Dnevnik 12.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 12. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23585 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

PO KRA JIN SKA AD MI NI STRA CI JA OD RE PU BLI^ KE TRA @I TRAN SPA RENT NU BU YET SKU RA ^U NI CU

U Ba no vi ni ipak pi {u za kon o fi nan si ra wu Voj vo di ne

str. 3

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI]

NO V I SAD JU ^ E DO B IO JO[ JE D AN TR @ NI CEN T AR

Ot pla ti li smo vi {e stru ko Kan ce la ri ju u Bri se lu

str. 3

Foto: N. Stojanovi}

OB JA VQEN SPI SAK 1.000 NAJ VE ]IH PO RE SKIH DU @NI KA

U Voj vo di ni naj vi {e du `ne po sr nu le fir me

„Big Si” {ir om otvor io vrat a

str. 5

str. 7

NA JA VA RA DI KA LI ZA CI JE [TRAJ KA U DTD „SEN TA”

ZA BRA NA IZ VO ZA PO VOD ZA ME \U DR @AV NI SPOR

Sr bi ja i Hr vat ska Na si pi na Ti si osta ju se po tu kle ne bra we ni zbog ma lo re pe str. 4

NASLOVI

Ekonomija 5 U Vladi tvrde da Srbija uvozi samo zdravu hranu

Dru{tvo 6 Bolovawa preko 30 dana sve vi{e koriste zaista bolesni

Novi Sad 8 ^as fizi~kog za Ginisa u 20 osnovnih {kola

Vojvodina 11 Po~eli Dani ludaje u Kikindi, za najte`u bundevu 100.000 dinara

Lov 19 Su{a desetkovala divqa~ i u Vojvodini

Kwiga 20 Novi nobelovac kineski pisac Mo Jan

n NOLE U ^ETVRTFINALU, JANKO ISPAO

PRI VE DEN VLA SNIK ZRE WA NIN SKOG „VOJ VO DI NA PU TA” DU [AN BO RO VI CA I JO[ DVO JI CA

Uhap {e ni jer su o{te ti li bu yet No ve Cr we? str. 14 – 18

SPORT

n ORLOVI DO^EKUJU BELGIJU

str. 4

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Sunce, pa ki{a

Najvi{a temperatura 18 °S

PRI TVOREN RU KO VO DI LAC EKS PO ZI TU RE EURO BAN KE EFG U BE ^E JU

Kli jen ti ma la `ne pri zna ni ce? str. 13

str. 12

POLiTikA

petak12.oktobar2012.

dnevnik

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]

Po li ti ~a ri i taj ku ni udru `e no na pa da ju

Ni ko li} Fi leu: Me waj te for mu la ci ju Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} re kao je evrop skom ko me sa ru za pro {i re we [te fa nu Fi leu da bi Evro pa tre ba lo, ako iskre no `e li da joj se Sr bi ja pri dru `i, da iz me ni deo iz ve {ta ja ko ji po mi we in te gri tet Ko so va. – Ti me bi EU do ka za la po sve }e nost sta tu snoj ne u tral no sti Ko so va i Me to hi je – is ta kao je pred sed nik Sr bi je u raz go vo ru s Fi le om u Be o gra du.

Vi so ki ko me sar je re kao da for mu la ci ja – te ri to ri jal ni in te gri tet – ne pre ju di ci ra sta tus, is ta kav {i da je re~ o ~i we ni ci da se Evro pa jo{ od 2005. go di ne pro ti vi po de li Ko so va, na vo di se u sa op {te wu Pres-slu `be pred sed ni ka Re pu bli ke. Ni ko li} i Fi le sa gla si li su se u to me da je si tu a ci ja na Ko so vu iz u zet no de li kat na i da sva ka for mu la ci ja u ve zi s tim mo ra da bu de ja sno pre ci zi ra na.

RAZGOVARALI DA^I] I FILE

Ako ne ma no vih uslo va, Sr bi ja sprem na za di ja log Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le pre neo je ju ~ e u Be o g ra d u pre m i j e r u Ivi ci Da ~i }u da u di ja lo gu Be o grad–Pri {ti na, kao ni u na stav ku evrop skog pu ta, ne ma no vih uslo va za Sr bi ju, a pred sed nik srp ske vla de po ru ~io da je Be o grad spre man da na sta vi di ja log s Pri {ti nom. Kad je re~ o for mu la ci ji o „te ri to ri jal nom in te gri te tu Ko so va”, Fi le je po ru ~io da Evrop ska ko mi si ja osta je sta tu sno ne u tral na, i po no vio da Bri sel ne `e li po de lu Ko so va. – Ko me sar Fi le mi je pre neo stav da ne ma no vih uslo va za na sta vak di ja lo ga i da bi di ja log, uko li ko bi Sr bi ja u we mu u~e stvo va la, bio sta tu sno ne u tra lan – re kao je Da ~i} no vi na ri ma po sle sa stan ka s Fi le om u Vla di Sr bi je. Fi le je is ta kao da }e Sr bi ja do b i t i da t um ot p o ~ i w a w a pre g o v o r a o ~lan s tvu u EU „~im se u~i ni na pre dak u po gle du kqu~ nih pi ta wa i vi dqiv i tra jan na pre dak u od no si ma s Ko so vom”. – Po r u ~ io sam pre m i j e r u Da ~i }u da ne ma no vih uslo va u od no su na ono {to je od lu ~e no u de c em b ru pro { le go d i n e. Po zi ci ja Evrop ske ko mi si je osta je sta tu sno ne u tral na po pi ta wu Ko so va i sve {to sto ji u ovo go di {wem iz ve {ta ju je u

skla du s tim – re kao je Fi le na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je. Da ~i} je ob ja snio da je za Sr bi ju u tom smi slu bi lo va `no pi ta we da li po sto je no vi uslo vi u pro ce su evro in te gra ci ja, od no sno da li je po treb no da Sr bi ja za do bi ja we da tu ma ot po ~i wa pre go vo ra ili ~lan stvo u EU na ne ki na ~in pri zna ne za vi snost Ko so va. – Za nas je bi la spor na re ~e ni ca o te ri to ri jal nom in te gri te tu Ko so va, ima ju }i u vi du da to mo `e vo di ti ka za kqu~ ku da mo `da po sto je no vi uslo vi. A za nas je to ne pri hva tqi vo – re kao je Da ~i}. Ka ko je ob ja snio, uko li ko su raz go vo ri sta tu sno ne u tral ni i bez no vih uslo vqa va wa, {to je po tvr dio i [te fan Fi le, Sr bi ja je sprem na na na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom. Po we go vim re ~i ma, u na red n om pe r i o d u bi } e na s ta vqe n o for m u l i s a w e je d in stve n e dr ` av n e po l i t i k e o Ko so vu, u ~e mu }e u~e stvo va ti pred s ed n ik, Vla d a i par l a ment. – Na{ je ciq da {to pre do bi je mo da tum pre go vo ra i sve sni smo to ga da do to ga ne }e do }i u de cem bru – re kao je Da ~i}, i do dao da je ciq Vla de da u na red noj go di ni Sr bi ja do bi je taj da tum.

Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da su se po je di ni po li ti ~a ri i taj ku ni udru `i li u na pa di ma na we ga i qu de ko ji se ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je. On je u tom kon tek stu na veo pred s ed n i k a LDP-a ^e dop mi ra Jo va no vi }a i Mi ro sla va Mi {ko vi }a. – Re kao sam pre de set da na ce loj jav no sti da o~e ku jem na pa de sa svih stra na. Re kao sam da o~e ku jem da }e to da bu du i po li ti ~a ri i taj ku ni, i kao {to vi di te, oni su se ve} da nas udru ` i l i. Vi d i t e jed n u po li ti~ ku stran ku ko ja je svoj pro gram na pra vi la na to me da svo j e v re m e n o kri t i k u j e go spo di na Mi ro sla va Mi {ko vi }a – iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma u No vom Sa du Vu ~i}, ko ji je i {ef Bi roa za ko or di na ci ju ra da bez bed no snih slu `bi. On je do dao da ti po li ti ~a ri ni su ni {ta dru go go vo ri li

~aj, za ko ji je ka zao da je „pot pu no ~ist”. – To je bi la spe ci fi~ na i va `na ak ci ja, u ko joj smo od po ~et ka do kra ja pra ti li stva ri, sni m i l i qu d e, uhva t i l i

Jednak odnos prema svakom delu Srbije

– Da nas su oni kre nu li u na pa de i na me ne i na sve qu de ko ji se ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je. Kre nu }e jo{ ja ~e, ali dr `a vu i od lu~ nost dr `a ve ne mo gu po be di ti ni po li ti ~a ri, ni taj ku ni, ni me di ji –

„Integritet Kosova” nespretna formulacija Ko men ta ri {u }i iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je i sin tag mu „in te gri tet Ko so va„, Vu ~i} je re kao da se na da da je to „ne spret na for mu la ci ja”. On je re kao da je ju ~e u raz go vo ru s evrop skim ko me sa rom [te fa nom Fi e lom do bio uve ra va wa da to, na na ~in na ko ji je u Sr bi ji pro tu ma ~e no, ni je bi la na me ra Evrop ske ko mi si je. – Re kao sam je dan put – i ne }u da se do dvo ra vam i ula gu jem ni ko me ni u Sr bi ji – da do brih i la kih re {e wa oko KiM ne ma, da ni ko od Sr ba i gra |a na Sr bi je ne }e bi ti sre }an ni jed nim re {e wem, pa ni naj bo qim mo gu }im, ta ko da za nas osta je da se kre }e mo u onim okvi ri ma – da do bi je mo naj vi {e {to mo `e mo, a da iz gu bi mo naj ma we {to mo ra mo – ka zao je Vu ~i}. Vi ce pre mi jer je re kao da mu ni ko ni je po nu dio da u~e stvu je u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne i da o to me ni je raz go va ra no. – Ni ka da ne be `im od od go vor no sti, ali mi slim da imam do voq no du `no sti i do voq no oba ve za – re kao je on. ve} iz go va ra li re ~i i re ~e ni ce pro tiv Mi {ko vi }a, a da im je po sle to ga „ma ca po je la je zik” i vi {e ni ka da we go vo ime i pre zi me ni su sme li da iz go vo re.

re kao je Vu ~i}, na po mi wu }i da ne mi sli na sve po li ti ~a re, taj ku ne i me di je. On je is ta kao da po di za wem le stvi ce u bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la po vrat ka

„Ne ma ni ka kve po tre be da se Alek san dar Vu ~i}, ma ski ran u stra na~ ko sa op {te we, jav no pi ta ka ko je ne {to mo gu }e. Na ras po la ga wu su mu svi me ha ni zmi dr à ve, raz o bru ~e na si la i stra ho vla da ko ju po ku {a va da za ve de u ze mqi i kroz wih mo è od mah raz ja sni ti sve di le me ko je even tu al no ima”, sa op {tio je ju ~e LDP. „@ao nam je {to smo su vi {e ozbiq ni da bi smo pri sta li na to da }u ti mo pred Vu ~i }e vim ti ra da ma o ì vot noj mi si ji i ulo zi Eli o ta Ne sa ko ju je sam se bi do de lio, mi mo svih ustav nih, za kon skih i ci vi li za cij -

Ni kom ni {ta

Mla |a po ma `e fit nes

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} pod se }a „tvi te ra {e„ na to da su do ga |a ji ko ji obe le `a va ju ok to bar nor mal na stvar. „Re dov na ok to bar ska {e ma–- 1. ne de qa pro blem oko ’Praj da’, 2. oko Iz ve {ta ja, pa on da grej na se zo na... i ni kom ni {ta…„

Sport ski na stro je ni tvi te ra {i pi ta ju mi ni stra fi nan si ja: „Go spo di ne Din ki }u, da li su te re ta ne i fit nes-cen tri oba ve zni da ima ju fi skal ne ka se?„ „Ne. Ni fit nes-cen tri vi {e ne ma ju oba ve zu dr `a wa fi skal nih ka sa„, od go va ra Mla |an Din ki} s laj ne.

Pri vat na stvar?

Hva la ti, Evro po Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ju ~e se obra tio naj vi {im zva ni~ ni ci ma EU: „Hva la Evrop skoj ko mi si ji {to ni je do pu sti la Sr bi ji da se sa mo u bi je sr qa ju }i ka Evrop skoj uni ji„, po ru ~u je \u ka no vi} s laj ne…

„in fla gran ti„, na naj di rekt ni ji na ~in, u tre nut ku pri mo pre da je nov ca. Sve je za be le è no, i vi deo i audio – ka zao je Vu ~i}, i do dao da su ta kvi slu ~a je vi na à lost ret ki jer ne po sto ji mo gu} nost da se ta ko po kri je ve }i pro stor i ve }i broj osum wi ~e nih. On ni j e is k qu ~ io mo g u} nost da se u tom slu ~a ju is tra ga pro {i ri, s ob zi rom na dru ge Bo ro vi ~i ne po slo ve, ali je na po me nuo da is tra gu vo di tu ì lac. S. Kova~evi}

LDP: Ne }e mo da }u ti mo skih pra vi la”, na ve de no je u sa op {te wu. Li be ra li oce wu ju da SNS i Vu ~i} u jav no sti ru {e i po sled we ostat ke prav ne dr à ve i da su „oku pi ra li sva ki wen seg ment, jav na i dr àv na pred u ze }a i in sti tu ci je”, do vo de }i ne u spe {ne, neo bra zov ne, ne spo sob ne i po slu {ne ka dro ve ko ji }e Sr bi ju sku po ko {ta ti. LDP i da qe in si sti ra na odr à va wu sed ni ce skup {tin skog Od bo ra za unu tra {we po slo ve, kao i da se „u in sti tu ci je vra ti red i da se ze mqa sa ~u va od ka ta stro fe u ko joj po li ti~ ki mo} ni ci uzi ma ju za kon u svo je ru ke”.

TVIT CRTICA

Me |u na rod ni in sti tut za bez bed nost sva ko dnev no na “Tvi te ru” ob ja vqu je ve sti ko je }e za go li ca ti jav nost. „Da ne pi {e mo da je Mr ko wi} ku pio stan Ani Be ku ti u Krun skoj uli ci, pre ko pu ta re sto ra na NEW YORK? Ne ko }e re }i da je to pri vat na stvar. :-)„

ne ma, i da sve mo ra da iza |e na vi de lo, me sec ili {est me se ci ka sni je. – Mno gi su na po ~et ku mi sli li: la ù, iz mi {qa ju, pri ~a ju po li ti~ ke pri ~e. Sad se ve} i oni pi ta ju: ê kaj te, mo `da }e ovi to da na sta ve do kra ja. I, on da je je di na na da na {im po li ti~ kim opo nen ti ma da us pe ju ti za stup ni ci taj ku na, od ê do mi ra Jo va no vi }a pa na da qe, u to me da ne gde sa op {te: Aha, oni su opa sni po dr à vu. Da, ve o ma sam opa san po dr à vu, za sve one u dr à vi ko ji kra du, pqa~ ka ju i ko ji mi sle da pre ko svo jih po li ti~ kih za stup ni ka mo gu ra za ra ti ovu ze mqu – re kao je Vu ~i}. Na pi ta we no vi na ra da li u kon tek stu bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la mo è do }i do kri ze Vla de ili no vih iz bo ra, vi ce pre mi jer je od go vo rio da se na da da do to ga ne }e do }i. Ko m en t a r i { u } i hap { e w e vla sni ka „Voj vo di na pu ta” Du {a na Bo ro vi ce, di rek to ra tog pred u ze }a Zdrav ka Ili }a i v. d. di rek to ra JKP „8. ok to bar” iz No ve Cr we Dra ga na An to ni }a, Vu ~i} je re kao da je od po ~et ka bio ukqu ~en u taj slu -

Vi ce pre mi jer Vu ~i} je ju ~e u No vom Sa du otvo rio no vi tr `ni cen tar „Big”, na kon ~e ga je u Grad skoj ku }i s gra do na ~el ni kom Mi lo {em Vu ~e vi }em raz go va rao, ka ko je sa op {te no, o in ve sti ci ja ma i bor bi pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la na lo kal nom ni vou. Ta bor ba, re kao je gra do na ~el nik, tra `i ko or di ni ra nu ak tiv nost svih dr `av nih or ga na na svim ni vo i ma vla sti i za to je po se ta pr vog pot pred sed ni ka Vla de ve o ma va `na. – Svi tre ba da zna ju da }e Re pu bli~ ka vla da ima ti jed nak od nos pre ma sva kom gra du, sva kom de lu Sr bi je, ni ko ne }e bi ti us kra }en za ono {to mu pri pa da, i to je po ru ka oni ma ko ji go vo re da }e Voj vo di na na bi lo ko ji na ~in bi ti dis kri mi ni sa na – re kao je vi ce pre mi jer Vu ~i}.

kvi ra svo jim fa no vi ma na laj ni: „Pra tio `e nu na le kar sku ko mi si ju. Od 7–11h. Na kra ju ma lo bu ke, pre po zna va we, gra ja u ~e ka o ni ci. [e fi ca obe }a po boq {a wa. Ni je vi de la sa ma?„

Gde ste, vi te zo vi Po go di te ko ne do sta je pro sla vqe nom va ter po li sti Da ni lu Iko di no vi }u? On “ot kri va“ fa no vi ma s laj ne: „Ne ma da nas vi te zo va iz par la men ta po no vi na ma… Ne do sta je mi wi ho va hra brost…” A LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} je “ne str pqiv”: „Ve} dva sa ta Vu ~i} ni je pu stio ni jed nu vest o hap {e wu :)„.

[to ne vi di sa ma? Na “Tvi te ru“ mo `e te “vi de ti“ da ima i funk ci o ne ra ko ji se sre }u s pro ble mi ma obi~ nih gra |a na, po {to ne `e le da idu pre ko ve ze. Om bud sman Sa {a Jan ko vi} ot -

poslani^ke teme

Le va, de sna… No va sed ni ca re dov nog je se weg za se da wa par la men ta po ~e }e 23. ok to bra, sa op {te no je na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko le gi ju ma par la men ta. O~e ku je se da to ne }e bi ti “ve li ka” se si ja, ve} }e bi ti okon ~a na za tri da n a, sa z na j e “Dnev n ik” iz kru go va bli skih ru ko vod stvu Skup {ti ne. Jed na od te ma ko ja se na {la na sed ni ci Ko le gi ju ma bio je i ras po red se de wa par la men ta ra ca, ko ji }e, ka ko je re ~e no, bi ti pro me wen. Ta ko }e se usko ro u klu pa ma ko je su pri pa da le ra di ka li ma na }i po sla ni ci DS-a jer je od lu ~e no da le vo se di vlast, a de sno opo z i c i j a. Obra z lo ` e w e pred sed ni ka Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Zo ra na Ba bi }a je bi lo, ka ko smo sa zna li, da je ta kva prak sa u srp skom par la men tu od “po sle ra ta”. Na to je {ef de mo kra ta u par la men tu Dra g o q ub Mi } u n o v i} za p i tao: “Ko ja je to opo zi ci ja bi la za vre me ko mu ni zma?”

Zarade, pa u {al, pu to va wa Otvo re ni par la ment u Voj vo di ni Otvo re ni par la ment ju ~e je “go sto vao” u Voj vo di ni, a ka ko ka `u, “po zi tiv no su iz ne na |e ni ko li ko qu di se in te re so va lo da sa zna {ta se de {a va u Skup {ti ni”. Na svoj na log “oka ~i li” su fo tos s pri pre ma za su sret sa Zre wa nin ci ma. S. St.

Za pla te na rod nih po sla ni ka na red ne go di ne bi }e iz dvo je no 363,8 mi li o na di na ra, za po sla ni~ ki do da tak 140, za na kna du za odvo jen `i vot se dam, a za par ki ra we par la men ta ra ca dva mi li o na di na ra. Tro {ko vi slu `be nih pu to va wa u ze mqi su 86 mi li o na, dok je za pu to va wa u ino stran stvu na ve -

de no 49 mi li o na di na ra. Za uslu ge {tam pa wa ma te ri ja la – vi zit-kar te i osta lo, za re pre z en t a c i j u i “osta l e ne pred vi |e ne uslu ge“ pla ni ra no je mi lion di na ra.

ân ku pla ta jo{ {est me se ci Od bor za ad mi ni stra tiv nobu x et s ka i man d at n o-imu n i tet ska pi ta wa jed no gla sno je ju ~ e od l u ~ io da ne k a d a { wo po sla nik li der LSV-a Ne nad â nak pri ma pla tu u par la men tu jo{ {est me se ci. â nak je pod neo ostav ku na po sla ni~ ku funk ci ju na kon in ci den ta is pred ka fi }a “Ta ko je su |e no” u No vom Sa du, pri znav { i pred no v i n a r i m a u par la men tu da je vi {e pu ta uda r io Pa v la Le { a n o v i } a, ob ja sniv {i da je ta ko bra nio ~ast svo je po ro di ce. Po sla ni~ k a pla t a iz n o s i oko 75.000 di na ra, a u ovom pe ri o du par la men tar cu ko me je pre stao man dat, vi {e se ne is pla }u je pa u {al od oko 35.000 di na ra. Od lu ka je usle di la na kon {to su nad le `ne slu `be utvr di le da ân ku ne mi ru je rad ni od nos, da ne is pu wa va uslo ve za pen zi ju i da ni je osu |en na za t vor s ku ka z nu, mi n i m al n o {est me se ci. Ne n a d u ân k u pre s tao je man d at na r od n og po s la n i k a 26. sep t em b ra. â n ak je na stal nom ra du u par la men tu od 2007. go di ne. S. Stankovi}

politika

dnevnik

Otplatili smo vi{estruko Kancelariju u Briselu bio na me wen Sr bi ji – re kao je Paj ti}. – Od oko 50 mi li o na evra, ko li ko je tre ba lo da do bi je Re pu bli ka Sr bi ja, Voj vo di na je po vu kla vi {e od 40 mi li o na. Da kle, mi je smo bi li uspe {ni ji ne go dru gi de lo vi ze mqe, i to da le ko uspe {ni ji, za hva qu ju }i to me {to smo bi li or ga ni zo va ni, bi li pri sut ni, {to po sto ji Ka ce la ri ja u Bri se lu, {to po sto je ve ze s evrop skim re gi ja ma i do bra sa rad wa. Mi

smo vi {e stru ko ot pla ti li Kan ce la ri ju u Bri se lu. Na sva ki di nar ulo `en u Kan ce la ri ju u Bri se lu, gra |a ni ma Voj vo di ne, in sti tu ci ja ma, pred u ze }i ma, usta no va m a u raz l i ~ i t im ka t e g o r i j a m a dru {tve nog `i vo ta vra ti lo se 25 di na ra. Pri su stvo u Bri se lu nam je va `no jer nam obez be |u je no vac iz evrop skih fon do va, da qi raz voj, obez be |u je nam pri vla ~e we stra nih in ve sti to ra.

POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA OD REPUBLI^KE TRA@I TRANSPARENTNU BUYETSKU RA^UNICU

U Banovini ipak pi{u zakon o finansirawu Vojvodine Na kon su ko ba iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je, otvo re nih po sle ne dav nog re ba lan sa re pu bli~ kog bu xe ta i usva ja wa fi skal nih za ko na ko ji ma je, ka ko tvr de u Vla di APV, o{te }en voj vo |an ski bu xet, u Ba no vi ni su re {i li da ko na~ no na pi {u pred log za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne, sa zna je „Dnev nik”. A ta ini ci ja ti va usle di la je pa ra lel no s od lu kom Po kra jin ske vla de da za tra `i utvr |i va we „~i stih ra ~u na„ iz me |u dva ni voa vla sti, od no sno uvid u po dat ke o to me ko li ko Voj vo di na u~e stvu je u pu we wu cen tral ne ka se a ko li ko iz we tro {i. Da }e po kra jin ska am di ni stra ci ja usko ro for mi ra ti rad nu gru pu za iz ra du za ko na o fi nan si ra wu APV po tvr dio je ju ~e na {em li stu i pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Dra go slav Pe tro vi}, ko ji je iz ja vio da je ta kav po tez neo p ho dan da bi se re {i lo pi ta we pri ho da Po kra ji ne na osno vu ustav nih ga ran ci ja po ko ji ma bu xe tu APV pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog, a od ~e ga tri sed mi ne mo ra bi ti pla si ra no u ka pi tal ne pro jek te u Voj vo di ni. On je ka zao da je iz ra da tog za ko na bi la i te ma ne dav nih raz go vo ra pred sed ni ka Vla de APV Bo ja na Paj ti }a i mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a, ko ji je, pak, na ja vio da }e taj pro pis bi ti usvo jen do sre di ne na red ne go di ne.

– Mi }e mo usko ro for mi ra ti eks pert sku gru pu za iz ra du za ko na o fi nan si ra wu. I sam mi ni star fi nan si ja je po ru ~io da to tre ba da se ura di i da }e za kon bi ti do net na red ne go di ne – re kao je Pe -

tro vi}, do dav {i da je do no {e we tog pro pi sa od su {tin skog zna ~a ja za Po kra ji nu jer }e se ti me ja sno re gu li sa ti pi ta we we nog fi nan si ra wa. Pod se ti mo, taj za kon tre ba lo je da bu de usvo jen do kra ja 2008. go di ne, ka ko je to na la gao Ustav ni za kon o spro vo |e wu Usta va usvo je nog 2006. go di ne. To pi ta we, me |u tim, u pret hod nim go di na ma je

stal no od la ga no. Po ku {aj da se fi nan si ra we APV ugra di u Za kon o nad le `no sti ma APV, ko ji je usvo jen kra jem 2009. go di ne, pro pao je, po {to taj pred log Po kra jin ske vla de ni je pri hva ti la Vla da Mir ka Cvet ko vi }a. Vla da Sr bi je tad se oba ve za la na to da }e pi ta we iz vor nih pri ho da Voj vo di ne re gu li sa ti po seb nim za ko nom, ali to, me |u tim, ni kad ni je is pu ni la. A za iz ra du tog ak ta, po re ~i ma Dra go sla va Pe tro vi }a, va `no je da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ima pu ni uvid u ubi ra we svih jav nih pri ho da na te ri to ri ji Po kra ji ne. Sto ga je, ka è, Vla de Voj vo di ne pre kju ~e od Re pu bli~ ke vla de za tra ì la da joj do sta vqa evi den ci ju o ostva re wu svih jav nih pri ho da na ni vou Po kra ji ne „jer je di no ta ko mo è mo ima ti uvid u to ko li ko su gra |a ni i pri vre da APV iz dvo ji li za fi nan si ra we ras ho da na ni vou Re pu bli ke, od no sno ko li ko je u~e {}e Po kra ji ne u ukup noj na pla ti u Re pu bli ci„. – Ti po da ci mo ra ju nam bi ti do sta vqe ni i zbog pri pre me za ko na o fi nan si ra wu, ali i zbog me |u sob ne kon tro le oba ve za iz me |u Vla de Sr bi je i po kra jin ske ad mi ni stra ci je – ka a zo je Pe tro vi}, na vo de }i da je na taj pro blem „ve} skre nu ta pa `wa i mi ni stru Din -

Buyet zaboravio vojvo|anske prosvetare Dra go slav Pe tro vi} je na {em li stu iz ja vio da je Vla da Voj vo di ne pre kju ~e od re pu bli~ kog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a za tra `i la da se re {i pro blem s is pla tom ot prem ni na za 2012. go di nu pro svet nim rad ni ci ma iz voj vo |an skih osnov nih i sred wih {ko la ko ji su oti {li u pen zi ju ili su pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom. On je ka zao da su te ot prem ni ne is pla }e ne u dru gom de lo vi ma Sr bi je, ali ne i pro sve ta ri ma iz Voj vo di ne, ko ji su, ka ko je uka zao, za bo ra vqe ni i u re ba lan su re pu bli~ kog bu xe ta.

– Ne znam za {to re sor no mi ni star stvo ni je obez be di lo is pla tu tih ot prem ni na u ovom re ba lan su, ali to je ve li ki pro blem ko ji mo ra da se re {i, {to smo i za tra `i li od pre mi je ra Da ~i }a jer to pi ta we ni je u na {oj nad le `no sti – re kao je Pe tro vi}. On je do dao da je oba ve za re pu bli~ kog bu xe ta da obez be di no vac za is pla tu tih ot prem ni na, te da je Vla da Voj vo di ne za to po zva la i Mi ni star stvo fi nan si ja i Mi ni star stvo pro sve te da „is pu ne svo ju za kon sku oba ve zu i obez be de pa re za is pla tu ot prem ni na i za pro svet ne rad ni ke u Voj vo di ni„.

IZBORI U DS-u

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

U okvi ru ma ni fe sta ci je „Open dejs„, i Kan ce la ri ja Voj vo di ne u Bri se lu obe le `i la je go di nu da na ra da. Tim po vo dom, pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} je na gla sio da se „po ka zu je ko li ko je va `no pri su stvo u Bri se lu i ko li ko je va `no lo bi ra ti u evrop skim in sti tu ci ja ma”. – Voj vo di na je, za hva qu ju }i ta kvim ak tiv no sti ma, po vu kla 87 od sto nov ca iz pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we ko ji je

petak12 .oktobar2012.

ki }u” pri li kom we go ve po se te Ba no vi ni pro {le ne de qe. Pe tro vi} je is ta kao da bez ja snog ra ~u na o na pla ti, po vra }a ju i ras po de li jav nih pri ho da ni je mo gu }e utvr di ti ni ko li ko }e iz no si ti voj vo |an ski bu xet, „a po seb no na kon ne dav nih iz me na Za ko na o bu xet skom si ste mu”. – Mi mo ra mo ima ti u vi du ukup ne pri ho de da bi smo mo gli utvr di ti ko li ki }e bi ti bu xet Po kra ji ne jer se, po no vim za kon skim iz me na ma, pro ce nat od se dam od sto ra ~u na upra vo u od no su na ras ho de ko ji se fi nan si ra ju iz po re skih pri ho da. I ne ma ni ka kvog raz lo ga da nam u Re pu bli~ koj vla di ne iza |u u su sret. U pro tiv nom, ima li bi smo di le mu o to me ko ji su to mo ti vi da se pri ho di Po kra ji ne ne pri ka ù tran spa rent no – ka zao je Pe tro vi}. On je na ja vio i sko ri re ba lans po kra jin skog bu xe ta, o ko jem }e se Vla da APV naj ve ro vat ni je iz ja {wa va ti u po ne de qak, 15. ok to bra, a po kra jin ski po sla ni ci de set da na ka sni je. Ina ~e, na pre kju ~e ra {woj sed ni ci Vla de APV kon sta to va no je da je za pr vih {est me se ci na te ri to ri ji Po kra ji ne ubra no 131,8 mi li jar da di na ra jav nih pri ho da, od no sno 11 pro ce na ta no mi nal no vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. Me |u tim, ka ko je oce we no, re~ je sa mo o de lu pri ho da ko ji se sa ku pe u Voj vo di ni, po {to po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ne ma uvid u sve pri ho de ko ji se na pla }u ju Po kra ji ni, a me |u ko ji ma su i naj i zda {ni ji pri ho di od po re za na do da tu vred nost, te ak ci ze kod uvo za, ca ri ne i dru ge uvo zne da `bi ne. Sto ga je Po kra jin ska vla da za tra ì la iz me nu Pra vil ni ka o uslo vi ma i na ~i nu vo |e wa ra ~u na za upla tu jav nih pri ho da i ras po red sred sta va s tih ra ~u na, po ko jem se wi ho va evi den ci ja vo di sa mo na ni vou Re pu bli ke, te pred lo ì la da se Po kra ji ni me se~ no do sta vqa iz ve {ta je o bru to na pla ti, po vra }a ju i ras po de li jav nih pri ho da. B. D. Savi}

REKLI SU Cvetkovi}: Ne vidim sebe vi{e u politici

Stefanovi}: O Beogradu }emo razgovarati

Jovanovi}: Lov na neza{ti}ene

Biv {i pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} za be o grad ski „Ne deq nik” ka è da se be „ni za ì vu gla vu” vi {e ne vi di u po li ti ci, da iz me |u Ta di }a i \i la sa bi ra De mo krat sku stran ku, da se ne ose }a bez bed no kad ~i ta la ì o se bi, te da je Du li }a po dr ào ne è le }i da uti ~e na pro ces ko ji je u to ku, a ko ji on sma tra po li ti~ kim. – U po li ti ci vi {e ne bih bio ni za ì vu gla vu. Ovo {to se sa da do ga |a ima }e da le ko se `ne lo {e po sle di ce na rad dr àv ne ad mi ni stra ci je. [i ri se strah da svi mo gu bi ti pro ce su i ra ni, da se za sva ki pot pis mo è od go va ra ti. Taj strah je po sto jao i u mo joj vla di, a u per spek ti vi bi }e sve go re – re kao je Cvet ko vi} u in ter vjuu „Ne deq ni ku”. Cvet ko vi} ka è i da je PDV tre ba lo po ve }a ti pre tri go di ne, ali da je ta da to spre ~io upra vo sa da {wi mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki}.

Pot pred sed nik SNS i pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio da stran ka ni je za do voq na sta wem u Be o gra du i da bi se usko ro mo glo raz go va ra ti o to me. – Ni smo za do voq ni ka ko sve funk ci o ni {e u Be o gra du i usko ro }e mo u stran ci i s gra |a ni ma raz go va ra ti na tu te mu – re kao je Ste fa no vi} za „Da nas„. On je na pi ta we da li je ta~ no da SNS ne ma ve }i nu za ru {e we sa da {we vla sti u Be o- gra du ili da ima do go vor s gra do na ~el ni kom Dra ga nom \i la som re kao da ni je ta~ no ni jed no ni dru go. On je re kao i da je SNS spre man i da ide na no ve iz bo re uko li ko ne mo è da spro vo di bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, kao i dru ge re for me, jer, ka ko ka è, bor ba pro tiv ko rup ci je osta je pro gram sko opre de qe we SNS-a. – Ko god da je sta vio ru ku u dr àv nu ka su, mo ra }e da po la è ra ~u ne pre sve ga gra |a ni ma Sr bi je – ka è Ste fa no vi}.

Po re ~i ma li de ra Li b e r a l n o - d e m o k r a t s k e par ti je ê do mi ra Jo va no vi }a, po li ti ka Vla de Sr bi je pre tvo ri la se u „pri vat ne ra to ve SPS-a i SNS-a, Da ~i }a i Vu ~i }a, u lov na one ko ji su bez za {ti te, da bi se s ple nom iza {lo pred po ni è ni na rod”. Jo va no vi} je na gla sio da u 21. ve ku ne sme ì ve ti u dr à vi lin ~a. – Ni je ni Slo bo dan Mi lo {e vi} lin ~o van 2001. jer to ni sam do zvo lio, iz me |u osta lih, ni ja, i ne do zvo qa vam ni da se da nas ta ko ì vi jer sva ko ima pra vo na ele men tar no uva à va we – re kao je Jo va no vi}. – Oni ko ji su kri vi, nek se kri vi ca utvr |u je u su do vi ma, bez to le ri sa wa bi lo ~i jeg sta tu sa. Ali, ne ka ko se to ~i ni sa da. To ni je bor ba pro tiv ko rup ci je, oce nio Jo va no vi}, ve} di rekt na po li ti~ ka zlo u po tre ba i ob ra ~un s oni ma ko ji su po li ti~ ka pret wa.

Tadi}: Imam pobedni~ki tim Pred sed nik De mo krat ske pred stav ni ka na pot pred sed ni~ stran ke Bo ris Ta di} uve ren je koj funk ci ji u DS-u„. pred unu tar stra na~ ke iz bo re, na „Na pra vi li smo ne ko li ko iz ja vqe ne za 10. no vem bar, u to da van red nih me |u na rod nih uspe ima „po bed ni~ ki tim” i si gu ran ha, pre sve ga u bor bi pro tiv or je da }e, uz od re |e ne re for me, de - ga ni zo va nog kri mi na la i te ro mo kra te vr lo br zo vra ti ti po ve - ri zma... Mi o dra ga Ra ki }a }u re we gra |a na. „Ve ru jem da }e re - pred lo `i ti za pred sed ni ka Iz la tiv no br zo do }i no vi iz bo ri i vr {nog od bo ra stran ke”, ka zao da }e do }i do po li ti~ kih pro me - je Ta di}. „Vi dim kon ti nu i tet De mo na u Sr bi ji”, oce na je Ta di }a ob krat ske stran ke u na ~i na na ko ji ja vqe na na pr vom vi deo-por ta lu u sam ja wo me upra vqao pret hod Sr bi ji www. pinkonline.com. Go vo nih go di na u od no su na vre me re }i o sa sta vu „po bed ni~ kog ti Dra go qu ba Mi ma”, on je pre ci zi }u no vi }a i Zo ra rao da }e u we mu Voj vo di na }e da ti na \in |i }a. Ka da bi ti Dra gan [u ta svog le gi tim nog go vo rim o kon ti no vac, ko ji se ba nu i te tu, go vo rim vio re for ma ma pred stav ni ka Voj ske i ima is ku Bo ja na Paj ti }a i tu o pro gram skim qe vi ma ve za stva u bez bed no ne ma ni ka kve di le me ci nim za mo der ni snom sek to ru, Na za ci ju Sr bi je, za ta {a Vu~ ko vi}, pro ces evro in te gra ci ja, po li ti ko ja u evrop skim par la men tar ku mi ra, po li ti ku po mi re wa i nim in sti tu ci ja ma za u zi ma jed no us po sta vqa we sta bil no sti i po od naj vi {ih me sta i ima vr lo mi re wa, ne sa mo u re gi o nu, ne go ozbiq no is ku stvo u spoq noj po i unu tar Sr bi je”, is ta kao je Ta li ti ci... di}. „Tu je Go ran ]i ri}, do sko ra {wi di rek tor Po {te, ko ji je od [to se ti ~e stra na~ kog ko le Svet skog po {tan skog sa ve za pre ge Dra ga na \i la sa i we go ve vi ne ko li ko da na do bio na gra du za zi je bu du} no sti DS-a, Ta di} je naj vi {i kva li tet uslu ga u Ju go i uka zao da je on (\i las) iz neo sto~ noj Evro pi – na gla sio je Ta jed nu dru ga ~i ju kon cep ci ju, {to di}. sma tra da je „le gi tim no”, ali na Voj vo di na }e, na sta vio je, da ti gla {a va da se „to me su prot sta svog le gi tim nog pred stav ni ka vqa”. „To bi bi la stran ka ko ja Bo ja na Paj ti }a i tu, ka ko ka `e, bi i{la vi {e u prav cu me nax „ne ma ni ka kve di le me”. men ta, upra vqa~ kih me ha ni za ma, „Po treb no je obez be di ti jo{ stran ka po slov ne ori jen ta ci je, jed no me sto za pot pred sed ni ka i ka ko je on jed nom pri li kom i na ve ru jem da qu di iz kul tu re, s gla sio. Ja sma tram da je to opa Uni ver zi te ta tre ba da ima ju svog snost za ide o lo gi ju DS-a”.

Petrovi}: Odgovorni i \ilas i ja Pot pred sed nik DS-a Du {an Pe tro vi} re kao da se ne }e kan di do va ti na stra na~ koj iz bor noj skup {ti ni jer sma tra da sno si od go vor nost za lo{ re zul tat na iz bo ri ma. – Kao za me nik pred sed ni ka stran ke, do Skup {ti ne DS-a iz 2010. bio sam od go vo ran za or ga ni za ci ju stran ke. U tom smi slu, ose }am od go vor nost za iz bor ni re zul tat. Ni je mo gu }e da se pred sed -

nik stran ke, u isto vre me dok je pred sed nik Re pu bli ke, ba vi stra na~ kom or ga ni za ci jom – ka zao je on u in ter vjuu za NIN. – S dru ge stra ne, sma tram da jo{ ve }u od go vor nost ima Dra gan \i las, ko ji je po stao za me nik pred sed ni ka stran ke po sle me ne i ta ko |e za du `en za stra na~ ku or ga ni za ci ju. [to se ti ~e Ta di }a, on je ura dio sve {to je mo gao da bi iz bo ri bi li za vr {e ni naj po voq ni je po DS.

Pravno-medijski tim DS-a De mo krat ska stran ka sa op {ti la je ju ~e da }e for mi ra ti prav no-me dij ski tim, ko ji }e se ba vi ti „ak tiv no sti ma ve za nim za pro gon ~la no va DS-a„. ^la no vi prav no-me dij skog ti ma DS-a su tra }e se obra ti ti me di ji ma i na ja vi ti svo je ak tiv no sti, do da je se u sa op {te wu.

ISTRA@IVAWE

SNS, DS, pa SPS Po la go di ne na kon iz bo ra gra |a ni Sr bi je naj ve }i broj gla so va po ve ri li bi Srp skoj na pred noj stran ci, pa de mo kra ta ma i so ci ja li sti ma, dok vi {e ni jed na stran ka ne bi us pe la da pre |e cen zus uko li ko bi sa da bi li odr à ni iz bo ri, po ka zu je sep tem bar sko is pi ti va we jav nog mwe wa „Me di ja Ga lu pa”, usme re nog na po li ti~ ku sce nu Sr bi je. Ka ko se na vo di u is tra ì va wu, SNS tre nut no po dr à va 39 od sto gla sa ~a, {to je znat no vi {e u po re |e wu s re zul ta ti ma iz bo ra odr à nih u ma ju, dok bi za DS u ovom tre nut ku gla sa lo 22 od sto. Na tre }em me stu je SPS, za ko ji bi se od lu ~i lo 14 od sto bi ra ~a. Sve osta le stran ke su u ovom tre nut ku iz van fo ku sa gra |a na, ta ko da ni jed na ne bi us pla da pre |e cen zus.

Pozitivni i negativni Za li de ra SNS-a Alek san dra Vu ~i }a i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a od no si su go to vo iz jed na ~e ni – 44 od sto, od no sno 43 od sto gra |a na ima pre te `no ili ve o ma po voq no mi {qe we. I pre mi jer Ivi ca Da ~i} ima vi {e po zi tiv nih sta vo va u od no su na osta le po li ti ~a re, od no sno 38 od sto. Na dru goj stra ni, ka ko po ka zu je is tra `i va we, o li de ru

LDP-a ^e do mi ru Jo va no vi }u 90 od sto gra |a na ima pre te `no ili ve o ma ne po voq no mi {qe we, kao i o mi ni stru fi nan si ja i pri vre de Mla |a nu Din ki }u (84 od sto).

