Dnevnik 14.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 14. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23648 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

56. „DNEV NI KOV” IZ BOR SPOR TI STE GO DI NE AP VOJ VO DI NE

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] PORU^UJE DA IMAJU PISMENU POTVRDU MLA\ANA DINKI]A

Voj vo di na do bi ja jo{ 12 mi li jar di di na ra str. 3

Trof e j k a j a k a{ u Mark u Nov ak ov i} u str. 15

POKRAJINA IZDVOJILA DODATNE SUBVENCIJE ZA ZAPO[QAVAWE

Bu ye t otvara rad na me sta

str. 4

JAVNE FINANSIJE SRBIJE DALEKO OD STABILNIH

Dr `a va ne ka da i ne zna na {ta se tro {e pa re str. 4

ZNAMO LI [TA JEDEMO

Za de kla ra ci ju na hrani oba ve zna lu pa str. 6

Po sla ni~ ka pla ta 60.000 di na ra ume sto 80.000 str. 2 PREDSEDNIK OP[TINE VRBAS SE OPREDELIO

Vi do vi} pod no si ostav ku str. 2

SASLU[ANI OSUMWI^ENI ZA ZLOUPOTREBE U PRIVATIZACIJI PUTARSKIH PREDUZE]A

Mi {ko vi }i i osmo ri ca iz ne li od bra nu pred tu `i o cem

str. 13

NASLOVI

Dru{tvo 6 Napu{tena kasarna u Zrewaninu posta}e sredwo{kolski centar?

Novi Sad 8 Sestre zakazuju kod internista i psihijatara 9 Ravni krovovi opet problem

Vojvodina 11 Mol za samodoprinos? 11 U Subotici sedam besku}nika na{lo uto~i{te

Foto: F. Baki}

Foto: S. [u{wevi}

U SKUP[TINI VOJVODINE SMAWENE ZARADE

Crna 12 Optu`nica protiv Duli}a na doradi 12 Na slobodi 1.050 zatvorenika

Kwiga 18 Kwiga \or|a Randeqa o Bibliji 18 Ve~no ime Sterije

NOVOSADSKA NOVOGODI[WA NO] KO[TA]E OKO 20 MILIONA DINARA

Do ~ek uz Ge or gi e va, ]et ko vi }a, Tr ku qu i „Vi vu voks”

str. 7

str. 14 – 17

SPORT

Ujutro mraz, popodne sunce

Najvi{a temperatura 3 °S n POMO] KLADIONI^ARIMA

n SRPSKE RUKOMETA[ICE U POLUFINALU

n UEFA BLAGO KAZNILA SRBIJU

POLiTikA

petak14.decembar2012.

PREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE NEBOJ[A STEFANOVI]

O plat for mi za KiM sle de }e ne de qe Predsednik Skup{ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} najavio je ju~e da }e prvih dana slede}e ne de qe pred sed nik To mi slav Ni ko li} po zva ti ru ko vodstvo parlamenta i {efove poslani~kih klubova na prezen ta ci ju dr àv ne platforme za KiM. – Plat for ma }e sa dr à ti re {e we za ko je sma tra mo da je odr ì vo i ko je, na rav no, {ti ti na ci o nal ne in te re se Sr bi je, ko je }e bi ti pri hva tqi vo za sve, pre sve ga za Sr be ko ji ì ve na Ko so vu i Me to hi ji – precizirao je Stefanovi}. Predsednik parlamenata je rekao da se nada da }e svi koji kritikuju dono{ewe platforme, a nisu sami mogli da je donesu u prethodne ~etiri godine, kada budu glasali o woj u parlamentu voditi ra~una najpre o interesima Srbije, a ne o interesima svojih stranaka. – To ne sme da bude pitawe strana~ke politike. To mora biti pitawe Srbije – poru~io je Ste fa no vi}, na ja vqu ju }i

dolazak dokumenta o KiM u Skup{tinu. Poslanik SNS-a i predsednik Odbora Skup{tine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je za na{ list da ne o~ekuje da }e platofrma o Kosovu ponuditi ~arobna re{ewa, ali da }e definisati principe koji su polazna ta~ka za daqe pregovore s Pri{tinom. – Jedan princip, koji }e biti i polazna i nepovratna osnova i posledwa ta~ka, dakle – nema priznavawa secesije Kosova i Metohije. To moramo svuda da ponavqamo – rekao je Drecun.

On je istakao da Sr bi ja mo ra da ubedi onaj deo me|unarodne zajednice koji stoji iza secesije Kosova u to da zaista ni po koju cenu ne}e priznati samoproklamo va nu ne za vi snost Kosova. Po Dre cu no vom ob ja {we wu, plat for ma }e sa dr à ti osnovne principe za pre go va ra~ ki proces koji je zapo ~et di rekt nim dijalogom Beograda i Pri{tine, odnosno su{tinske stvari za wegov nastavak. – Nemam nikavu dilemu o tome da je kona~na svrha tog procesa koji je premijer Srbije zapo~eo s kosovskim premijerom da re{imo status Kosova i Metohije. To su su{tinska politi~ka pitawa, ali }e, iz me |u osta log, sa dr à ti i neka na{a vi|ewa o tome kako treba re{avati tzv. tehni~ka pitawa kao {to su, na primer, telekomunikacije, elektrosistem i sve drugo od ~ega zavisi ìvot qudi – rekao je Drecun. D. Milivojevi}

dnevnik U SKUP[TINI VOJVODINE SMAWENE ZARADE

Po sla ni~ ka pla ta 60.000 di na ra ume sto 80.000 Plate poslanika koji su zaposleni u Skup{tini Vojvodine smawene su od decembra za ~etvr ti nu. Osnovna neto plata poslanika na stalnom radu u Skup{tini iznosi}e 60.000 dinara, umesto dosada{wih oko 80.000. Mawu zaradu prima}e od ovog meseca i drugi zaposleni u Skup{tini, poput wenog predsednika i potpred sed ni ka, {e fo va skup {tinskih odbora... Za ra de su sma we ne na kon {to je 1. decembra na snagu stu pi la Po kra jin ska skup {tinska odluka o platama lica koje bira Skup{tina Vojvo di ne, kao i Po kra jin ska ured ba o pla ta ma, na kna di tro{kova, otpremnini i drugim primawima postavqenih i zaposlenih lica u organima APV. Ti akti doneti su da bi se plate zaposlenih u pokrajinskim organima uskladile sa zakonom. Na neuskla|enost je lane ukazao dr`avni revizor, koji je utvrdio da je za plate, dodatke i naknade vojvo|anskih funkcionera i zaposlenih u pokrajinskim organima u 2010. godini potro{eno 600,9 miliona dinara vi{e nego {to je to dozvoqeno Zakonom o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama. „Da su primewivane zakonom propisane osnovice, iz

buxeta AP Vojvodine bi se izvr{ilo 670,57 miliona dinara za sve buxetske korisnike”, navodi se u izve{taju DRI-ja. Sada }e umesto oko 160.000 dinara, predsednik Skup{tine Vojvodine, koji je tu na stalnom radu, primati 109.953.

slani~ki dodatak koji iznosi 35 odsto od plate predsednika skup{tinskog odbora. Re~ o sumi od oko 38.000 dinara, {to je 3.000 mawe nego dosad. Osnov na pla ta sa vet ni ka predsednika Skup{tine Vojvodine iznosi 94.700 dinara.

Na stalnom radu 70 poslanika Jo{ troje poslanika primqeno je po~etkom decembra na stalni rad u Skup{tinu Vojvodine, tako da ih je sada zaposleno 70 od ukupno 120. Poslanicima koji su u ovom sazivu parlamenta ranije zaposleni pridru`ili su se ~lanovi poslani~ke grupe Saveza vojvo|anskih Ma|ara Ilona Pelt, Atila Juhas i Zoltan Taka~.

^inovnicima od 26.000 dinara do 71.000 Najve}a osnovna neto plata zaposlenog u skup{tinskoj slu`bi iznosi 70.900 dinara, koliko je predvi|eno za radno mesto samostalnog stru~nog saradnika 1. Najmawa zarada je 26.025 dinara i odnosi na radno mesto referenta i daktilografa. Za zaposlene potpredsednike predvi|ena je osnovna plata od 109.848 dinara, umesto dosada{wih oko 145.000. Mawe sume dobijaju i {efovi skup {tin skih od bo ra na stalnom radu – 109.638 dinara, umesto oko 118.000. Svima wima, kao i onim poslanicima koji nisu na stalnom radu, sleduje i mese~ni po-

Savetnike mogu imati i potpredsednici Skup{tine koji se anga`uju po ugovoru, bez zasnivawa radnog odnosa. Wima sleduje mese~na neto naknada od 47.350 dinara, {to je 50 odsto plate zaposlenog savetnika pred sed ni ka Skup {ti ne, kako je to propisao Administrativni odbor. S. Kova~evi}

PREDSEDNIK OP[TINE VRBAS SE OPREDELIO

[ta je mi slio Se la ko vi}

Ko lunyija: Ni je fi nan si rao DS

Poslanica DHSS-a Olgica Bati} pitala je ministra pravde Nikolu Selakovi}a na koga je konkretno mislio kada je izavio da je „Miroslav Mi{kovi} u~estvovao u sastavqawu nekoliko vlada do sada“. – Na koje vlade je mislio, da li je Mi{kovi} imao pojedine ministre u nekim prethodnim vladama pod svojom kontrolom, koje je, navodno, kako iz medija saznajemo iz izjava pojednih ~lanova Vlade, pla}ao od 30.000 do 50.000 evra? – rekla je Olgica Bati}, zahtevaju}i i odgovor na pitawe da li je istina da je Mi{kovi} finansirao pojedine politi~ke stranke. S druge strane, liberali su i ju~e od premijera Ivice Da~i}a i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vu~i}a zatra`ili da smeni ministra pravde Selakovi}a, ovog puta zbog toga {to, kako tvrde, ne poznaje Zakon o dr`avnim slu`benicima, po{to je Vlada na wegov predlog „imenovala na~elnike okruga koji ne ispuwavaju zakonske uslove”.

Poslanica Demokratske stranke Nada Kolunxija negirala je da je vlasnik „Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi} bio finansijer te stranke, i dodala da su upravo DS i prethodna vlada zapo~eli deo istraga protiv wega te da je zadovoqna {to je taj posao nastavqen. Ona je, me|utim, rekla i da to ne sme biti borba jednog ~oveka i da ne bi vi{e smelo da se dogodi da se hap{ewa najavquju u medijima. – To ne sme biti osvetni~ka hajka i op{ta histerija u kojoj se tra`i osveta, ve} borba protiv korupcije koja }e se voditi sistemski i sistematski. Ta istraga treba da dovede do svih koji su ume{tani u te poslove, a da li }e se u tome i uspeti, pitawe je zakona i institucija – rekla je Nada Kolunxija novinarima u Skup{tini Srbije.

Ome ro vi}: Da li je Mi {ko vi} fi nan si rao par ti je Po sla nik So ci jal de mo krat ske partije Srbije Meho Omerovi} izjavio je ju~e da nadle`ni dr`avni organi treba da

poslani ^ ke teme ispitaju informacije da li je vlasnik „Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi} finansirao politi~ke stranke i politi~are, i koje. – Ne znam da li je finansirao nekog i koga je finansirao i koliko. To su informaci je ko je tre ba da is pi ta ju nadle`ni. Treba videti dokle }e is tra ga do }i – re kao je Omerovi} novinarima u Skup{ti ni Sr bi je, od go va ra ju }i na pitawe da li Mi{kovi}evo privo|ewe mo`e dovesti i do po li ti ~a ra jer se go di na ma spekuli{e o tome da finansira mnoge stranke u Srbiji.

Dre cun: Ve za s po li ti ~a ri ma? Poslanik Srpske napredne stranke Milovan Drecun izjavio je da je o~igledno da u Vladi postoji jedinstvo da se posao u borbi protiv kriminala i korupcije zavr{i do kraja, a da }e daqa istraga pokazati da li je Miroslav Mi{kovi} bio u vezi s pojedinim politi~arima. – Voleo bih da se to otkrije ako ima takvih slu~ajeva. Nema kompromisa: ako se sazna da je on korumpirao neke politi~are, prvi stajem u stroj onih koji }e da tra`e wihovu odgovornost – rekao je Drecun novinarima u Skup{tini Srbije.

U su bo tu gla sa we Poslanici Skup{tine Srbije razmatrali su ju~e ne{to vi{e od 40 amandmana na izmene tri zakona iz oblasti zdravstva. Jednim od wih predvi|a se da }e dr`ava u javni dug preuzeti 13,5 milijardi dinara dugovawa zdravstvenih ustanova veledrogerijama. Poslanici }e sutra glasati o ta~kama dnevnog reda sednice zapo~ete 22. novembra. Nakon toga zapo~e}e novu sesiju, na ~ijem dnevnom redu je zakon o javnim nabavkama i set pravosudnih propisa. S. Stankovi}

Vi do vi} pod no si ostav ku Predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} najavio je da }e na narednoj sednici Skup{tine op{tine, koja je zakazana za 21. decembar, podneti ostavku na to mesto. Naime, do ostavke prvog ~oveka vrbaske op{tine }e do}i zbog odluke Agencije za borbu protiv korupcije o nespojivosti funkcija jer Vidovi} istovremeno ima mandat poslanika u Skup{tini AP Vojvodina. Vidovi} je istakao da je izabrao da ostane pokrajinski poslanik jer je, kako je rekao, „za tu funkciju dobio podr{ku glasa~a na nepo-

srednim izborima u maju ove godine, na kojima se, predstavqaju}i Demokratsku stranku, pojavio pod svojim imenom i prezimenom“. – Posle prepiske s Agencijom za borbu protiv korupcije i sukoba interesa, doneo sam odluku da se povu~em s mesta predsednika op{tine Vrbas – kazao je Vidovi}. – Pre samo nekoliko meseci bio sam kandidat DS-a na pokrajinskim izborima po ve}inskom sistemu i dobio sam podr{ku bira~a da ih predstavqam u Skup{tini Vojvodine i ose}am obavezu da nastavim taj posao. Odlazak s mesta pred-

sednika op{tine ne zna~i i odlazak iz Vrbasa jer }u nastaviti da se, sa svojim saradnicima, bavim poslovima od interesa za sve gra|ane. Sna`nije posve}ivawe funkciji poslanika u Skup{tini Vojvodine done}e i unapre|ewe odnosa s pokrajinskom administracijom u ciqu {to skorijeg zavr{etka svih zapo~etih projekata. Na mestu predsednika vrbaske op{tine Vidovi}a }e zameniti {ef odborni~ke grupe Demokratske stranke u lokalnom parlamentu Milan Stanimirovi}. M. Kekovi}

IVAN BO[WAK O OSTAVCI NA MESTO POKRAJINSKOG POSLANIKA

Kao gra do na ~el nik vi {e }u ko ri sti ti

– Odluka da izme|u pokrajinskog poslanika i gradona~elnika izaberem ovu drugu funkciju utemeqena je na iskustvu koje sam stekao tokom ne{to vi{e od tri meseca, koliko sam na ~elu Zrewanina – izjavio je ju~e zrewaninski lordmer Ivan Bo{wak (SNS) koji je u utorak podneo ostavku na mesto poslanika u Skup{tni Vojvodine nakon {to je Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, kao drugostepeni organ, utvrdio da je nespojivo da istovremeno obavqa dve javne funkcije. – Mnogo vi{e mogu uraditi s pozicije gradona~elnika nego {to bih to postigao kao jedan od dvadeset ili trideset opozicio-

LSV: Da vrati pare Gradska organizacija LSV-a u Zrewaninu zahteva od nadle`nih organa da utvrde koliku je, kako navode u saop{tewu za javnost, “protivpravnu finansijsku korist stekao Ivan Bo{wak za vreme dok je bio u sukobu interesa”. Liga{i, tako|e, zahtevaju od Bo{waka da “vrati pare koje je oteo od gra|ana i gra|anki za iskqu~ivo svoju li~nu korist”.

nih odbornika u Skup{tini Vojvodine, koja definitivno ima samo protokolarnu ulogu – kazao je Bo{wak. Na pitawe “Dnevnika” da li je fer prema bira~ima koji su mu tri puta ukazali poverewe na pokrajinskim izborima po ve}inskom sistemu da sada napusti funkciju na koju je direktno biran, Bo{wak je odgovorio da }e s pozicije gradona~elnika, na koju je izabran posle ostavke Gorana Kne`evi}a, mo}i mnogo vi{e da pru`i gra|anima u izbornoj jedinici u kojoj je bio kandidat SNS-a, ali i u svim drugim naseqima. @. Balaban

TVIT CRTICA Is kqu ~e we pre ko laj ne Srpska napredna stranka objavila je na svom „Tviter„ nalogu da je inicijativom lidera SNS-a Aleksandra Vu~i}a na sastanku strana~kih organa odlu~eno da se za poslanika te partije Dragana ôli}a predloì ukidawe imuniteta. Na pitawe „tvitera{a”: „Zar se to ne radi u Skup{tini Srbije?„, napredwaci potvr|uju: „Zato i jeste upu}en predlog Skup{tini Srbije od srane @avuci c„. SNS nije na lajni naveo razlog zbog kojeg traì skidawe imuniteta, ali se u parlamentu moglo ~uti da je re~ o saobra}ajnom prekr{aju u Smederevu, kada je ôli}, iako vinovnik, pobegao s lica mesta.

B o{wakov tr o{ak Poslanik u Skup{tini Vojvodine iz redova LSV-a Aleksandar Marton saop{tio je na lajni: „Bo{wakovo poigravawe funkcijama ko{ta}e oko pet miliona dinara. Umesto da po{tuje Zakon i

napusti funkciju gradona~elnika, izazvao je izbore„. LDP-ovac Drago Kova~evi} se pita: „Ko je Bo{wak?„, a Marton mu poja{wava: „Gradona~elnik Zrewanina. Do ju~e i poslanik u Skup{tini Vojvodine. Drugo ime za sukob interesa :)„ Kova~evi} ukazuje: „A, da. Eto prilike da ih na ponovqenim izborima pobedite„. Marton }e: „Inssall ah (da}e Bog), {to bi rekli Arapi”.

fu ll sec ur ity c heck, kod ’Delte’ nema izuzetaka, jedina takva na ’[eremetjevu’...„ „Tvitera{i„ mu poru~uju: „Eh, pa kad ne idete Shere me tyevo Ex pressom. Neiskusno. :) Voz je najbr`e prevozno sredstvo„. Predsednik sveta “priznaje”: „Molio sam ruski protokol da mi to dozvole, nisam uspeo... Morali smo slu`benim autom„.

(Ne )is kusni Vuk

Poslanica SNS-a Maja Gojkovi} saop{tava s lajne: „Vojvodina nije samo postavqawe pitawa ’Gde su na{i novci’ nego i davawe odgovora na isto od Vlade APV @DnevnikNS#razvojnabankavojvodine„. „Tvitera{i„ imaju druga~iju ideju: „A da ti nama ka`e{ gde je ma{ina za skidawe `vaka, biv{a gradona~elnice Novog Sada?„ Maja ih upu}uje: „Pitajte Pavli~i}a. Do 2008. bila je u ’^isto}i’. Pitajte i gde je ma{ina za skidawe grafita. I gde su novogodi{wi ukrasi„.

Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN Vuk Jeremi} saop{tava svojim fanovima: „Jedva stigosmo na let za Wujork, ali bukvalno. Puna dva i po sata vo`we iz centra Moskve do ’[eremetjeva’...„ Milan \oki} mu ka`e: „Va{a sre}a {to preska~ete redovnu proveru i redove, ina~e biste avionu rekli auf wi ederse hen„. Ali nije sve kako izgleda. Jeremi} ka`e: „Verovali ili ne, morao sam ovaj put da pro|em

P itajte P avl i~i}a

Realna pri~a Glumac Gordan Ki~i} “postavio“ je na lajnu pesmu Nila Janga, a eksministar vojni Dragan [utanovac mu poru~uje: „Kad oka~i{ ne{to s koncerta od pre dve no}i, tad }u da te RT! Ajde da te vidim. :-) realno„. Ki~i} je poslu{ao i postavio pesmu tasta Dragana [utanovca: „Miroslav Ili}: Jo{ te ne{to ~ini izuzetnom (uìvo)„. [ule je, po svemu sude}i, zadovqan: „Hahahahaha, kakav si lik! Nisi smeo onu ’Nije ìvot jedna èna„! Da te Zoka ne bi... Realna pri~a!„

Vidimo se u Novom Sadu Poznati peva~ Vlado Georgijev obavestio je svoje fanove s lajne: „Dragi qudi, za Novu godinu se dru`imo na Trgu Slobode u Novom Sadu. Vidimo se ;)„ S. St.

politika

dnevnik

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] PORU^UJE DA IMAJU PISMENU POTVRDU MLA\ANA DINKI]A

Voj vo di na do bi ja jo{ 12 mi li jar di di na ra – Na kon sa stan ka s pred sed ni kom Tomislavom Nikoli}em i mi ni strom fi nan si ja Mla|anom Dinki}em do bi je na je pi sme na po tvr da mi ni stra fi nan si ja da }e Voj vo di na od Re pu bli ke do bi ti jo{ 12 mi li jar di di na ra – ra kao je ju ~e pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti}. Po we go vim re ~i ma, s tih do dat nih 12 mi li jar di di na ra za do vo qen je Ustav ni okvir od se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta ko ji Voj vo di ni pri pa da te je na taj na ~in Po kra ji na do bi la ono {to je i zah te va la.

Pokrajini dodatni novac za izgradwu poluautoputa od Novog Sada prema Rumi, koji obuhvata i tunel kroz Fru{ku goru – To zna ~i da vi {e ne ma vi {e po tre be za pri vre me nim fi nan si ra wem Po kra ji ne pa }e se usko ro pred Skup {ti nom Voj vo di ne na }i pred log bu xe ta Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne za 2013. go di nu, ko ji }e iz no si ti oko 71 mi li jar du di na ra – re kao je Paj ti}. – Obez be |e nih

do dat nih 12 mi li jar di di na ra bi }e is ko ri {}e no za re a l i z a c i j u ka p i t al n ih pro je ka ta u Voj vo di ni, pre sve g a iz g ra d wu po luautoputa Nov i Sad – Ru ma, u kqu ~uju}i i t unel kro z F r u {ku g o r u . Ta j p r ojekat ima veoma zna~aj an razvojni, e ko lo{ki i saobra } ajni zna ~ a j i, i s t ovreme no, o tvara mo g u}n ost razv o j a n e razvijenih delova Vojvodine, ju`nog i sredweg Banata, kao i delova Srema i Ba~ke. Po wegovim re~ima, Pokrajina }e odustati od najavqenog pokretawa postupka pred Ustavnim sudom jer je, zahvaquju}i obezbe|ivawu dodatnih 12 milijardi dinara, omogu}eno da pokrajinski buxet bude sedam odsto republi~kog, a zadovoqen je i uslov da tri sedmine novca idu u kapitalna ulagawa. Odgovaraju}i na novinarsko pitawe {ta se u me|uvremenu promenilo, odnosno kako je sada postignut dogovor izme|u Pokrajinske i Republi~ke

la Voj vo di ni jo{ 12 mi li jar di di na ra. „Ne ra di se o no vim, ve} o sred stvi ma ko ja su ina ~e pla ni ra na usvo je nim Za ko nom o bu xe tu Re pu bli ke Sr bi je za 2013. go di nu, kao na men ski ka pi tal ni tran sfer, da va wem ga ran ci je Re pu bli ke Sr bi je za

vlade o visini iznosa koje Pokrajina treba da dobije iz republi~kog buxeta, Pajti} je istakao da je izvesno da su republi~ke vlasti prepoznale da taj kapitalni projekat ima nacionalni zna~aj, i da zbog toga treba da se finansira transferom novca u pokrajinski buxet. D. Mla|enovi}

kre dit ki ne skoj Eks im ban ci”, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se da }e tim kre di tom bi ti iz gra |e na de o ni ca auto pu ta No vi Sad – Ru ma s tu ne lom kroz Fru {ku go ru i pri la znim put nim sa o bra }aj ni ca ma. „O to me je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Din-

ki} go vo rio vi {e pu ta to kom ras pra ve o Za ko nu o bu xe tu za 2013. go di nu u Skup {ti ni Sr bi je, ka da je ob ja snio da je bu xe tom za 2013. go di nu Voj vo di ni ve} obez be |e no 15 mi li jar di di na ra vi {e ne go pret hod nim bu xe tom”, na vo di se u sa op {te wu.

Po rez ili kre dit, ni je od po seb nog zna ~a ja go na men ska i da su pred vi |e na za iz grad wu de o ni ce pu ta No vi Sad-Ru ma sa tu ne lom kroz Fru {ku go ru i pri la znim put nim sa o bra }aj ni ca ma, jer je taj pro je kat je dan od pri o ri tet nih za AP Voj vo di nu.

De kla ra ci ja o osu di zlo ~i na nad Sr bi ma i dru gim na ro di ma je is ka za la na{ uku pan stav o to me. To je vi {e mo ral no pi ta we ko je smo na taj na ~in jed no gla sno is ka za li – re kao je Mi ro vi} za na{ list uo~i da na {we sed ni ce Skup {ti ne Voj vo di ne. On je is ta kao da su de kla ra ci ju pred lo `i li re a gu ju }i na „sram ne od lu ke Ha {kog tri bu na la” u slu ~a je vi ma ko ji se od no se na zlo ~i ne po ~i we ne na

Odluka o novom razvojnom fondu

REAGOVAWE KABINETA PREDSEDNIKA VLADE VOJVODINE

Po vo dom sa op {te wa Re pu bli~ kog mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de re a go vao je Ka bi net pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a sa op {tre wem u ko jem se is ti ~e da „ni je spor no da se sred stva stro -

DANAS ZASEDA SKUP[TINA VOJVODINE

Skup {ti na Voj vo di ne da nas bi tre b a l o da se iz j a s ni o pred lo gu de kla ra ci je o osu di zlo ~ i n a nad pri p ad n i c i m a srp skog na ro da na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je. Zah tev da se Skup {ti na Voj vo di ne o to me iz ja sni, kao i tekst de kla ra ci je, pred lo `en je iz opo zi ci o nih re do va ko ji oku pqa ju po s la n i k e SNS-a, SPS-a i DSS-a. Vla da Voj vo di ne je, ka -

Mi ni star stvo fi nan si ja: Ne pre ci zni na vo di Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de Sr bi je sa op {ti lo je ju ~e da Voj vo di ni ni su pre ba ~e na ni ka kva no va sred stva ve} no vac pla ni ran Za ko nom o bu xe tu Sr bi je za 2013. go di nu. U sa op {te wu Mi ni star stva se na vo di da ni su pre ci zni na vo di da je Vla da Sr bi je pre ba ci -

petak14.decembar2012.

Po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji ni je od po seb nog zna ~a ja pi ta we da li }e ta sred stva bi ti obez be |e na pu tem po re za ili kre dit nom li ni jom ki ne ske „Eks im ban ke“, sa op {te no je.

Po kra jin ski po sla ni ci iz ja {wa va }e se da nas o for mi ra wu no vog raz voj nog fon da Voj vo di ne, a na osno vu spo ra zu ma ko ji je pro {le ne de qe po stig nut iz me |u Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de o ga {e wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. Na crt za ko na o raz voj nom fon du Voj vo di ne pre kju ~e je utvr di la Po kra jin ska vla da i do sta vi la ga na usva ja we po hit nom po stup ku, a po iz ja {wa va wu voj vo |an skog pa ra la men ta taj na crt bi }e upu }en Vla di Sr bi je ko ja }e ga pred lo ì ti re pu bli~ kom par la men tu. Osni va~ ki ka pi tal fon da tre ba da bu de nov ~a ni ulog u ukup nom iz no su od de set mi li o na di na ra, kao i ne nov ~a ni ulog, a u osnov nom ka pi ta lu fon da AP Voj vo di na u~e stvu je sa 78,11 od sto, dok Re pu bli ka Sr bi ja u~e stvu je s 21,89 od sto. E. D. ko sa zna je mo, po dr à la pred log de kla ra ci je, s tim {to je pr vo bi tan tekst do pu wen re ~e ni com da Skup {ti na „iz ra à va à qe we i za `r tve, pri pad ni ke dru gih na ro da, i osu |u je zlo ~i ne ko ji su nad wi ma po ~i we ni”. [ef po sla ni~ ke gru pe SNSa Igor Mirovi} ka è da je tekst do pu wen na ini ci ja ti vu svih po sla ni ka ko ji su pod no si o ci pred lo ga de kla ra ci je. – To je jed na re ~e ni ca ko ja ni je re la ti vi zo va la na{ od nos pre ma u~i we nim zlo ~i ni ma ve}

pro sto ru Hr vat ske i Ko so va i Me to hi je. On je na po me nuo da po sla ni ci Po kra jin ske skup {ti ne ima ju po seb nu od go vor nost pre ma svo jim su gra |a ni ma ko ji su, be `e }i od tih zlo ~i na, do {li u Voj vo di nu i woj `i ve. [ef po sla ni~ ke gru pe SPS–PUPS–JS–SDPS-a Pavle Budakovje na {em li stu re kao da o~e ku je da }e i vlast i opo zi ci ja da nas gla sa ti za pred log de kla ra ci je ko ji je, po we go vim re ~i ma, adap ti ran da bi bio pri hva tqiv za sve. S. K.

REKLI SU

Jer kov: [ta }e bi ti s Ma jom? – Dve stva ri osta vqa ju go rak ukus ka da je re~ o pri vo |e wu Mi {ko vi }a: {to se hap {e wa na ja vqu ju u me di ji ma i {to se ona od no se na pro tiv ni ke SNS-a – ka za la je po sla ni ca LSV-a Aleksandra Jerkov, go stu ju }i u emi sji B92 „Ho }u da znam”. – Bor ba pro tiv ko rup ci je je ste va `no pi ta we, kao i pi ta we qud skih pra va, i ~i ni mi se da ova vla da po tom pi ta wu ima po dr {ku svih ~i ni la ca dru {tva. Ne }e bi ti da je sa mo DS, ka ko sa da ka `u, opqa~ kao Sr bi ju! Bi lo je u toj vla di, ako je pqa~ ka la, i qu di iz dru gih stra na ka. Ona je kao pri mer na ve la Maju Gojkovi}, ko ja je ne dav no sa svo jom Na rod nom par ti jom pre {la u SNS, jer se za wu, ka ko is ti ~e Alek san dra Jer kov, ve zu je afe ra ko ju EU svr sta va u jed nu od pet naj ve }ih u Sr bi ji – a to je ATP „Voj vo di na”, gde se tra `i 100 mi li o na od {te te.

ekonomija

petak14.decembar2012.

PO KRA JI NA IZ DVO JI LA DO DAT NE SUB VEN CI JE ZA ZA PO [QA VA WE

Preko buyeta do novih radnih mesta

– Na kon re ba lan sa po kra jin skog bu xe ta, u Voj vo di ni je otvo re no vi {e od 900 no vih rad nih me sta, u ko je je ulo `e no 117 mi li o na di na ra. To kom ove go di ne uz sub ven ci je je za po sle no ukup no 1.926 qu di, a za pro te klih pet go di na, za hva qu ju }i pa ra ma ko je je obez be di la Vla da Voj vo di ne, vi {e od 27.000 qu di – re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} na ju ~e ra {wem pri je mu za po slo dav ce iz Voj vo di ne ko ji su, ko ri ste }i sub ven ci je za za po {qa va we i sa mo za po {qa va we otvo ri li naj vi {e rad nih me sta, ka da su pot pi sa ni i ugo vo ri s no vim po slo dav ci ma – fir mom „Me di jus” iz No ve Pa zo ve, u ko joj je otvo re no 28 no vih rad nih me sta, i fir mom „Mon deks”

wem 900 no vih rad nih me sta na sta vqen naj e fi ka sni ji i naj e ko no mi~ ni ji trend za po {qa va wa u Voj vo di ni, za po ~et pre ne ko li ko go di na. – Sub ven ci je iz no se 130.000 di na ra za rad no me sto kod po slo da va ca ko ji ve} pri vre |u ju, 150.000 di na ra za li ca sta ri ja od 50 go di na i 160.000 di na ra za pro gram sa mo za po {qa va wa – re kao je Va sin. – Oba ve za po slo da va ca je da no vo za po sle ni na rad nom me stu bu du dve go di ne. Ove go di ne je za pro gra me za po {qa va wa iz dvo je no ukup no 433 mi li o na di na ra – 307 mi li o na na otva ra we no vih rad nih me sta kroz pro gram sa mo za po {qa va wa i no vo za po {qa va we. To je do pri ne lo da 400 ne za po sle nih za po~ ne sop stve ni po sao kao

dnevnik

JAV NE FI NAN SI JE SR BI JE DA LE KO OD STA BIL NIH

Dràva nekada i ne zna na {ta se tro{e pare Iako pred stav ni ci Vla de Sr bi je ~e sto uka zu ju na to da su u ve o ma krat kom ro ku upe li da sta bi li zu ju jav ne fi nan si je i da pre po lo ve de fi cit u bu xe tu (za na red nu go di nu), stru~ wa ci ipak upo zo ra va ju na to da je sta we u dr àv noj ka si i da qe ta kvo da „cu ri na sve stra ne”, te da se ~e sto ne zna ni na {ta se tro {i bu xet ski no vac. Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva fi nan si ja Vlaj ko Se ni} ka è da je sta we jav nih

Jav ni dug 65 od sto BDP-a Jav ni dug }e na kra ju ove go di ne iz no si ti oko 65 od sto BDP-a, uka zu je Vla di mir Vu~ ko vi}. On na gla {a va da se na {a ze mqa ne mo è u tom po gle du me ri ti s raz vi je nim dr à va ma jer one jef ti ni je fi nan si ra ju svoj jav ni dug i fi nan si ra ju ga u svo joj va lu ti. fi nan si ja na ni vou dr à ve sta bil no. On is ti ~e da je Vla da Sr bi je u pr va tri me se ca do sta ura di la po pi ta wu ma kro e ko nom ske sta bil no sti, sta bi li zo va la jav ne fi nan si je i pre po lo vi la bu xet ski de fi cit. S dru ge stra ne, ~lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi} na po mi we da je do bro {to je oba ve za la na pri li~ no o{tru fi skal nu kon so li da ci ju, ali da se ni ka ko ne mo è re }i da su jav ne fi nan si je u Sr bi ji u do brom sta wu. On je po no vio da }e ci qa ni de fi cit od 3,6 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, od no sno 132 mi li jar de di na ra, bi ti te {ko ostva riv, te da po sto ji ri zik da bu de uve }an 20 do 25 mi li jar di di na ra. Vu~ ko vi} je, ta ko |e, po hva lio Vla du za to {to je po -

Pod sti caj pro iz vod wi Me |u po slo dav ci ma ko ji su ko ri sti li pod sti caj na sred stva Vla de Voj vo di ne mno go je onih ko ji su za po sli li vi {e de se ti na qu di i do pri ne li una pre |e wu pro iz vod we u tek stil noj, me tal skoj, pre ra |i va~ koj in du stri ji. Ta ko je u „Mon dek su„, ko ji se ba vi tek stil nom pro iz vod wom, uz pod sti caj na sred stva Vla de Voj vo di ne otvo re no 82 no va rad na me sta u po go ni ma u Son ti i No vom Mi lo {e vu, u fir mi „Sr bi ja ma nu fa tu re” u No vom Be ~e ju, u ko joj se pro iz vo di obu }a, otvo re na su 153 rad na me sta, u „Big bul fu du„ u Ba ~in ci ma 73, u FKL-u u Te me ri nu, me tal ska in du stri ja, 60... iz No vog Mi lo {e va, u ko joj su otvo re na 82 rad na me sta. – Ta vr sta po dr {ke bi }e na sta vqe na, a no vac je, pre sve ga, usme ren ka ma lim i sred wim pred u ze }i ma ko ja su osnov raz vo ja jer su flek si bil na i lak {e se pri la go |a va ju uslo vi ma na tr `i {tu. On je is ta kao da je pro gram ve o ma po vo qan i efi ka san i, {to je jo{ va `ni je, da je do bre re zul ta te i isto vre me no do pri no si rav no mer nom raz vo ju Po kra ji ne. Po we go vim re ~i ma, sub ven ci ja za jed no no vo rad no me sto je oko 130.000 di na ra, {to se re la tiv no br zo vra }a u bu xet kroz po re ze i do pri no se, a za hva qu ju }i to me, obez be |u je se sma we we bro ja ne za po sle nih i do pri no si re {a va wu eg zi sten ci je mno gih po ro di ca. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin uka zao je na to da je otva ra -

pred u zet ni ci, dok je pre ko pro gra ma no vog za po {qa va wa 1.526 ne za po sle nih na {lo rad no me sto kod 440 po slo da va ca. Va sin je uka zao na to da je, u sa rad wi s lo kal nim sa mo u pra va ma, iz dvo je no 126 mi li o na di na ra za za po {qa va we mla dih pri prav ni ka i ne za po sle nih s naj ni `om stru~ nom spre mom. Na taj na ~in je rad no me sto obez be |e no za vi {e od 2.500 ne za po sle nih, ko ji su an ga `o va ni za pe riod od {est me se ci do go di nu da na. Po re ~i ma vla sni ka i di rek to ra fir me „Mon deks„ Bo go mi ra Bo ji }a, pro je kat Vla de Voj vo di ne ko jim se obez be |u ju sub ven ci je za otva ra we no vih rad nih me sta iz u zet no je kva li te tan, po seb no za to {to se pod sti caj na sred stva usme ra va ju u pro iz vod wu i stvar we no vih vred no sti, {to je i pra vi put ka po ve }a wu za po sle no sti. D. Mla |e no vi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,6907

113,9701

116,5914

111,3488

Australija

dolar

90,0732

91,9114

94,0254

89,7974

Kanada

dolar

86,7635

88,5342

90,5705

86,4979

Danska

kruna

14,9668

15,2722

15,6235

14,9209

Norve{ka

kruna

15,1752

15,4849

15,8411

15,1287

[vedska

kruna

12,7826

13,0435

13,3435

12,7435

[vajcarska

franak

92,1236

94,0037

96,1658

91,8416

V. Britanija

funta

137,8047

140,6170

143,8512

137,3828

SAD

dolar

85,3839

87,1264

89,1303

85,1225

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 12. 2012. godine

u bu xet, po {to je pri me }e no da se oko 100 mi li jar di di na ra ras ho da fi nan si ra od tog nov ca. – Tro {e we tih pa ra sla bo je kon tro li sa no i Vla da, za pra vo, ne kad ne zna na {ta se tro {i no vac po re skih ob ve zni ka – ka è Vu~ ko vi}. On je kao naj ve }e ri zi ke u bu xe tu za 2013. na veo to {to ne ma ja snih pro gra ma za sma we we ras ho da za ro bu i uslu ge, i do dao da po sto je i ri zi ci kod sub ven ci ja. – Fi skal ni sa vet sma tra da sub ven ci je za po qo pri vre du mo gu pre va zi }i pred vi |e ni okvir, a ta ko |e bi pla ni ra ni iz nos mo gle pre va zi }i i sub ven ci je za in ve sti to re – uka zo je Vu~ ko vi}. – Ka da su u pi ta wu iz da ci za ka ma te, u sle de }oj go di ni iz bu xe ta }e bi ti is pla }e no 95 mi li jar di di na ra za do spe le ka ma te, ali se mo è de si ti da taj iz nos bu de ve }i, {to }e u ve li koj me ri za vi si ti od de vi znog kur sa. Ri zi ci se, ka ko je na veo, mo gu po ja vi ti i kod „@e le za re Sme de re vo„ jer no vim bu xe tom za wu ni su pred vi |e ne pa re, a uko li ko se ne na |e in ve sti tor, mo è se do go di ti da }e bu xet mo ra ti da tr pi i taj tro {ak. Vu~ ko vi} je upo zo rio i na to da }e bu xet ski de fi cit na ni vou op {te dr à ve ove go di ne bi ti ve }i od {est od sto i iz no si }e oko 200 mi li jar di di na ra, {to je ste bo qe u od no su na plan u re ba lan su, ali je to vr lo vi sok iz nos. – Te {ko je na }i dr à vu na ni vou raz vi je no sti Sr bi je ko ja ima to li ki jav ni dug – oce nio je, uka zav {i na to da od ze ma qa u re gi o nu je di no Ma |ar ska ima ve }i jav ni dug od Sr bi je. V. ^v.

{to va la bu xet ski ka len dar – {to se ni je de si lo go di na ma. On je uka zao na jo{ je dan ko rak na pred u bu xe tu za sle de }u go di nu. Na i me, po no vim pro pi si ma, sop stve ni pri ho di bu xet skih ko ri sni ka – a to su, osim mi ni star sta va, i raz ne agen ci je i fon do vi – sa da su ukqu ~e ni

Od EU dobili dve milijarde evra pomo}i Sr bi ja je od Evrop ske uni je (EU), od 2000. go di ne do da nas do bi la vi {e od dve mi li jar de evra bes po vrat ne po mo }i, dok su ~la ni ce „evro len da”, sa oko 7,4 mi li jar de evra ukup no, naj ve }i stra ni in ve sti tor u na {oj ze mqi. Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} je na ja vio no vu bes po vrat nu po mo} EU za bu xet u 2013. go di ni, u iz no su od oko 170 mi li o na evra. Kra jem no vem bra, mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} je re kao da je pr vom pro da jom srp skih evro ob ve zni ca od mi li jar du do la ra u sep tem bru ove go di ne obez be |e no fi nan si ra we bu xe ta do ma ja 2013. go di ne, a no vom pro da jom u no vem bru od ta ko |e mi li jar du do la ra obez be |e no bu xet sko fi nan si ra we za ce lu na red nu go di nu. U na ja vi je ru ski kre dit za bu xet Sr bi je od mi li jar du do la ra, a Svet ska ban ka je ve} na go ve sti la da }e di rekt no po mo }i bu xet Sr bi je za idu }u go di nu sa 400 mi li o na do la ra, ali je to uslo vi la

pot pi si va wem no vog aran `ma na sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fo dom. U okvi ru In stru men ta za pret pri stup nu po mo} (IPA), od 2007. do 2013. Sr bi ja }e od EU go di {we bes po vrat no do bi ja ti oko 200 mi li o na evra, {to ukqu ~u je 100 mi li o na evra bu -

U istom pe ri o du Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) odo bri la je Sr bi ji kre di te u ukup nom iz no su od 3,3 mi li jar de evra, kroz di rekt nu re a li za ci ju vi {e od 100 pro je ka ta i po mo} u re a li za ci ji 105 ra znih pri vred nih pro je ka ta. U ok to bru 2008. go di ne, EIB je odo bri la kre dit

^la ni ce „evro len da”, sa oko 7,4 mi li jar di evra, naj ve }i su stra ni in ve sti tor u na {oj ze mqi xet ske po dr {ke i 12 mi li o na evra za pro jek te pre ko gra ni~ ne sa rad we. U pe ri o du od 2001. do 2011. go di ne Evrop ska in ve sti ci o na ban ka (EIB) je obez be di la Sr bi ji kre di te u ukup nom iz no su od 3,7 mi li jar de evra po po voq nim uslo vi ma i sa du `im pe ri o di ma ot pla te, od ko jih je na {a ze mqa po vu kla oko 1,7 mi li jar di evra, za raz ne in fra struk tur ne, ener get ske, obra zov ne i zdrav stve ne pro jek te, kao i za raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a.

od 540 mi li o na evra za je dan od naj zna ~aj ni jih pro je ka ta u Sr bi ji - iz grad wu Ko ri do ra 10, u mar tu 2011. go di ne EBRD i EIB su Sr bi ji sta vi le na ras po la ga we vi {e od mi li jar du evra kao po dr {ku za iz la zak iz kri ze. Sa mo u 2011. EIB je sa Sr bi jom pot pi sa la ugo vo re vred ne 711 mi li o na evra, a do sa da je po vu ~e no oko 576 mi li o na evra kre di ta. U ma ju 2011. go di ne EIB je Sr bi ji odo brio dva kre di ta - pr vi, u vred no sti od 250 mi li o na evra za fi nan si ra we ma lih i sred wih

pred u ze }a, a dru gi od 500 mi li o- na evra na me wen za in ve sti ci je Fi ja ta (FI AT) u Sr bi ji, za ko ji je dr `a va Sr bi ja da la ga ran ci je na 200 mi li o na evra, a na dru gi deo ita li jan ske dr `av ne in sti tu ci je. EIB je u no vem bru 2010. otvo ri la re gi o nal nu kan ce la ri ju u Be o gra du. EBRD je naj ve }i in ve sti tor u srp skoj eko no mi ji od 2001. go di ne, sa ukup nim ula ga wem od 3,3 mi li jar de evra. Za mo der ni za ci ju „@e le zni ce Sr bi je” EBRD je do sa da odo bri la ~e ti ri kre di ta, u ukup nom iz no su od pre ko 300 mi li o na evra, a sa mo u 2011. ta me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja pot pi sa la je ugo vo re vred ne 526 mi li o na evra za pro jek te u Sr bi ji. U 2012. EBRD ob ja vi la je da raz ma tra odo bra va we do 65 mi li o na evra za ku po vi nu 400 no vih auto bu sa za GSP „Be o grad”, jer je pla ni ra na na bav ka 280 ni sko pod nih zglob nih auto bu sa i 120 krat kih auto bu sa sa po go nom na pri rod ni gas.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (514,45 0,74)

^oka duvanska industrija, ^oka

20,00

2.160

47.520

Dunav Re, Beograd

16,67

14.000

1.078.000

AIK banka, Ni{

1,47

1.726

3.823.249

Projektomonta`a, Beograd

15,38

3.000

6.000

NIS, Novi Sad

-0,40

750

16.812.226

Jubmes banka, Beograd

11,02

8.945

107.338

Imlek, Beograd

-1,47

3.150

4.095.000

5,45 Promena

4.800 Cena

614.400 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.160

293.480

Energoprojekt holding, Beograd

Ekscelsior, Beograd

-20,00

1.600

332.900

3,64

598

1.412.523

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Hidrotehnika, Beograd

-18,18

450

1,18

427

861.197

Planinka, Kur{umlija

-5,55

13.601

1.142.476

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej Veterinarski zavod, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,28

707

1.246.267

-1,64 Promena

541 Cena

1.400.707 Promet

NIS, Novi Sad

-0,40

750

16.812.226

Veterinarski zavod, Subotica

-1,64

541

1.400.707

Soja protein, Be~ej

-3,28

707

1.246.267

Neoplanta, Novi Sad

1,14

442

340.092

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

432

231.984

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

-3,28

707

1.246.267

Jubmes banka, Beograd

11,02

8.945

107.338

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.680

1.685.040

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,55

2.300

1.791.254

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

5,45

4.800

614.400

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

26.500

Veterinarski zavod, Subotica

-1,64

541

1.400.707

Tigar, Pirot

1,75

233

18.600

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

petak14.decembar2012.

dRU[TvO

petak14.decembar2012.

DA^I]: MOGU]NOST ANGA@OVAWA DRUGIH U RA[^I[]AVAWU SNEGA

Hit no uklo ni ti ne do stat ke

Pred sed nik Vla de Sr bi je i ko man dant Re pu bli~ kog {ta ba za van red ne si tu a ci je Ivi ca Da ~i} dao je na re |e we svim op {tin skim, grad skim, okru `nim, Po kra jin skom i [ta bu za van red ne si tu a ci je Be o gra da da spro ve du kon tro lu sprem no sti i ospo so bqe no sti svih pred u ze }a nad le `nih i an ga ò va nih u ra{ ~i {}a va wu sne ga i odr à va wu put ne mre è. U na red bi se is ti ~e da se hit no ot klo ne uo~e ni ne do sta ci, ili, u slu ~a ju ne sprem no sti pred u ze }a nad le `nih za ra{ ~i {}a va we sne ga i odr à va we put ne mre è, sa gle da ju mo gu} no sti za ugo vor no an ga ò va we dru gih prav nih li ca, na vo di se u sa op {te wu Vla de Sr bi je.

INICIJATIVA DA VOJNA KASARNA U ZREWANINU POSTANE SREDWO[KOLSKI CENTAR

\a ci ume sto voj ni ka

dnevnik

GIMNAZIJE ^EKAJU REFORMSKE VETROVE

Eli ti te me qi kle ca ju pa re no vi ra we ne po ma `e Iako je pr va ge ne ra ci ja osno va ca ko ja se svih osam go di na {ko lo va la po re for mi sa nim pla no vi ma i pro gra mi ma ve} u dru gom raz re du sred wih {ko la, oni ko ji su se upi sa li u gim na zi je, s re for mi sa nim {kol stvom za vr {i li su s pr vim sred wo {kol skim da ni ma. I ma da je pre ta~ no jed ne de ce ni je, ka da je re for ma u{la u pr vi raz red osnov ne {ko le, pla ni ra no da se ona suk ce siv no uvo di na sve ni voe {ko lo va wa, taj plan je do da nas pri me wen u osnov noj {ko li, u sred wim stru~ nim {ko la ma i u vi so ko o bra zov nim usta no va ma, ali ne i u gim na zi ja ma. Na i me, te op {te o bra zov ne {ko le prak ti~ no su osta le ostr vo u re form skim pro ce si ma, a su de }i po to me {to je i na svo joj po sled woj sed ni ci Na ci o nal ni pro svet ni sa vet od lo `io re for mu u gim na zi ja ma, ne zna se ni ka da }e neo p hod ne pro me ne ko na~ no sti }i do wih. – Ako ova ko na sta vi mo, ~i ni se da }e mo do ~e ka ti i tre }u de ce -

ni ju sa za sta re lim gim na zij skim pro gra mi ma, iako bi gim na zi je tre ba lo da bu du elit ne {ko le – ka `e pred sed ni ca Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta pro fe sor dr De san ka Ra du no vi}. – Na `a lost,

po ~et ku pro {le {kol ske go di ne, ka da su u gim na zi je u{li ino vi ra ni pla no vi i pro gra mi, bi lo je to tek iz nu |e no re {e we jer se u gim na zij skim pla no vi ma i pro gra mi ma ni {ta pre to ga

U promene bez provere „Re for ma to ri ma„ gim na zi ja na po sled woj sed ni ci Na ci o nal nog po svet nog sa ve ta za me re no je i {to ni su pred vi de li uvo |e we ogle da i u te {ko le, kao {to je ve} ura |e no sa sred wim stru~ nim, ne go }e jed nog da na, ka da bu de go to va, re for ma u wih u}i bez ika kve pret hod ne prak ti~ ne pro ve re. A da je ta za mer ka i te ka ko oprav da na, do ka zu je i ~i we ni ca da je od ne dav no ana li zi ra na 23 ogled na pro fi la u sred wim stru~ nim {ko la ma, sa mo de vet do bi lo ze le no sve tlo za pre la zak u re do van si stem i sti glo do Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta, ko ji je pri hva tio sa mo tri. no vi na stav ni pla no vi i pro gra mi za gim na zi je ka sne i jo{ ni su go to vi, a mi se ne sla è mo s pred lo gom Mi ni star stva pro sve te i na u ke da se pro du ì rok va è wa ino vi ra nih, ko ji su u upo tre bi ve} dru gu {kol sku go di nu. Po re ~i ma pred sed ni ce Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta, i na

ni je di ra lo i ~i ta ve dve de ce ni je, a sti gla je ge ne ra ci ja pr va ka ko ja je osam go di na {ko lo va na po re for mi sa nim pro gra mi ma. Me |u tim, i ta da su ino vi ra ni pro gra mi u gim na zi je u{li uz uslov da se pri me wu ju do za vr {et ka 2012/13. {kol ske go di ne, a po sle to ga je tre ba lo da se i te

{ko le kom plet no re for mi {u. Ka ko re for mi sa ni pla no vi i pro gra mi jo{ uvek ni su go to vi, a u Mi ni star stvu pro sve te tvr de da ih mo gu za vr {i ti do {kol ske 2014/15. go di ne i do ta da pri pre mi ti i ux be ni ke ko ji }e ih pra ti ti, ako se kraj wi rok za pri me nu re no vi ra nih pro gra ma i pro tiv vo qe Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta ne pro du `i za jo{ go di nu, ne iz ve sno je po ko jim bi se pla no vi ma i pro gra mi ma u gim na zi ja ma ra di lo u na red noj {kol skoj 2013/14. go di ni. U ime Za jed ni ce gim na zi ja Sr bi je, di rek tor no vo sad ske Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” dr Ra di vo je Stoj ko vi} pod se tio je i na to da jo{ uvek ni su do ne ti stan dar di za na stav ne pred me te i ma tur ski is pit, {to prak ti~ no zna ~i da se ne zna {ta je dan gim na zi ja lac tre ba na tom is pi tu da zna, kao i da ve lik pro blem u fuk ci o ni sa wu tih {ko la pred sta vqa ~i we ni ca da one ni su od go va ra ju }e opre mqe ne. D. Deve~erski

SA ZDRAVSTVENOM KWI@ICOM I KOD PRIVATNIKA?

Ka kra }im li sta ma ~e ka wa Ini ci ja ti vi da se na pu {te na voj na ka sar na u zre wa nin skom na se qu Ma la Ame ri ka, na do mak cen tra gra da, pre tvo ri u sa vre me ni sred wo {kol ski cen tar s in ter na tom pri kqu ~io se i Sin di kat pro svet nih rad ni ka Voj vo di ne (SPRV). Za go vor ni ci te ide je tvr de da za we nu re a li za ci ju po sto je sve pre di spo zi ci je i da bi tre ba lo ima ti u vi du da mno ge sred we {ko le u Zre wa ni nu ne ma ju od go va ra ju }e uslo ve za od vi ja we na sta ve. ^lan Iz vr {nog od bo ra SPRV-a u Zre wa ni nu Du {an Ko kot pod se tio je na kon fe ren -

– Stra te gi jom obra zo va wa pred vi |e no je da se po pu la ri {e Gim na zi ja da bi ima la {to ve }i broj upi sa nih u~e ni ka jer je da nas od nos 75 pre ma 25 u ko rist teh ni~ kih stru~ nih {ko la. Me |u tim, Gim na zi ja u Zre wa ni nu ve} sa da ne ma do voq no pro sto ra za oba vqa we na sta ve, a o van na stav nim ak tiv no sti ma da i ne pri ~a mo. Oslo ba |a wem pro sto ra Eko nom ske {ko le, Gim na zi ja bi do bi la do voq no pro sto ra – pre do ~io je Ko kot, i za pi tao u ka kvim uslo vi ma bo ra ve {ko lar ci i da li dr `a va i dru {tvo uop {te bri nu o wi ho voj bez bed no sti i zdra vqu.

Vrednost vojne imovine deset miliona evra Zre wa nin ska ka sar na “Sve to zar Mar ko vi} To za” uga {e na je 2006. go di ne, a ve} na red ne go di ne na {la se u ta ko zva nom ma sterpla nu, ko jim je Vla da Sr bi je utvr di la vi {ak voj nih obje ka ta. Sme {te na je na ze mqi {tu po vr {i ne 3,2 hek ta ra, s 23 objek ta vi so ko grad we, ukup ne po vr {i ne 11.760 kva drat nih me ta ra, a po pro ce ni Po re ske upra ve, tr `i {na vred nost te voj ne imo vi ne iz no si bli zu de set mi li o na evra. U we noj bli zi ni su Teh ni~ ki fa kul tet “Mi haj lo Pu pin” i Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja, ali i Dom stu de na ta. ci ji za no vi na re na to da je Teh ni~ ka {ko la sme {te na u mon ta `noj zgra di od azbe sta, ko ja je pred vi |e na za ru {e we jo{ pre vi {e od dve de ce ni je. – Obje kat Po qo pri vred ne {ko le se uru {a va, teh ni~ ki je ne is pra van, zbog ~e ga su |a ci i na stav ni ci pre se qe ni u sta ru Me di cin sku {ko lu, ko ja, me |u tim, ni je u vla sni {tvu gra da. U pi ta wu je imo vi na Ri mo ka to li~ ke cr kve i sva ke go di ne ona mo ra da se sa gla si s ti me da se u tom objek tu odr `a va na sta va – re kao je Ko kot. Na veo je i pri mer Eko nom ske {ko le, ko ja ko ri sti pro stor su sed ne Gim na zi je a ko joj, ta ko |e, maw ka u~i o ni ca.

Su {ti na pred lo ga SPRV-a je, po Ko ko to vim re ~i ma, u to me da sve sred we {ko le, osim Me di cin ske i Gim na zi je, na |u svoj no vi dom u biv {oj ka sar ni. Pro sve ta ri oku pqe ni u tom sin di ka tu mi sle da je to teh ni~ ki iz vo dqi vo, po go to vo {to je, ka ko ka `e Ko kot, pre ne ko li ko go di na deo te ka sar ne re no vi ran. – Ko rist od tog sred wo {kol skog cen tra imao bi i Fa kul tet. U Zre wa ni nu bi bio mno go ve }i broj u~e ni ka, na sta va bi bi la iz vo |e na mno go kva li tet ni je i po sto ja la bi da le ko re al ni ja mo gu} nost da grad jed nog da na po sta ne i uni ver zi tet ski cen tar – oce nio je Ko kot. @. Balaban

Kon fe ren ci ja Mre è „[ko la bez na si qa” Ju ~e je odr à na ~e tvr ta go di {wa kon fe ren ci ja Mre è “[ko la bez na si qa” na ko joj su su mi ra ni re zul ta ti sed mo go di {weg ra da na pre ven ci ji na si qa nad i me |u de com u {ko li i {kol skom okru è wu, i pred sta vqe ni na la zi is tra ì va wa o iz lo è no sti de ce di gi tal nom na si qu, ko je je spro veo In sti tut za psi ho lo gi ju u okvi ru pro jek ta „Za u sta vi mo di gi tal no na si qe“ uz po dr {ku kom pa ni je „Te le nor”. Na kon fe ren ci ji su Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja i Unicef uru ~i li pla ke te di rek to ri ma 24 osnov ne {ko le ko je su ove go di ne uspe {no raz vi le sve kom po nen te pre ven ci je na si qa u {kol skom okru è wu i ta ko ste kle pri zna we da mo gu sa mo stal no ra di ti na da qem raz vo ju si gur ne i pod sti caj ne sre di ne za de cu u svo joj {ko li. – Pla ke ta ne zna ~i da u {ko la ma ko je su je do bi le na si qe ne po sto ji i da se ne }e do go di ti, ali zna ~i da su {ko le na do brom pu tu da raz vi ju i ko ri ste od go va ra ju }e me ha ni zme u pre ven ci ji i za {ti ti od na si qa – is ta kao je mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi}.

O ~vr {}em po ve zi va wu pri vat ne i dr àv ne prak se u zdrav stvu, kao i o mo gu} no sti da se osi gu ra ni ci le ~e u pri vat nim or di na ci ja ma sve vi {e se go vo ri, ali za sa da su pred u ze ti vr lo skrom ni ko ra ci. Pa ci jen ti ma bi sva ka ko ta kva mo gu} nost mno go zna ~i la jer bi se ta ko mo gle skra ti ti li ste ~e ka wa na po je di ne in ter ven ci je, ko je su po ne kad du ge i vi {e od go di nu da na, a ras te re ti le bi se i jav ne zdrav stve ne usta no ve ko je se su o ~a va ju sa sve ve }im pri ti skom pa ci je na ta. Zdrav stve nim usta no va ma u dr àv noj svo ji ni omo gu }e no je da sklo pe ugo vor s pri vat nom or di na ci jom ili zdrav stve nim cen trom za one uslu ge ko je ne mo gu da pru è, ali broj ta kvih ugo vo ra ve o ma je ma li. Ovih da na Le kar ska ko mo ra Sr bi je pred sta vi la je stu di ju iz vo dqi vo sti ukqu ~i va wa pri vat nog sek to ra u si stem zdrav stve ne za {ti te. Ona je pro sle |e na Mi ni star stvu zdra vqa, Re -

Ugo va ra lo bi se sa mo s pri vat nim in sti tu ci ja ma ko je su akre di to va ne, {to bi bi la ga ran ci ja da mo gu pru `i ti od go va ra ju }i kva li tet uslu ga pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we i Zdrav stve nom sa ve tu Sr bi je. Sma tra se da bi se ukqu ~i va wem pri vat nog sek to ra u zdrav stve ni si stem na -

pra vi le ve li ke u{te de jer dr `a va ne bi mo ra la da ula `e no vac u na bav ku opre me i mo der ni za ci ju po sto je }e. Ugo va ra lo bi se sa mo s pri vat nim in sti tu ci -

ja ma ko je su akre di to va ne, {to bi bi la ga ran ci ja da mo gu pru ì ti od go va ra ju }i kva li tet uslu ga. Neo p hod no je da se de fi ni {e ce nov nik uslu ga, da kle, {ta je to {to }e Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we da pla }a ka da pot pi {e ugo vor s pri vat nim sek to rom. Di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je dr Ta tja na Ra do sa vqe vi} ka è da ukqu ~i va we pri vat nog sek to ra pred sta vqa be ne fit za sve, a pre sve ga za pa ci jen te ko ji bi s ove re nom zdrav stve nom kwi ì com mo gli bi ra ti da li }e da se le ~e u pri vat nom ili dr àv nom sek to ru. Iako je zdrav stve ni si stem u lo {em sta wu, mo è se po pra vi ti i do brom or ga ni za ci jom po sti }i do bri re zul ta ti. Ina ~e, u pri vat nom sek to ru ima 35 ske ne ra, 11 mag net nih re zo nan ci, je dan apa rat za ra di o te ra pi ju, 500 do 800 ul tra zvu~ nih apa ra ta s do ple rom, 30 ma mo gra fa, 30 do 50 rend gen-apa ra ta. J. B.

ZNAMO LI [TA NAM DECA JEDU

Za ~i ta we de kla ra ci je oba ve zna lu pa Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je pred sta vi la je re zul ta te is tra ì va wa “Zna mo li {ta nam de ca je du?” u ko jem je pro ve ra va no {ta do ma }i pro iz vo |a ~i po ru ~u ju pre ko de kla ra ci ja, nu tri tiv nih ~i we ni ca i zdrav stve nih iz ja va na pa ko va wi ma svo jih pro iz vo da, i do {la do za kqu~ ka da ima mno go pro pu sta u pa ko va wu, ali i kva li te tu gric ka li ca ko je de ca je du go to vo sva ko dnev no. Is tra ì va no je ukup no de set pa ko va wa pet raz li ~i tih pro iz vo |a ~a. Za sve je ka rak te ri sti~ no da je za ~i ta we de kla ra ci je po treb na lu pa jer su slo va ve o ma sit na. Po je di ni pro iz vo |a ~i su, upo zo ra va Aso ci ja ci ja, po dat ke o nu tri tiv nim ~i we ni ca ma pri ka za li na me sti ma ne pri s tu p a~ n im za ~i t a w e, na ivi c a m a pro iz vo da ili, {to je jo{ go re, na le pqe nim sa sta vi ma. Ne ki se i ni su po tru di li da da ti sa stav u~i ne do stup nim jer ko ri ste am ba la ù s ko je je i{ ~i ta va we

ne mo gu }e. Ali, ima i pro iz vo |a ~a ko ji su do bro bi ra li be lu pod lo gu s tam nim slo vi ma ko ja su ~i tqi va. Ma da se na pa ko va wu ne mo è pro ~i ta ti nu tri tiv ni sa stav gric ka li ca, mno gi pro iz vo |a ~i su se po tru di li da na wi ma is pi {u “po sno”, “bez ve {ta~ kih bo ja i aro ma”, “bez trans-ma sti” i sli~ no. Aso ci ja ci ja je do {la do po da ta ka da se pro se~ na ener get ska vred nost gric ka li ca kre }e od 448 do 545 kcal na 100 gra ma pro iz vo da. Sa dr àj do dat nih {e }e ra u sla nim gric ka li ca ma je u op se gu od 1,8 do 8,4 gra ma na istu ko li ~i nu, dok se ko li ~i na ukup nih ma sti kre }e od 18,5 do 30 g na 100 gra ma. Aso ci ja ci ja ima mno go pri med bi na kva li tet gric ka li ca, ali i slat ki {a ko je je du na {a de ca. Tim pre {to su za po tre be ovog is tra ì va wa pro iz vo de u pro dav ni ca ma bi ra la de ca uz ra sta od jed ne do osam go di na, {to zna ~i da to ma hom je de ta po pu la ci ja, od no sno da su oni ras pro stra we -

ni i da se ko ri ste u ve li kim ko li ~i na ma. Dok se ~e ka no vi pra vil nik o de kla ri sa wu, kao i to da na vo |e we nu tri tiv nih ~i we ni ca i is ti ca we aler ge na bu du oba ve za pro iz vo |a ~a, ro di te qi tre ba do bro da obra te pa `wu na to {ta de ca je du! Q. Male{evi}

VESTI Si ro ma {nim pen zi o ne ri ma dru ga ra ta pre Sve tog Ni ko le

Nu `na pro me na sve sti o LGBT oso ba ma u Sr bi ji

Is pla ta dru ge ra te so ci jal ne po mo }i za pen zi o ne re ~i ja me se~ ne pri na dle `no sti ne pre la ze 15.000 di na ra po ~e }e u uto rak, 18. de cem bra. Oni }e do bi ti po 4.000 di na ra, od no sno isto kao {to su do bi li i s pr vom ra tom u sep tem bru. Tre }a i ~e tvr ta ra ta bi }e is pla }e ne na red ne go di ne u mar tu i ju nu. Pen zi o ne ri }e ta ko na ime tri na e ste pen zi je do bi ti ukup no 16.000 di na ra. So ci jal nu po mo} i ovo ga pu ta do bi }e oko po la mi li o na pen zi o ne ra ko ji me se~ no na ~e ku ima ju is pod 15.000 di na ra. Q. M.

U Sr bi ji, upr kos prav nim okvi ri ma ko ji ga ran tu ju po {to va we osnov nih qud skih pra va i za bra wu ju dis kri mi na ci ju, po sto ji vi sok ni vo ho mo fo bi je i bi }e po treb no do sta vre me na da se pro me ni svest gra |a na, oce we no je na se mi na ru „Bor ba pro tiv dis kri mi na ci je na osno vu sek su al ne ori jen ta ci je i rod nog iden ti te ta”. Na sku pu je uka za no na alar mant ne iz ve {ta je vi {e or ga ni za ci ja, po ko ji ma 80 od sto gra |a na Sr bi je ne `e li u po ro di ci

pri pad ni ka LGBT po pu la ci je, iz me |u po lo vi ne i dve tre }i ne ih ne `e le ni za su se de ili pri ja te qe, a oko 75 od sto ne bi `e le lo da oni bu du vas pi ta ~i wi ho voj de ci. – Za pri p ad n i k e LGBT po p u l a c i j e je ka r ak t e r i s ti ~ an ni v o wi h o v e pri h va }e n o s ti, od n o s no ne p ri h va } e n o s ti u sa mim wi h o v im po r o d i c a m a. Pri p ad n i c i na c i o n al n ih, re l i g ij s kih i dru g ih ma wi n a, ma ka k o tre t i r a n i u ve } in s kom am b i j en t u, uvek su bez u s lov n o pri h va } e ni u svo j im po r o d i c a m a i za j ed n i c a m a – iz j a v io je di r ek t or Kan c e l a r i j e za qud ska i ma w in s ka pra v a Du { an Ig w a t o vi}.

V. D. DIREKTORA ISPRAVQA GRE[KE PRETHODNIKA

]i ri li~ ni nat pis na zgra di KCNS

Fo to: S. [u {we vi}

Na fasadi zgrade Kulturnog centra postavqa se natpis na }irilici. Jedan od glavnih razloga za smenu biv{eg direktora ove ustanove La sla Bo {ko vi }a bio je taj {to je ime ustanove ispisano samo na latinici. Me|u prvim potezima novog v. d. direktora KCNS-a dr An dre ja Faj ge qa o~igledno je ispravqawe ove pogre{ke prethodnika, a da li }e to pomo}i wegovom izboru na budu}em konkursu za direktora KCNS-a, vide}emo najkasnije za ne{to mawe od {est meseci, koliki je zakonski rok. S. Kr.

Novosadska petak14.decembar2012.

Kra jem 1872. zva ni~ no je utvr|eno da u Novom Sadu ima 949 srpske pravoslavne dece od koje u {kolu ne ide 342. Od ri mo ka to li~ ke de ce (1.181) wih 462 ne poha|a {kolu, a od wih su 179 Nemci i 170 Slovaci. Jedino su sva jevrejska deca (192) bez izuzetka redovno u~i la {ko lu. 14. de c em b ra 1873. katoli~ka crkvena op-

{tina zatra`ila je od gradskih vlasti da u predgra|u Sv. Roka (danas, na po~etku Futo{ke ulice) podigne zgradu, kakva je za srpsku decu izgra|ena po red Ni ko la jev ske {ko le. Vlasti su odgovorile da }e to u~i ni ti „~im ma te ri jal ne okolnosti ove varo{i dopuste”. N. C.

Vra }a we kwi ga bez na kna de

Svi ~lanovi Gradske biblioteke koji ve} du`e vreme nisu vratili iznajmqene kwige, mogu to u~initi od danas do kraja januara 2013. godine, saop{tili su iz ove ustanove. Ovim }e du`nici izbe}i pla}awe nov~ane naknade. Povod za organizovawe ove akcije je 14. decembar, Dan bibliotekara Srbije, kao i predstoje}i Bo`i}ni i novogodi{wi praznici. A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fran cu ski sa stav u „Fa bri ci”

V remeploV

Tra `i li {kol sku zgra du

AKCIJA GRADSKE BIBLIOTEKE

Koncert francuskog sastava “Lusi in d skaj” bi}e odr`an ve~eras u 21 ~as u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Ulaznice po ceni od 300 dinara mogu se kupiti u CD {opu “Mungos”, Zmaj Jovina 2. A. Va.

„Kler” svi ra u „Cr nom bi ku” Doma}i bend „Kler” odr`a}e koncert ve~eras u 22 ~asa u klubu „Crni bik”, Trg Mladenaca broj 8. Bend }e promovisati aktuelni album „Ti si iz ovog grada”, a kao gosti na koncertu nastupi}e sastav „Van najt stend”. Karte se mogu kupiti na ulazu na dan koncerta i ko{taju 100 dinara. A. L.

Kwi ga o an ti~ kim gra do vi ma Predstavqawe kwige „Anti~ki gradovi, snovi i sudbine” Mi ra {a Mar ti no vi }a odr`a}e se ve~eras u 18 sati, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 37. Pored autora, o kwizi }e govoriti dr Mi len ko Pe ro vi}, Ra do mir Glu {a i Te o fil Pan ~i}. A. J.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

NOVOGODI[WA NO] NA TRGU SLOBODE

Do ~ek uz Ge or gi e va, ]et ko vi }a, Tr ku qu i „Vi vu voks” Peva~ Vla do Ge or gi ev zajed- koliki }e ko honorar ta~no no sa Novosa|anima odbrojava- dobiti. To zna~i da bi se ci}e posledwe sekunde ove godi- fra za slavqa nadolaze}e gone na svom nastupu 31. decem- dine trebala zaustaviti na bra, potvr|eno je na ju~era- oko 20 miliona dinara. {woj konferenciji za medije u Georgijev je napomenuo da se Kulturnom centru. na ovaj potez odlu~io nakon Pored wega, u proslavi no- negativne kampawe koja je vovogodi{we no}i u~estvova}e jo{ i hor „Viva voks”, muzi~ar Slo bo dan Tr ku qa i peva~ Ser gej ]et ko vi}. Mnogo je ovih dana bilo re~i o tome koliko }e para biti utro{eno za novogodi{wu no} i koliki je honorar Georgijeva, po nekim medijima pomiwalo se i pet miliona dinara, no direktor KC An drej Faj geq demantovao je tu cifru izjavom „ da }e honorar biti upo la mawi nego {to se pisalo”. - Para za proslavu }e Trg bio prenun na do~eku 2012. godine se potro{iti kao i pro{le go- |ena protiv do~eka, te da mu je dine, s tim da Georgijev ne}e veoma drago da se posle svih naplatiti gradu kori{}ewe „naga|awa i la`i medija sve bine, razglasa, rasvete i opre- ispostavilo druga~ije”. me. Ovo je dokaz da mo`emo or- Niko ne}e imati ni{ta ganizovati vrhunski doga|aj, a protiv da dam svu opremu koja da budemo dru{tveno odgovor- puno ko{ta na uslugu Novosani - izjavio je Fajgeq, najaviv- |anima. Kafanski peva~i za {i i da }e se uskoro saznati Novu godinu napla}uju hono-

rar od 1.000 evra, ja svojim muzi~arima dajem dve hiqade, {to zna~i da tu no} pevam za xabe - objasnio je Georgijev. Pored najlu|e no}i u gradu po prvi puta }e, po re~ima Fajgeqa, biti proslavqen i Bo`i}, odnosno oba.

Tako }e od najavqenih 30 miliona dinara, koliko je u po ~etku bi lo iz dvo jeno za proslavu novogodi{wih praznika ostati i vi{ka para, koji }e po izjavi direktora KC Fajgeqa biti vra}eni u gradsku kasu. A. Latas

SA SEDNICE SAVETA ZA KULTURU

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Pred lo `e no me sto za spo men-plo ~u @i lin skom Savet za kulturu Skup{tine grada prihvatio je na ju~era{woj sednici mi{qewe gradskog Zavoda za za{titu spomenika kulture da se spomen-plo~a Endreu Baj~i @ilinskog postavi na javnoj zelenoj povr{ini na ulazu u [trand, koju je prethodno potrebno hortikulturno urediti i uskladiti sa materijalom

i vajarskim re{ewem spomenika. Na sednici je prihva}ena i informacija o postvqawu spomen-plo~a Aleksandru Ti{mi u Ulici Modene 1, te Milici Tomi} u ku}i u Dunavskoj 14. Usvojena je i informacija o postavqawu plo~e u ~ast stogodi{wice kori{}ewa elektri~ne energije u gradu, na zgradi

Iz lo `ba „Fu to gra fi ja 2012” GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Izlo`ba fotografija „Futografija 2012“ bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u Galeriji KIC „Mladost“ u Futogu. Bi}e predstavqena dela mladih autora do 30 godina starosti, koji su u~estvovali na konkursu „Futografija 2012“. Organizatori izlo`be su Centar za omladinski i dru{tveni razvoj „Res Polis“ i KIC „Mladost“. S. Kr.

Bend „Pro le }e” u klu bu „Kvo ter” AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Doma}i bendovi „Prole}e” i „Bikam es van” odr`a}e ve~eras u 22 ~asa koncert u klubu „Kvoter”, Kineska ~etvrt, Bulevar despota Stefana broj 5. Cena ulaznice ko{ta 250 finara i mo`e se kupiti na ulazu u klub. A. L.

„Elektrovojvodine“, na Bulevaru oslobo|ewa 100. Savet je prihvatio incijativu Dru{tva novinara Vojvodine o podizawu biste Du{ana [ija~kog u Futogu i utvrdio odluku o postavqawu biste Aleksandra Beri}a. Savet je utvrdio i godi{wi okirni program podizawa spomenika za 2013. godinu. A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sati restorani “Tra~ak”, “Pogled” i ED “Novi Sad” na Ribarskom ostrvu, Vesla~ki klub “Danubijus” i vikend naseqe Ribarsko ostrvo. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak14.decembar2012.

DOM ZDRAVQA UVEO NOVINE

Se stre za ka zu ju pre gled kod in ter ni ste i psi hi ja tra Di rekt nim po zi va wem Do ma ka zao je Sto ja zdra vqa „No vi Sad” mo gu se do bi - nov. ti ter mi ni za pre gle de kod in ter Na kon fe ren ni ste i psi hi ja tra, a osta li pre - ci ji je po tvr |e no gle di i da qe }e se za ka zi va ti pre - pi sa we na {eg li ko Kol cen tra ove usta no ve, ka zao sta da je u pri je po mo} nik di rek to ra dr Oli ver pre mi iz ra da Sto ja nov na ju ~e ra {woj kon fe - pro jek ta za iz ren ci ji za me di je i ti me de man to - grad wu am bu lan vao in for ma ci ju da }e se pre ko te na Adi ca ma, a Kol cen tra za ka zi va ti sa mo hro - u to ku su i pre go ni~ ni bo le sni ci i kon trol ni vo ri oko ze mqi pre gle di. Sto ja nov je na po me nuo {ta. Uko li ko da je pre po ~et ka ra da Kol cen tra sve bu de te klo po 2009. go di ne, na ~in za ka zi va wa pla nu, Adi ~a ni pre gle da bio ne do pu stiv, jer su bi tre ba lo da do stva ra ne ogrom ne gu `ve is pred bi ju pri mar nu zdrav stve nu usta - no is pi ti va we i pre ma ne zva ni~ or din ci ja. Me |u tim, sa da se zbog no vu 2014. go di ne, sa ode qe wem nim in for ma ci ja, do sad je 45 è pre op te re} no sti Kol cen tra de - op {te prak se, pe di ja tri je, sto ma na ope ri sa no. Pre ma re ~i ma na {a va da se ve za ne mo è us po sta - to lo gi je, a po po tre bi i gi ne ko ~el ni ce op {te me di ci ne dr Ne vi ti i ta ko se prak ti~ no od la è lo gi je. ven ke Bo qa no vi} - Zve ki} ot ka ko le ~e we, te su pa ci jen ti s je Dom zdra vqa po ~eo da po raz lo gom ne za do voq ni. zi va od ra slo sta nov ni {tvo U pripremi izrada projekta za Po re ~i ma po mo} ni ka na si ste mat ske pre gle de za iz grad wu am bu lan te na Adi ca ma di rek to ra pro blem je {to ra no ot kri va we ra ka de be se gra |a ni pre te `no log cre va i di ja be te sa, od opre de qu ju da za ka zu ju pre gle de u Na kon fe ren ci ji su pre zen to sep tem bra je ura |e no 6.800 pre gle pre po dnev nim ~a so vi ma. va ni i re zul ta ti ra da Do ma zdra da, a na ~el nik Slu `be za zdrav - Za sa mo sat vre me na, od 7 do 8 vqa na pre ven ci ji. Pro {le go di stve nu za {ti tu è na dr To mi slav ~a so va 28. no vem bra Kol cen tru je ne je ura |e no 150.000 pre gle da za Ugar ko vi} je is ta kao je da se u ci upu }e no 98.122 po zi va. Na da mo se ra no ot kri va we ra ka doj ke, a 70 qu pre ven ci je za ra no ot kri va we da }e se pre u sme ra va wem po zi va è na ko je su bi le ob u hva }e ne tim ra ka gr li }a ma te ri ce sva ko dnev na in ter ni sti~ ku slu `bu i psi hi - pre gle di ma je ope ri sa no. Ove go no pre gle da 200 è na. ja tri ju ras te re ti ti Kol cen tar - di ne je 101 è na upu }e na na do dat I. Dragi}

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Wu jork – pr vi tom” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Wu jork - pr vi tom” Edvar da Ra der fur da. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. N. R.

Iz lo `ba o ka li gra fi ji Iz lo `ba „Ka li gra fi ja - na ~in ~u va wa }i ri li~ ne tra di ci je” bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Po stav ku ~i ne u~e ni~ ki ra do vi, na sta li kao deo pro jek ta autor ke Ja smi ne Piv ni~ ki. Po red u~e ni ka {ko le do ma }i na, u~e stvo va li su i |a ci O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, O[ „Do si tej Ob ra do vi}” i Kar lo va~ ke gim na zi je. Pro je kat je fi nan si ran od stra ne Po kra jin skog se kre te ri ja ta za sport i omla di nu. A. J.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „razbija~ ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas oblaka” (17), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50, 20.10), „@elim te” (20.05, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Svet i motori” (23.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko nardno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Najavqeno ubistvo„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” koncert Sergeja ]etkovi}a (20.30) Pozori{te mladih: „Bajka o vitezu bez kowa” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Ma ri na Pe jo vi}, Je le na Mi loj ko vi}, An drea Pro da no vi}, Ve sna Cvje ta no vi} i Mi re la Mli nar iz No vog Sa da, Ma ri ja Ste fa no vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Sla vi ca Jo va no vi} iz Te me ri na i Alek san dra Bu }an iz Ko vi qa, DE ^A KE: Be ha re Cu ro li, Qi qa na So la rov, Bra ni sla va Hr gi}, Bo ja na Pe tro vi}, Mi ra di ja Gi ma i Da ni je la Do di} iz No vog Sa da, Da ja na Ko va ~e vi} i Dar vi na Mi la no vi} iz Ve ter ni ka, Iva na Di mi tri} iz Srem ske Ka me ni ce, Mo ni ka Go ve da ri ca iz Si ri ga, Per ki ca Re pac iz Srem skih Kar lo va ca, Ma ri ja Har ha ji iz \ur |e va, Di ja na Pe ji} iz @a bqa i Sla |a na Stan ko vi} iz Be o ~i na.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Qi qa na Mi o dra ga Vi de no vi} (1938) u 10.30 sa ti (is pra }aj), Gor da na Bra ni sla va Po wa vi} (1942) u 12, Ve sna @ar ka Vu ko vi} (1961) u 13.30 (is pra }aj) i To mi slav Ko ste Ba qo zo vi} (1931) u 14.15 sa ti (is pra }aj). Na gro bqu No vi ma jur u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra wen \u ro Mi haj la Raj ko vi} (1937) u 13 sa ti. Na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we na Mi lan ka Bo ri sa va Maj sto ro vi} (1944) u 15 sa ti.

DNEVNIK

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak14.decembar2012.

ZIM SKE SLU @BE I JU ^E IMA LE PU NO PO SLA

ZA VR [E NI RA DO VI U FRU [KO GOR SKOJ

Skla wa li sneg s bu le va ra

Autobusi vo ze sta rom tra som

Zim s ke slu ` be su i ju ~ e ukla wa le sneg, pa su ta ko rad ni ci „Pu ta” u sa rad wi sa eki pa ma „Par king ser vi sa” ~i sti li sneg na Bu le va ru oslo bo |e wa i Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, ka ko na ko lo vo zu, ta ko i na par kin zi ma, ra di lo se i na Li ma ni ma. Sne `ni na no si ~i sti li su se i u Bu kov cu, Le din ci ma, [an ga ju, Pa ra go vu, ^e ne ju, Ve ter ni ku i na pu -

tu za Po po vi cu. Na sta vqe ne su pri pre me za so qe we sa o- bra }aj ni ca zbog o~e ki va nih ni skih tem pe ra tu ra. Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” ju ~e su po si pa li so i ri zlu na 32 lo ka ci je u gra du. Iz „Pu ta” do da ju da je od re |e ni broj po zi va ko je su im upu }i va li gra |a ni za ~i {}e we ma wih uli ca bio ne re a lan, bu du }i da su ti lo ka li te ti ne pri -

Auto bu si grad skog pre vo zni ka na li ni ja ma 1, 4, 11a/b i 8 opet sa o bra }a ju sta rom tra som, po {to su za vr {e ni ra do vi u Fru {ko gor skoj uli ci. Grad ski i pri grad ski pre voz ju ~e se, uglav nom, od vi jao uobi ~a je no, a ka {we wa je bi lo na du `im li ni ja ma (9, 7, 5) Z. D.

Pro ve ra no vo go di {wih lam pi ca

Par ki ra we do po ne deq ka bes plat no Zbog ote à nih uslo va za sa o bra }aj „Par king ser vis” ne }e na pla }i va ti par king u gra du do po ne deq ka, 17. de cem bra, osim na za tvo re nim par ki ra li {ti ma na Tr gu ga le ri ja i u ga ra ì kod Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Rad ni ci zim ske slu `be „Par king ser vi sa„, sa ras po lo ì vom me ha ni za ci jom, bi }e an ga ò va ni 24 sa ta, do kle god to bu de po treb no. B. M.

Fo to: F. Ba ki}

stu pa~ ni za ma {i ne i vo zi la ovog pred u ze }a. Ta ko |e, pro blem pred sta vqa ju i par ki ra na

vo zi la, sa jed ne ili obe stra ne uli ca, ko ja one mo gu }a va ju pri laz i ~i {}e we. G. ^.

GRA \A NI ZO VU EKI PE „STA NA” U PO MO]

Rav ne kro vo ve oslo ba |a ju be log te re ta To kom ove sed mi ce zbog sne ga i le da JKP „Stan” je imao ve li ki broj po zi va gra |a na. Ka ko sa zna je mo, ovoj fir mi su se ve} ja vi le skup {ti ne sta na ra zbog ve li ke ko li ~i ne sne ga na rav nim kro vo vi ma i u ta va ni ma ko sih kro vo va ko ji ni su po da {~a ni. - Na {e eki pe ~i sti le su sneg sa rav nog kro va u Uli ci Be ri sla va Be ri }a 14 i 16. Ka da je u pi ta wu ski da we le de ni ca ima li smo in ter ven ci je na vi {e adre sa, iz me |u osta log u Uli ci Dra gi {e Bra {o va na 2, Fru {ko gor skoj 4 i Mi {e Di mi tri je vi }a 63 - pre do ~i la je ru ko vo di lac sek to ra za pri pre me, raz vo ja i kon tro le u ovoj fir mi Da ni je la Jan kov, do da ju }i da su eki pe ob u ~e ne za ova kav rad i da se sa ra |u je sa grad skim [ta bom za van red ne si tu a ci je. Jan kov je na ve la da je pro {le se zo ne bi lo vi {e od 300 in ter ven ci -

ja zbog sne ga i le da, a da su le de ni ce ski da li po na lo gu [ta ba i ko mu nal ne in spek ci je. Me |u tim, pre pre ku da stig nu do me sta in ter ven ci je pred sta vqa li su naj ~e {}e par ki ra ni auto mo bi li. - Ape lu je mo na gra |a ne da sve pro ble me pri ja ve ko mu nal noj in spek ci ji i da se ne upu {ta ju sa mi u ski da we le de ni ca, uko li ko one ni su do stup ne i ni je obez be |e no me sto gde }e one pa sti ka da se raz bi ju. Po sto ji opa snost da za vr {e na pe {a~ koj sta zi, {to mo è da iza zo ve opa snost po pro la zni ke. Ne tre ba sa mi da to pe sneg i led iz olu ka, jer mo è do }i do po à ra, kao {to se to de si lo pro {le zi me, ka da se za pa lio krov u Uli ci Pe tra Drap {i na {to je iza za vao sugra |a nin ne pa `qi vim ota pa wem pod se ti la je Da ni je la Jan kov. A. Je ri ni} Fo to: N. Stojanovi}

NA PO SLED WOJ OVO GO DI [WOJ SED NI CI KAR LO VA^ KE SKUP [TI NE

Buyet usvo jen, na pred wa ci na pu sti li za se da we Od bor ni ci Srp ske na pred ne stran ke u kar lo va~ koj Skup {ti ni na pu sti li su prek si no} no, ~e tvr to po re du za se da we lo kal nog par la men ta, na kon iz la ga wa wi ho vog pred stav ni ka mr Ra do va na Mi {i }a, ko ji je za go vor ni com kri ti ko vao tro {e we bu xet skih pa ra od 1. ja nu a ra do ok to bra ove go di ne, kao i na ~in na ko ji je pre zen to va na re a li za ci ja bu xe ta. Mi {i} je re kao da pet od bor ni ka SNS-a ne }e gla sa ti za re ba lans bu xe ta i ta kav ne tran spa ren tan na ~in pri ka zi va wa utro {ka pa ra i da zbog to ga ne }e u~e stvo va ti u ra du prek si no} ne sed ni ce. Za jed no sa na pred wa ci ma za se da we su na pu sti li i ~la no vi od bor ni~ ke gru pe”Dve ri srp ske-DSS”, ko ja se od prek si no} zo ve “Slo ga”, a ko ju ~i ne tri od bor ni ka. U okr we nom sa sa ta vu, ali sa do voq nom ve }i nom, po {to je u klu pa ma osa ta lo 16 od bor ni ka od 25 ko li ko ih ukup no ima, Skup {ti na je na sta vi la rad i jed no gla sno usvo ji -

la re ba lans bu xe ta za ovu, i od lu ku o bu xe tu za 2013. go di nu. Go vo re }i o bu xe tu pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} je re kao da sa za do voq stvom is ti ~e da kar lo va~ ka op {ti na ni je za du è na i da je za mno ge in ve sti ci je, ko je su u pro te klom pe ri o du za vr {e ne sve is pla ti la. Ako se ka kvi du go vi i po ja ve, re kao je on, oni se mor jau pri pi sa ti Fon du za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne ko ja je bi la fi nan si jer. To {to se ni je za du ì va la je po we go vim re ~i ma do kaz da op {ti na po ku {a va da do ma }in ski po slu je. - Pro jek tu ju }i bu xet za 2013. go di nu ru ko vo di li smo se pro stom lo gi kom da pa re na me we ne za funk ci o ni sa we lo kal ne sa mo u pra ve mo ra ju da se obez be de, a po tom osta tak ras po re di na naj bo qi mo gu }i na ~in – ka zao je Fi li po vi}. - U bu xe tu za 2013. go di nu po ku {a li smo ve }i zna ~aj da da mo spor tu i do dat no uve }a mo da va wa so ci jal no ugro è nim su gra |a ni ma. U na red noj go di ni }e

OD BOR NI CE LSV PI SA LE VU ^E VI ]U I SE VI ]U

Hit na sed ni ca za spas „Elek tro voj vo di ne” Bu xet No vog Sa da bi }e o{te }en za ogro man pri hod uko li ko se EPS re or ga ni zu je na osno vu ne dav no usvo je nog do ku men ta, jer }e se imo vi na „Elek tro voj vo di ne“ pre ve sti na no vo pred u ze }e u Be o gra du, a pri hod od pro da je i pre no sa stru je ne }e i}i „Elek tro voj vo di ni“ - po ru ~i le su ju ~e u otvo re nom pi smu gra do na ~el ni u ku Mi lo {u Vu ~e vi }u i pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Si ni {i Se vi }u, od bor ni ce LSV Alek san dra Jer kov i Zla ta Pe ri ~in. One su po zva le na pre va zi la `e we po li ti~ kih raz li ka, jer je in te res No vog Sa da i we go vih gra |a na u pi ta wu, te da se hit no sa zo ve van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da ka ko bi se od bor ni ci upo zna li s ovim pi ta wem. Ka ko se na vo di u pi smu, za po sle ni u „Elek -

tro voj vo di ni“ upo zo ri li su da se Po la znim osno va ma za re or ga ni za ci ju EPS-a „Elek tro voj vo di ni“, ~i je je se di {te u No vom Sa du, od u zi ma imo vi na, pra vo pri ho da od pro da je i pre no sa stru je, kao i pla ni ra we in ve sti ci ja i odr `a va wa. Ove in ge ren ci je bi le bi pre ne te na no vo o sno va no pred u ze }e za upra vqa we di stri bu tiv nim si ste mom, ~i je bi se di {te bi lo u Be o gra du. Od bor ni ce pod se }a ju da je „Elek tor voj vo di na“ „sr ce no vo sad ske i voj vo |an ske pri vre de i raz vo ja“, ko ju su gra di li No vo sa |a ni i gra |a ni AP Voj vo di ne. Dodaju da „Elek tro voj vo di na“ pred sta vqa naj bo qi i naj ra zvi je ni ji deo EPS-a, kao kom pa ni ja sa naj ve }im pro cen tom na pla te u Sr bi ji, ve }im od 97 od sto. S. Kr.

po zi ci ja za sport bi ti ve }a za 25 od sto, ne go {to je bi la u ovoj, a so ci jal na da va wa za 50 od sto. Sva ko ko mi sli da mo è bu xet bo qe da se pro jek tu je tre ba da ka è ako }e mo ne {to po ve }a ti, od ka le }e mo za to ski nu ti pa re. Ne tre ba za bo ra vi ti da mno go to ga tre ba ura di ti sa re la tiv no ma lo pa ra. I sve osta le od lu ke ko je su bi le ne dnev nom re du po sled we skup {tin ske sed ni ce u ovoj go di ni, od bor ni ci, wih 16, usvo ji lo je jed no gla sno. Iz me |u osta log, pri hva }e na je od lu ka o lo kal nim ko mu nal nim tak sa ma, kao i od lu ka o bo ra vi {noj tak si. Usvo je na je i o od lu ka o uslo vi ma i na ~i nu pru à wa prav ne po mo }i gra |a ni ma, te od lu ka o mre ì osnov nih {ko la na te ri to ri ji op {ti ne. Na prek si no} noj sed ni ci for mi ra na su i skup {tin ska rad na te la u ko ji ma ne ma pred stav ni ka SNS-a, jer, ka ko ka ù us kup {tin skoj slu `bi, ni su ni do sta vi li pred lo ge za ~la no ve iz svo jih re do va. Z. Ml.

Kri vi~ na pri ja va protiv na sil ni ka Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv No vo sa |a ni na M. A. (1973), zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va No vi Sad. On se te re ti da je, u po ne de qak 10 de cem bra, u dvo ri {tu jed ne no vo sad ske {ko le, tu kao dva na e sto go di {weg u~e ni ka, ko ji ga je pret hod no po go dio gru dvom, sto ji u sa op {te wu. De ~ak je lak {e po vre |en, a pri ja va se pod no si u re dov nom po stup ku. S. Kr.

SRS: Ho }e Uli cu Slo bo da na Mi lo {e vi }a Ko mi si ji za na zi ve de lo va na se qe nih me sta i grad skom par la men tu ~el ni ci Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke pod ne }e ini ci ja ti vu da jed na uli ca u gra du po ne se ime biv {eg pred sed ni ka dr `a ve, Slo bo da na Mi lo {e vi }a, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ove stran ke.

Pred sed nik GO SRS \u ra| Jak {i} obra zlo `io je ovaj zah tev tvrd wom da je Mi lo {e vi} je dan od 16 Sr ba ko ji su umr li u tom su du i da je svo jom prav nom od bra nom po mo gao srp skom na ro du. - On je mu~ ki skon ~ao u Ha {kom pri tvo ru i za slu `io je ulicu. A. L.

Rad ni ci JKP „Stan” su po ~e li da pro ve ra va ju sve tiq ke na stu bo vi ma i kan de la bri ma, ko je se ne ski da ju po sle pra zno va wa, a ka ko ka ù u ovom pred u ze }u u cen tru gra da ve} su se upa li le no vo go di {we lam pi ce. Sve tle ukra si na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, u Uli ci Ig wa sa Pa vla sa, na Po zo ri {nom tr gu, a po ~e la je i mon ta à jel ke na po ~et ku Uli ce Mo de na. U „ Sta nu” is ti ~u da su re mon to va li i pri pre mi li za mon ta ù sta re ukra se, ali da sa Gra dom ni su pot pi sa li ugo vor o ovo go di {wem ki }e wu No vog Sa da. Pre ne koli ko da na je otvo ren ten der ras pi san za ku po vi nu ukra sa.

Fo to: F. Ba ki}

Po nu da fir me „Kom pa ni ja Bla go je vi}”bi la je naj bo qa. Z. D.

Le de ni ce ni su po sao va tro ga sa ca Pro {le zi me No vo sa |a ni su ~e sto zva li va tro ga sce ka ko bi ukla wa li le de ni ce. Me |u tim, ka ko je na veo ko man dant No vo sad ske va tro ga sne je di ni ce Dra go slav Kli su ra, iako su to ~i ni li, ovaj tip in ter ven ci je ni je po sao va tro ga sa ca. - Od go vor nost je na skup {ti na ma sta na ra da odr à va ju hi gi je nu objek ta i uklo ne le de ni ce. To od re |u je i sam za kon. Ni je u pi ta wu da li mi è li mo ili ne è li mo da ra di mo, ve} da ne ma mo ni qud stva ni do vo qan broj ma {i na da se ba vi mo ova kvim pro ble mi ma, a zna mo da mo è da do |e do ne kih dru gih vr sta in ter ven ci ja - ka zao je Kli su ra.

GRA DO NA ^EL NIK PRI MIO AM BA SA DO RE

Ja ~a we ve za sa bri tan skim gra do vi ma - Na {i po ~a sni gra |a ni Pi ter i Da ja na Ber kli svo jim hu ma ni tar nim ra dom u mno go me do pri no se ne go va wu ve za sa po bra tim skim No ri ~em. Sa rad wa ko ju smo ostva ri li u obra zo va wu i kul tu ri tra ba da se na sta vi istim in ten zi te tom, a sma tram da ima jo{ mno go po qa u ko ji ma bi smo mo gli da re a li zu je mo za jed ni~ ke ak tiv no sti. Na pr vom me stu je sva ka ko pri vred no eko nom ska oblast - is ta kao je gra do na ~el nik. Am b a s a d or De ven p ort za h va l io se na sr d a~ n om Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i am ba sa dor pri je mu, oce niv {i Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port da u bu d u} n o s ti vi }em, ko ji je iz ra zio za do voq - pred sto ji kon kre ti za ci ja me ra stvo zbog we go ve po se te, po - za us po sta vqa we te {wih od sebno na gla siv {i va `nost nosa No v og Sa d a i gra d o v a pobra tim skih od no sa No vog Veli ke Bri ta ni je. Sada i No ri ~a. A. Va. Am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port po se tio je ju ~e No vi Sad i raz go va rao sa gra do na ~el ni kom Mi lo {em Vu ~e -

Be lo ru si ja part ner u pro jek ti ma Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} pri mio je ju ~e am ba sa do ra Re pu bli ke Be lo ru si je Vla di mi ra û {e va sa ko jim je raz go va rao o mo gu} no sti ma za sa rad wu iz me |u No vog Sa da i gra do va Be lo ru si je. Sa go vor ni ci su se slo ì li da je me |u na rod na sa rad wa od iz u zet nog zna ~a ja za raz voj i una pre |i va we vi tal nih si ste ma, jer pru à ve li ke mo gu} no sti za raz me nu do bre prak se. Gra do na ~el nik i am ba sa dor oce ni li su

da do bri od no si ko je No vi Sad odr `a va sa Go me qom mo gu da bu du pri mer za us po sta vqa we ve za sa dru gim gra do vi ma ko ji ima ju sli~ ne ka rak te ri sti ke. Pre ma wi ho vom mi {qe wu na rod Sr bi je i Be lo ru si je ima mno go to ga za jed ni~ kog, a ova kvi su sre ti tre ba da do pri ne su po kre ta wu za jed ni~ kih pro je ka ta ko ji bi omo gu }i li da se bo qe upo zna mo, ali i da ostva ri mo sa rad wu u obla sti pri vre de, obra zo va wa i spor ta. A. Va.

petak14.decembar2012.

vOJvOdinA

Век од балканских ратова

СОМБОР: Након крајње непримерено скромног обележавања дана када је српска војска у свом победоносном походу ослобођења Јужних Словена, на самом крају Првог светског рата, ушла и у Сомбор, варошки званичници нису пропустили још једну прилику да се прописно обрукају, па је обележавање једног века од Првог балканског рата, увертире присаје- Свечаност у Српској читаоници дињења Војводине матици Србији, Након уводне беседе председнице у овом граду „спало“ на Коло срп- Месног одбора Кола српских сестаских сестара, које је у среду, 12. де- ра у Сомбору Јелене Секулић, о хуцембра у Српској читаоници, на манитарним активностима сомборсвечаности која је имала уметнички ских Српкиња, организованих у и историјско-едукативни карактер „Добротворну задругу Српкиња обележило стогодишњицу балкан- Сомборкиња“ о њиховом родољубиских ратова. вом заносу, одушевљењу и истрај-

ном хуманитарном и добротворном раду у време балканских ратова говорио је публициста и завичајни историчар из Сомбора Милан Степановић. Предавање о историјском значају балканских ратова одржао је историчар из Новог Сада доц. др Саша Марковић и наставник на Педагошком факултету у Сомбору. У уметничком делу програма, који је водила млада глумица сомборског Народног позоришта Биљана Марковић, учествовале су мушка и женска певачка група „Чауши“ и „Варошанке“, а стихове Милана Ракића и Момчила Настасијевића говорили су, њене колеге, сомборски глумци Ксенија и Богомир М. Миљеновић Ђорђевић.

dnevnik

НОВИ ВЕТРОВИ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ БЕЧЕЈ

Рад с децом и суботње дежурство

БЕЧЕЈ: У овој годиРуководилац Службе ни смо купили 1.050 нонабавке и обраде бивих наслова и тако знатно блиотекарка Пирошка обогатили књижни фонд. Ферчик-Киш детаљно Међутим, то је још увек је говорила о набавној далеко од обавезе по биполитици библиотеке и блиотекарским стандарприметила да је књидима да на годишњем нижни фонд веома заставоу иновирамо фонд с норео, на шта је утицала вих 4.500 наслова средслаба економска моћ, не ствима оснивача Скупсамо локалне самоупраштине општине Бечеј, ве, у последњих пет гошто би била инвестиција дина. по мери у интелектуални - Ове године смо тек капитал локалне заједниу последњем кварталу це. Новонабављене књиге добили паре за куповису на српском и мађарну укупно 1.050 књига, ском језику и, поред мана Сајму књига 460 на Изабела Шормаз и Пирошка Ферчик-Киш крај тичне куће, стигле су и до нових наслова српском језику, затим библиотечких огранака у 430 на мађарском језиопштинским насељима - започела мрежом волонтера реализоваћемо ку и појединачно приликом књије прес конференцију нова дирек- циљ и књиге ће моћи да дођу до жевних вечери које смо организоторка Народне библиотеке Бечеј сваког читаоца. Уводимо дигита- вали још 160 нових наслова средИзабела Шормаз. лизацију грађе, првенствено Зави- ствима оснивача. На конкурсу ПоДиректорка важне бечејске чајне збирке, унапредићемо рад с крајинског секретаријата за кулустанове из области културе гово- децом и младима, са припадници- туру добили смо 74.826 динара и рила је и о Развојном плану за пе- ма националних заједница, особа с купили 186 књига, а Министарриод од 2013. до 2016. године, с инвалидитетом. Суботом од 9 до ство културе нам је обезбедило посебним освртом на активности у 12 уводимо дежурство, како би и око хиљаду књига. Планирамо да наступајућој години. наши суграђани који се школују, иновирамо књижни фонд по би- Увешћемо посебне библиотеч- или раде ван Бечеја, могли да буду блиотечким стандардима - рекла ке услуге за децу са сметњама у наши корисници. Покренули смо и је библиотекарка Пирошка Ферразвоју, за друштвено искључене кампању „Видимо се у Библиоте- чик-Киш. особе, за стара и изнемогла лица, ци“. В. Јанков

Продајна изложба БЕЧЕЈ: Ученици и наставници „ОШ „Здравко Гложански“ у Бечеју припремили су разноврсне радове пригодне божићним и новогодишњим празницима, па су одлучили да организују продајну изложбу. Сав приход од продаје изложених предмета биће утрошен за куповину наставних средстава за издвојена одељења у Радичевићу. Продајна изложба ће бити у малој сали Градске куће Бечеј од 11 до 15 сати. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik ЖИТЕЉИ МОЛА ПОНОВО ИЗЛАЗЕ НА РЕФЕРЕНДУМ

Са мо до при нос за раз вој се ла

МОЛ: У Ме сној заједница Мол обављају се припреме за изјашњавање житеља на поновном референдуму за месни самодопринос који ће почети у недељу 16. децембра и трајаће четири дана, до 19. децембра, на осам бирачких ме ста. Програмом је предвиђено увођење самодоприноса на осам година, од 1. јануара 2013. до краја 2020. године, којим би се прикупило 150 милиона динара. Највећи део средстава намењен је изградњи и одржавању комуналне инфраструктуре, а део је предвиђен и за подршку школама, удружењима грађана, културним друштвима и спортским клубовима. За учешће у изградњи фекалне канализације предвиђен је 21, а изградњу и и одржавање путева и тротоара 24 милиона динара. За изградњу и одржавање атмосферске канализације намењено је 18 милиона динара, а исто толико и за одржавање Рекреационог центра „Цвет Тисе„, зелених површина и игралишта, док је за одржавање уличне расвете планирано 7,5 милиона динара. Предвиђена су још средства за функционисање Дома културе, информисање становништва, трошкове функционисања МЗ Мол и остваривање програма самодоприноса, а за подршку развојног пројекта Бање Орловача предвиђено је шест милиона динара. Предложено је да на име самодоприно са запо слени издвајају три посто од зарада, дивиденде, као и на приходе по основу уговора о делу и самосталних делатности, док је пензионерима остављена могућност да добровољно од примања издвајају два посто, а пољопривредници би годишње издвајали противредност од 20

килограма меркантилне пшенице по хектару. - Настојали смо да у протеклом шестогодишњемј циклусу од самодоприноса, али и обезбеђењем средстава из других извора урадимо што више, у циљу да се наше место по условима живљења што више приближи урбаним

срединама и да се решавају најбитнији проблеми који тиште грађане Мола.Улагано је у комуналну инфраструктуру, приводи се крају изградња спортске хале, започето је са улагањима у уређењење центра места и има доста тога да се гради и одржава. Захваљујући средствима самодорпино са до ста се помаже рад спортских организација, удружења грађана, културних друштава и свих делатности од значаја за друштвени живот места - истиче председник Савета МЗ Мол Драгољуб Бајић. Текст и фото: М. Митровић

школски прибор. Нешто касније, од 22 сата, у реномираном клубу „Стејџ“ на програму је хуманитарна журка „Вече с олимпијцима“, чији је слоган „познати служе“. Ову акцију организује Канцеларија за младе општине Бечеј, улаз је бесплатан, а у улози „специјалних конобара“ наћи ће се трио бечејских олимпијаца, пливач Чаба Силађи и кајакаши Марко Новаковић и Марко Томићевић, који ће служити коктеле и сав приход је намењен фонду акције „Осмех“. Четврти бечејски олимпијац Дејан Терзић је на репрезентативним припремама у Мађарској и он ће свој хуманитарни део одрадити другом приликом. Током добротворне журке, госте ће забављати учесник Првог гласа Србије Урош В. Ј. Туркулов.

ТРЕЋА СЕДНИЦА БЕЛОЦРКВАНСКОГ ПАРЛАМЕНТА

При прав нич ки стаж на ра чун оп шти не

БЕ ЛА ЦР КВА: Трећа редовна седница Скупштине општине трајала је пет сати, а одборници су одлучивали о осамнаест тачака дневног реда. Усвојене су одлуке о другом ребалансу буџета за ову годину и о буџету за наредну годину. Ребалансом су распоређена средства из повећања буџета од шест милиона динара, тако да сви директни и индиректни корисници добију довољно средстава за што нормалније функционисање. Буџетом за наредну годину, који је за 33 милиона већи него овогодишњи, поново је предвиђена ставка која ће младим образованим Белоцркванима пружити шансу да одраде приправнички стаж, стекну искуство, а можда и докажу да треба да наставе да раде на том послу. Усвојени су затим и планови рада за наредну годину директних корисника општинског буџета, а измењена је одлука о броју чланова општинског већа, који са седам увећан на девет. За члана општинског већа за комуналне послове и заштиту животне средине именован је Душко Анукић. Измењене су и по-

Адво ка ти не да ју пре су де рад ни ци ма

ЗРЕ ЊА НИН: Бивши радници пропалих зрењанинских предузећа, и поред правоснажних судских пресуда у њихову корист, годинама не могу да наплате своја потраживања. Председник Независног удружења незапослених Војводине Ранко Хрњаз подсећа да је Влада Србије донела уредбу о пријави потраживања бивших запослених у друштвеним фирмама који имају извршне пресуде за неисплаћене зараде. - Коначно би требало евидентирати сва потраживања радника по извршним пресудама и Влада Србије је у том смислу, усвајањем уредбе, начинила први корак. Великом броју радника, ме-

ђутим, пресуде нису ни уручене, иако су оне давно донете. Директни кривци за то су адвокати који им судске пресуде нису проследили – констатовао је Хрњаз на конференцији за новинаре. Хрњаз је истакао да је удружење пре годину и по дана отворено прозвало адвокате, захтевајући од њих да запосленима доставе судска решења. - Неки су тада то и учинили, и то седам – осам година после завршетка судског поступка. Други се и даље оглушују. Поново их позивамо да под хитно донесу те пресуде у наше удружење или да их пошаљу својим клијентима, како бисмо могли да их проследимо у Београд – нагласио је Хрњаз.

Као конкретан пример наведен је случај Трговинског предузећа “Банат”, некадашњег зрењанинског пословног гиганта који је потпуно пропао. Бивша радница “Баната” Зорица Совиљ казала је да запосленима нису исплаћене зараде, упркос правоснажним судским пресудама. - Наше адвокате Дивну Чолић и Даницу Дракулић већ пет година молимо да нам доставе те пресуде. Последња три месеца то покушавамо преко удружења, али безуспешно, јер их једноставно не дају. Због тога размишљамо да против њих поднесемо кривичну пријаву - наЖ. Б. гласила је Зорица Совиљ.

Се дам бес кућ ни ка на шло уто чи ште

Драгољуб Бајић

стојеће одлуке о радном времену угоститељских објеката и локалним комуналним таксама. Измењен је статут Туристичке организације, која ће најзад у складу са законом добијати средства од боравишних такси, а измењени су и услови за именовање директора па то убудуће може бити лице које нема законских сметњи за именовање, а има најмање шести степен стручне спреме друштвеног смера и пет година радног искуства на пословима у туризму. Одборници су већином гласова усвојили одлуке о функционисању цивилне заштите и именовали чланове општинског штаба за ванредне ситуације. По први пут именован је и скупштински одбор за здравство који ће водити др Зоран Милошевић. У оквиру тачке избор и именовања именован је вд директор Народне библиотеке Радован Марковић, и чланови школских одбора. Опозицију су и на овој седници чинили одборници Српске напредне странке и демократске странке Србије. М. В.

БИВШИ ЗАПОСЛЕНИ НЕ МОГУ ДА НАПЛАТЕ ПОТРАЖИВАЊА

ОТВОРЕНО ПРИХВАТИЛИШТЕ ЗА ЉУДЕ БЕЗ ДОМА

„Шу ми ца” и „Ве че с олим пиј ци ма” БЕ ЧЕЈ: Хуманитарна новогодишња акција „Осмех“, којом се прикупљају средства и роба за пакетиће деци из материјално угрожених породица бечејске општине, улази у завршну фазу. Овог викенда ће се одржати последње активности на плану прикупљања, а онда следи сортирање робе, куповина слаткиша и паковање пакетића. Вечерас ће се одржати две активно сти у оквиру акције „Осмех“. Прво ће се од 19 сати у Градском позоришту Бечеј одржати позоришна представа „Шумица“, која је по мотивима дела А. Б. Руцанте „Мушица“ адаптирана и припремљена у копродукцији Градског позоришта Бечеј и овдашње „Групације грађана“. Улаз се плаћа 100 динара, или се доноси неки одевни предмет, играчка,

petak14.decembar2012.

СУ БО ТИ ЦА: У Суботици је почело да ради Прихватилиште за збрињавање бескућника у Гајевој улици број 50. Због злоупотреба које су се догодиле, током фебруара, када је било проглашено ванредно стање, сада је одлучено да одлуку о томе ко може да буде корисник Прихватилишта, доно си Центар за социјални рад. Седам особа је добило одобрење да може да нађе смештај у прихватилишту. Црвени крст Суботице, „Каритас“ и Центар за социјални рад, у случају већих хладноћа, могу да збрину око 20 бескућника, а у случају да потребе буду веће, може се користити и простор прихватилишта у улици Алексе Шантића. - Прихватилиште ради нонстоп. Поред смештаја, корисници могу да добију храну, топлу одећу и да се окупају. Смештај је обезбедио „Каритас“, а све остало што је неопходно за финкционисање

Спремни лежајеви за 20 бескућника

прихватилишта, укључујући и храну, Црвени крст Суботице. Већина бескућника дође да се окупа, руча и преспава. Помоћ у збрињавању ових лица пружа и Центар

за социјални рад и Геронтолошки центар, уколико буде било потребе - каже директор „Каритаса“ Суботица Иштван Добаи. С. И.

Тре ну так ствар но сти у цр но-бе лој тех ни ци АПА ТИН: У апатинском Дому за старе и пензионере отворена је изложба црно-белих фотографија „Тренутак стварности“, чији су аутори чланови фото клубо-

Са отварања изложбе

ва из Сомбора, Осијека и Баје. Фотографије су настале за време фото колоније, која је одржана у Дому у октобру ове године, поводом обележавања Међународног дана старих. Изложене фотографије изабрао је мајстор фотографије, председник Фото савеза Србије Мирослав Предојевић. Изложбу је, након што је о њеном настанку говорио председник Фото-кино клуба Бранко Милешевић, те Рада Крстић из Сомбора и поздравне речи директорице Дома Слађане Живков, у присуству већег броја грађана, функционера локалне самоуправе, директора и сарадника Културног центра Апатин, гостију из Сомбора и Баје и пријатеља апатинског Дома за старе и пензионере, отворио председник Општине Апатин др Живорад Смиљанић. У уметничком програму наступио је вокални састав ученица апатинске Гимназије „Никола Тесла“, под вођством професора Далибора Драговића. Ј. П.

VESTI Укинуто ванредно стање ЗРЕЊАНИН: Због нормализације стања изазваног повећаним снежним падавинама, Градски штаб за ванредне ситуације донео је јуче одлуку о укидању ванредне ситуације на територији града Зрењанина, која је проглашена у недељу. Командант штаба и градоначелник Зрењанина Иван Бошњак саопштио је да је укинуто дежурство чланова штаба, али да ће они и даље пратити ситуацију на терену и држати у приправности сву расположиву механизацију за чишћење снега и по потреби наложити њено ангажовање. Укинута су и дежурства у свим сеоским месним заједницама. - Штаб апелује на све грађане и правна лица да и даље самостално уклањају снег испред својих стамбених и пословних објеката, а на све надлежне службе из делокруга збрињавања социјално угрожених лица да се и даље ангажују у свом домену – рекао је Бошњак. Ж. Б.

Изложба ђачких радова ЗРЕЊАНИН: У Холу Народног музеја Зрењанин, вечерас, у 19 часова, биће отворена изложба коју чине радови приспели на традицио-

нални конкурс расписан поводом 8. новембра, Дана Основне школе “Вук Караџић” из Зрењанина. Идејни творац и организатор конкурса је Рајна Круљ, академски сликар и наставник ликовне културе. Тема овогодишњег конкурса била је “Нацртај ми птицу”. На конкурс је послато преко 500 радова из основних школа, а посетиоци ће бити у прилици да виде око 100 радова - цртежа, слика, слика на цреповима, као и награђену скулптуру. Ж. Б.

Контрола здравља пензионера ТЕМЕРИН: Удружење пензионера Прве месне заједнице, у сарадњи са оптиком „Синеоптик“ из Новог Сада, Клубу пензионера у Темерину у Новосадској улици број 314, данас организује бесплатну проверу диоптрије за пензионере из све четири месне заједнице темеринске општине. Уз личну карту и пензиони чек, пензионерима ће бити омогућена отплата очних помагала на шест до осам месечних рата. У четвртак, 20. децембра, од 8 до 11 часова, у Дому омладине у Темерину, најстарији суграђани ће моћи да провере висину шећера у крви и М. Мл. крвни притисак.

Путовање кроз историју ЈУ рока БЕЧЕЈ: Новоотворени бечејски клуб „Зомби“ и овог викенда припрема занимљив програм за младе. Петком је, по правилу, улаз бесплатан, а вечерас ће екипа бечејских музичара „Flash band“ повести госте на путовање кроз историју Ју рока. На репертоару ће бити хитови група „Ван Гог“, ЕКВ, „Освајачи“, „Партибрекерс“, „Рибља чорба“. За сутра је предвиђен панк-рок спектакл, а у главној улози биће два београдска бенда „Tea Break“ и „Висећи Вртови Вавилона“ (ВВВ). В. Ј. Улаз је 200 динара.

Концерт дувачког оркестра ЗРЕЊАНИН: Градски дувачки оркестар из Зрењанина већ традиционално организује свечани концерт поводом божићних и новогодишњих празника. Концерт ће бити одржан вечерас, са почетком у 19 часова, у зрењанинском Културном центру. - Ове године гости на наступу биће чланови Омладинског оркестра приватне музичке школе из Макоа – најавио је председник Управног одбора Градског дувачког оркестра Бранислав Гагић. Ж. Б.

Аутобус слетео с пута ВРШАЦ: На путу од Вршца према Малом Средишту, прексиноћ је аутобус вршачког СТУП-а слетео са пута. На лице места брзо су стигли ватрогасци, извукли аутобус, затим служба хитне помоћи и саобраћајна полиција и сви путници су збринути и превезени до села. Занимљиво је и то да су мештани малог Средишта гурањем помогли да аутобус крене из навејаног смета. Са јучерачње седнице Штаба за ванредне ситуације стигло је саопштење које је потписао Јанко Миловановић, којим се јавност обавештава да се снежна стихија у овим крајевима обуздава. Због леда и снега на путевима аутобуси не саобраћају према Месићу, Јабланки и Сочици. Проблема има на путу до Малог Средишта и Ватина, местима подно Вршачких планина. Путни правац од Избишта према Шушари, насељу у Делиблатској пешчари, где је било много високих сметова је од јуче проходан, рашчишћена је једна коловозна трака. Миловановић апелује на грађане да, где је то год могуће, очисте тротоаре и скину леденице. Тражи да возачи воде рачуна о пажљивој вожњи. Иначе, све улице у граду су проходне, снабдевање гасом, струјом и водом је нормално, даљинско грејање функционише, а здравствене Р. Ј. услуге су добре.

Саобраћај успорен, али редован ПАНЧЕВО: Руководилац саобраћаја из АТП „Панчево“ Воја Савић за „Дневник“ је рекао да нема већих проблема што се саобраћаја тиче у овом граду. Постоје мала кашњења на локалним линијама, али је све у оквиру од тридесетак минута. - Саобраћај се одвија успорено, али редовно и кашњења су мања. Градске линије касне у просеку пет-десет минута, а међумесна линија Панчево-Београд иде по реду вожње. Највећа кашњења су из правца Самоша, Падине, Ковачице, негде око 20 до 30 минута у зависности од полазака. Ван шпица су кашњења мања. Сва возила су током ноћи у затвореном простору у сервисној сали, где их загревамо пре него што дођу возачи. Пре првих стартова на линијама палимо аутобусе и грејање, али дешава се током дана да се нешто поквари на систему грејања услед преоптерећености. Таква возила одмах искључујемо из саобраћаја - каже Воја Савић. У саобраћају са престоницом само је један дан било мањих проблема, иначе су у АТП-у задовољни како је на линији Панчево-Београд. Само су због гужве у Булевару деспота Стефана један дан каснила возила у повратку пола сата, иначе се у том правцу саобраЗ. Дг. ћај одвија нормално.

petak14.decembar2012.

crna hronika

dnevnik

FI NA LE SU \E WA U SLU ^A JU „STE ^AJ NA AFE RA”

Za vr {ne re ~i u fe bru a ru 2013. Specijalni sud u Beogradu je za februar 2013. godine odloìo po~etak izlagawa zavr{nih re~i u procesu protiv 34 optuènih za zloupotrebe od 2004. do aprila 2006. godine, uglavnom, u vezi s postupcima ste~aja u pojedinim dru{tvenim preduze}ima. Novi termin su|ewa je zakazan od 18. do 22. februara. Odbrana je ju~e saop{tila da je prvooptuèni Goran Kqajevi}, nekada{wi predsednik biv{eg Trgovinskog suda u Beogradu, kome je u sredu pozlilo na su|ewu, zadràn na le~ewu u bolnici „Sveti Sava“. O tome je sudu bolni~ku potvrdu dostavio advokat Milan Birman, koji je prekju~e postavqen Kqajevi}u za branioca po slu`benoj du`nosti. Sud je odbio predlog advokata Birmana kojim je traìo da se opozove sudsko re{ewe od 12. decembra o

ka`wavawu okrivqenog Kqajevi}a. Ovonedeqni termin, za koji je sud prvobitno planirao izlagawe zavr{nih re~i, a do ~ega nije do{lo usled burnih de{avawa u redovima odbrane, u protekla ~etiri dana za bilans ima to da su dvojica advokata zbog odlaska sa su|ewa kaèwena s po 150.000 dinara zbog „op struk ci je i ne po {to va wa suda“. S istim obrazloèwem je ka`wen i okrivqeni Goran Kqajevi}, kome je sudskim re{ewem tako|e naloèno da plati 150.000 dinara. Na zahtev sudskog ve}a, v. f. predsednika Vi{eg suda u Beogradu je doneo re{ewa kojima su nekolicini okrivqenih koji su proteklih dana ostali bez dotada{wih izabranih pravnih zastupnika trojica advokata posta-

vqena za branioce po slu`benoj du`nosti. Me|utim, novi branioci po slu`bnoj du`nosti su se ju~e obratili Advokatskoj komori, `ale}i se da „nemaju dovoqno vremena da se odgovaraju}e pripreme, budu}i da je re~ o predmetu koji je ima vi{e od 100.000 stranica spisa i da u proces ulaze u fazi izlagawa zavr{nih re~i“. Su|ewe je po~elo u januaru 2007, a optu`nicom je obuhva}eno 34 optu`enih, me|u kojima su u samom vrhu: Goran Kqajevi}, biv{a sudija TrgoGo ran Kqa je vi} se raz bo leo vinskog suda Delinka \ur|evi}, nekada{awa generalmarket“ Slobodan Radulovi}, bina direktorka Po{tanske {tediznismen Sekula Pijev~evi}, te onice Jelica @ivkovi}, biv{i advokati Nemawa Jolovi} i direktor trgovinskog lanca „Ce- Miqko @ivojinovi}. J. J.

OD LU KA SPE CI JAL NOG SU DA ZA NE PUN ME SEC PRI ME NE ZA KO NA O AM NE STI JI

Na slo bo di 1.050 za tvo re ni ka Za ne pun me sec pri me ne Zakona o amnestiji na slobodi se na{lo 1.050 osu|enika, ali je u istom periodu zatvorsku kaznu po~elo da izdràva oko 450 osu|enih, re~eno je Tanjugu u Upravi Ministar stva prav de i dr àv ne uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Po zakonu, koji je stupio na snagu 16. no vembra, uslo ve osloba|awe dela kazne ispuwava ukupno 4.350 zatvorenika. Na slobodu je do sada pu{tena oko ~etvrtina tog broja po{to su odluke suda o wihovoj amnestiji postale pravosna`ne. Ostali osu|eni bi}e pu{tani na slobodu po{to se ispune uslovi, odnosno po{to odsluè tri ~etvrtine kazne na koju su osu|eni. [to se ti~e pravosna`no osu|enih koji jo{ nisu po~eli da izdràvaju kazne u zatvoru, oni se, svako ponaosob, obra}aju sudu sa zahtevom za oslo-

ba|awe dela kazne, shodno Zakonu o amnestiji, tako {to ga podnose pisarnici suda. Zakon ne predvi|a amnestiju osu|enih za najte`e oblike te{kih krivi~nih dela na kaznu zatvora od 30 do 40 go di na (po put pri pad ni ka „ze mun skog kla na”), za tim di le re dro ge, si lo va te qe, na sil ni ke, rat ne zlo ~in ce, po~inioce koruptivnih krivi~ nih de la, te ro ri ste… Amnestiji ne podle`u ni povrat ni ci u iz vr {e wu kri vi~ nih de la, od no sno li ca ko ja su vi {e od tri pu ta pravnosna`no osu|ivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvr{eno brisawe osude ili ne postoje uslovi za brisawe neke od tri osude. U zatvorima u Srbiji je pre po~etka primene zakona bilo oko 8.000 osu|enika, od kojih ne{to vi{e od polovine ispuwava uslove za umawewe dela kazne.

ZBOG HA VA RI JE GA SNE IN STA LA CI JE U VR [CU

Po `ar u sta nu, bez `r ta va

Vr{a~ki vatrogasci su preksino} uspe{no ugasili poàr u stanu na prvom spratu u zgradi na uglu ulica An|e Rankovi} i Heroja Pinkija. Poàr se dogodio usled havarije na gasnoj instalaciji. Vatra je nanela znatnu {tetu, ali qudskih `rtava nije bilo. Lak{e povrede zadobila je starica koja je bila u stanu u trenutku havarije. Ona je dobro i posle lekarske intervencije pu{tena je ku}i. Poàr su policiji dojavili slu~ajni prolaznici koji su se tu zadesili u vreme kada je vatra buknula kroz prozore. Uprkos oteàvaju}im okolnostima, vatrogasci su hitro reagovali i ugasili poàr, a s wima je stigla i ekipa distributera „2. oktobra“ da bi sanirala havariju na gasovodu.

Stevica De|anski iz slu`be za distribuciju gasa „2. oktobra“ potro{a~e gasa upozorava na veliku opasnost za wihovu bezbednost i bezbednost kom{ija zbog toga {to se kontrolorima te firme ne omogu}ava pristup gasnim instalacijama u stanovima i ku}ama u kojima ìve. – Iako se o obilasku i kontroli gasnih instalacija potro{a~i redovno i na vreme obave{tavaju, odre|eni broj qudi nikad se ne odaziva pozivima za datum mogu}eg pregleda instalacije, niti se sami javqaju sa svojim slobodnim termi nom – is ti ~e De |an ski. – Zbog toga je mogu}e iskqu~ivawe neodgovornih potro{a~a s mreè da se ne bi doga|ali poàri kakav je bio ovaj. R. J.

JU ^E NA AUTO PU TU BA TROV CI–BE O GRAD

Po gi nuo vo za~ „astre”

Vo za~ auto mo bi la „opel astra” M. P. (49) iz Rume poginuo je ju~e u nesre}i koja se dogo di la na auto pu tu Ba trov ci–Beograd, dok je suvoza~ D. P. (31) zadobio te{ke telesne povrede, saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica. Nesre}a se dogodila oko ju~e 5.30 ~asova, a povre|eni je ho-

spitalizovan u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Do nesre}e je, kako se navodi, do{lo kada je „opel astra” udario u {leper marke „volvo”, parkiran u zaustavnoj traci autoputa. Uvi|aj na licu mesta obavio je de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu zamenika osnovnog javnog tu`ioca i policije. (Ta njug)

Op tu `ni ca pro tiv Du li }a na do ra di – Specijalni sud u Beogradu vratio je Tuìla{tvu za organizovani kriminal optu`nicu protiv biv{eg ministra za za{titu ìvotne sredine i prostornog planirawa Olivera Duli}a i wegovih saradnika radi odre|enih dopuna – rekla je ju~e Tanjugu portparolka suda Maja Kova~evi}. Sud je naloìo Tuìla{tvu da se u okviru dopune istrage protiv Duli}a obavi ekonomsko-finansijsko ve{ta~ewe radi utvr|ivawa visine imovinske koristi i da se na srpski jezik prevedu dokazi iz Slovenije, re~eno je Tanjugu u Tuìla{tvu za organizovani kriminal. Tako|e je naloèno da se pribave akti koji reguli{u ovla{}ewa Duli}a, wegovog tada{weg saradnika u Ministarstvu Neboj{e Jawi}a i direktora „Puteva Srbije” Zorana Drobwaka. Protiv Duli}a je polovinom oktobra najpre podignut optu`ni predlog, ali je Tuìla{tvo, posle pro{irewa istrage, do{lo do novih dokaza, na osnovu kojih je dve sedmice kasnije podiglo optu`nicu koja

ga, zajedno s Jawi}em i Drobwakom, tereti za te`i oblik krivi~nog dela – zloupotrebu slu-

no-tehni~ke uslove, potom lokacijske dozvole, zatim saglasnosti i na kraju gra|evinske dozvo-

Oli ver Du li}

`benog polo`aja, za koji je zapre}ena kazna od dve do 12 godina zatvora. Oni se terete da su investitoru „Nuba invest” iz Beograda nezakonito izdali prvo saobra}aj-

le za izgradwu opti~ke mre`e, i pored upozorewa zaposlenih u Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa i preduze}u „Putevi Srbije” da za to nisu ispuweni propisani uslovi.

– Izdavawem zahtevanih dozvola investitoru „Nuba invest” omogu}eno je da po~ne izgradwu opti~ke mreè na putnom zemqi{tu na dràvnim putevima kojima upravqa JP „Putevi Srbije„, i to na najva`nijim magistralnim koridorima od Beograda do granice s Hrvatskom, Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom i Makedonijom – rekao je ranije tuìlac Miqko Radisavqevi}. Osim toga, u postupku odlu~ivawa o zahtevima „Nuba invest” oni su tog investitora stavili u povla{}eni poloàj u odnosu na sve druge zainteresovane investitore koji su se obra}ali istim zahtevima Ministarstvu i „Putevima Srbije” jer su, za razliku, od wih zahtevali da dostave svu potrebnu dokumentaciju koja je ina~e i propisana Zakonom o planirawu i izgradwi i Zakonu o javnim putevima. Skup{tina Srbije je 8. oktobra ukinula imunitet Duli}u, koji je kasnije podneo ostavku na mesto poslanika Demokratske stranke u Skup{tini Srbije.

PRI KRA JU JO[ JED NA IS TRA GA PRO TIV PR VO SLA VA DA VI NI ]A

Pu {ke za ko ni to pro da te is pod ce ne? U Vi{em sudu u Beogradu uskoro bi mogla biti okon~ana istraga, pokrenuta sredinom 2010. godine protiv nekada{weg ministra odbrane biv{e zajednice SCG Prvoslava Davini}a, pod sumwom za zloupotrebu slu`benog poloàja – ministarske funkcije 2005. godine u vezi s ugovorom o prodaji dela vi{ka lakog naoruàwa – pu{aka tada{we Vojske SCG – „po cenama niìm od trì{nih“. Kako saznaje „Dnevnik“, u istrazi kojom je obuhva}eno ukupno sedam osoba, me|u posledwim radwama je obavqeno ekonomsko-finasnijsko ve{ta~ewe o vrednosti pu{aka. U vezi s tim postupkom, svojevremeno je Davini} u izjavi za „Dnevnik“ tvrdio da su Ministarstvo odbrane SCG i on kao ministar, „samo sproveli odluku drugog nadle`nog dràvnog organa“ na nivou tada{we dràvne zajednice SCG“. – Vrhovni savet odbrane je doneo odluku da se proda odre|ena koli~ina vi{ka lakog naoruàwa – pu{aka crnogorskoj firmi „Jugoimport mont“, iz politi~kih razloga, po ceni niòj 28 odsto od one koju je nudio drugi kupac, a koji je u me-

|uvremenu odustao od kupovine. Tu odluku VSO-a ja sam preko nadle`nih slu`bi sproveo i ugovor je zakqu~en, roba ispo-

vinskim sudom u Beogradu protiv cr no gor skog preduze }a, traè}i poni{tewe ugovora o prodaji naoruàwa, koju je izgubilo“. – Sud je doneo odluku da je ugovor pravno vaqano zakqu~en, a po àlbi MO-a, Vrhovni

sledwa osloba|aju}a presuda izre~ena je u julu ove godine u slu~aju „panciri“ . Pre toga je Davini} prvosna`no oslobo|en optu`be za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s dodelom stanova, navodno kvadrature ve}e od zakonom pripadaju}e, pripadnicima

Od lo `e no za „sa te lit“ U Prvom osnovnom sudu, pred kojim se koje Davini}u sudi za aferu „satelit“, posledwe ro~i{te, koje je bilo zakazano za kraj novembra, odlo`eno je zbog povratka na posao novih-starih sudija, te s tim u vezi predstoje}e preraspodele predmeta. Ina~e, ukoliko bi eventualno do{lo do promene postupaju}eg sudije, su|ewe bi, shodno zakonu, moralo da po~ne iznova.

Pr vo slav Da vi ni}

ru~ena, pla}ena i posao je zavr{en 2005. godine – naveo je tada Davini}, negiraju}i optu`be. Po sle ga{ewa zajedni ce SCG, po tada{wim Davini}evim tvrdwama, „Ministarstvo odbrane Srbije je 2007. godine pokrenulo parnicu pred Trgo-

sud Srbije je odlu~io da je taj ugovor pravno vaqan, da Vrhovni savet odbrane mo`e doneti takvu odluku, a da je Ministarstvo odbrane SCG postupilo u skladu s propisima – objasnio je Davini}. Protiv Davini}a je u posledwih sedam godina pokrenuto ~ak {est postupaka, od kojih su dosad ~etiri okon~ana, svi osloba|aju}im presudama. Po-

obezbe|ewa koje je imao kao ministar. Oslobo|en je i optu`bi zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s dodelom stana viceadmiralu Mihajlu @arkovi}u, kao i optu`bi u vezi s brodi}em „barkasa“ koji je Ministarstvo odbrane SCG u avgustu 2005. godine, iz vi{ka imovine Vojske SCG, ustupilo crnogorskom Regionalnom centru za podvodno deminirawe u Bijeloj. J. J.

crna hronika

dnevnik MI NI STAR PRAV DE NI KO LA SE LA KO VI]:

Vi {e ne ma ne do dir qivih Mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} oce nio je ju ~e da hap {e we vla sni ka „Del ta hol din ga„ Mi ro sla va Mi {ko vi }a pred sta vqa po ~e tak bes kom pro mi sne bor be pro tiv ko rup ci je, ko ji po ka zu je da vi {e ne ma ne do dir qi vih i onih za ko je za kon ne va `i.

– Ako ste do ju ~e ima li ~o ve ka ko ji je u pra vom smi slu re ~i bio ne do dir qiv, a ju ~e ste ga pri ve li, to po ka zu je da je ovo sa mo po ~e tak sre |i va wa dr `a ve i vra }a we in stru me na ta vla sti u we ne ru ke – re kao je Se la ko vi} no vi na ri ma po sle kon fe -

ren ci je o uvo |e wu elek tron ske upra ve. Ko men ta ri {u }i pret we Mi {ko vi }a pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je Alek san dru Vu ~i }u, mi ni star prav de je re kao da su one naj ve ro vat ni je iz go vo re ne u afek tu, ali da }e da qa is tra ga po ka za ti da li se even tu al no ra di lo o ozbiq noj pret wi ko ja bi pred sta vqa la kri vi~ no de lo za ko je je pred vi |e na za tvor ska ka zna od jed ne do osam go di na. Se la ko vi} je is ta kao da je za hap {e we Mi {ko vi }a bi lo po treb no mno go sna ge, hra bro sti i po li ti~ ke vo qe, bu du }i da je du go bi lo ne za mi sli vo da se ne ko po put Mi {ko vi }a li {i slo bo de. Uz na po me nu da je to bi tan po tez za po vra tak po ve re wa gra |a na u dr à vu i we ne in sti tu ci je, Se la ko vi} je ka zao da }e da qa is tra ga da ti svo ju re~. Se la ko vi} je na po me nuo da je to pr vi put da se po ka zu je efi ka sno or ga ni zo va na sa rad wa Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i po li ci je. On je pod se tio na to da je i Evrop ska ko mi si ja po zdra vi la taj po tez, re ~i ma da je ovo pr va vla da ko ja se ne za dr à va na pri ~i ve} ko ja po ka zu je i de la. (Ta njug)

OR GA NI ZA CI JA „TRA N SPA RENT NOST SR BI JA” TRA @I:

Pri vi le go va n sta tus na pro ve ri Or ga ni za ci ja „Tran spa rent nost Sr bi ja” oce ni la je ju ~e da bi za bor bu pro tiv ko rup ci je bi lo ve o ma zna ~aj no da se is pi ta ju ra {i re ne sum we u pri vi le go van sta tus vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a, ali i bi lo kog dru gog vla sni ka krup nog ka pi ta la, kod or ga na vla sti i skri ve no fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka. „U ve zi s ak ci jom ko ja je do ve la do hap {e wa Mi {ko vi }a, kao i gru pe di rek to ra pri va ti zo va nih pu tar skih pred u ze }a i wi ho vih po slov nih sa rad ni ka, ko ja je s mno gih me sta oce we na kao ve o ma zna ~a ja u bor bi pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji, skre }e mo pa `wu jav no sti na to da se ak tu el na kri vi~ na pri ja va, ma kar po ono me {to je spe ci jal ni tu `i lac sa op {tio, ne od no si na ko rup ci ju”, na vo di se u sa op {te wu „Tran spa rent no sti”. Ta kri vi~ na pri ja va se, na vo de u „Tran spa rent no sti”, od no si na mo gu }e ma hi na ci je u po slo va wu tih pri vat nih pred u ze }a ra di li~ nog bo ga }e wa vla sni ka i kr {e wa oba ve za iz ugo vo ra o pri va ti za ci ji. S dru ge stra ne, do da je se u sa op {te wu, ko rup ci ja pod ra zu me va i u~e {}e ne kog iz dr `av nog apa ra ta u kri mi nal nim rad wa ma, bi lo ak tiv no ili pa siv no. U „Tran spa rent no sti” sma tra ju i da bi za bor bu pro tiv ko rup ci je bi lo od ve li kog zna ~a ja da se is -

pi ta ju i „jav no iz re ~e ne tvrd we pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a o qu di ma iz vla sti ko ji su do bi ja li od Mi {ko vi }a ‘30.000 do 50.000 evra me se~ no’”. Iz „Tran spa rent no sti” po zdra vqa ju po ja ~a ne ak tiv no sti po li ci je i Tu ì la {tva na ra sve tqa va wu slu ~a je va u ko ji ma se sum wa na kri mi nal ne rad we u pri va ti za ci ji ili na kon we. Ka ko sma tra ju u toj or ga ni za ci ji, efi ka sno i te meq no is pi ti va we svih sum wi, ne sa mo na osno vu pod ne tih kri vi~ nih pri ja va ve} i pro ak tiv no, na osno vu jav no do stup nih in for ma ci ja i po zna va wa obra za ca kri mi nal nog po na {a wa, tre ba da po sta ne re dov na prak sa, bez ob zi ra na to ko je osum wi ~en. To pi ta we ne tre ba da bu de sa mo stvar li~ nog an ga ò va wa is tak nu tih po je di na ca ko je je vo |e no ili pod stak nu to od ~la no va Vla de, EU ili bi lo ko ga sa stra ne. „Is tra ì va we i ka `wa va we ko rup ci je i dru gih ob li ka kri mi na la ne sme da za vi si od ‘po li ti~ ke vo qe’ ili po dr {ke za evro in te gra ci je ve} mo ra bi ti za sno va no na sta bil nim do ma }im in sti tu ci ja ma ko je oba vqa ju po slo ve u okvi ru svo je re dov ne nad le `no sti, ja sno de fi ni sa ne Usta vom i za ko ni ma”, za kqu ~u je se u sa op {te wu. (Ta njug)

Mi {ko vi }i i osmo ri ca iz ne li od bra nu pred tu ì o cem U Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal pre kju ~e i ju ~e je sa slu {a no svih de set pri ve de nih zbog mal ver za ci ja u pri va ti za ci ji pu tar skih pred u ze }a. Po sled wi je sa slu {an vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi}, ko ji je svo ju od bra nu pred tu ì o ce nom po ~eo da iz no si ju ~e oko 17.45 sa ti. Iz v or na { eg li s ta bli z ak Mi {ko vi }e voj od bra ni mi {qe wa je da „on ne ma {ta da me wa u od no su na na vo de iz ne te pre ne ko li ko da na u po li ci ji, kad se de taq no iz ja snio, tvr de }i da je u ve zi s pri va ti za ci jom pu tar skih pred u ze }a sve bi lo po za ko nu, ne gi ra ju }i da je bi lo zlo u po tre ba“. Pre we ga sa slu {a ni su vla snik „Ni bens gru pe”, „[er kor po ra ci je” i PZP-a „Ni{„ Mi lo \u ra {ko vi} i Mi {ko vi }ev sin Mar ko, ~i je je sa slu {a we za vr {e no u 13 ~a so va. Pre kju ~e su sa slu {a na sed mo ri ca osum wi ~e nih da su za jed no s wi ma iz vr {i li zlo u po tre be s pu tar skim pred u ze }i ma. Mi {ko vi }i su pret pro {lu no} pro ve li u Spe ci jal nom su du u Usta ni~ koj uli ci. \u ra {ko vi }ev bra ni lac advo kat Kr sto Bo bot ka è za „Dnev nik„ da je we gov bra we nik od go vo rio na sva pi ta wa tu ì o ca. – On je iz neo od bra nu i ospo rio na vo de iz kri vi~ ne pri ja ve – re kao je Bo bot. Sa slu {a we \u ra {ko vi }a je oko na ~a no oko 18 ~a so va i u tom tre nut ku ni je bi la do ne ta na red ba o spro vo |e wu is tra ge, a uobi ~a je no je da Tu ì la {vo od lu ku o is tra zi do no si na kon {to sa slu {a sve osum wi ~e ne.

Bo bot je iz neo mi {qe we da u od no su na \u ra {ko vi }a „ne ma za kon skih raz lo ga za od re |i va we pri tvo ra“. Po {to sa slu {a Mi {ko vi }a, Tu `i la {tvo }e do ne ti od lu ku da li }e po kre nu ti is tra gu pro tiv wih i da li }e tra `i ti da im se od re di pri tvor. O pri tvo ru }e

pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra PZP-a „Ni{„ De jan J. i di rek tor „Del ta bro ke ra” Pre drag F. Pri ve de ni su i di rek tor „[er kor po ra ci je” Ri sto R., ak ci o nar PZP-a „Ni{„ Zo ran K. i pro ce ni teq „Kon zi ta” Ra {o Z. Po na vo di ma kri vi~ ne pri ja ve Upra ve kri mi na li sti~ ke po li -

sno va no su iz tih pred u ze }a iz vu kli no vac i imo vi nu vred nu od oko 30 mi li o na evra. Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je pre ci zi rao da su od za jed ni~ kog po sla osum wi ~e ni za ra di li oko 30

Mi ro slav Mi {ko vi} i osta li sa slu {a va ni dva da na

od lu ku do ne ti su di ja za pret hod ni po stu pak, ko ji mo `e da im od re di pri tvor, za po ~e tak do 30 da na, da im od re di ku} ni pri tvor ili da ih pu sti da se bra ne sa slo bo de. Pre kju ~e su uhap {e ni i sa slu {a ni biv {i di rek tor PZP-a „Ni{„ Mi lu tin G. i Zo ran M.,

ci je, Mi ro slav i Mar ko Mi {ko vi}, kao i Mi lo \u ra {ko vi}, od 2005. pa do kra ja 2010. go di ne kao su vla sni ci u pri va ti zo va nom Pred u ze }u za pu te ve „Ni{„, a pre ko we ga i su vla sni ci vi {e pred u ze }a za pu te ve – „Be o grad”, „Kra gu je vac”, „Vra we”, „Srem put”, „Ba~ ka put” i dru gih, neo -

mi li o i na evra, od ~e ga je Mar ku Mi {ko vi }u pri pa lo od 17 do 19 mi li o na, Mi lu \u ra {ko vi }u de set mi li o na, a pred u ze }u „Hem slejd” 1,2 mi lion evra. Tu `i lac Ra di sa vqe vi} je do dao da }e se uz kri vi~ ni po stu pak vo di ti i fi nan sij ska is tra ga. E. D.

MI RO SLAV MI [KO VI] VA @IO ZA NAJ MO] NI JEG ^O VE KA U SR BI JI

Ka ko je te kao raz voj ni put „naj bo ga ti jeg Sr bi na” Bi zni smen Mi ro slav Mi {ko vi}, ko ga su do ma }i me di ji jo{ pre de se tak go di na pro gla si li za „naj bo ga ti jeg Sr bi na”, rad nu ka ri je ru je po ~eo pre oko ~e ti ri de ce ni je, naj pre u kru {e va~ koj Ju go ban ci, a po tom u fa bri ka ma „Tra jal„ i „@u pa„. Pr ve ve li ke uspe he kao bi zni smen Mi {ko vi} je imao to kom dru ge po lo vi ne osam de se tih go di na u He mij skoj in du stri ji „@u pa„, u ko joj je naj pre bio di rek tor fi nan sij skog sek to ra, a

Pot kraj 1989. go di ne Mi {ko vi} je, kao je dan „od naj u spe {ni jih so ci ja li sti~ kih di rek to ra”, pre {ao u Be o grad, gde je u ta da {wem Iz vr {nom ve }u Sr bi je (srp ska vla da) do bio pot pred sed ni~ ki po lo `aj. Do bro upu }e ni u ta da {wu ka drov sku kom bi na to ri ku pri se }a ju se da je li~ no Slo bo dan Mi lo {e vi} za slu `an {to se Mi {ko vi}, za mno ge neo ~e ki va no, na {ao na vr lo vi so koj du `no sti u iz vr {noj vla sti.

Po slo vao s mi ni strom bez bed no sti BiH? pro ce na ta pred u ze }a, Ra don ~i }ev “Avaz ro to-pres” 25 od sto, a jo{ 25 od sto po se do va la je of-{or kom pa ni ja re gi stro va na na Be li zeu “Va ni ti in ter ne {e nel kor po ra ci ja“. Pr vi za jed ni~ ki po slov ni po du hvat Mi {ko vi }a i Ra don ~i }a, od no sno wi ho ve kom pa ni je „Pre zi dent ne kret ni ne“, bi la je ku po vi na atrak tiv ne lo ka ci je sta re `e le zni~ ke sta ni ce u Tu zli ra di grad we stam be no-po slov nog cen tra. Me |u tim, ka ko ni Mi {ko vi} ni Ra don ~i} ni su ima li go to vog nov ca za ula zak i re a li za ci ju pro jek ta vred nog tri de se tak mi li o na ma ra ka, za po mo} su se obra ti li Ko mer ci jal noj ban ci a. d. Be o grad. Odo bren im je kre dit od de se tak mi li o na KM, a kao ga rant iza Mi {ko vi }a i Ra don ~i }a stao je ta da {wi „Te le kom Srp ske„, tvr di ne deq nik. (Ta njug)

SA SLU [A NI OSUM WI ^E NI ZA ZLO U PO TRE BE U PRI VA TI ZA CI JI PU TAR SKIH PRED U ZE ]A

ME DI JI U SA RA JE VU OT KRI VA JU VEZE VLA SNI KA „DEL TE” S DRU GE STRA NE DRI NE

Srp ski bi zni smen Mi ro slav Mi {ko vi}, ko ji je osum wi ~en da je zlo u po tre bio po lo `aj pri li kom pri va ti za ci je pu tar skih pred u ze }a u Sr bi ji, po slo vao je i na pod ru~ ju BiH, a part ner mu je bio ak tu el ni mi ni star bez bed no sti u Sa ve tu mi ni sta ra BiH Fa kru din Ra don ~i}, pi {e sa ra jev ski ne deq nik “Slo bod na Bo sna”. Mi {ko vi} je, ka ko se na vo di, 2007. go di ne pre ko svo jih kom pa ni ja „Del ta M“, a ka sni je “Del ta rial is tejt” u{ao u po sao s Ra don ~i }em, ko ji je „biv {i“ vla snik „Avaz ro to-pre sa“. Mi {ko vi} i Ra don ~i} pot pi sa li su ugo vor o osni va wu “Pre zi dent ne kret ni na” u ju nu 2007. go di ne, ko ji je me wan u jo{ dva na vra ta na kon to ga. Po re gi stra ci ji u Sa ra je vu, u fe bru a ru 2008. go di ne, “Del ta rial is tejt” je po se do vao pe de set

petak14.decembar2012.

Po slov na im pe ri ja na No vom Be o gra du

za tim pot pred sed nik Po slo vod nog od bo ra za fi nan si je, da bi ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je po stao 17. ja nu a ra 1987. go di ne. U vre me kad je Mi {ko vi} bio na ~e lu „@u pe„, ta fa bri ka je iz u zet no do bro po slo va la, bi la ve o ma po zna ta, a we ni pro iz vo di tra `e ni {i rom biv {e Ju go sla vi je i u ino stran stvu jer je pro iz vo di la raz ne he mij ske pre pa ra te i otro ve ko ji su ima li {i ro ku pri me nu u in du stri ji i po qo pri vre di.

Mi {ko vi} se, ina ~e, u vre me dok je bio na ~e lu „@u pe„, svoj ski po tru dio da o po slov nim us p e s i m a kom p a n i j e ko j u je pred vo dio re dov no, a to zna ~i go to vo sva ko dnev no, iz ve {ta va i Te le vi zi ja Be o grad u udar nim in for ma tiv nim emi si ja ma. Iz gle da da je ba{ pod tom im pre si jom Mi lo {e vi} od lu ~io da do ta da ma we po zna tog pro vin cij skog di rek to ra pre ko no }i pro mo vi {e u pot pred sed ni ka vla de.

Ni je se, me |u tim, Mi {ko vi} du go za dr ào na va `noj funk ci ji u iz vr {noj vla sti, ve} je na red ne go di ne od lu ~io da kre ne u pri vat ni bi znis, ka ko je ka sni je sam ob ja snio, s gru pom naj bli ìh sa rad ni ka i isto mi {qe ni ka u dva apart ma na ta da no vog ho te la „Sla vi ja” u Be o- gra du. Sop stve ni bi znis Mi {ko vi} je po ~eo uspe {no da raz vi ja, upr kos ra to vi ma ko ji su u to vre me be sne li na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, kroz svo je pred u ze }e „Del ta M„, ula ze }i u raz ne tr go vin ske i dru ge aran `ma ne s part ne ri ma u do ma }em agra ru, osi gu ra wu, a ka sni je i ban kar stvu i dru gim de lat no sti ma. Mi {ko vi} je Eko nom ski fa kul tet za vr {io u Kra gu jev cu 1971. go di ne, jav no se ni kad ni je iz ja {wa vao o po li ti ci ko ju je Sr bi ja vo di la de ve de se tih go di na, a od Srp ske pra vo slav ne cr kve do bio je Or den sve tog Sa ve. Po sle po li ti~ kih pro me na u Sr bi ji 5. ok to bra 2000. go di ne, Mi {ko vi} je, ka ko se tvr di lo u do bro oba ve {te nim kru go vi ma, uì vao po dr {ku ne kih od li de ra no ve vla sti, ukqu ~u ju }i i biv {eg mi ni stra unu tra {wih po slo va Du {a na Mi haj lo vi }a. Po ~e tak pro te kle de ce ni je bio je, me |u tim, vr lo dra ma ti ~an za Mi {ko vi } a jer je 9. apri la 2001. go di ne kid na po van. Ali ve} sle de }eg da na je oslo bo |en i we go vim ot mi ~a ri ma je, ka ko se ta da tvr di lo, pla }e no „u ke {u” se dam mi li o- na ne ma~ kih ma ra ka. Ne ki ana li ti ~a ri su ka sni je, na kon ubi stva pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a u mar tu 2003, tvr di li da su aten ta to ri na pred sed ni ka Vla de Sr bi je isti oni ko ji su ra ni je or ga ni zo va li i ot mi cu Mi {ko vi }a.

Po sle epi zo de s kid na po va wem, Mi {ko vi} se ret ko po ja vqi vao u jav no sti, a in te re so va we za we go vo po slo va we je opet na glo po ra slo 2004, ka da je pro dao Del ta ban ku ita li jan skoj fi nan sij skoj gru pa ci ji In te za. Ka sni je je Mi {ko vi} se ri jom za we ga i we go vu kom pa ni ju uspe {nih pre u zi ma wa dru gih do ma }ih pred u ze }a stvo rio svo je po slov no car stvo, ko je je pre ra slo u „Del ta hol ding kor po ra ci ju„. Poq ski ~a so pis „Vprost” je u an ke ti ob ja vqe noj u je sen 2008. go di ne vred nost Mi {ko vi }e ve imo vi ne pro ce nio na vi {e od dve mi li jar de do la ra i svr stao ga na 42. me sto na li sti sto ti nu naj bo ga ti jih bi zni sme na Sred we i Is to~ ne Evro pe. Mi {ko vi} je u pro te kle ~e ti ri go di ne na sto jao da da qe pro {i ri po slo ve, po seb no ula `u }i u raz voj tr go vin skog lan ca „Del ta–Mak si„, ko ji je, me |u tim, pro {le go di ne bio pri nu |en da pro da bel gij skoj gru pa ci ji „De lez„, ka ko se ne zva ni~ no tvr di lo – zbog ne do stat ka obrt nih sred sta va. Do ma }i ana li ti ~a ri su, upr kos ret kom po ja vqi va wu Mi {ko vi }a u jav no sti, stal no tvr di li da on ima ve li ki uti caj na po li ti~ ka zbi va wa u Sr bi ji, a u po sled we vre me se spe ku li sa lo i o to me da mu ni su po vo qi naj no vi je ak ci je Vla de Sr bi je u ras pe tqa va wu ra znih ko rup ci o na {kih afe ra. Sa da osta je da se sa ~e ka i vi di ka ko }e „naj bo ga ti ji Sr bin” pre bro di ti ve ro vat no naj te `u bit ku u svo joj bi znis ka ri je ri jer tre ba da se od bra ni od te {kih op tu `bi za ne za ko ni te rad we u pri va ti za ci ji do ma }ih pu tar skih pred u- ze }a. (Ta njug)

SPORT

petak14.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA (4–16. DECEMBAR)

Sr bi ja u po lu fi na lu Sr bi ja - Fran cu ska 18:17 (10:6) BE O GRAD: Be o grad ske are na, gle da la ca:8000, su di je: Gu sko i Rep kin (Be lo ru si ja). Sed mer ci: Sr bi ja 3 (2), Fran cu ska 3 (2). Is kqu ~e wa: Sr bi ja 4, Fran cu ska 6 mi nu ta. SR BI JA: To ma {e vi} (18 od bra na), Kr pe`, Po po vi} 2, Le ki} 1, Dam wa no vi} 2, Eri}, Ra jo vi} 5, Pop – La zi}, Og we no vi} 4(2), Fi li po vi} 1, Ni {a vi}, Mi lo {e vi}, Sto iq ko vi} 1, Li {~e vi} 2, Dmi tro vi}, Ka ~a re vi}. FRAN CU SKA: Dar lo (7 od bra na), Dan se te 1, Kam to 1, Aj glon 1, Pi neo 3, Men di, Ba dun 3 (2), Na bo ju, Bru neo, Dem be le 1, Go i o ra ni, Ter vel 2, Pi e jos, Si wa te 4, La kra be re 1, Pra del. Ru ko me ta {i ce Sr bi je pla si ra le su se u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva, po {to su po be di le Fran cu sku sa 18:17 (10:6) u po sled wem ko lu dru ge fa ze. He ro i na tri jum fa nad Fran cu skom bi la je Ka ta ri na To ma {e vi}, ko ja je ima la ~ak 18 od bra na, ukqu ~u ju }i i dve kon tre u po sled wem mi nu tu me ~a.Za pla sman u fi na le Sr bi ja }e se u su bo tu sa sta ti sa Cr nom Go rom, dok }e u dru gom po lu fi na lu igra ti Nor ve {ka i Ma |ar ska. Sr bi ja je iz van red no igra la u pr vom po lu vre me nu, pre sve ga u od bra ni i na kri li ma To ma {e vi }e ve vo di la je sa 10:6. Me |u tim, u na stav ku su na {e de voj ke bi le ne si gur ne, pre vi {e lop ti pre da le su u ru ke su par ni ca ma i ta ko su im omo gu }i le la ke go lo ve i pre o kret. U{lo se u uz bu dqi vu za vr {ni cu, na {e su po -

PA RO VI PO LU FI NA LA Su tra Nor ve {ka - Ma |ar ska (14.30) Sr bi ja - Cr na Go ra (17.00) Gru pa 1 (Be o grad) ^e {ka - [ved ska 26:35 Sr bi ja – Fran cu ska 18:17 Nor ve {ka - Dan ska (si no}) 1. Nor ve {ka 2. Sr bi ja 3. [ved ska 4. Dan ska 5. Fran cu ska 6. ^e {ka

4 5 5 4 5 5

4 3 2 2 2 0

0 1 1 0 0 0

0 107:89 1 124:118 2 127:127 2 113:113 3 111:115 5 121:141

8 7 5 4 4 0

Gru pa 2 (No vi Sad) [pa ni ja - Cr na Go ra 23:27 Ne ma~ ka - Ru mu ni ja 25:23 Ma |ar ska - Ru si ja (si no}) 1. Cr na Go ra 2. Ma |ar ska 3. Ne ma~ ka 4. Ru si ja 5. Ru mu ni ja 6. [pa ni ja

Slavqe rukometa{ica Srbije

sti gle ne ko li ko go lo va iz te {kih po zi ci ja, a Ka ta ri na To ma {e vi} je bri qant nim od bra na ma od lu ~i la po bed ni ka. At mos fe ra u Are ni bi la je naj bo qa od po ~et ka Evrop sko pr ven stva, sko ro osam hi qa da qu di no si lo je Sr bi ju do tri jum fa. Fran cu ski we su u od bra ni igra le u for ma ci ji 4-2 i go lom vi so ke

PRED SED NIK NI KO LI] PRI MIO ÊL NI KE SVET SKE I EVROP SKE RU KO MET NE FE DE RA CI JE: Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} sa stao se u Be o gra du sa pred stav ni ci ma Svet ske ru ko met ne fe de ra ci je, Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je i Ru ko met nog sa ve za Sr bi je. Pred stav ni ci ru ko met nih fe de ra ci ja is ta kli su da spor ti sti iz Sr bi je igra ju u sko ro svim evrop skim klu bo vi ma gde su pri zna ti i ce we ni po svo jim sport skim do stig nu }i ma, a pred stav ni ci EHF su po hva li li or ga ni za ci ju Evrop skog ru ko met nog pr ven stva i Sr bi ju, kao tra di ci on al no do brog do ma }i na. Ni ko li} se sa gla sio sa oce na ma sa go vor ni ka o zna ~a ju ru ko me ta u sve tu i iz ra zio na du da }e Evrop sko pr ven stvo pro te }i u naj bo qem re du. Pred sed nik Sr bi je is ta kao je da je sport naj bo qi na ~in za zbli à va we qu di i raz vi ja we sa rad we me |u dr à va ma.

