Dnevnik 13.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 13. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23647 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU DU [AN ELE ZO VI], PRED SED NIK IO DS-a I [EF VOJ VO \AN SKIH DE MO KRA TA

Ne }e bi ti ko a li ci je sa SNS, spre ma mo se za iz bo re

U AK CI JI KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE LI [E NI SLO BO DE OSUM WI ^E NI ZA MA HI NA CI JE PRI LI KOM PRI VA TI ZA CI JE PU TAR SKIH PRED U ZE ]A

Pri ve de ni Mi ro slav i Mar ko Mi {ko vi}, Mi lo \u ra {ko vi}...

str. 3

PO KRA JIN SKA VLA DA UTVR DI LA NA CRT ZA KO NA O RAZ VOJ NOM FON DU APV

Osni va~ ki ka pi tal de set mi li o na di na ra

Marko Mi{kovi}

str. 3

JU ^E U VOJ VO DI NI

Na sta va nor ma li zo va na u svim {ko la ma U svim {kolama u Vojvodini ju~e je kona~no normalizovana nastava. Po re~ima na~elnika {kolskih uprava u Vojvodini, jo{ uvek u nekim {kolama na nastavu ne dolaze svi u~enici, jer ipak nisu ba{ svi putevi pro~i{}eni, ali se nastava odvija normalno. Da podsetimo, zbog vejavice i nera{~i{}enih puteva, u ponedeqak je u Vojvodini bilo zatvoreno vi{e od 100 {kola, a do 26 se nije moglo ni u utorak. D. D.

str. 12

Miroslav Mi{kovi}

OR GA NI ZA TO RI NOVOSADSKOG MU ZI^ KOG FE STI VA LA PO RU ^I LI

„Eg zit 2013” i na tvr |a vi i u cen tru

Milo \ura{kovi}

NASLOVI

Ekonomija 4 Oya~ki „Hipol” bez zastupnika dr`avnog kapitala 4 Veliki sneg prija p{enici 5 Kosti} na ~elu „Privrednika”

Dru{tvo DEVOJ^ICI RO\ENOJ U ME]AVI PA@WA POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA ZDRAVSTVO

Pokloni za sne`nu Nikolinu

str. 7

str. 11

SPORT

str. 14 – 18

D A NA S 5 6 . I ZB OR „ D NE VN IK OV OG ” S PO R T IST E G O DI NE

Novi Sad PRI HO DI SRP SKE EKO NO MI JE KON CEN TRI SA NI U VE LI KIM KOM PA NI JA MA

Pet od sto fir mi dr `i ce lu pri vre du

str. 5

Sneg stao, ledenice prete str. 9

n RUKOMETA[ICE SRBIJE I FRANCUSKE ZA POLUFINALE

Najvi{a temperatura -1° S

Vojvodina 10 Skup{tina Sombora: Gradska kasa i se~a direktora 10 U Zrewaninu uskoro mo`da fabrika vode 11 Be~ejski vatrogasci br`i od mraza 11 Hrana stigla do zavejanog sala{a kod Kikinde

19 Podunavqe kolevka moderne srpske kulture

Foto: R. Hayi}

n KO[ARKA[I PARTIZANA U BAMBERGU

8 Preduzetnicima preskupo, „^isto}i” nedovoqno 9 U sporednim ulicama glavoboqa zbog snega 9 Kra|a stabala na Fru{koj gori uzela maha

Kultura

Hladno i sun~ano

n VOJVODINA U KUPU O^EKUJE OFK BEOGRAD

6 Gimnazijalcima nagrade za bronze sa nau~ne olimpijade 6 Bawski turizam velika {ansa 6 Porodice te{ko brinu o deci

19 Zavr{eni dani SNP-a u Zagrebu

POLiTikA

~etvrtak13.decembar2012.

USLOVI SRBIJI ZA DOBIJAWE DATUMA PREGOVORA ZA ^LANSTVO U EU

Od integriteta Kosova do Ahtisarijevog plana Bri sel ska vest ni je bi la da smo do bi li da tum za po ~e tak pret pri stup nih pre go vo ra za ~lan stvo u EU, ne go ohra bre we da bi Evrop ski sa vet to mo gao

je iz re ~en stav da se mo ra ju „po vu }i pri pad ni ci srp ske po li ci je i srp skih taj nih po li cij skih i voj nih struk tu ra“. Sle de }i uslov je us po sta vqa we kan ce la ri je za ve zu, o ko joj ovih da na mno go slu {a mo, a na {a tu ma ~e wa s vr ha su dru ga ~i ja od to ga da to zna ~i am ba sa da Pri {ti ne kod nas i na {a ta mo. S 2013. go di nom naj vi {i srp ski fun ci o ne ri na ja vqi va li su pre la zak s teh ni~ kog di ja lo ga na po li ti~ ki, a ta kav bi, po evrop skoj za mi sli, mo rao bi ti u~i ni ti do sre di ne ju na 2013. go na osno vu Ah ti sa ri je vog pla na di ne. De {a va wa na po sled wem i na naj vi {em ni vou re {a va no Sa ve tu pra }e na su za zeb wom i pi ta we Ko so va. i{ ~e ki va wem, iako je jav nost s Od Be o gra da se, {to ve} i ra znih stra na ube |i va na u to da vrap ci zna ju, tra ì pri me na ni je bit no i ne tre ba li ci ti ra svih do sad po stig nu tih do go vo ti da tu mom, a da je bit no da Sr ra s Pri {ti nom, a Vla da je i re bi ja gra bi u svo jim re form skim kla da }e to ura di ti, ozna ~iv {i pro ce si ma. Bi lo ka ko bi lo, i ih kao na sle |e ne oba ve ze od ovog de cem bra, a i do ju na, umno pret hod ne. Do da tu ma bi tre ba go me }e sve za vi si ti od sta va lo po sti }i i do go vor, pod me di Ne ma~ ke i we ne kan ce lar ke An ja tor stvom Vi so ke pred stav ni ge le Mer kel, ali i od na {eg is ce EU Ke trin E{ton, o te le ko pu wa va wa zah te va nor ma li za ci mu ni ka ci ja ma, a ka ù da to je od no sa s Pri {ti nom, od no ukqu ~u je po ziv ni broj za Ko so sno, ka ko EU ka è, stva ra we do vo i li cen cu za ope ra te ra. bro su sed skih od no sa. S 11. de Iz sve ga je, do o~e ki va nog pro cem brom iz ne kih iz vo ra pre ci le} nog oku pqa wa Evro pqa na na zi ra no je i {ta bi to sve tre ba vr hu, a po tom i na zna ~e nog ju na, lo da se ura di po zah te vi ma EU, o~i to da je cen tral ni, je di ni i da bi i za nas pred sto je }e {e glav ni uslov za Sr bi ju – se ver sto me se~ no pred Ko so va i Me to hi se da va we Ir ske je. Ve za no za we ga „evrop skoj dva i na zna ~e nu nor O~i to da je de s et s ed m or k i“ ma li za ci ju od no sa cen tral ni, je di ni bi lo uspe {no u s Pri {ti nom zah i glav ni uslov za ste po va wu ka tev, ve} to li ko Sr bi ju – se ver Uni ji. po no vqen iz Ber Ko so va i Me to hi je Kao pr vi, na li na, je uki da we vo di se po {to va srp skih op {ti na, we te ri to ri jal ili, ka ko se na zi nog in te gri te ta Ko so va, pa nor va ju, pa ra le nih srp skih in sti tu mal no funk ci o ni sa we in te gri ci ja. To tra ì odr à va we lo sa nih pre la za, {to, ka ko ve} kal nih iz bo ra pod pri {tin skom zna mo, u na stav ku di ja lo ga pre - in ge ren ci jom i re {a va we pi ta mi je ra Ivi ce Da ~i }a s ko sov - wa fi nan si ra wa in sti tu ci ja iz skim ko le gom Ha {i mom Ta ~i - Be o gra da, a po Ah ti sa ri ju – no jem, na ja vqe nom za ja nu ar, pred - vac mo ra i}i pre ko Pri {ti ne. vi |a re {a va we pi ta wa ca ri na, I na kra ju, su prot no od ne ka da ko ih na pla }u je i gde ide no vac, {weg {atl-di plo mat skog an ga Pri {ti ni ili lo kal noj srp skoj `ma na biv {eg {e fa di plo ma ti za jed ni ci. Sr bi ja pri tom tre ba je Vu ka Je re mi }a, ne sme mo da da omo gu }i Eulek su da u pot pu - spre ~a va mo Ko so vo da po sta ne no sti is pu ni man dat, a ti me bi ~lan me |u na rod nih or ga ni za ci ja tre ba lo uki nu ti srp ske su do ve i in sti tu ci ja. Ide li to zah tev ko je je po sta vio Be o grad, uz no evrop sko klup ko i do Ist Ri omo gu }a va we ra da okru `nih i ve ra – ve} s pr vim da ni ma 2013. op {tin skih su do va ko ji su deo go di ne jav no sti }e mo `da bi ti ko sov skog si ste ma. Tu je i ra ni - iz ve sni je. D. Milivojevi}

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

Platforma o Kosovu pred poslanicima do kraja godine Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} na ja vio je ju ~e da bi to kom sle de }e sed mi ce s pred sed ni kom Sr bi je tre ba lo da raz go va ra o plat for mi za Ko so vo, i da o~e ku je da se taj do ku ment na |e pred po sla ni ci ma do kra ja go di ne. Ste fa no vi} je no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je re kao da o~e ku je po ziv pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a, kao i da s wim o plat for mi raz go va ra to kom sle de }e sed mi ce, naj ve ro vat ni je u po ne de qak ili uto rak. – O~e ku jem da se do kra ja go di ne stek nu uslo vi za sa zi va we sed ni ce par la men ta na ko joj }e se o plat for mi ras pra vqa ti – re kao je Ste fa no vi}.

Nepodobni DS-ovi amandmani Po s la n i c i DS-a ne g o d o v a l i su ju ~ e zbog to ga {to Vla da Sr bi je ni je pri hva ti l a ni j e d an amand m an te stran k e na pred lo `e ni za kon o jav nim pred u ze }i ma, dok je, ka ko su upo zo ri li, po dr `a la pred lo ge dru gih par ti ja u Skup {ti ni. Od ukup no 79 amand ma na ko je su po sla ni ci pod ne li na pred log za ko na o jav nim pred u ze }i ma, pri hva }e no je oko 20, i to naj vi {e amand ma na opo zi ci o ne Li be ral no-de mo krat ske par ti je. – Mla |an Din ki} i ja ima li smo je dan kra }i raz go vor ov de na za se da wu i utvr di li da je je dan amand man ko ji je pod neo DS pri hva tqiv za we ga – sa op {tio je po sla nik DS-a Bo ri slav Ste fa no vi}. – Ta da je re kao i da }e da se kon sul tu je s ko a li ci o nim part ne ri ma i da se i we mu svi |a taj amand man. Trend vla da ju }e ko a li ci je je da se pri hva ta ju amand ma ni ko je su pod ne li svi osim DS-a, ~ak i ka da su go to vo iden ti~ ni. To je ve o ma opa sna stvar!

On je na veo da je u par lmen tu na de lu „po ku {aj – ko ji ne }e us pe ti – izo la ci je DS-a, we go vog sta vqa wa u po li ti~ ki bu xak, ig n o r i s a w a svih kon s truk t iv n ih pred lo ga“. Ste fa no vi} sma tra da za ta kav po stu pak ne po sto ji ni ka kvo ob ja {e we we, „a da to ni je go lo po li ti kan stvo i po ku {aj za u sta vqa wa DS-a, {to, na rav no, ni ka da ne }e us pe ti“, po ru ~io on, do dav {i: „Na vik ni te se svi, a pre sve ga Vla da, da DS ne }e }u ta ti“.

LDP bio boqi Zbog Ste fa no vi }e vih re ~i ose tio se pro zva nim LDP-ovac Ivan An dri}, po {to je mi ni star Mla |an Din ki} pri hva tio ne ko li ko amand ma na te stran ke. – Vla da je pri hva ti la ne ko li ko na {ih amand ma na, deo smo pre pu sti li re sor nom od bo ru jer smo mi si li da je to bo qe re {e we. Deo je Vla da od bi la. Ta qut wa ko ja sti è iz DS-a je za ni mqi va, ma da Ste fa no vi} ni je bio po sla nik u pro {lom man da tu. Prak su ta kvog po na {a wa uve la je va {a vla da, ko ja je ta ko |e ka da su po sto ja li sli~ ni amand ma ni, bi ra la onaj ko ji è li da usvo ji – na veo je An dri}. U to me {to su wi ho vi amand ma ni pri hva } e n i LDP vi d i po t vr d u da su se ozbiq no ba vi li za ko nom. – Raz u mem da to mo `da iza zi va ne ku vr stu, ne mo gu da ka èm qu bo mo re, to bi bi la te {ka re~, ve} kon ku ren ci je. @e lim da u to me ne vi di te ma nu, ne go da pro sto pro na |e te ener gi ju da sle de }i put bu de te ta ko do bri – kon sta to vao je An dri} Re pli ci rao je Ste fa no vi}: “Mi slim da je ne ko rekt no da se ka è – mi smo se ozbiq no pri pre ma li, a vi ste qu bo mor ni za to {to smo se mi bo qe pri pre ma li. Ako hr li te u za gr qaj Din ki }u i ovoj vla di, hr li te slo bod no! Ne moj te sa mo da se tak mi ~i mo ko }e pre ko ga da za gr li. To ni je na{ ciq – re kao je Ste fa no vi}. Po no vo od go vor An dri }a, uz mol bu da DS „ne uvla ~i we go vu stran ku u bra ko ra zvod nu par ni cu s biv {im ko a li ci o nim part ne rom”. – Ako ima te ne {to da ka è te va {im biv {im ko a li ci o nim par te ri ma ko je ste oda bra li pro {li put ume sto nas, to re ci te wi ma, ali ne moj te to ~i ni ti pre ko na {ih le |a. Pot pu no je be smi sle no op tu ì va ti LDP za bli skost s va {im biv {im ko a li ci o nim part ne rom na ko jeg ste qu ti {to ovaj put ni je hteo s va ma – upo zo rio je An dri}.

dnevnik

pOSlani ^ Ke teMe

Bi}e uspe{nije drugi put Mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki} uka zao je na to da je Vla da Sr bi je pri hva ti la ~ak 29 amand ma na i na veo da je LDP pod neo amand ma ne ko ji po boq {a va ju pred lo è ni za kon o jav nim pred u ze }i ma. Wi ma se, iz me |u osta log, za bra wu je ko ri {}e we jav nih pred u ze }a u po li ti~ ke svr he i re kla mi ra we onih ko ja ima ju mo no pol sku po zi ci ju. Din ki} je ka zao da u Vla di ni je bi lo kon sen zu sa o to me da se pri hva ti amand man DS-a da di rek tor re pu bli~ kog jav nog pred u z e } a ne mo ` e bi t i funk c i o n er stran ke, {to bi zna ~i lo i da ne mo è za mr znu ti stra na~ ku funk ci ju. „Za to sam dao li~ nu po dr {ku tom pred lo gu“, pod vu kao je Din ki}. – î we ni ca je da va {a po sla ni~ ka gru pa na ovaj za kon, osim tog jed nog, za ko ji li~ no sma tram da je ade kva tan, ni je pod ne la amand ma ne s ko ji ma se mi sla è mo, ne po li ti~ ki, ne go su {tin ski. To ne zna ~i da ne }e mo pri hva ti ti va {e amand ma ne na dru ge za ko ne ka da bu du ura |e ni na va qan na ~in – od go vo rio je Din ki} de mo kra ta ma.

~e ti da se pri me wu je u su bo tu, za ka da je za ka zan po ~e tak no ve sed ni ce. Po tom ras po re du, po sla ni ci dve naj ve }e po li ti~ ke stran ke, vla da ju }e Srp ske na pred ne stran ke i opo zi ci o nog DS-a, se de }e na de snoj stra ni sa le, iz ugla pred se da va ju }eg, od no sno na le voj. Pr vo bi tan pred log je bio da na pred wa ci se de le vo u od no su na pred se da va ju }eg, a de mo kra te de sno. Me |u tim, de mo kra te su od bi ja le da se de na me sti ma na ko ji ma su ne ka da se de li ra di ka li, na kon ~e ga je pred sed nik AO Zo ran Ba bi} iz neo pred log da de mo kra te i na pred wa ci sa mo za me ne me sta. Od lu ku su na sed ni ci Od bo ra po dr `a li po sla ni ci vla da ju }ih SNS-a, SPS-a, URSa, PUPS-a, kao i opo zi ci o ni DSS, ni ko ni je bio pro tiv, dok je uz dr `an bio po sla nik DS-a Sr |an Mi ko vi}, a we gov stra na~ ki ko le ga Jan ko Ra da ko vi} ni je gla sao.

Rakowac i Milivojevi} polo`ili zakletvu U par la men tu su ju ~e za me we na jo{ dva po sla ni ka. Sve ~a nu za kle tvu po lo `i li su Ve sna Ra ko wac iz SNS-a i Sr |an Mi li vo je vi} iz DS-a. Ve sna Ra ko wac je u skup {tin skoj klu pi za me ni la stra na~ kog ko le gu Goj ka Ra di }a, ko ji je pod neo ostav ku na to me sto zbog pre la ska na me sto sa vet n i k a pr v og pot p red s ed n i k a Vla d e Alek san dra Vu ~i }a, a Mi li vo je vi} je za me nio biv {eg po sla ni ka DS-a i eks pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a.

^vrst stav Dinki}a

Ko to tamo komponuje

[e f i c a po s la n i~ k og klu b a LSV-a Alek san dra Jer kov re kla je ju ~e da je ta stran ka s ne ko li ko amand ma na po ku {a la da ubla ì pa ter na li sti~ ki od nos pre ma APV i lo kal noj sa mo u pra vi u tom za ko nu. – Po seb no nas za bri wa va to {to se kroz ceo za kon APV tre ti ra iden ti~ no kao i lo kal ne sa mo u pra ve. Sma tra mo da Po kra ji na ipak tre ba da ima dru ga ~i ji tret man – pod vu kla je Alek san dra Jer kov. – Osta }e mo ~vr sti pri sta vu da ceo jav ni sek tor, ukqu ~u ju }i i jav na pred u ze }a, u Sr bi ji, Po kra ji ni, po op {ti na ma, mo ra da po {tu je fi nan sij sku di sci pli nu, a da bi se to spro ve lo, mo ra ju po sto ja ti efek tiv ne sank ci je. Ra di se sa mo o pri vre me noj ob u sta vi, dok se ne is po {tu ju ovi dru gi za ko ni i fi nan sij ska di sci pli na. Ako ho }e mo i è li mo da o~i sti mo du go ve iz pret h od n og pe r i o d a bu k val n o u svim struk tu ra ma, mo ra mo na pra vi ti si stem da ne do zvo li mo stva ra we no vih du go va – ob ja snio je Din ki}. Na pi ta we Alek san dre Jer kov da li }e Re pu bli ka u istom slu ~a ju sa ma se bi ob u sta vi ti bu xet, Din ki} od go va ra „da, iako to mo `da ne o~e ku je te“, a to je pro pi sa no Za ko nom o ogra ni ~e wu ro ko va pla }a wa i Za ko nom o bu xe tu za 2013. go di nu. – To zna ~i da, ako ne ko re pu bli~ ko jav no pred u ze }e ne pla }a oba ve ze pre ma ne kom iz pri vat nog sek to ra, mo è mo do ne se ti od lu ku da ob u sta vi mo is pla tu za ra da u tom pred u ze }u – ob ja snio je Din ki}. I po sla ni ca DS-a Te o do ra Vla ho vi} sma tra da su za ko nom pred vi |e ne pre o {tre ka zne, po put te da se mo è ob u sta vi ti kom plet no iz vr {e we bu xe ta pre ma lo kal nim sa mo u pra va ma, Be o gra du i Po kra ji ni, jer to, ka ko je upo zo ri la, mo è do ve sti do kra ha od re |e ne lo kal ne sa mo u p ra v e ko j a ne m a do v oq n o sop s tve n ih pri ho da.

Na po ~et ku po po dnev ne ras pra ve u Skup {ti ni Sr bi je po sla ni ca DSS-a Mi li ca Ra do vi} re kla je da bi za kon o autor skim pra vi ma tre ba lo da bra ni dru gi mi ni star. – Ne mo è te da mi ka è te da ~o vek ni je li~ no za in te re so van za is hod ove ras pra ve – re kla je ona, i na ve la da je Din ki} kom po no vao za Bo ja na Ra je vi }a Pi ro ma na, Ke bu, Xe na na Lon ~a re vi }a, Ki ki ja Le san dri }a i \or |a Da vi da„. – Mla |an Din ki} je li~ no za in te re so van, on pri ma od re |e ne na kna de or ga ni za ci je mu zi ~a ra Sr bi je. Na to je re a go va la po sla ni ca Sne à na Sto ja no vi}-Plav {i} iz vla da ju }eg URS-a, ~i ji je Din ki} li der, ko ja je na ve la da mi ni star mo è bi ti ak ti van i u dru gim obla sti ma.

Rokada u poslani~kim klupama Od star ta no ve se si je re pu bli~ kog par la men ta va `i }e no vi ras po red se de wa u sa li. Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je od re dio je no va me sta par la men tar ci ma, na kon dva me se ca do go va ra wa i ne za do voq stva DS-a po nu |e nim re {e wi ma. O~e ku je se da }e no vi ras po red se de wa po -

– Mi ni stri ima ju svo je ka ri je re i u dru gim obla sti ma `i vo ta. Ovo je pot pu no pro ma {e na te ma – ka za la je Sne `a na Sto ja no vi}-Plav {i}. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} ka zao je da ni je po vre |en Po slov nik o ra du par la men ta jer Vla da od re |u je ko je wen ovla {}e ni pred stav nik na sed ni ca ma par la men ta. On je do dao da ne bi ula zio u tu ras pra vu jer bi se on da otvo ri lo pi ta we da li po sla ni ci ko ji su vla sni ci kom pa ni ja mo gu u~e stvo va ti u ras pra vi o po je di nim za ko ni ma. Ma ri jan Ri sti ~e vi} iz po sla ni~ ke gru pe vla da ju }e Srp ske na pred ne stran ke ka zao je da Vla da od re |u je svog pred stav ni ka u par la men tu. – [to se ti ~e su ko ba in te re sa, mi ov de ima mo po sla ni ke ra znih za ni ma wa pa smo gla sa li o ra znim za ko ni ma i zaj mo vi ma – ka zao je Ri sti ~e vi}. Po sle kra }e po le mi ke, po sla ni ci su u pri su stvu mi ni stra Din ki }a po ~e li raz ma tra we amand ma na na iz me ne Za ko na o autor skom i srod nim pra vi ma ko je pred vi |a ju uki da we „mu zi~ kog di na ra” za za na tli je i sma we we za ugo sti te qe. S. Stankovi}

TVIT CRTICA Doplata po Ustavu Na adre su ne ka da {a we gra do na ~el ni ce No vog Sa da i na rod ne po sla ni ce Ma je Goj ko vi} sti glo je pi ta we: „Da li }e te se za lo `i ti za to da Voj vo di na do bi je Usta vom pro pi sa nih se dam od sto iz bu xe ta RS?„ Ma ja Goj ko vi} pod se }a: „Bu xet je usvo jen 1. de cem bra„. Na op sa ku „tvi te ra {a”: „Ne ma ve ze {to je ne u sta van?“, Ma ja pod vla ~i: „To oce wu je Ustav ni sud„. Tim po vo dom „tvi te ra {i„ joj ka `u: „Ka kav nam je Ustav ni sud, do ne }e od lu ku da grad |a ni Voj vo di ne tre ba da upla te jo{ +7% u re pu bli~ ki bu xet„. A

Ma ja Goj ko vi} kon sta tu je: „Bi ra li ih oni. Ne ke znam i kao ~la no ve DS-a iz de ve de se tih„.

la iz upo tre be, po la Sr bi je bi funk ci o nal no za ne me lo„.

Ko la`e…

Al’ se nekad dobro jelo

Me di ji na „Tvi te ru„ ob ja vqu ju vest: „Advo ka ti: ’Mi {ko vi} ni je pre tio Vu ~i }u?” Po sla nik SNS-a Dra gan [or maz tvr di dru ga ~i je: „La `u – je ste pre tio„.

Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} ne kri je za do voq stvo: „Ja ko do bar sa sta nak (ru ~ak) s La vro vom. Pu na po dr {ka Ru si je svim ini ci ja ti va ma srp skog pred se da va wa UN. Ide mo da qe!„

Nemi brat

Afere i opozicija

Sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} za pi su je na laj ni: „Kad bi re~ ’bra te’ ne sta -

\or | a Mi t i } a in t e r e s u j e: „Afe r a oko ’Ni bens gru pe’ je po ~e la 2005. [ta je Vla da, s

DS-om na ~e lu, ura di la po vo dom tog pi ta wa?„ Biv {i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac pod se }a: „2005. DS je bio u opo zi ci ji„.

Ako, sestro Funk ci o ner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} ci ti ra re ~i po sla ni ce NS-a i ne ka da {we „mo del si ce”: „Ne ve na Axe mo vi}: ’Na sta vqam bor bu za bo qu Sr bi ju’. Ako, se stro, ima{ gru di ju na~ ke“, „po dr `a va“ je Star ~e vi}. S. St.

politika

dnevnik

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK IZVR[NOG ODBORA DS-a I [EF VOJVO\ANSKIH DEMOKRATA

Ne}e biti nikakve koalicije sa SNS, spremamo se za izbore {qa ja, ni ti je to znak da }e DS i SNS for mi ra ti skup {tin sku ve }i nu na po kra jin skom ili na re pu bli~ kom ni vou.  Kad o~ekujete nove izbore? – To je te {ko pro ce ni ti u ovom tre nut ku. Ima mo pot pu no raz li ~i -

te i zbu wu ju }e po ru ke u tom po gle du iz sa me Vla de Sr bi je. Ali, DS }e sva ka ko usko ro kre nu ti u in ten ziv ne pri pre me za pred sto je }e iz bo re, bez ob zi ra na to da li }e oni bi ti za ne ko li ko me se ci, ili za tri go di ne, s ci qem da na wi ma po be di mo. Jer, sem ovih me dij skih na ja va o bor bi pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ko ja je vr lo se lek tiv na, ne vi di mo ni ti je dan dru gi re zul tat ak tu el ne Vla de Sr bi je, a po seb no ne u eko nom skoj i so ci jal noj sfe ri. Da nas se `i vi mno go go re ne go pre ne ko li ko me se ci, a bo jim se da }e se ta kav trend sa mo na sta vi ti.  U kojoj meri }e hap{ewa nekoliko visokih funkcionera DS-a u okviru borbe protiv korupcije i kriminala ipak uticati na rejting DS-a, bez obzira na to {to je vi smatrate selektivnom? – De mo krat ska stran ka se uvek za la ga la za bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, a ono {to sa da u Sr bi ji ima mo u tom po gle du ni je

Nema sukoba u DS-u zbog vra}awe poslani~kih mandata  Da li bi aktuelna sporewa o vra}awu poslani~kih manadata mogla otvoriti nove sukobe me|u demokratama, s obzirom na to da su Du{an Petrovi} i Vuk Jeremi} odbili da se povinuju pozivu novog partijskog lidera? – DS se od osta lih stra na ka raz li ku je i po to me {to svi ima ju pra vo na svo je mi {qe we, i tu ni je re~ ni o ka kvom tr ve wu ili su ko bi ma. Ne po sto ji od lu ka po ko joj su po sla ni ci oba ve zni da vra te man da te, po sto ji sa mo po ziv pred sed ni ka DS-a da se na {i po sla ni ci ko ji su bi li mi ni stri u pret hod noj vla di Sr bi je, a ~i ji je rad na po sled wim iz bo ri ma oce wen ne za do vo qa va ju }im, po vu ku s tih me sta. Taj po ziv pri hva ti li su Oli ver Du li}, Sne `a na Ma lo vi} i Mir ko Cvet ko vi}, dok ne ki biv {i mi ni stri to ni su u~i ni li. Ali, to ne }e ima ti ni ka kve ne ga tiv ne po sle di ce po funk ci o ni sa we na {e stran ke. ki ra ci o nal no i ko rekt no da pred sed nik Re pu bli ke i pred sed nik Po kra jin ske vla de raz go va ra ju o pro ble mi ma u ko mu ni ka ci ji iz me |u Re pu bli~ ke i voj vo |an ske vla de. Kao {to je ra ci o nal no da se do go vo ri mo o stva ri ma ko je ne mo gu bi ti spor ne, po put obe le `a va wa da tu ma pri sa je di we wa ili de kla ra ci je o rat nim zlo ~i ni ma. Ne ma tu ni ka kvog po li ti~ kog pred u mi -

POKRAJINSKA VLADA UTVRDILA NACRT ZAKONA O RAZVOJNOM FONDU APV

INTERVJU

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {an Ele zo vi} iz ja vio je da DS ne ma ni ka vu na me ru da pra vi „ve li ku ko a li ci ju„ sa Srp skom na pred nom stran kom na re pu bli~ kom ni vou, ni ti da s na pred wa ci ma for mi ra ve }i nu u Voj vo di ni ili Be o gra du. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” ka zao da su na vo di o to me da }e na kon do la ska Dra ga na \i la sa na ~e lo de mo kra ta bi ti otvo re na vra ta za po li ti~ ku sa rad wu iz me |u DS-a i SNS-a, „bi li sa mo me dij ske spe ku la ci je”. – O~i gled no je da su to bi le sa mo me dij ske spe ku la ci je – re kao je Ele zo vi}. – Ne po sto ji ni ka kva na me ra da DS ula zi u vlast sa SNSom – ni na ni vou Be o gra da, ni na ni vou Voj vo di ne, ni ti na ni vou Re pu bli ke. Ta ko |e, ne ma mo na me ru da pra vi mo bi lo ka kvu ve }i nu na re pu bli~ kom ni vou ni s pred stav ni ci ma dru gih po li ti~ kih stra na ka iz ak tu el ne vla da ju }e ko al i ci je. Mi se in ten ziv no pri pre ma mo za iz bo re s ci qem da na wi ma po be di mo i da po sle di ce lo {eg ra da ove vla de is pra vi mo.  Kako onda da se razume saradawa koju uspostavqate s napredwacima u Skup{tini APV – oko inicijativa za obele`avawe Dana prisajediwewa Vojvodine Kraqevini Srbiji, pa deklaracije o osudi zlo~ina nad srpskim stanovni{tvom, pa i nedavni suseret Pajti}–Nikoli}? – I u pret hod nim man da ti ma po sto ja li su do bri par la men tar ni od no si iz me |u po zi ci je i opo zi ci je u voj vo |an skom par la men tu. To je tra da ci ja ka rak te ri sti~ na za Voj vo di nu i ona je u ovom sa zi vu sa mo na sta vqe na. A pot pu no je po li ti~ -

~etvrtak13.decembar2012.

ba{ ka rak te ri sti~ no za de mo kart ski ure |e na dru {tva. Jer, ov de se hap {e wa na ja vqu ju u no vi na ma, a hap se se uglav nom pred stav ni ci sa mo jed ne par tij ske or ga ni za ci je. Oli ver Du li} je do `i veo vi {e me se~ nu me dij sku ha ran gu, u ko joj je op tu `i van za zlo u po tre bu vi {e sto ti na mi li o na evra, da bi se sve sve lo na pri ja vu zbog na vod no pri ba vqe ne ko ri sti za tre }e li ce od

dva i po mi li o na di na ra. DS }e uvek, kao {to je to ~i nio i dok je vo dio pret hod nu vla du i kad se uhva tio u ko {tac s naj ve }im nar ko kar te lom u ovom de lu Evro pe i otvo rio bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, in si sti ra ti na tim pro ce si ma, ali ne ta ko da ta bor ba bu de se lek tiv na, ve} objek tiv na.  Shvatate li ozbiqno najave da nakon brojnih gradova i lokalnih samouprava sledi i pre kom po no va we vlasti u Beogradu? – Gra |a ni Sr bi je na po sled wim iz bo ri ma ja sno su re kli ko ga i ka kvu po li ti ku po dr `a va ju u svo jim lo kal nim sa mo u pra va ma, i na dru gim ni vo i- ma, pa i u Voj vo di ni i u Be o gra du, gde je DS osvo jio naj vi {e man da ta. I sva ko na ru {a va we iz bor ne vo qe gra |a na po pu lar nim pre kom po no va wi ma vla sti za po sle di cu ima ne funk ci o ni sa we tih gra do va i op {ti na, {to se naj bo qe vi di na pri me ru No vog Sa da, ali u dru gim

jinski izbori zbog politi~ke krize oko finansirawa APV, odluka Ustavnog suda o nadle`nostima APV...? – Vla da i Skup {ti na APV funk ci o ni {u u skla du s Usta vom i za ko ni ma ove dr à ve i ~i ne sve da se odr ì po li ti~ ka sta bil nost. Ali, neo p hod no je da i re pu bli~ ki or ga ni po {tu ju za kon ske pro pi se i ustav ne nor me i da obez be |u ju funk ci o ni sa we prav ne dr à ve, a {to pod ra zu me va i po {to va we ono ga {to Ustav ga ran tu je Voj vo di ni. Po kra jin ski or ga ni po {tu ju od lu ku Ustav nog su da. Me |u tim, ne mo è od lu ka bi lo ko jeg dr àv nog or ga na me wa ti iz bor nu vo qu gra |a na ni na lo kal nom ni na po kra jin skom ni vou. A ~i we ni ca je da DS od 2000. go di ne do da nas do bi ja naj ve }u po dr {ku gra |a na Voj vo di ne i za po kra jin ski par la ment i u naj ve }em bro ju op {ti na i gra do va u Po kra ji ni.  Kako onda vidite to {to je danas kqu~ni argument vladaju}ih stranaka u republi~kom paralamentu u odbijawu odre|enih vojvo|anskih predloga vezanih za finansirawe APV – da to nije uradila ni prethodna vlada koju je vodio DS?

Od go vor nost DS-a je ste {to u pret hod nom man da tu ni je usvo jen za kon o fi nan si ra wu APV jer je to osta vi lo mo gu} nost re pu bli~ kim or ga ni ma da ustav nu oba ve zu pre ma Voj vo di ni tu ma ~e po vla sti tom na ho |e wu, a na {te tu gra |a na Voj vo di ne lo kal nim sa mo u pra va ma. Uosta lom, ba{ na pri me ru No vog Sa da vi di mo ko li ko je ta bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la se lek tiv na jer od svih onih kri vi~ nih pri ja va ko je su na pred wa ci pod no si li zbog iz bor ne kra |e, od tre nut ka kad je pre u ze ta vlast u gra du ne ma ni re ~i – po {to su vlast pre u ze li za jed no s oni ma ko je su op tu ì va li da su po ~i ni li kri vi~ na de la u iz bor nom pro ce su. A uve ren sam u to da to bi ra ~i ne }e za bo ra vi ti i da }e na na red nim iz bo ri ma ka zni ti one ko ji su na osno vu pri ti sa ka, ku po vi ne man da ta i pret wi me wa li wi ho vu iz bor nu vo qu u broj nim lo kal nim sa mo u pra va ma, pa even tu al no i u Be o gra du.  A koliko je u tom kontekstu stabilna i sama pokrajinska vlast i da li se i na tom nivou moè o~ekivati „sli~no prekomponovawe”? – DS je na po kra jin skim iz bo ri ma osvo jio go to vo ap so lut nu ve }i nu. A u sa rad wi sa SVM-om i LSVom ima mo sta bil nu dvo tre }in sku ve }i nu. Mo gu da raz u mem ne ~i ju fru stri ra nost ti me {to ne mo è da po be di ni na jed nim iz bo ri ma na te ri to ri ji Voj vo di ne – ni u jed noj voj vo |an skoj lo kal noj sa mo u pra vi, ni ti mo è da do bi je ve }in sku po dr {ku gra |a na APV na par la men tar nim i pred sed ni~ kim iz bo ri ma. Ali, ne mo gu da raz u mem da je ne ko spre man na to da pre kra ja tu iz bor nu vo qu zbog ta kve fru stra ci je.  A da li postoji mogu}nost da se iznude vanredni pokra-

– Sva ka ko da po sto ji na {a objek tiv na od go vor nost. î we ni ca je, me |u tim, da je za re gu li sa we ustav no prav nog po lo à ja Voj vo di ne naj vi {e u~i we no u pret hod nom man da tu, ka da su usvo je ni Sta tut i Za kon o nad le `no sti ma i niz dru gih pro pi sa ko ji su de fi ni sa li po lo àj APV. Od go vor nost DS-a je ste {to u pret hod nom man da tu ni je usvo jen za kon o fi nan si ra wu APV jer je to osta vi lo mo gu} nost re pu bli~ kim or ga ni ma da ustav nu oba ve zu pre ma Voj vo di ni tu ma ~e po vla sti tom na ho |e wu, a na {te tu gra |a na Voj vo di ne. I za to }e mo in si sti ra ti na to me da se taj za kon {to pre usvo ji u Skup {ti ni Sr bi je da bi se ova kvi pro ble mi ot klo ni li.  Nakon izbora za predsednika Izvr{nog odbora DS-a, vi }ete napustiti mesto {efa Pokrajinskog odbora DS-a. Kad }e se birati va{ naslednik i da li je ta~no da }e aktuelni pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin biti jedini kandidat za tu poziciju? – Po kra jin ska iz bor na skup {ti na bi }e ras pi sa na kad ja pod ne sem ostav ku na me sto pred sed ni ka PO i odr à }e se u pro pi sa nim ro ko vi ma, a naj ka sni je do sre di ne fe bru a- ra sle de }e go di ne. O to me ko }e bi ti no vi pred sed nik na {e voj vo |an ske or ga ni za ci je od lu ~i }e de la ga ti na iz bor noj skup {ti ni. Li~ no bih vo leo da se na tim iz bo ri ma po ja vi vi {e kan di da ta. B. D. Savi}

REKLI SU

@ivkovi}: Program za one koji nisu glasali Biv {i pred sed nik Vla de Sr bi je Zo ran @iv ko vi} ka è da stran ka ko ju osni va nu di al ter na ti vu oni ma ko ji ni su gla sa li na ovo go di {wim iz bo ri ma. – Be li li sti }i, kao i jo{ ve }i broj qu di ko ji ni su iza {li na iz bo re ~ak ni da po ni {te li sti}, tra ì li su al ter na ti vu. Mi slim da s tim, ma hom mla dim qu di ma, mo è mo po nu di ti ono {to ti qu di tra è – ka è @iv ko vi}. On ka è da ciq we go ve stran ke ni je da bu de uto ~i {te za qu de ko ji iz la ze „iz ove ili one stran ke”, ne go je ona me sto za qu de ko ji su sprem ni na po li ti~ ku ak tiv nost. Ne ki od qu di ko ji }e bi ti deo no ve stran ke su dok tor prav nih na u ka Ve sna Ra ki}-Vo di ne li} i do cent na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka Vla di mir Pa vi }e vi}, ko ji je ne ka da bio ~lan LDP-a, dok su u pi sa wu ma ni fe sta „Ja sno ka Evro pi” po mo gli i pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du i po li ti~ ki ana li ti ~ar Du {an Pa vlo vi} i Ve sna Pe {i}.

Ayemovi}: Qudima smeta moja pojava – O~e ki va la sam da }e se po di }i pra {i na oko mog go vo ra jer svi ti be smi sle ni na pa di po ~i wu jo{ ka da sam se po ja vi la u po li ti ci – ka `e po sla ni ca Ne ve na Axe mo vi}. We no obra }a we jav no sti i skup {tin skim ko le ga ma od pre ne ko li ko da na di glo je ve li ku pra {i nu u me di ji ma. – Qu di ma o~i gled no sme ta mo ja po ja va, kao i po ja va qu di ko ji `e le su {tin ski, a ne sa mo de kla ra tiv no da se bo re za svoj na rod. Ja ne mam na me ru da zbog zlih qu di ko ji po ceo dan smi {qa ju ka ko da pri kri ju svo ja ne de la i {te tu ko ju su na ne li gra |a ni ma Sr bi je u pro te klih 12 go di na pre sta nem da se bo rim za bo qu Sr bi ju – re kla je po sla ni ca Ne ve na Axe mo vi} u in ter vjuu za emi si ju „Eks klu ziv”. Ona je ta ko |e is ta kla da je po no sna na svoj do sa da {wi rad, kao i da ret ko ko ima pri li ku da s tri de set go di na po sta ne po sla nik.

Osniva~ki kapital deset miliona dinara Po kra jin ska vla da je na ju ~e ra {woj sed ni ci utvr di la na crt za ko na o raz voj nom fon du AP Voj vo di ne i po hit nom po stup ku ga upu ti la Skup {ti ni APV na raz ma tra we i usva ja we, sa op {te no je iz Vla de. Skup {ti na Voj vo di ne bi se o tom ak tu mo gla iz ja sni ti su tra, bu du }i da se ta da odr `a va ra ni je za ka za na sed ni ca i da je wen pred sed nik I{tvan Pa stor na ja vio ta kvu mo gu} nost. „Na crt za ko na o raz voj nom fon du APV sa ~i wen je u skla du s ne dav no pot pi sa nim spo ra zu mom

Rok za osnivawe fonda Na cr tom za ko na o raz voj nom fon du pro pi sa ni su i ro ko vi za we go vo osni va we. Pro pi sa no je da }e Re pu bli~ ka i Po kra jin ska vla da u ro ku od osam da na od da na stu pa wa na sna gu tog za ko na za kqu ~i ti ugo vor o osni va wu fon da. Vla de Sr bi je i Vla de APV o pre no su imo vi ne i oba ve za Raz voj ne ban ke Voj vo di ne”, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da je tim spo ra zu mom pred vi |e no da }e APV ini ci ra ti do no {e we za ko na o raz voj nom fon du APV po hit nom po stup ku, te da }e Vla da Sr bi je pri hva ti ti do no {e we tog za ko na, ta ko |e, po hit nom po stup ku i uvr sti ti pred log za ko na na pr vu na red nu sed ni cu Na rod ne skup {ti ne. Ka ko se na vo di, za ko nom o raz voj nom fon du APV ure |u je se osni va we, po lo `aj, na ~in fi nan si ra wa, po slo vi, upra vqa we, kon -

tro la ra da, nad zor i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za rad raz voj nog fon da APV, ko ji se osni va za jed ni~ kim vla sni~ kim u~e {}em APV i Re pu bli ke Sr bi je. Pred vi |e no je da se fond re gi stru je u skla du sa Za ko nom o pri vred nim dru {tvi ma, kao dru {tvo s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, te da svo ju prav nu for mu mo è pro me ni ti u ak ci o nar sko dru {tvo, u skla du s od lu kom skup {ti ne raz voj nog fon da APV. „Osni va~ ki ka pi tal fon da tre ba da bu de nov ~a ni ulog u ukup nom iz no su od de set mi li o na di na ra, a u osnov nom ka pi ta lu fon da, APV u~e stvu je sa 78,11 od sto, dok Re pu bli ka Sr bi ja u~e stvu je s 21,89„. Pred vi |e no je da fond „tre ba da u~e stvu je u re a li za ci ji pro gra ma i pro je ka ta ba zi ra nih na eko nom skim prin ci pi ma Po kra ji ne Voj vo di ne, u ci qu raz vo ja pri vre de, po qo pri vre de, pred u zet ni {tva, te pod sti ca wa osni va wa ma lih i sred wih pred u ze }a, za po {qa va wa, iz vo za, rav no mer nog re gi o nal nog raz vo ja i dru gih pro gra ma i pro je ka ta iz iz vor nih ili po ve re nih nad le `no sti„. Na vo di se da fond tre ba da se ba vi po slo vi ma ko ji se od no se na odo bra va we kre di ta, tr go vi nu har ti ja ma od vred no sti, sti ca we ak ci ja i ude la na osno vu prav nih po slo va, ukqu ~u ju }i i kon ver zi ju po tra ì va wa, i dru gim po slo vi ma u skla du sa za ko nom. Do da je se da se no vac za oba vqa we po slo va raz voj nog fon da APV mo è obez be |i va ti iz pri ho da sa mog fon da, bu xe ta, do na ci ja i po mo }i stra nih i do ma }ih prav nih i fi zi~ kih li ca, te pro me ta har ti ja ma od vred no sti i dru gih iz vo ra u skla du sa za ko nom. S. K.

Kalanovi}: Mewa}emo Ustav Mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu Ve ri ca Ka la no vi} na ja vi la je ju ~e da }e Sr bi ja u na red nom pe ri o du pro me ni ti Ustav ra di „su {tin ske de cen tra li za ci je”. Na go di {woj skup {ti ni Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na u be o grad skom Cen tru „Sa va”, ona je re kla da Sr bi ja u pro ce su pri stu pa wa Evrop skoj uni ji tre ba vi {e nad le `no sti da pre ne se na gra do ve i op {ti ne. Go vo re }i o prek si no} noj od lu ci Sa ve ta EU da }e u mar tu po no vo raz ma tra ti da li Sr bi ja is pu wa va uslo ve za do bi ja we da tu ma pre go vo ra o ~lan stvu, ona je ka za la da je ta od lu ka „ohra bru ju }a” upr kos svim pro ble mi ma. Po we nim re ~i ma, gra do na ~el ni ke i pred sed ni ke op {ti na tre ba bi ra ti na ne po sred nim iz bo ri ma, a ne ka ko se sa da bi ra ju – u lo kal nim skup {ti na ma.

