Dnevnik 11.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 11. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23645 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO KRA JIN SKI [TAB ZA VAN RED NE SI TU A CI JE

Je {i}: Lo {e odr `a va we pu te va ne sme se to le ri sa ti str. 11

POT PRED SED NIK PUPS-a MO MO ^O LA KO VI] ZA „DNEV NIK”

[I ROM VOJVODI N E P ROBL E MI N A DRUMOVI MA

Di rek to ri ni su spor ni

str. 3

INTERVJU

Ko so vo je od star ta uslov za EU str. 2

NASLOVI

Politika 2 Da~i}: U martu datum, u junu pregovori za EU 3 Pastor {okiran ve{}u o Razvojnoj banci Vojvodine

Ekonomija 4 Sredwa klasa sirota, ali je imamo 5 Danas izve{taj o kukuruzu 5 „Kravica” i „nektar” po ukusu potro{a~a

Tre}e doba 6 Na pregled i kod privatnika?

Novi Sad 7 U prigradskim naseqima „^isto}a” ne nosi sme}e

7 Bockama preti nesta{ica vode 7 Otvoreno klizali{te na [trandu 8 Kol centar uskoro jedino za hroni~ne bolesnike 9 Zbog snega samo jedna kazna

Vojvodina 10 Tuce ordena u riznici be~ejskih izvi|a~a 10 Za}utao somborski piratski BB Radio

Crna 12 Sedam godina zatvora za ubistvo mu`a 13 Suvlasnik „Nibens grupe” \ura{kovi} saslu{avan u MUP-u

SPORT

n STEVANOVI] I ABUBAKAR NA METI STRANIH KLUBOVA

Foto: J. Pap

LA SLO VAR GA, POT PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Put ar i potp un o zak az al i

Hladno sa snegom str. 11

Najvi{a temperatura - 2 °S

VOJ VO \AN SKA STA TI STI KA

Naj ve }a pro se~ na pen zi ja u Mi{kovi} opet No vom Sa du saslu{an

n TENISER LASLO \ERE POTVRDIO VANSERIJSKI TALENAT

str. 13

n DIZA^I TEGOVA SE NADMETALI ZA VOJVO\ANSKOG PRVAKA

str. 6

str. 15 – 19

n VO[IN ODBOJKA[KI VRTI] NA ISPITU

POLiTikA

utorak11.decembar2012.

dnevnik PREMIJER IVICA DA^I] S NOVINARIMA U VLADI SRBIJE

EU danas o Srbiji [efovi evropskih diplomatija i daqe se lome oko odluke o tome da li }e u zakqu~cima wihovog saveta biti pomenuto dodeqivawe datuma za po~etak pregovora o ~lanstvu Srbije u EU, a samo nekoliko sati uo~i te odluke ministri nisu mogli novinarima da daju konkretan odgovor. Odluka bi trebalo da bude doneta danas. [efovi evropskih diplomatija, koji su u

INTERVJU

Briselu razgovarali sa srpskim novinarima, imaju razli~ite stavove o tome kada treba otvoriti pregovore o ~lanstvu sa Srbijom, ali se svi sla`u u tome da je u dijalogu Beograda i Pri{tine na~iwen zna~ajan korak koji mora biti uzet u obzir prilikom dono{ewe odluke. Kako Tanjug saznaje iz izvora u Evropskom savetu, zemqe koje se o{tro protive pomiwawu bilo kakvog ro-

ka, pa i uslovnog, su Nema~ka, Velika Britanija i Holandija, smatraju}i da jo{ nije postignut dovoqan napredak u primeni dogovora iz dijaloga Beograda i Pri{tine. S druge strane, Austrija, Italija i Kipar smatraju da Srbija zaslu`uje nagradu zbog ispoqene dobre voqe u dijalogu i uspe{nog po~etka sprovo|ewa sporazuma o integrisanim prelazima (IBM).

LASLO VARGA, POTPREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Kosovo je od starta uslov za EU – Javnost Srbije je odavno razumela da evropske integracije i pitawe Kosova i Metohije nisu odvojena pitawa i da napredak puta u EU zavisi od re{avawa drugog – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ potpredsednik Odbora Skup{tine Srbije za evropske integracije La slo Var ga nakon {to je vicepremijerka Srbije za evropske integracije Su za na Gru bje {i} obznanila s nivoa vlasti da vi{e nije mogu}e voditi politiku na dva koloseka, i EU i Kosovo. Pred briselske sastanke koji su u toku, a koji }e ta~no nazna~iti {ta Srbija treba da uradi da bi dobila datum i otpo~ela pregovore s EU, Suzana Grubje{i} je istakla da na{ napredak u procesu evropskih integracija „najdirektnije i iskqu~ivo” zavisi od re{avawa kosovskog pitawa. Kako i kada je pala politika „i Kosovo i EU“, ne samo kod nas ve} i u Briselu, za na{ list odgovore daje Varga, koji je, dok je vo|ena, bio na ~elu parlamentarnog EU-odbora. – O~ekivao sam to mnogo ranije, a ovo sada govorim sa stanovi{ta poslani~ke grupe SVM. Mi smo tokom svake rasprave na tu temu u Skup{tini poku{ali da govori-

o tome da }e se to desiti u prethodnom mandatu, a kada smo o~ekivali da }e se desiti, onda su izbori bili previ{e blizu. Taj period naravno da ne odgovara takvim stavovima i u{li smo u period koji je mnogo prikladniji za neke hrabre izjave i poteze, ne samo vezana za pitawe EU i KiM ve} i druga. Prva godina mandata Vlade je najboqa za povla~ewe nepopularnih poteza – isti~e Varga. l Gra|ani Srbije su potom godinama bili ube|ivani od doma}ih vlasti, ali Brisela, da su to dva odvojena procesa, tzv. dupli kolosek? – Mnogim gra|anima bilo je ve} tada jasno da to nije tako, bez obzira na neke `eqe. U mnogim istra`ivawima javnog mwewa se, pri tom, to pitawe nije postavqalo na taj na~in, a kada se pitalo od ~ega najvi{e zavisi brzina na{ih EU-integracija, s izuzecima, qudi su odgovarali da je to Kosovo. Ne u zvani~noj formi, ali izme|u redova, bilo je sve jasno i nije bio potreban dana{wi trenutak za rasvetqavawe.

Ko je naivan l Da li je ta~an utisak koji ima doma}a javnost da je eksplicite stav EU o glavnom uslovu za nastavak evropskog puta Srbije kroz re{avawe kosovskog pitawa iza{ao u trenutku kada je Beograd okon~ao saradwu s Hagom? – Vremenski ako se gleda, moè se posmatrati na taj na~in. No, mislim da je onima koji su vodili, ili bili u prilici da vode dràvu, bilo jasno – moralo je biti – u trenutku kada su najva`nije dràve ~lanice EU priznale tu nezavisnost Kosova da }e se Srbija s tim pre ili kasnije direktno suo~iti. Intersesantno je {to sam danas pro~itao kao deo kwige biv{eg premijera Mir ka Cvet ko vi }a o periodu posle objavqivawa savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu, kad on kaè da je o~igledno dràvni vrh bio naivan kada je o~ekivao neki druga~iji ishod. To mogu prihvatiti kao ~iwenicu, ali je te{ko razumeti da dràvni vrh Srbije bude toliko naivan kada se radi o takvom pitawu. mo o realnoj situaciji, a ona je godinama nagove{tavala ovaj ishod. Pitawe je bilo samo kada }e se ta dva procesa u toj meri poklopiti da }e jedan iskqu~ivati drugi. S druge strane, nismo imali iluzije

l Postavqa se pitawe zbog ~ega su u toj „jasno}i“ druga~ije teze stizale i iz Brisela? – Postoji pogre{na percepcija pojma Brisel, koji je glavni grad Belgije i sedi{te evropskih in-

stitucija, a u procesu pro{irewa EU su tri institucije koje su bitne. Evropski parlament, sa sedi{tem u Briselu i Strazburu, koji ima najmawi uticaj na odluke, EK s briselskim sedi{tem, koji priprema odluke, i Evropski savet, prakti~no samit lidera EU koji

uglavnom zaseda u Briselu, ali to nije presudno, jer to telo odlu~ivawa ~ine interesi dràva ~lanica EU i wihovi stavovi, uz konseznusno odlu~ivawe. Sve to govorim jer je potrebno razumeti da, kada stigne ta „poruka iz Brisela“, treba rastuma~iti ko je {aqe. Iz EP-a ve} godinama stiè otvorena poruka da sve dràve ~lanice koje to nisu uradile priznaju takozvanu jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. EK je godinama imao neutralan stav i jo{ uvek je najneutralniji jer mora da uzima u obzir stavove i dràva ~lanica koje nisu priznale Kosovo. Tre}i stub su dràve ~lanice EU, a sve va`ne, koje kreiraju politiku u okviru Unije, posebno politiku pro{irewa – sve su priznale tu nezavisnost. To je neki realan ìvot u kojem se odigrava sada{we zasedawe Evropskog saveta. Postojao je kod nas obi~aj da se, kada stigne neka poruka koja podràva stavove ili poruke na{ih vlasti, ona uveli~ava, a kada su bile druga~ije, minimizirao se zna~aj. Zato je stvorena slika o kojoj govorite. l U danu – a to je danas – kada je Srbija primenila taj famozni IBM na prelazima s Ko-

sovom i Metohijom, kao {to je zahtevala EU, iz Brisela ba{ n stiù ohrabruju}e vesti vezane za datum, i o~ekivawa su da }e vlast dobiti samo pohvale za dosad u~iweno u normalizaciji odnosa s Pri{tinom? – To je, po meni, maksimum trenutka iz vi{e razloga. Jedan je da je zaista po~ela primena sporazuma o integrisanom upravqawu, ali su ostala pitawa vezana za IBM koja nisu do kraja dogovorena, poput carine, dokumenata... To je ostalo privremeno i pitawa o~ekuju nove dogovore. S druge strane, imate pitawa institucija koje se finansiraju iz Beograda, ~iji se zna~aj u o~ima nekih dràva ~lanica EU nije izgubio. Tu je opet mogu}e zaboravqati elemente pojma normalizacije odnosa, ali vredi ~itati sve ono {to je iz EP-a, EK-a, a posebno od dràva ~lanica EU iza{lo u javnost. Kada sve to stavite na sto, ocewuje se ispuwenost uslova EU i moète sami zakqu~iti dokle smo realno stigli. Napravqen je sigurno vaàn korak, ali ne verujem i dovoqan za neke od najva`nijih dràva EU da krenemo ka otvarawu pregovora o ~lanstvu. l Dakle, za dobijawe datuma i otvarawe pregovora o~ekujete uvo|ewe carine i nestanak srpskih institucija na severu KiM? – Mislim da iz EU o~ekuju punu primenu svih dogovora s Pri{tinom i situaciju u kojoj ne}e biti otvorenih pitawa. To je vezano za dogovore prethodne vlade. S druge strane, pitawa telekomunikacije i energetike su oblasti u kojima se tako|e o~ekuje napredak, i to pi{e u svim dokumentima, i pred ovom vladom je da ih re{i. Ta dva bloka }e sigurno biti uslov za dobijawe datuma, a da li }e, i u kojoj fazi, tre}e pitawe, tzv. paralelne institucije kako ih Brisel naziva, biti na dnevnom redu, vide}emo. Mo`da pre dobijawa datuma, posle, a pre po~etka pregovora ili u wihovoj ranoj fazi – predstoji da vidimo. Da je to pitawe ostalo nere{eno, nije sporno. Dragan Milivojevi}

U martu datum, u junu pregovori za EU Predsednik Vlade Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je da bi ministri inostranih poslova Evropske unije trebalo da zakqu~e da }e u martu biti doneta odluka o tome da Srbija u junu po~ne pregovore o ~lanstvu u Uniji. Premijer je novinarima u Vladi Srbije rekao da se u Briselu o napretku Srbije razgovara na nivou ministara spoqnih

lo kakvi koraci – rekao je premijer, i upitao one „koji su govorili da se sporazumom o integrisanom upravqawu prelazima uspostavqaju granica – {ta je to druga~ije danas nego {to je bilo ju~e?” Da~i} je naveo da se na Jariwu i Merdaru prelaz qudi i robe odvija bez problema i da je po{tovawem sporazuma o integrisanom

Akcioni plan s preporukama Brisela Srbija je usvojila Akcioni plan za ispuwavawe preporuka Evropske komisije iz godi{weg izve{taja o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu, saop{tila je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Kako se navodi, Akcioni plan sadrì pregled najva`nijih preporuka i nedostataka na koje je ukazao EK, kao i pregled nadle`nih institucija, mera i rokova za sprovo|ewe tih preporuka i aktivnosti predvi|enih planom, od Vlade, do zakonodavne i sudske vlasti i regulatornih tela. Rok primene Akcionog plana obuhvati}e period do objavqivawa narednog Godi{weg izve{taja Evropske komisije. poslova i da o~ekuje da }e biti jasno nagla{eno kakvi su stavovi o tome kakva je situacija danas u Srbiji. – Izve{taj nikada nije bio povoqniji i Srbija nikada nije bila blià dobijawu datuma za po~etak pregovora, a samim tim i ~lanstvu u EU – izjavio je Da~i} novinarima u Vladi Srbije. On je rekao da je takvoj odluci EU doprinela i ju~era{wa primena sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima. – Da to nismo uradili, govorili bismo o 2014. ili o 2015. godini. Ne kaèm da ne moè druga~ije, samo treba dobro razmisliti pre nego {to se preduzmu bi-

upravqawu prelazima Vlada Srbije pokazala kredibilitet i sposobnost da sprovodi ranije potpisane dogovore i sporazume, preuzete od prethodne vlade. – Na Merdaru i Jariwu danas sve funkcioni{e kao {to smo se dogovorili s visokom predstavnicom EU Ke trin E{ton i kosovskim premijerom Ha {i mom Ta ~i jem i nema nikakvih promena re`ima u odnosu na postoje}e stawe – rekao je premijer. Po Da~i}evim re~ima, sve to oja~ava polo`aj Srbije u daqem procesu evropskih integracija. On je ocenio da je Vlada Srbije uspela i da sa~uva interese Srba na Kosovu i Metohiji. D. M.

[est kontejnera na prelazima Na administrativnom prelazu Jariwe izme|u Kosova i centralne Srbije, koji je ju~e zvani~no otvoren, postavqeno je {est kontejnera – u tri su sme{teni predstavnici MUP-a Srbije, a u ostala tri predstavnici Kosovske policije i Euleksa. Zvani~nom otvarawu su prisustvovali predstavnici Euleksa i KFORa, portparolka KFOR-a Iri na Gu de qe vi}, {ef pregovara~kog tima Beograda u tehni~kom dijalogu s Pri{tinom De jan Pa vi }e vi}, savetnik kosovskog ministra policije Fi snik Re xe pi i {ef kosovske carine Na im Hu ru gli ca. Dejan Pavi}evi} je napomenuo da procedura za prelazak ostaje ista, odnosno da se prelazi s li~nom kartom. – Tu su pripadnici Euleksa, pripadnici na{e policije. Nema nikakvih simbola, obele`ja, procedura ostaje ista kakva je bila, kako je dogovoreno i u skladu sa svim dogovorima iz Brisela kao i garancijama koje je Vlada Srbije dala na{im gra|anima s Kosova i Metohije – rekao je Pavi}evi}.

Ko{tunica: USS da se izjasni o ustavnosti IBM Predsednik Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca zatra`io je ju~e od Ustavnog suda Srbije da se {to pre izjasni o ustavnosti sporazuma o integrisanom upravqawu prelazima na administrativnoj

liniji s Kosovom i Metohijom. Ko{tunica je naveo da sudije Ustavnog suda najboqe znaju da je pitawe granice prvorazredno ustavno pitawe, onako kako je ono utvr|eno u ~lanu 8 Ustava Srbije.

TVIT CRTICA Kud si po{ao “Di }e{?“, kratko je pitawe koje je napredwak Ma rio Ma le ti} preko „Tvitera„ uputio sinu vlasnika “Delte” Mi ro sla va Mi {ko vi }a nakon {to su mediji objavili: „Mar ko Mi {ko vi} poku{ao da pobegne„. Ana-Ma ri ja Po po vi} ipak ne veruje novinarima: „Marko Mi{kovi} ba{ krenuo sa Sur~ina... Sa sve slu{kama. Vi{e mi deluje kao predstava za mase„. Maleti} joj obja{wava: „Sumwam da je Mi{kovi}ima sad do bilo kakvih predstava :)„ Ana-Marija se delimi~no sla`e: „Wima nije, al’ vlasti jeste„.

Me~ka ~uva tragove Poznati TV-novinar Pre drag Sa ra pa “obradovao” se zimi: „Sneg je lepo napadao i ne prestaje. Sada }e svaka zverka da poka`e svoj trag„. Wegovo mi{qewe ne deli Svje tla na Ra {i}: „Slaba vajda od snega. Prave zverke ne ostavqaju tragove jer ne izalaze iz svojih ’me~ki’”. Sarapa ima “rezervu”: „To je ta~no. Ali nikada se to ne predvi|a potpuno sigurno„.

[vercovawe Eksministar vojni Dra gan [u ta no vac ponosan je na to {to ima ravno 8.000 pratilaca na lajni.

Socijalista Bo ris Mi li }e vi} ga “opomiwe” zbog tasta: „Hajde, ~asti karte za koncert za 8.000. fol lo we ra. ;-)„ [utanovac se “pravda”: „Karata nema ve} desetak dana, a Miroslav ne `eli da peva i ~etvrti koncert. ^astio bih rado„. Mili}evi} nema “izbora”: „Ni{ta, mora}emo da se {vercujemo. :)„

S Mesi}em, naravno „Tvitera{i„ sva{ta pitaju lidera SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a. Izme|u ostalog, Alek san dar [or man pita i ovo: „Da li bi prihvatio da gostuje{ u nekoj emisiji zajedno sa Stje pa nom Me si }em?„ “Da, naravno”, odgovor je Vuka Dra{kovi}a.

Ko je, bre, vlast Komentator Dra gan Ja wi} upozorava: „Da je EU minulih godina zaista bila prioritet srpske politike, na{la bi se u preambuli Ustava„. S wim se ne sla`e savetnik ekspredsednika Srbije Ne boj {a Kr sti}: „Nije ta~no. O prioritetu govori to {to se Evropa na{la ve} u ~lanu 1„. Jawi} ne odstupa: „Ali nije i u preambuli. A da je za minulih deset godina zaista bila prioritet, ve} bismo bili tamo. Sad se trkamo s Kosovom ko }e pre…” Ni Krsti} ne popu{ta: „To {to pri~ate apsolutno nije ta~no. Uostalom, vi ste bili

vlast. Radili ste u ministarstvu. [to niste uradili vi{e?„

vlasti koje imamo posledwih godina i promaja je elementarna nepogoda„.

Suvi barut

Blago tebi

Funkcioner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} povezuje razne stvari: „[to se ~udite {to je EU dobila Nobela za mir? Pa Nobel je izmislio barut. Kakav pronalazak, takva nagrada za mir. #ima_neka_tajna_veza„ Poslanica JS-a Nevena Stojanov i} samo kratko konstatuje: „Ni Nobelova nagrada nije {to je nekad bila„.

„Tvitera{„ koji se potpisuje s @mcukicbgd011 javio se nekada{wem ministru Oli ve ru Du li }u: „Veliki pozdrav sa sun~anih Havaja... nadam se da sve ide kako treba :) pozz”. Duli} odgovara: „Pozdrav, u`ivaj, sve je OK, osim {to je sneg zakovao sve... blago tebi…„

Mla|ina ruka i (wegov) yep

Virtuleni, „Tviter„ Slo bo dan Mi lo {e vi}, upu}uje s lajne, u {aqivom tonu, {ta ima u kwizi ekspremijera. “U novoj kwizi Mir ko Cvet ko vi} otkriva: ’vileda xoger’ – argumenti za i protiv, komparativna analiza i statisti~ki podaci”.

Popularni TV-voditeq Ivan Ivano vi} procewuje vremenske (ne)prilike: „Toliko je hladno da je Dinki} gurnuo ruke u svoje xepove :)))„ Wegova koleginica s Prve TV @a kli na Tatalovi} “uva`ila“ je upozorewe: „Eee, ovo je ve} ozbiqna vremenska dijagnoza :))) ostajem kod ku}e, brrr :)))„

Pazi, promaja Vremenom se bavi i nekada{wi funkcioner DS-a Zoran @ iv kovi}: „Dvadesetak santimetra snega, u decembru, veliko je isku{ewe za Da~i}evu i Pajti}evu vladu. Koja je nesposobnija? Za

Mirkov yogeraj

Kad ono… „Tvitera{i„ ~ak prate i {ta obla~i izve{ta~ RTS-a iz centra EU. Veq ko Ga vri lo vi} ukazuje: „Mislim da @dusan_gajic nosi farmerke kad izve{tava za #Dnevnik iz Brisela„. Gaji} se “ne protivi“: „Fakat. [atro sako, kravata, kad ono...„ Gavrilovi} sam zakqu~uje: „Made in Novi Pazar ;)„ S. St.

politika

dnevnik

NA KON SPO RA ZU MA PO KRA JIN SKE I RE PU BLI^ KE VLA DE

Pastor {okiran ve{}u o Razvojnoj banci Vojvodine Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da je iz ne na |en i {o ki ran ve {}u o Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, ~i ji de po zi ti se, pod se ti mo, po ne dav nom spo ra zu mu Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de, pre no se na ban ku ko ja po nu di naj bo qe uslo ve, dok osta tak imo vi ne ide u bu du }i voj vo |an ski raz voj ni fond. Pa stor je re kao da „na sto lu” jo{ ne ma ini ci ja ti vu o for mi ra wu tog fon da i da o to me zna ko li ko i no vi na ri ko ji su ga na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji pi ta li o Raz voj noj ban ci i fon du. – Raz mi {qa ju }i o RBV-u, ~o vek vi {e ne zna {ta da mi sli – ka zao je Pa stor, pod se }a ju }i na to da je o sta wu u toj ban ci ra ni je bi lo opre~ nih i o{trih

re ~i, da je Po kra jin ska skup {ti na pre oko me sec da na po hit nom po stup ku do ne la od lu ku o we noj do ka pi ta li za ci ji i da su „do pre ne ki dan bi li ube |e -

ni u to da je to ban k a ko j a ima po te {ko } a, ali da je sta bil na”. – Iz tog raz lo ga me ne je u ve li koj me ri iz ne na di l a, da ne ka `em {o k i r a l a, vest ko ju smo za jed no svi mi ima li pri li ke da vi di mo. O toj ve sti, o po z a di n i ve sti, o sa dr `i ni do k u men ta o ko jem se raz go va ra, znam ot pri li ke ko li ko i vi zna te. To je ste tra gi~ no re }i jer ja ni sam sa mo pred sed nik Skup {ti ne ne go sam i pred sed nik stran ke ko ja ~i ni ko a li ci -

Skup {ti na APV u pe tak o de kla ra ci ji o osu di zlo ~i na Za pe tak, 14. de cem bar, za ka za na je sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne na ko joj }e se, za sad, kao je di na ta~ ka dnev nog re da na }i pred log de kla ra ci je o osu di zlo ~i na u~i we nih nad pri pad ni ci ma srp skog na ro da na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. Sed ni cu su, po vo dom po sled wih od lu ka Ha {kog su da, za tra `i li po sla ni ci iz re do va SNSa, SPS-a i DSS-a, ko ji su pod ne li i pred log tek sta de kla ra ci je. Na ja vqu ju }i sed ni cu, pred sed nik Skup {ti ne I{tvan Pa stor re kao je ju ~e da ta ini ci ja ti va po Po slov ni ku is pu wa va sve pret po stav ke da se na |e na dnev nom re du. Po we go vim re ~i ma, Skup {ti na je pred log tek sta de -

kla ra ci je upu ti la Po kra jin skoj vla di jer je bi lo ini ci ja ti ve za we go vu do pu nu, a pred la ga ~i su, po we go vim sa zna wi ma, su ge sti ju pri hva ti li. – Ima jed no rim sko pra vi lo ko je go vo ri o to me da se dva pu ta ne ga zi u istu re ku. Na `a lost, mi sa da ga zi mo u istu re ku u ko joj smo ve} bi li i iz ko je smo iza {li jer je 2003. go di ne Skup {ti na APV usvo ji la jed nu op {tu re zo lu ci ju ko ja tre ti ra tu oblast u tom smi slu. To je za bo ra vqe no ili je na me ra bi la da se po li ti~ ki da nas po en ti ra – re kao je po sla nik SVM-a, ko ji ni je `e leo da se iz ja {wa va o sta vu te po sla ni~ ke gru pe po vo dom de kla ra ci je.

ju na po kra jin skom ni vou. Ali, mi slim da je u ne kim tre nu ci ma sra mo tu bo qe pri zna ti ne go sa sra mo tom ì ve ti – ka zao je Pa stor. On je re kao da se u ve zi s RBV-om mo ra ju po sta vi ti pi ta wa na ko ja se mo ra do bi ti i od go vor. – A {ta se to de si lo u pro te klih me sec da na da ta ban ka ni je vi {e odr ì va? Ko je i {ta je ra dio u ci qu to ga da se ta ban ka u toj me ri de sta bi li zu je da je we na po zi ci ja da nas po sta la neo dr ì va? – pi tao je Pa stor. Ta ko |e, on je za pi tao ka ko je mo gu }e da da nas po sto ji sprem nost da se do ne se od lu ka o po kra jin skom fon du za raz voj, a da je pre ne ko li ko go di na, ka da je tra è no da se ta in sti tu ci ja na |e u okvi ru fi nan sij skog si ste ma, re ~e no da to ni je mo gu }e. Ko je ko me i {ta obe }ao, ura dio ili ni je, da bi se sta bi li zo va le pri li ke u Raz voj noj ban ci, pi tao je Pa stor. Pod se }a ju }i po no vo na od lu ku o do ka pi ta li ca zi ji te ban ke, on je re kao da bi „on da vaq da sa da tre ba lo do ne ti od lu ku i o ras ka pi ta li za ci ji”. U sva kom slu ~a ju, na po me nuo je da }e u dnev ni red sed ni ce Skup {ti ne, za ka za ne za pred sto je }i pe tak, uvr sti ti i ini ci ja ti vu o to me ako iz Vla de Voj vo di ne ona bu de upu }e na po hit nom po stup ku. S. K.

POT PRED SED NIK PUPS-a MO MO ^O LA KO VI] ZA „DNEV NIK”

Direktori nisu sporni Vi so ki funk ci o ner PUPS-a i na rod ni po sla nik Mo mo ô la ko vi} de man to vao je u iz ja vi za „Dnev nik“ da je ta stran ka na bi lo ko ji na ~in uslo vqa va la svoj glas pred lo è nom za ko nu o jav nim pred u ze }i ma. Ras pra va o amand ma ni ma na taj pro pis star tu je na red ne sed mi ce, a ô la ko vi} tvr di da PUPS ~ak ni je pod no sio ni bi lo ka kve amand ma ne ko ji bi bit ni je me wa li pred lo è ne od red be. – PUPS po dr à va pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, iako ni smo vo di li kam pa wu, ni ti bi li ini ci ja tor. Na sed ni ci Vla de Sr bi je taj za kon je usa gla {en i mi

ga po dr `a va mo, a da li smo sa mo dva amand ma na ko ji zna ~e sa mo od re |e ne ko rek ci je. Re~ je o to me da se de lat nost pro iz vod we i di stri bu ci je pi ja }e vo de sta vi u za kon i da se vo da tre ti ra kao re surs Sr bi je. Isto ta ko, kao po sla nik ko ji do la zi iz Voj vo di ne, zah te vao sam da se is pra vi gre {ka jer je u pred lo gu na ve de no da ~la no vi nad zor nih od bo ra ne mo gu bi ti od bor ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne, op {ti na i gra do va, a svi zna mo da i u po kra jin skom par la men tu se de po sla ni ci. ^o la ko vi} je iz ri ~it da ne ma ni ka vih di le ma oko po zi ci je za me ni ka pred sed ni -

ka PUPS-a Mi la na Kr ko ba bi }a, ko ji je i di rek tor PTT „Sr bi ja” i {ef po sla ni~ kog klu ba te stran ke u Re pu bli~ koj skup {ti ni. – Uve ren sam u to da }e Mi lan Kr ko ba bi} is po {to va ti sva za kon ska re {e wa ko ja bu du usvo je na. Na po mi wem da se od red be za ko na ko je re gu li {u pi ta we iz bo ra di rek to ra ne mo gu pri me wi va ti re tro ak tiv no. Uko li ko se on bu de opre de lio za di rek tor sko me sto, po stu pu }e s funk ci jom u par ti ji ka ko za kon na la `e – iz ri ~it je ^o la ko vi}. S. St.

utorak11.decembar2012.

SNS predao 100.400 potpisa za izmenu Statuta Beograda Srp ska na pred na stran ka pre da la je ju ~e pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Be o gra da Alek san dru An ti }u 100.400 pot pi sa gra |a na ko ji po dr `a va ju pred log SNS-a za iz me ne Sta tu ta gra da Be o gra da za de cen tra li za ci ju i ve }a ovla {}e wa op {ti na. – Pre da te pot pi se smo pri ku pi li u ci qu pro me ne Sta tu ta gra da Be o gra da ko ji ma bi se obez be di le ve }e nad le `no sti grad skih op {ti na u smi slu de cen tra li za ci je, {to }e da ti bo qi kva li tet `i vot Be o- gra |a na – re kao je no vi na ri ma is pred Skup {ti ne pot pred sed nik Grad skog od bo ra SNS-a Mi lo sav Mi li~ ko vi}. On je ne gi rao da je po stig nut do go vor sa so ci ja li sti ma za pro me nu vla sti, i is ta kao da u raz go vo ru „ni je bi lo re ~i o po li ti ci”, ali da je pred log SNS-a na i- {ao na do bar pri jem i raz u me va we Alek san dra An ti }a.

REKLI SU

Dra{kovi}: Mora se podràti ovo {to govori Da~i} Li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je ju ~e da se mo ra po dr à ti ono {to pre mi jer Ivi ca Da ~i} sa da go vo ri ka da je u pi ta wu Ko so vo i Me to hi ja, i za tra ìo da bu du }a plat for ma za Ko so vo bu de ba zi ra na na do ku men tu Mar ti ja Ah ti sa ri ja. Uz na po me nu da je sta tus Ko so va „za vr {e na stvar” i da Sr bi ja ne mo ra for mal no da pri zna ne za vi snost Ko so va, ali da sve dru ge od no se mo ra nor ma li zo va ti naj vi {e zbog Sr ba ko ji ì ve ta mo, Dra {ko vi} je ka zao da bi SPO mo gao po dr à ti tu plat for mu uko li ko bi se u woj re klo da pri hva ta mo ne sta tu sni deo Ah ti sa ri je vog do ku men ta. – Plat for ma bi mo gla ima ti dva sta va – Sr bi ja ne mo è pri zna ti ne za vi snost Ko so va iz isto rij skih, ver skih, na ci o nal nih i dru gih raz lo ga i da mi pri hva ta mo ne sta tu sni deo Ah ti sa ri je vog do ku men ta kao osnov za di ja log Be o gra da i Pri {ti ne – re kao je Dra {ko vi} u emi si ji „Ka ì prst” TV B-92.

Anti}: Srbija proìvqava trenutak traume Isto ri ~ar ê do mir An ti}, go stu ju }i u „Uti sku ne de qe„, ka è da Sr bi ja sa da pro ì vqa va tre nu tak tra u me, kao po sle sa o bra }aj ne ne sre }e. – Do {li smo do to ga da funk ci o ner jed ne par ti je ko ja je vo di la rat, i po sle pre da la, pro tiv no Usta vu, ce lo Ko so vo i sla vi la taj ~in kao po be du, i po sle iz gu bi la iz bo re, je dan ta kav ~o vek je pre mi jer – ka è An ti}. – Ivi ca Da ~i} go vo ri da je pro {la vla da do ne la ne ke lo {e od lu ke, a za bo ra vio je da je ta vla da ima la te snu ve }i nu, i to joj je omo gu }io SPS. Na ma ne do sta ju dr àv ni ci. Qu di ko ji }e po ku {a ti ra ci o nal no da iza |u iz ovog sta wa – na vo di An ti}, i do da je da je Sr bi ja „ta mo gde je bi la, na po la pu ta”. An ti} ka è da su Vu ~i }e ve „na ja ve” ko }e sle de }i bi ti is pi tan ili ko je afe re }e se po kre nu ti, do bre da se tre se ze mqa i da se upi re pr stom, ali da ti me tre ba da se ba vi sud stvo.

LDP: SNS potpuno izgubio kompas Li be ral no-de mo krat ska par ti ja oce ni la je ju ~e da je Srp ska na pred na stran ka „iz gu bi la kom pas” i da se „bru tal no i vul gar no ob ra ~u na va sa sva kim ko se usu di da kri ti ku je we nu vlast ili we ne li de re”. LDP u sa op {te wu na vo di da je SNS „na pa dom na gru pu ne vla di nih or ga ni za ci ja i Ku }u qud skih pra va u Be o gra du po tvr dio da je ide o lo {ki i po li ti~ ki oslo nac oni ma ko ji ma pra ve spi sko ve za pro gon i uni {te we ne vla di nih or ga ni za ci ja, me di ja, jav nih li~ no sti”. Po LDP-u, sva ko ko kri ti ku je na pred wa ke se „u is pa di ma i sa op {te wi ma” SNS-a, we go vih mi ni sta ra i funk ci o ne ra, pro gla {a va sum wiv cem i sa bo te rom. „To je lo gi~ na po sle di ca at mos fe re u ko joj mi ni star prav de mi tin gu je s ’Obra zom’ i Po kre tom ’1389’, eks tre mi sti pre te ~ak i Ustav nom su du, a u ne kim sre di na ma u Sr bi ji ’Na {i’ po sta ju ko a li ci o ni part ne ri stra na ka vla sti”, na vo di LDP.

ekonomija

utorak11.decembar2012.

NA STA VI ]E PO KRA JI NA DA PO MA @E NA STU PE PRI VRE DE NA SAJ MO VI MA

PRE MA NA VO DI MA MI NI STAR STVA FI NAN SI JA

Udru è ni ma lak {e do uspe ha – Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va i na red ne go di ne }e po ma ga ti na stup voj vo |an skih pri vred ni ka na sa jam skim ma ni fe sta ci ja ma – re kao je po kra jin ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin na ju ~e ra {wem sku pu „Pla ni ra we sa jam skog na stu pa”, odr à nom na No vo sad skom saj mu. Po we go vim re ~i ma, pro gram po dr {ke voj vo |an skim kom pa ni ja ma pri li kom na stu pa na sa ja mo vi ma u Evro pi i re gi o nu dao je do bre re zul ta te i bi }e na sta vqen. – U dru goj po lo vi ni ove go di ne Se kre ta ri jat za pri vre du obez be dio je ukup no 36 sub ven ci ja za na stu pe voj vo |an ske pri vre de na saj mo vi ma – 15 u re gi o nu, a 21 sub ven ci ja bi la je usme re na za na stup na saj mo vi ma u na {oj ze mqi i po ka za lo se da je to do bar na ~in za pred sta vqa we voj vo |an ske pri vre de – re kao je Va sin. – I na red ne go di ne na sta vi }e mo tu prak su, uz ra ci o na li za ci ju, ko ja, sva ka ko, ne }e sma wi ti kva li tet na stu pa i po dr {ku pri vred ni ci ma. Bu du }i da se sa jam ski na stu pi br zo me wa ju i da se tim pro me na ma mo ra od go vo ri ti, za uspe {ni ji na stup i bo qe re zul ta te, na gla sio je Va sin, neo p hod no je da udru ì va we pri vred ni ka u kla ste re jer se ti me do bi ja i na kva li te tu i na kva ni ti tu na stu pa, po seb no na zah tev nim svet skim tr ì {ti ma, kao {to su ru sko ili ki ne sko. Po we go vim re ~i ma, neo p hod no je i da se usvo je svi neo p hod ni stan dar di i osvo je ser ti -

fi ka ti jer to po zi tiv no uti ~e na kon ku rent nost do ma }ih pro iz vo da na svet skom tr ì {tu, a po dr {ka }e bi ti pru è na onim pri vred nic ma ko ji }e po nu di ti kva li te tan pro iz vod i pro gram – ko ji }e da ti re zul ta te. – Ve li ki do pri nos una pre |e wu sa jam skog na stu pa, ali i pred sta vqa wu voj vo |an ske pri vre de dao je i da je No vo sad ski sa jam, na ko jem se sva ke go di ne odr à va ju iz u zet no va `ne pri vred ne smo tre ko je oku pqa ju ve li ki broj stra nih iz la ga ~a i obez be |u ju kon tak te pri vred ni ka. Za to je ve o ma va `no da do ma }i pri vred ni ci ima ju sa zna wa o tren do vi ma u pri pre mi i or ga ni za ci ji na stu pa, a to me, bez sum we, do pri no se i se mi na ri ko je No vo sad ski sa jam or ga ni zu je u sa rad wi s na {im se kre ta ri ja tom. Si gur no je da edu ka ci ja do pri no si oni ma ko ji ne ma ju do voq no prak ti~ nih is ku sta va u sa jam skim na stu pi ma jer No vo sad ski sa jam nu di svo ja is ku stva, po ten ci ja le, sred stva, a sa rad wa s na {im se kre ta ri ja tom i pri vred ni ci ma sr` je pri vred nog raz vo ja – re kao je Va sin. O zna ~a ju na stu pa na saj mo vi ma go vo ri li su ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si}, vi {i sa vet nik za sa jam ske i pri vred ne ma ni fe sta ci je u Se kre ta ri ja tu za pri vre du Mi ro slav Ni ki}, iz vr {ni di rek tor za sa jam sku de lat nost na No vo sad skom saj mu Bo jan Ga ji} i iz vr {na di rek tor ka za in te gri sa ne mar ke ting ko mu ni ka ci je No vo sad skog saj ma Ma ri je ta La zor. D. Mla |e no vi}

No vo sni `e we ce na go ri va Go ri vo na pum pa ma u Sr bi ji na sta vqa trend po jef ti we wa, na ja vqu ju iz naft nih kom pa ni ja. Naft na in du stri ja Sr bi je

(NIS) od su tra }e sni zi ti ce ne ben zi na BMB 95 i evro pre mi ju ma BMB 95 za di nar po li tru, re ~e no je Ta nju gu u NIS-u.

NIS }e spu sti ti i di zel D-2 za di nar po li tru i evro di zel za po la di na ra po li tru. Kom pa ni ja „Lu koil Sr bi ja” ta ko |e je za vi kend sni zi la ce ne naft nih de ri va ta za oko dva di na ra po li tru. „Lu koil” je spu stio ce ne ben zi na BMB 95 i auto ga sa TNG za dva di na ra po li tru i evro di ze la za 2,5 di na ra po li tru, re ~e no je toj kom pa ni ji. Kod „Lu ko i la” je to, ka ko su is ta kli, tre }e po jef ti we we de ri va ta od po ~et ka de cem bra. Ce ne ben zi na BMB 95 iz no se oko 151 di nar, evro pre mi ju ma BMB 95 oko 157 di na ra, di ze la D2 oko 152 di na ra i evro di ze la 154 di na ra za li tar.

Ve }a po tro {wa stru je Po tro {wa stru je u Sr bi ji je sa le de nim da ni ma po ve }a na za oko osam od sto u od no su na pre po ~et ka hlad nog ta la sa, re ~e no je Ta nju gu u Elek tro pri vre di Sr bi je (EPS). Po tro {wa stru je po ve }a na je za oko 10 gi ga vat-~a so va u od no su na pre ne ko li ko da na, is ti ~u u EPS-u i na vo de da je sa da dnev na po tro {wa stru je oko 120 gi ga vat-~a so va. Elek tro e ner get ski sek tor ra di do bro i ne ma pro ble ma ni u ra du ter mo ni hi dro e lek tra na, ka `u u EPS-u i do da ju da }e sta bil no sti si ste ma zna ~aj no do pri ne ti i Blok B2 u Ter mo e lek tra ni Ko sto lac ko ji je da nas, na kon osmo me se~ ne re vi ta li za ci je, pri kqu ~en na mre `u EPS-a. Sa tog agre ga ta se o~e ku je sta bil na pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je, ko ja je po treb na u hlad nim zim skim da ni ma. Po sle prob nog ra da, blok B2 ra di }e sna gom od 350 me ga va ta, a elek tro e ner get skom si ste mu Sr bi je is po ru ~i va }e 8,5 mi li o na ki lo vat-~a so va elek tri~ ne ener gi je dnev no.

Sub ven ci je otvo ri le 40.000 rad nih me sta Vla da Sr bi je je Ured bom o pri vla ~e wu di rekt nih in ve sti ci ja, od 2006. do sa da da la pod sti ca je za bli zu 220 pro je ka ta, ko ji ma je otvo re no vi {e od 40.000 rad nih me sta, ob ja vi lo je u Be o gra du Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de. Pod sti ca ji pri za po {qa va wu jed na ko va `e za do ma }e i stra ne kom pa ni je. Pre ma po da ci ma Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA), do sa da je 115 do ma }ih kom pa ni ja do bi lo pod sti ca je na spram 107 stra nih fir mi. Pro se~ no vre me po vra }a ja sred sta va u bu xet Sr bi je je 17 me se ci. Ne sa mo da je je pod sti ca ji ma obez be |e no za po {qa va we, ve} je dr `a va kroz po re ze i do pri no se obez be di la do dat ne bu xet ske pri ho de. Na i me, na di nar pod sti ca ja ko je da je SI E PA, vra }a se se dam di na -

ra kroz po re ze i do pri no se na za ra de, na ve de no je iz Mi ni star stva. Bes po vrat na fi nan sij ska sred stva mo gu se do de li ti do ma }im ili me |u na rod nim kom pa ni ja ma za fi nan si ra we in ve sti ci o nih pro je ka ta u pro iz vod nom sek to ru, sek to ru uslu ga ko je mo gu bi ti pred met me |u na rod ne tr go vi ne i za stra te {ke pro jek te iz obla sti tu ri zma. Za „grin fild” i „bra un fild” pro jek te u pro iz vod nom sek to ru, sek to ru uslu ga ko je mo gu bi ti pred met me |u na rod ne tr go vi ne ili stra te {ke pro jek te iz obla sti tu ri zma, bes po vrat na sred stva se do de qu ju u iz no su od 4.000 do 10.000 evra po sva kom rad ni ku za po sle nom na neo d re |e no vre me u ro ku od tri go di ne od da na za kqu ~e wa ugo vo ra o do de li sred sta va. Za pro jek te od po seb nog zna ~a ja ~i ja vred nost iz no si naj ma we 200

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,6634

113,9422

116,5629

111,3215

Australija

dolar

90,6284

92,4780

94,6050

90,3510

Kanada

dolar

87,5859

89,3734

91,4290

87,3178

Danska

kruna

14,9678

15,2733

15,6246

14,9220

Norve{ka

kruna

15,2043

15,5146

15,8714

15,1578

[vedska

kruna

12,9212

13,1849

13,4882

12,8816

[vajcarska

franak

92,4213

94,3074

96,4765

92,1383

V. Britanija

funta

138,6089

141,4377

144,6908

138,1846

SAD

dolar

86,4937

88,2589

90,2889

86,2289

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 12. 2012. godine

mi li o na evra i ko jom se obez be |u je otva ra we naj ma we 1.000 no vih rad nih me sta, u pe ri o du od naj vi {e 10 go di na, bes po vrat na sred stva se do de qu ju u iz no su do 17 od sto ukup ne vred no sti in ve sti ci je. Za ve li ke in ve sti ci o ne pro jek te

~i ja vred nost iz no si naj ma we 50 mi li o na evra i ko jom se obez be |u je otva ra we naj ma we 300 no vih rad nih me sta, u pe ri o du od naj vi {e 10 go di na, bes po vrat na sred stva se do de qu ju u iz no su do 20 od sto ukup ne vred no sti in ve sti ci je.

UJED NA ^E NOST PLA TA U SR BI JI SLI^ NA KAO U EU

Sred wa kla sa nam je si ro ta, ali je ipak ima mo – Ras pon iz me |u naj vi {ih i naj ni ìh za ra da u Sr bi ji, od je dan pre ma de set, na ni vou je pro se ka u Evrop skoj uni ji – ka è eko no mi sta Go ran Ni ko li}. Po we go vim re ~i ma, bez ob zi ra na tre nut nu eko nom sku kri zu, u Sr bi ji je od 2000. vra }e na sred wa kla sa. – Gi ni-ko e fi ci jent, ko ji je po ka za teq ne jed na ko sti po fi nan sij skim pri ma wi ma, za Sr bi ju iz no si 0,30 i po to me je na ni vou evrop skog pro se ka – pre ci zi rao je Ni ko li}. On ob ja {wa va da to zna ~i da je po tom kri te ri ju mu, jed na kost u na {oj ze mqi vi {e iz ra è na ne go u Ru si ji, Na rod noj Re pu bli ci Ki ni, Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, Bra zi lu.... Sta ti sti ~a ri ne jed na kost me re gi ni-ko e fi ci jen tom: ako je u ne koj za mi {qe noj ze mqi taj ko e fi ci jent nu la, svi we ni gra |a ni ima ju jed nak do ho dak, dok bi ko e fi ci jent je dan zna ~io da ce lo ku pan do ho dak ne ke ze mqe od la zi sa mo jed nom ~o ve ku. Naj u jed na ~e ni je na sve tu ì ve gra |a ni skan di nav skih ze ma qa, u ko ji ma prak ti~ no ne ma ne jed na ko sti. U tim dr à va ma gi ni-ko e fi ci jent je 0,25, ali je ta ko i u ê {koj i Slo va~ koj, ko je su i kroz tran zi ci ju iz so ci ja li zma u ka pi ta li zam us pe le da odr è ni vo ujed na ~e no sti kva li te ta ì vo ta svo jih gra |a na. Oset no ne u jed na ~e ni je ne go kod nas ì vi se u tri ve li ke svet ske ze mqe – Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma, Ki ni i Ru si ji – gde je taj

ko e fi ci jent ~ak 0,40. Naj ve }e raz li ke na sve tu be le è se u broj nim afri~ kim dr à va i Ju `noj Ame ri ci: ta mo ogro man broj qu di ì vi u ve li koj be di, dok uzak krug ve le po sed ni ka i in du stri ja la ca go to vo

Re la tiv nu ujed na ~e nost kao Sr bi ja uglav nom su us pe le da odr `e i dru ge dr `a ve biv {eg ko mu ni sti~ kog blo ka, s tim {to je si tu a ci ja ne {to bo qa u ze mqa ma Cen tral ne Evro pe. Si tu a ci ja je sa svim dru ga -

ceo na ci o nal ni do ho dak uzi ma za se be. U Bra zi lu, Ar gen ti ni i sli~ nim ze mqa ma gi ni-ko e fi ci jent pre la zi 0,50, a u Na mi bi ji ~ak ide do 0,70. Si tu a ci ja je sli~ na i u svim dru gim dr à va ma na sta lim na tlu biv {e Ju go sla vi je, iz u zev Slo ve ni je i Cr ne Go re, gde su ne jed na ko sti u kva li te tu ì vo ta ne {to ni è. Od te sli ke sna `no od ska ~e je di no Ko so vo, gde se ì ve lo i ì vi u dra ma ti~ nim raz li ka ma.

~i ja ka da se kre ne ka is to ku, u ze mqe biv {e so vjet ske im pe ri je. Ta ko se u Ru si ji gi ni-ko e fi ci jent po peo s 0,25 na ~ak 0,40. Ni ko li} ka `e da je de ve de se tih go di na pro {log ve ka sred wa kla sa u Sr bi ji uni {te na, ali i da se ona vra ti la po sle 2000. go di ne jer se od ta da de sio ve li ki rast pla ta kod qu di ko ji su se ne kad sma tra li sred wom kla som. To su za po sle ni u {kol stvu, zdrav stvu i ad mi ni stra ci ji, i upra vo je u tom

jav nom sek to ru bio naj ve }i rast pla ta. – Sa da su, bar po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, za po sle ni u fi nan sij skim or ga ni za ci ja ma – ban ke, osi gu ra we – naj bo qe pla }e ni u Sr bi ji, a po sma tra no po re gi o ni ma, pred wa ~e No vi Be o grad i Apa tin, dok su na za ~e qu Be la Pa lan ka, Bla ce i ne ki dru gi gra do vi na ju gu Sr bi je – re kao je Ni ko li}. Po is tra ì va wu De le ga ci je ne ma~ ke pri vre de u Sr bi ji, pro se~ na go di {wa bru to za ra da ge ne ral nih di rek to ra u Sr bi ji je 5,3 mi li o na di na ra, ru ko vo di la ca pro da je 3,1 mi li o na, me na xe ra za mar ke ting dva mi li o na, a „obi~ nih” rad ni ka 528.000 di na ra. Po re zul ta ti ma is tra ì va wa, ko je je ob u hva ti lo 21 kom pa ni ju, ge ne ral ni di rek to ri u Sr bi ji za ra |u ju go di {we, ukqu ~u ju }i i va ri ja bil no na gra |i va we, bru to pla tu od 2,5 mi li o na di na ra do 13,5 mi li o na. Po is tra ì va wu, pro sek pla ta u Sr bi ji do ka zu je ogrom ne plat ne ra spo ne za isto vet ne rad ne po zi ci je, kao i da uku pan trend po ve }a wa za ra da od 7,6 po sto u in du stri ji ne mo è da pra ti go di {wa in fla tor na kre ta wa. Pre ci zi ra se da vo de }i ka dro vi pred u ze }a do bi ja ju iz me |u 450.000 i 8,5 mi li o na di na ra, di rek to ri sek to ra od 250.000 do 3,6 mi li o na di na ra, za po sle ni u ad mi ni stra ci ji od 250.000 do 1,5 mi lion di na ra, dok go di {wi bru to do ho dak za stru~ ne rad ni ke va ri ra od 230.000 do 900.000 di na ra. V. ^v.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Energoprojekt Visokogradwa, BG

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (506,09 2,71)

12,28

320

179.464

Soja protein, Be~ej

9,94

730

19.560.350

AIK banka, Ni{

3,86

1.694

313.381

Tigar, Pirot

9,19

202

27.119

NIS, Novi Sad

0,97

732

5.291.544

Komercijalna banka, Beograd

3,87

1.155

34.650

Imlek, Beograd

3,16

3.198

2.548.785

3,86 Promena

1.694 Cena

313.381 Promet

Komercijalna banka, Beograd

3,87

1.155

34.650

Energoprojekt holding, Beograd

-19,23

105

2.730

0,00

577

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-6,11

507

306.950

1,90

428

1.539.275

Meser Tehnogas, Beograd

-6,06

3.288

62.475

Soja protein, Be~ej

9,94

730

19.560.350

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.051

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.653

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.127

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.551

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

306.950

Veterinarski zavod, Subotica

-2,55

536

26.800

Tigar, Pirot

9,19

202

27.119

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Simpo, Vrawe

Veterinarski zavod, Subotica Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,55 -1,22 Promena

536 404 Cena

26.800 24.672 Promet

Soja protein, Be~ej

9,94

730

19.560.350

NIS, Novi Sad

0,97

732

5.291.544

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-6,11

507

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

8.500

170.000

Veterinarski zavod, Subotica

-2,55

536

26.800

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Pri vred na ban ka na pro da ju Ob ja vqen po ziv za do sta vu iz ja va o za in te re so va no sti za do ka pi ta li za ci ju, pri pa ja we ili ku po vi nu ak ci ja Pri vred ne ban ke Be o grad. Mi ni star stvo fi nan si ja i Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta po zi va in ve sti to re da iz ja ve o za in te re so va no sti mo gu da do sta ve do 27. de cem bra. Pod no si o ci mo gu da iz ja ve za in te re so va nost po je di na~ no

ili kao li der kon zor ci ju ma u ko jem tre ba da ima ju naj ma we 51 od sto u~e {}a u pred lo `e noj tran sak ci ji. U Pri vred noj ban ci Be o grad dr `a va Sr bi ja ima udeo do 64,8 od sto. U to ku je ten der za iz bor pri va ti za ci o nog sa vet ni ka za tu ban ku. Pri vred na ban ka je po sled we tri go di ne ima la gu bi tak, a na kra ju 2011. on

je iz no sio 793 mi li o na di na ra. Zbog to ga je dr `a va do ka pi ra li zo va la ban ku sa dve mi li jar de di na ra. Ukup na ak ti va Pri vred ne ban ke na kra ju sep tem bra 2012. go di ne iz no si la je 254,93 mi li o na evra, a ka pi tal 29 mi li o na evra. Ban ka ima 36 eks po zi tu ra u Sr bi ji i 57.354 kli jen ta, od ko jih 87,5 od sto su gra |a ni.

Da nas iz ve {taj o ku ku ru zu Mi ni star stvo po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de da nas }e ob ja vi ti re zul ta te

van red nih in spek cij skih kon tro la mer ka til nog ku ku ru za. Dr `av ni se kre tar De jan Kr wa -

ji} pro {le ne de qe re kao je da je Mi ni star stvo po qo pri vre de for mi ra lo rad nu gru pu ko ja }e

utvr di ti ste pen za ra `e no sti ovo go di {weg ro da ku ku ru za afla tok si nom i da }e jav nost

ove ne de qe bi ti oba ve {te na o re zul ta ti ma is pi ti va wa. On je is ta kao da }e bi ti kon tro li san ja ko ve li ki broj uzo ra ka, ka ko iz dr àv nih skla di {ta, ta ko i od svih ve li kih pro iz vo |a ~a, a van red ni mo ni tor nig }e bi ti fi nan si ran iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je. „Svi oni, kod ko jih je usta no vqe na po ve }a na kon cen tra ci ja afla tok si na, mo ra }e da spro ve du od re |e ne me re, a dr à va }e vr lo ri go ro zno da iza |e na kraj sa svi ma oni ma ko ji su ugro zi li bez bed nost sta nov ni {tva”, na ja vio je ta da Kr wa ji} u pa u zi na ci o nal ne kon fe ren ci je po sve }e ne sviw skoj ku gi i be sni lu. Kr wa ji} je uka zao da slu ~aj za ra è nog ku ku ru za u Sr bi ji ni je izo lo van, ve} da se sa wim su o ~a va ju i ze mqe u re gi o nu, zbog ovo go di {we su {e.

„Kra vi ca” i „nek tar” po uku su po tro {a ~a Po tro {a ~i su „mo ju kra vi cu” kom pa ni je „Imlek„ pro gla si li za naj o mi qe ni ji do ma }i pro iz vod u Sr bi ji, a „Nek tar„ za naj o mi qe ni -

Udru `e we „Mo ja Sr bi ja” i Pri vred na ko mo ra Be o gra da, do bi lo je jo{ 15 bren do va i kom pa ni ja u 14 ka te go ri ja.

„Ve ge ta” naj ja ~a u re gi o nu „Ve ge ta” je naj ja ~i re gi o nal ni brend na tr ì {tu biv {e SFRJ, re zul tat je is tra ì va wa kom pa ni je PGM o ja ~i ni rob nih mar ki na tr ì {tu. U ukup nom po ret ku „ve ge ta„ je za u ze la vi so ko tre }e me sto, a is pred we se na la ze dva glo bal na bren da - „mil ka„ i „ko ka ko la„. jeg do ma }eg pro iz vo |a ~a i tim kom pa ni ja ma su do de qe ne zlat ne me da qe „Moj iz bor 2012”. Ovo pri zna we, ko je ve} tre }u go di nu za re dom, na osno vu gla so va po tro {a ~a, do de qu ju

Na do de li na gra da u PKB, pred sta vqe no je i is tra `i va we o od no su po tro {a ~a pre ma do ma }im pro iz vo di ma ko je je po ka za lo da wi ho vo po vre we u do ma }e pro iz vo de ra ste. Ka -

Ne ma è le za re, sla bi ji iz voz Tr go vin ska raz me na iz me |u Sr bi je i Austri je u 2012. ne }e ima ti pro {lo go di {wi ni vo od 860 mi li o na evra jer je zbog sme dersvske @e le za re, iz voz iz Sr bi je u pa du. An dre as Haj den ta ler, tr go vin ski sa vet nik pri Am ba sa di Austri je u Be o gra du na veo je da ta ze mqa ima po zi ti van bi lans iz vo za u Sr bi ju, ali da na à lost, zbog pro ble ma sa ko ji ma se na {la @e le za ra u Sme de re vu u ovoj go di ni ne }e mo }i da se do stig ne ni vo tr go vin ske raz me ne iz me |u dve ze mqe ko ji je bio 2011. go di ne. Tr go vin sko ode qe we am ba sa de Austri je pred sta vi lo je re zul ta te an ke te o uslo vi ma po slo va wa u Sr bi ji u ovoj go di ni ko ji je sa ~i ni la na osno vu is ku sta va austrij skih fir mi ko je po slu ju u na {oj ze mqi. Is tra ì va we je spro ve de no od kra ja ok to bra do po ~et ka no vem bra, a u~e sni ci su od go va ra li na on-li ne upit nik. Austrij ski pri vred ni ci u ve li kom pro cen tu sma tra ju da eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji ni je za do vo qa va ju }a - ~a ko 33 po sto is pi ta nih sma tra da je lo {a, a 42 pro ce na ta da je sa ne do sta ci ma. Ipak ve }i na wih je za do voq na po slo va wem svo jih pred u ze }a u Sr bi ji. Austrij ski pri vred ni ci naj vi {e ce ne srp sku rad nu sna gu jer sma tra ju da na {a ze -

mqa ras po la è do brim qud skim re u sur si ma. Me |u pri o ri te ti ma ko je sma tra ju da su po treb ni za da qi eko nom ski na pre dak is ti ~u su zbi ja wu ko rup ci je, sma we we bi ro kra ti je i una pre |e we pla te `nog mo ra la od no sno sve sti da se oba ve ze iz mi ru ju i pla }a ju na vre me. Upra vo su te fak to re oce ni li kao naj sla bi je u de lu an ke te ko ji se od no si na uslo ve i pri vred ne fak to re po slo va wa u Sr bi ji. Sma tra ju ta ko |e da je se mo ra ju umno go me po jed no sta vi ti pro ce du re za do bi ja we do zvo la za po slo va we. Za austrij ske pri vred ni ke je vr lo va `no i pri bli à va we Sr bi je EU, a u an ke ti na vo de da su im evro in te gra ci je Sr bi je va `ni je od sub ven ci ja ko je bi do bi li za svo je in ve sti ci je. Oni od no ve Vla de Sr bi je o~e ku ju su zbi ja we ko rup ci je, prav nu si gur nost, po li ti~ ku sta bil nost, sma we we bi ro kra ti je i sta bil nu vla u tu, a na ja vqu ju da }e re zul ta te ove an ke te pred sta vi ti i vla di. Austri ja je pre ma zva ni~ noj sta ti sti ci Na rod ne ban ke Sr bi je naj ve }i stra ni in ve sti tor u na {oj ze mqi od 2000. go di ne sa ulo è nim 2,8 mi li jar di evra. U Sr bi ji po slu je vi {e od 400 austrij skih fir mi i pred stav ni {ta va.

ko je re kao Uro{ De li} iz Udru `e wa „Mo ja Sr bi ja”, ve }i na od 1.702 is pi ta ni ka je ka za la da se tru di da ku pu je do ma }e pro iz vo de, tre }i na wih to ra di ako je po voq ni ja ce na, dok 16 od sto ne vo di ra ~u na o po re klu. Me |u tim, 55 od sto tih is pi ta ni ka bi se opre de li lo za do ma }i pro iz vod ka da bi to bi lo vid no ozna ~e no, a i 80 od sto an ke ti ra nih sma tra da bi u tom slu ~a ju ~e {}e ku po va li do ma }u ro bu. Ve }i na po tro {a ~a bi ra pro iz vo de po pre po ru ci dru gih ku pa ca, dok na 23 od sto uti ~u in for ma ci je iz me di ja, na veo je De li}, do dav {i da je ve }i na - 84 od sto ka za la da ima po ve re wa u kva li tet do ma }ih pro iz vo da, pre sve ga pre hram be nih, kao i vo da i so ko va.

Kre dit od Ku vaj ta Vla da Sr bi je i ku vaj tski Fond za arap ski eko nom ski raz voj pot pi sa li su ugo vo re o kre di tu od 25 mi li o na evra za iz grad wu glav ne è le zni~ ke sta ni ce Pro kop u Be o gra du. Ugo vor o ga ran ci ji iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i Ku vaj tskog fo na da za taj pro je kat pot pi sa li su u Vla di Sr bi je pre mi jer Ivi ca Da ~i} i ge ne ral ni di rek tor fon da Ab dul va hab al Ba der. Ugo vor o zaj mu iz me |u @e le zni ca Sr bi je i Ku vaj tskog fon da pot pi sa li su di rek tor tog pred u ze }a Mi lo van Mar ko vi} i al Ba der. Pre mi jer Da ~i} iz ja vio je po sle pot pi si va wa ugo vo ra da je ovaj kre dit sa mo deo neo p hod nih sred sta va za za vr {e tak pro jek ta Pro kop. On ni je è leo da pre ci zi ra ro ko ve za za vr {e tak tog pro jek ta, is ti ~u }i da je u in te re su Sr bi je da on bu de za vr {en {to pre i da lo ka ci ja na ko joj se sa da na la zi glav na è le zni~ ka sta ni ca u Be o gra du mo è da se is ko ri sti za mno go pro fi ta bil ni je svr he. Pre mi jer je na po me nuo da je Sr bi ja ovaj kre dit do bi la pod ve o ma po voq nim uslo vi ma sa fik snom ka ma tom od tri od sto go di {we, ro kom ot pla te od 18 go di na i grejs pe ri o dom od ~e ti ri go di ne.

utorak11.decembar2012.

^E KA SE RAS PLET PRI ^E O RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE

De po zi ti si gur ni, tra ì se no vi vla snik Na kon {to su se nad le `ni do go vo ri li o da qoj sud bi ni Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, od no sno da je pre u zme dru ga ban ka, dva pi ta wa do mi ni ra ju. Pr vo je, na rav no, ko bi mo gao po sta ti no vi vla snik, a dru go se od no si na si gur nost de po zi ta u toj ku }i. Ko mi te na ta ko ji su po ù ri li da ih po vu ku ne ~e ka ju }i pre u zi ma we ima kao i obi~ no u ta kvim slu ~a je vi ma. Za si gur nost ulo ga i nov ca na ra ~u ni ma kod nas bri ne Agen ci ja za osi gu ra we de po zi ta, a v. d. iz vr {nog di rek to ra Agen ci je Li di ja Pe ro vi} ka è: – De po zi ti ko ji su na ra ~u ni ma ove ku }e ap so lut no su bez bed ni – tvr di ona. – Sve }e bi ti isto kao i u slu ~a ju Agro ban ke: bi }e pre ba - sni~ ki udeo u AIK ban ci na 12 od ~e ni na ra ~un ku }e ko ja }e po sta ti sto, u~vr stiv {i po zi ci ju u toj ina no vi va snik RBV-a. Ka da smo us pe ~e ve o ma uspe {noj ku }i. Za pr vih li da bez te {ko }a is pu ni mo sve ve de vet me se ci ove go di ne AIK ban za no za Agro ban ku ko ja je ima la ka je ostva ri la do bit od tri mi li ve }e oba ve ze, pro ble ma s RBV-om jar de di na ra, a to je 47 po sto vi {e si gur no ne }e bi ti. ne go la ne. Mno ge dru ge ban ke ko je Dok se ~e ka pre po slu ju kod nas, s nos ak ti ve i pa si ve me |u na rod nom re Kao glav ni kan di dat na ban ku kup ca, ka pu ta ci jom, ni su bi za preuzimawe ko se to ban kar le ni bli zu ta ko RBV javqa se skim re~ ni kom ka uspe {ne. AIK ban è, ko la ju pri ~e o AIK banka, na ~ijem ka je i pr va po me nu to me ko bi to mo gao ta kao kan di dat za se ~elu nalazi bi ti. RBV pa ako se to Miodrag Kosti} Me di ji su po ù ostva ri, ja sno je ko ri li da za si gur nog }e tu ima ti zna tan vla sni ka pro gla se bi zni sme na uti caj. Na vod no }e AIK i pr va Mi o dra ga Ko sti }a, od no sno „MKi}i u Mi ni star stvo fi nan si ja na gru pu„, ko ji }e to u~i ni ti pre ko raz go vor o pre u zi ma wu RBV-a. Od AIK ban ke. Raz lo ga za to ima do ba na ka kan di da ta po mi wa ne su jo{ sta: pre sve ga, pred sed nik Uprav Er ste ban ka i So si je te è ne ral. nog od bo ra AIK ban ke je ba{ Ko Obe ana li zi ra ju {ta bi do bi le sti}; u okvi ru „MK-gru pe„ po slu ju ako u|u u RBV. {e }e ra ne „Su no ko” ko je su pro Po kra jin ski se kre tar za fi {log me se ca po ve }a le svoj vla nan si je Zo ran Ra do man ne dav no je

re kao da }e po ziv za pre u zi ma we do bi ti de set naj ve }ih ba na ka. Ta ko se mo è po ja vi ti i ne ka od ku }a ko je ovih da na ni su apo stro fi ra ne kao kan di da ti. Me |u svo jim ak ci o na ri ma AIK ban ka ve} ima jed nu ve }u. Ak ci ja u vred no sti od 6,07 od sto po se du je Uni kre dit gru pa. Ho }e li to bi ti za wih {an sa da se vi {e za in te re su ju, osta je da se vi di. [to se ti ~e dru gih ba na ka, Ko mer ci jal na je u vla sni {tvu dr à ve pa te {ko da }e u}i u ovu pri ~u, In te za je pri pri va ti za ci ji, zbog mer xo va wa na ita li jan skom tr ì {tu, po sta la vla snik Pa non ske ban ke i ta ko po pra vi la svoj po lo àj na voj vo |an skom tr ì {tu ta ko da ni ona ne }e bi ti u pr voj gru pi za in te re so va nih. Hi po ban ka i sa ma tra ì no vog kup ca. Ali iz ne na |e wa su uvek mo gu }a. Ko su naj o- zbiq ni ji kan di da ti zna }e se ove sed mi ce. D. Vu jo {e vi}

TRe]e dOBA

utorak11.decembar2012.

dnevnik

VOJVO\ANSKA STATISTIKA

Naj ve }a pro se~ na pen zi ja u No vom Sa du U Vojvodini ima 364.605 penzionera iz kategorije biv{ih zaposlenih, a prose~no dobijaju 25.154 dinara. Me|u vojvo|anskim penzionerima nema akademika i rudara, ali zato ima 6.011 boraca od pre 9. septembra 1943. godine i 9.406 posle tog datuma. Po op{tim propisima u penziju je oti{lo 343.738 Vojvo|ana, a prima je i 355 nosilaca spomenice koji `ive u Vojvodini, 198 biv{ih radnika Saveznog ministarstva unutra{wih poslova, kao i 5.190 biv{ih radnika Republi~kog MUP-a. U Vojvodini ima i 43 izuzetne penzije. Najve}a prose~na penzija u Vojvodini ispla}uje se u Novom Sadu. Prosek za 79.765 penzionera u tom gradu iznosi 29.034 dinara.

Iza Novosa|ana su Pan~evci, odnosno 36.531 penzionera s prose~nim primawima 26.893 dinara. Slede Vrba{ani – 11.335 penzionera s prose~nih

SAVEZ PENZIONERA VOJVODINE PREDLO@IO ZDRAVSTVENOM FONDU

Na pre gled i kod pri vat ni ka Od 2.429 pen zi o ne ra iz Vojvodine kojima je za ovu godinu odobrena besplatna rehabilitacija u nekoj od bawa s kojima je Republi~ki fond za PIO sklopio sporazum, wih 2.268 iskoristilo je to svoje pravo do po~etka pro{log meseca. Savez penzionera Vojvodine je zadovoqan dinamikom kojom su ove godine penzioneri iskoristili to pravo jer su ga iskoristili prete`no u letwem periodu. Savez penzionera Vojvodine, uz naglasak da op{tinske organizacije penzionera imaju dobru saradwu s domovima zdravqa koji se staraju o wi-

hovom zdravqu, predloìo je Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe da se, ukoliko je mogu}e, potpi{u ugovori s privatnim zdravstvenim ustanovama u ciqu brìh i kvalitetnijih specijalisti~kih pregleda. Tako|e je predloèno da, radi poboq{awa zdravstvenih usluga, izabrani lekar iz doma zdravqa povremeno odlazi i u druga mesta u op{tini radi pregleda osiguranika, da se pojedini specija li sti~ ki pre gle di oba vqaju u domovima zdravqa, kao i da se skrati vreme ~ekawa na pregled lekara specijaliste. Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

@u~ od ma sne hra ne bo li Go to vo da ne ma ~o ve ka u tre}em ìvotnom dobu koji se ponekad ne àli na bol ispod desnog rebarnog luka. Obi~no se javqa posle uzimawa te{ke, masne hrane i pove}anog unosa ùmanaca, a naj~e{}i lai~ki zakqu~ak je da „boli ù~”. Ta kon sta ta ci ja ~esto je i ta~na jer se pregledom utvrdi da se radi o kamenu u ù~noj kesi. Od kamena u ù~i oboleva deset do 15 odsto stanovni{tva, a kod èna je taj zdravstve ni pro blem ~e {}i ne go kod mu {ka ra ca. U~e staliji je kod osoba iznad 40 godina ìvota, pogotovo kod gojaznih qudi. Kamen u ù~i ili u ù~nim putevima moè dugo biti prisutan a da bolesnik ne ose}a nikakve tegobe. Mogu}a je samo nelagoda u gorwem delu abdomena uz ose}aj „puno}e”, povremene mu~nine, poreme}aja probave i nepodno{ewa te{kih jela, posebno pe~ene i prène hrane i odre|enih vrsta povr}a. @u~na kolika ili ù~ni napad po~iwe iznenada, kao jak bol u gorwem delu stomaka koji se postupno pove}ava. Obi~no je najja~i ispod desnog rebarnog luka, moè se {iriti u desnu stranu le|a ili vrat i ~esto je pra}en mu~ninom i povra}awem. Telesna temperatu-

ra je povi{ena, abdomen napet i bolan, a ponekad se javqa i ùtilo koè i sluzokoè. Traje od sat do nekoliko sati te se postupno ili naglo smawuje. Smatra se da je, posle smirivawa akutnog napada, najdelotvorniji na~in le~ewa opera-

26.273 dinara, dok su na ~etvrtom mestu penzionisani Zrewaninci, wih 36.615, ~ija prose~na penzija iznosi 25.352 dinara. Najni`a prose~na penzija u Voj-

vodini je u op{tini Oxaci. Tamo 6.073 penzionera u proseku prima 21.706 dinara. Slede penzioneri Stare Pazove: wih 15.580 u proseku dobija 22.808 dinara. U Vojvodini ima 201.221 starosna, 75.240 invalidskih i 88.144 porodi~ne penzije. Prosek starosne penzije za biv{e zaposlene u Vojvodini je 28.441 dinar, invalidske – 23.444, a porodi~ne – 19.109 dinara. U Vojvodini ima 6.499 vojnih penzionera. Najvi{e ih danas ima u Novom Sadu – 2.832, a prose~na penzija im je 43.083 dinara. Najmawe penzionisanih vojnih lica je u Be~eju – 33, a wihova prose~na penzija iznosi 39.407 dinara.

Penzionisanih paora u Vojvodini ima 26.825 s prose~nim primawem od 10.410 dinara. Najvi{e ih je u Sremskoj Mitrovici – 4.222, s prose~nom penzijom od 9.897 dinara. Sledi Pan~evo s 3.900 penzionera i prosekom od 10.047 dinara, a zatim Zrewanin – 2.806, s prose~nom penzijom od 10.234 dinara. Najvi{e, od ukupno 16.761 penzionera iz kategorije samostalnih delatnosti, u Vojvodini ima u Novom Sadu – 3.996, s prose~nom penzijom od 28.251 dinar, a zatim u Staroj Pazovi – 1.776, s prose~kom od 29.727 dinara. Sledi Sremska Mitrovica s 1.536 samostalnih penzionera i prosekom od 22.315 dinara. Q. Male{evi}

Da nas isplata Za biv{e zaposlene koji imaju teku}e ra~une danas po~iwe isplata prvog dela novembarske penzije, a po{tari su ju~e krenuli da prinadle`nosti penzionera dostave na ku}ne adrese. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni i u proseku iznosi 24.979 dinara. Q. M.

U MOLU SVE IZRA@ENIJI SOCIJALNI PROBLEMI ME\U NAJSTARIJIMA

Ugod ni ja sta rost u Klu bu za dnev ni bo ra vak Socijalna problematika na ostaje bez mlade radne snage jer podru~ju naseqa Mol u posledmladi uglavnom traè posao we vreme je zna~ajnije izraènegde na strani ili u inostranna nego u ranijem periodu, tako stvu i ostavqaju kod ku}e stare da trenutno materijalno obezi iznemogle bez starawa, {to be|ewe u vidu socijalne pomonam je veoma veliki problem. }i koristi 78 porodica s 210 U Molu ima oko 1.200 penzi~lanova. Osim toga, dodatak za onera, ~iji broj se stalno mepomo} i negu dobijaju 43 osobe, dok 28 starih i iznemoglih lica koriste neku vrstu pro{irenog prava socijalne za{tite u vidu toplih obroka koji se pripremaju u Domu za stare i penzionere iz Mola. Rukovodilac Slu`be za dnevni boravak starih u Molu, pri Centru za socijalni rad op{tine Ada i ~lan Saveta MZ Mol Jo èf Na| kaè da je, osim toga, putem Kluba za dnevni boravak starih evedentirano 330 osoba starijih od 60 godina koje u toku godine koriste neka prava, oblike i mere S jedne od priredbi u Klubu u Molu socijalne za{tite, od zdravstvenopreventivnih do wa, ali je evidentno zna~ajno u~e{}a u kulturno-zabavnim u~e{}e populacije penzionera aktivnostima. u odnosu na broj stanovnika, – Stanovni{tvo Mola je svakojih je u ovom potiskom mestu kim danom sve starije – predooko 5.800. Najve}i problem je ~ava Na|. – Po posledwem poto {to su prose~na primawa pisu stanovni{tva, u Molu ì- mol skih pen zi o ne ra is pod vi 760 osoba starijih od 70 go- 20.000 dinara mese~no i {to ih dina, {to je oko 15 odsto. Mol je sve mawe s ve}im primawi-

ma, a u porastu je broj onih s minimalnim od 12.000-13.000 dinara. – Takvih je vi{e od polovine, {to stvara velike probleme jer, na`alost, nezaposlenost je velika pa penzioneri od svojih skromnih primawa

izdràvaju svoju decu i unuke, {to jo{ vi{e optere}uje najstarije ìteqe Mola – ukazuje Na|. Najstariji Moqani se okupqaju u Klubu za dnevni boravak starih, gde su stvoreni optimalni uslovi za druèwe i kulturno-zabavne manifesta-

cije. Svoj doprinos daju i aktivisti mesnog Udruèwa penzionera, koje ima vi{e od 300 ~lanova s pla}enom ~lanarinom. Wih 50 do 60 su u pravom smislu volonteri i aktivisti koji se angaùju u svakodnevnom ì vo tu ukqu ~i va wem u projekte kojima su obuhva}ena stari da bi im, i pored svakodnevnih pote{ko}a s kojima se susre}u, ìvot bio ugodniji. Ove godine realizuje se projekat za ukqu~ivawe starih u obuku na ra~unaru, koji je po~eo tokom ok to bra. U okvi ru tog pro jek ta }e se ob u ~i ti oko 25 starih. Novac za taj projekat dobijen je od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju. Aktivnosti u Klubu za dnev ni bo ra vak sta rih prema mogu}nostima pomaù op{tina Ada i mesna zajednica Mol, posebno kada se prire|uju razne manifestacije koje doprinose oboga}ivawu kulturnog ìvota i negovawu tradicija. U prostorijama Kluba za dnevni boravak starih u Molu jednom nedeqno su po~ele i aktivnosti s decom i omladinom sa smetwama u razvoju. M. Mitrovi}

STANOVNICI AMERI^KOG ROKI HILA NISU ODU[EVQENI PLANOM DR@AVE ZA VREME[NE OSU\ENIKE

Planiran sta ra~ ki dom za za tvo re ni ke

tivni zahvat. Danas se primewuje i laparoskopska metoda kojom se odstrawuje ù~na kesica zajedno s kamencima. To je blaì hirur{ki zahvat od klasi~nog reza, bolni~ko le~ewe je znatno kra}e, a oporavak brì i bez komplikacija. Ako vas mu~i ù~, a jo{ se niste odlu~ili za operaciju, va qa iz be ga va ti svu te {ku hranu, posebno masnu, prènu ili pe ~e nu svi we ti nu, ù manca, alkohol i kafu. Pazite na telesnu teìnu, a ako ste gojazni, poku{ajte da je smawite. J. B.

Stanovnici ameri~kog gradi}a Roki Hil u dràvi Konektikat pobunili su se zbog planova da tamo{wi napu{teni dom za starije osobe pretvori u dom za najstarije zatvorenike kojima je potrebna posebna nega. Predstavnici zakona isti~u da je taj potez, iako je doneo uznemirewe za stanovnike Roki Hila, logi~an i o~ekivan, kao i da }e poreski obveznici time u{tedeti mnogo novca. U taj dom trebalo bi da se usele stariji zatvorenici iz lokalnih zatvora, kao i oni bolesni nasmrt, kojima je potrebna posebna nega i koji u su{tini nisu sposobni za bilo kakvu vrstu bega i ugroàvawa kom{ija u Roki Hilu. Ipak, mnogi stanovnici i daqe su zabrinuti. – Stanujem preko puta tog doma i stresem se na pomisao da }e se moja deca igrati pred o~ima osu|enika na smrt ili doìvotnu kaznu koji se nalaze u domu s

niskim stepenom sigurnosti – kaè Am ber Pe ter sen. U taj dom dràva planira da useli 95 zatvorenika. Me|u gotovo 17.000 onih koji ~ame po zatvorima Konektikata ve}inu ~ine mladi qudi, ali ih ipak ima oko 250 starijih od 60 godina. Me|u wima mnogi imaju ozbiqnih zdravstvenih problema i iza re{etaka ne mogu dobiti odgovaraju}u negu. Stanovnici Roki Hila isti~u da je izbor stara~kog doma koji bi trebalo da se preuredi u zatvorski dom potpuno pogre{an jer je okruèn ku}ama s prete`no mladim porodicama. Oni se sada àle i na ~iwenicu da je najavqeno preseqewe uslovilo pad vrednosti wihovih nekretnina, {to im oteàva eventualnu prodaju i pravi probleme prilikom otplate kredita. Upravnici zatvora isti~u da }e u okviru budu}eg zatvorskog doma postojati obezbe|ewe, ali da kom{ije ne treba da brinu

po{to }e u dom biti sme{teni te{ko bolesni i nepokretni zatvorenici. Radi se o terminalno bolesnima, kao i o zatvorenicima obolelim od Alchajmerove bolesti i demencije, koji su ve}inom trajno vezani za krevet.

A kada se govori o u{tedi poreskog novca, isti~e se i suma od {est miliona dolara godi{we, {to bi, po vladinim procenama, trebalo da u}utka stanovnike Roki Hila. Bitka se nastavqa. I. V.

Bez pro ble ma sa stru jom Elek tro e ner get ski si stem „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad“ je sta bi lan, a sva pred vi |e na ko li ~i na elek tri~ ne ener gi je pre u zi ma se i di stri bu i ra do gra | a n a bez ve } ih pro b le m a, pre sve ga za hva qu ju }i do brom i na vre me pri pre mqe nom i re mon t o v a n om elek t ro e n er g et skom si ste mu.

DA NAS U PRI GRAD SKIM NA SE QI MA

„^i sto }a” ne od no si sme }e

- Sve ras po lo ì ve mon ter ske eki pe sa pra te }om me ha ni za ci jom, su 24 ~a sa na te re nu i svi even tu al ni kva ro vi na elek tro di stri bu tiv noj mre ì i elek tro e ner get skim po stro je wi ma, u uslo vi ma ote à nog kre ta wa vo zi la i me ha ni za ci je, ot kla wa ju se u naj kra }em mo gu }em ro ku - sa op {te no je iz ovog pred u ze }a. Q. Na.

Zbog neo ~i {}e nih uli ca rad ni ci „î sto }e” da nas ne }e odno si ti sme }e iz Be ge ~a, Ve ter ni ka, Srem ske Ka me ni ce, Pe tro va ra di na, Kli se i Ko viqa. U tom pred u ze }u ka ù da }e za o sta lo sme }e bi ti sa kupqeno ~im se za to bu du stekli po voq ni vre men ski uslovi. Iz „î sto }e”ape lu ju na gra |a ne da o~i ste sneg is pred ulaza, ka ko bi {to pre mo gli da pro |u ka mi o ni za od no {ewe sme }a. N. R.

Novosadska utorak11.decembar2012.

Srp ska ple me na su iz sta re po stoj bi ne na Bal kan sko po lu o str vo do {li u opan ci ma. U Sred wem ve ku su i ubo gi se bri i mo} ne vel mo è no si li opan ke. U 18. ve ku su maj sto ri opan ~a ri u No vom Sa du, na rav no sve sa mi Sr bi, za tra ì li od Ma gi stra ta do zvo lu da osnu ju svoj ceh i uì va ju pri pa da ju }e car ske pri vi le gi je. Grad ske vla sti su im iza {le u su sret i ka ko je to za ko nom pred vi |e no za tra ì li od Na me sni~ kog ve }a za Ugar sku 11. de cem bra

1780. go di ne da odo bri wi ho vu od lu ku. Ve }e to ni je u~i ni lo, jer se ne ko u ovom vr hov nom uprav nom te lu u dr `a vi upi tao ko je to sve ti Sa va iza bran za za {tit ni ka ce ha, ka da ga ne ma u ka to li~ kom ka len da ru. Na stao je ve li ki po li ti~ ki spor, ko ji je sam vla dar u Be ~u, Jo sif dru gi mo rao da raz re {i. Ovaj re for ma tor austrij ske fe u dal ne ca re vi ne dao je za pra vo Sr bi ma. Jer, naj va `ni je je ka ko ko ra di, baz ob zi ra na ve ru ko ju is po ve da! N. C.

Bez stru je Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo Ma na stir skog pu ta i Jor go van ske uli ce. ^e nej: od 8.30 do 13 ~a so va deo me |u na rod nog pu ta od bu ti ka „La da” do ka fa ne „Lis”. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

Fil mo vi u KCNS U okvi ru pro gra ma 16. Fe sti va la evrop skog i ne za vi snog fil ma, „Euro-in film„, gra |a ni ve ~e ras ima ju pri li ku da po gle da ju dva ostva re wa u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Pro jek ci ja fil ma „Spa va~”, re `i se ra Ben xa mi na Haj zen ber ga je 19 ~a so va u ve li koj sa li, a u 21 ~as, u is toj sa li, po ~i we „Iza br da”, ko ji je re `i rao Kri sti jan Mun gju. A. J.

BOC KA MA PRE TI NE STA [I CA VO DE

Ci ster na osta la u sne gu @i te qi ma Boc ki pre ti ne sta {i ca vo de za pi }e i dru ge po tre be, jer se u ne de qu ci ster na sa vo dom za gla vi la na pu tu. Ko or di na tor Ini ci ja tiv nog od bo ra za iz grad wu ka na li za ci je u Boc ka ma Mi ro slav Ili} ka `e da je jed no do ma }in stvo na ru ~i lo u ne de qu vo du, ali da je ci ter na pred u zet ni ka -

vo do no {e za pe la u sne gu , pa su je iz vla ~i li. Sa da, ka `e Ili}, ci ster na sa vo dom ne ide u Boc ke. - Za sa da ni su sve po ro di ce bez vo de, ne ko ima vo de jo{ u bu na ru, a ne ko ne ma, sve za vi si ko je ka da na pu nio bu na re. U pro se ku sva ko do ma }in stvo na de se tak da na na ru ~u je vo du od vo do no {e ko ji je do vo ze

u ci ster na ma i pre ta ~u u bu na re. Bu na ri su od le tos pre su {e ni pa se me {ta ni Boc ke snab de va ju ova ko ve} ne ko li ko me se ci i za hval ni su pred u ze ti ci ma {to ho }e da im po mog nu. Ako vre me i da qe bu de ova kvo pre o sta je nam je di no da vo du no si mo ru~ no u kan ta ma - ka `e ko or di na tor Ili}. Z. De li}

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Di rek tor Pred {kol ske us ta n o v e „Ra d o s no de t iw s tvo” Mar ko Gr gu re vi} is ta kao je ju ~e za „Dnev nik” da su obro ci u sve vr ti }e u gra du i pri grad skim na se qi ma na vre me is po ru ~e ni ma li {a ni ma i da ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma. - Jo{ u ne de qu smo se or ga ni zo va li, a za po sle ni su ~i sti li pri la ze kod vr ti }a, kod

upravn ne zgra de, kao i dvo ri {ta oko dve ku hi we. Ta ko |e i vo zi la su na vre me sprem na za zi mu, te nismo ima li bi lo ka kvih po te{ko }a - na veo je Gr gu re vi}. Ta ko |e je is ta kao da do sa da nije bi lo ni ka kvih pro ble ma ni po pi ta wu gre ja wa, ka ko u gra du ta ko i u pri grad skim na se qi ma. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Sve ti Sa va zbu nio Na me sni~ ko ve }e

U vr ti }i ma sta we re dov no

PO ^E LA NO VA SE ZO NA KLI ZA WA NA [TRAN DU

Va tro met, me ki ke i ku va no vi no na le du Uz na stup mla dih ~la ni ca kli za~ kog klu ba „Voj vo di na” i no} no ne bo pro {a ra no ra znim bo ja ma va tro me ta, si no} je otvo re na no va se zo na kli za wa na [tran du. Naj ve }i broj kli za ~a, pak, ~i ni la su de ca osnov no {kol skog uz ra sta, ali pr vi su na led sta li tak mi ~a ri po me nu tog klu ba te je kli za li {te ju ~e po sta lo bi na na ko joj su se pred sta vi le mla de kli za ~i ce. Pi ru e te, sko ko vi, do sko ci i dru ge fi gu re ple ni le su po gle de gra |a na, a pro mo vi sa le [tran do vu „[ko lu kli za wa”. - Ako se ova ko mo `e kli za ti, on da mi slim da }u i svo je de te upi sa ti u ovu {ko lu. Pre div no iz gle da, do bra je re kra ci ja to kom ras pu sta ko ji }e usle di ti, a i ce na je ba{ pri stu pa~ na na ve la je su gra |an ka Bi qa na Po po vi} ko ja je pr vi put sa k}er kom do {la na kli za we. Ta ko |e, jo{ jed na maj ka, Iva na Mi lo vi}, do ve la je svo ju k}er ku na ovaj no} ni pro vod, s tim da wi ma to ni je bio pr vi put. Ka ko je re kla, i pro {le go di ne re dov no su do la zi -

Kli za ~i ce „Voj vo di ne” pr ve is pro ba le led na kli za li {tu Fo to: S. [u {we vi}

le, s ob zi rom na to da `i ve u bli zi ni. - Otkad sam sa pri ja te qi com la ne pr vi put bi la ov de, k}er ka, a va la ni ja, ne ski da mo se sa kli zaq ki zi mi. A oda }u vam i ma lu taj nu, ov de se ona le po iz mo ri, pa i ja mir ni je spa vam no }u - re kla je kroz osmeh ova No vo sa |an ka. Naj mla |e su za bvqa li ani ma to ri „Mi ni klu ba” a za sve po se ti o ce su bi li obez be |e ni bes plat ni da ro vi u vi du ~a ja, ku va nog vi na i ~u ve nog obe le` ja grad ske pla `e, me ki ka. Pre -

Ce nov nik za sva ~i ji yep Ovo go di {wa ce na iz najm qi va wa kli zaq ki na [tran du je 100 di na ra, ko li ko ko {ta i ula zni ca po jed noj sme ni. Mo `e se ku pi ti i kom plet ka ra ta od 20 ula zni ca ko ji ko {ta 1.500 di na ra. Rad no vre me je od 9 do 19.30 ~a so va, rad nim da ni ma, a vi ken dom od 10 do 21.30 ~a so va. Jed na sme na tra je sat i po. [to se ti ~e [ko le kli za wa, fond od osam ~a so va ko {ta 1.000 di na ra, a u ce nu su ura ~u na te kli zaq ke.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Izo la ci ja vo do me ra naj bo qa za {ti ta Gra |a ni ko ji `i ve u ku }a ma tre ba lo bi da bla go vre me no to plot no izo lu ju mer ne ure |a je i unu tra {we in sta la ci je i ta ko spre ~e smr za va we vo do me ra i ne sta nak vo de u svo jim ku }a ma, sa op {ti li su ju ~e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je”. - Bi lo bi do bro i da gra |a ni pro ve re da li su vo do mer ni {ah to vi do bro za tvo re ni i da ih ne otva ra ju ka ko ne bi do {lo do smr za va wa vo de u ce vi ma. Po red to ga, pre ven tiv no mo gu iz vr {i ti to plot nu izo la ci ju ce vi u pro sto ri ja ma do ma }in stva ko je se gre ju sla bi je ili ne gre ju uop {te. Bi lo bi ko ri sno u ovom pe ri o du is kqu ~i ti dvo ri {ne ~e sme - is ti ~e se u sa op {te wu. Dvo ri {ne vo do vod ne in sta la ci je ko je vo de do ~e sa ma, ga ra `a, {u pa i iz dvo je nih obje ka ta ko ji se ne gre ju tre ba lo bi ta ko |e is pra zni -

ti ili bla go vre me no obez be di ti. Uko li ko je vo do mer po sta vqen plit ko ili u po drum skim pro sto ri ja ma bez pro zo ra, ta da je po treb no po sta vi ti ne ki ter mo i zo la ci o- ni ma te ri jal kao {to su da ske, sti ro por ili sla ma pre ko vo do me ra. Za vi ja we vo do me ra u kr pe ne pred sta vqa do voq nu za {ti tu. - Vla sni ci vi ken di ca, u ko ji ma u zim skom pe ri o du ne ma po tro {we vo de, tre ba lo bi da is kon tro li {u svo je in sta la ci je i vo do me re, da is pu ste vo du iz tih in sta la ci ja, te da za tvo re vo du u tim objek ti ma ka ko ne bi do {lo do stva ra wa ve }e {te te. Vo do me ri u pro pi sno iz gra |e nim ok ni ma na la ze se is pod zo ne smr za va wa i uko li ko je vo do mer no ok no po klo pqe no, ne po sto ji opa snost od ova kve vr ste o{te }e wa - za kqu ~i li su u ovom pred u ze }u. Q. Na.

ma re ~i ma di rek to ra „Grad skog ze le ni la”, Mi la na No va ko vi }a, ce ne ovo go di {weg u`i va wa na kli za wu na pla `i ni ske su zbog lo {e eko nom ske si tu a ci je. - Mi, kao pred u ze }e, ima mo oba ve zu da iza |e mo u su sret na {im su gra |a ni ma, jer je ovo vla sni {tvo svih wih, a na ma je sa mo da to na upra vqa we. Po red [ko le kli za wa bi }e or ga ni zo va na i dva hu ma ni tar na da na, na Bad we da ne i gre go ri jan skog i ju li jan skog ka len da ra, ka da }e se sku pqa ti po klo ni za od re |e ne usta no ve - ka zao je No va ko vi}. Do dao je da su, u sa rad wi sa Za dru `nim sa ve tom Voj vo di ne, us pe li da obez be de i za li he hra ne za la bu de, ko ji su re dov ni po se ti o ci [tran da, te da }e se rad ni ci „Ze le ni la”, re dov nim ~i {}e wem sne ga, po bri nu ti da [trand bu de do stu pan i za {e ta ~e. A. Je ri ni}

„Osmeh na dar” za po mo} ugro è noj de ci Pr va stu dent ska hu ma ni tar na fon da ci ja „Osmeh na dar” or ga ni zu je sed mu po re du no vo go di {wu ak ci ju pri ku pqa wa po mo }i za ugro è nu de cu. Stu den ti }e pri ku pqa ti no vo go di {we pa ke ti }e, na stav ni ma te ri jal, slat ki {e, gric ka li ce, igra~ ke za ugro è ne po ro di ce i in sti tu ci je ko je bri nu o si ro ma {noj, bo le snoj i de ci sa in va li di te tom. Ak ti vi sti }e do 13. de cem bra sva kog da na de ù ra ti na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu i Vi {oj pe da go {koj {ko li. Do pet ka, 14. de cem bra bi }e na Prav nom fa kul te tu, a od su tra do sre de, 19. de cem bra na Eko nom skom i Me di cin skom fa kul te tu. I. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak11.decembar2012.

UPU]ENO KOMISIJI ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

ZAKAZIVAWE PREGLEDA U DOMU ZDRAVQA OPET PREKO SLU@BI

Tra è pro du è we li ni je 5 No va tra sa auto bu ske li ni je broj 5 za da je gla vo bo qe ì te qi ma me snih za jed ni ca „Kli sa”, „Sla na ba ra” i „Vi dov dan sko na se qe”, te su pred lo ì li we nu iz me nu Ko mi si ji za pred stav ke i pred lo ge gra |a na, ko ja je za se da la ju ~e u Skup {ti ni gra da. U do pi su Ko mi si ji, su gra |a nin Ni ko la Vu ki} pred lo ìo je vra }a we li ni je 5 na Fu to {ku pi ja cu i pro du è we tra se do bol ni ce, gde bi auto bus skre tao ka No vo sad skom saj mu i tu se okre tao. Vu ki} je po sta vio i pi ta we uvo |e wa do dat nih no} nih auto bu sa. Ko mi si ja }e tra ì ti mi {qe we Grad ske upra ve za sa o bra }aj i pu te ve, ka ko bi mo gla da da pot pun od go vor, kao i ob ja {we we od JKP „Li sje” po vo dom àl be Qi qa ne Ko ko vi}. Ova su gra |an ka è li da joj se ob ja sni za {to joj je tra è no da do pla ti 5.000 di na ra i po red to ga {to pla }a go di {wu na kna du za

ko ri {}e we grob nog me sta. Gra |a ni su se `a li li i na uzur pa ci ju vi kend na se qa „Pri o ba qe Du na va” u Uli ci le di na~ ki put u Srem skoj Ka me ni ci gde po je din ci ogra |u ju oba lu i za tva ra ju pri laz re ci. Upra va za ur ba ni zam i stam be na pi ta wa i Gra |e vin ska isnpek ci ja tre ba da pro ve re {ta se de {a va u Kra ji {koj uli ci u Pe tro va ra di nu po vo dom iz grad we objek ta ko ji je su zio sa o bra }aj ni cu i one mo gu }io Bo ri Vi da ko vi }u pri laz uli ci. Svi ko ji ma su do pi si upu }e ni, tre ba da se iz ja sne do 27. de cem bra. Ina ~e, gra |a ni mo gu sva ke pr ve sre de u me se cu do }i u Skup {ti nu gra da i Ko mi si ji iz ne ti svo je pro ble me, a to mo gu u~i ni ti i pi sme nim pu tem na adre su Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, No vi Sad. Pr va sre da u ja nu a ru sle de }e go di ne je ne ra ni dan i Ko mi si ja }e na knad no od re di ti dan u ovom me se cu za pri jem No vo sa |a na. A. J.

VESTI Od lo `en su sret sa Pe rom Zup cem

Kon cert stu de na ta Aka de mi je

Su sret sa pe sni kom Pe rom Zup cem, ko ji je tre ba lo da bu de odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u Ga le ri ji „ITD Bra ni sla va Ra do {e vi }a” na Tvr |a vi, ot ka zan je. No vi ter min za su sret sa pe sni kom je uto rak, 18. de cem bar u 20 sa ti na istom me stu. Tom pri li kom }e pe snik go vo ri ti o Len ki Dun |er skoj, a po se ti o ci ma }e po klo ni ti 20 pri me ra ka svo je kwi ge. A. J.

Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti bi }e odr `an ve ~e ras u 19 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Na stu pi }e Je le na Ja wi} i Ivan Da ji}. A. Va.

„To to vi” u No vo sad skom po zo ri {tu Iz lo `ba „To to vi” bi }e otvo re na da nas u 12 ~a so va u ve li kom fo a jeu No vo sad skog po zo ri {ta, Uli ca Jo va na Su bo ti }a 5. Autor je Il di ko Ban ~i. G. ^.

Pro mo ci ja kwi ge „U za ti{ ju sna” Kwi ga “U za ti{ ju sna” Ete le Far ka {o ve i Vi e re Ben ko ve bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 ~a so va u ga le ri ji “Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. U~e stvo va }e pre vo di lac i pi sac Sa muel Bol doc ki, glav ni i od go vor ni ured nik “Pro me te ja” Zo ran Ko lun xi ja, Ka ta ri na Me le go va-Me li ho va i autor ka Vi e ra Ben ko va. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.10, 22.20), „@elim te” (17.45, 20.15, 22.15), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa stra`a” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu” (16.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Ujkin san” (19.30), Kamerna scena, drama „Ve~e sa Tinijem” (20.30) novosadsko pozori{te: „^arobwak iz Oza” (17)

MUZeJi

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Bo ja na Su bo tin, Rad mi la Be ja to vi}, Kri sti na Pe tro vi}, Je le na Dur ku li}, Ve sna To mi}, Su za na La lo vi}, Ta ma ra Ba bi}, Sa wa Mar ja no vi} - Pre kup, Ni ko li na Bo {wak, Xe qa ne Azi ri, Mi li ca Jo va nov ski, Mi le na Osto ji}, Na ta {a Ki {e qov ski, Ma ri na Pe tro vi}, Je le na Dra gi }e vi}, Tin de Na| i Ja dran ka [ti mac iz No vog Sa da, Ire na Vu ~e tin iz Ba~ ke Pa lan ke, Je le na Vo ki} iz Fu to ga, Du {i ca Stoj ko vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Bi qa na Ga vri} iz Pe tro va ra di na, Ja smin ka Si mi}, Na ta li ja La zu ki} iz Bu di sa ve, Va wa Vi ~en ko iz ê re vi }a, Je le na Si~ iz Sil ba {a, Ja sna Mar ko vi} iz Be ge ~a i Na ta {a Baj ~i iz Bo |a na, DE Â KE: Ma ri na Veq ko vi}, Na ta {a Ka li ni}, Amen da Ro ga no vi}, Se ba ha ta ]e ri mi, Zor ka Ba bo vi}, Iva na Po po vi}, Gor da na De mi} iz No vog Sa da, Du {ka Stan ko vi} i Mo ni ka [a re nac iz Ba~ ke Pa lan ke, So wa Ca re vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Dra èn ka Gla ven de ki} iz No ve Pa zo ve, Na da Gli {ko vi} iz Ka }a, Da ni je la Jo va no vi} iz Ve ter ni ka, Dra ga na Di mi trov iz @a bqa, Sla |a na Pe kez iz Te me ri na, Du wa Hor wi ~ek iz ê la re va, Ta wa Obad iz Le di na ca, Je li sa ve ta Ni ko li} iz Be o ~i na, Sne à na [an do rov iz Pe tro va ra di na, Ru ì ca Kri~ ko vi} iz Fu to ga, Sa wa Mak si mo vi} i Sen ka La zi} iz \ur |e va.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Di ka Ali je Mi qu{ (1940) u 9.45 ~a sva, Mi lan Bo ri vo ja Raj ko vi} (1937) u 10.30, I{tvan I{tva na ^er ni (1951) u 11.45, Dra gi ca Ra de Mi {i} (1927) u 12, Mi le na Dmi tra Jo va no vi} (1926) u 12.45, Ka ta Va se Broj ~in (1921) u 13.30, Mi li ca Ili je Veq kov (1936) u 14.15 i Mi len Vu ka di na Ma rin ko vi} (1938) u 15 ~a so va. Na Us pen skom gro bqu bi }e sa hra we ni Mi lan ka No va ka ^am prag (1931) u 13 i Mi lan Mar ka Br ki} (1949) u 15 sa ti. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Stje pan Mi la na Per ko vi} (1951) u 13 ~a so va.

DNEVNIK

Kol cen tar sa mo za hro ni~ ne bo le sni ke Pre ko Kol cen tra Do ma zdra vqa „No vi Sad” ubu du }e }e pre gle de za ka zi va ti sa mo hro ni~ ni pa ci jen ti i za ka zi va }e se kon tro le, a za osta lo }e se mo ra ti di rekt no po zi va ti od re |e ne slu `be, po tvr dio je za na{ list ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tar No va ko vi}. Na ovaj na ~in ras te re ti }e se Kol cen tar i gra |a ni }e br `e i lak {e do la zi ti do slo bod nog ter mi na kod le ka ra. U Kol cen tru }e od 57 za po sle nih osta ti da ra di sa mo wih 36 zbog is te ka 21 ugo vo ra na od re |e no vre me. Pre ma re ~i ma No va ko vi }a, no vac ko ji je do sa da od la zio na pla -

te ope ra te ra, tre ba usme ri ti na una pre |e we zdrav stve ne za {ti te. - U sva kom ure |e nom si ste mu u zdrav stve noj or ga ni za ci ji pri mar nog ni voa, 85 od sto za po sle nih ~i ni me di cin sko oso bqe, a sa mo 15 od sto je ne me di cin ski deo, a kod nas je taj od nos dru ga ~i ji - na po me nuo je na{ sa go vor nik. Sve se ~e {}e mo gu ~u ti `al be na Kol cen tar, od no sno na ne mo gu} nost us po sta vqa wa ve ze ili za ka zi va we neo p hod nog le kar skog pre gle da. Ra ni je se ve za us po sta vqa la za ma we od jed nog mi nu ta, dok se sa da ~e ka de vet i po mi nu ta. De {a va se da u

to ku sat vre me na bu de vi {e od 150.000 po zi va, a ne ret ko se do ga |a da ope ra te ri ovog ser vi sa ima ju 3.000 po zi va u mi nu ti, a 40.000 za dan. Zbog to ga Te le kom za blo ki ra, si stem pad ne, pa se pri li kom po zi va wa, Kol cen tra ogla {a va kao ne po sto je }i broj, {to do vo di do za bu ne i is cr pqu je gra |a ne dok ne za ka `u ter min kod le ka ra. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za zdrav stvo, ne lo gi~ no je da se po red do voq nog bro ja le ka ra, pro sto ra i opre me pra ve li ste ~e ka wa u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti. I. D.

U KARLOVCIMA KORAK BLI@E PARTERNOM URE\EWU

Me |u na rod ni kon kurs {min ka cen tar Dav na {wa ide ja nad le `nih u Srem skim Kar lov ci ma da se naj re pre zan tiv ni ji deo gra da, pro stor sta rog cen tra, par ter no ure di, po sve mu su de }i, do go di ne }e po la ko po ~e ti da se re a li zu je. Po la zna ta~ ka za taj kom plek sni po du hvat je ste iz ra da ur ba ni sti~ ko-ar hi tek ton skog re {e wa, za ko ji }e pre ma na ja va ma iz kar lo va~ ke op {ti ne, sle de }e go di ne bi ti ras pi san me |u na rod ni kon kurs. - Cen tar Kar lo va ca pred sta vqa esen ci jal ne vred no sti gra da - ka `e pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. - To je, ko li ko je me ni po zna to, je di ni cen tar se di {ta bi lo ko je lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji, a ko ji ni je par ter no ure |en. I sa da su na as falt nom za sto ru ko lo vo za u cen tru vi dqi vi tra go vi ho ri zon tal ne sa o bra }aj ne sig na li za ci je ko ja sve do ~i o to me da su sa mo pre ne ko li ko go di na kroz cen tar tut wa la vo zi la. Raz mi {qa mo da ras pi {e mo me |u na -

tu ru u cen tru, ko ja je u iz u zet no lo {em sta wu o ~e mu sve do ~e ~e ste ha va ri je. Ur ba ni sti~ ki plan cen tra, ko ji je usvo jen 2008. go di ne, pred vi |a oba ve zu ras pi si va wa ur ba ni sti~ ko-teh ni~ ko kon kur sa za do bi ja we idej nog re {e wa ure |e wa tog pro sto ra. Po re ~i ma na ~el ni ce Ode -

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

rod ni kon kurs ko ji bi obez be dio naj bo qe mo gu }e pro jekt no re {e we par ter nog ure |e wa cen tra, na rav no u skla du sa me ra ma za {ti te ko je pro pi su ju Za vo di za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Na rav no da bi na kon iz ra de pro jek ta, a pre pri stu pa wa ure |e wa, bi lo neo p hod no za me ni ti ce lo kup nu in fra struk -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

qe wa za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne Du {an ke Ja wu {i}, ure |e wu tr ga bez tog kon kur sa ne mo è se pri o nu ti. - Za 2013. go di nu pla ni ra mo ras pi si va we kon kur sa, a sa da su u to ku pri pre me kon kurs nih uslo va ka è Ja wu {i }e va. - Pred met kon kur sa bi }e slo bod ni pro sto ri Tr ga Bran ka Ra di ~e vi }a, Tr ga pa tri jar ha Bran ko vi }a, ze le na po vr {i na iz me |u No vo sad skog dru ma i Uli ce Iva na Ma ù ra ni }a, blok sa tr `nim cen trom i So kol skim do mom na Tr gu pa tri jar ha Bran ko vi }a. U~e sni ci kon kur sa mo gu da se po za ba ve i pred lo è na ~in or ga ni za ci je i ure |e wa slo bod ne po vr {i ne iz me |u No vo sad skog dru ma i Uli ce Te o do ra Kra ~u na sa kom plek som Ste fa ne u ma i Uli ce Iva na Ma ù ra ni }a pre ma No vo sad skom dru mu, {to je an ket ni deo kon kur sa. Z. Milosavqevi}

065/47-66-452

Be ha ton lo mi {ti kle, iz vr }e no ge Ko ji je to „ge ni je” smi slio da se na Bu le var kra qa Pe tra pr vog po sred tro ta ra, ce lom du ì nom, po sta ve dva re da re bra stog be ha to na?! Da qu di i de ca iz vr }u no ge i lo me {ti kle i |o no ve. „Stru~ wa ~e”, ako ve} ne zna{, kon sul tuj li te ra tu ru pa usta no vi na me nu po me nu tog be ha to na pa ga na men ski pri me ni! Ti si gur no ne }e{ ho da ti po we mu, a mi mo ra mo jer tu ì vi mo, ra di mo i {ko lu je mo se! 069/1849... * * * Ho }e li ne ko od nad le `nih do }i da vi di ovu „rup ~a gu” (na pu {te no gra di li {te) na uglu Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta ili }e mo i da qe bi ti pre pu {te ni da se sa mi bo ri mo sa zmi ja ma, à ba ma, ne sno snim smra dom iz ba ru {ti ne i otvo re ne ka na li za ci je! Mi smo ko u „Sur vaj ve ru” sa mo {to se vo di mo pr va stam be na zo na! A eko lo {ka in spek ci ja se pro gla si la ne na dle `nom za ovaj pro blem! 063/5414.. * * * I tre ba da uga se MAS! Ni su u sta wu ni sa ti ma da se ja ve na te le fon i da da ju in for ma ci ju o po la sku auto bu sa, a za to ima ju tri te le fon ske li ni je! A kad se na po kon ja ve, ve o ma su dr ski i ne u qud ni! Ta kva si tu a ci ja je go di na ma una zad, a ni ko od pret po sta vqe nih da re a gu je. Kon ku ren ci ja ~u da ~i ni, ali oni dr è mo no pol. A i sa ma sta ni ca je ru glo gra da No vog Sa da, dok no va, le pa, mo der na, svet ska sta ni ca pro pa da zbog na ma do bro po zna tih raz lo ga! 069/1849...

* * * Na ma Sr bi ma sva ka pro me na sme ta, a na ru ~i to ona na bo qe. Sad su me ta pod zem ni kon tej ne ri. Bo qi su oni sta ri, otvo re ni, {to smr de i iz ko jih is pa da tru lo |u bre!? 063/5451...

* * * Re pu bli ci od go va ra da mo ra mo ta tu da pi ta mo {ta da ra di mo. 063/1264...

* * * Sve po hva le za sjaj nog le ka ra Mi lo ra da Osto ji }a i se stru Ni nu iz Do ma zdra vqa Li man. Iz u zet no vred ni i ta~ ni i zna ju svoj po sao. Le ka ra, ko ji za svo je rad no vre me pre gle da 40 pa ci je na ta i po mog ne im, tre ba na gra di ti ve }om pla tom, a ka fe ni sa we i pra zne raz go vo re po sla ti na bi ro. 064/3474... * * * „In f or m a t i k a„ na gra |u je pla ti {e, a ne pla t i { a m a pre t i tu `ba ma i za ple nom zbog na pla te du ga. To je OK, ali ni je upi sa na po vr {i na sta na. Kod stav ke „pro men qi vo odr à va we” ni je upi sa no {to su ra di li, ni ti ko ji su ma t e r i j al utro { i l i. Uzmi te ra ~un? 064/3340... * * * Ovo je za Ri pli ja, NS bez hle ba! Ta ko mo è sa mo sa ne spo sob nom grad skom Vla dom! 063/7081... * * * Pro { le ne d e q e na iz bo ri ma za Me snu za jed ni cu, Sa laj ka Vam je bi la ja ko va `na, a sad kad nas je za tr pao sneg ni kog ni je bri ga za Sa laj ku i we ne ì te qe {to smo za ve ja ni! To se ve ro vat no ne vi di oda kle Vi gle da te! Zna mo sa mo da se pret hod ne zi m e me s na za j ed n i c a or ga ni zo va la i o~i sti la go to vo sve uli ce ko je ni je ~i sti la zim ska slu `ba! Tol ko o Va {oj bri zi o Sa laj ki i va `no sti da se „osvo je” me sne za jed ni ce! 065/5206...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak11.decembar2012.

IZ ZIMSKE SLU@BE

Sneg us po rio grad Pr vog rad nog da na, a tre }eg da na pod sne gom, glav ne sa o bra }aj ni ce u No vom Sa du su pro hod ne za sa o bra }aj, ali se sa o bra }aj uspo re no od vi jao. Port pa rol ka u „Pu tu” Je le na Stoj sa vqe vi} na vo di da je zim ska slu `ba po ~e la da ~i sti spo red ne put ne prav ce i po je di ne uli ce u pri grad skim na se qi ma. Osim glav nih pu te va, pri o ri te ti zim ske slu `be „Pu ta” su i ukla wa we sne ga sa pri la za {ko la ma i pred {kol skim usta no va ma, kao i pu te va ko ji vo de ka pri grad skim na se qi ma. To kom pret hod ne no }i o~i {}e ne su i po je di ne uli ce u Fu to gu, Ve ter ni ku, Ki sa ~u, Ste pa no vi }e vu, Ko vi qu i Srem skim Kar lov ci ma, dok u Be ge ~u ni su mo gli da da ~i ste sneg, zbog ras ko pa nog pu ta. Pre ma we nim re ~i ma, u gra du po sto je uske uli ce u ko je rad ni ci „Pu ta” ne mo gu da u|u, jer su wi ho va vo zi la pre {i ro ka, a de {a va se da gra |a ni u wi ma sa obe ko lo vo zne tra ke par ki ra ju svo je auto mo bi le. Ina ~e, sta bi li sao se i sa o bra }aj, a auto bu si od ju ~e uju tru re dov -

no vo ze u sva pri grad ska na se qa, uz od stu pa wa na po je di nim li ni ja ma. Na do sta grad skih li ni ja pri met ne

su gu `ve, usled po ve }a wa bro ja put ni ka ko ji ko ri ste auto bu se GSP. Port pa rol ka GSP-a Sne `a na Ja ko vi} ka `e za na{ list da su zbog lo {i uslo va na pu tu ka {we wa ne iz be `na, pre vas hod no na pri grad skim li ni ja ma. – Vo zi se na svim

pri grad skim li ni ja ma, osim do „Li sa„. Me |u tim, zbog lo {ih uslo va na pu te vi ma, sa o bra }aj do okol -

nih me sta je do sta ote àn, pa mo li mo put ni ke za raz u me va we, jer auto bu si na pri grad skim li ni ja ma ne mo gu da sti ù po re du vo `we – is ti ~e sa go vor ni ca. Ka ko sa op {ta va ju iz „î sto }e” u na se qi ma Pe ji }e vi sa la {i, ê nej,

@IVOT U PRIGRADSKIM NASEQIMA NAKON SNEGA

Glav ni prav ci pro hod ni, pro blem u spo red nim uli ca ma Sne `ne pa da vi ne ote à le su ì vot ka ko u gra du ta ko i u pri grad skim na se qi ma, ali su u me sti ma oko No vog Sa da svi glav ni put ni prav ci bi li pro hod ni. Pred sed nik sa ve ta Me sne za jed ni ce „Srem ska Ka me ni ca” Qu bo mir La si ca re kao je da su ma {i ne ~i sti le ko li ko su mo gle, te da je uglav nom za do vo qan ura |e nim. - Iako je ~i {}e we gra da bio pri o ri tet u Ka me ni ci su sve gla ve uli ce pro hod ne, ta ko da }e mo sa da pre }i na ~i {}e we spo red nih uli ca. I me {ta ni su agil ni, ~i ste is pred svo jih do mo va, a {to se ti ~e pro hod no sti do gra da sve je nor mal no. I „Ba~ ka put” ra di ka ko tre ba. î sti se Pa ra go vo, Ve nac, Pe tro va ra din, Be o ~in...Ta ko |e, svim Ka me ni ~a ni ma ko ji ma je po treb na so za po si pa we, slo -

bod no mo gu do }i do kan ce la ri je me sne za jed ni ce gde }e je do bi ti is ta kao je La si ca. Sa va Sta ji} iz me sne kan ce la ri je u Ka }u ka zao je da je i kod wih ju ~e si tu a ci ja bi la do bra, da su uli ce, uglav nom, bi le o~i {}e ne ali da je sa o bra }aj bio ote `an zbog le da na pu tu. Tro to a ri, ipak, ni su bi li skroz ~i sti, kao ni ko lo vo zi u spo red nim uli ca ma. Me |u tim, glav ni prav ci su bi li pro hod ni i sa o bra }aj se od vi jao ne sme ta no. U Ve ter ni ku su glav ne sa o bra }aj ni ce bi le o~i {}e ne, dok su spo red ne bi le ne {to ma we pro hod ne, ka zao nam je re fe rent u me snoj kan ce la ri ji Vo ji slav Jo va no vi}. Za tvo re nih uli ca ni je bi lo, sa o bra }aj se od vi jao re dov no, ali su iz ovog pri grad skog me sta na po -

me nu li da ne bi bi lo lo {e or ga ni zo va ti ak ci ju, na lik onoj od pro {le go di ne, ka da je grad po zvao su gra |a ne da se pri hva te lo pa ta, auto bu si ma ih pre ba civ {i ta mo gde je to bi lo naj po treb ni je ka ko bi po mo gli u ~i {}e wu. Pre ma re ~i ma re fe rent ki we u Me snoj za jed ni ci „^e nej” Ta ma re Hru bik, ju ~e je u ovom me stu u prin ci pu sve funk ci o ni sa lo nor mal no. Ni je bi lo pro ble ma sa pro la skom auto mo bi la, auto bu si su i{li nor mal no, hleb je sti gao na vre me i sme }e je bi lo od ne to. Je di ni pro blem, ko ji se, ka ko je re kla, ja vqa iz go di ne u go di nu ka da je ova kvo vre me je taj {to ka da na pa da ve li ki sneg auto bu si ne od la ze u deo ka „Li su”, pa zbog to ga qu di ne mo gu da do |u do po sla, kao ni de ca do {ko le. B. Markovi}

Ki sa~, Ste pa no vi }e vo, Ru men ka, Saj lo vo, Te lep, Srem ska Ka me ni ca, Pe tro va ra din i Bu ko vac, zbog sne ga i ne pro hod nih uli ca ka mi o ni za od no {e we sme }a is pra zni ti kan te za sme }e gde god to bu de bi lo mo gu }e. Par king se ju ~e ni je na pla }i vao, ali ka ko su sa op {ti li iz „Par king ser vi sa”od da nas }e se par king na pla }i va ti sa mo u za tvo re nim par ki ra li {ti ma, kao i na Tr gu ga le ri ja i ga ra ì kod SNP-a . Iz „Ze le ni la” su sa op {ti li da su ju ~e uju tru po ~e li sa ra dom u 5 sa ti. – To kom vi ken da na uli ca ma No vog Sa da eki pe „Grad skog ze le ni la“ po su le su oko 20 to na so li. An ga ò va na je i do dat na me ha ni za ci ja, ta ko da je u ovom tre nut ku u po go nu 31 vo zi lo. Sem 20 lo ka ci ja ko je su u in ge ren ci ji na {eg pred u ze }a, eki pe Zim ske slu `be „Grad skog ze le ni la“ ju tros su pri sko ~i le u po mo} i ra{ ~i sti le pri la ze 6 ob da ni {ta u gra du - ka è sa vet nik di rek to ra za me di je Ivan No ì ni}. Qiqana Nato{evi}

Vu ~e vi} za do vo qan grad skim slu `ba ma Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, za jed no sa ~la no vi ma [ta ba za van red ne si tu a ci je, obi la zio je cen tar i dru ge de lo ve gra da, ka da je i utvr |e no da su pri o ri tet ni prav ci pro hod ni, ka ko u No vom Sa du, ta ko i na srem skoj stra ni. Zim ske slu `be su i da qe na te re nu, a pre ma iz ve {ta ju Po li cij ske upra ve, sa o- bra }aj se od vi ja nor mal no i ne ma ve }ih pro ble ma. - Mak si mal nim an ga `o va wem ka pa ci te ta na ~i {}e wu sne ga obez be |e no je re dov no funk ci o- ni sa we gra da, upr kos obil nim pa da vi na ma u pro te kla tri da na. Po zi vam su gra |a ne da ~i ste sneg is pred svo jih zgra da i lo ka la, ka ko bi za jed no do pri ne li da No vi Sad bu de {to pro hod ni ji to kom vre men skih ne po go da re kao je Vu ~e vi} - Ape lu jem na sve gra |a ne i da pre ven tiv no de -

Do ^u ru ga tak si jem

ZBOG SNEGA 30 ODSTO VI[E POZIVA

Ni Hit na po mo} ne po sti `e sve Hit na me di cin ska po mo} zbog vre men skih uslo va ima 30 od sto vi {e po zi va ne go {to je uobi ~a je no, te su pri nu |e ni da ne ke in ter ven ci je od bi ju, jer ne ma ju do vo qan broj eki pa da od go vo re na sve po zi ve gra |a na. - Ape lu jem na gra |a ne da nas ne zo vu zbog pre hla da, tem pe ra tu re, sto ma~ nih vi ru sa, ili uko li ko se uko ~e to kom ~i {}e wa sne ga. Za to tre ba da se ja ve u am bu lan tu. Mi za i sta ne mo `e mo sve da po stig ne mo, a mo ra mo uvek da be de mo u pri prav no sti ka da su u pi ta wu pa do vi i lo -

mo vi na uli ca ma i sa o bra }aj ke, kao i za pa ci jen te ko ji su ì vot no ugro è ni, sr ~a ni i plu} ni bo le sni ci - re kla je dr Sne à na Ke co je vi}. Pre ma we nim re ~i ma, za osam ~a so va Hit na je in ter ve ni sa la 50 pu ta, a od to ga osam slu ~a je va su bi li u pi ta wu pa do vi i pre lo mi. Iz Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} upo zo ra va ju sr ~a ne bols ni ke da ne ~i ste sneg, ne ce pa ju dr va i ne gu ra ju auto mo bi le, jer ti po slo vi stva ra ju naj ve }i pri ti sak na grud ni ko{, {to ve o ma la ko mo è

iza zva ti sr ~a ni udar. Ta ko |e, na po mi wu da bi sta ri ji su gra |a ni tre ba lo da osta nu kod ku }e, uko li ko ne ma ju pre ku po tre bu da iz la ze. Port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in po tvr di la nam je da se u Ur gent ni cen tar ja vqa do sta gra |a na sa pre lo mi ma usled pa do va na jav nim me sti ma. Za vre me vi ken da bi lo je 68 pa do va, od to ga 33 sa pre lo mi ma. I to kom ju ~e ra {weg da na ja vqa lo se do sta gra |a na sa pre lo mi ma, ali su u pi ta wu lak {e po vre de. I. D.

lu ju i obra te pa `wu na le de ni ce ko je se stva ra ju na kro vo vi ma ku }a i zgra da, a ko ji ma pre ti op sa nost od pa da, ~i me se di rekt no ugo `a va bez bed nost gra |a na. On se za hva lio rad ni ci ma zim skih slu `bi ko ji su, ka ko je re kao, pre da nim da no no} nim ra dom do pri ne li da pu te vi u na {em gra du bu du pro hod ni ji od sa o bra }aj ni ca na ci o nal nog zna ~a ja. Ta ko |e, iz Ka bi ne ta gra do na ~el ni ka, mo le sve gra |a ne da ne iz la ze iz svo jih do mo va bez pre ke po tre be i da ne kre }u na put bez od go va ra ju }e opre me, a da uko li ko su u mo gu} no sti uklo ne le de ni ce sa svo jih kro vo va, te ra sa i bal ko na. Ta mo gde po sto ji opa snost od pa da le de ni ca, a gra |a ni ne mo gu da ih uklo ne sa mo stal no, tre ba oba ve sti ti Ko mu nal nu in spek ci ju. G. ^.

KOMUNALNA POLICIJA U KONTROLI ^I[]EWA SNEGA

Na pi sa na sa mo jed na man dat na ka zna

Ko mu nal na po li ci ja je za sa da iz re kla sa mo jed nu man dat nu ka znu za neo ~i {}ei sneg i to u jed noj zgra di, gde se Skup {ti na sta na ra ni je or ga ni zo va la. - Ve o ma smo za do voq ni ovo go di {wom ak ci jom ~i {}e wa sne ga. Na {a upo zo re wa su uro di la plo dom, jer smo za sa mo dva da na oba ve sti li sve skup {ti ne sta na ra da su du `ni da ~i ste sneg i led is pred ula za. A ujed no su du `ni da ukla wa ju i le de ni ce ko je vi se sa te ra sa i zgra da, a ko je pred sta vqa ju opa snost. Uko li ko ni su u mo gu} no sti da ski nu le de ni cu, tre ba lo bi da oba ve ste ko mu nal nu in spek ci ju, ko ja ka sni je da je na log JKP „Sta nu” ili ne kom dru gom pred u ze }u da se ta le de ni ca uklo ni - ob ja {wa va za „Dnev nik” na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Mi -

ro slav La ke ti}. Pre ma we go vim re ~i ma, uko li ko je le de ni ca vi so ko, mo ra ju da na pi {u i da sta ve na vid no me sto da sa kro va vre ba opa -

Organizovano ~i{}ewe u {kolama

snost. Ko mu nal na po li ci ja je ju ~e ob i {la pre ko 70 pred u ze }a i lo ka la, i uve ri la su se da su svi o~i sti li sneg is pred svo jih lo ka la, pa ni u ovom slu ~a ju ni su ima li bi lo ka kve za mer ke.

Do dat nim vo zi li ma pro tiv sne ga Kar lo va~ ko Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Be li lo” si no} je po no vo an ga `o va lo dve spe ci ja li zo va ne ma {i ne za ~i {}e we i ukla wa we sne ga. S tim dve ma ma {i na ma kao po ja ~a wem, si no}, ka da je sa o bra }aj na uli ca ma utih nuo, „Be li lo” je ob i {lo ce le Kar lov ce, po ku {a va ju }i da sa ko lo vo za uklo ni {to vi {e sne ga. Po re ~i ma di rek to ra tog pred u ze }a \or |a Hor va ta, ve li ku pre pre ku za efi ka sno i br zo re a go va we to kom vi ken da pred sta vqa la su ne pro pi sno par ki ra na vo zi la, na ro ~it no na auto bu skoj okret ni ci

- Tu gde sneg ni je o~i {}en, uglav nom `i ve sta ri qu di ili je ku }a od no sno obje kat na pu {ten. Ono {to je nas ja ko ob ra do va lo je -

U po je di nim {ko la ma u~e ni ci, ali i ro di te qi pri kqu ~i li su se ak ci ji ~i {}e wa {ko la. Ta ko su ju ~e ro di te qi ~i ja de ca po ha |a ju {ko lu „Pr va voj vo |an ska bri ga da” or ga ni zo va no ~i sti li sneg oko {ko le. Isto su ~i ni li u |a ci iz Ma {in ske {ko le, dok je oso bqe {ko le „@ar ko Zre wa nin” od ra ne zo re lo pa ta ma pra vi le sta zu za |a ke i wi ho ve ro di te qe.

U KARLOVCIMA

Auto bu si na li ni ji ^u rug - @a baq - No vi Sad, ko ji po la ze sa Me |u me sne auto bu ske sta ni ce, ju ~e ni su sa o bra }a li do 13 sa ti, a put ni ci ko ji ra de u gra du mo ra li su u me |u vre me nu da ko ri ste tak si pre voz na toj re la ci ji. Iz u zev ovih po la za ka, auto bu si su sa pe ro na no vo sad ske auto bu ske sta ni ce sa o bra }a li su po re du vo `we, a ni je bi lo ka {we wa auto bu sa ni u do la sku u na{ grad, sem ra nih ju tar wih sa ti ka da su ka sni li oko po la sa ta, ali se si tu a ci ja po pra vi la ka da su pu ta ri iz zim ske slu `be od ra di li svoj deo po sla. Z. D.

na Du da ri. Ne ma lo pro ble ma „Be li lo” je ima lo i sa vo zi li ma ko ja ni su ima la zim ske gu me, pa su se za gla vqi va la i ome ta la pro la zak me ha ni za ci je ko ja ~i sti sneg. - Va `no je da gra |a ni ne ba ca ju sneg ko ji po ~i ste is pred ku }a na ko lo voz, jer nam i to ote `a va po sao na po mi we Hor vat. - Dok tra je ova kva si tu a ci ja ka mion auto-sme }ar ne }e od no si ti sme }e, ta ko da mo li mo gra |a ne da jo{ ne iz no se kan te. Ka da se vre me po boq {a, ra di }e mo u dve sme ne da bi smo na dok na di li pro pu {te no. Z. Ml.

ste ~i we ni ca da su se gra |a ni do bro or ga ni zo va li po pi ta wu ~i {}e wa - is ti ~e La ke ti}. Ka zne za ne po ~i {}en sneg su od 5.000 do 25.000 di na ra. Q. Nato{evi}

VESTI Ne u sli {e ne `e qe Bli zu 3.500 u~e ni ka no vo sad skih sred wih {ko la pot pi sa lo je pu tem in ter ne ta pe ti ci ju da pr vi rad ni dan ne idu u {ko lu. Pe ti ci ja je po kre nu ta u ne de qu po sle pod ne i za sve ga ne ko li ko sa ti elek tron ski se pot pi sa lo oko 3.000 |a ka, ali se na sta va u svim {ko la ma ju ~e od vi ja la re do ov no. Q. Na.

Zi vla ko va pu to va wa Pre zen ta ci ja pu to va wa Zo ra n a Zi v la k a bi c i k lom do Lon d o n a “Kroz Evro p u do ostr va-bi ci klom na Olim pij ske igre u Lon don” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri r o d e, Rad n i~ k a 20a. U okvi ru pre zen ta ci je bi }e pri ka zan vi deo za pis sa pu to va wa. A. Va.

O de lu Vla di mi ra Gvo zde na Pro m o c i j a kwi g e “De v et srp skih pe sni ka” Vla di mi ra Gvo zde na bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u sa li “Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra, Ka to li~ ka por ta 5. U~e stvo va }e Dra gan Pro le, Slo bo dan Vla du {i} i autor. A. Va.

Iz lo `ba u Art kli ni ci Me |u na rod na iz lo `ba ”Osta ci `i vo ta - ne u pa dqi vi pri ka zi” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Art kli ni ci, Gr~ ko {kol ska 5. Autor iz lo `be je Ivan [u ko vi}. A. Va.

utorak11.decembar2012.

ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НЕЛЕГАЛНОГ ЕМИТОВАЊА ПРОГРАМА

ББ Радио остао без опреме

СОМБОР: Мада се последњих дана у Сомбору говоркало о томе да би једина телевизијска станица са правом кориштења тзв отворене фреквенције, РТВ „Спектар“, могла да добије новог власника, у лику власника пиратског ББ Радија Горана Медића, изненадна, а неко би рекао и коначно, акција инспектора Републичке радиодифузне агенције, Републичке агенције за телекомуникације и службеника сомборске полиције, у најмању руку је ове гласине довела у питање. Наиме, од пре неколико дана је, након здружене акције службеника РРА, Ратела и МУП, овај пиратски радио, на који су се годинама уназад жалили легални емитери, престао да емитује сигнал, пошто је остао без опреме. Како се могло незванично сазнати, надлежни органи су ушли

у просторије нелегалног емитера, ББ Радија, запленили опрему и коначно зауставили пиратско емитовање програма на фреквенцији 96,7 МХз. Уз емисиону опрему, одузети су и рачунари, у којима се налазио целокупан маркетиншки садржај ове пиратске радио станице. Како тврде познаваоци прилика, управо то ће бити основ за подношење нове кривичне пријаве против оснивача и власника, који је програм емитовао без дозволе пуне четири године, не обазирући се на неколико раније поднетих кривичних пријава као и више пута запечаћених просторија и поред тога што је држава за нелегално емитовање радијског програма прописала казне које се крећу у распону од новчане, до казне затвора у трајању до највише две године. М. Миљеновић

У КИКИНДСКИМ СЕЛИМА ОДРЖАНИ ИЗБОРИ

Највећа излазност у Башаиду

КИКИНДА: У сеоским месним заједницама Општине Кикинда, у недељу су организовани избори за председнике. Упркос лошем времену, у свих девет села изашао је довољан број мештана, да избори успеју односно 25 одсто од укупног број уписаних бирача. У Руском Селу од два кандидата највише гласова добио је дугогодишњи председник Имре Кабок, који је истакао да је у овом месту изашло 43 одсто бирача: -У Руском Селу победила је демократска опција и они који не раздавају село већ размишљају о заједничком напретку. Мађари су ме подржавали, а Срби изабрали те ми је драго што ћемо наставити започете послове. У Месној заједници Наково такође су била два кандидата, а највише гласова освојио је Младен Ђуран, који ову дужност није обављао у претходне четири године, али му је ово трећи мандат на челу Месне заједнице. У Сајану је победио Апро Корнел које је ово

четврти мандат на челу месне заједнице. Више од 50 одсто Сајанаца са правом гласа изашло је на изборе. Нови, стари кнез у Мокрину је Горан Думитров. У овом месту било је чак пет кандидата. Највећи број кандидата био је у месној заједници Башаид – шест. У овом селу највише гласова освојио је досадашњи председник Зоран Петровић, а излазност је била већа од 60 одсто. Први пут су председници месних заједница у Иђошу Васа Дудеј, стар 27 година, који је и најмлађи кнез и у Новим Козарцима 29-годишњи Бранислав Вујасин из Нових Козараца. У месној заједници Банатско Велико Село, где је четири кандидата, избори ће бити поновљени, јер су два кандидата Олга Ковачевић и Гојко Родић добили исти број гласова. Поновиће се и избори у Банатској Тополи, где има три кандидата, јер становници Баната нису могли да гласају, услед временске непогоде. А. Ђ.

Пола века кањишке библиотеке КАЊИЖА: Библиотека „Јожеф Атила„ у Кањижи је свечаним програмом, прославила 50. годишњицу постојања, у присуству великог броја поклоника писане речи и гостију. После поздравних речи директора Библиотеке Јаноша Буша, у свечаном говору члан Општинског већа Кањиже за образовање и културу др Золтан Каткич је нагласио да је овај јубилеј од великог значаја за ову средину, јер је од оснивања 1962. године понудила грађанима широк асортиман књига, новина и часописа на српском и мађарском језику. Каткич је истакао да је Библиотека „Јожеф Атила„ у новом здању од 2005. године, где на 600 квадратних метара простора са око 50.000 књига чека читаоце, а поред тога Библиотека је организатор разних манифестација за ученике и одрасле.

Историјат и рад библиотеке представили су некадашњи и садашњи директори професор др Имре Пато и Јанош Буш, потсетивши да први писани документ о постојању библиотеке у Кањижи потиче из 1863. године, када је она имала 150 књига. Поводом јубилеја пригодни поклони уручени су библиотекаркама у пензији Маргити Вајда и Магдолни Биач, као и највернијим најстаријим члановима Рожи Шоти и Ержебет Бата. Отворена је изложба „Књига из другог угла„ ауторке Лауре Сагмајстер Пеић, у музичком делу програма наступили су Марија Радомировић (клавир) и Алфред Асталош (кларинет), а сликарка Иванка Кењереш из Малих Пијаца је, поводом јубилеја, Библиотеци поклонила уметничку слику. М. Мр.

vOJvOdinA

dnevnik

НОВО УДРУЖЕЊЕ ОСНОВАНО У КАЊИЖИ

Бивши председник општине предводи дружину КАЊИЖА: Удружење за развој насеља општине Кањижа одржало је оснивачку скупштину, чиме је озваничено деловање нове цивилне организације. За председника је изабран бивши председник кањишке општине Карољ Кермеци, који је пре неколико месеци иступио из Демократске странке, а за потпредседницу је изабрана Ева Нађ из Кањиже. За чланове Управног одбора изабрани су некадашњи посланик ДС-а у Скупштини АП Војводине Бела Тачи из Кањиже, Имре Ковач из Малих Пијаца и Ева Радич из Кањиже. Удружење ће решавати проблеме инфраструктуре у насељима кањишке општине и ргеиону,

подстицати развој пољопривреде, малих и средњих предузећа и туризма, а бавиће се и заштитом и очувањем животне средине. - Након последњих избора све више се осећа незадовољство грађана кањишке општине, с једне стране због тога што изабрани у локалној власти нису заинтересовани за даљи развој и не предузимају праве кораке. Мислим да је и то рзеултирало слабом одзиву и неуспеху референдума за увођење новог самодоприноса у Месној заједници Кањижа. На неки начин су незадовољни грађани казнили актуелну власт сматра Кермеци.

Кермеци истиче да новоосновано Удружење у интересу развоја свих насеља општине заинтересовано је да учини све да се обећано у изборној кампањи оствари, пошто су учествовали у кампањи, али су незадовољни „јер они који су добили мандат у општинском парлеманту, гледају само своје личне, породичне и пријатељксе интерсе„. Кермеци каже да се жели сарадња са цивилним организацијама на реализаицји добрих идеја, а није искључено да ће се чланови новоформирнаог удружења учествовати на наредним локалним М. Мр. изборима.

ИНСПЕКЦИЈА РАДА ЧЕШЉАЛА СРЕДЊОБАНАТСКА ПРЕДУЗЕЋА

Рад на црно под велом тајне ЗРЕЊАНИН: Рад на црно, прековремени рад и неисплаћене зараде и друга примања главни су проблеми са којима се сусрећу радници у средњобанатским предузећима, али и инспекција рада која контролише њихов рад. О овогодишњем учинку инспекције било је речи на седници Савета Средњобанатског управног округа, на којој је саопштено да је од почетка године до септембра обављено 1.100 инспекцијских надзора. Инспектори рада, њих седморо који, иначе, контролишу, 8.000 послодаваца у средњем Банату, у том периоду издали су 500 решења за отклањање неправилности и изрекли 30 забрана рада јер је претила непосредна опасност по живот и здравље људи. Покренута су 74 прекршајна поступка. Поднете су и три кривичне пријаве, од којих две из области радних односа – рад на црно. - Током надзора затекли смо да на црно ради 670 радника, али су са већином тако ангажованих по-

„Југоремедија”: неисплаћене плате мука радника

слодавци одмах закључили уговоре о обављању привремених послова. Рад на црно је углавном присутан код малих и средњих послодаваца, док је код оних великих присутан прековремени рад преко осам часова, и то без решења, највише у великим маркетима у Зрењанину. Тај прековремени рад је редован рад по осам сати али шест дана, а у Србији је 42-часовна рад-

на недеља – објаснила је новинарима шефица Одсека инспекције рада Светлана Шукић и додала да инспектори подносе прекршајне пријаве за отклањање ових неправилности, али проблем представља то што запослени о томе ћуте док су у радном односу, плашећи се отказа. Неисплаћене зараде највише муке претходних месеци задавале

су запосленима у Фабрици лекова “Југоремедија” у којој је поднет захтев за покретање стечаја, затим у фирми “Минел Фепо”, у којој траје стечајни поступак, али и “Војводинапуту” и Графичком предузећу “Будућност”. Само из “Југоремедије” и “Војводинапута”, по речима Шукићеве, у инспекцију рада месечно дође по 700 запослених, којима инспектори издају решења са клаузулом извршења. Забележене су до септембра и 44 тешке повреде на раду, од чега највише у Зрењанину – 33. Али, најтежа се догодила у Сечњу и имала је смртни исход, због чега је против одговорних поднета кривична пријава из области безбедности и здравља на раду. Почетком јула, наиме, страдала је Зрењанинка Јасмина П. (32), на радном месту, на фарми свиња у Сечњу. Њу је усмртио необезбеђени вентилатор. Установљено је да на радном месту нису биле предузете све мере безбедности. Ж. Балабан

УЗ ПОМОЋ ГРА ДА СУБОТИЦЕ

Субвенције запослиле 64 особе СУБОТИЦА: Локална самоуправа Суботице одобрила је субвенције за 37 послодаваца на територије града. на овај нначин отворена су 64 нова радна места, а уговоре о коришћењу субвенција за отварање нових радних места послодавцима уручили су градоначелник Суботице Мо дест Ду лић и директор суботичке Филијале Националне службе за запошљавање Злат ко Па нић. Ове године из градског буџета, за суфинансирање програма запошљавања ,издвојено 11 милиона динара, а укупно је издвојено 16 милиона динара са Покрајинским секретеријатом за рад, запошљавање и равно-

правност полова, који је обезбедио 3,9 милиона динара и НСЗ-ом који је обезбедио 1.130.000 динара. - Од 16 милиона динара, за 10 пројеката јавних радова, путем којих је 35 наших суграђана нашло запослење, издвојено је око 7,5 милиона, а за програм субвенција послодавцима за отварање нових радних места на територији града око 8,5 милиона динара. Локални савет за запошљавање је предложио одобравање субвенција за 37 послодаваца са територије града, којим ћемо подстаћи отварање 64 нова радна места. Планирамо да из локалног буџета

наредне године обезбедимо најмање 15 милиона динара за субвенционисање послодаваца за нова запошљавања - рекао је Модест Дулић. У Локалном акционом плану запошљавања за 2012. годину акценат стављен на пружање подршке старијима од 45 година који не могу или врло тешко долазе до посла. Локалним акционим планом запошљавања донета је одлука да новац за субвенције послодавцима износи 130.000 динара, као и додатних 20.000 динара за све оне послодавце који се определе да запосле лица старија од 45 година. С. И.

БЕЧЕЈСКИ СКАУТИ СКРОМНО ОБЕЛЕЖИЛИ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ПОСТОЈАЊА

Одложено због невремена

БЕЧЕЈ: Имајући у виду да су најстарија војвођанска и једна од првих српских скаутских дружина, Одред извиђача „Иво Лола Рибар“ из Бечеја је више него скромно обележио вредан јубилеј – шест деценија постојања и изузетно успешног рада. - Колико год да је јубилеј вредан, нису времена за велике феште. Све обележавамо на извиђачки начин у нашем Извиђачком центру крај Радарске станице, како смо то деценијама навикли за Дан одреда 25. новембра, сећајући се дана када је 1952. године одред основан - рекао је старешина бечејских скаута Јожеф Лукач. Свечана седница је почела певањем извиђачке химне, потом је прочитан пригодан реферат у којем је апострофирано да је кроз Одред продефиловало више од 30.000 изви- Са свечане седнице бечејских извиђача ђача, који су на разним смотрама, сусретима, такмичењима и таборовањима достојно бранили Барна, Тамара Вајагић, Атила Гујаш, Роланд Ербоје матичне средине. дег, Шандор Ердег, Ђула Жолдош, Зорана Јоцко- Да ове речи нису претенциозне, потврђује чиње- вић, Изабела Керепеш, Оршоља Керепеш, Јожеф ница да смо од 1995. године до данас награђени пре- Лукач, Каталин Лукач, Марија Лучев, Теодора стижним Орденом орлова, чак, 12 пута. Уз то, Изви- Машић, Марија Молнар-Петров, Зоран Петров, ђачки савез Србије нам је поводом 60. рођендана до- Золтан Пољак, Роберт Сабо Киш, Чонгор Хаднађ, делио Златну плакету, а и ми смо наградили оне који Атила Хорват и Бенце Шолтиш. Вредне су и бронсу на било који начин допринели афирмацији скаути- зане значке Гортве Чабе и Беле Секедија. зма у нашој средини - додао је Лукач. Изабран је и старешина Одреда, а како се и очекиСвечана седница се, управо због тога, претворила у вало, трећи пут заредом поверење је добио Јожеф Лу„даротеку“, јер је 110 чланова награђено са укупно кач. Редовна изборна скупштина одржаће се током фе220 захвалница за годишњи рад, положене летове, зве- бруара, када ће се изабрати Управа Одреда извиђача зде, донаторство. Највредније су, свакако, јубиларне “Иво Лола Рибар“. В. Јанков плакете, које је добио 21 члан: Ева Барна, Нандор

БЕЧЕЈ: Најављена промоција књиге „Триред риба плива“ новинара и публицисте Павла Малешева за синоћ у Бечеју, одложена је због отежаних услова у саобраћају. Све је пролонгирано за уторак, 18. децембра, у 18 сати. Отказан је и хуманитарни концерт АНИП „Ђидо“, који је требало да се одржи у недељу увече. „Ђидовци“ ће накнадно одлучити и обавестити бечејску јавност када ће се концерт, намењен прикупљању средстава за рехабилитацију својевременог тамбураша у њиховом оркестру Милана В. Ј. Угринова Руце, одржати.

Туце ордена у ризници

aktuelna

dnevnik

I peta `rtva hladno}e? Snaàn talas hladno}e i sne`nih padavina odneo je nove `rtve u Srbiji. U {umi nedaleko od borskog sela Dowa Bela Reka na|eno je telo @ivice R. (56), koja je umrla od posledica smrzavawa. Smrznuto telo ène na{ao je wen suprug Du{ko, koji je ju~e oko pet sati krenuo da je traì nakon {to je prekju~e pre podne oti{la da nahrani stoku na imawu udaqenom tri kilometra od sela. Ve} dve `rtve sne`ne me}eva zabeleène su u op{tini @iti{te. Osim B. V. iz Ravnog Topolovca, koji je u nedequ ujutro prona|en mrtav u snegu, u dvori{tu do wegove ku}e minulog vikenda dogodio se jo{ jedan nesre}ni slu~aj. Predsednik te op{tine Du{an Mili}ev saop{tio je ju~e da je od posledica hipotermije preminula Ilona F. (89) iz sela Torda.

Od posledica smrzavawa, do sada je stradalo ~etvoro qudi, dok jo{ uvek nije potvr|en uzrok smrti starije mu{ke osobe koja je prona|ena na putu izme|u Kule i Crvenke. – U no}i vikenda imali smo jedan smrtni slu~aj u Kuli, za koji sumwamo da se dogodio usled smrzavawa, ali osnovanost te pretpostavke }e biti utvr|ena tek nakon sudskomedicinske obdukcije tela – kazao je na~elnik sombor ske Po li cij ske upra ve Sa{a Dmitra{inovi}, i time delimi~no potvrdio sazna wa „Dnev ni ka“ da je u bli zi ni Ku le u sne `nom smetu prona|ena mrtva starija osoba koja je, po svemu sude}i, i pored sne`ne me}ave u subotu, neoprezno krenula biciklom iz ovog grada ka Crvenki. E. D.

VLADA DONELA UREDBU O ZABRANI SAOBRA]AJA

Bez teretwaka tokom padavina

„Putevi Srbije” saop{tili su ju~e da }e za sva teretna vozila, {lepere i kamione s prikolicom biti zabrawen prolazak na teritoriji Srbije ukoliko bude sne`nih padavina. „Putevi Srbije” apeluju na sve u~esnike u saobra}aju da posebno budu oprezni, da koriste zimske pneumatike, prilagode brzinu uslovima kretawa na putu i po{tuju ograni~ewa brzine i da na put ne kre}u bez preke potrebe. Zabrana prolaska teretwaka kroz Srbiju u slu~aju sne`nih padavina odre|ena je Uredbom Vlade Republike Srbije.

Zrewaninsko preduze}e “Vojvodinaput”, kojem je povereno odr`avawe drumova u sredwem Banatu, proteklog vikenda uop{te nije obavilo svoj zadatak, op{ti je zakqu~ak s ju~era{we sednice Okru`nog {taba za vanredne situacije. Prigovor na rad zrewaninskih putara, koji su samo nekoliko dana ranije tvrdili da spremno do~ekuju sneg, uputili su predstavnici svih pet op{tina u Sredwobanatskom okrugu. Predsednik op{tine @iti{te Du{an Mili}ev kazao je da je na nekim mestima, po podacima qudi koji su bili na terenu, debqina sne`nog pokriva~a iznosila izme|u 55 i 60 centimetara.

– Neka vozila bila su zavejana na putu i do osam i po sati, a zaglavilo se i vozilo “Vojvodinaputa” koje je trebalo da ~isti saobra}ajnice pa je usporilo saobra}aj – raportirao je Mili}ev. Predsednik op{tine Nova Crwa Mile Todorov rekao je da je u Srpskoj Crwi pripremqen prihvatni centar za me{tane koji nemaju normalne uslove za `ivot u svojim ku}ama. Jedina op{tina u sredwem Banatu u kojoj u nedequ nije progla{eno vanredno stawe je Novi Be~ej. Prvi ~ovek te op{tine Sa{a [u}urovi} naglasio je da je stawe na terenu dobro i da je u subotu bilo problema s elektri~nom energijom, ali da su oni brzo otkloweni.

Grad odblokiran, krenuli autobusi SOMBOR Iako je gotovo dva dana, usled vi{e od tridesetak centimetara snega uz jak severni vetar, Sombor bio u potpunosti odse~en od ostatka zemqe, ìvot u tom gradu i wegovoj okolini se u ponedeqak pre podne gotovo potpuno vratio u normalu. Naime, svi putni pravci su danono}nim radom Zimske slu`be, kojoj su u jednom trenutku u pomo} prisko~ile i jedinice Prvog centra za obuku Vojske Srbije, osposobqeni za saobra}aj, koji je, po re~ima nadle`nih, ipak usporen. – Svi putni pravci su prohodni, ali je neophodno da na{i sugra|ani ipak prilagode ìvotni ritam meteorolo{koj situaciji – kaè somborski gradona~elni k Nemawa Deli}, koji je ujedno i prvi ~ovek lokalnog [taba zimske slu`be. – U delimi~noj saobra}ajnoj blokadi su jo{ uvek pojedina sala{ka naseqa, ali bitno je svakako to da ni kod jednog somborskog komunalnog preduze}a nije

do{lo do ve}ih havarija i redukovawa isporuke toplotne energije, pija}e vode ili struje – kazao je Deli}. Po re~ima direktora autoprevoznog preduze}a „Severtrans“ Nenada ]eli}a, me|umesni saobra}aj je normalizovan ve} tokom nedeqe.

Je{i}: Lo{e odràvawe puteva ne sme se tolerisati – Situacija na putevima koju smo imali u prethodnih nekoliko dana ne sme se vi{e ponoviti, i to je osnovni zakqu~ak Pokrajinskog {taba za vanredne situacije koji je ve} preduzeo mere u tom pravcu – rekao je potpredsednik Vlade Vojvodine i komandant Pokrajinskog {taba za vanredne situacije Goran Je{i}. Po wegovim re~ima, kroz analizu su utvr|eni najve}i problemi i uzroci problema na vojvo|anskim putevima koji zahtevaju brzu reakciju. – S obzirom na to da je u gotovo 99 odsto slu~ajeva zastoja na putevima do stvarawa kolona do{lo zbog velikih teretnih vozila koja su blokirala kolovoze, pod hitno se mora sistemski re{iti taj problem, odnosno mora se stvoriti mehanizam kojim }e se u takvim prilikama momentalno zabraniti saobra}aj za takva vozila. Po{to nas narednih dana o~ekuje jo{ sne`nih padavina, o~ekujem da }e MUP uspeti da sprovede takvu inicijativu ve} do kraja ove nedeqe – rekao je Je{i}. Kako je kazao, veliki problem predstavqaju preduze}a s nere{enim statusom i problemati~nom situacijom, a koja su angaòvana na odràvawu puteva. – Pre svega mislim na zrewaninsko putarsko preduze}e koje je jo{ u vlasni{tvu Du{ana Borovice i gde zaposlenima nisu ispla}ene zarade. Pokrajinski {tab je

– “Vojvodinaput” nije uradio gotovo ni{ta pa su na{e ekipe morale iza}i na teren da bi ra{~istile puteve – napomenuo je [u}urovi}. Predstavnici op{tine Se~aw dodali su da u subotu nijedno vozilo „Vojvodinaputa” nije pro{lo po putevima na teritoriji te sredwobanatske komune, dok je na~elnik Odeqewa za odbranu i vanredne situacije u Zrewaninu Milenko Cuku}an primetio da ni na teritoriji najve}eg banatskog grada “Vojvodinaput” nije bio u stawu da obavi posao po planu. – Zato je anga`ovana sva raspolo`iva mehanizacija kao ispomo} – naveo je Cuku}an. @. Balaban

tu i da se na|e na~in da im se obezbdi gorivo, so i rizla i da im se isplati odre|ena naknada za de`urstva na putevima – rekao je Je{i}, dodav{i da je sli~na situacija i s nekim preduze}ima iz „Nibens grupe„, kao i da }e se tra`iti raskid ugovora sa svim preduze}ima koja nisu dobro uradila posao ~i{}ewa puteva. – Naravno, postoje i Golf kod Sombora nije do~ekao putare objektivni problemi Fo to: J. Pap jer su na nekim mesti-

Jo{ nije vanredno Po Je{i}evim re~ima, u ovom trenutku nije potrebno uputiti predlog Vladi Vojvodine da proglasi vanrednu situaciju na teritoriji Pokrajine jer posledice sne`nih padavina nisu bile takvog inteziteta da ih nije bilo mogu}e spre~iti delovawem nadle`nih slu`bi. On je dodao da je zadatak Pokrajinskog {taba za varedne situacije spasavawe qudi i imovine u vanrednim situacijama, i da je zbog toga donet zakqu~ak da se, u slu~aju potrebe, Crveni krst, u saradwi s drugim nadle`nim organima, posebno angaùje u zbriwavawu socijalno ugroènog stanovni{tva, kao i u slu~aju velike grupe azilanata u Subotici. Pokrajinski {tab za vanredne situacije ima celodnevno deùrstvo, aktivirani su telefoni 021/487–42–65 i 021/487–42–88 za pomo} gra|anima u re{avawu problema. naloìo Sekretarijatu za privredu da se obezbede sredstva za angaòvawe tih qudi na ~i{}ewu snega u sredwem i severnom Bana-

Prvi ovosezonski sneg prili~nu pometwu napravio je i u {kolama. Samo u Banatu ju~e je bilo zatvoreno bezmalo 60 {kola, {to zbog problema u saobra}aju, {to zbog kvarova izazvanih prvim ozbiqnijim padom temperature. – Zbog uvo|ewa vanredne situacije u op{tinama Se~aw, @iti{te, Nova Crwa i Zrewanin ne radi nijedna {kola – ka`e na~elnik [kolske uprave Ministarstva prosvete u Zrewaninu, koja je nadle`na za sva tri banatska okruga, Stani{a Bawanin. U severnom Banatu, u op{tini Kikinda, zbog havarije na trafostanici ju~e su bile zatvorene osnovne {kole u Novim Kozarcima i Nakovu, nije radila ni Hemijsko-prehrambena {kola u ^o-

Za lopatawe po 500 dinara SUBOTICA Stotinak Suboti~ana razli~itih generacija ju~e je po smenama bilo anga`ovano na ~i{}ewu pe{a~kih staza i prelaza u Subotici. Poziv za taj vid ~i{}ewa grada uputio je [tab za vanredne situacije, a svi u~esnici su za ~etiri sata rada dobili po 500 dinara. Kako je najavqeno, od srede }e po~eti da radi i prihvatili{te

BA^KA PALANKA Totalni kolaps saobra}aja koji je u subotu i nedequ blokirao Ba~ku Palanku i wenih 13 sela jo{ uvek nije potpuno neutralisan, mada su delimi~no prohodni putevi ka svim selima, osim Paraga. Put od Silba{a do Paraga nije o~i{}en, a osim tog, najte`i za saobra}aj je put Despotovo–Pivnice. Nadle`ni u op{tini odlu~ili su da, kao i pro{le godine, zbog niskih temperatura formiraju prihvatni centar u Ba~koj Palan-

ma nanosi snega na putevima i visoki po nekoliko metara, ali bez obzira na sve, ne sme se dozvoliti da nam hiqade qudi ostane zaveje-

no na putevima po deset i vi{e sati – rekao je Je{i}. Po wegovim re~ima, na sednici Pokrajinskog {taba za vanredne situacije utvr|en je na~in za boqu komunikaciju s lokalnim {tabovima kao i s Republi~kim, {to bi trebalo da poboq{a boqu koordinaciju hitnih akcija. On je saop{tio da su, po posledwem izve{taju, svi putevi u Vojvodini prohodni, ali uz oteàni saobra}aj, a da je dat nalog za ~i{}ewe i takozvanih tercijarnih saobra}ajnica, koje obuhvataju i puteve ka sala{ima kao i i najzaba~enije ulice u naseqenim mestima. Kao jedan od problema funkcionisawa Pokrajinskog {taba, Je{i} je naveo i minornu ingerenciju koju po vaè}im propisima to telo ima. – Iako su se svi obra}ali za pomo} direktno nama, nadle`nost za autoput i sve puteve s oznakom R, ima Republi~ka direkcija za puteve, dok su za lokalne puteve nadle`ne lokalne samouprave. Mi smo traìli i sve pripremili za formirawe pokrajinske direkcije za puteve, koja bi bila nadle`na za nekih 2.500 kilometara regionalnih puteva u Vojvodini, ali to jo{ uvek nije odobreno. Me|utim, bez obzira na to Pokrajinski {tab }e i daqe biti na raspolagawu i ~ini}e sve da putevi budu prohodni i da se pomogne svom ugroènom stanovni{tvu – rekao je Je{i}. N. Perkovi}

Bez nastave u vi{e od 100 {kola

za zbriwavawe besku}nika u objektu u Gajevoj 50. Crveni krst Subotice, „Karitas“ i Centar za socijalni rad u slu~aju ve}ih hladno}a mo}i }e da zbrinu oko 20 besku}nika. U Gradskoj bolnici od subote do ju~e nije zabele`en nijedan prelom kostiju zbog vremenskih neprilika, ve} su sanirane samo lak{e povrede. Snabdevawe strujom, vodom i toplotnom energijom u gradu je stabilno i sve {kole u gradu rade normalno. S. I.

Parage i daqe odse~ene – Imali smo ~ak 20 autobusa koji su bili blokirani u snegu, a najdu`e nam je u blokadi bio jedan autobus na liniji od Beograda, koji je proveo ~ak 36 sati u blokadi kod Sivca – kazao je ]eli}, i dodao da je u toku ju~era{weg jutra, osim me|umesnog, gotovo u potpunosti normalizovan i saobra}aj na lokalnim linijama. M. M}.

POKRAJINSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

Putari potpuno zakazali ZREWANIN

utorak11.decembar2012.

ci, koji }e biti sme{ten u prostorijama mesne zajednice „Dunav“. Lokalni Crveni krst tako|e ima dnevni prohvatni centar gde gra|ani mogu do}i da se ugreju i okrepe toplim napicima. Po re~ima sekretatara Crvenog krsta u Ba~koj Palanci Branislava [obota, ta organizacija priprema i 150 paketa s hranom i ku}nim potrep{tinama za one koji su u te{kom stawu, a koji nisu obuhva}eni nijednim vidom socijalne pomo}i. Osim toga, Crveni krst }e pripremiti i oko 200 kubnih metara ogrevnog drveta za najugro`enije. M. Suyum

ki, a zbog problema u saobra}aju nastave nije bilo ni u pet izdvojenih odeqewa osnovnih {kola u op{tinama Ada i ^oka. Uvo|ewe vanrednog stawa zbog snega zatvorilo je ju~e i devet osnovnih i tri sredwe {kole u op{tini Ba~ka Topola i tri osnovne {kole u op{tini Mali I|o{, a u tim severnoba~kim op{tinama nisu radile ni pred{kolske ustanove. – Op{tinski {tabovi za vanredne situacije u te dve op{tine doneli su odluke da {kole ne rade u ponedeqak i utorak – ka`e na~elnik [kolske uprave Ministarstva prosvete u Somboru, koja je nadle`na za obrazovne ustanove u Severnoba~kom i Zapadnobakom okrugu, Borislav Stani~kov.

U ostalim op{tinama, zbog neredovnog saobra}aja u nekim {kolama bilo je ju~e mawe u~enika, a u neke nisu stigli ni svi nastavnici, ali je nastava ipak odr`ana. U Zapadnoba~kom okrugu ju~e nisu radile dve sredwe i jedna osnovna {kola u Oxacima. Te tri {kole imaju zajedni~ku kotlarnicu, u kojoj je za vikend isko~ila sklopka pa se smrznuo mazut i nije bilo grejawa. Kvar je ju~e otklowen, tako da se danas nastava odvija normalno. U Ju`noba~kom okrugu, po re~ima nadzornika u [kolskoj upravi Ministarstva prosvete u Novom Sadu Ondreja Molnara, nastave ju~e, zbog uvo|ewa vanrednog stawa, nije bilo ni u jednoj od deset osnovnih i dve sredwe {kole u

Tra`e garancije „Puteva Srbije” KIKINDA Ju~e je u kikindskoj op{tini normalizovana situacija, nakon kolapsa koji se dogodio za vikend. Prema re~ima na~elnika Severnobanatskog upravnog okruga Vladimira Ili}a putevi su prohodni zahvaquju}i tome {to su op{tinske slu`be odradile i posao koji je pripada zrewaninskoj firmi “Vojvodina put” koja je anga`ovana za ~i{}ewe

magistralnih i regionalnih puteva. -Tra`imo od Javnog preduze}a “Putevi Srbije” garancije da }e Zrewaninci mo}i da ispo{tuju svoje obaveze i da qudi ne}e ostati zavejani. Ve} sa prvim snegom ma{ine “Vojvodina puta “ su stale jer nisu imali goriva. Ta firma je u blokadi milijardu i 300 miliona dinara, a vlasnik je u pritvoru. Kako da spokojno ~ekamo slede}i sneg, ka`e Ili}, koji je na potencijalnu opasnost upozoravao jo{ jesenas. A. \.

Vatrogasci na krovovima RUMA – Najve}i problemi u na{oj op{tini bili su na odràvawu regionalnih i magistralnih puteva jer za wihovo ~i{}ewe zaduèna firma koja je angaòvana direktno od „Puteva Srbije„– rekao je predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} na sednici [taba za vanredne situacije. – Oni su o~igledno imali propuste u radu jer smo na odre|enim putnim pravcima imali zavejana vozila i kolone u kojima se ~ekalo po nekoliko sati,

{to smo ocenili kao nedopustivo. Po wegovim re~ima, a Vatrogasnom slu`bom je dogovoreno da preuzme skidawa snega i ledenica s krovova jer se narednih dana o~ekuju i nove padavine. – Na{e ekipe iz Centra za socijalni rad danas kre}u do najugro`enijih porodica s odre|enim koli~inama ogreva i prehrambenih paketa. U Gerontolo{kom centru smo napravili poseban sme{taj i stvorili uslove za sve besku}nike da prezime – ka`e Vukovi}. M. Maru{i}

utorak11.decembar2012.

crna hronika

dnevnik

U NOVOSADSKOM VI[EM SUDU JU^E OSU\ENA BIQANA MA[OVI] IZ SAVINOG SELA

Se dam go di na za tvo ra za ubi stvo mu `a

EVROPSKI SUD U STRAZBURU

Pro tiv Sr bi je 9.700 pri tu `bi Sr bi ja je kao ~la ni ca Sa ve ta Evro p e po s ti g la vi d qiv na pre dak u obla sti za {ti te qud skih pra va i slo bo da, ali prak sa Evrop skog su da za qud ska pra va, pred ko jim se vo di oko 9.700 pred stav ki pro tiv Sr bi je, mo è bi ti i pod strek za dr àv ne in sti tu ci je da se ta oblast u na red nom pe ri o du una pre di, za kqu ~e no je ju ~e na jav nom slu {a wu u Skup {ti ni Sr bi je. Na de ba ti pod na zi vom „Iz vr {e we pre su da Evrop skog su da za qud ska pra va u slu ~a ju Sr bi je”, ko ja ju je or ga ni zo vao skup {tin ski Od bor za qud ska pra va, re ~e no je da broj pred stav ki ko ji se vo di pro tiv dr à v e Sr b i j e pred su d om u Stra zbu ru, na {u ze mqu sta vqa na {e sto me sto. Naj ve }i deo se od no si na ne iz vr {a va we od lu ka sud skih or ga na i su |e wa u ra zum nom ro ku, po seb no ve za no za rad ne od no se pro tiv dru {tve nih pred u ze }a. Ka ko je re kao za stup nik Sr bi j e pred Evrop s kim su d om Slavoqub Cari}, pro tiv Sr bi je se vo de ~e ti ri gru pe po stu pa ka - u ve zi dru {tve nih pred u ze }a i po vre de rad nih od no sa, ne is pla }i va wa ko sov skih pen zi ja, rat nih dnev ni ca i sta re de vi zne {ted we. Uko li ko ti pro ce si bu du za vr {e ni pra v o s na ` nim pre s u d a m a pro tiv Sr bi je, one bi mo gle bi ti ge ne ra tor ve li ke is pla te nov ca, {to mo è op te re ti ti bu xet Stbi je, re kao je Ca ri} i na veo da je te {ko utvr di ti ko li ko je ta~ no nov ca Sr bi ja is pla ti la po na lo gu Evrop skog su da. On je uka zao da su za Sr bi ju po s eb n o pro b le m a t i~ n i po stup ci ve za ni za po tra ì va wa u dru {tve nim pred u ze }i ma ko ja su oti {la pod ste ~aj i na veo da ni je za do vo qan mno gim pre su da ma su da, bu du }i da su ne ke pre su de mo gle bi ti

dru ga ~i je po Sr bi ju, a da je taj sud ~e sto na klo wen apli kan ti ma. Go vo re }i u pri log svom sta vu Ca ri} je na veo da je ta ko u ne kim po stup ci ma za is pla tu sta r e de v i z ne {ted w e sud utvr dio da su od go vor ne Slo ve ni ja i Sr bi ja uz obra zlo è we da je no vac naj ve ro vat ni je za vr {io u tim ze mqa ma bez ~vr stih do ka za. Ca ri} je na veo da Sr bi ja za sa da ima 72 pre su de pred tim su dom, od ko jih osam do bi la. Ipak, ka ko je na gla sio, pre su de su da se mo ra ju spro vo di ti, a vla di na ured ba ko ja to pi ta we re gu li {e i ko ja je do ne ta 2006. go di ne je, ka ko sma tra, za sta re la. - Sa mo ja ~a we do ma }ih in sti t u c i j a mo ` e do v e s ti do sma we wa bro ja pri tu `bi pred Evrop skim su dom u Stra zbu ru - sma tra pred sed ni ca Vr hov nog ka sa ci o nog su da Nata Mesarevi}. Ka ko je re kla, do ma }i su do vi sve vi {e pa `we po sve }u ju prak si evrop skog su da, ali po treb no je da i dr à va obez be di edu ka ci ju i obra zo va we su di ja. Go vo re }i o oba ve za ma da dr à ve ~la ni ce Sa ve ta Evro pe iz v r { a v a j u pre s u d e Evrop skog su d a, pred s tav n i c a SE Katarina Nedeqkovi} je uka za la da uko li ko ne ka dr à va bla g o v re m e n o ne is p la t i sred stva na {ta je oba ve zu je pre su da tog su da on da se ob ra ~u na va ju za te zna ka ma ta. Sr bi ja do sa da, ka ko je na ve la, ni je pla }a la za te zne ka ma te. Pre su de Evrop skog su da se, ka ko je na po me nuo za stup nik Sr bi je pred su dom Ca ri}, na kon wi ho vog ob ja vqi va wa do sta v qa j u svim re l e v ant n im te li ma i ob ja vqu ju u „Slu `be nom gla sni ku”, a sva ke go di ne i u po seb noj zbir ci. (Tanjug)

OPTU@NICA PROTIV TRI MLADI]A

Tu kli i opqa~ ka li rad ni cu ki o ska Zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv ^. N. (18) i ^. B. (18), obo ji ca iz Zre wa ni na. Ka ko se po do zre va, oni su u no }i iz me |u 6. i 7. no vem bra ove go di ne, u za jed ni ci s ma lo let nim N. Z., opqa~ ka li rad ni cu jed nog ki o ska. Iz ku }e ^. B. su po ne li “fan tom ke” i no `e ve, po sle ~e ga su do {li do Mo star ske uli ce, gde se na la zi ki osk. Pri {li su o{te }e noj R. B., ko ja je pret hod no za kqu ~a la tra fi -

ku i se la u auto mo bil, otvo ri li vra ta auta i po ~e li da je uda ra ju dok je jo{ bi la u vo zi lu. Pri tom je ^. N. dr `ao no` u ru ci. On ju je za tim iz vu kao kroz vra ta su vo za ~a, ba cio na tlo po red auta i {u ti rao za jed no s ma lo let ni kom, na nev {i joj ta ko la ke te le sne po vre de. Okri vqe ni ^. N. na po slet ku je ne sre} noj `e ni oteo tor bu u ko joj je bi lo 39.200 di na ra dnev nog pa za ra, a ^. B. joj je uzeo mo bil ni te le fon. Kad su zgra bi li plen, po be gli su s li ca me sta. @. B.

U KIKINDI

Se ki rom u raz boj ni {tvo Pro tiv Nenada Q. (1983) iz Ki kin de po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio raz boj ni {tvo u po ku {a ju, na {te tu B. M. iz Ki kin de. Iz PU Ki kin da sa op {te no je da je osum wi ~e ni u su bo tu, 8. de cem bra ove go di ne, u ugo sti teq skom lo ka lu u Ki kin di, dr {kom se ki re uda rio u gla vu o{te }e nog B. M. i po ku {ao da mu ot me tor bi cu u ko joj je bi lo 58.000 di na ra i 450 evra. M. Mr.

Biqana Ma{ovi} (1973) iz Sa vi nog Se la, kod Vr ba sa, osu |e na je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du na se dam go di na za tvo ra za te {ko ubi stvo svog su pru ga Ni ko le Kr sto vi }a, po ~i we no pro {le go di ne se ki rom. Ona osta je u pri tvo ru, u ko jem je od 24. ok to bra 2011. go di ne, ka da je li {e na slo bo de od mah po sle po ~i we nog de la. Po na vo di ma op tu `ni ce, ona je u ku }i u Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a u ko joj ì vi s po ro di com, u sta wu bit no sma we ne ura ~un qi vo sti s umi {qa jem, na pod mu kao na ~in, li {i la ì vo ta svog su pru ga. Na kon {to se on po sle po no }i vra tio ku }i i oti {ao da spa va po sle kra }e sva |e, ona je uze la iz {u pe za ogrev se ki ru za ce pa we dr va i u ju tar wim ~a so vi ma oti {la u so bu i pri {la bra~ nom kre ve tu, gde je on le ào, i naj ma we pet pu ta ga uda ri la tu pim de lom i o{tri com u gla vu i go re wi deo te la, na vo di se u op tu `nom ak tu. – Ve li ko ve }e je do ne lo od lu ku jed no gla sno na kon {to smo pri hva ti li na vo de ~i we ni~ nog sta wa Tu ì la {tva i kva li fi ka ci ju da se ra di o te {kom ubi stvu po ~i we nom na pod mu kao na ~in – sa op {ti la je ju ~e, pri li kom obra zla ga wa pre su de, pred sed ni ca ve }a su di ja Zora Jamu{akov. – Ret kost je da i bra ni lac i tu ì lac is ti ~u niz po seb no oklak {a va ju }ih okol no sti ko je su uze te u ob zir, a ka zna je

mak si mal no ubla `e na: mi ni mal no je za pre }e no de set go di na za tvo ra, dok je za ovo de lo mo gu }e iz re }i i 30 do 40 go di na. Ve ru je mo da }e ta kva od lu ka po sti }i svr hu ka `wa va wa. Okri vqe na je, ta ko |e, oslo bo |e na pla }a wa tro {ko va po stup ka.

maj ci. U od bra ni je op tu `e na iz ne la mo me nat da je, ka da je re kla si nu {ta je u~i ni la, on pro ko men ta ri sao da je o{te }e ni to i za slu `io – na ve la je pred sed ni ca ve }a. – Ona mu je re kla u no }i pred kob ni do ga |aj da tre ba su tra dan da ra di i za ra di za

Ku }a u ko joj se do go di lo ubi stvo

– @i vot okri vqe ne sa su pru gom je bio iz u zet no te `ak. Ona je sa ma iz ja vi la da se uda la u svo joj 17. go di ni iz mla da la~ ke za qu bqe no sti, a ubr zo u van bra~ noj za jed ni ci ro di la dvo je de ce. Ta ko |e, ~u li smo sve do ~e we da je o{te }e ni bio pr gav i da se ra di se o pre kom ~o ve ku, ko ji bi zbog sit ni ce bur no re a go vao. Ni je bio do bar pre ma de ci i

po tre be ku }e, on se su prot sta vio i uda rio je. Pre tio je woj i we noj po ro di ci. Ipak, ne ke iz ja ve okri vqe ne raz li ko va le su se u is tra zi i pre tre su. Sud sma tra da je ona tim iz ja va ma hte la se bi da olak {a si tu a ci ju. Ve }e ni je pri hva tio da je o{te }e ni kob ne no }i pre tio bom bom, a da je okriv qna sto ga uze la se ki ru. To oru |e joj ne bi po mo glo u od -

bra ni od eks plo zi je. Ona je une la se ki ru u tri sa ta uju tro, a kod su pru ga u so bu je u{la u 7.30. Ubi la ga je na pod mu kao na ~in. On ni je mo gao da je vi di i ~u je, le ào je u kre ve tu, sam u so bi, bi lo je ju tro. Po sle ubi stva, po kri la je gla vu po koj ni ka jor ga nom, pro bu di la je si na i re kla mu je {ta je u~i ni la, a po tom je oba ve {te na i po li ci ja. Me |u tim, ve }e ne mo è to pri hva ti ti jer ni ko ne ma pra vo da ne kom odu zme ì vot. Sud je tu da {ti ti za kon. U ovom pred me tu ne ma dru ge stra ne da se ~u je. Ni smo do bi li od go vor na pi ta we ka kav je bio o{te }e ni. Dva de set go di na te {kog ì vo ta ima i dru gu stra nu. @i ve li su u ure |e noj i le poj ku }i. De ca su se {ko lo va la. Ne {to uka zu je na to da o{te }e ni ni je bio lo{ do ma }in. Bra ni lac op tu è ne Qubomir Apro na ja vio je ju ~e àl bu po sle pro gla {e wa pre su de. On se u za vr {noj re ~i glav nog pre te re sa po zvao na na la ze ve {ta ka i pri to me tvr dio da je we go va bra we ni ca kob ne no }i, zbog pret wi, bi la u sta wu stra ha naj vi {eg ste pe na te je sma trao da je ona bi la u sta wu pri vre me ne du {ev ne po re me }e no sti ili u sta wu „ja ke pre pa sti„. On se ni je sla gao s kva li fi ka ci jom de la iz op tu à ni ce te {kog ubi stva, ve} sma tra da je even tu al no re~ o ubi stvu na mah, {to Sud ni je pri hva tio. M. Vuja~i}

PROCES „STE^AJNOJ MAFIJI” ODLO@EN ZA DANAS

Dvo ji ci advo ka ta ka zna od po 150.000 di na ra Spe ci jal ni sud u Be o gra du po me rio je za je dan dan po ~e tak iz la ga wa za vr {nih re ~i u slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“ jer su ju ~e iz ne na da bez bra ni la ca osta li okri vqe ni: biv {a su di ja Tr go vin skog su da u Be o gra du Delinka \ur|evi}, ne ka da {wi pred sed nik tog su da Goran Kqajevi} i biv {a di rek tor ka Po {tan ske {te di o ni ce Jelica @ivkovi}, ko ji su s jo{ tri de set oso ba osum wi ~e ni za raz li ~i te

or ga na da se od ba cu je zah tev od 15. no vem bra ko jim je ne ko li ci na bra ni la ca tra ì la iz u ze }e po stu pa ju }eg za me ni ka tu ì o ca i su de }eg ve }a. Advo kat Rade Mi}unovi}, ko ji s ko le gom Milunom Dragutinovi}em bra ni De lin ku \ur |e vi}, po tom je is ta kao no vi zah tev za iz u ze }e sud skog ve }a i tu ì o ca. Na kon sud ske od lu ke da se Mi }u no vi }u iz rek ne „opo me na zbog op struk -

Bitevi}: Spavam na betonu u zatvoru Okri vqe ni An|elko Bitevi}, ko ji isto vre me no s ovim su |e wem iz dr à va pra vo sna `nu ka znu za tvo ra na ko ju je u me |u vre me nu osu |en u dru gom pred me tu, po à lio se ju ~e sud skom ve }u da je iz be o grad skog Cen tral nog za tvo ra pre ba ~en u srem sko mi tro va~ ki za tvor, na vo de }i da „spa va na be to nu, zbog ~e ga se uko ~io“. – U pro sto ri ji od de vet kva dra ta, u ko joj bo ra vi de vet qu di, spa vam na be to nu. Ni kad me vi {e ne }e te vi de ti na su |e wu ako u za tvo ru bu du ra di li ta ko pre ma me ni, da spa vam na be to nu, a ne znam za {to. Ja sam bo le stan ~o vek. Evo, sad ne mam re {e we da sam pre ba ~en u CZ dok tra je ovo su |e we. Ne mo gu vi {e da iz dr ìm, ne }u ta mo da idem. Ako me vra te, ne }u vi {e do la zi ti na su |e we. Ja }u se obe si ti. Ne znam za {to da me vra }a ju ta mo, a imam sa mo ~e ti ri me se ca do kra ja ro bi je – ka zao je Bi te vi}, ko ji je ostao upam }en u {i roj jav no sti po dav na {woj afe ri na zva noj „zo zo va ~a“. Su di ja Du {an Voj no vi} je ob ja snio da je sud sko ve }e upu ti lo zah tev Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja da okri vqe ni Bi te vi} bu de u be o grad skom CZ-u do kra ja ovog su |e wa, te da osta lo ni je u nad le `no sti ovog ve }a.

zlo u po tre be – ve }i na u ve zi s po je di nim po stup ci ma ste ~a ja od 2004. do apri la 2006. go di ne. S otva ra wem ju ~e ra {we sed ni ce sud skog ve }a, neo ~e ki va ni tok je usle dio na kon {to je glav ni su di ja oba ve stio stran ke da je sti glo re {e we o od lu ci nad le `nih

ci je po stup ka“, advo kat je na pu stio sud ni cu, dok je glav ni su di ja in si sti rao da to ne ~i ni. Do svo je vr sne re pri ze je do {lo i s advo ka tom Mi lu nom Dra gu ti no vi }em. – Pro tiv sud skog ve }a i za me ni ka tu `i o ca pod ne li smo kri vi~ nu pri ja vu i za to tra `i mo no vo iz u -

Spe ci jal ni sud

ze }e – obra zlo `io je Dra gu ti no vi}, ko ji je ta ko |e na pu stio sud ni cu na kon {to mu je iz re ~e na „opo me na zbog op struk ci je“. Po sle pa u ze, pred se da va ju }i ve }a Du{an Vojnovi} je sa op {tio sud sku od lu ku da se obo ji ca advo ka ta ka zne nov ~a no s po 150.000 di na ra, ka ko je obra zlo `e no – „zbog ne po {to va wa na re |e wa pred sed ni ka ve }a da ne iz la ze iz sud ni ce i zbog vre |a wa do sto jan stva su da“. Od lu kom v. f. pred sed ni ka Vi {eg su da u Be o gra du, ju ~e je De lin ki \ur |e vi} za bra ni o ca po slu `be noj du `no sti po sta vqen je dan od advo ka ta od bra ne u istom po stup ku, Jovan Pavlovi}, ali su se i okri vqe na i Pa vlo vi} iz ja sni li da to ne mo gu da pri hva te, tvr de }i da su „u za va di“. – Ne mo gu da pri hva tim od bra nu jer ne go vo rim s De lin kom ve} ne -

IZ OSNOVNOG TU@ILA[TVA U ZREWANINU

Na sud zbog sa o bra }aj ke Pr o tiv Zre wa nin ca L. S. (31) Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu, a na te ret mu se sta vqa kri vi~ no de lo ugro `a va wa jav nog sa o bra }a ja. Sum wa se da je okri vqe ni 25. mar ta ove go di ne, oko 16.40 ~a so va, upra vqao auto mo bi lom mar ke “opel kor sa” pod dej stvom al ko ho la, kre }u }i se ma gi stral nim pu tem iz prav ca Kni }a ni na pre ma Per le zu. Iz gu -

bio je u jed nom tre nut ku kon tro lu nad vo zi lom i pre {ao na su prot nu ko lo vo znu tra ku, ko jom se kre ta lo vo zi lo za ~i jim vo la nom je se de la M. M. iz Ti te la. Auto okri vqe nog se za tim okre nuo i zad wim de lom je na le teo na pred wi deo dru gog auta. U toj sa o bra }aj noj ne zgo di lak {e su po vre |e ni M. M. i dvo je we nih sa put ni ka, od ko jih je je dan ma lo le tan. @. B.

ko vre me zbog ne kih pri vat nih raz lo ga – ob ja snio je Pa vlo vi}. Okri vqe na \ur |e vi} je bi la iz ri ~i ta da ne `e li da je bra ni advo kat Pa vlo vi}. Pro blem se po ka zao uto li ko ve }i {to su od la skom Mi }u no vi }a i Dra gu ti no vi }a bez advo ka ta osta li i okri vqe ni Go ran Kqa je vi} i Je li ca @iv ko vi}. – Ja sam za te ~e na – re kla je Je li ca @iv ko vi}. Uka zu ju }i na to da ne zna ka ko da re {i si tu a ci ju, okri vqe na je do da la je advo kat Dra gu ti no vi} wen iza bra ni bra ni lac. – Ne ve ru jem da ste za te ~e ni. Me ni iz gle da kao da je sve ovo is pla ni ra no – na gla sio je glav ni su di ja Du {an Voj no vi}. Ne gi ra ju }i ta kvu mo gu} nost, Je li ca @iv ko vi} je na ve la da je pot pu no za o ku pqe na ve li kim po ro di~ nim pro ble mi ma. J. J.

Spre ma ~i ca po kra la ga zda ri cu? Zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv [. N. (39) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo kra |e. Woj se sta vqa na te ret da je ne u tvr |e nog da na mar ta ove go di ne, u Zre wa ni nu, iz ko ver te ko ja se na la zi la u fi o ci sto la, u ku }i vla sni ce P. J. a gde je ra di la kao spre ma ~i ca, ukra la 30.000 di na ra. @. B.

crna hronika

dnevnik

utorak11.decembar2012.

DA NAS U OSNOV NOM SU DU U NO VOM SA DU

Sa slu {a we Pa vla Le {a no vi }a Sa slu {a we Pa vla Le {a no vi }a iz Be o gra da, ko ga je 23. sep tem bra li der Li ge so ci jal de m o k ra t a Voj v o d i n e Ne n ad ^a n ak pre t u k ao u ka f an s koj tu ~i, za ka za no je za da nas u 9 sa ti u Osnov nom su du u No vom Sa du. Tre ba lo je da Le {a no vi} bu de sa slu {an jo{ 25. ok to bra, ali sa slu {a we ni je odr `a no jer ni su do {li ni on, ni sve do ci s pre bi va li {tem u Be o gra du, ko ji su to ga da na, ta ko |e, bi li pred vi |e ni da da ju is kaz. Advo kat Go ran Pe tro ni je vi}, prav ni za stup nik o{te }e nog Le {a no vi }a, ta da je re kao Ta nju gu da we gov kli jent iz zdrav stve nih raz -

lo ga ni je mo gao do }i na sa slu {a we. Iz ja vu po vo dom tu ~e u re sto ra nu „Ta ko je su |e no”, â nak je dao 19. ok to bra. Le {a no vi} op tu ù je ân ka da ga je pre tu kao za jed no s jo{ ne ko li ko qu di. Sa slu {a we sve do ka s pre bi va li {tem u No vom Sa du, ko je je tre ba lo da se odr ì tog da na, od lo è no je na zah tev Le {a no vi }e vog advo ka ta jer on ni je bio po zvan da pri su stvu je da va wu is ka za o~e vi da ca. â nak, ko ji je naj pre ne gi rao da je tu kao Le {a no vi }a, ka sni je je to pri znao, a za tim je pod neo ostav ku na me sto po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je.

U ZRE WA NI NU

Neo vla {}e na tr go vi na ko li ma Osnov ni jav ni tu `i lac u Zre wa ni nu pod neo je op tu `ni pred log pro tiv R. D. (32) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne tr go vi ne. Ka ko se na vo di u op tu `nom ak tu, on se te re ti da je od 21. ma ja do 26. ok to bra 2010. go di ne, u Zre wa ni nu, bez ovla {}e wa za tr go vi nu, uve zao ukup no ~e ti ri po lov na auto mo bi la, ukup ne vred no sti 568.316 di na ra, ko ja je za tim pro dao fi zi~ kim li ci ma i ostva rio do bit od 111.991 di nar. @. B.

U OKRU @NOM ZA TVO RU U BE O GRA DU

Pri tvo re ni ci: Du go iza re {e ta ka Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ste vo vi} i za me nik za {tit ni ka gra |a na Mi lo{ Jan ko vi} ape lo va li su ju ~e na dr à vu i dru {tvo u ce li ni da pru è po dr {ku re {a va wu pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va ju i li ca li {e na slo bo de i za po sle ni u za tvo ru. Na k on obi l a s ka Okru ` nog za tvo ra u Be o gra du i Spe ci jal ne za tvor ske bol ni ce, Ste vo vi} je re kao da je za te ~en ti me u ko li ko su lo {em sta wu po je di ni de lo vi tih obje ka ta, ko ji ni su re no vi ra ni, i na ja vio da }e Upra va pred u z e ti sve da se uslo vi u za tvo ru po pra ve u me ri u ko joj je to mo gu }e s ob zi rom na okol no sti u ko ji ma svi ì vi mo. On je po zvao dr àv ne or ga ne i in sti tu ci je ko je se ba ve qud skim pra vi ma da pru è po dr {ku za una pre |e we uslo va u ko ji ma pri tvo re ni ci ì ve, a za po sle ni, ko ji su sva ko dnev no iz lo è ni bez bed no snim ri zi ci ma, ra de.

ru Upra ve i za me ni ku za {tit ni ka gra |a na sa mo na pre du ga~ ke pri tvo re. – Mi smo ov de go di nu, tri ...{est go di na ~ak. Pri tvor je od re dio Vi {i sud u Be o gra du, ovo vi {e ni je qud ski: ili ne ka nas osu di, ili ne ka nas pu sti da se bra ni mo sa slo bo de – re kao je je dan od pri tvo re ni ka. Za me nik za {tit ni ka gra |a na is ta kao je da „sva ko za la ga we za pra va li ca li {e nih slo bo de je ste i za la ga we za pra va svih gra |a na”, uka za ju }i na to da je te {ko pro me ni ti osu |e ni ka na iz dr `a va wu ka zne za tvo ra, ali da se bar mo `e uti ca ti na to da ne bu de go ri kad se opet na |e na slo bo di me |u gra |a ni ma. Jan ko vi} je po hva lio sa rad wu sa za tvor skom upra vom Okru `nog za tvo ra u Be o gra du kao i s Upra vom za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, is ti ~u }i da obe in sti tu ci je ak ce nat svog de lo va wa sta vqa ju na po {to va we qud skih pra va, a ne sa mo na bez -

VLA SNIK „DEL TA HOL DIN GA” JU ^E SA SLU [AN DRU GI PUT ZA NE DE QU DA NA

Mi {ko vi} pri ~ao o pri va ti za ci ji Pred u ze }a za pu te ve „Be o grad”? Sa slu {a we vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va za vr {e no je oko 19 ~a so va, na kon {to je go to vo ~e ti ri sa ta od go va rao na pi ta wa Kri mi na li sti~ ke po li ci je u ve zi s pred me tom „Ni bens”. Mi {ko vi} je is kaz dao u svoj stvu gra |a ni na po sle sa slu {a wa i ni je `e leo da da je iz ja ve za me di je. RTS pre no si da je vla snik „Del ta hol din ga” ovo ga pu ta pri ~ao o pri va ti za ci ji Pred u ze }a za pu te ve „Be o grad” i sa rad wi s pred u ze }i ma Mi la \u ra {ko vi }a. Od iz vo ra bli skih is tra zi RTS sa zna je da je u mar tu 2005. go di ne Mi lo \u ra {ko vi}, da bi pri va ti zo vao to pred u ze }e, mo rao s Mi {ko vi }em da for m i r a kon z or c i j um ko j i ~i n e Pred u z e } e za pu t e v e „Ni{„, „Del ta M” i \u ra {ko v i } e v a fir m a „Emi s io bro ker”. Da je ten der, na ko jem su iste go di ne po be di li, bio na me {ten za una pred od re | e n og kup c a po t vr | u j u i uslo vi ko ji se, ka ko ob ja {wa -

Mi ro slav Mi {ko vi} u zgra di MUP-a

va iz vor iz is tra ge, ni ka da ra ni je, ali ni ka sni je, ni su po no vi li pri pri va ti za ci ji bi lo ko jeg pu tar skog pred u ze }a. Glav ni uslov bio je da u~e snik ima po slov ni pri hod od naj ma we 50 mi li o na evra u 2003. go di ni, {to je od do ma -

}ih fir mi, je di no mo gla is pu ni ti „Del ta M„. Dru gi uslov, ko j i je is p u w a v ao PZP „Ni{„, bio je naj ma we pe to go di { we ba v qe w e iz g rad w om sa o bra }aj ni ca. Da je kon zor ci jum iz me |u \u r a { ko v i } e v og i Mi { ko -

vi }e vog pred u ze }a, za pra vo, po re ~i ma iz v o r a RTS-a, ma ska da bi \u ra {ko vi} do bio jo{ jed no pu tar sko pred u ze } e, po k a z u j e aneks ugo v o r a ko jim „Del ta” osta je s jed nim pro cen tom u~e {}a u ku po vi ni dru { tve n og ka p i ta la. Ina ~e, tu pri va ti za ci ju pla ti lo je Pred u ze }e za pu te ve „Ni{„ kre di tom do b i j e n im od Mi {ko v i } e v e fir m e „Hem s lejd” s Ki pra, na vo di RTS. Mi { ko v i} je pre se dam da na sa slu {an u svoj stvu gra | a n i n a po v o d om slu ~ a j a kon ver zi je ze mqi {ta u Blo ku 53 na No v om Be o g ra d u. Po li ci ja pro ve ra va da li je bi lo ne pra vil no sti u ko ri {}e wu 16 hek ta ra ze mqi {ta u Blo ku 53 uz auto put Be o grad–Za greb.

ZA [TO MAR KU MI [KO VI ]U NI JE DO ZVO QE NO DA NA PU STI SR BI JU

Da ~i}: Za bra na zbog pred is tra `nih rad wi Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da si nu vla sni ka „Del ta hol din ga„ Mar ku Mi {ko vi }u ni je do zvo qe no da na pu sti ze mqu jer su u to ku pred is tra `ne rad we i da va we iz ja va. Da ~i} je no vi na ri ma u Vla di Sr bi je re kao da ni je na we mu da go vo ri o de ta qi ma tog slu ~a ja ne go na Tu `i la {tvu i po li ci ji, i da je za bra na Mi {ko vi }e vog iz la ska iz ze mqe uobi ~a jen po stu pak ka da je re~ o to ku pred is tra `nih rad wi. – O~i gled no je da se vo de pred is tra `ne rad we i za to mu ni je do zvo qe no da iza |e iz ze mqe – ob ja snio je Da ~i}. On je pod se tio na to da je Mar ko Mi {ko vi} iz ja vu da vao u svoj stvu gra |a ni na, ali da mu, bez ob zi ra na to, zbog vo |e wa

Mar ko Mi {ko vi}

po stup ka ni je do zvo qe no da iza |e iz ze mqe. Mar ko Mi {ko vi} spre ~en je pre kju ~e na aero dro mu „Ni ko la Te sla” da avi o nom na pu sti ze mqu. Po li ci ja mu je za bra ni la da ot pu tu je iz ze mqe i od u ze la mu pa so{ kao me ru za obez be |e we pri su stva ra di neo me ta nog vo |e wa pret kri vi~ nog po stup ka, sa zna je Ta njug. On bi, na i me, tre ba lo ove sed mi ce po no vo da bu de sa slu {an u svoj stvu gra |a ni na u po li ci ji, na veo je iz vor Ta nju ga. Mar ko Mi {ko vi} sa slu {an je u pe tak u po li ci ji, u svoj stvu gra |a ni na, a u ve zi s po slo va wem fir me „Ni bens”, dok je we gov otac Mi ro slav Mi {ko vi} sa slu {an u pro {li po ne de qak u ve zi s po slo va wem fir me „Del real”, ta ko |e u svoj stvu gra |a ni na.

SU VLA SNIK „NI BENS GRU PE” JU ^E PET I PO SA TI SA SLU [A VAN U MUP-u

\u ra {ko vi}: Ni sam sve dok sa rad nik Osim to ga, za po sle ni ma je po ru ~io da mo ra ju da po {tu ju qud ska pra va pri tvo re ni ka i osu |e ni ka jer, „iako su po gre {i li, i oni su qu di”. S dru ge stra ne, po Ste vo vi }e vim re ~i ma, li ca ko ja ra de u za tvo ru stal no su na pr voj li ni ji fron ta, iz lo è na per ma net noj opa sno sti. – Oni de le iste uslo ve u ko ji ma ì ve i li {e ni slo bo de pa i wi ho vim pro ble mi ma ta ko |e tre ba po sve ti ti po seb nu pa `wu – na veo je di rek tor Upra ve. On je na po me nuo da se pri tvo re ni ci s ko ji ma je ju ~e raz go va rao ne à le na uslo ve ì vo ta, ni ti na tret man slu `be za obez be |e we ve} na pre du ga ~ak bo ra vak u pri tvo ru ko ji im od re |u je sud. Pri li kom obi la ska po seb ne je di ni ce Okru `nog za tvo ra, po zna ti je kao „Hil ton” i „Ha jat”, ~e ti ri pri tvo re ni ka u jed noj }e li ji po à li la su se di rek to -

bed nost. On je na ja vio mak si mal no za la ga we za {tit ni ka gra |a na i po dr {ku u da qem ra du da bi se una pre di li ne sa mo uslo vi za `i vot pri tvo re ni ka i osu |e ni ka u tom za tvo ru ve} i za po sle nih u we mu. Di rek tor Upra ve i za me nik za {tit ni ka gra |a na, u prat wi uprav ni ka Okru `nog za tvo ra Zvon ka Gru lo vi }a, uprav ni ka Spe ci jal ne bol ni ce Dar ka Fjo do ro va i dru gih za po sle nih, ob i {li su za tvor ske }e li je i bol ni~ ke so be. Sve pri sut ne po seb no je po tre slo sta we u ko jem je kom pleks bol ni~ kog de la, gde su sme {te na men tal no obo le la li ca ko ji ma je ume sto ka zne iz re ~e na me ra psi hi ja trij skog le ~e wa. Iako ima ju do bro gre ja we, ne ki blo ko vi ko ji jo{ uvek ni su re no vi ra ni su u lo {em sta wu, po da u so ba ma go to vo i da ne ma, mal ter ot pa da sa zi do va... (Ta njug)

Su vla snik „Ni bens gru pe” Mi lo \u ra {ko vi}, ko ji je ju ~e po vo dom po slo va wa we go ve fir me sa slu {a van u po li ci ji oko pet i po sa ti, re kao je da mu ni je pred lo è no da bu de sve dok-sa rad nik u tom pred me tu. \u ra {ko vi} je pri li kom iz la ska iz se di {ta Kri mi na li sti~ ke po li ci je u Pa la ti „Sr bi ja” re kao no vi na ri ma da je sa slu {a we bi lo „for mal no ko rekt no”, ali da o de ta qi ma raz go vo ra ne mo è go vo ri ti jer su oni po za ko nu taj na. Na pi ta we no vi na ra da li mu je even tu al no pred lo è no da bu de sve dok-sa rad nik u tom pred me tu, \u ra {ko vi} je od go vo rio: – Ne, ni ka ko. \u ra {ko vi} je re kao i da se ni je sreo s vla sni kom „Del ta hol din ga” Mi ro sla vom Mi {ko vi }em, ko ji je ta~ no u 15 sa ti sti gao na sa slu {a we u istu zgra du po li ci je. Na sa slu {a we, ko je je po ~e lo u 10 ~a so va, \u ra {ko vi} je

do {ao sam, bez prat we advo ka ta. Iako po za ko nu po li ci ja ima pra vo da is pi tu je gra |a ne naj vi {e ~e ti ri sa ta, sa slu {a we \u ra {ko vi }a je pro du `e no, naj ve ro vat ni je na we gov zah tev, i po tra ja lo je sat du `e. Uo~i sa slu {a wa, na pi ta we no vi na ra da li se pla {i hap {e wa, \u ra {ko vi} je re kao: – Ne, ja sam to ve} pro bao, ne ma ~e ga da se pla {im. Ka ko RTS sa zna je, te ma raz go vo ra in spek to ra Rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je s \u ra {ko vi }em je i spor na pro da ja pred u ze }a „Ne ma ta li”, ko jom je \u ra {ko vi}, ka ko se sum wa, ste kao ne za ko ni tu imo vin sku ko rist od oko 12 mi li o na evra. \u ra {ko vi} je uhap {en 12. ma ja pro {le go di ne za jed no sa sa rad ni ci ma. \u ra {ko vi }u se u Spe ci jal nom su du u Be o gra du su di zbog op tu `bi da je o{te tio kru {e va~ ku fa bri ku ma zi va FAM za oko 35 mi li o na evra. Go di nu

Mi lo \u ra {ko vi} do la zi na sa slu {a we

da na je bio u pri tvo ru i {est me se ci u ku} nom pri tvo ru, a od pre me sec da na se bra ni sa slo bo de. O sa rad wi svog pred u ze }a „Me ra in vest ment fond” s \u r a { ko v i } e v om „Ni b ens gru pom”, sin vla sni ka „Del -

Fo to: B92

ta hol din ga” Mar ko Mi {ko vi} sa slu {an je u pe tak u po li ci ji, u svoj stvu gra |a ni na. Mar k o Mi { ko v i} }e ove sed mi ce po no vo bi ti sa slu {an u svoj stvu gra |a ni na u po li ci ji. (Ta njug)

dru[tvo

utorak11.decembar2012.

[TA JE POKAZALO NAJNOVIJE ISTRA@IVAWE CESIDA

PREDSEDNIK KTVS-a ZA PRE[EVO, BUJANOVAC I MEDVE\U ZORAN STANKOVI] POSETIO NOVOSADSKI UNIVERZITET

Stu den ti s ju ga u No vom Sa du kao kod ku }e Uni ver zi tet u No vom Sa du ju ~e je po se tio prof. dr Zo ran Stan ko vi}, pred sed nik Ko or di na ci o nog te la Vla de Sr bi je za Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |u, da bi se u ne po sred nom raz go vo ru sa stu den ti ma iz tih op {ti na ko ji na ov da {wim fa kul te ti ma stu di ra ju kao sti pen di sti Ko or di na ci o nog te la, od no sno Vla de Sr bi je, kao i rek to rom prof. dr Mi ro sla vom Ve sko vi }em i de ka ni ma i pro de ka ni ma, in for mi sao o to me ka ko su se ti mla di qu di u no voj sre di ni sna {li, uklo pi li i ka ko stu di ra ju. U iz ja vi za me di je, ko ja je pret ho di la raz go vo ru za tvo re nom za no vi na re, rek tor Ve sko vi} je po de se tio na to da je la ne upi sa na pr va ge ne ra ci ja od de vet stu de nat -

go di ni jo{ ve }i broj stu de na ta iz op {ti na Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |a stu di ra ti na UNS-u. Po seb no za hva qu jem ru ko vod stvu Rek to ra ta i fa kul te ta ko ji su u svo jim sre di na ma pri mi li stu den te s ju ga Sr bi je, s ob zi rom na to da su, wi ho vim an ga `o va wem, pre va zi |e ne, pre sve ga, je zi~ ke ba ri je re, a za tim i sve dru ge, {to je do pri ne lo to me da se ovi mla di qu di u No vom Sa du ose }a ju kao u svo joj ku }i. Stan ko vi} je ob ja snio da je Ko or di na cio te lo obez be di lo i pre vo |e we ux be ni ka za stu den te ko ji stu di ra ju u Bu ja nov cu na Ode qe wu ko je je la ne otvo rio Eko nom ski fa kul tet UNS-a, a gde je na sta va de lom na al ban skom je zi ku, dok su

Podr{ka mnogo zna~i Da fi na Ali ju iz Pre {e va, stu dent ki wa dru ge go di ne tu ri zma na PMF-u, po hva li la se da je ve} go di nu i po u No vom Sa du: “Sre} na sam i za do voq na {ta sam uspe {no za vr {i la pr vu go di nu. Le po sam se uklo pi la u no vo dru {tvo, grad i sre di nu, ko ja se mul ti e ti~ no {}u ne raz li ku je od na {e, ali je na ~in na ko ji ov de to funk ci o ni {e mno go bo qi. Za to bih vo le la da to is ku stvo i sve ov de ste ~e ne na vi ke su tra, kad se vra ti mo, pri me ni mo i ta mo, da bi u na {oj mul tet ni~ koj za jed ni ci bi lo bo qe”. Mi li ca Sto ja no vi}, pred stav ni ca dru ge ge ne ra ci je, re kla je da je „ve}” tri me se ca stu dent Prav nog fa kul te ta na sme ru Unu tra {wih po slo va, i is ta kla je do bru sa rad wu s pro fe so ri ma, te da su se ona i we ne ko le ge od li~ no adap ti ra li. Ona je svi ma za hva li la na po dr {ci ko ja woj i svim stu den ti ma s ju ga Sr bi je „ja ko mno go zna ~i”. ki wa i stu de na ta s ju ga Sr bi je, a ove, 2012/13, aka dem sko obra zo va we ov de je za po ~eo jo{ 21 bru co{ iz tog kra ja na {e ze mqe. Oni stu di ra ju na osam fa kul te ta: Fi lo zof skom, Pri rod no-ma te ma ti~ kom, Me di cin skom, Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, Prav nom, Eko nom skom, Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa i Aka de mi ji umet no sti. – ^i we ni ca da da nas na fa kul te ti ma UNS-a stu di ra 30 stu de na ta s ju ga Sr bi je, raz li ~i tih na ci o nal no sti, te da je pr va ge ne ra ci ja uspe {no za vr {i la pr vu go di nu stu di ja i da je, na kon pr vih, po ~et nih ko ra ka, u dru goj ge ne ra ci ji ~ak 48 mla dih iz tog kra ja Re pu bli ke kon ku ri sa lo za stu di je na No vo sad skom uni ver zi te tu, ve li ki je pod strek – na gla sio je Zo ran Stan ko vi}. – Sma tra mo da je ova kav vid sa rad we bi tan, da stu den ti u ovoj vi {e na ci o nal noj sre di ni mo gu do bi ti po treb na zna wa i ka sni je ih pri me ni ti na ju gu Sr bi je. Sve ovo vre me stu den ti ni su ima li pro ble ma u ovoj sre di ni, na pro tiv, ostva re na su pri ja teq stva i stva ra ni kon tak ti pa o~e ku je mo da }e u na red noj {kol skoj

stu den ti ma ko ji stu di ra ju u No vom Sa du omo gu }i li tro me se~ no u~e we srp skog da bi mo gli ko mu ni ci ra ti i pra ti ti na sta vu na srp skom. – To je ve o ma bit no s ob zi rom na to da }e mo u na red nom pe ri o du te stu den te an ga ò va ti u udru è nim struk tu ra ma, po {to po zna va we i jed nog i dru gog je zi ka ga ran tu je da }e oni su tra ima ti po sao u dr àv nim in sti tu ci ja ma – za kqu ~io je Stan ko vi}, i na gla sio da su di ja log i raz u me va we me |u qu di ma ko ji ì ve i ra de na jed nom pro sto ru ve o ma bit ni. – Ako to ga ne ma, ve o ma je te {ko ostva ri ti bi lo ko ju po li ti ku, pa i po li ti ku po mi re wa i na pret ka ne ke sre di ne. Na ma je na ju gu Sr bi je sa da bit no da se re {e osnov ni eko nom ski pro ble mi ko ji su ve o- ma ve li ki, kao {to su ne za po sle nost, ma wak in ve sti ci ja, i ovi mla di qu di ko ji za vr {e stu di je na UNS-u, svo jim is ku stvom i zna wem }e si gur no do pri ne ti da se taj pro blem po ste pe no u Sr bi ji re {a va i svo jim ra dom do pri ne ti bo qem ì vo tu svih gra |a na ko ji ì ve na tom pro sto ru. V. êki}

U Zre wa ni nu za vr {e na obu ka za va ri va ~a Na Vi so koj teh ni~ koj {ko li vre me ni si mu la tor za va ri va wa stru kov nih stu di ja u Zre wa ni nu fran cu ske pro iz vod we, ka kav odr à na je za vr {na kon ven ci ja tre nut no ne po se du je ni jed na, ne pro jek ta “Obu ka i ser ti fi ka ci sa mo obra zov na usta no va ne go ja za va ri va ~a u Ba na tu”, u okvi ni bi lo ko ja dru ga u Sr bi ji i re ru pro gra ma ko ji je tra jao 21 me gi o nu – ka è za “Dnev nik” me na sec i ko ji je fi nan si ra la xer pro jek ta i pro fe sor na Vi Evrop ska uni ja sa 138.858 evra. so koj teh ni~ koj {ko li stru kov Ciq pro jek ta bio je po ve }a we nih stu di ja mr Du {an Jo va ni}. – kon ku rent no sti pred u ze }a iz Taj si mu la tor tre nut no je je di re gi o na, kao i ni na Bal ka nu i sma we we ne za po Obu ka se sa sto ja la omo gu }u je jef ti sle no sti, kroz ju, br ù, kva li od te o rij ske na sta ve ni obu ku za va ri va ~a tet ni ju, bez bed i prak ti~ nog de la u ni ju i eko lo {ki kao de fi ci tar nog za ni ma wa. Part - tra ja wu od 17 rad nih pri hva tqi vu obu ne ri Vi so koj teh ku za va ri va ~a da na. Na kon ni~ koj {ko li REL (111) po stup za vr {e ne obu ke stru kov nih stu di kom, su ~e o nih i za v a r i v a ~ i ja u tom po slu bi uga o nih spo je va u su ser ti fi ko va ni le su re gi o nal ne svim po lo à ji ma. pri vred ne ko mo re Na kon tre nin iz Zre wa ni na, Pan ~e va i Ki ga na si mu la to ru, ob ja {wa va Jo kin de, a obu ku je pro {lo 12 po va ni}, mo gu }e je ana li zi ra ti la zni ka. Obu ka se sa sto ja la od re zul ta te, ot kri ti gre {ke pri te o rij ske na sta ve i prak ti~ nog za va ri va wu i pra ti ti na pre dak de la u tra ja wu od 17 rad nih da na. obu ke, dok se pre ko kon trol nog Na kon za vr {e ne obu ke za va ri cen tra oba vqa mo ni to ring za va ~i su ser ti fi ko va ni. va ri va wa u re al nom vre me nu. – Za hva qu ju }i ovom pro jek tu, Ve {ti na za va ri va ~a se po sti è {ko la je po ve }a la ka pa ci te te tre nin gom pu ta we kre ta wa, svo je la bo ra to ri je za za va ri va raz ma ka elek tro de od pred me ta, we, od no sno za is pi ti va we ma br zi nom za va ri va wa i uglom u {in skih ma te ri ja la, na bav kom od no su na pred met i pra vac kre no ve opre me, u ko ju spa da i sa ta wa. @. B.

dnevnik

Po ra sla dis tan ca pre ma Hr va ti ma Tre }i na gra |a na Sr bi je ne po k a z u j e zna ~ aj n e ele m en t e dis kri mi na ci je, 18 od sto ih po ka zu je, dok je 50 od sto wih ne u tral no po tom pi ta wu, re zul ta ti su is tra `i va wa „Od nos gra |a na pre ma dis kri mi na ci ji u Sr bi ji „ ko je je Ce SID ra dio za po tre be po ve re ni ka za za {ti tu rav no prav no sti. – Dis tan ca pre ma Hr va ti ma je mno go ve }a ne go ra ni je, ali to je i o~e ki va no jer su is tra `i va wa ra |e na u pe ri o du ka da je Ha {ki tri bu nal do neo oslo ba |a ju }e pre su de za hr vat ske ge ne ra le – iz ja vio je iz vr {ni di rek tor Ce SID-a \or |e Vu ko vi}. On je na veo i po da tak da po sto ji ja sna dis tan ca pre ma Ro mi ma, ko ji su pri hva tqi vi kao kom {i je i ko le ge, ali ne i za brak, za raz li ku od Hr va ta, ko ji su pri hva tqi vi za brak. Po ve re ni ca za za {ti tu rav no p rav n o s ti Ne v e n a Pe t ru {i} je, po vo dom ju ~e ra {weg Me | u n a r od n og da n a qud s kih

@ene mawe pla}ene Po re ~i ma kon sul tant ki we za pi ta wa rod ne rav no prav no sti Bi qa ne Ma le tin, u Sr bi ji je ostva ren od re |e ni na pre dak u po gle du u~e {}a è na u po li ti~ kom ì vo tu, {to se vi di po wi ho vom bro ju u Skup {ti ni, ali su po ka za te qi o u~e {}u è na na tr ì {tu ra da iz ra zi to ne ga tiv ni. – Da nas je 61 od sto è na u Sr bi ji ne ak tiv no, {to je vi {e de ce nij ski re kord. Ka te go ri ji ne ak tiv nih pri pa da ju pen zi o ne ri, ne re gi stro va ni po qo pri vred ni ci i svi dru gi ko ji ni su zva ni~ no za po sle ni ni ti su re gi stro va ni na Bi rou za ne za po sle ne – re kla je Bi qa na Ma le tin. Ona je is ta kla da su vi so ko o bra zo va ne è ne u Sr bi ji vi {e za po sle ne od mu {ka ra ca s istim ni vo om obra zo va wa, ali su sla bi je pla }e ne od wih.

Qudska prava se moraju po{tovati cele godine Di rek tor Kan ce la ri je za qud ska i ma win ska pra va Du {an Ig wa to vi} oce wu je da je po {to va we qud skih pra va u Sr bi ji na za do vo qa va ju }em ni vou, ali do da je da je uvek mo gu }e bo qe i da tre ba ra di ti na po boq {a wu po sto je }eg sta wa. On je na gla sio da se qud ska pra va mo ra ju po {to va ti ce le go di ne, a ne sa mo na dan ka da se obe le à va Me |u na rod ni dan qud skih pra va. Ig wa to vi} je do dao da se na da da }e na red ne go di ne bi ti stvo re ni uslo vi da se odr ì „Pa ra da po no sa„ i da te uslo ve tre ba da stvo ri dr à va, a da je i da qe u Sr bi ji iz ra è na ho mo fo bi ja.

pra va, na gla si la da je Sr bi ja iz gra di la va qan prav ni okvir za po {to va we qud skih pra va, ali da se jo{ do sta mo ra ra di ti na wi h o v om po p ra v qa w u jer, ka ko je re kla, sve do ci smo da se qud ska pra va kr {e i da je dis kri mi na ci ja ve o ma ras pro stra we na. – Dis kri mi na ci ja je pri sut na u svim sfe ra ma ì vo ta – ka za la je Ne ve na Pe tru {i}. – Dis kri mi ni {u se si ro ma {ni, è ne, Ro mi, LGBT-po pu la ci ja. Dan qud skih pra va ju ~e su za jed n o obe l e ` i l i pred s ed n ik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor i po kra jin ska om bud sman k a Ani k o Hajn r ih-Mu {ki wa, obe le à va ju }i ujed no i de ce ni ju ra da te in sti tu ci je. Pa stor je re kao da toj in sti tu ci ji vre di po kla wa ti pa `wu jer se kroz wen rad ja ~a osno va dru {tva i we go ve vred no sti. Pre po ru ke om bud sma na iz vr {a va ju se u 65 od sto slu ~a je va, na ve la je Ani ko Hajn rih-Mu {ki wa.

NEVREME I NISKE TEMPERATURE [KODE HRONI^NIM BOLESNICIMA

Re dov na te ra pi ja i uto pqa va we ~u va ju zdra vqe Pro te klog vi ken da na {u ze mqu, a po seb no Voj vo di nu, za de si li su sne `no ne vre me i ve o ma ni ske tem pe ra tu re. Pr vi rad ni dan gra |a ni Po kra ji ne su do ~e ka li sa strep wom da li }e sti }i do po sla, i ka ko, jer spo red ne uli ce i pu te vi jo{ uvek su, uglav nom, ne pro hod ni. Go to vo sve hit ne me di cin ske slu `be be le ì le su pro te kla tri da na po ve }an obim po sla: lo mo vi ru ku i no gu, po vre de gla ve, in ter ven ci je zbog po gor {a wa zdrav stve nog sta wa hro ni~ nih bo le sni ka... – Hlad no }a su à va pe ri fer ne krv ne su do ve, {to lo {e uti ~e na sr ~a ne bo le sni ke – ka è kar di o log Pe tar Ni ko li}. – Sr ce ra di pod ve }im op te re }e wem, tre ba mu ve }a sna ga da bi se odr à la cir ku la ci ja. Su à va ju se i krv ni su do vi ne kih vi tal nih or ga na, me |u ko ji ma i iz u zet no zna ~aj ne ar te ri je sr ca i mo zga. Hlad no }a je je dan od zna ~aj nih fak to ra ri zi ka za na sta nak an gi ne pek to ris i mo `da ne sla bo sti. Ka da tem pe ra tu ra va zdu ha pad ne znat no is pod nu le, neo p hod no je uto pqa va we: {al, ka pa i ru ka vi ce su nu `ni jer „gre ju” ner vne za vr {et ke, ak tiv -

no sti tre ba pri la go di ti vre men skim uslo vi ma, a naj bo qe je ne iz la zi ti bez pre ke po tre be. Pa ci jen ti ko ji su na vi kli da sva ko dnev no {e ta ju ne tre ba da iz la ze pre po dne va. Po seb no je va `no re dov no uzi ma we te ra pi je.

Plu} ni bo le sni ci ta ko |e tre ba da bud po seb no oba zri vi u ove hlad ne zim ske da ne. – Svim hro ni~ nim pa ci jen ti ma ko ji bo lu ju od bo le sti plu }a, pre sve ga oni ma ko ji ima ju bron hi jal nu ast mu i bron hi tis, hlad no }a

{ko di – ka è di rek tor In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Mi lan An to ni}. – Ni ske tem pe ra tu re im {ko de za to {to se ta da po ve }a va mo gu} nost pre hla de, ko ja je kod tih pa ci je na ta da le ko ~e {}a i imu ni tet im je da le ko sla bi ji. Wi ma se sa ve tu je da re dov no uzi ma ju tra pi ju i da se ne po treb no ne iz la ù ve li kim hlad no }a ma i ve tru. Na hlad no }u su ose tqi vi i di ja be ti ~a ri, ko ji su u ovom pe ri o- du pod lo `ni in fek ci ja ma. Za to po seb nu pa `wu tre ba da obra te na obu }u jer se kao ~e sta kom pli ka ci ja bo le sti ja vqa di ja be te sno sto pa lo. – Tre ba lo bi da iza be ru udob nu obu }u, ni ka ko te sne ~i zme ili ci pe le, po go to vo ako du go ho da ju, jer mo gu na sta ti ra ne, ~ak i ne pri met ne, ko je ka sni je mo gu do ve sti do ozbiq nih kom pli ka ci ja – ka è dr Sne à na Ko sti}. – Po iz u zet no hlad nom vre me nu naj bo qe je da osta nu kod ku }e. Uko li ko se ipak od lu ~e na {et wu, po seb nu pa `wu va qa po klo ni ti udob no sti obu }e, uto pqa va wu sto pa la i pr sti ma na ru ka ma. J. Barbuzan Fo to: R. Hayi}

OBELE@AVAWE MILANSKOG EDIKTA

Ve li ki do ga |aj za ~o ve ~an stvo Sve ~a nost po vo dom 1.700 go di na usva ja wa Mi lan skog edik ta po ~e }e 17. ja nu a ra kon cer tom du hov ne mu zi ke u Ni {u i tra ja }e do 28. ok to bra 2013. go di ne, od lu ~e no je na sed ni ci Or ga ni za ci o nog od bo ra, ko jom su pred se da va li pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i pa tri jarh srp ski Iri nej. Na za se da wu od bo ra, u ~i jem ra du su u~e stvo va li pre mi jer Ivi ca Da ~i}, mi ni stri vla de Sr bi je, am ba sa do ri Ru si je, Ita li je, Fran cu ske, En gle ske, Tur ske i Gr~ ke, pred -

stav ni ci ver skih i lo kal nih za jed ni ca, usvo jen je pred log pro gra ma ko ji }e ima ti vi {e aspe ka ta, od du hov nog, kul tur nog i obra zov nog, do tu ri sti~ kog. Ni ko li} je pod vu kao zna ~aj pred sto je }e sve ~a no sti, ko ja pod ra zu me va i sla vqe i oba ve zu: - To je ve li ki do ga |aj za ce lo ~o ve ~an stvo, jer obe le `a va vre me ka da je pro gla {e na ver ska rav no prav nost i pre sta nak vi {e ve kov nog go we wa hri {}a na. On je is ta kao da su tim ak tom hri {}a ni mo gli jav no da is po -

ve da ju svo ju ve ru, a da za to ne sno se ni ka kve po sle di ce. „U toj sve ~a no sti tre ba da u~e stvu je mo svi za jed no”, re kao je Ni ko li} i do dao da „ima mo mo gu} nost da pred sta vi mo Sr bi ju kao ci vi li za ci ju ko ja je do stoj na pre da ka, ko ja je iz ne dri la ve li ka na kao {to je bio Kon stan tin ve li ki”. Po red za jed ni~ kih li tur gi ja, bi }e odr `a ne kul tur ne ma ni fe sta ci je, me |u ko ji ma su i pre mi je ra pred sta ve “Kon stan tin: zna me we an |e la an sam bla” Na -

rod nog po zo ri {ta u Ni {u, Ope re „Aida“ \u ze pea Ver di ja, De ve te Be to ve no ve sim fo ni je u iz vo |e wu Be o grad ske fil har mo ni je. To kom sve ~a no sti bi }e odr `a na broj na pre da va wa i na u~ ni sku po vi, a u {ko la ma }e bi ti or ga ni zo va na pre da va wa ka ko bi se u~e ni ci bo qe upo zna li sa do ku men tom va `nim za una pre |e we uni ver zal nih du hov nih i ci vi li za cij skih vred no sti, sa op {ti la je pres slu `ba Pred sed ni ka Sr bi je.

VESTI NDNV: Nagra|eni Krstinova i [inkovi} Ju ~e su u No vom Sa du uru ~e ne ovo go di {we no vi nar ske na gra de Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne. La u re a ti su no vi nar ka RTV-a Na ta {a Kr stin i no vi nar Ra di ja „Slo bod na Evro pa„ Nor bert [in ko vi}. Na gra da je na me we na onim no vi na ri ma (i pu bli ci sti ma) ~i ji se rad zna ~aj no iz di `e iz nad pro se ka i ko ji su se hra bro uhva ti li u ko {tac s tra u ma ti~ nim do ga |a ji ma, ~u va ju }i vla sti ti i in te gri tet pro fe si je, te svo jim ra dom do pri ne li ra sve tqa va wu na mer no za ma gqe nih zo na po li ti~ kih i dru {tve nih pro ce sa.

NDNV no vi nar ske na gra de do de qu je od 2010. go di ne, a do sa da {wi do bit ni ci su no vi nar ke @u `a na Se ren ~e{ i Bran ka Dra go vi}-Sa vi}, kao i pu bli ci sta Mir ko \or |e vi}.

Uru ~e ne sti pen di je He mo farm fon da ci je He mo farm fon da ci ja je uru ~i la sti pen di je za 20 stu de na ta iz ce le Sr bi je, ko je }e im po mo }i da lak {e na sta ve stu di je i pro fe si o nal no usa vr {a va we.

– Ve ru je mo da je ula ga we u mla dost je di na si gur na in ve sti ci ja u bu du} nost – iz ja vi la je di rek tor ka Fon da ci je Sne `a na Ra do ~aj. – Pre po zna ju }i zna ~aj obra zo va wa, „He mo farm fon da ci ja„ na sto ji da po dr `i per spek tiv ne mla de qu de ko ji ima ju po ten ci jal da na kon {ko lo va wa osta nu u Sr bi ji i svo jim zna wem do pri ne su bo qit ku ce lo kup nog dru {tva. Pra vo u~e {}a na kon kur su su ima li stu den ti tre }e go di ne stu di ja fa kul te ta i aka de mi ja ko ji se {ko lu ju na te ret bu xe ta, sla bi jeg ma te ri jal nog sta tu sa i s pro se kom naj ma we 8,5. U pro te klih de set go di na He mo farm fon da ci ja ima la je 2.514 sti pen di sta.

SPORT

dnevnik

PRED 50. JUBILARNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Dva kraqa èle krunu Ekipe koje je predvodio Milan Powevi} obeleìle su, izme|u ostalih, minulih nekoliko „Dnevnikovih„ turnira. Pro{le godine ekipa pod imenom Dva kraqa zauzela je ~etvrto mesto, a predpro{le je gotovo isti sastav pod imenom Klaris bio najboqi. U finalu Klaris je savladao Carigrad, tradicionalno velikog rivala, koji pro{le godine u me~u za tre}e mesto bio boqi. - @elimo novu krunu - kaè vo|a ekipe Dva kraqa Milan Powevi}. - Ekipu ne}emo mewati, istina ostali smo bez Pilipovi}a (igra~ Borca iz â~ka) koji je slomio nogu, ali se oporavio od povrede Dejan Powevi} i on }e zauzeti mesto u timu.Dakle, i ove godine boje Dva kraqa brani}e: Sr|an Obradovi}, Celin, Milo{ i Dejan Powevi}, Raki}, Ne-

praznicima, pa se turnir ne}e igrati 31. decembra i 1. januara, kao ni za Badwe ve~e i Bo`i}. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani (igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le godine 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru, }e ove godine biti ve}i nego pret-

Pre dve go di ne eki pa Dva kra qa je pod ime nom Kla ris po be di la na na {em tur ni ru

di}, Guberini}, bra}a Trivunovi}, Zoran Obradovi} i Dejan [arenac.Realno je da }e za nas zaigrati i prvotimac Teleoptika Goran \uri}. Znam da }emo imati te`ak zadatak da bismo stigli do ciqa, spremni smo za nadmetawe, uostalom tri puta smo igrali u finalu i imao iskustva. Do po~etka 50. jubilarnog „Dnevnikovog” turnira preostalo je jo{ ne{to mawe od dve nedeqe, a prijave }emo primati do 18. decembra, kada }emo i obaviti `reb. Odlagawa ne}e biti jer }e mala sala Spensa posle novogodi{wih praznika biti zauzeta. Prema renije napravqenom planu, me~evi u grupama igrali bi se do Nove godine. Naravno, kao i minulih nekoliko godine dve najboqe ekipe iz grupa }e nastaviti takmi~ewe. Vodi}emo ra~una i o

hodnih, prvaku }e pripasti 500.000 dinara, a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi ukupno oko 100 ekipa. Prijave za turnir prima}emo svako radnog dana u Sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 - 6827. G. K.

VLADIMIR VERMEZOVI], TRENER PARTIZANA

Ostajem, iako neki to ne `ele

Trener Partizana Vladimir Vermezovi} rekao je da ostaje u klubu, iako zna da nema apsolutnu podr{ku. - Svi mi do|emo u jednom trenutku u `ivotu do neke ta~ke u kojoj preispitujemo odre|ene stvari. Mo`da sam bio nezadovoqan ne~im, video na da neke stvari ne mogu da uti~em, pa mi se sve skupilo - rekao je Vermezovi}. Vermezovi} je nedavno rekao da je pre 20 dana doneo odluku o svojoj budu}nosti u klubu, ali je zaintrigirao javnost, jer nije `eleo da saop{ti detaqe. - Malo sam ja hteo da budem intrigantan, pa nisam otkrio o ~emu se radi. U na{em poslu je sve mogu}e, ali kako sada stvari stoje osta}u. Uostalom, zakazao sam prozivku za 14. januar i napravio plan priprema. Upitan da li je razmi{qao da ode, pa su ga neki qudi iz Uprave odgovorili od toga, Vermezovi} je rekao:

- Mo`da sam ja hteo da ostanem, ali su me neki qudi ube|ivali da treba da odem. Ima tu dosta kafanskih pri~a koje nisu istinite. Zanimqivo je da su svi prethodni treneri crno-belih, koji su dobijali podr{ku Uprave, na kraju bili smeweni. Vermezovi} je pre vi{e od mesec dana pokrenuo i pri~u o finansijskoj situaciji u klubu i rekao da igra~i nisu imali para da tokom gostovawa u Milanu odu do grada. - Bilo je reagovawa pojedinaca iz Uprave na tu moju izjavu, kazali su mi da nije ba{ tako i da oni nisu znali situaciju. Takve stvari se de{avaju, a Milano je skup grad. Drago mi je {to nemam apsolutnu podr{ku, ve} podeqenu, ~ak su mi neki ~lanovi Upravnog odbora pokazali sms poruke u kojima su wihovi najbli`i saradnici tra`ili moj odlazak - saop{tio je Vermezovi}.

utorak11.decembar2012.

MIROSLAV STEVANOVI] I ABUBAKAR OUMARU NA METI STRANIH KLUBOVA

Nemci ho}e Bosketa, Abu zanimqiv Rusima Prelazni rok za fudbalere u Srbiji po~iwe 14. januara, a zavr{ava se 8. februara idu}e godine, ali su razgovori, pregovori i dogovori o evetualnim transferima uveliko po~eli. Igra~i Vojvodine, {to je i o~ekivano, veoma su zanimqivi potencijalnim inostranim poslodavcima, a na vrhu te liste nalaze se Kamerunac Abubakar Oumaru i reprezentativac BiH Miroslav Stevanovi}. Iako se obojica nalaze pod ugovorima s crveno-belima, izvesno je da bi oni, u slu~aju ponude koja bi finansijski zadovoqila i Vojvodinu i same igra~e, dobili saglasnost kluba da promene sredinu. Zbog toga se u danima pred nama mogu o~ekivati zanimqivi razgovori na tu temu, a ho}e li odli~ni dvojac iz Novog Sada i na prole}e predvoditi Vo{in tim ili }e se dokazivati u inostranim ekipama, ostaje da se vidi. Prema pisawu pojedinih medija, za Abubakara Oumarua zainteresovano je „pola Evrope”, a me|u onima koji bi da ga vide u svojim redovima, kako saznajemo, nalaze se i pojedini ruski prvoliga{i. Abubakar je, s druge strane, oti{ao na odmor u Pariz, gde mu `ivi devojka, tako

@e li ga po la Evro pe: Abu ba kar Ouma ru

Fo to: F. Ba ki}

da u ovom trenutku jo{ uvek nije izvesno da li }e ostati na „Kara|or|u” ili }e promeniti boju dresa. [to se 22-godi{weg Miroslava Stevanovi}a ti~e, interesovawe za wega pokazuju nema~ki klubovi, a navodno se Bosketovo ime ve} na{lo na listi `eqa bundesliga{a [alkea. Ovaj tihi mladi} stigao je u Novi Sad pre punoletstva i do sada je iz godine u godinu napredovao, pokazuju}i veliki talenat, kao i spremnost da radi, {to se posebno u Nema~koj i te kako ceni. Sve to su, me|utim, za sada samo naga|awa, ali i nagove{taj konkretnijih pri~a koje bi trebalo da uslede veoma brzo. Isto tako, ~elni qudi Vojvodine uveliko razgovoraju s pojedinim fudbalerima koji su im zanimqivi, jer `ele da stvore jak tim koji }e biti sposoban da na prole}e najpre izbori plasman u finale Kupa Srbije, a potom i da poku{a da osvoji ovaj trofej. I ovde su u opticaju mnoga imena, pa se pomiwu Tijago iz Slobode Point, Eliomar iz Javora i jo{ neki, a koliko ima realnosti u tim pri~ama sazna}emo brzo, preciznije kada po~ne prelazni rok. A. P.

PROFUNKCIONISAO ZVEZDIN TANDEM JANKOVI]–STOJADINOVI]

Okosnica tima bi}e poja~ana Dani jubileja na Marakani iz nekih slavnih vremena poklopili su se sa novom bitkom za opstanak popularnog kluba na fudbalskoj mapi. Ju~e su crveno- beli obele`ili pola veka postojawa stadiona, kao i istorijski uspeh ostavren pre dvadesetjedne godine u Tokiju, kada je osvojena titula svetskog klupskog prvaka. Tako|e, bila je ovo prilika i za promociju kalendara za narednu godinu. U centru pa`we bio je deo radne grupe za spas Zvezde, u ~ijem opisu posla je sportska problematika, na ~elu da budu}im direktorom Zoranom Stojadinovi}em i trenereom Aleksandrom Jankovi}em, koji je odr`ao prvi operativni sastanak, posve}en kadrovskim re{ewima u ekipi. Okosnicu tima za prole}e trebalo bi da ~ine : Darko Lazovi}, Nenad Miqa{ (Stojadinovi} potvrdio da ostaje), Luka Milivojevi}, Ogwen Mudrinski, Filip Kasalica, Luka Milunovi}, Filip Mladenovi}, Uro{ Spaji} i Aleksandar Panti}. Bi}e i poja~awa, a glavnu nre~ trebalo bi da void iskusni i ceweni agent Stojadinovi}.

- Dolazak ~etiri do pet igra~a je izvestan,me|u kojima mogu da budu najvi{e dva stranca. O imenima i pozicijama na kojima nam treba kvalitet je jo{ rano govoriti - rekao je Stojadinovi}. Postignuta je saglasnost da se ne}e stajati na putu nekim starijim igra~im ako procene da je vreme da odu i da }e im u tome pomo}i, ali da }e biti ozbiqnih promena naslu}uje Stojadinovi}eva ocena da Crvenoj zvezdi na zimskim pripremama ne treba vi{e od 25 igra~a, a da ih je trenutno na platnom spisku 41. - U ovom ~asu nema konkretnih i zvani~nih ponuda, ali ako ih bude, naro~ito “nepristojnih” od recimo 10 miliona evra, sami }emo te fudbalere odvesti u klubove spremne da izdvoje tolika sredstva - dodao je Stojadinovi}. O~igledno, ratne sekire na relaciji Stojadinovi}-Jankovi} su zakopane. - Ja sam ~ovek koji priznaje svoje gre{ke, nisam sujetan, znam da sam u nekim stvarima pogre{io u odnosu na Saleta i mi smo sve to re{ili u ~etiri

oka. Milsim da posle tog na{eg razgovora nije ostala nikakva zale|ina.Sada imamo vi{e nego fenomenalan odnos - istakao je Stojadinovi}.

istom zadatku, da formiramo tim koji }e doneti rezultat i koji }e biti na nivou Zvezdinog renomea i ambicija, savr{eno se uklapamo kada su ta

Zve zdin tre ner Alek san dar Jan ko vi}

U sli~nom tonu oglasio se novi - stari trener Aleksandar Jankovi}. - Prema sada{woj upravi u Zvezdi zaista ne gajim nikakav li~ni odnos, ja sam u funkciji kluba bio i kada sam se vratio, kada je situacija bila zaista te{ka. Baziram se prema poslu i institituciji koju zastupa mo. I Zo ran i ja smo na

razmi{qawa u pitawu i kada je konstrukcija tima u pitawu. Na{i sastanci su konstruktivni, guramo u istom pravcu i nemam sumwu da }e na{a saradwa bi ti ta kva i ubu du }e. Uosta lom, sa da mi je po sao olak {an, jer ima mo naj zad sportskog direktora - rekao je Jankovi}. Z. Rangelov

PLAVO-BELO VE^E FK MLADOST

Jara~ani imaju ~ime da se pohvale Plavo-belo ve~e FK Mladost je tradicionalna manifestacija kojom se u Ba~kom Jarku obele`ava kraj jeseweg dela prvenstva, bez obzira na rang takmi~ewa i plasman.Vi{e od 250 gostiju, prijateqa i sponzora kluba, igra~e i veterane pozdravili su predsednik Predrag ]ulibrk i potpresednik kluba Branislav Rosi}.Mladost je u jesewem delu sezone u Srpskoj ligi zauzela deveto mesto sa 20 bodova. - Mladost je uzor za sve klubove u op{tini Temerin, a i {ire, jer su svi igra~i ponikli u klubu. Odli~nu {kolu fudbala vo-

de raniji asovi ovog kluba, a kadeti nemaju premca u svojoj uzrasnoj kategoriji – istakao je ~lan Op{tinskog ve}a u Temerinu zaduèn za sport Milan Tepi}. Tokom druèwa, uz odli~an orkestar i bogatu tombolu, evocirane su uspomene iz pet kvalifikacija koje su plavo - beli imali za plasman u Vojvo|ansku ligu, bara` susrete sa Slogom iz Kraqeva za ulazak u Drugu ligu 1993. godine. Najvi{i plasman Jara~ani su ostvarili dve godine kasnije kada su u baraù za ulazak u Prvu B ligu bili boqi od suboti~kog Spartaka.

-Nekoliko godina branio sam u ekipi Mladosti, imali smo odli~nu ekipu, sjajno dru`ewe. Nedavno je moje rodno selo Nakovo bilo doma}in susreta Mladosti iz Ba~kog Jarka i Doline iz Padine. Vi{e od 500 navija~a je bilo uz Jara~ane koji su u derbiju slavili sa 2:1 – rekao je Borisav Bursa}, predsednik FK Polet iz Nakova. Zbog suspenzije terena na Livadici, najverovatnije }e i susret Mladost - Sloga iz Temerina u drugom prole}nom kolu biti odigran u Nakovu. M. Milojevi}

SPORT

utorak11.decembar2012.

IN DEKS ZI MU JE NA VR HU VOJ VO \AN SKE LI GE – ZA PAD

dnevnik OYA ^A NI NA ZA SLU @E NOM OD MO RU

Stu den ti mer ka ju Upr kos bes pa ri ci, u vr hu Srp sku li gu Nekoliko posledwih godina fudbaleri Indeksa su me|u najboqim ekipama vojvo|anskog Zapada. Studenti su sjajno igrali i jesenas i zimuju na prvom mestus zavidnom zalihom. Indeks je u prvom delu prvenstva

Ambicije Indeksa pred po~etak prvenstva nagove{tavale su prvo mesto. – U Srpsku ligu se mo`e u}i kao prvi ili nakon bara`a. Moje li~ne ambicije, a i kluba su da poku{amo osvojiti prvo me-

zabeleìo 10 pobeda, dva nere{ena rezultata i tri poraza, a ima i odli~nu gol -razliku od 25 datih i smao {est primqenih golova. Studenti imaju bod vi{e od drugoplasirane Sloge i tre}eplasirane novosadske Crvene zvezde. Ekipu je do {estog kola vodio iskusni internacionalac Zoran Jankovi} trenersku karijeru nastavio u zrewaninskom Banatu,a zamenio ga nekada{wi golman Vojvodine Zoran Mijanovi}. Mijanovi}u u radu su popmagali Zoran Zenun i mladi ambiciozni trener omladinaca Novak Maleta{ki. – Bio je to odli~an potez, jer smo kroz prvenstvo {ansu pruìli i mladim talentovanim igra~ima iz omladinskog pogona. Novak je bio ona prava sprega izme|u iskustva i mladosti, pratio je rad mladih koji su ve} sada zakucali na vrata prvog tima – kaè Mijanovi}. Veliku pomo} Mijanovi} i wegovi saradnici imali su u predsedniku Milanu Sekickom, a epilog toga je i jesewa titula koja je stigla na \a~ko igrali{te. – Zadovoqni smo postignutim, lepo je prezuimiti na prvoj poziciji. Smatram da imamo dosta prostora za napredak i da moèmo mnogo vi{e. Na osnovu kvaliteta igra~kog kadra sezonu smo trebali zavr{iti s pet{est bodova vi{ka u odnosu na konkurente, ali i ovako smo prezadovoqni.

sto. Iskoristi}emo zimsku pauzu da zbijemo redove, jer moramo spremno u}i u prole}nu polusezonu u kojoj }e nam prvi konkurenti biti erdevi~ka Sloga i probu|ena Ba~ka iz Ba~ke Palanke, a tu je i Crvena zvezda – obja{wava Mijanovi}. Jesenas je Indeks igrao konstantno dobro, ~ak i u me~evima u kojima je gubio bio je ako ne boqi, barem u rangu rivala.

sam svim parametrima, ali po meni li~no trebali smo posti}i vi{e golova – kaè Mijanovi}. Posebno su bile upe~atqive igre na doma}em terenu. Zabeleèno je sedam pobeda i samo jedini remi i to u posledwem kolu s drugoplasiranom Slogom (0:0). - Nila je to mo`da najboqa utakmica koju smo odigrali pred na{im navija~ima. Imali smo bezbroj prilika, zasluìli smo da slavimo, ali i ovako je veliki uspeh {to smo u prethodnim me~evima sve rivale ispra}ali sa dva-tri, a nekada i sa ~etiri gola razlike. Indeks je sklop mladih talentovanih igra~a koji su fudbalske karijere po~eli u Vojvodini, Novom Sadu. – To je sigurno na{ kvalitet vi{e u odnosu na konkurente. Veliki je dobitak za ovu ekipu {to u redovima ima {kolovane fudbalere, ali sigurno je i dolazak iskusnog internacionalca Beli}a doprineo da na kraju osvojimo prvo mesto. Mladim

Igra~ ki ka dar U velikom doprinosu u osvajawu jesewe titule u~estvovali su: Nemawa Buzaxija, Darko Mari~i}, Miroslav ôvi} (golmani), Nikola Bojovi}, Predrag Staki}, Du{ko Topoli}, Aleksa Bara}, Dragan Rodi}, Dejan \orovi}, Nikola Jovovi}, Laslo Salkai, Dejan i Milo{ Powevi}, Milan î~i}, Petar Pervaz, Goran Nedi}, Nemawa Brkqa~a, Rajko Vujanovi}, Savo Goli}, Nemawa Zlatkovi}, Nikola Kosanovi}, Rade Amixi}, Milan Beli}, Filip Klaji}, Nenad \uki}, Nikola Stankovi}, Petar Bawac, Miroslav \urovka i Jan Turan. – Moja filozofija je da nam je svaka naredna utakmica najva`nija. Indeks ne bira rivale, jer svaka pobeda je zna~ajna. Igra~e tako i selektiramo, ne biramo kada }e igrati i zbog kartona izostati. Tokom jeseni Indeks je primio najmawe golova, samo {est. – Imamo tri odli~na golmana: Buzaxiju, Mari~i}a i ôvi}a i uigranu zadwu liniju koja dobro funkcioni{e. Ali ono {to nas je posebnoistaklo, to je kompaktnost. Cela ekipa je disala jednim plu}ima. Zadovoqan

momcima je bio veliki uzor, a profesionalnim pristupom pokreta~ka snaga. Pored wega najvi{e su pru`ili momci iz zadwe linije predvo|eni golmanom Buzaxijom, Bojovi}em, Rodi}em, Topoli}em, Jovovi}em, Staki}em, a i Dejan Powevi} dao je pun doprinos. On je uz veliku `equ nakon te{ke povrede uspe{no se vratio. Od wega o~ekujem na prole}e da bude predvodnik tima – istakao je na kraju sa puno optimizma trener Indeksa Zoran Mijanovi}. M. Ko va ~e vi}

^E STIT KE MLA DIM LA VO VIMA

Go sti i u ê la re vu Da se fudbal polako vra}a i da se i bez pare postiù uspesi najboqi su primer fudbaleri ^SK Pivare iz êlareva. Na kraju jeseweg dela stigli su do petog mesta sa samo dva boda mawe od drugoplasiranog tima na tabeli. S malo vi{e sportske sre}e, uz boqe su|ewe mogli su daleko boqe. Mladi lavi iz êlareva koji su pet godina zajedno (od pionirskih dana) postali su standardni prvotimci,a me|uvremenu su postizali zapaène rezultate u konkuren ci ji, pi o ni ra, kade ta i omladinaca. Svi uspesi veù se za wihovog trenera, direktora Dragana Ivanovi}a. Minulu jesen mladi igra~i ^SK -a odigrali su bez primqenog dinara. Para nema, svima je to bilo jasno pa je i inat time bio ve}i. Jeste da su igrali i radili bez para, ali je kao nagrada stigla peto mesto i pobede protiv takvih timova kao {to su Radni~ki iz Sombora, Cement, Dunav, Mladost iz Ba~kog Jarka, Dinamo iz Pan~eva, Tekstilac iz Oxaka, Srem.

A mnogi nisu ni znali da je celu jesen tim ^SK Pivare bio na gostovawu. Naime, nije bilo novca za putovawa, pa se trener Dragan Ivanovi} sna{ao. Po{to je najvi{e mladih igra~a iz Novog Sada i okoline treniralo se na igrali{tu @elezni~ara u Novom Sadu. Mo`da jednmom ili dva puta nedeqno su radili u ^elarevu, tako da su prakti~no bili gosti i na svom terenu. A kako su putovali na gostovawa su tek posebna pri~a.

Trener, neki ~lanovi uprave i roditeqi igra~a vozili su svoja kola i i{li na utakmice. Nekada su se dovijali koristili su auto- stop, ali su uvek stizali na vreme. Pobedila je qubav prema igri i èqa za pobedama i dokazivawem. A te sve neda}e pobedili su trener Dragan Ivanovi} i wegovi mladi igra~i koji su imali i jednog idola u timu, tridesetogodi{weg golmana Miroslava Tankosi}a, sigurno najboqeg u ligi. To govori i ~iwenica da je primio najmawe golova, samo osam na petnaest utakmica. Eto ako je i to neka satisfakcija neka se zna da su tu na prvom mestu. Za ovaj mladi tim ve} se daleko ~ulo, na meti su mnogih menaxera i klubskih rukovodilaca. Mo`da se neki i presele na prole}e u ve}e i bogatije timove, ako, imaju êlarev~ani svoju {kolu fudbala, po rezultatima mo`da i najboqu u pokrajini. Bi}e jo{ mladih lavova i lavi}a u êlarevu o kojima }emo opet pisati. V. Vu ja no vi}

Fudbaleri oxa~kog Tekstilca jesewi deo prvenstva u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina zavr{ili su navisokom {estom mestu s 23 osvojena boda {to je za mnoge iznena|ewe. Oxa~ani su pripreme po~eli kasno, ali su bez obzira na sve jesewi deo prvenstva odigrali dobro i da nije bilo kiksa protiv dobre ekipe Dunava iz Starih Banovaca u predposledwem jesewem kolu, sigurno bi se na{li u samom vrhu prvenstvene tabele. Trener Zoran ]iri} je letos za samo nekoliko dana uspeo da okupi igra~ki kadar, da na brzinu sprovede pripreme koje su trajale ne{to vi{e od dve nedeqe. Tokom prvenstvene trke nije bilo osci-

nici na igrali{tu. Nije nam smetalo ni{ta, verovali smo da }emo uporno{}u uspeti da po~nemo prvenstvo, a posle }emo videti. Lokalna samouprava nam je prisko~ila u pomo} finansijskim sredstvima, na ~emu smo im izuzetno zahvalni i bukvalno smo na brzinu organizovali pripremni deo. Kada smo u prvom kolu savladali favorizovanu Slogu iz Temerina, verovao sam tada da }emo napraviti boqi rezultat nego predhodnih sezona - rekao nam je Zoran ]iri}, trener Oxa~ana. U toku prvenstvene trke do{lo je i do ostavke predsednika kluba Andrije Hajdua, koji nije mogao u tom trenutku da sam nosi prete{ko breme obaveza. Odr`ana je vanredna sednica Skup{tine klu-

bi se prevazi{la ova nimalo zavidna situacija. - Na kraju prvenstva je ipak ostao dug prema igra~ima, ali i prema nama trenerima, ali po nekim nagove{tajima o~ekujemo da }e ipak lokalna samouprava obezbediti redovan na~in finansirawa kluba , pa mo`emo o~ekivati na prole}e boqu situaciju. Ne mogu da ne spomenem ~lanove Izvr{nog odbora Kosti}a, \oki}a, Podunavca, kao i Hajdua koji ve} niz godina obezbe|uje nov~ana sredstva za klub. Spreman sam da radim i bez novca, samo da klub stane na noge, ali moram podsetiti da sam profesionalac i priroda posla je takva da }u biti prinu|en da u slu~aju dobre ponude nekog dru-

ba na kojoj je izabran ~etvoro~lani Izvr{ni odbor: Sa{a Kosti}, Desimir \oki}, Andrija Hajdu i Simo Podunavac, koji je preuzeo kormilo kluba. Uz dosta te{ko}a su plavo- beli uspe{no do{li do kraja jesewe trke, ali finansijski problemi i daqe optere}uju. Novizabrani Izvr{ni odbor je obezbedio sredstva od sponzora, oxa~kog Hipola i zemqoradni~ke zadruge iz Ratkova, kao i privatnih donatora, ali i lokalna samouprava maksimalno poma`e kako

gog kluba. Posedujem A licencu i uskoro }u ste}i pravo da pola`em i za Profi licencu, po{to `elim da se maksimalno usavr{im u svom poslu - otvoreno nam je rekao Zoran ]iri}, nekada{wi igra~ Partizana i Vojvodine. Navija~i oxa~kih plavo belih sa strepwom o~ekuju povoqan rasplet doga|aja u re{avawu te{ke finansijske situacije kluba koji slavi ve} 93. ro|endan. St. Mi ler

Fud ba le ri Tek stil ca iz Oya ka

lacija u igri, bez obzira na veoma te{ku finansijsku situaciju koja prati stariji oxa~ki klub. - Letos kada je do{lo vreme za po~etak priprema i igra~i su zbog neizmirenih obaveza po~eli da napu{ataju klub. Me|utim rodio se neki inat i `eqa da maksimalno pomognem klubu u kom sam nau~io prve fudbalske korake. Uspeo sam da okupim igra~ki kadar solidan ighra~ki kadar. Moj pomo}nik Zvonko ]iri} i ja, smo prakti~no bili sve, pa i fizi~ki rad-

JU GO VI] NI JE IS PU NIO PLAN U VOJ VO \AN SKOJ LI GI – ZA PAD

Ka }a ni o~e ku ju ve dri je pro le }e Osvajawem devetog mesta u jesewoj trci za bodove u Vojvo|anskoj ligi –Zapad qubiteqi fudbala u Ka}u nisu zadovoqni. Od svojih qubimaca koji ove godine proslavqaju 100 godina postojawa i rada o~ekivali su borbu za prvo mesto i prelazak

dova, {to je doprinelo da umesto se u vrhu na|emo u sedini tabele – ka`e Aleksa Bajilov, predsednik OFK Jugovi}. - Posle smene Milana Tepi}a, anga`ovali smo Zorana Gruji}a i Miladina Pura}a, koji su pre pet godina uspe{no vodili eki-

zadr`ali ekipu na okupu, jer nam je ciq da imamo jakog vovo|anskog liga{a i u skoroj budu}nosti poku{amo da se domognemo i Srpske lige. Zoran Gruji}, mladi stru~wak je zadovoqan rezultatima u posledwih pet kola.

pu Jugovi}a i prvenstvenu trku zavr{ili u gorwem delu tabele.Bilo je dogovoreno da Gruji} i Pura} rade do kraja sezone, ostaje da na|emo re{ewe da oni nastave zapo~et posao. Finasijska kriza trese celu Srbiju, pa i na{ klub, pa se postavla pitawe da li }emo imati dovoqno sredstava da ispunio zahteve stru~nog {taba. Me|utim, ostaje nada da }e mo uz pomo} donatora, sponzora i prijateqa kluba

- U posledwih pet kola zabeleìli smo tri pobede, jedan remi i jedan poraz i to protiv Borca iz Novog Sada na na{em terenu, {to je malo ko o~e ki vao. - ka è Zo ran Gruji}. Me|utim, ukoliko se dogovorimo i ekipa ostane na okupu, uz dobre pripreme verujem da prvenstvenu trku moèmo zavr{iti u gorwem delu tabele. M. Gr bi}

Stru~ ni {tab i eki pa Ju go vi }a

u vi{i stepen takmi~ena. Me|utim, zbog nepredvi|enih doga|aja plan nije ostvaren. Po~etkom sezone je do{lo do smene rukovodstva u klubu, a potom pet kola pre kraja jeseweg dela prvenstva i do smene trenera, {to je uticalo na krajwi rezultat. - Jugovi} je, realno gledano sa podmla|enim sastavom pru`ao solidne partije, ali smo zbog kikseva pogotovo na doma}em terenu ostali kra}i za osam bo-

SPORT

dnevnik

utorak11.decembar2012.

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA (4–16. DECEMBAR) Gru pa 1 (Be o grad) ^e{ka - Danska Norve{ka - Francuska Srbija - [vedska 1. Norve{ka 2. Francuska 3. Srbija 4. Danska 5. [vedska 6. ^e{ka

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 2

49:45 51:45 54:52 54:54 44:50 43:49

4 2 2 2 2 0

Da nas ^e{ka – Francuska (16.10) Norve{ka – [vedska (18.10) Srbija – Danska (20.10) 13. de cem bar ^e{ka - [vedska (16.10) Srbija – Francuska (18.10) Norve{ka - Danska (20.10) Gru pa 2 (No vi Sad) [panija - Rumunija Ma|arska - Crna Gora Nema~ka - Rusija 1. Crna Gora 2. Ma|arska 3. Rumunija 4. [panija 5. Rusija 6. Nema~ka

PRI JEM ZA UÊ SNI KE EVROP SKOG RU KO MET NOG PR VEN STVA U NO VO SAD SKOJ GRAD SKOJ KU ]I: Zamenik gradona~elnika Novog Sada Borko Ili} i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar primili su u Gradskoj ku}i predstavnike Evropske rukometne federacije, Rukometnog saveza Srbije, Lokalnog organizacionog odbora za EP, sudije, kontrolore i delegate, kao i predstavnike reprezentacija koje su se kvalifikovale u drugi krug takmi~ewa. U ime Grada Novog Sada prisutne je pozdravio zamenik gradona~elnika Borko Ili} koji je poèleo dobrodo{licu organizatorima i ekipama. On je izrazio zadovoqstvo {to je Gradu pruèno poverewe da u toku jedne godine u wemu budu organizovana dva evropska prvenstva u rukometu i poèleo takmi~arskim ekipama mnogo sportske sre}e.

- Novi Sad je vi{e puta dokazao da je dostojan organizacije velikih takmi~ewa i da je grad koji do~ekuje svoje goste na najboqi na~in. Mi smo uloìli zna~ajne napore da obezbedimo najboqe uslove svim sportistima koji se takmi~e u na{em gradu. Organizacija ovakvih takmi~ewa je od velikog zna~aja za na{ grad, a mi nastavqamo uspe{nu saradwu sa Rukometnim savezom Srbije, kao i sa Evropskom rukometnom federacijom na obostarno zadovoqstvo - rekao je ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar. U ime Evropske rukometne federacije obratio se Jirì Elias, koji je pohvalio na~in na koji je Novi Sad odgovorio izazovu organizacije Evropskog rukometnog prvensta za ène 2012 i uputio zahvalnost svima koji u~estvuju u wegovoj realizaciji.

3 3 3 3 3 3

3 2 1 1 0 0

0 0 1 0 2 1

0 1 1 2 1 2

26:31 26:28 26:26 81:73 74:78 41:44 54:52 74:77 67:73

Da nas [panija - Rusija Nema~ka - Crna Gora Ma|arska - Rumunija

(16.15) (18.15) (20.15)

13. de cem bar [panija - Crna Gora Nema~ka - Rumunija Ma|arska - Rusija

(16.15) (18.15) (20.15)

DEJ VID BERN STIN, PRED SED NIK FUD BAL SKE ASO CI JA CI JE EN GLE SKE

Do `i vot na su spen zi ja hu li ga ni ma Pred s ed n ik fud bal s ke aso c i j a c i j e En g le s ke Dej v id Bern stin zgro `en je in ci den tom ka da je igra~ Ju naj te da Rio Fer di nand po go |en nov ~i }em iz nad oka. - Stra {no je bi lo vi de ti Ri ja Fer di nan da sa li cem pre kri v e n im kr v qu - re k ao je Bern stin. On je na gla sio da je to kom me ~a dva grad ska ri va la Man ~e ster si ti ja i Ju naj te da, ko ji je za vr {en po be dom iza bra ni ka Alek sa Fer gu so na re zul ta tom 3:2, bi lo i ra si sti~ kih vre |a wa. Je dan hu li gan je is tr ~ao na te ren i kre nuo pre ma Fer di -

Rio Fer di nand po go |en nov ~i }em i ra si sti~ ki vre |an

Po la Evro pe ho }e Fal kaa Na pa da~ Atle ti ko Ma dri da Ra da mel Fal kao po stao je pr vi fud ba ler od 2002. go di ne i Fer nan da Mo ri jen te sa ko ji je na jed noj utak mi ci Pri me re dao pet go lo va.On je pet pu ta sa va la do gol ma na De por ti va.

di ga vo le, sa i gra ~i ga po {tu ju i sle de ga na te re nu kao uzo ra. Ra da mel Fal kao je dao 16 go lo va na 15 utak mi ca u Pri me ri, tri vi {e od Ro nal da i se dam ma we od Me si ja. - Dao sam pet go lo va i ka da sam bio ma li i igrao u Bo go ti. Ta ko |e, dao sam ~e ti ri Vi qa re a lu u dre su Por ta, ali ni ka da ni sam dao pet go lo va na jed nom me ~u kao pro fe si o na lac - ka è 26-go di {wi Ko lum bi jac. Fal kao is ti ~e da mu je okru è we u Atle ti ko omo gu }i lo da se po boq {a kao fud ba ler. - Bio sam ve o ma uz bu |en ka da sam do {ao u Atle ti ko – bio je to ve li ki li~ ni iza zov da igram u od li~ noj li gi sa to li ko do brih fud ba le Fal kao po sti gao pet go lo va u me ~u Atle ti ko – De por ti vo ra. Uì vam u sve mu, Atle ti - Ovo je isto rij ski dan za Fal kaa, ne znam ko je iz van re dan sa stav, sa i gra ~i me po dr à da li }e ije dan igra~ Atle ti ka vi {e da ti va ju i mno go mi po ma ù da na pre du jem - na pet go lo va na jed nom me ~u, ma da se na dam da gla sio je Fal kao. }e ih bi ti. Fal kao je am bi ci o zan, uvek è li Za Fal kaa se ve} in te re su je po la Evro pe, vi {e. Ka da je utak mi ca ta kva i ka da on do la a pr vi u re du su PS@, êl si i Man ~e ster si zi do {an si, te {ko ga je ~u va ti - re kao je tre ti, ma da se spo mi we i pre la zak u grad skog ri ner Atle ti ka Di je go Si me o ne i do dao: - Qu va la Real.

nan du, ali ga je za u sta vio gol man Si ti ja Xo Hart. Ka sni je je po li ci ja uhap si la hu li ga na zbog ra si zma. - To je jed no stav no ne pri hva tqi vo i tre ba lo bi da sa ve li kom ozbiq no {}u pri stu pi mo ovom pro ble mu - re kao je Bern stin. Po vo dom in ci de na ta on je ohra brio klu bo ve da iz ri ~u do `i vot ne su spen zi je na vi ja ~i ma ko ji u~e stvu ju u ver bal nom ili fi zi~ kom na si qu. - Va `no je da qu di shva te da se ta kvo po na {a we ne }e to le ri sa ti. Znam da ceo fud bal ski svet mi sli isto - re kao je Bern stin.

Gru pa 2 (No vi Sad)

[pa ni ja - Ru mu ni ja 26:31 (12:15) NO VI SAD: Ve li ka sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca: 800, su di je: [. Bi o na ven tu ra i J. Bo na ven tru ra (Fran cu ska). Sed mer ci: [pa ni ja 4 (2), Ru mu ni ja 7 (5). Is kqu ~e wa: [pa ni ja 8, Ru mu ni ja 4 mi nu ta. [PA NI JA: Gon za les (5 od bra na), M. Fer nan dez 5, Man ge 5, I. Fer na dez 4, Pe na 4, Ku a dra do 3, Ka bral 2, Pi ne do 2, Mar tin 1, Agu i lar, Alon so, Amo ros, Ben zal, ^a vez, El ro za, Na va ro (7 od bra na, 1 sed me rac). RU MU NI JA: Un gu re a nu (9 od bra na, 2 sed mer ca), Ne a gu 7, Ku rea 7, Ne }i ta 6, Bra de a nu 5, Me i ro su 4, Stan ka 2, Din ca, Gaj ger, Ma nea, Pa ra }iv, Pin tea, Sme de sku, Ta ka lie, Tol nai, Va di ne a nu.

NO VO SPORT SKO [TI VO

Ve li ki fud bal ma lih klu bo va Pro mo ci ja kwi ge mr Rad mi la Bu de ~e vi }a (tre ner FK Ze ka Bu qu ba {a iz Rav wa, ~la na Dru ge srem ske li ge) Ve li ki fud bal ma lih klu bo va odr à na je u ve li koj sa li grad ske Skup {ti ne u Srem skoj Mi tro vi ci.Pro mo ci ju je otvo rio ured nik kwi ge Mi o mir Fi li po vi}, ko ji se za hva lio iz da va ~u, Sport skom sa ve zu Srem ske Mi tro vi ce, gra do na ~el ni ku gra da Srem ske Mi tro vi ce Bra ni sla vu Ne di mo vi }u, dr Ra di vo ju Ra do sa vu i spe ci jal nom go stu Do bri vo ju Tri vi }u, biv {em fud ba le ru Voj vo di ne i ju go slo ven skom re pre zen ta tiv cu, ko ji je 1968. go di ne bio u ti mu Evro pe. Autor kwi ge mr Rad mi lo Bu de ~e vi} je go vo re }i o svo joj kwi zi na gla sio je da je po vod iz la ska we go vih 40 go di na an ga ò va wa u fud ba lu. Uspe {no je vo di pr vo tim Voj ne aka de mi je iz Be o gra da, Pod ri we iz Ma ~van ske Mi tro vi ce, a da nas tim iz rod nog Rav wa Ze ku Bu qu ba {u .U dva man da ta bio je ~lan Iz vr nog od bo ra be o grad skog Par ti za na, gde je vo dio Ko mi si ju za ospo so bqa va we fud ba le ra za ì vot ni po ziv. -Ova kwi ga je pre svih na me we na mla dim tre ne ri ma i fud ba le ri ma, a na wi ma je da pri hva te ili ne pri hva te mo je sa ve te.Fud bal je naj ma sov ni ja gra na spor ta, pa sam shod no to me ovu kwi gu i pri pre mio ta ko da bu de do stup na upra vo oni ma ko ji po ~i wu rad u naj po pu lar ni jem spor tu- is ta kao je Bu de ~e vi}. B. R.

6 4 3 2 2 1

Ma |ar ska - Cr na Go ra 26:28 (9:15) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC „Voj vo di na”, gle da la ca: 1500, su di je: Opa va i Va lek (^e {ka). Sed mer ci: Ma |ar ska 4 (3), Cr na Go ra 3 (3). Is kqu ~e wa: Ma |ar ska 6, Cr na Go ra 10 mi nu ta. MA \AR SKA: Her (5 od bra na), Ver ten, @u {~an ki 8, A. Ko va ~i~, Vin ce 1, Ba lat, Sa bo 1, Ger bic, Kli vin ski 4, Ki{ ( 9 od bra na), @a mo ran ski 3, Re dei - Sos 1, Bo di 4, Se ke re{ 1, M. Ko va ~i~ 1, To mo ri 2. CR NA GO RA: Bar jak ta ro vi} (13 od bra na, 1 sed me rac), Mi qa ni}, Pa vi }e vi} 1, Ra di ~e vi} 9, Do ki} 3, Jo va no vi} 1, Bu la to vi} 1, M. Vuk ~e vi}, Kli ko vac, S. Vuk ~e vi}, To sko vi}, Nik ~e vi}, Bu la to vi} 8, Meh me do vi} 4, Kne `e vi} 1.

Ne ma~ ka - Ru si ja 26:26 (16:13) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC” Voj vo di na”, gle da la ca: 2200 su di je: Ma ri}, Ma {i} (Sr bi ja). Sed mer ci: Ne ma~ ka 6 (4), Ru si ja 2 (2). Is kqu ~e wa: Ne ma~ ka 6, Ru si ja 6 mi nu ta. NE MA^ KA: [ul ke ( 11 od bra na), Zaf 6, Lang 1, Aug zburg 2, Mi ler 1, Na xi na vi ~i us, Le per, Vol te ring (1 od bra na), Hu bin ger 2, Bi er, [tajn bah 9, At ha us, Nad gor na ja 2, Ge {ke, Vol bold 3, Luc. RU SI JA: Si do ro va (12 od bra na, 2 sed mer ca), Ku zwe co va 5, Kmi ro va 6, Post no va 3, Sen, Ste pa no va, Mi lo va, Ba sa rab (2 od bra ne), Jar ce va 4, An dr ju {i na, Ma ke va 4, Pun ko 2, Te rei, Zi lin skaj te 2, ^er no i va nen ko, Ili na.

SPORT

utorak11.decembar2012.

KO[ARKA ABA liga Rad ni~ ki - Split Kr ka - Igo kea Bu du`}nost - Cr ve na zve zda Za dar - Sol nok Ci bo na - Ce de vi ta Par ti zan - Sko pqe 1. Igo kea 2. Par ti zan 3. C. zve zda 4. Bu du} nost 5. Rad ni~ ki 6. Ce de vi ta 7. Sko pqe 8. Ci bo na 9. Kr ka 10. Split 11. Olim pi ja 12. Za dar 13. [i ro ki 14. Sol nok

12 10 2 12 9 3 12 7 5 12 7 5 12 7 5 12 7 5 12 6 6 12 5 7 12 5 7 12 5 7 11 5 6 12 4 8 11 4 7 12 2 10

72:63 63:83 72:63 72:54 73:64 68:58

912:803 888:850 942:870 852:807 950:906 891:881 825:832 874:876 828:890 848:915 848:827 875:913 789:788 837:1001

22 21 19 19 19 19 18 17 17 17 16 16 15 14

Prva mu{ka liga Srbije Bo rac - Voj vo di na SG Me ga V. - Ta mi{ Vr {ac - Rad ni~ ki FMP Kon stan tin - OKK Be o grad Sme de re vo - Me ta lac Ja go di na - Slo bo da BKK Rad ni~ ki - Slo ga

79:70 93:75 84:77 79:70 76:86 88:69 90:76

1. Me ga Vi zu ra 12 11 1 1088:968 23 2. Voj vo di na SG 12 9 3 1051:907 21 3. Kon stan tin 12 7 5 882:816 19 4. Vr {ac 12 7 5 988:982 19 5. Me ta lac 12 7 5 869:872 19 12 7 5 901:954 19 6. Slo bo da 7. BKK Rad ni~. 12 6 6 939:925 18 12 6 6 877:874 18 8. Bo rac 12 5 7 892:884 17 9. Ta mi{ 10. Rad ni~. FMP 12 5 7 927:942 17 11. OKK Be o grad 12 5 7 977:1049 17 12 4 8 900:949 16 12. Ja go di na 13. Sme de re vo 12 3 9 883:941 15 14. Slo ga 12 2 10 898:1009 14

Druga mu{ka liga Srbije Be o vuk - Pla na Rad ni~ ki - Me ri di a na Mo ra va - Cr no ko sa Na pre dak (A) - Na pre dak (K) Mla dost (Z) - Pro le ter NG 1. Me ri di a na 2. Na pre dak (K) 3. Cr no ko sa 4. Mo ra va 5. @e le zni ~ar 6. Na pre dak (A) 7. Mla dost (Z) 8. Pro le ter 9. Rad ni~ ki 10. Be o vuk 11. Pla na 12. Par ti zan 13. Mla dost (^) 14. Spar tak

11 10 1 11 8 3 11 7 4 11 7 4 10 7 3 11 6 5 11 6 5 11 5 6 11 4 7 11 4 7 11 3 8 10 3 7 10 3 7 10 2 8

894:813 818:754 854:778 807:791 816:750 834:828 850:842 802:840 786:849 852:883 852:891 772:800 695:775 647:685

ODBOJKA SUPERLIGA (@)

Druga mu{ka liga sever Sport Ki plus - V. Ki kin da Apa tin - SO ko{

1. Haj duk 9 2. V. Ki kin da 10 10 3. Cr ven ka 4. Sport Ki 10 5. Mla dost Vet. 9 6. Fu tog Teh no. 9 7. Ka det 9 8. SO ko{ 10 10 9. Apa tin 18 10. ^o ka

9 8 7 7 6 5 4 3 3 0

0 2 3 3 3 4 5 7 7 18

Je din stvo (U) - Va ra din Ko lu ba ra - Je din stvo (SP) @e le zni ~ar (L) - TENT Di na mo (P) - C. zve zda 1. C. zve zda 9 8 1 2. Vi zu ra 8 7 1 3. NIS Spar tak 8 6 2 4. Je din stvo (U) 9 5 4 5. TENT 9 5 4 6. Je din stvo (SP)9 3 6 7. @e le zni ~ar 9 3 6 8. Ko lu ba ra 9 3 6 9. Va ra din 9 3 6 10. Di na mo 9 1 8

76:68 86:81

706:440 699:560 702:710 726:681 651:578 553:507 594:647 662:683 610:737 0:360

18 18 17 17 15 14 13 13 13 0

Druga mu{ka liga sever/jug Omla di nac - Voj ka Kris Kros - BNS

1. Di na mo 2. Omla di nac 3. Voj ka 4. BNS 5. Ru ma 6. Rad ni~ ki 7. Kris Kros 8. LSK 9. Pe trov grad

8 8 8 8 6 7 7 7 7

7 6 5 3 4 3 2 2 1

1 2 3 5 2 4 5 5 6

78:60 67:87

620:616 627:14 532:559 635:576 531:443 483:510 514:528 512:543 460:568

15 14 13 11 10 10 9 9 8

M@RK liga M. Kra ji {nik - Vr {ac Pe ~uj - Vo `do vac R. Ko ra} - Slo bo da Atle te - Voj vo di na

1. Par ti zan 11 11 0 11 9 2 2. R. Ko ra} 3. Pe ~uj 11 9 2 11 7 4 4. Voj vo di na 5. Vo `do vac 11 6 5 6. ^e lik 10 6 4 7. M. Kra ji {nik 10 5 5 12 3 9 8. Slo bo da 9. Atle te 11 2 9 10. Vr {ac 11 1 10 9 0 9 11. Su bri na

101:60 90:80 68:62 59:77

956:664 811:654 753:700 796:686 818:793 683:593 664:600 684:920 675:808 611:829 486:690

21 19 18 18 17 17 17 16 15 15 14 13 13 12

C. zve zda - S. Pa zo va Be o ~in - Stu dent ^e la re vo - [a bac [u ma di ja - Ja go di na

22 20 20 18 17 15 15 15 13 12 9

9 8 9 8 8 8 8 8 9 8 8 9

8 7 6 6 6 5 4 3 2 2 1 0

1 1 3 2 2 3 4 5 7 6 7 9

65:90 59:76

760:624 662:569 832:761 542:498 608:607 703:639 705:709 604:617 635:714 664:687 596:712 611:785

0:3 3:1 3:1 0:3 3:1 3:1 27:5 26 22:8 21 24:10 21 20:14 18 16:18 13 17:16 13 17:20 13 17:18 12 14:24 8 12:21 7 11:22 7 5:25 3

PRVA LIGA (M) Je din stvo (SP) - Slo ven Obi li} - Du nav vo lej Klek - Bo rac Sme de re vo - No vi Pa zar Ja go di na - To pli ~a nin K. Mi tro vi ca - Mla de no vac 1. N. Pa zar 9 9 0 2. Je din. (SP) 9 8 1 3. Bo rac 9 7 2 4. Sme de re vo 9 6 3 5. Klek 9 6 3 6. Du nav vo lej 9 4 5 7. Mla de no vac 9 4 5 8. K. Mi tro vi ca 9 4 5 9. Slo ven 9 2 7 10. Ja go di na 9 2 7 11. Obi li} 9 2 7 12. To pli ~a nin 9 0 9

Heba JLS 1. C. zve zda 2. Par ti zan 3. Me ga Vi zu ra 4. Bo rac 5. Slo bo da 6. Voj vo di na SG 7. @it ko ba sket 8. Rad ni~ ki 9. Ni bak 10. Vr {ac 11. Zdra vqe 12. Po let

2:3 3:0 1:3 3:0 0:3 27:7 26 24:10 22 19:13 16 22:19 15 19:15 14 20:19 14 13:18 11 14:20 10 8:22 6 4:27 1

PRVA LIGA (@) Fu tog - Sme~ 5 Po {tar - Voj vo di na MD Zre wa nin - Cr no ko sa La za re vac - Kra guj Rad ni~ ki (K) - Ta ko vo Rad ni~ ki (B) - Obi li} 1. Sme~ 5 9 9 0 2. Kra guj 9 7 2 3. Cr no ko sa 9 7 2 4. Rad ni~ ki (K) 9 6 3 5. Zre wa nin 9 5 4 6. Fu tog 9 4 5 7. Rad ni~ ki (B) 9 4 5 8. Ta ko vo 9 5 4 9. Po {tar 9 2 7 10. Voj vo di na 9 2 7 11. La za re vac 9 2 7 12. Obi li} 9 1 8

78:53 44:62 61:67 64:61

Me ga Vi zu ra - Cr ve na zve zda Po let - Ni bak

3:0 3:1 3:1 0:3 26:8 24 22:8 19 21:8 18 19:15 16 16:16 13 15:21 10 16:23 10 12:20 10 12:23 8 8:26 3

SUPERLIGA (M) @e le zni ~ar - Voj vo di na \er dap - Spar tak (S) Rad ni~ ki (K) - C. zve zda Rib ni ca - Spar tak (Q) Par ti zan - M. rad nik 1. C. zve zda 9 9 0 2. \er dap 9 7 2 3. M. rad nik 9 6 3 4. Voj vo di na 9 4 5 5. Rib ni ca 9 5 4 6. Rad ni~ ki 9 4 5 7. Spar tak (Q) 9 4 5 8. Spar tak (S) 9 4 5 9. Par ti zan 9 2 7 10. @e le zni ~ar 9 0 9

Prva `enska liga Srbije

93:84 86:78 56:67 64:70 85:65

dnevnik

17 15 15 14 14 13 12 11 11 10 9 9

RUKOMET

3:0 0:3 1:3 2:3 3:0 3:1 27:4 26 26:5 24 24:10 21 22:15 18 19:15 16 18:17 13 15:19 11 13:19 11 11:21 8 11:21 7 10:23 7 0:27 0

DRUGA LIGA – SEVER (@)

Superliga (M)

Druga liga (M)

Ju go vi} - Me ta lo pla sti ka 24:22 Par ti zan - Cr ven ka Ja fa 39:20 Ko lu ba ra - Za je ~ar 29:22 @e le zni ~ar - Vr bas Kar neks 22:25 25:27 Na pre dak - Cr ve na zve zda 28:28 PKB - Ru dar Rad ni~ ki - Voj vo di na od go |e no 1. Par ti zan 12 10 2 0 366:301 22 2. Voj vo di na 11 9 0 2 295:247 18 3. C. zve zda 12 7 1 4 322:317 15 4. M-pla sti ka 12 7 0 5 309:290 14 5. Vr bas 11 7 0 4 286:290 14 6. Rad ni~ ki 10 6 0 4 259:253 12 7. Ko lu ba ra 12 5 1 6 362:341 11 8. Ru dar 12 5 1 6 314:310 11 9. Ju go vi} 12 4 3 5 309:306 11 10. Na pre dak 12 5 1 6 302:316 11 11. Za je ~ar 12 5 0 7 337:342 10 12. PKB 12 3 3 6 315:325 9 13. Cr ven ka 12 2 2 8 291:347 6 14. @e le zni ~. 12 0 12 275:346 0

Je din stvo (NB) - Je din stvo (K) 21:27 Dal ma ti nac - Rad ni~ ki (NS) 25:27 Her ce go vi na - Po ti sje 29:24 od go |e no B. kar lo vac - Cr ven ka 2 od go |e no Rad ni~ ki ([) - Ja bu ka od go |e no Haj duk - Ru ma Apa tin - Na pre dak od go |e no 1. Her ce go v. 12 8 3 1 377:306 19 2. Je din. (K) 12 9 1 2 364:298 19 3. Rad. (NS) 12 9 1 2 338:308 19 4. B. Kar lo vac 11 7 2 2 322:293 16 5. Na pre dak 11 7 0 4 314:291 14 6. Apa tin 11 6 0 5 313:301 12 7. Haj duk 11 5 1 5 315:325 11 8. Cr ven ka 2 10 4 1 5 264:266 9 9. Radn. ([) 10 4 1 5 235:258 9 10. Ja bu ka 11 3 1 7 313:331 7 11. Jed. (NB) 11 3 1 7 246:286 7 12. Dal ma ti n. 12 2 2 8 304:315 6 13. Ru ma 10 3 0 7 261:341 6 14. Po ti sje 12 1 0 11 309:356 2

Vr {ac - Du nav Mla dost (I) - Iton Srem t. 1. Klek 7 6 1 19:5 2. Mla dost (I) 8 6 2 21:9

3:0 3:2 18 18

3. Srem-tem po 4. Ru ma 5. NS v. t. 6. Ki 0230 7. Vr bas 8. Vr {ac 9. Du nav 10. Omla di nac

8 7 7 7 7 8 8 7

6 5 4 3 3 2 2 0

2 2 3 4 4 6 6 7

21:10 16:10 15:12 14:13 9:13 8:18 7:20 1:21

18 13 12 11 9 6 6 0

DRUGA LIGA – SEVER (M) FOK - In |i ja Pro le ter - Voj vo di na 2 Fu tog - Srem Iton No vi Sad - Vr bas 1. In |i ja 8 8 0 2. No vi Sad 8 6 2 3. Pro le ter 8 6 2 4. Voj vo di na 8 5 3 5. Fu tog 8 5 3 6. Srem 8 2 614:21 7. Ba va ni {te 7 2 5 8. Vr bas 8 2 6 9. FOK 8 2 6 10. Mla dost 7 1 6

0:3 3:1 3:2 3:0 24:1 24 19:10 18 19:9 17 17:12 14 16:17 11 8 9:15 7 10:22 6 8:21 6 10:18 6

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (@) 3:1 Fu tog vest - Par ti zan 0:3 ^emp 07 - NS tim Voj vo di na 2 - No vi Sad 0:3 od go |e no @a baq - VST Gr bi} - FOK od go |e no NS vo lej tim 2 - Va ra d. 2 od go |e no 1. No vi Sad 8 8 0 24:6 23 2. VST 7 7 0 21:6 19 3. Gr bi} 7 5 2 16:8 15 4. Fu tog vest 8 5 3 18:13 15 5. Va ra din 7 4 3 15:11 13 6. Par ti zan 8 4 4 15:14 12 7. Voj vo di na 8 3 5 12:18 9 8. NS tim 8 3 5 11:18 8 9. ^emp 07 8 2 6 10:19 7 10. FOK 7 2 5 8:17 5 11. NS v. t. 7 1 6 9:18 5 12. @a baq 7 1 6 8:19 4

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SREM (@) 3:0 Pr vi tem po - Mi tro vi ca Ra din ci - Iton Srem t. 2 0:3 od go |e no Mla dost (NP) - Maks Slo ga slo bo dan 1. Srem-tem po 7 7 0 21:5 19 2. Maks 6 5 1 15:4 15 3. Mla dost 6 4 2 14:6 13 4. Slo ga 6 3 3 12:11 10 5. P. tem po 7 3 4 11:12 9 6. Ra din ci 7 1 6 4:18 3 7. Mi tro vi ca 7 0 7 0:21 0

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – BANAT (@) Ba nat - Ko ral MD Zre wa nin 2 - Rad ni~ ki @i ti {te - Kra ji {nik Ki kin da - Her ce go vi na Klek 2 slo bo dan 1. Rad ni~ ki 8 7 1 2. Ki kin da 6 5 1 3. Her ce go vi na 6 4 2 4. Klek 7 4 3 5. Ba nat 7 3 4 6. @i ti {te 6 3 3 7. MD Zre wa nin 7 2 5 8. Kra ji {nik 6 1 5 9. Ko ral 7 1 6

3:0 0:3 od go |e no od go |e no 22:5 15:8 13:9 13:12 14:13 12:10 10:19 6:15 4:18

20 14 12 12 11 10 5 3 3

KUP SRBIJE ZA VATERPOLISTE DO 15 GODINA

Pe har Par ti za nu

Trijumfom Partizana zavr{en je, u Novom Sadu, finalni turnir Kupa Srbije za vaterpoliste do15 godina. Drugo mesto pripalo je Vojvodini, a tre}e Crvenoj zvezdi. Prvo kolo: Bojvodina - Proleter 18:1, Crvena zvezda - Bawica 10:5, Nais - Partizan 5:9. Drugo kolo:Proleter -Bawica 4:10, Partizan - Crvena zvezda 10:2, Vojvodina - Nais 6:4. Tre}e kolo: Bawica - Partizan 3:6, Crvena zvezda - Vojvodina 4:10, Nais - Proleter 9:5. ^etvrto kolo:Proleter - Partizan 5:15, Nais - Crvena zvezda 2:3, Vojvodina - Bawica 13:2. Peto kolo: Partizan - Vojvodina 8:4, Crvena zvezda - Proleter 9:4, Bawica Nais 3:5. Plasman: 1. Partizan 15, 2. Vojvodina 12, 3. Crvena zvezda 9, 4. Nais 6, 5. Bawica 3, 6. Proleter bez bodova.

LASLO \ERE OSVOJIO PEHAR NA TURNIRU ORINY BOUL

Kru na se zo ne Teni ski tur nir U odlu~uju}em susretu igrao je Orinx boul predstahrabro, kako je sam rekao - kao vqa nezvani~no svetnikada ranije i trijumfovao sa sko prvenstvo u mla6:4, 6:4. - Nije me mnogo iznenqadio |im uzrasnim kategorijama, pa je stvar velikog prestià kada uspeh mladog Sen}anina - rekao se na wemu osvoji pobedni~ki je nekada{wi Dejvis kup reprepehar. Upravo ovakav sjajan re- zen tati vac Ni ko la [pear. zultat ostvario je juniorski Odu{evqen sam wegovim doreprezentativac Srbije Laslo \ere (17) iz Sente, koji je pre nekoliko dana u fi nalu savladao [ve|ani na Eli asa Imera sa 2:0 u setovima i nagovestio da je pred wim sjajna karijera. Pre samo ne{to vi{e od dve nedeqe, talentovani momak iz Sen te igrao je fi nale na „Edi Her” turniru, tako|e iz uzetno cewe nom tak mi ~ewu u svetu mladih igra~a, pa je trenutno na {estom mestu svetske juniorske teniske liste. To kom ~i tave 2012. godine \ere je igrao na iz uzetno visokom nivou, beleè}i sve boqe rezul tate, pa mu je osvajawe Orinx boula predstavqalo svojevrsnu krunu sezo ne. Iako ni je pred sobom imao nikakav imperativ, mladi teniser je èleo da vidi koliko moè da uradi u konkuren ci ji naj ja~ih Fo to: J. Mir ~e ski juniora sveta i poka- Laslo \ere zalo se da moè jako puno. Bio je deseti nosilac u stignu}em i siguran sam da se konkurenciji, a prvi teì me~ \ereu sme{i svetla teniska imao je u ~etvrtfinalu, u duelu budu}nost. I ranije sam rekao s prvim faoritom, Italijanom da kod wega ima {tofa i poten\anlui|ijem Kvincijem. Pobe- cijala za veliki napredak, jer dio je sa 2:1 i dobio novi elan ima odli~an forhend i veoma za polufinalni me~ s Ameri- dobro se kre}e. U SAD mu se kance Tai-son Kvijatovskim. I sve poklopilo i stigao je do izovaj susret re{io je lako u svo- uzetnog trofeja. Eh, daje jo{ ju korist (6:4, 6:4), plasirav{i samo malo vi{i, gde bi mu bio P. Savi} se za finale i borbu za trofej. kraj.

DISCIPLINSKA KOMISIJA FIFA

Ka `wen FS Sr bi je ^lanovi Disciplinske komisije FIFA doneli su odluku o ka`wavawu Fudbalskog saveza Srbije u iznosu od 5.000 {vajcarskih franaka, a zbog nesportskog pona{awa na{ih navija~a na utakmici u Novom Sadu (11. septembra 2012. godine) izme|u Srbije i Velsa (6:1). Uz to, ~lanovi Disciplinske komisije su upozorili FS Srbije da u budu}nosti, u slu~aju ponavqa-

PRVENSTVO VOJVODINE ZA SENIORE

wa incidenata ovakve teìne, mogu da budu izre~ene i o{trije sankcije, poput oduzimawa bodova ili iskqu~ewa reprezentacije Srbije iz takmi~ewa. U obrazloèwu odluke navedeno je da je FS Srbije kriv zbog kr{ewa ~lanova 65 i 67, stav 1 i 3, Disciplinskog kodeksa FIFA. FS Srbije na navedenu odluku ne}e uloìti àlbu.

Er vin Ro `wik re kord no

Ervin Ro`wik

U Ba~u je odr`ano prvenstvo Vojvodine za seniore u dizawu tegova, u~estovalo je 35 takmi~ara iz pet klubova (Spartak iz Subotica, Radni~ki iz Sombor, Kamen iz In|ija, Srem iz Sremske Mitrovice i doma}i Herkules). Prvaci Vojvodine postali su- do 56 kg: Damir Halilovi} (Srem, Sremska Mitrovica), do 62 kg: Bo{ko Miqu{ (Kamen, In|ija), do 69 kg: Mario Polan~ek (Kamen, In|ija), do 77 kg: Ervin Ro`wak (Spartak, Subotica) do 85 kg: Ivan [en (Srem, Sremska Mitrovica), do 94 kg: Igor \armocki (Kamen, In|ija), do 105 kg: Tama{ Kajdo~i (Spartak, Subotica) i preko 105 kg: Tivadar Kajdo~i (Sparat, Subotica). Najboqi rezultat postigao je Ervin Ro`wik.On je postavio nove rekorde Srbije u konkurenciji juniora (do 20 godina) i seniora do 23 godine.U trzaju je podigao 124 kilograma, u izba~aju 145 kilograma, a ukupno u biatlonu 269 kilograma. Takmi~ari Srema iz Sremske Mitrovice osvojili su najvi{e medaqa, ~ak sedam.Zlatne medaqe osvojili su: Damir Halilovi} i Ivan [en, srebrnu Aleksandar Striber, dok su Qibisav Ibri}, Bojan Jovanovi}, Danijel Vislavski i Milo{ Ili} osvojili bronzane medaqe. B. Rokni}

Ekipa KDT Srem iz Sremske Mitrovice

SPORT

dnevnik

utorak11.decembar2012.

TIM HENMAN, NEKADA[WI PRVI REKET BRITANIJE

^ELENY KUP: NOVOSA\ANI SUTRA DO^EKUJU RUMUNSKU UNIREU

No vak i Ma ri se iz dvo ji li

Is pit zre lo sti za Vo {i ne klin ce

Nekada{wi polufinalista Vimbldona Tim Henman smatra da je Endi Mari spreman da svoju igru podigne na jo{ vi{i nivo u 2013. godini. - \okovi} i Mari su se izdvojili pro{le godine, a Novak je ponovo broj jedan, {to je neverovatno dostignu}e. Ali mislim da Mari mo`e dodatno da unapredi svoju igru i podigne je na vi{i nivo. Zaintrigiran sam kao i ostali i ~ekam {ta }e da se desi - rekao je nekada{wi prvi reket Velike Britanije. I Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) proglasila je duele Novaka \okovi}a i Endija Mareja za najve}e rivalstvo u 2012. godini. - Nad Nadalom stoji znak pitawa, on tek treba da se vrati i nadam se da }e mo}i ponovo da igra na svom maksimumu jer Rafa mnogo doprinosi tenisu. Federer je sve startiji, ali i daqe igra sjajan tenis. Kqu~no je pitawe ko-

No vak \o ko vi} i En di Ma ri

liko dugo mo`e da ostane na tom nivou - dodao je Henman. Osvajawe US opena mo`e mnogo da zna~i Mariju, smatra Henman. - Mislim da ima dobre {anse da osvoji Australijan open, kao i ostali. Naporno radi na pripremama i to je dobra platforma

za sezonu, a ima i samopouzdawa ste~enog titulom na US openu. Mari je ve} dva puta bio vice{ampion u Melburnu – 2010. i 2011. godine, \okovi} je trostruki {ampion, Federer ~etvorostruki, a Nadal je jedini trofej na AO uzeo 2009. godine.

ZANIMQIV STAV ANRIJA LEKONTA O RAFAELU NADALU

Tro fe ji na be to nu pro {lost Nekada peti igra~ sveta Anri Lekont sumwa da }e Rafael Nadal ikada vi{e osvojiti Grend slem turnir na betonskoj podlozi. - Nadal igra Australijan open samo kako bi bio siguran da je dovoqno spreman da osvoji Rolan Garos osmi put. Vimbldon }e tako|e biti wegov ciq, travnata podloga prija wegovim kolenima, ali mislim da }e biti te{ko da osvoji jo{ neki GS trofej na betonu. Sumwam da }e to u~initi. Bi}e mu potrebno dugo vremena da se vrati u formu u kojoj je ranije

Ra fael Na dal

bio. Ukoliko ne bude mogao da udara jako kao ranije, bi}e mu veoma komplikovano, drugi igra~i mo}i }e da ga pobe|uju. Tako|e, potrebno mu je da u|e u

ritam i da igra me~eve - ka`e 49-godi{wi Lekont. Nadal je za sada osvojio dve GS titule na betonu – Australijan open 2009. i US open 2010. godine. Tako|e, igrao je jo{ po jednom u finalu na ta dva turnira. U ranoj fazi karijere Rafael je bio poznat kao kraq {qake, [panac je do sada u karijeri osvojio 11 turnira na betonskim podlogama. To, me|utim, nije dovoqno pojedinim kriti~arima koji i daqe smatraju da je Nadal na tvrdoj podlozi nedorastao konkurentima iz vrha.

Posle velike i pomaje u prvi plan. Unirea je sasta- tor Vojvodine NS seme Nikola lo neo~ekivane pobede vqena od biv{ih i sada{wih re- Mari}. nad rumunskom Unireperezentativaca Rumunije, tamo Oteàvaju}a okolnost za Vo{u om u Deù (3:2), odbojje i na{ internacionalac Ri- bi}e i ~iwenica da }e prvi put u ka{i Vojvodine NS seme na{li sti}, kao i Crnogorac ]uk, koji istoriji igrati u hali sportova su se na korak od prolaska me|u je ovda{woj odbojka{koj javnosti Slana bara, zbog zauzetosti {esnaest najboqih ekipe u evrop- poznat iz vremena dok je nastupao Spensa Evropskim rukometnim skom êlenx kupu. Uz ogromne za Budvansku rivijeru. Sigurno prvenstvom, ali je povoqnost ta probleme oko sastava tima (u Rumuniji igrali bez ~etiri standardna prvotimca), uspeli su da se pregrupi{u i da iskoriste blago opu{tawe doma}ina, a sutra ih o~ekuje ispit zrelosti u jo{ jednom bitnom me~u. Sre}om, zdravstveni bilten Novosa|ana mawe u odnosu na pre neki dan potse}a na bolni~ku listu, pa se o~ekuje da u punom sastavu do~ekaju kvalitetni i iskusni tim iz Rumunije, koji je trenutno na prvom mestu tamo{weg prvenstva. Bi}e problem za crveno-bele to {to su najiskusniji Roqi} i Veselinovi} zbog bolesti propustili treninge, ali }e morati da se, kako znaju i umeju, uklope u ekipu. Mladi tehni~ar @ivanovi} je protiv Uniree i u doma}em prvenstvu sa @elezni~arom igrao na mestu prima~a servisa, Kolari} je morao da popuwava tim i solidno se pokazao, a Martinovi} }e zbog povrede prsta ruke potencijalno propustiti jo{ jedan me~. - Zadovqni smo {to je Kom plet ni na Ru mu ne: @i va no vi}, û bri lo i Stan ko vi} u blo ku zdravstveni bilten povoqniji nego ranije, kao i pobedom u nas o~ekuje teàk duel i bi}e {to je ve}ina prvotimaca igrala prvom me~u u Rumuniji. Na{a je druga~iji nego prvi, ali smo op- u toj hali u mla|im kategorijama. sre}a {to imamo dovoqno licen- timisti i nadamo se da moèmo da Ulaz za posetioce bi}e slobodan, ciranih igra~a i {to, uprkos po- pruìmo jo{ jednu kvalitetnu a utakmica se igra sutra od 19 vredama, neki novi mladi}i izbi- partiju - rekao je sportski direk- ~asova. M. Risti}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

@REB ^ETVRTFINALA KUPA SRBIJE

Va ra din s TENT-om U ~etvrtfinalu Kupa Srbije za odbojka{ice sasta}e se: Varadin - TENT, @elezni~ar (L) Vizura, Jedinstvo (U) - NIS Spartak, Kolubara Crvena zvezda, a u konkurenciji odbojka{a sastaju se: Borac (S) - Vojvodina NS seme, Klek - Novi Pazar junior, Spartak (S) - Crvena zvezda, \erdap - Radni~ki (K), odlu~eno je `rebom. Prvi me~evi igraju se 25, a revan{i 28. decembra. Aktuelni osvaja~ Kupa kod odbojka{a Vojvodina NS seme dobila je za protivnika prvoliga{a Borac iz Star~eva. - Gledaju}i mogu}e protivnike, dobili smo tim koji je sada u napo-

Ra do je \e ri}

PRIPREME REPREZENTACIJE

Jed ni na pla ni nu, dru gi na mo re Vesla~i nastavqaju pripreme za novu sezonu. Posle Beograda i Kotora idu na planine. Grupa koju vodi trener Aleksandar Ivkovi}( Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Milo{ Vasi}, Iva Obradovi}, juniori Andrija [quki}, Bojan Do{qak, Aleksandar Marinkovski, Igorom Lon~arevi}em, Aleksom Stankovi}em i Aleksandrom Be|ikom) ide na Jahorini na kojoj }e provesti 20 dana. Druga grupa, u kojoj je Nikola Stoji}, Nenad Be|ik, Goran Ja-

gar i Milo{ Tomi}, a ~iji je rukovodioc Sa{a Mimi}, i tre}a koju predvodi selektor juniorske reprezentacije Dejan Guslov, a koju ~ine Marko Marjanovi}, Milo{ Stanojevi}, mla|i seniori Aleksandar Filipovi} i Veselin Savi} i junior Nikola Selekovi}, prove{}e dve nedeqe na moru. – Mimi}eva grupa bi}e sme{tena u Titvu, gde je sa hotelom „Palma“, dogovorena dugoro~na saradwa, nadam se na obostrano zadovoqstvo, pa sam siguran da }e nam ovaj grad i hotel postati stalna baza za zimske pripreme. Grupa na ~elu sa selektorom juniora Dejanom Guslovim bi}e u Kotoru u na{oj staroj bazi – kazao je selektor Neboj{a Ili}. Ili} }e nadgledati i kordinisati rad svih grupa. Do 20. decembra }e biti na crnogorskom primorju, dok }e posle toga oti}i u kontrolu jahorinske grupe. B. V.

nu forme. Borac ima korektan sastav, iako prvoliga{ki, ali smo zadovoqni jer }emo odmeriti snage s klubom s kojim imamo odli~ne odnose i koji veoma cenimo - rekao je sportski direktor Vo{e Nikola Mari}. @enski novosadski superliga{ Varadin izvukao je obrenova~ki TENT, protivnika po meri. - Izvukli smo najslabijeg rivala od mogu}ih u poludirigovanom `rebu. No, i pored toga male su nam {anse jer je TENT u ovom trenutku kvalitetniji rival. Na{ glavni ciq je prvenstvo i opstanak u ligi, a u Kupu {ta uradimo rekao je trener Varadinki Vladimir Kapri{. M. R.

svet

utorak11.decembar2012.

OPO ZI CI JA U EGIP TU PO ZI VA NA NO VE PRO TE STE

Mor si voj sci dao ovla {}e wa po li ci je KA I RO: Egipatski predsednik Mohamed Morsi dao je vojsci ovla{}ewa policije, kao {to je ovla{}ewe da hapsi, i naredio vojsci da

Voj ska oko pred sed ni~ ke pa la te

sara|uje sa policijom do objavqivawa rezultata referenduma ovog vikenda. Dekret, objavqen u vladinom zvani~nom glasniku, izdat je ju~e uo~i dana{wih masovnih protesta koje su sazvali i protivnici i sledbenici predsednika Morsija, prenela je agencija AFP. „Vojska mora potpuno da sara|uje sa policijom u ciqu odràvawa bezbednosti i za{tite vitalnih dràvnih institucija, privremeno, do objavqivawa rezultata referenduma o ustavu”, isti~e se u dekretu. U protestima i uli~nim sukobima pristalica i kriti~ara egipatskog predsednika ìvot je izgubilo sedmoro qudi, a na stotine je povre|eno. Vojska, koja je bila na vlasti od svrgavawa biv{eg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka u februaru 2011. godine

do izbora Morsija u junu ove godine, ostala je neutralna u politi~koj krizi. Vojska je od obe strane tra`ila dijalog i upozorila da „ne}e dozvoliti” pogor{awe situacije. Vojska i tenkovi su od ~etvrtka raspore|eni oko predsedni~ke palate u Kairu, ali se ne sukobqava sa demonstrantima koji se okupqaju ispred palate svako ve~e. Koalicija egipatskih opozicionih stranaka odbacila je referendum o predlogu novog ustava koji je islamisti~ki predsednik Morsi zakazao za 15. decembar i pozvala je pristalice da danas iza|u na masovne proteste protiv nacrta ustava. S druge strane, egipatske islamisti~ke grupe, ukqu~uju}i pokret Muslimanska bra}a predsednika Morsija, odr`a}e, tako|e, sutra demonstracije pod sloganom „Da legitimitetu” u znak podr{ke referendumu o ustavu.

NA CE RE MO NI JI U OSLU EVROPSKOJ UNIJI URU ^ENA NO BELOVA NAGRADA ZA MIR

Van Rom pej: Pred na ma je isto rij ski za da tak da odr `i mo mir OSLO: Evropska unija, koja se suo~ava da najve}om krizom za 60 godina postojawa, zvani~no je ju~e na ceremoniji u Oslu primila Nobelovu nagradu za mir, a weni predstavnici istakli su da }e o~uvati zajedni~u valutu kao simbol wenog jedinstva. Predsedavaju}i Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland nagradu je uru~io trojici lidera EU - predsedniku Hermanu van Rompeju, predsedniku Evropske komisije @oze Manuel Barozu i predsedniku Evropskog parlamenta Matrinu [ulcu, isti~u}i da 27-~lani blok priznawe dobija jer je zna~ajno doprineo da „jedan kontinent rata postane kontinent mira”. Lideri EU obe}ali su prilikom primawa nagrade da }e „ostati uz evro”, isti~u}i da je jedinstvena valuta jedan od najja~ih simbola jedinstva u istoriji evropskog bloka, javila je agencija Frans pres. Podse}aju}i da je u ratovima i ekstremisti~kim pokretima u pro{lom veku u Evropi stradalo 80 miliona qudi, Jagland je prou~io da „zajedno moramo da se postaramo

da ne izgubimo ono {to smo izgradili na ru{evinama dva svetska rata”.

u vreme kada se ona suo~ava sa politi~kim podelama i nasilnim protestima protiv mera {tedwe,

Na gra du u ime EU pri mi li Her man van Rom pej, @o ze Ma nuel Ba ro zo i Mar tin [ulc

„Mir se ne sme uzimati zdravo za gotovo. Moramo se za wega boriti svakog dana”, rekao je on. Nobelov komitet na{ao se na meti brojnih kritika zato {to je presti`no priznawe dodelio EU,

koje se uvode zbog te{ke ekonomske krize. Kriti~ari ovogodi{wu odluku Nobelovog komiteta smatraju „nelegalnom” i tvrde da EU nije „{ampion mira”. Uz Nobelovu medaqu i diplomu, predstavnici EU

primili su i nagradu od gotovo milion evra, koja bi, kako je ranije re~eno, trebalo da bude poklowena deci pogo|enoj ratovima i sukobima. „U ovom nesigurnom vremenu, ovaj dan podse}a qude {irom Evrope i sveta na osnovnu svrhu Unije: Da se nastavi bratstvo evropskih nacija, sada i u budu}nosti”, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Van Rompej je istakao da je na narednim generacijama da nastave „zajedni~ku avanturu” i da se nada da }e one „sa ponosom prihvatiti tu odgovornost”. „Tajno ‘oru`je’ EU je neprikosnoven na~in u~vr{}ivawa zajedni~kih interesa toliko dobro da ratovi postaju nemogu}i. EU je usavr{ila umetnost kompromisa. Nema vi{e drame pobede ili drame poraza, ve} je tu sigurnost da }e sve zemqe iz razgovora iza}i na trijumfalan na~in. Tamo gde je bio rat, sada je mir, a pred nama je istorijski zadatak da odr`imo mir”, rekao je Van Rompej u svom govoru.

Uni ja ne za slu ù je na gra du OSLO: Najmawe 1.000 ~lanova levi~arskih i grupa za za{titu qudskih prava iza{lo je u nedequ na ulice Osla, u znak protesta zbog dodele Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji. Oko 50 organizacija u~estvovalo je u {etwi nose}i upaqene bakqe, èle}i da pokaù stav da je EU nedemokratska i da i daqe odràva velike vojne snage, iako qudi pate zbog te{ke ekonomske situacije. „Alfred Nobel je rekao da nagradu treba da dobiju oni koji se bore za

razoru`avawe. EU to ne radi. Ona je jedan od najve}ih proizvo|a~a oru`ja na svetu”, rekla je predstavnica jedne od organizacija, u~esnica protesta. U protestu je u~estvovala i norve{ka Partija socijalisti~ke levice, deo vlade premijera Jensa Stoltenberga, preneo je Rojters. Izbor Nobelovog komiteta izazvao je „kome{awe” i u Norve{koj, u kojoj se nagrada dodequje i koja je na referendumima ve} dva pu-

ta odbila ~lanstvo u Evropskoj uniji, s obzirom da se tome protivi tri ~etvrtine stanovni{tva. S druge strane, predsednik Nobelovog komiteta, vatreni proevropqanin Torbjorn Jagland, pravdao je ovogodi{wi izbor nedostatkom konflikata kakva su bila dva svetska rata u 20. veku. „Sporovi i drame nikada nisu dovele do rata. Suprotno tome, dovodili su do kompromisa”, ocenio je Jagland.

dnevnik

[PANIJA

„Pa is” tra ì po mo} vla de MA DRID: Vode}i {panski dnevni list „Pais” pozvao je ju~e vladu svoje zemqe da pod hitno zatraì paket pomo}i kako bi se izbeglo produbqewe recesije [panski list je na naslovnoj strani kritikovao desni~arsku vladu premijera Marijana Rahoja zbog odlagawa u traèwu paketa pomo}i od Evrope, prenosi agencija AFP. „Odlagawe zahteva za traèwe pomo}i je jednako osu|ivawu {panske ekonomije na produènu i bolnu recesiju”, prenosi ovaj list.

Kako navodi „Pais”, ekonomisti se slaù oko toga da {panski visoki tro{kovi zaduìvawa gu{e ekonomiju, uni{tavaju}i poverewe investitora i produàvaju}i recesiju mo`da do 2014. godine. [panski tro{kovi zaduìvawa su sredinom leta sko~ili iznad sedam odsto, ali su zna~ajno pali otkako je Evropska centralna banka (ECB) u septembru najavila da }e zapo~eti sa kupovinom kratkoro~nih obveznica prezaduènih ~lanica evrozone.

TURSKA

Oluj no ne vre me i po pla ve u Iz mi ru IS TAN BUL: Olujno nevreme pra}eno obilnim padavinama prouzrokovalo je poplave i velike materijalne {tete u turskom gradu Izmiru. Nevreme je prouzrokovalo potonu}e jednog ribarskog ~amca na kojem su bile tri osobe od kojih se jedna utopila, jedna je spa{ena, a za tre}om se traga. Veliki broj stambenih objekata i vozila ostao je pod vodom, a gra|ani ovog grada na zapadu Turske suo~eni su sa velikim problemima u komunikaciji. Turska obalna stra`a vodi akciju tragawa za nestalim, a do sada

je prona|eno beìvotno telo predsednika jednog poqoprivrednog udruèwa, dok je druga osoba spa{ena. Za tre}om osobom se jo{ traga. Kako je javila agencija Anadolija, kapetan posade na ~amcu, koji je spasen, izjavio je policiji da su sva tri ~lana posade sko~ila u more pre potonu}a ~amca, ali da su ih veliki valovi ubrzo razdvojili. On je plivao puna ~etiri sata kako bi do{ao do obale. Snage obalne straè pomo}u helikoptera i ~amaca za spasavawe nastavqaju potragu za tre}im nestalim.

TIBET

Spa li la se ti nejyer ka PE KING: Tibetanska tinejxerka preminula je nakon {to se spalila u selu Dageri, u kineskoj severozapadnoj provinciji ^inghai, prete`no nastawenoj Tibetancima. Telo tinejxerke je nekoliko ~asova kasnije kremirano i vra}eno wenoj porodici, javila je agencija Sinhua, a lokalne vlasti ispituju slu~aj, prenela je agencija AFP. Vi{e od 90 Tibetanaca se spalilo od 2009. godine u znak protesta protiv kineske vladavine na Tibetu, saop{tili su aktivisti

koji se bore za qudska prava. Broj takvih incidenata je naro~ito porastao u novembru. Jedan sve{tenik i wegov bratanac su prekju~e pritvoreni, po{to su optuèni za podsticawe osmoro Tibetanaca da se spale. Ve}ina Tibetanaca u Kini optuùje vladu za versku represiju i razarawe wihove kulture, {to Peking negira. Peking tvrdi da Tibetanci imaju slobodu veroispovesti i ukazuje na brojne investicije kojima je Tibetu doneo modernizaciju i boqi ìvotni standard.

FILIPINI

Po sle taj fu na, ze mqo tres MA NI LA: Zemqotres ja~ine 5,6 stepeni po Rihteru pogodio je ju~e po lokalnom vremenu ostrvo Mindanao na jugu Filipina. Na Filipinima je u udaru razornog tajfuna Bofa, pro{le sedmice, `ivot izgubilo 620 qudi Potres se dogodio oko 73 kilometara jugoisto~no od grada Davao na dubini od 56 kilometara, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki zavod. Za sada nema izve{taja o `rtvama ili materijalnoj {teti.

Ostrvo Mindanao se jo{ oporavqa od najja~eg tajfuna koji je pogodio Filipine ove godine u kome je povre|eno najmawe 1.448 qudi, blizu 5,5 miliona je raseqeno, a materijalna {teta se procewuje na vi{e od 150 miliona dolara. Oluja se u ponedeqak vratila na sever Filipina, ali znatno oslabqena, a su zabele`ene su jake padavine. Filipini le`e na tzv. Pacifi~kom vatrenom prstenu poznatom po vulkanima i seizmi~koj aktivnosti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HI LA RI KLIN TON SAD podràvaju borbu protiv korupcije i zajedno sa svojim partnerima bore se za procesuirawe odgovornih i spre~avawe prawa novca, kaè Hilari Klinton. Iz Stejt departmenta se navodi da je 2012, i pored mnogo posla koji je neophodno uraditi, bila uspe{na godina. Do sada je 58 dràva u svetu ukqu~eno u program partnerstva „Otvorene vlade”, koji pomaè zemqama u borbi protiv korupcije.

PA PA BE NE DIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je crkve s ameri~kog kontinenta da ulo`e vi{e napora u re{avawe va`nih problema trgovine drogom, oru`jem i neravnopravnosti. „Kako ne biti zabrinut zbog bolnih pitawa emigracije, porasta nasiqa, pogotovo onog izazvanog organizovanim kriminalom, trgovinom drogom i oru`jem ili korupcijom?”, upitao je papa.

KE TRIN E[TON Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da mnoge dr`ave ~lanice Unije pozivaju Brisel da pokrene pitawe optu`bi za ratne zlo~ine protiv sirijskog predsednika Ba{ar al Asada. „Moramo priznati da je stra{na situacija u Siriji i da on (Asad) snosi odgovornost za to”, rekla je E{ton.

NAKON SAMOUBISTVA BOLNI^ARKE U LONDONU

Voditeqi iz Sidneja kaju se zbog poziva SIDNEJ: Voditeqi radija, koji su prevarom stigli do informacija o trudnoj Kejt Midlton, rekli su da ih je smrt bolni~arke koja je primila wihov poziv „slomila”. Dvojac sa sidnejske stanice „2Dej FM” Mel Greg i Majkl Kristijan oglasili su se tri dana nakom samoubistva Jasinte Saldane i naveli da ih je „{okirala i dotukla” informacija o tome da je do smrti bolni~arke dovela wihova {ala u kojoj su se predstavili kao britanska kraqica Elizabeta II i princ ^arls tra`e}i informacije o vojvotkiwi od Kembrixa. Kako je preneo Rojters, Mel Greg je u izjavi za australijsku televiziju uz suze rekla da se, kada je ~ula vest o Jasindinoj smrti, prvo zapitala da li je nesre}na bolni~arka imala dece. ” Iskreno se nadam da su dobro”, rekla je ona, misle}i na dvoje dece

Majkl Kristijan i Mel Greg

koje je Jasinda ostavila iza sebe. Drugi voditeq, Kristijan, istakao je da mu je jedina `eqa da Jasindina porodica dobije odgovaraju}u podr{ku. Mel je u radiju „2Dej FM” po~ela da radi u martu, a Kristijan samo par dana pre kobnog poziva. Oboje su posle tragedije skloweni sa programa.

Oni ka`u da nisu verovali da }e iko nasesti na wihov, kako su rekli, „grozni akcenat”. ”Mislili smo da je ve} stotinu qudi pre nas poku{alo isto”, rekla je Mel. Saldana se u vreme spornog poziva u utorak rano ujutro na{la na centrali bolnice „Kraq Edvard II”, gde je do ~etvrtka Kejt boravila nekoliko dana

zbog akutnih jutarwih mu~nina. Bolni~arka je odgovorila na poziv, budu}i da u to vreme nije bilo recepcionara, i poverovala je da se o Kejtinom stawu raspituju pravi kraqica Elizabeta II i princ ^arls, nakon ~ega je prosledila poziv medicinskoj sestri koja se starala o trudno}i vojvotkiwe od Kembrixa. Saldana, koja je u bolnici radila ~etiri godine i koju je uprava smatrala „prvoklasnom medicinskom sestrom”, prona|ena je u petak ujutro u nesvesnom stawu u blizini bolnice, a mediji navode da je re~ o samoubistvu. Ovaj slu~aj je pokrenuo zahteve za uvo|ewe stro`ih propisa u elektronskim medijima, a australijski ministar za komunikacije Stiven Konroj je rekao da australijska agencija za regulisawe {tampe (ACMA) razmatra pokretawe istrage i prikupqa dokaze, navodi AFP.

kULTURA

dnevnik

utorak11.decembar2012.

ЗАГРЕБАЧКИ ДАНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Узбудљив узлет „Галеба” Овацијама и утисцима пуним похвала након извођења представе „Галеб“прексиноћ у Загребачком казалишту младих, отпочело је велико четвородневно гостовање Српског народног позоришта у Загребу, и уз такво лепо расположење се наставило и синоћ, када је на реду била друга од четири представе с којима су Новосађани желели да упознају тамошњу културну јавност. Била је то представа „Годо на усијаном лименом крову“ Бранка Димитријевића, у режији Николе Завишића, изведена синоћ у Сатиричком казалишту „Керемпух“. Путеви СНП - а ка загребачкој публици тако су, чини се, већ сада освојени и испоставља се да су и више него проходни, упркос драматичним временским приликама које у суботу умало да надомак Загреба “завеју” глумце „Галеба“. „Дани Српског народног позоришта у Загребу“ тако су имали узбудљив почетак, пун емоција које нису скривали многи који су износили утиске након извођења прве представе СНП - а „Галеб“. Било је много познатих лица из загребачког, али и словеначког позоришног света, који су дошли да погледају ново остварење редитеља Томија Јанежича.

Виђени су директор „Гавеле“ Дарко Стазић, Сатиричког казалишта „Керемпух“ Душко Љуштина, драматург Катарина Пејовић, као и глумци Мустафа Надаревић, Озрен Грабарић који је глумио Одисеја у истоименој копродукцијској представи хрватског, македонског и словеначког позоришта са СНП – ом, затим Дорис Шаљић Кукуљица, Луција Шербеџија, Ксенија Маринковић, Сретен Мокровић, Алма Прица и други. Чуо се коментар да се не памти када је аплауз у ЗКМ - у трајао толико дуго, ни кад је публика устала да аплаудира. А трајао је десетак минута, било је и узвика „браво“, и лупања ногама о под трибина на којима је седела публика, а која је, узгред, од почетка до краја одгледала ову представу у трајању од шест и по сати, без забележене “излазности”. Одушевљеност је изразила и глумица Луција Шербеџија, која је признала да се никад толико није у исто време и смејала и плакала. Не само да су загребачке колеге глумци изражавали овакав став. Представу је похвалио и критичар Бојан Муњин, који је чак рекао да је ово једна од пет најбољих представа које је гледао у последњих двадесет година.

Представа „Галеб” изазвала овације публике

СЛАВЉЕНИЧКИ КОНЦЕРТ ГРУПЕ „ЛА СЕД ХИТАНА” У СИНАГОГИ

Тајанствена драж фламенка Колико год се чинило да је фламенко, као особена и егзотична форма народне музике и плеса шпанске покрајине Андалузије нераскидиво везан за традицијске оквире и просторе своје постојбине, протеклих деценија ова врста музике доживела је буран развој који јој је донео глобалну популарност и бројне занимљиве и неочекиване формалне преображаје . Трагом истраживања из-

сну ретроспективу досадашњег рада састава, од нумера традиционалног фламенка до извођења сопствених песама и динамичних и визуелно изузетно атрактивних плесних кореграфија. Сасвим у складу са називом концерта, плесачице и музичари „Ла сед хитане“ пружили су слушаоцима бескомпромисно ангажован и енергичан наступ, у мозаичном препли-

ниста Александар Дујин и контрабасиста Игор Молнар Ђанго, заједничким музицирањем остваривши складну и лежерну интерпретацију ове теме, која је тако зазвучала као својеврсна фламенко-џез балада. Додатну драж концерту донело је учешће још једног специјалног госта: сјајног фламенко певача Хесуса Енрикеа Ернандеса из Шпаније, солисте моћног темперамента и искон-

ражајних могућности такозваног „новог фламенка“ кренула је својевремено и група заљубљеника и преданих поклоника ове врсте музике из Новог Сада, окупљених у ансамблу „Ла сед хитана“, који су својим ентузијазмом, иновативним приступом наслеђу и ауторским материјалом брзо привукли пажњу публике. Ове године навршила се пуна деценија од почетка рада „Ла сед хитане“, која је захваљујући запаженим наступима и смелим стилским искорацима постала једна од водећих концертних атракција овдашње музичке сцене, а поводом обележавања тог јубилеја у петак увече у Синагоги приређен је слављенички концерт овог ансамбла са насловом „Фламенко – историја страсти“. На сличан начин као и приликом претходних наступа, чланови „Ла сед хитане“ представили су се новим програмом који је присутнима приказао својевр-

тању вокалних извођења, инструменталних међуигри и жустрих, врло прецизно остварених играчких тачака. После уводне плесне нумере, праћене само оштрим ритмовима удараљки уследиле су песме карактеристичног репертоара „Ла сед хитане“: „Ми алма негра“, „Коразон“, „Сигуирас“ и друге, у тананим и проживљеним вокалним извођењима Аријане Лубурић Цвијановић и Маје Вукадиновић и уз доминантну, али никада претерано истакнуту пратњу гитаристе Ненада Патковића, као и нумера „Антес“, лагане мелодије обојене носталгијом коју је написала чувена певачица Ла Негра. Наставак концерта донео је увид у експериментисање „Ла сед хитане“ са прожимањем фламенка и других музичких жанрова – приликом извођења композиције „Тодос лос бесос“ члановима састава на бини су се придружили специјални гости, пија-

ског и снажног вокалног израза, који је у блиској сарадњи са гитаристом Ненадом Патковићем и перкусионистима на непоновљив начин отпевао неколико нумера блиских традиционалном фламенку, међу којима и тему „Роса Мариа“ чији је аутор легендарни шпански фламенко певач Камарон, а ова извођења наишла су на изузетан одјек публике. У завршном делу концерта чланови „Ла сед хитане“, заједно са Хесусом Ернандесом извели су још прегршт традиционалних нумера: севиљане, тиентосе и алегриас, све до завршне нумере „Камино“, или у преводу „Пут“, уз учешће Дујина и Молнара, са заједничким вокалним доприносима Маје Вукадиновић и Ернандеса, која је тријумфално и ефектно заокружила досадашње, десетогодишње трагање чланова „Ла сед хитане“ за духом и тајанственом дражи фламенка. Борислав Хложан

Фото: С. Дорошки

Фото: Б. Лучић

СКУЛПТУРЕ МИЕ СТОЈАНОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ „ПРО АРТЕ” У НОВОМ САДУ

Шкољке у њихању У Галерији „Про арте“ у Новом Саду (Стевана Мусића 14), сутра ће у 18 сати бити отворена изложба „У потрази за Фибоначијем“ Мие Стојановић. Реч је о скулптурама и скицама којима млада ауторка у необичном, све мање заступљеном ликовном изразу, трага за „математиком и музиком“. - На овој изложби бавим се формом пужеве шкољке и простором око ње. За мене она симболише сигурност. Живот. Пут без краја. Спирала је недокучива, бескрајна – мистична је наша академска вајарка. – Али, чак и у тој својој мистериозности постоје правилности и математичка тачност. Фибоначијев низ бројева (0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13...), описује спиралу која је репрезентована и на пужевој кућици, ако је има. Као што се види, нула и јединица су основни брјеви низа, а сваки следећи се добија збиром претходна два. Управо због свега овога, Фибоначијев низ је повољан за различита симболичка тумачења. Миа Стојановић фокус свог рада ставља на понављање облика у природи и њиховим односима. Скулптурама и скица-

ма на изложби она се не придржава тачно установљеног низа, него се бави истраживањем односа и разлика између бројева у низу, желећи тиме, за разлику од устаљеног мишљења о њему, да прикаже неправилности које су вези са деловањем човека у природи. - Низови шкољки се настављају један на други, као да покушавају остварити савршен баланс, савршену целину. Слажем их у мање групе. Комбинујем различите материјале. И управо та различитост треба да их приближи природној разноврсности и равнотежи. Шкољке се њишу, додирују, производе звук. – каже ауторка. Миа Стојановић је рођена у Новом Саду (1977). Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, смер вајарство, у класи Љубомира Денковића. Излаже од 1997. године. Члан је СУЛУВ и Студија „Мано“, у којем ради као ликовни педагог. Од 2008. је сарадник Музеја савремене уметности Војводине, где води програм „Едукација за најмлађе“. И. Бурић

„ПИЈЕВ ЖИВОТ” У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Нови филм Анга Лија Нови први 3Д филм оскаровца Анга Лија „Пијев живот”стиже у домаће биоскопе, а у новосадској „Арени синеплекс“ ће се приказивати од сутра.

лу награде Оскар, Америчке филмске академије. Редитељ Џејмс Камерон је филм оценио као ремек-дело, које осим

Ову узбудљиву авантуру која говори о вери, нади и борби за опстанак, критичари и медији већ сврставају међу главне фаворите за предстојећу доде-

„сјајне филмске вештине краси и одлична употреба треће димензије”. Филм је заснован на истоименом роману познатог канадског писца Јана

СУТРА У ЗАВОДУ ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Доситејеви дани У Заводу за културу Војводине сутра се одржавају 38. Доситејеви дани посвећени том просветитељу, реформатору језика и писцу, али и целокупној књижевности, историји и култури његовог доба. Ову традиционалну манифестацију организује Завод за културу са Друштвом за проучавање 18. века.

Програм који почиње сутра у 12 часова отвориће Тибор Вајда, директор Завода за културу, а затим следи беседа професора др Бранка Бешлина посвећена великом преокрету у 18. веку. Професор др Никола Грдинић ће представити избор из Зборника посвећеног истраживању 18. века. Флаутисткиња Меила Томе ће изводити дела Баха и Телемана.

- Представа ме је дубоко дирнула.Вјероватно још више дира људе који се тиме баве. Ово је умјетност која пропитује бављење умјетношћу, а ја мислим да је то могуће једино након дуљег рада него што обично људи имају времена да раде на представи, тако да су овакве представе једноставно ријетке и због тога. Наравно и зато што су ријетки и такви умјетници који су их направили. Јако ми је драго да сам био ту, и да сам могао подијелити то вријеме и то богатство – рекао је за наш лист након представе музичар Дарко Рундек, иначе и аутор сонгова за представу „Брод за лутке“ СНП – а која је с успехом гостовала недавно у театру „Ла МаМа“ у Њујорку. Пре извођења представе „Годо на усијаном лименом крову“, у позоришту „Керемпух“ је отворена изложба Радула Бошковића, аутора плаката многих представа СНП – а. Вечерас је на реду балетска представа „Језик зидова“ Форума за нови плес СНП – а која ће бити изведена у „Гавели“. „Дане СНП – а у Загребу“ сутра на сцени Хрватског народног казалишта затвара опера „Милева“ Александре Вребалов, у режији Озрена Прохића. Наташа Пејчић

Мартела и прати путовање младића из Индије, Пија. Након бродолома танкера који је, између осталог, превозио и дивље животиње, Пи успева да се попне на чамац у коме се налазе бенгалски тигар и зебра. Ли приказује неколико месеци током којих се Пи бори за опстанак на океану, суочен са дивљом животињом и непрегледним воденим пространством. Пија Патела игра дебитант, седамнаестогодишњи Сурај Шарма, кога је Анг Ли изабрао на аудицији међу 3. 000 пријављених кандидата. Осим Шарме, у филму играју и Жерар Депардје, Табу и Адил Хусеин.Одраслог Пија игра Ирфан Кан, познат по улози полицијског инспектора у филму „Милионер из блата„. “Пијев живот“ је светску премијеру доживео 28. септембра на Њујоршком филмском фестивалу. То је савршена комбинација техничке иновације и јаке уметничке визије“, рекао је Ричард Пена, селекторфестивала, и додао да ће овај дубоко емотиван филм задивити публику и очарати је. К. Р.

utorak11.decembar2012.

oglasi

dnevnik

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 65270 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65643

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 65362 PRODAJEM ogrevno bukovo drvo, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 6419-439, 064/143-34-09. 65415

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragom i jedinom posledwi pozdrav.

bratu

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

pozdrav

dragom

Radovanu Lon~arevi}u

Milan Brki} Sahrana dragog nam Milana je 11. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Milan Brki}

Posledwi prijatequ

utorak11.decembar2012.

O`alo{}ena porodica: supruga Gordana, }erke Biqana i Mirjana i sin Marko, unuci Duwa i Du{an i zetovi Goran i Marko.

Sa tugom }emo se se}ati i ~uvati od zaborava ne{e lepe trenutke provedene sa tobom. Porodice: Vlajkov, Karvak i Bibi}.

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Radovanu Lon~arevi}u Binguli

Radovanu Lon~arevi}u od prijateqa Bore i Velinke.

O`alo{}eni: mama Melanija, sestra Svetlana sa porodicom iz Bingule.

65788

65789

65779

Puno }e{ nam nedostajati.

65798

Posledwi bratu

Poslednji pozdrav jedinoj i najdra`oj sestri

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom te~i

na{em

Posledwi pozdrav zetu

Sestra Nada ^avi} sa decom Dejanom i Vladimirom i wihovim porodicama.

65781

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Milanu Brki}u

Zdenki Bo{njak - Stankov ro|enoj 1957. godine Neizmerno tu`ni: brat Zvonko i snaha Jolie Bo{njak.

O`alo{}eni i tu`ni: bra}a Jovo, \or|e, Ilija i Gojko, sestre Dragiwa i Mara sa porodicama.

Radovanu Lon~arevi}u

Radovanu Lon~arevi}u O`alo{}eni: Biqana, Dragan, Sne`ana i Jovana Radowi}.

O`alo{}eni: porodica Rackov.

65785

65786

65793 65794

Posledwi pozdrav kom{inici

Ugasilo se na{e sunce.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Milanu Brki}u

od: sestre Milene i zeta Milana, sa decom Neboj{om i Nedom i wihovim porodicama.

Zdenka Bo{wak - Stankov Posledwi pozdrav kom{inici.

Zorici Vukadinov

1951 - 2012.

dragoj od stanara Novosadskog sajma 33.

Porodica Pavi}evi}.

65782

Zorica Petrovi}

65795

Zauvek }e te voleti: Vawa, Sawa i Mi}ko.

65796

Posledwi pozdrav {ogoru

Sahrana }e se obaviti 12. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qiqana, }erka Vesna, unuk Vuk i zet Gojko. 65783

65797

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Radovan Lon~arevi} Bingula

pozdrav

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 12. 2012. godine, u 69. godini, preminula na{a draga

Vojki Spaji} Milanu Brki}u

Zdeni

od porodice Jorgi}.

Zauvek o`alo{}ena svekrva Danica Stankov. 65791

65784

Posledwi pozdrav iskrenom i pravom prijatequ

Miletu Rajkovi}u od porodice Nade i Mileta Kep~ija.

65787

Vojka Spaji} od kom{ija iz S. Kova~evi}a 22: Vla{kali} - Bjelajac, Mihajlov, Igwati}, Vuli}, Anti}, Malinovi}, ^uba i Maletin.

Ispra}aj }e se obaviti 12. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Neboj{a i snajka Sandra. 65774

65777

Posledwi pozdrav

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila najdra`a

Zdenka Bo{wak - Stankov

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqene sestre i tetke

Denisu Stiki}u

Dragice Mi{i}

ro|ena 1957. godine Sahrana na{e mile Zdene je zakazana za sredu, 12. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novom tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Prerano si oti{ao i ostavio tvoje najmilije. @ive}e{ u uspomenama i se}awima nas koji smo te poznavali.

Neute{ni i o`alo{}eni: suprug Milan, sin Ivan, }erke Ivana i Marina.

Zorica i \urica Vere`an.

65790

65772

Uvek }emo je se se}ati po dobroti i qubavi koju nam je pru`ala. Neute{ni: sestra Smiqka i sestri} Vladimir. 65775

^iTUQe l POMeni

utorak11.decembar2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav drugaru koji je svoju pozitivnu energiju nesebi~no delio sa nama

dnevnik

Posledwi pozdrav

Diki Miqu{

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Stjepanu Perkovi}u Sepiki

Sepiki Du{anu Mari}u

Povodom smrti

dr Veqka Jaramaza

Dragici Mi{i}

od wegovih Vojvodina{a iz Stare garde 1994.

od: Gruje, Brane, Dejana i Darka sa porodicama.

od kolega iz Tr`i{ne inspekcije.

65751

65746

65755

U ti{ini ve~nog mira prati}e te na{a qubav ja~a od zaborava. od sestara: Seje, Qiqe i Zorice sa porodicama.

Posledwi pozdrav Vuki~inoj mami

Sepiki

od porodice Tramo{qanin.

65776

dragom

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav Tvoji drugari: Jocko, Beba, Bata, Branka, Eka, Karlo, Miki, Vladica, Zlaja, Ana, Slavica, Stanko, Cila i Olgica.

65773

65768

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{a draga i voqena

Posledwi pozdrav dragoj

Stjepanu Perkovi}u

sau~estvuju u bolu svoje prijateqice i {kolske koleginice Milice, wene koleginice Dragana ]irak, Stojanka ]azi} i Teodora Pilipovi}.

Brat Ja{a sa porodicom.

Mileni Jovanovi}

Diki Miqu{

Po~ivaj u miru. od porodice Josipovi}. Porodica [}epanovi}.

65771

65761

65748

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene bake

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

dr Veqka Jaramaza

65756

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Zorica Vukadinov 1940 - 2012.

Savi Kova~evi}u obele`i}emo 11. 12. 2012. godine, na ^enejskom grobqu. Ponosni smo {to smo te imali, a nesre}ni smo {to smo te izgubili. Neka te An|eli ~uvaju na nebu, a mi }emo te ~uvati od zaborava u na{im srcima i mislima zauvek. Wegovi najmiliji.

Sahrana je danas, 11. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele, u Ba~kom Jarku.

Zorice Vukadinov O`alo{}eni: supruga Milica, }erka \ur|ija, sin Dragutin, zet Vladimir i snaja Marija.

65762

65778

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Milenu Marinkovi}u

od }erke Sne`ane i wene porodice.

O`alo{}eni: sin Rade, snaja Sne`ana, unuka Tijana i unuk Vladimir.

Tvoji neute{ni: Pe|a, Milan i Goca.

65759

65760

Posledwi pozdrav na{em dragom TATI

Vladimiru ]osovi}u dr Veqku Jaramazu

Porodica Stevan~evi}.

Sa tugom i bolom javqamo da je umro na{ voqeni

Dragiwa Pe{i} Sahrana je obavqena 10. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na Starom grobqu u Koviqu.

Miri ^amprag

od: snaje Qubice Nikoli} sa decom Nadim i Novicom i wihovih porodica.

O`alo{}ena porodica Pe{i}. 65750

65747

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

Posledwi pozdrav Goginoj i Sandinoj mami

Manda Milutinovi}

1934 - 2012.

]erke Violeta i Nata{a sa porodicama.

Sahrana je u sredu, 12. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erke Lenka, Svetlana i Miladinka sa porodicama.

65767

65752

Sahrana }e se obaviti 12. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Se}awe na TEBE ~uva}emo u srcu.

65763

65770

Posledwi pozdrav tetki

iznenada preminula u 73. godini. Sahrana je u sredu, 12. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je na{ dragi tata i deda preminuo u 74. godini.

Posledwi pozdrav @eqkovoj mami

Miri

od Brane i Branke.

65745

Posledwi pozdrav

Radivoj Maleti} 1955 - 2012.

Diki Miqu{

Alma, Sa{a, Nenad i Vawa.

65765

Ispra}aj je u sredu, 12. 12. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene sestre Zora, Danica, Svetlana, zetovi Vlada, Milan i Viktor sa decom: Nata{a, Nada, Mile, Beli, Igor i Boris. 65766

Diki Miqu{

Milen Marinkovi} Mi}a

Kolege iz JVP Vode Vojvodine.

Sahrana je danas, 11. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miri ^amprag

Ru`ica, Boba i Lola ^onki}.

O`alo{}ene: }erke Slavica i Sne`ana sa porodicama. 451/P

65758

65757

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i dobrom ~oveku

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

utorak11.decembar2012.

dragom

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Zorane Maletin Milanu Rajkovi}u od porodica Me|edovi} i Kne`evi}.

65723

Milanu Rajkovi}u

Miletu

^erni I{tvanu

od porodice Maletin.

velikom drugu i kom{iji od: Marka, Tijane, Tawe i Ka}e sa porodicama.

Stanari zgrade Stevana Divnina Babe 7.

65724

65744

65739

iz Turije ro|. Drap{in 12. 8. 1948 - 9. 12. 2012. Sahrana je danas, 11. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, u Turiji. Za sve {to si nam pruìla, hvala ti i neka te an|eli ~uvaju. Oàlo{}eni: suprug Jova, sin Ratomir, snaja Sneàna i unuka Tamara.

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je u 92. godini preminula na{a draga i voqena supruga, majka, baka i prabaka

Posledwi pozdrav voqenom te~i

na{em

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 9. 12. 2012. godine iznenada preminuo u 58. godini na{ suprug, otac, svekar i deda

Jovan Despot

Posledwi ispra}aj je danas, 11. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Du{an, }erka Mileva i sin Sava sa porodicama.

Ve~na zahvalnost za sve {to je u~inio za nas, a u~inio je neslu}eno mnogo.

Posledwi pozdrav

Otac Zoran i deda Jovan.

65734

65742

Duboko tugujemo dobrim Prikom.

na{im

Branka, Daniela i Bora ^iki}.

65733

65741

1954 - 2012. mesar Sahrana je danas, 11. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sin Stevan, snaja Stanislava i unu~ad Tamara i Du{an. 65725

Dragi na{ Tata

Stjepan Perkovi}

Vi{e nisi me|u nama, ali uvek u na{im mislima i srcima.

Porodica Borovnica: Slavko, Tawa, Milo{ i Milica.

65740

od porodice Vajnberger.

Du{an Mari}

15. 2. 1996 - 11. 12. 2011.

ro|ena ^eleketi} 1921 - 2012.

Stjepanu Perkovi}u

GODI[WI POMEN

Joci

Kata Broj~in

65732

Tata

Joco

bio si na{ oslonac, oplemenio na{e `ivote qubavqu i rado{}u, nau~io si nas da budemo dobri qudi kao {to si i Ti bio.

sklopile su se vredne ruke, stalo je srce veseqaka, nema vi{e mog heroja. [aqemo Ti osmehe i qubav...

Vole}emo Te i `aliti ve~no. Sin Dejan i snaja Mima.

Neute{na }erka Danijela, zet Mom~ilo i unuka Duwa.

65735

65737

Dragi

Posledwi pozdrav jedinom zetu

Tata, zauvek }e{ `iveti u mom srcu.

Du{ku Mari}u

Du{an Mari}

1954 - 2012.

Porodica Peji}.

O`alo{}ena }erka Du{ica sa porodicom.

65727

65726

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Na{ dragi suprug, tata i deda

Joco

Stjepan Perkovi} Joca

divnim prijateqstvom i bezuslovnom podr{kom obogatio si mi `ivot. Pamti}u Te i pomiwati kao velikog ~oveka dobrog srca. Prija Beba.

iznenada nas je napustio 8. decembra. Oprosti}emo se sa wim na Novom tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu, danas, 11. decembra, u 13 ~asova. Ve~no o`alo{}eni: supruga Dragica, deca Dejan i Danijela i wihove porodice.

65722

65731

65730

Saose}aju}i sa Goginim i Sandinim bolom, sa velikim po{tovawem se opra{tamo od

Tu`na srca se opra{tamo od na{e drage

IN MEMORIAM

Mire ^amprag

Sava Strajini}

Josip Perkovi} Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg dragog Joce. Kosa i Rade Bokan sa porodicom.

Du{anu Mari}u 1954 - 2012.

O`alo{}eni brat Vasa sa porodicom.

Brana i Vera.

Ankica i Sawa sa porodicom.

Posledwi pozdrav sinovcu

65729

65743

65453

65738

Posledwi pozdrav

Denisu

Uspomenu na tebe ~uva i neguje tvoja Biqana.

Zaposleni u mesari Mili}.

65728

Du{anu Mari}u

11. 12. 2002 - 11. 12. 2012.

Mire ^amprag

Du{anu Mari}u

od strica Jovana sa porodicom.

Porodica Mili}.

65753

65736

Историја расизма Историја расизма је троделни британски документарни серијал из продукције Би-Би-Си-ја, који истражује историју овог феномена од поробљавања становника Африке у шеснаестом веку, током колонијалних подухвата европских сила, до његове појаве у западном друштву током двадесетог века. Наратор: Софи Оконедо Режија: Пол Тикл (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.05 09.55 10.00 10.10 11.00 11.35 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 23.55 00.30 00.55 01.50 02.40

06.30 07.00 08.40 09.30 10.40 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 14.50 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10

tv program

utorak11.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Тајна светских архива Име мог сокака Вести Палета Заувек млад Кухињица Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Џонатан Крик Радар Војвођански дневник Један на један Историја расизма Заувек млад Документ Радар Улични свирачи Таблоид

Кухињица – мађ. Миљеница Гламур тужур НОМУС 2011. Мали концерт Хроника Славоније, Барање и западног Срема Еко Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Добар посао Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Суперолуја Грување Палета

06.30 Музичко свитање 07.30 Глас Америка - отворени студио 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 11.15 Е ТВ 12.00 Путоманиа 13.00 Без цензуре 14.00 Меридијанима 14.30 Била једном једна недеља 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 18.00 Лола 19.00 Наш гост 20.00 Војвођанске вести 20.30 Агропарламент 22.00 Војвођанске вести 22.35 Панонска патрола 23.03 Панонска хроника 00.00 Глас Америке 00.30 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.09 10.35 11.11 11.33 12.00 12.15 12.31 13.23 14.55 15.20 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.04 22.05 23.04 23.50 00.15 01.01 02.41 03.50 04.23 04.49 05.47

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Азбука родитељства 11.30 Сремски Карловци од суботе до суботе 12.00 Зодијак 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Истрага 14.30 Спринт 15.00 Вести

Се ћа ња У се ри ја лу се пред ста вља ју лич но сти чи ја се ћа ња мо гу би ти сли ка про шлог вре ме на, а и за ни мљи ва за гле да о це. Аутор: Милорад Црњанин (Новосадска ТВ, 21.00) 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 ИЦТ плус 21.00 Сећања 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Зодијак 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

11.30 13.40 14.30 16.15 18.00 20.20 20.30 23.00 23.15 23.45 00.15

Руска лига: Рубин – Спартак Преглед холандске лиге Турски куп: Ђазијантеп - Сива Шпанска лига: Раjо Ваљекано – Сарагоса Турски куп: Галатасарај - 1461 Трабзон Спортски времеплов НБА класик: ЛА Лејкерс – Сакраменто Седмица пред вама Преглед руске лиге Преглед португалске лиге Португал Одбојка: Сан Гиустино - Модена

Јутарњи програм Јутарњи дневник Приче преко пуне линије Квадратура круга Путопис Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Место злочина Путовање са Шервудима, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Песма без граница Упитник Место злочина: Њујорк Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Град насиља, филм Приче преко пуне линије Око магазина Квадратура круга Мој рођак са села Верски календар

dnevnik

Андреа Лекић

РУКОМЕТ (Ж)

Србија–Данска (РТС 2, 20.05) 07.23 07.46 07.58 08.05 08.15 08.45 08.52 09.03 09.35 09.58 10.00

Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Добро вече, децо Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19. века Математика у срцу Све боје живота Магазин Лиге шампиона Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) 10.25 Мера за музику 10.52 Траг 11.20 Грађанин 11.50 Музички програм 12.31 Технологије 13.00 Трезор 14.07 Математика у срцу 14.33 Као мехур од сапунице 15.16 Нирнбершки противнапад 16.03 Мој лични печат: Ангелинна Атлагић 16.09 Рукомет (ж): ЕП, Чешка - Француска, пренос 17.37 Еко рецепт за здрав живот 18.08 Рукомет (ж): ЕП, Норвешка Шведска, пренос 20.05 Рукомет (ж), Србија–Данска, пренос 21.45 Нирнбершки противнапад 22.36 ТВ мрежа 23.37 Че, филм 01.52 Ја имам таленат

Град насиља

07.00 07.15 7.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 22.20 00.30 00.45 01.35 01.40 02.30 02.55

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: Коначна анализа Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

СЕРИЈА

Никита Она је млада и лепа. Зове се Никита и осуђена је на доживотну казну, због тешког злочина који није починила. Међутим, Никита добија другу шансу – условну слободу која подразумева строга правила, опасност и интриге, као нове методе опстанка. Улоге: Пета Вилсон, Рој Дупуи, Дон Франкс, Јуџин Роберт Глејзер (Б92, 20.00)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00

Ким Коби

Полицајац Тае-су, враћа се у родно место на сахрану пријатеља из детињства Ванг-јаеа. Тамо се сусреће са двојицом старих пријатеља, борцима Рио Сеок-хваном и Јанг Пил-хоом, који је у међувремену постао вођа локалне банде. Улоге: Џае-мо Ан, КилКанг Ан, Сеок-џонг Јеонг, Ду-хонг Џунг, Ким Коби Режија: Сеунг-ван Рио (РТС 1, 01.01)

07.25 Док. серија: Све што треба да знате 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Док. серија: Савршени грабљивци 11.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Непобедиви банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Матрикс 2 23.35 Вести 00.10 Спортски преглед 00.35 Док. серија: Све што треба да знате 01.25 Док. серија: Савршени грабљивци

Бенисио дел Торо

Че Аутор прати живот Ернеста Че Геваре од његовог искрцавања на Кубу са Фиделом Кастром 1956. године, кроз структуру драматуршке слагалице. У фокусу су историја кубанске револуције и Чеова улога у њој, његова јунаштва, хуманитарни и васпитни рад... Улоге: Бенисио дел Торо, Џулија Ормонд, Оскар Ајзак Режија: Стивен Содеберг (РТС 2, 23.37)

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

Добро јутро Звезде гранда Први национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Слажи ако смеш Српска посла

14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Шопингхоличарке Филм: Дердевил Сити њуз Филм: Пошаљи их у пакао, Мелоун Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Хавторн Сити њуз Опасна игра Филм: Господари саване Филм: Злочин на високом нивоу Опасна игра Тријумф љубави Сити њуз Филм: Спан Филм: Господари Саване

Оља Карлеуша

Граница Гнев, лењост, похлепа, пожуда, прождрљивост, завист и охолост су седам страсти из којих произилазе грехови, они смртни... Да ли им одолевамо на том путу? Да ли смо или нисмо отпорни на ове слабости чула и духа? Колико смо јаки или слаби? Гости: Оља Карлеуша, Ивана Јовановић, Звонко Марковић и Топалко. Водитељка: Јелена Весковић (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Вести Три летња дана, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Граница Љубавна докторка Долина вукова Играни филм У минусу, филм Играни филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран , 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak11.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ајвор Робертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Луди за кућом - Америка Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Најбоље из породилишта Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк Екстремни преображај

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Монти Дон’с Италиан Гарденс, док. серија 11.20 Кључ у руке 1, док. серија 12.41 Пркосна љубав 13.31 Др Оз 14.31 Културна баштина 14.50 Међу нама 15.25 Посет човечуљка, док. филм 15.59 Луда кућа 18.00 Контакт 18.20 8. кат 20.10 Параван 21.07 Кад чујеш звона 23.25 Игра осећаја, филм 01.15 Секс и град

08.20 Бен 10 09.00 Исплати се - ТВ аукција 09.15 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Дуги викенд, филм 00.10 Мртав или жив, филм 01.45 Астро шоу

07.00 Тајм тим година 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Брдо храма 11.00 Мистерије олупина на дну океана 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Сикерт против Сарџента 15.00 Древни светови 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Упознајте Римљане 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Мистерије олупина на дну океана 20.00 Ловци на митове 21.00 Ратници 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Упознајте Римљане 00.00 Тајм тим година 01.00 Древни светови 02.00 Хрватски владари

08.00 Мун зи 09.30 Срећ ни клин ци 11.00 Филм: Ана Ка ре њи на 13.15 Филм: По љу бац 16.00 Филм: Ви зан тиј ско пла во 18.00 Филм: Мр 73 20.00 Филм: Тр чи за жи во том 22.00 Филм: Уби ца ђа во ла 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Ана Ка ре њи на Ана Ка ре њи на, узор на су пру га и бри жна мај ка, за љу бљу је се у гро фа Врон ског и са њим за по чи ње ве зу. Због ње га она од ба цу је брак, по ро ди цу, дру штве ни по ло жај и на кра ју жи вот... Уло ге: Вивијен Ли, Ралф Ричардсон Ре жи ја: Џулијен Давајвер (Синеманија, 11.00)

Ду ги ви кенд

Мет Дејмон

Бор но ва над моћ Џеј с он Борн је би ви ши агент ко ји је про шао вр хун ску обу ку. Уче ство вао је у опе ра ци ји Трид стон, а та да је не ста ла огром на сво та нов ца то ком тран сфе ра у Мо скву. Борн са да жи ви с де вој ком Ме ри али га му че га по вре ме не гла во бо ље. Осим ма гло ви тих сли ка Борн не зна ни шта о сво јој про шло сти... Уло ге: Мет Дејмон, Џоан Елен, Џулија Стајлс, Брајан Кокс, Франка Потенте Ре жи ја: Пол Гринграс (ХРТ 2, 20.00) 07.05 Мала ТВ 07.35 Веселе тројке 08.01 Телетабис 08.25 Живот с Дереком 1 за децу 08.47 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.26 Обртник и партнер 14.00 Мекбрајд: Ко је убио Мартија?, филм 16.00 Регионални дневник 16.21 Жупанијска панорама 16.41 У канцеларији 17.03 Потрошачки код 17.33 Тајанствени јунаци, филм 19.31 Магазин Лиге првака 20.00 Борнова надмоћ, филм 21.53 Др Хаус 22.44 Заштитница сведока 23.31 Звездана врата: Свемир 00.14 ЦСИ Мајами 00.55 Којак

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.25 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Како је бити Ерика Кугар Таун Кугар Таун Али Мекбил Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин: Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Лака зарада Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Секс и град Секс и град Увод у анатомију Штиклама до врха Бивши Шапат духова Секс и град

Ку пер и Ед су бра ћа. Ку пер глу ми у са пу ни ца ма и сни ма ре кла ме, а у сло бод но вре ме га ња де вој ке, тра же ћи са мо јед но ноћ ни про вод. Ње гов мла ђи брат Ед ра ди у мар ке тин шкој аген ци ји. По што је у кре ве ту за те као сво ју де вој ку с дру гим му шкар цем, Ед не мо же ни ка ко да се опо ра ви... Уло ге: Крис Клајн, Брендан Фер, Чандра Вест, Крег Фербрас Ре жи ја: Пет Холден (РТЛ, 22.30)

Крис Клајн

06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15

Бинго Разгледнице из пакла Плава лагуна Нема ме Убиство у Холивуду Грејс више нема Белфегор, фантом из Лувра Апартман Неконтролисана моћ Еротски филм Еротски филм

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30

Изван сумње Изгубљено благо Атлантиде Биографија - Одри Хепберн Госпођица Лети и ја Нешто позајмљено нешто плаво Биографија Заљубљени Шекспир Поље снова Биографија - Патрик Демпси Девојка из сестринства Момци с Мадисона Флеч живи У акцији Светилиште - Према роману Норе Робертс

08.30 09.00 11.00 12.00 12.15 13.00 15.00 15.45 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15

Вивијен Ли

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.20 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30

08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Ел Дорадо: Храм сунца 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Видовњак 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Ерика 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Ел Дорадо: Град злата 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Краљевски болесници 22.20 Пандури новајлије 23.20 Хаваји 5-0 01.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Позадина авионских несрећа Повраћај авиона

Скијашки скокови Карлинг Биатлон Коњички спорт Фудбал Карлинг Фудбал Билијар Карлинг Биатлон Скијашки скокови Бокс Мотоспортови ФИА аутомобилизам Карлинг

Опе ри са ни од нор мал но сти

азмишљајући о четири године проведене у Бео- цију Срба? Већина усташких вођа умрла је у својим граду, у октобру 1997. написао сам опроштајно креветима у Латинској Америци или Шпанији. За писмо министру Робину Куку. Ово је суштина. обичне Србе то изгледа као да је међународна заједСрбију, иако је део Старог континента, из Западне ница одлучила да казни једино преступнике у једЕвропе посматрају као део Оријента. Велики део од- ном чину, који су само покушали да рашчисте рачуговорности за то носи пола миленијума отоманског не из ранијих сцена историјске трагедије. утицаја. Кад сам стигао почетком 1994, Србија беше дотакла дно. Током зиме 1993/4. инфлација је превазилазила вајмарске нивое (352 трилиона посто или два посто у једном минуту), улице су биле пусте, рафови у радњама празни, болнице нису имале лекова, аеродром је био затворен за међународне летове. Чинило се да су санкције обориле Србију на колена. Ипак, Милошевић је остао на власти. Предводио је режим који је показивао све најгоре карактеристике и комунистичке и фашистичке власти, при чему је животни стандард пао за две трећине. У свакој нормалној земљи то би било тешко кажњено на изборима. Али, СРЈ, а нарочито Србија, имала је тад мало атрибута нормалности. Разочаравајуће висок проценат чак и образованих људи веровао је да је узрок њихових патњи међународна завера коју подстичу њихови традиционални непријатељи: Немци и Аустријанци (чак и Ватикан) да би поништили понижења која су им нанета распарчавањем Хабзбуршког царства. Чак је и Милан Панић, држављанин САД, савезни премијер 1992/3, на једној вечери којој сам присуствовао, поновио велику лаж да су стране државе принципијелно одговорне за комадање Југославије. Али, ако је он, иначе, велика нада Запада за решавање кризе, заузео ту линију, како ли је тек тешко убедити необразованог Србина у то да главна одговорност за југословенску трагедију припада њима? И Милан Панић заражен теоријом завере Главно неразрешено наслеђе из Милошевићевих Непристрасност је одувек кључ за трајно решење година је, наравно, Косово, где је његов успон и почео. Дугорочни статус ће му одлучити демографија. југословенске кризе. Наша политика у почетку била На једну српску бебу рађа се шест албанских. Ако је оптерећена очитим јазом између позиције САД и се такав тренд настави, за 25 година Срби ће бити Немачке, с једне стране, и Велике Британије и Франмањина не само на Косову него у целој Србији. Ло- цуске, с друге стране. Пропуст Савета безбедности и гика, у подручју где мултиетничност и расна толе- ЕУ да осуде „Олују“, која је довела до највећег појеранција изазивају хладан поглед неразумевања, на- диначног таласа избеглица у Европи после изгона суводи на поделу. Но, то је решење које за сад нијед- детских Немаца, овде се још памти с неверицом. Вина страна није спремна да прихвати, а међународна дите, кажу Срби (поричући своју одговорност за иззаједница се несмотрено жестоко успротивила. Још бијање рата у Југославији), шта се десило кад смо ми покренули сличну акцију сви плаћамо несрећно црна Косову. Казна за Хрваттање граница 1913, после Де фи ни ти ван ста тус Ко со ва ће ску, истичу они, била је српских победа у балканкратко одлагање пријема у ским ратовима, а у новије од лу чи ти де мо гра фи ја, јер се Савет Европе. Србија је време због катастрофална јед ну срп ску бе бу ра ђа бомбардована. Понешто них закључака Бадинтерошест ал бан ских. Ако се та кав „непристрасности“ коначно ве комисије. тренд на ста ви, за 25 го ди на Ср би се појавило у неким западПроблем ратних злочинаца, колико битан, толико ће би ти ма њи на не са мо на Ко со ву ним земљама и почела је да даје резултате. Али, многи је неуралгичан за многе не го и це лој Ср би ји Срби – у ствари већина док Србе. Било би примамљисам ја био тамо – не верују во приписати њихову одбојност према Хагу колективној нечистој савести, да ће се европска врата икада отворити за њих. Миали је превише упрошћено. Трибунал се у Србији лутиновић ми је с горчином рекао, на опроштајном суочава с истинским проблемом кредибилитета, што ручку, да ће против њих увек бити уложен вето. Они је Милошевић цинично експлоатисао. Далеко од то- ће бити скептични према чињеници да постоји било га да се суоче са сопственом одговорношћу, многи какав стварни подстицај за добро понашање. УтолиСрби тврде да се југословенски ратни злочини не ко је већа потреба да се Срби убеде у то да је Запад могу посматрати одвојено од догађаја који су се де- спреман да их прими у европске структуре под услосили пре 50 година. Нама може деловати невероват- вом да они могу и да су вољни да се ускладе с нашим но – у ствари примитивно – то гуслање о некада- нормама. Ако пропустимо да их убедимо, појавиће шњим зверствима. Али ми нисмо били нападнути, се опасност да Србе сатерамо дубље у лагер и да прунити доживели варварску квислиншку државу чији жимо додатну подршку ултранационалистима. Да су Срби периферан фактор у региону, могли су злочини изазивали гнушање чак и нацистичких генерала. Више стотина хиљада Срба, Јевреја и Ро- бисмо их пустити да се кувају у властитом сосу. ма убијено је у конц-логорима којима су управљали Али пошто су стратешки значајни, морамо наћи наХрвати и нешто муслимана. Оптужнице Трибунала чин да каналишемо њихову енергију ка позитивном против толико Срба и тако мало Хрвата и муслима- излазу. Покушај да то урадимо био је за све нас тена доказ су, кажу, не обрасца убијања 1991–1995, жак задатак, а преговори с Милошевићем један од него антисрпске међународне завере. Кажу, ви при- последњих великих изазова билатералне дипломачате о правди. А где је правда за претходну генера- тије у 20. веку. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak11.decembar2012.

dnevnik

11. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо гу ће је да ће те ис ку си ти по ма ло на пе то сти и от по ра пре ма од ре ђе ној осо би по чет ком да на. Ипак, све ће се зна чај но про ме ни ти ка ко се ве че бу де при бли жа ва ло. Бу ди те флек си бил ни.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда сте за те че ни у те шкој ди ле ми. Па жња пре ма по тре ба ма дру гих љу ди мо жда вас је уву кла у дра му ко ју сва ка ко ни сте пла ни ра ли. Као ре зул тат то га би ће те нео д луч ни и не си гур ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ка да осе ти те да има те кон тро лу у сво јим ру ка ма, би ће те у мо гућ но сти да на пре ду је те у мно гим обла сти ма сво ег жи во та. Умре жи те се с дру ги ма и ус по ста ви те ва жне ве зе за бу дућ ност.

Уме сто да усме ра ва те сво ју енер ги ју ка спо ља и до ми ни ра те у раз го во ри ма о сво јим иде ја ма, по тру ди те се да ви ше слу ша те. До зво ли те иде ја ма да до ђу до вас. Бу ди те отво ре ни за дру го ми шље ње.

Си ту а ци је и до га ђа ји ће се од ви ја ти у ва шу ко рист ка ко дан бу де про ла зио. Без бри жна и осе тљи ва енер ги ја до ми ни ра ат мос фе ром. Би ће вам ве о ма ла ко да бу де те оно што ствар но је сте.

Мо жда осе ћа те као да се да нас вр ти те укруг, по себ но ка ко се при бли жа ва крај да на. Чи ни се као да вам ни шта не по ла зи од ру ке. Ипак, ни је све та ко ло ше као што ми сли те и ка ко вам се на пр ви по глед чи ни.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо гу ће је да ће те се мо ра ти по за ба ви ти озбиљ ним по слом уве че. Уме сто да ра ди те на то ме да оства ри те ства ри на же ље ни на чин, бу ди те осе тљи ви ји пре ма дру ги ма и уте мељ ни у свом при сту пу.

По сто ји сна жна си ла ко ја под сти че ва ша осе ћа ња, али то не зна чи да тре ба да бу де те ван кон тро ле. Док се те емо ци је гра де у ва ма, по сто ји ста бил на си ла ко ја вам по ма же да чвр сто сто ји те на зе мљи.

По ку шај те да не до зво ли те да не стал на и твр до гла ва при ро да до ми ни ра ва шим вре ме ном. То је мо жда лак ше ре ћи не го ура ди ти, али је та кво по на ша ње кључ но да би сте па мет но ис ко ри сти ли да на шњи дан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У до број сте по зи ци ји да на пра ви те ве ли ки про бој. Осе тљи вост вам сва ка ко иде у ко рист. То вам да је увид у оно шта су дру ги про пу сти ли. Оче к уј те да нас оби ље ста бил не енер ги је.

Не до зво ли те да вас су ви ше пре о ку пи ра ју ма ле ства ри и сва ка ко се не мој те су ви ше нер ви ра ти по во дом оно га што сте по гре шно ура ди ли. По сто ји то ли ко мно го див них ства ри ко је би тре ба ло да про сла ви те. По че так да на мо же би ти ве о ма бу ран и ла го дан. Циљ сва ке игре би ће да се ма ло за ба ви те. Ка ко дан бу де од ми цао, осе ћа ће те по тре бу да се што бо ље ор га ни зу је те. Пла ни рај те уна пред.

TRI^-TRA^

Ро ни Вуд се опет оже нио V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно са снегом

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-3

B. Palanka

-2

Zreњanin

-4

S. Mitrovica -2 Ruma

-2

Panчevo

-2

Vrшac

-4

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -1 Niш

Да године нису препрека доказао је Ро ни Вуд (65), времешни рокер и гитарста “Стонса”. Недавно су га папараци снимили у друштву са Се ли Хам ферс (34) у лондонском позоришту. Обоје су имали бурму. Према писању страних медија, пар је по следњих неколико ме сеци био нераздвојан, па се Рони одлучио за брак. Пошто је велики џентлмен, за Селину руку прво је питао њене родитеље. Позвао их је у Лондон да заједно погледају представу, а већ сутрадан је питао њеног оца да ли може да се ожени његовом ћерком. Рони иза себе већ има два брака, али то га није обесхрабрило да покуша још једном. Једино је негодовао Кит Ри чардс, коме је преко главе да легендарном гитаристи купује бурме.

Evropa

НО ВИ САД: Хлад но и облач но са сне гом. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на -2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и облач но са сне гом по вре ме но. Па шће од 5 до 10 цм сне га, ви ше на ју гу не го на се ве ру. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на -2 сте пе на. СР БИ ЈА: Хлад но и облач но са сне гом по вре ме но. Па шће од 5 до 10 цм сне га. Ују тру не ће би ти ја ког мра за. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, мак си мал на 0 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду облач но уз слаб снег по не где. У че твр так и пе так су во с мра зе ви ма, ују тру у че твр так би ће по не где -20 сте пе ни. По сте пе ни по раст тем пе ра ту ре за ви кенд, али облач но у су бо ту и не де љу с ки шом, по не где ле де ном, по себ но у ко шав ском под руч ју. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Свим хроничним болесницима препоручује се опрезност. Могу се појавити главобоља, нерасположење и реуматски болови. Саветује се одевање прилагођено веома хладном и у већем делу Србије екстремно хладном времену.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-1

Beч

Varшava

-3

Kijev

Moskva

-5

Oslo

-9

St. Peterburg -1 Atina

Pariz

Minhen

-1

Budimpeшta

Stokholm

-1

VIC DANA Ухва ти Му јо Му ји цу ка ко пу ши и приговoри му: - Му ји це, си не, тек ти је де сет го ди на а већ пу шиш. - Та та, и ти си пу шио у че твр том раз ре ду основ не шко ле. - Је сам, си не, али сам имао 18 го ди на.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

77 (3)

Slankamen

236 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

151 (-3)

Zemun

321 (-3)

Bogojevo

144 (-5)

Panчevo

336 (0)

Smederevo

494 (8)

Baч. Palanka 160 (-3) Novi Sad

166 (-5)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

162 (2)

S. Mitrovica

375 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (2)

Beograd

276 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

228 (-6)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-60 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (4)

Reшeњe:

DUNAV