Gru pa 1 (Be o grad) ê {ka - [ved ska 26:35 (14:14) BE O GRAD: Be o grad ske are na, gle da la ca:1500, su di je:Flo re sku i Du ta (Ru mu ni ja). Sed mer ci: ê {ka 4 (2), [ved ska 3 (3). Is kqu ~e wa: ê {ka 2, [ved ska 6 mi nu ta. Ê [KA: Ra ni ko va (12od bra na), Sa tra po va, Kne dli ko va 4, Ke~ li ko va 2, ^ren ko va 7 (2), Po zna ro va, Sal ~a ko va, Ku tlva sro va 4, Ru~ ko va, êr na 3, Vit ko va 1, Hrb ko va, Mar tin ko va, [ter bo va 4, Ma tu {ko va 1. [VED SKA: Grub strem (16 od bra na, 2 sed mer ca), Agren 3, Flog nman , Fo gel strem 7, Blom 4, Ro berts 5, Sand, Ha via, Vest berg, Alm 1(1), Tor sten son 3, Gul den 6 (2), He le berg 5, Va len, Ja kob sen, Ol son.

Si wat pr ve su sti gle do vo| stva. Iako je Le ki }e va pro ma {i la sed me rac, to ni je po re me ti lo na {e igra ~i ce i ubr zo je Kri sti na Li {~e vi} iz jed na ~i la po sle sjaj nog uska ka wa. Na {a od bra na ni je ima la re {e wa za Si wat, ko ja je da la i na red na dva go la za Fran cu sku. Sa dru ge stra ne, dve lo {e ba ~e ne kon tre ko {ta le su na{ tim pr vog vo| stva – 3:2 za go {}e. Ka ta ri na To ma {e vi} bri qi ra la je na go lu Sr bi je, a Og we no vi }e va je po sti gla gol iz ma log ugla za 3:3. Le ki }e va je iz nu di la i tre }i sed me rac, Og we no vi }e va je da la no vi gol za pr vo vo| stvo Sr bi je (4:3). Na {e de voj ke bi le su ~vr ste u od bra ni, a to im je omo gu }i lo i ras te re }e ni ju igru u na pa du. Li {~e vi }e va je po sle le pe fin te po ve }a la na 5:3, a no vi gol za Sr bi ju po sti gla je Je le na Po po vi} po sle do da va wa Og we no vi }e ve sa kri la. Od bra na Fran cu ske pot pu no je nad mu dre na, bi la je to naj lep {a ak ci ja na utak mi ci (6:3). To ma {e vi }e va je bi la iz van red na na go lu Sr bi je (osam od bra na do 20. mi nu ta) i bi la je naj za slu `ni ja {to je Sr bi ja ~u va la pred nost od tri go la. No ve dve sjaj ne od bra ne Ka ta ri ne To ma {e vi} omo gu }i le su Sr bi ji jo{ je dan na pad za +4. Ra jo vi }e va je da la svoj dru gi gol na asi sten ci ju Fi li po vi }e ve i na{ tim po veo je sa 8:4. Fran cu ski we su ne pre sta no me -

Gru pa 2 (No vi Sad) [pa ni ja - Cr na Go ra 23:27 (16:13) NO VI SAD: Ve li ka sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca: 1200, su di je:Bre mer i [ko vro nek (Poq ska). Sed mer ci: [pa ni ja 1 (0), Cr na Go ra 5 (4). Is kqu ~e wa: [pa ni ja 8, Cr na Go ra 14mi nu ta. [PA NI JA: Na va ro (15 od bra na, 1 sed me rac), M. Fer nan dez 1, Man ge 2, I. Fer na dez 7, Pe na 2, Ku a dra do, Ka bral, Pi ne do 5, Mar tin 1, Agu i lar, Alon so, Amo ros, Ben zal 1, ^a vez, El ro za, Gon za les. CR NA GO RA: Bar jak ta ro vi} ( 8 od bra na), Mi qa ni} 4, Pa vi }e vi} 1, Ra di ~e vi} 5, \o ki} 3, Jo va no vi} 4, Bu la to vi}, M. Vuk ~e vi} (2 od bra ne), Kli ko vac, S. Vuk ~e vi}, To sko vi}, Nik ~e vi}, Bu la to vi} 6, Meh me do vi}, Kne `e vi} 4.

wa le vr ste od bra ne, od 6-0 uz ~e sta Na {e su se odr `a va le u igri in iska ka wa do 4-2.Fran cu ska ni je di vi du al nim ak ci ja ma, pr vo Le da la gol pu nih 11 mi nu ta, a Po po - ki }e ve, a za tim i Fi li po vi }e ve i vi }e va je pre se kla lop tu i u kon - Dam wa no vi }e ve 16:16. tri do ne la Sr bi ji pet go lo va vi At mos fe ra u Are ni bi la je mno {ka (9:4). Me |u tim, Ka ta ri na Kr - go bo qa ne go na pret hod nim utak pe` da la je lop tu u ru ke ri val ka - mi ca ma, ori lo se „Sr bi ja, Sr bi ja”, ma u na red nom na pa du Sr bi je, pa su uz gla sne zvi `du ke ka da na pa da ju Fran cu ski we u kon tri pre ki nu le Fran cu ski we.Ima la je Sr bi ja zi post (9:5).Na po lu vre me nu je bi lo cer na de snom kri lu pre ko Mi lo 10:6 za Sr bi ju, uz 11 od bra na To ma {e vi }e ve. I na po ~et ku dru gog po lu vre me na igra lo se ve o ma tvr do, na {e de voj ke vr lo te {ko su pro na la zi le re {e we za kom bi no va nu od bra nu Fran cu ski wa. Ri val ke su stal no bi le na li ni ji do da va wa i dve lop te pre da te u ru ke otvo ri le su kon tre Fran cu ski wa ma, ko je su sma wi le na 11:10 po sle {est mi nu ta igre u na stav ku. Ubr zo je Fran cu ska iz jed na ~i la na 11:11, a na {e su bi le pot pu no po gu bqe we i do zvo li le su da go {}e na pra ve vi {ak sa igra ~i com ma we i da po ve du sa 12:11. Na po kon je se lek tor Bo {ko vi} za tra `io tajm aut, a od go vor nost je Katarina Toma{evi} pre u ze la Dam wa no vi }e va i pre ki - {e vi }e ve, ali ona je i su vi {e sla nu la je sed mo mi nut ni post Sr bi je bo {u ti ra la, {to je na dru goj stra – 12:12. Usle di la je re zul tat ska ni is ko ri sti la Dan set. No vi {ut klac ka li ca, a na {e su i da qe de - iz ve li kog ugla pro ma {i la je Mi lo va le kraj we ne si gur no u na pa du, lo {e vi }e va, ali po sle od bra ne {to je za re zul tat ima lo jo{ dve usle dio je od li ~an gol Ra jo vi }e ve kon tre i la ka go la Fran cu ski wa. za 17:17. Sr bi ja je ima la igra ~i cu

5 4 5 4 5 5

4 3 2 0 1 1

0 0 1 3 1 1

1 128:123 8 1 107:99 6 2 119:116 5 1 99:102 3 3 114:120 3 3 128:135 3

ma we, ali je za dla ku pro {la kom bi na ci ja ko ju je Og we no vi }e va kru ni sa la go lom za vo| stvo 18:17. Na {e su pro pu sti le na pad za +2, a na dva mi nu ta do kra ja sre }a je po gle da la Sr bi ju – Fran cu ska je ima la sed me rac, a lop ta se po sle sed mer ca Ba duin od pre~ ke od bi la na gol-li ni ju i po tom u ru ke To ma {e vi }e voj. Sr bi ja je bi la smu {e na u na pa du, iz gu bi le su na {e de voj ke dve lop te, ali je iz van red na Ka ta ri -

na To ma {e vi} ski nu la dva zi ce ra u kon tra ma Fran cu ski wa ma. Na klu pi Fran cu ske vla da lo je o~a ja we, de voj ke su uda ra le {a ka ma o sto li ce, a u Are ni je bi la za glu {u ju }a bu ka – Sr bi ja je u po lu fi na lu!

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ne ma~ ka - Ru mu ni ja 25:23 (16:9) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC” Voj vo di na”, gle da la ca: 1400, su di je: Opa va i Ve lek (^e {ka). Sed mer ci: Ne ma~ ka 3 (2), Ru mu ni ja 5(4). Is kqu ~e wa: Ne ma~ ka 6, Ru mu ni ja 4 mi nu ta. NE MA^ KA: Va le tring (15 od bra na), Zaf 3(2), Lang, Aug zburg 1, Mi ler 3, Na xi na vi ~i us, Le per 1, [ul ke, Hu bin ger 3, Bi er, [tajn bah 8, At ha us, Nad gor na ja 2, Ge {ke 1, Vol bold 3, Luc. RU MU NI JA: Un gu re a nu ( 2 od bra ne), Ne a gu 1, Ku rea, Ne }i ta 7, Bra de a nu 1, Me i ro su 1, Stan ka 1, Din ca, Gaj ger 4, Ma nea, Pa ra }iv, Pin tea 1, Sme de sku, Ta ka lie, Tol nai (10 od bra na, 1 sed me rac), Va di ne a nu 7.

Pi {e mo isto ri ju Gol man srp skih ru ko me ta {i c a Ka t a r i n a To m a { e v i} re k la je da je tim pro t iv Fran cu ske osta vi la sr ce na te re nu i za slu `e no pro {la u po l u f i n a l e Evrop s kog pr ven stva. - Sr ce je pre o vla da lo, igra le smo fe no me nal no i stvar no sam pre sre} na. Bo ri le smo smo se, osta vi le sr ce na te re nu. Igra le smo do sad me~ po me~, na sta vi }e mo ta ko. Spre ma mo se mak si mal no za po lu fi na le. Po zi vam pu bli ku da do |e u jo{ ve }em

bro ju da u`i va u na {im po be da ma - re kla je To ma {e vi }a. Se l ek t or re p re z en t a c i j e Sr bi je, Sa {a Bo {ko vi}, bio je pre za do vo qan: - Pr vi put u isto ri ji Sr bi ja igra u po lu fi na lu. Iz u zet no sam sre }an. Hva la div noj pu bli ci ko ja je do {la u Are nu. Fran cu ski tim je je dan od naj bo qih na sve tu. Po be di li smo jed nu ve li ku re pre zen ta ci ju. ^e ka nas po lu fi na le, ali }e mo ve ~e ras ma lo da sla vi mo.

SPORT

dnevnik

petak14.decembar2012.

56. „DNEVNIKOV” IZBOR SPORTISTE GODINE AP VOJVODINE

Tro fej ka ja ka {u Mar ku No va ko vi }u U sjajnom ambijentu Bal sale novosadskog hotela „Park“, u sve~anom raspoloèwu i uz prepoznatqiv dekor, odràn je tradicionalni, 56. po redu „Dnevnikov“ izbor za najboqeg sportistu godine u AP Vojvodini. Kao i uvek kada je ova manifestacija u pitawu, prisutan je bio veliki broj sportista, sportskih legendi i pregaoca, kao i gostiju iz svih domena dru{tvenog ìvota Pokrajine. Generalni direktor „Dnevnika Vojvodina pres“ Du{an Vlaovi} je, obra}aju}i se gostima, naglasio: - Dnevnikov izbor je najstariji na na{im prostorima i na wega smo veoma ponosi, a na{ list je uvek sportu poklawao posebnu pa`wu i prostor. Na ve~noj listi laureata Dnevnikovog izbora nalaze se mnoga velika imena, evropski, svetski i olimpijski {ampioni i ja bih im se na onome {to su u~inili za na{ sport jo{ jednom zahvalio. Dostignu}a koja su ostvarivali ~inila su nas ponosnima i ova na{a nagrada samo je izraz te zahvalnosti. Mla|im nara{tajima bih poèleo da se ugledaju na te velikane i da nam u vremenu koje je pred nama podare jo{ puno rezultata za radosti.„Dnevnik” je jedan od najstarijih listova na ovim prostorima, nedavno je proslavio 70. godi{wicu izlaèwa, za nekoliko dana po~iwe jubilarni 50. Dnevnikov turnir u malom fudbalu, jedinstvena manifestacija u Srbiji, a idu}e godine bira}emo po 57. put najboqeg sportistu AP Vojvodine, bi}e to opet jedinstven izbor. @iri, sastavqen od novinara Sportske rubrike, procenio je da je najboqe rezultate u 2012. godi-

ni postigao reprezentativac u kajaku Marko Popovi}, ~lan Kajak kanu kluba Be~ej. Ovaj 23-godi{wi sportista postao je prvak Evrope u konkurenciji seniora na prvenstvu koje je odràno u Zagrebu, u disciplini K1 200 metara. Tako|e, Marko je bio u~esnik Olimpijskih igara u Londonu, gde je zauzeo 7. mesto. Sjajni kajaka{ je ro|en 4. januara 1989. godine u Senti, a karijeru je po~eo 2000. godine u Be~eju, gde i danas trenira pod rukovodstvom trenera Joèfa [otija. U periodu od pionirske do seniorske kategorije osvojio je veliki broj medaqa na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu i vi{e titula prvaka dràve, a 2011. godine osvojio je bronzanu medaqu na Prvenstvu Evrope za mla|e seniore, u disciplini K1 200 m (kajak jednosed). Evropska titula osvojena ove godine izdvojila ga je me|u sportistima AP Vojvodina i donela mu titulu najboqeg me|u wima, ~ime se zasluèno na{ao na spisku osvaja~a „Dnevnikovog“ priznawa, na kojem su mnoga velika i zna~ajna imena vojvo|anskog, srpskog, evropskog i svetskog sporta. Drugo mesto pripalo je Novobe~ejki Liviji Santo, koja ìvi u Novom Sadu, a kugla za Pionir iz Subotice, koja je ovojila titulu svetske viceprvakiwe na [ampionatu u poqskom gradu Lesnu. Briqirala je u polufinalu, postigav{i najboqi rezultat prvenstva, sru{iv{i 618 ~uweva i nakon toga hitala ka zlatu. Naàlost, napravila je malu gre{ku i morala je da se zadovoqi srebrom. Kuglaju}i za suboti~ki Pionir dala je pun doprinos osvajawu titule prvaka Srbije i epiteta vice{ampi-

ona u Svetskom kupu. I jo{ ne{to, pro{le godine je progla{ena za mis Svetskog kupa u Talinu. Na tre}em mestu na{la se Iva Obradovi} koja je ve} prili~no dug vremenski peiod u vrhu svetskog vesla~kog sporta. Pro{le godine su ona i Ivana Filipovi} bile na{i laureti. Da li je Ivu i „Dnevnikova” nagrada motivisala da i ove godine postigne sjajne rezultate nije najva`nije, tek ova sjajna sportiskiwa je osvojila

srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u skifu u Italiji, {ampionka je dr`ave u istoj disciplini, a osvojila je prvo mesto na Prvenstvu Srbije u dublu. Ve} je postao deo tradicije na na{em izboru da dodequjemo i posebna priznawa za doprinos razvoju sporta u Vojvodini. Ove godine nagradili smo ko{arka{ku reprezentaciju Srbije „3 na 3”, koja je na Svetskom prvenstvu u Atini osvojila zlatnu medaqu i zvani~-

no postala najboqa na planeti. Marko Savi}, Du{an Domovi}Bulut, Marko @dero i Milan Bo{kovi} su u jednom trenutku bili nacionalni sportski junaci. Priznawe su zasluìli i ~lanovi kik-boks reprezentacije Srbije. Na Evropskom prvenstvu u Turskoj Srbija je osvojila 12 medaqa, a borci iz vojvo|anskih klubova {est, tri zlatne, dve srebrne i bronzanu. To je po{lo za rukom Nenadu Pagonisu (Pagonis tim, Novi Sad), Miqanu Vidovi}u (Vojvodina Veletabak, N. Sad) i Evi Hala{i (Vojvodina Veletabak) koji su se okitili zlatom, Uro{u Bogojevi}u (Vojvodina Veletabak) i Sawi Su~evi} (Hajduk Konstriktor, Kula) kojima su pripala srebrna odli~ja, dok je Mirjana Vuji} (KBK Novi Sad) osvojila bronzu. ^lanovi Stonoteniskog kluba invalida Spin (Novi Sad) su reprezentacija Srbije u malom. Zlatko Kesler (selektor-igra~), Borislava Peri}-Rankovi}, Nada Mati} i trener Lazar Kurte{, osvojili su na ovogodi{wim Paraolimpijskim igrama u Londonu dve srebrne medaqe u pojedina~noj konkurenciji (Kesler i Peri}Rankovi}) i ~etvrto mesto u ènskoj ekipnoj konkurenciji. Na Olimpijadi u Riju 2016. godine i golferi }e se nadmetati za medaqe, po{to je i ovaj sport uvr{en me|u olimpijske. Jedan od stubova ovog sporta u Srbiji je Golf centar iz Novog Sada, ~iji se tereni nalaze u @abqu. Nosilac najve}ih aktivnosti Sa{a Joki} je u~inio izuzetne napore u organizaciji i popularizaciji golf takmi~ewa, pa je zasluìo Specijalno priznawe.

Rvawe je jo{ uvek na{ najtrofejniji sport, a jedan od wegovih velikana najplemenitijeg kova je Stevan Horvat. Da je kojim slu~ajem rvao u nekom vojvo|anskom klubu, ro|en je u selu Svetozar Mileti}, nema dileme da bi na Dnevnikovoj ve~noj listi Horvatovo ime bilo nekoliko puta upisano.Vrhunske rezultate kakve }e retko ko ponoviti postigao je kao ~lan beogradskog Partizana. Ovaj, po rezultatima jedan od najuspe{nijih rva~a sveta svih vremena, nosilac je srebrne olimpijske medaqe, dvostruki svetski {ampion, dvostruki evropski prvak, vi{estruki mediternaski,balkanski i jugoslovenski {ampion. Horvat je sportska legenda i qudina kakva se retko ra|a. S obzirom na Dnevnikove kriterijume u izboru sportista (konkuri{u samo sportisti iz AP Vojvodine), s posebnim uva`avawem dodelili smo mu na{e specijalno priznawe. Dnevnikova sportska rubrika je za sedam decenija trajawa imala istinske veli~ine na uredni~kim mestima, a jedan od onih ~ije }e ime zlatnim slovima biti upisano je Slobodan Jakovqevi}, ~ovek koji je gotovo sve aktuelne novinare sportske rubrike prvo nau~io qudskosti, a potom i zanatu. Tri i po decenije Slobodan Jakovqevi}, pouplarni Bobek, proveo je u Dnevniku, dve tre}ine radnog sta`a u sportskoj rubrici. Do~ekao je da za mesec-dva ode u penziju, {to ne zna~i da i ubudu}e ne}e ostati na{ omiqeni {ef, koji nas je u~io svemu lepom i ~asnom {to novinarska profesija podrazumeva. A. Predojevi}

SPORT

petak14.decembar2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta (13.45) Wu kasl - Man. si ti (od lo è no) êl si - Sa u temp ton (16) Li ver pul - Aston Vi la Man ~e ster j. - San der lend (16) No ri~ - Vi gan (16) Kvins Park - Fu lam (16) Sto uk - Ever ton (16) Ne de qa (14.30) To ten hem - Svon si (17) VBA - Vest Hem Po ne de qak Re ding - Ar se nal (21) 1. Man ~e st. j. 16 13 0 3 40:23 39 2. Man. si ti 16 9 6 1 30:14 33 16 8 5 3 28:17 29 3. êl si 4. Ever ton 16 6 8 2 27:20 26 5. To ten hem 16 8 2 6 29:25 26 6. VBA 16 8 2 6 24:21 26 16 6 6 4 26:16 24 7. Ar se nal 16 6 5 5 26:21 23 8. Svon si 16 5 8 4 14:12 23 9. Sto uk 10. Li ver pul 16 5 7 4 22:20 22 11. Vest Hem 16 6 4 6 21:20 22 16 5 7 4 17:24 22 12. No ri~ 16 5 5 6 27:27 20 13. Fu lam 16 4 5 7 18:23 17 14. Wu kasl 15. Sa u temp t. 16 4 3 9 22:32 15 16. A. Vi la 16 3 6 7 12:23 15 17. Vi gan 16 4 3 9 17:30 15 18. San der l. 15 2 7 6 14:21 13 15 1 6 8 19:28 9 19. Re ding 20. Kvins Park 16 0 7 9 13:29 7

^EM PI ON [IP – EN GLE SKA

Su bo ta (13.30) Hal - Ha der sfild (16) Mil vol - Le ster (16) Kar dif - Pi ter bo ro (16) Braj ton - No tin gem F. Barn li - Vat ford (16) Midlzbo ro - Vul ver hemp ton (16) Bir min gem - Kri stal P. (16) (16) Blek pul - Blek burn (16) Bol ton - ^arl ton (16) Bri stol - Der bi Lids - Ip svi~ (16) Barn sli - [e fild V. (18.20) 1. Kar dif 21 21 2. Kri stal 3. Midlzbro 21 21 4. Hal 5. Le ster 21 6. Vot ford 21 7. Mil vol 21 21 8. Braj ton 9. No tin gem 21 21 10. Der bi 11. Blek pul 21 12. ^arl ton 21 13. Blek burn 21 14. Lids 21 15. Ha der sf. 21 16. Vul ver hem. 21 17. Barn li 21 18. Bol ton 21 19. Bir min gem 21 21 20. Is pvi~ 21 21. Bri stol 22. Barn sli 21 23. [e fild V. 21 24. Pi ter bo ro 21

14 12 12 12 11 10 9 8 8 8 7 7 7 8 8 8 8 6 6 6 5 4 4 4

2 5 2 2 4 3 6 8 8 6 8 8 8 5 5 4 4 8 6 5 3 6 3 1

5 4 7 7 6 8 6 5 5 7 6 6 6 8 8 9 9 7 9 10 13 11 14 16

42:26 41:26 37:29 31:26 37:20 38:30 33:29 29:21 30:26 33:32 37:31 28:26 29:29 31:35 28:33 29:27 33:36 30:32 26:33 22:41 32:43 21:34 24:40 23:39

44 41 38 38 37 33 33 32 32 30 29 29 29 29 29 28 28 26 24 23 18 18 15 13

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Ba jern (M) - Bo ru si ja (M) Su bo ta Ba jer (L) - Ham bur ger Volf zburg - Ajn traht Majnc - [tut gart Groj ter F. - Aug zburg For tu na D. - Ha no ver [al ke - Fraj burg Ne de qa Ha o fen hajm - Bo ru si ja (D) Ver der - Nir nberg

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

1. Ba jern 16 13 2 1 43:6 41 2. Ba jern 16 9 3 4 30:22 30 3. Bo ru si ja 16 7 6 3 32:19 27 4. Ajn traht 16 8 3 5 31:27 27 5. [al ke 16 7 4 5 26:22 25 6. [tut gart 16 7 4 5 20:25 25 7. Ham bur ger 16 7 3 6 18:18 24 8. Bo ru si ja(M)16 6 6 4 24:25 24 9. Fraj burg 16 6 5 5 21:17 23 10. Ha no ver 16 7 2 7 31:29 23 11. Majnc 16 7 2 7 21:20 23 12. Ver der 16 6 3 7 27:28 21 13. Nir nberg 16 5 4 7 16:21 19 14. Volf sburg 16 5 4 7 17:25 19 15. For tu na 16 4 6 6 18:21 18 16. Ho fen hajm 16 3 3 10 22:38 12 17. Aug sburg 16 1 5 10 11:28 8 18. Gro ter F. 16 1 5 10 10:27 8

[KOT SKA

Su bo ta Aber din - Kil mar nok Sel tik - Sent Mi ren Dan di - In ver nes Hi ber ni jan - Ma der vel Sent Yon ston - Harts Ros Ka un ti - Dan di 1. Sel tik 2. In ver nes 3. Ma der vel 4. Hi ber ni jan 5. Aber din 6. St. Yon st. 7. Dan di J. 8. Harts 9. Kil mar nok 10. Ros Ka un ti 11. St. Mi ren 12. Dan di

16 17 17 17 17 17 16 17 16 17 17 16

9 7 7 8 6 6 6 5 5 3 4 3

4 7 6 3 6 6 5 6 4 8 5 2

(16) (16) (16) (16) (16) (16) 3 3 4 6 5 5 5 6 7 6 8 11

31:14 34:28 27:22 27:24 22:19 20:21 22:21 16:18 25:23 19:25 21:29 10:30

31 28 27 27 24 24 23 21 19 17 17 11

dnevnik [PA NI JA – PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

Su dar Me si ja i Fal kaa Sneg je oko vao ve }i deo Sta rog kon ti nen ta, ali to ne sme ta fud ba le ri ma u ve }em

Ma dri |a ni su is ko ri sti li slab start grad skog ri va la i bra ni o ca ti tu le Re a la, a sjaj no vo |e ni od stra ne tre ne ra Si me -

Sigurno Tven te - He ra kles Ba jern (M) - Bo ru si ja (M) V. Se tu bal - Por to To ten hem - Svon si Bar se lo na - Atle ti ko (M) Fi o ren ti na - Si je na

1 (1.40) 3+ (1.45) 2 (1.40) 1 (1.60) 3+ (1.45) 1 (1.50)

Realno Wu kasl - Man. si ti Rid - VAK Sel tik - Sent Mi ren Udi ne ze - Pa ler mo Mon pe qe - Ba sti ja Is tan bul - Trab zon

2 (1.65) 1 (1.80) 3+ (1.60) 1 (1.85) 1 (1.70) 2 - 3 (1.80)

Iznena|ewe Tu luz - Mar sej Le va di ja kos - Pla ta ni as La cio - In ter Utreht - He ren ven Ga la ta sa raj - Fe ner bah ~e Sel ta - Be tis

Ko }e se ra do va ti: Li o nel Me si i Ra da mel Fal kao

de lu Evro pe. Ovog vi ken da der bi slo bod no mo `e mo re }i Evro pe igra se u [pa ni ji. Na Kamp nou su dar dve pr vo pla si ra ne eki pe Bar se lo ne i Atle ti ka i dva sjaj na na pa da ~a, Li o ne la Me si ja i Ra da me la Fal kaa.

o nea i iz van red nog Fel kaa sti `u na Kamp nou u po ku {a ju da spa su pr ven stvo i u~i ne ga za ni mqi vi jim. Jor gan xi je su u za o- stat ku {est bo do va za Ka ta lon ci ma, u ~i jim re do vi ma ne }e bi ti Ku en ke, dok }e Ma dri |a ni

\ur |i} u Groj ter Fir tu Srp ski na pa da~ Ni ko la \ur |i} pot pi sao je ugo vor sa ne ma~ kim Groj ter Fir tom. Do sko ra {wi ~lan nor ve {kog Ha u ge sun da pot pi sao je uogo vor do 2016. go di ne, a Groj ter Firt ga je pla tio pre ko mi lion evra. - Do la zim u od li~ nu sre di nu. Do bio sam fan ta sti~ ne uslo ve, ko je jed no stav no ni sam mo gao da od bi jem. Bio sam pr vi pik tre ne ra Bu sken sa, {to mo è sa mo da zna ~i da }u ima ti ve li ku mi nu ta ù i pu no po ve re we.Upo znao sam qu de iz Groj ter Fir ta i mo gu sa mo da ka èm da }u bi ti u do brim ru ka ma - ka è Ni ko la \ur |i}.

TUR SKA

Groj ter je tre nut no po sled we pla si ra ni tim Bun de sli ge, ali ni ka ko ni je bez ve li kih sport skih am bi ci ja. - Iako do la zim u klub ko ji se tre nut no na la zi na dnu ta be le, ve o ma do bro znam {ta ra dim i ube |en sam da je ovo naj bo qi po tez za me ne. Do la zak u Bun de sli gu je za me ne ostva r e w e sna- tvr d i \ur |i}. Srp ski cen tar for }e se no vim sa i gra ~i ma pri kqu ~i ti 2. ja nu a ra, a u dre su Groj ter Fir ta sa bro jem 44 de bi to va }e 19. ja nu a ra na Ali anc Are ni pro tiv min hen skog Ba jer na.

Su bo ta Ker ki ra - Pan tra ki kos OFI - Aste ras Pa ni o ni os - Olim pi ja kos Ne de qa Aris - Ksan ti AEK - Atro mi tos Le va di a kos - Pla ta ni as Ve ria - Pa na ti na i kos Po ne de qak Ja wi na - PA OK

1. Ga la ta sa raj15 2. Fe ner bah ~e15 3. Be {ik ta{ 15 4. An ta li ja 14 5. Eski {e hir 15 6. Ka sim pa {a 15 7. Trab zon 16 8. Bur sa 15 9. Gen ~lerb. 15 10. Si vas 15 11. Or dus 15 12. Ka ra buk 15 13. Kaj ze ri 15 14. Ga ci jan tep 15 15. Is tan bul 15 16. Ela zig 15 17. Mer sin 15 18. Ak hi sar 14

1. Olim pi ja k. 14 2. PA OK 14 3. Aste ras 14 4. Atro mi tos 14 5. Ja wi na 14 6. Pa ni o ni os 14 7. Pa na tin.(-2)14 8. Le va di ja k. 14 9. Pan tra ki k. 14 10. Pla ta ni as 14 11. Krit 14 12. Ksan ti 14 13. Aris 14 14. Ve ri ja 14 15. Ker ki ra 14 16. AEK 14

8 7 7 8 6 6 5 5 4 5 4 5 4 4 4 3 2 2

5 6 5 2 5 5 4 7 7 4 6 3 4 4 3 6 6 5

2 2 3 4 4 4 4 3 4 6 5 7 7 7 8 6 7 7

32:19 23:14 34:23 25:19 29:19 24:17 18:13 24:18 24:25 18:22 18:18 19:25 20:26 14:23 15:19 10:24 15:24 10:24

29 27 26 26 23 23 23 22 19 19 18 18 16 16 15 15 12 11

11 8 7 6 6 7 5 5 5 4 3 3 2 2 2 3

3 4 4 6 3 0 7 3 2 4 5 5 6 6 6 2

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20)

2 3 5 4 4 5 2 3 7 4 6 6 6 8 8 9 8 9 9 10

(14) (17) (21) 30:16 35 32:12 32 22:19 32 28:27 27 24:11 26 29:21 26 20:13 26 23:21 26 23:22 26 19:16 25 24:20 23 23:19 23 17:22 19 19:27 19 21:35 19 18:24 18 13:17 17 16:25 16 12:28 10 17:35 9

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (16.15) (16.15) (18.30) (18.30) 0 2 3 2 5 7 2 6 7 6 6 6 6 6 6 9

33:9 18:8 19:8 14:11 14:11 16:18 16:12 10:12 14:16 13:17 14:18 11:16 12:22 7:17 7:17 10:16

36 28 25 24 21 21 20 18 17 16 14 14 12 12 12 11

BEL GI JA Su bo ta Me he len - Stan dard Klub Bri` - Mons [ar lroa - Ber {ot Lo ke ren - Gent Lirs - Serkl Bri` Va sland - Kor trijk Ne de qa Va re gem - Genk An der leht - Le u ven 1. An der leht 19 2. Va re gem 19 3. Genk 19 4. Lo ke ren 19 5. Stan dard 19 6. Klub Bri` 19 7. Kor trijk 19 8. Le u ven 19 9. Mons 19 10. Me he len 19 11. Gent 19 12. Ber {ot 19 13. [ar lroa 19 14. Be ve ren 19 15. Lirs 19 16. Serkl Bri`19

13 11 9 10 10 9 8 6 8 6 5 5 5 4 3 3

4 4 8 3 2 5 4 9 3 5 6 3 3 5 7 3

ide do bro. In ter je sla vio pro tiv Pa ler ma i Na po li ja. Po ku {a }e mo da im po mr si mo ra ~u ne. Kod ku }e igra mo ve o ma do bro, ni smo po ra è ni na po sled wih se dam utak mi ca i ta ko è li mo da osta ne - op ti mi sta je Mi ro slav Klo se. Na kon po ra za u grad skom der bi ju na Iti ha du od Ju naj te da (3:2), fud ba le ri Si ti ja pu tu ju u Wu kasl. Tre ner do ma }eg ti ma Alan Per dju ima do sta pro ble ma, zbog po vre da ne mo è da ra ~u na na Go slin ga, Ober ta na, Tej lo ra, Ka ba jea, Tej lo ra i Vuk ~i }a. Go sti su ta ko |e ne kom plet ni, Kom pa ni, Ri ~ards i Ko la rov su van stro ja. Ipak pr vi stre lac svra ka, Se ne ga lac Dem ba Ba o~e ku je da we go va eki pa odo li na le ti ma go sti ju: - Po ~e li smo se zo nu lo {e. Ipak svi u klu bu o~e ku ju da u fi ni {u ove go di ne po pra vi mo u~i nak, a uve ren sam da je 14. me sto sa mo tre nu tak sla bo sti, i da mo è mo mno go vi {e. ka zao je Ba. I. G.

KLUP SKO SVET SKO PR VEN STVO

FRAN CU SKA

Da nas Ren - Va len si jen Su bo ta Tu luz - Mar sej Troa - Aja ~io So {o - Brest Mon pe qe - Ba sti ja Ni ca - Evi jan Rems - Lil Ne de qa Nan si - Bor do Sent Etjen - Lo ri jen PS@ - Lion 1. Lion 17 10 5 2. PS@ 17 9 5 3. Mar sej 17 10 2 4. Lo ri jen 17 7 6 5. Sent Etjen 16 7 5 6. Va len si jen 17 7 5 7. Bor do 16 6 8 8. Ni ca 17 6 8 9. Ren 17 8 2 10. Lil 17 6 7 11. Mon pe qe 17 6 5 12. Tu luz 17 6 5 13. Aja ~io 17 5 6 14. Evi jan 17 5 4 15. Ba sti ja 17 5 4 16. Brest 17 5 3 17. Rems 17 4 5 18. So {o 17 4 4 19. Nan si 17 1 7 20. Troa 17 1 6

bi ti osla bqe ni ne i gra wem Ro dri ge za. - Na kon po ra za u grad skom der bi ju, br zo smo kon so li do va li re do ve i ve} na ne red nom su sre tu pro tiv De por ti va po ka za li da se ne od ri ~e mo vi so kog pla sma na i tr ke za ti tu lu. Me si i dru go vi su fa vo ri ti ali nas to ne pla {i. Pu tu je mo u Bar se lo nu sa na me rom da is ko ri sti mo do bru for mu i po ku {a mo da za u sta vi mo Ka ta lon ce. Bi }e te {ko, ali ne i ne mo gu }e. Po sled wa ~e ti ri du e la pri pa la su wi ma, mi slim da je vre me da pre ki ne mo taj niz i sla vi mo - ka zao je Fal kao. U Se ri ji A naj za ni mqi vi ji okr {aj o~e ku je se u Ri mu, gde }e fud ba le ri La ci ja ugo sti ti dru go pla si ra ni In ter od ko ga ni su po ra `e ni po sled we tri se zo ne na Olim pij skom sta di o nu. Pr vi stre lac ne be sko - pla vih, Ne mac Mi ro slav Klo se o~e ku je za ni mqiv me~. - U se zo nu smo u{li sa ve li kim o~e ki va wi ma. Za sa da nam

GR^ KA

Da nas Eski {e hir -Bur sa (19) Su bo ta Mer sin - Ak hi {ar (15) Ela zig spor - Ga zi an tep (18) (18) Gen ~ler bir li gi - Be {ik ta{ Ne de qa Is tan bul - Trab zon (12.30) Ka ra buk - Si vas (12.30) (15) Or dun spor - An ta li ja (19) Ga la ta sa raj - Fe ner bah ~e Po ne de qak Kaj ze ri - Ka {im pa {a (19)

2 (2.80) 1 (2.00) 2 (2.70) H (3.30) 1 (2.00) 1 (2.00)

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 2 4 2 6 7 5 7 4 8 8 8 11 11 10 9 13

47:16 30:19 38:25 33:26 39:25 46:33 22:19 35:28 34:38 28:29 21:29 23:39 18:37 18:34 19:36 23:41

43 37 35 33 32 32 28 27 27 23 21 18 18 17 16 12

êl si i Ko rin ti jans u fi na lu Fud ba le ri êl si ja dru gi su fi na li sti Svet skog pr ven stva za klu bo ve u Ja pa nu, po sle po be de nad Mon te re jom od 3:1(1:0). Ra fa Be ni tes je, ka ko je i na ja vio, iz veo naj ja ~i sa stav na te ren ko ji je bez ve }ih pro ble ma iza {ao na kraj sa pr va kom Se ver ne Ame ri ke. Plav ci su po ve li po sle od li~ ne ak ci je Oska ra, Ko la i Ma te u 17. mi nu tu. Na 2:0 je po vi sio To res po sle od li~ ne asi sten ci je Aza ra, da bi [pa nac dva mi nu ta ka si je od li~ no pro i grao Ma tu na dru goj sta ti vi ko ji je za vr nuo lop zu u pet me ta ra, a â ves je sme stio u svo ju mre ù. Ko na ~an re zul tat me ~a po sta vio je Ni gris u 90. mi nu tu. Srp -

ski in ter na ci o na lac Bra ni slav Iva no vi} od i grao je ceo me~ za zva ni~ nog pr va ka Evro pe. ^el si }e se u ne de qu od 11. 30 sa sta ti sa eki pom Ko rin ti jan sa, ko ja je u po lu fi na lu mi ni mal nim re zul ta tom(1:0) sa vla da la pr va ka Afri ke Al Ahli.

HO LAN DI JA

POR TU GAL

Da nas Tven te - He ra kles Su bo ta Cvo le - AZ Alk mar Gro nin gen - Ven lo Ro da - Bre da NEC - PSV Ne de qa Utreht - He ren ven Vi te se - RKC Fe je nord - Den Hag Vi qem - Ajaks 1. PSV 2. Vi te se 3. Tven te 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. RKC 9. Den Hag 10. He ra kles 11. Gro nin gen 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Kvo le 15. Ven lo 16. Bre da 17. Ro da 18. Vi qem

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

16 12 0 4 53:16 36 16 10 4 2 31:14 34 16 10 4 2 29:12 34 16 9 6 1 38:18 33 16 9 4 3 32:20 31 16 7 5 4 21:18 26 16 6 5 5 23:27 23 16 5 5 6 22:20 20 16 4 8 4 26:26 20 16 4 7 5 32:31 19 16 5 4 7 17:26 19 16 3 6 7 21:28 15 16 3 6 7 24:34 15 16 3 5 8 15:26 14 16 3 5 8 20:34 14 16 3 4 9 14:31 13 16 2 5 9 18:35 11 16 2 5 9 14:34 11

Ra dost fud ba le ra ^el si ja

Da nas V. Se tu bal - Por to Su bo ta Be i ra Mar - Rio Ave Ol ha nen se - @. Vi sen te Na ci o nal - Spor ting Ben fi ka - Ma ri ti mo Ne de qa Mo re i ren se - AKa de mi ka Bra ga - Esto ril P. Fe re i ra - Gi ma ra e{ 1. Ben fi ka 11 2. Por to 11 3. Bra ga 11 4. Rio Ave 11 5. P. Fe re i ra 11 6. Esto ril 11 7. Gi ma ra e{ 11 8. Ma ri ti mo 11 9. Spor ting 11 10. Na si o nal 11 11. V.Se tu bal 11 12. Ol ha nen se 11 13. @il Vi sen te11 14. Be i ra Mar 11 15. Aka de mi ka 11 16. Mo re i ren se11

9 9 6 5 3 4 4 3 2 3 2 2 2 2 1 1

2 2 2 3 7 3 3 4 5 2 5 4 4 4 6 4

0 0 3 3 1 4 4 4 4 6 4 5 5 5 4 6

(21.15) (17) (17) (19) (21.30) (17) (19) (21.15) 28:7 27:6 24:15 15:13 13:9 18:14 12:18 9:16 10:14 15:22 11:20 13:18 10:16 15:22 13:18 12:17

29 29 20 18 16 15 15 13 11 11 11 10 10 10 9 7

Su bo ta He ta fe - Osa su na Ma jor ka - Bil bao Gra na da - So si je dad Se vi qa - Ma la ga Ne de qa Sa ra go sa - Le van te Va len si ja - R. Va qe ka no Real (M) - Espa wol Bar se lo na - Atle ti ko (M) Po ne de qak De por ti vo - Va qa do lid Sel ta - Be tis

(16) (18) (20) (22) (12) (17) (19) (21) (20) (21.30)

1. Bar se lo na 15 14 1 0 50:17 43 2. Atle t.(M) 15 12 1 2 35:13 37 3. Real (M) 15 10 2 3 37:12 32 15 7 4 4 23:10 25 4. Ma la ga 5. Be tis 15 8 1 6 24:26 25 6. Le van te 15 7 3 5 20:21 24 7. He ta fe 15 7 2 6 18:20 23 8. Va qa do lid 15 6 3 6 22:18 21 9. So si je dad 15 6 3 6 22:19 21 10. Va len si ja 15 6 3 6 19:23 21 15 5 4 6 21:22 19 11. Se vi qa 12. Sa ra go sa 15 6 1 8 18:23 19 13. Ra jo Va qe k. 15 6 1 8 18:32 19 14. Atle tik (B) 15 5 3 7 20:32 18 15. Sel ta 15 4 3 8 16:20 15 16. Osa su na 15 3 4 8 12:16 13 15 3 4 8 14:27 13 17. Ma jor ka 18. Gra na da 15 3 3 9 11:24 12 19. Espa wol 15 2 5 8 15:24 11 20. De por ti vo 15 2 5 8 21:37 11

[PA NI JA – SE GUN DA

Da nas Lu go - Ka ste qon Su bo ta Hu e ska - Kor do ba Al kor kon - Bar se lo na B Mur si ja - Gva da la ha ra Hi ro na - Vi qa re al Ne de qa Ra sing - Sa ba deq El ~e - Al me ri ja Hi hon - He rez Re kre a ti vo - Las Pal mas Mi ran de{ - Her ku les Nu man si ja - Pon fe ra di na 17 1. El ~e 2. Al me ri ja 17 17 3. \i ro va 4. Al kor kon 17 5. Vi qa re al 17 6. Bar se l.(B) 17 7. Las Pal m. 17 8. Pon fe ra d. 17 9. Sa ba deq 17 17 10. Mur si ja 11. Kor do ba 17 12. Re kre a ti vo17 13. Nu man si ja 17 14. Ka sti qa 17 17 15. Kse rez 17 16. Lu go 17. Spor ting 17 18. Gva da la h. 17 17 19. Hu e ska 20. Ra sing 17 21. Her ku les 17 22. Mi ran des 17

12 10 10 10 8 8 7 8 6 6 6 7 5 6 5 5 4 4 3 3 3 2

3 4 3 1 6 3 5 1 6 5 5 2 7 3 5 5 6 4 7 5 5 7

2 3 4 6 3 6 5 8 5 6 6 8 5 8 7 7 7 9 7 9 9 8

(21) (18) (18) (20) (20) (12) (12) (17) (17) (17) (17) 26:9 30:19 31:16 28:22 23:13 35:26 26:24 26:25 24:19 21:19 18:20 22:30 20:24 31:31 19:25 16:22 21:26 21:28 16:24 13:25 13:26 13:20

39 34 33 31 30 27 26 25 24 23 23 23 22 21 20 20 18 16 16 14 14 13

ITA LI JA – SE RI JA A

Su bo ta Udi ne ze - Pa ler mo La cio - In ter Ne de qa Fi o ren ti na - Si je na Ka ta ni ja - Samp do ri ja Kje vo - Ro ma \e no va - To ri no Ju ven tus - Ata lan ta Mi lan - Pe ska ra Par ma - Ka qa ri Na po li - Bo lo wa 1. Ju ven tus 2. In ter 3. Na po li 4. La cio 5. Ro ma 6. Fi o ren t. 7. Mi lan 8. Udi ne ze 9. Ka ta ni ja 10. Ata lan .(-2) 11. Par ma 12. K. Ve ro na 13. Samp d.(-1) 14. Ka qa ri 15. Bo lo wa 16. To ri no(-1) 17. Pa ler mo 18. Pe ska ra 19. \e no va 20. Si je na (-6)

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

16 12 2 2 33:10 38 16 11 1 4 29:17 34 16 10 3 3 29:14 33 16 9 3 4 24:18 30 16 9 2 5 38:26 29 16 8 5 3 29:18 29 16 7 3 6 28:21 24 16 5 7 4 24:24 22 16 6 4 6 22:24 22 16 7 2 7 17:23 21 16 5 5 6 19:22 20 16 5 3 8 19:27 18 16 5 3 8 19:23 17 16 4 4 8 14:26 16 16 4 3 9 17:20 15 16 3 7 6 17:20 15 16 3 5 8 14:23 14 16 4 2 10 12:30 14 16 3 3 10 16:28 12 16 4 5 7 15:20 11

ITA LI JA – SE RI JA B

Da nas Li vor no - Ter na na Su bo ta Ba ri - No va ra Em po li - Vi }en ca Ju ve Sta bia - ]e ze na Mo de na - Kro to ne Pa do va - Sa su o lo Pro Ver }e li - Ve ro na Va re se - Gro se to Lan }i a no - Spe ci ja Po ne de qak Re |i na - Ci ta de la Asko li - Bre {a

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21)

1. Sa su o lo 18 13 3 2 34:11 42 2. Li vor no 18 12 3 3 38:24 39 3. Ve ro na 17 10 5 2 29:14 35 4. Va re ze (-1) 18 8 6 4 22:21 29 5. Bre {a 18 6 9 3 26:21 27 6. Pa do va (-2) 18 7 7 4 23:20 26 7. Mo de na (-2) 18 7 6 5 22:18 25 8. Ju ve Sta b. 18 7 4 7 27:26 25 9. Em po li(-1) 18 7 5 6 32:34 25 10. Spe ci ja 18 6 6 6 24:24 24 11. Ci ta de la 18 6 4 7 21:23 22 12. Ter na na 18 5 6 7 17:20 21 13. Ba ri(-7) 18 7 5 6 28:22 19 14. Kro to ne(-2)18 5 6 7 18:19 19 15. Vi }en ca 18 3 9 6 20:23 18 16. Asko li(-1) 18 5 4 9 20:27 18 17. Re |i na(-3) 18 4 7 7 18:23 16 18. ]e ze na 18 3 7 8 17:31 16 19. Lan }a no 18 2 9 7 15:26 15 20. Pro Ver }. 18 4 2 12 16:31 14 21. No va ra(-4) 18 4 5 9 21:24 13 22. Gro se to(-6) 18 3 8 7 22:28 11

SPORT

dnevnik

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Beli dvori ciqaju zavr{nicu Ekipa Belih dvora iz Veternika je stalni u~esnik tradicionalnog „Dnevnikovog”turnira, wihovi me~evi su uvek punili tribine, ali im je uvek nedostajao korak da bi stigli do finala. - Ove godine ciqamo mesto me|u ~etiri najboqa tima ka`u u glas vo|a ekipe Jovica Bara~anin i sponzor Vojislav Stepanovi}.- Skupili smo dobar tim, sve zavisi od `reba.

su na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra}e se u pet konkurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Kotizacije za seniorske ekipe je ista kao i pro{le godine - 15.000 dinara, veterani }e pla}ati 11.500, kadeti

petak14.decembar2012.

UEFA ipak blaga prema Srbiji UEFA je kaznila Srbiju sa 80.000 evra i jednom utakmicom bez publike zbog incidenata na me~u mladih selekcija Srbije i Engleske u Kru{evcu.Ta kazna je znatno ispod onoga {to se o~ekivalo, posebno posle `estokog engleskog pritiska na evropsku ku}u fudbala. Englezi su posle me~a koji je okon~an op{tom tu~om prebacili te`i{te pri~e na rasizam koji je navodno ispoqen prema pokreta~u ~itavog incidenta Deniju Rouzu. Dodatni razlog za strah bile su brojne kazne koje je FSS dobio u prethodnom periodu.Pojedina~ne kazne dobili su igra~i i treneri na{e selekcije, koji su u~estvovali u incidentu, kao i Englezi. Andreja Milutinovi}, kondicioni trener, ka`wen je sa dve godina zabrane obavqawa svih aktivnosti u fudbalu, s tim da mu je druga godina kazne izre~ena uslovno na period od tri godine suspenzije u slu~aju ponavqawa prekr{aja i uz molbu FIFA da se

izre~ena zabrana pro{iri na ceo svet. Predrag Kati}, pomo}ni trener, dobio je kaznu od dve godina zabrane obavqawa svih aktivnosti u fudbalu, s tim da mu je posledwih {est meseci kazne izre~eno uslovno na period od tri godine suspenzije u slu~aju ponavqawa prekr{aja i uz molbu FIFA da se izre~ena zabrana pro{iri na ceo svet. Ka`weni su i slede}i igra~i: Goran ^au{i}, suspenzijom na ~etiri utakmice pod okriqem UEFA za bilo koju nacionalnu selekciju, Ogwen Mudrinski i Filip Malba{i}, sa po tri me~a, i Nikola Ninkovi} sa dva me~a suspenzije. Stiven Koker dobio je dve utakmice suspenzije, a Tomas Ins jedan me~ neigrawa. Wih dvojica }e kaznu odraditi tokom EP u Izraelu, oba }e propustiti me~ sa Italijom, a Koker i duel sa Norve{kom. Engleskoj FA ize~ena je i opopmena zbog op{teg pona{awa igra-

KUP JU@NE AMERIKE

Izme|u ostalih, boje Belih dvora brani}e: Atlagi}, ^alija, \okaj, Dasovi}, ^i~i} Lazenti}... A ju~e je jo{ desetak timova potvrdilo u~e{}e na jubilarnom 50. „Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu, ,a me|u wima su : Inoba~ka, Pekara Malina (veterani), Crvena zvezda (pioniri), Kasino Gaja (mla|i pioniri). [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odno-

11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara. Prijave za turnir prima}emo do utorka 18. decembra danas i u ponedeqak u Sportskoj rubrici „Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat soba broj 14), od 10 do 14 sati i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 - 6827. G. K.

JUGOVI] DANAS GOSTUJE U KOSTOLCU

Ka}ani `ele pobedu U posledwem kolu je se weg de la se zo ne rukometa{i Jugovi} Uni me ta go stu ju u Kostolcu. Obe ekipe, i Rudar i Jugovi} Unimet imaju identi~an broj bodova - 11. Nalaze se blizu sredine prvenstve tabele, sa dobrim izgledima da, u slu~aju serije kvalitetnih igara, izvr{e proboj u gorwi dom „superice“.

da ovu polusezonu zaokru`imo na najboqi na~in. Ekipa Rudara uop{te nije naivna ekipa, naprotiv, radi se o solidnom sa sta vu, pri li~ no upor nom, posebno na svom terenu – rekao je sredwi bek nebeskoplavih Mladen Krsman~i}, a potom dodao: - O~ekujem neizvesnu utakmi cu do po sled weg mi nu ta. Iako }e mo bi ti osla bqe ni

Igra ~i ar gen tin skog Ti grea odbili su da igraju drugo poluvreme revan{ utakmice finala Kupa Ju`ne Amerike, optu`iv{i policiju da je upala u wihovu svla~ionicu prete}i pi{toqima na poluvremenu. Tokom prvog poluvremena utakmice do{lo je do ko {ka wa iz me |u igra ~a oba tima, posle ~ega se oti{lo na odmor. Po tvrd wa ma fud ba le ra Tigrea, u toku pauze u svla~ionicu je u{la policija i napala igra~e pritom uperiv{i pi{toq u golmana ekipe. - Potegli su dva pi{toqa na nas, ostatak me~a ne}e biti odigran. ^ekali su nas u zasedi kada je jedan od wih izvukao revolver i uperio ga golmanu, Damianu Albinu, na grudi. Obezbe|ewe Sao Paula i policija su nas pritom i udarali, bilo ih je sve zajedno oko dvadesetak - izjavio je tom prilikom trener Tigrea Nestor Gorosito. Po{to igra~i Tigrea nisu istr~ali na teren za po~etak drugog poluvremena, sudija je proglasio kraj utakmice, a trofej je pripao ekipi Sao Paula. Incidenti su po~eli jo{ pre po~etka utakmice jer redari na stadionu nisu dozvolili igra~ima Tigrea da se zagrevaju, ali su fudbaleri uspeli da presko~e reklame i ipak obave zagrevawe. Ina~e, Sao Paulo je u prvom poluvremenu poveo 2:0, a pr va utak mi ca je za vr {e na nere{eno 0:0. Ni prvi me~ nije pro{ao bez tenzija jer su dva igra~a na obe strane u toj utakmici dobili rane crvene kartone.

Bejl prelazi u Real Mladen Krsman~i} (s loptom)

- Posle {est posnih kola i promenom trenera uspeli smo da sklopimo sve kockice potrebne da na{a ekipa funkcioni{e i posti`e rezultate upra vo ona kve ka kvi joj po kvalitetu i pripadaju. U posledwih {est kola ne znamo za poraz, u dobroj smo formi, sada nam ostaje jo{ jedna utakmica, ve~eras u Kostolcu, pa

neigrawem povre|enog Dragana Suxuma, o~ekujem da ostvarimo pobedu i nastavimo zapo~etu seriju. Potrebno je da odigramo dobro u odbrani, ~vrsto i agresivno, po`rtvovano, borbeno i koncentrisano svih 60 minuta. Utakmica Rudar – Jugovi} Unimet igra se ve~eras od 19 ~asova. J. Gali}

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Ko{arka Prva mu{ka liga Srbije – BEOGRAD: Radni~ki FMP – Konstantin (18) Prva mu{ka liga – sever – BA^KA TOPOLA: Topola – Vojvodina Srbijagas (19.30) Druga mu{ka liga – sever – VOJKA: Vojka – Ruma (19)

Druga `enska liga – sever – SIVAC: Sivac – Ruma (17.15) Rukomet Superliga za mu{karce KOSTOLAC: Rudar - Jugovi} Unimet (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - PKB (20.30)

Kako navodi {panska ’Marka’, list blizak Realu iz Madri da, ‘kra qev ski klub’ je spreman da izdvoji 70 miliona evra kako bi doveo Gereta Bejla iz Totenhema. Predsednik Reala Florentino Peres najavquje veliku rekonstrukciju tima, a najve}a `eqa mu je upravo bo~ni igra~ Totenhema. Pred sed nik de ve to stru kog pr va ka Evro pe pla ni ra da deo sred sta va obez be di pro da jom Mar se la ^el si ju, spo mi we se broj ka od 25 mi li o na evra, s ob zi rom da }e E{li Kol po svoj pri li ci na po lu se zo ni ili naj ka sni je na kra ju se zo ne po ja ~a ti Pa ris Sen @er men.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

~a (dobili su vi{e od pet `utih kartona), ali je UEFA odustala od disciplinskog postupka. Odluka UEFA zna~i da }e mlada reprezentacija Srbije prvu narednu utakmicu kao doma}in u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2015. godine igrati bez prisustva gledalaca. Predsedavaju}i Komisije koja je donela odluku o kaznama za Srbiju bio je Tomas Partl iz Austrije, a u odlu~ivawu su u~estvovali i potpredsednici Xim Hansen (Danska), @ak Antenen ([vajcarska) i [andor Berzi (Ma|arska), kao i ~lanovi @oel Volf (Luksemburg), Hans Lorenc (Nema~ka), Rudolf Repka (^e{ka) i Xejms [o (Severna Irska). @albe na odluku UEFA mogu}e su u naredna tri dana. Po prijemu odluka Kontrolne i disciplinske komisije u ime Fudbalskog saveza Srbije oglasio se generalni sekretar Zoran Lakovi}. - Iako je ovaj slu~aj pratila izuzetno velika medijska hajka, mi{qewa sam da ~lanovi UEFA

Kontrolne i disciplinske komisije nisu podlegli uticaju. Ako se uzmu u obzir predloène kazne od strane disciplinskog inspektora @an-Samjuela Leube, a koje su bile veoma drasti~ne, moèmo da zakqu~imo da i nismo toliko lo{e pro{li. Nisu nam poznate izre~ene disciplinske mere drugoj strani, jer o tome nismo obave{teni. Postupak ovime nije zavr{en, jer nam ostaje rok od tri dana da eventualno uloìmo àlbu, ali i isti period za disciplinskog inspektora Leubu da se àli u slu~aju da nije zadovoqan saop{tenim merama od strane ~lanova Komisije. Smatram da ovaj incident i izre~ene mere predstavqaju posledwe upozorewe svima nama koji radimo u srpskom fudbalu, tako|e i trenerima i igra~ima i navija~ima, jer podse}am da smo jo{ uvek pod posebnom pa`wom UEFA i naredna najmawa gre{ka moè uticati na izricawe najrigoroznijih kazni - naglasio je Lakovi}.

REGIONALNA LIGA: VOJVODINA – RADIVOJ KORA] (18)

Pretili pi{toqima Ekipa Belih dvora iz Veternika

Ispit zrelosti

Dva kola pre kraja prvog dela Adriatik lige, ko{arka{ice Vojvodine zauzimaju odli~no ~etvrto mesto. Mlada ekipa iz Novog Sada poja~ana u hodu s Nata{om Ivan~evi} i Awom Stupar, uhvatila je zamajac i u fini{u {ampionata i vezala pet pobeda. Danas }e crveno - bele imati pravi ispit zrlosti i priliku da potvrde sjajnu formu iz prethodnih utakmica koja ih je pomnogima neo~kivano trasirala u sam vrh tabele istakla ih kao jednog od kandidata za plasman na zavr{ni turnir regionale lige u martu slede}e godine. Beogra|anke predvo|ene trenerom Milo{em Pavlovi}em u

prvenstvo su u{li sa najvi{im ambicijama. @u}kove naslednice trenutno biju bitku za kotu dva s ma|arskim Pe~ujem (skor 10 - 2), u Srpsku Atinu dolaze sa oreolom blagog favorita nakon tri vezane pobede. U prvoj utakmici u Beogradu, Kora} je slavio 74:68, a jedina dva poraza ko{arka{ice radivoj Kora}a pretrpele su na gostovawu u Zenici protiv ^elika i srpskom derbiju protiv {ampiona Partizan Galenike. Utakmica 13.kola Adriatik lige, Vojvodina Radivoj Kora}, igra se ve~eras u 18 ~asova u maloj dvorani Spensa. I. Grubor

EVROKUP

Porazom u Top 16 Crvena zvezda Diva - Kahasol 70:76 (12:25, 24:21, 16:15, 18:15) BEOGRAD: Dvorana Pionir, gle da la ca:5500, su di je: Hristodulu (Gr~ka), Bisang (Francuska), Lucis (Letonija). CR VE NA ZVE ZDA DI VA: Cvetkovi} 3, Braun 5, Suboti} 2, Rako~evi} 8, Mitrovi}, Lazi} 6, Simonovi} 7, Savovi} 4, Kati} 14, Radivojevi} 5, Nelson 6, Skot 10. GRUPA H Sasari - Orleans C.zvezda - Kahasol 1. C. zvezda 2. Kahasol 3. Sasari 4. Orleans

6 6 6 6

5 3 2 2

1 3 4 4

71:95 70:76

556:515 523:531 478:496 465:478

11 9 8 8

KA HA SOL: Tepi}, Trigero 11, Asburi 4, Burjanadze, Satoranski 10, Balvin 4, Vilijams 7, Sastre 8, Bogdanovi} 16, Holand 14, Radi~evi} 2. Poraz Crvene zvezde Diva za kraj prvog dela takmi~ewa u Evrokupu. Crveno-beli nisu zavr{ili prvu fazu Evrokupa sa stopro cent nim u~in kom. Ka ha sol je sla vio u Pi o ni ru (76:70) i pro{ao kao drugoplasirani u narednu rundku takmi~ewa. Beogra|ani }e u Top 16 fazi igrati protiv Uniksa, Galatasaraja i Ulma. Probala je Zvezda da stavi Kahasol pod svoje brzinom i efikasno{}u, kao {to je uradila Orleanu i Sasariju, ali su gosti bili spremniji za takav na~in igre. Evidentno su bili rastere}eniji i znatno PRVA @ENSKA LIGA Srbobran - Jagodina 50:71 Student - Crvena zvezda 48:72 Stara Pazova - Vrbas 69:66 1. C. zvezda 2. Jagodina 3. [abac 4. Student 5. Radni~ki 6. Vrbas 7. Srbobran 8. S. Pazova 9. [umadija 10. Beo~in 11. ^elarevo

12 12 11 12 10 12 12 12 11 11 11

11 10 7 6 7 5 5 5 4 3 0

1 2 4 6 3 7 7 7 7 8 11

972:748 903:806 712:690 745:771 591:569 850:857 799:831 792:832 769:799 687:762 706:857

23 22 18 18 17 17 17 17 15 14 11

Ra{ko Kati} u duelu sa Hozeom Triguerom

vi {e ras po lo `e ni za igru. Ve} sredinom prve ~etvrtine su serijom od 9:0 poveli sa 9:18, a krajem tog dela igre i

nalet za naletom, ba{kario se na desetak poena vi{ka, sve do 34. minuta, kada je Kati} prvi put smawio na minus ~etiri

Zvezda protiv Uniksa, Ulma i Galatasaraja Ko{arka{i Crven zvezde u Top 16 fazi igra}e u grupi L, a rivali crveno - belih bi}e Uniks iz Kazawa, nema~ki Ulm i turski Galatasaraj. Utakmice Top 16 faze u ~etiri grupe odigra}e se u periodu od 9. januara do 20. februara 2013. Po dve najboqe plasirane ekipe iz grupa (I, J, K, L) izbori}e plasman u ~etvrtfinale u kome }e se igrati dve utakmice (6. i 13. mart), a ra~una}e se ukupan ko{ koli~nik iz oba duela. sa 11:25.Prvo poluvreme prote klo je u igri na ma ho ve (Majk Skot) crveno-belih u napadu, ali zato u dosta slaboj odbrani, koju je Kahasol bu{io i kombinacijama u reke tu i {u tom sa dis tan ce. Najmawa razlika zabele`ena je ba{ pri odlasku na odmor 36:46, a pre toga je bilo i minus 15. U dru gom po lu vre me nu je Zvezda u velikoj meri doterala odbranu u red, me|utim, na drugoj strani terena nije bilo dovoqno koncentracije, mudrosti, pa ni samopouzdawa za preokret.Kahasol je odbijao

(60:64).Imali su crveno-beli mnogo prilika da prelome rezultat u svoju korist, me|utim, u brzini su jednostavno previ{e gre{ili. Rako~evi} je 33 sekunde pre kraja poentirao za 68:71, gosti pogodili jedno od dva slobodna bacawa, da bi posledwa nada u pobedu oti{la sa proma{ajima Bojana Suboti}a pod ko{em. Zvezda je prvi put od sredine oktobra vezala dva poraza, a ve} u subotu o~ekuje je derbi ABA lige sa Radni~kim iz Kragujevca. Posle toga }e do kra ja 2012. ugo sti ti jo{ Split i Zadar.

kWiGA

petak14.decembar2012.

dnevnik

КЊИ ЖЕВ НИ МА ТИ НЕ У СТЕРИЈИНОМ ПО ЗОР ЈУ О ЈО ВА НУ СТЕ РИ ЈИ ПО ПО ВИ ЋУ

Веч но име оста је у књи га ма

осле неколико година Серијино позорје обновило је „позоријанске сусрете“, на којима се воде књижевно-театролошки разговори. Та трибина сада се зове „Код Стерије у подне“, а на њој ће бити представљани класици српске књижевности који су допринели развоју драмске уметно сти, али и културе уопште . Први књижевни матине

ријиног стваралаштва и времена у коме је настало, гласи: Стерија није имитирао ни Запад ни Исток, он је био свесан вредности и моћи културе којој је припадао. То је један од аутора који није инфериоран када га пореде са његовим европским савременицима, било да је реч о драмском, прозном или пе сничком стваралашгву.

Фото: Б. Лучић

одржан је јуче, и како рече модератор Мирослав Радоњић, најлогичније је било да се разговара о Јовану Стерији Поповићу (18061856). О Стеријиној поезији, мање познатом делу пребогате књижевне заоставштине великог драматичара и реформатора, говорио је професор универзитета Сава Дамјанов. Закључак овог , више него занимљивог тумачења Сте-

Стерију као песника актуелизовали су у другој половини 20. века модернисти- Павловић, Мишић, Попа, који су га вратили у антологије. Једна од тих Стеријиних антологијски вредних песама је аутоепитаф „Надгробје самом себи“, из збирке „Даворје“, објављене 1845. године. Да је написао само ту једну песму, Јован Стерија Поповић остао би запамћен као ве-

лики песник, сматра Сава Дамјанов. Пролазност, меланхолија и несталност људске егзистенције, главне су теме ове кратке песме , и многих пређашњих и потоњих писаца и филозофа. Али је Стерија међу реткима који овим стиховима потписује остварење вечног у трентку времена. А један од стихова гласи: „У књигама име вечно остаје“. Сви велики писци који трају у историји књижевности, касније су се показали као иноватори. Тако је и Стерија, у време класицизма, кроз своју поезију поново увео античку версификацију, што је био огроман преокрет. Чак већи него касније увођење слободног стиха, нагласио је Дамјанов. Његова поезија се комотно може мерити са Хелдерлиновом, Гетеовом, Державиновом. Стеријини стихови су потврда да је наша књижевност и у том времену била у главним токовима европске књижевно сти.И кроз ре форме школског система, као министар просвете, Стерија је настојао да покаже да је српска култура, настала у византијском културном кругу, саставни део европске баштине. Сава Дамјанов је на јучерашњој трибини „Код Стерије у подне“ скренуо пажњу на једну од заблуда историје наше културе, која гласи да су неки писцисамоникли генији. Ни слепи Филип Вишњић није био неук, чувао је у памћењу безброј усмених

народних песама, а стварао је и сопствене. А и Јован Стерија Поповић је био песник-ерудита, један од најобразованијих људи свога времена. Количина ерудиције није контрадикторна таленту, она му само даје „ветар у леђа“, закључио је Дамјанов. Занимљиво је и његово објашњење зашто се ренесанса догодила у 16. веку, а не раније. Након пада Цариграда, византијска интелектуална елита нашла је уточиште у Италији и скренула пажњу домаћинима на грчке и латинистичке списе који су били скривени по манастирима и приватним библиотекама. Док је европски запад још био дивљи, Византија је чувала сећање на антику хиљаду година Та античка традиција била је основ за ренесансни културни и сваки други препород. Да није било Византије, не би било ни ренесансе, или би се она догодила који век касније, закључио је Дамјанов. Он је, између сталог, јуче рекао да су главне карактеристике наше културе на почетку 21. века-удварање дневим потребама (политике, религије, моћника и иних), као и повлађивање најнижим укусима пука. Стихове Јована Стерије Поповића говорила је првакиња Драме СНП Гордана Ђурђевић Димић, а домаћини су обећали да ће се књижевни матинеи „Код Стерије у подне“ одржавати једном или два пута месечно. Радмила Лотина

АН ТО ЛО ГИЈ СКА ИЗ ДА ЊА

Про зни пеј заж са вре ме не Аустра ли је

вих дана се у издању „Агре“ појавила Антологија савремене аустралијске прозе, под називом „Приче из безвремене земље“, коју су, специјално за српско тржиште, приредили Мајкл Вајлдинг и Наташа Кампмарк. Мајкл Вајлдинг (1942) је сте један од назначајнијих и најпревођенијих живих аустралијаских писаца, а Наташа Кампмарк, која је и превела књигу, води курс из савремене аустралијске књижевно сти на Катедри за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Настала као резултат сарадње српско-аустралијског уредничког тандема ова Антологија окупља двадесет савремених прозних писаца, чије су књижевне и личне приче израз најбитнијих тенденција аустралијске литерарне сцене у протеклих петнаест година. То су Алекс Милер, Морис Лури, Френк Мурхаус, Кармел Берд, Питер Корис, Николас Хаслак, Мајкл Вајлдинг, Роберт Дру, Марел Деј, Колин Талбот, Инез Баранеј, Гари Дишер, Најџел Краут, Брајан Кастро, Кејт Гренвил, Алексис Рајт, Николас Џоус, Дејвида Брукс, Венера Армана и Мелиса Лукашенко, имена углавном непозната овдашњој читалачкој публици. Заступљени су писци који су створили модерни аустралијски приповедачки идиом и наставили да га развијају до данас, као и они који су својим делима потврдили свежину, виталност и многоструке потенцијале приповедне књижевности у Аустралији. Дваде сет текстова који се налазе у новој Антологији савремене аустралијске прозе долазе са

про стора чија се друштвено-историјска драма одигравала на широкој позорници „безвремене земље“, која са Европом „не дели ни годишња доба ни звезде“.Попут аустралијских црних лабудова и њени књижевни ствараоци морали су доказивати своју аутентичност и вредност, борити се против предрасуда и уложити пуно напора да свет чује и њихову пе сму. Три су значајне одлике актуелних аустралијских књижевних стваралаца и њиховог литерарног про стора: мултикултуралност, повезаност са другим облицима како уметно сти тако и науке, и ко смополитски карактер. Аутори сицилијанског, мађарског, португалског, кине ског, пољског и надасве абориџинског порекла, који су заступљени у овој Антологији, омогућавају српском читаоцу да стекне увид у мултикултурни карактер прозног стваралаштва Аустралије. Књига води српског читаоца на путовање кроз све веће градове Аустралије, али и кроз њену јединствену унутрашњост, где ће, између осталог, присуствовати дирљивим сусретима, пратити препирку између лика и писца, читати мисли једног покојника, слушати исповест корумпираног судије, завирити у историјске архиве, спознати списатељске дилеме и бити сведоци једног атентата – све то у причама које ће га очарати као што је својевремено црни лабуд очарао Наполеонову супругу Џозефину. К. Р.

BA[TINA

Про свет но-при вред ни не по ли тич ки не дељ ник

ист за народну просвету и забаву „Родољуб“, излазио је у Сомбору 1880–1882, сваке недеље. Власник и одговорни уредник је Петар Деспотовић. У издању Књижаре Миливоја Каракашевића штампан је у Штампарији Фердинанда Битермана. Спада у ред бољих неполитичких листова. Највише се бавио школским питањима и положајем занатлија. Доносио је поуке о васпитању деце, савете земљорадницима и др. Током 1881. уредници су били и Јован Благојевић и Александар Поповић. У Библиотеци Матице српске лист постоји и обрађен је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Соларис” 1. „Хобит“ Џ. Р. Р. Толкин - „Соларис“ 2. „Проблем Спиноза“, Ирвин Јалом - „Плато“ 3. „Живети слободно“, Ник Вујичић - „Моно и Мањана“ 4. „Педесет нијанси - сива“, Е. Л. Џејмс - „Лагуна“ 5. „Седам година касније“, Гијом Мусо - „Алнари“ 6. „Велика недра и широка бедра“, Мо Јан - „Порталибрис“ 7. „Блиставо и страшно“ - други део, Беким Фехмиу-„ Самиздат Б92“ 8. „Сине, буди човек“, Веселин Шљиванчанин - „Службени гласник“ 9. „Канџе два“, Марко Видојковић - „Ренде“ 10. „Српско срце Јоханово“, Веселин Џелетовић - „Поета“ СУ ТРА У СНП

Књи га Ђор ђа Ран де ља о Би бли ји

о во сад ски „Проме теј“ издао је ових дана књигу Ђорђа Рандеља „Откриће Библије- Стари и Нови завет“ , која ће сутра бити представљена у Српском народном позоришту. Промоција почиње у подне, улаз је слободан, а сем ауто ра, о књи зи ће го во ри ти све ште ник Ми ле Имеровски, профе сор уни вер зи те та, исто ри чар Дар ко Гавриловић и издавач Зоран Колунџија. Срп ски је зик, срп ска књи жев ност и ши ро ко по ље оста лих дру штве них нау ка, можда и једи ни у Евро пи до са да ни су до би ли јед но озбиљ но и те мељ но тумаче ње Све тог пи сма Ста рог и Но вог за ве та – са та ко зва не све тов не стра не, пот се ћа чи та о це ова књи га. Јер, без об зи ра што је гото во по ло ви на на шег кон ти нен та де це ни ја ма би ла под кому ни стич ком вла шћу ко ја је сва ко ис по веда ње ве ре, да кле и све штен ство и вер ни ке сматра ла гра ђа ни ма дру гог реда и ста вља ла их мал те не ван за ко на, слич на тумаче ња Све тог пи сма, при руч ни ци и води чи кроз Би бли ју сло бод но су штам па ни и до сти за ли ве ли ке ти ра же у Пољ ској, Че хо сло вач кој, Ма ђар ској, Руму ни ји, па и у са мој со вјет ској Ру си ји. А исто тако и код нас – али највише у Словенији и Хрват ској. Истовремено, Свето писмо је и на нашим, српским високим школама предавано и изучавано у оквиру старе свет ске књижевно сти античког периода, али ти уни вер зи тет ски про фе со рипредавачи, па и најбољи зналци јудео-хришћанског наука међу њима, као да су зазирали од могућ но сти да сво ја преда ва ња

Вре ме за па пир не по кло не

ак и осве до че ни љу би те љи елек трон ских на пра ва, ме ђу ко ји ма су та бле ти и елек трон ски чи та чи књи га, у бо жић ну хар ти ју во ле да спа ку ју пра ву, ста рин ску, па пир ну књи гу. На рав но да ме ђу нај тра же ни је спа да ју тре нут ни ли те рар ни хи то ви, као што је ерот ска три ло ги ја „Пе де сет ни јан си” или па при ни ори ги на ли филм ских блок ба сте ра (Тол ки нов „Хо бит” та ко је по но во ро ђен на по ли ца ма свет ских књи жа ра), а ме ђу нај че шће ку по ва ним су и сли ков ни це и оми ље не књи ге за де цу. Ипак, књи жа ри се нај ви ше на да ју по ве ћа њу про да је до ку мен та ри стич ке ли те ра ту ре, и то с раз ло гом. На и ме, ме мо ар ска ли те ра ту ра нај ви ше се про да је упра во у ово до ба го ди не, а та чи ње ни ца пред ста вља сво је вр сни фе но мен. Ка ко су утвр ди ли мар ке тинг ис тра жи ва чи, за ду же ни за ис пи ти ва ње књи шког тр жи шта, ме мо ар ска и исто риј ска ли те -

ра т у ра обич но је обим на, лук су зно опре мље на, и као та ква пред ста вља пра ви по клон за му шкар це ста ри је од 45 го ди на, као и за по слов не парт не ре и ко ле ге ко ји су вам због не чег по себ но дра ги. Не чу ди за то што сва ко ко је и пет ми ну та из би ло ког раз ло га био у жи жи јав но сти, по же ли да об ја ви књи гу сво јих се ћа ња. Та ко, по ред истин ских ди пло мат ско-по ли тич ких би се ра, има мо и ис по ве сти со ба ра и по слу жи те ља, ку ва ра, вра та ра и да ди ља по зна тих лич но сти при зна ће те, ли те ра ту ра ко ја се не укла па са свим у пра ви ла до ку мен тар ног пи са ња, али је при лич но тра же на јер от кри ва тај не по зна тих, а мно ги су скло ни то ме да за ба да ју нос у ту ђа по сла. Ка да су у пи та њу књи шки по кло ни за жен ски пол, пи сци игра ју на си гур но: об ја вљу ју се ауто би о гра фи је слав них глу ми ца и пе ва чи ца, уз при ме се еро ти ке и

склопе и укориче у један уџбеник или бар приручник. Тог тешког, некад и опасног, али зато и дивног, очаравајућег подухвата дохватио се један од наших најугледнијих новинара, публициста и књижевника Ново сађанин Ђорђе Рандељ, свеште нич ки син и не ка да шњи

студент Теолошког факултета у Београду, наводи се у рецензији. И урадио је то једно ставно, динамично, читко и питко како само модерни новинари умеју, тако да се ова књига чита у даху. Можда је тако и треба ло писати, јер је ова књига- путовање у средиште света и тумачење Најважније Књиге Икад Исписане: - Ова књига на ше сто страница је ваљда и моје животно дело, каже Ђорђе Рандељ. -Понекад ми се учини да је и нисам сам створио, јер кроз њу стално одјекује глас мог покојног оца на часовима веронауке коју сам од детињства слушао и упијао, и из његових недељ них проповеди које су ме кадгод у живот увеле и кроз њега до данас провеле. К. Р.

O[E ] T NE

скан да ла, а за оне скло не пу ри та ни зму увек је до бар из бор ку вар. Тре нут но су у мо ди ве ган ски и без глу тен ски ку ва ри, нај ви ше за хва љу ју ћи Но ва ку Ђо ко ви ћу, ко ји је наш свет упо знао с ова квим на чи ном ис хра не. Пред став ни ци нај ве ћег лан ца књи жа ра на све ту „Барнс и Нобл” ис ти чу да је, иако је про да ја елек трон ских вер зи ја књи га у све ту одав но пре ма ши ла њи хо ве па при не вер зи је, си ту а ци ја је са свим дру га чи ја у вре ме ве ли ких пра зни ка. Без об зи ра на по год ност ку по ви не елек трон ских књи га, сва ко од нас же ли да по кло ни не што што ће трај но оста ти за успо ме ну, не што што но си од ре ђе ну те жи ну, мо же ле по да се упа ку је и још леп ше из гле да на по ли ци. И. Вујанов

kULTURA

dnevnik

petak14.decembar2012.

ДАНИ СНП-a У ЗАГРЕБУ ЗАВРШЕНИ НА НАЈБОЉИ–НАЧИН ИЗВОЂЕЊЕМ ОПЕРЕ „МИЛЕВА”

Од постепеног освајања простора до највећег гостовања (Од нашег специјалног извештача) Представа „Милева“, савремено оперско дело које је компоновала Александра Вребалов, на либрето Виде Огњеновић, а режирао га Озрен Прохић, изведена је као последња у оквиру управо завршених „Дана Српског народног позоришта у Загребу“. И ова четврта представа СНП–а у Загребу, која је, након драмске и балетске, овог пута окупила музичку публику, наишла је на врло добар пријем. Показало се и овај пут да се, захваљујући добром извођењу, може успоставити комуникација између публике и савремених дела, за које се махом сматра да су окренута ужем кругу љубитеља музике, драме или балета. Лепе аплаузе добили су наши солисти, као и целокупан оперски ансамбл, хор и чланови оркестра СНП–а, предвођени диригентом Александром Којићем, који им се придружио на сцени након извођења, као и композиторка Александра Вребалов.

Аплауз учесницима опере „Милева” на гостовању у Хрватском народном казалишту

- Баш је било дивно, уживао сам. Упознао сам овог љета на Брионима композиторку Александру Вребалов, тако да сам

очекивао да ово буде супер - рекао је познати глумац Раде Шербеџија, један од гледалаца опере „Милева“ у Загребу, који је упу-

МУЗИЧКА ОМЛАДИНА НОВОГ САДА НАЈАВЉУЈЕ ТРИ КОНЦЕРТА

Клецмер, класична музика и џез Музичка омладина Новог Сада најављује три занимљива концерта. Поводом једног од највећих јеврејских празника Хануке вечерас од 20 часова у новосадској Синагоги наступићеАнсамбл „Клецмер Салцбург“, један од ретких аустријских бендова који традиционалну јидиш музику у свим њеним аспектима „преводи“ на језик савремене музике, а заслужан је у великој

концерт и у сали сомборске општине. Информације о концерту могу се добити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/II, тел.021/452-344) радним данима од 8 до 14 часова. Концерт под називом „од Пучинија до Мориконеа“ у извођењу чувеног италијанског пијанисте Рикарда Аригинија биће одржан у Свечаној сали Градске куће сутра од 19 часова, а улаз је

Аустријски ансамбл „Клецмер Салцбург”

мери и за ренесансу клецмер музике у Аустрији. Клецмер је много више од музичког стила. Каже се да су то звуци живота који се манифестују кроз музику. Уметници Петер Аради (контрабас), Марион Елмер (вокал, гитара, перкусије), Хуберт Келерер (хармоника), Берни Ротхауер (бузуки и бубањ) и Георг Винклер (кларинет) открили су пре много година своју љубав према традиционалној јеврејској музици. Нису се задовољили само пуким извођењем оригиналних песама. Одлучили су да се посвете оживљавању клецмер музике на начин који ће је приближити савременим љубитељима музике. Реализацију концерта помогао је Аустријски културни форум.Ансамбл ће сутра приредити

ћеног и сложеног – истраживања оба стила. Рикардо Аригини је стигао до џеза после успешног бављења класичном (симфонијском и оперском) музиком, овладавши основама класичног клавира и његовим техникама и тек након што је темељно иживео то искуство, које је оставило неизбрисив траг на његов пијанистички стил. Иако је већ годинама посвећен џезу, никада није престао да следи оперу нити да слуша њему најдраже композиторе, међу којима Пучини заузима прво место. Из мелодија великог маестра Аригини извлачи почетну основу за надахнуће, које га води даље од партитура, ка изванредним импровизацијама, и на саме пучинијевске теме, које су скоро као џез стандард, да би се после полако вратио мелодији. Рикардо Аригини је дипломирао је на одсеку за клавир Конзерваторијума „Бокерини“ у тосканском граду Луки, студирао је џез на Колеџу за музику “Беркли” у Бостону, а постдипломске студије је завршио у Сијенској џез радионици. Од 2007. у Аригини посте-

Омладински оркестар „Триорца” у Синагоги Сутра у новосадској Синагоги у 20 часова наступиће Интернационални омладински оркестар „Триорца“ под диригентском палицом Николаса Данилеа. На програму ће се наћи дела Шостаковича, Бизеа и Ане Казимић, а улаз на концерт је слободан. „Триорцу“ чине музичари Државног омладинског оркестар и Државне музичке школе из Рајнланд-Пфалца (Немачка), Омладинског оркестра Норфолка из Норфолка (Енглеска) и Музичке школе “Исидор Бајић” из Новог Сада (Србија). Концерт у Синагоги представља врхунац музичког курса који су 60 чланова оркестра похађали у Новом Саду од 9. и 12. децембра, а под руководством Николаса Даниела. Концерт се реализује у сарадњи са Музичком школом „Исидор Бајић“.

слободан. Интерпретације Рикарда Аригинија специфична су по фузији класичне музике, пре свега оперске, и џеза. Ово јединствено стапање је резултат уметниковог дугогодишњег – посве-

пено изграђује сопствени стил, интензивно изучавајући и негујући спој класичне и џез музике. Програм се реализује захваљујући Италијанском институту за културу у Београду. К. Р.

Фото: Б. Лучић

тио похвале након извођења представе. Шта је за Српско народно позориште значило ово гостовање,

Напредне технологије у уметничкој пракси У Студију „М“ Радио-телевизије Војводине у Новом Саду, вечерас у 19.30 сати биће отворен тродневни Фестивал савремене видео уметности „Видеомедеја“, у продукцији истоименог Удружења за видео уметност. „Видеомедеја“ се одржава 16. пут. На фестивалу ће, у оквиру такмичарског програма, бити представљена 64 рада уметника из више од 30 земаља, док ревијални програм укључује специјалну селекцију радова домаћих аутора „Ma de in Ser bia“ и програме чланова жирија – Харалда Хунда из Аустрије, Александра Давића из Србије и Мануела Саиза из Шпаније. Такмичарски програм обухвата 49 видео радoва који конкуришу за Награду „Сфинга“, распоређена у четири тематске целине: „Me mory of Se xes“, „Mo ving Mo ve ments“, „Days of He te ro to pia“, „Ar tery Li ne“, као и 15 медијских инсталација (вишеканалне и једноканалне видео инсталације, генеративни и нет пројекти, интерактивна уметност и хибридне форме) међу којима ће жири одабрати најбољу за Награду „Бог-

Горан Радовановић, Хетеротопија

данка Познановић“. Победници ће бити проглашени у недељу, у 21 сат. Ове године, на конкурс за 16. „Видеомедеју“ стигло је преко 700 пријава од аутора из више од 50 земаља са свих континената, а програм су, као и претходних неколико година, уредили Ивана Сремчевић Матијевић и Драган Живанчевић. Избор је такав да представља је-

динствену прилику за едукацију и увид у могућности примене напредних технологија у актуелној светској уметничкој пракси. Сва три фестивалска дана програм почиње у 17 сати и траје до поноћи, а улаз је бесплатан. Програмска сатница фестивала може се преузети на интернет сајту http://videomedeja.org/. И. Бурић

ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ ДОДЕЛУ НАГРАДА „ЗЛАТНИ ГЛОБУС”

Седам номинација филму „Линколн” Епски филм о Грађанском рату „Линколн” Стивена Сплиберга предводи листу фаворита за предстојећу доделу „Златног глобуса” са седам номинација, међу њима за најбољу драму, режију, и глумце Данијел Деј-Луис, Сели Филд и Томи Ли Џоунс. На другом месту, са по пет номинација, налазе се „Арго” Бена Афлека, драма о кризи са тао-

Преводилачке награде „Милош Н. Ђурић” Председник жирија Душко Паунковић прочитао је образложење у којем се истиче да је Шишкинова проза због ауторовог варирања стилова тежак задатак за преводиоца и тражи велику уметничку вештину. Жири је истакао да је Блејкова поезија велики изазов, те је успех Белића изузетан. У његовом преводу осећају се духовност Блејка, раскошна лепота његовог стиха, живост, музика и колорит оригинала. Жири је оценио да су Декартове „Медитације„ преведене јасно, прецизно и пре свега разумљиво, захваљујући Вуковићевом темељном филозофском образовању и ваљаном познавању француског и српског језика.

рили без пријатеља из Загреба, и без снажне подршке Владе АП Војводине. Претпостављам да ће ово гостовање још одзвањати кроз Загреб – рекао је за наш лист Александар Милосављевић. О томе да ли је икако могуће да се поново догоди овакво гостовање, Александар Милосављевић спремно одговара. - Ја сам непоправљиви оптимиста и мислим да, упркос свему, можемо да покушамо да направимо ово и следеће године. У међувремену ћемо направити још неке копродукције са иностранством, можда и са загребачким театрима и то су све помаци, постепена освајања простора. Да није таквих ситних помака раније било, до овог гостовања не би ни дошло. Наравно, очекујем Загрепчане на узвратном гостовању у Новом Саду, и једва их чекам – каже управник СНП–а. Наташа Пејчић

У НОВОСАДСКОМ СТУДИЈУ „М” РТВ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ 16. „ВИДЕОМЕДЕЈА”

ПРИЗНАЊА ЗА ПРЕВОДЕ ИЗ ОБЛАСТИ ПРОЗЕ, ПОЕЗИЈЕ И ЕСЕЈИСТИКЕ

Награде „Милош Н. Ђурић„ за најбоље преводе из области прозе, поезије и есејистике уручене су у Удружењу књижевених преводилаца Србије (УКПС). За прозни превод награђена је Љубинка Милинчић за књигу „Писмовник„ руског аутора Михаила Шишкина, у издању куће „Паидеја„. У области поезије признање је припало Бојану Белићу, који је са енглеског превео збирку „Острво на месецу„ Вилијама Блејка. Ту књигу такође је објавила „Паидеја„. Најбољи превод у области хуманистике урадио је Иван Вуковић. Он је са француског превео „Метафизичке медитације„ Ренеа Декарта, а књигу је објавио Завод за уџбенике.

и пријему на који је наишло, након завршетка гостовања износи његов управник Александар Милосављевић. - Јако сам поносан и задовољан зато што смо одиграли све представе пред пуним салама и доживели овације, и потврдили да нисмо без разлога дошли. Имали смо шта да покажемо, имао је и ко да нас види и да разуме оно што приказујемо. Морамо бити свесни да је ово највећи подухват када је у питању међурегионална сарадња, и уопште међународна сарадња. Четири представе ни из једног позоришта у Србији нису отишле негде, а последњи пут су, одмах после рата, осам словеначких представа драме СНГ (Словенског народног гледалишча) из Љубљане дошле у Београд, и делимично у Нови Сад. То је, колико ја знам, највећи пројекат, и већи од овога, али тај пројекат је био у једно време, а овај је у много тежим временима, и не бисмо га оства-

Данијел Деј Луис као Линколн

цима у Ирану и „Djan go Un cha i ned” (Ђангова освета) Квентина Тарантина, прича о некадашњем робу који је постао ловац на уцењене главе. У категорији за најбољу драму су и „Li fe of Pi” (Пијев живот) Анга Лија, о дечаку насуканом на мору, и „Ze ro Dark Thirty” Кетрин Бигелоу, трилер о лову на Осаму бин Ладена. Бен Афлек, Кетрин Бигелоу, Анг Ли, Квентин Тарантино и Стивен Спилберг надметаће се у конкуренцији најбољег редитеља За најбољи мјузкил/комедију номиновани су „The Best Exo tic Ma ri gold Ho tel”, британска авантура о пензионерима на одмору; „Јадници“ адаптација романа Виктора Игоа; „Mo on ri se King dom”, прича о првој љубави; „Sal mon Fis hing in the Yemen”, романса о риболову и „Sil ver Li nings Playbo ok” о изгубљеним душама. У глумачким категоријама драме, номиновани су глумци Данијел Деј Луис („Линkолн”), Ричард Гир („Ar bi tra ge”), Џон Хокс („The se ši ons”), Хоакин Финикс („The ma ster”) и Дензел Вошингтон („The flight”), односно Џесика Честејн („Ze ro dark thirty”), Марион Коти-

јар („Rust and bo ne”), Хелен Мирен („Hitchcock”), Наоми Вотс („The im pos si ble”) и Рејчел Вајс („The de ep blue sea”). За улоге у комедији или мјузиклу номиновани су Џек Блек („Ber nie”), Бредли Купер („Sil ver li nings playbo ok”), Хју Џекмен („Јадници„), Бил Мареј („Hyde park on Hud son”) и Јуан Мегрегор („Sal mon fis hing in the Yemen”), односно Емили Блант („Sal mon fis hing in the Yemen”), Џуди Денч („The best exo tic Ma ri gold ho tel”), Џенифер Лоренс („Sil ver li nings playbo ok”), Меги Смит („The qu ar tet”) и Мерил Стрип („Ho pe springs”). У категорији анимираног филма номиновани су „Bra ve“, „Ri se of the Gu ar di ans”, „Fran ken we e nie”, „Wreck it Ralph” и „Хотел Трансилванија”. За титулу најбољег страног филма такмичиће се „Amo ur”, „A royal af fa ir”, „The in to uc ha bles”, „Kon-Ti ki” и„Rust and bo ne Награде „Златни глобус” додељује Удружење новинара акредитованих у Холивуду. Свечана додела биће одржана 13. јануара, а три дана раније сазнаћемо и ко су номиновани за „Оскар”.

svet

petak14.decembar2012.

GENERALNI SEKRETAR NATO I MOSKVA DELE MI[QEWE

UKRATKO

Ra smu sen: Re `im u Si ri ji sve bli `i ko lap su

Ir ska na kor mi lu EU BRI SEL: Lideri zemaqa ~lanica Evropske unije odr`ali su ju~e u Briselu zavr{ni godi{wi samit na kome su , izme|u ostalog, formalno usvojeni zakqu~ci prekju~era{weg ministarskog saveta. [efovi dr`ava i vlada 27 zemaqa ~lanica imali su na dnevnom redu {irok niz tema, ukqu~uju}i situaciju na Bliskom Istoku, odnose sa Rusijom i merama za suzbijawe du`ni~ke krize i stabilizaciju evra. Bi}e to ujedno i posledwi samit pod predsedni{tvom Kipra, a kormilo EU }e od 1. januara 2013. preuzeti Irska.

BRI SEL, MO SKVA: Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen kaè da je „pitawe vremena” kada }e pasti reìm u Siriji, a o toj mogu}nosti prvi put govore i Rusi. Verujem da je reìm Ba{ara al Asada u Damasku sve

Pr va `r tva la vi ne BE^: U ve}em delu Austrije progla{ena je opasnost od sne`nih lavina na planinama, a najopasnija je situacija u pokrajini Tirol, gde je odnela jedan qudski ìvot. U Serfausu je lavina zahvatila mawu grupu skija{a. Jedan êh (40) skijao se sa dva prijateqa na neobezbe|enoj stazi, kada ga je lavina zatrpala. Spasila~kim ekipama je bilo potrebno 20 minuta da ga prona|u na dubini snega od jednog metra. Nakon poku{aja reanimacije na licu mesta, êh je helikopterom preba~en u bolnicu, gde je dva sata kasnije preminuo. Samo nekoliko sati kasnije u I{glu je lavina zatrpala tri skija{a, ali su oni imali sre}e i uspeli sami da se oslobode sne`nog pokriva~a. Zbog ekstremnih zimskih uslova u Austriji se koristi rekordna koli~ina soli. Samo na teritoriji pokrajine Gorwa Austrije do danas ba~eno je 2.200 tona soli na puteve.

Mu ba ra ko va imo vi na za ple we na MA DRID: [panska policija saop{tila je da je zaplenila imovinu vrednu 28 miliona evra povezanu sa zba~enim predsednikom Egipta Hosnijem Mubarakom. U zaplewenu imovinu spadaju investicije od 18 miliona evra u tri {panske banke, zatim dva poseda u bogata{kom predgra|u Madrida i sedam u Marbeqi, a zapleweno je i pet luksuznih automobila, navodi se u saop{tewu policije. Prema saop{tewu, policijska akcija bila je odgovor na zahtev Kaira me|unarodnim vladama za blokirajem imovine 130 lica, koja imaju veze sa Mubarakom, wegovom porodicom i ~lanovima biv{e vlade. Mubarak (84) je po~etkom 2012. osu|en na do`ivotnu zatvorsku kaznu zato {to nije spre~io ubijawe 900 u~esnika protesta.

Anders Fog Rasmusen

bliì kolapsu. Mislim da je to sada samo pitawe vremena”, rekao je Rasmusen. Generalni sekretar NATO-a dodao je da Asad treba da „zapo~ne proces kojim bi udovoqio legitimnim te`wama sirijskog naroda” i osudio kori{}ewe raketa Skad protiv pobuwenika koje vidi kao „nebrigu prema narodu”. U isto vreme, dràvna televizija Sirije demantovala je da vojska koristi rakete tipa Skad. Ti navodi su potekli iz „Wujork tajmsa”, a zvani~nici Stejt departmenta nisu mogli da ih potvrde. Da Asad gubi kontrolu nad dràvom i da su pobuwenici sve bliì pobedi prvi put je javno rekao i je-

dan ruski zvani~nik - zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Mihail Bogdanov. On je dodao i da ruska vlada radi na planovima evakuacije svojih gra|ana iz Sirije, ukoliko za to bude bilo potrebe. „Moramo da se suo~imo sa ~iwenicama...reìm i vlada u Siriji gube kontrolu nad sve vi{e teritorije. Naàlost, nije iskqu~eno da u Siriji pobedi opozicija”, rekao je Bogdanov, koji je i specijalni izaslanik ruskog predsednika za Bliski istok. Dok Bogdanov nije dao nikakav nagove{taj da bi Moskva mogla da se pribliì Zapadu i odobri sankcije Asadovom reìmu, wegova izjava ~ini se da ozna~ava da je Moskva po~ela da se pozicionira prema eventualnom porazu Asada, napomiwe AP.

dnevnik

VELIKA BRITANIJA

Se vil osum wi ~en za 199 kri vi~ nih de la LON DON: Pokojni voditeq Bi-Bi-Sija Ximi Sevil osumwi~en je za 199 krivi~nih dela, ukqu~uju}i vi{e desetina slu~ajeva. Policija je navela da je takav stepen optu`bi za seksualno zlostavqawe „do sada nezabeleèn u Britaniji”, prenosi AP. U saop{tewu policije kaè se da je u toku sastavqawe izve{taja o aktivnostima Sevila na osnovu svedo~ewa `rtava, a izve{taj bi trebalo da bude objavqen po~etkom naredne godine. Do sada je on optuèn za 31 slu~aj silovawa. U okviru istrage protiv Sevila do sada je privedeno sedam osoba radi ispitivawa, me|u kojima i poznati muzi~ar Geri Gliter, podse}a AP.

Yimi Sevil

Javni servis Velike Britanije potresa veliki skandal od kada je u javnost iza{lo nekoliko `ena koje tvrde da ih je popularni voditeq de~jih emisija zlostavqao dok su kao devoj~ice u~estvovale u wegovom programu.

Pre ki nu ta eks hu ma ci ja

NEMA^KA KANCELARKA NAJAVILA PAUZU U [IREWU UNIJE

Mer kel: EU bez no vih da tu ma i od lu ka o pro {i re wu BER LIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel izjavila je ju~e da Evropska unija u ovom momentu ne}e donositi odluke o po~etku pristupnih pregovora sa zemqama kandidatima, {to su mediji protuma~ili kao weno zalagawe za pauzu u {irewu EU. Predstavqaju}i vladinu deklaraciju poslanicima Bundestaga, Merkel je kazala da }e Hrvatska najverovatnije polovinom 2013. godine postati nova ~lanica Evropske unije. „Mi, u ovom momentu ne}emo donositi odluke o po~etku pristupnih pregovora sa drugim zemqama. Za to, prema na{em mi{qewu, jo{ nije do{lo vreme’’, rekla je Merkel ne pomiwu}i

Angela Merkel

pojedina~no nijednu balkansku dr`avu. Merkel je, tako|e, rekla da u budu}e treba bri`qivo proveriti da je kandidat za pristup EU

sposoban za ispuwavawe standarda, vezanih za konkurentnost. ‘’To je neophodno’’, rekla je Merkel, navode}i da }e tako u Evropi mo}i da i daqe zaista da eg-

BA WA LU KA: Vr{ilac du`nosti glavnog tuìoca BiH Jadranka Lokmi}-Misira~a mora}e da objasni po ~ijem nalogu i zbog ~ega je prekinuta ekshumacija na Alipa{inu poqu u Sarajevu, gde su prona|eni posmrtni ostaci za koje se sumwa da pripadaju ubijenim sarajevskim Srbima, rekao je predsednik Udruèwa nestalih sarajevsko-romanijske regije Milan Mandi}. „Vr{ilac du`nosti glavnog tuìoca mora da objasni po ~ijem nalogu je prekinuta ekshumacija kada smo na{li odre|ene ostatke. Ako je nadle`ni patolog iz Sarajeva, i uz to Bo{wak, od saradnika iz Tuìla{tva Eldara Jahi}a koji je prisustvovao ekshumaciji, traìo da se ekshumacija nastavi i da se ne sme prekinuti, onda je po sredi neka prqava igra”, rekao je Mandi} za bawalu~ki “Glas Srpske”. On smatra da Tuìla{tvo preko rukovodioca Odeqewa za ratne zlo~ine Vesne Budimir nastoji da prikrije ratne zlo~ine i za{titi zlo~ince. Mandi} je posle prekida ekshumacije traìo obja{wewe od odgovornih u Tuìla{tvu. „Eldar Jahi} je rekao da na Alipa{inom poqu nema vi{e ni{ta, iako su na svaka dva do tri metra prona|eni skeletni ostaci. I mogu da tvrdim da je sve zaustavila Vesna Budimir”, rekao je Mandi}. Po wegovim re~ima, Tuìla{tvo BiH po~inilo je krivi~no delo i „sau~esnik je ratnih zlo~ina”.„Nedopustivo je da se po tre}i put nad sarajevskim Srbima ~ini ratni zlo~in. Moraju da mi objasne za{to se ne ekshumiraju srpske `rtve”, rekao je Mandi}.

zistiraju evropski standardi i vrednosti. Merkel je, u svojoj deklaraciji pred ju~era{wi samit {efova dr`ava ili Vlada EU u Briselu, povezala daqu finansijsku pomo} evropskim zemqma sa upravo kokurentskom sposobno{}u primaoca, koja treba da ja~a kroz reforme. Ona je, tako|e, istakla da pomo} mora biti ciqana i ograni~ena i ponovila da Nema~ka i daqe odbija kolektivizaciju dugova. Merkel se u deklaraciji, u kojoj su dominirale privredne teme, evro - i du`ni~ka kriza, zalagala da se privredna politika boqe i ~vr{}e koordinira i zalo`ila za borbu, pre svega, protiv nezaposlenosti mladih qudi u EU.

[TA JE SLEDE]I KORAK ZA SEVERNU KOREJU

Po sle sa te li ta, nu kle ar na pro ba SEUL, PJON GJANG: Slede}i korak za Severnu Koreju, nakon lansirawa satelita u orbitu uz pomo} rakete nosa~a, je nuklearna proba, smatraju analiti~ari. Analiti~ari naime smatraju da je Severna Koreja sada sposobna da razvije raketu koja moè da nosi nuklearne bojeve gleve i pogodi Sjediwene Dràve. Wen slede}i korak bi}e, po mi{qewu analiti~ara, nuklearna proba, tre}a koju bi izvela ova izolovana i nepredvi dqi va ze mqa ~i je ru ko vod stvo smatra da samo strahom od nuklearnog oru`ja moè da o~uva re ìm. Dru ga nu kle ar na proba iz 2009. je izvedena 25.

maja, mesec dana nakon lansirawa balisti~ke rakete. Za Severnu Koreju i wenog vo|u Kim Xong Ila, cena raketnog programa i nuklearnog oru`ja, {to je po proceni Seula iznosilo 2,8-3,2 milijardi dolara od 1998, kao i rizik dodatnih sankcija me|unarodne zajednice, jednostavno ne predstavqa deo kalkulacija. „Severna Koreja }e insistirati da su sve sankcije nepravedne i ukoliko su sankcije stro`e, verovatno}a da }e Pjongjang izvr{iti nuklearnu probu su ve}e”, ka`e za Rojters Baek Seung-\u sa Korejskog instituta za odbrambene analize. Savet bezbednosti UN }e razgovarati kako da odgovori na lansi-

rawe, za koje kaè da predstavqa kr{ewe sankcija uvedenih 2006. i 2009. kojima je, posle dve nuklearne probe, zabraweno toj osiroma{enoj zemqi da razvija raketni i nuklearni program. Me|unarodna zajednica je, me|utim, ostala s malo mogu}nosti, Peking je protiv poo{travawa sankcija, a i druge ~lanice Saveta bezbednosti veruju da mogu da odvrate Pjongjang od budu}ih nuklearnih i raketnih proba. Koliko je to realno u uslovima kada ~ak i Kina, najve}i saveznik i pomaga~ Severa, ima ograni~en uticaj na dràvu ~ija je osnovna politika „prvo vojska”, a moto „Mir leì na kraju cevi na{e pu-

{ke”. Jo{ u avgustu Severna Koreja je pokazala da joj je dobro poznato kako }e drugo lansirawe rakete ove godine, posle neuspelog aprilskog poku{aja, biti primqeno u Va{ingtonu. „Ta~no je da i satelitski nosa~ raketa i raketa sa bojevom glavom koriste sli~ne tehnologije”, navedeno je u saop{tewu ministarstva spoqnih poslova koje je prenela agencija KCNA 31. avgusta. Kraj igre za Sever je potpisivawe formalnog ugovora o miru sa Va{ingtonom, diplomatsko priznawe i zna~ajna pomo} koja bi pomogla da se oporavi uru{ena privrede.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Izve{taj ameri~ke advokatske kancelarije o procesu protiv biv{e premijerke Julije Timo{enko, odbacuje navode Timo{enkove da je proces bio politi~ki motivisan. „Ne verujemo da je Timo{enkova predstavila dovoqno konkretne dokaze o politi~koj motivisanosti po ameri~kim standardima, koji bi mogli da poni{te presudu”, navodi se u izve{taju kancelarije (SASM&F).

VLA DI MIR PU TIN „Da Rusija bude suverena i sna`na nas mora biti vi{e,” rekao je Putin u govoru koji su prenosili svi dr`avni TV kanali. ”Bez obzira na sumwi~avosti, smatram da za Rusiju norma bude porodica sa troje dece. Za to se moraju stvoriti uslovi. Da se `ene ne boje da }e im ra|awe drugog ili tre}eg deteta zaustaviti karijeru”.

MI KO LA AZA ROV Ukrajinski parlament je ponovo izabrao za premijera Mikolu Azarova ina~e, bliskog predsedniku Ukrajine Viktoru Janukovi~u. Glasawe o kandidaturi Azarova, odlo`eno je nakon o{trog verbalnog, a zatim i fizi~kog sukoba poslanika. Posle pauze, poslanici su i za predsednika parlamenta izabrali Janukovi~evog saveznika Vladimira Ribaka.

JE DAN OD NAJ BO QE PLA ]E NIH FRAN CU SKIH GLU MA CA SE SE LI

De par dje be `i iz Fran cu ske zbog po re za PA RIZ: Francuski glumac @erar Depardje koji se preselio u Belgiju, kako bi izbegao pla}awe poreza u svojoj zemqi, odlu~io je da proda vilu u Parizu, objavila je organizacija „Danijel Feo” koja se bavi trgovinom luksuznim nekretninama. Vila se nalazi u uglednom pariskom kvartu Sen@ermen-de-Pre, veoma popularnom me|u umetnicima. Kako pi{e u oglasu, re~ je o 1.800 kvadratnih metara stambenog pro@erar Depardje stora, koji obuhvata vilu „[ambon” iz 19. veka, upisaDepardje, jedan od najboqe nu me|u istorijske spomenike. pla}enih francuskih glumaca, Cena nije navedena, ali list odnedavno `ivi u Ne{inu, bel„Parizijen„ pomiwe sumu od oko gijskom mestu u blizini granice 50 miliona evra sa Francuskom.

Glum~evo imawe u Ne{inu

Ina~e, francuske vlasti planiraju da 2013. godine uvedu porez od 75 odsto za bogate, ~iji su godi{wi prihodi ve}i od milion evra.

Selidbu Depardjea u Belgiju, francuski premijer @an-Mark Ero ocenio je kao jadnu i nepatriotsku i `estoko je iskritikovao one koji se sele iz zemqe zbog poreza.

LOv

dnevnik

petak14.decembar2012.

ZIM SKA PA TRO LA PO VOJ VO \AN SKI M LO VI [TI MA PO TVR DI LA PO ZI TIV NU ULO GU LO VA CA

U atar traktorima i yipovima, divqa~ se hrani i spasava [irom Vojvodine, bez izuzetka, lovci se organizuju, iznose hranu u lovi{ta, uklawaju sneg oko hranili{ta i pomaù divqa~i da preìvi te{ke uslove. Lov na podru~ju kojim gazduje LU “Zrewanin” privremeno je obustavqen zbog vremenskih nepogoda i nepristupa~nog terena. Ali, zrewaninski lovci posledwih dana iznose hranu za divqa~. Uslovi za prihranu ove zime, kao i prethodne, veoma su oteàni, zbog niskih temepratura i snega. Zato su lovci mo-

Mi le na Ro ma ne li. - Ranije smo imali grupe lovaca iz inostranstva, ali smo nove ugovorene grupe morali da otkaèmo. Ne samo zbog snega, ve} {to je sezona lova na zeca veoma lo{a, pa ~ak i na fazana, kog smo prethodno unosili na teren – obja{wava Romaneli. Lovci u Ba~koj Palanci kaù da ovakva zima pra}ena ozbilnim snegom nije dobra ni za jednu vrstu divqa~u, pa su odlu~ili da prekinu lov fazana. Ako temperatura duè vreme padne

li{ta kojih ima oko 50. Kontrolu - da li je posao ura|en obavqaju qudi iz uprave i lovo~uvari. Ukupno ima 20 hranili{ta za nisku i isto toliko za visoku divqa~ i 20 seni{ta. Obezbe|eno je dovoqno sena i kukuruza, a ukoliko se nekim hranili{tima ne moè pri}i, do wih stiù lovo~uvari traktorima ili xipom. Divqa~ u takvim vremenskim uslovima ne moè da do|e do hrane i soli, pa izlazi na puteve. Posebno je opasno, a naj~e{}e se de{ava, da divqa~ traì so koju bacaju putari na delu obilaznice oko Ba~ke Palanke, a to je magistralni put. Divqa~ na tom delu ume da strada, ali i da na~ini {tetu vozilima i ugrozi bezbednost saobra}aja.

{ta kako bi `ivotiwama odneli hranu. Postoje}a hranili{ta je zavejao sneg, pa lovci odlaze u lovi{ta kako bi nahranili ze~eve, srne, lisice, fazane, jarebice i ostalu divqa~. Oni su prinu|eni da po velikom snegu ra{~i{}avaju postoje}a i formiraju nova hranili{ta i izgladneloj divqa~i ostavqaju ve}e koli~ine `itarica i suve deteline. Kada nai|e nevreme kakvo je zahvatilo Ba~ku minulih dana divqa~ nema ve}ih prijateqa od lovaca.

Foto: V. Jankov

Be~ejski lovci u akciji

Pre po ru ka ko ri sni ci ma lo vi {ta u vre me ele men tar nih ne po go da

Foto: J. Pap

rali ~e{}e da odnose hranu, a divqa~ nije uvek uspevala da stigne do hranilica. Nadaju se da }e divqa~ pre`iveti ove lo{e uslove i najavquju da }e nastaviti sa izno{ewem hrane sve dok sneg me okopni. - Hranu za divqa~ smo posledwih dana raznosili po atarima Mu`qe, Kni}anina i Staji}eva, odakle dobijamo raporte sa terena – rekla je za “Dnevnik” upravnica u LU “Zrewanin”

na 20 ispod nule, prekinu}e se lov i na divqe patke, jer u ovakvim uslovima divqa~ treba hraniti, a ne loviti. Krenuli su u lovi{te bez pu{aka da hrane divqa~. - Grupa broji od 20 do 25 lovaca, ima ukupno 12 grupa – ka`u palana~ki lovo~uvari. – Svaka grupa du`na je da tokom godine izgradi po tri hranili{ta, a ujedno du`ni su i da nose hranu i so do hranili{ta, odnosno so-

No vi Sad, 10. de cem bar 2012. Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo uputio je preporuku korisnicima lovi{ta u vreme elementarnih nepogoda. U preporuci se navodi da svi korisnici lovi{ta, u op{tinama u kojima je progla{eno vandredno stawe, treba da obustave sve aktivnosti koje se odnose na izlovqavawe i hvatawe divqa~i. Korisnici lovi{ta treba da poja~aju kontrolu op{teg stawa divqa~i i wenih stani{ta, obezbede mir u lovi{tu i aktivno se ukqu~e u prihrawivawe i spasavawe divqa~i. Korisnicima se preporu~uje da aktiviraju sve raspolo`ive qudske i materijalne resurse u ciqu o~uvawa brojnog stawa divqa~i. Nakon ukidawa vandrednog stawa, korisnici lovi{ta su du`ni da u hroniku lovi{ta evidentiraju sva nastala uginu}a kao posledicu elementarne nepogode. Uprkos velikim koli~inama sne`nih padavina, ~lanovi Lova~kog dru{tva „Fazan“ iz Vrbasa obi{li su ovih dana lovi-

Potvrdu toga dobili smo u LU „Be~ej”. - Vrlo je bitno znati da divqa~ daleko lak{e podnosi ni-

sku temperaturu od gladi. I dok temperaturu ne moèmo da mewamo, hranom im moèmo pomo}i da preìve polarne uslove. I to ne makar kakvom hranom. Samo prvoklasna hrana se iznosi u ovakvim uslovima. Jer, divqa~ sada nema izbora oko hrane i jede sve na {ta nai|e. Ako bi se najela kvarne hrane, ubrzo bi uginula. Nije bitno da li se hrana stavqa u hranilice koje smo tokom leta pripremili i na vreme postavili {irom lovi{ta kojim upravqamo ili na neko drugo mesto. Naj~e{}e su to remize ili bilo koje rastiwe, gde se srne prebivaju u ovako surovim prirodnim uslovima. A gde ima hrane za srne, ima i za ze~eve, fazane i ostale ptice, bilo je prvo {to nam je rekao predsednik Lova~kog udruèwa Be~ej Ta ma{ La sto vi~. Iz tog razloga lovo~uvari Mi le Me di} i Ste van Se ku li},

Foto: V. Jankov

u saradwi sa po nekoliko lovaca kamionom TAM 110 obilaze lovi{te i iznose hranu. Su{a u Sremu, po mi{qewu ~lanova svih lova~kih udruèwa sa ove teritorije, uzela je danak i odrazila se i na ovogodi{wi ulov. Naime, po re~ima lovaca, sezona je jako lo{a, a sneg dodatno oteàva situaciju. - Jeste lovna sezona, ali mi smo sada angaòvani na dohrani dovqa~i, prvenstveno zeca, fazana i jarebice. Dubok sneg je problem i zato smo se organizovali da bar dva puta sedmi~no obilazimo hranilice i dopuwavamo ih. Na|e se i po koja promrzla ìvotiwa, ali u ovom peri o du sitne ì vo ti we mawe stradaju od zime, a vi{e od grabqivaca – smatra \or |e Vu ka {i no vi} iz LU „Sremac’’ iz Rume. Eki pa no vi na ra „Dnev ni ka”

PO LE MI KE U CR NOJ GO RI, SU DA NU I IZRA E LU

MI NU LE SU BO TE U KRA GU JEV CU

Orao pao, le{inar pod istragom

Psi lutalice opet poharali fazaneriju

Prostore biv{e Jugoslavije proteklih dana ustalasala je (tragi)komi~na vest koja je stigla iz Crne gore: crni orao, veoma retka evropska ptica, kog su poq-

ski ornitolozi „opremili” oda{iqa~em kako bi mu pratili kretawe, na|en je mrtav u Golubovcima kod Podgorice. Orao je na|en u dvori{tu direktora Nacionalnog parka „Skadarsko jezero” Go ra na [ka -

ta ri }a, gde ga je, kako je preneto, doneo jedan lovac, koji je rekao da je prona{ao rawenog orla. Rendgenski snimak je pokazao prisustvo sa~me u telu ptice, a

[katari} je transmiter za pra}ewe predao policiji zbog sumwe da je re~ o {pijuna`i! Crnogorski ornitolog Mi ha i lo Jo vi }e vi} je podneo krivi~nu prijavu protiv nepoznate osobe koja je ranila orla, ali je za-

merio i [katari}u {to povre|enu pticu nije odneo na veterinarski pregled. Prema re~ima pomenutog ornitologa, u svetu postoji samo osam parova crnog orla koji se smatra kriti~no ugroènom vrstom, zbog ~ega je za{ti}en Direktivom Evropske unije o pticama. Na drugoj strani planete, kako je preneto u prekju~era{wem broju na{eg lista, retke ptice ponovo su se na{le pod sumwom za {pijunaù. Naime, na decenijama napetom Bliskom istoku, neki zvani~nici Sudana su nedavno optuìli Izraelce da ih {pijuniraju tako {to su le{inarima ugradili elektronske ure|aje poput GPS sistema i opreme za solarnu energiju za satelitski prenos slike. Le{inari, ina~e, tokom dana mogu da prelete i do 600 kilometara. U Izraelu odbacuju optu`be, tvrde}i da je oko 100 le{inara opremqeno navedenim ure|ajima jo{ u oktobru, kako bi posluìli za prirodwa~ka istraìvawa: da se utvrdi koliko dugo i na kojoj visini lete, ali da ta oprema nema mogu}nost da {aqe sigurnosne fotografije. (Be ta, Sr bi ja lov)

SU TRA PRO SLA VA 90 GO DI NA LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

Od dva Jovana do dana{wih dana Sve~ana sednica povodom 90 godina postojawa Lova~kog saveza Vojvodine, bi}e uprili~ena sutra od 12 sati u Kongresnom centru „Master” Novosadskog sajma. Podse}awa radi, na inicijativu Jovana - Joce Divilda, apotekara i upraviteqa lova u Ka}u, i Jovana Laki}a, zamenika gradskog na~elnika i predsednika novosadskog Lova~kog dru{tva, na-

kon dugih priprema, 10. decembra 1922. godine u Novom Sadu, u hotelu „Kraqica Marija”, osnovan je Savez lova~kih dru{tava za Vojvodinu. Kongresu su prisustvovali predstavnici lova~kih dru{tava iz Ba~ke, Banata, Barawe i Srema. Za prvog predsednika izabran je Jovan Laki}, a Joca Divild za prvog sekretara. D. Kn.

Iza krvavog pira pasa lutalica koji su minule subote upali u kragujeva~ku fazaneriju, ostalo je preko 500 udavqenih ptica, javila je RTV Kragujevac. Naàlost, narednih dana taj broj se svakodnevno uve}avao, jer je nekoliko desetina fazana ugiwavalo zbog zadobijenih rana i stresa koji su doìveli nakon upada kerova lutalica. [teta je procewena na preko 6.000 evra, a da zlo bude ve}e, u martu pro{le godine u istoj fazaneriji se tako|e dogodio upad lutaju}ih pasa, kada je ~opor od sedam kerova progrizao ìcu i podavio oko 500 fazana, prakti~no isto kao i sada.

Pse}i pirovi ovog tipa u posledwih nekoliko godina i u Vojvodini. Naime, 9. januara 2010. godine u Rakovcu u blizini Novog Sada, nekoliko pasa je uspelo da prodre u fazaneriju rakova~kih lovaca i za kratko vreme je stradalo 155 fazana, a u `ivotu je ostalo svega sedam ptica. Iste godine, 28. decembra kraj Veternika kerovi su presko~ili `i~anu ogradu i smrtno su izujedali 10 koza i jedno jare, a 2. marta 2011. ~opor pasa lutalica je na sala{u kraj Ba~a, na mawe od kilometra

od prvih ku}a, zaklao 40 ovaca, a kada je doma}in nai{ao, kerovi su nasrnuli i na wega, podse}aju}i po ko zna koji put na ogromni problem pasa lutalica koji godinama niko ne re{ava. D. Kn.

petak14.decembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak14.decembar2012.

Posledwi pozdrav dragom

Gezi Kum Sare.

65943

Dragi

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Tomislave Molnar Gezi qubav koju si nam pru`ao ~uva}emo od zaborava. Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em od porodica: Bivolarevi} i \uri}. Tvoji: Cica, Bata i Sa{a Bori}.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{ kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

65946

dr Tomislavu Baqozovi}u

65938

Posledwi pozdrav

od kom{ija Ul. Dragi{e Bra{ovana 14 - b.

IZDAJEM na du`e, zaposlenoj `eni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520-271 posle 22 ~asa, ili 063/69-0989. 65882

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65643

65941

Posledwi pozdrav dragom

dr Tomislavu Baqozovi}u od porodice Vukojev.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

SPLAVU - ~ardi potreban kuvar i pomo}na radnica u kuhiwi. Telefon 063/509167. 65792

PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/6172219, 063/77-19-142. 65780

Gekiju

65940

Posledwi pozdrav

Gocki, Guki, Stoja, Tucko, Sarajka, Solej, Du~ak, Mi}ko, Sima, Gale, Rista, Sava, Zoka, Cupa, Bora, Dra`a, Deki, Slavka, Nata{a i Cica.

Milanki Majstorovi} od Miroslavovih prijateqa i saradnika iz Pobeda Auto DOO.

444-P

65942

^iTUQe l POMeni

petak14.decembar2012.

dnevnik

IN MEMORIAM

GODI[WI POMEN

Sa tugom vas obave{tavamo da je na{ voqeni otac i brat

Du{anka Obradovi}

@eqko Dragosavac 10. 12. 1948 - 15. 12. 2011.

ro|. Koprivica 1950 - 2002. 14. 12. 2002 - 14. 12. 2012.

U subotu, 15. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima obele`avamo godi{wicu od smrti na{eg @eqka.

Godine prolaze, a se}awe na tebe ne bledi. Tvoji: Milan, Sini{a, Sne`ana i Svetlana sa porodicom.

S qubavqu, porodica. 65923

65841

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Posledwi i bratu

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom profesoru

sestri}u

Molnar Geza

na{em

preminuo u 52. godini. Radoslavu Radi{i}u Ispra}aj }e se obaviti u subotu, 15. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

dr Tomislavu Baqozovi}u

od: tetke Zorke i bra}e Sini{e i Bore.

O`alo{}eni: sin Filip i brat Imre sa porodicom.

Moma sa porodicom, Nada i Bata.

\uri Rajkovi}u kolegi i prijatequ.

dugogodi{wem

Direktor, kolektiv Muzi~ke {kole â&#x20AC;&#x17E;Isidor Baji}â&#x20AC;? i wegov klavirski odsek.

65929 65935

65913

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ voqeni suprug, otac i deda

443/P

Posledwi pozdrav dragoj

Oti{la je u ve~nost na{a voqena supruga, majka i baka

Milanki Majstorovi} Ratku Vojvodi}u

65909

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

preminuo u 69. godini. Sahrana je danas, 14. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Temerinu. O`alo{}eni: supruga Milica, sinovi Miodrag, Predrag i Neboj{a, unuci Milica, Qiqana, @eqana, Milana, Predrag, Ratko, Nedeqko i Strahiwa i snaje Biqana, Danijela i Qiqana. 65907

Ratku Vojvodi}u

Posledwi pozdrav

Kom{ije: Urbanek, Stanivuk, Blagojevi}, Petkovi}, Milo{evi}, Raki~evi} i Stojak.

Surova sudbina otrgnu te iz na{eg zagrqaja, ali nikada ne}e iz na{ih srca i pam}ewa. Vole Te zauvek: suprug Nikola, sin Miroslav, k}i Miroslava, unuci Nikolina, Jovana, Milan i Nikola, zet Ranko i snaha Mirjana.

Tomislavu Baqozovi}u Olga i Gordana Radinovi}.

Sahrana je 14. 12. 2012. godine, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu, u 15 ~asova.

65924

65926

65931

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragom

dr Tomislav Baqozovi} 1931 - 2012.

Gezi

O`alo{}eni: sin Predrag, snaja Biqana i unuke Milica, Qiqana i @eqana.

Predivne godine koje smo proveli sa tobom i bezgrani~na qubav koja nas je spajala olak{a}e nam daqi `ivot bez tebe. Ispra}aj je danas, 14. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: supruga Dana, }erka Lola, zet Svetozar i unuke Nata{a i Tawa.

Wegovi drugovi i kolege: Nixa, Vesko, Cager, Sloba, Sremac, Svetozar, Paja i Slavenko.

65910

65921

65925

Posledwi pozdrav tati, svekru i dedi

na{em

Milanka Majstorovi}

Tek {to smo upoznali tvoju dobrotu, a Ti ode. Ne}emo Te zaboraviti.

Ratko Vojvodi} O`alo{}eni: sin Neboj{a, snaja Danijela i unuci Milana i Predrag.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Molnar Gezi

Posledwi pozdrav dragom

Porodica Poji}.

65930

Posledwi pozdrav dragom i plemenitom kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

Vesni Vukovi}

Ratku Vojvodi}u

od: majke, Jeje, Rade i Qubomira.

ro|. Plav{i} 1961 - 2012.

Gezi

Ispra}aj je danas, 14. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Qiqana i unuci Ratko, Nedeqko i Strahiwa.

65911

Vesna Vukovi} dr Tomislavu Baqozovi}u od Nata{e.

O`alo{}eni: otac @arko, sin Du{an, sestra Milkica sa porodicom, kumovi Maja i Vlada. 65918

65917

65920

od: Kike i Tomislava Gligi} i Svetlane i Dragana Vujovi}.

65928

^iTUQe l POMeni

dnevnik

MOM NEPREBOLU

POMEN

petak14.decembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo odr`ati godi{wi pomen na{em dragom

Vladimiru Be~i}u

Qubi{a Vu~eti}

14. 12. 2007 - 14. 12. 2012.

14. 12. 2001 - 14. 12. 2012. Qubi{a sine i tata, vreme prolazi, a tebe nema. Te{ko je bez tebe, ali idemo tvojim putem. Tuga za tobom ostaje. Tvoji: }erke Jelena i Jovana, supruga Qiqa i otac Zoran.

Pet godina je pro{lo. U svakoj ti{ini se ~uje{, u svakoj suzi se vidi{, u svakom otkucaju srca boli{. Praznina u mom srcu zauvek }e se zvati Tvojim imenom. Tvoja Nena.

65803

Vladimir Be~i} 14. 12. 2007 - 14. 12. 2012.

Stojanu Grma{u

Posle pet godina boli kao i prvog dana.

65805

Pro{lo je 40 najtu`nijih i najbolnijih dana od kada nisi sa nama.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 15. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu.

POMEN

14. 12. 2005 - 14. 12. 2012.

Mama Nata{a, brat Miroslav, sestra Jelena, deda Mile, ujak Sr|an, prababa Stojanka i baba Nena.

Tvoji najmiliji.

65888

65806

Ivan Hering 21. 7. 1949 - 5. 11. 2012.

Jelena Deli}

Znamo da najsjajnija zvezda na nebu to si ti i da }e{ nam i daqe osvetqavati na{ `ivotni put, paze}i na nas od gore. Zauvek u na{im srcima osta}e{ na{ najboqi Ivanu{ka. Tvoji: supruga, sin, }erka, snaja i unuka.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana otkako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Suprug Stevan, sinovi Milan i Vladimir, snaje Jovana i Dragana, unuka Jelena Deli}.

65852 65872

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Jovica \uki} 1961 - 2012.

Slavka Jojki}

Milevi Xida obele`i}emo u petak, 14. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Te{ko je pomiriti se sa bolnom istinom da te vi{e nema. Ostala je samo tuga i velika praznina u na{im srcima. Tvoja deca: Mladen, Du{an i Sofija sa porodicama.

Postoje osobe i trenuci, koji ostavqaju neizbrisiv trag u na{im `ivotima. Ve~no se pamte i ne mo`e ih izbrisati vreme. Nedostaje{ nam.

^etrdeset te{kih dana i tu`nih, najtu`nijih no}i, dele nas od tebe. Ne postoje re~i kojima bi opisali koliko nam nedostaje{. Vreme prolazi a qubav i ponos {to smo te imali, zauvek u nama ostaju. Supruga Qiqana, sin Stefan, }erke Teodora i Tijana.

Sestre: Qubica, Draga, Olga i brat Drago.

65850

65894 65851

JEDNOGODI[WI POMEN An|ele, duga je godina bez tebe!

Posledwi pozdrav na{em

Sa qubavqu i bolom opra{tamo se od na{eg oca, supruga, brata i dede

Veqko Macut Ni devet dugih godina ne mogu da izbri{u tvoj trag. I daqe si svuda oko nas.

An|elka [ijan

Bakiju

Tvoji najdra`i: supruga Deja, }erka Sawa i sinovi Bogoqub i Milo{ sa porodicama.

16. 12. 2011 - 16. 12. 2012. Bane, Jeca, Joca i Ika.

U subotu, 15. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, obele`avamo pomen na Petrovaradinskom grobqu. Porodica [ijan.

65895

65900

65898

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka, ta{ta i baka

POMEN Pro{la je trinaesta godina, evo i ~etrnaesta godina prolazi, a tuga, bol i se}awe na tebe nikada.

Lazara Bjelice 1938 - 2012. Sahrawen je 13. 12. 2012. godine po svojoj `eqi u krugu porodice.

Gordana Powavi} 1942 - 2012. Sahrana je danas, 14. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Suprug Milomir, }erke Vesna i Verica, zetovi Qubomir i Dragan, unuci Bane, Jelena, Jovana i Ivana. 65897

Wegovi najmiliji: sin Slobodan sa porodicom, }erka Tatjana, supruga Duda, brat Branislav, sestre Bosiqka, Du{anka i Danica sa porodicama i baka Zora.

Jovan Miqu{ dipl. pravnik 1998 - 2012. Tvoja neute{na supruga Beba.

65874 65902

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.55 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.35 01.00 02.15

06.30 06.55 08.35 09.45 10.10 10.40 11.00 13.10 14.35 15.10 16.40 17.10 17.45 18.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Тајна светских архива Вести Палета Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех (мађ) Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Џонатан Крик Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Све странци Међународни фестивал акустичарске музике Пословни успех,емисија (мађ).са титл.на српском

Филм прати живот грчког хероја Херкула који, након што убије своја три сина, покушава да окаје грехе, упуштајући се у надчовечанске изазове. Улоге: Пол Телфер, Тимоти Далтон, Ричард Андертон, Емили Ендрус, Лили Собијески Режија: Роџер Јанг (РТВ 2, 13.10)

Пол Телфер

20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели. Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00)

06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Кухињица – мађ. Миљеница Петказање Свјетионик (хрв) Портрет Катарине МелегМелих, док. филм слов. титл на српском Здраво живо 10. седница Скупштине АП Војводине, пренос Херкулес, филм 2.део Фолдер култура Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов)

Херкулес

18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30

tv program

petak14.decembar2012.

ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости (слов) Добро вече, Војводино (слов) Историја расизма Биографије Палета ТВ Продаја

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.10 Лична грешка 11.35 Дивља планета 12.05 Зодијак 13.05 Опчињени 14.05 Витраж 14.30 Вреле гуме 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Аргументи 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Зодијак 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

09.30 Турски куп: Фенербахче Гозтепе 11.15 Премијер лига магазин 12.00 Евролига 13.50 Руска лига 15.30 НБА акција 16.00 Копа Италија: Милан - Ређина 18.10 На данашњи дан 18.30 Евролига 20.30 Најава шпанске лиге 21.15 Португалска лига: Сетубал – Порто 23.15 Преглед руске лиге 00.15 Евролига

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 10.05 10.10 10.40 11.03 11.05 11.34 12.00 12.15 12.30 13.15 13.20 14.48 15.15 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 23.16 23.19 00.05 00.20 00.29 01.13 02.45 03.00 03.39 03.53 04.26

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести И то се зове срећа Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Градске птице Како се то ради Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Евронет Обавезана тајном, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Повратак мумије, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Овде је море, филм И то се зове срећа Вести(04.00, 05.00) Гастрономад Око Разгледница

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Вече са Иваном Ивановићем Наташа Нинковић, Марко Живић и дебитанткиња Миљана Гавриловић причаће са Иваном Ивановићем о искуству са снимања серије „Фолк”, и колико је верно пренела лице и наличје српске естраде. У другом делу емисије гостује „Прљаво казалиште”, бенд који ускоро држи концерт у Београду. (Прва, 21.15)

Миљана Гавриловић

dnevnik

07.25 08.25 08.45 09.15 09.30 10.35

Дворци Војводине: Богданов салаш Богдан Дунђерски, велепоседник старобечејски и србобрански, како је сам себе називао, изградио је у близини Бечеја, на старом иђошком путу, дворац који се данас зове Фантаст. Гости: др Весна Димитријевић, историчар, др Душан Николић, секретар Матице српске, Маја Деканић, туризмолог, др Бранка Кулић, историчар уметности... (РТС 2, 19.57) 06.02 06.47 07.08 07.13 07.24 07.47 07.59 08.06 08.14 08.41 09.00 09.18 09.46 10.28 10.57 11.28 12.28 13.05 14.04 14.31 14.50 15.08 15.36 15.58 16.11 16.38 17.40 18.30 18.58 19.25 19.37 19.43 19.52 19.57 20.28 21.00 21.51 22.23 23.14 23.58 00.20 01.03 02.00 02.22 03.22 03.49

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Зујалица Књижевна школица Арс практика Приче о Фројду Београд вечити град Мој љубимац Место за нас Бардови театра: Миодраг Радовановић 44. БЕМУС Трезор Зујалица Књижевна школица Арс практика Приче о Фројду Антисемитизам Верски календар Градске птице Праг села Србије Нирнбершки противнапад Градске приче Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Мој лични печат Дворци Војводине Лов и риболов Нирнбершки противнапад Контекст Видик Арт зона И ја имам таленат Време је на мојој страни Трезор Антисемитизам Праг села Србије Градске птице Контекст

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 02.30 03.30 05.45

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Приче које пише живот Папарацо лов Филм: Моћно срце Филм: Смрвљени

11.30 13.45 14.45 15.00 16.40 17.00 18.00 19.10 20.05 21.00 23.50 00.10

Док. серија: Гладијатори Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Док. серија: Данијел и наше мачке Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Топ шоп Никита Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Непобедиви: Банзуке Никита Филм: Четири венчања и сахрана Спортски преглед Док. серија: Анатомија секса

Нада Блам

Свемирци су криви за све

Енди Мекдауел

Четири венчања и сахрана Чарлс је нежења, али често одлази на венчања својих бивших и садашњих пријатеља који су се почели да се жене у великом броју. Иако га то не брине превише, Чарлс се с времена на време упита хоће ли се он сам икада оженити... Улоге: Хју Грант, Енди Мекдауел, Кристин Скот Томас Режија: Мајк Њуел (Б92, 21.00)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови У рингу Филм: Паклена вожња Сити новости Филм: Нема земље за старце Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Хавторн Сити новости Опасна игра Филм: После смрти Филм: Чин храбрости Опасна игра Тријумф љубави Сити новости Филм: Базен

Предизборна кампања у провинцијском градићу је у пуном јеку. Појављују се кандидати за посланике из разних странака и сви обећавају бирачима „мед и млеко”. За ред и мир су задужени двојица нераздвојних милиционара. Улоге: Велимир Бата Живојиновић, Боро Стјепановић, Никола Симић, Нада Блам, Љиљана Шљапић Режија: Зоран Чалић (Хепи, 16.15) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Вести Свемирци су криви за све, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak14.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 17.45 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Видовњак 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Ерика 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Битка за Лос Анђелес 19.20 Монк 20.20 Филм: Лажов, лажов 22.20 Плаве крви 23.20 Хаваји 5-0 01.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

Френ ки Торн

Окорели полицајац 07.00 Тајм тим година X 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Повратак коренима. лекције из Каменог доба 11.00 Келтско наслеђе 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Дневник скулптура 15.00 Древни светови 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Упознајте Римљане 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Ловци на митове 20.00 Лондонска болница 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 00.00 Тајм тим година X

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мун зи Срећ ни клин ци Филм: Ка пе тан Кид Филм: Пол тер геј Филм: Мо ја го ди на без сек са Филм: Сне жни ко лач Филм: Фрик Шоу Филм: Тај фун Ерот ски филм Ерот ски филм

Пол тер геј Дво је мла дих, Ема и Марк, усе ља ва ју се у ку ћу ко ја је де це ни ја ма би ла на пу ште на. Ни су ни са ња ли да је 1979. го ди не, баш ис под те ку ће био геј дис ко клуб, ко ји је из го рео у по жа ру. Пет те ла ни ка да ни је про на ђе но... Уло ге: Кло вис Кор ни лак, Џу ли Де пар дје, Ла јо нел Абе лан ски Ре жи ја: Ерик Ла вејн (Си не ма ни ја, 13.15)

Џу ли Де пар дје

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Тело је доказ Џордан Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин. Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Секс и град Увод у анатомију Пројекат „Модна писта„,”Реалитy„,”2006” Паранормална искуства познатих лицности Шапат духова Секс и град

Кад стиг не на по при ште кр ва во га ганг стер ског об ра чу на, гру би њу јор шки по ли циј ски по руч ник пред очи ма сво јих ко ле га без у спе шно по ку ша с ме ста зло чи на да укра де ке си цу ко ка и на. Али то је тек је дан од мно гих гре хо ва ко ји ле же на ду ши по руч ни к у скло ном на сил ним ис па ди ма. Слу чај си ло ва ња ча сне се стре ду бо ко ће га уз др ма ти... Уло ге: Хар ви Кеј тел, Вик тор Ар го, Пол Кал де рон, Френ ки Торн, Ле о нард Л. То мас Ре жи ја: Абел Фе ра ра (ХРТ 1, 23.25) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Монти Дон‘с Италиан Гарденс, док. серија 11.20 Кључ у руке 11.42 Фотографија у Хрватској 12.00 Дневник 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.35 Научна петица 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 Иза екрана 18.55 Мањински Мозаик 19.30 Дневник 20.10 Певај моју песму 21.40 Царство порока 22.45 Дневник 23.25 Окорели полицајац, филм 01.05 Олдбој, филм 02.57 Заљубљен у девојку из суседства,

07.55 Телетабис 08.20 Живот с Дереком 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 12.10 Вал Гардена: Светски скијашки куп - супер Г, пренос 13.30 Заљубљен у девојку из комшилука, филм 15.10 Школски сат 16.00 Регионални дневник 16.29 Жупанијска панорама 16.40 Директ 17.10 Брилијантин 17.55 Истанбул: Пливање, СП у кратким базенима, пренос 20.05 Монументални изазови, док. серија 20.55 Књига или живот 21.20 Опера бокс 21.50 Анђелко Крпан, Симфонијски оркестар ХРТ-а 23.00 Убиства у Мидсамеру 00.35 ЦСИ Мајами 01.17 Којак

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.50 00.00 01.10 02.10

Откуцаји срца Плави слон Орлови правде Ламбада Издани Потпуни доживљај Врсте Острво гусара Моја црна фантазија Очарана Велика дупета # 5

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 18.00 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Изгубљено благо Атлантиде Убиство пута седам Екстремно крупан план На златном језеру Опсада Алкатраза Окршај холивудских звезда Водени свет Дивља река Окршај холивудских звезда Истеровачи духова 2 Окршај холивудских звезда Орлови правде Састанак наслепо Зојин тајни живот

07.50 Југио 08.20 Бен 10 08.50 Исплати се - ТВ аукција 09.10 Флешпојнт 11.25 Ексклузив таблоид 11.45 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Жикина династија, филм 21.50 Будва на пјени од мора 23.00 Данас умиреш, филм 00.45 12 дана терора, филм

12 да на те ро ра Го ди на 1916. пам ти се по ре корд ним вру ћи на ма и по ра зним епи де ми ја ма ко је су ха ра ле. Ме ђу тим, они ко ји су се слу чај но на шли на пла жа ма Њу Џер си ја би ли су из ло же ни још ве ћој опа сно сти мор ском псу ко ји је раз вио спо соб ност да на да ле ко на њу ши чо ве ка и по том га рас ко ма да... Уло ге: Ко лин Игес фи елд, Марк Дек стер, Џе на Ха ри сон, Џон Рис-Деј вис Ре жи ја: Џек Шол дер (РТЛ, 00.45)

Џе на Ха ри сон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Највиша кула у Европи Желели сте да знате Пиштољ и људи који су га изумели 23.00 Желели сте да знате 00.00 Антитероризам – Вашингтон ДЦ

09.00 10.30 10.45 13.30 14.00 15.30 16.00 21.00 23.00 00.00 01.15

Пливање Зимски спортови Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Билијар Бокс Билијар Пливање Сви спортови

Ба шти ње ње иди о та и ха ла ва ца

а по чет ку де ве де се тих ре тро-мо да ше зде се - обич них кри ми на ла ца. Хејт Еш бу ри је, све до на тих при вре ме но се ути ша ла по што се та де це - стан ка хи пи-по кре та на фе сти ва лу Трипс, у ја ну а ру ни ја на шла на уда ру де сни чар ске по ли тич ке 1966. го ди не, би ло ти хо бо ем ско уто чи ште, а по сле кул ту ре ко ја је тра жи ла крив ца за дру штве но-еко - то га тра ја ло је је два две го ди не пре не го што се де ном ски ха ос ко ји је ство ри ла осам де се тих. По њи ма, ге не ри са ло у ме там фе та мин ско-хе ро ин ски ге то. Тек ре во лу ци ја ше зде се тих је и пре ви ше ус пе ла: по ве ћа - не ко ли ко хи пи-ко му на до жи ве ло је и се дам де се те не сто пе раз бој ни штва, си ло ва ња, пљач ки, зло у по - го ди не, а да у ме ђу вре ме ну ни су по ста ле култ би ло тре бе дро ге, раз во да и по ба ча ја би ле су по сле ди ца ко је вр сте. То ком су ко ба из ме ђу 1968. и 1970. го ди по пу стљи вог дру штва, на вод но под сти ца ног од ле ви чар ских пре врат ни ка ше зде се тих. У Аме ри ци су мла ди кон зер ва тив ци ге не ра ци ју сво јих ро ди те ља, беј би-бу ме ре ро ђе не кра јем че тр де се тих, оп ту жи ва ли за ства ра ње кул ту ре де ве де се тих ко ја је жр тва за ви сна од ре дов не до зе на си ља, треш-кон зу ме ри зма и по лу пи сме не по ли тич ке ко рект но сти. Ше зде се те и ан ти ин сти ту ци о на ли зам су, ка ко су они твр ди ли, уни шти ли обра зов ни си стем зе мље и опу сто ши ли фон до ве по треб не за дру штве ну си гур ност, оста вив ши на ци о нал ни де фи цит ко ји ће да на шњи мла ди от пла ћи ва ти чи та вог жи во та (ако уоп ште на ђу по сао). Што се ти че сек су ал не ре во лу ци је ше зде се тих, је ди но што је по сти гла је сте по пла ва пор но гра фи је и пот кла са мла дих љу ди с ви со ком сто пом раз во да, ни ском сто пом ле ги тим но сти, ко је је те шко укљу чи ти у дру штво и за по сли ти. По тим кри ти ча ри ма, кри ви ца за све што је ло ше у са вре ме ној Аме ри ци ле жи у нео д го вор ним, де кин ти ра ним хе до ни сти ма ко ји су „осло бо ди ли” фе сти вал Вуд сток, уме сто да сер вил но сто је у ре ду за кар те. За гри зав ши ма мац, бу ме ри су по кре ну ли Ал тер на тив на еко но ми ја као „бе ли ли сти ћи”: За па кон тра на пад, твр де ћи да, на про тив, нај ве ћи део кри ви це за гра ђан ски слом у Бри та ни ји и Аме - не, број „фри ко ва” ко ји су на мер но про во ци ра ли по ри ци осам де се тих сно си дру штве но по губ на „по ре - ли ци ју јед нак је бро ју оних ко је су бес по треб но пре зо фо би ја” де сни це. Ре ган, ка ко су ис та кли, мо жда би ја ли ин тер вент не по ли циј ске „сви ње”. Зна тан део ни је имао исто ми шље ње као Та че ро ва ко ја је из ја - ре то ри ке кон тра кул ту ре, по го то во ње на не у вер љи ва ви ла: „Дру штво не по сто ји”. Ме ђу тим, ње го ва мо не - иде ја о дру штву ко је де ли све и не тра жи но вац тар на по ли ти ка го во ри ла је исто то, са мо фи скал ним (анар хи зам пост не ма шти не), био је адо ле сцент ска је зи ком. Што се ти че Вуд сто ка, то је био – за ка пи - бе сми сли ца. Мно ги од во ђа кон тра кул ту ре би ли су та ли стич ке нор ме – не сум њи во крах, али не ти пи чан или со ци о па те за љу бље не у не ред ра ди соп стве не за кон тра кул ту ру За пад не оба ле, ко ја је, кра јем ше - ко ри сти или са мо са жа ље ва ју ћи опор ту ни сти на пу зде се тих и по чет ком се дам де се тих, то ли ко успе шно ту ка ка ри је ра ма на Волстри ту или Ме ди сон аве ни упра вља ла соп стве ном штам пом, про да јом и мре жа - ји. Ипак, упр кос све му, осе ћај би ва ња на гра ни ци ма ди стри бу ци је да је де сни чар ски ли бер та ри ја нац пре ла ска у дру га чи је дру штво био је свеж и ши ро ко Френк За па осе ћао по тре бу да хи пи јев ске пред у зет - до жи вљен. Ста во ви на ста ли у тој сна жној ат мос фе ни ке под се ти на то да ал тер на тив на еко но ми ја не би ри би ли су трај ни и на го ве шта ва ли не што бо ље, ма ути ца ла на струк тур ну про ко ли ко вар љи во то на кра ме ну дру штва ви ше не го ју би ло, те су трај но про Мно ги од во ђа кон тра кул ту ре што би то учи нио не из ла зак би ли су или со ци о па те за љу бље не ме ни ли гле ди шта ми ли о на из бо ре. Да ле ко од ме ња на љу ди. За што? у не ред ра ди соп стве не ко ри сти, ња си сте ма из ну тра, ал тер Да би се ше зде се те раз или са мо са жа ље ва ју ћи на тив ни екс тре ми сти на рас у ме ле, мо ра ју да се раз мо по ла га њу су има ли иг но ри тре два пре о вла да ва ју ћа опор ту ни сти на пу ту са ње чи та вог глав ног то ка прин ци па. Пр ви је да оно ка ка ри је ра ма на Волстри ту дру штва. И те шко да се они што се та да де си ло ни у мо гу кри ви ти за ску пе со ци ко јем слу ча ју ни је би ло јал не про гра ме, за ко је ни су гла са ли са мо они не го хо мо ге но. Дру ги је да су ше зде се те би ле ре ак ци ја на ве ћи на дру штва. Ни ти Вуд сток (као глав ни до каз од - пе де се те. Оне мо жда је су би ле ре ла тив но ушу шка не бра не) мо же да се по сма тра из си вог, ма те ри ја ли - за ге не ра ци ју ко ја је из др жа ла Дру ги свет ски рат, стич ког окви ра де ве де се тих. Мно го то га што се де - али је ти неј џе ри ма тај пе ри од био огра ни ча ва ју ћа си ло то ком ше зде се тих би ло је по им пул су ду хов но, „коч ни ца” и осе ћа ли су да тре ба да га спон та но раз а бес плат ни фе сти ва ли би ли су из раз за јед нич ког би ју ро кен ро лом. Док је њи хов на чин био у нај бо осе ћа ја свој стве ног вре ме ну у ко јем је на стао. Уз то, љем слу ча ју флер то ва ње са сло бо дом, њи хо ви ста ве ли ке дру штве не гру пе су се по ву кле, као ди рект на ри ји бра ћа и се стре, за ко је су пе де се те би ле ко по сле ди ца ши ро ко рас про стра ње них про ме на у раз - шмар на де це ни ја хлад но ра тов ске па ра но је и на сил ми шља њу на ста лих то ком те де це ни је, пре не го што не вла сти без мо рал не ле ги тим но сти, за да ју мно го су ше зде се те из гра ди ле свој став и, ко нач но, осе ћај озбиљ ни ји иза зов ста ту су кво. У Бри та ни ји је ово за со ци јал ну прав ду. вре ме „Гнев них мла дих љу ди”, а у Аме ри ци ге не ра Са ма чи ње ни ца да де ба та још увек тра је, при зна - ци је бит ни ка. „Гнев ни мла ди љу ди”, изо ло ва ни бун ње је да ле ко се жно сти ше зде се тих го ди на. Али, иако тов ни ци про тив дру штве них и ин те лек ту ал них огра је пре ба ци ва ње кри ви це од бе стид но по хлеп не ре га - ни че ња, до шли су и про шли из ме ђу бри тан ског не у нов ско-та че ров ске ере на дру штве но и мо рал но све - спе ха у Су ец ком ка на лу и Мак ми ла но ве по бе де ка сну „Ми” ге не ра ци ју очи глед но бе сми сле но, би ло сних пе де се тих. Бит ни ци су, ипак, би ли ви ше од би јед на ко глу по пре тва ра ти се да ше зде се те ни су обич них про тив ни ка Ај зен ха у е ро ве ере: пра ви на го ба шти ни ле и соп стве ну гру пу иди о та, де ма го га и ве штај ре во лу ци о нар не бу дућ но сти. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak14.decembar2012.

dnevnik

14. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Ком плек си, кри ви ца и стра хо ви би ло ко јих вр ста са да ће не ста ти. Та ра ди кал на про ме на у ва шем жи во ту ће има ти и ве ли ки ути цај на ваш по сао, из раз ло га што сте по ста ли све сни то га ко ли ко сте се пот це њи ва ли.

BIK 20.4-20.5.

Прог но за за да на шњи дан је од лич на за вас. Бу ди те па жљи ви при ли ком из вр ше ња од ре ђе них за да та ка и не до зво ли те да им пул сив ност ути че на то да не ис ко ри сти те пре по ру че не ме ре пре до стро жно сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

По све ти те сво ју енер ги ју људ ској пси хо ло ги ји да нас. Ово је ве о ма по го дан дан да по ку ша те да пред ста ви те сво је иде је. Кон цен три ши те сво је на по ре у сме ру оних осо ба чи ја вам је по моћ по треб на. По сто ји ве ли ка ве ро ват но ћа да ће те да нас има ти ве о ма емо ти ван су срет с од ре ђе ном осо бом. Не ки жи вот ни аспек ти мо гу иза зва ти не при јат не рас пра ве ко је ће, на сву сре ћу, би ти крат ко трај не.

Тре нут на астрал на кон фи гу ра ци ја мо же се опи са ти као кри зни пе ри од, иако да шњи до га ђа ји не ће би ти не срећ ни. Ко му ни ка ци ја ће се по ка за ти као ве о ма про бле ма тич на и ком пли ко ва на за вас.

Но во от кри ве на сре ћа мо же до ћи у об ли ку осо бе ко ја ће учи ни ти да вам ср це за тре пе ри. Ипак, по ку шај те да се не за љу би те пре бр зо. Тре нут но има те на рас по ла га њу оби ље мо гућ но сти.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За ми сли те да се на ла зи те у кре а тив ној ра ди о ни ци у ко јој не од у ста је те од ко ри шће ња уоби ча је них ала та да би сте про на шли но ве на чи не да по вра ти те сво ју ин спи ра ци ју. Бу ди те кре а тив ни и ре зул та ти ће се по ка за ти. Ваш при ват ни жи вот је ве ро ват но у ра ља ма ве ли ких про ме на. Та про ме на се ве ро ват но од но си на ду бо ку тран сфор ма ци ју ко ја се од ви ја у ва шем по на ша њу, по себ но ка да је нер во за у пи та њу.

Не би би ло из не на ђе ње ако се упи ше те на ча со ве ко ји се раз ли ку ју од ва ших уоби ча је них ак тив но сти. Они ко ји ми сле да вас до бро по зна ју сва ка ко ће би ти из не на ђе ни ва шом спон та но шћу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Енер ги ја вам се по сте пе но вра ћа и по че ли сте да се осе ћа те пред у зи мљи ви је ка да је жи вот у пи та њу. Оче куј те да ће те да нас мо ра ти да ре ши те не ка пи та ња ко ја су по ве за на с ва шим кућ ним по тре ба ма.

Ако вас оста ли на го ва ра ју на ак тив но сти и рад ње ко је не ин те ре су ју ве ћи ну љу ди, укљу чу ју ћи и вас, не обра ћај те па жњу. Про на ћи ће те оно што вам тре ба ако пра ти те соп стве не пред о се ћа је и же ље. Од ре ђе ни на чи ни оба вља ња за да та ка из гле да ју ве о ма за ста ре ло и ви ше не же ли те да их ко ри сти те. Ви ше вас не за до во ља ва оба вља ње по сла по ста рим прин ци пи ма. Ва ше раз ми шља ње је ве о ма на пред но.

TRI^-TRA^

Ми ни-филм „Ха ри По тер” V REMENSKA

PROGNOZA

Ујутро мраз, током дана сунце

Vojvodina Novi Sad

У југоисточној Енглеској снима се девети део приче о дечаку чаробњаку Харију Потеру. У овом мини-филму, који ће трајати много краће од досадашњих делова серијала, биће урађен пресек целе франшизе, а према изворима блиским продукцији, глумци су пресрећни што су опет на окупу. Међутим, фанови ће филм моћи да виде само у тематским Хари Потер парковима. Прво ће бити приказан у „The Wizarding World of Harry Potter” на Флориди, а затим и у два нова тематска парка, у Калифорнији и Јапану, који ће бити отворени 2014. и 2016. године. Филмови о Харију Потеру су на биоскопским благајнама широм света зарадили око пет милијарди фунти, а Да ни јел Ред клиф, Ру перт Гринт и Ема Вот сон постали су филмске звезде.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

НО ВИ САД: Ују тру јак мраз. То ком да на сун ча ни ин тер ва ли. Уве че на о бла че ње и мо гу ћа крат ко трај на ле де на ки ша. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -10, а мак си мал на 1 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру јак мраз. То ком да на ма ло то пли је не го ју че, облач но уз сун ча не пе ри о де. Кра јем да на на о бла че ње. Ве тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по под не по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -14, а мак си мал на 3 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру јак мраз. То ком да на хлад но, али ма ло то пли је не го ју че. Облач но уз сун ча не пе ри о де. Кра јем да на на о бла че ње на се ве ру и за па ду, уз ма њу шан су за су сне жи цу то ком но ћи. Ве тар уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -20, а мак си мал на 4 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд по раст тем пе ра ту ре. У су бо ту облач но с по вре ме ном ки шом. Ду ва ће по ја чан ју жни и ју го и сточ ни ве тар. У не де љу по вре ме на ки ша. У по не де љак ве ћи ном су во. У уто рак и сре ду ма ло хлад ни је, с ки шом, су сне жи цом и сне гом.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Свим хроничним болесницима саветује се опрезност. Најизраженији ће бити реуматски болови, појачана нервоза и главобоља. Потребни су адекватно одевање, нарочито ујутаро, и додатна опрезност у саобраћају.

VIC DANA Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-5

Beч

Varшava

-5

Kijev

-8

Moskva

-10

Oslo

-6

St. Peterburg -6 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

-4

Stokholm

-2

Му јо из На мач ке ша ље Фа ти те ле грам: „Фа то, ис ко пај пу шко ми тра љез из ба ште, очи сти га и по но во за ко пај.” Кад при ми те ле грам, те ле гра фи ста оде у по ли ци ју и при ја ви. До ђе по ли ци ја, пре ко па це лу ба шту и не нaђе ни шта. Су тра дан сти же но ви те ле грам: „Фа то, ако је по ли ци ја пре ко па ла ба шту, по са ди кром пир.”

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

54 (-14)

Slankamen

208 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

125 (-15)

Zemun

293 (-10)

Bogojevo

121 (-12)

Panчevo

314 (-8)

Smederevo

476 (-10)

Baч. Palanka 144 (-8) Novi Sad

140 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

177 (0)

S. Mitrovica

339 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (3)

Beograd

248 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

198 (-10)

NERA

Hetin

70 (8)

TISA

-52 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV