Dnevnik 14.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD

SREDA 14. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23288 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ZA IZ VOZ I DO MA ]E TR @I [TE SPREM NO 500 MA [I NA „ITO” OD NAREDNE GODINE ZDRAVSTVENE KWI@ICE SE OVERAVAJU NA [EST MESECI

Trakt or i iz Nov og Sad a idu u EU str. 6

Bez iza bra nog le ka ra ne ma mar ki ce

str. 13

U SOMBORU OTVORENA REKONSTRUISANA PE[A^KA ZONA

NASLOVI

Politika 3 Egere{i: Nedopustivo zakidawe Vojvodini

Ekonomija 4 „@e`eq” kasni najmawe tri godine

Dr`avni vrh „provozao” novi „fijat”

Poqoprivreda 6 Da nije agrara, izvoz bi nam bio katastrofa

Novi Sad

str. 5

9 Prole}e Futogu donosi novu ambulantu

Vojvodina

Ukinuti namet na kafu

Vojvo|ansko ulagawe za evropski grad str. 11

str. 4 ZA NOVOSADSKO „RADOSNO DETIWSTVO” 16.000 PAKETI]A

Svim ma li {a ni ma po klo ni de ce sve ta

str. 8

11 Memorandum za ekonomski razvoj Banata

Dru{tvo 13 Bolesnika sve vi{e, uslovi za le~ewe sve gori

Crna 14 Petnaestogodi{wak s 58 krivi~nih prijava

Svet 24 Serija eksplozija u belgijskom gradu Lije`u

Toplo Najvi{a temperatura 15 °S

Foto: N. Stojanovi}

IZABRANO ARHITEKTONSKO RE[EWE ZA DOGRADWU 2013.

Gradskoj bi bli o te ci jo{ hiqadu kva dra ta str. 7

str. 16 – 21

SPORT

PRAZNOVAWE U CENTRU NOVOG SADA

n VO[A DANAS DO^EKUJE SJAJNE DUBROV^ANE

n PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR JO[ TRI DANA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Sino} ma`oretkiwe, a danas |akonije

str. 7

POLiTikA

sreda14.decembar2011.

SR BI JA IZ ME \U KiM I EVROP SKE UNI JE

Da ~i}: Ne ma sta tu sa kan di da ta bez pri zna va wa Ko so va Za me nik pre mi je ra i min star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da se mo ra ja sno re }i da za Sr bi ju ne ma sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evop skoj uni ji bez pri zna va wa Ko so va i Me to hi je. Da ~i} je na gla sio da je Sr bi ja mo gla do bi ti sta tus kan di da ta da se pred sed nik Bo ris Ta di} od re kao Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN u po gle du pre gi on al nog pred sta vqa wa Pri {ti ne. – Ako je to uslov za ula zak u Evrop sku uni ju, on da me |u na rod na za jed ni ca to mo ra ja sno i da ka `e, Sr bi mo ra ju da se opre de le. Mi na re {a va we ko sov skog pro ble ma ne mo `e mo uti ca ti jer nas ni ko ni -

{ta i ne pi ta – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Aero-klu bu po sle Me |u na rod ne kon fe ren ci je „Qud ska bez bed nost”. Da ~i} je Ta di }e vu od lu ku oce nio kao do bru jer, ka ko je na gla sio, ni {ta ne tre ba ~i ni ti po sva ku ce nu. – Sta tus kan di da ta }e jed nom da do |e, ali mi se bi ne sme mo do zvo li ti da po klek ne mo – na gla sio je Da ~i}. Za me nik pre mi je ra je pod vu kao da ni je evro skep tik ve} re a li sta i da je ste za EU, ali sa mo uko li ko Sr bi ja uspe da sa ~u va svo je na ci o- nal ne in te re se. – Ako }e mo da u|e mo u Evrop sku uni ju pqu ju }i sa mi se be, ~e mu on da

to vo di? – za pi tao je Da ~i}, i po ru ~io da se mo ra ra di ti na ja ~a wu do -

Ta di}: Zah tev iz net, Sr bi ja ga ni je pri hva ti la Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Kra gu jev cu da je zah tev da Sr bi ja pri zna ne za vi snost Ko so va iz net u po sled wim tre nu ci ma pre go vo ra o sta tu su kan di da ta za ~lan stvo u EU, ali da ga Sr bi ja ni je pri hva ti la. Ko men ta ri {u }i iz ja vu mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a da je pri zna we Ko so va uslov da Sr bi ja do bi je kan di da tu ru za EU, Ta di} je no vi na ri ma re kao da je taj zah tev iz net, ali ne na ta kav na ~in, u po sled wim tre nu ci ma pre go vo ra o sta tu su kan di da ta. – Mi ni smo ta kav zah tev pri hva ti li, ni ti }e mo ga pri hva ti ti – re kao je Ta di}, i do dao da se sa da ra di o po li ti~ koj bor bi i da je uve ren u to da }e Sr bi ja ube di ti svo je evrop ske part ne re da je to ne mo gu }e. Po we go vim re ~i ma, Re zo lu ci ja UN 1244 o Ko so vu je

i prav ni osnov iz ko jeg se mo `e pro na }i re {e we za pro blem Ko so va i Me to hi je. Ta di} je re kao da ima ja san po li ti~ ki plan ka ko to re {e we tre ba da iz gle da i da }e, ako raz go vo ri o to me bu du pri ve de ni kra ju, iza }i u jav nost. U sva kom slu ~a ju, re kao je Ta di}, „ne tre ba iz la zi ti u jav nost pre vre me na da bi ~i tav plan bio efek ti van i dao re zul tat”. – Mi smo svi, i na {a di plo ma ti ja i svi ko ji su se ba vi li evro in te gra ci ja ma, po tro {i li svu qud sku ener gi ju da od bra ni mo na{ in te gri tet i da do bi je mo sta tus kan di da ta – re kao je Ta di}. Za hva liv {i Ru si ma na hu ma ni tar noj po mo }i on je do dao i da ni je dan kon voj ko ji no si po mo} Sr bi ma na Ko so vu ne sme bi ti za u sta vqen jer su oni da nas „naj u gro `e ni ja et ni~ ka sku pi na u Evro pi”.

SPO: Ni je isti na Pot pred sed ni ci Srp skog po kre ta ob no ve @i ka Goj ko vi} i Alek san dar ^o tri} re a go va li su, u odvo je nim pi sa nim iz ja va ma, da ni je isti na da je pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va uslov za do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

INTERVJU

„Da li ta iz ja va pred sta vqa pri pre mu ali bi ja za even tu al ni ne u speh u mar tu?”, pi ta Goj ko vi}. On je do dao da }e SPO do mar ta sve svo je ak tiv no sti u ze mqi i pri li kom kon ta ka ta sa stra nim di plo ma ta ma pod re di ti pri je mu Sr bi je u EU jer je to naj ve }i na ci o nal ni

in te res i oba ve za pre ma bu du }im ge ne ra ci ja ma. „Ako ne ki mi ni stri i stran ke u Vla di Sr bi je ni su za ula zak u EU ili su ne spo sob ni da ostva re ovaj ciq, on da bi to tre ba lo ja sno da sa op {te, a ne da tra `e iz go vo re i kri ju isti nu od gra |a na Sr bi je”, na veo je ^o tri}.

sto jan stva, a ne sa mo da se mi sli o iz bo ri ma. On je po no vio da je i ra ni je upo zo ra vao na na me re ko sov skog pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja, ka ko je re kao, da voj no na pad ne se ver Ko so va. Da ~i} je po zvao Kfor da ga u to me spre ~i, i na gla sio da na ba ri ka da ma ni su kri mi nal ci ve} gra |a ni ko ji bra ne svo je po li ti~ ko pra vo. – Bo qe {to su na ba ri ka da ma, ne go da su uze li pu {ke – sma tra Da ~i}. On je po no vio da cen tar kri mi na la ni je na se ve ru Ko so va, ve} u Pri {ti ni, od no sno Al ba ni ji, {to je po zna to i me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Da ~i} je is ta kao da Sr bi ima ju pra vo da iz ne su svo je po li ti~ ke zah te ve, kao {to su to ima li pra vo da ura de i Al ban ci, i uka zao na to da ve} dve go di ne slu {a od me |u na rod ne za jed ni ce da je cen tar kri mi na la na se ve ru Ko so va, ali da to ni je ta~ no. – To je la`! Cen tar kri mi na la je u Pri {ti ni i u Al ba ni ji. Al ban ska ma fi ja je naj ja ~a na sve tu. To ni su mo je re ~i, ne go re ~i ru skih, ne ma~ kih i ame ri~ kih slu `bi. A mi pri ~a mo o Zvon ku Ve se li no vi }u. Ne mo gu da ve ru jem na ko ji smo ni vo do {li! – re kao je Da ~i}. Mi ni star je po ru ~io Kfo ru da je bo qe da na |e na ~in da sa ra |u je sa Sr bi ma na se ve ru i spre ~i jed no stra ne ak ci je na Ko so vu. – Da li ne ko za i sta mi sli da mi ne zna mo {ta oni ta mo ra de? Da li deo me |u na rod ne za jed ni ce stvar no mi sli da mi ne zna mo za pla no ve ko ji se pra ve da se voj no osvo ji se ver Ko so va? – re kao je Da ~i}, ali ni je iz neo vi {e o to me.

dnevnik

Vla da: Ove ne de qe pred log bu ye ta za 2012. Vla da Sr bi je usvo ji }e, ka ko je na j a v io pre m i j er Mir k o Cvet ko vi}, pred log bu xe ta za 2012. go di nu go di nu na sed ni ci ko ja }e se odr `a ti pre kra ja ove sed mi ce i od mah ga pro sle di ti Skup {ti ni na usva ja we. Po Za ko nu o bu xet skom si ste mu, Vla da Sr bi je je u oba ve zi da utvr di pred log bu xe ta za na r ed n u go d i n u naj k a s ni j e 1. no vem bra, a Skup {ti na Sr bi je da ga iz gla sa do 15. de cem bra. Tur bu lent na po li ti~ ka si tu a ci j a mo g la bi pro l on g i r a t i usva ja we bu xe ta u Skup {ti ni Sr bi je, iako je Cvet ko vi} pro {le sed mi ce re kao da }e pred log tog naj va `ni jeg fi nan sij skog do k u m en t a bi t i upu } en par la men tu na vre me i u skla du s ra ni je po stig nu tim do go vo rom Vla de i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da. Ka {we wa u iz ra di bu xe ta za na red nu go di nu, kao i we go vom do sta vqa wu naj vi {em za ko no dav nom te lu, ni su ne u o bi ~a je na, jer je to bio slu ~aj i pret -

hod nih go di na, ka da je taj kqu~ ni fi nan sij ski akt usva jan po sled wih da na de cem bra. De {a va lo se da se po sla ni ci o tom ak tu iz ja {wa va ju ~ak i pred po no} po sled weg da na de ve de se to dnev nog je se weg za se da wa. Ovo go di {wi bu xet iz gla san je 29. de cem bra pro {le go di ne, bu xet za 2010. go di nu 21. de cem bra 2009. go di ne, a bu xet za 2009. go di nu 29. de cem bra 2008. go di ne, bu kval no sat i po pre po no }i i pre za vr {et ka je se weg za se da wa. Ras pra va o bu xe tu uvek je bi la bur na, a osim stan dard nih kri ti ka opo zi ci je, ne ret ko se de {a va lo da one sti `u i od po je di nih stra na ka vla d a j u } e ve } i n e. Bu x et za 2010. je, ina ~e, „pro {ao” uz po mo} gla so va sa mo stal nih po sla ni ka. I bu xet za 2008. go di nu usvo jen je po sled wih da na de cem bra, ta~ ni je 26. de cem bra 2007. go di ne, dok su bu xe ti za 2006. i 2005. go di nu usvo je ni na vre me, bu du }i da su iz gla sa ni u no vem bru.

DI JA LOG BE O GRA DA I PRI [TI NE

No va run da u ja nu a ru

No va run da di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne naj ve ro vat ni je ne }e bi ti odr `a na do kra ja go di ne, sa zna je Ta njug iz di plo mat skih iz vo ra u Bri se lu. – Ra di mo na to me da se di ja log {to pre na sta vi, ali to se go to vo iz ve sno ne }e de si ti ove go di ne – re kao je Ta nju gu evrop ski di plo ma ta ko ji je `e leo da osta ne ano ni man. – Je dan od raz lo ga za za stoj je {to je me |u na rod ni po sred nik u di ja lo gu Ro bert Ku per na slu `be nom pu tu u Mjan ma ru, a po sle }e se vra ti ti

u Ve li ku Bri ta ni ju zbog bo ì} nih i no vo go di {wih pra zni ka. Port pa rol ka Vi so ke pred stav ni ce Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ma ja Ko ci jan ~i~ ni je mo gla ni da po tvr di ni da de man tu je ovu in for ma ci ju. – Sve {to mo gu da ka èm je da mi è li mo da se di ja log na sta vi, a ka da }e to bi ti jo{ uvek se ne zna – re kla je ona, po no viv {i da EU o~e ku je da po stig nu ti do go vo ri bu du {to pre pri me we ni.

DRA GI [A KR STO VI], PO SLA NIK DS-a U SKUP [TI NI SR BI JE

Ko so vo ni je stra na~ ko pi ta we – Od bor za Ko so vo i Me to hi ju Skup {ti ne Sr bi je ne li ~i na ho li vud sku se ri ju, ali li ~e pred stav ni ci Vla de ko ji upor no od bi ja ju da do |u na sed ni cu. Mi slim da je Od bor kraj we ozbi qan i od go vo ran i ho }e da ra di, {to se pri me }u je po è qi i na po ri ma ko ji po sla ni ci is ka zu ju sva ko dnev no po pi ta wu Ko so va i Me to hi je i me ra ko je Vla da pred u zi ma, ali, na à lost, pred stav ni ci Vla de i pre go va ra~ kog ti ma ne è le na od go va ra ju }i na ~in da od go vo re – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ po sla nik DS-a s KiM Dra gi {a Kr sto vi}. On ka è da je to tal no ne pri me re no „da ne upo tre bim te ù kva li fi ka ci ju“, {to ni iz pe tog po ku {a ja sed ni ca Od bo ra ni je odr à na. – Ra ni je smo ih odr à va li i bez pi sa nih do ku me na ta, ko ja smo do bi ja li na knad no. Pi sa ni do ku -

l Kako biste okvalifikovali ovu situaciju u kojoj se predstavnici vlasti ne pojavquju? – U ovom tre nut ku, ka da je pi ta we KiM i te ka ko bre me ni to pro ble mi ma, iz be ga va ti di sku si ju na ovu te mu, ma kar na Od bo ru, ako to

Mo gu sve da bi za o kru ì li mon strum-dr à vu – Voj ni ci Kfo ra, da kle, mo gu da pu ca ju, ubi ja ju, sve, a zna se ka kva sred stva od vra }a wa po sto je i da po sto je me |u na rod na pra vi la da se ne sme za u zi ma ti pri vat na imo vi na, ome ta ti ì vot, i da je voj ska tu ne da bi za tva ra la i otva ra la pu te ve, ve} da se su prot sta vi sva ko me ko no si oru` je i iza zi va in ci dent iz me |u dve oru à ne gru pe, u ovom slu ~a ju iz me |u dva na ro da. Su ko ba ov de iz me |u Sr ba i Al ba na ca ne ma, ve} je sve u sklo pu in stru men ta li za ci je Kfo ra, kon kret no NA TO-ovih tru pa, da do vr {e po sao, za po ~et 1998. go di ne, stva ra wa te mon strum-dr à ve Ko so vo – na veo je Kr sto vi}. ment po sto ji, ob ja vi li su ga ~ak i me di ji, sa mo ga po sla ni ci ni su vi de li. Ne ko è li da upo tre bi fra ze i pri ~e da iz beg ne do la zak na sed ni cu – is ti ~e Kr sto vi}, uz opa sku da to ni je do bro jer Od bor ne od lu ~u je da ne {to pri hva ta ili ne, ali ima „re~ i glas, ko ji mo è da dig ne ili spu sti“.

ni je mo gu }e u ple nu mu, po me ni je ne {to {to ni ko me ne do no si ne {to do bro, osim ne pri ja te qi ma srp skog na ro da i Re pu bli ke Sr bi je, a na `a lost, ~i ni mi se da ima i ta kvih. l Poslanik ste vladaju}eg DS-a, a kritike da predstavnici Vlade i pregovara~kog tima

ne dolaze upu}ene su va{im partnerima iz stranke? – Ne bih to ta ko gle dao jer to, pr vo, ni su kri ti ke na ra ~un Vla de, ve} po je di na ca. U Mi ni star stvu za KiM i pre go va ra~ kom ti mu, osim to ga, po sto je qu di iz ra znih stra na ka, ne stra na~ ke li~ no sti i to ne tre ba ni ka ko shva ti ti stra na~ ki. S dru ge stra ne, za me ne, i ka da sam po ~i wao ovim da se ba vim i dok tra jem, Ko so vo }e bi ti van stra na~ ko pi ta we, i u we mu }e me ru ko vo di ti sa mo in te re si na ro da, isti ne, prav de i je di na è qa – da osta ne mo ono {to smo bi li. Do kle god ima mo {an se i mo è mo da se bo ri mo, da kle i ja li~ no, ne }e mo à li ti se be. Bi }u spre man da sno sim i po sle di ce, ali }u sav rad usme ri ti ka jed nom ci qu – da osta nem da ì vim u Re pu bli ci Sr bi ji kao {to sam od u vek ì veo. Ne è lim da bu dem „Ko so var“ i ne {to {to ni ka da ni sam bio. l Nakon sednice GO DS-a da li je stranka spremna za mawe rigidan stav prema Rezoluciji 1244 SB UN? – Sa mo je dan stav je mo gu}. Ako su svi hte li da po {tu ju Re zo lu ci ju 1244, od no sno da je upo tre be tu ma ~e }i je ka ko im tre ba i za {ta im tre ba, za {to je mi ne bi smo tu ma ~i li ona ko ka ko je na pi sa na? Pre ma to me, stav ni je ri gi dan ve} je di no mo gu}. Ogra |u jem se jer ne mam pra vo da pri ~am u ime DS-a po {to je tu pred sed nik, pot pred sed ni ci, port pa rol, ali uti sak ko ji sam ste kao iz na stu pa i iz ja ve pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a na GO DS-a ap so lut no se ne }e me wa ti, ni ti od stu pi ti od Re zo lu ci je 1244. l Kako komentari{ete izjavu glavnokomanduju}eg Kfora ne-

ma~kog generala Drevsa da ima snimke osoba koje su organizovale napade na wegove jedinice? – Simp to ma ti~ no je da ni ovaj ko man dant Kfo ra, kao i svi we go vi pret hod ni ci, ne ma ni je dan sni mak, bi lo ka kve ma te ri jal ne do ka ze, sve do ke, ka da su ubi ja ni Sr bi. Ubi je no je vi {e od 1.000 ne vi nih qu di, a ni za jed nog po ~i ni o ca Kfor ni je imao do ka ze, ni ti je oba vio va qa ni uvi |aj, ni ti bi lo ko ga pro ce su i rao. Ta ko da i ove naj no vi je iz ja ve Er har da Drev sa de lu ju tu `no, `a lo sno, a da ni je ta ko, bi lo bi ~ak i sme {no. Eto do kle sve to wi ho ve ide, ali je u kraj we ci ni~ nom, ne mo ral nom sti lu to {to se na sta vi la ta pri ~a, po li ti ka, kon ti nu i tet bez o~ nih pod me ta wa, ocr wi va wa srp skog na ro da i ge ne ra li zo va wa. Ge ne ral Kfo ra je od go vo ran za to {to su voj ni ci 27. sep tem bra iza zva li in ci dent na Ja ri wu i pu ca li na srp ski na rod, a tih sni ma ka ne ma. Da bu dem pre ci zni ji, me di cin sku do ku men ta ci ju ra we nih voj ni ka Kfo ra ni ko ni je vi deo. Ne de lu je li sme {no i la i ku da su qu di ope ~e ni od eks plo zi je dve bom be, a ako ba ci te bom bu u ma su, va qa da se o~e ku je da ne ko bu de po vre |en, stra da, a ne da bu de ope ~en. S dru ge stra ne, me di cin sku do ku men ta ci ju Sr ba po vre |e nih od bo je ve mu ni ci je na Ja ri wu Kfor je do bio, kao i Euleks, a {ta je za ni ma lo ne ma~ kog ko man dant? Sa mo da vi di ~i je je zr no. U bol ni cu u Ko sov sku Mi tro vi cu do la zi la je eki pa na vr lo vi so kom ni vou i, uve riv {i se u to da je zr no ame ri~ ko, a ne ne ma~ ko, ta da su bi li „mir ni“ i re kli „ne ma pro ble ma, ide mo da qe“. D. Mi li vo je vi}

RU SKA HU MA NI TAR NA PO MO] STI GLA DO JA RI WA

Ko nu zin: Euleks blo ki rao kon voj

Am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji Alek san dar Ko nu zin iz ja vio je si no} da je Euleks za u- sta vio kon voj s ru skom hu ma ni tar nom po mo }i na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we. – Ko lo na od 27 ka mi o na s hu ma ni tar nom po mo } i Mi ni star stva za van red ne si tu a ci je Ru si je, na me we na Sr bi ma na Ko so vu, sti gla je na kon trol ni punkt Ja ri we ju ~e uju tru – iz ja vio je am ba sa dor no vi na ri ma na Ja ri wu, i do dao da je bi lo re ~e no da mo `e pre }i pre ko ad mi ni stra t iv n e li n i j e iz m e | u cen tral ne Sr bi je i Po kra ji ne Ko so vo. On je re kao da je za po ~e ta pro ce du ra o for mal no sti ma ve za nim za pa pi re ka mi o na ko ji su po ~e li da pre la ze u ju `nu srp sku po kra ji nu. – Dva ka mi o na su pro pu {te na i oni su na te ri to ri ji Po kra ji ne, a tre }i ka mion je za po ~eo pro ce du ru za pro la `e we – do dao je Ko nu zin. –

Euleks je za tim dao na log da se sto pi ra ju for mal no sti. Kre ta we ko lo ne je blo ki ra no. Ne ko li ko sa ti smo bi li bez in for ma ci je o raz lo gu sto pi ra wa kon tro le. Po tom smo do bi li uslo ve po ko ji ma mo `e mo da se kre }e mo da qe u prat w i Eulek s a, ili da ide mo na kon trol ni punkt Mer da re. Ko n u z in je ka z ao da je Eulek su pre ne to da ni je po treb na prat wa i da kon voj „ne }e i}i na Mer da re jer na tom pre la zu kon tro lu vr {e pri {tin ske vla sti ko je Ru si ja, a ni Sr bi ja, ne sma tra ju le gi tim nim or ga ni ma“. – U tim uslo vi ma smo blo ki ra ni i kre ta we ko lo ne za u sta vqe no. U kon tak tu sam s vla sti ma Sr bi je i Ru si je i po ku {a va mo da pro na |e mo re {e we. Naj va `ni je je da hu ma ni tar na po mo} Ru si je stig ne do onih ko ji ma je na me we na – ko sov skim Sr bi ma – na gla sio je ru ski di plo ma ta.

c m y

politika

dnevnik

EGE RE [I PO VO DOM DRU GE GO DI [WI CE PRO GLA [E WA STA TU TA APV

Ne do pu sti vo za ki da we Voj vo di ni Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Eege re {i upo zo rio je na to da se Po kra ji na su o ~a va s ozbiq nim pro ble mi ma, po {to ni dve go di ne od usva ja wa Sta tu ta APV ni je re {e no pi ta we fi nan si ra wa we nih

„Sve vre me uka zu je mo na to da di na mi ka pre u zi ma wa nad le `no sti za vi si od pri li va sred sta va iz re pu bli~ kog bu xe ta, a su o ~e ni smo i s ozbiq nim pro ble mom da jo{ ni je usvo jen za kon o fi nan si ra wu nad le `no -

Pred sed nik po kra jin skog par la men ta is ta kao je i da su ve o ma opa sni na po ri ne kih po li ti~ kih gru pa ci ja ko je Sta tut i Za kon o utvr |i va wu nad le `no sti APV i da qe pred sta vqa ju kao na pad na ustav no prav ni po re dak Sr bi je i we nu dr àv nost. „Uve ren sam u to da ne po sto ji ni je dan do ma }i ili me |u na rod ni prav ni eks pert ko ji mo è ar gu men to va no do ka za ti ove te ze jer one ni su isti ni te. Zah te vi ma za o~u va we i ja ~a we svo je auto no mi je Voj vo di na ne è li da stva ra dr à vu u dr à vi, ve} da do bi je mo gu} nost da

wu svih pred ra su da. „U evrop skoj Sr bi ji, auto nom na Voj vo di na! To je na{ iz bor„, po ru ~io je, na gla siv {i i da Voj vo di na po se du je sve ka pa ci te te da bu de no si lac pro ce sa evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. Eeger {i, je me |u tim, uka zao na to da pro ce si evrop skih in te gra ci ja zah te va ju i iz me nu Usta va Sr bi je da bi on po stao evro kom pa ti bi lan. Po we go vim re ~i ma, naj ve }i pro blem u dru {tvu je lo{ eko nom ski i so ci jal ni po lo `aj gra |a na. Za to je po no vo po zvao pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta -

sreda14.decembar2011.

PRED IZ BOR NA SR BI JA

Pa stor: Ume sto ago ni je, ko ri sni ji iz bo ri Po put pred sed ni ce Na rod ne skup {ti ne i pot pred sed ni ce So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} ko ja je pre dva me se ca iz ja vi la da je ne bi iz ne na di lo da iz bo ri bu du ra pi sa ni ve} u de cem bru, ovaj iz bor ni sce na rio sa da ne is kqu ~u je ni pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor. Pa stor je na i me re kao da su u na red nom pe ri o du mo gu }a dva sce na ri ja. – Pr vi je, da se ve} to kom zi me, da kle u de cem bru ili ja nu a- ru, ras pi {u iz bo ri, {to bi bi -

pre vre me ni iz bo ri tre ba lo da bu du ras pi sa ni, kad po sto ji na ~in da to {to go vo re prak ti~ no i kon kret no usme re: da vlast na pu ste. To je po ru ka i so ci ja li sti ma i Sa ve zu voj vo |an skih Ma |a ra i Ra si mu Qa ji }u – ka `e za „Dnev nik” ~lan Pred sed ni {tva SNS-a Igor Mi ro vi}. Oni, po Mi ro vi }e vim re ~i ma, go vo re o pre vre me nim iz bo ri ma i de fi ni {u se kao par ti je ko je ne mi sle kao De mo krat ska stran ka, a po dr `a va ju je. – To je kraj we ne ve ro vat no vo |e we po li ti ke u ci vi li zo va nom po ret ku. U raz vi je nim de -

Pro ce si evrop skih in te gra ci ja zah te va ju i iz me nu Usta va Sr bi je

nad le `no sti. U ju ~e ra {wem sa op {te wu za jav nost po vo dom dvo go di {wi ce usva ja wa Sta tu ta, Ege re {i je oce nio da je ne do pu stiv ta kav tret man Voj vo di ne, ko ji se za sni va i na kr {e wu Usta va Sr bi je.

sti Po kra ji ne”, uka zao je Eeger {i. Do dao je da se za to Sta tut APV, ~i je do no {e we sma tra kqu~ nim za po ~e tak su {tin ske de cen tra li za ci je Sr bi je, sveo sa mo na „le pe re ~i u tvr dom po ve zu”.

Pe tro vi}: U DS-u ne po sto je su ko bi Pot p red s ed n ik D e m o k r a t s k e stran ke Du {an Pe tro vi} ne gi rao je ju ~e da u toj stran ci po sto je su ko bi. – Ne po sto ji ni ka kav su kob u DS-u – re kao je Pe tro vi} no vi na ri ma u Be o gra du, i na veo da u stran ci po sto ji Glav ni od bor i Pred sed ni {tvo i da qu di slo bod no iz no se svo je stvo ve. – Ni je mo gu }e da svi ko ji su u tim or ga ni ma mi sle na isti na ~in. Od lu ke u stran ci do no se se jed no stav no – ve }i nom gla so va.

Je re mi}: Bez ko men ta ra Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} ni je ju ~e hteo da ko men ta ri {e me dij ske na vo de o to me da je na sed ni ci Glav nog od bo ra DS-a kri ti ko van kao naj od go vor ni ji {to Sr bi ja jo{ ni je do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. – Zbog slu `be nog pu ta u ino stran stvo ni sam pri su stvo vao tom sa stan ku i za to ne mo gu da ko men ta ri {em na pi se ko ji su se s tim u ve zi po ja vi li u me di ji ma – re kao je Je re mi} Ta nju gu u Isla ma ba du, Pa ki stan, gde je u slu `be noj po se ti.

se raz vi ja kao mo de ran, gra |an ski evrop ski re gion i da po mog ne Re pu bli ci Sr bi ji da se tran s for m i { e u mo d er n u, evrop sku, de cen tra li zo va nu i re gi o na li zo va nu dr `a vu”, na veo je Ege re {i. On je oce nio i da ja ~a we auto no mi je Voj vo di ne, te su {tin ska de mo kra ti za ci ja, de cen tra li za ci ja i re gi o na li za ci je Sr bi je, do pri no se ja ~a wu evrop ske Sr bi je i pre vla da va -

di }a da hit no oku pi naj bo qe eko no mi ste i stru~ wa ke iz svih obla sti pri vre de i so ci jal ne po li ti ke, ko ji bi sa ~i ni li stra te gi ju eko nom skog opo rav ka i bor be pro tiv si ro ma {tva. „Ce nu cen tra li za ci je pla }a mo svi, a pla }a je i Voj vo di na, ko ja po broj nim po ka za te qi ma eko nom ski pro pa da. Do {li smo u po zi ci ju da se nad me }e mo u si ro ma {tvu a ne u na pret ku„, uka zao je Ege re {i. B. D. S.

POT PRED SED NIK LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE DU [AN MI JI]

Voj vo di na mo ra da tra `i pro me nu po li ti ke }or so ka ka Pot p red s ed n ik Li b e r al n o-de m o k rat ske par ti je Du {an Mi ji} po zvao je po kra jin sku vlast da se iz ja sni o zva ni~ noj dr `av noj po li ti ci ko ja, ka ko je oce nio, „u ne d o g led od l a ` e pri k qu ~ e w e Sr b i j e EU”, zbog ~e ga, ka ko je re kao, naj vi {e tr pi voj vo |an ska pri vre da. Mi ji} je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du oce nio da se vlast u Sr bi ji ni je ade kvat no su o- ~i la s po sled wom po ru kom iz Bri se la, po {to i da qe in si sti ra na „po gre { noj” po l i t i c i „i Ko so vo i Evrop ska uni ja” ko ja do vo di u pi ta we pro ces evro in te gra ci ja. – Voj v o d i n a i sva k i wen gra |a nin je sva kim da nom na gu bit ku od la ga wem kan di da tu re i eko nom ski i su {tin ski jer se ti me mar gi na li zu ju we ni evrop ski i pri vred ni po ten ci ja li. I za to Vla da i Skup {ti na Voj vo di ne mo ra ju da se od re de pre ma po li ti ci ko ja je do to ga do ve la – is ta kao je on. Do dao je da je Voj vo di na, iako ima ve li ke po ten ci ja le, do ve de na do „na rod nih ku hi wa i is pod po lo vi~ ne raz vi je no sti”. Po we go vim re ~i ma, do bi ja wem sta tu sa kan di da ta Sr bi ji bi se otvo ri li pret pri stup ni fon do vi vred ni 300 mi li o na evra, dok bi ula skom u EU sa mo za po qo -

pri vre du mo glo da se po vu ~e oko 1,7 mi li jar da evra, {to je, ka ko je is ta kao, de set pu ta vi {e od go di {weg agrar nog bu xe ta Sr bi je. Od to ga bi, ka è on, naj ve }u ko rist ima la Voj vo di na. Mi ji} sma tra da zbog to ga voj vo |an ske in sti tu ci je mo ra ju da se za u zmu za pro me nu po li ti ke da bi se i Voj vo di ni omo gu }i lo da se raz vi ja i ko ri sti sve svo je po ten ci ja le. – A ne vi dim ka ko to mo è bez EU. Voj vo |an ska po li ti ka za to ne sme da bu de pa siv na po ovom pi t a w u, ve} pre k o in sti tu ci ja tre ba da ura di sve da bi se ove pre pre ke pre va zi {le – po ru ~io je Mi ji}, na po mi wu }i da je al t er n a t i v a si r o m a {tvo u ko je sve du bqe to ne mo. On je oce nio da pi ta we evrop skih in te gra c i j a i od l a g a w e kan d i d a t u r e ni j e stvar sa mo De mo krat ske stran ke, ko ja je vla da ju }a i u po kra jin skom par la men tu, „ve} in sti tu ci ja” ko je tre ba da se od re de pre ma tom pi ta wu. – Ni ko osim nas za to se ne mo è iz bo ri ti. Ako è li mo pro spe ri tet, mo ra mo pre u ze ti od go vor nost. Za gra |a ne Voj vo di ne va `no je da tra è pro me nu po li ti ke ko ja vo di u }or so kak i uda qa va nas od Evrop ske uni je – ka zao je Mi ji}. B. D. S.

REKLI SU Ili}: Vla da se obru ka la

Sre} ko vi}: Ne is pu wa vam na lo ge

Kr ko ba bi}: Mi smo sta ri evrop ski na rod

Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} za tra `io je ju ~e ras pi si va we par la men tar nih iz bo ra jer je Vla da Sr bi je pa la na eko nom skom pla nu i obru ka la se oko do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. – Mi smo sva kim da nom sve da qe od EU – re kao je Ili} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja ni je us pe la da re {i pro ble me oko Ko so va i pre va zi |e te {ku eko nom sku si tu a ci ju, zbog ~e ga ni je do bi la sta tus kan di da ta. – Sr bi ja, dok ne po pra vi eko no mi ju na pa ra me tre ko je je za cr ta la EU, ne ma {an se da joj se pri bli `i – oce nio je Ili}, i na gla sio da je Vla da pot pu no pa la na eko nom skom pla nu. On je po ru ~io da }e sa da {a wa vlast na iz bo ri ma bi ti „su ro vo ka `we na” i „do tu ~e na do no gu”.

– Ni sam `e leo da pod leg nem kon ti nu i ra nim pri ti sci ma da bu dem opo zi ci ja unu tar Vla de, ne raz u mem i ne umem da spro vo dim po li ti ku ko ja se po sled wih me se ci pred sta vqa kao po li ti ka Srp skog po kre ta ob no ve – iz ja vio za mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}, pro {log vi ken da sme wen s me sta pot pred sed ni ka stran ke. – Po li ti~ ki je ne do pu sti vo i ne mo ral no se de ti u Vla di, bi ti deo ko a li ci je, a po na {a ti se kao opo zi ci ja. To je pro tiv mo jih uve re wa i mog vas pi ta wa. – Uz du `no po {to va we pre ma sva kom po li ti~ kom sta vu, du bo ko ve ru jem da je sa rad wa s „Pre o kre tom„ su {tin ski pro tiv in te re sa SPO-a – oce nio je Sre} ko vi}, do da ju }i da su to ne spo ji ve po li ti ke, da i u ide o lo {kom smi slu ne ma ju go to vo ni ka kve ve ze. – Ne is pu wa vam ni ~i je na lo ge.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} po ru ~io je ju ~e, u raz go vo ru sa {e fom De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven sa nom De è rom, da se pro ble mi ko ji uspo ra va ju „pro ces ula ska Sr bi je u EU” mo ra ju re {i ti di ja lo gom. Ka ko je sa op {te no iz ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de, on je pod vu kao da je Sr bi ja istin ski opre de qe na za pu no prav no ~lan stvo u EU i da „od tog pu ta sa ma ne }e od u sta ti”. „U Sr bi ji ì vi sta ri evrop ski na rod i we mu, objek tiv no, pri pa da me sto u toj po ro di ci na ro da”, na veo je Kr ko ba bi}. On je is ta kao da se u di ja lo gu mo ra vo di ti ra ~u na o to me da je Sr bi ja su ve re na dr à va i da ne mo è da pri hva ti ni da pri zna stva ra we bi lo ka kve su ve re ne dr à ve na svo joj te ri to ri ji.

lo ko ri sni je za sve, a dru gi sce na rio je da }e Sr bi ja do bi ti pri vre me ni bu xet, {to zna ~i da se na sta vqa ago ni ja i ob ma wi va we jav no sti – ka è Pa stor, pre no si Ta njug. – S po li ti kom „i Ko so vo i Evrop ska uni ja„ Sr bi ja ne mo è do bi ti sta tus kan di da ta jer se ta dva prav ca is kqu ~u ju – iz ja vio je Pa stor za ma |ar sku „Du na te le vi zi ju„, a pre no si in ter net-por tal „Vajdasàg Ma„. Po we go vim re ~i ma, ne shva tqi vo je da vlast i da qe mi sli da mo è do bi ti sta tus kan di da ta ta ko {to }e da re la ti vi zu je stav 22 ze mqe EU ko je su Ko so vo pri zna le kao sa mo stal nu dr à vu. On je do dao da se ta kvo sta we ne mo è odr à ti. Po mi {qe wu pred sed ni ka SVM-a, unu tra {wa po li ti ka Sr bi je je tre nut no kao bok ser ko me od bro ja va ju do pet, a da li }e usta ti do de vet – za sa da ni je si gur no.

Ini ci ja ti va za iz bo re u Voj vo di ni – Srp ska na pred na stran ka pod ne }e ini ci ja ti vu da se po kra jin ski iz bo ri u Voj vo di ni ras pi {u {to pre, a mo `da i pre re pu bli~ kih – re kao je ju ~e za „Dnev nik” ~lan Pred sed ni {tva SNS-a Igor Mi ro vi}. O toj ini ci ja ti vi da nas }e bi ti re ~i na kon fe ren ci ji za no vi na re Ju `no ba~ kog od bo ra SNS-a. mo kra ti ja ma, to bi bi lo isme ja no – ka zao je Mi ro vi}. Stran ke vla sti, me |u tim, ra ~u na ju na to da }e iz gu ra ti pun man dat, i to s ak cen tom na eko no mi ju, ume sto na EU. Ina ~e, po sled wi rok da se iz bo ri ras pi {u je 11. mart, a da bu du odr -

Ko {tu ni ca: Iz bo ri zbog slo ma dr àv ne po li ti ke Pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e da je jav nim pri zna wem Vla de Sr bi je da je uslov za do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo u EU pri zna va we ne za vi sno sti Ko so va, ko na~ no „pot pu no raz go li }en slom vla da ju }e po li ti ke da EU ne ma al ter na ti vu”. U iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma Ko {tu ni ca je uka zao na to da se sa da {wa vlast 2008. go di ne, iza le |a gra |a na, oku pi la „s ko ca i ko nop ca” da bi vo di la po li ti ku ubr za nih evrop skih in te gra ci ja. „DSS je upor no ovih go di na upo zo ra vao jav nost na to da je ne mo gu }a po li ti ka i ’Ko so vo i EU’ i da }e se pro ces pri kri ve nog pri zna va wa Ko so va na kra ju pre tvo ri ti u uce nu Bri se la da je ula zni ca za EU jav no pri zna va we la `ne dr à ve Ko so vo”, na veo je Ko {tu ni ca. On je po no vio da mi ni mum od go vor no sti sa da zah te va da se ras pi {u iz bo ri na svim ni vo i ma i za Skup {ti nu Sr bi je i za pred sed ni ka Re pu bli ke, i da na rod na iz bo ri ma pre su di da li ze mqa „po ce nu ovog ne pre sta nog po ni à va wa” i da qe tre ba da ima za ciq ~lan stvo u EU, ili tre ba us po sta vi ti no vi dr àv ni ciq – po li ti~ ku i voj nu ne u tral nost Sr bi je. – Na taj na ~in è lim da ka èm da }e „ko sov ska pri ~a„ do te me re pre o vla da ti srp skom po li ti~ kom sce nom da se prak ti~ no o ni ~em dru gom ne }e pri ~a ti, pa ni u par la men tu ne }e bi ti omo gu }en re do van rad, {to mo è ugro zi ti i usva ja we bu xe ta – sma tra Pa stor, zbog ~e ga ra ~u na na dva po me nu ta sce na ri ja za ras pi si va we iz bo ra. Me |u tim, iz opo zi ci o ne Srp ske na pred ne stran ke, ko ja je svo je zah te ve za hit no ras pi si va we iz bo ra po no vi la na kon {to je iz Bri se la 9. de cem bra sa op {te no da se od lu ka o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU od la è za mart, po zi va ju stran ke ko je po dr à va ju vlast i u~e stvu ju u woj da je na pu ste. – Ni je ko rekt no ni po li ti~ ki ra ci o nal no da go vo re ka da bi

à ni 11. maj. Po je di ni funk ci o ne ri DS-a po mi wa li su 6. maj kao da tum za gla sa we. Ana li ti ~ar dr Zo ran Sto jiq ko vi} sma tra da opo zi ci ja ne }e do bi ti za wih o~e ki va ni od go vor da se iz bo ri odr è mno go pre ne go {to su pla ni ra ni. – Te {ko da bi se iko od lu ~io na ras pi si va we iz bo ra pre kra ja fe bru a ra – po lo vi ne mar ta, pre ne go {to u ovom od lo è nom ter mi nu bu de mo do bi li stav EU – ka zao je Sto jiq ko vi}, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du. Do pre vre me nih iz bo ra, sma tra on, mo glo bi do ve sti even tu al no po gor {a we od no sa ko a li ci o nih part ne ra ko je bi do ve lo do uru {a va wa ko a li ci je, ali je ta kav sce na rio ma lo ve ro va tan. S. Ni ko li}

ekonomija

sreda14.decembar2011.

Fir me u du `ni~ koj zam ci

dnevnik

SRBIJA MORA MEWATI AKCIZNU POLITIKU

Pred sed nik Udru è wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} iz ja vio je ju ~e da se ni vo za du è no sti gra |a na u od no su na pret hod ni me sec ni je pro me nio, ali da je za to doc wa u ot pla ti kre di ta kod pred u ze }a na sta vi la da ra ste. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re pre ci zi rao da je u~e {}e doc we u du gu po osno vu ban kar skih kre di ta kod sta nov ni {tva na kra ju ovog me se ca iz no si lo 3,7 od sto, {to je isti ni vo kao i pret hod nog me se ca. Kod pred u ze }a je si tu a ci ja dru ga ~i ja jer se u~e {}e doc we po ve }a lo sa 14,8 od stio na 15,6 od sto. Du ga li} je na veo i da je u ok to bru za be le è no ne {to {to ni je po sto ja lo svih ovih go di na, a to je da su gra |a ni i pri vre da vi {e kre di ta vra }a li ne go {to je no vih kre di ta odo bre no.

Uki nu ti na met na ka fu ^lan Fi skal nog sa ve ta Ni ko la Al ti par ma kov oce nio je je ju ~e da bi u per spek ti vi tre ba lo raz mi sli ti o uki da wu ak ci za na ka fu. Dve mi li jar de di na ra go di {we od ak ci za na ka fu „ni je ne ki pri hod za bu xet, a (te ak ci -

ma lo pro daj ne ce ne. Al ti par ma kov je do dao da tre ba vi de ti ka ko bi se ne do sta tak od ak ci za na ka fu mo gao even tu al no na do me sti ti pri ho di ma od dru gih ak ci znih pro iz vo da, kao {to su al ko hol i du van.

Dve milijarde dinara godi{we od akciza na kafu nije neki prihod za buyet, a te akcize najvi{e poga|aju siroma{ne (Nikola Altiparmakov) ze) naj vi {e po ga |a ju si ro ma {ne”, re kao je on na okru glom sto lu o po re skoj po li ti ci u Sr bi ji, ko ji je or ga ni zo vao Cen tar za li be ral no-de mo krat ske stu di je (CLDS). U Sr bi ji se pla }a pro por ci o- nal na ak ci za na ka fu od 30 od sto

Di rek tor ka za re gi o nal nu sa rad wu CLDS-a Mi li ca Bi si} je re kla da pri ho di od ak ci za u bu xe tu Sr bi je od 2001. do 2010. u pro se ku ~i ne pe ti nu pri ho da. Ona je re kla da su u tom pe ri o du ak ci ze no mi nal no po ra sle

6,7 po sto, a re al no 2,6. Mi li ca Bi si} je na ve la da se u Sr bi ji ak ci ze pla }a ju na du van ske pre ra |e vi ne, al ko hol na pi }a, ka fu i ener gen te, ali sa mo naft ne de ri va te. U ne kim ze mqa ma je, ka kao je do da la, broj ak ci znih pro iz vo da ve }i, a u EU se

DU[AN BAJATOVI] U SJEDIWENIM DR@AVAMA

KOLIKO SE ZAISTA OTEGLA IZGRADWA MOSTA PREKO DUNAVA KOD NOVOG SADA

„Sr bi ja gas” i za Ame ri ku ima adu te

„@e èq” ka sni naj ma we tri go di ne Dva na est go di na na kon ru {e wa è le zni~ ko-drum skog mo sta pre ko Du n a v a kod No v og Sa da i naj ma we tri go di ne po sle ~vr stih obe }a wa da }e po ~e ti iz grad wa no vog, u jav no sti se otvo ri la po le mi ka o to me ko je kriv {to ra do vi ka sne {est me se ci(!?) Naj pre je mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr k o w i} kri t i k o v ao iza b ra n e iz v o | a ~ e – {pan s ko-ita l i j an s ki kon z or c i j um „Azvi”, „Ta dei” i „Kon sal di” – i pro zvao fi nan si je re iz grad we – EU, Voj vo di nu i No vi Sad – da to ni su sme li da to le ri {u. Po sle mi ni stra, ogla si le su se „@e le zni ce Sr bi je”, ko je su pre u ze le pra va i oba ve ze in ve sti to ra iz grad we no vog mo sta u ime na {e dr à ve, i pre ba ci le svu kri vi cu za ka {we w e ra d o v a na iz v o | a ~ e ko ji ni su u ro ku pre da li glav ni pro je kat za iz grad wu mo sta. On je, na vod no, pre dat 7. de cem bra, a tre ba lo je 10. sep tem bra, {est me se ci od da na pot pi si va wa ugo vo ra, pa se sa da is pi tu ju raz lo zi ka {we wa. Da pod s e t i m o: ge n e r al n i pro j e k at za iz g rad w u no v og @e ` e q e v og mo s ta dav n o je ura dio Sa o bra }aj ni in sti tut CIP, a Evrop ska agen ci ja za re kon struk ci ju je pre ko pro gra ma Kards, ko ji je bio na me wen ob no vi ra tom po ru {e nih obje ka ta, iz dvo ji la dva mi li o n a evra za iz r a d u idej n og pro jek ta i po sao jo{ u ma ju

Vi~u na sebe Me sec da na po ka {we wu glav nog pro jek ta, da kle, u ok to bru, „@e le zni ce Sr bi je” su tvr di le da je iz grad wa mo sta „po ~e la” jo{ pro le tos ge o lo {kim is tra ì va wi ma i ge o det skim po slo vi ma, ra znim pro ve ra ma do sa da {wih me re wa i sli~ no, ko ji ni su to li ko uo~ qi vi. Ob ja {wa va li su da }e pre gra |e vin ske se zo ne 2012. po ~e ti pro iz vod wa ~e li~ nih ele me na ta u fa bri ci, ko ji }e se ka sni je go to vi do pre mi ti na gra di li {te. Ka da su pre ne ko li ko me se ci mi ni star Mr ko wi} i {ef De le ga ci je Evrop ske ko mi si je u Sr bi ji Ven san De èr iz ra zi li na du da }e iz grad wa no vog mo sta po ~e ti u ok to bru, da bi se za vr {i la pre zi me 2013, u „@e le zni ca ma” su u ok to bru re kli da se sve ukla pa u pred vi |e nu di na mi ku iz grad we i da ne }e bi ti ugro èn ugo vo re ni rok od 32 me se ca. Gra |e vin ski ra do vi na te re nu ni su ni bi li pla ni ra ni za ovu go di nu, ve} 2012. i 2013. 2007. po v e r i l a ita l i j an s koj kom pa ni ji „Ital fer”. Ka da je ova fir ma ura di la na ru ~e ni pro je kat, na {i umo vi su se se ti li da bi pre ko mo sta tre ba la da ide dvo ko lo se~ na pru ga pa su ga vra ti li na do ra du,

{to je od ne lo do sta vre me na. Da je u star tu na ru ~en pra vi pro je kat, ve} 2007. se mo glo ura di ti ono {to se ura di lo ~e ti ri go di ne ka sni je – iza bra t i iz v o | a~ i pot p i s a t i ugo vor na 32 me se ca, kao {to

pla }a ju i na dru ge ener gen te, kao {to su stru ja, pri rod ni gas, koks, ugaq. Ona je pod se ti la na to da je Za kon o ak ci za ma do net 2001. go di ne i da je do sa da me wan 14 pu ta. – Po re ska i ak ci zna po li ti ka bi }e te ma za pred sto je }u

Vla du Sr bi je i ve} u pr voj go di ni man da ta mo gu se o~e ki va ti va `ne pro me ne u toj obla sti – iz ja vio je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Vuk \o ko vi}. On je re kao da ni smo uda qe ni od evrop skih stan dar da iako opo re zi va we po je di nih ka te go ri ja, po seb no ener ge na ta, ni je naj op ti mal ni je i pra vi ve li ke dis tor zi je na tr `i {tu. \o ko vi} je re kao da je Mi ni star stvo fi nan si ja pri me ti lo i da zbog ~e stog uskla |i va wa ak ci za zbog in fla ci je, uvo zni ci i po je di ni pro iz vo |a ~ i du v a n a ma k i s mi z i r a j u svo je pri ho de i za o bi la ze po ve }a we ak ci ze, ~i me se tre ba, ka ko je re kao, ozbiq no po za ba vi ti.

je ura |e no u mar tu ove go di ne. A to bi zna ~i lo da bi most bio go tov jo{ po lo vi nom 2010. Da kle, ga la ma u jav no sti ima la bi smi sla pre ne k o l i k o go d i n a, ka da je po ~e la pri ~a o iz grad wi no vog mo sta. Ima la bi smi sla i da nas da je to je di ni pro je kat u Sr bi ji kod ko jeg ni j e is p o { to v an rok, ili, pak, da je rok „pao” na po ~e tak gra |e vin ske se zo ne, pa se gu bi dra go ce no vre me za iz grad wu. Ali, una p red se zna lo, jo{ 10. mar ta ove go di ne, ka da je pot pi san ugo vor i od ka da je po ~eo da te ~e rok od 32 me se ca za iz grad wu no vog mo sta, da ra do vi ne }e po ~e ti pre 2012, pa se mno gi pi ta ju ~e mu ovo li ka bu ka. Iz vo |a ~i su do bi li {est me se ci za iz ra du glav nog pro jek ta, {to zna ~i da je tre ba lo da ga ura de do 10. sep tem bra. Me | u t im, pre d a j a glav n og pro jek ta ne zna ~i i po ~e tak ra do va, za to {to on jo{ ide na ve ri fi ka ci ju. Tek po sle teh ni~ ke kon tro le pre da te do ku men ta ci je mo `e se i}i na te ren, a jo{ pro le tos se zna lo da se taj rok po kla pa s po ~et kom zim skog pe ri o da, ta ko da se u prak si ba{ ni {ta ne me wa ti me da li }e glav ni pro je kat bi ti pri hva }en u de cem bru, ja nu a ru ili fe bru a ru. To su nam svo je vre me no i re kli u „@e l e z ni c a m a Sr b i j e”, pa tim vi {e ~u di {to su sa da iz ne na |e ni i vo de is tra gu o ka {we wu. R. Dautovi}

Ge ne ral ni di rek tor Jav nog pred u ze }a „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi} sa sa rad ni ci ma ne dav no je bo ra vio je u Va {ing to nu, a po se tu pred stav ni ka do ma }e kom pa ni je Ame ri ci or ga ni zo va li su am ba sa da SAD u Sr bi ji, Stejt di part ment i Mi ni star stvo tr go vi ne. Pri li kom bo rav ka u Ame ri ci pred stav ni ci JP „Sr bi ja gas” raz go va ra li su s pred stav ni ci ma po zna tih ame ri~ kih fir mi, a Ba ja to vi} je me nax men tu ame ri~ ke „Eks port-im port ban ke“, kao i me nax men tu jed ne od naj ve }ih ener get skih kom pa ni ja „Xe ne ral elek trik“ pred sta vio po ten ci ja le JP „Sr bi ja gas“, a ovim raz go vo ri ma pri su stvo va la je i am ba sa dor ka SAD u Sr bi ji Me ri Vor lik.

De le ga ci ja JP „Sr bi ja gas” je oba vi la i ve o ma uspe {ne raz go vo re s pred stav ni ci ma ame ri~ kog In sti tu tu za naf tu, kao i ame ri~ kog Udru `e wa za pri rod ni gas.

U re zer va ma 11,4 mi li jar di evra De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je na kra ju no vem bra su iz no si le 11,4 mi li jar de evra i bi le su 125,5 mi li o na evra ve }e ne go na kra ju ok to bra, uglav nom usled me |u va lut nih pro me na, sa op {tio je ju ~e NBS. Pri li vi de vi za po osno vu do na ci ja bi li su 6,4 mi li o na evra. Iz de vi znih re zer vi je u no vem bru, po osno vu iz mi re wa oba ve za pre ma stra nim kre di to ri ma, is pla }e no 12,6 mi li o na evra, dok su ban ke su po osno vu oba ve zne de vi zne re zer ve po vu kle 17 mi li o na evra. Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi ze ba na ka po osno vu oba ve zne re zer ve, kao i sred stva po vu ~e na od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, kra jem no vem bra iz no si le su 6,6 mi li jar di evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Rudnik, Rudnik

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

100,6115

102,6648

105,0261

100,3035

Australija

dolar

76,8496

78,4180

80,2216

76,6144

Kanada

dolar

74,2630

75,7786

77,5215

74,0357

Danska

kruna

13,5254

13,8014

14,1188

13,4840

Norve{ka

kruna

13,0522

13,3186

13,6249

13,0123

[vedska

kruna

11,0887

11,3150

11,5752

11,0548

[vajcarska

franak

81,3746

83,0353

84,9451

SAD

funta dolar

1 1

119,0105 76,2786

121,4393 77,8353

124,2324 79,6255

Cena

Promet

20,00

1.914

22.968

Kolut, Kolut

9,17

250

2.500.000

Neoplanta, Novi Sad

7,84

275

43.175

AMS Osigurawe, Beograd

4,88

839

6.712

0,82 Promena %

1.594 Cena

4.993.041 Promet

@itostig, Po`arevac

-12,11

370

7.400

Ratar, Ja{a Tomi}

-12,04

409

409.000

Duvan, Subotica

-12,00

374

Para}inka, Para}in

-11,98

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Polet, Novi Pazar Vojvo|anskih top-pet akcija

118,6462 76,0451

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 12. 2011. godine

BELEX 15 (490,27 -1,43) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,82

1.594

4.993.041

NIS, Novi Sad

-1,45

610

2.138.944

Komercijalna banka, Beograd

-0,29

1.695

145.770

Imlek, Beograd

-3,85

2.200

2.640.194

Soja protein, Be~ej

-1,88

471

780.237

Energoprojekt holding, Beograd

-3,80

380

4.646.070

Agrobanka, Beograd

-3,68

3.687

1.076.647

14.586

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

485

1.329.461

786

38.514

Jubmes banka, Beograd

-4,21

13.200

145.200

-11,67 Promena %

1.400 Cena

162.400 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.200

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,85

1.600

163.200

9,17

250

2.500.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

81,1255

Kolut, Kolut V. Britanija

Promena %

NIS, Novi Sad

-1,45

610

2.138.944

0,00

7.300

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,88

471

780.237

Tigar, Pirot

-1,57

439

10.965

Ratar, Ja{a Tomi}

-12,04

409

409.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

329

0,00

-0,07

1.414

117.395

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda14.decembar2011.

RASKINUTA PRODAJA TRE]INE DOMA]IH KOMPANIJA

Pri va ti za ci ja za vi la u cr no i rad ni ke i Sr bi ju TADI], CVETKOVI] I DINKI] U KRAGUJEVCU

Dr àv ni vrh „pro vo zao” no vi „fi jat” Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e, po sle po se te kom pa ni ji „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, da je dr à vu ne mo gu }e in du stri ja li zo va ti bez pri vla ~e wa ve li kih kom pa ni ja, a da }e pro iz vod wa auto mo bi la u Kra gu jev cu, za jed no s ko o pe rant skim fir ma ma, ozdra vi ti srp sku pri vre du. – Po treb no je na sta vi ti i do vo |e we ma lih i sred wih pred u ze }a da bi se omo gu }i lo otva ra we rad nih me sta u svim de lo vi ma ze mqe – do dao je Ta di} na kon obi la ska po go na u ko jem se mon ti ra prob na se ri ja no vog „Fi ja to vog” mo de la. – Ovo je je di ni na ~in da re {i mo hro ni~ nu bo lest srp ske pri vre de, a to je spoq no tr go vin ski de fi cit, jer u „Fi ja tu„ }e se pro iz vo di ti ne ko li ko sto ti na hi qa da auto mo bi la, mo `da stig ne mo i do 300.000, {to }e za vi si ti od raz vo ja tr ì {ta po okon ~a wu eko nom ske kri ze. Ova fa bri ka je umet ni~ ko de lo, ima ju }i u vi du ro bo ti za ci ju, kom pju te ri za ci ju i vi sok ni vo or ga ni za ci je pro iz vod we. Tu do la zi mo do no ve vred no sti – po boq {a wa kva li te ta na {e in du stri je.

li ke gre {ke, i to ne tre ba kri ti od gra |a na, ali mi slim da ova kvim ra dom i kon kret nim de li ma kao {to su „Fi jat„ i „Bo{„ mo `e mo iz vu }i ze mqu iz eko nom ske kri ze ko ja je ja ko du bo ka i tra je de ce ni ja ma – za kqu ~io je Ta di}.

Bez obmana Pred sed nik Sr bi je je gra |a ni ma po ru ~io i da je po treb no zna ~aj no vre me da bi se do ve le ve li ke kom pa ni je, i pod se tio na to da je u slu ~a ju „Fi ja ta„ i „Be ne to na„ bi lo po treb no pet go di na da se te kom pa ni je do ve du u Sr bi ju. – Ni ko ne tre ba da ob ma wu je gra |a ne Sr bi je da je sam do veo „Fi jat„, ni go spo din Din ki}, ni go spo din Cvet ko vi}, ni ti ja, sa mo tim ski Sr bi ja mo è re {a va ti pro ble me. Tim ski rad i at mos fe ra – a to zna ~i da su svi sta li iza jed nog pro jek ta – obez be |u ju da kom pa ni je, pa i dr à ve, bu du kon ku rent ne u ovim vr lo te {kim okol no sti ma – ob ja snio je Ta di}. Iz ra ziv {i za do voq stvo zbog to ga {to }e no vi „Fi ja tov„ mo del iz Sr bi je bi ti iz vo èn i na ame ri~ ko tr ì {te, Ta di} je re kao da „ju go-flo ri da” ili „ju go-ame ri ka” sa da do bi ja ju re a li sti~ ku for mu”. On je iz ra zio uve re we da }e po ~e tak ma sov ne pro iz vod we auto mo bi la u Kra gu jev cu bi ti sa mo pr vi ko rak i da }e u na red nim go di na ma bi ti po stig nu to no vo ubr za we srp ske pri vre de. – U ne kim seg men ti ma ra di mo ve o ma do bro, u ne kim ima mo ve -

Pred sed nik Ta di}, pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, li der URS-a i biv {i vi ce pre mi jer Mla |an Din ki}, kao i me nax ment „Fi ja ta„ po se ti li su ju ~e slo bod nu zo nu Gro {ni ca u Kra gu jev cu, u ko joj pro iz vo |a ~i kom po nen ti za „Fi jat auto mo bi le Sr bi ja„ gra de po go ne. Ra do ve u zo ni Gro {ni ca su, uz dr `av ni vrh i Din ki }a, ko ji je u~e stvo vao u pre go vo ri ma o do la sku „Fi ja ta„ u Kra gu je vac, ob i {li i di rek tor za po slov ni raz voj „Fi jat Kraj sle ra„ i ge ne ral ni di rek tor

„Ive ka„ Al fre do Al ta vi la i ge ne ral ni di rek tor FAS-a An to nio ^e za re Fe ra ra. Po sle po se te Gro {ni ci, Ta di }u, Cvet ko vi }u i Din ki }u je u FAS-u pred stav qna pro iz ve de na prob na se ri ja no vog mo de la „Fi ja ta„, ~i ji je rad ni na ziv „Lze ro„. Ka ko su ra ni je na ja vi li ~el ni ci FAS-a, no vi mo del bi }e pre mi jer no pred sta vqen na Saj mu auto mo bi la u @e ne vi, u mar tu 2012. go di ne. Se rij ska pro iz vod wa no vog mo de la o~e ku je se u dru goj po lo vi ni na red ne go di ne. Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da je ula ga we ita li jan ske kom pa ni je naj ve }a grin fild in ve sti ci ja u Sr bi ju u po sled wih 20 go di na. – Zna ~aj ove in ve sti ci je je ve li ki, ne sa mo zbog ci fre, ko ja je ste naj ve }a do sa da, ve} i zbog ~i ta vog kla ste ra dru gih pro iz vo |a ~a ko ji su po ve za ni i ko ji pred sta vqa ju bi lo kom po nen ta {e ili in pu te za kom po nen ta {e – is ta kao je pre mi jer. Po we go vim re ~i ma, za na {u eko no mi ju to }e zna ~i ti iz voz od jed nu i po do dve mi li jar de evra ka da se po dig ne ka pa ci tet pro iz vod we, a ta ko |e i zna ~a jan na ~in da se sma wi mi nus te ku }eg ra ~u na plat nog bi lan sa Sr bi je. Mla |an Din ki} je iz ja vio da je do la skom „Fi ja ta” Sr bi ja ko na~ no po ~e la da pro iz vo di go to ve pro iz vo de vi so ke vred no sti ko je }e iz vo zi ti, a ne sa mo si ro vi ne i re pro ma te ri ja le. Din ki} je u iz ja vi Ta njug u is ta kao da o~e ku je da, ka da se 2013. ostva ri pro iz vod wa od 100.000 auto mo bi la go di {we iz voz Sr bi je do stig ne 1,5 mi li jar di evra sa mo od te fa bri ke. Pre ma we go vim re ~i ma, uku pan iz voz od auto mo bi la i auto kom po nen ti tre ba lo bi da do stig ne 2,5 mi li jar de evra go di {we, {to je sko ro tre }i na sa da {weg srp skog iz vo za. Ita li jan ska fa bri ka auto mo bi la „Fi jat” upla ti la je, ka ko je na veo Din ki}, ju ~e dru gi deo osni va~ kog ulo ga u iz no su od 66 mi li o- na evra, dok je dr `a va Sr bi ja upla ti la 33 mi li o na evra za za jed ni~ ku fa bri ku „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”, iz ja vio je Din ki}.

PO^ELI PREGOVORI O OBE]ANOM KREDITU ZA @ELEZNICU

Ru ske pa re od Be o gra da do Pan ~e va – Pred stav ni ci Sr bi je i Ru si je za po ~e li su ju ~e u Be o gra du pre go vo re o re a li za ci ji ru skog kre di ta od 800 mi li o na do la ra na me we nog `e le zni ci, a pr vi ugo vor za pru gu Be o grad–Pan ~e vo bi }e sklo pqen do pet ka – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra in fra struk tu re De jan La si ca za Ta njug. – Pri prem ni ra do vi za re kon struk ci ju te pru ge u du `i ni od 15 ki lo me ta ra i iz grad wu dru gog ko lo se ka, kao i elek tri fi ka ci ju od Pan ~e va~ kog mo sta do sta ni ce Pan ~e vo glav na, ve} su po ~e li, a pra vi ra do vi se o~e ku ju u fe bru a ru ili mar tu. Vr lo nam je va `no da sklo pi mo ovaj pr vi ugo vor jer }e on da ubr zo bi ti sklo pqe ni ugo vo ri i za osta le do go vo re ne pro jek te po istom mo de lu. Sa da se do go va ra mo o ce ni i od no su u~e {}a srp skih i ru skih fir mi.

La si ca je na veo da je vred nost pr vog pro jek ta za pru gu Be o grad–Pan ~e vo oko 50 mi li o na evra. On je do dao da i Sr bi ja i Ru si ja è le da do ma }e fir me u~e stvu ju u {to ve }oj me ri, is ti ~u }i da }e ste pen an ga ò va wa na {ih pred u ze }a bi ti za do vo qa va ju }i. Ka da svi ugo vo ri bu du sklo pqe ni bi }e, pre ma we go vim re ~i ma, pro sle |e ni Vla di, na kon ~e ga }e mi ni star stva fi nan si ja dve ze mqe sklo pi ti kre dit no-fi nan sij ski ugo vor ko ji }e mo ra ti da ra ti fi ku je par la ment. La si ca je re kao da je „Za rub stroj”, }er ka-fir ma ru skih è le zni ca za du è na za in fra struk tu ru na me |u na rod nom pla nu, pre ne ko li ko ne de qa otvo ri la pred stav ni {tvo u Be o gra du i da se ozbiq no pri pre ma za re a li za ci ju pro je ka ta u Sr bi ji.

U Sr bi ji je u do sa da {wem po stup ku pri va ti za ci je ras ki nu to oko 30 od sto ku po pro daj nih ugo vo ra, a ne za do voq ni biv {i rad ni ci i ma li ak ci o na ri ve li kog bro ja pri va ti zo va nih pred u ze }a u Sr bi ji za tra `i li su ju ~e u Skup {ti ni Sr bi je da se po ni {te pri va ti za ci je wi ho vih fir mi. Na jav nom slu {a wu ras pra ve o pro ce su pri va ti za ci je u Sr bi ji, po seb no u okol no sti ma svet ske kri ze, ko ju je or ga ni zo vao skup {tin ski Od bor za pred stav ke i pred lo ge, uka za no je na to da je ve li ki broj pri va ti za ci ja spro ve den ne le gal no i da je ve li ki broj qu di ostao bez po sla, a imo vi na ras pro da ta. Od bor za pred stav ke i pred lo ge osu dio je ne do la zak pred stav ni ka Mi ni star stva eko no mi je, Agen ci je za pri va ti za ci ju i od bi ja we ~la no va skup {tin skog Od bo ra za pri va ti za ci ju da pri su stvu ju jav nom slu {a wu ras pra ve. Pred sed nik Od bo ra za pred stav ke i pred lo ge Sa {a Du jo vi} po tvr dio je da je pred stav ni ci ma Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i di rek to ru Agen ci je za pri va ti za ci ju Vla di sla vu Cvet ko vi }u po ziv ured no po slat. Sa vet nik u Mi ni star stvu fi nan si ja Ma rin ko Bo {wak na veo je da je u do sa da {wem po stup ku pri va ti za ci je. zbog ne po {to va wa pre u ze tih oba ve za, ras ki nu to 30 od sto ku po pro daj nih ugo vo ra u Sr bi ji. Bo {wak je uka zao i na pro blem ko ji se ja vqa kod pri va ti za ci je dru {tve nih fir mi ko je jo{ ni su ni re gi stro va ne, a po seb nu te {ko }u u vla sni~ koj tran sfor ma ci ji pred sta vqa ju pred u ze }a ko ja su u pro ce su re struk tu ri ra wa. Pred sed nik ma lih ak ci o -

Zemqa na prodaju Pred stav ni ca ma lih ak ci o na ra i za dru ga ra iz Srp skog Mi le ti }a Ve sna Pet ko vi}, kao i pri sut ni po sla ni ci opo zi ci je u Skup {ti ni Sr bi je, bi li su jed no du {ni u oce ni da je ob ra di vo ze mqi {te tre ba lo da bu de iz u ze to iz pri va ti za ci je jer, po wi ho voj oce ni, ne pojm qi vo je da stran ci bu du vla sni ci ob ra di vog ze mqi {ta u na {oj ze mqi. Po sla ni ci opo zi ci je su se po zva li na pri mer Hr vat ske, gde je ne mo gu }e da ne ko iz Sr bi je po sta ne vla snik ob ra di vih po vr {i na, i pod se ti li na to da je Vla da Sr bi je na ~i ni la gre {ku u tom prav cu, po go to vo kad se zna da po qo pri vre da je di na od pri vred nih gra na po sled wih go di na be le `i su fi cit u tr go vi ni sa sve tom. na ra Rob nih ku }a “Be o grad” Ra do je Ar se ni} po no vio je op tu `be pro tiv biv {eg mi ni stra Mla |a na Din ki }a i biv {e di rek tor ke Agen ci je za pri va ti za ci ju Ve sne Xi ni}, tvrd wom da su oni o{te ti li rad ni ke te fir me ko ji su je de ce ni ja ma gra di li. – Din ki} je rad ni ci ma od re dio na kna du od po 135 evra po go di ni sta `a, a Ve sna Xi ni} je do bi ja la pla tu 3.000 evra me se~ no – pod se tio je Ar se ni}, na vo de }i to kao pri mer ne prav de.

Po po da ci ma skup {tin skog Od bo ra za pred stav ke i pred lo ge, sa mo u ovoj go di ni sti glo je 17 pred stav ki gra |a na, wi ho vih udru `e wa ili pred stav ni ka sin di ka ta u ko ji ma je za tra `e na za {ti ta wi ho vih in te re sa u pro ce su pri va ti za ci je, a naj vi {e ih je bi lo iz Voj vo di ne. Na jav nom slu {a wu bi lo je pri sut no vi {e de se ti na ne za do voq nih rad ni ka ko ji su apla u zi ma po zdra vqa li zah te ve svo jih ko le ga, a pri sut ni su bi li i po sla ni ci, me |u ko ji ma naj vi {e iz opo zi ci o nih stra na ka.

POQOPRivRedA

sreda14.decembar2011.

dnevnik

ZA IZVOZ I DOMA]E TR@I[TE SPREMNO 500 MA[INA „ITO”

Trak to ri iz No vog Sa da idu u EU – Kineski traktori „ito“, koje preduze}e „Agrovojvodina – Mehanizacija“ u Novom Sadu montira u saradwi s „Ito„ korporacijom, uskoro }e biti plasirani u Nema~ku i druge zemqe EU – izjavio je ju~e Tanjugu predstavnik te novosadske firme za prodaju i marketing Bo {ko Lu ki}. – Ovih dana po~iwe monta`a nove serije traktora za izvoz u EU i kad, za oko dva meseca, dobijemo neophodnu dokumentaciju od nadle`nog instituta za homologaciju u Pragu, mo}i }emo da po~nemo da ostvarujemo ve} na~elno dogovorene poslove s dilerima u Nema~koj i drugim ~lanicama EU. On je istakao da je „Agrovojvodina“, kao jedina firma iz Srbi-

je, u~estvovala na nedavnom Sajmu poqoprivredne mehanizacije u Hanoveru, napomiwu}i da su na toj najve}oj sajamskoj manifestaciji te vrste u Evropi interesovawe za novosadske „ito“ trakto-

Do sad je mon ti ra no i u Sr bi ji i u kom {i lu ku pro da to oko 200 trak to ra „ito”, mo del 404, s ki ne skim mo to rom „evro 3” od 40 kow skih sna ga re pokazali i dileri iz Holandije, Engleske i drugih zemaqa. U proteklu godinu i po, koliko efektivno traje ta kooperacija s kineskim partnerom, u Novom Sadu je montirano i u Srbiji i nekoliko zemaqa u okru`ewu

Sto ka ga rant za kre dit Ministar poqoprivrede i trgovine Srbije Du {an Pe tro vi} izjavio je ju~e u Beogradu da Ministarstvo razgovara s Narodnom bankom Srbije o mogu}nosti da i `ivotiwe u vlasni{tvu poqoprivrednika postanu sredstvo obezbe|ewa za kredite. – U trenutku kada se to bude dogodilo ima}emo potpuno novi, otvoreni ekonomski prostor za poqoprivredu, {to bi bilo izvanredno re{ewe – kazao je ministar na novinarima posle skupa o stawu zadrugarstva.

Petrovi} je dodao da centralna banka smatra „da robni zapisi koji imaju poreklo u javnim skladi{tima treba da postanu prvorazredno sredstvo za obezbe|ivawe kredita”. Po wegovim re~ima, p{enica i kukuruz tako postaju predmet zaloge {to }e poqoprivrednicima omogu}iti da od banke uzmu kredit. Petrovi} je ponovio da je Ministarstvo poslalo predlog agrarnog buxeta za 2012, ali da je jo{ rano za razgovor o pojedinostima, dok o tome ne bude razgovarala Vlada.

prodato oko 200 traktora „ito“ model 404, s kineskim „evro 3“ motorom od 40 kowskih snaga. – To je poqoprivredna ma{ina koja zadovoqava sve evropske standarde jer, za sada, ima gotovo

Petrovi} je kazao da o~ekuje da }e se predlog novog zakona o zadrugama na}i u skup{tinskoj proceduri po~etkom naredne godine. O~ekuje da }e usvajawe tog zakona omogu}iti re{avawe postoje}ih problema u zadrugarstvu i otvoriti prostor za nove, boqe organizacione oblike udruìvawa, pre svega poqoprivrednika. On je na savetovawu „Stawe i perspektive razvoja zadrugarstva – nu`nost reformi u zemqoradni~kom zadrugarstvu Srbije” u Beogradu istakao da je nacrt zakona o zadrugama prakti~no zavr{en. Po wegovim re~ima, taj akt bi, kada po~ne wegova primena, trebalo da „razre{i klupko u toj oblasti” i re{i formalne smetwe s kojima se postoje}e zadruge suo~avaju. Petrovi} je naveo da se u tom segmentu postoji „neverovatno komplikovana pravna situacija” zbog toga {to je ogromna zadru`na svojina i daqe formalnopravno dru{tvena. – Ovaj zakon bi trebalo da donese mehanizam kako da u najkra}em mogu}em roku sve {to je nesporna imovina postane zadru`na svojina, a ono {to je sporno ide na sud, pa da na sudu koliko je to brzo mogu}e, dobije re{ewe – kazao je on. Petrovi} je rekao da je drugi ciq tog zakona da napravi institucionalni okvir koji }e svakome ko èli da se udruùje s drugima na principima zadrugarstva, omogu}iti da to u~ini na {to lak{i i celishodniji na~in.

sve uvozne delove, ali u „Agrovojvodina –Mehanizaciji“ nastoje da u posao sklapawa kineskih traktora ukqu~e i mnoge doma}e proizvo|a~e – rekao je Luki}. Napomiwu}i da „Prva petoletka“ iz Trstenika ve} isporu-

~uje ko~ionu instalaciju za traktore koji }e se izvoziti u EU, on je naglasio da su u toku dogovori s jo{ nekoliko doma}ih firmi koje bi proizvodile komponente za „ito“ traktore po evropskim standardima da bi taj kona~ni proizvod sadrào barem 15 odsto doma}ih delova. U „Agrovojvodina – Mehanizaciji“ o~ekuju da }e idu}e godine na doma}e i strano trì{te plasirati oko 500 „ito“ traktora, kao i da }e vrlo brzo posti}i puni kapacitet montaè od 1.000 tih poqoprivrednih ma{ina godi{we, ~ime bi se na tom poslu angaòvalo oko 20 radnika. – Cena tog prvog traktora koji izlazi s doma}ih monta`nih

traka i zadovoqava sve evropske standarde je kod nas oko 10.500 evra, s porezom na dodatu vrednost, dok }e za zapadnoevropsko tr`i{te biti skupqi 2.500 do

POQOPRIVREDA PRODAJE U SVETU TRIPUT VI[E OD POSRNULE PRIVREDE

Da ni je agra ra, iz voz bi na m bio ka ta stro fa Da nije poqoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ni{ta drugo nego statisti~ka gre{ka. Mada bi i agrar mogao i morao da donese vi{e para sa svetske pijace, i onakakv kakav je tri puta je boqi od ostatka na{e gotovo devastirane industrije i ostatka privrede. Naime, po podacima portala „Makroekonomija” Srbija je u 2010. godini imala tri puta ve}i udeo u svetskom izvozu poqoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195 odsto), u odnosu na wen ukupan udeo u izvozu na trì{te sveta (0,068 odsto). Pomenimo, udeo Srbije u nepoqoprivrednom izvozu izneo je tek 0,057 odsto. – Srbija ovako povoqan pokazateq duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda: ìtarica, {e}era, malina, sokova, piva… To zna~i da postoji veliki potencijal za daqi rast vrednosti: kroz prelazak u vi{e faze prerade osnovnih proizvoda, i kroz pove}awe nivoa proizvodwe mno{tva poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda – ukazuje urednik „Makroekonomije” ekonomista Mi ro slav Zdarv ko vi}. Neophodno je, kaè on za „Dnevnik”, da se jasno koncipira agrarna politika, a to podrazumeva da pomo} bude usmerena ka poqoprivrednicima a ne kompanijama, da se zna raspodela subvencija, koliko ide za osnovnu proizvodwu, koliko za nadgradwu – to jest, za preradu u vi{u fazu. – Ali, naàlost, to ne ide lako u na{em sistemu haosa. Mi smo haoti~na zemqa. Na primer, Hrvatska se u pregovorima odrekla u pristupawu da }e daqe traìti

Pare u za~inima, lekovitom biqu... Proizvodwa lekovitog, aromati~nog i za~inskog biqa na godi{wem nivou iznosi oko 7.000 tona, a vrednost oko 150 miliona dolara, s realizacijom izvoza od oko 23 miliona dolara. – Ova grupa proizvoda je neto izvoznik i procewuje se da se do 2015, zajedno sa {umskim plodovima, moè realizovati izvoz od oko 80 miliona dolara – naglasio je Vojislav Stankovi}. pove}awe subvencija na nivo proseka EU, {to i nas ~eka. Stoga, boqe je da se {to pre pove}a ararni buxet nego da se na|emo u situaciji da nam za godinu-dve, kada krenu pregovori, kaù: ovo je nivo subvencija za poqoprivredu i ne moète ga vi{e pove}ati – nagla{ava Zdravkovi}. On isti~e da je potrebna javna debata kada je re~ o formirawu agrarnog buxeta, da se vidi na {ta se tro{e pare iz seqa~ke kase i da li se mogu utro{iti efikasnije i boqe. – Najve}a dodatna vrednost koja se stvara u Srbiji je upravo iz po-

qoprivrednog izvoza. Neka je on i ~etiri puta mawi od industrijskog, to je gotovo sto odsto doma}a, lokalna vrednost, dok je kod industrije to udeo od 20 do 25 odsto. Zapravo, kada se pogleda {ta je u izvozu od deset milijardi novostvoreno u Srbiji, do|e se do toga da poqoprivreda stvara isto, ako ne i vi{e, novostvorene vrednosti direktno u zemqi jer, kada je re~ o industriji, treba odbiti uvoznu komponentu – obja{wava Zdravkovi}. Pomenimo, ukupan izvoz srpske poqoprivrede iznosi oko 2,2 milijarde dolara.

ZAPOSLENI U KOMPANIJI „ABC FUD” NE PRISTAJU NA PREDLO@ENI DOGOVOR

Nastavqe na rad ni~ ka bu na u Ru skom Kr stu ru Kompaniju „ABC fud“ u Ruskom Krsturu, u kojoj je ve}ina radnika u {trajku ve} tri nedeqe zbog ka{wewa isplate zaostalih zarada, prekju~e je posetio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. Tom prilikom, na sastanku kojem su, osim Vasina, prisustvova-

}ivala po 1,5 plata, ~ime bi se od marta krenulo s redovnom dinamikom ispla}ivawa mese~nih zarada. Radnicima koji su u {trajku je ju~e predo~en predlog ovog sporazuma koji oni ipak nisu prihvatili. Tako|e, pred {trajka~e je ju~e, prvi put posle tri nedeqe koliko su u {trajku, iza{la i vlasnica Violeta [uleji}.

Stigla zamena Tokom ju~era{weg dana, kako smo saznali od radnika kompanije „ABC fud“ koji su u {trajku, u Fabriku smrznutog povr}a je do{lo desetak sezonskih radnika, ~ime je pokrenuta prerada krompira. [trajka~i su izrazili nezadovoqstvo povodom ovoga i najavili da }e o tome obavestiti Inspekciju rada. li vlasnica kompanije „ABC fud“ Vi o le ta [u le ji}, zatim naju`e rukovodstvo fabrike, kao i predstavnici {trajka~kog odbora i sindikata, predlo`en je sporazum po kojem bi se radnicima do februara naredne godine ispla-

– Radnici ne prihvataju predlog sporazuma jer su izgubili poverewe u rukovodstvo fabrike. Vi{e puta do sada su izigrani tako da ne veruju u obe}awa ve} `ele isplatu zaostalih zarada da bi prekinuli {trajk – istakao je

3.500 evra – kazao je Luki}, i dodao da sli~ni evropski ko{taju vi{e od 20.000 evra, pa su novosadski „ito“ traktori i po tom osnovu vrlo konkurentni.

Fo to: M. Za zu qak

predsednik {trajka~kog odbora Mi hal Haj duk. S druge strane, Vasin smatra da je predlog sporazuma dobar s obzirom na to da dug kompanije radnicima, kako je rekao, i nije tako veliki.

– Mislim da bi radnici, nakon {to dobiju platu za septembar, mogli obustaviti {trajk da bi se realizovao minimum procesa rada jer samo ako se pokrene proizvodwa mo`e biti i redovnog is-

pla}ivawa plata – istakao je Vasin. Radnici osim zaostalih zarada traè i isplatu {est razlika za mimimalnu zaradu za prethodnu godinu, a ve}ina zaposlenih je potpisala sporazum o sudskom poravnawu kada je re~ o zaostalim razlikama od minimalne do cele zarade. Tako|e, Vasin je naglasio i da je poslodavac obe}ao da }e do kraja godine Poreskoj upravi biti upla}eni dugovawa za porez i doprinose. – Ako radnici prihvate ovaj predlog, sporazum }e potpisati poslodavac i predstavnici sindikata uz moje prisustvo kao svedoka. Ukoliko jedan od potpisnika ne bude po{tovao sporazum, dràva }e preduzeti odre|ene mere, a to su angaòvawe inspekcijskih organa, pokretawe likvidacije, aktivirawe Poreske uprave i druge mere – rekao je Vasin. M. Kekovi}

Po re~ima savetnika predsednika Privredne komore Srbije za poqoprivredu Vo ji sla va Stan ko vi }a, vrednost izvoza vo}a i povr}a iz Srbije mogla bi do 2020. biti ve}a od milijardu dolara, a trenutno na godi{wem nivou iznosi 600 miliona dolara. – U Srbiji godi{we rodi oko 1,2 milion tona raznih vrsta i sorti kontinentalnog vo}a, vrednog oko 500 miliona dolara, s u~e{}em u ukupnoj vrednosti poqoprivredne proizvodwe od oko deset odsto – kazao je Stankovi}. On je naveo da se na godi{wem nivou dobije oko 2,2 miliona tona raznovrsnih povrtarskih proizvoda, vrednih oko 620 miliona dolara i s u~e{}em od oko 12 odsto u ukupnoj vrednosti poqoprivredne proizvodwe. – Godi{wa vrednost izvoza vo}a i povr}a je oko 600 miliona dolara, a uvoza oko 250 miliona dolara, {to svrstava ove dve pomenute grupe proizvoda me|u neto izvoznike – ukazao je stru~wak PKS-a, dodaju}i da su glavna tr`i{ta u spoqnotrgovinskoj razmeni vo}a i povr}a zemqe Evropske unije i Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA). Stankovi} je zakqu~io da je mogu}e da Srbija do 2020. ostvari vrednost izvoza vo}a i povr}a od 1,2 milijarde dolara. Za to je potrebno pove}ati obim i izmeniti strukture proizvodwe, uz dono{ewe i primenu odgovaraju}ih mera poqoprivredne politike, posebno u domenu finansirawa proizvodwe namewene izvozu. S. Glu{~evi}

Naj vi {e po sku pe la p{e ni ca Mleko i mle~ni proizvodi za prvih deset meseci ove godine, u odnosu na isti period 2010, bili su skupqi 24,9 posto, dok je cena ìvine i jaja bila vi{a 21,3 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Ukupno gledano, proizvo|a~ke cene produkata poqoprivrede i ribarstva u Srbiji pove}ane su u tom periodu 21 posto, u odnosu na isti pro{logodi{wi. Cene u poqoprivredi bile su vi{e 21,2 posto, ratarstvu 28,4, sto~arstvu 19,2, doma}oj preradi 41,5, a poskupqewe se beleì i u ribarstvu, gde su proizvodi bili skupqi 1,9 posto. Pojeftiwewe je evidentirano u sektoru vo}arstvo i vinogradarstvo –17,8 odsto. Najve}e pojeftiwewe od januara do oktobra od 36,1 odsto zabeleèno je kod povr}a, dok je najvi{e poskupela p{enica, i to 48 posto. Cena ìta, kao grupe proizvoda, pove}ana je ukupno 40,7 posto, a poskupqewe je, osim p{enice, zabeleèno i kod kukuruza – 42,2 posto...

]ir pa no va bez vo de

ZBOG RA DO VA U FRU [KO GOR SKOJ ULI CI

Zbog pla ni ra nih ra do va da nas }e bez vo de bi ti par na stra na ]ir pa no ve uli ce, od Uli ce Bo re Pro da no vi }a do Og we na Pri ce. Vo de ne }e bi ti od 9 do 14 ~a so va. G. ^.

Na ba ze nu pro me na sme na Gra |an ske sme ne na ba ze ni ma Spen sa da nas su od 11.45 do 13.45 i od 14 do 16 ~a so va. Pro me na u ras po re du ku pawa na sta la je zbog va ter polo utak mi ce, Voj vo di na - Jug Kro a ci ja osi gu ra we, ko ja po ~i we u 19 ~a so va, a na ko ju je ulaz bes pla tan. B. M.

Na iz me ni~ no pro pu {ta we vo zi la Rad ni ci JP „No vo sad ska to pla na” da nas po ~i wu da as fal ti ra ju ko lo voz u de lu Fru {ko gor ske uli ce, od Ji ri ~e ko ve do Uli ce Dra ge Spa si}. Dok tra ju ra do vi, sa o bra }aj }e bi ti fa zno pre u sme ra van sa jed ne na dru gu po lo vi nu ko lo vo za uz na iz me ni~ no pro pu {ta we vo zi la i ogra ni ~e we br zi ne na 30 ki lo me ta ra na sat. J. Z.

Novosadska sreda14.decembar2011.

U ULI CI SO WE MA RIN KO VI]

Sa de ko pri vi} ume sto ja vo ra Ukla wa we sre br no li snih ja vo ra na ~i j e }e me s to bi t i po s a | e n a sta b la kopri vi }a u Uli ci So we Ma rin ko vi} bi }e na sta vqe no su tra, a ini ci ja ti va za ovaj po sao, ka ko ka `u u „Grad skom zeleni lu”, po te kla je od `i te qa ovog de la gra da. Raz log je pre sta re lost dr vo re da, ko ji je u ve li koj me ri ve} bio za hva }en

bo le{}u, te je pred sta vqao opa snost za oko li nu. Do sa da je za me we no pet sta ba la, a 25 pre o sta lih, u de lu od Bu le va ra Mi haj la Pu pi na do Uli ce voj vo de Mi {i }a, bi }e uklo w e n o do 25. de c em b ra, uko l i k o vreme to do zvo li. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ba ha to sti 20.000 ku bi ka

a{tita `ivotne sredine se u mnogim zemqama shvata veoma ozbiqno, a i takvi prekr{aji sankcioni{u se debelim kaznama. Istina, u posledwe vreme se i kod nas dosta pola`e na pomenuto, ali je evidentno da je svest o tome na vrlo niskom nivou. Pogledajmo samo ulice pune pikavaca, papira, fla{a i ostalog |ubreta i sve }e nam biti jasno. Ako tome dodamo i ru`ne navike sugra|ana koji sve i sva{ta fiju~u kroz prozore i preko terasa i prave divqe deponije

po sistemu „baci gde stigne{„ slika je jo{ potpunija. Zbog svega navedenog nas ni vest da se ovih dana u Futogu iza centralnog grobqa ~isti deponija sa koje }e biti odneto dvadeset hiqada kubika |ubreta ne ~udi mnogo. Ne ~udi nas, ali zabriwava, jer nije jasno koliko }e jo{ vremena morati da pro|e dok qudi ne shvate da vo|ewe ra~una o okolini u kojoj `ive spada u domen op{te kulture. Jedni prqaju, drugi ~iste i tako u krug, uvek za~aran. B. Markovi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 ~a so va Fu to {ki put 18b-26, 34-38, od 8.30 do 12.30 ~a so va Uli ce Ba nij ska i Ti ca no va. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je. Srem ski Kar lov ci: od 9 do 11 ~a so va deo vi kend na se qa Kri vac i Li po va~ ki po tok. ^or ta nov ci: od 11.30 do 13.30 ~a so va deo vi kend na se qa Ban stol od tra fosta ni ce pre ma Srem skim Kar lov ci ma. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Wi ve. Su tra No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va Uli ca Ar ka di ja Va ra |a ni -

na i Ba je Pi vqa ni na, od 9 do 12 ~a so va Ga je va 26, 28 i 30, od 11 do 13 ~a so va Mi {e Di mi tri je vi }a 64, 66, \or |a Ser vic kog 3. Fu tog: od 8 do 13.30 ~a so va Ra de Kon di }a 98-122, Kra ji {ka 21-45, 26-48, Ro ma nij ska 21-43, 22-46, Po vr tar ska 33-83, 34-80a, Pr vo maj ska 23, Ga vri la Prin ci pa 377, 10-70, In du strij ska 26-56, 1543, Sve to za ra Mar ko vi }a 41 i 26. Ru men ka: od 9 do 12 ~a so va deo Ki sa~ kog pu ta. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je.

V remeploV

IZA BRA NO AR HI TEK TON SKO RE [E WE ZA DO GRAD WU 2013.

Bi bli o te ci jo{ 1.000 kva dra ta Do grad wa no vih 1.000 kva drat nih me ta ra Grad ske bi bli o te ke, ko ji }e bi ti na me we ni za de~ je ode qe we, ~i ta o ni cu, cen tar sa vi {e de se ti na ra ~u na ra za ko ri sni ke i mul ti funk ci o nal nu sa lu, po ~e }e 2013. go di ne, sa op {te no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji, a po vo dom za vr {e nog kon kur sa za do grad wu zda wa Bi bli o teke. Na kon kurs, ko ji su ras pi sa l i Grad s ka bi b li o t e k a i Dru { tvo ar h i t e k a t a No v og Sa d a, od 1. no v em b ra do 1. decem b ra, pri s ti g lo je 59 rado va, a tri su na gra |e na sa po 170.000, 90.000 i 60.000 dina ra. Autor pr vo na gra |e nog ra da ko ji pred sta vqa bu du }i iz gled

Bi bli o te ke je ar hi tek ta \or |e Ba ji lo i we gov tim, dru gu na gra du osvo jio je rad autor skog ti ma pod ru ko vod stvom ar hi tek te Iva na Ni ko li }a, a tre }e me sto pri pa lo je ar hi tek ti Zo ra nu Ra do ji ~i }u.

Tr ga Re pu bli ke, a pre ma ur ba ni sti~ kim uslo vi ma po sto ji mo gu} nost do grad we do su sed ne zgra de. Uslo vi su ta kvi da sprat nost ne sme da bu de vi {a od po sto je }ih obje ka ta. Da kle, no vi obje kat }e bi ti

Autor prvonagra|enog rada koji predstavqa budu}i izgled Gradske biblioteke je arhitekta \or|e Bajilo. Gradi}e se u dvori{nom delu parcele, koji se prote`e do Trga Republike Na red ne go di ne kre nu }e se u iz ra du glav nog pro jek ta, za ko j i bi iz grad s kog bu x e t a tre ba lo da bu de obez be |e no dva mi li o na di na ra. - U pi ta wu je dvo ri {ni deo par ce le ko ji se pro te `e do

di m en z i j a pri z e m qa, pr v og spra t a i pot k ro v qa - ob j a snio je di rek tor Grad ske Bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov. Di rek tor je re kao da }e se do grad wa ra di ti u eta pa ma, a da bi se za v r { e t ak kom -

pletne re kon struk ci je mo gao o~eki va ti za tri do ~e ti ri go di ne. - S ob zi rom na kva dra tu ru i ne ke ori jen ta ci o ne pro ce ne po treb no je iz me |u 700 hi qa da do mi lion evra. Sle de }e go di ne }e mo for mi ra ti in ve sti ci o ni plan i sa gle da ti iz ko jih iz vo ra mo `e mo obez be di ti sred stva. Naj ve }i deo }e bi ti obez be|en iz grad s kog bu x e t a, pomo } i }e i Re p u b li k a, a poku { a } e m o da do b i j e m o sred s tva iz po k ra j in s kih i ino stra nih fon do va - za kqu ~io je Pan kov. Iz l o ` ba svih pri s ti g lih ra do va kon kur som bi }e pri re |e na ove go di ne u Dru {tvu ar hi te ka ta. I. D.

PRA ZNO VA WE U CEN TRU

Si no} ma `o ret ki we, da nas |a ko ni je Sve sta lo, sa mo vi no do bro ide U re dov nom ne deq nom pri vred nom do dat ku li sta „Za sta va” 14. de cem bra 1889. ob ja vqen je iz ve {taj iz No vog Sa da. Evo iz vo da iz we ga: ...na na {oj pi ja ci dva - tri da na ja ka ti {i na ovla da la. Do vo za je vr lo ma lo. I spe ku la ci je i mli no vi vr lo ma lo pa za re. Vi no: ku pa ca na po je di na~ nu bu rad je po -

do sta. U na {ih vi no gra da ra i vi nar skih tr go va ca je iz vr sne ka kvo }e i sta rog i no vog vi na. Ce ne su ume re ne: law ski be lo od 10 do 14 nov ~i }a, {i ler isto, cr no od 23 do 30 nov ~i }a, ko mo vi ca, ~i sta ro ba, od 24 do 28, {qi vo vi ca ta ko |e. Sve u li tra ma. Vre me hlad no, mi ri {e na sneg. N. C.

No vo go di {wi pro gram “No vi Sad sr cem” ko ji ima hu ma ni tar ni ka rak ter ju ~e je na Trg slo bo de pri vu kao obo à va o ce me da i p~e li wih pro iz vo da, ko je su pro da va li i iz la ga li ~la no vi Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}”. No vo go di {wi pro gram svo jim de fi le om uve li ~a le su i ma ò ret ki we, ko je su pro {e ta le Tr gom slo bo de, Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uli com, Ka t o l i~ k om por t om i uli cama Mo de ne i Kra qa Alek san dra. Na bi ni na Tr gu odr àn je kon c ert „Tam b u r i c a fest”

Foto: N. Stojanovi}

De ro we, a na kon wih na stu pi la je gru pa „Uver ti ra”. Pro gram se na sta vqa da nas na Tr gu slo bo de, gde }e se u 14 sa ti odr à ti hu ma ni tar na ak ci j a Udru ` e w a ugo s ti t e q a, ko ja }e pro mo vi sa ti i pro da va ti spe ci ja li te te tra di ci o nal ne ku hi we. Od 18 do 20 sa ti u Kul tur nom cen tru, u Ka to li~ koj por ti 5, bi }e odr à na ra di o ni ca upo z na v a w a i ovla d a v a w a òn gler skim ve {ti na ma, a od 19 do 21 sat u Zmaj Jo vi noj i Du n av s koj uli c i na s tu p i } e AKUD „So wa Ma rin ko vi}”. N. R.

Cr te `i i sli ke Ve re Za ri} Re tro spek tiv na iz lo `ba „Ve ra Za ri}- cr te `i i sli ke iz po klon zbir ke Za vi ~aj ne ga le ri je Mu ze ja gra da No vog Sa da” bi }e otvo re na su tra u 19 ~a so va u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da No vog Sa da. Po se ti o ci }e mo }i da po gle da ju obi man iz bor ostva re wa aka dem ske umet ni ce Ve -

re Za ri} od we nih naj ra ni jih ra do va, na sta lih po za vr {et ku Aka de mi je umet no sti do sa vre me nih de la. Iz lo `ba po vo dom ~e ti ri de ce ni je stva ra~ kog ra da Za ri }e ve bi }e otvo re na do kra ja ja nu a ra 2012. go di ne, a autor po stav ke je isto ri ~ar umet no sti Je le na Ba wac. I. I.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda14.decembar2011.

dnevnik

PREDUZE]U TREBA OBRTNI KAPITAL, A NE NOVI GAZDA

Privatizacija „Stana” nau~na fantastika

Fo to: F. Ba ki}

ZA „RADOSNO DETIWSTVO” 16.000 PAKETI]A

Svim mali{anima pokloni dece sveta Povodom predstoje}ih bopravqen s puno qubavi. Prema ì}nih i novogodi{wih prawenim re~ima, sem dece iz vrtiznika, predsednik Humanitar}a paketi}e }e dobiti i maline organizacije „Duga” Daniel {ani iz De~jeg sela, kao i mnoge Kurawi uru~io je ju~e direktodruge organizacije. ru Pred{kolske ustanove „RaRe~ je, zapravo, o najve}em dosno detiwstvo” Borislavu de~jem svetskom projektu „OpeSamarxi}u kuporej{n kristmas ne za novogodi~ajld„. Na stotiLe pa ak ci ja de lo {we paketi}e za ne hiqada maliHu ma ni tar ne svih 16.000 upisa{ana iz Amerike, nih mali{ana. orga ni za ci je „Du ga” Velike BritaniMali{ani }e s je, Kanade, Nekuponima mo}i ma~ke i drugih zeda podignu poklone u sedi{tu te maqa pravi poklone za vr{waorganizacije, u ulici Novaka ke {irom sveta. Ova boì}na Radowi}a 19. U paketi}ima se pri~a po~ela je 1990. Boì}ni nalazi {kolski pribor, rukavipaketi}i obradovali su do dace, kape ili neki drugi odevni nas 80 miliona mali{ana u prepredmeti, slatki{i, kozmetika. ko 130 zemaqa sveta. Direktor Darove za na{e mali{ane na„Radosnog detiwstva” zahvalio pravila su deca celog sveta. se „Dugi” na ovim paketi}ima u Portparol u „Dugi” Vera Kurasvoje i u ime roditeqa i maliwi najavila je da }e svaki vrti} {ana. Sem ovih, mali{ani }e dobiti razli~itu boju kupona i dobiti i paketi}e od novosadima}e odre|en dan kada }e mo}i skog „Univereksporta”, kazao je da do|e po paketi}, koji je naSamarxi}. Q. Na.

HUMANITARNA @URKA ZA DECU IZ ROMSKIH PORODICA

Slatki{ po slatki{, paketi} Humanitarna ùrka „Dobar provod uz dobro delo”, koju organizuje Novosadski humanitarni centar, bi}e odràna sutra u 22 sata u klubu Sterija, Pozori{ni trg 1. Sugra|ani, koji budu èleli da u~estvuju u ovoj akciji, kao ulaznicu mora}e da ponesu slatki{, a od sakupqenih slatki{a bi}e napravqeni novogodi{wi paketi}i za decu iz socijalno ugroènih romskih porodica. Na istom mestu sutra u 20.30 sati Novosadski humanitarni centar organizova}e i promociju ~asopisa „Lice uli-

ce”, koji izlazi jednom mese~no, a prodaju ga besku}nici i najsiroma{niji pripadnici marginalizovanih grupa. âsopis govori o socijalnim, ekonomskim i integracijskim problemima tih grupa i o podizawu svesti kod sugra|ana o nu`nosti angaòvawa u humanitarnim akcijama. Informacije o ùrci i akciji Novogodi{wi paketi} mogu se na}i na sajtu Novosadskog humanitarnog centra www.nshc.org.rs, kao i na fejsbuk stranici ove organizacije. N. R.

VESTI Promocija kwige u „Prometeju” Roman „Put Magelanove mape” Sini{e @ivkovi}a bi}e predstavqen sutra u 12 ~asova u Klubu „Prometej”, Trg Marije Tarandafil 11. Pored autora govori}e i urednik Zoran Kolunxija. G. ^.

Slavqeni~ki koncert Florijana Balaà Koncert povodom 25 godina umetni~kog rada Florijana Balaà bi}e odràn ve~eras u 19 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. Pored Balaà (violina), nastupaju Vawa Prica (klavir), Du{ica Polovina (viola), Marta Bala`, (sopran), duo VITRIOL i Salon orekestar „La boem„. K. K.

Radionica za penzionere Radionica za penzionere bi}e odr`ana danas u 16 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Gost radionice Dragana Miliki} }e polaznicima pokazati kako da na-

prave nakit od filca mokrom i suvom tehnikom. Voditeq radionice je saradnik za marketing Vijero~ka [ipka. A. Va.

Porodi~ne i druge pri~e Tema Govornice Vojvo|anskog kluba, koja }e biti odr`ana sutra u 13 ~asova u Plavoj sali Skup{tine Grada, @arka Zrewanina 2a, bi}e ,,Vojvodna pogled iz drugog ugla; Transgeneracijska se}awa - porodi~ne i druge pri~e”. Uvodni~ar je sociolog i istra`iva~ dr Jawa Be~-Nojman. Govornica je otvorena za javnost. J. D.

Sve o {titnoj `lezdi Predavawe o osteoporozi i {titnoj `lezdi bi}e odr`ano danas od 18 ~asova u prostorijama Mesne zajednice ,,Liman 3” u okviru projekta ,,Boqe spre~iti nego le~iti”. Predava~i su dr Predrag Filipov za osteoporozu i dr Jana Ili} koja }e govoriti o tome kako propoznati bolesti {titne `lezde.Svi posetioci od 45 do 65 godina ima}e prilike da provere gustinu kostiju i indeks osteoporoze. J. D.

Direktor JKP „Stan” Rajko Boj~i} skepti~an je da bi u ovo javno komunalno preduze}e mogao da u|e privatni kapital, jer kako isti~e, u na{em gradu se sa istim poslom kao i „Stan” bavi oko 40 preduze}a, ali u sivoj zoni.U uslovima takve nelojalne konkurencije ne znam ko bi mogao da uloì novac pod uslovom da je ozbiqan u svetu biznisa, isti~e Boj~i}. Kaè da je na{em gradu potrebno preduze}e kao {to je „Stan„ radi odràvawa zgrada, po modelu kako to ~ini ova gradska firma, preventivno i u hitnim slu~ajevima. - Sa mnom niko od predstavnika osniva~a nije razgovarao o mogu}nosti vlasni~ke transformacije- rekao je Boj~i}, na-

Grad ne razmi{qa o promeni vlasni{tva Gradska ministarska za komunalne poslove Gordana Pu{i} izjavila je za „Dnevnik” da nema ni govora o mogu}nosti mewawa vlasni~ke transformacije komunalne privrede Novg Sada. O tome ne razmi{qamo ve} se bavimo drugim stvarima, radimo buxet i drugo. - Sindikati, zaposleni i ostali su se prepali. Verovatno {to su doneta dva zakona, o komunalnim delatnostima i o javnoprivatnom partnerstvu i koncesiji, ali se lokalna samouprava ne bavi ovom regulativom, ve} ima pre~a posla - naglasila je Pu{i}.

gla{avaju}i da „Stanu” treba obrtni kapital, ali da uprkos tome u narednu godinu preduze}e ulazi sa dobrim tr`i{nim pozicijama. - Sve vi{e se okre}emo tr`i{tu i sada radimo i za tre}a lica - isti~e Boj~i}. Ujedno isti~e da je na osniva~u, Gradu, da odlu~i kako }e obezbediti obrtna sredstva za „Stan”. Pri~e da bi „Stan” mogao da bude me|u prvim komunalnim preduze}ima u koje bi mogao da u|e privatni kapital zatekla je

GSP SPROVEO ANKETU

OVE SEDMICE SOLO AUTOBUSI NA LINIJI CENTAR – NOVO NASEQE

Ima li gu`ve u „dvojci” Prema prvim zapa`awima na gradskoj liniji 2 Centar - Novo naseqe i ima i nema gu`ve, od kako ove sedmice saobra}aju solo autobusu umesto zglobnih. U gradskom prevozniku ka`u da je jo{ rano donositi zakqu~ak da li je ova izmena opravdana, ve} isti~u da su dobili nekoliko obave{tewa putnika o terminu kada ima gu`ve, ali i kada je stawe suprotni. Gradski prevoznik se odlu~io da uvede izmene po{to je prebrojavawem putnika zakqu~io da zglobni autobusi nisu dovoqno iskori{}eni, odnosno da nemaju

predsednika skup{tinskog Odbora za komunalne poslove Milana Ogar. - Sada je trend da se pri~a o javno-privatnom partnerstvu. Iskreno ne znam {ta bi mogao da kaèm o tome, pogotovo kada se radi o „Stanu”. ^lanovi Skup{tinskog odbora nemaju druge sastanke osim javnih sednica uprili~enih u Skup{tini grada uo~i zasedawa gradskog parlamenta.Na temu ulaska privatnog kapitala u komunalni sistem grada sa mnom niko nije razgovarao. O tome nije bilo re~i ni na partijskim sastancima - izjavio je demokrata Ogar. Podse}amo da je Sindikat radnika u stambeno-komunalnoj privredi grada najavio da }e gradskoj vlasti biti ozbiqna prepreka ukoliko ova bude htela da uvede privatni kapital u komunalni sektor Novog Sada. Sindikat komunalaca vaì za najja~eg u Novom Sadu po broju ~lanova, i traì referendum, na kojem bi se Novosa|ani javno izjasnili o privatizaciji. Ovako ~vrst stav sindikat brani ~iwenicom da u okruèwu komunalna privreda nije privatizovana, ve} da su lokalne samouprave dovele preduze}a na nivo trì{nog i samoodrìvog poslovawa. Z. Deli}

dovoqno putnika. Solo autobusi }e saobra}ati do petka, a na toj liniji krstari}e 240 vozila mesto 202. Autobusi }e i}i svakih sedam minuta u {picu, a van {pica na svakih osam odnosno devet minuta. Na osnovu primedbi, sugestija i pohvala gradski prevoznik }e odlu~iti koji autobusi }e saobra}ati na liniji Centar - Novo naseqe, posle Nove godine. Gradsko saobra}ajno preduze}e je planiralo da od januara 2012. godine na „dvojci” budu solo autobusi, ali od toga mo`e i da obustane, kada ~uje {ta ka`u putnici. Z. D.

Novi busevi putnicima potaman Anketa gradskog prevoznika postavqena pre nedequ dana na sajtu preduze}a pokazala je da su Novosa|ani zadovoqni novim autobusima „Iveko Irisbus“ proizvedenim u Italiji. Autobusi su od pre desetak dana na gradskim linijama, a vi{e od 68 odsto u~esnika ankete kazalo je da je izuzetno zadovoqno novim voznim parkom. Kao razlog naveli su: komfor, klima ure|aj i prilago|enost osobama sa posebnim potrebama. Oko16 odsto putnika kazalo je da je zadovoqno novim autobusima zato {to poseduju motor E5, koji zadovoqava ekolo{ke standarde. A 15,5 odsto anketiranih reklo je da nije zadovoqno. U anketnom pitawu nisu ponu|eni odgovori {ta se zamera novim autobusima. U gradskom prevozniku kazali su, da su im pohvale stigle i od sredwo{kolaca. Ova grupa putnika, ka`u u preduze}u, autobuse je nazvala „svemirci”. Z. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Roze kwiga, {tivo za devoj~ice Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ v e na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do

13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬ b i¬ t i po pri¬ m e rak de la „Moja savr{ena roze zabavna i pou~na kwiga sa nalepnicama”, koje je priredila grupa autora. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksan-

^ITAOCI PI[U SMS

dra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pre pu na za ni mqi vih iga ra, sla ga li ca, za da ta ka i sa vi {e od 350 na lep ni ca ko je se la ko le pe, „Mo ja sa vr {e na ro ze kwi ga s nalep ni ca ma„ dr `a}e pa `wu va {im naj mla |im de voj ~i ca ma po ~i tav dan. De ca

}e se za ba vqa ti dok bu du u~i la o re ~i ma, bro je vi ma, `i vo ti wa ma, ob li ci ma i bo ja ma, igra~ ka ma i ono me {to je u ku }i, sve uz ovu uz bu dqi vu kwi gu s na lep ni ca ma. „Mo ja sa vr {ena ro ze kwi ga s na lep ni ca ma„ ga ran tu je sa te i sa te za ba ve za va {u de cu. N. R.

065/47-66-452

Nije kanal sve {to ble{ti KDS spajawem sa SBB-om doneo nam je jo{ gomilu bezvrednih kanala koji nas iritiraju u mozak galamom i reklamama. Bo`e moj, imamo 70 kanala! 064/2466... *** Ne znam {ta na{i sugra|ani ho}e od gospodina Pavli~i}a i cele gradske postavke? Napravili su toliko, pogledajte bulevare komplet sve i zelenilo, a ne kao SRS, samo po~eli i ostavili. A o Keju da i ne pri~amo, lepota jedna, takav nam treba i moj glas ima. Novosa|anka. 063/7606... *** Bravo za gradona~elnika! Ho}e on i da poslu{a glas svojih gra|ana. Eto, sa 20 miliona dinara novogodi{we slavqe smawuje na „svega”17 miliona dinara. Od te sume Bajagi „samo” tri, Zvonku jedan, ostaloj najbrojnijoj muzi~koj

„si}i” jedan , i za tehniku i obezbe|ewe ~etiri miliona dinara. I jedan milion dinara bi}e „upla}en u humanitarne svrhe”. Ali se ne zna kome i za ~ega. Ovo je sramno. [ta

kaè na to gradski za{titnik gra|ana? 063/1761... *** U petak je maskirana grupa navija~a od wih dvadesetak, tridesetak i{la centrom grada i nasumice tukla prolaznike {ipkama, palicama i bokserima. Ho}e li policija preduzeti ne{to ili da se sami naoruàmo, pa robijamo tu „decu”, jer ih zakon {titi ~ak i kad oni nama poku{aju da oduzmu ìvot?! 064/1307... *** Izjavom da Ustavna norma koja ne moè da se primeni, Vuk Dra{kovi} je dokazao da Titu treba da zahvali za diplomu pravnog fakulteta. 063/7551... *** Bajatovi} obe}ao 10 odsto poskupqewe gasa, a on ode gore preko 20 odsto. Dokle lagawe? 063/7549...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda14.decembar2011.

U FU TO GU PO ^E LO RU [E WE DA BI SE GRA DI LO

Pro le }e do no si no vu am bu lan tu Ru {e we Do ma zdra vqa u Fu to gu po ~e lo je ju ~e, a usko ro }e bi ti po sta vqen ka men te me qac za no vu i ve }u am bu lan tu, ko ja bi tre ba lo da bu de iz dra |e na u pr voj po lo vi ni na red ne go di ne. Tre nut na po vr {i na objek ta je 500 kva drat nih me ta ra, {to ni je do voq no za Fu tog. Osim kre ~e wa i re dov nog odr `a va wa, ni je bi lo ve }ih ula ga wa, pa se zgra da, ko ja po sto ji od 1964. go di ne, na la zi u do sta lo {em sta wu. Ra do ve pred ru {e we am bu lan t e su ju ~ e ob i { li ~lan Grad s kog ve } a za zdrav s tvo prof. dr Alek san dar Ki raq i di rek tor Do ma zdra vqa „No vi Sad” @i vo ta La za re vi}. - Fu tog ap so lut no za slu `u je no v u zdrav s tve n u usta n o v u. Dav no je pre va zi {ao ga ba ri te

Fo to: F. Ba ki}

ove zgra de. Pla ni ra no je da ra do vi na iz grad wi no vog objek -

ta bu du za vr {e ni u ma ju ili apri lu na red ne go di ne, a to }e

za vi si ti od vre men skih uslo va - ka zao je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo. Grad }e ulo `i ti oko 70 mi li o na di na ra u ovaj po sao, do dao je Ki raq. - No v i obje k at po v r { i n e 1.200 kva dra ta bi }e zna ~aj na pro me na. Pod jed nim kro vom }e bi ti op {ta me di ci na, pe di ja tri ja, gi ne ko lo gi ja, pa tro na ` a, a raz m i { qa m o i da usko ro omo gu }i mo da je dan in ter ni sta ra di u ovom objek tu, ba rem jed nom do dva pu ta ne deq no - is ta kao je di rek tor Do ma zdra vqa. Ina ~e, zbog po ~et ka ovih ra do va za po sle ni le ka ri i me di cin ske se stre i teh ni ~a ri pre se qe ni su u objek te Do ma zdra vqa u Be ge ~u i Ve ter ni ku. I. D.

DO KRA JA GREJ NE SE ZO NE

Sa ve snim po tro {a ~i ma ga sa po pust pet od sto Pred u ze }e „No vi Sad gas” }e od sle de }eg me se ca svim kup ci ma pri rod nog ga sa iz ka te go ri je „do ma }in stvo” odo bri ti po pust od pet od sto uko li ko u ce lo sti i u ro ku pla te ra ~un za po tro {wu ga sa. Da kle, sva ki ku pac ga sa iz ka te gori je „do ma }in stvo” ko ji sva du go va wa za po -

tro {wu ga sa po ra ~u ni ma za no vem bar pla ti do 20. de cem bra, ostva ri}e pra vo na po pust na iz nos ob ra ~una tog ener gen ta za de cem bar. Po pust }e se pri me wi va ti dok tra je grej na se zo na. „No vi Sad gas” na ovaj na ~in `e li da se za hva li ured nim pla ti {a ma i ta ko

De {a va se da sni ze je dan ar ti kal, a on da stva ra ju sli ku da je sve na po pu stu, i ta ko po tro {a ~e do vo de u za blu du - is ti ~e pred sed nik ovog Udru `e wa Go ran Pa po vi} i do da je da kup ci ima ju pra vo da pi ta ju tr gov ca ko ja je bi la pret hod na ce na ro be i da li je stvar, ko ju ku pu ju, na po pu stu zbog o{te }e wa. Iz ovog udru `e wa sa zna li smo da se su gra |a ni i da qe naj -

KU ]E NA PLA CE VI MA NA TRA SI SOM BOR SKOG BU LE VA RA

Ako ima o{te }e wa, bi }e obe {te }e wa Po je di ni su gra |a ni ko ji `i ve na tra si Som bor skog bu le va ra a de lo ve ku }a i dvo ri {ta su zbog ra do va ustu pi li gra du za na dok na du, ima ju pro blem sa pre o sta lim objek ti ma ko ji su, ka ko ka `u, zbog grad we pre tr pe li o{te }e wa. Na i me, Grad je ot ku pio sa mo de lo ve pla ce va ko ji su se na la zi li na pro jek to va nom de lu sa o bra }aj ni ce, ali ne i osta tak.

Kon cert za trud ni ce U~e ni ci Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” odr `a }e su tra u 17 ~a so va kon cert kla si~ ne mu zi ke za sve bu du }e ma me u pro sto ri ja ma {ko le.Kon cert za trud ni ce po kre nut je na ini ci ja ti vu Gor da ne Gra di nac ka ko da bi se bu du }im ma ma ma i wi ho vim be ba ma pri bli `i la kla si~ na mu zi ka. M. M.

Pi per o so ci jal nim fe mi ni na ti vi ma Pre da va we prof. dr Pre dra ga Pi pe ra o so ci jal nim fe mi ni na ti vi ma u slo ven skim je zi ci ma bi }e odr `a no da nas u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU, Ni ko le Pa {i }a 6. Odr `a va we pre da va wa po mo gao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. J. D.

U Za vo du za iz grad wu gra da je re ~e no da se pri grad wi ra ~u na na mo gu }a o{te }e wa i da se zbog to ga, po pri ja vi gra |a na, na te ren {a qu gra |e vin ski ve {ta ci ko ji utvr |u ju uzrok. Uko li ko se utvr di da o{te }e wa po sto je i da su na sta la zbog ra do va ~i ji je in ve sti tor Za vod, o{te }e ni ma }e se po nu di ti na kna da {te te. B. M.

Fo to gra fi je No vog na se qa i Sa te li ta Iz lo `ba fo to gra fi ja No vog na se qa i Sa te li ta po vo dom za vr {e nog fo to - kon kur sa „Osvr ni se, po gle daj, za be le `i” bi }e otvo re na da nas u 18 ~a so va u ogran ku Grad ske bi bli o te ke „@ar ko Zre wa nin”, u Uli ci Du {a na Da ni lo vi }a 12. Stru~ ni `i ri u sa sta vu

Ja ro slav Pap, Go ran Vuk ~e vi} i Alek san dar Ki zur oda brao je me |u vi {e od 90 fo to gra fi ja pet, ~i ji auto ri }e bi ti na gra |e ni.Iz lo `bu }e otvo ri ti za me nik gra do na ~el ni ka mr Zo ran Man di} i di rek tor Grad ske bi bli o te ke mr Mi lo{ Pan kov. S. V.

Da rom pro tiv ne sre }e lo rad \u ri} otvo rio je iz lo `bu re kav {i da je „Ba no vi na” pra vo me sto za pred sta vqa we “Tam bu ri ca fe sta” i li kov ne ko lo ni je. - Mi smo sa or ga ni za to ri ma fe sti va la ve} ~e ti ri go di ne part ne ri u pro mo vi sa wu voj vo |an ske kul tu re na naj lep {i na ~in. De ro we su me sto gde je tam bu ra {ka mu zi ka pr vi put uspe {no iz ve de na na ve li ki pro stor. Na dam se da }e se sa r ad w a na s ta v i t i i nared n ih go d i n a – ka z ao je \u ri}. G. ^.

Iz lo `ba sli ka i fo to gra fi ja „Ga le ri ja li kov nih ko lo ni ja Tam bu ri ca fest” ju ~e je sve ~a no otvo re na u cen tral nom ho lu zgra de Vla de Voj vo di ne, a za ra da od pro da tih sli ka, oko 4.000 evra, oti }i }e ~e tvo ro go di {wem M. P. ~i ji su ro di te qi ne dav no po gi nu li u Be o gra du sko ~iv {i sa 6. spra ta. Iz lo `e ne su umet ni~ ke sli ke i fo to gra fi je na sta le od 2008. do 2011. na “Tam bu ri ca fe stu” u De ro wa ma. Po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi -

Ne za do voq ni ra dom Sa ve ta Me sne za jed ni ce Sa vet Me sne za je ni ce „Pe tro va ra din” pot pu no je ne funk ci o na lan {to je bio raz log za sa sta nak Udru è wa gra |a na „Pe tro va ra din”, ko ji se ju ~e odr ào u pro sto ri ja ma ove me sne za jed ni ce. Ka ko tvr de ~la no vi Udru è wa, po je di ni ~la no vi Sa ve ta iako su for mal no deo ovog te la ne po ja vqu ju se na sa stan ci ma ve}

Pra zni~ na sni è wa ~e sto la `na ma da se ~u va ju ovih ak ci ja, jer su tr gov ci na {li pro stor za ma ni pu la ci ju, a je di ni ko ji su na kra ju o{te }e ni je su kup ci. - Kao i pret hod nih go di na, i sa da ima la `nih ak ci ja i po pu sta. Je di ni i naj bo qi sa vet ko ji mo è mo da da mo po tro {a ~i ma je ste da ne na se da ju na ova kve ak ci je, jer ta oblast ni je do bro ure |e na i za to pru à tr gov ci ma pri li ku da ra de {ta è le.

OTVO RE NA HU MA NI TAR NA IZ LO @BA SLI KA SA „TAM BU RI CA FE STA”

NA SA STAN KU UDRU @E WA GRA \A NA „PE TRO VA RA DIN”

sti m u l i { e {to ve } i broj do m a } in stava da pla te svo je ra ~u ne u ce lo sti i na vre me. Po pust se ne od no si na ona do m a}in s tva ko j a po t ro { wu ga s a pla}a ju 12 me se ci, od no sno na ona ko ja ko ri ste po god nost re pro gra ma. A. Va.

IZ NA CI O NAL NOG UDRU @E WA ZA ZA [TI TU PO TRO [A ^A UPO ZO RA VA JU

Pra zni~ na ku pov na gro zni ca kre }e sre di nom de cem bra, ka da naj ve }i broj su gra |a na po ~i we pri pre me za no vo go di {we sla vqe. U ovom pe ri o du mno gi bu ti ci i rad we odo bra va ju po pu ste na po je di ne ar ti kle, a to ve li kim slo vi ma is ti ~u na iz lo gu i ta ko stva ra ju sli ku da su ce ne svih pro iz vo da sni `e ne. Iz Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a sa ve tu ju su gra |a ni -

Fo to: N. Sto ja no vi}

du ì pe riod. Na ovo su iz me |u osta log uka za li ~la no vi Uprav nog od bo ra Udru è wa @eq ko Fi {er i Bo ri slav î ki}. Na sa stan ku, ko me su pri su stvo va li i po je di ni ~la no vi po li ti~ kih par ti ja, za kqu ~e no je da je do {lo vre me da se Pe tro va ra din sta vi is pred po li ti ke i svih in te re sa. J. Z.

NA RAS KR SNI CI BU LE VA RA JA [E TO MI ]A I PA RI SKE KO MU NE

Se ma for ko na~ no prob no pro ra dio

vi {e à le na kva li tet obu }e i ode }e. - Ne kva li tet na obu }a i ode }a su pro blem onih ko ji bi to tre ba lo da kon tro li {u. Za ova kvo sta we na tr ì {tu ni su kri vi tr gov ci, ne go oni ko ji su to do zvo li li, a to su „Ju go in spekt„ i dr à va. Sve dok se nad le `ni ne po za ba ve ovim pro ble mom i da qe }e bi ti ta ko - na gla sio je Pa po vi}. N. R.

Se ma for na ras kr sni ci Bu le va ra Ja {e To mi }a i Uli ce Pa ri ske ko mu ne pu {ten je ju ~e u prob ni rad, od no sno ukqu ~en je na trep ta~. Iz Za vo da za iz grad wu gra da ka `u da }e se ma for bi ti pu {ten u re do van rad za ne ko li ko da na, a do ta da mo le gra |a ne da obra te pa `wu na no vo po -

sta vqe nu sa o bra }aj nu sig na li za ci ju. Ka `u da }e po sta vqa we se ma fo ra omo gu }i ti bez bed ni je i efi ka sni je od vi ja we sa o bra }a ja na ovoj iz u zet no fre kvent noj ras kr sni ci, na ko joj su se ~e sto de {a va li ude si. Iz vo |a~ ra do va je Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Put”. G. ^.

GRAD ]E BI TI [I RO KE RU KE

Pr voj no vo go di {woj be bi 100.000 di na ra Pr voj be bi ro |e noj u 2012. go di ni u no vo sad skom po ro di l i { tu grad }e do d e l i t i 100.000 di na ra, na ja vi la je za na{ list na ~el ni ca grad ske upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu Ve ra Gr ka vac. - Uslov za do bi ja we ovog po klo na je ste da ro di te qi be be ima ju pre bi va li {te u No vom Sa du, od no sno bo ra vi {te, uko li ko su ro di te qi ra se qe na li ca sa Ko so va i Me to hi je. Osta lim be ba ma ko je se ro de 1. ja nu a ra u 2012. go di ne u No vom Sa du grad }e upla ti ti jed no krat nu nov ~a nu po mo} u iz no su od 50.000 di na ra - is ta kla je Gr ka vac.

Pre ma we nim re ~i ma, ova no vac bi }e upla }en na ra ~une ro d i t e q a pre k o Po -

{tan s ke {te d i o n i c e i to ~im maj ke do bi ju re {e we od upra ve. Q. Na.

U SU BO TU I NE DE QU U FTN-u

Mla di ma po ka zu ju put do po sla Dvo dnev ni edu ka tiv ni do ga |aj „Ka ko do po sla” u or ga ni za ci ji „EESTEC LC„, bi }e odr `an u su bo tu od 11 do 15 sa ti i u ne de qu od 10 do 15 sa ti u pro sto ri ja ma Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Pro je kat pod ra zu me va obu ku mla dih za pla ni ra we ka ri je re, pi sa we rad ne bi o gra fi je, sa sta vqa we mo ti va ci o nog pi sma, po na {a we na raz go vo ru o za po sle wu, kao i stu pa wa u kon takt sa po slo dav ci ma.

Do ga |aj }e bi ti re a li zo van u sa rad wi sa Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we ko ja }e kroz raz li ~i te ob li ke tri bi na i ra di o ni ca u di rekt nom do di ru sa mla di ma od go vo ri ti na sva wi ho va pi ta wa. Cen tar za is tra `i va we i edu ka ci ju TIM }e ta ko |e bi ti za du`en za ra di o ni ce. U~e {}e je bes plat no, ali broj me sta je ogra ni ~en. A. L.

VEK I PO OD SMR TI PA TRI JAR HA RA JA ^I ]A

Pa ra stos i auto bi o gra fi ja Epi skop srem ski Va si li je sa sve {ten stvom slu ì }e da nas u 18.30 sa ti u Sa bor noj cr kvi u Srem skim Kar lov ci ma pa ra stos po vo dom 150 go di na od smr ti pa tri jar ha Jo si fa Ra ja ~i }a. Po la sa ta ka sni je u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke bo go slo vi je bi }e pred sta vqe na kwi ga „Opi sa ni je ì vo ta pa tri jar ha Jo si fa Ra ja ~i }a” (auto bi o gra fi ja). U pro gra mu u~e stvu ju prof. dr Qi qa na Je re mi}, dr Dra go We go van, di rek tor Ar hi va SA NU u Srem skim Kar lov ci ma @ar ko Di mi}. Vo di teq pro gra ma je je rej mr Jo van Mi la no vi}. U mu zi~ kom de lu na stu pa hor bo go slo va pod upra vom di ri gent ki we Ta ma re Pe ti je vi}. U na stav ku pro mo ci je bi }e pri ka zan do ku men tar ni krat ko me tra `ni film „Pa tri jarh Jo sif Ra ja ~i}” u re ì ji Ja sne Re min. Z. Ml.

SU TRA U KAR LOV CI MA

Pro mo ci ja „Kro vo va” Naj no vi ji, 80. broj ~a so pi sa za kul tu ru, na u ku i umet nost „Kro vo vi” bi }e pred sta vqen su tra od 19 sa ti u ~i ta o ni ci bi bli o te ke „Bran ko Ra di ~e vi}” u Srem skim Kar lov ci ma. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti ~la no vi re dak ci je Da ni ca Vuj kov i Pe ro Zu bac, se kre tar re dak ci je dr Dra go We go van, sa rad nik An |el ko Er de qa nin, li kov ni ured nik \or |e La zi} ]ap {a i glav ni i od go vor ni ured nik „Kro vo va” @ar ko Di mi}. ^a so pis ove go di ne na vr {a va ~e tvrt ve ka po sto ja wa. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda14.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

КОД ТУРИЈЕ ПОМОР РИБЕ ОТРОВОМ ИЛИ НИСКИМ ВОДОСТАЈЕМ

Само бабушка још одолева

ТУРИЈА: Пре два дана мештани Турије приметили су неуобичајено велики број галебова који се спуштају на обалу Великог бачког канала, али и осетили несносан смрад. Узрок томе је огромна количина угинуле рибе која плута каналом. Према речима Ђорђа Клинцова, који има кућу на самој обали канала, угинула риба је углавном деверика, тостолобик и буцов, док, како каже, бабушка још увек одолева и плива у каналској води која је несвакидашње беле боје. - Ово свакако није први пут да се дешава помор рибе. Само ове године се овако нешто дешавало већ два пута, али нико не реагује. Не знам шта би могао да буде узрок, али могу само да претпоставим да долази од великих загађивача из Врбаса, јер у Србобрану више ништа од индустрије не ради, тако да је немогуће да долази одатле - истакао је Клинцов. Са друге стране, Драган Курјачки, председник Еколошког покрета Србобрана каже да је највероватнији узрок помора рибе низак водостај канала. - Према нашим проценама, ниво воде је опао за 30-40 сантиметара. Због слабог прилива воде, канал се, практично, претворио у

бару, па је рибама највероватније нестало кисеоника и масовно су се угушиле - рекао је Курјачки. У ЈВП „Воде Војводине” такође деле то мишљење:

гу упумпати довољно свеже воде у канал”, наводи се у саопштењу „Вода Војводине” и додаје да додатни проблем представљају и загађивачи са подручја Црвенке, Куле, Врбаса и Србобрана који и даље у канал испуштају отпадне воде. ЈВП „Воде Војводине” послало је свим загађивачима обавештење о тренутној ситуацији. Са проблемом су упознате и надлежне инспекције, а обавештење ће бити прослеђено и Сектору за ванредне ситуације МУП Србије. Уколико се оваква хидролошка ситуација настави могуће су и веће последице, каже се у саопштењу ЈВП „Воде Војводине“. Иначе, крајем маја ове ЈВП „Воде Војводине” упозорило године Покрајинска инсве загађиваче на овом подручју спекција за заштиту жи„Лоша хидролошка ситуација, вотне средине утврдила је да је на односно низак водостај Дунава, истом месту угинуло 7.100 јединки проузроковали су помор беле рибе рибе, а анализа воде коју је обавиу каналу ДТД код Турије. У тај део ло ЈВП „Воде Војводине” је покаканала при нормалном водостају зала повећано присуство амонијаДунава пумпама код Богојева уба- ка. Такође, и у септембру је дошло цује се свежа вода. Међутим, због до помора рибе, али овога пута изузетно ниског водостаја Дунава због рекордно ниског водостаја. црпне станице тешко раде и не моМ. Кековић

Дунав и језеро раскинули везу

БАЧКА ПАЛАНКА: Нижи водостај код зграде Капетаније, а ту је иначе мерна летва, није измерен у ово доба године још од 1907. године, кажу у Бачкој Паланци. Ниска вода је највидљивија код мостића, где је каналом заливно језеро Тиквара повезано са Дунавом. Тај канал је давно пресушио, а мерна летва сада стоји само као успомена на време када је Дунав био велик и пунио водом ово језеро. До пре двадесетак дана на другом спојном месту језера и реке, односно код Попова, како Паланчани називају тај део приобаља, вода је из језера истицала у Дунав, јер је неко прокопао канал, како би могао чамцима да прође у реку да пеца. Да би се знало какав овде може да буде водостај, не-

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Pera Dobrinovi}”: drama „Parastos u belom” (19.30) Po zo ri {te mla dih velika sala: „O oru`ju i ~oveku” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „^ongor i Tinde” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Na ta {a Glu mac, Dra ga na Da bi}, Dra ga na Pu {i}, Ma ri ja \e ri}, Mi ro sla va Jo va no vi} iz Novog Sada, Da ni e la Bo ì} iz Beograda, Mi li ca Ko sa ni} iz Beo~ina, Ma ri ja na Bil var ski iz Nadaqa i Ma ri ze la Pan te li} iz êrevi}a, DEÂKE: Ma ri ja @e èq iz Novog Sada, Mir ja na [a ru iz Futoga, Jo va na Bu kvi} i Iva na Maj iz Ba~ke Palanke, Da ni je la Ra di no vi} iz Stepanovi}eva, Gor da na An |e li} iz Pa~ira i Ve sna Do ki}Pe ri ~i} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radojka Ilije Brki} (1907) u 10.30 ~asova, Svetislav Petra Stefanovi} (1939) u 11.15, Lazar Milana Lukaji} (1934) u 12, Qubica Lazara Gligori} (1936) u 12.45, \ur|inka Save Bati} (1932) u 13.30, Mileta Milojice Petri} (1931) u 14.15 i Darinka Du{ana ^u~kovi} (1941) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen @an Budea Kantar (1944) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Sofija Dragutina Drk (1924) u 13 ~asova.

TElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Пресушио канал код мостића

ка посведочи чињеница да када Дунав надође, цео мостић буде под водом, а мерна летва се не види. М. Сџ.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЗАВРШЕНА ТРАФО-СТАНИЦА ЗА ИЗБЕГЛИЧКО НАСЕЉЕ

Кру ше до лац до био стру ју КРУ ШЕ ДОЛ: У сремском селу Крушедол, које припада општини Ириг, јуче је обележен завршетак радова на изград њи електро е нер гет ских обејката у избегличком насељу Крушедолац. Ту су до сада из-

ћити свим нашим грађанима и грађанкама да живе под једнаким условима и да туристичка регија Војводине буде свуда једнако развијена, односно да не буде само Нови Сад високоразвијен, него да то буду и мање средине - ка-

грађене четири куће, а овим је омогућена изградња планираних 90 кућа. - Као друштвено одговорна компанија „Електровојводина” је, сопственим средствима, изградила ову значајну енергетску инфраструктуру, односно мешовити вод дужине 710 метара, нову трафо- станицу и надземну нисконапонску мрежу дужине 806 метара. Врло је важно омогу-

зао је директор „Електровојводине” др Ти хо мир Си мић. Пројекат је вредан око 5,5 милиона динара, а радове је извела „Електордистрибуција” Рума и завршени су за само три и по ме сеца, јер је пројекат већ по стојао, појаснио је директор рум ске „Електроди стрибуције” Жи ва на Ра вић. - Ми из општине смо покренули иницијативу јер смо

Унапређена општинска управа

БАЧ: Општина Бач у партнерству са градом Сомбором реализовала је пројекат „Унапређење људских капацитета у Општини Бач”, чији је основни циљ био унапређење услуга које општинска управа Бач пружа грађанима. Током претходних 15 месеци, у оквиру наведеног пројекта организована је обука за запослене у Општинској управи Бач за рад на рачунару и на тај начин је сертификовано 36 радника са ЕЦДЛ цертификатом. Други вид обуке запослених односио се на приступ ЕУ фондовима у оквиру које је 12 полазника, радника општине Бач, оспособљено за квалитетну припрему предлога пројеката по прописаним ЕУ процедурама. На основу тога припремљена су три пројектна предлога за аплицирање ка фондовима ЕУ. Општина Бач је опремљена и са 25 нових преносивих рачунара, чиме ће бити унапређен рад општинских служби. Завршна конференција у оквиру овог пројекта одржаће се у петак, 16. децембра у „Бизнис клубу” у Селенчи. Пројекат је финансирала Европске унија са сто хиљада евра, а спроведен је уз техничку помоћ Тима за спровођење Exchange 3 програма у оквиру Сталне конференције градова и општина. В. Х.

Божићне приредбе и вашар СЕНТА: У Дому културе у Сенти отворена је божићна изложба Рукотворилачког удружења „Розета”, а богат програм „Божићних свечаности 2011”, одржаће се од 16. до 23. децембра. У свечаној сали Градске куће у петак 16. децембра у 18 сати је концерт и промоција ЦД-а групе „Мечвираг” уз учешће Ерике Крнач, Ане Хајнал и Ервина Жолдоша. Од 17. до 23. децембра од 10 до 18 сати испред Градске куће приређује се божићни вашар. Рукотворилачко удружење „Розета” за децу у неколико наврата уприличиће радионице за израду рукотворина и божићних украса. Божићно такмичење у кувању вина, рибље чорбе и посног пасуља, као избор најбоље ракије медоваче одржаће се 23. децембра од 8 сати, а Мото клуб „Зинтарев” у 13,30 сати на тргу испред Градске куће приређује ручак чији приход је намењен у хуманитарне сврхе. У сали Градске куће у 19 сати приређује се божићни концерт „Порука Витлејема”. М. Мр.

увидели да становници насеља Крушедолац имају великих про бле ма са снабде ва њем електричном енергијом. Свима нама треба да је у интере су да нам млади људи не одлазе у вели ке гра до ве, не го да омогући мо ви сок стан дард живота и у малим срединама – казао је председник Скупштине општине Ириг Вла ди слав Ил кић. Становници Крушедолца су избегла и прогнана лица којима је општина Ириг омогућила ку по ви ну пла це ва по по влашћеним ценама од 40 хиљада ди на ра, док су ку ће изграђене од страних донација. До сада су се струјом снабдевали од фудбалског клуба који се налази у близини, а рачуне за струју је плаћала општинска управа. - Услови живота без струје су били јако тешки. Били смо до сада више без струје, него што смо је има ли, а да би укључили неки већи електрични уређај морали смо да се договарамо са комшијама, а и каблови које смо превукли са стадиона нису били безбедни рекла је На да Ву ке лић, становница Крушедолца. Ј. Антић

sreda14.decembar2011.

ЗРЕЊАНИН, КИКИНДА И НОВИ БЕЧЕЈ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗА ДАТКУ

Ме мо ран дум за еко ном ски раз вој Ба на та ЕЧ КА: Потписивањем Мемо- ски секретар за пољопривреду, рандума о разумевању са Пројек- водопривреду и шумарство Да том одрживог локалног развоја ни ел Пе тро вић, који је присуАмеричке агенције за реконструк- ствовао чину потписивања Мецију и развој (УСАИД), успоста- морандума, најавио да ће овај севљено је партнерство између ло- кретаријат кроз своје програме калних самоуправа у Зрењанину, подржати овакве идеје. Потписници Меморандума наКикинди и Новом Бечеју, али и између компанија, организација и глашавају да су надлежни у Зрецивилних друштава, како би се објединила знања и ресурси и створило повољно окружење за инвестиције и економски развој ових банатских општина. Меморандум о разумевању са УСАИДовим Пројектом у понедељак су у Каштелу „Ечка“ потписали заменик градоначелника Зрењанина Го ран Ка у рић, и председници општина Кикинда и Потписивање меморандума утицаће Нови Бечеј Или ја Во ји - на живот грађана но вић и Ми ли вој Вре ба лов. њанину, Кикинди и Новом Бечеју Вредност петогодишњег пројекта препознали могућност за сарадњу на неколико општинских иније 22 милиона долара. Директорка мисије УСАИД-а цијатива које ће, како је речено, Су зан К. Фриц каже да је реч о утицати на животе грађана и на пројекту намењеном отварању приходе у њиховим заједницама, нових радних места и јачању и укључујући и унапређење туубрзању економског развоја ба- ристичких објеката на Тиси, разнатског региона, док је покрајин- вој пољопривреде, побољшање

ПРЕДСЕДНИК ПОКРАЈИНСКЕ ВЛА ДЕ БОЈАН ПАЈТИЋ У СОМБОРУ

Ка пи тал на ула га ња за европ ски град СОМ БОР: Председник Владе Војводине др Бо јан Пај тић јуче је озваничио завршетак радова на реконструкцији централне градске пешачке зоне у Сомбору. Цео посао на реконструкцији започео је још 2007. године потписивањем Протокола о сарадњи, којим је локална самоуправа на себе преузела обавезе инвеститора, док је финансијски део терета на себе преузео тек формирани војвођански Фонд за капитална улагања. - Покрајинска Влада је, преко Фонда за капитална улагања, у АП Војводину у протеклих неколико година уложила 40 милијарди динара, од чега је у Сомбор уложено чак 2,7 милијарди - казао је Пајтић током обиласка реконструисане централне пешачке зоне у Сомбору. - Из овог извора финансирања у Сомбору смо улагали у градску топлану, водовод, канализацију, студентски дом „Др Зоран Ђинђић” и остале инфраструктурне пројекте, док је у пешачку зону уложено 420 милиона динара, захваљујући чему данас можемо да кажемо да је Сомбор сигурно један од најлепших градова у овом делу Европе - казао је Пајтић, уз опаску да је оволико улагање из покрајинског буџета не само потврда настојања покрајинске владе да очува културно наслеђе војвођанских градова, већ да је и добар сигнал потенцијалним иностраним инвеститорима. Председник локалног парламента, уједно и потпредседник војвођанске Скупштине Си ни -

Покрајински Фонд за капитална улагања пласирао у Сомбор 2,7 милијардe динара

ша Ла зић, захваљујући се покрајинској Влади на разумевању, нагласио је улогу Фонда за капитална улагања Војводине у целом пројекту. - Куриозитет је да је цео пројекат реконструкције само започет још пре двадесет година, али да је тек захваљујући Фонду за капитална улагања он изведен и приведен крају - казао је Лазић.Успешно завршен пројекат је послао двојаку поруку. Не само да је показао да наша локална самоуправа може бити успешан и одговоран партнер у пројектима оваквог обима, већ је и на најбољи начин демантовао критичаре рада локалног парламента, који

је доказао да се у њему може постићи консензус када су у питању најопштијиј интереси града.казао је Лазић. Након обиласка реконструисане сомборске централне пешачке зоне којој је основа главна варошка Улица Краља Петра Првог, председник покрајинске Владе са сарадницима, покрајинским секретаром за финансије Јо ви цом Ђу ки ћем и директором Фонда за капитална улагања Не бој шом Ма лен ко ви ћем, присуствовао је и скромној свечаности у Народном позоришту, током које је изведен и краћи уметнички програм „Сомбор, некад и сад”. М. Миљеновић

РЕФЕРЕНДУМИ УСПЕЛИ У ЧЕТИРИ ОД ПЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА КАЊИШКЕ ОПШТИНЕ

Хор гош без са мо до при но са КА ЊИ ЖА: Изјашњавање грађана за увођење новог самодоприноса на референдумима спроведеним од 18. новембра до 11. децембра на подручју пет месних заједница кањишке општине, успешнио је било у четири, а дебакл је забележен једино у Хоргошу. После Кањиже Хоргош је највећа месна заједница у општини, али се упркос дугог времена за сопровођење референдума одазвала четвртина грађана уписаних у бирачки списак, од којих је само 16 одсто подржало увођење новог петогодишњег самодоприноса. Програмом самодоприноса у Хоргошу је било планирано да се прикупи 96 милиона динара, али после слабог одзива грађана на протеклом референдуму док се поступак не буде могао поново спровести, а то је период од шест месеци, каса МЗ Хоргош остаће без ових прихода. Референдуми су успели у Мартоношу, Тотовом Селу, Трешњевцу и Адорјану. У Мартоношу где је крајем прошле године пропао референдум, руководство Месне заједнице се додатно ангажовало, тако да је

овог пута 52 одсто грађана дало подршку издвајању личног динара, тако да ће се у наредних пет година обезбедити 49 милиона динара за улагања у комуналну инфраструктуру. У Тотовом Селу је на изјашњавање изишло 71 одсто бирача а 64 одсто, што ће према програму омогућити прилив од 10,9 милиона динара, док је у Трешњевцу од 1.591 уписаних бирача на изјашњавање изошло преко 66 одсто и готово 56 одсто подржало увођење самодоприноса у наредном циклусу у врендости 26,4 милиона динара. Најбољи одзив грађана био је у Адорјану где се одазвало 73,5 одсто бирача и за десетогодишњи самодопринос гласало 63 одсто. Занимљиво је да ће у Адорјану поред запослених и пољопривредника на име самодоприноса средства издвајати и ромске породице које немају сталне приходе. За њих је уврђена годишња обавеза обавеза плаћања самодоприноса од 150 килограма пшенице по домаћинству, колико у просеку плаћају и просечна пољопривредна домаћинства са два и по хектара земље. М. Митровић

управљања општинском имовином, као и развој саобраћајне инфраструктуре. Горан Каурић се захвалио УСАИД-у што је препознао Зрењанин као град који има потенцијале, а Илија Војиновић је навео да је учешће Кикинде у овом пројекту велика ствар. - Без обзира на то што смо се у кикиндској општини фокусирали на пољопривреду и обновљиве изворе енергије, Нови Бечеј на туризам, а Зрењанин на спорт, све три општине ће се наћи у сваком од тих пројеката – казао је Војиновић. Председник новобечејске општине Миливој Вребалов истакао је да је та средњобанатска комуна начинила значајан искорак кад је о туризму реч, а да ће јој средства УСАИД-а помоћи да уради мастер план и направи бољу инфраструктуру. Од 2002. УСАИД је, иначе, инве стирао више од 662,5 милиона долара како би се стимулисао економски раст, ојачао правосудни систем и промовисало добро управљање у Србији. Ж. Балабан

ДОБРА ВЕСТ ИЗ „ВОДОКАНАЛА”

Жу та во да ис прав на за пи ће

БЕ Ч ЕЈ: Термоми не рал на истог профила у граду, моћи да вода из атерског бунара у бечеј- користе воду за пиће. ској Улици Уроша Предића код - Колико год да су суграђани старог млина је, по сле више од навикли да конзумирају жуту водва ме се ца, ми кро би оло шки ду, морају бити опрезни. Она јеопет исправна. Ово је вест која сте потврђена као лековита у стиже из ЈВ „Водоканал“, којем смислу лечења неких реуматје по ве ре на уло га кон тро- ских и кожних обољења, те као лисања исправно сти воде из, у мека и благо базна, прија људиБечеју популарно на зва них жу тих бунара. - Резултати по следњих микробиолошких ана лиза воде из артерског бунара код старог млина од 15. и 29. новембра дали су до знања да је вода ми кро би оло шки ис прав на, што је јуче опет потврђено, па смо од мах укло ни ли таблу с натписом упо зо ре ња да је вода микробиолошки неисправна рекла је технички директор ЈП „Водоканал“ мр Све тла на Ко ва чев. Тех нич ка служба овог предузећа извршила је почет ком но вем бра замену дотрајалог Употреба по упутству це во вода и ди ректно спајање бунарске цеви ма који имају повишену желуса изливом на улици и додатну дачну киселину. Међутим, због дезинфекцију, чиме је елими- високог садржаја натријума, не нисано продирање бактерија у погодује особама које имају процевовод. блема с кардиоваскуларним сиВаља имати на уму да је бу- стемом, бубрежним болестима... нар избушен 1939. године и да Управо због тога на сваком бује због дотрајало сти цеви до- нару постоји табла с упутством шло до микробиолошке конта- за шта је вода индикована, ко минације водоно сног слоја, ко- може да је пије и да, генерално ји је бактериолошки био зага- гледано, није препоручљиво да ђен. На сву срећу, квар је успе- се користи у великим количинашно саниран и Бечејци ће опет, ма - појаснила је мр Све тла на као и из прео стала три бунара Ка рабаш. В. Јанков

Пред ста вља ње књи ге о лов ству

КА Њ И Ж А: У Ло вач ком дому у Кањижи представљање књиге „Ловство у Војводини”, об ја вље не у изда њу Култур но-ис тро риј ског дру штва „Пчеса”, приређује се сутра, у 18 часова. О књизи ће говорити профе сор др Зо ран Ри стић са Природно-математичког факултета у Новом Саду и истраживач исто риј ске гра ђе о лов ству Сте ван Пе тро вић из Бачког Градишта, а домаћин је Ловачко удуржење „Капетански рит”. М. Мр.

sreda14.decembar2011.

reporta@e

c m y

dnevnik

VELIKA GU@VA NA [TANDU KOVIQSKOG MANASTIRA TOKOM QUTOG I SLATKOG „RAKIJA FESTA”

Le ko vi to, ali oba ra s no gu

Kako odbiti qubazne doma}ine

ra, proizvodwa rakije je za`ivela po dolasku vladike Porfirija jegarskog za igumana. Manastir je poznat po proizvodwi duweva~e, viqamovke, kajsijeva~e kao i slatkog likera od zelenog oraha. Od eksklu-

zivnih pi}a proizvode stari viwak i rakiju od jabukovog vina „kalvados“ koji le`e u hrastovim buradima bar tri godine. Rakija peku od vo}a iz sopstvenih vo}waka i po recepturi staroj vi{e od 300 godina.

„Divqa ru`a” po receptu Dubrova~ke republike

„Mednica” garantovano najboqe greje

PRE^ANSKA LEKSIKA

ad se ka`e da neko kupus gleda a meso vadi ili, ~ak, da je oti{ao a sarmu probao nije (pesma, ej !), jasan je znak da doti~na persona ne zna {ta je dobro. Jerbo, kupus je povr}e o kojem su pisale najmudrije glave Starog Rima jo{ u 4. veku pre Hrista, a obo`avao ga je i sam Pitagora. Istina, ~uveni Diogen je opomiwao da onaj ko ne zna da se ulaguje velika{ima mora znati da jede prazan kupus. Svejedno, kupus je svoje velike, pitome, glave prvo zavio na obalama Mediterana, a potom se razbokorio {irom sveta, gde je klima makar umerena, mada voli sunce, ali u kombinaciji s dosta vode. Kako bubri i raste

moè se gledati maltene celo leto, najboqe na rasadima u ataru Futoga, kaù – prestonici ove biqke sa za{ti}enom sortom, svetski poznatom, i himnom: Dole kupus, gore nebo / To je Futog, Bog te je.. Prokole (re|e prokule) su glavice kupusa dràne u rastvoru soli i sopstvenog soka ove biqke (solo ili zajedno s ribancem), pa tako fermentirane, uki{eqene pod dejstvom kvasnih gqivica i mle~ne kiseline. Pomenuti stari Rimqani su pripremali kupus za zimu isto soqewem, no i dodavawem sir}eta, ali je ovaj drugi, prirodniji na~in, zvani jo{ i “slovenski”, sada najomiqeniji. Jo{, Rimqani su kupus zvali “brasika”, {to je sada latinsko ime za celu familiju srodnih biqaka (prokole – verovatno od brokuli), a u slovenskim jezicima kupus je kapusta (kao i u ma|arskom), Nemci ga zovu kraut, Englezi kebiy, s tim da nemaju ime za kiseli kupus ve} su ga pozajmili iz nema~kog (sauerkraut).

„Zari}“. Nekada{wi „Povlen“ iz Kosjeri}a, s tradicijom duòm od 60 godina, koji je jedini imao rakiju {qivovicu sa za{ti}enim geografskim poreklom, preuzeo je pre ~etiri godine Milan Zari}. I od we je napravio jednu od najsavremenijih destilerija u jugoisto~noj Evropi. – „Kraqica“, kako smo je nazvali, je rakija koja vi{e vu~e na kowak, i kad smo preuzeli podrum, ponovo smo joj za{titili geografsko poreklo. S ovom rakijom je drug Tito predstaqao na{u zemqu u svetu. Svaka fla{a ima serijski broj i prema rodu vo}waka te godine koje je proizvedena moèmo napuniti odre|eni broj fla{a. Za jednu utro{imo 20 kila malina – kaè Zari}, i dodaje da ova rakija ima zlato iz Slova~ke, Ma|arske, Novog Sada, a izvozi je u Nema~ku, Austriju,

Sloveniju, Ameriku, Kanadu i Australiju. Na {tandu „Uì~ke klekova~e“ predstavqena je rakija s ukusom nane. I wu smo probali, jer reko{e da je lek, i bili su u pravu. Ukus doma}e nane preovladava pa se ja~ina rakije i ne ose}a, a miris se dugo zadràva na nepcima. I ne udara, ni u glavu ni u noge. Neobi~an {tand bio je ukusno ure|eni „Gu{t“, gde smo probali sok od lavande na bazi sirupa, mada je bilo i sirupa od |umbira i anisa. Ipak, najvi{e pa`we, iako na najskromnijem {tandu, zaokupila nam je rakija od ruà. Ta~nije liker, koji obara s nogu. Ne zbog ja~ine, ve} zbog ukusa. A pravi ga porodica Skiba, koja je iz Mostara ratnih godina prebegla u Kova~icu. „Divqa ruà“ je proizvedena od vlastitog nasada ekolo{ki uzgajane „Ro sa Pro van sa“ u parku prirode Powavica. Jednu jedinu ruù je, kako nam je rekao Vasilij Skiba, doneo wegov otac iz Mostara i od we napravio rasad. Pi}e nastalo po staroj recepturi Dubrova~ke republike, poznato i pod imenom „rozolin“, jedinstveno je u Srbiji, mo`da i u Evropi. Kako smo ~uli od vlasnika podruma, ovo pi}e uglavnom se izvozi, i to prili~no uspe{no. A kako i ne bi kad podse}a na slatko od ruà koje su nekad pravile na{e bake. Sem maligana, i cene pojedinih mu~enica znale su da izazovu vrtoglavicu. Sve zavisno i od ambalaè, ali najskupqe su bile fla{e u kutijama s ikonama – do 1.600 evra. Zorica Dragojevi}

GLAVNI BEÊJSKI TRG POGAÂ DOÊKAO 100. RO\ENDAN RUINIRAN

Smr dqi va vo da op ko li la grad

Prokole

ili dug put do pod gre ja ne sar me Prokole mogu da se jedu kao salata, kuvane ili dinstane s raznim mesom, ali ~uvene postaju tek kad se od listova kiselog kupusa (dvadesetak po glavici) pravi svetski delikates – sarma. Dosta jednostavno, pa ipak maltene umetni~ki, mleveno meso s ne{to pirin~a i za~ina, a uvijeno, ~vrsto i znala~ki, u list prokole. Sli~no jelo je dolma, samo je umesto mesa upakovano drugo seckano povr}e i luk. Sarma i dolma su turska jela i imena, od glagola savijati i puniti, a u nekim slovenskim jezicima (~e{kom, recimo) moè se na}i “prepev” po{to tamo sarmi tepaju – golubki – dok u Dalmaciji znaju da kaù i “aramba{i}i”. Sarma se kuva na laganoj vatri, jede s uìvawem i ustima punim hvale kuvarici. Neko najvi{e voli onu podgrejanu, jer: dvaput je dvaput. Kod nas odstupa od orijentalnog originala kad joj se u sok dodaju suva rebra i par~ad kobasica, ve} prema ukusu i buyetu doma}ina. Redu{e se odvajkada takmi~e koja kuva boqu sarmu, a ima i nadmetawa na gigantskom nivou. Poznate su sarme na futo{koj “Kupusijadi” svakog oktobra, a jesenas je u Adi zgotovqeno ~ak 10.000 sarmi, ubeleènih u Ginisovu kwigu rekorda! Kupus je povr}e izvanrednog ukusa ali malokalori~no, te je zato sastavni deo svake zdrave dijete, tim pre {to sadrì dugu listu minerala, za{titnih materija i vitamina. Sok kiselog kupusa, ~uveni raso(l) je prava bomba vitamina C i dokazani lek protiv mamurluka. Bavqewe u kupusi{tu podrazumeva teàk rad (sadwa, zalivawe, okopavawe, brawe...), ali je i to boqe nego dopasti lo{eg dru{tva gde “biju kao vola u kupusu”. Kupusara je o{te}ena, nemarno kori{}ena, kwiga ili sveska, “kupusni list” je pogrdno ime za novine koje niko ne ceni, a u engleskom i ruskom slengu kebiy i kapusta su novac, lova, |enge. Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

o nije pro{etao Poga~om i jekata, ali se i sa malo para moglo pio vode iz ùtog bunara, „na{minkati“ delo poqskog arhikao i da nije bio u Be~eju – tekte Viktora Jackijevi~a. (Inaznaju re}i lokalpatriote, ali ta ~e, Novosa|ani jo{ od 1981. ne mokrilatica vaì ta~no jedan vek! gu se dogovoriti da li je wegovo Jer, kra jem 1911. cen tralni trg najve}e potiske varo{i u nas poprimio je kru`ni oblik i odmah je popularno nazvan „po ga ~a“. Isti na, mewao je zvani~na imena, od Pija~ni, preko Sent I{tvan i Ka ra |or |ev, do Trg oslobo|ewa, ali se neformalni naziv neumitno zadrào. Kako je ve} godinama oronuo varo{ki simbol, koji je pre ravno tri dece ni je do bio ak tu el ni izgled, nikome - ni zvani~no, ni nezvani~no nije padalo na pamet da Centralni varo{ki plac 1911. slavi okrugle ro|endane, a ba{ zdawe SNP remek delo ili obizgodne za sve~arewe. Jeste pokre- ~an bunker, koji je naruìo patinuta inicijativa za rekonstruk- nu vojvo|anske prestonice.) ciju, raspisan i konkurs za idejno Vodeni slapovi oko kru`ne pore{ewe, ali nakon toga ni{ta. zornice i jezerce koje deli izvoIspra`wena op{tinska kasa nije |a~e od publike na trgu amfiteamogla podneti ostvarewe nekih tru, doprinose da u letwem perioprijavqenih megalomanskih produ temperatura bude za pet stepe-

TA TA PO NO VO NA PO PRAV NOM: U no vo sad skom vr ti }u „Ve ve ri ca“ ju ~e je bi lo `i vqe ne go obi~ no: re gru to va ni su ro di te qi da po mog nu svo joj de ci pri iz ra di no vo go di {wih ka pa. Kre a tiv no sti ni je maw ka lo, po tom ci su bi ra li ma te ri jal i de ze ne, dok su sta ri ji ma ve li ko du {no pre pu {ta li ma nu al ni deo kre a ci je. Ne ke ta te, vi de lo se od mah i iz da le ka, odav no se ni su ba vi le sli~ nim po slo vi ma pa su ka pe na de~ jim gla vi ca ma sta ja le tek po ko ju se kun du pre ne go {to bi pa le. Mno gi su, na kon po do sta go di na, mo ra li da se mu ~e na „po D. Kne`i} prav nom“.

ni nià nego na trgu. Ujedno {um vode daje posebnu dra` i ose}aj da trg nikad nije prazan i podse}ao je da je Be~ej s tri strane okruèn vodotokovima. Tako je svojevremeno Jackijevi~ obja{wavao zna~aj slapo va. No, Be ~ej ci su ubr zo za vr nu li slavine i pozornica je prestala da bude centar svih de{avawa. Vremenom je i Be~ej prestao da bude epicentar Potiskog regiona. A te{ko je i tvrditi da je okruèn s tri stra ne vo dom. Jer, meandar Stare Ti se na se ver noj strani postao je izlivna deponija dela in du stri je, ali i divqa deponija sme}a, pa je taj deo biv{eg toka reke s pravom nazvan Mrtva Tisa. I na ju`noj strani Veliki ba~ki kanal, u sastavu hidrosistema DTD, skladi{ti fabri~ke otpadne vode i, po nekim istraìvawima, najzaga|eniji je vodotok Evrope. V. Jankov

Fo to: S. [u {we vi}

amo ma{toviti ili nostalgiji skloni mogu da poveù rakije i mirise najlep{ih slatka i kompota koje bake kuvaju na “smederevcu”, ali je na „Rakija festu“ u Beogradu i to je bilo izvodqivo. Ukusi maline, duwe, kru{ke, trwine i drewine odavno su znani, ali kad iz fla{e zamiri{u zova, cvet gloga, mu{mula i ruà, e to je onda ne{to posebno. Na petom samitu najpoznatije srpske èstine pod sloganom „Quto i slatko“ okupili se brojni izlaga~a iz ~itave Srbije, regiona, ali i Nema~ke i Italije. Jedan od najneobi~nijih {tandova pripadao je manastiru Koviq. Jer navikli smo da monasi proizvode dobro vino, ali rakija je pojam, pogotovo ona koju spravqa bratstvo, {to nakon molitve, sem drugih poslu{awa, brine o momcima navu~enim na drogu i druge poroke. Kako smo saznali od kalu|e-

A na {tandu „Stare rakije“ prvo nam je za oko zapala ambalaà. Rakija od meda, duwe i {umskog vo}a upakovana je u stilizovane ~okawe i zape~a}ena pravim voskom dobijenim iz meda koji se stavqa u „mednicu“. Za taj moderni stajling zaduèna je direktorka i osniva~ firme Tatjana Mileti}. Kako nam je rekla wena Pi-Ar, prvi su na trì{tu s takvim idejnim re{ewem jer su èleli da spoje tradiciju i modernu tehnologiju. Ina~e, na ovom {tandu jedan barmen mu}kao je koktele od mu~enica. Mi smo, reda radi, probali jedan od rakija na bazi meda i {umskog vo}a, koji se sluì kao tekila – s kri{kom limete. Odli~an je, kaù, za zimske dane, pa je na festu bio najtraèniji. Jedna od onih firmi koja se, ~ini se, najozbiqnije bacila na proizvodwu rakije je destilerija

dru[tvo

dnevnik

SU TRA U VLA DI VOJ VO DI NE

Na gra de naj da ro vi ti jim |a ci ma U Vladi Vojvodine sutra }e sve~ano biti uru~ene pokrajinske nagrade najuspe{nijim darovitim osnovcima i sredwo{kolcima i wihovim mentorima. Ove godine Vlada Vojvodine dodeli}e u~enicima iz Pokrajine 37 nagrada za vrhunske rezultate na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu iz nauke, tehnike, umetnosti i sporta. Jo{ devet u~enika dobi}e specijalne pohvale za kontinuirano vi{egodi{we postizawe vrhunskih rezultata, a 120 u~enika dobi}e pohvalnice, koje }e im biti uru~ene u wihovim {kolama u januaru. - Ove godine u~enici }e dobiti po 25.000 dinara, skulpturu Nikole Tesle, rad Ra do va na @dra lea i vredne kwige, a wihovi mentori po 15.000 dinara rekla je pomo}enica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Ta tja na Ba wa nin Pe ji}. Uz ovaj podsticaj talentima, planiramo da slede}e godine formiramo i fond iz kojeg bi kontinuirano pomagali pripreme i odlazak na takmi~ewa. ^lanovi komisije za dodelu nagrada profesor dr Ra de Do ro slo va~ ki s Univerziteta u Novom Sadu i dr Ra di voj Stoj ko vi}, direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ zalo`ili su se za podr{ku kvalitetnom stru~nom usa-

vr{avawu nastavnika, jer, kako ka`u, da bi se darovitost prepoznala i izbrusila potreban je dobro obu~en nastavni kadar. Konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine prisustvovali su neki od ovogodi{wih laureata, a me|u wima bio je i Ste fan Ve qa, u~enik Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ koji se prethodnog dana s Juniorske nau~ne olimpijade u Ju`noafri~koj Republici vratio s bronzanom medaqom. Po wegovim re~ima do rezultata nije te{ko do}i ako se s odabranim nastavnicima radi cele godine i ako postoji zdrava konkurencija, kao u gimnaziji koju on poha|a i naravno ako se dobro organizuje vreme, za {ta je, ka`e, zaslu`na wegova mama. Nastavnica u novosadskoj Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ Na da Vje {ti ca, ~iji su u~enici godinama me|u laureatima, naglasila je da ove nagrade |acima, ali i wihovim mentorima, mnogo zna~e jer i one dokazuju da se trud i rad isplate. Ovogodi{wi donatori nov~anog dela nagrada Vlade Vojvodine su DDO Elektrovojvodina, Erste banka Novi Sad i Gradsko zelenilo Novi Sad, a kwige su obezbedili Izdava~ka ku}a „Prometej“, „Dnevnik“ i Zavod za uxbenike. D. De ve ~er ski

OMLA DIN SKA GRU PA HEL SIN [KOG OD BO RA ZA QUD SKA PRA VA U ZRE WA NI NU

S mla di ma o sek su al noj ori jen ta ci ji Sa zrewaninskom omladinom naro~ito je potrebno razgovarati o pitawu prava na druga~iju seksualnu orijentaciju od heteroseksualne, ocenila je aktivistkiwa Omladinske grupe Helsin{kog odbora za qudska prava Ali sa Koc kar na prijemu kod predsednika Skup{tine grada Zrewanina Alek san dra Mar to na, i naglasila da je ova tema neopravdano zapostavqena zbog uvre`enog mi{qewa da takve osobe ne postoje u banatskoj prestonici. Ona je primetila da je od osnivawa zrewaninske kancelarije Omladinske grupe napravqen zna~ajan pomak u oblasti po{tovawa qudskih prava, ali da bi trebalo jo{ puno toga u~initi. - Od 2008. godine, od kada postojimo, aktivno se bavimo poboq{awem stawa qudskih prava u Zrewaninu i rekla bih da u tome i uspe-

traìvawa pokazala da je stawe u ovoj oblasti poboq{ano, ali da je za ve}i pomak potrebno puno rada i podr{ke. Po wenim re~ima, jo{ jedan od problema na koji zrewaninska kancelarija Omladinske grupe Helsin{kog odbora za qudska prava ukazuje jeste i ugroàvawe prava na sigurnost, odnosno problem prikrivenog nasiqa u {kolama. Aleksandar Marton je istakao da se pri pomenu qudskih prava naj~e{}e misli na prava mawina i ugroènih grupa, koja jesu va`na kategorija, ali da se ~esto u Srbiji i svetu zapostavqaju prava na normalan ìvot i rad. - Naàlost, vidqive su posledice devedesetih godina, kada se ìvelo u neverovatnoj krizi i nema{tini i to vreme se nadovezuje na dana{wicu. Zbog toga se na

Ne to le rant ni sred wo {kol ci Istraìvawe koje je Helsin{ki odbora za qudska prava sproveo od aprila do juna me|u u~enicima sredwih {kola u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu, Kru{evcu, Ni{u i Novom Pazaru pokazalo je da je ~ak 33,9 odsto omladine ekstremno tradicionalno, pri ~emu su devojke skoro pet puta mawe tradicionalne od mu{karaca. Sredwo{kolci mahom tvrde da ne razumeju osobe koje pripadaju LGBT populaciji, pa tako 41 odsto misli da su to bolesne osobe, a oko 62 odsto se ne slaè da osobama istog pola treba dozvoliti da stupe u bra~nu zajednicu i usvajaju decu. vamo, jer nam svake godine dolaze sredwo{kolci, èqni znawa, promena i rada. U posledwih godinu dana bavili smo se ukazivawem na zaostatke devedesetih godina i li~nostima iz tog doba, koje su i danas aktuelne, ali su wihova dela zaboravqena. Drugi deo godine posvetili smo borbi za prava druga~ije seksualno orijentisanih osoba, kada smo zagovarali i Paradu ponosa, koja se, na àlost, nije desila. Na taj na~in smo èleli da ostvarimo senzibilitet mladih qudi na razli~itost – objasnila je Alisa Kockar, dodaju}i da su is-

svim nivoima mora raditi na po{tovawu qudskih prava, odnosno potrebno je primerom pokazati da se malim sankcijama ili ~ak i ne~iwewem, odnosno zatvarawem o~iju, stvara okru`ewe u kojem }e se kr{ewe qudskih prava ponavqati – naveo je Marton, nagla{avaju}i da }e se konkretnim rezultatima i edukacijom, pre svega mladih qudi, posti}i po{tovawe prava, te da je sa radom potrebno po~eti od osnovno{kolskog obrazovawa, jer se na taj na~in stvaraju qudi spremni za `ivot. @. Ba la ban

sreda14.decembar2011.

OD NA RED NE GO DI NE ZDRAV STVE NE KWI @I CE SE OVE RA VA JU NA [EST ME SE CI

Ne ma mar ki ce bez iza bra nog le ka ra U filijalama i ispostavama Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe po~ela je overa zdravstvenih kwiìca za narednu godinu. Za razliku od ove, u narednoj godini overa za zaposlene i ~lanove wihovih porodica markice zdravstvenog osigurawa vaì}e {est meseci odnosno na kra}i rok ukoliko je u pitawu radni odnos zasnovan na vreme kra}e od pola godine. Pravo na overu zdravstvene kwiìce odnosno na dobijawe markice ima}e zaposleni kod onih poslodavaca koji su do sada uredno izmirivali doprinose. Me|utim, nakon {to je izmewen Zakon o zdravstvenom osigurawu a i usvojen novi Pravilnik o zdravstvenoj ispravi koji je stupio na snagu 3. decembra, uz potvrdu o pla}enom doprinosu od strane poslodavca za dobijawe makrice potrebna je i potvrda o izabranom lekaru. Drugim re~ima, od po~etka naredne godine zdravstvena kwiìca ne}e mo}i da se overi onima koji nemaju izabranog lekara.

Kako svi gra|ani, a procewuje se da je to u~inilo vi{e od polovine, nisu izabrali lekare ima}e problema da od Nove godine dobiju overenu zdravstvenu kwi-

sistemu i oni ne moraju nositi izjavu o izabranom lekaru, ali oni koji to tek sada u~ine treba obavezno da je ponesu kako bi im na {alteru kwiìcu overili. U RZZO napomiwu da pacijenti koji ne èle da izaberu lekara od januara ne}e mo}i da overe zdravstvenu kwiìcu te da }e se wima besplatna zdravstvena po-

da odu do ordinacije odabranog lekara sa overenom kwi`icom, li~nom kartom i formularom o izabranom lekaru koji mogu dobiti od medicinske sestre. Poslodavci koji ne upla}uju redovno doprinose mo}i }e da overe zdravstvene kwi`ice radnicima samo na tri meseca i to uz obavezan dokaz da su uplatu po~eli. Kod nezaposlenih i penzione-

Svi koji su ranije izabrali lekara nalaze se u sistemu i oni ne moraju nositi izjavu o izabranom lekaru, ali oni koji to tek sada u~ine, treba obavezno da je ponesu kako bi im na {alteru kwi`icu overili

`icu. Onima koji jo{ uvek nisu izabrali lekara preporu~uje se da to u~ine do kraja ovog meseca kako u prvoj polovini naredne godine ne bi ostali bez zdravstvene kwi`ice. Svi koji su ranije izabrali lekara nalaze se u

mo} pru`ati samo u hitnim slu~ajevima. Vaqa podsetiti da se izabrani lekar bira na godinu dana i da s wim pacijent potpisuje ugovor koji se automatski produ`ava po isteku tako da oni koji su ga potpisali pre nekoliko godina nemaju razloga da brinu jer se on nalazi se u sistemu zdravstvenog osigurawa. Oni, pak, koji }e to tek u~initi treba

ra nema bitnih izmena kod overe kwiìce. Ina~e, izmena Poslovnika o zdravstvenoj ispravi koji je predvideo obavezu izabranog lekara i smawio vaèwe overe zdravstvene kwiìce na pola godine trebalo bi da obezbedi boqu kontrolu uplate doprinosa za vi{e od 6,9 miliona osiguranika. Q. Ma le {e vi}

PSI HI JA TRIJ SKE BOL NI CE RU I NI RA NE

Bo le sni ka sve vi {e, uslo vi za le ~e we sve go ri Pre vi{e od godinu dana Pokrajinskim ombudsman skrenuo je pa`wu javnosti na poniàvaju}e uslove u kojima su sme{teni i pacijenti i lekari u Specijalizovanoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu i traìo da se hitno donese zakon kojim bi se detaqnije i jasnije regulisao na~in humanijeg i boqeg postupawa sa mentalno obolelim. Tada je ukazano, a prekju~e je to samo ponovio dr Zo ran Stan ko vi}, republi~ki ministar zdravqa, da je objekat u Kovinu u kojem su sme{teni pacijenti davne 1913. godine bio austrougarska kasarna i da ve}ina prozora na ovoj danas specijalizovanoj ustanovi za sme{taj psihijatrijskih bolesnika nije promewen skoro sto godina! Ukazano je da je u toj zgradi sve staro i oronulo jer se u proteklim decenijama ni{ta ili sasvim malo ulagalo, kao i da neadekvatna i restriktivna zakonska regulativa oteàva pravilnu resocijalizaciju pacijenata koji su zavr-

{ili bolni~ko le~ewe u toj ustanovi. Psihijatrijska odeqewa pet op{tih i dve specijalizovane bolnice u Vojvodini: Op{ta bolnica u Subotici, Op{ta bolnica Vrbas, Op{ta bolnica Sremska Mitrovica, Op{ta bolnica Zrewanin, Neuropsihijatrija Op{te

opravdano{}u i na~inom vezivawa uznemirenih pacijenata. Ovako stawe sa sobom povla~i i pitawe mogu}ih zloupotreba onih mera koje mogu dovesti i do kr{ewa prava pacijenata koji i ina~e na specifi~an na~in i u ograni~enoj meri ostvaruju neka od svojih osnovnih qudskih prava.

Cen tar za men tal no zdra vqe u sva koj op {ti ni Broj posteqa u specijalnim bolnicama za psihijatrijska oboqewa ve} je trebao da se smawuje iz godine u godinu. U Ministarstvu zdravqa kaù da dràvna strategija za za{titu mentalnog zdravqa u narednih pet do sedam godina predvi|a otvarawe centara za mentalno zdravqe u svakoj op{tini u zemqi i potpunu transformaciju namene psihijatrijskih bolnica. bolnice u Somboru, Vr{cu i Novom Kneèvcu, ukazao je pokrajinski ombudsman, imaju problema sa nedostatkom odgovaraju}eg pravnog okvira koji se odnosi na postupawa sa pacijentima, naro~ito kada su u nedoumici u vezi sa

Pored poni`avaju}ih uslova u kojima su psihijatrijski bolesnici sme{teni, a iz dana u dan ih je u Srbiji sve vi{e, oni se kako je istakao ministar Stankovi} i ne le~e na pravi na~in pa samim tim su im {anse da ozdrave mawe nego

u drugim dràvama. Naime, ministar je naglasio da se kod nas psihijatrijski bolesnici le~e prevazi|enim metodama i medikamentima koji ne pripadaju savremenoj generaciji lekova. Izlaz iz sada{we situacije, u kojoj se ve} nalazi 5.000 psihijatrijskih bolesnika sme{tenih u specijalizovane ustanove i odeqewa, niko i ne pomiwe. Ranije doneta Nacionalna strategija za le~ewe du{evnih bolesti predvi|a smawewe broja posteqa u psihijatrijskim ustanovama ali ona o~igledno danas u Srbiji nije primewiva, niti }e to uskoro biti. Jer, zbog krize u kojoj ìve gra|ani Srbije ve} dve decenije broj psihijatrijskih bolesnika se drasti~no pove}ava iz godine u godinu. S druge strane, da bi se smawio broj posteqa u psihijatrijskim bolnica uslov je da dràva obezbedi ustanove socijalne za{tite u kojima bi psihijatrijski bolesnici bili sme{teni nakon izlaska iz bolnice, a novca za to nema ni ove, niti }e ga biti narednih godina. Q. Ma le {e vi}

NE ZA VI SNI SIN DI KAT PO LI CI JE NA STA VIO [TRAJK

Sa mo hit ne in ter ven ci je Nezavisni sindikat policije (NSP) nastavio je ju~e {trajk zahtevaju}i poboq{awe materijalnog poloàja policajaca i radnika Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, a u sindikatu navode da je odziv pove}an. - [trajk nastavqamo i sve se vi{e kolega pridruùje. Podràva nas i sve vi{e ~lanova drugih sindkata – izjavio predsednik NSP Ve li mir Bar bu lov. On je dodao i da o~ekuje poziv iz Ministarstva unutra{wih poslova na sastanak s ministrom Ivi com Da ~i }em.

Osnovni zahtevi sindikata su isplata zaostalih putnih tro{kova, dnevnica i jubilarnih nagrada, kao i striktna primena posebnog kolektivnog ugovora za policijske slu`benike. [trajk je po~eo u ponedeqak ujutru, a organizovan je uz po{tovawe minimuma procesa rada, odnosno policajci koji {trajkuju obavqaju samo hitne intervencije i izdaju dokumenta u urgentnim slu~ajevima. Direktor policije Mi lo rad Ve qo vi} izjavio je, povodom stupawa NSP-a u {trajk na podru~ju Srbije, da wegovi saradnici i

Da ~i}: Pi ta we je da li ima pa ra za zah te ve sin di ka la ca Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da nema problem da se sastane s policijskim sindikatom koji je u {trajku, ali da nije siguran da li postoje sredstva potrebna da se ispune wihovi zahtevi. Da~i} ka`e da je i ranije razgovarao s policijskim sindikalcima o raznim problemima, ali da su izdvajawa za policiju iz buxeta unazad nekoliko godina smawewa. On je dodao i da je pove}an deo policijskog buxeta koji odlazi na plate, zbog ~ega je te{ko mogu}e izdvojiti vi{e novca za druge potrebe. on podr`avaju sve {to je u interesu policije. On je podsetio da je NSP reprezentativni sindi-

kat i da je pre par dana, u zakonskom roku, najavio {trajk, {to je „wihovo zakonsko pravo”.

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Uni ver zi tetu u No vom Sadu ju~e je rektor prof. dr Mi r o s lav Ve s ko vi} sve~ano promovisao devetnaest doktora nauka koji su najvi{i nau~ni stepen stekli na fakultetima ovog univerziteta. Najvi{e ih je, ~ak deset, iz raz li ~i tih oblasti tehni~kih nauka, a to su: Ri fat Ali ho xi}, Alek san dar Ku pu si nac, Go ran Ra do sa -

vqe vi}, Vla di mir Ni k o l i}, Mi lo van La za re vi}, Ve sna Jev ti}, Dra gi ca Ran ko vi}, Ma ri na Ku tin, Ele o n o r a De s ni c a i Gor dan Sto ji}. Tako|e, zvawe doktora nauka stekli su i: Mi les Ku ma r e s an (matemati ka), Iva na Be a ra (biohemija) Da ni je la Bo be ri} (informatika), Ve sna Ma ~i} (biologija), Sne `a na Bo `a ni} (istorija), An |el k a La z i} (lin gvi sti ka), Iva na La zi}-Ko wik (filologi ja), Sa w a Go l i j a n in-Elez

(kwi`evnost) i Mir ja na Ni ko li} (psihologija). V. ^.

U Sr bi ji oko 5.000 voj nih bes ku} ni ka Predsednica Udru`ewa vojnih besku}nika Na da Pa vi }e vi} izjavila je da na teritoriji Srbije oko 5.000 vojnih penzionera i ~lanova wihovih porodica mogu da se smatraju besku}nicima.

Ona je navela da je najve}i broj me|u wima slu`io u nekoj od biv{ih jugoslovenskih republika i posedovao je stan ili stanarsko pravo: - U Srbiju smo mogli da do|emo samo nakon {to smo se pismeno odrekli tih stanova, a Srbija je zakonima garantovala da }emo dobiti stan ili pomo}, da bi pod povoqnim uslovima mogli da kupimo stan. Ali od toga se u najve}em broju slu~ajeva nije ostvarilo ni{ta.

crna hronika

sreda14.decembar2011.

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A IZ ME \U SR BO BRA NA I SI RI GA

Dvo je po vre |e no u „pun tu” Zbog neprilago|ene brzine, na putu izme|u Srbobrana i Siriga voza~ „punta“ be~ejskih registarskih oznaka M. L. iz Mile{eva ju~e ujutro je sleteo s puta i tom prilikom zadobio te`ak prelom jo{ neizle~ene noge, dok je wegova trinaestogodi{wa pastorka E. H. slomila obe ruke. M. L. je zadr`an u vrbaskoj bolnici, gde }e ~ekati na ope-

raciju, dok je maloletna E. H., po re~ima wene majke D. L., pu{tena na ku}no le~ewe. Woj je na obe ruke stavqan gips. Od majke i supruge povre|enih E. H. i M. L. saznajemo da je M. L. vozio preko 110 kilometara na ~as na delu puta na kojem je dozvoqena brzina 80 kilometara na ~as. N. J.

UPO ZO RE WE OD BO RA ZA QUD SKA PRA VA VA QE VA

Alar mant no sta we u za tvo ri ma za ma lo let ni ke Stawe u pritvorskim jedinicama, odnosno zatvorima u kojima borave maloletnici, u Srbiji je alarmantno, pre svega zbog neodgovaraju}eg sme{aja, kao i nedovoqne edukacije i vaspitnog programa, poka zu ju re zul ta ti iz ve {ta ja Odbora za qudska prava Vaqevo. U izve{taju je, me|utim, pohvaqeno funkcionisawe tih ustanova koje je, kako se navodi, prvenstveno zasnovano na po`rtvovawu zaposlenih koji rade bez godi{wih i nedeqnih odmora ili u dve smene, kao i po stu pa we po li ci je s ma lo letnim u~iniocima krivi~ih dela. Tim za monitoring, koji je sastavio izve{taj, a koji su ~inili lekar, psiholog, advokat, pravnik i penzionisani

letnih pritvorenika, {to nije u skladu sa zakonskim odredbama”, upozoravaju ~lanovi tima. Oni napomiwu da je u anketi, koja je sprovedena me|u maloletnim pritvorenicima, 62 odsto wih reklo da ne dobija dovoqno hrane i da je neukusna. Daqe navode da pritvorenici nisu obave{teni o svojim pravima, kao i da im se ne poklawa ni pa`wa u smislu edukacije, {to nala`e praksa Evropskog suda za qudska prava. Organizacija i sprovo|ewe zdrav stve ne za {ti te u svim ustanovama zasnovana je vi{e na dobroj voqi i optimizmu zaposlenih. U postupcima s maloletnim prestupnicima u policiji i vi{im sudovima rade osobe ko-

Om bud sman: Tor tu ra ni je si stem ska po ja va – Tortura u Srbiji nije sistemska pojava – ocenio je ju~e zamenik za{titnika gra|ana Milo{ Jankovi}, predstavqaju}i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, koji predvi|a kontinuirani monitoring zatvora, policijskih stanica, psihijatrijskih bolnica, kao i domova za stare. Po podacima Stru~ne slu`be za{titnika gra|ana, 37 zemaqa ima ustanovqene Mehanizme prevencije torture, me|u kojima i 23 evropske zemqe koje su taj posao, kao i Srbija, poverile ombudsmanu. na~elnik slu`be obezbe|ewa, u okvi ru pro jek ta „Qud ska prava maloletnika u pritvoru” tokom pro{le i ove godine, obi{ao je {est pritvorskih jedinica i najvi{e pa`we po sve tio po stu pa wu s pritvorenim maloletnicima, navodi se u saop{tewu vaqevskog Odbora za qudska prava. Jedan od najve}ih problema je neodgovaraju}i sme{taj maloletnika jer ustanove u kojima borave uglavnom ne poseduju potrebne kapacitete, ali ni ka dro ve, na vo di se iz me |u ostalog u izve{taju. „Zbog prevelikog broja pritvorenih lica po srpskim zatvorima, neretko se de{ava da u pritvorskoj jedinici maloletna lica nemaju svoj krevet kao i da nisu odvojena od puno-

je imaju potrebno stru~no znawe i sertifikate, ali se javqa problem kadrovske popuwenosti i ma te ri jal no-teh ni~ ke opre mqe no sti. Ne do vo qan broj i struktura zaposlenih je problem i u ustanovama za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Kada je u pitawu rad policije s maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i maloletnicima o{te}enim u krivi~nom postupku, nije uo~eno siste mat sko kr {e we qud skih prava. „Nema velikih odstupawa od zakonskih propisa kada su u pitawu maloletnici li{eni slobode, te se mo`e oceniti da je rad policije najboqe organi zo van u si ste mu ma lo let ni~kog pravosu|a”, navodi se u izve{taju. (Ta njug)

dnevnik

c m y

SOM BOR SKA PO LI CI JA PRED STA VI LA RE ZUL TA TE RA DA

Uspe {no ra sve tqa va ju kri vi~ na de la Ako se sudi po vrlo konkretnim statisti~kim podacima, somborska policija, koja je ve} nekoliko godina u samom vrhu po uspe{nosti u Ministarstvu unutra{wih poslova, nastavqa da ni`e dobre rezultate s kojima se javnost upoznala na ju~era{woj konferenciji za medije Policijske uprave Sombor. Uz Sombor, ova uprava pokriva i op{tine Apatin, Kula i Oxaci. – Sagledavaju}i relevantne pokazateqe, na{a policijska uprava je i ove godine bila na visini zadatka, dok su weni pripadnici ostvarivali dobre rezultate – ustvrdio je prvi ~ovek somborske policaje Sa{a Dmitra{inovi}. – Odeqewe kriminalisti~ke policije je ne samo nastavilo postoje}i trend uspe{nog rasvetqavawa krivi~nih dela ve} je delovawem u segmentu borbe protiv privrednog kriminala po ko zna koji put i ove godine dokazalo da na Zapadu Ba~ke nema nedodirqivih kada je ova vrsta kriminala u pitawu. Po Dmitra{inovi}evim re~ima, punom i konstantnom primenom savremenih re{ewa koja

Sa {a Dmi tra {i no vi} sa sa rad ni ci ma

je omogu}io novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju nastavqen je trend smawewa saobra}ajnih nezgoda. U svetlu ~iwenice da su za proteklih 11 meseci policijski slu`benici u Somboru izdali gra|anima ~ak 28.000 biometrijskih li~nih karti i 21.000 putnih isprava, ~elnik somborske policaje je najavio i novi na~in zakazivawa termina za izdavawe li~nih dokumenata.

– Za razliku od drugih sredina, zahvaquju}i dobroj organizaciji i samopregoru na{ih radnika, `iteqi ~etiri op{tine koje operativno pokriva Policijska uprava u Somboru nisu morali da no}i provode u redovima ve} su im li~na dokumenta uru~ivana relativno brzo. U slede}oj, 2012. godini, nakon nabavke i instalisawa novog softverskog paketa, na{im sugra|anima }e biti omogu}eno da

termine za izradu novih li~nih dokumenata ugovaraju i putem interneta, {to }e, nadamo se, u potpunosti ukinuti bilo kakvo ~ekawe na ovu proceduru – izrazio je nadu Dmitra{inovi}. On je upozorio na neprihvatqivu i sve u~estaliju pojavu da po~inioci krivi~nih dela nasr}u na pripadnike policije. – Naàlost, u proteklih 11 meseci imamo i oko 30 krivi~nih dela po~iwenih na {tetu pripadnika PU Sombor, prilikom kojih je na{ih 20 kolega i telesno povre|eno, {to je sa stanovi{ta pravne dràve potpuno neprihvatqivo. Somborci vrlo dobro znaju da wihova policijska uprava nema nikakav problem s tim da procesuira i vlastite pripadnike, ukoliko prekora~e slu`bena ovla{}ewa i postupaju mimo policijske etike, da je nekoliko posledwih godina istinski servis gra|ana i upravo zbog toga o~ekujemo i od ostalih dràvnih organa da se ozbiqno pozabave onima koji sebi „dozvoqavaju“ da nasr}u na policiju tokom wenog slu`benog postupawa – upozorio je Sa{a Dmitra{inovi}. M. Mi qe no vi}

IS TRA GA O TU @BI KO JU JE GE NE RAL ACO TO MI] POD NEO PRO TIV ZA ME NI KA TU @I O CA ZA RAT NE ZLO ^I NE BRU NA VE KA RI ]A

Od bra na pri lo `i la do ka ze o ko ji ma To mi} tre ba da se iz ja sni Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu ju~e je po~ela istraga po privatnoj tu`bi za klevetu koju je nekada{wi na~elnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije penzionisani general Aco Tomi} podneo protiv zamenika tu`ioca za ratne zlo~ine Bruna Vekari}a zbog tvrdwi izre~enih u emisiji „Problem” RTV „Studio B„ 15. novembra pro{le godine, koje impliciraju da je Tomi} „navodno iskoristio svoje poznanstvo s Vojislavom Ko-

Bru no Ve ka ri} i An te Bo {ko vi}

{tunicom ili ga na neki na~in ucenio da izbegne krivi~no gowewe u slu~aju skrivawa Mladi}a”. Povodom navoda Tomi}eve tu`be, ju~e je istra`nom sudiji iskaz dao tuèni Bruno Vekari}, a wegov advokat Ante Bo{kovi} je nakon toga, ispred beogradske Palate pravde, novinarima rekao da su istovremeno sudu dostavili veliki broj dokaza. – Smatramo da je tu`ba sama po sebi veoma apsurdna, a i da ciq te tu`be nije Bruno Vekari} nego Tuìla{tvo za ratne zlo~ine, jer je poznato da Tuìla{tvo vodi postupak protiv Ace Tomi}a kao osumwi~enog za skrivawe ha{kog optuènika Ratka Mladi}a. Ovakva tu`ba ima za ciq da stopira postupak i da se uti~e na daqi ishod – izjavio je novinarima advokat Ante Bo{kovi}. Ovu ocenu on je obrazloìo svojim

mi{qewem da „drugi ciq ne postoji jer je tu`ba sama po sebi tako koncipirana da iz we ne proizlazi nijedan dokaz da je Bruno Vekari} u~inio bilo kakvo krivi~no delo“. – Ina~e, postupak za skrivawe Mladi}a, odnosno deo, poti~e od 2006. godine, kada je prvi put stavqen zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Tomi}a, koji je na neki na~in prekinut i ponovo je aktuelizovan. Tu`ba predstavqa poku{aj Ace Tomi}a da se postupak privede kraju u wegovu korist, ali vide}emo kakva }e odluka biti daqe po tom pitawu – naveo je Bo{kovi}. Proceniv{i da bi se istra`ni postupak po Tomi}evoj tu`bi za klevetu mogao zavr{iti za dva-tri meseca, advokat Bo{kovi} je napomenuo da Aco Tomi} ju~e nije dao izjavu. – Mi smo prilo`ili brojne dokaze o kojima bi on trebalo da se izjasni i onda }e biti zakazano wegovo saslu{awe – kazao je advokat Bo{kovi}. Penzionisani general Aco Tomi} i wegov pravni zastupnik advokat Goran Petronije-

Aco To mi} ju ~e u su du

vi} nisu `eleli da daju izjave za medije. Kako je ranije obelodaweno u javnosti, general Tomi} je uz tu`bu predao disk sa snimkom citirane izjave, te istakao zahtev da sud nalo`i ~itawe budu}e presude u istoj emisiji, u istom terminu. J. J.

NA KON VAN DA LI ZMA U KRA GU JEV CU

Na |en ukra de ni go ri o nik, za lo po vi ma se tra ga Kragujeva~ka policija je prona{la ukrasni bronzani deo gorionika koji je 11. decembra ukraden sa spomen-obele`ja „Ve~ni plamen slobode” ispred muzeja „21. oktobar” u [umaricama, u Kragujevcu. Po navodima policije, ukradeni predmet prona|en je na {irem podru~ju Spomen-parka i ju~e je vra}en muzeju. Policija je istakla da je predmet prona|en „nakon preduzetih opse`nih mera” i u saradwi s gra|anima. Policija intenzivno radi na pronala`ewu izvr{ioca ovog krivi~nog dela, dodaje se u saop{tewu. Umetni~ko delo od bronze vredno 250.000 dinara prona{ao je penzioner koji svakog ju-

„Ve~ ni pla men” po sle ju ~e ra {weg vra }a wa go ri o ni ka

tra {eta ovim delom parka. Gorionik se nalazio na sredini puta tako da se pretpostavqa da su ga kradqivci tokom no}i vratili, jer su se upla{ili policijske potrage. Penzioner B. L. je odmah, mobilnim telefonom, pozvao policijsku patrolu da do|e i odnese gorionik u stanicu. Vr{ilac du`nosti direktora Spomen-parka „21. Oktobar” Zlatko Milojevi} zahvalio je policiji na brzom pronala`ewu ukradenog predmeta koji, prema wegovim re~ima, nema veliku materijalnu, ali ima veliku simboli~nu vrednost za gra|ane Kragujevca i celu zemqu. - Muzej nije u mogu}nosti da postavi video-nadzor, ali }e

preduzeti druge mere radi za{tite spomenika - rekao je Milojevi}. Mesingani gorionik sa spomenika „Ve~ni plamen„, teàk 30 do 50 kilograma, ukraden je pro{le nedeqe, izme|u petka i subote. Taj spomenik postavqen je 1978. godine, a plamen je te godine u oktobru upalio predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Goreo je samo kratko nakon toga zbog nedostatka novca za odràvawe. Ministarstvo kulture Srbije ove je godine finansiralo popravku obele`ja u Kragujevcu, a ministar kulture Predrag Markovi} je povodom obeleàvawa 70 godina od streqawa civila u [umaricama 21. oktobra ponovo upalio „Ve~ni plamen„.

CRnA HROnikA

dnevnik

JU ^E U BE O GRA DU

Uhap {en di rek tor FK „No vi Pa zar” U Beogradu je ju~e uhap{en direktor Fudbalskog kluba „Novi Pazar” Bo jan R. zbog finansijskih malverzacija, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Bojan R. se tereti da je podizao kredite tako {to je stavqao pod hipoteku objekte koji nisu u wegovom vlasni{tvu, navode u MUP-u.

PRI VE DEN MA LO LET NI IZ GRED NIK

Pet na e sto go di {wi No vo sa |a nin s 58 kri vi~ nih pri ja va Pripadnici kriminalisti~ke policije li{ili su slobode petnaestogodi{weg Novosa|anina pod sumwom da je po~inio {est razbojni{tava i drsku kra|u. Osim ovih se dam kri vi~ nih de la, pro tiv ovog ma lo -

let nka pod ne ta je 51 kri vi~ na pri ja va. Osumwi~eni je kasno sino} priveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. M. V.

SVE U^E STA LI JE OBI JA WE AUTO MO BI LA U NO VOM SA DU

„Za sta ve” opet na me ti lo po va

Tokom prethodnog vikenda novosadska policija je imala pune ruke posla, pogotovo kada su u pitawu kra|e. Nekoliko lica je zate~eno na izvr{ewu ili neposredno nakon izvr{ewa dela kra|e ili te{ke kra|e i protiv wih }e biti podnete krivi~ne prijave. Policija je u petak uve~e zatekla Novosa|anina Mi wu T. (1982) u kra|i bakarnih oluka s jedne ku}e u Partizanskoj ulici, a nekoliko sati kasnije, oko 23 ~asa, uhvatila je Dra go qu ba V. (1964), neposredno po{to je u Ulici Miroslava Anti}a provalio u „jugo” iz kojeg je ukrao komplet za prvu pomo}. Naredne no}i, oko dva sata, policija je dovela u slu`bene pro-

storije Bo `u K. (1963) iz Koviqa i Ve li bo ra B. (1983) iz Busewa, osumwi~ene da su na Bulevaru oslobo|ewa obili „zastavu 101”, iz koje su ukrali prvu pomo}, protivpo`arni aparat i sijalice. Nekoliko sati kasnije, policija je prona{la i Jo va na B. (1983) iz Apatina, koji se tereti da je iz „juga”, parkiranog u Dimitrija Avramovi}a, ukrao prvu pomo} i sajlu za vu~u. U nedequ, na Somborskom bulevaru, pri izvr{ewu krivi~nog dela uhva}eni su Da niel T. (1981) i Mir ja na V. (1968) iz Novog Sada dok su istakali gorivo iz jednog „fijata”. N. P}

TO KOM ZIM SKE PA U ZE HA [KOG SU DA

Si ma to vi} na pri vre me noj slo bo di Pretresno ve}e Ha{kog tribunala prihvatilo je ju~e zahtev da biv{i pomo}nik na~elnika Slu`be dràvne bezbednosti Srbije Fran ko Si ma to vi} bude privremeno pu{ten na slobodu od 16. decembra ove godine do 5. januara idu}e, tokom zimske pauze u radu suda. Po saop{tewu Tribunala, dràva Srbija mora da obnovi svoje garancije koje se odnose na Simatovi}a do 16. decembra i obezbedi po{tovawe striktnih pravila Tribunala za pu{tawe optuènih lica na privremenu slobodu. Po tim pravilima, optuèni }e u Beogradu boraviti

pod strogim merama nadzora za koji su nadle`ne vlasti Srbije i mora}e da se svakog dana javqa u policijsku stanicu. Striktno mu je zabrawen kontakt s medijima ili s bilo kim, osim advokatom odbrane. Franko Simatovi} i Jo vi ca Sta ni {i} se terete za zlo~ine koje su od 1991. do 1995. godine po~inile policijske i paravojne jedinice pod wihovom kon tro lom u sklo pu ostva re wa ci qa udru `e nog zlo~ina~kog poduhvata – etni~kog ~i{}ewa velikih delova Hrvatske i BiH. (Ta njug)

HAP [E WE U BA WI KO VI QA ^I

Li si ce zbog kri jum ~a re wa qu di Pripadnici kriminalisti~ke policije uhapsili su Dra ga na B. (56) iz Bawe Koviqa~e zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dràvne granice i krijum~arewa qudi, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Loznica. Postupaju}i po nalogu istra`nog sudije Osnovnog suda u Loznici, pripadnici policije su, kako je navedeno u saop{tewu, prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumwi~enog, zatekli vi{e dràvqana Avganistana bez odgovaraju}ih dokumenata. Draganu B. je odre|eno zadràvawe do 48 sati, nakon ~ega }e, uz

krivi~nu prijavu, biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Loznici. Iz policije su najavili da }e krivi~ne prijave podneti i protiv Ra den ke G. (42) i Dra ga na M. (19) iz Bawe Koviqa~e, tako|e zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Prilikom kontrole objekata, ~iji su vlasnici Radenka G. i Dragan M., zate~eni su strani dr`avqani iz Avganistana i Irana, ~iji boravak, kako je navedeno, nije prijavqen nadle`nim organima. (Ta njug)

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU HOR GO[

Spre ~en {verc na ki ta i yem pe ra Na grani~nom prelazu Horgo{ spre~eni su poku{aji krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski” nakita, vrednog vi{e od 400.000 dinara, i unikatnih xempera, procewenih na oko 300.000, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Na ulazu u Srbiju, prilikom redovne kontrole, me|u li~nim stvarima u prtqa`niku automobila nema~kih registarskih oznaka otkriveno je vi{e od 60 „svarovski” ogrlica, lan~i}a, narukvica, prstewa, min|u{a i privezaka. Vrednost nakita procewena je na 444.000 dinara. (Ta njug)

sreda14.decembar2011.

NA PRED LOG RE PU BLI^ KOG TU @I LA [TVA, DA NAS U USTAV NOM SU DU SR BI JE

Jav na ras pra va o za bra ni „Obra za”

U Ustavnom sudu Srbije danas }e biti odràna javna rasprava o predlogu Republi~kog javnog tuìla{tva za zabranu Udruèwa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz”. Na javnu raspravu su pozvani predstavnici Republi~kog javnog tuìla{tva, Udruèwa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz”, Ministarstva pravde, za{titnika gra|ana Republike Srbije, kao i predstavnici stru~ne javnosti, objavqeno je na sajtu Ustavnog suda. Republi~ki javni tuìlac Slo bo dan Ra do va no vi} je 25. septembra 2009. podneo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada udruèwa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz” i Pokreta „1389” zbog delovawa usmerenog na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih qudskih i mawinskih prava ili izazivawe rasne, nacionalne i verske mr`we. Tuìla{tvo je uo~ilo da su, kako stoji u predlogu, organizacije „Obraz” i „1389” uzro~nici brojnih incidenata, kojima su wihovi pripadnici na razne na~ine povre-

|ivali Ustavom garantovana qudska prava. Predlog se zasniva na ~iwenici da, uprkos proklamovanoj toleranciji u dru{tvu, izjave i radwe koje preduzimaju ~lano-

vih pojedinih ~lanova i zabranu rada ovih organizacija. U predlogu su navedeni dokumenti „Obraza” koji imaju statutarni karakter i pojedina~ni incidenti u kojima su u~estvo-

Udru è wa „SNP 1389” i „Na {i” U Ustavnom sudu Srbije 22. juna odràna je javna rasprava o predlogu za zabranu rada Pokreta”1389”, ali je naknadno Tuìla{tvo 18. oktobra povuklo taj predlog i istog dana podnelo novi zahtev kojim traì zabranu udruèwa „SNP 1389” i „Na{i” iz Aran|elovca. Ustavni sud je 5. novembra saop{tio da je obustavio prethodni postupak i pokrenuo novi po predlogu Tuìla{tva kojim se traì zabrana rada ta dva udruèwa, tako da su ovi predmeti razdvojeni. vi „Obraza” i „1389” predstavqaju si stematsko i kon se kventno ugro àvawe slo bo de opredeqewa qudi po raznim osnovama i poziv na uspostavqawe to tali tar nog, umesto demo kratskog dru{tva. Po predlogu Tuìla{tva, u slu~aju delovawa „Obraza” i „1389” javqaju se i novi oblici nasilnog istupawa, ko ji zahtevaju stroù osudu aktivnosti wiho-

vali ~lanovi tog udruèwa, uz napomenu da su neki izvr{eni zajedno s aktivistima „1389„ koje „karakteri{e netolerancija, iskqu~ivost i netrpeqivost”. Odluka Ustavnog suda u ovom slu~aju bi bila jasna poruka da neustavna i nezakonita delatnost ovih organizacija i wihovih ~lanova ne}e biti tolerisana u na{em dru{tvu, naveo je dràvni tuìlac.

Vo|a „Obraza”, student teologije Mla den Ob ra do vi} (31) je u postupku pred Vi{im sudom u Beogradu 20. aprila nepravosna`no osu|en na dve godine zatvora zbog organizovawa nereda u Beogradu tokom „Parade ponosa„ 10. oktobra 2010. godine, a wegovi saradnici Da mir Gr bi} i Kr sta Mi lo va no vi} na po godinu dana zatvora. Tada je u neredima povre|eno vi{e od 140 qudi, od kojih 124 policajca, a pri~iwena je i velika materijalna {teta. Obradovi}u se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu sudi i za izazivawe mr`we i {irewe diskriminacije prema osobama homoseksualnog opredeqewa pred otkazanu „Paradu ponosa„, koja je trebalo da bude odr`ana septembra 2009. Na po~etku su|ewa u julu, Obradovi} je negirao da je svojim aktivnostima {irio mr`wu i netrpeqivost prema pripadnicima homoseksualne orijentacije, istakav{i da „Obraz” ne zagovara mr`wu ve} „obnovu duhovnih vrednosti”, i pozvao homoseksualce na pokajawe. (Ta njug)

PRO CES ZA UBI STVO PEN ZI O NER SKOG PA RA NA NO VO SAD SKOM TE LE PU

Okriv qeni pri zna li da su iz ja vqi va li i ne i sti ne Ju~era{wi glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu povodom ubistva penzionera, bra~nog para Josipa Diwe{a (76) i Rozalije Pali} (70), po~iwenog 30. decembra pro{le godine na novosadskom Telepu, nastavqan je saslu{awem prvookrivqenog Alek san dra Slan ka me na ca, zvanog Ce ping (1966) iz Novog Sada i drugokrivqene wegove vr{akiwe Je le ne Di we{ s kojom je bio u vezi u vreme izvr{ewe zlo~ina. Ovo dvoje optuènih po mnogo ~emu va`nom izneli su potupno sukobqene izjave. Zapravo, Slankamenac je ju~e tvrdio da je vi{e puta bio u kontaktu s Jelenom dok je pqa~kao ku}u, a {to se na kraju kobno zavr{ilo. Ona je, po wegovim re~ima, izme|u ostalog, vi{e puta kontaktirala s wim telefonom, {to je okrivqena u potpunosti negirala, ponekad uz {okiran izraz lica. Po svoj prilici, listing telefonskih poziva, koji je najavila da }e nabaviti naredebom predsednica ve}a sudija Zo ra Ja mu {a kov, otkri}e mnogo toga, ali i uticati na odluku o tome u ~ije tvrdwe }e sud vi{e poverovati. Prilikom li{ewa slobode okrivqenog u Jeleninom stanu prona|ena je ve}a koli~ina marihuane, zbog ~ega je Slankamenac dodatno optuèn. – U emotivnom stawu, u kakvom sam bio, prijala mi je Jelenina pa`wa, koja se posebno poja~ala kad je wena wena najmla|a k}erka po~ela da me naziva tatom. Izjave sam u po~etku davao tako da spasem samohranu majku Jelenu, jer sama ve} ostavio jednu ènu s mojim detetom. U prvoj polovini pro{log decembra, Jelena je dobila tre}u unuku, a da bih je se predstavio u lepom svetlu, prodao sam „nokiju„, koju sam dobio od supruge s kojom sam ìveo ranije i s kojom ima k}erku. Od tada, po~elo je s intenzivnim kori{}ewem alkohola i marihuane do hap{ewa - ispi~ao je optuèni. – Posle proslave u wenom stanu, nismo spavali uop{te, i{li smo da popijemo kafu. Ne znam {ta sam pio i koliko. Nisam u kafani da brojim xointe i pi}e. Uvek sam u {oqi imao 20 do 25 xointa. Tog jutra, tada, pao je wen predlog, odnosno ideja. Ona mi je predloìla da odem u ku}u kod Josipa i Rozalije. U po~etku je to bilo zezawe. Ona je po~ela sve vi-

Ku }a u ko joj je po ~i we no dvo stru ko ubi stvo

{e da detaqi{e i detaqi{e i ja sam krenuo. Objasnila mi je prethodno raspored prostorija i stvari u ku}i i kazala gde je kqu~. Tamo sam ga i na{ao nakon {to sam prekora~io ogradu. Rekla mi je da uzmem novac, nakit i porodi~nu uramqenu fotografiju na kojoj je i ona, koju nisam na{ao pa je kasnije zbog toga pala i kritika. – Bila je frka, trebalo je to {to pre obaviti. Prvo sam kucao. U{ao sam u kuhiwu i seo za sto. Razmi{qa sam da li to da uradim. Sipao sam sebi hladnu kafu iz xezve koju sam zatekao na {poretu. Hteo sam da odustanem. Nazvao sam Jelenu i pitao je da li je sigurna da ovo treba da uradim. Mogao sam da odustanem, ali nisam. Poverio sam joj telefonom da imam dilemu. Ona mi je kazala da to uradim. Sve {to sam uzeo tom prilikom Jeleni sam i predao, a zlatni nakit sam prodao zlatari u Jevrejskoj ulici jer je woj istekla li~na karta. Dok sam tra`io po ku}i vrednosti, bio sam s wom na vezi mobilnim telefonom. Odjednom sam ~uo zatvarawe kapije u dvori{tu Uhvatila me panika. Krenuo sam da be`im ka zadwim vratima, odakle sam i u{ao, jer sam video kroz prozor Josipa na predwim vratima, ali Rozalija je ve} bila u kuhiwi, meni je ona u tom trenutku bila ogromna. Moja reakcija je bila motorna, krenuo sam u spava}u sobu, a ona je po{la za mnom. Pitala me ne{to i vikala, gurnuo sam je, ona je vri{tala, hteo sam da joj za~epim usta, odgurnuo sam je prema krevetu. Uzeo sam ne{to da bih joj za~epio usta. Da li sam je zadavio

ili vezao, kako novine pi{u, ne znam. Borio sam se s tom `enom. Ona je verovatno slabija od mene jer sam visok 192 centimetra, ali borio sam se s wenim vri{tawem.

po~eo da povra}am, hteo sam da ispi~am drugu {ta sam uradio, ali me je Jelena odgovorila. Kasnije smo tro{ili pare na kupovinu svega i sva~ega – hrane, pi}a, garderobe, nakita. To je bilo mnogo kasnije, u po~etku sam hteo da se ubijem sebe ili Jelenu. – Uhap{en sam 1. janura uve~e, kad smo ~ekali Jelenonog zeta da do|e na reprizu proslave Nove godine. Ve} sam bio povukao alkohol i xointom se poslu`io. Ubrzo sam neprijatno iznena|en medijskim lin~om, dok je jo{ postupak bio u fazi istrage. Okrivqna Jelana Diwe{, kojoj je u ovom zlo~inu ubijen svekar, otac wenog pokojnog mu`a, izjavila je ju~e da joj Aleksandar nije rekao koga je ubio, ve} je kobnog dana kazao „Nema{ pojma {ta sam uradio. Zadavio sam nekog pixamom. Boqe za tebe da ne zna{ koga”. – Aleksandar je mogao znati da su Josip i Rozalija dobrostoje}i – kazala je ona. – O tome se pri~alo u ku}i. Nije se me{ao u moj odnos

„ê {aq” ni je po sto jao - Pokojni Jelenin svekar Josip Diwe{, zbog ~ije smrti sam okrivqen, ispao je najve}a `rtva tih slavqa. Taj „~e{aq” za otkqu~avawe vrata, koji sam spomiwao u izjavama u pretkrivi~nom postupku da sam upotrebio radi ulaska u wihovu ku}u da bih uzeo novac, nikad nije ni postojao. Nikad nisam imao tu spravu za otvarawe vrata, nisam je koristio, niti znam da je koristim. Tako|e, nisam nikad ranije ulazio u ku}u gde je po~iwen zlo~in, ali sam video sada pokojne Josipa i Rozaliju kad bih ~ekao Jelenu dok su je ispra}ali na kapiji prilikom poseta – kazao je ju~e optuèni Slankamenac. Bio je haos. Panika. Bubwalo mi je u glavi. Utom, Josip je u{ao na druga vrata, digao je ruke, krenuo ne{to da kaè i pao. Nisam ga ni takao. Po~eo je da trese rukom. Krenuo sam da ga dignem da bih pro{ao, mo`da sam ga {utnuo. Traìo je ne{to rukom, mislio sam – pi{toq. Na kraju se ispostavilo da je krenuo po nitroglicerin u xepu. Nazvao sam Jelenu i rekao joj {ta je bilo. Uzeo sam wihova dva nov~anika, mobilne i nakit, pi{toq i sve poneo u kesi koja je bila pored Josipovog tela. Bio sam u jako velikoj panici. – kazao je Slankamenac na kraju uz suze, i kad se sabrao izustio: – Naseo sam na wenu pri~u a nisam ni{ta dobio otkako sam pritvoren, samo nekoliko pisama, dok ona uìva na sve strane. Izjave o „~e{qu” dao sam da bih je za{titio jer je ona znala gde je kqu~. Posle sam se na{ao s Jelenom i

s Josipom. Ja sam te qude volela. Aleksandra je pogodilo {to pored sve besparice nije imao novca da proslavimo ro|endan moje k}erke tih dana. Marihuana, koja se spomiwe, nije bila za prodaju ve} za na{u upotrebu, ina~e bi je Aleksandar prodao i re{io neke nov~ane probleme. Jeleni Diwe{, koja se brani sa slobode, se ju~e iznenada, posle nekoliko sati, predomislila te nakon pitawa branioca Aleksandra Slankamenca, Ma je Gru ji} izjavila: – Pa dobro, marihuanu, odnosno indijsku konopqu, zate~enu u mom stanu sam ja s k}erkom donela u stan, a ne Aleksandar. Iako se optu`nicom za delo u vezi s ovom drogom do sada tereti Slankamenac. Glavni pretres }e biti nastavqen 7. i 8. februara naredne godine. M. Vu ja ~i}

SPORT

sreda14.decembar2011.

c m y

dnevnik

DANAS U AMFITEATRU SPENSA

Do de la Spar ta ko ve na gra de Sve ~a na do de la na gra de „Jo van Mi ki} Spar tak„ ovo go di {wim la u re a ti ma oba vi }e se da nas u Am fi te ta ru no vo sad skog Spen sa, sa po ~et kom u 13 ~a so va. Ovu na gra du, usta no vqe nu 1967. go di ne, do de qu je Sport ski sa vez Voj vo di ne po je din ci ma i sport skim or ga ni za ci ja ma za vr hun ske re zul ta te i do stig nu }a. @i ri: Dar ko Pa re `a nin (pred sed nik), Jo vi ca Tu la}, Vo ji slav Jo va no vi}, Mi o drag Jo ti}, La zar Kur te{ i Bran ko Vu jo vi}, od ukup no 38 no mi no va nih u se dam ka te go ri ja, iza brao je ovo go di {we la u re a te. G. M.

O pro {lo go di {wem „Dnev ni ko vom” iz bo ru naj bo qih spor ti sta iz re ~e ne su sa mo re ~i hva le

SUTRA U NOVOSADSKOM HOTELU PARK

„Dnev nik” bi ra naj bo qe spor ti ste Voj vo di ne „Dnev ni ko va” tra di ci ja, „Dnev ni ko va”isto ri ja, „Dnev ni ko va” sa da {wost i bu du} nost, „Dnev ni ko v” po nos - sve je to, i jo{ mno go le pog i zna ~aj nog, sme {te no u, slo bod no mo `e mo da ka `e mo, in sti tu ci ju pro gla {e wa naj bo qih spor ti sta AP Voj vo di ne po iz bo ru na {eg li sta. Ma ni fe sta ci ja, ko jom se po no si mo mi i na {i ~i ta o ci i ko joj se sa za do voq stvom oda zi va ju ge ne ra ci je i ge ne ra ci je vr hun -

skih spor ti sta, sport skih rad ni ka i pre ga o ca s pa non skih pro sto ra, 55. put za re dom odr `a }e se u ~e tvr tak (15. de cem bra, 18.30 ~a so va) u no vo sad skom ho te lu Park. I ovo ga pu ta na gra di }e mo naj u spe {ni je u 21 di ci pli ni, za tim }e mo me |u wi ma iza bra ti naj bo qe me |u naj bo qi ma, a kao i ra ni jih go di na do de li }e mo spe ci jal na pri zna wa za po seb na do stig nu }a u obla sti spor ta.

Me |u ak tu el nim spor ti sti ma, tre ne ri ma, klup skim ru ko vo di o ci ma, zva ni ca ma, spon zo ri ma i „Dnev ni ko vim” po slov nim part ne ri ma i sa rad ni ci ma, po seb no me sto na ovoj je din stve noj pri red bi za u ze }e na {i la u re a ti, ne ka da {wi olim pij ski, svet ski, evrop ski, me di te ran ski, dr `av ni {am pi o ni, le gen de ko je su pro sla vi le voj vo |an ski i srp ski sport. B. P.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA DO^EKUJE JUG (19)

Sjaj nim Du brov ~a ni ma se ne pre ti Voj vo di na }e u ~e tvr tom ko lu B gru pe Li ge {am pi o na za va ter po li ste da nas do ~e ka ti eki pu Ju ga iz Du brov ni ka. Iza bra ni ci El vi sa Fa to vi }a su pre dve ne de qe, u tre }em ko lu, u svom Gru `u sa vla da li Voj vo di nu 9:6, a Ni ko la Ja no vi}, Fra no

Pa ro vi ~e tvr tog ko la A grupa Pri mor je - Olim pi ja kos Vu qag me ni - Bu dva. B grupa Voj vo di na - Jug [pan dau 04 - Mla dost. C grupa Se ged - Va {a{ Eger - Par ti zan. D grupa Ja dran HN - Pro Re ko Spar tak Vol go grad - Mar seq Vi }an, Ma ro Jo ko vi}, Pa vo Mar ko vi}, An dro Bu {qe, Nik {a Do bud, Pa u lo Ob ra do vi}, Fra no Ka ra~... su fa vo ri ti za po be du i u ovom du e lu. No, to ne zna ~i da }e se No vo sa |a ni, ko ji u svo jim re do vi ma ima ju {est svet skih ju ni or skih pr va ka, Mar ka Ma to vi }a, Sra |a na Vuk sa no vi }a, Ne ma wu Mat ko vi }a, Ne ma wu Ubo vi }a, Mi lo {a Mi li ~i }a i Vo ji sla va Mi tro vi }a, pre da ti una pred. To ni su u~i ni li ni u Du brov ni ku, a ne }e ni

Ne ma pre da je una pred: Mi lo{ Mi li ~i}

sa da pred do ma }om pu bli kom. Do du {e, iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a na la ze se u mi nus fa zi po sle po ra za u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je od Cr ve ne zve zde, ali je upra vo duel sa jed nom od naj -

bo qih eki pa Evro pe pri li ka da se po dig nu i po ka `u u naj bo qem sve tlu. - Po sle ne u spe ha u po lu fi na lu Ku pa na sta vi li smo da ra di mo i tre ni ra mo jo{ ja ~e, ta ko da

Fo to: F. Ba ki}

sprem ni do ~e ku je mo duel sa Ju gom. Du brov ~a ni su iz u ze tan tim i na la ze se me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u Evro pi. Duel sa wi ma bi }e nam do bra pri li ka da se nad i gra va mo i da vi di mo gde smo

u od no su na je dan ta kav tim. Ne mo è mo obe }a ti po be du u ovoj utak mi ci, ali mo è mo da obe }a mo da }e mo se bo ri ti, jer è li mo da se po ka è mo u {to bo qem sve tlu pred svo jim na vi ja ~i ma.Po zo vam na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i fer i ko rekt no na vi ja ju i po dr è nas u ovoj utak mi ci - re kao je pr vo ti mac Voj vo di ne Mi lo{ Mi li ~i}. - Jug je pr vo kla sna eki pa, pa mo è mo bi ti za do voq ni re zul ta tom iz pr ve utak mi ce. Mi se tre nut no na la zi mo u mi nus fa zi, ali uspo ni i pa do vi su nor mal ni za mla du eku pu ka kva je na {a. Za nas }e ovaj duel sa Ju gom bi ti pri li ka da se opet nad me }e mo sa vr hun skim igra ~i ma, kao i da sva ki na{ igra~ po ku {a da na pra vi ma kar po tez vi {e u od no su na pr vu utak mi cu u Du brov ni ku. Na {i mo tiv i è qa ne do la ze u pi ta we, da }e mo sve od se be u ovom su sre tu. Us pe li smo ma lo da se dig ne mo tre nin zi ma, jer mi sa mo è sto kim ra dom mo è mo sprem ni da do ~e ka mo dr àv no pr ven stvo ko je nas o~e ku je u fe bru a ru - re kao je Ne ma wa Ubo vi}. Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Ju ga igra se da nas u 19 ~a so va (di rek tan pre nos je na RT Voj vo di na 1) na ba ze nu Spen sa, ulaz je slo bo dan, a upra va, igra ~i i tre ner De jan Sta no je vi} po zi va ju na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i po dr è eki pu fer i ko rekt nim na vi ja wem. G. Malenovi}

PARTIZAN U EGERU

Utak mi ca se zo ne Tre ner va ter po li sta Par ti za na Igor Mi la no vi} re kao je da je pred sto je }a utak mi ca ~e tvr tog ko la Li ge {am pi o na pro tiv Ege ra od lu ~u ju }a za pla sman we go vog ti ma u da qe tak mi ~e we. - Utak mi ca je sr ce se zo ne i igra }e mo pod pri ti skom po be de zbog ~e ga smo pred u- ze li sve ko ra ke da se kroz tre na `ni pro ces i ana li ze {to bo qe pri pre mi mo i po be di mo - ka zao je Mi la no vi}. Va ter po li sta Alek san dar Ra do vi} oce nio je da we gov tim u naj bit ni joj utak mi ci u se zo ni mo è do }i do po be de an ga ò va nom igrom ka kvu je pri ka zao u me ~u sa istim pro tiv ni kom u Be o- gra du, ka da je tri jum fo vao sa 9:6. - Ovo je naj bit ni ja utak mi ca u se zo ni i mo ra mo da ide mo na po be du. Utak mi ca }e bi ti dru ga ~i ja od one na Ba wi ci, ali an ga ò va nom igrom mo è mo do }i do po be de - ka zao je Ra do vi}. Par ti zan je u pr va tri ko la Gru pe C za be le ìo jed nu po be du, je dan po raz i je dan re mi, pa bi tri jum fom nad ma |ar skim {am pi o nom imao pri li ku da sam od lu ~u je o pla sma nu me |u naj bo qih osam eki pa Evro pe. Utak mi ca }e se igra ti da nas od 19 ~a so va u Ege ru.

SPORT

c m y

dnevnik

DANAS @REB POLUFINALA KUPA SRBIJE

Voj vo di na do ma }in fi na la Ceremonija `reba parova polufinala kupa Srbije obavi}e se danas u podne u Staroj Pazovi. Selektor ènske reprezentaciej Srbije Suzana Stanojevi} odredi}e rivale u zavr{nici ovog takmi~ewa. Plasman su obezbedili branilac trofeja Partizan, pro{logodi{wi finalista Vojvodina, kao i Crvena zvezda i Borac (â~ak). Propozicije nalaù da se u polufinali igraju dve utakmice, a termini su 21. mart i 11. april naredne godine. Povla{}enih ekipa nema. Sve ~etiri ceduqe sa imenima u~esnika polufinala bi}e u jednom {e{iru. Naizmeni~nim izvla~ewem po dve ceduqe formira}e se parovi, a prvi izvu~eni klub je doma}in u prvoj utakmici.

Ukoliko po zavr{etku drugog me~a svi rezultatski kriterijumi budu izjedna~eni (bodovi, ukupna gol razlika i ve}i broj postignutih pogodaka kao gost) onda se odmah pristupa izvo|ewu penala. Finalna utakmica Kupa Srbije je na programu 16. maja 2012. godine. Novina je da }e mesto odigravawa finala odrediti Izvr{ni odbor FSS na osnovu prijave zainteresovanih klubova i gradova. Rok za podno{ewe kandidature je istekao 30. novembra, a za organizaciju zavr{ne predstave prijavila se samo Vojvodina i grad Novi Sad. Odluka o doma}inu finala treba da bude doneta do kraja ove godine. ^ini se da dileme nema, po{to je Vojvodina jedini zainteresovani klub, pa preostaje jo{ formalna verifikacija kandidature. Z. Rangelov

DANAS I SUTRA POSLEDWE KOLO LIGE EVROPE

Pa ri `a ni za gle da ni u Bra ti sla vu U fudbalskoj Ligi Evrope igra se posledwi liga{ki krug. Danas i sutra na programu su me~evi {estog kola. Do sada su 23 tima izborila plasman u {esnaestinu finala, a jo{ 19 ekipa ima {anse da to pravo izbori u posledwoj rundi. U igri je devet mesta. PAOK, Standard, Hanover, PSV Ajndhoven, Legija, Sporting, Stok, Atletik (Bil-

- Igra}emo otvoreno, poku{a}emo da postignemo {to vi{e golova – najavio je trener Lacija Eduardo Reja. – Mislim da }e nam bilo koja pobeda doneti drugo mesto u grupi, jer te{ko je verovati da }e Vaslui pobediti u Cirihu. Igra~i Vasluija su uvereni u uspeh u Cirihu. U timu Vasluija igraju i trojica na{ih igra~a: Milo{ Pavlovi}, Petar Jovanovi} i Nemawa Milosavqevi}.

Danas Grupa D Ci rih – Va slui La cio – Spor ting 1. Spor ting 2. Va slui 3. La cio 4. Ci rih

5 5 5 5

0 3 3 2

1 1 1 3

8:2 5:6 5:6 3:8

12 6 6 2

Grupa E Di na mo (K) – Ma ka bi (TA) (19) Be {ik ta{ – Stok (19) 1. Sto uk 2. Be {ik ta{ 3. Di na mo (K) 4. Ma ka bi (TA)

5 5 5 5

3 3 1 0

2 0 3 1

Slo van – Salc burg PS@ – Atle tik (B)

1. Atle tik (B) 2. Sal zburg 3. PS@ 4. Slo van

Pri ja ve jo{ tri da na

0 9:4 11 2 10:6 9 1 4:4 6 4 5:14 1

5 5 5 5

4 2 2 0

1 0 1 1

0 3 2 4

9:4 8:6 4:5 2:8

(19) (19) 13 7 7 1

Grupa J Ma ka bi (H) – [al ke Ste a ua – AEK (L)

Duel @iv ka Mi la no va (Va slui) i \i bri la Si sea (La cio)

bao), Metalist, Braga, Atletiko(Madrid), [alke, Tvente, Anderleht i Lokomotiv iz Moskve bezbri`no ~ekaju rasplet, pa wih mnogo ne interesuju dana{wi i sutra{wi me~evi. Tu su jo{ i timovi koji su se preselili iz Lige {ampiona:Porto, Man~ester siti, Man~ester junajted, Trabzon, Ajaks, Valensija, Olimpijakos i Plzen, koji su jedino zainteresovani za `reb koji }e se obaviti u petak u Nionu(13 ~asova). Od dana{wih okr{aja svakako je najzanimqiviji onaj koji se igra u Rimu gde se sastaju Lacio i Sporting. Lacijalima je potrebna pobeda i to ubedqiva, jer ako Vaslui trijumfuje u Cirihu, onda }e rumunski tim u daqe takmi~ewe zbog boqe gol razlike.

- Mislim da smo u prednosti – smatra trener Vasluija Viorel Hizo. – Boqe igramo u gostima nego na doma}em terenu, ako pobedimo siguran sam da prolazimo. Lacio po meni ima mnogo teì posao nego mi. - Interesantan me~ se o~ekuje i u Parizu gde se sastaju Pari sen @ermen i Atletik iz Bilbaoa. Pariànima za prolaz treba i malo sre}e, moraju da pobede [pance, a pri tome Salcburg da igra nere{eno ili da izgubi od Slovana u Bratislavi. - Izgubili smo nepotrebno mnogo bodova, sada drugi odlu~uju o na{oj sudbini – iskren je trener Pari sen @ermena Antoin Kombu. Podrazumeva se da }emo mi pruìti maksimum, no ~iwenica je da nije sve u na{im rukama. G. Kova~

1. [al ke 2. Ma ka bi (H) 3. Ste a ua 4. AEK

5 5 5 5

Obo stra na ko rist

Jedan od xiqeva koji je novo klupsko rukovodstvo Hajduka stavilo pred sebe je zamisao da klub bude matica fudbalskih centara s ekipama iz Sombora, Oxaka, Ba~ke Topole, Crvenke, Vrbasa, preko Srbobrana, sve do Novog Sada. Ve} je uspostavqena saradwa sa ve}inom klubova iz tih sredina, a ju~e je u prostorijama Hajduka to ozvani~eni i sa Srbobranom, ~lanom Novosadske podru~ne lige. Ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi potpisali su direktor Hajduka Dragan Tadi} i predsednik Srbobrana Ostoja Mihoq~i}. - Nastavqamo da {irimo na{u bazu. Srbobran u ovom trenutku, kao i mi letos, `eli da ode bar u ligu vi{e i mi }emo poku{ati da mu pomognemo u materijalnom i stru~nom delu. Ovim sporazumom otvaraju se vrata Hajduka najtalentovanijoj deci iz Srbobrana - rekao je Tadi}. Zadovoqstvo potpisanim govorom nije skrivao predsednik Srbobrana Ostoja Mihoq~i}. - Nama ovaj ugovor puno zna~i, najvi{e zbog dece koju raznorazni me{etari razvla~e na sve strane. Ovako }e svako dete iz na{eg kluba koje to zavredi biti usmereno put superliga{a Hajduka, iz kojeg }e lak{e graditi karijeru. Hajduk }e nam pomo}i u stru~nom i u igra~kom delu da ostvarimo na{ ciq, a to je da Srbobran dovedemo do Srpske lige. Na{a sredina to zaslu`uje - rekao je Mihoq~i}. \. Bojani}

KVALIFIKACIJE ZA SP U FUTSALU

Na {i star tu ju su tra Futsal reprezentacija Srbije otputovala je u La{ko, gde }e od sutra do nedeqe u~estvovati u kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo na Tajlandu 2012. godine. Izabranici Aca Kova~evi}a za rivale }e imati najpre selekciju Moldavije, potom Izraela i na kraju doma}ina Slovenije, a da bi obezbedili bara` potrebno je da osvoje jedno od prva dva mesta.

- Grupa na prvi pogled nije te{ka, Srbija je ispred rivala, ali ne smemo olako da shvatimo turnir, jer nam se niko ne}e skloniti s puta. Najve}i konkurent bi}e nam Slovenci, dok preostale dve selekcije, iako ne spadaju u evropski krem, ne smemo potceniti - smatra selektor Kova~evi}. J. G.

3 2 1 1

2 0 2 2

(21.05) (21.05) 0 10:2 11 3 10:9 6 2 6:10 5 2 3:7 5

Grupa K Vi sla – Tven te Fu lam – Oden ze 1. Tven te 2. Fu lam 3. Vi sla 4. Oden ze

5 5 5 5

3 2 2 1

(21.05) (21.05) 1 1 0 0

0 10:3 10 2 7:4 7 3 6:12 6 4 7:12 3

Grupa L [turm – AEK (A) (21.05) An der leht – Lo k. (M) (21.05) 1. An der leht 2. Lo ko mo ti va 3. [turm 4. AEK (A)

5 5 5 5

5 4 1 0

0 0 0 0

0 13:2 15 1 11:6 12 4 4:11 3 5 5:14 0

Sutra

ISTI^EMO: HAJDUK I SRBOBRAN SARA\UJU

PR VO TIM CI VOJ VO DI NE U PO SE TI [F „FOR CA VOJ VO DI NA” IZ BE O GRA DA: Na ve li ku ra dost naj mla |ih po la zni ka [ko le fud ba la „For ca Voj vo di na” iz Be o gra da, ne ko li ci na pr vo ti ma ca no vo sad skog su per li ga {a upri li ~i la je po se tu ovom ko lek ti vu.Po sle tri jum fa nad Cr ve nom zve zdom, Abu ba kar Ouma ru, Mi ro slav Ste va no vi} i Bra na Ili} ob ra do va li su ma le voj vo di na {e auto gra mi ma i ne iz be `nim za je di~ kim fo to gra fi sa wem.

4 1 1 0

(19) (19)

Grupa F

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@reb za 49. tradicionalni de, a nagradi}emo i najboqe poje}e se u pet kategorija: seniori, Dnevnikovog turnira u malom dince u svim kategorijama. veterani, kadeti, pioniori i fudbalu obavi}emo u petak (12 Turnir }e se igrati po istim mla|i pioniri. sati) u Kafeu Indeksova tribipravilima kao i ranijih godina Prijave za turnir primamo na na \a~kom igrali{tu. Pripet igra~a u poqu i golman, a jedsvakog radnog dana(do petka) u jave }emo primati jo{ sportskoj rubrici Dnevnisvega tri dana, a prve ka (Bulevar oslobo|ewa 81, utakmice odigra}e 21. deprvi sprat, soba 14) od 10 cembra seniori i veterado 14 sati i na ìro ra~un ni u popodnevnim ~asovibroj 340 – 2511 -60 [ahovma. skog kluba “Dnevnik”, a koKako se pribliàva tizacija je slede}a – seniostart turnira, u na{oj reri: 15.000 dinara, veterani dakciji je sve prometnije, 11.000, kadeti: 10.000, pioju~e je stiglo nekoliko niri: 9.000 i mla|i pioniprijava, a od prispelih ri: 8.000 dinara. Informaizdvajamo kadetski tim cije se mogu dobiti i na tePromista, koji je pro{le lefonski broj: 021/480 godine osvojio prvo me6827. sto. Za kadete mogu nastupati Nagradni fond na naigra~i ro|eni 1995. i mlaEki pa Pro mi sta pro {le go di ne tri jum fo va la {em turnir najve}i je u |i, za pionire 1997. i mlau kon ku ren ci ji ka de ta Fo to: F. Ba ki} Srbiji, najboqi tim dobi|i, a za mla|e pionire ro}e 400.000 dinara, pod uslovom da nu ekipu sa~iwavaju deset fudba|eni posle prvog januara 1999. gose prijavi oko stotinak ekipa. lera. Ekipe za svaku utakmicu dine. Kod veterana ostaje po staNov~ana nagrada pripa{}e i najmogu prijaviti novih deset igrarom - na turniru mogu nastupiti boqem u konkurenciji veterana. ~a, s tim {to jedan fudbaler ne igra~i koji na dan utakmice imaNajmla|i }e dobiti robne nagramoè da igra za dve ekipe. Igraju 35 godina. G. K.

sreda14.decembar2011.

Grupa A PA OK – Ru bin [a mrok – To ten hem 1. PA OK 2. Ru bin 3. To ten hem 4. [a mrok

5 5 5 5

3 3 2 0

2 1 1 0

(19) (19)

0 9:5 11 1 10:4 10 2 5:4 7 5 4:15 0

Grupa B Ha no ver – Vor skla Ko pen ha gen – Stan dard 1. Stan dard 2. Ha no ver 3. Ko pen ha gen 4. Vor skla

5 5 5 5

3 2 1 0

2 2 2 2

0 1 2 3

(19) (19) 8:1 6:5 5:8 3:7

11 8 5 2

Grupa C Ha o poel (TA) – Le gi ja PSV – Ra pid (Bu) 1. PSV 2. Le gi ja 3. Ha poel 4. Ra pid

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

(19) (19)

0 11:4 13 2 7:7 9 3 8:9 4 4 4:10 3

Grupa I Udi ne ze – Sel tik Atle ti ko – Ren 1. Atle ti ko 2. Udi ne ze 3. Sel tik 4. Ren

5 5 5 5

3 2 1 0

(21.05) (21.05) 1 2 2 3

1 1 2 2

8:3 5:6 5:6 4:7

10 8 5 3

Frupa G AZ Alk mar – Me ta list (21.05) Austri ja (B) – Mal me (21.05) 1. Me ta list 2. AZ Alk mar 3. Austri ja 4. Mal me

5 5 5 5

4 1 1 0

1 4 2 1

0 14:5 13 0 9:6 7 2 8:11 5 4 4:13 1

Grupa H Klub Bri` – Bra ga (21.05) Bir gin gem – Ma ri bor (21.05) 1. Bra ga 2. Klub Bri` 3. Bir min gem 4. Ma ri bor

5 5 5 5

3 3 2 0

1 2 1 1

1 11:5 10 1 11:8 10 2 7:8 7 4 6:14 1

sport

sreda14.decembar2011.

dnevnik

JESEWI DEO SEZONE U SRPSKOJ LIGI VOJVODINA

GOLGETER PROLETERA DAMWANOVI] ZATAJIO

Rad ni~ ki na pr vo li ga {kom ko lo se ku Po sle 15 ko la i 120 od i gra nih me ~e va, uga si li su se re flek to ri na po zor ni ci Srp ske li ge Voj vo di na. Je se wi deo se zo ne, pro te kao je u zna ku od li~ nih re zul ta ta li de ra Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve, pa ~e ta tre ne ra Ne na da Va ni }a, za slu `e no zi mu je na ~e lu ka ra va na, sa pet bo do va vi {e, u od no su na ^SK Pi va ru, kao naj bli `eg pra ti o ca. Pa zov ~a ni se mo gu po hva li ti da su je di ni tim bez po ra za, u sve ~e ti ri srp sko li ga {ke

stop nih po be da, a po sle po ra za u Sen ti (2:0), la vo vi su po ~e li da gu be dah i li der sku po zi ci ju su pre pu sti li Pa zov ~a ni ma. Ne ka da {wi dru go li ga{ ima do bar tim, pred vo |en ta len to va nim gol ge te rom Sa {om Po pi nom i je di ni je kon ku rent Rad ni~ kom u bor bi za pla sman u vi {i rang. Fi ni{ je do brim igra ma ukra sio Rad ni~ ki iz [i da, jer je po sle sla bi jeg star ta, usle di la bo dov na `e tva i pro dor na tre }u po zi ci ju. Iz [i da je bo do ve od ne la sa mo

ca da u Oxa ci ma ni smo ose ti li gor ~i nu po ra za. - Ostva ri li smo je dan od naj bo qih pla sma na u po sled wih pet go di na, ste kli so li dan bo dov ni ka pi tal za pro le} ne iza zo ve i na dam se da }e mo sa ~u va ti vi sok pla sman – ka `e Da mir Vu ko vi}, ka pi ten Tek sti lac Ite sa. Li va di ca je osta la neo svo je na tvr |a va, po {to su fud ba le ri Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, igra li bez par do na, pred ver nim na vi ja ~i ma. Po raz su iz be gli sa mo Sen -

Doma}i 1. Rad ni~ . (NP) 9 2. Rad ni~. ([) 8 3. Pa li} 8 4. Mla dost (BJ) 7 5. Tek sti lac I. 8 6. Sen ta 7 7. Vr {ac 7 8. Ki kin da 7 9. ^SK Pi va ra 7 10. B. To po la 7 11. Za dru gar 7 12. Du nav 8 13. Do li na 7 14. Slo ga 8 15. Ce ment 8 16. Ve ter nik V. 7

8 7 5 5 4 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 2

1 0 3 2 4 0 0 2 2 2 1 1 2 1 1 1

0 1 0 0 0 2 2 1 1 1 2 3 2 4 4 4

18:6 14:7 17:6 14:4 10:3 10:3 8:4 10:5 9:5 6:2 12:9 12:12 7:8 9:10 8:10 13:10

25 21 18 17 16 15 15 14 14 14 13 13 11 10 10 7

2 12:8 1 7:5 0 7:3 3 8:8 3 4:6 4 9:11 5 7:15 5 6:10 4 9:18 6 8:18 6 5:9 6 4:11 4 2:7 5 5:11 8 3:14 8 8:23

16 14 10 10 8 8 7 6 6 6 4 4 3 2 0 0

Gosti 1. ^SK Pi va ra 8 2. Ce ment 7 3. Rad ni~ . (NP) 6 4. Slo ga 7 5. Du nav 7 6. Ve ter nik V. 8 7. Do li na 8 8. Tek sti lac I. 7 9. Sen ta 8 10. Ki kin da 8 11. Mla dost (BJ) 8 12. B. To po la 8 13. Rad ni~ . ([) 7 14. Pa li} 7 15. Vr {ac 8 16. Za dru gar 8

Fudbaleri Radni~kog iz Nove Pazove

gru pe, {to naj bo qe ilu stru je da je Rad ni~ ki pre ra stao rang tak mi ~e wa i sa zreo za de bi u pr vo li ga {kom dru {tvu. - Uspe {no smo pre {li po la pu ta, uda ri li ~vrst te meq za re a li za ci ju po sta vqe nog ci qa, pa ve ru jem da }e mo i na pro le }e za dr à ti po bed ni~ ki kurs. Ima mo naj bo qu od bra nu u li gi, ka pi tu li ra la je sa mo de vet pu ta, a i strel ci su bez prem ca, sa 25 lop ti u mre ì. Na svom te re nu smo na ni za li osam po be da, sa mo je Ce ment iz vu kao bod, {to po tvr |u je da je se we lo vo ri ke ni su plod slu ~aj no sti – ka è Ne nad Va ni}, {ef stru~ nog {ta ba. ^SK Pi va ra je sjaj no star to va la, re ì ra la se ri ju od se dam uza -

^SK Pi va ra (3:1), u pr vom ko lu, a pre o sta lih se dam ri va la, po lo ì lo je oru` je. Ce ment je u va tru uba cio mla de sna ge, èq ne do ka zi va wa i afir ma ci je. Na pa da ~i Alek san dar Gr ko vi} i Ra do van Se la ko vi}, po sti gli su po ~e ti ri po got ka, a eki pa tre ne ra Zo ra na Gru ji }a osvo ji la je vi {e bo do va na stra ni, ne go na sta di o nu kraj Ce men ta re. Be o ~in ci su u ulo zi go sta, po ra è ni sa mo od Pa li }a (3:1). Na sre di ni je se we eta pe, Tek sti lac Ites je pre tr peo ro ka du na klu pi, ume sto Dra goj la Sta noj lo vi }a, kor mi lo je, po tre }i put, pre u zeo Tri vo Ili}. - Osva ja wu pe tog me sta, do pri ne la je ~i we ni -

ta (1:1) i Du nav (0:0), a Ja ra ~a ni ma je za jo{ bo qi pla sman, ne do sta jao bo qi u~i nak na stra ni, gde su, po red osva ja wa ~e ti ri bo da, upi sa li {est mi ni mal nih po ra za.

Go sti ma sa mo mr vi ce Do ma }i ni su upi sa li 70 po be da, 23 me ~a okon ~a na su po de lom ple na, dok su se go sti ra do va li na 27 utak mi ca. Naj bo qi u~i nak na svom te re nu ima li der, a pra ti ga ime wak iz [i da, Pa li} i ja ra~ ka Mla dost.

Efi ka snost

Na 120 me ~e va, po stig nut je 281 po go dak, od no sno 2,3 po me ~u. Do ma }i ni su na ni {a ni li me tu 177 pu ta, a naj e fi ka sni ji tim je Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve, sa 25 lop ti u mre `i.

Se dam se zo na na sce ni Slo ga iz Te me ri na se se dam uza stop nih se zo na na la zi na srp sko li ga {koj sce ni. Cr ve no-be li ni kad ni su stre pe li za op sta nak, uvek skoc ka ju tim za re spekt i afir mi {u ple ja du mla dih igra ~a. Ne ka da {wi ve zi sta Te me ri na ca, ta len to va ni Sa {a Sa vi}, osta vio je ne iz bri siv trag na po ~et ku srp sko li ga {kih vo je va wa i tre nut no bra ni bo je slo va~ kog pr vo li ga {a Bi stri ce. Na Mal ti su Vu ka ni} i Mi lo vi}, u In do ne zi ji je {to per Ze ~e vi}...

Auto go lo vi Pet auto-go lo va, po stig nu to je to kom je se ni, sop stve nu mre `u, za tre sli su Vi di} (Za dru gar), Aper li} (Rad ni~ ki, [id), Jo ve ti} (Ba~ ka To po la), An ti} (Pa li}) i Gru ji} (Sen ta).

PI O NI RI VOJ VO DI NE IZ NO VOG MI LO [E VA BEZ PREM CA: Fud ba le ri Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va su, je se wi deo pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi is tok, za vr {i li na 16, po sled wem me stu, sa sa mo tri bo da, ali i po red to ga ne tre ba da bri nu za svo ju bu du} nost. Za to su se po bri nu li pi o ni ra ovog klu ba (97. i 98. go di {ta) ko ji su, u Op {tin skoj li gi Ki kin da- No vi Be ~ej, osvo ji li ti tu lu je se weg pr va ka bez po ra za i gol raz li kom 56:2. Za eki pu ko ju tre ni ra @i va Pa ra buc ki igra li su: An drej Det ki, De jan Ku ru ~ev, Sr |an Bi bin, Du {an Sta na }ev, Mar ko Pu {i}, Isa La li}, De jan Od`in, Dra gu tin Ki `ev ski, Bo ris Stoj kov, Uro{ Ra ka zov, Mi lo{ Ve skov, Dar ko La ba nac, Ne ma wa Br sti na, Alek san dar Prec i Leon Bar ko ci. Pr vi stre lac eki pe je Isa La li} sa 18 go lo va, za tim sle de De jan Od zin sa 14, Sr |an Bi bin 6 i An drej Det ki sa ~e ti ri go la. St. D.

Damir \okovi} (Dolina)

- Ka da se pod vu ~e cr ta, za do voq ni smo u~in kom, iako nam je ne do sta ja lo ma lo sre }e na go sto va wi ma. Ni ko nas ni je nad i grao, igra li smo bez osci la ci ja i sa mo tri ko ra ka za o sta je mo za tre }e pla si ra nim [i |a ni ma – is ti ~e Ni ko la Me sel xi ja, stra teg Ja ra ~a na. Mi nu le se zo ne, Sen ta je de li la lek ci je, za hva qu ju }i ne pri ko sno ve nom tan de mu na pa da ~a Mi qan Mi li vo jev – Uro{ Sto ja nov. Od li~ ni gol ge te ri, le tos su pro me ni li klup ske bo je, a u pr vi plan, is ko ~io je br zo no gi Du {an Jo vi}, stre lac pet go lo va. Sen ta je sve me ~e ve igra la otvo re no, uz gol raz li ku (19:21) i ba ci la si dro u zlat noj sre di ni. No vaj li ja iz Sta rih Ba no va ca u{ao je u for mu u po sled wih {est

5 4 2 3 2 2 2 2 1 2 1 1 0 0 0 0

1 2 4 1 2 2 1 0 3 0 1 1 3 2 0 0

ko la, pred vo |en is ku snim stru~ wa kom Mi haj lom Bo {wa kom i pr vim ni {an xi jom Pe trom A{}e ri }em, pa je u fi ni {u, Du nav po ra èn sa mo od Rad ni~ kog iz [i da (1:0). Bo je Pa li }a, bra ni li su ta len to va ni klin ci iz omla din ske {ko le su per li ga {a Ra da, a ku ri o zi tet je da se ~ak 11 igra ~a upi sa lo u li stu stre la ca. Slo ga iz Te me ri na vre di vi {e od tre nut nog pla sma na, ali na do ma }em te re nu, cr ve no-be li su pro koc ka li 13 bo do va. Do bar bo dov ni ka pi tal, ima Ki kin da, sa gol ge te rom Bra ni sla vom Ge ci }em, dok je Ba~ ka To po la, na pra vi la po mak, osva ja wem {est bo do va u po sled wa dva ko la. Vi {e se o~e ki va lo od Do li ne, u ~i jim re do vi ma je po no vo efi ka san bio is ku sni Zvon ko \a ko vi}. Po red od li~ nog na pa da ~a, sa mo ~e tvo ri ca igra ~a, tre sla su mre ù, pa je sla ba re a li za ci ja ku mo va la osva ja wu 13. me sta. Raz o ~a rao je Ve ter nik Vi skol, jer je na ja vqi vao bor bu za ti tu lu, a ima sa mo 15 bo do va na kon tu. Pra vo li ce, ne ka da {wi dru go li ga{, po ka zao je sa mo pro tiv Sen te (6:0) i zi mu je u opa snoj zo ni. Ni su mno go po mo gle ni za pa è ne par ti je Si ni {e Ba bi }a (10 go lo va), iz dan ka omla din ske {ko le Voj vo di ne. Iden ti ~an bo dov ni sal do ima Vr {ac, je di ni tim bez re mi ja. Za ni mqi vo je da Vr {~a ni ne ma ju gol ge te ra, de ve to ri ca igra ~a su po sti gla po je dan po go dak, dok su pre o sta la dva, auto-go lo vi, u re ì ji Jo ve ti }a iz Ba~ ke To po le i An ti }a iz Pa li }a. Naj hlad ni ja zi ma, pred sto ji Za dru ga ru iz La za re va, po {to je no vaj li ja sa ku pio sa mo 13 bo do va, bez osvo je nog bo da na stra ni. Bli stao je mla di Mar ko Mi lo vac (23), stre lac 10 go lo va, ali jed na la sta ne ~i ni pro le }e. Pri pre mio: Marko Meni}anin

Po vre da po re me ti la pla no ve

Fud ba le ri no vo sad skog Pro - pre mio je mno go {an si sa i gra le te ra ~la no vi pr ve li ge od su - ~i ma .- ob ja {wa va Dam wa no vi}. bo te su na za slu è nom od mo ru. Kup utak mi ca sa Bor cem bi la Pro {le se zo ne epi tet naj bo qeg je pri li ka za ula zak me |u osam strel ca ti ma po neo je Og wen naj bo qih? Dam wa no vi}, me |u tim u no voj - Ne do sta jao nam je i u toj se zo ni sta me ni cen tar for je utak mi ci za vr {ni uda rac. Tri pru ìo mno go ble |e par ti je ne go {to se to o we ga o~e ki va lo. - Na po ~et ku se zo ne, od no sno u po sled woj pri ja teq skoj utak mi ci do ì veo sam ne u god nu po vre du, pa u zi rao sam me sec da na i iz gu bio sve {to sam od ra dio u pri prem nom pe ri o du. Mo rao sam de kre nem od nu le, a sam for mu uhva tio tek Ogwen Damwanovi} (levo) pri kra ju pr ven stva. Na sre }u eki pa je igra la se zo ne za re dom sti è mo do do bro. Ima mo do bar tim mo `da osmi ne fi na la. Po ka za li smo smo mo gli jo{ i bo qe. Bi lo je svi ma da mo è mo rav no prav no ma lih ras ko ra ka u igra ma kod da se no si mo sa eki pa ma iz Su ku }e i na stra ni. Da smo na go - per li ge. Ne ma tu bit ni jih raz sto va wi ma igra li ma lo bo qe, li ka. Va àn je pri stup i ve li ki sa da bi bi li me |u vo de }im ti - mo tiv. Pro tiv â ~a na smo u mo vi ma u li gi. Na na {em igra - egal utak mi ci po sled wih po la li {tu u Sla noj ba ri ostva ri li sa ta pro pu sti li pri li ku da na smo se dam po be da za re dom, a po - pra vi mo isto rij ski uspeh, ima be da nad Ba na tom u Zre wa ni nu li smo dva-tri zi ce ra, a u fi ni bi la je me lem na ra nu. Na à - {u smo po go di li i pre~ ku. Na lost, u po sled wem ko lu u Ni {u à lost, na pe nal ru le tu â ~a ni pro pu sti li smo da po be dom do - su bi li sre} ni ji. |e mo do jo{ bo qe po zi ci je - ka Pred sva ki pre la zni rok è Og wen Dam wa no vi} ko ji je u Dam wa no vi} ima po nu da, u pro pr vom de lu pr ven stva po sti gao {lom bio je bli zu ino stra nog sa mo dva go la.. an ran `ma na, a po tom je imao po Pro le ter je to kom je se ni ziv od su per li ga {a Bor ca. igrao na pa da~ ki, ostva rio je de - Mo je am bi ci je su ve za ne za vet po be da i se dam po ra za bez ino stran stvo, è lim da re {im ne re {e nog re zul ta ta, stvo rio je eg zi sten ci ju. Le tos sam prak pu no {an si, aod bra na je ka pi tu - ti~ no sve za vr {io sa izra el li ra la 17 pu ta. skim pr va kom Ma ka bi jem, ali - Ma lo smo go lo va da li s ob - sam se po vre dio i sve je pro pa zi rom ko li ko smo pri li ka ima - lo. I u ovom pre la znom ro ku li. Ima mo za i sta kva li tet ne o~e ki va wa su ista, po nu da ima, na pa da ~e, tu su Sa {a Bo gu no - ali ne }u oti }i iz Pro le te ra po vi}, \u ra Zec, Og wen Kra si}, sva ku ce nu. Sta bi lan je klub ko Da ni lo Se ku li} i Mla den Ga - ji se br zo raz vi ja. Vi de }e mo li}. Po go to vo je ta len to va ni {ta }e do ne ti zim ska pa u za - ta Ga li} od i grao iz u zet no kva li - jan stven je na kra ju vr sni stre tet no, ali mu ni je po {lo za no - lac. gom da se upi {e u strel ce, a pri M. Popovi}

IGOR MI[AN SJAJNO IGRAO JESENAS U DRESU KANARINACA

Sprem ni za vi sok let ê ta sa De te li na re je je se wu se zo nu od i gra la mi mo svih o~e ki va wa. Pla sma nom na de o bu tre }eg me sta i sa 28 osvo je nih bo do va ka na rin ci su pre ba ci li plan. Jed na od ka ri ka uspe {no sti vi so kog le ta bio je dva de se tjed no go di {wi ve zwak Igor Mi {an. Sti gao je u ja to u fo tofi ni {u pre la znog ro ka, ka da je ve} pr ven stvo po ~e lo u tre }em ko lu. Ka ko se pr ven stvo za huk ta va lo ta ko su i igre mom ka sa su per li ga {kim sta òm ( igrao je za OFK Be o grad, a po tom i Spar tak) bi va le su sve bo qe. - Sti gao sam u klub ve li kih tra di ci ja i am bi ci ja. Do {lo je do sta igra ~a, pa je bi lo po treb no vre me na da se sve stva ri sta ve na pra vo me sto. Od pr vog da na vi deo sam da ni sam po gre {io, jer je sa tre ne rom Ili }em i we go vim sa rad ni ci ma, kao i agil noj upra vo bi lo mi li na sa ra |i va ti. Na pra vi li su pra vu at mos fe ru i zdra vu kon ku ren ci ju, {to je uz ado kva tan rad da va lo re zul ta ta - ka è Mi {an. Ne u mor ni ve zi sta od i grao je 12 utak mi ca (11 pu ta kao star ter), a po sti gao je i pr ve nac u dre su ù tih. - Vi {e sam vo dio ra ~u na da po te zi ma i igrom pri pre mim {an su sa i gra ~i ma, ali i onaj je di ni gol ko ji sam po sti gao sa In |i jom bio je vre dan po be de. Su sret sa In |i jom uz onaj tak ti~ ki sa Rad ni~ kim iz Ni {a bio je na{ naj bo qi me~ ove je se ni. Do bro smo od ra di li po sao, pa smo na kra ju osvo ji li i ne ko li ko bo do va pre ko pla na. Na rav no, bi lo je i pa do va u igri, u

Igor Mi{an

te su sre ta ubra jam ne na da ni po raz u Po `a rev cu i duel sa Te le op ti kom. @al za po be dom je utak mi ca u Som bo ru, ka da smo nad i gra li do ma }i na, iz gu bi li dva, a ne osvo ji li bod. Da je prav da bi la za do vo qe na bi li bi na kra ju na de o bi dru gog me sta sa Do wim Sre mom, ali i ova ko Su per li ga ni je da lekp- op ti mi sta Mi {an na po mi wu }i da je su sret sa biv {im su per li ga {em bio i u ne ku ru ku pre kret ni ca ka pro do ru ka vr hu u me ~u u ko me je No vi Sad po ka zao pra vi ka rak ter. Na kon na por ne po lu se zo ne No vo sa |a ni su oti {li na za slu `e ni od mor, ali ve} sa da svi ma u gla va ma da je pro le }e pri li ka za klup sku i li~ nu afir ma ci ju igra ~a. I. Grubor

SPORT

c m y

dnevnik

PARTIZAN MTS U EVROLIGI GOSTUJE REALU (20.45, TV SPORT KLUB)

sreda14.decembar2011.

^ELENY KUP: VOJVODINA NS SEME DANAS NASTUPA U AUSTRIJI

Mu drost i str pqe we za tri jumf Pr vu me~ lop tu za pla sman u Top 16 fa zu Evro li ge ko {ar ka {i Par ti za na MTS ni su is ko ri sti li pro {le sed mi ce u Bel gi ji, ka da su po ra è ni od eki pe Spi rua. Dru gi me~ ko ji bi cr no-be li ma mo gao da omo gu }i sja jan do met na pro gra mu je ve ~e ras. Srp ski {am pion go stu je u Ma dri du, do ma }in mu je ve li ki Real i bi }e za ni mqi vo vi de ti mo gu li cr nobe li da iz dr è na let mo} nih [pa na ca, po ja ~an è qom da se re van {i ra ju Bo ì }u i dru ì ni za po raz u Pi o ni ru (79:80). Be o gra |a ni su u pro {lom ko lu ABA re gi o nal ne li ge ube dqi vo sa vla da li Olim pi ju kod ku }e. U od no su na taj me~, tim tre ne ra Vla da Jo va no vi }a bi }e ja ~i za Mi la na Ma ~va na, ko ji za sa da igra sa mo u Evro li gi, ali i sla bi ji za oti {log Ni ko lu Pe ko vi }a. - Real ima od li ~an tim i jo{ bo qe re zul ta te u Evro li gi - oce nio je Jo va no vi}. - Na rav no, ne tre ba za bo ra vi ti da }e eks tra mo tiv we go vi igra ~i pro na }i u è qi da nam se re van {i ra ju za po raz u Be o gra du. Tra di ci ja ka è da mi, kao po ne kom pra vi lu, ne igra mo do bro u Ma dri du i bi }e nam ve o ma va `no to da osta ne mo u me ~u do we go vog za vr {et ka, ne do zvo li mo ri va lu da ra no pre lo mi utak mi cu, a to mo è mo sa mo vr hun skom kon ce tra ci jom to kom svih 40 mi nu ta. Po treb ni su nam mu drost u od bra ni i str pqe we u na pa du, a do bro je to {to na {u sud bi nu dr ì mo u sop stve nim ru ka ma. Ni su nam bit ni is ho di osta lih me ~e va u gru pi i za nas je

Detaq s prvog me~a Partizan MTS – Real

va `na sa mo utak mi ca ko ju igra mo ve ~e ras. Mi lan Ma ~van je je dan od kqu~ nih ko {ar ka {a u cr no-be lom ti mu. Iako je ovo ekip ni sport, po je din ci ume ju da bu du i te ka ko bit ni u ukup noj sli ci ko ju je dan sa stav stva ra na te re nu, a Ma ~van je upra vo je dan od ta kvih igra ~a. - Si gu ran sam da }e Real na sto ja ti da nam se re van {i ra, pa }e nam bi ti neo p hod na igra na vr hun skom ni vou ako `e li mo to da ne

Ras po red i sat ni ca 9. ko la A GRUPA (danas): Kaha Laboral - Nansi (21). Sutra: Fenerbah~e Ulker - Bilbao (19), Olimpijakos - Kantu (20). B GRUPA (danas): CSKA - Panatinaikos (17.15), Zagreb - Unikaha (20.45). Sutra: Brose Baskets - @algiris (20). C GRUPA (danas): Real - Partizan MTS (20.45, TV Sport klub), Armani - Spiru (20.45). Sutra: Makabi - Anadolu Efes (20.45). D GRUPA (danas): Galatasaraj - Olimpija (18.15). Sutra: Uniks - Prokom (17), Montepaski - Barselona (20.45).

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS GOSTUJE METALCU

I u Va qe vu na ~i tav plen

Po sle ne iz ve sne utak mi ce i pro du `et ka, na rav no i po be de, u utak mi ci s Bor cem na do ma }em par ke tu, pred ko {ar ka {i ma Voj vo di ne Sr bi ja gas ve ~e ras je no vi is pit. No vo sa |a ni go stu ju u Va qe vu, do ma }in }e im bi ti eki pa Me tal ca, ko ja je, po sle sme ne tre ne ra i do la ska Bo {ka \o ki }a, po be di la Na pre dak u

va ri mo ciq. On je, kao i u svim me ~e vi ma, da po be dom na pra vi mo no vi ko rak ka Su per li gi. Na po sled wa dva go sto va wa smo po ra è ni, pa è li mo da pre ki ne mo tu mi ni-se ri ju i mak si mal no smo mo ti vi sa ni za no vi tri jumf. Me ta lac je pro me nio tre ne ra, si gur no je da we go vi igra ~i è le da se na met nu \o ki }u i

DANAS REDOVNO KOLO PRVE A MU[KE LIGE

In |ij ci u â~ ku Da nas se igra ju utak mi ce 12. ko la Pr ve A mu {ke ko {ar ka {ke li ge. U wi ma se sa sta ju: VA QE VO: Me ta lac - Voj vo di na Sr bi ja gas (19.30), U@I CE: Slo bo da - BKK Rad ni~ ki (18.30), Â ÂK: Bo rac - @e le zni ~ar (19), SME DE RE VO: Sme de re vo - Na pre dak Ru bin (17), ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas - OKK Be o grad (19).

do zvo li mo - re kao je sjaj ni kril ni cen tar. - Ube |en sam da }e Ra du qi ca i Ka ti} na dok na di ti od la zak Pe ko vi }a. Ma dri |a ni ima ju 12 sjaj nih ko {ar ka {a, sva ki od wih spo so ban je da od lu ~i utak mi cu, ali ima mo i mi na {ih oru` ja i kva li te ta ko je }e mo po ku {a ti ve ~e ras da na met ne mo. Mla di {pan ski re pre zen ta ti vac i je dan od naj bo qih igra ~a Re a la, ro |e ni Cr no go rac, Ni ko la Mi ro ti} krat ko je ka zao: - ê ka nas ve o ma te àk duel s Par ti za nom. On je va àn jer na {e {an se da za vr {i mo tak mi ~e we u gru pi na pr vom me stu umno go me za vi se od ove utak mi ce. Zna mo da su cr no-be li do bar tim, po ka za li su to u pr vom me ~u u Be o gra du ka da su nas po be di li i igra ju od li~ nu ko {ar ku. To je raz log zbog ko jeg se na dam da }e mo od i gra ti na vr hun skom ni vou i da }e mo sa vla da ti eki pu iz Be o gra da. A. Predojevi} U ADI U SUBOTU

Tur nir za ju bi lej Sto no te ni ski klub Mlin pro dukt iz Ade ~e ti ri de ce ni je od osni va wa pro sla vi }e 17.de cem bra or ga ni za ci jom me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Na| Fri |e{„. Na tur ni ru }e na stu pi ti ~e ti ri eki pe sto no te ni se ra. Po red do ma }i na Mlin pro duk ta, ko ji se pod vo| stvom tre ne ra Ber ta la na Me li ka tak mi ~i u Pr voj li gi Sr bi je, na stu pi }e ~lan Su per li ge Sr bi je Ki kin da, kao i su per li ga {i Hr vat ske i Ru mu ni je Pu la iz Pu le i Na| Mo ze{ iz Ke zdi ba {ar he qa. Tur nir se igra od 10 sa ti u fi skul tur noj sa li O[ „^eh Ka roq” u Adi. M. Mr.

Do ma }in ri val za uva à va we Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da nas }e za ko ra ~i ti i na tre }i ovo se zon ski front, evrop ski ê lenx kup, gde ih ~e ka austrij ski Am {te ten (18.30 ~a so va). Pr vi me~ 2. ko la tre }eg po ran gu evrosp kog tak mi ~e wa igra ju u go sti ma, a re van{ je 20. de cem bra u Spen su. Uver ti ru su cr ve no-be li ima li u der bi ju s Par ti za nom (iz gu bi li su 3:2), a zbog zgu snu tog ka len da ra go to vo da ne }e ima ti vre me na za od mor i tre ning. Ri val na otva ra wu evro se zo ne bi }e austrij ski Am {te ten, eki pa ko ja je ma lo po zna ta na {oj jav no sti, ali u svo jim re do vi ma ima ne ko li ko in ter na ci o na la ca, kao i ne ko li ko mla dih i kva li tet nih igra ~a. Austrij ski tim na stu pa u na ci o nal nim tak mi ~e wi ma, CEV ê lenx ku pu i u Sred we-evrop skoj li gi, gde be le ì do bre re zul ta te. - Po ku {a va mo da se pri la go di mo no voj si tu a ci ji, bez kla si~ nog ko rek to ra (Mr dak po vre |en), Ve se li no vi} se sve bo qe sna la zi, ali pret hod ne utak mi ce su po ka za le da nam Mr dak i te ka ko ne do sta je. Ne sa mo zbog we go vog kva li te ta, ne go zbog si ste ma i po stav ke igre. Ko ga ne ma, bez we ga se mo ra i za to tre ba da ne ke ne do stat ke na dok na di mo mak si mal nim za la ga wem, è qom, vo qom, iz ga ra wem na te re nu, od pr vog do po sled weg po e na - is ti ~e tre ner Ni ko la Sa la ti}. U me ~u sa Par ti za nom Da ni lo Mi ro sa vqe vi} je iz vr nuo

na pra ve raz li ku u du e li ma s na ma. Pre ma in for ma ci ja ma ko je ima mo, austrij ska eki pa ima sme~ ser vis, ta ko da to mo è da bu de pro blem. Me |u tim, osim ù tih mi nu ta, ima mo mi i ve o ma do bre pe ri o de na pri je mu, sa mo je po treb na kon cen tra ci ja. Od gle da li smo i ne ke utak mi ce Am {te te na, pa mo è mo da ka è mo da je to sa svim so lid na, is ku sna eki pa, ko ja ima i ne ko li ko za i sta vi so kih pr vo ti ma ca. Tre ner ko ri sti de set igra ~a i ret ko ko ji me~ po~ ne sa istom po sta vom. U sva kom slu ~a ju, ovo je iza zov za na {e mla de igra ~e, ako ne ra ~u na mo Ge ri }a, pa ve ru jem da }e ima ti mo ti va da se do ka ù, da od i gra ju {to bo qe i za be le è po zi ti van re zul tat Sredwi bloker Danilo Mirosavqevi} na da se Sa la ti}. sko~ ni zglob, pa je tek uo~i po Uko li ko No vo sa |a ni iz gu be, la ska pa la od lu ke o to me da li ima }e pri li ku da se na svom te }e pu to va ti sa eki pom. re nu, 20. de cem bra, re van {i ra ju - Po sle le kar skog pre gle da, i u tom slu ~a ju igra }e se zlat ni Mi ro sa vqa vi} je do bio do zvo lu set. Osim Mr da ka, u Austri ji da ide s na ma, po vre da ni je ta ko ne }e bi ti ni Bo ri sa Mar ti no stra {na i uz ban da ù mo è da vi }a, kao ni dru gog li be ra La za igra. Me |u tim, ono {to me bri ra Ko la ri }a, ta ko da }e Voj vo ne je ste na{ pri jem. Po ka za lo se di na na stu pi ti sa 11 igra ~a da nam je to naj sla bi ja ka ri ka i (isti sa stav, kao u me ~u s Par ti da ri va li do brim ser vi som la ko za nom). M. Risti}

SUPERLIGA: VOJVODINA GOSTUJE U NI[U

La za re va~ ki re cept za no vi uspeh Ru ko me ta {i Voj vo di ne sjaj nim iz da wem u La za rev cu pro tiv Ko lu ba re (32:24) upi sa li su osmi po be du po re du i us put sru {i li ne u god nu tra di ci ju, na kon pet go di na sa va la da li su Ko lu ba ru na we nom par ke tu. Da nas iza bra ni ke tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a o~e ku je no vi iza zov i sli~ na si tu a ci ja:na pret hod nih pet utak mi ca u Ni {u ni su po be di li (jed nom re mi zi ra li), s tim {to je @e le zni ~ar u te ku }oj se zo ni kao do ma }in ne po ra `en. Ali, za to je Vo {a na svih {est go sto va wa tri jum fo va la i lo gi~ no je da je sprem na da sru {i ni {ku tra di ci ju i za be le `i no vu po be du.A re cept za uspeh mo gla bi da bu de par ti ja iz La za rev ca. No vo sad ski su per li ga{ ima sja jan tri ling gol ma na, Da mja no vi}, Aba xi}, Ar se ni}, ko ji je mno go pu ta do neo pre va gu u do sa da od li~ nim re zul ta ti ma. Stan ko Aba xi} na po sled we dve utak mi ce, pro tiv Ton ge re na i Ko lu ba re, bio je je dan od kqu~ nih igra ~a u po be da ma cr ve no -be lih:

- Da bi gol man imao do bro ve ~e i za pa è nu ro lu, eki pa mo ra da igra do bru od bra nu, a upra vo na ovom seg men tu igre stru~ ni {tab naj vi {e in si sti ra. Do bre ro le gol ma na su pro dukt kva li tet ne de fan zi ve, jed no stav no sve je to tim ski rad - kon sta tu je Aba xi} i do da je:- Imam ve li ku ~ast i pri vi le gi ju da za ko le gu, ujed no i tre ne ra imam le gen du Ne na da Da mja no vi }a. Ni ka da u do sa da {woj ka ri je ri ni sam ta ko kva li tet no tre ni rao kao {to je to slu ~aj u Voj vo di ni, pod bud nim okom ~o ve ka sa to li kim igra~ kim is ku stvom i zna wem. [to se ti ~e mla dog U odli~noj formi: Stanko Abayi} Lu ke Ar se ni }a, on je ve} po ka zao ka ko bi po be di li i pre ki nu li da je iz u ze tan ta le nat i da se na jo{ jed nu ne u god nu tra di ci ju. we ga mo è ozbiq no ra ~u na ti. Agre siv na i an ga ò va na igra u Kva li tet na at mos fe ra u eki pi je od bra ni, uz kon kret nu za vr {ni i me |u na ma gol ma ni ma, me |u sob - cu u na pa du uslov su da sla vi mo. no se bo dri mo i po dr à va mo. Po be da pro tiv @e le zni ~a ra Zdra va kon ku ren ci ja pri ja, a su - osta vqa nas u tr ci za je se wu ti je te ne ma. tu lu, o ko joj bi smo mo gli da od O~e ku je vas te {ko go sto va we lu ~u je mo u ne de qu u der bi ju s u Ni {u? Par ti za nom - ka zao je Aba xi}. - Kao i na sva koj pret hod noj Utak mi ca u Ni {u po ~i we u utak mi ci da }e mo svoj mak si mum 18.30 ~a so va. I. Grubor

DR@AVNO PRVENSTVO U GORWEM MILANOVCU

Kru {ev cu i si gur no je da }e i pred svo jom pu bli kom na sto ja ti da sa vla da li de ra iz No vog Sa da. - Me ta lac je, bez ob zi ra na to ko ju po zi ci ju za u zi ma na ta be li, uvek eki pa ko ja za slu `u je pun re spekt - re kao je Ste fan Sto ja ~i}, pr vo ti mac no vo sad skog ti ma. - Va qev ci ima ju 12 kva li tet nih ko {ar ka {a i is ku stvo i ne }e nam bi ti ni ma lo la ko da ost-

to }e nam ma lo ote `a ti za da tak, ali smo am bi ci o zni, sprem ni da od i gra mo do bro i upi {e mo no ve bo do ve. Tre ner Si ni {a Ma ti} i da qe ne mo `e da ra ~u na na po vre |e ne Stra hi wu Mi lo {e vi }a i Vu ka {i na Pet ko vi }a, dok su svi osta li igra ~i sprem ni da ve ~e ras is tr ~e na par ket. Me~ po ~i we u 19.30 ~a so va. A. P.

DANAS NA TIMS-u

Pre da va we Jan ka Lu kov skog Fa kul tet za sport i tu ri zam TIMSu Novom Sadu da nas }e bi ti do ma }in jed nog za ni mqi vog ko {ar ka {kog pre da va wa. Na te mu „Smer ni ce za rad tre ne ra: od bra na od blo ka de”, da nas }e se stu den ti ma obra ti ti po zna ti ko {ar ka {ki stru~ wak Jan ko Lu kov ski. Pre da va we je u 13 ~a so va, u u~i o ni ci broj ~e ti ri na dru gom spra tu Fa kul te ta TIMS (Rad ni~ ka 30a). A. P.

Zre wa nin ci po tvr di li kva li tet U or ga ni za ci ji Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je, u Gor wem Mi la nov cu je odr à no dr àv no pr ven stvo za ka de te, ju ni o re i mla |e se ni o re na ko me su u~e stvo va la 93 klu ba sa pre ko 600 tak mi ~a ra.Ka ra ti sti Zre wa ni na ostva ri li su zna ~aj ne re zul ta te, osvo ji li su ~e tri me da qe, {to ih je svr sta lo me |u naj u spe {ni je klu bo ve u Sr bi ji u ovom tak mi ~ar skom uz ra stu. Mu {ka ka det ska eki pa Zre wa ni na ca, iako me |u naj mla |im ti mo vi ma na ovom {am pi o na tu, us pe la je da u è sto koj kon ku ren ci ji osvo ji bron za nu me da qu i ta ko po tvr di da ti tu la vi ce pr va ka na ci o nal nog ku pa iz ma ja ni je slu ~aj nost. Tak mi ~a ri Zre wa ni na ostva ri li su ove re zul ta te: pr vo me sto Ni ko la Man ~ev, dru go me sto Ivan Iz gar jan, tre }a me sta Ivan Stan kov, mu {ka ka det ska eki pa (N. Man ~ev, I. Iz gar jan, I. Stan kov, N. Do {lo). Za dru gar (La za re vo): pr vo me sto Sa wa Cvr ko ta, dru go me sto Jo va na Ili}. Klek: pr vo me sto Awa Ka pe lan, tre }e me sto Ka ro li na Lo di. @. B.

Zrewaninci bili uspe{ni i u Gorwem Milanovcu

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda14.decembar2011.

SVE ^A NOST BU BA MA RE

Gost Po po vi} pr vi U prostorijama Novosadskog {ah kluba odr`ana je sve~anost povodom 19 godina od osnivawa jednog od najaktivnijih novosadskih klubova u proteklom periodu. Retko koji klub je prepoznatqiv po svom predsedniku kao {to je Bubamara po Vladimiru Ujfalu{iju. Skroman i radan uspe{no vodi klub od wenog osnivawa. Pored aktivnog takmi~ewa dve ekipe u Novosadskoj i Ju`noba~koj ligi klub je poznat i po odr`avawu ~estih rejting turnira za novosadske igra~e, a godinama unazad i po novogodi{wim vi-

Pe tar Po po vi}

kend turnirima gde su kao nagrade deqeni vredni naslovi svetske literature. Tako je bilo i na slavqeni~kom brzopoteznom turniru na kome su u~estvovali ~lanovi ali i gosti kluba me|u kojima je bio i velemajstor Petar Popovi}. Plasman na turniru: 1. vm Petar Popovi} 6,5, 2. fm Miodrag Jevti} 5,5, 3. fm @eqko Medar 5, 4-6. Vladimir Kawuh, Qubi{a Terzi}, Slavko Popovi} 4,5, 7-9. Sini{a Drowi}, Dragoqub Stani{i}, Miroslav Popr`en 4, 1015. Bo{ko Zlatkovi}, fm Krasoje Notaro{, @ivan Mu{icki, Tomislav Bu`an~i}, Zdravko Jakovqevi}, Veqko Bo{ko 3,5, 16-19. Slavko Stanojevi}, Jovan Skuban, Marija Stojanovi}-Medar, Ivan Jeli} 3, 20-21. Almir Gagi}, Petar Pjetlovi} 2,5, 22. Momir Ilin~i} 2, 23. Vladimir Ujfalu{i 1,5 poen. ME \U NA ROD NI DAN IN VA LI DA

Dan ko vi} is pred svih Povodom 3. decembra me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom u prostorijama Saveza za sport i rekreaciju invalida grada Novog Sada pro{le srede odr`ano je takmi~ewe u {ahu. U~estvovalo je 11 igra~a koji su odigrali sedam kola po [vajcarskom sistemu po pravilima za ubrzani {ah (15 minuta po igra~u). Posle zanimqivih i neizvesnih borbi prvi kroz ciq pro{ao je mk Bogoqub Dankovi} sa 6,5 poena ispred mk Qubi{e Kuzmanovi}a koji je imao pola poena mawe. Na deobi tre}eg mesta zavr{ili su mk Bo{ko Zlatkovi}, An|elko Vu~kovi} i Bogdan Medi} sa po 4 poena, ali je Zlatkovi} imao najboqi Buholc. Slede: 6-7. Stjepan Ile{ i Milisav Miki} 3,5, 8-9. Milorad Zlati}, Emilija Jeli} 3, 10. Vitomir Bogdanovi} 2,5, 11. \uro ^oli} 2 poena.

PRO BLEM BR. 367

Be li da je mat u dva po te za Nils G. G. van Dajk “E. Heionen”, 1973.

DE^ JI PO JE DI NA^ NI I EKIP NI TUR NIR

Us pe la ak ci ja U organizuji ND[K “[ahmatni kruòk” i O[ “@arko Zrewanin” iz Novog Sada, a pod pokroviteqstvom [S Vojvodine i Skup{tine grada, u prostorijama osnovne {kole “@arko Zrewanin” odigran je pojedina~ni i ekipni turnir u~enika osnovnih {kola Vojvodine. Turnir je otvorio @arko Mu{icki, direktor {kole “@arko Zrewanin”, koji je izrazio zadovoqstvo velikim odzivom dece i naglasio da je O[ “@arko Zrewanin” me|u prvima u Vojvodini uvrstila {ah kao izborni predmet. U prijatnoj at- De taq s de~ jeg tur ni ra u No vom Sa du mosferi restorana doma}in se ro{an, A. Nikoli}, ^. \urin, potrudio da gostima obezbedi L. Suboti} 3, 19-20. L. [egan, sokove i ukusne sendvi~e. Za to J. Stanivuk 2,5, 21-26. G. @ivvreme se obavqala se prijava kovi}, D. Pavlovi}, L. Fodog, igra~a. I. Be re ni}, L. Per {i}, U. U~enici su bili raspore|eMilakovi} 2, 27. \. Ne{kovi} ni po uzrastu u tri grupe, po1,5, 28-29. N. Nenadovi}, V. sebno de~aci i devoj~ice (1-2. Bjelobrk 1, 30. J. Bukvi} 0,5; razred; 3-5. razred i 6-8. raz(3-5. razred): 1. Dejan Omorjan red). Igrao se po je di na~ ni (Novi Sad) 5,5, 2. Veqko [oturnir a plasman najuspe{nidolovi} (Lipar) 5,5, 3. \or|e jih novosadskih {kola je ra~uMale{evi} (Irig) 5, 4-5. B. nat na osnovu zbira poena najGlu{~evi}, J. Jovi} 5, 6-8. Dauspe{nijeg rezultata iz tri vid Omor jan, V. Gr ~i}, D. grupe posebno za de~ake i deBran~i} 4,5, 9-17. I. Galin, S. voj~ice. U konkurenciji de~aMajstorovi}, A. Stani{i}, A. ka najuspe{nija {kola bila je Savin, N. Bo{kovi}, P. Gru“Kosta Trifkovi}” a u ènbor, D. Jeli~i}, U. Doro{kov, skoj “@arko Zrewanin” koji D. Straka 4, 18-23. P. Jovanosu dobili pehare za svoje uspevi}, J. [erbexija, D. Romani}, he. F. Pavlov, U. \erman, S. BajPodeqeni su i pehari za po~eti} 3,5, 24-36. M. Bugarski, bednike po grupama, posebno N. Putnik, M. Pavlovi}, J. za de~ake i devoj~ice, i medaBeli}, M. Rosi}, M. Vla{i}, qe za troje prvoplasiranih u D. Gavrilovi}, F. Despi}, D. svim kategorijama kao i druge Pe ja no vi}, M. [o {ki}, I. na gra de ko je su do bi li svi [tanfeq, V. Andriga, V. Kou~esnici. Nagradu za najuspekanov 3, 37-41. M. Pisari}, A. {nije u~esnike iz ostalih me\ur|evi}, M. Todorovi}, B. sta dobili su de~aci iz PanTomi}, P. Potrebi} 2,5, 42-54. ~eva i devoj~ice iz Sivca. Za A. Milo{ev, O. Graovac, P. sve u~esnike i pratioce bili Petkovi}, L. Srdanovi}, P. su obezbe|eni gratis peciva i Maksi}, M. Ruski, N. ]ur~i}, sokovi. L. Vuja~i}, A. Cuci}, \. Sabo, Plasman de~aci (1-2. razN. Marinkov, N. Atanackored): 1. Du{an Draì} (Novi vi}, F. Stojanovski 2, 55-59. D. Sad) 5, 2. Ilija Serafimovi} Stevanovi}, M. Galoni}, D. (Pan~evo) 5, 3. Nikola StaniMikuqa, S. Kqaji}, F. \ursavqevi} (Sr. Mitrovica) 5, kov 1, 60. M. Viola 0; (6-8. raz4. \. Dragi~evi} 5, 5-11. M. red): 1. Danilo Besede{ (ZreStan ko vi}, S. Ugqe {i}, V. wanin) 5,5, 2. Sr|an [ukovi} Vi}enti}, D. Toma{evi}, A. (Srpska Crwa) 4,5, 3. Pani} Stojkovi}, A. Zdravkovi}, J. Nikola (Novi Sad) 4,5, 4. îPetri} 4, 12-18. M. Bukinac, ~a Luka P.{andor NS 4,5, 5A. Zubac, I. Groznica, M. Ma- 7. B. [obot, D. Jahura, M. Ada-

ME MO RI JAL NI TUR NIR U ^E STE RE GU

movi} 4, 8-9. D. Adamovi}, S. Polimac 3,5, 10-16. M. Viola, A. Ilin~i}, I. Nedeqkovi}, L. Kqaji}, L. [erbexija, P. \ori}, S. Radulovi} 3, 17-23. L. Mi}in, B. Nini}, G. Joki} 2,5, F. Gru{~evi}, V. Peruni~i}, D. ]erimagi}, D. Tot 2, 24. V. Zejak 1,5, 25. F. Jakob 1, 26. D. Miji} 0. Pla sman de voj ~i ce (1-2. razred): 1. Tara Stoli} (Novi Sad) 5, 2. Mia Mi}in (Novi Sad) 4, 3. An |e la Ra do mir (ûrug) 4, 4-5. H. Kota, T. Gr~i} 4, 6. M. Obreni} 3,5, 7-8. M. Stankovi}, K. Mudri 3, 910. T. [u{i}, M. ]ulibrk 2, 11. M. Milo{evi} 1,5; (3-5. razred): 1. Ma{a Milivojevi} (Novi Sad) 5,5, 2. Milana Jova no vi} (No vi Sad) 5, 3. Adri ja na \er ma no vi} (Zre wanin) 5, 4. D. \ori} 4,5, 5-9. B. Robal, P. Supi}, J. Peruni~i}, A. Le~i}, I. Vujkov 4, 1018. A. Marin~i}, I. Ruì}, M. Le~i}, M. Petrovi}, I. Stanojevi}, T. Ceki}, T. Toma{evi}, O. Mihi}, I. Per{i} 3, 19. M. Gu{ovi} 2,5, 20-23. D. Pi per ski, M. Zin do vi}, M. Bursa}, J. Obreni} 2, 24-26. M. Kova~evi}, K. Boì}, B. Jawu{evi} 1,5, 27. M. Miqani} 1; (6-8. razred): 1. Ivana Litri~in (Zrewanin) 5, 2. Teodora Raci} (Zrewanin) 4,5, 3. Zve zda na Stan ko vi} (Apa tin) 4, 4-7. A. Jankovi}, A. Nini}, @. Peruni~i}, A. Koji} 3,5, 8. M. Robal 3, 9. A. Radosavqevi} 2,5, 10. A. Mr|a 2, 11. M. Drobwak 1, 12. J. Gvozdenovi} 0.

SU BO TI^ KA [A HOV SKA JE SEN

^a bar ka pa pro pu stio {an su

Ta ma{ Ba la po bed nik U êsteregu je u organizaciji [K Napredak i Mesne zajednice odràn osmi tradicionalni Memorijalni {ahovski turnir posve}en preminulom doma}em {ahisti [piri Pra{talu. U~estvovali su igra~i iz êsterega, Se~wa, Srpske Crwe, Aleksandrova, Banatskog Despotovca i Mu`qe, a turnir je bio i me|unarodnog karaktera po{to su igrali i {ahisti iz Rumunije i Borova (Hrvatska). Takmi~ewe je odràno u prostorijama restorana Branislava Radoj~i}a - Gice a sudili su Sa{a Samolovac i Vilmo{ Opelc. Igralo je 40 {ahista, a kona~an poredak je slede}i: 1. Tama{ Bala 6,5, 2-3. D. Rikalovi}, Radulovi} 5,5, 4-8. Sarvak, Stojakovi}, Grbi}, Milinkov 5, 9-10. Tibor Bala, Nemawi} 4,5, 11-17. Milankov, Kasalovi}, \. Babi}, Barta, M. Vujovi}, Stepan~evi} 4, 18-22. D. Babi}, Mitri}, P. Pabi}, Bosi}, Stana}ev 3,5, 23-31. E}im, Vukoje, M. Duvwak, V. Duvwak, P. Levnaji}, Egrexija, Krwajac, J. Petrovi} 3, 32-34. Kapor, Ivani}, Marinkov 2,5, 35-36. Vujadinov, Madara{ 2, 37. Gaur 1,5, 38-40. Joki}, Loli}, Igrizan 1 poen.

U okviru {ahovskog festivala „Suboti~ka {ahovska jesen - 2011” koji je u saradwi sa [ahovskim savezom Subotice organizovao [ah klub Spartak zavr{en je IM turnir. Na| Titus Petre i Nenad \oki} postigli su norme za IM bal. Petreu je to tre}a a \oki}u druga norma. Mla|ani âbarkapa je posle sjajnog starta svoju priliku propustio u posledwem kolu po{to je neobja{wivo i veoma brzo remizirao sa Kumi}em. Bal za me|unarodnog sudiju uzeo je FIDE sudija Ratko Piùrica i wime ispunio uslov za sticawe zvawa me|unarodnog sudije (IA). Kona~an plasman na IM turniru: 1-2. Na|-Titus Petre, Nenad \oki} 7,5, 3. Novak âbarkapa 5,5, 4. Jovan Radlova~ki 5, 6-7. Filip Kumi}, Kristijan Tan~ik 4, 7-9. Tibor Farka{, Nikola Vasovski, Dejan Dinev 3,5, 10. Alin Ardeleanu 3 poena. Na rejting turniru odigrana su ~etiri kola. Plasman: 1-5. [}epanovi}, Gu`vaw, Kler, I. Sedlak, Engi 3, 6-9. Puhalo, Ve~eri, Matkovi}, I. Raji} 2,5, 10-14. Me{ter, Hegedu{, Fa}ol, Dulac, Bi~kei 2, 15-17. Braun, Kezi}, Bo{wak 1,5, 18-20. B. Vujevi}, Lawi, M. Jovanovi} 1, 21. Zveki} 0,5 poena.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Na ka mu ra do bro gu ra U trenutko dok smo pripremali ovaj prilog Hikaru Nakamura je bio vode}i na tabeli posle 6 odigranih kola na turniru “Lon don Chess Clas sic”. Me|utim, u posledwa dva kola osvojio je samo pola poena pa je pao na deobu tre}eg i ~etvrtog mesta i pokvario nam naslov. Ipak, u pore|ewu sa nedavno zavr{enim memorijalnim turnurom Mihaila Taqa u Moskvi, gde je zavr{io na posledwem mestu ovo je vidan napredak pa smo naslov ostavili da nam ne kvari rimu! Pre posledweg kola stawe na tabeli izgleda ovako: 1. Kramnik 15 (tri boda za pobedu, jedan bod za remi), 2. Karlsen 13, 3-4. Nakamura, Mek [ejn 12, 5-6. Anand, Arowan 8, 7. [ort 5, 8. Hauel 4 (Slobodan u posledwem kolu), 9. A dams 3 boda.

Anand–Na ka mu ra Kraqeva indijka (E97) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.b4 Se8 10.c5 f5 11.Sd2 Sf6 12.a4 g5 Ovo je gubitak tempa. 12...f4 i 12...Tf7 bilo je normalnije. 13.Sc4 h6 Posledica prethodnog pogre{nog poteza jer je crni sad prinu|en na ovaj potez mada bi idealno bilo da je mogao da igra odmah h7-h5 u jednom cugu a ne u dva. 14.f3 f4 15.La3 Sg6 16.b5 d:c5 Standardan potez u Kraqevoj indijci je ovde 16...Se8 da za{titi osnovni pe{a~ki lanac. Uzimawe na c5 bio je veliki ustupak belom. U partiji Smislov - ^okaltea 1963. posle 16 ..Se8 partija je daqe tekla: 17.a5 Tf7 18.b6 a:b6 19.a:b6 c:b6 20.S:b6 Tb8 21.Sb5 i zavr{ila se remijem. 17.L:c5 Tf7 18.a5 h5 19.b6 Plan belog je {ematski da crna poqa na daminoj strani koristi kao invazionu plarformu. 19...g4 20.Sb5 c:b6 21.a:b6 g3 22.Kh1 “Sve ove varijante su obi~ne. Na nesre}u, velika razlika je u tome {to sam ja izgubio jedan tempo.” (Nakamura) 22.h3 bi izgledalo povr{no, iako naizgled {titi kraqevu stranu, jer u stvarnosti crnom bi omogu}io da `rtvuje lovca na h3 i slomi odbranu belog. 22...Lf8 23.d6 Utvr|uje polo`aj za dve svoje figure: skaka~a na c7 i lovca na c5. 23...a6 24.Sc7 Tb8 25.Sa5 Kh8 26.Lc4 Tg7

Ovde analizatorski program procewuje za belog oko +1,50. Dakle, Vi{i je dobijen? Dobro, i da i ne. Upore|uju}i sa fudbalskom utakmicom bilo bi to 1:0 ili 2:0 na poluvremenu. Ali, onaj ko prati fudbal zna da se de{avalo da je tim koji je u takvom deficitu ~esto i pobe|ivao. Ali, ipak, ovo nije fudbal.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (12)

Opo zi ci ja kow skog sko ka Re{ewe problema br. 366 (S. Burmistrov, “Volgogradskaja Pravda”, 1987.) sa pozicijom: beli – Kg2, De7, Tc4, Th5, Lb5, Lg1, Sc5, pe{aci e5, f5; crni – Kd5, Lb8, Lf7, Sa2, Se8, pe{aci a7, b6, d4, d6, e4, g3; je 1.f6!

F. Sakman, 1923. Dijagram (Beli: Kg8, pe{ak: a2; Crni: Kg6, pe{ak: a3) Beli na potezu – remi. Jedini potez koji vodi remiju je 1.Kh8! (Pogre{no bi bilo 1.Kf8? iako bi se ovim potezom tako|e u{lo u opoziciju kowskog skoka. Pri tome bi se ipak izgubio va`an tempo i beli kraq ne bi bio u mogu}nosti da zauzme poqe c2 1...Kf6! 2.Ke8 Ke5! 3.Ke7 Kd4 4.Ke6 Kc3 5.Kd5 Kb2 6.Kc4 K:a2 7.Kc3 Kb1 i crni bi dobio.) 1...Kf6 2.Kh7! Beli je zauzeo opoziciju

kowskog skoka i sti`e na vreme da osvoji poqe c2. (Gubilo bi 2.Kg8? zbog 2...Ke5) 2...Ke5 3.Kg6 Kd4 4.Kf5 Kc3 5.Ke4 Kb2 6.Kd3 K:a2 7.Kc2 sa remijem. N. Grigoriev, 1938. Dijagram (Beli: Kh4, pe{ak: b2; Crni: Kf3, pe{ak: b7) Beli na potezu – remi: 1.Kg5! (Ulazi u opoziciju kowskog skoka. Pogre{no bi bilo 1.b4? zbog 1...b5! 2.Kh3 Ke4 3.Kg3 Kd4 4.Kf3 Kc4 5.Ke3 K:b4 6.Kd2 Kb3 i crni bi dobio.) 1...Ke4 2.Kf6! Kd5 3.Ke7! Kc6 (Na

3...b5 4.Kd7 b4 5.Kc7 Kc5 6.Kb7 b3 7.Ka6 Kb4 8.Kb6 Kc4 9.Ka5 sa remijem.) 4.Ke6! (Prelazak u blisku opoziciju je neophodan. Zadr`avawe opozicije kowskog skoka posle 4.Kd8? vodilo bi beloga posle 4...b5! 5.Kc8 b4 u poraz.) 4...b6 5.Ke5 Kc5 6.Ke4 Kc4 7.Ke3 b5 (Ili 7...Kb3 8.Kd4! K:b2 9.Kc4 sa remijem.) 8.Kd2 Kb3 9.Kc1 Ka2 10.b4! (Jedino, na 10.Kc2? sledilo bi 10...b4 i crni bi dobio.) 10...Kb3 11.Kb1 K:b4 12.Kb2 sa remijem.

27.Se6 Kompjuter predla`e manevar: Ta1 – a2 – d2. Mo`da je to i boqe. 27...L:e6 28.L:e6 g:h2 29.Sc4? Vi{i po~iwe da gubi nit partije pa se Hikaru ukazuje zra~ak nade. 29...De8! 30.Ld5 Sa 30.Lh3? beli bi bio u problemu posle 30...Db5! napadaju}i istovremeno dve figure po c liniji. Ali lovac na d5 ne}e mo}i da zadr`i napredovawe piona sa h4 i h3. 30...h4 31.Tf2 h3 Napad crnog na kraqevoj strani napreduje. 32.g:h3 Tc8 33.Ta5 Sh4 Jo{ je dug put do kraja, ali pozicija crnog po~iwe da li~i na san snova igra~a Kraqeve indijke. Crni potpuno kontroli{e g-liniju. 34.K:h2 Sd7 Neobi~no povla~ewe koje pokazuje da ni Nakamuri nije jasno {ta se de{ava. 35.Lb4 Tg3 36.Df1 Dh5 37.Ta3

37...a5 Brzo }e pasti ovaj pe{ak, ali crni ima na umu jasno: 37...S:b6! pa posle 38.S:b6 Tc1!! sa veli~anstvenom zavr{etkom 39.D:c1 S:f3+ s matom u dva poteza. Me|utim, beli ne uzima na b6 i borba bi potrajala. 38.Le1 T:c4 39.L:c4 L:d6 40.T:a5 U poziciji gde qudski um ve}inom ne moè da na|e apsolutno najboqi nastavak kompjuter predlaè: 40.Td3!? Lc5 41.Le6! i beli bi mogao da reìra povratak u igru. 40...Lc5 41.Le2 Beli poku{ava da konsoliduje odbranu. 41...L:b6 42.Tb5 Ld4 Na trenutak, osmotriv{i poziciju, komentar Magnus Karlsena ovde je bio da pozicija belog nije ba{ sjajna. 43.Ld1 Zanimqiv nastavak je: 43.T:b7 Sc5 44.Tb8+ Kh7 45.Kh1 i sad 45...Sd3! 46.L:d3 L:f2 s navalom crnih figura na f3. 43...L:f2 44.L:f2 S:f3+ 45.L:f3 D:f3 46.Tb1 Tg6 47.T:b7 Sf6 48.Tb8+ Kh7 49.Tb7+ Kh6

Usamqeni top bio je jedina pokretna Vi{ijeva figura ali ona je mogla malo toga da u~ini: 50.Tb6 S:e4 51.T:g6+ K:g6 52.Dg1+ Kh5 53.Lb6 Sg5 54.Dg2 e4 i dva vezana piona lako dobijaju. 0:1 Komentar: Yon Sa un ders Pripremio: B. Dan ko vi}

T. Gorgiev, 1936. Dijagram (Beli: Kh1, pe{ak: a3; Crni: Kf1, pe{ak: b6) Beli na potezu – remi: 1.Kh2! (Beli se spasava ulaskom u opoziciju „kowskog skoka”. Pogre{no bi bilo 1.a4? Ke2 2.Kg2 Kd3 3.Kf2 Kc3 4.Ke2 Kb4 5.a5 K:a5! i crni bi dobio.) 1...Kf2 2.Kh3 Kf3 3.Kh4! (Na 3.Kh2? sledilo bi 3...b5!) 3...Kf4 4.Kh5 Kf5 5.Kh6 Kf6 6.Kh7 Kf7 (Ako 6...b5 7.Kg8 Ke5 8.Kf7 Kd4 9.Ke6 Kc3 10.Kd5 Kb3 11.Kc5 sa remijem.) 7.Kh6! (Ako 7.Kh8? b5 8.Kh7 Ke6 9.Kg6 Kd5 10.Kf5 Kc4 11.Ke5 Kb3 12.Kd4 K:a3 i crni bi dobio.) 7...b5 8.Kg5 Ke6 9.Kf4 Kd5 10.Ke3 Kc4 11.a4! b:a4 12.Kd2 Kb3 13.Kc1 sa remijem. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

c m y

SPORT

dnevnik

sreda14.decembar2011.

SPEN SO VA FUD BAL SKA LI GA MA LIH [AM PI O NA

Go di {te: 2000. Bra zil ski slo no vi (Fu tog) – Pe tli} (Zre wa nin) 2:7 Stre lac za Bra zil ske slo no ve Pa vlov, a za Pe tli }e: Ra {e ti}, Sto ja no vi}, Iva nov 2 go la, Bir ~a nin 3 go la. BRA ZIL SKI SLO NO VI: Maj ki}, Pa vlov, Je li ~i}, Su rut ka, ]u li brk, Po po vi}, Bu la to vi}, Ma ti je vi}. PE TLI]: Ba la}, Si mo vi}, Bir ~a nin, Sto ja no vi}, Jo ki}, Ra {e ti}, Iva nov, Mi }o vi}, Er ge xi ja.

Go di {te: 2001. Mla dost (Ba~ ki Ja rak) – In deks (No vi Sad) 2:2 Strel ci: Sta ni} i Zu ki} za Mla dost, a Alek si} i Ku ran za In deks. MLA DOST: Ro si}, ^a vi}, Bro }e ta, Sta ni}, Kne `e vi}, Mri lo vi|, Zu ki}, Br dar, Mar ~e ta. IN DEKS: Ne di}, \u re ti}, Han ga, Osto ji}, Be kan, Alek si}, Se kic ki, Vi da ko vi}, Pe va~ i Ku ran.

Go di {te: 2001. Prof. Bo le sni kov (NS) – Fu tog 5:0 Strel ci: Le lik, Br ki}, Zla tar i Ma ri} (2 go la).

PROF. BO LE SNI KOV: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, Pa pi}, La di {i}, Jo ko vi}. FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vu ki }e vi}, [i qa nov ski, Bu ki nac.

{i}, To pi}, Ri sti}, Bje ko vi}, Jan ko vi}, Vje {ti ca, Dra go qe vi}. FRU [KO GO RAC: Sto ja no vi}, Ga zi vo da, Po lo vi na, Pa pi}, Var ga, Aba zov ski, Vu ko vi}, ^a wi, Ne ne zi}, Ra du lo vi}.

Go di {te: 2000.

Je din stvo (Ru men ka) – Pe tar Pu a ~a (NS) 1:7

Fru {ko gor ski par ti zan (Bu ko vac) – Si dro (Be {ka) 0:4 Strel ci: Pi pli ca, Va si}, Na do ban i Gru bje {i}. FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: Gr ma{, Bje li}, Sta hov, Ra do ji ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami yi}. SI DRO: ^in ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Mi {~e vi}, Maj ki}, Pi pli ca, Va si}, To ma, Ra do vi}, Na do ban, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}.

Go di {te: 2000. Voj vo di na (NS) – Fru {ko go rac (SK) 14:0 Strel ci: Jan ko vi}, Ja ko vqe vi} (2 go la), Vje {ti ca (3 go la) i Dra go qe vi} (8 go lo va). VOJ VO DI NA: Ca ri}, Ja ko vqe vi}, Je li ~i}, To do ri}, Jov -

Go di {te: 2001.

Strel ci: Mi li vo je vi} za Je din stvo, a Der vi {i, \u ri}, Mar ja no vi} (2 go la) i Ka plar ski (3 go la). JE DIN STVO: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram. PE TAR PU A ^A: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Ka plar ski, Gr gu re vi}, \u ri}, Ivan, Der vi {i.

Go di {te: 2000. Fu tog – Fru {ko go rac (SK) 8:1 Strel ci: Kr~ ma, [u mar (2 go la), Tri fu no vi} (2 go la) i Ili} (3 go la) za Fu tog, a Vu ko vi} za Fru {ko go rac. FU TOG: Ob ra do vi}, Ra jak, Spa so je vi}, Tri fu no vi}, Po pa di}, Je li ~i}, [u mar, [e vi},

Ili}, Sa ra vo lac, U~ur, Kr~ mar, [pi ri}, Vu lin, Zdrav ko vi}, Po qak. FRU [KO GO RAC: Sto ja no vi}, Ga zi vo da, Po lo vi na, Pa pi}, Var ga, Aba zov ski, Vu ko vi}, ^a wi, Ne ne zi}, Ra du lo vi}, Bu kvi}, Svr ko ta, Ma noj lo vi}, ]o si}, Su ba no vi}, Gre~.

Go di {te: 2000. ^amp 07 (NS) – Voj vo di na 0:8 Strel ci: Ja ko vqe vi} (2 go la), Ca ri} (3 go la) i Isa ko vi} (3 go la). ^AMP 07: De spo to vi}, Qu bo je vi}, Go lu bo vi}, Ma ti}, Jo vi ~in, Obert, Po ~ek, Ko va ~e vi}, Svi lar ko vi}, Jo vi ~i}, Dra go vi}, Nad la~ ki, \e ki}. VOJ VO DI NA: Ca ri}, Ja ko vqe vi}, Je li ~i}, To do ri}, Jov {i}, To pi}, Ri sti}, Bje ko vi}, Jan ko vi}, Vje {ti ca, Vu~ ko vi}, Isa ko vi}, Pa pi}.

Go di {te: 1999. Fru {ko gor ski par ti zan – Prof. Bo le sni kov 4:1 Strel ci: Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, L. Per saj i R. Per saj za

Fru {ko gor ski Par ti zan, a Me di} za Prof. Bo le sni kov. FRU[KO GOR SKI PAR TI ZAN: Ko sjer, ^a vi}, Si mi}, Ni ko li}, Du li}, Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, Per saj L, Per saj R, Ili}, Be a to vi}. PROF. BO LE SNI KOV: Zec, @u pi}, Ke xa, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Isa kov ski, \e ki}, Ma ri}, [ko ri}, \u ro vi}.

Go di {te: 1999. Voj vo di na – Ve ter nik 4:0 Strel ci: La li}, Sta no jev, Ko va ~e vi} i De ve tak. VOJ VO DI NA: Kam pi}, La li}, Sta no jev, Ko va ~e vi}, De ve tak, Ka ~a ven da, Ve se li no vi}, Ili}, Mak si}, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}. VE TER NIK VI SKOL: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Yida, [vo wa, Ma cu ra, Ne sto ro vi}, Mar ko vi}.

Go di {te: 1999. No vi Sad – Fru {ko go rac 7:0 Strel ci: Va len tik, Alar gi}, \or |e vi}, To mi} (2 go la) i \o ko vi} (2 go la). NO VI SAD: Va len tik, Alar gi}, \or |e vi}, To mi}, ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku n o v ac, Gar d i n o v a~ k i,\o k o vi}, Jo va no vi}, [ko ri}, Lam pi}. FRU [KO GO RAC: Elez, Ko kot, Bo ro je vi}, Re qi}, Gre~, Iva ni}, Si mi ~i}, To di}, Te pi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov, [e vi}, Vu ko vi}, Vu ja kli ja, Pej ~i}.

Go di {te: 1999. Pro le ter Me ri di ja na (Zr) – Mla dost (BJ) 5:1 Strel ci: Smi qi}, Ota {e vi}, Kr swa ji}, Oma qev (2 go la) za Pro le ter Me ri di ja nu, a Se ku li} za Mla dost (BJ). PRO LE TER ME RI DI JA NA: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |e li}, Pa lov, Pe {ko, Ter zi}, Sto ja no vi}, Alek si}, Tor bi ca, La za re vi}, Sto ji}, Kr swa ji}.

MLA DOST: Ro si}, Plan ~ek, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Jer ko vi}, Bro }e ta, Ko va ~e vi}, [e vo, Se ku li}, Ve jin, Bla go je vi}, Ba ji}, Ba la ban.

Go di {te: 1999. S. Mi haj lo vi} – Sla vi ja 2:0 Stre lac: Ko la ri} (2 go la). S. MI HAJ LO VI]: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, \or |e vi}, Vu ja ni}, Do ro {ki, Gr gi}, Dra gu ti no vi}. SLA VI JA: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Bo rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dak, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Di mi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da nov, Ubo vi}.

Go di {te: 1999. Pe tar Pu a ~a – In deks 9:1 Strel ci: Vi da ko vi}, Jo ki}, Vuk ma no vi} (3 go la) i Sta ji}

(4 go la), a Cve ja no vi} za In deks. PE TAR PU A ^A: \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jo ki}, Pi li po vi}. IN DEKS: Sa mar xi} M, Se kic ki, Sen de ra, Sa mar xi} M, Uze lac, Li ~i na, La zi ~i}, [kr bi}, Si mo wi, Pe ru ni ~i}, Tat ti}, Iva no vi}, Jo vi ~i}, Bo {wa ko vi}, Ra do vi}, Jo ka no vi}, Cve ja no vi}. Re zul ta ti 2001. go di {ta: Je din stvo - Pe tar Pu a ~a 1:7, Mla dost - In deks 2:2, Voj vo di na RMR - Si ni {a Mi haj lo vi} (od go |e no), Fru {ko gor ski Par ti zan - Si dro 0:4, Pro fe sor Bo le sni kov - Fu tog 5:0, Kri la kra ji ne - Sla vi ja (od go |e no). Ta be la: 1. Prof. Bo le sni kov 18, 2. Pe tar Pu a ~a 15, 3. Kri la Kra ji ne 10, 4. Voj vo di na RMR 9, 5. Si dro 9, 6. Mla dost 7, 7. Je din stvo 6, 8. Fu tog 6, 9. Sla vi ja 6, 10. Spor tlend 6, 11. In deks 5, 12. Si ni {a Mi haj lo vi} 3, 13. Fru {ko ro ski Par ti zan bez bo do va. Re zul ta ti 2000. go di {ta A gru pa: Fu tog - Fru {ko go rac 8:1, Bra zil ski slo no vi - Pe tli} 2:7, Voj vo di na - Fru {ko -

go rac 14:0, ^emps 07 - Voj vo di na 0:8, Kri la Kra ji ne - Bra zil ski slo no vi, Voj vo di na Fu tog i Bra zil ski slo no vi Pe tli} (sve od go |e no). Ta be la: 1. Voj vo di na 13, 2. Kri la Kra ji ne 12, 3. Bi stri ca 05 9, 4. Pe tli} 7, 5. Fu tog 6, 6. ^emps 07 6, 7. Bra zil ski slo no vi 3, 8. Fru {ko go rac bez bo do va. Re zul ta ti 1999. go di {ta: Fru {ko gor ski par ti zan - Pro fe sor Bo le sni kov 4:1, Voj vo di na - Ve ter nik 4:0, No vi Sad - Fru {ko go rac 7:0, Pro le ter Me ri di ja na - Mla dost 5:1, Si ni {a Mi haj lo vi} - Sla vi ja 2:0, Pe tar Pu a ~a - In deks 9:1. Ta be la: 1. Pe tar Pu a ~a 15, 2. No vi Sad 15, 3. Pro fe sor Bo le sni kov 12, 4. Fru {ko gor ski par ti zan 12, 5. Voj vo di na 12, 6. Si ni {a Mi haj lo vi} 4, 7. In deks 4, 8. Pro le ter Me ri di ja na 4, 9. Sla vi ja 3, 10. Mla dost 3, 11. Ve ter nik Vi skol 2, 12. Fru {ko go rac 1 bod.

SveT POZnATiH

sreda14.decembar2011.

dnevnik

PAPARACO

Певачица позирала гола за књигу „Куло”

икол Шерцингер (33) скинула се за потребе снимања уметничких фотографија у књизи посвећеној женским задњицама. Иако звучи као шала, или веома добар изговор да се неке од нај лепших жена на свету обнаже пред објективом, књига „Куло” је заједнички пројекат репера Шона Комбса и фотографа Рафаела Мацука.

Бивша девојка Луиса Хамилтона је позирала „обучена” у хавајску традиционалну ношњу - око врата има неколико цветних огрлица, а на задњици су јој насликане традиционалне тетоваже. „Куло” на италијанском значи „дупе”, а своју задњицу, пре Никол Шерцингер је показала и вереница Кристијана Роналда Ирина Шајк.

Продате невиђене фотке Мерилин Монро

Кејт прихватила обичаје краљевске породице

ејт Мидлтон кренула је на часове гађања из ваздушне пушке како би заједно са својим супругом Вилијемом могла да учествује у традиционалном божићном лову фазана. Лов се сваке године одржава за време божићних празника на имању краљице Елизабете II, а

познато је да је Вилијем најбољи стрелац у породици. Како су британски медији већ објавили неке фотографије Кејт како лови, огласили су се заштитници животиња, који су оштро осудили одлуку младе принцезе да прихвати окрутну традицију краљевске породице, пише Дневник.хр.

рве фотографије глумице Мерлин Монро продате су за 352.000 долара на аукцији под називом „Иконе и идоли”, коју је организовала Џулијенова аукцијска кућа на Беверли Хилсу. Портпарол Џулијенове аукцијске куће, Керолајн Геловеј изјавила је да су фотографије Мерлин Монро, које су рађене у периоду када је она имала 19 година и била још увек Норма Џин, биле у центру аукције. Поред фотографија, које је направио Џозеф Џасгур, на аукцији су се нашли и негативи и ауторск а

Коме хаљина боље стоји Aнђелина Џоли

Џенифер Анистон

права на ове фотографије, које нису приказиване у јавности због судског спора који се води више од 20 година. Један судија на Флориди изрекао је у септембру пресуду да ће слике Мерлин Монро, бити продате како би се измирили судски дугови фотографа. На аукцији се поред ових фо то графија нашла и хаљина коју је носила Ладy Гага продата за 31.250 долара, као и к а р и к ат ур а Џона Ленона и Јоко Оно из 1969. године која је продата за 90.000 долара.

Понекад плавуша није у првом плану, колико год да је атрактивна. Једна од таквих ситуација је када је у друштву Џорџа Клунија.

Не прилази Џонију Депу ако си пијана

мериканка тврди да су је телохранитељи „пирата са Кариба” оборили на под и нанели јој лакше телесне повреде. Робин Екер (52) частила је себе и мужа картама за концерт Игија Попа у Паладијуму у Лос Анђелесу, које су коштале по 600 долара. Концерту је присуствовао и Џони Деп, који је седео за столом са својим друштвом и телохранитељима. Екерова је у тужби навела да се одлично проводила, и да је „ђускала као луда”, и током играња се случајно приближила Деповом столу. Телохранитељи су одмах скочили на њу. „Шчепали су ме као да сам наоружани криминалац, пор-

вали се са мном и оборили ме на под пред свима”, навела је Екерова.

Полиција Лос Анђелеса саопштила је да истражује њену тужбу, али и да је Екерова била „мортус пијана” када је дошла у станицу како би тужила Депа, па је цео случај под великим знаком питања.

Letovawe na Rijanin na~in

like sa mora. Ništa novo. Pored brojnigh socijalnih mre`a svima su dostupne. Pogledajte kako izgleda Rijanino letovanje sa drugaricama. Lepotica sa Barbadosa podelila je sa svetom svoje slike sa letovanja po Italiji. Rijana je sa 3 drugarice jahtom proputovala po italijanskoj obali.

kULTURA

c m y

dnevnik

sreda14.decembar2011.

У ЗБИР ЦИ СТРА НЕ УМЕТ НО СТИ МУ ЗЕ ЈА ГРА ДА НО ВОГ СА ДА

Ре тро спек ти ва Ве ре За рић По во дом че ти ри де це ни је ства ра лач ког ра да на на шој кул тур ној сце ни по зна те но во сад ске ака дем ске сли кар ке Ве ре За рић, Му зеј гра да Но вог Са да ор га ни зу је сво је вр сну ре тро спек тив ну из ло жбу „Ве ра За рић – цр те жи и сли ке из по клон збир ке За ви чај не га ле ри је Му зе ја гра да Но вог Са да“ ауто ра мр Је ле не Ба њац, ви шег ку сто са, исто ри ча ра умет но сти. Све ча но отва ра ње је у су тра у 19 ча со ва у Збир ци стра не умет но сти Му зе ја гра да Но вог Са да, Ду нав ска 29. Из ло жба ће би ти отво ре на за по се ти о це до кра ја ја ну а ра 2012. Из ло же на де ла пред ста вља ју из бор из обим не збир ке ње них оства ре ња, ко ја се чу ва ју у Оде ље њу за ви чај не га ле ри ја Му зе ја. То ком ове го ди не Ве ра За рић је по кло ни ла 135 сво јих де ла За ви чај ној га ле ри ји. Ме ђу

ма све ту око нас и у на ма са ми ма. По себ ном ди ја лек ти ком, на су ге сти ван на чин, аутор ка нам пред ста вља ли ков на оте ло тво ре ња су бјек тив но до жи вље не исто ри је и са да шњо сти, сво јих раз ми шља ња и ста ња ду ха. Ико но граф ски бо га те ком по зи ци је пру жа ју нам мно штво мо гу ћих ту ма че ња, по пут сли ка них ме та фо ра скри ве них под сло је ви ма бо ја или утка них у тки во цр те жа и гра фи ке. Њи хо ва зна че ња и сим бо ли ку сва ки по сма трач са гле да ће и схва ти ти пре ма соп стве ном сен зи би ли те ту и ис ку ству, пре ма лич ној има ги на ци ји и зна њу. Ве ра За рић, ро ђе на у Бе о гра ду 1948. го ди не, на кон за вр шет ка бе о град ске Ака де ми је умет но сти (1971), на ста ни ла се у Но вом Са ду. На ред них де це ни ја је пре да но ра ди ла у свом ате љеу на Пе т ро ва ра дин ској

њи ма су нај ра ни ји ра до ви, на ста ли по за вр шет ку Ака де ми је умет но сти, за тим, де ла на ста ла у про те клим де це ни ја ма, све до са вре ме них ра до ва. По ре чи ма аутор ке из ло жбе Је ле не Ба њац, на из ло жби у Му зе ју гра да при су ству је мо и уче ству је мо у чуд но ва тим ли ков ним при зо ри ма, ко ји во де на ша чу ла и емо ци је од ме ди та тив них ста ња до сна жних еруп ци ја сли кар ског из ра за. Мре же ли ни ја, суп тил них енер гет ских струк ту ра и рит мо ва, у са звуч ју са ко ло ри са ним по вр ши на ма, ин тен зи ви ра ју им пре си је по сма тра ча, ожи вља ва ју пер цеп ци ју и увла че у по нов но про жи вља ва ње ви зу а ли зи ра не ал хе миј ске тран с фор ма ци је на плат ну. Ја сно са гле да ва мо аутор ки ну нео до љи во ис кре ну по све ће ност ра ду и же љу да нам пред ста ви свој од нос пре -

твр ђа ви, сте кав ши ста тус зна чај ног ауто ра у ли ков ном ства ра ла штву кул тур них про сто ра не ка да шње Ју го сла ви је. Ба ви ла се ли ков ном пе да го ги јом као про фе сор у но во сад ским сред њим шко ла ма. У свом ства ра ла штву увек се слу жи ла раз ли чи тим ме ди ји ма ли ков ног из ра жа ва ња. Са јед на ком по све ће но шћу ра ди у број ним ли ков ним ди сци пли на ма успе шно ком би ну ју ћи раз ли чи те ли ков не тех ни ке (цр теж, гра фи ка, аква рел, па стел, ко лаж, уље, та пи се ри ја, др во ре зба ре но и бо је но др во). Из ло жбу пра ти ка та лог на срп ском и ен гле ском је зи ку под на зи вом „Ве ра За рић – цр те жи и сли ке из по клон збир ке За ви чај не га ле ри је Му зе ја гра да Но вог Са да“, ауто ра мр Је ле н е Ба њ ац, ви ш ег ку с то с а Му зе ја. К. Р.

НАГРАДА „КАРОЉ СИРМАИ” ФРАЊИ ПЕТРИНОВИЋУ

НАГРАДА ЗА РОМАН „ПОСМАТРАЧ ПТИЦА”

Зрело приповедачко умеће

Види Огњеновић „Кочићево перо”

@i ri za do de lu kwi `ev ne na gra de „Ka roq Sir mai” za no ve li sti ku, ko ja se do de qu je na iz me ni~ no – jed ne go di ne za kwi gu pri ~a na pi sa nu na srp skom, a dru ge na ma |ar skom je zi ku –недавно је do neo od lu ku o do de li ovog pri zna wa za 2011. go di nu. @i ri u sa sta vu Ja no{ Ba wai, Zo ran \e ri} i Ivan Ne gri{ ro rac na gra du je do de lio kwi zi „Tra u ma“, pod na slov Ste ~aj ne le gen de auto ra Fra we Pe tri no vi }a u iz da wu „Adre se“ iz No vog Sa da. @i ri je do de qi va wem na gra de „Ka roq Sir mai” ce nio zre lo pri po ve da~ ko ume }e auto ra, kao i we go vu spo sob nost stva ra wa po et ske at mos fe re ko ja obe le `a va ob li ke ur ba nih le gen di. Po {tu ju }i ko li ko tra di ci o nal na to li ko i mo der na obe le` ja pri po ve da~ ke pro ze, Fra wa Pe tri no vi} je sa svo jim

pri po vet ka ma stvo rio na ra tiv ni svet, ko ji se mo `e s jed ne stra ne lo ka li zo va ti u vre me nu i pro sto ru, a sa dru ge stra ne ka zu je upe ~a tqi ve sa dr `a je qud skog stra da wa i dra me, наводи се у образложењу.

Књижевник и књижевни критичар Фрања Петриновић рођен је у Новом Сланкамену 1957. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Уређивао је часопис “Поља“, писао за наш лист и био уредник у издавачкој кући „Стилос“. Аутор је пет романа и две књиге есеја. Добитник је књижевних награда – Друштва књижевника Војводине за књигу године (1997), „Бранко Бајић“ (2002), „Искре културе“ (2006), „Лаза Костић» (2006), „Стеван Пешић“ (2010). Награда „Карољ Сирмаи“» биће му уручена 16. јануара у Врбасу Карољ Сирмаи је био познати мађарски књижевник . Рођен је у Темерину 1890. а живео је у Врбасу, где је и сахрањен 1972. године. Обе општине, чувајући успомену на Сирмаијево богато стваралаштво, заједнички од 1976. године додељују њижевну награду која носи његово име. Р. Лотина

Књижевници Види Огњеновић додељена је награда „Кочићево перо„ за роман „Посматрач птица„, саопштила је издавачка кућа „Архипелаг„. Одлуку о додели награде „Кочићево перо„ Огњеновићевој за „висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве мисли и речи„ једногласно је донео жири који је радио у саставу: Миљенко Јерговић, Младен Весковић и Никола Вуколић (председник). Жири је у образложењу нагласио да „ауторка са искреним дивљењем посматра наступ свог јунака који је, такође, неуморни посматрач времена и људи, свог ближег и даљег окружења, коментатор, духовити козер, уметник, чаробњак приче, шармер, забављач и резонер„. Чланови жирија посебно су скренули пажњу на снагу и

уверљивост приповедања у роману „Посматрач птица„, који је „Архипелаг„ објавио у два издања. „Књига се чита у једном даху. Она је занимљива, психолошки и композиционо избалансирана, писана култивисаним стилом писца који осећа реч, а поврх тога познаје и тајне заната. Са посебном сугестивношћу Огњеновићева описује страдање, страх, оскудицу, општу атмосферу окупираног Београда у току Другог светског рата, грозничаву борбу за голо преживљавање у окружењу свеопште погибије„, сматра жири. Награда „Кочићево перо„, коју додељује Задужбина „Петар Кочић„ из Бањалуке и Београда, биће уручена Види Огњеновић крајем децембра у Београду.

МАТИЦА СРПСКА АНДРИЋУ У СПОМЕН

Драгоценост националне и светске баштине

Амерички госпел хор вечерас у Синагоги

ПОЧИЊЕ ЦИКЛУС БОЖИЋНО - НОВОГОДИШЊИХ КОНЦЕРАТА

Пева амерички госпел хор Концертом америчког госпел хора под називом „Аngelic vo i- ces of pra i se“ вечерас у 20 часова у Синагоги биће отворен циклус божићно-новогодишњих концерата Музичке омладине Новог Сада, која их традиционално организује за наступајуће празнике. Овај госпел хор комбинује разноврсне ритмове и богате хармоније како би на најбољи могући начин изразио сву експресију и енергију госпел музике. Хор је досад наступао са госпел хором „Харлем“ и музичарима попут Џесике Симсон, групом „Темптејшнс“, Шинед О’ Конор, „Тирс фор фирс“, Робином Гибсом, и другима. Затим ће у уторак 20. децембра у Синагоги наступити необичан дует Игудесман и Џу, са шо-

уом под називом „A Lit tle Night ma re Mu sic“. Овај дуо виолинисте Алексеја Игудесмана и Ричарда Хјунг-ки Џуа је подигао свет на ноге својим јединственим и забавним уметничким пројектима у којима се удружују комедија, уметничка музика и популарна култура. И Новосађани се сада моћи да се увере да виртуозност може да иде и у комбинацији с духовитошћу. Наш познати виолиниста Стефан Миленковић и „Гудачи Св. Ђорђа“ наступају у Синагоги 27. децембра. Извешће „Годишња доба за виолину и гудаче“ Астора Пјацоле, Паганинијеву „Ла кампанелу“ и „Серенаду за гудаче“ Чајковског. Први концерт у новој, 2012. години приређују 3. јануара румунски Роми окупљени у орке-

стру „Тaraf de ha i do uks“, који изводе народну музику и познати су изван граница своје земље. Наступали су широм света, и стекли бројне обожаваоце. Међу њима су и чувени Јехуди Мењухин, квартет “Кронос” са којим су снимали и наступали, као и глумац Џони Деп, којем су били партнери у филму „Човек који је плакао“, затим модни креатор Јочи Јамамото, на чијим су ревијама учествовали у Паризу и Токију. Карте за поменуте концерте су махом распродате, осим неколицине за концерте дуа Игудесман и Џу, као и за „Тaraf de ha i do uks“. Све информације се могу добити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел. 021/452-344) од 8 до 14 часова. Н. Пејчић

У години јубулеја нашег јединог нобеловца, у Матици српској јуче је одржана свечаност „Андрићу у спомен“. Како рече председник Матице Чедомир Попов, за то су их определила два разлога- Нови Сад је најскромније обележио те важне датуме наше културе, а Матица располаже богатом грађом о сарадњи са Андрићем. Попов је говорио о дипломатској служби Иве Андрића која је трајала од 1930. до 1941. године. Оцене о том периоду његовог живота веома су опречне и крећу се од тврдњи да је био само „писац заљубљен у фрак“, па до оних које говоре да је био сива еминенција и неприкосновени спроводилац државне политике. Истина је негде на средини, а документа сведоче да је Андрић био свестрано обавештен и да је имао велику моћ сазнавања, разумевања и анализирања друштвених прилика тога времена, рекао је, између осталог, Чедомир Попов. Он је истакао да је Андрић као дипломата био југословенски патриота и српски родољуб. У надахнутој беседи о три лица једног писца, потпредседник МС Славко Гордић рекао је да је прича о Андрићу бескрајна и да потврђује његову мисао како живот никада не стоји на месту. Он је гворио о Андрићу лиричару, епском ствараоцу и есејисти. Увек је био строг према себи, располагао је неумољивом пое-

тичком самосвешћу и своју поезију је за живота држао скрајнуту, иако је почео као песник. Ипак, његове збирке „Ex pon to“ и „Неимири“, остале су у колективном књижевном сећању и данас, нагласио је Гордић. Андрићев приповедачки опус најављује велике романе, а бави се злом које је онтолошки укоре-

Он је подсетио и на око 160 Андрићевих есејистичко-критичких текстова. Најбољи су есеји о Гоји, Његошу и о Вуку, сматра беседник. Андрић је Његоша сматрао највећим српским песником, а његово дело било му је најчвршће упориште у најтежим тренуцима живота, о чему постоји више записа. Стваралаштво Иве Андрића,

њено у човеку и у свету. Ипак, његове приповетке нису без наде, а две линије Андрићеве одбране од мрака, јесу горки хумор и поетско поимање живота. А велики романи- „Госпођица“, „Травника хроника“ и „На Дрини ћуприја“, настали су од 1941. до 1944. године, баш у страшним, најмрачнијим временима. Тако је Иво Андрић показивао снагу вере да ће и то зло проћи и бити превладано, закључио је Гордић.

преведено на 49 језика, драгоценост је у ризници националне културе, као и европске и светске баштине, закључио је Гордић. Одломке из Андрићеве беседе приликом уручења Нобелове награде „О причи и причању“, читала је Исидора Поповић. Јуче је отворена и изложба „Иво Андрић и Матица српска“, коју је приредила Александра Јовановић из Рукописног одељења. Радмила Лотина

Фото: Б Лучић

svet

sreda14.decembar2011.

SE RI JA EKS PLO ZI JA U BEL GIJ SKOM GRA DU LI JE @U

UKRATKO

Naj ma we ~e ti ri `r tve i 75 po vre |e nih

Na pad na voj nu ba zu TEL AVIV: Vi{e desetina jevrejskih naseqenika i desni~arskih aktivista napalo je kamenicama ju~e ujutro izraelsku vojnu bazu na zapadnoj obali. Naseqenici su napali bazu zbog najava da }e izraleska vojska evakuisati jedno divqe jevrejsko naseqe na Zapadnoj obali u skladu sa presudom Vrhovnog suda. U napadu na vojnu bazu regionalne brigade Efraim kraj palestinskog grada Kalkilije desni~arski aktivisti su napali kamenicama komandanta i wegovog zamenika nakon {to su silom otvorili vrata wihovog xipa, precizirali su izraelski mediji. Komandant je zadobio lak{e povrede kada je kamenicom pogo|en u glavu. Uz napad na bazu, desni~ari su blokirali glavni put na Zapadnoj obali i bacali kamenice na palestinska vozila i izraelske vojnike. Oko 100 desni~arskih aktivista i naseqenika do{lo je u blizinu baze, a polovina je u{la, rekao je vojni portparol. Wih su vojnici na kraju oterali i niko nije uhap{en. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu je dao instrukcije bezbednosnim snagama da deluju odlu~no pritiv aktivista koji su napali vojnike i oficire u vojnoj bazi.

Sar ko zi o pro {i re wu Unije

PA RIZ: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je da prvo treba zavr{iti ujediwewe „evropske familije”, pre nego {to se otvori pitawe pro{irewa Evropske unije prema zemqama izvan kontinenta. „Mi smo upravo pozdravili Hrvatsku. Otvarawe EU prema Srbiji je perspektiva. Dozvolite da prvo ujedinimo evropsku porodicu, pre nego postavimo pitawe o onima koji su izvan Evrope”, izjavio je predsednik Francuske u intervjuu pariskom „Mondu”. Francuski predsednik je istakao da se wegovo protivqewe ulasku Ankare u EU nije promenilo, upkos ekonomskom napretku dinami~ne Turske.

LI JE@: Najmawe dve osobe su poginule, a 75 je povre|eno u seriji eksplozija i pucwavi u centru belgijskog grada Lije`a. Napada~ identifikovan kao 32-godi{wi Nordin Amrani bacao je eksplozivne naprave na prolaznike na Trgu Sen Lamber. Po novim informacijama radi se o usamqenom napada~u, koji je poginuo u napadu. Kako je tri ~asa posle incidenta izjavio gradona~elnik najve}eg valonskog grada, pucwava koja je usledila i ~ula se najmawe jo{ sat vremena nije povezana sa Amranijevim napadom. Amrani je od ranije poznat policiji, koja ga je okarakterisala kao dilera oru`ja i droge. On je pre tri godine osu|en na 58 meseci zatvora, zbog posedovawa 12 komada vatrenog oru`ja, 9500 metaka, kao i uzgajawa 2800 stabqika marihuane. Druga `rtva na licu mesta bio je mla|i mu{karac, a jo{ su dve osobe podlegle povredama tokom

Centar Lije`a blokiran

popodneva. Broj povre|enih prelazi 60, potvrdilo je tu`ila{tvo. O~evici navode da su u prvom naletu ~uli ~etiri odvojene eksplozije. Incident se dogodio ne{to posle 12.30 ~asova, a sve do 14 ~asova u Lije`u su se i daqe ~uli pucwi. Ispostavilo se da je, po informacijama koje su bile dostupne, do{lo do paralelnog bekstva ne-

koliko lica iz Palate pravde, koja se nalazi na istom trgu. Policija nije ustanovila vezu izme|u dva doga|aja. Centar grada je zatvoren, gradski saobra}aj koristi samo okolinu. Nijedna teroristi~ka grupa jo{ nije preuzela odgovornost. Grad Lije` otvorio je telefonsku liniju 0800-94-000 za sve informacije.

PRO TO KOL O KLI MAT SKIM PRO ME NA MA NEO STVA RIV

Ka na da se po vla ~i iz „Kjo ta” OTA VA: Kanada se povukla iz Protokola o klimatskim promenama iz Kjota, navode}i da su ciqevi tog dogovora neostvarivi, saop{tio je ministar za za{titu ìvotne sredine te zemqe Piter Kent. Konzervativac Kent, za ulazak Kanade u Kjoto protokol optuùje prethodnu liberalnu vladu, za koju kaè da je bila „nesposobna”, da se obavezala da uloì 13,6 milijardi dolara kako bi smawila emisiju {tetnih gasova ili 1.600 po svakom kanadskom doma}instvu. Ministar je rekao da Kina i SAD kao naj ve }i emi te ri {tetnih gasova nisu deo sporazuma, tako da nema razloga da Kanada tro{i milijarde dolara na smawewe zaga|ewa kada

to ne}e smawiti globalno zagrevawe. Time je nanet veliki udarac upravo zavr{enoj Konferenciji o klimatskim promenama u Durbanu, gde je dogovoreno da se pokrene druga obavezuju}a faza tog protokola koji ve}ini industrijski razvijenih zemaqa ograni~ava emisiju {tetnih gasova, postupno, na nivo iz 1990. godine. Uz Kanadu, i Japan i Rusija poru~uju da ne `ele ponovo da se obavezuju na taj na~in. Na konferenciji Ujediwenih nacija o klimatskim promenama prvi put je postignut dogovor koji bi trebalo da primora sve najve}e zaga|iva~e da preduzmu mere kako bi se usporio trend globalnog zagrevawa.

Dogovor je postignut posle vi{egodi{wih uzaludnih napora da se uvedu me|unarodna, zakonski obavezuju}a pravila koja }e po{tovati sve zemqe – od Kine i Indije do SAD. Predstavnici 194 zemqe saglasili su se, na konferenciji u Durbanu, u Ju`noafri~koj republici, da po~nu razgovore o novom sporazumu koji bi obavezivao sve zemqe da ograni~e emisiju {tetnih gasova koji stvaraju efekat staklene ba{te. Usvojena je mapa puta ka postizawu op{teg sporazuma svih zemaqa na planeti do 2015. godine o smawewu emisije {tetnih gasova, a ciq je da taj sporazum, ~ija pravna strana jo{ nije definisana, stupi na snagu do 2020. godine.

Me dve dev odo brio no vi sa stav Du me MO SKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev fakti~ki je odobrio novi sastav doweg doma parlamenta, dr`avne Dume, zakazuju}i prvu sednicu novog saziva za 21. decembar. „Danas sam potpisao ukaz o prvom zasedawu dr`ave Dume {estog saziva, predvi|eno za 21. decembar”, rekao je predstavnicima partija koje su pro{le u Dumu. Opozicija je, na vi{e masovnih protesta zahtevala poni{tavawe izbornih rezultata i nove izbore,

zbog velikog broja kr{ewa izbornih propisa. Medvedev je ju~e kazao da }e bira~ke komisije i sudovi pa`qivo razmotriti sve `albe i tu`be koje se ti~u kr{ewa zakona, i doneti pravedna re{ewa. „Daleko od toga da su svi zadovoqni rezultatima narodnog glasawa. To je nova situacija... Bira~ke komisije i odgovaraju}e sudske instance detaqno }e razmotriti sve `albe i tu`be. Tamo, gde budu prona|ene realne nepravilnosti, treba doneti pravedne odluke”, rekao je

Medvedev. On je dodao da je na dan glasawa podneto 117 `albi. Ruski predsednik, koji je bio nosilac liste Jedinstvene Rusije na izborima je jo{ ukazao da zna~ajan deo odbora u Dumi treba da kontroli{e opozicija. U dr`avnu Dumu su pored Jedinstvene Rusije pro{le Komunisti~ka partija, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija, odnosno partije koje su ~inile i prethodni sastav Dume. (Be ta)

dnevnik

SAD

Ob u sta vqe na po mo} Pa ki sta nu VA [ING TON: Ameri~ka Kongresna komisija donela je odluku o zamrzavawu 700 miliona dolara pomo}i Pakistanu. Tra`e se garancije borbe protiv mina. Eksplozivne naprave spadaju u najubita~nija oru`ja koje ekstremisti koriste u borbi protiv ameri~kih trupa u Avganistanu. Ameri~ki poslanici tvrde da materijal za izradu bombi koje se koriste u Avganistanu ekstermisti krijum~are iz Pakistana. SAD `ele „garancije da se Pakistan bori protiv improvizovanih eksplozivnih naprava u svojoj zemqi ~ija su meta na{e koalicione snage”, rekao je no-

vinarima predstavnik Republikanske stranke u Predstavni~kom domu ameri~kog Kongresa Hauard Meken, a preneo je Rojters. SAD su izdvojile oko 20 milijardi dolara bezbednosne i ekonomske pomo}i Pakistanu od 2001. godine, uglavnom u obliku nadoknade za pruàwe pomo}i u borbi protiv ekstremista. Pakistan je saop{tio da odluka ameri~ke Kongresne komisije o zamrzavawu 700 miliona dolara pomo}i, dok ne pokaè garancije da pruà pomo} u borbi protiv {irewa bombi doma}e izrade u regionu, mogla da nanese {tetu ve} zategnutim odnosima.

ITALIJA

[trajkovi pro tiv {ted we RIM: U Italiji je po~ela ve}eg italijanskog sindikata sedmica {trajkova protiv pake- CGIL. Premijer Monti nije ta mera {tedwe novog premije- uspeo da spre~i {trajkove tora Marija Montija vrednog 33 kom sastanka sa liderima sindimilijardi evra. Lu~ki i tran- kata u nedequ uve~e, ali je u sportni radnici kao i zaposle- svom saop{tewu istakao da je ni na autoputevima prekinuli spreman za amandmane, ukoliko su na tri sada rad, a metalski su osnovani. Sindikati shvataradnici, me|u kojima i oni za- ju potrebu za jo{ ve}om {tedposleni u Fabrici automobila „Fijat”, nisu radili osam sati. Istovremeno {tamparski radnici nisu radili ~itavu smenu tako da se ve}ina novina ne}e pojaviti na kioscima. [trajk radnika javnog saobra}aja bi}e odr`an 15. i 16. decembra, a administracija }e {trajkova- Protesti u Milanu ti 19. decembra. Ovo je prvi put wom, ali smatraju da Montijev za {est godina da su lideri tri plan nije fer. Poslanici su rok najve}a radni~ka sindikata go- za izmenu paketa mera pomerili vorili sa iste tribine ispred za 24 sata. Mario Monti najaparlamenta. vio je 7. decembra primenu hit„Ne odustajemo od ideje da pa- nih mera {tedwe kojima je ciq ket mera {tedwe mora biti pro- u{teda 30 milijardi evra, od komewen. On poga|a radnike, pen- jih }e 10 milijardi evra biti zionere i ~itavu zemqu”, ista- ulo`eno u podsticaj privrednog kla je Suzana Kamuzo, lider naj- rasta.

[pi jun ske igre VA [ING TON, TE HE RAN: Tuìla{tvo u Teheranu podiglo je optu`nice protiv 15 osoba za koje se sumwa da su {pijunirali za SAD i Izrael. SAD traè nazad oborenu {pijunsku letilicu. Ti qudi su {pijunirali za Sjediwene Dràve i Izrael”, rekao je glavni tuìlac u Teheranu Xafari Dolatabi. On, me|utim, nije saop{tio identitet optuènih, niti detaqe oko hap{ewa, prenela je agencija AFP. Iranski zvani~nici su u vi{e navrata objavqivali da su uhapsili osumwi~ene

ko ji su {pi ju ni ra li za SAD, ali nisu iznosili detaqe o optu`bama. Admini stra ci ja pred sed ni ka Obame uputila je zvani~an zahtev Teheranu za povra}aj ame ri~ ke {pi jun ske le te lice, koju je Iran nedavno zaplenio, preneli su mediji. „Mi smo tra`ili da nam je vrate (letelicu). Vide}emo {ta }e Iran da uradi”, iz ja vio je u Be loj Ku }i pred sed nik Oba ma to kom zajedni~ke konferencije sa premijerom Iraka Al Malikijem.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VACLAV KLAUS ^e{ki predsednik Vaclav Klaus ponudio se kao dobrovoqac da likvidira evro, a tvrdwu da pad evra ima nesagledive posledice po Evropu ozna~io je za veliku la` „Pad evra mogao bi da ima tragi~ne posledice ako bi se desio haoti~no. Ali ako bi Evropska unija odustala od evra organizovano i planirano, to bi proteklo mirno”, kazao je Klaus.

SERGEJ MIRONOV Pored premijera Vladimira Putina, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov zvani~no je postao kandidat za predsednika Rusije na izborima 4. marta.Liberalno demokratska partija ju~e je na svom kongresu odlu~ila, kao {to se i o~ekivalo, da predlo`i svog lidera Vladimira @irinovskog, a kandidaturu su najavili milijarder Mihail Prohorov i Komunisti - Genadija Zjuganova.

LEH VALENSA Vanredno stawe uvedeno u Poqskoj pre 30 godina ostavilo je duboke podele me|u Poqacima koje ni dan danas ne mogu da se izglade, smatra Leh Valensa. Lider Solidarnosti i nobelovac ka`e da jedan od vidqivih simbola tih podela su demonstracije u no}i izme|u 12. i 13. decembra, kada je general Voj}eh Jaruzelski pre tri decenije izveo tenkove na poqske ulice.

Pred sed nik Volf pre }u tao pri ja teq sku po zaj mi cu BER LIN: Nema~ki predsednik Kristijan Volf (52) pre}utao je, kako se sumwa, da je od `e ne po zna tog ne ma~ kog privrednika Egona Gerkensa uzeo privatni kredit od pola miliona evra, pi{e ju~e nema~ka {tampa. Volf, koji se sa suprugom nalazi u zvani~noj poseti zemqama Persijskog zaliva, kako prenosi poli ti~ ki ne deq nik „[pi gel”smatra da je ta optu`ba neosnovana. Tabliod „Bild” je otkrio da je Volf 18. februara 2010. godine, ~etiri meseca pre izbora za predsednika dr`ave, u zvani~nom odgovoru na poslani~ko pitawe u pokrajinskom parlamentu Dowe Saksonije napisao da izme|u wega i tog privatnika u posledwih deset godina nije bilo poslovnih odnosa.

„Time je Vulf, ipak, doveo parlament u zabludu. ^iwenica je da Volf, u momentu obja{wewa, do du{e, nije imao ‘poslovne odnose’ sa privrednikom Ego-

nom Gerkensom - ali veoma verovatno da je imao sa wegovom suprugom Edit, koja je Volfovima pozajmila pola miliona evra’’, saznaje „Bild”.

List navodi da je privatni ugovor izme|u te ène i Volfovih zakqu~en u oktobru 2008. godine i da je pozajmqenim novcem kupqena ku}a od 415.000 evra, sme{tena na placu od 658 metara kvadratnih. „Bild” pi{e da je Egon Gerkens bogati prijateq Kristijana Volfa i da je sada{wem predsedniku Nema~ke bio kum na prvoj ènidbi, kao i da je Volf pre dve godine proveo svoj boì}ni odmor u Gerkensovoj vili u Majamiju na Floridi. Gerknes je rodom iz grada Osna bri ka (rod nog gra da pred sed ni ka) i za ra dio je ogroman novac trgovinom siro vi na ma, ot pa dom, sta rim autima, antikvitetima i nakitom. U me|uvremenu on je svoje pre bi va li {te pre ba cio u [vajcarsku.

BALkAn

dnevnik

UVRE DQIV KO MEN TAR NA SAJ TU JAN [I NE STRAN KE

Po bed ni ci gla sa ~i sa stra nim ak cen tom i u tre ner ka ma QU BQA NA: Uvredqiv komentar na ra~un lidera stranke Pozitivna Slovenija Zorana Jankovi}a i wegovih glasa~a objavqen na internet-stranici partije Janeza Jan{e ne samo da je izazvao burnu reakciju javnosti, ve} su usledile i krivi~ne prijave. U komentaru na sajtu partije Janeza Jan{e navodi se da budu}i premijer Zoran Jankovi} izborni uspeh duguje glasa~ima doseqenim iz biv{e Jugoslavije, „sa stranim akcentom i u trenerkama”. Slovena~ka komesarka za informacije od javnog zna~aja Nata{a Pirc Musar podnela je prijavu protiv Toma`a Majera, koji je autor teksta, kao i protiv vlasnika sajta, isti~u}i da komentar sadr`i elemente javnog podsticawa na mr`wu, nasiqe i ne-

Slovena~ki nadle`ni dr`avni organi podneli su krivi~ne prijave protiv odgovornih za objavqivawe ovakvog komentara. Jankovi}eva novoosnovana partija Pozitivna Slovenija je na vanrednim izborima 4. decembra odnela neo~ekivanu pobedu nad favoritom – partijom biv{eg premijera Janeza Jan{e. Predsednik Slovenije Danilo Tirk osudio je napise na sajtu

Zoran Jankovi}

toleranciju, prenela je slovena~ka agencija STA.

Pro test kao od go vor Oko 200 uglavnom mla|ih qudi okupilo se preksino} na centralnom gradskom trgu u Qubqani na skupu pod nazivom „Protest u trenerkama”. Zoran Jankovi}, koji je tako|e bio na protestu, rekao je za Pop TV da komentar objavqen na sajtu SDS-a ima elemente rasizma i da je razo~aravaju}e {to SDS jo{ nije shvatio da su izbori zavr{eni. „Dobro do{li qudi svih boja, svih vera, u trenerkama crnim ili belim. Vi ste oni koji ste odlu~ili izbore pro{le nedeqe”, poru~io je Jankovi} okupqenima. Jedan od u~esnika protesta izneo je svoju reakciju na komentar objavqen na sajtu SDS-a. „Moje ime je Amir, ro|en sam u Sloveniji, a na protestu sam, jer podela na gra|ane prvog i drugog reda nije prirodna”, pi{e slovena~ki list „Delo„.

Javnosti nepoznat autor Toma` Majer napisao je da je Jankovi} izbore dobio zahvaquju}i glasovima „novih dràvqana”, koji su se u Sloveniju doselili iz biv{ih republika SFRJ. „Velikodu{nost Slovenije koja je davala dràvqanstvo (gra|anima biv{e Jugoslavije) omogu}ila nam je da dobijemo Srbina, socijalisti~kog tajkuna, na mestu premijera”, stoji u komentaru Majera objavqenom na sajtu Jan{ine Slovena~ke demokratske stranke. U komentaru se navodi da su Jan ko vi }e vi bi ra ~i do la zi li na glasawe organizovano, sa hemijskim olovkama, u trenerkama i uputstvima {ta treba da zaokruè.

Slo ve na~ ka ko me sar ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Na ta {a Pirc pod ne la kri vi~ ne pri ja ve zbog {i re wa go vo ra mr `we Jan{ine stranke, oceniv{i da su komentari Majera „prekora~ili granicu prihvatqive slobode izraàvawa i da treba da budu odba~eni” i pozvao vlasti da istraè taj slu~aj i preduzmu odgovaraju}e mere Jan{a, koji je insistirao da ti komentari ne predstavqaju stav i gledi{te stranke, isti~e da wegova partija èli da za{titi slobodu govora tako da komentari nisu ukloweni sa veb-sajta. „Ako neko kaè da je Slovenac, to nije govor mr`we, kao {to nije ni kada neko kaè Srbinu da je Srbin”, rekao je Jan{a koji, jo{ od izbora, odbija da se sretne sa Jankovi}em.

PO VO DOM 20. GO DI [WI CE PRO GLA [E WA NE ZA VI SNO STI SLO VE NI JE I HR VAT SKE

Gen {er: No ve ide je za pro {i re we EU

BER LIN: Biv{i nema~ki ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Gen{er pozvao je EU da razvije „nove ideje” u vezi sa {irewem Unije. Nephodno je da se posveti vi{e pa`we zemqama koje `ele da pristupe Evropskoj uniji”, ocenio je Hans-Ditrih Gen{er na skupu povodom 20. godi{wice progla{ewa nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Prigodan skup priredile su ambasade te dve zemqe u Nema~koj zajedno s politi~kom fondacijom „Fridrih Nauman” bliskoj Gen{erovim Liberalima. Skup je odr`an pod nazivom „Stabilan mir kroz integraci-

ju – Evropske perspektive za Zapadni Balkan”. „Ne}e biti stabilnosti u Evropi ako ne pri mi mo sve dr `ave Zapadnog Bal kana u EU kao ravnopravne i po|ednako vredne ~lani ce”, rekao je Gen {er. Osvr}u}i se na ulogu Nema~ke tokom raspada jugoslovenske federacije po~etkom devedesetih godina pro{log veka, on je naveo da su u tom trenutku, iako je Nema~ka bila ujediwena, u isto~nom de-

lu jo{ bili pripadnici sovjetske armije i da „Nema~ka nije mogla da bude zainteresovana

da postoji neki konflikt u Evropi”. Dodao je da priznawe nezavisnosti Slovenije i Hrvatske nije mogla da bude odluka iskqu~ivo Nema~ke, ve} je bilo jednoglasni potez tada{we Evropske zajednice. Gen{er je naglasio da je „osnovni princip” i „na~elo uspeha” EU uva`avawe svih ~lanica bez obzira na wihovu veli~inu, i izrazio uverewe da }e Evropa iz sada{we krize iza}i oja~ana.

HR VAT SKA USKO RO DO BI JA NO VU VLA DU

Zo ran Mi la no vi} od da nas man da tar ZA G REB: Ivo Jo si po vi}, najverovatnije }e danas lideru Kukuriku koalicije, predsedniku SDP-a Zoranu Milanovi}u poveriti mandat za sa-

parlamentarnih izbora odr`anih 4. decembra stekli uslovi za imenovawe mandatara. Dr`avna izborna komisija proglasila je kona~nim re-

stavqawe nove vlade Hrvatske. U Hrvatskoj su se saop{tavawem kona~nih rezultata

zultate izbora na kojima je opoziciona Kukuriku koalicija ubedqivo pobedila do sada vladaju}i HDZ.

Po{to je predsednik DIKa Bran ko Hr va tin si no} opredsedniku Josipovi}u uru~io zvani~ne i kona~ne rezultate izbora, Josipovi} }e ve} danas pre podne, kako navode hrvatski mediji, pozvati Milanovi}a da bi mu po ve rio man dat za sa sta vqawe vlade. Ustavni sud ju~e je odbio àl bu kan di dat ki we al banske nacionalne mawine Ermine Lekaj Prqaskaj, pa su time ispuwene sve pretpo stav ke za ob ja vqi va we kona~nih rezultata izbora. Ustavni sud je ju~e posle podne na svojim internet stranicama objavio odluku o od bi ja wu po sled we od àlbi na izborni proces koja im je ovih dana pristigla, ~ime je potvrdio prethodno re{ewe DIK-a. Sve je izvesnije i da }e 20. decembra biti odràna kon-

stitutivna sednica sedmog saziva Hrvatskog sabora koju }e sazvati predsednik Ivo Josipovi}. Nakon toga sledi predstavqawe i potvrda mandata vladi Zorana Milanovi}a. Iako je bilo predvi|eno da Josipovi} pozove Milanovi}a ve} u su bo tu, pro ces se odu`io zbog prigovora na izbore upu}enih DIK-u, ali i zbog do sta vqa wa re {e wa strankama. Od ukupno 151 poslanika, Ku ku ri ku ko a li ci ja ima 80 poslanika, HDZ 47, laburisti i Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Barawe po {est, nezavisna lista Ivana Grubi~i}a dva i Hrvatska seqa~ ka stran ka i Hr vat ska stranka prava - Ante Star~evi} po jedan mandat. Mawine imaju osam poslanika, od toga Srbi tri iz Samostalne demokratske srpske stranke. (Ta njug)

sreda14.decembar2011.

Jo si po vi}: Tre ba po sti }i spo ra zum sa Sr bi jom ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio je kao razumnu izjavu Vesne Pusi} da sa Srbijom treba posti}i me|udr`avni sporazum o re{avawu spornih pitawa. Pusi}eva, najozbiqniji kandidat za budu}eg {efa diplomatije, izjavila je da potom na dnevni red treba staviti i mogu}nost povla~ewa me|usobnih tu`bi za genocid. “Va`na je procena kakvi su izgledi na uspeh kao i proce-

na da li se to {to se èli dobiti moè dobiti bez skupog i dugotrajnog su|ewa. Na~elno uvek je boqe da se stvari re{e dogovorom i tada se moè mo`da dobiti vi{e. Ali to je odluka Vlade i naravno stvar procene {ta se moè dobiti jednim, a {to drugim putem. Ovo {to je rekla gospo|a Pusi}, to je razumno”, prokomentarisao je Josipovi} i izjavu o tu`bama za genocid.

Ba bo u mar tu na slo bo di ZA GREB: Komisija za uslovni otpust odlu~ila je da Fikret Abdi}, koji je osu|en na 15 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina u BiH, u martu idu}e godine iza|e na uslovnu slobodu, javili su hrvatski mediji. Odluka je doneta na sednici Komisije u Puli. Adbi} je u za-

Fikret Abdi}

tvoru proveo vi{e od deset godina zbog ratnog zlo~ina u zapadnoj Bosni. Komisija za uslovno pu{tawe u septembru je ve} odlu~ivala o zahtevu za uslovno pu{tawe Fikreta Abdi}a, ali je dono{ewe

odluke odloèno zbog, kako su naveli, nemogu}nosti socijalizacije. Hrvatski mediji navode da je Komisija smatrala da se ne zna kako }e Abdi} funkcionisati na slobodi, budu}i da tokom izdràvawa kazne nije koristio mogu}nosti odlaska na vikende. Deo jav no sti kritikovao je tu od lu ku, jer je Ko mi si ja pret hod no, po sle odràne dve tre}i ne za tvor ske ka zne, od lu ~i la da na slobodu pusti Mirka Norca, osu |e nog za rat ne zlo ~i ne nad srpskim civilima u Gospi}u i Me da~ kom Xepu. Uslovna sloboda od hrvatskog pravosu|a traèna je u junu ove godine, po{to je Fikret Abdi} izdrào dve tre}ine kazne, {to je uslov da bude pu{ten na uslovnu slobodu.

CRNA GORA

Ve qo vi}: Usko ro hap {e we [a ri }a POD GO RI CA: Direktor novio da Uprava policije nije odUprave policije Crne Gore Vesegovorna za to {to je [ari}ev lilin Veqovi} kaè da je pitawe dasting dospeo u javnost. na kada }e se odbegli narkobosovi U listingu koji je pro{le sedDarko [ari} i Safet Kali} na}i mice objavio podgori~ki list pred licem pravde. „Dan” nalaze se i imena crnogorSrbija je raspisala Interpoloskog premijera Igora Luk{i}a i vu poternicu za [ari}em zbog ministra spoqnih poslova i prawa novca i {verca droga, a iz evropskih integracija Milana istog razloga Crna Gora je raspiRo}ena, koji su navodno telefosala me|unarodnu poternicu za nom razgovarali sa Darkom Kali}em. [ari}em. Veqovi} je kazao da za to {to su [ari} i Kali} u bekstvu ne postoji odgovornost crnogorske policije. [ari}a i Kali}a potraùju bezbednosne slu`be svih dràva na svetu. Pitawe je dana kada }e se oni na}i pred lice pravde, kazao je prvi ~ovek crnogorske policije. Veselin Veqovi} Veqovi} je, na sednici skup{tinskog Odbora za odbraVeqovi} je kazao da }e podneti nu i bezbednost, rekao da su krimiostavku ukoliko se dokaè da je nogene grupacije [ari}a i KaliUprava policije odgovorna za }a doìvele veoma zna~ajne bezbeaferu listing. Direktor Uprave donosne udarce na svim kontinenpolicije je naveo da je u Crnoj tima. Danas te grupacije, samo na Gori registrovano 13 organizovanih kriminalnih prostoru Crne grupa, kao da u Gore, ostaju bez [ari}a i Kali}a ima i imovine u vredpotraùju bezbednosne wima biv{ih policanosti od oko 50 slu`be svih dràva na jaca. miliona evra, svetu. Samo na prostoru kazao je on. Veqovi} je na Listing teleprekju~era{woj Crne Gore ostaju bez fonskih razgoimovine u vrednosti od s e d n i c i vora Darka [askup{tinskog oko 50 miliona evra ri}a izdvojen je Odbora branio kao poseban doizve{taj o radu kument, na osnovu pisanog zahteva Uprave policije u 2010. godini, a koji je imao karakter me|unarodne 23. decembra, u istom telu, treba obaveze, rekao je Veqovi}. da bude saslu{an u vezi sa aferom Po obja{wewu Veqovi}a, na listing. Bi}e, tako|e, saslu{ani sednici Odbora Skup{tine Crne i direktor crnogorske Agencije Gore za odbranu i bezbednost, [aza nacionalnu bezbednost Vladan ri}ev listing od crnogorske Jokovi}, kao i specijalni Uprave policije traìla je odretuìlac za suzbijawe organizova|ena „partnerska slu`ba”, ali ninog kriminala \ur|ina je precizirao koja. Veqovi} je po- Ivanovi}.

odmor

sreda14.decembar2011.

СОЛУН КАО НОВОГОДИШЊА ДЕСТИНАЦИЈА

c m y

Безбрижна авантура у прошлост

Do ~e kaj te no vu go di nu pod pal mom na Ari sto te lo vom tr gu

една од често помињаних дестинација када су у упитању понуде туристичких агенција за дочек нове године је између осталих и Солун. Иако је за већину овдашњих туроста овај град ссиноним за летњи шопинг и одмор од плаже, Солун током целе године има много тога да понуди, у првом реду својом атмосфером. Тешко је наћи само једну реч која би га најбоље описала, јер овај град напросто треба да доживите. Сав тај микс звукова и тишине, брзог и успореног, пословног и безбрижног, узаврелог и опуштеног, новог и старог, сиромашног и богатог, изграђеногу и раскопаног... Солун је град који ће вас на

Rot onda - oaza ti {i ne i mi ra u cen tru gra da

први поглед шармирати гласним довикивањем на улицама или пијаци, срдачношћу, осмехом, грајом али и тишином својих паркова, кутака и бројних цркава. Авеније, булевари и уличице огрнуте у беличасту измаглицу са ужурбаних и гласних пријаца и тезги одвешће вас у историју или на безбрижно испијањем кафе у било које доба дана уз море негде на Никис булевару. До Солуна, града са бројном баштином које је под заштитом Унеска, можете стићи у режији туристичке агенције, или пак у соственом аражману било аутобусом или авионом Путовање вас неће претерано заморити, те ћете у пар дана, уз добру организацију моћи да своја интересовања ускладите било са разгледањем историјсих споменика било гастрономијом или пак шопингом и једноставно, одмарањем. Солунске авеније и булевари и само ста-

ро језгро једноставни су за сналажење а добро умрежене аутобуске линије превешће вас брзо и релативно јефтино са краја на крај града. Ипак уколико одлучите да ваша база буде у центру града шетнај ће као и увек бити најбољи начин да упознате Солун и његов ритам. Жиле куцавице града су улице Егнатиа и Тсимиски,

[etwa Nikis bulevarom u zimsko poslepodne

свој робу нуде „из руке“, те кафеима и рестранима брзе хране и пекарама. Простор око чувене Беле куле такође се задњих година, на

Град музеј Ипак Солун је много више од забаве и шопинга. То је град богате историје и данас привредни и културни центар Грчке раме уз раме са Атином. У граду који је око 315. године пре нове ере основао један од војсковођа Александра Великог, Касандер, краљ Македоније, aко сте љубитељ старина, моћи да ви- Be la ku la je dan od sim bo la So lu na дите уз античке и споменике из ранохришћанског и византијског те турског периода. Град своје име дугује Тесалоники, полусестри Александра Великог, коју је њихов отац Филип II назвао тим именом како би овековечио победу над Тесалијцима. Нећете губити пуно времена како бисте дошли до свих тих споменика јер ћете док купујете на пијаци или у радњама на Егнатији већ корачати остацма из времена римске владавне. Трговина и лука чиниле су да град због свог богатства често буде и мета освајача, али и место где су многе крунисане главе желеле да столују. На некдашњим ободима града, а данас у горњем граду чекавју вас зидине које су некада браниле Солун од Авара, Словена, Латина, Турака и других освајача. Jедна од најзначајнијих градских знаменитости је црква Светог Димитрија, светитеља заштитника Солуна, коју је град добио још 306. године. Град обилује црквама из различитих периода, посвећне су разним светитељима, али се ипак својом лепотом извајају Ротонда, црква посвећена Светом Георгију, која са Галеријевим славолуком чини својеврсну целину у централном делу Егнатије, затим црква Свете Мудрости која је једна од најстаријих грађевина у граду и која је грађена по узору на Аја Софију у Константинопољу. Ту је још и „Црвена црква„ посвећена Богородици, те црква Светог Давида која ће вас задивити својим мозаицима и фрескама. Солунски музеји су прича за себе за коју би требало да одвојите једно посебно путовање. Међу онима које треба да обиђете је Солунски археолошки музеј, музеj у већ поменутој Белој кули, те Музеј византијске културе. У понуди већине туристичких агенција је и обилазак комплекса Војничког горбља у Солуну на коме су сахрањени српски војници настарадали при пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, заједно са саброцима Французима, Италијанима, Русима и Енглезима. начичкане радњама, робним кућама кројемим према свачијем џепу, али и уличним продавцима који

Srp sko voj ni~ ko gro bqe u So lu nu sa stav ni deo po se te ovom gra du

радост оних који уживају у куповини а на жалост оних који воле мирну шетњу по риви, претоворио у отворену тржницу. Ту се у диму сувалкија, тактова музике са кафе бродова мешају разни афрички језици, пакистанки, кинески, док њихова шарена и јефтна изложена роба чека да је неко купи. Од Беле куле дуж Никис булевара протеже се корзо у правом смислу речи, где у свако доба дана током целе године испијање фрапеа или ноћно ђускање уз пиће и музику нуди бег од свих проблема овог света. У елегантним и занимљвим ентеријерима кафеа и башта у сенци палми имаћете осећај да сте 24 сата на својеврсној модној писти и истовремено на ауто мото шоу. Цене кафе и пића су високе

за наше прилике, али за оне који своје тренутке одмора желе да проведу на Никис булевару или на главном градском тргу Аристотелус, ипак вреде. На Аристотелусу можете да се окрепите и „у ходу„, с тим што ћете тада мали више бити изложени уличној трговини свим и свачим. Но, и то је део колорита Солуна данас. После незаобилазне дозе историје или шопинга, ваља и презалогајити. На ову тему у Солуну и уопште о грчкој кухињи могло би се, и требало, да се пише нашироко. Јер, којим деликатесом утолити глад? Шта изабрати од сланих или сатких ђаконија? Одлучити се и одвојити који евро више за укусне залогаје рибљих или морских специјалитета на Каламарији у предвече зимског дана? Можда на брзину, сувлакијем, гирос питом или неким пецивом на узбурканом Аристотелусу? Тсурекијем, грчком врезијом ускршњег колача у једној од најстаријих посластича у гаду, Теркелису? Можда баклавом или тригонакијем - хрскавим лиснатим троуглом пуњемим ванил кремом? Или, пак све по реду, онао како то Грци воле: узо и мезе, муска, пастицио, месо и салате, воће па слатикиш? Фета, маслине и рецина? Неко фино грчко вино?...

Spomenik Aleksandru Velikom ~uva gradsku luku

Иако Грци много више пажње посвећују Божићу него дочеку Нове године они су увек расположени за добру забаву, песму и плес. Уколико се баш у то времем нађете у Солуну добра атмосфера дочекаже вас на Аристотеловом тргу, а весеље се може наставит у некој таверни уз бузуки или пак на свечаној вечери у неком од хотела. У сваком случају Солун је сигурно и забавно сунчано уточиште у сивим зимским данима из ког ћете сасвим сигрно понели лепе, упечатљиве и укусне успомене. Текст и фото: Весна Вукојев

dnevnik

oglasi

sreda14.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sofija Drk

Persida Je{i} ro|. Vrba{ki

1924 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 12. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: }erka Anica Prodanovi} i zet Todor sa porodicom.

O`alo{}eni: ne}aka Qiqana i Ivan.

43440 43429

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj baki

na{oj

POMEN

Zagorka Trajbar @ivot ti je kao vetar, na trenutak skrene{ pogled, a on ve} pro|e. Po~ivaj u miru. Zorica sa porodicom. 43433

Persidi Je{i} SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani. U`i centar povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

Pamti}emo Va{u plemenitost i po`rtvovanost. Posledwi pozdrav kumi

Persidi Je{i}

od prijateqa Milana i Miroslave Kamenko.

Unuka Tawa, zet Goran, praunuci Miroslav i Du{an Kamenko.

43442

43441

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Iskreno sau~estvujemo u bolu Dragana i Sa{e povodom smrti wihovog oca

Ru`i

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non-stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 43128

Milete Petri}a

Joka Stupar

Posledwi dragom

Porodica Krndija.

Posledwi pozdrav od wihovih kolega s posla.

43417

43425

pozdrav

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Porodice: Veqi} i Todorovi}.

43419

Posledwi pozdrav

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612-358. 43375

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882

Mileti Petri}u

Radetu

od Rade i Josipa.

43443

od porodice Vrawe{evi}.

od porodica: Mihajlovi} i Pani}.

43435

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i svekar

dragoj supruzi, majci, baki i svekrvi

Radojica \uki}

Milevi Bo{kovi}

preminuo 13. decembra u 84. godini.

Joki Stupar

43439

Posledwi pozdrav

Joki Stupar od brata Steve i porodice Jovan~evi}.

O`alo{}eni: supruga Bogdana, sin Dragoqub i snaha Ankica.

obele`i}emo danas, 14. 12. 2011. godine. Suprug Ne|eqko, sinovi \uro i Dejan, unuk Uro{ i snaja Tatjana.

43444

43436

43438

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda14.decembar2011.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi i voqeni

^ETVOROGODI[WI POMEN

Mileta Petri}

Vladimir Be~i}

ro|en u Gotovu{i kod Pqevaqa preminuo u 81. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 14. 12. 2011. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qiqana, sinovi Aleksandar - Sa{a i Dragan, snaje Branka i Tamara, unuke Mina, Na|a i Vawa.

Te{ko je i prete{ko... Tuga i bol stanuju u mojoj du{i u mom srcu. Neka te moja qubav ve~no prati, a ti mi daj snagu da ovaj `ivot daqe `ivim bez tebe. Neprebolu moj. Tvoja Nena.

43414

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je na{ dragi mu`, otac, svekar i deda

@an Kantar preminuo 12. 12. 2011. godine. Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Ve~no o`alo{}ena porodica: supruga Du{anka, sinovi: Milodrag, Du{ko, Mladen i Zoran sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Joki Stupar

43308

43362

43363

Dana, 16. decembra 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 12. 2011. u Minhenu, posle kratke i te{ke bolesti preminula supruga, majka i baka

Tvoji: deda, uja, baka i Nena.

Posledwi pozdrav

Joki Stupar Joka Stupar

od sestri~ine Radmile i unuke Tamare sa porodicom.

43424

pozdrav

Joki Stupar

od Bla`evi} Bla`a i Ivanke iz Minhena.

\ur|ini Bati}

Posledwi strini

Posledwi pozdrav

od Azari} Du{ka i Mire iz Pariza.

43309

43408

U 80. godini preminula je na{a voqena mama i nana

Te{ko je i prete{ko. Slike pro{lih dana `ive u se}awima duboko u srcima napuklim od bola, u du{ama utrnulim od tuge, tu ih ~uvamo... Tu ostaje{ zauvek.

Posledwi pozdrav

dragoj

Sahrana je u danas, 14. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na ênejskom grobqu. Polazak ispred ku}e àlosti Biha}ka 5 u 13 ~asova. Oàlo{}eni: suprug Du{an sa familijom.

]iri Igi}u

Vreme prolazi, a bol je sve ja~a. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

od: Marka, Stanke, Goje i Mi}ka Todorovi} sa familijom. Ponosni smo {to smo te imali i nikada te ne}emo zaboraviti. 43366

43365

POMEN

Posledwi pozdrav sestri

14. 12. 2005 - 14. 12. 2011.

Neute{ni: }erka Maja i supruga \u|a.

43372

\ur|inka Bati}

Posledwi pozdrav dragoj majci

1932 - 2011. Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}eri An|elka i Milena, unuka Emilia i unuk Geog-\or|e.

Joki Stupar

Jelena Deli}

\u|i

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. od Zorana sa uku}anima.

Suprug Stevan, sinovi Milan i Vladimir.

od brata Drage Jovan~evi}a sa familijom.

43407 43409

SE]AWE Na dana{wi dan navr{ava se jedanaest godina od kako nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

43368

43406

Joki Stupar

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Joki Stupar

Uvek }e{ biti u mom srcu, uvek voqena i nikad zaboravqena. Sin Milan.

43378

Dana, 11. 12. 2011. godine preminula je na{a draga baka

Qubici Pejak Qubici

1926 - 2011.

Nikola Atanackovi} Bata Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Persida i sinovi Goran i Zoran sa porodicama.

Na{oj dragoj i jedinoj Babiki od unuka Vawe sa suprugom i od praunu~i}a.

Ivana, Jaca i Ilija.

Stevo i Dragica Mihajlovi}.

Porodica Jakimovski.

43426

43404

43382

43381

43418

Sa velikim bolom i tugom oprostili smo se od na{eg

POMEN

TU@NO SE]AWE

Sa neizmernom tugom opra{tamo od tebe.

14. 12. 1991 - 14. 12. 2011.

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Joka

Ivan Miqkovi} Tvoj osmeh i lik, ne mogu godine ki{a izbrisati, tvoj glas ne mo`e niko zaboraviti. Tebe nam ne mo`e vreme uzeti, u srcima na{im tvoje je prisustvo ve~no.

Zorana

Maca Nestorovi}

a tu`no je i Lastovo - otok tvog detiwstva.

Tvoji najmiliji: mama Rosa i brat Ilija sa porodicom.

Porodice: Grkovi}, Raj{i}, Lampret, Mari}, Samarxi}, Topalski, Jak{i} i Marija Grbin.

43377

43423

Osta}e{ ve~no u na{im srcima i bi}e{ deo nas. Neka ti je ve~na slava i hvala za sve trenutke koje si provela sa nama.

Joki Stupar

Joka Stupar

iz Loka Godine prolaze. Tuga za tobom je ve~na.

Tvoj unuk Nikola i unuka Vawa.

Sin Dragan, snaja @eqka, unuk Nikola i unuka Vawa.

Wena Lela.

43379

43380

Tvoja }erka Bobana. 43249

43376

tv program

sreda14.decembar2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

ВАТЕРПОЛО: ЕВРОЛИГА

Војводина–Југ (РТВ 1, 18.55) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Један на један 09.30 Политбиро-страначка хроника 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.07 Центар света 10.35 Заувек млад 11.10 Име мог сокака 11.20 Кратак час професора Аркадија 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Чувари сећања 12.40 Знамените жене Новог Сада 12.55 Преконошка пећина 13.05 Љубавници и тајне 14.00 Вести 14.05 Заједно 14.30 Нижњи Новгород 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Радар 16.10 Кратак час професора Аркадија 16.15 Име мог сокака 16.25 Заувек млад 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Временска прогноза 18.00 Разгледнице 18.55 Ватерполо – Евролига: Војводина–Југ, пренос 20.05 Било је то 1991. 21.00 Из нашег сокака 22.00 Војвођански дневник 22.30 Све(т) око нас 23.00 Последњи задатак, филм 00.35 Један на један 01.05 Грување уживо у студију „М“ 01.55 Заједно 02.10 Нижњи Новгород

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Таблоид НС 08.30 Без упута 09.25 Кад кућа није тесна 10.10 Хајде са мном у обданиште 10.35 Питам се питам се 11.00 Кад зазвони 11.30 Концерт 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 ТВ Баштина 14.10 Европа за почетнике 15.00 Центар света 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Пословни успех (мађ) 17.30 Музички програм (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Крваво злато, филм 23.00 ТВ Баштина

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.05 11.10 12.00 12.15 12.29 12.36 13.21 14.44 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 23.45 00.00 00.51 00.57 01.47 03.08 03.14

08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Цртани филм Вреле гуме Истрага Године пролазе Цртани филм Неон цyти Интерна истрага Повратак у рај Најбољи лек Време је на мојој страни Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Девојке из бутика Неон сити Објектив Мастиф Неон сити Године пролазе

Новосадско поподне У „Новосадском поподневу” гост ће бити Снежана Јаковић из ЈГСП с којом ћемо разговарати о истраживању које раде у вези са линијом 2 и о набавци нових аутобуса. Угостићемо и Сашку Берчек Јелић из групе „Студио Алектик” и представити нови занимљиви роман Синише Живковића „Пут Магеланове мапе”. (Новосадска ТВ, 17.30)

10.00 11.45 12.00 12.30 13.30 14.15 16.00 16.30 17.15 19.45 20.15 20.45 22.30 01.00

Копа дел Реј – најбоља утакмица Ајакс ТВ Шампионат Холандска лига Ускијавање Барса ТВ: Реал Мадрид – Барселона Португалска лига Евролига Евролига: ЦСКА – Панатинаикос Фудбал мондијал магазин Евролига Евролига: Реал Мадрид – Партизан Копа дел Реј: Сан Рок – Севиља Евролига: Армани Милан – Спироу

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче из радионице Вести Траг Задња кућа Србија Вести Велика раседна долина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Џејн Доу: Како отпустити шефа, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Албатрос, филм Казино Ројал, филм Дневник Место злочина Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Џејн Доу - Како отпустити шефа, филм Вести (04.00,05.00) Приче из радионице

Бојан Жировић

Албатрос Радња ТВ филма је у највећој мери смештена у дворски салон краља Милана Обреновића, пред сам крај 19. века. Поред приказа стања у Србији тог времена, паралелни ток приче прати излазак из затвора младог писца Бранислава Нушића. Улоге: Бојан Жировић, Драган Николић, Милан Вранешевић, Љубомир Бандовић, Андреј Шепетковски, Драган Вучелић Режија: Филип Чоловић (РТС 1, 20.05)

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 21.55 23.00 00.00 00.30 01.00

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Аси Кад лишће пада Паклена кухиња Вампирски Дневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

06.46 07.21 07.27 07.32 07.43 08.06 08.16 08.42

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Вич Томас и другари Плава птица Математика у срцу

Џулијет Луис

Блубери Мајк Блубери је поручник који ће поново морати да се суочи са својом прошлошћу када у његов град стигне опаки Блунт, човек који је убио његову прву праву љубав. Предвођен немачким преварантом Прозитом, Блунт и његова екипа крећу у потрагу за благом које је закопано на индијанској светој земљи. Улоге: Винсент Касел, Мајкл Медсен, Џулијет Луис Режија: Јан Коунен (РТС 2, 22.05) 09.05 09.31 09.51 10.20 10.48 11.21 11.31 11.56 12.23 12.59 13.59 14.25 14.48 15.14 15.28 16.05 16.44 17.14 18.09 18.38 18.44 18.55 20.10 20.38 21.05 22.05 00.18 00.38 01.48 02.46

dnevnik

c m y

Коцка, коцка, коцкица Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Историја науке Одгонетање Београдски фестивал игре Метрополис у Врбасу Трезор Плава птица Математика у срцу Коцка, коцка, коцкица Арс практика Ново гробље у Београду Елсклузивно Линк Породица Сопрано Рок Вилиџ Мунзи Ози бу Ватерполо: ЛЕН Евролига: Егер - Партизан, пренос У свету Беокулт Породица Сопрано Блубери, филм И ја имам таленат Камерна ТВ сцена Трезор Ватерполо: ЛЕН Евролига: Егер - Партизан

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Кефалица 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм: Успомене једног бегунца 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.40 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Љубавник 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Убица ђавола

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.15 07.00 07.05 07.30 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.35 13.55 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 21.00 23.20 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Филм: Нова полицијска прича Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Лига Европе: Пари Сен Жермен - Атлетико Билбао, пренос Филм: Одбројавање Вести Б92 Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Одбројавање Џими Дав ради у бостонском антибомбашком одељењу и задужен је за најтеже, најопасније и најрискантније послове. Једнога дана схвата како га је такав живот физички и психички изморио па одлучује да напусти одред и постане тренер новопридошлих чланова тима. Улоге: Џеф Бриџис, Томи Ли Џонс, Сузи Ејмис, Лојд Бриџис Режија: Стивен Хопкинс (Б92, 21.00)

Џеф Бриџис

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 02.45 04.30

Добро јутро Скривена камера Добро вече Србијо Градске вести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз: Породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Брачни судија 48 сати свадба Црна хроника Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Сити Филм: Воз трезор Филм: Смртоносни трзај

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Уживо, само за вас певају Шериф Коњевић, Радиша Урошевић и Гордана Стојчевић у пратњи оркестра Мише Мијатовића! Изненађење које смо вам припремили овога пута, јесте получасовни концерт трубе Ивана Ивановића. Водитељкa: Тијана Марковић (Хепи, 20.00) 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15

Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Вести Голи живот Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda14.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

Мистерије историје Исус пре Исуса Ловци на нацисте Црна смрт Ко си заправо ти? Изгубљена крсташка тврђава Гуге – изгубљено краљевство Тибета Други светски рат у боји Салвадор Дали. прича о два града Потрага за Северозападним пролазом Ловци на нацисте Када су Мавари владали Европом Ко си заправо ти? Последњи бранорушитељ Тајм тим година X Други светски рат у боји Салвадор Дали. прича о два града Потрага за Северозападним пролазом

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача 1. Дигсвил Завера Рузвел Више од игре Бик Који Седи Тајна у њиховим очима Састанак на слепо Узбуркане воде Убица давитељ из Хилсајда Дворана греха Дневник навијачице 2.

07.00 09.01 10.15 11.06 12.00 12.34 13.20 14.18 14.50 15.34 16.05 16.25 17.38 18.26 19.30 20.08 20.46 21.42 22.13 23.05 23.41 00.30 02.16 03.31

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, фок шоу Реч и живот Алиса, слушај своје срце Алпе Дунав Јадран ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Стипе у гостима Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Осам миља, филм Жица Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

05.10 06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Домаћице из Њујорка Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред иx Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Филм: Титаник 2 Закон и ред: Злочиначке намере

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.05 00.00 01.15 01.29 02.50

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ТВ евент Ланчана реакција, филм РТЛ Вести ТВ евент Голфбрејкер, филм Астро шоу

Ланчана реакција Ким Бесинџер

Осам миља Осам миља назив је пута која дели Детроит настањен претежно црнцима од богатијих белачких предграђа. Ту у приколици живи мајка, којој се син с надимком Б-Ребит враћа на стан, јер му је девојка затруднела и оставила га... Улоге: Еминем, Ким Басинџер, Британи Марфи, Меки Фајфер, Еуген Бирд Режија: Кертис Хансон (ХРТ 1, 00.30)

Еди Касаливич ради као техничар научног тима који открива алтернативан, прилично јефтин и апсолутно еколошки захвалан извор горива. Када један од водећих чланова тима буде убијен, а сви документи о открићу украдени, власти опту жују Едија и физичарку Лили... Улоге: Киану Ривс, Рејчел Вајс, Морган Фримен (РТЛ, 22.05)

Састанак на слепо Романтична комедија о младом њујоршком писцу који пролази кроз тежак период док покушава да заборави своју бившу девојку. Чињеница да је она недавно постала велика ТВ звезда не помаже му у томе. Улоге: Дениз Ричардс, Дејвид Крумхолц, Мила Јововић Режија: Брајан Брнс (Синеманија, 18.00)

08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 12.10 14.20 15.00 15.25 15.50 16.20 16.45 17.15 17.25 18.00 18.20 18.30 18.45 18.55 19.50 20.05 21.45 23.40 00.55 02.40 03.25 03.55

Мила Јововић

06.00 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку 08.00 Додела награда Европске академије за филм 2011. 09.30 И то се зове љубав 11.05 Плитки Хал 12.55 Љубавници 13.50 Све о Стиву 15.30 Алиса у земљи чуда 2010 17.15 Сваки Џек има своју Џил 18.35 Погрешно осуђен 20.05 Замена 21.50 Права крв 22.40 Погрешно скретање код Тахоа 00.10 Џона Хекс 01.30 Коцкање 03.10 Зец без ушију 2 05.15 Ограда

Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Један малени јунак, филм Чоколада, филм Бриљантин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Мала ТВ Хеј, Кити 4 зида Регионални дневник Жупанијска панорама Аладинове пустоловине Коки Фудбал Евролига: ПСЖ Атлетик Билбао, 1 полувреме Метеор и велики котачи Светско рукоментно првенство (ж): Хрватска Норвешка, пренос Таоц, филм Жица Фудбал Евролига: ПСЖ Атлетик Билбао, снимак Хитна служба Трава зелена Без трага

07.00 08.40 10.15 11.45 14.15 15.40 17.10 18.50 20.30 22.00 23.35 01.15 02.50 04.20

На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Трамвај звани жеља Светилиште Љубавна песма Шевина песма Тајна давања Кора без стида Тајна документа Пентагона На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Изван сумње

06.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.30 02.00

Голо купање Боб Робертс Новине Бејб Ф/X – Убиство триком Подизање Аризоне Момак остаје на филму Поноћна трка Повратни удар Тачке задовољства Позив за девојке

Рејчел Вајс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Рос Кемп Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Рос Кемп: Блиски исток

08.30 08.45 09.45 10.45 12.15 13.45 15.45 17.00 17.45 18.00 18.30 18.35 20.40 21.45 21.50 22.00 23.30 00.45

Мотоспортови Аутомобилизам Фудбал Пливање Скијашки скокови Биатлон Билијар Скијашки скокови Атлетика Тенис Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Билијар Скијашки скокови Сви спортови

Тум ба ње до по след ње ора ни це

ао „први човек“ војвођанске партијске органи- производ повећан 101,2 посто (у Србији 89,4, Хрватзације читаву деценију, (1951–1961), Дороњски ској 101,1, Словенији 90,2, БиХ 153,3, Македонији ће се упорно борити, пре свега, против сталног 103 и Црној Гори 227). Иако су у целој ФНРЈ улагања „релативног привредног заостајања Војводине“, које у прерађивачку индустрију, доминантну у Војводини, је почело још од ослобођења, а као стално растући била ниска, она су посебно била ниска у Покрајини. И процес, само заустављено тек у другој половини педе- аграр се у Војводини најспорије развијао. Њен произсетих. То је био и централни политички проблем Вој- вод је у том периоду повећан 23 посто, на нивоу ФНРЈ водине и у новој Југославији, готово какав је био од 34 (у Србији 26,3, Хрватској 46,5, Словенији 29, БиХ стварања Краљевине СХС 1918. 46,5, Македонији 32,3 и Црној Гори 27,4). Друштвени Наиме, пад пољопривредне производње у Војводи- производ по глави становника Војводине 1947. био је ни продужио се и на раздобље између 1948. и 1952, по 5,3 посто виши од југословенског просека, а 1955. нипросечној стопи од 9,5 одсто годишње. Њена привреда је опадала је 5,7 одсто а индустрија 2,6 одсто годишње. И стара војвођанска индустрија је остала без улагања, мада је у ФНРЈ постала доминантан слоган новог друштвеног система. Национални доходак Војводине је опао читавих 25 одсто, а у ФНРЈ просечни годишњи раст друштвеног производа индустрије је био око 7,5 посто, а привреде 5,66. Дакле, из Војводине се извлачила акумулација, а у њу се ништа није враћало. Тај општи економски назадак јасно је видљив по ниском нивоу инвестиција у Војводини, не само у пољопривреди, у номинално федералној држави. Између 1947. и 1951, по првом Савезном плану, у односу на југословенски просек улагања по становнику, Војводина је уочљиво Војвођански домаћини двапут продуктивнији од србијанских најгоре прошла. По глави 1,6 милиона становника жи три одсто. Доходак по глави становника Војводине Војводине планиране су инвестиције на нивоу 53,4 од- 1939. према просеку Југославије био је 125, а 1955. сто просека ФНРЈ (у Србији 65,7, Хрватској 108,8, пао на 87 одсто. Словенији 115,4, БиХ 149,9, Македонији 106,2 и ЦрДа се отклони свака дилема о узроку страшног заоној Гори 182,1), а остварено је још мање, 50,7 одсто ју- стајања треба навести да је ефикасност бруто пригословенског просека. вредних инвестиција у Војводини у посматраном разНарочито мале инвестиције су у првом Петогоди- добљу била виша од оне у Словенији и два пута виша шњем плану предвиђене за аграр. Од укупних инве- него у Србији. Но, шта се и могло очекивати од главстиција Југославије за пољопривреду (главну при- не војвођанске привредне гране, аграра, кад је између вредну грану Покрајине) било је планирано само 6,9 1947. и 1955. дошло до фантастичних „поседовних одсто, а од тих пара Војводина промена“: аграрном реформом је добила једну шестину, мада је захваћено 338.868 хектара Првом петолетком ФНРЈ за је у њој било више од 40 одсто обрадиве земље, колонизациземље у власништву државјом 395.297, у државна добра аграр, главну привредну грану них пољопривредних добара. је ушло 427.279, у СРЗ је окуПокрајине, планирано је само Како је новац за инвестиције пљено 1.185 000, арондацијом 6,9 одсто инвестиција. црпен из аграра, Војводина је обухваћено 300.000 ха, а реорВојводина је добила тек у првој декади после Другог ганизација СРЗ је захватила шестину, мада је у њој држава 685.000 ха. Кад се невероватсветског рата годишње губи између три и 11 милијарди диној „претумбацији“ додају и била власник више нара. раширене „маказе цена“, само од 40 одсто обрадиве земље То је, дакако, изазвало катаје нејасно како је војвођанско строфалне последице на селу село све то преживело. Војводине па је национални доходак из пољопривреде Дороњски и његови другови су, наравно, знали да је између 1947. и 1952. био 34,5 милијарде, а у 1952. – високо учешће аграра у структури формирања дру21. Док је у формирању друштвеног производа пољо- штвеног производа Војводине објективно неповољна привреда у Војводини 1947. учествовала с 56,9 одсто, околност за покрајинску привреду, али су и политич1955. је то учешће опало на 50,8 одсто, а 1958. на 45,1. ки разумели да је главни узрок заостајања Војводине То није била последица индустријализације Покраји- недовољно самосталан положај њене аутономије у не јер ни у индустрију и саобраћај није улагано ништа оквиру Србије и Федерације. Оно се не може објаснивећ извлачења акумулације из пољопривреде. То се ти ни „субјективним слабостима“ и несналажењем може упоредити само с раздобљем »првобитне акуму- њихових кадрова на терену јер кадровски састав руколације капитала« у индустријским земљама два века водства у другим крајевима Југославије никако није раније. био на вишем нивоу (а вероватно је стручно био и на Слику нешто »блаже катастрофе« привреде Војво- нижем). Али, као већ искусан политичар, Дороњски је дине у годинама првог Петогодишњег плана ФНРЈ да- вероватно добро знао да се тај политички положај не је студија Економског института Србије „Актуелни може лако променити јер је ту промену требало најпре проблеми привреде Војводине и могућности њеног (поново) изборити унутар КПЈ-а, која је остала страперспективног развоја“. У тој студији наводи се да је ховито централизована партија, с уходаним дракону раздобљу 1947–1955, индустрија Војводине увећала ским казнама за свако „фракционашење“ или „скретапродукт 55,4 посто, док је у Југославији индустријски ње“, још од доласка Тита на чело Партије.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda14.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Среда је средњи дан у радној недељи, а ви као да касните. И сувише сте утемељени и препотерећени одговорношћу. Али, немојте се бринути већ останите упорни у ономе што радите. Редом и полако.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 14. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Излазак доноси добар провод. Али, послу никада краја. Бавите се свакодневним пословима и оним рутинским. Приватни сектор изискује ваше пуно ангажовање. Поведите рачуна о свом здрављу.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Меркур креће у директан ход, напред по звезданом небу, што је позитивна вест, која ће и вас покренути у нове послове и ситуације. То ће допринети повећању ентузијазма и успеха.

Месец је упловио у краљевски знак Лава, што доприноси вашем достојанственом ставу и наступу, поготово у пословној сарадњи. Добро организујете радне активности и извршиоце. Љубавни однос траје.

Променљивог сте расположења и помало склони туђим утицајима. Неке женске особе ће привући вашу пажњу. Бавите се својом децом, на прави начин, и васпитавајте их личним примером. Много посла.

Не прође дан, а да не покажете и не докажете колико сте заинтересовани за то да све буде како треба, било у партнерском односу или према свима другима. У каријери започињу неки нови послови.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Нико више не прича о љубави попут ватромета, као да се све свело на обавезе и рутину. Ваш стални партнер дефинитивно није задовољан тиме па би више и боље, ако може. Будите маштовитији.

Уживајте у периоду свог рођендана јер сте главни глумац у свом филму. Што се тиче посла и финансија, потрудите се да их сачувате. Одређена стагнација је сасвим нормална за ово време.

Утемељени сте и упорни у свему што сте наумили. У послу је важно вратити сва дуговања, у било којем смислу, па тек онда улагати у неке будуће пројекте. Љубавни однос је снажан и страствен.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколико путовањем и директним контактом на пословном састанку можете лакше решити одређене проблеме, немојте часити ни часа. Сада је време да се одважите и будете храбри у комуникацији.

Нисте сасвим сигурни како да реагујете у љубавном односу? Ако не знате шта да радите, најбоље би било ништа да не чините. Мада, партнер је колебљив и несигуран ових дана. Ослушните интуицију.

У приватном послу ће доћи до неких непланираних промена, а могуће и пропуста. Ништа страшно ни значајно. Слабијег сте имунитета па се више одмарајте и приредите себи неки провод, забаву.

TRI^-TRA^

ле па Ме ри V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 15 Niш

Зве зда се ри је „Тра ва” Ме ри Лу из Пар кер ус пе ла је да се ис так не на га ла ве че ри „Си-Ен-Ено ви хе ро ји”, оста вив ши у сен ци број не дру ге ле по ти ца, и то за хва љу ју ћи ве ли ком кр сту ко ји је ис ком би но ва ла с цр ном чип ка стом ха љи ном. Овај го тик фа зон пре зи ру сви хо ли вуд ски сти ли сти, али су се сло жи ли да Ме ри чак и то мо же да по не се. Ме ри је на пра гу 50. го ди не, а из гле да фе но ме нал но, го то во дво стру ко мла ђе. На ње ној фи гу ри би по за ви де ле и знат но мла ђе ко легини це. Глу ми ца тре нут но сни ма ак ци о ну ко ме ди ју РИПД, у ко јој глу ме Ра јан Реј нолдс, Џеф Бри џиес и Ке вин Беј кон, а у пла ну је и осма се зо на „Тра ве” с 13 но вих епи зо да.

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Tопло уз дуже сунчане периоде. Ветар слаб јужни, крајем дана умерен. Притисак мало изнад нормале, са тенденцијом Rim опадања. Минимална температура 3, а максимална 14 степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру хладније него претходних дана, понегде са маглом. Током дана топло за ово доба године, уз дуже сунчане периCirih оде. Ветар слаб јужни, поподне умерен. Притисак мало изнад нормаBerlin ле, са тенденцијом опадања. Минимална температура 0, а максимална 15 степени на југу Војводине. Beч СР БИ ЈА: Ујутро хладније, понегде са маглом. Током дана топло Varшava за ово доба године, уз дуже сунчане периоде и мало облака. Ветар Kijev слаб јужни. Притисак мало изнад нормале, са тенденцијом опадања. Температура од -2 до 16 степени. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак топло уз наOslo облачење и кишу поподне и крајем дана. У петак сунчани периоди, а затим ново наоблачење и киша у ноћи ка суботи. У суботу захлађење St. Peterburg и снег у планинама. У недељу суво, а почетком идуће седмице облачAtina но уз могућ први снег између понедељка и уторка.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно неповољна временска ситуација неће пријати осетљивим особама и хроничним болесницима. Од метеоропатских реакција могу се очекивати главобоља, реуматски болови и раздражљивост. Опрезно у саобраћају!

14 16 8 10 8 9 5

VIC DANA Срео Хасо Мују па му се хвали: - Јаране, само да ти кажем да сам ти спавао са женом. - Ја, болан, с твојом ока нисам склопио - одговори му Мујо

9 4 5 3 18

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

16 (15)

Slankamen

134 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (23)

Zemun

222 (11)

Bogojevo

49 (20)

Panчevo

260 (6)

Baч. Palanka

62 (20)

Smederevo

454 (-2)

54 (20)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

171 (-5)

S. Mitrovica

71 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (-1)

Beograd

178 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

126 (10)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

50 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

42 (2)

Reшeњe iz proшlog broja