Dnevnik 12.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 12. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23646 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OVE GO DI NE GRA \A NI IS PI SA LI ^E KO VE VRED NE 32 MI LI JAR DE DI NA RA

Za kon skra }u je ~ek na po ~ek str. 5

SPO RE WA OKO RBV-a I U PO KRA JI NI

„DN E V N I K OVI ” RE P ORTE RI N A L I CU ME STA

Voj vo |an ski raz voj ni fond u pe tak pred po sla ni ci ma

Vojvo|anski putevi i daqe zavejani

str. 3

PRE TRES AMAND MA NA NA VOJ VO \AN SKI PRED LOG U SKUP [TI NI SR BI JE

Pa stor: Ovo je ustav ni Ru bi kon str. 2

Najvi{a temperatura -1° S

REPORTA@E

NASLOVI

Politika 2 EU na prole}e ponovo o Srbiji

Ekonomija 4 Hrana nam je bezbedna 5 Struja skupqa pre prole}a?

Dru{tvo

ZALUD SU BE ^EJ SKI RO NI O CI VA DI LI IZ MU QA PO TO PQE NI BROD

„Ti sa nik”, kao „Ti ta nik”, sante pro bu {i le

6 Slovaci du`e od veka u Belom Blatu 6 Na birou gu`va kao na pijaci 6 \aci u Srbiji boqi od svetskog proseka u matematici

str. 12

ZBOG KA [WE WA NA RO ^I [TE U NO VO SAD SKOM SU DU U PRO CE SU PRO TIV NE NA DA ^AN KA

Foto: N. Stojanovi}

Novi Sad 7 Tra`i se lopata vi{e 7 Parkirawe do ponodeqka besplatno 8 De~ak zbog grudve dobio batine

str. 11

Sa slu {a we Le {a no vi }a od lo `e no za 8. fe bru ar str. 13 str. 14 – 18

SPORT

n STRELCI PONOS NACIJE

n MARKOVI] NAJBOQI FUDBALER SUPERLIGE

n NOVAKU JO[ JEDNO PRIZNAWE

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: S. [u{wevi}

Foto: R. Hayi}

Popodne bez snega

„Dnev niku” na gra da „Kapetan Mi{a Anastasijevi}” str. 4

POLiTikA

sreda12.decembar2012.

POSLE CELODNEVNOG VE]AWA SAVETA MINISTARA ZEMAQA EU

Na prole}e ponovo o Srbiji Evropski savet }e u prole}e 2013. godine ponovo razmotriti napredak u odnosima Beograda i Pri{tine na osnovu izve{taja koji }e podneti Ketrin E{ton. U slu~aju pozitivne ocene E{ton }e bez odlagawa pozvati Evropsku komisiju da primeni pregovara~ki okvir sa Srbijom. Na ju~era{wem vi{esatnom sastanku Saveta ministara spoqnih poslova zemaqa EU spor me|u ~lanicama Unije nastao je zbog formulacije u kojoj }e biti pomenut datum za po~etak pregovora, odnosno zbog toga da li }e datum uop{te biti pomenut. Ministar spoqnih poslova [vedske Karl Bilt izjavio je sino} da je na sastanku {efova

diplomatije Evropske unije u Briselu postignut dogovor o „vremenskom roku” za po~etak pristupnih pregovora sa Srbijom.Na pitawe novinara da li to zna~i datum, Bilt je rekao: „Ne, to je vremenski rok”. Zemqe koje se o{tro protive pomiwawu bilo kakvog roka, pa i uslovnog, jesu Nema~ka, Velika Britanija i Holandija, dok Austrija, Italija, Kipar, ^e{ka i Bugarska, smatraju da Srbija zaslu`uje nagradu zbog ispoqene dobre voqe u dijalogu i uspe{nog po~etka sprovo|ewa sporazuma o integrisanim prelazima.

INTERVJU RADA TRAJKOVI] O PISMU U KOJEM SRBI JU@NO OD IBRA OD PREMIJERA TRA@E JEDINSTVENU POLITIKU

U toku dogovori da nas Da~i} primi – Na{ ose}aj je da se dr`ava okrenula samo Srbima sa severa KiM, i da smo se mi negde pogubili u ne~emu {to su interesi Srbije i Srba ju`no od Ibra. Razumem prioritete dr`ave koje name}e vru}a situacija na severu KiM, a znamo svi da su Srbi iz tog dela Pokrajine ve} uveliko sebe videli van ikakvog kosovskog okvira, i sada je ovo {to se de{ava velika trauma za wih. Po nama, potreban

je jedinstven pristup re{avawu srpskog pitawa na KiM, uz podr{ku uzimawem u obzir i interesa nas, Srba ju`no od Ibra, {to je potrebno za na{ funcionalni opstanak – izjavla je za „Dnevnik“ poslanica JSL-a u Skup{tini Kosova Ra da Traj ko vi}, i otkrila da su posle pisma upu}enog premijeru Ivi ci Da ~i }u otvoreni razgovori da primi wegove potpisnike. l Ko sve stoji iza zahteva premijeru Da~i}u? – Predstavnici svih srpskih institucija na KiM ispod Ibra, ali i qudi koji su u kosovskim institucijama. l Kada ste ulazili u kosovske institucije, re~eno je da to ~inite da bi se poboq{ao polo`aj Srba, a iz pisma premi-

jeru se vidi da tu ni{ta niste uspeli? – Te{ko je funkcionisawe unutar institucija Kosova jer one dnevno manifestuju neodgovornost za one za koje se deklari{u da su wihovi stanovnici. Svima je sasvim jasno da mi bez podr{ke dràve Srbije ne moèmo opstati na KiM. l Govori se da su Srbi juò od Ibra integrisani u pri{tinske institucije, vi tvrdite da nisu, {ta je istina? – Ne mislim da je integracija asimilacija, ve} da se to ~ini na na~in da se o~uva na{ identitet i da imamo ose}aj da smo svoj na svome. Ne moète kazati da smo integrisani ako je blizu 30.000 Srba u Pomoravqu, iako su ispo{tovali svu proceduru za promenu registarskih tablica, ostalo parkirano, i onemogu}eno da ide i na svadbe i na sahrane, i da prebaci trudnice i bolesne... Ne moète misliti da smo integrisani ako se prostor KiM otu|uje od nas u smislu srpskog identiteta, a mewaju se imena gradova, ulica – pre nekoliko dana \eneral Jankovi} je postao Ham Elezi i potpuno je izbrisan. Ne moè biti integrisawe ako vam ukidaju jezik, bez obzira na to {ta pi{e u papirima. Mi su{tinski imamo problem za na{ opstanak. Iskreno, razumem da qudska prava ne èli niko da vam pokloni i da za wih treba da se borite, ali sami mi to zaista te{ko moèmo. l Imali ste dobar kontakt s predstavnicima me|unarod-

U startu IBM-a napetost i kod Albanaca l IBM je zaìveo, tu je i briselska garancija kao patrona dogovora, ali na osnovu va{eg iskustva ju`no od Ibra i garancija koje ste imali za ono na papiru od me|unarodne zajednice, mislite li da se moè o~ekivati da za nekoliko meseci Ha{im Ta~i i albanske institucije na prelazima istaknu „Republika Kosovo“? – Mislim da su tu i srpske institucije, a da bi se to spre~ilo, mo`da ih treba jo{ vi{e pribliìti, da ne budu kao sada odvojene ve} da prelazi zaista budu integrisani. To }e onemogu}iti isticawe bilo kakvih simbola, i jednih i drugih. Kada putujem, vidim naptost i kod institucionalnih predstavnika Kosova, pre svaga Albanaca, a ne vidim ni da su srpski policajci ba{ mnogo raspoloèni {to su se pribliìli. Ipak, postoje sveà se}awa na de{avawa, s obzirom na to da je KPS najve}im delom regrutovan iz OVK-a, a na{i su ve} bili aktivni u~esnici onog {to se de{avalo 1999. godine. Sve to izaziva osetqivost qudi, ali vremenom mislim da ne}e biti poteza koji }e voditi tenzijama jer su ipak oni zajedno.

ne zajednice, zar oni ne {tite prava Srba koja su na papiru? – Oni su bili garant toga, ali neko je trebalo da ih podse}a, a te inicijative, na`alost, nije bilo. Mo} Srba je vrlo slaba, kosovski parlament iz godine u godinu je sve lo{iji u smislu otvorenosti prema Srbima i opredeqewu da nam iza|e u susret, a me|unarodna zajednica uvek ide linijom maweg otpora i kod we onaj koji je brojni, ja~i, sna`niji – taj i prolazi. S druge strane, nismo

@ivot okruèn zlo~inom i ubicama – Nakon povratka Ra mu {a Ha ra di na ja ovde ìvimo kako smo i uvek. Realnost je takva da se, naàlost, qudi koji su ~inili zlo~ine nad Srbima kre}u sasvim slobodno oko nas. Za nas najve}i problem predstavqa ta ~iwenica da se oni s krvavim rukama kre}u slobodno, a mi zaista ne znamo ko su ti koji su podigli 17. mart, postavqali bombe ispod autobusa u Livadici, ubijali u Starom Gradskom, decu u Gora`devcu, ~inili zlo~ine u Obili}u, Cernici, Pomoravqu... Zlo~ina je bilo i previ{e, a naàlost, odgovora i procesuirawa zlo~inaca – nijednog. imali jedinstven glas Srba, a nemaju ga ni Albanci, ali wih je vi{e od milion, a nas je ostalo veoma malo i ne moèmo dozvoliti luksuz da se delimo na sever, jug, bo~no... Mislim da je sada sastanak s premijerom Da~i}em neophodan da se pokrene inicijativa ujediwewa Srba i stvarawa jedinstvenog pristupa u re{avawu srpskog pitawa na KiM. O~uvawe Srba ovde jeste jedan od dràvnih i nacionalnih prioriteta. Crkva nije sporna, i kulturna ba{tina, jer me|unarodna zajednica ulaè dosta napora, ali crkva bez vernika je bez perspektive trajawa jer, ako nestane naroda, nesta}e i crkva, kao srpska i kao pravoslavna. l Vi }ete, dakle, od premijera zatraìti da se u Briselu re{ava jedinstveno srpsko pitawe na KiM? – Bio bi to red da imamo takav dogovor. Svi ovde o~ekujemo da }e nam mediji pomo}i da nas boqe ~uju u Beogradu. D. Milivojevi}

dnevnik

PRETRES AMANDMANA NA VOJVO\ANSKI PREDLOG U SKUP[TINI SRBIJE

Pastor: Ovo je ustavni Rubikon Skup{tina Srbije razmatrala je ju~e u pojedinostima izmene Zakona o buxetskom sistemu koje je predloìo pokrajinski parlament. Gotovo ~etiri sata u parlamentu se debatovalo o amandmanu DSS-a, koji je dobio podr{ku i Skup{tine Vojvodine. DSS je svojim amandmanom traìo da se utvrde prihodi i rashodi koje ostvaruje Pokrajina od svih prihoda koji se ostvaruju na teritoriji Srbije. Predsednik pokrajinskog parlamenta I{tvan Pa stor ocenio je da „bez obzira na to {to se moè s velikom dozom pretpostaviti da }e skup{tinska ve}ina imati negativan odnos prema tom zakonskom predlogu, ipak je bilo veoma va`no {to smo dva dana razgovarali o tom problemu“. Poslanici vladaju}e ve}ine najavili su da ne}e podràti predloène izmene, dok su podr{ku najavili opozicioni DS i LDP. Na kraju ju~era{we debate, I{tvan Pastor je objasnio da je Skup{tina APV kao ovla{}eni predlaga~ zakona, prihvatila amandman DSS-a o kojem se ju~e debatovalo jer se on podudara s „na{om ambicijom, koju smo u proteklih sedam godina ponavqali 12 puta, traè}i od Republi~ke vlade da kroz pravilnike i druga akta omogu}i da se posebno evidentiraju svi prihodi s teritorije APV“. – S tog aspekta ovaj amandman DSS-a samo upotpuwuje na{u ambiciju i stvara jo{ ~istiju situaciju i zato smo ga podràli. Naàlost, to nije u~inila Republi~ka vlada, ni nadle`ni Odbor za buxet i finansije. Bez obzira na to {to se ju~e raspravqalo o zakonu u pojedinostima, nije bilo mogu}e da se diskusija zadrì na tom nivou, nego su se otvarala i ona pitawa koja su bila tertirana u raspravi u na~elu. Ta~no se videlo da postoji problem koji se zove nedovoqna ure|enost, nedovoqno razumevawe i poverewe u odnosu na poziciju Vojvodine, u odnosu na buxet Vojvodine, u odnosu na tuma~ewe Ustava i u odnosu na ustavne garancije – upozorio je Pastor. Predsednik vojvo|anskog parlamenta i ju~e je ponovio da u „tim raspravama nisam ~uo nijedan argument koji je pokolebao na{e uverewe da je izmenom zakona iz septebra relativizovana ustavna ga-

mo o~iju javnosti i mimo o~iju medija, da bi se dogovori rasteretili i da se operativno te stvari re{avaju. Mislim da je u tom pravcu odluka Republi~ke vlade od 7. decembra da formira radnu grupu koja }e izraditi zakon o finansirawu APV. Taj zakon ~ekamo duè od {est godina. To moè biti zna~ajan iskorak. [to se ti~e pitawa koje je na duèm {tapu, a to je buxet za 2013. godinu, Pokrajinska vlada jo{ nije definisala predlog buxeta Skup{tini APV. Ako to bude u~inila, kao predsednik skup{tine APV to }u sigurno staviti na dnevni red. Imamo ozbiqan problem, a to je da smo ube|eni u to da je okvir koji je dao republi~ki buxet u neskladu s ustavnim opredeqewem, i to za finansijski nivo od devet milijardi dinara – smatra Pastor.

di}, donela neustavni Zakon o prenosu nadle`nosti i na neustavan na~in dala saglasnost na Statut APV. – Jedini na~in da se iz te situacije iza|e jeste da Skup{tine Srbije i APV donesu propise u skladu s Ustavom Srbije – naglasio je Aligrudi}.

Puding proba Za predsednika Pokrajinske skup{tine I{tvana Pastora predloène izmene Zakona o buxetskom sistemu su „puding proba“. – To kaèm jer je na delu vi|eno kako se mogu izgovarati re~enice da }e buxet Vojvodine biti veliki kao nikada do sada, da je to nivo od 70 milijardi dinara, ~ak i vi{e. Mi to doìvqavamo, izviwavam se ako }u mo`da biti preo{tar u definiciji, kao prvi korak ka nekoj realizaciji ambicije uvo|ewa protektorata nad Vojvodinom – upozorio je Pastor, ponavqaju}i da su ~iwenice da }e pokrajinski buxet zbog zakonskih izmena u septembru biti mawi devet milijardi, dok }e za Fond za kapitalna ulagawa biti 3,8 milijardi mawe. Kako je rekao, pitawe koje je na dnevnom redu je „u ustavnopravnom i zakonskom smislu – pitawe Rubikona“. – Kao {to je u rimsko vreme postojalo pravilo da legija ne moè pre}i reku Rubikon, tako mislim da je ovo pitawe po{tovawe Ustava, vladavine prava sigurno pitawe Rubikona i da }e se ono kad-tad morati po{tovati – poru~io je Pastor s govornice Skup{tine Srbije. Iz DSS-a poru~uju da }e „insistrati na tome da se izbegnu te podele, Rubikoni, reke, jer nemojte

LSV nije u~estvovao LSV nije u~estvovao u ju~era{woj debati zato {to je, kako je objasnila {efica poslani~ke grupe te stranke Alek san dra Jer kov, rasprava „marketin{ki trik”, budu}i da je buxet za narednu godinu ve} donet, a da je ovim ~inom „Skup{tina Vojvodine, kao ovla{}eni predlaga~ zakona, apsolutno ponièna”. – Skup{tina Vojvodine je poku{ala da obezbedi sedam odsto za Vojvodinu, {to joj pripada po Ustavu Srbije, ali u ovoj skup{tini za to nema dobre voqe – rekla je Aleksandra Jerkov, i navela da LSV ne}e dopustiti da se Vojvodini duguje ~ak 800 miliona evra. rancija iz ~lana 184, stav 4, i mislim da bi to trebalo da bude dovoqno ozbiqno upozorewe za svakog u~esnika javnog ìvota“. – U redu je to {to izgovara predsednik Republike, predsednik Vlade, to {to izgovaraju ministri, ali je realnost druga~ija. Nije mogu}e mewati re~enice, nego realnost. Re{ewa u odnosu na ovaj i sve ostale probleme koje imamo, potrebno je traìti kroz dogovore. Ne najavu dogovora i ne zaobilaèwe tih dogovora, nego kroz dogovore, mo`da mi-

On je ponovio da se mora po{tovati sve {to je po Ustavu vezano za polo`aj APV, a samim tim i sedam odsto od dr`avnih prihoda. Skup{tina Srbije je, dodao je Aligru-

od Dunava da pravite Rubikon“. Za funkcionera DSS-a Mi lo {a Ali gru di }a va`no je {to ovaj zakon ne}e biti usvojen u Skup{tini Srbije. – Poslani~ka grupa DSS-a ne}e glasati „za“. Ostaje nam du`nost da jo{ jednom ponovimo zbog ~ega smo podneli amandman koji ste vi iz Vojvodine prihvatili. Ho}emo da ostanemo principijelni i dosledni Ustavu i da uka`emo na licemerje raznih stranaka kad je re~ o ovom pitawu – podvla~i Aligrudi}.

Po re~ima socijaliste Zo ra na Ka sa lo vi }a, potrebno je spustiti „odre|ene politi~ke tenzije koje se stvaraju“. – SPS ne}e podràti predlog zakona, niti amandman koji je na dnevnom redu, ali podràva stav premijera Ivi ce Da ~i }a da se mora po{tovati do sada postignuti nivo autonomije Vojvodine i samim tim, suènih prava, niti protektorata nad Vojvodinom ne}e biti – izri~it je Kasalovi}. Napredwaci su naglasili da se postavqa pitawe kako je Vojvodina raspolagala parama koje je dobila iz buxeta. – Ko o ~emu, baba o u{tipcima, a niko ne pita babu da li ima bra{na da te u{tipke i napravi i podeli ravnomerno. Postavqa se pitawe kako je Vojvodina raspolagala novcem koji je dobila iz buxeta, a rekao bih da ga niste dobro i racionalno potro{ili – rekao je poslanik SNS-a Vu ~e ta To {ko vi}. Potpredsednica parlamenta Gor da na ô mi} (DS) objasnila je zbog ~ega „para u{i kada kaèmo da se Vojvodini ne{to daje, da Vojvodina ne{to dobija“. – Zato {to to nije ta~no i zato {to je uvredqivo – poru~ila je Gordana ômi}. Buxetski novac je zajedni~ki novac, moèmo samo razgovarati o tome koji je najboqi na~in da se on rasporedi, a niti ga kome delimo, niti ga kome dajemo, pogotovo ne Vojvodini. Na~elna debata o vojvo|anskom predlogu zapo~ela je 22. novembra, a Odbor za finansije, republi~ki buxet i kontrolu tro{ewa javnih sredstava i Vlada nisu prihvatili predlog Pokrajinske skup{tine. Predloènim izmenama, kako je obrazloèno iz Pokrajine, Vojvodina traì po{tovawe ustavnih garancija po kojima u pokrajinsku kasu treba da stigne sedam odsto republi~S. Stankovi} kog buxeta.

TVIT CRTICA [ta se ~isti

Obrni-okreni

Januarski blizu

Sne`na moleban

Nije ipak lako biti parlamentarac. Poslanica SNS-a i nekada{awa gradona~elnica Novog Sada Ma ja Goj ko vi} ju~e nije do kraja sedela u Skup{tini ve} je nakon prepodnevnog dela sesije krenula za Novi Sad. Na „Tviteru“ je zapisala: „Bgd–NS deo od Be{ke do grada u groznom stawu. Ako se autoput ne ~isti, {ta se onda ~isti? #zima 2012„.

A za zimu se ponekad preporu~uje ja~a hrana, ali nastaje problem kako se izboriti s isku{ewima. Savetnik ekspredsednika Srbija Neboj{a Krsti} `ali se na lajni: „Burek – ako ga jede{, kaja}e{ se, ako ga ne jede{, kaja}e{ se„.

Glumac Branislav Trifunovi} pita na lajni obave{tene novinare: „A. A. Gradona~elnik?„ Na aluziju na socijalistu Aleksandra Anti}a kao budu}eg gradona~lenika Beograda, TV-novinarka @akilna Tatalovi} odgovara: „Paaa, blizu...“ Trifunovi} dodaje: „Januarski blizu..“, a @aklina }e kratko: „Aha...”

LDP-ovac Drago Kova~evi} predla`e na lajni: „Ne bi bilo lo{e da crkva napravi moleban protiv ove sne`ne me}ave… da prestane, bar u aprilu„. Kova~evi}, osim zime, ima jo{ jednu dilemu: „Ba{ me zanima koje }e kvaziopravdawe na}i Rasim, kad wegova odborni~ka grupa otka`e podr{ku \ilasu :)„ S. St.

politika

dnevnik

Da~i}: Nema preklapawa nadle`nosti s Vu~i}em Pre mi jer Sr bi je Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e u Ko stol cu da se we go ve nad le `no sti ne pre kla pa ju s nad le `no sti ma pr vog pot pred sed ni ka Vla de Aleksandra Vu~i}a ve} da je re~ o ko or di na ci ji wi ho vog ra da. Da ~i} je, od go va ra ju }i na pi ta wa da li je pot pred sed nik Vla de pre u zeo deo we go vih nad le `no sti „s ob zi rom na to da na ja vqu je

hap {e wa u Sr bi ji” i da li mu je Vu ~i} u stva ri nad re |en, ka zao da ni je re~ o pre kla pa wu nad le `no sti i da mu Vu ~i} ni je nad re |en. – Ni je mi nad re |en, re~ je o ko or di na ci ji ra da. Ni je dan mi ni star u Vla di ne vo di is tra ge ni ti hap si – re kao je Da ~i}. On je pod se tio na to da po li ci ja ima sa mo deo nad le `no sti ka da je re~ o is tra ga ma, da

su tu i Tu `i la {tvo, sud i slu `be bez bed no sti. – U vre me Borisa Tadi}a do net je Za kon o osno va ma slu `bi bez bed no sti, for mi ran je Bi ro za ko or di na ci ju ra da tih slu `bi, a Vu ~i} je {ef tog bi roa. Ne ma pre kla pa wa na {ih nad le `no sti ve} je re~ o ko or di na ci ji ra da – za kqu ~io je Da ~i}.

SPOREWA OKO RBV-a I U POKRAJINI

Vojvo|anski razvojni fond pred poslanicima u petak Spo re wa oko Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, zbog ko jih su se po sled wih ne ko li ko me se ci su ko bqa va li pred stav ni ci po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti, ovih da na pre se li la su se, iz gle da, u dvo ri {te Po kra ji ne. Na i me, na kon spo ra zu ma o ga {e wu ban ke i for mi ra wu voj vo |an skog raz voj nog fon da, ko ji je pre ne ko li ko da na po stig nut iz me |u dva ni voa vla sti, usle di la je re ak ci ja pred sed ni ka Skup {ti ne APV i li de ra Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvana Pastora, ko ji je od Vla de Voj vo di ne za tra ìo ob ja {we we za ta kav po tez. U Po kra jin skoj vla di ju ~e ipak ni smo us pe li da do bi je mo ko men tar na zah tev pred sed ni ka voj v o | an s ke Skup { ti n e, ko ji je pre kju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {tio i da je iz ne na |en ob ja vqi va wem ta kvog spo ra zu ma te da je za we ga sa znao iz me di ja, a po seb no zbog to ga {to je do ta kvog za o k re t a do { lo sa m o me s ec da na po {to je Skup {ti na Voj vo di ne do ne la od lu ku o do ka pi ta li za ci je Raz voj ne ban ke. – Kao Skup {ti na APV, pre me sec da na bi li smo u si tu a- ci ji da po hit nom po stup ku do ne se mo od lu ku o do ka pi ta li za ci ji RBV-a i evo, do pre ne ki dan smo bi li ube |e ni u to da je to ban ka ko ja je sta bil na, ko ja ima po te {ko }a, ali da je sta bil na – re kao je Pa stor. On je za pi tao i „{ta se to de si lo u pro te klih me sec da na da ta ban ka ni je vi {e odr ì va..., ko je i {ta je ra dio da se ta ban ka u toj me ri de sta bi li zu je da je we na po zi ci ja da nas po sta la neo dr ì va„. Iz Ba no vi ne su, pak, pret hod no sa op {ti li da je spo ra zum ko ji je sklo pqen s Re pu bli~ kom vla dom za do vo qa va ju }i, pre sve ga za to {to omo gu }a va i for mi ra we voj vo |an -

skog raz v oj n og fon d a, a na osno vu za ko na ko ji bi, ka ko o~e ku ju, do kra ja go di ne mo rao bi ti usvo jen u re pu bli~ kom

par la men tu. Ka ko sa zna je na{ list, na crt tog za ko na ve} je pri pre mqen u Vla di APV i on bi se po hit nom po stup ku

Ina ~e, no vi po kra jin ski raz voj ni fond, ka ko je ovih da na sa op {te no, pre u zeo bi imo vi nu i deo nov ca RBV-a, ukup no

oko 18 mi li jar di di na ra, {to }e, ve ru ju po kra jin ski zav ni~ ni ci, bi ti no vi in stru ment za ula ga we u voj vo |an sku pri vre -

Nove runde razgovora Beograd – Novi Sad Na kon od bi ja wa voj vo |an skih aman da ma na na bu xet i pro me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu, po kra jin ski ~el ni ci sa op {ti li su da su tim re pu bli~ kim za ko ni ma pre kr {e ne ustav ne ga ran ci je po ko ji ma Voj vo di ni pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta, kao i ustav na od red ba o vi si ni ka pi tal nih ula ga wa u APV. Zbog to ga su oce ni li da }e Po kra ji na naj ve ro vat ni je ume sto no vog bu xe ta mo ra ti da bu de u re `i mu pri vre me nog fi nan si ra wa. A ka ko tvr de, upra vo od is ho da no ve run de raz go vo ra na re la ci ji No vi Sad – Be o grad za vi si da li }e APV do bi ti bu xet za 2013. go di nu ili }e bi ti na re `i mu pri vre me nog fi nan si ra wa, {to }e bi ti po zna to kra jem me se ca. pred po k ra j in s kim po s la n i ci ma mo gao na }i ve} u pe tak, 14. de cem bra, na kon ~e ga bi bio upu }en Vla di Sr bi je ko ja bi bi la for mal ni pred la ga~ tog ak ta u re pu bli~ kom par la men tu.

du, dok bi de po zi te RBV-a pre u ze la dru ga za in te re so va na ban ka. To je bi lo i ob ja {we we ko je je pre ne ko li ko da na na {em li stu dao po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zoran Radoman na pi ta we zbog ~e ga se

od u sta lo od do ka pi ta li za ci je RBV-a, iako je ta od lu ka do ne ta pre sa mo me sec da na. On je tad ka zao i da po kra jin ska vlast pret hod no ni je pri sta la na ga {e we RBV-a, {to je, ina ~e, za go va rao mi ni star fi nan si ja Mla|an Dinki}, jer ta da ni je bi lo pred vi |e no da APV osnu je svoj raz voj ni fond. – Za nas je od pre sud nog zna ~a ja bi lo da do bi je mo mo gu} nost da po ma `e mo pri vre di u Po kra ji ni. I u to me je raz li ka u od no su na ra ni je pred lo ge o mo de lu re {a va wa pi ta wa RBVa. Ni smo se mi bo ri li za ban ku, ve} za to da do bi je mo mo gu} nost da po ma `e mo voj vo |an sku pri vre du. I u to me smo us pe li, jer }e mo ima ti fond s po ~et nim ka pi ta lom od 18 mi li jar di di na ra – re kao je Ra do man. Pod se ti mo, pret hod ni po kra jin ski raz voj ni fond uga {en je zbog ne po sto ja wa za kon skog osno va za we gov rad. Me |u tim, pred sed nik po kra jin skog par la men ta za pi tao je pre kju ~e i „ka ko je mo gu }e da da nas po sto ji sprem nost da se do ne se od lu ka o po kra jin skom fon du za raz voj, a pre ne ko li ko go di na, ka da je ide ja da se ta in sti tu ci ja na |e u okvi ru fi nan sij skog si ste ma odav de bi la for si ra na, re ~e no je da to ni je mo gu }e”. Po ru ~io je i da se na ta pi ta wa mo ra od go vo ri ti, do dav {i da RBV ni je pre sve ga fi nan sij sko pi ta we, ne go i pi ta we kre di bi li te ta. Za ni mqi vo je i da je do spo ra zu ma o RBV-u do {lo ne tom na kon su sre ta po kra jin skog pre mi je ra Bojana Pajti}a s pred sed ni kom Sr bi je Tomislavom Nikoli}em, na kon ko jeg je usle di la i no va run da raz go vo ra iz me |u pred stav ni ka Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de o voj vo |an skom bu xe tu za na red nu go di nu. B. D. Savi}

REKLI SU

Obradovi}: Na muci se poznaju junaci Za me nik pred sed ni ka SPS-a i mi ni star pro sve te i na u ke @arko Obradovi} sma tra da pri me nom bri sel skih spo ra zu ma KiM ne kli zi du bqe ka ne za vi sno sti, ni ti se na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma po di `e gra ni ca. – Dok god ta mo po sto ji ci vil na upra va i dok je na sna zi Re zo lu ci ja 1244, Sr bi ja }e ima ti prav ni su ve re ni tet nad svo jom ju `nom po kra ji nom – ka zao je Ob ra do vi} za „No vo sti„. Na pi ta we da bi za ne po voq na re {e wa u pre go vo ri ma mno gi mo gli okri vi ti is kqu ~i vo pre mi je ra Ivicu Da~i}a, on je re kao da u po li ti ci uvek po sto ji ta kva mo gu} nost. – Me |u tim, ~i we ni ca je da je Da ~i} dr `av ni~ ki od go vor no pri stao da u|e u pre go vo re, i to je pri hva ti la ve }i na gra |a na. We go va hra brost je u to me {to jav no go vo ri o tom ve li kom pro ble mu. A mno gi da nas }u te. U do bru je la ko do bar bi ti, na mu ci se po zna ju ju na ci – ka zao je Ob ra do vi}.

Vulin: Oficiri za Cvetkovi}: Ubrzao poslani~ki odlazak vezu, a ne ambasadori Biv {i pre mi jer Sr bi je Mirko Cvetkovi} iz ja vio je ju ~e da se s po sla ni~ ke funk ci je ni je po vu kao pod pri ti skom „po pu li zma” ve} da je od lu ku do neo ra ni je, i da je od la zak sa mo „ubr zao” da bi mo gao pro mo vi sa ti kwi gu. Ni je mu, ka è, ni bi la na me ra da bu de po sla nik” jer tim po zi vom „ni je fa sci ni ran”, i „na me ra vao je da do No ve go di ne pod ne se ostav ku”. Ta ko |e je re kao da ni je ~lan DS-a. Autor kwi ge „Ar gu men ti i pred ra su de”, ko ju je ob ja vio „Slu `be ni gla snik„, ta ko |e je re kao da je „po pu li zam naj ve }a bo lest ko ja se ne kom dru {tvu mo è do go di ti„, i da u ta kvim okol no sti ma „mo è te ube di ti {i ro ke ma se u sve”. Cvet ko vi} je na pro mo ci ji u „Gla sni ko voj„ kwi à ri tvr dio da je od mah po sle za vr {et ka pre mi jer ske funk ci je po ~eo da sku pqa iz ve {ta je mi ni star sta va „da bi imao kor pus in for ma ci ja o to me {ta je sve ura |e no”.

[ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju Aleksandar Vulin re kao je da jo{ ni je utvr |en kon kre tan da tum za po sta vqa we ofi ci ra za ve zu iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne. – Da tu mi ni su kon kret no od re |e ni, mo gu }e je da }e bi ti ura |e na ime no va wa. Da li }e to po ~e ti da funk ci o ni {e u smi slu ofi ci ra za ve zu je pi ta we ko je ne za vi si sa mo od Be o gra da i Pri {ti ne ve} i od EU, pod ~i jim okri qem }e oni funk ci o ni sa ti – re kao je Vu lin za Ta njug. On je do dao i da jav nost ne ma raz lo ga za ne do u mi ce ili strah od to ga da }e ofi ci ri za ve zu bi ti za pra vo am ba sa do ri. – Ta ~i mo è da po {a qe bi lo ko ga, mo è da ga zo ve ka ko god ho }e, ali da bi ne ko bio am ba sa dor, on mo ra da bu de akre di to van u ze mqi do ma }i na, a mi to, na rav no, ne }e mo ura di ti, ni ti }e mo ta ko ne {to tra ì ti od na {eg ofi ci ra za ve zu u Pri {ti ni – re kao je Vu lin.

sreda12.decembar2012.

GRADONA^ELNIK ZREWANINA IVAN BO[WAK PRELOMIO

Ostavka na mesto poslanika Gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo{wak pod neo je ju ~e ostav ku na me sto po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne. Bo {wak se ta ko po vi no vao re {e wu Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ji je, u dru go ste pe nom po stup ku, utvr dio da ne mo è te dve jav ne funk ci je oba vqa ti isto vre me no zbog wi ho ve ne spo ji vo sti. – Opre de lio sam se za me sto gra do na ~el ni ka jer sma tram da je mo ja slo bod na vo qa da oda be rem funk ci ju ko ju è lim – re kao je Bo {wak, ko ji je ostav ku na me sto po sla ni ka u po kra jin skom par la men tu ove rio u su du i pre dao na pi sar ni cu Skup {ti ne Voj vo di ne. Zre wa ni nom se, od mah na kon {to je jav nost sa zna la za dru go ste pe no re {e we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, pro ne la vest da }e Bo {wak, na vod no, na pu sti ti fo te qu gra do na ~el ni ka, s ob zi rom na to da je za voj vo |an skog po sla ni ka iza bran vo qom ve }i ne bi ra ~a, na iz bo ri ma po ve }in skom si ste mu, a da je na ~e lo gra da do {ao po sle ostav ke Gorana Kneèvi}a, kao re zul tat kom pro mi sa iz me |u SNS-a, SPS-a i osta lih stra na ka ko je ~i ne ve }i nu vla da ju }u u gra du. U pri log to me i{le su i tvrd we da na kon dru go ste pe ne od lu ke Agen ci je oso ba ko ja je u su ko bu in te re sa vi {e ne ma pra vo da bi ra funk ci ju na ko joj }e osta ti, ve} mo ra da pod ne se ostav ku na

mla |u funk ci ju, {to je u Bo {wa ko vom slu ~a ju me sto gra do na ~el ni ka. Po tom tu ma ~e wu, mo gao je iza bra ti funk ci ju na kon pr vo ste pe ne od lu ke, ali je on is ko ri stio pra vo na `al bu,

ko ju je Od bor Agen ci je ne dav no od bio. Bo {wak je, me |u tim, is ta kao da mu to re {e we jo{ ni je do sta vqe no pa ne mo `e da ga ko men ta ri {e i prav no tu ma ~i. U Agen ci ji su pret hod no po tvr di li za “Dnev nik” da je re {e we Bo {wa ku upu }e no 27. no vem bra. Uko li ko Bo {wa ko va ostav ka u Skup {ti ni Voj vo di ne bu de usvo je na, u iz bor noj je di ni ci u Zre wa ni nu, na ko joj je po be dio kao kan di dat SNS-a, mo ra li bi u na red nom pe ri o du bi ti po no vqe ni iz bo ri za po kra jin ski par la ment. @. B.

U februaru dopunski izbori za Skup{tinu Vojvodine? Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor re kao je na {em li stu da }e do 20. de cem bra ras pi sa ti do pun ske po kra jin ske iz bo re u Sr bo bra nu. Iz te iz bor ne je di ni ce je po sla nik Zoran Mladenovi}, ~i ja ostav ka na po sla ni~ ki man dat je kon sta to va na 20. no vem bra. On je bio iza bran po ve }in skom si ste mu, a do pun ski po kra jin ski iz bo ri u Sr bo bra nu, shod no od lu ci o iz bo ri ma, ras pi su ju se u ro ku od 30 da na. – Ja }u to si gur no u~i ni ti. Imam na ras po la ga wu rok do 20. de cem bra i u tom ro ku }u tu od lu ku sva ka ko i do ne ti – ka zao je Pa stor, u ~i joj nad le `no sti je ras pi si va we iz bo ra. Kraj wi rok da oni bu du i odr `a ni je oko 20. fe bru a ra, jer od -

{ti ne u{li s par tij skih iz bor nih li sta, dok su u po sla ni~ ku klu pu Skup {ti ne Voj vo di ne „po sla ti” di rekt nim gla so vi ma gra |a na. Bi ra ~i ta ko po no vo mo gu ra ~u na ti na iz la zak na po kra jin ska bi ra li {ta u Sr bo bra nu i u

jed noj iz bor noj je di ni ci u Zre wa ni nu da bi svoj glas da li ne kom no vom kan di da tu, a oni li~ no, kao i wi ho vi pred la ga ~i – po li ti~ ke stran ke i udru -

Za sad ni je po zna to da li }e do pun skih po kra jin skih iz bo ra bi ti i u Apa ti nu i u Vr ba su, oda kle do la ze po sla ni ci ko ji su ta ko |e iza bra ni po ve }in skom si ste mu – @i vo rad Smi qa ni} i @eq ko Vi do vi}, a ujed no su pred sed ni ci tih op {ti na lu ka o iz bo ru po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne na la è da od ras pi si va wa do odr à va wa iz bo ra ne mo è pro te }i ma we od 30 ni vi {e od 60 da na. Mla de no vi} je, ina ~e, za dr ào funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne Sr bo bran, kao {to je i po sla nik Ivan Bo{wak iz Zre wa ni na, ko ji je ostav ku na po sla ni~ ki man dat upu tio Skup {ti ni Voj vo di ne ju ~e, od lu ~io da osta ne zre wa nin ski gra do na ~el nik. Oni su na ~el ne iz vr {ne funk ci je u svo jim me sti ma iza bra ni po sred no, gla so vi ma od bor ni ka ko ji su u lo kal ne skup -

`e wa gra |a na, tre ba lo bi da ra ~u na ju na po ten ci jal ni is hod ne do zvo qe nog su ko ba in te re sa i ta ko, iz me |u osta log, u{te de bu xet ski no vac neo p ho dan za ne ke no ve do pun ske iz bo re da bi se Skup {ti na Voj vo di ne po pu ni la. Za sad ni je po zna to da li }e do pun skih po kra jin skih iz bo ra bi ti i u Apa ti nu i u Vr ba su, oda kle do la ze po sla ni ci ko ji su ta ko |e iza bra ni po ve }in skom si ste mu @ivorad Smiqani} i @eqko Vidovi}, a ujed no su pred sed ni ci tih op {ti na. S. Kova~evi}

ekonomija

sreda12.decembar2012.

SINO] URU^ENA PRIZNAWA „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]”

SAMO SEDAM ODSTO KUKURUZA ZARA@ENO, TVRDE U VLADI

Hra na nam je bez bed na

„Dnev nik” na gra |en za kva li tet i od go vor nost Na si no} noj sve ~a no sti u Ma ti ci srp skoj, „Dnev ni ku” je, za kva li tet no i od go vor no in for mi sa we uru ~e no pri zna we „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}”. Na gra du je, u ime re dak ci je, pri mio glav ni ured nik „Dnev ni ka” Alek san dar \i vuq skij. Ovim pri zna wem ve} vi {e od de ce ni je na gra |u ju se po je di ni ci i pred u ze }a ko ja svo jim ra dom do pri no se afir ma ci ji pri vred nog stva ra la {tva u Sr bi ji, a ove go di ne na gra du je po ne lo 19 po je di na ca i pred u ze }a u vi {e ka te go ri ja. Pri zna we „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” uru ~e no je Ja ro sla vu

dnevnik

Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du pri zna we „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” uru ~e no je za re zul ta te ostva re ne u obla sti vi so kog obra zo va wa, dok je Ra de Ba sta iz „Elek tro voj vo di ne” na gra |en za do pri nos raz vo ju pred u zet ni~ kog i dru {tve nog stva ra la {tva. Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we – fi li ja la u No vom Sa du, na gra du je do bi la za dru {tve nu od go vor nost, a Mi wa Zeq ko vi} iz GP „Best iz grad wa” naj bo qi je pred u zet nik Ju `no ba~ kog okru ga. Spe ci ja li sti~ ka or di na ci ja „^i ko{„ na gra |e na je za pri me nu naj sa vre -

Van red na in spek cij ska kon tro la po ka za la je da je afla tok si nom za ra è no sa mo se dam od sto is pi ta nog uzor ka ovo go di {weg ro da ku ku ru za, iz ja vio je ju ~e na ~el nik Po qo pri vred ne in spek ci je Ne nad Ka ta ni}. „One ve sti ko je su se po ja vqi va le pret hod nih da na ne od go va ra ju isti ni„, re kao je on i po ru ~io da }e svi ko ji su da va li neo d go vor ne, is hi tre ne i {tet ne iz ja ve o za ra è no sti ku ku ru za, ko ji je stra te {ki po qo pri vred ni pro iz vod za Sr bi ju, sno si ti od go va ra ju }e po sle di ce. Ka ta ni} je na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re, na ko joj su sa op {te ni re zul ta ti te kon tro le, po ru ~io gra |a ni ma da bu du spo koj ni jer je hra na, ~i ja je pro iz vod wa po ve za na sa upo tre bom ku ku ru za, bez bed na i da se u woj ne mo è po ja vi ti afla tok sin. Bez bed ni su i mle ko i pa len ta, re kao je.

Do sa da je sve ura |e no da se spre ~i upo tre ba za ra `e nog ku ku ru za, re kao je on i na veo da je i tih se dam od sto uzor ka u ko me je na |en afla to skin, upo tre bqi vo i da taj ku ku ruz, raz bla `en i uz upo tre bu od go va ra ju }ih

Agrar u bu na ru Fo to: S. [u {we vi}

Stu pav skom – naj bo qem pri vred ni ku u Ju `no ba~ kom okru gu, po kra jin skom se kre ta ru za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni sla vu Bu gar skom za do pri nos iz grad wi i ja ~a wu pri vred nog am bi jen ta, dok je am ba sa dor Izra e la u Sr bi ji Jo sif Le vi na gra |en za ja ~a we pri ja teq skih ve za i una pre |e we sa rad we Sr bi je i Izra e la. „Elek tro voj vo di na” je naj bo qa kom pa ni ja, di rek tor ka Po qo pri vred ne {ko le s do mom u~e ni ka u Fu to gu @eq ka Mi li ~i} na gra |e na je kao naj `e na Ju `no ba~ kog okru ga, AIK Ban ka – fi li ja la „Vr bas„ je naj bo qa fi li ja la, a „Agro glob” naj bo qe pred u ze }e u Ju `no ba~ kom okru gu. Naj u spe {ni je sred we pred u ze }e u Ju `no ba~ kom okru gu je „Ko vis BP„, a naj bo qi brend „bag za ~in” „Ba ga„ iz Ba~ kog Gra di {ta.

me ni jih me to da le ~e wa, Stu dent ski cen tar „No vi Sad„ za kva li tet uslu ga i bri gu o mla di ma, dok je Ve sna Ka }an ski na gra |e na za kre a- tiv ni do pri nos afi ram ci ji kul tur nih vred no sti. Za raz voj agra ra na gra da je pri pa la AD „Ja dran” u No voj Gaj do bri, a za us pe {an opo ra vak i sta bi li za ci ju pri vred nih su bje ka ta na gra |en je AD „7. ju li” u Si ri gu. Pri zna wa „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” uru ~e na su na kon oce wi va wa i vred no va wa pred u zet ni~ kog stva ra la {tva, a to je deo pro jek ta „Put ka uspe hu”, ko ji spro vo de „Me di ja in vent” i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, uz po dr {ku pri vred nih ko mo ra Sr bi je i Voj vo di ne, te re gi o nal nih pri vred nih ko mo ra. D. Mla|enovi}

Tri jumf „Zvon ka Bog da na” Po oce ni je da na e sto ~la nog ì ri ja ovo go di {weg Ve li kog blajnd te sta naj bo qih srp skih vi na, u or ga ni za ci ji in ter netma ga zi na Vi no.rs, naj bo qe srp sko vi no na tr ì {tu u 2012. go di ne je Cu vee No.1 2008. Vi na ri je „Zvon ko Bog dan„. Ta vi na ri ja i Cu vee No. 1 2008, do bit nik su Gran pri ja Vi na.rs. U sve ~a noj sa li ho te la „Zi ra„ u Be o gra du, gde su prek si no} pro gla {e ni po bed ni ci Ve li kog blajnd te sta, Vi na ri ja „Zvon ko Bog dan„ po ne la je i ti tu lu {pam pi o na u ka te go ri ji cr ve nih vi na i ro zea. @i ri, ko jem je pred se da vao pred sed nik Udru è wa so me li je ra Voj vo di ne Igor Lu ko vi}, to kom dva da na oce nio je ukup no 52 vi na ko ja su pret hod no iza bra na

na osno vu gla so va ~i ta la ca ma ga zi na Vi no.rs i an ke te me |u vin skim pro fe si o nal ci ma. U fi na lu tog oce wi va wa VBT-a 2012. bi la su vi na iz 26 vi na ri ja: „Alek san dro vi}„, „An ti}„, „Be lo br do„, „Bo no ni ja„, „Bra }a Raj ko vi}„, „Vi num”, „Vr bi ca”, „Do kra ja sve ta„, „Zvon ko Bog dan”, „Iva no vi}„, „Ja go din ska vi na ri ja„, „Jan ko„, „Je li}„, „Ki{„, „Ko va ~e vi}„, „Kra qev po drum„ Ople nac, „Ma taq„, „Ma~ kov po drum„, „Mi ni}„, „Pu su la„, „Ra do va no vi}„, „Spa si}„, „Ste mi na„, „Te met„, „Ton ko vi}„, i „Ci li}”. [am pion u ka te go ri ji be lih vi na na ovom tak mi ~e wu, dru gu go di nu za re dom, po sta la je Vi na ri ja „Alek san dro vi}„. Z. Ml.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,8260

114,1082

116,7327

111,4837

Australija

dolar

90,4229

92,2683

94,3905

90,1461

Kanada

dolar

87,4803

89,2656

91,3187

87,2125

Danska

kruna

14,9911

15,2970

15,6488

14,9452

Norve{ka

kruna

15,2348

15,5457

15,9033

15,1881

[vedska

kruna

12,8941

13,1572

13,4598

12,8546

[vajcarska

franak

92,5176

94,4057

96,5770

92,2344

V. Britanija

funta

138,7937

141,6262

144,8836

138,3688

SAD

dolar

86,2722

88,0329

90,0577

86,0081

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 12. 2012. godine

Pri no si agra ra u 2012. go di ni ma wi su od 10 do 50 od sto kod eko nom ski naj zna ~aj ni jih kul tu ra, kao {to su ku ku ruz, so ja, sun co kret, {e }er na re pa, {to je po sle di ca su {e, mra ze va i sla be pri me ne agro teh ni~ kih me ra, iz ja vio je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi lo{ Bu ga rin. Ne to vred nost ostva re ne po qo pri vred ne pro iz vod we u Sr bi ji 2012. pro ce -

Ka ko je uka zao, pod sti caj ne me re za po qo pri vre du u 2013. pred vi |e ne su u ob li ku ne po sred nih i struk tur nih pod sti ca ja, dok }e tr `i {ni i in sti tu ci o nal ni pod sti ca ju iz o sta ti. Spro vo |e wem me ra, kroz sub ven ci o ni sa we in pu ta pro iz vod we, ob na vqa we sto~ nog fon da, una pre |e pro iz vod we mle ka, po dr {ku or gan skoj pro iz vod wi, pod sti ca we osi gu ra wa po qo -

wu je se na 3,37 mi li jar di do la ra, {to je za 20 od sto ma we ne go go di nu da na ra ni je, re kao je Bu ga rin na sed ni ci Uprav nog od bo ra PKS. Pre ma we go vim re ~i ma, Za ko nom o bu xe tu za 2013. od re |en je Mi ni star stvu po qo pri vre de bu xet od 39,3 mi li jar de di na ra, {to je 3,68 od sto ukup nog na ci o nal nog bu xe ta. Uz do dat ne pri ho de, uku pan agrar ni bu xet iz no si 40,2 mi li jar de di na ra, od no sno 3,78 od sto bu xe ta, a sred stva na me we na sub ven ci ja ma u po qo pri vre di izo se 32,8 mi li jar di di na ra, do dao je Bu ga rin.

pri vred nih ga zdin sta va, obez be |u ju se uslo vi za usme ra va we po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a pre ma tr `i {noj pro iz vod wi, mi {qe wa je ~el nik PKS. Bu ga rin je na veo da se u 2013. kao po se ban seg ment pod sti ca ja iz dva ja ju me re in ve sti ci o ne po dr {ke ko ji ma se pod sti ~e kon ku rent nost pro iz vo |a ~a kroz ula ga we u iz grad wu i re kon struk ci ju obje ka ta za sme {taj `i vo ti wa, ku po vi nu no ve me ha ni za ci je, skla di {te we i pre ra du po qo pir vred nih pro iz vo da, po di za we vo} wa ka i vi no gra da, ku po vi nu sto ke.

adi ti va, mo `e da se ko ri sti kao sto~ na hra na. On je ka zao da is pi ti va wa ni su vr {e na na re pre zen ta tiv nom uzor ku, ne go u svim ve li kim skla di {ti ma ku ku ru za, u ve li kim pre ra |i va~ kim i ot kup nim

cen tri ma u fa bri ka ma sto~ ne hra ne, pi va ra ma i fa bri ka ma za pro iz vod wu pa len te i mle ka. Ta ve li ~i na uzor ka od go va ra svim pro pi si ma i pra vi li ma, a ana li za je ra |e na u dve la bo ra to ri je u Be ~e ju i Be o gra du.

Po kra ji na po ma `e raz voj sto ~ar stva Pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, pot pi sa li su ju ~e u No vom Sa du sa ko ri sni ci ma vi {e od 260 ugo vo ra vred nih ukup no 82 mi li o na di na ra za una pre |e we sto ~ar stva u Voj vo di ni. Po mo} nik re sor nog po kra jin skog se kre ta ra Slo bo dan Te o fa nov, je ka zao da su ta sred stva iz Pro gra ma za una pre |e we sto ~ar stva u Voj vo di ni, pre sve ga za po mo} u se lek ci ji i po boq {a wu sto~ nog fon da, sa op {te no je na in ter net stra ni ci po kra jin ske vla de. Kao i pret hod nih go di na, Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, na la zi no vac za te na me ne, po {to je sto ~ar stvo u ~i ta voj Sr bi ji u ve o ma te {kom sta wu. Re~ je o bes po vrat nim sred stvi ma, ko ja su na me we na se lek cijc kim slu `ba ma, pre sve ga osnov nim i pod ru~ nim, od no sno po qo pri vred nim stru~ nim slu `ba ma i Fa kul te tu za po qo pri vre du u No vom Sa du. Na ovaj na ~in pod sti ~u se udru `e wa po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, kao i pro iz vo |a ~i ko ji ima ju do bar se lek tiv ni sa stav sto ke. Ovo su, ta ko |e, fi nan sij ski re su sr si ko ji su pred u slov da bi mo gla da bu du pri vu ~e na sred stva iz bu xe ta Sr bi je za raz voj sto ~ar stva, od no sno, sub ven ci je iz re pu bli ke. Te o fa nov je na gla sio da, uko li ko ne po sto ji do vo qan broj ma ti~ -

nih gr la sto ke, ta da ni je mo gu }e do bi ti sred stva za sub ven ci je iz re pu bli~ kog bu xe ta i do dao da je ve li ki ne do sta tak {to tre nut no ne mo è da se do stig ne za vid ni ji ni vo ma ti~ nih gr la sto ke, {to bi po mo glo pro iz vo |a ~i ma, da po sta nu ko ri sni ci tih sred sta va. Na à lost, ka ko je na po me nuo Te o fa nov, u Sr bi ji po sto ji sa mo oko 44 od sto ma ti~ nih gr la sto ke, a u Voj vo di ni to broj ~a no iz no si 43.000 gr la sto ke, {to je ma lo u od no su na plan ko ji tre ba ostva ri ti, a to je iz nos ve }i od 50 pro ce na ta. Sa Mi ni star tvom po qo pri vre de Sr bi je tre ba lo bi po sti }i sa gla snost oko pro me ne or ga ni za ci o nog si ste ma sub ven ci o ni sa wa u sto ~ar stvu, {to zna ~i da se ubu du }e ne sub ven ci o ni {e po li ne ar nom si ste mu, od no sno po 25.000 di na ra za sva gr la, bez ob zi ra na kva li tet i ko li ~i nu pro iz vod we mle ka, ka zao je Te o fa nov. On je na veo da po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i mo ra ju bi ti sti mu li sa ni ka ko bi se vo di lo ra ~u na ko je je kva li tet no gr lo, kao i to ona bu du uve de na u ra sni sa stav, ka ko bi se do bi lo vi {e mle ka i ve }a ko li ~i na me sa. Pro fe sor Dra gan Gla mo ~i} sa Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du re kao je da sred stva ko ja su ju ~e do de qe na De part ma nu za sto ~ar stvo pri tom fa kul te tu, zna ~e mno go, jer omo gu }a va ju da bu de za dr àn kva li te tan stru~ ni ka dar, a far me ri ma da una pre de pro iz vod wu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (507,56 0,29)

Privredna banka, Beograd

20,00

71.960

Ekscelsior, Beograd

15,87

2.000

AIK banka, Ni{

0,35

1.700

346.720

Tigar, Pirot

8,91

220

251.210

NIS, Novi Sad

1,64

744

19.239.754

Dunav Grocka, Grocka

8,57

114

3.525.450

Imlek, Beograd

0,00

3.198

0,00

8,33 Promena

130 Cena

130.000 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-0,26

1.152

132.475

Energoprojekt holding, Beograd

Dunav Re, Beograd

-36,84

12.000

600.000

-1,21

570

399.220

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Komgrap, Beograd

-17,72

130

1.300

-0,23

427

440.097

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-13,22

440

270.730

Soja protein, Be~ej

-0,68

725

18.737.142

Jubmes banka, Beograd

-0,65

7.999

647.909

Metalac, Gorwi Milanovac

1,21

1.673

108.770

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.127

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.551

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

683.160

Veterinarski zavod, Subotica

0,75

540

683.160

Tigar, Pirot

8,91

220

251.210

Bones Nacional, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Albus, Novi Sad Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,61 -1,21 Promena

85 570 Cena

12.750 399.220 Promet

NIS, Novi Sad

1,64

744

19.239.754

Soja protein, Be~ej

-0,68

725

18.737.142

Veterinarski zavod, Subotica Rumaplast, Ruma Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,75

540

0,00

3.500

336.000

-13,22

440

270.730

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik ZA PO [QA VA WE VI SO KO O BRA ZO VA NIH MLA DIH QU DI UTE ME QE NO SA RAD WOM NSZ-a i UNS-a

[to br è od di plom e do po sla – Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we po ku {a va da se me wa i po ku {a va mo da na |e mo pra ve i kom pe tent ne part ne re ka da go vo ri mo o an ga ò va wu na tr ì {tu ra da. Ap so lut no oba ve zan deo ko ji mo ra jo{ vi {e da se im ple men ti ra na tr ì {te ra da je obra zov ni si tem, {to je bio osnov ni raz log za {to je Na ci o- nal na slu `ba za za po {qa va we – Po kra jin ska SZ po ~e la da ko mu ni ci ra s Uni ve zi te tom u No vom Sa du, ko ji je pra vi part ner – iz ja vio je za me di je di rek tor Po kra jin ske slu `be za za po {qa va we Vla di mir Sr di} ju ~e u Rek to ra tu UNS-a, ne po sred no pred pot pi si va we Me mo ran -

{an si da oni na kon di plo mi ra wa u {to kra }em ro ku na |u po sao. – Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we je u po sled wih ne ko li ko go di ne, za jed no s PSZ-om i Vla dom Voj vo di ne, pri me ni la sve ono {to je u ovom tre nut ku po zna to u Evro pi za re {a va we ne za po sle no sti i, ~i ni mi se da smo svo jim an ga `ma nom, po red svih te {ko }a zbog eko nom ske kri ze, ipak us pe li da ne pre kid no kon tro li {e mo broj ne za po sle nih. Uni ver zi tet je iz u zet no do pri neo to me, re ci mo kroz ak tiv no sti Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i dru ge ak tiv no sti ko je su omo gu }i le da ve li ki broj stu de na ta teh ni~ kih

Ne za po sle no 8.000 mla dih diplomaca Za kqu~ no s 30. no vem brom ove go di ne, na evi den ci ji NSZ-a bi lo je ukup no 13.411 ne za po sle nih vi so ko o bra zo va nih qu di (VII-1 ste pen, ka ko se jo{ uvek na zi va), {to je 6,69 od sto u ukup nom bro ju ne za po sle nih, is ta kao je Vla di mir Sr di}. Tre nut no u Voj vo di ni je oko 8.000 ne za po sle nih, mla |ih od 35 go di na, ko ji su za vr {i li je dan od 14 fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. du ma o du go ro~ noj po slov no-teh ni~ koj sa rad wi Uni ver zi te ta u No vom Sa du i Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we – PSZ, ko ji su pa ra fi ra li Sr di} i rek tor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}. Pred vi |e no je da ove in sti tu ci je za jed ni~ ki or ga ni zu ju stru~ ne sku po ve, is tra ù ju od no se vi so kog obra zo va wa i tr ì {ta ra da, te or ga ni zu ju se ri ju tri bi na sa sred wo {kol ci ma (i wi ho vim ro di te qi ma), ko ji }e upi sa ti pr ven stve no ne ki od fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr àv nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni. „Kraj wi, spe ci fi ~an ciq NSZa je da se mla di qu di ko ji stek nu vi so ko obra zo va we {to kra }e za dr à va ju na tr ì {tu ra da i da ta tran zi ci ja od obra zo va wa do po sla bu de {to kra }a”. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin na gla sio je da je im pre si van do pri nos UNS-a re {a va wu pro ble ma ne za po sle no sti kao i po di za wu ukup nih ka pa ci te ta obra za va wa mla dih i stva ra wu

fa kul te ta od mah na kon di plo mi ra wa na |e po sao. To je omo gu }e no osni va wem ve li kog bro ja kom pa ni ja ko je su omo gu }i le da da nas ima mo ta kva teh ni~ ka zna wa, soft ve re ko ji re gu li {u od re |e ne pro ce se i u naj ve }im svet skim gra do vi ma- is ta kao je Va sin. – Mi si ja UNS-a je raz voj vi so kog obra zo va wa i na{ ve li ki za da tak je da, za jed no s na {im part ne ri ma, s na {im osni va ~em, Vla dom APV i re sor nim se kre ta ri ja tom, kao i NSZ-om, po ve }a mo za po {qi vost na {ih stu de na ta, da im po nu di mo od go va ra ju }a zna wa ko ja }e na od go va ra ju }i na ~in bi ti pre po zna ta na tr ì {tu. To u naj ve }oj me ri zna ~i da }e mo po nu di ti ono {to se zo vu tran sver zal ne kom pe ten ci je, one ko je ne fo ku si ra ju sa mo jed nu oblast ili je dan ob lik za po {qa va wa, jed nu pro fe si ju ve} se mo gu pri me ni ti u raz li ~i tim obla sti ma –re kao je rek tor Ve sko vi}, i ob ja snio da UNS svo ju zna ~aj nu ulo gu vi di i u za o kru ì va wu na ci o nal nog okvi ra kva li fi ka ci ja. V. ê ki}

sreda12.decembar2012.

OVE GO DI NE GRA \A NI IS PI SA LI ^E KO VE VRED NE 32 MI LI JAR DE DI NA RA

Za kon skra }u je ~ek na po ~ek Kri za i bes pa ri ca vra ti le su ~ek na po ~ek na ve li ka vra ta u pro dav ni ce. Za pr vih de set me se ci ove go di ne re a li zo va no je se dam mi li o na ~e ko va u vred no sti od 32 mi li jar de di na ra. Ka da bi ra ju gde pa za re na po ~ek, po tro {a ~i se od lu ~u ju za pro dav ni ce ko je da ju du ì rok. [to vi {e da na i me se ci – to bo qe, vaq da }e u me |u vre me nu ne {to le }i na ra ~un. Me |u tim, ro ko vi pla }a wa bi se ve} od pro le }a mo gli skra ti ti. Od 31. mar ta na red ne go di ne dr à va }e svo je oba ve ze iz mi ri va ti u ro ku od 45 da na, a osta li }e mo ra ti da pla te naj du è u ro ku od dva me se ca. To zna ~i da }e i tr go vi ne ogra ni ~i ti pla }a we ~e kom na dva me se ca. Ipak, {an si da du ì rok osta ne ima. Tr gov ci su za in te re so va ni za to da ~ek osta ne, a u ban ka ma ka ù da su otvo re ni za sa rad wu s pro met ni ci ma. To, iz me |u osta log, mo è na na {e tr ì {te do ne ti i za jed ni~ ke tr go va~ ko-ban kar ske kar ti ce. Za sa da ima mo sa mo jed nu ta kvu – „di nu” – ko ju iz da je Ko mer ci jal na ban ka i ko bren di ra na je s do ma }im tr go vin skim lan cem DIS. Ta kar ti ca omo gu }u je kup ci ma da u pro dav ni ca ma po me nu tog

Mo gu }e je da }e se na tr ì {tu po ja vi ti za jed ni~ ke tr go va~ ko-ban kar ske kar ti ce lan ca ku pu ju od lo è no na 90 da na. Za pr vih 60 da na kre di ti ra we je bes ka mat no, a po tom ban ka za ra ~u na va za pre o sta li me sec ka ma tu od 1,20 po sto. – Ta kar ti ca se kod nas ko ri sti ve} ne ko li ko go di na. Ka ko se tr go vin ski la nac {i ri, ta ko }e i ona bi ti sve za ni mqi vi ja za ko ri sni ke –ka è iz vr {ni di rek tor u Ko mer ci jal noj ban ci @i vo jin

Sa vi}. – Ve ro vat no }e s ogra ni ~e wem ro ko va pla }a wa i ko le ge i dru gi tr go vin ski lan ci iza bra ti ne {to sli~ no. U So si je te `e ne ral ban ci ni su po ~e li sa rad wu ni s jed nim lan cem, ali ako se ne ko za in te re su je, sprem ni su za to. Oni ima ju „ma ste ra ta„ kar ti cu gde se pla }a na od lo `e no uz pet po sto pro vi zi je. Pr va ra ta se pla }a na kon 30 da na,

RAD NI CI I AK CI O NA RI „JU GO RE ME DI JE” PI TA JU

Da li }e i ste ~aj ni uprav nik tu ì ti dr à vu Rad ni ci i ak ci o na ri “Ju go re me di je” za tra ì li su ju ~e od pri vre me nog ste ~aj nog uprav ni ka zre wa nin ske fa bri ke le ko va Ra do va na Sa vi }a da se iz ja sni o to me da li po dr à va tu `bu ko ju su ra ni je pod ne li pro tiv Re pu bli ke Sr bi je, Agen ci je za pri va ti za ci ju i Cen tral nog re gi stra za har ti je od vred no sti. Oni su pod se ti li na to da su “Ju go re me di ja”, “Luk sol far ma ci ja”, “Pen farm” i 357 ma lih ak ci o na ra Pri vred nom su du u Be o gra du le tos pod ne li tu `bu pro tiv dr à ve, tvr de }i da su we ne slu `be neo d go vor nim i ne sa ve snim po stu pa wem pri li kom spro vo |e wa i kon tro le pri va ti za ci je pro u zro ko va le {te tu zre wa nin skoj far ma ce ut skoj ku }i ko ja se ogle da u mi li o ni ma evra. Dr à va je, na i me, 2002. go di ne kon tro verz nom ni -

{kom bi zni sme nu Jo vi ci Ste fa no vi }u Ni ni ju pro da la ma win ski pa ket ak ci ja i omo gu }i la mu da po sta ne ve }in ski vla snik fa bri ke, to le ri {u }i mu ne za ko ni te rad we. Tek po sle ne ko li ko go di na pri va ti za ci ja je po ni {te na. “U toj tu `bi ve li kim de lom su na ve de ni da na {wi pro ble mi ko ji po tre sa ju ’Ju go re me di ju’, a ro ~i {te bi tre ba lo da po~ ne u ja nu a ru 2013. go di ne. Po {to ima mo sa zna we o to me da je is kqu ~i vo dis kre ci o no pra vo ste ~aj nog uprav ni ka da pri stu pi tu `bi i pru ì joj le gi ti mi tet, tra ì mo od we ga da se iz ja sni o to me da li }e po dr à ti spro vo |e we tu `be da bi se fa bri ka obe {te ti la. O~e ku je mo od go vor u naj kra }em mo gu }em ro ku”, po ru ~i li su rad ni ci i ak ci o na ri “Ju go re me di je” u ju -

~e ra {wem pi smu ste ~aj nom uprav ni ku. Hi po Al pe-Adri ja ban ka je 3. de cem bra Pri vred nom su du u Zre wa ni nu pod ne la zah tev za po kre ta we ste ~a ja u “Ju go re me di ji”. Ta kom pa ni ja je kra jem apri la pro {le go di ne s tom ban kom sklo pi la ugo vor o re struk tu ri ra wu kre di ta, ali po {to se na {la u te {kim po slov nim pro ble mi ma, ko ji se ogle da ju i u blo ka di ra ~u na od bli zu 700 mi li o na di na ra, “Ju go re me di ja” ni je mo gla is pu wa va ti svo je oba ve ze. Pri prem no ro ~i {te na ko jem }e se od lu ~i va ti o zah te vu ban ke za ka za no je za 27. de cem bar. U me |u vre me nu, su di ja Pri vred nog su da Gor da na Ko ci} ime no va la je Ra do va na Sa vi }a iz Ki kin de za pri vre me nog ste ~aj nog uprav ni ka te far ma ce ut ske ku }e. @. B.

a naj du ì rok je {est me se ci. U pro daj nim objek ti ma s ko ji ma ban ka ima ugo vor o sa rad wi mo gu }e je do bi ti od go du i na vi {e ra ta. O to me ka ko bi se pla }a we na po ~ek mo glo od vi ja ti eko no mi sta prof. dr Ko sta Jo si fi dis ka è da su svi ak te ri u tom lan cu zan te re so va ni da se na |e re {e we. A ka da je ta ko, ono se obi~ no i na |e. Da li }e tr gov ci sa mi kre di ti ra ti po tro {a ~e i iz da ti svo je kar ti ce ili }e se udru ì ti s ban ka ma pa tu tra ì ti re {e wa za po voq nu ku po vi nu, osta je da se vi di. Tek, iz ve sno je da }e ~ek osta ti u pro me tu i na pro le }e. Do god je to bes ka mat ni na ~in pla }a wa, po tro {a ~i }e ga ko ri sti ti. To ga su sve sni i ban ka ri i tr gov ci pa sve ~e {}e skla pa ju me |u sob ne ugo vo re u ko ji ma nu de bes ka mat no pla }a we kar ti ca ma za od re |e na pred u ze }a i pro daj na me sta. Ta ko kon ku ri {u po ~e ku. Za to ni je lo {e pre od la ska u ku po vi nu po gle da ti s ko jim tr gov ci ma ban ka ima ta kve spo ra zu me. Mo è se u{te de ti, a s ob zi rom na eko nom ske prog no ze za na red nu go di nu, i ta da }e sva ka u{te da do bro do }i. D. Vu jo {e vi}

Stru ja sku pqa pre pro le }a? Po sku pqe we stru je ne }e do ~e ka ti po tro {a ~e od mah po sle No ve go di ne, ali se o to me mo è raz go va ra ti i pre kra ja grej ne se zo ne, od no sno ~im bu du za vr {e ne so ci jal ne kar te i no vi ta rif ni si stem, re ~e no je Ta nju gu u Mi ni star stvu ener ge ti ke. U Mi ni star stvu su u po ja {we wu o to me da li }e bi ti po sku pqe wa stru je i pre kra ja grej ne se zo ne, is ta kli da se o to me ne mo è go vo ri ti sve dok se ne za vr {e so ci jal ne kar te, no vi ta rif ni si stem i eko nom ska ana li za oprav da no sti tog zah te va, {to je mo gu }e da bu de za vr {e no i pre kra ja grej ne se zo ne. Ra di se na tim po slo vi ma i re sor no mi ni star stvo }e {to je pre mo gu }e iza }i u jav nost s tim re {e wi ma, ka ù u Mi ni star stvu, i do da ju da, me |u tim, ne tre ba li ci ti ra ti da tu mi ma i pro cen ti ma po sku pqe wa stru je.

sreda12.decembar2012.

PR VA JAV NA BAN KA MA TI^ NIH ]E LI JA GRA DI ]E SE U BE O GRA DU

Lek iz bebinog pup~anika Dugoo~ekivana javna banka mati~nih }elija uskoro po~iwe da se gradi. Potpisan je ugovor o izgradwi zgrade koja }e biti podignuta u krugu Instituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije u Beogradu. Novac

lija primewuje se kod mali{ana koji boluju od leukemije i limfoma visokog rizika, nekih uro|enih bolesti imunog sistema, uro|ene malokrvnosti, ali i neuroblastoma, najmalignijeg tumora de~jeg doba.

dRU[TvO

dnevnik

\A CI U SR BI JI PR VI PUT BO QI OD PRO SE KA IS TRA @I VA WA TIMSS

Najuspe{niji mali matemati~ari iz Azije Prvi put od kada u~estvuju u TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) testirawu, |aci iz Srbije postigli su boqe rezultate od me|unarodnog proseka iz matematike i prirodnih nauka. U istra`ivawu sprovedenom tokom 2011. godine, |aci 4. razreda osnovne {kole su iz matematike ostvarili 516 poena, koliko i iz prirodnih nauka, a prosek TIMSS skale je 500 bodova. – To zna~i da su na{i |aci ostvarili natprose~an rezultat – rekao je ministar @ar ko Ob ra do vi} na predstavqawu najnovijih rezultata me|unarodnog postignu}a u~enika. U Srbiji je to istra`ivawe do sada ra|eno tri puta, 2003. godine,

2007. i lane. Na testirawu 2007, kada su testirani i |aci 8. razreda, na{i u~enici su u oblasti matematike osvojili 486 poena, a iz pri-

U istra`ivawu, koje je na me|unarodnom nivou sprovedeno u 4. i 8. razredu, u~estvovalo je 600.000 |aka iz 63 zemqe i 14 subnacio-

Naj va `ni ji kon ti nu i tet u obra zo va wu Ministar Obradovi} je naveo da su faktori poput strogih kriterijuma za izbor nastavnika, kontinuitet u obrazovawu, zna~aj obrazovawa za dru{tvo i pojedinca, kriterijumi koji ~ine neki obrazovni sistem uspe{nim, {to }e, po wegovim re~ima, biti u fokusu prosvetne vlasti i u narednom periodu. rodnih nauka (biologija, hemija, fizika i geografija) 470, {to nas je, kao i 2003. godine, svrstalo u grupu onih koji su ispod proseka na TIMSS skali postignu}a.

nalnih entiteta, a na{i |aci su, kada je u pitawu matematika, boqi od vr{waka iz Alberte (Kanada), [vedske, sa Malte, iz Norve{ke, Hrvatske, s Novog Zelanda,

iz [panije, Rumunije, Poqske, Turske. U~enici iz Slovenije, Australije, Ma|arske, ^e{ke, Italije ne razlikuju se od prose~nog u~inka |aka iz Srbije. Najboqe rezultate iz matematike postigle su azijske zamqe, Singapur, Ju`na Koreja, Hongkong, Kineski Tajpej (Tajvan) i Japan, a za wima slede Severna Irska, Severna Karolina (SAD), Finska, Engleska, Rusija... Kada su u pitawu rezultati iz prirodnih nauka, najboqe su opet bile azijske zemqe, ali se u sam vrh ume{ala i Finska. Na{i |aci su boqi u poznavawu prirodnih nauka od |aka u [paniji, Poqskoj, na Novom Zelandu, u Norve{koj, Turskoj.

U BA^ KOJ PA LAN CI FI NAN SIJ SKI PO MA @U \A KE I STU DEN TE

za izgradwu javne banke obezbe|en je u buxetu Republike Srbije, kroz projekat „Obezbe|ivawe uslova za transplantaciju mati~nih }elija hematopoeze kod dece u Srbiji”. Od 2008. godine do danas je za banku odvojeno oko 93 miliona dinara, a planirana ukupna vrednost investicije je oko 205,8 miliona. Ukoliko se

Takve banke postoje u mnogim zemqama Evrope i dok ne zaìvi i kod nas, gra|ani koji èle da sa~uvaju mati~ne }elije deponuju ih u inostranstvu. Ta usluga je komercijalna i pla}aju je sami korisnici, a po{to }e na{a budu}a banka biti javna, tro{kove ~uvawa }elija snosi}e dràva.

[to je u banci vi{e deponovanih }elija, to je ve}a verovatno}a da }e se na}i odgovaraju}e za le~ewe drugih bolesnika radovi budu odvijali po planu, za mawe od godinu dana banka mo`e biti aktivirana. Planirano je da u banci bude pohraweno 10.000 uzoraka. Sude}i po iskustvu dugih banaka u svetu, taj broj mogao bi biti prikupqen za osam do deset godina. ]elije imunolo{ki potpuno odgovaraju detetu od kog su uzete, a najve}a verovatno}a da }e odgovarati i nekome drugom je kod najbli`ih srodnika – ro|ene bra}e i sestara i roditeqa. [to je u banci vi{e deponovanih }elija, to je ve}a verovatno}a da }e se na}i odgovaraju}e za le~ewe drugih bolesnika. Transplantacija mati~nih }e-

Mati~ne }elije iz dana u dan dobijaju sve ve}i zna~aj u le~ewu mnogih bolesti. Pri ro|ewu sve vi{e je roditeqa koji se odlu~uju da iz krvi pup~anika wihove bebe budu uzete }elije koje se ~uvaju u nekoj od banaka u Evropi. Na to se posebno odlu~uju roditeqi koji ve} imaju dete obolelo od leukemije ili neke druge onkolo{ke bolesti. Oni prilikom ro|ewa druge bebe iz krvi pup~anika uzimaju }elije koje }e jednog dana, ukoliko zatreba prvom detetu, mo}i da se koriste u terapiji. Postupak uzimawa }elija je brz, bezbolan i bezopasan za bebu i majku. J. Bar bu zan

IN MEMORIAM

Milan Kiseli~ki (1943–2012) Posle duge i te{ke bolesti, u bolnici u Zrewaninu u ponedeqak je, u 69. godini `ivota, preminuo na{ kolega novinar Milan Kiseli~ki, dopisnik „Dnevnika” iz Novog Be~eja. Te{ka bolest dragog nam kolege usporila je posledwih go-

dina wegov novinarski rad, ali mnogi se se}aju wegovog novinarskog po~etka i entuzijazma {ezdesetih godina pro{log veka kada je po~eo da radi u lokalnom novobe~ejskom nedeqniku „Na{e novine“. Uskoro je aktivno i predano u~estvovao u pokretawu Novobe~ejske hronike u na{em listu i od tada je u kontinuitetu bio na{ dopisnik. U me|uvremenu je bio i saradnik Radio Novog Sada, povremeno je pisao za „Be~ejski mozaik„, ali „Dnevnik“ je bio wegova mati~na ku}a iz koje, kada je do-

pisni~ki rad u pitawu, nikada nije odlazio. Iako je dugo godina radio u novobe~ejskom Crvenom krstu i u preduze}u „Zastavapromet”, gde je do~ekao i penziju, Milanu je novinarstvo odvajkada bilo prva qubav. S „Dnevnikom“ je predano i savesno sara|ivao blizu ~etiri decenije, pa je iz op{tine Novi Be~ej redovno slao izve{taje o svim va`nim temama tog dela Vojvodine, pratio je politi~ke i ekonomske doga|aje, pisao o kulturi, kao hroni~ar marqivo bele`io qudske sudbine i kroz reporta`e ih prikazivao ~itaocima na{eg lista. Nije mu bilo te{ko da savesno i profesionalno obavqa sve svoje novinarske zadatke. Zbog takve po`rtvovanosti u radu nagra|en je 2000. godine godi{wim priznawem lista „Dnevnik” kao najboqi honorarni saradnik. Osta}e zapam}en i wegov samopregoran profesionalan rad na funkciji sekretara Op{tinske organizacije Crvenog krsta i radnika u novobe~ejskoj „Zastavi“. Novinarstvo mu je bila qubav, a kada se ne{to radi iz qubavi, to ima posebnu vrednost. Kolega Milan Kiseli~ki sahrawen je ju~e na mesnom grobqu u Novom Be~eju, u prisustvu porodice, rodbine, kolega i prijateqa. Neka mu je ve~na slava – i hvala.

Stipendije, sme{taj i putovawa Op{tina Ba~ka Palanka u teku}oj {kolskoj godini odvaja zna~ajnu svotu za pomo} |acima i studentima, odnosno wihovim porodicima. Osim stipendija, odlu~eno je da se delom regresiraju putni tro{kovi i sme{taj. Cena autobuske karte regrisira se od 20 do 80 odsto, a tom povlasticom obuhva}eno je 735 u~enika i oko 100 studenata. Visina pomo}i zavisi od materijalnog stawa i drugih kriterijuma, a pla}a se put od sela do Ba~ke Palanke, odnosno od Ba~ke Palanke do Novog Sada.

– Pravo na stipendije danas ima oko 120 |aka i studenata – ka`e na~elnik Odeqewa Op{tinske uprave SO Ba~ka Palanka za dru{tvene delatnosti dr Ne boj {a Ku zma no vi}. – Blizu 50 |aka prima stipendiju od 4.000 dinara mese~no, a oko 70 studenata mese~no dobija 6.000 dinara. Delom pokrivamo i tro{kove sme{taja za na{u decu koja se {koluju u gradovima, odnosno koja poha|aju {kole kojih nema u Ba~koj Palanci. U zavisnosti od materijalnog polo`aja i uspeha tokom {kolovawa, cenu

sme{taja pokrivamo u rasponu od 20 do 80 odsto. Ba~kopalana~ka deca se {koluju, na primer, u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Apatinu, Zemunu... Najve}i iskorak napravili smo u oblasti stipendirawa sredwo{kolaca i studenata jer je tom povlasticom pre {est godina, kada smo po~eli, bilo obuhva}eno dvadesetak {kolaraca, a danas ih je stotinu vi{e. Nadamo se da }e idu}e godine taj broj biti jo{ ve}i. M. Su yum

SLO VA CI IZ BE LOG BLA TA OBE LE @I LI DVO STRU KI JU BI LEJ

Vi{e od jednog veka u Banatu Slovaci nastaweni u banatskom selu Belo Blato obele`ili su dvostruki jubilej – 130 godina od dolaska u to mesto i 110 godina od podizawa bogoslu`benog hrama. Svetom liturgijom, koju je slu`io eparh banatski Pa vel Skle nar, uz

sam paroh u ovom selu, naglasio je zna~ajan doprinos Slovaka razvoju duhovnosti, ali i su`ivotu naroda u Belom Blatu, kao izvanrednoj qudskoj tekovini. To su, svako na svoj na~in, ponovili i Sklenar i ostalo sve{tenstvo. Okupqeni su

Iz van red na na ra tiv na tra di ci ja Slovaci su u Belo Blato do{li pre 130 godina kao ekonomski migranti. Novi doseqenici u ove krajeve doneli su {to{ta od svojih preda~kih obi~aja. Bogat kulturni ìvot, izvanredna narativna tradicija, lepe no{we i radinost prido{lica doprineli su da se stvori pretpostavka za suìvot qudi u ovoj neobi~noj sredini. Nedugo po dolasku, potreba za duhovnim ìvotom uslovila je i gradwu crkvenog hrama, pa je 1902. godine sagra|ena evangeli~ka crkva, za ono vreme otmena i velika. sasluèwe eparha mijavskog iz Slova~ke Ju ra ja [ef ~i ka, mesnog paroha Bra ni sla va Ku li ka, te biv{e sve{tenice beloblatske Ma ri je Po pi}, zapo~ele su duhovne sve~anosti u crkvenom hramu. U uvodnoj propovedi [ef~ik, nekada i

primetili da je i danas, nakon toliko godina, o~uvana duhovnost, da su ostali lepi obi~aji, uspostavqena je dobra komunikacija unutar mnogonacionalne zajednice, po ~emu je ova sredina i postala prepoznatqiva.

S obele`avawa jubileja

Zahvaliv{i se gostima iz Ma|arske, Bugarske, Rumunije, Slova~ke i susednih sela, ambasadoru Slova~ke u Srbiji Ja nu Var {u, predstavnicima lokalne samouprave u Zrewaninu i ostalim zvanicama koje su prisustvovale obele`avawu jubileja, mesni paroh je nakon mise goste pozvao na zajedni~ki ru~ak u sali Doma kultutre. Tom prilikom podeqene su zahval-

nice, odràna je kra}a pozdravna beseda ~lana crkvenog odbora Ja na Sla de ~e ka i evocirane su uspomene iz vremena pro{lih. Ovo je zna~ajan jubilej, za ponos, ujedno i putokaz kako se moè, uz dobru voqu qudi, ìveti ~asno i dostojno, bez obzira na sve neda}e i materijalna posrtawa, zakqu~ili su okupqeni. @. Ba la ban

MU KE PO NE ZA PO SLE NO STI

Na Birou gu`va ko na pijaci U sumra~no zimsko jutro, sa susneìcom koju vetar vitla u lice, sredove~ni mu{karac zaustavqa auto, otvori prozor i zovne druga koji uùrbano kora~a trotoarom. – Zdravo. Kuda ide{? – Do Biroa za zapo{qavawe. – I ja idem u tom pravcu. Upadaj. Pozvani u|e u auto i oni kre}u. – [to si tako poranio kad ne mora{? – Ma, moram. Danas mi je termin da se javim, a posle treba da sredim neke papire u op{tini. A na Birou je gu`va k’o na pijaci, k’o da se ne{to deli besplatno. A ne sme{ da zakasni{ s prijavqivawem. Moè{ da se prijavi{ dan ranije, ali kasnije– nema {anse. Odmah dobije{ ùti karton, a ako ponovi{, mogu te i skinuti s evidencije. – I {ta to zna~i? – Bri{u te s evidencije i onda nema{ zdravstveno osigurawe. Tek posle {est meseci ili godinu dana moè{ ponovo da se prijavi{. I tu nema pardona. Ako si eventualno bolestan, mora lekar da ti da opravdawe da im odnese{... – Opasno, bogami. – Jo{ kad bi od svega toga bilo neke vajde pa i da kaè{ ’mora ta-

ko’. Prvi put kad do|e{ odmah ti kaù ’mi vam ne traìmo posao – vi ga sami traìte’. Tek ako neki gazda ili firma traè radnika neke struke, Biro }e da im po{aqe spisak prijavqenih i to je, otprilike, sve. Ali su se naqutili kad sam ja, u anketi, na pitawe ’{ta o~ekujem od ove slu`be’ napisao ’samo zdravstveno osigurawe’. Savetnica mi rekla: ’{ta vi mislite, kakav vam je to negativan stav’? A za ove dve godine, koliko sam prijavqen, nisu me nijednom pozvali niti obavestili o nekom

sam vodio dnevnik gde sam konkurisao, s kim sam razgovarao o poslu. To sam pokazivao mojoj savetnici, a ona je cenila da li se dovoqno trudim ili ne. Za sve to vreme nisam dobijao ni dinar materijalne pomo}i jer postupak da to dobije{ traje li, traje. – Pa jesi li i{ao po firmama? – Nego {ta! Dva kruga sam napravio po svim firmama i privatnicima. Slao sam i prijave na konkurse, ali me nikad nisu zvali na razgovor. Kad vide da ima{ vi{e od 45 godina, niko ne}e ni da

Kad otvore fabriku za 30 radnika, svi se slikaju kao da su uradili bogzna {ta. A kad su zatvarali firme s po 1.000 i vi{e qudi, niko ni re~ nije rekao oglasu ili tako. Ni{ta. Jer, rekli su: ja sebi tra`im posao a ne oni. I to mu je to. – Pa na koliko mora{ da se javqa{? – Svaka tri meseca. Prvo sam morao da se javqam svakog meseca. I{ao sam i na neku obuku kako da pi{em molbe – to se sad zove ’sivi’, kako da razgovaram s poslodavcem. Oni mla|i su imali i ~asove o poslovima koji se tra`e i mogu}im prekvalifikacijama, a za nas matore ni{ta. Pola godine

te pogleda. Jedan privatnik mi je rekao: ’{ta }e{ mi, za koju godinu }e{ da zare|a{ po bolovawima, a i kad si zdrav, sve si sporiji, a meni trebaju mladi i brzi, koji tr~e i grizu’. Ispada da kad napuni{ neke godine najboqe je da legne{ i umre{ jer posla za tebe nema pa nema. – Nema posla ni za mlade. – Znam da nema, ali {ta ja da radim? Mlad nisam, ali nemam nikakve uslove za penziju. Gde sam, kome vaqam? Xaba mi iskustvo i zna-

we, to nikome ne treba. A onda oni na Birou pitaju ’kako to da niste nigde uspeli s prijavom’, ’da niste ostavili lo{ utisak na poslodavca’? Kao da ja namerno ne}u da radim nego vi{e volim da ìvim od ènine plate i crkavice koju mi stari daju od svoje penzije, kao da nemam decu koju ho}u da {kolujem i izvedem na put! Jo{ malo pa }e neko da mi prebaci {to sam radio u firmi koja je, kako sad vole da kaù, neuspe{no privatizovana. Kao da sam ja rasprodao firme, a ne dràva, koju sad nije briga za nas bez posla. Kad otvore fabriku za 30 radnika, svi se slikaju kao da su uradili bogzna {ta. A kad su zatvarali firme s po 1.000 i vi{e qudi niko ni re~ nije rekao. Ovako kako su krenuli, za 50 godina ne}e da pozapo{qavaju te koji su isterani iz svojih firmi. A gde su tek mladi? Sre}om }emo mi matori do tada da pomremo i da spasimo sebe bede a wima se skinemo sa spiskova... Izvini, nisi ti kriv i ne mora{ da slu{a{ moje muke. Evo ga Biro, stanu tu negde. Hvala ti i uzdravqe. Iza{av{i iz auta, ~ovek se pogrbi, uvu~e glavu me|u ramena, da li zbog vetra, snega i hladno}e ili muke svoje svakodnevne? Ili ja Ba ki}

„Is tra `i va we pro sto ra” Iz lo `ba „Is tra `i va we pro sto ra” bi }e otvo re na ve ~a ras u 19 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. Bi }e pri ka za ni ra do vi stu de na ta iz obla sti ur ba ni zma. Po stav ku otva ra ju {ef De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka FTN Dar ko Re ba i de kan FTN-a Ra de Do ro slo va~ ki. A. J.

Pro mo ci ja kwi ge u CK 13 Pro mo ci ja kwi ge po e zi je Ro lan da Or ~i ka “Ski nu ti ma ler” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Voj vo de Bo jo vi }a 13. U pro gra mu }e u~e stvo va ti Bo jan Sam son i autor. A. Va.

No vi Sad: od 11.30 do 13.30 Va se Jo va no vi }a ^i ~e 218, 34, 1, 11-17, 25-33, An ge la Vlat ko vi }a 2, 7, 13b, Ana sta si ja Jo va no vi }a 14-26, 1-17, Qu bo mi ra Ste fa no vi }a 3-15, 23-39, Ma ri je Pe tro vi} 4-28, 1-33, \or |a Ne deq ko vi }a 2-20, 5-21, Vla di mi ra De me tro vi }a 6-44, 1-31, Pro fe so ra Gr ~i }a 9, Sve to za ra Mar ko vi }a To ze 2-8, 113, Kli sa pet 2-4, 1-7; od 8.30 do 11 ~a so va Zma je va~ ki put 60-72, 61-81, Bo sut ska 2-22, 1-5, Sen tan drej ski put 106-154, 121-157, “Gra |a ra”, CS Kli sa 1 i se ma for, Sav ska 2-14a, 1-25, Ra do sla va Pro da no vi }a 1a. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Novosadska sreda12.decembar2012.

Kurs ru skog je zi ka Gra |a ni ko ji `e le da na u ~e ru ski je zik, mo gu to u~i ni ti na kur se vi ma or ga ni zo va nim u Ru skom cen tru pri Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. De taq ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 065/353-4-275. A. J.

hronika

^I []E WE SNE GA TR GOV CI MA DO NE LO ZA RA DU

Tra `i la se lo pa ta vi {e

„Del ba~ ka” pred ~i ta o ci ma ski list pre kr {ten u „Re ge qi uj {ag” (Ju tar we no vi ne). List je pro fe si o nal no ure |i van, iz no se }i sva stre mqe wa „ju go slo ven skih Ma |a ra”. Po sle oku pa ci je Ju go sla vi je apri la 1941. sta vio se u slu `bu oku pa to ra. Pre stao je da iz la zi sep tem bra 1944. ka da su mu u sa ve zni~ kom bom bar do va wu No vog Sa da ra zo re ne {tam pa ri ja i re dak ci ja. N. C.

Iako zim ske slu `be ra de pu nom pa rom, ve li ka ko li ~i na sne ga, ko ja je za ve ja la grad, na te ra la je No vo sa |a ne da se ukqu ~e u ~i {}e we sne ga sa tro to a ra. Pre ma na {im sa zna wi ma, ve }i na su gra |a na je za ovaj po sao mo ra la da ku pi lo pa tu, pa su pi ja~ ni tr gov ci, ali i me ga mar ke ti ima li pu ne ru ke po sla. Ka ko smo sa zna li od port pa rol ke “Uni ve rek spor ta” Oli ve re ]ir ko vi} za vi kend je po tra `wa za lo pa ta ma bi la ve li ka. - Mi smo i pre pr vog sne ga ima li od li~ nu po nu du i bi lo ih je u do voq noj ko li ~i ni. Ce na za vi si od ve li ~i ne, du `i ne dr {ke,

ma te ri ja la od ko jeg je iz ra |e na i pro iz vo |a ~a- ka è ]ir ko vi }e va. - îm je pao sneg kup ci su na va li li, de {a va lo se da ne mo è mo da obez be di mo do voq no. U po ne de qak uju tru smo sko ro osta li smo bez lo pa ta, ali us pe li smo da na ba vi mo no ve ko li ~i ne. ]ir ko vi }e va is ti ~e da se i te le fon kol-cen tra tog tr go vin skog lan ca usi jao od po zi va su gra |a na, ko ji se ras pi tu ju za taj alat. Me ga mar ket “Tem po” ras pro dao je sve za li he, a no ve ko li ~i ne tre ba le bi da stig nu da nas. - U su bo tu smo u po nu di ima li PVC lo pa te po ce ni od 390 di -

Pla sti~ ne lo pa te naj jef ti ni je Ce na lo pa ta na pi ja ci kre }e se od 600 di na ra, ko li ko ko {ta ju pla sti~ ne i ma we me tal ne, do 1.500 di na ra, ko li ko sta ju alu mi ni jum ske lo pa te. U Uni ve rek spor tu za taj alat su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je od 300 do 800 di na ra, a ce na za vi si od ve li ~i ne, du `i ne dr {ke, ma te ri ja la od ko jeg je iz ra |e na lo pa ta, kao i pro iz vo |a ~a.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Da nas u Za vo du za kul tu ru Voj vo di ne u 12 ~a so va kwi gu o osam na e stom sto le }u pred sta vi }e pro fe sor dr Ni ko la Gr di ni}. Go ste }e po zdra vi ti di rek tor Za vo da za kul tu ru Voj vo di ne Ti bor Vaj da, a o ve li kim pre o kre ti ma u 18. ve ku }e go vo ri ti prof. dr Bran ko Be {lin. Fla u tist ki wa Me i la To me iz ve {}e dve kom po zi ci je. N. Dr.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV Pr vi broj ma |ar skog dnev nog li sta „Del ba~ ka” (Ju `na Ba~ ka) po ~eo je da iz la zi u No vom Sa du 12. de cem bra 1920. a vla sni ci su mu bi li ne ko li ci na in te lek tu a la ca, tr go va ca i in du stri ja la ca. Na kon uki da wa Vi dov dan skog usta va 1929. svi li sto vi ko ji su no si li ime na po kra ji na i obla sti mo ra li su da se na zo vu dru ga ~i je. Za to je ma |ar ski no vo sad -

Ve ~e po sve }e no 18. ve ku

Bez stru je

Par ki ra we do po ne deq ka bes plat no sa„ kao deo zim ske slu `be gra da an ga `o va ni su, ka ko ka `u, na ~i {}e wu sne ga sa par ki ra li {ta u uli ca ma dru gog i tre }eg pri o ri te ta, po put @e le zni~ ke uli ce, Da ni la Ki {a, Du {a na Va si qe va, No vo sad skog saj ma... Uske uli ce i ne do sta tak pro sto ra, kao i ve li ki broj par ki ra nih

Na gra da za ~i nov ni ke „Dr `av nog po sla”

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

auto mo bi la ote à va ju i uspo ra va ju ~i {}e we sne ga. Na kon ukla wa wa sne ga, a ka ko se usled ni skih tem pe ra tu ra ne bi stva rao sloj le da, do sa da je po su to oko pet to na so li. Rad ni ci zim ske slu `be „Par king ser vi sa„, sa ras po lo ì vom me ha ni za ci jom, bi }e an ga ò va ni 24 sa ta, do kle god to bu de po treb no. B. M.

DO DE QEN „DO BAR PRI MER NO VOG OP TI MI ZMA”

Eki pi hu mo ri sti~ ne emi si je „Dr `av ni po sao” sve ~a no je uru ~e na na gra da „Do bar pri mer no vog op ti mi zma” prek si no} u klu bu Stu dent skog kul tur nog cen tra „Fa bri ka”. Iako je pro gram ka snio po la sa -

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

li~ no, a ka ko tvr di je dan od pro da va ca na Fu to {koj pi ja ci u ne de qu je imao od li ~an pro met. - Iako ne de qom naj kra }e ra di mo, ja sam pro dao oko 200 lo pa ta. Qu di ku pu ju, jer se bo je da }e ih Ko mu nal na po li ci ja ka zni ti uko li ko ne o~i ste tro to a re is pred ku }e. Imam jo{ do sta u ma ga ci nu, pa mi slim da }u us pe ti da po kri jem po tre be ku pa ca- ka `e na{ sa go vor nik. Na ta {a Rad man

ZBOG VE LI KIH SNE @NIH PA DA VI NA

Zbog ote `a nih uslo va za sa o bra }aj i ve li kih sne `nih pa da vi na, kao i zbog na ja ve no vog sne ga, „Par king ser vis” ne }e na pla }i va ti par king u gra du do po ne deq ka, 17. de cem bra, osim na za tvo re nim par ki ra li {ti ma na Tr gu ga le ri ja i u ga ra `i kod Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Rad ni ci „Par king ser vi -

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

na ra, ali kup ci su sve raz gra bi li. Pro da to je vi {e sto ti na ko ma da. Do bro je i{la i so za pu te ve, ~i ja je ce na bi la 200 di na ra za pa ko va we od 10 ki lo gra maka `e port pa rol ka “Tem pa” Mar ti na Pe tro vi}. - Da nas bi tre ba le da nam stig nu no ve ko li ~i ne lo pa ta, pet mo de la po ce na ma od 390 do 570 di na ra, kao i so za pu te ve. Pre ma re ~i ma pi ja~ nih tr go va ca, pro da ja lo pa ta je i{la od -

Fo to: S. [u {we vi}

ta, dok je ne ko li ko sto ti na No vo sa |a na is pu ni lo klub do po sled weg me sta, Ni ko li [ko ri }u, Di mi tri ju Baw cu i De ja nu ]ir ja ko vi }u to se mo è opro sti ti, jer u se ri ji ipak glu me ~i nov ni ke za po sle ne u dr àv nom pred u ze }u. Auto ri su pri sut ne po ~a sti li spe ci jal nim de se to mi nut nim iz da wem emi si je ko ja se ovaj put te mat ski ba vi la pra vi ma na raz li ~i tost, jer se taj dan obe le à vao i Me |u na rod ni dan qud skih pra va. „Ovo go di {wi la u re a ti pod sti ~u kri ti~ ko mi {qe we i we go vo jav no is po qa va we, za go va ra ju pra vo na raz li ~i tost, po kre }u dru {tve ni ì vot i pod sti ~u so li dar nost me |u qu di ma”, obra zlo è we je Skup {ti ne „No vog op ti mi zma” or ga ni za ci je ko ja do de qu je ovo pri zna we. Na kon to ga, za vr {e tak pro gra ma do ~e kan je uz bend „Sa i lor man and The Ali ga tors„ ko ji su ro ka bi li rit mom i od li~ nom svir kom ras ple sa li pri sut ne. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda12.decembar2012.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

U OSNOVNOJ [KOLI „JO@EF ATILA”, NA TELEPU

„Mo} `ud we” Elo i ze Yejms Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja

se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Mo} `ud we” Elo i ze Xejms u iz da wu „Al na -

ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ne mi ri vre le ~e `we od ve {}e [ar lot Dej ~e ston u za gr qaj {ar mant nog stran ca sa ma skom na li cu. On je mo }an, neo do qiv, fa tal no zgo dan la kej ko ji je pri vla ~i i sa ko jim }e – i to ne pro tiv svo je vo qe – bi ti ve o ma, ve o ma bli ska na ma sken ba lu. A on da, tek ta ko, ~a rob ni ne zna nac ne sta je. Ne ko li ko go di na ka sni je, na kon {to je [ar lot u ve li kom sti lu de bi to va la u lon don skom vi so kom dru {tvu, wih dvo je po no vo }e se sre sti, ali onaj ne ka da zgod ni vra go lan vi {e ni je la kej. Sa da je bo gat, ima ti tu lu – i ne se }a se [ar lot. Uz sve to, pred met je jed nog skan da lo znog tra ~a: we go va mu {kost do ve de na je u pi ta we. [ar lot, ko ja mo `da i pre vi {e do bro po zna je si li nu we go ve stra stve no sti, {o ki ra na je tom gla si nom ko ja je uz bur ka la vi so ko dru {tvo. Na kra ju, sve bi mo glo da se za vr {i kao u baj ci. Ili ne... A. Va.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Ala ti” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ala ti” Ba ri ja Maj klsa i Fi la Stu ca. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. „Ala ti“ pred sta vqa ju neo bi ~an psi ho lo {ki mo del za sno van

na opro ba nim me to da ma naj u spe {ni jih ho li vud skih psi ho te ra pe u ta. Fil Stuc i Ba ri Majkls za jed no ima ju pre ko {e zde set go di na is ku stva u psi ho te ra pi ji. Svo jim kli jen ti ma, me |u ko ji ma su naj pla }e ni je film ske zve zde, po mo gli su da re {e raz ne pro ble me – ne si gur nost, tra u mu, bes, ne do sta tak vo qe, ne ga tiv nost ili iz be ga va we – i ta ko ostva re vr hun sku ka ri je ru i `i ve du hov no is pu we nim `i vo tom. Sa da nam ova dva pri zna ta stru~ wa ka na po kon pred sta vqa ju svo je me to de u ovoj pro sve tqu ju }oj kwi zi. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtraèniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30), „Hrabra Merida” (13.15, 13.30), „96 sati: Istanbul” (18.20), „Hotel Transilvanija” (15.20), „Led” (16.05), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (11.30, 14.30), „Artiqero” ( 20.20, 22.25) „Skajfol” (17.15, 20, 22.40), „razbija~ ralf” (11.15, 11.20, 13.20), „Vir” (20.05), „Atlas oblaka” (17.10, 21.15), „Smrt ~oveka na Balkanu” (18.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (15.30, 20.20, 22.30), „@elim te” (20.15, 22.30), „Pet legendi” (11, 13, 15, 17), „Posledwa straà” (22.45), „Savr{en plan” (19), „Deda Mraz je pao na zemqu” (16.30), „Pijev ìvot” (18)

PoZoRi[tA Srpsko narpdno {pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Tartif” (19.30) novosadsko pozori{te: gostovawe Sen}anskog ma|arskog kamernog pozori{ta „Liselote i Maj” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Sa wa Ka laj xi ja iz No vog Sa da (de ~a ke), DE VOJ Î CE: Ta ma ra Vu ka di no vi}, Sne à na Gor di}, Ma ja Tir i Qu bin ka Jo va no vi} iz No vog Sa da, Na da Ba bi} iz Srem ske Ka me ni ce, Da ni je la Vra we{-Ga ji} iz Ob rov ca, San dra Ta fo ski iz Vaj ske i Alek san dra To mi} iz In |i je, DE Â KE: Du {i ca Sed mak, Na ta {a Jo va no vi} i Sta {a Ter zi} iz No vog Sa da i Ma ri ja na Jan dri} iz \ur |e va.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Radivoj Stojana Maleti} (1955) u 9.45, Melanija Nikole Mihwak (1939) u 10.30, Radovan Vlade Lon~arevi} (1956) u 11.15, Zorica Milenka Vukadinov (1940) u 12 ~asova, Manda Joza Milutinovi} (1932) u 12.45, Kosa Novaka Duki} (1940) u 13.30, Vladimir Bo{ka ]osovi} (1934) u 14.15 i Vinka Dika Spaji} (1943) u 15 ~asova. Na Tranyamentu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Zdenka Stjepana Bo{wak -Stankov (1957) u 13 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Bo{ko @ivojina Lili} (1953) u 13 ~asova.

DNEVNIK

De ~ak zbog gru dve do bio ba ti ne Dva na e sto go di {wi de ~ak, u~e nik Osnov ne {ko le „Jo èf Ati la” ko ja se na la zi na Te le pu pre kju ~e je do bio ba ti na u {kol skom dvo ri {tu od pro la zni ka, na kon {to ga je gru dva slu ~aj no po go di la, dok su se |a ci gru dva li. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u pi ta wu je od ra sli mu {ka rac ko ji je, tra è }i kriv ca, u{ao u dvo ri {te i ne u va ìv {i de~ ja iz vi we wa, jed nog od wih obo rio na sneg i na sta vio da uda ra po gla vi i {u ti ra u le |a. Na sil nik je po tom po be gao. De te je za vr {i lo u bol ni ci, gde je i pre gle da no, a o ce lom slu ~a ju oba ve {te na je i po li ci ja. Sre }om po de ~a ka, ve }ih po sle di ca od mo dri ca i he ma to ma ni je bi lo, me |u tim we go vo zdrav stve no sta we se jo{ pra ti. Otac de ~a ka ka è da u mo men tu ka da se de sio ovaj in ci dent ni je bi lo {kol skog po li caj ca, a ni obez be |e wa u {ko li. Pre ma we go vim re ~i ma, {kol ski po li ca jac je ta da bio na dru gom me stu. Di rek tor {ko le Dra gan Utr àn po tvr dio je za na{ list da su se u {kol skom dvo ri {tu de ca gru dva la i da je sne `na lop ta po go di la slu ~aj nog pro la zni ka ko ji je u

na le tu be sa iz u da rao de ~a ka. - Na svu sre }u ka me re su sve sni mi le, a po li ci ja bi tre ba lo da utvr di iden ti tet na pa da ~a. Ina ~e, de ca su se gru dva la u {ko li, {to ni je ni {ta neo bi~ no za wi hov uz rast. Osu |u jem ova kvo po na {a we i na dam se da }e ga po li ci ja {to pre iden ti fi ko va ti - ka è Utr àn. Go vo re }i o pri vat nom {kol skom obez be |e wu di rek tor Dra gan Utr àn is ti ~e da su po ~et kom me se ca mo ra li da ga ot ka ù, po {to je pro blem bi lo pla }a we. Na i me, vi {e od po lo vi ne ro di te qa ni je pla ti lo obez be |e we, a {ko la vi {e to ni je mo gla da fi nan si ra. Ka ko ka è, pla }a we je na do bro voq noj ba zi, a {ko la ne mo è ni ko ga da na te ra da no vac upla ti. Pod se ti mo, di rek to ri osnov nih {ko la u No vom Sa du od ra ni je se sla ù u jed nom, a to je da bi {kol ski po li caj ci do ne li vi {e bez bed no sti u {ko la ma. Me |u tim, za

Ju bi lej dru {tva „Bra ni slav Bu ku rov”

PRIVREMENA PROMENA ADRESE ZBOG RADOVA

Kar lo va~ ka po {ta u Ma gi stra tu

Po {ta u Srem skim Kar lov ci ma od ju ~e ra di u Ma gi stra tu, na Tr gu Bran ka Ra di ~e vi }a 1, u de lu zda wa po zna tom Kar lov ~a ni ma kao Gr kov stan, i ta mo }e bi ti u na red na tri me se ca, ko li ko se pro ce wu je da }e tra ja ti ra do vi u sta roj po {tan koj zgra di, u Ka ra |or |e voj uli ci. Ka ko sa zna je mo u JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”, u objek tu u Ka ra |or |e voj u ko jem se de ce ni ja ma na la zi kar lo va~ ka po {ta, u to ku su ra do vi ko ji spa da ju u do men in ve sti ci o nog odr `a va wa. U unu tra {wo sti zgra de

Pro sla va 20 go di na dru {tva mla dih is tra `i va ~a „Bra ni slav Bu ku rov” bi }e odr `a na da nas u 10 ~a so va u Za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20A. Go vo ri }e se o isto ri ja tu dru {tva, bi }e pre zen to va na do stig nu }a u ovoj go di ni, a po tom }e se pred sta vi ti i no vi ~la no vi pred sed ni {tva i do de li ti za hval ni ce. A. J.

Do bro voq no da va we kr vi Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi „Me mo ri jal Mi la na Ko lar skog - Ba te” odr `a va se da nas u 11 sa ti u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi, Hja duk Veq ko va 9a. Ovom ak ci jom obe le `a va se i 15 go di na po sto ja wa Iz vor nog klu ba 100, a po sve }e na je svi ma gra |a ni ma ko ji su krv

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

bi }e spu {te ni pla fo ni i ugra |e na ra sve ta, po sta vqen no vi {al ter ski pult i pra te }i kan ce la rij ski i teh no lo {ki na me {taj. Pred vi |e no je ure |e we i po mo} nih pro sto ri ja. U pla nu je i sa na ci ja unu tra {wih i spo qa {wih zi do va od vla ge, a bi }e ob no vqe na i fa sa da. Rok za za vr {e tak je 85 da na, a di na mi ka ra do va za vi si }e od vre men skih uslo va. In ve sti tor je JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja”. Po sao je po ve ren be o grad skoj „Hi dro teh ni ci -GMK”. Z. Ml.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

sa da je to ne mo gu }e, jer grad ne ma do voq no {kol skih po li ca ja ca, jer wih 29 obi la zi ~ak 119 no vo sad kih {ko la. Q. Na.

da li 100 ili vi {e pu ta i gra |an ka ma ko je su to u~i ni le 50 ili vi {e pu ta. Do bro voq ne da va o ce za ba vi }e naj bo qi ~la no vi li te rar ne, re ci ta tor ske i mu zi~ ke sek ci je Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor”. A. L.

065/47-66-452

No va go di na sti `e, a jed no krat na po mo} ne Bla go na ma kad nam je je di ni pro blem ho }e mo li za smr za va we na grad skom tr gu u no vo go di {woj no }i odvo ji ti 20 ili 30 mi li o na. U sva kom slu ~a ju, u grad skoj ka si pa ra ima o~i gled no - za do ~ek. Mo `da bi grad ske vla sti mo gle da se se te i onih spo red nih stva ri, na pri mer naj u gro `e ni jih gra |a na, ko ji ~e ka ju na jed no krat ne po mo }i me se ci ma. Iako zna mo {ta su im pri o ri te ti (do ~ek No ve go di ne je br. 1), nek se se te ma lo i onih ne ta ko bit nih stav ki. Wi ma je i ta ko sve jed no, a svi ma na ma ~i we ni ca da istu, wi ma ta ko bit nu, ‘naj lu |u no}’ ne do ~e ka mo u mra ku, a mo `da uz ma lo sre }e, ku pi mo i de ci po la pa ke ti }a. Sra mo ta!!! Mir ja na iz Srem ske Ka me ni ce. 066/9466... * * * Koc k e na pe {a~ k im sta z a m a u Ha xi Ru vi mo voj ni k a d a ni s u po sta v qe n e ka k o tre ba, par da na po sle po sta vqa wa su po ~e le da se kli ma ju da bi na kon par go di na po ki {i i na kon we po sta lo ne mo gu }e pro }i, a da ne smo kri te no ge, jer kad sta ne te na koc ku vo da is pod we sa mo pqu sne po va ma. Za kqu ~i te sa mi, {ta re }i... 063/8924... * * * Sto ma to lo {ke pri vat ne or di na ci je od ovog me se ca iz no {e we sme }a }e ~e ti ri pu ta vi -

{e ko {ta ti ne go do sa da! „Hva la” „^i sto }i“ i no voj grad skoj vla sti! 064/2437... * * * Pi tao bih po {to va nog ~i ta o ca 062/8338, da li ima jo{ u Sa laj ci, ka ko on re ~e, „naj o bra zo va ni jih, naj ~e sti ti jih i ugled nih sa la ja~ kih po ro di ca?” Ako ih mo `da i ima, on da su oni o~i -

`e. I ne ma raz lo ga da se ku di jug Sr bi je, ve} je bi la pri li ka da se La la i tam bu ra is tak nu: ume ju i oni ka da tre ba da za svi ra ju i da se ve se le. 063/6336.. * * * No vi Sad, Bu le var oslo bo dje wa 28, Svra ti {te za ne zbri nu tu de cu. Gra |a ni do no se ode }u, obu }u... De ca tr qa ju pro mr zle ru ~i -

gled no, po sta li na ci o nal na ma wi na! Ne ma vi {e Sa laj ke mog de tiw stva. Odav no je umr la! S’ po {to va wem! 063/5230.. * * * Pri li kom otva ra wa Fe sti va la „Zlat na tam bu ri ca” ni je bi lo ni jed ne je di ne re ~i o mu zi ci ju ga, ni ti po re |e wa mu zi ke, ve} je bi lo go vo ra o na {im na ra vi ma: je ste da Iv ko va sla va tra je tri da na, ali i La la zna, uz tam bu ru, da sla vi i du -

ce da bi se ugre ja li. Iz glad ne li ula ze u Svra ti {te jer dru gi dom ne ma ju. Gra |a ni za po mo} su uvek tu, a gde je dr `a va Sr bi ja?! Gde su po li ti ~a ri? Pa ka ko gde?! U to plim fo te qa ma Skup {ti ne! 063/5230... * * * Oslo bo di te de fi ci tar ne le ko ve za ro bqe ne du gom „Ju go re me di je“. Iz la zi im rok. Mo le pa ci jen ti. 064/2859...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

To pao ku tak u hlad nim da ni ma Dnev nog bo rav ka, ali i pre no }i {ta. - Mo gu vam re }i da je sa da, ka da pa da sneg i hlad no vre me, te {ko, ali nam je ova usta no va po mo gla da ovu zi mu pre spa v a m o u to p lom. Uz to, preko da na ov de mo `e mo da do |e mo da se ugre je mo, da po pi je mo ne ko to plo pi }e, da je -

No} ni za klon od sne ga i hlad no }e

Dnev no uto ~i {te za bes ku} ni ke

za pre no }i {te, od no sno dva kon tej ne ra, po sta vqe na po red Cen tra za so ci jal ni rad. Me |u oni ma ko ji su osta li bez svog do ma je i No vi ca Alek si}, ko ji ko ri sti uslu ge

de mo, ali i da se oku pa mo i ob ri je mo i ovim pu tem bih hteo da im se za hva lim. Ni smo u mo gu} no sti da ne {to bi ra mo, ta ko da smo ja ko za do voq ni ovim {to do bi ja mo. Je di no

se na dam da }e mo do bi ti i tre }i obrok, po red to plog i su vog ko ji smo dosad do bi ja li - ka `e Alek si}. So ci jal ni rad nik Du {an ka Vu ce qa ka `e da u kon tej ne ri ma za pre no }i {te ima 28 me sta i da ni je u pot pu no sti po pu wen. Ko ri sni ci mo gu da ko ri ste kon tej ne re od 19 do 7 ~a so va, dok pre ko da na mo gu bi ti u Dnev nom bo rav ku. - Bi lo je pri ~e da }e se mo `da na ba vi ti jo{ obje ka ta za pre no }i {te, ali to za sa da ni je po treb no. Ako se i ovi

Fo to: F. Ba ki}

po pu ne, bes ku} ni ci se mo gu po sla ti i u svra ti {te u Fu to gu, ko ji ra di pri Ge ron to lo {kom cen tru. Je di no {to nam je po treb no je to pla ode }a, do wi ve{, ~a ra pe i obu }a ka è Vu ce qa. Ona do da je da su u Bo rav ku do bi li jo{ jed nu pro sto ri ju na ko ri {}e we, ali da ona ni je pove za na sa osta li ma i da su pod ne li zah tev skup {ti ni sta na ra da se sru {i zid i po ve ù pro sto ri je, ~i me bi se i ka pa cit po ve }ao, ali da jo{ ~e ka ju od go vor. Goj ko êt nik

KA [WE WE U GRAD SKOM PRE VO ZU

Bu se vi ma „te sno” na Te le pu - Auto bu si grad skog pre vo zni ka ju ~e su sa o bra }a li uz ne znat na za ka {we wa. Na uli ca ma je bi lo 210 vo zi la, ni je bi lo ot ka za nih po la za ka, ve} se po {to vao red vo `we, uz po vre me no od stu pa we od sat ni ce ka za la je port pa rol ka Sne à na Ja ko vi}. I po red to ga {to GSP tvr di da ne ma pro ble ma, put ni ci se à le na ve }a ka {we wa. Na {a ~i ta teq ka se po à li la da je prek si no} oko 19 ~a so va ~e ka la „de vet ku” (No vo na se qe - Li man - Pe tro va ra din) kod Li man ske pi ja ce sko ro sat vre me na. - S dru gar com sam ~e ka la auto bus i ste kla sam uti sak da je sa mo jed no vo zi lo sa o bra }a lo na li ni ji 9, a od put ni ka iz Pe tro va ra di na sam ~u la da su „de vet ku”, ta ko |e, du go ~e ka li.

Od su gra |a na sa zna je mo da je naj te `e na li ni ji 6 (Pod ba ra Cen tar - Adi ce), u de lu tra se kroz Te lep, jer je „o~i {}en uzan deo pu ta” pa se vo zi la ne

VESTI Po su li 35 to na so li Zim s ka slu ` ba „Grad s kog ze le ni la“ i ju ~e se od 5 ~a so va na la zi la na te re nu, ~i sti la sneg i po si pa la so i ri zlu na 32 lo k a c i j e u gra d u. An g a `ova no je 140 rad ni ka i 29 vo zi la me ha ni za ci je. Od su bo te do utor ka rad ni ci na {eg pred u ze }a po su li su 35 to na so li i jed nu to nu ri zle. Na {a zim ska slu `ba u pot pu no sti je sprem na za no ve pa da vi ne ko je su naja vqe ne ka `e se u sa op {tewu. Q. Na.

Bez dru `e wa u No vo sad skom klu bu Sa stan ci ko ji su se re dov no odr `a va li sva ke sre de u No vo sad skom klu bu, u Zmaj Jo vinoj 3/1, od l o ` e n i su do daqeg. Od l a g a w e sa s ta n a k a uslo vqe no je vre men skim us lo vi ma. I. D.

I gro bqa pro hod na Na Grad skom gro bqu o~i {}en je sneg sa svih glav nih sta za i par kin ga, a zim ska slu -

mo gu su sre ta ti. I na li ni ji 8 (No vo na se qe - Cen tar - Li man je dan) be le `i se za stoj, auto bu si ka sne oko po la sa ta, jer je tra sa du ga~ ka, a put kroz Uli c u Jo v a n a Su bo ti }a op te re }en gu stim sa o bra }a jem. Dis pe ~e ri ka `u da na taj de o ni ci po ku {a v a j u pre v a z i } i ka {we we do dat nim auto bu si ma. Pre ma re ~i ma Ja ko vi}eve, pro ble ma je bi lo ju ~e to kom {pi ce va, ka da je na uli ca ma vi {e auto mo bi la, pa su auto bu si i vi {e ka sni li, ali ni je bi lo za gla vqe nih auto bu sa, ni ti su se vo zi la kva ri la.

TAK SI STI NEZA DO VOQ NI RA DOM ZIM SKIH SLU @BI

PRE PUN DNEV NI BO RA VAK ZA BES KU] NI KE

Od hlad no }e i sne ga bes ku} ni ci u gra du spas mo gu da po tra `e u Dnev nom bo rav ku za bes ku} ni ke na Bu le va ru kra qa Pe tra. Iako je pro jek tom pred vi |e no da se dnev no pri mi 12 qu di, bo ra vak sva ko dnev no po se }u je oko 40 bes ku} ni ka. Od 1. ok to bra wi ma je omo gu }e no da ko ri ste objek te

sreda12.decembar2012.

Ona ka è da je sa o bra }aj bio ote àn u srem skom de lu gra da. - Uz vre men ske ne pri li ke do dat ne pro ble me {o fe ri ma su pra vi li ne pro pi sno par ki ra ni pri vat ni auto mo bi li osta vqe ni na sta ja li {ti ma i o~i {}e nim okren ti ca ma. Ta ko na pri mer auto bu si do Po pi vi ce u jed nom mo men tu ni su mo gli da stig nu do kraj we sta ni ce, pa je li ni ja skra }e na. Uz to, vo za ~i ni si mo gli ni da okre nu auto bus, pa su put ni ci mo ra li da ra ni je iza |u iz auto bu sa i pe {a ~e - re kla je Sne à na Ja ko vi}. U grad skom pre vo zni ku is ti ~u da svi auto bu si ima ju gre ja we, ali da je to plo tu u vo zi li ne mo gu }e odr à ti kao u za tvo re nim pro sto ri ja ma, jer se na sva kih pet sto ti na me ta ra otva ra ju tro je ili ~e tvo ro vra ta. Z. De li}

Ne pro ho dno na Te le pu i Adi ca ma Iako se zim ske slu `be grad skih pred u ze }a hva le da su uli ce do bro o~i {}e ne od sne ga, tak si sti, ko ji su sva ko dnev no na te re nu, ima ju dru ga ~i je mi {qe we. Ka ko smo od wih sa zna li naj ne pro hod ni ji de lo vi gra da su Adi ce i Te lep, a za tr pa ne su i spo red ne uli ce na Li ma ni ma. - Kri ti~ na je si tu a ci ja u uli ca ma Bal za ko voj, De spo ta Ste fa na i Jo è fa Mar ~o ka. Rad nam ote à va ju i za ve ja na tak si sta ja li {ta, ko ji ma ni kli jen ti, ni mi ne mo è mo da pri |e mo. î ni mi se da je pro {le go di ne grad bio mno go bo qe o~i {}en od sne ga - ka è tak si sta i ~lan sin di ka ta “Ne za vi snost” Ne nad Vra ne {e vi}. Vra ne {e vi} is ti ~e da je za do vo qan sta wem na bu le va ri ma, ali da bi tre ba la da se o~i sti i tre }a tra ka ka ko bi tak si sti mo gli da pri |u mu {te ri ja ma. Po re ~i ma tak si ste i pred sed ni ka Udru è wa “Si tans” Mi la na Pa u no vi }a spo red ne uli ce im za da ju naj vi {e pro ble ma, zbog ~e ga su ve li ki broj vo `wi mo ra li da ot kaù, {to im je uma wi lo za ra du. - Sa spo red nih uli ca se ni je ukla wao sneg, pa ne mo è mo da stig ne mo do stran ke ko ja je po zva la tak si. Uko li ko uspe mo da u|e -

mo u uli cu, ne mo è mo iz we da se vra ti mo. Vo zio sam kli jen ta u Uli cu Jer ne ja Ko pi ta ra na Te le pu i pri po vrat ku se za gla vio, tre ba lo mi je sat vre me na da iza |em iz te uli ce - ka è Pa u no vi}. Sa ve tu je No vo sa |a ni ma, ko ji ì ve u spo red nim uli ca ma, da ne tra è tak si vo zi la na ku} nu adre su, ve} da iza |u na ugao naj bli è o~i {}e ne uli ce. Ka ko smo od tak si sta sa zna li u gra du su, od svih tak si sta ja li {ta, o~i {}e na je di no par ki ra li {ta u cen tru i kod @e le zni~ ke sta ni ce. Ta ko |e, zbog ve li ke ko li ~i ne sne ga, ko jom su vo zi la zim ske slu `be ~i ste }i uli ce za tr pa la par kin ge, tak si sti ne mo gu da pri |u kli jen ti ma, {to im do dat no ote à va po sao. No vo sa |a ni, ko ji se re dov no vo ze tak si jem, ovih da na mo gli su pri me ti ti da se ve o ma te {ko do l a z i do slo b od n og vo z i l a. Po re ~i ma Vra ne {e vi }a, tak si udru è wa ra de sma we nim ka pa ci te tom, jer mno gi od wih ni su bi li u mo gu} no sti da ku pe zim sku opre mu. - Pret hod nih me se ci se ma lo za ra |i va lo, pa mno ge ko le ge ni su ima le nov ca da ku pe zim ske gu me, no vi aku mu la tor i ura de ser vis - ob ja {wa va Vra ne {e vi}. N. R.

U GRAD SKOJ KU ]I ZA DO VOQ NI ZIM SKOM SLU @BOM

^i ste se i za ba ~e ne uli ce Svi pu te vi i uli ce pr vog pri o ri te ta na pod ru~ ju gra da pro hod ni su, a zim ska slu `ba, ko ja je sprem no re a go va la na pr ve pa da vi ne, i da qe ra di pu nim ka pa ci e te tom, sa op {te no je ju ~e iz Grad ske ku }e na kon sed ni ce [ta ba za van red ne si tu a ci je No vog Sa da. I uli ce dru gog pri o ri te ta su o~i {}e ne, kao i pod ru~ ja oko {ko la, vr ti }a i zdrav stve nih usta no va, a po ~e lo je ~i {}e we i uli ca tre }eg ste pe na va `no sti. Iz Grad ske ku }e ape lu ju na gra |a ne da ne blo ki ra ju uli ce ne pra vil no par ki ra nim vo zi li ma, ka ko bi me ha ni za ci ja mo gla da ne sme ta no ~i sti sneg. U sa op {te wu se na vo di da je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} po hva lio zim sku slu `bu i iz ra zio za -

do voq stvo ra dom svih ko ji su se bo ri li sa sne gom pro te klog vi ken da. Zim ska slu `ba na sta vqa ne pre kid no de ùr stvo, a za su bo tu je na ja vqe na le de na ki {a, te }e se pred u ze ti me re da ne do |e do za mr za va wa ko lo vo za i tro to a ra. Sa op {te no je i da grad ras po la è sa do voq no so li i me ha ni za ci je za ~i {}e we sne ga. Iz „î sto }e“ su ape lo va li da gra |a ni ne ba ca ju sneg u kon tej ne re, a iz GSP-a da vo za ~i ne par ki ra ju vo zi la na auto bu skim sta ja li {ti ma. Iz Grad ske ku }e za mo li li su gra |a ne da sa mi ukla wa ju le de ni ce, a ako ne mo gu, da to pri ja ve ko mu nal noj in spek ci ji. Ta ko |e, apel je upu }en i da se po {tu ju zna ci upo zo re wa o mo gu }em pa du le de ni ca. S. Kr.

No vi broj SOS te le fo na `ba po greb nog pred u ze }a ra{ ~i {}a va sneg i sa spo red nih sta za, iz ja vi la je port pa rol „Li sja” Sla vi ca Zeq ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma sneg je o~i {}en i na sta rim no vo sadskim go b qi m a, kao i na gro b qi m a u Pe t ro v a r a d i n u, Srem skoj Ka me ni ci, Fu to gu i Ve ter ni ku. Z. D.

Bro {u re sa svim va `nim in for ma ci ja ma u ve zi sa mre òm „SOS Voj vo di na“ i we nim ~la ni ca ma de qe ne su prekju ~e na Spen su u okvi ru po sled weg da na pro gra ma „16 da na ak ti vi zma“. U ak ci ji su u~e stvo va le dve no vo sad ske or ga ni za ci je „Iz kru ga Voj vo di na“ i „SOS èn ski cen tar“. - Pet or ga ni za ci ja ~i ne mre ù „SOS Voj vo di na“. Ne dav no smo do bi li bes pla tan te le fon na ko ji è ne ko je su pret pe le na si qe mo gu da nas po zo vu sva kim rad nim da nom od 10 do 20 ~a so va i do bi ju prav nu ili psi ho-so ci jal nu po mo}. Taj bes plat ni te le fon ski broj je 0800/10-10-10 - re kla je Zo ra na Sta me ni} iz or ga ni za ci je „SOS èn ski cen tar“. A. Va.

Ot ka za no pre da va we

VE ^E RAS ZA SE DA KAR LO VA^ KA SKUP [TI NA

Pre da va we „Raz vi tak ne za vi sne srp ske dr à ve za vre me po sled wih Obre no vi }a (18781903)”, ko je je tre ba lo da odr ì prof. dr Su za na Ra ji}, je ot ka za no. Tre ba lo je da bu de odr à no u ~e tvr tak 13. de cembra u Bi bli o te ci Ma ti ce srp ske. I. D.

Od lo è na pro mo ci ja kwi ge Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma za de cu „De te je le po ta sve ta”, auto ra Si ni {e Pa {}a na, od la è se do daq weg. Pred s ta v qa w e ove kwi g e tre ba lo je da se odr ì da nas u 19 ~a so va u Grad skoj bi bli o teci. G. ^.

Re ba lans i buyet u isti mah Po sled wi put u ovoj go di ni od bor ni ci Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci sa sta }e se ve ~e ras u 19 sa ti. Na ve ~e ra {wem, po sled wem ovo go di {wem za se da wu na dnev nom re du su, iz me |u osta log, iz me ne i do pu ne od lu ke o bu xe tu za ovu i od lu ka o bu xe tu za 2013. go di nu. Pre ma pred lo gu od lu ke o iz me ni bu xe ta za 2012. go di nu, u op {tin skoj ka si je 300 mi li o na di na ra, a isto to li ko pa ra se o~e ku je i do go di ne. Od bor ni ci }e ve ~e ras raz ma tra ti i pred log od lu ke o lo kal nim ko mu nal nim tak sa ma, ko jom se u skla du sa Za ko nom o fi nan si ra -

wu lo kal ne sa mo u pra ve, uki da ju od re |e ne ko mu nal ne tak se. Skup {ti na }e se iz ja sni ti i o pred lo gu od lu ke o bo ra vi {noj tak si na te ri to ri ji kar lo va~ ke op {ti ne ko jom se pred vi |a we no po ve }a we sa 100 na 140 di na ra. Pred od bor ni ci ma }e se na }i i pred log od lu ke o iz ra di Pla na de taq ne re gu la ci je, re kon struk ci je, mo der ni za ci je i iz grad we dvo ko lo se~ ne pru ge Be o grad gra ni ca Ma |ar ske na pod ru~ ju kar lo va~ ke op {ti ne. Bi }e re ~i i o pred lo gu od lu ke o uslo vi ma i na ~i nu pru `a wa prav ne po mo }i gra |a ni ma. Z. Ml.

NA SLA GE SNE GA NA STA ZI KA KLI NI^ KOM CEN TRU

Put do bol ni ce ni ~i ja nad le `nost? Pri la zi zdrav stve nim usta no va ma, po lo gi ci, spa da ju u pr vu zo nu pri o ri te ta ~i {}e wa sne ga. Iako su sne `ne pa da vi ne „na pra vi le pa u zu” 24 sa ta i olak {a le po sao oni ma ko ji ra{ ~i {}a va ju ovaj be li pre kri va~, nad le `ne slu `be se ipak ni su po ka za le kao efi ka sne u po je di nim de lo vi ma gra da. Na i me, ju ~e u pre po dnev nim ~a so vi ma sta za ko ja vo di ka Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne bi la je po pri li~ no ne pro hod na i pre kri ve na na sla ga ma sne ga ko ji se pre tva rao u led. Sto ga, ne bi bi lo ~ud no da je upra vo od re |en broj gra |a na, ko ji su za vr {i li na or to pe di ji ili u Ur gent nom cen tru zbog pre lo ma usled pa do va, oni ko ji su pro la zi li tom sta zom, od Me di cin skog fa kul te ta pre ma

Po li kli ni ci. Iz Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne ka ù da oni ni su za du è ni za taj deo, jer je to iz van kru ga wi ho vog dvo ri {ta, ali da su za to pri la zi svim wi ho vim ode qe wi ma o~i {}e ni. Port pa rol ka ove usta no ve Je le na Ju ri {in ka è da su qu di iz teh ni~ ke slu `be re dov no ~i stili is pred or to pe di je, Ur gent nog, ra di o lo gi je, sud ske..., te je sam krug bol ni ce pot pu no pro ho dan. Zim ska slu `ba „î sto }e”, pre ma Pro gra mu ra da, za du è na je za ukla wa we sne ga sa od re |e nih pe {a~ kih pre la za, sta za, tro to a ra, tr go va i pla toa, a da li me |u tim za du è wi ma spa da i sta za kod Po kra jin ske bol ni ce ni smo us pe li da sa zna mo iz ovog pred u ze }a. I. D.

sreda12.decembar2012.

ПРЕД СТА ВЉЕН ПРО ГРАМ РАЗ ВО ЈА ДУ НАВ СКЕ РЕ ГИ ЈЕ У СР БИ ЈИ

За про јек те 3,5 ми ли о на евра АПА ТИН: Предстаници бео-

градске канцеларије Аустријске развојне агенције пројект менаџер Кла ус Ка пер, Ми лан Мар ја но вић експерт пројекта и менаџер за грант шему Ми лан По лак представили су пројекат Социјално-економског развоја дунавске регије у Србији. Реч је о пројекту који ће трајати три године и чији је циљ спровођење Стратегије ЕУ за дунавску регију у Србији.Укупном донацијом од 19,5 милиона евра од Европске уније и Републике Аустрије пројект треба да помогне развој општина да повећа видљивост дунавске регије у Србији, промовише економски развој, помогне при одређивању и формулацији развојних пројеката и да обави инфраструктурне радове од значаја за регион.

У овом позиву, на који заинтересовани треба да се јаве до 28. фебруара наредне године, на располагању је 3,5 милиона евра, а појединачни гарант треба да буде од 100.000 до 300.000 евра, с тим да подносилац пријаве треба да обезбеди десет одсто вредности пројекта. Пројекат треба да се заврши у року од 18 месеци и мора бити реализован у дунавској регији у Србији. Сви који желе да се пријаве морају имати седиште у једној од 22 општине, које се наслањају, или се простиру дуж Дунава и треба да припадају локалним органима власти, туристичким организацијама, привредним коморама, невладиној организацији и слично. Једино као партнери могу да се појаве и они из Ј. П. ширег круга институција.

ОПО ЗИ ЦИ О НА ДС У БЕ ЧЕ ЈУ КРИ ТИ КО ВА ЛА ОП ШТИН СКУ ВЛАСТ

Сто пи та ња за сто да на

БЕ ЧЕЈ: Представници бечејских демократа, на конференцији за медије поводом сто дана рада нове власти у Бечеју, поделили су новинарима писмени материјал, под насловом „Сто питања за 100 дана режима господина Вука Радојевића“ и навели тачно 100 питања, у нади да ће локална власт, ако не њима, оно новинариима доставити одговоре на бар већину питања. - Суграђани нам свакодневно пријављују лоше потезе оних који сада воде општину и сугеришу да актуелна власт није прави репрезент изборне воље грађана у бечејској општини, пошто су опозиционе странке ДС и СВМ за око 1.500 гласова више добиле поверење бирача нагласио је Ду шан Јо ва но вић. Потом су се набрајале лоше стране актуелне власти, а посебно је апострофирано то што од најављене децентрализације нема ни „Д“, што директори јавних предузећа и уста-

нова нису бирани путем јавног конкурса, а чланови управних и надзорних одбора су из истих странака у којима су директори, што има примера непотизма, што цвета „кумовска веза“... Покрајински посланик и шеф одборничке групе ДС у локалном парламенту Сло бо дан Зло ко ли ца говорио је о активностима у скупштини општине и осврнуо се на то да они, по броју одборника, репрезентативна група бечејског парламента немају адеквана места у сали и третман у раду, а он као покрајински посланик нема никакву могућност за сарадњу са локалним челницима. Бу ди мир Ме ду рић је говорио о конкретним пројектима, па се тако дотакао проблема у ПИК „Бечеј“, сада већ виртуелне Комерцијалне бање, изградње фискултурне сале у ОШ „Петефи Шандор“, замене прозора на згради Гимназије, питање „електронске В. Јан ков владе“...

Пред лог бу џе та да бу де ја ван

ЗРЕ ЊА НИН: Одборничка гру-

па Лиге социјалдемократа Војводине у Зрењанину затражила је од председника Скупштине града Ра до ва на Бу ла ји ћа (СПС) и градоначелника Ива на Бо шња ка (СНС) да се Нацрт Одлуке о буџету града за 2013. годину стави на јавну расправу и да се, како је наведено, прекине са праксом садашње власти да се одлуке које се тичу свих грађана доносе ненајављено и под велом тајности. Лигаши додају да је буџет један од најважнијих докумената који усваја Скупштина и да његово доношење мора бити транспарентно. “Једино кроз јавно презентовање Нацрта, расправу и укључивање најшире јавности осигурава се да ће Зрењанин добити квалитетно финансирање следеће године. Под-

сећамо да је претходна власт, у којој је ЛСВ партиципирала, увела праксу да се Нацрт Одлуке о буџету стави на јавну расправу пре него што ће се наћи на дневном реду Скупштине”, наводи се у саопштењу одборничке групе ЛСВ. Лига додаје да ће у супротном Зрењанин бити доведен до економског колапса и да ће власт бити одговорна за ненаменско трошење пара. “Једино објашњење за овакво понашање видимо у намери власти или једног њеног дела да се у граду уведе принудна управа и да се Зрењанин доведе у стање екстремне политичке нестабилности, што би у овом случају био потез очајника у намери да се што дуже одложи одговарање за штету коју су нанели”, заЖ. Б. кључује се у саопштењу.

vOJvOdinA

dnevnik

ПРИ ХВАТ НА СТА НИ ЦА У КИ КИН ДИ СПРЕМ НА ЗА ХЛАД НЕ ДА НЕ

За сва ког хра на, ку па ње и чи ста оде ћа

КИ КИН ДА: Од 2010. године Прихватна станица Геронтолошког центра у Кикинди пружа привремену помоћ особама из читавог Округа које су остале без крова над главом, старима и болеснима. Њих ту смешта Мобилни тим Центра за социјални рад, који финансира локана самоуправа, а често ту нађу привремени спас и на захтев Болнице или СУП-а. Рад Прихватне станице финансира локална самоуправа, са око 970 хиљада динара годишње.

Директорица кикиндског Геронтолошког центра Ми ле на Ра да нов истиче да су потпуно спремни за кориснике којих ће вероватно бити више са још хладнијим временом. Тренутно их је троје, а у Станици је топло, има довољно лежаја и гардеробе: -Прихватна станица има три апартмана савремено опремљена, два двокреветна и један трокреветни. У овој години код нас су боравиле 53 особе, а то је много више у односу на прошлу годину, када је забележено 18 људи. Задржавају од

три до седам дана, док надлежни Центар за социјални рад не пронађе решење. То су особе које нису у стању да реше своје стамбено или здравствено питање и када дођу код нас, ми их нахранимо, окупамо и пресвучемо у чисту одећу. У Прихватној станици ради искључиво особље Геронтолошког центра. Много људи који се нађу у Прихватној станици, остану као корисници старог Геронтолошког центра, јер су без породичног старања, или имају проблема са алкохоА. Ђ. лом и просјачењем.

ПО ДЕ ЉЕН ОГРЕВ У РОМ СКОМ НА СЕ ЉУ

Бри ке ти у пра во вре ме

РУ МА: Једна од донетих одлука општинског штаба цивилне заштите у Руми на седници поводом обилних снежних падавина је да екипа људи из Центра за социјални рад у Руми посети најугроженије породице и подели им огрев у циљу побољшања квалитета живота. Тако су представници локалне самоуправе, члан општинског већа Крум Ва сев, начелник Одељења друштвених делатности Дар ко Клич ко вић и директорица Центра за социјални рад Да ни ца Је ре мић посетили ромско насеље у Руми и поделили брикете свим породицама. -Као и ранијих година, огрев је стигао у право време и најугроженијим породицама на територије општине Руме обезбедили смо брикете који ће им помоћи у овим хладним данима. Ове године имамо више расположивог огрева да поделимо него прошле године, и прво су добили становници ромског насеља Рупе, укупно 37 вишечланих породица. То су вишечлане породице са много мале деце и болесних чланова породице који нису у стању сами

Окру гли сто о ме ди ји ма БЕ ЧЕЈ: Изјава председника оп-

штине Бечеј мр Ву ка Ра до је ви ћа да локална самоуправа ради на томе да у што скорије време оснује сопствени медијски центар, у оквиру којег би се створили услови за рад локалне телевизије, радија и штампање новина, наишла је на различите коментаре у јавности. У томе су се посебно истакле медијске организације, УНС, НУНС, АНЕМ, Локалпрес и НДНВ, које су окупљене у Медијску коалицију. Због тога се данас у Бечеју одржава округли сто „Медијска стратегија и медијска слобода у локалним срединама“. Учесници ће бити представници чланица Медијске коалиције, бечејских медија и локалне самоуправе. Скуп ће се одржати у 12 сати, 12 дана у 12 месецу 2012. године, у великој сали Градске куће В. Ј. Бечеј.

Ром ске по ро ди це до би ле огрев

себи да обезбеде огрев за зиму. На седници општинског штаба, донета је и одлука да се свим социјално угроженим становницима румске општине подели једнократна новчана помоћ и уколико буде потребено и пакети хране истакла је Даница Јеремић.

Крум Васев је додао да је штаб побољшао свој рад у односу на прошлу годину, да је одмах решено питање грејања, да ће уследити још једна количина огрева и пакета хране и збринуће се сви они који су у лошем смештају, док оваМ. Ма ру шић кво време траје.

СРП СКА И РУ МУН СКА СТРА НА ПО СТИ ГЛЕ СПО РА ЗУМ

Пра зни ци отва ра ју гра нич ни пре лаз ЈА ША ТО МИЋ: Гранични

прелаз Јаша Томић – Фењ, између Србије и Румуније, током овог и наредног ме сеца поново ће привремено бити отворен у више наврата. Румунска и српска страна су се договориле да овај прелаз буде отворен од 24. до 26. децембра, и од 31. децембра до 2. јануара, као и од 6. до 8. и од 13. до 15. јануара 2013. године. Незванично се спомиње да ће прелаз бити отворен у периоду 7 до 15 часова. Тиме ће грађанима бити омогућено његово коришћење за предстојеће божићне и новогодишње празнике. Отварање прелаза неће погодовати само мештанима пограничних места, него и онима који се из других крајева запуте ка Румунији. Јер, пут из Београда и Новог Сада за Темишвар захваљујући њему скраћује се за око 50 километара. Задовољно трљају руке и власници трговина у општини Сечањ, али и румунски купци који прелазе државну међу у потрази за јефтнијим прехрамбеним артиклима. Румунски грађани, претежено из суседног Фења, долазе у Јашу Томић како би се снабдели животним намирница и слаткишима по много нижим ценама, а не пропуштају прилику

да торбе и гепеке напуне и јефтиним цигаретама и пићем. Тако они обезбеђују своје месечне потребе за средствима за хигијену, шећером, уљем, брашном и традиционалном “вегетом”. Путују и наши за Румунију, претежно за Темишвар, где има робе која је јефтнија него код нас. У великим тржним центрима у седишту Тимишке жупаније може се пронаћи квалитетна и брендирана спортска опрема. Али, и кожне женске и мушке ципеле, сандале познатих италијанских марки… Гранични прелаз Јаша Томић Фењ, иако опремљен по европским стандардима, и даље има статус привременог и отвара се само током већих празника, договором румунске и српске стране. Становништво подручја уз границу се нада да ће се у скорашње време коначно реализовати одавно чекани пројекат, један од најзначајнијих у локалној самоуправи Сечањ, и да ће прелаз Јаша Томић – Фењ бити прекатегоризован у међународни. Председник сечањске општине Пре драг Ми ло ше вић више пута до сада је најављивао да ће се то догодити, али је све остало на празним обећањима. Ж. Ба ла бан

Пет хи ља да евра оп шти ни КИ КИН ДА: У понедељак, 10.децембра, одржан је састанак између председника кикиндске општине Са ве До бра ни ћа и директорице Фирме „Агропромет” у Кикинди Ми ре Де бе љач ки, која је и овлашћени заступник власника Трговинске фирме „Ангропромет” Ру дол фа Вал те ра, који је донирао, из сопствених средстава, пет хиљада евра, у динарској противредности, локалној самоуправи. Жеља донатора је да новац послужи за унапређење социјалне заштите становника кикиндске општине. Директорица Дебељачки је нагласила да господин Валтер и ове године преко Црвеног крста упутити преко хиљаду новогодишњих пакетића, првенствено за децу која су корисници Народне кухиње и децу у хранитељским породицама. Протекле седмице обележено је 10 година од успешне приватизације кикиндске Фирме „Ангопромет”, и тада је господин Валтер, између осталог, донирао и 200 јастука кикиндској Болници. А. Ђ.

Без на пла те до да љег ЗРЕ ЊА НИН: Узимајући у обзир новонасталу ситуацију, проузроковану временским неприликама, у Зрењанину је обустављена наплата паркирања на општим паркиралиштима, до момента стварања услова за несметан наставак рада, рекао је јуче в.д. директора Јавног комуналног предузећа “Пијаце и паркинзи” Или ја Ман дић. Ж. Б.

Бес пла тан пар кинг до пет ка СОМБОР: Житељи Сомбора и њихови гости муку муче са паркирањем у ужем, али и ширем центру града. Наноси снега уклоњеног са коловоза затрпали су паркинг места, па су у надлежном Јавном комуналном предузећу “Паркинг сервис” одлучили да до петка 14. децембра не наплаћују паркинг на територији целог града. До тада ће радници овог предузећа радити на уклањању снега са паркинг места, па су из “Паркинг сервиса” замоли суграђане да не остављају возила у кругу четири сомборска Венца, како би механизација могла несметаМ. Мћ но да износи снег.

Два да на би о ско па БЕ ЧЕЈ: Бечејци ће, у оквиру акције „Поново се враћа био скоп“, имати прилику данас и сутра да виде филм режисера Здрав ка Шо тре „Шешир професора Косте Вујића“. Пројекције се организују у сали Градског позоришта, а почињу у 20 сати. Улазнице се продају по цени од В. Ј. 250 динара.

aktuelna

dnevnik

sreda12.decembar2012.

RE POR TE RI „DNEV NI KA” NA LI CU ME STA: PU TE VI ZA VE JA NI I U KA TA STRO FAL NOM STA WU

Kri zni {ta bo vi ko ji kon stat no za se da ju od vi ken da, ka da je sneg pa ra li sao sa o bra }aj u ve }em de lu Voj vo di ne, stal no po na vqa ju ka ko su za do voq ni ra dom zim skih slu `bi, ka ko je si tu a ci ja pod kon tro lom i uve ra va ju da ne ma bo ja zni da }e se po no vi ti ko laps ka kav smo vi de li u su bo tu i ne de qu, ka da su qu di na pu te vi ma osta li za ve ja ni i pre ko 20 sa ti. Sa svih stra na sti `u iz ve {ta ji o pro hod no sti svih put nih pra va ca na ko ji ma ne ma za sto ja, ni ti ko lo na. Za ve ja nih vo zi la i ko lo na ju ~e za i sta ni je bi lo na voj vo |an skim dru mo vi ma, ali sa mo zbog to ga {to se qu di ne usu |u ju da kre nu da qe od svo je uli ce jer ve }i na re gi o nal nih i lo kal nih pu te va ni do da nas ni je o~i {}e na. Na pu tu od No vog Sa da ka Ba~ kom Pe trov cu, sa o bra }aj se nor mal no od vi ja je di no na de o ni ci do Ru men ke, gde je ko lo voz o~i {}en i ne ma le de nog slo ja. U na stav ku tog pu ta do Ba~ kog Pe trov ca, na pu tu se i da qe na la zi ne ko li ko cen ti me ta ra sne ga, a vo `wu ote `a va i uta ba ni sne `ni sloj ko ji se pod te re tom vo zi la sad ve} pre tvo rio u led.

@r tva smr za va wa KI KIN DA: Mi lan Pu ha ~a, star 62 go di ne, pro na |en je mr tav, a uzrok smr ti je smr za va we, po tvr |e no je na In sti tu tu za sud sku me di ci nu u No vom Sa du. Pu ha ~a je u ne de qu uve ~e bio na sviw ko qu, gde je kon zu mi rao al ko hol. U ve ~er wim sa ti ma do {ao je ku }i, u Uli ci Srp skih rat ni ka 1, gde `i vi sam. S ob zi rom na me }a vu ko ja je za hva ti la ki kind sku op {ti nu, pret po sta vqa se da Pu ha ~a ni je mo gao u}i u ku }u pa je no} pro veo u po mo} noj pro sto ri ji na sla mi, gde su ga uju tro pro na {li mr tvog. Po li ci ja i le ka ri Hit ne po mo }i mo gli su sa mo kon sta to va ti smrt, a Mi lan Pu ha ~a sa hra wen je ju ~e na se o skom gro bqu. Pu ha ~a je bio rad nik Liv ni ce, do bar maj stor ko ji je pa ten ti rao ne ko li ko pro na la za ka. A. \.

Sneg ih ni je iz ne na dio APA TIN: Sneg ko ji je na po ~eo da pa da u su bo tu ni je iz ne n a d io nad l e ` ne slu ` be JKP „Na{ dom“, kao ni ~la no ve [ta ba za van red ne si tu a ci je u Apa ti nu ko ji su sve vre me bi li na te re nu. In ter ven ci je su po ~e le ka da je pa lo oko pet cen t i m e t a r a sne g a. Br z im ra{ ~ i { }a v a w em po j e d i n ih de o n i c a pu t e v a stvo r e n i su uslo vi za funk ci o ni sa we sa o bra }a ja u zim skim uslo vi ma, kon s ta t o v a n o je na sed n i c i [ta ba. U to ku ~i {}e wa sne ga, re ~e no je na sed ni ci, od sne ga je oslo bo |e no dva de se tak za me te nih auomo bi la. Ra{ ~i {}e ni su i na no si sne ga na pri la zi ma stam be nih blo ko va, oko Do ma zdra vqa, {ko la, pred {kol skih usta no va i dru gih obje ka ta vi tal nih za `i vot gra |a na. Ju ~e su i gra |a ni in ten z iv n i j e ~i s ti l i is p red svo jih ku }a pa je i pe {a ci ma bi lo lak {e da ho da ju uli ca ma, re ~e no je na sed ni ci [ta ba, uz na p o m e n u da }e in s pek c i j a pred u ze ti me re pro tiv onih ko ji su se oglu {i li o tu svo ju oba ve zu. J. P.

O~i sti }e, al’ u ma ju Ni {ta bo qa si tu a ci ja ni je ni ka da se kre ne da qe ka Kul pi nu, Rav nom Se lu, De spo to vu i Sa vi nom Se lu, gde se, pre ma re ~i ma me {ta na, zim ska slu `ba ni je ni po ja vqi va la od ka ko su po ~e le pa da vi ne.

gla vom uz ko men tar: „O~i sti }e nam, al’ u ma ju”... Ne {to bo qa si tu a ci ja je na pri la zi ma ve }im me sti ma, gde je vaq da ko ri {}e na so, pa je sneg pre tvo ren u bqu zga vi cu ko ja je, u sva kom slu ~a ju, bo qa od po kri -

me tra na po je di nim me sti ma su `en ta ko da se vo zi la ne mo gu mi mo i la zi ti. In te re sant no je da se pre dva da na u lo kal nom me di ju u Sr bo bra nu po ja vi la vest ka ko je ova op {ti na do bi la po seb nu po hva -

okru gu ili je ne ko na pra vio `e stok pro ma {aj, jer je eki pa „Dnev ni ka” ju ~e po pod ne pro {la kroz sr bo bran sku op {ti nu i po sta wu na pu te vi ma, pre ma Tu ri ji i Na da qu, zim ska slu `ba se ni ka ko ni je is ta kla.

U ve }i ni ovih se la qu di se uglav nom tru de da pro kr ~e se bi put iz dvo ri {ta i da ne ka ko stig nu do pro dav ni ce, a na pi ta we o zim skoj slu `bi i ~i {}e wu pu ta i se o skih uli ca, od ma hu ju

ve nog le da. Na pu tu iz me |u Vr ba sa i Sr bo bra na vi dqi vo je dej stvo sne go ~i sta ~a, ali as falt se jo{ uvek nig de ne mo `e vi de ti, dok je put iz me |u sne `nih ban ki na od pre ko jed nog

lu na ~el ni ka Ju `no ba~ kog okru ga zbog iz u zet nog sna la `e wa u van red nim uslo vi ma i do bro od ra |e nog po sla ~i {}e wa sne ga. Ili po sto ji jo{ jed na op {ti na Sr bo bran u Ju `no ba~ kom

Do du {e je dan od bul do `e ra lo kal nog ko mu nal nog pred u ze }a je na i {ao u pra vi ~as da iz vu ~e na {e re por ter sko vo zi lo ko je je skli znu lo par sto ti na me ta ra pre ula za u Na daq.

PRE MI JER KRI TI KO VAO NAD LE @NE ZBOG NE RA [^I []E NIH SAOBRA]AJNICA

Da ~i}: Ako sam ja mo gao s Ta ~i jem, mo gu i oni da o~i ste sneg

Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e bi ti sme we ni svi oni ko ji ne ra de svoj po sao, is ta kav {i da je iz Be o gra da u Ko sto lac do {ao neo ~i {}e nim pu tem. – Ako sam ja mo gao da se sa sta nem s Ta ~i jem, mo gu i oni da o~i ste sneg – re kao je Da ~i}. Pre mi jer je ka zao da }e, ako ne ra di svoj po sao, bi ti sme wen i mi ni star sa o bra }a ja.

– Gra |a ni ne mo gu bi ti ro bo vi ni `r tve onih ko ji ne sa ve sno ra de jer svi mo ra ju da ra de vi {e, po go to vu u vre me kri ze – na gla sio je pre mi jer po sle sve ~a no sti po vo dom pu {ta wa u rad re vi ta li zo va nog blo ka D u Ko stol cu. – Sr bi ja mo ra da ima stru je, mo ra da ima ga sa, pu te vi mo ra ju da se ~i ste – ni smo u Si bi ru – i od lu ke mo ra ju da se do no se br zo. Da li je mo gao ne ko do ne ti te `u od lu ku od me ne ka da sam od lu ~io da raz go -

va ram s Ta ~i jem i da li je po treb no da se za bra ni sa o bra }aj za ka mi o ne? Ko ne ra di bi }e sme wen. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ima mno go ozbiq nih pro ble ma da bi se na isti na ~in sva ke go di ne re {a va li ti isti pro ble mi. Pre mi jer je na gla sio da }e i kao ko man dant [ta ba za van red ne si tu a ci je od svih usta no va tra `i ti da ra de svoj po sao ka ko va qa.

ZBOG SNE GA U VOJ VO DI NI NI JU ^E NI SU RA DI LE SVE OBRA ZOV NE USTA NO VE

U~i te qi ce ni su sti gle do se o skih {ko la

U op {ti ni No va Cr wa svih pet osnov nih i jed na sred wa {ko la zbog ne ra {~i {}e nih pu te va ni su ra di le ni ju ~e, kao ni u po ne de qak, a na ne pla ni ra nom od mo ru, po re ~i ma na ~el ni ka [kol ske upra ve u Zre wa ni nu Sta ni {e Ba wa ni na, dru gi dan bez na sta ve ju ~e su bi li i |a ci u Cr noj Ba ri i Vr bi ci, se li ma u op {ti ni ô ka. U~i te qi ce iz ô ke ni su mo gle da stig nu do tih se la. Ipak, ve }i na pu te va u toj op {ti ni je ra{ ~i {}e na pa je He mij s ko-pre hram b e n a {ko l a u ô k i ju ~ e ra d i l a nor mal no, dok u po ne de q ak na sta ve ni je bi lo jer ve }i na, od ~ak 75 od sto, put ni ka u toj {ko li ni je us pe la da se do we pre ve ze.

Osta le {ko le u Ba na tu ju ~e su ra di le nor mal no, a da pod se ti mo, u po ne de qak, zbog ne -

Po re ~ i m a nad z or n i k a u [kol skoj upra vi u No vom Sa du On dre ja Mol na ra, u Ju `no -

Ob ra do vi}: Bez na sta ve 61 {ko la Hlad no vre me i pro ble mi sa sne gom ni ju ~e ni su je wa va li, ali je broj {ko la ko je ne ra de upo la ma wi ne go pre kju ~e, ka da su bi le za tvo re ne 124 obra zov ne usta no ve. Po re ~i ma mi ni stra pro sve te i na u ke @ar ka Ob ra do vi }a, ju ~e zbog pro ble ma sa sne gom ni je ra di la 61 {ko la, uglav nom u Voj vo di ni. Od 496 {ko la na pod ru~ ju Zre wa ni na, Som bo ra i No vog Sa da, |a ci i za po sle ni u 35 ni su do {li na ~a so ve. U osta lom de lu Sr bi je ne ra di 26 pod ru~ nih {ko la, ko je uglav nom ima ju ma li broj |a ka, re kao je Ob ra do vi} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je. ra {~i {}e nih pu te va, na sta ve ni je bi lo u {ko la ma u op {ti na ma Zre wa nin, Se ~aw i @i ti {te.

ba~ kom okru gu ni ju ~e ni su ra di le sa mo {ko le u be ~ej skoj op { ti n i, ko j ih ima osam osnov n ih i ~e t i r i sred w e,

dok su {ko le u Vr ba su i @a bqu, u ko ji ma u po ne de qak ni je bi lo na sta ve, ju ~e ra di le nor mal no. Sve {ko le su ju ~e ra di le i u op {ti ni Ba~ ka To po la, u ko joj u po ne de qak ni je ra di la ni jed na od de vet osnov nih i tri sred we {ko le, a na sta va je odr `a va na i u dve sred we i jed noj osnov noj {ko li u Oxa ci ma, u ko ji ma u po ne de qak ni je bi lo na sta ve zbog ha va ri je u ko tlar ni ci na ko ju su sve tri po ve za ne. Me |u tim, po re ~i ma na ~el ni ka u [kol skoj upra vi Som bor Bo r i s la v a Sta n i~ k o v a, zbog ne ra {~i {}e nih pu te va, ni ju ~e |a ci ni su mo gli ni do jed ne od tri osnov ne {ko le u op {ti ni Ma li I|o{. D. D.

Ma ri}: Pu te vi pro hod ni, sa o bra }aj ja ko ote àn Na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} iz ja vio je ju ~e da je su svi put ni prav ci pro hod ni, ali da je kre ta we ote à no, i ape lo vao je na vo za ~e da ne kre }u na put bez pre ke po tre be. – Pu te vi su pro hod ni, sa o bra }aj ide ve o ma ote à no, ali funk ci o ni {e – re kao je Ma ri} Ta nju gu. On je na veo da je ju ~e po pod ne za be le èn kra }i za stoj u me stu Si wac kod Pi ro ta, po {to je {le per sle teo s pu ta, ali da je put ni~ ki sa o bra }aj bio u za sto ju sa mo ko li ko je di za li ci bi lo po treb no da ga iz vu ~e.

Ma ri} je ape lo vao na gra |a ne da ne kre }u na put bez pre ke po tre be, ali da, uko li ko se na |u na pu tu i bu du za ve ja ni, po zo vu bro je ve 193 ili 1985 i da ob ja sne gde su da bi im bi la uka za na po mo}. – Uz is pu we we svih uslo va o ko ji ma ve} ~e ti ri da na pri ~am, ne o~e ku jem taj sce na rio. Uko li ko bu du sa ra |i va li pri pad ni ci Sek to ra, pu ta ri, Sa o bra }aj na po li ci ja i Re pu bli~ ki hi dro me te o ro lo {ki za vod, ko lap sa na pu te vi ma ne }e bi ti – na gla sio je Ma ri}.

ê ti ri da na na kon {to je nas je sneg za tr pao, u ka ta stro fal nom sta wu je i put od No vog Sa da ka Be ~e ju, ko ji va ì za je dan od na pro met ni jih u ovom de lu Voj vo di ne. Sneg i led su i da qe na ko lo vo zu, a sva ka vo `wa od pre ko 20 ki lo me ta ra na sat pred sta vqa ozbi qan ri zik. Iako je jo{ u ne de qu sa op {te no da je auto put od Hor go {a do Be o gra da o~i {}en i pot pu no pro ho dan, za pra vo je u oba sme ra o~i {}e na sa mo po jed na tra ka, a na po je di nim de o ni ca ma ni to li ko. U uslo vi ma ka kvi su tre nut no na voj vo |an skim pu te vi ma, ju ~e se ni smo usu di li da kre ne mo ka se ver ni jim de lo vi ma po kra ji ne, gde je po svim iz ve {ta ji ma i sve do ~e wi ma put ni ka sta we znat no go re. Sa da je ve} ja sno i sa vi {e stra na po tvr |e no da je do ova kvog ko lap sa do {lo jer je odr à va we pu te va po ve re no fir ma ma ko je su i sa me u ha o su naj vi {e za hva qu ju }i ba ha tim ga zda ma ko ji su ih uni {ti li, a na ma osta je da se na da mo glo bal nom oto pqa va wu ko je }e uki nu ti sne `ne pa da vi ne. N. Per ko vi} Foto: R. Hayi}

Po mo} Cr ve nog kr sta NO V A CR W A: Cr v e n i krst Sr bi je upu tio je ju ~e hu ma ni tar nu po mo} – hra nu, }e bad i du {e ke gra |a ni ma u No voj Cr wi, ~i je su ku }e o{te }e ne, sru {e ne ili su pod lo `ne ru {e wu pod te re tom sne `nog po kri va ~a. Po mo} se sa sto ji od sred sta va za odr `a va we li~ ne hi gi je ne za 100 qu di, kon zer vi ra ne hra na i go to vih je la za tro dnev ne po tre be 60 qu di, kao i 60 du {e ka i 120 }e ba di. Cr ve ni krst u tom me stu }e, u sa rad wi s Op {tin skim {ta bom za van red ne si tu a ci je, re a li zo va ti di stri bu ci ju hu ma ni tar ne po mo }i do kraj wih ko ri sni ka, na vo di se u sa op {te wu. Cr ve ni krst Sr bi je }e, u skla du s po tre ba ma svo jih lo kal nih or ga ni za ci ja na za ve ja nim pod ru~ ji ma i svo jim mo gu} no sti ma, na sta vi ti da do sta v qa hu m a n i t ar n u po m o} naj u gro `e ni ji ma, na vo di se u sa op {te wu.

\i las se iz vi nio Be o gra |a ni ma Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz vi nio se ju ~e Be o gra |a ni ma zbog ma weg bro ja vo zi la u grad skom sa o bra }a ju to kom pret hod nog da na. – Mno gi Be o gra |a ni ni su na vre me mo gli sti }i na svo je od re di {te, zbog ~e ga im se naj i skre ni je iz vi wa vam – ka zao je \i las. – Sva ka ko da je na ovo uti cao i qud ski fak tor, zbog ~e ga }e od go vor ni sno si ti po sle di ce.

AMSS: Ne kre ta ti na put U Sr bi ji se sa o bra }aj zbog sne ga na svim pu te vi ma od vi ja ote `a no i po red in te ziv nog ~i {}e wa, sa op {tio je ju ~e Auto-mo to sa vez Sr bi je. AMSS je upo zo rio vo za ~e na to da zbog ova kvih vre men skih ne pri li ka ne kre }u na put, dok je te ret nim vo zi li ma za bra we no kre ta we na ce loj te ri to ri ji Re pu bli ke.

sreda12.decembar2012.

RePORTA@e

dnevnik

ZALUD SU BE ^EJ SKI RO NI O CI VA DI LI IZ MU QA PO TO PQE NI BROD

„Tisanik”, kao „Titanik”, probu{ile sante leda I

Bran ko Ma ra vi} glas bru sio u Ri mu

VOJ VO \AN SKI „BAL KAN TO” ODU [E VIO TE MI [VAR CE

Kad nema tambura, dobra je i harmonika ma na{ih qudi po celoj Evropi, a oni, zna se, ba{ vole da ugoste zemqake. Tako je i Udruèwe Srba u Rumuniji „Beli bagrem“ za rumunski nacionalni praznik u Temi{varu ugostilo poznatog novosadskog kompozitora, aranèra, dirigenta, pedagoga (i jo{ mnogo toga) Ferenca Kova~a i Somborca Branka Maravi}a, koji je srpskoj javnosti poznat podjednako kao akademski slikar i operski peva~ ~iji je glas brusio ~uveni maestro Viskonti u Rimu. Wima se u izvo|ewu repertoara „Balkanto“, projekta koji ukr{ta operske arije, napolitanske i srpske napeve s vojvo|anskom tamburicom, pridruìla i mlada sopranistkiwa Marijana Penovi}, koja je saradwu s Kova~em po~ela godinama ranije, na de~jim festivalima. Kao dobri doma}ini, ovom trilingu umetnika su se pokazali i Udruèwe pravoslavnih studenata Rumunije, zvani~nici regiona Timi{, ali pre svega kolege iz Temi{varske filharmonije „Banatul“, koji su za ovu priliku pod dirigentskom

palicom, bez obzira na godine uvek `ivahnog maestra Kova~a, bili odli~na muzi~ka pratwa. – Dirqiva je bila pa`wa na{ih doma}ina, kao i wihovo odu{evqewe nastupom u velikoj sali „Kapitol“. Po{to smo imali limitiran buxet, nisu nas mogli pratiti novosadski tambura{i, ali je poseban {mek bilo harmonika{ko poja~awe filharmoni~arima – prenosi utiske svestrani Maravi}, koji ovih dana proslavqa i 20 godina od prve samostalne izlo`be. – Mada su se svi na{i doma}ini trudili da se ose}amo {to prijatnije, moram izdvojiti Milenka Lukina iz „Belog bagrema“ i Qubicu Popadi} iz Srpske gimnazije „Dositej Obradovi}“, koji su se trudili da celo ve~e srpske kulture „Bdewe du{e muzika za du{u“ pro|e besprekorno. Posebnu zahvalnost dugujemo Lavinelu Orzi, uredniku u Rumunskoj redakciji Radio Novog Sada koji je bio i glavni inicijator na{eg gostovawa u Temi{varu – ka`e Maravi}. M. Mi qe no vi}

ako je jedna lepa ideja grupe entuzijasta iz Be~eja i Pan~eva samo polovi~no realizovana, oni nisu razo~arani. Naprotiv! Stekli su neprocewivo iskustvo tokom operacije koju su planirali temeqno kao Ajzenhauer i Montgomeri iskrcavawe saveznika u Normandiji 1944. otprilike! Jer, trebalo je izvu}i iz be~ejskog par~eta Tise brod-restoran koji se po~etkom 2010. otkinuo od veza s obale i potonuo. Lane nisu uspeli jer su ronioci i logisti~ka podr{ka poku{ali s neodgovaraju}om opremom i zadali sebi te`ak zadatak ili su, pak, precenili sopstvene mogu}nosti. Svejedno. Ove godine su, po zavr{etku sezone kupawa, stigli s daleko boqom opremom, a i vi{e qudi se ukqu~ilo u poduhvat. Posle tronedeqnog rada, la|a je izvu~ena iz muqa, a onda je stiglo razo~arewe. – @eleli smo da je potpuno preuredimo i pretvorimo u ronila~ki radni brod s kompletnom

Er nest Klo zi i Ivan Jo va no vi}

opremom potrebnom za dejstvovawe na Dunavu i Tisi. Bili bismo najja~a spasila~ka ekipa na ovom delu plovnog puta te dve reke. Kako, po starom pomorskom obi~aju, potopqeni brod koji se izvu~e, dobija novo ime, dogovorili smo se da ga nazovemo „Tisa-

„Pri je dor” pa do bra ni ma di zan s dna

nik“. Ali, xaba. Kada je brod stigao na gotovo isto mesto gde je bio usidren, videli smo da je sredi{wi deo, najverovatnije od leda tokom minule o{tre zime, toliko o{te}en da nema svrhe daqe investirati. Sada nam jedino preostaje da ga prodamo kao staro gvo`|e i time vratimo uloèno u kupovinu novog – vajka se be~ejski ronilac Ernest Klozi. Mada je malo ko verovao da }e uspeti, on i wegov prijateq Ivan Jovanovi}, ronilac iz Pan~eva, s istomi{qenicima su metalnu grdosiju, potopqenu na dubini od oko 15 metara, izvukli na povr{inu. – Deùrni be~ejski skeptici su nam bili najve}i motiv. Jo{ lane su se motali oko obale, gledali {ta radimo i likovali kada nismo uspeli. Ove godine su bili jo{ sigurniji u to da sve uzalud radimo. Ali, nismo mi, ronioci, operisani od inata. Nismo àlili novca i truda, koji se nekada grani~io s ludo{}u, jer se sve radilo u potpunom mraku, ~esto i opasno po ìvot. Ivan i ja smo se

smewivali na po sat i po jer smo bocom toliko limitirani da ostanemo pod vodom, dva puta dnevno i tako pune tri nedeqe. S obale smo imali svakodnevnu podr{ku Ivanovog kolege iz Pan~eva Marka Jo{anca, kao i ~lanova be~ejskog Ronila~kog kluba „Posejdon“ Danimira Plav{i}a, Gorana Kova~i}a i Karoqa Boòvi}a, ali i intendantsku pratwu Sla|ane Klozi i Livije Molnar. Bez ikakve brodske i ma{inske mehanizacije izvukli su, pokazalo se, ipak samo skalameriju, dugu 17,5 metara i te{ku (bez tiskog muqa), 22 tone. – Zahvaquju}i ste~enom znawu, ovoga puta smo se dobro pripremili i bili uvereni da nema {anse da ne uspemo. Najteè je bilo pregawati se s dokonim kibicerima. Trebalo je prvo danima da „mamut pumpama“ izbacujemo muq iz broda, kojim je bio „okovan“. Onda smo koristili specijalne padobrane, unosili ih prazne pod vodu i u wih upumpavali mnogo kubika vazduha, ~ime se brod polako dizao iz dubine, a onda kotura~ama vukli teret sve bliè obali. Lako nije bilo, ali smo na{u „operaciju“, sem naàlost epiloga, izgurali – zadovoqan je Klozi. Brod je, ina~e, proizveden 1956. u beogradskom brodogradili{tu i kr{ten kao „Prijedor“. Raketnotorpedni brod je potom, tokom ne{to vi{e od poluvekovne plovidbe, mewao nekoliko puta namenu i zavr{io kao vodeni bircuz Be~ejca Dragana Bo{waka. Kad je Jovanovi} saznao od Klozija da vlasnik nema nameru da ga oìvqava, „na nevi|eno“ je kupio brod za 1.750 evra da ga u pan~eva~kom brodogradili{tu renovira. Sad bar imaju dovoqno iskustva da neku od potonulih olupina kad-tad pretvore u svoju re~nu oazu. Vla sti mir Jan kov

crna hronika

dnevnik VR [A^ KA PO LI CI JA PRI VE LA KO LE GU OSUM WI ^E NOG ZA ZLO U PO TRE BU SLU @BE NOG PO LO @A JA

In spek tor uhap {en zbog iz nu de U vre me nu ka da se u svim struk tu ra ma dru {tva vo di in te ziv na bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, do ga |a se i to da se i u re do vi ma po li ci je na le ti na one ko ji se oglu {u ju o te me re vla sti. Ta ko je vr {a~ ka po li ci ja li {i la slo bo de svog in spek to ra D. M. (29) zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja. Ka ko se po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma go vo ri, D. M. je osum wi ~en da je do veo u za blu du oca jed ne ma lo let ne de voj ke i od we ga tra `io 200 evra da bi we go vu }er ku, zbog na vod nog pre kr {a ja, spa sao pri tvo ra i kri vi~ nog go we wa. Pri ~a

je na kon ne ko li ko da na do {la do u{i ju zva ni~ ni ka po li ci je u gra du pod Ku lom. Oni su pro {le su bo te kre nu li u ak ci ju raz ot kri va wa svog ko le ge. Na i me, in spek tor je od tog ne s re} n og ro d i t e q a po n o v o tra ìo istu su mu nov ca. ô vek je pri stao i in spek to ru do neo no vac, ali s obe le è nim apo e ni ma. Po li caj ci su po t om, pri l i k om hap { e w a, kod we ga pro na {li obe obe le è ne nov ~a ni ce. Osum wi ~e nom D. M. je od re |en pri tvor od 48 sa ti, na kon ~e ga }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi t i pre d at is t ra ` nom su diji. R. Jo va no vi}

sreda12.decembar2012.

ZBOG KA [WE WA NA RO ^I [TE U NO VO SAD SKOM SU DU U PRO CE SU PRO TIV NE NA DA ^AN KA

Sa slu {a we Le {a no vi }a od lo è no za 8. fe bru ar Ju ~e ra {we ro ~i {te za sa slu {a we o{te }e nog Pa vla Le {a no vi }a (47) iz Be o gra da, ko ji je op tu ìo li de ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na da ân ka (53) da ga je pre tu kao, kao i glav nog sve do ka – o~e vi ca ce log

i zbog to ga {to is tra `ni su di ja ni je mo gao da pro na |e te le fo nom ko le ge bra ni o ce da bi se vra ti li u Sud i pri su stvo va li sa slu {a wu – iz ja vio je ju ~e prav ni za stup nik tu `i te qa advo kat Go ran Pe tro ni je vi}. – Po za ko nu je su di ja u

VR HOV NI SUD KO SO VA NA LO @IO

Po nov no su |e we za „Kle~ ku” Me {o vi to ve }e Vr hov nog su da Ko so va na lo ì lo je po nov no su |e we {e sto ri ci op tu è nih u dru gom de lu pred me ta „Kle~ k a”, ko j i se te r e t e za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva i rat nih za tvo re ni ka. Sud sko ve }e, sa sta vqe no od tro je su di ja Eulek sa i dvo je lo kal nih, usvo ji lo je àl bu spe ci jal nog tu ì o ca Eulek sa i po ni {ti lo pre su du pr vo ste pe nog su da, ko jom su oslo bo |e ni Ar ben Kra sni }i, Be hquq Qi maj, Ref k i Ma z re k u, Sa b it [a qa, [a ban [a qa i Be sim [ur daj. Op tu è ni se, iz me |u osta log, te re te za rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva i rat nih za tvo re ni ka, sa op {te no je iz Eulek sa. Sud sko ve }e je, po red to ga, pro gla si lo pri hva tqi vim do -

ka ze Agi ma Zo ga ja, po zna tog kao „sve dok H”, kao i do ka ze ko ji su kon fi sko va ni pri li kom pre tre sa pro sto ri ja Na se ra Kra sni }i ja i Fat mi ra Qi ma ja. Okru `ni sud u Pri {ti ni je pred met „Kle~ ka” po de lio u dva de la i do ne te su dve pre su de. Sud je ta da do ka ze Agi ma Zo g a j a pro g la s io ne p ri h va tqi v im i kroz obe pre s u d e oslo bo dio sve op tu è ne. Vr hov ni sud je pro {log me se ca vra tio pred met na po nov no su |e we za ~e tvo ro op tu è nih ko je je Okru `ni sud u Pri {ti ni jed nom od pre su da u ovom pred me tu oslo bo dio op tu `bi. Po stu pak je vo dio spe ci jal ni tu ì lac Eulek sa iz Spe ci jal nog tu ì la {tva Ko so va, ko je je u àl be nom po stup ku za stu pao tu ì lac Eulek sa. (Ta njug)

RAZ BOJ NI [TVO NA PA LI ]U

Obi je na am bu lan ta To kom pret hod ne no }i obi je na je am bu lan ta na Pa li }u, iz koje je od ne ta ve }a ko li ~i na le ko va i na ~i we na ve li ka ma te rijal na {te ta. Ka ko je sa op {te no iz Do ma zdra vqa, iz am bu lan te su, osim na ~i we ne ve li ke ma te ri jal ne {te te, ukra de ni kom pju ter s ku }i {tem, fak si mi li or di ni ra ju }ih le ka ra, re cep ti, pe ~a ti i ve li ki broj am pu lar nih le ko va iz am bu lan ti op {te me di ci ne, de ~i je am bu lan te i sa sto ma to lo gi je. Ka ko je sa op {te no iz Do ma zdra vqa „Su bo ti ca„, ulo `en je ve li ki na por da am bu lan ta to kom ju ~e ra {weg da na ne bu de za tvo re na i na sta vi la je da ra di. U am bu lan ti }e ra di ti po je dan le kar u sme ni dok se si tu a ci ja ne nor ma li zu je. (Ta njug)

NA PRE LA ZI MA HOR GO[ I BA TROV CI

Ot kri ve no pet ile ga la ca Ca ri ni ci su na gra ni~ nim pre la zi ma Hor go{ i Ba trov ci ot kri li pet ile gal nih mi granta sa kri ve nih u te ret nim vo zi li ma, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

ske ne rom su ot kri ve na i tri dr `a vqa ni na Pa ki sta na. Ka ko na vo di Upra va ca ri na, ske ni r a w em tur s kog ka m i o n a, koji je pre vo zio alu mi ni jum ske pro fi le i auto-de lo ve u

Pa vle Le {a no vi}

Go ran Pe tro ni je vi} Fo to: N. Sto ja no vi}

do ga |a ja, za ka za no za ju ~e u de set sa ti u no vo sad skom Osnov nom su du, od go |e no je za 8. fe bru ar 2013. go di ne. – Ro ~i {te je pla ni ra no da tra je ma lo du `e, da kle do 12 ~a so va, a od lo `e no je zbog na {eg ka {we wa

oba ve zi da omo gu }i da oni bu du pri sut ni, to je wi ho vo pra vo ko je se ne mo è ospo ri ti i mi tu ne mo è mo mno go pri go va ra ti. Ali, vre men ske pri li ke su ta kve ka kve je su, mi smo, na à lost, ka sni li na sa slu {a we. Mo `da wi ma od go va -

ra da se po stu pak ma lo odu go vla ~i, a ja sma tram da ne ma raz lo ga za to i da to tre ba {to pre da se za vr {i jer is tra `ni po stu pak ne mo è du go tra ja ti. Na na red no sa slu {a we bi }e po zva ni svi sve do ci i o{te }e ni. S dru ge stra ne, ân kov advo kat Mi lan \u ki} ka zao je da je na mol bu su di je ju ~e sa ~e kao de set mi nu ta na kon za ka za nog ter mi na i da je po tom kod su di je sa ~i wen za pi snik ko jim je kon sta to va no da se dru ga stra na ni je po ja vi la na sa slu {a wu, zbog ~e ga je ono po me re no za 8. fe bru ar. – Mi smo se do sa da re dov no oda zi va li na sve po zi ve su da u ovom po stup ku i ne vi dim ni ka kav pro blem. Da je bi lo ko ja vio da }e dru ga stra na za ka sni ti, me ni ili su di ji, ja bih sa ~e kao. Ta mo gu} nost je po sto ja la, ali je dru ga stra na ni je is ko ri sti la – re kao je \u ki} no vi na ri ma. On je do dao da je we gov stav da ni {ta ne ko men ta ri {e i ne po le mi {e u jav no sti dok tra je is tra `ni po stu pak jer je pra vo me sto za to sud ni ca, a ne me di ji. Pod se ti mo, Be o gra |a nin Pa vle Le {e no vi} te re ti Ne na da ân ka da ga je bru tal no pre tu kao, s jo{ ne kim oso ba ma, 23. sep tem bra is pred pe tro va ra din ske ka -

fa ne „Ta ko je su |e no”. Osnov no jav no tu ì la {tvo u No vom Sa du pod ne lo je Osnov nom su du pred log za pred u zi ma we od re |e nih is tra `nih rad wi pro tiv okri vqe nog pod sum wom da je iz vr {io kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa iz ~la na 344, stav 2, u ve zi sa sta vom 1 Kri vi~ nog za ko ni ka Re pu bli ke Sr bi je. Ina ~e, Le {a no vi} je tre ba lo da bu de sa slu {an 25. ok to bra, ali ro ~i {te ni je odr à no jer ni su do {li ni on ni sve do ci s pre bi va li {tem u Be o gra du. Advo kat Go ran Pe tro ni je vi} je tom pri li kom re kao da we gov kli jent ni je mo gao do }i iz zdrav stve nih raz lo ga. Iz ja vu po vo dom do ga |a ja u re sto ra nu i is pred we ga â nak je dao 19. ok to bra. Sa slu {a we sve do ka s pre bi va li {tem u No vom Sa du, ko je je tre ba lo da se odr ì tog da na, od lo è no je na zah tev Le {a no vi }e vog advo ka ta jer, ka ko je re ~e no, on ni je bio po zvan da pri su stvu je da va wu is ka zu o~e vi da ca. Ne nad â nak, ko ji je naj pre negi rao da je tu kao Le {a no vi }a, ka sni je je to pri znao, a po tom je pod neo ostav ku na me sto po sla nika u Skup {ti ni Sr bi je. M. Vu ja ~i}

NI NE @NI JI POL NI JE IMUN NA KRI MI NAL

Sve vi {e è na u za tvo ru Na kon No vo sa |an ke Ra di ce Ko so vi}, ko ja je pre ne ko li ko me se ci osu |e na na 20 go di na za tvo ra zbog ubi stva svog su pru ga Bra ni sla va Ko so vi }a u wi ho voj po ro di~ noj ku }i u Uli ci Pa je Ra do sa vqe vi }a u No vom Sa du, Vi {i sud u No vom Sa da osu dio je pre kju ~e Bi qa nu Ma {o vi} iz Sa vi nog Se la na se dam go di na za tvo ra za te {ko ubi stvo su pru ga Ni ko le Kr sto vi }a, po ~i we no pro {le go di ne se ki rom. Jo{ uvek ne ma ta~ nih po da ta ka o to me ko li ko je è na to kom ove go di ne osu |e no za ubi stvo, ali la ne ih je na oslu è we ka zne zbog ubi stva ili po ku {a ja ubi stva osu |e no 16. To je de set è na vi {e osu |e nih za ubi stvo ili po ku {aj ubi stva u od no su na 2010. go di nu. Iz go d i n u u go d i n u ra s te broj è na u za tvo ru, ali se me wa i struk tu ra de la zbog ko jih su osu |e ne, ta ko da po to me sve ma we za o sta ju za mu {kar ci ma. Na i me, u srp skim za tvo ri ma tam nu je 28 pu ta vi {e mu {ka ra ca, ali su ih è ne go to vo sti gle po ob li ku kri mi na la. De ce ni ja ma su na ro bi ji za vr {a va le è ne ubi ce na sil nih mu è va i pro ne ve ri teq ke: ra -

~u no vo |e, pro da va ~i ce, da me ko je su se ogre {i le o slu `be ni po lo àj, a da nas go to vo da ne ma raz li ke u ob li ku kri vi~ nih de la ko je ~i ne è ne i mu {kar ci. Pre jed nu de ce ni ju 80 od sto osu |e ni ca bi lo je pr vi put u za tvo ru, za raz li ku od mu {ka ra ca, kod ko jih je pro ce nat po vrat ni ka ve} go di na ma ogro man. Me |u tim, u po sled we vre me sve je vi {e po vrat ni ca pa je pro {le i pret pro {le go di ne broj onih ko je su se u za tvo ru na {le pr vi put i è na ko je su tu ve} bi le go to vo iz jed na ~en.

Evi den tan je po rast èn skog kri mi na la, ne sa mo ubi sta va i po ku {a ja ubi stva ve} i onih ko je su osu |i va ne za de la u ve zi s dro gom i tr go vi nom qu di ma. Ra ni je uop {te ni je bi lo èn skih ubi sta va iz ko ri sto qu bqa, dok ih sa da ima. Za ni mqi vo je i da je sve vi {e è na osu |e nih za na si qe u po ro di ci, iako se ve ru je da tu mu {kar ci do mi ni ra ju i da su oni ti ko ji zlo sta vqa ju svo je naj bli è. Za tvo re ni ce ko je su do {le na iz dr à va we ka zne u pro {loj go di ni ima ju dra sti~ no

du è ka zne ne go pret hod nih go di na. Ta ko je u od no su na pret hod ne go di ne 144 po sto vi {e è na osu |e nih na ka znu od tri do pet go d i n a, 167 po s to je vi{e osu |e nih na ka znu od pet do de set, a osam pu ta vi {e je osu |e ni ca na ka znu od 10 do 15 go di na. To kom pro {le go di ne u za tvor su sti gle i za tvo re ni ce osu |e ne na ka znu od 20 do 40 go di na, kao i jed na ko ja je osu |e na za rat ni zlo ~in. @en ski za tvor u Po à rev cu je, kao i svi srp ski za tvo ri, pre na se qen jer u we mu ovo ga tre nut ka ima 40 po sto vi {e è na ne go {to je ka pa ci tet za vo da. Zbog to ga se za tvo re ni ce uglav nom à le na ma wak pro sto ra i is ti ~u da bi hi gi je na mo gla bi ti bo qa. Re zul ta ti is tra ì va wa po ka za la su da ve }i na za tvo re ni ca bo lu je od ne ke hro ni~ ne bo le sti i da ni su za do voq ne te ra pi jom i zdrav stve nom za {ti tom ko ju do bi ja ju. Ina ~e, pro {le go di ne oba vqe no je 8.879 le kar skih pre gle da za tvo re ni ca. Osu |e ni ce su u pro se ku to kom pro {le go di ne jed nom me se~ no mo gle da se opu s te uz ne k i kul t ur n i doga |aj. Q. M.

FI NA LE SU \E WA U SLU ^A JU „STE ^AJ NA AFE RA”

I tre }i po ku {aj za za vr {ne re ~i

U sa op {te wu se na vo di da je na iz la znu stra nu gra ni~ nog pre la za Hor go{ pri sti gao ka mion iz Gr~ ke ko ji je pre vo zio po mo ran xe u Ma |ar sku, u ko jem su, na kon pre gle da mo bil nim ske ne rom, pro na |e na dva dr `a vqa ni na Bur me, sa kri ve na u spre mi {tu za pa le te. Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci, na iz la zu iz ze mqe,

Ne ma~ ku, uo~e ne su tri oso be ko je se na sla wa ju na ro bu u to var nom de lu pri ko li ce. Qu di ot k ri v e n i u to v ar n om de l u pri k o l i c e u tre n ut k u kon trole ni su po se do va li ni ka kva li~ n a do k u m en t a ni t i putne is pra ve, ali su iz ja vi li da su dr `a vqa ni Pa ki sta na i da su sa m o v oq n o u{li u kamion. (Ta njug)

U Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e je, dru gi dan za re dom, od lo èn po ~e tak iz la ga wa za vr {nih re ~i u pro ce su pro tiv 34 po slov nih qu di iz raz li ~i tih dru {tve nih sfe ra, op tu è nih za zlo u po tre be od sep tem bra 2004. do apri la 2006. go di ne, uglav nom u ve zi s po je di nim po stup ci ma ste ~a ja Na i me, na po ~et ku ju ~e ra {we sed ni ce ve }a, okri vqe ni Go ran Kqa je vi}, ne ka da {wi pred sed nik biv {eg Tr go vin skog su da u Be o gra du, pod neo je zah te ve za iz u ze }e po stu pa ju }ih za me ni ka tu ì o ca i sud skog ve }a, te po hi je rar hi ji svih nad re |e nih sta re {i na tu ì la {ta va, kao i pred sed ni ka su do va vi {eg ste pe na, ukqu ~u ju }i re pu bli~ kog tu ì o ca i pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da. Taj we gov zah tev je od ba ~en. Kqa je vi} je, na i me, iz ra zio sum wu u po gle du pro ce du re u ko joj je od lu ~e no o pret hod nim, ta ko |e od ba ~e nim zah te vi ma za iz u ze }e, ko ji su 15. no vem bra is ta kli advo ka ti od bra ne pe to ro okri vqe nih.

Advo kat Mi ro slav To do ro vi}, bra ni lac bi zni sme na Se ku le Pjev ~e vi }a, ne ka da {weg di rek to ra KEB ban ke, ka è da od bra na do sad ni je do bi la ne ko li ko naj va `ni jih re {e wa ko ji ma su od ba ~e ni wi ho vi zah te vi za iz u ze }e od 15. no vem bra. – Ni smo do bi li re {e wa o zah te vu za iz u ze }e pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da i Ape la ci o nog su da u Be o gra du, kao ni o zah te vi ma za iz u ze }e ape la ci o nog tu ì o ca u Be o gra du i re pu bli~ kog tu ì o ca. Bu du }i da ni smo do bi li re {e wa o tim na {im zah te vi ma, od bra na ima sum we u po gle du to ga da li je o wi ma od lu ~e no u du hu za ko na i Po slov ni ka – na vo di To do ro vi}. Bra ni o ci ne ko li ci ne okriv qnih, ka ko na ja vqu je To do ro vi}, na me ra va ju da is tu pe u jav no sti s in for ma ci ja ma o pro ce su. – Mi sma tra mo da se to kom se dam i po go di na su |e wa do sr ì op tu `ni ce ni je ni sti glo. Sma tra mo da su iz vo |e ni spo red ni do ka zi, a da ni su ni do tak nu ti oni do ka zi ko ji

~i ne oko sni cu op tu `ni ce. Dru go, po stu pa lo se po {est op tu `ni ca ko je su ne dav no, po sle pre ci zi ra wa, spo je ne u jed nu. Od svih vi {e od 30 okri vqe nih, na sa mo na wih pe to ro se od no si op tu `ba ko jom se te re te da su na vod ni ~la no vi ili or ga ni za to ri kri mi nal ne gru pe, dok osta li okri vqe ni prak ti~ no ne ma ju ni ka kvog do di ra s wi ma – ve li To do ro vi}. – Uop {te ne zna mo za {to onih osta lih tri de se tak op tu è nih se de s tih pe to ro se dam go di na u sud ni ci i gle da ju o ~e mu se ra di. Na {e mi {qe we je da je na mer no na pra vqe na to li ko ve li ka gu `va da bi su |e we tra ja lo {to du è i da se prak ti~ no ne za vr {i. Od no sno, kad se za vr {i, da Ape la ci o ni sud bu de u naj te òj mo gu }oj si tu ci ji da po sle se dam go di na su |e wa ne zna {ta da ra di. Da nas je ovaj pred met sti gao do vi {e od 120.000 stra ni ca spi sa. Ko }e to pro ~i ta ti i kad }e pro ~i ta ti? Ka ko i kad mo è su di ja na pi sa ti pre su du u pred me tu ko ji je do sti gao 120.000 stra ni ca? J. J.

SPORT

sreda12.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA (4–16. DECEMBAR)

I PO RED DO BRIH IGA RA NA [E RE PRE ZEN TA CI JE, TRI BI NE U ARE NI ZVR JE PO LU PRA ZNE

Na ro de moj, gde si? - Ni smo ru ko met na ze mqa. Mo ra mo po dr {ku da za slu ì mo – re ~e An drea Le ki} u na ja vi me ~a sa [ved skom, pot pu no lo gi~ no i is prav no, ~i ni lo nam se. Uz let re pre zen ta ci je Sr bi je na EHF EURO 2012, pla sman u dru gu fa zu tak mi ~e wa, pa jo{ i dva pre ne ta bo da ko ja i da qe da ju {an su da se do |e do ogrom nog uspe ha, pla sma na u po lu fi na le, iz utak mi ce u utak mi cu su na tri bi ne Kom bank Are ne do vo di li sve ve }i broj na vi ja ~a. Pro tiv Nor ve {ke 2.500, Ukra ji ne 4000, ê {ke 6000 i ta man ka da smo po mi sli li da }e na rod pre po zna ti da u Be o gra du u na red nih par me se ci ve }i he pe ning od ovog {to se ti ~e dr àv nih ti mo va ne }e ima ti, bu} – vra ti li smo se na 2.500-3000. Sneg, zi ma, po le di ca, sve to sto ji, ali u Be o gra du ì vi i gra vi ti ra dva mi li o na qu di. Be o grad i Sr bi ja mo gli da gle da ju i re pri zu fi na la SP iz Bra zi la (Nor ve {ka i Fran cu ska), dve naj bo qe re pre zen ta ci je na sve tu u po sled wih ne ko li ko go di na. Na tri bi na ma je je -

dva bi lo 1000 qu di, a i tu smo pre te ra li. Sa mo 700-800 qu di u Be o gra du in te re su je naj bo qe od naj bo qeg {to svet ski ru ko met ima? Pa, ko li ko mo ma ka i de vo ja ka, de ce tre ni ra ru ko met u pre sto ni ci, su di, kon tro li {e, ima tre ner sku di plo mu?Ko li ka je ta ba za biv {ih ru ko me ta {a i ru ko me ta {i ca, gde su ti qu di? No, opet su tri bi ne pu ca le od ener gi je po ro di ca, pri ja te qa, ru ko met nih qu di, ali obi~ nog sve ta ni je bi lo. [ta se de si lo, ka ko, za {to, osta je nam da ana li zi ra mo. To de voj ke ni je po ko le ba lo. Bo ri le su se, kao {to re ko {e, ma kar i za jed nog je di nog na vi ja ~a u Are ni. Osta je im da i da qe ube |u ju, a na ro du, ne ka je pro sto. Ne ka pa me tu je po fo ru mi ma, vo le i mr ze svo jim ko men ta ri ma. Na da mo se da Srp ki we mo gu jo{, da ni su re kle svo ju po sled wu re~. Ova kve {an se se jed nom pru `a ju u sport skoj ka ri je ri. Ako se to ima u vi du, on da sve ko~ ni ce i gr ~e vi ne sta ju i pre sta ju…

NE MA OD MO RA ZA KI KIN \AN KE

Sle di kup duel s No vo sa |an ka ma U po sled wem ko lu je se weg de la pr ven stva Pr ve `en ske li ge se ver ru ko me ta {i ce Ki kin de su po be di le Ja bu ku 95 (42:22), no vo sad ska Voj vo di na je neo ~e ki va no iz gu bi la na go sto va wu kod Spar ta ka iz De be qa ~e (24:25) pa }e Ba na }an ke pre zi mi ti na pr voj po zi ci ji sa 20 bo do va (Voj vo di na ima 18). Me |u tim, jo{ ne ma zim skog od mo ra za tim iz Ki -

kin de, ru ko me ta {i ce tre ni ra ju pod stru~ nim ru ko vod stvom tre ne ra De ja na Ka ra no vi }a pri pre ma ju }i se za fi na le Ku pa Voj vo di ne sa Voj vo di nom, ko ja }e se odr `a ti 21. de cem bra u Su bo ti ci. Pred sed nik klu ba Zo ran Pa {i} ne kri je svo je za do voq stvo {to }e eki pa pre zi mi ti na pr vom me stu.

- Svi smo ra do sno zbog je se we ti tu le, ~i me smo is pu ni li za cr ta ni plan. Na me ra nam je da osvo ji mo jed no od pr va dva me sta ko ja vo de u elit ni rang tak mi ~e wa. Sle di nam fi na le Ku pa s No vo sa |an ka ma, `e qa nam je da im se re van {i ra mo za pro {lo go di {wi po raz i da se pla si ra mo u sle de }i krug naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa re kao je Pa {i}. M. Se ku li}

ME \U NA ROD NI TUR NIR U TE ME RI NU

Mla de ru ko me ta {i ce po lo `i le is pit Na opro {ta ju od uspe {ne go di ne, pr vo li ga{ @RK Te me rin bio je do ma }in me |u na rod nog tur ni ra mla |ih ka te go ri ja, ~i ji ak te ri su bi le eki pe iz Re pu bli ke Srp ske, Ma ke do ni je, Cr ne Go re i Sr bi je. Uvod ni me ~e vi bi li su re zer vi sa ni za re vi ju mi ni-ru ko me ta, a naj vi {e uspe ha imao je Par ti zan iz I|o {a, is pred in |ij skog @e l e z ni ~ a r a i Te m e r in k i. Naj bo qi gol man je Mi {a Pa ni} (Par ti zan), naj vi {e go lo va po sti gla je Du wa Me sa ro{ (Te m e r in), dok je naj b o q a igra ~ i c a Do r o t e j a Ba n a{ (Par t i z an). U kon k u r en c i j i pi o n ir k i Cr v e n a zve z da iz Mo kri na u fi na lu je po be di la Te me rin (8:4), a bron za je pri pa la Vel ko vi iz Sko pqa, po sle ube dqi ve po be de nad @e le zni ~a rom iz In |i je (9:2). Za

naj bo qeg gol ma na pro gla {e na je Mi li ca \u ki} (Cr ve na zve zda), naj bo qi stre lac je Te o do ra Maj ki} (Te me rin), a pri zna we za naj bo qu igra ~i cu do bi l a je Ma r i j a Ni k o l ov s ka (Vel ko va, Sko pqe). Naj vi {e uz bu |e wa vi |e no je u utak mi ca ma ka det ki wa. Par ti zan iz I|o {a, u sjaj nom fi na lu, bo qim iz vo |e wem sed me ra ca nad vi sio je Vel ko vu iz Sko pqa. U re gu lar nom de lu ni je bi lo po bed ni ka (12:12), a na pe nal-ru le tu Ma ke don ke su ima le dva pro ma {a ja. Mre `u je naj bo qe ~u va la Te o do ra Kr ka ~e va (Vel ko va, Sko pqe), naj bo qi stre lac je Je le na \u ro vi} (@e le zni ~ar), dok je naj bo qa igra ~i ca Ne ve na Ba na{ (Par ti zan). Pri zna we za fer-plej do bi la je {ko la ru ko me ta Ki ko iz Te sli }a (Re pu bli ka Srp ska).

Zo r an Bar b u l o v i}, di r ek tor kam p a Bor s ko je z e r o, uru ~io je na g ra d u za naj m la | oj igra ~ i c i Mi l i c i ]a l i}, ta len t o v a n oj na d i @e l e z ni ~ a ra iz In | i j e. Upr k os zgu s nu tom ras p o r e d u, bez gre { ke su su d ij s ki po s ao oba v i l e Ire na An | u { i} i Sa w a Traj k o vi} iz No v og Sa d a. Pro g ra mom je bi l o pred v i | e n o da se od i g ra i se n i o r s ki me~ iz m e |u @RK Te m e r i n a i Her c eg No v og, ali je sne ` na me } a v a oko v a l a sve pri l a z e Te m e r i nu. Go { }e iz Cr n e Go r e naj pre su se vra t i l e sa za v e j a n ih Rim s kih {an ~ e v a i po k u { a l e da na od r e d i { te stig n u pre k o ^e n e j a. U Si r i g u su na i { le na no v i za s toj i ne p re g led n u ko l o n u vo z i l a, pa je me~ od lo ` en. M. Me ni }a nin

Gru pa 1 (Be o grad) ^e {ka - Dan ska 30:33 Nor ve {ka - Fran cu ska 30:19 Sr bi ja - [ved ska 23:23

Gru pa 2 (No vi Sad) [pa ni ja - Ru mu ni ja 26:31 Ma |ar ska - Cr na Go ra 26:28 Ne ma~ ka - Ru si ja 26:26

1. Nor ve {ka 2. Dan ska 3. Sr bi ja 4. [ved ska 5. Fran cu ska 6. ^e {ka

1. Cr na Go ra 2. Ma |ar ska 3. Ru mu ni ja 4. [pa ni ja 5. Ru si ja 6. Ne ma~ ka

3 3 3 3 3 3

3 2 1 1 1 0

0 0 1 1 0 0

0 1 1 1 2 3

Da nas ^e {ka – Fran cu ska Nor ve {ka – [ved ska Sr bi ja – Dan ska

79:64 87:84 77:75 67:73 70:75 73:82

6 4 3 3 2 0

(16.10) (18.10) (20.10)

13. de cem bar ^e {ka - [ved ska (16.10) Sr bi ja – Fran cu ska (18.10) Nor ve {ka - Dan ska (20.10)

3 3 3 3 3 3

3 2 1 1 0 0

0 0 1 0 2 1

0 1 1 2 1 2

Da nas [pa ni ja - Ru si ja Ne ma~ ka - Cr na Go ra Ma |ar ska - Ru mu ni ja

81:73 74:78 41:44 54:52 74:77 67:73

6 4 3 2 2 1

(16.15) (18.15) (20.15)

13. de cem bar [pa ni ja - Cr na Go ra (16.15) Ne ma~ ka - Ru mu ni ja (18.15) Ma |ar ska - Ru si ja (20.15)

BE RI ]ET NA JE SE WA SE ZO NA ORK PAR TI ZAN IZ BU DI SA VE

Vi {i rang `e qa i re al nost

Je sen je bi la be ri }et na za ru ko me ta {e Par ti za na iz Bu di sa ve, u li gi Srem- Ju `na Ba~ ka ube qi vo su osvo ji li pr vo me sto sa 18 bo do va iz de set utak mi ca, dva vi {e od dr go pla si ra nog Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce i tri od Sla vi je iz No vog Sa da. Naj e fi ka sni ja su eki pa u li gi i ima li naj vi {e pu bli ke. Ni ko ne sum wa da }e ORK Par ti zan od sle de }e je se ni igra ti u vi {em ran gu, me |u tim, {ef stru~ nog {ta ba Zlat ko No vak spu {ta lop tu. - Tek smo na po la pu ta, u op ti ca ju je jo{ 2o bo do va pa }e se na i pro le }e vo di ti `e sto ka bor ba za vo de }u po zi ci ju. Po sle pr vog de la pr ven stva ima me sta za do voq stvu, s tim {to je po lu se zo na bi la stre sna, tre ba lo je pre `i ve ti der bi je sa Sre mom i Sla vi jom, pre to ga ob u zda ti Par ti za no vu mla dost i ne do zvo li ti joj da po le ti po sle va `nih po be da. [lag na tor tu je bio su sret u po sled wem ko lu u Bu di sa vi sa tra di ci o nal no ne u god nom eki pom Sr bo bra na, ko ju smo po be di li ube dqi vo sa 40:19 – is ti ~e No vak. Za do voq stvo ne kri je ni pred sde nik klu ba Mi la din Po po vi}. - Ni je jed no stav no pra vi ti re zul tat sa mla dim ti mom, jer je neo p hod no vre me za sa zre va we. Us pe li smo u to me, iz me |u op sta log, za to {to je deo eki pe pro {ao fa zu sti ca wa tak mi ~ar skog is ku stva u pret hod nom pr ven stvu, ka da su iz o sta li ne ki o~e ki va ni re zul ta ti. Ni ta da, ni sa da, kva li tet ni je bio spo ran, ali ove je se ni smo us pe li da iz gra di -

Pr va eki pa ORK Par ti zan iz Bu di sa ve

mo ka rak ter tak mi ~ar ske eki pe i za slu è no osvo ji mo pr vo me sto, s ci qem da u sle de }oj se zo ni za i gra mo u vi {em ste pe nu tak mi ~e wa – ka è Po po vi}. Za ovaj uspeh, sem igra ~a , stru~ nog {ta ba i upra ve, ve li ke za slu ge pri pa da ju i na {im ver nim na vi ja ~i ma, ko ji su pre po zna li elan i è qu za po be da ma na {ih mo ma ka. Zbog to ga i ne ~u di {to na {e utak mi ce u Bu di sa vi u pro se ku pra ti oko 300 ge la da la ca, {to je sva ka ko za re spekt, jer ima mo bo qu po se tu od po je di nih eki pa iz sa ve znog ran ga tak mi ~e wa - is ta kao je Po po vi}. ORK Par ti zan je osno van 1956. go di ne. Kroz isto ri ju se u za vi sno sti od mo gu} no sti tak mi ~io u ra znim ran go vi ma, od po kra jin ske do re pu bli~ ke li ga, sa ma we ili vi {e uspe ha. U pro te klih pet god di na, klub se na la zi u pe -

ri o du re or ga ni za cie i pri pre ma za stva ra we ugled nog sport skog ko lek ti va, ko ji bi u sko roj bu du} no sti, ob zi rom na uslo ve i kva li tet eki pe, uz dva – tri pro ve re na igra ~a mo gao da se tak mi ~i u pr vo li ga {kom dru {tvu. Ovaj uspeh su ostva ri li:Mol nar, Sta ni vuk, Za gor ~i}, Ku zman, Jo {i}, ^er wak, Zu ki}, Kqa ji}, Pro da no vi}, Ili}, Sa la pu ra, Mi lo vac, Dra gan i Ne ma wa Cvet ko vi}, Mi lan i @ar ko Kr stin, Na|, Sa mar xi} i Iva ni {e vi}, stru~ ni {tab na ~e lu sa Zlat kom No va kom i asi sten ti ma Alek san da rom Var gom i Mi ta rom Sa la pu rom, vred na upra va na ~e lu sa Mi la di nom Po po vi }em, kao i ver ni na vi ja ~i, ko ji su svo je qu bim ce pra ti li u ve li kom bro ju kod ku }e i na go sto va wi ma. M. Gr bi}

SPORT

dnevnik

sreda12.decembar2012.

OMLA DIN CI VOJ VO DI NE SE NA ME ]U I TRA @E ME STO ME \U SE NI O RI MA

Na mladima Vo{a ostaje

La zar Mar ko vi}

ZA JED NI CA SU PER LI GE IZA BRA LA NAJ BO QE U 2012. GO DI NI

Kruni} i Markovi} laureati

Po usta qe noj tra di ci ji, ta~ ka na je se wi deo fud bal ske se zo ne sta vqe na je pri god nom sve ~a no {}u u ho te lu “Ha jat”, u or ga ni za ci ji Za jed ni ce Su per li ga {a i ge ne ral nog spon zo ra tak mi ~e wa “Apa tin ske pi va re”. Do de qe na su i pri zna wa naj bo qi ma, a ti tu lu pr vog tre ne ra po neo je {ef stru~ nog {ta ba Ja go di ne Si mo Kru ni}. Za slu è no, jer je eki pu do veo do tre }e po zi ci je na ta be li, uz pre po zna tqi vu i kva li tet nu igru. Par ti za nov po le ta rac La zar Mar ko vi} pro gla {en je za naj bo qeg fud ba le ra 2012. go di ne u Je len su per li gi Sr bi je. Stru~ ni ì ri do de lio mu je {est po e na, a iza we ga su bi li Og wen Mu drin ski i Mi lo{ Sto ja no vi}. -Za hva lio bih svi ma ko ji su gla sa li za me ne, za tim na po dr {ci tre ne ru i sa i gra ~i ma. @e li mo i {e stu uza stop nu ti tu lu, a {to se ti ~e pri ~e o êl si ju, to mo ra te da pi ta te mog me na xe ra i klub - re kao je Mar ko vi}. Op ci ja da i da qe no si cr no-be li dres je otvo re na. - Klub iz Hum ske je mo ja dru ga ku }a. Sve mi je dao i da se ja pi tam tre nut no bih ostao u Par ti za nu. Va ri jan tu da na kon pot pi sa za êl si odem na po zaj mi cu ni kad ne bih pri hva tio. Pri zna we za naj u spe {ni jeg de bi tan ta pri pa lo je cen tar fo ru Par ti za na Alek san dru Mi tro vi }u Z. R. @REB ZA PO LU FI NA LE KU PA

Nema povla{}enih Da nas u pod ne, u pro sto ri ja ma te le vi zi je Are ne, bi }e oba vqen `reb za po lu fi nal ne pa ro ve Ku pa Sr bi je. Pre ma pro po zi ci ja ma igra ju se dve utak mi ce, a ter mi ni od i gra va wa su 13. mart i 17. april 2013. go di ne. Pla sman u po lu fi na le naj ma sov ni jeg do ma }eg tak mi ~e wa ostva ri li su Voj vo di na, Ja go di na, OFK Be o grad i Ja vor. Ce re mo ni ji `re ba po lu fi nal nih pa ro va pri su stvo va }e i svi tre ne ri po me nu tih klu bo va-u~e sni ka: Ne boj {a Vig we vi}, Si mo Kru ni}, Zo ran Mi lin ko vi} i Mla den Do di}. Na `re bu ne }e bi ti po vla {}e nih eki pa. Ce du qe sa ime ni ma ~e ti ri klu ba bi }e sta vqe ne u isti {e {ir. Pr vi par ~i ni }e pr va dva iz vu ~e na klu ba, a pr va od dve utak mi ce po lu fi na la bi }e od i gra na na te re nu pr vo i zvu ~e ne eki pe. Isto ve tan prin cip bi }e pri me wen i kod dru gog pa ra. Po bed ni ci po lu fi na la sa sta }e se u fi nal noj utak mi ci Ku pa Sr bi je, ko ja }e bi ti od i gra na 8. ma ja 2013. go di ne. Z. R.

Pre la zni rok za pro fe si o nal ne fud ba le re po ~e }e 14. ja nu a ra 2013. go di ne (i tra ja }e do 8. fe bru a ra), pa su tran sfe ri fud ba le ra, dok tra je zim ska pa u za, u pr vom pla nu in te re so va wa jav no sti. Pu no se ovih da na pri ~a o to me ko bi mo gao da pro me ni sre di nu, ko ji klu bo vi se in te re su ju za po je di ne igra ~e i sva ko dnev no smo u pri li ci da pro ~i ta mo na ja vu ne kog sen za ci o nal nog tran sfe ra. Me |u klu bo vi ma u Sr bi ji ko ji su pra vi ma mac za igra ~e sva ka ko je i Voj vo di na, klub ko ji je ve li kan srp skog fud ba la, ali i sre di na ko ja po seb no mla dim fud ba le ri ma nu di op ti mal ne uslo ve za raz voj i afir ma ci ju. U no vo sad skom su per li ga {u su na ja vi li do sta pro me na to kom ove zi me, pa je i fud bal ska ~ar {i ja u pu nom po go nu, ser vi ra ju }i „por ve re ne” pri ~e o to me ko bi, uz ve} oti {le Mo re i ru i Bo jo vi }a, mo gao da na pu sti cr ve no-be le, kao i da po sta ne no vi igra~ Voj vo di ne. Na pi ta we ko je bi to fud ba le re Vo {a mo gla da do ve de u pred sto je }em pre la znom ro ku, go stu ju }i u emi si ji „To tal so ker” na SOS ka na lu, pred sed nik klu ba Rat ko Bu to ro vi} je re kao da je to pi ta we za stru ku, s tim da mo ra da se vo di ra ~u na o pro sto ru za mom ke iz omla din skog po go na, ko ji se sve vi {e na me }u i tra `e svo je me sto. Jo{ pro {le go di ne u pr vom ti mu se usta lio Mar ko Po le ta no vi}, mla di} ro |en 1993. go di ne, ko ji je od li~ nim igra ma iz bo rio me sto u `e sto koj kon ku ren ci ji. Ovaj igra~ sre di ne te re na bio je star ter i na po ~et ku ovo go di {we se zo ne, ali je zbog po vre de (ope ra ci ja me ni sku sa) dru gi deo je se ni pro veo na re ha bi li ta ci ji.Prog no ze su da }e bi ti

pot pu no spre man za po ~e tak zim skih pri pre ma. Jo{ je dan mla di} 93. go di {ta ku pio je sr ca cr ve no-be lih na vi ja ~a od li~ nim igra ma u kon ti nu i te tu i na go ve {ta jem da mo `e jo{ bo qe i vi {e. Re~ je o Ne ma wi Ra do ji,

igra ~a ko ji je je sen pro veo na po zaj mi ci u Pro le te ru i po ka zao da sta sa va u vr snog ve znog igra ~a, na ko jeg i Voj vo di na mo `e i mo ra ozbiq no da ra ~u na. U pr vom ti mu ve} je uve li ko de bi to va lo i pri ka za lo ve o ma do bre

Ne boj {a Ko so vi} (de sno)

igra ~u sre di ne te re na, ko ji je u ne ko li ko utak mi ca pru `io od li~ ne par ti je i po ka zao da je sve tla i le pa bu du} nost no vo sad skog klu ba.Ov de tre ba do da ti i Cr no gor ca [a le tu Kor di }a, ko ji je ula zio u igru u pro {loj se zo ni, a i on je ro |en 1993. go di ne. Ni ka ko ne tre ba za bo ra vi ti ni na Mir ka Iva ni }a,

Foto: www.fkvoj vo di na.rs

igre ne ko li ko igra ~a iz pro {lo go di {weg {am pi on skog omla din skog ti ma. Pre svih bio je to Bo jan Na sti}, le vi bek, mo mak ro |en 1994. go di ne i re pre zen tar ti vac Sr bi je do 19 go di na. On je od i grao de vet pr ven stve nih utak mi ca i svo jim od no som pre ma igri i ri va li ma ve} je za slu `io sim pa ti je

Ma ti ja Na sta si}

gle da la ca. Iz we go ve ge ne ra ci je je i re pre zen ta ti vac Cr ne Go re do 19 go di na Ne ma wa Se ku li}, igra~ sre di ne te re na, ko ji je na stu pio u dva su sre ta i na go ve stio ve li ki po ten ci jal.Jo{ je dan igra~ iz kla se 1994. - De jan Me leg, mla di} oko ko ga su se ve} po di gle kon tro ver ze, do bio je pri li ku to kom pro {le je se ni u se dam pr ven stve nih i jed noj kup utak mi ci i po ka zao je zbog ~e ga se za we ga in te re su ju i ve li ka ni evrop skog fud ba la, po put Ajak sa. Le vo no gi ofan ziv ni ve zni fud ba ler osvo jio je sr ca na vi ja ~a i bi la bi ve li ka {te ta uko li ko bu de na pu stio No vi Sad. Za se ni or ski tim za i grao je jo{ u pro {loj se zo ni re pre zen ta ti vac Cr ne Go re do 18 go di na Ne ma wa Ko so vi}, on je naj mla |i igra~ ko ji je ika da no sio dres pr vog ti ma. Ka da je u ma ju pro {le go di ne za i grao pro tiv Bor ca u ^a~ ku, imao je sa mo 16 go di na i tri me se ca, a do sa da je na stu pio u se dam se ni or skih utak mi ca i po ka zao da je pred wim sjaj na bu du} nost. U pro {lo se zon skom me ~u s Ra dom za pr vi tim je de bi to vao i Mi lan Spre mo (ro |en 1995.), {to ja sno sve do ~i o to me da Voj vo di na ima ~i ta vu ple ja du ta len to va nih mla di }a ko ji va qa no tre ni ra ju i str pqi vo ~e ka ju pri li ku. Jer, s pr vo tim ci ma ve} su tre ni ra li i tre ni ra ju, ali i igra ju pri ja teq ske utak mi ce, mom ci ro |e ni 1994. go di ne, po put Mar ka Kor di }a, Ste fa na Ni ko li }a, Ste fa na Cvi ji }a, Mi lo va na Pe tri }a i Bo `i da ra Ja wu {e vi }a, kao i go di nu da na mla |i Ge or gi je Ili} i Mi jat Ga }i no vi}. Voj vo di na je, sa svim je to o~i gled no, sre di na u ko joj se iz van red no ra di s mla |im na ra {ta jem, iz ko jeg za pr vi tim sta sa va ju fud ba le ri ko ji su bu du} nost no vo sad skog klu ba i srp skog fud ba la. A. Pre do je vi}

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Visoki ciqevi Visoke tehni~ke {kole Je dan od stal nih u~e sni ka tra di co nal nog „Dnev ni ko vog” tur ni ra u ma lom fud ba lu je i Vi so ka teh ni~ ka {ko la iz No vog Sa da. Pro {le go di ne ova eki pa je is pa la u osmi ni fi na la po sle ve li ke bor be u me ~u sa Ca ri gra dom, sa da vi so ko {kol ci è le ko rak vi {e. - Ima mo od li~ nu eki pu - ka è Mi ta An dri}, ko ji je u Vi so koj teh ni~ koj {ko li za du èn za sport. - Ove go di ne po ku {a }e mo da se pro bi je mo do za vr {ni ce. Mi nu lih ne ko li ko se zo na ni smo ima li sre }e, sa da smo se po ja ~a li, iz me |u osta lih bo je na {e {ko le bra ni }e Mak si mo vi}, Le va ja, Ki zi}, Da ki} i jo{ ne ko li ko pra vih maj sto ra igre na pe to par cu. Je dva ~e ka mo da tur nir po~ ne, po red fud bal ske sek ci je u u {ko li ve li ku pa `wu po kla wa mo i ko {ar ka {i ma i od boj ka {i ca ma. Po red Vi so ke teh ni~ ke {ko le, ju ~e je u~e {}e na tur ni ru po tvr di la ka det ska eki pa Be o grad. - û li smo mno go le po ga o „Dnev ni ko vom” tur ni ru - ob ja {wa va raz lo ge pri ja ve ru ko vo di lac eki pe Be o grad Sve to zar Qu kov ~an. De ca ni su è le li da pro pu ste ~u ve ni tur nir. Ve} smo se or ga ni zo va li, ako tre ba de ca }e i spa va ti u No vom Sa du. Pri ja vi la se i eki pa Ka zi na Ga je u kon ku ren ci ji pi o ni ra, a de se tak ti mo va je na ja vi lo da }e to u~i ni ti ve} da nas.Ra du je nas {to je in te re so va qe za tur nir iz u zet no. Ina ~e, do po ~et ka 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog” tur ni ra pre o sta lo je jo{ ne {to ma we od dve ne de qe, a pri ja ve }e mo pri ma ti do 18. de cem bra, ka da }e mo i oba vi ti `reb. Od la ga wa ne }e bi ti jer }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma re ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no, kao i

mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi ~e we. Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}.

Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li

Eki pa Vi so ke teh ni~ ke {ko le

[to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o- ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra.

i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sva ko rad nog da na u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

NA VI JA ^I MAN ^E STER SI TI JA IZA BRA LI

Nastasi} najboqi

Fud bal ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Ma ti ja Na sta si} pro gla {en je za naj bo qeg igra ~a u no vem bru po iz bo ru na vi ja ~a Man ~e ster si ti ja. Dru go me sto pri pa lo je Da vi du Sil vi, tre }i je Pa blo Za ba le ta, a sle de Ge ret Be ri i Vin sent Kom pa ni. Si ti je u der bi ju do `i veo po raz od Ju naj te da (2:3), ali od bra na en gle skog {am pi o na pro {log me se ca bi la je iz u zet no uspe {na, po {to je pri mi la sa mo je dan gol na pet utak mi ca. Za naj bo qeg igra ~a sep tem bra pro gla {en je Xo Hart. Na sta si} je ovog le ta pre {ao iz Fi o ren ti ne u Man ~e se ter si ti i od i grao 14 utak mi ca, dok je za na ci o nal ni tim za be le `io {est na stu pa. SA MJUEL ETO, PR VO TI MAC AN @I JA

Niko kao Muriwo

Na pa da~ ru skog An `i ja Sa mjuel Eto re kao je da je tre ner @o ze Mu ri wo, sa ko jim je sa ra |i vao u mi lan skom In ter u, je din stven po svo joj stru~ no sti i ka rak te ru. - On je ve li ki ~o vek i tre ner. Ni ka da ni sam sreo oso bu sa ta kvim ka rak te rom, ko ji je „ve }i od `i vo -

@o ze Mu ri wo

ta„. Te go di ne smo za jed no u In ter u osvo ji li sve tro fe je, a on da je oti {ao. Bi lo je te {ko pri hva ti ti tu si tu a ci ju - re kao je Eto. Ka me ru nac je pred vo dio na pad In ter a u se zo ni 2009/2010. u ko joj je In ter osvo jio Li gu {am pi o na, Sku de to i Kup Ita li je. Mu ri wo je u le to 2010. oti {ao u ma drid ski Real, dok je Eto go di nu da na ka sni je pre {ao u An `i. ZA NI MQI VOST

îtalu boqi od Mesija Fud ba ler Bar se lo ne Li o nel Me si je po sta vio no vi re kord po bro ju go lo va u jed noj go di ni, ali je je dan Zam bi jac vla snik mo `da jo{ va `ni jeg re kor da. Me si je sa dva go la u po be di Bar se lo ne nad Be ti som do veo broj svo jih go lo va u 2012. go di ni do 86, ~i me je za je dan po go dak pre te kao le gen dar nog Ger da Mi le ra. Ar gen ti nac ima {an su da do kra ja de cem bra po ve }a taj broj, ali je go to vo si gur no da ne }e mo }i da stig ne re kord God fri ja î ta lua po bro ju go lo va u jed noj se zo ni. î ta lu je po sti gao ne ve ro vat nih 107 go lo va u jed noj se zo ni u svim tak mi ~e wi ma 1972. go di ne. Ra ~u ni ca je spor na po {to u to vre me ve li ki broj go lo va ni je ve ri fi ko van kao da nas, pa mu je u ovom tre nut ku, {to se ti ~e te go di ne, pri pi sa no sa mo 76. î ta lu je bio naj bo qi fud ba ler Zam bi je, a po za vr {et ku igra~ ke ka ri je re pre u zeo je vo |e we na ci o nal nog ti ma, ko ji je po gi nuo u avi on skoj ne sre }i u Ga bo nu 27. apri la 1993. go di ne. Za ni mqi vo je da je in for ma ci ju o re kor du zam bij skog fud ba le ra is ko pao ma drid ski „As“, no vi na bli ska Re a lu.

SPORT

sreda12.decembar2012.

dnevnik

UZ ZLATNU EVROPSKU MEDAQU AMELE TERZI] U KROSU

Kru na bli sta ve se zo ne Velimir Stjepanovi}

SVETSKO PRVENSTVO U ISTANBULU

Stje pa no vi} da nas u ba ze nu Svetsko prvenstvo u malim bazenima odr`a}e se od danas do nedeqe u prestonici Turske Istanbulu. O~ekuje se u~e{}e oko 170 reprezentacija iz celog sveta sa preko 950 pliva~a. Boje Srbije brani}e Velimir Stjepanovi} (200 slobodno i 200 delfin) i Miroslava Najfanovski (50 slobodno). Stjepanovi} }e danas nastupiti u kvalifikacijama na 200 slobodno, dok }e u svojoj najja~oj disciplini 200 delfin plivati u nedequ. Najdanovski }e nastupiti u subotu. G. M.

Druga vojvo|anska liga – Novi Sad (`)

VST - SK Volej 3:0 Vojv. 3 - Novi Sad 2 0:3 P. F. Detelinara - Libero 2:3 Bit - Futog 2:3 Beo~in - Fortuna odgo|eno 1. Futog 2. Novi Sad 3. Beo~in 4. Detelin. 5. Fortuna 6. Bit 7. VST 8. Libero 9. Vojvodina 10. SK Volej

8 8 7 8 7 8 8 8 8 8

7 6 6 5 4 3 4 3 1 0

1 2 1 3 3 5 4 5 7 8

23:6 21 20:1018 19:6 17 19:1315 12:1112 17:1712 15:1411 11:19 8 3:21 2 2:24 0

Trofej Novog Sada

1. liga (`) Partizan - ^emp 07-1 VST - NS volej tim 1. VST 2. ^emp 07-1 3. NS v. t. 4. Novi Sad 5. Futog vest 6. Grbi} 7. Futog 8. Partizan 9. NS tim 10. NS volej

8 8 8 7 7 7 7 8 7 7

7 7 4 4 3 4 2 2 2 2

0:2 2:0

1 15:3 15 1 14:5 14 4 10:9 10 3 9:7 9 4 9:10 9 3 8:8 8 5 8:11 8 6 6:12 6 5 6:12 6 5 4:12 4

Povodom nastupa na{ih atleti~ara proteklog vikenda na Evropskom prvenstvu u krosu i osvojene zlatne medaqe u juniorskoj konkurenciji od strane Amele Terzi} ASS je odr`ao konferenciju za {tampu. Konferenciji su prisustvovali: Amela Terzi} i wen trener Rifat Zilki}, predsednik ASS Veselin Jevrosimovi}, generalni sekretar ASS Slobodan Brankovi}, savezni selektor Slobodan Popovi} i drugi uva`eni gosti. - Nema lep{eg na~ina da se zavr{i godina koja je najuspe{nija za atletski sport. I sam Amelin kraj juniorske karijere nije mogao biti boqi. Slede}e godine ima}e {ansu da nastupi na EP u krosu pred doma}om publikom i nadamo se da }e se i tu boriti za medaqu - rekao je Veselin Jevrosimovi}. - Do{la sam spremna na ovo takmi~ewe, znala sam da mogu. Staza mi je prijala, tr~ala sam svoju trku i u pravo vreme prestigla predstavnicu Velike Britanije i kao prva u{la u ciq. @elela sam da zlatom u Budimpe{ti na najboqi mogu}i na~in kruni{em svoju juniorsku karijeru i u tome sam uspela. Slede}e godine ~eka me kros u Beogradu, gde }u nastupati u konkurenciji mla|ih seniora i nadam se opet obradovati svoju zemqu. Zahvalila bih se svima na podr{ci, posebno Atletskom savezu Srbije i Ministarstvu omladine i sporta - izjavila je Amela.

Prezadovqni: Amela Terzi} i Rifat Zilki}

Amela je ovom medaqom tre}a juniorka u istoriji ovog takmi~ewa koja je uspela da kompletira set od sve tri medaqe. - Imali smo dobru taktiku za trku i Amela je savr{eno sve odradila. Nakon juniorskog srebra na SP u Barseloni, dr`avnog rekorda na 1500m, ovo je bila kruna 2012. godine i juniorske konkurencije. Ona je za ~etiri godine koliko je bila junior na svakom takmi~ewu bila u borbi za medaqu. Zahvalio bih se ASS, Olimpijskom komitetu i Ministarstvu omladine i sporta - rekao je Rifat Zilki}. Na{u reprezentaciju na ovom takmi~ewu predstavqalo je 16

EVROKUP: CRVENA ZVEZDA DO^EKUJE KAHASOL

Za bo ra vqen po raz u Pod go ri ci Trener ko{arka{a Crvene zvezde Vlada Vukoi~i} rekao je da je mo`da dobro {to su crveno-beli porazom od Budu}nosti prekinuli seriju od 11 uzastopnih pobeda. - Sve ima svoj po~etak i kraj. Ne bih voleo da me neko pogre{no shvati, ali mo`da je bilo i dobro {to smo izgubili u Podgorici, jer mi ne jurimo da obo-

Jadranskoj ligi - istakao je Vukoi~i}. Utakmica protiv Kahasola ima}e i humanitarni karakter, po{to }e deo prihoda od prodatih karata oti}i Udru`ewu za pomo} i podr{ku osoba obolelih od cisti~ne fibroze. - Kahasol ima puno problema ove sezone, u doma}em prvenstvu pru`aju promewive igre. U pro{lom kolu pobedili su Bilbao

2. liga (`) FOK B[ - Zmaj 0:2 Sme~ - Fortuna 2:0 Detelinara - Star 2:0 P.F. SK Volej 1 - Vo{a 1 0:2 1. Varadin 2. Sme~ 3. Fortuna 4. Vo{a 5. Zmaj 6. SK Volej 7. Futog 8. Detelin. 9. FOK B[ 10. Star

7 8 8 8 8 8 7 8 8 8

7 7 6 5 5 4 3 2 1 0

0 1 2 3 3 4 4 6 7 8

14:1 14 14:5 14 13:5 13 10:6 10 10:8 10 9:10 9 6:8 6 4:12 4 2:15 2 2:16 2

3. liga (`) As - Klisa 2:0 ^emp 07-2 - [trand volej 2:0 SK Volej 2 - NS volej tim 2 0:2 1. ^emp 07-2 2. NS v. t. 3. Dunav v. 4. [trand v. 5. As 6. Klisa 7.FOK RK 8. SK Volej 9. Futog 10. Vo{a

0 2 1 3 4 5 4 5 7 7

16:2 16 13:4 13 12:3 12 10:8 10 9:9 9 7:10 7 6:8 6 6:11 6 2:14 2 1:14 1

5–6. liga (`) NS volej tim - Futog Futog - Novi Sad Star - NS volej tim

2:0 2:0 0:2

1. NS v.t. 2. Grbi} 3. Fortuna 4. Novi Sad 5. Futog 6. SK Volej 7. ^emp 07 8. Mladost 9. FOK RK 10. Star

8 8 7 8 8 8 7 8 7 7

8 7 7 8 8 7 7 7 7 8

8 6 6 5 4 3 3 3 0 0

8 6 5 5 5 2 2 2 1 1

0 1 2 3 3 5 5 5 6 7

16:2 16 13:2 13 10:4 10 10:6 10 10:6 10 5:10 5 5:11 5 4:10 4 2:12 2 2:14 1

Boris Savovi}, prvotimac Crvene zvezde

rimo rekord, ve} da dobijemo svaku slede}u utakmicu. Ne mislim da }e taj poraz lo{e uticati na ekipu. Imali smo sastanak, video sam pozitivnu reakciju igra~a na treningu i shvatili su da samo maksimalnim zalagawem mo`emo da zabele`imo dobar rezultat - rekao je Vukoi~i} uo~i posledweg me~a prve faze Evrokupa sa {panskim Kahasolom iz Seviqe. On je rekao i da }e Zvezda ozbiqno shvatiti taj duel, bez obzira na to {to je ranije ozbezbe|en prolazak u narednu rundu takmi~ewa i prvo mesto na tabeli. - Rejting kluba nas obevezuje da odigramo ozbiqno. Utakmica nije bitna, ali igra}emo da anuliramo sve negativno {to se de{avalo na me~u protiv Budu}nosti. @elimo da pobedom napravimo dobru uvertiru pred naredne tri utakmice u

kao gosti, {to pokazuje da mogu da odigraju protiv jakih ekipa. Re~ je o timu zanimqive kombinacije mladosti i iskustva, igraju agresivno, pokretqivo i nikada se ne predaju - objasnio je on. Vukoi~i} je pozvao navija~e da uprkos lo{im vremenskim uslovima i najavqenim sne`nim padavinama ispune tribine Pionira. - @elimo da zavr{imo prvu fazu sa maksimalnim u~inkom. Sigurno je da }e nam zna~iti i podr{ka sa tribina koja je iz utakmice u utakmicu sve boqa. @elimo da protiv Kahasola poka`emo da je me~ protiv Budu}nosti bio samo trenutak opravdane slabosti i da tako zapo~nemo novi uspe{an niz - rekao je Boris Savovi}. Utakmica izme|u Crvena zvezde i Kahasola igra danas od 20 sati.

atleti~ara u svim kategorijama. Savezni selektor je izneo pregled nastupa svih atleti~ara i pored Amele izdvojio nastup povratnice na stazu Sowe Stoli}, koja je nakon duge pauze i te{ke povrede zauzela visoko 19. mesto. Za slede}u godinu u Beogradu, ima plan koji bi trebao da popravi ekipni rezultat na{ih takmi~ara, a samim tim i pojedina~ni. Nakon dve medaqe na EP u Helsinkiju, koju su Kola{inac i Bekri} osvojili letos, ovo zlato je {lag na tortu za srpsku atletiku. - Neverovatno je sve {to je Ame la ura di la ob zi rom na uslove za atletiku u Srbiji ko-

ji su svima poznati. ASS je pored takmi~arskog dela ekipe imao i tim menaxera prisutnih u Budimpe{ti koji su odr`ali niz sastanaka sa ma|arskim organizatorom i Evropskom federacijom kako bi {to boqe sagledali {ta nas ~eka slede}e godine - naglasio je Brankovi} i dodao: - Na kraju samog takmi~ewa bila je zvani~na ceremonija dodele zastave Evropske atletike budu}em organizatoru - Beogradu. Tim ~inom, Beograd i Atletski savez Srbije su preuzeli na sebe veliku odgovornost za organizaciju jubilarnog dvadesetog izdawa EP u krosu.

UZ DVA UZASTOPNA PORAZA VOJVODINE SRBIJAGAS

Ma le ri ma ni kad kra ja U dosada{wem toku prvenstva u Prvoj ligi Srbije ko{arka{i Vojvodine Srbijagas ostvarili su devet pobeda i tri poraza, od ~ega dva uzastopna, u Pan~evu i â~ku. Crveno beli su trenutno na drugoj poziciji na tabeli, s tim {to imaju problema s povredama i bole{}u igra~a. - Imamo nekoliko bolesnih i povre|enih ko{arka{a. Boò \umi} ve} dugo Sini{a Mati} trenira smawenim intenzitetom, ali je uvek u sasta- kraja decembra. Ako se sve ne bude vu. Pred polazak u â~ak zglob je brzo re{avalo i on }e oti}i. Dapovredio Nikola Kalini}. Me|u- kle, ovo ve} nije ekipa koja je potim, u odnosu na duel s Tami{em, u ~ela sezonu. â~ku smo boqe igrali i mogu reCiq je bio plasman u Superligu }i da sam zadovoqan i pored pora- i igrawe u Jadranskoj ligi. Koliza. Klupa je sve tawa i moramo da ko je to sada mogu}e da se ostvari? dovedemo nekoliko igra~a. Pre - Dobro stojimo na tabeli, ostsvih mislim da nam je plejmejker varili smo devet pobeda i tri poneophodan, jer klasi~nog igra~a raza. Ovaj stepen takmi~ewa dona toj poziciji nemamo. Znalo se bro nam do|e kao pripremni za Suto i ranije, ali dok ne do|u porazi perligu i tu ni{ta nije sporno. o tome se i ne misli - rekao je tre- Me|utim, te{ko je dovesti kvaliner Sini{a Mati}. tetne igra~e koji dve godine igraZoran Osmokrovi} i @arko ô- ju u Srbiji, po{to su oni ve} angamagi}, koji su do{li kao poja~awa, òvani. Za one druge treba imati nisu se naigrali u Vojvodini, ponovac. Iz ove koè se ne moè. {to su suspendovani od strane Raspored nam ne ide na ruku, a u FIBA. ponedeqak do~ekujemo Mega Vizu- Osmokrovi} je oti{ao iz klu- ru koja je trenutno prva na tabeli ba, de~ko èli da igra. Me|utim, i potpuno je spremna. Naravno, ne postoji mogu}nost da se vrati u napla{imo se, ali niko od nas nema {e redove ako se uskoro ovaj proma|ioni~arski {tap - napomenuo blem re{i. ômagi} }e ostati do je Mati}. M. Pavlovi}

NBA LIGA

Par ker za se nio Li na U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) San Antonio je u Hjustonu, u produètku, savladao doma}ina sa 134:126. Sa 27 ko{eva, 12 skokova i isto toliko asistencija francuski as Toni Parker ostvario je prvi tripl-dabl ove sezone i, bez sumwe, bio najzaslu`niji za pobedu San Antonija. Parker je zasenio i Xeremija Lina iz Hjustona koji je odigrao me~ karijere, ubaciv{i ~ak 38 poena. Pored Parkera, u pobedni~kom timu istakli su se Geri Nil sa 29 i Emanuel \inobili sa 22 ko{a, dok je u poraènom timu, pored Lina, dobru partiju pruìo Tur~in Omer A{ik sa 21 poenom i deset uhva}enih lopti. Rezultati: Hjuston - San Antonio 126:134 (produètak), Filadelfija - Detroit 104:97, [arlot - Golden Stejt 96:104, Majami - Atlanta 101:92, Dalas - Sakramento 119:96 i Portland - Toronto 92:74.

20. VOJVO\ANSKI [AHOVSKI FESTIVAL MLADIH

Po me da qe u Su bo ti cu [SV or ga ni zu je 20. Vojvo|anski {ahov ski fe sti val mladih. Festival se odràva u Subotici u Domu u~enika sredwih {kola (ulica Haramba{i}eva 22), u vremenu od 9. do13. januara 2013. godine. U sklopu Festivala odrà}e se prvenstvo Vojvodine po uzrastima: de~aci i devoj~ice do 8, 10, 12, 14, 16, 18 godina. Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre 40 poteza za 90 minuta igre po igra~u i po 15 minuta za svakog igra~a do kraja partije. Seansa ukupno traje 3.5 sata. Svaki u~esnik je obavezan da ponese preglednu {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski ~asovnik. Sme{taj i ishrana u~esnika je u Domu u~enika sredwih {kola, gde }e se takmi~ewe i odràti. Cena jednodnevnog punog pansiona u dvo kre vet nim i tro kre vet nim sobama za u~esnike takmi ~e wa i pra ti o ce iz no si 1.890 dinara po osobi dnevno, a u jednokrevetnoj sobi 2.250 dinara i upla}uje se na ìro ra~un [ahovskog saveza Vojvodine br. 340-1945-12, najkasnije do 8. januara 2013. godine ili u gotovom prilikom dolaska. Sve informacije u vezi sme{taja i rezervacija mogu se dobiti na telefone [SV: 021/572-238 ili 021/420378. Ukupno se upla}uje 4 pansiona po osobi, odnosno 7.560 dinara. Pobednici u svim kategorijama dobijaju pehar, a tri prvoplasirana medaqe (zlatna, srebrna i bronzana), dok pet prvoplasiranih dobijaju literaturu i druge nagrade. Po 10 najuspe{nijih u svakoj kategoriji sti~u pravo igrawa na prvenstvu Srbije. Za pobednike u svim kategorijama [ahovski savez Vojvodine snosi tro{kove pansiona na prvenstvu Srbije. Upisnina za u~e{}e iznosi: 400 dinara za tak mi ~a re ko ji ko ri ste pun pansion u Domu u~enika sred wih {ko la, dok za sve ostale u~esnike koji ne koriste pansionske usluge u Domu u~enika sredwih {kola iznosi 800 dinara. Upisnina se upla}uje u gotovom prilikom dolaska ili unapred na gore navedeni ìro ra~un. Svi takmi~ari treba da doputuju u Suboticu 9. januara 2013. godine i jave se u turnirskoj dvorani sudiji turnira (Miloradu Maravi}u 063/597-232) naj ka sni je do 15,00 ~a so va. Prvo kolo igra se istog dana od 16,00 ~asova. TURNIR U VRDNIKU

Ru dar ekip ni po bed nik U organizaciji [ahovskog klu ba Ru dar, u Vrd ni ku je odràn memorijalni turnir „Jo van Mla |e no vi} Jo ca”.U ekipnom nadmetawu Rudar je u finalu pobedio ekipu Sremca iz êrevi}a. pobednika su predvodile legende ovog mesta i kluba Nenad Stjepanovi} i Steva Kuzmanovi}. Nakon ekipnog nadmetawa odigran je i pojedina~ni turnir, na kome se nadmetalo 14 {a hi sta. Po be dio je Mi le Pavi}, a slede: Dragan Lisavac, Sini{a Ruì~i}, Ne{a Stjepanovi}, Boki Vuk~evi}, Goran @uti}...Sudio je Boja Gu{i}. Odràvawe memorijala, 11. po redu, pomogli su: Hotel Ter mal, Eko-Me tal - Vrd nik,\eva Vasi}, Ruà Mla|enovi} i glavni organizator Mile Pavi}.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

dnevnik

sreda12.decembar2012.

STREQA^KI SAVEZ SRBIJE OBELE@IO 125 GODINA POSTOJAWA

Strel ci su po nos na ci je Pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u, na sve ~a no sti po vo dom 125 go di na Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je (u Do mu Na rod ne skup {ti ne Sr bi je u Be o gra du) uru ~e na je „Zlat na me ta“, naj ve }e pri zna we ko je se do de qu je po vo dom ovog ve li kog ju bi le ja. „Zlat nu me tu“ je uru ~io pred sed nik Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je Ob rad Ste va no vi} u pri su stvu ve li kog bro ja ugled nih zva ni ca, ve li ka na stre qa~ kog spor ta, tre ne ra i stre la ca. - Kao de ~ak imao sam pri li ke da bi ram da li }u da se ba vim stre qa {tvom, {a hom ili atle ti kom u DTV Par ti zan – re kao je To mi slav Ni ko li} u po zdrav noj re ~i.- Opre de lio sam se za atle ti ku. Ovo pri zna we me je na ne ki na ~in oba ve za lo da po mog nem stre qa~ kom spor tu, kao {to su to ~i ni li i mo ji pred hod ni ci i

ja vam obe }a vam da }u vam po mo }i. Od u vek sam è leo da sti snim ru ku oni ma ko ji su osvo ji li me da qe u stre qa {tvu i pru ì la mi se sa da pri li ka. ê sti tam vam i za hva qu jem vam se na sve mu {to ste da li srp skom spor tu. „Zlat nu me tu“ za do pri nos u raz vo ju i us pe si ma stre qa~ kog spor ta pri mi la je i mi ni star omla di ne i spor ta Ali sa Ma ri}, pot pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta @ar ko Pa spaq, pred sed nik Sport skog sa ve za Alek san dar [o {tar, dr àv ni se kre tar u Min star stvu unu tra {wih po slo va Va wa Vu ki} i dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu od bra ne Zo ran \or |e vi}. Ovo vi so ko pri zna we do de qe no je is tak nu tim po je din ci ma, osva ja ~i ma olim pij skih me da qa, svet skim re kor de ri ma i {am pi o ni ma, ugled nim tre ne ri ma i stre qa~ kim rad ni -

„Dnev ni ku” ~e ti ri pri zna wa Stre qa~ ki sa vez do de lio je i po ve qe vla di nim i ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, me di ji ma i po je din ci ma za du go go di {wu uspe {nu sa rad wu. Od me di ja, me |u naj na gre |e ni ji ma je na{ list sa ~ak ~e ti ri pri zna wa. Po ve qe su do bi li „Dnev nik”, no vi na ri Gor da na Ma le no vi} i Mla den Pa vlo vi} i fo to re por ter Fi lip Ba ki}.

Do bit ni ci naj vred ni jeg pri zna wa - „Zlat ne me te”

ci ma i pred sed ni ci ma sa ve za: Alek sa na du Pa u ko vi }u, Alek san dri Ivo {ev, An dri ji Zla ti }u, Aran ki Bin der, Bra ni sla vu Lon ~a ru, Vi to mi ru Ho ma nu, Vla di mi ru Jev ti }u, Go ra nu Mak si mo vi }u, De san ki Pe {ut, Zo ra nu Sto jiq ko vi }u, Iva ni Mak si mo vi}, Ja no {u Ju ha su, Ja sni [e ka ri}, Mi la nu Obu }i ni, Mi la nu To do ro vi }u, Mi li sa vu Pan ti }u, Mir ja ni Jo vo vi}, Ne boj {i Re li }u, Ob ra du Ste va no vi }u, Pa vlu Zla ti }u, Sla vo qu bu Gro zda no vu, Sr bo qu bu Ja ko vqe vi }u, Sre} ku

Pe jo vi }u i Ste va nu Ple ti ko si }u. „Zlat nu me tu“ Ob ra du Ste va no vi }u uru ~i la je Ja sna [e ka ri}, ko ja se pri god nom be se dom za hva li la u ime na gra |e nih, obe }av {i da }e se strel ci i da qe tru di ti da sa ve li kih me |u na rod nih tak mi ~e wa do no se me da qe. Do de qe no je i 64 „Sre br nih me ta“, 262 „Bron za nih me ta“ i 62 „Po ve qe“. - Od osni va wa Sa ve za stre qa~ kih dru `i na 1887, od kra qa Mi la na do da nas, dr `a va je uvek bi la uz stre qa~ ki sport – re kao

^ELENY KUP: VOJVODINA NS SEME DANAS IGRA S RUMUNSKOM UNIREOM (19)

Ko rak do evrop skog pro le }a Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me, po sle sjaj ne igre i po be de u Ru mu ni ji u pr vom su sre tu {e sna e sti ne fi na la ê lenx Ku pa (3:2), na {li su se na ko rak od evrop skog pro le }a, ko je bi bi lo ve o ma zna ~aj no no vo sad skoj mla do sti i za to je ulog ve li ki. Uni rea iz De à }e si gur no bi ti tvrd orah u No vom Sa du, pre sve ga jer se ra di o ve o ma do broj eki pi ko ja je tre nut no vo de }a u ru mun skom {am pi o na tu i ko ja je ma lo opu {te ni je u{la u pr vi su sret, a ka sni je ni je mo gla da se vra ti u igru ka da je |a vo od neo {a lu. Iz ne na di li su cr ve no-be li sve, pa i se be, par ti jom u De ù, ka da se uzme u ob zir u kom su sa sta vu na stu pi li. Bez ~e tvo ri ce stan dard nih pr vo ti ma ca i s ve li kim iz me na ma, us pe li su da na ~i ne pr vi ko rak ka evrop skom pro le }u, s tim {to vr lo do bro zna ju da je to sa mo pr vi ko rak i da po sao tre ba za vr {i ti na naj bo qi mo gu }i na ~in. Li be ro Mi lo rad Ka pur is ko ri stio je pri li ku da po zo ve pu bli ku da is pu ni ha lu u SC Sla na ba ra, ra ~u na ju }i i na to da po seb no Kli sa ni ne }e pro pu sti ti pri li ku da pr -

Po vrat nik u tim: Bran ko Ro qi}

vi put, i to u me |u na rod nom me ~u, vi de pr vi tim Voj vo di ne NS se me. - Po zi vam na vi ja ~e, po seb no one ko ji `i ve na Kli si, da do |u da nas

po dr è. Pr vi put igra mo ta mo i po dr {ka bi nam mno go zna ~i la – po ru ~io je Ka pur i na sta vio: - O~e ku je nas te àk me~, Uni e ra je kva li tet na i is ku sna eki pa, ko ja bez sum we do la zi da is pra vi pro pu {te no u Ru mu ni ji i da pro ba da nas po be di. Ali, ako bu du igra li oni ko ji su bi li bo le sni i ako bu du ko li koto li ko sprem ni da po mog nu, uz do bru i ozbiq nu igru, mo è mo i mi do no ve po be de i pro la za u osmi nu fi na la. Opu {ta wa ne ma, na pra vi li smo tek pr vi ko rak, a za vr {ni mo ra mo u re van {u. Osim kva li tet ne igre, cr ve no-be li ma jed na ko je po tre ban i mno go po voq ni ji zdrav stve ni bil ten, jer je po zna to s ka kvim sve pro ble mi ma su se no si li u po sled wih de se tak da na. Na ru ku cr ve no-be li ma ne ide ~i we ni ca da su se na pr ven stve nom su sre tu sa @e le zni ~a rom lak {e po vre di la oba teh ni ~a ra, ali }e bi ti u sa sta vu. - Zdra vqe je uvek naj va `ni je, a na ma po seb no sa da, ka da smo u ta ko spe ci fi~ noj si tu a ci ji. Iskre no se na da mo da }e zdrav stve ni bil ten bi ti po voq ni ji ne go u Ru mu ni ji. Ne ki po vre |e ni od boj ka {i su po ~e li da tre ni ra ju, ali je pro blem to {to su ima li po {te du i do de set da na.No, ve ru jem da }e svi da ti mak si mum i po ka za ti ve li ku vo qu i è qu za uspe hom. U Ru mu ni ji

smo iz ne na di li Uni reu, ve ro vat no su nas do ma }i ni i pot ce ni li, ali mo ram pri zna ti da smo stvar no kva li tet no i sr ~a no od i gra li. I at mos fe ra u sa li je bi la od li~ na, na vi ja we po zi tiv no, ima li smo ~ak i po dr {ku i do bi li smo apla u ze kad smo po be di li. U re van {u ne }e bi ti la ko, ri val je is ku san, sa da nas bo qe po zna je, a si gur no }e u}i ja ~e u ovaj me~. Mi }e mo ura di ti sve, kao i ta mo {to smo, da ne do ~e ka mo zlat ni set i da ostva ri mo pla sman u osmi nu fi na la. To bi za ovu mla du eki pu bio za i sta

je u uvod nom iz la ga wu pred sed nik Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je Ob rad Ste va no vi}. -Za hva qu je mo se Mi ni star stvu omla di ne i spor ta, Olim pij skom ko mi te tu i Sport skom sa ve zu Sr bi je, kao i osta lim re sor nim mi ni star stvi ma ko ja su po mo gla da bu de mo ne sa mo uspe {ni po tro fe ji ma, ne go i do bri or ga ni za to ri Evrop skih pr ven sta va 1957, 1972, 2005. i 2011. U ovih 125 go di na, strel ci su osvo ji li 457 me da qa, 159 zlat nih, 156 sre br nih i 142 bron za ne na ve li kim tak -

mi ~e wi ma, od Olim pij skih iga ra do Uni ver zi ja da. Na po sled wih se dam olim pij skih tur ni ra u stre qa {tvu osvo ji li su 12 me da qa od 25 ko li ko su ukup no osvo ji li svi na {i spor ti sti. Na da mo se da }e ovi us pe si po mo }i da u sko ri je vre me do bi je mo sa vre me no stre li {te ko je bi bi lo is pu we we sna svih ge ne ra ci ja srp skih stre la ca. U umet ni~ kom de lu pro gra ma u~e stvo vao je oper ski pe va~ Oli ver We go, u prat wi na har mo ni ci Ni ko le Rac ko va.

ITAF IZABRAO

No vak i Se re na naj bo qi Pr vi re k et sve ta No vak \o k o vi} i Ame r i k an k a Se r e n a Vi li jams pro gla {e ni su za {am pi o ne Me |u na rod ne te ni ske fe de ra ci je (ITF) za 2012. go di ne. \o ko vi} je u iz bo ru za to pri zna we po be dio Bri -

slem, pla si ra ti se u dva fi na la Gren sle ma i osvo ji ti fi nal ni Ma sters - re kao je No vak. Mla |a od se sta ra Vi li jams po tre }i put u ka ri je ri je po ne la ti tu lu ITF {am pi on ke. - Bi lo je ne ve ro vat no is ku stvo osvo ji ti zla to na Olim -

tan ca En di ja Ma ri ja, za hva qu ju }i to me {to je dru gu go di nu za re dom za vr {io na ~e lu ATP li ste. Po red to ga, srp ski te ni ser je od b ra n io ti tu l u na Austra li jan Ope nu, osvo jio je ~e ti ri ti tu le na Ma sters tur ni ri ma i igrao u fi na lu Ro lan Ga ro sa i US Ope na. - Po no san sam {to sam dru gu go di nu za re dom pro gla {en ITF {am pi o nom.Bi lo je ve o ma te {ko po no vi ti go di nu ka kva je bi la 2011, ali je bi la ve li ka sa tis fak ci ja osvo ji ti je dan grend

pij skim igra ma i dve Gren slem ti tu le. Na dam se da }e mi i 2013. go di na bi ti jed na ko uspe {na - is ta kla je Vi li jam so va. Vi li jam so va je u dru goj po lo vi ni go di ne bi la ne za u sta vqi va, po {to je po b e di l a na Vimbldo nu, Olim pij skim igra ma u Lon do nu i US Ope nu. U kon ku ren ci ji mu {kih du blo va, de ve ti put u ka ri je ri, pri zna we su do bi li bra }a Bob i Majk Bra jan, dok su kod `e na naj b o q i ma pro g la {e n e Sa r a Era ni i Ro ber ta Vin ~i.

Rad ni~ ki bli zu pro la za Od boj ka {i kra gu je va~ kog Rad ni~ kog da nas }e igra ti re van{ me~ {e sna et si ne fi na la ^e lenx Ku pa u Ho lan di ji sa Ori o nom iz De tin he ma. Kra gu jev ~a ni su pr vi me~ na svom te re nu do bi li sa 3:1. Od boj ka {i ce TENT-a }e u re van {u do ~e ka ti Ko lu ba ru u srp skom der bi ju za pro laz u osmi nu fi na la. U pr vom su sre tu La za rev ~an ke su po sle pre o kre ta sla vi le 3:2. lep re zul tat. Hen di kep je i to {to su nam se po vre di la oba di za ~a, sre }om, ni su te {ke po vre de, ali }e mo ih {te de ti na tre nin gu. Me |u tim, na ne da }e smo na vi kli i na dam se da }e mo iz sve ga to ga iza }i jo{ ja ~i – re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. Utak mi ca u ha li na Sla noj ba ri po ~i we u 19 ~a so va. M. Risti}

SVETSKO PRVENSTVO U SKOKOVIMA PADOBRANOM

Cvet ko vi} po sta vio dr `av ni re kord Alek san dar Cvet ko vi} iz Aero klu ba Sme de re vo ska kao je u fi na lu Svet skog pr ven stva u Du ba iu. Re zul tat ra van osva ja wu me da qe, s ob zi rom da se ovaj pla sman do go dio pr vi put po sle mno go go di na. U ko na~ nom pla sma nu osvo jio je 29. me sto od 200 pa do bra na ca iz 39 re pre zen ta ci ja sve ta, po sti gao no vi dr `av ni re kord iz vo |e wa sa po stig nu te ~e ti ri nu le za re dom (do skok u cen tar kru ga pre~ ni ka od 2cm) od ukup no po stig nu tih {est nu la iz 10 sko ko va i ostva rio naj bo qi pla sman u no vi joj isto ri ji srp skog pa do bran stva. Na naj ve }em pa do bran skom mun di ja lu ove go di ne, na stu pi la je re pre zen ta ci ja Sr bi je u sa sta vu: Slo bo dan Ter zi} i Ra do slav Ko ra} iz klu ba Gri fon,

Mi ro qub Ja ni }i je vi} iz eki pe Voj ske Sr bi je Ne be ske vi dre, Qu bi {a Na u mo vi} i Sve tla na Si mi} iz Aero klu ba Na {a Kri la iz Pa ra }i na i Alek san dar Cvet ko vi} iz Aero klu ba Sme -

Alek san dar Cvet ko vi} u Du baiju

de re vo. U di sci pli ni sko ko vi na ciq u ko na~ nom pla sma nu su za u ze li 24. me sto od ukup no 39 eki pa. Po red ovog zna ~aj nog uspe ha za na {e pa do bran stvo, po stig nu ti su i od li~ ni re zul -

ta ti u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Alek san dar Cvet ko vi} je sa po stig nu tih 11cm iz osam sko ko va u{ao u po lu fi na le, a ubr zo i u fi na le. - Ukup no sam do sa da osvo jio pre ko 140 me da qa na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma. Da nas ra dim kao in struk tor pa do bran stva u Aero klu bu Sme de re vo i od to ga se iz dr `a vam. Iza se be imam vi {e svet skih i evrop skih pr ven sta va, ali mi je za sa da ovo naj ve }i uspeh - re kao je Cvet ko vi}. Na tak mi ~e wu u Du ba i ju, pr vak sve ta u di sci pli ni pre ci zno sle ta we je po stao Vo di sek Do men iz Slo ve ni je, dru go me sto je osvo jio Tre sol di \u ze pe iz Ita li je, a tre }e Fo min Oleg iz Bu gar ske.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda12.decembar2012.

REJTING TURNIR U ZREWANINU

Tri jumf Lev na ji }a U Zre w a n i n u je za v r { en Ber ger tur nir TKM-a tri jum fom Fi d e maj s to r a Pa v la Lev na ji }a. Za ni mqi vo je da se Lev na ji} pla si rao na ovaj tur nir kao po bed nik ne dav no za vr {e nog B-tur ni ra TKM-a. Ko na ~an pla sman: 1. Pa vle Lev n a j i} 6,5, 2-3. Zlat k o Ilin ~i}, Mla den [tr bac 6, 4-5. Ra di voj Vu ki}, Pre drag Bo d i r o g a 5,5, 6-7. Ra d i s lav Jan kov, Ra di voj Pe ri {i} 4,5, 8. Dra gan La li} 3,5, 9. Da ni lo Be se de{ 2, 10. Ni ko la Vaj di}1 poen. OTVORENO PRVENSTVO BA^KE TOPOLE

ZAVR[NA SVE^ANOST NOVOSADSKOG [AH-KLUBA

Je dan smo rod U Sto n o t e n i s koj sa l i na Spen su (4. i 5. de cem bra) u No vom Sa du je po vo dom za vr {ne sve ~a no sti No vo sad skog {a hov skog klu ba DDOR, de vet de ce ni ja ne pre kid nog ra da i po sto ja wa, od i gran je din stve ni me |u na rod ni {a hov ski li ga-tur nir na kom su u~e stvo va li klu bo vi iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka. Ne do sta j ao je sa m o pred s tav n ik Slo ve ni je, ko ji je u po sled wi ~as, iz oprav da nih raz lo ga, ot ka zao u~e {}e, ali je ru ko vod stvo [K Ma ri bo ra u te le fon skom raz go vo ru po dr `a lo

u ova ko kva li tet nom sa sta vu. Svi su bi li sve sni po te {ko }a u obez be |i va wu fi nan sij ske po dr {ke za ta kvu li gu i za kqu ~ak je da sa osni va wem li g e u kla s i~ n om {a h u ne tre ba `u ri ti. Bez spon zo ra te {ko da bi bi lo i{ta ostva ri vo, iako je {ah je dan od naj jef t i n i j ih spor t o v a. Ipak, op {te je mi {qe we da bi ovaj pi o nir ski po du hvat tre ba lo na sta vi ti po ste pe no, ma kar i u ovom “ubr za nom” ob li ku od dva da na kao naj jef ti ni ju va ri jan tu, sve do pra vog ni voa kao stal n o tak m i ~ e w e. Na -

Ne ka osta ne za be le `e no da je pot p i s ni k u ovih re d o v a pri pa la ~ast da bu de pr vi su di j a ova k ve ma n i f e s ta c i j e. Na rav no, pro fe si o nal ci ma i ni j e bio po t re b an su d i j a u pra vom smi slu te re ~i, ali, ipak, po sto je i ne ki teh ni~ ki su dij ski za da ci ka ko bi tak mi ~e we pro te klo u naj bo qem re du. Sve par ti je mo gle su se pra t i t i u`i v o pre k o saj t a: www.ve ci ti sah.com, a za elek tron sku ob ra du po da ta ka po sta rao se Vla di ca An dre ji} iz Be o gra da. Za ovu ve o ma uspe lu ma ni fe sta ci ju za slu -

Po bed nik D. So ki}

ANALIZIRANE PARTIJE

Kri ti ~an tre nu tak Na ne dav no za vr {e nom Gran pri tur ni ru u Ta {ken tu Ga ta Kam ski je za vr {io kao po sled wi na ta be li. U da na {wem pri lo gu pri ka zu je mo we go vu par ti ju iz osmog ko la. U Nim co vi }e voj in dij ci po sle 4.e3 Kam skog, Pe ter Le ko je iza brao ~vr stu va ri jan tu. Iz gle da lo je da je Ga ta Kam ski do bro pri pre mqen jer je ne ko li ko na red nih po te za od i grao br zo. Pe ter je po ku {ao da iz beg ne for si ra ne va ri jat ne i iz gle da da je re {io pro ble me otva ra wa sa 13...L:d4 14.e:d5 Sg6. Kam ski iz gle da ni je ose tio kri ti ~an tre nu tak i na sta vio je sa am bi ci o znom igrom. Cr ni je ste kao ve li ku pred nost u za vr {ni ci ko ju je pre tvo rio u po be du u 48 po te zu.

Kamski–Leko Nim co vi }e va in dij ka (E55)

U or ga ni za ci ji SO Ba~ ka To po la, uz teh ni~ ku po dr {ku {a h ov s kih klu b o v a do m a } eg BT[K-a, Ba~ ke iz Pa ~i ra i [K »”@a ki Jo èf”« iz Sta re Mo ra vi ce, za vr {e no je otvo re no pr ven stvo Ba~ ke To po le na ko me su uze li u~e {}e igra ~i iz Se ver no ba~ kog re gi o na. Ko na ~an pla sman: 1. D. So ki} 7, 2-4. To vi lo vi}, Ma noj lo vi}, Sr |a nov 6,5, 5-8. Vla ho vi}, A.N. Na|, Vra ni}, Ko {a pi o nir sku ide ju oko osni va 6, 9-10. L. To mik, Paj zer 5,5, wa Li ge re gi o na. 22 ve le maj 11-16. Max gaq, Ra o ni}, \u ri sto ra i 8 in ter na ci on al nih ca, M. Tot, Se me {i, [. Far maj sto ra pri sut nih u No vom ka{ 5, 17-19. Ha la {i, Va doc, Sa du, ko ji su do pri ne li kva Alek si} 4,5, 20-24. Vu ~e li}, li te tu ma ni fe sta ci je, po tvr Ja wu {e vi}, Vu ~i}, Fol di, J. di li su to i svo jim pri su Ju has 4, 25-29. A. Ko va~, [oq stvom. To po tvr |u ju i ne bro mo {i, A. Kor po nai, Ho lo bi je ni in ter vjui u~e sni ka ko je ca, Mat ko 3,5, 30-32. Ba ~a, Or }e mo ob ja vi ti u ne kom od na cik, Mi klo{ 3, 33-34. Daj~, red nih bro je va “Dnev ni ko vog Sa bo 2,5, 35. V. Miq ko vi} 1,5 {a ha sre dom”. Ta ko |e, svo jim poen. pri s u s tvom ma n i f e s ta c i j i po tvr di li su to i pred sed nik TURNIR „[AH U [KOLE” [a hov skog sa ve za Sr bi je Mi o drag Vu ko ti}, za tim pred sed nik [a hov skog sa ve za Voj vo d i n e Mi r o s lav Ko p a w a, broj ni po li ti~ ki i {a hov ski rad ni ci, kao i ugled ne jav ne li~ no sti iz Be o gra da i No vog Sa da. Sve to po tvr |u je da ide U or ga ni za ci ji [a hov skog ja ima po zi ti van ka rak ter i klu ba [ah mat ni kru òk, a u bu d u} n ost. Me | u t im, na sa sa rad wi sa [a hov skim sa ve stan ku ka pi te na i ru ko vod zom Voj vo di ne, u No vom Sa du stva eki pa vla da la je objek }e se u pro sto ri ja ma Osnov ne tiv nost u sa gle da va wu ide je, {ko l e “@ar k o Zre w a n in” pre sve ga o pro ble mu van red (Bu le var de spo ta Ste fan br. nih sred sta va po treb nim sa 8) u ne de qu (16. de cem bar), sa odr à va we ta kve li ge. po ~et kom u 10 sa ti, odr à ti Po k ro v i t eq ove ma n i f e de~ ji tur nir [ah u {ko le. sta ci je bio je grad No vi Sad. Pra vo u~e {}a ima ju svi u~e Ka ko ne ko re ~e, da ni je bi lo ni ci osnov nih {ko la iz Voj ta ko, te {ko da bi se sa ku pi li vo di ne. Igra se po [vaj car skom si ste mu u 6 ko la. Tem po igre je 15 mi nu ta po igra ~u. U~e sni ci }e bi ti ras po re |e ni po uz ra stu u 4 gru pe (1-2, 34, 5-6 i 7-8 raz red) po seb no de ~a ci i de voj ~i ce. U~e sni ci su oba ve zni da po ne su pre gled nu {a hov sku gar ni tu ru i is pra van {a hov ski Po sle ne dav ne po be de de voj sat. Po tro je pr vo pla si ra nih ~i ca Osnov ne {ko le „Ko sta u sva koj gru pi do bi }e me da qe Trif ko vi}“ na ekip nom pr a po bed ni ci i pe ha re. Pr vih ven stvu {ko la No vog Sa da, to de se to ro u sva koj gru pi do bi je u po {lo za ru kom i de ~a ci }e na gra de u {a hov skoj li te ma iste {ko le, pa su ta ko u ra tu ri. krat ko vre me dva po bed ni~ ka pe ha ra za vr {i la u vi tri na ma ove, po sled wih go di na, naj u PROBLEM BR. 419 spe {ni je {kol ske sek ci je u gra du. Za slu ge za to pri pa da ju, ka ko ta len to va nim i vred nim mla dim {a hi sti ma, ta ko i Qu bi {i Ku zma no vi }u, wi ho vom tre n e r u, ko j i ve} de c e n i j u uspe {no vo di ovu sek ci ju. I Vjaceslav Antipov po red lo {eg vre me na na tak mi ~e wu se oku pi lo 13 {ko la êrkaska Pravda, sa 39 tak mi ~a ra. Od i gran je 1987. po je di na~ ni tur nir sa {est ko la. a za ekip ni pla sman uze ta su tri naj bo qa po je di na~ na re zul ta ta. Ekip ni pla sman: 1. O[ “Ko sta Trif ko vi}” (Ni ko la Pa ni}, De j an Omor j an i Lu k a [er be xi ja) 14,5, 2. Gim na zi ja “Jo van Jo va no vi} Zmaj” - Spe ci jal no ode le we (7-8 raz red) (Da mjan Cve ta no vi}, Bra ni slav [o bot i Lu ka Zo ri}) 13, 3. O[ “Sve t o z ar Mar k o v i} To za” (Igor Ne deq ko vi}, Da Re {e we pro ble ma br.418 (A. niel Bo dor i Veq ko Ra di}) Kre mer, 1922) sa po zi ci jom: be 11, 4. O[ “Mi lo{ Cr wan ski” li – Kh5, Dc1, Tc3, Td2, pe {a ci (1) 10,5, 5. O[ “Pe te fi [an g2, g3; cr ni – Kh2: je 1.Tc8! Na dor” 10, 6. O[ “Mi lo{ Cr 1…K:g3 sle di 2.Dc7 mat. wan ski” (2) 6, 7. O[ “\u ra Da -

Pe ha ri ~e ka ju naj bo qe

dnevnik

rav no, po seb nu ulo gu u po pu la ri sa wu i pri da va wu zna ~a ja ove ide je ima ju in sti tu ci je, me di ji i spon zo ri. Na po ~et ku ma ni fe sta ci je svi u~e sni ci i go sti mi nu tom }u ta wa oda li su po ~ast le gen d ard n om ve l e m aj s to r u Sve to za ru Gli go ri }u, bez ko ga {ah u ovom re gi o nu ne bi bio ni bli zu po pu la ran kao {to je sa da. Sa mo tak mi ~e we pro te klo je u naj bo qem re du. Pri ja te qi van ta ble, za ta blom bes kom pro mi sni ri va li. Ni je bi lo sa lon skih re mi ja, a ku ri o zi tet je da ni je dan me~ ni je za vr {en ne re {e nim re z ul t a t om. Za s lu ` e n i po bed nik je sla vqe nik, No vo sad ski [K DDOR, ko ji je do bio sve me ~e ve i ti me za o kru `io uspe {nu se zo nu po sle osva j a w a Ku p a i Pr v en s tva Sr b i j e. Dru g o p la s i r a n a je eki pa [K Li bur ni je iz Ri je ke, dok je [K Bo sna za u ze la tre }e me sto. Te eki pe do bi le su pe ha re a wi ho vi ~la no vi me da qe. Naj u spe {ni ji igra ~i po ta bla ma bi li su: 1. Bran ko Da m qa n o v i}, 2. Dra g an Ko si}, 3. Du {an Po po vi}, 4. Mi lan Vu ki}.

`an je or ga ni za tor, naj sta ri ji srp ski {a hov ski klub, No vo sad ski [K DDOR, na ~e lu sa di r ek t o r om Mi l o r a d om La zi }em. Ta ko |e, za uspeh ma ni fe sta ci je je pre sud no za slu `an i Grad No vi Sad, za tim ge ne ral ni spon zor klu ba DDOR, kao i Mi na kva BB, ho tel No vi Sad, Pro me tej, Po drum @i va no vi} iz Srem skih Kar lo va ca i SPENS. Pla sman: 1. No vo sad ski {k DDOR (Mar k u{, [o l ak, D. Po po vi}, Ko va ~e vi}, La zi}, S. [a ri}) 12 (15,5), 2. Li bur ni ja –Ri je ka (I. [a ri}, Se dlak, Jo v a n i}, Vu k i}) 10 (14,5), 3. Bo s na –Sa r a j e v o (Pre do je vi}, D. Sto ja no vi}, Ka dri}, P. Ni ko li}, Bo go sa vqe vi}) 8 (12,5), 4. Elek tro pri vre da CG - Nik {i} (Da mqa no vi}, Ko si}, Sa vi}, Mi lo vi}, Kon ti}) 6 (13), 5. Be o grad (Vu~ k o v i}, Mi l a d i n o vi}, V. Po di ni}, Vu ~i }e vi}) 4 (11), 6. Al ka loid – Sko pqe (Sto j a n ov s ki, Bog d a n ov s ki, Ne d ev, Ja } i m o v i}, Sta n o j o ski) 2 (10,5), 7. Ba wa Lu ka (Ja ko vqe vi}, Sa va no vi}, Le ki}, Mi le ki}) 0 (7). B. Dankovi}

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0–0 5.Ld3 d5 6.Sf3 c5 7.0–0 d:c4 8.L:c4 Sbd7 Las Pal mas va ri jan ta Nim co in dij ke uvek je bi la so li dan iz bor za cr nog. Kar po vqe va va ri jan ta sa c:d4 i b6 je mno go po pu lar ni ja, ali mo gu }i su i dru gi iz bo ri za cr nog ko ji vo de ka iz jed na ~e wu. 9.Ld2 Ni ka da ra ni je ni sam vi deo ovaj po tez. Iz gle da mi pot pu no neo bi~ no. 9.Db3 je za ni mqi va pod va ri jan ta i to je bio moj iz bor pro tiv [ar bo nea, Po go re lo va i Kar lse na 9...De7 10.Td1 Sb6 11.Le2 c:d4 12.e:d4 Ld7 13.Se5 i mo `da sam tu imao ma lu pred nost (Vajk an Ze (b tur nir), 2005.). 9...c:d4 10.S:d4 Se5 11.Le2 Lc5 Be li ima so lid nu po zi ci ju, ali we go ve fi gu re su ve o ma ne spret ne. Ka ko bi sa mo vo leo da se we gov lo vac te le por tu je pre ko e3-pe {a ka ko ji ga blo ki ra. 12.Tc1 b6 (12...L:d4 13.e:d4 D:d4 14.Sb5!? Jed no stav no, cr nom ba{ ni je za bav no i sve {to je do bio je je dan pe {ak. Par lo va ca is gle da ve o ma jak. 13.b4

Ovo je pri li~ no ~ud no. Su per i o ran raz voj, ta ko da sam u po tra zi za pro na la `e wem pred no sti. Ali na kon L:d4 i Sg6, tre ba lo mi

je sko ro sat vre me na da shva tim da je cr ni bo qi. B4 je kqu~ na gre {ka. Ne ve ro vat no, ali to je {ah! 13...L:d4 (13...L:b4? 14.f4) 14.e:d4 Sg6 Te {ko je po ve ro va ti da je cr ni bo qi u ovoj po zi ci ji jer ni je la ko vi de ti ne ki plan igre za be log. 15.Lf3 Tb8 16.Te1 h6 17.Sb5 (17.d5!? Lb7! je do kaz da je d-pe {ak be log to li ko lo{ da cr ni ne `e li da ga uzme ni bes plat no.) 17...a6 18.Sa7 (18.Sc7 za ro biv {i svog vla sti tog ska ka ~a bi la je po sled wa {an sa za iz jed na ~e we. Po en ta je da oda tle kon tro li {e ne ka kqu~ na po qa, na i- me d5, uz pri ti sak na a6. Na rav no da to iz gle da ne ve ro vat no i ri zi~ no. 18...Lb7 19.b5 L:f3 20.D:f3 Ta8 21.Sc6 Dd5 22.D:d5 S:d5 23.Sb4 S:b4 24.L:b4 Tfd8 25.b:a6 Be li na pu {ta svog pe {a ka, ali ni al ter na ti ve ni su bi le mno go bo qe. 25...T:d4 26.a3 Sf4 27.Tc6 Sd5

Ko na~ no se ska ka~ za ce men ti rao na d5, a pe {ak je mio ma ka kav bio. 28.g3 T:a6 29.Ld6 Taa4 30.Tc8+ Kh7 31.Tf8 Ta7 32.Tc1 Td7 33.Le5 Te4 34.La1 Te2 35.h4 h5 36.Ld4 Td2 37.Le5 f6 38.Lc3 Ta2 39.Lb4 S:b4 40.a:b4 Tdd2 Na kon {to be li, ne ma ju }i dru gog iz bo ra, uza lud no ma ne vri {e lov cem ta moamo, za to vre me we gov pro tiv nik po pra vqa svo ju po zi ci ju, do se gli smo do 40. po te za. Si tu a ci ja je ve o ma su mor na za be log, iz gu bio je pe {a ka a na pu tu je da iz gu bi i dru gog. 41.Tf1 Tab2 42.Tf7 Kg6 43.Tb7 T:b4 44.Tc1 Tbb2 45.T~7 T:f2 46.T:g7+ Kf5 47.T:b6 Tg2+ 48.Kh1 T:g3! Ko na~ ni tak ti~ ki udar ko ji je za pe ~a tio igru. Za dr `ao je dva pe {a ka pred no sti i, {to je jo{ va `ni je, pri mo rao je be log da iz me ni jed nog to pa. Osta tak je slat ki{ za u`i va we, pa je be li ob u sta vio ot por. Ova par ti ja po ka zu je ko li ko je po zi ci ja sa izo lo va nim pe {a kom ne zgod na, ~ak i za po zi ci o nog ge ni ja ka kav je Ga ta Kam ski. 0:1. Ko men tar: A. Ramirez Pri pre mio: B. Dankovi}

EKIPNO PRVENSTVO OSNOVNIH [KOLA

Du pla kru na O[ „Ko sta Trif ko vi}”

Be li da je mat u dva po te za

ni ~i}” 6,5, 8-9. O[ “Du {an Ra do vi}” i O[ “Jo van Po po vi}” po 6,5. Osta le {ko le ni -

su u~e stvo va le u kon ku ren ci ji jer ni su ima le do vo qan broj tak mi ~a ra. Pr ve tri {ko le

do b i l e su pe h a r e a wi h o v i tak mi ~a ri me da qe. Svi u~e sni ci su do bi li pri god ne na -

gra de u {a hov skoj li te ra tu ri, a ~e tvo ri ca pr vo pla si ra nih le pa iz da wa IP “Pro me tej” iz No vog Sa da. Tur nir su uspe {no or ga ni zo va li [a hov ski sa vez No vog Sa da i Osnov na {ko la “Mi lo{ Cr wan ski”, u ~i jim pro sto ri ja ma je tur nir od i g ran. Po j e d i n a~ n i pla sman: 1. Ni ko la Pa ni} 5,5, 2-4. Lu ka î ~a, Da mjan Cve ta no vi} i De jan Omor jan 5, 5. Igor Ne deq ko vi} 4,5, 6-11. Bra ni slav [o bot, Ste fan Maj sto ro vi}, Lu ka [er be xi ja, Fi lip De spi}, Mi la na Jo va no vi} (naj u spe {ni ja de voj ~i ca) i Lu ka Zo ri} 4, 12-15. Pa vle Jo v a n o v i}, Alek s an d ar To mi}, An dri ja Sta ni {i} i Da niel Bo dor 3,5, 16-26. Ste fan Ala va wa, \or |e Sa bo, Pe tra Su p i}, Alek s a Stan k o v i}, Ni ko la Kaj tes, ê do mir \u rin, Veq ko Ra di}, Jo van [er be xi ja, Jo van Mi tro vi}, Da ne [tu la i La zar [tu la 3, 27-33. Du { an Pre d o j e v i}, Alek s a Kur to vi}, Lu ka Ze ~ev, Ni ko la ô l a k o v i}, Alek s an d ar Mi lo {ev, Uro{ [o ja i La zar Ba bi} 2, 34-37. Ne ma wa Ve qa (is tu pio po sle 1. ko la), Mir ko Si mi}, Ste fan Sa ra man di} i Ni ko la Suk wa ja 1, 38-39. Sla |a na Bog dan i Ka ta ri na Spa si} 0,5. K. Notaro{

kultura

dnevnik

sreda12.decembar2012.

ВЕЧЕРАС СЕ ЗАВРШАВАЈУ „ДАНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ЗАГРЕБУ”

Спајање блиских културних светова (Од нашег специјалног извештача) Извођењем опере „Милева“ Александре Вребалов, по либрету Виде Огњеновић, у режији Озрена Прохића, вечерас на сцени Хрватског народног казалишта биће завршени „Дани Српског народног позоришта у Загребу“. Током овог највећег гостовања СНП-а у Загребу, наше позориште извело је две драмске представе, „Галеб“ и „Годо на усијаном лименом крову“, балетску „Језик зидова“ Форума за нови плес СНП и остала је још опера „Милева“. У Загреб је директно из Америке, где живи и ради, допутовала Новосађанка Александра Вребалов, ауторка опере „Милева“, и одмах након лета дошла да погледа представу „Годо на усијаном лименом крову“Бранка Димитријевића, у режији Николе Завишића прексиноћ изведену у позоришту „Керемпух“. - Ово је друга новосадска представа одиграна у Загребу, и све је фантастично примљено. Атмосфера је баш каква по мени и треба да буде у ситуацијама када се на такав начин спајају светови, и то у областима које су то-

лико племените. Баш се осећа неко слављеничко, радосно расположење, то примећујем, и јако се надам ће и „Милева“ у таквом расположењу да се изведе. Што се самог пријема тиче, наравно очекујем и надам се, пошто Хрватско народно казалиште има одличну оперску публику, а не знам каква им је публика за савремену оперу, да ће дело да комуницира са оперском публиком, без обзира што је нешто потпуно ново – каже Александра Вребалов за наш лист. Чињеница да смо на истом говорном подручју, да се текст разуме, за разлику од недавног гостовања „Милеве“ у Мађарској, а то је веома значајна ствар за оперу, по речима Александре Вребалов је још један додатни елеменат који спаја ове наше просторе и музички, а и језиком. Она подсећа да у Хрватској постоје савремена оперска дела која живе у својим малим срединама, а могу да живе у широј регији и то је, како указује композиторка, нешто у шта ми у овом дужем периоду нисмо имали увид. Сад се чини да, како додаје Александра Вре-

балов, можда чак и почиње неки нови, или другачији период. - Значајно ми је ово гостовање у Хрватској баш због заједничке историје ХНК и СНП-а, јер су то две најстарије институције у регији. Бити на тој сцени, поготово због свега што нам се историјски дешавало, за мене је огромна ствар и нека врста искорака у бољу комуникацију с просторима у нашој регији – напомиње Александра Вребалов. За другу драмску представу „Годо на усијаном лименом крову“, духовиту урбану причу о млађој генерацији, глумица Загребачког казалишта младих Урша Раукар је, након извођења, рекла да има пуно сличности с проблемима које и они имају. - Има у представи доста различитих тема, тако да још неко вријеме треба да ми се слегне све заједно, али како су се наше везе из познатих разлога покидале, занимљиво ми је било видјети млађе колеге, упознати њихов рад и тако мало бити у току с тим што се догађа у Новом Саду – рекла је за наш лист Урша Раукар.

ВЕЧЕ МУЗИКЕ ЗА КЛАРИНЕТ И ГИТАРУ У МУЛТИМЕДИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ

Суверено извођачко мајсторство Очигледна тонска блискост и сродност звучне експресивности кларинета и гитаре дошла је до пуног изражаја приликом прексиноћног концерта двојице наших еминентних инструменталиста, кларинетисте Александра Тасића и солисте на гитари Зорана Крајишника, који је одр-

жан у Мултимедијалном центру Академије уметности. Упоредо са педагошким деловањем и професуром на Академији уметности и Зоран Крајишник и Александар Тасић су веома активни и на концертној сцени, већ годинама сарађујући у оквиру камерног дуа, тако да су они већ више пута наступали пред новосадском публиком. На сличан начин као и током њихових претходних концерата, и овај наступ Александра Тасића и Зорана Крајишника донео је на први поглед непретенциозан, мада заправо поприлично захтеван програм сачињен од дела аутора различитих епоха у аранжманима за овакав инструментални дуо, као и неколико соло комада, који су подједнако приказали и

солистичко умеће обојице музичара, као и изузетне домете њиховог заједничког музицирања. Ово вече камерне музике за кларинет и гитару отворено је интерпретацијом првог става Шубертове Сонате у а-молу са насловом „Арпеђионе“, написане 1824. за тада конструисани

особени инструмент истог имена, (својеврсну гитару са гудалом), дела, које је доцније, у деветнаестом и у двадесетом веку доживело бројне прераде за различите, претежно гудачке инструменте. У овој транскрипцији за кларинет и гитару Шубертова музика племените и бујне мелодике зазвучала је узбудљиво и полетно, у концентрисаном и до најситнијих детаља исцизелираном и међусобно усаглашеном тумачењу Тасића и Крајишника. Двојица музичара су подједнако сугестивно одсвирали и циклус Румунских игара Беле Бартока – низ минијатура присне фоклорне мелодике, јарких тонских контраста и разиграних ритмова, чије интерпретације су у лепом светлу пред-

ставиле њихову танану извођачку преданост и суверено инструментално мајсторство Наставак концерта донео је својеврсну звучну релаксацију у солистичком блоку гитаристе Зорана Крајишника, који је жустро, а притом врло прецизно и профињено одсвирао два става из Бахове Сонате за соло виолину број 2 у а-молу, са ознакама темпа „Граве“ и „Алегро“, који су у овој преради за гитару добили додатну пуноћу и прегледност, као и звучност сродну тону лауте или чембала. После овога узорног извођења Бахових дела, гитариста је публици пружио још и атрактивно и занимљиво ритмички изнијансирано тумачење теме „Фелисидад“ Антонија Карлоса Жобима у обради Роланда Диенса. Знатно робусније, такође широко и разнородно тонски развијено зазвучала је потом „Фантазија“ за кларинет соло младог немачког композитора Видмана у темпераментном и ангажованом тумачењу Александра Тасића. Други део наступа обухватио је још интерпретације Три прелида Џорџа Гершвина, који су у овој обради добили прави џезпризвук, као и подједнако убедљиво и енергично извођење чувене четвороставачне свите „Историја танга“ аргентинског аутора Астора Пиацоле, дела истканог од брзог смењивања бурних играчких танго-ритмова и одсека лагане лирске медитативности, које је складно закључило овај успешни музички догађај. Б. Хложан

НА ДА НИ МА КО МЕ ДИ ЈЕ У ЈА ГО ДИ НИ

Егон Са вин пред сед ник жи ри ја Ре ди тељ и про фе сор Фа кул те та драм ских умет но сти у Бе о гра ду Егон Са вин, би ће пред сед ник жи ри ја 42. По зо ри шног фе сти ва ла нај бо љих ко ме ди о граф ских оства ре ња Ср би је, ко ји ће се по тра ди ци ји одр жа ти од 20. до 27. мар та иду ће го ди не. Чла но ви су драм ска умет ни ца Љи ља на Бла го је вић, ко ја је члан жи ри ја овог фе сти ва ла би ла и 1995. го ди не, и у име до ма ћи на гра да Ја го ди не глу мац Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта Сло бо дан Те шић, из ја -

вио је, на кон фе рен ци ји за ме ди је пред сед ник Управ ног од бо ра (УО) фе сти ва ла До бри ца Ми ли ће вић. Од лу ку о име но ва њу жи ри ја до нео је УО фе сти ва ла. На Да ни ма ко ме ди је, по тра ди ци ји, за на гра де, ста ту е те „Ћу ран„ се так ми чи се дам пред ста ва, ко је ће ода бра ти се лек тор Југ Ра ди во је вић. „Ра ди во је вић при во ди кра ју ода бир по ред ста ва и до кра ја ме се ца пред ло жи ће ре пер то ар„, ре као је Ми ли ће вић.

Фото: Б. Лучић

О значају гостовања за глумце, Урша Раукар је истакла да верује да сви они дају колико год могу у таквим приликама, и не верује да мање дају у својим срединама, него “напросто постоји неко узбуђе-

ње доласка у нову или другу средину, без обзира да ли тај човјек напросто или ненамјерно под неким адреналином жели дати максимум који је могућ те вечери, и то је сасвим сигурно једна од од-

лика гостовања“. А ово гостовање СНП-а, заједно са, како је истакла Урша Раукар, великом представом „Галеб“, за све, по њеним речима, представља једно велико задовољство. Наташа Пејчић

ЖОЗЕ САРАМАГО У „ЛАГУНИНОЈ” БИБЛИОТЕЦИ НОБЕЛОВАЦА

Метафора о људском понашању Жозе Сарамаго је једно од најзначајнијих њижевних имена португалског говорног подручја и класик европске књижевности. Нобелову награду за књижевност добио је 1998. године, а овдашњи читаоци су имали прилике да се упознају са неколико његових романа. Београдска „Лагуна“ недавно је своју библиотеку нобеловаца увећала за роман „Путовање једног слона“, који се по значају и књижевној поруци несумњиво може назвати тестаментарним Сарамаговим делом. Историјска чињеница о путовању једног слона из Азије до Европе у 16. веку, послужила је Сарамагу за бритку метафору о цркви, политици и људском понашању. Поклон португалског краља аустријском надбискупу, слон Саломон предмет је апсурдних политичких стратегија, свађа и сукоба интереса, али и дивљења и одушевљења становника кроз чија насеља пролази. Ова необична хроника на луцидан начин говори о моралу и упире прстом у етику моћника. Португалски нобеловац је овим изузетним романом протканим хумором одушевио како литерарну критику тако и читаоце. Тријумф виртуозног Сарамаговог стила, маште и хумора, „Путовање једног слона“ очаравајућа је и мудра прича о трајности пријатељства и пролазности славе, поручују из „Лагу„ЕВРО ЂУНТИ” У САРАДЊИ СА „ДИЗНИЈЕМ”

Енглески речник у сликама Издавачка кућа „Евро-Ђунти„ која је ове године успела да добије ексклузивно право за Србију да објављује књиге за децу компаније „Дизни” управо је објавила њен „Енглеско-српски речник у сликама - 1000 појмова”. Књига намењена деци узраста од пет до седам година има тврд повез, раскошне илустрације су у пуном колору, а штампана је латинициом за енглеске речи и ћирилицом за српске. Према речима директора „ЕвроЂунитија„ Новице Јевтића ова српско-италијанска издавачка кућа „следи замисао да књиге за најмлађе, поред забавног треба да имају и едукативан карактер и зато је сарадњу с компанијом Дизни започела серијалом за учење енглеског језика, а ‘Енглеско-српски речник‘ у сликама је блистав пример маштовитости Дизнијевог креативног тима”.Сваки од хиљаду појмова илустрован је цртежима најпознатијих Дизнијевих јунака.

не“.Уз напомену да у књизи нема уобичајене интерпункције и правописних правила. Прича започиње 1551.године, када је португалски краљ Жоао послао надвојводи Максимилијану необичан свадбени дар: једног индијског слона у пратњи његовог чувара, који су дотад чамили занемарени на дворском имању у Лисабону. У Сарамаговој књижевној интерпретацији овог историјског догађаја, караван који предводе сам надвојвода и његова жена, са штитоношама и волујским запрегама које тегле храну за слона, креће полако на пут – кроз Португалију и Шпанију, морем до Италије, па преко Алпа све до царске Вијене, у којој надвојвода столује у кући Хабзбурга. Прво издање романа на португалском језику појавило се 2008. Књижевна критика је одмах истакла Сарамагов јединствен књижевни поступак, са необичном интерпункцијом и неконвенционалним смењивањем приповедачких гласова. Роман осваја својим неодољивим ритмом, а писац се упушта у описивање свих искушења ове авантуре, уз наизменично ироничне и саосећајне тонове према актерима путовања. Жозе Сарамаго (1922– 2010) био је изузетно продуктиван писац, објављивао је поезију, приповетке, есеје, критике, романе, драме. Свој први роман „Земља греха“ објавио

је 1947. Књиге су му преведене на тридесетак језика, а највећу популарнст стекли су романи. Сарамаго се бавио новинарством и превођењем. Сем овог романа, на српски су

претходно преведени следећи Сарамагови наслови: „Ембарго и друге приче“,„Година смрти Рикарда Реиша“, „Слепило“, „Седам сунаца и седам месечина“, „Јеванђеље по Исусу Христу“ и „Смрт и њени хирови“. Пре додељивања Нобелове награде 1998, Жозе Сарамаго добио је 1995. Камоишову награду, најпрестижније признање за писце португалског књижевног израза. Р. Л.

НА ЛИСТИ АМЕРИЧКОГ ИНСТИТУТА

Овогодишњи филмски фаворити Трилер о лову на Осаму бин Ладена „Ze ro Dark Thirty”, драма о таоцима у Ирану „Арго„, комедија „Sil v er Li n ings Playbo ok„ и независни филм „Звери из јужне дивљине„ нашли су се међу 10 најбољих филмова 2012. према мишљењу Америчког института за филм (АФИ). На листи се нашао и нови филм Анга Лија „Пијев живот„, „Линколн„ Стивена Спилберга„, романса Веса Андерсона „Mo o n r i s e King dom„, мјузикл „Јадници„, блокбастер „Успон мрачног витеза„ као и ново остварење Квентина Тарантина „Ослобођени Ђанго”. Листу АФИ-а сачињавају критичари, професори, филмски и ТВ уметници и она се објављује уочи овонедељне доделе награда Удружења глумаца и номинација за Златни Глобус три признања која представљају релативно поуздане индика-

торе ко ће добити Оскара у фебруару Занимљиво је да се на листи Института нису нашли филмови „Хобит„ и „The Ma ster„ (Господар), преносе агенције. Амерички институт за филм основан је 1967. са циљем неговања филмске уметности. АФИ је такође изабрао и 10 најбољих ТВ серија. „Момци са Медисона„ по пети пут су се нашли на листи. Ту су још и „Bre a king Bag„, зомби хорор „Живи мртваци„, „Америчка хорор прича„, „Домовина„, „Девојке„, „Модерна породица„, „Игра престола„, филм „Ga me Chan ge„ (Промена игре) и шоу комичара Луиса Ц.К. „Луи”. Творци изабраних филмова и серија биће почашћени ручком 11. јануара у Лос Анђелесу.Номинације за Оскара биће саопштене 10. јануара а додела је заказана за 24. фебруар.

svet

sreda12.decembar2012.

UKRATKO

dnevnik

IRAN

Re kor dan broj uhap {e nih no vi na ra

MALTA

Sprem ni za raz go vo re sa IAEA

WU JORK: Rekordan broj novinara {irom sveta uhap{en je ove godine - ~ak 232, {to je za 53 vi{e nego 2011, saop{tio je Komitet za za{titu novinara. Turska predwa~i po broju novinara iza re{etaka - 49, a iza we su Iran sa 45 i Kina sa 32 zatvorena novinara. Komitet precizira da se radi o najve}em broju uhap{enih novinara otkako je 1990. godine po~ela da sprovodi istraìvawa. Brojka od 232 utamni~ena novinara vaì zakqu~no sa 1. decembrom. „@ivimo u doba u kojem su optu`be za delovawe protiv dràve i kvalifikacija ‘terorista’ postale privilegovana sredstva vlasti za uznemiravawe, pritvarawe i hap{ewe novinara”, ocenio je Komitet i ukazao na kr{ewa me|unarodnog prava, ali i onemogu}avawe prava na okupqawe, emitovawe i dobijawe nezavisnih informacija. Urednik jedne turske televizije Mehmet Ali Birand kaè da vlada wegove zemqe ne pravi razliku izme|u prava na slobodu izraàvawa i terorizma. Me|u zemqama s najve}im brojem pritvorenih novinara su Eritreja (28), Sirija (15), Vijetnam (14), Azerbejxan (9), Etiopija (6), Saudijska Arabija (4) i Uzbekistan (4).

Man de la u bol ni ci JO HA NES BURG: Biv{i ju`noafri~ki predsednik Nelson Mandela je u bolnici zbog plu}ne infekcije. On dobro reaguje na le~ewe, javile su svetske agencije. U saop{tewu, portparol ju`noafri~kog predsedni{tva Mak Maharaj naveo je da 94-godi{wi Mandela „dobija odgovaraju}i tretman i reaguje na wega”. Mandela je u bolnicu u predgra|u Pretorije sme{ten u subotu. On je u januaru 2011. primqen u bolnicu u Johanesburgu. Tada je najpre saop{teno da je u bolnici zbog ispitivawa, a potom da je re~ o akutnoj respiratornoj infekciji. Nelson Mandela bio je vo|a borbe protiv aparthejda u Ju`noj Africi i borac za pomirewe po izlasku iz zatvora 1990. nakon 27 godina provedenih iza re{etaka. Pet godina je bio na funkciji predsednika, a potom se povukao iz javnog `ivota.

TE HE RAN: Iran je izrazio spremnost da sa stru~wacima agencije za atomsku energiju UN razgovara o svim spornim pitawima u vezi sa svojim nuklearnim programom.Poseta eksperata Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u ~etvrtak odnosi}e se na razgovore o „iranskim nuklearnim pravima kao i wegovim mirnodopskim nuklearnim aktivnostima”, rekao je predstavnik ministarstva spoqnih poslova Ramin Mehmanparast. „Me|utim, neka pitawa koja su verovatno postala izvor zabrinutosti za zvani~ike IAEA mogu tako|e biti razmatrana”, rekao je Mehmanparast bez dodatnog obja{wavawa. IAEA je tra`ila od Irana posledwih godina da pojasni brojne stvari koje bi mogle biti maska za vojnu dimenziju iranskih nuklearnih aktivnosti. Kontrolori agencije su tako|e tra`ili od Teherana pristup vojnoj bazi Par~in kod Teherana, gde se sumwa da se izvode eksperimenti sa detonacija-

ma dovoqnim da u atomskoj bombi izazovu nuklearnu eksploziju. Teheran tvrdi da je wihov nukelarni rad iskqu~ivo civilni i odlu~no negira optu`be da wihov program ima vojne ciqeve. Iran je tako|e naglasio da zahtevi IAEA, da wihovi stru~waci posete Par~in, prevazilaze obaveze Teherana preuzete potpisivawem sporazuma o ne{irewu nuklernog naoru`awa. „Teheran se nada da }e razgovori dovesti do toga da Iran mo`e da ostvaruje sva svoja nuklearna prava i do otklawawa zabrinutosti IAEA”, dodao je Mehmanparast. Nastavak razgovora sa IAEA dolazi posle nekoliko sastanaka od po~etka ove godine koji su listom bili neuspe{ni. Prema agenciji, ciq ovonedeqnih razgovora u Teheranu je da se potpi{e sporazum o „strukturisanom pristupu” koji bi dao inspektorima IAEA {iri pristup mestima, ukqu~uju}i Par~in i pojedincima koji rade na iranskom nuklearnom programu.

[EF IZRAELSKE DIPLOMATIJE AVIGDOR LIBERMAN

Evro pa }u ti dok Ha mas pre ti TEL AVIV: [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman optuìo je Evropu da vodi neprijateqsku politiku prema Jevrejima, kao „krajem tridesetih godina”. Evropska unija je osudila planove za izgradwu novih izraelskih naseqa na okupiranoj palestinskoj Zapadnoj obali. „Evropa jo{ jednom nije obratila pa`wu na pozive na uni{tewe Izraela... Toga je ve} bilo krajem tridesetih i po~etkom ~etrdesetih godina, kada je Evropa znala {ta se de{ava u koncentracionim logorima, a nije reagovala”, rekao je Liberman izraelskom dràvnom radiju. Liberman je time aludirao na izjave lidera Hamasa u egzilu Haleda Me{ala, koji je, tokom posete Gazi od 7. do 10. decembra, rekao da je „osloba|awe Palestine, cele Palestine, pravo, zadatak i ciq”, time odbiv{i da prizna postojawe dràve Izrael. „Evropa je sama sebi udarila {amar. Kada se `rtvuju Jevreji, treba se upitati {ta }e biti slede}e. U Tuluzu, terorista koji je ubio jevrejsku decu prethodno je ubio francuske vojnike”, napomenuo je {ef izraelske diplomatije. Radikalni islamista Muhamed Me-

rah ubio je 19. marta troje dece i jednog profesora u jevrejskoj sredwoj {koli, nakon {to je pre toga ubio trojicu padobranaca. „Terorizam je usmeren protiv Jevreja, ali i na sve zapadne zemqe

Avigdor Liberman

i vrednosti. Izrael je samo uvod”, rekao je Liberman. Izraelski ministar je, tako|e, kritikovao palestinskog predsednika Mahmuda Abasa. „Hamas poziva na uni{tewe Izraela i odbija da prizna Izrael, a Abu Mazen (nadimak Mahmuda Abasa) podr`ava taj stav, dok Evropa }uti”, naveo je Liberman. Evropski ministri spoqnih poslova su u ponedeqak izrazili „izu-

zetnu zabrinutost” zbog izraelskog plana da izgradi 3.000 stanova za jevrejske koloniste na Zapadnoj obali i u isto~nom Jerusalimu. [ef {vedske diplomatije Karl Bilt preneo je da je Unija posebno zabrinuta zbog projekta E1, kojim }e Zapadna obala biti odvojena od isto~nog Jerusalima, i povu~ena fizi~ka granica izme|u severnog i ju`nog dela Zapadne obale. Evropska unija smatra sva naseqa za koloniste na teritoriji koju je Izrael okupirao 1967. kr{ewem me|unarodnog prava. Premijer Izraela Bewamin Netanijahu optu`io je u ponedeqak me|unarodnu zajednicu za „zaglu{uju}u ti{inu” nakon nedavnog obe}awa lidera Hamasa da }e se boriti protiv Izraela dok ga ne uni{ti. Zamenik lidera opozicione Laburisti~ke partije Jicak Hercog kritikovao je Libermanove izjave i ocenio da one seju „strah i strepwu me|u Izraelcima, zbog povezivawa aktuelne situacije i holokausta”.

Po bu we ni ci u Si ri ji na pa li voj nu aka de mi ju DA MASK: Sirijski pobuwenici poku{ali su napad na kompleks velike vojne akademije na severnom prilazu gradu Alepu, pri ~emu su se `estoko sukobili sa re`imskim trupama. Pobuwenici su opkolili akademiju, u kojoj je sme{teno oko 3.000 vojnika, jo{ pre ne{to vi{e od dve nedeqe, po{to su preuzeli kontrolu nad jednom velikom zgradom u okviru kompleksa, navodi Sirijska opservatorija za qudska prava, a prenosi AFP. „Ta {kola je veoma zna~ajna zbog svoje veli~ine i lokacije”, rekao je francuskoj agenciji

direktor Opservatorije Rami Abdel Rahman, dodav{i da se kompleks prostire na povr{ini od osam kvadratnih kilometara i da bi bilo veoma te{ko preuzeti kontrolu nad wim, za {ta bi pobuwenicima trebalo na hiqade boraca. Na video snimku postavqenom na internetu sa znakom pobuweni~ke brigade Liva al-Tavhid, vidi se kako petorica naoruànih qudi pucaju iz automatskog oru`ja u pravcu jedne zgrade okruène drve}em, dok se u pozadini ~uju eksplozije. U me|uvremenu, mreà aktivista na terenu izvestila je o sna`nom granatirawu

sa vojnog aerodroma Mazeh, u pravcu ju`nih oblasti Damaska. Ukupno 112 qudi - 51 civil, 33 pobuwenika i 28 vojnika - ubijeno je ju~e {irom zemqe, navodi Opservatorija, koja se oslawa na mre`u aktivista, pravnika i lekara u civilnim i vojnim bolnicama na terenu. Prema mi{qewu analiti~ara, re`im predsednika Ba{ara al-Asada poku{ava da uspostavi bezbednu zonu oko Damaska po svaku cenu, kako bi bio u poziciji da pregovara o izlazu iz sukoba u kojem je, prema podacima Opservatorije, od prole}a 2011. ubijeno vi{e od 44.000 qudi.

Pa la vla da, iz bo ri 9. mar ta LA VA LE TA: Op{ti izbori na Malti bi}e odr`ani 9. marta, saop{tio je premijer Lorens Gonzi, dan nakon {to je pala Vlada Malte tokom glasawa o buxetu u parlamentu. Gonzi je kazao da je predsedniku Xorxu Abeli predlo`io da parlament raspusti 7. januara, a da izbore raspi{e za 9. mart. Prema ustavu zemqe, predsednik po preporuci premijera raspu{ta parlament i raspisuje izbore.

Izbori na Malti trebalo je i pre pada vlade da se odr`e idu}e godine, ali je jedan od poslanika iz vladaju}e ve}ine Franko Debono glasao suprotno stavu svoje stranke, ~ime je pre isteka mandata izglasano nepoverewe vladi, ~iju je ve}inu ~inio samo jedan poslanik. Opoziciona Laburisti~ka partija, pod vo|stvom Xozefa Muskata, prema anketama, dobi}e najvi{e glasova na izborima.

^ILE

Pi no ~e znao za sve zlo ~i ne SAN TJA GO: Penzionisani ~ileanski sudija Vrhovnog suda izjavio je da je biv{i predsednik îlea Augusto Pino~e znao sve o zlo~inima tajne policije tokom diktature. Povodom {estogodi{wice od Pino~eove smrti, penzionisani sudija Alehandro Solis je rekao da je za vi{e od 10 godina naredio hap{ewe nekoliko desetina ~ileanskih oficira bezbednosti pod optu`bama povezanih za nestanak i ubistvo levi~arskih disidenata tokom brutalnog reìma diktatora, javio je ju~e Radio Kooperativa. îleanska vlada procewuje da je 3.095 qudi ubijeno tokom Pino~eovog reìma, me|utim, po-

miwe se da je jo{ oko 30.000 neistomi{qenika mu~eno tokom wegove vladavine, prenela je agencija AP. Pino~e je predvodio vojnu huntu koja je izvr{ila dràvni udar u îleu 1973. godine, zbacila socijalisti~kog predsednika Salvadora Aqendea i uvela vojnu diktaturu. Za predsednika dràve Pino~e se sam imenovao 1974. godine i ostao na vlasti do 1990, a zatim je ostao „u vlasti” kao doìvotni senator. Pino~e je umro 10. decembra 2006. godine, u ku}nom pritvoru, mada ga nikada nije stigla i sudska presuda po brojnim optu`bama za nezakonito boga}ewe i kr{ewe qudskih prava u îleu.

NEMA^KA

Uslo vi Tur skoj za ra ke te BER LIN, AN KA RA: Nema~ka postavqa uslove za slawe „patriot” raketnih sistema Turskoj i zahteva da oni moraju biti postavqeni najmawe 10 kilometara od granice sa Sirijom. Turska {tampa navodi da se oko 400 nema~kih vojnika po~etkom januara o~ekuje u Turskoj, prenosi nema{ki mediji ova pisawa. Nema~ka ukazuje na ~isto defanzivni karakter „patriot” raketa i zato nema~ki vojnici i naoru`awe ne}e biti stacionirani u neposrednoj blizini grani-

ce, prenosi nema~ka {tampa pisawe turskh medija i pi{e da mesta stacionirawa nisu jo{ odre|ena. Vlada Nema~ke je pro{le sedmice donela odluku o slawu „patriot” raketa Turskoj, a nema~ki Bundestag, koji daje posledwu re~, trebalo bi o tome da odlu~uje ove sedmice. U pratwi „patriota” treba da bude poslato i oko 400 vojnika Bundesvera, a mandat za wihovu misiju je ograni~en do 31. januara 2014. godine, pi{u nema~ki mediji.

EGIPAT

Na pad na de mon stran te KA I RO: Devet osoba raweno je ju~e ujutro kad su napada~i otvorili vatru na kamp demonstranata na kairskom trgu Tahrir uo~i novih protesta protiv predsednika Mohameda Morsija Policijska vozila raspore|ena su oko trga, {to je prvi put da su se pojavili od 23. novembra, neposredno nakon {to je Morsi doneo dekret kojim je sebi dao prevelika ovla{}ewa i {to je dovelo do masovnih protesta, prenela je agencija Rojters. Napada~i, me|u kojima su neki bili maskirani, bacali su

i eksplozivne naprave koje su izazvale i mawi poàr, rekli su o~evidci. Pojedini demonstranti uzvikivali su „Narod èli obarawe reìma”, {to je bio jedan od glavnih slogana tokom protesta protiv reìma Hosnija Mubaraka, a sada ga koriste Morsijevi protivnici. Morsi je u nedequ uve~e doneo dekret kojim je vojsci dao ovla{}ewa policije, kao {to je ovla{}ewe da hapsi, i naredio vojsci da „sara|uje” sa policijom do objavqivawa rezultata referenduma ovog vikenda.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LEON PANETA Sirija nije u posledwih nekoliko dana preduzela bilo kakve nove korake koji bi ukazivali na spremnost da upotrebi arsenal svog hemijskog oru`ja, ka`e ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta. „Ali mi nastavqamo da pomno pratimo i stavqamo do znawa da oni (Damask) ne bi smeli da iskoriste hemijsko oru`je protiv sopstvenog stanovni{tva”.

MODIBO DIJARA Premijer Malija, {eik Modibo Dijara podneo je ostavku nekoliko sati po{to su ga uhapsili vojnici u wegovoj ku}i. „Ja, {eik Modibo Dijara, podnosim ostavku sa mojom vladom”, rekao je vidno nervozan Dijara u obra}awu naciji preko dr`avne televizije. Dijaru je uhapsilo oko 20 vojnika, dok je poku{ao da napusti zemqu i ode u Francusku

HILARI KLINTON Dràvna sekretarka SAD Hilari Klinton otkazala je putovawe u Maroko, gde je trebalo da se sastane sa predstavnicima sirijske opozicije, zbog stoma~nog virusa. Umesto we, u Maroko }e otputovati zamenik dràvnog sekretara Bil Berns. Plan je bio da Klintonova odrì sastanak sa ministrima spoqnih poslova iz regiona na kome bi bilo re~i kako okon~ati 20 - mese~ni sukob u Siriji.

SU DAN OP TU @U JE IZ RAEL ZA [PI JU NI RA WE IZ VA ZDU HA

Do li jao le {i nar {pi jun KAR TUM, TEL AVIV: Na zapadu Sudana, javqaju izraelski mediji, uhva}ena je ptica za koju se veruje da je {pijun! Sudanski zvani~nici tvrde da je izvesno da su le{inaru bili ugra|eni elektronski ure|aji poput GPS sistema i opreme na solarnu energiju za satelitski prenos slike, preneo je list „Ha a retz” pozivaju}i se na egipatski sajt „El Ba lad”. [pijun” je imao oznake „Israel Na tu re Ser vi ce„ i „He brew Uni ver sity, Je ru sa lem„ koje ukazuju na izraelsko poreklo, ali ne i na obave{tajne slu`be. U Izraelu odbacuju optu`be o {pijuna`i i navode da su podaci dobijeni od elektronske opreme sa ptice, koja mo`e da preleti tokom dana i do 600 kilometara, iskqu~ivo nameweni prou~avawu migracija. Prema

Oko 100 le{inara opremqeno je u oktobru GPS ure|ajima da bi se utvrdilo koliko daleko lete i na kojoj visini, ali ta oprema nema mogu}nost da {aqe sigurnosne fotografije re~ima Ohada Hafoze, ekologa pri organizaciji koja vodi ra-

~una o izraelskoj prirodi i parkovima, oko 100 le{inara

opremqeno je u oktobru GPS ure|ajima da bi se utvrdilo koliko daleko lete i na kojoj visini, ali ta oprema nema mogu}nost da {aqe sigurnosne fotografije. U izve{taju medija se iznose optu`be da je Izrael u oktobru izveo operaciju bombardovawa skladi{ta municije i oru`ja u blizini grada Kartuma, sudanske prestonice, ometaju}i radarske sisteme te zemqe. Zvani~nog komentara Izraela o napadu u kojem su dve osobe poginule nije bilo. Za pomenuto skladi{te veruje se da je bilo glavni izvor oru`ja palestinskim militantnim grupama u Hamasu i Gazi. Pro{le godine u Saudijskoj Arabiji „uhap{ena” je ptica pod sumwom da je u {pijunskoj misiji koja je deo „cionisti~ke zavere”.

balkan

dnevnik

NA EVROP SKOM SA MI TU KRA JEM NE DE QE U BRI SE LU

Bu gar ska pro tiv da tu ma za po ~e tak pre go vo ra Ma ke do ni ji SO FI JA: Bugarska se protivi odre|ivawu datuma za po~etak pregovora Evropska unija-Makedonija, saop{tili su ju~e predsedni{tvo i bugarska vlada. „Bugarska }e biti me|u zemqama koje ne}e biti za odre|ivawe datuma po~etka pregovora” Evropske unije i Makedonije na evropskom samitu krajem nedeqe u Briselu, pi{e u saop{tewu. Makedonija od 2005. godine ima status kandidata za ~lanstvo u EU, a otvarawe pregovora do sada je blokirala Gr~ka koja ima spor s tom zemqom o imenu te biv{e jugoslovenske republike. Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev i premijer Bojko Borisov, kako se

UKRATKO Tu ì la i „Mo ni tor” POD GO RI CA: Podgori~ki advokat Ana Kolarevi} tuìla je list „Monitor„ zbog „neta~nih i uvredqivih informacija” koje je taj nedeqnik u ranijem periodu objavqivao. U tu`bi se navodi kako list duì vremenski period objavquje fotografije Kolarevi}, propra}ane senzacionalisti~kim naslovima, koji ne odgovaraju objavqenom sadràju, u ciqu diskreditacije. Kolarevi}eva tu`bom od „Monitora„ traì i naknadu od 100.000 evra, koliko je ranije, tako|e, tu`bom traìla i od izdava~a podgori~kih listova „Dan„ i „Vijesti.„ Glavni urednik nedeqnika „Monitor„ Esad Ko~an ocenio je za „Vijesti„ da je „slu~aj Telekom„ jedan od onih slu~ajeva koji vodi ravno do \ukanovi}a i wegove familije. „To je slu~aj koji nismo pokrenuli mi, nije ga pokrenuo nijedan autenti~no crnogorski mediji, do{ao je sa relevantnije adrese, iz inostranstva”, rekao je Ko~an,.

@alba protiv pre mi je ra SA RA JE VO: Osam ministara u Vladi Federacije BiH, za koje je premijer Nermin Nik{i} zatraìo smenu, podneli su protiv wega kaznenu prijavu sarajevskom tuìla{tvu. @alba je podneta zbog jednostrane odluke premijera da odloì sednicu skup{tine i ne dopusti izbor novog rukovodstva Razvojne banke Federacije BiH, prenosi sarajevski dnevnik „Oslobo|ewe”. U prijavi koju su podnijeli ministri iz SDA, Narodne stranke radom za boqitak i HSP-a, koji su i ~lanovi skup{tine Razvojne banke, obja{wava se da je Nik{i} zloupotrebio slu`beni poloàj i ovla{}ewa ~ime je omogu}io produèwe mandata direktoru banke Ramizu Xaferovi}u.

Sofija

dodaje u saop{tewu, podr`avaju evropske ambicije Makedonije.

Me|utim, bugarska podr{ka „nije bezuslovna i zavisi od ispuwavawa pretpristupnih kri-

terijuma, me|u kojima prioritetno mesto zauzimaju dobrosusedski odnosi”. Plevnelijev je ju~e u razgovoru sa stranim novinarima zatraìo „zaustavqawe antibugarske kampawe u Makedoniji”. On je izrazio àqewe zbog nastavka „nacionalisti~ke retorike (u Makedoniji), diskriminatorskog stava prema gra|anima koji se defini{u kao Bugari i zbog prepreka koje postavqaju bugarskim poslovnim qudima”. Bugarska je prva zemqa koja je priznala Makedoniju kao nezavisnu dràvu 15. januara 1992. godine. Zvani~na Sofija smatra da Makedonci imaju bugarsko poreklo, a da je wihov jezik dijalekt bugarskog, {to zvani~nici Skopqa negiraju.

CRNA GORA

Mo gu }a pr va sle de }a ~la ni ca EU POD GO RI CA: Crna Gora, ukoliko nastavi s dosada{wom politikom, mo`e da bude prva slede}a ~lanica EU i NATO-a, saop{teno je nakon susreta Krivokapi}a i \anfranka Finija. Predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi} sastao se u Rimu s predsednikom Predstavni~kog doma Italije \anfrankom Finijem. Tokom razgovora u Rimu, Fini je, kako je saop{teno iz crnogorskog parlamenta, istakao ulogu Podgorice u stabilizaciji prilika u regionu Zapadnog Balkana. Italija podr`ava Crnu Goru u realizaciji wenih kqu~nih politi~kih priori-

teta i zbog brojnih kulturnih i istorijskih veza dve zemqe, rekao je on. Krivokapi} se, kako se navodi, zahvalio na kontinuitetu politi~ke podr{ke Italije evropskim integracijama Crne Gore. Zahvaquju}i i podr{ci Italije, Crna Gora je jedina u regionu u fazi pregovora sa EU, {to je ~ini regionalnim liderom evropskih integracija, rekao je on. Krivokapi} je u Rimu razgovarao i s glavnim dr`avnim tu`iocem Italije za borbu protiv mafije Pjetrom Grasom i s ministarkom unutra{wih poslova Anom Marijom Kan}eqeri.

Ma ro vi} pre u zi ma DPS od \u ka no vi }a POD GO RI CA: Potpredsednik Demokratske partije socijalista Nakon {to je lider Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} ponovo postao crnogorski premijer, potpredsednik DPS-a Svetozar Marovi} rekao je da }e preuzeti upravqawe tom strankom. Marovi} je, gostuju}i u emisiji „U centar” na Televiziji Crne Gore, rekao da je \ukanovi} o tome upoznao Glavni odbor i Predsedni{tvo DPS-a, prenosi Tanjug . „S obzirom na ~itav niz novih obaveza koje sada \ukanovi}a ~ekaju kao predsednika Vlade, u ovim posebnim specifi~nim uslovima, postaja}e potreba neke dnevne koordinacije u partiji i u tom periodu wegovog odsustva, tu funkciju koordinacije kao prvog ~oveka u partiji bi trebalo da radim ja”, naveo je Marovi}. Upitan o~ekuje li da to pitawe ubrzo bude i formalno re-

{eno, on je naveo da se to ve} desilo ~iwenicom informisawa i prihvatawa te okolnosti. \u-

kanovi} je 4. decembra, sedmi put, izabran za predsednika Vlade Crne Gore.

RE GION ZA VE JAN, OTE @AN SA O BRA ]AJ

Na @a bqa ku me tar sne ga, ka sne vo zo vi, za bra na za te ret wa ke SKO PQE, ZA GREB, POD GO RI CA: Sneg koji od ju~e pada u Makedoniji izazvao je pote{ko}e u saobra}aju, posebno u planinskim predelima zapadnog dela zemqe gde je uvedena zabrana kretawa teretnim vozilima, u Hrvatskoj kasni èlezni~ki saobra}aj, a u Crnoj Gori su zbog me}ave zatvoreni neki putevi, dok je aerodrom u Podgorici ponovo otvoren. U Makedoniji se za sada bez prekida odvija avio saobra}aj, kao i doma}i i me|unarodni èlezni~ki i autobuski prevoz gde se beleè zaka{wewa od oko pola sata uobi~ajeno za zimske uslove. Na grani~nim prelazima nema ve}ih zadràvawa niti za ulazak, niti za izlazak iz zemqe, a meteorolozi predvi|aju veoma hladno vreme, sa jutarwim temperaturama od minus 11 stepeni Celzijusa. Predvi|ene maksimalne dnevne temperatire bi}e izme|u minus 2 do plus pet ste-

peni na jugu zemqe. Duva}e severni i severoisto~ni vetar ~ija }e ja~ina u pojedinim delovima Makedonije dostizati i do 30 kilometara na sat. Na ve}em delu puteva u Hrvatskoj vladaju zimski uslovi uz restrikciju saobra}aja za {lepere, drumski saobra}aj odvija se bez ve}ih problema, ali èlezni~ki kasni. Sne`na me}ava izazvala je zastoje na vi{e regionalnih i lokalnih puteva u Crnoj Gori, a iz Auto-moto saveza te dràve je apelovano na voà~e da ne kre}u na put bez preke potrebe. Podgori~ki aerodrom je bio zatvoren. Napajawe elekti~nom energijom u ve}em delu Crne Gore je stabilizovano, nakon vi{esatnog prekida u snabdevawu strujom, zbog sne`ne me}ave koja je zahvatila tu dràvu. Najvi{e snega u Crnoj Gori, visokog ~ak metar, palo je na @abqaku, saop{tili su hidrometeorolozi, dok je u Kola{inu, dru-

gom crnogorskom zimskom centru, napadalo do 66 centimetara snega. Visina snega u Nik{i}u je 53 centimetra, a sne`ne vejavice povremeno je bilo ~ak i u Baru i na podru~ju op{tine Kotor. Zbog me}ave i jakih udara vetra za saobra}aj su zatvoreni putevi [}epan PoqePlu`ine, Nik{i}-[avnik i Mojkovac\ur|evi}a Tara. Kamionima sa prikolicom i {leperima zabraweno je kretawe na putevima Podgorica-Cetiwe-Budva, Podgorica-Kola{in, Kola{in-Mojkovac-Bijelo Poqe, Nik{i}-Vilusi i Nik{i}-Plu`ine. Iz Auto-moto saveza Crne Gore upozorili da u severnim predelima zemqe, zbog niskih temperatura, ima poledice, naro~ito na mostovima, usjecima i tunelima. Voza~ima je savetovana oprezna vo`wa ili da izbegavaju putovawa, u podse}a se da je upotreba zimske opreme obavezna.Vozovi i z Srbije kasne po nekoliko sati.

sreda12.decembar2012.

BOSNA I HERCEGOVINA

Mun: Ko rup ci ja ogro man pro blem SA RA JE VO: Ambasador SAD u Sarajevu Patrik Mun ocenio je da je korupcija ogroman problem s kojim se suo~ava gotovo svaki gra|anin BiH. „Gra|ani se suo~avaju s korupcijom u obrazovawu, zdravstvu, pravosu|u i to u mnogome naru{ava temeqe ove dràve. Shvatio sam da gra|ani smatraju da korupcija kre}e od samog vrha i ide sve do najniìjih nivoa vlasti. Svaki put kada se sastanem s nekim od politi~ara, istaknem problem korupcije kao ogromnu ko~nicu napretka ove zemqe”, rekao je Mun za BN televiziju. On je kazao da èli da ohrabri sve gra|ane da otvoreno progovore o ovom problemu, da traè od politi~ara konkretne akcije i dokaze borbe protiv korucije, a ne samo prazne pri~e, rekao je ameri~ki ambasador. Mun je dodao da svaki sistem koji ne po{tuje voqu onih koji mu

daju legitimitet, mo`e da se promeni. „Ali, ja to ne mogu promeniti, gra|ani mogu. Oni se mogu okupiti, protestovati, mogu pisati pisma Vladi, studenti se mogu organizovati, kao pre devet meseci kada su se okupili u Bawaluci”, naveo je on. Prema wegovim re~ima, ~itav sistem je mogu}e sru{iti i promeniti, ali malim koracima i pod uslovom da u tome svi u~estvuju. Mun je rekao da BiH ima svoje mesto u Evropi, ali da su potrebni jo{ odlu~niji napori svih. „BiH ima evropsku budu}nost, sve {to ambasada SAD-a ~ini fokusirano je na to da BiH postane punopravan ~lan EU”, kazao je on. Ambasador SAD u Sarajevu je istakao da BiH treba da bude ~lan NATO-a i EU-a i da zauzme mesto s ostalim evropskim ~lanicama, ne `ele}i, me|utim, da prognozira kada }e se to desiti.

HRVATSKA

Go di {wi ca zlo ~i na u Pa u li nom Dvo ru OSI JEK: Pro{la je 21 godina se}a u saop{tewu povodom godiod stravi~nog ratnog zlo~ina nad {wice zlo~ina, navodi „Verisrpskim civilima u selu Paulin tas„. Ubijeni su bili stari od 41 Dvor nedaleko od Osijeka, u Hrdo 85 godina, a me|u wima se nalavatskoj. Hrvatsko pravosu|e, ni zilo i osam èna. Nakon mu~nog posle 21 godine od zlo~ina, nikoga ubistva nedu`nih civila, 17 pojo{ nije procesuiralo po komand- smrtnih ostataka je ukloweno s noj odgovornosti za taj zlo~in. mesta zlo~ina i sakriveno, a na Nisu odgovarali oni koji su nare- mestu zlo~ina ostavqeno je skaldili, organizovali i realizovali pirano telo Dare Vujnovi}. preme{tawe posmrtnih ostataka Tela su najpre bila zakopani na `rtava, navodi Dokumentaciono- prostoru vojnog skladi{ta Lug, informacioni centar „Veritas„. kod êpina, a 1997. godine, u vreme Vrhovni sud Hrvatske je 2005. go- mirne reintegracije Isto~ne dine pravnosna`no zbog ovog zlo- Slavonije u ustavno-pravni pore~ina osudio pripadnika 130. bata- dak Hrvatske, preba~eni su u selo qona Hrvatske vojske Nikolu Rizvanu{a na podru~ju Like, oko Ivankovi}a na 15 godina zatvora. 500 kilometara udaqenom od Pau@upanijski sud u linog Dvora. SuOsijeku je maja Hr vat sko pra vo su |e, tradan ujutro zlo2012. godine nepra~inci su eksplovosna`no osudio ni po sle 21 go di ne od zivom sravnili zlo ~i na, ni ko ga jo{ dru go op tu è nog, ku}u Andrije Bubiv{eg pripadnikvi}a, kako bi ni je pro ce su i ra lo ka HV Enesa Viteuni{tili tragove po ko mand noj {ki}a na 11 godina zlo~ina. Posmrtod go vor no sti za taj ni ostaci ubijezatvora. Pojedini zlo ~in („Ve ri tas”) mediji u Hrvatskoj nih srpskih civipisali su prethodla ekshumirani su nih godina da postoje elementi ko- 13. maja 2002. godine, kada su ih otji ukazuju na ume{anost tada{weg krili istraìoci Ha{kog triburukovodstva hrvatske dràve u ma- nala. sakr, kao i to da su u prebacivawe Godinu dana nakon ekshumacije, tela, {est godina kasnije, bile 18. juna 2003., porodice su ih idenume{ane obave{tajne slu`be i tifikovale i ve}inu sahranile u vojna policija. Paulinom Dvoru. Zajedni~ku spoPripadnici 130. brigade Hr- men grobnicu izgradile su i fivatske vojske su 11. decembra 1991. nansirale wihove porodice a 4. godine upali no}u u ku}u Andrije novembra 2010. godine tada{wi Bukvi}a u selu Paulin Dvor, u ko- predsednici Srbije i Hrvatske, joj su bili pritvoreni me{tani Boris Tadi} i Ivo Josipovi} ponehrvati i iz odmazde zbog smrti loìli su vence. Do po~etka grajednog saborca, hicima iz auto- |anskog rata u Hrvatskoj, u tom sematskih pu{aka, pi{toqa i ru~- lu ìvelo je 168 stanovnika, od nim bombama ubili 18 civila - 17 kojih 147 Srba. Tamo{we stanovSrba i jednog civila ma|arske na- ni{tvo bilo je poznato po naglacionalnosti. {enoj lojalnosti vlastima u ZaMe|u ubijenima su bila i ~eti- grebu. ri bra~na para, a najvi{e ih je U Paulinom Dvoru danas ìvi stradalo iz porodice Kati}, pod- samo oko 50 stanovnika.

Go to vi na i Mar ka~ i Tu| ma nov grob ZA GREB: Generali Ante Gotovina i Mladen Marka~, predstavnuci HDZ-a i veterana polo`ili su vence i zapalili sve}e na grobu prvog predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana Na zagreba~kom grobqu Mirogoj, u ponedeqak, povodom 13. godi{wice Tu|manove smrti, predsednik HDZ Tomislav Karamarko izjavio je da je „Tu|man sve ve}i” kako vreme prolazi i ocenio da je on za hrvatski narod obavio istorijski zadatak. „Tek danas vidimo koliko je mudrosti i hrabrosti trebalo imati u onom trenutku za povla~ewe pravih poteza, a to je mogao Fra-

wo Tu|man, koji je osetio taj trenutak i znao {ta treba napraviti, stvoriti hrvatsku dràvu za kojom je narod teìo vekovima”, naglasio je Karamarko. On je kritikovao ranije vo|eni „sramni proces detu|manizacije” HDZ, uz ocenu da je to istovremeno predstavqalo i „dekroatizaciju” te stranke. Upitan {ta za wega zna~i Frawo Tu|man, Ante Gotovina je rekao da je Tu|man, kao ratni predsednik, formirao oruàne snage koje su oslobodile Hrvatsku, koja je krenula putem demokratije, postala ~lanica NATO-a, a skoro }e postati ~lanica EU.

LekAR

sreda12.decembar2012.

dnevnik

OD HE PA TI TI SA U SVE TU BO LU JE 23 MI LI O NA QU DI

Pu{ ew e Pri ta je na bo lest smaw u j e osta je bez le ~e wa funkc i j e S m o z g a

e ga tiv na dej stva du va na na sa znaj ne funk ci je mo zga po ka za lo je ne dav no is tra ì va we ko je je spro ve la gru pa na u~ ni ka sa Kra qev skog ko le xa u Lon do nu na oko 8.800 oso ba sta ri jih od 50 go di na. Is tra ì va we je za po~e to da bi bila is pi ta na po ve za nost iz me |u fak to ra rizi ka za na sta nak sr ~a nog ili mo à nog na pa da i sta wa mozga. Pri ku pqe ni su po da ci o zdra vqu pa ci je na ta i wi ho vom na ~i nu ì vo ta, a spro ve de ni su i te sto vi za me re we ka pa ci te ta mo zga. Od u~e sni ka je, na pri mer, tra è no da na u ~e mak si ma lan broj no vih re ~i ili da na ve du {to vi {e mo gu ì vo ti wa za mi nut. Is tra ì va we je po ka za lo da pu {a ~i ima ju naj sla bi je rezul ta te na te sto vi ma me re wa ka pa ci te ta mo zga. Pre ma mi {qe wu na u~ ni ka iz Kra qev skog ko le xa, du van po gor {ava sa znaj ne funk ci je mo zga, o{te }u je pam }e we, kao i spo sob nost u~e wa i ra su |i va wa.

Va lun zi i uzi ma we an ti de pre si va od oko 30 od sto è na ko je uzi ma ju an ti de pre si ve, ne ki simp to mi me no pa u ze, kao {to su na le ti to plo te (va lun zi) ili no} no zno je we, po vra ti }e se po pre stan ku uzi ma wa tih le ko va, po ru ~u ju stru~ wa ci Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta Har vard, pod ru ko vod stvom Ha di ne Xof. Xo fo va is ti ~e da do sad ni je bi lo do voq no is tra ì va wa o to me ko li ko bi du go è ne u me no pa u zi tre ba lo da uzi ma ju an ti de pre si ve za ubla à va we simp to ma tog sta wa, ni ti o to me da li se po pre stan ku uzi ma wa do ti~ nih le ko va po me nu ti simp to mi vra }a ju. Da bi od go vo ri li na ovo dru go pi ta we, Xo fo va i we ne ko le ge su oba vi li is tra ì va we na 200 è na, ko je su to kom osam ne de qa uzi ma le 10 do 20 mg an ti de pre si va „lek sa pro”. Kod ve }i ne ovih è na do {lo je do pro re |i va wa va lun ga za bar pe ti nu, ili su oni bi li sla bi jeg in -

va ke go di ne 125. 000 Evro pqa na umi re od raz li ~i tih bo le sti po ve za nih sa he pa ti ti som. U Evro pi, 23 mi li o na qu di bo lu je od he pa ti ti sa, ali naj ve }i broj wih to i ne zna. To ove qu de svr sta va u vi so ki fak tor ri zi ka za {i re we in fek ci je. Po pr vi put, u okvi ru stu di je „Evrop ski he pa ti tis In deks„, ko ja je ob ja vqe na po ~et kom no vem bra u Bri se lu, upo re |e ni su na ~i ni le ~e wa i na ci o nal na po li ti ka za vi ru sni he pa ti tis u 30 evrop skih ze ma qa, ka ko bi se iden ti fi ko va li naj u spe {ni ji pri me ri za utvr |i va we evrop skog vo di ~a naj bo qe prak se za le ~e we he pa ti ti sa. Fran cu ska je na pr vom me stu u ovoj stu di ji, a za wom sle de Slo ve ni ja i Ne ma~ ka. Dru ge ze mqe na ovaj na ~in ima ju pri li ku da kroz stu di ju upo zna ju pri me re uspe {ne prak se, ka ko bi po boq {a le na ci o nal ne kam pa we pro tiv he pa ti ti sa ko ji je u stal nom po ra stu. - Na à lost, Sr bi ja se ni je na {la na spi sku ze ma qa ob u- hva }e nih is tra ì va wem - ka è pred sed ni ca Udru è we za po mo} obo le li ma od hro ni~ nih vi r u s nih he p a t i t i s a „Hro nos“ Jasminka Nikoli}. Pre ma ras po lo ì vim pro ce na ma, pri bli `no 500.000 qu di u na {oj ze mqi je za ra è no vi ru som he pa ti ti sa B ili C. Od ovog bro ja, sve ga 20 od sto qu di je sve sno da je obo le lo i da tre ba da za po~ ne le ~e we ka ko bi se iz be gle kom pli ka ci je bo le sti i spre ~i lo da qe {i re we za ra ze.

U Hro no su sma tra ju da je neo p hod na kon ti nu i ra na edu ka ci ja le ka ra u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti, sve o bu hvat ni ja vak ci na ci ja i uvo |e we sa vre me nih ob li ka te ra pi je. O epi de mi ji vi ru snog he pa ti ti sa se ne vo di do voq no ra ~u na u evrop skim ze mqa ma. Pro ce wu je se da oko 14 mi li o na qu di ì vi sa hro ni~ nim he pa ti ti som B, dok je bli zu 9 mi li o na qu di za ra è no vi ru som he pa ti ti sa C. Me |u tim, ve }i na qu di ni je sve sna in fek ci je. Ra no ot kri va we omo gu }u je pa ci jen ti ma da za po~ nu le ~e we ko je }e po boq {a ti kva li tet ì vo ta, dok br za di jag no za spre ~a va da bo lest pre |e u hro ni~ no sta we. I po red to ga, bu du }i da hro ni~ ni he pa ti tis ~e sto osta je neo t kri ven i ne le ~en, to je glav ni uzrok ci ro ze je tre i pri mar nog ra ka je tre. He pa ti tis B uzro ku je oko 36 000 smrt nih slu ~a je va go di {we

u Evro pi, dok je he pa ti tis C od go vo ran za oko 86 000 smrt nih slu ~a je va sva ke go di ne.

Pre ma po da ci ma iz stu di je, iz lo `e nost sta nov ni {tva vi ru su je ve o ma raz li ~i ta {i rom Evro pe i sto ga je neo p hod no ima ti od go va ra ju }i pri stup za sve ri zi~ ne ka te go ri je. Me |u tim, po {to je fo kus ~e sto usme ren sa mo na mar gi na li zo va ne ri zi~ ne gru pe (bo le sni ci na di ja li zi, in tra ven ski za visni ci, pri pad ni ci gej po pu la ci je, za tvo re ni ci i dr.), za ne ma ru je se ve li ki ri zik za op {tu po pu la ci ju. Ka ko bi se sma wi la opa snost od he pa ti ti sa B i C, neo p hod no je raz vi ti vi sok ni vo sve sti jav no sti o ri zi ci ma i na ~i ni ma pre no {e wa he pa ti ti sa, kao i utvr di ti do bro struk tu ri ra ne i sve o bu hvat ne pro to ko le pre ven ci je i le ~e wa, na vo di se u is tra `i va wu. J. Bar bu zan

Pro me na ras po lo è wa Sta ti ni sma wu ju smrt ni kod è na ri zik od ra ka? K O a nad ski na u~ ni ci sa uni ver zi te ta u To ron tu ot kri li su da pred men stru al ni sin drom (PMS) ni je je di ni kri vac za pro me ne ras po lo è wa kod è na po sle ana li ze vi {e od 40 is tra ì va wa, od no sno hor mo nal ne pro me ne ko ji ma je or ga ni zam pod lo àn tih da na. Oni su ot kri li da po sto je mno go zna ~aj ni ji fak to ri ko ji uti ~u na è ni no ras po lo è we, a to su, na pri mer, ne do sta tak po dr {ke part ne ra, po ro di ce, ~ak i ko le ga s po sla, sva ko dnev ni stres... Por tal Vi ta mi ni pre no si da je u 36 od sto is tra ì va wa ni je pro na |e na ni ka kva ve za iz me |u ras po lo è wa i PMS-a, dok je kod 42 od sto pro na |e na ve za ko ja je bi la uzro ko va na i ne kim dru gim fak to ri ma. Na kra ju je is pa lo da je sa mo 13 od sto is tra ì va -

wa pro na {lo ve zu iz me |u lo {eg ras po lo è wa i PMS-a. - Te za o po ve za no sti PMS-a i pro me na ras po lo è wa je mo der no ve ro va we da je è na hi ste ri~ na

zbog svog re pro duk tiv nog si ste ma - ka `e dr Sara Romans i do da je da ka da je `e na uz ne mi re na, qu di naj ~e {}e po mi sle da je ve ro vat no u PMS-u.

VESTI ten zi te ta ne go ra ni je ili su ih ta sta wa ma we op te re }i va la ne go ra ni je. Po sle dvo me se~ nog tret ma na, u~e sni ce is tra ì va wa su pre sta le da uzi ma ju „lek sa pro”, a tim sa Har var da ih je pra tio jo{ tri ne de qe. Utvr |e no je da su se simp to mi u istom obi mu vra ti li kod oko tre }i ne onih ko je su ose ti le bo qi tak od „lek sa pra”, na ro ~i to kod onih è na ko je su pre po ~et ka uzi ma wa an ti pre se i va pa tile od ne sa ni ce. Kod osta lih è na, ko je su bi le za dovoq ne „lek sa prom”, je i tri ne de qe po pre stan ku uzi ma wa tog me di ka men ta o~u va no po boq {a we.

Ja smin ka Ni ko li}

Si stem za pred vi |a we go ja zno sti od ro |e wa Me |u na rod na gru pa na u~ ni ka je raz vi la no vi si stem, auto mat ski kal ku la tor, ko ja kom bi no va wem vi {e po da ta ka omo gu }a va pro ce nu opa sno sti od vi {ka ki lo gra ma kod no vo ro |en ~a di uz po mo} ne ko li ko po da ta ka. Da bi raz vi li taj si stem, is tra ì va ~i su ko ri sti li po dat ke o no vo ro |e noj ita li jan skoj, ame ri~ koj i fin skoj de ci. Oni su uze li u ob zir in deks te le sne ma se (ITM) ro di te qa, po ve }a we te le sne te ì ne maj ke to kom trud no }e, te ì nu be be pri ro |e wu, da li je maj ka kon zu mi ra la du van, ko li ko bra }e i se sta ra ima... Na kon {to su is kom bi no va ni svi ti po da ci, na pra vqe na je jed na ~i na ko ja je po tom pre o bra è na u auto mat ski kal ku la tor. Na u~ ni ci sma tra ju da bi ko ri {}e we tog si ste ma mo glo da omo gu }i spre ~a va we go ja zno sti i bo qu bri gu o de ci kod ko je po sto ji ta opa snost. U Fran cu skoj, na pri mer, 12 od sto pe to go -

di {we de ce ima vi {ak ki lo gra ma, me |u wi ma je 3,1 od sto go ja zno, na ve li su me di ji.

bo le li od ra ka, ko ji uzi ma ju le ko ve za sni à va we ho le ste ro la, sta ti ne, su pod 15 od sto ma wim ri zi kom da umru od te bo le sti ili iz bi lo ko jeg dru gog uzro ka, ne go oni ko ji ne uzi ma ju sta ti ne, uka zu je dan ska stu di ja oba vqe na na Ko pen ha gen skom uni ver zi te tu.Stu di ja se ni je ba vi la ti me da li sta ti ni mo `da mo gu i pre ven tiv no da de lu ju pro tiv ra ka, ve} sa mo wi ho vim dej stvom na ve} obo le le, kod ko jih je ma wi smrt ni ri zik kon sta to van bez ob zi ra na go di ne, vr stu kan ce ra, ve li ~i nu tu mo ra ili na to da li je me ta sta zi rao ili ne. Sma we ni smrt ni ri zik ni je re gi stro van sa mo kod obo le lih od ra ka ko ji su bi li na he mo te ra pi ji. Po me nu tom stu di jom je bi la ob u hva }e na 18.721 oso ba obo le la od ra ka. Svi su bi li sta ri ji od 40 go di na, a kan cer im je bio di jag no zi ran iz me |u 1995. i 2007. go di ne. Svi oni su uzi ma li sta ti ne pre ne go {to im je ot kri ven rak. Pre ì vqa va we te gru pe je upo re |e no s pre ì vqa va wem vi {e od 270.000 obo le lih od ra ka ko ji pret hod no ni su re dov no uzi ma li sta ti ne. Is po sta vi lo se da je smrt ni ri zik u pr voj gru pi ma wi za 15 od sto.

Pa ra dok sal no je, me |u tim, to {to je ma wi smrt ni ri zik re gi stro van kod onih obo le ih od ra ka ko ji su uzi ma li ma wu do zu sta ti na od pro pi sa ne, ne go kod onih ko ji su uzi ma li ve }e do ze.Stru~ wa ci ko ji ni su u~e stvo va li u ovoj stu di ji is ti ~u da, ma da su we ni re zul ta ti in te re sant ni i ohra bru ju u }i, jo{ ni je na stu pio tre nu tak da obo le li od ra ka po~ nu da uzi ma ju sta ti ne na da ju }i se bo qem is ho du bo le sti.

Vak ci na pro tiv me nin gi ti sa

Na da za pa ra li zo va ne oso be Gru pa bri tan skih na u~ ni ka us pe la je da omo gu }i po nov ni hod od re |e nom bro ju ku ~i }a pa ra li zo va nih na kon te {kih o{te }e wa ki~ me ne mo `di ne. Te ra pi ja se sa sto ji u ubri zga va wu u me sto po vre de }e li ja uze tih iz no snih {u pqina `i vo ti wa. ]e li je iz no sa ko je uti ~u na ~u lo mi ri sa ima ju spo sob nost re ge ne ra ci je oda bra nih ner vnih ve za. Na kon spek ta ku lar nih re zul ta ta, na u~ ni ci s uni ver zi te ta „Kem brix” u Ve li koj Bri ta ni ji }e sa da po ku {a ti da oba ve is pi ti va we i na pa ci jen ti ma mu {kar ci ma i `e na ma ko ji ma }e se na sto ja ti po vra ti ti od re |e ne mo tor ne funk ci je. Oni ipak pri zna ju da }e re zul ta ti po stig nu ti kod qu di ve ro vat no bi ti ma we fa sci nant ni ne go kod pa sa i da mo `da ne }e do }i do ob na vqa wa svih mo tor nih funk ci ja.

Dan ski stru~ wa ci pret po sta vqa ju da je mo gu }e ob ja {we we to {to sta ti ni }e li je ra ka li {a va ju ho le ste ro la po treb nog za grad wu }e lij ske mem bra ne, ~i me se uspo ra va raz voj bo le sti.

r va vak ci na pro tiv me nin gi ti sa B je na do brom pu tu da usko ro bu de odo bre na u Evro pi, pre ne li su fran cu ski me di ji.Ra di se o to me da je Evrop ska agen ci ja za le ko ve (EMA) da la po zi tiv no mi {qe we o vak ci ni, {to je mi {qe we ko je obi~ no tri me se ca ka sni je pri hva ti i Evrop ska ko mi si ja, iz vr {ni or gan Evrop ske uni je.Ta vak ci na „bek se ro” kom pa ni je „No var tis” je ta~ ni je re ~e no vak ci na pro tiv me nin gi ti sa, ali i in fek ci ja kr vi (bak te ri je mi ja) iza zva nih pod vr stom B jed ne od bak te ri ja, me nin go ko ka. Ona je in di ko va na za ko ri {}e we na kon dru gog me se ca `i vo ta. (Ta njug)

dnevnik

oglasi

sreda12.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi i tetki

pozdrav

sestri

Mandi Milutinovi}

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Milanu Brki}u

od: sestre Anice, sestri}a Zlatka i Sre}ka, Katarine, Branislava i Ane.

od sestara Nade Kuqi} i Dane Jela~i} sa porodicama.

65819

65834

Posledwi pozdrav i iskreno sau~e{}e na{oj dragoj Jeji, supruzi Qiqi i k}erki Vesni, povodom smrti

Zdenka Bo{wak - Stankov

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65643

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

KUPUJEM zlato. Najboqa cena u gradu. Telefon: 064/9945002, Savi}. 65362 PRODAJEM ogrevno bukovo drvo, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 6419-439, 064/143-34-09. 65415 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/6172219, 063/77-19-142. 65780

Radovana - Rade Lon~arevi}a Bingule

Zdenka, zauvek }e{ ostati u na{im srcima i u na{em se}awu.

Iskreno sau~e{}e porodici Stankov. Qubica, Zorica, Sne`ana i Stevan Markanov sa porodicama. Maja, Mi}a, Milo{ i Marina Paro{ki.

65835

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

65836

Draga kumo

Zdenka Bo{wak - Stankov Zdenki Bo{wak - Stankov od drugova i drugarica odelewa IV-6 Ekonomske {kole, generacija 1974/75.

Te{ko je prihvatiti da se ne}emo vi{e vi|ati, razgovarati. Malo je re~i za tugu koju ose}amo. Za sobom si ostavila veliki trag dobrote, qudskosti i ~estitosti. Pamti}emo te kao velikog prijateqa, iskrene du{e, vedra duha i toplog srca. Po~ivaj u miru, Nada i Mom~ilo Babi}.

65833

65832

Dana 10. decembra preminuo je u 94. godini

Posledwi pozdrav

Prof. dr Stevan Reqin profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji

Zdenki Bo{wak - Stankov od kumova ]ali}.

65837

Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama. Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta. Komemorativni skup }e se odr`ati 14. 12. 2012. godine, sa po~etkom u 12.00 ~asova, u sali P1 Poqoprivrednog fakulteta. Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. 59942-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda12.decembar2012.

PETOGODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog oca, dede i svekra

Sofija Drk

iz Siriga Sahrana }e se obaviti 12. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Sirigu. O`alo{}eni: sinovi Du{an i Mihajlo sa porodicama.

Nenad Mirkovi}

Tetkice moja, godina kako te nema. Volim te najvi{e na svetu, neka te an|eli ~uvaju. Tvoja Qiqa

65825

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 12. 2012. godine, u 47. godini, posle kra}e bolesti preminuo na{ dragi sin

Zdene

65749

65811

Posledwi pozdrav

^uva}emo je u se}awu i dragoj uspomeni.

Stevan [imi}

ro|. 1953. Sahrana je 12. 12. 2012. godine, u 12.30 ~asova, u Futogu, iz ku}e `alosti. O`alo{}eni: supruga Qiqa, }erke Ivana i Sandra sa porodicom.

Zorici Vukadinov

Weni Lon~ari: Zdravko, Nada, Boris, Vuka{in, Sawa, Biqa, Senka, Nikola i Duwa.

Zdenki

Bo{ko Lili}

Pet godina, dragi na{ Ne{o. One prolaze, a tuga i bol ostaju. Ostaju i qubav i ponos {to smo te imali. Tvoji najmiliji: mama, tata, baka i uja.

65764

Opra{tamo se od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj sestri, tetki i {ogorici

Sahrana je 13. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draga kom{inice, ostavila si tragove koji se ne bri{u, uspomenu na na{e dru`ewe i tvoju dobrotu koja se pamti. Nedostaja}e{ nam. Porodica Kosanovi}: Slobodanka sa Radetom, Stevanom i Milanom. 65802

Posledwi pozdrav miloj sestri

PETOGODI[WI POMEN

Zorici Petrovi}

Aca Randeq

1951 - 2012.

2007 - 2012.

od kom{inice Magde.

od sestre Verice Igwatovi} sa porodicom.

Sa neizmernom qubavqu ~uvamo uspomenu na najboqeg mu`a i oca. Supruga Stajka, sinovi Nemawa i Milo{.

65807

65810

65769

65824

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baka, prabaka i svekrva

Posledwi pozdrav

12. 12. 2007 - 12. 12. 2012.

6. 5. 1924 - 12. 12. 2011.

Milivoja Milovi}a

Iznenada nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

DVOGODI[WI POMEN dragom suprugu, ocu i dedi

Tvoji neute{ni: otac Stevan i majka Qubica.

65815

Jelica Mladenovi} 1928 - 2012.

Jelici Mladenovi}

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu

1928 - 2012.

Sahrana je u ~etvrtak, 13. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

\uro Rajkovi}

Mladenu Plav{i}u

1937 - 2012.

iz [ajka{a

Sahrana je 14. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: Radmila, Vasa i Sa{a Flora.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

65699

65822

65829

65828

I posle dve godine si sa nama. Svaki put kada pomiwemo tvoje ime se}amo se dragih uspomena. Vreme koje prolazi nikada ne}e doneti zaborav. Tvoji najmiliji: supruga Katica, }erke Milica i Zorica sa porodicama.

Stevanu [imi}u Bati

Posledwi pozdrav

Tvoja najmilija sestra An|elka, zet Zoran, sestri} Bojan, sestri~ine Jelena i Zorica.

Molnar Gezi

65816

Zdenki Bo{wak - Stankov Dok smo `ivi u na{im srcima trajno }e ostati se}awe na tebe, draga Zdenka.

Zdenka Stankov

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Bila si veliki ~ovek i pravi prijateq. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Porodica [avija.

Tamara, Mijo i Nemawa Nenezi}.

65817

65812

od zaposlenih iz „Elektrodistribucije Novi Sad”, Novi Sad.

pravoj ~ove~ini.

Milica, Sawa, Zdravko i Du{an. 452/P

65821

Opra{tamo se od na{eg dragog oca, dede i pradede

Vladu ]osovi}u

Stevana Reqina

Zdeni

Danas, 12. 12. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga mama

POMEN Pro{lo je deset godina od kako nije sa nama na{a draga

„Preci `ive dok potomci pamte, to su lu~e {to vje~ito plamte”.

1919 - 2012. profesor poqoprivrednog fakulteta u penziji

Milica ^orda{

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ~etvrtak, 13. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova. Wegovi: Du{anka, Ivana, Ka}a, Jelena, Nikola i Stevan.

Mileta ]osovi}

65814

65818

Pomen obele`avamo u pravoslavnoj crkvi, u 11.30 ~asova, u Petrovaradinu. O`alo{}ena wena deca: Ana, Nada, Bata i Katarina. 65823

Jelena A}imovi} ro|. Soki} Tuguju za wom: sin Milo{ i sestra Milanka sa porodicom. 65820

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Тајна светских архива Вести Палета Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Како Добар посао Живопис Документ Вести Гламоур тоујоур Вести за особе са оштећеним слухом

ЧЕЛЕНЏ КУП У ОДБОЈЦИ

Војводина–Клуж (РТВ 1, 18.55)

15.05 Џонатан Крик: Чудна прича г-дина Спирфиша 15.55 Радар 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.45 Државни посао 18.55 Челенџ куп у одбојци: Војводина–Клуж, пренос 20.10 Џонатан Крик: Тирезијеве очи 21.00 Живопис 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Под истим кровом 23.25 Историја расизма 00.20 Заувек млад 00.45 Повратак на село 01.10 Концерт- Кулпин фест 2012.

06.30 07.00 08.40 09.05 09.30 09.55 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35 00.25

tv program

sreda12.decembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница Знам да ништа не знам Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено-квиз Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид С ветром у леђа, филм Добро вече Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Историја расизма Биографије Плави круг Палета ТВ Продаја

Панонско јутро (Панонија, 09.00) 06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.10 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.10 Спринт 11.35 Истрага 12.05 Зодијак 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Бели мантил 14.30 ИЦТ плус 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ленија 21.25 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Зодијак 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

06.00 06.05 08.00 09.00 09.04 09.52 10.05 10.09 10.36 11.05 11.26 11.50 12.00 12.15 12.31 13.16 14.45 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.00 22.04 23.45 00.00 00.50 00.57 01.44 03.34 04.00 04.23 04.53 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Вести И то се зове срећа Гастрономад Вести Траг Задња кућа, Србија Острво орангутана Како се то ради Евронет Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Пољубац у поноћ, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Сведок Вести Нестала, филм Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Неуморни, филм И то се зове срећа Вести (05.00) Око Мој рођак са села Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине,ожени се Филм: Посрнули Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Дензел Вaшингтон

Посрнули 11.30 Шпанска лига 12.30 Копа Италија: Рома - Атланта 14.30 Турски куп: Генкербирлиги Мерсин 16.15 Спортски времеплов 16.20 Преглед Чемпионшипа 17.30 Копа Италија: Парма - Катанија 19.30 Премијер лига 20.30 Шпански рукомет: Адемар Леон – Атлетико Мадрид 22.15 Евролига 23.00 ТВС 00.45 Шпански рукомет: Барселона - Ла Риоха

Детективи Хобс и Џонси долазе на погубљење серијског убице Риса. Његово необично понашање је веома сумњиво искусним детективима, и заиста, убиства се ускоро настављају на истоветан начин. Улоге: Дензел Вaшингтон, Џон Гудман, Доналд Сатерленд, Џејмс Гандолфини Режија: Грегори Хоблит (Прва, 22.15)

dnevnik

Џулија Ормонд

Че 2 Остварење „Че 2”, наставак филма „Че 1”, је хронолошки линеарна прича, усмерена на готово годину дана Чеове кампање у Боливији, током које се гледалац суочава са сетном агонијом романтичног јунака. Че Гевара бежи прогоњен, гладан, сатрвен астмом од које је хронично боловао, сам и напуштен. Улоге: Џулија Ормонд, Бенисио дел Торо, Оскар Исак Режија: Стивен Содеберг (РТС 2, 21.49) 06.56 07.33 07.56 08.08 08.15 08.25 08.53 09.11 09.54 10.00 10.00

10.30 10.55 11.30 11.55 12.37 13.05 14.05 14.32 14.50 15.33 16.03 16.48 17.33 18.22 18.55 19.18 19.30 19.37 19.47 19.54 20.00 20.30 21.00 21.49 00.08 00.33 01.04 02.02 02.44 03.29

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 01.45 02.15 03.45 05.30

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Добро вече, децо Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Верски календар Е-ТВ Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) ТВ мрежа Хит либрис Добро је, добро је знати Музички програм Метрополис Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Вита студентис Ви и Мира Адања Полак Ти борови Нирнбершки противнапад Биг бенд РТС и Влатко Стефановски Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Добро вече, децо Датум Мој лични печат У свету Беокулт Нирнбершки противнапад Че 2, филм И ја имам таленат Самертајм џез фестивал Трезор Ти борови Ви и Мира Адања Полак Биг бенд РТС и Влатко Стефановски

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Приче које пише живот Филм: Маргот на венчању Филм: Рециклажа Филм: Маргот на венчању

07.00 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.45 14.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.15 19.45 21.35 23.30 00.05 00.30 01.20 02.10

Све што треба да знате Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Шимпанзе и Џејн Гудол Цртани филмови Непобедиви банзуке Топ шоп Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Вести Непобедиви банзуке Кошарка – Еврокуп: Црвена звезда - Кахасол, пренос Филм: Спартанац Вести Спортски преглед Све што треба да знате Шимпанзе и Џејн Гудол Укључење у Б92 Инфо

КОШАРКА: ЕВРОКУП

Црвена звезда – Кахасол (Б92, 19.45)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Господари Саване Сити новости Филм: Злочин на високом нивоу Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Хавторн Сити новости Опасна игра Филм: Сомберсби Филм: Неудата белкиња Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Секуестро експрес

Данијела Врањеш

Она воли Звезду Грба је матурант и фудбалски фанатик, тачније краљ уличног фудбала, који игра и кад нема друштво, зими, лети, по киши, чак и док му баба батеријом осветљава скучено двориште (тзв. малу Маракану). Улоге: Данијела Врањеш, Ана Стефановић, Горан Јефтић, Слободан Стефановић, Гордан Кичић, Маја Сабљић Режија: Марко Маринковић (Хепи, 16.05) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Вести Она воли Звезду, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Скандалозно Долина вукова Филм Кариби, филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda12.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

раЗГОвОри с МиЛОШевиЋеМ

Пише: Ај вор Ро бертс 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио екстремни преображај велике ромске свадбе Божићни специјал Четири венчања - америка најбољи амерички кувар стручњак за торте Компулзивно гомилање новац на јеловнику уштедети купујући Луди за кућом - америка Шминкање са Клио Шта не треба обући алесандрова кухиња стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада невесте са Беверли Хилса нисам знала да сам трудна екстремни преображај Мајами инк Богата млада, сиромашна млада

07.00 добро јутро, Хрватска 10.15 Монти дон‘с италиан Гарденс, док. серија 11.20 Кључ у руке 1, док. серија 12.43 Пркосна љубав 13.38 др Оз 2 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 реч и живот 15.35 алпе дунав Јадран 16.05 Луда кућа 18.00 Контакт 18.20 8. кат 20.10 Лото 7/39 20.15 Глобално село 20.50 Хрватско водено благо, док. филм 21.50 Хоризонти 23.25 други формат 00.15 Лудница у Кливленду 00.35 регионални дневник 00.55 дуги пут љубави, филм

08.00 други светски рат у боји 09.00 рим није изграђен за један дан 10.00 витезови Маргата 11.00 1066. 12.00 најгори послови у историји 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 дневник скулптура 15.00 древни светови 16.00 рим није изграђен за један дан 17.00 упознајте римљане 18.00 најгори послови у историји 19.00 тутанкамон. тајне дечака краља 20.00 рамзес други – велико путовање 21.30 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 други светски рат у боји 23.00 упознајте римљане 00.00 тајм тим година 01.00 древни светови

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи срећни клинци филм: Митраљезац филм: ана Карењина филм: трчи за животом филм: нестанак Гарсија Лорке филм: убица ђавола филм: Освета за смрт еротски филм еротски филм

нестанак Гарсија Лорке Прича о новинару који покушава да истражи мистериозни нестанак чувеног песника и тада политчког агитатор који је нестао убрзо након избијања шпанског грађанског рата 30-их година... улоге: Ен ди Гар си ја, Есаи Мо ра лес, На им То мас режија: Мар кос Зу ри на га (Си не ма ни ја, 18.00)

Џон Тра вол та

Грозница суботње вечери тони Манеро је деветнаестогодишњи младић из Бруклина оптерећен свакодневним проблемима, запослен је у продавници боја што му не представља нарочит изазов, а не испуњавају га ни други људи које среће у четврти. Једина ствар која га истински усрећује су суботњи изласци у оближњи диско-клуб... улоге: Џон Тра вол та, Ка рен Лин Гор ни, Бе ри Ми лер, Џо сеф Ка ли, Пол Пајп режија: Џон Бад хам (ХРТ 2, 20.00) 07.55 08.20 08.45 10.00

19.30 20.00 22.00 22.45 23.30 00.15 00.57

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

судије за стил Школа за парове разведени Гари Штиклама до врха Бивши али Мекбил Шапат духова увод у анатомију тори и дин. венчања из бајки Породично благо Џина симонса Лака зарада Школа за парове разведени Гари Мелиса и Џои нова девојка не веруј комшиници из стана 23 секс и град увод у анатомију Једном давно секс и град Шапат духова секс и град

07.50 Југио 08.15 Бен 10 08.50 исплати се - тв аукција 09.05 флешпојнт 11.25 ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 ружа ветрова 13.55 сулејман величанствени 15.00 флешпојнт 16.55 ртЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 ртЛ данас 19.10 Крв није вода 20.00 ружа ветрова 21.00 сулејман величанствени 22.30 ноћ после сутра, филм 00.20 дуги викенд - тв премијера, филм 02.00 астро шоу

ноћ после сутра

13.35 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35

Ен ди Гар си ја

Браћа и сестре филм: ел дорадо: Град злата вокер, тексашки ренџер видовњак Монк вокер, тексашки ренџер ерика Браћа и сестре филм: суперајкула Монк видовњак филм: Председников човеки 2 - Место удара 23.20 филм: Живи једанпут, умри двапут 01.20 вокер, тексашки ренџер 02.20 дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

телетабис Живот с дереком 1 за децу фантастични пријатељи Пренос седнице Хрватског сабора дуги пут љубави, филм Школски сат регионални дневник Жупанијска панорама у канцеларији еко зона Господар прстенова, анимирани филм слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Грозница суботње вечери, филм Заштитница сведока Звездана врата: свемир истанбул: Пливање Цси Мајами Којак

08.00 10.00 12.00 13.50 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.25 02.40

убиство у Холивуду странац међу нама Белфегор, фантом из Лувра Златна рибица апартман Бог је велики, ја сам сићушна светлост дана слушкињина прича Без скривене истине еротски филм еротски филм

06.00 07.30 09.00 10.00

дубоко у прерији Госпођица Лети и ја Биографија - Хилари свенк светилиште - Према роману норе робертс девојка из сестринства Окршај холивудских звезда флеч живи у акцији Окршај холивудских звезда Луди пандури Окршај холивудских звезда на тежи начин игра убиство пута седам

11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.30 21.00 23.00 00.30

После ударца метеора у планету, северна Земљина полулопта је прекривена прашином, а европа и русија потпуно су залеђене. За тома Паркера, некадашњег радника америчке сигурносне службе у Берлину, сваки дан је ново болно присећање на породицу коју је био присиљен да остави... улоге: Дин Кејн, Бе ти на Ци мер ман, Џо а на Теј лор, Нај џел Бе нет, Џон Ке ог режија: Кри стоф Шре ве (РТЛ, 22.30)

Бе ти на Ци мер ман

Бомбардовање под окриљем сукње

е ђу ту ма чи ма про па сти Ју го сла ви је, нај ве - љу ди ма Му ха ме дом Ша ћир бе јом или Ха ри сом Си ћа гру па за сту па те зу да су Ми ло ше вић и лај џи ћем. Ипак, био је оштрог ума као и ње го ве бал Туђ ман, на ро чи то пр ви, гро ба ри СФРЈ. кан ске ко ле ге (Ми ло ше вић га је на зи вао „ве ли ким Хол брук је твр дио да „тра ге ди ја Ју го сла ви је ни је ве зи ром“). Ње го ва не спрем ност да да га ран ци је са пред о дре ђе на, већ про дукт ло ших, кри ми нал них по - ра јев ским Ср би ма ишла је на во де ни цу Ка ра џи ћа, ко ли тич ких во ђа ко ји су под сти ца ли ет нич ке су ко бе ји је под сти цао су на род ни ке да на пу сте град. Гли го ра ди лич не по ли тич ке и фи нан сиј ске ко ри сти“. Чу - ров у Ма ке до ни ји и Бу ла то вић у Цр ној Го ри би ли су ве на је Кар лај ло ва мак си ма да је „исто ри ја би о гра - пе ри фер не фи гу ре. фи ја ве ли ких љу ди“. Рет ки ће оспо ра ва ти ар гу мент Да ли је кон фе рен ци ја у Рам бу јеу са зва на због би да би исто ри ја све та би ла дру га чи ја да се не ки ни су ло ко јег дру гог ци ља осим да по слу жи као из го вор за ро ди ли. Ва жи ли то и за Ми ло ше ви ћа? Брз рас пад бом бар до ва ње Ср би је? Евро пља ни су по но во би ли Ју го сла ви је ни је об ја шњив са мо као по сле ди ца уну тра шњих по ли тич ких бор би. Ти тов зна чај за За пад по чи вао је у стра те шком по ло жа ју ње го ве зе мље као бра не про тив со вјет ског екс пан зи о ни зма и ње го ву по зи ци ју је За пад ску по пла ћао. Та по др шка је ство ри ла за ви сност, ко је је на крат ко до при не ла ра сту жи вот ног стан дар да и по ли тич ко-дру штве ној ста бил но сти. Ти то вом смр ћу еко ном ска си та у ци ја се дра ма тич но по гор ша ла. Про грам ста би ли за ци је ММФ-а из 1982. до нео је стро ге ме ре штед ње, ви со ку не за по сле ност и пад жи вот ног стан дар да. Но ви ам ба са дор САД Во рен Ци мер ман ја сно је 1989. из ра зио хлад ну и бес ком про ми сну но ву по ру ку. Ју го сла ви ја ви ше не ужи ва ге о по ли тич ки зна чај ко ји су јој САД до де ли ле то ком хлад ног ра та. У еко ном ској и по ли тич кој отво ре но сти већ су је пре те кле Пољ ска и Ма ђар ска. Ита ли ја, Аустри ја и Не мач ка има ле су исто риј ске, кул тур не и вер ске раз ло ге да фа во ри зу ју ри мо ка то лич ку Ма ђар ску, Че хо сло вач ку и Пољ ску у од но су на пра во слав ни Ис ток. За про гла ше ња не за ви сно сти Хр ват ске и Сло ве ни ју ју на 1991. то је био од лу чу ју ћи мо ме нат. По том је ЕЗ по Аме ри кан ци ре жи ра ли „ми ров ни” са мит у Рам бу јеу сла ла трој ку сво јих ми ни ста ра спољ них по сло ва у Ју го сла ви ју. САД су се за до во љи ле спо ред ном уло - по де ље ни у при сту пу. Не ки су, не Бри тан ци, би ли гом. Кон фу зи ја у ме ђу на род ној за јед ни ци би ла је не за до вољ ни пла ном за упо тре бу си ле па су и прав пот пу на кад је у апри лу 1992. при зна ла Бо сну, што ни ци Фо рин офи са твр ди ли да је нео п ход на ре зо лу су и Аме ри кан ци ва тре но за го во ра ли. ци ја Са ве та без бед но сти УН. Од го вор Ме длин Ол Док је Ми ло ше вић са њао о то ме да по ста не но ви брајт Ро би ну Ку ку био је отво рен: Ро би не, на ба ви но Ти то, нај ви ше се при бли жио по дра жа ва њу Ти то вог ве прав ни ке. За раз ли ку од збуњ них Евро пља на, аме сти ла Туђ ман, са сво јим фелд мар шал ским оде лом и рич ки тим већ је био од лу чио шта же ли – сна жно од ма ра ли штем на Бри о ни при су ство НА ТО-а на Ко со ма. Нај мла ђи пар ти зан ски ву. Исто та ко су зна ли да ће Чувена је Карлајлова максима: ге не рал у ко му ни за му је бом бар до ва ње би ти нео п- про го њен због на ци о на ли ход но да се Ми ло ше вић на да је историја је заправо, стич ких ста во ва. Или их је те ра да то при хва ти. Клин биографија великих људи“. као пар ти зан ве што скри тон у ауто би о гра фи ји ис ти ретки ће оспорити и аргумент да вао или ка сни је раз вио. Ако че да је Ол брај то ва не пре би свет био другачији да се неки се ије дан од ре пу блич ких ста но ин си сти ра ла на упо ли де ра мо же сма тра ти сто тре би си ле про тив Ср би је. нису родили. важи ли то и за про цент ним на ци о на ли Мо жда је не све сно опо на Милошевића, по некима стом, то је био он. Ми лан ша ла Кон ра да фон Хе цен – глав ног гро ба ра Ју го сла ви је? Ку чан на пра вио је ка ри је ру дор фа, на чел ни ка аустриј у ко му ни стич кој хи је рар хи ског ге не рал шта ба у Пр вом ји, али се па мет но пре о бра зио у ис точ но е вроп ског свет ског ра та, ко ји је из ме ђу 1. ја ну а ра 1913. и 1. ја ли бе ра ла. Ве ро вао је да Сло ве ни ју у раз во ју спу та ва ну а ра 1914, пред ло жио рат про тив Ср би је 25 пу та. оста так Ју го сла ви је, а пру жи ла му се нај бо ља мо гу ћа Ми ло ше ви ћев пад ре ла тив но бр зо по ка пи ту ла ци при ли ка: Ми ло ше ви ћев ми ли тант ни на ци о на ли зам. ји озна чио је крај пе ри о да нај те жег за Ср би ју по сле Ипак, по сма тра ти Ку ча на као бал кан ског Ха ве ла ни - бом бар до ва ња у апри лу 1941. Али, то ли ко нај го рих је оправ да но. Изет бе го вић је ди ни ни је имао ко му ни - кри ми нал них еле ме на та из ње го вог пе ри о да оста ло стич ких акре ди ти ва. Због члан ства у гру пи „Мла ди је на по зи ци ја ма вла сти и ис по ста ви ло се не мо гу ће му сли ма ни“ био је три го ди не у за тво ру по сле Дру - по ве ро ва ти да је до ствар ног по бољ ша ња уоп ште гог свет ског ра та. Осам де се тих го ди на је опет за тво - до шло. Је дан од нај жа ло сни јих до га ђа ја је уби ство рен по сле по ли тич ког су ђе ња за на вод но пла ни ра ње Ђин ђи ћа. Кад је по стао гра до на чел ник Бе о гра да ус по ста вља ња му сли ман ске др жа ве. По стао је пред - 1998, сре ди ли смо да му ча со ве ен гле ског др жи су сед ник СДА-е, пр ве од стра на ка одво је них за јед ни ца, пру га јед ног слу жбе ни ка ам ба са де. Ла ко ћа ко јом је осно ва не у Бо сни за из бо ре 1990. Хр ват ски и срп ски уби јен иза зва ла је оп шту ме ђу на род ну осу ду. Но, За опо нен ти че сто су на во ди ли ње го ве вер ске спи се. пад је био за мо рен Ср би јом, осе ћао је да је но во по Као чо век сна жних ака дем ских и вер ских убе ђе ња, гла вље ње ног од но са са За па дом да ле ко а уко ре ње ни је био ви чан ком про ми си ма уоби ча је ним у по ли - ни кри ми нал и ко руп ци ја пре ви ше ен дем ски да би ти ци. За то су ме ђу нар до ни по сред ни ци ра ди је пре го - се ели ми ни са ли. КРАЈ ва ра ли с ње го вим ви ше про за пад но ори јен ти са ним Од сутра нОви фељтОн

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Грмљавина из Канзаса трговци аутомобилима амерички чопери разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде суперљуди стена Лија Преваранти на делу

09.00 10.30 12.00 12.45 14.15 15.00 17.00 18.00 20.20 23.25 23.50 23.55 00.00 00.15 00.45

Пливање Карлинг скијашки скокови Биатлон Пливање Карлинг скијашки скокови Пливање Коњички спорт Голф сви спортови Голф Једрење Олимпијске игре Пливање

„Битлси” и револуција у глави Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda12.decembar2012.

dnevnik

12. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Окултизам, алхемија или астрологија могу данас побудити ваша интресовања. Можда ћете присуствовати предавању или радионици о тим темама или ћете се пријавити за додатне часове.

BIK 20.4-20.5.

Пријатељи који су укључени у уметност или науку желеће данас да се окупе, можда да размене неколико идеја. Требало би да се осећате иновативно. Вероватно имате много тога да допринесете.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Покушајте данас да се много не истичете. Свака пажња коју усмерите ка нечему чиниће вас сумњивим. Не верујте у мотиве оних који запиткују превише или особа које се сувише интересују за вас. Данас можда имате много планова за будућност. Можда ће вам бити тешко да се одлучите који је најфункционалнији. Требало би да будете посебно инспирисани, иновативни и пуни ентузијазма.

После ноћи коју сте лоше преспавали и имали чудне снове можда осећате равнодушност и недостатак мотивације. Саберите се. Могуће је да ћете наићи на могућности које ћете желети да искористите.

Промена расположења и иритантно понашање могли би вам привремено донети неслагање с партнером. Можда вас је неко ненамерно увредио. Очекујте да ће комуникација бити затегнута.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Помоћ на креативним пројектима у смислу рада или промоције може доћи из неочекиваних извора, што ће увећати вашу инспирацију. Осећате се посебно иновативно и требало би да искористите већину тога. Данас ћете можда бити домаћин неких групних активности или састанка у вашем дому. Велики број занимљивих особа могао би томе присуствовати. Поделите с другима своје најбоље идеје.

Данас бисте могли добити узнемирујући телефонски позив од рођака или блиског пријатеља, можда у виду вапаја за помоћ. Не устручавајте се да помогнете некоме у невољи, али будите објективни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Очекујте да ће вас данас инспирација погодити као гром из ведра неба. Ваша машта, иновативност и генијалност су на веома високом нивоу. Шта год да осмислите, требало би да привуче доста пажње.

Експерименти с технологијом могли би открити скривени таленат који нисте знали да имате. Могли бисте се одлучити да развијете те вештине зато што би вам то могло помоћи да увећате своје приходе. Ваш ум размишља хиљаду километара на сат. Запишите све идеје! Након тога прегледајте списак да бисте увидели које идеје су изводљиве, којима можете одмах приступити, а које треба да оставите за касније.

TRI^-TRA^

Де ми Мур опет са ма V REMENSKA

Не ма ни ме с ец да на ка ко су аме рич ки ме ди ји об ја ви ли да је Де ми Мур (50) у ве зи с Ви том Шна бе лом (26), а ве зи је већ до шао крај. За то је, на вод но, кри ва са ма Де ми. Ви то не во ли буч не про во де. У Ма ја ми ју, где је ор га ни зо вао из л о жбу, Де м и је за за б а ву обу кла ве о ма кра т ак шортс и би ла у цен т ру па жње, што се ње н ом деч ку ни ј е до п а л о. Жур ку је на пу стио не ду го по сле по но ћи, а глу ми ца је с Ле ни јем Кра ви цом лум по ва ла до ју т ра. Ка да је сти гла ку ћи, кре вет је био, опет, пра зан и хла дан.

PROGNOZA

VIC DANA

Поподне без снега

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zreњanin

-3

S. Mitrovica -2 Ruma

-1

Panчevo

-2

Vrшac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -1 Niш

-1

Evropa

НО ВИ САД: Хладно уз повремен снег ујутру. По подне суво. Ветар умерен западни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална -2 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Хладно уз повремен снег ујутру и пре подне. Престанак падавина, по подне ће бити већином суво, а на западу следи делимично разведравање. Ветар умерен до појачан западни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минималнa температурa -6, а максималнa -1 степен. СР БИ ЈА: Хладно уз повремен снег ујутро и пре подне. По подне већином суво, а на западу делимично разведравање. Ветар умерен западни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минималнa температурa -8, а максималнa -1 степен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сутра ујутру јак мраз, а током дана сунчано. Постепен пораст температуре у петак и за викенд. У петак поподне наоблачење и ређа појава суснежице и снега на северу. У суботу могућа киша, понегде ледена на северу и у Тимочкој Крајини. У недељу и понедељак кишно, а снежно у уторак.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Осетљивим особама се препоручује стриктно придржавање савета лекара и адекватна заштита од ниских температура. Болови у костима и зглобовима и појачана нервоза очекиване су метеоропатске реакције. Учесницима у саобраћају се препоручује максимална опрезност.

Madrid

Rim

London

Cirih

-4

Berlin

-4

Beч

Varшava

-2

Kijev

-2

Moskva

-9

Oslo

-6

St. Peterburg -4 Atina

Pariz

Minhen

-3

Budimpeшta

-2

Stokholm

-2

- Имам врло радосну вест за тебе - рече отац ћерки. - Јутрос је твој дечко био код мене да те запроси и ја сам му дао твоју руку. - Али, ја не желим да се одвајам од маме - рече она. - То нека те уопште не брине. Можеш слободно и њу да поведеш са собом.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

76 (-1)

Slankamen

230 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

147 (-4)

Zemun

316 (-5)

Bogojevo

140 (-4)

Panчevo

332 (-4)

Smederevo

494 (0)

Baч. Palanka 159 (-1) Novi Sad

159 (-7)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

158 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

232 (3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

220 (-8)

NERA

Hetin

58 (-4)

TISA

-56 (4)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 362 (-13) Beograd

Kusiћ

270 (-6)

34 (-6)

Reшeњe:

DUNAV