REAKCIJE U ZREWANINU NA OSTAVKU IVANA BO[WAKA (SNS)

DS: Gradona~elnik nastavqa da kr{i zakon Grad ski od bor De mo krat ske stran ke u Zre wa ni nu oce nio je, po vo dom od lu ke zre wa nin skog gra do na ~el ni ka Iva na Bo {wa ka da pod ne se ostav ku na me sto po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne, da je funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke jo{ jed nom do ka zao da ne po {tu je ni je dan za kon, kao ni od lu ke vi {ih in stan ci. De mo kra te su na ve le da je Bo {wak pod neo ostav ku na me sto po kra jin skog po sla ni ka, iako je od Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je i spre ~a va wa su ko ba in te re sa do bio re {e we u ko jem se ja sno ka `e da mo ra pod ne ti ostav ku na „mla |u„ funk ci ju, {to je u ovom slu ~a ju funk ci ja gra do na ~el ni ka. – O~e ku je mo da se nad le `ni ogla se i upo tre be sva prav na sred stva da se ovo gru bo kr {e we za ko na sank ci o ni {e – iz ja vio je port pa rol zre wa nin skih de mo kra ta Dra gan Sta ni {i}. Od bor ni ca SNS-a u Skup{t ni gra da Zre wa ni na So wa Ni ko li}, me |u tim, re kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re da je Od bor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, kao dru go ste pe ni or gan, od re dio da se Bo -

{wak mo ra od re }i jed ne od dve funk ci je, ne pre ci zi ra ju }i ko je. – I po red kon sta ta ci je da je za kon sko re {e we ne pre ci zno po pi ta wu su ko ba in te re sa, Ivan Bo {wak je po stu pio u skla du sa sta vom Agen ci je, iako je iz gla san za po kra jin skog po sla ni ka od gra |a na u ~ak tri iz bor na kru ga. On sma tra da je funk ci ja gra do na ~el ni ka po god ni ja za ak tiv no spro vo |e we po li ti ke na te re nu, i sa mim tim omo gu }a va ade kvat ni je de lo va we u skla du s in te re si ma gra |a na Zre wa ni na, te obez be |u je da se kroz sa rad wu s dru gim gra do vi ma i ze mqa ma is ko ri sti raz voj na {an sa ko ju Zre wa nin ima – re kla je So wa Ni ko li}, i do da la da }e gra |a ni, s dru ge stra ne, mo }i da is ko ri ste svo je za kon sko i de mo krat sko pra vo i da na van red nim iz bo ri ma za po kra jin skog po sla ni ka po ve }in skom si ste mu oda be ru svog pred stav ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne. Bo {wak je na ja vio da }e se da nas u pod ne obra ti ti me di ji ma po vo dom ostav ke ko ju je pod neo na me sto po kra jin skog po sla ni ka. @. B.

ekonomija

~etvrtak13.decembar2012.

PRE VI RA WA U HE MIJ SKOJ IN DU STRI JI U OYA CI MA

„Hi pol” bez za stup ni ka dr `av nog ka pi ta la

Ini ci ja ti vom Sa mo stal nog i Ne za vi snog sin di ka ta he mij ske in du stri je „Hi pol“ u Oxa ci ma, otvo ren je po stu pak raz re {e wa do sa da {we pri vre me ne za stup ni ce dr `av nog ka pi ta la te kom pa ni je Rad mi le Ma li vuk iz Oxa ka i ne ko li ko ~la no va Nad zor nog od bo ra. U zva ni~ nom sa op {te wu pred stav ni ka re pre zan ta tiv nih sin di ka ta „Hi po la“ re ~e no je da je za tra `e na sme na, zbog na vod no ni za rad wi ko je su one mo gu }i le nor ma lan rad i jer su na ve de ne oso be svo jim de lo va wem pra vi le smet we u ope ra tiv nom ra du kom pa ni je.

De le ga ci ja sin di ka ta „Hi po la“ je na sa stan ku u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de iz ne la pro ble me ve za ne za svoj zah tev, ko ji su uva è ni. Na sa stan ku su bi li pri sut ni dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de Ivi ca Ko ji}, di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di slav Cvet ko vi} i dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu eko no mi je Mi {el Ni ko li}. Pred stav ni ci „Hi po la“ na sa stan ku su bi li, pred sed ni ca Nad zor nog od bo ra „Hi po la“ Sne à na Se dlar, ge ne ral ni di rek tor Pa vel Pe tro vi}, pred stav ni ci re pre zan ta tiv nih sin di ka ta Sa {a Di mi tri je vi} i Igor Se na {i, kao i po ve re nik Gran skog sin di ka ta he mi je i ne me ta la Veq ko Va ja gi}. – Ja sam jo{ 30. no vem bra pod ne la neo po zi vu ostav ku na me sto pri vre me nog za stup ni ka dr -

àv nog ka pi ta la „Hi po la“ – re kla nam je Rad mi la Ma li vuk. – Na to me sto me je po sta vi la Agen ci ja za pri va ti za ci ju, ko ja je di no mo è i da me sme ni. Pod ne la sam ostav ku ko ja sa dr ì 17 ta ~a ka s obra zlo è wem, a raz log ostav ke je ne mo gu} nost da qeg ra da, zbog okol no sti ko je }u ka sni je iz ne ti. Ka da do bi jem raz re {e we s me sta za stup ni ce dr àv nog ka pi ta la „Hi po la“, è lim da oba ve stim jav nost o svim rad wa ma ko je su me na te ra le da pod ne sem ostav ku i ko je mi ni su do zvo li le da i da qe osta nem na tom me stu. Po dig nu ta je

prak ti~ no haj ka na me ne i bi }u pri nu |e na na to da za tra ìm po li cij sku za {ti tu. Pred sed ni ca NO „Hi po la“ Sne à na Se dlar ni je è le la da ko men ta ri {e zah tev sin di ka ta rad ni ka „Hi po la“ i re kla je da je za wu bi lo nor mal no da se sta vi na stra nu re pre zen ta tiv nih sin di ka ta fir me u ko joj je ra di la 20 go di na i da ih po dr ì. Rad mi la Ma li vuk je ru ko vo di lac eks po zi tu re Raz voj ne ban ke Voj vo di ne u Oxa ci ma, bi la je ~lan G17 plus i je dan od funk ci o ne ra Op {tin skog od bo ra stran ke, a ka ko sa zna je mo, pre iz ve snog vre me na je pod ne la ostav ku na ~lan stvo. Ka ko sa zna je mo, po sta vqen je no vi za stup nik dr àv nog ka pi ta la he mij ske in du stri je „Hi pol“ i da }e se na red nih da na po ja vi ti u „Hi po lu“. S. Mi ler

„Ba nat se me” na pro da ju Ste ~aj ni uprav nik „Ba nat se me na” Dra gan Bo `i} za ka zao je za 20. de cem bar pro da ju imo vi ne tog ste ~aj nog du `ni ka. Dok je 13. de cem bar od re dio kao kraj wi rok za ot kup do ku men ta ci je. U Pri vred nom su du u Zre wa ni nu, ste ~aj u „Ba nat se me nu” je otvo ren 24. no vem bra 2011, po sle du go traj ne blo ka de ra ~u na i is ka za nog du ga od 203 mi li o na di na ra, a na zah tev Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ko ja je pri ja vi la po tra `i va we od 157 mi li o na di na ra. Mno go broj ni po ve ri o ci su, po ~et kom apri la 2012, is ka za li

po tra ì va wa ~ak od oko 1,8 mi li jar di di na ra. Ste ~aj ni uprav nik Bo ì} sa op {tio je ta da da pri zna je dug od oko 280 mi li o na di na ra, dok su mno ge fir me upu }e ne da po tra ì va wa do ka ù na su du. Ne ka da uzor nu zre wa nin sku se me nar sku kom pa ni ju, po sle pri va ti za ci je, sve do uvo |e wa ste ~a ja, po tre sa le su afe re. Imo vi na „Ba nat se me na” pro ce we na je na oko 550 mi li o na di na ra. U Zre wa ni nu su naj vred ni ji si lo si i skla di {ta, a po seb no }e se pro da va ti si los u Bo to {u.

Ve li ki sneg pri ja p{e ni ci Obil ne sne `ne pa da vi ne do bro do {le su p{e ni ci i osta lim je se wim str nim `i ti ma jer }e ih do bro za {ti ti ti od ni skih tem pe ra tu ra. Kad se sneg bu de to pio obez be di }e i neo p hod ne zim ske za li he vla ge u ze mqi {tu, iz ja vio je stru~ wak u Po qo pri vred noj sta ni ci No vo Sad Ta to mir Sr |a nov. Oko 40 cen ti me ta ra sne ga, ko li ko je sad na wi va ma u ju `noj Ba~ koj, do sta je do bar “po kri va~” za p{e ni cu ko ja je na tom pod ru~ ju, na po vr {i na ma ve }im od 50. 000 hek ta ra, po se ja na uglav nom u op ti mal nom ro ku i u zim ski pe riod “u{la” iz bo ko re na i u vr lo do brom sta wu, re kao je Sr |a nov.

Ma we {te te na use vi ma bi lo je od na pa da mi {e va, a na po je di nim par ce la ma uo~e ne su i po ja ve bo le sti, kao i “`u ti la” ili “cr ve ni la” na biq ka ma, ko je su naj ve ro vat ni je po sle di ca re zi dua, od no sno osta ta ka u ze mqi {tu he mij skih sred sta va ko ji ma su tre ti ra ni pret hod ni use vi. Ka ko je Ta njug u ob ja sni la sa vet ni ca za za {ti tu bi qa pri toj po qo pri vred noj sta ni ci Mi le na Pe trov, „`u ti lo„ p{e ni ce se po ja vi lo uglav nom na onim po vr {i na ma na ko ji ma su pre du se vi bi li so ja ili ku ku ruz, a zbog le to {we su {e pe sti ci di ili her bi ci di ko ji ma su pr ska ni

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,6984

113,9780

116,5995

111,3565

Australija

dolar

90,4880

92,3347

94,4584

90,2110

Kanada

dolar

87,1011

88,8787

90,9229

86,8345

Danska

kruna

14,9698

15,2753

15,6266

14,9240

Norve{ka

kruna

15,2030

15,5133

15,8701

15,1565

[vedska

kruna

12,9222

13,1859

13,4892

12,8826

[vajcarska

franak

92,1376

94,0180

96,1804

91,8556

V. Britanija

funta

138,4291

141,2542

144,5030

138,0054

SAD

dolar

85,9351

87,6889

89,7057

85,6721

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 12. 2012. godine

ni su do voq no sa pra ni u du bqe slo je ve ze mqi {ta. Zbog su {e je p{e ni ca na ne kim par ce la ma se ja na po sle re du ko va ne ob ra de ze mqi {ta a ne ora wa ta ko da bi i to mo gao bi ti je dan od raz lo ga za po ja vu `u ti la

na biq ka ma, re kla je Mi le na Pe trov, na po mi wu }i da }e even tu al ne po sle di ce pre ci zni je mo }i da se utvr de na pro le }e. Ona je do da la da su, pre ovog sne ga, na `it nim po qi ma u Ju `no ba~ kom okru gu uo~e ne i po ja ve biq nih va {i, kao i na pa da in sek ta `it nog ba u qa ra, ali se o~e ku je da }e ra ta ri, pri me nom od go va ra ju }ih me ra, uspe {no “iz vu }i” p{e ni cu i dru ge str ni ne iz tih uglav nom uobi ~a je nih pro ble ma. Ove je se ni je p{e ni com u Sr bi ji po se ja no od 550. 000 do 570. 000 hek ta ra, {to je za oko 100. 000 hek ta ra vi {e ne go pro {le go di ne.

BA^ KO PA LA NA^ KA OP [TI NA NE OD U STA JE OD DR @AV NIH ORA NI CA KO JE KO RI STI VOJ SKA

„Ka ra |or |e vo” }e i}i i na sud? Sneg je po krio ora ni ce u ata ru Ka ra |or |e va, od no sno vi {e od 4.000 hek ta ra wi va ko je su dr àv no vla sni {tvo, a na ko je na osno vu dr à vi ne pra vo na ko ri {}e we po la è Voj na usta no va “Mo ro vi}“, od no sno wen po gon u Ka ra |or |e vu, ko ji je i sam do pre ne ko li ko go di na bio voj na usta no va. Tu ze mqu oko po la ve ka ko ri sti Voj ska, a to kom ok to bra i no vem bra po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i iz okol nih se la blo ki ra li su poq ske pu te ve i ni su do zvo qa va li voj nim trak to ri ma da oru i se ju. âk su i sa mi po qo pri vred ni ci ora li i se ja li, tvr de }i da „Ka ra |or |e vo“ go di na ma da je ze mqu u pod za kup, {to za ko nom ni je do zvo qe no, a da od ne ka da ve li kog kom bi na ta ni je osta lo ni {ta jer je oko 800 rad ni ka osta lo bez po sla. Ba~ ko pa la na~ ka op {ti na, pak, tvr di da je to dr àv na ze mqa i da u skla du sa Za ko nom o dr àv nom po qo pri vred nom ze mqi {tu ona mo ra bi ti une ta u op {tin ski go di {wi pro gram za {ti te, ure |e wa i ko ri {}e wa po qo pri vred nog ze mqi {ta za 2013. Ta kav stav ima i Mi ni star stvo po qo pri vre de, a Pa lan ~a ni ka ù da ima ju po dr {ku i u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za po qo pri vre du. Lo kal na sa mo u pra va is ti ~e da sva dr àv na ze mqa mo ra da se li ci ti ra po

Fo to: R. Hayi}

Od nekada velikog kombinata nije ostalo skoro ni{ta a oko 800 radnika ostalo bez posla osno vu jav nog ogla sa, od no sno da se da je u za kup ono me ko po nu di naj bo qe uslo ve, a mo `e kon ku ri sa ti i Voj ska Sr bi je. Ova ko, ve le u lo kal noj sa mo u pra vi, op {ti na i dr `a va go di {we gu be oko 100 mi li o na di na ra. O{tin sko jav no pra vo bra ni la {tvo upo zna lo je s tim pro ble mom Mi ni star stvo po qo pri vre de, a svim za in te re so va ni ma u spo ru op {tin ska upra va je ob ja sni la da }e pred nad le -

`nim su dom za tra ì ti uvo |e we me re pri vre me ne za bra ne ras po la ga wa pred met nim dr àv nim ze mqi {tem. Istim do pi som is tak nu to je da }e op {ti na Ba~ ka Pa lan ka bi ti pri nu |e na na to da po kre ne sud ske po stup ke pro tiv svih uzur pa to ra tog dr àv nog ze mqi {ta, bez ob zi ra na to da li je to VU „Mo ro vi}“ ili ne ko dru go prav no ili fi zi~ ko li ce. Nad le `ni u op {ti ni ka ù da se iz sve ga vi di da ni ko iz

lo kal ne sa mo u pra ve ne sto ji iza onih ko ji su de li mi~ no uzur pi ra li dr àv ne wi ve u Ka ra |or |e vu. Ve le da ba~ ko pa la na~ ka op {ti na è li le gal no da ostva ri ciq, od no sno da za sve va ì Za kon o dr àv nom po qo pri vred nom ze mqi {tu. Sa zna li smo da su se ne dav no u pro sto ri ja ma Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva u No vom Sa du sa sta li, osim pred stav ni ka Tu ì la {tva, pred stav ni ci ba~ ko pa la na~ ke op {ti ne, VU „Mo ro vi}“, Voj ne po li ci je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va. Tu ì la {tvo je tra ì lo re le vant nu do ku men ta ci ju ve za nu za spor no ze mqi {te i do ga |a wa oko we ga. Nad le `ne slu `be, sa zna li smo od nad le `nih, in den ti fi ko va le su sve one ko ji su u~e stvo va li u uzur pa ci ji (od no sno ko ji su na svo ju ru ku ora li i se ja li na sto ti ne hek ta ra dr àv ne ze mqe). Do du {e, ~u lo se da se oni ni su ni kri li pa su sa mi do sta vi li po dat ke o uz o ra nim i po se ja nim po vr {i na ma. Ov de ka ù da je na Tu ì la {tvu da od lu ~i da li }e pro tiv uzur pa to ra dr àv nog ze mqi {ta i wi ho vih pod stre ka ~a po kre nu ti kri vi~ ne po stup ke ili }e osta vi ti Mi ni star stvu od bra ne da sa mo stal no od lu ~i o to me da li }e ono, kao o{te }e na stra na, po kre ta ti kri vi~ ne po stup ke za na kna du {te te. M. Su yum

Pri zna we VIP Fon du Fond za po dr {ku in ve sti ci ja u Voj vo di ni VIP Fond za u zeo je tre }e me sto na kon kur su za naj bo qi di gi tal ni mar ke ting re gi o na, ko ji je ras pi sao ma ga zin „Ef-di-aj In te li xens„, deo „Faj nen {el Taj msa„, sa op {te no je ju ~e. Taj ~a so pis ana li zi ra tr ì {ta i pru à in for ma ci je oni ma ko ji pro mo vi {u svo ju lo ka ci ju, tra è bi znis lo ka ci ju ili ana li zi ra ju tren do ve. VIP Fond se na {ao na li sti pet naj bo qih IPA agen -

ci ja u sve tu (agen ci je za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja) po na ~i nu na ko ji na In ter ne tu pro mo vi {u svo je re gi je. Austra lij ska agen ci ja „In vest Vik to ri ja„ je za u ze la pr vo me sto, ka nad ska „No va Sko {a bi zniz„ je dru ga, {ved ska agen ci ja „Ve ster bo ten in vest ment ej xen si„ je na ~e tvr tom a ho land ska „Vest Ho land fo rin in vest ment ej xen si„ za u ze la je pe tu po zi ci ju na toj li sti. „Ef di aj in te li -

xens„ je ana li zi rao di gi tal ne mar ke tin {ke kam pa we i „on lajn” pro mo ci je IPA, raz voj nih eko nom skih agen ci ja i dru gih or ga ni za ci ja ko je se ba ve pri vla ~e wem stra nih in ve sti ci ja, i to u vi {e ka te go ri ja. Oce wi va ni su naj bo qa stra te gi ja u di gi tal nom mar ke tin gu, naj bo qi veb saj to vi, naj bo qa upo tre ba dru {tve nih mre `a, na ji no va tiv ni ja stra te gi ja u di gi tal nom mar ke tin gu...

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Frikom, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (510,67 0,61)

20,00

10.906

65.436

Planinka, Kur{umlija

5,88

14.400

144.000

AIK banka, Ni{

0,06

1.701

14.046.632

Tigar, Pirot

4,09

229

4.350

NIS, Novi Sad

1,21

753

14.290.405

Neoplanta, Novi Sad

4,05

437

180.220

Imlek, Beograd

-0,03

3.197

8.169.422

4,00 Promena

26 Cena

5.200 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,69

1.160

113.680

Energoprojekt holding, Beograd

-19,65

12.450

24.900

1,23

577

11.542

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Univerzal banka, Beograd

-9,02

1.119

3.357

-1,17

422

330.110

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

-8,82

310

24.800

Soja protein, Be~ej

0,83

731

19.667.652

Jubmes banka, Beograd

0,73

8.057

2.892.494

Metalac, Gorwi Milanovac

0,42

1.680

2.688.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,43

2.200

110.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,02

4.552

455.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

300.000

Veterinarski zavod, Subotica

1,85

550

54.987

Tigar, Pirot

4,09

229

4.350

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom Po{tanska {tedionica PB, BG

Dunav osigurawe, Beograd Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-4,00 -2,78 Promena

720 70 Cena

720 24.572 Promet

Soja protein, Be~ej

0,83

731

19.667.652

NIS, Novi Sad

1,21

753

14.290.405

Agrovojvodina eksp-imp, N. Sad

0,00

300

Neoplanta, Novi Sad

4,05

437

180.220

Sava Kova~evi}, Vrbas

0,00

3.370

84.250

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik STI GLA KRE DIT NA LI NI JA IZ NE MA^ KE

Ka ma te ni `e od 10 od sto

Preduze}ima, doma}instvima i lokalnim samoupravama u Srbiji od ju~e su dostupni zajmovi iz kreditne linije Nema~ke razvojne banke (NRB). Zajmovi su u iznosu od 100 miliona evra, najavqeno je u Narodnoj banci Srbije (NBS). Banka NRB je u ime nema~ke vlade odobrila kreditnu liniju Srbiji za finansirawe projekata u oblasti poqoprivrede, energetske efikasnosti, obnovqivih izvora energije i op{tinske infrastrukture.

Gu ver ner Jor go van ka Ta ba ko vi}

Krediti }e se korisnicima plasirati preko posredni~kih banaka - Komercijalne, Prokredit banke i â~anske banke, a NBS je agent Republike Srbije u realizaciji tog zajma. Komercijalna banka plasira}e 30 miliona evra u poqoprivredu i prehrambenu industriju i 25 miliona evra za op{tinsku infrastrukturu. Guverner NBS Jor go van ka Ta ba ko vi} je ocenila da je za Srbiju zna~ajna pomo} koju dobija od nema~ke vlade za ekonomski razvoj i poboq{awe kavliteta ìvota gra|ana. Ona je istakla da }e najve}i deo kredita od NRB-a biti iskori{}en za poqoprivrednu i prehrambenu proizvodwu, koja ima velike potencijale za izvoz. Predsednik Izvr{nog odbora â~anske banke Dra gan Jo va no vi} je rekao da }e kamatne stope na zajmove iz kreditne linije NRB-a biti mawe od dvocifrenih.

~etvrtak13.decembar2012.

PRI HO DI SRP SKE EKO NO MI JE KON CEN TRI SA NI U VE LI KIM KOM PA NI JA MA

Pet od sto fir mi dr ì ce lu pri vre du Ukupno 5.000 preduze}a u Srbiji ostvaruje 82 odsto prihoda celokupne privrede, pokazuju podaci iz publikacije „TOP 500” koju su pripremili nedeqnik NIN, „Altis Kapital” i Hipo Alpe Adria banka. Predsednik Izvr{nog odbora te banke Vla di mir û pi} ukazuje da to zna~i da su se u vreme krize mnogo brè razvijale velike kompanije. - Te kompanije ~ine svega pet odsto svih preduze}a u Srbiji, i zapo{qavaju 65 odsto radnika. To predstavqa veliki problem za privredu cele zemqe, jer je dovoqno da jedna od kompanija koja je u top 100 prestane sa radom, kao {to je to bio slu~aj sa @elezarom Smederevo, pa da se na|emo u dubiozi. Zato neophodna disperzija - rekao je ûpi} na predstavqawu publikacije u Beogradu. U publikaciji „TOP 500” se prvi put daje prikaz 500 najve}ih privrednih subjekata u Srbiji mereno poslovnim prihodima. Rangirawe i analiza najve}ih preduze}a su ra|eni na bazi finansijskih izve{taja i osnovnih podataka pribavqenih od Agencije za privredne registre. Direktor Altis Kapitala Mar ko Mi }a no vi} ukazao je da publikacija sagledava ukupnu snagu privrednih subjekata izraènu kroz wihove prihode, i da su wom obuhva}ene firme koje diktiraju tempo u na{oj ekonomiji. On je ukazao i da kratkoro~ni dugovi u~estvuju sa 82 odsto u ukupnom kreditnom finansirawu tih kompanija, kao i da su koncentrisani na velika preduze}a u doma}em vlasni{tvu. - Zabriwava i podatak je da negativni neto obrtni kapital u

Naj ve }i: NIS, EPS, Te le kom... Od prvih 10 preduze}a na listi, Naftna industrija Srbije ima najve}i poslovni prihod za 2011. godinu od 192,6 milijardi dinara (1,7 milijardi evra), dok je na drugom mestu Elektroprivreda Srbije sa 190,3 milijardi dinara. Na listi najuspe{nijih 10 preduze}a nalaze se i Telekom Srbija (114 milijardi dinara), „Delta Holding” (111,9 milijardi dinara), „Delez Srbija” (104,9 milijardi dinara), JP „Srbijagas” (79,9 milijardi dinara), „Ju-Es Stil Srbija” (72,9 milijardi dinara), „Viktorija Grupa” (57,8 milijardi dinara), „Merkator” (53 milijardi dinara) i „Tarket” (51,6 milijardi dinara). 2011. godini dostigao 322 milijarde dinara za top 500 preduze}a, {to je rast od ~ak 50 odsto u pore|ewu sa 2010. godinom - naveo je Mi}anovi}, napomenuv{i da je to tri posto wihove ukupne imovine. On je naveo i da preduze}a u vlasni{tvu dr`ave generi{u 20 odsto prihoda top 500 firmi, a zapo{qavaju ~ak 42 odsto ukupnog broja radnika i nose 38 odsto duga. Mi}anovi} je ocenio da izazov za dr`avu kao regulatora, ali i

OLAK [I CE KOM PA NI JA MA PRI LI KOM PLA ]A WA DA @BI NA

PDV pu tem in ter ne ta, br `e i jef ti ni je Stru~waci Privredne komore Srbije nedavno su izra~unali da je preduze}ima u Srbiji potrebno 30 dana godi{we da bi platila sve poreze i ostala davawa i da`bine. Toliko zaposleni zadu`eni za to provedu obavqaju}i taj posao. Wihovo

stavniji na~in pla}a svega 180. Jasna Mati} je ~ak apelovala na ra~unovodstvene agencije, koje uglavnom i obavqaju taj posao za mawe kompanije i preduzetnike, da {to pre po~nu uplate putem elektronskog {altera. ^ak je pomiwala i obuku za

stajawe u redovima pred {alterima moglo bi se naredne godine znatno skratiti: nadle`ni su spremni da sve vi{e forsiraju elektronske na~ine pla}awa. Dr`avna sekretarka u Ministarstvu kulture za digitalnu agendu Ja sna Ma ti} podsetila je nedavno sve obveznike poreza na to da PDV mogu platiti elektronskim putem, ali da oni to, na`alost, slabo koriste: od wih 60.000, porez na taj jedno-

agencije, koja je ve} ponegde i po~ela. Jesu li u preduze}ima i kwigovodstveno-ra~unovodstvenim agencijama toliko navikli na stajawe pred {alterima da sada imaju problema da se od wih odvoje? Ipak, nije tako. Svi koji pla}aju tu obavezu i do sada su `eleli da to rade {to br`e i preciznije, a to je mogu}e ba{ elektronskim putem, ali... – Elektronska uplata za PDV se posebno pla}ala jer je to

i{lo posredno, a danas se svako trudi da za{tedi gde god moè. Imali smo te{ko}a s karticama koje podràvaju elektronski potpis, a koje su obavezan alat kod takvog pla}awa, jer nisu dobro funkcionisale – kaè predsednik Poslovnog udruèwa vojvo|anskih ra~unovodstvenih agencija UVRA Jo van Be a ra. – Sve donedavno, ni u Poreskoj upravi nisu bili zainteresovani za to. To je i razumqivo jer su oni na{e dostavqene podatke sami kasnije elektronski prepisivali i obra|ivali. Sada je taj postupak Uprava organizovala tako da se ceo posao obavqa direktno i besplatno. Smatram da }e u narednom periodu biti sve vi{e obveznika i nas iz agencija koji }emo to raditi elektronskim putem. Moram da kaèm da je to dobar potez te da bi i druge obaveze preduze}a i preduzetnika trebalo da budu organizovane tako da se favorizuje elektronsko pla}awe. Najvi{e se to odnosi na poreze i doprinose za plate. Koliko znamo, to bi trebalo da bude organizovano naredne godine. Poreska uprava Srbije je koncem novembra organizovala obuku za 40 agencija. Za desetak dana na seminar idu i predstavnici UVRA-e. Posle toga, bi}e poznat i program obuke za agencije iz Vojvodine. Privrednici iz Pokrajine sazna}e kako da PDV plate brè a jeftinije. D. Vu jo {e vi}

za ukupni privredni ambijent, predstavqa sektor farmacije, koji je po neto gubicima od 170 miliona evra prestigao ~ak i metalsku industriju. U~esnici kupa su ocenili i da Srbija u 2013. godini mo`e da o~ekuje porast priliva stranih direktnih investicija. Pomo}nik ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa Srbije Tomislav [ubaranovi} kazao je na skupu da se u slede}oj godini o~ekuju investi-

cije u istraìvawe i ekspoloataciju uqnih {kriqaca, kao i tenderi za kori{}ewe Borskih jalovi{ta. [ubaranovi} je kazao da je u rudarstvo u Srbiji ove godine investirano 87 miliona evra, a najvi{e su investirali Elektroprivreda Srbije (EPS) i Rudarsko-topioni~arski basen „Bor”. Do kraja 2020. godine planirana ulagawa u rudarstvo u Srbiji dosti}i }e tri milijarde evra, kazao je [ubaranovi} i dodao da su najzna~ajni potencijali Sribje u rudarstvu energetske mineralne sirovine - lignit i uqni {kriqci. [ubaranovi} je kazao da je u geolo{ka istraìvawa u Srbije ove godine uloèno oko 35 miliona evra, da }e u narednoj godini ulagawa dosti}i 50 miliona evra. Pomo}nik ministra energetike Petar Stanojevi} kazao je da }e investicije u Srbiji podsta}i i po~etak gradwe gasovoda Ju`ni tok. - Gradwom Ju`nog toka Srbije se vra}a na „carski put” sa kojeg je bila skinuta - ocenio je. Stanojevi} je kazao i da }e u Skup{tinu Srbije uskoro biti upu}en zakon o obaveznim rezervama nafte, koji }e u narednih {est do sedam godina podsta}i ulagawe od oko 180 miliona evra u izgradwu skladi{nih kapaciteta. U~esnici skupa su ocenili da }e se priliv investicija u Srbiju pove}ati u narednoj godini i pored ekonomske krize ako Vlada nastavi reforme u javnom sektoru, ukidawe propisa i nepotrebnih naknada koje oteàvaju poslovawe i primeni planirano smawewe deficita buxeta. E. D.

VESTI Ko sti} na ~e lu „Pri vred ni ka” Mi o drag Ko sti}, vlasnik MK Grupe bi}e novi predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, pi{e „Blic„. On bi na ~elo kluba, koji okupqa finansijski najmo}nije privrednike u Srbiji, trebalo da stane danas na sednici Skup{tine kluba. To je potvrdio i sam Kosti}. Vlasnik MK grupe u ~ijem sastavu posluje 35 preduze}a u Srbiji i inostranstvu, funkciju predsednika kluba Privrednik preuze}e od Bra ni sla va Gru ji }a, vlasnika PSP Farman, koji bi kako je pisao NIN mogao da se usesli u Nemawinu 11 kao potpredsednik Vlade. Klub Privrednik okupqa najbogatije doma}e biznismene, poput Mi ro sla va Mi {ko vi }a, Mi la na Be ka, Zo ra na Dra ku li }a, Mi li je Ba bo vi }a, Dan ka \u ni }a, Ve se li na Je vro si mo vi }a, Go ra na Per ~e vi }a, To pli ce Spa so je vi }a, @eq ka Mi tro vi }a, Vo ji na La za re vi }a, Iva ne Ve se li no vi}...

In fla ci ja u no vem bru na nu li U novembru u Srbiji nije bilo inflacije, dok je u odnosu na isti mesec lane dostigla 11,9 odsto, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Od po~etka godine inflacija merena indeksom potro{a~kih cena iznosila je 12,6 odsto. Najve}i rast cena u novembru zabeleèn je kod komunikacija - 2,9 odsto, ode}e i obu}e - 1,4 odsto, name{taja, poku}stva i teku}eg odràvawe stana, kao i u restoranima i hotelima, za po 0,8 odsto, zatim u grupi Stan, voda, elektri~na energija, gas i druga goriva 0,6 odsto i kod obrazovawa 0,5 odsto. Pad cena je zabeleèn je kod transporta - za 1,1 odsto i hrane i bezalkoholnih pi}a - za 0,7 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale, navedeno je u saop{tewu. Indeksi potro{a~kih cena se defini{u kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

dRU[TvO

~etvrtak13.decembar2012.

BAWSKI TURIZAM VELIKA [ANSA ZA VOJVODINU

Blago geotermalnih voda Turisti~ka ponuda Vojvodine u narednoj godini bi}e posebno usmerena u pravcu bawskog turizma, s obzirom na to da je priroda ovom podru~ju dala geotermalne izvore energije kao posebno blago koje do sada nije dovoqno iskori{}eno. Vlada Vojvodine odlu~ila je da izdvoji novac za poseban podsticaj razvoja bawskog turizma, a deo bespovratnih sredstava vojvo|anskim bawama podeqen je ovih dana.

turisti~ke staze i podignuta trim-staza. Bawe u Apatinu, Kawi`i i Slankamenu dobile su od Vlade Vojvodine po 1,8 milion dinara za kupovinu novog name{taja, {to }e doprineti tome da sme{tajni kapaciteti budu podignuti na nivo daleko vi{i od trenutnog. Bawa “Rusanda” u Melencima dobila je 1,5 milion dinara za postavqawe solarnih kolektora na krov zgrade.

Bawa Vrdnik dobila bespovratno {est miliona dinara za uvo|ewe dodatnih sadràja u ciqu razvoja zdravstvenog turizma, po kojem je Vrdnik prepoznatqiv Da bi se unapredila konkurentnost vojvo|anske turisti~ke ponude na doma}em i inostranom trì{tu za ja~awe kapaciteta bawskog turizma u Vojvodini, Pokrajinska vlada izdvojila je 13 miliona dinara, {to svakako nije dovoqno za sve ono {to treba uraditi, ali ipak predstavqaju po~etak ulagawa u razvoj tog vida turizma. Tako je bawa Vrdnik dobila bespovratno {est miliona dinara, {to }e biti usmereno na uvo|ewe dodatnih sadràja u ciqu razvoja zdravstvenog turizma po kojem je Vrdnik prepoznatqiv. Tim novcem po~e}e izgradwa fitnes centra na otvorenom, osvetqene

Pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin najavio je da }e strategija turizma Vojvodine dogodine biti revidirana tako da se akcenat stavi na razvoj vinskog turizma, kroz formirawe evropskih vinskih puteva koji }e prolaziti kroz Vojvodinu. – Vojvodina ima veliku prirodnu lepotu, a wenu glavnu vrednost sagradili su qudi: manastire, tvr|ave, spomenike... – istakao je Vasin. – Osim vinskog turizma, kojem }emo dati poseban akcenat, radi}emo na verskom, sala{arskom i gastronomskom turizmu u Vojvodini. Q. Male{evi}

OPORAVAK O TRO[KU DR@AVE

Bolest odre|uje du`inu rehabilitacije Tokom ove godine Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe obezbedio je besplatnu rehabilitaciju za oko 9.500 penzionera u jednoj od 25 srp-

koja ujedno odre|uje i u kojoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno bawi, }e ona biti, duìnu trajawa, da li postoji potreba za pratiocem, vrstu prevoza i rok u kojem se rehabilitacija mora obaviti. U zavisnosti od bolesti, rehabilitacija moè trajati do mesec dana, uz mogu}nost produèwa i do tri meseca, ali samo za neke dijagnoze. Na deset dana rehabilitacije pravo imaju deca i odrasli u ciqu prevencije nastanka komplikacija {e}erne bolesti le~ene insulinom, a na dve nedeqe upu}uju se bolesnici s skih bawa s kojima ima potpisa- insulin-zavisnim oblikom {ene ugovore. Pravo na deseto- }erne bolesti ili s degeneradnevnu besplatnu rehabilitaci- tivnim oboqewem zgloba kuka. ju penzioneri ostvaruju na sva- Na tri nedeqe na rehabilitacikih pet godina. ju {aqu se oboleli od multiple Republi~ki fond za zdrav- skleroze, distrofije mi{i}a, stveno osigurawe, iako u Srbiji mijastenije i drugih mi{i}noima vi{e od 300 razli~itih vr- ìv~anih bolesti, de~je mo`dasta lekovite vode i oko 40 bawa ne paralize, s akutnim infarkza rehabilitaciju, ima potpisa- tom srca... Oboleli od sklerone ugovore s 20 bawa. Me|utim, derma, reumatoidnog zapaqewa koliko }e koji bolesnik dobiti zglobova, zapaqewa pr{qenova rehabilitacije u nekoj od bawa s uko~eno{}u i nekih drugim zavisi iskqu~ivo od oboqewa: bolestima mogu dobiti tri neneurolo{kih, redeqe rehabilitaumatskih, kardiocije. Da bi osiguranik vaskularnih, reNa 30 dana redobio besplatnu spiratornih ili habilitacije {aendrokrinoloqu se pacijenti s rehabilitaciju, {kih. Zbog godiuro|enim anomapredlog za to daje na ìvota, ali i lijama pregrade iza bra ni le kar, stresova u kojima srca, sr~anih zaa odluku donosi ih provode, mnolistaka i veligim penzionerikih arterija. lekarska komisija ma je nedovoqno Isto toliko doto {to od penzijbijaju i pacijenskog fonda mogu da dobiju bes- ti s tuberkolozom i prelomom platnu rehabilitaciju u bawi obe ruke. Isto toliko rehabina svakih pet godina, ali da bi litacije, ali s mogu}no{}u da je dobili od RFZO-a moraju bude produèna, dobijaju i obopro}i mnogo stroù proceduru. leli od infarkta mozga, krvareDakako, ta procedura vaì za wa u mozgu ili povreda unutar sve osiguranike, a ne samo za lobawe. Najduè u bawi mogu wih. biti pacijenti s traumatskim Da bi osiguranik dobio bespovredama ki~mene mo`dine i platnu rehabilitaciju predlog wima se rehabilitacija produza to daje izabrani lekar, a odàva do tri meseca. luku donosi lekarska komisija, Q. M.

dnevnik

URU^ENE STIPENDIJE FONDA „SLA\ANA \OR\EVI]” NAJBOQIM STUDENTIMA MEDICINE I STOMATOLOGIJE

Leptiri belih krila

Ju~e su u Pokrajinskoj skup{tini najboqim studentima prve i zavr{ne godine medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu sve~ano uru~ene nagrade i stipendije Fonda „Sla|ana \or|evi}„. U prisustvu osniva~a Fonda, porodice tragi~no nastradale studentkiwe stomatologije Sla|ane \or|evi}, u ~iju ~ast je osnovan Fond koji poma`e rad darovitih studenata, brojnih uglednih ~lanova Fonda, lekara, zdravstvenih

radnika i dosada{wih dobitnika priznawa, osamnaestu godinu zaredom nagra|eni su najboqi studenti. Vredne umetni~ke slike iz likovne kolonije Fonda koja nosi naziv „Leptir belih krila”, englesko-srpski medicinski re~nik Izdava~ke ku}e „Prometej” i stipendije u iznosu od 10.000 dinara, dobili su studenti s najvi{im prosekom ocena i svim polo`enim ispitima na prvoj godini studija medicine i stomatologije: Milo{ Vukovi}, Vawa

Drqevi}, Sowa Petrovi}, Nikola An|eli}, Stefana Popovi}, kao i dvoje sada ve} diplomiranih studenata: Ivana Kvrgi} i Bojana ^ankovi}. Obra}aju}i se prisutnima, potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine prof. dr Branislava Beli} ~estitala je ovogodi{wim dobitnicima nagrada i osniva~ima Fonda, porodici \or|evi}, na humanoj i nesebi~noj misiji koju ostvaruju svojim radom.

U^ESNICI ME\UNARODNE NAU^NE OLIMPIJADE KOD MINISTRA PROSVETE

Nagrade za „bronzane” gimnazijalce Reprezentaciju u~enika gimnazija iz Srbije, koja je na Devetoj me|unarodnoj nau~noj olimpijadi, odr`anoj od 1. do 9. decembra u Teheranu, osvojila pet bronzanih medaqa, primio je ju~e ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja prof. dr @arko Obradovi} i mladim talentima uru~io prigodne nagrade. Medaqe u Teheranu su osvojili Nikola Spasi} iz novosadske gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Nikola Mileni} iz Prve kragujeva~ke gimnazije, Nikola Samarxi} iz Matemati~ke gimnazije u Beogradu, Stanislav Todorovi} iz Gimnazije „Svetozar Markovi}“ u Ni{u i Miloje \ukanovi} iz Gimnazije “Vuk Kara-

xi}” u Loznici, dok je Janko Ran|elovi} iz ni{ke gimnazije

„Svetozar Markovi}“ dobio pohvalu.

Na{ olimpijski tim su ove godine predvodili profesori dr Mi}o Mitrovi} i Branislava Misailovi} s Fizi~kog fakulteta u Beogradu, i docent dr Maja Stojanovi} s PMF-a u Novom Sadu, a putovawe na{ih olimpijaca finansijski je pomoglo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. Na pet posledwih olimpijada 30 na{ih olimpijaca osvojilo je ukupno 27 medaqa, i to {est srebrnih i 21 bronzanu, a sveukupni bilans u~e{}a na{ih ekipa na me|unarodnim olimpijadama iz fizike za u~enike osnovnih {kola je 40 medaqa, a od toga je 12 srebrnih i 28 bronzanih. D. D.

SUMORNA PREDVI\AWA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U ZREWANINU

Porodice te{ko brinu o deci Ni naredna godina u najve}em gradu Banata ne}e biti nimalo laka, proizlazi iz izve{taja Centra za socijalni rad o aktivnostima planiranim u 2013, koji se ove sedmice na{ao pred ~lanovima Gradskog ve}a. [tavi{e, o~ekuje se porast broja socijalnih slu~ajeva, i to u sredini u kojoj je broj nezaposlenih ionako veliki. U ovom raportu se navodi da je u gradu i daqe ogroman broj qudi bez posla, {to, ruku na srce, ne mora da potvrdi neka zvani~na ustanova, po{to svakodnevica to najboqe pokazuje. Zakqu~ak je i da se odvija ubrzani proces starewa stanovni{tva i da opada broj sklopqenih brakova, a raste broj razvoda. Zbog tako nepovoqnih obele`ja stanovni{tva grada Zrewanina, Centar

planira pove}an obim poslova u svim kategorijama delatnosti. “Kada se radi o socijalnoj za{titi dece i odraslih s posebnim potrebama, planira se pove}an obim aktivnosti do deset posto jer je to u skladu s dosada{wim

rast zahteva za sme{taj u ustanove do deset posto”, stoji u izve{taju Centra za socijalni rad koji potpisuje predsednica Upravnog odbora te ustanove Jasmina [ajber. Zbog sve lo{ijeg materijalnog stawa stanovni{tva, mo`e

Pa evidenciji Centra za socijalni rad, 1.051 osoba koristi dodatak za tu|u negu i pomo}. O~ekuje se porast zahteva za sme{taj starih u ustanove do deset posto kretawima te pojave. Trenutno je na evidenciji Centra za socijalni rad 1.051 osoba koja koristi dodatak za tu|u negu i pomo}. Tako|e, kod starih lica, kao i nekoliko godina unazad, o~ekuje se po-

se o~ekivati da }e biti i vi{e porodica koje ne mogu da se adekvatno brinu o deci, koju }e biti potrebno izdvojiti iz familije. Stoga }e u zrewaninskom Centru i daqe popularizovati hraniteq-

stvo kao jedan od oblika za{tite. Kada je o maloletnicima re~, u Centru prognoziraju da }e u 2013. porasti broj dece s problemima u pona{awu, ali i porodica u kojima su poreme}eni familijarni odnosi. O~ekuje se i vi{e zahteva za pomo} `rtvama nasiqa u porodici. “U slede}oj godini o~ekujemo i porast zahteva za ostvarivawe prava na nov~anu socijalnu pomo}. U 2011. ispla}eno je 2.565 jednokratnih nov~anih pomo}i, dok je od 1. januara do 1. decembra ove godine ispla}eno 2.673. Iz navedenog se vidi da }e pritisak gra|ana na ostvarivawe prava na jednokratnu pomo} i daqe biti zna~ajan”, zakqu~uje se u izve{taju. @. Balaban

STRATEGIJOM DO KVALITETNIJEG OBRAZOVAWA

Za budu}nost Srbije Strategija razvoja obrazovawa do 2020. godine predstavqa celovit dokument koji se bavi obrazovawem od pred{kolskog do univerzitetskog, a ciq je da se do tada pove}a kvalitet i procenat visokoobrazovanih u Srbiji, oceweno je na drugom javnom slu{awu u Narodnoj skup{tini Srbije. Jedan od glavnih ciqeva strategije je pove}awe procenta visokoobrazovanih sa 6,5 na 38,5 odsto u populaciji od 30 do 34 godine. Ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja @arko Obradovi} istakao je da je Srbija prvi put

dobila celovit dokument, i naglasio da do tada mora da se unapredi kvalitet obrazovawa „zbog budu}nosti Srbije“. – U zemqama u tranziciji gotovo je nemogu}e uskladiti obrazovawe i privredu... Zemqe koje su na vreme ulagale u obrazovawe sada su visokorazvijene, iako to nisu bile pre 40 godina – kazao je Obradovi}. Jedan od autora strategije profesor Ivan Ivi} istakao je da Srbija nema va`nijih problema od demografskih, i ukazao na trend pada nataliteta. Kako je objasnio, 1980. godine u Srbiji je bilo ro|eno oko

110.000 dece, a lane 65.000 te }e to dovesti do problema s qudskim potencijalima, odnosno do deficita. On je napomenuo da se u strategiji mo`e videti ~itav niz mera koje dr`ava namerava da preduzme da bi se pove}ao kvalitet obrazovawa i da su me|u wima pove}awe vrednosti i uloge zavr{nih ispita, kao i podizawe kvaliteta nastavnika. I Ana Pe{ikan je pohvalila to {to je u tom dokumentu obuhva}eno obrazovawe od pred{kolskog do univerzitetskog i {to ima dosta mera koje treba da doprinesu razvoju obrazovawa u seoskom podru~ju.

Dràvni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Muhedin Fijuqanin istakao je da je strategija dokument koji se temeqi na obuhvatu, kvalitetu, celoìvotnom i inkluzivnom obrazovawu. Strategija je, kako je dodao, usmerena prema pojedincu, odnosno treba da odgovori potrebama pojedinaca u skladu s wegovim sposobnostima. – Strategija je okrenuta i ka dràvi, odnosno samo uz obrazovne pojedince moèmo upravqati dràvom i ponuditi jedinstvene resurse znawa – dodao je Fijuqanin.

VESTI Za vantelesnu oplodwu stigla samo jedna ponuda U Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe ju~e su otvorene ponude za pru`awe usluga vantelsne oplodwe za 450 parova. Na tender, koji je posle tri neuspe{na, pokrenut 27. novembra bez objavqivawa javnog poziva za javnu nabavku za pru`awe vantelsne oplodwe, a zbog hitnosti na osnovu Zakona o javnim nabavkama, stigla je samo jedna ponuda. Kako je za na{ list izjavila pi-ar te ustanove Sawa Mirosavqevi}, jednu jedinu ponudu dostavio je konzorcijum od osam klinika, u okviru kojeg je i novosadski “Perinatal”. Kona~na odluka, nakon {to narednih dana ~lanovi komisi-

je pregledaju prispelu dokumentaciju, bi}e doneta u ponedeqak, 17. decembra. Ukoliko ni ova javna nabavka po hitnom postupku ne doprinese da se izaberu klinike za vantelesnu oplodwu 450 parova, najverovatnije }e se i}i na raspisivawe me|unarodnog tendera. Q. M.

Postupak povodom inicijative ANEM-a Ustavni sud je ju~e pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti zakonske odredbe po kojoj dr`ava „mo`e da osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih mawina„. Postupak je pokrenut

povodom pro{logodi{we inicijative Asocijacije nezavisnih i elektronskih medija, naveli su u tom sudu. Na sajtu Ustavnog suda se precizira da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti odredbe ~lana 17, stav 2 Zakona o za{titi prava i sloboda nacionalnih mawina, u delu koji glasi: „a moè da osniva posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih mawina”. U celosti ta zakonska odredba glasi: „Dràva }e u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadràje na jeziku nacionalne mawine, a moè da osniva i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih mawina”. S. K.

O de lu Dra go mi ra Braj ko vi }a

Pred sta vqa we kwi ge „Si vi vuk”

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Po vra tak u pi sa nu je lu” Dra go mi ra Braj ko vi }a bi }e odr `a na ve ~e ras u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u 19 ~a so va, Du nav ska 1. O kwi zi }e go vo ri ti Pero Zubac i Selimir Radulovi}, a sti ho ve }e re ci to va ti Miodrag Petrovi}. S. Im.

Je dan od autor svet skog best se le ra „Si vi vuk bek stvo Adol fa Hi tle ra” Xerard Vilijams bi }e da nas od 17 sa ti gost u kwi à ri “Evro |un ti”, Je vrej ska 5, a od 19 sa ti na Spen su u kwi à ri “Se ren di pi ti”. Na pro mo ci ja ma ovog neo bi~ nog de la u obe kwi à re go vo ri }e i voj ni ko men ta tor Miroslav Lazanski. U ovoj kwi zi po re ~i ma iz da va ~a ima vi {e do ka za o to me da je Hi tler pre ì veo kraj ra ta i do ~e kao sta rost u Ar gen ti ni, ne go {to ima do ka za o to me da je we gov kraj za pra vo bio u Ber li nu. Do ma }e iz da we ob ja vio je be o grad ski „Ad mi ral buks”. A. L.

V remeploV

Zbog za slu ga za o bi |e na li ci ta ci ja bra 1906. Mu ni ci pal ni od bor No vog Sa da dao jo{ ze mqe u za kup bez pret hod ne li ci ta ci je, {to je bio znak pri zna wa we go vih za slu ga za ob no vu vi no gra dar stva. We go vi ka le mi sti gli su ne sa mo u Sr bi ju, Ru mu ni ju, Gr~ ku i Cr nu Go ru, ve} i pre ko Al `i ra do Ki ne. N. C.

Vi no gra dar Alek san dar [an dor Ada mo vi} za ku pio je {est la na ca ze mqe u vla sni {tvu No vog Sa da da bi po di gao ra sad nik vi no ve lo ze ot por ne fi lok se ri, ko ja je tih go di na uni {ti la sko ro sve vi no gra de u Evro pi. Ra sad nik je vi {e pu ta pro {i ri vao da bi mu 13. decem-

An to lo gi ja srp ske po e zi je Da nas u „Kwi `a ra-ka feu” u Uli ci Mo de ne u 12 ~a so va „An to lo gi ju srp ske po e zi je” pred sta vi }e Nenad Gruji~i}. Na pro mo ci ji }e u~e stvo va ti dram ski umet ni ci Bo{ko Petrov i Verica Nikoli}. N. Dr.

Novosadska ~etvrtak13.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ORGANIZATORI MUZI^KOG FESTIVALA PORU^ILI

„Eg zit 2013” i na tvr |a vi i u cen tru „Eg zi ta„ }e bi ti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i u 2013. go di ni, tra ja }e pet da na, ali }e do `i ve ti zna ~aj na kon cep cij ska una pre |e wa. Pe tog da na, sa tvr |a ve, fe sti val se se li i u grad sko je zgro No vog Sa da, sa op {ti li su or ga ni za -

to ri na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu u be o grad skom Do mu omla di ne, odr `a noj da se pre ki ne ne iz ve snost ima li „Eg zi ta„ ili ne. Or ga ni za to ri su ot kri li da su pret hod nih da na ima li raz go vo re sa pred stav ni ci ma svih ni voa dr -

àv ne vla sti, od re pu bli ke, po kra ji ne do gra da, i da svi su jed no smi sle no po tvr di li svo ju opre de qe nost da je Eg zit va àn za ze mqu. Fe sti val }e bi ti odr àn od 10. do 14. ju la, a na me ra je da se po sta vi kao „open sors„ plat for ma

za sve kva li tet ne kre a tiv ne ini ci ja ti ve u ze mqi i ino stran stvu, a sve u ci qu wi ho vog in te gri sa wa u da qi rast i raz voj osnov ne ide je i fi lo zo fi je fe sti va la „Eg zit„ . – U pret hod nih dva na est go di na fe sti val je pre {ao dug put, od nul tog „Eg zi ta„ i sto re vo lu ci o- nar nih da na na no vo sad skog pla `i do jed nog od naj ve }ih svet skih i evrop skih mu zi~ kih fe sti va la i

di sa oko pet na est mi li o na evra. Pro ce na je da su na ovaj na ~in, ka ko je re kao, po se ti o ci „in ve sti ra li” u Sr bi ju vi {e od sto mi li o na evra, i da }e to kom na red ne de ce ni je fe sti val pri vu }i jo{ ve }a de vi zna sred stva. – Po seb no tre ba is ta }i do pri nos „Eg zi ta„ pro me ni imi xa Sr bi je, ~i je je po boq {a we iden ti fi ko va no kao je dan od kqu~ nih

Ulaznice za 4.990 dinara Naj ver ni ji po se ti o ci „Eg zi ta” }e od 25. de cem bra mo }i da ku pe ula zni ce za sve da ne po naj po voq ni joj ce ni od 4.990 di na ra, ali je broj ka ra ta za taj iz nos li mi ti ran.

Sprem ni za pet da na fe sti va la

Fo to: N. Sto ja no vi}

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

naj zna ~aj ni jih srp skih bren do va – is ta kao je Du{an Kova~evi}, stra te {ki di rek tor i je dan od osni va ~a. On je do dao da je „Eg zit„ po stao i je dan od va `nih mo to ra eko nom skog raz vo ja No vog Sa da, jer sva ke go di ne po se ti oc i do pri no se srp skoj tu ri sti~ koj pri vre -

fak to ra za po ve }a we stra nih in ve sti ci ja i eko nom skog opo rav ka. Pod se tio bih da je da je je dan stra ni no vi nar iz ja vio da ono {to je „Eg zit„ ura dio za pro me nu imi xa Sr bi je u sve tu ni ka da ni jed na PR kom pa ni ja ne bi us pe la, ma ko li ko nov ca bi lo ulo `e no u wu – re -

kao je Ko va ~e vi}. Je di ni na ~in da „Eg zit„ osta ne me |u naj bo qim evrop skim fe sti va li ma je ste da se kon stant no me wa i ino vi ra, iz ja vio je Milo{ Igwatovi}, mar ke ting di rek tor i je dan od osni va ~a fe sti va la. On je do dao da fe sti val mo ra iz no va da pre i spi tu je se be, da se pro mi {qa, me wa po ne kad ra di kal no, kroz re vo lu ci ju, a ne kad od me re no, kroz evo lu ci ju. – Pro me ne su je di na kon stan ta ko ja po sto ji i mi im ide mo u su sret. Ve ru je mo u pro me ne i po la zi mo sa mi od se be – re kao je Ig wa to vi}. Ka ko je na ja vio Ivan Milivojev, ~lan UO evrop ske fe sti val ske aso ci ja ci je i je dan od osni va ~a, pred sto je }i „Eg zit„ }e za dr `a ti sve do bre atri bu te pret hod nih iz da wa, ali }e we gov ve li ki deo do `i ve ti zna ~aj na kon cep cij ska una pre |e wa. Do dao je da je jed na od no vi na uvo |e we “nul tog” da na, ko ji }e se po red Tvr |a ve od i gra ti i u grad skom je zgru No vog Sa da. Vladimir \uri~i}

NOVOSADSKI KONCERT GODINE

Tvrd zvuk na dve bi ne Tra di ci o nal na mu zi~ ka ma ni fe sta ci ja „Kon cert go di ne„, odr `a }e se 22. de cem bra, na stu pi }e 17. ben do va na dve bi ne, a pro gram }e ovaj put bi ti po sve }en svi ma oni ma ko ji su u me |u vre me nu pre mi nu li, a na stu pa li su na „Kon cer tu„, re ~e no je na ju ~e ra {woj na jav noj kon fe ren ci ji za me di je. ka ko je re ~e no po seb no }e se oda ti po ~ast i ne dav no pre mi nu lom pe va ~u gru pe „Kud Idi jo ti” Bran ku ^rn cu - Tu sti. Zve zde ovo go di {weg Kon cer ta go di ne, ko ji pr vi put na stu pa ju na ovoj ma ni fe sta ci ji su sva ka ko bend „Hlad no pi vo” ~i ji je pe va~ i front men Mile Kekin re kao da je ve li ko za do voq stvo na stu pi ti na ova kvom do ga |a ju, ko ji je ve o ma po {to van u ce lom re gi o nu. - Ovo je za nas pra va po sla sti ca i dra go mi je da }e mo na kon to li ko go di na na po kon na stu pi ti i {to }e ovo go di {wi kon cert bi ti po sve }en mom dra gom pri ja te qu Tu sti - re kao je Ke kin, te na ja vio da }e uglav nom svi ra ti hi to ve sa sta ri jih al bu ma, ali i

U~e sni ci Kon cer ta go di ne na ja vqu ju do bru svir ku

ne ko li ko pe sa ma sa no vog al bu ma. Po red „Hlad nog pi va”, na glav noj bi ni na stu pi }e „Du bi o za ko lek tiv”, „Blok aut”, Or to doks Kelts”, „Aj sburn”, „Ri tam ne re da”, „Ate ist Rep”, „Sve ba ra be” i „SARS”. Na bi ni „Bez pre ki da” pu bli ci }e se pred sta vi ti ben do vi, ko ji su po be di li na kon kur su, a ko je je pu bli ka oda bra la.

Kon cert go di ne odr à }e se u Ve li koj sa li Spen sa, a pro gram po ~i we u 16 ~a so va. Ula zni ce ko {ta ju 1.000 di na ra i mo gu se ku pi ti Kor ner {o po vi ma, pro dav ni ci „Gig stiks” u Pa ri skom ma ga zi nu, kwi à ra ma „Bu le var buks” i „Se ren di pi ti”, ka feu „Ma ki ja to” i na bla gaj ni Spen sa. G. êtnik

„Eks pe di ci ja Mu stag Ata 2012” AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pro mo ci ja fil ma „Eks pe di ci ja Mu stag Ata 2012” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a. U~e sni ci eks pe di ci je su bi li: Iso Plani} iz Su bo ti ce, kao vo |a eks pe di ci je, Mi}o

Jovovi} iz Vr ba sa, Milivoj Erdeqan iz No vog Sa da, Igor Radosavqevi} iz Ni {a, Predrag Zagorac iz Be o gra da i @eqko Duli} iz Bu kov ca. S. Im.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak13.decembar2012.

DNEVNIK

PO SKU PQE WE OD NO [E WA SME ]A TR GOV CI MA NE PA [E

Pred u zet ni ci ma pre sku po, „^i sto }i” ne do voq no Fo to: F. Ba ki}

„IZ VOR NI KLUB 100” OBE LE @IO 15 GO DI NA PO STO JA WA

Ne se bi~ no da ju dra go ce nu te~ nost Klub emi nent nih do bro voq nih da va o ca kr vi „Iz vor ni klub 100” obe le `io je ju ~e 15 go di na po sto ja wa, or ga ni zu ju }i ak ci ju do bo voq nog da va wa u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi. Tra di ci o nal na ak -

Do bro voq no da va we kr vi Pri pad ni ci Re~ ne flo ti le, rad ni ci „@e le zni ce Sr bi je” i stu den ti Uni ver zi te ta u No vom Sa du u~e stvo va }e u ak ci ji do bro voq nog da va wa kr vi. Ak ci ja se or ga ni zu je da nas od 9 do 14 ~a so va u ka sar ni u Uli ci 1.300 ka pla ra na Li ma nu. ci ja Klu ba no si ime pre mi nu log ini ci ja to ra klup skog sa mo or ga ni zo va wa do bro voq nih da va la ca kr vi Mi la na Ko lar skog - Ba te, ali je po sve }e na i svim osta lim pre mi nu lim ve li ka ni ma ko ji su da ro va li ovu dra go ce nu te~ nost i po ma ga li ugro `e ni ma. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Klu ba Mi o dra ga \u ki }a na ovaj na ~in se se }a wa na ve li ka ne u do bro vo qom da va la {tvu kr vi ne gu ju za jed no sa wi ho vim po ro di ca ma. Emi nent ni da va o ci kr vi su je din stve ni po to me

{to su, uko li ko su mu {kar ci 100 pu ta po klo ni li svo ju krv i 50 pu ta ako su u pi ta wu è ne. „Iz vor ni klub 100” je po ~eo rad 1997. go di ne sa 13 ~la no va, a sa da bro ji 125 ~la no va, a od to ga 79 è na. Na ~el nik slu `be za pri ku pqa we kr vi u Za vo du za tran sfu zi ju dr Gra di mir Di mi tri je vi} iz ra zio je za do voq stvo {to su se do bro voq ni da va o ci oda zva li ak ci ji i u ova kvim vre men skim uslo vi ma na po mi wu }i da je to do kaz da ih ni {ta ne mo è spre ~i ti da bu du hu ma ni. Pre ma we go vim re ~i ma Za vod ras po la è sa do voq nim ko li ~i na ma kr vi, ko je }e pot kre pi ti i ne rad ne da ne, a po seb no se za hva lio sred wo {kol ci ma i stu den ti ma ko ji ~i ne ve li ki broj no vih do bro voq nih da va o ca kr vi. Se dam de set pe to go di {wa Mir ja na Kur ba li ja pr vi put je po klo ni la deo svo je kr vi dav ne 1964. go di ne ka da je jed nom za po sle nom za tre ba la i svi ma pre po ru ~u je da idu tra gom do bro voq nog da va la {tva, zbog hu ma no sti i ka ko bi odr à li svoj mlad duh, le po tu i zdra vqe. [es de set {e sto go di {wi Sve to zar Po pov na kon {to je sto ti put dao krv, pra stao je da bro ji, jer ka ko ka è ni ko ne po kla wa dra go ce nu te~ nost ka ko bi uda rao rec ke. On ima tro je de ce i svi su do bro vo qi da va o ci. I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no-12.10), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12), „Hra bra Me ri da” (12.45), „Ho tel Tran sil va ni ja” (15), „Ar ti qe ro” (22.25) „Skaj fol” (22.40), „Raz bi ja~ Ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas obla ka” (17), „Smrt ~o ve ka na Bal ka nu” (16.10), „Su mrak sa ga: Pra sko zor je 2” (17.50, 20.10), „@e lim te” (20.05, 22.30), „Pet le gen di” (12.30, 14, 16, 18.05), „De da Mraz je pao na ze mqu” (14.10), „Svet i mo to ri” (23.10), „Ho bit” (14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15).

PoZoRi[tA Srp sko nar odno {po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}”, dra ma „Yan dr qiv mu`” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” kon cert Ser ge ja ]et ko vi }a (20.30) Po zo ri {te mla dih: „Baj ka o vi te zu bez ko wa” (18) No vo sad sko po zo ri {te: „Fa ni i Alek san der„ (19)

MUZeJi Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Ja dran ka Ni ko li}, Ilo na La ka to{, Zo ra na Bran kov, Ta wa Iva no vi} i Kla ra Vu ja to vi} iz No vog Sa da, Bi qa na Pa vlo vi} iz Be o ~i na, Sve tla na Ku zman iz Ba~ ke Pa lan ke, Je le na To do ro vi}-Tar buk iz Be {ke i Da ni je la Ba |on ski iz Ba~ kog Pe trov ca, DE Â KE: Lu i sa Fer nan da Ra du si no vi}, Ja sna Ve lic ki, Ma ri ja Te pi} i De ja na Ku run cki iz No vog Sa da, Dra ga na Pa pri} iz Ve ter ni ka, Da ni je la â lov ski iz Kul pi na, Dra ga na Ra do vi} iz Sr bo bra na, Sne à na Lu ka~ iz Fu to ga, Ta wa Zet ko iz Ba~ ke Pa lan ke, Na da Vuj no vi} iz [aj ka {a i Qu bi ca Jo va no vi} iz û ru ga.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: La zar Ra do mi ra Bje li ca (1938) u 9.45 sa ti, Fe renc Fe ren ca La vro (1943) u 10.30, Ste van To do ra Re qin (1919) u 11.15, Ste van Ste va na [i mi} (1966) u 12, An |el ka Ma ti je Ko za rev (1937) u 12.45, Je li ca Ni ko le Mla de no vi} (1928) u 13.30, La zar \u re ^i pli} (1932) u 14.15 i Mi ro slav \or |a Go lo bo ~a nin (1948) u 15 sa ti.

Ma li tr gov ci, ali i dru gi pred u zet ni ci u gra du ne è le da pla te no vem bar ske ra ~u ne za od voz sme }a po vi {im ce na ma za 30 od sto, jer po sku pqe we uslu ga JKP „î sto }a” ne od go va ra sa da {wim eko nom skim pri li ka ma, ka è ~lan Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u- ze }a Voj vo di ne Sla vi ca Br ki}. Ka ko na vo di, ove go di ne oko 800 ma lih tr go va ca za tvo ri lo je rad we zbog ma log pro me ta, i sku pih ko mu nal nih ra ~u na. Ma li pred u- zet ni ci u No vom Sa du tra è da se ra ~u ni za ko mu na li je uma we za 30 od sto i na gla {a va da pred u zet ni ke ne mu ~e sa mo tro {ko vi od vo za sme }e, ve} i ce na vo de, gre ja wa, za ku pa pro sto ra, a stre pe i od no vih po sku pqe wa.

- Moj ra ~un za od voz sme }a po no vom ce nov ni ku iz no si 2.097 di na ra, a ra ni je me je „^i sto }a” ko {ta la 1.571 di nar. Pri tom u rad -

Sle di no vo po sku pqe we? „î sto }a”je tra ì la od gra da da odo bri jo{ jed no po sku pqe we uslu ga, i to za 20 od sto. Sa da ce na od vo za sme }a po ~la nu do ma }in stva ko {ta 122 di na ra, dok je re al na, ka è di rek tor Bo ì}, 277 di na ra. Pod se }a mo, pr va po vi {i ca ce na bi la je pre dva me se ca. Pre tog po sku pqe wa No vo sa |a ni su pla }a li od voz sme }a po ~la nu do ma }in stva 90 di na ra. Ce ne „î sto }e”pre pr vog po sku pqe wa ni su se me wa le u pro te kle ~e ti ri go di ne, to jest u man da tu pro {le grad ske vla sti.

wi ne stva ram ot pad, osim {to imam pa pi ra od fi skal nog ra ~u na i mr va ko je osta nu ka da se uve ~e po ~i sti rad wa - ka `e Sla vi ca Br ki}. Do da je da ve li ko sme }e ne osta vqa ju dnev no ni ugo sti te qi, pe ka ri, ki o sci, sto ma to lo {ke or di na ci je ... te da bi im je fit ni je bi lo da li~ no ne deq no od ne su sme }e do de po ni je, ne go da JKP „^i sto }a” pla }a ju pa pre ne ra ~u ne. Pre ma re ~i ma Br ki }e ve, Skup {ti na gra da je no vi ce nov nik usvo ji la bez do go vo ra sa ma lim pred u zet ni ci ma. - Zbog po sku pqe -

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” DA RU JU

VE ^E RAS U MA STER CEN TRU

Pred sta vqa se Udru è we „Ta ta” Udru è we o~e va, raz ve de nih i ra sta vqe nih o~e va i o~e va sa mo stal nih sta ra te qa „Ta ta” pred sta vi }e se gra |a ni ma ve ~e ras u 18 ~a so va u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma po vo dom osni va wa po ve re ni {tva za No vi Sad. Or ga ni za ci ja je osno va na je u fe bru a ru ove go di ne i bro ji pre ko 400 ~la no va od ko jih oko 15 od sto ~i ne è ne. - Ci qe vi su nam, iz me |u osta log, sta vqa we o~e va u rav no pra van po lo àj i

tret man u dru {tvu u od no su na maj ke, pro me na uvre `e nog mi {qe wa u sve sti gra |a na da je maj ka, po pra vi lu, bo qi i po treb ni ji ro di teq - pre do ~io je pred sed nik Uprav nog od bo ra De jan Vi {e kru na. Udru `e we se ba vi pro ble mi ma o~in stva, raz vo jem od no sa „otac-de te„, si tu a ci ja ma ko je pra te bra kra zvod ne par ni ce i ra sta vu bra ka, pre ven ci jom sva |a i spre ~av wem na si qa... A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

„NLP u sva kom uspe hu mi ro |i ja”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „NLP u sva kom uspe hu mi ro |i ja” Sla vi ce Skva jer u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. A. Va.

065/47-66-452

Po {tu je mo za kon, a uli ce pu ne opu {a ka Za kon se pri me wu je, ali su za to uli ce pu ne opu {a ka, svi iz pred u ze }a, ba na ka... iz la ze na ci ga ret pa u zu 063/7706... * * * Na pra vi te re por ta `u o uli~ nim pu {a ~i ma iz pred u ze }a, a po seb no o onim u Pod go ri~ koj uli ci! 064/1197...

ka ko se hva li la u pred iz bor noj kam pa wi! Hva la vam na ta kvom raz u me va wu! A mi vam ve ro va li, `a lo sti mo ja 063/1190... * * * U vr ti }i ma sva ki dru gi me sec tra `e po 500 di na ra za igra~ ke, a ne da ju de ci da se igra ju sa tim igra~ ka ma. 062/2630...

Sra mo ta! Do kle }e ba ha to tro {e we pa ra u jav nim pred u ze }i ma bi ti sva qi va no na pred u zet ni ke? Po ve }a li ra ~u ne „^i sto }e“ za 30 od sto, a i ova ko smo pla }a li enorm ne ra ~u ne po PIB-u, a ne po stvar noj ko li ~i ni sme }a ko ju stva ra mo! [ta je sle de }e na re du od po ve }a wa da `bi na? Ne pla }a mo li je di ni u sve tu kao pred u zet ni ci sve sku pqe i stru ju i vo du i gre ja we, ~i sto }u... Ta ko li grad ska vlast raz u me po lo `aj pred u zet ni ka

„Tr `ni ca“ ni je o~i sti la pro daj na me sta, a zna ju da tra `e 900 di na ra za dva kva dra ta. 062/2630... * * * Pao je sneg, gra do na ~el ni ~e! Pi taj te go spo di na Pa vli ~i }a ka ko se to zi mi ra di u na {em No vom Sa du, go spo di ne Vu ~i }u to ni je sra mo ta :-) 063/7611... * * * Stru~ wak ko ji je po sta vio re bra sti be ha ton na tro to ar je mi slio na na {e sle pe su gra |a -

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

wa uslu ga „î sto }e„ tra ì li smo jo{ 9. no vem bra pri jem kod gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a, ali do da nas ni je nam od go vo re no. I pro {la vlast je ig no ri sa la ma le pred u zet ni ke, kao i ova sa da, a so ci jal ni di ja log je pre ko po tre ban - na po mi we Br ki }e va. Di rek tor „î sto }e” Dra gan Bo ì} ne de li mi {qe we ma lih pri vred ni ka da je od voz sme }a skup. Na pro tiv, sma tra da su u od no su na dru ge ce ne uslu ge pred u ze }a jef ti ne, a pri to me ima na umu ko li ko ko {ta mu {ko {i {a we, ~aj u ka fi }u, de set pa kli cis ga re ta... - Ra di li smo pre gru pi sa va we u okvi ru po sto je }e gru pe pri vred ni ka i jo{ jed nom }e mo je pre gle da ti, da bi sa gle da li i na pra vi li pra vi~ nu ras po de lu, da se ne bi o ne ko ga ogre {i li. U is toj ka te go ri ji po sto je pred u zet ni ci ko ji se raz li ku ju u obi mu stva ra wa ot pa da i è li mo di ja log sa wi ma - ka è di rek tor i skre }e pa `wu da su do sa da pri mi li sve ga dve àl be zbog sku pog ra ~u na. Ilu stru ji }i ce nov nik, di rek tor je ka zao, da fri ze re naj ma we ko {ta od voz sme }a, sve ga 425 di na ra me se~ no. Z. De li}

ne, ko ji ma je to li ni ja vo di qa. Vi iz vo li te va {e {ti kle {e ta ti le vo ili de sno od we ga, {i rok je tro to ar. NS65 061/6897... * * * Do kle }e grad to le ri sa ti uni { ta v a w e le p ih fa s a d a svo jih zgra da ra znim gra fi ti ma. Do kle tre ba mi gra |a ni da bu d e m o ta o c i pri m i t i v i z ma. Ako upra va gra da, Sa vet za jav ni red i mir, ko mu nal na po li ci ja i po li ci ja ni su u sta wu da i po r ed to l i k o ka me ra i pre po zna tqi vog ru ko pi s a pri v e d u i ka z ne one ko j i ru è ova ko lep grad, tre b a da po t ra ` e dru g i po sao. 063/5243... * * * Bli ` i se 19. de cem bar. Slav ski dan ka da }u rod b i n i, ko j u vi dim jed nom go di { we (za t o {to mo ram), od go va ra ti na pi ta w a zbog ~e g a ni sam hteo u voj sku, za {to opet ba{ za sla vu ne mam de voj ku i kad }u da se è nim i {ta }e mi to li ko u~e we i fa kul tet i am bi ci ja, hej pa ve} mi je 22! Help! 065/4160... * * * Pi {e da je gra do na ~el nik za do vo qan ra dom zim skih slu `bi, a „î sto }a“ ne }e od no si ti sme }e iz okol nih me sta, jer su neo ~i {}e ne uli ce. Ko tu tre ba da bu de za do vo qan? 063/8272...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DAN PETI POD ZIMSKIM POKRIVA^EM

me sti ma auto bu si su iz No vog Sa da sa o bra }a li na svim li ni ja ma, ali su , ka ù put ni ci, ka sni li oko po la sa ta. Grad ski pre vo znik o~e ku je da da nas sa o bra }aj bu de uobi ~a jen, da ne }e bi ti no vih vre men skih ne pri li ka i po gor {a wa uslo va na pu te vi ma. Sa dru ge stra ne, iako se zim ske slu `be grad skih pred u ze }a hva le da su po ~e le sa ukla wa wem sne ga u spo red nim uli ca ma, pro hod nost je ju ~e bi la ote à na. Pre ma re ~i ma tak si sta, ko ji su sva ko dnev no na te re nu, uli ce tre }eg pri o ri te ta i da qe su za ve ja ne. Tak si sta Mi lan Pa u no vi} ka è da je na Pod ba ri si tu a ci ja iden ti~ na kao i pret hod nih da na. - Pro hod ne su sa mo uli ce, ko ji ma sa o bra }a ju vo zi la GSP-a, Ko sov ska, Te me rin ska, Gun du li }e va. Kroz spo red ne uli ce ni da nas se ni je mo glo pro }i, a ni sam pri me tio da se sa wih ukla wa sneg- ka è Pa u no vi}. Pre ma re ~i ma tak si ste Ne na da Vra ne {e vi }a grad je ju ~e bio bo qe o~i {}en, {to se mo glo pri me ti ti po bu le va ri ma. Vra ne {e vi} je is ta kao da je pro hod nost kroz spo red ne uli ce bi la ma lo bo qa u od no su na pret hod ne da ne, jer je sneg po ~eo da se to pi. Tak si sta ja li {ta i ju ~e se ni su mo gla upo tre bqa va ti, a sne gom su za kr ~e ni i pri la zi zgra da ma i par kin zi ma.

Ne pri ja ni ko sti ma ni sr cu Od po ~et ka sne `nih pa da vi na, broj su gra |a na ko ji su zbog pa do va ili sa o bra }aj nih ne sre }a za vr {i li u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne sva ko dnev no se po ve }a va. Za dva da na to kom vi ken da re gi stro va no je 68 pa do va, od to ga 33 oso be su pri mqe ne sa pre lo mi ma, dok je sa mo u uto rak bi lo 53 pa da, 25 pre lo ma i jed na oso ba je za dr à na zbog te ìh po vre da u Ur gent nom cen tru. To kom ju ~e ra {weg da na za sa mo se dam ~a so va u Ur gent ni cen tar je pri mqe no 26 oso ba zbog pa do va, od to ga je pet wih za do bi lo pre lo me, a jed na oso ba je za dr à na na or to pe di ji i jed na u Ur gent nom zbog te ìh po vre da.

Hit n a po m o} je u uto r ak ima la 99 in ter ven ci ja, a ju ~e za pet sa ti su eki pe Hit ne slu `be in ter ve ni sa le 30 pu ta. Zbog vre men skih uslo va, broj 194 po zi va se za 20 od sto vi {e ne go {to je to uobi ~a je no, a eki pe Hit ne po mo }i mo ra ju do 40 od sto vi {e da in ter ve ni {u na po zi ve ugro `e nih. Uglav n om po m o} tre b a hro ni~ nim bo le sni ci ma, naj vi { e kar d i o v a s ku l ar n im i plu} n im. Zbog kli z a w a na tro t o a r u, Hit n a je ta k o | e pru `a la po mo} na jav nim me sti ma, a u pi taw su lak {e po vre de ru ku, no gu i gla ve. I. D.

LSV: Vu ~e vi} od go vo ran za ka ta stro fu Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne kri ti ko vao je rad Zim ske slu `be gra da, na vo de }i da No vi Sad ni po sle pet da na ni je funk ci o na lan, a sin hro ni za ci ju ra da jav no ko mu nal nih pred u ze }a „Put”, „î sto }a”, „Grad sko ze le ni lo” i „Par king ser vis„ oce ni li su kao ka ta stro fal nu. – Za to se de {a va da JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” i „Li sje” ne po ma ù u ~i {}e wu sne ga, iako ima ju ka mi o ne i me ha ni za ci ju, a grad an ga ù je me ha ni za ci ju pri vat nih fir mi na ~i {}e wu sne ga – is ti ~u iz LSV. Li ga {i prst upe ru ju u gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a kao naj od go vor ni jeg i na po mi wu

da „gra do na ~el nik ima obra za da gra |a ni ma po ru ~i ka ko je za do vo qan ra dom Zim ske slu `be, jer on i we go vi ne stru~ ni sa rad ni ci ne zna ju za bo qe i ne ume ju bo qe”. GO LSV ta ko pi ta gra do na ~el ni ka ko li ka ko li ~i na so li je ba ~e na za tri da na, ko `i vi u po je di nim uli ca ma ko je su - iako ni su pri o ri tet ne - o~i {}e ne do per fek ci je, a okru `e ne su znat no ve }im, a ne do voq no o~i {}e nim uli ca ma ili bu le va ri ma i za {to se so ba ca na mo sto ve, ka da su oni uvek po si pa ni ri zlom? Po sle di ce „so qe wa” mo sto va ka ko na ja vqu je LSV vi de }e se za ne ko li ko go di na. A. L.

Po mo} za na rod ne ku hi we na Ko so vu i Me to hi ji Ko lo Srp skih se sta ra iz Baj mo ka or ga ni zu je pri ku pqa we po mo }i, u pre hram be nim pro iz vo di ma, za na rod ne ku hi we a za ugro `e no srp sko sta nov ni {tvo na Ko so vu i Me to hi ji. Pri lo zi u ro bi ili nov cu se sa ku pqa ju u pro sto ri ja ma Ko la srp skih se sta ra Epar hi je ba~ ke u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a 8. Po mo} se sa ku pqa do 21. de cem bra. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti u Ko lu srp skih se sta ra na broj te le fo na 452 - 229, sva kog rad nog da na od 10 do 13 ~a so va ili na broj mo bil nog 063/506 - 564 (Mi ra Sre mac). B. M.

[tab za van red ne si tu a ci je No vog Sa da jo{ jed nom je po zvao sve gra |a ne da pre ven tiv no de lu ju i uklo ne le de ni ce sa kro vo va ku }a i zgra da, ko je mo gu da pad nu i ugro ze bez bed nost pro la zni ka. – Mo li mo gra |a ne da, uko li ko su u mo gu} no sti, uklo ne le de ni ce sa svo jih kro vo va, te ra sa i

KRA\A STABALA NA FRU[KOJ GORI UZELA MAHA

Sneg i da qe za da je gla vo bo qe u spo red nim uli ca ma Rad ni ci „Pu ta” i „Par king ser vi sa” ju ~e su od vo zi li na go mi la ni sneg na grad sku de po ni ju sa Bu le va ra oslo bo |e wa i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na pa su se za to stvo ri le ma we gu `ve u sa o bra }a ju, ali je, ipak, sve funk ci o ni sa lo nor mal no. [to se jav nog pre vo za ti ~e, on je ju ~e i u gra du i u pri grad skim na se qi ma bio bo qi u od no su na pret hod ne da ne, pa ni je bi lo ve }ih od stu pa wa od re da vo `we. Ka ko sa zna je mo, ju ~e su i auto bu si na grad skim li ni ji 6, 8 i 12 i{li spo ri je, u pro se ku sa de se tak mi nu ta ka {we wa. Ka pri grad skim

~etvrtak13.decembar2012.

Lo po vi ma naj vi {e pa {u hrast, grab i bu kva ^im za hla di kra dqiv ci dr va po sta ju ak tiv ni ji, te su ~u va r i pri r o d e Na c i o n al n og par ka „Fru {ka go ra” po ja ~a li kon tro le u svim {u ma ma. Na ro ~i to su kon tro le po ja ~e ne ra no uju tru i ka sno uve ~e, ka da se naj ~e {}e i kra du sta bla - ka `e za na{ list ru ko vo di lac slu `be nad zo ra u NP „Fru {ka go ra” Mi lan Ra doj ~i}. Sam na ci o nal ni park pro sti re se na po vr {i ni od oko 25.000 hek ta ra, na te ri to ri ji osam op {ti na, a {u me za u zi ma ju 90 od sto po vr {i ne par ka. Do mi ni ra ju {u me li pe, hra -

Fru {ke go re ne go na se ver nim, ali tre ba na po me nu ti i da je rad ren xe ra dao pri li~ no do bre re zul ta te, po {to sva ke go di ne uhva te ve li ki broj lo po va ko ji za vr {e iz re {e ta ka. Zbog kra |e dr ve ta ovo pred u ze }e je pre tr pe lo ve li ke gu bit ke. Od po ~et ka go di ne do da nas pod ne to je 68 kri vi~ nih pri ja va. Po se ~e no je 466 ku bi ka kva li tet nog sta bla, a {te ta se pro ce wu je na oko tri i po mi li o na di na ra. Od to ga 29 wih su po zna ti po ~i ni o ci, oni su po se kli 271 me tar kub ni i na ~i ni li {te tu dva i po mi li o na di na ra. Wih 13 se na go di lo sa pred u ze }em, pa im je sud iz re -

sta i bu kve, a tu su i {u me hra sta kit wa ka i gra ba. Ipak, lo po vi ma su, na vo di Ra doj ~i}, naj i n t e r e s ant n i j e vr s te sa tvr dim dr ve tom, po god nim za ogrev. - Naj v i { e se kra d u grab, hrast, bu kva, cer, a to po la i vr ba ih ne in te re su ju. Kra |om dr ve ta naj vi {e se ba ve naj vi {e sta nov ni ci se la sa obo da par ka. Kri za je svu da pri sut na, pa pre ma Fru {koj go ri gra vi ti ra ve li ki broj qu d i to k om ce l e go d i n e, a kra |a dr va im do no si so li dan pri hod - na vo di sa go vor nik. In te re sant no je i da se dr va vi {e kra du na ju `nim pa di na ma

kao ka znu da mo ra ju da pla te na dok na du {te te. U tom slu ~a ju, ob ra ~u na va se ce na dr ve ta po tri pu ta vi {oj ta ri fi od re dov ne, ta ko da bi im se da le ko vi {e is pla ti lo da ne kra du {u mu. Osta li lo po vi, wih 39, vo de se kao ne po zna ti po ~i ni o ci, a oni su po s e k li 193 me t a r a kub na i na ~i ni li {te ti oko mi lion di na ra. Ka ko ka è, za sa da jo{ ni je kre nu la kra |a ~e ti na ra, ali ren xe ri i to o~e ku ju, jer kao Ra doj ~i} ka è usko ro }e No va go di na. Ali tu ni je kraj, jer se bli ì i Bo ì}, pa je hrast ta da na me ti lo po va. Q. Nato{evi}

opa sne le de ni ce na dru gim objek ti ma o to me oba ve ste Ko mu nal nu in spek ci ju ka ko bi ta slu `ba {to pre od re a go va la – sa op {te no je iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Ka da ukla wa we sne ga i le da sa kro vo va zgra da ni je mo gu }e, gra |a ni su du `ni da bla go vre me no po sta ve od go va ra ju }e ozna -

Pijace se redovno ~iste Rad ni ci pred u ze }a „Tr `ni ca” su da no no} no an ga `o va ni na ~i {}e wu no vo sad skih pi ja ca od sne ga i le da. Iz ovog pred u ze }a ka `u da su obez be |e ne do voq ne ko li ~i ne so li, me ha ni za ci ja i alat za ~i {}e we pi ja ca to kom zim ske se zo ne. Po vr {i ne unu tar pi ja ca se re dov no ~i ste i po si pa ju so qu, ka ko bi se omo gu }i la ne sme ta na i bez bed na sva ko dnev na ku po vi na i pro da ja. Iako je ~i {}e we tro to a ra u nad le `no sti dru gih grad skih ko mu nal nih pred u ze }a, zim ska slu `ba „Tr `ni ce” re dov no ~i sti tro to a re oko pi ja ca. bal ko na. Ta mo gde po sto ji opa snost od pa da le de ni ca, a gra |a ni ne mo gu da ih uklo ne sa mo stal no, tre ba da oba ve ste Ko mu nal nu in spek ci ju. Ta ko |e, mo li mo gra |a ne da uko li ko pri me te

ke upo zo re wa o opa sno sti od ob ru {a va wa sne ga i le da sa kro vo va, kao i od go va ra ju }e za pre ke ra di obi la `e wa ugro `e nih de lo va na tro to a ru. Ekipa „Novosadske hronike”

ZA TRI DANA 24 INTERVENCIJE

Va tro ga sci spa s li 300 qu di No vo sad ski va tro ga sci ima li su pu ne ru ke po sla to kom vi ken da, ka da je sneg po ~eo da za ve ja va No vi Sad i okol na na se qa, spa siv {i ta da oko 300 qu di. Oni su za be le `i li ~ak 24 in ter ven ci je u tri da na, {to je ve li ki broj s ob zi rom na to da ih je pro {le zi me, ta~ ni je u fe bru a ru ove go di ne ka da je bi -

lo naj vi {e sne `nih pa da vi na, bi lo 64. - Ovog vi ken da spa si li smo i eva ku i sa li oko 300 qu di ko ji su bi li za ro bqe ni u svo jim vo zi li ma i ko lo na ma auto bu sa i put ni~ kih uto mo bi la – ka zao je za „Dnev nik” ko man dant grad ske va tro ga sne je di ni ce, Dra go slav Kli su ra. A. J.

SKUP[TINA GRADA U POSLEDWOJ SEDMICI DECEMBRA

Grad sko ve }e ~e ka pred log buyeta

Po sled wa ovo go di {wa sed ni ca Skup {ti ne gra da ne }e bi ti odr à na 21. de cem bra, ka ko je ra ni je na ja vqe no, ve} ka sni je, po {to, ka ko ka è pred sed nik Skup {ti ne dr Si ni {a Se vi}, pred log bu xe ta za na red nu go di nu jo{ ni je sti gao pred Grad sko ve }e, ko je ga da qe pred la è za dnev ni red sed ni ce grad skog par la men ta. Se vi} ka è da }e za ka za ti sed ni cu ~im Grad sko ve }e pred lo ì bu xet Skup {ti ni, a sed ni ca mo è da bu de odr à na naj ra ni je se dam da na od za ka zi va wa. Za sa da se na sto lu pred sed ni ka Skup {ti ne gra da na la zi ne ko li ko pred lo ga pro gra ma ra da pred u ze }a za na red nu go di nu, ka drov ska re {e wa i pred log iz me ne od lu ke o ras ko pa va wu jav nih po vr {i na, ko ji ma bi se ras ko pa va we jav nih po vr {i na po ve ri lo „Pu tu“, ume sto do sa da {we prak se da taj po sao in ve sti tor do de qu je pred u ze }i ma po svom na ho |e wu. S. Kr.

VESTI Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 11 sa ti uli ce Ve le bit ska 17 i 19, Zma je va~ ki put od 28 do 58 i od 27 do 51, Ora ho va od 2 do 43 i od 1 do 45, Ra de Smi qa no va od 2 do 8, Va se Pu {i br ka od 2 do 16 i od 1 do 19 i Mi {ar ska od 2 do 40 i od 1 do 37. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 uli ce Bog da na Ga vri lo vi }a od 1 do 23 i od 2 do 34 i Ma re Og wa no vi} od 2 do 12 i od 5 do 9.

Pre da va we u Pla ne ta ri ju mu Pre da va we “Po re klo ko smi~ kih zra ka” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 ~a so va u Pla ne ta ri ju mu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Pre da va }e Jo va na Pe tro vi}, a or ga -

ni za tor de {a va wa je astro nom sko dru {tvo “AD NOS”. Ulaz je bes pla tan. A. Va.

Tri fil ma u KCNS U okvi ru pro gra ma 16. Fe sti va la evrop skog i ne za vi snog fil ma, „Euro-in film„, gra |a ni ve ~e ras ima ju pri li ku da po gle da ju tri ostva re wa u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Pro jek ci ja fil ma „Je la„ re ì se ra Kri sti ja na Pe col da po ~i we u 19 ~a so va u ve li koj sa li. U is toj sa li u 21 ~as pri ka zu je se „Xejn Ejr„ Ke ri Xo xi Fu ku na ge U ma loj sa li, u 23 sa ta, pri ka zu je se „La go dan ì vot„ u re ì ji Eve Mul vad. Ula zni ca za pro jek ci je u ve li koj sa li ko {ta 150 di na ra, dok se gle da we krat ko me tra `nih fil mo va ne na pla }u je. A. J.

O rod noj rav no prav no sti bez mu {ka ra ca Ko m i s i j a za rod n u rav n o prav nost raz ma tra la je ju ~e u Skup {ti ni gra da pre po ru ku Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke da se pri li kom for mi ra wa lo kal nih ko mi si ja obez be di i u~e {}e pred stav n i k a ci v il n og dru { tva ko ji se ak tiv no ba ve rav no prav no {}u, na ~i ne stra te gi je, pla no vi i pro gra mi, vo di ra ~u na o pri su stvu 30 od sto ma we za stu pqe nog po la na ru ko vo d e } im me s ti m a. Ta k o | e, pri li kom iz ra de bu xe ta lo kal n e sa m o u p ra v e mo r a j u se pred vi de ti i pa re za po tre be `e na, jav ne slu `be tre ba da bu du do stup ne za oba po la, a

sva do ku men ta i ma te ri ja li sa dr `a ti rod no ose tqiv je zik. Ipak, ~la n i c e Ko m i s i j e kon sta to va le su da pri li kom pred lo ga za ime no va we ~la no va ni j e is p o { to v a n a rod n a rav no prav nost, jer me |u ~la no v i m a ovog skup { tin s kog rad nog te la ne ma ni jed nog mu {kar ca. Zbog to ga }e ka drov skoj ko m i s i j i bi t i upu } en pred log da se to pro me ni. Pred s ed n i c a Ko m i s i j e Bran ka Pe ji} je re kla da bi tre ba lo ra di ti i na sa ~i wa va wu so ci jal ne kar te ko ja bi po ka za la ko li ko ima ne za po sle nih `e na. A. J.

Tra `i se na sil nik Ne i d en t i f i k o v a ni mu {ka rac na neo je te {ke te le sne po vre de jed nom su gra |a n i n u u Haj d uk Veq k o v oj uli c i u No vom Sa du is pred „Er s te ban k e“, 10. no vem bra, sa op {te no je iz PU No v i Sad. Na pa da~ je gur nuo ~o ve ka, ko ji je pri pa du slo mio kuk, a po li ci ja ra di in te z iv n o na ra s ve tqi va wu ovog do ga |a ja i mo li gra |a ne ko ji pre po zna ju na sil ni ka da se ja ve na bro j e v e te l e f o n a. 192 i 064/892 4055 S. Kr.

~etvrtak13.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

БУРНА СКУПШТИНА ГРА ДА СОМБОРА

Град ска ка са и се ча ди рек то ра

Гости на свечаности

ЗА ОСНОВЦЕ У НОВОМ КОЗЈАКУ

Нове учионице у „Агроживу”

НОВИ КОЗЈАК: Стара монтажна зграда основне школе, која је подигнута још далеких шездесетих година прошлог века у Новом Козјаку, већ је одавно у распадању и ту су се деца, са наставницима, зими смрзавала. Ових дана се 25 ученика до четвртог разреда и десеторо деце из предшколског одељења, са наставницима и васпитачима, уселило у реновиране просторије некадашњих канцеларија компаније „Агрожив“ . Та фирма је некад запошљавала преко стотину Козјачана, али већ годинама је у стечају и део пословног простора зврјао је празан. На малој свечаности, поводом пресељења, били су ученици, њихови родитељи, наставници, заменица председника општине Алибунар Драгана Комадина и ди-

ректор матичне школе „Милош Црњански“ из Иланџе Богдан Павловић. Обраћајући се присутнима, Драгана Коматина је пожелела ученицима одличне оцене, а наставницима успех у настави. Рекла је и да ће општина и даље радити на побољшању услова за рад у свим школама и нагласила да ће део ове зграде откупити за потребе козјачких основаца и полазнике најмлађих у забавишту. Директор матичне школе из Иланџе, где основци из овог места похађају више разреде Богдан Павловић захвалио се општини на средствима за реновирање бивших канцеларија. Посебно је упутио речи захвалности родитељима деце, који су добровољним радом допринели уређењу нових и топлих учионица. Р. Јовановић

ТРИБИНА О НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ

Страдање у сопственом дому

РУМА: У Трећој месној заједни- ки вид насиља се мора пријавити ци у Руми, пред великим бројем надлежним установама, јер насиље окупљених жена, одржана је триби- прекида искључиво жртва, а не нана „Зауставимо насиље у породи- силник. ци“. Трибину је организовао Савет Директорица завода за равнотреће месне заједнице општине Ру- правност полова, Весна Шијачки ма, у оквиру акције „16 дана активи- нагласила је како је највећи паразма против насиља над женама“. Учешће у организацији трибине ове године узеле су институције које се у природи свог посла већ баве овом проблематиком, а то су: Центар за социјални рад општине Рума и Пећинци, Завод за равноправност полова из Новог Сада и румски УПВО „Полетарац“. Поред првог човека Велико интересовање за трибину румске општине Горана Вуковића, који је свечано отворио докс то да је за једну жену најопатрибину, председник румског парла- снија и најнасилнија група у друмента Ненад Боровић је нагласио штвеној заједници управо породица да насиље нема везе са урбаном, или и њен дом. руралном средином, са образова- Злоупотребом моћи насилник њем човека, да је ове године од уби- омогућава остварење доминације и јених 46 жена, 27 страдало од свог насиље према члановима породибрачног или ванбрачног партнера и це, насилник држи жртву у сталда је свака друга жена у Србији из- ном страху и везује је за себе положена неком виду насиља. По ње- временим милостима - истакла је говим речима у нашој средини изра- специјална педагошкиња Марија жено је структурално насиље и сва- Чучковић. М. Марушић

СОМ БОР: Представници народне воље, одборници Скупштине Града Сомбора, на својој четвртој по реду седници у овом сазиву, одржаној у уторак, усвојили су најважнији акт, градски буџет за следећу, 2013.годину. Према предложеном буџету, који је усвојен гласовима владајуће већине састављене од одборника ДС, СРС, ЛСВ, ДСС, СВМ и НП, сомборска варошка каса ће наредне фискалне године бити у дефициту два милиона динара, односно њени приходи ће бити 2,528 милијарди, док би расходи требали да буду на нивоу од две милијарде и 530 милиона динара. Дефицитарна два милиона динара ће се најверо-

ватније „покрити“ средствима која локалне самоуправе добијају по основу приватизације друштвених и државних привредних субјеката, навели су предлагачи градског буџета. Поред неколико одлука у вези нових такси и намета, као и расправе о иницијативи УГ „Бољи Сомбор“ усмерене ка изградњи полуаутопута Бездан-Сомбор-Врбас, највећу пажњу овдашње јавности је привукла својеврсна „сеча“ директора. Наиме, користећи оснивачка права, Скупштина је већинском одлуком разрешила дужности директорку Туристичке установе Сомбор На та шу Тур кић, својевремено по-

стављену на предлог СПО, тада коалиционог партнера ДС а сада њене опозиције у локалном парламенту. Како су „укрштена“ оснивачка права Града и покрајине, Скупштина је усвојила предлог о смени Ми ља не Зр нић, директорке Градске библиотеке „Карло Бијелицки“, који ће бити упућен Влади АП Војводине. Након изненадне оставке др Ми ло ша Бо жич ко ви ћа на функцију директора Дома здравља „Др Ђорђе Лазић“, Скупштина је и у овој институцији поставила новог директора др Еме ше Ури. Док се прихватање оставке др Божичковића, иначе члана владајуће ДС и постављање његове коле-

НЕМЦИ ТВРДЕ ДА СУ НАШЛИ РЕШЕЊЕ ЗА НEВОЉУ ЗРЕЊАНИНАЦА

Ускоро можда фабрика воде

ЗРЕЊАНИН: Упркос томе што је “Водовода и канализације”, наредних тадашња опозиција, а данас зрењанин- 15 година бринуо о снабдевању Зрењаска власт, пре неколико месеци оштро нина квалитетном водом за пиће, уз годишњу прераду и испоруку 6,5 милиокритиковала уговор који је Јавно комуна кубика, односно до 300 литара у сенално предузеће “Водовод и канализакунди. Уговором је дефинисана и цена ција” потписало са немачком компаниводе из будуће фабрике за потрошаче. јом “Васертехник” о изградњи постројења за пречишћавање воде за пиће, тврдећи да је он штетан, стручњаци из Есена поручују да им је успело да на такозваном пилот постројењу докажу перформансе технологије за пречишћавање пијаће воде. Инжењер “Васертехника” Коља Пирке вели да је Немцима пошло за руком да пречисте сирову воду из зрењанинских изворишта до нивоа који задовољава све параметре регулисане стандардима ЕУ. - Остало је још да се дотераКоља Пирке ју неке ситнице и онда може да се присутпи изради пројектно - тех- Трошкови прераде не могу прећи 0,34 евро центи а за потрошаче неће бити ничке документације за изградњу постројења за производњу пијаће воде – више од 0,75 евра по кубном метру. Осим што обезбеђују континуирани тврди Пирке. Уговор о инвестицији вредној 25,6 милиона евра потписан је квалитет у снабдевању, стручњаци из средином априла. Како је предвиђено, Есена гарантују да ће се обрада сирове воде обављати уз минималну потроцелокупан посао требало би да буде зашњу електричне енергије и хемикаливршен у року од три године, а онда би ја, те врхунску прераду отпадног муља. “Васертехник”, заједно са колегама из

„Србијагас” преузео гасни систем

ЖИТИШТЕ: Јавно предузеће “Србијагас” преузеће од ЈКП “Екос” из Житишта гасни систем у житиштанској општини, саопштено је на састанку одржаном у Општинској управи. Уговором о преузимању предвиђено је да “Србијагас” убудуће буде дистрибутер гаса у овој средњобанатској општини. На састанку је речено да “Србијагас” преузима гасовод у дужини од око 20 километара са преко четири хиљаде прикључака. Ових дана ће радници тог јавног предузећа почети очитавање бројила и превођење. Оно што је најбитније јесте да ће потрошачи имати сигурније снабдевање, и то са 10 одсто нижом ценом гаса. Ж. Б.

Научни саветник из Београда др Милета Перишић сматра да уговор о изградњи фабрике воде Зрењанинцима неће донети ништа добро. Коментаришући обећање “Васертехника” да ће поштовати захтевани квалитет воде према ЕУ регулативи, Перишић је истакао да је стандард ЕУ са знатно нижим захтевима квалитета воде за пиће од националних стандарда европских земаља и нашег стандарда. - Стандард ЕУ дозвољава 2,5 пута већи садржај растворене органске материје од нашег правилника о хигијенској исправности воде за пиће. Наш правилник је још на снази, па није јасно како се улази у пројектовање а да се не обезбеђује национални стандард квалитета воде за пиће – упитао је Перишић и констатовао да се из кратког прегледа уговора између “Водовода и канализације” и “Васертехника” може закључити да компанија из Есена није упућена у проблематику пречишћавања овог типа природних вода и није обавештена о резултатима досадашњих испитивања. Ж. Балабан

АКТИВИЗАМ И ВОЛОНТЕРИЗАМ МЛАДИХ

Унија послодаваца подржала пројекат РУМА: Пројекат „Средњошколци за средњошколце“ се базира на волонтеризму младих, средњошколском активизму и друштвено одговорном пословању предузећа и спроводи га Унија средњошколаца у Србији од 2010. го-

Ученица гимназије волонтира

дине, уз подршку Заједнице предузетника Привредне коморе Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Пројекат је осмишљен

тако да одређени број средњошколаца и средњошколки, један дан у току школске године, не похађа наставу, него волонтира у приватним и јавним предузећима и на тај начин промовише волонтеризам. Сва предузећа која подрже младе, донирају Први средњошколски фонд, који је основала Унија средњошколаца Србије, а средства из овог фонда потом бивају расподељена ученичким парламентима, кроз јавни конкурс за пројектне идеје. Свако предузеће донира одређену своту новца фонду УНСС-а, која би требало да износи колико и просечна дневница у Србији, а коју они дају својим радницима. - Прикупљена средства из фонда додељена су по једном ученичком парламенту из сваког града, а у Руми је то добио ученички парламент гимназије „Стеван Пузић“. Унија послодаваца Руме је помогла овај пројекат и обезбедила 15 радних места за ученике гимназије и ученици су сами обезбедили још 10 радних места, на којима ће волонтирати - истакла је председница Ученичког парламента гимназије Мартина Перишић. М. Марушић

гинице др Ури на чело Дома здравља може протумачити као „намиривање“ коалиционог партнера СВМ, баш као и у случају ТОГС чији ће нови в.д. директор бити Алек сан дар Чо рак, члан Народне партије, још једне коалиционе савезнице ДС-а, потпуна је енигма, због чега је уследио захтев за смену Миљане Зрнић и саме члана ДС, која би, по предложеном решењу, требало да буде замењена страначким колегом Вла ди ми ром Јер ко ви ћем, поготово што сомборска Градска библиотека, по општим оценама, спада у ред најбољих српских установа тог типа. М. Миљеновић У КИКИНДСКИМ ВРТИЋИМА

Треће и четврто дете бесплатно

КИКИНДА: Одлуком Уставног суда Републике Србије, ван снаге је стављено регресирање дела трошкова боравка трећег и четвртог детета у вртићима. Због тога Предшколска установа “Драгољуб Удицки” не добија новац за финансирање бесплатног боравка трећег и четвртог детета, те се директор Милош Пејаков обратио локалној самоуправи, ради решавања овог проблема: -Од августа до децембра трошкови за бесплатан боравак трећег и четвртог детета нису финансијски покривани. У августу, због распуста у вртићима је боравило 77 малишана, а с почетком нове школске године, има око 190 малишана, који су треће или четврто дете у породици. Дуг је достигао цифру од 2,6 милиона динара. Део дуга 1,6 милиона динара покриће Општина Кикинда, а 924 хиљаде динара платиће Предшколска установа, тако да родитељи не морају да брину. Средства у Покрајини за ове намене постоје, међутим, нема могућности да буду пребачена вртићима, додаје наш саговорник. Из Покрајинске Владе наговештено је да постоји могућност да се од наредне године пронађе модел за регресирање боравка трећег и четвртог детета у вртићима, али за сада нема потврђених информација. А. Ђ.

Недостају све крвне групе

КИКИНДА: Служби за трансфузију крви у кикиндској Болници недостаје крви свих крвних група. Секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб позвала је све суграђане, који су у могућности, да дођу у Службу за трансфузију крви и помогну. Крв ће се узимати свакодневно, све док не буде довољно залиха, од 7,30 до 14 сати. А. Ђ.

Данас дају крв

АПАТИН: Црвени крст и Служба за трансфузију крви из Сомбора организује данас, од 8 до 12 часова, акцију добровољног давања крви, у просторијама Црвеног крста у Апатину. Црвени крст и надаље прикупља половну одећу и обућу за грађане општине, који су у стању социјалне потребе. Ј. П.

vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak13.decembar2012.

НАМИРНИЦЕ СТИГЛЕ ДО ЗАВЕЈАНОГ САЛАША

Немоћни чекали храну

Фото: Р. Хаџић

СИНХРОНИЗАЦИЈОМ ОШВС БЕЧЕЈ ИЗБЕГНУТА ТРАГЕДИЈА У АТАРУ

Ватрогасци бржи од мраза

БЕЧЕЈ: Два подвига спасилачких служби Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју, истог дана. На две сасвим различите локације атара највеће потиске општине, дошла до изражаја синхронизација унутар нашег Штаба, тврди начелник Општинског штаба за ванредне ситуације у Бечеју Чедомир Алексић. У раним поподневним сатима 11. децембра, када је почео да веје нови снег, улт је кренуо у рашчишћавање пута према Секулићевом салашу, који је од табле, с натписом за насеље Радичевић, лоциран око два и по километра у атару, према Бељанској бари, али се после два километра заглавио. Возач је телефоном позвао Штаб и послато је возило „ада ива“ Пољочуварске службе ЛИНК ФТО, са четворицом радника ЈП „Комуналац“, који су лопатама рашчистили преосталих 500 метара до Секулићевог салаша и на тај начин четворочлану породицу спојили „са светом“. Други случај је далеко драматичнији. Славко Коњевић (57) из Бечеја, који у рејону Ки-

пово има салаш, с тором у којем се налази око 150 оваца, кренуо је, у касним поподневним сатима, трактором да однесе храну и пиће чобану. Како пут није био очишћен, склизнуо је трактором у јарак. Видевши да неће моћи да се извуче, кренуо је пешице према салашу, али је изгубио оријентацију у снегом прекривеном пространству. На сву срећу није изгубио присебност. Мобилним телефоном је позвао супругу, која је била у Новом Саду. Она је алармирала пријатеље и операција спасавања је кренула. - Ми смо добили дојаву у 18.24 сата и већ у 19.15 смо успели да пронађемо изгубљеног Славка. Како су трактором у потрагу кренули и његови пријатељи, њима смо предали храну и пиће да однесу чобану на салаш, а ми смо Славка превезли у Дом здравља, где је прегледан и, на сву срећу, установљено је да нема тежих последица, па смо га вратили кући прича командир Општинске спасилачко ватрогасне јединице у Бечеју Золтан Петер. В. Јанков

КИКИНДА: Ватрогасци и чланови Штаба за ванредне ситуације, јуче су се више сати пробијали до куће у близини Симићевог салаша, како би однели воду и храну сину и мајци Душану и Марији Мортвањски, који ту живе без струје. Салаш је удаљен десетак километара од Кикинде, тако да је део пута пређен пешице. Члан Штаба за ванредне ситуације и одборник у Скупштини општине Кикинда Зоран Богарошки каже да је пренос хране организован убрзо након позива Душана Мортвањског. -Донели смо основне животне намирнице: хлеб, воду, уље, пиринча, пасуља, све што им је неопходно у овим зимским данима - каже Богарошки.

Душан Мортвањски, са мајком Маријом, од рођења живи и ради на салашу. Марија Мортвањски 50 година живи на салашу и не памти овакве сметове: -Тешко нам је. Далеко смо од града, а немамо возило којим бисмо изашли са салаша. Већ 50 година живим на салашу и не памтим зиму каква је била у фебруару и сада. Када бих могла да имам неку собицу у селу, отишла бих, али не могу. Свака година је све гора, а ове, због суше, нисмо имали никакв род. За породицу Мортвањски Црвени крст и локална самоуправа обезбедили су 40 килограма хране. А. Ђуран

Мајка и син срећни што неко брине о њима

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ЗДРАВСТВО, СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ И ДЕМОГРАФИЈУ

Поклони за снежну Николину

НОВИ САД: Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић јуче је, у своје име и у име Покрајинске Владе, честитала новопеченом тати Предрагу Младеновићу из Александрова код Српске Црње рођење ћеркице Николине и уручила му поклоне: одећу за бебу. Мала Николина чије „уметничко име„ Снежана, својим рођењем је стигла на насловне стране медија, јер је рођена по великој мећави и хладноћи. Њена мајка Теодора (17) остала је окована снегом у ауту на путу до Зрењанинске болнице. Порођајни трудови били су све јачи, а аутом се није могло ни напред, ни назад. - Било је страшно, нико није могао да нам помогне да се пробијемо кроз сметове, а моја супруга Теодора само што се није породила - сећа се отац Предраг (24). - Срећом, с нама у ауту је била наша комшиница, иначе бабица, која је моју

супругу смиривала, учила техници дисања и поставила је на задње седиште аута у положај за порођај. После дежурства од 19 сати и низа позива за помоћ, екипа Хитне помоћи Дома здравља Житиште добила је обавештење о трудници која се порађа у

ауту, на путу између Честерега и Двора. - И поред великог залагања нашег возача, нисмо успели да се колима пробијемо до труднице - прича др Данијела Андрић из Дома здравља Житиште. - Ништа нам није преостајало, већ смо техничар и ја пре-

ко њиве, кроз дубок снег газили и пробијали се нешто више од километар, како бисмо стигли до аута с породиљом. Сва срећа, стигли смо на време, а велика је срећа што се порођај брзо одвијао, без икаквих компликација. Родила се здрава девојчица тешка 3,5 кг. По речима др Копитовић у нормалним условима, порођај жене од 17 година сматрао би се ризичним. Али у условима којима се родила Николина, није било времена да се на то мисли. - Одушевљена сам екипом која је учествовала у порођају, а мајка Теодора може да буде пример свим породиљама на показаној прибраности. Како ни отац ни мајка нису запослени, помоћи ћемо оцу да дође до посла. Поред поклона за бебу, покрајински секретаријат је уручио и Дому здравља Житиште нова одела за екипу Хитне помоћи. Ј. Барбузан

Заглавила се два аутобуса

Чишћењем снега намирују дуг за комуналије

БОРБА ПРОТИВ СНЕГА У ОПШТИНИ АЛИБУНАР

Спасено 800 викендаша

АЛИБУНАР: Општински штаб за ванредне ситуације у Алибунару, на челу са председником општине Душаном Јовановићем, његовим најближим сарадницима, представницима саобраћајне полиције, директорима Дома здравља, Центра за социјални рад и комуналаца, у сталном је заседању. На јучерашњој седници речено је да је механизација очистила пут према Новом Козјаку и излетишту Девојачки бунар, где је снежним наносима било заробљено преко 800 викендаша. Директорка Дома здравља Динка Кожокар је тражила да у рашчишћавању уличних путева и тротоара имају предност локације са бубрежним болесницима који се возе на дијализу у Панчево и Вршац. Штаб је одредио три возила пољочуварске службе да помогну лекарима Дома здравља у превозу

хитних случајева и старих особа до амбуланте и болнице. Сада су на потезу комуналци по местима на чишћењу ледом окованих тротоара и улица. Занимљив је и јавни позив директора комуналца „Универзал“ из Алибунара Власте Марића дужницима за воду, да свој дуг намире радом на чишћењу снега са тротоара, улица и уклањању грања под теретом снега на зеленим површинама. Таквих је овде преко стотину. Јуче се за овај посао пријавило пет дужника, а Марић истиче да би 20 до 30 радника са лопатама више урадила од било какве механизације, поготову кад се ради о тротоарима. У Банатском Карловцу је забележено и минус 17 степени, возачи из тог места имају проблема са возилима која користе нафту. Р. Јовановић

КАЊИЖА: Застој на локалном путу између насеља Долине и Ором на подручју кањишке општине, где су се јуче ујутру заглавила два аутобуса, отклоњен је за нешто више од два сата па та деоница пута поново оспособљена за саобраћај. До застоја је дошло због квара једног аутобуса „Лешо транса„ из Кањиже око 6,30 сати, па због уско рашчишћеног пута није било могуће обилажење и ми-

моилажење. Застој је отклоњен нешто после 9 сати, а путници су евакуисани преласком у други аутобус. Сви путеви на подручју кањишке општине су проходни, али саобраћај се одвијан отежано. Слична ситуација је и на осталим путевима у општинама северног Потисја, па се међумесни аутобуски саобраћај одвија са кашњењем. Текст и фото: М. Митровић

Аутобуско стајалиште у центру Сенте

Критично само на путу за Банатски Брестовац

ПАНЧЕВО: У Панчеву и околини сви путеви су проходни, чисте се и улице другог реда, а екипе зимских служби су стално на терену. И поред свега, саобраћај је отежан, нарочито на делу где се јављају сметови и то на путним правцима Стари Тамиш - Долово, Долово Мраморак, Старчево – Омољица, Омољица - Иваново и на правцу Банатски Брестовац - Ковин. Ово је за „Дневник“ потврдио Чедомир Марков, задужен за координацију са медијима. По његовим

речима, тренутно је најтеже на путу ка Банатском Брестовцу. - Непостојање ветрозаштитног појаса у том делу је велики проблем, јер снег ствара наносе и саобраћај је отежан. Зато су екипе стално на том потезу, Стари Тамиш - Долово, на путу ка Банатском Брестовцу и на путу Старчево - Омољица и Омољица - Иваново. У граду је стање редовно јер су у функцији све службе, четири камиона су стално у погону З. Дг. - рекао је Марков.

Не плаћа се завејани паркинг БАЧКА ПАЛАНКА: У име Штаба за ванредне ситуације у Бачкој Паланци јуче је Миле Колар саопштио да се до понедељка у центру Бачке Паланке неће наплаћивати паркирање. То, очито није никакав новогодишњи поклон Паланчанима, јер и у првој и другој паркинг зони готово да није могуће ући, или изаћи са паркинг места. Такође, не виде се линије које обележавају паркинг простор, па се почетак наплате очекује са лепшим временом. Тачније, наплата ће бити могућа онда када се очисти преко хиљаду паркинг места за које се у овом граду М. Сџ. плаћа паркирање.

У Апатину живот нормализован АПАТИН: Нове снежне падавине, које су најављене за целу Србију, мимоишле су овога пута апатинску општину, што је омогућило да се живот нормализује. Очишћени су и путеви који не спадају у ред првог и другог приоритета, а такође сз очишћени и

тротоари. Јавно комунално предузеће „Наш дом“, осим чишћења путева, редовно одвози и кућно смеће. Штаб за ванредне ситуације који заседа свакодневно, похвалио је, на својој седници, припаднике Првог центра за обуку и коман-

данта потпуковника Ла за ра Осто ји ћа, јер су они током викенда помогли чишћењу пута од Купусине до Буковца, као и припаднике МУП-а, који чине напор да се саобраћај што нормалније одвија. Ј. П.

~etvrtak13.decembar2012.

crna hronika

dnevnik

U AK CI JI KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE LI [E NI SLO BO DE OSUM WI ^E NI ZA MA HI NA CI JE PRI LI KOM PRI VA TI ZA CI JE PU TAR SKIH PRED U ZE ]A

Privedeni Miroslav Mi{kovi}, wegov sin Marko, Milo \ura{kovi} i jo{ sedmorica Mi lu tin G. i Zo ran M., pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra PZPa „Ni{„ De jan J. i di rek tor „Del ta bro ke ra„ Pre drag F. Pri ve de ni su, ta ko |e, di rek tor „[er kor po ra ci je„ Ri sto R., ak ci o nar PZP-a „Ni{„ Zo ran K. i pro ce ni teq „Kon zi ta„ Ra {o Z. Svi ma je od re |e no po li cij sko za dr à va we do 48 sa ti. Tu ì lac za o r g a n i z o v a n i kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je ju ~e iz ja vio da se kri vi~ nim pri ja va ma Upra ve kri mi - Mi ro slav Mi {ko vi} Mar ko Mi {ko vi} Mi lo \u ra {ko vi} na li sti~ ke po li ci je Mi ro slav i Mar ko Mi {ko vi}, Mar ko Mi {ko vi} i Ra di sa vqe vi} je do dao da po Zo ran K., {to je po slu ì lo da nuo da je ju ~e ra {wa ak ci ja na {ko vi}, kao i Mi lo \u ra {ko Mi lo \u ra {ko vi} iz tih pred u - na vo di ma u pri ja vi, „u to ku 2006. se na osno vu za ne mar qi ve tr go - sta vak tog pro ce sa. vi} sum wi ~e za zlo u po tre be ze }a neo sno va no iz vla ~i li imo - go di ne u po sao s pu tar skim previ ne po bro ju ak ci ja i wi ho voj Pre ju ~e ra {weg pri vo |e wa, pri li kom pri va ti za ci je pu tar vi nu. Sum wa se da je iz ta kvog d u ze }i ma ula zi Mar ko Mi {ko vred no sti na zah tev „Del ta bro - vla snik „Del ta hol din ga“ Mi skih pred u ze }a od 2005. pa do wi ho vog za jed ni~ kog po sla pri - vi}, ko ji pre ko svo je of-{or ke ra„ po je di na~ na vred nost ak - ro slav Mi {ko vi} je dva pu ta ba vqe no: Mar ku Mi {ko vi }u kom pa ni ja ’Me ra in vest’ s Ho ci ja pro ce ni na 110 evra – pre - sa slu {a van u po li ci ji u svoj od 17 do 19 mi li o na evra, land skih An ti la, ula è u do ka do ~io je sa dr àj pri ja ve Ra di sa - stvu gra |a ni na: pr vi put pro Mi lu \u ra {ko vi }u oko de - pi ta li za ci ju PZP-a ’Ni{’ de vqe vi}. – Po na vo di ma kri vi~ - {le sed mi ce, o po slo va wu fir set mi li o na evra, a kom pa ni - vet mi li o na evra, ~i me je ste kao ne pri ja ve, ak ci je PZP-a „Ni{„ me „Del real“ iz si ste ma „Del ta ji Mi ro sla va Mi {ko vi }a oko 48 od sto ak ci ja tog pred u ze su po ta ko, ka ko se sum wa, neo - hol din ga“, u ve zi s kon ver zi jom „Hem slejd„ oko mi lion i po }a“. sno va no uve }a noj vred no sti, oko 16 hek ta ra ze mqi {ta uz evra – ob ja snio je Ra di sa vqe „No vac ko ji je upla tio ‘Me pro da te za 25 mi li o na evra. auto put Be o grad–Za greb, iz me vi}. ra in vest‘ je is ko ri {}en za Ukup na za ra da fir me „Me ra in - |u hi per mar ke ta “Tem po“ i no Po tu ì o ~e vim re ~i ma, u vra } a w e kre di ta ‘Hem s lej vest„ i Mar ka Mi {ko vi }a iz vo be o grad ske Kvan ta {ke pi ja kri vi~ noj pri ja vi se na vo di du‘„. U to ku 2008. go di ne je po sla s pro da jom tih ak ci ja iz - ce, a dru gi put pre tri da na, ta da su “Mi ro slav Mi {ko vi} usle dio iz l a z ak Mi r o s la va no si 1.545.000.000 di na ra, a ste - ko |e u svoj stvu gra |a ni na, o za i \u ra {ko vi} za jed ni~ ki Mi {ko vi }a iz po sla s pu tar kla je i po slov nu zgra du u cen - jed ni~ kim po slo vi ma s „Ni bens po sao za po ~e li to kom 2005. skim pred u ze }i ma, i u tom pe ri tru Be o gra da, u Ta kov skoj 6, ko - kor po ra ci jom“ Mi la \u ra {ko go di ne, a ta da je PZP ’Ni{‘ o du je, ka ko se na vo di u pri ja vi, ri sne po vr {i ne ve }e od 3.500 vi }a u ve zi s pu tar skim pred u- za ku po vi nu PZP-a ’Be o - we go vom „Hem slej du„ „kre dit kva drat nih me ta ra. Za svr hu ku - ze }i ma, kad je u raz go vo ru s in grad‘ u po stup ku pri va ti za - vra }en pre ugo vo re nog ro ka i po vi ne tih ak ci ja „Ni bens kor - spek to ri ma ostao ~e ti ri sa ta. ci je uzeo kre dit od 23 mi li o to od pred u ze }a iz po stup ka po ra ci ja“ je no vac obez be di la Ta da je sa slu {an i \u ra {ko na evra, s go di {wom ka ma pri va ti za ci je“. kre di tom od 25 mi li o na evra, za vi}, a pre wih, kra jem pro {le tom od tri po sto, od Mi {ko – U to ku 2008. go di ne, na vo di ~i ju su ot pla tu so li dar no jem - sed mi ce, u svoj stvu gra |a ni na u vi }e ve fir me ‘Hem slejd se u pri ja vi, „Me ra in vest„ je ~i la pu tar ska pred u ze }a ko ja su po li ci ji je is kaz dao i Mar ko Pri vo |e we osumwi~enih na sa slu {a we trej ding li mi tid‘ s Ki pra“. pro dao ak ci je PZP-a „Ni{„ sa da u ste ~a ju ili za ko je su ras - Mi {ko vi}. Oni su ju ~e uju tro naj pre pri kra ja 2010. go di ne. Oni su kao „U po stup ku vra }a wa je, ume \u ra {ko vi }e voj „Ni bens kor ki nu ti ugo vo ri o pri va ti za ci Ne dav no je mi ni star prav de ve de ni u po li ci ju, a po tom su su vla sni ci u Pred u ze }u za pu te sto 25 mi li o na evra kre di ta s po ra ci ji„, a pret hod no je go to vo ji. Ni ko la Se la ko vi} na ja vio da bi oko 9.30 ~a so va do ve de ni u Tu ve „Ni{„, pre ko tog pred u ze }a ka ma tom, ’Hem slej du’ vra }e no tri pu ta uve }a na wi ho va vred Pod se tiv {i na to da je pro - po pi ta wu raz go vo ra is tra `nih ì la {tvo za oga ni zo va ni kri su vla sni ci i pu tar skih fir mi 26,5 mi li o na evra“. S tim u ve zi nost. To je, po iz ne tim sum wa ma, tiv Mi la \u ra {ko vi }a pre go - or ga na s Mi ro sla vom Mi {ko vi mi nal ko je se na la zi u zgra di „Be o grad„, „Kra gu je vac„, „Vra se sum wa da je „Mi ro sla vu Mi u~i we no una pred do go vo re nom di nu da na po kre nut po stu pak u }em „mo glo bi ti vi {e te ma te da Spe ci jal nog su da u Be o gra du. we„, „Srem put„, „Ba~ ka put„ i {ko vi }u pri ba vqe na imo vin ska pro da jom na ber zi sa mo 37 ak ci ve zi s pri va ti za ci jom kru {e - ni je is kqu ~e no da bi se me |u Zva ni~ no je sa op {te no da je jo{ ne kih. ko rist od oko mi lion i po evra, ja PZP-a „Ni{„, vred nih va~ ke fa bri ke FAM, ko ja je u wi ma mo gla na }i i pri va ti za ci pri ve de no jo{ se dam oso ba: biv – U kri vi~ noj pri ja vi su iz ne ko li ko mu je na ime po vra }a ja 325.000 di na ra. Te ak ci je je pro - vla sni {tvu „Ni bens gru pe„, tu - ja tr go vin skog lan ca ’Ce-mar {i di rek to ri PZP-a „Ni{„ te sum we da su Mi ro slav Mi kre di ta vi {e is pla }e no“. dao Mi lo \u ra {ko vi}, a ku pio ì lac Ra di sa vqe vi} je na po me - ket’„. J. J.

– U Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal ju ~e u pod ne po ~e lo je sa slu {a we osum wi ~e nih za ma hi na ci je pri li kom pri va ti za ci je pu tar skih pred uz e }a, s vla sni kom „Del ta hol din ga” Mi ro sla vom Mi {ko vi }em na ~e lu – re kao je Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Oni }e bi ti is pi ta ni u za kon skom ro ku za za dr à va we od 48 sa ti, ko je im je ju ~e uju tro od re |e no pri li kom pri vo |e wa, na kon ~e ga }e bi ti do ne te od lu ke o po kre ta wu is tra ge pro tiv wih i od re |i va wu pri tvo ra. O pri tvo ru }e od lu ku do ne ti su di ja za pret hod ni po stu pak, ko ji mo è da im od re di pri tvor za po ~e tak do 30 da na, mo è da im od re di ku} ni pri tvor, ili da ih pu sti da se bra ne sa slo bo de. U ak ci ji rad ne gru pe Kri mi na li sti~ ke po li ci je ju ~e su, ka ko je zva ni~ no sa op {te no, pri ve de ni vla snik „Del ta hol din ga“ i ki par ske kom pa ni je „Hem slejd“ Mi ro slav Mi {ko vi}, we gov sin Mar ko Mi {ko vi}, vla snik fir me „Me ra in vest ment fund„, te vla snik „Ni bens gru pe“, „[er kor po ra ci je„ i Pred u ze }a za pu te ve (PZP) „Ni{„ Mi lo \u ra {ko vi}.

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIQ KO RA DI SA VQE VI]:

Uz krivi~ni postupak i finansijska istraga – Tu ì la {tvo za or ga n i z o v a n i kri m i n al po kre nu }e pa ra la lel no s kri vi~ nim po stup kom i fi nan sij sku is tra gu pro tiv vla sni ka „Del ta hol d in g a„ Mi r o s la v a Mi {ko vi }a i osta lih uhap {e nih zbog ma hi na ci ja s pu tar skim pred u ze }i ma da bi se utvr di lo po r e k lo wi h o v e imo vi ne – na ja vio je ju ~e tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} Ta nju gu. – Kao i u svim po stup ci ma ko j i se vo d e pred ovim tu ì la {tvom, po ku {a }e mo da i u ovom pred m e t u spro v e d e m o ozbiq n u fi n an s ij s ku Tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} is tra gu i utvr di mo pre rom na to da je u pi ta wu hap {e we sve ga da li bi lo ko od osum wi ~e nih naj ve }ih taj ku na u ze mqi, Ra di sa po se du je imo vi nu pro is te klu iz kri vqe vi} je re kao da „sna ga Tu ì la vi~ nog de la. On je na p o m e n uo da je re~ o „vr - {tva i u ovom i u sva kom dru gom po lo ve l i k om si s te m u” i da }e to bi - stup ku za vi si pre sve ga od ar gu me na ti kom p lek s na fi n an s ij s ka is t ra - ta i sna ge do ka za ko ji ma ras po la è”. ga ko j a }e ve r o v at n o tra j a t i do s ta Po we go vim re ~i ma, Upra va kri mi du g o. na l i s ti~ k e po l i c i j e je ulo ` i l a Od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra ogro man na por i u re la tiv no krat da li }e Tu ì la {tvo ima ti sna ge da kom ro ku pri ku pi la obi qe do ku me se iz bo ri s tim pred me tom, s ob zi - na ta i gra |e ko ja }e Tu ì la {tvu po -

mo }i u da qem vo |e wu kri vi~ nog po stup ka. – Na dam se da }e mo mo } i da do k a ` e m o osnov nu te zu da se iza po sla s pu tar skim pred u ze }i ma kri je bru tal no iz vla ~e we nov ca i ka pi t a l a – isi s a v a w e imo v i n e iz pred u z e } a ko ja su bi la u pro ce su pri va ti za ci je i sti ca we neo sno va ne imo vin ske ko ri sti oso ba ko je su ukqu ~e ne u po stu pak pri va ti za ci je i rad u tim pred u ze }u ma – is ta kao je tu ì lac. On je na po me nuo da, po do sa da pri ku pqe nim in for ma ci ja ma i po da ci ma, no vac ko ji je pla si ran u PZP „Ni{„ po ti ~e na vod no od pro da je Del ta ban ke. – Po li ci ja i Tu ì la {tvo pro ve ra va ju te po dat ke i po ku {a }e mo da utvr di mo da li su pa re ulo è ne u PZP „Ni{„ i ka sni je u PZP „Be o- grad„ za i sta od Del ta ban ke ili po sto je ne ki dru gi iz vo ri za ko je za sa da ne mo è mo da tvr di mo da li je to pr qav no vac ili je re gu lar no za ra |en – na veo je Ra di sa vqe vi}.

Bord direktora rukovodi „Deltom” „Del ta hol ding„ sa op {ti la je ju ~e da bez obi zra na pri vo |e we vla sni ka kom pa ni je Mi ro sla va Mi {ko vi }a na sta vqa re dov no po slo va we u skla du s usvo je nim pe to go di {wim stra te {kim pla nom i da we nim po slo va wem upra vqa po sto je }i Bord di rek to ra. Ta ko |e se „sa à qe wem kon sta tu je” ka ko se u de lu jav no sti, ka ko se na vo di, ve} du è vre me vo di or ga ni zo va na kam pa wa pro tiv te kom pa ni je, ko ja je kul mi ni ra la pri vo |e wem we nog vla sni ka Mi ro sla va Mi {ko vi }a. Kom pa ni ja na vo di da to kom 22 go di ne po slo va wa ni je bi la pred met ni pre kr {aj nog, a po seb no ne ne kog te èg po stup -

ka, na vo di se u sa op {te wu i iz ra à va uve re nost u za ko ni tost po slo va wa kom pa ni je „Del ta hol ding„ i we nog vla sni ka Mi ro sla va Mi {ko vi }a. - U pot pu no sti sa ra |u je mo s nad le `nim dr àv nim or ga ni ma. Ve ru je mo da je Sr bi ja prav na dr à va i da }e ko na ~an sud zva ni~ nih dr àv nih or ga na bi ti do net na osno vu ~i we ni ca, a ne na osno vu fa bri ko va nih afe ra i pi sa wa po je di nih ta blo i da - na vo di se u sa ospste wu. „Del ta hol ding„ se za hva qu je na raz u me va wu i pro fe si o nal nom od no su ve }i ne srp skih me di ja, kao i na po dr {ci ko ju joj upu }u ju broj ne po slov ne i jav ne li~ no sti. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

~etvrtak13.decembar2012.

OD JE CI PRI VO \E WA MI RO SLA VA MI [KO VI ]A I JO[ DE VE TO RI CE OSUM WI ^E NIH

Da ~i}: Ne ma raz lo ga za strah – Ni ko ne mo `e ni ko me da pre ti, a ko to ~i ni, mo ra bi ti sve stan po sle di ca svo jih re ~i – iz ja vio je ju ~e pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} na sed ni ci Od bo ra za od bra nu i unu tra {we po slo ve.

– Raz go va rao sam s qu di ma iz po li ci je i pr vim pot pred sed ni kom Vla de Alek san drom Vu ~i }em na ovu te mu – re kao je Da ~i}, i po ru ~io da ne ma raz lo ga za bi lo ka kav strah. – Ni ko u ovoj ze mqi ne sme ni ko me da pre ti – re kao je Da -

Po ku {a li da ski nu li sting s pre mi je ro vog te le fo na Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je ne dav no je dan rad nik „Te le no ra„ slu ~aj no po ku {ao da ski ne li sting s we go vog te le fo na ne zna ju }i o ~i jem te le fo nu je re~. Da ~i} je re kao da ga je ne dav no, to kom bo rav ka u ino stran stvu, BIA oba ve sti la da je ne ko po ku {ao da ski ne li sting s we go vog te le fo na. - U pi ta wu je rad nik „Te le no ra„ i to je u~i nio slu ~aj no. Ni su zna li da je moj te le fon - ka zao je Da ~i} i na gla sio da ta kve stva ri mo ra ju da bu du spre ~e ne. Pre ma we go vim re ~i ma u te le fon skoj ko mu ni ka ci ji „iona ko ni {ta ne mo `e da se sa zna”, ali je re~ o prin ci pu i za to mo ra da se osmi sli si stem ko ji }e one mo gu }i ti zlo u po tre be. (Ta njug)

~i}, od go va ra ju }i na pi ta we ~la na Od bo ra iz re do va Srp ske na pred ne stran ke Igo ra Be ~i }a da li }e po li ci ja od go vo ri ti na pret we ko je je Mi {ko vi}, na vod no, upu tio Vu ~i }u. – Bez bed nost dr àv nih funk ci o ne ra ni je ni ti }e bi ti do ve de na u pi ta we – is ta kao je Da ~i}, i na po me nuo da, ne za vi sno od ovog slu ~a ja, ni ko ne mo è za u sta vi ti bor bu ko ju je Sr bi ja po ve la pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. – Da li je ne ko kriv ili ni je ne za vi si od nas, po li ti ~a ra, ve} to tre ba da ka ù nad le `ni dr àv ni or ga ni. On je do dao da po li ci ja, Tu ì la {tvo i bez bed no sne slu `be ra de svoj po sao na osno vu ovla {}e wa i ras po lo ì vog do ka znog ma te ri ja la, i pre ci zi rao da je zbog to ga ju ~e pri ve de no vi {e oso ba, me |u ko ji ma su Mi ro slav i Mar ko Mi {ko vi} i Mi lo \u ra {ko vi}. (Fo Net)

REAGOVAWA Velimir Ili}: Protivio sam se ulasku u putnu privredu Ministar gra|evinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ili} izjavio je ju~e da se èstoko protivio ulasku vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Mi{kovi}a u srpska putarska preduze}a, ali da u tom trenutku niko time nije èleo da se bavi. Ili} je podsetio na to da je u vreme prodaje putarskih firmi bio ministar zaduèn za saobra}aj u Vladi Srbije ~iji je predsednik bio Vojislav Ko{tunica. – Se}ate se moje izjave: „Mi{kovi}u, priko~i, ne sme to tako da se uradi”. Zbog toga sam bio napadnut u medijima, kritikovan i imao sam mnogo problema zbog izjave da se zaustavi takva prodaja – kazao je Ili}.

URS: Zakon jednak za sve Portparol Ujediwenih regiona Srbije Marko Selakovi} izjavio je da je Vlada pokazala da je zakon jednak za sve i da nema nedodirqivih. On je naveo i da nije na politi~kim strankama da procewuju kako }e te}i istraga i da taj posao treba ostaviti policiji i pravosu|u.

SPS: Niko nije ja~i od dràve Zamenik predsednika poslani~kog kluba SPSa \or|e Mili}evi} izjavio je da je zakon jednak za sve i da nijedan pojedinac ne moè biti za{ti}en ukoliko je prekr{io zakon i ne moè biti ja~i od dràve. On je rekao da ne èli da komentari{e nijedan postupak, proces ili istragu, jer se to moè kvalifikovati kao politi~ki pritisak, ali je naglasio da je zakon jednak za sve i da niko nije ja~i od dràve. On je naveo da je SPS vi{e puta jasno rekao da Vlada nastavqa da vodi jasnu, odlu~nu i kontinuiranu borbu protiv korupcije i da SPS veruje u nadle`ne organe i institucije.

NS: Ko se ogre{io, nek odgovara [ef poslanika Nove Srbije Miroslav Marki}evi} izjavio je ju~e da je posle

privo|ewa Mi{kovi}a i drugih osoba poruka da niko ne}e biti nedodirqiv u borbi protiv kriminala i korupcije i da svi koji su se ogre{ili o zakon moraju da odgovaraju. Marki}evi} je rekao da NS daje posebnu podr{ku svim dr`avnim organima koji se bore protiv korupcije i kriminala.

LDP: êkamo deklaraciju o korupciji Poslanik Liberalno-demokratske partije Zoran Ostoji} izjavio je ju~e da se ta partija zalaè za borbu protiv sistemske korupcije i da }e u dobre namere sada{we vlade poverovati tek kada se usvoji deklaracija LDP-a o sistemskoj borbi protiv korupcije. On je novinarima u parlamentu, reaguju}i na hap{ewe vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Mi{kovi}a, ponovio da nije dobro {to se borba protiv korupcije vodi kao politi~ka kampawa i da je dokaz za to {to tabloidi „znaju vi{e i pre nego tuìlac”.

DSS: Prelomni trenutak Portparol opozicione Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} ocenio je ju~e da je privo|ewe vlasnika „Delta holdinga„ Miroslava Mi{kovi}a „prelomni trenutak u borbi protiv korupcije”. On je kazao da su kriminal i korupcija „postali ozbiqna pretwa Srbiji” i da je ovo bio posledwi trenutak da se preduzmu „odlu~uju}i koraci”. – O~igledno da je bila potrebna politi~ka voqa i hrabrost da se udari u sam vrh korupcije – rekao je Petkovi}.

EU: Potez koji ohrabruje – Evropska komisija je ohrabrena potezima Vlade Srbije u borbi protiv korupcije i poziva vlasti da odlu~no nastave u tom pravcu – izjavio je portparol komesara za pro{irewe [tefana Filea Peter Stano. – Ne ulaze}i u detaqe konkretnog slu~aja, na{ stav je da je borba protiv korupcije jedan od glavnih izazova s kojima se Srbija suo~ava. On je ukazao na to da Evropska komisija „veoma pa`qivo” prati poteze Beograda u vezi s tim i da je „u suzbijawu korupcije va`no imati dosledan, sveobuhvatan i neselektivni pristup”.

Stra ne agen ci je: Je dan od naj u ti caj ni jih taj ku na Svet ske no vin ske agen ci je iz ve sti le su ju ~e o pri vo |e wu bi z ni s me n a Mi r o s la v a Mi {ko vi }a, pre no se }i da je on „~e sto bio po mi wan” od Vla di ne Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, ali i da ne ke za pad ne di plo ma te stra hu ju da je Vla da vi {e mo ti vi sa na po li ti~ kim raz ra ~u na va wem ne go su {tin skim re for ma ma. Bri tan ski Roj ters na vo di da se ra di o taj ku nu ko ji je i jed na od naj u ti caj ni jih li~ no sti u Sr bi ji. Agen ci ja pod se }a da je Mi {ko vi} svo je car stvo iz gra dio u vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a i pro {i rio ga po sle we go vog zba ci va wa 2000. go di ne. Bo gat stvo 67go di {weg bi zni sme na se 2007. go di ne, po „Forb su„, me ri lo mi li jar dom do la ra, {to ga je ta da svr sta lo me |u 1.000 naj bo ga ti jih qu di na sve tu.

Roj ters pod se }a na to da je 2011. „Del ta–Mak si” pro dat bel gij skom lan cu pro dav ni ca „De lez”, {to pred sta vqa jed nu od naj ve }ih stra nih in ve sti ci ja ika da u ne ku od dr `a va na pu tu ka EU. Bri tan ska agen ci ja, ta ko |e, na vo di da je po li ci ja u po sled w ih ne k o l i k o me s e c i pri ve la ve }i broj bi zni sme na, ukqu ~u ju }i i dvo ji cu mi ni sta ra iz biv {e vla de, na ~i jem je ~e lu bio DS, pod op tu `bom za ko rup ci ju i zlo u po tre bu po lo `a ja. „Sa d a { wa, {est me s e c i sta r a Vla d a, ka ` e da je ozbiq na ka da je re~ o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. Po sle pri vo |e wa Mi {ko vi }a, po ja ~a na je i bez b ed n ost pr v og pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a, ko ji se ba vi upra -

vo tim pi t a w i m a„, na v o d i Roj ters. AFP ta ko |e na vo di da je po li ci ja pri ve la jed nog naj bo ga ti jih i naj u ti caj ni jih bi zni sme na u Sr bi ji pod op tu `bom za ko rup ci ju, i jo{ osam qu di, ukqu ~u ju }i i we go vog si na. Fran cu ska agen ci ja na vo di da je taj taj kun je dan od naj u ti caj ni jih na Bal ka nu, a da je svo je bo gat stvo ste kao de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ko ri ste }i se bli skim ve za ma s re `i mom Slo bo da na Mi lo {e vi }a da bi obez be dio pro fi ta bil ne ugo vo re u vre me ka da je Sr bi ja bi la pod sank ci ja ma. Po sled wih de set go di na on je pro {i rio car stvo i na ne kret ni ne, pro iz vod wu hra ne, osi gu ra we i dru ge sek to re, i to {i rom re gi o na. (Ta njug)

Policija: Mi{kovi} pretio Vu~i}u Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je ju ~e da Sr bi ju ni je i ne }e mo }i ni ko da po be di, pa ni Mi ro slav Mi {ko vi}. „Sr bi ju ni je, ni ti }e mo }i ni ko da po be di, pa ne }e ni Mi ro slav Mi {ko vi}„, na pi sao je ju ~ e Vu ~ i} na svom „Tvi t er„ na l o g u i „Fej sbuk„ stra ni ci. Ta po ru ka usle di la je na kon in for ma ci ja, ka k o pre n o s e me d i j i, da je pri vre de ni vla snik „Del ta hol din ga” u iz ja vi pred po li ci jom pre tio pr vom pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je da ne }e do ~e ka ti si n o} n u emi s i j u na RTS-a. Zbog to ga je Vu ~i }e va bez bed nost od mah po dig nu ta na naj vi {i ni vo, pre no se me di ji. Mi {ko vi} je jo{ do dao da ne }e du go osta ti u pri tvo ru. Pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} po tvr dio je ju ~e da mu je iz po li ci je pre ne to o pret wa ma ko je mu je pri li kom pri vo |e we upu tio vla snik kom pa ni je „Del ta„ Mi ro slav Mi {ko vi}, ali da ne raz mi {qa o po ve }a wu bez bed no sti. – Iz po li ci je su mi pre ne li {ta je go spo din Mi {ko vi}, vaq da u be su, go vo rio – re kao je Vu ~i} no vi na ri ma na pi ta we da li mu je zbog to ga po ja - Alek san dar Vu ~i} ~a no obez be |e we. – O to me ne Pot p red s ed n ik Vla d e po raz mi {qam. Te {ko tr pim i ovo tvr d io je da se Mi { ko v i}, obez be |e we, ta ko da me to pre vi - ko m e je ju ~ e od r e | e n o po l i -

Sr bi ju ni je, ni ti }e mo }i ni ko da po be di, pa ne }e ni Mi ro slav Mi {ko vi} (Aleksandar Vu~i}) {e ne za ni ma. Mno go mi je va `ni je da u Sr bi ji ne po sto je za {ti }e ni i ne do dir qi vi i da je dr `a va ja ~a od sva kog po na o sob.

cij s ko za d r ` a v a w e, sum w i ~ i u slu ~ a j u „Ni b ens gru p a”, zbog mal v e r az c i j a u pri v a t i za c i j i pu t ar s kih pred u z e } a.

– Tu `i o ci }e re }i svo je, ja za sa da mo gu sa mo da ka `em da je taj pred met je dan od onih 24 ko je je ra di la rad na gru pa. Ne ma tu ni ka kvih taj ni, u ne ko li ko tih pred me ta se go vo ri lo i o slu ~a je vi ma u ko je je uple ten Mi ro slav Mi {ko vi}. Ko li ko znam, tre nut no je ak tu el na „Ni bens gru pa„, ali se ra de i osta li pred me ti po put „Del re a la„ i „Ce-mar ke ta” – iz ja vio je Vu ~i} no vi na ri ma u Vla di Sr bi je. (Ta njug)

Advo ka ti „Del te”: Pret wi ni je bi lo Me di ji su ne ta~ no pre ne li na v od n u pret w u vla s ni k a „Del ta hol din ga„ Mi ro sla va Mi {ko vi }a na kon {to je ju ~e pri ve den u po li ci ju, a ko ja je, na vod no, bi la iz re ~e na na ra ~un pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je, sa op {ti la je advo kat ska kan ce la ri ja „Jan ko vi}, Po po vi}, Mi ti}„. Isti na je da je Mi ro slav Mi {ko vi} re kao da „Alek san dar Vu ~i} ne mo `e ve ~e ras iza }i na RTS ako me pret hod no ne uhap si”, {to je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, kon sta ta ci ja o at mos fe ri stvo re noj

u jav no sti „bez ele me na ta bi lo ka kve pret we, a po seb no bez ugro `a va wa bez bed no sti pot pred sed ni ka Vla de”. U sa op {te wu, ko je je pot pi sao je dan od Mi {ko vi }e vih advo ka ta Ne nad D. Po po vi}, na vo di se i da su me di ji pot pu no ne ta~ no pre ne li na vod nu pret wu Mi ro sla va Mi {ko vi }a iz re ~e nu na ra ~un pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je, „{to pred sta vqa jo{ jed nu u ni zu me dij skih ma ni pu la ci ja ko je su se mo gle ~u ti pro te klih da na”. Advo k at s ki tim pod s e } a na to da je vla s nik „Del t a

hol d in g a„ ju ~ e uju t ro pri nud n o pri v e d en u po l i c i j u, bez uru ~ i v a w a pret h od n og po z i v a. „G. Mi {ko vi} je, kao i pret hod no, u pot pu no sti sa ra |i vao s dr àv nim or ga ni ma, {to }e ~i ni ti i ubu du }e. Po seb no na gla {a va mo da u od vo |e wu u po li c i j u ni j e bi l o ele m e n a t a pru à wa ot po ra ni ti pret wi po li caj ci ma i dru gim dr àv nim or ga ni ma i funk ci o ne ri ma”, na vo di se u sa op {te wu iz advo kat ske kan ce la ri je „Jan ko vi}, Po po vi}, Mi ti}„. (Ta njug)

Mi lo vi}: Ugro è na bez bed nost pot pred sed ni ka Vla de Na ~el nik Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je Ro do qub Mi lo vi} po tvr dio je ju ~e da je bez bed nost pr vog pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra od bra ne Alek san dra Vu ~i }a ugro è na. Mi lo vi} je za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je re kao da mo è da ci ti ra Mi {ko vi }a i da sa zna wa ko le ga ko je su raz go va ra le s Mi {ko vi }em pred sta vqa ju prak ti~ nu po tvr du svih ope ra tiv nih sa zna wa ko ji ma ras po la è Kri mi na li sti~ ka po li c i j a, da za i s ta Vu ~ i } e v a bez bed nost je ste ugro è na.

Di r ek t or po l i c i j e Mi l o rad Ve qo vi} je, po vo dom pri vo |e wa Mi {ko vi }a i jo{ de vet oso ba ko je se sum wi ~e za ma hi na ci je pri li kom pri va ti za ci je pu tar skih pred u ze }a, re kao da je opre de qe we Di rek c i j e po l i c i j e i Upra v e kri mi na li sti~ ke po li ci je da ne ma za {ti }e nih i da svi ko ji su se ogre {i li o za kon mo ra ju od go va ra ti. – Ovo je plod opre de qe no sti Di r ek c i j e po l i c i j e i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je da u ovoj bor bi ne ma za -

{ti } e n ih. Jed n o s tav n o, ni j e bit no ni ime, ni pre zi me, svi oni ko ji su ogre {i li o za kon mo ra ju od go va ra ti – re kao je Ve qo vi} RTS-u. On je na ja vio da }e ta bor ba bi ti na sta vqe na, i to istim in ten zi te tom. – Jed n o s tav n o, `e l i m o da po ru ~i mo i jav no sti i svi ma da po li ci ja u sa rad wi s tu `i o cem za or ga ni zo va ni kri mi nal ovaj po s ao ra d i kraj w e pro fe si o nal no, od go vor no i u skla du sa za ko nom – na gla sio je Ve qo vi}. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak13.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA (4â&#x20AC;&#x201C;16. DECEMBAR) SRBIJA I FRANCUSKA IGRAJU UTAKMICU ZA PLASMAN ME\U ^ETIRI NAJBOQE EKIPE

Nesanica zbog polufinala Mo gu li ru ko me ta {i ce Sr bi je me |u ~e ti ri naj bo qe re pre zen ta ci je na 10. Evrop skom pr ven stvu ko je se odr `a va u na {oj ze mqi? Od go vor na ovo pi ta we }e se zna ti ve ~e ras po sle di rekt nog du e la Sr bi je i Fran cu ske, iza bra ni ca ma Sa {e Bo {ko vi }a po tre ban bod da bi se pla si ra le u po lu fi na le ovog tak mi ~e wa. Bez ob zi ra na is hod ve ~e ra {weg su sre ta, na {e ru ko me ta {i ce ve} su na pra vi le pod vig, ali po sle bli sta vih par ti ja i do brih re zul ta ta ape ti ti ra stu, ka ko u ta bo ru na {e se lek ci je, ta ko i u jav no sti. Me |u tim, tre ba ima ti u vi du da je Fran cu ska se lek ci ja sa naj vi {e pe tih me sta u po sled woj de ce ni ji, ima i pet me da qa. U Sr bi ju su sti gle kao jed ne od si gur nih kan di dat ki wa za po sto qe. Eki pa ko ja u sa sta vu ima Pi ne au, Dem be le, Sig na te, La kra be re, Kan to, Aj glon i Ter vel, ne ma pro blem ni sa igrom, ni sa sa mo po u zda wem. Ima pro blem sa mo sa so bom, u gla vi, ka da pot ce ni ri va la. Jo{ ih pe ku ra ne sa OI iz Lon do na, ka da ih je Cr na Go ra po sla la ku }i ka da su se naj ma we na da le. A osva ja wem me da qe mo gla bi da po mog ne u za ce qe wu tih ra na. Se lek tor na {ih ru ko me ta {i ca Sa {a Bo {ko vi} re kao je, dan uo~i po sled we utak mi ce pre raz i gra va wa, da we go ve iza bra ni ce ima ju {an su u od lu ~u ju }em me ~u za pro la zak u po lu fi na le pro tiv Fran cu ske. - Fran cu ski we su naj bo qe, ali ne igra ju u pra voj for mi i

Grupa 1 (Beograd) Danas ^e {ka - [ved ska Sr bi ja â&#x20AC;&#x201C; Fran cu ska Nor ve {ka - Dan ska

1. Nor ve {ka 2. Sr bi ja 3. Dan ska 4. Fran cu ska 5. [ved ska 6. ^e {ka

4 4 4 4 4 4

4 2 2 2 1 0

0 1 0 0 1 0

(16.10) (18.10) (20.10)

0 107:89 1 106:101 2 113:113 2 94:97 2 92:101 4 95:106

8 5 4 4 3 0

Grupa 2 (Novi Sad) Danas [pa ni ja - Cr na Go ra Ne ma~ ka - Ru mu ni ja Ma |ar ska - Ru si ja

1. Ma |ar ska 2. Cr na Go ra 3. Ru mu ni ja 4. [pa ni ja 5. Ru si ja 6. Ne ma~ ka

ÂSve tla na Og we no vi} pro tiv Dan ske po sti gla kqu~ ne go lo ve

Eri}eva zapretila Deda Mrazu Re pre zen ta tiv ke Sr bi je ostva ri le su va `nu po be du u me ~u sa Dan skom i pri bli ì le se pla sma nu u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva. Me~ u Be o grad skoj are ni bio je pun pre o kre ta, ali su na kra ju na {e ru ko me ta {i ce smogle snage da savladaju nezgodnog rivala. Koliko su èlele ovu pobedu najb oq e se v idelo po pro slavi po zavr{etku m e~a , a neke od ig ra~ ica poku {a le su d a se k or iste i n eo bi~nim s tvarim a kako bi na n eki na~in pri zvale trijumf. T ako je repreze nta tivka Je lena Eri} pred me~ na svom Tv iter prof ilu na pisala p ism o Deda Mrazu , u ko je m mu je zapr etila d a }e p restati d a veruje u wega ukoliko n e p obede D an kiwe. îni se da j e Deda Mraz pos lu {ao, a o na je z na la d a mu s e zahvali na tom e {to im je do ne o va`nu p obedu .

4 4 4 4 4 4

3 3 1 1 0 1

0 0 1 1 3 1

(16.15) (18.15) (20.15)

1 99:97 6 1 101:100 6 2 72:70 3 2 105:108 3 1 99:102 3 2 94:93 1

na ci o nal nom dre su pro tiv Dan ske sma tra naj ve }om. - Ne pre te ru jem kad ovo ka èm, ali ostva ri la sam naj ve }u po be du u ka ri je ri. U naj te ìm mo men ti ma smo se vra }a le iz mr tvih i ni smo po su sta ja le, {to je bio je dan od kqu ~e va po be de - re kla je or ga ni za tor igre Sr bi je. Am bi ci je su sa da da le ko ve }e. - Mo gu da ka èm da su nam po sle ove po be de ape ti ti po ra sli i da vi {e od sve ga è li mo fi na le - po tvr di la je An drea Le ki}. Sve tla na Og we no vi} pro na la zi la je re {e wa sa le vog kri la ka da ih ni ko ni je vi deo. Bo ri la se do po sled weg ato ma sna ge. - Po ka za li smo svi ma da smo bo qi od Dan ki wa, ali i od su di ja. Bit no je da smo po be di li i ne ma po tre be bi lo {ta da se ko men ta ri {e. Je dan bod nas de li od po lu fi na la. Sve za vi si od nas. Fran cu sku do bro po zna jem jer sam du go ta mo i igra la sam sa sko ro svim igra ~i ca ma. Od bra na im je ja ~a ka ri ka od na pa da, ali opet po na vqam da sve za vi si od nas. Ka ta ri na Kr pe` se slo ì la sa ko le gi ni ca ma i do da la: - Sa da se bo ri mo za po lu fi na le i to mo è mo gla sno da iz -

Mu{karcima se posre}ilo

SAWA DAMWANOVI], LEVI BEK

Ako je mogu}e, da se smirimo Te àk me~ sa Fran cu ski wa ma o~e ku je i le vi bek Sa wa Dam wa no vi}. - Fran cu ski we igra ju fe no me nal nu od bra nu, bi }e te {ko da ih nad ma {i mo u tom seg men tu igre, ali dra go mi je da i one ima ju osci la ci je. Ako po no vi mo od bra nu kao pro tiv Dan ske, ne }e mo bi ti bez {an si - re kla je Dam wa no vi}. Ona se po à li la da je re pre zen ta tiv ka ma po re ban od mor i da te {ko iz dr à va ju na po ran ri tam {am pi o na ta.

- U klu bu igra mo jed nu do dve utak mi ce ne deq no. Ov de ima mo ubi ta ~an ri tam, ali ka ko je na ma, ta ko je i osta lim eki pa ma. Ne è lim da se à lim, iz dr à }e mo do ne de qe - po ru ~i la je Dam wa no vi}, ko ja je tri jumf nad Dan skom na zva la je isto rij skim, ali je na gla si la da eufo ri je ne sme da bu de pred od lu ~u ju }i me~ sa Fran cu ski wa ma. - Naj va `ni je je da igra mo sve bo qe. Sa da mo ra mo da se smi ri mo, ako je to mo gu }e.

N a{a ruko me ta{ica Andrea Leki} , p ored dobre i efik asne igre, na o vo m {amp ionatu zadivila je i svojim drugim adutom - lepotom. Na{e rukometa{ice slavile su posle pobede nad Dankiwama igraju}i kolo, a Leki}eva je u jednom trenutku podigla dres, ali je naravno ispod wega imala jo{ jednu majicu. Radost i lepota su uvek lepe za gledawe. tu vi dim na {u {an su. Po ku {a }e mo da od i gra mo kao pro tiv Dan ske i da ih iz ne na di mo. To nam je tre nut no naj va `ni ji me~, a ka sni je }e mo raz mi {qa ti o even tu al nim ri va li ma u po lu fi na lu - re kao je Bo {ko vi}. On je po no vio da je sre }an jer ra di sa sjaj nim de voj ka ma. - De voj ke ima ju vi {ak adre na li na ne go {to je po treb no, pa

za to ima ju pro blem sa snom. To je po sle di ca ve li ke `e qe da od i gra ju naj bo qe {to mo gu za Sr bi ju. One to ne }e da vam ka `u, ali sva ka u so bi ima za sta vu i to po ka zu je ko li ko vo le ovu ze mqu. Za to sam i re kao da su naj bo qe na sve tu - do dao je Bo {ko vi}. Ka pi ten An drea Le ki} od i gra la je mno go ve li kih utak mi ca u ka ri je ri, ali po sled wu u

go vo ri mo. Mo `e mo da se no si mo sa svi ma pa i sa Fran cu skom. Ide mo da da mo mak si mum, da se bo ri mo kao prek si no} i ve ru je mo u uspeh. Utak mi ca Sr bi ja - Fran cu ska igra se ve ~e ras od 18.10 ~a so va u Be o grad skoj are ni. Pri pre mio: J. Gali}

SPORT

dnevnik

~etvrtak13.decembar2012.

VE ^E RAS 56. „DNEV NI KOV” IZ BOR SPOR TI STE GO DI NE

Pri zna wa naj bo qima u AP Voj vo di ni „Dnev ni kov” iz bor za naj bo qeg spor ti stu Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne do `i ve }e ve ~e ras 56. iz da we i po to me je naj sta ri ji u Sr bi ji. @i ri sa sta vqen od no vi na ra Sport ske ru bri ke na {eg li sta imao je pred so bom ni ma lo lak za da tak da pr vo pro gla si naj u spe {ni je pred stav ni ke

u 22 gra ne spor ta, a po tom i da me |u wi ma iza be re i pro gla si tro je ap so lut no naj bo qih u 2012. go di ni. Re zul ta ti tog iz bo ra bi }e obe lo da we ni ve ~e ras na sve ~a no sti u no vo sad skom Ho te lu „Park”. O~e ku je se da }e na na {u sve ~a nost do }i ve li ki broj spor ti sta, tre ne ra, funk -

ci o ne ra i dra gih go sti ju iz svih obla sti dru {tve nog `i vo ta, ali i sport skih le gen di ko je se na la ze na ve~ noj li sti naj bo qih ko je, evo, 56 go di na una zad bi ra „Dnev nik”. Ve} je po stao deo tra di ci je da na gra |u je mo spe ci jal nim pri zna wi ma i spor ti ste

i dru {tvo-sport ske rad ni ke za iz u ze tan do pri nos raz vo ju spor ta u Po kra ji ni, pa }e mo to u~i ni ti i ovog pu ta. Ve li ki je broj tak mi ~e wa, pr ven sta va Evro pe i sve ta, kao i Olim pij ske igre u Lon do nu, ko ji su u 2012. go di ni odr `a ni, na ko ji ma su u~e stvo va li na {i spor ti sti

ta ko da }e broj ni audi to ri jum ima ti pri li ku da jo{ jed nom po zdra vi na {e sport ske ju na ke. Oni su nam do no si li ra do sne ve sti, ~i me su i za slu `i li da se na |u na li sta ma naj bo qih ko je u smi raj sva ke go di ne sa sta vqa i ob ja vqu je „Dnev nik”. A. P.

EVRO LI GA: PAR TI ZAN DA NAS GO STU JE BAM BER GU

Cr no-be li ni su op te re }e ni po be dom Tre n er Par t i z a n a Du {ko Vu jo {e vi} re kao je da se eki pa ne op te re }u je pla sma nom u Top 16 fa zu Evro li ge, ali da na me~ sa Bam ber gom ne ide sa be lom za sta vom. - Na {a eki pa je mla da i do sa da je u Evro li gi na stu pa la na za do vo qa va ju }i na ~in. Ni smo op te re }e ni sa Top 16 fa zom. Ako uspe mo bi }e to sjaj no, ali ne }e bi ti stra {no ni ako se ne pla si ra mo - re kao je Vu jo {e vi} na kon fe ren ci ji za me di je u ha li Pi o nir. Ko li ko je Bam berg ne zgod na eki pa cr no-be li su ose ti li u pr vom ovo se zon skom du e lu ka da je ne m a~ k i tim {o k i r ao 7.000 na vi ja ~a u Pi o ni ru i od neo bo do ve. - Svi ma je ja san zna ~aj utak mi ce ko ju igra mo , ali on ne sme da blo ki ra eki pu. Po ku {a }e mo taj zna ~aj da pre tvo ri mo u ne {to {to }e nam po mo }i da do bi je mo utak mi cu na te re nu. Duel se igra u Ne ma~ koj i oni su zbog to ga fa vo ri ti. Oso vi nu ti ma ~i ne im Slo ve nac Nah bar i Slo vak Ga vel, a tu je od li ~ an tre n er Ame r i k a n ac Kris Fle ming ko ji zna da pri pre mi eki pu - is ta kao je Vu jo {e vi}.

Da nas Gru pa A Him ki - Pa na ti na i kos Fe ner bah ~e - Kan tu Real - Olim pi ja 1. Real 9 6 2. Pa na ti na i kos 9 6 3. Him ki 9 5 4. Fe ner bah ~e 9 4 5. Kan tu 9 3 6. Olim pi ja 9 3

3 3 4 5 6 6

(18) (18) (20.45) 741:678 15 671:644 15 675:677 14 650:669 13 639:653 12 662:717 12

Gru pa B Ma ka bi - Al ba Uni ka ha - [a lon Mon te pa ski - Pro kom 1. Ma ka bi 9 7 2. Uni ka ha 9 7 3. Mon te pa ski 9 5 4. Al ba 9 4 5. [a lon 9 3 6. Pro kom 9 1

2 2 4 5 6 8

(20) (20) (20) 732:646 16 676:653 16 791:749 14 660:670 13 720:757 12 609:713 10

Gru pa D Bam berg - Par ti zan Bar se lo na - CSKA Be {ik ta{ - Li e tu vos 1. Bar se lo na 9 9 2. CSKA 9 8 3. Be {ik ta{ 9 4 4. Li e tu vos 9 2 5. Bam berg 9 2 6. Par ti zan 9 2

0 1 5 7 7 7

(20.45) (20.45) (20.45) 699:558 18 705:634 17 633:684 13 605:684 11 648:717 11 641:680 11

Su tra Gru pa C Duel Vladimira Lu~i}a i Kejsi Jakobsena u Pioniru

Po red tri jum fa u Bam ber gu Par ti za nu je za pla sman u Top 16 po treb no i da Be {ik ta{ kod ku }e sa vla da Li je tu vos Ri tas. - Ne tre ba za bo ra vi ti da je i Bam ber gu ova utak mi ca od lu ~u ju }a za dru gu fa zu, ali mi za i sta ne ide mo u Ne ma~ ku da bi smo sa mi se be do bi li. Pu tu je mo ta mo sa ve li kom `e qom da na pra vi mo

do bar re zul tat - po ru ~io je Vu jo {e vi}. On je do dao da je mla di cen tar De jan Mu sli po ~eo da tre ni ra, ali da je pi ta we ko li ko }e mo }i da pru `i i ka kve je po sle di ce osta vio vi rus ko ji ga je mu ~io pret hod nih da na. Pr vo ti mac cr no-be lih Ni ko la Mi lu ti nov ni je `e leo da

prog no zi ra is hod, ali je obe }ao ve li ku bor bu u Ne ma~ koj. - O~e ku je nas vr lo te {ka utak m i c a pro t iv do b rog i bor be nohg Bam ber ga. U~i ni }e mo sve {to da po be di mo i uz do bar re zul tat iz Is tan bu la na pra vi mo ve li ki uspeh pla sma nom u Top 16 - re kao je Mi lu ti nov.

Ka ha La bo ral - Ce de vi ta Olim pi ja kos - Ar ma ni @al gi ris - Efes 1. Olim pi ja kos 9 7 2 2. @al gi ris 9 7 2 3. Efes 9 5 4 4. K. La bo ral 9 3 6 5. Ar ma ni 9 3 6 6. Ce de vi ta 9 2 7

(20) (20) (20) 706:656 16 733:640 16 685:669 14 652:708 12 679:685 12 655:752 11

Utak mi ca po sled weg 10. ko la D gru pe Evro li ge iz me |u Bam ber ga i Par ti za na igra se da nas od 20.45 sa ti.

TRE NER BA JER NA SVE TI SLAV PE [I]

Sve je mo gu }e

Sve ti slav Pe {i} tre ner Ba jer na ka è da cr no-be le o~e ku je te {ko go sto va we i da je sve mo gu }e. - Bar se lo na je je dva po be di la Par ti zan u Pi o ni ru, i to u pro du èt ku, isto kao i CSKA. Sa dru ge stra ne Bam berg je do bio me~ u Be o gra du u 40 mi nu ta. To li ko o sna zi ri va la cr no-be lih - za o bi la znim pu tem je ob ja snio Pe {i}. Pre ne go {to je seo na klu pu min hen skog Ba jer na, Pe {i} je bio tre ner ne ma~ ke re pre zen ta ci je, ta ko da je do bar po zna va lac pri li ka u ta mo {woj ko {ar ci, pa i u sa mom Bam ber gu. - To je is ku san tim, ne ta ko jak kao pro {le se zo ne. Ni je za naj ve }e evrop ske do me te ali je vi so ko kva li te tan. Nah bar je pr vo ime, od li ~an je i Xej kob sen, ce la spoq na li ni ja. Par ti zan ~e ka vru }a at mos fe ra. Bam berg ima naj du ù tra di ci ju u Ne ma~ koj, ta mo je igrao i Qu bo drag Si mo no vi}. Pe {i }a je na klu pi Ne ma~ ke za me nio we gov do sko ra {wi po mo} nik, Frank Menc, za ko ga Ka ri ka è da je do bar tre ner i da ne }e bi ti krat ko ro~ no re {e we na klu pi pan ce ra, ka ko se spe ku li sa lo u jav no sti. Sve ti slav Pe {i} u pr ve dve utak mi ce u ko ji ma je vo dio Ba jern ima po lo vi ~an uspeh, je dan po raz i jed nu po be du i ka è da se tru di da eki pa sva kim da nom na pre du je, ka ko bi bi la me |u pr vih {est na ta be li, u tre nut ku skla pa wa spi ska u~e sni ka fi nal nog tur ni ra Ku pa Ne ma~ ke.

SPORT

~etvrtak13.decembar2012.

NOVI SELEKTOR 17. DECEMBRA

DANAS PODELA KARATA ZA SPEKTAKL PIPERSKI-ZOLD U ZREWANINU

Sa vi} ili Mi la no vi}?

Dejan Savi} i Igor Milanovi}

Za ne k o l i k o da n a ~el ni ci srp skog va ter p o l a ime n o v a } e no v og se l ek t o r a se ni or ske re pre zen ta ci je. Ne ko li ko kan di da ta, naj o zbiq ni ji De jan Sa vi}. Neo ~e ki va ni raz laz Va ter po lo sa ve za Sr bi je i selektora Dejan a U do vi~i}a krajem oktobra ove g o dine ostavio j e vaku u m u radu naciona lnog ti ma. Srpski tim j e ostao be z s e lektora ba{ pred star t Svet ske li ge, a li je vr{ilac du `n osti {efa s t ru ~ nog {ta b a Dejan Savi} uspeo da pr eb rodi tu k riz u i da ostvar i dve p o~etne pobede u to m ta kmi ~ewu - na d Nema~k om u gos ti ma 12 :1 0, potom n ad [pan ijo m

u Beogradu 10 :8. U me|uvreme nu, S avi} je s a juni orsko m s el ekcij om o svojio br onz an u me da qu na Sve tskom pr venstvu u Au s traliji. Da li } e w em u biti p overena uloga se lekto ra se niors ke reprez entacije ? To }e biti p oznato 17. de ce mbra za kad a je n aja vq ena s ednica U pr avnog odb ora V at erpolo saveza. Je d na o d ta~a ka d nevnog reda je i i meno vawe n ac ionalnog s elektor a mu {ke se ni or ske re preze nt acije. Savi} j e na jozbiqniji kan di dat, ali nije jedini. U medijima se pisalo o nekoliko kandidata, me|u kojima je i Igor Milanovi}. Wih je pomiwao i pred s e d n i k VSS V el i bor

dnevnik

Sovr ovi} n a konferenciji za novinare po~etkom novembra kada je obrazlagao raz laz sa Dejanom Udovi~i}em. Sov ro vi} je tada pomenuo i ime Vla dimira Vujasinovi}a, ali su i on i ~elnici Partizana negirali da je u igri za preuzimawe selektorske funkcije. U me|uvremenu, popuwen je i sastav Stru~nog saveta VSS, koji je, prema Statutu, nadle`an za sva pitawa u vezi sa sportskim pitawima u svim selekcijama, pa tako i da pre dla`e kandidata za selektora. Savet je popuwen Nikolom Kuqa ~om i Jugo slavom Vaso vi}em, a os tali ~lanovi su Nenad Manoj l ovi}, Viktor Jeleni} i Koqa Lazor.

[am pi on ski po jas osta je u Sr bi ji

Bes plat ne kar te za bo ri la~ ki spek takl u or ga ni za ci ji Bal kan bok sin ga, ko ji }e bi ti odr `an u su bo tu, u zre wa nin skoj Kri stal noj dvo ra ni, a na ko me }e me~ ve ~e ri bi ti duel iz me |u Mi la na Pi per skog i Fe ren ca Zol da, bi }e de qe ne u da nas i su tra, od 12 ~a so va, na bi le tar ni ci no ve sport ske ha le u Zre wa ni nu, na ja vi li su or ga ni za to ri. ^lan or ga ni za ci o nog od bo ra Dar ko Ba |ok re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da }e sva ka oso ba, ko ja sa so bom po ne se li~ nu kar tu, mo }i da po dig ne naj vi {e dve ula zni ce, ka ko bi svi ima li pri li ku da pri su stvu ju ovom ve li kom sport skom do ga |a ju. O~e ku je se da }e se na red nog vi ken da u Kri stal noj dvo ra ni oku pi ti oko 3.000 qu bi te qa ple me ni te bo ri la~ ke ve {ti ne, a od to ga 500 zva ni ca bi }e sme {te no u VIP pro sto ru po red rin ga. - Ugo sti }e mo bli zu 500 zva ni ca iz sve ta spor ta, po li ti ke, jav nog `i vo ta, i bi }e to pri li ka da se pred sta vi mo kao do bri do ma }i ni, ali i da pro mo vi {e mo na{ grad – re kao je Ba |ok. Pred sed nik Bal kan bok sin ga Dar ko Po pi vo da pod se tio je da }e, osim glav nog me ~a iz me |u

Mi lan Pi per ski

Pi per skog i Zol da, pu bli ka ima ti pri li ku da po gle da i uvod ne bor be, u ko ji ma }e na stu pi ti ~la no vi ove or ga ni za ci je. - Iako uvod ne, bi }e to ozbiq ne bor be. Pa zi li smo da bor ci ma Bal kan bok sin ga obez be di mo ozbiq ne pro tiv ni ke, ka ko bi gle da o ci ma pri u {ti li pra vi spek takl – na gla sio je Po pi vo da. Mi lan Pi per ski, ko ji }e po dru gi put bra ni ti ti tu lu sve slo ven skog pr va ka u ver zi ji VBC, obe }ao je pu bli ci do bre bor be i po ru ~io da se u ovom

HRVATI U PODMLA\ENOM SASTAVU NA SVETSKOM PRVENSTVU

Go lu `a ot pi sao Ba li }a Naj bo qi hrv at ski ru ko me ta{ svih vre me na Iva no Ba li} ne }e igra ti na pred sto je }em Svet skom pr ven stvu u [pa ni ji. Ba li} se ne na la zi na spi -

me da qa, me |u ko ji ma je i zlat na sa Olim pij skih iga ra 2004. go di ne u Ati ni. - Ovo je mo ja od lu ka da ne ma Bali } a. Re k li smo da }e m o po {te | e t i ne k e igra ~ e. @e l im

PRVA A LIGA: VOJVODINA GOSTUJE BEOGRADU

No vo sa |a ni fa vo ri ti Po sle me sec da na pa uz e na sta vqa se va ter po lo pr ven stvo Sr bi je. Pr vi }e u sed mom ko lu da nas igra ti u Be o gra du isto i me na eki pa i Voj vo di na iz No vog Sa da. Izan ra ni ci De ja na Sta no je vi }a fa vo ri ti su u ovom du e lu, ali to tre ba da po tvr de i u ba ze nu. No vo sa |a ni su pret hod nih {est ko la za be le `i li dve po be de i tri po ra za i na la ze se na {e stom me stu na ta be li, dok Be o gra |a ni ne ma ju ni jed nu po be du i na la ze se na po sled wem me stu. - Mi smo fa vo ri ti u ovom du e lu, ali, ipak, mo ra mo mak si mal no ozbiq no da u|e mo u duel sa eki pom Be o gra da ka ko bi smo oprav da li tu ulo gu. Na po kon }e mo bi ti kom plet ni, po {to nam se

pri dru `io i Mi lo{ Mak si mo vi}, ko ji je u~e stvo vao na Svet skom pr ve stvu za omla din ce u Per tu. To je i zna to olak {a we za eki pu, pa osta je sa mo da is po {tu je mo sve do go vo re i oba ve ze ko je je pred nas po sta vio na{ tre ner De jan Sta no je vi} - re kao je pr vo ti mac Voj vo di ne Du {an Va si}. Utak mi ca iz me |u Be o gra da i Voj vo di ne igra se ve ~e ras na ba ze nu Ta {maj dan od 18.30 ~a so va. Su tra }e me~ sed mog ko la igra ti u Kra gu jev cu Rad ni~ ki i Ba wi ca u 19, dok }e osta la dva su sre ta Par ti zan - @AK u Be o gra du (18.30) i Du nav Cr ve na zve zda u No vom Sa du (19) bi ti od i gra na u su bo tu. G. M.

SP U KRATKIM BAZENIMA

Stje pa no vi} bez fi na la R e p r e z e n - ta ti vac Sr bi je za u z eo 19. me s to u kva li fi ka ci ja ma i ni je se pla si rao u po lu fi na le tr ke na 200 me ta ra slo bod no na SP u Is tan bu lu. Srp sko pli va we ima sa mo dva adu ta na Svet skom pr ven stvu u ma lim ba ze ni ma, ko je se od 12. do 16. de cem bra odr `a va u Is tan bu lu: Ve li mi ra Stje pa no vi }a i Mi ro sla vu Naj da nov ski. Stje pa no vi} je „pro bio led” u tr ci na 200 me ta ra slo bod no, u ko joj mu je po lu fi na le iz ma klo za 41 sto tin ku. On je u kva li fi ka ci ja ma sti gao na ciq za 1:45,60 mi nu ta, {to je bi lo do voq no sa mo za 19. po zi ci ju. Mo mak ko ji pred sta vqa ve li ku per spek ti vu na {eg spor ta si gur no }e bi ti mno go uspe {ni ji u ne de qu, ka da je na pro gra mu „we go va” di sci pli na - 200 me ta ra del fin.

Pod se ti mo da je Stje pa no vi} le tos na Olim pij skim igra ma u Lon do nu bio {e sti upra vo u toj tr ci. [to se ti ~e Mi we Naj da nov ski, ona }e se tak mi ~i ti sa mo u su bo tu na 50 me ta ra slo bod no. Ciq joj je da „na pad ne” li~ ni i dr `av ni re kord (24,72 se kun de), a pla sman ne `e li da prog no zi ra, jer je re~ o tra di ci o nal no naj ma sov ni joj di sci pli ni, u ko joj su iz ne na |e wa uvek mo gu }a.

MEMORIJAL „@ARKO MI^EVI]”

Voj vo di na naj bo qa Va ter po lo klub @AK or ga ni zo vao je dvo dnev ni 12. put po re du Me |u na rod ni me mo ri jal ni tur nir „@ar ko Mi ~e vi}” po sve }en za ~et ni ku ovog spor ta u gra du na se ve ru Ba na ta i jed nog od igra ~a sa naj du `im igra~ kim i tre ner skim sta `om. U~e stvo va lo je ~e ti ri eki pe: Voj vo di na (No vi Sad), @AK (Ki kin da), pr vo li ga{ iz Is tan bu la ASSK i Be ~e jac (Be ~ej). Pr vo me sto osvo ji li su No vo sa |a ni sa tri po be de, dru gi su bi li va ter po li sti do ma }eg @AK-a sa dve, tre }a tur ska eki pa ASSK sa jed nom i po sled we me sto pri pa lo je eki pi Be ~e jac iz Be ~e ja. @i ri je za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla sio Iva na Gvo zde no vi }a iz Voj vo di ne, dok je iz ovog klu ba bio i naj bo qi stre lac Ne boj {a Ubo vi}. Naj bo qi gol man pro gla {en je iz eki pe -AK-a Mir ko Ko zar ski. Re zul ta ti: @AK - ASSK 13:8, Voj vo di na - Be ~e jac 16:5, @AK Voj vo di na 10:17, ASSK - Be ~e jac 11:8, @AK - Be ~e jac 14:6, ASSK - Voj vo di na 3:11. M. S.

tre nut ku ose }a pot pu no sprem nim za pro tiv ni ka. - [am pi on ski po jas }e osta ti u Sr bi ji i u Zre wa ni nu – obe }ao je Pi per ski. Na bok ser skom spek ta klu, ko ji po ~i we u 20 ~a so va, uz di rek tan TV pre nos na te le vi zi ji B92, na stu pi }e i Ma ne Mar ~e ta i Ja kov Go spi} (Hr vat ska), Zvje zdan Vi da ko vi} i Mi le Ni ko li}, Ne boj {a ^u ro vi} i Mi {a Ni ko li}, i Ha ris ^a la ko vi} i Sre} ko Ja wi}. @. Balaban

Ivano Bali}

sku se lek to ra Slav ka Go lu `e ko ji je re kao da `e li da od mo ri kqu~ ne igra ~e. Ba li} (34)igrao je 11 go di na za Hr vat sku i do neo joj osam

da vi d im ka k o }e Vu k o v i} igra t i, ko l i k o mo ` e no s i t i ovu re p re z en t a c i j u i po m o } i Duv w a k u. Ba l i} ni j e u pot p u no s ti ot p i s an. Ovo je is k qu -

~i v o zbog po m la | i v a w a. Ni j e to ni k a k av cu n a m i, to smo ve} na g o v e s ti l i. Ni s mo se ~u l i, ni s am ga mo g ao do b i t i. Ali on ne } e ovo sa z na t i iz no v i n a, sve s tan je da ni j e ba{ u tak m i ~ar s kom rit m u. Ni j e igrao pro t iv Ki l a. Me n i tre b a j u zdra v i igra ~ i, bez ob z i r a na ime n a. Mo ` e se do g o d i t i da idem u [pa n i j u sa 15 igra ~ a re k ao je Go l u ` a. Pra vi raz log ot krio je pot pred sed nik Ru ko met nog sa ve za Hr vat ske Zo ran Go bac. - Iva no se od od la ska u [pa ni ju ni ko me ne ja vqa. Po ku {a li smo jo{ jed nom da spu ti mo u kon takt sa wim pre ko klup skog sa i gra ~a Ja ko va Go ju na, ali mu je Iva no re kao da ni ko me iz Hr vat ske ne da je we gov broj mo bil nog te le fo na. Hr vat ski ru ko met ni sa vez imao je è qu da ga po zo ve. Me |u tim, zva ti igra ~a do ko jeg se ne mo è do }i, ko ji se ne }e ja vi ti, ja sna je po ru ka - re kao je Go bac. Ni je taj na da su Ba li} i Go lu à ~e sto ima li ne su gla si ce. To se mo glo pri me ti ti to kom Evrop skohg pr ven stva u Sr bi ji, ali i na Olimpijskim igrama u Londonu. Ivano Bali} trenutno igra za Atletiko Madrid.

NBA LIGA

Ni {ta no vo – po raz Lej ker sa Los An |e les Lej ker si na la ze se u cr noj se ri ji, ko joj se ne vi di kraj. Po sle po ra za u Kli vlen du 100:94, ima ju skor 9-13 i za u zi ma ju tek 12. me sto na ta be li Za pad ne kon fe ren ci je, {to je ne ve ro vat no lo{ pla sman za eki pu pred vo |e nu Ko bi jem Bra jan tom i Dvaj tom Ha u ar dom. ^el ni ci je ze ra {a sme ni li su tre ne ra Maj ka Bra u na pri sko ru 5-5, da bi eki pa pod vo| stvom Maj ka D’An to ni ja do bi la sa mo ~e ti ri od 12 utak mi ca! Pau Ga sol (ko le no) usko ro bi tre ba lo da se vra ti u tim, ali on je i pre po vre de bio pot pu no in di spo ni ran. Pro ble mi na po zi ci ji plej mej ke ra bi }e re {e ni ka da se opo ra vi Stiv Ne{, me |u tim, to }e se, pre ma po sled wim prog no za ma, do go di ti tek kra jem de cem bra. - Ovo je je dan od naj ve }ih iza zo va u mo jih 17 NBA se zo na, ali ta ko |e i je dan od naj ~ud ni jih pe -

ri o da. Ima mo ta le nat da po be |u je mo, ali mi gu bi mo i to je za pa wu ju }e - re kao je Ko bi Bra jant. On je na go sto va wu Kli vlen du uba cio 42 po e na, ali su na dru goj stra ni bi li ras po lo è ni Kaj ri Ir ving, Si Xej Majls, An der son Va re ào i Alon zo Xi. Wih ~e tvo ri ca za jed no su da la poen ma we ne go ceo tim Lej ker sa. Mla di plej mej ker Ir ving vra tio se u ve li kom sti lu na par ket, po sle 11 me ~e va pro pu {te nih zbog po vre de pr sta, dok je Bra zi lac Va re ào ostao bez uobi ~a je nog „dabl-da bla”, ali se uz po mo} de bi tan ta Taj le ra Ze le ra od li~ no no sio sa Ha u ar dom. Wu jor {ki der bi, od i gran u Bru klin, pri pao je Wu jork Nik si ma u ne iz ve snoj za vr {ni ci 100:97. Kar me lo En to ni bro jao je do 45, ali je kqu~ nu troj ku 24 se kun de pre kra ja uba cio Xej son Kid. Pod se ti mo da je pre ka qe ni or ga ni za tor igre ne ka da sa Net si ma igrao fi na la plej-ofa

(2002, 2003), ka da su bi li lo ci ra ni u Wu Xer si ju. Kid je pr vi me |u sob ni okr {aj Bru kli na i Wu jor ka pro pu stio zbog bo lo va u le |i ma i ta da su Nik si po ra è ni po sle pro du èt ka. Za raz li ku od Lej ker sa, Los An |e les Kli per si sa Blej kom Gri fi nom i Kri som Po lom „ti ho” re |a ju po be de i kon stant no su me |u naj bo qe ~e ti ri eki pe Za pa da. Kao po sled wa po tvr da vred no sti ma ka zi ca sti gla je po be da u î ka gu 94:89, gde za Bul se, od lu kom tre ne ra, po no vo ni je igrao Vla di mir Rad ma no vi}. Re zul ta ti: Wu Xer si - Wu jork 97:100 /Bla~ 23, 4sk - En to ni 45, 5sk/, Kli vlend - LA Lej kers 100:94 /Ir ving 28, 6sk, 11as - Bra jant 42, 5sk, 5izg/, De tro it Den ver 94:101 /Najt 20, 4sk, 5as Lo son 26, 5sk, 7as, 4ukr/, Wu Or le ans - Va {ing ton 70:77 /An der son 17, 11sk - Xor dan Kro ford 26, 6sk, 4as/, î ka go - LA Kli pers 89:94 /Bu zer 24, 13sk - Gri fin 22, 10sk/.

SPORT

dnevnik PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Te me rin ci è le u za vr {ni cu Spi sak pri ja vqe nih eki pa za ju bi lar ni 50. „Dnev ni kov” tur nir u ma lom fud ba lu je sve du ì, ju ~e su u~e {}e na na {em tur ni ru po tvr di li dve eki pe ko je su pro {le go di ne igra li za pa è nu ulo gu, re~ je o eki pa ma Fa bri ke ì ce Lam po ne iz Ba~ kog Pe tro va ca i Ka fea Avant gard iz Te me ri na, ko ji su pro {le go di ne igra li pod ime nom Akva teh ni ka Zo ri}. Za Pe trov ~a ne igra ju re pre zen ta tiv ci Sr bi je u fut sa lu, a bo j e Te m e r i n a c a bra n i } e fud ba le ri ko ji igra ju u Slo gi, Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka i Pro le te ra sa Sla ne ba re. - Ve} ne ko li ko go di na igra mo za jed no - ka è Ne ma wa Mi qa no vi} je dan od igra ~a Ka fea Avant gard. - Po red me ne u ti mu su jo{ gol man Jor gi}, Dra gan i Ne boj {a To mi}, Zec, Le t i}, Vu k a n ac, Ko z o m a r a. O~e ku je mo da se si gur no pro bi je mo u dru gi krug. Pre dve go di ne bi li smo u za vr {ni ci, bi lo bi le po da to po no vi mo. I kon ku ren ci ja kod mla |ih ka te go ri ja iz da na u dan je sve ve }a, ju ~e su iz me |u osta lih

gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla | i) i mla | i pi o n i r i (1999. i mla |i). Ko t i z a c i j e za se n i o r s ke eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni

@reb u In dek so voj tri bi ni Kao i ne ko li ko mi nu lih go di na `reb za ju bi lar ni 50. „Dnev ni kov tjur nir u ma lom fud ba lu oba vi }e mo u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu i to 18. de cem bra u 12 sa ti. }e pla } a t i 11.500, ka d e t i 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne -

~etvrtak13.decembar2012.

@REB ZA POLUFINALE KUPA SRBIJE

Voj vo di na do ~e ku je OFK Be o grad Vo qom `re ba u ko jem ni je bi lo po vla {}e nih eki pa od re |e ni su po lu fi nal ni pa ro vi Ku pa Sr bi je. Meg dan }e po de li ti Voj vo di na- OFK Be o grad i Ja vor- Ja go di na. Ce re mo n i j a `re b a oba v qe n a je u pro sto ri ja ma TV Are na ko ja }e pre no si ti sve du e le Ku pa, a pro sla vqe ni re pre zen ta ti vac, sa da di rek tor [ko le za tre ne re Du {an Sa vi} imao je ~ast da iz „{e {i ra” od re di ri va le ko ji }e naj pre ukr sti ti ko pqa 13. mar ta na red ne go di ne dok su re van{ utak mi ce pla ni ra ne za 17. april, a sa mo fi na le je na pro gra mu 8. ma ja. Sa vi} je naj pre iz vu kao ku gli cu sa ime nom Ja vo ra, {to je zna ~i lo da }e u Iva wi ci naj pre go sto va ti Ja go di na. Po tom je bi lo iz ve sno da }e Voj vo di na mo ra ti na ro man ti ~a re, a sa mo je vla da la ne iz ve snost gde }e se od i g ra t i pr v i me~. @reb je hteo da to bu de u No vom Sa du - Ni smo ima li na ro ~i tih `e qa u po gle du pro tiv ni ka, jer sve tri eki p e su za s lu ` i l e pro laz u sa mu za vr {ni cu. Re spekt pre ma OFK Be o gra du po sto ji, jer wi hov put do po lu fi na la bio je te `ak, vo dio je pre ko Cr v e n e zve z de, ko j u su u

S posledweg duela izme|u Vojvodine i OFK Beograd

IZ FK VOJVODINA

No vo go di {wi kok te li 26. de cem bra Fud bal ski klub Voj vo di na }e i ove go di ne, {to je po stao ve} deo le pe tra di ci je, or ga ni zo va ti No vo go di {wi kok tel. Ovaj do ga |aj pla ni ran je za 26. de cem bar u Bal sa li Ho te la „Park”, a po ~e tak je u 13 ~a so va. Istog da na, ali od 18 ~a so va, usle di }e i De ~i ji no vo go di {wi kok tel, na ko jem }e go sti bi ti po la zni ci [ko le fud ba la Voj vo di na iz No vog Be o gra da, Sta rih Ba no va ca, La }ar ka, [i da i Dvo ro va. Tom pri li kom svim po la zni ci ma [F Voj vo di na bi }e uru ~e ni no vo go di {wi pa ke ti }i. Momenat s pro{logodi{weg turnira

po tvr di li Vi to rog pro met i Er ker plus. Ina ~e, do po ~et ka 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog” tur ni ra pre o sta lo je jo{ de se tak da na, a pri ja ve }e mo pri ma ti do 18. de cem bra, ka da }e mo i oba vi ti `reb. Od la ga wa ne }e bi ti jer }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma ra ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no, kao i mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi t i tak m i ~ e w e. Vo d i } e m o ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa

go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sva ko rad nog da na u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le v ar oslo b o | e w a 81, pr v i sprat so ba broj 14), od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

KLUPSKO SVETSKO PRVENSTVO

Ko rin ti jans za tro fej Ju ` no a m e r i~ k i pr v ak, Ko rin ti jans iz Sao Pa u la, pla si rao se u fi na le Svet skog klup skog pr ven stva, ko je se i ove go di ne odr à va u Ja pa nu. Osva ja~ Ku pa Li ber ta do res mi ni mal nim re zul ta tom je po be dio osva ja ~a afri~ ke Li g e {am p i o n a, eki p u Al Ahli ja - 1:0 (1:0). Gol od lu ke dao je is k u s ni pe r u a n s ki cen t ar f or Pa u l o Ge r e r o, ko ji je gla vom sa de se tak me ta ra upu tio ne to li ko sna àn, ali ve o m a pre c i z an uda rac. Egip }a ni su u dru gom po lu vre me nu ìv nu li, po {to je u igru u{ao sjaj ni Mo ha med Abu tri ka, ali ni su us pe li da iz jed na ~e. Jed nom su,

pre ko Fa ti ja, po go di li spoq ni deo mre `e iz po voq ne po zi ci je, a uglav nom su pre ti li {u te vi ma iz da qi ne. Me~ je od i gran u gra du To jo ta, na isto i me nom sta di o nu. Ak te ri dru gog po lu fi nal nog su sre ta, da nas od 11.30 ~a so va u Jo ko ha mi, bi }e ^el si i mek si~ ki Mon te rej. Pr va tri klup ska Mun di ja la osvo ji li su ti mo vi iz Bra zi la (Ko rin ti jans, Sao Pa u l o, In t er n a s i o n al), a on da su po ~e li da do mi ni ra ju Evro pqa ni, ko ji su od ne li ku }i pet tro fe ja. Pro {le go di ne tri jum fo va la je Bar se lo na, po dru gi put, a pre we su po jed nom sla vi li In ter, Man ~e ster ju naj ted i Mi lan.

LIGA KUP ENGLESKE

Bla ma `a Ar se na la

Ar se nal je dva pu ta u svo joj isto ri ji osva jao Li ga kup - 1987. i 1993. go di ne. Ove se zo ne ostao je bez mo gu} no sti da se bo ri za tre }i tro fej u tom tak mi ~e wu. Osam go di na Ar se nal je bez ijed nog tro fe ja. Bred ford, klub ko ji igra u ~e tvr toj en gle skoj li gi (Li ga Dva), eli mi ni sao je ~u ve nog pre mi jer li ga {a u ~e tvrt fi na lu Li ga ku pa po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la 3:2! U 90 mi nu ta i po sle 30 mi nu ta pro du è ta ka bi lo je 1:1. Eki pa ko ja ima istu bo ju dre so va kao raz red u {ko li ko ju po ha |a ma li ~a rob wak Ha ri Po ter (ù to-bor do), pa za to me |u na dim ci ma ima i „Po te rov ci”, ro i zve la je ma gi ju na svom te re nu. Ar se nal, ko ji je igrao u naj ja ~em sa sta vu, je dva je iz bo rio pro du èt ke. Bred ford je vo dio od 18. mi nu ta go lom Ge ri ja Tom so na, a „tob xi je” su iz jed na ~i le tek dva mi nu ta pre is te ka 90. San ti Ka zor la je asi sti rao To ma su Ver ma le nu za 1:1. Lon don ska eki pa je na pa da la u oba pro du èt ka, a naj bli à go lu bi la je u 109. mi nu tu ka da je Ka zor la to pov skim udar cem po go dio pre~ ku. Bred ford se ju na~ ki bra nio i od bra nio. Gol man Bred for da Met \uk pro ~i tao je San ti ja Ka zor lu u pr voj se ri ji pe na la, a po tom je Ma ruan [a mak po go dio sta ti vu! Na du Ar se na lu vra tio je Voj teh [}e {wi ko ji je od bra nio uda rac Sti va Dar bi ja, a po tom je za u sta vio i lop tu ko ju je upu tio Ri ~i Xons. Kqu~ ni pe nal pro ma {io je To mas Ver ma len, po go dio je sta ti vu. Ka kvo sla vqe je na sta lo na sta di o nu! Naj ve }i uspeh Bred for da u no vi joj isto ri ji klu ba. Ina ~e, u po lu fi na le Li ga ku pa se pla si ra la Aston Vi la ko ja je kao gost de kla si ra la No ri~ 4:1.

ovom de lu se zo ne dva pu ta sa vla d a l i. Jed n o s tav n o, ko l e g a Mi lin ko vi} je pre po ro dio ro man ti ~a re. Ve ro vat no da }e do pro l e } a bi t i od r e | e n ih ka drosvkih pro me na u oba sa sta va, ali ve ru jem da }e to bi ti utak mi ce za fud bal ske sla do sku sce - na po me nuo je tre ner Vo jov di ne, Ne boj {a Vig we vi}. Pred nost do ma }eg te re na je na stra ni OFK Be o ga ra da, jer je re van{ na Sta roj Ka ra bur mi. - To je ste ne ka pred nost u Evro pi, ali mi slim da je 180 mi nu ta do voq no vre me na da se

stek ne i od bra ni po zi ti van re zul tat. @e li mo bor bu za tro fej, i ne sma tram ~i we ni cu da je do ma }in Ofk be o grad u dru gom su sre tu u po voq ni jem po lo à ju - ob ja snio je Vig we vi}. Mir no je re a go vao i u~i teq ro man ti ~a ra Zo ran Mi lin ko vi}. - Ima li smo pa kle no te àk za da tak da se do mog ne mo po lu fi na la po be dom na Ma ra ka ni pro tiv Zve zde. Us pe li smo u to me, sa da nas ~e ka jo{ je dan ve li ki ri val, sa od li~ nom eki pom i klub bo ga te tra di ci je. Una pred ni je za hval no bi lo {ta pro jek to va ti, jer do pr ve utak mi ce ima jo{ go to vo ~e ti ri me se ca, uz iz ve s nost da }e bi ti ka drosvkih pro me na. O~e ku jem dve ja ko do bre utak mi ce, za ni mqi ve i ne iz ve sne, u ko ji ma }e pu bli ka ima ti {ta da vi di. Dru gi po lu fi nal ni par ~i ne Ja vor i Ja go di na, dva naj pri jat ni ja iz ne na |e wa na na {oj po zor ni ci to kom je se ni. - @e leo sam Ja go di nu, ali u fi na lu. Po {tu jem moj biv {i klub i ko le gu Kru ni }a, jer su na pra vi li pu no do brih stva ri u pro te klom pe ri o du. Iva wi ca je ste vru} te ren, ali bi lo bi le po da u Ja go di ni iz bo ri mo pro laz u fi na le. Jed no stav no, ne ka po be di bo qi tim i na kra ju osvo ji tro fej - pro ko men ta ri sao je tre ner Ja vo ra, Mla den Do di}. Na kra ju ogla sio se i zva ni~ no naj bo qi tre ner me |u Su per li ga {i ma, Si mo Kru ni} ko ji pra vi ~u da sa po pu lar nim }u ra ni ma. - Ni smo bi li op te re }e ni is ho dom `re ba, po {to su sve tri eki pe iz u zet no kva li tet ne. ê ka ju nas dve ne iz ve sne utak mi ce u ko ji ma }e mo po ku {a ti da se pro bi je mo do fi na la. Fa vo ri ta u ova kvim utak mi ca ma ne ma. Z. Rangelov

Srp ski fud bal – evrop ski pro sek Na {i pred stav ni ci u evro tak mi ~e wi ma ni su se pro sla vi li ni ove se zo ne. Ipak, na pra vqen je po mak sa 27. na 25. po zi ci ju. Sr bi ja ve} ne ko li ko go di na iz la zi na evrop sku sce nu sa ~e ti ri klu ba, a ta ko }e bi ti i u se zo ni 2013/14. Po o vo }e pr vak dr `a ve star to va ti u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, dru go pla si ra ni i osva ja~ Ku pa od dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, dok }e tre }e pla si ra ni tim Je len Su per li ge mo ra ti da bu de spre man ve} za pr vu run du kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, ko ja je na pro gra mu po ~et kom ju la. Par ti zan, Cr ve na zve zda, Voj vo di na i Ja go di na od i gra li su to kom le ta i je se ni ukup no 24 evrop ske utak mi ce i za be le `i li {est po be da, de vet re mi ja i de vet po ra za. Sa mo cr no-be li su se

pro bi li do grup ne fa ze Li ge Evro pe, gde se po be de i re mi ji bo du ju vi {e ne go u kva li fi ka ci ja ma. Ka da se pod vu ~e cr ta, osvo je no je 12 bo do va (Par ti zan 6, Zve zda 3, Voj vo di na 2,5 i Ja go di na 0,5), {to po de qe no sa bro jem klu bo va da je ko e fi ci jent 3,000. To pred sta vqa na pre dak u od no su na pro {lo go di {wih 2,125 i do ne lo nam je na pre dak za dve po zi ci je na rang li sti UEFA. Bi li smo 27, sa da smo 25. od ukup no 53 na ci je, {to u prak si ni je do voq no za bi lo ka kvu pro me nu, u smi slu ka sni jeg ukqu ~i va wa u kva li fi ka ci je. Ima ju }i u vi du ko e fi ci jen te iz pret hod nih se zo na (2008/09 3,000; 2009/10 - 3,000; 2010/11 3,500), ja sno je da su se srp ski ti mo vi usta li li na od re |e nom (pri li~ no ne za vid nom) ni vou i

da su ovo re zul ta ti ka kve, uz ma we va ri ja ci je, mo è mo da o~e ku je mo i u bli skoj bu du} no sti. Po re |e wa ra di, isti ko e fi ci jent (3,000) u ak tu el noj se zo ni su ostva ri li ti mo vi iz Ma |ar ske i Azer bej dà na, a ma lo uspe {ni ji bi li su Slo ven ci, Izra el ci (po 3,250) i Dan ci (3,300). Be lo ru ski klup ski fud bal mo è se po hva li ti ko e fi ci jen tom 4,250, a hr vat ski sa 4,375. U gru pu onih ~i ja fud bal ska pu bli ka mo è jo{ i da nam za vi di spa da ju Slo va~ ka, Bu gar ska i Fin ska, da ne po mi we mo broj ne biv {e ju go slo ven ske i so vjet ske re pu bli ke... Ove se zo ne su na {i klu bo vi bi li uspe {ni ji od poq skih (2,500) i austrij skih (2,250), ali su te ze mqe bo qe pla si ra ne zbog „za li he” iz pret hod ne ~e ti ri go di ne.

Vi di} spre man za po vra tak Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son re kao je da je srp ski in ter na ci o na lac Ne ma wa Vi di} spre man da se ovog vi ken da vra ti na te ren. - Bi la bi lu dost da sam ga pu stio da igra pro tiv Si ti ja, ali pro tiv San der len da je dru ga ~i je. Ve li ka stvar je ima ti ga u ti mu. On de fin tiv no pra vi raz li ku, bes pre ko ran je tak mi ~ar i ni je ma la stvar ima ti ta ko is ku snog igra ~a - re kao je Fer gu son za en gle ske me di je. Vi di} je pre go di nu da na po vre dio li ga men te de snog ko le na na me cu Li ge {am pi o na pro tiv Ba ze la ko ji je Ju naj ted iz gu bio sa 2:1, a ni je igrao od kra ja sep tem bra zbog no ve ope ra ci je. - Za po sled wih 18 me se ci od i grao je sa mo 10 utak mi ca. Sa da ne ose }a bo lo ve u ko le nu i spre man je da igra - do dao je Fer gu son. Od bra na Ju naj te da pred sta vqa naj ve }i pro blem za Fer gu so na ove go di ne. Pri mi li su 23 go la u Pre mi jer li gi, {to je de vet vi {e od dru go pla si ra nog Si ti ja. Utak mi ca Man ~e ster Ju naj ted - San der lend na pro gra mu je u su bo tu od 16 sa ti.

Nemawa Vidi}

SPORT

~etvrtak13.decembar2012.

SRP SKA LI GA – GRU PA VOJ VO DI NA KROZ PRI ZMU STA TI STI KE

Be ri }et na je sen Do li ne Je sen je bi la be ri }et na za fud ba le re Do li ne iz Pa di ne u Srp skoj li gi, gru pa Voj vo di na, osvo ji li su pr vo me sto sa se dam bo do va vi {e od pr vog pra ti o ca Slo ge iz Te me ri na, naj e fi ka sni ji su kao eki pa, po sti gli su 26 go lo va, a od bra na je pri mi la sve ga de vet go lo va.Po be |e ni su sa mo dva pu ta od dru go pla si ra ne Slo ge (2:0) i Mla do sti (BJ) s (2:1).Sa mi tro va~ kim Rad ni~ kim igra li su bez go lo va, sa Pa li }om (2:2) i Di na mom (1:1).I ni ko u Pa di ni ne sum wa da }e Do li na od sle de }e je -

Ve}, na stu pom u Srp skoj li gi, srem sko mi tro va~ ki Rad ni~ ki, do ka zao je da iz ra sta, u pra vi sport ski ko lek tiv. Je se wi re zul ta ti to i go vo re. Do ka zi su kva li tet nog ra da upra ve, tre ne ra i fud ba le ra pred vo |e ni is ku snim ka pi te nom Da mi rom Sko ru pa nom. Pred sed nik klu ba Go ran Ma ti}, ka `e da se na pre dak tek o~e ku je: - Eki pa Rad ni~ kog je no va u li gi, a re zul tat ko ji smo ostva ri li bo qi je od pla ni ra nog. I ni ko nas ni je nad i grao. U na red nom pe ri o du u~i ni }e mo sve ka ko bi jo{ vi {e na pre do va li. Ka `u svi da smo

voq ni. Moj tim za raz li ku od pred hod nih pr ven sta va ne }e se bo ri ti za op sta nak.To je naj va `ni je. U Sen ti se do bro ra di i sa da {wi tim mo `e sva kog da po be di.U svo jim re do vi ma ima ju La za ra Po po va vr hun skog or ga ni za to ra igre, a tu su i pre ci zni strel ci Ivan Ma ra{ i Bra ni slav Ge ci}. U Sta rim Ba nov ci ma, ni su ba{ za do voq ni, po stig nu tim re zul ta ti ma.Je ste da se po be |i va lo kod ku }e, ali na stra ni ni je ba{ i{lo.Sla vi li su sa mo u O`a ci ma sa 2:1 i re mi zi ra li, bez go lo va, u Sen ti.

Eki pa Rad ni~ kog iz Srem ske Mit ro vi ce

se ni igra ti u Pr voj li gi Sr bi je.Ali, uvek opre zni Zo ran Ma xev ski, tre ner li de ra iz Pa di ne spu {ta lop tu: -Tek smo na po la pu ta, u op ti ca ju je jo{ 45 bo do va, i pro le }e }e do ne ti `e sto ke bor be, pre sve ga za op sta nak, ne mi ran san ima ju pre sve ga Di na mo iz Pan ~e va, sta ro pa zo va~ ko Je din stvo, a tu su bli zu i som bor ski Rad ni~ ki, Ba~ ka To po la, a pro ble ma }e ima ti i be o ~in ski Ce ment i srem sko mi tro va~ ki Srem. Or ga ni za ci ja u klu bu je, ove je se ni, na naj vi {em ni vou, a uz od li ~an i kva li te tan rad fud ba le ra na tre nin zi ma, ostva ri li smo sjaj ne re zul ta te. - ka `e Ma xev ski. Na dru gom me stu je te me rin ska Slo ga. Je di ni su po be di li u Pa di ni i ima ju za i sta do bru od bra nu. Pri mi li su sa mo de set go lo va, je dan vi {e od li de ra.U klu bu su uve re ni da ni je bi lo ne pla ni ra nih re mi ja sa Rad ni~ kim (SM), Sre mom i Je din stvom, bi li bi za si gur no, sa sa mo bo dom za o stat ka na je se woj ta be li.

Uì ~a ni tra è dug Fud bal ski klub Slo bo da iz Uì ca pri ja vi la je Cr ve nu zve zdu Ar bi tra `noj ko mi si ji Za jed ni ce su per li ga {a i pu sti la me ni cu zbog du ga od 305.000 evra. U pi ta wu je ne is pla }en no vac za tran sfe re Ni ko le Mak si mo vi }a i Fi li pa Ka sa li ce. Pred sed nik Uì ~a na Dra gan Su bo ti} is ta kao je da raz u me si tu a ci ju u ko joj se na la ze no vi ru ko vo di o ci na Ma ra ka ni, ali se ne }e li bi ti da za {ti tu in te re sa svog klu ba po tra ì pre ko or ga na Fud bal skog sa ve za Sr bi je, pa ~ak i UEFA. - Bi li smo vi {e ne go str pqi vi, ve} de vet me se ci ~e ka mo no vac ko ji nam pri pa da, ali smo vi {e pu ta pre va re ni i ob ma nu ti od pret hod ne upra ve Cr ve ne zve zde. Ima mo slu ha za pro ble me qu di ko ji su pre u ze li Zve zdu, ali i mi ima mo oba ve ze pre ma igra ~i ma i dru gim klu bo vi ma, ta ko da se pi ta we raz u me va wa ne po sta vqa. Ovo je za sa da kraj wa me ra i ào mi je {to smo mo ra li da po seg ne mo za wom. Ali me ni je Slo bo da na pr vom me stu i ako bu de po treb no tra ì }e mo za {ti tu od stra ne F[ i UEFA - is ta kao je Su bo ti}. Pred sed ni ku Uì ~a na po seb no je za sme tao po tez Zve zdi ne pre la zne upra ve uo~i me ~a s Par ti za nom. - Pred der bi su ne kim svo jim to ko vi ma is pla ti li deo du ga pre ma igra ~i ma ka ko bi ih mo ti vi sa li za utak mi cu, a mi ne ma mo da pla ti mo na {e. To ne mo è ta ko kad zna ju da su du `ni. Su bo ti} ipak pri sta je da raz go va ra o re {e wu pro ble ma s Rad nom gru pom Cr ve ne zve zde, is ti ~u }i da ima iz u zet no do bre od no se s Ne boj {om ô vi }em.

pri jat no iz ne na di li. Na na {em sta di o nu u He sni ni ko nas ni je do bio, sa mo je li der od neo bod. [i |a ni su pla ni ra li bo qi pla sman, ali sla be par ti je na stra ni spre ~i le su osva ja we i je se we ti tu le.Upi sa na je tek jed na po be da u ê la re vu. Na do ma }em te re nu, [i |a ni su ostva ri li svih se dam po be da, po ~e mu su bez prem ca u li gi. Tim iz ê la re va, ima naj bo qu od bra nu (pri mi li su sve ga osam go lo va).Ima ju mlad i per spek ti van sa stav. Gol man Mi ro slav Tan ko si} ka è: -Mo ji sa i gra ~i ima ju le pu per spek ti vu i mno gi ma }e na pro le }e po mr si ti ra ~u ne.O~e ku je mo jo{ bo qe igre, na rav no, ako se ove zi me do bro pri pre mi mo za na sta vak pr ven stva. U Oxa ci ma su za do voq ni pla sma nom.Ma da je mo glo i bo qe.Stub od bra ne Tek stil ca Ra do je Dok ni} ka è: -[e sta po zi ci ja, pa mo glo je i bo qe, ali mo ra mo da bu de mo za do -

-Pro koc ka li smo po be de, kao do ma }i ni, pro tiv Sre ma (3:3) i Je din stva (1:1), a ti me i pri li ku za bo qi bo dov ni sal do i pla sman na ta be li.Ove je se ni po vre de su ise kle pr vu po sta vu Du na va. Po vre di li su se is ku sni Ja vo rac, @e `eq i Ja gu zo vi}-is ti ~e Mi haj lo Bo {wak, tre ner Du na va. De ve to me sto su za u ze li fud ba le ri Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka .Sal do od 20 bo do va, ve }i nom su sa ku pi li na do ma }em te re nu. Sa mo je Pa li} tru jum fo vao na Li va di ca ma, u Ba~ kom Jar ku, po be div {i sa 1:0. -Te {ko je bi lo eki pu kon so li do va ti, po sle tri po ra za, u pr va ~e ti ri ko la.On da je do {ao kiks pro tiv Pa li }a pa re mi sa Ba~ kom To plom, kod ku }e, ali pot pun po top su nam igre na stra ni.Osvo ji li smo sa mo bod.To se mo ra na pro le }e is pra vi ti-si gu ran je Ni ko la Msel xi ja, tre ner Mla do sti. Start Pa li }a bio je sja jan.Tri po be de bez pri mqe nog go la, a on da

stop sa re zul ta ti ma. Ka ko ka ù u klu bu, pr va po sta va, je ve }i nom po pu we na mla dim i jo{ ne is ku snim igra ~i ma, i osci la ci ja mo ra bi ti. Ka pi ten Ne boj {a Me zei je ja san: -Ne ka do }i }e to na svo je me sto. Bi }u eto za do vo qan, da mo ji sa i gra ~i, u pro le }e ostva re opet na po ~et ku sjaj ne re zul ta te, u pr vih pet ko la da ostva re pet po be da, jer ovi mla di }i to mo gu ostva ri ti. Ne ka da {wi pr vo li ga{ Srem iz Srem ske Mi tro vi ce je bli zu opa sne zo ne.âk se dam pu ta je re mi zi rao.A, vi de lo se i u grad skom der bi ju pro tiv Rad ni~ kog, ka da je la ko iz gu bio sa 3:1, da ne ma igra~ kog kva li te ta, i ne u be dqi vim igra ma te {ko }e se ne {to u~i ni na po boq {a wu re zul ta ta. U Be o ~i nu je ove je se ni bi lo vi {e hlad no ne go to plo. Be o ~in ci su pr ven stvo po ~e li sla bo, do ì ve li su u pr va ~e ti ri ko la i ~e ti ri po ra za, a tek ka da ih je pre u zeo Pu ni {a Me me do vi}, tim se sta bi li zo vao.Pro ra dio je is ku sni stre lac Ra do ji ca Ka li nov, ko ji je po sti gao se dam go lo va. U Ba~ koj To pli ta ko |e ne cve ta ju ru è.Na pa da ~i ku bu re sa re a li za ci jom.Ni iz ~i stih po zi ci ja ni su mo gli po sti }i go lo ve.Sa mo je mla di Ta ma{ Ta ka~, na po zaj mi ci iz OFK Be o gra da, je us peo da po go di pro tiv ni~ ku mre ù dva pu ta.A, osam igra ~a je po sti glo sa mo po je dan gol. Si gur no naj ve }e raz o ~a re we pr ven stva je som bor ski Rad ni~ ki.Sa mo se ma {ta lo o eks pre snom po vrat ku u Pr vu li gu.A, sa da, je bor ba, za op sta nak po sta la re al nost.Tim ko ji iz gu bi pet uza stop nih utak mi ca i ne po stig ne gol 488 je osu |en, da se bo ri do kra ja pr ven stva za op sta nak. Iz Sta re Pa zo ve se na ja vqi va lo da se mo è do }i i do sa mog vr ha ta be le.Ali, re ~i su jed no da igre dru go. Igra li su Sta ro pa zov ~a ni is pod mo gu} no sti.I za to }e ima ti ne mi ran zim ski san.Ni Pan ~ev ci, fe we ra {i, ni su bli sta li.Tek u 13.ko lu su ostva ri li po be du.Ali, ono {to su po ka za li u Srem skoj Mi tro vi ci, u po sled wem ko lu, bi li su naj bo qi ri val ko ji je je se nas go sto vao u He sni, mo gu da se na da ju i bo qim da ni ma sa mo da se pri |e ozbiq ni je u re {a va wu na go mi la nih pro ble ma, ka ko u or ga ni zo va wu klu ba ta ko i u igra~ kom ka dru. B. Rok ni}

TRE NER AJAK SA NE RA ^U NA NA NA [EG RE PRE ZEN TA TIV CA

Su lej ma ni spre man za ra sta nak Be {ik ta{ i Bo ru si ja iz Men hen glad ba ha po ka za li su kon kret no in te re so va we za re pre zen ta tiv ca Sr bi je, a u me di ji ma se po mi wu jo{ Vest Hem i Fraj burg. Mi ra lem Su lej ma ni (24) ne ma igra~ ku bu du} nost u Ajak su i ako `e li da u pro le} nom de lu se zo ne igra fud bal, mo ra }e da pro na |e no vu sre di nu. Sport ski di rek tor „ko pqa ni ka” Mark Over mars ot krio je da se za srp skog kril nog na pa da ~a ras pi ti va lo ne ko li ko klu bo va. - Su lej ma ni se ne ukla pa u pla n o v e tre n e r a Fran k a De Bu ra. Za we ga su ozbiq no za in te re so va ni Be {ik ta{ i Bo ru si ja Men hen glad bah. Uko li ko ne }e da osta ne van pr vog ti ma Ajak sa, bi lo bi mu pa met no da pri hva ti tran sfer - ja san je Over mars. Su lej ma ni je ove je se ni imao pro ble ma sa po vre da ma i ni ka ko ni je us peo da se na met ne De Bu ru. Po {to mu ugo vor is ti ~e u ju nu, Ajak su je u in te re su da ga pro da i ta ko vra ti bar de li} nov ca ulo `e nog u „Mi ki jev” tran sfer iz He ren ve na 2008. go di ne. Pod se ti mo da je za Su lej ma ni ja pla }e no 16,25 mi li o na evra, {to je naj ve }a tran sak ci ja ikad oba vqe na iz me |u dva ho land ska klu ba. Ne ka da {wi ta le nat Par ti za na spre man je za od la zak, ali zna da mu je pred sto je }a od lu ka od ogrom nog zna ~a ja za ka ri je ru.

Mi ra lem Su lej ma ni

- Mo ram da bu dem pa `qiv u oda bi ru sle de }eg ko ra ka. Ako bu de kon kret nih po nu da, sva ka ko }u ih ozbiq no raz mo tri ti. Do ta da }u igra ti za re zer vni tim Ajak sa, ka ko bih se fi zi~ ki do bro spre mio za even tu al ni no vi iza zov - ne dav no je iz ja vio Su lej ma ni.

Da kle, ni je is kqu ~e na ni op ci ja ostan ka u Am ster da mu do le ta, ka da bi bez ika kvih ogra ni ~e wa mo gao da iza be re sle de }i klub. Mi ra lem Su lej ma ni za be le `io je 12 na stu pa za „A” tim Sr bi je, po sled wi pro tiv ^i lea, pro {log me se ca u Sent Ga le nu.

dnevnik

SE LEK TOR VU KO VI] OB JA VIO [I RI SPI SAK ZA SP

Or lo vi rad no u no vu go di nu

Evrop ski vi ce {am pi o ni ru ko me ta {i Sr bi je }e za de se tak da na po ~e ti pri pre me za Mun di jal u [pa ni ji. Na Vu ko vi }e vom {i rem spi sku 28 igra ~a, pe to ri ca iz Par ti za na. Se lek tor se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je, Ve se lin Vu ko vi}, ob ja vio je {i ri spi sak re pre zen ta ti va ca za na stup na Svet skom pr ven stvu u [pa ni ji,

(Bern Mu ri, [vaj car ska), le va kri la: Ivan Nik ~e vi} (Vi sla, Poq ska), Ne ma wa Ili} (Par ti zan), Do bri vo je Mar ko vi} (Var dar, Ma ke do ni ja), de sna kri la: Raj ko Pro da no vi} (PIK Se ged, Ma |ar ska), Bog dan Ra di vo je vi} (Par ti zan), Dar ko \u ki} (@e le zni ~ar), pi vot: Alem To ski} (Pi vo var na Ce qe, Slo ve ni ja), Mi ja i lo Mar se ni} (Par ti zan), Bo jan Be qan ski (Go pin gen, Ne -

Ve se lin Vu ko vi}

ko je }e bi ti odr `a no od 12. do 27. ja nu a ra 2013. go di ne. Po ~e tak pri pre ma, za ka zan je za 23. de cem bar u Ru mi, a do kra ja go di ne od i gra }e dve pri ja teq ske utak mi ce (Ru mu ni ja i Ma |ar ska). Pr ve da ne no ve go di ne, „or lo vi” }e pro ve sti rad no u cen tru Fud bal skog sa ve za Sr bi je u Sta roj Pa zo vi. Pla ni ra ne su jo{ dve pri prem ne utak mi ce - pro tiv Ma ke do ni je (u Ni {u) i Egip ta u Vr wa~ koj Ba wi, {to }e bi ti „ge ne ral ka” pred od la zak u [pa ni ju. [i ri spi sak - gol ma ni: Dar ko Sta ni} (Me ta lurg, Ma ke do ni ja), Ivan Ga ji} (Go re we, Slo ve ni ja), Mi haj lo Ra do va no vi} (Par ti zan), Dra gan Mar ja nac

ma~ ka), be ko vi: Mo mir Ili} (Kil, Ne ma~ ka), @ar ko [e {um (Rajn ne ker Lo ven, Ne ma~ ka), Mo mir Rni} (Go pin gen, Ne ma~ ka), Mi lo{ Dra ga{ (Var dar, Ma ke do ni ja), Dra {ko Ne na di} (Gva da la ha ra, [pa ni ja), Ni ko la Ma noj lo vi} (Ci mos Ko per, Slo ve ni ja), Ne nad Vu~ ko vi} (Mel sun gen, Ne ma~ ka), Pe tar Ne na di} (Vi sla, Poq ska), Uro{ Mi tro vi} (Par ti zan), Mar ko Kr sman ~i} (Al pla Hard, Austri ja), Lu ka Mi tro vi} (Ski ve, Dan ska), Mar ko Vu jin (Kil, Ne ma~ ka), Ivan Stan ko vi} (Kre tej, Fran cu ska), Ne ma wa Ze le no vi} (Pi vo var na Ce qe, Slo ve ni ja), Qu bo mir Jo {i} (Voj vo di na).

KI KIND SKA ZLAT NA RU KA VI CA

Do mon ko{ osvo jio zla to Bok ser ski klub Ki kin da or ga ni zo vao je po 38 put tra di ci o nal nu Ki kind sku zlat nu ru ka vi cu,a ujed no je i ova bok ser ska ma ni fe sta ci ja bi la i osmo ko lo Pr ve li ge se ver. Lo { i vre m en s ki uslo v i, za v e j a n i pu t e v i, bi l i su glav n i raz l o z i {to se na rin gu po sta vqe nom u SC Je ze ro ume sto o~e ki va nog u~e {}a pre ko 100 bok se ra po ja vi lo sve ga 28 i to iz 10 srp skih klu bo va. @i r i je za naj b o q eg bor ca Ki k ind s ke zlat n e ru k a vi c e pro g ra s io bok s e r a Ki kin d e Da n i j e l a Do m on k o { a ko j i je u ka t e g o r i j i se n i o r a ube d qi v o sa 11:1 sa v la d ao bok s e r a Lo z ni c e Mi l o { a Pa h lu. Ujed n o su pro g la { e ni i naj b o q i bok s e r i po sta r o s nim ka t e g o r i j a m a, ko j i su na g ra | e n i sa pri g od nim pe h a r i m a u li k u ru k a vi c e i to - pi o n ir: Ne m a w a Ma l e { e v i} (Zlat n i gong, Ru m a), {ko l a r ac: Dmi t ri @mur (BK No v i Sad), ju n i or: To m i s lav Ma~ (BK No v i Sad), mla d i: Alek s an d ar Vu~ k o v i} (BK Lo z ni c a), se ni o r i: De n is Me m e t o v i} (Spar t ak, Su b o t i c a). Za svoj vi { e d e c e n ij s ki bok ser s ki rad po s eb n om zlat nom ru k a v i c om na g ra | en je

[an d or Kri { tof iz Ki kin d e. Re zul ta ti - pi o nir: Ma la {e vi} (Zlat ni gong) - Mi lo {ev ski (BK Na ci o nal) 2:0, Va si} (Zlat ni gong) - Da vi do vi} (In ter na ci o nal) 0:2, {ko lar ci - Ra du (BK Ki kin da) - Mi tro vi} (Ba nat, Zre wa nin) 0:2, Vu jo {e vi} (âr nok, Vr b as) - Gli g o r i} (Spar tak) 0:2, Rad no vi} (BK Ki kin da) - @mur (BK No vi Sad) 1:1, ju ni o ri - Pa vlov ([aj ka {i, @a baq) - A. Gli go r i} (Spar t ak) 0:2, Lu ~ o (BK Ki kin da) - Je li} (Zlat ni gong) 0:2 (pre kid u pr voj run di), Osat kov ski ([aj ka {i) - Hor vat (In ter na ci o nal) 2:0, Ma ti} (BK No vi Sad) - Sa bo (Spar tak) 2:0, mla di - Vu~ ko vi} (BK Lo zni ca) - Pa vlo vi} (Me ta lac, Va qe vo) 2:0, Be qe vi} (âr nok) - An tel (Spar tak) 2:0, Po du na vac (BK No vi Sad) Ko ~o ban 2:0 (pre kid u 2. run di), se n i o r i - Do m on k o{ (BK Ki kin da) - Ba hla (BK Lo zni ca) 2:0, [ka pik (BK Ki k in d a) - Me m e t o v i} (Spar tak) 0:2 (pre da ja u 1. run di). Me ~e ve su su di li: Gli gi} (Fu t og), Bo ` i j ak (Zre w a nin), Ru ì} (Ru men ka), Kr sti} (Zre wa nin), Bi si} (Ru men ka). M. Se ku li}

kULTURA

dnevnik

~etvrtak13.decembar2012.

ЗАВРШЕНИ „ДАНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ЗАГРЕБУ“

Упечатљиви ликови у плесу и опери (Од нашег специјалног извештача) „Дани Српског народног позоришта у Загребу“ синоћ су завршени у Хрватском народном казалишту извођењем опере „Милева“ Александре Вребалов, по либрету Виде Огњеновић, у режији Озрена Прохића, музичке драме комплексних ликова, која говори о животу Милеве Марић и Алберта Ајнштајна. У протекла четири дана, наш најстарији театар је на овом досад највећем гостовању у Хрватској извео четири представе у четири театра: „Галеб“ у режији Томија Јанежича у Загребачком казалишту младих; „Годо на усијаном лименом крову“ Бранка Димитријевића у режији Николе Завишића, у сатиричком казалишту „Керемпух“; балет „Језик зидова“ Форума за нови плес СНП –а у кореографији Гаја Вајзмана и Рони Хавер, у Градском казалишту „Гавела“, и оперу „Милева“ у ХНК, где је синоћ отворена изложба „Век и по Српског народног позоришта“. Током ових дана отворена је и изложба слика Радула Бошковића у „Керемпуху“.

И трећа по реду извођења, балетска представа „Језик зидова“ наишла је на одличан и неподељени пријем код публике. У публици је било махом млађа публика, којој се ова, на тренутке и врло духовита представа веома допала, због сјајних играчица, њихове енергије, експресивности и сугестивности и у глумачким задацима. Представу је гледала и балетска национална првакиња Алмира Османовић. Некадашња примабалерина, затим и директорка Балета ХНК у Загребу, а донедавно и ХНК у Сплиту, на првом Југословенском такмичењу у Новом Саду 1982. године освојила је златну плакету и „Гран при“. Тада је као награду добила и позив да са новосадским ансамблом одигра једну представу „Жизеле“. - Након толико година сам, ето, дошла погледати ову представу. Колега Лео Мујић ми је дао карту и нисам знала с чим ћу се сусрести. Нови Сад ми је остаоу сјећању као лијепи град, где је дивна глазба, и дивни људи. Балет је био велика компанија, али је био „тако – тако“ што се тиче технике, а

сад одједанпут сам заиста изузетно опчињена. Дјевојке су ме скроз и апсолутно освојиле, сјајну технику су показале. Види се да су балерине које имају класичну наобразбу, али у овом плесном модерном изричају су заиста сјајне. Апсолутно сам одушевљена. Баш ми је драго да Нови Сад има такав ансамбл и да има тако сјајне умјетничке ликове. Не само да су оне технички врло флексибилне и да „лете“ по тој сцени, него су и драмски заиста упечатљиве. Свака има неку своју особност, неки свој карактер, и свака то доноси на неки свој начин. Пуне су енергије. Честитам од срца и морам признати да ћу врло радо отићи у Нови Сад и видјети шта се још тамо ради – изјавила је Алмира Османовић након представе „Језик зидова“. У “Језику зидова“ високо умеће показале су новосадске балерине Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Фросина Димовска, Олга Аврамовић, Данијела Војновски, Соња Батић и Сара Тошић, као и изванредни перкусиониста Иштван Чик. Наташа Пејчић

Из балета „Језик зидова”

НОВИ ФИЛМ ПИТЕРА ЏЕКСОНА ОД ДАНАС У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

У ЗАВОДУ ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ ОДРЖАНИ 38. ДОСИТЕЈЕВИ ДАНИ

„Хобит: Неочекивано путовање”

Подунавље колевка модерне српске културе Културна манифестација „ 38. Доситејеви дани“ одржана је јуче у Заводу за културу Војводине. Поздрављајући госте, секретар ЗКВ Оливера Маринков рекла је да су се протеклих деценија, сем баштине великог српског просветитеља, учесници манифестације на различите начине бавили утицајима 18. века на савремене токове. Професор Филозофског факултета из Новог Сада Бранко Бешлин јуче је одржао беседу „Велики преокрет у 18. веку“. Он је објаснио да историчари трајање епоха не мере уобичајеним бројањем година. Тако је за Србе 18. век почео Великом сеобом 1690. а завршио се Темишварским сабором 1790. године. Тако се средиште српског културног, националног, верског, привредног живота, преселило северно од Саве и Дунава, у Панонију, односно у Хабзбуршку

монархију. Овај простор су сем Срба, насељавали и други народи. И баш током тог 18. века, од баруштина су настајале плодне њиве, шуме, села и градови. Бешлин је рекао и да се у то време почео употребљавати

седник Друштва за проучавање 18. века, представио је антологију „18. столеће“. Он је подсетио да су се протекле две деценије, у оквиру Доситејевих дана, бијенално одржавали научни скупови, везани за 18. век. Објављивани су и зборници саопштења, а књига „18. столеће“ представља избор радова из осам таквих зборника. Теме су, између осталих, биле град, путовања, врт, урбана историја Новог Сада. Друштво за проФото: Н. Стојановић учавање 18. века изназив Европа. Процес прилагођава- дало је и Енциклопедију о Доситеју ња Срба западноеврпској култури Обрадовићу. одиграо се баш овде, на oбалама ДуУ уметничком програму јуче је нава, где је и рођена модерна српска наступила је Бразилка Меила Томе, култура, закључио је Бешлин. која је на флаути из 18. века изводиНикола Грдинић, такође профе- ла музику из тог времена. сор Филозoфског факултета и предР. Лотина

Филм „Хобит: Неочекивано путовање 3Д„ у режији Питера Џексона од данас је на репертоару наших биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“. Један од најочекиванијих филмова ове године први је од три филма чувене приче о Хобитима, насталим према књизи Џона Роналда Руела Толкина. „Хобит: Неочекивано путовање„ уводи гледаоце у „Хобит: Шмаугова пустошења„, а крај авантуре биће филм „Хобит: Тамо и поново назад”. Одлична глумачка екипа, предвођена Мартином Фрименом, дочараће авантуре Билба Багинса, Гандалфа Сивог, као и дружине Патуљака у епском походу на краљевство Еребор. Филм прати хобита Билба Багинса (Мартин Фриман), који игром случаја постаје део дружине патуљака који су кренули да од змаја Шмауга отму своје благо.У филму играју и Ричард Армитаж и Бенедикт Кумбербач, док Ијан Мекелен, Кејт Бланчет и Илајџа Вуд репризирају своје улоге из претходне веома успешне Џексонове трилогије „Господар прстенова”.

СУТРА У ПОЗОРИШТУ МЛАДИХ ПРВА ОВОСЕЗОНСКА ЛУТКАРСКА ПРЕМИЈЕРА

Дах нове естетике „Бајка о витезу без коња“ прва је овосезонска премијера на сцени за децу и младе Позоришта младих у Новом Саду, која ће бити одржана сутра у 18 сати. Комад је првенац Марте Гушњовске, младе пољске драмтур-

шкиње, а у новосадском позоришту га је режирао такође Пољак, Јарослав Антоњук. Судећи по редитељској најави, „Бајка о витезу без коња“ је савремена бајка о несрећном Витезу без коња, али и подједнако несрећном Коњу без витеза, који лутају светом у потрази један за другим. Драматург представе, Зоран Ђерић, навео је да Марта Гушњовска са великим успехом пише своје драме за децу и младе, вешто комбинујући кратке дијалоге са сонговима, остављајући пуно простора за анимацију лутака. На јучерашњој конференцији за новинаре редитељ Јарослав Антоњук је рекао да је пажљиво бирао текст за локални контекст, као и барокно-гротескни стил за који мисли да је прави за текст Марте Гушњовске. У томе му је помогла честа сарадница Ева Фаркашова која је рекла да ако желе да се представе витезови онда и простор мора да буде одговарајући, а они су изабрали рококо салон где се људи забављају играјући представе. Креаторка лутака, сценографије и костима похвалила је раднике радионице Позоришта младих који су мајсторски одрадили свој део посла, баш онако како им је нацртано, што није увек случај. У представи играју Славица Вучетић, Марија Митровић, Слободан Нинковић, Саша Латиновић. Само Марија Митровић је од раније имала искуства с марионетама, које су доминантне лутке у представи. То није био проблем ни за Фото: С. Шушњевић других троје глумаца, које је реди-

Фото: Б. Лучић

тељ веома похвалио и рекао да би их повео са собом у Пољску. Слободан Нинковић је рекао да их је сарадња с редитељем из Пољске обогатила за нову врсту естетике, чак и филозофије позоришта, због чега ће представа сигурно имати посебан статус на репертоару. За Славицу Вучетић би-

Пољска супротност Балкану Редитељ Јарослав Антоњук ради и као позоришни менаџер. Из те сфере свог посла открио је да је у Пољској ситуација са позориштима за децу и младе дијаметрално супротна од ове у Србији, и на Балкану уопште. Пољска има луткарске академије, сценографске и костимографске радионице, 30 професионалних позоришта за децу и младе од којих већина, осим представа, продуцира и своје фестивале. Све то финансирају градови чија су позоришта. ло је изазовно играти неколико различитих улога, анимирати различите лутке, али још важније суптилно „упаковати“ едукативне моменте, да то не изгледа као поповање или подилажење са сцене. Редитељ Антоњук је на крају предочио да је за њега сваки комад нека врста предтекста за разговор са децом, отварања света маште без упадљиве дидактичности, поготово без инфантилног приступа, „играња на публику“. - Деци треба подстицати уобразиљу, али и стално их изненађивати. Јако ми је важна та врста дијалога са њима – каже Антоњук. У представи „Бајка о витезу без коња“ музику је компоновао Богдан Шћепањски. И. Бурић

„Док смо радили на филму ‘Господар прстенова‘, знао сам да ће то бити једно од два невиђена искуства„, изјавио је Џексон. Он је приметио да је „Хобит„ одлична прича, брзог темпа и мало духовитија од

„Хобит: Неочекивано путовање„ добио је помешане критике након приказивања у Америци, и док поједини критичари тврде да је филм досадан и превише детаљан, други су разочарани новом технологијом при-

„Господара прстенова„, јер ју је Толкин писао за своју и сву осталу децу света. „Ликови су разноврсни, присутни су елементи похлепе, невини ће се променити заувек и окупиће се снаге које директно уводе у догађаје који су представљени у предходној трилогији ‘Господар прстенова‘. Ту све почиње„, испричао је Џексон.

мењеном у филму. Оскаром награђени редитељ Џејмс Камерон је пак оценио да је Џексонов „Хобит„ нови хит и да ће за филмове високе резолуције урадити исто што је и његов „Аватар„ урадио за 3Д филмове изазвати револуцију у „седмој уметноси”. Џексон је „Хобита„ снимио у формату од 48 фрејмова по секунди за разлику од стандардних 24.

svet

~etvrtak13.decembar2012.

Smr to no sna hlad no }a VAR [A VA: Hlad no vre me pra }e no sne `nim pa da vi na ma od ne lo je jo{ ~e ti ri qud ska `i vo ta u Poq skoj, ~i me se broj `r ta va hlad no }e od po ~et ka de cem bra po peo na 30. Ta ko se pr vih 12 da na ovog de cem bra po ka za lo smr to no sni je ne go ceo de cem bar pro {le go di na, ka da je 19 qu di umr lo zbog hlad no }e, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Poq ske , pre ne la je agen ci ja AFP. Ra ni hlad ni ta las po go dio je Poq sku jo{ u ok to bru, ka da je od neo 15 qud skih `i vo ta i jo{ pet u no vem bru. U 2011. go di ni od hi po ter mi je je u Poq skoj umr lo ukup no oko 200 qu di. Mi ni star stvo je po zva lo jav nost da pri pa zi na bes ku} ni ke i dru ge ra wi ve ka te go ri je sta nov ni {tva, ko ji tra di ci o- nal no ~i ne naj ve }i broj `r ta va poq skih hlad nih zi ma.

GO DI [WI GO VOR VLA DI MI RA PU TI NA O STA WU NA CI JE

O~u va we na ci o nal nog i du hov nog iden ti te ta MO SKVA: Ru si ja ne ma dru gi iz bor osim de mo kra ti je, ali ru ska de mo kra ti ja tre ba da se osla wa na svo je tra di ci je, a ne da re a li zu je stan dar de na met nu te spo qa, iz ja vio je pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin.Pu tin je u go di {wem go vo ru o sta wu na ci je u Kre mqu iz lo `io krat ko ro~ ne i du go ro~ ne za dat ke. Pred ce lo kup nim po li ti~ kim i du hov nim ru ko vod stvom ze mqe pred sed nik Ru si je je go vo rio o neo p hod no sti du hov nog i mo ral nog pre po ro da ze mqe, po di za wu de -

mo graf skih po ka za te qa i ja ~a wu na ci o nal nog je din stva. Pu tin se za lo `io za „~i {}e we i

ob na vqa we” dr àv ne vla sti, iz me |u osta log i kroz bor bu pro tiv ko rup ci je i kon tro lu vla sni {tva vi so kih ~i nov ni ka u ino stran stvu. Na ja vio je mo gu }e iz me ne iz bor nog za ko no dav stva even tu al nim uvo |e wem kom bi no va nog iz bor nog si ste ma i omo gu }a va wem for mi ra wa pred iz bor nih blo ko va. Pu tin se za lo ìo za „sa vre me nu pri vre du” i we nu „de of {o ri za ci ju”, za „pa tri o- ti zam ru skog bi zni sa”, uvo |e we po re za na ras ko{, a us pro ti vio se dr àv nom ka pi ta li zmu.

VA [ING TON FOR MAL NO PRI ZNAO OPO ZI CI JU U SI RI JI

Ru si ja kri ti ku je SAD zbog neo ~e ki va nog obr ta MO SKVA: Ru si ja je ju ~e kri ti ko va la SAD zbog wi ho vog pri zna wa si rij ske opo zi ci o ne ko a li ci je kao le gi tim nog pred stav ni ka si rij skog na ro da, uka zav {i da je to pro tiv no do go vo ri ma o po li ti~ koj tran zi ci ji u toj bli sko i sto~ noj ze mqi. Ru ski mi ni star spoq nih po slo va Ser gej La vrov iz ja vio je da je iz ne na |en i da iz gle da da se Ame ri ka kla di na „oru `a nu po be du” opo zi ci je nad sna ga ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da, pre ne la je agen ci ja Roj ters. „Ovo je su prot no do go vo ru po stig nu tom u @e ne vi, pre ma ko me se pred la `e po ~e tak sve si rij skog di ja lo ga iz me |u pred stav ni ka ko ga ime nu je vla da, s jed ne stra ne, i pred stav ni ka opo zi ci je, s dru ge stra ne”, is ta kao je La vrov.

Sergej Lavrov

Pre ma La vro vu, za Ru si ju je ovo neo ~e ki van obrt i tra `i }e od SAD da raz ja sni {ta za pra vo ima ju na umu. La vrov sma tra da se ova kvom od lu kom SAD na ru {a va ju na po ri da se okon ~a kon flikt u ko me je vi {e od 40.000 qu di ubi je no. Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma sa op {tio je da je Va {ing ton for mal no pri znao opo zi ci o nu ko a li ci ju u Si ri ji kao le gi tim nog pred stav ni ka si rij skog na ro da, ali da pri zna we ne zna ~i da }e SAD po ~e ti da snab de va ju si rij sku opo zi ci ju oru` jem. Me |u tim, funk ci o ne ri ame ri~ ke ad mi ni stra ci je ne is kqu ~u ju ta kvu mo gu} nost u bu du} no sti, uko li ko bu de oce we no da je to po treb no ka ko bi se po mo glo po li ti~ ko re {e we. Si rij sku opo zi ci o nu ko a li ci ju su pro {log me se ca pri zna le Ve li ka Bri ta ni ja i Evrop ska uni ja.

SEVERNA KOREJA

Lan si ra na ra ke ta pre le te la u Ja pan TO KIO, PJON GJANG: Ra ke tu du gog do me ta ko ja je pro le te la iz nad Oki na ve u Ja pa nu lan si ra la je Se ver na Ko re ja, sa op {ti le su ja pan ske

vla sti. Ju `na Ko re ja, SAD, Ja pan, Ki na i Ru si ja osu di le su lan si ra we. O~e ki va lo se da }e ju ~e za se da ti Sa vet bez bed no sti na zah tev SAD i Ja -

Protesti u Ju`noj Koreji

pa na. Pro jek til je lan si ran u 9.49 pre pod ne po lo kal nom vre me nu, od no sno u 00:49 po Gri ni ~u, na vo di se u sa op {te wu ja pan ske vla de. Se ver na Ko re ja sa op {ta va da {a qe sa te lit u or bi tu Ze mqe i da je nad le `nim me |u na rod nim agen ci ja ma do sta vi la pla ni ra nu pu ta wu ra ke te iz nad ja pan skog ostr va Oki na va. Sa op {ta va we ove in for ma ci je na te le vi zi ji iza zva lo je bur ni apla uz me |u po se ti o ci ma ka fe te ri je u pjon gjang skom ho te lu Kor jo. Vla sti u Pjon gjan gu su pret hod no uka zi va le na po sto ja we teh ni~ kih pro ble ma ko ji bi mo gli da do ve du do od la ga wa te ak ci je. Ka ko pi {e Aso {i ej ted pres, ve li ko je iz ne na |e we {to je te sti ra we ra ke te uop {te us pe lo, na kon ne ko li ko pro pa lih po ku {a ja. Lan si ra we sa te li ta, ko je je Se ver na

Ko re ja na ja vi la 1. de cem bra, osu di le su, iz me |u osta lih, Ju `na Ko re ja, SAD, Ja pan i Ru si ja, sma tra ju }i da se ra di o te stu ra ke te du gog do me ta u ko ju bi u bu du} no sti mo gla da bu de sme {te na nu kle ar na bo je va gla va. Re `im Kim Xong Una tvr di da lan si ra we ra ke te Un ha-3 ima za ciq da se u sve mir po {a qe sa te lit, ~i je su funk ci je mir no dop ske. Se ver no a me ri~ ka ko man da za pro tiv va zdu {nu od bra nu (NO RAD) po tom je po tvr di la da je Se ver na Ko re ja po sla la obje kat u sve mir, ko ji je sti gao u or bi tu. Va {ing ton je po ru ~io da taj akt Pjon gjan ga pred sta vqa pro vo ka ci ju. Ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki mun iz ra zio je za bri nu tost za „mir i sta bil nost u re gi o nu” zbog „ja snog kr {e wa” re zo lu ci ja UN.

dnevnik

HA[KI TRIBUNAL

Do ì vot na ro bi ja Zdrav ku To li mi ru HAG: Ha {ki tri bu nal ju ~e je biv {eg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Re pu bli ke Srp ske Zdrav ka To li mi ra osu dio na do ì vot ni za tvor zbog zlo ~i na u Sre bre ni ci. Sud je To li mi ra pro gla sio ga kri vim za ge no cid, u~e {}e u ge no ci du, uni {te we i zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti, ubi stva i kr {e wa obi ~a ja ra to va wa, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti. Kao {ef bez bed no snih slu `bi, To li mir je imao du `nost da za {ti ti rat ne za ro bqe ni ke, {to ni je u~i nio, re kao je tu ì lac, do da ju }i da se op tu è ni ni na ko ji na ~in ni je dis tan ci rao od zlo ~i na u Sre bre ni ci. Pre ma op tu `ni ci, sna ge VRS su si -

ste mat ski po gu bi le oko 7.000 mu s li m an s kih mu { ka r a c a iz Sre bre ni ce na vi {e lo ka ci ja u oko li ni Zvor ni ka i Bra tun ca, u da ni ma po {to su 11. ju la 1995. za u ze le tu en kla vu na is to ku BiH ko ja je bi la pod za {ti tom UN.

EGIPAT

Dva kru ga gla sa wa o usta vu KA I RO: Egip }a ni u ino stran stvu po ~e li da gla sa ju na re fe ren du mu o no vom usta vu, ko ji je usvo jio par la ment gde do mi ni ra ju isla mi sti pred sed ni ka Mo ha me da Mor si ja. Iz bor na ko mi si ja je na ja vi la da }e se re fe ren dum u Egip tu odr à ti u dva kru ga 15. i 22. de cem bra, ja vi la je dr àv na te le vi zi ja Nil TV. Ka ko na vo de agen ci je, sko ro po la mi li o na Egip }a na ko ji ì ve u ino stran stvu mo }i }e da gla sa ju do su bo te u 150 di plo mat skih mi si ja {i rom sve ta, a Iz bor na ko mi si ja je ob ja vi la da }e re fe ren dum, pr vo bit no za ka zan za su bo tu 15. de cem bra, bi ti odr àn tog da na i ne de qu da na ka sni je 22. de cem bra. Egi pat ska voj ska od lo ì la je raz go vo re o na ci o nal nom je din stvu, ko ji ma je tre ba la ju ~e da bu de do ma }in, ka ko bi se re {i la kri za ko ja okru ù je na ja vqe ni re fe ren dum o no vom usta vu, re kao je pred stav nik ar mi je.

Od la ga we, zbog sla bog od go vo ra po zva nih, usle di lo je i po red po tvr de od stra ne glav nih isla mi sti~ kih gru pa i opo zi ci je da }e pri su stvo va ti. Ne ma na go ve {ta ja ka da bi se raz go vo ri mo gli odr à ti, pre neo je Roj ters. Sa sta nak je sa zvan zbog broj nih pro te sta ko ji de sta bi li zu ju ze mqu, a ne pre sta ju ot ka ko je Mor si 22. no vem bra usvo jio de kret ko jim je se bi dao {i ro ka ovla {}e wa i in si sti ra na odr à va wu re fe ren du ma. U slu ~a ju da na crt usta va bu de od ba ~en no vi pred log }e sa sta vi ti zva ni~ ni ci ko je su iza bra li gra |a ni, a ne zva ni~ ni ci ko je je iz ra brao par la ment kao {to je to sa da slu ~aj, re kao je ra ni je Mor si jev sa vet nik Se lim al-Ava. Sa da {wi pred log usta va je kri ti ko van zbog sma we wa qud skih pra va i pra va è na i stra ha da }e wi me bi ti uve de no islam sko tu ma ~e we za ko na.

Po se ban dan za za qu bqe ne SIN GA PUR: Ju ~e je bio 12. de cem bar 2012. od no sno 12. 12. 12. Da tum sa tri ista bro ja se po ja vio po sled wi put u ovom ve ku. Na Zemqi je bila p om ama za ven~awima , a pored Ze mqe p ro lazi ve li ki asteroid. I zm e|u ostal og, taj dan ima poseban zna~aj za zaqubqene . Broj ni p ar ovi o dlu~ili su da su dbonosn o da kaù 10. 10. 2010 . i 11. 11. 2 011. pa su i ju~e p rebuk irane crk ve i o p{ tine {irom sv et a. U Hong Ko ngu i Singapuru je p ra va n av al a zbog datuma koji j e s imbol qubavi. Ipak, protekle d ve godine bilo je i vi{e zain tereso vanih jer Feng [ ui majsto ri kaù da danas n ije ba{ idealan d an za ulazak u bra~n u l uk u. Tak o je u H ong K on gu 11. n ove mb ra 20 11. ven~ano ok o 1 .000 p arova , a ove god in e tristotiwak mawe. B rojni parov i su pos lu {a li savet da su u d ec em bru boqi d atu mi za ven~a we 18. i 31. Ipak , n eki ni su hteli da rizikuju pa su u brak poùrili jer smatraju da je mogu}e da }e 21. decembra do}i do smaka sveta.Osim toga, na taj dan dogodio se i astro nom ski fe no men. Aste roid 4179 To u ta tis pro le teo je po red Ze mqe na uda qe no sti od go to vo 7 mi li o na ki lo me ta ra, {to je u tim okvi ri ma gle da no, vr lo bli zu. Aste roid du ì ne 4,46 km i {i ri ne 2,4 km ne }e bi ti vi dqiv go lim okom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO Â VES Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo â ves (58) opo ra vqa se po sle uspe {no iz ve de ne ope ra ci je tu mo ra na Ku bi, iz ja vio je ve ne cu e lan ski pot pred sed nik i â ve sov iza bra ni na sled nik Ni ko las Ma du ro u obra }a wu na ve ne cu e lan skoj te le vi zi ji. To je bi la kom plek sna ope ra ci ja”, na vo de }i da je tra ja la vi {e od {est sa ti i da je okon ~a na „pra vil no i uspe {no”.

AVIG DOR LI BER MAN Izra el ski mi ni star spoq nih po slo va Avig dor Li ber man iz ja vio je ju ~e da bi mno gi svet ski li de ri `r tvo va li Iz rael „bez da trep nu”, da udo vo qe islam skim ra di ka li ma i osi gu ra ju se bi za ti{ je, ba{ kao {to je Evro pa udo vo qi la na ci sti ma pre Dru gog svet skog ra ta. Sva obe }a wa i iz ra zi po sve} no sti bez bed no sti Izra e la od ra znih svet skih li de ra pod se }a ju na sli~ nu po sve }e nost ^e ho slo va~ koj 1938. go di ne.

HU LIO BAN GO Uru gvaj ski po sla ni ci Do weg do ma par la men ta da nas su, na kon vi {e ~a sov ne de ba te, odo bri li za kon ko jim se le ga li zu ju isto pol ni bra ko vi.Za kon }e sa da bi ti pro sle |en Se na tu na gla sa we. Je dan od auto ra za ko na Hu lio Ban go iz ja vio je da „ovo ni je ho mo sek su al ni ili za kon o gej bra ku”, ve} je to „me ra za iz jed na ~a va we in sti tu ci je bra ka ne za vi sno od po la pa ra”.

Ma ski ra ni na pa da~ ubio tri oso be u tr `nom cen tru POR TLAND: Tri oso be su ubi je ne, me |u ko ji ma je i za sa da ne po zna ti na pa da~ ko ji je otvo rio va tru na po se ti o ce u tr `nom cen tru u pred gra |u Por tlan da, u ame ri~ koj sa ve znoj dr à vi Ore gon, ja vqa ju me di ji u SAD. Ame ri~ ke te le vi zij ske sta ni ce su prek si no} pre ki nu le re dov ni pro gram, iz ve {ta va ju }i da je je dan ma ski ra ni na pa da~, ko ji je imao ka mu fla `nu ode }u i ma sku na li cu u{ao u tr `ni cen tar u Por tlan du i po ~eo da pu ca iz auto mat ske pu {ke na qu de ko ji su se tu na la zi li. Port pa rol po li ci je u okru gu Kla ka mas, gde se puc wa va do go di la Dèjms Ro uds, re kao je da je na pa da~ mr tav, i da je sam se bi od u zeo ì vot. On je do dao da su dve oso be ubi je ne u na pa du, dok je jed na te {ko

po vre |e na i pre ba ~e na u bol ni cu, gde se le ka ri bo re za wen `i vot. Je dan od sve do ka, ~e tr na e sto go di {wa u~e ni ca Ha na Begs, ka `e da je vi de la na pa da ~a ko ji je utr ~ao u tr `ni cen tar na spo red ni ulaz.

„Bio je na par me ta ra od nas, imao je be lu ma sku, i no sio je ne {to te {ko u ru ka ma. Sa mo je pro tr ~ao po red nas i utr ~ao u cen tar”, ka `e de voj ~i ca. Ne ki sve do ci opi su ju na pa da ~a kao ti -

nej xe ra, ko ji je iz gle dao kao da se na la zi na ne kom za dat ku. „Od jed nom sam za ~u la de se tak puc we va u bli zi ni de la sa re sto ra ni ma br ze hra ne i qu di su pa da li, na stao je ha os”, iz ja vi la je Kri sti na Fi {er za Si-En-En. Qu di su pa ni~ no be `a li u svla ~i o ni ce pro dav ni ca u tr `nom cen tru, po ku {a va ju }i da se sa kri ju od po mah ni ta log na pa da ~a. Ubr zo su na li ce me sta sti gli spe ci jal ci, a snim ci te le vi zi ja su po ka zi va li qu de ka ko sa po dig nu tim ru ka ma iz la ze iz cen tra. Po li ci ja jo{ ni je sa op {ti la ime na stra da lih, kao ni ime na pa da ~a. Ovo je tre }i ve }i na pad u po sled wih ne ko li ko me se ci u SAD. U ju lu je u bi o sko pu u Ko lo ra du ubi je no 12 oso ba, dok je me sec da na ka sni je u Vi skon si nu ubi je no {est qu di u hra mu Si ka.

BALkAn

dnevnik

EVROPSKA UNIJA

Kao prioriteti se navode i fiskalna odr`ivost, ubrzawe sprovo|ewa zakona u skladu sa evropskim standardima, formirawe stabilnih vlada na svim nivoima, usmerenih ka ispuwavawu evropske agende i ispuwa-

vawe svih potrebnih uslova kako bi do{lo do zatvarawa kancelarije visokog predstavnika. Kada je re~ o Makedoniji zemqe ~lanice EU }e na prole}e prou~iti napredak u ispuwavawu uslova za po~etak pristupnih pregovora. Akcenat se i daqe stavqa na odr`awe dobrosusedskih odnosa, ukqu~uju}i re{ewe spora sa Gr~kom oko imena kroz dijalog, pod pokroviteqstvom UN. U pogledu Crne Gore, Savet ministara je istakao da }e napredak u pregovorima biti pra}en napretkom koji ova zemqa ostvaruje u pripremama za pristupawe, kao i napretkom u otklawawu slabih ta~aka identifikovanih u mi{eqewu Evropske komisije. Savet ministara je naglasio da posebna pa`wa treba da se posveti ja~awu u oblasti vladavine prava u ciqu sprovo|ewa dugoro~nih reformi koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Pohvale Gr~koj za otkup javnog duga BRISEL: Nema~ka i Francuska su ocenile ju~e da je Gr~ka postigla zadovoqavaju}e rezultate na otkupu javnog duga, uprkos tome {to }e tro{kovi

biti ve}i od o~ekivanih. Gr~ka agencija za upravqawe dugom saop{tila je da je u okviru programa otkupa gr~kog javnog duga, koji je bio uslov za pu{tawe naredne tran{e pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), dobila ponude vredne 31,9 milijardi

evra, prenosi agencija AFP. Francuski ministar ekonomije i finansija Pjer Moskovisi rekao je za AFP da su rezultati „zadovoqavaju}i”, {to bi trebalo da omogu}i isplatu naredne rate pomo}i Gr~koj. „Rezultati su za do vo qa va ju }i i u skladu sa ciqevima”, rekao je Moskovisi samo dan nakon zakqu~ewa tog programa. Moskovisi je tako|e dodao su ministri finansija Evrogrupe kasno preksino} vodili „pozitivne” razgovore o tom pitawu. „Izgleda da je sve pro{lo dobro, veoma dobro”, rekla je portparolka nema~kog ministarstva finansija Marijen Kote. Gr~ka je po~ela program

otkupa obveznica u nastojawu da smawi nacionalni dug za oko 20 milijardi evra (26 milijardi dolara), pozvav{i vlasnike vladinih obveznica da ih prodaju u zamenu za 32,2 do 40,1 odsto wihove nominalne vrednosti. EU i MMF su pretpro{le nedeqe dogovorili isplatu 43,7 milijardi evra Atini u ~etiri tran{e od decembra do marta, da bi se Gr~koj omogu}ilo da izbegne bankrot, pod uslovom da sprovede {emu otkupa obveznica. Prva rata te tran{e od 34 milijarde evra je pod hitno potrebna Gr~koj za dokapitalizaciju doma}ih banaka. Me|utim, za okon~awe ovog programa Gr~koj je potrebno dodatnih 11,29 milijardi evra iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), {to je za 1,29 milijardi evra vi{e u odnosu na prvobitna sredstva planirana za ovu operaciju.

KO NA^ NI RE ZUL TA TI PAR LA MEN TAR NIH IZ BO RA U RU MU NI JI

Ponta osvojio apsolutnu ve}inu BUKURE[T: Po kona~nim rezultatima koje je saop{tila CIK, na parlamentarnim izborima u Rumuniji vladaju}a koalicija levog centra osvojila je oko 60 odsto glasova. Socijalno-liberalni savez, s premijerom Viktorom Pontom na ~elu, na vlasti od maja, osvojio je 58,63 odsto glasova na izborima za Predstavni~ki dom (dowi dom parlamenta), a 60,1 odsto na izborima za Senat (gorwi dom), prenela je rumunska agencija A|erpres. Drugoplasirana je alijansa Desna Rumunija, koja podr`ava predsednika Trajana Baseskua, sa 16,5 odsto glasova za dowi i 16,7 odsto glasova za gorwi dom skup{tine. Na tre}em mestu je Narodna partija medijskog magnata Dana Dijakoneskua, koja je osvojila 13,99, odnosno 14,65 odsto glasova. Demokratski savez Ma|ara Rumunije je na ~etvrtom mestu sa 5,13 odsto glasova za dowi dom i 5,23 odsto glasova na izborima za gorwi dom parlamenta. Prema podacima CIK, na izborima je u~estvovalo 41,76 odsto upisanih bira~a, {to je ne{to vi{e nego na izborima pre ~etiri godine. USL }e tako imati 60 odsto mandata u Senatu i 61 odsto mandata u Poslani~kom domu, a mediji prenose i da nikada za posledwe 22 godine nijedna rumunska partija ili alijansa nije osvojila tako veliku ve}inu u parlamentu.

PE SI MI ZAM ANA LI TI ^A RA O RAZ RE [E WU KRI ZE U SA RA JE VU

Pozitivno o Makedoniji i Crnoj Gori, negativno o BiH BRISEL: [efovi diplomatija zemaqa ~lanica EU u zakqu~ku sa sastanka u Briselu pozitivno su ocenili napredak koji su na evropskom putu postigle Makedonija i Crna Gora, dok je BiH dobila negativnu ocenu. U izve{taju Evropske komisije nakon dvodnevnog zasedawa Saveta ministara navodi se da je EU razo~arana zastojem napretka BiH u sprovo|ewu reformi, a posebno zbog nastavka secesionisti~ke retorike i neispuwavawa Mape puta predvi|ewe za jun 2012, kao i nerealizacije ranije postignutih politi~kih dogovora. U zakqu~cima se isti~e da prioritet BiH mora biti sprovo|ewe ustavne reforme u svetlu odluke Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Sejdi}-Finci, kako bi u potpunosti bio aktiviran Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu.

~etvrtak13.decembar2012.

Opoziciona Alijansa desna Rumunija (ARD) je osvojila 19 odsto u Senatu i Poslani~kom Domu, Popularna partija Dan Diakonesku (PPDD) je dobila 14,1 za Senat i 13,2 odsto za Poslani~ki dom, dok je Demokratska unija Ma|ara (UDMR) osvojila pet odsto u oba doma.

Viktor Ponta

Pobeda USL jo{ treba da pro|e kroz mehanizme predsednika Trajana Baseskua, koji je vi{e puta izjavio da ne}e imenovati Viktora Pontu za premijera, ni ako USL osvoji nadmo}nu ve}inu u parlamentu. Ponta je preksino} rekao da ovi izbori stavqaju kraj jednom ratu koji je doneo mnogo zla Rumuniji. Politi~kim protivnicima poru~io je da treba da shvate da se nalaze u opoziciji i da }e biti tretirani kao kolege, kako USL nije bio tretiran dok je

bio u opoziciji. „Budu}nost Rumunije je samo u evropskoj porodici, u EU i NATO”, rekao je Ponta. Prioriteti budu}e vlade, prema wegovim re~ima, bi}e radna mesta, fiskalna stabilnost, solidarnost i socijalna pravda. Parlamentarni izbori pokazali su su{tinsku promenu na rumunskoj politi~koj sceni, velikom pobedom USL, koja je do pre osam meseca bila u opoziciji. Neo~ekivan je pad Baseskuove Demokratske liberalne partije (PDL) koja je vladala od 2009. do aprila 2012. godine, a na izborima je u~estvovala u okviru Alijanse desna Rumunija (ARD). Veliko iznena|ewe je dosta dobar rezultat PPDD, partije vlasnika televizije OTV, koja je prakti~no formirana pred televizijskim kamerama. Uspon USL je po~eo kada se ve}ina Rumuna razo~arala u predsednika Trajana Baseskua zbog velikog broja wegovih neispuwenih obe}awa. Za vreme wegove vladavine cvetale su korupcija, nepotizam, kra|a javnog novca, o{tre mere {tedwe, {to je sve uticalo na porast siroma{tva ve}ine gra|ana. Gra|ani su nezadovoqni i zbog me{awa predsednika u rad svih dr`avnih institucija vlade, parlamente, Glavnog tu`ila{tva, Vrhovnog saveta sudstva, obave{tajne slu`be i Direkcije za suzbijawe korupcije (PNA).

Blokada institucija u Federaciji BiH SARAJEVO: Zahtev Nermi na Nik {i }a, fe de ral nog premijera, za smenu osam svojih ministara i krivi~na prija va tih mi ni sta ra pro tiv Nik{i}a za kr{ewe zakona i premijerskih ovla{}ena, dva su odvojena procesa ~iji ishodi slute da Federaciju ~eka

„Nije realno o~ekivati da }e predsednik Federacije @ivko Budimir prihvatiti zahtev za smenu ministara. Onda parlamentarnoj ve}ini ostaju dve mogu}nosti: da obezbede dvotre}in sku ve}i nu za wego vu smenu u oba doma ili da izmene Ustav FBiH. Me|utim, ni te

Nermin Nik{i}

period dugoro~ne blokade institucija, ocenili su analiti~ari prilika u BiH. Ekspert ustavnog prava iz Sarajeva Kasim Trnka je ukazao na to da je ove procese zbog wihovog ustavnopravnog odnosno krivi~nog aspekta nu`no promatrati odvojeno. On je istovremeno izrazio pesimizam u pogledu skorog razre{ewe ove vi{emese~ne politi~ke zavrzlame.

opcije nisu realne”, nagla{ava Trnka. Sa druge strane, i predsednik Federacije ima odre|ene mogu}nosti da reaguje u skladu sa svojim ustavnim ovla{}ewima. On ima ta~no propisane procedure za mogu}e raspu{tawe Parlamenta FBiH, {to je, tako|e, jedna od opcija za po~etak kraja institucionalne krize u ovom entitetu. „Postoje situacije kada on

to mora i moè u~initi. Mora u situaciji kada nema buxeta do predvi|enog roka, a moè ukoliko Parlament nije u stawu da radi i donosi odluke. Po{to je buxet usvojen, a Parlament radi, nema ni{ta ni od wegovog raspu{tawa”, nagla{ava Trnka, koji zbog svega ne vidi izlaz iz ove situacije. Politi~ki analiti~ar Tawa Topi} o~ekuje, kako kaè, „neku vrstu bezizlazne situacije” u kojoj ne}emo dobiti re{ewe i ishod. „Produbqivawa krize }e biti, a to je najgore {to se moè desiti. Me|utim, bez obzira ba to {to su dva nivoa problema, u su{tini je pri~a politi~ka i iskqu~ivo vezana za stanovi {te po li ti~ kih ak tera”, ocjewuje Topi}eva, koja tako|e ne vidi izlaz. „Ako }emo biti po{teni, ve} smo izgubili izborni mandat od ~etiri godine. Da li }emo 2014. biti pametniji pa da ne izgubimo i te ~etiri godine - ja to ne znam, ali ovaj mandat su pojeli ‘skakavci’”, zakqu~uje Tawa Topi}. Parlamentarne stranke zatraìli su prekju~e od predsedni ka Budi mi ra da smeni premijera Nik{i}a. U obrazloèwu zahteva za smenu Nik{i}a istaknuto je „da svojim protivustavnim i nezakonitim po stupawi ma nano si veli ku {tetu FBiH i gra|anima”, da je li~no imenovao direktora Razvojne banke FBiH, protivzakonito saam utvrdio buxet za idu}u godinu, ali i neprimereno opstruirao rad Vlade kroz nesazivawe sednica.

HRVATSKA

Zagreb zavejan, a Bandi}u o~istili trka~ku stazu ZAGREB: Zagreba~ki gradona~elnik Milan Bandi} na{ao se u novom skandalu kad je otkriveno da su radnici Zimske slu`be u ponedeqak, kad je grad bio zatrpan snegom visine 40 santimetara, ~istili trka~u stazu kod {kole u {irem centru grada koju Bandi} koristi za ve`bawe. Gra|ani ne veruju tvrdwi da su to radnici napravili samoinicijativn, a i da Bandi} nije tr~ao, jer je bio u Rimu. Podatak da je desetak radnika ceo dan ru~no ~istilo stazu, a nakon to ga od di rek tor ke {kole tra`ilo da u~enici na wu ne nanose sneg, u vreme kad su prilazi toj {koli bili neo~i{}eni, izazvao je negodovawe gra|ana i negativno pisawe medija. Dva dana kasnije, neko od Bandi}evih saradnika na wegovom „fejsbuk” profilu napisao je da je gradona~elnik u Rimu na slu`benom putu, pa nije tr~ao zadwa dva dana, niti je tra`io da se zbog wega o~isti atletska staza. „Radnici Zimske slu`be

samoinicijativno su ovim lepim gestom hteli da se zahvale prvom ~oveku grada {to je od petka konstantno s wima bio na terenu, po najve}oj sne`noj me}avi, da bi se

kampawi na koje gra|ani ne bi trebali da nasedaju”, ka`e se u poruci. „Gradona~elnik uvek nagla{ava da je prvi me|u jednakima i ni-

Zagreb

grad o~istio i kako bi omogu}ili sugra|anima normalizaciju uslova”, navodi se u poruci. „Sve ostalo su insinuacije i jeftini trikovi u predizbornoj

Protesti pomerili sve~anost

QUBQANA: Sve~ana sednica parlamenta Slovenije povodom obeleàvawa dràvne nezavisnosti umesto u petak, bi}e odràna u subotu, 22. decembra zbog sveop{tih demonstracija koje su u toj dràvi najavqene za 21. decembar. Kako je rekao predsednik parlamenta Gregor Virant, na istoj sednici novoizabrani slovena~ki predsednik Borut Pahor poloì}e zakletvu. Virant je za POPTV ocenio da bi bilo neprimereno da se sve to odvija u vreme demonstracija, koje za 21. decembra u Qubqani i drugim slovenskim gardovima ponovno najavquju razli~ite grupe s dru{tvenih mreà zbog otpora politi~kim i ekonomskim neprilikama u dràvi. Slovena~ka vlada razmi{qala je, naime, da sve~anost povodom dràvnog praznika, dana kada je 1990. godine odràn referendum za samostalnost, umesto u petak ili subotu odrì nekoliko dana ranije, ali se tome usprotivio odlaze}i predsednik Danilo Tirk kome mandat isti~e 22. decembra.

kada za sebe ne tra`i nikakav poseban tretman”, isti~e se na fejsbuku, {to je vro brzo izazvalo nove reakcije na ovoj i drugim dru{tvenim mre`ama.

RAZ BI JE NA GRU PA KRI JUM ^A RA QU DI MA

Po migrantu i 1.000 evra ZAGREB: Me|unarodnom policijskom akcijom „Leda” razbijena je grupa krijum~ara qudima i uhap{eno 45 osoba, za koja se sumwa da su du`e vreme iz BiH preko Hrvatske prebacivali ilegalne migrante i to napla}ivali izme|u 850 i 1.000 evra po osobi. Kako je saop{tila zagreba~ka policija, u Hrvatskoj je uhap{eno 18 pripadnika grupe, me|u kojima su organizator koji je iz Zagreba i trojica grani~nih policajaca iz @upawe, koje se sumwi~i da su za 40 do 150 evra na granici propu{tali ilegalne migrante. U Sloveniji je uhap{eno 10 osumwi~enih, a u BiH jo{ 17. [verceri qudima su uglavnom taksijima i unajmqenim kombijima prebacivali ilegalce, najvi{e iz Turske i Albanije u Hrvatsku, gde su ih na vi{e adresa skrivali do prebacivawa u Sloveniju i druge zemqe EU. Kod osumwi~enih policija je prilikom hap{ewa na{la mobitele i prepisku izme|u {vercera, kao i vatreno oru`je i novac za koji se sumwa da poti~e iz ilegalnog posla. Zbog toga {to je istraga u toku, policija za sada ne otkriva broj {vercovanih migranata i koliko je novca grupa stekla ovim kriminalom.

ekOLOGiJA

~etvrtak13.decembar2012.

Da nas po ~i we „Eko-fest” Da nas u Klu bu stu de na ta teh ni ke u Be o gra du po ~i we „ê tvr ti eko-fest” i tra ja }e do su bo te, 15. de cem bra. Or ga ni za tor je Ze le na omla di na Sr bi je, a u okvi ru fe sti va la bi }e pri ka za no de vet du go me tra `nih i krat ko me tra `nih fi lo mo va ko ji ana li zi ra ju pro ble ma ti ku ot pa da, ali i pred la ù re {e wa za we go vo sma we we ili upo tre bu u dru ge svr he. U okvi ru pa nel di sku si je “ Za kon ska re gu la ti va upra vqa wa ot pa dom” pre i spi ta }e se za ko no dav na stra ne ove obla sti, a tri bi na “Bor ba za upra vqa we ot pa dom i re ci kla òm” ukqu ~i }e sek tor ci vil nog dur {tva i ana li zi ra ti na ko ji na ~in svi gra |a ni mo gu da se vi {e ukqu ~e u de lo va we. Iz lo `ba }e pred sta vi ti na ko ji na ~in ot pad mo è da se is ko ri sti za stva ra we kre a tiv nih i umet ni~ kih pred me ta. Q. M.

SA RAD WA VLA DA VOJ VO DI NE I SLO VA^ KE

Ob no vqi vi iz vo ri ener gi je kao spo na Po kra jin ska se kre tar ka za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji} i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski pri mi li su ju ~e pred stav ni ke fir me “Tek ener xi” iz Re pu bli ke Slo va~ ke. Bi la je to pri li ka da se raz go va ra o po ten ci jal noj sa rad wi u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Voj vo di ni, i to kon kret no o mo gu} no sti ma iz grad we bi o plin skih sta ni ca, so lar nih elek tra na - fo to vol ta à, ter mo he mij ska ga si fi ka ci ja, kao i o fi nan si ra wu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Go sti su pred sta vi li pro je kat za ko ri {}e we ot pa da ka iz pre hram be ne in du stri je, or gan skog ot pa da i ko mu nal nog ot pa da, ko jim bi se de li mi~ no za me ni lo ko ri {}e ne ku ku ru zne si la è, a ta ko |e, ova si ro vi na mo è da bu de za me we na po seb nim vr sta ma slat ko vod nih al gi. U SAD je ova kva teh no lo gi ja u {i ro koj pri me ni, a sa da sve vi {e uzi ma ma ha i u Evro pi. Na ta {a Pa vi }e vi} Ba ji} je is ta kla da je Vla da AP Voj vo di ne

ima za ciq raz voj po qo pri vred ne pro iz vod we i sto ~ar stva, te da su ova kvi pro jek ti, ko ji pod ra zu me va ju bi la te ral nu sa rad wu i in ve sti ra we slo va~ kih kom pa ni ja pri hva tqi vi, te da }e u na red nom pe ri o du bi ti odr `a ni su sre ti slo va~ kih kom pa ni ja i voj vo |an skih far me ra, ka ko bi se do {lo do di rekt nih kon ta ka ta i re a li za ci je pro je ka ta iz obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Ta ko |e, Vla da Voj vo di ne }e pru `i ti, u okvi ru svo jih mo gu} no sti, lo gi sti~ ku po dr {ku za da qu re a li za ci ju pro je ka ta. Ka ko je na gla {e no, u ova kve pro jek te je ve o ma va `no ukqu ~i ti gra do ve i lo kal ne sa mo u pra ve. Ina ~e, ve li ki broj slo va~ kih in ve sti to ra je pri sut no u Voj vo di ni, a naj ve }i in te res po ka zu ju upra vo u obla sti ener ge ti ke. Po dr {ku da qoj sa rad wi u obla sti ener ge ti ke po tvr |u je i pot pi san me mo ran dum o sa rad wi Vla de Voj vo di ne i Vla de Slo va~ ke, {to je pred sta vqa po dr {ku svim po ten ci jal nim in ve sti to ri ma. Q. M.

dnevnik

SNEG I NI SKE TEM PE RA TU RE UGRO @A VA JU @I VO TI WE

Sve ma we hra ne u pri rod nim sta ni {ti ma Obil ne sne `ne pa da vi ne do bro do {le su p{e ni ci i osta lim je se wim str nim ì ti ma kao i vo} ka ma, jer ih do bro {ti ti od ni skih tem pe ra tu ra. Me |u tim, vi so ki sneg i ni ske tem pe ra tu re ne po go du ju ì vo ti wa ma: si sa ri ma, ri ba ma i pti ca ma. Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo ve} je upu tio pre po ru ku u ko joj se na vo di da svi ko ri sni ci lo vi {ta, u op {ti na ma u ko ji ma je pro gla {e no van red no sta we, tre ba da ob u sta ve sve ak tiv no sti ko je se od no se na iz lo vqa va we i hva ta we di vqa ~i. Ko ri sni ci lo vi {ta tre ba da po ja ~a ju kon tro lu op {teg sta wa di vqa ~i i we nih sta ni {ta, obez bed mir u lo vi {tu i ak tiv no se ukqu ~e u pri hra wi va we i spa sa va we di vqa ~i. Pre po ru ~u je se ak ti vi ra we svih ras po lo ì vih qud skih i ma te ri jal nih re sur sa u ci qu o~u va wa broj nog sta wa di vqa ~i, a na kon uki da wa van red nog sta wa od no sno pre stan ka pa da vi na i po ra sta tem pe ra tu ra lov ci tre ba da u lo vi {ti ma evi den ti ra ju sva na sta la ugi nu }a kao po sle di cu zi me. Ina ~e, ì vo ti we raz li ~i to re a gu ju na zi mu. Ne ke je pre spa va ju pa ih ove ni ske tem pe ra tu re ne do ti ~u pre vi {e. One, uglav nom, pre ko le ta i s je se ni pri ku pe ma sne re zer ve, pa ih tro {e to kom zim skog sna. Me |u wi ma su me dve di,

sle pi mi {e vi, te ku ni ce... No, ve }i na ne pre spa va zi mu i one ovu hlad no }u i vi sok sneg te è pod no se. Da le ko je naj te è ì vo ti wa ma ko je ì ve u pri ro di - je le ni ma, di vqi ma svi wa ma, ze ~e vi ma, li si ca ma... Ve li ki sneg i led sma wu je mo gu} nost na la ska hra ne i vo de zbog ~e ga wi hov op sta nak u eks trem nim zim skim da ni ma za vi si is kqu ~i vo od qu di, od no sno o to me da li se oni sta ra ju o wi ma i do no se im hra nu ba rem jed nom ne deq no. Ni ri ba ma u vo da ma ni je la ko, ali one jo{ uvek ni su ugro è ne. Na i me, ri bqe vr ste ko je ì ve u vo da ma Voj vo di ne ima ju te le snu tem pe ra tu ru jed na ku tem pe ra tu ri vo de i sve dok re ke, je ze ra i ba re ni su smr znu te, od no sno ni su pre kri ve ne de be lim slo jem le da one to do bro pod no se. No, ako usle di ve }i pad tem pe ra tu re i do |e do za le |i va wa re ka on da }e ri bqi fond bi ti ugro èn jer mo è do }i do ne do stat ka ras tvo re -

nog ki se o ni ka u vo di i to mo `e da bu de ~ak i fa tal no za ri bqe vr ste. Ja ka zi ma ne ga tiv no uti ~e i na pti ce, ma da raz li ~i te vr ste raz li ~i to re a gu ju na ni ske tem pe ra tu re. Pti ce ko je ima ju vo de no sta ni {te se te {ko sna la ze ako se re ke, je ze ra ili ba re za le de bu du }i da su wi ma neo p hod ne od mr znu te vo de sa pu no hra ne. Ka ko se to jo{ uvek ni je do go di lo pti ca ma ko je ima ju vo de no sta ni {te je, za sa da, do bro i jo{ uvek se sa -

PO NO VO SE PRI ^A O STA RA TEQ STVU NAD SPE CI JAL NIM RE ZER VA TOM PRI RO DE

Zre wa nin bi da upra vqa Car skom ba rom KAM PA WA PO KRE TA GO RA NA

Jel ka s bu se nom pra vi iz bor Po kret go ra na No vog Sa da tra di ci o nal no u to ku de cem bra u su sret bo ì} nim i no vo go di {wim pra zni ci ma or ga ni zu je pro mo tiv nu kam pa wu „Sto po sto jel ka – jel ka sa bu se nom“. Ciq pro gra ma je da se po dig ne eko lo {ka svest gra |a na emi to va wem edu ka tiv nog ra dio i te le vi zij skog spo ta, kao i pla ka ti ma i fla je ri ma ko ji go vo re o pred no sti ma upo tre be jel ke sa bu se nom u ci qu o~u va wa ì vot ne sre di ne. Po se ban do pri nos ovoj kam pa wi je Po kret go ra na No vog Sa da dao u sa rad wi sa Grad skom upra vom za za {ti tu ì vot ne sre di ne, kroz pro gram „Ma la {ko la aran ì ra wa cve }a“. Kroz wu su ob u ~e ni naj mla |i No vo sa |a ni iz 23 osnov ne {ko le ko ji su u~e stvo va li u „Ma loj {ko li aran ì ra wa cve }a“ to kom pret hod na tri vi ken da ospo so bqa va ju }i se za iz ra du bo ì} no-no vo go di {wih aran `ma na i ukra sa za no vo go di {we jel ke. Svo je ume }e tro ~la ne eki pe }e pred sta vi ti u po ne de qak, 17. de cem bra ,u 10 ~a so va na pr vom spra tu Sport sko po slov nog cen tra „Voj vo di na“. Spe ci jal ni go sti na tak mi ~e wu u ki }e wu jel ki sa bu se nom, }e bi ti de ca iz Be ~e ja, Ku cu re, Sta re Pa zo ve, Srem skih Kar lo va ca i Ru men ke, ko ja }e oki ti ti ~e ti ri jel ke i je dan bad wak, na na ~i ne ko ji se prak ti ku ju u wi ho vim lo kal nim sre di na ma. Na kon ki }e wa, jel ke sa bu se nom }e pre u ze ti sve osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve kao i usta no ve sa po seb nim po tre ba ma ko je da ru je Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne iz sred sta va eko di nar, a sa me jel ke sa bu se nom }e obez be di ti JKP “Grad sko ze le ni lo”. A. Va

Grad Zre wa nin è li da pre u zme sta ra teq stvo nad Spe ci jal nim re zer va tom pri ro de “Sta ri Be gej – Car ska ba ra” ko jim sa da upra vqa Ri bar sko ga zdin stvo “E~ ka” iz Lu ki nog Se la. O to me je bi lo re ~i na ovo ne deq noj sed ni ci Grad skog ve }a u Zre wa ni nu ~i ji su ~la no vi po kre nu li ini ci ja ti vu da odr à va we Car ske ba re ubu du }e bu de po ve re no lo kal noj sa mo u pra vi. Grad ski funk ci o ner Sto jan Kraq ob ja snio je da je to u skla du sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi i Sta tu tom gra da ko ji ma je pro pi sa no da grad bri ne o za {ti ti ì vot ne sre di ne i usva ja pro gra me ko ri {}e wa i za {ti te pri rod nih vred no sti, kao i da pod sti ~e raz voj tu ri zma na svo joj te ri to ri ji. - Po ve ra va wem upra vqa wa gra du Zre wa ni nu obez be di lo bi se bo qe o~u va we, una pre |e we, odr ì vo ko ri {}e we i pri ka zi va we pri rod nih i dru gih vred no sti pod ru~ ja Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Car ska ba ra” – kon sta to vao je Kraq. O pre u zi ma wu ovog bi se ra pri ro de i ~u ve nog sta ni {ta ret kih vr sta pti ca, u zre wa nin skoj jav no sti po le mi {e se ve} du è vre me. Oni ko ji za go va ra ju te zu da bi grad tre ba lo da pre u zme Car sku ba ru od pri vat ne fir me – Ri bar skog ga zdin stva “E~ ka”, kao ar gu ment na vo de da je u pi ta wu na ci o nal no bla go, za {ti }e na pri rod na sre di na, i da je naj lo gi~ ni je da se o Car skoj ba ri sta ra lo kal na sa mo u pra va, od no sno jav no pred u ze }e ko je bi bi lo for mi ra no sa tom na me nom. S dru ge stra ne, po je din ci ve le da je to sa mo iz go vor za osni va we jo{ jed nog jav nog pred u ze }a ko je bi slu ì lo za uhle bqe we stra na~ kih ka dro va. Mo gle su se ~u ti i kon sta ta ci je da se sa da {wi sta ra teq na la zi u su ko bu in te re sa. Jer, u pe ri o du iz lo va ri be, iz rib wa ka se u Car sku ba ru is pu {ta vo da, a sa wom i muq. Ti me se po ve }a va

sloj mu qa, pa se re zer vat pre tva ra u mo ~var no pod ru~ je. Ovo pi ta we po sta lo je i pred met po li ti~ kih pre pi ski. Srp ska na pred na stran ka, ko ja da nas ~i ni oko sni cu lo kal ne vla sti u

wa ci su tvr di li da je ta da {wa grad ska vlast sno si la kri vi cu zbog to ga {to je dr `a va upra vqa we nad Car skom ba rom, ume sto lo kal noj sa mo u pra vi, po ve ri la rib wa ku.

Dr à va sta ra teq stvo po ve ri la rib wa ku Po ~et kom no vem bra 2010. go di ne Mi ni star stvo pro stor nog pla ni ra wa i za {ti te ì vot ne sre di ne ras pi sa lo je kon kurs za iz bor sta ra te qa - upra vqa ~a nad Car skom ba rom. Grad Zre wa nin se pri ja vio na kon kurs i pred lo ìo da ume sto RG “E~ ka” sta ra teq ubu du }e bu de Jav no pred u ze }e “Re zer va ti pri ro de Zre wa ni na” ko je bi vo di lo ra ~u na i o Okaw i Ru san da ba ri, kao pre de la od po seb nog zna ~a ja ko ja }e u sko ri joj bu du} no sti bi ti za {ti }e na od stra ne dr àv nih in sti tu ci ja. Me |u tim, ju na 2011. Vla da Re pu bli ke Sr bi je je, na pred log po kra jin skog Za vo da za za {ti tu pri ro de i Mi ni star stva za {ti te ì vot ne sre di ne, pro stor nog pla ni ra wa i ru dar stva, od re di la Ri bar sko ga zdin stvo “E~ ka” za sta ra o ca. Zre wa ni nu, jo{ dok je bi la u opo zi ci ji us tvr di la je da me {ta ni okol nih se la - Be log Bla ta, Sta ji }e va, E~ ke i Per le za - ve} du è vre me uka zu ju na ne a de kvat no sta ra we Ri bar skog ga zdin stva “E~ ka” o Spe ci jal nom re zer va tu pri ro de. Na pred -

“Po treb na je sa mo po li ti~ ka vo qa grad ske i re pu bli~ ke vla sti, od no sno da gra do na ~el nik Zre wa ni na upu ti ini ci ja ti vu, a Vla da Sr bi je iz me ni Ured bu o za {ti ti Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Sta ri Be gej – Car ska ba ra”. Grad sku vlast to ni {ta

ne ko {ta, a Zre wa nin bi mno go do bio”, po ru ~i va li su u to vre me zre wa nin ski na pred wa ci ko ji sa da, ka da ~i ne vlast, o~i gled no po ku {a va ju da is pra ve gre {ke pret hod ni ka. Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Sta ri Be gej – Car ska ba ra” na la zi se na 17 ki lo me ta ra ju `no od Zre wa ni na i oko dva ki lo me tra od ma gi stral nog pu ta iz me |u Zre wa ni na i Be o gra da, a za u- zi ma po vr {i nu od oko 1.600 hek ta ra. Austro u gar ski pre sto lo na sled nik i `r tva Sa ra jev skog aten ta ta, Fer di nand, ra do je lo vio po pro sto ri ma ove ba re, te otu da i na ziv “car ska”. Po seb nu pri rod nu vred nost kom plek su Car ske ba re i na pu {te nog to ka re ke Be gej da ju mo za i~ nost, vo de ne, trav na te i {um ske ve ge ta ci je, kao i ra zno vr snost ì vo tiw skih vr sta, u ~i jem okvi ru cen tral no me sto za u zi ma bo gat stvo pti~ jeg sve ta - or ni to fa u ne. Na ovom pod ru~ ju evi den ti ra no je vi {e od 200 pti~ jih vr sta, me |u ko ji ma su i pra ve ret ko sti – pri mer ci ugro è nih vr sta ~a pqi, kor mo ra na, gwu ra ca, pa ta ka... Mo ~var nu ve ge ta ci ju pod ru~ ja ~i ne in te re sant ne biq ne vr ste, da nas ret ke i ugro è ne, po put be log i ù tog lo kva wa ili mo ~var ne or hi de je, dok je pro stor oko ba re ob ra stao du go go di {wim za sa di ma vr be i to po le. Car ska ba ra je sta vqe na pod za {ti tu kao pri rod no na u~ no is tra ì va~ ko pod ru~ je. U oko li ni ba re raz vi jen je lov ni i ri bo lov ni tu ri zam. U tu ri sti~ ku po nu du spa da i iz najm qi va we bro da za raz gle da we ba re i we nih ì vo pi snih oba la. Sa ma ba ra okru è na je sa ne ko li ko ki lo me ta ra {um skih sta za, na me we nih qu bi te qi ma pri ro de. Na ula zu u re zer vat go ste do ~e ku je ho tel “Si bi la”, s na ci o nal nim re sto ra nom spe ci ja li zo va nim za pri pre ma we ri be i di vqa ~i, kao i pro pla nak na me wen od mo ru iz let ni ka. @. Ba la ban

me sna la ze za hra nu. Na dru ga ~i ji na ~in re a gu ju pti ce ko je se hra ne hra nom ko ja je sa da za tr pa na sne gom, jer su ovih da na glad ne. Od wih naj bo qe pro la ze pti ce gra bqi vi ce ko je su sprem ne da se hra ne le {i na ri ma ko je na la ze smr znu te u sne gu. Ka ko bi dru ge pti ce pre `i ve le zi mu lov ci i vo lon te ri ko ji `e le da im po mog nu tre ba ovih da na da iz no se hra nu na hra ni li {ta, ali i da od u sta nu od lo va na wih. Q. Ma le {e vi}

SRP SKO UDRU @E WE ZA ENER GI JU VE TRA

Ta ri fe od bi ja ju in ve sti to re Ako bu de pri hva }en pred log Mi ni star stva ener ge ti ke Vla de Sr bi je za “fid-in” ta ri fe u po sto je }em ob li ku Sr bi ja }e iz gu bi ti mi li jar du evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja u ve tro par ko ve, oce ni lo je Srp sko udru è we za ener gi ju ve tra (Se vea) pred la ù }i da se sma we na ot kup na ce na za stru ju pro iz ve de nu iz ener gi je ve tra od lo ì za dve go di ne ili pot pu no ob u sta vi iz grad wa ve tro par ko va u Sr bi ji.

Pod se }a ju da bi pre ma pred lo gu Mi ni star stva ener ge ti ke stru ja do bi je na iz ener gi je ve tra bi la ot ku pqi va na po ce ni od 9,2 evro cen ta za ki lo vat sat ume sto sa da {wih 9,5 , {to je sma we we za oko tri od sto. Ka ko je Sr bi ja da nas jed na od ret kih ze ma qa bez ve tro par ko va sva ka da qa de sti mu la ci ja ugla ga wa u taj sek tor, tvr de u Se vei, pred sta vqa lo {u po li ti ku Vla de i {a qe po ru ku da Sr bi ja ne }e bi ti u sta wu da is pu ni ra ni je pre u ze te oba ve ze i obez be di udeo ob no vqi vih iz vo ra od 27 od sto u ukup noj po tro {wi do 2020.go di ne. Bez u~e {}a ve li kih ve tro par ko va taj ciq ni ka ko ne mo è bi ti ostva ren, s ob zi rom da svi dru gi ob no vqi vi iz vo ri i pra te }e teh no lo gi je ne mo gu bi ti pri me we ni u ve }em obi mu. Pred lo è na ce na “fid-in” ta ri fe u~i ni le bi da ve tro par ko vi u Sr bi ji bu du ne e ko no mi~ ni i da fa vo ri zu ju zva ni~ ne pro iz vo |a ~e ener gi je u dr à vi i tre nut no teh no lo gi ju - sa go re va we ugqa. Q. M.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak13.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

BULEVAR EVROPE, eks tra luks 4.0 stan, kom plet no na me {te na ku hi wa osta je, bez ko si na, ce na 72.100. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15012 USEQIV ~e tvo ro so ban stan 147m2, od li ~an po lo àj, ve li ki dnev ni bo ra vak, wc, ku pa ti lo, tri te ra se, ga ra à, ukwi èn. Kon takt tel. 421-437 ili 063/534-505. 17003

ZA IZDAVAWE! Eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fon 421437 ili 063/534-505. 17004

VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65643 BAGAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/1312135. 65721

FARMA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi we‚ pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe. Do sta va na adre su. Po voq no. Te le fo ni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 65804

KUPUJEM tro so ban stan na Li ma nu bez po sred ni ka. Te le fon 062/9620349. 64989

^ASOVI ne ma~ kog, en gle skog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku }i. Pro fe sor sa du go go di {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305. 65838 DAJEM ~a so ve osnov ci ma iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za od go va ra we, kon trol ni, pi sme ni, ma tu ru. Do la zim ku }i. Pro fe sor. Te le fon 021/6399-305. 65839

PREVODI sa i na ne ma~ ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tek sto vi, ko re spon den ci ja, do ku men ti. Br zo, kva li tet no, pro fe si o nal no, du go go di {we is ku stvo. Te le fon 021/6399-305. 65840

IZDAJEM na me {te nu gar so we ru od 30m2 na No vom na se qu - [on si. Te le fon 063/503-710. 65801 IZDAJEM gar so we ru po red In sti tu ta u Ka me ni ci, sre |e na i na me {te na no vim stva ri ma sa dva le `a ja, od mah use qi va. Te le fon 060/4620-700. 65808

LIMAN 2, pro da jem ukwi `en stan od 26m2. Te le fon 63-68-429, www.bo mil.rs. 15001 GRBAVICA, no vi ja ukwi `e na gar so we ra, ce na 28.000. Te le fon 6366-952, www.bo mil.rs. 15002 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 65531

NOVA DETELINARA, ukwi `en 1.5 stan, no vi ja zgra da, ce na 40.200. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs. 15003 DETELINARA, kla si ~an 2.0 stan na II spra tu, ukwi `en, ce na 37.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod par ka, od 50m2 pro da je se po ce ni 41.200. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15005 CENTAR, oko li na Ri bqe pi ja ce, od li ~an stan od 42m2 na III spra tu sa lif tom, ce na 43.500. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15006 BULEVAR, oko li na @e le zni~ ke sta ni ce, kla si ~an dvo so ban stan od 51m2, ce na 44.300. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15007

USEQIV kla si ~an dvo so ban stan 52m2, te ra sa, 3. sprat, odvo je na ku hi wa, osta va, ukwi `en, ga ra `a, bez po sred ni ka. Te le fon 421-437 ili 063/534-505. 17001 PRODAJEM ili iz da jem stan 36m2, u Pe tro va ra di nu, II sprat, CG, lift, ka blov ska, te le fon. Te le fon 0230/27-153, 062/157-5325. 65528

NOVO NASEQE, ukwi èn 3.0 stan od 73m2 na V spra tu sa lif tom, ce na 61.800. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15008 GRBAVICA, u no vi joj „Alek san dro voj„ zgra di pro da jem od li ~an ukwi èn 2.53.0 stan. Hit no! Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15009 NOVA DETELINARA, no vi ji, use qiv, od li ~an 2.5 stan od 62m2, ce na 62.000, ku hi wa no va osta je u ce ni. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15010 LIMAN, od li ~an 3.0 stan, kom plet no re no vi ran: no va ke ra mi ka u sta nu, nov par ket, no ve vo do vod ne i struj ne in sta la ci je, pre lep po gled na Li man ski park, ce na 75.000. Te le fon 063/828-8377. 15011 DVOIPOSOBAN stan 52m2, funk ci o na lan, 3. sprat, ku hi wa-pro zor, br zo use qiv, ukwi èn, bez po sred ni ka, ga ra à, kon takt. Tel. 421-437 ili 063/534-505. 17002 MASTER CENTAR, sa jam, ukwi èn dvo i po so ban, 63m2, odvo je na ve li ka ku hi wa, lift, za tvo re na te ra sa, sun ce, od li ~an ras po red. Te le fon 063/121-74-60. 65800

HITNO po tre ban kwi go vo |a ko ji je ra dio na kon ti ra wu ob ra ~u na ku pa ca i do ba vqa ~a, za ra da, PDV i sli~ no. Te le fon 423-386, Bran ka. 65356 SPLAVU - ~ar di po tre ban ku var i po mo} na rad ni ca u ku hi wi. Te le fon 063/509167. 65792

KUPUJEM zla to. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/9945002 Sa vi}. 65362 PRODAJEM ogrev no bu ko vo dr vo, mo `e re za no i ce pa no. Ta~ na me ra. Te le fo ni: 6419439, 064/143-34-09. 65415 PRODAJEM dr va ba grem, hrast i ja sen, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 65780

Po {to va nom i dra gom kom {i ji

prof. dr Stevanu Reqinu po sled wi po zdrav od kom {i ja: Cari}, Vujanovi}, Bogdanov, Rimski, Pin}ir i Jovanovi}.

65885

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Iskre no sa u ~e {}e naj bo qoj dru ga ri ci Du {an ki Mak si mo vi} zbog gu bit ka oca

Po sled wi po zdrav dra gom

~etvrtak13.decembar2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na ma ma i ba ka

Po sled wi po zdrav Ba ti.

P O M E N Da na, 13. de cem bra se na vr {a va de vet go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Ge zi Ste van - Ba ta [i mi}

prof. Ste va na Re qi na od Ma je Pa vlov ski sa po ro di com.

1937 - 2012.

Ko lek tiv â&#x20AC;&#x17E;Nu me raâ&#x20AC;? No vi Sad.

Sa hra na }e se oba vi ti 13. 12. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Me snom gro bqu u Ka }u. 65867

65876

Po sled wi po zdrav dra gom i uva `e nom

1936 - 2003.

Ma ra Voj vo di}

od: Mol dvai Ve re, Ati le i Eri na sa po ro di ca ma.

Ge zi

65858

La za ru ^i pli }u

dr Ste va nu Re qi nu

Po sled wi po zdrav ta ti

pro fe so ru Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du u pen zi ji

Pre mi nuo je na{ dra gi su prug i otac

65843

Go di nu da na je pro {lo od ka ko nas je na pu stio na{ vo qe ni

Po sled wi po zdrav

O`a lo {}e ni: sin Sto jan, }er ka Ve ra i se stri ~i na Gor da na sa po ro di ca ma.

P O M E N Da na, 13. de cem bra se na vr {a va dva de set de vet go di na od ka ko ni je sa na ma

od po ro di ce Si ra ki.

65865

65875

Se }a we na te be ~u va ju: su pru ga Ru `a k}er ke Ema i Mi ra sa po ro di ca ma i se stra Emi ca.

442-P

Po sled wi po zdrav dra gom

We go vi du go go di {wi sa rad ni ce i ko le ge, Jan Mar ko i De san ka Bo `i da re vi}.

Pap Ste van

1932 -2012.

Dra gu tin Vla o vi} iz Be {ke

Sa hra na je da nas, 13. 12. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Je le na i po ro di ca Mr ki}: Mir ko, Ma ja, Mi re la i Mi la.

Po ~i vaj u mi ru. Ve~ no za hval ne: su pru ga Bra ni sla va, }er ke Alek san dra i Oli ve ra sa po ro di ca ma. 65853

65849

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

Ba ra ~i An dri ja

Mol nar Ge zi

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 11. 12. 2012. go di ne u 64. gop di ni pre mi nuo

1983 - 2012. S qu ba vqu i tu gom, su pru ga Be ba, sin Mi re sa po ro di com, }er ka Ta ma ra sa po ro di com. 65845

Ili ja Kra ji no vi} Sa hra na je 13. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, iz ka pe le u Ka }u.

Fi lip.

Ili ji Kra ji no vi }u

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Ma ri ca, si no vi Slav ko i Go ran i }er ka Gor da na.

od k}er ke Gor da ne sa po ro di com.

65877

65878

Sa bo lom i tu gom opra {ta mo se od vo qe ne nam

Mi lo sav ka Ami xi} Sa hra na }e se oba vi ti 13. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Bu kov cu.

65860

Mi lo sav Go lo bo ~a nin Sa hra na je u ~e tvr tak, 13. 12. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca: sin, }er ke i unu ~ad.

We go vi naj mi li ji: Gor da na i }er ka Alek san dra.

65861

65859

Po sled wi po zdrav

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma da nam je na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

Po sled wi po zdrav uva `e nom pro fe so ru i dra gom ko le gi

Qi qe

O`a lo {}e na se stra Zo ra sa po ro di com.

de da Ste vi

Qi qa na Vi de no vi} od: Igo ra, Sa {e i Slav ke sa po ro di ca ma.

Su prug Mo mir i sin Zo ran sa po ro di com. 65883

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo pri ja te qe i po zna ni ke da je 12. 12. 2012. go di ne pre dao Go spo du svo ju ple me ni tu du {u na{

Raj ko Si mo vi}

65854

65873

454-P

65884

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 8. 12. 2012. go di ne pre mi nu la na {a dra ga

Da rin ka Mr |a no vi}

1929 - 2012. Sa hra na je 13. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma. O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Slav ka, sin No vo, }er ka Bi qa na, zet Alek san dar, sna ha Rad mi la, unu ci: Mi le na, Bo ri slav, Dra ga na, Bor ja na, Kri sti ja i po ro di ce: Si mo vi}, Jan ko vi}, Mi ci} i Du ki}.

re dov nom pro fe so ru u pen zi ji We go vom smr }u iz gu bi li smo po {to va nog ko le gu i dra gog pri ja te qa a ge ne ra ci je stu de na ta vr snog pe da go ga i stru~ wa ka. Za po sle ni i stu den ti De part ma na za eko no mi ku po qo pri vre de i so ci o lo gi ju se la Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du.

pre mi nu la u 75. go di ni. Is pra }aj dra ge nam po koj ni ce oba vi }e se u pe tak, 14. 12. 2012. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

prof. dr STE VA NU RE QI NU

Sa tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg dra gog ko le ge i sa rad ni ka na De part ma nu mu zi~ ke umet no sti.

\u ro Raj ko vi}

ro|. Sto ja no vi}

1937 - 2012. Aka dem ski mu zi ~ar-pi ja ni sta

Sa hra na je 13. 12. 2012. go di ne u Fran cu skoj. Su prug Ed hem i }er ke Lo li ta i Sa bi na sa po ro di ca ma. 65855

Osta }e u traj nom se }a wu za po sle nih i stu de na ta Aka de mi je umet no sti. 638-P

06.30 09.00 09.05 09.55 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00

tv program

~etvrtak13.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Тајна светских архива Име мог сокака Вести Палета Заувек млад Кухињица Вести Под истим кровом Центар света Додати живот годинама Вести Еко Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом

07.30 Глас Америке - отворени студио 09.00 Лола 11.00 Вреле гуме 12.00 За корак испред 13.00 Без цензуре 14.00 Путоманија 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Путописи 20.00 Војвођанске вести 20.30 Барометар 22.00 Војвођанске вести 00.00 Глас Америке

06.47 07.21 07.44 07.56 08.03 08.15 08.43 08.51 09.13 09.30 09.57 10.00

Ка та ри на То ма ше вић

РУ КО МЕТ (Ж): ЕП

Ср би ја – Фран цу ска (РТС 1, 18.03)

СЕ РИ ЈА

Џо на тан Крик

08.00 09.03 10.03 10.34 11.07 11.29 12.15 12.30 13.18 14.50 15.20 16.05 17.09 17.45 18.03

Ме длин Ма ге лан је но ви нар ис тра жи вач и то од оне вр сте ко ји ре дов но гу ра ју нос где му ни је ме сто. Пи шу ћи при чу о уби ству по зна тог умет ни ка, она слу чај но на и- ла зи на ти хог, бри ли јант ног и по ма ло ци нич ног чо ве ка, ко ји се зо ве Џо на тан Крик. Уло ге: Ален Деј вис, Ке ро лин Квен тин, Стју арт Ми ли ган Ре жи ја: Сен ди Џон сон (РТВ 1, 20.05)

Ке ро лин Квен тин 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55

Џонатан Крик Било је то 1992. Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Џонатан Крик Сучељавање Војвођански дневник Један на један Историја расизма Косовски дијалог, специјална емисија 00.35 Било је то 1992.

06.35 06.55 08.45 09.00 09.55 10.50 11.50 12.30 12.40 13.10 14.30 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.10 23.35 00.25

Кухињица – мађ. Миљеница Здраво живо Грување Концерт-Кулпин фест 2012. НС џез фест 2011. Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Херкулес, филм 1.део Музички програм Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Историја расизма Биографије Фолдер култура Палета ТВ Продаја

20.25

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.05 Документарни програм 11.30 ИЦТ плус 12.00 Зодијак 13.10 Опчињени 14.05 Ленија 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне

Ви траж Спе ци ја ли зо ва на еми си ја ре дак ци је за кул ту ру са стал ним ру бри ка ма: Са вре ме ни ци, Сце на, Ал тер на ти ве, Му зи ка... Ме сто на ла зе сви ре ле вант ни умет ни ци и до га ђа ји ко ји се пред ста вља ју но во сад ској пу бли ци и по ја ве ко је ути чу на кул тур ни жи вот гра да. Аутор ка: Смиљ ка Се љин (Но во сад ска ТВ, 20.30)

18.30 Сигуран квадрат 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Зодијак 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

09.30 Мз7: Мултиспорт 10.15 Турски куп: Анталија Бешикташ 12.00 Копа Италија: Јувентус Каљари 14.00 ФА куп: Мансфилд - Линколн 16.00 Евролига 17.45 НБА уживо 18.00 Евролига: Фенербахче САнту 19.30 Премијер лига, магазин 20.10 Евролига студио 20.45 Евролига: Бамберг - Партизан 23.30 Копа Италија: Милан - Ређина

20.54 21.54 23.00

07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 00.15 00.30 01.30 01.35

Јутарњи дневник И то се зове срећа Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Како се то ради Спорт плус Место злочина: Њујорк Заувек, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Шта радите, бре Београдска хроника Рукомет (ж): Србија Француска, пренос Јелена Трикић - мајка храброст: Живот за Николу Мој рођак са села Да, можда, не Место злочина: Њујорк

Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Галилео Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне

Га ли лео Ма је су Гр ци Но вог све та. Оста ви ле су из у зет на до стиг ну ћа на под руч ју ма те ма ти ке, умет но сти и пи сма, и астро но ми је. Би ле су оп сед ну те про ра чу ном вре ме на. Пре ма по је ди ним ту ма че њи ма ма јан ског ка лен да ра, смак све та до го ди ће се 21.де цем бра 2012. Ка ко ће из гле да ти крај? Или је крај већ по чео? Во ди тељ: Ми лош Уро ше вић (Пр ва, 23.15)

Ми лош Уро ше вић

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Добро вече, децо Под отвореним небом Великани Штоперица Вера је живот Прича се по граду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) 10.41 Живот са музиком 11.07 У свету 11.32 Траг у простору 12.00 СО РТС 12.35 Беокулт 13.05 Трезор 14.00 Под отвореним небом 14.29 Великани 14.37 Прича се по грду 15.04 Верски календар 15.16 Нирнбершки противнапад 16.02 Мој лични печат 16.09 Рукомет (ж): ЕП, Шпанија Црна Гора, пренос 17.45 Рукомет (ж): ЕП, Србија Француска, пренос 18.00 Ја имам таленат 19.05 Слагалица 19.50 Верски календар 20.05 Рукомет (ж): ЕП, Норвешка Данска, пренос 21.40 Нирнбершки противнапад 22.31 Место за нас 23.00 Метрополис 23.33 Градске приче 00.00 И ја имам таленат 00.25 Трезор 01.18 Рукомет (ж): ЕП, Србија Француска (р)

Ха ле Бе ри

Из гу бље но у ва три Од ри и Бра јан су у срећ ном бра ку 11 го ди на и има ју дво је де це. Џе ри је нар ко ман и Бра ја нов бли зак при ја тељ од де тињ ства. За пра во, је ди но што му је оста ло од жи во та је то при ја тељ ство и хе ро ин. Ка да Бра јан ги не у по ку ша ју да по мог не же ни ко ју ту че муж, Од рин свет се ру ши. Уло ге: Ха ле Бе ри, Деј вид Ду хов ни, Бе ни сио дел То ро, Ели сон Ло ман, Ро бин Вај герт Ре жи ја: Су зан Бир (Пинк, 02.30) 07.00 Добро јутро 11.00 Брачни судија 13.00 Први национални дневник 13.20 Папараззо лов 14.00 Тачно у подне 15.00 Српска посла 16.00 Национални дневник 16.30 Приче које пише живот 17.00 Прељубници 18.30 Национални дневник 19.10 Мала невеста 20.00 Први кувар Србије 21.00 Моја велика свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Прељубници 00.30 Српска посла 00.45 Приче које пише живот 01.15 Амиџи шоу 02.30 Филм: Изгубљено у ватри 04.30 Филм: Траг

dnevnik

07.25 Док. серија: Све што треба да знате 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.35 Док. серија: Животиње убице 11.30 Цртани филмови 14.00 Топ шоп 14.15 Филм: Амерички нинџа 3 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Пријатељи 19.10 Непобедиви банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Лара Крофт – Колевка живота 23.50 Спортски преглед 00.10 Док. серија: Гладијатори 01.00 Док. серија: Животиње убице

Ја дран ка Јев тић

Исти на или прав да

Ли ли Со би је ски

Па кле на во жња Сту дент ко ји „на да љи ну” одр жа ва при ја тељ ство с ле пом Ве ном на да ју ћи се да ће она кад-тад при ста ти да бу де му бу де де вој ка. Кад му се из не на да пру жи при ли ка да пре тво ри при ја тељ ство у љу бав ну ве зу, Ле вис се од лу чу је на пут ауто мо би лом до Ве не, али га на крат ко за у ста вља ста ри ји брат Фу лер ко ји је по нов но за гла вио у за тво ру... Уло ге: Стив Зан, Пол Во кер, Ли ли Со би је ски, Бра јан Лек нер, Џим Би вер Ре жи ја: Џон Дал (Пинк 2, 20.00) 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Цртани филмови Пинк таргет Филм: Сомерсби Сити њуз Филм: Неудата белкиња Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Хавторн Сити њуз Опасна игра Филм: Паклена вожња Филм: Нема земље за старце Опасна игра Тријумф љубави

Го спо дин Пе ра Илић без дво у мље ња је при стао да пред ка ме ра ма по ку ша да ре ши не сва ки да шњи про блем ко ји го ди на ма има са сво јим ком ши јом, Ацом Мар ко ви ћем. Њих дво ји ца, пр ве ком ши је, за вр ши ли су на суд ској клу пи због – го лу бо ва. Пред сед ник по ро те: Алек сан дар Са ле Иг ња то вић, но ви нар. Во ди тељ ка: Ја дран ка Јев тић (Хе пи, 20.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Последњи скретничар узаног колосека, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Истина или правда Луда кућа Долина вукова Фешен селекшен специјал Играни филм Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Под сја јем зве зда, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Дре цун, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објек тив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Ба ње Ср би је, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Ствар ност жи во та, 17.40 Ве сти, 19.59 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Кок тел, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.00 Ве сти, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Ба ње Ср би је

09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 10.00 Пре глед штам пе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екс тре ми, 14.15 Арт би знис, 15.20 Во леј, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 19.20 Про лог, 19.30 ТВ из ло жба, 20.05 Пре зент, 21.00 О све му по ма ло са..., 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам.

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Пе ћин ци,18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Без там бу ре не ма пе сме, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Не мо гу ћа ма ги ја, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас,19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ар ти ку ли са ње, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем

dnevnik

~etvrtak13.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.15 Уштедети купујући: Ерин и Доминик 07.40 Шта не треба обући 08.35 Шминкање са Клио 09.30 Екстремни преображај 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Најбољи амерички кувар 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Новац на јеловнику 15.25 Уштедети купујући 16.20 Грађевинске интервенције 17.15 Шминкање са Клио 18.10 Шта не треба обући 19.05 Алесандрова кухиња 19.35 Стручњак за торте 20.00 Савршен стил 20.55 Нова нада посластичара 21.50 Соул фуд породица 22.45 Екстремни преображај 23.40 Мајами инк 00.40 Савршен стил

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Монти Дон и вртови Италије, док. серија 11.15 Кључ у руке 12.15 Спорт 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 14.30 Хрватска кроника БиХ 14.50 Тренутак спознаје 15.30 Позитивно 16.00 Луда кућа 18.00 Контакт 18.15 Научне вести 18.20 8. кат 20.10 Мимара ревиситед, док. филм 20.45 Спектар 21.35 Паралеле 22.10 Пола уре културе 23.30 Циклус култних филмова: Бостонски давитељ, филм 01.45 Скровита места, филм

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мун зи Срећ ни клин ци Филм: Ве ли ко др ве ће Филм: Не ста нак Гар си ја Лор ке Филм: Мр 73 Филм: Осве та за смрт Филм: Мо ја го ди на без сек са Филм: Сне жни ко лач Ерот ски филм Ерот ски филм

Сне жни ко лач Филм го во ри о при ја тељ ству из ме ђу аути стич не же не и му шкар ца ко ји па ти од тра у ме иза зва не ауто мо бил ском не сре ћом. Алекс, од ла зи на пут, да по се ти ста рог при ја те ља. Слу чај но сре ће Ви ви јен, по ма л о на пор ну али сим па тич ну де вој ку, ко ја кре ће на пут са њим... Уло ге: Алан Рикман, Сигурни Вивер, Кери Ен Мос Ре жи ја: Марк Еванс (Синеманија, 22.00)

11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Школа за парове Разведени Гари Једном давно Секс и град Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин. Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Секс и град Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Шапат духова Секс и град

01.20 02.20

От пор ни на мет ке

Алисон Иствуд

Сре шће мо се опет Па три ша Ко линс је при влач на мла да же на ко ја жи ви с мај ком по што је отац та јан стве но не стао пре де вет ме се ци, за јед но с по ве ћом су мом нов ца. Иако оца сви сма тра ју мр твим, до ка за о смр ти не ма. Па три ша је у исто вре ме ме та оп сед ну то сти опа сног ма ни ја ка ко ји, вре ба ју ћи њу, за бу ном уби је де вој к у Ени... Уло ге: Алисон Иствуд, Бо Свенсон, Ричи Мулер, Марк Хемфри, Дервин Џордон Ре жи ја: Вил Диксон (ХРТ 2, 17.35) 08.20 Живот с Дереком 1 за децу 08.45 Фантастични пријатељи 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.35 Скровита места, филм 16.40 Два и по мушкарца 7 17.05 Глобално село 17.35 Срешћемо се опет, филм 19.05 Телетабис 19.30 Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија 20.05 Топ Гир 13, док. серија 21.00 Америчка пита: Венчање, филм 22.40 Заштитница сведока 23.25 Истанбул: Пливање, СП у кратким базенима 00.10 ЦСИ Мајами 00.55 Ретровизор

Кери Ен Мос

08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20

19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Браћа и сестре Филм: Суперајкула Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Филм: Мегаајкула против Крокосауруса Монк Видовњак Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Председников човеки 2 - Место удара Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство

06.35 Ружа ветрова 07.30 Моји џепни љубимци 07.50 Ју-Ги-Ох 08.15 Бен 10 08.50 Исплати се - ТВ аукција 09.05 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Отпорни на метке, филм 00.05 Ноћ после сутра, филм 01.55 Астро шоу

07.00 Тајм тим година XИ 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Рамзес Други – велико путовање 11.30 Прохоровка. Кроћење тигра 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Дневник скулптура 15.00 Древни светови 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Упознајте Римљане 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Ратници 20.00 Хрватски владари 21.00 Витезови Маргата 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Ловци на митове 00.00 Тајм тим година XИ 01.00 Древни светови

08.00 09.30 11.00 13.15

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

07.50 10.00 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10 02.25

Златна рибица Злочин и казна Бог је велики, ја сам сићушна Откуцаји срца Светлост дана Орлови правде Потпуни доживљај Поноћни каубој Очарана Еротски филм Еротски филм

06.00 Нешто позајмљено нешто плаво 07.30 Светилиште - Према роману Норе Робертс 09.00 Екстремно крупан план 10.00 Убиство пута седам 11.30 Луди пандури 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 На тежи начин 16.00 Игра 18.00 Окршај холивудских звезда 18.30 Опсада Алкатраза 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Водени свет 23.00 Дивља река 00.30 На златном језеру

Рок Китс и Ар чи Мо зес су нај бо љи при ја те љи и сит ни кри ми нал ци ко ји у оно ме што ра де има ју при лич но успе ха. Све се ме ња ка да се упле ту у ве ли ку опе ра ци ју кри јум ча ре ња дро ге, па се ис по ста ви ка ко је Китс за пра во Џек Кар тер, ин ког ни то по ли ца јац ко ји хап си Мо зе са, али не и ор га ни за то ра Френ ка... Уло ге: Дајмон Вајанс, Адам Сендлер, Џејмс Кан, Џеп Свенсон Ре жи ја: Ернест Р. Дикерсон (РТЛ, 22.30)

Адам Сендлер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Пецање голим рукама Како преживети катастрофу Најбољи остају

08.30 11.30 14.00 15.30 17.00 19.00 19.30 20.15 21.15 21.30 22.30 23.00 00.00 00.15

Пливање Карлинг Биатлон Скијашки скокови Пливање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Зимски спортови Најјачи људи Борилачки спорт Покер Мотоспортови Биатлон

Ле нон се пр ви од ре као ше зде се тих

ла ди љу ди се би увек на ђу за ба ву, без об зи ра на ло не с тре ге ри ма и па ти ке и крат ке ко се, био је гра фич ки вре ме и ме сто јер њи хо ва при род на ди на мич - оде вен да по спре ми не ред. Кроз го ди ну да на, уз на пре до ност по ди же око ли ну. Под стак ну та соп стве ним вао је до цр не, ко жне јак не, бе рет ке и бе џа с ли ком Мао му зич ким и мод ним трен до ви ма, сва ка ге не ра ци ја мла - Це дун га. Осам на ест ме се ци ка сни је, ви ђен је ка ко се пи дих од 1955. ве ро ва ла је да је баш њи хо во вре ме је дин - јан те ту ра у не ком ре сто ра ну у Лос Ан ђе ле су, с хи ги јен стве но. А ше зде се те су би ле по себ ни је по ге не ра циј ском ским уло шком на гла ви. И та ко се мод на па ра да, ако је то оби му ко је су за хва ти ле, ви ше не го би ло ко ји пе ри од пре би ло то, на ста ви ла. или по сле. Дух тог до ба се про ши рио, пре крив ши за пад Панк-бун тов ни ци из ме ђу 1976. и 1978. на ше зде се те су ни свет осе ћа јем по но во сте че не сло бо де, упо ре ди вим је - гле да ли на исти на чин, а њи хо ва ого ље на и бе сна му зи ка ди но с деч јим ра до ва њем због ра ни јег за вр шет ка на ста ве би ла је од јек есте ти ке го ле исти не с Ле но но вог „при мал не ког сун ча ног по по дне ва. Иако је про дукт ути ца ја ко ји ног” ал бу ма John Lennon / Plastic Ono Band из 1970. За за ла зе ду бље од оног по пу лар не кул ту ре, сна жни оп ти - њих је прет ход на де це ни ја би ла бле са во по пу шта ње се би, ми зам ше зде се тих са вр ше но по сле че га је сле ди ло шест је из ра жен у му зи ци го ди на ма мур лу ка и са мо за „Битлса„ и ниг де дру где у до вољ ног раз ме та ња ко је је то ли кој ме ри. Си гур но би те ума њи ло енер ги ју поп кул ту го ди не по зву ку и кре та њи ма ре. „Ужа сни хи пи ци”, ти са би ле слич не и да они ни су мо про гла ше ни Пре кра сни по сто ја ли, али енер ги ја ко ју Љу ди с њи хо вим не ја сним је осло ба ђа ла њи хо ва му зи ка иде а ли ма и умо ви ма успо ре би ла је то ли ко пу на жи во та и ним ЛСД-јем, би ли су про то ли ко је ре флек то ва ла и блем. Ре ше ње – бр зи на, сар осве тља ва ла њи хо во вре ме ка зам и на мер на ру жно ћа да без ње бес ком про ми сно (стил обла че ња: „бо дљи ка жи ва ат мос фе ра ше зде се ве” фри зу ре, раз де ра не ма ји тих, ко ју је ли вер пул ски пе це, чи о де про бо де не кроз ли сник Бра јан Па тен опи сао це). До по чет ка осам де се тих, као „сми ру ју ћу елек трич ну ше зде се те су се сро за ле до олу ју”, мо жда уоп ште не би су бјек та ци нич не рав но ду ни за и скри ла. шно сти жи те ља ан ти дру До стиг ну ће „Битлса„ то штва Мар га рет Та чер, исто ли ко је очи глед но да га го то вре ме но се пре тво рив ши у во ни ко не до во ди у пи та ње. стан дард ну ме ту ко ме ди ја ша Они су да ле ко нај бо ља поп „ал тер на тив не” ле ви це – на гру па свих вре ме на и њи хо па да не с обе ју стра на. Као ва му зи ка је обо га ти ла жи во фи гу ра уза луд но сти, бур те ми ли о на љу ди. И док су леск ни хи пик био је не у ре „Битлси„ већ пре шли у пан дан, ја дан са њар, пр ља вог те те он ве ли ког по што ва ња, ла и ума ра зо ре ног дро га ма. ше зде се те го ди не, с ко ји ма Ијан Мекдоналд (1948–2003) у млађим данима Ме ђу тим, тај пред мет под су би ли уско по ве за ни, да нас сме ха као да је исто вре ме но у бли ци ста и му зич ки кри ти чар Ијан Мек до - био и жр тве ни ја рац за не ки су иде о ло шко бој но по ље о налд (кр ште но Ијан Ме кор мик) ве ро ват но не ја сан осе ћај гу бит ка. Сма ко јем не ма је дин стве ног ста ва. Сма тра но и те ме љем са - је нај зна чај ни ји свет ски би о граф и ана ли ти чар тра но је очи глед ним да су вре ме них сло бо да и при мар - гру пе „Битлси„. Књи га пред на ма је ин три гант - ше зде се те би ле ре ви ја ис пра ним узро ком да на шњег ха о - но, го то во фо рен зич ко ту ма че ње ге не зе и ути - зног сти ла (та кав кон цепт са, то без бри жно до ба у ко - ца ја нај ве ће поп гру пе свих вре ме на те епо хе у осам де се ти ма ни је био те јем ни шта ни је би ло са кри - ко јој су жи ве ли и ства ра ли. Све стан де ли кат но - жак за при хва та ње). Али, ако ве но и сав опрез и уме ре - сти по сла ко јег се ла тио, Мек до налд ми ну ци о- су те жње ге не ра ци је ше зде ност ба че ни су у ве тар, по - зно, го то во па то ло шки пе дант но, се ци ра пе сме се тих за и ста би ле то ли ко не ста ло је нај оп скур ни ји пе ри - „Битлса„ у дру штве ном кон тек сту њи хо вог на - ва жне и не прак тич не, че му од на шег ве ка, ми то ло ги зо - стан ка, отва ра ју ћи Пан до ри не ку ти је с обе стра - то ли ко не за до вољ ство због, ван у фа та мор га ну кон тра - не по ли тич ког спек тра Ве ли ке Бри та ни је и Пла - прет по ста ви мо, не у спе ха у дик тор но сти: де це ни ја ко ја не те. Књи га „Ре во лу ци ја у гла ви: пло че ’Битлса’ њи хо вом оства ри ва њу? не ста је. Одво је не од те тврд - и ше зде се те„ од ба цу је прет по ста вље не иде је о Ка ко год би ло, чи ни се ње, пе сме „Битлса„ и њи хо - ли вер пул ским мом ци ма и де ка ди оп штих по - да су хи пи ци но си ли невих са вре ме ни ка и да ље ра - тре са, док аутор објек тив но и хлад но пи ше о што ис прав но: то ком дру ге до сно зво не с ра дио-ста ни - пи та њи ма ко ја су се ду го кри ла иза за ми шље - по ло ви не осам де с е тих, ца, док се око пе ри о да ко ји них и уми шље них од го во ра. умор на од ме ха нич ких про их је ро дио и да ље би ју ме из во да та да шње са вре ме не диј ске бит ке. Али, ако су „Битлси„ и ше зде се те та ко бли - поп му зи ке, но ва ге не ра ци ја на ву кла се на стра сно ма ско по ве за ни, он да мо ра да су ме ђу соб но од ра жа ва ли и што ви ту му зи ку ше зде се тих, по ди гав ши до култ ног не ке дво сми сле но сти. Ако је та ко, ка ко му зи ка тог бен да ста ту са пе сме Џи ми ја Хен дрик са и гру па „The Doors”, мо же из бе ћи оп ту жбе ко је се са да ја вља ју про тив вре ме - „The Byrds”, „Led Zeppelin” и „The Velvet Undergroна ко је она та ко са вр ше но од ра жа ва? und”. Је ди ни умет ник из осам де се тих ко ји се мо же по Је дан од пр вих ко ји су се од ре кли ше зде се тих био је ре ди ти с њи ма – Принс – на пра вио је крат ку ди гре си Џон Ле нон. У ин тер вјуу за ча со пис „Ро линг стон„ 1970, ју ими ти ра ју ћи „Битлсе„ из њи хо вог ЛСД-пе ри о да, на Ле нон је прет ход не го ди не дру штве не по бу не и кон тра - свом ал бу му Around The World In A Day. По тра јав ши кул тур ног бун та опи сао као тек не што ма ло ви ше од мод - до ка сних осам де се тих, ре ха би ли та ци ју „иш че за ва ју не ре ви је: „Сви су на вла чи ли ко сти ме, али ни шта се ни је ће де це ни је” по лет но је при гр ли ла пле сна му зи ка про ме ни ло”. Ле но ну, ко ји је та да био у фа зи по ри ца ња есид-ха ус под па ро лом „дру гог ле та љу ба ви”, са сво због Ја но вље ве „при мал не те ра пи је”, чи ни ло се да су и јом пси хо де лич ном мо дом, „рејв-жур ка ма” на ко ји ма „Битлси„ и ше зде се те би ли „раз ве де ни” од ствар но сти: за је ожи вео ЛСД и ра зно вр сним сем пло ви ма со ул кла ње га то је са мо са ња ре ње сред ње кла се за сно ва но на не - си ка ше зде се тих; био је то ре жим из ме ње них рас по за пам ће ном из о би љу и на тан ки ра но вар љи вим дро га ма. ло же ња ко ји је те шко из ла зио из мо де због све при сут Са да, ка ко је ин си сти рао де ток си ко ва ни бив ши члан ног ути ца ја дро га ко је по ја ча ва ју пер цеп ци ју чу ла, пре „Битлса„ на те ра пи ји, Сан је био го тов. Об у чен у пан та - све га ек ста зи ја.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak13.decembar2012.

dnevnik

13. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да нас ће се си ту а ци ја знат но по бољ ша ти за вас ако је у по след ње вре ме ат мос фе ра би ла на пе та. Мо жда ће те чак и има ти ве о ма уго дан раз го вор с осо бом с ко јом сте од у век има ли те шку кон вер за ци ју.

BIK 20.4-20.5.

Да ли сте пре о ку пи ра ни осва ја њем на кло но сти од ре ђе не осо бе? Да ли сте у по след ње вре ме усме ри ли ве ли ку ко ли чи ну енер ги ју у ис пу ње ње тог ци ља? Да на шњи дан је из у зет но по во љан за љу бав.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да на шњи дан је по го дан за ак тив но сти код ку ће. Здра ва ат мос фе ра ко ја вла да у ва шем до му от кло ни ће све тен зи је. Ис ко ри ти те то да на пу ни те ба те ри је. Су тра ће вам би ти по треб но пу но енер ги је. Да на шњи дан је ве о ма по го дан за ра до зна ле и ма што ви те осо бе укљу чу ју ћи и вас. По што ни сте баш у до број емо тив ној фор ми, би ће те по себ но за хвал ни на по кло ни ма ко ји вам да на шњи дан до не се.

Мо жда сте у по след ње вре ме би ли су мор ни, али да нас би тре ба ло да об но ви те сво је до бро рас по ло же ње. Кре ни те на пу то ва ње уз пу но по ве ре ње у астро ло шке аспек те.

Ва ша бли ста вост и бри љант ност за сле пи ће све оста ле да нас. Оче куј те да ће те би ти зве зда да на шњег да на. Ва ша же ља је за дру ге за по вест. Љу ди ко ји вас окру жу ју ра чу на ју на вас као на ли де ра.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас ће те се осе ћа ти ду бо ко по ве за ни са сво јим жи во том. Ат мос фе ра је ве о ма по зи тив на, што вам до зво ља ва да ви ди те свој на пре дак ко ји сте на пра ви ли ка ис пу ња ва њу за да тих ци ље ва. Би ће те да нас ве о ма шар мант ни. Ва ша моћ за во ђе ња би ће ве о ма из ра же на, а би ће по себ но ин тен зив на у по слов ном жи во ту. Уко ли ко има те од ре ђе не же ље, да нас је од ли чан дан да их из ра зи те и по ка же те.

Ура ди ли сте мно го то га у по след ње вре ме да би сте ускла ди ли жи вот из ма ште са ствар но шћу. Ре зул тат тих на по ра је уве ћа на же ља за оства ри ва њем сно ва. Пре пу сти те им се, али не мој те жу ри ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ово је ве о ма по зи ти ван дан за вас. Осе ћа те се сми ре но и урав но те же но, а та ко ђе сте то ле рант ни ји не го што је уоби ча је но пре ма жи вах ном рас по ло же њу и уза вре лим стра сти ма дру гих љу ди.

Да нас у сва ком слу ча ју има те до бре шан се да се про на ђе те у оно ме што ра ди те, бу де те у цен тру па жње и из гле да те од лич но. При хва ти те апла у зе ко ји до ла зе у ва шем прав цу уз мно го до сто јан ства.

Ово је је дан од оних да на ка да ће те би ти ве о ма срећ ни, а по себ но ка да су од но си у пи та њу. Мо жда ће вас при ја тељ упо зна ти с од ре ђе ном осо бом ко ја ће вам по мо ћи да ис пу ни те сво је ци ље ве.

TRI^-TRA^

Ни кол Кид ман бо ги ња сек са V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно и сунчано

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-4

Sombor

-3

Kikinda

-5

Vrbas

-4

B. Palanka

-2

Zreњanin

-5

S. Mitrovica -1 Ruma

-2

Panчevo

-2

Vrшac

-4

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

-2

K. Mitrovica -2 Niш

-1

Evropa

НО ВИ САД: Хлад но и пре те жно сун ча но, уз ја чи мраз ују тру. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -15, а мак си мал на -2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но и пре те жно сун ча но. Ују тро ја чи мраз, по не где у Сре му и су ма гли ца и ма гла. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -17, а мак си мал на -1 сте пен. СР БИ ЈА: Ују тру вр ло хлад но. То ком да на су во, с пу но сун ца и сла бу облач ност. По не где на ис то ку би ће ма гле и ни ских обла ка. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -20, а мак си мал на 0 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: По раст тем пе ра ту ре у пе так и за ви кенд. У пе так по под не на о бла че ње. У су бо ту облач но с по вре ме ном ки шом и ја ком ко ша вом. По не где на се ве ру и ис то ку ле де на ки ша и су сне жи ца. У не де љу по вре ме на ки ша, а у по не де љак углав ном су во и облач но.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Опре зност се са ве ту је ср ча ним бо ле сни ци ма и осо ба ма с ди сај ним про бле ми ма, на ро чи то ују тру. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу би ти из ра же не у ја чој фор ми. Због из у зет но ни ских тем пе ра ту ра нео п ход ни су аде кват но оде ва ње и по ја ча на па жња у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-4

Beч

-4

Varшava

-3

Kijev

-2

Moskva

-9

Oslo

-9

St. Peterburg -6 Atina

Pariz

Minhen

-1

Budimpeшta

-5

Stokholm

-7

Глу ми ца Ни кол Кид ман је цео свет из не на ди ла не ве ро ват н ом тран с фор ма ц и ј ом у бо г и њ у сек с а у фил м у „Paperboy”, ко ји ће би ти при ка зан у мар ту, са мо у од ре ђе ним европ ским би о ско пи ма. Филм за сно ван на ро ма ну Ли Дек стер пра ти мла дог но ви на ра (Зек Ефрон) ко ји се вра тио у род ни град у на ди да ће до ка за ти не в и н ост Ва н а Ве тер с а (Џон Кју зак), али ка да упо зна до ма ћи цу Шар лот Блес (Ни кол Кид ман), ко ја Ва ну ша ље пи сма у за твор, све кре ће у то тал но су прот ном сме ру. „Paperboy” је пре м и ј ер н о при ка зан у Ка ну ове го ди не, а ре ж и с ер Ли Да н и ј елс од кри ти ке ни је до био баш ре чи хва ле.

VIC DANA На зо ве Му јо хит ну по моћ: - До ла зи те бр зо, же на ми има тем пе ра ту ру. - Ко ли ко је ви со ка? - Па, око 165 цен ти ме та ра.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

68 (-8)

Slankamen

218 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

140 (-7)

Zemun

303 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (13)

Bogojevo

133 (-7)

Panчevo

322 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (20)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

486 (-8)

Titel

208 (-12)

NERA

Baч. Palanka 152 (-7) Novi Sad

150 (-9)

Tendencija stagnacije i opadawa

Hetin

62 (4)

TISA

-54 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

177 (19) S. Mitrovica 344 (-18)

Tendencija stagnacije i opadawa

Beograd

Kusiћ

258 (-12)

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV