Dnevnik 15.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 15. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22632 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE JOVAN KRKOBABI] ZA „DNEVNIK“ OCENIO RAZGOVORE S MMF-om USPE[NIM

DAN DR@AVNOSTI

Srbija sve bli`e Evropskoj uniji

Na prole}e slede}e godine penzionere ~ekaju lep{i dani str. 3

str. 2

ZA DRSKE KRA\E U NOVOM SADU NAJ^E[]E ODGOVORNI NARKOMANI

Malo zlata sa `enskog vrata taman za dozu

str. 14

NASLOVI

SPIRALA MALOLETNI^KOG NASIQA: BRIGA DO SLEDE]E MEDIJSKE SENZACIJE

SRBIJA – NATO

Neutralni dok je ove vlade

str. 2

Tata mirno spava dok sin drugog `ivota li{ava

Politika 2 Ko{tunica ponovo predsednik DSS-a

str. 13

KRIZA NAMU^ILA I SOCIJALNO UGRO@ENE I CRVENI KRST VOJVODINE

3 Po~elo bu|ewe regionalista

Novca nema dovoqno za sve gladne EKSKLUZIVNO

Na ustoli~ewe sti`e ruski patrijarh

Crveni krst Vojvodine na{ao se u te{koj finansijskoj situaciji jer mu je Vlada Srbije, po~ev od maja pro{le godine, 40 odsto smawila uplate po osnovu Zakona o igrama na sre}u, a opredeqeno je i znatno mawe para koje mu sleduju po Zakonu o Crvenom krstu Srbije. S obzi-

str. 13

Obla~no sa slabim snegom

Najvi{a temperatura 2 °S

rom na to da su veliki me|unarodni donatori ranije najavili da }e tokom 2009. prestati da finansiraju mnoge programe, vitalni socijalni programi, kao {to su kuhiwe Crvenog krsta, briga o starima, program psiholo{ke pomo}i, bili su ugro`eni. str. 12

Novi Sad 7 I ju~e cvokotao deo Limana POVORKA DECE PRO[ETALA CENTROM NOVOG SADA

Maskama dozivali prole}e str. 9 str. 15 – 18

SPORT

ZIMOWI] I NESTOR ODBRANILI TITULU

Ekonomija 4 Prilika za razvoj ili tajkunska {ansa 5 Te`ak teret lomi radni~ka le|a

PADAJU REKORDI NA OLIMPIJADI U VANKUVERU

TITULE ROBINSONU, PIRSU I NE[U

BABI] ZADOVOQAN VO[INIM IZDAWIMA

I MAN^ESTER SITI HO]E VIDI]A

Vojvodina 11 Jeftin hleb postao seme razdora

Dru{tvo 13 Be~ki doktor {aqe avion po Vawu

POLITIKA

ponedeqak15.februar2010.

VESTI Zahvalnost Egiptu Izme|u Srbije i Egipta ne postoji nijedno otvoreno pitawe, a odnosi dve zemqe su odnosi prijateqstva, bliskosti i saradwe, izjavio je ju~e ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} nakon sastanka s egipatskim kolegom Ahmedom Abdulom Geitom. „Zahvalio bih se Egiptu na principijelnoj podr{ci u borbi za o~uvawe Kosova, koju Srbija nikada ne}e zaboraviti“, rekao je {ef srpske diplomatije na konferenciji za novinare. Jeremi} je potvrdio i da je ju~e potpisan i ugovor o saradwi diplomatskih akademija dveju zemaqa, kao i da je bilo re~i o zajedni~kom obele`avawa 50. godi{wice od prve konferencije Pokreta nesvsrtanih koja je 1961. odr`ana u Beogradu. {efa egipatske diplomatije ju~e su primili i predsednik Srbije Boris Tadi}, kao i premijer Mirko Cvetkovi}.

Yory Vojinovi} dolazi u posetu Srbiju }e u toku ove sedmice posetiti vi{e predstavnika ameri~kog Kongresa. Po re~ima pres-ata{ea ambasade SAD Brajana Stimlera, najpre }e 17. februara u Beograd doputovati ameri~ki senatori Xorx Vojinovi} i Xin [ahin, koja je ~lan Spoqnopoliti~kog odbora Senata i predsedavaju}i Potkomiteta za Evropu. Od 18. do 21. februara u na{oj }e zemqi, pak, boraviti i ~lan Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa Erl Pomeroj.

TADI] PONOVIO DA JE REFERENDUM O ULASKU U NATO NEPOTREBAN

Ostajemo neutralni dok je ove vlade Predsednik Boris Tadi} poru~io je da do kraja mandata Vlade Srbije 2012. godine ne}e biti mewana Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije i da ne}e biti pokretano pitawe u~lawewa na{e dràve u NATO. Tadi} je na novinarima u Pan~evu, gde je prisustvovao centralnoj sve~anosti obeleàvawa Dana Vojske Srbije, rekao da su zato izli{ni svi zahtevi za odràvawe referenduma o u~lawewu Srbije u NATO. Po wegovoj oceni, ta je tema nepotrebna jer, kako je objasnio, „niko i nigde u svetu ne organizuje referendum o tome {ta se ne}e, ve} o tome {ta neko ho}e“. Predsednik je podsetio na to da

Nema izbora do 2012. Boris Tadi} je u iyjavi novinarima ocenio da novih parlamentarnih izbora ne}e biti do redovnog termina u 2012. godine, jer tako smatra ve}ina gra|ana Srbije. „Gra|ani jako dobro znaju {ta je ko radio, i zato nema ve}ine gra|ana za izbore, ve} ima ve}ine samo pripadnika opozicionih stranaka. Ovog trenutka Srbija ima va`nije zadatke od organizovawa izbora“, rekao je Tadi}, navode}i da je u ovom trenutku prioritet Srbije borba protiv organizovanog kriminala i investirawe u infrastrukturu. je Srbija ve} u „Partnerstvu za mir“ i da namerava da razvija svoje u~e{}e u tom programu NATO-a, navode}i da je strate{ki plan zemqe da u wemu ima

napredan status. „Srbija sa svim vojskama i dr`avama sveta `eli da razvija partnerske odnose i da doprinosi miru”, naveo je Tadi}, dodaju}i da je srp-

ska vojska su{tinski i dominantno usmerena ka odbrani zemqe i uspostavqawu mira u regionu i svuda u svetu gde je mir ugro`en. Ina~e, obele`avawe Dana Vojske Srbije, 15. februara, po~elo je ve`bom pripadnika Specijalne brigade u Kasarni „Rastko Nemawi}“ u Pan~evu, kojoj su prisustvovovali i ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, kao i strani vojni izaslanici akreditovani u Beogradu i komandati operativnih sastava.

VOJISLAV KO[TUNICA JU^E PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA DSS-a

Samo celoviti moèmo u Evropsku uniju Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica saop{tio je ju~e da je raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora prvi ciq DSS-a On je istovremeno optuìo vlast da je ugrozila i dovela u opasnost Srbiju „ekonomski, socijalno, politi~ki i moralno“, i poru~io da }e wegova stranka ponuditi gra|anima izborni program za preporod i obnovu zemqe. – Vreme je za izbore, vreme je da se zaustavi agonija i uni{tavawe Srbije. Vreme je da Srbija dobije novu vladu koja }e ~uti glas naroda, da narod traì posao i da ìvi od po{tenog rada. Vreme je za novu srpsku vladu koja }e zaustaviti separatizam i daqe rastakawe dràve, koja }e sa~uvati jedinstvenu i celovitu zemqu i graditi sna`nu dràvu – rekao je Ko{tunica na Desetoj izbornoj skup{tini DSS-a, na kojoj je ponovo dobio poverewe da vodi stranku. Na Skup{tini DSS-a usvojen je i izborni program „Na{ put – Na~ela nacionalne politike za budu}nost Srbije“ koji sadrì 12 na~ela za utvr|ivawe i vo|ewe dràvne i nacionalne politike,

uz Deklaraciju o ekonomskoj budu}nosti Srbije. Ko{tunica je kao prvo na~elo tog dokumanta naveo po{tovawe Ustava, a zatim o~uvawe dr`avnosti u ciqu odre|ivawa odnosa izme|u Srbije i EU. Po wegovim re~ima, osnovno pitawe, posle protivpravnog jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije, zapravo jeste stav Brisela o ulasku celovite Srbije u EU, odnosno na Srbiji je, kako je obrazlo`io, odgovor-

nost da se zalaè za dijalog s Briselom o po{tovawu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemqe. – Srbija je danas retka, ako ne i jedina dràva u svetu, koja se s me|unarodnim faktorima dogovara kako da prevari sopstveni narod. Verovatno smo jedina dràva u svetu koja tajno sklapa me|unarodne sporazume i onda ih ilegalno primewuje. Kako druga~ije nazvati me|unarodni sporazum izme|u

vlasti Srbije i Euleksa o uspostavqawu granice izme|u Srbije i Kosova? – istakao je Ko{tunica. On je ocenio da se od gra|ana krije i da su {efovi ~lanica NATO-a zvani~no podràli opredeqewe sada{we vlasti u Srbiji da zemqe postane ~lanica tog pakta. – Na nama je da u~inimo sve da se narod na slobodnom referendumu izjasni o tome da li je Srbiji mesto u NATO-u – kazao je lider DSS-a. U okviru proklamovanih na~ela izdvojena je i podr{ka Republici Srpskoj, kao strate{ki nacionalni interes Srbije. Jer, kako je obrazloìo lider DSS-a, Republika Srpska ostavqena je od zvani~nog Beograda da sama vodi bitku za opstanak, „a pojedinim potezima reìma ta se bitka dodatno oteàva“. Ina~e, na skup{tini DSS-a za potpredsednike stranke izabrani su Aleksandar Popovi}, Dragan Jo~i}, Milo{ Aligrudi}, Slobodan Samarxi}, Nenad Popovi}, Miroslav Petkovi}, Milica Radovi} i Milo{ Jovanovi}. E. D.

c m y

SRBIJA SLAVI DAN DR@AVNOSTI

Cvetkovi}: Sve smo bliè EU Evropski put Srbije vi{e suverenitet – naveo je preniko ne dovodi u pitawe, izmijer. javio je sino} premijer SrOn smatra da je Srbija pobije Mirko Cvetkovi} na litikom mira, unapre|ewa Sve~anoj akademiji povodom dobrosusedskih odnosa i saDana dràvnosti, nagla{avaradwe sa vode}im politi~ju}i da je zemqa sve bliè kim i ekonomskim silama ~lanstvu u EU, ali i da ne}e zna~ajno podigla sopstveni popustiti u odbrani svojih ugled u svetu, grade}i novi legitimnih interesa kada je sistem vrednosti i na unuu pitawu teritorijalni intra{wem i na me|unarodnom tegritet i suverenitet. planu. Okrenuti evropskoj budu}no– Politi~ke ciqeve moèsti, poru~io je Cvetkovi}, mo ostvariti samo ukoliko ~uvamo svoj suobezbedimo brverenitet, inì ekonomski tegritet i do- Srbija danas nikome razvoj – rekao stojanstvo i je Cvetkovi} i nije pretwa, ve} je gradimo zdravu, da partner i prijateq istakao jaku i stabilnu Vlada Srbije, Srbiju, po{toi u te{kim vanu u svetu. ekonomskim uslovima, nasto– Srbija danas nikome nije ji da oporavi privredu. pretwa, ve} je partner i priReformama pravosu|a i jateq, stub regionalne staunapre|ewem bezbednosnih bilnosti koji svoje interese slu`bi, ocenio je Cvetkobrani iskqu~ivo mirnim puvi}, Srbija je stvorila intem. Gradimo Srbiju u kojoj stitucionalne uslove za borvi{e nikada ne}e biti podebu protiv kriminala i kola ni po veri, ni po naciorupcije. nalnosti – rekao je Cvetko– Niti ima boqe budu}novi}. sti, niti evropske Srbije, Premijer je podsetio na to bez stalne i beskompromisne da je za Dan dràvnosti Srborbe protiv ovog zla koje bije odre|en je istorijski nagriza tkivo ~itavog drutrenutak kada je Srbija iza{tva. Prekinuli smo veze izbrala slobodu, umesto ropme|u kriminala i pravosu|a, stva, i postavila temeqe mosnagu dràve usmerili smo derne dràve koja se stvaraprema organizovanom krimila i stvara po uzoru na istinnalu koji }emo iskoreniti i ske evropske vrednosti. Cito je jedan od kqu~nih uslova qeve Srbije i danas, naglaboqe budu}nosti – rekao je sio je, odre|uje potreba da Cvetkovi}, preciziraju}i da uredimo sopstvenu dràvu, niko ko je po~inio krivi~no ubrzamo razvoj i uhvatimo delo ne sme biti po{te|en. korak sa razvijenim zemqaU sklopu proslave Dana ma. dràvnosti, danas }e pred– Potrebni su nam jedinsednik Boris Tadi} na grob stvo i solidarnost u izgradNeznanog junaka na Avali powi prosperitetne zemqe i loìti venac, a tradicioostvarewu zajedni~kih ciqenalno odavawe dràvnih i va svih gra|ana vojnih po~asti – precizirao je bi}e odràno Cvetkovi} i i u Mari}eviPoliti~ke ciqeve istovremeno }a jaruzi u moèmo ostvariti upozorio da niOra{cu kod samo ukoliko je ciq da se zaAran|elovca, obezbedimo brì ostali problegde }e govoriekonomski razvoj mi prenose na ti ministar budu}e generavera Bogoqub cije, ve} da se jasnom vizijom [ijakovi}. U crkvi svetog i ozbiqnom strategijom \or|a na Oplencu u Topoli ostvari napredak u svim bi}e odràna tradicionalna oblastima. ceremonija odavawa dràvGovore}i o Kosovu i Metonih i vojnih po~asti i polahiju, on je naveo da to „najvagawa lovorovih venaca na `nije i najosetqivije pitasarkofag vo`da Kara|or|a. we ne samo na{e, ve} i regioSretewe je za Dan dràvnalne i evropske bezbednonosti Srbije progla{eno 10. sti i politike, re{avamo sa jula 2001. godine u znak se}a~vrstim opredeqewem da wa na 15. februar 1804. kada svoja legitimna prava, na je u Ora{cu, pod vo|stvom svojoj teritoriji, branimo u \or|a Petrovi}a Kara|orskladu sa me|unarodnim pra|a, po~eo Prvi srpski ustavom, mirnim sredstvima, strnak – borba za oslobo|awe od pqivo i uporno“. vi{evekovnog robovawa pod – Nema ni razloga, niti Otomanskim carstvom. Istog smisla, da bilo ko posumwa u dana 1835. godine, na Velikoj to da Srbija moè popustiti narodnoj skup{tini u Kraguu odbrani svojih legitimnih jevcu, progla{en je prvi interesa kada je u pitawu teustav Srbije – Sretewski ritorijalni integritet i ustav.

Depolitizacija najboqi put Ambasador Italije na Kosovu Mikael \ifoni izjavio je da nova strategija za sever Kosova nije dokument Evropske unije, ali da se ona u nekim delovima mo`e poklopiti s planovima EU. „Strategija nije dokument EU jer je nisu pripremile institucije Unije. Me|utim, planovi EU za ja~awe vladavine zakona na severu u nekim slu~ajevima su u skladu sa strategijom koju su pripremili kosovska vlada i Piter Fejt“, rekao je \ifoni, koji je i predstavnik EU za severni deo Kosova. On je dodao da }e „evropski predstavnici poku{avati da depolitizuju mnoge probleme u severnom delu Kosova jer smatraju da je to najboqi na~in za wihovo re{avawe“.

Samo inat (ni)je dovoqan Poqska u dogledno vreme ne namerava da otvara ambasadu niti

DNEVNIK

KOSOVO predstavni{tvo na Kosovu, saop{tilo je, uo~i druge godi{wice progla{ewa nezavisnosti, poqsko Ministarstvo inostranih poslova. List „@e~pospolita”, u ~lanku „Dràva ili poludràva“ posve}enom priznavawu Kosova, pitao je, pak, poqske stru~wake za me|unarodno pravo dali sa gledi{ta me|unarodnog prava Kosovo, koje u teoriji ispuwava sve uslove za postojawe dràve - teritoriju, stanovni{tvo i vlast, i moè li se u praksi priznati kao suverena dràva. „Moè, ako se zainatimo. Ali na tim prostorima nema suverene vlasti koja je neophodna za postojawe dràve“, kazao je profesor Z|islav Galicki, ~lan Komisije za me|unarodno pravo UN i direktor Instituta za me|unarodno prava na Var{avskom univerzitetu. Za razli-

ku od Galickog, Edvard Haliàk iz var{avskog Instituta za me|unarodne studije isti~e da Kosovo jeste dràva. „U UN su i dràve slabe, u raspadu, bez vlasti koja bi normalno funkcionisala. Kao Somalija“, naveo je Haliàk.

Kfor i daqe ~uva spomenike Kfor }e i daqe ~uvati kulturno-istorijske spomenike na Kosovu i Metohiji, rekao je komandant Kfora Markus Bentler. „Spomenike kulture ne}e ~uvati Kosovske bezbednosne snage jer to nije wihova misija”, rekao je Bentler. On je objasnio da je KBS bezbednosna misija, lako naoruàna i zaduèna za deminirawe, ga{ewa poàra, uklawawe opasnih materijala, pretrage i spasavawe. „Oni nisu tu da bilo {ta ~uvaju i {tite, i to svima mora biti jasno“, rekao je Bentler, najaviv{i da }e u perspektivi brigu o za{titi spomenika preuzeti multietni~ka kosovska policija.

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE JOVAN KRKOBABI] ZA „DNEVNIK“

Penzionere ~ekaju lep{i dani na prole}e slede}e godine – Penzioneri mogu o~ekivati rast penzija od aprila 2011. godine, kada verujem }e se situacija u zemqi stabilizovati – izjavio je za „Dnevnik“ potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi}, oceniv{i razgovore s MMF-

om o reformi penzijskog i invalidskog osigurawa uspe{nim. Na na{e pitawe da li se penzije slu~ajno mogu smawivati, Krkobabi} je bio jasan da se tako ne{to, dok je on u Vladi, ne mo`e desiti.

– Penzije mogu samo rasti. One su zamrznute 2009. godine zbog aktuelne ekonomske situacije, kao i ostala primawa iz buxeta. Tako }e biti i u ovoj godini, ali boqe dane penzioneri mogu o~ekivati s prole}em 2011. – rekao nam je Krko-

babi}, uz napomenu da ne}e odustati od programa obe}anog bira~ima na izborima odr`anim 2008. godine, kao ni od principa socijalne odgovornosti koji je, kako je naveo, „jedan od stuba delovawa sada{we Vlade Srbije”. D. Milivojevi}

JO[ NI TRAGA OD VLADINIH ZAKONA O SVOJINI I PRIHODIMA VOJVODINE

Liga presavila tabak, G17 plus ciqa mart Iako je jo{ krajem pro{le godine isticana neophodnost dono{ewa zakona od finansirawu nadle`nosti Vojvodine i zakona o javnoj svojini, koji }e odrediti koja imovina pripada dràvi, koja Pokrajini, a koja lokalnim samoupravama, te kojim }e parama biti pokrivene nove ingerencije APV, ni u Vladi ni u Skup{tini Srbije nema jo{ vesti o tome da se ovi propisi pripremaju. S druge strane, predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlatko Ratkovi} (DS) za “Dnevnik” potvr|uje da “implementacija Zakona o nadle`nostima APV zahteva i dono{ewe jo{ nekih propisa”. – Po mojim informacijama, finalizuje se tekst zakona o javnoj svojini, {to je veoma bitno za realizaciju svih ovih odredbi. Tako|e, potrebno je doneti i propise u oblasti fiskalne politike, odnosno utvrditi {ta su to izvorni prihodi APV. O~ekujem stoga da }e svi u~esnici u zakonodavnom procesu, i Vlada i parlament, {to pre zapo~eti ovaj posao. Jer, potrebno je da imamo koherentan i zaokruèn pravni sistem, koji }e funcionisati na duì period; koji }e biti nedvosmislen, jasan, i ne}e zahtevati ~este promene propisa – ukazuje Ratkovi}, uz napomenu da

je u ovom trenutku ipak va`no i to {to su u buxetu za 2010. obezbe|ene pare za finansirawe nadle`nosti prenetih Vojvodini. Portparolka LSV-a i narodna poslanica Aleksandra Jerkov ukazuje, me|utim, na to da je Liga prakti~no jedina stranka koja u ovom trenutku radi na navedenim propisima – na pripremi predlo-

„Na{e je da ponudimo” Alaksandra Jerkov najavquje da }e LSV ponuditi koalicionim partnerima da stanu iza wihovih zakonskih predloga. „Naàlost, {to se ti~e nekih strana~kih razgovora u vladaju}oj koaliciji, o~ito da svi ostali imaju neke druge prioritete i da ovo po ko zna koji put nikom nije tema, osim strankama iz Vojvodine. Ali, na{e je da ponudimo predlog o kojem }e svi biti spremni da razgovaraju”, obja{wava poslanica LSV-a. ga zakona o imovini APV i o finansirawu, jer to su, napomiwe, „dve stvari bez kojih ne moèmo govoriti ni o stvarnoj autonomiji, ali ni o ispuwewu sada{we, s obzirom na to da za mnoge nadle`nosti i daqe Vojvodini nedostaje novac”. – Zbog toga Pokrajina ne moè na pravi na~in da sprovodi nadle`nosti, a zbog toga trpe gra|ani, koji treba da imaju korist od autonomije – upozorava Aleksandra Jerkov u izjavi „Dnevniku”.

SVM O^EKUJE RASPAD KOALICIJE S DS-om U JO[ NEKIM VOJVO\ANSKIM OP[TINAMA

Maglai: Na redu su Be~ej i ^oka

– Svesni smo toga da Subotica nije ostrvo u svim tenzijama koje su se izme|u nas i DS-a pojavile polovinom decembra. Senta je samo nastavak poteza koji se ovih dana vuku. O~ekujemo da }e se sli~ne tenzije pojaviti u Be~eju i ^oki – izjavio je za „Dnevnik” doskora{wi predsednik Skup{tine grada i predsednik GO SVM-a u Subotici Jene Maglai. On je potvrdio da je Predsedni{tvo SVM-a zauzelo stav da „Demokratska stranka ima nameru da zbri{e Savez vojvo|anskih Ma|ara s politi~ke scene”, jer, kako je objasnio, na taj na~in `eli da ostvari primat i kontrolu nad novim Ma|arskim

Na pitawe kada o~ekuje da }e biti gotovi zakonski predlozi Lige, na{a sagovornica ka`e da se to jo{ uvek ne zna jer na tome uporedo rade strana~ki saveti, budu}i da je re~ o kompleksnom poslu. – Znam da su nedavno radili zajedno pravni savet i onaj za saobra}aj, po{to zakon treba da go-

nacionalnim savetom koji }e se birati na direktnim izborima. – Wihov ciq je, dakle, preuzimawe Ma|arskog nacionalnog saveta, jer dok SVM postoji ovako organizovan i sna`an, to se ne}e mo}i dogoditi – tvrdi Maglai. Na pitawe {ta Savez vojvo|anskih Ma|ara onda uop{te dr`i u koaliciji s DS-om na pokrajinskom nivou, Maglai je odgovorio da aktuelni spor ipak ne zna~i da SVM svuda treba da izlazi iz koalicije. – To je stvar rukovodstava stranaka i ne vidim razloga da jednostrano povla~imo poteze. Vide}emo kakve }e daqe poteze povla~iti DS – navodi sagovornik „Dnevnika”. Z. Romi}

REKLI SU

Selakovi}: SNS sakupio pola miliona potpisa Srpska napredna stranka sakupila je vi{e od pola miliona potpisa gra|ana koji tra`e raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, saop{tio je ~lan pravnog tima napredwaka Nikola Selakovi}. "Ova akcija nastavqa se s velikim uspehom. Aktivisti su gotovo na svakom mestu do~ekani s velikom nadom koju gra|ani pol`u u na{u stranku", kazao je Selakovi}.

Markovi}: Yabe opozicija dangubi po trgovima Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma pozvao je ju~e politi~ke partije u Srbiji koje sakupqaju potpise po gradskim trgovima "da ne dangube", jer vanrednih parlamentarnih izbora ne}e biti. "Izbori }e biti kada im je vreme, 2012. godine", rekao je Markovi} i kazao da skup{tinsku ve}ina sada ~ini preko 135 poslanika, „jer LDP nije opozicija”.

vori i o èleznici Vojvodine, jer poznat je stav Lige da i èleznica, kao i putevi, po{ta... treba da budu vra}eni pod okriqe APV. Na svemu tome radi se prili~no studiozno, budu}i da je re~ o slojevitom problemu, a mi èlimo da mu pristupimo na najboqi mogu}i na~in i najtemeqnije mogu}e. Najva`nije je da na kraju pred sobom imamo kvalitetan predlog jer nismo u nekoj trci s vremenom – obja{wava Aleksandra Jerkov.

Ina~e, nije zgoreg podsetiti na to da je G17 plus odmah nakon Nove godine predao u skup{tinsku proceduru svoju verziju zakona o javnoj svojini. Zamenik {efa poslani~kog kluba ove stranke Vlajko Seni} o~ekuje da }e taj akt biti na dnevnom redu ve} prvog redovnog zasedawa parlamenta. – Izvesno je da }emo krajem februara imati sednicu koja }e se baviti predlogom zakona o Skup{tini. No, od 1. marta kre}e redovno zasedawe i o~ekujemo da se zakon o svojini na|e na dnevnom redu – isti~e Seni} za “Dnevnik”. Povodom dileme o tome da li su razgovarali s koalicionim partnerima, Seni} odgovara: “U Skup{tini – nismo”. – Ali to je zakon koji je toliko dugo u proceduri da i ne znam {ta bismo mogli vi{e razgovarati. Da bismo celu administraciju ubrzali, predali smo ga direktno Skup{tini i ne postoji nijedan razlog da se on ne na|e pred poslanicima odmah na prvoj sednici redovnog zasedawa. Jedino ako koalicioni partneri smatraju da taj zakon ne treba da se donese, ali mi nemamo takva saznawa – saop{tava Seni}. S. Stankovi}

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE TRA@I ZVANI^NI ZAHTEV VOJVO\ANSKIH POSLANIKA

Ko pita, ka{}e mu se

U Skup{tini APV se jo{ nadaOna pri tome ponavqa da Agencija ju da }e Agencija za borbu protiv jo{ uvek ne zna {ta }e biti s „vekorupcije, razmatraju}i pojedi}inskim” vojvo|anskim poslanicina~ne zahteve svakog od „ve}inma, ali najavquje da }e biti odràskih” pokrajinskih poslanika koji ni okrugli stolovi s doti~nim su istovremeno i ~elni qudi opfunkcionerima na kojima }e im {tine, prihvatiti argumentaciju biti obja{weni problemi koji poda se u ovom slu~aju ne radi o sukostoje. bu interesa. Naime, kao argument – Oni s kojima ne budemo imali se navodi da „ve}inski” poslanici sastanak mogu se pismeno obratiti ne samo da su izabrani „na ime i Agenciji koja }e im dati svoje miprezime” ve} i kao direktni re{qewe. Nama se, ina~e, do do danas prezenti grada ili op{tine iz koniko iz vojvo|anskog parlamenta je dolaze, te ~iweni sa kakvim zahnica da su poslanitevom nije obraîwenica da su ci istovremeno i tio. U svakom sluposlanici prvi qudi lokal~aju, ni~iji slu~aj nih samouprava, po istovremeno i prvi ne}emo re{avati oceni administrapreko novina, ve} qudi lokalnih cije APV, ne moè }emo postupiti po samouprava, po oceni biti mana ve}, nazahtevima koji administracije APV, nam se budu dostaprotiv, prednost. ne moè biti mana Na tom fonu je i vili zvani~nim izjava predsednika putem – poru~ila ve}, naprotiv, op{tine Apatin i je Zorana Markoprednost pokrajinskog povi}. slanika SPS-a Ona je pri tome @ivorada Smiqani}a koji je naobrazloìla da Agencija ne samo {em listu rekao da ga gra|ani nida nema obavezu da reaguje u vojvosu birali u Skup{tinu Vojvodine |anskom slu~aju ve} da nema obaveda bi imao poslani~ki dodatak, zu da za wega i zna. „ve} da bi se borio za novce, koji se – To bi zna~ilo da ja iz novina raspore|uju u Pokrajini, a za svoju treba da saznajem da je neko u sukoop{tinu”. Podsetimo, uz Smiqabu interesa. Jednostavno, imamo ni}a, na ~elnim funkcijama u lofunkcionere koji su 1. januara zakalu je i jo{ 13 "ve}inskih" poslate~eni u vr{ewu dve funkcije i nika iz poslani~ke grupe "Za imaju rok od 90 dana da se izjasne i evropsku Vojvodinu". u tom roku se ne tretiraju kao da su S druge strane, direktorka u sukobu interesa. Mi ho}emo da Agencije Zorana Markovi} navodi pomognemo da oni tu obavezu izvrda je sukob interesa glavni prio{e, a jo{ }emo ispasti i krivi ritet ovog tela, dodaju}i da oni {to to radimo – ukazala je Zorana ve} uveliko rade na tim predmetiMarkovi}. ma zbog roka koji isti~e 1. aprila. Q. M.

TRAGOM TABLE „AUTONOMNA POKRAJINA JU@NA SRBIJA” POSTAVQENE U NI[U

Po~elo bu|ewe regionalista Iako i aktuelni Ustav Srbije svim gra|anima garantuje pravo na lokalnu samoupravu i pokrajinsku autonomiju, proces regionalizacije Srbije za sad je izgleda mogu} samo na nivou performansa kakav su, na primer, nedavno priredili aktivisti Pokreta "Ni{ka regija" postavqawem table s natpisom "Autonomna pokrajina Ju`na Srbija" na ulazu u Ni{. Namera ni{kih regionalista bila je da upozore javnost na ekonomsko zaostajawe ovog dela Srbije u odnosu na Beograd i Vojvodinu. "@eleli smo na ovaj na~in da upozorimo dràvno rukovodstvo na teàk ekonomski i socijalni poloàj u ovom delu Srbije", obrazloìo je predsednik tog pokreta Stanimir \uri}. Uz napomenu da su tablu skinuli sami aktivisti Pokreta, da to ne bi u~inili "drugi i polomili", on je istovremeno najavio da }e table u narednom periodu postaviti kod Aleksinca i kod Ra`wa. Aktivisti Pokreta su, kaù, nezadovoqni neravnopravno{}u ovog regiona, i to u pogledu izdvajawa novca i prihoda od privatizacije, kao i zastupqeno{}u u republi~kom parlamentu, te Vladi i dràvnoj administraciji. Ina~e, Pokret "Ni{ka regija" u lokalnom gradskom parlamentu zastupqena je s dva odbornika koji su ranije napustili stranku Nova Srbija Velimira Ili}a. No, ~ini se da nisu samo u ni{koj regiji nezadovoqni odnosom centralne vlasti, jer su se ovih dana na sli~ne probleme poàlili i kragujeva~ki regionalisti. U saop{tewu kragujeva~kog Foruma za decentralizaciju ocewuje se da je "Srbija bez-

du{no centralizovana dr`ava, birokratizovana i za svoje gra|ane izuzetno skupa", te dodaje da je predlog podele Srbije na pet statisti~kih regiona „prvi dobar korak ka decentralizaciji vlasti i regionalizaciji ze-

centralizaciji Srbije, ali ne kroz statisti~ke i sli~ne podele radi dnevnopoliti~kih interesa". Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} ka`e da je decentralizacija proces koji je samo u

Partijska feudalizacija Jawi} podse}a na to da i Evropska unija podr`ava regionalizam, te da finansira prekograni~nu sardwu, {to smatra i dodatnim motivom i za delovawe regionalista u Srbiji. On je upozorio na to da je Srbija pluralno dru{tvo, te da je iskustvo iz devedesetih godina pro{log veka pokazalo "koliko je centralizam opasan i po integritet dr`ave i po gra|ewe nacionalnog identiteta". „A feudalizacija na koju ~esto upozorava predsednik Srbije nije nastala po teritorijalnoj osnovi, ve} po partijskoj”, smatra Jawi}, i dodaje da je zato neophodno {to pre uspostaviti ustavne kriterijume decentralizacije i regionalizacije, po asimetri~nom modelu, „jer je to jedini na~in da se onemogu}i partikularizam i stvarawe partijskih feuda”. mqe”. Ipak, u Forumu isti~u da obeshrabruju poruke da je re~ iskqu~ivo o statisti~kim regionima jer to "govori da vlast jo{ nije spremna da pristupi istinskoj decentralizaciji". Stoga je oceweno da je "sada prava prilika da se pristupi su{tinskoj de-

najavi, i to dugi niz godina, ali da nema politi~ke saglasnosti da se on i zavr{i. On je za "Dnevnik" rekao da taj proces treba da defini{e tri nivoa vlasti: lokalni, koji ukqu~uje vra}awe imovine i davawe prava op{tinama da se udru`uju u re-

gije, zatim regionalni nivo – „koji ne sme da se organizuje po principu me{etarewa kakvo smo imali sa Statutom Vojvodine ili, pak, Zakonom o formirawu statisti~kih regiona – te nivo centralne vlasti. – Kod nas se, naàlost, pri~a o decentralizaciji ne izvodi kao proces dovr{avawa teritorijalno-politi~ke organizacije dràve, ve} kao neka politi~ka trgovina u pripremi nove izborne karte Srbije – ocenio je Jawi}. Na{ sagovornik je ube|en u to da }e Srbija na kraju ipak biti dràva regiona jer smatra da s postoje}im centralisti~kim ustrojstvom ona ne moè opstati. On kaè da nije mogu}e ukinuti istorijski identitet Vojvodine, pa ni ostalih regija, a posebno jugoisto~ne Srbije. Me|utim, na{ sagovornik napomiwe i da je aktuelni Ustav prepreka u realizaciji tog procesa, kao i da jo{ ve}u prepreku predstavqa aktuelna politi~ka elita i "odsustvo vizije o zna~ewu procesa regionalizacije". – A ovi regionalni pokreti zapravo su pokazateq da regionalizacija sve vi{e postaje potreba, pa ~ak i stranke po~iwu vi{e da uvaàvaju tu potrebu, barem kroz svoju unutra{wu organizaciju. Mada je za~u|uju}a najava predsednika Srbije i DSa Borisa Tadi}a da centralizuje svoju stranku da bi decentralizovao Srbiju. To je nemogu}a misija – ocenio je Jawi}, koji o~ekuje da }e regionalnih pokreta u Srbiji biti sve vi{e, te da }e naredne izbore "gubiti oni koji ne uvide tu potrebu, ve} ostanu na ideji stroge centralizacije". B. Dragovi}-Savi}

EKONOMIJA

ponedeqak15.februar2010.

Broje se nelegalne zgrade Podaci o broju bespravno podignutih objekata u Srbiji trebalo bi da budu prikupqeni do kraja marta, izjavila je pomo}nica ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa Aleksandra Damwanovi}-Petrovi}.

kazala je ona navode}i da su tra`eni podaci o „vrsti, nameni i vlasni{tvu“ objekta. Damwanovi}-Petrovi} je podsetila da su po ranije va`e}em zakonu bila dva prijavna roka za legalizaciju, ali da „nikada niko nije

DNEVNIK

Sutra ponude za Koridor 10 Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} najavio je da }e sutra biti otvorene ponude za izgradwu 110 kilometara severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije, kao i da je na tom me|unarodnom tenderu dokumentaciju preuzelo tridesetak firmi. Mrkowi} je rekao da utra, u podne, isti~e rok za podno{ewe ponuda i da „ima naznaka da }e na{a preduze}a konkurisati kao konzorcijum“, ocewuju}i da bi bilo dobro da doma}a preduze}a zajedni~ki nastupe. Vlada Srbije je krajem pro{le godine raspisala javni

tender za izgradwu 110 kilometara poluautoputa severnog kraka Koridora 10. Tender je raspisan za u~e{}e u izgradwi

druge trake auto-puta od Novog Sada do Horgo{a i to na deonici izme|u Horgo{a i 28. kilometra od granice i izme|u 38.

Bar je na{! Milutin Mrkowi} kaè da }e srpska preduze}a koja su se organizovala i iza kojih stoji Vlada pobediti na tenderu za kupovinu Luke Bar. „Najbliì izlaz na more za Srbiju je Crna Gora u kojoj su me kritikovali zbog politi~kih apsiracija, umesto da me hvale {to im ‘duvam vetar u le|a’, kako bi neko uzeo tu luku jer kandidata nema mnogo“, kazao je Mrkowi}. On je naglasio da je ekonomski efekat najzna~ajniji kada se radi o kupovini barske luke i da su srpska preduze}a okupqena u konzorcijum „MK Komerc“ za to zaninteresovana upravo zbog puta koji je do Bara najkra}i. Mrkowi} je dodao i da je tender za kupovinu Luke Bar produèn za dva meseca.

kilometra i 98. kilometra, kao i deonici izme|u Kelebije i Subotice. “Nibens grupa“ je potvrdila da }e na tom tenderu nastupiti u konzorcijumu sa jo{ desetak doma}ih firmi. „Na tenderu za deonicu Koridora 10, pravca Horgo{-Novi Sad, ima}emo doma}i konzorcijum od oko desetak firmi i o~ekujemo da damo boqu ponudu od stranih kompanija. Vlada Srbije je na ovom tenderu iskoristila mogu}nosti da doma}a operativa bude ravnopravna, ako ne i u prednosti u odnosu na stranu konkurenciju”, izjavio je predsednik „Nibens groupe“ Milo \ura{kovi}.

ZEMQI[TE ]E INVESTITORI DOBIJATI I YABE

Po odredbama ranije va`e}eg zakona, broj bespravno podigutih objekata kretao se oko 568.000, rekla je ona agenciji Beta i podsetila da su gotovo sve op{tine u Srbiji ve} poslale podatke o takvim objektima, kako bi se utvrdio wihov ta~an broj. „Od op{tina je tra`eno da se izjasne o ukupnom broju bespravnih objekata bez obzira da li su prijavqeni za legalizaciju ili za koje je inspekcija utvrdila da su gra|eni bez dozvole“,

utvrdio ukupan broj bespravno podignutih objekata na teritoriji Srbije“. Prema wenim re~ima, podaci koji se sada prikupqaju i obra|uju, koristi}e se kao baza za pravqewe analiza i predlagawe drugih mera za legalizaciju. ^eka se i 11. mart, {to je krajwi rok za prijavu nelegalno podignutih objekata, a kako je kazala Damwanovi}-Petrovi} „ne}e biti naknadnog prijavqivawa i ne}e biti novog roka“.

VESTI Benzin mo`e mnogo jeftinije

Stanovi umesto kasarne

Smawewem rafinerijske cene prerade nafte, i akcize i PDV-a dràve derivati u Srbiji bili bi jeftiniji za ~ak 30 do 35 dinara, kaè Stanko [arac, vlasnik privatnih pumpi Gaspetrol u Pan~evu, i dodaje da ra~unica pokazuje da je od juna 2005. do kraja januara ove godine u NIS-ovim rafinerijama cena prerade za motorne benzine porasla za 95,16 odsto (odnosno sa 24,9 na 48,75 dinara), akcize su u istom periodu sko~ile za 70,55 odsto, a porez na dodatu vrednost za 66,37 procenata. „Kad su u pitawu dràvna zahvatawa u litri goriva, situacija je jo{ kriti~nija kad je u pitawu dizel D2 gde su akcize za proteklih pet godina pove}ane za 109,85 odsto, odnosno sa 14,52 na 30,47 dinara“, kaè [arac.

Kasarna „Stepa Stepanovi}“ na Vo`dovcu bi}e prva lokacija na kojoj }e se graditi moderno naseqe za vi{e hiqada qudi u sklopu akcije jeftinih stanova. Na sednici Vlade Srbije u ~etvrtak bi}e doneta odluka da Ministarstvo odbrane ustupa zemqi{te nekada{we kasarne „4. juli“ dr`avi kako bi po~ela gradwa oko pet hiqada stanova ~ija cena ne bi trebalo da bude ve}a od 1.290 evra po kvadratu. Vlada Srbije je krajem januara usvojila Uredbu o finansirawu izgradwe jeftinih stanova, koja bi trebalo, kako je najavqeno, da za nekoliko meseci omogu}i izgradwu deset hiqada jeftinih stanova. Uredba je doneta kako bi se obezbedio posao gra|evinskoj industriji i snizile cene stanova.

INTERVJU

Prilika za razvoj ili tajkunska {ansa? Nakon {to je Vlada Srbije usvojila Uredbu kojom se lokalnim samoupravama omogu}ava da investitorima daju u zakup ili prodaju gra|evinsko zemqi{te bez naknade ili po ceni mnogo niòj od trì{ne, produìla se u javnosti jo{ ranije zapo~eta polemika. Okosnica sporewa je u tome da li }e se na taj na~in pokrenuti izgradwa i pove}ati zaposlenost, ili }e se ozakoniti mogu}nost zloupotrebe. Ministar za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} kaè da }e se uz pomo} pomenute uredbe omogu}iti lokalnim samoupravama da podstaknu strane grinfild investicije i da ve} ima mnogo kandidata me|u investitorima. U javnosti se posebno pomiwe „Ikea“, koja ~eka da besplatno dobije plac, koji je, navodno, ve} i odabrala u blizini autoputa Beograd–Zagreb. Ministar Duli} ne pori~e da je „Ikea“ zainteresovana za to da mukte do|e do zemqi{ta, ali isti~e da u tom slu~aju mora da se obaveè na to da }e investirati ogromne pare u proizvodne pogone. Ministar obja{wava da svako ko je zainteresovan da dobije zemqu besplatno mora to, na neki na~in, i da vrati kroz investicije, poreze i doprinose.

Kriti~ari, pak, smatraju da ova Uredba ostavqa prostor za zloupotrebe, i upozoravaju na privilegovane investitore, tajkune, koji mogu da rade {ta ho}e. Stru~wak za strana ulagawa Mahmud Bu{atlija pita na kakvoj dobiti }e biti dràva i sredine u kojima }e se u novootvorenom pogonu zaposliti sedmoro qudi, a investitoru se pokloni 20 do 30 hektara zemqi{ta? Ministar Oliver Duli} ne negira da do sada nije bilo mnogo zloupotreba, me|utim, kaè da su mnogi slu~ajevi danas pred sudom. On obja{wava da nova Uredba kroz bliè definisawe Zakona o planirawu i izgradwi defini{e procedure po kojima se moè davati zemqi{te, zatim javni poziv potencijalnim investitorima, one kategorije investitora koji mogu dobiti zemqi{te ispod trì{ne cene – to }e pre svega biti oni koji ulaù u proizvodwu jer je ideja svega reindustrijalizacija Srbije i zapo{qavawe. Pomo}nica ministra za prostorno planirawe Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} poja{wava da }e za svaku svoju odluku o dodeli gra|evinskog zemqi{ta lokalna samouprava morati da pribavi saglasnost Vlade, a investitor }e morati da zaposli minimum jedan odsto od ukupno zapo-

Grinfild investicije donose nova radna mesta

slenih u privredi te jedinice lokalne samouprave, {to je, smatraju u Vladi, dovoqan ekonomski uslov.

investitori i danas platili. Tako sve ostaje na lokalnim samouprava – da prepoznaju svoju {ansu (koju kriti~ari tuma~e i

Stru~waci se pitaju kakva je dobit ako se investitoru pokloni 30 hektara zemqi{ta, a on u novootvorenom pogonu zaposli sedmoro qudi Ipak, veliki deo javnosti ne misli da je to dovoqan uslov i burno reaguje na donetu uredbu jer smatra da je jedini preostali resurs koji Srbija ima upravo zemqi{te i da ga ne treba poklawati, ve} kad-tad prodati po tr`i{noj ceni, koju bi ozbiqni

kao li~nu) u potencijalnom investitoru i da odlu~e da li }e zemqi{te stajati neizgra|eno, ili }e se ne{to zidati, u zavisnosti od plana i lokacije na kojoj je plac. Presudna }e biti re~ Vlade Srbije. R. Dautovi}

PETAR ULI], JEDAN OD OSNIVA^A I VLASNIKA NOVOSADSKOG „EXECOM-a”

Novosadska softverska kompanija “Execom” osnovana je pre 15 godina, u prostoru od 19 kvadrata. Danas zapo{qava blizu 50 stru~waka, mahom mladih inèwera, i sara|uje s brojnim partnerima iz cele Evrope, ali i s drugih kontinenata. Nedavno ih je konsultantsko-revizorska kompanija “Dilojt“ rangirala kao 10. kompaniju u sektoru informacionih tehnologija u Centralnoj i Isto~noj Evropi po kriterijumu brzine rasta. – Bavimo se razvojem softverskih re{ewa i to, od 1999. godine, iskqu~ivo za strana trì{ta. Glavni partneri su nam iz Holandije, Nema~ke, Austrije, Francuske i ê{ke, a radili smo i u Rusiji, Ukrajini, [vajcarskoj, Engleskoj, Italiji i SAD – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ jedan od vlasnika i osniva~a „Execoma“ Petar Uli}. – Softverska industrija moè se grubo tipodeli u industriju gotovih proizvoda, kao {to su softverski paketi, i namenskih proizvoda za konkretnog klijenta, s obzirom na to da velike kompanije imaju potrebe za sopstvenim softverskim re{ewima, ~ime se mi bavimo. Sara|ujemo s velikim IT igra~ima u inostranstvu, na{i direktni klijenti su velike IT kompanije, banke, osiguravaju-

}a dru{tva, pa i dr`ave. Trenutno radimo na projektu elektronske prodaje karata za fudbalsku ligu Holandije. Da bi se jedan takav projekat uspe{no zavr{io, potrebno je uvezati mnogo strana: fudbalski savez, klubove, stadione, Internetprodavnicu, kao i one koji napla}uju karte. „Execom“ u ovom slu~aju pokriva ~itav deo posla koji se obavqa putem Interneta, do same naplate, koju radi druga specijalizovana kompanija. Do sada smo s partnerima razvijali najrazli~itije vrste re{ewa, od izdavawa odre|enih medicinskih ispra-

mesto u Centralnoj Evropi iskqu~ivo na osnovu poslovnih rezultata u posledwih pet godina, dok smo u regiji nazvanoj EMEA – Evropa, Bliski istok i Afrika, na 147. mestu. Skok pose}enosti na{eg veb-sajta se od objavqivawa liste meri stotinama puta. Pitawe je samo da li ta vidqivost donosi nove kvalitetne poslove, pove}ano interesovawe investitora i sli~no.  Koliko je srpska softverska i, uop{te, IT industrija konkurentna u svetu? – Srpsko IT tr`i{te je malo i nedovoqno razvijeno i, s neko-

Uslovi za u~e{}e na javnim tenderima su ~esto takvi da se na wih moè javiti tek jedna ili dve firme, {to nama daje potpuno jasan signal da ne treba ni da poku{avamo da i{ta radimo u Srbiji, iako imamo reference s najrazvijenijih svetskih trì{ta va ili paso{a, do razvoja softvera za krvne analizatore na kineskom jeziku.  Koliko vam zna~i to {to vas je „Dilojt“ uvrstio na svoju listu najbrè rastu}ih IT kompanija? – To je, za po~etak, lepo priznawe i dobra promocija firme, pogotovo ako se uzme u obzir ogromna konkurencija na trì{tu. Rangirani smo na 10.

liko izutetaka, ne postoji ozbiqna podr{ka dr`ave. S druge strane, imamo dosta kvalitetnih firmi i dobrih in`ewera, mladih qudi koji mogu ispuniti sva o~ekivawa i zavr{iti posao kako treba. Nismo ni posebno jeftina radna snaga, ali imamo prihvatqivu cenu radnog sata: to zna~i da nismo jeftiniji od softverskih kompanija iz Azije ili Afrike, ali

nismo ni skupi kao zapadne kompanije. Na{e prednosti su i u tome {to smo u istoj smo vremenskoj zoni kao ve}ina velikih evropskih zemaqa, {to imamo vrlo sli~nu poslovnu kulturu, pogotovo ovde u Vojvodini, i {to imamo i dobru govornu kultutru – mladi qudi dobro govore engleski, ali i druge jezike. S druge strane, u posledwih 15 godina ogroman problem je bio iza}i iz zemqe i prodati svoj proizvod, imaju}i u obzir prepreke s vizama i ostalo. Na{ najve}i problem bio je negativan imix na{e zemqe, pogotovo u prvim kontaktima s partnerom.  Koliko dràva svojim pona{awem pomaè, a koliko odmaè razvoju IT industrije u Srbiji? – Ne mogu re}i da dràva odmaè: administracija jeste komplikovana, ali to je tako oduvek i toga smo svi odavno svesni. No, moglo bi biti ura|eno mnogo vi{e na promociji i podsticawu rada i razvoja firmi, kao i na re{avawu problema “odliva mozgova”. Problem je i u lo{oj infrastrukturi jer ako nema brzog i lako dostupnog Interneta – nema ni kvalitetne komunikacije. Mi-

Foto: S. [u{wevi}

Ulagawe u pamet je dobra investicija

slim da su potrebne i namenske subvencije u IT sektoru da bi se pove}ao broj zaposlenih. Rumunija je to, na primer, prepoznala i osloba|a IT kompanije poreza na plate na vi{e godina za svakog ~oveka kog zaposlite u IT sektoru. Problem nam predstavqa i nelojalna konkurencija – firme i pojedinci koji koriste besplatnu studentsku radnu snagu s fakulteta, ~ega su svi svesni ve} godinama i niko ni{ta ne radi povodom toga. Posebna pri~a je prevazi|eni i veoma komplikovani Zakon o javnim nabavkama. Postoje firme u Srbiji koje su se specijalizovale za u~estvovawe na tenderima i one kojima se uop{te ne isplati da ula`u u ~itav taj proces. Za „Execom“ su javni tenderi potpuno neinteresantni upravo zbog procedure koja je krajwe zahtevna i besmislena. Uslovi na tenderima su ~esto takvi da se na wih mo-

è javiti tek jedna ili dve firme, {to nama daje potpuno jasan signal da ne treba ni da poku{avamo da i{ta radimo na srpskom trì{tu, iako imamo reference s najrazvijenijih svetskih trì{ta. To ne}emo ni poku{avati sve dok se Srbija ne oslobodi te birokratske matrice i ne bude spremna za normalan na~in poslovawa.  Najavqeno je otvarawe velikog IT parka u In|iji, u saradwi s indijskim partnerima, ali su se ~uli i glasovi da bi to moglo na{tetiti doma}im kompanijama iz ovog sektora? – Ne verujem da to moè na{koditi doma}oj industriji, kao {to nijedna investicija u pamet ne moè biti lo{a. Naprotiv, investicije u ovoj oblasti donose vrlo konkretne koristi: re~ je o ~istoj tehnologiji bez nikakvog zaga|ewa. Drugo, mi izvozimo ~istu pamet, ne poluproizvod ni gotov proizvod, a uvozimo pare koje }e biti ovde potro{ene. Tako|e, spre~avamo odliv mozgova, a mlade qude u~imo da ovde rade po poslovnim pravilima koja vaè u celom svetu. îni mi se da sve ovo kod nas nije dovoqno prepoznato, ~ak u toj meri da, koliko je meni poznato, dràva nema nikakvu evidenciju o izvozu softvera i softverskih usluga. V. ^vorkov

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

EKONOMISTI O^EKUJU DA ]E SRBIJA DOBITI TRAN[U KREDITA OD 350 MILIONA EVRA

Ne{to {kripi u pregovorima s MMF-om Vlada Srbije i delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda ove sedmice }e nastaviti pregovore. Ekonomista Mla|en Kova~evi} ocenio je u izjavi Tanjugu da }e pregovori biti te{ki, izra`avaju}i, me|utim, o~ekivawe da }e MMF na{oj zemqi odobriti tre}u tran{u kredita od 350 miliona evra. „Zvani~nici ka`u da pregovori jako dobro idu, ali s obzirom na to da }e oni trajati 12 dana, ne{to nije u redu, jer bi to trebalo da za dva do tri dana bude zavr{eno“, rekao je Kova~evi}. MMF, prema wegovim re~ima, ima svoje zahteve, a kapital koji on daje Srbiji

je povoqan i kada je u pitawu kamatna stopa i rokovi otplate. Srbija je u takvoj situaciji da „narkomanski zavisi od

Recikla`a boqa od recesije

stranog kapitala“, ka`e Kova~evi}. On je zbog toga rekao da Srbija mora da prihvati wihove

uslove, ali i dodao da }e na{i politi~ari, ipak, u pregovorima voditi ra~una da to {to prihvatimo ne izazove „veliki revolt“ gra|ana. Kova~evi} je izrazio o~ekivawe da }e MMF u pregovorima biti malo popustqiviji, zato {to je ta finansijska institucija u posledwih nekoliko godina promenila svoj koncept. „Ako na|emo zajedni~ki jezik sa MMF-om, 26. februara u Be~u slede pregovori sa bankama, jer preti opasnost da one po~nu da povla~e svoj kapital iz Srbije kako bi tim novcem pomogle svoje mati~ne banke u Evropi“, upozorio je Kova~evi}. To

bi, prema wegovim re~ima, bio stra{an problem, jer je Srbija postala „narkomanski zavisna od stranog kapitala“. Kova~evi} je ukazao da je produ`ewe Be~kog sporazuma neophodno za Srbiju i dodao da su neke banke ve} najavile da ne}e mo}i da po{tuju taj sporazum u ovoj godini, jer se wihove mati~ne banke nalaze u ogromnim te{ko}ama. „Umesto narkomanske zavisnosti od stranog kapitala“, Kova~evi} smatra da bi trebalo pove}ati izvoz iz Srbije i maksimalno forsirati strane direktne investicije, bilo da su u pitawu grinfild, ili braunfind investicije.

U SRBIJI RASTE BROJ NEZAPOSLENIH I PENZIONERA

Industrija reciklaè i proizvodwe limenki nije bila previ{e pogo|ena ekonomskom krizom i u preduze}u „Bol pekixing Jurop“ iz Beograda nije do{lo do pada prodaje u 2009. godini, ali je usporen planirani razvoj“, izjavio je direktor tog preduze}a David Bawai. Prema wegovim re~ima, ta kompanija je od trenutka kada je do{la na na{e trì{te 2004, pa do 2008. godine, beleìla stalni dvocifreni rast po obimu prodaje. Lane je, me|utim, do{lo do stagnacije, ali se u ovoj godini o~ekuje blagi rast od dva do ~etiri odsto. „Na{a industrija je specifi~na po tome {to nije bila preterano pogo|ena ovom krizom i na ‘udaru’ je kod nas bio samo rast. Nismo imali pad prodaje, samo je izostao dvocifreni rast od prethodnih godina“. Bawai je dodao da to moè da bude samo specifi~nost industrije koja nije doìvela preveliki pad, pa se zbog toga i ne o~ekuje da do|e do nekog velikog rasta. Direktor „Bol Pekixinga“ je ocenio da je dràva dosta u~inila na poboq{awu uslova privre|ivawa u Srbiji, kao i da je ta ameri~ka kompanija zadovoqna poslovnim rezultatima. Bawai je podsetio da se ova kompanija, osim {to ima proizvodwu novih limenki, koja se plasira uglavnom na evropsko trì{te, bavi i prikupqawem ve} kori{}enih limenki i wihovom reciklaòm.

Teàk teret lomi radni~ka le|a Lider Saveza samostalnih je oko pet odsto mawe nego 2008. sindikata Srbije Qubisav Orgodine. U isto vreme, saop{tebovi} ocewuje da bi ove godine no je da ima 1,6 milion penziobez moglo ostati jo{ izme|u nera i oko 750.000 nezaposlenih. 50.000 i 100.000 radnika zbog naAko se „zbroje“ penzioneri i javqenih ste~aja u firmama. nezaposleni, do|e se do podatka Podse}a i na to da je tokom proda ih zajedno ima 2,3 miliona, {le godine bez posla ostalo {to je oko 400.000 mawe od onih 172.000 zaposlenih i upozorava koji rade i iz ~ijih izdvajawa bi da bi se moglo dogoditi da uskooni trebalo da se izdràvaju. ro u Srbiji na jednog radnika Kako su plate onih koji se danas do|e jedan penzioner i jedan nesmatraju sre}nicima jer imaju zaposleni. posao male, a veliki deo wih Na prvom kongresu Sindikata uop{te ih i ne prima, jasno je uprave Srbije Orbovi} je podseza{to dràva iz buxeta mora da tio i na to da je od 2001. do 2008. svakog meseca nami~e novac da godine otupu{teno vi{e od bi se penzije i nadoknade za ne400.000 radnika. Dok su radnici zaposlene redovno ispla}ivale. otpu{tani, rastao je broj penziTu je i odgovor na pitawe za{to onera i nezapoti, a mogu}nosti da slenih, tako da }e se to uskoro desibi uskoro od- Sve procene stru~waka u svetu i kod nas ukazuju ti nema. Ima nagoveda }e se smawewe broja zaposlenih nastaviti i {taja da bi ve} u nos izme|u ove tri kategorije u ovoj godini, odnosno da }e se kriza prevaliti drugoj polovini gomogao biti dine moglo biti mana gubitak radnih mesta 1:1:1, a ako do lo boqe, ali niko se toga do|e, izvi{e ne usu|uje, kao laska iz bede nema. Orbovi} se od Srbije traì da i ovako {to je to onomad ~iweno, da tvrdi da je najvi{e qudi bez pomale penzije smawi jer oni koji obe}ava ve}e zapo{qavawe. Zasla ostalo u sektoru malih i treba da rade da bi se penzioni to i sam Orbovi} isti~e da bosredwih preduze}a, gde je od fond punio – imaju sve mawe poqe ne}e biti ni ove godine, pod540.000 posao izgubilo ~ak sla i sve ~e{}e odlaze na biro se}aju}i na to da sve procene 140.000 radnika. rada umesto na radno mesto. stru~waka u svetu i Srbiji ukaAko se pogleda statistika, Ovu nimalo optimisti~ku sozuju da }e se smawewe broja zavidi se da Orbovi}eva upozorecijalnu sliku Srbije ni{ta poslenih nastaviti i u ovoj gowa nisu bez osnova. Naime, u Srosim oìvqavawa privrede, dini, odnosno da }e se kriza biji je pro{le godine bilo zastranih investicija i novih prevaliti na gubqewe radnih posleno 1.999.476 radnika, {to radnih mesta ne moè promenimesta.

Pelinkovac protiv krize Ekonomska kriza nije uticala na prodaju poznatog pelinkovca „Gorki list“ ni u Srbiji, niti u inostranstvu, jer kupci ta~no znaju {ta dobijaju za svoj novac i u tome se ogleda va`nost robne marke za jedan proizvod, izjavio je vlasnik firme „Si end si“ Vojin \or|evi}. On je na 6. me|unarodnom Sajmu brendova na Beogradskom sajmu, rekao da je dobijawe srebrne medaqe u Monte Karlu za dizajn pokazalo da „Gorki list“ ima evropsku perspektivu, pa je odlu~eno da se pro{le godine proiz-

@ivi se lo{ije

vodwa preseli u Sloveniju, kako bi se lak{e plasirao na trì{te Evropske Unije. Od ove godine, predo~io je \or|evi}, pelinkovac se ponovo proizvodi i u Srbiji, za doma}e i crnogorsko trì{te, a uskoro }e, verovatno i za rusko, s obzirom da tamo nema carina. U Sloveniji }e, pak, ostati proizvodwa za trì{te Italije, Nema~ke, Francuske i jo{ nekih zemaqa EU. On je dodao da je plan proizvodwe za ovu godinu isti kao i za prtethodne - tri miliona litara.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

96,6993

98,6728

100,942

96,4033

Australija

dolar

62,9389

64,2234

65,7005

62,7463

Kanada

dolar

67,2691

68,6419

70,2207

67,0631

Danska

kruna

12,9799

13,2448

13,5494

12,9402

Norve{ka

kruna

11,9829

12,2274

12,5086

11,9462

[vedska

kruna

9,7801

9,9797

10,2092

9,7502

[vajcarska

franak

65,9254

67,2708

68,818

65,7236

V. Britanija

funta

110,996

113,261

115,866

110,656

SAD

dolar

70,7073

72,1503

73,8098

70,4908

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 2. 2010. godine

Tro{kovi ìvota u januaru bili su za 0,6 odsto ve}i nego u decembru pro{le godine, dok su tro{kovi u odnosu na januar pro{le godine pove}ani za 4,8 procenata. Pro{le godine, mereno na{tom metodologijom, porast cena bio je 10,1 a mereno evropskim standardima 6,6 odsto. Ekonomski analiti~ar Vladimir Vu~kovi} uveren je da je pad ìvotnog standarda znatno ve}i od objektivnih pokazateqa o inflaciji. „Gra|ani u oba slu~aja ose}aju da im slabi kupovna mo}. Kada ovome dodamo i stagnaciju plata, opadawe plata, neizvesnu budu}nost, jasno je da je taj subjektivni ose}aj slabqewa ìvotnog standarda mnogo ve}i nego {to to objektivni pokazateqi o inflaciji pokazuju“, kaè Vu~kovi} za B92.

Moskva u Jagodini Glavni grad Ruske Federacije otvori}e u martu u Jagodini kancelariju, koja }e biti most privredne saradwe srpskih firmi sa Moskvom i Rusijom, izjavio je Tanjugu gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma. „Zajedni~ki }emo je otvoriti ja i ministar za me|unarodnu saradwu u vladi grada Moskve Mihail Vi{egordo~ov“, rekao je Markovi} i napomenuo da je Jagodina obezbedila prostor za rad kancelarije, u kojoj }e raditi dva stru~waka iz Moskve.

– Bez oìvqavawa velikih sistema, koji bi mogli uticati na sektor malih i sredwih preduze}a, nema oporavka i pove}awa broja zaposlenih u Srbiji. Ako se realizuje program oko „Zastave“, to }e biti dobar primer kako bi se mogla oìveti proizvodwa i pove}ati broj zaposlenih i u drugim velikim kompanijama. Trebalo bi raditi i na oìvqavawu poqoprivrede, jer bi ona mogla zaposliti veliki broj qudi, ali i na revitalizaciji tekstilne industrije, koja bi uz mala ulagawa dala najve}e efekte pri zapo{qavawu – ocewuje Orbovi}. Q. Male{evi}

Mawe se kasni s minusom Broj teku}ih ra~una, sa ka{wewem u otplati du`oj od dva meseca, smawen je tokom januara za ~ak 17 odsto u odnosu na decembar, sa 185.029 na 153.573, najnoviji su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Iznos dozvoqenog prekora~ewa po teku}im ra~unima smawen je tokom januara, u odnosu na prethodni mesec, za 1,2 odsto, sa 32,78 milijardi dinara na 32,38 milijardi dinara. Broj teku}ih ra~una gra|ana smawen je, istovremeno, za 0,9 odsto, na 6,22 miliona, dok je broj korisnika teku}ih ra~una mawi za 0,3 procenta i dostigao je 4,19 miliona. Broj kreditnih kartica sa ka{wewem u otplati tokom januara smawen je za 2,4 odsto, sa 60.631 u decembru, na 59.198. Na kraju januara iznos odobrenog limita po kreditnim karticama bio je 79,3 milijardi dinara, a u kori{}ewu je bilo 52,3 odsto tog iznosa. Broj kreditnih kartica smawen je tokom januara za 2,3 odsto, sa 1,14 miliona prethodnog meseca, na 1,12 miliona.

Kinezi nemaju „euro 5” Kineski partner FAP-a nema motore sa „euro 5“ standardima, a od oktobra pro{le godine u Srbiji je obavezna ugradwa tih motora, i zato je pribojska fabrika zatraìla od Vlade Srbije i nadle`nih ministarstava da dve godine bude oslobo|ena primene pomenute odluke. U protivnom, dovela bi se u pitawe realizacija dogovora sa kineskim partnerom „Dong Feng“ koji bi trebalo da u ovoj i narednim godinama preporodi zamrlu proizvodwu kamiona u Priboju. Sklapawe vozila „Dong Feng“ bi moglo da po~ne sredinom godine, ako nai|emo na razumevawe u pogledu standardizacije motora koje bi ugra|ivali, rekao je novinarima Mirko Stojovi}, generalni direktor FAP-a. Intenzivno razgovaramo sa kineskom firmom o montaì {est tipova kamiona, a jedan model kamiona te kompanije bi}e predstavqen na prole}nom sajmu vozila u Beogradu, dodao je Stojovi}. On je rekao i da se FAP suo~ava s te{ko}ama u proizvodwi vozila uz subvencije vlade, po niìm cenama i kamatama i po principu zamene „staro za novo“.

GRA\ANI NEZADOVOQNI STANDARDOM

U prodavnicu sve re|e Svoju finansijsku situaciju 43 odsto gra|ana smatra nezadovoqavaju}om, a 20 odsto veoma nezadovoqavaju}om pokazuje istraìvawe agencije GfK. Finansijama u doma}instvu zadovoqno je 36 odsto ispitanika, a samo dva odsto je veoma zadovoqno, preneo je Emportal. Ovo istraìvawe pokazuje da broj nezadovoqnih raste jer je godinu dana ranije nezadovoqnih i veoma nezadovoqnih bilo 14 odsto mawe. S druge strane, 28 odsto qudi misli da }e tokom ove godine situacija malo da se popravi, dok 38 odsto veruje da }e ostati nepromewena. Da }e biti malo gore misli 25 odsto ispitanih, dok sedam odsto veruje da }e biti mnogo gore. Vi{e od polovine, 58 odsto, gra|ana kaè da kriza tokom 2009. nije uticala na wihove prihode, dok je 17 odsto odgovorilo da su im zarade mawe nego godinu dana ranije. Pro{le godine u odnosu na 2008, porastao je broj i onih ~ija su primawa neredovnija sa sedam na deset odsto kao i broj qudi koji su ostali bez posla sa dva na devet odsto. Analiza trì{ta koju je sproveo GfK pokazuje i da qu-

di re|e idu u velike kupovine, ali kupuju vi{e po jednom odlasku. U velike kupovine je tokom 2008. i{lo 92 odsto qudi dok je taj procenat lani opao na 82,9 odsto. Kako kaù u ovoj agenciji za istraìvawe trì{ta to je na scenu vratilo ponovo tradicionalne, mawe prodavnice.

Zakqu~ak ovog istra`ivawa je da se potro{a~i te{ko odri~u kvaliteta, ali racionalno kupuju, prave spiskove, odustaju od proizvoda na promociji ukoliko im nije potreban. Popusti su, ipak, veoma primamqivi i postoji tendencija da se potro{a~i povremeno ~aste skupqim stvarima.

BERZA

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

Dolar na uzlaznoj putawi

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

I mr{ava tra`wa drì cene Utisak nedeqe vezan za trgovinu na Beogradskoj berzi jeste postojawe odre|ene, uzdràne tra`we, koja drì cene na par najlikvidnijih akcija i onemogu}ava im pad, me|utim, obim realizacije i daqe je na izuzetno skromnom nivou, kaè broker KBC Sekjuritisa Ana Jovanovi}. Na bankarskom sektoru ostvarenim prometom i daqe predwa~i AIK banka ~ija cena je krajem ove nedeqe prvi put u 2010. pre{la nivo od 2.900 dinara po akciji. Istovremeno se akcijama Agrobanke ponovo trguje sa cenom iznad 9.000 dinara a u petak su dostigle maksimalnu dnevnu vrednost od 9.147 dinara, kazala je Jovanovi}. "U 'zelenoj' zoni cele nedeqe na izmaku bile su akcije Sojaproteina za kojima ima interesovawa na strani tra`we, a kod prodaje u nekom ve}em obimu tek na nivou cene

od plus 10 odsto u odnosu na trenutnu trì{nu", navela je broker KBC Sekjuritisa. Ona je dodala i da firme u vlasni{tvu Salford fonda, Imlek i Bambi, privla~e pa`wu kupaca. Akcije Imleka zadràle su se na nivou od oko 1.500 dinara, dok su akcije Bambi Banata vezale seriju od pet dana uzastopnog rasta cene uz blagu korekciju naniè na samom kraju nedeqe. Ukupan promet na Beogradskoj berzi u drugoj februarskoj sedmici vredeo je 416,3 miliona dinara, 62 odsto mawe nego prve nedeqe februara. Najtrgovanija je bila akcija Straèvice iz Bato~ine sa prometom od ne{to vi{e od 241 milion dinara, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Berzanski indeksi na srpskom trì{tu kapitala nastavili

Akcija Stra`evica, Bato~ina AIK banka, Ni{ Komercijalna banka, Beograd Bambi Banat, Beograd Dijamant, Zrewanin

Posledwa cena 6.867 2.876 32.300 9.091 9.000

su pozitivan trend pa je indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`io nedeqni rast od 3,73 a op{ti Belekslajn od 2,28 odsto. Kategoriju sedmi~nih dobitnika ~inili su BIP sa rastom ve}im od 28 odsto, Politika sa 11 i Velefarm sa gotovo devet odsto. Me|u gubitnicima su se na{li Pupin Tele-

Vrednost prometa (din) 241.004.232 53.510.503 10.014.362 9.705.106 8.183.550

Dolar je na kraju sedmice na velikim deviznim berzama vredeo prema evru najvi{e za bazmalo devet meseci, dok su cene evropskih akcija bile u silaznoj putawi, po{to su vlasti u Pekingu saop{tile da }e kineske banke ponovo morati da uve}aju obavezne rezerve. Silazni trend evropskih akcija i istovremeni pad kursa evra podstaknut je i lo{ijim od o~ekivanog bilansom privrede zone evra u ~etvrtom kvartalu minule godine, izve{tavaju novinske agencije iz Londona. Zajedni~ka valuta 16 ~lanica EU je, posle kratkotrajnog oporavka, u petak ponovo "skliznu-

kom sa minusom od gotovo 12 procenata, Lasta sa gotovo 11 i Energomonta`a sa ne{to vi{e od deset odsto. Promet obveznicama stare devizne {tedwe ~inio je svega sedam procenata ukupnog nedeqnog, istakla je Cvetkovi} i dodala da se najvi{e trgovalo serijom A2016, za 11,3 miliona dinara. Strani investitori ponovo su bili aktivniji na strani kupovine, kazala je Cvetkovi} i navela da se wihovo u~e{}e u ukupnom prometu kretalo na nivou iz prve nedeqe februara od oko 16 odsto. Od korporativnih vesti Ana Jovanovi} je istakla novi ugovor Energoprojekt Entela, iz sastava beogradskog holdinga Energoprojekt, u Kataru. Vrednost ugovora je 20 miliona dolara a vezan je za projekat prenosa elektri~ne energije.

la" i tokom rane popodnevne trgovine na berzi u Londonu je u jednom trenutku razmewivana po kursu od 1,3533 dolara, {to je najniè od sredine minule godine. Indeks dolara je prema valutnoj koropi napredovao bezmalo jedan odsto, na 80,748. To je najvi{i nivo tog pokazateqa od jula pro{le godine, a trì{ni eksperti ukazuju na poja~anu tra`wu "zelene nova~nice" koja i daqe ima status "sigurnog pribeì{ta u kriznim vremenima". Dolar je "presko~io" i va`nu granicu od 90 jena, ali nije znatnije ja~ao prema japanskom konkurentu, izve{tava agencija Kjodo iz Tokija.

Skup novac, jeftin barel Sirova nafta je na berzi u Wujorku pojeftinila ispod iznosa od 74 dolara za barel usled ja~awa ameri~ke valute. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u martu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 1,50 dolara, na 73,78 dolara za barel, dok je evropska "brent" nafta istovremeno na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 1,27 dolara, na 72,85 dolara za barel, prenela je agencija AP. Ja~awe dolara ~ini naftu skupqom za one ulaga~e koji raspola`u drugim valutama, a vrednost dolara je u petak porasla u odnosu na evro usled oklevawa Evropske unije da obe}a konkretnu pomo} prezadu`enoj Gr~koj. Ameri~ki institut za

naftu objavio je izve{taj koji je pokazao rast zaliha nafte od 7,2 miliona barela, {to upu}uje na to da je tra`wa tog energenta u SAD i daqe slaba iako se privreda oporavqa od lawske recesije. "Slede}e nedeqe mo`emo da o~ekujemo novi veliki rast zaliha najva`nije energetske sirovine zbog prekida u snabdevawu usled snega na ameri~koj Isto~noj obali", tvrde analiti~ari. Me|unarodna agencija za energetiku, sa sedi{tem u Parizu, saop{tila je da tra`wa nafte u Severnoj Americi "prakti~no stagnira", ali }e potro{wa u zemqama u razvoju pomo}i da se to neutrali{e i pove}a ukupna globalna tra`wa ove godine.

GR^KA KRIZA UPOZORILA ^ELNIKA EVROPSKE CENTRALNE BANKE

Sve skupqa ulaznica za evrozonu Gr~ka du`ni~ka kriza ponovo je stavila Molba Litvanije je odbijena u centar pa`we daqe pro{irewe zone evra 2007. godine zbog ve}e stope ini probleme odràvawa zajedni~ke valute. flacije nego {to je bila dozvoIako nema zvani~nih izjava, svi su izgledi qena. da }e jedino Estonija u narednih pet godiEvropski zvani~nici, me|una uspeti da u|e u zonu evra, iako se tome tim, isti~u da Estonija ima venadaju sve novoprido{le ~lanice Evropske like {anse da uvede evro naredunije. ne godine. "Nemci i Evropska centralna banka Island je pokucao na vrata (ECB) su odlu~ni da ne dozvole ulazak jo{ zone evra u poku{aju da se spase jedne Gr~ke", izjavio je za nakon kolapsa Rojters glavni analiti~ar banaka oktobra Estonija ima {anse 2008. godine, ali Danske banke u Kopenhagenu Lars Kristensen. mu je re~eno da da uvede evro "Pametni poqski politinaredne godine, ali prvo mora da za~ari su shvatili poruku pa traì ~lanstvo u su Poqska, ê{ka i EU. su promenili svoju retoriku Ma|arska to i sada isti~u da o~ekuju prePoqska i ~elazak na evro najranije 2015. odloìle za sredinu {ka vlada su pogodine", dodao je on. predstoje}e decenije merile svoja o~eAnaliti~ari o~ekuju da kivawa za prela}e Evropska komisija i zak na evro za ECB insisitirati na jo{ stroìm krisredinu naredne dekade, kao i terijumima za ~lanstvo u zoni evra i inMa|arska, koja poku{ava uz posistirati na do sada zanemarenim indimo} MMF da konsoliduje svoju katorima poput kreditnog salda i konkuekonomiju. Gr~ka kriza je porentnosti. Kada se 2004. godine EU prinovo u prvi plan dovela ko{kadruìlo osam zemaqa centralne i isto~we izme|u Nema~ke i EU da su ne Evrope zajedno sa Kiprom i Maltom, Rumunija i Bugarska pre vreme-

VESTI Otkazi za 1,5 milion qudi

„Sviwe” produbquju krizu Svetska tr`i{ta imaju strah da visoki buyetski deficiti i nivoi zadu`enosti vlada Portugala, Irske, Gr~ke i [panije, takozvane „sviwe” – po prvim slovima (PIGS), mogle bi ih naterati na nepla}awe ili u odustajawe od jedinstvene valute (evra) Dug* Buyetski deficit (% od BDP, 2009. procena)(% od BDP)

Gr~ka

12,7%

124,9%

Irska

11,7%

82,9%

[panija

11,4%

66,3%

Portugal

9,3%

Francuska 8,4% Italija

VB*

5,1%

3,2% Nema~ka 6,9% Evrozona prose~no 12,6%

84,6% 82,5% 116,7% 76,7% 84% 80,3%

*2010. prognoza VB nije u evrozoni Mastrihtski ugovor ima gorwu granicu buyetskog deficita na ne vi{e od 3% BDP-a i javni dug ispod 60% BDP-a ekonomski stru~waci su predvi|ali da }e 2010. godine sve te zemqe pre}i na kori{}ewe evra. Prema wihovim pristupnim sporazumima, trebalo je da pre|u na kori{}ewe evra kao valute kada ispune kriterijume koji se ti~u javnog duga, buxetskog deficita, inflacije, kamatnih stopa i izvozne stabilnosti. Pa ipak, samo su Kipar, Malta, Slovenija i Slova~ka u{le u zonu evra.

na primqene u evropski savez Izvor: Evropska komisija © GRAPHIC NEWS uprkos korupciji i organizovanom kriminalu kojih se jo{ nisu re{ile. stvo u Mehanizmu za kursnu razmenu "^ak i pre krize, ~esto sam slu{ao o Gr~(ERM2), kao prvu stepenicu ka ~lanstvu u koj kada su evropski zvani~nici govorili o zoni evra, iako tehni~ki ispuwava uslove. centralnoj i isto~noj Evropi, posebno u Na drugoj strani Evrope, konzervativni vezi sa Rumunijom i Bugarskom", naveo je Danci i [ve|ani, koji su 90-ih odbili da Kristensen. pre|u na evro, sada su jo{ "tvr|i" u svojoj Zvani~nici EU i ECB mora}e da odgovonameri {ale}i se da niko ne bi `eleo da re Bugarsku da ne podnosi molbu za ~lanu|e u klub u kome se nalazi Gr~ka.

Zbog potencijalne opasnosti od novih otpu{tawa, ukupan broj nezaposlenih u Rusiji bi do leta mogao da se uve}a za 1,5 miliona qudi. Predsednik Nacionalne skup{tine stru~waka za rad i socijalnu politiku Nikolaj Volgin ka`e da je, "ukoliko se nezaposlenost prora~unava po metodu Me|unarodne organizacije za rad, u Rusiji sada oko osam miliona qudi bez posla“.„Uz najoptimisti~niji razvoj doga|aja, nezaposlenost do sredine godine ne}e imati eksplozivan karakter, tako da }e armija 'suvi{nih' ostati na prethodnom nivou", dodao je on. Volgin u isto vreme ocewuje da postoje ozbiqne osnove za masovna otpu{tawa u maju i junu. "Smatram da }e do leta po~eti masovna otpu{tawa. Ovakve doga|aje ne bi trebalo o~ekivati u toku zime, jer su poslodavci veoma oprezni, ali tenzija na tr`i{tu rada je prisutna", rekao je Volgin.

Surovo na Baltiku Severne balti~ke dràve ve} su osetile surove posledice najve}e recesije koja je zahvatila svet u posledwe vreme. Ekonomisti isti~u da su balti~ke dràve ostavile iza sebe najgore, ali cena koju su platili weni stanovnici je previsoka - nezaposlenost u Letoniji je najvi{a u Evropskoj uniji i iznosila je u decembru 2009. godine 22,8 procenata. Za wom slede [panija, Estonija, pa Litvanija. Balti~ke vlade ne razmi{qaju o devalvaciji kao opciji jer bi se to negativno odrazilo na ostale ~lanove EU zbog ~ega su zabeleìle ekonomski pad u 2009. godini - Letonija 18 procenata, Estonija 14, a Litvanija 15 procenata. Iako je agencija za procenu boniteta Mudis podigla nedavno kreditni rejting Letonije na "BBB", Letonija je svetski rekorder jer je za samo dve godine doìvela ekonomski pad od 24 procenata {to je kriza surovija nego u Americi u vreme Velike depresije.

Neo~ekivan pad ~e{ke privrede ^e{ka je u posledwem kvartalu pro{le godine zabele`ila

pad bruto doma}eg proizvoda (BDP) od 4,3 odsto, saop{tio je Nacionalni ured za statistiku. Na veliko razo~arawe analiti~ara u posledwa tri meseca 2009. nije se ponovio tre}i kvartal, kada je privreda pokazala prve znake oìvqavawa i zabeleìla rast od 0,8 odsto u odnosu na prethodni, drugi kvartal. Ipak, vlada i MMF o~ekuju da }e ê{ka 2010. godinu zavr{iti u plusu, rastom BDP-a od 1,3 odsto. Jedina zemqa u Evropi koja u kriznoj 2009. godini moè da se pohvali privrednim usponom, iako osetno mawim nego prethodnih godina, jeste Poqska, sa rastom od 1,7 odsto.

Lako je ~eliku Najve}i svetski proizvo|a~ ~elika "Arselor Mital" je u ~etvrtom tromese~ju lani ostvario profit od 1,07 milijardi dolara. Podaci za ~itavu 2009. pokazuju da je profit "Arselor Mitala" iznosio samo 118 miliona dolara, prema 9,4 milijarde dolara iz 2008. godine, {to je posledica niske cene i slabe tra`we ~elika, koji se koristi u proizvodwi vozila, ma{ina i gra|evina. U saop{tewu se tako|e navodi da je zarada iz posledwa tri meseca lani, od 1,07 milijardi dolara, ve}a od profita iz tre}eg kvartala od 903 miliona dolara, a u odnosu na ~etvrto tromese~je 2008. predstavqa veliko poboq{awe, jer je u tom periodu zabele`en gubitak od 2,6 milijardi.

Finska ho}e u „Severni tok” Finski zvani~nici za za{titu ~ovekove okoline dali su dozvolu za polagawe gasovoda "Severni tok" u teritorijalnim vodama Finske. Time se Rusiji otvara put za po~etak izgradwe tog najve}eg gasnog projekta od vremena Sovjetskog Saveza, vrednog 7,4 milijarde evra (10,6 milijardi dolara). Nakon {to je i Finska dala "zeleno svetlo", ruski Gasprom je dobio sva potrebna odobrewa za po~etak izgradwe "Severnog toka" koji treba da postane nova mar{ruta za izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu koji zaobilazi Ukrajinu i Belorusiju.

Likovni radovi osmaka u „Prometeju”

^IM GRAD PREBACI NOVAC „SPENSU”

Sti`e keramika za prizemqe Zavr{etak zamene poda, ta~nije postavqawe granitne keramike umesto behatona, na preostalih 500 kvadrata u prizemqu „Spensa” moglo bi, kako saznajemo, da po~ne u toku ovog meseca. Naime, preostao je da se poplo~a jo{ deo „Spensa” od bazena

Novosadska ponedeqak15.februar2010.

Prve qubi~ice u bezolovnom gradu

je da kvalitetnijom uslugom moraju konkurisati privatnom sektoru i „Put“ je usmeren na tr`i{te. „Vodovod“ je grcao zbog najve}ih du`nika i ujedno najve}ih potro{a~a, a „Toplana“ grejala 42.653 stana. Autobus „Laste“ koji je trebalo da vozi decu na ekskurziju nije imao {rafove na to~kovima!? Isto tako, jedan nadrndani dostavqa~ nije mogao pri}i „Kecu“ (dana{wi „Gusan“) zbog naguranih automobila u pasa`u Zmaj Jovine i vre}e krompira morao je tegliti na le|ima. Nelegalno uparkiranom tipusu su izduvane gume. U 47 ugostiteqskih objekata zate~eno je 86 aparata sa igrama na sre}u i stvar je do{la do suda, nikle su prve qubi~ice, na „Velikoj pe~urki“ pojavio se bezolovni benzin, u Novosadskom pozori{tu gostovala trupa „Zvezdara teatra“... Vodila se borba za bora~ke penzije. Tog februara, pre dve decenije, zahuktavala se op{ta rasprodaja u gradskim fri-{opovima. Japanski „omega“ video rekorder mogao se kupiti po ceni umawenoj za frtaq, „daivina“ ma{inica za pecawe skliznula je sa 150 na 80 nema~kih maraka, a muzi~ki stub s malim televizorom mogao se nabaviti za tada neverovatnih 480 „demona“. Ipak, kasnije je isplivalo da }e se na zatvarawe fri-{opova pri~ekati jer Zakon o oporezivawu robe koji je trebalo da ih ostavi iskqu~ivo na granicama, aerodromima i marinama nije pro{ao kroz skup{tinsku proceduru. D. Apro

V REMEPLOV

„Gwavatori” o vinu U nekada{woj kafani „Zlatna greda“ u Pa{i}evoj ulici, gde je danas Francuski kulturni centar,

15. februara 1927. neozvani~eno, ali u gra|anstvu uva`eno dru{tvo „Gwavator“, priredilo je predava-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ovosa|anina \. D. tokom proslave godi{wice braka, na stolu je sa~ekao slu`beni dopis: svog sina ro|enog sedam godina ranije trebalo je da upi{e u prvi razred osnovne {kole. Ovo pismo i ne bi predstavqalo poseban razlog za deran`aciju porodi~ne proslave da doti~ni drug nije bio ponosni otac - dve }erke! Taj februar 1990. godine, ina~e, nimalo nije podse}ao na isti taj mesec dvadeset godina kasnije tada je bilo problema s parkirawem, preduze}a su odlazila u ste~aj, penzioneri mitingovali, o~ekivali se radovi na bazenima i konkurs za suvenir grada... Me|utim, radni~ka muka i tada je kreirala ekonomske bravure. Na adresu u Kamenici poslato je pismo upakovano u nov~anice od po 1.000 „starih“ dinara i na taj na~in je po{iqalac u{tedeo nimalo zanemarqivih 0,4 „novih“ kolika je bila razlika u ceni improvizovanog i oficijelnog koverta. I dok su poslanici Skup{tine SFRJ slu{ali ekspoze Janeza Drnov{eka, a u Fudbalskom savezu Jugoslavije sa~iwavali prednacrt Pravilnika o regulisawu verbalnog delikta, osnovano je Dru{tvo za negovawe i o~uvawe Sremskih Karlovaca. Kao ciq postavqena je revitalizacija i popularizacija mesta, a u dru{tvu su dobrodo{li qubiteqi, prijateqi i biv{i karlova~ki |aci. Predsednik Izvr{nog ve}a Skup{tine Op{tine \or|e Ba{i} te nedeqe bio je na turneji po komunalnim preduze}ima. „Zelenilu“ i „Lisju“ zapre}eno

prema Limanima, a posao malo kasni zbog izmene finansijskog plana Centra za ovu godinu. Radovi }e po~eti kada grad „Spensu” prebaci novac za predvi|eni posao, a procena je da bi on, kada krene, trebalo da bude gotov za dve nedeqe. B. M.

Izlo`ba likovnih radova u~enika osmih razreda novosadskih {kola “@elim da moj svet izgleda ovako, a ne druga~ije” bi}e otvorena sutra u 19 sati u Galeriji „Prometej“. Postavka radova, ~ija tema je ekologija, mo}i }e da se pogleda do 19. februara. Na istom mestu }e 18. februara u 19 sati biti odràno predavawe “Kako i ja da pomognem” i dodela nagrada u okviru projekta koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj. Z. Ml.

we pod naslovom „Pouke iz vinologije“. Predava~i su bili „stari, iskusni i diplomirawi gwavatori“. Slu{alaca je bilo mnogo, popijeno je puno vina, a dosta toga se i pojelo, po{to je predavawe „propra}eno o~iglednim primerima“. Ina~e, ovi novosadski gwavatori nisu se samo zabavqali. Redovno su za bo`i}ne i uskr{we praznike obla~ili desetine de~aka i devoj~ica iz siroma{nijih porodica, a pomagali su i starije, bolesne i siroma{ne sugra|ane. N. C.

SA GREJAWEM I JU^E BILO PROBLEMA

Cvokotao deo Limana Novosa|ani koji ìve na Limanu 3 osetili su i ju~e posledice subotweg kolapsa jer su bez grejawa bili ~itavo prepodne. Po zavr{etku radova u poslepodnevnim ~asovima do{lo je do normalizacije isporuke toplotne energije. Radnici Novosadske toplane ju~e su radili na otklawawu kvara u Ulici Narodnog fronta. Do havarije je do{lo usled poreme}aja napona na elektromreì koji se dogodio u subotu, saop{tili su iz Toplane. Zbog navedenih radova do{lo je do prekida u isporuci toplotne energije za grejawe za objekte u slede}im ulicama: Bulevar cara Lazara od broja 47 do 65, [ekspirova od broja 2 do12 i Narodnog fronta od 28 do 42. Gradona~elnik Igor Pavli~i} zatraìo je u subotu obja{wewe od nadle`nih stru~nih slu`bi zbog ~ega je do{lo do prestanka grejawa u pojedinim delovima grada. Istakao je da je nedopustivo da svaki put usled pada napona elektri~ne energije dolazi do nestanka grejawa, tako|e je rekao da }e posebno zahtevati od nadle`nog tuìla{tva da utvrdi ~iweni~no stawe i eventualnu krivi~nu odgovornost za nastalu situaciju. U nedequ u ranim jutarwim ~asovima zbog poledice i nera{~i}enog snega autobusi Gradskog saobra}ajnog preduze}a imali su pote{ko}a sa prelaskom na Sremsku stranu grada. -Autobusi nisu saobra}ali do Luga i Grabova, jer nije bio pro-

[alter sala i blagajne „Elektrovojvodine“ danas ne}e raditi zbog Dana dr`avnosti. U utorak }e sve {alter sale raditi redovno, a svi sugra|ani koji tokom praznika budu morali da prijave kvar na mre`i to }e mo}i da u~ine na broj telefona 421 - 066. B. M.

„Delta” radi skra}eno Radno vreme maloprodajnih objekata lanca “Delta maksi” danas }e biti izmeweno zbog Dana dr`avnosti. Prodavnice “Tempo ekspres”, ”Maksi supermarketi” i “Mini maksi” }e raditi do 17 sati. Objekti koji rade 24 sata dnevno, radi}e do 22 sata. S. T.

Autobusima danas kao nedeqom

Foto: S. [u{wevi}

~i{}en put ka tim naseqima, a linije ka Popovici su i{le samo do Mo{ine vile. Veliki problem smo imali sa nepropisno parkiranim vozilima na okretnicama, pa voza~i imaju velikih pote{ko}a da okrenu autobuse – izjavio je za “Dnevnik” de`urni dispe~er GSP-a Slavko Kumazec. Na novosadskim ulicama je bilo 112 gradskih autobusa, a Kumazec napomiwe da u gradskom prevozu na ostalim linijama nije bilo ve}ih zastoja i ka{wewa. Iako su radnici gradskih zimskih slu`bi bile konstantno na terenu, u Novom Sadu ju~e su u jutarwim ~asovima bile prohodne glavne saobra}ajnice i bulevarima. Portparolka ‘’Puta’’ Jelena Stojsavqevi} ka`e za na{ list da

se ulice i putevi ~iste po prioritetu. - Imali smo u subotu vi{e od 12 sati me}ave, a ju~e smo radili na osnovnom odr`avawu i dodatno ras~i{}avawu zaostalog snega na ulicama prvog prioriteta, a zatim su se ekipe prebacile da ~iste saobra}ajnice drugog it re}eg prioriteta- poja{wava Stojsavqevi}eva. Iz preduze}a “Put” upozoravaju voza~e da budu oprezniji u jutarwim ~asovima kada se o~ekuje led i poledica na svim kolovozima. Zbog “lo{eg rada komunlanih slu`bi” oglasio se u Gradski odbor Narodne partije koji “zahteva od gradske vlasti da u najkra}em vremenu uspostavi komunalni red u gradu”. N. Vukovi}

ZATVARA SE GRADSKI KONKURS ZA MANIFESTACIJE KULTURE

U istom bubwu „Egzit” i „Zmajeve igre” Konkurs za finansirawe projekata ustanova kulture kojima Grad nije osniva~, zavr{ava se danas, {to je i ujedno i posledwi dan prema propisima kokursa. Institucije konkuri{u za 114 miliona dinara, {to je za oko 200 miliona mawe u odnosu na lane. Promewen na~in raspodele novca deo je uskla|ivawa s novim Zakonom o kulturi, koji u martu ove godine stupa na snagu. Ovim pravnim aktom predvi|a se finansirawe manifestacija, ali ne i godi{wi tro{kovi ustanova koji ih organizuju.

Elektrovojvodina danas neradno

Trenutno sve direktore institucija koje nisu na buxetu brine to {to je svota za kulturu umawena za oko 200 miliona dinara. U istoj trci za novac nalaze se zajedno s udru`ewem „Egzit“, organizatorom festivala „Egzit“ i filmske smotre „Sinemasiti”, a 2009. godine ovo udru`we dobilo je tre}inu odre|enog buxeta. U pro{logodi{woj preraspodeli novca po starim pravilima igre, Muzi~ka omladina Novog Sada i Centar za kulturnu animaciju dobili su po 20 miliona dinara, Festival uli~nih svira~a 12, Zmajeve

de~je igre sedam, Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ pet, Centar za likovno obrazovawe dece i omladine Vojvodine 1,4, KC „Bege~“ 700.000, KIC „Stepanovi}evo“ 500.000 dinara. Kulturno umetni~ko dru{tvo“Svetozar Markovi}“ dobilo je ~etiri miliona dinara, KUD „Sowa Marinkovi}“ tri, KUD „Petefi [andor“ 2,3, a KUD „Pavel Jozef [afarik“ 1,7 miliona dinara. Novac su dobijali i Rusinsko kulturno - prosvetno dru{tvo 1,7 miliona dinara i „Brankovo kolo“ 700.000 dinara. N. V.

Autobusi Gradskog saobra}ajnog preuze}a „Novi Sad“ danas }e saobra}ati po prazni~nom redu vo`we, dakle kao nedeqom. Na ulicama }e biti 112 autobusa. Z. D.

Muzi~ko ve~e u Jevrejskoj op{tini Muzi~ko ve~e bi}e odr`ano danas u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska ulica 11, na prvom spratu. U programu u~estvuju Mina Mom~ilovi} na harfi i Georg [efer na violi. S. K.

Izlo`ba skulptura Izlo`ba skulptura Violete Labat Mitru{i} bi}e otvorena danas u 19 ~asova u galeriji Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine, Bul. Mihajla Pupina 9. Izlo`ba traje do 27. februara, a galerija je otvorena svaki dan od 10 do 18 i subotom od 9 do 13 sati. B. P. P.

Koncert posve}en [umanu Vojvo|anski simfoni~ari i francuski violon~elista Fransoa Salke, odr`a}e danas u 20 ~asova u Sinagogi koncert povodom 200 godina od ro|ewa Roberta [umana. Na repertoaru }e biti i dela Sergeja Prokofjeva, a nastup }e voditi austrijski dirigent Volfgang Cajpek. Ulaz je besplatan. I. S.

Tambura{i u Studiju „M” Koncert velikog tambura{kog orkestra RTV-a bi}e odr`an danas u 20 ~asova u studiju „M“ Radio Novog Sada, Ulica Igwata Pavlasa 3. Na programu }e biti tradicionalne pesme i igre, kao i autorske pesme iz [umadije. U~estvuju solistkiwe Vesna Dimi}-Ili} i Biqana Petkovi}, harmonika{ Jovan Leti} i violinista Milan Mini}. Dirigent i umetni~ki rukovodilac orkestra je Miroslav Tubi}, a ulaz je besplatan. B. P. P.

U KUD „SVETOZAR MARKOVI]“

[kola gitare ~eka mali{ane U Kulturno-umetni~kom dru{tvu „Svetozar Markovi}“ uskoro }e biti otvorena {kola gitare koju }e voditi profesor Bora Vi{wi~ki. Broj polazika je ograni~en, pa iz ovog KUD-a pozivaju male sugra|ane da se

{to pre prijave na brojeve telefona 021/421-834 i 064/ 11 36 076. Dodatne informacije mogu da se dobiju u sekretarijatu KUD-a, u [umadijskoj ulici 6 ili na pomenute brojeve telefona. Z. Ml.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak15.februar2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lana, Sara i Luka u porodici Jovovi} Trojke: Lana, Sara i Luka - Violete i Neboj{e Jovovi}a.

Devoj~ice: Ajrija - Mihone Sefedinovi} i Milana Krasni}ija, Aj{a - Remzije i Ridvana ]erimija, Alisa - Aleksandre Radovanovi} i Radeta Gigi}a, Jana - Maje i Radovana Baruxije, Jovana - Jelene i @eqka Duki}a, Dragana - Radmile i Radoslava Pani}a, Iva - Blaènke Ivanovi} - Vojnovi} i Branislava Vojnovi}a, Lara - Biqane i Branimira Bawanina, Lena - Sowe i \or|a Vasiqevi}a, Milica - Marije i Petka Kova~evi}a, Nevena - Jelene i Milo{a Mrkovi}a, Magdalena - Sweàne i Zorana Stankovi}a, Isidora - Sneàne i Du{ana Anti}a, Na|a - Bogdane i Gorana Vuji}a, Ana Rita - Eve i Endrea Deaka, Sara - Dragane i Dragana Anu{i}a, Awa Olgice i Nemawe Vojnovi}a, Adrijana Ivane Babi} - Mirkovi} i Velimira Mirkovi}a, Milica - Jelene Cowi} i Neboj{e [kori}a, Klaudia - Monike i [ebe{}ana Tota, Teodora - Marije i Gorana Lazi}a, Elena - Dijane i Rastka Paji}a, Ma{a - Zorice Mr|e i Predraga Gli{i}a, Marija - Katarine i Sa{e Stijakovi}a, Mia - Slobodanke Mati} i @eqka Vrawe{evi}a, Iva - Ivane i Dejana Vujinovi}a, Milica - Zdravke i Milana Trnini}a, Sofija - Bojane i Dejana Savi}a, Duwa - Ivane Ba~vanski i Zorana Hribqana, An|ela - Sweàne Nani} - Babi} i Dalibora Stjepanovi}a, Iva - Milice i Sa{e Raja~i}a, Sofija - Olesije i Milo{a Radi}a, Jana - Jelene i Dejana Pante-

li}a, Na|a - Dra`ene i Gorana Aleksi}a, Amina - Xeqane Morine i Denisa Drmakua, Sta{a - Marine i Nemawe Suboti}a, Leonora - Nermine Ajvazi i Neboj{e Bandovi}a, Lenka - Jadranke i Borisa Raduna, An|ela - Dragice i Miroslava Mladenovi}a, Dajna - Ivanke Markovi} i Tomislava Jankovi}a, Hana - Mirjane i Dragana Somborca, Jana - Du{anke i Milana Pani}a, Suzana - Nata{e Jovanov i Gorana Novakovi}a, Marina - Maje i Milana Adamovi}a, Maja - Jasmine i Vojislava Buwca, Lana - Tatiane i Emila Vozara, Milica - Svetlane i Branislava Bogaro{kog, Isidora - Tawe Abaxi} i Milo{a Vladislava, Mila - Dragane Antonijevi} -Maleti} i Miroslava Maleti}a, Teodora - Amine i Du{ana Nikoli}a, Mina Jasmine i I{tvana - Otoa Si~a, Matea Tabite i Vilijama Valentinija, Teodora Milice i Dalibora Li~ine, Nikolina Milice i Ilije Gojkovi}a, Bojana - Jelene Nikoli} i Baneta Jovanovi}a, Mila Du{ice i \or|a Begojeva, Andrijana Dijane i Vladimira Gindera, Leontina Katalin i Zoltana Buta{a, Tijana - Violete i Sini{e Deli}a, Dora - Edite Horvat - Rep{tok i Roberta Rep{toka, Anastasija - Valentine i Mladena [ormaza, Sofija - Jelene i Du{ana [krbi}a, Ana Na|e Milkovi} - ]uruvija i Miodraga ]uruvije, Duwa - Nade i Igora Dragutinovi}a, Iva - Nata{e i Mileta Stevi}a.

Tamara i Radoslav Peji} sa sinom Aleksandrom

De~aci: Ven~ani: Miqana An|i} i Predrag Konatar, Daliborka Mijatovi} i Neboj{a Duwi}, Ana Vukovi} i Igor Mladenovi}, Jasmina Adamovi} i Branko Anu{i}, Mira Lero i Milorad Milo{evi}, Marina Peji} i Igor Le{ki, Jarmila Anu{iak i Dragan Mar~eta, Mira Grebi} i Igor Kostadinov, Danijela Pani} i Zlatan Gajani}, An|elija Zari} i Slobodan Ignac, Ivana \or|evi} i Aleksandar Nedeqkovi}, Jasna I{tokovi} i \or|e Radi{i}, Vesna Milinkovi} i Sreten Radanovi}, Tamara Qubojevi} i @eqko Ili}, Melita Mr|anov i Dragan ôli}, Verica Toma{evi} i Igor Gaji}, Nata{a Keci} i Branislav Baqo{evi}, Maja Te{anovi} i Qubi{a Petrovi}, Vesna Jojki} i Vladimir Radowanin, Vesna Kri{ka i Dragan Guli}, Svetlana Boàni} i @eqko Erjavec, Isidora Mar~ok i Slobodan Boòvi}, Violeta Kuruc i Roberto Reyepov.

Daniel - Anike i Gorana Blaèvi}a, Stefan - Nata{e i Sa{e Zoni}a, Marko - Ivane i An|elka Stamenkovi}a, Filip - Biqane i Milana Karanovi}a, Jovan - Danijele i Mladena Radovanovi}a, Filip - Tawe i Miodraga Ivovi}a, Slobodan - Danijele i Zorana Kremenovi}a, Milorad - Ivane i Slavka Bogdanovi}a, Jovan - Helene i Gorana Petrovi}a, Filip - Irine i Denisa Ku~evi}a, Jovan - Jasne i Predraga Zabrdca, Andrej - Zorice i Lasla Pe{tija, Lazar - Bojane i Dalibora Gorowe, Vuk - Adriane i Igora Tomi}a, Uro{ - Mine i Marinka Spreme, Dragutin - Petkane i Stanka Ivi}a, Sava - Zorice i Jovana Zagorca, Stefan - Ivane i Miroslava Topalova, Jovan - Jovane i Lazara Radovanova, Kosta - Dragice i Borisa Markovi}a, Stefan - Milene Medi} - Mili} i Sa{e Mili}a, Petar - Sneàne i Slavi{e Iveqe, Konstantin - Tamare i Velimira ]urguza, Ivan - Lidije i Geze Girica, Za|a - Jelene i Nemawe Krtolice, Ranislav - Maje i Dragana Ke~i}a, Aleksandar - Marije i Petra Kekezovi}a, Tama{ - Zinke i Tibora Pastora, Andrija - Branke i Romea Vu~enova, Jovan - Du{ke Kecman i Vladislava Uro{evi}a, Vuka{in - Vere i Du{ana Popovi}a, An|elo - Marije Mihailovi} i Marinka Mi{kovi}a, Aleksa - Dragane i Milovana Radmilovi}a, Sergej - Aleksandre i Radeta Serdara, Danijel - Dese i Gorana Pej~i}a, Nenad - Danijele i Danijela Dimitrova, Milan - Branislave i Steve Boì}a, Milo{ - Aleksandre i \or|a \uri}a, Marko - Danke i Olivera Jovanovi}a, Stefan -

Jelene i Ranka Lazi}a, Marko - Mire i Du{ana ^ugurovi}a, Jovan - Dragane i Dobrog Mladenovi}a, Strahiwa - Danijele Jovi~i} - Majovski i Zorana Majovskog, Ogwen - Radmile i Bojana @eravice, Sa{a - Ane i Steve Arlova, Nikola - Zorane Zori} i Nenada Duki}a, Andrej - Dragane Stojanovi} - \oki} i Darka \oki}a, Uro{ - Olge i Vladimira Je{i}a, Uro{ - Daniele i Dra`enka Savi}a, Luka - Mirjane i Sr|ana Kolarova, Bogdan - Jelene i Nenada Radi}a, Aleksa - Natalije i Du{ana Jovanovi}a, Bojan - Dragice i Mira Burde, Mihajlo - Milene i Gorana \uri}a, Aleksa - Edite i Aleksandra Ratkova, @ombor - Marije i Danijela @akija, Sergej - Milane \uki} - @iki} i Gorana @iki}a, Boris - Ilirijane i Dragana Traj~evskog, Ilija - Biserke i Biserka Cvijana, Veqko - Spasenke Bukova~ki i Qubi{e Despotovi}a, Milan - Savete i Dejana Kosti}a, Luka Olivere Seli} i Marka Beli}a, Lav - Katarine i Darka Lazi}a, Gandi - Mirsade Rustemi i Ze}ira Bejtule, Nikola - Ane i Vladimira Kuzmanovi}a, Loris - Tatjane i Jana Fodora, Lazar - Tatjane i Predraga Vuleti}a, Jovan - Gordane i Aleksandra Jawuza, Aqo{a - Sawe i Dragana Grka, Vuk - Gordane i Dragana Klisuri}a, Aleksandar - Mirjane i Predraga Tomina, Aleksandar - Svetlane Stoji} i Sa{e Sinadovi}a, Teodor - Milanke i Milana Bawca, Ogwen - Slobodanke i Mirka Kaurina, Nikola - Dragane i Bojana Bojani}a, Dino - Viktorije i Denija Hajdarpa{i}a, Murat - [eherezade Neziri i Luana [ale.

Umrli: Jelka Miqevi} ro|. [ikawa (1936), Du{an Gojkovi} (1924), Jelena Krsti} ro|. Doroslova~ki (1922), Vera Lenart ro|. Ka{a{ (1943), Milan Dan~ulovi} (1952), Zlatica Ravi} ro|. Avakumovi} (1933), Rajko @ivanovi} (1955), Perica Popovi} (1936), Qiqana \akov (1939), Radinka Baji} ro|. Qubinkovi} (1925), Vlajko Bogdanovi} (1925), An|elko Perkovski (1922), Milan Vasili{in (1930), Marija Ronto ro|. Haja{ (1924), Xejqan Greku ro|. Muja (1935), Pavle ^oli} (1941), Stanka Kova~evi} ro|. Kucurac (1920), Jovan \uri} (1934), Danica Golu{in ro|. Vlahovi} (1933), Dobrila Jovanovi} ro|. Roguli} (1935), Ranka Kadi} ro|. Miladinov (1939), Kornelija Powevi} ro|. Povalni (1931), Dragiwa Varga ro|. Ivanovi} (1928), Jovan Male{ev (1942), Milenko Finxanovi} (1939), \or|e Mijailovi} (1936), Milan Kaji{ (1954), Dragutin \or|evi} (1934), Ivan Ponediqak (1937), Nedeqka Cime{a ro|. Glumac (1922), Branimir [qivi} (1930), Zejnel Ilijazi (1942), Radovan Baki} (1952), Terezija ^onka (1940), Savka Jovanov ro|. Kosti} (1929), Anton Halapi (1931), Milan [ajin (1957), Katalin Kada{ ro|. Dobo{ (1934), Katarina [imovi} ro|. Pergel (1927), Branislav Juki} (1952), An|elka Kora} ro|. Ne}ak (1957), Radmila Zuber Maja Krsti} i Milan Mir~i}

ro|. Gvozdenovi} (1936), Dragoqub Leti} (1921), Vladimir Mrk{i} (1971), Ana Le{}an ro|. êlovski (1951), Julijana Ekres (1923), Soka ]uji} ro|. Luki} (1917), Jan Cibula (1945), Dunavka Nikoli} ro|. Stankovi} (1925), Danica \isalov ro|. ]iri} (1939), Ana Radanovi} ro|. Vujakovi} (1953), Erèbet Pa{}an ro|. Milinski (1924), Dragan Pej~i} (1967), Darinka Savi} ro|. Krsmanovi} (1934), Irena Bawai (1960), Mijo Topol~i} (1957), Lazar Radin (1949), \or|e Ninkov (1921), Ana Kosanovi} ro|. Ivanek (1936), Stevan Drini} (1948), Olgica Bubalo ro|. Mladenovi} (1958), Mihailo Milo{evi} (1926), Branislava Zekovi} ro|. Ratkovi} (1954), Milan Popov (1931), Mileva Gruji} ro|. Panticki (1937), Zdenko Beni{ek (1944), David Petqanski (1929), Milo{ Kokola (1932), Blagoje Vitomirov (1941), êdomir Kova~evi} (1956), Mirko Poli} (1943), Milo{ \ankovi} (1950), Aleksandar Lopu{ina (1933), Marija Rozental ro|. Balaton (1937), Milan Gavrilovi} (1946), Nevenka Keì} (1942), Mirjana Cvejanovi} ro|. Vla{kali} (1939), Nikola Arlov (1928), Verica Goji} ro|. Ralevi} (1949), Leposava Draga{ ro|. Stameni} (1926), Mara Vuji} ro|. Ve~erinac (1928), Gordana @ivanovi} ro|. Veselinovi} (1929).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

ODMI^U RADOVI NA IZGRADWI NOVE ZGRADE USTANOVE „DR MILAN PETROVI]“

Ni~e {kola uprkos snegu Izgradwa nove zgrade [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Dr Milan Petrovi}“, na uglu ulica Seqa~kih buna i Bate Brki}a na Novom nasequ, napreduje i pored

usporenih radova zbog hladno}e i padavina. Kako je rekla direktorka {kole Slavica Markovi}, ni~u zidovi nove {kole i ona se se nada da }e prva faza radova, koja podrazumeva izgradwu objekta, biti gotova do leta, te da }e posle toga uslediti

druga faza sa unutra{wim radovima i opremawem {kole. - Ne mogu sa sigurno{}u da tvrdim da }e nova {kola mo}i da se koristi od slede}eg septembra,

dardima neophodnima za boravak dece s invaliditetom. Markovi}eva je istakla da je {kola projektovana po principima dizajna sa specijalizovanim rehabilitacionoterapeutskim celinama. Za tretman motori~kih poreme}aja predvi|en je bazen za hidroterapiju, kinezi-sala i elektro-terapeutski blok, za u~enike s o{te}ewem vida tiflo kabinet i adekvatne senzorne sobe, za u~enike sa o{te}ewem sluha audio-kabinet i specijalizovane u~ionice. U ovu {kolu }e i}i deca razli~itog tipa ometenosti, ali }e u woj biti organizovane i dokvalifikacije, prekvalifikacije, edukacije i programi inkluzivnog karaktera. Pored rehabilitacionih i prostora za individualni tretman i servisnu podr{ku, u {koli su planirane i takozvana polivalentna sala, namewena za edukacije, konferencije, seminare, koncerte, predstave i sli~no, radionice za prakti~nu nastavu u petnaest Foto: F. Baki} obrazovnih profila s ali od slede}e godine, mo}i }e siprodajno-uslu`nim prostorom, gurno - ka`e direktorka. u~ionice, kabineti, fiskulturna Radovi su po~eli sredinom nosala, u~ionica i sportski tereni vembra, a Grad je ove godine u ovaj na otvorenom. Za u~enike je predprojekat investirao oko 165 milivi|en i internatski sme{taj s kaona dinara. Kada bude zavr{en, pacitetom od 40 le`ajeva, a predobjekat }e imati 8.000 kvadratnih vi|eno je da {kolu poha|a izme|u metara i bi}e opremqen po stan500 i 600 |aka. A. V.

KRENULE PRIPREME ZA SEDNICU KARLOVA^KOG PARLAMENTA

Op{tini potreban kredit za mlin Op{tinsko ve}e u Sremskim Karlovcima, na sednici koja }e biti odràna u sredu, pored ostalog }e razmatrati nacrt odluke o buxetu op{tine za 2010. godinu i ukoliko ne bude primedbi, proslediti ga Skup{tini op{tine na usvajawe. Sednica SO najkasnije mora biti odràna do 10. marta, po{to tad isti~e zakonski rok od tri meseca za zakazivawe skup{tinskog zasedawa. Na dnevnom redu }e se na}i i odluka o finansijskom zaduìvawu op{tine. Kako saznajemo, op{tina plani-

ra da uzme kredit kako bi kupila zgradu mlina, pa je neophodno da o tome Skup{tina donese odluku. ^lanovi ve}a razmatra}e i nacrt odluke o osnivawu javnog komunalnog preduze}a, o ~emu je u posledwe vreme bilo dosta re~i. Tako|e }e biti razmatrani nacrti odluka o naknadi za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine i predlozi za izmenu i dopunu odluke o merilima za ugovarawe visine naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Z. Ml.

„Gospel i latino zvuci” u Sinagogi Koncert me{ovitog hora Kulturno - umetni~kog dru{tva “Svetozar Markovi}” pod nazivom “Gospel i latino zvuci” pod dirigentskom upravom mr Bo`idara Crwanskog bi}e odr`an u sredu u 20 sati u Sinagogi. Na programu su odabrane horske numere ameri~kog i latinoameri~kog govornog podru~ja iz 20. i 21. veka. Premi-

jerno }e biti izvedeno devet kompozicija a capella, uz pratwu klavira i gitare. Ulaznice se mogu kupiti u KUD-u “Svetozar Markovi}”, [umadijska ulici 6, od 10 do 12 i od 19 do 20 sati svakog radnog dana, odnosno na ulazu u Sinagogu sat pre po~etka koncerta. Cena karata je 200 dinara. Z. Ml.

POVORKA DECE PRO[ETALA CENTROM

Maskama dozivali prole}e Neguju}i obi~aje svojstvene po~etku Uskr{weg posta ili Belih poklada, Muzej Vojvodine po 13. put organizovao je ju~e u centru grada Ma{karadu, odnosno maskiranu povorku mali{ana iz pred{kolskih ustanova, ali i osnovaca i sredwo{kolaca. Stotinak okupqenih maskiranih mali{ana u pratwi roditeqa i u~iteqa, sa Trga slobode oko podneva uputili su se niz Zmaj Jovinu i Dunavsku ulicu do Muzeja Vojvodine, gde je uprili~ena i sve~ana dodela nagrada najkreativnijim i najoriginalnijim u~esnicima. Najboqa de~ija maska bio je na{ sugra|anin obu~en u qubi~astog vilewaka, titulu najboqe odrasle maske dobili su deka i unuka preru{eni u vuka i srvenkapu, najboqu prezentaciju maske imala je gupa novosa|ana preur{ena u motive iz bajke “Sne`ana i sedam patuqaka” i najuspe{niju msku imali su mali{ani preru-

{eni u “^unga lunga pleme” iz daleke nam Afrike. U mnogim zemqama Evrope dani na prelasku iz zime u prole}e obele`ene su raznim narodnim svetkovinama , koje su pra-

Foto: S. [u{wevi}

}ene maskiranim povorkama, scenskim igrama, gozbama i smehom. U pokladama, ma{karama i karnevalima maske se pona{aju shodno onome {to {to skrivaju, otkrvaju, karikiraju ili preuveli~avaju. N. Vukovi}

VOJVODINA

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

c m y

U RUMI ODR@ANA SMOTRA „I POSLE SLAVE, OSTAJU KOLA^I”

Slatka tradicija ki}enoga Srema RUMA: Ni sne`na oluja nije spre~ila Sremice da se sa korpama kola~a, medewaka, sal~i}a, kifli, krofni ... okupe u Rumi, u sportskoj hali, da pokaù svoje ume}e, da uz kola~e prikaù i stare sremske no{we, ali i vez, heklawe, da podsete na neke pro{le dane, na tradiciju ovog kraja. Od 44 ekipe udruèwa èna iz celog Srema, na turisti~ku manifestaciju „I posle slave, ostaju kola~i” do{lo je 16 ekipa, najupornijih, koje su se kroz smetove probijale od Jamene, Vi{wi}eva, Morovi}a... Organizatori ove {este po redu slatke manifestacije, kada je Ruma, kako re~e pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin „najsla|e mesto u Srbiji”, „Panonija turs” iz Rume i Turisti~ko dru{tvo „Teo~in” iz Jaska, strahovali su da }e priredba izostati, zbog velikog snega i oluje. - [esnaest ekipa je ipak do{lo, od prijavqenih 44 udruèwa èna iz Srema. Izostale su

Fru{kogorke, zatrpane snegom, ali, ne mari, ono {to su spremile da ponude ovde, da poka{u svoje ume}e, ne}e propasti – pri~a glavni organizator rumskog slatkog dana Petar Dimitrijevi}. Sa najudaqenije ta~ke Srema, iz Jamene, na trome|i Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine stigle su Milka Zari}, Gordana Danilovi}, Katica Je`, Cveta Jankovi}, Lela [kori} i Slavica Jankovi}. Put od nekih pedesetak kilometara prevalile su za ne{to vi{e od tri sata. Wihov voza~ Mirko [kori} vrti glavom i kaè da mu nikad teè nije bilo, ali, moralo se sti}i u Rumu. - Lane smo bile pobednice me|u 35 ekipa, pa danas da ne do|emo. Nema te oluje i smetova koji su nas mogli zaustaviti – pri~a na predsednica Udruèwa èna iz Jamene Milka Zari} i nudi goste kola~ima, sla|im od sla|eg.Da ne brojim ima ih petnaest vrsta, spremaju to na{e ~lanice, a u udruèwu su sve ène iz Jamene.

Seli se najve}i kotli} na svetu BA^KA PALANKA: Urbanisti u Ba~koj Palanci re{ili su da turisti~ko – kulinarsku atrakciju ovog grada pribli`e centru varo{i, odnosno da nekada najve}i kotli} na svetu dobije novu lokaciju. Za sada je jedino izvesno da se kotli} u kome se pre skoro jedne decenije kuvala ribqa ~orba za Ginisa, jer je iz wega jelo preko 10.000 qudi, premesti sa sada{we lokacije. Ogromna „{erpa”, kako ovde nazivaju kotli}, ne}e vi{e dremati pored ~uvene ~arde „Kalo{” na obali rukavaca Bager. - Dao sam nalog da se prona|e nova lokacija za kotli}, a ima vi-

{e ideja me|u kojima je nekako najprihvatqivija ona pored Sportske hale „Tikvara” u priobaqu Dunava i zalivnog jezera, a u Parku prirode i sportsko rekreacinoj zoni grada – ka`e direktor Direkcije za izgradwu Op{tine Ba~ka Palanka Aleksandar Bogunovi}. - Postoje i druge ideje, a kona~an predlog da}e na{e arhitekte. Po{to je ovaj deo priobaqa Dunava poznat po ribqoj ~orbi i ribqem paprika{u, razmi{qa se da da kotli} u|e i u obele`je grada. M. Sy.

Na {tandu `ena iz Vi{wi}eva de`uraju dve devoj~ice i de~ak – harmonika{. Mirjani je tek devet godina, a Aleksandri Muri} dvanaest. Harmonika{ \okica je u ~etrnaestoj, prsti mu ve{to prele}u po dirkama harmonike, a starije Vi{ni~anke, s wim pevaju „Divan je ki}e-

ni Srem”, pa onda brzo pre|u na vesele be}arce. Muzi~ki deo zavr{avaju starom be}arskom pesmo „Ima jedan ku}erak u Sremu”. Stana i Ka}a Juri{i} iz rumske pekare „Juri{i}” tako|e su pripremile slana i slatka testa, devet vrsta kola~a, ne izostaju ni Pavlov~anke, pa dva

udruèwa Rumqanki, Morovi}anke, Martin~anke... - Druìmo se i svaki put ovde saznamo neki ve} zaboravqen recept za doma}i sremski kola~. Znate, tradicija se ne moè ba{ tako odbaciti, to su na{i koren, nekad su dobre doma}ice – majstori za kola~e, bile cewene i po{tovane, od wih se u~ilo. Danas poku{avamo i uspevamo da taj slatki deo na{e stare kuhiwe ne ode u zaborav i u tome, evo vidi se po stolovima, uspevamo. Nisu vi{e recepti za stare kola~e tajna, razmewujemo ih, da i na taj na~in obogatimo trpezu i {to vi{e zainteresujemo mla|e ène – pri~a Gordana Danilovi}. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin iskoristio je i ovu priliku da porazgovara sa ènama, da ih uputi i da im pomogne da sremske ène svoje ve{tine, u vezewu, {lingawu izradi ve} zaboravqenih delova ode}e, pretvore u posao

i obezbede dodatni prihod u svojim doma}instvima. - Ovo je jo{ jedna uspela etno-manifestacija. Ve} dve godine organizujemo obuku i razgovore sa ènama u Vojvodini, koje su odli~no organizovane i imaju svet o negovawu tradicije i obi~aja ovog kraja. Veoma su ve{te i èle da pokaù svoje ume}e. Zbog toga smo re{ili da ve} ovog prole}a organizujemo prodaju rukotvorina i suvenira koje }e udruèwa èna prodavati na petnaest punktova u Vojvodini u mini etno ku}ama, koje }e biti izlo`beni i prodajni prostor, da se gostima pokaè obiqe tradicionalnih motiva, izra|enih u na{im doma}instvima – rekao je Miroslav Vasin. Kola~i, svih fela, kako vole da kaù Sremice, nisu iz sportske hale u Rumi vra}ene ku}ama. Posetioci su probali kola~e od stola do stola, a mnogi su uz to imali priliku da degustiraju i razna vina. S. Bojevi}

ODR@ANA PETA „[VARGLIJADA” U LOKVAMA

Dva pehara u Skorenovac LOKVE: Peta po redu turisti~ko privredna manifestacija „[varglijada” odr`ana je minule subote u snegom zavejanim Lokvama kraj Alibunara. Vetrovita me}ava sa sne`nim nanosima smetovima na saobra}ajnicama omela je uobi~ajeni dolazak velikog broja gostiju i qubiteqa zdrave hrane od prera|evina sviwskog mesa i iznutrica. Ipak oni hrabriju bili su u prilici da se slade i po znatno ni`im cenama nabave dimqenu {varglu, razne vrste kobasica, su{ene slanine i one banatske sapuware koja se leti nekad jela prilokom obavqawa te{kih radova u poqu. @iri u kojem su bili Nelu Ardeqan, Puju Vere{, Jonel Purkar i Jon Mohan,

uspeli su da odaberu najboqe proizvode. Prvo mesto i pehar „[varglijade” osvojila je Mesara „Pap” iz Skorenovca, drugo mesto pripalo je Turi Lajo{u iz istog mesta, a tre}e Klanici „Promes” iz Novog Be~eja. U gostima su bili i posetioci iz susedne Rumunije, a manifestaciju je posetila i vicekonzulica Rumunije u Srbiji Laura Dinu. Pokroviteqi su bili Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu i op{tina Alibunar, a sponzori AD „Lokve” Zemqoradni~ka zadruga „Rekorta” Marijane Ardeqan, „Biqe{op” i „Dablomek”, svi iz ovog mesta. R. Jovanovi} SNEG POREMETIO MANIFESTACIJU U DOLOVU

Nagra|ena najboqa vina DOLOVO: Sneg koji je u ju`nom Banatu padao od ranih jutarwih sati i jak vetar, odloìli su u subotu po~etak zavr{nih doga|awa na „Danima vina” u Dolovu kod Pan~eva. „Bazar hrane” koji je bio planiran za taj dan, a na kojem je trebalo da Dolovci i nihovi gosti iz susednih sela, prikaù doma}i med, sir, vino, rakiju i dolova~ke {trudle, odloèn je za kraj februara. „Dani vina” koji su po~eli pre nedequ dana, zavr{avaju se na Sv. Trifuna, 14. februara, kada nekoliko me{tana simboli~no orezuju ~okote. Od 72 takmi~ara za najbowa vina, prvo mesto u kategoriji „belo vino” osvojio je Milorad ]evajlija iz Pan~eva, najboqi „roze” imao je \or|e Marinkovi} tako|e iz Pan~eva, a najboqe crveno vino ove godine doneo je Slobodan Joki} iz Omoqice. Za wih je organizator manifestacije, Udruèwe vinara „Sv. Trifun” iz Dolova kao nagradu obezbedio posetu vinogradarima u Topoli, po~etkom aprila. Oni }e zajedno dobiti i po 10 satnica vinove loze i stalak za bocu vina, dar Turisti~ke organizacije Pan~eva. Na ovogodi{woj 12. dolova~koj vinarijadi takmi~ili su se i proizvo|a~i kupinovih vina. Prvo mesto osvojili su Biqana i Lazar Pej~i} iz Dolova, koji su za ovu vrstu doma}eg vina dobili pehar i na nedavno odrànom Etnosajmu u Beogradu. Dolova~ku manifestaciju vina pomogao je i Sekretarija za privredu grada Pan~eva. L.L.

Zanatlije proslavile Tri jerarha STARA PAZOVA: Hri{}anski praznik Sveta tri jerarha, tradicionalna krsna slava zanatlija Stare Pazove, proslavqena je i ove godine, uz prisustvo ve}eg broja preduzetnika sa ~lanovima porodica i gostima. Kako je uobi~ajeno, u hramu Svetog Ilije je odràna sve~ana ve~erwa liturgija koju je sluìo Episkop Sremski Vasilije, uz sasluèwe staropazova~kih sve{tenika. Episkop Sremski je obavio se~ewe slavskog kola~a sa kumovima Mirom i Mirkom Skopqakom i Draganom Jovanovi}em. Sve~anosti su, pored zanatlija i preduzetnika sa

porodicama prisustvovali i zamenik predsednika op{tine Stara Pazova Goran Vrawe{, na~elnica op{tinske uprave Radmila Odoba{i}, predsednik Saveta MZ Stara Pazova dr Mihal Filip i predstavnici medija. ^lan organizacionog odbora proslave Bogdan Mamuzi} je rekao da su preduzetnici u ovoj sredini ranije bili boqe organizovani i povezani, ali je najavio boqe okupqawe i povezivawe preduzetnika u op{tini {to bi trebalo da preraste i u privrednu komoru op{tine. A. N.

Progla{ena najboqa vina i rakije NE[TIN: ^lanovi Udru`ewa vinara, vinogradara i vo}ara „Ne{tin” ju~e su obele`ili svetog Trifuna, svoju slavu, a po tradiciji osve{tani su vinogradi i progla{eni pobednici u konkurenciji najboqih vina i rakije. Doma}ini su gostima priredili vinogradarski doru~ak, a \or|e Kere{evi} bio je doma}in u svom vinogradu. U konkurenciji se ove godine na{lo ~ak 184 uzorka vina i rakija, a birali su se sveukupni i poje-

dina~ni pobednici. Svoje vino i rakiju u Ne{tin su poslali mnogobrojni proizvo|a~i vina i rakije iz Srema, odnosno Vojvodine, ali i iz Crne Gore i Hrvatske. Stru~ni `iri koji su ~inili poznati enolozi Mira i Jovan Popov, Vladimir Pu{ka{ i Laslo Horvat proglasili su i sveukupne pobednike. U konkurenciji vina to je Jovan Rado{evi} iz Bano{tora, a u konkurenciji rakija od gro`|a i vo}a, svekupni pobednik je Du{an Kova~evi} iz Bano{tora. M. Sy.

VOJVODINA

DNEVNIK SOMBORCI PONOVO KORISTE SVOJE ODMARALI[TE

ponedeqak15.februar2010.

KONKURENCIJA @ESTOKO UDARILA NA PEKARA MILORADA JEFTI]A

U Krawsku Goru prvo odrasli Jeftin hleb – seme razdora SOMBOR: Posle gotovo dve decenije, krajem pro{le radne sedmice u somborsko gradsko de~je odmarali{te „Pionir” u Krawskoj Gori otputovala je grupa od pedesetak Somboraca na besplatno desetodnevno studijsko putovawe. Kako se navodi u saop{tewu, me|u putnicima se nalaze predstavnici lokalne

Besplatan i prevoz Da prvim putnicima iz Sombora u Krawsku Goru odlazak bude {to lak{i, postaralo se autotranspeortno preduze}e „Severtrans”, koje se pojavilo kao sponzor putovawa i besplatno ustupilo svoj autobus. Ovo preduze}e je, nakon raskidawa privatizacionog ugovora sa biznismenom Miletom Jerkovi}em, u ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu, a kao zastupnik dr`avnog kapitala je imenovan nekada{wi Gradske uprave i isto tako nekad{awi ~lan somborskog Gradskog Ve}a Qubomir Lili}. vlasti, {kolske uprave, direktori {kola, profesori fizi~kog vaspitawa, sportski treneri i radnici Sportskog centra i Sportskog saveza, predstavni-

ci Privredne komore i Turisti~ke organizacije Grada Sombora. I pre nego {to se autobus zaputio put Slovenije ova ekskurzija je izazvala dosta pa`we u javnosti Sombora, koliko zbog saOdmarali{te „Pionir” u Krawskoj Gori stava i brojnosti delegacije, toliko i zbog ponu|en na kori{}ewe stru~noj ~iwenice da je potpuno besjavnosti”. U tom smislu je predplatna (sa izuzetkom obaveznog vi|eno da se danas sa ùpanom osigurawa). Naime, nedavno op{tine Krawska Gora Juretom odobrenim ugovorom o zakupu @erjavom sastanu i prvi qudi na godinu dana odmarali{ta Sombora, gradona~elnik Nema„Pionir” sa zakupcem slovewa Deli} i predsednik Skupna~kom firmom „Meplas”, {tine Grada Sini{a Lazi}, kapredvi|eno je da grad Sombor ko bi razgovarali o mogu}nomoè po deset dana u letwoj i stima za uspostavqawe saradwe zimskoj sezoni da koristi kapaslovena~ke op{tine i Sombora citete objekta koji sada nosi i pored toga razmenili iskustaime „Nika- omladinski hostel”. va na nivou me|unarodne saradOsnovna ideja je, isti~u u Gradwe. Kako se navodi u zvani~nom skoj Upravi, „èqa lokalne saop{tewu, ova prilika }e bivlasti da se ponovo uspostavi ti iskori{tena i da se doma}inekada{wa praksa letovawa i nu prezentuju mogu}nosti oragazimovawa dece iz Sombora u nizovawa omladinskog kampoovom odmarali{tu, organizovavawa u Kampu Crvenog krsta u we priprema sportista na{eg Ba~kom Mono{toru, kako se kagrada i da se tako|e sagledaju è „u ciqu produbqivawa samogu}nosti i uslovi za otvararadwe i boqeg me|usobnog upowe privredno-edukativnog cenznavawa mladih iz dve zemqe i tra u Krawskoj gori koji bi bio dva grada”. M. Miqenovi}

ZREWANIN: Poznati zrewaninski pekar Milorad Jefti}, koji sa sinom Filipom, ina~e studentom ekonomije, vodi preduze}e „Fud point”, sumwa da mu konkurencija u posledwe vreme podme}e klipove pod to~kove, zato {to je odlu~io da snizi cenu hleba. Vi{e od nedequ dana, i to svakog jutra, kako tvrdi, poneka prodavnica „Fud pointa” ne moè normalno da zapo~ne rad. Nepoznate osobe u brave i katance guraju razne predmete, a ispred objekata polivaju neku me{avinu uqa i razre|iva~a koja {iri nesnosan smrad. Vlasnici obave{tavaju policiju, koja iza|e, obavi uvi|aj, sa~ini zapisnik - i na tome sve zavr{ava. - Svakog jutra izgubimo po nekoliko sati dok ne po~nemo normalno da radimo. Pitam se kome to smeta jeftin hleb, ko to u Zrewaninu ne èli zdravu konkurenciju me|u pekarima. Pretpostavqamo da sve poti~e od konkurencije, koja nije zadovoqna na{im potezom pojeftiwewa hleba. âk smo imali i neke direktne sugestije da nije dobro to {to radimo, da bi bilo pametnije da se pona{amo kao ostali – kaè Jefti} i dodaje da prodavnice „Fud pointa” redovno obilaze sve mogu}e inspekcije. Kaè – kao da ih neko namerno {aqe. Ali, nema ni{ta pro-

Milorad Jefti}

tiv, smatra da je to dobro i da zakoni i propisi moraju dosledno da se po{tuju. Kao, uostalom, i zdrava konkurencija. - Voleli bismo da oni u Zrewaninu, koji misle da }e nas zaustaviti, shvate da se na pritisak konkurencije ne odgovara podmuklim i ne~asnim, nego pravim potezima – poru~uje Jefti} i najavquje da }e wegova pekarska firma da se pro{iri na Novi Sad, Kikindu, Novi Be~ej i druga mesta. Jefti}i su pre par godina zapo~eli da se bave proizvodwom hleba, bureka i peciva. Na nekoliko lokacija u Zrewaninu otvorili su prodavnice i za kratko vreme stekli poverewe potro{a~a. Od ove godine zapo~eli su sprovo|ewe novog raz-

PREDSEDNIK SEN]ANSKE OP[TINE ZOLTAN PEK U I[^EKIVAWU SMENE

Pokrenut to~ak ekonomskog razvoja

MOGU]A PRODAJA KOMBINATA UZBURKALA DUHOVE

Primora}e vlasnika da otkupi akcije

BELA CRKVA: Nezvani~na informacija da „Agronarket” iz Kragujevca, kao ve}inski vlasnik PIK „Ju`ni Banat” AD, pregovara sa nekom ruskom firmom o prodaji svog paketa akcija, uzburkala je javnost u Beloj Crkvi. Mali akcionari, kojih ima oko hiqadu, èleli bi da se ukqu~e u ovaj postupak, pa su sazvali sastanak, koji je u subotu odràn u sali Centra za kulturu. Odziv je bio skroman, verovatno zbog izuzetno lo{ih vremenskih uslova i neprohodnih puteva prema belocrkvanskom selima, a sastankom je predsedavao predsednik Udruèwa malih akcionara PIK „Ju`ni Banat” AD Mile Nikoli}. Na dnavnom redu na{la se pre svega informacija Agencije za privatuzaciju da je Poqoprivredni kombinat ispunio sve obaveze iz Ugovora o kupoprodaji, {to je izazvalo burno reagovawe pristnih koji su smatrali da su podaci koje je Agencija dobijala laìrani. Po wihom mi{qewu kompletna privatizacija je bila sporna, a tvrdili su i da vlasnik nije ispo{tovao klauzulu o obavezanom ulagawu u iznosu od oko 700 miliona dinara godi{we. Predsednik Udruèwa malih akcionara izvestio je akcionare o koracima koje su do sada preuzimali, a koji nisu dali

nikakve rezultate. Diskusuja se tada pretvorila u li~ni skukob prisutnih, pa su i policajci imali posla u smirivawu uzburkanih strasti. Svaka strana je za onu drugu tvrdila da je na platnom spisku vlasnika i da im je ciq da posva|aju akcionare, kako u toj navodnoj prodaji ne bi dobili ni{ta. Nejasno je bilo i da li oni `ele da poni{te privatizaciju, ili da u prodaji postignu najboqu cenu. Akcionari su izabrali {est predstavnika koji }e oti}u u PIK „Ju`ni Banat” i zahtevati susret sa vlasnikom. Namera im je da vlasnika primoraju da otkupi akcije malih akcionara po realnoj ceni, ali niko nije rekao cenu, niti kako bi se to moglo izvesti, me|utim, prili~no je bilo jasno, po koli~ini besa koju si pokazivali, da su spremni i na neke radikalnije poteze, kao {to je blokada kapije hladwa~e i spre~avawe odvo`ewa vo}a. -Na zahtev odbornika Srpske radiklane stranke Jovice Vuj~i}a i odbornika vladaju}e koalicije Stefana Cvetkovi}a, zakazana je vanredna sednica skup{tine op{tine Bela Crkva na kojoj }e se raspravqati o privatizaciji PIK „Ju`ni Banat”. M. Vitomirov

Seminar za Romkiwe NOVI BEÊJ: U Hotelu „Tiski cvet” u Novom Be~eju odràn je trodnevni seminar namewen Romkiwama. Seminaru u okviru ènskog romskog aktivizma, prisustvovalo je petnaestak Romkiwa iz E~ke, Novog Be~eja i Pan~eva koje su se uz pomo} iskusnijih aktivistkiwa Lepe Mla|enovi}, Nadice Marinkovi} i \ur|ice Ergi} iz beogradske organzacije „Bibija”, upoznale sa organizacijm i upravqawem NVO i feministi~kom pristupu rada u ènskim romskim grupama, delovawu unutar banatske romske mreè i drugim va`nim ve{tina-

ma za aktivnost `ena Romkiwa, koje su vi{estruko marginalizovane u romskoj zajednici. Oganizator seminara je bila predsednica Romskog `enskog centra „Romwako Ilo” iz Zrewanina Biqana Uzelac. M. K.

SENTA: Predsednik sen}anske op{tine Zoltan Pek, koji je na tu du`nost izabran kao kadar Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM), prvi se nalazi na udaru u raspadu vladaju}e koalicije u Senti, jer je za sednicu SO zakazanu za sredu 17.februara precizirana jedina ta~ka dnevnog reda predlog za wegovo razre{ewe. Posle razlaza dosada{we kolcijije koju su ~inili Demokratska stranka, SVM i G17 plus, novu ve}insku koaliciju dogovorili su DS, Gra|anski savez Ma|ara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pek je na konferenciji za novinare ocenio da je bez obzira na kritike koje se upu}uju od strane koalicionih partnera, da za godinu i po dana koliko je na funkciji nije ni{ta ura|eno, kaè da je ipak bilo rezultata i da je zapo~eta realizacija vi{e projekata, da se Senta po ekonomskim parametrima nalazi na tre}em mestu me|u razvijenim op{tinama, te da je lane broj nezaposlenih smawen za 200. Pek u obra}awu novinarima nije èleo da zalazi u politi~ke vode, nagla{avaju}i da mu je pri izboru na ~elnu funkciju u op{tini kao diplomiranom ekonomisti na prvom mestu bio ekonomski razvoj, te da se ukoliko bude smewen vra}a na posao u sen}anskoj Filijali Vojvo|anske banke. - Vra}am se u struku, jer imam potpisan sporazum o mirovawu radnog staà u Vojvo|anskoj banci. U politiku i na posao nisam do{ao da bih li~no profitirao, nego da doprinesem razvoju Sente - rekao je Pek. On o~ekuje od svog naslednika na funkciji da nastavi zapo~eto u interesu gra|ana Sente, makar se i „kitio tu|im perjem”. - Zameraju nam da nije ra|eno na razvoju op{tine, a u pro{loj godini bili smo jedna od sre}nijih op{tina u kojoj je smawen broj nezaposlenih - kaè Pek. - Pro{le godine je bilo investicija u Senti, dodo{e nije sve investirala op{tina nego inostrane firme koje su prisutne kod nas, {to isto tako moèmo re}i da je u neku ruku na{e. Gradio se tr`ni centar „Merkatora”, u „Altek-Ferminu” je investirano u pre~ista~ otpadnih voda i novi program sa Japancima. Momentalno smo na tre}em mestu kao jedna od ravijenijih op{tina, {to do sada nije bilo tako, to ima svojih dobrih strana, ali i minus bodove kod konkurisawa sa

vojnog projekta. Na nekoliko atraktivnih lokacija u gradu i okolini otvorili su kioske i moderno opremqene prodavnice hleba i peciva. Zaposlili su 15 radnika, po~eli da ostvaruju dobar promet. - Primetili smo da kada se ispla}uju penzije imamo pove}an promet u svim na{im prodavnicama. Shvatili smo da su qudi gladni, da mnogi jedva sebi mogu da priu{te poneku kiflu za doru~ak. Zato smo odlu~ili da snizimo cenu hleba na 25 dinara, a vekne koje ne prodamo dok su sve`e, sutradan nudimo za 15 dinara. To se svidelo potro{a~ima, ali ne i konkurenciji, koja je podmuklo odgovorila – zakqu~uje Jefti}. @. Balaban

VESTI Mutna voda jo{ pet dana NOVI KARLOVCI: Stanovnici Novih Karlovaca pre nekoliko dana dobili su vodu iz fabrike vode. ^ista voda iz fabrike pu{tena je u cevovod, ali se zbog predhodnog stawa cevi, koje su stare vi{e od 30 godina, podigao talog, tako da stanovnici ovog mesta ne mogu jo{ da je koriste. Ispirawe mre`e traja}e do 20. februara, pa se me{tanima do tada ne preporu~uje da piju vodu iz seoskog vodovoda. Javno preduze}e „Vodovod i kanalizacija” obezbedilo je cisterne sa vodom za pi}e, koje mogu da koriste me{tani i lokalne pekare. S. B.

Tribina za invalide

Senta - novi tr`ni centar „Merkatora”

projektima za sredstva sa strane. Pek dodaje d aje u posledwih godinu i po dana izgra|en put SentaGorwi Breg, ulagalo se u osnovne {kole, izgradwu puteva u ulicama i drugo. On isti~e da je Senta bila prva op{tina koja je na javnoj licitaciji op{tinskim parama i

Zoltan Pek

kreditom kupila imovinu biv{e fabrike. Re~ je biv{oj „Kudeqari” sa 23 hektara zemqi{ta, tako da je ura|ena preparcelacija i dosta para ulo`eno u projekte, dok je Pokrajinski sekretarijat za privredu 10 miliona dinara dao za ure|ewe infrastrukture. - Neki investitori javili su se i izrazili spremnost za ulagawa u ovoj industrijskoj zoni, pa se nadam da }e i posle promene u lokalnoj vlasti nastaviti sa aktivnostima da privuku nove investitore. U to vreme kada je Kudeqara kupqena na{i koalicioni partneri su se sme{kali, smatraju}i da je to u~iweno nezakonito, jer Vlada Srbije nije donela odluki i potrebna je saglasnost Direkcije

za imovinu Republike Srbije. Oni koji su u ovom poslu znaju da taj postupak traje oko dve godine, a mi smo uspeli sve da razre{imo u roku od dva meseca, {to na{i koalicioni partneri nisu mogli da shvate i mislili su da }u zavr{iti putem koji je pro{ao gradona~elnik Zrewanina Kneèvi}. Nadam se da }e imati toliko uticaja da u toj industrijskoj zoni bude otvoreno bar dvesto novih radnih mesta. Onom ko dolazi na moje mesto, neka je sa sre}om, neka nastavi ono {to je zapo~eto u pokretawu to~ka ekonomskog razvoja o~ekuje Pek. Odlaze}i prvi ~ovek sen}anske op{tine nagla{ava da je raspisana velika javna nabavka za termalnu bu{otinu budu}eg bawskog centra i da tender treba da se okon~a do kraja ovog meseca, tako da bi bu{ewe trebalo da po~ne 15. marta. Pek smatra da }e i ovo ulagawe biti za dobrobit Sente. - Naru~ena je studija izvodqivosti za ovaj projekat, ima zainteresovanosti za ulagawa u novi bawski kompleks, {to tako|e moè biti perje kojim se drugi mogu kititi, ali treba da se zna da smo ipak ne{to zapo~eli. Nije ba{ tako da ni{ta nije ra|eno u prethodnom periodu. Imali su priliku i na{i koalicioni partneri iz DS-a da svojim uticajem poguraju dva projekta, vra}awe objekata Kasarne i kogeneracijsko postrojewe novog industrijskog pre~ista~a, naàlost nismo do{li do toga da se projekti realizuju, ali se nadam da }e ga odraditi u dve preostale godine u ovom mandatu kaè Pek. M. Mitrovi} Foto: M. Mitrovi}

BEÊJ: Savez organizacija amputiraca Srbije organizuje u subotu, 20. februara, u Be~eju tribinu sa temom: „Samozastupawe osoba s invaliditetom”, ~iji }e predava~ biti Lepojka ârevi}Mitanovski. Doma}in i koordinator tribine je be~ejsko Dru{tvo za afirmaciju invalida „Feniks-plus”, a skup }e se odràti u restoranu Tr`nog centra KTS, s po~etkom u 11 sati. V. J.

Ve~e s Ra{om ZREWANIN: U organizaciji pokreta „Novi optimizam” i Varo{ke uprave Mokrina, ve~eras }e, u 19 sati, u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” biti odr`ano ve~e pod nazivom „Lala iz Banata”, kada }e biti uprili~en razgovor sa Ra{om Popovom. Uz kwi`evnika Popova, govori}e i novinari Bogdan Tane Ibrajter i Mi}a Vuji~i}, a doma}in ve~eri bi}e Slavko Mati}, urednik izdawa izdava~ke ku}e „Tiski cvet”. Ovom prilikom Ra{a }e sa prijateqima i saradnicima razgovarati i o svojoj kwizi „Spev o tranziciji”, a nakon razgovora, u Pozori{nom klubu }e se predstaviti tambura{ki orkestar „Melem” iz Melenaca i Peva~ka grupa iz Mokrina. @. B.

ponedeqak15.februar2010.

DRU[TVO

DNEVNIK

SPIRALA MALOLETNI^KOG NASIQA: BRIGA DO SLEDE]E MEDIJSKE SENZACIJE

Srbija nau~na zvezda u usponu

Tata mirno spava dok sin drugog ìvota li{ava Srpska javnost se ve} godinama, malo je re}i kampawski, zgraàva nad eksplicitnim izlivima maloletni~ke delinkvencije. De~ak od 15 godina nasmrt prebijen od vr{waka, maloletnik noèm izbo pet sredwo{kolaca... primera je bezbroj, pa je tako i Sombor nedavno imao izliv javnog gneva kada su, ispostavilo se ~etiri klin-

konstantan i primetan, ali se cela pri~a zavr{ava na tome da li je, i koliko brzo, represivni dr`avni organ otkrio po~initeqe i prosledio ih u pravosudni sistem. O odgovornosti dru{tva za ovakve slu~ajeve govori se taman toliko dugo dok pojedini slu~ajevi medijski „ne umru“ i spirala se ponovo ne zavrti, a i u tim stereotipnim

SAD i vaspitna mera za roditeqe U vreme velike recesije tridesetih godina pro{log veka, ~uvene u Americi i po prohibiciji tokom koje su Al Kapone i Da~ [ulc postali medijske ikone i uzori deci (zvu~i poznato, zar ne?), tamo{wa dr`ava je na talas maloletni~kog nasiqa odgovorila otvarawem bezbroj bokserskih sala koje nisu vodili gilipteri, ve} iskusni i po{teni policajci. Poja~an je rad slu`bi ~ija je briga dobrobit dece, a „vaspitno non{alantnim“ roditeqima je bez pardona po~elo da se uskra}uje „vlasni{tvo“ nad nasilnim porodom. ca, „cipelarili“ maturanta, polomili mu vilicu i tako ga zauvek spre~ila u ostvarivawu sna da postane vojni pilot. Izve{taji gotovo svih srpskih policijskih uprava govore da je rast maloletni~ke delinkvencije s primesama vr{wa~kog nasiqa

diskusijama redovno se prenebregava ~iwenica da je gotovo svim slu~ajevima zajedni~ki jedan imeniteq: da su se ovi divqa~ki ~inovi odigravali u no}ne i, jo{ ~e{}e, rane jutarwe sate, dok roditeqi da li dece nasilnika, da li `rtava, dubokim snom snevaju.

Mada gotovo svaka varo{ u Srbiji ima neku uredbu koja, navodno, ograni~ava rad lokala u koje zalaze mladi, kako to u praksi izgleda svedo~i i slu~aj Sombora, gde je policija samo tokom pro{le godine jednom jedinom lokalu, diskoteki, napisala (jer jedino to po zakonu i mo`e) ~ak 126 prijava zbog prekora~ewa radnog vremena! U slu~aju istog lokala ni broja se ne zna prijavama zbog naru{avawa javnog reda i mira preteranom bukom, ili onim podnetim zbog to~ewa alkohola maloletnicima. Vlasnicima lokala „naruku“ ide, koliko odredba da ga, po zakonu, na licu mesta mo`e zatvoriti samo Komunalna inspekcija – koja gotovo nikad ne „izlazi na teren“ u tim jutarwim ~asovima – toliko i ismevawe zakonskim aktima ~estih promena formalnog „vlasnika“. Naime, uzimaju}i za primer nare~eni lokal, mandatna kazna za prekr{aj prekora~ewa radnog vremena iznosi od 5.000 do 20.000 dinara. Pod pretpostavkom da im se uvek izri~e najmawa predvi|e-

Incidenti, po pravilu, u sitne sate

na kazna, na godi{wem nivou ovaj somborski lokal bi trebalo da plati 630.000 dinara, ~ime bi sigurno ekonomski obesmislio svoje postojawe. Zato pravi vlasnici, kao one formalne, navode po pravilu lica koja su nedostupna pravosu|u zahvaquju}i tome {to im je prebivali{te na Kosovu i Metohiji (koje je, je l’, sastavni deo dr`ave Srbije) ili kao odgovorna lica registruju qude koji su socijalni slu~ajevi i ustupaju svoju li~nu kartu i potpis na sudsku

overu punomo}ja za iole pristojniji kuvani obrok. Tako sudski pozivi idu „u nigdninu“, lokali su i daqe mesto provoda za nedorasle de~ake i devoj~ice, koji se, po pravilu, kadtad zavr{ava vr{wa~kim nasiqem, a dràva pere savest kampawama tipa „Igraj za ìvot – reci drogi ne“, kao da deca prepu{tena sama sebi mogu u pono} da sama otkqu~aju fiskulturnu salu i poslu{aju bri`nu dràvu. M. Miqenovi}

Srbija je na osnovu rezultata iz vi{e nau~nih oblasti dobila status „Zvezde u usponu“ zabeleìv{i najboqa dostignu}a u svetu u deset nau~nih disciplina, navodi se u izve{taju agencije Tomson Rojters. Nau~nici iz Srbije pokazali su najboqe rezultate iz matematike, biologije i biohemije, hemije, klini~ke medicine kao i u informatici, navodi se na „Tomsonovom” sajtu „Sajens vo~“ koji se bavi dostignu}ima i trendovima u nau~nom istraìvawu. Srbija je najboqe rangirana i u inèwerstvu, izu~avawu svojstava materijala, fizici, neurologiji i izu~avawu pona{awa, farmakologiji i toksikologiji. Lista se odnosi na dvomese~ni period od juna do avgusta 2009. godine i sa~iwena je na osnovu osnovnih nau~nih pokazateqa, navodi se na sajtu.

MASUMI KADEMA S OSTRVA HON[U, DOKTORANT SLAVISTIKE U NOVOM SADU

Japanka stru~wak za buweva~ki jezik SENAT UNS-a IZABRAO NOVE EMERITUSE

Po~asna titula za {est profesora U teku}oj akademskoj godini, {est profesora Univerziteta u Novom Sadu zasluìlo je titulu profesora emeritusa, odlu~io je univerzitetski Senat, a ovo trajno po~asno zvawe stekli su redovni profesori u penziji: dr Nada Peri{i}-Jawi} (Prirodno-matemati~ki fakultet), dr Svenka Savi} (Filozofski fakultet), dr Irina Suboti} (Akademija umetnosti), dr Slobodan ]ur~i} (PMF), dr Du{an Surla (PMF) i dr Slavko Gordi} (Filozofski). Istaknuto je da su ovi profesori svojim dugogodi{wim nastavni~kim i nau~nim radom podigli ugled UNS-a i svojih fakulteta u zemqi i me|unarodnim okvirima, doprineli razvoju ovih institucija podizawem nastavnog i nau~nog podmlatka, a uvo|ewem novih disciplina i predmeta u studijske programe {irili vidike i znawa. Sve~ana promocija emeritusa bi}e uprili~ena u junu, na proslavi Dana Univerziteta. Prof. dr Nada Peri{i}-Jawi}, osim uspe{nim pedago{kim radom, isti~e se izuzetnim rezultatima u oblasti analiti~ke i fizi~ko-organske hemije. Objavila je 159 nau~nih radova, od ~ega 121 u me|unarodnim ~asopisima, a izuzetno visok indeks citiranosti, 409, svrstava je u red najcitiranijih istraìva~a u oblasti fizi~ko-hemijskih karakterizacija biolo{ki aktivnih jediwewa. Bila je nosilac osam nau~noistraìva~kih projekata, a osim sa studentima, uspe{no je radila i s talentovanim osnovcima i sredwo{kolcima. Istaknuta psiholingvistkiwa prof. dr Svenka Savi} uvela je interdisciplinarnost u studijske programe Filozofskog fakulteta i UNS-a, nove predmete: Psiholingvistiku, Analizu diskursa, Uvod u romologiju, Uvod u rodne studije, Feministi~ku teologiju, te eksperimentalni program „[kola romologije“. Dugogodi{wi je rukovodilac projekta „Psiholingvisti~ka istraìva-

wa“, autorka je vi{e desetina nau~nih radova iz lingvistike i srpskog jezika, monografskih studija... Istori~arka umetnosti prof. dr Irina Suboti} veoma priqe`nim vi{edecenijskim nau~nim radom, koji je rezultirao mnogobrojnim kwigama, monografijama i drugim nau~nim i stru~nim publikacijama, stekla je zna~ajnu reputaciju u doma}im i me|unarodnim krugovima. Kao vrsni pedagog uvek je na savremen, zanimqiv i angaòvan na~in prenosila studentima svoja znawa i bogato stru~no iskustvo. Prof. dr Slobodan ]ur~i} jedan je od na{ih najcewenijih nau~nika u oblasti geonauka, posebno prostornog planirawa, kartografije i geografije naseqa. Plodnim istraìva~kim radom stekao je me|unarodnu reputaciju, ~ime je doprineo evropskoj afirmaciji Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a. Isti~e se i aktivnostima u uredni{tvu Srpskog geografskog dru{tva, Matice srpske i Srpske enciklopedije. Jedan od pionira u nastavi kibernetike i informatike prof. dr Du{an Surla posebno je zasluàn za razvoj informatike na PMF-u. Objavio je 215 nau~nih radova koji su citirani 359 puta, a veliki broj wih prenet je u presti`nim svetskim ~asopisima. Posebno je zasluàn za kreirawe softverskih programa koji su unapredili bibliote~ku delatnost. Istaknuti istori~ar srpske i jugoslovenskih kwièvnosti, kwièvni kriti~ar i esejista prof. dr Slavko Gordi} autor je vi{e kwiga, monografija i uxbenika, nekoliko desetina nau~nih i esejisti~kih radova iz razli~itih oblasti kwièvnosti i vi{egodi{wi je urednik Letopisa Matice srpske. Gotovo ~etiri decenije predavao je studentima Filozofskog fakulteta nekoliko predmeta i dokazao se kao vrstan pedagog. V. êki}

Ro|ena je u gradu Nara, na jugu najve}eg japanskog ostrva Hon{u. Studirala je francusku kwièvnost i jezik, kada ju je privukao ruski. ê{ki je bio slede}i, prirodan izbor, da bi potom definitivno odlu~ila da studira slavistiku. Danas je u Subotici, pi{e doktorat na temu komunisti~ke propagande pro{log veka i wenog odnosa s avangardnom umetno{}u, na primeru komparitivne analize SSSR i Jugoslavije. Magistrirala je na temu ruskog avangardnog pozori{ta. Zove se Masumi Kadema, ima 28 godina i na srpskom pri~amo u novosadskom kafeu. Vedra i uporna, Kadema trenutno istraùje etni~ke mawine u regionu. Nakon {to se bavila [okcima na seminaru u Pe~uju, Evropskoj prestonici kulture, odlu~ila je da posveti pa`wu Buwevcima. Logi~no, nakon Beograda, Zagreba i Novog Sada, zaputila se u Suboticu. Ukoliko bude mogu}nosti, na simpozijumu u rodnom Japanu odrà}e predavawe o Vojvodini u saradwi s profesorom iz Hokaida.

I u Tokiju ima slavista

– Kada sam rekla da idem u Hrvatsku, moja baka je mislila da idem u Afriku. Kroacija, Kenija... woj to tako zvu~i. Bila sam u Parizu, Rusiji, Litvaniji, Uzbekistanu, a sada skupqam materijal o Buwevcima, raspitujem se o wihovoj kulturi, obi~ajima i pravopisu. Bila sam u Somboru, veoma mi se svidelo. Novi Sad je centar Vojvodine, pa sam zato do{la i ovde. Vrlo mi je egzoti~no i zanimqivo.

Istraìvala sam i Zagreba~ku mentalitet druga~iji nego u Toki{kolu animiranog filma, to je veju. Kroz smeh kaè da su oni “kao oma zanimqivo i isprepleteno s Balkanci, {ale se i svugde parkipolitikom. Vrlo malo qudi u Hrraju automobile”. vatskoj zna o tome. U aprilu se Zanimqivo je da u Japanu vera vra}am u Japan, a u Srbiju }u opet ne igra veliku ulogu u ìvotu grado}i u maju – pri~a nam Masumi. |ana. Duhovito nam je objasnila da Wen istraìva~ki rad deo je se oni ra|aju kao {intoisti, venizrade doktorata, koji pi{e dve ~avaju kao hri{}ani, a umiru kao godine. Ukoliko bude u prilici, budisti. [intoizam je vi{e naizlaga}e i kod nas. Objasnila ~in ìvota nego religija, a danas nam je da je Katedra za slavistisu u trendu svadbe u crkvama, bile ku u Tokiju veoma mala, sa svega one protestantske, katoli~ke ili tri studenta. Na pravoslavne. Pipitawe da li tali smo je, na kraJapanci s juga su stranci mogu boju, obja{wava li kao Balkanci, {ale to wihov praktiqe razumeti prilike u drugoj ze- se i svugde parkiraju ~an mentalitet i mqi, odgovara: disciplinu? automobile, – Da, jer su – Obrnuto, mekaè Masumi objektivniji. U Jantalitet uti~e na panu ima katedra na{ stav prema gde stranci studiraju na{u kwireligiji. Ostrvska smo zemqa, èvnost i kulturu i oni prime}uimamo vrlo malo mawina, posebju interesantnije stvari od nas, no u Hon{uu – svi su Japanci. ba{ zato {to su objektivniji. Zato kod nas religija ne moè Na molbu da uporedi japansku i biti deo ne~ijeg identiteta. Ja balkansku kulturu, priznala nam sam odlu~ila da istraùjem maje da je to veoma te{ko pitawe. wine jer ih mi nemamo, a mene Ostrvska kultura nije jednoli~na privla~e druga~ije kulture. – ona je iz ju`nog Japana, gde je Ig. Mihaqevi}

GRADSKA VLAST U ZREWANINU POLA GODINE UTERUJE KOMUNALNI RED PRED VRATA SUGRA\ANKE VERICE MARJANOVI]

Kosi}e travu kad se sru{i kom{ijina ku}a Korov, {ibqe, trava i drve}e oko ku}e Verice Marjanovi} iz Zrewanina, nastawene u Manastirskoj ulici, slu~aj je kojim su se bezmalo pola godine bavili ne samo komunalni inspektori nego i gradski ve}nici, s gradona~elnikom Miletom Mihajlovim na ~elu! Ovo pitawe, naime, na{lo se i na dnevnom redu pro{lonedeqne sednice Gradskog ve}a. A sve je po~elo jo{ krajem avgusta minule godine, kada je komunalni inspektor Jozef Vr{ka naloìo Verici Marjanovi} da oko svog stambenog objekta, na uglu ulica Manastirske i Partizanske, pokosi korov, {ibqe i travu i oreè drve}e, kao i da ubudu}e u kontinuitetu odràva tu javnu povr{inu. Nare|eno joj je i da ukloni zemqu deponovanu pred wenom avlijom, zato {to ju je nagomilala bez odobrewa nadle`ne slu`be. Ostavqen joj je zakonski rok od pet dana da se àli na ovakvo re{ewe, {to je ona i iskoristila. U àlbi na odluku Komunalne inspekcije, upu}ene Gradskom ve}u Zrewanina, ona je poku{ala da opravda to {to je okoli{ bio zapu{ten, prebacuju}i krivicu na kom{ije – lekara, ma{inskog inèwera i republi~kog trì{nog inspektora. Navela je da u tom trenutku nije bilo mogu}e udovoqiti zahtevu komunalnog inspektora, uz opasku da „nije vreme za to“,

a onda je odgovornost prebacila na kom{ijski teren. Ni mawe, ni vi{e, Verica Marjanovi} je zatra`ila da se sru{i ku}a i radionica prvih suseda – lekara specijaliste Olgice Gruba~kiRadlova~ki i wenog supruga, diplomiranog ma{inskog in`ewera Dragana Radlova~kog, navodno jer nisu izgra|eni u skladu sa zakonom.

Trava do 25 santimetara Odlukom o odràvawu komunalne higijene u Zrewaninu propisano je da se ko{ewe trave na javnim zelenim povr{inama mora obavqati po potrebi, a najkasnije kad visina trave dostigne 25 centimetara, s tim da se prvo ko{ewe mora uraditi do 15. aprila. Drve}e se mora orezati do visine koja ne ometa vazdu{ne vodove. Weni zahtevi nisu stali na tome. Predloìla je i da se ukloni beton koji su wih dvoje „bespravno podigli“ na zelenoj povr{ini. „Drva ispred ku}e Radlova~kih ugroàvaju elektri~ne vodove na isti na~in kao i moj orah. Ista je situacija i s drve}em republi~kog trì{nog inspektora Radeta Bjeli}a i wegovog ro|aka Zorana ôkulova. Zato je ko-

munalni inspektor morao da donese identi~no re{ewe i za ove osobe“, istakla je Verica Marjanovi} u àlbi, i podvukla da }e orezivawe grana obaviti sama kad nastupi period mirovawa vegetacije, kad to bude bez posledica po biqku. Kom{iju ôkulova je optuìla i da „u svojoj nelegalnoj radionici koristi kancerogene hemikalije opasne po zdravqe i ìvot qudi“, dodaju}i da komunalni inspektor Jozef Vr{ka ne èli da se pozabavi tim pitawem. Svi weni poku{aji da opravda sebe i ujedno diskredituje kom{ije ostali su bezuspe{ni zato {to je Gradsko ve}e odlu~ilo da odbije wenu àlbu i potvrdi re{ewe inspekcije. Konstatovano je da Verica Marjanovi} nije osporila utvr|eno ~iweni~no stawe, niti je navela da je bilo povrede postupka, {to bi re{ewe inspektora ~inilo nezakonitim, ve} da je iskqu~ivo govorila o nepostupawu inspekcijskih i drugih nadle`nih organa u pogledu drugih osoba. „Gradsko ve}e je cenilo sve navode àlbe, ali je utvrdilo da oni nisu od uticaja na dono{ewe druga~ijeg re{ewa“, zakqu~eno je u odluci, posle koje }e Verica Marjanovi} morati ili da zasu~e rukave i uredi zelenu povr{inu oko ku}e, ili da plati nekome da to u~ini. @. Balaban

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

SKUPQENE PARE, ^EKA SE DONOR SRCA ZA 18-GODI[WU DEVOJKU

Be~ki doktor {aqe avion po Vawu Posle velike humanitarne akcije, u kojoj je za tri nedeqe prikupqeno 100.000 evra od donatora iz zemqe i inostranstva, u~enica iz Sonte Vawa Pilipovi} (18) je pregledana u Be~u, gde su je stavili na listu ~ekawa dok se ne pojavi donor srca. Statisti~ki, na srce se u be~kom Institutu ~eka dva do ~etiri meseca. Doktor Miroslav [tajnic s Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici us-

EKSKLUZIVNO PREDSEDNIK RUSIJE DMITRIJ MEDVEDEV OBAVESTIO POGLAVARA SPC

Ruski patrijarh Kiril dolazi na ustoli~ewe Kako „Dnevnik“ ekskluzivno saznaje, patrijarh moskovski i cele Rusije Gospodin Kiril prisustvova}e ustoli~ewu patrijarha srpskog Gospodina Irineja, koje }e se odigrati u istorijskom sedi{tu SPC – Pe}koj patrijar{iji 25. aprila. Ovo je, kako procewuju politi~ki i diplomatski krugovi, vest od prvorazrednog zna~aja za Srbiju. Poglavara SPC Irineja o dolasku patrijarha Kirila obavestio je li~no

predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Patrijarh Irinej je nakon izbora i ustoli~ewa u Sabornoj crkvi, najavio da }e wegovom ustoli~ewu u tron sv. Save u Pe}koj patrija{r{iji prisustvovati i strani gosti, „{to je dobro jer }e mo}i i sami da se uvere u stawe na Kosovu i Metohiji i u to od kakvog je zna~aja Pe}ka patrijar{ija za srpsku crkvu i narod“. D. Milivojevi}

POSLE RAZRE[EWA VLADIKE ARTEMIJA

Sukob monaha u Gra~anici Grupa monaha koja podràva episkopa Artemija poku{ala je ju~e da, nakon dolaska vladike Atanasija za administratora, u|e u manastir Gra~anicu s namerom da za{titi razre{enog episkopa Artemija. Posle nekoliko neuspe{nih poku{aja, dvadesetak monaha, predvo|enih crnore~kim kalu|erima, fizi~ki su nasrnuli na monahe koji podràvaju odluku Sinoda SPC, preneo je KiM radio. U gu`vi koja je nastala do{lo je do fizi~kog obra~una na glavnoj manastirskoj kapiji. Nakon sukoba, grupa se povukla i provalila u manastir na sporedni ulaz, prenosi radio. Kosovska policijska slu`ba se nije me{ala u sukob, samo su poku{avali da razdvoje grupe. Nema potvrde iz gra~ani~ke bolnice o tome da li je neko od povre|enih zatraìo lekarsku pomo}. Novopostavqeni administrator Eparhije ra{ko-prizren-

ske, episkop Atanasije slu`io je ju~e u manastiru Gra~anica svetu arhijerejsku liturgiju, ~ime je formalno preuzeo novu du`nost. Vladika Atanasije je odlukom vrha SPC postavqen za administratora Eparhije, po{to je s te du`nosti razre{en vladika Artemije. Atanasije je liturgiju dr`ao na praznik Sretewa, pred oko 200 vernika, navodi se u saop{tewu eparhije ra{ko-prizrenske. Vladika Atansije je okupqene obavestio da je odlukom Sinoda SPC postavqen za administratora Eparhije. “Vladika je objasnio da je na mesto administratora postavqen kako bi se sanirala situacija u eparhiji koju je jedna grupa klirika, na ~elu sa Simeonom Vilovskim, ukaqala svojim finansijskim malverzacijama, ali i {irewem nesloge i razdora u granicama eparhije ra{koprizrenske i van wih”, navodi se u saop{tewu.

NA DAN SVETOG TRIFUNA U KR^EDINU

Biv{i premijer urezivao ~okot s vladikama U vinogradima „Ku}e vina @ivkovi}“, nadomak Kr~edina, ~iji je vlasnik biv{i premijer Zoran @ivkovi}, ju~e je obavqena tradicionalna ceremonija urezivawa ~okota. Toj ceremoniji prisustovali su vladika sremski Vasilije i vladika jegarski Porfirije, koji su na dan Svetog Trifuna, za{titnika vinogradara i vinara, obavili ~in osve{tewa vinograda, isekli slavski kola~ i osve{tali slavsko `ito. Vladika Vasilije je kazao da se vino i vinogradi pomiwu jo{ u starom veku, i podsetio na to da se osve}eno vino koristi u svetoj tajni pri~e{}a i da simbolizuje krv Isusa Hrista. @ivkovi} je rekao da je taj vinograd, koji se prostire na 47 hektara, zasa|en aprila 2007. godine i da ima oko 170.000 sadnica.

Predsednik Udruèwa vinara i vinogradara Srbije Gvozden Radenkovi} je izjavio novinarima da je, naàlost, srpsko vinogradarstvo u posledwih 30 godina doìvelo veli-

ko propadawe. U posledwih desetak godina smo ipak, dodao je on, svedoci svetlih primera, poput „Ku}e vina @ivkovi}“, da qudi s velikim entuzijazmom podi`u nove zasade.

Povratak i ~ekawe su neminovni jer samo jedan bolni~ki dan na Institutu AKH u Be~u ko{ta 1.200 evra. – Mi smo zadovoqni jer je na{a }erka stavqena na listu ~ekawa i dobila je zdrastveni bolni~ki karton u presti`nom be~kom institutu. Vawa nije mogla tamo le`ati dok se ne pojavi donor srca jer je bolni~ki dan od 1.200 evra preskup za na{e prilike – ka`e otac Perica Pilipovi}.

Jedan bolni~ki dan na Institutu u Be~u, gde }e biti operisana, ko{ta 1.200 evra, pa }e Vawa donora ~ekati na Institutu u Sremskoj Kamenici U somborskoj bolnici pred odlazak na put

postavio je kontakt s be~kim doktorom Andreasom Cimermanom i oni }e u stalnoj komunikaciji pratiti Vawino zdravqe. Nakon {to je Vawu u Be~u pregledao kardiohirurg svetskog glasa Andreas Cimerman s Instituta AKH, gde je otputovala u sredu, devojka se s roditeqima i sestrom vratila na Institut u Sremskoj Kamenici.

Po wegovim re~ima, ~im se pojavi donor, dr Cimerman je obe}ao da }e po Vawu biti poslat avion za prebacivawe iz Sremske Kamenice u Be~. – Sve je pla}eno, od transplantacije do avionskog prevoza, novcem koji je prikupqen u donatorskim akcijama. Jo{ jednom zahvaqujem qudima iz zemqe i {irom sveta koji su nam dali nadu u spas

na{e }erke – ka`e Pilipovi}, koji je rodom iz Drvara, a u Sonti, gde se Vawa rodila, naselio se 1988. godine. U apatinskoj op{tini nastavqa se akcija prikupqawa para za Vawu. U Prigrevici je koncert odr`ao Luis, a u Domu kulture pozori{nu predstavu je izvelo siva~ko amatersko pozori{te.

– Posle transplantacije, Vawi predstoje i postoperativni kontrolni pregledi, koji }e se obavqati u Be~u najmawe jednom mese~no – rekao je dr Cimerman. Zbog toga bi porodici Pilipovi} i daqe svaka pomo} dobrodo{la, smatraju sugra|ani i kom{ije, koje poznaju materijalno stawe doma}instva iz Sonte. J. Prel~ec

KRIZA NAMU^ILA I SOCIJALNO UGRO@ENE I CRVENI KRST VOJVODINE

Novca nedovoqno za sve gladne – Ove godine }e biti boqe, mora da bude boqe – kaè sekretar Crvenog krsta Vojvodine mr Siwka Somer. Ova humanitarna organizacija „pregurala“ je te{ku godinu, u posledwih 20 godina u finansijskom smislu jednu od najteìh. Naime, kao posledica ukupnih de{avawa u pro{loj godini, u odnosu na 2008. pove}ao se broj socijalno ugroènih koji su pomo} traìli od Crvenog krsta. Zahteva za pomo} mnogo, a novca nedovoqno.

I me|unarodni donatori utawili

Crveni krst se na{ao u te{koj finansijskoj situaciji jer im je Vlada Srbije, po~ev od maja, 40 odsto smawila uplate po osnovu Zakona o igrama na sre}u, a opredeqeno je i znatno mawe para koje joj sleduju po Zakonu o Crvenom krstu Srbije. S obzirom na to da su veliki me|unarodni donatori ranije najavili da }e tokom 2009. prestati da finansiraju mnoge programe, vitalni socijalni programi, kao {to su kuhi-

we Crvenog krsta, briga o starima, program psiholo{ke pomo}i, bili su ugroèni. – Druga polovina godine je imala za posledicu revidirawe programa i odràvawe minimuma aktivnosti. Dali smo prioritet za{titi zdravqa i ìvota qudi u zajednici, posebno se usmeravaju}i na mlade, stare, bolesne i lica s posebnim potrebama – kaè na{a sagovornica. Socijalne aktivnosti su bili prioritet. Jedan od programa je bio i Program kuhiwa. Godina je po~ela s 11 kuhiwa u Vojvodini, a zavr{ila s 20. Sama ~iwenica da je ovoliko porastao wihov broj govori o te{koj situaciji u kojoj su se mnogi qudi na{li, a koji su od Crvenog krsta o~ekivali pomo}. U kriznoj godini nije se smelo dozvoliti da se ne realizuje me|unarodna donacija. Tako je pro{le godine zapo~eta, a ovih dana zavr{ila, realizacija donacije Crvenog krsta Italije: preuzimawe novca i wegovog transfera za bolnicu u Ja{i Tomi}u. Pro{le nedeqe bolnica je preuzela i posledwu tran{u. Radi se o 200.000 evra. Zna~ajna pomo} stigla je i od Crvenog krsta Gorwe Austrije, koji je donirao organizacijama Plandi{ta i Sombora 14.000 i 13.000 evra za aktivnosti Crvenog krsta Vojvodine, a osim toga, Crvenom krstu Vr{ca pokloweno je vi{enamensko vozilo. – Zna~ajno je {to je pokrajinski buxet za ovu godinu donet krajem pro{le, tako da je poznat iznos koji nam je namewen. On je ve}i nego {to je bio lane, ali je i mawi od na{eg zahteva, koji je na nivou 2007. godine. Imamo naznake da bi i finansirawe iz drugih izvora trebalo da bu-

de boqe. Nastavi}emo tamo gde smo stali. Na{ zadatak je i da o~uvamo volontersku bazu, da te qude motivi{emo za humanitarni rad i da ih stru~no boqe osposobimo, a posebno u aktivnostima dobrovoqnog davala{tva krvi, socijalnih aktivnosti, obuke u pruàwu prve pomo}i – kaè Siwka Somer. Kako dodaje, odre|eni broj op{tinskih organizacija je zaista bio „na kolenima“ bez {anse da pokriju minimum funkcionisawa. S rastom obaveza koje je organizacija dobila kroz zakone, o~ekuju da }e rasti i razumevawe lokalne samouprave i dràve.

Pro{la godina po~ela s 11 narodnih kuhiwa u Vojvodini, a zavr{ila s 20. ^iwenica da je ovoliko porastao wihov broj govori o te{koj situaciji u kojoj su se mnogi qudi na{li – Sve lokalne samouprave izdvajaju za svoje organizacije Crvenog krsta, ali su razlike velike – ka`e na{a sagovornica. – U nekim op{tinama godi{we se za wih izdvoji svega 400.000 dinara i jo{ toliko dobiju od igara na sre}u, pa kako da organizuju ono ~ime ih „bombardujemo“? Crveni krst Vojvodine ima mali fond iz kojeg smo im pomagali da pla}aju ra~une za telefon, struju, grejawe... Za vi{e nismo imali. Imamo i dobrih primera saradwe lokalne zajednice, kao {to su Novi Sad, Pan~evo, Kikinda, Sombor, [id, a dobrih primera ima i u malim op{tinama kao {to su Pe}inci, Plandi{te... U ovakvim sredinama i rezultati rada daleko su boqi. J. Barbuzan

SAJAM OBRAZOVAWA U NOVOM SADU 18–20. FEBRUARA

Revija {kola uz karaoke, kviz znawa i nagrade Na ovogodi{wem, {estom Sajmu obrazovawa „Putokazi“, od 18. do 20. februara na Novosadskom sajmu, vi{e od 60 izlaga~a u~enicima i budu}im studentima na jednom mestu pruì}e uvid u ponudu smerova, uslove upisa, planove i programe obrazovnih institucija osnovnog, sredwo{kolskog i visoko{kolskog nivoa, kao i mogu}nostima stipendirawa. Svoje programe predstavi}e dràvni i privatni univerziteti, fakulteti, visoke, sredwe i osnovne {kole, akademije, nau~no-stru~ne ustanove iz zemqe i inostranstva. U~enici }e mo}i da se upoznaju i s aktivnostima studentskih udruèwa, informativnih centara, omladinskih zadruga, {kola stranih jezika, auto-{kola, agencija za obuku i obrazovawe zaposlenih, izdava~kih ku}a i zavoda, kao i da

prisustvuju seminarima o komunicirawu i me|uqudskim odnosima i motivaciji za rad i upravqawe vremenom i stresom, koje }e organizovati Centar Privredne komore Srbije za edukaciju. Postavku u hali „Master“ i ove godine prati}e poslovno-stru~ne aktivnosti organizovane u Kongresnom centru Novosadskog sajma, me|u kojima vaqa izdvojiti tribinu o reformi gimnazijskog {kolovawa. Svoj {tand na ovom sajmu ima}e i Republi~ko ministarstvo prosvete, koje }e predstaviti prosvetnu politiku baziranu na tri osnovne pretpostavke – da prosvetni sistem ima strate{ki zna~aj za razvoj Srbije, da Srbija ima dugu i dobru prosvetnu tradiciju i da je na osnovu toga potrebno nastaviti dobro osmi{qenu i postupnu reformu prosvetnog sistema.

U okviru Sajma „Putokazi“ bi}e organizovana „Karaoke liga {kola“ – takmi~ewe u pevawu. Pravo da u~estvuju imaju osnovne i sredwe {kole iz ~itave Srbije. Svaka {kola mo`e prijaviti maksimalno tri dvo~lane ekipe, a pobednike ~ekaju vredne nagrade. U organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne mawine, bi}e organizovan kviz znawa iz istorije nacionalnih zajednica Vojvodine pod nazivom „Koliko se poznajemo“, u kojem }e u~estvovati u~enici nekoliko sredwih {kola iz Pokrajine. Kviz je deo projekta Pokrajinske vlade „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“, a ima za ciq ja~awe me|usobnog poverewa kod mladih. Novosadski sajam je pripremio brojne vredne darove za {kole,

profesore, |ake i studente u atraktivnoj poklon-igri za posetioce s kupqenim ulaznicama. Najsre}niji posetilac dobi}e 100.000 dinara za daqe obrazovawe, za {kolu je pripremqen desktop ra~unar, a za profesora koji dovede najvi{e |aka – sedmodnevni aran`man za dve osobe na Zlatiboru. Izvla~ewe nagrada bi}e posledweg dana Sajma, u subotu, 20. februara. Cena ulaznice za kolektivne posete je 80 dinara, a svaki u~enik }e uz kupqenu ulaznicu dobiti Katalog u~esnika Sajma obrazovawa u kojem su navedene adrese, profili, smerovi i uslovi upisa obrazovnih institucija. Za profesore koji dovedu |ake ulaz je besplatan. Sajam obrazovawa „Putokazi“ bi}e otvoren za posetioce od 10 do 19 ~asova. D. Deve~erski

CRNA HRONIKA

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

JO[ NEPOZNATI MOTIVI UBISTVA ZREWANINCA PREDRAGA [TIKLICE

Rat divqih taksista ili narkodilera? Policija i daqe intenzivno traga za ubicom koji je u ~etvrtak uve~e, hicima ispaqenim iz vatrenog oru`ja, usmrtio Predraga [tiklicu (51) iz Zrewanina i ranio wegovog prijateqa Du{ka Markovi}a (38). Nezvani~no se mo`e ~uti da je za ovaj zlo~in osumwi~en \. B. (46), koji je nakon ubistva crvenim „stojadinom“ pobegao u pravcu Beograda. Nemili doga|aj desio se u ~etvrtak, oko 21 sat, na raskrsnici ulica Prvomajske i Dimitrija Dimovi}a, na periferiji zrewaninske gradske ~etvrti Gradnulica. Naoru`ani napada~ je pri{ao automobilu „opel kadet“, ispred kojeg su stajali [tiklica, Markovi} i voza~ Dragan Zdravkovi} (25), i zatim ispalio vi{e hitaca, od kojih je jedan [tiklicu pogodio pravo u srce. Markovi} je reagovao mahinalno i izmakao se, zbog ~ega mu je metak pro{ao

pripremio „sa~eku{u“. Me|utim, sve su glasnije pretpostavke da je pobegao nezavr{ena posla jer, navodno, wegova meta

Policijska saznawa tajna Na~elnik Policijske uprave Zrewanin Bojan Markovi} nije èleo u petak, na konferenciji za novinare, da odgovara na pitawa vezana za [tikli~ino ubistvo. Kazao je da o tome moè razgovarati ove nedeqe. Na opasku novinara da postoje indicije da je slu~aj povezan sa sukobom me|u divqim taksistima, koji ve} duè tiwa u gradu, Markovi} je kratko odgovorio: „Na{a istraga pokazuje druga~ije“.

Mesto gde je ubijen Predrag [tiklica

kroz desnu podlakticu. Zvani~no jo{ nije obelodaweno da li je osumwi~eni za ubistvo imao pomaga~a. Spekuli{e se da te ve~eri jeste bio u dru{tvu s nekim i da je policija ve} uhapsila sau~esnika.

ODBRANA MILORADA ULEMEKA PODNELA NOVE @ALBE

Legija i pred Ustavnim sudom Srbije Odbrana Milorada Ulemeka Legije, kome su krajem novembra i u decembru postale pravosna`ne jo{ tri presude kojima je osu|en na po 40 godina zatvora po optu`bama za organizovawe atentata na premijera Srbije Zorana \in|i}a, zlo~ina na Ibarskoj magistrali, kao i za ve}i broj te{kih krivi~nih dela u predmetu „zemunski klan“, podnela je dve ustavne àlbe Ustavnom sudu Srbije. – Podneli smo ustavne àlbe u vezi s procesima u predmetima „atentat“ i „klan“ – kaè Ulemekov branilac advokat Slobodan Milivojevi}. Dodao je da je u toku rad i na ustavnoj àlbi u vezi sa sudskim procesom u predmetu „Ibarska magistrala“, te da }e i ta àlba biti podneta u zakonom predvi|enom roku.

Milorad Ulemek

– U ustavnim àlbama koje smo ve} podneli àlili smo se na povrede zakona koje su u~iwene tokom postupaka vezamim za predmete „atentat“ i „klan“. Re~ je o povredama koje bih mogao nazvati „pravnim hematomima“ jer je u~iwen niz povreda prava iz korpusa zajem~enih Evropskom konvencijom o za{titi qudskih prava, koja je prakti~no prepisana u Ustav Srbije. Tako|e, jednom od odredaba Zakonika o krivi~nom postupku je predvi|eno da se me|unarodne konvencije i ugovori koji su ratifikovani neposredno primewuju – kaè Milivojevi}. Advokat navodi da se ne moè povrediti na~elo koje garantuje pravo na ravnopravnost poloàja stranaka u postupku, ili na~elo „jednakost oru`ja“ u krivi~nom postupku, koje je konstitutivni element prava na pravi~ni krivi~ni postupak iz ~lana 6 Evropske konvencije za za{titu qudskih prava. – To na~elo zna~i, na primer, da odbrana ima pravo da prisustvuje svim istra`nim radwama, a nama, recimo, nisu dozvolili da uzmemo ni fotokopije izjava svedoka-saradnika, a kamoli da prisustvujemo wihovom saslu{awu. Da ne govorim o povredi prava na po{tova-

da, a ~ime se, odnedavno, bavio i nastradali [tiklica. Ovo nije prvi put da do|e do ozbiqnih nesporazuma vezanih za taksi-

we pretpostavke nevinosti – navodi advokat Milivojevi}. Po wegovim re~ima, odbrana je u ustavnim àlbama „obuhvatila sve one odredbe Ustava Srbije, Evropske konvencije i Poveqe UN o qudskim pravima koje se odnose na povrede prava povodom krivi~nog postupka“. – Sve je to u~iweno tokom ova dva postupka. Da ne govorimo o dokazima, jer ni u jednom ni u drugom prakti~no ne postoje, a ima i niz spornih stvari kad je re~ iskazima svedoka-saradnika, jedinom dokazu za koji se oni drè. U slu~ajevima prvobitno okrivqenih lica koja su u tim postupcima svedoci-saradnici nisu bili ispuweni zakonski uslovi da dobiju taj status. Recimo, zakon nije predvideo mogu}nost da svedok-saradnik bude lice koje nije prisustvovalo krivi~nom doga|aju. Osim toga, postoji jo{ niz zakonom propisanih uslova koje osumwi~eni ili okrivqeni mora da ispuni da bi dobio status svedoka-saradnika. Ako to i ostavimo po strani, tu je ~iwenica da odbrani nije bilo omogu}eno da prisustvuje wihovim saslu{awima da postavqa pitawa. Dakle, sva ona prava koja se odnose na pravi~nost postupka – sve je to obuhva}eno ovim ustavnim àlbama – naglasio je Slobodan Milivojevi}. On kaè da }e, ukoliko odluke Ustavnog suda o àlbama budu negativne, odbrana podneti predstavke Sudu za za{titu qudskih prava u Strazburu. Nekada{wi komandant sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija prvom pravosna`nom presudom je osu|en po optu`bama za organizovawe ubistva Ivana Stamboli}a i neuspelog atenata na Vuka Dra{kovi}a u leto 2000. godine. Drugom presudom je osu|en po optu`bi da je s vo|ama „zemunskog klana“, sada pokojnim Du{anom Spasojevi}em i Miletom Lukovi}em, organizovao atentat na premijera Srbije Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine. U predmetu “zemunski klan” je osu|en po optu`bama za terorizam protiv ustavnog ure|ewa u vezi s minirawem firme “Difens roud” svedoka-saradnika “sur~inca” Qubi{e Buhe ûmeta, za u~e{}e u poku{aju Buhinog ubistva i ubistvu wegovog telohraniteqa Ivice Nikoli}a, te jo{ nekoliko te{kih krivi~nih dela. êtvrtom pravosna`nom presudom je osu|en po optu`bi da je organizovao izvr{ewe plana koji je stvorio biv{i na~elnik RDB-a Radomir Markovi} – fingirawe sudara 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali, u kojem su ubijena ~etvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, a lak{e povre|en lider te stranke Vuk Dra{kovi}. J. J.

Ina~e, kobne ve~eri, na raskrsnici na kojoj je nastradao [tiklica, bilo je parkirano teretno vozilo, pa se pretpostavqa da je osumwi~eni za ovo te{ko krivi~no delo bio sakriven iza wega, odnosno da je

nije bio [tiklica ve} Markovi}, kome je naneo samo lak{e telesne povrede. Policija i istra`ni organi jo{ nisu saop{tili ni motive zlo~ina, a gradom kru`e dve verzije. Po jednoj, u pitawu je obra~un me|u divqim taksistima, koji saobra}aju na relaciji izme|u Zrewanina i Novog Sa-

ste, s obzirom na to da je krajem novembra pro{le godine policija uhapsila Zorana F. (45) iz Zrewanina zbog sumwe da je poku{ao da ubije sugra|anina Gorana P. (29). Wihova imena, ina~e, odranije su poznata zrewaninskoj policiji, a dovo|eni su i u vezu sa slu~ajem reketirawa divqih takisista.

Po drugoj verziji, [tiklica je bio `rtva obra~una vezanog za prodaju narkotika. Spekuli{e se da je narednih dana trebalo da bude priveden u okviru policijske akcije „Morava“. Nijednu od ovih teza nije `eleo da potvrdi, niti da demantuje, wegov prijateq Du{ko Markovi}, koji je izjavio da poznaje ubicu. Nije, me|utim, hteo da otkrije wegov identitet, ali je naglasio da je osumwi~eni odranije poznat sudskim organima, da je dve decenije proveo u zatvoru zbog niza krivi~nih dela, izme|u ostalog i zbog ubistva. On je i sam priznao da mu nije jasno zbog ~ega bi [tiklica nekome smetao, {to je samo podgrejalo sumwe da je upravo Markovi} bio meta. [tiklica je, ina~e, sahrawen u subotu na gradskom grobqu u Zrewaninu, a za sobom je ostavio suprugu i dvoje dece. @. Balaban

DRSKE KRA\E U NOVOM SADU NAJ^E[]E PO^INE NARKOMANI

Malo zlata sa ènskog vrata – taman za dozu Drskih kra|a, odnosno otima~ina, u Novom Sadu bilo je lane gotovo svakodnevno i sve su bile raznovrsne. Na meti izgrednika su naj~e{}e ène i deca. Osim socijalnog momenta, koji nikako ne bi trebalo zanemariti u temama o kriminalu, kod nas postoji i vaàn podatak da su u ovim rabotama `rtve ~esto zna~ajno doprinele svom statusu o{te}enog. Naime, neke ène

Kova~evi}a, Stevana Mokrawca, okolina Ulice cara Du{ana, neosvetqeni i uzani {orovi na Telepu i Grbavici, i ostali delovi grada gde god ima {eta~a. Ne{to mawe ovih dela bilo je na Detelinari i Klisi, a krade se bez ustezawa dawu i no}u, odnosno kad god zatreba "doza". Dame su ~esto ugro`ene u gradskim autobusima i prilikom izlaska iz tih vozila, kao i

vole da se prikazuju s nova~nikom i nakitom, a to mo`e biti opasno. Zvani~no, radi se o krivi~nim delima te{kih kra|a na na-

na stajali{tima gradskog prevoza. Plen se prodaje uglavnom nekim zlatarama, ali je to te{ko dokazati. Policija nagla{ava da u slu~ajevima napada na

godina, pa do 30, mada nema pravila. Ima ih dosta sa sredwom spremom, ali i onih s akademskih zvawima. Zanimqivo je da dosta wih znaju svoja prava i angaùju svoje advokate – kaè za "Dnevnik" iskusni operativac kriminalisti~ke policije novosadske Policijske uprave Vujica Mr|a. – Ve}inom osumwi~eni stanuju kod roditeqa, a ~esto se desi da se "urade" nakon otima~ine u iznajmqenom stanu. Otima se zlatan nakit s vrata, lan~i}i i ogrlice, prstewe, min|u{e, nov~anici... De{ava se da izgrednici pitaju za neku ulicu i dok se èna okrene da im pokaè pravac, ostane u momentu bez zlata oko vrata. Kako navodi na{ sagovornik, kradu se i ta{ne, koje bi bilo

obi~no nije u mraku kao trotoar, a onda im otpozadi pri|e vozilo pa se tu de{avaju i povre|ivawa zbog padova na tlo – pri~a na{ sagovornik. – Prona{li smo jedan mladi bra~ni par koji je na ovakav na~in "pe`oom 405" i s mopeda "operisao" na Telepu, kao i tandem koji je radio isto to "golfom 2". Oni su ve}inom uzimali plen od biciklistkiwa – torbe iz korpi. Neverovatan je porast broja drskih kra|a koje po~ine izgrednici na biciklima. Treba napominuti da oni rade u turama, otmu, mi ih otkrijemo pa pi{emo prijave, a oni se vra}aju tim delima ve} nakon nekoliko sedmica. Ve}inom su o{te}ene starije `ene koje nose kese s prehrambenim artiklima ili vuku ko-

dobro nositi oka~ene o rame, i to s rukama preba~enim preko wih. - Imali smo nedavno grupe koje su krale iz automobila i s bicikala. I{le su na iznena|ewe: uzmu plen i nestanu. U tim prilikama, `ene zbog gradili{ta i pasa lutalica pre|u na put, koji

lica, ili pak ène sredwih godina i mla|e koje nose nov~anik u ruci. Lopovi retko propuste ne~ije zauzete ruke u kojima je jo{ pride i nov~anik. To ne propu{taju ni kad negde ùre ili beè iz kra|e, saznajemo u policiji. M. Vuja~i}

I dame „operi{u” Pro{le godine pove}an je broj i ènskih izvr{ilaca ovih krivi~nih dela. One su radile s osobama istog, ali i suprotnog pola. Izgrednice prilaze usamqenim ènama prilikom ulaska u zgradu. Koriste pogodan trenutak dok su ulazna vrata u zgradu otkqu~ana. Jedna bi se zadràvala u prizemqu, idu}i uporedo s `rtvom, dok bi druga otra~ala do prvog sprata da izvidi da li ima svedoka. Potom bi usledio razgovor ili bi stvari otimale odmah pre ulaska u lift. Bakice u ovim slu~ajevima zadobiju i te{ke telesne povrede. ro~ito drzak, opasan i bezobziran na~in, dok je zapravo re~ naj~e{}e o trgawu lan~i}a s ènskog vrata uz istovremenu beàniju. Omiqne lokacije u Novom Sadu su lane bile bulevari, pijace, parkovi, Liman kod Doma zdravqa, ulice Save

imovinu treba ~uvati svoj `ivot i pamtiti izgled kriminalca, a slu~aj odmah prijaviti. – Uglavnom su s podru~ja Ju`noba~kog okruga i zajedni~ko im je da su gotovo svi heroinski ovisnici i povratnici u delima. Obi~no imaju izme|u 20 i 25

ISTRAGA PROTIV GRUPE DARKA [ARI]A

I Laban saslu{an, pa pu{ten Beranac Boris Laban, za kojim je raspisana Interpolova poternica zbog sumwe da je u~estvovao u krijum~arewu vi{e od dve tone kokaina iz Latinske Amerike, saslu{an je u lokalnoj policiji, javila je ju~e Televizija "Vijesti". Laban je, kako se navodi, saslu{an preksino} i nije zadr`an u pritvoru. Boris Laban do saop{tewa argentinskih vlasti nije bio poznat po {vercu droge. Pre tri godine jedan

Beranac ga je optu`io za poku{aj ubistva, ali je na sudu povukao iskaz i Laban je oslobo|en. Navodno, u policijskoj stanici u Beranama, gde je priveden, Laban je 2004. godine pojeo saobra}ajnu dozvolu jer je saznao da }e mu biti oduzeta. Beranska policija je nekoliko dana ranije saslu{ala i nakon toga pustila ku}i Dra{ka Vukovi}a, koji je tako|e osumwi~en za {verc kokaina. E. D.

U LESKOVCU UHAP[ENA DVOJICA DR@AVNIH SLU@BENIKA

Za prodaju droge osumwi~en i policajac Veterinarski inspektor Sa{a @. i policajac iz Leskovca Jordan S. uhap{eni su zbog sumwe da su prodavali drogu, potvr|eno je ju~e Beti u izvorima bliskim leskova~koj policiji. Oni su uhap{eni pretpro{le no}i i prilikom hap{ewa kod wih je prona|ena izvesna koli~ina kokaina. Zvani~nici leskova~ke policije odbili su da daju vi{e detaqa, a kako Beta saznaje, dvojica dr`avnih slu`benika danas }e biti predati istra`nom sudiji.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Simon Aman izjedna~io rekord Nikenena [vajcarac Simon Aman prvi je osvaja~ zlatne medaqe na Zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru, po{to je pobedio u ski skokovima na normalnoj skakaonici. Aman je do svoje tre}e olimpijske zlatne medaqe, prve posle Solt Lejk Sitija pre osam godina, do{ao ukupnim skorom od 276,5 bodova i skokovima od 105 i 108 metara. Srebrna medaqa pripala je Adamu Mali{a iz Poqske, dok se na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo Austrijanac Gregor [lirencauer, aktuelni osvaja~ Svetskog kupa, kome je to bio debi na Igrama. [vajcarac, koji je pre osam godina sve iznenadio kada je osvojio oba individualna zlata na Igrama u Solt Lejk Sitiju, bio je prvi i posle prve runde, ispred Nemca Mihaela Urmana, pobednika kvalifikacija odr`anih u petak,i Mali-

va}e na jo{ tri discipline, tako da ima {ansu da izbije na prvo mesto. Ovo mu je tre}a Olimpijada.

Krameru titula uz rekord Holan|anin Sven Kramer osvojio je zlato u brzom klizawu na 5.000 metara uz rekord. Kramer je trijumfovao u vremenu 6:14.60 minuta, kojim je postavio novi olimpijski rekord i za 2.35 sekunde nadma{io Lija Seung-Huna iz Koreje, dok je bronzanu medaqu osvojio Rus Ivan Skobrev. Holandski kliza~, aktuelni svetski {ampion, je favorit za zlato i na 10.000 metara, ali i u

Simon Aman

Norve`anin Anders Jakobsen i Martin [mit iz Nema~ke. Dvojica Austrijanaca, dvojica posledwih osvaja~a turneje ^etiri skakaonice, koje su nogi ubrajali u favorite pred Igre u Vankuveru Volfgang Lojcl i Andreas Kefler zauzeli su 11, odnosno 19. mesto. Priliku za popravni, odnosno novi uspeh, svi skaka~i }e imati za nedequ dana, 20. februara, kada su na programu skokovi na velikoj skakaonici. Takmi~ewe timova zakazano je za tri dana kasnije.

Zlatna Anastazija Kuzmina

Anastazija Kuzmina

{a, dok je [lirencauer bio tek sedmi. Odli~nim skokom od 106,5 metara i odli~nim stilom [lirencauer je uspeo da se na|e na vrhu u drugoj rundi i dr`ao je vo|stvo sve dok na skakaonicu nije iza{ao Mali{, koga je potom nadma{io Aman i zaslu`eno do{ao do nove titule olimpijskog {ampiona. Iza najboqe trojice na{li su se Finac Jane Ahonen, Urman, svojica Slovenaca Robert Krawec i Peter Prevc, jo{ uvek aktuelni olimpijski {ampion na velikoj skakaonici, Tomas Morgen{tern iz Austrije, dok su prvu desetoricu kompletirali

Slovakiwa Anastazija Kuzmina napravila je veliko iznena|ewe trijumfom u bijatlonu u sprintu na 7,5 kilometara. Kuzmina, koja zauzima 28. mesto u Svetskom kupu, je na putu do zlatne medaqe proma{ila samo jedan hitac i stazu je pre{la za 19:55.6 minuta. Drugo mesto, sa jednom i po sekundom zaostatka, zauzela je Nemica Magdalena Nojner, koja je va`ila za veliku favoritkiwu, dok je bronza pripala Meri Dorin iz Francuske. Ovim trijumfom Kuzmina je postala prva Slovakiwa koja je osvojila titulu {ampiona na Zimskim igrama. Pored pobede Kuzmine, veliko iznena|ewe napravila je i Dorinova, koju niko nije smatrao jednom od favoritkiwa pred po~etak Igara, a bez podijuma su ostale

neke od najboqih bijatlonki na svetu, me|u kojima su Helena Jonson iz [vedske i Nemice Andrea Henkel i Kati Vilhem.

Korejac Yung - Su najbrì Ju`nokorejac Li Xung-Su osvojio je zlatnu medaqu u brzom klizawu na 1.500 metara. Iako su srebrna i bronzana medaqa pripale Amerikancima Anton Onou i Xej Ar êlskiju, trka je ostala u senci neverovatnog kiksa Korejaca, koji su nakon velike nesmotrenosti ostali bez jo{ dve medaqe. Ono se ovom medaqom izjedna~io na vrhu liste rekordera po broju osvojenih medaqa na Olimpijskim igra- Sven Kramer ma i sada deli prvo mesto sa sunarodnicom Boni {tafeti sa timskim kolegama, a Bler, koja tako|e ima {est memogao bi da postane prvi daqa. Bronzanu medaqu osvojio sportista u toj discipline je 19-godi{wi Amerikanac Xejposle Norveànina Johana Ar êlski, kome je ovo prvo veOlava Kosa u Lilehameru 1994. liko takmi~ewe od kada je na nagodine koji je osvojio tri cionalnim kvalifikacijama medaqe na jednim Igrama. doìveo nesre}u i dobio duboku Branilac titule iz Torina posekotinu na butini. Korejci Amerikanac êd Hendrik je bio su pred kraj finalne trke uproposledwi na stazi i ostao je bez pastili {ansu da osvoje sve tri podijuma, plasmanom na deseto medaqe, po{to se osvaja~ srebrmesto, pa je Kramer svoju titulu ne medaqe sa prethodnih ZOI i rekord proslavio tako {to se Li Ho-Suk sudario sa Sung Sipopeo na tribune i pozdravio se Bakom, tako da su wih dvojica sa porodicom. Pored olimpiotpali a Li Jung-su je izbegao jskog rekorda na 5.000 metara pad i kroz ciq ipak pro{ao prHolan|anin je, tako|e, vlasnik vi. Tim Ju`ne Koreje je najve}i i svetskih rekorda na 5.000 i favorit za medaqe i u ostalim 10.000 metara. Kramerovo zlato takmi~ewima na ZOI, posebno je ukupno 25. olimpijsko za na kratkim deonicama. Ono se holandske takmi~are u brzom prikqu~io Blerovoj kao najtroklizawu, koji su se sada izjedfejniji ameri~ki zimski Olimna~ili sa Norveànima na drupijac, a do kraja Igara u~estvogom mestu, iza Sjediwenih Ameri~kih dràva. Ta medaqa je ujedno ukupno 79. za Holandiju na Zimskim Olimpijskim igrama, a zanimqivo je da su 76 osvojili upravo kliza~i.

Belma [mrkovi}

SRPSKA SKIJA[ICA BELMA [MRKOVI] DANAS NA STAZI

Dostojno }u predstavqati svoju dràvu U skija{kom tr~awu u konkurenciji èna na Olimpijskim igrama u Vankuveru Srbija }e imati samo jednu predstavnicu â&#x20AC;&#x201C; Belmu [mrkovi}, koja }e u~estvovati u trci na 10.000 metara slobodnim stilom. [mrkovi}eva je istakla kakve uslove za trening je imala, {ta o~ekuje od svog prvog u~e{}a na Igrama i ko su za wu favoritkiwe u wenoj disciplini. - Pripremila sam se koliko su uslovi odgovarali, naàlost, u ovoj olimpijskoj godini nije bilo dovoqno snega za trening na skijama, a imala sam ~ak i povredu noge, istegnu}e ligamenata. Uz to sam imala problema sa nordijskom komisijom zbog sredstava koje su izdvojili za moje pripreme, jer su oni na sve mogu}e na~ine usporavali moje, ta~nije na{e pripreme. [to se ti~e Olimpijskog komiteta Srbije, wima dugujem veliku zahvalnost {to su mi iza{li u susret -rekla je Belma. [mrkovi}eva isti~e da joj je ciq da u Vankuveru dostojno reprezentuje Srbiju i da je za wu veliki uspeh {to je ispunila olimpijsku normu. - Na Olimpijskim igrama u Vankuveru o~ekujem da dostojno predstavim svoju dràvu, svoj klub Jelenak i svoj grad Sjenicu. Moj najve}i uspeh je {to sam se izborila za tu olimpijsku normu. Ipravo ta nordijska komisija,

koja je uporno bila protiv mene i mog odlaska na Olimpijske igre, motivisala me je da dam sve od sebe i zavr{im trku. Ovaj skup doìvqavam kao ne{to najradosnije u ìvotu otkako se bavim ovim sportom. Trka, koja je na programu danas, za srpsku takmi~arku }e biti prva na tlu Severne Amerike, a ona je ve} imala priliku da vidi staze, za koje ima samo re~i hvale. - Staze su izvanredne i pripremqene dobro. Naravno, svaka staza na kojoj se odràvaju Olimpijske igre je posebna i zahteva puno od takmi~ara. Ovo }e biti moja prva trka u Severnoj Americi, a nadam se da }u u budu}nosti imati vi{e prilika za takmi~ewe na ovom kontinentu. Od svog debija na Olimpijskim igrama [mrkovi}eva o~ekuje da sve protekne kako treba i nagla{ava kakva je razlika izme|u takmi~arki koje }e juriti medaqe i ostalih. - O~ekujem da takmi~ewe protekne u najboqem redu. Moje favoritkiwe su Justina Koval~ik i Petra Majdi~, zbog toga {to su najboqe u skija{kom tr~awu. Ogromna je razlika izme|u takmi~arki koje }e juriti medaqu i ostalih, jer sve zavisi koliko se ulaè u svaku takmi~arku, koliko dràva doprinosi tome - rekla je Belma [mrkovi}. (B92)

LISTA OSVAJA^A MEDAQA

SAD povele trku Posle prvog takmi~arskog dana na ZOI po broju osvojenih medaqa prvoplasirana je reprezentacija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Reprezentativci SAD su ve} nakon prvog dana osvojili ~etiri odli~ja - po jedno zlatno i srebrno i dva bronzana. Na drugoj poziciji su takmi~ari Ju`ne Koreje sa dve medaqe, po jedno zlato i srebro, dok tre}e mesto dele selekcije Holandije, [vajcarske i Slova~ke sa po jednim zlatnim olimpijskim odli~jem.

Amerikanki Kirni zlato za mogule

Hana Kirni

Li Jung Su

Amerikanka Hana Kirni osvojila je zlatnu medaqu u mogulima, disciplini akrobatskog skijawa. Srebrna medaqa pripala je Xen Hajl. Kirni je zlato osvojila sakupiv{i 26,63 boda, Hajlova je bila druga sa zaostatkom od 0.94 boda, dok je bronzanu medaqu osvojila jo{ jedna Amerikanka [enon Bark. Hajl je bila favorit pre takmi~ewa, po{to je pobedila u svojoj disciplini na posledwa ~etiri Svetska kupa, ali je na takmi~ewu mnogo zaostala. Razlika od 0,94 poena je velika razlika u sportu u kome ~esto odlu~uju deseti ili stoti delovi poena pa se ne moè re}i da je doma}inima toliko èqena zlatna medaqa izmakla sa malom razlikom. Kirni je je u Torinu pre ~etiri godine bila 22, iako je tada vaìla za favorita.

Duel Slova~ke i Kanade

Zemqa 1. SAD 2. J. Koreja 3. Holandija 3. [vajcarska 3. Slova~ka 6. Poqska 6. Nema~ka 6. Kanada 9. Rusija 10. Austrija 11. Francuska

zlato

srebro

bronza

1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

1 1 0 0 0 1 1 1 0 0 0

2 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1

SPORT

ponedeqak15.februar2010.

c m y

TURNIR U ROTERDAMU

DNEVNIK

NBA OL-STAR VIKEND U DALASU

Titule Robinsonu, Pirsu i Ne{u

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

Zimowi} i Nestor odbranili trofej Nenad Zimowi} i Danijel Nestor odbranili su titulu na teniskom turniru dublova u holandskom Roterdamu. Oni su u finalu, posle velike i neizvesne borbe, pobedili Australijanca Henlija i [ve|anina Aspelina sa 2:1, po setovima 6:4, 4:6 i 10:7. Ovo je drugi trofej za Beogra|ane u novoj sezoni, posle trijumfa u Sidneju i poraza u finalu prvog gren slema sezona u Melburnu od bra}e Brajan.

U prva dva seta odlu~ivao je po jedan brejk s obe strane. U prvom Nestor i Zimowi} su jednim oduzetim servisom rutinski stigli do seta, a u drugom su istom merom, u petom gemu, uzvratili Aspelin i Henli. Odlu~io je tre}i taj-brejk set, pa su Nestor i Zimowi} slavili posle 78 minuta igre, ujedno odbranili 500 bodova i do{li do nov~ane nagrade od 82 hiqade evra.

Pobednik takmi~ewa u zakucavawu na NBA ol-star vikendu u Dalasu je Nejt Robinson iz ekipe Wujork Niksa. On je postao prvi ko{arka{ u istoriji koji je uspeo tri puta da pobedi u ovom nadmetawu. Prema ocenama ve}ine, ovo takmi~ewe je bilo jedno od slabijih posledwih godina, a Robinson je do priznawa do{ao zahvaquju}i tome {to je u finalu dobio 51 posto glasova publike i nadma{io Demara Derozena iz Toronta. Pobednik u takmi~ewu u {utirawu trojki je Pol Pirs iz Bostona koji je sakupio 20 poena i u finalu iza sebe ostavio ^onsija Bilapsa iz Denvera (14 poena) i Stivena Karija iz Golden Stejta (17 poena). U Skil ~elenx takmi~ewu trijumfovao je veteran iz ekipe Feniksa Stiv Ne{. Wemu je bilo potrebno 29,9 sekundi da pre|e poligon i u finalu iza sebe ostavi 11 godina mla|eg Derona Vilijamsa iz Jute.

Nejt Robinson

NA MITINGU NA JAMAJCI

Bolt sezonu po~eo pobedom Najboqi atleti~ar za 2009.godinu Jusein Bolt otvorio je novu sezonu pobedom u trci na 400 metara na mitingu na Jamajci. Aktuelni svetski i olimpijski {ampion je i pro{le godine sezonu po~eo na istom mitingu i trkom na istoj deonici. Bolt, koji ima 23 godine, slavio je u vremenu 45,86 sekundi, {to je za pola sekunde boqe od prethodnog najboqeg rezultata ovog Jamaj~anina na istoj deonici: - Bila je to dobra trka, ispod 46 sekundi, to je dobar znak za mene. Nisam se ose}ao ba{ najboqe, ne onako kako sam `eleo

San~es rekordno Vera Zvonarjova

Robin Soderling

TURNIR U ROTERDAMU

ZAVR[EN TURNIR U PATAJI

Trofej Soderlingu

Jubilej Zvonarjove

[vedski teniser Robin Soderling osvojio je turniru u Roterdamu, po{to mu je Rus Mihail Ju`ni predao finalni me~ zbog povrede. Soderling je prvi set dobio sa 6:4, a u drugom delu me~a, u trenutku predaje, vodio je sa 2:0. Ju`ni se ve} u prvom setu po`alio na bolove u nozi, a na kraju je, uz konsultacije sa trenerom, odustao od me~a. Soderlingu je to peta titula u karijeri, a prva ove sezone.

Vera Zvonarjova odbranila je titulu na turniru igranom u Pataji za nagradni fond od 220.000 dolara. Ruska teniserka je u finalu pobedila Tajlan|anku Tamarin Tanasugarn sa 2:0, u oba seta s po 6:4. Za Zvonarjovu je ovo prvi osvojeni turnir u 2010. godini i jubilarni deseti u profesionalnoj karijeri.

SVETSKI RELI [AMPIONAT

Trijumf Hirvonena Voza~ Forda Miko - Presre}an sam jer je sve gotoli u Meksiku i ne mogu da ga do~eHirvonen pobednik je vo, bio sam veoma nervozan tokom kam - rekao je Hirvonen posle prvog takmi~ewa ovonekoliko posledwih etapa. Ovo trijumfa. godi{weg Svetskog je fantasti~an start sezone, niKona~an plasman relija u reli {ampionata u [vedskoj. kada do sada nisam trijumfovao [vedskoj: 1. Miko Hirvonen Finac je do trijumfa na (Finska) Ford 3:09:30.4, 2. otvarawu sezone do{ao Sebastijan Leb (Francuispred aktuelnog prvaka ska) Sitroen + 0:42.3, 3. JaSebastijana Leba, koji je ri-Mati Latvala (Finska) imao zaostatak od 42 seFord + 1:15.4, 4. Dani Sorkunde. Na tre}i stepenik do ([vedska) Sitroen + pobedni~kog postoqa po2:41.6, 5. Sebastijan Oìje peo se Hirvonenov klup(Francuska) Sitroen juniski kolega i sunarodnik or tim + 4:15.3, 6. Hening Jari-Mati Latvala. Solberg (Norve{ka) StoHirvonen se u vo|stvu nabart Ford + 5:23.4, 7. Metju lazio od samog po~etka reVilson (Velika Britanija) lija u petak i, iako je Leb Stobart Ford + 7:53.9, 8. na trenutke uspevao da mu se Mads Esterberg (NorveNajbrì u [vedskoj bio je Miko Hirvonen pribliì, Finac je posled{ka) Adapta + 9:22.2, 9. Peweg dana preuzeo potpunu kontrona prvom reliju godine, ali sada ter Solberg (Norve{ka) Peter lu i zasluèno do{ao do 25 bodosam iskusniji zahvaquju}i proSolberg reli + 10:17.5, 10. P. G. va, koliko po novim pravilima {loj sezoni. Planiram da nastaAnderson ([vedska) P-G Anderdobija pobednik svakog relija. vimo ovako, slede}i na redu je reson + 12:08.9 itd.

[panski dugopruga{ Serhio San~es postavio je u Valensiji novi evropski dvoranski rekord na 3.000 metara. San~es je deonicu pre{ao za sedam minuta, 32 sekunde i 41 stotinku na mitingu u Valensiji, ~ime je za 57 stotinki nadma{io rekord svog zemqaka Alberta Garsije iz 2003. godine. San~es je posledwih 1.400 metara pre{ao sam dok ga je publika pozdravqala i bodrila. Postavqawe dvoranskog rekorda bio mu je jedan od ciqeva ove sezone.

Jusein Bolt

tokom ove trke. Potrebno je samo da se fizi~ki {to boqe pripremim, nisam ba{ potpuno spreman - rekao je Bolt. Posledwa trka Juseina Bolta u 2009.godini bio je zavr{ni mi-

PO TVRDWI DIREKTORA MILANA ADRIJANA GALIJANIJA

Ronaldiwu ugovor do 2013. godine

Galijani i Ronaldiwo

Adrijano Galijani, izvr{ni direktor Milana, potvrdio je da }e do kraja meseca produ`iti ugovor sa 29-godi{wim Ronaldiwom do juna 2013. godine. Nekada najboqi fudbaler sveta je u redove Milana do{ao 2008. godine, ali tek ove sezone po~eo je da prikazuje igre u skladu s renomeom, pa je na 22 prvenstvena me~a postigao {est golova.

ting sezone u Gr~koj. Za sada nije poznat program ovog sprintera za 2010.godinu, osim {to je potvr|eno weovo u~e{}e na mitingu Dijamantske lige u Wujorku, 12.juna.

TOKOM PROSLAVE SPLITSKOG HAJDUKA

Privedeno 12 navija~a Zbog nereda na prijateqskom fudbalskom me~u izme|u splitskog Hajduka i sarajevskog @eqezni~ara hrvatska policija privela je 12 navija~a, prenela je agencija Hina. Na gradskom stadionu Poqud, povodom proslave ro|endana Hajduka, odigrana je prijateqska utakmica sa @eqezni~arom iz Sarajeva, na kojoj je bilo oko 6.500 gledalaca. Na ju`noj tribini, gde su bili sme{teni gostuju}i navija~i, jedan navija~ iz Sarajeva zapalio je bakqu, dok je policija poku{avala da ga spre~i u tome i izvede s tribine. Pru`aju}i otpor prilikom hap{ewa, jedan od gostuju}ih navija~a udario je policajca nogom u glavu i pritom ga lak{e povredio. Policija je privela jo{ trojicu navija~a @eqezni~ara za koje se sumwa da su u~estvovali u napadu na wihovog kolegu, kao i osam navija~a Hajduka, koji su remetili javni red i mir.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

ANALIZA TRENERA BRANKA BABI]A: DOSADA[WI VO[IN U^INAK U TURSKOJ

Radom i odgovorno{}u do dobrih rezultata (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

Vra}a se u golgetersku formu: Dejan Leki}

ZVEZDA OSTVARILA PRVU POBEDU U ANTALIJI

Proradio i Leki}

Fudbaleri Crvene zvezde su u tre}em kontrolnom duelu tokom priprema u Antaliji zabeleìli prvu pobedu. Savladan je Liteks(2:0), golovima Leki}a i Lazeti}a, u borbenom okr{aju koji je li~io na takmi~arsko odmeravawe snaga. - Poznato je rivalstvo na{ih i bugarskih ekipa, pa je zato duel bio o{tar, uz deset ùtih i jedan crveni karton i izraènu èqu na obe strane da se dobije utakmica Prava provera, kojom sam zadovoqan zbog korektnog odnosa igra~a na terenu, ali i igrom u prvom poluvremenu. Ponavqam, rezulat nije toliko bitan, a opet lepo je uvek kad se pobedi- kaè trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Lidera bugarske lige Zvezda je nadigrala u prvih dvadesetak minuta, {to je krunisano i sa dva pogotka. Kasnije, Lazeti} i drugovi kontrolisali su rezultat, ve{to se branili i pretili iz kontre. Nije bilo zna~ajnijih rokada u startnoj postavi, u odnosu na jesewi deo sezone. Uloga pleja pripala je Blaì}u, a od novajlija samo je dobio priliku Trifunovi}. îni se

da je Zvezda opet bila najubojitija sa desnog boka odakle je dejstvovao provereni tandem Ninkov- Lazeti}. - Podièmo formu, uigravamo se, napredujemo u sjajnoj atmosferi koja krasi ovu ekipu, {to je i najva`nije. Spremni }emo do~ekati start prole}nog dela sezone u kojem imamo velike ambicije- konstatovao je kapiten Nikola Lazeti}. Prvencu u novoj godini posebno se obradovao golgeter Dejan Leki}. - Probio sam led, {to me posebno raduje. Nisam se proslavio u prva dva me~a, tako da mi je ovaj pogodak protiv Bugara poseban psiholo{ki stimulans. Radi se naporno, noge su te{ke, poja~ana je i konkurencija, svi kre}emo od nule tako da u silnoj èqi za dokazivawem ima i gre{aka- smatra Leki}. Danas je na programu posledwi test protiv poqskog Leha, a Zvezda bi trebalo da pripreme u Antaliji okon~a u utorak. Istina, nije iskqu~ena mogu}nost da se boravak i dodatno produì usled lo{ih vremenskih prilika u na{oj zemqi. Z. Rangelov

ANTALIJA: Iza fudbalera Vojvodine je dve nedeqe boravka u Turskoj, dakle period koji je prvobitno i bio planiran za ovaj deo zimskih priprema. To {to je odlu~eno da ekipa ostane do petka u Antaliji je zbog vremenskih neprilika u na{oj zemqi. Zato smo uo~i povratka u Sr-

Danas sa Saturnom Dana{wi rival Vojvodine u Turskoj je ruski Saturn. Taj me~ igra}e se u Antaliji od 14 sati po na{em vremenu, a za sredu je planiran jo{ jedan me~. Mogu}e je da u toj proveri zaigra i novi ~lan Vojvodine, Gruzijac Giorgi Mareba{vili, ~iji je dolazak u Antaliju najavio direktor Miodrag Panteli}. biju zamolili {efa stru~nog {taba Branka Babi}a da sumira u~iweno u minulih 14 dana. Najsveìji utisci vezani su za petu kontrolnu utakmicu u kojoj su igra~i, koji su do tada imali mawu minutaù, pruìli odli~nu partiju pobediv{i bugarsku Slaviju iz Sofije – 4:2 (2:0). - Taj me~ posmatram kao dobar, uspeo trening, ba{ onakav kakav su uslovno re~eno imali i ostali igra~i pre par dana u me~u s Temi{varom – kaè Babi}. – Posle dosada{wih pet provera jasno je da smo svi dostigli odre|eni nivo sa kojeg vi{e nema nazad. To sam igra~ima rekao i na sastanku, jer oscilacija moè da bude ali one ne smeju da uslede kao rezultat indolentnosti pojedinaca. Vojvodina je iz me~a u me~ potvr|ivala osnovnu ideju. Igra na gol vi{e, to je ono {to bi trebalo da krasi ovaj tim u prole}noj

Ima mesta zadovoqstvu: Branko Babi} sa svojim izabranicima

polusezoni. Posebno impresionira muwevita transformacija ekipe u momentu kada se osvoji lopta, pa Novosa|ani skoro svaku akciju zavr{avaju s petoricom-{estoricom igra~a. - Takvo opredelewe iziskuje izvanrednu fizi~ku spremu, mnogo tr~awa i odgovornosti, pa mi ostaje nada i `eqa da takvi budemo i kada po~ne prvenstvo. Zaista mi rezultati nisu primarni u ovom delu, ali je, naravno, lepo kada pobede u utakmkicama ukrase rad ekipe na treninzima. Crveno-beli imaju plejadu mladih igra~a koji su talenat potvrdili i u Turskoj. U prvoj utakmici sa Ko{icama nije ih hteo gol, ali ono {to su tada proma{ili, Mudrinski, Katai, Novakovi} i Smiqani} delom su nadoknadili u susretu s Bugarima. - Ne volim da pri~am o pojedincima, ali me je obradovao pristup Vuka Mito{evi}a. Najzad je pokazao ono {to od wega o~ekujem. Primetio sam mu osmeh na licu, a

[u{war uskoro spreman Me~ sa Slavijom presko~io je mladi \or|e [u{war koji je ve~e pre utakmice uganuo sko~ni zglob na treningu. Prema proceni lekara dr Borka Vukosava, [u{war }e za dva-tri dana biti u pogonu, pa }e mo}i i da se odazove pozivu omladinske reprezentacije Srbije za pripreme u Makedoniji. Sa druge strane, utakmica sa Slavijom potvrdila je da je povredaa Slavena Stjepanovi}a pro{lost, pa }e trener Babi} i ubudu}e na wega mo}i da ra~una.

do skora je nekako bio stegnut. Odigrao je odli~nu utakmicu, ba{ kao i Aleksandar Katai kojem je ovo bilo najboqe izdawe u Turskoj. Nije sve u igri Vojvodine sjajno. Jasno je da }e po vokaciji ovo

mora}e da im se vrati kad-tad. Ono {to ne èlimo da previdimo su olako primqeni poklon-golovi i taj luksuz , jednostavno, ne smemo sebi vi{e da dozvolimo. Opet se pri~a okre}e ka Vo{inoj mladosti. - Bogatstvo Vojvodine su ne samo ovi de~aci {to su ovde, ve} i Zeqko, Babi} i jo{ nekolicina koji su ustupqeni drugim klubovima. Mudrinski, Mito{evi}, Katai, [u{war i Faber nastavi}e da rade i na prole}e s prvim timom, a kada iza sebe budu imali jo{ dva-tri ovakva okupqawa na bazi~nim pripremama tek onda }e biti pravi - istkao je Babi}. Nemawa Bilbija je pustio da o wemu u Turskoj „pri~aju“ fantasti~ni golovi, dok se novajlija iz Atletika Sadik Adams polako budi. Wegovo pravo mesto nije definisano ni posle pete provere, ali je sigurno da postaje pravi deo tima. Slobodan Novakovi} igra sve sigurnije, preuzima odgovornost u zavr{nici, asistira i postiè golove, pa ako tako nastavi bi}e jasno da je Vojvodina wegovim angaòvawem na~inila pun pogodak. Du{ko \uri{i} se ispo~etka te-

Rezultati Vojvodina je u Turskoj za 14 dana odigrala pet utakmica i ostvarila dve pobede i tri remija, uz gol razliku 12:8. Rezultati: Ko{ice (Slova~ka) 1:1 – strelac Bilbija, Sigma (ê{ka) 1:1 – strelac Bilbija, Slova~ko (ê{ka) 3:3 – strelci: Mr|a, Bilbija, Tadi}, Temi{var (Rumunija) 3:1 – strelci: Tadi} i Bilbija 2, Slavija (Bugarska) 4:2 – strelci: Mudrinski, Katai, Novakovi} i Smiqani}. Ovim rezultatima treba dodati i utakmicu pre polaska u Tursku, kada je Vojvodina u FC „Vujadin Bo{kov“ pobedila Metalac Asko vidak 3:0 – strelci: Mudrinski, Karan i Adams. biti napada~ki tim koji }e, bar prema onome {to smo videli u Antaliji, uvek teìti da postigne gol vi{e od suparnika. Odbrambeni deo ne funkcioni{e jo{ uvek najboqe, bez obzira na imena koja su u postavci. - Makedonac Mojsov se dobro uklopio u rad, pokazao mnoge kvalitete, skok, duel igru, hitrinu, ali je i dva puta kiksnuo posle ~ega smo primili golove. Nestorovi} se jo{ traì, sve je ovo za wega novo i malo teè se uklapa, ali je potrebno da dobiju podr{ku svih nas, {to, ~ini mi se, obojica i imaju. Dobri su momci koji daju sve od sebe na treninzima i taj rad

è snalazio, pauza od pola godine neigrawa ostavila je traga, ali je u subotwoj utakmici u paru s Karanom pokazao da moè da bude pravi. Delovao je sigurno i to je ono {to svakako moè da raduje Babi}a. Uz osovinu tima, Brki}a (sa sjajnom zamenom Kesi}em), Vuli}evi}a, Medojevi}a, Tadi}a i Mr|u, uz pouzdane A|urua i Tumbaevi}a, lucidnog \urovskog koji je u subotu delio lopte kao rukom, probu|enog Smiqani}a i oporavqenog Stjepanovi}a, od Vojvodine mogu da se o~ekuju boqi rezultati od onih iz jesewe polusezone. S. Savi}

RADOSLAV BATAK POSETIO PRIJATEQE U VOJVODINI

Antalija pun pogodak Nemawa Vidi}

PREMA PISAWU „SANDEJ TAJMSA”

I Man~ester siti merka Vidi}a Fudbalski klub Man~ester siti navodno priprema senzacionalni transfer srpskog reprezentativca Nemawe Vidi}a, koji bi trebalo da se realizuje narednog leta. Prema pisawu “Sandej tajmsa”, i gra|ani su se ukqu~ili u trku za jednog od najboqih svetskih defanzivca i ne}e àliti finansijska sredstva kako bi narednog leta angaòvali fudbalera Man~ester junajteda. Vidi} je tokom sezone konstantno bio povezivan s najve}im evropskim klubovima, pre svih s madridskim Realom i italijanskim Milanom. Reprezentativac Srbije je u nekoliko navrata demantovao da }e napustiti Junajted, ali su nakon navodnog sukoba sa menaxerom Aleksom Fergusonom mediji ponovo po~eli da najavquju wegov transfer. Ukoliko bi Vidi} narednog leta zaista poja~ao Siti, pridruìo bi se Ar-

gentincu Karlosu Tevezu, koji je pro{log leta napustio Junajted i pre{ao u redove gradskog rivala. Srpski internacionalac ima vaè}i ugovor do 2012. godine, ali po{to je izvesno da }e fudbaler Fulama Kris Smaling narednog leta do}i na Old Traford, pitawe je da li }e na{ reprezentativac ostati veran Junajtedu. S druge strane, trener Sitija Roberto Man}ini, koji se u defanzivi uglavnom oslawa na Xoliona Leskota i Koloa Turea, nedavno je ocenio da wegova ekipa mora da popravi igru u odbrani, a potencijalni transfer Vidi}a mogao bi da re{i wegove probleme. Siti pro{log leta nije uspeo da angaùje kapitena londonskog êlsija Xona Terija i ostaje da se vidi da li }e imati vi{e uspeha s Vidi}em.

ANTALIJA: Radoslava Bataka navija~i Vojvodine pamte kao borca bez straha i mane. Pre sedam godina u paru s Jovanom Tanasijevi}em prodat je moskovskom Dinamu za 750.000 dolara. Igrao je odli~no 3,5 godine u Rusiji, odakle ga je put odveo u Tursku. - Postao sam ~lan Ankarasporta, a kada je gazda oformio Ankaragu~u, a na{ trener oti{ao za sportskog direktora u Fenerbah~e, vreme je bilo da i ja promenim sredinu. Izabrao sam Antaliju i nisam pogre{io. U po~etku mi je bilo te`e, kasnije sam se ukqu~io u pripreme, ali je prole}e krenulo izvanredno. Odigrali smo tri prvenstvene utakmice i dva kola Kupa – veli Batak, koji je iskoristio slobodno popodne da poseti prijateqe iz Vojvodine. Putem TV prenosa uverili smo se koliko Batak zna~i za odbranu Antalije. Pre tri dana wegov tim na~inio je veliko iznena|ewe eliminisav{i u ~etvrtfinalu Kupa Galatasaraj. - Kod nas je bilo 2:1, a u revan{u 3:2 za Galatasaraj, pa smo zahvaquju}i ve}em broju golova u gostima oti{li u polufinale gde nas

Radoslav Batak

~eka Trabzonspor. Kada smo mogli da pobedimo Galatu, verujem da }emo biti uspe{niji i od slede}eg rivala. Na{ podvig je tim ve}i jer smo igrali bez trojice standardnih igra~a: Australijanca Jedinaka, Brazilca Tite i jo{ jednog napada~a – napomiwe Batak. Vreme igrawa u Vojvodini pamti po lepom, ali mu je ào {to priliku nije dobio jo{ ranije. - Prvih 90 minuta sam odigrao za Vojvodinu kada sam imao 24 godine. Vidim da danas u klubu ve}u pa`wu posve}uju mladima i to je dobro – smatra Batak. Kao reprezentativca Crne Gore o~ekuje ga kvalifikacioni ciklus za EP. - U svakom novom ciklusu Crna Gora ima sve zapaèniju ulogu. Bi}emo svim rivalima tvrd orah, a nadam se boqem plasmanu nego u kvalifikacijama za SP – veli Batak. Pored fudbalskog zadovoqstva, u porodici Batak ima jo{ razloga za radost. - Od pre ~etiri meseca brojniji smo za Damjana. Zato i ùrim da {to pre budem s wim i suprugom Majom – saop{tio je Batak. S. Savi}

In|ijci se vratili iz Makedonije Fudbaleri In|ije ranije nego {to je planirano, nakon samo osam dana provedenih u Ohridu i dve odigrane utakmice, vratili su se u svoje mesto gde }e nastaviti pripreme. Zeleno-beli su trebali da odigraju utakmice sa Smederevom i Pelisterom, ali su se neplanski vratili u In|iju.

- Vremenske prilike nam nisu bile naklowene, tereni su bili blatwavi, padao je sneg pa smo kontrolnu utakmicu sa Mihajlovcem morali da prekinemo u 75. minutu. Odlu~ili smo stoga da ranije krenemo ku}i a sada nam preostaje da prona|emo sparing partnere za prijateqske susrete,

kojih je planirano devet a odigrali smo ih samo tri. Napomiwem da smo radili dosta dobro,doma}ini su bili izuzetno korektni i gostoqubivi, ali se protiv vremenskih prilika ni{ta nije moglo - referisao je tehni~ki direktor In|ije Dragan Pilipovi}. Da. V.

SPORT

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK FINALE KUPA SRBIJE U KIKINDI

Pe{i} prijatno iznenadio

Reprezentativci Srbije u planinskom biziklizmu

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA BSS-a

Selektori zadovoqni

Selektori Srbije Radi{a ûbri} (drumski biciklizam) i Ivan Davosir (planinski biciklizam) ocenili su prve zimske pripreme ~istim desetkama. Na sednici Uprvanog odbora Biciklisti~kog saveza Srbije (BSS), kojom je predsedavao predsednik Dragan Dostani}, razmatrani su wihovi izve{taji o pripremama u Bjeloj, odnosno Su{wu kraj Bara i zakqu~eno je da se uloè napori da se organizuje do prvih trka u sezoni jo{ jedno okupqawe reprezentativaca, ukoliko vremenski uslovi u Srbiji budu lo{i. - Program smo ispunili u celini, radilo se naporno s treninzima i od pet ~asova i vi{e. Atmosfera je bila odli~na, stariji su predwa~ili, mla|i biciklisti su imali {ta da nau~e. Hotel „Vila Mirela“, ~iji je jedan od menaxera nekada{wi biciklista Aleksandar Jugovi}, pruìo nam je izuzetno gostoprimstvo, uz odli~nu ishranu - naglasio je selektor Radi{a ûbri}. Na pripremama su bili, izme|u ostalih: Ivan Stevi}, Esad Hasanovi}, @olt Der, Nikola Kozomara, Nikola Stefanovi} (Partizan Srbija), Jovan Zekavica (Borac – Partizan Srbija), Gabor Kasa (Spartak Subotica), Dragan Spasi}, Aleksandar Duki}, Jovan Rajkovi} i Dejan Mari} (@elezni~ar MBN, Ni{), Aleksandar Milivojevi} i Marko Stankovi} (Metalac, Kraqevo), Marko Vuleta \ukanov (As Apatin) i Aleksa Mari} (Crvena zvezda). Selektor za planinski biciklizam Ivan Davosir radio je na pripremama s trenerom reprezentacije Igrom Jemcovim i tako|e je veoma zadovoqan. Na pripremama su bili: Bojan \ur|i} (Radni~-

ki, Kragujevac), Boris Popovi} (Ris sajkling Novi Sad), Ivan Jovanovi} (Metalac, Kraqevo), Ivan Tomi} (Progresiv, Beograd), Oliver [trbac (Fanatik), Ako{ Brindza (Kapriolo, Ba~ka Topola) i Aleksa Mari} (Crvena zvezda). Predsednik BS Srbije Dragan Dostani} i predsednik Stru~ne komisije BSS Radomir Pavlovi} obi{li su obe reprezentacije, kao i juniorsku selekciju, koja je ne{to kasnije doputovala u Bar. Pavlovi} je pohvalio rad u reprezentacijama, posebno za planinnski biciklizam, istakav{i da su programi treninga, priprema, analiza i testirawe voza~a bili na svetskom nivou. On je istakao i da su obavqena i testirawa s juniorima, koje je na pripremama vodio selektor kadetske reprezentacije Nikola Jakovqevi} i trener Marko Niki}ijevi}. Reprezentacija u drumskom biciklizmu prvu trku ima 7. marta u Trstu, a planinci odlaze po~etkom marta na dve trke visoke kategorije u Tursku. Formirana je i Stru~na komisija BSS. Uz predsednika Radomira Pavlovi}a, u woj su i Branko Banovi}, dok }e drugi ~lan biti predstavnik klubova za planinski biciklizam Srbije, koji }e uskoro biti imenovan. Po potrebi u radu }e u~estvati i selektori i ~lanovi stru~nih {tabova reprezentacije. Stru~na komisija }e razgovarati i sa kandidatima za selektora za mla|e kategorije i u najskorije vreme }e UO BSS predlo`iti re{ewe za tu funkciju. Prihva}en je i kalendar takmi~ewa, broj trka za Biciklisti~ku ligu Srbije u drumskom biciklizmu za elitu ograni~en je na deset, ali }e mla|e kategorije imati 12.

Uzbudqiv je bio prvi dan finala Kupa u streqa{tvu u Kikindi. Dejan Pe{i} iz Pan~eva, pobednik finala Kupa za juniore 2008. i pro{le godine tre}i, pretekao je u plej ofu vazdu{nom pu{kom pro{logodi{weg pobednika Nemawu Mirosavqeva iz Novog Sada. ^etiri strelca imala su preko 590 krugova u osnovnom delu, bronza je pripala Milenku Sebi}u iz Policajca, dok je ~etvrti bio Dragan Markovi} iz Novog Sada. Lidija Mihajlovi} je vazdu{nom pu{kom odbranila titulu. Druga je bila Andrea Arsovi} iz Partizana, dok je bronzanu medaqu odlu~ila dodatna 11. dijabola. Jelena @ivkovi} iz Jagodine i Aranka Binder (Novi Sad) su raspucavale, a bronza je pripala Binderovoj. Zorana Arunovi} osvojila je titulu u Kupu standardnim vazdu{nim pi{toqem sa odli~nim rezultatom od 385 krugova u osnovnom delu. Jasna [ekari} je druga, a Kikin|anka Brankica Zari} je osvojila

tre}e mesto. U mu{koj konkurenciji pi{toqem slavio je Damir Mikec iz beogradskog Policajca. Mikecu je ovo druga titula u posledwe tri godine. Lane je osvojio srebrnu medaqu

Pan~evac Dejan Pe{i} trijumfovao je u Kupu vazdu{nom pu{kom

PRVA LIGA (M) OKK Beog. – M. Vizura Radni~ki 06 – Tami{ Borac – Ma{inac Ergonom – Metalac N. Sad – Vojv. Srbijagas 1. Borac 2. Metalac 3. Beograd 4. Tami{ 5. Vojvodina 6. Novi Sad 7. Proleter 8. Napredak 9. Mega V. 10. Ma{inac 11. Sloga 12. Radn. B. 13. Ergonom 14. KG 06

21 16 5 21 15 6 21 14 7 21 14 7 21 13 8 21 12 9 20 12 8 20 11 9 21 10 11 21 9 12 20 9 11 20 5 15 21 4 17 21 1 20

NLB LIGA

75:79 65:73 82:66 74:79 80:67

1736:1575 1670:1583 1779:1646 1609:1546 1644:1591 1634:1545 1672:1609 1577:1537 1668:1718 1487:1675 1534:1540 1494:1576 1505:1608 1539:1809

37 36 35 35 34 33 32 31 31 30 29 25 25 22

Radni~ki – FMP Budu}nost – Cibona Zadar – Hemofarm Bosna – Helios Zagreb – [iroki 1. Cibona 2. Hemof. 3. Zagreb 4. Partizan 5. Budu}n. 6. Zadar 7. Olimpija 8. Cedevita 9. Radni~ki 10. C. zvezda 11. FMP 12. [iroki 13. Helios 14. Bosna

21 17 4 21 13 8 21 13 8 19 14 5 21 12 9 21 11 10 20 12 8 20 10 10 21 9 12 20 9 11 21 7 14 21 8 13 21 5 16 20 4 16

81:77 62:72 70:75 66:55 71:81

1653:1408 1679:1562 1682:1673 1443:1331 1579:1526 1727:1570 1560:1457 1575:1623 1478:1645 1600:1559 1590:1662 1579:1658 1419:1650 1331:1567

EVROLIGA VATERPOLISTA B grupa: Va{a{ - Panionios 14:7, Primorac - Jug 14:10. C grupa: Budva - Olimpijakos 11:9. D grupa: [turm 2002 - Eger 5:5.

38 34 34 33 33 32 32 30 30 29 28 28 26 24

mi~arki na osnovu ukupnog broja bodova osvjenih za plasmane u tri kola. Dobri doma}ini i organizatori bili su streqa~ki radnici dru`ine Kikinda, rasadnika vrsnih strelaca pi{toqem. Rezultati prvog dana, vazdu{ni pi{toq - seniorke: 1. Zorana Arunovi} 486,7 (385), 2. Jasna [ekar} (obe Crvena zvezda) 479,9 (383), 3. Brankica Zari} (Kikinda) 478,5 (384) kruga itd. Seniori: 1. Damir Mikec 685,1 (582), 2. Dimitrije Grgi} (Akademac) 678,4 (578), 3. Du{an Petrov (Kikdna) 672,3 (577) itd. Vazdu{na pu{ka - seniori: 1. Dejan Pe{i} (Pan~evo) 697,4 (5949, 2. Nemawa Mirosavqev (Novi Sad) 696,7 (593), 3. Milenko Sebi} (Policajac) 695,8 (593) itd. Seniorke: 1. Lidija Mihajlovi} (Ni{) 499,8 (397), 2. Andrea Arsovi} (Partizan) 499 (398), 3. Aranka Binder (Novi Sad) 497,5 (397- dodatna 11. dijabola 10,7), 4. Jelena @ivkovi} (Jagodina) 497,5 (395 – dodatna 11. dijabola 10,6) itd.

REVAN[ OSMINE FINALA KUPA EHF ZA DAME

Istorijski uspeh Kikin|anki Kikinda - Amsterdam 34:31 (20:16) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca preko 1.000, sudije: Silvija Markovska i Janko Vutov (Bugarska). Sedmerci: Kikinda 12 (9), Amsterdam 5 (2), iskqu~ewa: Kikinda 8, Amsterdam 8 minuta. KIKINDA: Anti}, \or|evi} 6 (3), Kresoja 4, @ivkovi} 3, Ro-

ki} 1, [tevin 8 (5), Gruji}, Mati} 5, Krpe` 3 (1), Alma`an (14 odbrana i 3 sedmerca), Ni{avi}, Ristanovi} 4. AMSTERDAM: Filhefer (12 odbrana i 3 sedmerca), Delin 5, Helgesen 2, Broh 2, Jung, Mateman, Vander Hajden 6 (1), [efers 3 (1), Dehaze 1, Bond 4, Van Herc, [reker 2, Gos 6.

Poraz \okovi}a Najboqi srpski teniser Novak \okovi} eliminisan je u polufinalu ATP turnira u Roterdamu. On je pora`en od ruskog igra~a Mihaela Ju`nog 2:0 (7:6, 7:6). U veoma neizvesnom me~u Ju`ni je imao vi{e sre}e u tajbrejkovima i stigao do plasmana u veliko finale. Posebno dramati~an bio je drugi set u kojem je \okovi} uspeo da se spase i pored rezultata 5:2 za Ju`nog. Srpski as je vezao tri gema, potom opet uspeo da do|e do taj-brejka. Kada se posle vo|stva od 4:2 ~inilo da }e se igrati i tre}i set, Ju`ni je vezao nekoliko poena i na kraju stigao do pobede - 8:6. Mihael Ju`ni }e se u finalu sastati sa [ve|aninom Robinom Soderlingom, koji je u prvom polufinalu savladao wegovog zemqaka Nikolaja Davidenka rezultatom 7:6, 6:4.

iza {ampiona Evrope Andrije Zlati}a, koji je ove godine zauzeo peto mesto. Drugog dana ga|a}e juniorske kategorije. U finale plasiralo se po osam takmi~ara i tak-

Kikin|anke su znale da proslave istorijski uspeh

Rukometa{ice Kikinde ostvarile su istorijski uspeh u svom postajawu, jer su na parketu kikindske hale Jezero u uzvratnoj utakmici osmine finala Kupa EHF, pred svojim navija~ima, ponovo savladali holandsku ekipu Amsterdam (34:31). U prvom me~u odigranom pre sedam dana u Holandiji rezultat je bio 32:28 za Kikin|anke. Moramo da istaknemo da su se rukometa{ice sa severa Banata ovom istorijskom pobedom plasirale me|u osam najboqih ekipa Evrope u drugom po rangu takmi~ewu. I to bez poraza. U prvih 24 minuta igralo se prakti~no gol za gol, gde su doma}e rukometa{ice, ~ini se pomalo upla{ene uspevale da povravnaju rezultat. Videv{i zbuwenost svojih igra~ica, trener Kikin|anki Viktor Felbab u 24. minutu uzeo je tajm aut, kod rezultata 13:13. Ovo se pokazalo kao pravi potez za ekipu iz Kikinde, jer su igra~ice saslu{ale kritiku svog u~iteqa i potom zaredom postigle tri uzastopna pogotka. Na odmor su rukometa{ice Kikinde oti{le sa ~etiri

gola prednosti. U drugom delu igre doma}a ekipa bila je nadmo}nija, imala je ~ak jednog trenutka i sedam golova prednosti, ali je, ipak, na kraju do ~etvrtfinala u{la sa pobedom u obe utakmice uz plus tri gola. U ekipi Kikinde je odli~na bila reprezentativka Srbije i kapitenka Kikinde Dijana [tevin, Aleksandra \or|evi}, a pohvalu zasluùje i golmanka Olivera Almaàn. U poraènoj ekipi go{}i iz Amsterdama odli~na je bila Vander Hajden, kao i reprezentativna golmanka Filhefer. Trener Kikin|anki Viktor Felbab posle utakmice je rekao: - Bila je ovo odli~na igra mojih devojaka, zasluèno ulazimo me|u osam najboqih evropskih ekipa u ovom stepenu takmi~ewa. Svim igra~icama ~estitam. Kapitenka Kikin|anki Dijana [tefin je dodala: - êstitam mojim drugaricama iz ekipe, uspele smo da ostvarimo istorijski uspeh. Posebno ~estitam na{im vernim navija~ima koji su nas bodrili. M. Sekuli}

MU[KA SUPERLIGA

Podela bodova u derbiju Crvenka - Jugovi} Unimet 23:23 (13:8) CRVENKA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 1.500, sudije: Mo{orinski i Panxi} (Zrewanin). Sedmerci: Crvenka 2 (1), Jugovi} 5 (2), iskqu~ewa: Crvenka 10, a Jugovi} 6 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka (11 odbrana i 2 sedmerca), Perovi}, @egarac 1, Radowi} 4, Me{ter 5, Slavuqica, Holpert 4, Nikoli} 1, Gruji~i} 1, Veselinovi}, Majki}, Stankovi} 1, Miri}, Markez 6. JUGOVI] UNIMET: Vasi} 3, [ipka 1, Kankara{ 4, Pavlov 4, Vukdragovi} 2, Travar 4, Krsman~i} 1, Jo{i} 3, Jovanovi}, Kukobat (3 odbrane), Stejin 1, Vu~i~evi}, Perovi} (11 odbrana i 1 sedmerac), Lon~ar. Rukometa{i Crvenke i Jugovi}a podelili su bodove u veoma uzbudqivoj, a u posledwim tre-

nucima i veoma dramati~noj utakmici. Iako je u najve}em delu susreta izgledalo da }e Crven~ani slaviti pobedu, u samoj zavr{nici ponestalo im je daha, ritma i koncentracije, pa su gostima dozvolili da odnesu jedan bod. Nakon prvog dela u kojem su Perovi} odbranio {ut Holperta od 17. minuta (6:5) pove}avali svoje vo|stvo i 36. minutu bili su jo{ ubedqina odmor oti{li sa pet golova viji (16:10), ali tada dolazi do prednosti (13:8), doma}i rukomale krize u redovima doma}imeta{i su, u istom stilu, nana i gosti zaredom posti`u ~estavili i drugo poluvreme. U tiri gola (16:14). Na sre}u, to

Super liga (m)

Mini-liga (od 1. do 4 mesta) Radn. - NIS Vojvodina Partizan - C. zvezda

2:3 1:3

M. radnik - Smederevo 3:1 Spartak - Ribnica danas 19.30)

Super liga (`) Mini-liga (od 1. do 4. mesta) Vizura - Tent C. zvezda - Spartak

1. 2. 3. 4.

42 41 27 24

5. 6. 7. 8.

1. 2. 3. 4.

C. zvezda Radni~ki Vojvodina Partizan

17 17 17 17

14 14 9 9

3 3 8 8

46:17 47:18 32:30 31:33

Mini-liga (od 5. do 8. mesta)

M. radnik Ribnica Spartak Smederevo

17 16 16 17

7 10 8 8 4 12 2 15

33:36 24 30:32 22 21:41 14 15:48 7

C. zvezda Spartak Vizura Tent

16 16 16 16

16 11 8 7

je kratko trajalo, tako da su opet ostvarili vo|stvo koje je nagove{tavalo siguran krajwi uspeh (21:16). Uporni Ka}ani nisu mislili tako, igrali su sve boqe i sigurnije, znala~ki koristili sve vi{e gre{aka Crven~ana i polako su topili wihovu zalihu. Minut pre kraja susreta, kod rezultata 23:22, Holpert je izveo sedmerac i to je bila prilika da stavi ta~ku na ovu utakmicu. Me|utim, sledi sjajna odbrana Bojana Perovi}a, koji je tako svojim saigra~ima pru`io priliku da izjedna~e. U ovim trenucima doma}i su imali dva igra~a mawe (iskqu~eni @egarac i Gruji~i}) {to je gostima olak{alo da izgrade napad i Pavlov pet sekundi pre kraja uspeo je da ga realizuje. T. Jovovi} Mini-liga (od 5. do 8. mesta)

3:2 3:1

0 48:7 46 5 41:24 33 8 31:30 24 9 30:31 24

Po{tar - Jedinstvo 1:3 Klek - Dinamo (danas 19) 5. 6. 7. 8.

Klek Dinamo Jedinstvo Po{tar

15 15 16 16

8 7 7 8 6 10 0 16

29:26 23 23:32 19 21:35 18 11:48 2

LEKAR

DNEVNIK

Roditeqi primer deci za odlazak kod zubara eca redovno idu kod zubara, ukoliko to redovno ~ine i wihovi roditeqi, pokazali su rezultati istraìvawa objavqenog u veb izdawu ameri~kog nau~nog ~asopisa „Pedijatrija“. Istraìvawe, obavqeno u Op{toj de~joj bolnici u Masa~usetsu pokazalo je da 86 odsto dece ~iji roditeqi odlaze na zubarske preglede najmawe jednom u toku godine, tako|e odlazi na te preglede, dok samo 64 odsto wih ~iji roditeqi tokom godine ne odlaze zubaru ide na zobarske kontrole. Istraìvawe je pokazalo i da 27 odsto dece ~iji roditeqi odlaù posete zubaru zbog nedostatka novca moraju isto da sa~ekaju stomatolo{ki pregled, dok se to de{ava sa samo tri odsto odsto dece ~iji roditeqi odmah re{avaju svoje stomatolo{ke probleme. (Tanjug)

ponedeqak15.februar2010.

Taksa za hamburgere sklopu mera za borbu protiv gojaznosti, rumunska vlada namerava da uvede taksu na hamburgere i svu drugu nezdravu hranu kako bi podstakla gra|ane da se hrane prehrambenim proizvodima boqeg kvaliteta. U Rumuniji, kao i u mnogim drugim zemqama, gojaznost postaje problem koji sve vi{e zabriwava. Prema zvani~nim podacima, svaki drugi Rumun pati od prekomerne telesne te`ine,

eca starijih majki su izlo`ena znatno ve}em riziku od autizma, zakqu-

obavqeno na uzorku od 4,9 miliona poro|aja, u kojima je na svet do{lo 12.159 dece kod koje

je kasnije utvr|en autizam. Po re~ima Irve Herc-Pi}oto, jedne od u~esnika istra`ivawa,

dravija ishrana i pre svega prestanak pu{ewa mogli bi da doprinesu da se u SAD izbegne polovina od 400.000 smrtnih slu~ajeva godi{we izazvanih kardiovaskularnim oboqewima, pokazali su rezultati istra`ivawa objavqeni u Mese~nom biltenu Svetske zdravstvene organizacije. Taj rezultat bi mogao da se postigne samo ukoliko bi u SAD svaki drugi pu{a~ prestao da pu{i, izjavila je urednica biltena Lalaf Gologli . Ona je, me|utim, istakla da promena pona{awa qudi predstavqa jedan od najve}ih izazova javnog zdravstva. (Tanjug)

Rizik od duge upotrebe leka „tisabri” ugotrajno kori{}ewe infuzije leka „tisabri“ pove}ava kod obolelih od multiple skleroze rizik od potencijalno fatalnog poreme}aja mozga, upozorila je ameri~ka Uprava za hranu i lekove (FDA). FDA }e nalo`iti proizvo|a~u leka, kompaniji „Bajogen ajdek“, kao i wegovom partneru u marketingu tog medikamenta, korporaciji „Elan“, da ovo upozorewe ukqu~e i u uputstvo za upotrebu „tisabrija“. Upozorewe je izdato nakon 31 potvr|enog slu~aja progresivne multifokalne leukoencefalopatije kod korisnika „tisabrija“, isti~e FDA i dodaje da ta vrsta mo`dane infekcije mo`e da bude smrtonosna.

Pesticidi povezani s rizikom od raka od poqoprivrednika koji su dugotrajno izloèni pesticidima mogu da se pojave anomalije u genomu, {to stvara rizik za oboqevawe od odre|enih vrsta raka, pokazali su rezultati istraìvawa koje je sprovela grupa francuskih nau~nika iz Centra za imunologiju Marsej-Limini. Nau~nici su tokom istraìvawa ustanovili u perifernom krvotoku poqoprivrednika abnormalno visoko prisustvo translociranih }elija koje moè da bude i do 1.000 puta ve}e nego kod ostalih qudi. O~ekuje se da }e rezultati ovog istraìvawa omogu}iti razvoj testova za rano otkrivawe osoba koje su u opasnosti da dobiju maligna oboqewa (Tanjug)

{to se pripisuje ishrani suvi{e bogatoj mastima i {e}erima. Ukoliko vladina mera bude usvojena, to }e biti prvi slu~aj u Evropi. Predstavnici prehrambene industrije, me|utim, smatraju da je ona beskorisna po{to }e uvo|ewe nove takse samo „naterati qude da se okrenu prema drugim, jo{ nezdravijim jeftinim artiklima koji se proizvode u nezdravim uslovima“. (Tanjug)

Autizam deteta i starost majke

Bez duvana du`i `ivot

~ili su stru~waci iz Dejvis MIND instituta pri Kalifornijskom univerzitetu. Oni su utvrdili da `ena koja ra|a sa 40 godina (bez obzira da li je otac deteta mla|i ili stariji od we) ima 50 odsto ve}i rizik da rodi dete kome }e kasnije biti dijagnoziran autizam, nego ona koja ra|a izme|u 25. i 29. godine. S druge strane, to {to otac ima 40 ili vi{e godina ne pove}ava rizik od autizma deteta, izuzev ako je majka mla|a od 30 godina. Istra`ivawe je

Genski test iz pquva~ke Ameri~ka kompanija „Kaunsil“ razvila je genski test koji, preko pquva~ke, omogu}ava otkrivawe u DNK budu}ih roditeqa vi{e od 100 genskih oboqewa, koja bi predstavqal potencijalnu opasnost za wihovu decu. „Kaunsil“ o~ekuje da }e uz pomo} tog testa mo}i roditeqima da uka`e na opasnost da wihovo dete oboli od bolesti kao {to su mukoviscidoza (bolest koja zahvata mnoge epitelne organe), drepanicitoza (anomalija krvi) ili Tej-Saksova bolest (poreme}aj metabolizma lipida koji mo`e da ima oftamolo{ke i neurolo{ke posledice). Taj test se ve} primewuje u oko stotinu porodili{ta u SAD. (Tanjug)

Ribqe uqe usporava starewe srca acijenti sa visokim nivoima omega 3 masnih kiselina u krvi izgleda imaju sporiji proces biolo{kog starewa, pokazalo je istra`ivawe nau~nika sa Univerziteta Kalifornije. Brojne studije su do sada pokazale da riba iz hlad-

postoji veza izme|u starewa }elija i omega 3 kiselina.Glavni rezult studije je da ta veza postoji, rekao je Farzane-Far. Za{titne kapice na krajevima hromozoma nazvane telomeri sadr`e genetski materijal. Kako se one skra}uju, }elije stare.

nih voda - losos, tuna i druge ribe bogate uqem - sadr`e omega 3 masne kiseline koje mogu da umawe rizik od koronarnih bolesti, ali niko sa sigurno{}u ne zna za{to je to tako. Doktor Ramin Farzane-Far sa kalifornijskog univerziteta sproveo je studiju kako bi ustanovio da li

Doktor Farzane-Far i wegove kolege merili su duìnu telomera u }elijama krvi kod 600 sr~anih bolesnika. Oni su èleli da saznaju da li postoji bilo kakva veza izme|u nivoa omega 3 masnih kiselina i promene u duìni telomera tokom odre|enog vremenskog perioda. Pacijenti

sa najvi{im nivoima omega 3 ribqeg uqa pokazali su sporije skra}ivawe duìne telomera, dok su oni sa najniìm nivoima imali najbrè skra}ivawe duìne telomera, {to je naznaka da ti pacijenti stare brè od onih sa visokim nivoima ribqeg uqa u krvi“, zakqu~ak je studije. Doktor Farzane-Far kaè da rezultati podràvaju preporuke Ameri~kog udruèwa za srce da treba uzimati najmawe jedan gram omega 3 ribqeg uqa dnevno. Istraìva~i su nekada verovali da samo redovno ve`bawe i kontrola stresa mogu da odràvaju telomere zdravim. Me|utim, i konzumirawe ribe bogate mastima ili uzimawe preparata sa omega 3 kiselinom moè da bude delotvorno. Omega 3 kiseline nisu dobre samo za sr~ane bolesnike. One se dovode u vezu i sa ublaàvawem upale zglobova, usporavawem gubitka memorije i smawewem makularne degeneracije, {to je naj~e{}i uzrok slepila kod starijih osoba. (Tanjug)

wegov ciq je bio da se dobiju ideje o tome {ta se to de{ava u organizmu roditeqa {to pove}ava rizik od autizma deteta. Navodi se da stariji roditeqi, izme|u ostalog, ~e{}e imaju probleme s plodno{}u, pa bivaju podvrgnuti tretmanu da se ti problemi prevazi|u. Osim toga, starije majke su sklonije autoimunim poreme}ajima, kao {to je, na primer, trudni~ki dijabetes, a u organizmu oba starija roditeqa se tokom `ivota nakupi znatno vi{e toksina nego kod mla|ih o~eva i majki, tako da su verovatnije neke promene na spermatozoidima i jajnim }elijama koje bi mogle da pove}aju rizik od autizma deteta. Stru~waci koji se bave autizmom prou~avaju i eventualni uticaj brojnih faktora okoline na razvoj tog poreme}aja, me|u kojima i uticaj sredstava za doma}instvo, medicinskih tretmana, na~ina ishrane, dodataka hrani i infekcija. Ameri~ki Nacionalni institut za mentalno zdravqe traga za potencijalnim genetskim uzrocima autizma i ima planove da utvrdi celokupan genom stotina dece i wihovih roditeqa da bi se boqe razumela eventualna uloga gena na pojavu te bolesti. Autizmom je pogo|en jedan odsto ameri~ke dece, a u~estalost tog poreme}aja se pove}ava. Za autizam jo{ nema leka, a pod tu dijagnozu potpada skup poreme}aja, koji variraju od te{kog oblika nesposobnosti da se komunicira s okolinom i mentalne retardiranosti, do relativno blagih simptoma, koji na primer karakteri{u tzv. Aspergerov sindrom. (Tanjug)

Zasla|eni napici i rak pankreasa onzumirawe samo dva zasla|ena napitka sedmi~no pove}ava opasnost od razvoja raka pankreasa, verovatno zbog {e}era, pokazali su rezultati istraìvawa objavqenog u âsopisu Ameri~kog udruèwa za borbu protiv raka. Za razliku od prethodnih istraìvawa, u kojima su u~estvovali Evropqa-

ni i Amerikanci, ovo je sprovedeno na Azijatima, odnosno na oko 60.000 stanovnika Singapura. Nau~nici su, naime, bili podstaknuti ~iwenicom da na~in ìvota stanovnika azijskog kontinenta sve vi{e dobija karakteristike „zapadwa~kog“. U~esnici istraìvawa koji su pili najmawe dva zasla|ena napitka sedmi~no bili su, uglavnom, mladi qudi koji se slabo bave sportom, pu{a~i i konzumenti alkohola, kao i hrane bogate kalorijama. Rak pankreasa je najsmrtonosnija vrsta raka me|u odraslim osobama, s mawe od pet odsto pacijenata koji ìve jo{ pet godina nakon dijagnostikovawa oboqewa. (Tanjug)

Pilula protiv osteoporoze lodarima ozbiqno obolelim od osteoporoze, pilula koja blokira proizvodwu serotonina u crevima, uzimana samo jednom dnevno, potpuno je obnovila kosti, saop{tili su stru~waci iz Medicinskog centra pri Univerzitetu Ko-

lumbija, u SAD. Ovaj rezultat mogao bi da rezultira razvojem potpuno nove vrste lekova kojima bi se le~ila osteoporoza kod qudi. Ameri~ki tim, kojim je rukovodio dr Xerard Karsenti, je na mi{evima i pacovima testirao jediwewe koje bloki-

ra proizvodwu serotonina u crevima, utvrdiv{i da se gustina wihovih, ina~e veoma obolelih i poroznih kostiju, sasvim obnovila. Ovo istra`ivawe po~iva na jednoj ranijoj studiji istog tima, kojom je utvr|eno da serotonin proizveden u crevima ometa izgradwu kostiju. Serotonin je najvi{e poznat kao hemijsko jediwewe koje prenosi poruke u mozgu. Malo se zna o tome da se 95 odsto serotonina u qudskom organizmu stvara u crevima sa ciqem regulisawa rasta kostiju. Dr Karsenti isti~e da je wegov tim na sre}u prona{ao dva inhibitora sinteze serotonina u crevima, koji istovremeno ne ometaju proizvodwu tog istog jediwewa u mozgu. Lek koji je tako dobro delovao na kosti glodara ve} se testira i na qudima u okviru po~etnih ispitivawa wegove ne{kodqivosti, izjavio je dr Karsenti, napomiwuju}i da je potrebno jo{ dosta ispitivawa pre nego {to on po~ne da se primewuje na obolelima od osteoporoze. (Tanjug)

FILMSKA PLANETA

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

ISTINITA PRI^A, A KAO IZ „AVATARA”

Pleme pozvalo Kamerona u pomo} Jedno pleme u Indiji koje deli sli~nu sudbinu kao pleme Na’vi u filmu „Avatar“, uputilo je apel za pomo} wegovom autoru, kanadskom reditequ Xejmsu Kameronu, u posebnom tekstu objavqenom u ameri~kom ~asopisu „Verajeti“. U poruci koju je sastavila organizacija „Srvajvel interne{enel“ traì se od rediteqa ovog blokbastera da pomogne pripadnicima plemena Dongria Kond koji ìve u dràvi Orisa, u isto~nom delu Indije. Organizacija „Srvajvel interne{enel“ postavila je na svoj veb sajt i desetominutni film naslovqen „Rudnik: pri~a o svetoj planini“ u kome se opisuje kriti~na situacija u kojoj se nalaze pripadnici plemena Dongria. Naracija je poverena britanskoj glumici Xoani Lamli.

Britanska kompanija „Vedanta risorsiz“, ~iji je ve}inski vlasnik indijski milijarder Anil Agarval, navodno namerava da pokrene eksploataciju bogatih nalazi{ta boksita koja se kriju u brdima Nijamgiri u kojima `ive pripadnici plemena Dongria Kond. Ukoliko se apstrahuju androidni ratnici i drugi detaqi obilne upotrebe tehnologije kojom je Kameron fasciniran, jasno je da se danas identi~na drama kao u filmu „Avatar“ odrigrava u brdima Nijamgiri u Orisi“, ocenio je Stiven Kori, direktor organizacije „Survajvel interne{enel“. „Rudnik }e uni{titi {ume od kojih zavisi `ivot hiqada pripadnika tog plemena. Mi smo videli va{ film, vi sada pogledajte na{„, navodi se u poruci „Survajvel interne{enela“ upu}enoj Kameronu.

Katarina @uti}

„DAN ZAQUBQENIH” U NA[IM BIOSKOPIMA

Romanti~no i dinami~no Romanti~na komedija „Dan zaqubqenih“ u re`iji Gerija Mar{ala, je stigla i na repertoare srpskih bioksopa, pa se narednih dana, posle prikazivawa u Beogradu wegovo prikazivawe mo`e o~ekivati i u dru-

gim gradivima Srbije. Mar{al, poznat po popularnim filmovima „Zgodna `ena“ i „Odbegla mlada“, okupio je trenutno najve}e holivudske zvezde u pri~i o desetoro qudi u Los An|elesu, ~iji se `ivoti prepli}u

Iz filma „Dan zaqubqenih”

pred praznik qubavi. Oni se mire i raskidaju usled euforije i i{~ekivawa koje sa sobom nosi Dan Svetog Valentina. Vlasnik cve}are Rid prosi svoju devojku Morli, a wegova najboqa drugarica Xulija se zabavqa sa Harisonom za koga se spletom okolnosti ispostavqa da je oèwen. Poslovna asistentkiwa Liz radi u najve}oj agenciji za pronalaèwe talenata u gradu i vi|a se sa Xejsonom. Xulijina majka Estel je sre}na penzionerka koja otkriva svoju aferu muù Edgaru, a za to vreme, publicista Kara je sama, bez ikoga sa kim bi provela Dan zaqubqenih. Uloge tuma~e Xulija Roberts, En Hetavej, Xesika Alba, Xenifer Garner, Xesika Bil, [irli Meklejn, Bredli Kuper, E{ton Ku~er, Ema Roberts, Xejmi Foks, Kvin Latifa, Tejlor Lautner, Patrik Dempsi i Tofer Grejs.

NA HAVAJIMA

Nagra|en „Da{ak” Vojina Vasovi}a Kratki igrani film „Da{ak“ Vojina Vasovi}a nagra|en je „Zlatnom nagradom Kahuna“ za stvarala~ku izuzetnost na Me|unarodnom filmskom festivalu u Honoluluu na Havajima. Organizatori su rediteqa Vojina Vasovi}a zvani~no obavestili o nagradi i pozvali ga da priznawe li~no primi na zavr{noj sve~anosti krajem aprila. Uz ~estitke za izvanredno filmsko delo, u pismu organizatora isti~e se da }e Vasovi}u biti omogu}ena promocija filma, prisustvo na svim festivalskim projekcijama i drugim doga|ajima, kao i kori{}ewe „zlatnog“ nagradnog simbola „Kahuna“ po zavr{etku festivala. Taj festival naro~itu pa`wu posve}uje nezavi-

Bogdanovi~ adaptira bestseler Ameri~ki reìser Piter Bogdanovi~ snimi}e filmsku adaptaciju bestselera „Turn of the Century“ Kurta Andersena, objavquje holivudska {tampa. Bogdanovi~ i Pari{ Rahbar napisa}e i scenario filma, ~ija je radwa sme{tena u po~etak milenijuma 2000. Roman je pri~a o mo}nom paru sa Menhetna i wihovo troje dece. Prebrz tempo wihovog profesionalnog ìvota ugroàva wihov ve} problemati~an brak. Kwiga „Turn of the Century“, koja je bila Andersenov prvi roman, objavqena je na japanskom, holandskom, nema~kom i francuskom jeziku. Snimawe filma po~e}e na prole}e 2011. u Wujorku. Bogdanovi~ev posledwi igrani film je „The Cat’s Meow“ iz 2001. Nedavno je snimio dokumentarac „Tom Petty and the Heartbreakers: Runnin’ Down a Dream“. Najpoznatiji je kao reìser filmova „Maska“, „Mesec od papira“, „[to te tata pu{ta samu“ i „Posledwa bioskopska predstava“.

snim filmskim stvaraocima, a dodequje takmi~arske nagrade i druga priznawa u nekoliko kategori-

ja za najboqe igrane, kratke igrane, dokumentarne, animirane i druge filmove. Kanadskom premijerom „Da{ka“ u januaru u Torontu predstavqena je srpsko-kanadska producentska ku}a „To Blink Studio“ ~iji je Vojin Vasovi} rediteq, a Stevan Mitrovi} producent. „Da{ak“, Vasovi}ev diplomski rad, polu~asovna je ironi~na psiholo{ka drama, pro`eta stavom o `ivotu po kome ni{ta nije sigurno i prava istina ne postoji. Film je ranije progla{en najboqim na „Lajthaus“ festivala u Wu Xersiju, SAD, a na festivalu „Erli berd“ u Sofiji osvojio je nagradu za najboqi strani film i najboqu fotografiju. (Beta)

NA FESTIVALU U TEKSASU

Svetska premijera „Srpskog filma” Igrani film rediteqa Sr|ana Spasojevi}a pod nazivom „Srpski film“ ima}e svetsku premijeru idu}eg meseca na me|unarodnom festivalu u Teksasu, objavio je Filmski centar Srbije. Film u `anru erotskog trilera snimqen je

po scenariju Aleksandra Radivojevi}a, i ve} je u javnosti izazvao dosta reagovawa zbog intrigantnog sadr`aja. Uloge igraju Sr|an Todorovi}, Katarina @uti}, Sergej Trifunovi}, Lena Bogdanovi} i Jelena Gavrilovi}.

Na festivalu u Teksasu, koji se odr`ava 12. do 20. marta u Ostinu, „Srpski film“ je uvr{}en u program „South By Southwest“ i bi}e prikazan u okviru ciklusa „SX Fantastic“, zajedno sa filmovima iz Japana, Koreje i Velike Britanije. (Tanjug)

SPECIJALNA NAGRADA KANADSKOG FESTIVALA I NAGRADA „POPBOKSA” FILMU MLADENA \OR\EVI]A

Uspe{an `ivot „Porno bande” Film „@ivot i smrt porno bande“ rediteqa Mladena \or|evi}a odabran je za dodelu specijalnog priznawa na festivalu Canada International Film Festival, koji se odr`ava u Vankuveru od 19. do 21. marta 2010. godine. U

„Popboks“ nagradu za najboqi doma}i film u 2009. godini. Informativni veb magazin posve}en popularnoj kulturi je drugu godinu zaredom organizovao glasawe za godi{we nagrade „Popboksa“. Na dodeli „Pop-

pitawu je Royal Reel Award priznawe, a odabran je izme|u velikog broja filmova, iz ~ak 30 zemaqa. Rediteq i scenarista filma ’’@ivot i smrt porno bande’’ u produkciji filmske ku}e „Ba{ ^elik“, osvojio je i

boks“ nagrada, odr`anoj u Domu omladine, Mladenu \or|evi}u su uru~ene zapravo dve nagrade, za najboqi doma}i film u 2009. - po glasawu ~italaca, a druga po oceni kriti~ara koji pi{u za ovaj popularni sajt. Osim u oblasti

filma, godi{we „Popboks“ nagrade se dodequju i za najboqe u oblasti beletristike, muzike, TV stvarala{tva... Nedavno, prvi put u istoriji Fipresci Srbija novoustanovqena nagrada za najbqi gl~uma~ki ansambl pripala je ekipi glumaca „@ivot i smrt porno bande“. Pored toga film se do sada ve} na{ao na nekoliko lista najboqih ostvarewa u 2009. godini. Neke od tih su: - lista Mi~a Dejvisa, direktora montrealskog Fantasy Film Festivala koji je film uporedio sa legendarnom ’’Paklenom pomoranxom’’; - svetska lista novinara Miroquba Stojanovi}a, koji je rekao da je film „Najzna~ajniji, inovativni, formalni i stilski pomak srpskog filma. Fascinantan `anrovski hibrid koji mladi srpski film prevodi u prostore evropskog filmskog vrha.“ \or|evi`ev film je i na listi Vladana Petkovi}a koji je na spisku najboqih filmova regiona u 2009. godini za „Porno bandu“ naveo da je: „ Najva`niji srpski film jo{ od crnog talasa 60 – ih.

LISTA NAJUNOSNIJIH FILMSKIH PAROVA

Na prvom mestu Liv Tajler i Vigo Mortensen Glumica Liv Tajler i wen kolega Vigo Mortensen progla{eni su za najunosniji filmski par po{to je trilogija „Gospodar prstenova“, u kojoj igraju, zaradila 2,9 milijardi dolara. Drugi po redu najunosniji par ~ine Kersten Danst i Tobi Megvajer ~iji je filmski serijal o Spajdermenu zaradio 2,5 milijardi dolara, objavio je londonski tabloid „San“. Listu je sastavio ~asopis „Forbs“ koji je u obzir uzeo samo glumce koji su zajedno igrali u najmawe dva ostvarewa. Kejt Vinslet i Leonardo Dikaprio na{li su se na tre}em mestu. Igrali su u „Titaniku“ koji je inkasirao 1,8 milijardi dolara i u filmu „Revolucionarni put“ ~ija je zarada 75 miliona dolara. Megan Foks i [aja Labaf igrali su u dva filma o Transformersima koji su zaradili

Vigo Mortensen

1,5 milijardi dolara. Filmovi o vampirima „Sumrak“ i „Mlad Mesec“ u kojima igraju Kristen Stjuart i Robert Patinson do

sada su zaradili 1,1 milijardu dolara, a o~ekuju se jo{ dva filma fran{ize od kojih }e „Pomra~ewe“ sti}i u bioskope krajem juna. [esti na listi su Xulija Roberts i Xorx Kluni par su u filmovima „Igraj svoju igru“ i „Ponovo u igri“ ~ija zarada iznosi 847 miliona dolara. Xulija Roberts je i na sedmom mestu liste, ovog puta sa Ri~ardom Girom sa kojim je igrala u filmovima „Zgodna `ena“ i „Zgodna mlada“. Zarada ta dva filma je 770 miliona dolara. Slede Liv Tajler i Ben Aflek koji se zajedno pojavquju u „Armagedonu“ i filmu „Jersey Girl“. Ukupna zarada tih ostvarewa je 590 miliona dolara. Deveti par ~ine Rene Zelveger i Kolin Fert koji igraju u dva filma o dogodov{tinama junakiwe Brixet Xouns. Zarada tih ostvarewa iznosi 545 mili-

Liv Tajler

ona dolara. Meg Rajan i Tom Henks su na destom mestu, a igrali su zajedno u tri filma

od kojih najve}u zaradu ima „Stigla vam je po{ta“ - 250 miliona dolara.

KULTURA

DNEVNIK NOVI NASLOVI U IZDAWU IPS-a

„Tre}i ~ovek” Grejema Grina Izdava~ki sektor “IPS-Mediubijen i zato odbija da se sloì sa ja II” je tokom januara {tampao pukovnikom Kalovejom, koji mi~etiri nova naslova - “Tre}i ~osli da je bio crnoberzijanac. vek”, roman klasika {pijunskih Xodi Piko je ameri~ka spisatrilera Grejema Grina, “I{~upaj teqica koja nije nepoznata domami srce”, roman meksi~ke spisate}im ~itaocima, pre svega ~itaqice Anheles Mastreta, “19 minuteqkama. IPS je objavio wen najta”, triler qubavna pri~a Xodi Piko i “Var{avski anagrami” Ri~arda Zimlera. Grin (1904-1991), koji je stekao reputaciju jednog od najboqih britanskih pisaca posle Drugog svetskog rata i pomiwan kao kandidat za Nobelovu nagradu, napisao je roman “Tre}i ~ovek” kao pripremu za scenario istoimenog filma u reìji Kerola Rida, iz 1949. godine, u kome igraju Xozef Koten, Iz filma „Tre}i ~ovek” Kerola Rida Alida Vali, Orson Vels i Trevor Hauard. Kwiga je objavqenoviji je romana “19 minuta” u kona 1950. godine, a Anton Karas name se daje grupni portret imagipisao je ~uvenu temu na citri za narnog prose~nog ameri~kog grafilm koji se smatra za jedan od di}a, u kome se ni{ta ne de{ava, kultnih dela sedme umetnosti. sve dok jednog dana wegov mir ne Radwa romana se odvija u Be~u ponaru{i {okantni akt nasiqa. Todeqenom na pet zona posle Drugog kom su|ewa, tajne izlaze na videsvetskog rata i prati Roloa Marlo, uni{tavaju}i dugogodi{wa tinsa, pisca jeftinih trilera koprijateqstva i porodi~ne odnose. ji dolazi da se sretne sa drugom Ameri~ki Jevrej Ri~ard ZiHarijem Lajmom. Ispostavqa se da mler, koji ìvi u portugalskom je Hari poginuo u saobra}ajnoj negradu Porto, gde radi kao predasre}i, ali Rolo podozreva da je va~ na tamo{wem univerzitetu

objavio je desetak romana. Kod nas je preveden “Posledwi lisabonski kabalista” o izgonu Jevreja iz Portugalije u 15. veku, a IPS je obajvio wegov roman “Var{avski anagram” ~ija se radwa, kao {to se vidi iz naslova, odvija u Var{avi, a vreme je 1941. godina. Stari, iznemogli psihijatar po imenu Erik Koen vra}a se iz nacisti~kog logora u jevrejski geto. Pa ipak, samo jedan vidovwak - Hewek Korben - moè da ga vidi i ~uje. Hewek uskoro shvata da je Koen postao ibbur - duh. Koenu jer po{lo za rukom da postane duh koji se vra}a me|u ìve zato {to je bio majstor prakti~ne kabale magije i putem anagrama èli da Korbenu prenese va`ne poruke... Roman “I{~upaj mi srce” bio je veliki hit u Meksiku i prema wemu je snimqen film koji je za sada najskupqa nacionalna produkcija. Nagra|en je literarnom nagradom “Measatlan”, postigao je ogroman uspeh kod kritike i kod ~italaca, kako u zemqama {panskog govornog podru~ja, tako i u ostalih 15 zemaqa na ~ije je jezike preveden. To je pri~a o ìvotu jedne ène i zna~ajan opis Meksika u postrevolucionarnom periodu, posmatran iz ènskog ugla. (Tanjug)

ponedeqak15.februar2010.

VE^ERAS NA KONCERTU VOJVO\ANSKIH SIMFONI^ARA

Francuski violon~elista svira [umana Februarski koncert Vojvo|anskih simfoni~ara bi}e prire|en ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, kada }e ovim na{im orkestrom dirigovati gost iz Austrije Volfgang Cajpek. Kao solista }e nastupiti ~elista Fransoa Salke iz Francuske, i sa Vojvo|anskim simfoni~arima izvesti [umanov Koncert za violon~elo i orkestar u a - molu.

Fransoa Salke jedan je od najboqih violon~elista mla|e generacije na me|unarodnoj muzi~koj sceni, koji je upravo na woj pobrao veliki broj presti`nih nagrada i priznawa, vi{e nego bilo koji drugi violon~elista iz Francuske. Salkeov nesumwivi dar podjednako je priznat i hvaqen i u SAD -u, gde je zavr{io i master studije na Univerzitetu Jejl, i tako|e osvojio i {est pr-

roa, Mi{ela Portala, Pola Mejera, Emanuela Pajia, Itamara Golana, Renea Kapisona, Berija Daglasa, Gila [aama. Ovaj francuski violon~elista je dosad nastupao na koncertima u preko ~etrdeset zemaqa sveta. Svirao je kao solista sa renomiranim orkestrima, me|u kojima su Simfonijski orkestar Radio Minhena, Orkestar Romanske [vajcarske, Moskovski kamerni orkestar,

vih nagrada na zna~ajnim ameri~kim takmi~ewima internacionalnog karaktera. U svojoj domovinije tako|e pobe|ivao na takmi~ewima. Pored solisti~kih nastupa, Salke je redovno na podijumima i kao ~lan razli~itih kamernih ansambala, te i tako sara|uje sa eminentnim umetnicima poput @anKloda Pentjea, Aleksandra Ta-

Sanktpeterbur{ka kamerata, Simfonijski orkestar iz Monte Karla, kao i mnogi francuski ansambli. Salke je pet godina bio ~lan Kvarteta “Isai”, sa kojim je ostvario preko ~etiri stotine koncerata i snimio sedam kompakt diskova. Trenutno predaje na Nacionalnom konzervatorijumu za muziku u Parizu. N. Pej~i}

PONOVO RADI GALERIJA SULUV

Nevoqom do preokreta Hit izlo`ba svetske ekonomske krize mogla bi da bude ona koja je sve do nedavno krasila Galeriju Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu. Natpis “Kultura ne `ivi od pra-

da je Galerija SULUV bar delimi~no pokrivala potrebe velikog broja umetnika koji `ive i rade u wemu. Sada je taj izlaz ponovo aktiviran, ali istovremeno su ~lanovi i rukovodstvo SULUV mora-

Radovi Bojane Kne`evi}, Milete Po{ti}a i Milice [krbi}

znih obe}awa” kona~no je uklowen, a ono {to ga je zamenilo, ovaj put na zidovima, a ne u izlogu, bila je 26. izlo`ba novoprimqenih ~lanova SULUV - Milice [krbi}, Milete Po{ti}a i Bojane Kne`evi}. Poznato je da Novi Sad nema odgovaraju}i izlo`beni prostor i

li da preispitaju strukturu, statut, na~ine funkcionisawa i finansirawa ovog strukovnog udruèwa. - Nakon {to je na skup{tini donesen novi statut Udruèwa i usagla{ena wegova registracija, konstatovano je da se koncept udruìvawa stvaralaca promenio

shodno vladavini takozvanog globalnog neoliberalizma u tranzitivnom miqeu. Novi statut je mnogo funkcionalniji i prilago|en je novim zakonima. Umetni~ki savet se sastoji od dva ~lana predsedni{tva Udruèwa, dok su tri ~lana spoqni saradnici koji se mewaju prema realnim potrebama predo~ava \ula [anta, organizacioni sekretar SULUV. - Op{ti stav je da ~lanovi nisu dovoqno aktivni u radu Udruèwa, a toliko problema je ostalo nere{eno. Zbog svega toga neophodno je pribliìti se politi~kim strukturuma, izvorima finansiranja i izraziti jasan dru{tveni anga`man u socijalnom okruèwu. Pored izlo`be novoprimqenih ~lanova koji }e narednog meseca prostor ustupiti drugoj postavci, SULUV je isprojektovao da pokrene i izdava~ku delatnost, koja bi teorijski potkrepila, nadopunila i rascepila aktuelne produkcijske aktivnosti. Na tom planu, na prvom mestu planira se pokretawe godi{waka. I. Buri}

PAKO DE LUSIJA NASTUPIO NA „GITAR ART” FESTIVALU

Ovacije za virtuoza [panski gitarista Pako de Lusija nastupio je u petak u beogradskom centru “Sava”, a koncertom koji je odu{evqena publika nagradila ovacijama zvani~no je zapo~eo i svetsku turneju. De Lusija je na koncertu koji je trajao ne{to vi{e od dva ~asa imao samo jedno solo izvo|ewe, a ostale kompozicije - kombinaciju andaluzijskog flamenka i xeza izveo je sa svojim bendom u kome su i dva peva~a i jedan igra~. Koncert je po~eo sa zaka{wewem od oko 45 minuta bez obja{wewa organizatora i obra}awem predstavnika kompanije sponzora koncerta koje je nai{lo na negodovawe nestrpqive publike. Serijom koncerata na Balkanu, gitarista je prekinuo dvoipogodi{wu pauzu i posle nastupa u Sarajevu, Splitu, Rijeci i pro{log petka – u okviru “Gitar art festivala” u Beogradu, svirao je ju~e

Pako de Lusija

u Zagrebu a u Qubqani dan kasnije, zatim slede nastupa i u evropskim metropolama. De Lusija je do sada objavio 27 albuma. Postao je poznat 1973. godine, posle objavqivawa kompozicije “Entre dos akuas”, ali je svetsku slavu stekao 1981. godine kada je sa muzi~arima Al di Meolom i Xonom Maklaflinom objavio “Frajdej najt in San Fransisko”. Gitaru je po~eo da svira sa {est

godina, a sa nepunih 18 objavio je prvi album sa gitaristom Rikardom Modregom “Dos Guitarras Flamencas”, jo{ dva do 1968. godine kada je zapo~eo saradwu sa jednim od najve}ih flamenko peva~a Kamaronom. Fransisko San~ez Gomez, kako je puno ime {panskog gitariste i kompozitora, ro|en je 1947. godine u Alhesirasu, primorskom gradu u {panskoj ju`noj pokrajini Andaluzuji. U skladu sa obi~ajem andaluzijskih muzi~ara, uzeo je umetni~ko ime po maj~inom imenu Lusija. Radio je na muzici za filmove kao {to su “Qubav u Barseloni” Vudija Alena, duetu sa Brajanom Adamsom za film “Don Huan de Marko” Frensisa Forda Kopole, a trenutno priprema novi studijski album, prvi nakon posledweg “Cositas Buenas” (Dobre male stvari) iz 2004. godine.

Fransoa Salke

Na koncertu }e najpre biti izvedena Prokofjevqeva Uvertira na Hebrejske teme, a u drugom delu koncerta [umanova Simfonija br.3 u Es -duru (Rajnska), kompozitora ~ija se dvestagodi{wica od ro|ewa obele`ava ove godine. Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara organizuje Muzi~ka omladina Novog Sada, a ulaz je slobodan.

NA IZLO@BI U WUJORKU

Selinyerova pisma Jedanaest pisama, koja je napisao ameri~ki kwièvnik Xerom Dejvid Selinxer, bi}e uskoro izloèna u Wujorku, pi{e “Wujork tajms”. Pisma iz perioda od 1951. do 1993. bi}e izloèna u Biblioteci i muzeju Morgan na Menhetnu, navodi uprava muzeja, koja je pisma dobila na poklon 1998. godine. Selinxer, koji je umro 27. januara, proslavio se romanom “Lovac u raì” iz 1951. godine. Upu}ena wegovom bliskom prijatequ Majklu Mi~elu, pi-

sma razja{wavaju brojne detaqe o Selinxerovom `ivotu pre i posle selidbe u ku}u daleko od Wujorka i wegovog javnog `ivota. Pisac, koji je umro u 92. godini, u wima pored ostalog pi{e da nikada nije prestao da pi{e, da wegov radni dan po~iwe u {est ujutru i da prekida rad “samo kada je to neophodno”. Selinxer ni{ta nije objavio od 1965, a od wegove smrti se spekuli{e o tome da negde postoje wegova neobjavqena dela.

BEOGRA\ANKA U TORONTU PRODUCENT HIT MJUZIKLA „ATENTATORI”

Antiteza ostvarewu ameri~kog sna

Beogra|anka Zorana Kid producent je mjuzikla “Atentatori” (Assassins), novog hita Pozori{nog centra u Torontu. Koprodukcija teatra “Birdlend” (Birdland) Zorane Kid, ro|ene Jankovi}, i pozori{ta “Tok iz fri” (Talk is free) rasprodata je do 20. februara. Kriti~ar najstarijeg kanadskog dnevnika “Glob end mejl” (Globe and Mail) ocenio je da je predstava “apsolutni vrhunac pozori{nog iskustva”, dok wegov kolega iz najtira`nijeg “Toronto stara” smatra da “svako ko propusti predstavu ~ini to na sopstveni rizik”. Predstava “Atentatori”, ~uvenog ameri~kog kompozitora i pisca za pozori{te i film Stivena Zondhajma je scensko-muzi~ka pri~a, u kojoj su likovi atentatori koji su ubili ili poku{ali da ubiju neke od ameri~kih predsednika. Poznata teza o ostvarewu ameri~kog sna, po kojoj svako mo`e kad odraste da postane predsednik, u “Atentatorima” se razvija u antitezu - da svako mo`e da odraste i da ubije ameri~kog predsednika. “Na{a interpretacija ‘Atentatora’ je karneval iz no}ne more u kome je svaki lik ‘pozvan’ da ubije predsednika i pro-

slavi se. Ni kada sve ubice zajedno zapevaju to nije tipi~an brodvejski komercijalni mjuzikl, ve} aktuelni komentar na ameri~ku po-

{ta “Birdlend”. Wen prethodni projekat “Posledwi dani Jude Iskariotskog” 2006. je osvojio nagradu “Dora” (kanadski pozori-

Scena iz predstave „Atentatori”

litiku i dru{tvo u kome ‘svako ima pravo da bude sre}an samo treba da povu~e okida~’”, rekla je Zorana Kid. Ve}ina glumaca u predstavi ~lanovi su stalnog ansambla presti`nog Stratford festivala, a rediteq je Adam Brejzer. Zorana Kid je osniva~, umetni~ki direktor, producent i glumica pozori-

{ni “Oskar”) u pet kategorija. Zora Kid je diplomirala organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a glumu je studirala u Wujorku i Londonu. U Toronto se odselila pre skoro dve decenije i jedini je umetnik srpskog porekla uvr{ten u Enciklopediju kanadskog pozori{ta. (Beta)

SVET

ponedeqak15.februar2010.

OFANZIVA KOALICIONIH SNAGA U AVGANISTANU

Slab otpor talibana MARYAH: Najmawe 29 qudi poginulo je do sada u velikoj ofanzivi u provinciji Helmand, koju su ju~e po~eli vojnici NATO-a zajedno sa avganistanskim snagama, a koju su ju~e nastavili napredovawem u gradovima Marxahu i Nadu Aliju. U operaciji “Mo{tarak”, najve}oj od pada talibana 2001. godine, anga`ovano je oko 15.000 vojnika. U toj oblasti je pre ofanzive bilo, prema podacima koalicionih snaga, izme|u 400 i 1.000 talibanskih boraca, odnosno oko 2.000 prema talibanskim izvorima, preneli su svetski mediji. Iako izve{taji sa terena govore o sporadi~nom i uglavnom slabom otporu pobuweni-

ka, koji su se opredelili za gerilski na~in ratovawa, NATO i avganistanski vojnici napreduju veoma sporo. Razlog tome je veliki broj postavqenih eksplozivnih naprava, pa koalicione trupe sve moraju pa`qivo da pregledaju, kako bi ih uklonili. U Marxahu, gradu sa 80.000 stanovnika, koji se nalazi na oko 600 kilometara jugozapadno od Kabula, jedini most preko reke koja te~e kroz grad bio je toliko miniran da je koalicionim vojnicima bilo lak{e i br`e da sagrade pontonske mostove za prelaz reke nego da ga razminiraju. Qudski gubici su, zasad, mali. Prekju~e su poginula dva vojnika koalicionih snaga, je-

dan Amerikanac i jedan Britanac. Talibanski portparol je izjavio da je ubijeno 27 pobuwenika. Civilno stanovni{tvo se uglavnom evakuisalo, po{to su koalicione snage nekoliko dana pre po~etka ofanzive bacali letke koji su najavqivali skoru ofanzivu u ciqu izbegavawa civilnih `rtava. Iz Bele ku}e je saop{teno da predsednik Barak Obama pa`qivo prati tok ofanzive, koja bi trebalo da bude prekretnica u ratu u Avganistanu. Britanski premijer Gordon Braun je pohvalio britanske vojnike zbog “izuzetne uloge koju su odigrali u ofanzivi”. (Beta-AP)

DNEVNIK

SAD

Zakon za ve}i deficit VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama potpisao je zakon prema kojem deficit SAD sada moè da bude gotovo dva biliona dolara ve}i od dosada{weg. Prema novom zakonu, ameri~ki dug mo}i }e da iznosi maksimalno 14,3 biliona dolara. Sjediwene Dràve su ve} bile na putu da prema{e prethodni maksimum. Potpisivawe zakona u Beloj ku}i pro{lo je bez velike medijske pompe. Do promene je do{lo u trenutku kada ameri~ka javnost sve vi{e izraàva zabrinutost zbog dràvnog duga.

Barak Obama

REAGOVAWE NA „BUGARSKO IZNENA\EWE” O [IREWU AMERI^KOG ANTIRAKETNOG [TITA

Moskva traì detaqno obja{wewe od Sofije MOSKVA: Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da o~ekuje detaqna obja{wewa od Bugarske povodom wenih namera da na svojoj teritoriji razmesti delove ameri~kog raketnog odbrambenog sistema. “Mi smo se ve} obratili na{em ameri~kom partneru, kako da ovo shvatimo i za{to je posle “rumunskog iznena|ewa” sledilo “bugarsko iznena|ewe”, rekao je Lavrov prilikom posete Nikaragvi. Lavrov je dodao da jo{ ne moè ni{ta detaqnije da kaè o tome jer je Moskva tek prekju~e dobila obave{tewe od bugarskog premijera Bojka Borisova. [ef ruske diplomatije je naveo da je ruskoj strani obja{weno da je ovde iskqu~ivo re~ o realizaciji izmewenog ameri~kog plana protivraketne odbrane u Evropi, preneo je Itar-Tass. Ameri~ki predsednik Barak Obama je prethodno objavio da

Sergej Lavrov

SAD odustaju od planova o razme{tawu protivraketne odbrane u tre}oj zoni i da se ovo odnosi iskqu~ivo na rakete kratkog i sred-

weg dometa, i da ne bi trebalo da se smatra {tetno po ruske strate{ke snage. [ef ruske diplomatije je podsetio na dogovor izme|u

ruskog i ameri~kog predsednika o zajedni~koj analizi opasnosti i rizika od {irewa raketnog oru`ja koji se ve} primewuje. Ministar Lavrov se tom prilikom osvrnuo i na novi rusko-ameri~ki sporazum o smawewu nuklearnog ofanzivnog oru`ja i istakao da novi START sporazum mo`e biti postignut jedino na osnovu pariteta, koji ni jednoj od strana ne}e dati prednost. Lavrov je naveo da rad na tom sporazumu dobro napreduje, da je zavr{eno oko 97 odsto posla, i da }e vrlo uskoro biti zavr{en. Stari sporazum START je istekao u decembru, ali ostao je na snazi dok ga ne bude zamenio novi sporazum. Povodom stawa na Bliskom istoku, Lavrov je kazao da Rusija predla`e, zbog alarmantne tamo{we situacije, hitan sastanak “kvarteta za Bliski istok” (EU, UN, Rusija i SAD).

Vlasnik harema optuèn za silovawe i incest JERUSALIM: Izraelac, koji je imao harem èna i 50-oro dece, optuèn je ju~e u Tel Avivu za dràwe u ropstvu, silovawe, incest, prevaru i ~itav niz drugih krivi~nih dela. Sud u Tel Avivu podigao je optu`nicu protiv Goela Racona (60) zbog toga {to je dvadesetak èna, sa kojima je imao oko 50-oro dece, drào u ropstvu, potpuno ih kontrolisao i primoravao da zadovoqavaju wegove li~ne, seksualne i ekonomske potrebe. On je optuèn za ~itav niz krivi~nih dela, izme|u ostalog i zbog toga {to je imao decu sa svojom sopstve-

nom decom, javile su agencije. Tuìoci su naveli da je on skupqao novac od socijalne pomo}i svojih èna, prisiqavao ih da uzimaju kredite od banaka koje im je, potom, oduzimao, primoravao ih da tetoviraju wegovo ime i lik po telu i zabrawivao im da stupe u kontakt sa svojim porodicama, dok su deca morala da mu qube noge kad god bi u{ao u ku}u. On je ubedio ène, sa kojima nije bio formalno u braku, da je svemo}an i da poseduje natprirodne mo}i, kao {to su sposobnost le~ewa, uni{tavawa i bacawa kletvi. Sve ène

i deca ìveli su u prenatrpanim stanovima u Tel Avivu. Neke od tih èna su rekle da je on za wih bio neodoqiv i da su doìvele duhovno spajawe s wim. Racon, koji se nalazi u pritvoru, tvrdi da nije kriv ni za jedno krivi~no delo koje mu se stavqa na teret i da su ène svojom voqom pristale da ìve s wim. Policiji je ve} godinama poznat slu~aj Racona, ali nije mogla ni{ta da uradi sve dok se tri ène nisu àlile socijalnoj slu`bi, prenele su agencije. (Tanjug)

U poku{aju da se umawi strah gra|ana, u zakon je uneta i odredba, koju je prvi doneo biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton 90-tih godina pro{log veka, prema kojoj svaki novi izdatak ili smawewe poreza moraju da budu kompenzovani pove}awem nekog drugog poreza ili smawewem potro{we u nekoj drugoj oblasti. U redovnom obra}awu putem radija i Interneta, predsednik Obama je naglasio da je ta zakonska odredba na~in na koji svaka “odgovorna porodica ili biznis” rukuju novcem, prenosi “Glas Amerike”. (Tanjug)

UKRAJINA

Janukovi~ kona~ni pobednik KIJEV: Centralna izborna komisija krajine saop{tila je ju~e da je na osnovu zvani~nih kona~nih rezultata lider opozicije Viktor Janukovi~ pobedio na predsedni~kim izborima odr`anim u nedequ 7. februara. Iako se o~ekivalo da }e Komisija kona~ne rezultate saop{titi u sredu 17. februara, kada je po zakonu posledwi datum za to, ona je iznenada ju~e saop{tila rezultate. Premijerka Ukrajine Julija Timo{enko ju~e je izjavila da }e se `a-

liti sudu na preliminarne rezultate izbora koje, kako je rekla, ne priznaje jer su la`irani. Prema ranije saop{tenim rezultatima, Janukovi~ je osvojio 48,95 odsto, dok je Timo{enkova osvojila 3,48 odsto mawe, odnosno 45,47 odsto glasova. Izborna komisija je ranije danas tako|e saop{tila da ne}e razmatrati `albu Timo{enkove, koja tvrdi da ima dokaze da je milion glasova na izborima sporno ili pokradeno. (Beta)

PAKISTAN

Tri osobe poginule u eksploziji KARA^I: Najmawe tri osobe su ju~e ujutro poginule i devet ih je povre|eno u eksploziji na jugu Pakistana, saop{tile su lokalne vlasti. U toku je istraga o uzroku eksplozije koja je o|eknula na prometnoj raskrnici u gradu Daduu, u provinciji Sind. U provinciji Sind, izvan glavnog grada Kara~ija, napadi talibana nisu ~esti kao u ostalim delovima Pakistana. (Beta-AP)

[PANIJA

Operativci istraùju trì{te MADRID: [panske obave{tajne slu`be istraùju ulogu investitora i medija u turbulencijama na kreditnom trìstu [panije tokom proteklih nekoliko nedeqa, pi{e ju~e {panski list “Pais”. Pozivaju}i se na neimenovane izvore, list pi{e da Nacionalni obave{tajni centar istraùje “{pekulativne napade” na [paniju, koji su usledili posle gr~ke kreditne krize. “Obave{tajni centar poku{ava da utvrdi

da li su napadi investitora i agresivnost nekih anglosaksonskih medija podstaknuti tr`i{nim silama i izazovima sa kojima se suo~ava {panska privreda ili se iza ove kampawe krije ne{to drugo”, navodi {panski list. Ovo je objavqeno nekoliko dana po{to je ministar za javne radove Hose Blanko protestovao zbog “sumwivih manevara” koji stoje iza pritiska na {pansko finansijsko tr`i{te, naveo je Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ju~e je, uo~i posete Moskvi, izjavio da }e se u Rusiji zaloìti za “onesposobqavaju}e sankcije” protiv Irana.”Izrael veruje da Iran treba izloìti sna`nom pritisku - prvo i najva`nije o{trim sankcijama koje je ameri~ka dràvna sekretarka nazvala ’onesposobqavaju}im’”, rekao je Netanijahu.

REYEP TAJIP ERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan izjavio je ju~e u Dohi da je Turska spremna da bude centar za razmenu iranskog uranijuma, ukoliko bi to doprinelo re{avawu nuklearne krize. “Me|unarodna agencija za atomsku energiju je saop{tila da bi Turska mogla da poslu`i kao centar za razmenu uranijuma... ali do sada nismo postigli dogovor o tome”, rekao je Erdogan.

RAIL ODINGA Kenijski premijer Rail Odinga suspendovao je ju~e na tri meseca dvojicu ministara iz svoje koalicione vlade da bi omogu}io daqu istragu u vezi sa korupcijskim skandalima u oblasti poqoprivrede i obrazovawa.”Odlu~io sam se na ovaj korak jer su dve nedavne istrage pokazale da postoje osnovi za pokretawe istrage o radu dvojice ministara”, dodao je Odinga.

POLICIJSKE RACIJE OBELE@ILE VIKEND U ITALIJI

Zaplena kineskih la`waka i srcolikog „ekstazija “ RIM: U policijskoj raciji u osam skladi{ta u Rimu, zapleweno je petsto hiqada tona falsifikovane tekstilne robe, uglavnom napravqene u Kini. Procewuje se da je wena vrednost pet miliona evra. Re~ je o ode}i, cipelama i predmetima od ko`e izuzetno visokog kvaliteta. Veruje se da su ti odevni predmeti bili pripremqeni za prodaju na ulicama italijanskih gradova gde se falsifikati markiranih nov~anika, kai{eva i drugih predmeta ~esto nude u blizini turisti~kih atrakcija. Ovo je bila jedna u nizu racija italijanske policije, a u toj zemqi se godi{we proda falsifi-

kovana roba vredna gotovo 7 milijardi evra, pokazuju podaci nacionalnog udru`ewa maloprodaje. isto vreme policija u Rimu zaplenila je vi{e od 2.000 tableta ekstazija roze boje i u obliku srca, koje su bile namewene za prodaju povodom Dana zaqubqenih, koji se obele`ava 14. februara. Kako je javila italijanska agencija Ansa, u policijskoj akciji u no}i izme|u subote i nedeqe, zapleweno je i 400 grama kokaina, 100 grama ha{i{a i vi{e hiqada evra, a dve osobe su uhap{ene. “Ekstazi” se naziva i “droga zaqubqenih”. Ova sinteti~ka, psihoaktivna droga, derivat je amfetamina.

Talas nasiqa zbog ubistva imigranta MILANO: Do talasa nasiqa i sukoba izme|u imigrantskih bandi do{lo je preksino} po{to je prethodno javqeno da je preminuo jedan egipatski dr`avqanin koji je prethodno izboden no`em. Zamenik gradona~elnika Milana Rikardo de Korato izjavio je da je u jednom od multietni~kih kvartova grada do{lo do sukoba izme|u severnoafri~kih i ju`noafri~kih bandi. De Korato nije precizirao zbog ~ega je izboden 19-godi{wi Egip}anin, ali je lokalni radio javio da je ubijeni mladi} bio `rtva sukoba razli~itih bandi imigranata iz Afrike i tu~e koja je izme|u wih po~ela u gradskom autobusu. Nasiqe se pro{irilo i u susednu Via Padovu, a uni{teni su brojni automobili i razbijeni prozori na prodavnicama. Za po~iniocima ubistva se jo{ traga.

BALKAN

DNEVNIK

Bio zaveden i veli~ao NDH

Brza normalizacija odnosa sa Srbijom

Milan Ro}en

ma, oni li~no mogu dosta da doprinesu tome da odnosi budu boqi. Moraju se po strani ostaviti dnevnopoliti~ki interesi. ^esto ponavqam da na{i odnosi su{tinski jesu boqi nego {to to izgleda na politi~koj povr{ini. A, mogu biti poboq{ani i kroz redovniji dijalog i ~e{}e kontakte”, smatra Ro}en. On je rekao da sa ministrom spoqnih poslova Srbije Vukom

Jeremi} ima dobre odnose, iako se ne slaù oko svih pitawa. “Oko Kosova se ne slaèmo, ali to ne moè da dovede u pitawe sve ostalo”, rekao je Ro}en. “Nacionalni i dràvni identitet Crnogoraca i Crne Gore niko ni iz Srbije, i niotkuda, niti moè da ospori, niti da na{e dostojanstvo unizi, pa makar se radilo i o srpskom patrijarhu”, kazao je Ro}en. (Tanjug)

Policija i DPS kritikuju Medojevi}a PODGORICA, BEOGRAD: Uprava podgori~ke policije negirala je tvrdwe lidera Pokreta za promjene Neboj{e Medojevi}a da crnogorske bezbednosne slu`be sara|uju sa organizovanim kriminalnim grupama.

Neboj{a Medojevi}

U emisiji RTS-a “Da, mo`da, ne” Medojevi} je ponovio svoje stavove o sprezi crnogorske vlasti i kriminala, vi{e puta iznete u crnogorskim i svet-

skim medijima i parlamentu Crne Gore, gde je i poslanik. Policija je saop{tila da je Medojevi} u emisiji “dodvorni~kim pona{awem prema gostima i javnosti Srbije, neistinama i poku{ajima bla}ewa Crne Gore, wenih dr`avnih organa, slu`bi bezbednosti i gra|ana, do`iveo li~nu kompromitaciju”. “Beskrupuloznim izmi{qotinama Medojevi} je poku{ao da sakupi politi~ke poene koje je na doma}em terenu o~igledno izgubio, jer ga javnost u Crnoj Gori zbog neutemeqenih izjava odavno vi{e ne shvata ozbiqno”, navodi Uprava policije. Medojevi}ev nastup na RTS-u kritikovala je i vladaju}a Demokratska partija socijalista, ~iji je lider premijer Milo \ukanovi}, poru~iv{i da se “politi~ki poeni ne sti~u u Beogradu”.

KETRIN E[TON

Balkan prioritet za EU BE^: Reforme i stabilnost na Balkanu veoma su bitne Evropskoj uniji, navodi visoki predstavnik za spoqnu politiku EU Ketrin E{ton. “Balkan je na{ prioritet”, naglasila je E{tonova u izjavi be~kom “Kuriru” i dodala da joj posebnu brigu zadaje kriza u Bosni i Hercegovini u kojoj se Srbi, Bo{waci i Hrvati sva|aju oko Ustava, a “lider RS Milorad Dodik stalno preti otcepqewem”. Prema wenim re~ima, garant za o~uvawe zemqe je visoki predstavnik me|unarodne zajednice Valentin Incko, ~iji rad posebno ceni.

“Podr`avam Incka i `elim da oja~am wegovu poziciju”, poru~ila je E{tonova, dodaju}i da je to posebno

bitno pred parlamentarne izbore u Bosni na jesen. Reforme i stabilnost na Balkanu su odlu~uju}i faktori za ekonomsku i politi~ku integraciju u EU, istakla je. “Unija }e biti ocewena po tome koliko je doprinela promenama”, rekla je Ketrin E{ton.

Medojevi} je u emisiji rekao i da organizovani kriminal u Crnoj Gori predstavqa politi~ki faktor koji je uticao na dono{ewe i politi~kih odluka. Opozicioni Pokret za promene Neboj{e Medojevi}a optuìo je premijera Mila \ukanovi}a da je prekr{io ovla{}ewa kada je Italiji ponudio zgradu biv{eg poslanstva na Cetiwu, a iz vladaju}e stranke je odgovoreno kritikama na Medojevi}evo u~e{}e u emisiji RTS-a u Beogradu. Portparol DPS-a Rajko Kova~evi} je, povodom gostovawa Medojevi}a, rekao da je lider PZP-a jo{ jednom pokazao da mu nije te{ko da u pola no}i skokne gde god treba kako bi ispri~ao svoju najcrwu pri~u, o svemu i svima, u Crnoj Gori. Kova~evi} je naveo da su lavine najteìh optu`bi, konstrukcija i kvalifikacija na ra~un Crne Gore i wenih dràvnih organa i institucija, koje je Medojevi} iznosio, u pojedinim trenucima izgledale kao poziv za hitnom vojno-policijskom intervencijom iz susedne nam dràve, jer su gra|ani Crne Gore na izdisaju.

PRIZNAWE HRVATSKOG PREDSEDNIKA U ODLASKU

CRNOGORSKI [EF DIPLOMATIJE MILAN RO]EN

PODGORICA: Ministar spoqnih poslova Crne Gore Milan Ro}en izjavio je da o~ekuje da }e odnosi sa Srbijom vrlo brzo biti normalizovani. On smatra da je pitawe Kosova u odnosima Srbije i Crne Gore prenagla{eno i ponavio da Crnoj Gori niko nije bliì od Srbije. “Me|utim, nama je i Kosovo sused, a sa svim susedima èlimo najboqe odnose”, rekao je Ro}en. “Mislim da se u dnosima izme|u Crne Gore i Srbije prenagla{ava kosovski problem. Ne moèmo na{e odnose, politi~ke, ekonomske, kulturne i druge, gledati samo kroz kosovsku prizmu”, smatra Ro}en. “Na{ odnos prema odluci Me|unarodnog suda pravde (o Kosovu) meri}emo prema onome kako se budu pona{ali EU i kqu~ni faktori me|unarodne zajednice”, istakao je Ro}en. On o~ekuje da }e se u Crnu Goru ubrzo vratiti ambasador Srbije. Ro}en je ocenio da su poruke predsednika Srbije Borisa Tadi}a i crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a dobro odjeknule i u Crnoj Gori i u Srbiji. “Imaju}i u vidu lidersku ulogu obojice u svojim dràva-

ponedeqak15.februar2010.

ZAGREB: Tokom boravka u Berlinu odlaze}i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} priznao je da je po~etkom devedesetih godina pro{log veka veli~ao Nezavisnu dr`avu Hrvatsku. Kako su izvestili elektronski mediji, Mesi} je na predavawu u Institutu za jugoisto~nu Evropu u Berlinu priznao da je “u nekoliko momenata devedesetih godina bio zaveden atmosferom i da je veli~ao zlo~ina~ku NDH”. Mesi} je rekao da se tokom devedesetih u Hrvatskoj kao kolateralna posledica rata pojavilo tolerisawe falsifikovawa istorije i dodao je da se uzor tra`io u Stjejpan Mesi} zlo~ina~koj NDH. “Pustili smo zavesti tom atmosferom, potada iz boce duha s kojim imamo sebno kad je prikupqao novac za jo{ i danas posla”, rekao je Meodbranu me|u hrvatskim emisi} i priznao da se i pored svog grantima. ~vrstog antifa{isti~kog opre“Iz toga sam nau~io da ne tredeqewa dao u nekoliko prilika ba ~initi kompromise sa svojim

uverewima”, rekao je Mesi} i izrazio zadovoqstvo {to mu hrvatski antifa{isti~ki borci nikada to nisu prebacili iako su kako je rekao, na to imali najvi{e pravo. Mediji su ranije pisali o Mesi}evom pevawu usta{ke pesme “Jure i Boban” s emigrantima u Australiji. S druge strane, Mesi} je bio me|u retkima iz hrvatskog dr`avnog vrha koji je dosledno osu|ivao fa{izam i usta{tvo i davao podr{ku antifa{isti~kim borcima iz Drugog svetskog rata i odavao po~ast `rtvama usta{kog terora i genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima. Mesi} se po~etkom devedesetih hvalio kako je kao kadar HDZ-a sru{io Jugoslaviju, ali je ve} 1993. postao opozicija Tu|manovom re`imu.

Anarhiste brane i u Zagrebu ZAGREB: Grupa hrvatskih intelektualaca je u Zagrebu odr`ala tribinu “Sloboda za {estoro politi~kih zatvorenika”, kao podr{ku uhap{enim anarhistima u Beogradu. Oni su uhap{eni pod sumwom da su 25. augusta 2009. bacili dva Molotovqeva koktela na zgradu gr~ke ambasade u Beogradu, na kojoj je pri~iwena neznatna materijalna {teta od svega 18 evra. To su u~inili kako bi skrenuli pa`wu na slu~aj gr~kog aktivste Teodorisa Iliopulosa, koji je u to vreme {trajkovao gla|u u zatvoru. Kako prenosi “Hina”, uvodni izlaga~i na tribini u Zagrebu u organizaciji gra|anske inicijative “Akcija za slobodno dru{tvo - Hrvatska”, bili su Predrag Matvejevi}, @arko Puhovski, Zoran Pusi}, Zagreb Ankica ^akardi}, Boris Guwevi} i Slovenac Darij Zadnikar. Oni su istakli da je slu~aj {estoro mladih qudi koji se nalaze u pritvoru od septembra 2009. pod optu`bom za “delo me|unarodnog terorizma”, sporan u vi{e aspekata. “Akcija za slobodno dru{tvo” pokrenula je i potpisivawe otvorenog pisma i peticije kojima se

javnosti skre}e pa`wa da se radi o politi~ki motivisanom procesu, a to pismo, u kojem se tra`i odbacivawe optu`nice protiv {estoro mladih qudi, bi}e uru~eno predsedniku Srbije Borisu Tadi}u i drugim najvi{im zvani~nicima. Wihova krivica nije dokazana, neopravdano im je u vi{e navrata produ`en pritvor, a kvalifika-

cija dela kao “dela me|unarodnog terorizma” je neopravdana i preterana, oceweno je na tribini i istaknuto da se radi o politi~ki motivisanom procesu. Predrag Matvejevi} je izrazio zabrinutost zbog toga {to se definicija terorizma pro{iruje na razne oblike protesta, a @arko Puhovski rekao da su ti mladi qudi u pritvoru “pod krivom optu-

`bom iz o~ito politi~kih razloga” i da je “dràva jednu bezopasnu, neodgovornu glupu igru proglasila terorizmom”. Zoran Pusi} je rekao da je problem razli~itog tretirawa nasilnih akcija zapravo konstanta. On je ocenio da je kvalifikacija dela koje su po~inili napada~i na gr~ku ambasadu preterana, ali je osudio wihovu metodu jer “nasiqe ra|a nasiqe”. S druge strane, re~eno je na tribini, tokom nereda koji su izbili u Beogradu povodom progla{ewa nezavisnosti Kosova, ne samo da su bile napadnute ambasade Hrvatske, Nema~ke i Kanade, nego je provaqeno i u zgradu ambasade SAD, koja je potom zapaqena, a jedan od napada~a je tom prilikom izgubio ìvot. Za to delo, optu`nica je podignuta samo protiv jedne osobe, delo je kvalifikovano kao “op{te opasna radwa”, a optuènik se brani sa slobode, podsetili su u~esnici tribine. Prema zakonima Srbije, kako podse}a Hina, za delo za koje se tereti {estoro mladih Beogra|ana predvi|ena je kazna od tri do petnaest godina zatvora. Su|ewe u Beogradu po~iwe 17. februara.

UKRATKO Napad na aktiviste u Mostaru MOSTAR: Aktivisti neformalne grupe gra|ana “Kreaktiva” iz Mostara napadnuti su ju~e tokom akcije ~i{}ewa fa{isti~kih obele`ja sa zidova i antifa{iti~kih spomenika u Mostaru. “Zahvaquju}i pravovremenoj akciji policije, niko nije povre|en. Na nas su bacali kamewe, a policija je ~ak prona{la i pripremqen ‘molotovqev koktel’, koji napada~i nisu upotrebili ve} su ga ostavili u bekstvu”, rekao agenciji Onasa predsednik neformalne grupe gra|ana “Kreaktiva” Robert Jandri}. Akcija ~i{}ewa pokrenuta je na dan obeleàvawa oslobo|ewa Mostara u Drugom svetskom ratu. Jandri} je dodao da su aktivisti “Kreative” nastavili sa ~i{}ewem grafita uprkos napadu. “Ovo su sve mladi qudi koji ne pripadaju niti jednoj politi~koj stranci ili nevladinoj organizaciji. Na{ ciq je da pokaèmo kako fa{izam ne moè i ne}e pro}i u ovom gradu i dràvi. Naàlost, ovaj napad pokazuje u kakvom stawu se nalazi na{e dru{tvo”, rekao je Jandri}. Za sada nema informacija da li je policija uhapsila napada~e na aktiviste “Kreaktive”.

Saradwom protiv kriminala ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor ocenila je da je za uspe{nu borbu

protiv kriminala neophodna ~vrsta i trajna saradwa policija u regionu na konferenciji ministara unutra{wih poslova regiona u Zagrebu ona je rekla da, bez zajedni~ke borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije nema sigurnosti i mira u regionu. Samo “organizovani i upu}eni jedni na druge mo`emo imati uspeha u toj borbi”, rekla je Jadranka Kosor i istakla da je Hrvatska otvorena za svaku saradwu. @elim da na ovoj konferenciji u~vrstite tu saradwu jer, {to mi ~vr{}e gradimo mostove, to su veze me|u kriminalnim grupama koje ne poznaju granice, labavije”, istakla je Jadranka Kosor na konferenciji pod nazivom “Balkanska ruta - ju~e, danas, sutra”. Po wenim re~ima, kriminalne grupe ne zanimaju “ni dr`ava ni vera, one nemaju ~asti, ni{ta im nije sveto osim novca”. Hrvatska premijerka je kazala da su prioriteti rada vlade borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i ja~awe privrede i zavr{etak pregovora s Evropskom unijom.

Nesre}a na ì~ari MARIBOR: Sedamnaest skija{a je povre|eno, kada je na mariborskom Pohorju pukla sajla na ì~ari, pi{u slovena~ki mediji. Nesre}u je izavao pokvareni to~ak ì~are, zbog kojeg se ~eli~na sajla odvojila od gondole, a skija{i su zbog trzaja bukvalno katapultirani u vazduh. Na sre}u,

sajla je pukla na mestu gde ima mnogo snega, pa je ve}ina skija{a, koji su preve`eni u mariborsku bolnicu, zadobila samo lak{e ozlede. Portparol Sportskog centra Pohorje Matej Obu rekao je da su u akciji spasavawa u~estvovale mariborske spasila~ke slu`be i policija, a svi povre|eni su sme{teni u bolnicu u Mariboru. Slovena~ki “Dnevnik” pi{e da je `i~ara kojom upravqa Sportski centar Pohorje kupqena polovna, a na mariborskom skijali{tu u pogonu je ve} 10 godina.

Evropski parlamentarci u Sarajevu SARAJEVO: Poslanik Evropskog parlamenta Jelko Kacin i delegacija evropskih parlamentarca doputovala je ju~e u Sarajevo. Kacin je ju~e u~estvovao na javnoj tribini Liberalno-demokratske stranke BiH (LDS) o ulozi liberala u novoj Evropskoj komisiji i budu}nosti jugoisto~ne Evrope. Kacin i evropski parlamentarci }e 15. i 16. februara u~estvovati na 12. interparlamentarnom sastanku “EP - BiH”. Oni }e u Sarajevu u ponedeqak i utorak sastati sa zvani~nicima BiH, predstavnicima me|unarodne zajednice i sa predstavnicima udru`ewa “@ene Srebrenice” i logora{a BiH.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

@ivotiwa koju volim

oj pas Reks je crne boje. Na predwem delu tela, ne{to malo ispod vrata, ima belu tufnu. Ima kratke i sna`ne noge. Reks `ivi u na{em dvori{tu ispod {upe. Na{ pas je ~uvar ku}e. Svojim lave`om nam javi kad neko do|e. Dvori{te je wegova teritorija i quti se kad neki tu| pas ili ma~ka do|u u na{e dvori{te. Ne voli ni

Zima

kom{ijine koko{ke. Staram se o wemu tako {to mu nosim hranu i vodu. Leti kada je toplo tata i ja ga kupamo. Moj pas je lepa i pametna `ivotiwa. \or|e Vukeli}, II-5 O[ ,,Jovan Popovi}” Bano{tor

Imam pravo Imam pravo da slobodno `ivim i lepim stvarima da se divim.

Zelenilo je nestalo, sunce da greje prestalo.

Kad sam sre}na da se smejem i sko~im i da sre}u u pesmu sro~im.

Sneg pada sve vi{e i vi{e, dete pismo deda mrazu pi{e.

Ponekad mogu da radim sva{ta {to mi govori moja bujna ma{ta.

I irvas se svaki sprema, vremena za odmor vi{e nema.

Mogu da pevam i da sviram i s kim po`elim da se igram.

Luka Erceg, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Srbobran

Danica Golub, V O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Jova Vukovi}, V-2, O[ „Jovan Popovi}”, Susek

Lara Jedna devoj~ica, veoma mala,s ~udnim imenom, zamislite,nazvana Lara. Ve} danima vrti svoje duge, braon lokne, a i sva je tako slatka, uvek spomiwe svog ujaka i svog deda Ratka! Ona ne voli da se mazi, a kamoli kad je qubimo, Lara nije od onih beba koje mi unutru budimo! Ta devoj~ica ~ak i pevati zna, dodu{e, nepoznatim re~ima, al’ uvek se spomiwe ono tra-la-la-la-la! Lara svoje ime ne izgovara ~esto, pa i ne ba{ tako ve{to, jer ipak jo{ je ona beba mala. Jedna beba mala, s ~udesno lepim imenom, zamislite Lara!

An|ela Dragovi}, VI-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Pogled s tvr|ave

me{av{i svoje prste, majka priroda se potrudila da svaki grad ili selo ima neku od prirodnih lepota po ~emu su prepoznatqivi. Takve prirodne lepote ni najboqi pesnik svojim perom ne moè ba{ verodostojno da opi{e, a ni najboqi slikar svojim bojama ne moè da prenese na platno. [etaju}i ovim prelepim gradom, stigla sam i do Petrovaradinske tvr|ave. Stepenice su me dovele na najvi{u wenu ta~ku, odakle sam mogla da vidim grad kao na dlanu. Sunce se ve} polako pribliàvalo brdima iza kojih }e se uskoro sakriti. Posmatrala sam kako se sun~evi zraci utapaju u prelepu reku Dunav i na tom mestu se kao duga prelamaju u mno{tvo boja, koje se ne bi mogle videti ni na najboqem slikarskom platnu, a ja nemam re~i kojima bih mogla da ih opi{em ili s ne~im uporedim. O~aravala me je mirno}a ove velike reke uz ~ije je bokove sagra|en ovaj grad, koji je, uprkos mnom izazovima, ostao da svedo~i o jednom vremenu. Zavidim qudima koji su u wemu ìveli, jer su imali zadovoqstvo da se svakog jutra bude s predivnom slikom reke i da se u woj ogledaju kao u ogledalu. Zatvorenih o~iju sam mogla jasnije da ~ujem veseo cvrkut ptica, jasnije da vidim kako je ova prelepa vodena lepotica ra{irila ruke, pozivaju}i sve u wene skute i mogla sam da vidim i wene stanovnike koji bezbri`no plove wenim dubinama i uì-

vaju u wenoj sveìni. Samo ponekad izrone da osmotre okolinu i uvere se da im niotkuda ne preti opasnost, a onda se hitro vrate u wen zagrqaj. Za svo to vreme, ne`na ruka povetarca mi je milovala lice, a uz wenu tihu i laganu muziku kro{we drve}a oko plave lepotice su se wihale u laganom ritmu. Pogled s druge strane reke me je odveo do Katedrale i Saborne crkve ~iji su se torwevi izdizali iznad svih gra|evina i koji su se mogli prepoznati po svojim specifi~nostima, po blistavosti ukrasa. S druge strane se prostirala Fru{ka Gora, prelepa planinska lepotica, ~ija zelena prostranstva golim okom nisu mogla da se vide i izmere. Pomislila sam kako sve lepote ovoga grada, ne mogu re~ima da se opi{u, treba wime pro{etati i tako ga doìveti na pravi na~in. Treba posetiti, sala{e, manastire, crkve, gra|evine prelepe arhitekture i mnogo {to {ta da bi o~ni kompjuter sve zabeleìo u svojoj memoriji, a kada zatreba, jednim pritiskom na dugme razvijao sliku po sliku. Moderni mostovi, sagra|eni preko ovog plavog draguqa spajaju qude i prostore, spajaju pro{lost i sada{wost, a nama omogu}avaju da saznao {ta je prethodilo ovoj na{oj sada{wici. Vrhunski pisci su sve ovo mnogo boqe videli i zabeleìli, a moje oko na ovaj na~in. An|elina êli}, VIII-2 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Kristina Vasi}, II-8, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Poklon P

re letweg raspusta dobila sam leminga od Marka Metodijevi}a. To je bio pravi poklon za qubiteqa ìvotiwa kao {to sam ja. Leming voli da se igra. Sakriva se, pewe se, i pravi skloni{te. Ima sivo krzno, crne o~i, mali rep, i brkove. On dawu spava, a no}u se igra. Svaki dan mu dajem sveù hranu i vodu. Ovaj poklon mi je veoma drag. Trudi}u se da vodim ra~una o wemu. Maja Stajkovski, II-a O[ „Joèf Atila” Novi Sad

Kad bih bio cvet Kad bih bio cvet Voleo bih da sam veliki Da me vidi, ceo svet. Da sam mali cvet Mogli bi da me zgaze Oni qudi {to ne paze. [irio bih opojan miris Da me osete ru`a, bela rada I onaj iris. Ose, p~ele i oni bumbari stra{ni

Nek me zaobi|u, jer ja ih se pla{im. Igle stra{ne neka sklone I mene, neka se klone. Mogu do}i leptiri Beli, plavi i {areni ta{ti, Da se igraju sa mnom u cvetnoj ba{ti. Dragan Radakovi}, VI-2 O[ „Branko ]opi}” Mladenovo

Dragana Cinkocki, III-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

OD 21. FEBRUARA NA NOVOSADSKOM MEDICINSKOM FAKULTETU

Pripreme za prijemni ispit Pripreme za polagawe prijemnog ispita na Medicinskom fakultetu za upis studija medicine, stomatologije, farmacije, zdravstvene nege, specijalne rehabilitacije i edukacije i fizioterapije u {kolskoj 2010/2011. godine po~e}e u nedequ, 21. februara, a traja}e do 13. juna. Cena pripremne nastave je 20.000 dinara, odnosno 10.000 po predmetu. Kandidati se mogu prijaviti na telefon 544–025 Slu`be za studije prvog i dru-

Foto: S. [u{wevi}

NOVOSADSKOM TIMU „RESTART” SPECIJALNA NAGRADA „RANKO RADOVI]” ZA ARHITEKTURU

Studenti se uspe{no ogledali s vi{om ligom Na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka protekle nedeqe bili su izlo`eni radovi u~esnika konkursa za dodelu nagrade „Ranko Radovi}“ za 2009. godinu. Priznawe, koje krasi specifi~an monogram profesora Radovi}a (1935–2005), predava~a i arhitekte svetskog glasa ~iji stav da arhitektura ne sme da robuje dogmama i daqe inspiri{e generacije wegovih u~enika i sledbenika, Udru`ewe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), beogradski arhitektonski fakultet i na{ FTN dodequju od 2006. godine. Nagrade dobijaju arhitektonska dela u tri kategorije: za najboqi kriti~ko-analiti~ki tekst o arhitekturi, urbanizmu i gradu, za najboqu televizijsku emisiju, multimedijalnu prezentaciju ili izlo`bu koja promi{qa oblast arhitekture, i za najboqe realizovano arhitektonsko delo.

Iako su pobednici konkursa progla{eni jo{ krajem pro{le godine, odlu~eno je da svih ~etrdesetak prijavqenih radova bude predstavqeno novosadskim studentima arhitekture.

dilac, i ne samo zato {to dela starijih kolega mogu poslu`iti kao inspiracija i izda{an izvor ideja za samostalne projekte mladim snagama doma}e arhitekture.

Laureati Dobitnici nagrade „Ranko Radovi}“ za 2009. godinu su arhitekta dr Vladan \oki} za kwigu „Urbana tipologija: gradski trg u Srbiji“, multimedijalna prezentacija „Manifest digitalne kontrarevolucije u arhitekturi“ arhitekata Vinka Penezi}a i Kre{imira Rogana kojom su predstavili svoj nastup na 11. venecijanskom bijenalu arhitekture 2008. godine i arhitekti tima „AGM Beograd – SM in`ewering Zrewanin“ koji su podigli novu Halu sportova u Zrewaninu. Dupke pun amfiteatar Departmana je pratio predavawe „Tko se boji vuka jo{ u digitalnoj eri“ arhitekata Penezi}a i Rogana, laureata nagrade u kategoriji multimedijalne prezentacije s kojom su nastupili u Veneciji. Oni su predstavili vi|ewe eksperimentalnog stanovawa u novoj, digitalnoj eri, kojim su redefinisali poimawe prostora, granica, pa i same privatnosti. Ne samo stoga {to nagrada nosi ime profesora Radovi}a koji je 1996. godine bio jedan od osniva~a Departmana za arhitekturu i wegov prvi rukovo-

Naime, ove godine je stru~ni `iri napravio presedan i van redovne selekcije dodelio specijalno priznawe za kreativnost i arhitektonsku hrabrost

studentskom projektnom timu „RestArt“ koji ~ine sada{wi i biv{i studenti Departmana. Tim od 17 mladih arhitekata s asistentkiwom Marijom Dori} kao koordinatorkom grupe, na megdan iskusnim kolegama je iza{ao multimedijalnom prezentacijom „Arhitekturalni rasadnik“ i izlo`bom „Zid“, kojima su, kombinuju}i nove tehnologije s ekolo{kim principima, podvukli neophodnost da arhitektura „di{e“, odnosno prati i adaptira se na sve brè promene sada{wice, ne zanemaruju}i pri tom ono {to je vaqalo u pro{losti. – Svakako da je velika ~ast {to su starije kolege prepoznale na{ rad, a jo{ nam je draè {to se priznawe zove po prvom profesoru na{eg departmana – kazala je Marija Dori}. – Me|utim, ime profesora Radovi}a prevazilazi na{e granice i dobro je poznato {irom sveta arhitekture, tako da nagrada s wegovim imenom ima i me|unarodnu „teìnu“. I. Sabado{

SARADWA AKADEMIJE UMETNOSTI I SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG I FORMALNO OVERENA

Galerija – radionica – inspiracija Uravnica Spomen-zbirke Pavla Beqanskog Jasna Jovanov i dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu Zoran Todovi} potpisali su pismo o namerama, kojim se potvr|uju dostignu}a dugogodi{we saradwe i uspostavqa temeq zajedni~kih aktivnosti u budu}nosti na poqu savremene umetni~ke prakse edukativnih programa i razvoja kulturnih vrednosti. Dosada{wa saradwa duga je devet godina, i tokom we zajedni~ki je uspostavqena i kontinuirano se odr`ava studentska radionica i izlo`ba radova studenata prve godine

Jasna Jovanov i Zoran Todovi}

u okviru predmeta Likovni elementi. U zavr{nom delu ispita studenti se upoznaju i s autorima i delima iz Spomenzbirke. Opredequju}i se za neki od izloènih radova, oni stvaraju i originalne likovne interpretacije tih remek-dela umetnosti prve polovine 20. veka. Formalizovawem saradwe izme|u Akademije i Spomenzbirke na~iwen je i prvi korak ka sve~anom obeleàvawu desetogodi{wice odràvawa izlo`be studentskih radova u aprilu ove godine. S. T.

gog stepena koja se nalazi u sobi broj 1 u prizemqu fakulteta. Nastava }e se odr`avati nedeqom na Medicinskom fakultetu. U Amfiteatru 1 od 9 do 11.30 sati bi}e predavawa iz biologije, a od 12 do 14.30 iz hemije, dok }e u Amfiteatru 2 od 9 do 11.30 sati biti dr`ana predavawa iz matematike, a od 12 do 14.30 iz zdravstvene nege. Na kraju priprema, 10. juna, bi}e organizovano probno testirawe polaznika. I. S.

DIPLOME [ESTOJ GENERACIJI [KOLE ROMOLOGIJE

Jedinstven akademski program u regionu [estoj generaciji polaznika [kole romologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u subotu su sve~ano uru~ene diplome. Tom prilikom predavawe na temu “Procesi standardizacije romskog jezika u evropskom kontekstu” odrào je stalni profesor [kole Diter Halvaks s Univerziteta u Gracu. Osnovna teza izlagawa bila je da se procesi standardizacije istovremeno mogu odvijati u dva pravca – oslu{kivawem onoga {to postoji u upotrebi u raznim dijalektima Evrope i harmonizirawem te postoje}e jezi~ke prakse s nekim osnovnim principima normirawa koji bi se dogovorno usvojili na institucionalnom nivou. Halvaks je istakao va`nost Interneta za standardizaciju pisanog romskog jezika u evropskom kontekstu, i ukazao na va`nost stvarawa mlade romske intelektualne elite. [kola romologije, koju organizuju Novosadski univerzitet u saradwi s Udruèwem gra|ana „@enske studije“, postoji ve} {est godina kao oblik stru~nog usavr{avawa romske i neromske studentske populacije. Inicijatorka za pokretawe [kole i koordinatorka je profesor emeritus Svenka Savi}. Program obuhvata osnovna znawa o romskom jeziku, kulturi, istoriji i stanovawu. To je eksperimentali program, koji traje tokom zimskog semestra. Ukupno podrazumeva 32 ~asa, timski istraìva~ki rad i pisawe zavr{nog rada koji se javno prezentuje. Nastava je interaktivna, uz upotrebu raznih novih dostignu}a u razvoju romologije u Evropi. - U 2009/2010. u [kolu koja se odràvala u Novom Sadu upisano je 100 polaznika, a 28 je nastavu poha|alo u Boru. Diplome je u subotu dobilo ukupno 75 polaznika i polaznica u

ovoj godini, a tokom prethodnih godina nastavu je uspe{no okon~alo ukupno 150 polaznika- ka`e Svenka Savi}.- Moram ista}i da je ove godine me|u polaznicima bio i veliki broj nastavnika, pedagoga, psihologa i profesora osnovnih i sredwih {kola, {to zna~i da su osetili potrebu da svoje profesionalno znawe dopune i znawem o romskoj zajednici . Zavr{ni radovi ovogodi{wih polaznika bili su odgovori na

Foto: S. [u{wevi}

pitawa o Romima u Srbiji u Dekadi Roma (2005–2015): u kojoj meri institucije sistema zadovoqavaju potrebe razvoja romske zajednice u Novom Sadu, Beogradu i Boru, kakva je publikovana literatura o Romima i Romkiwama namewena visoko{kolskoj nastavi danas u Srbiji, s fokusom na razli~ita pitawa romologije, kako mediji odra`avaju stvarnost romske zajednice kod nas, kako se odvijaju procesi inovacije obrazovawa romskih u~enika, ili inovacije u o~uvawu zdravqa Romkiwa i Roma. Od posebne va`nosti su zavr{ni radovi polaznika u Boru, gde je {kola ove godine odr`ana prvi put. U wima se daje pregled politi~ke participacije Roma danas, govori se i o poznatim Romima i Romkiwama u Timo~koj krajini. Ovako osmi{qena [kola romologije u Novom Sadu je jedinstvena u regionu i za mnoge univerzitete predstavqa vid prelaznog obrazovnog procesa ka formirawu lektorata ili katedre. S. Tanuryi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

@ENSKA POSLA

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

Dijeta pet faktora {ta god èlite sve dok tu hranu raspodelite u pet obroka. Odmarawe od dijete jednom nedeqno moè vas osnaìti, tvrdi Pasternak. On smatra kako ne bi trebalo da se ose}amo kao da smo u zatvoru, osim toga on veruje i da kontrolisano varawe moè pomo} posti}i zadati ciq brè i lak{e.

ijeta pet faktora revolucionaran je program ishrane i ve`bi prema kojem svoja tela oblikuju neke od najlep{ih i najpoznatijih holivudskih zvezda – Hale Beri, Eva Mendes, Set Rogen, Xesika Simpson, Rej~el Vajs, Robert Dauni Xunior, Brendan Frejzer, Benxamin Bret, Alisija Kiz... Autor „Dijete pet faktora“ Harli Pasternak, nutricionisti~ki guru i fitnes trener holivudskih zvezda, osmislio je jedinstven program ishrane i ve`bi ko-

Pet kqu~eva mr{avqewa

Pasternakovi klijenti obi~no ~ine).

Pet obroka na dan

ji vam omogu}uje da u kratkom vremenu izgubite prekomerne kilograme. Pritom ne}ete gladovati niti se odricati hrane, ve} }ete biti u izvrsnoj formi i puni energije. Ova dijeta jedna je od najjednostavnijih i mo}i }ete da je bez problema sprovodite.

Petonedeqni plan Ovaj plan ishrane je osmi{qen kako bi vam dao rezultate za pet nedeqa, a tako je jednostavan i uspe{an da biste mogli da ga pretvorite i u na~in `ivota ({to i

Pozdravite se s gla|u i `eqom za hranom. Hrane}i se s pet obroka dnevno ne samo da }ete po~eti da gubite kilograme, ve} }ete to u~initi ose}aju}i se mawe gladni.

Obrok od pet sastojaka Jesti zdrave i ukusne obroke ne mora biti te{ko. U ovoj dijeti postoji pet kriterijuma kojih je potrebno pridr`avati se pri svakom obroku. Obroci moraju sadr`avati: 1. Nemasne proteine 2. Ugqene hidrate s niskim glikemijskim indeksom. (To su: ora{asto vo}e, mahunarke, pirina~, slatki krompir, zob, mekiwe, ve}ina povr}a (osim {atgarepe, kukuruza, gra{ka i crvenog povr}a)

i vo}e (samo - {qive, breskve, jabuke, pomoranxe, kru{ke, gro`|e, grejp jer sadr`e fruktozu). ) 3. Vlakna za ose}aj sitosti (vo}e, povr}e, soja) 4. Zdrave masno}e 5. Dve litre vode ili ~aja bez {e}era koji pro~i{}avaju telo. Svakodnevni trening u trajawu od 25 minuta Na temequ vi{egodi{weg iskustva Pasternak veruje kako je ve`bawe ~e{}e u kra}em vremenskom roku efikasnije od provo|ewa sati u teretani ili na aerobiku dva ili tri puta nedeqo. Plan ve`bawa sastoji se od pet minuta ve`bi zagrevawa kardio ve`bama (na spravama ili bez wih), sledi deset minuta anaerobnih ve`bi s tegovima, pet minuta trbu{waka i zatim opu{tawe uz pomo} kardio ve`bi od pet minuta.

Pet dana za varawe u pet nedeqa Nedeqe se smatraju danom za varawe – tad mo`ete da jedete

1. Metabolizam – brì metabolizam tro{i vi{e kalorija, {to zna~i mawe masno}a 2. Ve`bawe – jo{ vi{e podsti~ete tro{ewe masno}a i izgra|ivawe mi{i}a 3. Ta~an broj kalorija – jedite obroke s odgovaraju}om vrstom i koli~inom kalorija 4. Glikemijski indeks – hrana s niskim GI odràva nivo {e}era u krvi uravnoteènom 5. Odmor i oporavak – promovi{e oporavak i boqi rad mi{i}a, i smawuje izlu~ivawe kortizola (hormona stresa) Me|uobroci - maleni obroci (upola ili vi{e mawi) po principu pet faktora – zna~i po èqi nemasni proteini (nemasna }uure}a ili pile}a salama ili sveì nemasni sir), jednostavni ugqeni hidrati, vlakna (vo}e) i ora{asto vo}e. Kwiga „Dijeta pet faktora“ ina~e donosi dijetalqne recepte: kako od spomenutih namirnica napraviti ukusne i raznovrsne obroke u samo pet minuta i jo{ poneku tajnu kako smr{aviti i tada zadràti èqenu teìnu. Ako je upalilo za brojne holivudske zvezde, za{to ne bi i za vas. Dovoqna preporuka je i da je Dijeta pet faktora opasno ugrozila popularnost takozvane UN dijete.

Gumene ~izme modni hit umene ~izme su navodno su izumqene u 19. veku za vojvodu od Velingtona koji ih je nosio kada je {etao svojim velikim posedima, tako su i danas poznate kao velingtonke. Sa gumenim ~izmicama ponekad nije lako jer wihov ultra opu{teni izgled nije ba{ lako spojiti s ode}om u ormanu. No, kako su te ~izmice sve popularnije, sve se vi{e proizvode u zanimqivim modelima, bojama i dezenima (~ak i ve}ina poznatih modnih dizajnera), a time se otvara i sve vi{e mogu}nosti wihova no{ewa. To prave trendseterke znaju ve} neko vreme, pa ih koriste za mladala~ke, {ik i otka~ene kombinacije. Ipak, morate se dr`ati osnovnih pravila kako najboqe nositi gumene ~izmice...

Pantalone Kad ~izme kombinujete s pantalonama, kao i kod drugih visokih ~izama, najprakti~nije je da imate uzane pantalne ili helanke. Za{to ba{ one? Jer ne}ete imati problema s povla~ewem nogavica prema gore ili gu`vawem unutar ~izama. A {to ako se ne ose}ate prijatno u veoma uskim pantalonama? Mo`da vam se tad ideja kupovine ovih ~izmica ne}e ~initi toliko privla~nom s obzirom na to da ne}ete mo}i daih pokaète. Pogre{no! Za{to svoje slatke ~izmice ne biste nosili s podvrnutim nogavicama? Ovako moète i pokazati svoje ~izmice, pantalone }e ostati ~iste, a va{a }e stopala biti suva i topla. [to se kombinovawa boja ti~e, odaberite neutralne ako „pucate“ na klasi~an izgled, a {arene ili one jarkih boja ako èlite da privu~ete pa`wu. Tamne, jednobojne ~izmice idu boqe sa svetlijim ili izbe-

I osveta je ponekad slatka ko ste ikad bili prevareni, jeste li èleli da se osvetite? Ve}ina nas iza sebe ima barem nekoliko raskida. Neki od wih su bili civilizovani, neki hladni, a neki katastrofalni. êsto se u ovu posledwu kategoriju ubrajaju oni koje je druga polovina izazvala svojom nemogu}no{}u da svog „malog“ zadrì u pantalonama. Ako ste se na{li u takvoj situaciji sigurno vam je pala na pamet ~uvena ireka Ivane Tramp: „Nemoj se qutiti. Osveti se.“. Ili, boqe re~eno, sigurno vam je do{lo da ga kaznite {to je upropastio vezu i povredio vas. Evo nekoliko potpuno legalnih i ne previ{e psihoti~nih na~ina na~ina da kaznite partnera koji vas je prevario... Nemojte ni pomi{qati da mu vratite wegovu omiqenu majicu koju je ostavio kod vas. Iako je ne}ete nositi, a trenutno vam se gadi i pogled na wu, ciq je da mu oteàte ìvot, a najlak{e je da mu uskratite wegove najdraè stvari. Nazovite svog zgodnog prijateqa, ili onog na kojeg je uvek bio qubomoran, pa idite s wim u no}ni provod. Dobro se zabavite i sve zabeleìte fotoaparatom, pa to stavite na neki od danas popularnih sajtova za onlajn druèwe i komunikaciju. Nabacite pet kila kako biste se popunili na pravim mestima kao Xoan Halavej u seriji „Momci s Madisona“... ili izgubite pet kilograma, kako biste ponovo stali o seksi sukwu ili pan-

talone koje je on oboàvao da vidi na vama. Ako ste bili dobri s wegovom porodicom, naro~ito majkom ili sestrama, i ako ste jo{ uvek u kontaktu, nemojte im iznositi sav prqav ve{ iz va{e veze jer }ete ispasti o~ajni. Ali, ne}e {koditi da im spomenete da se veza raspala zbog wegovog neverstva. Znate kakve su majke i sestre, mu~i}e ga jo{ mesecima zbog toga {to je dozvolio da izgubi tako divnu devojku poput vas. Ignori{ite svaki wegov SMS, poruku preko Fejsbuka ili ne~eg sli~nog, kao i mjelove ili svaki drugi oblik komunikacije. Ali, ako imate nalog na Majspejsu ili Fejsbuku, javqajte se svima ostalima i to redovno, po mogu}nosti tako da on vidi kako vam je dru{tveni ìvot ìvqi nego ikad. Ako pi{ete pesme ili poeziju, znate {to vam je ~initi. Setite se Alanis Moriset i brojnih drugih pesnikiwa/peva~ica koje su svoje nezadovoqstvo iznele svetu i to unov~ile. Naredne mesece posvetite sebi. Bavite se zabavnim stvarima kojima se bave slobodne ène. Naporno radite na poslu, mo`da padne i povi{ica. Idite na putovawe ili kupite novu ode}u. Kad se osetite spremnom, upoznajte novog mu{karca. A idu}i put kada naletite na svog biv{eg, spomenite sve lepe stvari koje su vam se dogodile u ìvotu otkako ste raskinuli... ili se samo nasme{ite.

Ostanite zdravi

qenim xinsom. Izbegavajte kombinacije izbledelih farki i ~izmica s uzorkom. [to je previ{e, previ{e je!

Haqine i sukwe Haqine ili sukwe od malo debqih i te`ih materijala odli~no izgledaju u kombinaciji sa gumenim ~izmicama. One }e ubla`iti ozbiqnost neke formalne haqine ili sukwe i

dodati otka~enost celom izgledu. ^izmice }e posebno do}i do izra`aja ako se radi o haqinama ili sukwama do ili iznad kolena. Kad govorimo o bojama, ovde je trik je da se odabere ona boja ode}e koja se poklapa s bojom ~izmica. Ali, ako ste qubiteq privla~ewa pa`we i kontrasta boja, zanemarite to. Danas je sve dozvoqeno.

Ki{ni modni dodaci Kombinaciju ode}e i gumenih ~izmica najboqe }e kompletirati lepa ki{na kabanica i zanimqivi ki{obran. S ova dva modna dodatka poboq{a}ete rapolo`ewe ~ak i kad je vreme tmurno. Birajte izme|u boja i uzoraka, kako biste prona{li kombinaciju koja najboqe odgovara upravo vama.

Zdravqe je najva`niji aspekt qudskog ìvota. Bez zdravqa nam ne vredi ni novac, ni qubav, ni uspe{na karijera... Slaète li se? Donosimo vam najbitnije savete kojima }ete o~uvati va{e zdravqe na vrhuncu. 1. Verujte svojim instinktima. Ako vas va{ doktor ne slu{a, iako se vama ~ini da ne{to nije u redu, potraìte drugo mi{qewe. Previ{e smo pri~a ~uli o ènama s raznim zdravstvenim problemima koji su kobno zavr{ili, a wihovi doktori su ih potpuno ignorisali. 2. Pobrinite se da je va{a ishrana bogata vitaminom D. Istraìvawa su pokazala da nizak nivo vitamina D moè dovesti do razli~itih zdravstvenih stawa, ukqu~uju}i rak, bolesti srca i osteoporozu. 3. Pitajte svog doktora da li va{a teìna odgovara va{oj visini ili godinama. Pravo saznawe o tome moè vas za{titi od sr~anih bolesti. Mnogo qudi

normalne teìne misle da moraju izgubiti koji kilogram, dok je u isto vreme puno gojaznih qudi koji nisu ni svesni koliko kilograma treba da izgube. 4. Pitajte va{eg ginekologa da vam napravi HPV test. Ako je va{ papa test normalan, mnogi doktori ne}e uop{te raditi HPV test. Za va{u sigurnost, naglasite da to èlite. 5. Birajte uvek hranu s najjednostavnijom listom sastojaka. Duga~ka lista obi~no je znak da je hrana puna ve{ta~kih zasla|iva~a, konzervansa i hemikalija. 6. Nikad nemojte me{ati è| sa gla|u. Kako to prepoznati? Dovoqno je popiti veliku ~a{u vode i videti ho}e li nestati va{a potreba za hranom. 7. Razdelite ve`bawe na vi{e faza. Naime, ukoliko ina~e ve`bate trideset minuta dnevno, podelite to u tri puta po deset minuta, ili ~ak boqe – {est puta u pet minuta. Stru~waci preporu~aju! Ukoliko uop{te ne ve`bate – po~nite!

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak15.februar2010.

PRODAJEM - IZDAJEM stan kod @ .Stanice, dvosoban. Telefon 064/31929-79. 98774

PRODAJEM regal, 2 kau~a 2 foteqe i tepih 100 E. Telefon 064/319-29-79. 98775

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 97774 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 98727 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98485

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96796

POTREBNI kuvari, konobari i pomo}ni radnici u kuhiwi. Stalni radni odnos. Telefoni: 062/8429965, 021/445-993. 98429

BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 98207 KOKE za klawe 4 - 5 kg Duda{ farma \ur|evo, 400din kom ili 80 din kilogram preko 50 kom nosim ku}i.Telefoni: 021/839-123, 838-252. 98773

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak15.februar2010.

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-49, 66-18-846, 6614274. 98509

Oti{la je na{a draga

DNEVNIK

Najdra`em bratu i ujaku

Najdra`em sinu

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Draganu Nana

Draganu

posledwi pozdrav od sestre Mile i sestri~ine Marije.

posledwi pozdrav od majke Julijane.

98870

98872

Po~ivaj u miru.

Zauvek je zaspala na{a draga

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Ilinki Slijep~evi} Jasna i Bata. od brata Vlade i ostalih ~lanova porodice Bo`i}.

OG-1

98856

\ur|ina Subotin Nana

Posledwi pozdrav zetu

1918 - 2010. Ispra}aj je u ponedeqak, 15. 2. 2010. godine, u 10.30 ~asova, u Novom Sadu. Ne}emo te nikada zaboraviti. Pokoj ti du{i. Tvoje, unuka Ivana i snaja Jelica.

Draganu

98855

od porodice Beranovi}.

Draganu od ta{te Tereze.

98873

98868

Posledwi pozdrav dragom ~iki

Najdra`em bratu, {uraku i ujaku

Preminula je moja draga baka

Lazar Dotli} Danas, kada po~iwe `ivot satkan od uspomena i se}awa, ostaje nam samo molitva Gospodu da wegovo veliko srce i du{a na|u svoj mir. Stevan Popovi}. 98849

Draganu

Lazaru Dotli}u

posledwi pozdrav od: sestre Jelene, zeta Mladena, sestri~ina Danijele i Maje sa porodicom.

98871

Posledwi tu`ni pozdrav na{em voqenom i po{tovanom ocu, svekru i dedi

Radinka Raki} Bula

od Dragice Dotli} i porodica Ini} i Kne`evi}.

98847

Neizmerna je tuga, bol i praznina koju ose}am. Nikad te ne}u zaboraviti i uvek }u te najvi{e voleti.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti u 58. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug i otac

Lazaru Dotli}u Tvoj unuk Rale.

O`alo{}eni: sin Miroslav, snaha Mirjana i unuke Maja i Sowa. 98845

98850

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav pre`aqenom

na{em

voqenom

nikad

Dragan Petrovski Sahrana je u utorak, 16. 2. 2010. godine u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Lazaru Dotli}u

Lazaru Dotli}u od: supruge Grozdane }erke Jelice i unuka Lazara.

O`alo{}eni: supruga Agata i sin Aleksandar.

od porodice Bujandri} i Ninkov.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima. Sahrana je 15. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

98869 98848

98846

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kom{iji

ponedeqak15.februar2010.

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ i kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Lazaru Dotli}u Stojan Regeqac 1954 - 2010.

od porodice Bujandri} i Ninkov.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 2. 2010. godine preminuo na{ voqeni otac i deda

Jovan Milunovi}

Diletu

1938 - 2010. \ina i Paja Veselinovi}, Mi{a Ili} sa porodicom.

Sahrana dragog nam pokojnika je u utorak, 16. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Glo`anu. O`alo{}ena deca sa porodicama.

98857

98848

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 15. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Despotovu.

Posledwi pozdrav dragom deda

98861

3 Na{a najmilija majka, baka i supruga

POMEN O`alo{}eni najmiliji.

98866

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

@eqku Mirkovi}u

Lazaru

Vera Vukosavqev

Ilinka Slijep~evi}

15. februar 2006 - 15. februar 2010. od: Mikice, @arka, Tamare i Nata{e Gajinov.

Vreme prolazi a se}awe na Tebe ne tamni. Nikada Te ne}emo zaboraviti. Tvoji: unuka Nata{a, unuci Luka i Stefan, }erke Tawa i Jelena, zet Zoran i suprug Miwa.

preminula je 13. 2. 2010. godine Sahrana drage nam pokojnice }e se obaviti 16. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu na Tranxamentskom grobqu. O`alo{}eni: }erke Jasmina i Kristina, suprug Georgije i unuci David i Milica.

98867

98860

98844

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN najmilijem suprugu, ocu

SE]AWE

15. 2. 2001 - 15. 2. 2010.

Dru`e moj, ostaje{ u se}awu. Ozrenka i Sr|an Jovanovi}.

98863

Zlatku Gvero

Posledwi pozdrav

Lazar Dotli} Sahrana }e se obaviti 15. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu O`alo{}ena porodica.

Danas, 15. 2. 2010. godine je ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, |ed, ujak, tetak

iz Frizeraja: Nora, Mila, Mima, Ema i porodica [ovqanski.

Petar Kuqa~a Peko

1966 - 2009.

Hvala ti za qubav, po`rtvovanost, podr{ku, dao si poseban smisao na{em ìvotu i tvoj odlazak ostavqa ogromnu prazninu u wemu. Ako je smrt ja~a od ìvota, nije od zaborava. Zaborav ne postoji dok ìve oni koji te vole. Supruga Milena, k}erka Awa, sin Vladimir.

Radost na se}awe {to smo te imali i velika tuga {to nisi sa nama. Neka te an|eli ~uvaju.

S qubavqu i ponosom ~uvam najlep{e uspomene na tebe.

Otac Vlajko, majka Dragica, brat Zoran, snaha Milica.

Tvoja Qiqa.

98852

98851

98862

Na Sretewe, pre {est godina, oti{la je u nezaborav na{a po{tovana tetka

Na Sretewe Gospodwe 15. februara 2010. godine navr{ilo se devet godina od kako se upokojila moja mama

Jovanka Manojlov

Milanka - Tetula Petrovi}

98858

@eqku

Zlatko Gvero

1966 - 2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Bila si sunce dok lile su ki{e, radost svakog dana i san svake no}i, sada kada tebe nema s nama vi{e pitamo se samo ho}e li bol pro}i.

98859

Hvala ti

Kostadin - Kosto Veli{in Radulovi} iz Dolova

@eqko

za nesebi~no prijateqsto i sve lepe trenutke koje smo zajedno pro`iveli.

Baja, Jasenka i Brana Pati}.

Vrijeme }e prolaziti alâ&#x20AC;&#x2122; tvoj dragi lik, osmjeh, topla rije~ i savjet nikada ne}emo mo}i zaboraviti. Uvijek }e{ biti prisutan u sje}awima jer dragi i voqeni nikad ne umiru. Hvala sugra|anima, kom{ijama, kumovima, ro|acima, prijateqima, bra}i i leleka~ima koji nam putem telegrama, telefonom i prisustvom izjavi{e sau~e{}e za na{im dragim pokojnikom. Umjesto ~etrdesetodnevnog pomena porodica }e priloìti nov~ani iznos fondu za izgradwu kapele i odràvawe grobqa u Dolovima. Oàlo{}ena porodica.

98853

98800

ro|. Gruji} 2004 - 2010.

Branislava Dobi} Hvala ti za divne uspomene. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: suprug Branislav, }erke Tijana i Marijana, unuka Dejana, zet Dejan i Dejka. 98843

PETOGODI[WI POMEN

iz Paraga

Se}amo je se sa qubavqu. Weni: Buba i Slobodan sa porodicama.

Draga moja mama, kako godine prolaze sve vi{e ose}am koliko sam bio bogat dok si ti bila `iva. Tvojom smr}u sam osiroma{io. U molitvama te uvek pomiwe tvoj jedinac Du{an, sve{tenik.

98589

98768

Danas, 15. 2. 2010. godine navr{avaju se 2 godine od kako nisi sa nama.

Antun Po`gaj 23. 3. 1947 - 15. 2. 2005.

Aleksandar Dragin

Jo{ jedna godina bez tebe... Peta... Da li }emo se ikada pomiriti da te nema i da te nikada ne}emo videti?! Te{ko... Ukraden si od nas i moramo da `ivimo bez tebe. Dok na{a srca kucaju, ti }e{ `iveti u wima.

Vreme prolazi, zaborava nema. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: supruga Danica, k}erka Daniela i sin Daniel.

Tvoja sestra Mirjana sa porodicom.

Tvoji najmiliji.

98575

98587

98588

Aleksandar Dragin Vreme prolazi, zaborava nema. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak15.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Vesti Me|uprostor Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Vesti Iz studiija M Vesti Preokret Vesti Marija Montesori, film 1. deo ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: Mandarine Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter Sportska hronika Folder kultura Tre}e lice Rusije Vojvo|anski dnevnik Duel struna No}na smena Marija Montesori, film 1. deo

08.00 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 15.00 15.30 15.55 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Stari zanati Tin in Modni magazin Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Kviz „Milioner“ ^uvaj me Vojvo|anske vesti Hedonist

06.50 07.15 07.25 08.40 09.10 09.50 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.50 23.40

Kuhiwica (ma|) Crtani film Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Kikoto (ma|) Dan dr`avnosti Republike Srbije, prenos Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Grejpfrut Ru~ak na lepe o~i Svetkovine, dok. film Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano Na sav glas Tarzan

Moja dobra vila Nikolas, izumiteq igra~aka, prona{ao je ènu svojih snova, Ingrid, i sa wom dobio Raula, sina za kojim je uvek ùdeo. Ona je iz Belgije i bavi se istraìvawem migracije {umskih ptica kroz Kataloniju... Uloge: Rikardo Darin, Iren @akob Reìja: Hoze Luis Kuerde (RTS 1, 02.08) 08.00 08.15 09.00 09.21

ûdesni svet Nastavqaju}i uspeh „ûdesne istorije”, 52 nove epizode u trajawu od 5 minuta, ispri~a}e nam pri~u o svetu, wegovim kulturnim i dru{tvenim svojstvima. U ovoj seriji sazna}ete: za{to su Tibetanske planine najvi{e planine sveta? U kojoj dràvi qudi jedu mrave za doru~ak?... (RTV 1, 16.40)

Iren @akob

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Radionica Istraga Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

10.00 Ragbi Super liga: Vigan – Hal KR 12.00 Evroliga Magazin 14.15 NBA u`ivo 14.30 NBA Ol Star 16.15 ATP 500 Roterdam, finale 18.00 Italija – Serija A: Napoli – Inter 20.00 Pravi NBA 20.30 NBA Ol Star 22.30 Serija A 23.30 ATP 500 Roterdam 00.15 Holandska liga 01.15 FA kup: Bolton – Totenhem

09.35 10.05 10.36 11.12 12.00 12.13 12.15 12.31 14.13 14.17 16.00 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 21.08 21.15 22.15 00.05 00.20 01.23 02.08

06.30 07.50 08.45 09.40 10.05 11.30 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 00.25 00.30 01.30 01.31 02.00

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kamionyije ponovo voze, film Na{ auto na{im gledaocima Nije lako sa mu{karcima, film Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Izba~en iz koloseka, film Dnevnik Rim Jedinica No}ni bioskop: Moja dobra vila, film

Divqa stvorewa Ukradena sre}a Srde na dlanu Po{tar Va`ne stvari Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Ro|en da preìvi Film: Potraga Foks vesti âri Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Kraqevi ulice Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Ameri~ka Kineska ~etvrt

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Svaki dan U prepodnevnom programu „Svaki dan“ slu{aoci pokrajinskog javnog servisa mogu da daju komentar i iznesu mi{qewe o aktuelnim temama. Danas pitamo: kako obele`avate Dan dr`avnosti? (Radio Novi Sad, 11.20)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.16 Koncert za dobro jutro 06.48 Agroinfo 07.04 Kuvati srcem: Dr Jelica Blaì} 07.36 Saobra}ajna kontrola 08.02 Mi{i}i iz kupiwaka 08.27 Ozi bu-pingvini 08.33 Tragom na{e nauke 08.45 Stepeni{te 08.51 Neverovatne ìvotiwe 09.19 Adi pod morem 09.23 [toperica 09.44 U senci oblaka 09.59 Enciklopedija 10.06 Nauka 2009. 10.28 Verski kalendar 10.40 Dan dràvnosti Republike Srbije, prenos iz Ora{ca 11.45 Via militaris - Koridor 10 12.33 Sve~ani koncert Teofila Milenkovi}a 13.17 Trezor 14.18 David Nolan, fim 15.14 Obrazovno ogledalo

Dan dràvnosti Republike Srbije RTS }e direktno iz Ora{ca prenositi program obeleàvawa Dana dràvnosti Republike Srbije. U Mari}evi}a jaruzi na mestu gde je

15. februara 1804, na veliki hri{}anski praznik, Sretewe gospodwe, odr`an veliki narodni zbor na kome je Kara|or|e izabran za vo`da, episkop {umadijski Jovan slu`i}e pomen palim `rtvama Prvog srpskog ustanka. (RTS 2, 10.40) 16.00 16.38 17.05 17.34 17.43 18.13 18.34 19.00 20.00 21.30 22.23 22.55 01.04 01.49

Ovo je Srbija Tranzionik Alternativna medicina Enciklopedija Razglednica Podujum Elektronsko izdava{tvo ZOI: pregled „Kontumac“, prenos pozori{ne predstave Bostonski advokati Kustendorf 2010. Tamo negde iza mora, film Pono}ni bluz David Nolan, film

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.05

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.15 22.15 23.15 01.00 02.45 03.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti Nacionalna geografija Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Potraga specijal Film: Opsada Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti kids Daniela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Balkan parti VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Sva ta ravnica VIP Veliki brat - veliki mozak VIP Veliki brat - uìvo Film: Kung fu fudbal Siti Film: Monstrum

Katarina Radivojevi}

SERIJA

Sva ta ravnica 06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Najsmrtonosnije `ivotiwe u Australiji Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zdravqe i Vi Top {op Poslovni dan Top {op Savr{eni grabqivci Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Cigla Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Film: Cigla

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 08.00 Svetiwama u pohode, 09.00 Karmelita, 10.00 Opra {ou, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Komentar utakmice, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls plus, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 00.30 Slavni parovi, 01.00 Politikon.

Uloge: Dragan Nikoli}, Gordan Ki~i}, Gorica Popovi}, Dejan Lutki}, Josif Tati}, Katarina Radivojevi}, Ivana Popovi}, Sowa Damjanovi}, Ivan Bosiq~i}, Vojin ]etkovi} Re`ija: Miroslav Leki} (Pink, 21.15)

Engleski sa Nodijem (Hepi, 07.56) 05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.45 23.05 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.40 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin ]irilica Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Dok. program Vremenska prognoza

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak15.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

EMIGRANTSKI KUVAR EKS–JUGOSLOVENA

31 4

Pi{e: Dejan Nova~i}

Emili Vatson

Pijani od qubavi Beri vodi sopstveni posao, ali neprestano ga progoni wegovih sedam sestara, pa ponekad postane mal~ice nasilan. Jednog ~udnog jutra na ulici sretne neobi~nu mladu `enu Lenu koja ga zamoli za pomo} oko automobila… Uloge: Adam Sandler, Yejson Endrjus, Don Mekmanus, Emili Vatson, Luis Guzman Re`ija: Pol Tomas Anderson (Nova TV, 04.25) 08.15 09.40 10.10 11.10 12.10 12.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.10 23.25 00.25 00.55 01.55 02.55 04.25

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Jurski park 3, film Vesti Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan, tarot {ou Jurski park 3, film Pijani od qubavi, film

08.00 Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti 09.00 Detektivi brodskih olupina 10.00 Vivaldijevim stopama 11.00 Qubavni problemi 12.00 Zaqubqen u Barbaru 13.30 Tajne Renesanse 14.00 Tijenamen 15.00 Poglavice 16.00 Moj dnevnik 16.30 Zaboravqeni bogovi 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Hitlerov ~ovek za sve 19.00 Abrahomova deca 20.00 Soma 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Poglavice 00.00 Moj dnevnik 00.30 Zaboravqeni bogovi 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Prvi sneg Mi nismo an|eli Pla~i voqena zemqo An|eo i odmetnik Agire: Gnev bo`iji Stela Seksi fudbalerke ^istili{te

06.00 Sobar 07.25 Najboqi dani na{ih ìvota 09.15 Filmovi i zvezde 09.40 Nova pri~a o Pepequgi 11.10 Ameri~ka devojka: Krisa 12.40 Plavi slon 13.55 Kraqevi plesa: Poja~aj do daske 15.30 Binki 17.05 [ezdeset sedma godi{wa dodela nagrade “Zlatni globus” (skra}ena verzija) 18.40 Upoznajte Spartance 20.05 Princeza iz centra grada 21.45 Prava krv 22.40 Tropska oluja 00.30 Niz planinu 02.10 îni mi se da volim svoju ènu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Nestali gradovi staroga veka: Faraonova i{~eznula prestonica, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Normalan ìvot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska uìvo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Muke po maturi 21.45 Potro{a~ki kod 22.20 Otvoreno 23.50 Na rubu nauke 00.45 Zvezdane staze 01.30 Dok. program 02.15 Dr Haus 03.00 U tu|oj koì

[enon Meri Vudvard

SERIJA

U tu|oj ko`i Daljia nastavqa sa svojim o~ajni~kim naporima da `ivi po{teno. Za to vreme Vejna na poslu iznenadi neo~ekivani posetilac. A Kejl upoznaje drugu grupu nomada… Uloge: Edi Izard, Mini Drajver, Noel Fi{er, [enon Meri Vudvard, Ejdan Mi~el, Margo Martindejl, Brus Fren~ Autor: Dmitri Lipkin (HRT 1, 03.00)

07.48 08.05 08.30 08.50 09.15 09.50 11.45 12.10 12.45 13.05 13.20 13.35 13.53 14.08 14.25 15.10 16.00

23.20 00.05

ârobna plo~a Pustolovine Marka i Goge Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Evergrin Yimi Hendriks specijal Vip Muzi~ki klub Prijateqi U zdravom telu zdrav duh Boli glava TV vrti} ârobna plo~a Kod Ane Zvezdane staze Na rubu nauke ZOI Vankuver 2010. - umetni~ko klizawe, snimak ZOI Vankuver 20.10, snimak @upanijska panorama ZOI Vankuver 2010: Skija{ko tr~awe – 10 km (@), prenos ZOI Vankuver 2010: Skija{ko tr~awe – 10 km (M), prenos ZOI Vankuver 2010. - pregled dana Dr Haus U tu|oj koì

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Bokser Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Princ Valiant Dr Finli ^ast silnika @ene fudbalera Ma~ak sa devet repova

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00

Hladno oko srca Qubav u Houp Springsu Savr{ena slika Problem s psom Deset razloga za{to te mrzim Kazna na planini Ajger Detektiv Klut Gospo|a Braun Mra~ne vode Hladno oko srca Topqeni u`itak

17.00 18.20 18.55 21.25 23.00

14.00 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Svadbena zanesenost Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Bra~na `eqa Sudija Ejmi Yordan Medijum Za Grejsinu qubav Ukradena nevinost Divqe srce Zagonetna `ena: Zagonetni vikend 05.00 Advokatova kazna

08.30 10.35 11.05 11.35 12.05 12.55 13.50 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00

Astro {ou, emisija Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Operacija Stormbringer, film 21.35 Iznad zakona, film 23.30 Operacija Stormbringer, film 01.00 Astro {ou

Iznad zakona Niko Toskani je majstor borila~kih ve{tina i biv{i operativac CIA-e. Kao svedok ratnih grozota u Vijetnamu, a dana{wi radnik ~ika{ke policije, Niko poku{ava da zaboravi pro{lost i unese red u svoju nemirnu ~etvrt… Uloge: Stiven Sigal, Pem Grijer, Henri Silva, Ron Di, Danijl Faraldo, [eron Ston Re`ija: Endrju Dejvis (RTL, 21.35)

Pem Grijer

10.55 12.20 14.10 15.30 17.20 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako to rade? Generalka Peta brzina Preìvqavawe Generalka Kako stvari rade Kako to rade? ûdovi{ta iz reke Nakon ujeda Preìvqavawe Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

05.00 06.40 07.25 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.30 14.00 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 20.15 21.30 23.00 00.15

Biatlon Nordijsko skijawe Alpsko skijawe Umetni~ko klizawe Alpsko skijawe Biatlon Zimski sportovi Umetni~ko klizawe Nordijsko skijawe Alpsko skijawe Zimski sportovi Biatlon Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe Kros-kantri skijawe Snoubord Brzo klizawe

Dablanski gula{ za Poqaka Danila Ki{a Kada je direktor Beogradske filharmonije – A i ovi Poqaci… – gun|ao je pablikan, preuIvan Tasovac bio mali, wegova mama Maca stalno zimaju}i iz kuhiwe dva tawira porter beefa i odmaga je terala da obla~i frak dok ve`ba klavir da huju}i glavom, – pruì{ im mali prst, oni ti uzmu bi se {to ranije navikao na prave nastupe. Kolicelu ruku! ko je Ivan voleo klavir, toliko je mrzeo frak. Sastojci “Duplog gula{a za Danila Ki{a” su Vi{e od fraka mrzeo je samo papke u saftu koje je dvaput po pola kile june}eg mesa, dvaput po pola mama kuvala svaki put kad tata dovede goste na rukile krompira, dvaput po jedna mrkva i dvaput po ~ak, a to je bilo skoro svaki dan. Uàsavao ga je limenka “ginisa” prizor malih sviwskih noìca koje {tr~e iz Dok se meso se prì u {erpi, doliva se litar {erpe na {poretu i lepqivih koìca u tawiru, vode i “ginis”. Kr~kati bar dva sata na tihoj ali {ta je – tu je – papci su bili zdravi i morali su da se pojedu jer od wih deca brzo porastu i postanu velika i jaka kao Ivo Pogoreli}. Za Macine papke u saftu dovoqno je imati pet sviwskih noìca, 1 kg crnog luka, beli luk, lorber, biber, so, alevu papriku i bra{no. Oprati papke, prokuvati ih, proliti vodu. Pore|ati ih u lonac, dodati luk i za~ine. Posebno napraviti zapr{ku, na uqu proprìti alevu papriku, beli luk i bra{no, i dodati u lonac. Sluìti uz sveè okrajke belog hleba. “Pa ba{ lepo miri{e” – hrabrila je Maca Ivana kada su seli za sto i lukavo dodala: “Pogoreli} uvek slu{a i sve Mali Ivan bratu Tomi uvaqivao papke lepo pojede iz tawira”. Ivan, me|utim, ni za ìvu glavu nije hteo da buvatri, pred kraj ubaciti krompir i mrkvu. Ili, de kao Pogoreli}, pa je kri{om trpao papke brajo{ boqe, sesti u avion i do}i u Dablin na porter tu Tomi u tawir. Toma je bio mawi od Ivana, ali beef. je imao dobar apetit i gutao je papke bez ikakvih *** pitawa. Ivan Jan{a je u vojsci voleo sve – i doru~ak, i Posle se Ivan ipak nekako navikao i na papke, ru~ak i ve~eru. Voleo je i marendu ({e}erna tai na frak, i na pore|ewa s Pogoreli}em. bla “cipiripi” i “oran`” sok u plasti~noj vre}i*** ci), pa ~ak i hranu za teren (konzerva govedine iz U potrazi za kwièvnom gra|om “Grobnice za vremena tr{}anske krize i paket dvopeka zvanog Borisa Davidovi~a” Danilo Ki{ obreo se i u “crep”). Ali najvi{e od svega Jan{a je, ipak, voglavnom gradu Irske, Dablinu. Kao i svi turisti, leo pasuq. ~im se raspakovao, krenuo je da obilazi pabove. Po intentandskoj “Bibliji”, saètoj u kwiPrvo je oti{ao u “The Duke” i seo za isti sto za ìci “Receptura za pripremawe jela u JNA”, kokojim je nekada sedeo ju je Vojnoizdava~ki zavod Xejms Xojs. Tu mu je bilo SSNO {tampao u Beofino, ali i pomalo dosad- Direktor Beogradske filharmonije gradu 1983, za vojni~ki pano, pa se ubrzo prebacio u Ivan Tasovac je vi{e od fraka, koji suq “Oficir i xentl“Neary’s”, preko puta teamen”, potrebno je: pasuq su ga terali da obla~i dok ve`ba tra “Gaiety”, gde se, osim – 120 g, bra{no p{eni~no pisaca, okupqaju jo{ i da- klavir, mrzeo papke u saftu koje je tip 800 – 8 g, luk crni blinske glumice i stusveì – 20 g, luk beli svemama Maca kuvala svaki put kad dentkiwe kwièvnosti. ì – 1 g, mrkva sveà – 10 tata dovede goste na ru~ak. Slavnog pisca ubrzo je g, koncentrisani sok od A to je bilo skoro svaki dan okruìla velika grupa paradajza – 3 g, meso govepoklonika. U polutami |e sirovo (svi delovi) – kwièvnog paba osvetqenog sjajem ènskih o~iju 100 g, mast ili uqe – 20 g, paprika u prahu – 0,3 g, Ki{ je, razbaru{en, s cigaretom u jednoj i pintom biber crni – 0,1 g, per{unov list – 1 g, lovorov u drugoj ruci, glasom nalik na udaqenu, bolnu grlist – 0,01 g, a so dodati ve} po ukusu. mqavinu, govorio o napuklom ogledalcu slu{kiOvaj normativ garantuje {est deci gotovog we, o krma~i koja pro`dire svoj okot i o Crnoj jela. bari u kojoj smrad i nepravda gu{e vi{e nego druAli pre toga pasuq treba kvasiti tri ~asa. gde. Op~iwena, ustreptala, Najdaqa Tula prepuOcediti, naliti vodom i kuvati 15 min u posu{tala se pesni~kom zanosu Verskojlsovog dvojnidi M-61. Na masno}i prìti luk, mrkvu i meso. ka. Pasuq ocediti, dodati prène artikle i naliNa kraju, kada se Ki{ u ti{ini spustio na svoti vodom. Kuvati tri ~asa. Ne me{ati da ne bi ju stolicu, salom se prolomio aplauz. Pablikan do{lo do lomqewa zrna. Masno}u zagrejati i doje, dirnut, iza{ao iza {anka i upitao Ki{a ~ime dati bra{no i beli luk. Zaprìti. Pasuq sa zaku}a moè da ga po~asti… pr{kom kuvati 30 min. Iskqu~iti izvor to– Gula{ – rekao je Ki{. plote. Deliti kutla~om od {est dl, vode}i ra– Kakav gula{!? – iznenadio se pablikan. ~una da u svakoj porciji bude i sleduju}a koli~i– Dupli – rekao je Ki{, – gladan sam. na mesa. Kwigu Dejana Nova~i}a „EMIGRANTSKI KUVAR“ moète po ceni od 540 dinara naru~iti od izdava~a IK „Stylos Art“ na telefon 021/4891–644 i 4891–645, putem mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com. Vi{e o Nova~i}evim kwigama na www.sfrjzaponavljace.com i www.otpisani.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak15.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, radni narode, a vama se ba{ i ne radi. Da li zbog snega ili nedostatka motivacije, nije ni bitno. Sabirate i sakupqate oko sebe pre|a{we utiske i energiju koje nemate dovoqno. Usporeno!

BIK 20.4-20.5.

Ustati ili odustati? Odustati, sasvim sigurno. Za{to biste vi radili kada drugi ne rade? Uostalom, prijateqi i sve one lepe stvari koje vam se ulivaju u `ivot zaslu`uju va{u pa`wu i vreme. Qubav!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. februar 2010.

Va{a planeta Merkur ide, sve tr~i pa pokaskuje, kroz vazdu{ni znak Vodolije, {to doprinosi nestalnosti i nemirima koji vas vuku na sve strane. Zapo~nete mugono toga, ali bez zavr{etka. Mesec plovi kroz vodeni znak Riba, {to je idealno za duhovnost i qubavni odnos. Va{a intuicija dolazi do punog izraàja. Poverite dragoj osobi svoje tajne i strahove, bi}e kao rukom odneti! Mo`da bi trebalo da se pozabavite poslom, s obzirom na to da je ponedeqak, a mo`da i ne bi! Sakupqate utiske i sabirate pa`wu na ono {to }ete tek preduzeti u dogledno vreme. Partner vas oboàva! S dragom osobom razmewujete i ostvarujete najlep{i plod i cvetove qubavi, na nov i ekspanzivan, optimisti~ki na~in. Uìvajte danas u punom intenzitetu jer vam se moè i ho}e, jer tako treba!

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a muza i za{titnica Venera je uplovila u romanti~ni i misti~ni znak Riba, {to vam donosi poboq{awe situacije u svim segmentima. Ne samo materijalno ve} i emotivno. Uga|ate drugima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U svom domu mo`ete realizovati pozitivnu promenu, kao i u svojoj du{i. Budite optimista i sledite svoju sre}nu zvezdu, ali sve po zakonu i onako kako to treba da se radi. Investirawe? Dobro jutro, radni narode! Kra}e putovawe i povoqna komunikacija, dogovori za budu}e poslovawe i kontakti s inostranstvom vam donose boqitak. [to vi{e kontaktirajte sa saradnicima i klijentima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Jo{ jedan dan za pre`ivqavawe i planirawe budu}ih akcija. Sve dok je va{ Mars retrogradan, nemojte se zanositi time da bilo {ta novo realizujete i napredujete. U~ite se strpqewu i samokontroli.

Imate dobre poslovne okolnosti i uslove, samo se maksimalno morate angaòvati, uz svu dozu doslednosti. Koliko radite, toliko moète i zaraditi, ako budete pametni i realni. Tro{kovi. Na li~nom planu nemate ograni~ewa da radite na sebi i razvijate se. Zbog toga se posvetite svojim prioritetima, a ne drugima. Po`rtvovani ste prema svima, ali smawite doìvqaj, nema potrebe.

TRI^-TRA^

Madona ima tri qubavnika

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

SA SLABIM SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa mogu}im slabim snegom pre podne, a zatim suvo. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Rim Temperatura od -4 do 0 stepeni. London VOJVODINA: Prete`no obla~no sa mogu}im slabim snegom u prvom delu dana. Bi}e malo padavina. Popodne i uve~e ve}inom suvo. VeCirih tar slab do umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. MinimalBerlin na temperatura od -4 do -2, a maksimalna od 0 do 2 stepena. SRBIJA: Prete`no obla~no sa slabim snegom povremeno u toku juBe~ tra i prepodneva. Ve}a {ansa za padavine je u centralnim i ju`nim predelima, a mawa na severu Srbije. Popodne padavine prestaju. Vetar Var{ava slab do umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna Kijev temperatura od -5 do -1 stepeni, a maksimalna od 0 do 3. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak ujutru mraz i Moskva ponegde magla. Tokom dana malo toplije nego u ponedeqak uz naobla~eOslo we koje se prostire sa jugozapada. Popodne i krajem dana mogu}a ki{a na jugu Srbije. Od srede svakim danom sve toplije uz ju`ne i jugoisto~- St. Peterburg ne vetrove i postepena naobla~ewa sa prolaznom ki{om. Od ~etvrtka Atina do subote maksimalna temperatura i preko 10 stepena. Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski Minhen uslovi relativno nepovoqno uti~u na ve}inu hroni~nih bolesnika. Savetuje im se i daqe izvesna opreznost, naro~ito astmati~arima. Budimpe{ta Meteoropatske reakcije su mogu}e u bla`oj formi. Poja~an oprez se preporu~uje u saobra}aju. Stokholm

5 11

Prema informacijama britanskog muzi~kog magazina NME, Madona nije prekinula vezu sa 23-godi{wim brazilskim manekenom Hesusom Luzom, jer ga peva~ica smatra svojim „malim li~nim projektom”, a ne „pravim de~kom” pa ne namerava da digne ruke od wega, zasada. S druge strane, najve}a zvezda kabale navodno je nedavno provela dve no}i sa biv{im qubavnikom, igra~em bejzbola Aleksom Rodrigezom. Svojoj pratwi je striktno zabranila da o tom susretu obaveste naivnog Hesusa. Kao da to joj nije dosta, Madona se posledwih nedeqa ponovo zbli`ila sa jo{ jednim biv{im qubavnikom Karlosom Leonom, ocem wene k}erke Lurd.

VIC DANA

-1

Ka`e otac Perici: - Ajde sine, da pri~amo malo o seksu! Na to }e Perica: - Dobro, matori, {ta te interesuje?

-2 -1 -3 -1

SUDOKU

-3 -6 -8 16 3

-3

-4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

63 (-2)

Slankamen

232 (-2)

Apatin

124 (-1)

Zemun

316 (6)

Bogojevo

111 (-4)

Pan~evo

334 (10)

Smederevo

488 (4)

Ba~. Palanka 120 (-6) Novi Sad

145 (-3)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

7 2 4 6 3 9 5 8 1 TISA

SAVA

N. Kne`evac

220 (1)

S. Mitrovica

338 (-6)

Tendencija porasta

Senta

274 (3)

Beograd

268 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

234 (-3)

NERA

Hetin

176 (24)

130 (14)

Tendencija porasta

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Kusi}

2 82 (16)

5 8 1 2 7 4 9 3 6 3 6 9 8 5 1 2 4 7

1 4 7 5 8 2 3 6 9

Tendencija stagnacije

8 3 5 9 1 6 4 7 2 6 9 2 3 4 7 8 1 5

4 1 8 7 2 5 6 9 3

1 4

2 2

9 5 3 1 6 8 7 2 4

2 7 6 4 9 3 1 5 8 Re{ewe iz pro{log broja