** ti{e na autobuski saobra}aj, Pet godina po zavr{etku Dru{to su pored gradskih otaca pogog svetskog rata, Gradsko saodr`ali i gradski urbanisti. bra}ajno preduze}e imalo je 19 Do 1955. godine, GSP je ve} tramvaja i isto toliko autobusa. nabavio dvadesetak polovnih Iako su tramvaji 1950. godine engleskih “lejlandovih” autobuprevezli ~ak 13 miliona putnisa, u gradu odmah prekr{tenih u ka dok se u isto vreme autobusi“londonci”. Zanimqivo je da su ma vozilo {est puta mawe Novoautobusi, sa sve volanom na desa|ana, zarada od prodatih karasnoj strani, dobijeni u zamenu za ta bila je skoro ista. Tramvaji kudequ i ku~ine koju je u Englesu bili spori, trpeli su zbog resku izvozilo preduze}e ‘’Jugostrikcija i slabog napona strukudeqa’’. Slede}i uhodanu {emu je, nedostatka originalnih rerobne razmene, dve godine kazervnih delova i dotrajalosti; snije je novosadsko preduze}e

Autobusi ispratili tramvaje

“najmla|a” kola su ve} imala petnaestak godina. Stoga se “Komisija GSP za perspektivni razvoj gradskog saobra}aja” krajem 1954. godine opredelila za uvo|ewe trolejbuskog saobra}aja umesto dotrajalog tramvajskog, o ~emu je “Dnevnik” tih dana pisao pod ilustrativnim naslovom ‘’Krpqewe se ne isplati’’. Izja{wavawe raznoraznih saveta, foruma i komiteta o ovom planu je potrajalo narednih godinu dana, ali je on na kraju prihva}en. Po~eli su pregovori sa zagreba~kom fabrikom ‘’Rade Kon~ar’’ i suboti~kim ‘’Severom’’. Ali , ubrzo su iskrsli problemi oko postavqawa napojne mre`e du` predvi|enih trasa. Me|utim, nije se tra`ilo re{ewe, ve} je plan o uvo|ewu trolejbusa arhiviran i ubrzo zaboravqen... odlu~eno je da se gradski prevoz preorijen-

“Kooperativa” uvezlo jo{ osam polovnih engleskih autobusa marke “AEC”. Krajem 1957. godine, autobusi su postepeno zamenili tramvaje na liniji Temerinski most - Higijenski zavod, a zvani~no je ukinuta 14. decembra. Jedina preostala linija: Dunavska – Centar – @elezni~ka stanica, opstala je do 6. maja 1958. Svaki od novosadskih tramvaja je “za `ivota” u proseku pre{ao 2.130.000 kilometara. Kola i {ine su prodati u staro gvo`|e. Tramvaj je oti{ao u istoriju. *** Pretplate za kwigu “Hronika Novog Sada 1944 - 1969” se primaju u kwi`ari “Most” u Zmaj Jovinoj broj 22, na telefon 0800/323-323 i na mejl adresu pretplata@prometej.co.rs Priredio: I. Sabado{

NEPOTREBNO NATEZAWE S INSPEKCIJOM

Mrtva ma~ka, ni~ija briga?

Na travnatoj povr{ini u neposrednoj blizini ambulante na Novom nasequ, dugo je leàla zgaèna ma~ka. Stanar obli`we zgrade Dane \uki} o tome je obavestio komunalnu inspekciju. - Bio sam zgroèn prizorom.Ne mogu da verujem da niko od zdravstvenih radnika nije to primetio a, ako su primetili, a nisu obavestili nadle`nu slu`bu, tek onda nemam komentar - kaè \uki}. U komunalnoj inspekciji najpre su mu rekli da oni nisu nadle`ni za odno{ewe mrtvih ìvotiwa. Nakon vi{e poku{aja, obe}ali su mu da }e le{ biti uklowen. -Ovoliko ~ekawa nema nigde. Video sam kako to re{avaju u Nema~koj. Ako zgazite ìvotiwu odmah se na licu mesta stvore ekipe koje po hitnom postupku uklawaju le{inu. Svi na velika usta pri~aju o prevenciji epidemije novog

gripa, o neophodnoj higijeni, a s druge strane ostaje neprime}eno ovakvo leglo zaraze- kaè \uki}. U “îsto}i” kaù da ekipe strvoderske slu`be svakodnevno obilaze teren i kontroli{u sve ve}e javne povr{ine. -Neki slu~ajevi, ipak ostaju nezapaèni, zato {to je re~ o mawim povr{inama i skrovitim mestima. Ali zato apelujemo na gra|ane da svaki slu~aj uginu}a prijave na{oj slu`bi, i ekipe }e istog dana iza}i na teren i ukloniti mrtvu ìvotiwu- rekla je Milica Vlaisavqevi}, rukovodilac slu`be marketinga u “îsto}i”. Broj telefona strvinarske slu`be je 021/419-021.Tako|e, ova slu`ba odnosi i uginule doma}e ìvotiwe iz individualnih doma}instava. Usluge odno{ewa mrtvih ìvotiwa su besplatne. B. P. P.

Kontejneri u Kamenici Ba{tenski otpad }e danas biti odno{en iz Futoga, sutra iz starog dela Veternika i Bege~a, a u petak sa Podbare, Salajke i iz Petrovaradina. Kontejneri za krupni otpad }e do petka, 13. novembra biti postavqeni u Sremskoj Kamenici, kod okretnice u Kara|or|evoj ulici, iza {kole MUP-a u Ulici Marka Ore{kovi}a, kod restorana “Paragovo”, kod Mo{ine vile na Popovici i na Tatarskom brdu kod vile Evan|eline. Od petka do nedeqe, krupni otpad }e se odnositi iz Starih Ledinaca. Kontejneri }e biti postavqeni u Ulici Vuka Karaxi}a ispred brojeva 44 i 100, i kod autobuske okretnice u Kara|or|evoj ulici. I. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

DA LI JE VIRUS H1N1 NA MALA VRATA ZAVLADAO NOVIM SADOM?

Infektivna klinika prepuna gripoznih “Smem li da si|em do supermarketa?”, “Da li }e me vunene rukavice za{titi od meksi~kog gripa?”, “Oti{la bih do kom{inice na kafu, ali ne znam da li je obrisala kvaku posle posete unu~i}a koji je prehla|en?”, “Imam temperaturu, jel’ mi moète opravdati izostanak iz {kole?” - samo su neka od pitawa koja gra|ani, upla{eni da se ne zaraze novim gripom H1N1, upu}uju deùrnim epidemiolozima. Iako tvrde da qudi nisu uspani~eni, ve} samo zabrinuti, epidemiolozi s kojima smo razgovarali kaù

da da ~ovek obrati pa`wu? Iako se od leta znalo da }e novi grip na jesen sti}i u Srbiju, za{to sada nema maski, niti vakcina i za{to nije osmi{qen na vreme vaqani, univerzalni sistem odbrane od virusa? – zapitala se zabrinuta ~itateqka Vesna Bilbija. Infektivna klinika Klini~kog centra Vojvodine puna je danono}no, a upravnik klinike dr Jovan Vukadinov ka`e da je od ukupnog broja pacijenata koji se jave na infektivnu kliniku, ~ak 80 odsto onih sa simptomima novog gripa. Prema wegovim re~i-

Vitamini idu ko alva U apotekama kaù da Novosa|ani mnogo pa`we pridaju preventivi, te da je prodaja vitaminskih preparata trenutno u porastu, od kojih se C vitamin i mulivitamin prodaju kao alva. Farmaceuti napomiwu da strah i blagi oblik panike me|u stanovni{tvom nije pove}ao prodaju lekova za smirewe, mada dodaju da bi mo`da bilo suprotno da se sedativi ne kupuju iskqu~ivo na recept. da dnevno prime preko 100 poziva. Gra|ani naj~e{}e èle da znaju kakvi su simptomi meksi~kog gripa, sa kojima potom upore|uju svoju klini~ku sliku. Pitawa su, slaù se epidemiolozi, najrazli~itija, a za savet se obra}aju podjednako i mladi i stariji. Me|u zabrinutima ima najvi{e roditeqa. - Decu od pro{le nedeqe ne {aqem u vrti}, a i ja te{kom mukom odlazim na posao. Radim za {alterom i ba{ sam upla{ena da }u se zaraziti tim novim gripom. Nije mi jasna jedna stvar, kaù da se preventivno ruke redovno peru, a svuda pi{e da se grip prenosi kapqi~nim putem. Na {ta on-

ma, zadràvaju samo najteè slu~ajeve, te je do sad hospitalizovano 17 pacijenata. Prepune ~ekaonice su i u no}noj pedijatrijskoj ambulanti. - Kao da je do{ao autobus pun |aka i istovario ih u dispanzer. Ogroman broj dece {kolskog uzrasta posetilo je lekara u proteklih nekoliko dana. îwenica je da su prisutni i sezonski i meksi~ki grip i da je simptome dosta te{ko razlikovati. Ipak, kod virusa H1N1 bolest mnogo brè napreduje i posledica je ~esto upala plu}a, {to kod sezonskog gripa nije slu~aj – rekla je na~elnica Pedijatrije u Domu zdravqa dr Slavica Male{evi}.

POKLON GRADA I APOTEKARSKE USTANOVE PRED[KOLSKOJ USTANOVI

Maramicama protiv virusa i bakterija Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” ju~e je od Grada i Apotekarske ustanove Novi Sad dobila specijalne higijenske maramice kao prevenciju protiv novog gripa. Maramice “Klinel”, ka`u, uni{tavaju i virus N1H1. - Poja~ali smo nadzor i mere higijene u Pred{kolskoj ustanovi i svakodnevno pratimo zdravstvenu situaciju. Ova donacija je za narednih 15 dana obezbedila maramice koje uni{tavaju sve bakterije i viruse i kojima }e deca da bri{u ruke a, naravno, tim maramicama mogu da se bri{u i predmeti i sve ono {to treba dezinfikovati. Vide}emo da li }emo, kada potro{imo ove zalihe, nastaviti s ovom merom ili }emo neku drugu primeniti - rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} se zahvalio roditeqima jer redovno obave{tavaju pred{kolsku ustanovu zbog ~ega im deca izo-

Foto: B. Lu~i}

staju iz vrti}a, {to je izuzetno va`no. - Poku{a}emo da nakon analiza i konsultacija utvrdimo da li bi dodatno trebalo da obezbedimo deci imuno stimulatore, po{to i pred{kolska ustanova ina~e vodi ra~una o zdravoj ishrani dece i dovoqnom broju vitamina. Ukoliko izna|emo odre|ena re{ewa poku{a}emo i s tom merom, kako bismo s imuno stimulatorima pomogli da deca {to boqe pro|u ovaj najkriti~niji period - objasnio je \uki}. Zahvaquju}i ovoj donaciji Pred{kolska ustanova }e imati vrhunsku prevenciju protiv novog virusa, rekao je direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi}. On je pozvao roditeqe koji imaju potrebu da decu ostave u vrti}e da to slobodno u~ine i da imaju potpuno poverewe u pred{kolsku ustanovu. A. V.

Od pro{le srede Dom zdravqa uveo je telefonsku liniju za decu i odrasle (4879-021), te gra|ani, od 7 do 20 ~asova, mogu da pitaju sve {to ih zanima u vezi s novim gripom. Dr Male{evi} ka`e da dnevno primaju oko 50 poziva, a da identifikator pokazuje da gotovo polovina nije iz Novog Sada. - Zvali su iz Bawa Luke, na primer. Svi su zabrinuti i uznemireni. Ima onih {to su ve} bili kod lekara, pa sad, prepri~av{i

da ni u kom slu~aju ne uzimaju antibiotike na svoju ruku. Da me|u stanovni{tvom ima mnogo hipohondara, potvr|uje i to da su se neki Novosa|ani, u nesta{ici hirur{kih maski, obreli u farbarskim radwama, te tamo pazarili za{titne maske. Takav smo narod – neki se pla{e da }e se virusom zaraziti ako samo pri|u suvi{e blizu bolnici, a neki na osnovna upozorewa, kao {to je ono da se prostorije ~esto

Infektivna klinika Klini~kog centra Vojvodine puna je danono}no, a ~ak 80 odsto pacijenata dolazi sa simptomima novog gripa simptome koje imaju, `ele da znaju da li treba ponovo da ga posete; a ima i onih koji su bolesni, ali nisu bili kod lekara. Uglavnom opisuju kakvi su im simptomi, pa mi na osnovu wih procewujemo da li je u pitawu obi~na prehlada ili mo`da grip – obja{wava dr Male{evi}, apeluju}i na bolesne

provetravaju, ne daju ni paru. Jedno je sigurno, obi~nim qudima }e zima biti u znaku straha od pandemije, gripoznog stawa i le~ewa, dok }e farmaceutske ku}e napuniti bu|elare prodavaju}i zastra{enom narodu lekove, vakcine, maske, maramice, vitamine... I. Brcan

GRADSKO VE]E I „RADOSNO DETIWSTVO” ODLU^ILI

Stop za poludnevni boravak

Roditeqi su i daqe u panici zbog pojave novog gripa H1N1, {to pokazuje ~iwenica da je ju~e u vrti}ima bilo samo 3.700 mali{ana. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} rekao je za “Dnevnik” da trenutno dolazi svega 25 odsto dece. Tako|e najavio je da poludnevni boravak prestaje s radom do daqeg. Poludnevni boravak, popodnevnu smenu poha|a 1.600 mali{ana, a po{to idu na obavezni pripremni program, nastavu }e nadoknaditi kada se vrate u vrti}e. - U vrti} dolaze deca ~iji roditeqi nemaju gde da ih ostave. Sa smawenim brojem dece lak{e je i vaspita~ima. Sada nema bojazni da }e se epidemija gripa ovde {iriti – istakao je Samarxi} i dodao da su roditeqi poslu{ali apel iz te ustanove da decu ostave kod ku}e. U ovoj ustanovi i daqe su na snazi rigorozne mere preventive zbog pojave novog gripa. Do daqweg su zabrawena sva ve}a okupqawa, pa su tako ukinute {kolice

sporta, balet, likovne i literarne sekcije, hori}i. Ne}e se odr`avati ni priredbe koje su obi~no predvi|ene za ovo doba godina, a u narednom periodu, ako vrti}i budu radili ne}e biti ni pozori{nih predstava. Podse}amo, sugra|ani koji posumwaju da su zara`eni trebalo bi da pozovu kol centar Doma zdravqa na telefon 487-9021, koji je otvoren od 7 do 20 sati. Posle toga, ukoliko se radi o detetu koje ima simptome gripa, roditeqi se mogu javiti na broj telefona 6624-668 od 20 do 7 sati. - Kada je re~ o odraslim osobama posle 20 sati mogu se javiti na kol centar Zavoda za hitnu medicinsku pomo} na broj telefona 479-0584. Ambulanta zavoda za pacijente od novog gripa nalazi se u Vr{a~koj ulici. I Apoteka “Novi Sad” uvela je kol centar, a gra|ani sve informacije o terapiji mogu dobiti na broj telefona 401955 ili 403-820 od 7 do 15 ~asova. Q. Nato{evi}

PREVENTIVNE MERE PROTIV PANDEMIJE GRIPA U GRADSKIM PREDUZE]IMA

Te~ni sapun i ubrusi Zbog realne opasnosti od pojave epidemije gripa H1N1, “Gradsko zelenilo” je preduzelo sve mere za{tita u okviru akcionog plana. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} rekao je za “Dnevnik” da se u sastavu ovih mera moraju sa~initi planovi rukovo|ewa u svim sektorima u ciqu nesmetanog nastavka rada. U sanitarni ~vorovia bi}e opremqeni te~nim sapunom i papirnim ubrusima, a podovi, stolovi, pultovi i kvake ~e{}e }e se brisati. Zaposlenima u kafe kuhiwi je preporu~eno da izbegavaju ve}e skupove, da prate zdravstveno stawe ukoliko su bili u kontaktu s obolelim. - Operativne mere sprovodi direktor preduze}a. On odre|uje ko }e na poslu zameniti obolelog kolegu, a bi}e odre|ena i osoba koja }e primati informacije o bole-

snim radnicima. Ukoliko broj obolelih bude ve}i od 25 odsto, direktor }e re{ewem proglasiti epidemiju – kaè Noìni}. Akcioni plan tokom pandemije gripa doneo je i “Parking servis”, gde je usvojena i politika nadoknade i odsustva zbog bolesti tokom pandemije. Preduze}e je internim aktom predvidelo da zaposleni mogu izostati s posla odre|eni broj dana, bez doznake za bolovawe, s obzirom da se, kako kaù u “Parking servisu”, predvi|a da bi zdravstveni sistem mogao biti preoptere}en, uz proceduru koga i kako treba obavestiti u slu~aju bolesti. Usvojen je i plan nabavki dezinfekcionih proizvoda radi prevencije, a imenoivano je i krizno rukovodstvo koje }e organizovati rad preduze}a koji je naophodan za wegovo funkcionisawe. Q. Na - B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

GRAD SE PREDSTAVIO NA SAJMU INVESTICIJA

Pregovori sa „Simensom” i „Ikeom” uhvatili ritam Pregovori sa investitorima koji su bili zainteresovani za ulagawa u Novi Sad nastavqeni su posle osam meseci zati{ja i slede}e godine se o~ekuje skla-

Plan za Gradi} Po{to je Gradi} kao i tvr|ava za{ti}en kao spomenik kulture, a s obzirom na to da su objekti u veoma lo{em stawu Grad ima nameru da sa vlasnicima nekretnina u tom delu Petrovaradina postigne dogovor. - U zamenu za stanove u prizemqu izgradili bi smo im stambeni prostor u potkrovqu ili na nekoj drugoj lokaciji, a prizemqe objekata u Gradi}u iskoristili za otvarawe kulturno-umetni~kih sadràja, kojim bi privukli turiste. pawe ugovora sa nekim od onih koji se ve} duè vreme raspituju – rekao je za “Dnevnik” gradona~elnik Igor Pavli~i} posle odràne prezentacije “Novi Sad u izgradwi” na ju~era{wem Sajmu investicija. Pavli~i} je potvrdio da se intezivni pregovori vode sa “Simensom” i “Ikeom”. - U pregovorima sa „Ikeom“ posti}i}emo centralni dogovor kojim }e pored Novog Sada biti obuhva}eni i Ni{ i Beograd – kaè Pavli~i} ne èle}i da po-

U pregovorima sa „Ikeom“ posti}i }emo centralni dogovor kojim }e pored Novog Sada biti obuhva}eni i Ni{ i Beograd, rekao gradona~elnik Igor Pavli~i}. Najavqeno raspisivawe me|unarodnog tendera za izgradwu centralnog pre~ista~a otpadnih voda miwe lokacije za koje se interesuje poznati proizvo|a~ name{taja. Interesovawe „Simensa“ potvrdio je i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} koji ocewuje da nema mnogo razloga da se ovakvi pregovori i ne konkretizuju, jer tu postoje obostrani interesi. Po wegovom li~nom mi{qewu najve}e inte-

resovawe naredne godine bi}e za gradske komunalne sisteme. Ovo je potvrdio i Pavli~i} koji je prilikom predstavqawa Novog Sada najavio raspisivawe me|unarodnog tendera za izgradwu centralnog pre~ista~a otpadnih voda za ~iju }e izgradwu grad tra`iti strate{kog partnera po principu javno-privatnog partnerstva.Grad }e tra`iti strate-

{kog partnera i za izgradwu podzemnih garaà. Po istom principu naredne godine o~ekuje se re{avawe pitawa gradske deponije za koju se interesuju investitori iz vi{e zemaqa. - Mi sa svima koje ste pomenuli razgovaramo. Problem je {to je wih pogodila kriza kao i nas i tek se sada ponovo javqaju. Vi{e mogu}nosti nam je pruìo Zakon o planirawu i izgradwi koji predvi|a mogu}nost besplatnog ustupawa gra|evinskog zemqi{ta. Takvu odluku na gradskom nivou }emo do kraja godine usvojiti i na Skup{tini grada – objasnio je Pavli~i} i ocenio da je dobro {to je kompanija „Hajneken“ nastavila da ulaè, a od firme koja je kupila “Agrohem” se o~ekuje da dovr{i investiciju. Projekti za koje se opredelila ova Gradska vlast prelaze iznos od 300 miliona evra, a Pavli~i} tvrdi da je re~ o ulagawu u budu}nost koje nema veze sa tim ko je na vlasti. Predstavqaju}i Novi Sad gradona~elnik je nabrojao sve kapitalne investicije i obrazloìo wihov zna~aj za razvoj Novog Sada. Na prvom mestu je gradski i @eèqev most, izgradwu marine, dva bulevara, centralni pre~ista~, novu gradsku deponiju i druge poput nadvi{ewa keja, izgradwe podzemnih garaà i Termoelektrane toplane na gas. L. Nikovi}

GRA\ANI O NACRTU STRATEGIJE PRIVREDNOG RAZVOJA

Zrelo za Olimpijski centar? Biciklisti~ki savez Novog Sada predlo`io je ju~e na sastanku uprili~enom povodom javne rasprave o Nacrtu Strategije privrednog razvoja grada da se u ovaj dokument unese izgradwa Olimpijskog centra za sportove bez lopte. Predsednik tog saveza Neboj{a Subi} kazao je da bi centar mogao da se izgradi na Kameni~koj adi na Kamewaru. Subi} je zamerio {to u Nacrtu nije uvr{}en koridor EURO VELO. To je, objasnio je Subi}, mre`a biciklisti~kih puteva Evrope namewenih za bicikle i druga nemotorizovana vozila.

- Kroz na{u zemqu prolazi koridor EURO VELO broj 6 koji po~iwe u Francuskoj a zavr{ava se na obali Crnog mora u Konstanci i najve}im delom je trasiran uz reku Dunav - naveo je Subi} i dodao da oko dva miliona turista tokom godine pro|e kroz na{u zemqu du` Dunava, od Be~a do Budip{e{te. Zato bi, kazao je Subi}, u Nacrt trebalo uneti i izgradwu biciklisti~kih staza du` obale Dunava i pe{a~ki most preko kanala. Predsednica Saveta Mesne zajednice „Bistrica“Tatjana \uri} kazala je da bi u Nacrt trebalo

Dve stanice skeniraju vazduh Automatske merne stanice za merewe zaga|enosti vazduha, jedna na Bulevaru oslobo|ewa pored „Dnevnika“, a druga u krugu obdani{ta „Razli~ak“ u Narodnog fronta, montirane su sino} i po~ele su sa probnim radom. Stanica na Limanu }e meriti zaga|enost vazduha, dok }e na Bulevaru oslobo|ewa sem vazduha meriti i u~estalost saobra}aja. Od 28 stanica {irom Srbije koje postavqa Agencija za za-

{titu ìvotne sredine donacijom Evropske unije, dve su postavqene u Novom Sadu. Sa zvani~nim merewima po~e}e se po~etkom slede}e godine, kada budu postavqene i umreène sve stanice, a o~itavawa }e mo}i da se prate na svakih deset minuta na sajtu Agencije za Za{titu ìvotne sredine. Osim zaga|ewa stanice }e o~itavati i temperaturu vazduha, pritisak i pravac vetra. A. V.

VESTI Turneja ZBL-a Novosadski pank bend „Zbogom Brus Li“, poznat po zanimqivom i {aqivom `ivom nastupu, ne prestaje da iznena|uje publiku zanimqivim akcijama. Kre}u na seriju klupskih koncerata po biv{oj SFRJ na „Svejugoslovensku turneja“. „Zbogom Brus Li“ svoj stil naziva „pankbura{kim“, budu}i da su pank sastav koji voli da se poigrava s vojvo|anskim narodnim no{wama i zvukom tamburica. Kako najavquju, slede}i vikend je vreme za po~etak turneje, tokom koje }e posetiti i gradove Hrvatske i Slovenije. Prvi koncert je zakazan za subotu 14. novembra u novosadskom klubu „Rut 66“. Pored „ZBL-a“ nastupi}e i bendovi „Ve-

liki mrest“, „Krosover“ i kantautor Brica na usnoj harmonici. Svirka u subotu u klubu „Rutu“ po~iwe u 22 sata, a cena karte je 250 dinara. N. V.

„Tigri} Petar“ u Klubu za decu U Klubu za decu „Tigri} Petar“, Ulica Partizanskih baza 22, danas u 18 ~asova, bi}e odigrana lutkarska predstava pod nazivom „Tigri} Petar“ u izvo|ewu „Pozori{ta iz kofera“. Predstava je ra|ena po motivima Jana Vilkovskog, a u predstavi glume Emina Vasi}- Mili} i Vera Hr{}an-Ostoji}, a muziku jue radio poznati novosadski kantautor, Bata Nonin. Ulaz staje 120 dinara. B. P. P.

uneti izgradwu kulturnog centra u tom delu Novog Sada. Kako je rekla objekat bi imao {est stotine kvadrata i bio u sklopu stambene zgrade. Izgradwu, navela je predsednica, finasirao bi Grad. Ispred Udruèwa gra|ana „ênejski sala{i“ @ivko ûr~i} zapitao se za{to autori Nacrta nisu uneli izgradwu postorojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda naseqa ênej i Kisa~ i re{ewe raskrsnice ênej centra. Postavio je i pitawe da li neko iz vlasti razmi{qa {ta }e biti od sala{arskog turizma na êneju, ako se nastavi izgradwa industrijskih

farmi i hala {to je suprotno planu generalne regulacije naseqa ^enej iz 2005. Posledwi takav primer, naveo je, jeste gradwa hale Mesne industrije „[trand“ s leve strane Sentandrejskog puta na tri stotine metara od skretawa za sala{ 137. Javna rasprava o Nacrtu Strategije privrednog razvoja Novog Sada danas se zavr{ava. Zamenik {efa kancelarije Milenko Male{ev kazao je da nije vladalo veliko interesovawe gra|ana po mesnim zajednicama za ovaj dokument. Z. Deli}

Autor: Miroslav Joki}

Fotografija: Dolazim

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Fotke se}aju na festival

Na stranama „Novosadske hronike“ po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jed-

na fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoaparat. Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a. A. V.

SINDIKAT GRADSKE UPRAVE UPOZORAVA

Nema vi{ka bez socijalnog programa Oko 90 radnika iz Gradske uprave se izjasnilo da ode s posla jer ispuwava jedna od uslova za penziju - kazao je predsednik sindikata u Gradskoj upravi Lazar [kori} i napomenuo da je to nezvani~an podatak, jer gradski oci nisu kontaktirali sindikat povodom odluke Republi~ke vlade da se broj radnika u Upravi smawi za deset odsto. Stav sindikata je, kazao je [kori}, da u Gradskoj upravi nema vi{ka radnika, a ukoliko postoji zahtevamo da se primeni ankeks posebnog kolektivnog ugovora za dr`avne organe. U tom dokumentu, istakao je [kori}, navedeno je da se u slu~aju vi{ka radnika mora napraviti socijalni program, {to je sindikat Gradske uprave u~inio i jo{ u martu pro{le godine prosledio gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, ali se on tim

povodom nije jo{ oglasio. [kori} spomiwe da u Gradskoj upravi ima 986 radnika, ali da to nije zvani~an podatak. Sindikalni lider ima primedbe na predlog Zakona o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, u kojem je navedeno da ~etiri radnika u administraciji ide na hiqadu stanovnika prema posledwem popisu stanovnika. -Popis stanovni{tva u Novom Sadu bio je 2002. godine kada je zabele`eno da na{ grad ima 294.000 stanovnika, {to nije vi{e ta~an podatak, pa bi predlog zakona trebalo promenuti - naglasio je [kori}. Kako je rekao, sindikat je spreman i na proteste, jedan je bio najavqen pa otkazan, da bi se jo{ boqe pripremili. Z. D.

NA DETELINARI OBNOVA SKORO GOTOVA

Slede}e nedeqe pijaca otvara vrata Potpuno rekonstruisana hala i lokali na Detelinarskoj pijaci bi}e otvoreni tokom slede}e nedeqe, kazao je ju~e za “Dnevnik” direktor “Tr`nice” Du{an Baji}. Uprkos tome {to je ki{a desetak dana ometala radove, i {to su se pojavile jo{ neke nepredvi|ene popravke, u ovom gradskom preduze}u ka`u da su zadovoqni brzinom i kvalitetom ura|enog. - Bilo je jo{ dodatnog posla na tezgama i nadstre{nici koja je okrenuta ka Pasterovoj ulici. Sve te~e po planu, i otvarawe je sigurno slede}e nedeqe, {to je u roku uz odbitak ki{nih dana. Svako prekora~ewe radnih dana uti~e na ugovorenu cenu, jer se iznos smawuje – kazao je Baji}.

I na Ribqoj posao pri kraju Rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e i zamena dotrajalih cevi, koja je na Ribqoj pijaci usledila prema rasporedu redovnih aktivnosti, je zavr{ena, ali u toku su popravke toaleta i fasada. Radove zajedni~kim delovawem izvode javna preduze}a “Tr`nica”, “Stan” i “Vodovod i kanalizacija” a prognoza je da }e sve biti gotovo za sedam do deset dana.

Pija~na hala je od posledweg dana septembra do ju~e je gotovo kompletno obnovqena, a preostalo je samo jo{ zavr{no “{minkawe”. Deset lokala u woj su potpuno gotovi, sa novim PVC portalima i izlozima ka Pasterovoj ulici. Postavqeno je osvetqewe, elektri~ne instalacije i klima i

izbetoniran plato na kojem }e se nalaziti zelene tezge. Za ulaz iz zelenog dela pijace ugra|ena su kru`na i automatska vrata, zamewen je ceo krov i zavr{ena su dva sanitarna ~vora sa po dva toaleta u hali. Iza hale su 124 kvadratna metra parkinga od behatonskih plo~a, i ograda. Umesto zida koji se nalazio u Pasterovoj, ure|en je prilaz do lokala. Ribarnica i bife nisu radili samo nekoliko dana dok su majstori sre|ivali te lokale, i nastavili su sa radom odmah potom. Sve radove izvelo je novosadsko preduze}e “Omega”, koje }e, prema ponudi u~inak naplatiti oko 16 miliona dinara, {to se uklapa u buxet od oko 19 miliona dinara koliko je i Grad izdvojio za ove potrebe. Preostali novac, uz u~e{}e “Tr`nice” sa jo{ izme|u pet i osam miliona dinara, bi}e potro{eni na kompletnu adaptaciju kioska za prodaju sira u zelenom delu Detelinarske pijace i jo{ neke druge eventualne radove. Rekonstrukcija kioska od 64 kvadrata po~e}e ~im se zavr{i postupak o javnim nabavkama. S. Tanuryi}

VOJVODINA

sreda11.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

SPREMNO DO^EKATI PROGRAME PREKOGRANI^NE SARADWE

[ansa za unapre|ewe `ivota

Imre Varga (prvi s leva) ju~e u Be~eju

Ambasador Ma|arske u Be~eju BE^EJ: Ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga, u pratwi ata{ea za privredne odnose sa Evropskom unijom Martom Papai, posetio je ju~e Be~ej. Ciq posete ma|arskog ambasadora bio je, izme|u ostalog, da prezentira konkurs koji je raspisan i okviru IPA Programa prekograni~ne saradwe Ma|arska - Srbija. Prezentacija je obavqena u sve~anoj sali Narodne biblioteke Be~ej. Ugledni gosti najve}e potiske op{tine stavili su akcenat na saradwi `upanija ju`ne Ma|arske i AP Vojvodine. Jer, IPA Programi prekograni~ne

saradwe, koji su instrument EU namewen za pomo} i promociju prekograni~ne saradwe van granica EU, poma`u stanovni{tvu s obe strane granice u re{avawu zajedni~kih interesa po~ev od infrastrukture i za{tite `ivotne sredine, preko ekonomske i socijalne kohezije, do aktivnosti u oblasti obrazovawa, kulture, sporta... Bila je ovo prilika da zainteresovani subjekti dobiju prakti~ne informacije o konkursu i sada sa daleko vi{e znawa pristupe pisawu projekata s kojim }e konkurisati za dobijawe neophodnih sredstava. V. J.

Se}awe na streqane

BEÊJ: „Iz va{eg revolucionarnog zanosa, krvi i snova – procvetala je sloboda!” Ovo je natpis na Spomen zidu u centru grada, ispred kojeg se nalaze 23 spomen plo~e sa imenima 23 mlada Be~ejca koji su stradali u dva streqawa tokom Drugog svetskog rata. Prvo je bilo 11. novembra 1941. godine, a drugo 70 dana kasnije 20. januara 1942. godine. Oni koji su do~ekali slobodu, podigli su spomen obele`je kraj kojeg se svake godine na dan stradawa nedu`nih mladi}a odràva komemoracija. Tako }e biti i danas, kada }e se u 11 sati odràti komemorativni skup na kom }e se odati

po{ta i evocirati uspomene na streqawe prve grupe be~ejskih „skojevaca” u kojoj su `ivote izgubili Borislav Vlajkov, Milan Gavri}, Svetozar Gavri}, @ivko Gagi}, Stevan Koji}, Isidor Mogin, Labud Pejovi}, Ivan ]iri}, Gotfrid Hove, Ivan Cvejanov, Vujica ^ipli} i Mom~ilo [aranovi}. Dana{woj komemoraciji, 68 godina posle stravi~nog doga|aja, prisustvova}e ~lanovi SUBNORA, potomci streqanih, simpatizeri NOB, predstavnici lokalne samouprave, Saveza samostalnih sindikata Srbije i politi~kih stranaka. V. J.

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Tehnotise - Edit i ja” (18) „Gola istina” (20) ZREWANIN SINEMA „Distrikt 9” (19, 21)

„Distrikt 9”

APATIN KULTURNI CENTAR „Tehnotise-Edit i ja” (20)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran” “Ledeno doba, dinosaurusi dolaze” (17 i 18.30), “Otmica u metrou” (20, 21.45). Art bioskop “Vojvodina” na Spensu “Do neba” (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}” Otvarawe izlo`be “Lica Mire Bawac” (19), “Opet Mira Bawac”, publici u ~ast (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Daniela Reli}-Mi{kov, Biqana Frani}-Lazarevi}, Kristina Ken|el iz Novog Sada, Ivana Vulin iz Ba~a, Slavica Mihajilo iz Magli}a, Milica Stupar iz êlareva. DEÂKE: Nikoleta Salak, Vesna Savi} iz Novog Sada, Milanka Mijatovi} iz Bukovca, Mirjana Kisin iz Gajdobre, Sawa Iliba{i} iz Stare Pazove, Vjolka Bi}kui iz Temerina, Marija Komatina Al- Bashir iz Ravnog sela, Milana Marjanovi} iz Silba{a, Miroslava Klu~ik iz Pivnica i Ruìca êlovi} iz Gospo|inaca.

SRBOBRAN: Predstavnici Kancelarije za evropske poslove Izvr{nog ve}a AP Vojvodine Andrija Aleksi} i Igor Baji} predstavili su u Srbobranu mogu}nosti finansirawa raznih projekata kroz programe prekograni~ne saradwe, dostupne organizacijama i institucijama iz Vojvodine. Prema re~ima Andrije Aleksi}a, Kancelarija za evropske poslove op{tini Srbobran mo`e pomo}i edukacijom na temu pisawa projekata, u saradwi sa partnerima iz Austrije, Italije i Srbije. Tokom prezentacije, Aleksi} je zaposlenima u slu`bama lokalne administracije i javnim preduze}ima ukratko predstavio nekoliko programa prekograni~ne saradwe dostupne na{oj zemqi.

-Nas }e uskoro preplaviti otvoreni pozivi za saradwu i to vreme treba spremno do~ekati, jer se kroz razne projekte mogu uposliti qudi i razni drugi potencijali. Trenutno je aktuelan program prekograni~ne saradwe izme|u Ma|arske i Srbije, narednih dana otvara se program jugoisto~ne Evrope, a zatim i programi saradwe sa Rumunijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Trenutno je aktuelno osam programa, od kojih se {est odnosi i na Vojvodinu i s obzirom na to da }e u narednih godinu dana na svaka dva ili tri meseca biti ostvaren po jedan novi program, treba biti spreman za novo vreme i iskoristiti mogu}nosti unapre|ewa `ivota u lokalnoj zajednici kroz preko-

grani~nu saradwu - rekao je Aleksi} i dodao da su mogu}nosti programa razli~ite. -U aktuelnom programu sa Ma|arskom mogu}e je aplicirati za projekte u vrednosti od 50.000 do 1,5 miliona evra. Treba biti obazriv i realan, jer u ovakvim projektima postoje i finansijske obaveze. Stopa sufinansirawa je jednaka za sve projekte i iznosi 15 odsto ukupne vrednosti, {to nije isto na 100.000, ili na milion evra. Mislim da su na po~etku mawi projekti ve}a {ans, jer se na wima sti~e iskustvo i znawe, pribliàva standardima i navikama EU kojoj teìmo, a kasnije se moèmo okrenuti i ve}im projektima - rekao je Aleksi}. N. Perkovi}

PARLAMENT MLADIH U SOMBORU

Neki drugi poslanici SOMBOR: Kada se ve} somborski politi~ari i parlamentarni predstavnici stranaka nisu dogovorili kada }e odbornici Gradske Skup{tine zauzeti svoja mesta u skup{tinskim skamijama, ne bi li usvojili jo{ jedan rebalans buxeta, wihovo radno mesto „zauzeli” su mladi Somborci. Hodnici i sale somborske zgrade @upnije bili su ispuweni omladinom somborskom, koja se u me|usobnim razgovorima, lobirawima i argumentovanim debatama dokazivala institucijama EU sve dobrobiti koje }e Evropska unija imati od pristupawa triju zemaqa zapadnog Balkana. Re~ je, naime, bila o simulaciji Evropskog parlamenta pod nazivom „Evropski parlament mladih” tokom kojeg su se 24 somborska sredwo{kolca kroz igru i na zabavan na~in informisala o na~inima rada institucija EU, kao i o mehanizmima odlu~ivawa u wihovima politi~kim telima i politi~kim procesima kroz koje prolaze zemqe kandidati prilikom pristupawa Evropskoj uniji. Ova simulaciju rada institucija EU je po prvi put u Somboru organizovao Institut za odnose sa inostranstvom Republike Nema~ke (IFA) u saradwi sa Kancelarijom za mlade Grada Sombora, a u okviru programa „Dani Nema~ke”.

Parlament mladih

Rukovodilac Projekta za mlade Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu (GTZ) Oliver Kainrad istakao je na sve~anom otvarawu simulacije da podr{ka mladima u Srbiji postoji kao posebna oblast od 2007. godine, kada je i osnovano Ministarstvo omladine i sporta i da su „mladi qudi u Srbiji oni koji predstavqaju budu}nost i najve}i kapital Srbije” i da }e „naro~ito od wih zavisiti integracija Srbije u dru{tvo evropskih vrednosti”. Kulturni menaxer IFA-e Ana Tahirovi} naglasila je da je ceo projekat „Evropski parlament mladih” nastao iz potrebe da se mladi, kao budu}i politi~ki ~inioci dru{tva, bli`e upoznaju sa institucijama EU. Okupqene „parlamentarce” su na

po~etku sve~ane simulacije pozdravili predsednik Skup{tine Grada Sombora Nemawa Deli} i {ef politi~kog odeqewa Ambasade Republike Nema~ke Hans-Ulrich Südbeck. Organizatori projekta su odabrali pet najuspe{nijih „mladih evropskih parlamentaraca”: Milanu Cime{u, Neboj{u Kadi}a, Dimitrija Gu{i}a, Uro{a Kqai}a i Nikolu Voli}a koje po~etkom decembra o~ekuje nagradno „politi~ko” putovawe tokom kojeg }e se upoznati sa predstavnicima Evropske komisije i Ministarstva omladine i sporta u Beogradu. Projekat su podr`ali Nema~ka organizacija za tehni~ku saradwu (GTZ) kao i somborsko Humanitarno udru`ewe Nemaca „Gerhard”. M. Miqenovi}

ZIMSKA SLU@BA U ZREWANINU STARTUJE 15. NOVEMBRA

Sve spremno za sneg ZREWANIN: Zimska slu`ba JKP „îsto}a i zelenilo” u Zrewaninu radi}e od 15. novembra do 15. marta, najavila je ju~e portparolka tog preduze}a Danijela Tan~i}. Programom odràvawa ulica u zimskom periodu predvi|eno je izno{ewe snega iz uèg centra grada, kao i ~i{}ewe i uklawawe sne`nih nanosa i leda sa trotoara, parkinga, biciklisti~kih staza i stepeni{ta na mostovima i nadvo`waMehanizacija spremna cima. So i kameni agregat posipa}e se po javnim povr{inaPrema programu rada, za odràvama kako bi se spre~ilo stvarawe we grada u predstoje}em zimskom poledice i kliznih mesta. periodu bi}e angaòvan ve}i broj - I ove godine „îsto}a i zeleradnika, wih pedeset, a od mehaninilo” spremno do~ekuje zimu. zacije ve} su spremna po dva kami-

ona, kipera i posipa~a soli, zatim sedam traktora, i po jedan skip i top za sneg. Za ovu zimu nabavqeno je 40 tona soli i 20 tona kamenog agregata. Po gradu je lociran odre|eni broj spremnika u koje moè da stane 1.000 kilograma soli, a isti omogu}avaju efikasniji rad zimske slu`be – rekla je Tan~i}eva. Stepen angaòvanosti ove slu`be zavisi}e od vremenskih uslova. Prioritet odràvawa, izme|u ostalog, imaju ulice u uèm gradskom jezgru i svi mostovi i javno prometne povr{ine uz magistralu. @. B.

VESTI Besplatna sterilizacija pasa BEÊJ: U èqi da smawe broj pasa lutalica u gradu, be~ejsko Udruèwe za prava i za{titu ìvotiwa „Taura” u saradwi sa Dru{tvom za za{titu ìvotiwa i prirode \ur|evo organizuje akciju besplatne sterilizacije pasa. - Dovoqno je da vlasnik ku}nog qubimca pozove deùrni telefon „Taure” 063/229032 svakog utorka do kraja godine i ekipa za sterilizaciju }e besplatno sterilisati ku}nog qubimca. Iskustvo je pokazalo da je sterilizacija najboqi na~in za nekontrolisano razmnoàvawe pasa, koje kasnije nasavesni vlasnici napu{taju i na taj na~in se na ulicama gomilaju psi lutalice. U toku je i akcija besplatnog obeleàvawa i vakcinacije ma~aka i pasa, rekli su nam u Udruèwu „Taura”. V. J.

Novi krov za hram MALI @AM: U Malom @amu ovih dana je zavr{ena kompletna sanacija krovne konstrukcije rumunske pravoslavne crkve Svetog Mihaila i Gavrila. Obnovqen je i svetosavski dom, a vrednost ove investicije iznosila je 850 hiqada dinara. Hram su obi{li predstavnici lokalne samouprav op{tine, a predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} je rekao da }e se potruditi da se naredne godine obezbede sredstva za kre~ewe. Potom su obi{li i kapelu svetog velikomu~enika Dimitrija iz 1901. godine, gde se videlo da je i na ovom crkvenom zdawu potrebna hitna sanacija. R. J.

Osve}en toraw crkve LOKVE: Uz svetu liturgiju koju je slu`ilo dvadesetak sve{tenika rumunske pravoslavne crkve iz Banatu obavqeno je osve}ewe torwa na rumunskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Mihail i Gavrilo u Lokvama. Ovom sve{anom verskom ~inu prisustvovala je delegacija crkvenih velikodostojnika iz Dete, brojni gra|ani, vernici i predstavnici lokalne samouprave iz op{tine Alibunar. Sredstva za ovo obezbe|ena su iz Fonda za kapitalna ulagawa Izvr{nog ve}a Vojvodine. Ova crkva je jedna od nastarijih crkava u Banatu i tu se nalaze vredne ikone. Ovaj verski objekat od svoje izgradwe nije imao toraw, a sada je wegovim podizawem crkva blesnula punom lepotom i vidi se izdaleka. R. J.

OP[TINA STARA PAZOVA PREDSTAVILA SE NA SAJMU LOKALNE SAMOUPRAVE

Olak{ice za investitore

STARA PAZOVA: Op{tina Stara Pazova je bila jedna od 75 u~esnika Prvog sajma lokalne samouprave u Srbiji, koji je pro{le nedeqe odr`an u Novom Beogradu. Rukovodstvo na ~elu sa predsednikom op{tine Goranom Jovi}e je iskoristilo {ansu da kroz prezentacije, panel-diskusije i direktne kontakte na {tandu op{tine {to boqe predstavi privredne, kulturne i sve druge potencijale ove op{tine. -Spremili smo paket olak{ica za investitore, pa smo ih sa tim i upoznali. Sajam je bio dobra prilika za prezentaciju na{e op{tine i mi smo je iskoristili, a ovde nije bilo slu~ajnih prolaznika. Bio je to namenski sajam, tu su dolazili qudi zainte-

resovani za velika ulagawa, oni koji vode velike investicione i druge firme i oni koji se bave razvojem lokalnih samoupravanaglasio je Jovi}. - Najva`nije nam je bilo da poka`emo da smo prostornim planom odredili industrijske zone i da je zemqi{te koje op{tina prodaje komunalno opremqeno, {to je na{a prednost u odnosu na mnoge druge op{tine u Srbiji. Uz to, blizina dva magistralna puta, Dunava, Aerodroma „Nikola Tesla” i velika investicija Fudbalskog saveza Srbije sa FIF-om i UEF-om - Ku}a fudbala, su zna~ajne preporuke za nas. Kako je objasnio Jovi}, bilo je dosta kontakata sa potencijalnim investitorima, a najkon-

kretniji sa jednom velikom inveticionom firmom iz Engleske ~iji predstavnici ve} ovih dana stiù u Staru Pazovu, da se i prakti~no uvere u uslove o kojima je bilo re~i. Predsednik op{tine Stara Pazova kaè da ne èli mnogo da pri~a unapred, ali raduje ga obe}awe premijera Mirka Cvetkovi}a na otvarawu Prvog sajma lokalne samouprave da }e Vlada Srbije pruìti podr{ku lokalnim smaoupravama kroz poreske olak{ice i druge mere. Jovi} je najavio i dve zna~ajne investicije ve} po~etkom 2010. godine. Prva, koja bi tebalo da obezbedi 1.500 radnih mesta je Logisti~ki centar u Novim Banovcima, a odluka Skup{tine op{tine Stara Pazova o Detaq-

nom urbanisti~kom planu tog dela naseqa je jedan od posledwih koraka da se zaokru`i sve {to je vezano za administraciju i dokumentaciju u vezi sa ovom investicijom. Druga je ure|ewe {alter sale u Op{tini tako da gra|ani ne idu od kancelarije do kancelarije, a to }e mo}i da se radi kada se Uprava prihoda iseli iz zgrade SO, {to Jovi} o~ekuje do kraja ove godine. Kao novi potpredsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni razvoj, Jovi} }e danas potpisati ugovor o saradwi na unapre|ewu lokalnih admnistracija sa pokrajinskom sekretarkom za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadrankom Beqan Balaban. A. N.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

ZA SREMCE IZGLEDA KRIZA PRO[LA

Posao u~e u fabrici SREMSKA MITROVICA: Investitori se vra}aju u Sremsku Mitrovicu, a gradona~elnik Branislav Nedimovi} zadovoqan je ~iwenicom, da je za kratko vreme, posle krize, kada su mnogi otpu{tali radnike, sada zaposlno vi{e od 400 novih radnika, a tri nova investitora uskoro bi trebalo da po~nu gradwu pogona u idustrijskoj zoni i na privatno kupqenom zemqi{tu, ali u zoni u kojoj je dozvoqena gradwa. - Taman kada smo opremili industrijske zone i krenuli u ekspanziju, do{la je kriza i svi su se u}utali, niko se vi{e nije interesovao za zakup gra|evinskog zemqi{ta. U ovom trenutku imamo pet potencijalnih doma}ih i stranih investitora, a i potra`wu za radnicima – obja{wava Branislav Nedimovi}. A da se stvari kre}u na boqe go-

trì{tu radne snage nema ni kvalifikovanih ni priu~enih {iva~a, pa }e, kako kaè Nedimovi} „Boksmark” primiti i ène koje

Jeftin zakup U timu za investicije navode da se parcele u pomenutim industrijskim zonama investitorima, na osnovu konkursa daju u zakup na 99 godina po ceni od 310 dinara po kvadratnom metru u zoni „Jezero”, odnosno 0,18 dinara po kvadratu u zoni „Sever” na mese~nom nivou. Posebna pogodnost prilikom pla}awa nadoknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta odnosi se na investitore koji grade objekat povr{ine preko 2000 kvadratnih metara sa vi{e od sto zaposlenih u vidu potpunog osloba|awa pla}awa nadoknade. Branislav Nedimovi}

vori i podatak da je proizvo|a~ sedi{ta za automobile „Boksmark”, koji radi u hali biv{eg FUDIN-a broj zaposlenih {iva~a sa 50 ve} pove}ao na 163 i da tra`i jo{ radnika. Me|utim, na

Besnilo u Kikindi KIKINDA: Prema re{ewu ministarstva poqoprivredeUprave za veterinu, Kikinda je progla{ena mestom zaraènim besnilom, a Nakovo i Banatsko Veliko Selo su ugroèna podru~ja od ove opake bolesti. Ovo re{ewe stiglo je nakon {to je na sala{u, koji se nalazi na putu izme|u Kikinde i Banatskog Velikog Sela prona|ena besna lisica {to je i potvr|eno u Pasterovom zavodu. Prema re~ima direktorice veterinarske stanice „Kikinda” Sneàne Tomi} ekipe su na terenu i popisuju pse i ma~ke u svim doma}instvima.

Osim toga radi se i vakcinacija protiv besnila za `ivotiwe starije od tri meseca i koje su posledwi put vakcinisane do kraja decembra pro{le godine. Isto tako vakcini{u se i lova~ki psi kojima je isteklo {est meseci od posledwe vakcinacije. Iz veterinarske stanice apeluju, da se zbog specifi~ne situacije, vakcinaciji odazovu svi vlasnici pasa i ma~aka, kao i da prijave svaki slu~aj ugriza. Tako|e, u ovom momentu, va`no je prijaviti svaku lisicu koju vide u ataru ili na ulici. A. \.

DOBRE PRUGE [ANSA ZA RAZVOJ

Opravdano investirawe u èleznicu KULA: Savet za revitalizaciju pruga u Zapadno-ba~kom okrugu odrào je jo{ jedan sastanak i prema re~ima zamenik predsednika op{tine Kula i ~lana Saveta Damjana Miqani}a, dogovoreni su naredni koraci u realizaciji ovog velikog projekta. Sastanku su, pored predstavnika op{tina Zapadno-ba~kog okruga, prisustvovali i ~lan Saveta za èlezni~ki saobra}aj u pokrajinskom Izvr{nom ve}u Sini{a Vu~ini} i stru~ni saradnik u JP „Zavod za urbanizam Kula-Oxaci” Slavko Gledovi}. Na sastanku je saop{teno da su se, pored op{tina Zapadno-ba~kog okruga, u projekat ukqu~ile i op{tine Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac i Novi Sad, a revitalizacija èlezni~kog saobra}aja je pro{irena studijom o drumskom i vodenom saobra}aju i organizovawem transportne logistike koja bi bila u budu}em Robno-transportnom centru u Apatinu. - Objediwavawe logisti~kih i transportnih kapaciteta, kao i re~nog i kanalskog saobra}aja od izuzetnog je zna~aja za na{u op{tinu, ali i za ~itav region. U okviru Strategije razvoja transporta Republike Srbije za period 2008-2015. godina na{a op{tina je definisana kao jedna od

robno transportnih centara - rekao je Damjan Miqani}. On je ovom prilikom najavio inicijativu za formirawe zajedni~ke industrijske zone Kula-Vrbas, kao i za izgradwom industrijskog koloseka koji bi se pruào od preduze}a „Metalopromet” do {e}erane „Ba~ka” i spajao se sa elektrificiranim delom pruge Vrbas-Subotica. -Proces zajedni~kih aktivnosti na revitalizaciji èlezni~kog saobra}aja u zapadnoba~kom okrugu je po~eo pre dve i po godine i zavr{en je u februaru ove godine. Ura|ena je studija o izvodqivosti koja je pokazala opravdanost investirawa u èlezni~ku infrastrukturu u regionu. Prioritet bi trebalo da bude preispitivawe kategorizacije pruga Sombor–Kula-Vrbas koji je trenutno lokalnog karaktera, a trebalo bi da bude regionalnog karaktera. Pruga bi trebalo da bude u prioritetu odràvawa JP „@eleznice Srbije” rekao je Sini{a Vu~ini}. Prema wegovim re~ima, za privredni razvoj ovog okruga od izuzetne va`nosti je da se {to pre krene u realizaciju projekta revitalizacije pruge Crvenka–Oxaci–Luka Bogojevo i pruge Kula-Gajdobra–Luka Ba~ka Palanka. N. Perkovi}

Nedostaju profesori APATIN: Sude}i po potra`wi radne snage u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Filijale u Apatinu nedostaju samo profesori. Ve} duè kao deficitarna zanimawa su profesori matematike, a trenutno i istorije i hemije. Dugogodi{wi deficit profesora engleskog jezika re{ava se priznavawem diploma sa kurseva ~ije sertifikate dràva priznaje. Ni privredna preduze}a ne iskazuju potrebe za profile zanimawa koja su evidentirana na trì{tu rada ve} se nezaposleni o profilu interesuju na poratalima firmi i {aqu svoju biografiju. Na evidenciji nema ni jednog diplomiranog pravnika, ali ima

ovde je krenulo, pa je u pogonu ve} 80 radnika. Ameri~ka korporacija ITON, koja je preuzela austrijsku firmu „Meler” krajem pro-

tehnologa i inèwera razli~ite struke. -Na trì{tu rada je trenutno evidentirano 4.437 nezaposlenih lica, od kojih je najvi{e nekvalifikovanih, ~ak 3.059. Sa tre}im stepenom je 1.118, ~etvrtim stepenom 939, petim 62, vi{om {kolom 104, a sa zavr{enim fakultetom 85 nezaposlenih- kaè {ef Filijale u Apatinu Jovo [a{i. Na evidenciji je i 500 mladih sa zanimawima iz metalske struke, ali preduze}a nisu zainteresovana za wihov prijem, iako sva brodogradili{ta iskazuju potrebe za tim zanimawima. Zbog krize mnoge firme prekvalifikacijama osposobqavaju svoju radnu snagu. J. P.

imaju osnovno znawe u {ivewu, a ostalo }e nau~iti u fabrici. Dugo je slovena~ki investitor „Eurocajt” , koji je kupio objekte biv{eg „Sirmodeksa” imao samo 30 radnika u proizvodwi greja~a za automobilska sedi{ta. Ali, i

{le godine imao je vi{e od 1.300 radnika, posla je bilo, a onda odjednom potrebe za elektri~nom opremom su prestale, pa su smawili broj zaposlenih na 750, da bi ovih dana do{lo do promene, te je zaposleno oko 300 radnika, a mno-

Radnici se vra}aju u pogone

gi otpu{teni su vra}eni u fabri~ku halu. - Mitrova~ko preduze}e „Filip and CO” uskoro }e po~eti gradwu nove hale za proizvodwu du{eka i zaposli}e 50 radnika, a jo{ jedna doma}a firma tra`i od nas lokaciju, da gradi pogon za proizvodwu name{taja i salon za prodaju. I tu }e biti osamdesetak zaposlenih, ali jo{ ne mogu re}i o kojoj je firmi re~, ali je dogovor pri samom kraju - nagla{ava Nedimovi}. Zakupqeno zemqi{te za gradwu ima slovena~ki KIGO, koji je u Sremskoj Mitrovici planirao

LUKINO SELO OKRU@ENO RIBWACIMA

Podzemne vode progutale pa{wak

LUKINO SELO: @iteqi Lukinog Sela, malog mesta na teritoriji grada Zrewanina, `ive od te{kog rada i verovatno je to jedan od razloga zbog kojeg mali broj dece nastavqa {kolovawe. Tradicionalna zanimawa su povrtarstvo, sto~arstvo i ribarewe. Posebna je neda}a {to ovda{wi me{tani imaju malo obradive zemqe i to lo{eg kvaliteta. I ono malo pa{waka {to je bilo oko sela vremenom su „progutali” ribwaci. Naime, Belo Jezero u vlasni{tvu Ribarskog gazdinstva „E~ka” u posledwih stotinak godina zauzelo je preko sto hektara seoskih pa{waka. Pri~a se nastavila pre 2,5 godine kada je preduze}e „Eko Heliks” iz Novog Sada zakupilo 53 hektara pa{waka, sa namerom da tu napravi par ribwaka. Sklopqen je ugovor sa Mesnom zajednicom, po kojem bi u naredne dve decenije novosadska firma godi-

Ma{ine r|aju

150 krava. Sada se snalaze na razne na~ine, kako bi stoku vodili na ispa{u. Da bi im pomogla, Mesna zajednica Lukino Selo je nedavno, za 70.000 dinara godi{we, uzela u arendu pa{wak prema Staji}evu, ali krave bi svakodnevno morale da hodaju vi{e kilometara i od takve ispa{e ne bi bilo

vi stali i {ta su wegove dugoro~ne namere. Za to smo mu ostavili jo{ malo vremena, pre nego {to eventualno ne bude pokrenut postupak za poni{tewe ugovora o zakupu. Me{tani su svesni lo{e ekonomske situacije, ali `ele da znaju {ta se de{ava – istakao je Balawi.

Najboqe livade Lukino Selo broji oko 600 stanovnika, od kojih je 67 odsto ma|arske nacionalnosti. Od 200 ku}a dosta ih je zapu{tenih. Uprkos tome {to je seoski `ivot ovde izrazito te`ak, me{tani se i danas pohvale da su im livade poznate po tome {to su na wima nekada pasli najboqi kowi u slu`bi Austrougarske monarhije.

Ni ribwak, ni pa{wak

{we pla}ala 161.000 dinara, na ime zakupa. Obe}ano je i upo{qavawe deset me{tana. Me|utim, izgleda da, bar za sada, nema ni{ta od ove investicije. „Eko Heliks” je platio zakupninu samo za jednu godinu. Zapo~eti su radovi na stvarawu ribwaka, ali rezultat svega toga je samo razrovarena livada. Zbog podzemnih voda zabrinuti su povrtari ~ije se ba{te nalaze blizu budu}ih jezera. Osim wih, ovim su pogo|eni i sto~ari, kojih u Lukinom Selu ima 45 i u ~ijem vlasni{tvu se nalazi oko

velike koristi. Do sada stoka tamo nijednom nije terana, mada je za tu svrhu napravqen i jedan mosti} preko kanala zvanog Sifon. Kako ka`e ~lan Saveta MZ Lukino Selo i predsednik Udru`ewa gra|ana „Belo Jezero” [andor Balawi, svi rokovi za izgradwu novih ribwaka su istekli, iako je investitor pokazao ozbiqne namere, jer je kupio dve ku}e u selu, od kojih je jedna adaptirana za upravnu zgradu budu}eg ribarskog gazdinstva. - O~ekujemo od investitora da obavesti me{tane za{to su rado-

Nezvani~no se spomiwe da je do sada u ribwake ulo`eno preko 260.000 evra i da je razlog obustave radova spor nastao izme|u susednog Ribarskog gazdinstva „E~ka” i novosadskog investitora oko kori{}ewa vode iz obli`weg kanala, za koji „E~ka” tvrdi da je u wihovom vlasni{tvu. Potvrdu ove informacije nismo mogli da dobijemo zato {to je predsednik Upravnog odbora firme „Eko Heliks” Aleksandar Devi}, uprkos obe}awu da }e objasniti za{to su radovi stali, vi{e od nedequ dana izbegavao susret sa novinarima. @. Balaban

Dodeqene Novembarske nagrade TITEL: Najzaslu`nijim gra|anima i udruèwima titelske op{tine, koji su u toku 2009. godine postigli zapaène rezultate u radu, povodom Dana op{tine Titel, dodeqene su Novembarske nagrade. Diplome sa nov~anim nagradama dodeqene su Mariji ûr~i} iz Titela za izuzetni doprinos u razvoju bibliotekarstva, Aleksandri Cvetkovi} iz Titela za izvanredne rezultate postignute na {kolskim okru`nim i republi~kim takmi~ewima, Branislavu Todorovi}u iz Titela dugogodi{wem dobrovoqnom davaocu krvi (106 puta), Stevici Raleti}u iz [ajka{a za postignute rezultate u lo-

va~kom streqa{tvu (prvak Srbije u juniorskoj konkurenciji i dvostruki prvak [ajka{ke u seniorskoj konkurenciji) i Ru`ica Bojani} iz Vilova za osnivawe i uspe{an rad Kulturno-umetni~kog dru{tva „Ru`in cvet”. Plakete su dobili [kolski list „Latice” Osnovne {kole „Svetozar Mileti}” iz Titela za 30 godina postojawa i uspe{nog rada, Fudbalski klub „Borac” iz [ajka{a za uspe{an rad sa mla|im kategorijama i osvojeno prvo mesto na me|unarodnom fudbalskom turniru mira u Ju`noj Koreji i Aeroklub „Titel” za 70 godina postojawa i rada. N. T}

da gradi logisti~ki centar za gra|evinske ma{ine za jugoisto~nu Evropu, sa 100 zaposlenih, ali jo{ ne po~iwe radove, mada je obavestio op{tinu da ne odustaje od ovog projekta. TNHK grupa dobila je i gra|evinsku dozvolu za izgradwu {oping mola „Novi Sirmium” u zoni „Sever”, gde bi posao dobilo oko 400 radnika, ali posao jo{ uvek ne po~iwe. Nedimovi} veruje da TNHK ne}e odustati od ovog projekta, ali, veruje da i wih mu~i finansirawe projekta u ovom kriznom vremenu. S. Bojevi}

Posao za 20 pripravnika VRBAS: ^lanovi Lokalnog saveta za zapo{qavawe op{tine Vrbas, sastavqenog od predstavnika op{tinske uprave, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Saveza sindikata Srbije, pregleda}e sve pristigle prijave na konkurs za zapo{qavawe i doneti odluku kojih }e 20 radnika dobiti posao. Nova zapo{qavawa sprove{}e se kroz akciju Lokalnog saveta za zapo{qavawe koji je, u saradwi sa NSZ, raspisao dva konkursa za poslodavce zainteresovane da prime u radni odnos pripravnike ili radnike sa iskustvom, uz finansijsku pomo} op{tine. - Na konkurs je stiglo oko 60 prijava, a iako je predvi|eno zapo{qavawe 20 lica, nijedna prijava ne}e biti odbijena, ve} }e va`iti za nove konkurse, koji }e biti raspisani idu}e godine. Sredstva za wihovu realizaciju tako|e }e biti obezbe|ena iz op{tinskog buxeta - rekao je {ef Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vrbasu Goran Kalu|erovi}. Za prvu akciju Lokalnog saveta za zapo{qavawe iz op{tinskog buxeta izdvojeno je tri miliona dinara. Prvi program predvi|ao je finansijsku pomo} pri zapo{qavawu pripravnika, dok je u drugom programu finansijska pomo} bila namewena za opremawe radnog mesta. N. P.

Revija Kurosavinih filmova ZREWANIN: Zrewaninska publika mo}i }e od danas do 11. decembra u Kulturnom centru da pogleda reviju filmova Akira Kurosave po izboru novosadskog kolekcionara Pe|e Proti}a. Program }e, u okviru Dana japanske kulture u Zrewaninu, biti realizovan u saradwi sa Narodnim muzejom, a prve ve~eri revije uvodno predavawe odrà}e filmski reìser, autor kwige „Reìja: Akira Kurosava” Nikola Stojanovi}. Danas }e biti prikazan „Pijani an|eo”, a narednog dana ~uveni film „Ra{omon”. Do kraja novembra publika }e biti u prilici da pogleda i filmove „Idiot”, „Sedan samuraja”, „Krvavi presto” i „Skrivena tvr|ava”, a u decembru „Telesna straà”, „Raj i Pakao”, „Dodeskaden”, „Dersu Uzala” i „Senka ratnika”. Projekcije su maloj sali Kulturnog centra, a ulaz je besplatan. @. B.

Koncert ansambla „Arhaik” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej sutra organizuje koncert putuju}erg ansambla peva~a i svira~a za ranu muziku „Arhaik” iz Kleka. Na repertoaru je muzika Evrope sredweg veka, muzika renesanse i stare Srbije. Dirigent je Radovan Markov. Koncert }e biti odr`an u pozori{noj sali Doma kulture, a po~e}e u 19 sati. M. K.

CRNA HRONIKA

sreda11.novembar2009.

U STAROJ I NOVOJ PAZOVI

NA TISI KOD MARTONO[A I SRPSKOG KRSTURA

Potraga za `rtvama bez rezultata Tre}eg dana od tragedije koja se u nedequ oko podne dogodila na Tisi kod Martono{a i Srpskog Krstura, pripadnici Ronila~ke jedinice @andarmerije MUP-a Srbije nastavili su potragu za Zoranom Berarom (1974) iz Srpskog Krstura i Slobodanom Ilovcem (1972) iz Subotice. Svi wihovi dosada{wi napori ostali su bez opipqivih rezultata, iako su i ju~e, uprkos ki{ovitom vremenu, detaqno

Vatrogasno-spasila~kih jedinica iz Kawiè i Novog Kneèvca, kao i ronioci @andarmerije, tela dvojice nestalih nisu prona|ena. Prona|en je ~amac s motorom kojim je Berar prevozio putnike, ina~e u vlasni{tvu jednog Novosa|anina. Dramati~ni doga|aj na reci preìveli su Dario Radulovi}, Vesna Maji~i}, Anastasija Stanivuk, Mirko Kub i Jano{ Na|, a s obale je sve

DNEVNIK

Hap{ewa zbog arsenala oru`ja Policija je podnela krivi~ne prijave protiv nekoliko osoba iz Stare i jedne iz Nove Pazove zbog nelegalnog posedovawa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, saop{teno je ju~e iz MUP-a Srbije. Pretresom stanova Zorana M. (26), Srete B. (26), Gorana M. (20) i ragana B. (51) iz Stare Pazove, policija je prona{la automatsku, oluautomatsku i lova~ku pu{ku, pi{toq i 30 metaka razli~itog alibra, u nelegalnom posedu. Krivi~na prijava podneta je i protiv prethodnih vlasnika na|enog oru`ja Nikole B.,

Ekspolziv - nova po{ast u Staroj Pazovi

Branka S. i Gojka R., tako|e iz Stare Pazove. U odvojenom saop{tewu MUP navodi da je zbog sumwe da je po~inio isto krivi~no delo, policija podnela krivi~nu prijavu protiv Nikole M. (32) iz Nove Pazove. Prilikom pretresa wegovog stana, policija je oduzela pi{toq „crvena zastava“ i 20 metaka, vazdu{nu pu{ku s optikom i dve kutije municije za wu. Policija je krivi~ne prijave protiv svih osumwi~enih podnela op{tinskom javnom tu`iocu u Staroj Pazovi. (Beta)

SVE VI[E PRIJAVQENOG NASIQA U PORODICI U JU@NOJ BA^KOJ

Ronioci pretra`uju Tisu

pretra`ivali rejon reke u pograni~nom podru~ju, gde se prevrnuo ~amac kojim je upravqao Berar. On je prevozio grupu Suboti~ana, koja se u ribolova~ki kamp na banatskoj obali reke uputila na proslavu godi{wice firme „Net kompani“. Od sedmoro ukrcanih, iz hladne vode uspelo je da ispliva i spasi se petoro, dok su su se ~amxija Berar i Ilovac utopili. S ba~ke obale kod Martono{a na banatsku kod Srpskog Krstura, gde je Tisa {iroka oko 200 metara, Berar je u prvoj turi prevozio {est putnika zaposlenih u suboti~koj firmi „Net kompani“, ali se ~amac negde na polovini reke iznenada prevrnuo. U pretrazi {ireg podru~ja reke na mestu tragedije, koju su odmah zapo~eli pripadnici

Foto: M. Mitrovi}

pratilo petoro Suboti~ana koji su ostala na martono{koj obali da ~ekaju prevoz u drugoj turi. Pecaro{i iz kampa Udruèwa ribolovaca „Tisa 158“ u Srpskom Krsturu pri~aju da ih je s obale zvao jedan od vlasnika „Net kopmanija“ Jovica Trifunovi}, obevestiv{i da se ~amac prevrnuo i da se qudi dave u reci. Po svedo~ewu preìvelih radnika, prvo je po~eo da tone predwi deo ~amca, najverovatnije usled preoptere}enosti. Op{tinski javni tuìlac u Senti Mirko Ga{ovi} izjavio je ju~e za na{ list da se traga za telima dvojice nestalih i da se ispituju sve okolnosti pod kojim je do{lo do nesre}e, odnosno ima li elemenata za utvr|ivawe ne~ije odgovornosti za ovu tragediju. M. Mitrovi}

Danas presuda „drumskoj mafiji” Presuda grupi od vi{e od 50 optuènih da su, udruèni u takozvanu drumsku mafiju, prisvajawem dela novca od naplate putarina o{tetili dràvu za vi{e od 6,5 miliona evra, trebalo bi danas da bude izre~ena u Posebnom odeqewu Okru`nog suda u Beogradu. Presuda }e, kao je najavqeno u Specijalnom sudu, biti izre~ena i pored {trajka advokata jer wihovo prisustvo prilikom objavqivawa presude nije obavezno. Optu`nica Specijalnog tuìla{tva za borbu protiv organizovanog kriminala tereti optuène da su od 2004. do maja 2006. godine, koriste}i modernu tehnologiju, deo novca od naplate putarina uzimali za sebe i tako o{tetili dràvu za vi{e od 6,5 miliona evra. U grupi su, kako se navodi u optu`nici, delovali i neki rukovodioci Javnog preduze}a „Putevi Srbije“.

Rukovodioci ove firme imali su razra|enu mre`u saradnika na dve glavne rampe autoputa Beograd–Ni{, Bubaw Potoku i „Naisu“ kod Ni{a. Oni su organizovali sistem {tampawa duplih kartica za {lepere stranih registarskih oznaka, za koje je najskupqa putarina pla}ana 6.500 dinara po vozilu. U optu`nici se precizira da je jedan radnik „Puteva Srbije“ izradio kompjuterski program da se naplata ne registruje i premosti zvani~na evidencija naplate tom preduze}u. Za jedno teretno vozilo inostranih oznaka {tampali su, a potom izdavali, dve kartice s istim serijskim brojem, pri ~emu su jednu napla}ivali i prikazivali kroz zvani~an sistem naplate preduze}a, a drugu nisu evidentirali, ve} su protivpravno prisvajali 6.500 dinara.

Uz maligane i drogu nasr}u na bli`we – Broj krivi~nih dela nasiqa u porodici u ju`noj Ba~koj je u stalnom porastu, a statistika posle implementirawa ovog dela u Krivi~ni zakonik Republike Srbije pre vi{e od tri godine, a naro~ito u posledwih devet meseci, na`alost, ukazuje na trend pove}awa problemati~nih rasprava u kojima }e osumwi~eni imati priliku da objasne svoje pona{awe pred sudijom. Po svoj prilici, dosada{we procesuirawe je samo vrh ledenog brega na ovom prostoru – ka`e za „Dnevnik“ {ef Odseka za javni red i mir, glavni policijski inspektor u novosadskoj Policijkoj upravi Dragan Novakovi}. – Ove godine je, u 12 op{tina koje pokriva ova uprava, bilo 217 krivi~nih dela s poznatim izvr{iocima – bezmalo u proseku jedno dnevno. Najve}i broj po~iwen je u Novom Sadu – 126, a karakteristi~an je i Vrbas s 26 krivi~nih prijava, dok su u drugim mestima porodi~na nasi-

qa bila {aroliko prisutna. Ne bi me za~udilo da se trend nastavi. Naravno, uzrok pove}awa lako moè biti implemetacija ovog dela, ali mogu}e je da je prisutan i socijalni momenat. Ova dela uglavnom se de{avaju izme|u bra~nih drugova, i uglavnom mu` napada ènu, mada ima i obrnutih slu~ajeva, a veoma ~esto deca koja u zrelim godinama ostanu u zajednici, napadaju roditeqe. Ima i dosta povratnika. – Prvi put kada se pojavimo po do- Sna`niji maltretiraju slabije javi, kad god je to mogu}e, reakod svedoka i, eventualno, gujemo upozorewem i pozivakom{ija radi utvr|ivawa wem na razgovor da se utvrdi istine, a kad vidimo da se to pravi uzrok. Sledi provera u~estalo ponavqa, sledi krivi~na prijava. U ~etvrtak smo podneli krivi~nu prijavu u ^lan 194 KZS Ba~kom Petrovcu jer se osumwi~eni tereti da je konstant“Ko primenom nasiqa, pretwom da }e napasti na ìvot ili no fizi~ki maltretirao ènu telo, drskim ili beozobraznim pona{awem ugroàva spokojtvo, te da ju je tukao drvenim {tatelesni integritet ili du{evno stawe ~lana svoje porodice, kapom i rukama, a usput i vre|ao zni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do jedne godine”, glasi i omalovaàvao. U takvim ~lan 194 Krivi~nog zakonika Republike Srbije, koji ima posebslu~ajevima se obi~no ide s no zapre}ene kazne za delo uz upotrebu oru`ja ili nano{ewe pokrivi~nom prijavom u redovvreda, kao i u slu~aju smrti. Tako|e, “ko prekr{i mere za{tite nom postupku, sem ako je osumod nasiqa u porodici koje mu je sud odredio, kazni}e se nov~awi~eni pod vidqivom uticanom kaznom ili zatvorom do {est meseci”. jem alkohola ili droge, kako

je to ~esto slu~aj. U tim situacijama osumwi~eni se zadràva do ister`wewa. Lice moè zbog nasiqa biti ka`weno i prekr{ajno, pa svakako rizikuje zatvorsku kaznu – kaè Novakovi}. – @rtvama nasiqa savetujem da se obavezno obra}aju nama ili Centru za socijalni rad i, naravno, da pre mogu}eg nasiqa nesuglisicu re{e razgovorom. Na kraju krajeva, postoje sudovi i privatne tu`be. Sve je boqe od nasiqa, koje ba{ uvek treba izbegavati. M. Vuja~i}

Advokati {trajkovali, @upqanina branio Kan HA{KI TRIBUNAL Branioci Stojana @upqanina, beogradski advokati Igor Panteli} i Dragan Krgovi}, nisu se ju~e pojavili u sudnici Ha{kog tribunala zbog toga {to su advokati u Srbiji stupili u {trajk. Ocewuju}i da uzroci {trajka nisu povezani s pravosudnim ve} s poreskim sistemom, pretresno ve}e Tribunala odlu~ilo je da @upqaninu privremeno postavi branioca po slu`benoj du`nosti i nastavi saslu{avawe svedoka. @upqanina je ju~e u sudnici, kao branilac po slu`benoj du`nosti, zastupao britanski advokat Karim Kan. Protestuju}i zbog to-

ga, @upqanin je odbijao da sedne i proces je tokom celog prepodneva pratio stoje}i. – Kako vam drago – rekao mu je predsedavaju}i sudija Barton Hol.Na kraju zasedawa, @upqanin je rekao sudijama da „smatra nepotrebnim da dolazi u sudnicu dok se branioci ne pojave“ i da zbog toga sutra ne namerava da do|e na nastavak procesa. Sudije to nisu komentarisale. Ju~era{wem zasedawu, po{tuju}i {trajk u Srbiji, nije prisustvovao ni Slobodan Ze~evi}, jedan od branilaca saoptu`enog Mi}a Stani{i}a. Stani{i}a je, me|utim, u sudnici zastupao kobranilac, advokat iz Republike Srp- Stojan @upqanin ske, odnosno BiH, Slobodan optu`be ticao Stani{i}a, unaCvijeti}. Budu}i da se iskaz jukrsno ga je ispitivala samo ~era{weg za{ti}enog svedoka Stani{i}eva odbrana.

Biv{i ministar policije Republike Srpske Mi}o Stani{i} i na~elnik policije u bawalu~kom regionu Stojan @upqanin optuèni su za zlo~ine nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima 1992. Advokati u Srbiji stupili su prekju~e, na poziv svoje komore, u trodnevni {trajk upozorewa zbog namere vlasti da ih obaveè na upotrebu fiskalnih kasa. Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoqub \or|evi} pred Ha{kim tribunalom zastupa penzionisanog generala MUP-a Srbije Vlastimira \or|evi}a, optuènog za zlo~ine nad kosovskim Albancima 1999. Su|ewe \or|evi}u bi}e nastavqeno 30. novembra. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

U VELIKOJ POLICIJSKOJ AKCIJI U SUBOTICI

Pohvatani kriminalci, me|u wima i policajac U akciji specijalne, protivteroristi~ke jedinice, u saradwi s Okru`nim tu`ila{tvom, sprovedenoj u Subotici u ponedeqak uve~e, uhap{eno je {est osoba, me|u kojima je i jedan policajac. Objavqena su imena petorice uhap{enih, a to su : Robert K. (30),Zoran D. (42), Neboj{a P. (39), Miroslav M. (39) i Radivoj S. (30), svi iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{kih kra|a, neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija i trgovine qudima. Navedena lica su dobro poznata policiji i ve} su nekoliko puta bila osumwi~ena za te{ka krivi~na dela. U saop{tewu policije se navodi da je organizovana kri-

minalna grupa na podru~ju Subotice vr{ila krivi~na dela te{ke kra|e, pri ~emu su provale obavqali obijawem i se~ewem metalnih kasa opremom za se~ewe. Na taj na~in su iz prodavnice oru`ja u Subotici „Tenex&Boldrini“ ukrali veliki broj skupocenih pu{aka i poluautomata i ve}u koli~inu municije. Pretresawem stanova prona|ena je i ve}a koli~ina kokaina, dve digitalne vage, pi{toqi bez dozvole koje je organizovana grupa koristila, kape fantomke, zlato, devize, kao i putni~ki automobili koje su koristili. Radivoje S., zaposlen kao policajac u Policijskoj upravi u Subotici, prvo je radio kao saobra}ajac na autoputu Subotica – Novi Sad, a nakon toga je preba~en da radi u Prvoj policijskoj stanici u Subotici. Kako se navodi u saop-

{tewu, on je bio je ~lan organizovane grupe i imao je zadatak da ih obave{tava o aktivnostima policije. Direktor policije Srbije Milorad Veqovi} izjavio je da je u okolini Subotice ju~e uhap{eno deset qudi zbog {verca oru`ja i droge, trgovine qudima i provala. Veqovi} je agenciji Beta rekao da je policija od uhap{enih zaplenila 12 pu{aka i dva pi{toqa i „odre|enu koli~inu“ droge i zlata. Me|u uhap{enima je i jedan policajac i svi su oni dr`avqani Srbije, naveo je Veqovi} i dodao da su uhap{eni oru`je `eleli da pro{vercuju u Ma|arsku. A. A.

Oprema dovoqna za oru`ani ustanak

JU^E NA NOVOSADSKOM KAMEWARU

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Tu~a zbog rampe i dunavskog peska Tri lica uhap{ena su ju~e nakon verbalnog i fizi~kog sukoba oko prava na izvla~ewa peska kod rampe na nasipu na Kamewaru, objavqeno je ju~e na sajtu novosadskog Novinskog istra`iva~kog centra. Pravo na izvla~ewe peska iz tog dela korita Dunava imaju “Karin-komerc” i “Vukovi}komerc” novosadskih biznismena Mirka Dubroje i Dragoslava Vukovi}a, a rampa koja bi trebalo da zabrani tranzit te{kim kamionima postavqena je po nalogu Republi~ke vodoprivredne inspekcije. – Na{e preduze}e dobilo je naredbu od Vodoprivredne inspekcije da postavi rampu na tom delu asfaltnog puta na nasipu. Me|utim, Vukovi} je ju~e sa svojim radnicima poku{ao da sru{i prepreku, ali su ih na{i radnici u tome spre~ili – ka`e tehni~ki direktor “Karin-komerca” Damjan Jakovqevi}.

Me|utim, redakciji NIC-a je, kako tvrde, u Policijskoj upravi Novi Sad saop{teno da su tri lica ju~e zadr`ana u policijskim prostorijama i pro-

tiv wih su podnete prekr{ajne prijave zbog naru{avawa javnog reda i mira. “Policijska patrola je po dojavi iza{la na mesto doga|aja, gde su se dve

grupe me|usobno vre|ale i pretile”, navodi se u saop{tewu. S druge strane, Mirko Galowa iz „Voda Vojvodine“ ka`e da pravo na va|ewe peska imaju obe firme, a da je rampa postavqena da spre~i dolazak nepoznatih kamiona na deponije peska. – Rampa je postavqena iza deponije “Vukovi}-komerca” po{to je tu dolazilo dosta nepoznatih {lepera koji su razorili poqski put. Na delu puta od Ulice heroja Pinkija do Futoga pravo na transport imaju samo teretna vozila te dve firme – ka`e Galowa. Podsetimo, u petak je zasad nepoznati po~inilac zapalio na Kamewaru „audi KU-7“, vlasni{tvo „Karin-komerca“, a {teta se procewuje na oko milion dinara. Me|utim, u policiji ne dovode u vezu ova dve doga|aja. Mirko Dubroja je u vreme paqewa automobila bio u inostranstvu. NIC

INCIDENT ISPRED KAFANE U MA^VANSKOJ MITROVICI

Batine u nastavcima zbog polomqenih brisa~a? Mitrov~ani Dragana Kne`evi} (35) i wen neven~ani suprug Du{ko Krstono{i} (37) dugo }e pamtiti minuli vikend kada su ispred kafane „Bela vita“ Zdravka R. iz Ma~vanske Mitrovice, pretu~eni od vlasnika i wegovog obezbe|ewa Vladimira N., ina~e policajca u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica i izvesnog Paj~eta, nezaposlenog policajca koji je nedavno zavr{io {kolu. Nezvani~no smo saznali da je sve po~elo u petak uve~e, kada je {esnaestogodi{wa k}erka Dragane Kne`evi} iz prvog braka majci rekla da izlazi s drugaricom, ali je oti{la s mladi}em s kojim je po~ela da se zabavqa u kafanu „Bela vita“. Po{to devoj~ica oko jedan ~as posle pono}i nije do{la ku}i, majka i o~uh krenuli su do kafane da je dovedu, jer joj je majka bila zabranila da se vi|a s pomenutim mladi}em. Kad je Dragana izvela devoj~icu ispred kafane, pri{la je kolima italijanske registracije, kakva je vozio k}erkin mladi}, i polomila oba brisa~a. U tom trenutku vlasnik kafane ju

je oborio na zemqu i udario je nogom u glavu, a onda je pritr~ao Vladimir N. i zadao joj jo{ dva udarca nogom u predelu bubrega. U me|uvremenu je i Du{ko Krstono{i} dobio udarac pesnicom u glavu, a kada je pao na zemqu, Paj~e iz kafanskog obezbe|ewa po~eo je da ga {utira. Patrola sremskomitrova~ke policije stigla je na mesto doga|aja, uputila bra~ni par i devojku ka ku}i, a oni su u{li s gazdom u kafanu. Draganin suprug, automehani~ar, zadobio je povrede lica i ima otok na nozi, ali se ne moè ~udom na~uditi da aktivan policajac moè u slobodno vreme da radi kao kafansko obezbe|ewe i da tu~e qude. – Ta~no je da je supruga polomila brisa~e na kolima, quta na mladi}a koji je devoj~icu odveo u kafanu i zbog kog imamo dosta problema, ali to ne zna~i da treba da nas prebiju. Ako tuìlac ne}e da ih goni, sve }u uraditi da ih stigne pravda, jer su obojica momaka dobro poznati mitrova~koj javnosti, ali ne po dobru – kaè Krstono{i}.

[vercovao ode}u i kozmetiku Protiv Milo{a M. (1973) iz Subotice kawi{ka policija podnela je krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo krijum~arewa. Prema saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, on je na grani~nom prelazu Horgo{, na ulasku u Srbiju iz Ma|arske, 3.

novembra ove godine, izbegavaju}i mere carinskog nadzora, u kamionu ma|arskih registarskih oznaka preneo ve}u koli~inu odevnih predmeta i kozmeti~kih preparata raznih robnih marki u vrednosti oko 4,4 miliona dinara. M. Mr.

IZ NOVOSADSKE POLICIJE

Pqa~kali no`em De`urni istra`ni sudija je odredio pritvor Novosa|anima Lazaru D. (1990) i Aleksandru \. (1989) koje su pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili pod sumwom da su po~inili razbojni{tva. Oni se terete da su prekju~e, maskirani uz

pretwu no`em, opqa~kali dve prodavnice u Novom Sadu, u Rumena~koj i Gagarinovoj ulici. Ubrzo nakon po~iwenih dela policija je li{ila osumwi~ene slobode, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

U pritvoru zbog te{kih kra|a Novosa|aninu Du{ku M. (1973), osumwi~enom za vi{e te{kih kra|a, posle saslu{awa kod istra`nog sudije novosadskog Op{tinskog suda Koviqke \a~i} odre|en je pritvor.

Okrivqenom, koji je stari poznanik policije, pripisuje krivi~nom prijavom se da je dela po~inio u restoranu „Peking“ i kladionici „Olimpik“, saznajemo nezvani~no. E. D.

U GORWEM BREGU KOD SENTE

Pijan ometao glasawe Sen}anska policija je protiv Vincea R. (1962) iz Gorweg Brega podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo spre~avawe odr`avawa glasawa. Vince je u nedequ u Gorwem Bregu, ometao glasawe za izbor ~lanova Saveta MZ, galamom i izazivawem na tu~u glasa~a

i Izborne komisije. U MZ Gorwi Breg saznajemo da je on oko 13 ~asova u pripitom stawu banuo na glasawe, gde se zadr`ao neko vreme prave}i galamu i ometaju}i gra|ane, a neugodnu situaciju prekinula je patrola policije koja ga je udaqila s bira~kog mesta. M. Mr.

ZBOG [IKANIRAWA ZATVORENIKA

Uhap{eno pet stra`ara zatvora u Leskovcu

Ugostiteqski objekat ispred kog se dogodila tu~a

Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici nije izdala saop{tewe o ovom doga|aju, ali je podnela krivi~nu prijavu Op{tinskom javnom tu`ila{tvu, koje treba da donese odluku o

eventualnom krivi~nom gowewu gazde kafane ili nekog od aktera. Posle tu`io~eve odluke bi}e izdato i zvani~no saop{tewe o ovom slu~aju, koje se o~ekuje danas. S. Bojevi}

Policija je sino} uhapsila pet stra`ara Okru`nog zatvora u Leskovcu, koji su predati istra`nom sudiji i protiv wih }e biti pokrenut krivi~ni postupak zbog prekomerne upotrebe sile, javila je Radio-televizija Srbije. Kako RTS navodi, u januaru ove godine stra`ari su upotrebili silu prema jednom zatvoreniku koji je bio vezan, a maltretirawe zatvorenika snimile su sigurnosne kamere. Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija pri Ministartvu pravde

saop{tila je u nedequ da je vanrednom kontrolom Okru`nog zatvora u Leskovcu utvr|eno da postoje nepravilnosti u radu nekolicine rukovodilaca u toj ustanovi, zbog ~ega su suspendovani biv{i upravnik Zoran Jovi} i jo{ osam zaposlenih. Uprava je, tom prilikom, istakla da }e insistirati na strogom po{tovawu zakona i da }e svi oni koji ga prekr{e, bez obzira na polo`aj na kome se nalaze, biti sankcionisani. (Tanjug)

sreda11.novembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

NOVI GRIP PRITISKA SRBIJU

Bez vakcinacije, ka`u, sto puta gore Epidemiolo{ka situacija s novim gripom je nepovoqna, {to zna~i da se infekcija virusom A-H1N1 i daqe {iri me|u stanovni{tvom Srbije. Po re~ima predsednika Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe pandemijskog gripa

apeluju na stanovni{tvo da panici nema mesta jer su zdravstvene slu`be spremne da odgovore novim zahtevima koje name}e epidemija, a u nizu preventivnih mera koje se preduzimaju najve}a o~ekivawa pola`u se u vakcinaciju, koja bi

Progla{ewe epidemije „verovatno“ U Srbiji je do sada potvr|eweno 380 slu~ajeva obolevawa od novog gripa, a 11 qudi nalazi se na respiratorima, izjavila je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Nevena Karanovi}. ^lan Radne grupe za epidemiju i predsednik komisije za nabavku vakcina protiv novog gripa Branislav Tiodorovi} izjavio je da }e radna grupa verovatno predlo`iti da se u zemqi proglasi epidemija, zbog nepovoqne epidemiolo{ke situacije. dr Predraga Kona, do Nove godine se o~ekuju jo{ dva epidemijska talasa, a s po~etkom drugog polugodi{ta u {kolama o~ekuje se glavni „udar“ epidemije. Pa ipak, stru~waci

trebala da po~ne u drugoj polovini decembra. Me|utim, upravo vakcina protiv novog gripa u javnosti pobu|uje najve}e dileme: da li se vakcinisati ili ne i koliko

U Vojvodini 59 na le~ewu Na bolni~kom le~ewu zbog inficiranosti novim gripom u Vojvodini je 59 pacijenata, saop{tili su ju~e Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Radna grupa PIV-a za pra}ewe novog gripa A H1N1. Od tog broja, u posledwa 24 sata je primqeno 18 bolesnika, svi su pod stalnim nadzorom i primaju terapiju. Kako je precizirano u saop{tewu, na Klinici za infektivne boleti pri Klini~kom centru Vojvodine sme{teno je 14 bolesnika, dok se tri nalaze na Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Situacija u Vojvodini se pa`qivo prati i preduzimaju se sve raspolo`ive mere radi brzog dijagnostikovawa, izolovawa i medicinskog tretirawa

obolelih od tog virusa, navedeno je u saop{tewu. U slu~aju iznenadne pojave visoke temperature i suvog ka{qa ili oteànog disawa, pra}enog bolovima u mi{i}ima i zglobovima, obolelim osobama se savetuje da prvo telefonom pozovu izabranog lekara. Obolelima se savetuje da maksimalno izbegavaju kontakte sa zdravim osobama. U saop{tewu se podse}a i na op{te mere prevencije kao {to su odràvawe udaqenosti od najmawe metar od bilo koje osobe koja ima simptome sli~ne gripu, prekrivawe nosa i usta papirnom maramicom (prilikom ka{qawa) koju odmah treba bezbedno odloìti. Neophodno je redovno prawe ruku sapunom ili brisawe vla`nim maramicama na bazi alkohola, kao i ~e{}e provetravawe prostorija.

VESTI Pan~evo bez kriti~nih – Na Infektivnom i De~jem odeqewu pan~eva~ke bolnice ju~e je sme{teno jo{ ~etvoro pacijenata sa simptomima novog gripa, tako da ih je sada na Infektivnom 13, a na De~jem ~etvoro – rekao je direktor Zdravstvenog centra „Ju`ni Banat“ dr Milan Mili}. Po wegovim re~ima, od ~etvoro novih pacijenata, kod dvoje postoji oteàno disawe, ali niko nije ukqu~en na respirator, niti je ìvotno ugroèn.

Kikindska bolnica spremna – U kikindskoj bolnici kod {est osoba je potvr|eno prisustvo novog virusa gripa. Svi pacijenti imaju blagi oblik oboqewa, a jedna `ena pu{tena je ku}i – istakao je v. d. direktora bolnice u osnivawu i ~lan Op{tinskog ve}a za zdravstvo dr Du{an Kolarovi}. – Dva mladi}a bi}e otpu{tena ku}i u narednih nekoliko dana, dok su dvojica obolela i od upale plu}a. Jedan oboleli je iz Mola i jedan iz Ade, a ostali su me{tani na{e op{tine. Lekari su stava da nema mesta panici. U slu~aju masovnog obolevawa, bolnica je spremna i sa sme{tajnim kapacitetima i sa stru~nim kadrom, a pripremqena su i dva respiratora za te{ke bolesnike Gra|anima je 7-19 sati dostupan „kol-centar“ na broj 423–912, a posle toga i 94. A. \.

Stara Pazova nema novih pacijenata Nema novih registrovanih, laboratorijski dokazanih, obolelih od gripa A-H1N1 u Staroj Pazovi, saop{tili su ju~e predsednik Kriznog {taba za pandemiju Milenko Bubowa i na~el-

nik Epidemiolo{ke slu`be Doma zdravqa dr Du{ko Kolxi}. Jo{ u junu kupqeno je 10.000 za{titnih maski za Dom zdravqa, a narednih dana sti}i }e maske za {kole i vrti}e, kao i sredstva za dezinfekciju. U junskom talasu je potvr|eno petoro obolelih, bez ve}ih komplikacija. Telefoni „kol-centra“ s pozivnim brojem 062 su: 803–7494, 803–7493, 881–7523, 881–7525. A. N.

U Be~eju izdvojena odeqewa U `eqi da ne do|e do panike me|u sugra|anima zbog pandemije gripa, Dom zdravqa Be~ej je odlu~io da preventivno deluje. U naseqenim mestima je u okviru ambulante otvoreno izdvojeno odeqewe, koje prima pacijente s povi{enom telesnom temperaturom i smetwama disajnih organa. U funkciji je telefon 062/806-2769. V. J.

je bezbedna, jer pojedini autori u svetu i kod nas navode da od we moè biti „vi{e {tete nego koristi“. – Dràva je mogla doneti odluku da se niko u zemqi ne vakcini{e, ali bi tada bilo sto, dvesto pa i tristo puta gore po zdravqe stanovnika – kaè dr Kon. – Pronalazak vakcina u istoriji je doneo samo dobro qudima, na mnoge bolesti smo gotovo zaboravili zahvaquju}i vakcinama. Ove godine u sezonskoj vakcini protiv gripa nije zastupqena za{tita protiv novog gripa, ali ve} slede}e godine virus H1N1 biti ugra|en u redovnu sezonsku vakcinu. Kinezi po~eli da suzbijaju „meksikanca“ Uskoro moèmo o~eki-

dobije dozvolu i od Agencije za lekove Srbije. – Vakcina je jedina prava za{tita od novog gripa – kaè dr Nevena Dedi}. – Nuspojave nisu zabeleène, mada lekari znaju da i aspirin moè da da neke reakcije. Ote~enost ruke, blago povi{ena temperatura, mogu biti reakcije, ali uvek treba proceniti

Sredinom decembra 500.000 doza Tokom ove sedmice o~ekuje se potpisivawe ugovora sa {vajcarskom kompanijom „Novartis“ o kupovini tri miliona doza vakcina protiv novog gripa. Prve koli~ine od oko pola miliona doza mogu se o~ekivati sredinom decembra. Iza vakcina protiv novog gripa stoje sertifikati Evropske agencije za lekove kao i nacionalnih agencija, koje po strogim merilima odre|uju da li }e neki preparat biti primewen. Vakcina }e morati da

koja je ve}a dobit za zdravqe qudi: da li oboleti od gripa, koji je te{ka bolest, ili dan-dva imati blage reakcije na vakcinu. Vakcinu ne bi trebali da prime samo alergi~ni na jaja, `ivinsko meso i perje. J. Barbuzan

RODITEQI U VOJVODINI PREVENCIJU VIROZE SAMI SPROVODE

Vrti}i opusteli, ali nisu svi zatvoreni Rukovodstva vojvo|anskih lokalnih samouprava, u skladu s preporukom Izvr{nog ve}a Vojvodine da zbog zaustavqawa epidemije {irewa novog gripa razmisle o zatvarawu vrti}a do kraja ove nedeqe, razmotrila su epidemiolo{ku situaciju na svojoj teritoriji i shodno tome donela odluke o radu vrti}a. Prema anketi na{eg lista, situacija je {arolika, tj. u nekim op{tinama su vrti}i ju~e zatvoreni i ne}e raditi do kraja nedeqe, dok u nekima nadle`ni svakodnevno sakupqaju podatke o broju odsutne dece i broju obolelih, ali vrti}e ipak jo{ nisu zatvorili. U novosadskim vrti}ima od 14.400 dece dolazi svega 3.700 mali{ana. Vrti}i rade, ali je ju~e na osnovu odluke Gradskog ve}a poludnevni boravak prestao sa radom do daqeg. Wega poha|aju deca pred{kolskog uzra-

sta, a u popodnevnu smenu ide 1.600 mali{ana. Direktor Borislav Samarxi} ka`e da }e deca nastavu nadoknaditi kada se vrate u vrti}e, jer je re~ o obaveznom pripremnom programu. - Deca koja su ostala u vrti}ima su ona ~iji roditeqi nemaju gde da ih ostave – naveo je Samarxi}. U suboti~koj op{tini do sada nema jo{ ni jedan slu~aj oboqevawa od novog gripa, pa je odlu~eno da se ne zatvaraju vrti}i, kazala je pomo}nica gradona~elnika Subotice Qubica Kiseli~ki. - U na{im vrti}ima ima ukupno 2.400 mali{ana, a trenutno ih je 600 odsutno, {to ne zna~i da je toliko dece bolesno, nego ih preventivno ne dovode. Sli~no je i u Novom Be~eju, gde tako|e nema obolelih od novog gripa, ali je, po re~ima na~elnika za dru{tvene delatnosti Stevana Davidovi}a, od-

U {kolu samo zdrava deca Ministar prosvete @arko Obradovi}, koji je odlu~io da dodatno produ`i jesewi raspust za u~enike osnovnih i sredwih {kola, izjavio je da bi u ponedeqak, 16. novembra, u {kolu trebalo da po|u samo zdrava deca. @ivot se ne mo`e zaustaviti i stoga je veoma va`no da postoji relacija roditeq, nastavnik, direktor {kole, rekao je ministar.

Obradovi} je rekao da je u kontaktima sa epidemiolozima stekao utisak da }e odluka o progla{ewu epidemije biti doneta i istakao da }e epidemiolozi doneti odluku o nastavku rada {kola. Ministar je rekao da epidemiolozi smatraju da }e epidemija novog gripa trajati do marta, a da se od februara o~ekuje i pojava sezonskog gripa.

Ko }e ~uvati decu

lu~eno da se vrti}i jo{ ne zatvaraju, mada je broj dece smawen za tre}inu. - Od 600 dece, trenutno ih 200 ne dolazi - ka`e Stevan Davidovi}.

S druge strane, u Srbobranu, Apatinu i Zrewaninu lokalne vlasti su odlu~ile da, u skladu s preporukom PIV-a, do kraja nedeqe zatvore vrti}e. D. D. – Q. Na

Studenti, zasad, idu na nastavu - Na Univerzitetu u Novom Sadu za sada ne planiramo prekid nastave zbog novog gripa jer je prijavqen samo jedan slu~aj sumwiv na novi grip. Iako je primetno pove}awe broja studenata s virozom, samo jedan je u ponedeqak sa sumwom na grip H1N1 upu}en na Kliniku za infektivne bolesti - izjavio je ju~e za „Dnevnik“ prorektor prof. dr Milan Simi}, rukovodilac Koordinacionog tima UNS-a za sprovo|ewe preventivnih aktivnosti i mera u slu~aju epidemije.

Zavod za zdravstvenu za{titu radi od 7 do 20 sati, osim vikendom kada se studenti mogu da se jave de`urnim slu`bama u domovima zdravqa. Prorektor je ponovio dopis prodekanima za nastavu s apelom da se poja~aju op{te i mere li~ne za{tite, te da fakulteti spram mogu}nosti organizuju alternativne na~ine izvo|ewa nastave i ve`bi, da bi se smawila frekvencija i okupqawe ve}eg broja studenata u zatvorenim prostorijama. V. ^.

Zabrawene posete Institutu u Sremskoj Kamenici

Sremci spremaju i kasarnu U Sremu je u posledwe dve nedeqe registovano 228 slu~ajeva obolewa sli~nog novom gripu, a kod pet je potvr|eno. Svi oboleli su sa podru~ja [ida, a po jedna iz Iriga, Rume, Pe}inaca i Sremske Mitrovice. Na bolni~kom le~ewu u Mitrovici za sada je petoro zaraènih, saop{tio je Okru`ni {tab. - U [idu je progla{ena epidemija, pa smo predloìli da se zabrane svi javni skupovi u zatvorenim prostorima, da se otkaù izlo`be, koncerti, sportski susreti, jer je procena da je broj obolelih daleko ve}i - kaè dr Sneàna Medi}. Komandant Okru`nog {taba Sava Ali{i} kazao je da su u stalnom kontaktu sa vojskom i da }e ako bude velikog talasa obolelih, oni }e biti sme{teni i u sremskomitrova~ku kasarnu. S. B.

vati te{ku situaciju koja tra`i vanrednu imunizaciju stanovni{tva. Bogate zemqe, koje su proizvele vakcinu, ve} su po~eli vakcinaciju stanovni{tva. [vedska, Francuska, Nema~ka, ali i SAD i Kina vakcinisale su nekoliko milona qudi i do sada nisu zabele`ene nuspojave.

Preporuke Unije poslodavaca S ozbirom na vanredne okolnosti koje je nametnuo novi grip, Unija poslodavaca Srbije preporu~ila je poslodavcima da po{tuju preporuke Ministarstva zdravqa, ali i uvedu dodatne mere. Upozoreni su da posebnu pa`wu obrate na reorganizaciju radnih mesta osoba u riziku, da se osobe sa hroni~nim poreme}ajima zdravqa izoluju u posebne rad-

ne prostorije tamo gde ima mogu}nosti. Bankama i uslu`nom sektoru preporu~eno je da nabave za{titne maske, a tamo gde je mogu}e da se improvizuju za{titni {alteri. Zakqu~ak Unije poslodavaca je da privredna aktivnost niti sme niti mo`e da stane, ali da se mora ~initi sve kako bi {to mawe radnika obolelo. Q. M.

Sve posete bolesnicima sva tri instituta u Sremskoj Kamenici od ju~e su potpuno obustavqene, saop{teno je iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Posete su obustavqene zbog spre~avawa {irewa virusa gripa A H1N1, dodaje se u saop{tewu. U saop{tewu se navodi da je to zakqu~ak

sa sastanka direktorice Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prof. dr Nade ^emerli} A|i}, direktora Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine prof. dr Milana Antoni}a i direktora Instituta za onkolo{ke bolesti Vojvodine prof. dr Du{ana Jovanovi}a.

Nedostaje krv Institut za transfuziju krvi Srbije saop{tio je ju~e da je dodatno produ`ewe jeseweg {kolskog raspusta i trenda smawenog odziva davalaca zbog epidemije novog gripa poremetilo realizaciju godi{weg plana prikupqawa krvi, {to je ve} ugrozilo snabdeva-

we krvqu beogradske zdravstvene ustanove. Institut moli gra|ane da i poka`u solidarnost sa obolelim sugra|anima, a direktore firmi, kompanija i {kola na ve}i stepen kooperativnosti i podr{ke u akciji davawa krvi u svojim sredinama.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

NEKI U^ESNICI 38. NOVOSADSKOG SALONA NEZADOVOQNI GALERIJSKIM TRETMANOM NAJAVILI POVLA^EWE RADOVA

Paradigma amaterske i maketarske strategije

Detaq videa „Naru~ujem sebe iz kataloga” Maje Solar i Qiqane Jovanovi}

„MESTO SUSRETA” OKUPILO TEORIJU I UMETNOST MAWE VIDQIVOG POLA

@ene u prvom planu Priru~ne stvari - mobilni telefoni, kafa sa slam~icom, i one malo apstraktnije ideje - telo, ravnoteà, iz kojih na suptilan ili veoma ekspresivan i nedvosmisleno jasan na~in provejavaju stavovi anga`mana za osobe sa invaliditetom, tema su video radova "Osnaìvawe kroz umetnost" Svjetlane Timoti} i Ivane In|in, prikazanih na festivalu "Mesto susreta/ Miting point", odrànom krajem pro{le nedeqe. êtiri dana manifestacije posve}ene rodnoj senzibilizaciji javnosti - podizawu svesti o neravnopravnom dru{tvenom poloàju umetnica - u Novom Sadu na vi{e mesta (Art klinika, Zavod za kulturu Vojvodine, CK 13) okupila su

ène, umetnice i teoreti~arke, u grupama ili individualno, kako bi se promovisao wihov rad, ~esto u senci dominantnog kulturnog pola - mu{kog, kako to vide i kritikuju organizatori iz Inicijative za iskorak "Cik cak". Grupa "Baza", Qiqana Maxar, Novosadska lezbejska organizacija, Jasmina Topi}, Ankica Dragin, Stela Kristofolini, Silvia Draì}, Dragana @arevac, Zoe Gudovi}, samo su neke od u~esnica zastupqenih na festivalu "Mesto susreta/ Miting point", prvom takve vrste u Novom Sadu, a ba{ zbog toga u program je uvr{teno i predstavqawe festivala "Voks femine" iz Hrvatske koji postoji ne{to duè.

Me|u programima svoje mesto na{la su predavawa, izlo`be, projekcije, radionice, a kao posebno zanimqiv izdvajamo nastup Morisa Lerarta koji je kroz ideju da samo `ene mogu spasiti planetu Zemqu prezentovao ekofeminizam, odnosno nastup dve veoma aktuelne pesnikiwe Qiqane Jovanovi} i Maje Solar, koje su otkrile da wihova poezija sasvim dobro funkcioni{e i uparena, izvu~ena iz vlastite forme - pesme/ kwige - i konteksta individualnosti. Jovanovi} i Solar su priredile jedinstveno poetsko ve~e u kojem je publika mogla da u`iva u stihovima i muzici, isprepletenim u video radu "Naru~ujem sebe iz kataloga". I. Buri}

NA NOVOSADSKOM FESTIVALU MINI FILMA

Najboqi „[tek” Male{evi}a Kratki film "[tek" Stefana Male{evi}a dobio je nagradu za najboqi film na Tre}em festivalu mini filma u Novom Sadu. Drugo mesto osvojio je film "@rtva" (Victim) ameri~kog autora [ee Sejzmora, dok je tre}a nagrada pripala Strahiwi Mla|enovi}u za film "Miris zrelih godina". Nagrada publike pripala je Marini Grubi} za film "Zaqubqeni Kupidon". U takmi~arskom programu festivala prikazano je ukupno 20 ostvarewa u trajawu do tri minuta, a tema je bila qubav.

@iri je radio u sastavu: rediteq Milo{ Pu{i}, montaèr Ivan Kneèvi} i rediteqka Radojka Vrabac. U revijalnom delu programa predstavile su se produkcija "Lou baxet" (Low Budget) iz Kikinde, "Brojka" iz Zagreba, Festival kratkog filma iz Stoca i (RAF) Revija amaterskog filma iz Zagreba, a prikazani su i filmovi "preko crte" koji zbog duìne trajawa nisu u{li u trku za nagrade. Festival je organizaovao novosdaki Radio 021, a posetilo ga je oko 500 qudi. Tokom manifestacije promovisana je i humanitarna akcija prikupqawa kwiga za De~ju bolnicu u Novom Sadu.

NA „SLOBODNOJ ZONI” OVACIJE ZA FILM „MLADI U SRCU”

O starosti u vremenu diktature mladosti

Britanski dokumentarni film o horu penzionera "Mladi u srcu" odu{evio je posetioce festivala "Slobodna zona" u Beogradu, nakon {to je u protekle dve godine osvojio nagrade publike na festivalima u

~ekali ovacijama. Voker je, s koleginicom Sali Xorx, snimio dugometra`ni dokumentarac o horu po imenu "Mladi u srcu", sa 22 ~lana prose~ne starosti 80 godina, dok najstarija ~lanica ima ~ak 92 godine. Do-

Iz dokumentarnog filma „Mladi u srcu”

Los An|elesu, Var{avi i Atlanti. Gost "Slobodne zone", mladi rediteq Stiven Voker razgovarao je posle projekcije u prepunom bioskopu "Balkan" s gledaocima, koji su ga do-

datni kuriozitet je da glavni deo wihovog repertoara ~ine obrade popularnih rok i pank numera. "Smatrao sam da je va`no da otvoreno progovorimo o staro-

sti, da se ozbiqno posvetimo toj gotovo tabu temi u vremenu 'diktature' mladosti i fizi~ke lepote", izjavio je Voker. ^lanovi ovog hora ne poku{avaju da izgledaju mla|e na ve{ta~ki na~in, ali plene pozitivnom energijom i realnim pogledom na ìvot i smrt. Film ih prati tokom dva meseca, na probama pred godi{wi koncert u Nortemptonu, kao i u svakodnevnom ìvotu, u wihovim ku}ama ili stara~kim domovima i bolni~kim sobama. Tokom snimawa jedan ~lan hora je preminuo, a nakon toga jo{ dvoje nije do~ekalo premijeru. Me|utim, u filmu nema patetike. Voker je izjavio da je se u po~etku pribojavao da }e biti neprijatno staviti pred kamere te vrlo stare qude, ali da se projekat ispostavio kao izuzetno pozitivno iskustvo i da je snimqeno ~ak 120 sati materijala. "Ovo je kao rok opera o starim godinama. Ti qudi su puni duha i moja generacija moè da se identifikuje sa wima", dodao je on. Film je imao uspeha i u redovnoj bioskopskoj distribuciji u Americi, gde se sada sprema wegova igrana verzija u ànru mjuzikla. (Tanjug)

Otvarawe 38. novosadskog salona u Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirci Rajka Mamuzi}a preksino} je proteklo uz zvuk pi{taqki nezadovoqnih kulturnom politikom gradskih i pokrajinskih vlasti, odnosno izostankom, kako je re~eno u ovoj akciji Art klinike, ikakve strategije kada su kultura i umetnost u pitawu. Me|utim, Salon je izazvao jo{ neke reakcije me|u u~esnicima, koje kao posledicu imaju najavu nekih umetnika da }e povu}i svoja dela s izlo`be, zbog organizacije same postavke, odnosno neadekvatnog prostora za izlagawe koji su dobila neka dela. Jedan od izlaga~a ovogodi{weg Salona je @ivko Grozdani}, koji je odlu~io da povu~e svoju instalaciju "Alegorije o istoriji ili Svi smo mi deca zlo~ina". - Salon bi trebalo da bude "upakovan" kao sve manifestacije koje problematizuju umetni~ku produkciju. U ovom slu~aju i{lo se na skromnu varijantu, koja negde ~ak i simboli~no pokazuje koliko je ceo umetni~ki sistem u Novom Sadu katastrofalno lo{, siroma{an i bedan u odnosu na druge manifestacije - iznosi za na{ list @ivko Grozdani} - Ja sam poku{ao da nastavim tamo gde je Art klinika krenula s jedne strane, a s druge gde su se oglasili qudi iz Crne ku}e na tribinama. Ovo je samo nastavak akcija gde se ja kao umetnik, ne kao direktor institucije, prikqu~u-

jem zahtevima da se organizuje okrugli sto i da se defini{u interesi, ciqevi, strategije i planovi razvoja savremene umetni~ke produkcije u Vojvodini i Novom Sadu, jer je gotovo neozbiqno da ovaj grad ima samo tri, ~etiri podruma,

koji nisu galerije nego podrumi. Neozbiqno je da se s malim sredstvima ulazi u ovo, da se ovako organizuje i da se to zove nekakvim salonom. Moje povla~ewe sa Salona je simboli~an gest. Za to nije kriv organizator Kulturni centar Novog Sada, nego generalno ne postoji u gradu nijedan izlaga~ki prostor u kojem bi ovakva manifestacija mogla da se organizuje. Zamislite da se "Egzit" organizuje u nekakvom podrumu. Grozdani} je, ina~e, uputio pismo kolegama iz Art klinike koji su reagovali na otvarawu Salona. U ovom pismu Grozdani} izra`ava

nezadovoqstvo galerijskim tretmanom umetnika i wihovih dela, jer su neka na Salonu postavqena i na stepeni{tu, u polumraku, navode}i kao primer toga sliku Dragana Jankova. Stoga Grozdani} u ovom pismu poziva sve u~esnike da povuku svoja dela sa Salona, smatraju}i da bi time "ono {to i jeste bila ideja duvawa u pi{taqke, da se kona~no ukaè na svu dramati~nost u kojoj se savremena umetni~ka produkcija danas u Novom Sadu nalazi! Salon je paradigma te amaterske ili maketarske strategije u kojoj se pedesetak umetnika strpa u jedan neadekvatan galerijski prostor..." U ovom pismu Grozdani} zamera ~lanu Gradskog ve}a zaduènom za kulturu Andreju Bursa}u {to se nije pojavio na otvarawu Salona, dok Oktobarski salon u Beogradu otvaraju gradona~elnici i ugledne li~nosti iz sveta kulture. Zatim Grozdani} navodi da umetni~ki radovi nemaju adekvatan galerijski tretman na Novosadskom salonu, dok je beogradski Oktobarski salon u produkcijskom smislu postigao svetske standarde, i pla}a umetnicima u~e{}e u iznosu od 40.000 dinara, za razliku od novosadskog. Grozdani} na kraju dodaje i zamerku ìriju ovogodi{weg salona {to je proglasio nagradu, ali nije stru~no i adekvatno obrazloìo kriterijume na osnovu kojih je rad nagra|en. N. Pej~i}

KWI@EVNI KONKURS „ULAZNICE” ZA 2009.

Nagrade za poeziju, prozu i esej Pesnikiwa Jelica Kiso iz Beograda i pisac Abid Jari} iz Zenice ovogodi{wi su dobitnici prve nagrade konkursa "Ulaznica" koji raspisuje istoimeni zrewaninski kwièvni ~asopis. @iri je jednoglasno odlu~io da prva nagrada u kategoriji poezije pripadne Jelici Kiso za zbirku "O ~oveku, lice tuàqke", druga nagrada pripala je zagreba~kom pesniku Sla|anu Lipovecu za zbirku "Me|u|elovawa", a tre}a Ireni Risti} iz Beograda za kwigu poezije pod naslovom "Iza kulisa". @iri, ~iji su ~lanovi: kwièvnik Sa{a Stojanovi} i kwièvni kriti~ari Vladimir Arseni} i Jasmina Vrbavac, pohvalili su, tako|e, poetske radove "Baobab" Vladimira Ilijevskog iz Skopqa i "Odlazak" Anise Trumi} iz @ivinica.

Najboqi prozni rad, prema oceni `irija, jeste kwiga "Eho" Abida Jari}a iz Zenice, druga nagrada pripala je Lani Basta{i} iz Bawaluke za kwigu "Petar", a tre}a Slobodanu Bubwevi}u iz Pan~eva za kwigu "Baukov incident". Pohvaqen je prozni rad Almira Ali}a iz Tuzle "Minimum zajedni~kih interesa". U kategoriji eseja prva nagrada pripala je Mirku Demi}u iz Kragujevca za rad "(O)smeh ~oveka koji je video previ{e", drugu nagradu dobio je Dragoslav Barzut iz Novog Sada, a tre}u Sowa Jankov iz Elemira. Ove godine na konkurs je prijavqeno vi{e od 2.000 radova, me|u kojima su, pored autora iz regiona, dela pisaca, pesnika i esejista iz Velike Britanije, Holandije i Nema~ke. (Beta)

BAJAGA U ZAGREBU

Dva slavqeni~ka nastupa Grupa "Bajaga i instruktori" }e pored ranije najavqenog koncerta 20. novembra, odr`ati 21. novembra i drugi koncert u dvorani " Dra`en Petrovi}" u Zagrebu, saop{tio je danas promoter "Dik-koncert". Mom~ilo Bajagi}-Bajaga i wegovi "Insturktori" nastupaju dva puta u dvorani ko{arka{kog kluba Cibona, kapaciteta 5.400 sedi{ta,

u okviru ovogodi{we regionalne turneje na kojoj proslavqaju 25 godina od izlaska prvenca "Pozitivna geografija" (1984). Za Bajagi}a koncerti u Zagrebu imaju posebnu dra`, po{to je kao dotada{wi ritam gitarista "Ribqe ~orbe" prvi samostalni koncert odr`ao 12. aprila u zagreba~kom klubu "Kulu{i}".

DANAS U BEOGRADSKOJ ARENI

Koncert grupe „Simpl majnds” Popularni {kotski bend "Simpl majnds" odr`a}e danas konncert u Beogradskoj areni, u okviru turneje na kojoj promovi{e novi album "Grafiti soul", a kao predgrupa nastupi}e "Vlatko Stefanovski trio". Grupa "Simpl majnds" nastala je 1978. godine iz post-pank grupe "Johnny and the Self-Abusers", u kojoj su bili gitarista ^arli Ber~il i peva~ Xim Ker, a vremenom je izrasla u veliku grupu mo}nog zvuka koja je stala rame uz rame sa irskim sastavom "U2". Bend, poznat prvenstveno po hitu "Don't you forget about me" iz filma "The Breakfast Club", u po~etnoj postavi ~inili su, pored Ber~ila i Kera, Toni Donald na basu, Brajan Mekgi na bubwevima i Mik Meknil na klavijaturama.

Na ranim albumima smewivali su se stilovi - od art popa na albumu "Life in a Day" preko eksperimentalnog art roka na "Reel to Real Cacophony" i "Euro-disco of Empires and Dance" do albuma "Sons and Fascination" i "Sister Feelings Calldonose" kojima su napravili prelaz ka pristupa~nijem pop stilu. Album "New Gold Dream"bio je wihov prvi album koji je dospeo na top liste u Americi, a zatim su po~etkom devedesetih nastupile promene u sastavu i bend je zapao u krizu. Po~etkom 2001. Ker i Ber~il potpisali su ugovor za "Eagle Records" i snimili svoj prvi album obrada melodija Peti Smit, Nila Janga, Dejvida Bouvija i drugih.

U leto 2002. objavili su album "Cry", prvi materijal od albuma "Good News from the Next World" iz 1995. Usledili su "Our Secrets Are the Same" 2003. i najnovij "Graffiti soul" ove godine. Ulaznice za beogradski koncert se prodaju po ceni od 2.300, 2.500 i 2.900 dinara na blagajni Beogradske arene i prodajnim mestima Bilet servisa, Eventima i Kard servisa.

SPORT

sreda11.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

ZORAN TO[I], REPREZENTATIVAC SRBIJE

(Ne)razmi{qam o odlasku iz Man~estera

Povredio se Panteli} Marko Panteli} morao je da napusti teren na me~u Ajaks Tvente (nedeqa) ve} u 16. minutu, a lekarski tim FSS proceni}e te`inu povrede, odnosno da li }e mo}i da nastupi na utakmicama sa Severnom Irskom i Ju`nom Korejom. Sa Terazija je stigla i informacija da }e lekari reprezentacije pregledati i povrede sa kojima su doputovali Dejan Stankovi} i Ivica Dragutinovi}. U me|uvremenu, selektor Radomir Anti} ve} je naknadno pozvao dvojicu defanzivaca, Nenada Tomovi}a iz \enove i Jago{a Vukovi}a iz PSV Ajndhovena, i Zvezdinog centarfora Dejana Leki}a, zbog bolesti koja je stigla golmana Vojvodine @eqka Brki}a i povrede zbog koje Dragutinovi} nije igrao ovog vikenda za Seviqu protiv Viqareala. Orlovi u subotu, 14. novembra, igraju protiv Severne Irske u Belfastu, a potom, u sredu 18. novembra, u Londonu sa Ju`nom Korejom.

Zoran To{i} (22) u „teatru snova“, u Man~ester junajtedu, nema ~ak ni epizodnu ulogu, ali je standradni ~lan nacionalnog tima Srbije koji je overio vizu za Mondijal. Kraj svog imena upisao je 16 reprezentativnih nastupa, uz dva pogotka. Izgleda da selektor Radomir Anti} vi{e veruje u kvalitete popularnog Bambija od menxera Man~estera ser Aleksa Fergusona. - Drago mi je {to sam deo uspe{nog kolektiva, {to smo obradovali narod plasmanom na Svetsko prvenstvo. Prija mi podr{ka selektora, a meni jedino preostaje da radim i napredujem, da iskoristim svaki minut na treningu i utakmici. Uvek se trudim da pruìm maksimum. Ne bih procewivao da li uìvam ve}e poverewe selektora ili trenera, jer jednostavno to nije deo mog posla- kaè To{i}. Konkurencija u Man~esteru je paklena, a na To{i}evoj poziciji neprikosnoven je i daqe veteran Rajan Gigs. - Zaista je èstoka koncentracija kvaliteta i nije jednostavno izboriti se za ulazak u takmi~arski pogon. Igram stalno u rezervnom timu, uz solidnu minutaù, ali znam da to nije ono {to mi treba. Ne}u da klonem duhom, strpqiv sam, marqiv i èqan dokazivawa. Jednostavno, moram uvek da budem spreman kako bi svaku priliku iskoristio da pokaèm koliko znam, mogu i vredim. Kakav se fudbal igra u B Premijer ligi? - Na~in igre je sli~an elitnoj diviziji. Forsiraju se duge lopte, puno je borbe i fizi~kih kontakata, a mawe tehni~kog

Turneja Britanska turneja, utakmice protiv S.Irske i J.Koreje, i nekompletan sastav reprezentacije bi mogla da bude To{i}eva {ansa. - Svaki duel shvatam ozbiqno, a naravno da je to prilika za dokazivawe, ne samo moje ve} i svih ostalih igra~a. Ni{ta tu nije sporno. Na dobrom smo putu, napravili smo zapa`en uspeh, a ovakve utakmice su kao stvorene za proveru, kako bi {to spremniji u svakom pogledu do~ekali Mondijalveli To{i}.

@reb

Zoran To{i} (2) strpqivo ~eka {ansu u reprezentaciji i Junajtedu

kvaliteta. Ali, ritam utakmica je na veoma visokom nivou, {to je logi~no po{to tu nastupa veliki broj mladih fudbalera punih samopouzdawa, `eqnih afirmacije i ekstremno fizi~ki pripremqeni. Da li postoji mogu}nost za promenu sredine, jer ipak na spisku za Mondijal bi}e uglavnom mesta za one koji imaju kontinuitet nastupa u svojim klubovima ?

- Svestan sam toga, znam da su mi potrebne takmi~arske utakmice kako bi zadr`ao status reprezentativca. Normalno je da `elim u Ju`nu Afriku i da mi kroz glavu prolazi i takva opcija. Ipak, ne}e mi koristiti ishitrene odluke. Ne}u tek tako da propustim priliku koja mi se ukazala u jednom od verovatno tri najboqa kluba na svetu. Moj ciq je da uspem na Old

Trafordu, to je privilegija koju ne bih da neutrali{em zbog aktuelne situacije. Konkretno, nisam qut da bih u afektu rekao- dosta je bilo, odlazim tamo gde mogu da igram stalno. Strpqewe vas ne napu{ta? - Recept je ono drugo poluvreme protiv Ju`ne Afrike, solidna partija uz dva gola. Ponavqam, strpqiv sam, re{en da svaki minut na terenu pretvo-

Rivali Srbije u grupi na SP bi}e poznati 4. decembra. Ima li To{i} nekih `eqa ? - Iskreno, nisam mnogo razmi{qao o `rebu. Treba da sa~ekamo bara` susrete da vidimo kona~nu listu u~esnika. Jasno je da sve selekcije koje su se plasirale poseduju kvalitet. Bi}e vremena za analizu rivala. Nemam posebnih `eqa, ali smatram da prevashodno treba da gledamo sebe kako bi unapredili sve neophodne elemente za uspeh na velikom takmi~ewu- odgovorio je To{i}. rim u svoj plus. Zbog toga naporno svakoga dana treniram, ~ekam kao zapeta pu{ka svojih pet minuta u klubu i reprezentacijiistakao je Zoran To{i}. Z. Rangelov

DEBITANTA DEJAN LEKI]A PRIJATNO IZNENADIO POZIV SELEKTORA

Mislio sam da je {ala Zbog povreda i bolesti selektor Anti} za susrete sa S.Irskom i J.Korejom ne}e mo}i da ra~una na Brki}a, Dragutinovi}a, Stankovi}a i Panteli}a. Naknadni pozivi upu}eni su Tomovi}u i Vukovi}u i debitantu Dejanu Leki}u, golgeteru Crvene zvezde. - Prvo sam mislio da je {ala, onda sam shvatio da sam dobio nejlep{i poziv u karijeri i najvredniju nagradu za sav trud koji sam do sada uloìo. Sre}an sam ,jer sam ispunio jo{ jedan san, posle obla~ewa crveno-belog dresa. Sada je na meni da na treninzima, i ukoliko dobijem {ansu, pokaèm da nisam tek tako dobio poziv – iskreno, uz dozu neverice kaè Leki}. Leki} se ju~e prikqu~io reprezentativcima u Kovilovu. - Prvo sam morao da sredim formalnosti oko va|ewa vize, pa onda pravac na trening. Jo{ uvek se ose}am kao da sawam, ali brzo }u se spustiti na zemqu. Hvala selektoru Anti}u {to mi je ukazao ~ast i poverewe. Nadam se da }u opravdati sve to – jasan je Leki}. Z. R.

Dejan Leki}

SA[A STAMENKOVI], GOLMAN CRVENE ZVEZDE

Selektore, tu sam Iako od po~etka sezone sigurno drì prvo mesto na tabeli doma}eg fudbalskog prvenstva, Crvena zvezda nema A reprezentativca.Preciznije, nije ga imala do ponedeqka, kada je golgeter Dejan Leki} naknadno pozvan na pripreme za mini-turneju po Velikoj Britaniji. Me|u igra~ima koji se u javnosti naj~e{}e Sa{a Stamenkovi} apostrofiraju kao oni kojima ri gola, ali nikako da se na|e bi trebalo pruìti {ansu, jesu me|u tri ~uvara mreè, koliko desni bek Pavle Ninkov i golselektor Radomir Anti} redovman Sa{a Stamenkovi}. no poziva. Stamenkovi} je na 13 utakmiStamenkovi} je ponovio da se ca ove sezone primio samo ~etine quti na selektora, iako bi

dres reprezentacije za wega bio ostvarewe sna. Selektor je pokazao veli~inu, ne samo kao stru~wak, ve} i kao ~ovek, koji vodi ra~una o svemu kada je u pitawu reprezentacija. Verujem u wegov izbor, a ako zatrebam - ja sam tu. Stièm odmah u Kovilovo. Na golu reprezentacije neprikosnoven je Vladimir Stojkovi}. Rezerve su Bojan Isailovi} i @eqko Brki}, s tim da je ~uvar mreè Vojvodine morao da otkaè zbog bolesti. Anti} je odlu~io da ne odredi zamenu, ve} da za me~eve sa Severnom Irskom i Ju`nom Korejom konkuri{u samo Stojkovi} i Isailovi}.

SPORT

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

NOVOSADSKI DERBI NA SLANOJ BARI: PROLETER - NOVI SAD

Obostrana opreznost protkana optimizmom Danas na stadionu Slana bara (13) igra se gradski fudbalski derbi izme|u Proletera i Novog Sada, prvi u prvoliga{kom dru{tvu. Proleter u me~ ulazi sa osme, a Novi Sad sa desete pozicije sa po 17 osvojenih bodova.

bijenu utakmicu. Zbog crvenog kartona ostali smo bez Sekuli}a, a onda deset minuta pre kraja primili gol.Ruku na srce, zadovoqan sam bodom mada ostaje `al {to nismo osvojili ceo plen, a bili smo u prilici.[to se ti~e me~a sa Novim Sadom, sledi nam Novi Sad je-

mogu}nosti da bi trijumfovali. Bod iz Apatina doneo nam je neophodno samopouzdawe, vratio nam je veru u sopstvene mogu}nosti pa je logi~no da verujemo da }e biti na na{em kontu jo{ bodova do kraja jeseweg dela prvenstva - nada se Ristovski.

imati dovoqno voqe i motiva da porazi kom{ije. Du`ni smo i navija~ima, pa je red da ih pobedom obradujemo u duelu sa kanarincima - rekao je Ristovski. Ispustili su kanarinci u prethodnom kolu na Detelinari pobedu protiv Radni~kog u posledwim minutima, mogli bi

Qubomir Ristovski }e na Slanoj bari biti doma}in Draganu Radoji~i}u

Mla|i novosadski prvoliga{, Proleter, je u prethodnom kolu remizirao u Apatinu (1:1) i time se u neku ruku iskupio za poraz na svom terenu od Teleoptika. Trner Qubomir Ristovski obe}ava lepu utakmicu i napada~ku igru. - U Apatinu smo, posle vode}eg evro- gola talentovanog ^ovi}a, ispustili gotovo do-

dan od najte`ih ispita ove jeseni. Kao i mi, kanarinci igraju boqe na strani, imaju iskusni sastav, predvo|en biv{im internacionalcima Paripovi}em, Drini}em, Bogunovi}em,plus sjanog napada~a Stevan~evi}a i nekolicinu talentovanih igra~a. Ne}e nam biti ni malo lako, moramo da pru`imo vi{e od svojih realnih

Koji }e se sastav suprostaviti gradskom rivalu ? - Na`alost, situacija oko tima mewa se iz kola u kolo, zbog povreda i kazni nisam u mogu}nosti da na teren izvedem najja~i tim.Sada ne mogu da ra~unam na povre|ene Asanija i Akoa, a zbog kartona na Dragi}a i Sekuli}a. No, nadam se da }e sastav koji bude istr~ao na teren

PRIPREME MLADE REPREZENTACIJE U NOVOM SADU

Pobediti Norve{ku – imperativ Mlada fudbalska reprezentacija Srbije (igra~i do 21 godine) priprema se u Novom Sadu za peti kvalifikacioni duel za odlazak na zavr{nicu EP u Danskoj 2011. godine. Posle polovi~nog starta, znatno slabijeg od o~ekivanog, orli}ima se name}e imperativ pobede u preostala ~etiri duela, ne bi li na kraju ipak osvojili prvo, ili bar drugo mesto (~etiri najboqa drugoplasirana idu daqe) i onda kroz plej-of poku{aju da se domognu zavr{nog turnira. Do kraja godine ekipu Ratomira Dujkovi}a o~ekuje samo duel s Norve`anima, selekcijom koju su kao gosti pobedili golom Milana Milanovi}a u nadoknadi vremena.No, neo~ekivani porazi od Slova~ke u Novom Sadu (1:2) i Hrvatske u gostima (1:3) doveli su Srbiju tek na tre}e mesto u grupi sa {est bodova (prva Slova~ka ima 10). - Opet smo u Novom Sadu gde imamo izvanredne uslove za rad i pripreme – rekao je po dolasku

Srpsku Atinu selektor Dujkovi}. – Vi{e nemamo {ta da ra~unamo, moramo do kraja da pobedimo sve rivale ukoliko `elimo da ponovimo uspehe prethodnih generacija. Prvi ispit je Norve{ka u nedequ u 13 ~asova. - Bili smo boqi u prvoj utakmici, stvorili vi{e {ansi, kontrolisali igru, ali ipak te{ko postigli gol. Do sada pred Novosa|anima imamo polovi~an skor, ali vi{e nemamo priliku za popravni, moramo da pobedimo. Ovi mladi}i imaju kvalitet, to je nesumwivo. No, jo{ ga nisu iskazali u punoj meri. O~ekujem da prorade u nedequ – rekao je Dujkovi}. Preostala tri duela orili}i }e igrati tek od leta slede}e godine. - O~ekuje nas duga pauza i zato bismo zbog dobre atmosfere morali da osvojimo u nedequ tri boda. U avgustu nas o~ekuju Slovaci u gostima, zatim u septembru Hrvati u Novom Sadu, koje }emo po-

Milan Milanovi}

Foto: F. Baki}

ku{ati da pobedimo s tri gola razlike u slu~aju da budemo imali na kraju identi~ni bodovni skor. U posledwem duelu igra}emo s Kipranima u gostima, koji su, iako smo ih pobedili na doma}em terenu, pokazali da nisu naivni – predo~io je dugor~ni plan Dujkovi}. S. S.

TVR\AVA IZ BA^A U SUBOTU SLAVI JUBILEJ

Vo{a uveli~ava stogodi{wicu Fudbalski klub Tvr|ava iz Ba~a, koja se takmi~i u Podru~noj ligi Novog Sada, u subotu 14. novembra obele`i}e vek postojawa. Tim povodom u Ba~u }e gostovati fudbaleri novosadske Vojvodine. Utakmica }e se igrati na lokalnom igrali{tu ~iji je po~etak predvi|en za 14 ~asova. Posle odigranog susreta bi}e organizovano zajedni~ko dru`ewe u centru Ba~a, a sve~ana proredba u hotelu « „Centralluks“ po~e}e u 16.30 ~asov. Tvr|ava je jedan od najstarijih klubova u zapadnoba~kom i ju`noba~kom okrugu. Puno generacija

je pro{lo kroz ovaj klub i tim povodom bi}e predstavqena monografija Fudbalskog kluba Tvr|ava, ~iji je odbor za pribavqawe dokumentacije vredno radio mesecima, na ~elu s na{im dopisnikom Simom Bawcem. U monografiji su objediwene sve zna~ajne generacije kluba i kwiga je svojevrstan podsetnik na godine bitisawa ovog uzornog sportskog kolektiva. Najzna~ajnijim fudbalerima, trenerima i sportskim radnicima Ba~a, kao i gostima iz Podru~nog saveza, FS Vojvodine i FS Srbije bi}e uru~ena priznawa i zahvalnice.

to da nadoknade na Slanoj bari, ~emu se trener Dragan Radiji~i} nada. - Sami sebe smo doveli u situaciju da poku{amo za propu{teno da se vadimo protiv kvalitetnog Proletera. Bi}e puno pozitivnog naboja, dobro se poznajemo, nema me|u nama tajni, pa zato verujem da }e pobednika odlu~iti trenutak inspiracije

PRVA LIGA SRBIJE NOVI SAD: Proleter - Novi Sad IN\IJA: In|ija - ^SK Pivara SOMBOR: Radni~ki - Sloga BANATSKI DVOR: Banat - Kolubara VRAWE: Dinamo - Radni~ki (N) SEVOJNO: Sevojno Point - Teleoptik BEOGRAD: Beànija - Mladost (A) NOVI PAZAR: Novi Pazar - Srem ZEMUN: Zemun - Mladost (L). Sve utakmice po~iwu u 13 sati. 1. Kolubara 13 8 2. Sevojno 13 7 3. Teleoptik 13 6 4. In|ija 13 6 5. Sevojno 13 6 6. Banat 13 5 7. Novi Pazar 13 6 8. Proleter 13 5 9. Novi Sad 13 5 10. Dinamo 13 4 11. Mladost (A) 13 4 12. Mladost (L) 13 3 13. Beànija 13 3 14. Zemun (-2) 13 5 15. Sloga 13 3 16. ^SK Pivara 13 2 17. Radni~ki (N) 13 3 18. Radni~ki (S) 13 2 pojedinaca. Moramo biti skoncentrisani svih 90 minuta, ali garantovano da od od napada~ke igre ne}emo odustati. Idemo na pobedu pa {ta bude - jasan je Radoji~i}. U me~u sa Somborcima nastupio je prinudni sastav. - Tri dana je malo vremena da se ne{to korenitije promeni na boqe. Novakovi} je utakmicu sa Radni~kim napustio zbog povrede ~lanka, a zbog temperature i Vesi}, Vujaklija, Bogunovi} i Stevan~evi} nisu trenirali. Pridruìli su se duga~koj listi izostanaka koju

3 2 3 3 3 5 2 2 2 4 4 6 6 2 5 7 4 5

2 4 4 4 4 3 5 6 6 5 5 4 4 6 5 4 6 6

18:12 17:11 17:11 15:11 13:9 10:6 11:11 18:15 10:14 8:12 10:17 11:11 8:8 11:14 8:10 9:12 14:19 9:14

27 23 21 21 21 20 20 17 17 16 16 15 15 15 14 13 13 11

predvode Avri}, Ra{iovan i Baqak (~eka na operaciju). Ne treba zanemariti ~iwenicu da smo sa Somborcima u me~ u{li sa nekoliko nedovoqno oporavqenih igra~a. Iz ove koè se ne moè, o~ekujem da igra~i koji budu istr~ali na teren daju maksimum, kako bi do{li do povoqnog rezultata. Pozivam na{e navija~e da nas podrè i da ujedno imaju razumevawe i strpqewe, jer bi sa dva uspe{na nastupa izbrisali bismo sve dosada{we propuste i krenuli u gorwi dom tabele - poru~io je Radoji~i}. M. Popovi}a

NAJBOQI VATERPOLISTI USKORO NA OKUPU

Orlovi {ire krila za novu sezonu Utakmicom protiv Svetski vaterpolo prvaci se Turske (utorak, 17. vra}aju na scenu. Reprezentanovembar, Ni{, 18 ~acija Srbije narednog utorka sova, TV prenos) vapo~iwe takmi~ewe u Svetskoj terpolo reprezentaligi utakmicom protiv Turske cija Srbije po~iwe u Ni{u. novu sezonu u kojoj }e Svetska liga je takmi~ewe glavni ciq biti koje mnoge reprezentacije Evropsko prvenstvo u koriste za uigravawe ekipa Zagrebu, po~etkom za va`nija prvenstva, ali je septembra 2010. godiselektor Dejan Udovi~i} pone. ru~io da je ciq borba za prvo Do tada ima jo{ domesto. Najpre u grupi, a posta, ali je Udovi~i} tom i na zavr{nom turniru, rekao da }e koristiti za ~iju se organizaciju kansvaku priliku za mididovao i Vaterpolo savez ni-pripreme i uigrava- Dejan Udovi~i}, selektor vaterpolista Srbije, a odgovor me|unarodwe tima, kao i pripreme u falu~io da pozove i jednog debine pliva~ke federacije (FIzama za jo{ jedno naporno retanta - Uro{a Kalini}a, igraNA) trebalo bi da stigne prezentativno leto. ~a Vojvodine. uskoro. Vaterpolo savez je poslao Kad god to budemo mogli, ne Uspesi Vojvodine na klupkandidaturu FINA sa èqom èle}i da naru{avam ambicije skoj evro-sceni jo{ jednom su da u naredne tri gopotvrdili visok podine jednom organitencijal igra~a VojUdovi~i}ev izbor zuje zavr{ni turnir vodine, pa }e se tako Svetske lige. IdealUdovi~i}ev spisak za me~ protiv Turske: golposle Borisa Vapenno bi bilo da FINA mani: Slobodan Soro i Branislav Mitrovi} skog i Petra Filipoodlu~i da Srbija bu(Partizan), Gojko Pijetlovi} (Kataro, Crna Govi}a i Uro{ Kalini} de doma}in 2011. gora), centri: Du{ko Pijetlovi} (Partizan), Slopridruìti igra~ima dine, jer }e tada prbodan Niki} (Pro Reko), Petar Filipovi} (Vojkoji su ovog leta povak Svetske lige vodina), ostali: @ivko Goci}, Marko Avramostali svetski prvaci. obezbediti direktan vi}, Slavko Gak, Andrija Prlainovi}, Nikola Selektor je istakao plasman na OlimpijRa|en, Milan Aleksi} (svi Partizan), Vawa Udoi da je neophodno da se ske igre u Londonu vi~i} i Filip Filipovi} (Pro Reko) i Uro{ formira B tim repre2012. godine.U svaKalini} (Vojvodina). zentacije, kao potpokom slu~aju, ako FIra A timu, ali jo{ viNA odlu~i da Srbija {e iz potrebe da se iz naredne godine bude doma}in i planove Partizana i Vojvote ekipe regrutuju budu}i rezavr{nog turnira Svetske lidine u Evroligi, okupqa}emo prezentativci, a ujedno ta gege, srpska vaterpolo reprezense na mini-pripremama - rekao neracija bi}e okosnica naciotacija, ~iji je sponzor Telekom je Udovi~i}. nalnog tima posle OlimpijSrbija, direktno }e se plasiZa utakmicu protiv Turske u skih igara u Londonu 2012. gorati. Svetskoj ligi Udovi~i} je oddine.

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda11.novembar2009.

TAQEV MEMORIJAL

Remi, remi, pa Kramnik U Moskvi se od 5-14. novembra igra „Taqev memorijal“ sa 10 u~esnika, 9. kola. Tempo igre je 60 poteza za dva sata + 15 minuta do kraja partije, a sve to uz bonus od 30 sekundi za svaki odigrani potez. Ovaj impresivan turnir 21. kategorije je najja~i turnir 2009. godine. Prose~an rejting u~esnika je 2764! Igraju: Vi{vanatan Anand (2788), Levon Arowan (2786), Magnus Karlsen (2801), Vladimir Kramnik (2772), Peter Leko (2752), Boris Geqfand (2758), Vasilij Ivan~uk (2739), Aleksander Morozevi~ (2750), Peter Svidler (2754), Ruslan Ponomarjov (2739). U prva dva kola zabele`eni su sve sami remiji. Nije da nisu ne{to kobajagi poku{avali ali se sve svodilo na poznatu igru kartama. Tek u tre}em i ~etvrtom kolu, iako sa simptomima gripa, Kramnik je poveo kolo sa dva keca a po jednog ukwi`ili su Anand i Arowan. A i za

Magnus Karlsen

Karlsena kao opravdawe za ~etri remija navode grip. Izgleda da taj remi virus dr`i i ostale. Od 20 odigranih partija samo su ~etri odlu~ene. Malo. Siroma’ Mi{a se sa visina okre}e nervozan po nebeskim poqima jer to nimalo ne li~i na wegov pomen. Ovo ekstra dru{tvo je trebalo prvo da pro|e kroz novosadske Turbo turnire pa da vide kad }e remizirati. Stawe posle 4. kola: 1. Kramnik 3, 2-3. Anand, Arowan 2,5, 47. Karlsen, Ponomarjov, Geqfand, Ivan~uk 2, Leko, Morozevi~ 1,5, 10. Svidler 1 poen.

MEMO TURNIR U BANATSKOM NOVOM SELU

Dva pobednika

U Banatskom Novom Selu je u nedequ odigran brzopotezni turnir u znak se}awa na Ostoju Radulovi}a, rano preminulog, dugogodi{weg igra~a mesnog kluba „Bora Ivkov“. Na turniru je nastupilo 12 igra~a od kojih i dve `ene. Igrao se Berger turnir a nakon 11 kola prvo mesto su zaslu`eno podelili majstorski kandidati Milan @ivkovi} i Aleksandar Vrbqanac sa po 10 osvojenih poena. PROBLEM BR. 258

Beli daje mat u dva poteza J. Sanderse Probleemblad VII–1951.

Re{ewe problema br. 257 (G. Bak~i Holland Sakkszövetseg,, 1999.), sa pozicijom: beli – Ka6, Da7, Te1, Th4, Sd5, Sg4, Lb1, Lg7, pe{aci: b3, e5,e6; crni – Kd4, Df4, Sg4, pe{aki c5; je 1.Kb5! Na 1...K:d5 sledi 2.D:d7 mat. Na 1...Dc1 sledi 2.Sge3 mat. Na 1...D:f8 sledi 2.Sgf6 mat. Na sve ostale poteze crnog sledi 2.D:c5 mat.

DOPRI^ANA PRI^A

Pesnici igraju {ah Jednodnevni boravak na 37. ekipnom prvenstvu Evrope u {ahu Radomira Mi}unovi}a – Mi}una, pesnika, novinara, {ahovskog zaqubqenika, obilovao je, kako sam kaè u [ah mat listi, zanimqivim susretima, izjavama, atmosferom. E, kako sam uobrazio da je i moju malenkost Mi}un obuhvatio u onom mno{tvu zanimqivih susreta, ohrabren tim, slobodan sam da na{ prijateqski susret i kra}i razgovor preto~im u ove dopri~ane redove koji su pred vama. Govore}i pohvalno o „Dnevnikovom {ahu sredom“ poku{ao je Mi}un i da me prevede èdnog preko vode: Dankovi}u svaka ti ~ast na pisawu, ~ak pokojni Bu}an... Ovde sam nediplomatski prekinuo uvaènog Mi}una, znaju}i ga kao slatkore~ivog, da ne bi do kraja izrekao koju nepotrebnu kurto-azijsku podvalu uz napomenu da mi to li~i na onu: al’ dobro izgleda{! Podsetilo me to i na iskricu sa Ekipnog prvenstva Jugoslavije jedne godine u Budvi. Naime, posle jedne provale oblaka, kada sam iz hotela Avala hvatao posledwi autobus za Slovensku plaù, pokisao sam do gole koè a Mi}un je to objavio u nekom Podgori~kom listu uz konstataciju da su mi se zbog te provale raspale nove najke. Kad sam mu napomenuo da nisu bile najke ve} najobi~nije patike i da se nisu raspale, re~e mi: Raspadnute najke lep{e zvu~e! [ta ti je pesnik! Uvek ima figuru vi{e. Eto to je bilo za po~etak. E, onda sam i ja po~eo da hvalim, s pravom, wegov skoro objavqeni serijal u [ah mat listi. Dobio sam i dozvolu da prenesem izabrane delove tog serijala o {ahistima – pesnicima, jer ako je {ahovska igra pesma nedopevana onda pesnici imaju prednost da je dopevaju. A gde bi je i dopevali ako ne, tu blizu, u srcu Fru{ke gore, u Brankovim Karlovcima gde se svake godine u vreme berbe gro`|a (ni pesnici nisu ba{ naivni) okupqaju da odmere snagu uz novo rujno {to im Trifun dade. A {to ba{ u Karlovcima? Pa zbog Branka (Radi~evi}a) za koga kaù: {ah je igrao ve{to i vrlo brzo pokretao figure. I jo{ kaù: Ne ulazite u Brankovo kolo, ako ne znate da ga igrate! I jo{ kaù: [ahom moè svako da se bavi lako, ali {ah ne ume - svako da razume! Ulaznica za Brankovo kolo je neka nova pesma o {ahu ali mogu}i su i {ahorizmi. Na temu drevne igre prvi je, i najvi{e, od svih majstora najkra}e kwièvne forme, progovorio i napisao, jedan od ~estih u~esnika (pa i pobednika) tog takmi~ewa, Vladimir Jovi}evi} – Jov. Wegova kovanica je – {ahorizam. Napisao je prvi {ahorizam jo{ dok je vladao komunizam. Kad vas pesnik matira, ne pomaè vam ni satira. Rado bih vas matirao ali nemam pri sebi garnituru! êkaju-

Mi}unovi} i Gligori} za vreme EP u Novom Sadu

}i protivnika, pobe|ivao sam prijateqe. Zapaèn doprinos takvom, isko{enom pogledu na table, figure i aktere, dao je i ugledni “Politikin“ novinar Dragutin Mini} Karlo. Satiru je po~eo da pi{e u ,,vunenim vremenima”, kao nu`nu samoodbranu, i ne prestaje ~ak ni u ovoj demokratiji. U socijalizmu se godinama igrao {ah - a tek sada smo matirani. Penzioneri jedu samo kad igraju {ah. Kad su mu rekli da je glup kao top, on je odgovorio ,,Neka, ja drìm svoju liniju..”. Ne zaostaje za wima ni “pisac formata A4”, kako za sebe kaè Veselin Lari Mi{ni}, imewak eks{ampiona sveta u {ahu Topalova, motivisan verovatno sopstvenim geslom da: @ivot pi{e romane a aforizme onaj ko mora. Ko se zadwi smeje, posledwi se smeje. Ve~iti {ah }e i pacera naterati da se dobro zamisli! Qudski je gre{iti! Ali, ba{ toliko!? êmu tolika ùrba? @ivot je iza nas! Crnogorsko-srpski pisac, kako se predstavqa istaknuti satiri~ar Savo Martinovi}, uz napomenu: Nepotrebno precrtati, stvorio je bogatu kolekciju aforizama. Najvi{e ih je o pacerima. Paceru! – vikne neko u {ah klubu i svi se okrenu. Da nije pacera, {ahovska igra bi bila dosadno ta~na. Zli jezici smatraju da su mu to autobiografski prilozi. Koliko je skroman, posvedo~i}e wegov zakqu~ak: Poznat sam po tome {to me niko ne zna! Na pitawe kakav je kao u~iteq {aha odgovara: \ecu u~im {ahu, a odrasle odu~avam. Eto takav sam u~iteq...“ Qubivoje R{umovi} - R{um, prvi brk pesnika – {ahista, poznat kao jedan od vode}ih srpskih pesnika i prozaista za decu: poet iz Qubi{a amatere {i{a (i ne samo wih). Taknuto - }aknuto je bestseler kojeg je kao koautor napisao zajedno sa oponentom Dragoslavom Andri}em. Nave{}emo nekoliko R{umovih kontri i rekontri iz te kwige: Ajde vuci, guraj, mi~i, ili predaj blago ~i~i. Saàqevam sudbu tvoju, zaosto si u razvoju. Predlaèm da zove{ CIJU da ti spasi

TURBO TURNIRI U NOVOM SADU

poziciju. Nevoqa se vaqa, sakrij negde kraqa. Ne mora{ pod krevet, moè{ na g9! [ega~ewe sa gramatikom jedna je od karakteristika bulevarskog pravopisa, {to je R{um kao znalac àrgona koristio bez pardona: More ko te pita za ime gambita – glavno da ti mogu podmetnuti nogu! Uostalom, nedavno je iza{la kwiga o wemu pod naslovom R{umijada. Dragoslav Andri}, nenadma{ni autor kwige “Igra miliona” iz koje su mnoge i mnoge generacije {ahista nau~ile {ah osta}e upam}en kao jedan od najsvestranijih Beogra|ana i qudi na balkanskim prostorima, pa i diqem kontinenta, a ne}emo preterati, ako ukqu~imo i Svet. Ovaj poliglota i erudita, izme|u ostalog i koautor kwige „Taknuto - }aknuto“, tako|e je bio poznat po britkom humoru. ûvena je wegova „Sva{tara nonsensa“. Preveo je „Sme{nu sme{u“ od Ogdena Ne{a (za koju je dobio najvi{e priznawe) i sa~inio, izme|u ostalog, „Re~nik àrgona“. Sleng, ili {atrova~ki, odnosno govor ulice, kao svojevrsan produkt subkulture bio mu je veliki izazov. Andri} odgovara svom prijatequ R{umu: Uì~ka si „~ivija“ od svih snala`qivija, al’ tek mi smo lafovi – rakovi~ki „{rafovi“! O svom qutom suparniku, ina~e dobrom prijatequ, autor „Leksikona viceva“ lansirao je: To {to vrda ko jeguqa, beì kao pobeguqa, `rtva mra~na i jeziva – R{umovi} se preziva. ûjem, skupqa{ fore i fazone – da ti prodam jedno frtaq tone? Jesi l’ vido, apropo fazona, da su boqi oni bez rezona? Borac si sr~an, al’ mnogo dr~an, Borac si vatren – al bi}e{ satren! Nenad Gruji~i}, novosadski pesnik, kriti~ar, polemi~ar, antologi~ar i, zatim direktor velike kwièvne manifestacije Brankovo kolo koja se svake jeseni, tradicionalno, odràva u Sremskim Karlovcima, u znak se}awa na Radi~evi}evu pojavu i poeziju, govori kako je do{ao na zamisao da, uz literarne nastupe, prire|uje turnire Pesnici igraju {ah: - Na Brankovom kolu sam uveo {ah kao prirodnu posledicu li~ne zaàrenosti ovom drevnom igrom, ali i spoznav{i da je Banko Radi~evi} bio „quti” {ahista. Pi{u}i kwigu o Branku, uneo sam detaq iz 1849. godine da je prime}en u Zemunu da igra {ah. Eto, tako je Mi}un govorio o pesnicima – {ahistima u svom serijalu a preme{taju}i wegova aforisti~na poqa nadam se da mi ne}e uzeti za greh ovaj moj poku{aj da objedinim, ali i sa`mem wegove nove fore.... A o Mi}unu i wegovim “Magi~nim poqima” drugi put. Na kraju, citira}u samog Mi}una: Hvala na razumevawu gore navedenog priloga i molim za blagost pri ocewivawu istog. B. Dankovi}

SVETSKO JUNIORSKO PRVENSTVO

Najboqi [oberne

[ampioni Va{ije i Soumija

Prvo mesto na prvom Turbo velemajstorskom turniru koje se igra u prostorijama N[K-a u Novom Sadu osvojio je Jure [koberne iz Slovenije koji je osvojio i svoj prvi bal za titulu velemajstora. On je imao isti broj poena kao i velemajstor Dragan [olak, a pobednik je postao zahvaquju}i dodatnom kriterijumu. Sini{a [ari} je osvojio bal za titulu intera. Peh je imao mladi crnogorski {ahista Marko Krivokapi} kojem je u posledwem kolu trebao remi za bal intera ali kako se ovaj turnir igra pod geslom igrajte {ah a ne remi ostao je bez bala. Turnir je protekao u borbenoj atmosferi zahvaquju}i i dogovorenom pravilu da se ne nudi remi u toku partije ve} se partija mo`e zavr{iti remijem samo na osnovu ostalih pravila igre. Igra~i su bili izuzetno korektni tako da nije bila potrebna nikakva intervencija sudije. Kona~an plasman: 1-2. Jure [koberne, Dragan [olak 6, 35. Mert Erdogdu, Baris Esen, Sini{a [ari} 5, 6. Miroqub Lazi} 4,5, 7-9. Mi{a Pap, Dragan Kosi}, Marko Krivokapi} 4, Umut Ataki{i 1,5 poen. Nema predaha na turbo turniru u sali N[K-a. Tek {to je zavr{en prvi turnir po~eo je i drugi. Umesto [kobernea, Lazi}a i [ari}a na drugom turniru igraju Aleksandar Kova~evi}, Balind Na| He|e{i i Uro{ Petakov. Ostala sedmorica su nastavila svoju nedovr{enu borbu. Posle tri odigrana kola vodi Kova~evi} sa 2,5 poena, Erdogdu, Esen, Pap i Ataki{i imaju po 2 poena, Krivokapi} i Petakov po 1,5, [olak 1, Kosi} pola i Na| He|e{i bez poena. Iznena|uje slab start na drugom turniru velemajstora Kosi}a i [olaka koji su pretrpeli po dva poraza. Partije se mogu pratiti u`ivo preko interneta na www.perpetualcheck.com a rezultati preko sajta: www.vojvodinas.webs.com, www.chessnovisad.in.rs i www.chess-results.com. Marko Krivokapi}

U Porto Madrinu (Argentina) zavr{eno je svetsko omladinsko prvenstvo i u mu{koj i u ènskoj konkurenciji. Igralo se 13 kola a èstoka borba za {ampionsku titulu vodila se u obe konkurencije pa su nakon deobe prvog mesta odlu~ivali dodatni kriterijumi. U mu{koj konkurenciji pobednik je Francuz Maksim Va{ijeLagrav (rejting 2718) koji je pobedom u posledwem kolu dostigao Belorusa Sergeja @igalku (2646) jer je ovaj samo remizirao. Ni bronzanu medaqu nije bilo lako osvojiti a najuspe{niji je bio Poqak Mihal Olèvski. Kod devojaka ~ak tri igra~ice su se na kraju na{le na ~elu tabele a u raspodeli medaqa zlatnu je dobila Indijka Svaminatan Soumija, srebrnu Dejzi Koru iz Perua a bronzanu Kemre Jildiz Betul iz Turske. Plasman (juniori):1-2. Va{ije-Lagrav, @igalko 10,5, 3-5. Olèvski, Popov, Lenderman 9, 6-9. Andrejkin, Ju, Grigorjan, Margela{vili 8,5, 10-17. Iturizaga, Rod{tajn, Li, Hauel, Bindri~, Vokaturo, ~irila, Kan 8, 18-25. Robson, Xumabajev, Lalit, Ibara, Kartikejan, Potapov, A{vin, Gaqego 7,5, itd. Plasman (juniorke):1-3. Soumija, Kori, Jildiz 9,5, 4. @ang 9, 5. Mikadze 8,5, 6-10. Severjukina, Polet, Padmini, Tjolsen, Kiran 8, 11-15. Ivakinova, Kaliwina, Fuhs, Umudova, Ozturk 7,5, itd.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

I Karlsen gre{i Debitovawe ove mu{ke reprezentacije Srbije bilo je na Evropskom prvenstvu odr`nom na Kritu 2007. godine. U okolnostima formirawa novog tima, ostvareni rezultat u sredini tabele bio je zadovoqavaju}. Na{a ekipa je krenula veoma dobro, a onda su usledili nezgodni porazi - jer pozicije su obe}avale vi{e nego {to je postignuto. U drugom delu turnira srpski {ahisti su stabilizovali formu i u posledwem kolu za protivnika smo dobili Norve{ku. Bilo je jasno da }e na{a reprezentacija imati izuzetno teàk me~; wihov gotovo juniorski sastav bio je tvrd orah za mnoge ekipe. Kako i ne bi, sa fenomenalnim Magnusom Karlsenom kao predvodnikom! On je do ove partije bio najuspe{niji igra~ na prvoj tabli Evropskog prvenstva, ali se namerio na izvanrednog borca u na{em timu koga je {ahista iz najuèg svetskog vrha Levon Arowan nazvao Ivan Grozni! Naàlost, me~ je zavr{en nere{eno ali ostala je sjajna pobeda Ivani{evi}a za ekipu Srbije, izvojevana nad najperspektivnijim {ahistom planete! Slede}i nastup mu{ke reprezentacije Srbije bio je na Olimpijadi u Drezdenu 2008. godine. Na{i {ahisti su u veoma jakoj konkurenciji igrali odli~no, i pobedom nad Azerbejxanom tri kola pre kraja do{li u {ansu za osvajawe medaqe! Me|utim, u slede}em me~u izgubili smo od izvanredne ekipe Jermenije, koja je zatim i trijumfovala na Olimpijadi. Poraz u posledwem kolu od Vijetnama definitivno je udaqio srpsku reprezentaciju od vrha tabele ali je op{ti utisak ostao veoma povoqan: o~igledno je bilo da na{i najboqi igra~i imaju jo{ dosta prostora za napredak. Ali za stvarawe tima potrebne su godine i ne treba imati visoka o~ekivawa za predstoje}e prvenstvo Evrope u Novom Sadu. Lep uspeh bi bio plasman me|u prvih deset ekipa, a jo{ va`nije od rezultata je negovawe timskog duha za budu}nost. I bili smo deseti.

Karlsen - Ivani{evi} 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 Katalonsko otvarawe, izuzetno popularno me|u vrhunskim igra~ima. 4...d:c4 5.Lg2 Lb4+ 6.Sbd2 O{tar potez kojim Karlsen nudi `rtvu pe{aka. Mirnije je 6.Ld2 6...b5 Ivani{evi} prihvata izazov! 7.a4 c6 8.Dc2 Beli nije mogao da vrati materijal sa 8.a:b5 c:b5 9.Se5 jer bi crni odgovorio sa 9...Sd5 i posle eventualnog e4 ovaj skaka~ }e imati dobro poqe na b6. 8...Lb7 9.0-0 0-0 10.e4 Poenta strategije belog: pe{ak e5 i skaka~ e4 ~ine opasnu napada~ku formaciju. Me|utim, pozicija crnoga je veoma ~vrsta a tu je i pe{ak vi{e. 10...Sbd7 11.e5 Sd5 12.Se4 h6 Mora se spre~iti Seg5. 13.Ld2 a5! Ivani{evi} je spreman da „trpi“ skaka~a na d6 ali da zauzvrat dobije pritisak po a-liniji. 14.b3 Posle 14.L:b4 a:b4 15.Sd6 crni bi imao zanimqivu mogu}nost 15...b3 pa na 16.Dd2 La6! sa idejom b4 i c3. 14...c:b3 15.D:b3 b:a4! Odli~no re{ewe – va`nije je stvoriti kontraigru na daminom krilu nego ~uvati pe{ake povezane. 16.T:a4 La6 17.Tc1 Lb5 18.Taa1 Le7! Ivani{evi} ~uva crnopoqnog lovca za kontrolu poqa d6 a istovremeno je a-pe{ak spreman za napredovawe. 19.g4 Karlsen pokre}e tematski akciju; Ciq je sa g5 „ogoliti“ polo`aj protivni~kog kraqa a tu je i mogu}nost ukqu~ivawa kraqice u napad preko tre}eg reda. 19...Lb4! A sada opet nazad kada je poqe f4 oslabqeno!

Vrhunska igra srpskog reprezentativca u sloènoj poziciji. 20.L:b4 Slabo je 20.g5? L:d2 uz hg5 20...a:b4 21.g5 Sf4 22.g:h6 Karlsen principijelno napada ne mare}i za materijal jer ako se crnome dozvoli predah, recimo sa 22.Kh1 moglo bi da usledi 22...Ld3 ili ~ak 22... hg5!? uz Sd3. 22...g:h6! Ivani{evi} ispravno ocewuje da bi posle 22...Se2+ 23.Kh1 S:c1 24.T:c1 g:h6 25.Tg1! sa pretwama De3 i Sd6 beli imao zastra{uju}u inicijativu. 23.T:a8? Suo~en sa filigranskom odbranom najboqeg srpskog {ahiste, Karlsen gre{i! Pravilan redosled za belog je bio 23.De3! Se2+ 24.Kh1 S:c1 (Po analizi kompjuterskog programa, dolazi u obzir i riskantno 24...Kg7 ali se ~ovek ne bi lako odlu~io za takvu alternativu!) 25.T:a8 D:a8 26.D:h6 Da1 27.Dg5+ i partija bi se zavr{ila remijem jer beli ne bi imao ni{ta boqe od dràwa ve~itog {aha posle 27...Kh7 28.Dh4+ Kg7. 23...D:a8 24.De3 Boqe je bilo 24.Lf1 mada bi sa 24...f5! crni zadrào veliku prednost, na primer 25.Sd6 L:f1 26.T:f1 (26.K:f1 Da6+ 27.Sc4 Sb6 28.D:b4 Sd3) 26...c5! sa pretwom Sh3 uz Sg5 24...Se2+ 25.Kh1

25...Da3! Mogu}e je da je upravo ovaj potez u svom ra~unu prevideo genijalni norve{ki {ahista. Ne mo`e se spre~iti izmena kraqica {to crnom daje nadmo}nu zavr{nicu. Ali na Karlsenovom licu ni{ta od toga nije se moglo videti. Nastavio je da igra pa`qivo i pribrano, ali i Ivani{evi} je u narednom toku partije bio na visini zadatka. 26.Te1 D:e3 27.f:e3 Ta8 28.Lf1 Sc3 29.Sfd2 Ta2 30.L:b5 c:b5! Skaka~ na c3 je parali{e belu poziciju a drugi }e se uskoro ukqu~iti u igru. 31.Kg1 Kf8 32.Kf1 Ke7 33.Tc1 f5! Crni sada ima odlu~uju}u prednost.

34.e:f6+ S:f6 35.S:f6 T:d2! Ivani{evi} i daqe igra veoma precizno - Sd2 je za belog bio va`niji u odbrani od skaka~a na f6. 36.Sg4 Sd5 37.Tb1 Ako 37.e4 Sc3 38.e5 (38.S:h6 T:h2) 38...T:d4 39.S:h6 Th4 37...h5 38.Se5 S:e3+ 39.Ke1 T:h2 40.Tb3 Sc2+ 41.Kd1 Kd6 42.Sf3 Tf2

Karlsen je ovde predao jer ako 43. Sd2 Sd4 44. Tb4 Kd5! 0-1 [ah mat lista: vm Mihajlo Sojanovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

DANAS OSMINA FINALA @ENSKOG KUPA

Superliga{i u Novom Sadu Voqom `reba, odbojka{ice Vojvodine i Novog Sada Pionir petrola (~lanice Prve lige) ugosti}e superliga{ke ekipe, Klek i Jedinstvo iz U`ica, u osmini finala Kupa Srbije. Vojvodina je dva puta u posledwe tri godine u ovoj rundi Kupa igrala protiv Crvene zvezde i Po{tara, a sada ima pri-

Klek je realno kvalitetniji. Ali, u sportu je sve mogu}e, s tim {to je na{a prevashodna preokupacija da se pokaèmo u {to lep{em izdawu - rekao je trener Vojvodine Slobodan Antanasi}. Novi Sad }e u hali na \a~kom igrali{tu do~ekati ekipu najbogatije ènske odbojka{ke tradicije, Jedinstvo iz Uìca,

vidimo koliko u ovom momentu vredimo u odnosu na timove iz vi{eg ranga - istakao je trener Novog Sada Vladimir Medenica. Parovi osmine finala Kupa Srbije za odbojka{ice: NOVI SAD: Vojvodina - Klek (19), Novi Sad Pionir petrol - Jedinstvo (U) (20), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Po{tar 064 (18),

Ivan Le|er i ^aba Sila|i

PLIVA^KI MITINGU U ZREWANINU

U~estvuju Na|a, Len|er, Sila|i... Pliva~ki klub Proleter Jugoremedija organizator je me|unarodnog pliva~kog mitinga Kup Zrewanina – Memorijal “Milo{ Popov 2009”, koji }e biti odr`an 14. i 15. novembra. Predsednik kluba Dragan Radosav napomiwe da je ovo tradicionalna pliva~ka manifestacija sa najvi{im rejtingom u zemqi i spada u prvu kategoriju po kriterijumima Pliva~kog saveza Srbije. Nalazi se i u zvani~nom kalendaru Evropske pliva~ke federacije (LEN). - Na osnovu dosada{wih prijava, na mitingu }e u~estvovati predstavnici Rumunije, Ma|arske,

Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Italije, kao i svih klubova iz Srbije. O~ekuje se dolazak oko 400 takmi~ara. Na mitingu }e u~estvovati i svetska prvakiwa Na|a Higl, zatim svetski rekorder Duje Dragawa, kao i zrewaninski takmi~ari Ivan Len|er i âba Sila|i – najavio je Radosav. Takmi~ewe se odràva u zatvorenom bazenu duìne 25 metara, sa osam staza, po pravilima FINA i PSS. Takmi~ewe }e biti pojedina~no i ekipno, a svaki u~esnik ima pravo nastupa u dve individualne discipline u svakom delu programa. @. B.

Golden Stejt rasturio Minesotu U me~evima NBA vreme je imao 12 poena uz tri lige pobede su zabeleskoka i dve asistencije. To je ìle ekipe Finiksa, bila tre}a pobeda Hornetsa, uz San Antonija, Wu Orpet poraza, a Klipersi sada leansa, Jute i Golden imaju isti u~inak. Stejta.Najubedqiviju U neizvesnoj utakmici Juta je pobedu zabeleìli su savladala Wujork sa 95:93, a odko{arka{i Golden Stejta koji lu~uju}e poene postigao je Mehsu savladali Minesotu sa met Okur 76 sekundi pre kraja. 146:105. Sa{a Pavlovi} je bio Karlos Buzer je imao 23 poena jedan od boqih u ekipi Timbervulvsa sa 17 poena. Wu Orleans je pobedio Kliperse sa 112:84, a Predrag Stojakovi} je me~ zavr{io sa 12 poena. Juta je savladala Wujork sa 95:93, a Darko Mili~i} nije ulazio u igru. Golden Stejt je odrào lekciju Minesoti u me~u koji je ekipi Voriorsa pripao sa 41 poen razlike, rezultatom 146:105. Doma}a ekipa je goste naterala da naprave ~ak 28 gre{aka, a osam igra~a Golden Stejta imalo je dvocifren u~inak. Istakao se Kelena Azubike sa 31 poenom , Entoni Rendolf je imao 23 uz sedam skokova, a Entoni Morou 20. Kod gostiju, koji sada imaju u~inak od jedne pobede i sedam poraza, najboqi je bio Xoni Flin sa 20 po- Manu \inobili (San Antonio) ena, pet skokova i {est asistenuz 14 skokova, a isti broj poena cija. Al Xeferson je ubacio 18, imao je i Andrej Kirilenko. Toa dobru partiju je prikazao i ni Daglas ubacio je 21 poen za Sa{a Pavlovi} koji je za pola Nikse, a Darko Mili~i} nije sata igre postigao 17 poena (3-6 ulazio u igru. za tri poena), uz {est skokova i Finiks je pobedio Filadeltri asistencije. fiju sa 119:115 zahvaquju}i sjajWu Orleans je tako|e bio nim partijama Stiva Ne{a i ubedqiv, savladav{i Kliperse Xejsona Ri~ardsona. Ne{ je posa 112:84. Devin Braun je postisledwih 24 sekunde utakmice, u gao 25, a Kris Pol 24 poena uz 10 razmaku od deset sekundi, ubaasistencija. Predrag Stojakocio ukupno {est poena , sve sa vi} je igrao 25 minuta i za to linije slobodnih bacawa pa je

me~ zavr{io sa 21 poenom uz fenomenalnih 20 asistencija.Najefikasniji bio je Xejson Ri~ardson sa 29 poena (6-8 {ut za tri), a u pora`enoj ekipi istakao se Andre Iguodala sa 24 poena. Ekipa San Antonija uspela je bez Tima Dankana i Tonija Parkera da savlada Toronto sa 131:124. U odsustvu prvih zvezda briqirao je Manu \inobili, koji je me~ zavr{io sa 36 poena i osam asistencija. Argenitnac je imao sjajan {ut za tri poena (6-8) i bio je gotovo nepogre{iv sa linije slobodnih bacawa (14-16). Dobru podr{ku imao je u Ri~ardu Xefersonu koji je postigao 24 poena, uz osam skokova i sedam asistencija. U Torontu najboqi je bio Kris Bo{ sa 32 poena i 10 skokova. Rezultati: Filadelfija - Finiks 115:119 (Iguodala 24p 9s, Spajts 20p 8s, Jang 15p – Ri~ardson 29p, Ne{ 21p 20as, Dadli 18p, Stodemajer 17p), Wujork - Juta 93:95 (Daglas 21p, ^endler 17p 10s – Buzer 23p 14s, Kirilenko 23p 6s 6as, Okur 18p 12s, Vilijams 5p 16as), San Antonio - Toronto 131:124 (\inobili 36p 8as, Xeferson 24p 8s 7as, Hil 22p – Bo{ 32p 10s , Turkoglu 20p), Golden Stejt - Minesota 146:105 (Azubike 31p, Rendolf 23p 7s, Moru 20p, Xekson 10p 15as – Flin 20p, Xeferson 18p, Pavlovi} 17p), L.A. Klipers - Wu Orleans 84:112 (Kaman 14p, Batler 14p, Dejvis 14p – Braun 25p, Pol 24p 10as, Vest 17p 9s, Stojakovi} 12p).

Jovana Stefanov (krajwa levo), sredwi bloker Novog Sada

liku da pred svojim navija~ima (u hali na Slanoj bari) na~ini podvig, iako iz wenog tabora ne isti~u velike ambicije. - Mogli smo da dobijemo i lak{eg protivnika. S obzirom na to ko nam je rival, ne mo`emo da gajimo velike ambicije, jer

Foto: F. Baki}

koje posledwih godina nije ni bleda senka nekada{weg velikana. - Iako je Jedinstvo superliga{ka ekipa, mislim da imamo dovoqno snage i kvaliteta za nadigravawe. Pre svega ovaj me~ mo`e da nam poslu`i da

LAZAREVAC: Kolubara - Tent (19), Lazarevac - Radni~ki NIS petrol (20.30), BEOGRAD: Vizura - Spartak (S) (19.30), NI[: Studenz - Dinamo Azotara (20), ^A^AK: Libero - Crvena zvezda (20). M. Risti}

Rastali se Po{tar i Zako~ Darko Zako~ nije vi{e trener odbojka{ica beogradskog Po{tara 064, ekipe s kojom je osvojio ~etiri uzastopne duple krune i izborio plasman u Top 12 Indesit Lige {ampiona. Rastanak je usledio pre svega zbog finansijskih problema u klubu. Po{tar je u prva tri kola doma}eg prvenstva do`iveo

isto toliko poraza i nalazi se na posledwem mestu na tabeli. - Trenutni rezultati nisu razlog mog odlaska. Oni su samo vrh ledenog brega, a to traje ve} sedam meseci. Ako ovaj potez natera neke qude da razmisle, da im probudi svest i da zaustave daqi potop, onda je ciq ostvaren rekao je Zako~.

MARAT SAFIN BEZ DLAKE NA JEZIKU

Agasi je kompletan glupan! Ruski teniser Marat Safin preporu~io je Andreu Agasiju da vrati osvojene titule i novac, nakon {to je priznao da je tokom karijere koristio zabrawene supstance i lagao o tome Udru`ewe profesionalnih tenisera (ATP). Agasi je u autobiografskoj kwizi „Otvoreno“ priznao da je 1997. godine uzimao metamfeta-

Agasi mo`e da im uplati novac koji je zaradio na nesportski na~in - ako ho}e. Safin je postavio pitawe zbog ~ega je Agasi uop{te objavio autobiografiju. - [ta je bilo, bilo je. Umesto da sa~uva tajnu i po{tedi ATP, kao {to je ATP po{tedeo wega i omogu}io mu da bude uspe{an, on ih je stavio u vrlo neugodnu poziciju. Ponekad ~ovek mora da

Darko Zako~

DRUGO KOLO SVETSKOG PRVENSTVA U KOMBAT SAVATEU

Srebro Popovu Reprezentativac Srbije u kombat savateu Slobodan Popov osvojio je drugo mesto i srebrnu medaqu nastupom u drugom kolu Svetskog prvenstva u francuskom gradu Longviju. Srpski reprezentativac je u finalu, u kategoriji do 80 kg, pora`en od doma}eg takmi~ara Stefana Dojea, ina~e zvani~nog svetskog {ampiona. Nakon u~e{}a na turniru u Francuskoj, na{a reprezentacija putuje na turnir u La Koruwu, gde se o~ekuju tako|e dobri rezultati. Trba spomenuti da najve}u podr{ku Savate savez Srbije ima od republi~kog Ministarstva omladine i sporta i da to borci uzvra}aju sjajnim rezultatima (Srbija trenutno zauzima drugo mesto na svetskoj rang listi savate sporta). I. G

Rukometni program Marat Safin

min i da je potom ubedio ATP da je to u~inio nesvesno. Safin, koji }e se na Mastersu u Parizu oprostiti od tenisa, rekao je lokalnom dnevniku „Ekip“ da nije dovoqno to {to Agasi ka`e da se ose}a krivim. Ako ba{ ho}e da opere savest, neka vrati titule, novac i grend slem trofeje! Ako je za fer plej, neka bude takav do kraja. ATP ima svoj ra~un u banci i

drì jezik za zubima. Ali Agasi je èleo da prodajom kwiga zaradi jo{ ve}i novac. Stvarno je kompletan glupan - rekao je Safin. Agasi je u karijeri osvojio 68 titula, od kojih osam na najva`nijim turnirima. êtiri puta trijumfovao je na Australijan openu, dva puta na US openu, a po jednom na Vimbldonu i Rolan Garosu.

Prva liga (m) - TEMERIN: Mladost TSK – BSK Heba (20). Druga liga (m) - IN\IJA: @elezni~ar – Apatin (19), SOMBOR: Sombor – Jedinstvo (BPS) (19.30), JABUKA: Jabuka – Metalac AV (21), KA]: Titel XD – Radni~ki (NS) (19.30), NOVI SAD, SLANA BARA: Milicionar – @SK (16), JA[A TOMI]: Hercegovina – Radni~ki ([) (19), BANATSKO NOVO SELO: Proleter Agro`iv – Vojput (20).

SPORT

sreda11.novembar2009.

DNEVNIK

DANAS I SUTRA UTAKMICE 4. KOLA EVROLIGE

S BOJANOM POPOVI]EM, IGRA^EM LIJETUVOS RITASA

Partizan u Litvaniji

Najva`nija uloga u karijeri

Evroliga{i nastavqaju takmi~ewe ve~eras i sutra uve~e utakmicama 4. kola po grupama. Ovogodi{wi ciklus najja~eg takmi~ewa na Starom kontinentu ve} je pokazao ujedna~eniji odnos snaga izme|u ekipa, za razliku od nekih ranijih sezona, a to je, samo po sebi, najboqa pozivnica gledaocima koji pune dvorane {irom Evrope. Prvak Srbije, ekipa Partizana, pred novim je gostovawem, po{to sutra uve~e igra u Litvaniji, a rival joj je Lijetuvos Ritas. U Simens areni u Viqnusu crno-bele }e do~ekati brojna i veoma bu~na publika i kvalitetan rival kojeg predvode, izme|u ostalih, reprezentativac Srbije Bojan Popovi}, nekada{wi igra~ beogradskog tima i Vojvo-

Najboqi ko{arka{ Evrolige za oktobar bio je, za neke mo`da i neo~ekivano, reprezentativac Srbije Bojan Popovi} koji nosi dres litvanskog kluba Lijetuvos Ritas. Odli~ni plejmejker, ~lan na{eg dràvnog tima na Evrobasketu u Poqskoj, iako ima samo 26 godina, ve} je iskusan igra~ koji je pro{ao kroz mnoge velike bitke u dresovima FMP-a, moskovskog Dinama i {panskih ekipa Unikahe iz Malage i Bruese iz San Sebastijana. Zbog toga je bilo i logi~no {to mu je trener Lijetuvosa Rimas Kurtinaitis poverio ulogu lidera ekipe i omogu}io mu veliku minutaù i ima u wega ogromno poverewe. - Trener mi je precizno objasnio {ta èli od mene - rekao je Bojan Popovi}. - Uloga lidera mi odgovara, nemam s wom nikakvih problema i ose}am se mno-

Raspored utakmica Danas A GRUPA: Cibona - @algiris (18.30), Fenerbah~e Ulker - Montepaski (19.15), Barselona - Asvel (20.45). B GRUPA: Orelan - Unikaha (19). C GRUPA: Marusi - Kaha Laboral (18.15), CSKA Union Olimpija (18.15). D GRUPA: Prokom - Panatinaikos (19.45), Oldenburg - Real (20). Sutra B GRUPA: Lijetuvos Ritas - Partizan (18.45), Olimpijakos - Efes Pilsen (20). C GRUPA: Lotomatika Makabi (20.30). D GRUPA: Armani yins Himki (20.30).

go opu{tenije nego s nekim drugim rolama koje sam imao u karijeri. Uostalom, vidi se to i po priznawu koje sam dobio od Evrolige kao najboqi igra~ oktobra i ose}am se veoma dobro. Istina, kada su mi qudi iz kluba javili da sam dobio nagradu, bio sam malo iznena|en, jer nisam o tome ni razmi{qao. To priznawe podjednako pripada i mojim saigra~ima, koji su mi pomogli da pru`am dobre partije.

niti ne{to tre}e. Rekoh, trener Kurtinaitis èli da drìm loptu i donosim odluke {to mi odgovara i to me ~ini sre}nim i zadovoqnim. Uz to, ekipa igra dobro i pokazuje se za sada da smo prona{li na~in kako da funkcioni{emo na èqeni na~in. z Kako se ose}ate u ulozi lidera? - Tokom karijere susretao sam se nekoliko puta sa sli~nim situacijama, ali je sigurno da mi je

Oprezno s crno-belima Milo{ Teodosi}, plejmejker Olimpijakosa

dine Srbijagas Dejan Borovwak i nekada{wi ko{arka{ Crvene zvezde Milko Bjelica. Zanimqivo je da Litvanci od stranaca imaju jo{ samo Australijanca Arona Bejnsa, a svi ostali u~enici legende ko{arke u ovoj zemqi Rimasa Kurtinaitisa doma}e su snage. Od poznatijih igra~a tu su litvanski aktuelni i povremeni reprezentativci Babrauskas, Ginevi~ijus, Jomantas i Brazdauskis. [to se dana{weg programa ti~e, raspored nudi nekoliko zanimqivih utakmica poput duela Cibona - @algiris, Fenerbah~e - Montepaski, Prokom - Panatinaikos i Oldenburg - Real.

Sutra }e najve}u pa`wu izazvati okr{aj Olimpijakosa i Efes Pilsena u dvorani â&#x20AC;&#x153;Mira i prijateqstvaâ&#x20AC;? u Pireju. Atinski crveno-beli, predvo|eni na{im Milo{em Teodosi}em, poku{a}e da ostvare i tre}u pobedu i zadr`e mesto pri vrhu tabele u B grupi, dok }e pivari iz Istanbula, predvo|eni tako|e na{im Igorom Rako~evi}em, nastojati da iznenade doma}ina i izjedna~e se s wim u odnosu pobeda i poraza. Naravno, kada igraju gr~ki i turski klubovi uvek vlada u`arena atmosfera i nema sumwe da }e tako biti sutra uve~e i u atinskoj luci. A. P.

Bojan Popovi} veoma uva`ava ekipu Partizana, s kojom Lijetuvos Ritas sutra uve~e igra. - Partizan je dosta podmladio sastav i to mora da se odrazi i na wegove igre rekao je on. - Siguran sam da }e crno-beli igrati sve boqe kako sezona bude odmicala i sutra uve~e mora}emo da budemo veoma oprezni i da odigramo svom snagom. Poseban kvalitet crno-beli imaju pod ko{evima i na{i centri bi}e na ispitu. Ipak, o~ekujem na{u tre}u pobedu u Evroligi i pribli`avawe ostvarewu ciqa - plasmana u Top 16.

Bojan Popovi} u prodoru pored Igora Rako~evi}a

z Pre nekoliko sezona, dok ste nosili dres Dinama iz Moskve, imali ste za ~itavu sezonu 42 asistencije, a sada ste u samo prva tri kola ve} zabele`ili 21 uspe{no dodavawe? Te{ko je porediti dve sezone i dva tima. Ipak, istina je da sada igram vi{e i da je lopta mnogo ~e{}e u mojim rukama. Sada sam ja taj koji donosi odluku ho}u li asistirati, i}i na ulaz, ili u~i-

ovo najva`nija uloga do sada. Uz to, imamo veoma dobre igra~e na svim pozicijama, ko{arka{e koji mogu da mi pomognu u svakoj situaciji. Jedan od razloga na{ih dobrih igara je {to svi znamo na{e uloge i {to zadatke obavqamo kako treba - zakqu~io je Bojan Popovi}, ko{arka{ koji }e biti jedna od najve}ih opasnosti po ko{ Partizana sutra uve~e u Simens areni u Viqnusu. A. Predojevi}

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

Opel nije na prodaju! A radnici?! Doj~e vele “Xeneral motors” je odlu~io: “Opel” nije na prodaju! Me|utim, sudbina nema~kog giganta time nije re{ena. Tek ostaje da se vidi da li }e i odakle sti}i pomo} “Opelu”. U me|uvremenu, radnici {irom Evrope odràvaju proteste. Zna se da “Xeneral motors” mora da vrati kredit dràvi od milijardu i po evra, ali se ne zna {ta namerava sa “Opelom”, osim da je za sanaciju potrebno oko tri milijarde evra. Predsednik “Opelovog” Radni~kog saveta Klaus Franc kaè: Znamo raniji plan “Xeneral motorsa” kojim je predvi|eno zatvarawe tri fabrike u Evropi, ukidawe hiqada radnih mesta, ali ne na na~in na koji je to bilo dogovoreno sa “Magnom”. “Xeneral motors” je u me|uvremenu najavio da namerava da u Evropi ukine deset od 50 hi-

qada radnih mesta, tra`e se re{ewa za fabrike u Bohumu i

Ajzenahu, za fabriku u belgijskom Antverpenu gotovo da nema nade. Analiti~ar Kristof [tirmer smatra da nema alternative zatvarawu fabrika i kaè: Zatvarawe fabrika je verovatno neizbe`no. Tro{kovi evropske proizvodwe veoma su visoki. “Xeneral motors” traì od zaposlenih doprinos sanaciji kakav je dogovoren sa “Magnom” – u{tedu na zaradama od 265 miliona evra godi{we. Bi}e zatraèna i pomo} od dràva u kojima su “Opelove” fabrike – Nema~ke, [panije i Velike Britanije. Me|utim, Klaus Franc smatra da radnici ne}e biti spremni da pomognu, a ni dràve:

Mislim da u Detroitu nisu do kraja razmislili o finansijama. îni mi se da }e’Xeneral motors” poku{ati da uceni saveznu vladu preko Engleske i [panije. Ovih dana se odràvaju protesti u fabrikama u Riselshajmu, Kajzerslauternu, Ajzenahu i, posebno ugroènom, Bohumu. Tamo, jedan od ~lanova radni~kog saveta kaè: „Ova bohumska fabrika ima budu}nost i bori}emo se za wu.“ Analiti~ar Kristof [tirmer, me|utim, smatra da }e dve strane morati da se dogovore: Razumqive su izjave sindikata – ne èle da samo tako ostanu bez ustupaka koje je obe}ala “Magna”. Ali, mora se ostati konstruktivan – u krajwoj liniji svi rade u istoj kompaniji i mislim da je sada potreban obostrano konstruktivan pristup. Henrik Beme/Nenad Briski

Nestaju snegovi Kilimanyara Wujork tajms negovi Kilimanxara, proslavqeni istoimenom kwigom ameri~kog pisca Ernesta Hemingveja, uskoro bi mogli da nestanu budu}i da se ubrzano tope, navodi se u jednoj studiji. Oko 85 odsto leda koji se nalazio na vrhu Kilimanxara 1912. nestao je do 2007, navode nau~nici predvo|eni paleoklimatologom Loni Tompson s Univerziteta dràve Ohajo u studiji u ~asopisu ameri~ke Nacionalne akademije nauka. Tako|e, vi{e od ~etvrtine leda koji je postajao na toj planini 2000. nestalo je do 2007. godine. Istraìva~i su naveli i da, ako se nastave trenutni uslovi, „ledena poqa na vrhu Kilimanxara ne}e opstati“. Oba gle~era na Kilimanxaru se smawuju kako se led na wihovim ivicama topi i stawuje, ustanovili su istraìva~i. Oni su naveli da se izme|u 2000. i 2007. Godine severno ledeno poqe istawilo za 1,9 metara, a ju`no ledeno poqe za 5,1 metara.

Nadoknada za otkaz zbog trudno}e Toronto star esika Mesel izborila se za svoja prava i prava svog deteta pred ontarijskim Tribunalom za qudska prava. To zna~i i da treba da dobe 35 hiqada dolara i platu za vi{e od godinu dana, koliko je bila bez posla zbog trudno}e. Ova mlada samohrana majka bila je u ~etvrtom mesecu trudno}e kada se, avgusta 2008. godine, prijavila da radi na recepciji salona lepote “Nino D’Arena”. Tokom razgovora za posao pre}utala je informaciju o trudno}i, jer je bila svesna da je ne bi zaposlili. No, prvog radnog dana odlu~ila je da iskreno prizna {efici Sinziji Konforti i, odmah se pokajala, po{to je ve} petnaestak minuta kasnije ostala bez posla.

Obja{wewe Konforteve bilo je da je Meselova traìla privremeni, a ne stalni posao. Ova je, pak, to pobijala, isti~u}i da je ba{ zbog svoje trudno}e èlela materijalnu sigurnost. U ontarijskom Kodeksu qudskih prava ne postoji obaveza da potencijalnog poslodavca treba obavestiti o trudno}i. Mesel, koja je sada zaposlena kao koordinator u jednoj banket sali, nagla{ava da je ovo velika pobeda ne samo za wu, ve} i za sve ostale ène koje su se na{le ili }e se na}i u sli~noj situaciji. U Centru za pravnu pomo} za o~uvawe qudskih prava, koji je vodio slu~aj Mesel, kaù da nedeqno primaju ~etrdesetak poziva od èna koje imaju sli~ne probleme. Oni nagla{avaju da je za ovakvo isterivawe pravde potrebno imati i hrabrost i posve}enost.

Amerikanci sve vi{e tro{e

Sli~ne promene su zabeleène i na drugim afri~kim planinama - Kenija i Ruvenzori, kao i na gle~erima u Ju`noj Americi i na Himaqima. „îwenica da tako mnogo gle~era u tropskim i suptropskim predelima pokazuju sli~no reagovawe ukazuje na podleè}i zajedni~ki uzrok“, navodi Tompson. Ona je dodala da se zabeleène promene mogu delomi~no objasniti pove}awem temperature blizu povr{ine Zemqe, zajedno s jo{ ve}im pove}awem izme|u sredwe i gorwe tropske troposfere, {to je prime}eno prethodnih decenija. Prema studiji, promene u obla~nosti i sne`nim padavima mogu tako|e biti uzroci, mada su oni mawe zna~ajni. Za pore|ewe oblasti pokrivenih ledom istraìva~i su koristili mape gle~era zasnovane na fotografijama iz 1912. i 1952, kao i satelitskim snimcima iz 1976. i 2002. godine.

Glas Amerike ajnoviji izve{taji o maloprodaji u Sjediwenim Dr`avama pokazuju nove znake da se ekonomija oporavqa. Kako izgleda, Amerikanci su ponovo po~eli da tro{e, mada umereno. To nije jedini nagove{taj ekonomskog oporavka. Kompanija za proizvodwu kamp prikolica iz severne Indijane najednom mora da zaposli vi{e qudi kako bi mogla da izvr{i sve poruxbine. „Razmi{qali smo kako da uposlimo radnike u posledwih nekoliko meseci, pogotovo u novembru i decembru, a onda odjednom moramo da smislimo kako da postignemo sve“, ka`e Devon Miler iz te firme. Ovo je jedan od pozitivnih znakova za ekonomiju koja i daqe poku{ava da uspostavi balans. Najnoviji nedeqni izve{taj pokazuje da je 512 hiqada Amerikanaca podnelo zahtev za nadoknade za nezaposlene, {to je mawe nego {to su ekonomisti predvi|ali. Nivo nezaposlenosti od gotovo 10 odsto podstakao je

ameri~ke zakonodavce u Senatu da u sredu uve~e odobre produèwe pomo}i nezaposlenima, posebno u dràvama koje su najteè pogo|ene ekonomskom krizom. „Pad nezaposlenosti }e biti vrlo, vrlo spor“, smatra Xon Silvija iz banke “Vels Fargo”. Zabrinuti Amerikanci su svoje nezadovoqstvo ekonomijom iskazali u utorak na izborima za guvernere, glasaju}i za republikance i u Wu Xerziju i u Virxiniji. Bela ku}a je zauzela odbrambeni stav. „Pomoglo bi kada oni ~ija je politika dovela do ovog haosa, ne bi samo sedeli i kritikovali nas dok poku{avamo da izvu~emo kola iz jarka“, poru~uje savetnik u Beloj ku}i Dejvid Ekselrod. Mese~ni izve{taj o zaposlenosti u oktobru jasnije }e pokazati u kom se pravcu kre}e ekonomija. Prema istraìvawu organizacije “Galup”, godinu dana posle izbora na kojima je predsednik Obama odneo ubedqivu pobedu, 16 odsto mawe Amerikanaca ima poverewe da }e wegova administracija uspeti da poboq{a stawe u domenu nezaposlenosti.

Afri~ka avantura Sajmona Mana Bi-Bi-Si ajmon Man, britanski pla}enik koji je proteklih pet godina proveo po afri~kim zatvorima, vratio se u Britaniju. Man je bio osu|en na 34 godine robije zbog planirawa pu~a u Ekvatorijalnoj Gvineji radi preuzimawa kontrole nad ogromnom naftnim bogatstvom te zapadnoafri~ke zemqe. Uhap{en u Zimbabveu, kada je u avionu punom pla}enika i oru`ja poku{ao da odleti za prestonicu Malabo, Man je priznao krivicu, a kao jednog od organizatora neuspelog pu~a imenovao je i sina biv{e britanske premijerke Margaret Ta~er. Pomilovao ga je ~ovek koga je `eleo da sru{i sa vlasti, predsednik Teodoro Obijang Nguema, u kako se smatra, poku{aju da promeni imix svog re`ima koji organizacije za za{titu qudskih prava opisuju kao jedan od najgorih u Africi. Pozadina neuspelog pu~a nije do kraja jasna, ali ~iwenica je da je Ekvatorijalna Gvineja u posledwih nekoliko godina postala jedan od najzna~ajnijih proizvo|a~a nafte u potsaharskoj Africi.

Pri~a je kao iz romana Frederika Forsajta - biv{i pripadnik specijalnih jedinica britanske vojske, oficir obrazovan u najskupqim i najelitnijim {kolama, okupqa oko sebe grupu pla}enika s namerom da sru{i reìm nepopularnog afri~kog diktatora, za ra~un velikih naftnih kompanija i, tvrdi, uz blagoslov pojedinih evropskih dràva. Zavera, me|utim, propada, pla}enici su uhap{eni, mu~eni i posle su|ewa ba~eni u tamnice jednog od najozlogla{enijih afri~kih zatvora, da bi iznenada bili amnestirani i proterani iz zemqe. Nije, me|utim, re~ o romanu, va} o posve istinitoj pri~i ~iji se glavni junak zove Sajmon Man. Jo{ neke detaqe BBC-ju je ispri~ao Adam Roberts, autor kwige „Pu~ za lovu“ u kojoj je opisana Manova neuspela avantura. „Bila je to zavera grupe pla}enika da sru{e vladu Ekvatorijalne Gvineje, naftom bogate zemqe na zapadu Afrike. Motiv im je o~igledno bio novac Sajmon Man je vi{e puta izjavio da mu je ciq da se obogati, odnosno da pove}a svoje bogatstvo. Osim novca, jedan od motiva bilo je uzbu|ewe, avantura, ideja da se ìvi na ivici opasnosti.“

Man i ostale vo|e pu~a bili su osu|eni na po 34 godine zatvora, ali su pu{teni posle svega godinu dana. Adam Roberts smatra da su vlasti u Malabou procenile da im vi{e nije od koristi, odnosno da je o zaveri rekao sve {to je znao. Zna~i li to da pravi organizatori neuspelog pu~a koje je Man navodno imenovao sada imaju ozbiqnih razloga za zabrinutost? Adam Roberts odgovara pozitivno, ali dodaje: „Mnogo toga zavisi od onoga {to }e Sajmon Man re}i po povratku u Britaniju. Ono {to ka`ete pred sudom u Ekvatorijalnoj Gvineji ili pod pretwom mu~ewem mo`da se razlikuje od izjave koju }ete dati kada se vratite ku}i, gde imate pravo na pravi~no su|ewe, odbranu i tome sli~no. Mo`da }e Sajmon Man odlu~iti da povu~e sve izjave koje je dao.“

Po izlasku iz zatvora, izra`avaju}i zahvalnost za pomilovawe, Sajmon Man je nagovestio da je spreman da

svedo~i protiv qudi za koje tvrdi da su bili ume{ani u zaveru - me|u wima svakako je najpoznatiji Mark Ta~er, sin biv{e britanske premijerke Margaret Ta~er. „Ta~er tvrdi da o pu~u nije znao apsolutno ni{ta. Sajmon Man mu je navodno rekao da na zapadu Afrike osniva mawu firmu koja }e se baviti medicinskom evakuacijom zapadnih biznismena, te da mu je za to potreban helikopter, odnosno novac da nabavi helikopter. Kada sam ga intervjuisao za svoju kwigu, po~eo je, me|utim, da mi pri~a o tome kako se na helikopter montira oru`je, tako da je o~igledno pretpostavqao da nije re~ o obi~noj firmi, ali tvrdi da nije bio upoznat sa punim razmerama zavere“, ka`e Adam Roberts, autor kwige „Pu~ za lovu“ u kojoj je opisana neuspela avantura Sajmona Mana.

SVET

sreda11.novembar2009.

DNEVNIK

ME\UKOREJSKI INCIDENT U @UTOM MORU

UKRATKO

Severna Koreja ~eka izviwewe

Japanska pomo} Avganistanu TOKIO: Japan je ju~e obe}ao da }e Avganistanu poslati pomo} od pet milijardi dolara, uo~i ovonedeqne posete ameri~kog predsednika Baraka Obame toj zemqi, u nadi da }e to poboq{ati odnose sa SAD u oblasti bezbednosti.Pomo} je namewena za modernizaciju poqoprivrede, infrastrukture i obrazovnog sistema u Avganistanu, precizirao je Rojters. O~ekuje se da }e japanski premijer Jukio Hatojama u petak u Tokiju predstaviti paket pomo}i ameri~kom predsedniku koji upravo preispituje strategiju prema Avganistanu.Obama i Hatojama su se ju~e telefonom dogovorili da rade na ja~awu veza dve zemqe i da na sastanku razmotre globalne teme kao {to su Avganistan. (Tanjug)

Moldavija i daqe bez predsednika KI[IWEV: Skup{tina Moldavije ni tre}i put ove godine nije uspela da izabere novog predsednika te zemqe, nakon {to je ju~e opoziciona Partija komunista odbila da glasa i napustila salu za sednice, javile su ruske novinske agencije. Za izbor predsednika u skup{tini potreban je 61 od ukupno 101 glasa, me|utim, Savez ima 53, a komunisti 48 poslanika. Ukoliko komunisti - ~ijeg kandidata u ranijim poku{ajima nisu èlele da podrè tada opozicione, a sada vladaju}e stranke, nastave da bojkotuju izbor predsednika u skup{tini i u drugom poku{aju za 30 dana, predsednik parlamenta i vr{ilac du`nosti {efa dràve Mihaj Gimpu, mora}e da raspusti skup{tinu. U skladu sa izbornim zakonima, novi izbori mogli bi da budu odràni na jesen naredne godine. (Tanjug)

Zara`ena pisma za diplomate WUJORK: Tri diplomatske misije sa sedi{tem u Wujorku, primile su pisma u kojima je bio beli prah, izjavili su predstavnici gradske policije.U sedi{ta misija Francuske, Uzbekistana i Austrije, prekju~e posle podne stigle su koverte sa sumwivim prahom. Po navodima policije, koja je iz bezbednosnih razloga naredila dekontaminaciju zaposlenih u tim misijama, za sada jo{ nije poznato o kakvom prahu je re~ ali se obavqaju potrebne analize.Pisma sa belim prahom - antraksom 2001.godine, uzrokovala su smrt pet osoba i stvorila paniku u SAD. Od tada, pisma sa belim prahom, imitacijom antraksa, slana su ~esto {irom SAD i uvek izazivala pozornost, ali nijedno nije imalo fatalne posledice. (Beta-AFP)

SEUL: Severna i Ju`na Koreja razmenile su kratkotrajnu vatru du` sporne granice na @utom moru, a severnokorejski brod je te{ko o{te}en, saop{tile su ju`nokorejske vojne vlasti.Nije bilo `rtava na ju`nokorejskoj, a nema podataka o poginulima na severnokorejskoj strani, saop{tio je ju`nokorejski Vrhovni {tab. Severna Koreja je okrivila ju`nog suseda za "te{ku oru`anu provokaciju", optu`uju}i ju`nokorejske brodove da su

u{li u severnokorejske teritorijalne vode. Severna Koreja tvrdi da je grupa ju`nokorejskih ratnih brodova otvorila vatru na severnokorejski patrolni ~amac, ali su se udaqili po{to je severnokorejski brod "odmah uzvratio vatru". U izjavi koju je prenela severnokorejska Centralna novinska agencija, ka`e se da bi Ju`na Koreja trebalo da se izvini.U saop{tewu ju`nokorejskog Vrhovnog {taba navodi se da je severnokorejski patrolni ~amac

pre{ao grani~nu liniju oko 11.30 po lokalnom vremenu, ju`nokorejski brodovi su ispalili hice upozorewa, a severnokorejski brod se vratio u svoje teritorijalne vode. Sukob se dogodio blizu ostrva Dae~eong koje pripada Ju`noj Koreji, oko 220 kilometara od lu~kog grada In~eona, zapadno od Seula, pi{e u izjavi ju`nokorejskog {taba. everna i Ju`na Koreja se jo{ nisu sporazumele oko granice u @utom moru. (Beta-AP)

KANCELARKA MERKEL NAJAVILA NOVE REFORME

Plan od pet ta~aka za jaku Nema~ku BERLIN: Savezna kancelarka Angela Merkel najavila je ju~e da wena nova konzervativno-liberalna vlada `eli u naredne ~etiri godine da vodi politiku koja }e omogu}iti da Nema~ka prevazi|e sada-

(CSU) i Liberali (FDP) {efa diplomatije Gida Vestervelea. Kao prvo, moraju da se prevazi|u posledice krize, potom treba da se poboq{a odnos gra|ana prema dr`avi uz smawewe birokratije i da

{wu krizu, kao i da se reformi{e i u "novoj podeli karata" zauzme jo{ istaknutiji status na svetskoj sceni. To treba da se postigne ostvarivawem programa od pet ta~aka koalicione vlade koju ~ine kancelarkina Hri{}ansko-demokratska unija (CDU), sestrinska bavarska Hri{}ansko-socijalna unija

se prona|u odgovori na dru{tvene promene izazvane starewem stanovni{tva. ^etvrta ta~ka o kojoj je u Bundestagu govorila kancelarka odnosi se na o~uvawe prirodnih resursa, za {ta se mora na}i i pravi globalni okvir. Najzad, s obzirom na "nove pretwe i izazove" nova vlada }e se baviti i "odnosom slobode

i bezbednosti" kako na unutra{wem tako i na spoqnopoliti~kom planu. Kancelarka je upozorila da je Nema~ka u najteòj posleratnoj krizi i podsetila da je pad bruto dru{tvenog bruto proizvoda sada pet puta ve}i nego u prethodnoj velikoj krizi po~etkom sedamdesetih godina 20. veka. Istakla je zna~aj mera koje je ve} donela savezna vlada, a kojima je pove}an de~iji dodatak sa 164 na 184 evra mese~no po detetu i pove}ana neoporezovana osnovica primawa za roditeqe sa decom. Navela je da }e merama koje }e stupiti na snagu 1. januara 2010. poreski obveznici biti rastere}eni sa 22 milijarde evra. Istovremeno je Angela Merkel najavila da }e vlada produìti vaèwe mera za spre~avawe porasta nezaposlenosti. To se pre svega odnosi na rad sa skra}enim vremenom u firmama u kojima je zbog pada poruxbina smawena proizvodwa. Prema dosada{wim propisima se zaposlenima, najduè 18 meseci i preko Agencije za rad, iz dràvne kase ispla}uje dodatak do punog primawa. Taj rok bi trebalo sada da se produì. Posle kancelarke i {efova opozicionih stranaka, nema~ki savezni poslanici }e tri dana raspravqati o pojedim delovima programa nove vlade. (Beta)

Kineski demonstranti tra`e pomo} od Obame PEKING: Grupa demonstranata u Pekingu tra`ila je ju~e pomo} od ameri~kog predsednika Baraka Obame pred wegovu posetu Kini slede}e nedeqe, navode}i da se vlast pred zna~ajne doga|aje u prestonici ~esto pona{a veoma grubo prema svakom koga smatra problemati~nim. Kineske vlasti uobi~ajeno zatvaraju disidente pred osetqive politi~ke godi{wice

ili posete stranih zvani~nika, me|utim demonstranti tvrde da se i protiv obi~nih qudi preduzimaju sli~ne mere. Oni `ele da Obama zatra`i od svojih kineskih doma}ina obja{wewe za{to se preduzimaju takve mere. "Ovde smo zato {to je Obama predsednik slobodne i demokratske zemqe, dolazi u Kinu, i zbog toga }e kineska vlada izvr{iti pritisak na nas, na isti na~in kako se uvek de{ava kada

su u pitawu posebnidatumi", rekao je jedan borac za qudska prava, koji je bio u grupi od 30 demonstranata okupqenih u centralnom pekin{kom parku. On je dodao da vlast naj~e{}e "sumwive osobe" ilegalno zatvara ili ih stavqa u ku}ni pritvor. Policija je do{la u park nedugo po{to je protest po~eo i ve}inu demonstranata odvela u policijsku stanicu. (Beta-AP)

USTAVNI SUD [PANIJE O AUTONOMIJI KATALONIJE

Nacija bez dr`ave BARSELONA: [panija se nalazi pred velikom odlukom Ustavni sud te zemqe treba kona~no da presudi da li je autonomija Katalonije, koju je odobrio katalonski parlament i koja je potvr|ena referendumom ustavna ili ne, u trenutku kada se kroz ne{to vi{e od mesec dana o~ekuje novi referendum o samoopredeqewu te {panske pokrajine u jo{ 130 op{tina. Prema re~ima lidera Nezavisne levice (EI) Uriela Beltrana, 130 op{tina (od 978 koliko ih ima u Kataloniji), }e 13. decembra slediti primer male op{tine u Barseloni, Arenis de Munt, koja je 13. sep-

fa gra|ansko liberalne partije Konvergencija i unija (CiU), najve}e partije u regionu severne [panije, vaì za borca za nezavisnost Katalonije.U intervjuu za "Frankfurter Algemajne Cajtung", Mas je rekao da "ima mnogo Katalonaca koji smatraju da bi Katalonija u 21. veku mogla da bude kao Danska ili Holandija". Na pitawe lista da li bi [panija i Evropska unija trebalo polako da se pripreme za novu dràvu, s obzirom da mnogi Katalonci vide svoj region kao "naciju bez dràve", Mas je rekao da "polako, ali sigurno raste broj onih koji èle sopstvenu dràvu."

Zastave Katalonije

tembra odr`ala prvi takav referendum o odvajawu od [panije.Na tom referendumu je u~estvovalo 40 odsto bira~a, a u prilog nezavisnosti izjasnilo se 96 odsto. U katalonskom parlamentu, region Katalonija je definisan kao "nacija" sa {irokom autonomijom, izme|u ostalog i kada je u pitawu "politika jezika". Ukoliko sud donese negativnu odluku, dakle tu autonomiju proglasi neustavnom, [panija }e se na}i u istorijskom ustavnom sukobu. Katalonski Kenedi, kako zovu Artura Masa 53-ogodi{weg elokventnog i elegantnog, {e-

"Po mojoj proceni, tre}ina stanovni{tva `eli takvu dr`avu unutar EU. Mi smo, naime, najve}i pobornici EU u [paniji. Govore}i o odnosima izme|u Madrida i Barselone, Mas je rekao da "ima nepoverewa i nerazumevawa, kao i mnogo rivalstva". "U Madridu su finansijska i politi~ka mo}. Barselona je dinami~na i kreativna. Katalonci su razo~arani jer veruju da su u~inili mnogo za [paniju, a da su zauzvrat dobili malo. Mi pla}amo vi{e od ostalih, radimo vi{e nego ostali, ali nam to niko ne priznaje", rekao je on. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BERNAR KU[NER Lideri EU verovatno }e se sastati idu}e nedeqe kako bi odlu~ili ko }e biti novi predsednik Unije, izjavio je francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner.On je ju~e rekao da ne veruje da }e se {efovi dr`ava i vlada 27 ~lanica EU ove nedeqe dogovoriti o tome ko }e biti predsednik 500 miliona stanovnika Unije. Francuska u ovom trenutku nema favorita, ka`e Ku{ner.

LIDIVIN SAWE Francuska glumica Lidivin Sawe igra}e u filmu novozelandskg sineasta Li Tamahori koji re`ira film prema istinitoj pri~i o Latifu Jahji - dvojniku najstarijeg sina svrgnutog ira~kog lidera Sadama Huseina. Jahja je bio prinu|en da se, protiv svoje voqe, u potencijalno rizi~nim situacijama pojavquje umesto sadisti~ki nastrojenog i omra`enog Udaja Huseina.

VITALIJ GINZBURG Ruski nobelovac, fizi~ar Vitalij Ginzburg, koji je u~estvovao u izradi sovjetske hidrogenske bombe, preminuo je u Moskvi u 94. godini. Ginzburg je preksino} preminuo, a uzrok smrti je sr~ani zastoj. Ginzburg je Nobelovu nagradu za fiziku 2003. godine dobio s jo{ dva nau~nika.Po~etkom 1950-ih Ginzburg je radio na projektu vladeSSSR-a na razvijawu hidrogenske bombe.

Predoziranost radom ubija Japance TOKIO: U kancelariji jednog tokijskog ureda svi su mislili da je Keni Hamada zaspao za radnim stolom. Po{to se ni posle dva sata nije budio, potap{ali su ga i shvatili da je wihov kolega u ranim 40-im godinama `ivota - izdahnuo kao `rtva napornog rada.U zemqi poznatoj po disciplini i izuzetnoj predanosti poslu ovaj slu~aj uop{te nije neuobi~ajen. Smrt zbog iscrpqenosti poslom ima i svoj naziv karo{i. Sr~ani udar je naj~e{}i uzrok karo{ija, koji sve vi{e poga|a predane japanske radnike. Karo{i se pojavio tokom posleratnog ekonomskog buma u Japanu, ali je sada ponovo po~eo da uzima svoj danak. Od po~etka 60-ih i prve `rtve koja je nakon 40 dana neprekidnog napornog rada umrla od mo`danog udara, kad je

ovaj fenomen uo~en i definisan, od karo{ija su umrle hiqade zaposlenih Japanaca. Kod najve}eg broja umrlih zbog predozirawa poslom zabele`en je enormno visok broj prekovreme-

nih sati. Japanci imaju genetsku i kulturnu predispoziciju radoholizma, pa je prekovremeni rad gotovo normalna stvar. Mnogi, na`alost, to ne izdr`e, odnosno potro{e sami sebe, bez ostatka, do smrti. Dok je ve}ina `rtava do sada umirala od sr~anog ili mo`danog udara, kod sve ve}eg broja japanskih radnika se zbog iscrpqenosti danas razvijaju i psiholo{ki poreme}aji poput depresije, koja ~esto dovodi do samoubistava. Stru~waci upozoravaju da je karo{i ve} dobio novo lice - suicid. Kontinuirani stres zbog predozirawa poslom, koji prerasta u te{ke oblike depresije, tera qude da izlaz nalaze u samoubistvu. Od 30.000 samoubistava

po~iwenih u Japanu pro{le godine, smatra se da je 10.000 povezano s iscrpqeno{}u na poslu. Jedna japanska kompanija morala je da plati oko milion ameri~kih dolara od{tete porodici radnika koji je izvr{io samoubitvo. Sud je zakqu~io da je taj ~in bio posledica iscrpqivawa na poslu. "Moj mu` je vrlo naporno radio. Bio je pod stresom dan i no}", rekla je udovica. Dodala je da zbog jake konkurencije me|u kolegama nije bilo vremena za predah. Wen suprug je na poslu, do kojeg je putovao dva sata, radio oko 75 sati nedeqno ili u proseku 15 sati dnevno. Japanska vlada, iako ne `eli da komentari{e broj `rtava kojima barataju razna udru`ewa, nedavno je priznala da "postoje s radom povezane bolesti prouzrokovane stresom". Japanska javnost zahteva od vlade da preduzme ne{to kako bi se ovakvo stawe promenilo. (Beta)

BALKAN

DNEVNIK SASTANAK NIKOLE GRUJEVSKOG I JADRANKE KOSOR U SKOPQU

Hrvatski biznismeni dobrodo{li u Makedoniju SKOPQE: Makedonija i Hrvatska imaju dobre politi~ke odnose koji mogu da doprinesu unapre|ewu ekonomske saradwe, zakqu~eno je na ju~era{wem sastanku premijera dve zemqe Jadranke Kosor i Nikole Gruevskog u Skopqu. Jadranka Kosor je najavila da }e Hrvatska podr`ati Makedoniju na putu evroatlantskih integracija. „Hrvatska je ~lanica NATO-a. Pri kraju smo pregovora sa EU i daqe pru`amo punu i konkretnu pomo} Makedoniji na evroatlantskom putu. Kao {to znate deblokirani su nam pregovori za ~lanstvo EU a to je odli~an znak ohrabrewa, podr{ke svim zemqama jugoisto~ne Evrope koje nastoje da idu tim putem“, izjavila je premijerka Kosor. Premijeri Hrvatske i Makedonije razgovarali su i o unapre|ewu ekonomskih odnosa i formirawu tima za saradwu. Gruevski je ocenio da dobri politi~ki odnoNOVA DEMOKRATIJA

Tri kandidata za predsednika ATINA: Doskora{wi kandidat za lidera Nove demokratije Dimitris Avramopulos, koji je nedavno iza{ao iz kampawe, objavio je ju~e da }e podràti nekada{weg ministra kulture Antonisa Samarasa, jednog od tri preostala pretendenta za ~elnu poziciju u partiji. Izbor lidera najve}e opoziciona stranke bi}e obavqen 29. novembra, a za mesto koje je doskora drào Kostas Karamanlis, koji je bio i premijer Gr~ke do izbora odrànih pro{log meseca, pored Samarasa, konkuri{u i donedavna ministarka spoqnih poslova Dora Bakojani i prefekt Soluna Panajotis Psomijadis. Podr{ka Avramopulosa, ranijeg ministra zdravqa i gradona~elnika Atine, Samarasu mogla bi trku za predsednika u~initi krajwe neizvesnom, iako je u dosada{wim prognozama kao favorit ~e{}e pomiwana Bakojani. Avramopulos je rekao da je wegova podr{ka Samarasu izraz procene da bi pobeda tog kandidata vratila jedinstvo i snagu partiji na principima za koje se ona zalaè, prenela je agencija ANA. Zahvaquju}i na podr{ci, Samaras je izrazio uverewe u brzo ja~awe ND koja je na vanrednim parlamentarnim izborima, odrànim 4. oktobra, poraèna od socijalisti~kog PASOK-a. (Tanjug)

si dve zemqe mogu biti dobar osnov za unapre|ewe ekonomske saradwe. „Hrvatski biznismeni su dobrodo{li, neki najavquju nove investicije, neki kupuju akcije makedonskih kompanija“, rekao je Gruevski. Razgovaraju}i o mawinama u obe zemqe, Gruevski i Jadranka Kosor ocenili su da je briga o mawin-

skom stanovni{tvu na odli~nom nivou. Hrvatska premijerka razgovarala je i sa {efom dr`ave \or|em Ivanovim i sa predsednikom makedonskog parlamenta Trajkom Veqanovskim. Premijeri Hrvatske i Makedonije posadili su drve}e ispred hale „Boris Trajkovski“ u okviru akcije „Dan drve}a“. (Beta)

Papandreu o imenu Makedonije SKOPQE: Gr~ki premijer Jorgos Papandreu ponovio je da je re{avawe pitawa imena preduslov za put Makedonije ka prijemu u EU, javqaju ju~e makedonski mediji. Papanredu je u neformalnom susretu s ameri~kom dràvnom sekretarkom Hilari Klinton u Berlinu rekao da je to „jasna poruka“ i da re{ewe pitawa imena treba da bude u skladu da „crvenim linijama“ Gr~ke. Ameri~ki ambasador u Skopqu Filip Riker je izjavio da je „kona~no re{ewe kojim }e se zatvoriti pitawe imena mogu}e, ali da je to posao koji treba da zavr{e dve zemqe“. „Na{ stav je nepromewen, sna`no podràvamo prijem Makedonije u NATO i EU i sna`no podràvamo pronalaèwe ko-

na~nog re{ewa o imenu koje }e doneti boqu buduhcnost za sve“, izjavio je Riker. Pregovori Makedonije i Gr~ke odvijaju se pod pokroviteqstvo Ujediwenih nacija i uskoro treba da bude odr`ana nova runda pregovora. (Beta)

Samoubistvo sa vrha Akropoqa ATINA: Dvadesetpetogodi{wi mladi} poginuo je ju~e posle skoka sa vrha Akropoqa, koji je, kako se veruje, izveo u samoubila~koj nameri. Prema svedo~ewima o~evidaca, mladi} je zauzeo stav kao da se sprema za trku, a onda sko~io

sreda11.novembar2009.

NOVI VIRUS [IRI SE BALKANOM

U Rumuniji 94 slu~aja u protekla 24 sata BUKURE[T: Rumunsko ministarstvo zdravqa je saop{tilo je ju~e da su u protekla 24 sata potvr|ena 94 nova slu~aja gripa A H1N1 u zemqi. U Rumuniji do sada niko nije preminuo od novog gripa. Nekoliko osnovnih i sredwih {kola u Bukure{tu i drugim gradovima u zemqi je zatvoreno na sedam dana, javqa rumunska novinska agencija A|erpres. Zakqu~no sa ju~era{wim danom u Rumuniji je zabeleèno 907 slu~ajeva inficiranih virusom novog gripa, saop{tio je predsednik privremene rumunske vlade Emil Bok. On je naveo da je 655 osoba ve} prestalo da prima terapiju i da su svi van opasnosti. Me|u ostalim inficiranim, kod dvoje je zabeleèn teì oblik oboqewa. (Beta)

Crna Gora formira op{tinske krizne {tabove PODGORICA: U Crnoj Gori je od prekju~e zabeleèno jo{ dva slu~aja obolelih od novog gripa, objavqeno je u Podgorici, a u saop{tewu se dodaje da u zemqi po~iwe formirawe op{tinskih kriznih {tabova koji }e delovati ukoiko bude progla{ena epidemija gripa. Crnogorski premijer Milo \ukanovi} rekao je ju~e da Crna Gora ima dovoqno lekova protiv novog gripa i najavio da }e dràva po~etkom naredne godine obezbediti vakcine za sve gra|ane Crne Gore. „O~ekujemo da }e vakcine po~etkom naredne godine biti u Crnoj Gori, a do tada treba da preduzmemo sve druge brojne mjere koje mogu da doprinesu kvalitetnoj prevenciji“, kazao je \ukanovi} Radiju Crne Gore. On je objasnio da, zbog velike tra`we vakcine, proizvo|a~i izbjegavaju da zakqu~uju ugovore sa dràvama koje imaju trebovawa mawa od 500 hiqada, a sve procene govore da je Crnoj Gori za prvu fazu potrebno 100 hiqada i za drugu dodatnih 36 hiqada. Ono {to dajem kao garanciju, jeste da su obezbe|ena sredstva za

Milo \ukanovi}

vakcine i veoma a`urno radimo na obezbe|ewu prvog kontigenta“, kazao je \ukanovi}. U Crnoj Gori su do sada laboratorijski potvr|ena 34 slu~aja novog gripa. Ministarstvo zdravqa o~ekuje {irewe gripa od sredine novembra.U Kotoru je u ponedeqak uve~e registrovan {esti oboleli u tom gradu sa simptomima novog virusa gripa

SKOPQE: U Makedoniji ima 107 obolelih od gripa ti-

pa A H1N1, a u slu~aju jo{ 63 osobe ~eka se potvrda iz labo-

sa vrha brda, prenela je agencija ANA. Ime mladi}a nije objavqeno, a policija istra`uje da li se radi o samoubistvu ili nesre}enom slu~aju, po{to je iskqu~ila mogu}nost da je u pitawu zlo~in. (Tanjug)

SAOP[TEWE KANCELARIJE OHR-a

Paket la`nih optu`bi joj je ponudila dokaze o navodnom {tetnom delovawu vi{e osoba i organizacija protiv Republike Srpske, wenog predsednika, premijera i vlade. U informaciji, koja sadrì tridesetak strana, nabrojana su lica protiv kojih je pre godinu dana vlada RS podnela kriv~nu prijavu, a koju je tuìla{tvo BiH odbacilo. Grupu, koja je radila protiv RS, ~ine glavni tuìlac BiH Milorad Bara{in, me|unarodni tuìlac Hari Furlan, prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan, {ef odeqewa za organizovani kriminal Tuìla{tva BiH Dejvid Ap~er, sudija Suda BiH [efko [ahbegovi}, navedeno je na sajtu. U toj grupi su i novinari Federalne televizije Bakir Haxiome-

rovi} i Slobodan Vaskovi}, predsednik NVO „Narodni front“ Dragomir Babi} i funkcioner SIPA-e Dragan Luka~. U saop{tewu OHR se podse}a i da je u novembru pro{le godine Upravni odbor Saveta za implementaciju mira apelovao na sve vlasti u BiH da prestanu sa blokirawem programa „pet plus dva“. Premijer RS Milorad Dodik izjavio je ranije danas da odluka Tu`ila{tva BiH da nema osnova za procesuirawe qudi protiv kojih je Vlada RS podnela krivi~ne prijave, govori o tome da se u toj pravosudnoj instituciji nisu ni potrudili da na|u dokaze i da {tite zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregoriana. (Tanjug)

U RS jo{ sedam slu~ajeva obolelih od novog virusa BAWALUKA: Beogradski institut „Torlak“ potvrdio je jo{ sedam slu~ajeva obolelih od novog gripa u Republici Srpskoj, ~ime se broj obolelih u tom bosanskohercegova~kom entitetu pove}ao na 19. Iz Instituta za za{titu zdravqa RS ju~e je saop{teno da se radi o pet slu~ajeva iz Bawaluke i po jednom slu~aju iz Doboja i Isto~nog

Sarajeva. Iz Klinike za infektivne bolesti u Bawaluci saop{teno je da se ~etrnaestomese~ni de~ak oboleo od novog gripa oporavqa i da je u stabilnom stawu. Ministar zdravqa RS Ranko [krbi} rekao je ju~e u Bijeqini da u RS do sada nijedan slu~aj oboqewa od virusa H1N1 nije bio kriti~an, dodaju}i da RS ima 5.000 an-

tivirusnih lekova, a da se o~ekuje jo{ 10.000 doza. On je kazao da je u stalnom kontaktu s ministrom zdravqa Srbije Tomicom Milosavqevi}em s kojim je razgovarao o nabavci vakcina protiv novog gripa i naveo da bi do kraja dana trebalo da ima informacije o tome kada bi RS mogla da dobije te vakcine. (Beta)

A (H1N1), dok je u Nik{i}u evidentiran drugi.Na infektivnom o|elewu Op{te bolnice u Kotoru sme{etena je petnaestogodi{wa devoj~ica koja je prethodno bila u kontaktu sa pacijentom koji ima simptome novog gripa, a nalazi se na hospitalizaciji u kotorskoj bolnici. Trenutno stawe pacijenta je stabilno i bez komplikacija. U nik{i}ku bolnicu zadr`an je mladi} za koga se sumwa da je zara`en novim virusom. Posete bolnicama zabrawene su od petka, a od ju~e se zabrawuju i posete zatvorima u Podgorici i Bijelom Poqu. Uprava Zavoda za izvr{ewe krivi~nih sankcija (ZIKS) objavila je da }e posete zatvorenicima zabraniti, jer oko 15.000 osoba iz Crne Gore i regiona mese~no poseti te ustanove. Posete }e biti dozvoqene samo advokatima i ovla{}enim licima, ali uz poja~ane mere za{tite, dok }e porodice osu|enih i pritvorenih ostavqati najnu`nije stvari za wih na prijavnicama zatvora, saop{teno je iz ZIKS-a. (Tanjug)

Makedonija ne}e prekinuti nastavu zbog gripa

BOSNA I HERCEGOVINA

BAWALUKA: Upravni odbor Saveta za implementaciju mira ocenio je da je informacija Vlade RS pod nazivom „La`no prikazivawe dru{tvenih i ekonomskih prilika u RS“, „jo{ jedan paket la`nih i neosnovanih optu`bi“, saop{tila je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH. „Umesto da ispune program pet plus dva, RS je potro{ila vi{e od 10 miliona KM, {to je novac wenih poreskih obveznika, na lobiste i pravnike poku{avaju}i da podriva Kancelariju visokog predstavnika i da spre~i obavqawe mandata OHR u BiH“, navedeno je u saop{tewu. Vlada RS ju~e je na sajtu objavila informaciju „La`no prikazivawe dru{tvenih i ekonomskih prilika u RS“ u ko-

Maske protiv gripa i na ulicama Skopqa

ratorije. Prema posledwim podacima, ve}ina obolelih je uzrasta od 10 do 25 godina, najvi{e ih je iz Skopqa, a oko jedne te}ine su u~enici. Od ukupnog broja obolelih, 28 su bili van Makedonije i to su mahom u~cenici koji su bili na ekskurzijama. Komisija za pandemiju u ponedeqak uve~e je saop{tila da se ne}e zatvarati {kole i prekidati nastava, ali ministarstvo obrazovawa zabranilo je organizaciju {kolskih ekskurzija. Prvi laboratorijski potvr|en slu~aj novog gripa u Makedoniji registrovan je u junu. Vakcinacija jo{ nije po~ela, a o~ekuje se da }e vakcine biti isporu~ene Makedoniji krajem novembra. (Beta)

Druga `rtva novog gripa u Hrvatskoj ZAGREB: Epidemija novog gripa u Hrvatskoj odnela je i drugu `rtvu, a po najnovijim podacima u zemqi je 1.565 obolelih, saop{tila je slu`ba za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) na svojoj internet stranici. Iako HZJZ nije saop{tio ko je i gde umro, u klinici za zarazne bolesti u Zagrebu potvrdili su da je lice zara`eno novim gripom umrlo u subotu od infarkta dok se le~ilo od novog gripa. HZJZ isti~e da su u Hrvatskoj do ju~e laboratorijski potvr|eno 453 slu~aja novog gripa, a registrovano je i 1.112 obolelih s klini~kim znakovima gripa kod kojih ona nije laboratorijski dokazana. U klinici u Zagrebu u te{kom je stawu pet obolelih od novog gripa

koji se nalaze na respiratoru ~etvoro ih ima te{ku upalu plu}a, a peti je u komi zbog infekcije na mozgu. [esta obolela pacijentkiwa skinuta je s respiratora zbog poboq{anog zdravstvenog stawa. Ministar zdravqa i socijalnog starawa Darko Milinovi} izjavio je da nema mesta panici, jer je hrvatski zdravstveni sisem spreman da se uhvati u ko{tac s novim gripom. Iako je Hrvatska naru~ila 1,5 milion doza vakcine, prva po{iqka od 500.000 doza sti}i }e tek krajem ovog i po~etkom slede}eg meseca. Kako su za uspe{nu vakcinaciju potrebne po dve doze po ~oveku, vakcina iz prve po{qke ne}e biti dostupna svima ve} prioritetnim grupama - hroni~nim bolesnicima koji su najosetqiviji na

novi grip i zdravstvenim radnicima.Nakon wih vakcinisa}e se ~lanovi porodica koje imaju decu mla|u od {est meseci i te{ki bolesnici. Osim u Zagrebu, epidemija je prisutna i u Splitsko-dalmatinskoj ùpaniji gde je i slu`beno progla{ena, kao i u Karlova~koj ùpaniji, dok je u Gospi}u zabeleèno nekoliko obolelih. Prva `rtva novog gripa bio je 61-godi{wi Spli}anin koji je u tamo{woj bolnici desetak dana bio na respiratorima. Javni ìvot sa svim skupovima i manifestacijama te~e normalno, a osim jedne privatne gimnazije u Splitu koja je pre dve sedmice zbog epidemije me|u u~enicima zatvorena na dva dana, ni jedna druga ustanova nije prekinula s radom. (Tanjug)

sreda11.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

sreda11.novembar2009.

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 89268

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 89297

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebana garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598463, 064/502-5379. 89296

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/31437-14. 89293

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617-782, 064/336-2847, Joca. 88607

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 89298

OGLASI z ^ITUQE

sreda11.novembar2009.

TAPACIRAWE i restauracija sve vrste name{taja. prevoz besplatan. Telefon 021/6414-126, 060/38-999-44. 88661

SLIKE kupujem: Graovac, Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, Ke~i}, Zec, Branko Proti}, Jona{, Karlavaris, Radovi} kao i ostale jugoslovenske slikare. Telefon 063/228322. 87891

Posledwi pozdrav bratu

Peri Karagi}u

od Milana sa porodicom.

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Dobrila Ore{~anin

Posledwi pozdrav deveru i }i}i

od: Gospe i Mikija sa porodicom.

Nada i Lidija.

89391

voqenom

Peri Karagi}u

Draganu Mladenovi}u

od Perice sa porodicom.

89394

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: sviwske polutke, sve`a jaja i tovne pili}e. Dostava na Adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 88660

Dana 10. 11. 2009. godine prestalo je da kuca srce moje jedine sestre.

Posledwi pozdrav bratu

Peri

DNEVNIK

89384

89400

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav dragom i iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav Brat Gli{a sa porodicom.

89377

BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 89100

Posledwi pozdrav

Peri

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 89229

Petru Karagi}u

od: Milorada, Slavka i Dragana sa porodicama.

od: Nixe i Mi{e sa porodicama.

89395

89392

UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/4442629, 062/871-29-18, 062/8712927. 89227 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 89228

Peri

od Cvije Todorovi}a sa porodicom.

Nedeqku Bradari}u od Milana Gavrilovi}a sa porodicom.

89382

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi }i}i

pozdrav

voqenom

89371

Posledwi pozdrav

Du{anu Obradovi}u

Du{an Obradovi}

Peri

od porodice [urjanac.

Posledwi pozdrav od Nikole [ari}a sa porodicom.

od \uke Gvero sa porodicom.

89397

89393

HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69-458. 89238

89389

Posledwi pozdrav tetki

Desanki Br~in

Peri Karagi}u od \ure sa porodicom.

od brata Jovana Va`i}a sa porodicom.

89383

89381

Prestalo je da kuca plemenito srce moje sestre

Posledwi pozdrav dragoj

Du{an Obradovi}

Desanki Br~in

Mire Beqanski ro|ene Milo{ev

Posledwi pozdrav prijatequ od porodice Bo`uli}.

od: Sne`ane, Mome i Jovice sa porodicama.

O`alo{}eni brat Radica Milo{ev sa porodicom. 89380

89401

89396

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Nema vi{e moje drage sestre

Milici Mati}

Porodica Stojanovi} iz Rakovca.

Dragan Mladenovi}

Peri Karagi}u od kumova Veselinovi}a: Veselina, Du{anke, Dragana, Slavice, Mom~ila i Dude.

89402

89390

preminuo u 62. godini i bi}e ispra}en u ~etvrtak, 12. 11. 2009. godine, u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, u 10.30 sati. Zahvalni smo na svakom danu koji je uprkos te{koj bolesti, proveo sa nama. Ostaje u na{im srcima i lepom se}awu zauvek. O`alo{}eni: supruga Marianna i }erka Viktorija. 89399

Miroslave - Mire Beqanski ro|ene Milo{ev S qubavqu u srcu bi}e{ uvek s nama. Tvoja sestra Dragica ^anagli} sa porodicom. 89379

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi stricu

Dobrici Ore{~anin

pozdrav

dragom

sreda11.novembar2009.

U du{i ostaje bezmerna praznina i nezaborav na tvoj optimizam i smeh.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

Wirc Karoly

Du{anu

tetka Manciki od sestre Dragoslave Vinoki} sa porodicom.

od: Virc Ferike, Jadranke i Roberta.

89370

89368

Posledwi pozdrav Zoranovoj majci

Dr Du{an Ko{ar~i} od porodice Dragin.

Porodica Bor|o{ki.

89364

89356

Hvala ti na predivnim dru`ewima. Bila je ~ast imati tako iskrenog, vrednog i pouzdanog prijateqa.

Sa neizmernom tugom, bolom i qubavqu bez kraja u na{im srcima rastajemo se od na{eg tate, supruga, sina i zeta Porodica Vidovi}.

89365

Dobrili Ore{~anin

Umrla je na{a draga mama i supruga

Du{ana Obradovi}a od kumova Paunovi}a.

od zaposlenih „LCR” doo.

3034/P1

3035/P

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav Zoranovoj majci

1951 - 2009.

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 11. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ponosimo se imenom koje si nam ostavio i ~a{}u da te imamo u na{im srcima.

Juhas Marija ro|. Grizer 1927. Sahrana je u ~etvrtak, 12. 11. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Obradovi}: Petar, Sowa, tvoja Vesna, mama Boja i mama Dana.

O`alo{}eni: }erka Helena sa porodicom i suprug Frawa. 89351

89363

Draganu Mladenovi}u

Dobrili Ore{~anin

od: kumova Rake, Sne`ane i Slobodana.

od zaposlenih „JAPI COM” doo.

89398

3034/P

Sa neizmernim bolom i qubavqu opra{tam se od voqene sestre

Sa neizmernom tugom, bolom i qubavqu bez kraja u na{im srcima rastajemo se od na{eg tate, supruga, sina i zeta

U 76. godini umrla je na{a supruga i majka

Milice Mati}

Radoslavka \uri}

Wen o`alo{}eni brat Vladimir \. Pavli} sa decom i unucima.

ro|. Banovi} Opelo i sahrana obavi}e se 11. 11. 2009. godine, u 13 sati, na Pravoslavnom grobqu, na ^eneju. Porodica. 89386

89388

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Du{ana Obradovi}a 1951 - 2009.

Posledwi pozdrav dragoj majci

Tuga i bol je u tebi, u meni, u nama. Po~ivaj u miru.

Desanki Br~in

Neute{ni: sin Petar, }erka Sowa, tvoja Vesna, mama Boja i mama Dana.

Desi Br~in

od: sina Milana i }erke Mirjane sa porodicama. od porodice Vujnovi}.

Sahrana je 11. 11. 2009. godine, u 14 sati, iz kapele, u Stepanovi}evu. 89361

89347 89362

^ITUQE

sreda11.novembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a

Dobrica Ore{~anin

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Karlu Vircu

dr Du{anu Ko{ar~i}u

ro|. Staki} Sahrana je u ~etvrtak, 12. 11. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12.45 ~asova.

Miroslava Beqanski ro|. Milo{ev

od \or|a Pisarova i Janka ^obrde.

Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam pru`ala. Sin Zoran sa porodicom.

preminula 10. 11. 2009. u 67. godini.

89369

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

AD â&#x20AC;&#x17E;NOVITETâ&#x20AC;? NOVI SAD.

89342

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 11. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Suprug Vojislav, }erka Tatjana i sin Zoran sa porodicama.

5699/P

Odajemo du`no po{tovawe istaknutom privredniku i nekada{wem predsedniku Privredne komore Vojvodine.

89372

Sa tugom i bolom se opra{tamo od ~oveka izuzetnih moralnih kvaliteta.

Anica Baji} 1928 - 2009.

Posledwi pozdrav

Milan - Mi}a Novkovi}

Sahrana je danas, 11. 11. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE.

O`alo{}eni: unuci Du{an i Dragan, }erka Gordana, praunuci Stevan, Voja, Nikola i snaje. 5926/P

89359

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a supruga i majka

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu i dedi

Du{anu Obradovi}u Nedeqko Bradari}

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji kumovi - porodica Stani}.

Petru Karagi}u

od: tetke Milice, tetka @ivorada i sestre Slavice sa porodicom.

Milka - Milica Mati} 1934 - 2009. iz Rakovca Sahrana je danas, 11. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na rakova~kom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: suprug To{a, }erke Biqana i Gordana i zet Nikola.

1933 - 2009.

89366

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima...

O`alo{}eni: }erka Rada, zet @arko, unuk Mirko i unuka Jaca Kne`evi}.

89337

89367

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav voqenoj strini i jetrvi

89355

Milici Mati}

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu i dedi

iz Rakovca od wenog Toleta i wegove mame Lepe.

Petar Karagi} 1933 - 2009.

89338

Posledwi pozdrav dragoj snahi, ujni i baki

Petru Karagi}u

Sahrana je danas, 11. 11. 2009. godine, na Dowem starom grobqu, u Futogu, u 15 ~asova.

1933 - 2009.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i lepom se}awu. Ve~ito o`alo{}eni: supruga Mioqka, }erke Rada i Jasna, zet @arko i unuci Mirko, Du{an i Jaca.

Milici Mati} iz Rakovca

]erka Jasna i unuk Du{an Bokan. Tugujemo za tobom: Slavka, Sowa, Sa{a i Tijana. 89353

89358

89340

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mom najdra`em deki

Posledwi pozdrav dragom ~ika

Napustio nas je na{

Nedeqku Bradari}u

SE]AWE

@arko \urikin

Simi

mr Nedeqko Bradari}

Mirno spavaj, deko moj. Neka te an|eli ~uvaju.

I posle osam godina svakodnevno `ivimo od se}awa i uspomena.

1936 - 2009. od Jelene i Bojana.

Tvoji: Qiqa, Dejan, Dragan, Milu{ka, Nemawa i Nikola.

Tvoj unuk Dejan. 89318

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

sreda11.novembar2009.

Isprati}emo ga na ve~ni po~inak danas, 11. 11. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neka mu je laka zemqa.

89326

Posledwi pozdrav na{em dragom sinu, bratu i stricu

dragom

O`alo{}eni: supruga Er`ika, }erka Marija, zet Du{ko i unuk Dejan.

89311

POMEN Navr{ava se sedam otkako nisi sa nama

godina

89316

Posledwi pozdrav

Wirc (Virc) Karoly

pozdrav

od Ivice i Novke.

89350

89352

I posle dve godine tuga i bol nisu samo u re~ima i suzama ve} u srcima onih koji te vole. Tvoj sin Milo{, }erka Mirjana, supruga Qubica i unuk Du{an.

Godine prolaze, a tuga i bol ve~no ostaju u srcima tvojih najmilijih: majke @ivane, sestre Vojislavke sa porodicom, sestre Vesne i Radeta.

89339

pozdrav

velikom

Nikad te ne}e zaboraviti bra}a Marko i Neboj{a sa porodicom.

89325

89317

89335

biti

na{im

Sima Vuni} 1961 - 2009.

od Vesninih koleginica iz operacione sale. Porodice Garabandi} i Mesaro{.

Sahrana je danas, 11. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, u Sremskim Karlovcima, na ^eratskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Evica, sin Pavle, }erka Suzana, snaha Milica, zet Milan i unuka Nina.

89349

89348

Posledwi pozdrav profesoru doktoru

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

Posledwi pozdrav

od: Miqe i Pere ^ovi}a i Slobodanke i Alojza Karajkov.

od Suzaninih drugarica: Nade, Zoke, Nede, Du{ke i Mike.

od porodice Ivkovi} iz Futoga.

majci na{e kom{inice Boje, od stanara iz Vojvo|anske 3.

Dana, 12. 11. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti voqene majke i babe. Toga dana, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo pomen. Porodice Mitrovi} i Majeti}.

89341

89344

89331

89328

89309

Du{anu Ko{ar~i}u

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, baki i sestri

ro|. Simin @ivi u mislima.

na{im

srcima

Weni najmiliji. 89319

Ka}i - Keki Drqan danas je ro|endan. Umirilo se srce tvoje, prestali su boli, sada mamu boli, bole}e, ne}e pro}i mati }e ti do}i! Zahvalna sam dragim prijateqima koji se se}aju mog deteta. U srcu si: mame Vere, tvoje dece Seke i Mireta i brata \or|a sa svojima. 89250

POMEN

11. 11. 2002 - 11. 11. 2009.

doc. dr Du{anu Ko{ar~i}u nastavniku Poqoprivrednog fakulteta Novi Sad Wegovom smr}u Poqoprivredni fakultet je izgubio predava~a, pedagoga, nau~nog radnika i dragog kolegu. Wegov lik osta}e u se}awu profesora, studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, izra`avamo veliku bol {to vi{e nije sa nama. Komemorativni skup }e se odr`ati dana 12. 11. 2009. godine sa po~etkom, u 12.00 ~asova, na Poqoprivrednom fakultetu, u sali P1. Poqoprivredni fakultet Novi Sad. 5927/P

Dragiwi Filipovi} ro|. 1939 - 2009.

Slobodan Peri}

Hvala ti za svu brigu i qubav koju si nam pru`ila.

O`alo{}ene porodice Ra|enovi} i Filipovi}.

Pro{lo je dugih sedam godina od kako nisi sa nama. Te godine nisu umawile ose}awa i qubav koju nosimo u svojim srcima. Tvoji: Nikola, Radmila, Boja i Ru`a.

89329

89251

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 11. 11. 2009. u 9.45 sati, na Gradskom grobqu.

Miloj k}eri

29. 4. 1940 - 4. 10. 2009.

Smiqi

Du{anu Ko{ar~i}u

Milica Staji}

89324

Stojanka Mitrovi} ~ika Simi

POMEN Navr{ava se godina od kada nije sa nama na{a

Du{anu Obradovi}u

Uvek }e{ mislima.

Slavko Krgovi}

\uro Tomi} 1944 - 11. 11. 2002.

Mama Mirjana, otac Pavle, brat Bo`idar sa suprugom Mirjanom i decom Marijanom i Miroslavom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Du{anu Obradovi}u

Slavko Krgovi}

Simi Vuni}u Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

DVOGODI[WI POMEN

2007- 2009.

Posledwi prijatequ

dragom

Du{anu Obradovi}u

Sestra Marija, Olgica sa porodicom Leder.

POMEN

Posledwi prijatequ

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10

TV PROGRAM

sreda11.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Paidea Bajko kviz Vesti Bez puta TV bajt Kuhiwica Vesti Vremeplov - 60 godina radija

08.00 09.00 11.00 12.20

U susret suncu U ogledalu Vrele gume Tin in

Mira Bawac - Publici u ~ast RTV i RTS }e u direktnom prenosu u celosti emitovati gala ve~e povodom 60. godi{wice umetni~kog rada glumice Mire Bawac. Sve~anost pod nazivom “Mira Bawac publici u ~ast” bi}e odr`ana u Srpskom narodnom pozori{tu. Urednica: Sofija Qukov~an Rediteq: Andreja Milinovi} (RTV 1, 20.15) 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 00.00 00.15

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30

Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Frej`er Hmeq, film 2. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Mleko Most u Bruklinu Razglednice Plej gejm - kompjut. igrice Hop hop - kviz TV Dnevnik Gala ve~e: Mira Bawac - Publici u ~ast Vojvo|anski dnevnik Zlatno runo - putopisi Gruvawe Hronika Vr{a~ke pozori{ne jeseni Mira Bawac - Publici u ~ast, snimak

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Crtani film (ma|) Slobodna tema Tu sasvim blizu Dokument Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Soja Hajde sa mnom u obdani{te Pravo na odbranu TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e: Brat na prodaju 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (rum) 21.30 Porodica Serano 22.50 Pravo na odbranu

Multietnik (Panonija, 22.40) 12.30 14.30 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 18.50 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10

10.00 11.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.20 23.45

06.00 07.30 10.00 11.00 23.00 23.15 01.00 03.45 04.00

Sve {to mi pripada Reporta`a Hronika Op{tine Be~ej Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Multietnik Svet divqine

Hrana i vino Objektiv Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici Dokumentarni program Katapultura Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Sprint Vitra` Buntovnici Karmelita Istraga Luna-sirena sa Kariba

NHL: îkago - LA Kings ATP Masters Pariz Pregled Serije A ATP Masters Pariz NBA uìvo Evroliga: CSKA – Olimpija NHL: Bafalo – Edmonton NBA uìvo ATP Masters Pariz

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

06.05 08.00 09.06 09.21 09.36 10.03 10.29 10.58 12.00 12.13 12.15 12.33 12.49 13.34 14.20 14.35 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.06 20.13 21.05 22.10 23.10 00.00 00.15 00.24 02.04 02.52 03.53 04.25 04.55

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Pozitivna energija Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis Moj ujak Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Svedok 48 sati-svadba [ark Dnevnik Evronet No}ni bioskop: Teksas, film 48 sati-svadba Svedok Pozitivna energija Oko Trag

07.00 07.20 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 13.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Slede}a `rtva Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Moja super biv{a devojka Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Zvezda osamdesetih Sibil Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

22.00 23.15 00.05 00.10 01.00 01.11 01.41 03.30 05.00 05.30

07.13 07.45 08.08 08.32 08.37 08.41 09.09 09.27 09.41 09.46 10.00 10.00

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod vodom Klinika vet Romansirana botanika Brojevi Adi pod vodom Religije sveta Ku}a matematike Sednica Narodne Skup{tine republike Srbije, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.09 Adi pod morem 10.13 Interfejs

Kristijan Ulmen

Moja super biv{a devojka Met Saunders misli da je napokon na{ao savr{enu devojku, prekrasnu Yeni Yonson – koja je ina~e i super junakiwa, Y-devojka. Kada Yeni postane previ{e posesivna, Met `eli da raskine... Uloge: Uma Turman, Luk Vilson, Ana Faris, Edi Izard, Rejn Vilson Re`ija: Ivan Rajtman (Foks, 20.00)

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 13.35 14.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.15

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, uìvo Vesti B92 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Hronike o divqini Top {op Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Nacionalna geografija i BiBi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Veliki brat Replika Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije

Elementarne ~estice

Oni su polubra}a, ali su potpuno razli~iti. Jedino {to imaju zajedni~ko je majka koja ih je zanemarila da bi vodila bezbriàn ìvot na visokoj nozi... Uloge: Kristijan Ulmen, Moric Blejbetru, Nina Hos, Franka Potente, Martina Gedek Reìja: Oskar Roler (RTS 2, 22.43) 10.38 11.03 11.30 11.50 12.05 12.52 13.49 15.01 16.00 16.35 16.56 17.21 17.48 17.59 18.35 19.00 19.28 20.15 21.45 22.43 00.43 01.17

Uma Turman

DNEVNIK

06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 01.00

TV mreà Eko menayer Nau~ni intervju Enciklopedija J. Brams: Qubavni valcer Trezor ju~e ârli ên na olimpijadi, film Berlin Ovo je Srbija Svetska politika Univerziteti sveta - Ni{ Tondhajm Eko recept Enciklopedija Ana Stani} Tri medveda U svetu Beokult Mira Bawac - Publici u ~ast, prenos gala ve~eri Izvo|a~i Dani nema~kog filma: Elementarne ~estice, film Na krilima yeza ârli ên na olimpijadi, film

SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Zlo~ini iz pro{losti Film: Bri`ni ba{tovan Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike Film: Bri`ni ba{tovan

08.00 Daniela 09.00 Yoan od Arkadije 10.00Farma (uìvo) 11.45 Nevina 12.45Siti 13.00Farma 14.00Balkan parti 15.45 Siti 15.50 ârolija 16.00 Farma (uìvo) 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Qubav je ve~na 17.45 Napu{teni an|eo 18.20 U sosu 18.30 Grand licitacija 18.45 Farma (uìvo) 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma 22.00 Trenutak istine 23.00 Farma (uìvo) 00.00 Mu}ke 00.20 Siti

Maja Ran}i} i \oran Paji}

U sosu

Yem (Hepi, 12.30 i 18.00) 07.30 07.45 07.55 08.25 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 12.30 12.50 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00

Nodi Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Denis napast Yem Nodi Presovawe Meda Rupert Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar [aman king Skloni{te Lude godine Presovawe Yem

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.25 23.55 00.05 01.00 03.20 04.00 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Razmirice Strava emisija Vibe Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Dok. program Kartel Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Mlada, urbana `ena i wen najboqi prijateq, lokalni {armer i vlasnik restorana, suo~avaju se sa svakodnevnim `ivotnim izazovima, pripremaju}i ukusne obroke za sebe, porodicu i prijateqe koji su se, u svakoj epizodi iz razli~itih razloga, na{li “u sosu”. Uloge: Maja Ran|i} i Zoran Paji} (Pink, 18.20)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz: Zlatna planeta, 14.00 Raskr{}a , 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Info 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Info 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Kviz: Tuti-fruti

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda11.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAMBURA[KA LEGENDA MARKO NE[I]

Priredili: Dejan Tomi} i mr Slavko Mati} SERIJA

Rob Morou

@ivot na severu Yoel pronalazi neobi~nu kartu i vodi Megi sa sobom u potragu za mitolo{kim gradom. Na putu upoznaju ratobornog ~uvara, a kada do|u na raskrsnicu, on vidi svoju budu}nost i dolazi ... Uloge: Rob Morou, Yenin Tarner, Beri Korbin, Yon Kulum, Daren E. Barous, Sintija Giri, Yon Korbet, Peg Filips Autor: Yo{ua Brend (Nova TV, 00.45) 08.05 08.15 08.40 10.10 11.10 12.15 13.05 14.05 15.05 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 21.30 22.20 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Tulum, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Bra~ne vode Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Irska bra}a

08.00 Misterije istorije 08.30 Dikens u Americi 09.00 Sedam ~uda industrijskog sveta 10.00 Net King Kol: Kona~na pri~a 11.00 No} slomqenog stakla 12.00 Drugi svetski rat u boji 13.00 Misija za Musolinija 14.00 Legenda o Merlinu 15.00 Poglavice 16.00 Misterije istorije 16.30 Dikens u Americi 17.00 Sedam ~uda industrijskog sveta 18.00 Tetris: Iz Rusije sa qubavqu 19.00 Hiro{ima 20.00 Mi Evropqani 21.00 Umetnost rata 22.00 @ivot i smrt u Rimu 23.00 Poglavice 00.00 Misterije istorije 00.30 Dikens u Americi 01.00 Sedam ~uda industrijskog sveta

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Laki Luk 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Laki Luk 11.00 RRRrrr!!! 13.30 Zaslepqewe 16.00 Pilotova `ena 18.00 Zavet 20.00 Pod pritiskom 22.00 @ivi pesak 00.00 Nedozvoqeni eksperiment

06.00 07.25 09.15 11.00 12.40 14.55 16.30 18.40 20.05 21.50 23.20 23.50 01.35

Najlu|i tim Porodica Seviy Lars i prava devojka Lova Hari Poter i red Feniksa Fantasti~na ~etvorka: Srebrni Leta~ Zauvek srodna du{a Bo`i} Denisa Vragolana Jato [apat Obdaren - Doris je mrtva, ili jesmo li bogati ili {iroma{ni? Bojnton klub Anakonda

07.00 09.13 10.15 11.15 12.00 12.15 12.30 13.20 14.20 14.35 15.35 16.10 17.30 18.12 18.30 19.30 20.10 21.00 21.40 22.15 23.45 00.40 01.25 02.10

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Nau~ne sli~ice Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Re~ i `ivot Alpe-Dunav-Jadran Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik A sad u Evropu! Luda ku}a Paralele Otvoreno e-Hrvatska Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica Velemajstor

08.05 08.20 08.30 08.40 09.05 09.30 10.00 10.50 12.20 13.20 13.30 13.55 14.15 14.55 15.10 15.30 15.45 16.20 17.05 17.40 18.20

^arobna plo~a Glazbeceda Pro~itani Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarch Cove Princ na jedan dan Lepom na{om Fotografije u Hrvatskoj Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Koga briga? Zvezdane staze VIP Muzik klub Nau~ne vesti Ko{arka, EL: Cibona @algiris, prenos 20.15 Hronike iz Narnije: Lav, ve{tica i ormar, film 22.50 Velemajstor 23.40 Dodela nagrada MTV-a

Tilda Svinton

Hronike iz Narnije: Lav, ve{tica i ormar

Dok London trpi neprestano nema~ko bombardovawe, Heder Pevenajs, zabrinuta za `ivote svoje dece, Pitera, Edmunda, Suzan i Lusi odlu~i da ih skloni u provinciju, u viktorijansku ku}u ekscentri~nog profesora Kirka. Deca ubrzo u ku}i otkriju stari ormar, a najmla|a Lusi ulazi u wega.... Uloge: Yoryi Henli, Vilijam Mosli, Skandar Kajns, Ana Poelevel, Tilda Svinton, Rej Vinston, Yim Brodbent Re`ija: Endrju Adamson (HRT 2, 20.15)

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Producenti Smoki i bandit Sirene Zaposleni qudi Ledeni ~ovek ]utqivi jezik Detektiv Klut Posledwe Hristovo isku{ewe 22.40 Qudi ma~ke 00.40 Skoro savr{ena

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Gospodarica za~ina Saut Park Gorka `etva Stjuardese Skretawek

08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Ubistva u Midsameru Ubistvo 101 Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Mekbrajd 10: Rekvijem Gardijan Sudija Ejmi Yordan Medijum Biti Erika Ona je previ{e mlada

An|ela Baset

Kako se Stela vratila u formu Stela je u ~etrdesetima i ~ini se da ima sve {to èli, sjajan posao kao mo}na i dobro pla}ena berzovna me{etarka, lep dom i pametnog sina. Ona je predana samohrana majka i odana sestra i prijateqica. Ali izgubila je dra` ìvqewa i zaboravila na zabavu pa joj se ìvot sve vi{e ~ini kao ponavqawe istoga.... Uloge: An|ela Baset, Taj Digs, Vupi Goldberg, Regina King, Suzan Daglas, Majkl Pagan Reìja: Keni Rodni Saliven (RTL, 23.50) 08.10 08.35 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.40 23.50

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom CSI Wujork Kosti Zaboravqeni slu~aj Stvorewa Kako se Stela vratila u formu, film 01.50 Astro {ou

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

01.40

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako se pravi? Pravi heroji Velika trka Aqaske U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili Pravi heroji

08.30 08.45 09.15 10.15 11.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.10 20.30 21.15 21.25 22.25 22.30 23.00 23.05 23.35 23.55

Ekstremni sportovi Olimpijske igre Stoni tenis Fudbal Fudbal Kuglawe Kuglawe Stoni tenis Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Jedrewe Kuglawe

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.20 23.45 00.40

Nepresu{an izvor patwe M

arko Ne{i} je bio stasit i lep mu{karac, dana u dan Marko sve vi{e traì utehu u kafani. produhovqenog lica i gospodstvenog drBoemski ìvot, koji ne ide bez alkohola, sve vi{e àwa. Plodan i bogat Ne{i}ev rad opteotvara ranu koja nikad vi{e ne}e zarasti. S Milere}ivala je jedna li~na trauma, intimna drama provom je proveo oko pet godina, a onda joj je jednog dauzrokovana porodi~nom tragedijom. Imao je vi{e na rekao: od dvadeset godina kad se zaqubio u crnooku lepo“Mileva, draga moja, kao {to vidi{, lep ti ìticu Milevu Radujkov. Zaqubqenost se razbuktala vot ne mogu pruìti. Najboqe bi bilo, dok je vreu strasnu qubav i Ne{i} je qubqenoj ponudio venme, da potraì{ sre}u s drugim mu{karcem. Na}i ~ani prsten. [armantnom, visokom, lepom i obra}u ti ne{to i miraza za ven~awe, samo da ti bude zovanom Marku retko koja bi cura mogla da odoli, dobro”. Razveli su se, ali kraja nije bilo. pa je Mileva pristala. – Tetka Mileva je posle razvoda ostala osam goU svatovima su bili svi do kojih je Marku bilo dina bez obezbe|ene materijalne egzistencije – stalo, sem wegovog brata Mite, koji je tada sluìo pamtila je Milevina bratanica Smiqa Radujkov. – ~etvorogodi{wi vojni rok. Ali, kad je veseqe bi[ila je i familija joj je pomagala. Bila je mnogo lo ve} zahvatilo zvanice, na dvori{noj kapiji polepa, pametna, pravdoqubiva, bez dlake na jeziku. javio se momak u uniformi. Bio je to Mita Ne{i}. U na{oj familiji je tetka Mileva bila prava Raspoloèwe me|u slaatrakcija, ~im se pojavi, vqenicima se promenisve ìvne. Koliko je bilo, da bi se, ne{to kala slobodoumna i hrabra, snije, stra{an „mrak“ govori i sama ~iwenica sru~io na ku}u Ne{i}eda je smogla snage da se vih. Mita se iskrao iz razvede i ìvi sama. Podru{tva, popeo na ku}ni sle se jo{ tri puta udavatavan i oduzeo sebi ìla i svi muèvi su umrli vot i svadba se pretvopre we. Ona je doìvela rila u kukwavu i lelek. duboku starost, preko 90 O razlozima zbog kogodina je imala. Te pojih je to Mita u~inio, sledwe godine joj je skleba{ na taj dan, te{ko je roza potpuno izopa~ila govoriti, a kamoli izresvest. Obilazili smo je i }i sud. Ostala je jedino do posledweg dana se o pri~a, koja se i danas woj starali moj pokojni prepri~ava, o tome da su brat Ra{a Radujkov i ja. se Mita i Mileva voleRa{a je bio visoki inteli i da je Mitin odlazak lektualac, dugogodi{wi u vojsku to prekinuo. Po predsednik Matice srppri~i, qubavna drama ske i, iznad svega, dobar izme|u Mite i Mileve ~ovek. Mnogo je voleo je na dan Milevinog ventetka Milevu – bio je ~awa zavr{ena, ali ni wen qubimac. Od tri senova, s Mitinim bratom stre i troje bra}e koliMarkom, nije se mogla ko ih je bilo u porodici odvijati mawe tragi~no. mog oca i tetka MileviSve prave qubavi su tu`ne Svoju qubavnu dramu noj, samo ona nije imala Mita je re{io za trenudece. Kupovala nam je potak, a Marko ju je razreklone i pravila raznovrMarkov brat Mita Ne{i} do{ao je {avao ~itavog ìvota. sne pekmeze i slatko. na svadbu iz vojske, u uniformi. Patwe koje su ga stizale Sve muève sam joj poznaizvirale su, kao iz nepre- Iskrao se iz dru{tva, popeo na ku}ni vala, posledwi je bio su{nog izvora, iz tada do- tavan, oduzeo sebi ìvot i veseqe se vlasnik mlekare u Rumi, ìvqenog {oka. Zbog te Dabi}. Wemu je Ra{a napretvorilo u kukwavu i lelek tragedije, bol je razapi{ao ~inovni~ki posao, wao Ne{i}evu du{u do tako da je tetka Mileva posledweg dana ìvota. Mileva je bila i ostala jeposle wegove smrti sasvim skromno ìvela od wedina èna u wegovom ìvotu. Pevala je u wegovoj gove penzije. tambura{koj bandi prelepi ènski alt, svirala je, Li~ne drame su i Marko i Mileva odneli sa soigrala. Vodio ju je u Rusiju i Nema~ku, Austriju, bom, najverovatnije, i u wima samima nerazja{weMa|arsku. ne. Dnevnik koji je Marko Ne{i} vodio za vreme – Za Markom su devojke ludovale. Prosto su kidvogodi{weg boravka u Nema~koj (1905. i 1906) i disale na wega – pri~ao je svojevremeno Mladen koji se ~uva u novosadskom Vojvo|anskom muzeju, Vrtunski. – U Radni~kom domu sve sami devoj~urmnogo govori o Markovom odnosu prema woj. Izuci, a on lep, visok, uvek doteran, ali nije mario zetno pismeno i pedantno, Ne{i} je zapisivao sve ni za jednu. Dawu je do sedam radio u biblioteci i {to se de{avalo, skiciraju}i spretno i blistavo posle do 11 uve~e s horom i tambura{ima. Posle, jasno portrete qudi koje je upoznavao. Ali, nijedan ili se zavla~io u krevet, ili je pisao. I{ao je madan, ~ak i kad je Mileva bila otputovala u Novi lo pogureno i kao da je sa sobom razgovarao. @iSad, nije bio bez detaqa koji bi se odnosili na wu. veo je s nekom svojom velikom mukom i velikom tu„Mileva je popodne prala rubqe“, „Mileva je otigom. Kao da je beào od samog sebe, od tog svog bo{la da kupi sebi bluzu“, „Mileva se qutila {to la. S Milevom se razveo, ali ju je voleo do kraja sam je rano probudio“. Mileva ovo, Mileva ono, ìvota. I{ao je oko wene ku}e, kucao u prozor i Mileva, i samo Mileva…Ali, tragedija koju je dopitao da li joj {ta treba. Nosio joj pomoranxe kad ìveo zbog brata podmuklo je {irila svoja mra~na je bila bolesna. Grubo ga je odbijala. krila i nije obe}avala da }e ih ikad sklopiti. Iz KRAJ Almanah „Marko Ne{i}, s pesmom u narodu”, u izdawu novosadske IK “Tiski cvet”, moète nabaviti u antikvarnici “Orfelin” (tel. 021/6612–860), Gimnazijska 2, kod Ribqe pijace Sastavni deo kwige je i CD s 24 Ne{i}eve kompozicije sa~uvane u fonotekama Radio Beograda i Novog Sada, koje izvode Zvonko Bogdan, Cune Gojkovi}, Merima Wegomir, Nestor Gabri} i drugi poznati peva~i.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda11.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Atmosfera na poslu je radna, ali i previ{e u raznim kombinacijama, koje su ponekad nepotrebne. Dnevne obaveze }e vas izmoriti sitnicama koje `ivot zna~e. Svaki vid javnosti vam odgovora.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Ni{

Evropa

I HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Hladnije i obla~no sa ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak ispod normale, ali sa tendencijom Rim porasta. Temperatura od 6 do 8 stepeni. London VOJVODINA: Ki{a i hladnije. Vetar umeren do poja~an Cirih severozapadni. Pritisak ispod normale sa tendencijom porasta. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 9 stepeni. Berlin SRBIJA: Hladnije u celoj zemqi sa povremenom slabom Be~ ki{om. Na planinama iznad 1.000 metara pada}e sneg. Na zaVar{ava padu popodne prestanak padavina. Vetar umeren severozapadni, na severu Srbije poja~an. Pritisak ispod normale sa tenKijev dencijom porasta. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 11 Moskva stepeni. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak prohladno uz delimi~no razvedravawe. U petak i za vikend sun~a- St. Peterburg nije i toplije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period nepovoqnih vremenskih uticaja na zdravqe i raspolo`ewe. Preporuka je da se hroni~ni bolesnici strogo pridr`avaju saveta lekara. Tipi~ne meteoropatske reakcije mogu se javiti u blagoj formi.

TAMI[

145 (4)

Slankamen

244 (32)

Apatin

209 (9)

Zemun

326 (44)

Bogojevo

190 (21)

Pan~evo

344 (44)

Smederevo

502 (34)

Ba~. Palanka 185 (16) Novi Sad

188 (22)

Tendencija porasta

[KORPION 24.10- 23.11.

U qubavi delujete daleko ozbiqnije i posve}enije nego va{ partner. Delom zbog toga {to va{a druga polovina ne mo`e da se koncentri{e samo na vas. Mnogo pri~e i susreta, planova i kombinacija.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Danas je Mesec u radnom i vrednom znaku Device, {to doprinosi va{oj spremnosti da sve okolnosti uzmete u obzir i do|ete do najboqeg re{ewa. Fleksibilni ste, ali to ~esto nije dovoqno. Kra}i put.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

â&#x20AC;&#x201C; I daqe vas prisustvo planete Mars u va{em znaku goni i tera da budete maksimalno anga`ovani na li~nom planu. Puni ste entuzijazma i snage, pa nije ni ~udo {to je drugima te{ko da vas prate.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Promenqivog ste raspolo`ewa i okru`ewa, pa sve ono {to planirate ne mora da se ispuni u potpunosti, dok }e neke druge okolnosti uticati na vas i destabilizovati vas. Poslovni i finansijski problemi.

RIBE 20.2-20.3.

Okruèni ste osobama mladala~kog duha kojima je va{a re~ i misao veoma zna~ajna. Vaspitavate decu li~nim primerom. Istovremeno, nekako ste hedonisti~ki raspoloèni i opu{teni. Doterujete se? Rasipate energiju i snagu bez strpqewa i jasnog sagledavawa nejasnih okolnosti. Dru{tveni ste i to je ono pozitivno {to privla~i qude da budu u va{em okruèwu. Poslovna situacija je neizvesna.

Samo optimisti~ki! Nalazite se u te{koj situaciji, zbog vi{e sile, i prinu|eni ste da se oslonite iskqu~ivo na sebe. Sva odgovornost u karijeri je na vama. Svesni toga, ipak znate {ta vam je ~initi.

Biti ili nebiti, u ova haoti~na vremena?! Upravo ste vi u mogu}nosti da se najboqe snalazite u datim okolnostima, vo|eni nekom vi{om kosmi~kom silom. Verujte u sebe i delujte pravovremeno. Od vas se mnogo o~ekuje, dok biste vi najradije da zaronite u neko tropsko more, okean, i da udi{ete mirise cve}a ili za~ina. U svom svetu ste svoj na svome, pa se povucite s vremena na vreme.

18 16

Otac posrnule peva~ice tvrdi kako Ejmi vi{e nije zavisna od droge i da je ~ista "k'o suza" ve} dve godine. Ipak, kako se ~ini, prona{la je novu zavisnost â&#x20AC;&#x201C; estetskim zahvatima èli da promeni celo telo. Kako navode strani tabloidi, problemati~na peva~ica Ejmi Vajnhaus je toliko odu{evqena svojim novim grudima, koje je pove}ala pro{log meseca, da razmi{qa o novom zahvatu. Ejmi je odlu~ila da ugradi nove implantante zvane "Bum", koji se ina~e stavqaju u zadwicu, a koje navodno imaju i Viktorija Bekam, Kim Kardasijan i jo{ neke slavne lepotice. Izvor blizak peva~ici tvrdi da Ejmi ne moè da prestane da dira svoje grudi jer su joj kona~no prelepe, pa se ose}a ènstveno kao nikada u ìvotu.

VIC DANA

5 8 9 7

- Za{to plavu{a sedi u prvom redu u bioskopu? - Ho}e prva da pogleda film.

SUDOKU

3 2 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE Bezdan

I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine! Imate dobru koncentraciju i uvid u svoju situaciju, {to je odli~na osnova za neke dugoro~ne planove na li~nom nivou. Kao da ste okrenuli list i po~eli iz po~etka.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Ja{a Tomi}

184 (-3)

Tendencija porasta

Senta

245 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

378 (0)

Tendencija porasta

Titel

238 (32)

NERA

-48 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 380 (14) Beograd

Kusi}

280 (39)

174 (38)

SAVA

N. Kne`evac

Hetin

94 (18)

TISA

5 4

DUNAV

VAGA 23.9- 23.10.

@eli ve}u guzu

KI{OVITO 8

Rastrzani ste u svom domu, du{i, radni i motivisani da do|ete do najboqih re{ewa. Posve}eni ste drugima vi{e nego sebi, pa i partneru vi{e no {to podrazumeva zdrav odnos. Nesvesni porivi.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

11. novembar 2009.

4 1

8 7

8 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

Re{ewe iz pro{log broja