^vrsti uz Tadi}a Is tra ì va we se ba vi lo i pi ta wem pred sto je }ih iz bo ra u De mo krat skoj stran ci. Ono je po ka za lo da, ka da bi bi li u pri li ci da od lu ~u ju, oko dve tre }i ne (62 od sto gla sa ~a DSa) za li de ra stran ke oda bra lo Bo ri sa Ta di }a. Za me nik pred se ed ni ka DS-a Dra gan \i las do bio bi po dr {ku 28 od sto bi ra ~a de mo kra ta. Sa mo tri od sto gla sa ~a DS-a ne bi po dr à lo ni jed nog od ova dva kan di da ta. Is tra ì va we se ba vi lo i pi ta wem ~vr sti ne po dr {ke, pa su od re |e ne tri ka te go ri je – ~vr ste, ko le bqi ve i po ten ci jal ne pri sta li ce DS-a. Po re zul ta ti ma is tra ì va wa, Ta di }a u naj ve }em bro ju po dr à va ju „~vr ste” pri sta li ce DS-a (67 od sto), dok bi \i las naj vi {e gla so va do bio od ko le bqi vih gla sa ~a (37 od sto). Is tra ì va we je re a li zo va no u po sled woj ne de qi sep tem bra ove go di ne, u okvi ru re dov nog is pi ti va wa jav nog mwe wa, in ter vju om li cem u li ce, na uzor ku od 1.011 is pi ta ni ka ko ji re pre zen tu ju bi ra~ ko te lo Sr bi je.

ekonomija

petak12.oktobar2012.

dnevnik

NAJAVA RADIKALIZACIJE [TRAJKA U DTD „SENTA”

SREDWOBANATSKA PRIVREDA U NEZAVIDNOM POLO@AJU

Oko 70 kilometara nasipa na Tisi ostaje nebraweno

Jedino statistika ulep{ava sliku

In du strij ska pro iz vod wa u sred wem Ba na tu u pr vih osam me se ci ove go di ne bi la je ve }a 5,7 po sto u od no su na isti pe riod 2011, dok je spoq no tr go vin ska rob na raz me na iz no si la vi {e od 348 mi li o na evra, {to pred sta vqa po ve }a we od 5,3 po sto, sa op {te no je na ju ~e ra {woj sed ni ci Uprav nog od bo ra Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re u Zre wa ni nu, na ko joj su pred sta vqe ni naj no vi ji po da ci o pri vred nom kre ta wu u re gi o nu. Zre wa nin ski pri vred ni ci i eko no mi sti su upo zo ri li na iz u zet no vi so ku ne li kvid nost pri vre de. Ona se ogle da u to me da je od ukup no 5.294 re gi stro va na ra ~u na pred u ze }a i pred u zet ni ka u Sred wo ba nat skom okru gu, na dan 31. av gu sta bi lo blo ki ra no 1.307, od no sno go to vo sva ki ~e tvr ti. Uku -

Za po sle ni u Vo do pri vred nom pred u ze }u DTD „Sen ta” DOO u Sen ti, ko ji od 17. sep tem bra {traj ku ju oba vqa ju }i sa mo mi ni mal ni pro ces ra da, na ja vi li su od 15. ok to bra pot pu nu ob u sta vu ra da, ne za do voq ni {to wi ho vi do sa da {wi ape li ni su da li re zul ta ta. ^e tr de set rad ni ka te fir me, ko ja je u pro ce su pri va ti za ci je po sta la sto po stot no vla sni {tvo fir me „Me dik plast” iz Bu dim pe {te, obra ti lo se pi smom za po mo} i pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne dr Bo ja nu Paj ti }u, a u pi smu ko je su upu ti li i di rek to ru Sa vi Sa bou ka `u da su o~aj ni zbog si tu a ci je i da su im zbog ne is pla }e nih se dam i po me se~ nih pla ta po ro di ce na ivi ci eg zi sten ci je. Rad ni ci DTD „Sen ta” pre do ~a va ju da }e zbog ne ra zu me va wa nad le `nih in sti tu ci ja s o~e ki va nim po -

gor {a wem hi dro me te o ro lo {kih pri li ka si tu a ci ja po gra |a ne op {ti na Sen ta, Ka wi à i Ada bi ti kri ti~ ka. Pot pu nom ob u sta vom ra da neo be zbe |e no osta je 70 ki lo me ta ra glav nog od bram be nog na si pa kraj ba~ ke oba le Ti se od Ba~ kog Pe tro vog Se la do gra ni ce s Ma |ar skom, kao i vi {e sto ti na ki lo me ta ra ka nal ske mre è, od no sno da ne }e bi ti u mo gu} no sti da in ter ve ni {u na od bra ni od po la va na Ti si i na ka nal skoj mre ì, {to }e za po sle di cu ima ti ve li ke ma te ri jal ne {te te i ugro zi ti qud ske ì vo te. Rad ni ci DTD „Sen ta” {traj ko va li su i u ju lu ove go di ne, ka da su us pe li da do bi ju dve za o sta le za ra de iz pro {le go di ne, a na vi {e wi ho vih ape la JVP-u „Vo de Voj vo di ne” i op {ti na ma Sen ta, Ka wi à i Ada, u ko ji ma su uka za li da je sta we

u fir mi neo dr `i vo zbog blo ki ra nog ra ~u na, da ne ma go ri va za po kre ta we gra |e vin ske me ha ni za ci je i vo zi la, ni {ta ni je u~i we no, osim „na ~el ne po dr {ke i raz um e va wa”.

Rad ni ci pod se }a ju na to da je pre pri va ti za ci je 2007. go di ne Vo do pri vred no pred u ze }e DTD „Sen ta” kao ak ci o nar sko dru {tvo do bro po slo va lo i bi lo opre mqe no me ha -

ZABRANA IZVOZA POVOD ZA ME\UDR@AVNI SPOR

pan iz nos blo ka de bio je 2.515,1 mi li o na di na ra. U po re |e wu sa sta wem li kvid no sti pri vre de na kra ju 2011. go di ne, mo è se za kqu ~i ti da je broj blo ki ra nih ra ~u na po ve }an s 1.121 na 1.307, dok se iz nos blo ka de po ve }ao 45,6 po sto. Pre do ~e ni su i zva ni~ ni sta ti sti~ ki po da ci po ko ji ma je broj ne za po sle nih na pod ru~ ju gra da Zre wa ni na u pr vih osam me se ci bio 15,2 od sto ma wi u od no su na isti pe riod la ne. Ali, ja sno je da ni je do {lo do ta ko ve li kog sma we wa bro ja ne za po sle nih ve} da je, po evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, kra jem av gu sta 2011. po sao tra ì lo 12.512 li ca, a kra jem av gu sta ove go di ne 10.253. Je dan od u~e sni ka ju ~e ra {weg sa stan ka i vo de }ih zre wa nin skih pri vred ni ka Bu di mir Jo va no vi} oce nio je da do ma }a sta ti sti ka zna da pred sta vi od re |e ne po dat ke ko ji, ka ko je re kao, ba{ i ni su po u zda ni. – Ne ve ru jem da je sto pa ne za po sle no sti ma wa ne go {to je bi la u pret hod nom pe ri o du – re kao je vla snik kom pa ni je “Ke ra mi ka Jo va no vi}”. Po we go vim re ~i ma, ova go di na je ve o ma te {ka, o ~e mu go vo ri i ve }i na eko nom skih po ka za te qa, pa u 2012. ne bi tre ba lo o~e ki va ti ni {ta do bro na pri vred nom pla nu. – Sred wi Ba nat je u ne {to bo qoj po zi ci ji u od no su na Sr bi ju, ali je ge ne ral no si tu a ci ja u tom re gi o nu ta ko |e ve o ma lo {a. Ne ma ozbiq nih in ve sti ci ja i ve li kih za po {qa va wa, {to je rak-ra na na {eg si ste ma, a uzme mo li u ob zir i lo {e ma kro e ko nom ske po ka za te qe ko ji uti ~u na pri vre du re gi o na, ja sno je da ove go di ne ne mo è mo o~e ki va ti ni {ta do bro – kon sta to vao je Jo va no vi}. @. Balaban

Srbija i Hrvatska se potukle zbog malo repe Dok me di ji u Hr vat skoj ovih da na bru je o „srp sko-hr vat skom {e }er nom ra tu”, kod nas se taj pro blem, iza zvan sep tem bar skom od lu kom Vla de Sr bi je da za bra ni iz voz {e }er ne re pe i uqa ri ca, za ta {ka va. Hr va ti su, na i me, kiv ni jer su u Voj vo di ni ugo vo ri li i is fi nan si ra li pro iz vod wu slat kog ko re na, a zbog ak tu el ne za bra ne iz vo za ne kih po qo pri vred nih pro iz vo da iz Sr bi je, osta li su krat kih ru ka va. Po pi sa wu kom {ij skih me di ja, tri hr vat ske {e }e ra ne po tra ù ju de set mi li o na evra za ugo vo re ne ko li ~i ne {e }er ne re pe, ko ja bi usko ro mo gla i pro pa sti. Ta ko |e, na vo de da su, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma iz Mi ni star stva po qo pri vre de Sr bi je, ju ~e o~e ki va li ko na~ nu pre su du o za vr {et ku “{e }er nog ra ta”, iako je u raz go vo ri ma sa srp skim zva ni~ ni ci ma i pri vred ni ci ma kao da tum ras ple ta po mi wan 1. ok to bar, me |u tim, na to ni je sta vqe na ta~ ka. Pri li ka za do go vor mo gao bi bi ti da na {wi su sret mi ni stra po qo pri vre de Sr bi je Go ra na Kne è vi }a i hr vat skog mi ni stra Ti ho mi ra Ja ko vi ne na Dru gom po qo pri vred nom fo ru mu „Hra na za Evro pu” u Su bo ti ci. Ina ~e, Ja ko vi na je iz ja vio da pre go vo ri iz me |u dve vla de ni su uro di li plo dom. – Na à lost, bez ob zi ra na to {to smo tri-~e ti ri ne de qe vr lo in ten ziv no ra di li s Mi ni star stvom po qo pri vre de Re pu bli ke Sr bi je i s wi ho vom vla dom, osta li su pri svo joj, vr lo ne ko rekt noj, ured bi o za bra ni iz vo za – re kao je Ja ko vi na, a pre no se hr vat ski me di ji. – I na kon wi ho vog uèg ka bi ne -

ta i do dat nih kon sul ta ci ja, ni su uva `i li na{ zah tev da se iz ured be iz u zme ko li ~i na {e }er ne re pe ko ja je ugo vo re na i pla }e na. Ja vi li smo ko le ga ma u Sr bi ji da }e mo re a- go va ti na na ~in ko ji nam pre o sta je. Zna ~i, u de lu ugo vo ra pre ma CEF TA-i, re ak ci je pre ma Bri se lu i pro test na no ta wi ho voj vla di.

Ta ko |e, osvr nuo se i na ne dav nu po qo pri vred nu ma ni fe sta ci ju u Bi o gra du, gde je odr `an i niz bi la te re la nih sa sta na ka, me |u ko ji ma i ne for mal ni sa sta nak mi ni sta ra po qo pri vre de ze ma qa biv {e Ju go sla vi je. Ka ko je na kon sa stan ka iz ja vio Ja ko vi na, otvo ren je niz te ma, raz go va ra lo se o sta wu po qo -

Sporazum CEFTA nije prekr{en? Ured ba o za bra ni iz vo za {e }er ne re pe, sun co kre ta i so je, ko ju je usvo ji la Vla da Sr bi je, ni je u su prot no sti sa pra vi li ma Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, ni ti je ti me pre kr {en spo ra zum CEF TA, re ~e no je ju ~e u Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja. U ovom mi ni star stvu tvr de da je na kon sul ta ci ja ma iz me |u Sr bi je i Hr vat ske 21. sep tem bra u Be o gra du, Sr bi ja uka za la na mo gu} nost da se iz vr {i ko rek ci ja Ured be, od no sno da se za ro bu ko ja je avan sno pla }e na pre ne go {to je Ured ba stu pi la na sna gu do zvo li iz voz {e }er ne re pe u Hr vat sku. „Ovo je pred lo `e no pod uslo vom da hr vat ske kom pa ni je pre zen tu ju do ka ze da su una pred pla ti le {e }er nu re pu. Me |u tim, na kon to ga, hr vat ska stra na nas je oba ve sti la da kom pa ni je ni su sprem ne ili da ne `e le da pre zen tu ju ovu vr stu do ka za. To nas je ogra ni ~i lo da da qe ana li zi ra mo mo gu} nost bi lo ka kvih iz u ze ta ka od Ured be”, re ~e no je u Mi ni star stvu.

pri vre de i tren do vi ma u pro iz vod wi hra ne u re gi ji. – Do ta kli smo se, na rav no, i te me ogra ni ~e wa iz vo za, od no sno uvo |e wa ca ri na na po je di ne po qo pri vred ne pro iz vo de, me |u ko ji ma je i {e }er na re pa, ko je je uve la Sr bi ja. Sa da mo gu re }i sa mo da je srp ski mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} iz ra zio sprem nost da se {e }er na re pa s oko 8.000 hek ta ra na pod ru~ ju Voj vo di ne, ~i ju su pro iz vod wu ugo va ra le i fi nan si ra le na {e {e }e ra ne, iz u zme od ca ri na. Ali, o tom pred lo gu }e se ras pra vqa ti na sed ni ci srp ske vla de – re kao je Ja ko vi na. [e }e ra ne „Osi jek„, „Sla do ra na„ i „Vi ro„ po tra ù ju ko li ~i ne re pe ko je su ugo vo ri le i pla ti le u ko o pe rant skim pro iz vod wa ma na 8.000 hek ta ra te na vla sti tih 2.000 hek ta ra ora ni ca, ko je Sr bi ja, s ob zi rom na to da je u me |u vre me nu za bra ni la iz voz sun co kre ta, so je i re pe zbog su {e, jed no stav no ne da, pi {u hr vat ski me di ji. Pred sed nik upra ve osi je~ ke {e }e ra ne Ili ja Ne di} iz ja vio je da je Sr bi ja tim ~i nom pre kr {i la sva pra vi la Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, CEF TA, spo ra zum o za {ti ti ula ga wa iz me |u Hr vat ske i Sr bi je... pa se, osim di plo mat skim pu te vi ma iz hr vat ske vla de, na Sr bi ju vr {io pri ti sak i iz Bri se la. Za „Dnev nik” su u srp skom Mi ni star stvu po qo pri vre de ju ~e ka za li da od lu ku o to me ne mo è do ne ti Mi ni star stvo sa mo ve} Vla da Sr bi je, ko ja je i za bra ni la iz voz {e }r ne re pe, so je i sun co kre ta, te sto ga ne mo gu da da ju in for ma ci je s tim u ve zi. S. Glu{~evi}

ni za ci jom, pro ble ma ni je bi lo sa mo pr ve go di ne, po tom su po ~e la ka {we wa u is pla ti za ra da, da bi se do {lo u si tu a ci ju da ne ma nov ca ni za pla te, ni ti za re zer vne de lo ve i go ri vo. U me |u vre me nu, sa da {wi i biv {i rad ni ci su po kre nu li ini ci ja ti vu da se for mi ra no vo vo do pri vred no pred u ze }e u dr `av noj svo ji ni, u skla du s glo bal nom kon cep ci jom tran sfor ma ci je vo do pri vre de ko ju je pred sta vio Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo AP Voj vo di ne na sa stan ku s pred stav ni ci ma vo do pri vred nih pred u ze }a i lo kal nih sa mo u pra va da bi se si ste mat ski re {i lo upra vqa we vo do pri vred nim si ste mom jer sma tra ju da je ne sklad pri vat nog i op {teg in te re sa do veo to uspe {no pred u ze }e do pro pa sti. M. Mitrovi} DTD „RIBARSTVO” UVELO ME\UNARODNI STANDARD

Briga o kupcima

Kom pa ni ja DTD „Ri bar stvo„ u Ba~ kom Jar ku uve la je Me |u na rod ni stan dard za hra nu IFS (International Food Standard), ko ji obez be |u je da po tro {a~ do bi je mak si mal no bez be dan i kva li te tan pro iz vod. Me |u na rod ni stan dard za hra nu IFS od 2003. go di ne pri me wu ju fran cu ski, ne ma~ ki i

ita li jan ski tr go vin ski lan ci u ma lo pro da ji. De vet od de set naj ve }ih evrop skih la na ca pro da je hra ne ko ri sti IFS kao svoj stan dard za bez bed nost hra ne. IFS, ko ji do de qu je LACON Gmbh iz Ne ma~ ke, po re di ve} po sto je }e stan dar de za hra nu pre ma kri te ri ju mi ma bez bed no sti hra ne, pre i spi tu je po sto je }u do bru prak su u pro da ji i po ve }a va sna gu bren da. Pred nost i na me na IFS-a je ste da se omo gu }i za jed ni~ ki stan dard s je din stve nim si ste mom kon tro le, da mo `e da se „is pra ti“ ceo la nac snab de va wa, a isto vre me no sma wu je tro {ko ve i {te di vre me za do ba vqa ~e i tr go vin ske lan ce. Uvo |e wem IFS-a, kom pa ni ja DTD „Ri bar stvo„ po ka za la je da mak si mal no bri ne ka ko o kva li te tu i bez bed no sti pro iz vo da ta ko i o we nim po tro {a ~i ma.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

111,8388

114,1212

116,7460

111,4964

Australija

dolar

89,2996

91,1220

93,2178

89,0262

Kanada

dolar

88,5711

90,3787

92,4574

88,3000

Danska

kruna

14,9910

15,2969

15,6487

14,9451

6,54%

700

2,52%

407

860.951

AIK banka a.d. , Ni{

1,04%

1.364

1.186.664

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

0,81%

625

38.147

0,12% Promena %

811 Cena

34.062 Promet

Energoprojekt Visokogradwa a.d. ,

-20,08%

203

60.900

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,41%

737

418.840

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-0,04%

2.300

115.000

-0,48%

622

1.689.247

-0,45% Promena %

219 Cena

4.599 Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

2,52%

407

860.951

Termomont a.d. , Novi Sad

0,00%

560

403.200

Alfa plam a.d. , Vrawe Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

Filip Moris a.d. , Ni{ Pet akcija s najve}im padom

15,1738

15,4835

15,8396

15,1274

NIS a.d., Novi Sad

[vedska

kruna

12,9838

13,2488

13,5535

12,9441

Tigar a.d. , Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

[vajcarska

franak

92,4669

94,3540

96,5241

92,1839

SAD

dolar

1 1

139,2068 86,9123

142,0478 88,6860

145,3149 90,7258

138,7807 86,6462

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 10. 2012. godine

BELEX 15 (437,32 0,19)

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

kruna

funta

Cena

Impol Seval a.d. , Sevojno

Norve{ka

V. Britanija

Promena %

Inter{ped a.d. , Subotica

0,00%

370

377.400

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

0,00%

1.700

17.000

Aik Ba~ka Topola a.d.

0,00%

15.000

3.855.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.000

2.640.000

AIK banka a.d. , Ni{

1,04%

1.364

1.186.664

Veterinarski zavod Subotica a.d.

2,52%

407

860.951

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,41%

737

418.840

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,11%

8.950

62.650

NIS a.d., Novi Sad

-0,48%

622

1.689.247

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,00%

424

302.659

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

505

191.800

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

446

150.302

Tigar a.d. , Pirot

-0,45%

219

4.599

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,91%

1.665

1.331.850

1,58%

5.400

108.000

0,00%

2.150

0,00

2.150

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak12.oktobar2012.

OB JA VQEN SPI SAK 1.000 NAJ VE ]IH PO RE SKIH DU @NI KA

U Voj vo di ni naj vi {e du `ne po sr nu le fir me U VLA DI TVR DE DA GRA \A NI NE TRE BA DA BRI NU

Sr bi ja uvo zi sa mo zdra vu hra nu – Gra|ani Srbije nemaju razloga da sumwaju u bezbednost hrane koja ulazi u Srbiju jer se ona redovno kontroli{e – izjavili su ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede De jan Kr wa ji} i direktor Uprave za za{titu biqa Jan Bo }an ski. Na konferenciji za novinare, Bo}anski je rekao da grani~na fitosanitarna inspekcija Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede kontroli{e i analizira sve po{iqke, i dodao da garantuje da nijedan genetski modifikovan proizvod nije u{ao u Srbiju. On je podsetio na to da su Zakonom o bezbednosti hrane, kao i Zakonom o genetski modifikovanim organizmima, izri~ito zabraweni gajewe i upotreba GMO-a u Srbiji. – Stroga kontrola obavqa se svakog dana. Imamo monitoring i ta~no znamo {ta radimo. Sve se kontroli{e – i seme i proizvodi od semena. U Srbiju sojina sa~ma ne mo`e u}i nekontrolisano – izri~it je Bo}anski. On je naveo da u na{oj zemqi ~etiri laboratorije, koje je

ovlastilo Ministarstvo poqoprivrede, mogu ispitivati genetske modifikacije, a to su Institut za molekularnu genetiku i geneti~ki in`ewering, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, „Sojaprotein„ laboratorija i laboratorija AG „Bioteh„ iz Sremske Kamenice. Dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede Dejan Krwaji} je izjavio da je od po~etka 2011. do kraja septembra ove godine u na{oj zemqi ukupno uzeto 107.015 uzoraka, pregledano je 62.110 po{iqki i ura|eno 108.175 ispitivawa. Rezultati tih ispitivawa su pokazali da 12 uzoraka nije bilo odgovaraju}e, kvalitet i deklarisawe bili su sporni u 212 slu~ajeva, samo je 100 slu~ajevo bilo uslovno vezano za bezbednost proizvoda, prisustvo pesticida prona|eno je u sedam proizvoda, kod 39 proizvoda prona|eni su te{ki metali, dok je u 34 slu~aja konstatovana mikrobiolo{ka neadekvatnost – naveo je Krwaji}, oceniv{i da je to veoma mali broj neispravnih proizvoda.

Poreska uprava Srbije objavila je na svom sajtu spisak najve}ih poreskih du`nika, i to po pet stotina pravnih lica i preduzetnika. Kao i u julu, i ovog puta su tu samo preduze}a i preduzetnici. Od jula nema vi{e gra|ana jer to nije u skladu sa zakonima kod nas. Na oktobarskom spisku iznena|ewa gotovo da i nema: u vrhu su oni koje dobro znamo i s ranijih spiskova. Jedina razlika u odnosu na po~etak godine, aprilski, odnosno julski spisak, je to da su wihovi dugovi porasli. Drugim re~ima, i daqe se ra~unaju potra`ivawa koja }e se mo`da jednog dana naplatiti, uz veliku verovatno}u da se to ne}e dogoditi. Jer ve}ina onih koji duguju su u ste~aju, restrukturirawu, oduzet im je poreski identifikacioni broj ili su brisani iz evidencije aktivnih subjekata kod Agencije za privredne registre. – Mislim da bi bilo veoma dobro da Poreska uprava ubudu}e objavquje podatke o novim du`nicima koji su se na{li na spisku – ka`e stru~wak za oblast poreza \er| Pap. – Bilo bi dobro da uz to dobijemo i podatak o tome {ta su poreznici preduzeli da naplate te nove dugove. Kada preduze}e ili preduzetnik u|u u ste~aj, postoji mogu}nost da se dug naplati iz ste~ajne mase. Me|utim, ~esto to {to se tamo na|e nije dovoqno. Sli~no je i s preduze}ima u restrukturirawu: ako se oporave, tu je {ansa da se izmire zaostale obaveze, pa i porez. Ukoliko

„Par ti zan”, „Vo {a” i àl be Ve} smo navikli da se navija~i fudbalskih klubova ~esto pomiwu van tema vezanih za sportska nadmetawa. Sada su se i sami klubovi na{li na listi poreskih du`nika. Fudbalski klub „Vojvodina” duguje 183,89 miliona na ime poreza. Wima ta ra~unica nije najjasnija pa je u toku àlbeni postupak. Po okon~awu }e se znati pravi zbir. FK „Partizan” ima dug od 424,86 miliona. Oni su 13. februara ove godine postigli sporazum o odloènom pla}awu na 12 rata ali s izmirivawem obaveza kasne i ve} nije pla}eno osam dospelih rata. Po{to klubovi nisu brisani iz registra niti se restrukturiraju, lako je mogu}e da do|e do prinudne naplate. Poreznici bi u tom slu~aju na aukciji mogli ponuditi lopte, dresove i poneki pehar. se to ne dogodi, naplata ne}e biti mogu}a. [to se ti~e du`nika, vrh otvaraju ~etiri banke u ste~aju. Redosled je isti, a dugovi novi, tako Beobanka duguje 27,99 milijardi dinara umesto 24, koliko je to bilo pre nekoliko meseci. Dugovi stare Invest banke porasli su s 19 milijardi na 21,

sli~no je s Astra i Beobankom, a u koloni pored sve ~etiri i daqe kod statusa pi{e– ste~aj. U spisku poreznika i daqe nema sedi{ta kompanije pa je bez predznawa te{ko ustanoviti ko je odakle. Od du`nika iz Vojvodine najvi{e duguje „Suboti~anka” – 3,80 milijardi, a status je isti

kao i kod pomenutih banaka. Tu je zatim „Lifam” iz Stare Pazove s dugom od 1,77 milijardu, koji je tako|e u ste~aju. Isto je i s „Podrumom Pali}”, ~iji je dug 1,52 milijardu. Slede ih „Agro`iv” s dugom od 1,2 milijardu dinara, pa PIK „Be~ej” i mesna industrija iz Subotice „29. novembar” s po 515 miliona dinara te „Simeks” iz istog grada sa sumom od 432 miliona dinara. Kod potoweg za naplatu ima ne{to vi{e {ansi jer je u toku reorganizacija. U ste~aju je i „Srem” iz [ida, tako|e klani~ar, s dugom od 405 miliona dinara. Javna preduze}a se re|e pojavquju na ovom spisku ali ih ima. Vojvodinu „zastupa„ JKP „Stan” iz Novog Sada s dugom od 259,30 miliona dinara. To je jedno od retkih aktivnih preduze}a sa spiska. Ali tek }e se videti koliko }e poreznici naplatiti od wih jer u koloni „status„ stoji da je u toku provera dugovawa. Pri kraju liste je „Dnevnik–{tamparija” u restrukturirawu s dugom od 222,41 miliona dinara. Kod preduzetnika spisak predvodi STRZ „Metalijum” s dugom od 192,86 miliona dinara. Od preduze}a iz APV tu je iz Novog Sada „Almadra”, koja se bavila uzgojem tovnih pili}a, s dugom od 111,85 miliona, a kojoj je oduzet PIB. Tu su i ZTP „Potr~kalo” iz Novog Sada sa sumom od 48,66 miliona dinara a brisano je iz registra. D. Vu jo {e vi}

dru[tvo

petak12.oktobar2012.

SKLO WE NI I ZA BO RA VQE NI

Izo la ci ja i be li zi do vi Ba{ u tre nut ku ka da se Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke u okvi ru “De~ je ne de qe” po hva li lo da je u ma lim dom skim za jed ni ca ma pro na {la do bro re {e we za de cu sa smet wa ma u raz vo ju i kao pri mer na ve la da da nas u Ku li ni ima 43 de ce ume sto 200, ko li ko ih je bi lo pre pet go di na, ob ja vqen je naj no vi ji iz ve {taj Ini ci ja ti ve za pra va oso ba s men tal nim in va li di te tom u ko jem se is ti ~e da su u usta no va ma za zbri wa va we oso ba sa smet wa ma u raz vo ju u Ku li na ma, Ve ter ni ku i Stam ni ci uslo vi `i vo ta lo {i te da su {ti }e ni ci do mo va sklo we ni i za bo ra vqe ni.

usta no vu. Ona is ti ~e da za bri wa va po da tak da je smrt nost u dom skoj po pu la ci ji ~ak 3,5 pu ta ve }a ne go u op {toj po pu la ci ji. – Od 642 de te ta ko ja bo ra ve u usta no va ma sve ga 26 od sto po ha |a obra zov ne usta no ve – re kla je Dra ga na ]i ri}-Mi lo va no vi}. – Nas po seb no bri ne ve o ma {i ro ka upo tre ba le ko va ko ji de lu ju na cen tral ni ner vni si stem, ko ji se ne ko ri ste sa mo iz zdrav stve nih raz lo ga ve} i zbog to ga da se oso bqe ma lo ras te re ti bri ge za {ti }e ni ke. Jo{ uvek ni je re gu li sa na upo tre ba fik sa ci je i izo la ci je, ko ja se ne spro vo di na pra vi na ~in i u skla du s me |u na rod nim stan dar -

Ma le dom ske za jed ni ce do bro re {e we Po sled wu go di nu i po ra di se na iz me {ta wu de ce iz Ku li ne pr ven stve no u hra ni teq ske po ro di ce, a tek ka da to ni je mo gu }e, raz ma tra se ma we re strik tiv no re {e we. Na i me, raz vi jen je kon cept ma lih dom skih za jed ni ca kao naj a de kvat ni je re {e we za de cu sa slo è nim, od no sno te ìm i te {kim smet wa ma u raz vo ju, ko ja su od ra sla u dr àv nim usta no vi ma i za ko ju u da tom tre nut ku ni je bi lo mo gu }e stvo ri ti uslo ve za po vra tak u bi o lo {ku po ro di cu ili za ì vot u hra ni teq skoj ili usvo ji teq skoj po ro di ci. Do sa da su ma le dom ske za jed ni ce for mi ra ne u Ni {u, Alek sin cu i Ne go ti nu, a u to ku je for mi ra we ta kvih za jed ni ca u Be o gra du i Ba wi Ko vi qa ~i. Mak si ma lan broj de ce u ta kvoj usta no vi je 12.

De ci se da je pre vi {e an tip si ho ti ka Psi hi ja tar u bol ni ci “La za La za re vi}” u Be o gra du dr Mi ra Pe tro vi}, ko ja je bi la deo stru~ nog ti ma ko ji je obi la zio do mo ve, oce ni la je da u wi ma do mi ni ra me di cin ski, a ne psi ho so ci jal ni mo del bri ge pre ma {ti }e ni ci ma. Na vo di da se zdrav stve ni rad ni ci pre ma oso ba ma s in te lek tu al nim smet wa ma po na {a ju kao pre ma bo le sni ci ma i tre ti ra ju ih ne sa mo kao ma we vred na bi }a ve} i kao oso be ko ji ma ne ma smi sla pru à ti po mo}. Ve o ma je ra {i re na, do da je dok tor ka Pe tro vi}, upo tre ba an tip si ho ti ka, ko ji se da ju i od ra sli ma i de ci, te on da ni je ni ~u do {to ta de ca br è sta re i ì ve kra }e. U iz ve {ta ju Ini ci ja ti ve za pra va oso ba s men tal nim in va li di te tom “Sklo we ni i za bo ra vqe ni” na ve de no je da se u usta no va ma so ci jal ne za {ti te u ko ji ma su sme {te na de ca sa smet wa ma u raz vo ju i od ra sle oso be s in te lek tu al nim te {ko }a ma i da qe kr {e qud ska pra va. Na gla {a va se da ì ve u izo la ci ji, da ne pro vo de u bes ciq nom gle da wu u be le zi do ve ili u te le vi zij ski ekran na ko jem se vr ti ne ki ka nal s folk-mu zi kom. Naj ve }i broj tih oso ba kao te ra pi ju do bi ja sna `ne an tip si ho ti ke, a po seb no za bri wa va ~i we ni ca da 20 do 30 od sto {ti }e ni ka Do ma za de cu bez ro di teq skog sta ra wa u Zve ~an skoj uli ci u Be o gra du pri ma ne u ro lep ti ke. Is tra ì va we je ob u hva ti lo 2.023 oso be u se dam usta no va: Cen tar za za {ti tu odoj ~a di, de ce i omla di ne u Zve ~an skoj uli ci u Be o gra du, Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju “Srem ~i ca”, Dom “Ve ter nik” u No vom Sa du, Dom “Ni ko la [u men ko vi}” u Sta me ni ci, Dom “Ko lev ka” u Su bo ti ci, Dom za de cu i omla di nu s auti zmom u Be o gra du i Dom za sme {taj od ra slih oso ba “Ku li na” kod Alek sin ca. Po re ~i ma iz vr {ne di rek tor ke te ne vla di ne or ga ni za ci je Dra ga ne ]i ri}-Mi lo va no vi}, vi {e od po lo vi ne ko ri sni ka tih do mo va u wi ma bo ra vi du è od de set go di na, a do mi nan tan uzrok na pu {ta wa usta no ve je smrt ili pre me {taj u dru gu

di ma, ko ji pro pi su ju da se to mo è ko ri sti ti sa mo ako po sto ji ne po sred na opa snost. Ona je do da la da se sa mo u do mo vi ma u Zve ~an skoj i Ku li na ma in ten ziv no spro vo di pro ces re for mi pa je u Ku li na ma pot pu no ob u sta vqen pri jem no vih ko ri sni ka. To je, uosta lom, is ta klo i Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne za {ti te, ko je je i sa mo pri zna lo da se na zbri wa va wu de ce sa smet wa ma u raz vo ju naj ma we u~i ni lo, ali je kao do bar pri mer is ta klo upra vo Ku li nu. Mi ni star stvo je u pro te klom pe ri o du kao pri o r i t et n e spro v o d i l o me re usme re ne na po dr {ku so ci j al n oj in k lu z i j i de c e sa smet wa ma u raz vo ju, raz vo ju in klu ziv nog hra ni teq stva, po dr {ku bi o lo {koj po ro di ci de te ta sa smet wa ma u raz vo ju... Za tva ra we je di ni ce za sme {taj de ce sa smet wa ma u raz vo ju u usta no vi Ku li na, po oce ni Mi ni star stva, do bra je ilu stra ci ja pro ce sa de in sti tu ci o na li za ci je i pri mer sa rad we s op {ti na ma, ne vla di nim or ga ni za ci ja ma i me |u na rod nom za jed ni com u una pre |e wu po lo à ja de ce sa smet wa ma u raz vo ju sme {te ne u in sti tu ci je. Me |u tim, ta kva si tu a ci ja ni je i u dru gim do m o v i m a za de c u ome t e n u u raz vo ju jer dr à va ne ma do voq no nov ca da spro vo di pro gram ko ji je do bar i ko ji da je do bre re zul ta te. Q. Ma le {e vi}

dnevnik

BO LO VA WA PRE KO 30 DA NA SVE VI [E KO RI STE ZA I STA BO LE SNI

Udar na yep ili stro à kon tro la Sta ti sti ka po ka zu je da se u Sr bi ji re |e ide na bo lo va we du è od 30 da na i da tu mo gu} nost ko ri ste oni ko ji za i sta ni su u sta wu da ra de. Du è od 30 da na u Sr bi ji je, po po da ci ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we, 2010. bo lo va lo go to vo 70.000 za po sle nih. Sva ko je, u pro se ku, bo lo vao po 50 da na, a svi za jed no su od su stvo va li s po sla ukup no 3.517.418 da na. Bo lo va wa du à od 30 da na ko ri sti go di {we oko je dan od sto od ukup no 6,9 mi li o na osi gu ra ni ka. Od 1,85 mi lion osi gu ra ni ka pro {le go di ne bo lo va lo je wih 67.000, a bo lo va lo se u pro se ku po 50 da na. Na ime na kna de za bo lo va wa ukup ne oba ve ze RF ZO-a do sti gle su 5,37 mi li jar di di na ra. Me |u tim, ne ma pre ci znih po da ta ka o to me da li je sma we we bo lo va wa re zul tat bo qeg zdra vqa i bri ge za we ga, uda ra na xep pa ci jen ta pa mno gi ra de i ka da su bo le sni ili su pred u ze te me re RF ZO,

ko ji pla }a bo lo va we du `e od 30 da na, uti ca le na to da se sma wi zlo u po tre ba bo lo va wa. Ima i onih ko ji ka `u da je ste sma wen broj bo lo va wa, ali, po {to se sma -

ko li ko pa ci jent mak si mal no mo `e bo lo va ti. Broj da na od su stva s po sla zbog bo le sti, za sva ku di jag no zu po je di na~ no, de fi ni san je Pra vil ni kom o bo lo va wi ma. Po

Za prelom kuka ili ki~me, po zavr{etku bolni~kog le~ewa, pacijent }e mo}i da dobije 90 dana bolovawa, za akutni bronhitis 21 dan, za trombozu vena 30, a u te`im slu~ajevima i do 60 dana wio i broj za po sle nih, pro cen tu al no bo lo va wa su osta la na istom ni vou. Zdrav stve ne ko mi si ja ko je odo bra va ju bo lo va we pre ko 30 da na po o {tri le su kon tro le jer se de {a va lo da oso ba zbog ope ra ci je bu de na bo lo va wu me se ci ma, a da se ka sni je utvr di da uop {te ne ma tra go va ope ra ci je. Na sma we we bo lo va wa pre ko 30 da na uti ca lo je pro pi si va we du `i ne bo lo va wa za po je di ne bo le sti i sta wa pa se ta ko una pred zna

we mu, re ci mo, za pre lom ku ka ili ki~ me, po za vr {et ku bol ni~ kog le ~e wa pa ci jent }e mo }i da do bi je 90 da na bo lo va wa, za akut ni bron hi tis 21 dan, za trom bo zu ve na 30, a u te ìm slu ~a je vi ma i do 60 da na... Sa mo u iz u zet nim slu ~a je vi ma, ka da se utvr di da pa ci jent ipak ni je iz le ~en jer je lo {i je re a go vao na te ra pi ju ili je do {lo do kom pli ka ci ja, bo lo va we se mo è pro du ì ti i iz van pro pi sa nog ro ka. Ka ko ka ù u ko mi si ja ma RF -

ZO-a, u po ~et ku pri me ne Pra vil ni ka bi lo je ne go do va wa pa ci jen ta zbog ogra ni ~a va wa bo lo va wa, ali po sle ne pu ne go di ne we go ve pri me ne su da le ko bo qe in for mi sa ni o we mu, una pred zna ju ko li ko bo lo va wa mo gu do bi ti pa je i ne go do va wa ma we. Ra ni jih go di na je iz zdrav stve nog bu xe ta iz dva ja no tri pu ta vi {e nov ca za bo lo va wa, a sa da se sve vi {e pri bli à va mo evrop skim ze mqa ma ko je su iz dva ja we za ove na me ne sve le na ra zum ni ju me ru. Me |u tim, ta „ra zum na me ra” za na {u zdrav stve nu ka su jo{ uvek je ogrom na. Ina ~e, ve li ka iz dva ja wa za is pla tu bo lo va wa iz zdrav stve ne ka se ni su pro blem sa mo na {e ze mqe jer od te „boq ke„ pa te i ze mqe u okru è wu. Bo lo va we du è od 30 da na ko ri ste uglav nom tra u ma to lo {ki i on ko lo {ki pa ci jen ti, oni ko ji bo lu ju od kar di o va sku lar nih bo le sti i kom pli ka ci ja u trud no }i. J. Bar bu zan

\A CI IZ BA^ KE PA LAN KE I NO VOG SA DA VRA TI LI SE S JE DRE WA U HR VAT SKOJ

Mir no mo re ugo sti lo pa non ske mor na re

Po sle ne de qu da na je dre wa i dru `e wa, de set u~e ni ka i pet pro fe so ra Gim na zi je „20. ok to bar“ iz Ba~ ke Pa lan ke i [O SO „Mi lan Pe tro vi}“ iz No vog Sa da vra ti li su se iz Hr vat ske, gde su kao pred stav ni ci Sr bi je u~e stvo va li u naj ve }em me |u na rod nom so ci jal no-pe da go {kom mi rov nom pro jek tu u Evro pi „Mir no mo re – Fri e den sflot te“. – Or ga ni za to ri iz Austri je su nam uka za li po seb nu ~ast ti me {to su nam ove go di ne po klo ni li za sta ve „Flo te mi ra – Mir no mo re Sr bi je„ ko je su se vi jo ri le na na {a dva bro da – ka `e ko or di na tor ka pro jek ta „Flo ta mi ra – Mir no mo re Sr bi je„ Mi li ca Er ceg. – Ovo go di {wa mar {ru ta plo vid be bi la je u akva to ri ju sred weg Ja dra na. Kre nu li smo iz Ka {te la, a za tim plo vi li do ostr va Pr vi}. Plo vid bu smo na sta vi li do Skra di na, gde smo po se ti li Kr ki ne vo do pa de. Cen tral ni do ga |aj bio je u Vo di ca ma i Tri bu wu, oda kle je is plo vi lo

Plo vi li pod za sta vom „Flo ta mi ra – Mir no mo re Sr bi je”

110 bro do va u for ma ci ji s raz vi je nim je dri ma. Bio je to ne po no vqiv do ì vqaj. Bli è }i se kra ju ne de qe i na {eg pu to va wa, svra ti li smo na ostr vo Ka pri je, a po tom se vra ti li u ma ti~ nu ma ri nu Ka {te li. Za ~la no ve po sa de ne de qu da na ì vo ta na bro du

zna ~i lo je u~e stvo va we u ak tiv no sti ma odr `a va wa hi gi je ne na bro du, pri pre ma wa obro ka za de se to ~la nu po sa du, ali i upo zna va we s osnov nim ve {ti na ma je dre wa, ve zi va wem bo ko bra na, po di za wem je da ra, kor mi la re wem.

Za de s et go d i n a, ko l i k o ovaj pro j e k at tra j e, oko 80 mla d ih iz Sr b i j e ima l o je pri li ku da se to kom jed no ne deq n og je d re w a Hr v at s kim pri mor jem dru ì s 1.000 mla dih, pri pad ni ka vi {e od 20 na ci o nal no sti iz raz li ~i tih ze ma qa Evro pe, uglav nom iz Austri je, ali i iz Hr vat ske, Bo s ne, Slo v e n i j e, Ru m u n i j e, Slo va~ ke, Mol da vi je. Pod mo tom „Od ba ci ti pred ra su de pre ko pa lu be i ì ve ti za jed no na jed nom bro du“ de ca i mla di, u~e sni ci pro jek ta, u~e se za jed ni~ kom ì vqe wu vi {e na ci o nal nih po sa da, dru è wu uz po {to va we i pri hva ta we raz li ~i to sti, kao i ne na sil nom re {a va wu pro ble ma. „Flo ta mi ra – Mir no mo re Sr bi je„ sle de }eg me se ca obe le ì }e u No vom Sa du de ce ni ju po sto ja wa i tom pri li kom ugo sti ti u~e sni ke pro jek ta iz Bo sne i Hr vat ske. D. De ve ~er ski

BI RO ZA DRU [TVE NA IS TRA @I VA WA @A LI SE NA GRAD ZRE WA NIN

Ne }e u ko lo pro tiv ko rup ci je Bi ro za dru {tve na is tra `i va wa (BI RO DI) op tu `io je lo kal nu sa mo u pra vu u Zre wa ni nu da se “ob ra ~u na va s bor bom pro tiv ko rup ci je” jer grad ski ~el ni ci iz be ga va ju da se sa sta nu s pred stav ni ci ma te or ga ni za ci je. Bi ro je na veo da je gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo {wak ot ka zao sa sta nak s pred stav ni ci ma BI RO DI-ja, Mi si je OSCE-a u Sr bi ji i Pro gra ma za re for mu pra vo su |a i od go vor nu vlast, kao i s ko or di na to rom Lo kal nog an ti ko rup cij skog fo ru ma. „Taj po stu pak i na ja ve iz me ne Lo kal nog an ti ko rup cij skog fo ru ma (LAF) mi mo utvr |e nih pro ce du ra, uka zu ju na to da je u

Zre wa ni nu na de lu ob ra ~un grad ske upra ve s bor bom pro tiv ko rup ci je”, ka `e se u sa op {te wu BI RO DI-ja za jav nost. Na ot ka za nom sa stan ku, ka ko je na ve de no, tre ba lo je da se raz go va ra o pro ble mi ma na sta lim kod re a li za ci je me ra iz Lo kal nog pla na za bor bu pro tiv ko rup ci je, a ko je spro vo di Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum u Zre wa ni nu. „Po sled wi po te zi Grad ske upra ve po ka zu ju da tre nut no ne po sto ji vo qa za u~e stvo va we u bor bi pro tiv ko rup ci je. Za me sec da na ni smo us pe li da us po sta vi mo di rekt ne kon tak te, a lo kal na sa mo u pra va je od bi la sa rad wu u re a li zo va wu me re iz usvo je nog

Am ba sa dor Hajnc Vil helm u raz go vo ru s di rek to rom „Dnev ni k Vojvodina presa” Du {a nom Vla o vi }em

pla na ko ja se od no si na us po sta vqa we me ha ni za ma kon tro le jav nih na bav ki, do na ci ja i spon zor sta va na lo kal nom ni vou„, tvr de u Bi rou. Ne zva ni~ no su, na po mi wu u toj or ga ni za ci ji, na ja vqe ne per so nal ne pro me ne u sa sta vu LAF-a, mi mo pro ce du re pred vi |e ne Lo kal nim pla nom za bor bu pro tiv ko rup ci je. „Bi ro za dru {tve na is tra `i va wa }e o sve mu to me oba ve sti ti me |u na rod ne or ga ni za ci je ko je pro dr `a va ju iz ra du i re a li za ci ju lo kal nih pla no va za bor bu pro tiv ko rup ci je u 13 gra do va i op {ti na, kao i re pu bli~ ka an ti ko rup cij ska te la„, do da je se u sa op {te wu. @. Ba la ban

NE MA^ KI AM BA SA DOR PO SE TIO ASO CI JA CI JU ME DI JA: Ne dav no ime no va ni am ba sa dor Sa ve zne Re pu bli ke Ne ma~ ke Hajnc Vil helm, sa sa rad ni ci ma, po se tio je Aso ci ja ci ju me di ja. Sa do ma }i ni ma, di rek to ri ma i glav nim ured ni ci ma 14 no vin sko iz da va~ kih ku }a i dve no vin ske agen ci je am ba sa dor je pro veo vi {e od dva ~a sa u sr da~ nom raz go vo ru. Ve }i deo raz go vo ra je bio po sve }en eko nom skom po lo `a ju me d i ja, o~e k i v a w i m a od me d ij s ke stra te gi je, po tre bi za usva ja wem kva li tet nih me dij skih za ko na ko ji }e omo gu }i ti si stem ska re {e wa na me dij skoj sce ni, ne ma~ kim is ku stvi ma ka da je re~ o od no si ma vla sti, po li ti ke i me di ja. Gost Aso c i ja c i je me d i ja, am b a s a d or Vil helm, ni je iz be gao ni od go vo re na ak tu el na pi ta wa ve za na za po ~e tak di ja lo ga Sr bi je i Ko so va, ne ma~ ke po gle de na re {a va we ko sov skog pi ta wa, evrop ski put Sr bi je, do dat na uslo vqa va wa EU. Na kra ju po se te am ba sa dor je pred lo `io da su sre ti sa ~el nim qu di ma me dij skih ku }a oku pqe nih oko Aso ci ja ci je me di ja po sta nu deo re dov ne prak se.

V remeploV

DANAS NA SPENSU

Otva ra se „Te sla fest” Me|unarodni festival inovacija, znawa i stvarala{tva „Tesla fest 2012”, koji organizuje Savez pronalaza~a Vojvodine, otvara se danas u 9.30 sati na Spensu. Tokom festivala bi}e odr`ane izlo`be pronalazaka, inovacija, novih proizvoda, tehnologija i projekata individualnih pronalaza~a, mladih talenata, studenata, nau~no-obrazovnih institucija, doma}ih i stra-

nih kompanija i preduze}a. U saradwi sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu i Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije organizovana je i me|unarodna konferencija o inovacijama. Pokroviteqi festivala „Tesla fest 2012”, koj traje do 15. oktobra su Vlada Srbije, Vlada Vojvodine, Grad Novi Sad i Zavod za intelektualnu svojinu. M. S.

Novosadska petak12.oktobar2012.

k ti vi ra li su se stu den ti No vo sad skog uni ver zi te ta i svo jim ko le ga ma bru co {i ma, kao do bro do {li cu, pri pre mi li ne sa mo pri jem ve} kom ple tan fe sti val - „Kam pus fest”. Pod slo ga nom „Oku pa ci ja kam pu sa” po ka za li su so li dar nost, kre a tiv nost i op ti mi zam. Sa za do voq stvom su stu den ti kre i ra li ra di o ni ce, ali i u~e stvo va li u wi ma, ta ko da su u ova tri da na, od sre de pa do da nas, u kam pu su ma ~e va li, pra vi li na kit, re ci kli ra li, ve `ba li, svi ra li i pe va li,

ba vi li se no vi nar stvom i bi ci kli zmom. Kam pus je pro mo vi san kao bez be dan, kre a ti van i otvo ren pro stor ko ji je ade kvat ni ji za stu den te od mno gih pro sto ra ko ji se na la ze u in sti tu ci o na lim okvi ri ma. Ka ko re ~e rek tor Uni ver zi te ta prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} „oku pa ci ja” kam pu sa tra je od 10. do 12. ok to bra, ali mi bi smo vo le li da oku pa ci ja, u naj po zi tiv ni jem smi slu te re ~i, tra je za u vek. I mi se s ovom kon sta ta ci jom u pot pu no sti sla `e mo. J. Zdje la re vi}

Pola godine posle osnivawa prvog Rotari kluba u Kraqevini SHS u Beogradu, istovetni klub po~eo je 12. ok to bra 1929. da deluje u Novom Sadu. Okupio je istaknute poslovne qude u gradu koji su bili deklerativno spremni i voqni da razvijaju eti~ke standarde u dru{tvu, posebno da pru`aju humanitarnu pomo} i unapre|uju dobru

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~asova Vojvo|anska; od 9 do 11 ~asova Maksima Gorkog 1 i od 38 do 46. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 9.30 ~asova Centar za osnovnu policijsku obuku. Ve ter nik: od 8 do 13 ~asova Kraqa Aleksandra i deo naseqa oko {kole i ambulante. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~asova Manastirski put od Arsinog dola do trafo stanice. Fu tog: od 8.30 do 12.30 ~asova Lova~ka ulica, Svetozara Markovi}a od Lova~ke prema Novom Sadu, Bo{ka Buhe i Cara Lazara od 142 do 162 i od 133 do 151. Bu ko vac: od 9 do 11 ~asova Gorwa Barawa od 1 do 21 i od 4 do 38. Su sek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka.

Ra do vi za vr }u sla vi ne

hronika NOVI SAD JU^E DOBIO JO[ JEDAN TR@NI CENTAR

„Big Si” {i rom otvo rio vra ta Deo Tr `nog cen tar „Big Si„ od 10.000 kvadrata, od ukupno 40.000, otvoren je ju~e na Sentandrejskom putu. Novosa|ani }e po prvi put mo}i da pazare robne marke svetskih brednova kojih do sada nije bilo na ovda{wem tr`i{tu poput „Big benga”, „Dai~ mana”, „Tref sporta”..., ali i doma}eg DIS super mar keta i „Hom centra”. Po~etak rada {o ping cen tra privukao je veliki broj potro{a~a, koji su sa znati`eqom obilazili no ve pro davni ce. [o -

Zbog radova na vodovodnoj mre`i, vode danas ne}e biti u Ulici Narodne vojske i okolnim ulicama. Slavine }e biti suve od 8 do 14 ~asova. J. Z.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Fo to: N. Sto ja no vi}

wu da je „Big Si„ plac za izgradwu objekta kupio jo{ 2008. godine i da nije bilo lako sti}i do otvarawa, zahvalivi{i se timu kompanije, pro{loj i aktuelnoj gradskoj upravi na saradwi. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Alek san dar Vu ~i} je izrazio o~ekivawe da }e Izrael, odnosno tamo{wi investitori ubudu}e znato vi{e ulagati u Srbiju nego do sada. - Tr`ni centar je zna~ajan ne samo za Novi Sad, nego i za Vojvodinu i treba da bude dodatni pokreta~ za privla~ewe drugih investitora - kazao je Vu~i}.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

voqu u svakom narodu i me|u narodima. Prvi predsednik novosadskog kluba bio je dr Gedeon Dun|erski, industrijalac i veleposednik, raniji poslanik u Ugarskom saboru i predsednik Matice srpske. Zbog rata koji se razgoreo u Evropi, Rotari Novog Sada su prekinuli rad marta 1941. da bi ga obnovili krajem 1989. N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Stu dent ska kre a tiv nost na de lu

Osno van Ro ta ri klub u No vom Sa du

ping centar }e raditi svakog dana od 10 do 22 ~asa. „Big si„ je izraelska kompanije koja je na srpskom tr`i{tu investirala oko 70 miliona evra i u vi{e gradova u Srbiji kupila placeve za izgradwu velikih {oping molova. U novosadski Tr`ni centar ulo`eno je 50 miliona evra i u wemu }e posao dobiti 500 qudi, a izgra|eno je i 1.500 parking mesta sa direktnim pristupom prodavnicama. Drugi deo {oping centra, re~eno je, trebalo bi da se zavr{i na prole}e 2013. godine. Generalni direktor i vlasnik kompanije Eitan Bar Zev podsetio je na sve~anom otvara-

Otvarawe {oping centra simboli~no su ozna~ili gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi} i vlasnik kopmanije Bar Zev presecawem vrpce na kojoj je bio crveni balon. Sve~anom otvarawu Tr`nog centra prisustvovali su brojni investitori iz Izraela, kao i ambasador te zemqe u Beogradu Jo sef Le vi. Z. Deli}

NOVOSADSKA HrONIKA

petak12.oktobar2012.

POVODOM DANA BORBE PROTIV SIROMA[TVA

Sa ku pqa we hu ma ni tar ne po mo }i Udru è we gra |a na „NS blok“ po vo dom 17. ok to bra, Svet skog da na bor be pro tiv si ro ma {tva, or ga ni zu je ak ci ju pri ku pqa wa po mo }i za naj u gro è ni je su gra |a ne. Po mo} u vi du kon zer vi ra ne hra ne, sred sta va za hi gi je nu i ku} ne he mi je gra |a ni mo gu da osta ve u pro sto ri ja ma Udru è wa, Bu le var

oslo bo |e wa 151, sva kim rad nim da nom od 12 do 20 ~a so va, dok }e na dan obe le `a va wa na is toj lo ka ci ji bi ti upri li ~e na iz lo `ba fo to gra fi ja na te mu si ro ma {tva. Pri ku pqe na po mo} }e pre ko Cen tra za so ci jal ni rad bi ti uru ~e na naj u gro `e ni jim no vo sad skim po ro di ca ma. A. Va.

DNEVNIK

SUTRA U DUNAVSKOM PARKU

Raz vr sta ti sme }e ni je ume }e Kam pa wa “Raz vr sta ti sme }e ni je ume }e” odr `a }e se su tra 11 do 17 sa ti u sa le tli u Du nav skom par ku. Sva ki su gra |a nin, ko ji do ne se is ko ri {}e ne pla sti~ ne bo ce, li men ke ili elek tron ski i elek tri~ ni ot pad do bi }e je dan eko dar i edu ka tiv ni fla jer o pra vil nom raz vr sta va wu ot pa da. Po se ti o ci }e mo }i da vi de pro -

mo pult, ko ji }e bi ti na pra vqen u sti lu voj vo |an ske ku }i ce, gde }e se de li ti eko da ro vi i edu ka tiv ni fla je ri, a bi }e po sta vqe ni na men ski kon tej ne ri za pri ku pqa we pet am ba la `e, li men ki, elek tron skog i elek tri~ nog ot pa da. Ta ko |e, u~e sni ci kam pa we an ke ti ra }e su gra |a ne o pro ble mu pre ve li kog stva ra wa ot -

pa da i nop hod no sti re ci kla `e, a je dan od kqu~ nih ele me na ta je ak tiv no ukqu ~i va we No vo sa |a na u kam pa wu. U sklo pu ak ci je bi }e pred sta vqe na i iz lo `ba “Ble klajt 2” no vo sad skog umet ni ka Mi ha i la Ka ra no vi }a Be log, ko ja }e pri ka za ti kre a tiv nu upo tre bu ot pa da. Na kon za vr {et ka ak ci je u Du nav skom par ku,

po stav ka }e bi ti po klo we na [O SO “Mi lan Pe tro vi}”, ko ja se ba vi sa ku pqa wem ot pa da i re ci kla `om u svom re ci kla `nom cen tru. Kam pa wu or ga ni zu ju Por tal bu di eko fin-a iz No vog Sa da, Bal kan ur ban muv ment iz Be o gra da i Cen tar za odr `i vi raz voj iz Su bo ti ce. N. R.

De ba ta o sta tu su stu de na ta De ba ta “Da li je is pla ti vo bi ti stu dent u Sr bi ji” bi }e odr à na da nas u 16 ~a so va na cen tral nom pla tou Kam pu sa, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a, u okvi ru ma ni fe sta ci je “Oku pa ci ja Kam pu sa”. U de ba ti }e u~e stvo va ti pot pred sed ni ca Na rod ne Skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je Gor da na ô mi}, pro fe sor ka u pen zi ji Sr bi jan ka Tu raj li}, pred sed nik stu dent skog par la men ta Uni ver zi te ta Da ni lo ê man i pred sed nik Sa ve za stu de na ta Uni ver zi te ta ê do mir Si moj lo vi}. A. Va.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Sva ko ga da na, sva ko ga ~a sa” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sva ko ga da na, sva ko ga ~a sa“ Na ta {e Drag ni}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Neo do qiv ukus ve~ ne qu ba vi. Ma kar ska, {e zde se tih go di na. Sve po ~i we no vom nov ca tom tor bom. Ima be le i pla ve pru ge i `u tu ri -

bu u sre di ni, a pri pa da Do ri, ko ja upra vo kre }e u vr ti}. Lu ka jo{ ni kad ni je vi deo ne {ta ta ko le po! Pe to go di {wak je to li ko o~a ran wo me da za bo ra vi da di {e, te se one sve sti. Do ra ga po qup cem bu di i oni po sta ju ne raz dvoj ni - sve do jed nog sep tem bar skog da na ne ko li ko go di na ka sni je, kad se Do ra s ro di te qi ma se li u Pa riz. Na kon {e sna est go di na po no vo se sre }u, i to u Pa ri zu, gra du qu ba vi. Do ra, ko ja je ostva ri la svoj san da po sta ne po zo ri {na glu mi ca, od la zi s pri ja te qi ma na otva ra we iz lo `be. A umet nik ko ji iz la `e je Lu ka... Iako ne ma sum we da mo gu bi ti sre} ni sa mo za jed no, `i vot kre }e ne pred vi |e nim to kom. N. R.

I U NOVOM SADU ODR@AN ^AS FIZI^KOG ZA GINISA

Ve `ba li |a ci iz 20 osnov nih {ko la Jav ni ~as fi zi~ kog za Gi ni sa odr `an je ju ~e ta~ no u pod ne u 20 {ko la u gra du u okvi ru edu ka tiv ne kam pa we „Pro na |i me ru”, ko ju spro vo di Ko mi tet za me |u na rod nu sa rad wu stu de na ta me di ci ne Sr bi ja „IFMSA Serbia„. Jed na od wih je i O[ „Ivan Gun du li}”, u ~i jem dvo ri {tu su ju ~e |a ci vred no ve `ba li. Na pre su se za gre ja li, po tom su ima li ve `be is te za wa, a on da i za ni mqi ve sport ske igre sa lop tom i dru gim re kvi zi ti ma. U jed nom de lu dvo ri {ta obez be |en je pro stor i za one

naj mla |e osnov ce ko ji su sa svim so lid no pa ri ra li sta ri jim {kol skim ko le ga ma. Ovaj do ga |aj pred sta vqa po ku {aj da se obo ri Gi ni sov re kord u bro ju |a ka ko ji }e isto vre me no u~e stvo va ti na ~a su. -U vi {e od 100 {ko la u No vom Sa du, Be o- gra du, Kra gu jev cu i Ni {u u isto vre me je odr `an ~as fi zi~ kog vas pi ta wa ka ko bi se mla di edu ko va li o zdra vim i ba lan si ra nim sti lo vi ma `i vo ta. S ob zi rom na uz rast de ce, osmi {qe ne su osnov ne te le sne ve `be,

Hu ma ni tar na ùr ka za Svra ti {te Hu ma ni tar na ka ra o ke ùr ka, ko ja se or ga ni zu je ka ko bi se pri ku pi la sred stva za ure |e we no vo sad skog Svra ti {ta za de cu sa uli ce, odr à }e se u su bo tu 13. ok to bra u 21 sat u “Ra dio ka feu”, Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a 45. @ur ku or ga ni zu ju Ra dio “021”, “Ra dio ka fe” i Udru -

`e we gra |a na “Kom {i ja” iz Pe tro va ra di na, a ula zni ca je 100 di na ra. Pro mo te ri ak ci je su atle ti ~ar Mi haj lo Du da{, olim pi jac u stre qa {tvu Ne ma wa Mi ro sa vqev i vo di teq Vi {e slav Pet ko vi}. No vo sa |a ni se ak ci ji mo gu pri dru `i ti do ni ra wem po kva re nih elek tri~ nih

DaNaS U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Najavqeno ubistvo„ (19.30) Pozori{te mladih: velika sala „Estrogen” (20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od sre de u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Bi ser ka Jo vi }e vi} iz Som bo ra, DE VOJ Î CE: Li ên i Ve sna Vu ja di no vi} iz No vog Sa da, @a kli na ê {qe vi} iz Be ~e ja, Sa wa Bo qa no vi} iz \ur |e va, Ma ja Mi lo je vi} i Ga bri e la Pa {}ik iz Te me ri na, Ni ko li na Ara no vi} iz Be o ~i na, Mir ja na Ra du lo vi} iz Qu ko va i Mi li ja Ada mo vi} iz Cr ven ke, DE Â KE: @eq ka Idri zo vi} - Vu ko vi}, Kri sti na Spa si} i Ta tja na Bur sa}-Tu tu{ iz No vog Sa da, Qu bi ca \u ro vi} i Svje tla na Pa vi }e vi} - Jo si} iz Pe tro va ra di na, Mir ja na Jo ve ti} iz Te me ri na, Ta tja na Gu qa{ iz Vaj ske, Mi ra Ni {i} iz Ma gli }a, Mi la na Bje la jac iz Som bo ra, Je le na Ma li ni} iz Ba ~a i Ma ja Ra ki} iz De ro wa.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Du{an Slavka Stojisavqevi} (1958) u 11.15 ~asova, Milanka Jovana \or|evi}Gutman (1929) u 12, Mirko Petra Piqa (1939) u 12.45, Ivica Alekse Perehinac (1940) u 13.30 i Sofija Branka Grun~i} (1928) u 14.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Lajo{ I{tvana Ko{icki (1949) u 13 ~asova.

Pre da va we u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske

ure |a ja, sta rog pa pi ra, auto gu ma, pet i alu am ba la è, ko je }e pre u ze ti Udru è we “Kom {i ja”, a pri hod od re ci kla è i}i }e Svra ti {tu. Ta ko |e, nov ~a ni pri lo zi za ure |e we Svra ti {ta mo gu se upla ti ti na ra ~un 340-11004920-90 sa na zna kom za svra ti {te. N. R.

Pre da va we “O jed nom `en skom por tre tu Ka ta ri ne Iva no vi}”, ko je je or ga ni zo va no u sa sta vu pra te }eg pro gra ma iz lo `be “Sli ka u ogle da luKa ta ri na Iva no vi}”, bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. O por tre tu An ke To pa lo vi} ro|. Ne na do vi} i we go voj sim bo li ci, no vo ot kri ve noj da ta ci ji i utvr |i va wu iden ti te ta por tre ti sa ne, go vo ri }e mu zej ski sa vet nik Ga le ri je Mi le na Vr ba {ki. N. R.

OD DANAS DO NEDEQE U KARLOVCIMA

telefoni

„Film sko bde we du {e”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ni {ta su vi {e te {ko, da se ne pre for si ra ju - ka za la je ko or di na tor ka pro jek ta Za gor ka Mi tro vi} na vo de }i da su u re a li za ci ju ukqu ~e ni i stu den ti no vo sad skog Me di cin skog fa kul te ta. Ovaj jav ni ~as je naj ma sov ni ji si mul ta ni do ga |aj u ko jem u~e stvu ju |a ci i na stav ni ci, a po dr `a li su ga Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, kao i Sa vez za {kol ski sport Sr bi je. A. J.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Fe sti val fil ma „Film sko bde we du {e”, {e sti po re du, po ~i we da nas u Srem skim Kar lov ci ma, a za vr {a va se u ne de qu, 14. ok to bra, s tim da je ve} ju ~e za |a ke Bo go slo vi je Sve tog Ar se ni ja Srem ca odr `an po se ban pro gram, u okvi ru kog su pri ka za na ~e ti ri film ska ostva re wa. Sve ~a no otva ra we fe sti va la je u 20.30 sa ti u sa li Kar lo va~ ke gim na zi je, a pro jek ci je po ~i wu od 15 sa ti u Bo go slo vi ji. Na fe sti va lu bi }e pri ka za no 13 fil mo va iz Sr bi je u kon ku ren ci ji i tri van kon ku ren ci je, ~e ti ri iz Re pu bli ke Srp ske i dva iz Bu dim pe {te. Pro jek ci je }e bi ti u sve ~a nim sa la ma Kar lo va~ ke gim na zi je, Bo go slo vi je i Klu bu kul tu re „Ka rom” i bes plat ne su.

Ova je din stve na film ska ma - or ga ni za tor i po kre ta~ fe sti ni fe sta ci ja u na {oj ze mqi oku - va la. pqa fil mo ve i auto re ko ji se ba - Sve je vi {e auto ra ko ji, pod ve te ma ma iz isto ri je, kul tu re, stak nu ti „Film skim bde wem du umet no sti i du hov no sti Sr bi je. {e” sni ma ju no ve fil mo ve, s na Ono {to „Film sko bde we du {e„ me rom da ih pre mi jer no pri ka ù ~i ni jo{ po seb nim je ste ~i we ni u Srem skim Kar lov ci ma, a za tim ca da pri ka za ni fil mo vi u i u ino stran stvu, po sred stvom Srem skim Kar lov ci ma to kom ce di ja spo re. Vi {e ne mo ra mo da le go di ne bi va ju emi to va ni {i ras pi su je mo kon kur se, ni ti da zo rom Sr bi je i u cen tri ma di ja spo ve mo auto re i pro du cen te, ras pi re u ino stran stvu. tu ju }i se za wi ho ve no ve fil mo - Slo bod no se mo è re }i da ve. Oni se ja vqa ju sa mi. I pu bli „Film sko bde we du {e” ni je vi ke je sve vi {e, ka ko u ze mqi, ta ko {e ni film ska ma ni fe sta ci ja, i u na {im stal nim ino stra nim ve} po kret - ka è Sr |an Ili} iz punk to vi ma, kao {to su î ka go, Udru è wa film skih i te le vi Va {ing ton, Bu dim pe {ta... Auto zij skih rad ni ka Voj vo di ne, ko je ri fil mo va su iz Sr bi je, Re pu je sa Be o grad skim pro du cent bli ke Srp ske, Ma |ar ske i Ame skim pred u ze }em “Fiks fo kus” ri ke. Z. Ml.

„Obo je ni pro gram” u „D Kvar te ru” Kon cert ben da „Obo je ni pro gram„, ko ji or ga ni zu je Kon cert na agen ci ja „Od li ~an hr ~ak”, bi }e odr `an ve ~e ras u 22 sa ta u klu bu „D Kvar ter”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Ovaj kult ni sa stav pro mo vi sa }e no vi al bum „Ka ko to mi sli{: mi?”, a go -

VESTI Sli ke Si mo ni de Jo va no vi} Iz lo `ba sli ka Si mo ni de Jo va no vi} bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Ga le ri ji za mla de Ma cut na pr vom spra tu Spen sa. Ova iz lo `ba, ko ja }e bi ti po sta vqe na do 28. ok to bra, deo je Iz la ga~ ke se zo ne mla dih umet ni ka, na osno vu ras pi sa nog kon kur sa u ma ju ove go di ne. G. ^.

Pe sni~ ko ve ~e u MZ „Bi stri ca” Kwi `ev no ve ~e u okvi ru Sce ne svih kre a tiv nih, bi }e odr `a no ve ~e ras u 19 sa ti u MZ “Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Svo je pe sme po se ti o ci ma }e pred sta vi ti no vo sad ski pe sni ci Dra go mir [o {ki}, Je le na Stoj sa vqe vi}, Ra ji ca Dra gi }e vi}, Sa {a Ni {a vi} i Sto jan Si mi} Kr pi ca. N. R.

sti }e bi ti per spek tiv ni Strejt Mi ki end d bojz, kao i sa stav „16 osam 23„. Ula zni ce ko {ta ju 700 di na ra, a mo gu se ku pi ti u Gig stik su i Even ti mu, kao i na ula zu u klub pred po ~e tak kon cer ta. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Po zo ri {te mla dih osta lo bez pr vog ~o ve ka Nakon ju~era{we sednice Skup{tine grada postavqa se nekoliko pitawa: nije li nova ve}ina, u `urbi da smeni kadrove prethodne vlasti, „zaobi{la“ pojedine procedure i zakonske propise, na {ta je ukazivala opozicija; da li je vladaju}a koalicija zaista poslu{ala glas javnosti i izvr{ila pritisak na Dra ga na Ma rin ko vi }a Ma cu da povu~e kandidaturu za mesto v. d. direktora Pozori{ta mladih i da li je bilo upitnije da se nova vlast bavila rebalansom buxeta, nego ju~era{wim ka-

Bez kvoruma zbog Vu~i}a

drovawem po ve}ini {kolskih i pojedinim upravnim odborima i rukovode}im mestima ustanova i institucija ~iji je osniva~ grad? U svakom slu~aju, i pored po~etnog nesnala`ewa novih funkcionera u alinejama skup{tinskog poslovnika, zbog ~ega su pojedina glasawa ponavaqana, odbornici ve}ine koju ~ine SNS, DSS, koalicija oko SPS, „Svi za Novi Sad“ (SPO i RDS) i „Novi Sad odmah“ (biv{i ~lanovi Dveri i biv{i ~lan NOPO) usvojili su sve ta~ke dnevnog reda. U ve}ini onih, koje su se ticale izve{taja javnih preduze}a za postignuto u prethodnoj godini i u prvoj polovini ove godine, za to su imali podr{ku ve}ine opozicije, dok su ~etiri odbornika SRS u ve}ini slu~ajeva bili decidno protiv. No, glavna vest svakako je da Maca ne}e biti v. d. direktora Pozori{ta mladih, nakon {to je povukao kandidaturu, svojevoqno, kako on ka`e, ili pod pritiskom vladaju}e ve}ine, kako su tvrdili pojedini predstavnici i pozicije i opozicije, sada je mawe va`no. Novi v. d. direktora Kulturnog centra je dr An drej Faj geq, iz koalicije „Novi Sad odmah“, koji je tu zamenio La sla Bla {ko vi }a, koji je na to mesto do{ao preko javnog konkursa.

Od bor nik DS-a Bo r i s lav No v a k o v i} upozorio je da je vlast pogazila ono {to se ne sme gaziti – institut javnog konkursa u slu~aju Kulturnog centra i Pozori{ta mladih, u ~ijem slu~aju je sada stvoren pravni vakuum, po{to je biv{i direktor Zo ran \e ri} podneo ostavku, a novi nije izabran, u te{kim okolnostima {to je veoma neprijatna situacija za Novi Sad. Wemu je replicirao {ef odborni~ke grupe „Novi Sad odmah“ Mi ro slav Pa ro vi}, isti~u}i

Audi ci ja za hor Sa bor ne cr kve Hor Saborne crkve sveti Georgije organizuje audiciju za prijem novih ~lanova. Audicija }e se odr`ati u utorak, 16. oktobra u 19 ~asova u prostorijama novosadske Crkvene op{tine, pored Saborne crkve, u Pa{i}evoj ulici 4. J. Z.

I koliko se vodila rasprava o kulturi i kvalifikacijama kulturnih poslenika, toliko je izostala o izve{taju revizora o zavr{nom ra~unu grada za 2010. godinu, a i o zavr{nom ra~unu za pro{lu godinu. Usvojeno je i pove}awe cene odno{ewa sme}a za 29 odsto doma}instvima i 22,9 odsto privredi, na {ta je samo \u ra| Jak {i} iz SRS rekao da je u pitawu globa i da opet rupe u buxetu popuwavaju gra|ani. Zanimqivo je bilo istupawe ~lana komisije za propise Bra ni sla va An ti -

Ma|arski za odbornike O }irilici i latinici, guslama, licemerju ... nadugo i na{iroko se raspravqalo u posledwoj ta~ki dnevnog reda. Ipak, moralnu pobedu odnela je odbornica DS-a Len ka Er deq po~ev{i izlagawe na ma|arskom jeziku kako bi skrenula pa`wu da nisu po{tovani zakonski uslovi da se saveti nacionalnih mawina pitaju oko kadrova koji se postavqaju u {kolske odbore {kola gde ima odeqewa koja nastavu poha|aju na jezicima nacionalnih mawina. [ef odborni~ke grupe koalicije oko SPS dr \or |e Pe tro vi} uva`io je stavove Lenke Erdeq i rekao da }e to biti u~iweno ve} na narednoj sednici. Nakon toga, rasprava je u{la u mirnije tokove. Erdeq je pozvala i druge odbornike iz redova nacionalnih mawina, Rome i Vlahe, da ~e{}e koriste pravo da govore materwim jezikom u gradskom parlamentu. da je u pitawu licemerje nekada „vladaju}e oligarhije“, jer je Bla{kovi} svojevremeno potpisivao tro{kove „Duginog posela“, a „namerno nije stavio }irili~ni natpis“ na zgradu Kulturnog centra. Nakon ostavke direktora Gradske biblioteke mr Mi lo {a Pan ko va, na wegovo mesto, kao vr{ilac du`nosti imenovan je dugogodi{wi direktor ove ustanove Dra gan Ko ji}.

Jak{i}: Hiro{ima pro{la boqe od Toplane

Konzula Ruske Federacije Vik to ri ju Vos tre co vu ju~e je u Gradskoj ku}i ugostio gradona~elnik Novog Sada Mi lo{ Vu ~e vi}. Ovo je prva poseta konzula Novom Sadu, a Vu~evi} je grad predstavio kao univerzitetski, administrativni i privredni centar regiona koji je karakteristi~an po su`ivotu brojnih nacionalnih zajednica i multikulturalizmu. Na sastanku je izra`ena obostrana voqa za nastavak saradwe Grada i Ambasade Ruske Federacije na ostvarivawu novih veza izme|u Novog Sada i ruskih gradova, kao i na produbqivawu postoje}ih aktivnosti, naro~ito u oblasti privrede i investicija. J. Z.

Ne ma blo ka de Du na va Radnici „Dunav grupe agregati„ ~ekaju jo{ jednu dnevnicu za boravak na brodovima kako bi ~itav dogovor sa vlasnikom firme Du {a nom Bo ro vi com bio ispo{tovan. No, kako je Borovica ju~e priveden, predstavnik radnika No vi ca Cvet ko vi} ka`e da iako do kraja dogovor jo{ nije ispo{tovan, s obzirom na novonastalu situaciju, danas ne}e biti blokade Dunava kako je najavqivano. Pre|a{wa blokada prestala je pre jedanaest dana dogovorom po kojem su radnici trebali dobiti ~etiri zaostale zarade i ~etiri dnevnice za boravak na brodu. Sve je ispla}eno, osim jedne dnevnice. - Kako nama hap{ewe Borovice ide na ruku, po{to tra`imo raskid ugovora o privatizaciji na{e firme, ne}emo preduzeti nikakve akcije. S druge strane, dobili smo i uveravawa kako }e zaostala dnevnica biti upla}ena do utorka, kao i da sve dogovoreno stoji i daqe - rekao je Cvetkovi}.

On ka`e da je sada pravo vreme da se ispita, a potom i poni{ti privatizacija „Dunav grupe agregati”, jer je i pre|a{ni vlasnik Nik \i va no vi} od koga je Borovica kupio firmu, tako|e u zatvoru. Iako je on u zatvoru zbog drugih stvari Cvetkovi} smatra da je bilo nelegalnih radwi i u slu~aju wihove firme. Generalni direktor firme Ma {an Er ce go vi} potrvrdio je za „Dnevnik” da }e sve dogovoreno biti ispo{tovano, jer kako navodi „firma ne zavisi od jednog ~oveka”. - Ono zbog ~ega je Borovica priveden nema nikakve veze sa „Dunav grupom agregati”, a pri~e o prekidu privatizacije ne `elim da komentari{em - izjavio je Ercegovi}. Prema dogovoru, do 5. novembra radnici treba da dobiju jo{ dve zarade i dve dnevnice za boravak na brodu. A. L.

SAJAM ZAPO[QAVAWA JU^E NA SPENSU Fo to: F. Ba ki}

Iako van teme, \ura| Jak{i} iz SRS-a u jednom momentu je izjavio da je „Novosadska toplana“ nezvani~no u dugu od sedam milijardi dinara, te da je namera vlasti da se katastrofalno stawe u Toplani re{i pove}awem cene grejawa. - Procewena vrednost Toplane je izme|u 50 i 55 miliona evra, {to znba~i da je ovo preduze}e devastirano – rekao je Jak{i}, nagla{avaju}i da su boqe pro{li Hir{ima i Nagasaki. On je apelovao da se ne di`e cena grejawa jer su gra|ani ionako osiroma{eni potezima vlasti.

Po se ta ru skog kon zu la

RADNICI „DUNAV GRUPE AGREGATI” ^EKAJU DNEVNICU

U SKUP[TINI GRADA NAJVI[E RASPRAVE O KADROVAWU

U jednom momentu skup{tinskom salom, bar wenim opozicionim delom, pronela se vest da su najmawe dvojica odbornika pozicije oti{li da se vide sa Alek san drom Vu ~i }em koji je bio u Novom Sadu. U tom trenutku usledila je mobilizacija opozicije ~iji su odbornici napustili salu u kojoj je ostalo 39 odbornika vladaju}e koalicije, {to nije bilo dovoqno za kvorum. Usledila je pauza od skoro sata, dok nije formiran kvorum, pa je zasedawe nastavqeno.

petak12.oktobar2012.

}a koji je izneo svoje izdvojeno mi{qewe, odnosno neslagawe, o izmenama odluke o javnim parkirali{tima gde je ukazao da se izmenom termina „doplatna karta“ sa terminom „posebna cena parkirawa“, kr{i niz zakona i sam Ustav, pogotovo nakon {to je pro{le godine Ustavni sud oborio ~lan u kojem se propisuje „doplatna karta“ kao kazna za nepla}awe parkirawa. Me|utim, i ta odluka je usvojena. Skup{tina grada smenila je i dosada{weg direktora Centra za socijalni rad Goj ka Vuj no vi }a i na wegovo mesto postavila Ne na da Dra {ko vi }a. Novi v. d. direktora Stambene agencije jeste Rat ko Ro gan, koji je zamenio Ta ti ja nu Le ki} koja je podnela ostavku. Novi predsednik UO Sterijinog pozorja je prof dr. Sa va Da mja nov. Umesto odbornika Mi ro sla va Va si na iz DS-a, u odborni~ku klupu u{la je Sla |a na Kri `a ni}. S. Krsti}

Obra zo va we po no vo u mo di Sajam zapo{avawa ju~e je u Zapadnom holu Spensa okupio nekoliko stotina nezaposlenih gra|ana i 33 poslodavca koji su nudili 170 radnih mesta. Mesta je bilo za ekonomiste, trgovce, dekoratere, arhitekte, menaxere, radnike obezbe|ewa, ma{ince, ugostiteqe, pravnike i mnoge druge. Pored ponuda za poslove agenata prodaje i osigurawa, komercijalista koji su i ovaj put zauzeli dobar broj {tandova, najvi{e gu`ve sa svojom ponudom napravila je firma „Neoplanta”. Predstavnica ovog preduze}a Je le na Dre zgi}, ka`e da je razlog mo`da u tome {to nude poslove za razli~ite obrazovane profile. - Nama je sajam koristan jer dobijamo kvalitetnu selekciju kandidata, koja je ove godine jo{ i boqa, a s druge stane, nudimo stalan posao posle kratkog probnog perioda - ka`e Drezgi}.

I na minulom sajmu potvrdila se tendencija sve ve}eg u~e{}a obrazovnih institucija, fakulteta, sredwih {kola i edukativnih centara. Svoj program podr{ke mladim qudima za pokretawe sopstvenog posla prezentovali su i voditeqi projekta „Biznis mladih Srbije”. Da su prekvalifikacije i dokvalifikacije radnika sve vi{e potrebne pokazuje se i na primeru firme Tapetarija „Maki”. - Za sada nisam dobio jo{ ni jednu biografiju ~oveka koji je obu~eni tapetar, iako je ve} pola Sajma pro{lo - rekao nam je vlasnik ove firme ju~e oko 12 sati Mar ko Mi tro vi}. Da su i gra|ani shvatili situaciju pokazuje i ~iwenica da je najdu`i red na Sajmu od svih poslodavaca, ipak bio ispred Edukativnog centra. A. L.

ANKETA NEZAPOSLENI NOVOSA\ANI O SAJMU

[an se za po sao mi ni mal ne

I ju~e je sa Spensu u potragu za poslom do{lo mnogo nezaposlenih Novosa|ana. Neki od wih su tu prvi put, dok ve}ina na sajam dolazi redovno. Pitali smo ih {ta o~ekuju i da li se nadaju da ovako mogu dobiti zaposlewe.

JU^E U POLICIJI PREDSTAVQEN PROJEKAT

„Sa mo fer–plej na vi ja~ dva na e sti igra~” U novosadskoj Policijskoj upravi ju~e je predstavqena akcija “Samo je fer-plej navija~ dvanesti igra~”, koja se sprovodi uz nov~anu podr{ku OEBS-a. Na ovom projektu sara|uju Grad Novi Sad, FK “Vojvodina” i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine. - Misija OEBS- a u Srbiji je pre tri meseca pristala da finansira desetak projekata koji se odnose na rad policije i lokalne zajednice. Mi smo tim povodom prepoznali problem nasiqa na stadionima koje ima tendenciju da iza|e na ulice, te smo izradili projekat koji se odnosi na prevenciju, kazao je ju~e u Policijskoj upravi zamenik na~elnika odeqewa policije Ve le mir Ko va ~e vi}. - @elimo da spre~imo posledice po same navija~e, u smislu telesnog povre|ivawa u tu~ama i u krivi~noj i prekr{ajnoj odgovornosti, ali i posledica koje se odnose na fudbalski klub “Vojvodina”, te naravno na {iru dru{tvenu zajednicu.

Nosilac projekta oficir u policiji \or |e So ki} napomiwe da je ciq uspostavqawe partenerskog odnosa sa navija~ kim gru pa ma, po seb nom onom FK “Vojvodine”. Kako je rekao, ona je je najve}a me|u organizovanim na teritoriji Novog Sada, pored koje postoje jo{ tri i to fudbalskih klubova “Novog Sada”, “Crvene Zve zde” i “Par ti za na”. Pro je kat }e se spro vo di ti ovog i slede}eg meseca. - Iz ra di li smo fla je re, pla ka te, pla ni ra mo jav nu tribinu 25. oktobra sa zainterovanim osobama i navija~i ma, jer o wi ma ne tre ba pri ~a ti, ve} s wi ma tre ba pri~ati. To je ujedno i prvi put da navija~e pozivamo u goste u Policijsku upravu. Tako|e, organizova}emo tribine u {kolama o navija~kom huliganizmu, pre svega zbog toga {to smo uo~ili da su mladi od 14 do 20 godina ~esti iz vr {i o ci de la iz ove oblasti. Ceo projekat usme-

ren je ka navija~ima, a nikako protiv wih, uz va`nu napomenu da nisu svi oni huligani, pa stoga propagiramo da fer plej iza|e na povr{inu, objasnio je Soki}. - Grad Novi Sad se preko Sa ve ta za jav ni red i mir ukqu~io u ovaj projekat Policijske uprave, a o~igledno da je navija~ko nasiqe postalo ozbi qan pro blem ko jim moraju da se pozabave i druge institucije, sem policije i fudbalskih klubova u gradu, jer je re~ o ozbiqnoj nevoqi, izjavio je zamenik gradona~elika Bor ko Ili}. Se kre tar FK “Voj vo di na Alek san dar Vla {ka li} ju~e je istakao da ovaj klub ima `equ se ukqu~i u projekat i da istraje do samog kraja. - Mnogo vremena tro{imo na rad s na{im navija~ima, imamo dva puta mese~no sastanke s wima, kao i pred same utakmice, kako bi spre~ili nasiqe - napomenuo je Vla{kali}. M. V.

Ja smin Ku jo vi}, strukovni ekonomista: - Nedavno sam ostao bez posla, posle osam godina rada. Ne o~ekujem mnogo od sajma, ali se nadam da }u na}i posao. Ne tra`im posao u struci, tra`im bilo koji.

Mir ja na Sa vo vi}, magistar menaxmenta: - Radila sam 32 godine, ali zbog neuspele privatizacije ve} tri godine sam nezaposlena. Ne o~ekujem da }u na}i posao, ali svake godine dolazim na sajam. Poslodavci ka`u da sam prekvalifikovana za radna mesta koja oni tra`e.

Bra ni slav Ru sov ski, serviser ra~unarske opreme: - Nezaposlen sam 12 godina. U svojoj struci sam radio 25 godina, ali bih voleo da radim kao grafi~ki dizajner. Prvi put sam na sajmu i ne o~ekujem da }u ovde na}i posao.

Jo va na Vu ~e ti}, diplomirani ekolog: - Ne nadam se da }u na}i posao, ali se nadam da se tra`i neko iz moje struke. Tek sam zavr{ila fakultet i do sada nisam nigde videla da zapo{qavaju ekologe. A. R.-T. P.-M. S.

dnevnik

petak12.oktobar2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a p r v a k a

a `e qom da ovo go di {wim |a ci ma pr va ci ma po ~e tak {ko lo va wa ni ka da ne iz ble di iz ga le ri je le pih se }a wa, „Dnev nik” im po kla wa fo to gra fi je za osnov no {kol ski al bum. Sva kog da na osim ne de qom, 10. stra na u na {em li stu po sve }e na je fo to gra fi ja ma raz re da pr va ka iz

osnov nih {ko la s te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu „Dnev ni ko vu” ga le ri ju pr va ka fo to gra fi je za ne za bo rav 141 ode qe wa iz 33 osnov ne {ko le u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku.

Osnov na {ko la „Veqko Petrovi}”, Bege~

Osnov na {ko la „Mihajlo Pupin”, Veternik

vOJvOdinA

dnevnik

Суботица обележила Дан ослобођења СУБОТИЦА: На свечаној седници Скупштине града, поводом Дана ослобођења Суботице у Другом светском рату, градоначелник Модест Дулић је истакао да је битно обележавати и памтити овај дан и да се никада не заборави. Суботица не сме заборавити датум када је ослобођена од фашизма, јер стално треба да се боримо против нових облика фашизма. Једанаесту годину заредом се на

овај начин обележава 10. октобар. Након свечане седнице, положени су венци на Трг жртава фашизма, као и на споменик Црвеноармејцима. Венце су на споменик положиле делегације Савеза бораца, делегације амбасада из разних земаља Европе, Центар „Тито Козпонт“, Савез антифашиста Хрватске, представници града Суботица, као и С. И. многи други.

ЈУЧЕ ПОЧЕЛИ „ДАНИ ЛУДАЈЕ” У КИКИНДИ

За најтежу бундеву сто хиљада динара КИКИНДА: Манифестација „Дани лудаје“,“Дани лудаје” која се органиује 27. пут почела је јуче у Кикинди. Четвородневну манифестацију коју ће пратити богат културни и забавни програм, почела је орварањем изложбе аутора наивне уметности из Ковачице у галерији “Тера”, док је у Народној библиотеци “Јован Поповић” приређено књижевно вече под називом “Ђура Јакшић у

Карневалска поворка

гостиони код Белог крста у Великој Кикинди”, коју су увеличали тамбураши. Данашњи дан резервисан је за музички програм на Сова сцени, као и за карневал маскираних предшколаца који ће се обући у плодове јесени. Прогласиће се најбољи ликовни и литеррани радови на тему лудаје, а биће организовани и концерти. -У 20 сати на Градском тргу је концерт групе “Стубови поп културе”, а у 22 сата наступа Ана Бебић – каже Маријана Иличин, директрица Туристичке организације општине Кикинда, која је организатор “Дана лудаја” Владо Георгијев наступа у суботу, а последњег дана, у недељу, концерт ће одржати група „Земља Грува„. Субота, када је централни дан манифестације започеће у преподневним сатима “Банатским фруштуком“ где ће бити гастрономска понуда Баната уз сва мо-

гућа, па и немогућа јела од лудаје. Планирани су штандови под називима “Сеоски рогаљ” - представљење села кикиндске општине, “Европски кутак” - представљење гостију из иностранства, те “Гостинска соба” - музичкоглумачи плато. Од 12 сати на Сатром језеру биће организовано такмичење у кувању рибље чорбе, а Народна библиотека угостиће учеснике петог Унеско кампа. Од 17 сати на главној бини почиоње музички програм употпуњен мерењем најдуже и најтеже лудаје, док је 20 сати у Народном позоришту премијера представе по тексту Марка Камолетија “Пиџама за шесторо” у режији Оље Ђорђевић. Очекивања су да ће се такмичити најмање десет одгајивача. За прва три места припремљенo je 100.000, 30.000 и 20.000 динара. Титулу најбољег одгајивача браниће Милан Десница из Савиног Села, који је четири пута победио на “Данима лудаје”. Претпрошле године одгајио је лудају тешку 288, 3 килограма што је најтежа лудаја од одржавања манифестације 1986. године. Најдужа лудаја имала је 266 центиметара. Мерење најдуже и најтеже лудаје у Кикинди је уједно и Балкански шампионат. Резултати са свих “Дана лудаје” улазе у Светску конфедерацију бундеве у Онтаријо у канади и Колинс у Америци. Ту учествују у такмичењу за светски рекорд. У недељу у преподневним сатима на Градском тргу биће организована “Будина улица”.Током манифестације очекује се велик број гостију и делегација из братских градова. Укупни трошкови манифестације биће око 4,5 милиона динара. А. Ђуран

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СОМБОРСКОГ УДРУЖЕЊА СТАРИХ ЗАНАТА

Обука за младе занатлије

СОМБОР: Удружење старих, уметничких заната и домаће радиности Сомбор позвало је све младе у овом граду и околини, заинтересоване за старо занатство, да се придруже бесплатним радионицама, које ће им пружити прилику да се упознају са обрадом текстила, дрвета и производњом сапуна. Како кажу у овом Удружењу, ЛАП пројекат „Радионице старих, уметничких заната и домаће радиности Сомбор за младе” биће организоване у њиховим просторијама у главној сомборској Улици Краља Петра Првог број 24, у којима се могу и интересовати за све појединости овог пројекта. Радионице ће бити организоване у три термина, па је тако прва заказана за данас, од 16,30 часова, а биће посвећена ткању и раду на разбоју. Учесници ове радионице ће бити у прилици да се упознају са израдом обележивача за књиге, модистеријом - израда декоративних предмета брошева, апликација, шнала. Недељу дана касније, 19. октобра у истом тер-

мину, радионицом ће бити обухваћено ручна израда сапуна (сапуни из калупа), сликање на текстилу (сликање бојама за текстил и свилу на ешарпе, јастучићи, мараме) као и труковање и вез (приказ преношења шема за вез, као и вез мањих мотива за кесице). Последња, трећа радионица заказана је за 20 октобар, у девет часова. У првом плану ће бити рад са дрветом, конкретно приказ ручног обликовања - кломпар, рогозар - приказ ткања рогоза на разбоју, осликавање предмета од дрвета – дрвених играчака, рамова, кломпи. На свакој од радионица биће присутни представници Националне службе за запошљавање Сомбор који ће младима предочити могућности за запошљавања и покретању сопственог бизниса. Сви предмети настали током ових радионица биће приказани на целодневној изложби радова 24. октобра у просторијама Удружења старих, уметничких заната и домаће радиности. М. Миљеновић

petak12.oktobar2012.

ФИРМА „ЛОКАЛ НЕТ” ЖРТВА ПОЛИТИЧКОГ РЕВАНШИЗМА

Градска власт кида везе, без најаве и образложења ЗРЕЊАНИН: Нова градска власт у Зрењанину одлучила је да, без икаквог образложења, раскине дугогодишњу сарадњу са фирмом “Локал нет”, водећим провајдером бежичног интернета и посао повери другом предузећу, мимо тендера и расписивања јавне набавке мале вредности. Власник “Локал нета” Војислав Дошен тврди да је све ово последица политичког реваншизма владајуће коалиције коју предводе СНС и СПС. Дошен је, иначе, члан Демократске странке, пуне 22 године и један је од оснивача зрењанинског одбора те партије. - Више од десет година сарађивали смо са јавним предузећима и установама, основним и средњим школама и здравственим амбулантама, а недавно су уследили масовни раскиди уговора о пружању интерент услуга, без икакве најаве и образложења – каже Дошен за “Дневник”. Да је у питању политички реваншизам, додаје он, најбоље сведочи допис који је фирми “Локал нет” прослеђен из Народног позоришта “Тоша Јовановић”. У њему се наводи да ће театар од 1. октобра прећи на услуге другог интернет провајдера “како је сугерисано од стране оснивача, односно Градске управе”, а уједно се “Локал нету” изражава захвалност због дугогодишње квалитетне сарадње.

- Све ово што се данас догађа посебно негативно може да се одрази на будући рад Система обједињене наплате, преко којег грађани у Јавном предузећу “Дирекција за изградњу и уређење града” плаћају комуналне услуге. У питању је озбиљан систем, о коме смо водили рачуна и чије је одржавање сада по-

Посебно бих нагласио да свих ових година нисмо имали ни једну примедбу на квалитет услуга. Наравно, због свега што се догађа, обратићемо се надлежним органима – наводи Дошен. Директорица “Локал нета” Јелена Чихорић каже за “Дневник” да је ово предузеће, када су уследили

Послови преко тендера Војислав Дошен тврди да његова фирма ни један посао није добила по страначкој линији, када је власт у граду на Бегеју предводила ДС. Сви послови, напомиње он, добијани су на конкурсима, изузев у школама, са којима су потписивани појединачни уговори. - Најбоље о томе сведочи податак, да је за време демократске власти, посао око пружања интернет услуга самој Градској управи, добила фирма којој су сада дати сви послови, а не “Локал нет” – подвлачи Дошен. верено другој фирми, коју нисмо успели ни да уведемо у посао – истиче Дошен и наглашава да локална самоуправа сваки дан, веома тенденциозно, напада по један нови сегмент пословања “Локал нета”, не би ли финансијски уништила ово предузеће. По речима Дошена, дошао је на ред и раскид сарадње са Домом здравља, у оквиру којег се налази четрдесетак здравствених амбуланти и то опет без образложења. - Није нам дата могућност да образложимо наше цене, нити да разговарамо о другим понудама.

масовни раскиди уговора, основним и средњим школама и установама културе понудило интернет по цени од један динар месечно, у наредних годину дана. - Са нама у контакт су ступили људи из градске управе и рекли нам да то не долази у обзир и да ће они интернет дати за једну пару, плус ПДВ. Школе су сада у расцепу. Неке су послале дописе да хоће да се прикључе нашој акцији, али се плаше реакције локалне самоуправе, која финансира трошкове рада образовних установа – закључује Чихорићева. Ж. Балабан

УНАПРЕЂЕЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА У ЈУЖНОМ БАНАТУ

Руски воз вратио путнике

ВРШАЦ: На радном састнаку представника „Железница Србије“ и локалне самоуправе Вршца договорени су послови у заједничком финансирању радова на побољшању услова у железничком саобраћају у овом граду. Држава ће, са овим предузећем, заједно финансирати

ког саобраћа међу житеље Вршца, на велика врата. Разлог за такав оптимизам железничара и локалних политичара је и у томе што се све већи број Вршчана враћа овом виду превоза. Јер, Вршац и јужни Банат је први добио савремени руски воз, па су ове го-

Руски воз у Вршцу

уређење перона, колосека и приступних саобраћајница, а „Железнице Србије“ ће уредити чекаонице, тоалете надстрешнице и монтираће ниске пероне. Све то ће допринети враћању старог сјаја и значаја железнич-

Слава манастира Привина глава ПРИВИНА ГЛАВА: У недељу, на дан Покрова пресвете Богородице, у Саборној цркви манастирског града Привина Глава, Архијерејску литургију служиће епископ Барањско-Осјечки господин Лукијан, уз саслужење свештенства и монаштва. На овој литургији биће велика молитва, уз призив благодати Духа светога за свети мир на земљи. - Покров Пресвете Богородице је велики празник православља и манастирска слава у Привиној Глави. На овој великој свечаности очекујемо милост Бога Исуса Христа да нам подари сва овоземаљска добра: рад и бољу будућност за нашу децу, да у нашим селима и градовима буде више смеха и задовољства - каже архимандрит у манастиру Привина глава Гаврило. По завршетку архијерејске литургије, приредиће се свечани ручак за све присутне грађане. Д. С.

дине уведена по два поласка дневно за Београд и Панчево. Нешто касније су и румунске железнице увеле два поласка из Вршца ка Темишвару и обратно, са њиховом брзом композицијом „плава стрела“. Превоз је јефти-

нији, ти возови развијају брзину од сто километара на сат, нема кашњења, кажу да су по томе познати као они у Јапану. - У првих шест месеци, према Београду је превезено 57 хиљада путника, док је за Темишвар месечно ишло у просеку по две хиљаде путника. Тај број се свакодневно увећава и показује апсолутну исплативост – каже шеф одсека за регионални превоз „Железница Србије Радован Лекић. У овом предузећу најављују даљу модернизацију железница, која није нимало јефтина. - Аплицирали смо код немачке владе за билатерарни робни кредит, који ће нам омогућити електрификацију пруге, док од НИП-а очекујемо да ћемо у наредном конкурсу добити пет милиона евра за грађевинско уређење пруге.То значи да ћемо у најскоријем периоду добити још бржи и комфорнији саобраћај – рекао је директор Дирекције за инфраструктуру ове фирме Милан Максимовић. А општина Вршац, Покрајински секретаријат за привреду и „Железнице Србије“ по овим питањима сарађују још од 2008. године. Р. Јовановић

ЗАСЕДАО СТАРОПАЗОВАЧКИ ПАРЛАМЕНТ

Угашена Туристичка организација СТАРА ПАЗОВА: На последњој седници Скупштине општине Стара Пазова, између осталог, разматран је и буџет. Одборник Слободан Поповић је отворио питање да ли је буџет, остварен за пола године само са 30,55 посто од планираног, резултат лоше процене или надуван због подизања кредита код комерцијалних банака. Станиша Опачић (ДС) је иронично констатовао брзину рада нове локлане власти јер је, како је рекао, за 60 дана изградила силос у центру Голубинаца и срушила стару школу из 1888.године која је под заштитом као споменик културе. Мирко Вранић (СРС-(ЈС)ПУПС) је питао како се у Дирекцији исплаћује регрес и зашто је тако много уговора о делу, док је Зоран Вукашиновић то детаљније приказао нагласивши да није нормално када има 46 запослених да се по основу уговора о делу потроши, а за специјалне послове чак 517 посто више од планираног. Директор Дирекције Недељко Ковачевић је објаснио да радови на канализацији не могу бити настављени док се не усвоји ребаланс, јер је извођач радова, фирма „Ком-

градња“ пропала и дугује 75 милиона динара за радове, те да Дирекција нема дуговања тој фирми. Он је истакао и да се неће радити окретница у Новој Пазови, раскрсница код базена, а паркинг само ако буде прилива новца. Ребаланс буџета за 2012. у којем се приходи палнирају у износу од три милијарде и 127 милиона динара , за 628 милиона је мањи од првобитног плана. Текући приходи су пројектовани на 2,4 милијарде динара, док су приходи индиректних буџетских корисника планирани у износу од 695 милиона динара. Одборници су донели одлуку о гашењу Туристичке организације Стара Пазова, иако је било мишљења да је треба боље организоват, а не укинути, јер општина треба да искористи туристичке потенцијале које има. Скупштина је разрешила дужности општинског правобраниоца Марјана Гагића и на ту функцију именовала Војина Шушу, дужности в.д. директора РТВ Стара Пазова је разрешен Милош Лазић, а нови челник локалне информативне куће је Јовица Гагрица. А. Мали

Поново покрадене просторије ЛСВ ПАНЧЕВО: Градски одбор Лиге социјалдемократа Војводине у Панчеву покраден је, а ово је већ 11. напад на просторије те странке, у последње три године. Непознати починиоци однели су таблу са именом странке с улаза у Градски одбор ЛСВ- а и овога пута, као и раније, полиција је обавештена и извршила је увиђај. Поводом све учесталијих атака на лигаше у Панчеву, странка је подсетила да до сада ниједан случај напада на њих није решен, нити су починиоци пронађени, а лидер лигаша Не над Ча нак још 23. марта, након што је проваљено у просторије Градског одбора ЛСВ Панчево, писао је тадашњем министру полиције Иви ци Да чи ћу и од њега затражио да својим личним залагањем помогне да ти напади добију епилог, а починиоци буду откривени и приведени пред лице правде. З. Дг.

У Суботици почело грејање СУБОТИЦА: Јуче је у Суботици почела грејна сезона. У ЈКП „Суботичка топлана” кажу да су у протекла три дана температуре испод 12 степени и стекли су се услови за почетак грејне сезоне. Топле пробе почеле су јуче и очекује се да сви станови који су прикључени на систем даљинског грејања преко Топлане до сутра буду топли. - Све је спремно за грејну сезону. Иако она званично почиње 15. октобра због ниских температура одлучили смо да почнемо раније са грејањем. Не очекујемо веће проблеме и спремни смо. Што се тиче корекције цена, послали смо захтев за повећање цена и чекамо одлуку града - објашњава директор ЈКП „Суботичка топлана” Перо Рикић. С. И.

Књижевно вече

БЕЧЕЈ: У оквиру манифестације „Дани руске културе, током ове недеље у Градском позоришту се приказују пројекције савремених руских филмова, а вечерас од 18 сати у Народној библиотеци биће одржано књижевно вече, посвећено савременом руском песнику Борису Рижниу, где ће гости бити Владимир Коларић, Ненад Милошевић и Светислав Травица. В. Ј.

Сусрет колекционара НОВИ САД: Трећи овогодишњи сусрет филателиста, нумизматичара и других колекционара одржаће се сутра у Новом Саду. Скуп ће бити у основној школи „Ђорђе Натошевић„, у Улици Максима Горког 54, од 9 до 14 часова.Улаз је бесплатан, а колекционари могу да купе, продају, размене, али и процене предмете из збирки. Д. В.

Регресирање превоза ТЕМЕРИН: Општина Темерин издвојила је милион динара за регресирање путних трошкова средњошколаца, који се школују ван територије општине. Захтеве је поднело 606 средњошколаца, који путују на релацији Темерин Нови Сад, односно Темерин – Бечеј. Ова средства ће бити пребачена аутобуским предузећима. Учешће општине Темерин у овим трошковима сада је само 20 процената, а у прошлој школској години износило је 35 одсто. Део трошкова превоза регресираће се и из средстава АП Војводине. М. Ми.

crna hronika

petak12.oktobar2012.

U [paniji uhap{eni brat i `ena Luke Bojovi}a U [paniji je uhap{eno 15 osoba koje se dovode u vezu s kriminalnom grupom Luke Bojovi}a, a me|u wima su i wegov brat Nikola i supruga Barbara. Uhap{eni su poreklom iz Srbije, BiH i Hrvatske. Organizovana kriminalna grupa, pored likvidacija, sumwi~i se i za prawe novca i prodaju narkotika iz Ju`ne Amerike, preko [panije, u zapadnoj Evropi. U akciji koju su izvele bezbednosne slu`be Srbije, UKP-a i policija [panije, pretreseno je vi{e objekata.

ZBOG EKS PLO ZI JE U ^A ^AN SKOJ KOM PA NI JI KRA JEM DE CEM BRA 2010.

Optu`nica protiv direktora „Slobode” Osnovno javno tuìla{tvo u â~ku podiglo je optu`nicu protiv generalnog direktora kom pa ni je „Slo bo da” Zo ra na Stefanovi}a zbog odgovornosti za eksploziju koja se u tom preduze}u dogodila 27. decembra 2010. godine. Tuìla{tvo tereti Stefanovi}a da kao odgovorno lice preduze}a „Sloboda” nije postupio po propisima i tehni~kim pravilima o merama za{tite i bezbednosti na radu u sektoru proizvodwe specijalnih proizvoda u RJ „Pirotehnika” i pored upozorewa rukovodioca RJ „Bezbednost i za{tita na radu”. Osim Stefanovi}a, Tuìla{tvo tereti izvr{nog direk-

tora Milovana Lukovi}a, direktora sektora „Proizvodwe specijalnih proizvoda” Marjana ]irovi}a, {efa RJ „Pirotehnika” Qubomira Petrovi}a, poslovo|e „Pirotehnike” Dra ga nu Sav ko vi} i De ja na Rackovi}a, zaposlenog na radnom mestu pomo}nika poslovo|e u RJ „Proizvodwa specijalnih pro iz vo da” zbog te {kog krivi~nog dela protiv op{te sigurnosti. U optu`nici se tako|e navodi da „optu`eni nisu postupili po propisima i tehni~kim pravilima o merama za{tite i time izazvali opasnost za imovinu ve}eg obima, usled ~ega je nastala {teta od 135.663.575,07 dinara”. (Ta njug)

NE SVA KI DA [WI IN CI DENT U VA QE VU

Potukla se dva saobra}ajca

Policijska uprava u Vaqevu pokrenula je postupak zbog sukoba dvojice saobra}ajnih policijaca, a o svemu su obave{teni MUP, nadle`no tu`ila{tvo i sud, prenosi B92. Doga|aj, zbog koga je postupak pokrenut, desio se preksino} na autobuskom stajali{tu u centru grada, kada se komandir stanice saobra}ajne policije Aleksandar V. verbalno sukobio sa saobra}ajnim policajcem Draganom T. zbog toga {to je „pe`o 206” vozio bez tablica. Prema tvrdwi Dragana T., Aleksandar V. ga je i fizi~ki napao zbog ~ega je on oti{ao u Urgentni centar vaqevske bolnice, gde su mu konstatovane „lake povrede bubne opne (jednog uha)”, {to wegov kolega energi~no demantuje. Komandir saobra}ajaca, koji, kao ni Dragan T. nije bio na du`nosti, tvrdi da je wegov kolega

„pobegao jer je vozio neregistrovan „peò 206’”. Aleksandar V. tako|e tvrdi da je „pozvao patrolu saobra}ajne policije kada je zaustavio saobra}ajca koji je vozio automobil bez tablica, te da je Dragan T. pobegao s lica mesta”. Na~elnik Policijske uprave Predrag \aji} rekao je regionalnom „Radio Patku„ da }e biti preduzete zakonske mere i da niko ne}e biti za{ti}en. - U toku je istraga o tom slu~aju, o svemu smo obavestili nadle`ne u MUP-u, kao i tuìoca i sudiju, koji su traìli podatke kako bi procenili da li se radi o prekr{aju ili krivi~nom delu. Niko ne}e biti za{ti}en i preduze}emo sve mere po zakonu - rekao je \aji}. On je dodao kako je izvesno da je (saobra}ajni policajac) Dragan T. „zate~en u prekr{aju da upravqa vozilom bez registarskih tablica”.

dnevnik

IVI CA DA ^I] NA SA STAN KU S MI NI STRI MA PO LI CI JA AUSTRI JE I MA \AR SKE U MA TRA HA ZI

Zajedno protiv la`nih azilanata – Srbija podràva dogovore i inicijative koji se postiù unutar Evropske unije, a u posledwih nekoliko godina je do{lo do ogromnog napretka u regionalnoj policijskoj saradwi – ocenio je ju~e u Matrahazi, u Ma|arskoj, premijer i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}. On je na konferenciji za novinare nakon sastanka Salcbur{ke grupe istakao da je zajedni~ki interes dràva Jugoisti~ne Evrope da jedna drugoj pomognu u borbi protiv kriminala, terorizma, korupcije, trgovine qudima i ilegalnih migracija. – Iz svih zajedni~kih aktivnosti proiza{ao je ~itav niz veoma konkretnih predloga i inicijativa koje unapre|uju rad

policija i koje }e dati, dugoro~no gledano, veliki doprinos

regionalnoj bezbednosti, a samim tim i bezbednosti u EU –

rekao je Da~i}. Na sastanku Salcbur{ke grupe je potpisan Sporazum o bezbednosti na putevima, vezan za saobra}ajne prekr{aje. Da~i} je konstatovao da, na àlost policije Srbije, a na sre}u wenih voza~a, taj sporazum ne vaì u Srbiji, ali je istakao da se nada da }e u skorije vreme do}i i taj trenutak. Da~i} je na triletaralnom sastanku s ministrima policije Austrije i Ma|arske razgovarao i o problemu ilegalnih migracija i la`nih azilanata, „koji preti da ugrozi viznu liberalizaciju”. – Moramo zajedni~ki da uloìmo napore i da {to vi{e poo{trimo kontrole na granicama da bismo smawili broj la`nih azilanata – izjavio je Da~i}. (Fo Net)

PRI TVOREN RU KO VO DI LAC EKS PO ZI TU RE EURO BAN KE EFG U BE ^E JU

Klijentima la`ne priznanice? Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je ju~e da je be~ejska policija odredila zadràvawe do 48 sati Sa{i B. (1969) iz Be~eja, zbog sumwe da je izvr{io krivi~na dela zloupotrebe slu`benog poloàja i falsifikovawa slu`bena isprave. Kako stoji u saop{tewu PU Novi Sad, Sa{a B. se tereti da je u svojstvu rukovodioca ekspoziture jedne banke, u vi{e navrata, bez znawa klijenata, podizao novac u stranoj valuti s wihovih ra~una, koji je na iste deponovan po osnovu {tedwe ili depozita. „Tako|e, on je sa~iwavao fiktivnu dokumentaciju, koju je o{te}enima prikazivao kao pravu, ~ime ih je odràvao u zabludi da na svojim ra~unima imaju deponovana devizna sredstva. Sumwa se da je na taj na~in o{te}eno vi{e desetina klijenata, ~ime je osumwi~eni stekao vi{emilionsku protivpravnu imovinsku korist„, kaè se u saop{tewu, uz napomenu da je jo{ uvek u toku utvr|ivawe sveukupne kriminalne aktivnosti osumwi~enog.

Afera u be~ejskoj filijali Eurobanke EFG je jo{ pre dve nedeqe izbila na videlo zbog velikog broja o{te}enih klijenata pa se u gradu vrlo brzo saznalo. Policija je u saradwi s internom inspekcijom banke od tada „~e{qala„ sporne aktivnosti u banci, ali je tek ju~e saop{teno da je direktor filijale osumwi~en za zloupotrebu. Kako smo nezvani~no saznali, slu~aj je otkriven krajem septembra, kada je u prostorije te banke do{ao jedan klijent i zahtevao da mu se isplati novac s ra~una. Iako je posedovao dokumentaciju o svom novcu, slu`benici banke nisu mogli wegov novac da prona|u u svojoj evidenciji. Kada su radnici be~ejske filijale zbog nastalog problema kontaktirali centralu, vrlo brzo je utvr|eno da na vi{e ra~una nedostaje velika koli~ina novca. Tokom istrage evidentirani su svi o{te}eni klijenti koji su u be~ejsku filijalu doneli svoju

dokumentaciju, a kako smo nezvani~no saznali, utvr|eno je da od 2009. godine nastao mawak od oko pola miliona evra. U saop{tewu, koje je banka prosledila povodom ovog doga|a-

ja, stoji da se radi o izolovanom slu~aju koji je iskqu~ivo li~na odgovornost jednog zaposlenog u banci, kao i da }e novac biti nadokna|en svim o{te}enim klijentima. N. Per ko vi}

VAN DA LI ZAM U KI KIN DI

Premeta~ina Istorijskog arhiva Kikindska policija rasvetlila je provalu u prostorije Istorijskog arhiva u Kikindi, u no}i izme|u 5. i 6. oktobra ove godine, za {ta su osumwi~eni Robert T. (1993) i sedmo-

krovnog prozora provalili u prostrorije Istorijskog arhiva, iz kojih nisu ni{ta odneli, ali su izvr{ili premeta~inu i razbacali arhivski materijal.

NO VA DO JA VA O POD MET NU TOJ BOM BI U NO VOM SA DU

Uzbuna zbog paketa u Poreskoj upravi Nakon dojave o postavqenoj bombi u zgradi Poreske uprave u Novom Sadu, u Ulici Modene 7, specijalna jedinica policije za eksplozivne naprave ju~e oko 10 ~asova prona{la je u liftu zgrade kutiju prilepqenu magnetom. Zgrada je odmah po dojavi evakuisana, a policajci su po dolasku obezbedili prona|enu kutiju i utvrdili da se ne radi o bombi, niti

o bilo kojoj vrsti eksploziva ili opasnih materija. Predmet su specijalci odneli na daqe ispitivawe, a nakon dva sata pauze, zaposleni su se vratili na svoja radna mesta. Ne zna se zbog ~ega se Poreska uprava na{la na meti, sre}om la`ne pretwe, ali me|u okupqenim gra|anima koji su posmatrali de{avawa ispred zgrade govorilo se o spornoj

naplati poreza za jo{ neizgra|ene stanove kao i od raznim drugim mogu}im razlozima za ne~iji takav postupak. Kako je uneta ova maketa u zgradu Poreske uprave, lako je mogla biti uneta i prava eksplozivna naprava jer na ulazu ne postoji detektor, a u obezbe|ewu je samo jedan slu`benik.

CA RI NI CI SPRE ^I LI PO KU [AJ [VER CA CI GA RE TA I NA KI TA

Srebro skriveno u dowem ve{u rica maloletnika iz Kikinde. Protiv wih je policija najavi la pod no {e we kri vi~ ne prijave zbog osnova sumwe da su po~inili uni{tewe i o{te}ewe tu|e stvari jer su preko

U vandalskom ~inu provalnici su pri~inili materijalnu {tetu od oko 300.000 dinara, saop{teno je iz PU Kikinda. M. Mr.

Zajedni~kom akcijom carine i Grani~ne policije prema Rumuniji spre~en je poku{aj krijum~arewa 50.000 cigareta „monte” s akciznim markicama Crne Gore, ozvani~ila je ju~e Uprava carina. Srpski dr`avqanin I. O. uhva}en je u trenutku kada je poku{avao da

prebaci cigarete, sakrivene u kombiju „lada niva”, u Rumuniju. Carinici su, tako|e, na grani~nom prelazu Gradina, u autobusu koji saobra}a na redovnoj liniji Zenica–Istanbul, kod putnice N. K. prona{li 422 grama srebrnog nakita upakovanog u {est pla-

sti~nih kesa, dok je u dowem ve{u prona|eno jo{ 253 grama. Nakit, ukupne te`ine 675 grama, privremeno je zadr`an, a protiv N. K. je pokrenut prekr{ajni postupak. Na grani~nom prelazu Horgo{ ju~e pre podne spre~en je poku{aj krijum~arewa vi{e od 11.000 ciga-

reta. Detaqnim pregledom kamiona prepravqenog za kampovawe, kojim je upravqao 33-godi{wi francuski dr`avqanin, prona|eno je 460 paklica cigareta s doma}im akciznim markicama i 102 paklice s jermenskim. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak12.oktobar2012.

MINISTAR PRAVDE I DR@AVNE UPRAVE NIKOLA SELAKOVI] NAJAVQUJE

Zlo u po tre ba u jav nim na bav ka ma no vo kri vi~ no de lo

BE@IVOTNO TELO GERTRUDE DABI] NA\ENO U WENOJ KU]I U BA^U

Misteriozna smrt pen zi o ner ke

Gertruda Dabi} (1942) prona|ena je ju~e posle podne mrtva u svojoj ku}i u Ba~u u Zmaj Jovinoj ulici 11, a po svoj prilici radi se o ubistvu. Na èni su vidqive povrede, ali vi{e detaqa o doga|aju ne moèmo iznositi u javnost jer je istraga u toku, saop{tio je za „Dnevnik”, sino} oko 19 sati dok je jo{ radio na uvi|aju, deùrni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ne nad Si mo vi}, koji je dodao da je telo prevezeno u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu da bi se utvrdio uzrok smrti. Kako nezvani~no saznajemo, pokojnica je dobijala deviznu

penziju iz Nema~ke. Suprug joj je nedavno preminuo i stanovala je sama. Navodno, stan je zate~en ispreturan, a smrt nije nastupila davno. Prema prvim saznawima, Gertruda je posledwi put vi|ena u utorak. Kao motiv ubistva za sada se, pre svega, sumwa na koristoqubqe, ali nisu iskqu~eni ni drugi povodi. Kod we su u dvori{te dolazili i pripadnici socijalno ugro`enih me{tana, kojima je ona davala pomo}. Odnedavno je i sama donosila u svoje dvori{te stvari za koje su druge smatrali da su bekorisne, sazanajemo nezvani~no. M. V.

PROTIV OSUMWI^ENIH IZ FUTOGA, @ABQA I BA^KE PALANKE

Pri ja ve zbog he ro in a i ma ri hu a ne Alek san dra A. (1978) iz Futoga i Ugqe {u B. (1980) iz Ba~ke Palanke pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su pod sumwom da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Prema ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom sadu, prilikom pretresa stana koji osumwi~eni koriste prona|eni odre|ena koli~ina supstance za koju se osnovano sumwa da je heroin, vagica za precizno merwe, mawa koli~ina razli~itih tableta kao i novac za koji se pretpostavqa da poti~e od prodaje narkotika. Oni }e do isteka mere zadr`avawa do 48 sati biti privedeni na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji. Tako|e, kriminalisti~ka policija je preksino} u Ulici Novosadskog sajma li{ila slobode Sa {u S. (1979) iz @abqa kod koga su

prona|ena dva paketi}a supstance za koju se sumwa da je heroin, pa protiv wega sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za krivi~no delo neovala{}enog dr`awa opojne droge. Osim toga, policija u @abqu je prekju~e, preteresom stana me{tanina Ste vi ce D. (1962), prona{la vi{e od tri kilograma stabqika biqke za koju se osnovano pretpostavqa da je indijska konopqa, kao i odre|enu koli~inu sasu{ene biqne mase u papirnim i najlonskim kesicama, za koju se sumwa da je marihuana namewena prodaji. Nakon {to je saslu{an u prisustvu advokata, protiv osumwi~enog sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, dodaje se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

NOVOSA\ANIN UHAP[EN ZBOG DROGE

Ministar pravde i dr`avne uprave Ni ko la Se la ko vi} izjavio je ju~e da se novim zakonskim re{ewima uvodi novo krivi~no delo – zloupotreba u postupcima javnih nabavki – za koje odgovornim licima u privrednim dru{tvima preti kazna u rasponu od {est meseci do deset godina zatvora. – To krivi~no delo, koje do sada nije postojalo u srpskom krivi~nom zakonodavstvu, predvi|eno je nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika Srbije i ima za ciq suzbijawe ra{irenog pona{awa u na{em privrednom poslovawu, a to su zloupotrebe postupaka javnih nabavki – rekao je Selakovi} za portal „Pink onlajn„. Kao izvr{ioce tog krivi~nog dela, kako je naveo, zakon tretira odgovorna lica u privrednim dru{tvima, u~esnike u postupku javnih nabaavki – odnosno sve

subjekte privrednog poslovawa koji imaju status pravnog lica. – Radwa izvr{ewa tog krivi~nog dela predstavqa protivpravno postupawe u postupcima javnih nabavki – rekao je Selakovi}, i kao primer naveo podno{ewe la`nih ponuda, zatim nedozvoqeno postupawe zaduènih za sprovo|ewe postupka javnih nabavki – dogovarawe me|u ponu|a~ima ili dogovarawe izme|u traìoca usluge ili robe ili onoga koji je nudi. Ministar je istakao da je za osnovni oblik dela zapre}ena kazna zatvora od {est meseci do pet godina, a za teì oblik od godinu do deset godina zatvora. – Efekat uvo|ewa tog krivi~nog dela je suzbijawe protivpravnog postupawa u postupcima javnih nabavki – naveo je ministar, i ukazao na to da „svim relevantnim istraìvawima Srbija u takvim postupcima

Uhap {e ni jer su o{te ti li bu yet op {ti ne No va Cr wa? Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije i Policijske uprave u Zrewaninu, u saradwi sa zrewaninskim Vi{im javnim tu`ila{tvom, uhapsili su ju~e vlasnika preduze}a “Vojvodinaput” Du {a na Bo ro vi cu, direktora te zrewaninske putarske firme Zdrav ka I. i v. d. direktora JKP “8. avgust” iz Nove Crwe Dra ga na A. zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Sva trojica su ju~e oko 16 sati privedena istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zrewaninu. Borovica je uhap{en u Rumi, Zdravko I. u Novom Sadu, a Dragan A. u Novoj Crwi. Wih trojica li{eni su slobode u nastavku akcije na otkrivawu nezakonitih radwi u op{tini Nova Crwa, u kojoj je, prethodno, uhap{en prvi ~ovek te sredwobanatske komune Pe ra Mi lan kov, kome je, nakon saslu{awa pred istra`nim sudi-

Du {an Bo ro vi ca

jom Vi{eg suda u Zrewaninu, odre|en pritvor do 30 dana. MUP je ju~e saop{tio da je Milankov od marta do aprila ove godine nalo`io direktoru novocrwanskog Javnog komunalnog preduze}a Draganu A. da bez

U RISTOVCU I NA HORGO[U

Carinski slu`benici su ju~e oko 12 sati na @elezni~koj stanici u Ristovcu otkrili ~etvoricu dr`avaqana Maroka, koji su nameravali da ilegalno pre|u granicu, saop{teno je iz Uprave carina. Ilegalni migranti su otkriveni prilikom pregleda kompozicije teretnog voza koji iz Gr~ke saobra}a {irom Zapadne Evrope, i to u vagonu kojim je transportovana kamionska prikolica natovarena kablovima ~ija je krajwa destinacija bila Austrija. Kako se navodi u saop{tewu, prekju~e su na grani~nom prelazu

Horgo{ u kamionu makedonskih registarskih oznaka, kojim su iz Makedonije u Nema~ku prevoène plasti~ne cevi s priborom za montaù, otkrivena tri ilegalna migranta – dvojica dràvqana Pakistana i jedan iz Avganistana. Navedeno vozilo je upu}eno na detaqan pregled mobilnim skener-ure|ajem, zahvaquju}i ~emu su na snimku prime}ene siluete qudskih bi}a. U saradwi s Grani~nom policijom, nakon toga je otvoren tovarni deo kamiona, gde su ilegalne osobe bile sakrivene u unutra{wosti plasti~nih cevi do kabine voza~a. (Tanjug)

sprovo|ewa postupka javne nabavke za asfaltirawe parkinga na bazenu u Srpskoj Crwi i potpisanog ugovora izme|u op{tine i “Vojvodinaputa”, izda la`ne fakture op{tini. Time su preduze}u “Vojvodinaput” omogu}eni

i Pera Milankov, na osnovu ~ega je s ra~una op{tine upla}eno 3,9 miliona dinara na ra~un preduze}a “Borovica transport”, ~iji je vlasnik tako|e Du{an Borovica. S ra~una “Borovica transporta” je, zatim, podignuto 2,5 miliona dinara, od ~ega je osumwi~eni Borovica navodno predao Milankovu 1,4 milion dinara. “Osumwi~eni su pribavili korist Milankovu i preduze}u ’Borovica transport’ od 3,1 miliona dinara i time o{tetili buxet op{tine Nova Crwa”, navedeno je u policijskom saop{tewu. Podsetimo, policija je pro{le nedeqe uhapsila predsednika novocrwanske op{tine, terete}i ga da je u vi{e navrata primio mito od vlasnika nekoliko firmi. Sumwa se da je Milankov uzimao mito od nekoliko privatnika da bi wihovim firmama bili povereni poslovi izgrad-

[est preduze}a u blokadi

supstanca prona|ena, pa protiv wega sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe opojne droge. Prilikom pretresa stana koji Dejan koristi, policija je prona{la vagicu za precizno merewe, kao i novac za koji se veruje da poti~e od prodaje narkotika, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije. M. V.

Se dam ile ga la ca u vo zu i ka mi o nu

On je napomenuo da se idu}e sedmice o~ekuje da radne grupe zavr{e nacrte izmena i dopuna desetak pravosudnih zakona, me|u kojima i Krivi~nog zakonika, koji }e biti upu}eni na javnu raspravu, a potom i usvajawe. (Tanjug)

PRIVEDEN VLASNIK ZREWANINSKOG „VOJVODINAPUTA” DU[AN BOROVICA I JO[ DVOJICA

Za ple we ni prah i va gi ca Novosa|aninu De ja nu T. (1971) policija je odredila zadra`avawe do 48 sati zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Wemu se stavqa na teret da je, neposredno pre hap{ewa, prodao paketi} praha, za koji se osnovano sumwa da je heroin, Igo ru D. (1976) iz @abqa, kod koga je ta

sumwivog kvaliteta godi{we gubi oko pola milijarde evra, a mo`da i vi{e od toga”. – Zato je potrebno da se uspostavi odgovornost za one koji u budu}nosti budu radili u tim postupcima i da napokon po~ne da se uvodi red i u taj sektor u Srbiji.

Radnici ne strahuju za sudbinu firme Radnici zrewaninskog “Vojvodinaputa”, koji su donedavno {trajkovali zbog neispla}enih zarada, za hap{ewe gazde i direktora firme saznali su iz medija. – Mi nastavqamo da radimo, posla imamo, a zaposleni su na gradili{tima. O~ekujemo da }e nam do 15. oktobra biti ispla}ena zarada. Ne pla{imo se da }e ovaj doga|aj uticati na na{ rad – rekla je za “Dnevnik” jedna od radnica “Vojvodinaputa”. Pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Dar ko Ka ran ocenio je ju~e da hap{ewem vlasnika i direktora “Vojvodinaputa” nije doveden u pitawe odnos koji grad ima s ovom firmom, a ti~e se brojnih poslova koje je lokalna samouprava poverila zrewaninskim putarima. – Tek treba da vidimo u kojem smeru }e da ide istraga. “Vojvodinaput” je od strate{kog interesa za grad zbog toga {to zapo{qava 300 radnika, ali i zato {to je vrlo kvalitetno i odgovorno obavqala poslove – kazao je Karan, i istakao da }e se gradski ~elnici kasnije sastati s qudima iz “Vojvodinaputa” i tra`iti ozbiqne garancije za nastavak saradwe.

Ime Du{ana Borovice do{lo je nedavno u ìù javnosti kada su radnici wegove firme „Dunav grupa agregati” na nekoliko dana blokirali Dunav u Novom Sadu, traè}i od vlasnika da im isplati zaostale plate. Du{an Borovica vlasnik je firme „Borovica transport”, koja je devedesetih godina pro{log veka vaìla za jedno od najpoznatijih privatnih prevozni~kih preduze}a u Srbiji. Svedoci na su|ewima u Ha{kom tribunalu govorili su da je Borovica tokom devedesetih u~estvovao u prevozu nafte i da je snabdevao vojsku i SAO Krajinu. Sredinom devedesetih kupio je ma{ine za izgradwu puteva i u{ao u ovaj posao. Wegove veze s SPS-om seù daleko u pro{lost. U vreme kada je Mi lu tin Mr ko wi} bio direktor Direkcije za obnovu zemqe, posle NATO-ovog bombardovawa 2000. godine, Borovica je u okviru konzorcijuma „Rast”, dobio prvu koncesiju za autoput dodeqenu u Srbiji, i to za izgradwu leve trake autoputa Beograd – Novi Sad. Ina~e, „Dunav grupa agregati”, nekada{wi „Heroj Pinki”, nije jedina Borovi~ina firma koja je u problemima. Po podacima Narodne banke Srbije, {est preduze}a kojima upravqa Borovica je u blokadi, u ukupnom iznosu od preko 1,5 milijardi dinara, a dug novosadske firme je najve}i i iznosi blizu 712 miliona. „Borovica transport” je u blokadi za 522 miliona, „Borovica transport – Put” za 154 miliona, „Vojvodinaput Zrewanin” za 124 miliona, „Hidrogra|evinar” iz Sremske Mitrovice za 30 miliona, a „Napredak” iz Apatina za ne{to vi{e od devet miliona dinara, preneo je novosadski Radio 021. kori{}ewe goriva i nabavka gra|evinskog materijala, koje je u iznosu od 3,1 miliona dinara platila novocrwanska op{tina. Kako se podozreva, postupak javne nabavke sproveden je naknadno, po zavr{etku ovih radova, i za isti posao zakqu~en je ugovor koji su potpisali direktor “Vojvodinaputa” Zdravko I.

we kapele i uli~ne infrastrukture, kao i ravnawe poqskih puteva. Po navodima policije, Milankov je na taj na~in za sebe uzeo blizu 1,5 milion dinara, a po 100.000 dinara je obezbedio Fudbalskom klubu “Budu}nost” iz Srpske Crwe i jednoj nepoznatoj osobi. @. Balaban

SPORT

petak12.oktobar2012.

dnevnik FUD BAL UZ BUR KAO STRA STI U BIV [OJ JU GOSLAVIJI

UEFA podr`ava regionalnu ligu

OTVORENO PRVENSTVO SVETA ZA MLA\E KARATISTE: U prekrasnom ambijentu u velikoj dvorani SPC Vojvodina u Novom Sadu uz prigodan kulturno-umetni~ki program otvoreno je ~etvrto Svetsko prvenstvo za mla|e uzraste u karateu koji }e zavr{iti u nedequ. Danas takmi~ewa po~iwu u 9 ~asova u eliminacionim borbama za sve kategorije. Sutra tako|e u 9 ~asova su na programu eliminacione borbe, a u nedequ od 9 do 17 ~asova na programu su

finalne borbe za decu, kadete i juniore u katama i borbama. Na ~etvrtom {ampionatu sveta u~estvuje 1635 takmi~ara iz 39 zemaqa i 60 federacija. Savezni selektor Milenko Ordagi} odredio je 430 na{ih mla|anih reprezentativaca u svim uzrastima od kojih se o~ekuje pregr{t medaqa. Ina~e, me|u najve}e favorita za najzna~ajnije trofeje svakako treba ubrajati i takmi~are iz Italije, Nema~ke, Rumunije, Engleske, Brazila ali i Srbije. M. Gr bi}

MA STERS U [AN GA JU

Novak lako u ~etvrtfinale No vak \o ko vi} je u ~e tvrt fi na lu [an gaj Ma s ter s a. Naj b o q i srp ski te ni ser oprav dao je ulo gu fa vo ri ta pro tiv [pan ca Fe li si ja na Lo pe za i o~e ki va no se pla si rao u za vr {ni cu tur ni ra – 6:3, 6:3. Od li~ no je No va ka slu `io ser vis i u ovom me ~u, ka ko je sam iz ja vio pre ne ko li ko da na, uda rac sa osnov ne li ni je je we go vo naj ja ~e oru` je a pro tiv [pan ca je funk ci o ni sa lo per fekt no. Sjaj no se kre tao \o ko vi}, bez pro ble ma ri ter ni rao, po ga |ao li ni je, te rao ri va la na gre {ke a sam ih je na pra vio sve ga tri na est. O kva li te tu No va ko ve par ti je go vo ri i po da tak da je imao 18 vi ne ra i 12 aso va. Pr v i set je do n eo iz j ed n a ~e n u bor b u, Lo p ez je pred na -

Novak \okovi}

pa d i m a na { eg te n i s e r a po p u stio tek u osmom ge m u. No v ak

Has razbio Tipsarevi}a Pu bli ka u [an ga ju ne }e vi de ti srp sko ~e tvrt fi na le No vak \o ko vi} - Jan ko Tip sa re vi}. „Ot ka zao” ga je ne ma~ ki ve te ran To mi Has, la ko po be div {i „dru gog re ke ta Sr bi je”, ko ji je na me~ 3. ko la is tr ~ao pot pu no bez vo qe i stra te gi je. Raz log to me je fan ta sti~ na igra Nem ca To mi ja Ha sa u du e lu sa „dru gom re ke tom Sr bi je” i efekt na i br za po be da. Za 66 mi nu ta( 6:2, 6:1). Osta li re zul ta ti: Fe de rer - Va vrin ka 4:6, 7:6, 6:0, Ma rej - Dol go po lov 6:2, 6:2, Con ga - Bag da tis 6:2, 7:6, Ber dih - Kve ri 6:2, 6:7, 6:4, [te pa nek - Iz ner 6:3, 6:7, 6:4, ^i li} - Ver da sko 4:6, 6:1, 6:4. Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i ^eh To ma{ Ber dih su u osmi ni fi na la iz gu bi li od be lo ru sko-ka nad skog pa ra Maks Mir wi/Da ni jel Ne stor sa 6:2, 7:6 (7:5).

je imao tri brejk lop t e i re a l i z o v ao pr v u na k on gre { ke [pan c a ko j i je ri t ern po slao u mre ` u. U na r ed n om ge mu Sr b in je ser v i r ao za osva ja w e uvod n og se t a, sa v r { e n o je to od r a d io, bez iz g u b qe nog po e na. U dru gom se tu je bi lo evi dent no da 29. te ni ser na ATP li sti gu bi ko rak za ne ka da {wim bro jem je dan. U tre }em ge mu usle dio je pr vi brejk \o ko vi }a, ko ji je vo dio i 3:1 pa 4:2. U sed mom ge mu je [pa nac spa sao brejk lop tu ali ne i u de ve tom ka da je No vak po ja ~ao pri ti sak i slo mio ot por ri va la.

Po kre ta we re gi o nal ne li ge i u fud ba lu po no vo za u zi ma deo pa `we jav no sti. Bar je dan dan. Hr vat ski no vi na ri ot kri li su da UEFA bla go na klo no gle da na o`i vqa va we li ge „Od Var da ra do Tri gla va, pa i {i re”, ~ak za ka za li i wen po ~e tak, a ge ne ral ni se kre tar Fud bal skog sa ve za Sr bi je (FSS) Zo ran La ko vi} po tom izjavio da o tome jo{ nema ni govora. U uvodnoj re~enici ~lanka o toj ligi, hrvatski „Globus” je napisao: - Od prole}a 2015. po~iwe regionalna liga sa 16 klubova iz osam zemaqa: Dinamo i Hajduk opet }e se boriti s Crvenom zvezdom i Partizanom, a

BBB i Torcida mlatiti s Delijama i Grobarima. Oglasio i Damir Vrbanovi}, funkcioner zagreba~kog Dinama i potpredsednik Komisije UEFA za takmi~ewe. Precizirao je da je krovna fudbalska organizacija na tlu Evrope dala na~elno pozitivan stav prema transnacionalnim takmi~ewima, ali pod odre|enim uslovima: - Da termini odigravawa ne remete termine nacionalnih takmi~ewa i da postoje svi potrebni sportski, marketin{ki i sigurnosni uslovi da bi se to takmi~ewe odr`alo.Projekat bilo kakve regionalne lige i daqe je na nivou ideje. Prvo je pitawe {ta bi dobio pobednik takve lige. Kada bi se ona odi-

gravala? Sve su to pitawa na koja jo{ nema odgovora. - Na~elno smo o toj mogu}nosti razgovarali u Budvi, a kod svih predsednika (Saveza) postojala je na~elna saglasnost, uz dozu rezerve, koja se ti~e pre svega sigurnosti. Potrebna nam je jasna finansijska konstrukcija, te marketin{ki plan, pre nego se krene prema bilo ~emu - rekao je Vrbanovi}. U javnost je ~ak i procurela informacija da }e liga biti formirana 2015. godine. Funkcioner UEFA ka`e da je to proizvoqna prognoza. - O datumu jo{ nema ni govora, s obzirom na to da je cela stvar jo{ na nivou na~elnog dogovora.

Karayi}: Rano za takmi~ewe Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} de man to vao je pi sa we hr vat skog „Glo bu sa” da }e od 2015. go di ne po ~e ti re gi o nal na fud bal ska li ga. Dar ko Hu do list ot krio je da su ~el ni ci na ci o nal nih sa ve za ze ma qa iz biv {e Ju go sla vi je, te Ma |ar ske i Bu gar ske do go vo ri li sve na sa stan ku u Bu dvi sre di nom sep tem bra. - U Bu dvi ni je bi lo su vi {e pri ~e oko Bal kan ske li ge, o to me smo raz go va ra li na Ki pru pre go di nu. ^i ni mi se da u sle de }ih go di nu ili dve ne }e bi ti ni {ta. Pre ci zni je si gur no ni {ta do 2015. go di ne - ja san je Ka ra xi}. UEFA je for mi ra la rad nu gru pa da pro ve ri od re |e ne am bi ci je Mi {e la Tomislav Karayi} Pla ti ni ja i ono {to je FSS za - Ima razli~itih modaliteta, ni ma lo, da li ima me sta i na ~i da li liga{ko ili Kup na da se or ga ni zu je ta li ga. takmi~ewe. Da iz tog Ligu bi navodno ~inilo 16 takmi~ewa ve}i broj klubova klubova, ali predsednik FSS direktno ide u evropska nije mogao da precizira kakav takmi~ewa. Ono {to je bitno je bi bio sistem takmi~ewa. da na Balkanskom prostoru nesPrioritet imaju druge tanu neredi na stadionima. Tek stvari. tada }e biti prilika da se

ozbiqno razgovara oko Balkanske lige. Interes za te me~eve bi sigurno bio ve}i i klubovi bi do{li u boqu materijalnu poziciju i ima smisla o takvom takmi~ewu razmi{qati. Ipak, zasada mi se ~ini da je malo prerano - istakao je Karaxi}.

IVI CA OSIM TVR DI

Ne postoji plan Re gi o nal na fud bal ska li ga na te ri to ri ji Bal ka na, za sa da je sa mo u do me nu te o ri je i ide je. Bez re al nih te me qa i osno va. To ka ù sv i, o d Va rdara do Tr ig la va . Isto ka è i legen da rni Ivica Osi m, koji je b io na sastan ku u Budvi u svojst vu pre dsedni ka Komite ta za n ormal izaciju p ri Fudba lskom savez u BiH . „[traus sa Grba vi ce” j est e zagovornik ide je o regi on alnoj ligi i li obnovi lige k akvu je n ekada imala biv{a J ugo slavija, ali i o n realno sagled ava da je to te{ko o st varivo . - Ne. Nikakvog ta jnog s astank a ni je bilo u Budvi. Izgle da da vi{e ne moè{ da bude{ dobar sa nekim i da popije{ pi}e, a da to ne nazovu tajnim sastankom”, rekao je Osim sarajevskom „Oslobo|ewu„. Osim isti~e da tema regionalne lige, koja jeste primamqiva, nije aktuelizovana u Budvi i

Ivica Osim

podvla~i da predstavnici saveza zemaqa regiona ni u jednom trenutku nisu sedeli svi zajedno. - Niko nije dozvolio nekakvu ligu, niti postoji plan UEFA za to. Trebalo bi, vaqda, prvo mi izme|u sebe da se dogovorimo, pa

tek onda da sa tim planom odemo u UEFA - kaè „[traus sa Grbavice” i nastavqa: - „To pitawe se stalno provla~i, ali dogovor je zaista te{ko posti}i. Gledano finansijski, ta liga bi bila jako dobra, ali ne za sve. Lepo bi bilo da ti opet do|u Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk..., da napune stadion, ali nema vi{e ni tako dobrih stadiona da se napune. Uz to, najve}a prepreka je zapravo sigurnost. Moèmo mi izme|u sebe da se dogovorimo, ali nikad ne zna{ {ta je nekome, ko sedi na tribinama, u glavi i {ta je on u stawu da uradi. Liga je primamqiva, ali ìvot je jo{ primamqiviji i on jako mnogo ko{ta - precizirao je Osim. On kaè i da ne treba, niti se mogu uporeìvati osnivawe ko{arka{ke i rukometne regionalne lige sa fudbalskom, jer su strasti u najva`nijoj sporednoj stvari na svetu mnogo ja~e.

Novi ugovor Stojkovi}u, Kamara odbio Upra va Par ti za na po nu di }e no vi ugo vor re pre zen ta tiv nom gol ma nu Vla di mi ru Stoj ko vi }u, dok je pru du `e tak sa rad we od bio Mo ha med Me do Ka ma ra. Spe ku li sa lo se da bi Stoj ko vi} mo gao da na pu sti Hum sku 1 u ne kom od na red nih pre la znih ro ko va, ali su „cr no-be li” re {i li da pro du `e sa rad wu.

Sa dru ge stra ne, re pre zen ta ti vac Si je ra Le o nea od bio je no v i ugo v or sa po b oq { a n im fi nan sij skim uslo vi ma. Ka ma ra o~i gled no pla ni ra da is ko ri sti mo gu} nost da na le to bez obe { te } e w a na p u s ti Par t i zan. - Ne ko li ko pu ta smo pra vi li mi ni mal ne po ma ke u pre go vo ri -

ma, me |u tim, Me do ima ne me na xe ra ne go men to ra ko ji ga po gre {no sa ve tu je. We gov za stup nik ne raz mi {qa pro fe si o nal no, ide ja mu je ama ter ska. Ka ma ra je po tre ban ovoj eki pi, ali ni je ne za me wiv. Po ku {a }e mo da pro du `i mo ugo vor, a ni kog ne }e mo mo li ti za pot pis - re kao je Tum ba ko vi}.

SPORT

dnevnik

petak12.oktobar2012.

SELEKTOR MIHAJLOVI] PRED VE^ERA[WI ME^ S BELGIJOM TRA@I PODR[KU PUBLIKE

Uje di we ni do no ve po be de U tre}em kvalifikacionom okr{aju za plasman na Svetsko fudbalsko prvenstvo reprezentaciju Srbije o~ekuje i najve}e isku{ewe, megdan protiv Belgije na Marakani (20. 30). Bi}e to i prava prilika da se vidi koliko je sna`na na{a selekcija koja je pretrpela radikalnu smenu generacija. - Za razliku od ve}ine medija ja verujem u ove momke. Imaju veliku perspektivu, jo{ uvek nisu svesni koliko vrede i moj zadatak je da ih u to ubedim. Stasava}e iz me~a u me~, dizati samopouzdawe. Na pravom smo putu, jer polako shvataju da u su{tini igra~i iz ve}ih klubova nisu ni{ta boqi od wih - bio je raspolo`en za pri~u, duhovit, ali ~esto i ironi~an selektor Sini{a Mihajlovi} na pres konferenciji u Staroj Pazovi. Usledilo je i dodatno poja{wewe izjave da novinari ne veruju u orlove.

- Ve}ina ima takvo mi{qewe. Pred Vels novine, koje i ne ~itam puno, su pisale da smo bez perspektive i {ansi za Mondijal, dva sata kasnije smo postali najboqi na svetu. Istina je negde na sredini. Ne obaziremo se na to, znamo na{ ciq, gledamo unapred. Generalno mi{qewe sportske javnosti, pa i samih Belgijanaca, da u Beograd sti`u kao apsolutni favoriti promenio je selektor Mark Vilmots i to dan pre va`nog okr{aja. Tu ulogu dodelio je Srbiji. - Ne znam da li se ne{to promenilo u wegovoj glavi, ali to su karakteristi~ne taktike trenera, kako bi se preneo teret psiholo{kog optere}ewa na protivnika. Nama odgovara samo pobeda, a znam da bi gosti bili zadovoqni remijem. Na na{em terenu sve zavisi od nas, bez obzira {to su na papiru ja~i. Ali, teren je ne{to sasvim drugo. Uveren sam da mo`emo do-

Iva no vi}: Ma ra ka na na {a sna ga Kapiten Srbije veruje da se to trijumfa moè uz pomo} publike. - Marakana je na{a snaga. Mnogo nam zna~i podr{ka punog stadiona, kada to osetimo motivi rastu, daju se boqe partije od trenutnih mogu}nosti. Zvu~i kao zahtev koji upu}ujem navija~ima, ali znamo svi da moramo jo{ mnogo da pruìmo, jo{ puno pobeda izborimo pa da zasluìmo pomo} sa tribina. Jasno je koliko vrede Belgijanci, ali potrudi}emo se da mi diktiramo tempo i kontroli{emo utakmicu od prvog momenta. @elimo da se dokazuejmo, da pobe|ujemo- poru~io je Ivanovi}.

biti utakmicu, uz pomo} publike - naglasio je Mihajlovi}. Sti`emo i do centralne teme, navija~a. Mnogi su zamerili selektoru na izjavi da }e Beograd zaobilaziti u {irokom luku ako se ~uju zvi`duci na ra~un na{eg nacionalnog tima. - Bilo bi lepo da navija~i do|u u {to ve}em broju, daju podr{ku momcima, budu 12. igra~. Neka navijaju za nas i ako rezultat ne bude adekvatan, da ekipa oseti poverewe. Oni koji ho}e da zvi`de neka ostanu kod ku}e.

proceniti i sa kojim snagama }e orlovi u boj. Problem zadaje povreda Fejse, odnosno golmana Stojkovi}a koji nisu na raspolganaju... - Svi su zaista vredno i dobro trenirali. Imam dve dileme oko sastava, ali nije re~ o golmanu. Razre{i}u ih na dan utakmice, mada su to slatke muke. Ne}u pogre{iti bilo koga da stavim u tim - ostao je zagonetan selektor.

Pirs se na da Sselektora mlade reprezentacije Engleske Stjuart Pirs je optimista. - Ovde qudi strasno vole fudbal, vole svoj tim i vole Englesku. Zato uvek imamo odli~nu podr{ku na Kerou roudu. Doneli smo im dve pobede prethodnih godina (Rumunija i Slova~ka), nadamo se da }emo danas nastaviti niz. - U21 tim je uvek u`ovao da igra ovde, pa sam i ja odu{evqen zbog povratka. Nori~ Siti je uvek imao sjajnu fudbalsku etiku i odli~an teren za igru. Ovde su navija~i veoma strasni, ali nikada nisu neprijateqski raspolo`eni. Navija~i dolaze da bodre svoj tim i prave dobru atmosferu - dodao je Pirs.

2 2 2 2 2 2

1 1 1 0 0 0

1 1 1 2 1 0

(20.30) (20.30) 0 0 0 0 1 2

6:1 3:1 2:1 1:1 1:2 1:8

4 4 4 2 1 0

Glavni arbitar me~a bi}e êh, Pavel Kralovec koji je nedavno u Ligi {ampiona sudio duel izme|u Man~ester sitija i Borusije (Dortmund), kada je doma}ina po~astio penalom nakon udarawa lopte Suboti}a u ruku. - Dobro je sudio, hrabro pokazao na belu ta~ku u 90. minutu. Neka to ponovi i danas u na{u korist. Znam da tako ne misli i Neven Suboti} koji je skrivio penal - na{alio se Aleksandar Kolarov. Nigde pre same „predstave” nema negodovawa. Na kraju ako budu zadovoqni neka nas nagrade aplauzima, u suprotnom neka iskaù svoje negadovawem {to je wihovo pravo- u jednom dahu }e Mihajlovi}. Oti{ao je selektor i korak daqe u èqi da prenese javnsoti koliko je bitno da orlovi imaju vetar u le|a sa tribina. - Dok smo ujediweni ne treba da se pla{imo nikoga, govorio je legendarni Tito. Dakle, bitan je ose}aj da rival spozna da protiv wega igra cela Srbija, a ne samo 11 fudbalera na terenu. Pamatim i danas lica iskusnih fudbalera Bajerna u polufinalu Kupa {ampiona protiv Zvezde. Kada su ~uli pakao Marakane, wihova po prirodi bleda lica bila su jednostavno bela. Na kraju i zakqu~ak selektora: - Interesovawe za utakmicu je veliko, bi}e vaqda preko 30.000 gledalaca. I to je dokaz da narod mewa mi{qewe, da mu se dopada pristup i igra, na nama je da tom stazom nastavimo daqe. U potpunoj izolaciji u Staroj Pazovi kovala se pobedni~ka taktika, a veoma je te{ko

Bel gi jan ci naj vi {e stre pe od we ga : Alek san dra Ko la rova (levo)

Ro bi ja{ u re pre zen ta ci ji Povreda Romelua Lukakuo ju, {to je uzburkalo duhove u otvorila je vrata nacionalnog Belgiji. tima Belgije napada~u Genta - Za mene je ~ast {to sam deo ove Ilombe Mbojou, koji je donedavgrupa. Odu{evqen sam. Ovaj poziv no bio u zatvoru. Igra~ porese ne odbija, pogotovo sa ovakvim klom iz Zaira je pre tri godine imenima u timu. Imamo te{ku iza{ao iz zatvora, gde je bio od grupu, ali jaku generaciju, znamo 2005. godine, zbog otmice i silo{ta je na{ ciq - rekao je iznevawa 14-godi{we devoj~ice. na|eni Mbojo. Mbojo je u to vreme va`io za Mnogi smatraju da nasilnik i jednog od najve}ih talenata u biv{i zatvorenik ne treba da igra Belgiji, o ~emu svedo~i i wegov za nacionalni tim, ali selektoru nadimak: mali Pele. Me|utim, Vilmotsu to ne smeta i on gleda odrastawe u jednom od najopasnisamo sportsku stranu. Ilombe Mbojo jih delova Brisela uvuklo ga je u - Mbojo je prava zamena za svet kriminala i nasiqa. On se po izlasku s ro- Lukakua. Gledao sam ga mnogo puta i mo`e mnogo bije vratio fudbalu i preko [arlroa i Kor- da pomogne. Jak je u vazduhu i opasan pred protrajka do{ao do Genta i poziva u reprezentaci- tivni~kim golom - rekao je Vilmots. Nekoliko belgijskih novina ra za ni ma lo je da li su uo~ene mane wihove reprezentacije na utakmici sa Hrvatskom.

Ko rak do ci qa Pro{le godine igrali smo me~eve sa Francuzima i [ve|anima da vidimo gde smo u odnosu na najboqe. Izgubili smo obe utakmice minimalnim rezultatom, ali od tada mnogo toga se promenilo pa smo sada optimisti. Unapredili smo igru, jasno istakli prioritete i do{li na samo dva koraka od ostvarewa na{ih ciqeva. Englezi su jak protivnik, ali smatram da smo i mi dosta pokazali u kvalifikacija zbog ~ega sam optimista – rekao je selektor Aleksandar Jankovi}. U reprezentaciji Gordog Albiona nema igra~a sa jakim pedigreom, ali to ne}e zavarati na{e momke. - Engleska je kolevka fudbala i kao takva uvek je favorit. Ve} godinama oni u mla|im selekcijama imaju dobre rezultate i to mora da se po{tuje. Uz to, igra}e i pred pu-

1. Sr bi ja 2. Bel gi ja 3. Hr vat ska 4. [kot ska 5. Ma ke do ni ja 6. Vels

Grupa A

Su di Kra lo vec

ORLI]I GOSTUJU U ENGLESKOJ, U BARA@U ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije ve~eras, u Nori~u, igra prvu utakmicu bara`a za plasman na Evropsko prvenstvo. Orli}i gostuju Englezima, a ~etiri dana kasnije je revan{ u Kru{evcu. Selektor Aleksandar Jankovi} i wegovi izabranici smatraju da mogu biti boqi posle dva me~a i plasirati se na takmi~ewe u Izraelu. Orli}i su oprezni, ali i samouvereni pred duel sa Englezima. Znaju da se radi o te{kom protivniku, ali prethodnih skoro dve godine daje im nadu da su spremni da elimini{u Engleze. - Napokon igramo bara` {to je bio ciq kada smo se prvi put okupili. Skoro dve godine te{kog i mukotrpnog rada doveli smo do samog kraja. Pokazali smo dosta za to vreme, koliko u kvalifikacija toliko i u prijateqskim me~evima.

Sr bi ja - Bel gi ja Ma ke do ni ja - Hr vat ska

Orli }i sprem ni za no vi pod vig

nim stadionom {to je za wih motivacija, a za nas problem vi{e s kojim moramo da se izborimo. Ipak, optimista sam i nadam se da }emo posle revan{a u Kru{evcu mi biti pobednici – istakao je Jankovi}. Orli}i su znatno okrweni u odnosu na tim koji je po~eo kvalifikacije jer je nekoliko momaka prekomandovano u A tim. Jankovi} ipak, smatra da to ne bi trebalo da bude problem jer su se zamene odli~ne pokazale i uverile da se mo`e ra~unati na wih. - Mi smo pogon za najboqi tim i tako je svuda, a ne samo kod nas. Me|utim, poziv iz seniorske selekci-

je ne pokazuje samo da se i tamo sistemati~no radi ve} da smo i mi uradili dobar posao. Di{emo kao jedan, imamo tu drugarsku atmosferu, {to je kqu~ uspeha. Uspostavili smo jedan sistem koji sve momke dr`i napetim i spremnim da odigraju jake me~eve. Protiv Danaca smo pokazali upravo to da ne delimo igra~e po rejtingu nego po zalagawu koje pru`aju. To mi je samo razlog vi{e da verujem u prolaz na Evropsko prvenstvo – rekao je selektor Aleksandar Jankovi}. Me~ izme|u mladih reprezentacija Engleske i Srbije igra se danas od 19 sati u Nori~u uz TV prenos na B92. I. Lazarevi}

- Analizirali smo rivala, koji ima vrline i slabosti. U fudbalu nema idelanih timova. Da li smo dobro pripremili me~, zapravo da li }emo izbe}i situa-

cije u kojima Belgija mo`e da nas uvede u probleme vide}emo na terenu. @elimo pobedu, bi}emo ofanzivni - zakqu~io je Sini{a Mihajlovi}. Z. Rangelov

Na vi ja ~i, pre sko ~i te pe smi cu Iako je bilo najavqeno da ne}e bodriti reprezentaciju Srbije u duelu sa Belgijom, u kvalifikacijama za SP 2014. Tomislav Karaxi}, predsednik nacionalnog Fudbalskog saveza potvrdio je da }e biti ve~eras u sve~anoj lo`i Marakane. - Rekao sam selektoru Mihajlovi}u u jednom razgovoru da mo`da ne}u do}i na Marakanu. Mislio sam da ne}e biti dobra atmosfera, da golman Stojkovi} ne}e biti ispra}en kako treba, sve bi to moglo negativno da uti~e na igra~e - priznao je Tomislav Karaxi} otkriv{i da mu ne smetaju skandiarawa sa tribina. - Navikao sam se na tu pesmicu, ~ini mi se da koliko god to da pevaju utvr|uju gradivo. Ne bi smeli da zaborave to. Mene u principu ne doti~e, jer znam ko mi to upu}uje, ali isto tako znam i svoju poziciju, znam svoj moral i na to se ne bih vi{e vra}ao. Upitan za{to mu navija~i skandiraju „Tole lopove” i „{ta je ukrao” prvi ~ovek FSS odgovara.

- Ta pesma, „Tole lopove ukrao si nam titule” se prvi put ~ula na jednoj kup utakmici. E ono „ukrao si nam titule” je otpalo, pa sam sada lopov op{te prakse. Sada niko ne zna {ta sam ukrao, a vidim da me neki qudi brane i pitaju isto. Ni{ta od toga nije istina. Lopovima nije mesto na slobodi - podvukao je Karaxi}. Na konstataciju da bi i danas mogao da se suo~i sa istim prozivkama, Karaxi} replicira: - Ko god bude prozivao pojedince ne misli dobro reprezentaciji. Bi}e prilike da se predsednik i rukovodstvo optu`uju. Ima jo{ puno utakmica doma}ih i stranih, ali je moja molba da ovu presko~e. U svakom slu~aju, dolazim na utakmicu i nadam se dobroj atmosferi - naglasio je predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Karaxi} je istakao da ne favorizuje ni jedan klub i da navija~i Crvene zvezde nemaju razloga da ga smatraju neprijateqem.

SPORT

petak12.oktobar2012.

MU [KA SU PER LI GA

POD RU^NA LI GA ZRE WA NIN

Par ti zan - Cr ve na zve zda 26:26 (13:15)

Cr ve na zve zda - Mla dost 4:1 (1:0) Na pre dak - Bo rac (A) 1:0, Bo rac (Zr) - Cr ve na zve zda (VS) 3:1, Rad ni~ ki (S ) - Be gej 3:0, Cr ve na zve zda (RS) - Mla dost 4:1, Voj vo di na (P) - Grad nu li ca 4:1, Je din stvo - Voj vo di na (NM) 5:2, Ru san da - Rad ni~ ki (Zr) 3:2, Naf ta gas - Kra ji na 1:2. 1. Be gej 9 2. Ru san da - 9 3. C.zve z. (RS) 9 4. Bo rac (A) - 9 5. Kra ji na 9 6. Rad ni~ . (S) 9 7. Je din stvo 9 8. Voj vo d. (NM) 9 9. Naf ta gas 9 10. Rad ni~. (Zr) 9 11. Mla dost 9 12. Voj vo d. (P) 9 13. C. zve z. (VS) 9 14. Na pre dak 9 15. Grad nu li ca 9 16. Bo rac (Zr) 9

6 6 6 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 1 1

2 1 0 1 1 2 2 2 1 0 2 1 1 1 2 1

1 2 3 3 3 3 3 3 4 5 4 5 5 5 6 7

19:7 21:13 22:15 16:7 18:13 14:8 24:21 15:17 14:15 14:14 12:16 16:20 15:20 12:18 4:15 5:22

20 19 18 16 16 14 14 14 13 12 11 10 10 10 5 4

ka pi ten Cr ve ne zve zde Mar ja no vi} ko me je po {lo za no gom da dva pu ta ma ti rao gol ma na go sti ju Pi va }a. Ko na ~an re zul t at po s ta v io je lu c id n i Va si ~in. M. Ra ~i}

FI NA LE KU PA FSO KA WI @A – SEN TA – ADA

Slav qe go sti ju iz Ador ja na Ba~ ka (M) - Ti sa 0:2 (0:1) MOL: Sta dion Ba~ ke, gle da la ca 50. Su di ja: J. Kru {i} (Ka wi `a). Strel ci: Cr kve wa kov u 43. i Lu ka~ u 70. mi nu tu. BA^ KA: Mat ko vi}, Al ma {i, Jo va nov, Bar ta, Jak {i} (Ne -

utak mi ci, vi {e su pri ka za li go sti iz Ador ja na i za slu `e no sla vi li. Ovim su se re van {i ra li Mol ~a ni ma za ne dav ni po raz u pr ven stvu pred svo jom pu bli kom. Ka pi te nu Ti se @ol tu Tan -

Eki pa Ti se iz Ador ja na

me{), Je li}, Kir `an (Stoj ko vi}), Pa un ko vi}, Be {e wi, Se ~e wi, Mo ro vi}. TI SA: Ereg (Ko ~i{), Ka ra ~o wi, Ba gi, Ostro go nac, Ra fai (Pre da), Tan da ri, Ve lez, Man di}, Tre {wi}, Lu ka~, Cr kve wa kov. U fi na lu Ku pa FSO Ka wi `a-Sen ta-Ada u nad i gra va wu pod ru~ nih li ga {a u ~vr stoj

OK TO BAR SKI TUR NIR U KI SA ^U

Der bi bez po bed ni ka

U re ì ji Mar ja no vi }a RU SKO SE LO: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 100, su di ja: Ma ti} (No vi Be ~ej). Strel ci: Mar ja no vi} u 10. i 51. Ro si} u 68. i Va si ~in u 75. za Cr ve nu zve zdu, a No va kov u 66. mi nu tu (iz pe na la) za Mla dost. @u ti kar to ni: Ko vr li ja i Kne è vi} (Cr ve na zve zda). CR VE NA ZVE ZDA: Haj ro vi} 6, Anu {i} 7, Bil bi ja 7, Kne è vi} 7, Mar ja no vi} 8 ([}e pa no vi}), Muj ki} 7, Va si ~in 7, Mi si} 7 (No va ko vi}), [i bul 7, Ro si} 7, Vu ko brat 6 (Ko vr li ja). MLA D OST: Pi v a} 6, F. Kri vo {i ja 6, Og. Kri vo {i ja 7, Mi ja to vi} 7, Er ceg 6, No va kov 7, Avra mo vi} 6, Kra va ru {i} 6, To pa lo vi} 7, Ko ~i{ 6 i Mi tri} 7. Do ma }in je u naj bo qem ovo je sen skom iz da wu sa vla dao so lid ne go ste iz Ba nat skog De spo tov ca. Tek u dru gom de lu igre Ru sko sle ci su po ka za li svo je pra vo li ce {to je re zul ti ra lo ube dqi vom po be du. Se r i j u go l o v a za p o ~ eo je naj bo qi po je di nac na te re nu

dnevnik

da ri ju pot pred sed nik FSO @iv ko Ko ji} uru ~io je ve li ki pre la zni pe har i pe har u traj no vla sni {tvo. Go sti su do vo| stva do {li u fi ni {u pr vog de la, ka da je po sle kor ne ra na od bi je nu lop tu na tr ~ao Cr kve wa kov i po slao je u mre `u, a u 70. mi nu tu Lu ka~ je po tvr dio po be du. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

BE O GRAD: SC „Ba wi ca„, gle da la ca: 600, su di je: Cr wan ski, Alim pi}. PAR TI ZAN: Ra do va no vi} (19 od bra na), N. Ili} 4, Mak si} 2, Ra di vo je vi} 3(1), Pa vlo vi} 2, Ivo {e vi} 2, Mar se ni} 4, @u jo vi} 1, Ko sta di no vi} 3, Me {ter, V.Ili}, Mi lo {e vi} 1, Mi tro vi} 4 po got ka. MRK CR VE NA ZVE ZDA: Iva ni {e vi} (14 od bra na) , Do ki} 9 (3), ]i ri} 1, Bra jo vi} 2, @iv ko vi} 6, Pa vi} 2, Mi lo {e vi} 1, An |e li} 3, Sto {qe vi}, [qi van ~a nin 2. Op hr va ni raz li ~i tim pro ble mi ma (Par ti zan organizacionim, MRK Crvena zvezda egzistencijalnim), najqu}i beogradski rivali uspeli su da odigraju izuzetno zanimqiv derbi. I podele bodove. Favorizovani doma}in u preventivno polupraznoj dvorani na Bawici namu~io se sa mladim rivalom i tek u posledwih 15 minuta uspeo da preuzme vo|stvo. Ipak, ekipa Nenada Peruni~i}a

smogla je snagu da u uzbudqivom fini{u dva puta izjedna~i, poni{tavaju}i golove raspoloènog Nemawe Ili}a. Pogo cima Nikole Doki}a i Bobana @ivkovi}a, najraspoloènijih u svojim redovima sa po devet i {est golova, uspeli su da za vr{nicu u~ine neizvesnom i da u posledwi minut u|u sa egal rezultatom na semaforu. Na kraju se ispostavilo - kona~nim. [ampion Srbije i u~esnik Lige {ampiona nije uspeo da pola minuta pre kraja sprovede u napadu zamisao trenera Alek sandra Brkovi}a i povede, pa su crveno-beli u posledwih 15 se kundi mogli do pobede, ali nisu bili spretni ni koncentrisani pred golom protivnika. Propu{tena prilika za po bedu nije im pokvarila raspoloèwe, pa su se posle posledweg zvuka sirene okupili na sredini igrali{ta, proslavili remi i sladak prvi bod. U najduèm delu me~a su vodili (Partizan bio u prednosti na po~etku - 3:2 i od 48. minuta do zavr{nice), a u pos -

Voj vo di na - Me ta lo pla sti ka Vr bas Kar neks - Ru dar Za je ~ar - Ju go vi} Uni met Cr ven ka Ja fa - PKB Rad ni~ ki - @e le zni ~ar Par ti zan - Cr ve na zve zda Ko lu ba ra - Na pre dak 1. Voj vo di na 4 2. Par ti zan 4 3. Me ta lopl. 4 4. Za je ~ar 4 5. Rad ni~ ki 4 6. PKB 4 7. Ko lu ba ra 4 8. Vr bas 4 9. Cr ven ka 4 10. Ru dar 4 11. Na pre dak 4 12. C. zve zda 3 13. Ju go vi} 3 14. @e le zni ~ar 4

4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 0 0 0

0 1 0 0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2 2 3 3 2 3 4

28:23 24:22 32:26 27:27 23:22 26:26 34:28

116:92 122:111 109:98 123:118 105:100 111:110 125:113 94:100 101:103 102:107 103:119 76:87 74:83 99:119

8 7 6 6 6 5 4 4 3 2 2 1 0 0

U sle de }em ko lu (13/14.ok to bra) sa sta ju se: Me ta lo pla sti ka - Za je ~ar, Ju go vi} Uni met - Cr ven ka Ja fa, Na pre dak - Rad ni~ ki, PKB - Ko lu ba ra, Cr ve na zve zda - Vr bas Kar neks. Ru dar - Voj vo di na i @e le zni ~ar 1949 - Par ti zan (od lo `e no).

ledwim minutima izborili su remi iskoristiv{i o~iglednu bezvoqnost i slabu motivi sanost prvaka.

In |ij ci naj u spe {ni ji Stre qa~ ki klub Ta tra (Ki sa~) or ga ni zo vao je tra di ci o nal ni Ok to bar ski tur nir za ka de te u di sci pli ni se rij ska va zdu {na pu {ka. Na tur ni ru su u~e stvo va le sle de }e eki pe: Stra `i lo vo (Srem ski Kar lov ci) @iv ko Re qi} Zuc (Srem ska Mi tro vi ca), Je din stvo (Sta ra Pa zo va), Mla dost (In |i ja), Blek Hors (Som bor), Pan ~e vo 1813 , Vr bas , Ti sa (Ador jan), Vi no gra dar (Le din ci) i do ma }in eki pa Ta tre sa dva ti ma. Po je di na~ no pr va dva me sta pri pa la su strel ci ma Mla do sti So fi ji Alim pi je vi} i Di mi tri ju Ga }e {i, dok je tre }i bio Isi dor Sto ja no vi} (Pan ~e vo 1813). Ekip no po be di la je in |ij ska Mla dost is pred Pan ~e va 1813 i „@iv ka Re qi} Zuc” iz Srem ske Mi tro vi ce. Tur nir je otvo rio am ba sa dor Slo va~ ke re pu bli ke Jan Var sa, ko ji je naj u spe {ni ji ma po de lio i na gra de. Strel ci ma se obra ti la i ge ne ral na se kre tar ka SSV Alek san dra Ivo {ev kao i re pre zen ta ti vac Dra gan Mar ko vi}.

Da ma na ~e lu Za u be ra [vaj car ski Za u ber sa op {tio je da }e Mo ni {a Kal ten born za me ni ti Pe te ra Za u be ra na ~e lu eki pe, ~i me }e po sta ti pr va `e na {ef ne kog ti ma u For mu li je dan. Sa op {te we je usle di lo na Ve li koj na gra di Ko re je. Kal ten bor no va ima 41 go di nu, do sa da je bi la iz vr {ni di rek tor, a sa da }e pre u ze ti sva ko dnev no nad gle da we ti ma. Za u ber }e u su bo tu na pu ni ti 69 go di na, a ra ni je je go vo rio da }e se po vu }i pre ne go {to na pu ni 70. - Ne sum wam da Mo ni {a zna sve {to tre ba da bi bi la iz u zet ni {ef ti ma. Po |ed na ko sam si gu ran i da }e vred no sti ko je su te meq ove kom pa ni je na sta vi ti da `i ve. To mi je ja ko va `no - re kao je Za u ber. Tim Za u ber de bi to vao je u For mu li je dan 1993. go di ne. Ove se zo ne se ~e ti ri pu ta peo na po di jum u 15 tr ka, me |u ko ji ma je i tre }e me sto Ka mu i ja Ko ba ja {i ja na tr ci Su zu ka u ne de qu. - Ja sno je da sam vr lo sve sna ve li ke od go vor no sti ko ju imam za tr ka~ ki tim Pe te ra Za u be ra - re kla je Kal ten bor no va, ko ja je u kom pa ni ju do {la 2000. go di ne kao {ef prav nog ti ma.

MIQ K O V I] DO N EO FE N E R U SU PER K UP: Biv {i ka pi ten or lo va Ivan Miq ko vi} li der tur skog Fe ner bah ~ea vo dio je is tan bul ski tim do osva ja wa pr vog ovo se zonskog tro fe ja. Me~ obe le `i li in ci den ti na vi ja ~a. Fe ner bah ~e Grun dig iz Is tan bu la, osvo jio je pr vi tro fej u no voj se zo ni. Fe ner bah ~e Grun dig je dru gi put uza stop no po di gao pe har na me wen po bed ni ku Su per ku pa Tur ske, sa vla dav {i Ga la ta sa raj iz Is tan bu la - 3:0 (25:18, 25:19, 25:23). Po p u l ar n i Fe n er oprav dao je ulo gu fa vo ri ta, do mi ni rao je to kom ~i ta vog me ~a.

Ne do sta tak uz bu |e wa na te re nu na do me {ten je gu `vom na tri bi na ma gde su na vi ja ~i Ga la ta sa ra ja u ne ko li ko na vra ta iza zi va li in ci den te. Utak mi ca je pr vo pre ki nu ta u pr vom se tu, ka da je, po sle eks plo zi je pe tar de, po vre |en je dan igra~ Fe ner bah ~ea. No vi pre kid de sio se u tre }em se tu, ali je utak mi ca ipak pri ve de na kra ju. Za Fe ner bah ~e ceo me~ od i grao je Ivan Miq ko vi}, dru gi na{ in ter na ci o na lac u re do vi ma in stan bul skog ti ma, No vi ca Bje li ca, ni je bio u sa sta vu. Za Ga la ta sa raj je igrao ak tu el ni ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je, Bo jan Ja ni}, a klub sa klu pe vo di srp ski stru~ wak, Dra gan Ne {i}.

FI NA LE KU PA OFS TI TEL – @A BAQ

Pe har oti {ao u Mo {o rin Ti tel – Mi le ti} 1:5 (0:1) TI TEL: Sport ski cen tar, gle da la ca 50. Su di ja: D. Tri vu no vi} (\ur |e vo). Strel ci: Ko za rev 48. za Ti tel, a Mi lo van ~ev 35, Pav kov 52, 70. i 75. i Distl 77. mi nu tu za Mi le ti}. @u ti kar ton: Na sta si} (Ti tel). TI TEL: M. Pa ji} 5, Du por 6, V. Mra ~a jac 5, [u {a 7, Na sta si} 6, (Huc ki), [an dor 6, Ne me{ 7, Ko za rev 6 (Tot), P. Mra ~a jac 5, Ku qa 6 (Lo~ ki) i Ko va~ 6. MI LE TI]: Slav ni} 7, Ne sto ro vi} 7, Distl 7 (G. Tri vu no vi}), Ro mi} 7, Ro gi} 7, Kla ji} 7, Ba gi} 7, Pav kov 9, Do ro slo va~ ki 7, Mi lo van ~ev 7 (Ba wac), Ru li} 7 (Pa vlo vi}). Po bed nik ovo go di {weg ku pa na te ri to ri ji OFS Ti tel-

@a baq je eki pa Mi le ti }a ko ja je vi {e `e le la tri jumf. Do ma }i su u ovaj su sret u{li u {a re nom sa sta vu, bez ne ko li ci ne stan dard nih pr vo ti ma ca, ta ko da na go lu sta jao igra~ Mi lan Pa ji} ko ji je mo rao ~ak pet pu ta da va di lop tu iz svo je mre `e. Ne pam ti se ka da je eki pa Ti te la na svom te re nu pri mi la to li ko go lo va. Po seb no bi tre ba lo iz dvo ji ti tre }i gol Mi le ti }a ko ji je po sti gao naj bo qi igra~ na utak mi ci Ne boj {a Pav kov sa dva de se tak me ta ra, pod sa mu pre~ ku. Po za vr {et ku su sre ta pred sed n ik OFS Ti t el-@a b aq Mil ko Ge li} uru ~io je ve li ki pe h ar ka p i t e n u po b ed n i~ k e eki pe Ri sti Ne sto ro vi }u. @. M.

SU BO TI ^A NI UVE LI ^A LI JU BI LEJ U ADI: Su per li ga{ Spar tak Zla ti bor vo da iz Su bo ti ce go sto vao je u Adi po vo dom pro sla ve ju bi le ja - 100 go di na fud ba la u ovoj po ti skoj va ro {i ci, a do ma }in mu je bi la eki pa voj vo |an skog li ga {a AFKa(3:0). Za pla ve go lu bo ve po sle pr ven stve ne po be de pro tiv Cr ve ne zve zde, iz let u Adu sa kom bi no va nim sa sta vom bio je pra va re lak sa ci ju i pri li ka za u~e {}e u istin skoj re vi ji fud ba la, pa je {te ta da se oku pi lo sve ga 150 gle da la ca.

Pr vi deo pro te kao je u maj sto ri ja ma Su bo ti ~a na, ka da se mre à do ma }i na za tre sla tri pu ta. Dva po got ka po sti gao je ka pi ten Su bo ti ~a na Alek san dar No sko vi}, od ko jih je dan iz pe na la, a tre }i gol po sti gao je Mi qan Mi li vo jev. Tre ner Su bo ti ~a na Pe tar Kur ~u bi} u Adi je pri li ku pru ìo mla |im igra ~i ma i oni ma sa ma wom mi nu ta òm u pr ven stve nim okr {a ji ma. A|a ni su no vu se zo nu u po kra jin skom ran gu tak mi ~e wa za po ~e li na za ~e qu ta be le, ali su u re vi jal nom me ~u po ka za li da ima ju

po ten ci ja la. Ku ri o zi tet je da je u fi ni {u utak mi ce po sled wih pet mi nu ta u dre su AFK-a igrao i ak tu el ni pred sed nik a|an ske op {ti ne Zol tan Bi lic ki. Uo~i utak mi ce po vo dom ve ka fud ba la u Adi, u znak se }a wa na ovaj su sret pred sed nik AFK-a Ede kon Ka bok i se kre tar Spar tak Zla ti bor vo de Bo ri slav Ba wac raz me ni li su pe ha re ko ji }e kra si ti klup ske vi tri ne. Iz AFK-a na ja vqu ju da }e cen tral na sve ~a nost po vo dom ju bi le ja fud ba la u Adi bi ti odr `a na 26.ok to bra. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

petak12.oktobar2012.

PAR TI ZAN DA NAS GO STU JE U IS TAN BU LU

VOJ VO DI NA SPREM NO ^E KA ME ^E VE EHF KU PA PRO TIV BA LA TON FI RE DA

Uspeh i dru gi krug

Pr vi me~ bi tan, ne i pre su dan

Tre ner Par ti za na Du {ko Vu jo {e vi} re kao je da }e bi ti ve li ki uspeh ako cr no-be li pro |u pr vi krug Evro li ge. Vu jo {e vi} do da je da to ne zna ~i da ne }e hra bro na pa sti sva kog od ri va la u elit nom tak mi ~e wu. Cr no be li }e igra ti u D gru pi sa Bar se lo nom, mo skov skim CSKA, Li je tu vos Ri ta som, Bam ber gom i Be {ik ta {em. - Na ma se sa mim u~e {}em u Evro li gi ne za vr {a va ju am bi ci je, po ku {a }e mo uz mak si mum na po ra da bu de mo rav no prav ni, iako ima mo naj mla |i tim i naj ma wi bu xet, zbog ~e ga bi pro la zak pr vog kru ga bio ve li ki uspeh. Par ti zan }e u pr vom ko lu go sto va ti tur skom {am pi on u Be {ik ta {u, za ko ga je Vu jo {e vi} re kao da je ve o ma ozbi qan tim, o ~e mu sve do ~i po da tak da su pro {le se zo ne pre ki nu li vi {e go di {wu do mi na ci ju Fe ner bah ~ea i Efe sa.

skoj. U me |u vre me nu su pro me ni li eki pu, ali su im am bi ci je si gur no osta le iste - po ru ~io je Bog da no vi}. Vu jo {e vi} je is ta kao da je si gu ran da }e we gov tim na do sto jan na ~in pred sta vqa ti srp sku ko {ar ku, ali da ima oba ve zu sa mo pre ma se bi i svo jim na vi ja ~i ma. - Po sle faj nal-fo ra u Pa ri zu pre dve go di ne do bi li smo par spon zor skih ugo vo ra ko ji su vr lo skrom ni i na to me se za u sta vi lo. O Par ti za nu se ne vo di ra ~u na kao o klu bu ko ji pred sta vqa srp sku ko {ar ku i mno gi dru gi klu bo vi ima ju bo qi tret man. Ho }u jo{ jed nom da na gla sim da ne ma mo ade kvat nu pa `wu dr `a ve u od no su na re zul ta te. Iz u zet no ve ru jem u ovaj tim, ali ~i we ni ca je da ima mo ve li ke fi nan sij ske pro ble me - na gla sio je Vu jo {e vi}. Ka ko je na veo, iz kru ga jed ne stran ke na vla sti pla si ra ju se pri ~e da su cr no-be li du `ni 18 mi li o na evra, {to ni je ta~ no.

Na pi ta we da pro ko men ta ri {e kva li tet ri va la i {an se za pro laz da qe, ka pi ten cr ve no be lih je re kao: - Ma |a ri su do sko ra bi li ne po zna ni ca za nas. Ipak u pro te klih ne ko li ko ne de qa stru~ ni {tab je us peo da do |e do po treb nih in for ma ci ja i sni ma ka ne ko li ko wi ho vih utak mi ca, ko je smo za jed ni~ ki ana li zi ra li u ste kli uvid u wi hov kva li tet. Ka da za ri va la iz vu ~e te tre }e pla si ra nu eki pu ma |ar kog pr ven stva, ko ji su od mah tu iza PIK Se ge da i Ve spre ma, on da je iz li {no go vo ri ti o kva li te tu. Naj ve }a opa snost nam pre ti od in ter na ci o na la ca, Hr va ta Jo si pa San dr ka ko ji igra na po zi ci ji le vog be ka i Bra zil ca Oska ra Ri ja sred weg be ka. Ma |a ri ima ju so lid nog gol ma na, a for si ra ju zo nu 6 - 0. Ne za hval no je prog no zi ra ti is hod pr ve utak mi ce, ali sva ka ko bi bi li za do voq ni ako pred re van{ u Ba la to nu bu de mo ima li na kon tu po be du od {est, se dam go lo va raz li ke. Pred nost Ba la to fi re da je u ~i we ni ci da re van{ igra ju na svom par ke tu, ali mi slim da smo sa zre li kao eki pa i da }e mo i u re van {u

Gr ci na cen tru, re van{ su de Mol dav ci

Ko{arka{i Partizana

- Ra di se o ne zgod nom i kva li tet nom pro tiv ni ku, ko ji je fa vo rit u sva koj utak mi ci na svom te re nu. Ipak, mi ima mo svo je am bi ci je, a va `no je da se ne upla {i mo go stu ju }eg te re na i po zna tih ko {ar ka {kih ime na u eki pi ri va la - is ta kao je tre ner cr nobe lih. On je do dao da Be {ik ta{ ima ve li ki broj kva li tet nih po je di na ca, me |u ko ji ma su i biv {i plej mej ker Par ti za na Kur tis Xe rels, kao i Ame ri ka nac Ren del Fal ker. Mla di ko {ar ka{ cr no-be lih Bog dan Bog da no vi} re kao je da ima bla gu tre mu pred po ~e tak svo je pr ve pra ve se zo ne u Evro li gi, ali da }e po ku {a ti da je ka na li {e u ne {to po zi tiv no na te re nu. - Ono {to si gur no mo gu da obe }am na vi ja ~i ma je ste da }e mo pru `i ti mak si mum u sva koj utak mi ci Evro li ge. Pr vi pro tiv nik je iz u zet no te `ak jer ne tre ba za bo ra vi ti da su pro {le se zo ne osvo ji li sva tri tro fe ja u Tur -

Ru ko me ta {e Voj vo di ne sprem no ~e ka ju pr vi me~ dru gog ko la EHF ku pa pro tiv ma |ar skog Ba la ton fi re da. Ma |a ri su star to va li od pr vog ko la u ko me su bi li bo qi od eston ske Ke re (24:25, 27:22) u dvo me ~u ko ji je od i gran u Ba la ton fi re du. Cr ve no-be li su ozbiq no shva ti li iza zo ve ko je su sa mi po sta vi li pred se be u ovoj se zo ni, a to je bor ba na tri fron ta i osva ja we tro fe ja. - Pro te klih da na sve smo pod re di li pri pre mi de bi ja u EHF ku pu. Na kon do brog star ta u do ma }em {am pi o na tu, for ma nam je u uspo nu. O~e ku jem da }e Qu bo mir Jo {i} na kon po vre de bi ti na ras po la ga wu {e fu, a ra du je nas i sve bo qa iz da wa Da ni mi ra ]ur ko vi }a ko ji je do {ao po sled wi ali je ve} po ka zao da }e nam bi ti od ve li ke po mo }i. Si gur no da nam je ciq pro la zak u tre }u run du, a ni tu se ne }e mo za u sta vi ti. @e qa svih nas je da po ku {a mo da iz bo ri mo pla sman u grup nu fa zu EHF ku pa i pro le }e do ~e ka mo me |u pro bra nim eki pa ma u sa mom evrop skom ru ko met nom kre mu ka zao je Ste van Po pov.

- Ima mo ne ki dug od pro {le go di ne, pre sve ga pre ma igra ~i ma i pre ma Mar fin ban ci. Ured no pla }a mo po rez i tre ba lo bi da se zna i da su i na vi ja ~i Par ti za na do bar deo gla sa~ ke po pu la ci je. Vu jo {e vi} je de men to vao pi sa we po je di nih me di ja da klub raz mi {qa o ras ki du sa rad we sa ame ri~ kim ko {ar ka {em Dru om Gor do nom. - On je deo na {eg ti ma, ni sam sa svim za do vo qan we go vim do sa da {wim u~in kom, me |u tim, ne bi tre ba lo za bo ra vi ti da se ra di o mla dom igra ~om, ko ji mo ra da se na vik ne na evrop sku ko {ar ki i da po tvr di svoj kva li tet. Pri tom je pre me {ten sa po zi ci je pet na ~e tvor ku i to je ve ro vat no uslo vi lo ne {to sla bi je par ti je. U sva kom slu ~a ju ne raz mi {qa mo o se ~i. Na dam se da }e na sta vi ti da ra di i na pre du je - za kqu ~io je Vu jo {e vi}. Utak mi ca D gru pe Evro li ge iz me |u Be {ik ta {a i Par ti za na igra se u da nas od 19 sa ti.

Evrop ska ku }a ru ko me ta de le gi ra la je su di je za pred sto je }i dvo me~ dru gog ko la EHF ku pa iz me |u Voj vo di ne i Ba la ton fi re da. Ta ko }e su tra u No vom Sa du me~ vo di ti su di je iz Gr~ ke, Ata na si os Ca skis i Di mi tri os Ca ko nas, a de leg su sre ta je Austri ja nac Kla us Lang. U re van {u 20. ok to bra na Ba la to nu de le gi ra ni su Mol dav ci, Do rian Sir ba - Va len tin Su po ni cov, a de le gat na me ~u bi }e Ukra ji nac Vik tor Ko no pli sti.

Stevan Popov optimista

igra ti od li~ no - ka zao je ka pi ten No vo sa |a na Ste van Po pov. U No vom Sa du je sve sprem no za ve li ki ru ko met ni spek tal na Sla noj ba ri, i uve re ni su da }e se

pu bli ka oda zva ti u ve li kom bro ju ka ko bi wi ho vi qu bim ci sa {to ve }om za li hom mir no ot pu to va li na re van{ u Ma |ar sku. I. Gru bor

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Ko {ar ka Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Rad ni~ ki FMP - Ja go di na (18).

Ru ko met

Porodica Karabati}

KA RA BA TI ]I PRO GO VO RI LI

Ni smo za slu ì li ovo Ka ra ba ti }i su okon ~a li me dij sku ti {i nu, po {to su u in ter vjuu za „Pa ri ma~” ob ja sni li kroz {ta su pro {li od ka da su op tu è ni za na me {ta we i ne za ko ni to kla |e we. - To je kao da ide te na lo ma ~u. Sve o~i su bi le upr te pre ma na ma, kao da smo u rin gu - is ta kao je Ni ko la Ka ra ba ti} {ta je ose } ao ka da su on i osta l i osum wi ~e ni pri ve de ni u Pa ri zu. - Bio sam u {o ku ka da su nam za kqu ~a li svla ~i o ni cu i re kli da mo ra mo u pri tvor. Imao sam vre me na sa mo za tu {i ra we. Iza {ao sam na uli cu, a ta mo su bi le sto ti ne no vi na ra i sni ma te qa, vi {e ne go ka da smo se sa zla tom vra ti li sa Olim pij skih iga ra iz Lon do na. U pri tvo ru su po slu {a li sa vet advo ka ta i od lu ~i li da se bra ne }u ta wem, ali su se ipak pre do mi sli li. - Shva ti li smo da ako bu de mo }u ta lu to }e bi ti kao da pri zna je mo kri vi cu. Hte li smo sa mo da nam su di ja ko ji je imao pri stup do ku men ti ma ob ja sni za {to smo op tu è ni - is ta kao je Ni ko la i do dao da su se po li caj ci pre ma wi ma od no si li kao pre ma pra vim kri mi nal ci ma. We gov brat Lu ka je pred su di jom pri znao da se kla dio.

- Re kao sam isti nu su du. Spre man sam da od go va ram za sve {to sam ura dio. Ali, ono {to me naj vi {e bo li je ste op tu `ba za va ra we. To je ne po {te no. Zbog to ga sam be san jer ni sam va rao. Ne za slu `u je mo da ova ko za vr {i mo ka ri je ru. @e lim da se ovo {to pre za vr {i i da osta nem nor ma lan - re kao je Lu ka. Da pod se ti mo, Ni ko la Ka ra ba ti} je uz jo{ ne ko li ko ru ko me ta {a i wi ho vih su pru ga i de vo ja ka osu mw i~ en da je u~ estvovao u name{tawu utakmica wegovog Monpeqea na koje su ulagali opklade. Osumwi~eni su nedavno privedeni u Parizu na saslu{awe u policiju, posle ~ega je wihov adv ok at r ekao da }e igra~ i priz nat i kla|ewe, ali nikako da je bilo re~i o poku{aju name{tawa. Rukometa{i su pu{teni posle saslu{awa, ali }e se pojaviti pred sudom u Monpeqeu, gde su istak li da nisu on i kriv i ve } kladi onice . Me |utim, protiv Karabati}a i wegovih „saradnika”, me|u ko jima je i srpski rukometa{ Mladen Bojinovi}, podignute su optu`nice za u~e{}e u name{tawu, a ubrzo je sao p- {teno da u pitawu nije samo jedna utakmica.

Pr va mu {ka li ga, se ver PAN Ê VO: Di na mo - Pro le ter Agro ìv (20.15). Pr va èn ska li ga, se ver ADA: Ha las Jo èf (19), DE BE QA Â: Spar tak - Rad ni~ ki (20), ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Mla dost (19.30).

Dru ga mu {ka li ga, se ver NO VI BE ^EJ: Je din stvo Ba nat ski Kar lo vac (19).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - SU BO TI CA: NIS Spar tak - Di na mo (P) (19), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Je din stvo (U) (17.30). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rib ni ca (20). Pr va `en ska li ga - KRA GU JE VAC: Sme~ 5 - Ta ko vo (19).

sport

petak12.oktobar2012.

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 – EVROPA

POMO] KLADIONI^ARIMA

Danas

NA[ PREDLOG

Grupa A Sr bi ja - Bel gi ja Ma ke do ni ja - Hr vat ska 1. Sr bi ja 2. Bel gi ja 3. Hr vat ska 4. [kot ska 5. Ma ke do ni ja 6. Vels

2 2 2 2 2 2

1 1 1 0 0 0

1 1 1 2 1 0

(20.30) (20.30) 0 0 0 0 1 2

6:1 3:1 2:1 1:1 1:2 1:8

4 4 4 2 1 0

Grupa B ^e {ka - Mal ta Jer me ni ja - Ita li ja Bu gar ska - Dan ska 1. Ita li ja 2. Bu gar ska 3. Jer me ni ja 4. ^e {ka 5. Dan ska 6. Mal ta

2 2 2 1 1 2

(18) (19) (20) 1 1 1 0 0 0

1 1 0 1 1 0

0 0 1 0 0 2

4:2 3:2 1:1 0:0 0:0 0:3

4 4 3 1 1 0

1. Ne ma~ ka 2. [ved ska 3. R. Ir ska 4. Austri ja 5. Ka zah stan 6. F. Ostr va

2 1 1 1 2 1

2 1 1 0 0 0

Da nas i u uto rak igra ju se su sre ti tre }eg i ~e tvr tog ko la kva li fi ka ci ja za pla sman na Svet sko fud bal sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014 go di ne. Za qu bi te qe fud ba la u Sr bi ji i re gi o nu, sva ka ko }e bi ti naj -

(18) (18) (20.45) 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 2 1

5:1 2:0 2:1 1:2 1:4 0:3

6 3 3 0 0 0

Grupa D Tur ska - Ru mu ni ja Esto ni ja - Ma |ar ska Ho lan di ja - An do ra 1. Ru mu ni ja 2. Ho lan di ja 3. Ma |ar ska 4. Tur ska 5. Esto ni ja 6. An do ra

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

(19.30) (20.30) (20.30) 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2

6:0 6:1 6:4 3:2 0:5 0:9

6 6 3 3 0 0

Grupa E Al ba ni ja - Island [vaj car ska - Nor ve {ka Slo ve ni ja - Ki par 1. [vaj car ska 2. Island 3. Al ba ni ja 4. Ki par 5. Nor ve {ka 6. Slo ve ni ja

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

(19) (20.30) (20.45) 0 1 1 1 1 2

4:0 2:1 3:3 2:3 2:3 1:4

6 3 3 3 3 0

Grupa F Ru si ja - Por tu gal Luk sem burg - Iz rael 1. Ru si ja 2. Por tu gal 3. Luk sem burg2 4. S. Ir ska 5. Azer bej xan2 6. Iz rael

2 2 0 2 0 2

2 2 1 0 1 0

(17) (21) 0 0 0 0 1 2:3 1 1 1 1:4 1 1

Grupa G

Lih ten {tajn - Li tva ni ja Slo va~ ka - Le to ni ja Gr~ ka - BiH

6:0 5:1 1 1:3 1 1:5

6 6 1 1

(19.30) (20.15) (20.45)

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 - JU@NA AMERIKA Sutra

Ka pe lo pri pre ma zamku za Ro nal da

Grupa C Ka zah stan - Austrija F. Ostr va - [ved ska R. Ir ska - Ne ma~ ka

dnevnik

Kristijano Ronaldo

za ni mqi vi ji der bi gru pe A ko ji se igra ve ~e ras u Be o gra du. Su dar Sr bi je i Bel gi je na Ma ra ka ni, otvo ri }e vra ta po bed ni ku du e la i za ko rak bli `e ga pri -

Vem bli ras pro dat Fud bal ska aso ci ja ci ja En gle ske je sa op {ti la da je svih 90.000 ula zni ca za utak mi cu kva li fi ka ci ja za SP iz me |u sla ba {nog San Ma ri na i En gle ske ras pro da to. Isti na, En gle zi su sni zi li ce ne ka ra ta ka ko bi na vi ja ~e ohra bri li da do |u na sta dion ali je po da tak o ras pro da tom sta di o nu za srp ske uslo ve ne ve ro va tan. De {a va lo se da Sr bi ja igra i sa mno go ja ~im se lek ci ja ma ne go {to je na red ni pro tiv nik En gle ske u kva li fi ka ci ja ma pa je Ma ra ka na bi la po lu pra zna, a i oni ko ji su do la zi li na sta dion zvi `da li su fud ba le ri ma. - Hteo bih da se za hva lim svim na vi ja ~i ma za div nu po dr {ku ko ju nam pru `a ju - re kao je me na xer En gle ske se lek ci je Roj Hox son. - Ovo }e mi bi ti tek tre }a utak mi ca na Vem bli ju na ko joj }u vo di ti eki pu i znam da }e sta dion bi ti pun.

ma }i ko na~ nom ci qu. U Sko pqu na sta di o nu Fi lip Ma ke don ski sna ge }e od me ri ti Ma ke do ni ja i Hr vat ska ko je su u pro {lom ko lu re mi zi ra le pro tiv [kot ske i Bel gi je. Jed na od naj za ni mqi vih utak mi ca od i gra }e se u Mo skvi u okvi ru gru pe F, iz me |u Ru si je i Por tu ga la. Su dar dve pr vo pla si ra ne eki pe ko je su star to va le sa dve ube di ve po be de. Se lek tor ba }u {ki, Fa bio Ka pe lo, ni je po zvao Ar {a vi na i Po greb wa ka, a de bi to va }e Jan ba jev i Gra nat. Na dru goj stra ni Ro nal do }e pred vo di ti Por tu gal upr kos po vre di ko ju je za ra dio u El kla si ku. Se lek tor do ma }i na, Fa bio Ka pe lo o~e ku je te `ak me~: - Do bro smo star to va li u kva li fi ka ci ja ma, ipak ve ~e ra {wi me~ je pr va pra va pro ve ra za na {u se lek ci ju. O~e ku jem te `ak me~, str qi vo }e mo gra di ti igru. Zna mo ka ko igra ju Por tu gal ci. Ve ru jem da se go sti ne }e bra ni ti {to }e nam si gur no da ti {an su da iz kon tra na pa da do |e mo do go la. Por tu gal ci ima ju ne ko li ko ve o-

ma kva li tet nih fud ba le ra, ni je Por tu gal sa mo Ro nal do. Re spek tu je mo ih, ali igra mo na do ma }em

^e {ka - Mal ta F. Ostr va - [ved ska Jer me ni ja - Ita li ja Tur ska - Ru mu ni ja Luk sem burg - Iz rael Ar gen ti na - Uru gvaj

Ko lum bi ja - Pa ra gvaj Tur ska - Ru mu ni ja Ma ke do ni ja - Hr vat ska [vaj car ska - Nor ve {ka Ir ska - Ne ma~ ka Fin ska - Gru zi ja

Realno

Iznena|ewe

te re nu pred na {im na vi ja ~i ma i to mo ra mo oprav da ti - ka zao je Ka pe lo. Ni {ta ma we ne iz ve sno sti ne o~e ku je se u su da ru dve ne po ra `e -

2 2 2 2 2 2

2 2 1 0 0 0

0 0 1 1 0 0

0 12:2 0 4:1 0 3:1 1 1:3 2 2:6 2 1:10

6 6 4 1 0 0

Grupa H Mol da vi ja - Ukra ji na En gle ska - San Ma ri no 1. Cr na Go ra 2. En gle ska 3. Poq ska 4. Ukra ji na 5. San Ma ri no1 6. Mol da vi ja

2 2 2 1 0 2

1 1 1 0 0 0

(20) (21)

1 0 1 0 1 0 1 0 1 0:6 0 2

8:2 6:1 4:2 1:1 0 0:7

4 4 4 1 0

Grupa I Fin ska - Gru zi ja Be lo ru si ja - [pa ni ja 1. Fran cu ska 2. [pa ni ja 3. Gru zi ja 4. Fin ska 5. Be lo ru si ja

2 1 2 1 2

2 1 1 0 0

(17.30) (20) 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2

4:1 1:0 1:1 0:1 1:4

6 3 3 0 0

1 (2.50) 2 (2.50) 1 (2.60) (2.10) 1 (2.10) 4 - 6 (2.40)

ugo sti }e Bo snu i Her ce go vi nu. Pu le ni Sa fe ta Su {i }a su pro tiv Lih ten {taj na i Le to ni je po sti gli ~ak 12 go lo va. I. G.

Hr vat ska fud bal ska re preznta ci ja ju ~e uju tro ot p u t o v a l a je u Sko pqe na kva li fi ka cij sku utak mi cu za pla sman na SP u Bra zi lu. Na za gre ba~ kom aero dro mu hr vat ski se lek tor Igor [ti mac je sa mo po tvr dio ono o ~e mu go vo ri ve} me sec da na: - U Ma ke do ni ju ide mo po tri bo da, sa mo me po be da za ni ma. [to se ti ~e sa sta va ko ji }e se su pro sta vi ti Ma ke don ci ma, [ti mac je ostao ta jan stven: - Ni sam jo{ od lu ~io ko }e is tr ~a ti na te ren. Sa mir? Mo `da }u vas opet iz ne na di ti. Hr vat ska se od po ne deq k a pri p re m a l a u Za gre bu, a [ti mac je vi { e ne g o za d o v o q an vi |e nim: Reprezentacija Hrvatske na treningu - Si gur no smo bo qi ne go {to - Mo ra mo svla da ti Ma ke don smo bi li pro tiv Ma ke do na ca u ce i Vels, tih {est bo da va su Za gre bu i Bel gi ji. No, Pan de - nam vi {e ne go po treb ni za mi va i dru {tvo ne pot ce wu je mo, ran na s ta v ak kva l i f i k a c i j a. to ni ka ko, re~ je o vr lo sna - No, tre ba bi ti re a lan i re }i `noj eki pi. ka ko bi i ~e ti ri bo da bi la lep Pred s ed n ik HNS-a Da v or ka pi tal za na sta vak. [u ker sli~ nog je raz mi{ qa - Mi smo od li~ na eki pa i ide wa: mo po sva tri bo da. Po di gli smo

7 7 7 7 7 8 7 7 7

4 4 4 3 4 3 2 1 1

2 1 1 3 0 2 1 1 1

1 2 2 1 3 3 4 5 5

15:6 14 12:6 13 8:7 13 15:1112 12:1312 7:8 11 9:13 7 7:12 4 5:14 4

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 – KONKAKAF Sutra Grupa A An ti gva - SAD Gva te ma la - Ja maj ka 1. Gva te ma la 2. SAD 3. Ja maj ka 4. An ti gva

4 4 4 4

2 2 2 0

(1.00) (4.00) 1 1 1 1

1 1 1 3

6:4 6:4 4:3 2:7

Grupa B

Gva ja na - Mek si ko El Sal va dor - Ko sta ri ka 1. Mek si ko 2. El Sal va dor4 3. Ko sta ri ka 4. Gva ja na

4 1 4 4

4 2 1 0

1. Pa na ma 2. Hon du ras 3. Ka na da 4. Ku ba

4 4 4 4

3 2 2 0

0 0 1 8:8 1 2 1 3

0 1 1 0

7 7 7 1

(3.00) (3.30) 8:2 12 5 6:5 4 5:12 1

Grupa C

(1.45) (4.05) 1 1 1 4

5:1 4:2 2:2 0:6

9 7 7 0

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 – OKEANIJA Danas

So lo mon. Ostr va - N. Ka le d.

(6.00)

Ta hi ti - No vi Ze land

(8.00)

Sutra

Reprezentacija Gr~ke

{u za da je i mo gu }i iz o sta nak de fan ziv ca fran cu skog dru go li ga {a Mo na ka, Jor go sa Ca ve la sa, ko ji je, zbog vi ru sne in fek ci je pre ba ~en u bol ni cu na is pi ti va we. Ca ve las je ra ni je ove ne de qe bio po zvan kao za me na za Ho sea Ho le ba sa iz Olim pi ja ko sa, po vre |e nog to kom vi ken da na

I Sa mir u kom bi na ci ji

Edin Yeko (BiH)

1 (1.70) 3+ (2.00) 2 (1.80) 1 (1.80) 3+ (1.75) 1 (2.00)

Lionel Mesi (Argentina) 1. Ar gen ti na 2. Ko lum bi ja 3. Ekva dor 4. Uru gvaj 5. ^i le 6. Ve ne cu e la 7. Pe ru 8. Bo li vi ja 9. Pa ra gvaj

Ka na da - Ku ba Pa na ma - Hon du ras

HRVATI O^EKUJU POBEDU U SKOPQU

1. BiH 2. Gr~ ka 3. Slo va~ ka 4. Li tva ni ja 5. Le to ni ja 6. Lih ten {tajn

3+ (1.50) 3+ (1.60) 2 (1.40) 1 (1.65) 3+ (1.65) 1 (1.50)

Gr ci bez po la ti ma Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Gr~ ke Fer nan do San tos su o ~en je sa pro ble mi ma zbog po vre da broj nih igra ~a pred utak mi ce sa BiH i Slo va~ kom, u kva li fi ka ci ja ma za pr ven stvo sve ta 2014. u Bra zi lu. Naj no vi ji peh gr~ ki na ci o- nal ni tim za de sio je na po sled wem tre nin gu ka da je ve zi sta Pa na ti na i ko sa La za ros Hri sto do pu los is te gao but ni mi {i}. Zbog po vre de pro pu sti }e obe utak mi ce. Pro tiv BiH i 16. ok to bra na go sto va wu Slo va~ koj u Bra ti sla vi. Iro ni ja je {to je San tos po zvao Hri sto do pu lo sa kao za me nu za de fan ziv ca [al kea Kir ja ko sa Pa pa do pu lo sa, ko ji je ra ni je ot pao sa spi ska. Por tu gal ski stru~ wak sa da je u eki pu uvr stio igra ~a sre di ne te re na so lun skog PA OK-a Jor go sa Fo ta ki sa. Oba me ~a pro pu sti }e i de fan zi vac Pa na ti na i ko sa Lu kas Vin tras, ko ji je slo mio ko sti sto pa la, dok gla vo bo qe San to -

(3.00) (0.30) (0.05) (0.05)

ne eki pe u gru pi F. Gr~ ka pred vo |e na se lek to rom San to som i i na pa da ~i ma Ge ka som i Sa ma ra som

Sigurno

Ru si ja - Por tu gal Bu gar ska - Dan ska Sr bi ja - Bel gi ja Gr~ ka - BiH Bo li vi ja - Pe ru Be lo ru si ja - [pa ni ja

Ar gen ti na - Uru gvaj Ko lum bi ja - Pa ra gvaj Ekva dor - ^i le Bo li vi ja - Pe ru

for mu u po sled wih me sec da na i ne sum wam u do bar re zul tat. Ali, ne za bo ra vi mo, Ma ke don ci su i vi {e ne go ne zo go dan pro tiv nik - ka zao je Ni ko Kraw ~ar. We gov klup ski ko le ga Og wen Vu ko je vi} je do dao: - Ve ruj te mi, u Sko pqu }e te vi de ti pra vu Hr vat sku.

pr ven stve noj utak mi ci na ci o- nal nog pr ven stva. Ne ma ju }i iz bo ra, San tos je iz mla de re pre zen ta ci je po zvao 18. go di {weg de fan ziv ca PA OK-a Ko sta sa Sa ta fi li di sa, ko ji }e osta ti sa A ti mom uko li ko Ca ve las ne bu de spre man za pred sto je }e me ~e ve. URUGVAJCI DO^EKUJU ARGENTINU

Ni je sa mo Me si Se lek tor Uru gva ja Oskar Ta ba res re kao je da kqu~ uspe ha u me ~u pro tiv Ar gen ti ne ni je sa mo u za u- sta vqa wu Li o ne la Me si ja, ve} ~i ta vog pro tiv ni~ kog ti ma. - Me si je od li ~an igra~, me |u naj bo qi ma u isto ri ji fud ba la i su vi {no je pri ~a ti o we go vim kva li te ti ma. Ali on ima tim oko se be ko ji mu omo gu }a va da po ka è sav po ten ci jal. Za to mo ra mo da obra ti mo pa `wu na sve {to Ar gen ti na ima, a ka da Me si do bi je lop tu, po ku {a }e mo i we ga da za u sta vi mo re kao je Ta ba res no vi na ri ma u Mon te vi deu. Uru gvaj o~e ku ju dve te {ke utak mi ce, jer po sle Ar gen ti ne go stu ju se lek ci ji Bo li vi je u La Pa zu. Iza bra ni ci se lek to ra Ta ba re za su u sep tem bru iz gu bi li od Ko lum bi je sa 4:0 i od i gra li sa mo 1:1 kod ku }e pro tiv Ekva do ra. -P red sto je nam dva naj te à go sto va wa u kva li fi ka ci ja ma. Ar gen ti na i Bo li vi ja su ne zgod ni pro tiv ni ci kod ku }e, ali upr kos to me u oba ve zi smo da se ku }i vra ti mo sa bo do vi ma- re kao je ka pi ten Uru gva ja Di je go Lu ga no. -. Utak mi ca pro tiv Uru gva ja je der bi, po sled wi put ka da smo igra li bi lo je ne iz ve sno i ako za be le ì mo po be du, sa mno go vi {e sa mo po u zda wa do ~e ka }e mo me~ pro tiv î lea - re kao je Ha vi jer Ma ske ra no re pre zen ta ti vac Ar gen ti ne.

1. N. Ze land 2 2. N. Ka le do ni ja 2 3. So lo mon ska O. 2 4. Ta hi ti 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

8:1 4:2 3:6 0:6

6 3 3 0

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 – AZIJA Utorak Grupa A

Ka tar - Uz be ki stan Iran - Ju `na Ko re ja 1. J. Ko re ja 2. Iran 3. Ka tar 4. Li ban 5. Uz be ki stan3

3 3 3 4 0

2 1 1 1 2

(14.25) (18.30)

1 0 1 1 1 1 1 2 1 3:4

9:3 1:1 2:4 2:5 2

Grupa B

Oman - Jor dan Irak - Austra li ja 1. Ja pan 2. Jor dan 3. Austra li ja 4. Irak 5. Oman

4 3 3 3 3

3 1 0 0 0

1 1 2 2 2

7 4 4 4

(15) (16.15) 0 11:1 10 1 3:8 4 1 2:3 2 1 2:3 2 1 1:4 2

KVALIFIKACIJE ZA EP (U 21) Danas

^e {ka - Ru si ja Ne ma~ ka - [vaj car ska Fran cu ska - Nor ve {ka En gle ska -Sr bi ja Ita li ja - [ved ska

(16) (18) (18.45) (19) (21)

Lam pard po vre |en Is ku sni Frenk Lam pard za do bio je po vre du ko le na zbog ko je je vra }en sa pri pre ma svog ti ma za me ~e ve kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo. Na i me, fud ba ler ^el si ja se vra }a u svoj klub gde }e bi ti oba vqe ni de taq ni pre gle di i utvr |en in ten zi tet po vre de. Lam pard }e od mah kre nu ti sa re ha bi li ta ci jom, a u ne de qu }e bi ti utvr |e no da li }e bi ti na ras po la ga wu svom se lek to ru za me~ ko ji Gor di Al bion igra u uto rak ve ~e u Var {a vi pro tiv do ma }i na Poq ske.

LOv

dnevnik

petak12.oktobar2012.

IMA LI NADE DA NOVI STATUT SPASE LOVA^KI SAVEZ SRBIJE I OBJEDINI POSVA\ANE TABORE

I vu ci si ti, i lov ci na bro ju? Mo è li Lo va~ ki sa vez Sr bi je, po sle vi {e go di {weg la ga nog uru {a va wa, od li va ~lan stva i gu bit ka kre di bi li te ta i sna ge, da po no vo pro funk ci o- ni {e na na ~in pri hva tqiv za ve }i nu lo va ca i lo va~ kih or ga ni za ci ja u Sr bi ji? Mo è li sa no vim Sta tu tom i no vim qu di ma da pre va zi |e ve li ke po de le, è sto ke sva |e i ne tr pe qi vo sti ra znih lo va~ kih struk tu ra ko je ve} du go vla da ju, kao i di le mu da li LSS tre ba da bu de „sa vez sa ve za” ili „sa vez udru è wa”? Se kre tar LSS i {ef we go ve Stru~ n e slu ` be Alek s an dar ]e ra ni} sma tra da je sve ovo iz vo dqi vo, te je sa ~i nio pred log Sta tu ta ko ji bi tre ba lo da po mi ri „ro go ve u vre }i” te da Sa vez pro funk ci o ni {e jef ti no i pri hva tqi vo za sve. O ~e mu se kon kret no ra di? - Su {ti na pred lo ga je da sva ki po je di nac, lo va~ ko udru è we, re gi o nal ni sa vez ili jav no pred u ze }e ima slo bo dan iz bor, ali i in t e r es da bu d e ~lan LSS. U pi ta wu je ta ko zva no „vi {e ste pe no ~lan stvo”: u Sa vez, po slo bod noj vo qi, mo gu da se u~la ne svi su bjek ti - po je din ci, udru è wa ili sa ve zi, a na te re nu ne ka se svi or ga ni zu -

ju ka ko è le - ob ja {wa va ]e ra ni}. - Kon kret no: lov ci ko ji ni su ~la no vi ni jed nog udru è wa pla }a li bi ~la na ri nu od 1.000 di na ra, lo va~ ka udru è wa, bez ob zi ra na broj lo va ca pla }a la bi 50.000 i ima la jed nog ~la na u Skup {ti ni LSS, a re gi o nal ni sa ve zi bi, na ime go d i { we ~la n a r i n e pla } a l i

„Lo va~ ka udru `e wa su i mo gu bi ti ~la no vi LSS ne po sred no, a mo gu bi ti i po sred no, pre ko lo va~ kog sa ve za AP za te ri to ri ju auto nom ne po kra ji ne, a van te ri to ri ja AP pre ko re gi o nal nih sa ve za na te ri to ri ji jed nog ili vi {e lov nih pod ru~ ja”. Ti me bi, bar na pr vi po gled, do bar deo pro ble ma bio pre va -

Lov ci ko ji ni su ~la no vi nijed nog udru è wa pla }a li bi ~la na ri nu 1.000 di na ra, lo va~ ka udru è wa, bez ob zi ra na broj lo va ca, pla }a la bi 50.000 i ima la jed nog ~la na u Skup {ti ni LSS, a re gi o nal ni sa ve zi bi 500.000 di na ra i na sva kih 10 udru è wa ima li po jed nog ~la na Skup {ti ne 500.000 di na ra i na sva kih 10 udru è wa ko je su u sa sta vu tog sa ve za ima li bi po jed nog ~la na Skup {ti ne. Lo va~ ki sa vez Voj v o d i n e, po toj ra ~ u n i c i, imao bi de vet ~la no va Skup {ti ne, s ob zi rom da tre nut no ima 87 lo va~ kih udru è wa. Ta ko bi Skup {ti na bi la ma we glo ma zna i znat no jef ti ni ja, ali i efi ka sni ja - na vo di ]e ra ni}, a ~lan 1 ta kvog Sta tu ta LSS u jed nom de lu gla sio bi:

zi |en: na me ti bi bi li ma wi i za udru `e wa i za re gi o nal ne i po kra jin ske sa ve ze, a fi nan si ra we bi bi lo prak ti~ no isto za sve, na ce loj te ri to ri ji Sr bi je. Upra vo ~i we ni ca da ni su svi pla }a li isto, te pri med be da sva ko tre ba da u~e stvu je u ra du LSS u onom pro cen tu u kom ga fi nan si ra, bi la je ka men spo ti ca wa i ne slo ge. Po je din ci ko j i ni s u ~la n o vi udru ` e w a ili wi ho va udru `e wa ~la no vi

KADA ZAKONI U PRAKSI SLABO FUNKCIONI[U

sa ve za mo gli bi da se tak mi ~e u li ga ma LSS i LSV u lov n om stre q a {tvu ({to sa da ni je slu ~aj, pri me ri stre la ca iz Sen te i Le di na ca). Jav na pred u ze }a i(li) na ci o nal ni par ko vi mo gli bi, sma tra ]e ra ni}, da bu du ~la n o vi LSS ~ak i bez upla te ~la na ri ne, uko li ko odo bre iz ve stan po pust ~la no vi ma LSS za ko mer ci jal ne lo vo ve u svo jim lo vi {ti ma, od ~e ga bi svi ima li ko rist. Se kre tar LSS is ti ~e da sva ko ima pra vo da bi ra na ~in svog ~lan stva i or ga ni za ci je, ali na po mi we da su, po we mu, naj pro rod ni ji oni re gi o nal ni sa ve zi ko ji bi ob je di ni li jed no ili vi {e su s ed n ih lov n ih pod r u~ j a ko ja ima ju sli~ ne pro ble me, ali i in te re se, kao i oni ko ji ga zdu ju sli~ nim lov nim te re ni ma na ne kom pod ne bqu. Za ni mqiv je i pred log o bro ju za po sle nih u LSS, ko - Sekretar LSS Aleksandar ]erani} jih na k on ne dav n og od l a s ka se~ na pla ta bi la oko 60.000 di prav ni ka Vla de Mla de no vi }a na ra, a ta kav pro sek je i da nas. iz Sa ve za, sa da ima de vet. ]e ra - Pre o s ta l a ~e ti r i za p o s le n a ni} pred la `e da u LSS - u osta - pre {li bi u pred u ze }e „Je len ne pet za po sle nih, ~i ja bi pro - doo”, ko je bi bi lo na tr `i {tu,

a ba vi lo bi se pri ku pqa wem po da ta k a i iz r a dom plan skih do ku me na ta, pri ku p qa w em po da ta k a za usta no vqe we lo vi {ta, di stri bu ci jom lov nih ka ra ta i sa ku pqa wem in for ma ci ja za cen tral nu ba zu po da ta ka. Ipak, po seb no za ni mqi va (i hra bra) je jed na stav ka ko ju ]e ra ni} pred la è, s ob zi rom da sma tra da ne ma bu du} no sti sa sta rim ka dro vi ma, bez no vih i mla |ih qu di u lo va~ kim or ga ni za ci ja ma: „Na iz bo ri ma za or ga ne LSS ko je bi ra Skup {ti na, ne mo gu bi ti kan di do va na li ca ko ja su bi la iza bra na za ~la no ve or ga na Sa ve za i na dru ge funk ci je u pro te klih pet go di na”. ]e ra ni} je svoj pred log iz neo na sed ni ci Uprav nog od bo ra LSS odr à noj pre kju ~e u Be o gra du, ali, ka ko je re kao, za sa da bez vi dqi vih re ak ci ja i ko men ta ra ~la no va UO. Ka ko }e na we go ve pred lo ge re a go va ti lo va~ ka jav nost i lov ni rad ni ci i ku da }e da qe i}i LSS, po ka za }e da ni ko ji su pred na ma. D. Kneì}

SU[A DESETKOVALA DIVQA^, PROGNOZE LO[E

Ov ce uni {ti le lo vi {te, sto~ari ne ha ju Na kon vi {e me se~ ne su {e, no va ve li ka ne vo qa za de si la je lov ce iz Ba ~a: u wi ho vom lo vi {tu ve} ne ko li ko ne de qa bo ra vi ogrom no sta do od bli zu 1.000 ova ca i ja ga wa ca! Deo te re na ko ji su sto ~a ri za u ze li sa svo jim sta dom, vi {e prak ti~ no ne po sto ji kao lo vi {te, ne go bi pre

Ka ko jed na ne vo qa ni ka da ne do la zi sa ma, sta da su upro pa sti la i po je di na hra ni li {ta i so li {ta za di vqa~. Da zlo bu de ve }e, sto ~a ri i po red to ga {to su ih lov ci pri ja vi li Ko mu nal noj in spek ci ji ko ja je iza {la na te ren i na pra vi la za pi snik, oni i wi ho vo sta do su i da qe u lo vi -

Predsednik LU „Ba~” Boris Jo{i} kraj odvaqenog soli{ta za divqa~

mo gao da po slu `i kao pi sta, a iz gle dom pod se }a na pu sti wu. Ni jed ne trav ke, ni trun ke ze le ni la ni je osta lo po sle bo rav ka ova ca; sva ve ge ta ci ja je ne sta la {to ov ce ni su po je le, iz ga zi le su.

{tu. Ni je ih ote ra la ni ~i we ni ci da su lov ci, ka da ve} in spek to ri to ni su ura di li, po kre nu li pre kr {aj ni po stu pak pro tiv no ma da ko ji, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, do la ze iz se la Lu go vo kraj Som bo ra.

Oni i da qe na pa sa ju ogrom no sta do kao da za wih ne va è za ko ni! - Za i sta nam ni je ja sno {ta tre ba da se do go di pa da sto ~a ri ko ji su nam za po se li lo vi {te odu sa na {ih te re na - ogor ~en je pred sed nik LU „Ba~” Bo ris Jo {i}. - Oko 400 hek ta ra lo vi {ta nam je pot pu no uni {te no, tu sa da ne ma ni di vqa ~i ni sta ni {ta za di vqa~, osta la je sa mo le di na. In spek ci ja je uz po li ci ju bi la na te re nu, kon sta to va la je si tu a ci ju, a on da iz ne kog raz lo ga ni je pod ne la zah tev za pre kr {aj ni po stu pak, pa smo mi to ura di li. Ina ~e, ovo ni je pr vi put da nam jed ni te isti sto ~a ri pra ve pro ble me. Zi mus su ta ko |e bi li na na {im te re ni ma, pla ti li su pre kr {aj nu ka znu, a mi smo im re kli da ne }e mo tra ì ti na dok na du {te te, ali da vi {e ne do la ze ova mo. Ni su is po {to va li do go vor, a ovo ga pu ta ne }e mo ni {ta opro sti ti na ja vio je Jo {i}. Po zna to je da no mad ska is pa {a ova kvih raz me ra i na ova kav na ~in u Voj vo di ni ni je do zvo qe na, ali pro sto iz ne na |u je ba ha tost po me nu tih sto ~a ra ko ji ne ma ju na me ru da odu, a wi ho va sta da pra ve no ve {te te. Osta je pi ta we zbog ~e ga se ta ko osi o no po na {a ju i da li im ne ko da je po vod (i za {ti tu) za ta ko ne {to? D. Kneì} Foto: portal „srbijalov”

U Voj vo di ni, kao i naj ve }em de lu Sr bi je, po svoj pri li ci na po mo lu je „mr {a va”glav na lov na se zo na, jer su vi so ke tem pe ra tu re i su {a ko ja su pro te klih me se ci `e sto ko uda ri le, pro re di le sit nu di vqa~ ko ja je tek po ~e la da se opo ra vqa od te {kih po sle di ca zbog tri ne de qe ve li kih hlad no }a i sne go va u fe bru a ru. Iz ve {ta ji sa te re na i pro ce ne ste ru~ wa ka na osno vu to ga, da ju ma lo raz lo ga za op ti mi zam. Prog no ze ka `u da ko ni je uno sio fa za ne, te {ko da }e ih ozbiq ni je lo vi ti, a i oni ko ji je su, mo ra ju vo di ti ra ~u na o ma ti~ nom fon du. Jo{ su mor ni je de lu je lov na ze ~e ve: tre nut no, pre po ru ka je da se po sle jed nog ili dva lo va po {a qu uzor ci o~ nih so ~i va na ana li zu ka ko bi se utvr dio pro ce nat mla dih je din ki u po pu la ci ji, pa tek on da even tu al no na sta vi ti lov. Na i me, po zna to je da je se zo na lo va na pre pe li ce, po tom i na di vqe pat ke (do sa da {wi deo se zo ne) u pot pu no sti pod ba ci la. Lov na naj ma wu poq sku ko ku bio je ube dqi vo naj sla bi ji u pro te klih ne ko li ko go di na, a i ulov pa ta ka je bio pri li~ no ta nak. I osta la sit na di vqa~ }e ve ro vat no po de li ti sli~ nu sud bi nu. Mno gi lov ci sa te re na ja vqa ju

Foto: J. Pap

Pred sto ji slaba lov na se zo na?

da su u po sled we vre me ret ko vi |a li fa zan ske ko ke sa pi li }i ma, ili ko ku sa sve ga jed nim pi le tom. Jed no stav no, su {a je uni {ti la do bar deo hra ne ko ju ko ri ste fa za ni, zbog maw ka vla ge ma we je bi lo in se ka ta, sa mim

tim i ani mal nih pro te i na za pod mla dak sit ne per na te di vqa ~i. Sve ovo je, po svoj pri li ci, sma wi lo broj je din ki ko je }e iza }i pred ni {an u pred sto je }oj lov noj se zo ni. D. Kn.

kWiGA

petak12.oktobar2012.

dnevnik

НО БЕ ЛО ВА НА ГРА ДА ЗА КЊИ ЖЕВ НОСТ КИ НЕ СКОМ ПИ СЦУ МО ЈА НУ

Кри ти чар ру жне стра не људ ске при ро де К

и не ски пи сац Мо Јан, хро ни чар мрач ног и ру жног у Ки ни 20. ве ка, ово го ди шњи је до бит ник Но бе ло ве на гра де за књи жев ност. Ка ко се на во ди у ју че ра шњем са оп ште њу жи ри ја, пи сцу је на гра да при па ла због ра да ко ји је ком би на ци ја„ха лу ци но ге ног ре а ли зма„ и на род них пре да ња, исто ри је и са вре ме ног жи во та. Мо Јан ( 57) је дан је од во де ћих ки не ских пи са ца да на шњи це, а ње го ва нај по зна ти ја де ла су ро ма ни „Цр ве ни Сор го„, „Ба ла да о бе лом лу ку„ и „Ре пу бли ка ви на”. Аутор, чи је је пра во име Гу ан Мо је, у ино стран ству је нај по зна ти ји по но ве ли из 1987. „Цр ве ни Сор го„, при чи о бру тал ном на си љу на ис то ку Ки не где је од ра стао - то ком два де се тих и три де се тих го ди на про шлог ве ка. Пре ма овом де лу, Џанг Ји моу је сни мио исто и ме ни филм, а екра ни зо ва на су и ње го ва де ла „Срећ на вре ме на„ и „Ну ан”. Сти лом, по ре де га са ма гич ним ре а ли змом Га бри је ла Гар си је Мар ке са и Ви ли ја мом Фок не ром, али и са Фран цом Каф ком.Бе о град ски из да вач „Пор та ли брис“ об ја вио је на срп ском ње гов ро ман „Ве ли ка не дра и ши ро ка бе дра”.Аутор је де се так ро ма на, но ве ла и крат ких при ча

ко је се ма хом ба ве бур ном исто ри јом Ки не у 20. ве ку и ко је су че сто обо је не мрач ним, ци нич ним ху мо ром. „Има та ко про кле то је дин ствен на чин пи са ња. Ако про чи та те по ла стра не ње го вог тек ста од мах га пре по зна те„, ре као је шеф ака де ми је Пе тер Ен глунд. Он је до дао да је Мо упо знат да је до био на гра ду али да је остао ку ћи са оцем. „Ре као је да је оду ше вљен и упла шен„, ре као је Ен глунд. Оми ље не те ме Мо Ја на су ре во лу ци ја 1911. ка да је са вла сти сврг ну та ки не ска ди на сти ја, ја пан ска ин ва зи ја и ко му ни зам и кул тур на ре во лу ци ја Мао Це дун га. Ње гов нај но ви ји ро ман, „Фрог„ из 2009. сма тра се, на во ди АФП, нај сме ли јим до са да због опи са ки не ске по ли ти ке јед ног де те та и ло кал них зва ни чи ка ко ји је су ро во при ме њу ју при сил ним абор ту си ма и сте ри ли за ци јом, кроз жи вот јед ног се о ског ги не ко ло га.Про шле го ди не је за тај ро ман осво јио и нај ве ћу ки не ску књи жев ну на гра ду „Мао Дун”. И по ред сво јих те ма,

Мо Јан до са да ни је имао пре те ра них про бле ма са ко му ни стич ким вла сти ма, а био је и пот пред сед ник Ки не ског удру же ња пи са ца. Ла у ре ат је та ко ђе при ста ли ца зва нич не по ли ти ке сво је зе мље ка да је реч о умет но сти и кул ту ри. То зна чи да умет ност и књи жев ност мо ра ју да слу же со ци ја ли стич кој бор би и са мим тим не угро жа ва ју вла да ју ћу Ко му ни стич ку пар ти ју.Не ки ње го ви са вре ме ни ци због ово га га кри ти ку ју, али је Мо Јан у

е о град ски из да вач „Пор та ли брис“ из дао је ро ман Мо Ја на „Ве ли ка не дра и ши ро ка бе дра“ на срп ском. Овај еп ски ро ман пре све га је са га о же на ма у зе мљи у ко јој до ми ни ра ју му шкар ци. Као што се из на сло ва на слу ћу је, нај ва жни ја сли ка и ме та фо ра у књи зи је жен ско те ло. Је дан од глав них ли ко ва – мај ка – ро ђе на је 1900. Удав ши се у сво јој се дам на е стој го ди ни у по ро ди цу Шан гу ан, ро ди ла је де ве то ро де це, ни јед но са сво јим му жем, ко ји је био сте ри лан. Нај мла ђе је де чак, је ди но му шко де те, ина че на ра тор у књи зи. Раз ма жен и не у спе шан, су шта је су прот ност сво јим твр до гла вим и енер гич ним се стра ма. Мај ка, не у ни шти ва, су штин ски ја ка же на, не пре кид но ри зи ку је свој жи вот да би спа сла жи во те сво је де це и уну чи ћа то ком го ди на дра ма тич них по ли тич ких пре ви ра ња. Ро ман је из ван ред но на пи сан: шо кант но, са мно го кр ви и на си ља ка кво се рет ко сре ће у са вре ме ној бе ле три сти ци – у скла ду са не чо веч ном сви ре по шћу ко јом је био про жет 20. век у Ки ни – а ипак не жно и дир љи во. Овај ро ман, пун не за бо рав них ли ко ва, пред ста вља бес ком про ми сно ви ђе ње Ки не 20. ве ка очи ма из у зет но на да ре ног и хра брог ро ма но пи сца- на ја вљу је из да вач.

го во ру на сај му књи га у Франк фур ту 2009. ре као да је он пи сац ко ме тре ба да се су ди са мо на осно ву ње го вих књи га. „Пи сац тре ба да из ра зи кри ти ку и про ти вље ње мрач ној стра ни дру штва и ру жној стра ни људ ске при ро де. Не ки мо жда же ле да ви чу на ули ци али тре ба ло би да то ле ри ше мо и оне ко ји се кри ју у со ба ма и ко ри сте књи жев ност да би из ра зи ли сво је ми шље ње„, ре као је он. Ро ђен 1955. у про вин ци ји Шан донг, у се о ској сре ди ни на ис то ку Ки не, по чео је да пи ше док је био у вој сци, осам де се тих, и та да је иза брао псе у до ним Мо Јан што зна чи „ћу ти„. Он је ка сни је об ја снио да је на ди мак по сле ди ца то га што су му као бр бљи вом де те ту го во ри ли да ућу ти, али и да га је иза брао ка ко би ње го ва књи жев ност го во ри ла уме сто ње га. До бит ник је број них књи жев них на гра да укљу чу ју ћи и Мен Еј жан на гра ду, Њу ма но ву на гра ду за ки не ску књи жев ност, а мно га де ла су му пре ве де на на ен гле ски и дру ге је зи ке. На гра ду у вред но сти од осам ми ли о на кру на (1,2 ми ли о на до ла ра) до де љу је Швед ска кра љев ска ака де ми ја, а Но бе ло ве на гра де се до де љу ју од 1901. го ди не. Мо је био је дан од фа во ри та за нај ви ше књи жев но при зна ње у све ту, уз ја пан ског пи сца Ха ру ки ја Му ра ка ми ја. (Танјуг)

НАСЛОВИ ЗА ДЕЦУ

Одговори на вечита питања њига кратких прича за децу „Зидови са ушима” Недељка Терзића у издању Едиције „Сирм” из Сремске Митровице је збирка сачињена од текстова које је писац објављивао у дечјој штампи: „Малом Невену” и „Невену”. Подељена је у тематске целине: Ленчарење-лешкарење, Зидови са ушима и Смишљана. Аутор остаје доследан свом досадашњем песничком и прозном опусу намењеном деци, да се најмлађим читаоцима треба обраћати истином. Посебно у односима кроз животни троугао отац-мајка-дете, што он чини на непосредан, духовит начин, најчешће дијалошки што даје велику динамичност у скученом простору кратке приче.

Да ли смо лењивци, размажени и склони ленчарењу, како и где, да ли смемо, да ли треба да шапућемо, нешто тајимо па због тога и да прислушкујемо друге; у овој књизи дати су неки одговори на та вечита питања. Трећи део књиге - Смишљана, писана је као дужа прича, више као монодрама за девојчицу узраста нижих разреда основне школе. „Зидови са ушима” је књига коју је илустровао Небојша Бобић. Недељко Терзић (1949) је књижевник и новинар из Сремске Митровице. Објавио је преко шездесет жанровски различитих наслова, а од тога, 24 књиге за децу и младе. Превођен је на више језика , а његово стваралаштво заступљено је у неколико десетина антологија. К. Р.

BA[TINA

ист за во ћар ство, ви но гра дар ство, по вр тар ство, цве ћар ство, по љи при вре ду, до ма -

злук и раз не по ли тех нич ке но ви не „Вр тар ски гла сник“, по кре нут је у Но вом Са ду, 1894. го ди не. На ме ра је би ла да из ла зи че ти ри пу та го ди шње и да до но си члан ке, прак тич не по у ке, бе ле шке, ве сти и др. у ве зи са пољ с ком по љ о п ри в ре д ом во ћар ством, ви но гра дар ством, по в р т ар с твом, цве ћ ар с твом, вр тлар ством и до ма злу ком. Из и шао је са мо је дан број, бо га то илу стро ван, а упо ре до штам пан ћи ри ли цом и ла ти ницом. Уред н ик је Јо ван К. Бор ја но вић, а из да вач Вр тар ски за вод Бор ја но вић и Комп. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и он је об ра ђен у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

1. „Српска геополитичка парадигма”, Љубиша Деспотовић - „Каирос” 2. „Сагмајстерова истрага”, Бошко Крстић - „Каирос” 3. „Беле ноћи”, Биљана Масникоса - „Каирос” 4. „Буђење Европе”, Дарко Гавриловић - „Каирос” 5. „Вјетар живота”, Мирјана Дмитрашиновић - „Каирос” 6. „Живети слободно”, Ник Вујичић - „Моно и Мањана” 7. „Песме”, Бранко Миљковић - „Каирос” 8. „Песме”, Растко Петровић - „Каирос” 9. „Педесет нијанси - Сива”, Е. Л. Џејмс - „Лагуна” 10. „Педесет нијанси - Мрачније”, Е. Л. Џејмс - „Лагуна”

Ро ман о про на ла же њу сре ће

е о г рад с ки „Ар х и п е л аг“ не дав но је об ја вио нај но ви ј и ро ман Бо р и с ла ва Чи чо вач ког „Рас ков ник“. Ова књи га је 2009. го ди не иза шла у Ам стер да му, на хо ланд ском је зи ку, а там но шњи чи та о ци и кри ти ча ри при ми ли су је са ве ли ким сим па ти ја ма. Хо ланд ска књи жев на кри ти ка ње го ву про зу у мно гим аспек ти ма до во ди у везу са ства ра ла штвом Да ни ла Ки ша. Мла дост глав ног ју на ка Фи ли па у Ју го сла ви ји и еми гра ци ј а у Хо л ан д и ј у цен т рал на су те ма „Рас ков н и ка“. Ро ман је по де љен на пет де ло ва, ко ји се, као у не кој фу г и, пре пли ћу и про жи ма ју. У пр вом де лу, ‘Ру ске бај ке‘, осли ка н о је иди л ич н о де т ињ с тво де ч а ка ко ј и је оп с ед н ут књи гом стра ш них ру ских бај ки. У ‘Ден д ро л о г и ји‘, дру гом де лу ро ма н а, при п о в е д ач го во р и о сред њ о школ ском до бу. Он же ли да ка сни је сту ди ра би о ло ги ју. Не ви н ост се гру б о уру ш а ва у тре ћ ем де л у, ‘Ен ц и к ло п е ди ји мр твих‘, у ко јем лик са да већ од ра слог Фи ли па до би ја све ви ше ка рак те ри стич них цр та. Ту по чи ње ре ал ност сту дент ских го ди на уз па ра ду гре шних фи гу ра и збр ка них љу бав них аван ту ра. Је дан од нај по тре сни јих па са жа го во ри о смр ти Фи ли по ве мај ке, са Хен дло вом му зи ком у по за ди ни.Че твр ти део, ‘Јо сиф и ње го ва бра ћа‘, ука зу је на те тра ло ги ју То ма са Ма на о лу та њи ма би блиј ског Јо си фа. То је на ја ва оства ре ња Фи ли по вог бек ства из Ју го сла ви је и до ла ска у мо чвар ну, си ву Хо -

лан ди ју.. И баш као глав ни ју нак То ма са Ма на, Фи лип по ста је уве рен да све те шко ће ко је му се де ша ва ју има ју свој ви ши циљ. Та ко „Рас ков ник“ Бо ри сла ва Чи чо вач ког по ста је ро ман про ч и ш ће њ а са по н о во про на ђе ном сре ћом на кра ју, у ко ју је укљу че на и прин це за из бај ки. Бо ри слав Чи чо вач ки (1966) је књи жев ник и обо и ста ко ји

жи ви у Бе о гра ду и по вре ме но у Ам стер да му. По чет ком де ве де се тих на пу стио је Ср би ју и на ста нио се у Ам стер да му. На хо лад ском је об ја вио че ти ри ро ма на и збир ку при по ве да ка, и сте као ре пу та ци ју из ван ред ног пи сца и му зи ча ра. Ро ман „Рас ков ник“ је тре ћи на слов Бо рисла ва Чи чо вач ког об ја вљен на срп ском, а по све ћен је су пру зи, ком по зи тор ки Иси до ри Же бе љан, због ко је се, по соп стве ном при зна њу, и вра тио у Ср би ју. Р. Л.

Штам па на ли те ра ту ра јеф ти ни ја од елек трон ске

Ћи ри лич но/ла ти нич ни гла сник за до ма ћи не

Најтраженији наслови у књижари „Каирос”

НО ВО ИЗ „АР ХИ ПЕ ЛА ГА”

Бес ком про ми сно ви ђе ње Ки не

TOP-LISTA

ис тра жи ва њу ко је се ба ви ло ана ли зом по пу лар них књи га ко је се про да ју на „Ама зо ну“, нај ве ћој свет ској ин тер нет про дав ни ци, утвр ђе но је да це не елек трон ских вер зи ја књи га ко је су тре нут ни хит пре ва зи ла зе су ме ко је куп ци из два ја ју за па пир не ко пи је, иако је про из вод ња ових дру гих да ле ко ску пља и ком пли ко ва ни ја. Та ко је елек трон ска вер зи ја пр вог ро ма на за од ра сле Џо а не Ро у линг, аутор ке се ри ја ла о Ха ри ју По те ру, на „Ама зо ну“ про да ва на за 11,99 фун ти, док је књи га у ме ком по ве зу ко шта ла 9 фун ти, по што је на њу ура чу нат по пуст од 11 фун ти, ра ди бо ље про да је. „Хро ни ке Да ун та ун Еби“, књи га на осно ву ко је је на пра вље на по пу лар на ТВ се ри ја, про да је се за 12,99 фун ти у фор ма ту на ме ње ном „Ама зо но вом“ елек трон ским чи та чу киндл, а па пир на вер зи ја ко шта 10,99 фун ти, по сле по пу ста од 10 фун ти. Струч ња ци ко ји се ба ве пра ће њем раз во ја тр жи шта књи га ис ти чу да је це на елек трон ских вер зи ја књи га пре ви ше ви со ка, као и да је њи хо ва ре ал на це на не где из ме ђу две и три фун те ни жа од па пир не вер зи је. За то чу де по ступ ци „Ама зо на“ и слич них ин тер нет књи жа ра да елек трон ске вер зи је про да ју ску пље од па пир них, јер за то, сем на сто ја ња да се под стак не про да ја штам па них књи га, не ма оправ да ња. Ако се узме у об -

O[E ] T NE

зир да је „Ама зон“ у ав гу сту об ја вио да је про да ја елек трон ских књи га ве ћа од про да је па пир них, од но сно да се на сва ких сто штам па них књи га про да 114 елек трон ских, ни је те шко прет по ста ви ти да је суд би на штам па них књи га при лич но не из ве сна. Ипак, оно што бри не је сте ин си сти ра ње на ви со кој це ни елек трон ских књи га, за чи је умно жа ва ње и ди стри бу ци ју го то во да и ни је по тре бан но вац, јер се сав тех нич ки рад на књи зи за вр ша ва с ње ним пре ло мом. При ла го ђа ва ње књи ге раз ли чи тим елек трон ским вер зи ја ма ве о ма је јед но став но и мо же се ура ди ти и код ку ће, уз по моћ ви ше бес плат них про гра ма, да не спо ми ње мо ма сов ну раз ме ну елек трон ских књи га ме ђу љу би те љи ма ове вр сте ли те ра ту ре. Европ ска ко ми си ја тре нут но спро во ди ис тра гу ве за ну за елек трон ско тр жи ште књи га, по сле оп ту жби да су из да ва чи пре кр ши ли За кон о кон ку рен ци ји, ти ме што су се иза за тво ре них вра та до го во ри ли да по диг ну це не елек трон ских књи га. Про да ја елек трон ских књи га са мо у Ве ли кој Бри та ни ји по ра сла је ове го ди не за 15 од сто, а про це њу је се да ће укуп на вред ност про да тих елек трон ских књи га до кра ја го ди не до сти ћи 260 ми ли о на фун ти. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak12.oktobar2012.

ОПЕРА СНП „МИЛЕВА” ДАНАС НА ФЕСТИВАЛУ „АРМЕЛ” У СЕГЕДИНУ

У конкуренцији певачи модерних рола Опера „Милева“ Српског народног позоришта, коју је на либрето Виде Огњеновић, а по мотивима из живота Милеве Марић Ајнштајн, компоновала Александра Вребалов, учествује данас на оперском фестивалу „Армел“ у Сегедину. Ову оперу режирао је Озрен Прохић, а диригује Александар Којић. Поред Српског народног позоришта, на овом значајном фестивалу учествују Центар за савремену оперу из Њујорка („Смрт у породици“ Вилијама Мајера), Театар “Josef Kajetán Tyl“ из Плзена („In the Penal Colony“ Филипа Гласа), Словачко народно позориште из Братиславе („Марија Тереза“

Роланда Баумгартнера) и Народно позориште из Сегедина („Андреа Шеније“ Умберта Ђордана). Фестивал „Армел“ посвећен је модерној опери и такмичарски је конципиран за младе певаче. У представи „Милева“ која ће бити изведена у Сегедину, гостују Викторија Макарјан, сопран из Грузије (у улози Милеве) и Дан Попеску (у улози Ерата), бас из Румуније, а учествују солисти, Хор и Оркестар Опере Српског народног позоришта. У осталим улогама су: Виолета Срећковић (Милева, сениор), Владимир Андрић (Алберт), Јелена Кончар (Зорка), Миљенко Ђуран (Професор Вебер), Бра-

нислав Јатић (Господин Марић), Марина Павловић Бараћ (Госпођа Марић), Саша Штулић (Бесо), Верица Пејић (Милана), Маја Мијатовић (Ружица), Бранислав Цвијић (Гросман), Игор Ксионжик (Мориц), Горан Крнета (Конрад), Лаура Павловић (Хелена) и Славољуб Коцић (Поштар). Праизведба опере „Милева“ била је 21. октобра 2011. у СНП, а београдска премијера четири дана касније на фестивалу Бемус у „Сава центру“. Опера „Милева“ компонована је по поруџбини Српског народног позоришта, поводом обележавања 150 година овог театра. Н. П-ј.

ИЗЛОЖБА ЕВЕ ГЕМЕРИ У КАЊИШКОЈ ГАЛЕРИЈИ

Доказивање на позоришној сцени Изложба остарења младе костимографкиње, позоришног декоратера и дизајнерке Еве Гемери из Кањиже, у Галерији „Тихамер Добо„ у родном граду побудила је валику пажњу овдашње публи-

тежима, скицама, макетама и костимима из представа на којима је до сада радила. Још у току студија у Капошвару имала је ангажман на представи Роберта Ленарта у суботичком

Ева Гемери и костими из представе Новосадског позоришта

ке. Гемеријева је графички дизајн учила у средњој школи у Суботици, да би свој афинитет према позоришној костимографији и сценографији усавршавала у Будимпешти, а потом завршила студије у Капошвару. Преставила се цр-

позоришту „Костолањи Деже„. Новосадско позориште - Ујведеки синхаз ју је ове године ангажовало на популарној представи Ервина Лазара „Бержиан и Дидеки„ у режији Кинге Мезеи, за шта је добила изузетне оцене критике.

Као костимограф Ева Гемери имала је ангажман за представу Кате Ђармати у изведби Сенћанског мађарског камерног позоришта „1697 - Била једном једна Сенћанска битка„, у режији Ивана Вукосављева, која је специјално припремана поводом Дана града Сенте и 11.септембра играна под ведрим небом. Ева је од малена волела да црта, а уз другарицу из средње школе привукла је позоришна сцена Од почетка је знала да неће бити глумица, али да ће бити блиска са позориштем. - Док сма била у Суботици глумац Народног позоришта Ервин Палфи држао је драмску секцију, коју сам похађала, иако сам знала да нећу постати глумица, али била сам уверена да ми је будућа професија у позоришту. Ту сам нашла себе и тражила пут за усавршавање. После школовања вратила сам се у Кањижу, одакле сам и кренула, па желим да се као костимограф, дизајнер и декоратер доказујем на војвођанској позоришној сцени - каже Ева Гемери. Текст и фото: М. Митровић

НА ПАНЧЕВАЧКОМ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛУ У НОВЕМБРУ

Гостује саксофониста Кени Гарет Кени Гарет, један од најзначајнијих џез саксофониста данашњице и добитник награде Греми, наступиће са својим бендом у оквиру 15. Панчевачког џез фестивала, који ће се одржати у Културном центру Панчева 10. и 11. новембра. Kenny Garrett Quin-

ри, свирао је са великим бројем познатих џез музичара, од којих издвајамо: Арт Блејки, Џо Хендерсон, Фреди Хабард, Вуди Шо, Мекој Тајнер, Фаро Сендерс, Брајан Блејд, Маркус Милер, Чик Корија, Џон Меклафлин, Херби Хенкок..

tet одржаће концерт првог фестивалског дана, а поред познатог саксофонисте у квинтету су Коркоран Холт (акустични бас), Мекленти Хантер (бубњеви), Вернел Браун (клавир) и Руди Бирд (перкусије). Кени Гарет је пет година био у бенду Мајлса Дејвиса, а у својој, више од 30 година дугој карије-

Гарет је рођен у Детроиту 1960, а занимљиво је да је његов отац, који је иначе био столар, свирао тенор саксофон као хоби. То је очигледно утицало на талентованог Кенија Гарета који је већ са 18 година био у саставу The Duke Ellington Orchestra предвођеним Мерсером Елингтоном, сином легендарног џез му-

зичара. Три године касније је свирао музику Теда Џонса у Мел Левис Оркестру као и у Дени Ричмонд оркестру који је био фокусиран на песме чувеног Чарлса Мингаса. Први албум објавио је 1984, а већ наредна два издања, Prisoner of Love и African Exchange Student, снимио је за велику издавачку кућу Атлантик Рекордс. Од 1992. и албума Black Hope снима за другог мејџора - Ворнер Брос. Рекордс. Songbook (1997), први албум који је био састављен од комплетно његових ауторских песама, био је номинован за престижну награду Греми. Друга номинација је стигла 2009. за издање Beyond the Wall. Гарет је 2008. и 2009. био на светској турнеји са џез супер-групом Five Peace Band у којој су поред њега били Чик Корија, Џон Меклафлин, Кристијан Мекбрајд и Брајан Блејд/Вини Колајута. Њихов албум Five Peace Band – Live је освојио 2010. Греми за најбоље инструментално џез издање. Кени Гарет је у априлу ове године објавио албум „Seeds From The Underground„, који садржи само ауторске композиције, а издање је омаж свима који су утицали на њега и пружили му инспирацију.

У НОВОМ ФИЛМУ О ЏЕЈМСУ БОНДУ

Милорад Капор уз Крејга и Бардема У новом филму “Skyfall , уз Д-анијела Крејга у улози легендарног Џејмса Бонда, и Хавијера Бардема, Џуди Денч, Рејфа Фајнса и Наоми Херис, игра и глумац Српског народног позоришта Милорад Капор, који тумачи капетана брода, на којем се одигравају неке од најузбудљивијих сцена из овог филма. Милораду Капору ово није прва улога на филмском платну у иностраној продукцији. Досад је у својој каријери учествовао у двадесетак филмских и тв остварења, у нашој, као и иностраној продукцији, али и у низу представа. Капор је члан ансамбла Српског народног позоришта, такође и оснивач и директор позоришне трупе “2упло дно” до краја позоришне сезоне 2006/2007, а од 2007. трупе “Јорик”. Нови филм о Бонду режирао је Сем Мендес, по сценарију Нила Первиса, Роберта Бејда и Џона Логана. осталим улогама гледаћемо Хавијера Бардема, Џуди Денч, Рејфа Фајнса и Наоми Херис. Након филмовима „Казино Ројал“ и „Зрно утехе“, Крејга гледамо још једном у новим акцијама легендарног агента 007. Он је, уз подршку продуцената, позвао Сема Мендеса да режира филм. “Знао сам да смо обојица подједнако ентузијастични и пуни поштовања према овој франшизи. Рекао сам му да ће то бити потпуно

другачије искуство, нешто за шта се не можеш потпуно припремити”. Сем Мендес истиче да је имао потпуну слободу да остави свој редитељски печат: “Нисам био ограничен жанром или франшизом. Било ми је драго што радим са Даниелом и Џуди, које добро познајем. Такође ме је подстакао

прикључила,“ наводи продуценткиња Барбара Броколи. На крају, редитељ Сем Мендес описује кључне адуте овог филма: „Код Бонда су ме посебно фасцинирали ликови и дијалози. Ако не развијате њихове карактере, акционе сцене губе смисао, ма колико фасцинантно изгледале. Јунаци морају да бу-

ентузијазам са којим су продуценти прихватали нове идеје о Бонду и М и употпуњавању читаве франшизе.” Ниједан филм о агенту 007 не би био потпун без упечатљиве насловне нумере. „Аделе је била наш први избор. Прочитала је сценарио и озбиљно се посветила стварању класичне Бонд теме. Резултат је спектакуларан и пресрећни смо што нам се

ду смештени у узбудљиве, уверљиве ситуације, из којих је готово немогуће извући се. То представља главни изазов и не престаје да привлачи публику.“ Филм “Skyfall” ће премијерно бити приказан на овогодишњој ревији филмова „Синеманија“, коју ће затворити 31.октобра. Од 1.новембра филм ће бити на редовном репертоару свих биоскопа. Н. П-ј

„ДИВЉАЦИ” У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Нови филм Оливера Стоуна Нови филм Оливера Стоуна „Дивљаци„ (Savages) са Ероном Тејлором Џонсоном, Тејлором Кичом, Блејк Лајвли, Џоном Траволтом, Бенисијом Дел Тором и Селмом Хајек у главним улогамa почео је да игра у домаћим биоскопима па и у новосадској „Арени синеплекс“. Како је саопштено из Тарамаунта, троструки добитник Оскара Стоун враћа се на велико платно узбудљивим трилером „Дивљаци„ који је заснован на истоименом крими-трилеру Дона Винслоуа, који је Њујорк Тајмс прогласио једним од топ 10 романа 2010. године. Предузимачи из Лагуна Бича, Бен (Џонсон), смирен и милосрдан будиста и његов блиски пријатељ Чон (Кич), бивши специјалац морнаричких „фока“ и бивши плаћеник, воде уносан, домаћински посао - гаје најбољу марихуану икад произведену. Такође деле и јединствену љубав према изузетној лепотици Офелији (Лајвли). Живот је идиличан у њиховом градићу у јужној Калифорнији... све док мексички Баха картел

не одлучи да се укључи у целу причу и да захтева да се овај трио

уортачи с њима. Кад немилосрдни вођа картела, Елена (Селма Хајек) и њен брутални помоћник, Ладо (Дел Торо), потцене нераскидиву везу између ова три пријатеља, Бен и Чон, уз помоћ невољног, корумпираног детектива за наркотике (Траволта), повешће рат против картела који, на први поглед, немају шансе да добију. И тако ће започети серија све покваренијих и опаснијих смицалица и маневара у овој бруталној борби живаца. „Дивљаци„ поседују неколико тема које се често појављују у Стоуновим филмовима: слојевите превласти, промена лојалности, преиспитивања оног најбољег и најгорег у људској природи, проучавања комплексних породичних односа и дирљив приказ оштећених људи од којих неки пронађу сопствену врсту хероизма.

svet

petak12.oktobar2012.

dnevnik

RU SI JA I SI RI JA O[TRO KRI TI KU JU TUR SKE VLA STI

UKRATKO Sru {io se voj ni he li kop ter AN KA RA: Vojni helikoter sru{io se na jugoistoku Turske, pri ~emu je poginuo jedan vojnik koji se nalazio u wemu, dok su jo{ trojica povre|ena, javqa Anadolija. Do incidenta je do{lo u provinciji Dijarbakir, na jugoistoku zemqe, kada je helikopter poku{ao da se prinudno spusti na zemqu po{to je slu~ajno u letu zaka~io prenosne linije dalekovoda, preneo je AP. Helikopter se sru{io u oblasti u kojoj se turska vojska sukobqava sa kurdskim pobuwenicima koji se bore za samoupravu, navodi ameri~ka agencija.

Stra da li u po `a ru BAL TI MOR: Jedna odrasla osoba i ~etvoro dece poginuli su u po`aru koji je rano ju~e zahvatio red ku}a u Baltimoru, javila je agencija AP. Portparol Vatrogasne slu`be Baltimora Kevin Kartrajt saop{tio je da su vatrogasci, pozvani oko dva sata ujutro, zatekli vatru i dim kako kuqaju iz prizemqa ku}e.

Di plo mat ska bu ra zbog pri ze mqe nog avi o na MO SKVA, AN KA RA, DA MASK: Rusija i Sirija o{tro su kritikovale turske vlasti zbog odluke da primoraju na prinudno sletawe putni~ki avion sirijske nacionalne aviokompanije „Sirijan er”, koji je prevozio i ruske putnike, i zaplene wegov tovar, zadr`avaju}i ga devet sati na pisti aerodroma u Ankari. Turske vlasti su u sredu uve~e zaplenile tovar erbasa A320, kojeg su prethodno na letu iz Moskve turski vojni lovci F16 prinudili da sleti u Ankaru zbog, kako su naveli turski mediji, sumwe da prenosi oru`je, nakon ~ega mu je tek posle devet sati odobreno da ponovo poleti u pravcu Damaska. [ef turske diplomatije Ahmet Davutoglu nije potvrdio da je u zaplawenom tovaru bilo delova za rakete, kako su prethodno javili pojedini turski mediji, ali je rekao da „ima elemenata koji nisu legitimni kada je re~ o civilnim letovima”.

Ubi jen rad nik am ba sa de SAD

glu i dodao da je za Tursku neprihvatqivo da se wen vazdu{ni prostor koristi za takve svrhe. U avionu se nalazilo 35 putnika, od kojih je, prema izvoru agencije Interfaks u Ministarstvu spoqnih poslova Rusije, bilo 17 ruskih dr`avqana,

SA NA: Radnik ameri~ke ambasade zadu`en za bezbednost ubijen je u prestonici Jemena Sani, javqa AP. Na Kasema Aklanija na putu ka poslu pucao je maskirani napada~ na motociklu. On je radio u ambasadi SAD u Sani ve} 20 godina, a kako prenosi Bi-Bi-Si bio je na ~elu tima koji je istra`ivao napad na ambasadu pro{log meseca tokom nereda koji su eskalirali zbog antiislamskog filma „Nevinost muslimana”. Pro{log meseca je u Libiji ubijen ameri~ki ambasador Kris Stivens.

ukqu~uju}i decu. Moskva je od turskih vlasti zatraìla obja{wewe, navode}i da diplomatama ruske ambasade u Ankari nije dozvoqen susret sa dràvqanima Rusije iz aviona, kojima je osam sati bio zabrawen ulazak u zgradu aerodroma. Izraàvaju}i

zabrinutost {to su u incidentu „dovedeni u opasnost ìvot i bezbednost putnika”, Moskva je poru~ila da „ruska strana insistira na obja{wewu razloga za takve akcije turskh vlasti prema ruskim dràvqanima”. Ruski list „Vedomosti” istovremeno pi{e da je ruski predsednik Vladimir Putin pomerio posetu Turskoj, zvani~no zbog usagla{avawa rasporeda obaveza i dnevnog reda, ali jedan od razloga bi mogle da budu neslagawa dve zemqe oko Sirije. Ahmet Davutoglu je, me|utim, ocenio da posledwi „incident u ovom trenutku ne}e uticati na tursko-ruske odnose”. Sirijski ministar saobra}aja Mahmud Said optuìo je ju~e Tursku za „piratstvo u aviosaobra}aju, koje je u suprotnosti sa sporazumima u civilnom vazhuhoplovstvu”, dok je sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova zatraìlo da Turska vrati tovar koji je zaplenila iz erbasa, navode}i da je on legalan.

Pred hap{ewem general koji je uhapsio ê Gevaru LA PAZ: Sud u Boliviji izdao je nalog za hap{ewe generala u penziji Garija Prada Salmona, koji je osumwi~en za povezanost sa bandom pla}enika optuènom za poku{aj izazivawa gra|anskog rata, a poznat je po tome {to je pre 45 godina uhapsio ~uvenog revolucionara Ernesta ê Gevaru. Sud je optuìo biv{eg generala (73) da je povezan sa raskrinkanom grupom bolivijsko-hrvatsko-ma|arskog pla}enika Eduarda Rose Floresa, a izdao je nalog za wegovo hap{ewe po{to se on nije pojavio na ro~i{tu suda u Tarihi, prenela je belgijska agencija Belga.

ISLA MA BAD: U dva odvojena bomba{ka napada na jugozapadu i u nevezanom napadu ameri~kih bespilotnih letilica u Pakistanu ubijene su 24 osobe, a 26 je raweno. Prvi bomba odjeknula je kod pijace u gradu Sibi u provinciji Baluxistan i ubila 10 i ranila 24 osobe, potvrdio je vi{i policijski oficir Gulam Ali La{ari. On je naveo da je bomba uni{tila nekoliko prodavnica u gradu koji se nalazi na oko 150 kilometara isto~no od Kita, lokalne prestonice. Nekoliko sati kasnije odjeknula je bomba pored puta i uni{tila vozilo sa bezbedwacima

u jugozapadnom gradu Dera Bugti. U napadu je troje ubijeno i jo{ dvoje je raweno, rekao je policijski slu`benik [ehbaz Kan, prenela je agencija AP. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za bomba{ke napade, mada nacionalisti u Balu~istanu ve} dugo godina vr{e „tihi” pritisak na Islamanad kako bi lokalna vlast dobila vi{e do nacionalnih izvora prirodnog gasa. U napadu ameri~kih bespilotnih letilica na severozapadu zemqe ju~e je ubijeno 11 pobuwenika u pakistanskom plemenskom regionu u blizini granice s Avganistanom.

[pi ju ni rao NA TO za Ru si ju

Sirijski avion nastavio let bez tovara

Ni je bi lo oru` ja

On je prethodno turskoj televiziji TGRT rekao da je avion presretnut zbog sumwe da prenosi nedozvoqen tovar za Damask. „Ako se na civilnim letovima prenosi oprema koja nije prijavqena onda je sigurno da }emo je pregledati”, rekao je Davuto-

Tru pe SAD ubi le 24 oso be

KANADA

Visoki predstavnik ruske institucije koja se bavi izvozom oru`ja je u me|uvremenu agenciji Interfaks rekao da u avionu nije bilo nikakvog ruskog oru`ja. Prema re~ima tog izvora, da je Rusija htela da po{aqe oru`je u Siriju, „to bi se radilo utvr|enom procedurom, a ne nelegalnim putem, tim pre ne uz kori{}ewe civilnog aviona”. Posle zaplene tovara, avion je rano ju~e ujutro nastavio let. Kartrajt je izjavio da je situacija „bukvalno bila paklena”. On je dodao da su vatrogasci obuzdali poàr i u operaciji spa{avawa prona{li tela petoro qudi, za koje se veruje da su starija èna i wenih ~etvoro unu~i}a. Jedna osoba isko~ila je kroz prozor na drugom spratu ku}e i preba~ena je u bolnicu, a jedan vatrogasac je povre|en kada je propao kroz pod na drugom spratu i pao u podrum. On je odveden u bolnicu u stabilnom stawu. Zvani~nici istraùju uzrok poàra.

PAKISTAN

Vlada Eva Moralesa optu`ila je me|unarodnu pla}eni~ku grupu za poku{aj izazivawa gra|anskog rata sa ciqem da se izdejstvuje otcepqewe bogatog regiona Santa Kruz, a grupa je raskrinka-

na u aprilu 2009. godine, kada je vo|a Flores ubijen u policijskoj akciji. U maju 2010. godine, Salmonu je ve} odre|en ku}ni pritvor u sklopu te afere, u kojoj je osumwi~eno 39 osoba, od kojih se najmawe desetak ve} nalaze iza re{etaka, dok je on tu odluku osudio kao „izmi{qotinu u politi~ke svrhe”. Biv{i general je poznat po tome {to je 1967. godine uhapsio ^e Gevaru u trenutku kada je on poku{avao da i u Boliviji pokrene revoluciju, posle ~ega je ~uveni kubanskoargentinski gerilac pogubqen u oktobru iste godine.

TO RON TO: Biv{i kanadski obave{tajac Xefri Delil priznao je da je nekoliko godina {pijunirao za Rusiju i da je prodavao podatke Kanade i NATO za 3.000 dolara mese~no. On je radio u tajnom objektima kanadske mornarice i imao je pristup sistemima za razmenu obave{tajnih podataka sa zemqama poput SAD i Velike Britanije. Delil je ~etiri godine kopirao tajne informacije na memorijske kartice i dostavqao ih Moskvi. On je 2007. godine do{ao u rusku ambasadu u Otavi i ponudio svoje usluge. Uhap{en je u januaru, javqa Bi-Bi-Si. Ovaj slu~aj je naneo te{ku i nepopravqivju {tetu odnosima Kanade sa saveznicima, rekli su tu`ioci ju~e pred provincijskim sudom u Novoj [kotskoj. Dopisnik Bi-Bi-Sija u Torontu Li Karter ka`e da je Delilovo (41) priznawe krivice predstavqalo iznena|ewe. To zna~i da je ukinuta zabrana objavqivawa i da }e detaqi ovog slu~aja prvi put biti obelodaweni. Na saslu{awu povodom utvr|ivawa kaucije u martu pro~i-

tani su delovi policijskog saop{tewa u kome je on, navodno, opisao dan kada je u{ao u rusku ambasadu kao „profesionalno samoubistvo”. Presuda }e biti izre~ena u januaru, a biv{i kanadski mornari~ki obave{tajac bi mogao biti osu|en na kaznu od pet godina zatvora do do`ivotne kazne. U wegove {pijunske aktiv-

nosti se posumwalo 2011. godine kada se vratio sa ~etvorodnevnog puta u Brazil, gde je imao susret sa ruskim posrednikom koji mu je doneo nekoliko hiqada dolara u gotovom novcu. Tada se u istragu ukqu~ila Kadaska kraqevska kowi~ka policija koja je otkrila mejl nalog koji je Delil koristio sa Rusima.

RUSIJA

Ne }e spo ra zum sa SAD o nu kle ar nim za li ha ma MO SKVA: Rusija ne `eli da produ`i sporazum sa SAD o obezbe|ivawu nuklearnih zaliha zaostalih iz vremena Sovjetskog saveza. U okviru tog programa, pokrenutog 1992. godine na inicijativu ameri~kih senatora Sema Nana i Ri~arda Lugara, SAD su s milijardama dolara pomogle Rusiji i susednim biv{im sovjetskim republikama da obezbede nuklearne zalihe.

SAD su pomogle Rusiji da preveze bojeve glave, razvije viokotehnolo{ke bezbednosne sisteme za skladi{ta i demontira nuklearne podmornice i drugo oru`je. Odluka Rusije da ne `eli da produ`i sporazum, koji isti~e 2013. godine, doneta je posle odluke Moskve pro{log meseca da obustavi rad Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj u Rusiji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARK BA SE LEJ JU SEF Advokati Marka Baseleja Jusefa (55), autora kratkog filma „Nevinost muslimana”, tvrde da taj film nije uzrok nasiqa u Egiptu i Libiji. Branilac Kris Vilijams je rekao da se sada vidi da su napadi, kao onaj u Bengaziju u kome je ubijen ameri~ki ambasador Kris Stiven, bili ranije planirani, i da wihov brawenik i wegov film to nisu izazvali.

JE KA TE RI NA SA MU ^E VI^ ^lanica grupe „Pusi rajot” Jekaterina Samu~evi~, koju je ruski sud neo~ekivano oslobodio, izjavila je da }e ta grupa nastaviti protestne akcije. „Nismo zavr{ili niti }emo prekinuti na{ politi~ki protest. Moramo tako da delujemo da oni (vlasti) ne saznaju unapred za koncerte i ne uhapse nas”. Samu~evi~ (30), Marija Aqohina (24) i Nade`da Tolokowikova (22) osu|ene su zbog „pank molitve”.

UGO Â VES Predsednik Venecuele Ugo âves imenovao je ministra spoqnih poslova Nikolasa Madura za novog potpredsednika. Maduro (49) je na tom mestu zamenio Eliasa Haua. Biv{i vo|a sindikata zaposlenih u javnom autobuskom prevozu i {ef diplomatije od 2006. godine, Maduro se ve} duè vremena posmatra kao mogu}i âvesov naslednik zajedno sa jo{ nekoliko drugih saradnika.

Islamisti pla}aju 600 dolara za decu vojnike WUJORK: Radikalni islamisti na severu Malija pla}aju po 600 dolara za decu vojnike i poru~uju da }e uvesti {erijatske zakone, uprkos protivqewu lokalnih muslima „Kr{ewe qudskih prava postalo je sve vi{e sistematsko”, izjavio je pomo}nik generalnog sekretara Ujediwenih nacija za qudska prava Ivan [imonovi} u sedi{tu svetske organizavije u Wujorku. [imonovi} je optu`io nove vlastodr`ce dve tre}ine Malija, da novac od otkup i trgovine drogom koriste za kupovinu dece vojnika, prenosi BiBi-Si. „Kupuju decu vojnike i za wih porodicama pla}aju 600 dolara po detetu. @enska prava su posebno ograni~ena”, rekao je [imonovi} i naveo dugu „zastra{uju}u listu” neudatih `ena koje su bile trudne ili rodile decu. „@ene su primorane na brak. One ko{taju mawe od 1.000 dolara i neki su onda bile preprodavane {to je paravan za prinudnu prostituci-

ju”, ocenio je [imonovi} posle posete Maliju. Od ranije su poznati slu~ajevi o{tre primene {erijata za krivi~na dela.

[imonovi} je naveo da je od marta bilo tri javna pogubqewa, osam amputacija ruku i dva kamenovawa i da postoje informacije da su zarobqenici u zatvorima na jugu zemqe mu~e i drè u nehumanim uslova. [imonovi} je pozvao lokalne vlasti da istraè ove slu~ajeve, ukoliko èle da UN uputi pomo} prelaznoj vojnoj vlasti u toj afri~koj zemqi kako bi povratili kontrolu nad okupiranim delovima zemqe koje drè radikalni islamisti i pripadnici plemena Tuarega, navodi Bi-Bi-Si. U dràvnom udaru krajem marta koju je izvr{ila grupa pobuwenih vojnika u Maliju, suspendovan je ustav i raspu{tene institucije, zauzeta i opqa~kana predsedni~ka palata, a svrgnuti predsednik Amadu Tumani Ture (63) koji se ~itavu deceniju nalazio na ~elu dràve, pobegao je iz zemqe.

BALkAn

dnevnik

Pro tiv Vla di nih me ra {ted we i re zo va za za po sle ne

Posvetari protiv smawewa plata

imati bedne penzije, a deca ne}e mo}i da nam poma`u jer ne}e imati posla. Mladi qudi sa fakultetima }e zaboravqati svoja znawa i to }e biti uni{tene generacije i demografska katastrofa„, rekao je Ribi}. Lideri sindikata o{tro su kritikovali vladu koju predvodi Socijaldemokratska partija (SDP), ocewuju}i da je ta stranka izdala socijaldemokratiju i da vodi neoliberalnu politiku. „Smawuju nam se plate, re`u prava, ucewuju nas, poku{avaju slomiti”, poru~uju sindikati.

CRNA GORA

\u ka no vi}: De mo krat ski front è li ve li ku Sr bi ju POD GO RI CA: Lider DPS Milo \ukanovi} kaè da se na parlamentarnim izborima brane politi~ke tekovine referenduma 2006. i optuìo opoziciju da prièqkuje „veliku Srbiju”. S druge strane, lider Demokratskog fronta Miodrag Leki} tvrdi da, ako pobedi na izborima, ne}e mewati politiku Crne Gore prema Kosovu. \ukanovi} je ponovio da bi crnogorska nezavisnost bila dovedena u pitawe ukoliko bi na izborima trijumfovala opozicija. „De mo krat ski front po Beogradu lepi plakaMilo \ukanovi} te, pokazuju}i da se ispod nove parole nalaze stare tiv na Cr na Go ra è li da anticrnogorske namere u kojiugrozi ~vrsti suverenisti~ki ma je Crna Gora deo velike deo javnosti, jer se pokazalo Srbije. S druge strane, Pozida u antisrpskom bloku nema

dovoqno glasova za reviziju odluke sa referendum”, kazao je \ukanovi} na predizbornom skupu na Cetiwu. On je optu`io politi~ ke kon ku ren te iz De mo krat skog fron ta da se zala`u da Crna Gora bude 27. glasa~ki okrug ve li ke Sr bi je, dok je Pozitivnoj Crnoj Gori zamerio {to niko od wenih ~elnika nije bio deo pokreta koji je Crnoj Gori vratio nezavisnost. \ukanovi} je ponovio obe }a we da }e re{a va we pro ble ma ne za po sle no sti bi ti prioritet budu}e Vlade Crne Gore i da }e u naredne ~etiri godine biti zaposleno 40.000 qudi, preno se podgo ri~ki mediji.

Le ki}: Ne }e mo me wa ti po li ti ku pre ma Ko so vu POD GO RI CA: Lider Demokratskog fronta Miodrag Leki} odbacio je mogu}nost da bi taj politi~ki savez, u slu~aju da osvoji vlast na parlamentamim izborima, doveo u pitawe odluku \ukanovi}eve Vlade o priznavawu nezavisnosti Kosova. „Me|unarodno pravo ne poznaje kategoriju poni{tavawa od lu ka pret hod nih vla da o pri zna wu dr `a va”, ka zao je Le ki} u in ter vjuu „Vi je stima”. On je ka zao da ve }inska cr no gor ska jav nost nije zadovoqna kako je odluku o priznavawu Kosova donela doma}a vlast, bez elementamog konsultovawa voqe gra|ana. „Cr no gor ska vlast je ili servilno izvr{ila dobijene naloge sa strane ili projektova la da }e sa pri zna wem Kosova dobiti neku nagradu, re ci mo u vi du ne kog me |u narod nog po pu sta za ko rup ciona{ko mafija{ke realnosti u Crnoj Gori”, rekao je Leki}.

Po wegovim re~ima, Front namerava da intenzivno sara|uje sa me|unarodnim fak to rom, ali ne na ba zi servilnosti ili stra ha uce wih li~nosti. „Sada se doma}e li ce mer stvo nastavqa i ovom pri~om o neprihva ta wu ko sov skog ambasadora zbog navodno teMiodrag Leki} {kog po lo à ja crnogorske mawine na Kosovu. parlamentarnim izborima 14. Kao ozbiqna i odgovoma koa- oktobra, prema Kosovu voditi licija, u slu~aju da nam gra|a- aktivnu politiku, u vi{e segni ukaù poverewe da formi- menata, kako prema cr nogrramo vladu, na me|unarodnom skoj mawini tamo, tako i preplanu nastavili bismo tamo ma pro ble mu iz be gli ca sa gde je stala prethodna vlada, Kosova u Crnoj Gori. Pro{to zna~i i uvaàvawe pret- blem izbeglica sa Kosova u hodno usvojenih me|unarodnih Crnoj Gori, Leki} je nazvao obaveza”, rekao je Leki}. „rasisti~kim skandalu” koji On je kazao da }e, ako Demo- ne mo} no gle da ju cr no gor ski kratski front osvoji vlast na gra|ani.

BOSNA I HERCEGOVINA

TA LAS DE MON STRA CI JA ZA HVA TIO HR VAT SKU

ZA GREB: Vi{e hiqada radnika okupilo se u centru Zagreba na neo~ekivano masovnim demonstracijama protiv vladine politike i mera {tedwe. Prema procenama, u {etwu glavnim gradskim ulicama krenulo je oko deset hiqada nezadovoqnih radnika, a pojedini mediji u hrvatskoj izra`avaju za~u|enost {to je protest uspeo u ovolikoj meri. I organizatori su poru~ili da je „sada jasno da je nakon Gr~ke i [panije i u Hrvatskoj mogu}e masovno okupqawe”. Jedan od razloga za protest je Masovni protesti na ulicama Zagreba raskidawe kolektivnih ugovora u javnom sektoru. se i poruke „Profiti privatni, „Hrvatska nije [panija, ni gubici zajedni~ki. To je stvarGr~ka, hrvatska javna potro- nost koju nam nude”, „Nama sma{wa najmawa je u Evropi. U wujete primawa. Zar smo mi izaskandinavskim zemqama se sto zvali krizu”, „Plan 2 - upropagodina ure|ivala demokrati- {}ena prosveta, pokrenuta Hrja, red ulice, red pregovora. vatska u ponor”, kao i „Ru`an Hrvati nisu skloni izlasku san - nova vlast, stara pri~a”. na ulicu, ~ekaju da drugi re{e Za tri godine odrekli smo se wihove probleme. Ali do|ite milijardi kuna na{ih prava, a i slede}i put, pripremi}emo da li se zbog toga otvorilo jedim {trajk”, najavio je jedan od no radno mesto? Ko je profitilidera protesta Vilim Ribi}, rao? Radnik nije. Ve} ~etiri prenosi „Ve~erwi list”. godine smo u krizi, ni{ta se ne de{ava, a najavquju deceniju Na ~elu kolone bio je transtagnacije. To zna~i da }emo sparent „Izdali ste”, a isti~u

petak12.oktobar2012.

Podsetimo, kako su tromese~ni sindiklalni pregovori zavr{ili raskidawem kolektivnog ugovora, a nepopustqivi sindikati ve} su tada najavili proteste, ali i {trajkove i mogu}e tu`be. Matica sindikata u Zagrebu organizuje proteste protiv Vladine politike {tedwe i rezova za zaposlene u prosveti i zdravstvu. Nezadovoqni otkazivawem kolektivnog ugovora i smawewem prava prosvetari i deo medicinara iza{ao na ulicu.

Ka me no van voz POD GO RI CA: Lokalni putni~ki voz koji saobra}a na relaciji Podgorica-Nik{i} kamenovan je ju~e u mestu Vrawske wive, a u incidentu nije bilo povre|enih. Kako se navodi, na vozu je polomqeno nekoliko stakala i pri~iwena znatna materijalna {teta. Iz @elezni~kog prevoza Crne Gore su saop{tili da, u posledwe vreme, huligani sve ~e{}e kamenuju vozove, ~ime se ometa redovno sabra}awe i izaziva znatna materijalna {teta. @elezni~ki prevoz Crne Gore u~ini}e sve da vozove, imovinu i putnike za{titi od bahatog i nasilni~kog pona{awa pojedinaca, ali se o~ekuje i podr{ka svih, pre svega, korisnika na{ih usluga, gra|ana i dr`avnih organa da se ovakva pojava spre~i i po~inioci kazne, navodi se u saop{tewu. Pruga Podgorica-Nik{i} pu{tena je u saobra}aj 1. septembra, posle skoro trogodi{we rekonstrukcije.

Na pad na auto bus SNP-a POD GO RI CA: Autobus sa pristalicama Socijalisti~ke narodne partije iz Nik{i}a kamenovan je posle preksino}ne konvencije te stranke u Podgorici. U incidentu niko nije povre|en, ali je na vozilu pri~iwena ve}a materijalna {teta. Na autobusu je polomqeno nekoliko stakala, a policija je izvr{ila uvi|aj. Lider SNP-a Sr|an Mili} ocenio je da je u pitawu vandalski ~in, koji moraju osuditi svi u Crnoj Gori. „U Crnoj Gori, naàlost, jo{ postoje qudi koji svojim delovawem raspiruju mr`wu. Mi i danas za wih imamo razumevawa, ali traìmo od dràvnih organa da otkriju po~inioce napada” , rekao je lider SNP-a. Mili} je dodao da je velika sre}a {to u incidentu niko nije povre|en, prenose podgori~ki mediji. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani za 14. oktobar bi}e deveti od uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno tre}i posle sticawa nezavisnosti, 2006. godine.

So ren sen: Po li ti ~a ri kri vi za iz ve {taj EK lidere u BiH da u~ine sve kako BA WA LU KA: Specijalni bi se re{ila otvorena pitawa, predstavnik EU u BiH Peter posle ~ega bi BiH mogla da Sorensen kaè da su doma}i pozatraì kandidatski status u liti~ari odgovorni za sve ono EU. {to je navedeno u izve{taju EK On je rekao da RS „deli nezao napretku ka ~lanstvu. Taj dovoqstvo zbog slabog napreizve{taj uglavnom je negativan tka BiH ka EU”, pozivaju}i i stavqa BiH na za~eqe proceostale politi~ke lidere da sa pro{irewa. ispune dva preostala uslova, „U razgovorima koji predstoprimenu presude „Sejdi}je u narednih nekoliko sedmica Finci” i uspostavqawe mehanvide}u da li ima dovoqno poliizma koordinacije, za ti~ke voqe koja }e pratiti podno{ewe aplikacije za kanopredeqewe javnosti za ~landidatski status BiH. stvo BiH u Uniji”, kazao je „Mi }emo nastaviti da veoma Sorensen posle sastanka sa predano radimo, jer èlimo da predsednikom Republike se steknu formalni uslovi za Srpske Miloradom Dodikom. kandidatski status BiH. To Sorensen je poru~io da se mora videti da postoji saglasnost svih politi~kih stranaka da se krene daqe. On je dodao da je EU spremna da radi sa doma}im politi~arima na pridruìvawu BiH evropskoj zajednici, dodaju}i da u tom smislu treba i tuma~iti iz ve {taj o napretku, Peter Sorensen jer se u wemu navodi {ta treba nam je jedan od va`nih poliuraditi u narednom periodu. ti~kih ciqeva koji èlimo da Specijalni predstavnik EU u bude ostvaren {to pre”, kazao BiH je ocenio da je generalno, je Dodik posle sastanka sa na regionalnom nivou, do{lo Sorensenom. On je pozvao Evropsku komido napretka i da je sasvim jasno da EU ispuwava svoja siju da pomogne „u stvarawu obe}awa kada zemqa ispuni funkcionalne strategije borbe protiv korupcije”, dodaju}i da svoje obaveze. Sorensen je konstatovao da je RS spremna, ali i provodi BiH nije ispunila obaveze u aktivnosti u borbi protiv rokovima koji su joj predo~eni korupcije. na junskom sastanku evropskih „Kqu~no pitawe je kako zvani~nika i politi~kih lidepoboq{ati kapacitete pravora u Briselu, nagla{avaju}i da sudnog sistema koji mora da }e naredne sedmice pokazati da bude odgovorniji javnosti, ne li }e obaveze koje su preuzete politikama, za ono {to ~ini”, na tom sastanku biti ispuwene. kazao je Dodik, pozivaju}i na On nije èleo da komentadijalog u vezi sa daqom reforri{e mogu}e ukidawe bezvizmom pravosu|a u BiH. nog reìma za BiH, isti~u}i da Predsednik RS je kazao da u je sasvim jasno da, kada zemqa BiH {to pre treba formirati preuzeme neke obaveze, treba da novi saziv Saveta ministara ih i ispuni. BiH, navode}i da bi se to Predsednik RS Milorad moglo desiti u naredne dve do Dodik pozvao je politi~ke tri sedmice.

Do dik ras pu stio de vet od bo ra BA WA LU KA: Zbog lo{ih rezultata na lokalnim izborima u RS i BiH, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik raspustio devet odbora i imenovao poverenike. SNSD je na proteklim lokalnim izborima izgubio na~elni~ke pozicije u vi{e od dvadeset gradova i op{tina u Republi~i Srpskoj i Federaciji BiH. Milorad Dodik Dodik je taj potez najavio prethodno u medijima i rekao da se na tome ne}e stati. U narednom periodu mogu se o~ekivati i smene jo{ nekih odbora i direktora iz SNSD-a, ali }e, ka`e, o tome biti re~i

na sednicama Izvr{nog odbora stranke u nedequm, a Glavni odbor stranke najavqen je za subotu 20. oktobra. Dodik je ponovio da je wegova stranka izgubila na~elni~ka mesta, ali ne i broj odbornika, niti snagu. „ Izvr{i}emo analizu na bazi prispelih podataka i predlo`iti odre|ene mere, pre svega, re or ga ni za cije i stabilizacije partije. Mi smo partija koja je do ovih izbora neprestano rasla. Ovo je prvi put da smo stagnirali i ne{to malo izgubili i moramo da budemo svesni te ~iwenice”, naveo je Dodik u Bawaluci.

Maj ke Sre bre ni ce tu ì le UN SA RA JE VO: Predstavnice udruèwa „Majke enklava Srebrenica” i „@epa” podnele su Evropskom sudu za qudska prava tu`bu protiv UN jer ih smatraju odgovornim za genocid „Traìli smo samo da se donese pravedna presuda i da ona ne bude politi~ka kao u slu~aju vrhovnog suda Holandije koja je bila u korist UN, a na {tetu `rtava”, izjavila je predsednica tog udruèwa Munira Suba{i}. Na pokretawe postupka pred Evropskim sudom „Majke Srebrenice” su se odlu~ile nakon {to je holandski Vrhovni sud u maju odbio wihovu tu`bu podnetu zbog ~iwenice da vojnici iz te zemqe koji su bili u sastavu UNPROFOR nisu preduzeli ni{ta kako bi bo{wa~ko stanovni{tvo za{titi od masovnog ubistva koje su po~inile srpske snage 1995. Holandski sud je tu tu`bu odbacio pozivaju}i se na imunitet od sudskog progona zajam~en UN-u, pa tako i vojnicima koji deluju pod zastavom te svetske organizacije, preneli su bosanski mediji.

petak12.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Srboqubu Trajkovi}u obele`i}emo u subotu, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Kameni~kom grobqu. S tugom i po{tovawem, wegovi najmiliji. 62142

Posledwi kom{iji

FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, izvor na placu. Telefon 069/18-26-726. 61861

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

PRODAJEM plac 20 ari na Bege~koj jami, mo`e i pola, dozvoqena gradwa, struja 100m od placa. Povoqno. Telefon 898-307. 62013

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61899

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e i jagwad dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

pozdrav

dragom

Ko{icki Lajo{u POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelu - restoranu u Austriji. Telefon 0043476236155. 61847 POTREBNA prodava~ica za rad u pekari u Novom Sadu. Posledi CV na email adresu zivkovic_kac@live.com ili na adresu Laze Kosti}a 87, 21243 Koviq. Kontakt: Ratko @ivkovi} 062/522-154. 62074

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 61698 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837

od Jelene Li~ine sa decom.

62130

Posledwi pozdrav

Perehinac Ivici od porodice U~ur: zeta Zorana, }erke Miline i unuke Marine.

62133

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 11. 10. 2012. godine preminuo u 64. godini moj suprug

Ko{icki Lajo{ Sahrana je danas, 12. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentu, u Petrovaradinu. O`alo{}ena supruga Jelena. 62135

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Iznenada nas je napustio na{ uja

petak12.oktobar2012.

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada vi{e nije sa nama

Vidosava Gruji}

Ivica Perehinac 1940 - 2012.

Danilo Stoj{i}

Sahrana je danas, 12. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 62118

Obe}ao si mi da }e{ do}i, ali... Zauvek }emo te nositi u na{im srcima i mislima. Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav

POMEN Dana 13. 10. 2012. godine, navr{ava se sedam godina od smrti na{eg

Perehinac Ivici

Zauvek }e{ biti voqena i ~uvana u na{im srcima i mislima. Pomen je u subotu, 13. 10. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neka te an|eli ~uvaju. S qubavqu i po{tovawem, porodica Gruji}.

od: }erke Lidie, zeta Zorana i unuka Alekse i Luke.

62054

Qubi{e Georgijevi}a Pomen }e se odr`ati u subotu, 13. 10. 1012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 62096

62134

2005 - 2012.

POMEN Navr{ava se 11 punih godina od kada nije me|u nama na{a draga

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog brata Tvoji: Radmila, Vladimir, Rade i Ogwen.

62090

Anka Milovi} Vreme prolazi, ali na{a qubav i se}awe ~uva}e te ve~no od zaborava. Tvoj suprug Petar, }erke Radmila i Jelica i unuka Gordana sa porodicom.

POMEN U subotu, 13. 10. 2012. godine, navr{ava se 6 tu`nih meseci otkada nije sa nama na{a draga

Mirjana Stepanovi}

Danila Stoj{i}a 1953 - 2012. Sahrana je danas, 12. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Gradi{tu. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Sedam godina slu{amo tvoju Heruvimsku pesmu. U mislima, svaki dan sa tobom.

Neute{ne: sestre Planinka Vi{kovi} i Stojanka Novakov sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

Weni najmiliji Zoranka i Bora.

62088

62079

62092

61854

Posledwi pozdrav

Qubica Uro{evi}

Dragica Simin

ro|. Lerer umetni~ko Gubik

Pre {est godina izgubili smo na{u voqenu majku i suprugu. Ostaje zauvek u na{im srcima i mislima.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 13. 10. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu davati ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a mama, svekrva, baka i prabaka

Pomen }emo odr`ati u subotu, 13. 10. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica. 62084

Pro{lo je deset godina od kako nije sa nama na{

baba Irini

Dragoqub Kolari}

Sofija Grun~i} Sahrana je danas, 12. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od: Tawe, Bruna i Mirka.

O`alo{}ena porodica Grun~i}. 62086

62052

POMEN

Te{ka srca ka`em, Tata ostavio si nas da tugujemo za tobom. Osta}e{ nam u se}awu kao otac i deda koji je uvek pru`io ruku kada treba.

Miodrag Vuksanovi} Pomen }emo obele`iti u subotu, 13. 10. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Novki \urica

na{oj Radi

1974 - 2000 - 2012.

Se}awe na tvoj dragi lik i tvoju dobrotu nikada ne}e izbledeti.

Tvoji: supruga Vera, }erka Vesna, sinovi Goran i Zoran, snaje i unu~ad.

62010

62053

Dragi Bato,

1953 - 2002. Sa po{tovawem i qubavqu, porodica.

62101

Dragoqub Kolari}

1934 - 2012.

Danas je tvoj ro|endan, ~etvrti od kada si nas iznenada napustio. Mi te ~uvamo u svom srcu, tugujemo za tobom i sa ponosom te spomiwemo. Tvoje sestre Gospava i Milica i tvoja Rozina. 61924

Posledwi pozdrav tetki i zaovi

sestri,

Bio si nam uzor u `ivotu i radu, sa nadom da }e ti unuci li~iti po karakteru i vrlinama. Osta}e{ nam u se}awu kao otac i deda na kojeg smo se uvek mogli osloniti.

Dragoqub Kolari}

iz Titela

Krsman Kosti} Ki}a

Porodica Mili} Mikice i Rade sa porodicom i prijateqima.

62102

Preminuo je na{ dragi

Milorad - Bata Savi}

PE TNAE S TOG OD I[ WI POM E N

Vreme prolazi, a se}awe na tebe je sve ja~e. Rado te pomiwemo i evociramo uspomene na na{e dru`ewe.

Radmila Petrin

Ne postoji vreme koje mo`e da izbri{e bol, tugu i ve~no se}awe na tebe. Sine, dvanaest godina pro|e. Otac Jovan Popovi}.

62095

O`alo{}eni: }erka Jasmina, zet Nikola i unuke Maja i Sandra.

SE]AWE

62104

Aleksandar Popovi}

O`alo{}eni: suprug Milo{, }erka Jasna, sin Dejan, unuka Jovana, unuk Du{an, snaja Suzana i zet Sreten.

Sofiji Grun~i}

Sahrana je u subotu, 13. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Bio si nam zvezda vodiqa, pokreta~ i veliki oslonac kroz `ivot. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Persa i }erke Jasmina i Marina sa porodicama. 62106

ro|. Rusov O`alo{}eni: }erka Marina, zet Bora i unuci Slobodan, Aleksandar i Milo{.

62108

od: brata Bate, snaje Katice Rusov i Goce Stankovski sa porodicom.

62111

06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.40 01.05 02.30

tv program

petak12.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Фолдер култура Плави круг Вести Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех - мађ. Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преваранти Андрићград или бајка о бесмртности Војвођански дневник Петказање Један на један Комшилук Све странци Концерт Бајаге на Грожђенбалу 2006. Емисија на мађарском.са титл.на српском

08.00 09.05 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.32 13.24

Керолин Кац

СЕРИЈА

Др Мартин Улоге: Мартин Клунс, Керолин Кац, Џо Абсолом, Селина Кадел (Панонија, 13.00) 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

(РТС 1, 20.30) 19.30 Дневник 20.10 Фудбал, Квалификације за СП 2014: Србија -Белгија, спортски програм 20.30 Фудбал-Квалификације за СП 2014: Србија-Белгија, пренос 22.34 Истражитељи из Мајамија 23.20 Дневник 23.43 Хероји 00.28 Ноћни биоскоп, филм

Иву Андрића Емир Кустурица учинио је јединим нобеловцем на свету коме је посвећен читав један град, а Андрићград првим градом у историји човечанства који настаје надахнут литературом. У срцу Вишеграда, надомак на Дрини ћуприје, снимљена је емисија РТВ. Ауторка: Софија Љуковчан (РТВ 1, 21.00)

Кухињица – мађ. Вршачки венац 5.ем. Додати живот годинама Петказање Свјетионик Концерт Масима Савића у Синагоги 12.00 Кад зазвони 12.30Вести (мађ) 12.40Док. филм на словачком са титл.на срп. 13.05 Вршачки венац 14.05 Биографије 14.45 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија на словачком 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Траговима давне прошлости 20.00 Добро вече, Војводино - слов. 21.30 Линија раздвајања 22.20 Биографије 23.05 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА СП 2014.

Србија–Белгија

Андрићград или бајка о бесмртности

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30

14.51 15.10 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00

Јутарњи дневник Леваци Разгледница Енциклопедија за радознале Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Циклус - Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква, филм Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица

Џејмс Баџ Дејл

Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серија Украдена срца Вести Лична грешка Дунавска салетла Неми сведок Опчињени Витраж Вреле гуме Вести Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ленија Украдена срца Објектив Неми сведок Филмски програм

08.00 АТП Мастерс Шангај 1/4 Финале 15.45 СК студио 17.00 Фудбал квалификације СП: Русија – Португал 19.00 Евролига: Бешикташ – Партизан 20.45 Евролига: Реал Мадрид – Панатинаикос 22.30 СК студио 23.00 АТП Мастерс Шангај 1/4 Финале 01.00 Фудбал квалификације СП: Енглеска – Сан Марино

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Фарма, 14.55 Инфо К9, 15.30 Оф Роад, 16.00 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Герила, 22.45 Бибер, 23.00 Инфо К9, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Мој лични печат Недавно преминули Коста Богдановић био је вајар аутентичне поетике и теоретичар уметности познат по факултетском предмету под називом визуелна култура који је предавао на универзитетима уметности у Сарајеву, Бањалуци и Новом Саду. (РТС 1, 16.54)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.00 01.00 02.00 02.05

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Трачара Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Филм: Детокс Трачара Срећне вести Породичне тајне

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.55

СЕРИЈА

Пацифик Узбудљива и интригантна америчка мини-серија о рату на Пацифику за време Другог светског рата. Серија прати испреплетене одисеје и истините животне приче тројице припадника морнаричке пешадије САД, Роберта Лекија, Јуџина Слеџа и Џона . Улоге: Џејмс Баџ Дејл, Џозеф Мазело, Џон Седа, Крис Милиган, Ештон Холмс, Том Хенкс (РТС 2, 21.18) 06.51 07.25 07.47 07.59 08.04 08.11 08.32 08.49 09.16 09.53 10.21 10.49 11.20 12.23 13.31 13.52 14.09

08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

dnevnik

14.36 15.00 16.02 16.30 17.01 17.56 18.37 19.10 19.32 19.49 20.00 20.47 21.18 22.21 22.50 23.20 23.20 23.45 00.17 01.18

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 04.00 04.30

Слагалица Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Острво орангутана Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Бардови театра: Бранислав Цига Јеринић Гитар арт фестивал Зујалица Необично о биљкама Књижевност старе и јужне Србије Острво орангутана Трезор Наука 2011. Еко фајл Пацифик Алекса Јелић Праг села Србије Попај Томас и другари Дени и Деди Право на будућност Лов и риболов Пацифик Контекст 53. Октобарски салон 52. октобарског салона Међународни салон стрипа ЕКВ Трезор Фудбал (млади) - Квалификације за ЕП 2014: Србија - Белгија (р)

Улови трофеј Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Филм: У раскораку Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Боксер из сенке Обични људи Улови трофеј Удовице Филм: Кораци кроз магле Филм: Не боли ме Удовице Еротска серија Филм: Све је под контролом Одељење за специјалне јединице Филм: Не боли ме

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

20.50 21.00 23.20 00.55 00.15 01.05 01.55

Увод у анатомију Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Студио фудбал Фудбал: Енглеска-Србија, бараж квалифиакција за Првенство Европе У21, пренос Студио, фудбал Филм: Шампион Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел

ФУДБАЛ (млади)

Енглеска–Србија (Б92, 18.55)

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Шопингхоличарке Север Југ Филм: Декамерон: Невина територија 03.15 Филм: Сећање у срцу 04.45 Моје срце куца за Лолу 07.00 11.30 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Невена Шуљак

Позајми ми ауто Уколико вам ауто није у најбољем стању, уколико нисте у финансијској прилици да стари замените новим, или бар средите онај који имате, имамо одличну вест за вас! Сваке недеље, акције преуређивања аутомобила, исцениране ситуације, хумор…. добра забава и прилика да можда средите баш ваш ауто. Ауторка и водитељка: Невена Шуљак (Хепи, 00.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 01.30 02.20 03.45 04.30 05.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Лепи и мртви Заклети на ћутање Телемастер Црни Груја Митраљез, док. серија Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Долина вукова Луда кућа Гламур Позајми ми ауто Скандалозно Љубавни сигнали Долина вукова Насловна страна – квиз Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak12.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Обрачун посластичара 11.20 Најбољи амерички кувар 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Медијум са Лонг Ајланда 20.55 Супруге мафијаша 21.50 Др Џи 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Медијум са Лонг Ајланда

10.00 Оци, археолошка детективска прича 11.00 Дешифровање мајанског кода 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Артур Рубинштајн 14.00 Визија Вангари Матајие 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 20.00 Кајање Џејн Остин 21.30 У крупном кадру 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 01.00 Како је Франц постао Лист

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Време чуда Време за женидбу Мејби беби Опчињени Силом стрипер Препуштени случају Еротски филм Еротски филм

Препуштени случају Стари школски пријатељи одлазе у луксузној јахти на викенд крстарење, које се претвара у ужасну борбу за опстанак. Заборављајући да спусте мердевине пре скока у воду, њихова спонтана, идилична пауза насред океана постаје права ноћна мора. Улоге: Су зан Меј Прат, Ри чард Спејт Режија: Ханс Хорн (Си не ма ни ја, 22.00)

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20

Ема ну ел Си њер

Горки месец Нејџел и Фиона, путују бродом према Истанбулу. Једног поподнева испред своје кабине налете на девојку Мими у врло лошем стању. Најџел јој помогне да се прибере, а исте вечери прилично се изненади кад је угледа на позорници бродског бара у потпуно другачијем издању... Улоге: Пи тер Ко јо ти, Ема ну ел Си њер, Хју Грант, Кри стин Скот То мас, Лу ка Ве ла ни Режија: Ро ман По лан ски (ХРТ 1, 23.25) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Светски бисери 2, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Певај моју песму 21.45 Царство порока 22.45 Дневник 3 23.25 Филмска ноћ с Романом Поланским: Горки месец, филм 01.40 Филмска ноћ с Романом Поланским: Девета врата, филм

07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.50 19.30 20.00 20.20

22.20 22.45 23.15

Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора У походу на слободу, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Паралеле Еџмонт Генерација ипсилон Бриљанти Слатко лудило 2, док. серија Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014. емисија Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014: Македонија - Хрватска, пренос Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014. емисија Књига или живот Буђење мртвих

Су зан Меј Прат

06.00 До судњег дана - Нека буде царство твоје 07.35 Боље сутра 09.15 Холивуд на снимању 09.45 Дадиља Мекфи и велики прасак 11.35 Музичка секција: На турнеји 3Д 13.00 Велика матурска журка 14.40 Каубоји и ванземаљци 16.35 Гуливерова путовања 18.00 Филмови и звезде 18.25 Упознаћеш високог, црног мушкарца 20.05 Епизоде 20.35 Царство порока 21.35 Права крв 22.25 Превелики за пропаст 00.00 Породица из предграђа 01.30 Деца кукуруза 03.00 Створ 04.40 Генерација самаца

07.30 До просјачког штапа 09.00 Момци с Медисона 10.00 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 11.30 Хистерија: Прича о групо Деф Лепард 13.00 Момци с Медисона 14.00 Шакал 16.00 Чудна фреквенција 17.30 Момци с Медисона 18.30 Човек са Звезде 20.00 Момци с Медисона 21.00 Окови 23.00 Живот пијанице

08.00 09.30 11.30 13.20 15.30 17.50 20.00 22.00 00.00 01.10

Осуђеници Без злих намера Светла велеграда Не без моје кћерке Јентл Народ против Лерија Флинта Бат 21 Поноћни каубој Еротски филм Еротски филм

Браћа и сестре Филм: Супертанкер Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Свемоћни Тор Монк Филм: Јутарњи клуб Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

07.30 08.40 11.00 11.20 12.30 13.30 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 23.55

Галилео Мекгивер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгивер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Пребрзи и прежестоки, филм Поркијева освета 2: Дан после, филм 01.50 Астро шоу 02.50 РТЛ Данас

Пребрзи и прежестоки Брајан О‘ Конор тражи шансу за искупљење па поново одлази на тајни задатак како би се убацио у још једну групу уличних ентузијаста брзе и жестоке вожње. Овога пута потражи помоћ бившег робијаша, Романа, и колегинице и агента Монике... Улоге: Пол Во кер, Тај рис Гиб сон, Кол Ха у сер, Ева Мен дез Режија: Џон Синглтон (РТЛ, 22.00)

Ева Мен дез

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Незаконите дестилерије Обмана са Китом Беријем Дајнамо, чудесни мађионичар Уништавање! Незаконите дестилерије Обмана са Китом Беријем

08.30 09.00 11.00 12.00 13.00 13.15 14.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 00.45

Тенис Бициклизам 2014 Светски куп 2014 ФИФА Светски куп Коњички спорт Тенис Тенис Најјачи човек Куглање Борилачки спорт 2014 Светски куп Рели Мотоспорт Тенис

Бро је се са мо „на ши” мр тви

д лу ка САД и Фран цу ске с по чет ком ше зде - кон што су се не ко ли ко го ди на му чи ли њо ме, раз се тих, ко ју су сле ди ле Бри та ни ја, а по том и бо ри ти за го вор ни ци гло ба ли за ци је сад су се усред СССР, да се про из вод ња оруж ја пре у сме ри сре ди ли на ви ше од ми ли јар ду си ро ма шних. Кад у глав ну из во зну ин ду стри ју, узрок је ве ли ке ко ли - се, за не ку го ди ну, на ши по том ци освр ну на све то, чи не на си ља. На кон 1989. до шло је до при вре ме - ве ро ват но ће нам за ме ри ти не до ста так ма ште. Мо ног за сто ја у про из вод њи оруж ја, али кра јем ве ка жда за кљу че да је тре ба ло да до ђе до нор ма ли за ци она је опет у пу ном за ма ху. До 2003. свет је зва - је ра та да би се ре шио та ко прост про блем као што нич но тро шио би ли он до ла ра на оруж је, од то га је дуг Тре ћег све та. по ло ви ну САД. У не ко ли ко по след њих де це ни ја је Сву да око нас ви де се зна ци не га тив ног на ци о до шло до ме ђу на род не ин фла ци је оруж ја, као и на ли зма, али ми их опре зно пре по зна је мо са мо као сло ма при вред ног ра ста у Афри ци то ком пе ри о да гло ба ли зма. И по гре шног по сту па ња с ду гом зе ма ља у раз во ју. И мно штва не ре ше них про бле ма у зе мља ма ко је су не рет ко ство ре не у окви ру гра ни ца ко је су од го ва ра ле ко ло ни јал ним ин те ре си ма. Оп шта по сле ди ца је по сто јан раст не ре гу лар ног ра то ва ња, док се глав ни на за пад них сна га и да ље на о ру жа ва и об у- ча ва да ју ри ша пре ко пољ ских рав ни ца. За па њу ју ће је ко ли ко се ма ло стра те шки про ми шља ка ко да се иза ђе на крај с не ре гу лар ним ра то ва њем. Мо жда је гран ди о зна ат мос фе ра гло ба ли за ци је до при не ла то ме да за пад ња ци не ра до раз ми шља ју о ра то ва њу ко је је упра во опа - Пре о ста ли ме то хиј ски Ср би не ста ју под над зо ром НА ТО-а сно, јер ни је гран ди о зно, гло бал но или ви со ко тех - по је ди нач не слу ча је ве да би смо из бе гли осе ћај да но ло шко. Оно је ло кал но и без ма ло до ма ће. је реч о оп штој ево лу ци ји. У на шој уобра зи љи ума Ни је тај на ка ко се ухва ти ти у ко штац с не ре гу - њу је мо сте пен ор га ни зо ва ног на си ља у све ту. Ка лар ним ра то ва њем. Са мо нај дис функ ци о нал ни је ко? Бро ји мо са мо мр тве ко ји по ти чу из на шег вла иде о ло ги је не ве ру ју да се мо ра ју усред сре ди ти на сти тог дру штва или, у нај бо љем слу ча ју, ко ји по дру штве но ра су ло и бе ду. То је би ло ре ше ње за ти чу из оно га што је он ока рак те ри сао као на шу пре те ра но ис пи ја ња џи на то ком бри тан ске ин ду - по себ ну ци ви ли за ци ју. стриј ске ре во лу ци је, кад су се у но вим рад нич ким Али у на шем ми кро ко смо су кру жи те мељ на не си ро ма шним пред гра ђи ма рас па ле и по ро дич не ста бил ност нов ча них тр жи шта, не на да на за ви струк ту ре. То је би ло ре ше ње за дру штве но на си - сност за пад них сред њих кла са од два до хот ка по ље рас про стра ње но у Се вер ној Аме ри ци и Евро пи до ма ћин ству, не си гур ност уби ра ња до вољ не ко ли кра јем 19. ве ка. Усред сре див чи не по ре за и на чин де фи ни са ши се на јав но до бро, вла де су ња тр го вач ке ро бе или под сти Троме индустријализоване би ле у ста њу да из гра де ма ње ца ња ствар не кон ку рен ци је, а ра сло је на и на сил на дру штва. демократије уопште се нису не да кло ну ле мул ти на ци о нал Тро ме ин ду стри ја ли зо ва не покренуле због Руанде, врло не ком па ни је сво јом пу ком ве де мо кра ти је уоп ште се ни су чи ном кон т ро ли шу тр жи споро су реаговале у Босни, ли по кре ну ле због Ру ан де, вр ло ште. прилично брзо на Косову, Гло ба ли за ци ја – за ко ју се спо ро су ре а го ва ле у Бо сни, то ком се дам де се тих, осам де при лич но бр зо на Ко со ву а а жалосно споро у Дарфуру. се тих и нај ве ћег де ла де ве де опет, жа ло сно спо ро у Дар фу - Да су међународне оружане се тих го ди на твр ди ло, обе ћа ру. Да су се ме ђу на род не ору снаге биле брже, ва ло и до ка зи ва ло да је не из жа не сна ге мо гле кре та ти бр спасле би и многе животе бе жна – да нас је на из ди са ју. же, мно ги жи во ти би ли би спа Пре о ста ју тек по је ди ни де ли се ни. От кад је Ка на да осми сли ла кон цепт ми ров них сна га 1957. ра ди ре ша ва - ћи. Не ки од њих су до жи ве ли слом или се уру ша ња Су ец ке кри зе, вој ске по сте пе но на пу шта ју па - ва ју. Дру ги су бло ки ра ни. А мно штво дру гих си сив ну уло гу там по на из ме ђу за ра ће них стра на, ла ула зи у игру, од вла че ћи нас на раз ли чи те стра опре де љу ју ћи се за сло же ни ју уло гу, ко ја под ра зу - не. Мно ги струч ни ко мен та то ри и ви ши ад ми ни ме ва чак и бор бу, ако је нео п ход на. Ако за пад не вла де ни су на опре зу, свет мо же опет скли зну ти у стра то ри за ду же ни за еко ном ска пи та ња по ку ша жа ло сни ци клус на ци о на ли стич ких ра то ва 19. ве - ва ју да сво јом тер ми но ло ги јом об ја сне шта се тре ка, са мо што то пов ња чу Џо зе фа Кон ра да ко ја пу ца нут но де ша ва. Та ко се Ки на и Ин ди ја пред ста вља ју као успе шне при че гло ба ли за ци је, иако су окол по џун гли за ме њу је ви со ка тех но ло ги ја. Пре де сет го ди на још је вла да ло уве ре ње да ће но сти у ко ји ма су оне да нас по сле ди ца по све дру гло ба ли за ци ја из ба ви ти љу де из си ро ма штва. Али га чи је те о ри је о на чи ну функ ци о ни са ња све та. у по след ње че ти ри го ди не чак су и нај у ве ре ни ји Еко но ми сти ко ји су сво је ка ри је ре ве за ли за гло ба при ну ђе ни да при зна ју да је по вра так ши ро ко рас - ли стич ку исти ну при лич но су за шти ће ни од ствар про стра ње ног ра та по ве зан с по ја вом си ро ма штва, но сти због скло но сти да раз го ва ра ју углав ном ме дис функ ци о нал но сти на ци о нал них др жа ва и ка та - ђу соб но. Ви ли јам Пит Мла ђи јед ном је ре као да је нео п стро фал ног вођ ства. То што је не ре гу лар но ра то ва ње јед но од глав - ход ност из го вор за сва ку ти ра ни ју. Јер, то је са мо них обе леж ја на шег жи во та је ја сан знак да се гло - дру ги на зив за не из бе жно сти, ко је оста вља ју ути ба ли стич ка иде ја ни је по ка за ла де ло твор ном. На - сак ти ра ни је – вој не, по ли тич ке или еко ном ске. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak12.oktobar2012.

dnevnik

12. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Папирологија би вам данас могла одузети много слободног времена. Чини се да сте веома пажљиви у планирању и пројектовању тако да вероватно све то схватате веома озбиљно.

BIK 20.4-20.5.

Комуникација између вас и пословног или романтичног партнера би данас требало да има свеж почетак. Чини се да ћете боље упознати једни друге, осећаћете се удобније и бићете отворенији једни према другима него раније.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Жонглирали сте између пословних, романтичних и креативних интересовања. Чини се да ће се то наставити. Ипак, можда ћете пожелети да изградите нову каријеру, која укључује писање или говор, као додатак свом тренутном послу. Ваша генијалност ће да процвета ако уложите мало напора у писање, можда за технички приручник или неки други професионално оријентисан пројекат. То би могло представљати нову етапу у вашем пословном животу. Да ли сте размишљали о промени пребивалишта, декорисању свог дома или неким кућним побољшањима? Ако је тако, сада је прави тренутак да то и учините.

Данас ћете можда морати обавити много телефонских позива и проћи кроз опширну папирологију. Пословни партнер или пријатељ би вам у значајној мери могао помоћи код завршавања недовршених послова.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Комуникација ће данас заузети посебно место у вашем животу. Ваши практични, директни и приземни начини решавања ствари могу бити веома импресивни. Познати сте по томе да можете пронаћи успех тамо где други нису успели. Могуће је да сте окружени тајнама. Многе колеге би могле кренути у потрагу за новим могућностима и можда ћете се запитати да ли постоји разлог да вас избегавају.

Телефонски позив или и-мејл од пријатеља би данас могао отворити нове могућности у каријери за вас које можда укључују комуникациону индустрију. Приче људи који су успели у тој области би могле имати велики утицај на вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ако вас брине то што сте недавно потрошили превише новца, данашња астрална конфигурација указује на то да би забринутост требало оставити иза себе. Постоји много могућности за додатну зараду, а можда чак нови и бољи посао.

Комуникација свих врста данас може бити од виталног значаја за вас. Могуће је да ћете већи део дана провести поред телефона, организујући важан догађај или рашчишћавајући одређени неспоразум. Склони сте томе да будете практични оптимиста и ентузијаста. Такође поседујете креативне и функционалне идеје. Оне ће вас вероватно довести до успеха, иако ће вам можда требати много времена и труда да се то деси.

TRI^-TRA^

Ма рио Ба ло те ли дао ми ли он за стан V REMENSKA

PROGNOZA

Сунце, Па

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 22 Niш

Evropa

киша

НО ВИ САД: Сунчани периоди пре подне, а по подне наоблачење и касније и увече повремена киша. Дуваће слаб источни и југоисточни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 6 степени, а максимална 17. ВОЈ ВО ДИ НА: Јутро хладно. Пре подне сунчани периоди, а по подне постепено наоблачење, које ће условити кишу касније по подне и увече. Дуваће слаб источни и југоисточни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 4 степена, а максимална 18 степени. СР БИ ЈА: Сунчани периоди пре подне, уз постепено наоблачење по подне, које ће условити кишу у другом делу дана у већини крајева. Кишна зона се премешта из правца запада и југозапада. Увече киша у већини крајева. Дуваће слаб источни и југоисточни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 4 степена, а максимална 23. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У суботу већином облачно, с кишом повремено. На северу Србије свежије, а на југу релативно топло. У недељу и понедељак сунчани периоди. У понедељак доста топлије. Идуће седмице до четвртка топло време, уз могућу краткотрајну кишу између уторка и среде и у четвртак.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Погоршање биометеоролошке ситуације може допринети појачању тегоба код већине хроничних болесника и осетљивих особа. Метеоропатске реакције су могуће у виду раздражљивости, главобоље и реуматских болова. Саветује се редовно узимање прописане терапије и адекватно одевање.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Кон тро верз ни на па дач „Ман че стер си ти ја„ Ма рио Ба ло те ли пла тио је стан за се бе и сво ју труд ну де вој ку Ра фа е лу Фи ко 1.290.000 до ла ра. После бурног периода кроз који су прошли, Балоте ли (22) је о бновио ромасу с Р аф аелом Ф ико (24), кој а ће се п ородити крајем д ец ембра. Ст ан од 250 квадрата налази се у Бре ши , близу ку ће у којој је Бал от ели од растао и фуд балског т ерена н а ком је т ренирао као д ете, па ж ели да м у у ист ом крају одра ст е и по томак . Ст ан има пре диван п оглед н а обли жњ е плани не и веом а је св ета о. Свак а соб а ће им ати огром но оглед ало, а у спаваћ ој соби на ла зиће се о кругао кр ев ет . Поред неколико тера са и велике са в ре мено намешт ене к ухиње, у стану ће б ити м али сп а центар с тер етано м. Једино што Б ал отели н е жели у св ом стану јесте библиотека, јер, како каже, ретко кад прочита неку књигу, али ће имати собу за своје трофеје и медаље. Балотели је познат по изненађењима, па је својој драгој показао само фотографије стана. У току је преуређење, које води један познати италијански архитекта. Пар планира да се у стан усели крајем месеца.

VIC DANA - Мама, опет сам се свађала с мужем. Ја то не могу издржати! Доћи ћу да живим с тобом. - Не, драга, он мора платити за своје грешке. Ја ћу доћи да живим с вама!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

33 (-5)

Slankamen

159 (-7)

Jaшa Tomiћ

Apatin

104 (-12)

Zemun

230 (-7)

Bogojevo

97 (-15)

Panчevo

256 (-4)

Smederevo

442 (-4)

Baч. Palanka 126 (-12) Novi Sad

111 (-9)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

160 (-4)

S. Mitrovica

60 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (-1)

Beograd

175 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

150 (-7)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV