Dnevnik 15.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 15. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23376 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TR[]ANI PLANIRAJU GRADWU LOGISTI^KOG CENTRA U NOVOSADSKOJ LUCI I SLOBODNOJ ZONI

Ita li ja ni izvoze u Ru si ju iz No vog Sa da

str. 4

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KOME BI KORISTILA RANIJA PREDSEDNI^KA UTAKMICA

NASLOVI

STA NI CA ZA SNAB DE VA WE GO RI VOM RE^ NIH PLO VI LA OTVO RE NA KOD NO VOG SA DA

Ta di} na iz bor noj klac ka li ci

Politika 2 SPO }e na novosadske izbore s Ligom

Ekonomija 4 „Magma” zapo{qava 450 Oya~ana

Nov~anik 6 Kr{e se zakoni i prava kupaca

Novi Sad

str. 2

9 Grad bez barijera

HRVATSKA „NEKSE GRUPA” NE ZNA [TA ]E SA SREMSKOKARLOVA^KOM CIGLANOM

Na Dun av u prv a pump a za brod ov e

Cr na sud bi na „Stra `i lo va” zbog cr nog tr `i {ta?

st r . 9

str. 5

GENERALNI [TRAJK U GRADSKOJ UPRAVI NOVOG SADA NASTAVQEN UPRKOS SUPROTNIM NAGOVE[TAJIMA

Vojvodina 11 Rumqani ustupaju investitorima zemqi{te bez naknade

Crna 14 U Atini uhap{eno troje Srba iz bande „Pink panter”

Ekologija 22 P~ele vrebaju insekticidi i pesticidi

ZA DVE NEDEQE PO^IWU NOVA POSKUPQEWA

Da nas run da pre go vo ra Po ye pu }e uda ri ti o po vi {i ci ko ba si ce, ja ja, str. 7

si re vi, pe le ne...

RA SVE TQE NA SMRT NO VO SAD SKE PEN ZI O NER KE

str. 6

SOCIJALNA DRAMA U JANKOVOM MOSTU

Ro di te qi ma od u ze ta deca Foto: F. Baki}

str. 13

Uhap {e ni de voj ka i mla di}, osum wi ~e ni za ubi stvo na Te le pu

Malo sunca, malo oblaka Najvi{a temperatura 15 °S

str. 15

SPORT

n ANA BLISTA U INDIJAN VELSU

str. 16 – 21

n VO[A TRIJUMFOVALA U NOVOM PAZARU

n MARATONCI NE PRIZNAJU GODINE

n RASPORED SRPSKE LIGE – VOJVODINA

~etvrtak15.mart2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PO KRA JIN SKA IZ BOR NA KO MI SI JA

Za pet da na uput stvo za spro vo |e we iz bo ra Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja sa op {ti la je da su od ju ~e, 14. mar ta, po ~e li da te ku ro ko vi za oba vqa we iz bor nih rad wi za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne, po {to je dan ra ni je pred sed nik par la men ta [an dor Ege re {i ras pi sao iz bo re za 6. maj, ka da }e se odr `a ti i lo kal ni i re pu bli~ ki iz bo ri. PIK na vo di da }e u skla du s po kra jin skom Od lu kom o iz bo ru po sla ni ka u Skup {ti nu APV, u ro ku od pet da na do ne ti uput stvo za spro vo |e we iz bo ra, ro kov nik za vr {e we iz bor nih rad wi, te obra sce i dru -

ga ak ta po treb na za spro vo |e we iz bo ra. U sa op {te wu sto ji i da je rad no vre me PIK-a za vre me oba vqa wa iz bor nih rad wi sva ki dan od 8 do 20 ~a so va. E. D.

LOKAL

SPO }e na no vo sad ske iz bo re s LSV-om – Srp ski po kret ob no ve }e na pred sto je }im iz bo ri ma za Skup {ti nu No vog Sa da po dr `a ti li stu Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne – po tvr dio je ju ~e Ta nju gu port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi}. – Uve re ni smo u to da je do sa da {wa sa rad wa na {ih stra na ka u No vom Sa du da la ve o ma do bre re zul ta te, a do bro je po zna to da tim ko ji do bi ja ne tre ba me wa ti. Po we go vim re ~i ma, re~ je o lo kal noj spe ci fi~ no sti i spo ra zu mu ko ji je pot pi san jo{ pre ne ko li ko me se ci. Sta ro vi} je re kao da pred log da Alek san dra Jer kov iz LSV bu de kan di dat za gra do na ~el ni ka No vog Sa da SPO sma tra vr lo kva li tet nim, i na gla sio da }e ona ima ti pu nu po dr {ku te stran ke u pred sto je }oj iz bor noj kam pa -

wi. S ob zi rom na to da }e na po kra jin skim i re pu bli~ kim iz b o r i m a SPO na s tu p i t i u okvi r u iz b or n e ko a l i c i j e „Pre o kret“, raz log za dru ga ~i ju od lu ku na ni vou No vog Sa da Sta ro vi} vi di u „lo kal noj spe ci fi~ no sti glav nog gra da Voj vo di ne“. On je do dao da }e „zbog spe ci fi~ ne dru {tve ne i po li ti~ ke si tu a ci je“ SPO na stu pi ti van „Pre o kre ta“ u jo{ ne ko li ko gra do va i op {ti na u Sr bi ji, ali da }e u vi {e od 90 od sto wih ipak i}i u toj iz bor noj ko a li ci ji, ko ju pred vo di li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. On je iz ra zio uve re we da }e svi gla sa ~i i pri sta li ce SPO-a u Voj vo di ni, pa ta ko i u No vom Sa du, gla sa ti za po kra jin sku i re pu bli~ ku li stu „Pre o kret”.

SU BO TI CA

DS–DSHV–SDPS Na lo kal ne iz bo re GO De mo krat ske stran ke, De mo krat skog sa ve za Hr va ta u Voj vo di ni i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je }e da iza |u za jed no u ko a li ci ji. Tim po vo dom pred sed ni ci su bo ti~ kih od bo ra DS-a, DSHV-a i SDPS-a Mo dest Du li}, Pe tar Kun ti} i De jan An ti} pot pi sa li su ju ~e spo ra zum i na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kli da je Su bo ti ca po sta la li der u pri vla ~e wu in ve sti to ra. – Ima mo vi {e go di {wu ko rekt nu sa rad wu s DSHV-om, dok sa SDPS-om de li mo sli~ ne ide je – re kao je Mo dest Du li}. – Tru di }e mo se da sve za po ~e te in ve sti ci je re a li zu je mo i od Su bo ti ce na pra vi mo mo de ran grad. Ina ~e, ovo je ko na~ na ko a li ci ja i ne }e se me wa ti, bez ob zi ra na to {to sa ra |u je mo i s URS-om, LDP-om, DSSom, pa ~ak i SVM-om. S. I.

„Li sta za Sr bi ju” Za lo kal ne iz bo re u Su bo ti ci “Li sta za Sr bi ju” je ko a li ci ja ko ju ~i ne GO DSS-a, SRS-a, SDS-a, a po dr `a va ih Po kret „Dve ri za `i vot Sr bi je„. Na kon fe ren ci ji za no vi na re u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra DSS

je is tak nu to da sve par ti je ima ju sli~ ne ide je i pro gram ske ci qe ve za una pre |e we Su bo ti ce. Pred sed nik GO DSS-a Bog dan La ban je re kao da }e udru `i ti sna ge jer }e na taj na ~in mo }i da spro vo de ak ci o ne pro gra me.

Oya ci: Osno van od bor SVM-a Pr vi put od uvo |e wa vi {e stra na~ ja u Sr bi ji, u Oxa ci ma je osno van lo kal ni od bor jed ne stran ke ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce, a to je Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra. In te re so va we me |u pri pad ni ci ma ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce u Oxa ci ma, kao i pri pad ni ci ma dru gih

na ci o nal nih za jed ni ca ko ji po dr `a va ju ovu voj vo |an sku stran ku, na ju ~e ra {woj osni va~ koj Skup {ti ni re zul ti ra lo je iz bo rom Me snog od bo ra. Za pred sed ni ka MO iza bran je La slo Ci fra, pot pred sed nik je Ste van Mi ler, a se kre tar Ag ne{ Fe her. S. Ml.

„Dve ri” iz la ze na iz bo re sa mo stal no Po kret „Dve ri” sa op {tio je ju ~e da }e iza }i sa mo stal no na pred sto je }e iz bo re kao gru pa gra |a na. Ka ko je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio pred stav nik „Dve ri” Vla dan Gli {i}, ta or ga ni za ci ja u~e stvo va }e na iz bo ri ma 6. ma ja za sve ni voe vla sti. On je ta ko |e re kao da su „Dve ri” po nu di le ko a li ci o ni spo ra zum DSS-u, SRS-u, NS-u i SNS-u, ali od go vor ni su do bi le. – Na{ je di ni zah tev je bio da se na kon iz bo ra ne ula zi u ko a- li ci ju sa stran ka ma ko je su sa da na vla sti – re kao je Gli {i}. On je na ja vio da „Dve ri” po ~i wu kam pa wu u ne de qu „po ro di~ nom {et wom u Ni {u”, kao i da }e, zbog ma lih fon do va or ga ni za ci je, wi ho va kam pa wa bi ti „ge ril ska”.

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : KO ME BI KO RI STI LA RA NI JA PRED SED NI^ KA UTAK MI CA

Ta di} na iz bor noj klac ka li ci Par la men tar ni iz bo ri ras pi sa ni su za 6. maj, ali ne i pred sed ni~ ki, iako je to sve vre me na go ve {ta va no iza ku li sa naj va `ni je po li ti~ ke utak mi ce ko ja u Sr bi ji sle di. No, ta~ ka na ovu te mu jo{ uvek ni je sta vqe na i od lu ka je od lo è na, ka ko se mo è ~u ti, do 7. apri la. Na pi ta we ka ko ce la ta ne iz ve snost de lu je na po li ti~ ku are nu, so ci o log Vla di mir Vu le ti} od go va ra da “sa ma ~i we ni ca da su par la men tar ni iz bo ri po sle mno go vre me na pr vi put ras pi sa ni u ro ku, de lu je sta bi li zu ju }e na po li ti~ ki ì vot u Sr bi ji”. – To je ~i we ni ca ko ju ne tre ba gu bi ti iz vi da. Bi li smo u ne ko li ko pret hod nih skup {tin skih sa zi va sve do ci to ga da su skup {ti ne bi le ras pu {te ne pre ne go {to je za to bi lo vre me – ob ja {wa va Vu le ti} za “Dnev nik”. – Ka da je re~ o pred sed ni~ kim iz bo ri ma, bi lo bi na tra gu da i oni bu du ras pi sa ni ka da im do |e vre me, ali po sto ji jed na stvar ko ju ne tre ba u pot pu no sti iz gu bi ti iz vi da, a to je da ì vi mo u re la tiv no lo {im eko nom skim uslo vi ma i da bi, ve ro vat no, odr à va we pred sed ni~ kih iz bo ra u isto vre me ka da i par la men tar nih do ne kle po jef ti ni lo ~i tav iz bor ni pro ces. To bi na ne ki na ~in osta vi lo po zi ti van uti sak u o~i ma jav no sti i sa mim tim bi lo agru ment za mo gu} nost da pred sed ni~ ki iz bo ri bu du ras pi sa ni u isto vre me ka da i par la men tar ni. Ali ipak je na po li ti~ kim stran ka ma da o to me od lu ~e. Va qa na po me nu ti da za jed ni~ ki iz bo ri idu u pri log pre sve ga ve }im stran ka ma, pa je bio o~e ki van svo je vr stan ot por ma wih par ti ja ta kvoj od lu ci. Na opa sku da je li der SPS-a Ivi ca Da ~i} od pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a zah te vao da se {to pre iz ja sni, uz upo zo re we na to da

pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ne mo ra od re di ti 6. maj za da tum i pred sed ni~ kih iz bo ra, Vu le ti} is ti ~e da je “to na iz ve stan na ~in po li ti~ ka igra”. – Pret po sta vqam da }e se ne ka vr sta do go vo ra iz me |u sa da {wih part ne ra po sti }i, a ta kve re ak ci je, po put Da ~i }e ve, na ne ki na ~in

stran ke ili za gra |a ne, di rek tor mar ke tin {ke agen ci je „Part ner kon sal ting„ Mi ro slav [u ti} na vo di: – Ono {to je ko ri sni je za stran ke ne mo ra bi ti isto vre me no ko ri sni je za gra |a ne – upo zo ra va [u ti} za “Dnev nik”. – To su dva pri li~ no raz li ~i ta ugla. Za stran ke je to de li kat no pi ta we

Za jed ni~ ki iz bo ri idu u pri log pre sve ga ve }im stran ka ma, pa je bio o~e ki van svo je vr stan ot por ma wih par ti ja ta kvoj od lu ci (Vla di mir Vu le ti}) su o~e ki va ne. Ma we stran ke ni su pre te ra no za in te re so va ne za to da iz bo ri bu du u isto vre me jer se u ta kvoj si tu a ci ji qu di opre de qu ju pre sve ga za li~ no sti. Ko na~ nu od lu ku do ne }e pred sed nik Ta di}. Sa ma re~ ostav ka, ko ja tre ba da pret ho di ras pi si va wu ra ni jih pred sed ni~ kih iz bo ra, na iz ve stan na ~in je ne po pu lar na i uko li ko do we do |e, mo ra la bi da bu de pri li~ no do bro me dij ski is pra }e na i ob ja {we na – sma tra Vu le ti}. Po vo dom di le me o to me da li su isto vre me ni iz bo ri ko ri sni ji za

DS: Od lo `e no pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma De mo krat ska stran ka ot ka za la je za da nas na ja vqe nu kon fe ren ci ju za no vi na re po vo dom pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma DSa s pred stav ni ci ma So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, De mo hri {}an ske stran ke Sr bi je, De mo krat skog sa ve za Hr va ta u Voj vo di ni i stran ke „Ze le ni Sr bi je”. U sa op {te wu DS-a na ve de no je da }e jav nost na knad no bi ti obe ve {te na o da tu mu kon fe ren ci je. Za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las tre ba da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum o za jed ni~ kom na stu pu na pred sto je }im iz bo ri ma s li de rom SDPS-a Ra si mom Qa ji }em, funk ci o ne rom LSV-a Bo ja nom Ko stre {om, Iva nom Ka ri }em iz „Ze le nih Sr bi je”, Pe trom Kun ti }em iz DSHV-a i pred sed ni com DHSS-a Ol gi com Ba ti}.

na mno go na ~i na. Jed no je {to se sa ma od lu ka od la `e i na taj na ~in se mo no pol naj ve }e stran ke pro du bqu je, {to ni je u pri log ne kim fer od no si ma u iz bo ri ma. Za to je to po ma lo ne ko rekt no jer za sva kog zna ~i iz ve sne pro me ne u stra te gi ji i sta vqa u po zi ci ju da mo ra da ima ne ku pa ra lel nu, re zer vnu va ri jan tu. Pret po stav ka je da }e od lu ka bi ti za sno va na na pro ce ni be ne fi ta za DS. Da li }e taj be ne fit po sto ja ti ili ne – to je dru go pi ta we. Od go vor je mo `da “da”, mo `da “ne”. Vr lo

je de li ka tan taj tre nu tak ostav ke, pa sa da ho }u, sa da ne }u, pa da jem ostav ku, pa od mah tra `im sle de }i man dat… Taj skok, za sa da u naj va ma, ~i ni se kao da je do sta jed no sta van, ali za pra vo ni je, jer taj ~in mo `e bi ti zna ~aj no is ko ri {}en na ovoj dru goj stra ni, kod opo zi ci je. Po mi {qe wu na {eg sa go vor ni ka, “{to se gra |a na ti ~e, oni tu ne do bi ja ju tu ni {ta na ro ~i to”. – Pri ~a o {ted wi je iz mi {qe na, na du va na. Iz dva ja we pred sed ni~ kih iz bo ra ni ti }e da re me ti ne ke od no se u pri vre di, me |u po li ti~ kim stran ka ma, ve za no za mo} vla de… A ako se kao na be ne fit gra |a na mi sli to da }e im bi ti lak {e da se ova ko opre de le za DS, on da je to ta ko |e za me na te za jer to ni je be ne fit gra |a na ve} De mo krat ske stran ke. Po mom mi {qe wu, gra |a ni ni ti do bi ja ju, ni ti gu be. Pre bi se mo glo re }i da gu be jer bi do da va we pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja zna ~i lo uno {e we vo lun ta ri zma, pro iz voq no sti u pra vi la igre, od no sno u za ko ne o iz bo ri ma – za kqu ~u je [u ti}. S. Stan ko vi}

NO PO: Kon kurs za kon tro lo re Vi {e od 4.000 gra |a na pri ja vi lo se pu tem in ter ne ta na ne dav no ras pi sa ni jav ni kon kurs za po sao kon tro lo ra na pred sto je }im iz bo ri ma ko ji je ob ja vi la mla da stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra (NO PO), sa op {ti la je ju ~e ta stran ka. Ovo je pr vi put u po li ti~ koj isto ri ji Sr bi je da je ne ka stran ka ras pi sa la ta kav kon kurs. Na ras po la ga wu je vi {e od 16.000 kon tro lor skih me sta ko je }e na sle de }im iz bo ri ma da ti stran ka NO PO, pa gra |a ni i da qe mo gu da

se pri ja vqu ju pu tem in ter net-saj ta www.kon tro lo ri.org, na ko jem mo gu pro na }i i sve po je di no sti u ve zi s kon kur som. – Za in te re so va ne gra |a ne po zi va mo da se za po sao pri ja ve {to pre. Bu du }i da su iz bo ri ras pi sa ni, o~e ku je se da se broj pri ja va br zo uve }a, a me sta se do de qu ju po re do sle du na li sti, uz po {to va we uslo va za iz bor kon to lo ra ko je pro pi su ju za ko ni i Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja – re kao je Ta nju gu Ni ko la Tu li mi ro vi} iz NO PO-a.

FI NAN SI RA WE IZ BUYETA

Za kam pa wu 890 mi li o na di na ra Za po kri }e tro {ko va iz bor ne li sta ko je su osvo ji le man da te, }a wa tro {ko va iz bor ne kam pa we za par la men tar ne iz bo - sra zmer no bro ju osvo je nih man da - kam pa we oba vqa ju se s re iz jav nih iz vo ra stran ke }e, po ta, u ro ku od pet da na od da na pro - tog ra ~u na. Oni ko ji na Za ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ - gla {e wa iz bor nih re zul ta ta, bez me ra va ju da ko ri ste kih ak tiv no sti, do bi ti 0,1 od sto ob zi ra na to da li su ko ri sti li sred stva iz jav nih iz vo ras ho da re pu bli~ kog bu xe ta, od - no vac iz jav nih iz vo ra za po kri }e ra za po kri }e tro {ko va no sno 890 mi li o na di na ra. Taj za - tro {ko va iz bor ne kam pa we. U Za - kam pa we du `ni su i da kon pre ci zi ra da se no vac iz jav - ko nu o fi nan si ra wu po li ti~ kih po lo è iz bor no jem nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va ak tiv no sti se na vo di da se po li - stvo, {to je ta ko |e no iz bor ne kam pa we obez be |u ju u go - ti~ ki su bjek ti fi nan si ra ju iz vi na. „Iz bor no jem di ni u ko joj se odr à va ju re dov ni jav nih i pri vat nih iz vo ra, a pa re stvo... sa sto ji se u po la iz bo ri, u iz no su od 0,1 od sto ras - ko ri ste za fi nan si ra we tro {ko - ga wu go to vog nov ca, ban ho da bu xe ta Sr bi je. Pla ni ra ni va re dov nog ra da i tro {ko ve iz - kar ske ga ran ci je, dr ras ho di ovo go di {weg bu xe ta su bor ne kam pa we. àv nih har ti ja od vred 890 mi li jar di di na ra, {to zna ~i Po treb no je da stran ke otvo re no sti ili u sta vqa wu da }e stran ke za iz bor nu kam pa wu po se ban ra ~un za fi nan si ra we iz - hi po te ke za iz nos jem iz bu xe ta do bi ti 890 mi li o na di - bor ne kam pa we, ka ko pred vi |a za - stva na ne po kret noj imo vi ni li ca na ra. ko je da je jem stvo”, pi {e Te pa re se, ka ko pi Svi u~e sni ci iz bor ne kam pa we de le 178 u Za ko nu. To jem stvo se {e u tom za ko nu, ras vra }a uko li ko se na iz mi li o na di na ra, a jo{ 712 mi li o na bi }e bo po re |u ju u vi si ni od 20 ri ma osvo ji naj ma we po de qe no li sta ma ko je osvo je man da te od sto u jed na kim iz no je dan od sto va è }ih si ma pod no si o ci ma gla so va, od no sno naj ma pro gla {e nih iz bor nih li sta ko ji kon, u ko jem je na gla {a va da se taj we 0,2 od sto ako se pred sta vqa i su tom pri li kom da li iz ja vu da }e ra ~un ne mo è ko ri sti ti u dru ge za stu pa in te res na ci o nal ne ma ko ri sti ti no vac iz jav nih iz vo ra svr he. Pre ci zi ra no je da su oni wi ne, u ro ku od 30 da na od da na za po kri }e tro {ko va iz bor ne ko ji ne po se du ju ta kav ra ~un du - pro gla {e wa ko na~ nih iz bor nih kam pa we. Ove pa re upla }u ju se u `ni da ga otvo re na kon ras pi si va - re zul ta ta. Oni ko ji ne osvo je po ro ku od pet da na od da na pro gla - wa iz bo ra, a pre pro gla {e wa iz - tre ban broj gla so va du `ni su da {e wa svih iz bor nih li sta. bor ne li ste. Sav no vac na me wen vra te do bi je ni no vac u ro ku od 30 Pre o sta li deo – 80 od sto, do de - za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we da na od da na pro gla {e wa ko na~ qu je se pod no si o ci ma iz bor nih upla }u je se na taj ra ~un i sva pla - nih iz bor nih re zul ta ta, a uko li -

ko to ne u~i ne, za to }e se is ko ri sti ti po lo `e no jem stvo. Za kon o fi na si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti osta vqa mo gu} nost stran ka ma i dru gim po li ti~ kim su bjek ti ma da se za du `e kod ba na ka i dru gih fi nan sij skih or ga ni za ci ja u Sr bi ji, u skla du sa za ko nom. Jav ne iz vo re fi nan si ra wa po li ti~ kih ak tiv no sti, po za ko nu, ~i ne no vac, uslu ge i do bra ko je da ju Re pu bli ka Sr bi ja, Auto nom na Po kra ji na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve, wi ho vi or ga ni, kao i or ga ni za ci je ~i ji su oni osni va ~i.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Paj ti}: Nu di mo raz voj, za po {qa va we i in ve sti ci je – De mo krat ska stran ka }e, za pred sto je }e po kra jin ske iz bo re, gra |a ni ma po nu di ti da qi raz voj Po kra ji ne, za po {qa va we, pri vla ~e we in ve sti ci ja i dru ge pri o ri te te ko je je i do sa da ima la ta stran ka – iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik DS-a Bo jan Paj ti}. – Mi }e mo u su {ti ni gra |a ni ma Voj vo di ne po nu di ti ono {to su do sa da bi li na {i pri o ri te ti, da qi raz voj Po kra ji ne, obez be |i va we rad nih me sta, pri vla ~e we stra -

nih in ve sti ci ja, o~u va we qud skih i ma win skih pra va – re kao je Paj ti} no vi na ri ma po sle sve ~a nog otva ra wa NIS-ovog ter mi na la za pu we we bro do va go ri vom. – Me |u tim pri o ri te ti ma su i uvo |e we evrop skih stan dar da u obla sti ma za ko je je Po kra ji na nad le `na, kao {to su zdrav stvo, so ci jal na za {ti ta, obra zo va we. DS }e na po kra jin ske iz bo re iza }i s li stom ko ja }e ob u hva ti ti pred stav ni ke svih na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni kao i pred stav ni ke ne kih sin di -

ka ta jer je DS stran ka so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je. Ka ko je ra ni je na ja vqe no iz DS-a, Bo jan Paj ti} }e po no vo bi ti kan di dat stran ke za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne, funk ci ju na ko joj je po sled wih osam go di na. Iz bo ri za Skup {ti nu Vo jo di ne bi }e odr `a ni 6. ma ja, ka da i lo kal ni i iz bo ri za Skup {ti nu Sr bi je. Bi ra ~i }e bi ra ti 120 po sla ni ka po kra jin skog par la men ta, od ko jih 60 po ve }in skom, a 60 po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu. E. D.

LSV IDE SAM NA LOKALNE I POKRAJINSKE IZBORE, A NA REPUBLI^KE S DS-om

Jer kov: â nak spre man da bu de pre mi jer Voj vo di ne Port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov iz ja vi la je da }e ta stran ka na po kra jin skim i lo kal nim iz bo ri ma na stu pi ti sa mo stal no, dok }e na re pu bli~ ke par la men tar ne iz bo re iza }i u ko a li ci ji ko ju pred vo di De mo krat ska stran ka. Ona je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re oce ni la da je di no ko a li ci ja ko ju oku pqa DS mo è obez be di ti na sta vak evrop skih in te gra ci ja. Ta ko |e, na ve la je i da LSV sma tra da de mo kra te tre ba da kan di du ju bu du }eg pre mi je ra Sr bi je. – Do sa da {wa sa rad wa s DS-om po ka za la je da upra vo ova ko a li ci ja mo è obez be di ti evrop ski put Sr bi je – re kla je Alek san dra Jer kov. Ona je is ta kla je i da je li der Li ge Ne nad â nak spre man da pri hva ti funk ci ju pred sed ni ka Vla -

de Voj vo di ne uko li ko ta stran ka na kon iz bo ra bu de u pri li ci da do bi je tu po zi ci ju. – Sma tra mo da on svo jim po li ti~ kim in te gri te tom i uti ca jem

mo `e za Voj vo di nu iz bo ri ti mno go vi {e od onih ko ji ni u svo joj stran ci ne mo gu da se iz bo re za auto ri tet, od no sno da se wi ho vo mi {qe we uva `i – po ru ~i la je ona.

– Na po kra jin ske iz bo re ide mo sa mo stal no jer ni s jed nom stran kom ne de li mo isto vi |e we to ga ka ko tre ba da iz gle da Voj vo di na, ko je nad le `no sti mo ra da ima, ni to o to me ka ko se za wih iz bo ri ti – na ve la je port pa rol ka LSV-a. Ona je kri ti ko va la ak tu el nog no vo sad skog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a zbog to ga {to se u ovom man da tu ni je iz bo rio za ula zak vi {e in ve sti ci ja i evrop skih pro jek ta u glav ni grad Po kra ji ne, te oce ni la da je pr vi ~o vek No vog Sa da mo rao da ra di „mno go bo qe i mno go hra bri je”. – Ni su gra |a ni Be o gra da kri vi {to `i ve bo qe od gra |a na No vog Sa da i Zre wa ni na, ve} gra do na ~el ni ci tih gra do va ko ji ni su us pe li da se iz bo re za bo qi `i vot svo jih su gra |a na – ka za la je Alek san dra Jer kov. B. D. S.

FUNKCIONER SPS-a BRANKO RU@I]

LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI]

Voj vo di ni iz vr {na, sud ska i za ko no dav na vlast Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} po ru ~io je ju ~e u Su bo ti ci da je ciq ko a li ci je oku pqe ne oko li be ra la mo der ni za ci ja ze mqe, kroz we nu ustav nu re for mu ko jom Voj vo di ni tre ba da bu de obez be |e na iz vr {na, sud ska i za ko no dav na vlast, kao i sva neo p hod na pra va i oba ve ze ko ji su po treb ni da bi se raz vi ja la. Jo va no vi} je na sku pu „Voj vo |an ski pre o kret” u Grad skoj ku }i is ta kao da se LDP i „Pre o kret” te ide je ne pla {e, da su one za wih „po zi ti van iza zov” jer zna ju isti nu da „ova ko vi {e ne mo gu ni Voj vo di na ni Sr bi ja, kao i da i qu di u Voj vo di ni i ~i ta voj Sr bi ji ima ju pra vo na ì vot ka kav se ì vi u nor mal nom sve tu”. Li der LDP-a je is -

Po we nim re ~i ma, upr kos to me {to }e kam pa wa u Voj vo di ni bi ti pu na obe }a wa o ve }oj auto no mi ji Po kra ji ne, mno go va `ni je je {ta se de {a va na kon iz bo ra, ka da „ve }i na stra na ka iz me |u cen tra le u Be o gra du i in te re sa Voj vo |a na obi~ no iza be re in te res cen tra le u Be o gra du„. Alek san dra Jer kov je po tvr di la i da }e ona bi ti kan di dat LSVa za gra do na ~el ni cu No vog Sa da, a za me nik pred sed ni ka te stran ke Bo jan Ko stre{ za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na. Sa op {ti la je i da }e li der stran ke bi ti no si lac iz bor ne li ste u Voj vo di ni i na lo kal nim iz bo ri ma, ko ja }e se zva ti „LSV – Ne nad ^a nak”. Ona je na ja vi la i }e na li sti LSV-a na iz bo ri ma u No vom Sa du naj ve ro vat ni je na stu pi ti i Srp ski po kret ob no ve.

ta kao da je za ide ju mo der ne Sr bi je kqu~ na spo sob nost da se efi ka sno i bez pred ra su da od go vo ri na „pro pa da we” Voj vo di ne, {to je po sle di ce po gre {nog ure |e wa ~i ta ve ze mqe. – To ni je jed no sme ran pro ces jer mi ne mo `e mo vra ti ti auto no mi ju Voj vo di ni ko ju ni smo ni uze li, ve} uz po dr {ku Voj vo di ne u ovom tre nut ku tre ba da de fi ni {e mo ja sne pri o ri te te i re do sled po te za – is ta kao je Jo va no vi}. Po we go vim re ~i ma, na po kra jin skim iz bo ri ma to je afir mi sa we po li ti ke LDP-a i „Pre o kre ta„ da bi se oja ~a la evrop ska ori jen ta ci ja Voj vo di ne „ko ja tre ba da bu de i mo tor Sr bi je i tvr |a va we nih evrop skih vred no sti”. S. I.

DS {to pre da od lu ~i o pred sed ni~ kim iz bo ri ma Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bran ko Ru `i} iz ja vio je ju ~e da bi De mo krat ska stran ka tre ba lo {to pre da od lu ~i i sa op {ti da li }e bi ti ras pi sa ni pre vre me ni pred sed ni~ ki iz bo ri. – Bi tan ele ment sva kih iz bo ra je fer-plej, a ov de je evi dent no da tog fer-ple ja ne ma. Mi slim da je va `no da, uko li ko u~e stvu je mo u jed noj utak mi ci, ce lu utak mi cu od i gra mo po istim pra vi li ma jer ni je mo gu }e da u|e te po jed nim pra vi li ma, a da se u to ku utak mi ce ona pro me ne – re kao je Ru `i} Ta nju gu. Po we go vim re ~i ma, bi lo bi ne ko rekt no i ne funk ci o nal no, pa i dis kre di tu ju }e a po gra |a ne de pri mi ru ju }e, da se za de set do 15 da na ~u je da }e se na \ur |ev dan, 6. ma ja, i}i i na pred sed ni~ ke iz bo re. Ako je in te res DS-a pre vas hod no in te res Sr bi je, on da je va -

`no, is ta kao je Ru ì}, da de mo kra te {to pre do ne su od lu ku o to me da li }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} pod ne ti ostav ku na tu funk ci ju da bi se na wu po no vo kan di do vao od mah po {to se ras pi {u pred sed ni~ ki iz bo ri. On je pod se tio na to da, u skla du s Usta vom, pred sed ni~ ke iz bo re ras pi su je pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. – Ka ko god da se stva ri od vi ja ju, za so ci ja li ste one ne }e bi ti pro blem jer je li der SPS-a Ivi ca Da ~i} spre man da se uhva ti u ko {tac i s tim iza zo vom – ka è Ru ì}. Po we mu, ne ma po tre be so ci ja li sti ma po sta vqa ti pi ta wa ko ga }e po dr à ti u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra jer, ka ko sma tra funk ci o ner SPS-a, „ve li kim kan di da ti ma” tre ba po sta vi ti pi ta we – da li }e po dr à ti Da ~i }a.

REKLI SU Pe tro vi}: Ta di} }e pro ce ni ti ri zik

Din ki}: Ko pi ra ju nas

\i las: Din ki }ev po pu li zam

Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da }e pred sed nik Re pu bli ke Bo ris Ta di}, na osno vu pro ce ne ri zi ka, od lu ~i ti da li }e bi ti pre vre me nih pred sed ni~ kih iz bo ra. – Neo p hod no je vo di ti ra ~u na o sta bil no sti in sti tu ci ja, za to je na{ si stem i za mi {qen ta ko da se ne odr à va ju svi iz bo ri isto vre me no i pom no se ana li zi ra da li po sto je ri zi ci da se i pred sed ni~ ki iz bo ri do go de u isto vre me kad i par la men tar ni – re kao je Pe tro vi} go stu ju }i na TV B-92 i do dao da je vre me odr à va wa pred sed ni~ kih i par la men tar nih iz bo ra bli sko, a iz bo ri ni su vre me ka da se na mi ran na ~in mo gu do no si ti va `ne od lu ke. Pred sed nik }e do ne ti od lu ku o to me da li po sto je ri zi ci da u vre me nu od 45 da na ne bu de na toj funk ci ji, a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} pre u zme in ge ren ci je pred sed ni ka Re pu bli ke, ili }e se pred sed ni~ ki iz bo ri ipak odr à ti u isto vre me s par la men tar nim, re kao je Pe tro vi}.

Pred sed nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} po ru ~io je ju ~e u Ni {u „da je Sr bi ji po treb na ma la vla da s ja kim qu di ma, jak pre mi jer i jak mi ni star fi nan si ja”. – Sva kom re gi o nu u Sr bi ji je po tre ban ne ki „Fi jat” ili ve li ka kom pa ni ja ko ja }e za po sli ti qu de – na veo je Din ki}, ko ji je kan di dat URS-a za pre mi je ra. On je pre do ~io da sa da dru ge po li ti~ ke stran ke ko pi ra ju ide je i ini ci ja ti ve URS-a, kao {to je slu ~aj s pred lo gom o raz bi ja wu par to kra ti je, oce wu ju }i da je to do bro jer „slu {a ju i sle de glas na ro da.” Din ki} je pre kju ~e na sku pu u Lo zni ci po sta vio pi ta we „za {to da ceo na rod Sr bi je pla }a kre di te za mo sto ve u Be o gra du, a ne mo gu da se uzmu kre di ti za mo sto ve i auto put od Lo zni ce do Ru me”. On je na B-92 re kao da ni je pro tiv Be o gra da ne go pro tiv „be o grad skog cen tra li zma”, i na veo da „ni je fer da se kre di ti uzi ma ju sa mo kad se gra de mo sto vi u Be o gra du”.

Gra do na ~el nik Be o gra da i pot pred sed nik DS-a Dra gan \i las oce nio je ju ~e da su iz ja ve li de ra URS-a da „ceo na rod Sr bi je pla }a kre di te za mo sto ve u Be o gra du” po pu li zam ko ji se ba zi ra na ne ka kvom si mu li ra nom „ra tu Sr bi je pro tiv Be o gra da”, i upo zo rio na to da s tim tre ba od mah pre sta ti. \i las je re kao da je „Be o grad grad svih gra |a na Sr bi je, da pri pa da svi ma i da sva ki gra |a nin Sr bi je ima svoj deo Be o- gra da, ì veo u we mu, pro veo vi kend ili pen zi o ner ske da ne. Be o grad }e i da qe osta ti otvo ren grad i me tro po la Bal ka na, ali }e i da qe na sta vi ti da po ka zu je so li dar nost s oni ma ko ji u Sr bi ji ima ju ma we od nas”, na veo je \i las u pi sa nom od go vo ru do sta vqe nom Ta nju gu. Po we go vim re ~i ma, i u Be o gra du se jed na ko te {ko ì vi kao i u ce loj Sr bi ji. \i las is ti ~e da se i u vre me naj ve }e kri ze gra di Be o grad, ali da Be o grad to ~i ni svo jim pa ra ma, a ne pa ra ma gra |a na Sr bi je, uka zu ju }i na to da je je di ni pro je kat u ko jem Re pu bli ka po ma è – most pre ko Du na va.

SNS I ZVANI^NO PO^EO KAMPAWU

Ni ko li} po zvao Ta di }a da ras pi {e pred sed ni~ ke iz bo re Srp ska na pred na stran ka po ~e la je iz bor nu kam pa wu mi tin gom u dvo ra ni „Pin ki” u Ze mu nu. Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} po zvao je si no} s pr vog pred iz bor nog mi tin ga te stran ke pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da ras pi {e pred sed ni~ ke iz bo re. – [a qem Ta di }u li~ nu po ru ku – usu di se, ras pi {i pred sed ni~ ke iz bo re – re kao je Ni ko li} na sku pu u ha li „Pin ki„. On je na veo da to ra di iz dva raz lo ga, da „Ta di} ne bi do ì veo ka ta stro fal ni po raz kra jem go di ne, i da bi ga na u ~io u me |u vre me nu da igra ko lo”, alu di ra ju }i na pred sed ni kov na stup pri li kom do bi ja wa sta tu sa kan di da ta. Ni ko li} je re kao da kao stran ka ima ju pet pri or te ta i da }e, uko li ko do |e na vlast, ima ti vla du od 15 mi ni sta ra, a za la ga }e se za sma we we bro ja po sla ni ka na po lo vi nu. Po we go vim re ~i ma, tih pet pri o ri te ta su spro vo |e we za ko na o jav nim na bav ka ma, bor ba pro tiv pri vi le go va ne po li ti~ ke kla se, po kre ta we pro jek ta Du nav–Mo ra va–Var dar, sma we we ogrom nog dr àv nog sek to ra i po li ti ka op {te bri ge za be be. Ka ko je na ja vio, ci qe vi za ko je se bo re su Sr bi ja s Ko so va i Me to hi je u we nom sa sta vu i kao dru gi, sa rad wa s Ru si jom, EU, Ki nom, SAD, „opo ra vqe nim arap skim i afri~ kim ze mqa ma” i La tin skom Ame ri kom. Za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} po ru ~io da su za wih pri o ri tet eko no mi ja, vi {e rad nih me sta i in ve sti ci o ni am bi jent. – Za nas bu du} nost Sr bi je ne ma al ter na ti vu – re kao je Vu ~i}, i po ru ~io da na pred wa ci i wi ho vi part ne ri è le da se po no vo „vi je

dim iz fa bri ka” i da „qu di uju tru idu na po sao i za ra |u ju svo je pla te”. Vu ~i} se na da da }e, uko li ko bu du ras pi sa ni pred sed ni~ ki iz bo ri, wi hov kan di dat bi ti To mi slav Ni ko li}, ko ji }e, ka ko je re kao, po be di ti, jer }e bri nu ti o svim gra |a ni ma Sr bi je. – Za raz li ku od wi ho vog, ko ji je pred sed nik wi ho ve stran ke, ko ji se obra }a i da je po sao sa mo oni ma

ko ji su iz we go ve par ti je – re kao je Vu ~i}. On je po zvao sve da iza |u na iz bo re na \ur |ev dan, sma tra ju }i da sa mo ako svi iza |u na iz bo re, ostva ri }e, ka ko je re kao, ve li ku isto rij sku po be du za Sr bi ju. – Zna mo mi do bro {ta Sr bi ja mi sli o Ta di }u i Din ki }u, ali mo lim vas da po ka `e mo ve li ku od go vor nost. Po be di }e mo ih olov kom i pa pi rom – re kao je Vu ~i}. On je re kao i da je po od li vu mo zgo va iz ze mqe, od Sr bi je u sve tu „go ra” sa mo Gvi ne ja Bi sao. – Do ne }e mo no vi za kon o jav nim na bav ka ma ko jim }e mo u{te de ti 600 mi li o na evra i taj no vac vi {e ne }e i}i u ru ke taj ku na i po li ti ~a ra, ve} na ro du – re kao je Vu ~i}. D. Milivojevi}

RADIKALSKA LISTA

Bez To do ro vi }a i Pop-La zi} Dra gan To do ro vi} ne }e bi ti na li sti kan di da ta SRS-a za iz bo re. Na li sti ne }e bi ti ni Gor da ne Pop-La zi}. Uko li ko bu du ras pi sa ni pred sed ni~ ki iz bo ri, kan di dat ra di ka la bi }e Alek san dar Mar ti no vi}. To do ro vi} Skup {ti nu na pu {ta po sle dve de ce ni je, a pri vat ni bi znis bi }e pri o ri tet u od no su na po li ti ku. Ipak, on }e osta ti u stran ci kao pot pred sed nik. Od lu ka je, ka `e, li~ ne pri ro de. “Mi smo raz go va ra li, on mi je re kao: To do re, raz mi sli do -

bro; re koh: Vo ji sla ve, si tu a ci ja je za i sta ta kva - zna i on ko li ko mo ram da odvo jim jer me u ta kvu si tu a ci ju do ve la ova dr à va. I ja sam kao i mno gi se za du ìo u {vaj car skim fran ci ma i to me bu kval no oja di lo, a ne pro la zi se bo qe ni ka da ste za du è ni u evri ma. Ja imam dva kre di ta”, ka è To do ro vi}. Ne ki, me |u tim, ne od la ze svo jom vo qom. Od lu ku da na po sla ni~ koj li sti ne bu de Gor da na Pop La zi} do neo je upra vo Vo ji slav [e {eq.

„Sve za jed no” [est ma win skih na ci o nal nih stra na ka ju ~e je u No vom Sa du for mi ra lo ko a li ci ju pod na zi vom „Sve za jed no”, ko ja }e na stu pi ti na pred sto je }im lo kal nim, po kra jin skim i re pu bli~ kim iz bo ri ma, za ka za nim za 6. maj. No vo for mi ra nu ko a li ci ju ~i ne Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, Gra |an ski sa vez Ma |a ra, De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta, Slo va~ ka stran ka i De mo krat ska par ti ja Ma ke do na ca. Za pred sed ni ka ko a li ci je i no si o ca li ste na re pu bli~ kim iz bo ri ma iza bran je

li der Bo {wa~ ke de mo krat ske za jed ni ce Emir El fi}, no si lac li ste na po kra jin skim iz bo ri ma je pred sed nik Gra |an skog sa ve za Ma |a ra La slo Rac Sa bo, dok }e na lo kal nim iz bo ri ma no si o ci li sta bi ti iza bra ni u za vi sno sti od sna ge stran ke u od re |e noj sre di ni. La slo Rac Sa bo oce nio je za Ta njug da je osni va we ko a li ci je isto rij ski do ga |aj jer se u po sled wih 20 go di na u Sr bi ji ni je do go di lo da se raz li ~i te na ci o nal ne ma wi ne slo `e oko ne ~e ga ta ko zna ~aj nog kao {to je za jed ni~ ki na stup na iz bo ri ma.

TVIT CRTICA

Ku mov ska ve za Ti po va we ko }e bi ti kan di dat De mo krat ske stran ke za no vog pre mi je ra na dru {tve noj mre `i „Tvi ter„ uve li ko tra je. Ta ko se ovih da na mo glo pro ~i ta ti da se „po ~ar {i ji spe ku li {e“ da bi u ka bi net pre mi je ra na kon 6. ma ja mo gao u}i je dan od pot pred sed ni ka stran ke, Dra gan [u ta no vac ili Du {an Pe tro vi}. Odmah su re a go va li DSS-ov ci, ko ji, ako je su di ti po br zi ni od go vo ra, ta ko |e pra te spe ku la ci je na tu te mu. „Ne ma tu ni ka kve pri ~e. Po ku mov skoj ve zi, [u ta no vac }e bi ti kan di dat”, tvr de DSS-ov ci na „Tvi te ru”.

ekonomija

~etvrtak15.mart2012.

VELIKA KOMPANIJA NASTAVQA RAZVOJ U VOJVODINI

„Simensovi” generatori iz Subotice U Subotici }e se proizvoditi novi tip vetrogenetatora. „Simens„ u Subotici u novi pogon za proizvodwu }e ulo`iti 24 miliona evra, a radovi na hali bi trebalo da budu zavr{eni do kraja avgusta. U planu je da se do 2014. godine zaposli jo{ 150

nem da ova investicija sigurno ne bi bila poverena wihovoj fabrici u Subotici da nije bilo spremnosti lokalne samouprave da brzo i efikasno izda dozvolu i ostala dokumenta da bi se ispratili „Simensovi„ zahtevi. Sve dozvole su izdate u kratkim

dnevnik

KOD NOVOG SADA OTVORENA STANICA ZA SNABDEVAWE GORIVOM RE^NIH PLOVILA

Na Dunavu prva pumpa za brodove Predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti}, generalni direktor Naftne industrije Srbije Ki ril Krav ~en ko i novosadski gradona~elnik Igor Pa vli ~i} otvorili su ju~e u Novom Sadu terminal za snabdevawe gorivom re~nih plovila, odnosno bunker stanicu za brodove. Ovo je prvi takav terminal u na{oj zemqi, a investicija je zna~ajna za kompletan re~ni saobra}aj u Srbiji jer }e biti obezbe|eno

ura|ena je po svim evropskim standardima, ukqu~uju}i i ekolo{ke – rekao je Krav~enko. – Ove godine bi}e otvorene jo{ tri ovakve stanice, u Smederevu i na granici s Hrvatskom, {to }e obezbediti redovno snabdevawe gorivom doma}ih i stranih plovila u Srbiji i u tranzitu, a godi{we potrebe su vi{e od 40.000 tona. Investicija u terminale za puwewe plovila gorivom vredna

„@eèq” ~eka @eleznice – O~ekujemo da „@eleznice Srbije„, koje su investitor izgradwe „@eèqevog„ mosta, uskoro podnesu zahtev za izvo|ewe radova na ovom mostu – rekla je pokrajinska sekretarka za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine Du {an ka Sre ma~ ki. Po wenim re~ima, glavni projekat je gotov i ~im bude dostavqena sva potrebna dokumentacija i ukoliko budu ispo{tovani svi zakonski propisi, bi}e izdata dozvola za po~etak ovog posla. Suboti~ana, s tim da je od toga rokovima, a o spremnosti lokalbroja 70 ve} zaposleno na odre- ne samouprave da isprati inve|eno vreme. Ina~e, svakog mese- stitore govori sve vi{e novih ca fabrika proizvede vi{e od investitora u privrednoj zona 150 generatora Mali Bajmok. za vetroelekPlan za slede}u U pla nu je da se do trane i ciq je da godinu je proizse proizvodwa 2014. go di ne za po sli vodwa 1.100 koudvostru~i. Dvejo{ 150 Su bo ti ~a na mada generatoma postoje}im ra, a pretpostahalama fabrike, vqam da }e za naukupne povr{ine 26.000 kva- redne godine biti i dupliran. dratnih metara, bi}e dodata no- „Simens„ ne staje, ve} je i daqe va hala od 2.100 kvadrata. korak ispred svih. Kada zavr{iU „Simensu„ su istakli da je mo investiciju i oformimo ekifabrika u Subotici u 2011. za- pu koja }e je realizovati, ube|en beleìla stopu rasta od 28 po- sam da }emo krenuti u neki novi sto, dok je finansijski deo po- proizvod. slovawa zabeleìo rast od 29 Da podsetimo, „Simensova„ posto. U istom periodu dospela fabrika u Subotici postoji od potraìvawa smawena su s 35 na 2003, kada je „Simens„ kupio 25 odsto. Proizvodwa novog ge- „Flender grupu„, koja je fabrineratora }e se realizovati suk- ku u Subotici izgradila dve gocesivno. dine ranije, a do 2010. fabrika – Do sada smo proizveli 60, a u je integrisana u „Simens„ d. o. o. planu je proizvodwa od 1.100 je- Beograd. Do sada je proizvedeno dinica godi{we – kaè direk- 11.000 generatora i to je jedina tor „Simensa” d. o. o. Srbija Ti - fabrika koja pravi generatore ho mir Raj li}. – Moram da istak- bez prenosnika. S. I.

PAJTI] S INVESTITORIMA IZ ^E[KE

„Magma” zapo{qava 450 Oya~ana

Predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti} primio je ju~e predstavnike firme „Magma sitings” iz ^e{ke Republike, koji }e u Oxacima izgraditi svoju fabriku za proizvodwu presvlaka za automobilska sedi{ta namewena vozilima nekih od najpresti`nijih svetskih proizvo|a~a. Uz predsednika Vlade Vojvodine i direktora ~e{kog preduze}a za proizvodwu auto-opreme Li bo ra ^i tri ja, u ju~era{wem razgovoru u~estovao je

wem najve}a. No, ube|en sam u to da }e, kao i do sada, bilo koja sredina u na{oj pokrajini da je u pitawu, ulaga~ima biti obezbe|eni najpovoqniji uslovi i pru`ena sva neophodna podr{ka, bez obzira na to da li se radi o Pokrajinskoj vladi, lokalnoj administraciji ili asistenciji pokrajinskih fondova. O tome najboqe govori evropska nagrada koju je APV nedavno osvojila u konkurenciji 110 regija i pokrajina – ~etvrto mesto po uslovi-

sigurno snabdevawe brodova i brodskih kompanija kvalitetnim gorivom na va`nim plovnim pravcima. – Ovo je prva stanica za snabdevawe brodova gorivom, a

je nekoliko miliona evra, i novi je oblik ulagawa NIS-a u razvoj Srbije i jo{ jedan korak u pravcu diverzifikacije poslovawa i dolaska do krajweg potro{a~a, a veliku podr{ku

i dobru saradwu imamo s Vladom Vojvodine kao i Vladom Srbije. – Saradwa Vlade Vojvodine i NIS-a je vrlo intenzivna i ovo je uspe{an nastavak zajedni~kog rada – rekao je Pajti}. – Otvarawe ovog terminala NIS-a ima veliki zna~aj jer je dat novi impuls razvoju nauti~kog turizma, koji je u Srbiji tek na po~etku, doprine}e i razvoju re~nog sao-

bra}aja, a ostvari}e se i zna~ajna finansijska dobit jer }e se novac koju je ranije i{ao u zemqe u okru`ewu sada slivati u na{ buxet. [to se ti~e investirawa u Srbiji, Krav~enko je ukazao na to da je lane ulo`eno 70 posto vi{e nego godinu ranije, a da se ove godine planiraju investicije vredne vi{e od 500 miliona evra. D. Mla|enovi}

TR[]ANI PLANIRAJU GRADWU LOGISTI^KOG CENTRA U LUCI I SLOBODNOJ ZONI

Italijani izvoze u Rusiju iz Novog Sada U Novom Sadu bi uskoro mogla po~eti gradwa logisti~kog centra italijanske privrede, a preliminarni razgovori o tome zapo~e}e danas u Regionalnoj privrednoj komori Novog Sada. Kako je re~eno na ju~era{wem skupu italijanskih i srpskih privrednika, planira se izgradwa magacina za italijansku robu, ali i proizvodnih hala u kojima bi italijanski poluproizvodi bili dora|ivani i potom, kao roba iz Srbije, izvo`eni u Rusiju po Sporazumu o slobodnoj trgovini koji na{a zemqa ima s tom dr`avom. Re~ je o projektu Privredne komore Trsta, uz podr{ku komora Milana, Firence i Udina, dok su partneri s na{e strane Ministarstvo finansija, grad Novi Sad, PKS, RPK NS, VIP-fond, Luka „Novi Sad„ i Slobodna zona „Novi Sad„. Logisti~ki centar bi bio sme{ten upravo u Luci i Slobodnoj zoni. Predvi|eno je da ~itav posao bude okon~an u naredne dve godine. Kako je precizirano, projekat „Korlog – panevropski koridori, platforma za proizvodwu i logisti~ke usluge u Srbiji” predvi|a izgradwu magacina u Srbiji za italijansku robu, ali i proizvode

Pla ni ra se iz grad wa ma ga ci na za ita li jan sku ro bu, ali i pro iz vod nih ha la u ko ji ma bi po lu pro i zvo di bi li do ra |i va ni i po tom iz vo `e ni u Ru si ju iz drugih zemaqa, pre svih susednih, kao {to su Rumunija, Bugarska, Makedonija... Re~ je o robi koja bi se izvozila na rusko i druga tr`i{ta. S druge strane, gradile bi se i proizvodne hale za doradu i obradu repromaterijala i polugotovih proizvoda uvezenih iz Italije da

bi se dobio proizvod srpskog porekla koji bi se mogao izvoziti u okviru re`ima ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima s Rusijom. Ina~e, predstavnici Ministarstva za ekonomski razvoj Italije i ambasade te zemqe u Beogadu ju~e su kazali da }e narednih

meseci biti pokrenute mnoge nove inicijative za saradwu srpskih i italijanskih kompanija, kao i da trì{tu na{e zemqe poklawaju posebnu pa`wu u planovima za investicije. Predstavqeni su i projekti za kori{}ewe obnovqivih izvora energije, za razvoj mreè ponude za automobilsku industriju u Srbiji i drugi. U 2011. spoqnotrgovinska razmena Srbije i Italije prema{ila je tri milijarde dolara i pribliìla se rekordnom nivou iz 2008. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 72,5 odsto, {to je znatno iznad proseka za EU i ostale najva`nije zemqe partnere Srbiji, dok je razmena s Italijom pro{le godine „sko~ila” ~ak 21 posto u odnosu na prethodnu godinu. Kao kuriozitet deluje podatak da je Italija u posledwih 20 godina bila uvek na jednom od prva tri mesta kada je u pitawu plasman srpskih roba. Saradwu je u ranijem periodu karakterisala uravnoteènost robne razmene, zna~ajni ugovori iz oblasti zajedni~kih ulagawa i proizvodnih kooperacija, kao i zavidan nivo saradwe u oblasti bankarsko-finansijskih, saobra}ajnih i turisti~kih usluga. V. ^v

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Termika, Zrewanin

predsednik o{tine Oxaci Pre drag Cve ta no vi}, kao i predstavnici Pokrajinskog VIP-fonda i Republi~ke SIEPA agencije. – Sre}an sam {to imamo jo{ jednog investitora iz ^e{ke Republike, ne samo zbog dosada{wih izuzetno povoqnih iskustava s ovim preduze}ima u na{oj pokrajini ve} i zbog na{ih prijateqskih i poslovnih veza – rekao je predsednik Vlade Vojvodine. – Veoma je va`no {to }e jedan tako presti`ni proizvo|a~ automobilske opreme ostvariti svoje ulagawe u Oxacima, jednoj od vojvo|anskih op{tina u kojima je potreba za novim radnim mestima i novim ulaga-

ma i pogodnostima koje nudi stranim ulaga~ima. Tako|e sam siguran u to da }e ulaga~i imati priliku da rade u prijateqskom okruèwu i u uslovima poslovne sigurnosti jer je to jedan od najva`nijih elemenata na{eg poslovnog imixa koji èlimo da ostvarimo i odrìmo. Zato }emo kao pokrajinska administracija i nadaqe biti na raspolagawu svim poslovnim partnerima i ulaga~ima. Gost iz ê{ke Republike rekao je da }e u prvoj fazi wegova firma zapo{qavati oko 450 radnika, a da su pripreme za gradwu proizvodnih pogona i odabir budu}ih radnika ve} po~eli.

Promena %

Cena

117,14

7.600

5.274.400

Kredi banka, Kragujevac

20,00

2.280

228.000

Imlek PB, Beograd

18,75

1.900

5.700

Urbisprojekt, Novi Sad

7,41

1.450

1.854.550

AIK banka PB, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

4,53 Promena %

899 Cena

80.927 Promet

-11,90

1.110

61.050

Ibar, Ra{ka

BELEX 15 (547,46 -0,53)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,10

2.024

1.173.454

NIS, Novi Sad

0,56

712

11.572.505

Komercijalna banka, Beograd

-2,67

1.752

516.950

Imlek, Beograd

-0,40

3.000

600.000

Soja protein, Be~ej

-1,96

551

6.986.667

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

501

912.747

Energoprojekt holding, Beograd

Mlekara, Subotica

-11,71

1.501

208.639

0,20

500

332.475

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,34

21.248

Jubmes banka, Beograd

-0,72

12.100

24.200

Agrobanka, Beograd

-2,36

1.698

52.640

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.670

0,00

Univerzal banka, Beograd

-6,82

1.750

22.750

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.799

0,00

Agrovet, Melenci Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,52

665

33.250

-6,82 Promena %

1.750 Cena

22.750 Promet

0,56

712

11.572.505

Soja protein, Be~ej

-1,96

551

6.986.667

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

338.437

Termika, Zrewanin

117,14

7.600

5.274.400

Tigar, Pirot

0,00

490

19.600

Veterinarski zavod, Subotica

-2,74

320

81.962

Urbisprojekt, Novi Sad

7,41

1.450

1.854.550

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

504

1.044.792

Svi iznosi su dati u dinarima

AM BA SA DOR KO NU ZIN

Cr na sud bi na „Stra `i lo va” zbog cr nog tr `i {ta?

Am ba sa dor Ru si je u Be o gra du Alek san dar Ko nu zin o~e ku je da }e iz grad wa „Ju `nog to ka„ za po ~e ti do kra ja ove go di ne, a da }e bi ti pu {ten u rad do kra ja 2015, ka ko je i pla ni ra no. Ko nu zin je no vi na ri ma, u pa u zi sku pa „Ru si ja i Bal kan: pro -

Upr kos me ra ma Vla de Sr bi je za po mo} gra |e vin skoj in du stri ji, ci gla ri ove go di ne jo{ ni su pot pa li li pe }i. Kri za ste è obru~ i oko onih naj sna `ni jih, ~i ja sud bi na po sta je ne iz ve sna. Ta ko jed na od naj bo qih ci gla na u Sr bi ji, „Stra ì lo vo” u Srem skim Kar lov ci ma, ko ja se na la zi uz re ku Du nav i iz me |u dva ve li ka cen tra, No vog Sa da i Be o gra da, raz mi {qa o to me da li }e uop {te na sta vi ti rad jer ve} dve go di ne uza stop no pro iz vo di gu bit ke. Ge ne ral ni di rek tor Mom ~i lo Ra doj ~in iz ja vio je za na{ list da su ovu ci gla nu, kao i osta le ko je le gal no ra de, po go di li vi {e stru ki pro ble mi, me |u ko ji ma su naj ve }i sma we na tra `wa zbog sma we nog obi ma iz grad we u ze mqi i cr no tr ì {te ko je oba ra ce ne i ono ma lo pro iz vo da ko ji bi se mo gli pro da ti. Ce ne pro iz vo da su pre po lo vqe ne u od no su na 2008, a isto vre me no, tro {ko vi ener ge na ta su kon stant no ra sli. Ra doj ~in ka è da onaj ko ra di na cr no ne pla }a ni kon ce si je dr à vi, ni do zvo le, ni po re ze i do pri no se za rad ni ke pa je pro iz vod jef ti ni ji, {to od go va ra i lo kal nim sa mo u pra va ma i po li ti~ kim par ti ja ma jer se stva ra pri vid da se u toj sre di ni pro iz vo di, a jef ti ni ja je na bav ka za ono sit -

Sve op ci je na sto lu [ta }e bi ti da qe s ovom ci gla nom, ko ja po sle ovo go di {weg re mon ta jo{ ni je po kre nu la pro iz vod wu pre ki nu tu la ne u de cem bru, ne zna se. Ra doj ~in ka `e da su sve op ci je na sto lu. Ono {to svi zna ju je to da ne ma smi sla da i da qe pro iz vo de gu bi tak. Po sto ji mo gu} nost da se pro iz vod wa ne na sta vi, za tim da ra di sa mo no vi po gon, ili i no vi i sta ri, ali u sva koj od ovih kom bi na ci ja u da na {wim uslo vi ma gu bi tak je ne mi no van. Ste ~aj bi za sve bio naj go ra va ri jan ta, pre pro da ja je ne iz ve sna jer ma lo ko je spre man da pla ti fa bri ku ko ja ne ma gde da pla si ra pro iz vod wu. Zbog iz bor ne go di ne ma lo ko }e se ba vi ti po kre ta wa iz grad we u dr `a vi, svi su ve} pri zna li da je ovo go di {wa gra |e vin ska se zo na iz gu bqe na, {to zna ~i daq wi pad pro iz vod we gra |e vin skog ma te ri ja la, {to zna ~i da se cr no pi {e svim ci gla ri ma.

PRED SED NIK SR BI JE U STA ROJ PA ZO VI

Do dat na po mo} ma lim i sred wim fir ma ma Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ob i {ao je ju ~e u Sta roj Pa zo vi po go ne fir me „Um prom”, ko ja se ba vi pro iz vod wom am ba la `e za pre hram be nu i far ma ce ut sku in du stri ju. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} na ja vio je no ve me re za po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma, ukqu ~u ju }i pre u sme ra va we de la sub ven ci ja ko je se do de qu ju stra nim in ve sti to ri ma na ma la i sred wa pred u ze }a, kao i an ga `o va we Na rod ne kan ce la ri je pred sed ni ka Re pu bli ke. Ta di} je re kao da se sa ve li kim pro ble mi ma jed no ta kvo pred u ze }e su sre }e u pe ri o du osni va wa i na po ~et ku funk ci o ni sa wa i da tre ba raz mi sli ti i o sma we wu do pri no sa u pr voj go di ni po slo va wa. Is ti ~u }i da su ma la i sred wa pred u ze }a iz u zet no va `na, jer pred sta vqa ju ka pi lar nu struk tu ru dru {tva i to dru {tvo ~i ne ko he ren tim i no se ~i ta vu pri vre du, a ne sa mo eko no mi ju po ro di ce, Ta -

~etvrtak15.mart2012.

HR VAT SKA „NEK SE GRU PA” NE ZNA [TA ]E SA SREM SKO KAR LO VA^ KOM CI GLA NOM

Grad wa „Ju `nog to ka” po ~i we u 2012.

{lost i per spek ti ve”, re kao da iz ja ve pred sed nik upra ve „Ga spro ma„ Alek se ja Mi le ra uka zu ju na to da }e iz grad wa „Ju `nog to ka„ kre nu ti i ra ni je ne go {to je pr vo bit no pla ni ra no, od no sno ve} kra jem ove go di ne. – Ciq osta je isti: da se „Ju `ni tok„ do kra ja 2015. pu sti u ra di i sve ide po pla nu – na gla sio je Ko nu zin. Go vo re }i o ra du NIS-a, am ba sa dor je re kao da ta kom pa ni ja `e li da se ukqu ~i u no ve sfe re de lat no sti, kao {to je eks plo a ta ci ja uq nih {kri qa ca, ali i da pro {i ri de lat no sti na dru ge ze mqe re gi o na. On je u ve zi s o~e ki va nim ru skim kre di tom za raz voj srp ske `e le zni ce, vred nim 800 mi li o na do la ra, na veo da je po treb na kom plet na pro jekt na do ku men ta ci ja da bi se sklo pio ugo vor. Ko nu zin je re kao da pro jek ti ko je tre ba da za vr {i srp ska stra na jo{ ni su go to vi.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

di} je re kao da se raz ma tra ju no ve me re ka ko bi im se po mo glo da uspe {ni je po slu ju. „Je dan deo sub ven ci ja ko ji ide stra nim in ve sti to ri ma mo gao bi da bu de pre u sme ren na ma la i sred wa pred u ze }a. A moj li~ ni do pri nos bio bi da ne ke in sti tu ci je,

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

108,8080

111,0286

113,5823

108,4749

Australija

dolar

87,7838

89,5753

91,6355

87,5151

Kanada

dolar

84,2689

85,9887

87,9664

84,0110

Danska

kruna

14,6336

14,9322

15,2756

14,5888

Norve{ka

kruna

14,5688

14,8661

15,2080

14,5242

[vedska

kruna

12,2682

12,5186

12,8065

12,2307

[vajcarska

franak

90,0058

91,8427

93,9551

89,7303

V. Britanija

funta

130,7003

133,3677

136,4352

130,3002

SAD

dolar

83,4674

85,1708

87,1297

83,2119

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 3. 2012. godine

kao {to je Na rod na kan ce la ri ja, sta vi mo na ras po la ga we”, re kao je Ta di}. On je na veo da bi Na rod na kan ce la ri ja u bu du} no sti mo gla da ima sa svim no vu ulo gu i bu de po sred nik da olak {a va osni va we pred u ze }a. A. Ma li

No vi di rek tor „Ne stlea” Ne ka da {wi iz vr {ni di rek tor „Ne stle sla do le da” u Ne ma~ koj An sgar Bor ne man ime no van je za no vog ge ne ral nog di rek to ra kom pa ni je „Ne stle” u Sr bi ji, ob ja vi la je ju ~e ta kom pa ni ja. „Neslte Adri ja tik” je la ne uspe {no pre u zeo po slo va we kom pa ni je za pro iz vod wu ku li nar skih pro iz vo da u Sr bi ji „Cen tro pro i zvod„, ~i me je uspe {no za kqu ~e na pr va akvi zi ci ja te fir me u re gi o nu. Ta ko |e, za be le `e na je i fan ta sti~ na pro da ja sla do le da, gde je po stig nut rast od 50 po sto, a po ~eo je i iz voz na tr `i {te EU.

no {to se gra di. Zbog ta kvih po go ne za tva ra ju oni ko ji ra de le gal no i pla }a ju sve pri na dle `no sti i dr à vi i rad ni ci ma. Ci gla na „Stra ì lo vo” mo der ni zo va na je 2009, ka da je „Ne xe gru pa„ iz Hr vat ske ulo ì la 11,5 mi li o na evra u iz grad wu no vog po go na za pro iz vod wu ter moblo ko va za zi da we ko je do ta da u Sr bi ji ni je pro iz vo dio ni ko. No vom opre mom iz Gr~ ke ka pa ci tet fa bri ke je po ve }an sa 60 mi li o na ko ma da ope ke na 140 mi li o na. Pro iz vod wa je kom pju te ri zo va na, ta ko da je sma wen fi zi~ ki rad. Dva de se tak rad ni ka je uz po mo} ro bo ta go di {we pro iz vo di lo do 80 mi li o na je di ni ca nor mal nog for ma ta blo ko va za zi da we, a otvo re no je i 40 no vih rad nih me sta. Me |u tim, da nas ta kva pro iz vod wa vi {e ni je ren ta bil na i sud bi na vi {e od 100 ukup no za po sle nih je ne iz ve sna. Kom pa ni ja „Nek se” je u Sr bi ju ulo ì la oko 100 mi li o na evra, od ~e ga naj ve }i deo u mo der ni za ci ju pro iz vod nih po go na. Uz ci gla nu „Stra ì lo vo”, u we nom sa sta vu je, iz me |u osta lih, i fa bri ka „Po let” iz No vog Be ~e ja, ko ja pro iz vo di crep. Mom ~i lo Ra doj ~in ka è da su cre pa ri u ma lo druk ~i joj po zi ci ji jer u toj obla sti ne ma cr nog tr ì {ta pa se jo{ dr è. R. Da u to vi}

GRA DI ]E SE RA FI NE RI JA

Ame ri kan ci opet u Sme de re vu ^lan nad zor nog od bo ra kon zor ci ju ma Ko mi ko Over siz Bra jan Ma rej, ~e sti tao je ju ~e lo kal nim vla sti ma u Sme de re vu na po stig nu tom na pret ku u re a li za ci ji pro jek ta iz grad we ra fi ne ri je i na ja vio da }e pot pi si va we ugo vo ra kao i upla ta za kup ni ne bi ti iz vr {e ni u krat kom pe ri o du. Ame ri~ ka kom pa ni ja Ko mi ko Oil ogla si la se po vo dom od lu ke Skup {ti ne gra da Sme de re va da se do de li ze mqi {te u za kup ra di iz grad we mo der ne ra fi ne ri je naf te u ovom gra du. „^e sti ta mo lo kal nim vla sti ma za u~i we ni ko rak na pred u re a li za ci ji na {eg pro jek ta i na da mo se da }e mo na sta vi ti sa do brom sa rad wom ko ju smo us po sta vi li sa lo kal nim vla sti ma”, na ve de no je u sa op {te wu Ko mi ko Oil, kom pa ni je }er ke kon zor ci ju ma Ko mi ko Over siz. „Sa da nas o~e ku je sa ku pqa we obim ne pa pi ro lo gi je da bi se do bi le neo p hod ne do zvo le za po ~e tak gra |e vin skih ra do va. Uve re ni smo da }e sve bi ti po stig nu to u krat kom ro ku”, za kqu ~u je se u sa op {te wu ko je je pot pi sao ~lan nad zor nog od bo ra Ko mi ko Over siz N.V. Ho land, Bra jan Ma rej.

BLA GI PO MAK NA DO MA ]EM TR @I [TU RA DA

Tra è pro gra me re, a za po {qa va ju sred wo {kol ce Upr kos glo bal noj eko nom skoj kri zi to kom 2011. go di ne, na tr ì {tu ra da do {lo je do ma lih, ali po zi tiv nih pro me na, oce wu je sajt „po slo vi.in fo stud.com”. Na i me, na tom saj tu ob ja vqe no je vi {e od 10.000 ogla sa za 11.000 rad nih me sta, {to je u od no su na pret hod nu go di nu po ve }a we od 17 po sto. Pro {le go di ne naj tra è ni ji su bi li te ren ski pro dav ci, me na xe ri i ban ka ri, ad mi ni stra tiv ni rad ni ci, bla gaj ni ci, fi nan sij ski di rek to ri, Pi-Ar i mar ke ting-me na xe ri, kao i ko no ba ri, vo za ~i i ku ri ri. Pri me tan je po rast bro ja ogla sa za pro gra me re i ITstru~ wa ke od 80 po sto. U ~ak 70 od sto ogla sa kao uslov na vo |e no je po zna va we en gle skog je zi ka, a po slo dav ci su naj vi {e tra ì li za po sle ne sa sred wom stru~ nom spre mom. Ne za po sle ni su ak tiv no tra ì li po sao, o ~e mu sve do ~i po da tak da je to kom pro te kle go di ne u ba zu do da to se dam po sto vi {e rad nih bi o gra fi ja ne go 2010. go di ne, a taj ode qak je pre gle da lo ~ak 50 po sto vi {e po slo da va ca. Ipak, broj ogla sa za oso be ko je nu de po sao in va li di ma ni je se znat no me wao u od no su na 2010. go di nu te je to kom 2011. za wih ob ja vqe no sve ga 556 rad nih me sta. Do dat ni pro blem je u to me {to se na osno vu opi sa za du è wa u tim ogla si ma, mo è za kqu ~i ti da su do stup ni sa mo oso ba ma s ni skim ste pe nom in va li di te ta, dok je ogla sa ko ji su u pot pu no sti pri la go |e ni in va li di ma i da qe iz u zet no ma lo. Pret hod ne go di ne oblast in for ma ci o nih teh no lo gi ja

za be le `i la je naj ve }i rast u od no su na dru ge ka te go ri je, a naj tra `e ni ji su bi li ad mi ni stra to ri ba za po da ta ka, PHPpro gra me ri i pro jek tan ti in for ma ti~ kih si ste ma. Ma da

po nu da za ta za ni ma wa bi la ne {to ni `a. Ma we su se tra `i li i no vi na ri, ured ni ci, di zaj ne ri en te ri je ra, gra fi~ ki di zaj ne ri, psi ho lo zi i me na xe ri qud skih re sur sa. Naj ma wa po -

Na sajtu je objavqeno vi{e od 10.000 oglasa za 11.000 radnih mesta, {to je u odnosu na prethodnu godinu pove}awe od 17 posto po slo dav ci sve vi {e tra `e i pro na la ze IT-stru~ wa ke, wih i da qe ne ma do voq no te je sti ca we obra zo va wa u ovoj obla sti sva ka ko do bra od lu ka jer su {an se za do bi ja we po sla sve ve }e, na vo de u „In fo stu du”. Po slo dav ci ko ji su po sao nu di li u tu ri zmu i far ma ci ji, ima li su bo qi od ziv kan di da ta ne go ra ni je, iako je ukup na

nu da po slo va, ali i naj ni ì in te res kan di da ta, bio je kod za ni ma wa iz obla sti bri ge o le po ti, po qo pri vre de, {u mar stva i ve te ri ne. Naj tra è ni ji su kan di da ti sa sred wom stru~ nom spre mom – u 47 od sto slu ~a je va, dok se vi so ka stru~ na spre ma tra ì la u 37 od sto ogla sa, a vi {a u de vet od sto.

nOv^Anik

~etvrtak15.mart2012.

KIRIL KRAV^ENKO O CENAMA BENZINA I DIZELA U SRBIJI

PREDSEDNIK UO „SENTA-PROMETA” PREDRAG \UROVI]

Go ri vo ne }e po sku pe ti ako ne bu de ra ta u Ira nu

Ma lo pro da ja is ple te na u Po ti sju Sen }an sko Tr go vin sko pred u- ze }a AD „Sen ta-pro met” us pe lo je da po sta ne vo de }e u se ver nom Po ti sju i po red pri su stva su per mar ke ta ne ko li ko po zna tih tr go vin skih la na ca na ovom pod ru~ ju, pa je u pro {loj go di ni zna ~aj no po ve }a lo broj ma lo pro daj nih obje ka ta, za po sle nih i pro met, a uz la znom li ni jom na sta vqa i u pr vim me se ci ma ove go di ne. Osim me sta sen }an ske op {ti ne, sen }an ski tr gov ci de lat nost raz vi ja ju u okru `e wu, u po lu pre~ ni ku od 25 ki lo me ta ra od Sen te u okol nim po ti skim op {ti na ma Ka wi `a,

dnevnik

Ge ne ral ni di re kor Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du da }e ce na go ri va bi ti sta bi li zo va na na sa da {wem ni vou uko li ko ne bu de ra ta u Ira nu. – To je do sta ve li ki ri zik i za to bi ce na naf te i go ri va mo gla sko ~i ti – iz ja vio je on no vi na ri ma, i na po me nuo da to ne za vi si od NIS-a ne go od svet skog tr ì {ta i si tu a ci je u sve tu. Krav ~en ko je, po vo dom po sku pqe wa go ri va, re kao da je ce na od po ~et ka go di ne po ve }a na osam po sto, {to je, ka ko je ob ja snio, ma lo ma we ne go {to je u Evro pi i Ame ri ci, gde rast iz no si 10 i 11 po sto. – To ni je do bar od go vor za po tro {a ~e ko ji è le ni è ce ne, ali ako se ima na

umu pad kur sa di na ra, to po sku pqe we go ri va u Sr bi ji je upo la ma we ne go u re gi o nu – re kao je Krav ~en ko, i do dao da je to po stig nu to, pre sve ga za hva qu ju }i to me {to NIS ima do ma }u naf tu i stal no sma we we tro {ko va. Po vo dom na ja ve po tro {a ~a da }e boj ko to va ti ku po vi nu go ri va, ge ne ral ni di rek tor NIS-a je je re kao da je „ovo slo bod na dr à va i slo bo dan re gion” i da sva ko u tom po gle du mo è da ~i ni {to è li. On sma tra da boj ko to va we ku po vi ne go ri va ne bi bi lo do bro jer NIS i po tro {a ~i tre ba da sa ra |u ju, isto vre me no za mo liv {i za raz u me va we uslo va zbog ko jih je NIS od lu ~io da po dig ne ce nu go ri va. ITALIJANI GRADE U NI[U

ZA DVE NEDEQE PO^IWU NOVA POSKUPQEWA

ô ka, Ada i No vi Kne è vac, pa je do stig nut broj od 46 ma lo pro daj nih obje ka ta, od ko jih je, ka ko is ti ~e pred sed nik Uprav nog od bo ra Pre drag \u ro vi}, 16 otvo re no la ne, a uz pet ve} otvo re nih u ovoj go di ni, u pla nu je jo{ ~e ti ri, ~i me }e se za o- kru ì ti ova fa za raz vo ja ma lo pro daj ne mre è. \u ro vi} je na kon fe ren ci ji za me di je pre do ~io da je 2011. ostva ren pro met od 1,911 mi li jar de di na ra, {to je 45,7 po sto vi {e ne go pret hod ne go di ne. Za hva qu ju }i otva ra wu no vih ma lo pro daj nih obje ka ta, la ne je broj za po sle nih po ve }an za 100, u ovoj go di ni za jo{ 60, ta ko da „Sen ta-pro met” sa da ima 350 za po sle nih. – Tru di li smo se da za dr ì mo re a lan ni vo po slo va wa, a po slov ni re zul ta ti su pro iz vod do brog ra da i otva ra wa no vih ma lo pro daj nih obje ka ta – ka è \u ro vi}. – Su o ~e ni s kon ku ren ci jom, po ku {a va li smo da pri vu ~e mo po tro {a ~e u na {e ma lo pro daj ne objek te kroz vi kendak ci je, da ju }i po pu ste ko ji ma se od ri ~e mo de la za ra de i uz u{te de na tro {ko vi ma bu de mo pro fi ta bil ni, a ured no uspe va mo da is pla }u je mo za ra de za po sle ni ma i oba ve ze pre ma dr à vi. Ostva re na ne to do bit je ne {to vi {e od 28 mi li o na di na ra, {to je po la pro cen ta vi {e ne go pret hod ne go di ne. Raz log za skro man rast do bi ti su zna ~aj na ula ga wa u do te ri va we i opre ma we no vo o tvo re nih obje ka ta od oko 20 mi li o na di na ra. Za do voq ni smo na ~i nom i di na mi kom {i re wa ma lo pro daj ne mre è, ta ko |e i re zul ta ti ma, ali da qe po zi tiv ne efek te od law skog otva ra wa no vih ma lo pro daj nih obje ka ta tek o~e ku je mo. M. Mitrovi}

Po ye pu }e uda ri ti ko ba si ce, ja ja, si re vi, pe le ne... Ta man smo pre gr me li enorm no po sku pqe we ja ja, de ter xe na ta, pe le na, si re va i sir nih na ma za, slat ki {a, kon zer vi ra ne hra ne..., a tr gov ci is pi su ju no ve ce ne ve} za po ~e tak apri la. Na spi sku su su ho me sna te |a ko ni je, vo} ni jo gur ti, to a let pa pir, so ko vi, opet ja ja, i opet si re vi, i opet he mi ja... I po no vo isti iz go vor: rast kur sa evra i po sku pqe we go ri va. Ka ko smo sa zna li u vo de }im tr go va~ kim ku }a ma, uvo zni su ho me sna ti pro iz vo di po sku pqu ju za pet na e stak da na oko de vet po sto, a oni iz do ma }e pro iz vod we tri do pet. Vo} ni jo gur ti „idu” tri po sto, si re vi dva do pet, pe le ne ko je u pret hod nom ta la su ni su „oti {le„, sa da ho }e, i to oko {est po sto. Po sku pqu je i to a let pa pir, i to „per feks” pet po sto; „ce va” de set; „har mo ni” i „ce leks” osam, ko li ko ska ~e i „Vi le din” pro gram. „Te {ka he mi ja” je ve} po sku pe la, a sa da je na re du ko zme ti ka, ko ja }e oti }i na vi {e pet po sto. Re ci mo, to li ko }e po sku pe ti pro iz vo di iz pro gra ma li~ ne hi gi je ne kom pa ni ja „Hen kel” i „Prok ter end Gembl”, de set po sto bi }e sku pqa „Be o he mi ji na” ko zme ti ka, s tim da }e po sku pe ti i we na „te {ka he mi ja”, „bo nus” }e „oti }i” oko pet po sto, to li ko }e bi ti sku pqi i „adi das”... Na naj no vi jem spi sku su i „ju pi”, „kok ta”, „ka ra |or |e” vo da, ko ji }e po sku pe ti oko pet po sto,

dok }e so ko vi „ver de” sko ~i ti oko 1,5 po sto. Hit ovog pro le }a su ja ja – za me sec da na sko ~i }e s 11 di na ra na 18. Na i me, po sku pe la su kra jem fe bru a ra za de set po sto, pa

}e va lu te mo `e bi ti raz log za vi {e ce ne go to vo svih pro iz vo da. I za to {to po sku pqu je, re ci mo, do ma }a he mi ja, ima ob ja {we wa jer to {to ne ka mul ti na ci o nal na kom pa ni ja po slu je u

Hit ovog prole}a su jaja – za mesec dana sko~i}e s 11 dinara na 18 jer su poskupela krajem februara deset posto, pa sredinom marta jo{ deset... da bi oko 20. marta dostigla rekord sre di nom mar ta jo{ de set..., da bi oko 20. mar ta do sti gla 18 di na ra. Elem, ma lo je ro be na na {em tr `i {tu za ko ju se ne mo `e na }i oprav da we za po sku pqe we. Go to vo sva ima u sa sta vu uvo znu kom po nen tu, na rav no, ose tqi vu na kurs evra, te sla bqe we do ma -

Sr bi ji ne zna ~i da je si ro vi na iz na {e ze mqe, ve} na pro tiv, ba zna se uvo zi. A to {to u po sled wem me se cu ni je po sku pe lo ba{ sve i ni je za ute hu jer su nas sa ~u va li pra zni xe po vi i sla ba ku pov na mo}. S ob zi rom na tur bu lent ne okol no sti na fi nan sij skom i

tr ì {tu ener ge na ta, ni ko ni je op ti mi sta. Eko no mi sta Sa {a \o go vi} ne o~e ku je ba rem dra sti ~an rast ce na osnov nih pro iz vo da. – Rast ce na je pot pu no iz ve stan, ali }e ovaj put tr gov ci mo ra ti da pod ne su deo te re ta i mo ra ju da bu du sve sni to ga da zbog sla be ku pov ne mo }i ne }e mo }i sve da pre va le na kraj we po tro {a ~e. Me |u tim, ~im se po tro {e za li he i stig nu no ve ko li ~i ne pro iz vo da, i to na ro ~i to ku} ne he mi je, sred sta va za hi gi je nu, pa i be le teh ni ke, osva nu }e i no ve ce ne – upo zo ra va on. Po tro {a~ ke ce ne pro iz vo da i uslu ga u fe bru a ru su po ve }a ne u pro se ku 0,8 po sto u od no su na ja nu ar, a naj vi {e su po sku pe li hra na i tran sport, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Po tro {a~ ke ce ne u fe bru a ru su u od no su na isti me sec 2011. go di ne po ve }a ne 4,9 po sto, a u od no su na de cem bar 0,9. U od no su na ja nu ar, u fe bru a ru je naj ve }i rast ce na za be le èn u gru pa ma hra na i bez al ko hol na pi }a i tran sport – po 1,4 po sto, re kre a ci ja i kul tu ra – 0,8, na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr à va we sta na – 0,7 i al ko hol na pi }a i du van – 0,6 po sto. Blag pad ce na od 0,5 od sto za be le èn je u gru pi ode }a i obu }a, dok se ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su bit ni je me wa le. S. Glu{~evi}

U „Ben eto nu” po sao za 2.000 rad ni ka Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za pri vred ni i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} re kla je ju ~er da „Be ne ton” u Ni {u gra di tek stil ni cen tar u ko jem }e do kra ja na red ne go di ne ra di ti 2.000 rad ni ka, a do kra ja 2014. }e bi ti za po sle no 2.700.

– Gra |e vin ski ra do vi se re a li zu ju pla ni ra nom di na mi kom, ~e ti ri fa bri ke su do sa da re kon stri u sa ne i iz gra |e ne, a osta le pla ni ra ne su u fa zi iz grad we – re kla je ve ri ca Ka la no vi} pri li kom obi la ska ra n i j eg kom p lek s a tek stil ne fa bri ke „Ni teks” ko ju je ku pio „Be ne ton”. – Tre nut no je za po sle no 400 rad ni ka, a ka da „Be ne ton” sa svo jim ko o- pe ran ti ma bu de ra dio pu nim ka pa ci te tom, ima }e pro met od 72 mi li o na evra i pro iz vod wu ko ja je na me we na iz vo zu. „Be ne ton” se oba ve zao na to da in ve sti ra 43 mi li o na evra i do 2014. go d i n e za p o s li 2.700 rad ni ka, a dr `a va je odo bri la sub ven ci je od po 9.000 evra za sva ko no vo o tvo re no rad no me sto. Do sa da je re kon stru i sa no i iz gra |e no 20.000 kva drat nih me ta ra pro iz vod nog pro sto ra, a plan je da bu de re kon stru i sa no i iz gra |e no 75.000 kva d rat n sih me t a r a pro sto ra u ha la ma.

UPOZOREWE POKRAJINSKOG OMBUDSMANA POVODOM 15. MARTA, DANA POTRO[A^A

Kr {e se i za ko ni i pra va ku pa ca Po kra jin ski om bud sman je pri mio ve li ki broj pred stav ki gra |a na po vo dom kr {e wa wi ho vih pra va kao po tro {a ~a, od no sno ku pa ca i ko ri sni ka uslu ga ko je se pru `a ju u oba vqa wu de -

lat no sti od op {teg in te re sa (ko mu nal ne de lat no sti, snab de va we elek tri~ nom ener gi jom, pri rod nim ga som i dr). @al be gra |a na uglav nom se od no se na one mo gu }en ili ote `an pri stup

uslu ga ma, ne za do vo qa va ju }i obim i kva li tet pru `e nih uslu ga, ne za ko ni to us kra }i va we uslu ga, zlo u po tre bu fak ti~ nog mo no pol skog po lo `a ja jav nih pred u ze }a u oba vqa wu od re |e nih de lat -

NOPS I APOS

Boj kot go ri va i iz bor ni zah te vi Svet ski dan po tro {a ~a – 15. mart, or ga ni za ci je za za {ti tu po tro {a ~a u Sr bi ji obe le è va ju na raz li ~i te na ~i ne. Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a Sr bi je (NOPS) po zva la je gra |a ne Sr bi je da da nas ne ku pu ju go ri vo na ben zin skim pum pa ma, a raz log za tu vr stu boj ko ta je skok ce ne go ri va od po ~et ka go di ne za 13 di na ra. Dru ga ve li ka or ga ni za ci ja – Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je (APOS), u sa rad wi s dru gim or ga ni za ci ja ma, obe le à va da na {wi dan pred sta vqa wem iz bor nih zah te va po tro {a ~a. APOS tra ì da se osnu je mi ni star stvo za za {ti tu pra va i in te re sa po tro {a ~a, kao i da se u skup {tin skim od bo ri ma i re gu la tor nim te li ma

i jav nim agen ci ja ma omo gu }i za stu pqe nost po tro {a ~a u pro ce su do no {e wa i spro vo |e wa po li ti ke wi ho ve za {ti te. Iz bor ni zah tev APOSa je i da se obez be de uslo vi po ko ji ma }e se pro dva ti, uvo zi ti i pro iz vo di ti, jer bez to ga ne ma pra ve kon ku ren ci je. Na me ra je da se kan di da ti na iz bo ri ma, uko li ko pot pi {u iz bor ne zah te ve po tro {a ~a, spo ra zu mom oba ve `u na to da }e i na kon do la ska na vlast gra |a ni ma omo gu }a va ti pra ved nu za {ti tu na tr `i {tu, na vo de u APOS-u, ko ji }e od po ~et ka iz bor ne kam pa we stran ka ma, ko a li ci ja ma i gru pa ma gra |a na po nu di ti po me nu te zah te ve na pot pis. S. G.

no sti, ne do voq ne a`ur no sti, flek si bil no sti i tran spa rent no sti u po stu pa wu s gra |a ni ma. Ozbi qan pro blem u ostva ri va wu pra va po tro {a ~a je kr {e we i ne pri me wi va we od red bi Za ko na o za {ti ti po tro {a ~a, po seb no u de lu ko ji se od no si na ostva ri va we pra va na uslu ge od op {teg eko nom skog in te re sa, ko je ujed no

pred sta vqa ju i kor pus pra va ~i ja za {ti ta je u nad le `no sti po kra jin skog om bud sma na. Ovi pro ble mi za jed ni~ ki su go to vo svim spro ve de nim po stup ci ma po pred me ti ma, a od no se se ka ko na po stu pa wa jav nih pred u ze }a, ta ko i na po stu pa wa nad le `nih or ga na upra ve ko ji oba vqa ju nad zor nad ra dom jav nih pred u ze }a. Ni na kon go di nu da na od stu pa wa na sna gu Za ko na o za {ti ti po tro {a ~a ni su do ne ti od go va ra ju }i pod za kon ski ak ti ko ji ma bi se Za kon raz ra dio i obez be di li uslo vi za we go vu do sled nu pri me nu. Pri mer ne spro vo di vo sti za ko na u prak si ogle da se u od red bi ko jom je pro pi sa no da je

ugro è ni po tro {a~ onaj ko ji zbog eko nom skog ili dru {tve nog po lo à ja, uslo va ì vo ta, po seb nih po tre ba ili dru gih te {kih li~ nih pri li ka, pri ba vqa uslu gu od op {teg eko nom skog in te re sa pod na ro ~i to ote à nim uslo vi ma, s ob zi rom na to da uslo vi i kri te ri ju mi za od re |i va we ugro è nih po tro {a ~a u po je di nim obla sti ma uslu ga od op {teg eko nom skog in te re sa ni su bli è ure |e ni, ka ko je za kon pro pi sao. Sli~ na si tu a ci ja je i sa Za ko nom o ener ge ti ci u de lu ko ji se od no si na po jam „ener get ski za {ti }e nog kup ca”. Me |u na rod ni dan pra va po tro {a ~a, ko ji su usta no vi le Uje di we ne na ci je 15. mar ta 1983. go di ne, upra vo ima za ciq pro mo vi sa we na ve de nih osnov nih pra va svih po tro {a ~a, pri ~e mu se uz za {ti tu i una pre |e we ovih pra va ujed no pro te stu je i pro tiv zlo u po tre be tr ì {ta.

NA TEHNOLO[KOM FAKULTETU

LABUDOVI SUTRA PONOVO U DUNAVSKOM PARKU

Mensa u nedequ testira pamet Men sa Sr bi je or ga ni zu je te sti ra we in te li gen ci je u ne de qu 18. mar ta, od 11 do 12 ~a so va na Teh no lo {kom fa kul te tu, Bu le var ca ra La za ra 1. Te sti ra we }e se odr à ti u dve gru pe, a po treb no je da kan di da ti bu du sta ri ji od 17 go di na, da ni su bi li na te sti ra wu u po sled wih go di nu da na i da test ni su po la ga li vi {e od dva pu ta. Ta ko |e, po treb no je po ne ti ne ki li~ ni do ku ment ko ji sa dr ì sli ku i iz ko jeg se mo è vi de ti JMBG. Te sti ra we se pla }a 1.000 di na ra, dok je ce na sa po pu stom 700 di na ra i va ì za |a ke, stu den -

te, ne za po sle ne i pen zi o ne re. Kan di da ti u gru pi onih ko ji se te sti ra ju po po vla {}e noj ce ni, u za vi sno sti od ka te go ri je ko joj pri pa da ju, tre ba da po ne su |a~ ku kwi `i cu, in deks, rad nu kwi `i cu sa evi den ci o nim kar to nom, ili po sled wi ~ek od pen zi je. Pri ja vqi va we je mo gu }e na broj te le fo na 021/456-000 u su bo tu od 19 do 21 ~as ili na mejl sekretar@mensa.rs. Ukoliko ostane slobodnih mesta, prijavqivawe }e se odvijati i na licu mesta, pre po~etka testirawa. A. J.

Isa, Bisa i 150 korwa~a Naj p o z na t i j i sta n ov n i c i Du nav skog par ka, la bu do vi Isa i Bi sa, vra }a ju se u ze le nu oazu u cen tru gra da su tra u 13 ~a so va. I ove zi me oni su bo ra vi li u zi mov ni ku u Rib wa ku i ~e ka li lep {e da ne. Iako la bu do vi ma zi ma ne sme ta, oni

Novosadska ~etvrtak15.mart2012.

„Ha lo” pa ni ka i po u ka N

jer je novosadska policija, kao je saop{tila, nedavno rasvetlila pet la`nih dojava u sredwoj medicinskoj {koli. Zbog sumwe da su tokom marta pet puta pozivali telefonom {kolu i policiju i la`no prijavqivali bombe, kao je navela Policijska uprava u Novom Sadu protiv osmoro u~enika podnete su krivi~ne prijave. Pouka mladim qudima, ali i onim starijima, je da telefon nije igra~ka a stvarawe panike nije igra i zabava. Ne da nije zabavno, nego je i opasno, jer bomba je bomba, bila la`na, ili ne. B. Markovi}

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 10 ~a so va Uli ca Mak si ma Gor kog 1a, Srem ska 2-4, Trg ca ri ce Mi li ce, @e le zni~ ka 38-56, Bu le var oslo bo |e wa 103-107, Pe tra Drap {i na 55; od 10 do 12 ~a so va Bol man ska 1-24,2-32, He ro ja Pin ki ja 63-91, 54-84, Pre {er no va, deo na se qa Ka me war 1, 2, 3, 4, 5 i 6, Gu sov sa la{, Ili je Ga ra {a ni na, Uli ca no va, Po du nav ska, Atar 63, Du nav ska, Ka ri nov put - na sip; od 11 do 12.30 ~a so va @e le zni~ ka 21-23a, 32-36, La ze Ko sti }a 1-5, 2-6, Srem ska 1-9, 24a, Voj vo |an skih bri ga da 20-28, Pe tra Drap {i na 28, 25-41. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 12.30 deo Fru {ko gor skog pu ta

od Bu xa ka pre ma Srem skoj Ka me ni ci. Pe tro va ra din: od 10 do 12.30 Pre ra do vi }e va 90-106. Fu tog: od 9 do 13.30 Iva na Mi lu ti no vi }a 2-30, 3-25, Ko za ra~ ka 22-24, 19a-23; Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 13 ~a so va po vre me no i u po je di nim uli ca ma vi kend na se qa ^or ta nov ci. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je od TS pre ma Ra kov cu. Bu di sa va: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i u po je di nim uli ca ma.

V remeploV

Ugledni Pantelija Milankovi} Sre di nom 18. ve ka naj u gled ni je po ro di ce u No vom Sa du su bi li Mi lan ko vi }i i Bog da no vi }i. Ro do na ~el nik pr ve, Pan te li ja, bio je bo ga ti tr go vac sto kom. On je dao ~i ta vih 420 fo rin ti za po kri va we pr vih tro {ko va u pro gla {e wu Pe tro va ra din skog {an -

Fo to: F. Ba ki}

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

eki sredwo{kolci mo`da misle da je dojava o postavqenoj bombi zgodan na~in da se izbegne propitivawe, ili kontrolni ali, realno, ovakvi potezi nemaju veze za razumom i eventualnom titulom glavne face u razredu. Takve stvari izgleda nisu retkost u {kolama, de{avaju se s vremena na vreme, a tada sledi prekid nastave, pra`wewe cele zgrade, detaqna provera, i sve po redu. De{avalo se ~ak da se neke {kole prazne i po dva puta dnevno, a sve zbog “igrarija nesta{nih {kolaraca”. “Dojavqiva~i” nisu dolijavali, ali i to se promenilo,

se sva ke go di ne se le zbog le da u je z er c e t u Du n av s kog par ka. Je ze ro je pret hod nih da na o~i {}e no, usu ta je no va vo da, a po red Ise i Bi se No vo sa |a ni }e ove go di ne mo }i da u`i va ju i u 150 kor wa ~a ko je bo ra ve u je ze ru. B. M.

ca za slo bod nu kra qev sku va ro{. Ta da je, 15. mar ta 1748. iza bran za ~la na pr vog grad skog se na ta, da bi dve go di ne ka sni je po stao i pr vi Sr bin - grad ski su dac. Da nas bi se re klo pred sed nik gra da. Tu du `nost je oba vqao do 1756. Umro je 1780. N. C.

NOVA LINIJA POVEZA]E NASEQE I DETELINARU S FAKULTETIMA

„Trinaestica” ~eka zavr{etak Bulevara Evrope Grad ski pre vo znik pla ni ra da ove go di ne otvo ri no vu grad sku li ni ju 13, ko ja bi po ve zi va la No vo na se qe i De te li na ru sa fa kul te ti ma. Za tu no vi nu tre ba stvo ri ti sa o bra }aj ne pred u slo ve, te Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e(GSP) na me ra va da pred lo ì ZIG -u da iz gra di okret ni cu na Ju `nom Te le pu, u Rud ni~ koj uli ci. Port pa rol pred u ze }a Sne à na Ja ko vi} ka è da se ~e ka da Grad pot pu no za vr {i iz grad wu Bu le va ra Evro pa, da se ve} za vr {e ni deo spo ji sa Ko ri do rom 10. Tra sa no ve li ni je 13 ni je jo{ pre ci zno utvr |e na, ali port pa rol ka GSP-a ka è da se raz mi {qa da “tri na e sti ca” tre ba da po la zi sa okret ni ce li ni je 3 na De te li na ri, pa da Bu le va rom Evro pe ide do kru `ne ras kr sni ce Som bor skim bu le va rom, za tim na sta vi Bu le va rom ca ra La za ra i Ji ri ~e ko vom uli com do fa kul te ta.

Foto: S. [u{wevi}

- Grad ski pre vo znik odo bre we za no vu li ni ju tre ba da do bi je od Grad ska upra ve za sa o bra }aj . Uprav ni od bor GSP-a pred l og tre b a da pod n e s e

Upra vi za sa o bra }aj, i da na ve d e ra z ul t a t e ana l i z e o oprav da no sti - pod se }a port pa rol ka. Ka `e da }e zbog no ve grad ske li ni je 13 mo ra ti i da

se re or ga ni zu ju tra se li ni ja 7 i 12. U kom de lu }e te dve li ni j e iz m e n i t u put ni j e jo{ utvr |e no. Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e “No vi Sad” je la ne otvo ri lo dve grad ske li ni je i jed nu u me |u me snom pre vo zu do aero dro ma “Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu. U sep tem bru 2011. kre nu la je ta ko zva na “{kol ska li ni ja” 6 a du ga 5,2 ki lo me tra, ko ja po ve zu je Adi ce s Osnov nom {ko lom „Ma ri ja „Tran da fil” u Ve ter ni ku. Li ni ja je zna ~aj na, jer |a ci vi {e ne mo ra ju da pe {a ~e dva ki lo me tra do {ko le. Za tim je grad ski pre vo znik iza {ao u su sret put ni ci ma, ko ji ra de u no voj in du strij skoj zo ni u Ve li kom ri tu. Auto bus na toj li ni ji 17 po la z i sa ter m i n a l a grad s kog pre v o z ni k a kod @e l e z ni~ k e sta ni ce, a red vo `we je pri lago |en rad nom vre me nu put ni ka. Z. D.

GENERALNI [TRAJK U GRADSKOJ UPRAVI NASTAVQEN UPRKOS SUPROTNIM NAGOVE[TAJIMA

Danas runda pregovora o povi{ici Ge ne ral ni {trajk u Grad skoj upra vi se na sta vqa ma da je bi lo na go ve {ta ja da }e bi ti ob u s ta v qen. [al t e r i }e ra d i t i sa m o hit n e slu ~ a j e, pri ja ve smr ti, ro |e wa de ce i ven ~a wa za ka za na ra ni je. Ne }e se ra di ti ove re do ku me na ta i iz ja ve uz sve do ke, pri ma ti zah te vi, pla }a ti po re zi.... Pre ma re ~ i m a We g o { a Po t e ` i c e, pred sed ni ka Re pu bli~ kog od bo ra sin di ka ta za po sle nih u dr `av nim or ga ni ma do sin di -

po te kao zbog ma le vred no sti ko e fi ci jen ta od ne pu nih 2.300 di na ra. Po vod za {trajk je Vla di na Ured ba o ko e fi ci jen ti ma za ob ra ~un za ra da ime no va nim, po sta vqe nim i iza bra nim li ci ma i za po sle ni ma u dr `av nim or ga ni ma, ko jom su uki nu ti sti mu la tiv ni ko e fi ci jen ti. Ta ko su od ja nu a ra za ra de za p o s le n i m a sa osnov n om i sred wom {ko lom znat no uma we ne. Pr vi su u ja nu a ru pri -

pre go vo re s grad skim oci ma, ali ne pri sta je na po nu du Gra da, da za ra de za rad ni ke za osnov nom i sred wom {ko lom bu du na de cem bar skom ni vou.

grad skoj vla sti da na dnev ni red skup { tin s kog za s e d a w a kra jem mar ta sta vi po ve }a we pla t a. Pla t e su, is t a k ao je [ko ri}, Ured bom Vla de Sr -

Dok {trajk traje, uprava radi samo hitne slu~aje, prijave smrti, ro|ewa dece i ranije zakana ven~awa. Ne rade se overe dokumenata i izjave uz svedoke, primawe zahteva, pla}awe poreza ka ta ni je sti glo {ta je Vla da Sr bi je re {i la po vo dom sin di kal nog zah te va da se osnov ni ko e fi ci jen ti u ob ra ~u nu za ra da du plo po ve }a ju. - Dok ne vi di mo {ta je Vla da od lu ~i la ne mo `e mo pre ki da ti ge ne ral ni {trajk bez ob zi ra na po voq ne na go ve {ta je iz Mi ni star stva fi nan si ja na gla sio je Po te `i ca. Po no vio je da je sin di kal ni zah tev

mi li oko 17.200 di na ra, a dru gi, ta ko |e uz top {lii obrok i re gres oko 25.000 di na ra. Pre ured be pri me nom sti mu la tiv nih ko e fi ci je na ta u de cem bru li~ n i do h o d ak bio je oko 22.000 di n a r a, od n o s no oko 33.000 di na ra, na rav no, uz to pli obrk i re gres. Sin di kat u Grad skoj upra vi, ka zao je sin di kal ni pred vod nik La zar [ko ri}, na sta vi }e

Fo to: R. Ha yi}

Sin di kat tra `i, pod vu kao je [ko ri}, po vi {i cu pla te od 15 od sto. - Vi {e od 80 od sto lo kal nih sa m o u p ra v a, grad Be o g rad i po k ra j in s ka ad m i n i s tra c i j a is pla ti le su ja nu ar ske za ra de po sta rom na ~i nu ob ra ~u na – re kao je [ko ri} i pred lo `io

bi j e ime n o v a n im, po s ta v qe nim i iza bra nim li ci ma uve }a ne za vi {e od 20.000 di na ra. @iv ko Ma ka ri},~lan Grad skog ve }a za fi nan si je i pre go va ra~ sa [traj ka~ kim od bo rom ka zao je da }e na sta vi ti da nas so ci jal ni di ja log. Z. Deli}

Kurs o ukra{avawu poslastica Ra di o ni ca ukra {a va wa po sla sti ca ro jal ma som odr `a }e se su tra u 18 sa ti u Zbir ci stra ne umet no sti, u Du nav skoj 29. Kroz te o rij ski i prak ti ~an rad po la zni ci kur sa upo zna }e se s teh ni ka ma pra vqe wa ~ip ke od ro jal ma se, a svo je zna we pre ne }e im vi {e stru ko na gra |i va na de ko ra ter ka tor ti Bran ka Jo va no vi}. U~e stvo va we na ra di o ni ci pla }a se 100 di na ra, a sav pri bor za rad je obez be |en. Su gra |a ni se na ovu obu ku mo gu prija vi ti na broj te le fo na 021/ 451-239, a broj me sta je ogra ni~en. N. R.

~etvrtak15.mart2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DO KLE JE STI GLA OB NO VA JAV NE RA SVE TE U GRA DU

Novo svetlo pale na Nasequ

Adaptacija javnog osvetqewa svetiqki u gradu, dok se u prijedna je od najzna~ajnijih investi- gradskim mestima radi samo zacija „Zavoda za izgradwu grada„, mena svetiqki. Na taj na~in se koja je zapo~eta tokom pro{le go- obezbe|uje, kako kaù u Zavodu za dine u gradu i u prigradskim na- izgradwu grada, boqi nivo osveseqima, a ugovorena vrednost tqewa, bezbednosti, duì vek ovog posla iznosi trajawa, a ujedno 677.449.424 dinai mawa potrora, kaù u pome- U gradu zamena stubova {wa struje. nutom preduze}u. Planira se da i svetiqki, a u Zapo~elo se sa prigradskim mestima se kompletnim radovima na Lizavr{etkom samo svetiqki manu, i do kraja ovog posla, osim pro{le godine, u{tede struje od kompletno je zavr{en Liman je- oko 40 procenata, stvore uslodan i dva, (zajedno sa Kampu- vi za uvo|ewe sistemskog som),Telep, Klisa, Sremska Ka- odràvawa javnog osvetqewa menica, Kisa~ i Ka}. Trenutno su na teritoriji grada, ~ime }e se u toku radovi na Novom nasequ i zna~ajno smawiti dosada{wi o~ekuje se da }e oni biti zavr{e- tro{kovi odràvawa. Izvo|a~ ni do kraja slede}eg meseca. ovih radova je AD „EnergoAdaptacija javnog osvetqewa tehnika - Ju`na Ba~ka„ iz podrazumeva zamenu stubova i Novog Sada. B. M.

PO LO @E NO CVE ]E NA GROB MI KE AN TI ]A

Po~ast velikom pesniku

U okviru manifestacije „Anti}evi dani” ju~e su predsednik Skup{tine grada, Aleksandar Jovanovi} i direktor Kulturnog centra Novog Sada Laslo Bla{kovi} polo`ili cve}e na grob pesnika Miroslava Mike Anti}a. Po Bla{kovi}evim re~ima, Mi-

rinkovi}u, za zbirku pesama „Obi~an ìvot”. U 18 ~asova u klubu „Tribina mladih” bi}e odràna promocija kwige pesama pro{logodi{weg dobitnika ove nagrade Nikole Vuj~i}a. Promocija kwige „Tu gde po~iwe nebo” odrà}e se sutra u 12 ~asova, a u 19

Fo to: F. Ba ki}

NA PRE DU JU RA DO VI U KA ME NI CI

Slede}eg meseca pijaca i mesna zajednica Izgradwa Mesne zajednice u Sremskoj Kamenici trebalo bi da bude zavr{ena slede}eg meseca, ukoliko vremenski uslovi ne ometu ritam radova, ka`u u „Poslovnom prostoru”. Stara zgrada MZ u Ulici Marka Ore{kovi}a je sru{ena i na tom mestu gradi se nova, koja }e imati 350 kvadratnih metara i suteren i prizemqe. U suterenu je predvi|en poslovni prostor, a u prizemqu prostorije MZ. Zemqi{te, povr{ine 780 kvadrata, nameweno je za pija~ni plato na kojem }e bi-

ti postavqeno izme|u 50 i 60 tezgi. Jedan od najva`nijih problema u Kamenici je nedostatak odgovaraju}e pijace. Prvo je bila u centru mesta na privatnom placu, te je u aprilu pro{le godine zatvorena a Grad je obezbedio zemqi{te na Zmajevom trgu kao privremeno re{ewe, dok se ne uradi plato kao trajno re{ewe za pijacu. Kada “Poslovni prostor” asfaltira plato, „Tr`nica” }e montirati tezge, ograditi prostor, i uraditi osvetqewe i smetli{te.

Tezge su ve} u izradi, a za wihovo postavqawe „Tr`nici” je neophodno desetak dana, ka`e za na{ list direktor pomenutog preduze}a Du{an Baji}. Napomiwe da }e 1. aprila bit spremni da zapo~nu celokupan posao. U okviru budu}e pijace nalazi}e se i ~etiri lokala: jedan predvi|en za Upravu „Tr`nice”, dva lokala najverovatnije za „PTT saobra}aj”, a ~etvrti lokal }e biti namewen za mesaru ili pekaru, objasnio je Baji}. O pijaci }e brinuti “Tr`nica”. I. Dra gi}

[TA OT KRI VA JU PO SE TE MLA DOG SVE TA GI NE KO LO GU

Seks i rano i ~esto

roslav Anti} je ostao pesnik za one koju nisu ni veliki ni mali, a u wegovoj poeziji ovaplo}eni su pobuna, snovi i qubav. Na programu „Anti}evih dana„ danas je dodela nagrade „Miroslav Anti}” za 2011. godinu koja }e u 12 ~asova u Velikoj sali KCNS biti uru~ena pesniku Tomislavu Ma-

~asova po~iwe zavr{no kola`no ve~e u kom u~estvuju pesnici, glumci, muzi~ari i umetnici koji }e predstaviti svoja dela, inspirisana Mikom Anti}em. „Anti}evi dani” traju do subote, a svi programi odr`avaju se u Kulturnom centru Novog Sada, u Katoli~koj porti. J. Zdje la re vi}

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Kis mi” na poklon Iz¬ d a¬ v a~ ka ku¬ } a “Mo no i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruju ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se prvi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Kis mi” Visenta Alve{a du O u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Napustila je mu`a koji ju je maltretirao, zaqubila se u velikog zavodnika i sa zajedni~kim detetom pobegla u Kanadu kako bi ga za{titila od pogubne osude sredine.

- Veliko je pitawe {ta i koliko tako mlade devojke znaju o seksu, seksualno prenosivim bolestima i uop{te o svom reproduktivnom zdravqu - ka`e ginekolog Doma zdravqa dr Olivera Modo-

ne zdravstvene navike, te seksualne slobode koje u`ivaju ne prati ni znawe, ni briga o mogu}im rizicima po zdravqe. Ve}ina mladih koja je seksualno aktivna zainteresovana je za

Po zi tiv ne pro me ne Po re~ima Olivere Modo{anov, uo~ena je velika, ali pozitivna promena - roditeqi danas sve vi{e razgovaraju sa decom o seksualnim pitawima. Ona ukazuje da je seksualna edukacija izuzetno va`na, ali je va`no i da je iz pravih izvora, a ne preko interneta, gde ima i poluta~nih informacija. {anov. - To je doba radoznalosti i `eqe za eksperimentisawem, te iz tog razloga, neretko pod vr{wa~kim uticajem, stupaju u seksualne odnose, a o posledicama ne razmi{qaju. Pripadnici tinejxerske generacije nemaju razvije-

pojedine vidove kontracepcije, a uglavnom se oslawaju na prezervative. Po re~ima na{e sagovornice, danas nijedan vid za{tite nije u potpunosti siguran, te je veoma va`no da mlade devojke imaju poverewe u svoje partnere,

da ne mewaju ~esto seksualne partnere i ne zanemaruju problem ukoliko se pojavi. - Briga o reproduktivnom zdravqu je individualna. Ima devojaka koje kod ginekologa dolaze u pratwi svojih mladi}a, a sve ~e{}e dolaze i veoma mlade devojke, jo{ devoj~ice, u pratwi majki. Naàlost, ima i onih koje odlaù dolazak na pregled, iako se pojavila odre|ena infekcija kaè dr Modo{anov. Ve}ina devojaka koje do|u u ginekolo{ku ordinaciju Doma zdravqa zaraèna je kondilomama, izazvanim humanim papiloma virusom. To je trenutno najzastupqenija polno prenosiva bolest me|u mladima, lako se prenosi kontaktom i ukoliko se blagovremeno i adekvatno ne le~i, brzo se {iri. I. Dra gi}

SA DI SE JO[ 2.740 STA BA LA

Ozelene}e prigradska naseqa U okviru akcije sadwe 10.000 stabala u Novom Sadu, „Gradsko zelenilo” je trenutno angaòvano u prigradskim naseqima gde je planirano da se posadi 2.740 novih stabala. Sadnice su odgajane u Institutu za nizijsko {umarstvo i ìvotnu sredinu, koji je podrào akciju, a od vrsta su zastupqeni: jasen, bagrem, divqa jabuka,

^ITAOCI PI[U SMS

crni orah, xanarika, evodija, breza, celtis i platan. Zahvaquju}i ovoj akciji divqa deponija kod „Pobede„ u Petrovaradinu bi}e bogatija za 500 stabala bagrema i 15 platana, a deponija pored pruge, tako|e u Petrovaradinu, za 450 stabala divqe jabuke. U blizini lova~kog dru{tva u Kisa~u,

gde se nalazi deponija, planirana je sadwa 300 stabala jasena i 100 crnog oraha. Na Klisi }e biti posa|eno 280 novih stabala, u Velikom ritu 130, Futogu 220, Koviqu 100, Sremskoj Kamenici 215 sadnica. Na Sajlovu }e biti 210 novih sadnica, Ledincima 130, u Rumenki i [angaju po 50, na Adicama 20... B. M.

065/47-66-452

Kad tucanik istresa yep Laura osvaja svet u kome joj je kona~no dopu{teno da `ivi slobodno. A. Va.

VE ^E RAS U GRAD SKOJ BI BLI O TE CI

Srpska kwièvnost u Rumuniji „Dan Temi{vara u Novom Sadu” obeleì}e se ve~eras u 19 ~asova u Gradskoj biblioteci, a povodom 188 godina od ro|ewa pesnika Branka Radi~e vi }a. Or ga ni za tor go di {wice je „Brankovo kolo” , a skupu }e prisustvovati i direktor te manifestacije Nenad Gruji~i}. Na temu „Srpska kwièvnost u Rumuniji - izdava{tvo Srba iz Temi{vara” govori}e pisac i istraìva~ srpske ku-

Iako o seksu nedovoqno znaju, jer se informi{u od vr{waka i preko interneta, mladi ga i te kako upra`wavaju. Ne samo da je seksualna aktivnost me|u mladima u porastu, ve} posebno zabriwava ~iwenica da sve ve}i broj adolescenata ~esto mewa seksualne partnere, pa je sve vi{e i obolelih od polno prenosivih bolesti. Povr{ne, kratkotrajne veze ili seks odmah posle upoznavawa sve su prisutniji i to je postao model seksualnog pona{awa sve ve}eg broja mladih qudi. Na osnovu ispitivawa koji se sprovodi u novosadskom Domu zdravqa, devojke uzrasta do 22 godine ve} su promenile i do 15 seksualnih partnera. Prvo seksualno iskustvo naj~e{}e imaju sa 15 godina, a re|e i sa 13.

lturne i duhovne ba{tine Srba u Rumuniji Stevan Bugarski, univerzitetski profesor i predsednik Saveza Srba u Rumuniji Slavomir Gvozdenovi} i pesnik i aforisti~ar Goran Mraki}. Brankove stihove kazva}e dramski umetnici Ti ho mir Stani}, Bo {ko Petrov, Sowa Mladenov, Veri ca Ni ko li}... i pe sni ci „Bran ko vog ko la” Du brav ka Mi len ko vi} i Alek san dra Marilovi}. Z. D.

Naplata parkinga pri Institutu u Sremskoj Kamenici je zaista jadna... A tek na {ta li~i parking?! Noge da polomi{ na tucaniku... 064/1701... *** Pro|e èstoka zima sa enormno niskim temperaturama, a velikim sne`nim nanosima i olujama. Stiè i predizborna kampawa, a nisam ~uo ni pro~itao ni re~i zahvalnosti ne direktorima, nego radnicima, a naro~ito rudarima i monterima EPS-a, koji su u nenormalnim uslovima obezbe|ivali rekordnu proizvodwu i prenos elektri~ne energije. Hvala im! 069/2280... *** Od sada, pa do \ur|evdana ima da uìvamo u wihovim posterima i wihovim laìma o „svetloj budu}nosti”. Narode, u gadnom smo sosu. 063/7286... *** îtaocu 064/0227. Sirotiwa u Gradskoj ku}i ima platu, penzij-

sko, topli obrok, prevoz, a mo`da {trajkuju {to im je ukinut besplatan frizeraj. Penzioner. 063/7611... *** Ja glasam za „Marijin zakon”, ali glasam i za \ilasov predlog zakona, tj. da politi~ari ne ulaze

u javna preduze}a, ni kao upravni, niti nadzorni organ!!! 065/9137... *** Zovu me na moj fiksni telefon. Ka`u neka agencija. Anonimna anketa!! Pristajem, a oni pitaju. Jedno od pitawa za koju }u stranku glasati. Ja ka`em. Sutra zovu

opet. Ko god da su polaze od pretpostavke da su superiorni, a da su gra|ani idioti! 062/1217... *** Za{to se rekonstrukcija ulica ne radi u tri smene? 064/9322... *** D. \uri~in, ekonomski stru~wak iz srpskoga Davosa kaè da je Srbija u kombinovanoj krizi tj. u zakasneloj tranziciji i krizi duploga dna iz EU. Mi iz Arkawa, srpskoga kraja sveta (pecaro{i, penzioneri i ostali blejavci) kaèmo: bogme je sloènija nego {to se shvata i da se sve ~ini natanane, kao da su ti u vladi „MI” i da imadu sto kade. Onaj efekat iz EU nije dno, nego plafon ove Vlade, jer nema ni dozvole (ne za pecawe ve} od MMF), a ni limita, a ako sada po~ne da {tedi posle ~etiri godine mandata onda se to realno zove kao Arkaw: „kraj sveta”. Blejavci 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

PREDSTAVQENA STRATEGIJA PRISTUPA^NOSTI

IZBORI 2012.

Ciq grad bez ba ri je ra

IZ GRADSKE IZBORNE KOMISIJE PORU^UJU

Od su tra obra sci za sku pqa we pot pi sa

Fo to: R. Ha yi}

Stra te gi ja pri stu pa~ no sti gra da, ko ja bi tre ba lo da se spro vo di od ove do 2018. go di ne, omo g u } i } e gra | a n i m a i gra |an ka ma No vog Sa da, bez ob zi ra na fi zi~ ke, sen zor ne, in t e l ek t u a l n e i psi h i~ k e spo s ob n o s ti, ne s me t an pri stup jav n im po v r { i n a m a, objek ti ma i jav nom pre vo zu, ali i do stup nost in for ma ci ja ma i neo me ta nu ko mu ni ka ci ju. U Grad s koj ku } i ju ~ e je pred sta vqen na crt Stra te gi je, ko ja bi tre ba lo da bu de usvo je na ne ne koj od na red nih sed ni ca Skup {ti ne gra da. - Ar hi tek ton ske ba ri je re na zgra da ma, ne a de kvat no obe le è ne sta ze za oso be o{te }e nog od g o v or n ost gra | e v in s kih i sta ri jih su gra |a na ko ji se ote vi da i ne mo gu} nost ko mu ni ka dru gih in spek ci ja ka ko bi se à no kre }u, sla bi je vi de i ~u ju, ci je oso ba sa o{te }e nim slu spre ~i la iz grad wa ne pri stu - kao i ro di te qa ma le de ce. Pr hom u jav nim objek ti ma, vi ko ra ci u spro vo |e si tu a ci je su ko je se po wu Stra te gi je pod ra zu Neo p hod no da se svi ma omo gu }i na v qa j u ve} go d i n a m a. me va li bi ana li zu i re ne sme tan pri stup jav nim Do s a d a { we ak t iv n o s ti vi z i j u svih gra | e v in svo di le su se na po je di skih pro je ka ta ka ko bi po vr {i na ma, objek ti ma, jav nom na~ n e ak c i j e oba r a w a bi li u skla du sa Stra pre vo zu, ali i in for ma ci ja ma plo~ ni ka ili po sta vqa te g i j om, adap t a c i j u wa ram pi ~e sto ne a de osnov n o { kol s kih i kvat nog na gi ba, me |u tim do sa pa~ nih obje ka ta i ras kr sni ca pred {kol skih usta no va, po tom da si stem skog re {e wa ni je bi re kla je pred sed ni ca Ti ma za i zdrav stve nih obje ka ta i jav lo. Na osno vu ove Stra te gi je pri stu pa~ nost, Sa wa Sto ja no - nih po vr {i na. U pred sta vqa wu pra v i } e se Ak c i o n i plan i vi}. stra te gi je u~e {}a je uzeo i gra utvr di ti oba ve ze i du `no sti Ka ko do da je, ova kve pro me ne do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. grad skih sek to ra, a po ve }a }e se una pre di }e kva li tet ì vo ta i J. Zdjelarevi}

Grad ska iz bor na ko mi si ja bi ra~ ka me sta, a pra vo gla sa po de li man da ta i kad su do bi le (GIK) su tra }e odr à ti pr vu ima lo je 294.163 No vo sa |a na. ma we od pet od sto gla so va, a o sed ni cu na kon ras pi si va wa lo - Pro ce na je da }e 6. ma ja mo }i da to me da li pod no si lac iz bor ne kal nih iz bo ra. GIK }e spre mi - gla sa oko 316.000 su gra |a na. li ste ima po lo àj po li ti~ ke ti obra sce za pri ku stran ke na ci o nal ne pqa we pot pi sa za iz ma wi ne, od lu ~u je GIK Upis u bira~ki spisak bor ne li ste, a pre ma i to na pred log pod no re ~i ma pred sed ni ka No vo sa |a ni mo gu do 20. apri la tra è upis, si o ca iz bor ne li ste GIK-a Pre drag Za bri sa we, iz me nu, do pu nu ili is prav ku po da ta ka u ko ji mo ra bi ti sta gor ~i} bi }e se dam bi ra~ kom spi sku. To mo gu da ura de u Grad skoj vqen pri pod no {e wu raz li ~i tih obra za ca upra vi za op {te po slo ve, u @ar ka Zre wa ni na 2, iz bor ne li ste. GIK za pri ku pqa we pot pi od 7.30 do 15.30 sa ti. Zah tev da }e bi ra~ na par la taj po lo àj utvr |u je sa za pred sto je }e lo men tar nim iz bo ri ma gla sa ti u ino stran stvu ili pre ma osnov nom pro kal ne iz bo re. pre ma me stu bo ra vi {ta u ze mqi mo è naj ka sni je gram skom ci qu i osni - Od pet ka }e se na da se pod ne se do 14. apri la. va~ kom ak tu par ti je. saj tu www.skup sti Uko li ko gra |a ni nans.rs ob ja vqi va ti da ju po dr {ku za vi {e sve ve za no za rad GIK-a kao i Od bor ni ke u Skup {ti ni gra da iz bor nih li sta, pot pis }e va iz bor ne li ste ka da bu du usvo je - ima }e stran ke ko je pre |u cen - ì ti za onu ko ja se pr va usvo ji. ne. U~e sni ci iz bo ra mo }i }e od zus od pet od sto od ukup nog Po kan di da tu na iz bor noj li su tra da pre u zi ma ju obra sce za bro ja bro ja bi ra ~a ko ji su gla - sti po treb no je 30 pot pi sa, s pri ku pqa we pot pi sa u se di {tu sa li, {to zna ~i da je po treb no tim da na li sti mo ra bi ti naj GIK-a, ali i sa saj ta. Broj bi - mi ni mal no oko 16.000 gla so va ma we tre }i na kan di da ta od 78 ra~ kih me sta }e mo od re di ti ako svi iza |u na iz bo re. To }e od bor ni ka ko li ko se bi ra. To ka sni je, ali ne ve ru jem da }e se se te {ko de si ti, pa }e za ula - zna ~i da iz bor na li sta za no vo broj znat no pro me ni ti. Mo `da zak u grad ski par la ment tre ba - sad sku skup {ti nu mo ra da ima sa mo do da mo jo{ ne ko bi ra~ ko ti znat no ma we gla so va. Pre naj ma we 26 kan di da ta i da je me sto ili pre kom po nu je mo po - ~e ti ri go di ne ci fra za cen zus po treb no sa ku pi ti 780 pot pi sto je }a - re kao je Za gor ~i}. je bi la 9.000 gla so va. sa, a za 78 od bor ni~ kih kan di Na pret hod nim lo kal nim iz Po li ti~ ke stran ke na ci o - da ta tre ba sa ku pi ti 2.340 pot bo ri ma 2008. go di ne bi lo je 192 nal nih ma wi na u~e stvu ju u ras - pi sa. D. Igwi} U KARLOVCIMA

Par ti je ~e ka ju u Ma gi stra tu

IAKO SU U FEBRUARU POSLU[ALI PREPORUKU

Stru ju {te de li, po pust (ni)su do bi li Po tro {a ~i ma, ko ji su u fe bru a ru bi li {te dqi vi i po tro {i li 15 od sto ma we stru je ne go u ja nu a- ru, tre ba lo je da ra ~un bu de uma wen za 30 od sto. Mo gu }e je da su ne ki po tro {a ~i pra vo na taj po pust i ostva ri li, ali, pre ma re ~i ma No vo sa |an ke, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, ima i su gra |a na, ko ji, iako su u{te de li do voq nu ko li ~i nu stru je, po pust ni su do bi li. - Po sve mu su de }i, ra ~un je uma wen sa mo onim po ro {a ~i ma, ko ji su ima li sre }u da im bro ji lo bu de o~i ta no1. mar ta, jer je sa mo ta -

Od no {e we krup nog ot pa da Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da do su tra }e bi ti po sta vqe ni u MZ „Rad ni~ ki” u Uli ci Bra }e Mo gin 20, na uglo vi ma uli ca Sta ri ne No va ka i Fi li pa Fi li po vi }a, Avi ja ti ~ar ske i Mi ha la Ba bin ke i Pan ~e va~ ke i Obla ~i }a Ra da. Od da nas do su bo te krup ni ot pad mo `e se od lo `i ti i u MZ „De te li na ra” u Uli ci Mi ko le Ko ~i {a, Pa ste ro voj 8, ka na uglo vi ma uli ca Ili je Bir ~a ni na i Ha xi Ru vi mo ve i Can ka re ve i Jan ka ^me li ka. A. L.

da mo gla da se utvr di stvar na fe bru ar ska po tro {wa. Kon tak ti ra la sam “Elek tro voj vo di nu” i za tra `i la ob ja {we we, a re ~e no mi je da se sta we na bro ji li ma po pi su je od 1. do 5. u me se cu, jer rad ni ci jed no stav no ne mo gu sva bro ji la da po pi {u pr vog u me se cu. Na taj na ~in su su gra |a ni, ~i ja su bro ji la po pi sa na 4. ili 5. mar ta, o{te }e ni jer im je na fe bru ar skom ra ~u nu i po tro {wa iz mar ta, pa za to ni je ob ra ~u nat po pust - ka `e na {a sa go vor ni ca. Ona is ti ~e da su su gra |a ni mo gli sa mi da o~i ta ju bro ji la i sta we pri ja -

ve ovom pred u ze }u, ali da ovu mo gu} nost ni su is ko ri sti li svi. Iz „Ele kro voj vo di ne” tvr de da je svi ma, ko ji su u{te de li stru ju, ra ~un uma wen za 30 od sto. -”Elek tro voj vo di na” ima me to de da utvr di da li je ne ko ostva rio ovaj po pust ili ne. Iako su po je di na bro ji la o~i ta na 5. mar ta, mi mo `e mo da utvr di mo da li je ne ko u fe bru a ru u{te deo 15 od sto stru je. Oni ko ji ni su is pu wa va li uslov ni su im uma we ni ra ~u ni - ka `e port pa rol ka „Elek tro voj vo di ne” Alek san dra Ra ki ~e vi}. N. R.

Sti è sa jam za po {qa va wa Sa jam za po {qa va wa u or ga ni za ci ji no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we odr à }e se 29. mar ta od 10 do 16 ~a so va, u za pad nom ho lu Spen sa. Po slo dav ci svo je po tre be za od re |e nim ka dro vi ma mo gu pri ja vi ti do 23. mar ta u pro sto ri ji ma fi li ja le, u Uli ci Al ber ta To me 2, u kan ce la ri ji 12 ili 13. Pri ja vu je mo gu }e do sta vi ti i mej lom na adre su dmarjanovic@nsz.gov.rs, slendjel@nsz.gov.rs, mdrazic@nsz.gov.rs . Sve bliè informacije u vezi sa prijavqivawem mogu se dobiti

i telefonom, na broj 488-55-21 ili 488-55-01. Poslodavcima je obezbe|ena besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata, dodela odgovaru}ih sredstava i kori{}ewe finansijskih olak{ica pri zapo{qavawu. Nezaposleni gra|ani treba da se jave svom savetniku radi evidentirawa u~e{}a i informisawa o pripremi za Sajam, a iz NSZ savetuju nezaposlene da pre dolaska na Sajam pro|u obuku za aktivno tra`ewe posla. A. L.

SPS: Bes plat no na [trand Bes pla tan ulaz na [trand pr va je pred iz bor na ini ci ja ti va Grad skog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, ko ju su ak ti vi sti ove stran ke ob na ro do va li ju ~e sku pqa wem pot pi sa gra |a na za po dr {ku ovoj ide ji. Na uglu Mo de ne i Zmaj Jo vi ne uli ce pred sed nik GO SPS- a Si ni {a Se vi} iz ja vio je ka ko je ovo sa mo pr va u ni zu ini ci ja ti va ko ju }e So ci ja li sti vo di ti do iz bo ra. - Ra di se o na ci o nal nom re sur su ko ji mo ra na jed nak na ~in bi ti do stu pan svim gra |a ni ma. S. dru ge stra ne, [trand iz da je sva ke go di ne u za kup ve li ki broj ka bi na i po slov nih pro -

sto ra, a bes pla tan ulaz po ve }ao bi pro met u objek ti ma, pa ti me i za kup po slov nog pro sto ra sma tra Se vi}. Pot pi si }e se pri ku pqa ti jo{ da nas na 10 lo ka ci ja u gra du od 12 do 17 ~a so va. Sve ini ci ja ti ve ko je GO SPS-a po kre ne to kom kam pa we, po we go vim re ~i ma, bi }e pre da te na pr vom sa zi vu no ve Skup {ti ne gra da gde }e se od bor ni ci ove par ti je tru di ti da ih spro ve du u de lo. Na pred sto je }im iz bo ri ma za grad ski par la ment So ci ja li sti }e naj ve ro vat ni je i}i u ko a li ci ji sa Par ti jom uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je i Je din stve nom Sr bi jom. A. L.

SDPS: I baj ke na me }u rod ne ste re o ti pe “Prin ce za na be lom ko wu, princ na zr n u gra { ka: nu `nost me wa wa baj ki i cr ta nih fil mo va” na ziv je tri bi ne odr ` a n e u or g a n i z a c i j i So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je. O rod nim ste re o ti pi ma u baj ka ma i cr ta nim fil mo vi ma pred pu bli kom su go vo ri le do cent k i w a na Fi l o z of s kom fa kul te tu Alek san dra Iz gar jan, vas pi ta ~i ca Vi {wa Ne `i} i ak ti vi ski wa u bor bi za `en ska pra va i ~la ni ca pred -

sed ni {tva F@ SDPS Qi qa na Ga ji nov. Slo `i le su se u oce ni da su svet ske baj ke, i uop {te kwi `ev n a de l a na m e w e n a de c i, kao i kla si~ ni cr ta ni fil mo vi ko ji pred sta vqa ju ekra ni za c i j u baj k i, ve l i k a zbir k a pri ka za rod nih ste re o ti pa i iz vor wi ho ve stal ne po tvr de. Ju na ki we u baj ka ma su pa siv ne, i ~e ka ju da ih spa si princ. @e ne su po ve za ne i sa zlom i nat pri rod nim si la ma, re kla je Iz gar jan. A. L.

Re gi stro va ne po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je po li ti~ kih par ti ja i gru pe gra |a na obra sce za spro vo |e we iz bor nih rad wi u Srem skim Kar lov ci ma mo gu od su tra da pre u zi ma ju u se di {tu Op {tin ske iz bor ne ko mi si je (OIK), u so bi 27, u pot kro vqu Ma gi stra ta, sa zna je mo od pred sed ni ka OIK-a Du {a na Te o fi lo vi }a. Iz bor nu do ku men ta ci ju rad nim da ni ma od 8 do 15 sa ti iz da va }e im se kre tar OIK-a, a su bo tom i ne de qom u is toj kan ce la ri ji de `ur ni ~lan ko mi si je. Obra sce je mo gu }e do bi ti i u elek tron skoj for mi, s tim {to u tom slu ~a ju, ovla {}e no li ce za pre u zi ma we do ku men ta ci je mo ra po ne ti USB me mo ri ju. Te o fi lo vi} na po mi we da je osim u zgra di Op {tin ske upra ve u to ku re dov nog rad nog vre me na, ove ra pot pi sa bi ra ~a mo gu }a i na te re nu. Za to je po treb no da po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na pod ne su pi sme ni zah tev u kom }e na zna ~i ti me sto, dan i ~as ka da `e le da ove ri va~ iza |e na te ren. Z. Ml. AKCIJA SPS U KARLOVCIMA

Pot pi si ma tra `e zdrav stve nu usta no vu So ci ja li sti u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e su, is pred pi ja ce, sa ku pqa li pot pi se po dr {ke da ta mo {wa am bu lan ta u sklo pu Do ma zdra vqa “No vi Sad”, pre ra ste u mo der no ure |e nu, sa mo stal nu zdrav stve nu usta no vu, ko ja }e mo }i da pod mi ri naj ve }i deo po tre ba sta nov ni ka tog me sta za me di cin skim uslu ga ma. Ka ko sa zna je mo od vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka Op {tin skog od bo ra SPS-a @ar ka Di mi }a, do sa da je pri ku pqe no vi {e od 1.000 pot pi sa. Po Di mi }e vim re ~i ma, na kra ju ove ak ci je, ko ju su so ci ja li sti ne dav no po kre nu li u in te re su svih gra |a na, pe ti ci ja }e bi ti pre da ta nad le `nim po kra jin skim or ga ni ma i ru ko vod stvu Do ma zdra vqa “No vi Sad”. Z. Ml.

Sve ~a nost po vo dom go di {wi ce Ma ti ce srp ske Na {a naj sta ri ja kwi èv na, kul tur na i na u~ na in sti tu ci ja - Ma ti ca srp ska, osno va na je 16. fe bru a ra 1826. go di ne u Pe {ti. Taj da tum se tra di ci o nal no obe le à va sve ~a nom sed ni com, a po {to je ove go di ne, zbog sne `nog ne vre me na, od lo è na, za ka za na je za ve ~e ras, u 19 ~a so va. Be se du po vo dom 186. go di {wi ce MS odr à }e Sla ven ko Ter zi}, a te ma je „Is tok i za pad u no vi joj srp skoj isto ri ji i kul tu ri“. Po tom }e Vo ji sla vu Ka ra no vi }u bi ti uru ~e na Zma je va na gra da MS za po e zi ju. Ovo naj sta ri je i naj u gled ni je pri -

zna we za pe sni~ ko stva ra la {tvo po sto ji od 1953. go di ne, a Ka ra no vi} ga je do bio za kwi gu „Unu tra {wi ~o vek“, u pro {lo go di {wem iz da wu Na rod ne bi bli o te ke „Ste fan Pr vo ven ~a ni“ iz Kra qe va. La u re at }e go vo ri ti o Jo va nu Jo va no vi }u Zma ju, ~i je ime na gra da no si i ~u va. Ka ra no vi }e vo stva ra la {tvo i na gra |e nu kwi gu pred sta vi }e pred sed nik `i ri ja MS Mi haj lo Pan ti}. U umet ni~ kom pro gra mu na stu pi }e Ma dam Pi a no i Mi lo{ Mi lo je vi}, a sti ho ve iz na gra |e ne pe sni~ ke kwi ge go vo ri }e Qu bi vo je Ta di}. R. L

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak15.mart2012.

ПРВА АКЦИЈА БЕЛОЦРКВАНСКИХ АКЦИЈАША

Сами чисте свој град БЕЛА ЦРКВА: Удружење грађана „Сава Мунћан“, које окупља некадашње учеснике омладинских радних акција и младе чланове, организовало је прву радну акцију. Очистили су двориште предшколске установе „Анђелка Ђурић“,

парк поред вртића, шеталишну алеју према Нери и стадион Фудбалског клуба „Бак“. Поред белоцркванских акцијаша, учествовали су и чланови акцијашких удружења из Смедерева, Лазаревца, Сремске Митровице и Лесковца, запослени у предшколској установи, чланови Удружења за заштиту човекове околине „Аренариа“, Одред извиђача „Жарко Зрењанин – Уча“ из Беле Цркве, Аеро клуб „Живица Митровић“ и ученици основних и средњих школа. Учеснике радне акције

обишли су представници Министарства за заштиту човекове околине и просторно планирање, који су им уручили џакове за смеће и рукавице. Поздравио их је и председник општине Жељко Црногорац, који им се придружио и обећао да ће увек имати подршку општине за овакве активности. Удружење грађана је, како је рекла, председница управног одбора Анђелка Крстић, основано пре пола година са жељом да настави традицију омладинских радних акција које су сваком од учесника обогатиле живот, зато сада са поносом желе да својим омладинцима пренесу бар делић те атмосфере, такмичарског духа, тог другарства и осећаја да се нешто урадило за свој град и окружење и да са поносом могу да кажу „Ја сам био део тог тима“. Председник Удружења Ивица Вељковић објаснио је да је ово почетак, а планирано је да једном месечно очисте најугроженије просторе у општини. Акцију је ангажовањем подржало и Јавно комунално предузеће „Белоцрквански комуналац“ чији запослени су прикупљено смеће одвозили на градску депонију. М. В.

АСФАЛТ И ШЉУНЧАНИ ПУТЕВИ НЕДОСТАЈУ ПРИВИНОЈ ГЛАВИ

У селу више млека него воде

ПРИВИНА ГЛАВА: На седмом километру источно од Шида, у увалини обронка Фрушке горе, испред манастира Светих архангела Михајла и Гаврила, још у 12. веку сместило се село Привина глава, које носи име по легенди о неком властелину Приви или Приби. У селу сада живи двеста становника, а има 100 кућа, двадесетак их је празно, а десетак старих, грађених од черпића и набоја, је урушено. Мештани живе од пољопривреде, обрађују 500 хектара земље. У селу је око четрдесеторо деце, они школског узраста путују на наставу у Шид. Годишње се роди двоје деце, а умре око шест житеља, па се-

стан произвођач млека и товних јунади. Он обрађује 30 хектара земље. Здравко Зец осим што обрађује 20 хектара земље, бави се и овчарством. Има 130 оваца, производи јагањце и све их прода. Тридесетседмогодишњи Зоран Аришић обрађује 20 хектара земље, оженио се и добио ове године прво дете. Сви смо били срећни, јер је то знак да село живи и обнавља се, још кад би се и други момци поженили... прича председник Месне заједнице Мирослав Гркинић. Најтеже је у тридесет домаћинстава незапослених радника. Зими примају социјалну помоћ, а лети су надничари. Неки покушавају да по-

Са заједничке вечере у Друштвеном дому

ло лагано изумире, као и многа друга у Србији. Највише деце у селу има породица Драге Симановића, осморо. Пре две године Црвени крст му је купио кућу, помаже му у исхрани деце, а он је запослен као радник у ЈКП „Стандард”. У селу је и 25 неожењених, који се још надају да ће наћи животну сапутницу. - Пољопривреда је основно занимање наших мештана. Има вредних домаћина. Боро Мијатовић је вр-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.40, 14.10, 16.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12.10, 14.30), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (18.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.15, 15.15), „Ovo zna ~i rat” (18.30), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (22.25), „Po tom ci” (22.40), „Ko à u ko joj ì vim” (20.05), „Yon Kar ter” (19.30, 22), „Usta ni~ ka uli ca” (18, 20.15, 22.20), „Lo raks” (12.40, 14.30, 16, 17.45), „ê li~ na le di” (17.15, 19.45, 22.15)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pi no kio” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: (de~ak i devoj~ica) Ma ja To pa lov iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Alek san dra Si rar iz Novog Sada, Sa ne la [u put iz Siriga, Bran ka Bo gu no vi} iz Futoga, Je le na Po po vi} iz Bano{tora, âr na Jo va no vi} i Mi le na La bat iz Sremske Kamenice, Ma ri ja Jo vin iz Petrovaradina, Sa wa Ka la ko vi} iz [ajka{a, Mi li ja na Ve mi} iz Ba~kog Dobrog Poqa, Li ja na Uba vi} iz Ka}a, Jo va na Mo ra ~a iz êlareva,Sa wa Ba no vi} iz Ba~kog Gradi{ta i San dra Mi li vo je vi} iz Rumenke, DEÂKE: Mi li ca Vu ~i }e vi}, Je le na Vu ji}, Ma ri ja Fi li po vi}, Di a na Her cen ber ger - Na dr qan ski i Sla |a na Man di} iz Novog Sada, Ta ma ra Ma tin iz Zrewanina, Ve ri ca Po pov iz Ba~kog Gradi{ta, Dra ga na Ada mo vi} iz Magli}a, Sve tla na Su zi} iz Turije, Da ni je la Ja ri} iz Be{ke i Bo ja na Ku li} - Be gi} iz Rumenke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mirjana Svetozara Dakovi} (1941) u 11.15, Ivan Rade Divijakov (1936) u 12 ~asova, Vukana Radisava Joci} (1935) u 12.45 i Hasan Bahtira Nuka (1941) u 13.30. U Futogu na Centralnom grobqu danas }e biti sahrawena Grozdana Dimitrija Milankovi} (1946) u 13 ~asova.

DNEVNIK

c m y

крену рурални туризам. Миленко Видак има коње липицанере и фијакере, док други као Мирко Тадић и Младен Стојчевић гаје радне коње. Пре три године жене су у селу оформиле удружење „Манастирски бисери”, регистровале га и учествовале на разним такмичењима у околним селима. - Одабрали смо кућу у коју ћемо сместити старе ствари којих има пуно у селу. То ће бити етно-кућа,

вању проблема снабдевања водом. Данас није тако, имамо комплетну документацију за копање артерског бунара из којег би се снабдевали водом. Реч је о заједничком решењу за села Привина Глава, Сот, Моловин и Љубу. Председница општине Наташа Цвјетковић је за тај пројекат примила златну медаљу и после тога добила одговор, да нема пара - каже разочарано Гркинић. - И за шљунчани пут до Бачинаца и путеве по атару Привине Главе поднели смо потребне захтеве, али сада видим да је било узалуд. Одбијени смо. Асфалтни пут који води од магистрале Шид-Сот-Илок и од њега се одбија крак према Привиног Глави, све до манастира је узан и трошан. У селима готово су све улице добиле нов асфалт, а до Привине Главе тешко се долази. Овим путем прође много трактора, аутобуса и путничких возила и он никако не задовољава потребе промета. - Чекамо да се неки политичари сете да Привина глава није слепо црево и да треба урадити оно што је обећано овом селу - каже Мирослав Гркинић. Д. Савичин

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

Панорама села

интересантна туристима који долазе у манастир - каже Ружа Гркинић која води удружење жена. На обронцима око села разбацано је и десетак викендица које су изградили некадашњи становници овог села, који живе у Новом Саду или иностранству а лети се враћају у завичај. У разговору са мештанима посетилац стиче утисак да они немају проблема, све им је добро и не жале се. Главни догађаји за ову малу заједницу одвијају се у Друштвеном дому. Мештани заједно прослављају Српску Нову годину, Светог Саву... За 8. март приредили су забаву уз фиш паприкаш и музику. Сваког 3. јуна обележавају Дан села по завету још из 1938. године. Тог дана пао је страшан лед и потукао сву летину у целој општини, па су се заветовали да тај дан обележавају. Општина је на то заборавила, као и околна места, али у Привиној Глави још обележавају заветну славу. Идиличну слику малог сремског села квари податак да овде нема водовода, а ни путева. - Некада су ово село надлежни који су делили паре за капиталне инвестиције кривили да нема адекватне пројекте, када је реч о реша-

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НОВИ АПАРАТ У ВРБАСКОЈ БОЛНИЦИ

Преглед слуха новорођенчади ВРБАС: Општа болница Врбас је прва установа секундарне здравствене заштите која поседује уређај за рано откривање оштећења слуха код деце. Према речима директора Опште болнице Врбас Петра Грегоринског, овај уређај омогућава скрининг слуха код новорођенчади и тиме ће 72 сата по рођењу бебе у породилишту бити тестиране на могуће оштећење слуха, што ће омогућити правовремено откривање оштећења слуха и рехабилитацију такве деце. - Овакав уређај је до сад био резервисан само за велике кли-

ничке центре, као и породилишта уз њих. Циљ је да у блиској будућности сва породилишта у Србији добију овакав уређај јер ће се на тај начин здравствена заштита новорођенчади подићи на највиши ниво, а наше здравствене установе ће се приближити установама светског ранга - рекао је Грегорински. Средства за овај уређај вредан 700.000 динара обезбедила је болница уз помоћ општине Врбас, као и донација ,,Аудио БМ” из Новог Сада. М. Кк.

УОЧИ СЕДНИЦЕ СОМБОРСКОГ ГРАДСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Могућ обрачун напредњака и радикала

СОМБОР: Најављена седница сомборског градског парламента за сутра, лако би, попут асемблеје у Врбасу, а захваљујући својим одборницима и новим телекомуникационим технологијама, могла постати нова „хит- роба„ интернет друштвених мрежа типа „Јутјуб„ или „Фејсбук„. Наиме, протекле недеље огласили су се челници две оштро супротстављене партије, Српске напредне и Српске радикалне странке, у покушају да оспоре, доносно потврде своје мандате у, чињеницом да су расписани и локални избори и иначе одлазећем сомборском варошком парламенту. Подсећања ради, својевремена „бракоразводна парница„ унутар Српске радикалне странке приликом које је 16 од тадашњих 23 од-

суђа (рачунајући и Уставни суд), да би последњу у низу, пресуду Апелационог суда у Новом Саду којом се делимично усваја њихова тужба, у СНС-у протумачили као недвосмислену наредбу враћања 16 мандата садашњој СНС. Овакво тумачење пресуде су моментално оспорили из СРС, која је намерна да и последњу седницу градског парламента проведе „ у пуном саставу„, односно запоседајући све 23 скамије у свачаној сали сомборске Жупаније. Како су из сомборске СНС најавили да ће се и они појавити на тој истој седници, сасвим је реално очекивати да ће спикеру сомборског парламента, Синиши Лазићу (ДС), већи проблем од дневног реда и вођења седнице бити спречавање потенцијалног физичког

борника СРС у сомборској градској Скупштини прешло на страну Томислава Николића, завршила се тако што су сви мандати, кориштењем бланко оставки (у међувремену проглашеним неуставним), ипак припали чврстим следбеницима хашког сужња, Војислава Шешеља, па су одборници СРС пуне четири године у овдашњем парламенту играли улогу једине опозиционе партије, док су отцепљени чланови СНС упућени на суданију, односно правосудну борбу за мандате оних одборника који су се приклонили Томиславу Николићу. Тужбе „одборника„ СНС су прошле разне степене српског право-

обрачуна две супротстављене стране, иако је лидер српских радикала у Сомбору и уједно шеф одборничке групе СРС Стеван Кесејић најавио да немају намеру физички да се конфронтирају са дојучерашњим страначким колегама. Будући да је у Кесејићевом случају реч о „тврдом„ радикалу који у својој политичкој биографији има и такве „егзотичне„ потезе као својевремено изношење из Народне Скупштине Р. Србије на рукама скупштинског обезбеђења, нема сумње да ће сутрашња седница сомборског парламента бити све сем досадна. М. Миљеновић

Збор грађана БАЧКО ГРАДИШТЕ: Безбедност грађана и личне имовине повод су и једина тема вечерашњег Збора грађана у Бачком Градишту, који ће се одржати с почетком у 18 сати у Јанковића сали. Ако многе друге актуелне теме нису успевале да приближе и уједине мештане, ова би, због

учесталих крађа, чак, и разбојништва у селу и атару, то могла да уради. Колико је тема озбиљна, говори чињеница да ће вечерашњем Збору грађана у Бачком Градишту присуствовати представници локалне самоуправе, полиције, судства и Центра за социјални рад. В. Ј.

Ђаци скупљају хартију ЗРЕЊАНИН: У зрењанинској Основној школи “Петар Петровић Његош” од четвртка до суботе, у оквиру рада Ђачког парламента, трајаће еколошка акција под називом “Сакупљање старе хартије”. Ученици су позвали све грађане да, уколико имају вишак хартије, донесу га у ту школу и тако помогну рад Ђачког парламента и ову акцију. Ж. Б.

Промоција књиге

БЕЧЕЈ: Књига Хермана Нојбахера „Специјални задатак Балкан“, у издању Службеног листа, биће представљена данас, у Народној библиотеци у Бечеју. Скуп је заказан за 18 сати и одржаће се у свечаној сали, а о књизи и занимљивој личности „летећег ди-

пломате“ Хермана Нојбахера (1893–1960.), који је од 1940. до 1945. године провео на Балкану, а потом до 1952. године у београдском затвору, говориће главни и одговорни уредник „Нолита“ Зоран Живковић. В. Ј.

СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКИ САВЕТ РУМЕ ПОДРЖАО УСТУПАЊЕ ЗЕМЉИШТА ИНВЕСТИТОРИМА БЕЗ НАКНАДЕ

Простор за „Албон”, „Адријану” и „Инсерт”

РУМА: Социјално-економски савет општине Рума подржао је идеју румског Општинског већа да се уступи земљиште инвеститорима заинтересованим за изградњу погона у Западној индустријској зони. Коначни суд о овом предлогу одборници ће дати сутра на седници Скупштине општине. Реч је о енглеској фирми „Албон”, која је од 2006. године стационирана у Шимановцима, фирми „Адријана” из Сомбора и „Инсерт” из Новог Београда. Социјално- економски савет општине Рума проценио је да би поменуте инвестиције упослиле

око 700 лица, и дао подршку елаборатима о давању земљишта без новчане накнаде. - На овај начин створићемо услове да се у општини Рума крене са бољим и јачим привредним замахом који подразумева нова радна места, производњу за извоз и бољи стандард суграђана, јер су све три фирме окренуте, на првом месту, извозу. Највише потребе се јавља за радницима са средњом стручном спремом, који се иначе најтеже запошљавају и највише их је на бироу за запошљавање - казао је Ненад Боровић, председник румског

Социјално-економског савета. Вредност предстојећих инвестиција у Западној радној зони процењује на око 20 милиона евра, а по мишљењу Савета, поред отварања нових радних места, битно је да су у питању проверени и коректни инвеститори. У периоду од наредне четири године, општински буџет би приходовао 1,9 милиона евра, а општина не би имала никаквих улагања, јер је ова зона потпуно инфраструктурно опремљена. - Инвестиција се врло брзо исплаћује, и то у року од непуне три године ће приходи бити већи него

што би била накнада за земљиште, а морам посебно да нагласим да општина Рума уступањем земљишта без надокнаде инвеститорима не губи ништа, јер је власник земљишта Република Србија и сав приход од продаје би ишао у републички, а не општински буџет - рекла је начелница Одељења за привреду и буџет Општине Рума Нада Бегојевић. Уколико се румски одборници сагласе са овим предлогом, остаје још да га одобри Влада Србије, јер је земљиште у Западној зони у јавној својини. Ј. Антић

ПРЕД СЕД НИК БЕ ЧЕЈ СКЕ ОП ШТИ НЕ ПЕ ТЕР КНЕ ЗИ ОБЕ ЋАО

Уско ро бо ље во до снаб де ва ње БЕ ЧЕЈ: Добру вољу имамо одавно, а сада је и Фонд за капитална улагања Војводине показао исто расположење, тако што ће нам обезбедити око 8,5 милиона динара за повезивање две јесенас избушене бушотине на водоза-

прес- конференције председника општине Бечеј Пе те ра Кне зија. - Очекујем да већ наредне недеље започну радови на повезивању две нове бушотине с Фабриком воде и онда би, најдаље за десетак дана, радови били завршени,

одобрени од стране Фонда за капитална улагања Војводине, али не и финансијски покривени. То је приморало Бечејце да јесенас ураде ребаланс општинског буџета и обезбеде 18 милиона динара за бушење три нове бушотине,

зи режим са периодима јачег и слабијег притиска, проблем је што у неколико вишеспратница станови изнад другог спрата, у периодима слабијег притиска, имају суве славине. Најугроженије зграде су на тргу Чилаг, поред Техничке

Отво ре но пи смо Први човек највеће потиске општине огласио се и поводом инцидента везаног за непозивање дописника РТВ из Бечеја Не на да Јо ви ће ви ћа на његову претходну прес конференцију одржану 6. марта. „У више наврата сам покушао писменим путем да ступим у контакт са директором РТВ и укажем на проблем који од јесенас постоји око извештавања њиховог дописника Ненада Јовићевића, где смо у неколико наврата били приморани да упућујемо деманти, због пласирања неистинитих информација, али нико из ове медијске куће није одговорио на наше вапаје. Током минулог проглашења ванредне ситуације, све се поновило и тада сам дописнику РТВ Ненаду Јовићевићу лично рекао да у ситуацији, када он искљујучује професионализам и шаље искривљену слику о армији волонтера у Бечеју, не желим више да сарађујем са њим и да га нећу позивати на прес- конференције која ја организујем“, део отвореног писма Петера Кнезиа, које је упућено УНС, НУНС, Покрајинском омбудсману, те новинским акгенцијама Бета, Тањуг и Фонет.

Смена Лазићевог заменика? Сутрашња седница сомборског парламента ће дати одговор на још једну интригантну тему која ових дана тресе сомборску политичку чаршију. Наиме, након што је донедавни јаки човек сомборске Демократске странке Зоран Милер, уједно заменик председавајућег локалног парламента Синише Лазића, обзнанио свој прелазак у УРС, који у овом граду предводи пре две и по године смењени градоначелник Душан Јовић (такође својевремено члан ДС) питање „од милион долара„ је да ли ће ДС са својим коалиционим партнерима (ДСС, СПО-ЛСВ и Мађарска Коалиција) овакав Милеров потез „казнити„ сменом са места заменика председника парламента на његовој последњој седници или ће коначну реч ипак препустити бирачима у новом изборном циклусу.

~etvrtak15.mart2012.

Но ве бу шо ти не ће уско ро би ти по ве за не у во до си стем Бе че ја

хватном пољу, па очекујем да ће се питање стандардног водоснабдевања у Бечеју ускоро знатно поправити. Ово је, чини се, најважнија информација с јучерашње

а притисак у систему водоснабдевања био довољан за стандардну дистрибуцију питке воде. Пројекти, у вредности од 53 милиона динара, били су само

пошто је дошло до опадања издашности старих бунара на водозахватном пољу. Да је у вези са снабдевањем водом „догорело до ноката“, говори и чињеница да, сем што је на сна-

Про лећ но уре ђе ње на се ља

ПРО РА ДИО ИРИ ШКИ КОН ТАКТ-ЦЕН ТАР

Од го вор гра ђа ни ма у ро ку од два да на ИРИГ: „Контакт центар 48”, намењен лакшем и бржем решавању комуналних проблема свих који живе на територији општине Ириг, почео је да ради. Проблем је могуће пријавити доласком на шалтер у општинском Услужном центру, 24 сата свакога дана у годи ни на број те ле фо на 022/400648, сла њем СМС-а на број 063400648 или попуњавањем формулара на званичној презентацији општине www.irig.rs, а одговор о статусу решавања пријављеног проблема ће стићи у року од 48 сати. - Сви наши суграђани који имају проблем са јавном расветом, ка на ли за ци јом, ле га ли за ци јом иле гал но из гра ђе них обје ката, уклањањем чврстог отпада и чишћењем улица, одржавањем гро-

Владимир Петровић

бља, водоводим и енергетским системом, одржавањем путева, сада врло лако и без чекања могу да га

От кри ва ње спо ме ни ка Шан до ру Пе те фи ју БЕ ЧЕЈ: Почетак Мађарске револуције из 1848. године биће данас обележен у Бечеју, откривањем бронзаног споменика Шандору Петефију, песнику мађарског романтизма и једном од вођа револуције. Петефи рођен 1. јануара 1823. године у мађарском месту Кишкерешу као Србин Александар Петровић, временом је променио име и националност. Скулптура Петефија у природној величини, рад суботичког ваја-

ра Ти бо ра Са рап ка, постављена је у Улици Николе Тесле испред дома Мађарског културног друштва „Петефи Шандор” и наспрам истоимене основне школе. Израду споменика финансирао је Мађарски национални савет, а плато на којем је споменик постављен изграђен је средствима иницијатора читавог по сла МКД „Пете фи Шандор”. В. Ј.

школе и у главној улици, поред суда, изнад државне Апотеке, две зграде имена Мобилија и у насељу Седам секретара СКОЈ-а. Укупно нешто преко 200 корисника су најугроженији. В. Ј.

пријаве директно надлежним службама. Овим и ми имамо много бољи преглед стања на терену, али и ефикасно сти рада наших служби које увек морају да буду у служби грађана. Циљ нам је био да нашим суграђанима омогућимо практично директно управљање радом локалне самоуправе и јавних предузећа, а све зарад ефикасног решавања дневних проблема - каже Вла ди мир Пе тро вић, председник Општине Ириг. Систем је још у пробној фази, па председник Петровић апелује на разумевање Ирижана уколико буде било тешкоћа, а за све нејасноће могу да контактирају оператера овог система или своје пита ње упу те на адре су knezevic.soirig@neobee.net.

Ј. А.

Преглед на глауком

ВРБАС: Поводом Дана борбе против глаукома, у Очној амбуланти Опште болнице Врбас данас ће бити организована акција „Отворена врата”. Лекари и медицинске сестре извршиће преглед на глауком и уколико је потребно, дати савет о даљем лечењу и адекватној, правовременој терапији. Преглед се може обавити у периоду од 7 до 19 часова, без упута, потребна је само здравствена књижица. М. Кк.

ТЕ МЕ РИН: Пролећна акција сакупљања и одвожења кабастог отпада биће реализована од 26. до 30 марта. Распоред по данима и реонима је исти као и за сакупљање и одвожење кућног смећа. Из ЈКП „Темерин“ подсећају да се под кабастим отпадом подразумева дотрајала бела техника, стари намештај, аутомобилске гуме слично. Тако се неће одвозити биљни и животињски отпад, грање, лишће, трава, биљни остаци из башта и грађевински отпад – шут. Акција подела канти за смеће грађанима који редовно измирују своје обавезе према ЈКП „Темерин“ наставља се и у суботу 24. марта, уз потврду о измиреном рачуну за комуналне услуге за фебруар 2012. године. Подела канти је у магацину предузећа на Телепу (поред техничког прегледа) у времену од 9-13 часова. Редовне платише пластичне канте запремине 120 литара могу преузети, уз плаћени рачун и личну карту. М. М.

~etvrtak15.mart2012.

vojvodina

c m y

dnevnik

НОРВЕШКИ СТУДЕНТИ У ПОСЕТИ СТАРОЈ ПАЗОВИ

Мултикултуралност као лекција

Са окру глог сто ла про тив ко руп ци је

У БЕ ЧЕ ЈУ ПРЕД СТА ВЉЕН ПЛАН ЗА БОР БУ ПРО ТИВ КО РУП ЦИ ЈЕ

Из о ста ли до но си о ци од лу ка БЕ ЧЕЈ: Држава, оваква каква је, и са оваквим „правилима игре” нема намеру да се обрачуна са корупцијом, па је онда нама грађанима преостало да предуземемо неке озбиљне акције, рекао је у Бечеју на округлом столу посвећеном борби против корупције члан Топличког центра за демократију и људска права и Коалиције за надзор јавних финансија Дра ган До бра ши но вић из Прокупља. Овим скупом започео је циклус презентације нацрта Локалног акционог плана за борбу против корупције, који ће Коалиција за надзор јавних финансија реализовати још у Књажевцу, Мајданпеку, Пироту, Прокупљу и Ужицу. Домаћин је било Бечејско удружење младих (БУМ), члан поменуте Коалиције, у чије име је нацрт ЛАП за борбу против корупције представио Алек сан дар Ђе кић, а о корупцији и њеним негативним ефектима у сваком друштву говорио је научни саветник на Институту за европске студије др Ми ро слав Про ко пи је вић. Да би антикорупцијске политике биле успешне, неопходно је да у њиховом спровођењу учествују грађани, локалне институције, невладине организације, пословни сектор, медији... То, на жалост, није био случај на окру-

глом столу у Бечеју. Углавном су скупу присуствовали средњошколци, чланови Бечејског удружења младих, новинари и неколико представника осталих структура локалног јавног живота. - Радимо на пројекту „За одрживе антикорупцијске политике: ЛАП за борбу против корупције”, а пилот програми реализују се у више округа. Реализацију пројекта подржала је Делегација ЕУ у Србији и Међународни центар Улоф Палме. Само заједничким напорима и подизањем све сти грађана и учешћем доносилаца одлука можемо допринети сузбијању корупције, која је постала свакодневница на националном и локалном нивоу - истакао је Ђекић. Председника Савета за безбедност општине Бечеј Ла за ра Се ку ли ћа питали смо за мишљење о понуђеном нацрту. - Предложени ЛАП за борбу против корупције је, у принципу, исто што и наш План интегритета, који ћемо предложити локалном парламенту на усвајање. Та два документа су, готово, идентичних намера и биће апсурдно да оба одвојено упутимо локалном парламенту. Далеко је боље да их усагласимо и да се заједнички боримо против корупције каже Секулић. В. Јан ков

Крф ска улица до би ја ка на ли за ци ју ПА ЛИЋ: Приоритет, поред развоја туризма, на Палићу је изградња канализационе мреже. Полако, али сигурно се затвара прстен канализационе мреже у насељу Палић. - У првој фази радова биће изграђено 211 метара канализационе мреже у Крфској улици поред Зоолошког врта на Палићу. Након завршетка радова, грађани ће моћи да се прикључе на мрежу. У другој фази радова је предвиђена изградња канализационе мреже до 370 метара, односно још 159 метара. Испуњавамо оно што смо обећали - рекао је директор д.о.о “Парк Палић” Го ран Га брић. Шеф градилишта Алек сан дар По по вић, у име фирме „Јаворник„ каже да је примећен проблем са подземним водама, али он је

брзо и отклоњен. Вредност инвестиције износи 2,9 милиона динара. Рок за завршетак прве фазе радова је 60 дана. Градилишта на Палићу је обишао и градоначелник Са ша Ву чи нић, који је истакао том приликом да, поред инфраструктуре, треба наставити радове на прелепим објектима, који су симболи бисера панонске низије и туризма. С. И.

Ча роб ни кључ за жен ско ср це

АПА ТИН: Поводом Дана жена у апатинском Музеју Дунава отворена је изложба предмета и производа домаће радиности под називом „Чаробни кључ за женско срце”. На изложби се могу видети веома интересантни хеклани и ткани радови, производи од кера-

мике, глине, предмети од прућа, радови на стаклу и дрвету, ручно рађен уникатан накит, природни козметички производи, честитке, украсне свеће и домаћи сапуни. Сви производи, који су приказани на изложби, су радови кућних радионица из Апатина, Новог Сада, Београда, Шида, Соко Бање. Своје учешће први пут узела је и Средња грађевинска и дрвопрерађивачка стручна школа из Апатина, чији су ученици представили радове из области пејзажне архитектуре и обликовања намештаја и ентеријера. Ова занимљива поставка саставни је део традиционалне презентације креативних потенцијале под називом „Чаробни свет маште“, а изложба ће бити отворена до 19. марта. Ј. П.

СТАРА ПАЗОВА: Стару Пазову је јуче посетила група од преко тридесет студената из Норвешке, који су желели да сазнају више о једној мултинационалној и мултиконфесионалној средини у Србији. Како је објаснио професор Титор Мартин Лисестон, у групи је три професора и 31 студент Краљевског универзитета из Тронтхајма, углавном су то студенти интернационалног и интеркултурног социјалног рада. Студенти су сами изразили жељу да посете Србију, због великог искуства, које ова земља има, као вишенационална и мултикултурална, јер је Норвешка некада била земља без националних мањина, а сада их је све више. -У Тронтхајму, који има 170 хиљада становника, постоје делови града у којима живе људи из Кореје, Јапана, Кине - рекао је професор Лисестон, нагласивши да је значајно искуство Србије која је, уз многонационални састав доживела велике економске промене, ратове и разарања, па је за њихове студенте значајно да схвате са каквим се све проблемима суочава једна мултикултурна и мултинационална средина и како их решава.

Добили одговоре на многа питања

Начелница општинске управе Радмила Одобашић је, уз добродошлицу, госте из Норвешке упознала да старопазовачка општина има 67 хиљада становника и да је локална самоуправа поносна на вишевековни заједнички живот свих својих грађана, а због вишенацио-

налног и мултиконфесионалног живља је формирала Савет за међунационалне односе, у којем су представници Срба, Словака, Хрвата и Рома. Она је подсетила да је ова општина лане обележила велики јубилеј - 240 година од долака Словака у Стару Пазову, а с обзи-

ром на то да се ради о студентима социјалног рада, начелница је рекла да претпоставља да социјална давања у овој општини нису на нивоу Норвешке, али да локална самоуправа много ради на томе и да нада да ће, по добијању кандидатуре за пријем у Европску унију, моћи да се учини и више. Норвешки студенти су показали посебно занимање за организацију социјалне и здравствене службе у Србији и учешће жена у политичком и друштвеном животу, па су, поред сусрета са представницима локалне самоуправе, директоом Дома здравља др Жељком Катићем, директором Центра за културу Александром Баком, посетили Центар за социјални рад Стара Пазова, Словачки народни дом, Словачку евангелистичку цркву, Народну библиотеку, али и Голубинце, село старопазовачке општине у којем живе вековима Срби и Хрвати и које се, у циљу развоја сеоског туризма, укључило војвођански пројекат „Богатство различитости“.

МЕЂУОПШТИНСКА САРАДЊА ЗРЕЊАНИНА, НОВОГ БЕЧЕЈА И КИКИНДЕ

Једни развијају туризам, други пољопривреду

НОВИ БЕЧЕЈ: У оквиру УСАИД пројекта одрживог локалног развоја, у Новом Бечеју је одржана прва седница међуопштинског форума Зрењанина, Кикинде и Новог Бечеја. Тај форум је формиран на основу споразума о сарадњи локалних самоуправа, представника пројекта, организација цивилног друштва и пословне заједнице. Прва седница била је посвећена усвајању плана рада до краја године и усаглашавању заједничких потреба локалних заједница, приоритетних пројеката и активности у међуопштинском партнерству. Три стратешки важне иницијативе издвојене су као приоритетне - израда мастер плана за развој туризма на Тиси, који ће обухватити и локалне заједнице изван Зрењанина, Новог Бечеја и Кикинде, затим унапређење регионалног развоја пољопривреде формирањем пољопривредне радне зоне у Кикинди, оснивање тренинг центра у Зрењанину и планирање регионалног центра за складиштење производа у хладњачама који ће помоћи узгајивачима око транспорта производа, као и унапређење система управљања имовином.

- Нови Бечеј је у претходних шест година препознао шта туризам може да учини од једне општине. Да смо на правом путу свакако показује и то да смо до сада добијали разноразне награде на нивоу Републике Србије. Шта све значи удруживање града Зрењанина и општина Кикинда и Нови Бечеј у овом пројекту, показаће будућност, али је сигурно да је туризам врло спојив са пољопривредом и са храном, а самим тим и Нови Бечеј је спојив са Зрењанином и Кикиндом – изјавио је председник новобечејске општине Миливој Вребалов. Председник општине Кикинда Илија Војиновић казао је да теритоУтврђене стратешке иницијативе рија ове севернобанатске места, посебно за младе школовакомуне обухвата око 70.000 хек- не људе – подвукао је Војиновић тара обрадивог земљишта, а УСАИД пројекат осмишљен је преко 95 одсто су њиве прве да подржи дугорочни економски класе. и друштвени развој локалних за- Стога је логично да смо ми у једница у Србији, помажући им Кикинди оријентисани ка пољо- да заједно раде на решавању привреди, о којој размишљамо и у проблема који превазилазе грасклопу овог пројекта. Ту видимо нице појединачних градова и опшансу за отварање нових радних штина, те да приступе постоје-

ћим регионалним, националним и међународним финансијским средствима. Кључне пројектне активности усмерене су на формирање, јачање и промовисање међуопштинских партнерстава као и на успостављање сарадње са приватним и невладиним сектором. Ж. Балабан

УСПЕХ СТАРОПАЗОВАЧКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

Тијана беседи, глуми, режира СТА РА ПА ЗО ВА: Матуранткиња старопазовачке гимназије „Бранко Радичевић” Ти ја на Гру мић, освојила је друго место међу 180 младих из целе Србије на такмичењу „Бе седе Зорану у

Ти ја на Гру мић

част”. Вредна и талентована матуранткиња, не само да је одличан ђак и добар беседник, него је показала и многе друге склоности и таленте, па је подржавају

пријатељи и породица, другови из гимназије и професори. - Ако свако од нас нађе барем нешто што жели да мења, и ако на то подстакне барем једну особу, у мени ће порасти нада да смо нешто постигли. Ако прочитамо бар једну књигу више него лане, ако покушамо да схватимо мишљење другачије од нашег, ако се окренемо памети и почнемо да ценимо рад, постигли смо много. Добили смо наду да реформе у Србији могу да успеју, победили смо цинизам оних који сматрају да то није могуће, јер реформе то смо ми - поручила је својом беседом девојка која ће на наредним изборима искористити први пут своје право гласа. У гимназији је окупила групу истомишљеника и не само да глуми, него и режира представе са којима су пазовачки гимназијалци учествовали и победили на Школском позорју. Недавно, са представом „На усни мог ђеда цигара завијена” у којој је Тијана Грумић комплетан аутор, уче ствовали су и на Бијеналу младих Европе у Венецији.

С пу та у Ве не ци ју, где су на сту па ли на ен гле ском је зи ку

- Ово је не свакидашња прилика да се дружимо радећи нешто лепо, не свакидашње, кре атив но. По но сна сам на це лу групу јер смо то одлично урадили. За представу ме је инспирисала пе сма Ми ла на Ми ћи ћа, а представу смо у Венецији играли на енгле ском је зику - каже Тијана. Њено задовољство деле чланови драмске групе: Ла на Пав ков,

која је прва окупила заљубљенике у позориште у овој школи и донела јој прву награду са Школског позорја, Сте ва ни ја Зе че вић, Сла ђа на Ва сић, Дра га на Ћур чин, Ни ко ла Ко со вић, Ђор ђе Пе тро вић, Са во Пе јић, Иван Ло зић...За све њих је наступ у Венецији и цео боравак незаборавно искуство, а већ почетком априла гостују у Крагујевцу. А. Ма ли

dRU[TvO

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

SO CI JAL NA DRA MA U JAN KOVOM MO STU

Ro di te qi ma od u ze to ~e tvo ro de ce Ne ven ~a nom bra~ nom pa ru, Sve tla ni Do mi} i Ja nu su Da kou, sud skim re {e wem od u ze to je ~e tvo ro de ce jer je pro ce we no da ni su u sta wu da vo de ra ~u na o wi ma, sa ~i me oni ni ka ko ne mo gu da se po mi re. Tvr de da, upr kos to me {to `i ve u te {kim uslo vi ma, ni je bi lo raz lo ga za ta ko ri go ro zne me re, po go to vo u tre nut ku ka da su u ak ci ji UN HCR-a i fir me “Vik to ri ja grup” do bi li krov nad gla vom. Na wi ho vu stra nu sta lo je i Udru `e we za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma u Zre wa ni nu, s ob zi rom na to da je Ja nus Da ko iz be gli ca iz Hr vat ske. – Wi ho va de ca su jed nom ve} bi la od u ze ta, na tri me se ca, ali ta da uz sa gla snost ro di te qa. Po sle

to ga je, me |u tim, Cen tar za so ci jal ni rad po veo slu ~aj i za tra `io da im de ca bu du od u ze ta traj no. Ova po ro di ca jed no vre me je, to kom le ta, kam po va la na Ta mi {u, ka da smo i sa zna li za wu. Uz na {e

Sve tla na Do mi} ve li da je je dva pre `i ve la tre nu tak ka da su so ci jal ni rad ni ci do {li i od ve li joj de cu. – I da qe mi je pred o~i ma sli ka ka ko vi ~u i ska ~u jer ne `e le

Sve tla na Do mi} ve li da je je dva pre ì ve la tre nu tak ka da su so ci jal ni rad ni ci do {li i od ve li joj de cu an ga ò va we, sme {taj im je obez be |en u iz be gli~ kim ba ra ka ma u Zre wa ni nu, ko je su ka sni je ra se qe ne. Sa da su do bi li ku }u u Jan kovom Mo stu – ob ja {wa va u iz ja vi za “Dnev nik” pred sed nik Uprav nog od bo ra Udru è wa za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma Mar ko Gvo zde no vi}.

da idu od nas. To sam jed nom ve} do `i ve la. Naj go re mi je {to, za raz li ku od pr vog pu ta, sa da i ne znam gde su, ni ti mo gu pri ~a ti s wi ma – ja da se Sve tla na, dok Ja nus Da ko po ru ~u je da, ka kav god da je otac, ra di se o we go voj de ci, za ko ju stra hu je da, po sle ovo ga, ne do `i ve ner vni slom.

Di rek tor ka zre wa nin skog Cen tra za so ci jal ni rad Ve sna Stan kov ka `e da je ova usta no va bi la po kre ta~ tu `be za li {e we ro di teq skog pra va za to {to je ne ven ~a ni bra~ ni par, ka ko tvr di, za ne ma ri vao ro di teq ske du `no sti. – Sud je do neo pre su du ko jom su oni pot pu no li {e ni ro di teq skog pra va, i tu pre su du je po tvr dio Ape la ci o ni sud u No vom Sa du. Ro di te qi su ima li mo gu} nost da kroz sud ski po stu pak do ka `u da ni je ta~ no ono {to je Cen tar pro ce nio kroz stru~ na mi {qe wa. De ca su zbri nu ta na od go va ra ju }i na ~in, a ro di te qi ma je ob ja {we no da }e mo se mi i oni ubu du }e do go va ra ti o sve mu – na gla {a va Ve sna Stan kov. @. Ba la ban

SR BI JA OVE GO DI NE U^E STVU JE U SE DAM MI ROV NIH MI SI JA UN I EU

Pla vi {le mo vi za 500 voj ni ka U uto rak, 20. mar ta, Sr bi ja {a qe no vi kon tin gent svo jih mi rov wa ka na Ki par. Iz ka sar ne „Na rod ni he roj Ste vi ca Jo va no vi}” u Pan ~e vu put Bu dim pe {te }e kre nu ti stre qa~ ki vod Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske, gde }e se pri dru `i ti ma |ar sko-slo va~ kom kon tin gen tu i oda tle od le te ti na Ki par. Bi }e to pr vi put da na {i mi rov wa ci no se i svo je oru` je. Mi rov na mi si ji UN na Ki pru je naj broj ni ja ope ra ci ja u ko joj u~e stvu ju pri pad ni ci Voj ske Sr bi je. U toj me di te ran skoj dr `a vi je 45 ofi ci ra i pro fe si o nal nih voj ni ka ko ji su sme {te ni u ba zi „Ste fan Ne ma wa” u Lar na ki, ko ja je to ime do bi la u ok to bru pro {le go di ne, ka da su je srp ski „pla vi {le mo vi„ pre u ze li od ko le ga iz Slo va~ ke. Ove go di ne broj srp skih voj ni ka u mi si ja ma Uje di we nih na ci ja i Evrop ske uni je bi }e po ve }an na vi {e od 500. Na ne dav nom se mi na -

Za vr {na ve `ba pri pad ni ka Pr ve bri ga de pred od la zak na Ki par

ru, ko ji je Atlant ski sa vet Sr bi je or ga ni zo vao u E~ ki, na ~el nik Cen tra za mi rov ne ope ra ci je pu kov nik Je le si je Ra di vo je vi} pre -

Ma jo ru u Li ba nu 3.000 do la ra Ako se ostva ri plan, uni for mu s ozna ka ma UN i EU ove go di ne }e obu }i osam pu ta vi {e pri pad ni ka MO-a i VS-a ne go la ne. In te re so va we je ve li ko, o ~e mu sve do ~i i po da tak da je na spi sku po ten ci jal nih mi rov wa ka ~ak 4.500 qu di. Ve }i na ta mo è li zbog na pre do va wa u slu `bi, ali to je i pri li ka za do bru za ra du. – Svi za dr à va ju svo ju for ma cij sku osno vi cu, a vi si na pla te dok su pod za sta vom UN za vi si od mi rov ne mi si je, ~i na i du `no sti na ko ju ofi cir, pod o fi cir ili pro fe si o nal ni voj nik od la zi – ka è pu kov nik Je le si je Ra di vo je vi}. – Naj ve }u pla tu ima ju pri pad ni ci mi rov ne mi si je u Li ba nu jer je ta mo i naj te è. Ofi cir u ~i nu ma jo ra me se~ no pri ma 3.000 do la ra, dok we gov ko le ga na Ki pru ima me se~ nu za ra du od 2.000 do la ra.

do ~io je da je sa da 65 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u mi rov nim mi si ja ma u Kon gu (osam), Li be ri ji (~e ti ri), Oba li Slo no va ~e (tri), Ki pru (45) i Li ba nu (pet), gde su an ga ò va ni kao le ka ri, me di cin ski teh ni ~a ri, voj ni po sma tra ~i, {tab ni ofi ci ri i pod o fi ci ri. Sla we pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u mi rov ne mi si je u 2011. ko {ta lo je dr à vu 92 mi li o na di na ra, a za ovu go di nu po treb no je obez be di ti znat no vi {e nov ca. – Uko li ko Skup {ti na usvo ji i pred log go di {weg pla na upo tre be, bi }e an ga ò va no oko 400 mi li o na di na ra za sve ak tiv no sti ko je su pla ni ra ne ove go di ne, od pri pre me, qu di, sred sta va, teh ni ke, obu ke do svih dru gih ak tiv no sti –

iz ja vio je za „Dnev nik” pu kov nik Ra di vo je vi}. Za sta va Sr bi je i ove go di ne vi jo ri }e se u Li be ri ji, Oba li Slo no va ~e, Kon gu, na Ki pru i u Li ba nu. U pla nu su i mi si je EU u So ma li ji i Ugan di. Po put mi si je na Ki pru, i mi rov wa ci u Li ba nu ve} ovog pro le }a tre ba lo bi da svo je za dat ke iz vr {a va ju svo jom bor be nom teh ni kom. Na i me, u do go vo ru sa [pa ni jom, s ko jom se ra li zu je pri su stvo na {ih mi rov wa ka u ovoj bli sko i sto~ noj dr à vi, u Li ban }e, ka ko is ti ~e pu kov nik Ra di vo je vi}, usko ro iz Sr bi je bi ti upu }e ni tran spor te ri-to~ ka {i i te ren ska vo zi la „puh”. Vo zi la su ve} sprem na i ~e ka se sa mo odo bre we za tran sport, a wih }e na {i mi rov wa ci ko ri sti ti za pa tro li ra we i iz vi |a we. – Od ove go di ne sva koj mi si ji pri la go |a va mo i ode }u na {ih pri pad ni ka – ka è pu kov nik Ra di vo je vi}. – Ta ko }e u~e sni ci mi si je u Li ba nu ima ti ù} ka stu ma skir nu uni for mu i obu }u pri la go |e nu te re nu na ko jem }e iz vr {a va ti za dat ke. Pre od la ska u mi rov nu mi si ju, pri pad ni ci VS-a ko ji bu du oda bra ni za vr {a va ju obu ku u Cen tru za mi rov ne ope ra ci je. U tom cen tru, osim srp skih mi rov wa ka, obu ku je pro {lo i oko 200 ofi ci ra i voj ni ka iz 40 ze ma qa. M. Bo zo kin

SKUP [TI NA DRU [TVA LE KA RA VOJ VO DI NE

Po no sni na Sre tew ski orden – Ova go di na je za Srp sko le kar sko dru {tvo, naj sta ri ju esnaf sku or ga ni za ci ju, ju bi lar na jer sla vi 140 go di na po sto ja wa – ka `e za na{ list pred sed nik Dru {tva le ka ra Voj vo di ne Srp skog le kar skog dru {tva prof. dr Dra gan Dan kuc. – Dru {tvo le ka ra Voj vo di ne po ~i we da ra di sa mo stal no 1946. go di ne kao po dru`nca Srp skog le kar skog dru {tva, a 1976. go di ne po dru `ni ca pre ra sta u Dru {tvo le ka ra Voj vo di ne SLD kao prav no li ce. Zna ~aj no je i to {to je ove go di ne, uka zom pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, Srp sko le kar sko dru {tvo do bi lo Sre tew ski or den dru gog re da, zbog ~e ga smo ve o ma po no sni jer se pro mo vi {e i pri zna je rad le ka ra u in te re su na {ih pa ci je na ta. Zbog ju bi le ja i zna ~aj ne na gra de, re dov na go di {wa skup {ti na Dru {tva le ka ra Voj vo di ne po ~e la je sve ~a nim to nom, na sta vi la se rad no, a po tom su uru ~e ne i go di {we na gra de Dru {tva. De le ga te su po zdra vi li pot pred sed ni ca

Skup {ti ne AP Voj vo din prof. dr Bra ni sla va Be li}, ko ja je is ta kla da je sa rad wa Skup {ti ne i Dru {tva pro te klih go di na uspe {na i da je pro {i re na mo gu} nost da Skup {ti na po mog ne toj esnaf skoj or ga ni za ci ji. Pred sed nik

dru {tvu jer je ne do pu sti vo da ono bu de u istom ran gu s osta lim dru {tvi ma, kao i da se o~e ku je da SLD po vra ti svo ju broj nu imo vi nu. – Dru {tvo le ka ra Voj vo di ne ima 6.200 ~la no va, od ko jih je 16

Go di {we na gra de i pri zna wa Go di {wa na gra da za `i vot no de lo uru ~e na je prof. dr Mi la nu An to ni }u. Za na u~ no i stra `i va~ ki rad go di {wu na gra du je do bio prof. dr I{tvan Klem, za za {ti tu na rod nog zdra vqa prim. dr Pe tar No va ko vi}, a za du go go di {wi rad u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti dr Er na Olah. Naj bo qi di plo mi ra ni stu dent me di ci ne za 2011. je dr Uro{ Mi lo {e vi}, a sto ma to lo gi je dr Jo va na Lon ~ar. Spo me ni ce kao post hum no pri zna we bi }e uru ~e ne po ro di ci prof. dr Mi ro sla ve Dok ma no vi}-\or |e vi} i prim. dr Pe tra Mi ki }a. Re gi o nal ne le kar ske ko mo re Voj vo di ne prof. dr Bra ni slav Pe rin re kao je da je sa rad wa Dru {tva i Ko mo re sve bo qa, a u svom po zdrav nom go vo ru ge ne ral ni se kre tar Srp skog le kar skog dru {tva prof. dr Ne deq ko Ra dlo vi} is ta kao je da je neo p hod no do ne ti za kon o Srp skom le kar skom

od sto dok to ra sto ma to lo gi je, a osta li su dok to ri me di ci ne – re kla je se kre tar DLV–SLD-a prim. dr Sla vi ca Ma le {e vi} u iz ve {ta ju o ra du u pro te kloj go di ni. – Ak tiv nost Iz vr {nog od bo ra i Pred sed ni {tva DLV–SLD-a su se od no si le na na sta vak ra da na for mi ra wu ba ze

po da ta ka ~lan stva i na pla te ~la na ri ne, re gi stra ci ju Dru {tva i po dru `ni ca kod Agen ci je za pri vred ne re gi stre, usva ja we no vog sta tu ta Dru {tva i pred lo ga pra vil ni ka o iz da va~ koj de lat no sti i po slov ni ka o ra du spe ci ja li sti~ kih sek ci ja, rad na kon ti nu i ra noj me di cin skoj edu ka ci ji, spo ra zu mu o sa rad wi Dru {tva, Me di cin skog fa kul te ta i Re gi o nal ne le kar ske ko mo re, adap ta ci ji objek ta Dru {tva u No vom Sa du... Kao je re ~e no, u pro {loj go di ni u ~e ti ri eta pe DLV–SLD je akre di to va lo vi {e od 150 pro gra ma i iz da lo 13.500 ser ti fi ka ta. [to se ti ~e ak tiv no sti po dru `ni ca, uz stan dard no do bar rad po dru `ni ce No vi Sad, Zre wa nin, Su bo ti ca, Vr {ac i Pan ~e vo, po seb no je is tak nut rad Po dru `ni ce Srem ska Mi tro vi ca. Od 39 spe ci ja li sti~ kih sek ci ja u ra du su se po seb no is ta kle Pe di ja trij ska, In ter ni sti~ ka, sek ci je sport ske me di ci ne, op {te me di ci ne kao i Sto ma to lo {ka. J. Bar bu zan

AGEN CI JA ZA IZ NAJM QI VA WE „MU @A NA SAT”

Maj stor ski po sao ipak je mu {ki Dok na sve stra ne ni ~u agen ci je ra zno ra znih pro vo da xi ja, ko jih je iz da na u dan sve vi {e da bi se broj sklo pqe nih bra ko va u Sr bi ji po ve }ao, te {ka eko nom ska si tu a ci ja i sve ma we rad nih me sta na te ra li su ne ke mu {kar ce da kre nu da ra de ku} ne po slo ve na iz najm qi va we. Na i me, na kon No vog Sa da, i u Be o gra du je osno va na agen ci ja za iz najm qi va we mu è va pa se ta ko na sat, a on ko {ta hi qa dar ku, mo è iz naj mi ti mu` maj stor, ku var, sve zna li ca, pe ca ro{, do ma }in za za ba ve, pri ja teq za vi kend, mu {ka rac za iz la ske i za po mo} mu è vi ma. Agen ci ju je osno vao Ne nad Pra men ko vi} i u woj tre nut no, osim we ga, ra de we gov sin i jo{ pe to ri ca mu {ka ra ca. Pro {le go di ne je No vi Sad bio ob le pqen kraj we neo bi~ nim ogla som u ko jem je jed na è na re {i la da iz naj mi svog mu à za sve

mir Si mik iz Br na ko ji je ê hi wa ma na ras po la ga we po nu dio sve vr ste uslu ga: iz najm qi va we mu à na sat ko ji do la zi ku }i da oba vi raz ne vr ste po prav ki, po me ri ka ba ste stva ri, okre ~i ne ku pro sto ri ju, za me ni si ja li cu, po pra vi sla vi nu, oba vi ba {ten ske po slo ve, po bri ne se za odr à va we auto mo bi la, od no sno da ura di sve ono {to pra vi su prug ne stig ne ili ne ume da ura di ili za to {to ne po sto ji. Ce na je bi la iz me |u 250 i 350 kru na na sat – od no sno 10 do 14 evra plus tro {ko vi za ko ri {}e ni ma te ri jal. Po pra vi li ma ove ~e {ke agen ci je, u ob zir su do la zi le sve vr ste po slo va osim sek su al nih. Na sto ti ne ê ha ko ji su bi li bez po sla po hr li lo je da uzmu li cen cu “mu à na od re |e no vre me”. Da ka ko, i u mno gim dru gim evrop skim dr à va ma po sto je agen ci je ko je za po {qa va ju maj -

Go to vo pe ti na è na ne u da ta Po sled wi po pis sta nov ni {tva kod nas po ka zao je da je ~ak tre }i na mu {ka ra ca neo è we na, a 17,5 od sto è na ne u da to. Mu {kih sa ma ca je de set po sto vi {e, a è ne su ~e {}e raz ve de ne i udo vi ce. Osim to ga, da nas mla di sve ka sni je stu pa ju u brak: dok su se ra ni je pro se~ no ven ~a va li s 28 go di na, da nas ve} za o kru ù ju tri de se tu. Sva ki tre }i ko ji se do 30. ne oè ni osta je sa mac. Ista sud bi na ~e ka i è ne ko je na vre me ne sta nu na lu di ka men. Mno ge od wih su eko nom ski ne za vi sne, od no sno ima ju obez be |e ne pri ho de i krov nad gla vom, i wi ma je ~e sto, ma ko li ko te {ko to pri zna le, po treb na mu {ka po mo} za ku} ne po slo ve. Upra vo zbog to ga su “mu {kar ci na sat” pro ce ni li da tu po sla ima i da }e na taj na ~in mo }i da za ra de me se~ nu pla tu. Ko li ku, e, to jo{ ni ko ni je iz ra ~u nao.

po slo ve u ku }i i oko we. Ta ko je ovaj No vo sa |a nin po stao mu` za iz najm qi va we i od ta da je we gov po sao da na po ziv ide po ku }a ma i ra di sve po slo ve ko je è ne ne mo gu sa me. Ce ne uslu ga ovog No vo sa |a ni na uglav nom su po do go vo ru i on ve} vi {e od po la go di ne za ra |u je svo ju me se~ nu pla tu i ne sti di se ni jed nog po sla. Ova kve agen ci je ni su na{ “izum” jer je iz najm qi va we mu à na sat ne {to {to je ê hi wa ma po nu |e no jo{ pre se dam go di na. Ovaj neo bi~ ni bi znis jo{ 2005. go di ne lan si rao je Vla di -

sto re ra znih fe la i ko ji na po ziv kli je na ta, bez ob zi ra na to da li je re~ o mu {kim ili èn skim, od la ze i oba vqa ju ku} ne po slo ve na sat. No, ta mo se one ne zo vu agen ci je za iz najm qi va we mu è va jer mno gi od maj sto ra ko ji ra de raz ne po slo ve su neo è we ni, raz ve de ni, udov ci. Da kle, ni su ni ~i ji mu è vi, ali na ne ko li ko sa ti dnev no mo gu da bu du “za men ski mu è vi“, oba ve mu {ke po slo ve i to na pla te po ta ri fi ko ju osni va~ agen ci je una pred od re di. Q. M.

U SR BI JI 37 OD STO DE CE RA SI STI^ KI TRE TI RA RO ME

Stav po ne li iz ku }e i {ko le Ko or di na tor Li ge za De ka du Ro ma Osman Ba li} re kao je ju ~e da 37 od sto de ce u Sr bi ji po ka zu je iz ra zi to ra si sti~ ke sta vo ve pre ma Ro mi ma, na {ta uka zu je is tra `i va we Hel sin {kog od bo ra iz 2011. go di ne. Ba li} je na se mi na ru po sve }e nom iz ve {ta va wu o rom skoj po pu la ci ji ka zao da taj po da tak pred sta vqa ozbi qan dru {tve ni pro blem, uka zu ju }i na to da su de ca ta kav stav po ne la naj ve ro vat ni je iz ku }e i {ko le, kao i da ve li ki uti caj ima ju me di ji. Ko men ta ri {u }i ulo gu me di ja u for mi ra wu sta va gra |a na pre ma Ro mi ma, Ba li} je uka zao na pre kju ~e ra {we i ju ~e ra {we pi sa we jed nog ugled nog be o grad skog dnev nog li sta u ~i jim ~lan ci ma se Ro mi po mi wu u ne ga tiv noj ko no ta ci ji, {to uka zu je na zlu na me ru.

– O Ro mi ma se pi {e kao da su re me ti la~ ki fak tor u Sr bi ji – ka zao je Ba li}, i do dao da no vi na ri o toj po pu la ci ji pi {u bez do voq no zna wa i di rekt nog kon tak ta s ak te ri ma ko ji se po mi wu u tek sto vi ma. On je ta ko |e uka zao na mo gu }e te me o ko ji ma no vi na ri tre ba da pi {u, me |u ko ji ma su za {to je za tri go di ne no vac za sa mo za po {qa va we do bi lo 185 Ro ma, za {to se na pa da ~i na Ro me ne ka `wa va ju za tvor skom ka znom, za {to je sa mo 0,001 od sto Ro ma za po sle no u dr `av noj upra vi, ko li ko Ro ma pri ma so ci jal nu po mo}... Na sku pu je ta ko |e uka za no na po dat ke UNDP-a iz 2005. go di ne po ko ji ma je pro ce nat za po sle no sti kod rom ske po pu la ci je sa mo 17 od sto na 60 od sto ne rom ske, kao i da tek sva ki sto ti Rom upi {e fa kul tet.

crna hronika

~etvrtak15.mart2012.

NAKON PUCWAVE U ATINI

Uhap {e no tro je Sr ba iz ban de „Pink pan te ri” Gr~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je uhap si la tro je Sr ba - dva mu {kar ca i jed nu `e nu za ko je sum wa da su pri pad ni ci „Pink pan t e ra” - ban de po zna te po spek t a k u lar nim kra |a ma u zla ta ra ma {i rom sve t a. Mu { kar c i su sta ri iz me |u 20 i 36 go d i n a, a uhap {e ni su u po ne de qak u Ati ni na kon puc wa ve u ko joj je po vre |en je dan po li ca jac. Uhap {e na `e na ima 43 go d i n e i ona je uhap { e n a ta ko |e u po ne de qak uve ~e u sta nu u pre sto ni ci u ko jem je po l i c i j a pro na {la opre mu za pro va le i ma ski ra we, pi {toq i la `ne put ne is pra ve. Ve ru je se da je ban da „Pink pan te r i”, pre m a no vin s kim iz v e { ta j i m a, iz v r {i la vi {e od 150 pqa~ ki u ra znim ze m qa m a, ukqu ~ u j u } i Bri ta ni ju, Ja pan i [vaj car sku, na veo je AFP. U Ri mu je 7. mar ta uhap {en Mi tar Mar ja no vi}, je dan od „mo zgo va” „Pink pan te ra”, na kon pqa~ ke zla ta re „Ro ber to Koin” u cen tru Ri ma 1. fe bru a ra u sred da na, ka da su od ne li

ro bu u vred no sti od mi lion i po evra. Lo po vi su do {li le po ode v e n i, glu m e } i kup c e, a Mar ja no vi} je na po qu ~u vao

c m y

dnevnik

NA BENZINSKOJ PUMPI U BEOGRADU STRADAO AUTO LIDERA NOVE SRBIJE, POVRE\EN VOZA^

Ka mion slu pao vo zi lo Ve li mi ra Ili }a

Slu `be no vo zi lo li de ra No ve Sr bi je Ve li mi ra Ili }a ju ~e je pot pu no uni {te no ka da je u we ga na „NIS-ovoj” ben zin skoj pum pi uda rio ka mion, a on je ostao ne po vre |en, jer se u tom tre nut ku ni je na la zio u vo zi lu, sa op {ti la je ta stran ka, ko ja tvr di da je re~ o na pa du. Vo za~ Ili }e vog slu `be nog auto mo bi la Ro bert Gam bar jan je po vre |en i pre ba ~en na Voj no me di cin sku aka de mi ju. Gam bar jan je, ina ~e, rad nik Upra ve za obez be |e we MUP-a Sr bi je. On je do de qen Ili }u kao obez be |e we po sle na pa da pre vi {e od dve go di ne u cen tru Be o gra da. Na i me, ta da je na Te ra zi ja ma, li de ra NS pe sni com u gla vu uda rio De jan Sto ja di no vi} iz Aza we, ko ji je zbog to ga osu |en na dve go di ne i ne dav no je iza {ao iz za tvo ra. NS od nad le `nih or ga na tra `i da hit no ot kri ju „po za di nu na pa da”, kao i da se Ili }e va „li~ na

bez bed nost za {ti ti ka ko bi bio rav no pra van u~e snik pred sto je }e kam pa we”. - Pot pu no je ne shva tqi vo da i po red svih upo zo re wa iz NS ni ko od nad le `nih ni je re a go vao na in ter vju De ja na Sto ja di no vi }a, na pa da ~a na Ili }a, ko ji je po sle dve go di ne pu {ten iz za tvo ra, a iz ja vio je da se ne ka je zbog de la ko je je u~i nio i da bi to po no vo ura dio na ve la je NS. U sa op {te wu se na vo di da se in ci dent do go dio ju ~e u 10.45 sa ti na „NIS-ovoj” ben zin skoj pum pi u Uli ci Di mi tri ja Tu co vi }a. Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e u Kra qe vu da za sa da ne ma ni ka ka vih na zna ka da bi sa o bra }aj ni udes, u ko me je ka mion uda rio u vo zi lo li de ra No ve Sr bi je Ve li mi ra Ili }a u tre nut ku kad on ni je bio u we mu, bio na pad ili aten tat. - Vo za~ ka mi o na je pri znao gre {ku. On se ne na la zi u na {im evi -

O{te }e ni auto

den ci ja ma da je na bi lo ko ji na ~in po ve zan s ne kim kri mi nal nim rad wa ma - re kao je Da ~i}. Mi ni star po li ci je je pod se tio da je pre ne ko li ko ne de qa i vo zi lo iz we go ve prat we ima lo sli ~an udes, ali da on ni jed nom ni je re kao da je to bio na pad, ili aten tat na we ga. Da ~i} je po zvao po li ti ~a re da osta ve po li ci ji da ra di svoj deo po sla.

- Ve li mir Ili} ima po li cij sku za {ti tu. Ako je to ne do voq no, mi smo sprem ni da na osno vu bez bed no snih pro ce na po ve }a mo broj po li ca ja ca ko ji ga pra ti, ali za sa da ni su po sto ja li ope ra tiv ni po da ci ko ji bi go vo ri li o to me da mu pre ti opa snost - re kao je Ivi ca Da ~i}. E. D.

UPRKOS POGOR[ANOM ZDRAVSTVENOM STAWU, LIDER RADIKALA JUÊ POSLE PODNE POÊO IZNO[EWE ZAVR[NIH REÎ

stra `u. Oni to kom pqa~ ke ni su no si li ru ka vi ce, ni ti ma ske na li cu. Ita li jan ski me di ji su ta da pi sa li da su ~la no vi or ga ni za ci je „Pink pan ter” biv {i voj ni ci iz Sr bi je i Cr ne Go re, i da su za 10 go di na ak tiv no sti opqa~ ka li ro bu u ukup noj vred no sti od pri bli `no 200 mi li o na evra. (Tanjug)

[e {eq: Ha {ki tri bu nal ni je ni le ga lan ni re gu la ran Li der Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq, po ~eo je ju ~e, upr kos po gor {a nom zdrav stve nom sta wu, iz no {e we za vr {nih re ~i na su |e wu u Ha {kom tri bu na lu, re kav {i da taj sud „ni je ni le ga lan ni re gu la ran” i da ne ra di u in te re su prav de. [e {eq je re kao i da Ha {ki tri bu nal ni je us po sta vqen da bi po sti gao prav du, ve} da pred sta vqa po li ti~ ki, pa ~ak i voj ni in stru ment oba ve {taj nih slu `ni za pad nih ze ma qa, pod ~i jom se „ko man dom” na la zi. [e {eq je re kao i da Ha {ki tri bu nal ne mo `e bi ti le ga lan jer ga je „for mi ra lo ne na dle `no te lo, Sa vet bez bed no sti Uje di we nih na ci ja”. On je oce nio i da je op tu `ni ca pro tiv we ga po dig nu ta ka ko bi Srp ska ra di kal na stran ka bi la ras tu re na, {to je bio ciq stra nih oba ve {taj nih slu `bi i „iz daj ni~ kih, kvin sli {kih” vla sti u Be o gra du. Na vo de }i de ta qe iz do sa da {weg pro ce sa pro tiv we ga, [e -

Vo ji slav [e {eq

{eq je re kao da je ~e ti ri go di ne vo dio bor bu za pra vo da se bra ni, pro tiv na me ta wa advo ka ta, i da je mo rao da ri zi ku je `i vot {traj kom gla |u da bi se iz bo rio za svo ja ele men tar na pra va. [e {eq je re kao da pro tiv we ga ne ma ni ka kvih do ka za i po ru ~io su di ja ma da }e se wi ho voj pre su di qu di sme ja ti. Li der ra di ka la re kao je i da su zlo ~i ni u Sre bre ni ci pri pre -

mqe ni kao po vod za bom bar do va we Sr ba i da je taj zlo ~in Sr bi ma pod met nut. [e {eq je ta ko |e po ru ~io da je za vr {na re~ tu `i la ca, ko ji su za we ga za tra `i li ka znu od 28 go di na za tvo ra, „go mi la glu po sti”. Do po sled weg tre nut ka ni je se zna lo da li }e se [e {eq po ja vi ti u sud ni ci u Ha gu, jer je u pe tak po no vo ope ri san po {to de fi -

bri la tor, ko ji mu je ugra |en po ~et kom ja nu a ra, ni je bio is pra van. Iz su da je pro {le sed mi ce sa op {te no da }e ume sto u po ne de qak i uto rak, ka ko je pret hod no bi lo za ka za no, [e {eq u sre du i ~e tvr tak, 14. i 15. mar ta, iz ne ti za vr {ne re ~i. Ka ko je ra ni je sa op {ti la SRS, [e {e qu je ugra |en isti apa rat ko me su za me we ne elek tro de, a le ka ri tvr de da apa rat sa da do bro ra di. Tu ì la {to je za [e {e qa za tra ì lo ka znu od 28 go di na za tvo ra, tvr de }i u za vr {noj re ~i da je op tu è ni kriv po svih de vet ta~ ka op tu `ni ce. Ha {ki tri bu nal po di gao je op tu `ni cu pro tiv [e {e qa u ja nu a ru 2003. go di ne za rat ne zlo ~i ne na pod ru~ ju Hr vat ske, BiH i Voj vo di ne, a on se do bro voq no pre dao u fe bru a ru iste go di ne. Su |e we mu je po ~e lo u no vem bru 2007. go di ne, a iz no {e we za vr {nih re ~i po ~e lo je 5. mar ta za vr {nim re ~i ma tu ì la {tva. (Tanjug)

Bo ji}: Naj te `i ste pen ugro `e no sti Pru ga kod Hor go {a

Fo to: M. Mi tro vi}

DVE PRIJAVE KAWI[KE POLICIJE

Kra |a {ra fo va s pru ge Ka wi {ka po li ci ja ra sve tli la je kra |e ko ji ma su o{te }e ni imo vi na JP „@e le zni ce Sr bi je” u Hor go {u i AD „Po qo pri vre da” iz No vog Se la i pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv osum wi ~e nih. Pri ja va je pod ne ta pro tiv Eli ja F. (1988) iz Hor go {a, zbog osno va sum we da je u no }i iz me |u 7. i 8.mar ta ove go di ne, s de la pru ge u Hor go {u, po de snim ala tom, de mon ti rao i otu |io 320 ko ma da {ra fo va, 180 pod lo `nih plo ~a i 10 ko ma da

hek to me tar skih ozna ka. Pre ma sa op {te wu PU Ki kin da, Eli F. je na taj na ~in pri ~i nio ma te ri jal nu {te tu od oko 74.000 di na ra. Pri ja va je pod ne ta i pro tiv Kri sti ja na F. (1980) iz Su bo ti ce, ko ji se sum wi ~i da je 6. mar ta ove go di ne iz eko nom skog dvo ri {ta AD „Po qo pri vre da” u No vom Se lu, op {ti na Ka wi `a, otu |io pet to na ba li ra ne de te li je i ovo pred u ze }e o{te tio za oko 50.000 di na ra. M. Mr.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV MLADI]A IZ BA[AIDA

[en lu ~io u dva lo ka la

Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mar ka S. (1986) iz Ba {a i da, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa. On se te re ti da je u ugo sti teq skom lo ka lu „Maks” u Ba {a i du 4. mar ta ove go di ne iza zi vao na tu ~u go ste lo ka la, lu pao ~a -

{e i fla {e i uda rio dvo ji cu me {ta na ru kom u li ce. Na kon in ci den ta u „Mak su”, Mar ko S. se te re ti da je {en lu ~e we na sta vio u ka fi }u „Re laks”, gde je pri iz la sku iz lo ka la raz bio sta klo na vra ti ma objek ta i se be lak {e po vre dio. M. Mr.

No} uo~i ju ~e ra {weg ter mi na za ka za nog za po ~e tak iz la ga wa za vr {ne re ~i od bra ne li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa, u Be o gra du je do ka snih ve ~er wih sa ti tra ja la pa ni ka u ve zi s we go vim zdrav stve nim sta wem na kon in for ma ci je da je po no vo pre ba ~en u bol ni cu. Po sa zna wi ma „Dnev ni ka“, alar mi ra ne su i po je di ne in sti tu ci je u Sr bi ji, u na sto ja wi ma da se sa zna raz log pre ba ci va wa [e {e qa u bol ni cu iz ha {kog pri tvo ra, bu du }i da je pro {log vi ken da, po no vo zbog po gor {a nog sta wa, imao me di cin sku in ter ven ci ju na kon u~e sta lih pro ble ma u funk ci o ni sa wu apa ra ta s dve elek tro de ko ji mu je ra ni je ugra |en zbog arit mi je i dru gih sr ~a nih pro ble ma.

Kar di o log dr Mi lo van Bo ji}, ~lan ti ma le ka ra iz Sr bi je ko ji su ne dav no u pri tvor skoj je di ni ci Ha {kog tri bu na la u [e ve nin ge nu pre gle da li [e {e qa, ve o ma je za bri nut i tvr di da se we go vo zdrav stve no sta we ne mo è sta bi li zo va ti bez od go va ra ju }e me di cin ske ne ge. – [e {e qe vo zdrav stve no sta we je u naj te èm ste pe nu ugro è no sti, pre sve ga zbog po pu {ta wa sr ~a nog mi {i }a, pro gre siv ne sr ~a ne sla bo sti i ve li ke arit mi je, i to ta ko zva ne arit mi je ko ja ra |a arit mi ju – ka è dr Bo ji} za „Dnev nik“. – On je u ta kvom za ~a ra nom kru gu da se jed no stav no to sr ~a no pro pa da we ne mo è za u sta vi ti. Mo è se je di no uspo ri ti, i to u bol ni~ kim uslo vi ma sa stan dard nom eki pom, pla ni ra -

nim le ~e wem, {to je sve ne mo gu }e u am bi jen tu u ko jem je [e {eq tre nut no. Ne mo gu }e je, upo zo ra va dr Bo ji}, to ura di ti s ob zi rom na to da [e {eq ne ma stal ne dok to re spe ci ja li ste i da se iz bez bed no snih raz lo ga uvek pre ba cu je u raz li ~i te ci vil ne uni ver zi tet ske cen tre u Ha gu i Ho lan di ji. – S dru ge stra ne, on ima tri „gla di za va zdu hom“, a to je: zbog sr ~a nih arit mi ja, zbog bron hi jal ne ast me i ve li ke `e lu da~ ne ki le ko ja mu re du ku je pro stor u grud nom ko {u. To zna ~i da je [e {eq prak ti~ no bez sna, u stal noj gla di za va zdu hom i u stal nom uz ne mi re wu. Uz to je u uslo vi ma ku mu la tiv nog hro ni~ nog stre sa ve} de vet go di na. i to sve is po sta vqa tra gi~ ne fak tu re po we go vo

zdra vqe ta ko da, uko li ko mu ne bu du omo gu }e ni od go va ra ju }i uslo vi le ~e wa, pla {im se da smrt ni is hod ne sa mo da je o~e ki van ne go bi mo gao bi ti ve o ma brz – uka zu je dr Bo ji}. On je mi {qe wa da se „[e {e qe vo zdrav stve no sta we u ovom tre nut ku mo è pro me ni ti ili ubla ì ti je di no le ~e wem u ne koj ci vil noj kli ni ci i iz u zi ma wem iz uslo va izo la ci je“. Uz sve to, ka è dr Bo ji}, „pred u zi ma ni su elek tri~ ni po ku {a ji re {a va wa arit mi je ko ji su bi li ne u spe {ni, us po sta vqa we ra da elek tro de ko ja mu je ugra |e na, {to je ta ko |e bi lo ne u spe {no, a ve li ke elek tri~ ne uda re je do bi jao od sa mog apa ra ta kad je bio po kva ren“. J. J.

SUD U HAGU ODOBRIO ZAHTEV TU@ILA[TVA

Iz me na op tu `ni ce pro tiv Hayi }a Ha {ki tri bu nal odo brio je zah tev tu ì la {tva za iz me nu op tu `ni ce pro tiv biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne Go ra na Ha xi }a i na lo ìo mu da iz me we nu op tu `ni cu pod ne se do 22. mar ta, sa op {tio je ju ~e taj sud. Sud je odo brio zah tev za iz me ne op tu `ni ce, na vo de }i da se u wi ma ne na vo de no ve op tu `be i da one ne ma ju uti ca ja na da tum po ~et ka su |e wa ili du ì nu tra ja wa pro ce sa. U iz me na ma ko je je tu ì la {tvo pred lo ì lo 27. fe bru a ra pre ci zi ra se Ha xi }e va od go vor nost u okvi ru udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta i is pra vqa ju ne ja sno }e. Ha xi} je op tu èn da je bio u~e snik udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta s ta da {wim pred -

sed ni kom Sr bi je Slo bo da nom Mi lo {e vi }em na ~e lu, ~i ji je ciq bio da se na sil no i traj no uklo ne Hr va ti i dru go ne srp sko sta nov ni {tvo s tre }i ne hr vat ske te ri to ri je. On se, u 14 ta ~a ka op tu `ni ce, te re ti za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra to va wa, po ~i we nih u Hr vat skoj u pe ri o du od ju na 1991. do kra ja de cem bra 1993. go di ne. - Iz me na ma se è li pre ci zni je de fi ni sa ti Ha xi }ev va àn do pri nos udru è nom zlo ~i na~ kom po du hva tu, ka ko de li ma ta ko i pro pu sti ma - na ve lo je tu ì la {tvo u obra zlo è wu pred lo ga iz me na op tu `ni ce. Tu ì la {tvo Ha xi }a te re ti da je pla ni rao, pod sti cao, na re |i vao i po ma gao u zlo ~i ni ma

ta ko {to je ohra bri vao ili odo bra vao po li ti ku pro go na, na si qe i dru ga zlo de la. Tu ì la {tvo na sto ji da do ka è da je zlo ~i ne po ~i nio i ti me {to ni je pred u zi mao po treb ne me re u ci qu za {ti te dve gru pe - za tvo re ni ka i ne srp skog sta nov ni {tva na oku pi ra nim pod ru~ ji ma. Tim iz me na ma tu ì o ci è le uklo ni ti i ne ja sno }e oko `r ta va na na ~in da iste `r tve u raz li ~i tim ta~ ka ma op tu `ni ce bu du opi sa ne na jed nak na ~in, kao i ne ja sno }e oko pod ru~ ja ko ja ob u- hva ta op tu `ni ca. Po ~e tak su |e wa Ha xi }u za ka zan je za 16. ok to bar 2012. go di ne a po sled wa sta tu sna kon fe ren ci ja u ovoj fa zi po stup ka bi }e odr à na dan ra ni je, 15. ok to bra 2012. go di ne. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik ZBOG NA PA DA NA @AN DAR MA PO ^ET KOM DE CEM BRA 2007. NA „MA RA KA NI”

Uro {u Mi {i }u osta je pet i po go di na

Vr hov ni ka sa ci o ni sud je od bio kao neo sno van zah tev re pu bli~ kog tu ì o ca za za {ti tu za ko ni to sti, pod net pro tiv pre su de be o grad skog Ape la ci o nog su da ko jom je Uro{ Mi {i} osu |en na pet i po go di na za tvo ra zbog na pa da upa qe nom na vi ja~ kom ba kqom na àn dar ma Ne boj {u Traj ko vi }a 2. de cem bra 2007, to kom na vi ja~ kih ne de re da na tri bi na ma sta di o na „Mar ka na“, od no sno za kri vi~ no de lo ome ta wa slu `be nog li ca u odr à va wu jav nog re da. Ape la ci o ni sud je od lu kom od 6. apri la 2011, u po gle du kva li fi ka ci je kri vi~ nog de la i ka zne pre i na ~io pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u Be o gra du ko jom na vi ja~ FK „Cr ve na zve zda“ Mi {i} bio ogla {en kri vim po op tu `bi da je àn dar mu Traj ko vi }u po ku {ao da ugu ra upa qe nu na vi ja~ ku ba kqu u usta, te za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva u po ku {a ju osu |en na de set go di na za tvo ra. Ka ko je obe lo da nio Ape la ci o ni sud, pro tiv pra vo sna `ne pre su de, iz re ~e ne po sle àl be nog po stup ka, Tu ì la {tvo je pod ne lo zah tev Vr hov nom ka sa ci o nom su du za za {ti tu za ko ni to sti, is ti ~u }i kao raz lo ge „da je Ape la ci o ni sud u~i nio bit nu po vre du od re da ba kri vi~ nog po stup ka i po vre du Kri vi~ nog za ko na“. Ci ti ra se da je u od lu ci, ko jom je taj zah tev od bi jen kao neo sno van, Vr hov ni ka sa ci o ni sud na veo da je „Ape la ci o ni sud u obra zlo è wu pre su de od re |e no i pot pu no iz neo ko je ~i we ni ce i iz ko jih raz lo ga je uzeo kao do ka za ne ili ne do ka za ne“. Pri to me je, ka ko se do da je, „dru go ste pe ni sud dao vr lo de taq ne raz lo ge za sve ~i we ni~ ne za kqu~ ke, pa i raz lo ge o to me na osno vu ko jih do ka za je utvr dio na ~in na ko ji je o{te }e ni za do bio po vre de, vre me tra ja wa na pa da, da okri vqe ni ni je po ku -

{ao da ugu ra o{te }e nom ba kqu u usta, kao i o svim osta lim bit nim ~i we ni ca ma od zna ~a ja za po sto ja we kri vi~ nog de la i kri vi ce okri vqe nog“. Iz Ape la ci o nog su da je u apri lu pro {le go di ne, na kon {to je ob ja vqe na pre su da Mi {i }u, obra zlo `e no da je to kom dru go ste pe nog po stup ka, „na ba zi sud sko me di cin skog ve {ta ~e wa i na la za ve {ta ka pi ro teh ni~ ke stru ke, sud utvr dio da okri vqe ni ni je po ku {ao da ugu -

~etvrtak15.mart2012.

PO LI CIJ SKA AK CI JA U OP [TI NA MA VE LI KA PLA NA I SVI LAJ NAC I GRA DU KRA GU JEV CU

De se to ri ca iza brave zbog pro da je narkotika Po li cij ski slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Sme de re vu pre kju ~e su li {i li slo bo de de set li ca s te ri to ri je op {ti na Ve li ka Pla na, Svi laj nac i gra da Kra gu jev ca, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e. Slo bo de su li {e ni Ste van L. (24), Adam A. (21), Da ni jel \. (26), Ivan K. (21), Jo van D. (25), Ne ma wa N. (21) iz Mar kov ca, Ivan S. (28) i De jan M. (34) iz Svi lajn ca, Mar ko T. (23) iz Ve li ke Pla ne i Mar ko M. (21) iz Kra gu jev ca. Osum wi ~e ni Ste van L. je u pro te klih {est me se ci pro da vao ma ri hu a nu ra znim li ci ma na te ri to ri ji op {ti na Ve li ka Pla na, Svi laj nac i La po vo, kao i po sred stvom Ne ma we N. i Da ni je la \., ko ji su dro gu no si li da qe na pro da ju. Na ve de nu dro gu Ste van L. je na ba vqao od Mar ka T. iz Ve li ke Pla ne, po sred stvom De ja na M., ko ji ga je upo zna vao s di le ri ma s

te ri to ri je gra da Ja go di ne. To je ra dio i po sred stvom Iva na K. i Mar ka M. u Kra gu jev cu, ko ji ga je upo zna vao s di le ri ma s te ri to ri je svog gra da, gde su kri mi na li sti~ ki in spek to ri kod we ga pro na {li 28,5 gra ma ma ri hu a ne. Osum wi ~e ni Adam A. i Ivan S. su ma ri hu a nu ku po va li po -

sred stvom De ja na M., a ka sni je je pro da va li ra znim ko ri sni ci ma na te ri to ri ji Ve li ke Pla ne i Svi lajn ca. Osum wi ~e ni su dro gu to kom da na pro da va li uglav nom u cen tru Mar kov ca, a u no} nim sa ti ma i u {kol skom dvo ri {tu osnov ne {ko le u tom me stu. No vac za ku po vi nu dro ge osum wi ~e ni Adam A. je, za se be i

Za je ~ar: Ile gal na la bo ra to ri ja za ma ri hu a nu u pod ro mu U na stav ku ak ci je „Mo ra va” pri pad ni ci Po li cij ske upra ve Za je ~a ra, u sa rad wi s Vi {im tu ì o cem iz tog gra da, od re di li su za dr à va we Ste fa nu S. (34), osum wi ~e nom za neo vla {}e nu pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Po li ci ja je na kon op se `ne ak ci je u se lu Gr qan kod Za je ~a ra, pre ci zi ra no je, pro na {li ile gal nu la bo ra to ri ju za pro iz vod wu opoj ne dro ge ma ri hu a ne. La bo ra to ri ja je pro na |e na u po dru mu ko ji je spe ci jal no pre u re |en za uz ga ja we i pro iz vod wu ma ri hu a ne u vla sni {tvu ta sta Ste fa na S. Pri li kom pre tre sa za ple we no je 100 bi qa ka bru to te ì ne 17,4 ki lo gra ma, kao i opre ma za pro iz vod wu opoj nih dro ga. Osum wi ~e ni Ste fan S. bi }e spro ve den nad le `nom is tra `nom su di ji u Za je ~a ru.

Iva na S., u dva na vra ta uzi mao od svo je maj ke ko ja je za po sle na kao u~i te qi ca u toj {ko li. Osum wi ~e ni su u pret hod nom pe ri o du na opi sa ni na ~in pro da li oko 350 gra ma ma ri hu a ne ko ju su ku po va li po dva evra gram, a pro da va li ra znim li ci ma za pet do de set evra gram. U okvi ru ove ak ci je sa slu {a no je jo{ 14 li ca, ko ja su osum wi ~e na za kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, i pro tiv wih }e bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Sme de re vu. Svi uhap {e ni su, uz kri vi~ nu pri ja vu, u za kon skom ro ku spro ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Sme de re vu. Kri mi na li sti~ ki in spek to ri Po li cij ske sta ni ce u Ve li koj Pla ni na sta vqa ju rad na pro ce su i ra wu dru gih li ca ko ja se ja vqa ju kao ko ri sni ci ma ri hu a ne ko ju su ku po va li od osum wi ~e nih, na vo di se u sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Sme de re vu. (Ta njug)

RA SVE TQE NA SMRT NO VO SAD SKE PEN ZI O NER KE

Uro{ Mi {i}

ra go ru }i deo upa qe ne ba kqe o{te }e nom u usta jer lo ka li za ci ja ope ko ti na ni je ne po sred no u pre de lu usa na ve} je u pre de lu le |a i le ve stra ne li ca, ko ja za hva ta i ko sma ti deo“. „Pre gle dom snim ka je utvr |e no da je na pad ba kqom od stra ne okri vqe nog tra jao dve se kun de. Na ovaj na ~in Ape la ci o ni sud je utvr dio da se ra di o obi~ nim te {kim te le snim po vre da ma i da umi {qaj tu è nog ni je i{ao za tim da o{te }e nog li {i ì vo ta, ve} da na pad ne slu `be no li ce u oba vqa wu po slo va jav nog re da i mi ra„, obra zlo ìo je Ape la ci o ni sud. J. Ja ko vqe vi}

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU O SLU ^A JU ALEK SAN DRA KRI STI JA NA GO LU BO VI ]A

Osu |en za oru` je, za dro gu no vi pro ces Go lu bo vi }e vu maj ku Mi lan ku, kao i Uro {a Vu ko vi }a, ko ji su bi li op tu è ni da su mu po ma ga li u pre pro da ji he ro i na. S Go lu bo vi }em }e, me |u tim, na op tu è ni~ ku klu pu po no vo se sti Sa fet Ibro vi}, Mir sad Fu jaq ki} i Fe rat Sken de rov ski, po {to je i wi ma uki nu ta pr vo ste pe na pre su da ko jom su bi li osu |e ni na vi {e go di {we ka zne za tvo ra kao pri pad ni ci Go lu bo vi }e ve gru pe. U obra zlo è wu od lu ke ko jom im je uki nu ta pr vo ste pe na pre su da na vo di se da pr vo ste pe ni sud ni je dao kom plet nu i de taq nu ana li zu do ka za u po gle du od lu~ nih ~i we ni ca i do ka za, ni ti je iz veo ika kvu oce nu. Go lu bo vi} je op tu èn da je or ga ni zo vao gru pu ko ja je tr go va la he ro i nom od po ~et ka av gu sta 2009. go di ne do 16. ja nu a ra 2010, ka da je po li ci ja pri li kom hap {e wa za ple ni la 125 gra ma Alek san dar Kri sti jan Go lu bo vi} he ro i na. Od mla dih da na po znat Deo pre su de, ko jom je Go lu bo vi} je u kri mi nal nim kru go vi ma, hap bio osu |en na {est go di na za tvo ra {en je vi {e pu ta, iz me |u osta log u ak ci ji „Sa bqa”, a su |e no mu je i kao zbog tr go vi ne dro gom na pod ru~ ju vo |i kri mi nal ne gru pe ko ja je iz nu No vog Pa za ra i Be o gra da, uki nut je di la 15.000 evra od Pe tra Ze ~e vi }a, i na lo è no je no vo su |e we, na vo di vla sni ka agen ci je iz Srem ske Mi se u od lu ci Ape la ci o nog su da ko ja tro vi ce. je ob ja vqe na na we go vom saj tu. Go lu bo vi }u je pro du èn pri tvor Po znat je i po bek stvu iz gr~ kog do da qe od lu ke Vi {eg su da u Be o za tvo ra „Ma lan dri no„, u ko jem je gra du, ko ji tre ba da mu po no vo su di. slu ìo ka znu od 14 i po go di na zbog Istom od lu kom Ape la ci o ni sud oru à ne pqa~ ke. je pra vo sna `no oslo bo dio op tu `bi (Ta njug) Ape la ci o ni sud u Be o gra du de li mi~ no je uki nuo pre su du ko jom je Alek san dar Kri sti jan Go lu bo vi} bio osu |en na se dam i po go di na za tvo ra i pra vo sna `no ga osu dio na dve go di ne i tri me se ca za tvo ra zbog ne do zvo qe nog dr à wa oru` ja.

U BE O GRAD SKOJ OP [TI NI VRA ^AR

Opqa~ ka na eks po zi tu ra Al fa ban ke Dve ne po zna te oso be opqa~ ka le su ju ~e oko 10 sa ti eks po zi tu ru Al fa ban ke u Uli ci ca ra Ni ko la ja II na Vra ~a ru, a za sa da ni je po zna to ko li ko su nov ca od ne li, re ~e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. Pqa~ ka {i su, uz pret wu pi {to qem, u{li u ban ku i za po sle ni ma na re di li da pre da ju no vac. Ka ko je re ~e no u MUP-u, po vre |e nih ne ma.

Uhap {e ni de voj ka i mla di}, osum wi ~e ni za ubi stvo na Te le pu Ubi stvo no vo sad ske pen zi o ner ke u we noj ku }i u Su bo ti~ koj uli ci na no vo sad skom Te le pu po sve mu su de }i ra sve tqe no je ju ~e, dan na kon pro na la ska le {a. Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je li {i li su slo bo de de voj ku i mla di }a ko ji su od ra ni je po zna ti po li ci ji po kri vi~ nim de li ma raz boj ni {ta va. – In spek to ri gru pe za slu ~a je ve krv nih de li ka ta oba vi li su raz go vor u krat kom ro ku s vi {e od 50 oso ba. Na kon to ga po li ci ja je li {i la slo bo de u Piv ni ca ma kod Ba~ ke Pa lan ke Mi lo {a N. (1981) i Do ro teu B. (1987), obo je iz No vog Sa da, ko ji su po zna ti po

is kqu ~e na mo gu} nost da je ova è na, za te ~e na u lo kvi kr vi, iz dah nu la na kon udar ca tu pim pred me tom u gla vu i te lo, od no sno da je mu ~e na pre smr ti, a pri to me su joj ski nu te i zub ne na vla ke. Kod osum wi ~e nih su pro na |e ni zla to i no vac, za ko je se pre po sta vqa da su pri pa da li `r tvi, sa zna je mo ne zva ni~ no. Pod se ti mo, be ì vot no te lo za te ~e no je pre kju ~e oko 18 sa ti u ku }i na uglu Su bo ti~ ke i Var dar ske uli ce na Te le pu s tra go vi ma ko ji uka zi va li na to da je re~ o na sil noj smr ti. Na me stu do ga |a ja i ju ~e su ceo dan pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je Ju ~e ra {wi uvi |aj u ku }i ubi je ne è ne

Po red ogra de su tra `e ni tra go vi zlo ~i na

imo vin skim de lik ti ma, dok se ona svo je vre me no te re ti la i za pro sti tu ci ju – iz ja vio je si no} za na{ list {ef od se ka za op {ti kri mi nal no vo sad ske Po li cij ske upra ve Sa {a Bar jak ta ro vi}, i do dao u in te re su is tra ge ne mo è pru ì ti vi {e in for ma ci ja. Po pr vim na la zi ma ob duk ci je, Ve ra Lo vri} (64) ubi je na je na krv ni~ ki na ~in, vi {e stru kim ubo di ma no èm u grudi, ali ni je

Fo to: F. Ba ki}

ra di li na pri ku pqa wu no vih tra go va i do ka za. – Ni je ona u ku }i ima la no vac. Ja sam je do bro zna la i dru ì la se s wom. Svi iz ovog kra ja smo je vo le li. Sta no va la je u ku }i u ko joj je, po sle vi {e de ce ni ja, osta la sa ma na kon smr ti ro di te qa. Skrom no je ì ve la. Ima la je ne kre ta ni ne i vi no grad kod Srem ske Ka me ni ce i ì ve la je za de cu svo je po koj ne se stre iz Be o gra -

dam ko ja je ta ko |e po gi nu la ne sre} nim slu ~a jem pre de se tak go di na, a ko ja je ima la dvo je div ne de ce, uspe {nih stu de na ta. Ona je ~ak i tu je di nu se stru sa hra ni la u No vom Sa du i ~e sto po se }i va la wen grob – ka za la nam je ju ~e `r tvi na kom {i ni ca. – Ve ra je bi la ve o ma vred na i pe dant na. Pro da va la je na uli ci svo je gro `|e i ja bu ke zbog bu du} no sti ovih ro |a ka. Bi la je div na oso ba, ali mo ram na po me nu ti da se ona i pla {i la i go to vo na go ve {ta va la svo ju smrt. Ni je jed nom re kla da se pla {i mla di }a ko ji se sa ku pqa ju iza we nog dvo ri {ta, u de lu ko ji pri pa da Var dar skoj uli ci, za ko je smo pre po sta vqa li da se na toj lo ka ci ji dro gi ra ju. Go vo ri la mi je da ne bi bi la iz ne na |e na da joj se ta mla de` osve ti jer je zbog wi ho vog oku pqa wa u mra ku iza we ne ogra de po zi va la po li ci ju da in ter ve ni {e. Ko li ko znam, bi la je pen zi o ner ka, ko ja je ra di la u „Cen tro sla vi ji„, i to do sta du go, kod ben zin ske pum pe „Pe ~ur ka„ u Uli ci Mak si ma Gor kog, ali je po sle pro pa da wa ove fir me, do

pen zi je pre ne ko li ko go di na, ra di la kao slu `be ni ca i ka sir ka. Re kla mi je da je po red ogra de pro na la zi la i {pri ce ve. Ru pa na pra vqe na u ogra di iza ku }e, gde sa da po li caj ci tra è tra go ve, ni je tu bi la pre ne ko li ko da na. Pa to ona ne bi osta vi la ta ko neo dr à va no! Ce lu oko li nu je ~i sti la od sne ga i sme }a. Ta ko |e, zbog stra ha za svo ju bez bed nost, sklo ni la je sta blo ora ha u dvo ri {tu da joj se ne ko ne bi u{u wao. We na ku ca, ko ja se ~i ni da je pot pu no bez o pa sna, za pra vo je ko rist na kao pas ~u var, na ja vqi va la je sva kog go sta. Sad su je is te ra li van ku }e jer sme ta dok tra je uvi |aj i is tra ga – ve li sa go vor ni ca „Dnev ni ka”. Jed na è na nam je ju ~e re kla da je do {la po svo ju maj ku ko ja sta nu je po red ku }e u ko joj se do go dio zlo ~in jer ju je ona zva la iz stra ha. Ot kri la nam je da je `r tva zlo ~i na bi la u pre go vo ri ma s gra |e vin skim in ve sti to ri ma za ustu pa we svo je ku }e za ru {e we, ali se, na vod no, pre mi {qa la zbog gu bqe wa po ve re wa u wih i od la ga la pre se qe we. M. Vu ja ~i}

UTVR \EN UZROK PO GI BI JE PA DO BRAN CA U LI SI^ JEM JAR KU

Kob no pro kli za va we {a ke Pa do bran cu M. N. (36), ko ji je u su bo tu po gi nuo pri li kom sko ka iz avi o na na aero dro mu Li si~ ji Ja rak, po pre li mi nar nim re zu la ti ma is tra ge, pre uda ra u tlo pro kli za la je {a ka pre ko le vog kra ja pa do bra na, {to je pro u zro ko va lo ne sre }u, sa op {te no je ju ~e iz Di rek to ra ta ci vil n og va z du hop p lov stva.

„Po pr vim ana li za ma, u fa zi rav na wa ku po le do {lo je do pro kli za va wa le ve {a ke pa do bran ca pre ko le vog zad weg slo bod nog kra ja pa do ba ra na„, na vo di se u iz ve {ta ju Ko mi si je Di rek to ra ta za utvr |i va we uzro ka ude sa u ci vil nom va zdu ho plov stvu. Do da je se da je to „uzro ko va lo da se pa do bra nac zbog fak ti~ kog po vla ~e wa sa mo de snog zad weg slo -

bod nog kra ja, bez svo je na me re, na |e u o{trom de snom za o kre tu na vi si ni od oko 10 me ta ra”. To je iza zva lo „do dat no ubr za we i pre vo |e we te la pa do bran ca u pri bli `no ho ri zon tal ni po lo `aj u ko jem je ve li kom br zi nom uda rio u trav na tu po vr {i nu u bli zi ni rul ne sta ze”. Na vo di se i da su po sle di ce uda ra te la o tlo bi le fa tal ne i

da je pa do bra nac, s pret hod nih vi {e od 600 uspe {nih sko ko va, pre mi nuo na me stu ne sre }e i po red br ze i stru~ ne po mo }i. Na stra da li pa do bra na ca je pret hod no iz veo dva uspe {na sko ka s vi si ne od 1.500 me ta ra iz avi o na „ce sna 182 ca” da bi do ne sre }e do {lo pri li kom tre }eg sko ka iz iste le te li ce. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak15.mart2012.

c m y

dnevnik

ANA IVANOVI] U CENTRU MEDIJSKE PA@WE NAKON POBEDE NAD VOZNIJACKOM

TURNIR U INDIJAN VELSU

Ciq ispuwen, zadovoqstvo potpuno

Ka ro li na Vo zni jac ki ~e sti ta Ani Iva no vi} na po be di

Izvanredna Ana izbacila Karolinu Ana Iva no vi} pla si ra la se u ~e tvrt fi na le tur ni ra u In di jan Vel su po be dom pro tiv do sko ra {we svet ske te ni ser ke broj 1 Ka ro li ne Vo zni jac ki u dva se ta – 6:3, 6:2. Ona }e se u ~e tvrt fi na lu sa sta ti sa Fran cu ski wom Ma rion Bar to li, ko ja je bi la bo qa od ^e hi we Lu cie Sa fa ro ve 6:1, 6:4. Srp ska te ni ser ka je po ka za la da je u Ka li for ni ju sti gla u sjaj noj for mi, ko ja joj je po mo gla da tre }i put u ka ri je ri po be di Dan ki wu i osve ti joj se za pro {lo me se~ ni po raz u Du ba i ju. Ani je za po be du bi lo po treb no sa mo sat i de set mi nu ta.

- Mi slim da to kom du e la ni sam mno go gre {i la, osim u pr vih ne ko li ko ge mo va na svoj ser vis - re kla je Iva no vi }e va po sle du e la. For hend je to kom ce log me ~a sa vr {e no slu {ao kao u da ni ma ka da je i ona sa ma bi la pr va na VTA li sti, pa je Vo zni jac ki ~e sto iz gle da la pri li~ no ne mo} no. U pret po sled wem ge mu me ~a na {a te ni ser ka bra ni la je ser vis na spek ta ku la ran na ~in, sa dva uza stop na ri ter na ko je je Ka ro li na is pra ti la sa mo po gle dom, da bi brejk na pra vi la vr hun skim drop vo le jom. U po sled wem ge mu Ani su pri pa li svi po -

e ni, za pro sla vu en tu zi ja sta, ko ji su do za i sta ka sno osta li na po pri {tu bor be (me~ je okon ~an ma lo pred po no} po lo kal nom vre me nu). Po bed ni ca In di jan Vel sa iz 2008. go di ne igra la je vr lo uver qi vo sa osnov ne li ni je, a Dan ki wi ni je do zvo li la vi {e od dva brej ka (oba u uvod nom de lu me ~a), uz 64 po sto ser vi sa i tri as udar ca. Sa dru ge stra ne, Iva no vi }e va je od u ze la ri val ki pet pu ta ser vis, tri pu ta u pr vom, dva pu ta u dru gom se tu. Ko li ko je Ana igra la si gur no po ka zu je i po da tak da u dru gom se tu Vo zni jac ki ni je ima la ni jed nu pri li ku da na pra vi brejk.

Rutinske pobede favoritkiwa Ru tin ske po be de fa vo rit ki wa vi |e ne su u osmi ni fi na la. Vik to ri ja Aza ren ka se pla si ra la u ~e tvrt fi na le ube dqi vom po be dom nad 16. no si teq kom Ju li jom Ger ges sa 6:3, 6:1 i ostva ri la 20. uza stop nu po be du od star ta go di ne. Ube dqi vo do osam naj bo qih u Ka li for ni ji sti gla je i Ma ri ja [a ra po va sa 6:2, 6:1 pro tiv Ro ber te Vin ~i, dok je Ag we {ka Ra dvank sa duel sa Aza ren kom za pla sman u po lu fi na le iz bo ri la na kon pre da je Xej mi Hemp ton u tre }em se tu. Pla sman u ~e tvrt fi na le ostva ri la je i An `e lik Ker ber ko ja je sa 6:3, 3:6, 7:6 eli mi ni sa la

Kri sti nu Mek hejl. Naj u be dqi vi ja bi la je Ki ne ski wa Na Li ko ja je iz gu bi la sa mo je dan gem od Kla re Za ko pa lo ve. Ru ski der bi do bi la je Ki ri len ko pro tiv Pe tro ve, a Bar to li je si gur no sa vla da la Sa fa ro vu. Re zul ta ti: Ra dvan ska - Hemp ton 6:3, 4:6, 3:0, pre da ja, Aza ren ka - Ger ge{ 6:3, 6:1, [a ra po va Vin ~i 6:2, 6:1, Ker ber - Mek hejl 6:3, 3:6, 7:6 (7:4), Na - Za ko pa lo va 6:1, 6:0, Ki ri len ko - Pe tro va 6:1, 5:7, 6:2, Bar to li - Sa fa ro va 6:1, 6:4, Iva no vi} - Vo zni jac ki 6:3, 6:2.

Po sle po be de nad Ka ro li nom Vo zni jac ki Ana Iva no vi} pri vu kla je ve li ku me dij sku pa `wu. Ra di se o jed noj od naj ve }ih po be da srp ske te ni ser ke u po sled wih ne ko li ko go di na. - Mi slim da je po be da nad Zvo nar jo vom u Pe kin gu bi la ve li ka, ali je ovo va `ni ji tur nir, pa je i va `nost po be de ve }a. Ako ni {ta dru go, me ni je li~ no va `ni ja, ne ka ko se sla ù koc ki ce. Ce le ne de qe sam o ovo me pri ~a la sa Naj xe lom, po sta vi la sam to se bi kao ciq i sre} na sam {to sam ga is pu ni la - re kla je Ana. Pro { log me s e c a Ana je u Du ba i ju iz gu bi la od Ka ro li ne, ali je ovog pu ta sve bi lo dru ga ~i je. - Zna la sam da mo ram da bu dem agre siv na, da mo ram da sa ~u vam kon cen tra ci ju po sle gre {a ka, jer je ona igra ~i ca ko ja vas te ra na du è po e ne. Us pe la sam u to me, a i ser vi ra la sam mno go bo qe ne go u Du ba i ju. Uz to i bek hend mi je bio ja ~i ne go ta da, zna la sam da mo ram da po pra vim taj seg ment igre, jer me je ta sla bost do sta ko {ta la. [to se for hen da ti ~e, i{ao mi je br è ne go ta mo. Kqu~ po be de bi la je kon cen tra ci ja to kom ce log me ~a. - Mi slim da je kqu~ no to {to sam igra la kon stant no to kom ce log me ~a. Tu i ta mo sam pod ba ci la u ne kom po e- nu, ali to se uvek de {a va, ali je va `no da sam u ce li ni do bro igra la od po ~et ka do kra ja me ~a. Mi slim da je ta ko bi lo i ju ~e i to mi je da lo sa mo po u zda we za ovaj me~. I mo gu da ka èm da sam da nas us pe la da stva ri ko je po ga |am na tre nin gu po go dim i u me ~u. In di jan Vels je me sto na ko jem je Ana ve} osva ja la tro fej, pre ~e ti ri go di ne. - Va àn fak tor u mo jim do brim re zul ta ti ma u In di jan Vel su je to {to ov de na kva li te tan na ~in pro vo dim vre me van te re na, mo è mo da se od mo ri mo, ide mo u kwi à re, a i u pro dav ni ce. Po ku po va la sam po la pu sti we. Ba li mi je ta ko |e omi qe no me sto, ta mo kad ne igram, pro vo dim vre me na ba ze nu. Bit no je da iz me |u me ~e va ne mi slim sve vre me o te ni su. Ako uspem da stvo rim tu vr stu “za {tit nog me hu ra”, le po se kon cen tri {em to kom me ~e va. Sle di me~ sa Ma rion Bar to li. Ana sma tra da je naj va `ni je da se u we mu kon cen tri {e na svo ju igru.

Nalbandijan eliminisao Janka Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} za vr {io je u~e {}e na Ma ster su u In d i j an Vel s u, po r a z om u tre } oj run di od Ar gen tin ca Da vi da Nal ban di ja na. Duel dva te ni se ra tra jao je sko ro dva sa ta, a na kon iz jed na ~e ne bor be kao po bed nik je iza {ao 30go di {wi Ar gen ti nac sa 6:3, 3:6, 6:3. Nal b an d i j an }e u osmi n i fi n a l a igra t i pro t iv Fran c u z a @o-Vil fre d a Con g e. Ar g en t i n ac je me~ otvo rio per fekt nim ser vi som za 1:0, ali Sr bin uz vra }a istom me rom za iz jed na ~e we. Nal ban di jan od mah ko ri sti i dru gi ser vis, da bi po tom na pao ne si gur nog Jan ka i is ko ri stio ve} pr vu brejk lop tu da po ve de 4:1 u pr vom se tu. Nal dan di jan je na sta vio da sjaj no ser vi ra (85 po sto pr vi, 75 po sto dru gi), pa je bez pro ble ma za dr `ao ste ~e nu pred nost i do bio pr vi set sa 6:3. Dru gi set do neo je iden ti ~an tem po igre.

Ar gen ti nac je per fekt no ser vi rao, ali ovaj put ni je us peo da is ko ri sti o~aj ni dru gi ser vis Tip sa re vi }a . Jan ko je po tom ma lo po pra vio taj seg ment igre i ras te re tio svo je ser vis ge mo ve. Ipak ni je us peo da ugro zi ser vis ri va la. Me |u tim, Nal ban di jan je za tre nu tak po su stao u osmom ge mu, na pra vio pr vu du plu ser vis gre {ku, a Tip sa re vi} je od mah is ko ri stio {an su. Sti gao je do dve brejk lop te i is ko ri stiv {i dru gu po veo sa 5:3, da bi si gur nim ser vi som sti gao do 6:3 i iz jed na ~e wa u se to vi ma. Ni tre }i set ni je do neo pre va gu u ko rist jed nog ri va la, obo ji ca su fe no me nal no ser vi ra la, da bi on da po no vo osmi gem pre lo mio set. Nal ban di jan je pr vi do ~e kao pad kon cen tra ci je ri va la i sti gao do tri brejk lop te. Is ko ri stio je ve} pr vu za 5:3, pa je ser vi rao za pla sman u osmi nu fi na la. Ar gen ti nac je po veo 30:0, Tip sa re vi} je iz gu bio `iv ce i raz bio re ket, a 30-go di {wi ve te ran si gur nim se tom iz ba cio Sr bi na sa tur ni ra.

Nadal ubedqiv, Federer se mu~io Po znat je i no vi par osmi ne fi na la , ri va li }e bi ti Ar gen ti nac Huan Mar tin del Po tro i Uz be ki sta nac De nis Is to min. Dok je Del Po tro od li~ nu ovo se zon sku for mu po tvr dio eli mi ni sav {i Fer nan da Ver da ska sa 6:2, 7:6(6), Is to min je na pra vio iz ne na |e we po be div {i pe tog no si o ca Da vi da Fe re ra sa 6:4, 6:3. U osmi nu fi na la pla si rao se i @o-Vil fred Con ga ko ji je po sle pre o kre ta u tri se ta bio bo qi od Ra de ka [te pa ne ka. To ma{ Be lu ~i sti gao je me |u 16 naj bo qih po {to se Ni ko laj Da vi den ko po -

vu kao zbog pro ble ma sa sto ma~ nim vi ru som. Ra fael Na dal la ko se pla si rao u osmi nu fi na la gde }e igra ti pro tiv Alek san dar Dol go po lo va. [pa nac za ma we od 90 mi nu ta sa vla dao ze mqa ka Mar se la Gra no qer sa sa 6:4, 6:1, is ko ri stiv {i tri od pet brejk lop ti. Ukra ji nac Dol go po lov se znat no vi {e na mu ~io za po be du, a tek po sle sko ro dva i po sa ta bor be nad i grao je Ki pra ni na Mar ko sa Bag da ti sa sa 6:4, 5:7, 6:4. Ro xer Fe de rer pla si rao se u osmi nu fi na la po sle ve li ke bor be sa Mi lo {em Ra o ni }em. Ka na |a nin cr no gor skog po re -

kla na mu ~io je u po sled wem me ~u pro gra ma tro stru kog {am pi o na i do bio set, pre pre o kre ta za ko na~ nih 6:7 (4), 6:2, 6:4. U na red noj run di tre }i te ni ser sve ta igra }e sa Bra zil cem To ma zom Be lu ~i jem. Re zul ta ti: Nal ban di jan - Tip sa re vi} 6:3, 3:6, 6:3, Ver da sko – Del Po tro 2:6, 6:7 (6), Fe rer – Is to min 4:6, 3:6, Con ga – [te pa nek 6:7 (2), 6:3, 6:2, Bag da tis - Dol go po lov 4:6, 7:5, 4:6, Gra no qers - Na dal 1:6, 4:6, Da vi den ko – Be lu ~i, po vu kao se Da vi den ko, Ra o ni} - Fe de rer 7:6, 2:6, 4:6.

- De fi ni tiv no je bit no da vo dim ra ~u na o svo joj igri vi {e ne go o we noj. Pro {le go di ne smo ta ko |e igra le u ~e tvrt fi na lu i bi lo bi le po da joj uz vra tim za taj po raz. Ona je tak mi ~ar ski na stro je na, do bro se kre }e i sna `no tu ~e po lop ti, a za hva qu ju }i dvo ru~ nim udar ci ma pra vi ~ud ne uglo ve kod uda ra ca. Ali, naj va `ni je je da ja osta nem agre siv na. Na rav no, moj ser vis }e po no vo ima ti kqu~ nu ulo gu, jer sam i do brim ser vi som pra vi la ve li ki pri ti sak na Ka ro li nu.

Do bre igre u In di jan Vel su mo gu da bu du od li~ na pod lo ga za uspe {nu se zo nu. - Mi slim da bi mi do bra se ri ja ov de bi la kqu~ na za ce lu se zo nu, da la bi mi sa mo po u zda we. Do bro je {to imam raz li ~i te me ~e ve sa raz li ~i tim ri val ka ma, to sam i è le la, sa da mi je ve o ma va `no da za dr ìm ni vo i u sle de }em me ~u. Va `no mi je da, {ta god da bu de, ja za dr ìm bar isti ni vo igre i odem ku }i po sle me ~a sve sna da sam da la sve od se be - is ta ka la je Ana. Iva no vi }e va sa Ma rion Bar to li igra da nas.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

JE LEN SU PER LI GA – 18. KOLO

No vo sa |a ni umi ri li Pa zar ce No vi Pa zar - Voj vo di na 1:2 (1:2) NO V I PA Z AR: Gradski stadion, gledalaca: 6.000, sudija Da ni lo Gru ji} ( Ni{). Strelci: Ra{~i} u 4. za Novi Pazar, a [kuleti} u 36. i Mito{evi} u 45. minutu za Vojvodinu. @uti karton Lotinac (N. Pazar) NO VI PA ZAR: \ogatovi} 7, [arac 7, Tutori} 6, Bulatovi} 6 (od 45.minuta [kri-

Na vi ja ~i Vojvodinu je u Novom Pazara bodrilo oko 150 najvernijih pristalica.Svi navija~i Vojvodine, radi bezbednosti i kontrole, kao i sve navija~ke grupe gostiju, bodrili su svoje qubimce pokli~ima sa zapadnog dela Gradskog stadiona, dijametralno suprotno od mesta odakle grmi doma}a publika. jeq 6 ), Lotinac 7, Stojanovi} 6, Haxibuli} 6 ( od 46. Ademovi} 6 ), [uwevari} 6, Vusqanin 6, Kecap 6, Ra{~i} 7. VOJ VO DI NA: Supi} 8, Vuli}evi} 7, Pavlovi} 7, Mojsov 8, Trajkovi} 7, Apija 7, Mito{evi} 8, Moreira 8, [kuleti} 8, (od 87. Smiqani}), Oumaru 7, (od 79. Katai 7) Bojovi} 7 (od 65. Stevanovi} -). Pr va po be da Voj vo di ne i prvi poraz doma}ina u nastavku prvenstvene trke. Pazarci su nokautirani u prvom poluvremenu. Ono {to nije uspelo Partizanu i Radu ostvarila je Voj vo di na, za hva qu ju }i tak ti~ki zrelom izdawu, efikasnoj igri i kolektivnom odnosu. Prvi put u nastavku prvenstva gostuju}i tim primorao je goropadne Sanxaklije na kapitulaciju – 1:2 (1:2). Po~elo je navija~kim incidentima. Zbog skandaloznog iìvqavawa navija~a dva minuta zakasnio je zvani~ni start dinami~ne bitke za bodove i dramati~nog vojevawa, koje je u prvom poluvremenu imalo dva lica. Jedno u kome je iznenadila dominacija Novog Pazara i drugo u kome su Novosa|ani za devet minuta reìrali potpuni preokret. Od izjedna~ewa, do zasluènog vo|stva. To je put koji su na gromoglasnom sastajali{tu

NO VI PA ZAR: Novi Pazar - Vojvodina KU LA: Hajduk - Jagodina LU Â NI: Metalac - Spartak Zlatibor voda BE O GRAD: OFK Beograd - Partizan BE O GRAD: Crvena zvezda - Smederevo U@I CE: Sloboda Point - Rad KRA GU JE VAC: Radni~ki 1923 - Javor Â ÂK: Borac - BSK 1. Partizan 18 15 2 2. C.zvezda 18 13 2 3. Vojvodina 18 9 8 4. Radni~ki 18 8 9 5. Jagodina 18 8 5 6. Spartak ZV 18 6 9 7. Sloboda P. 18 7 5 8. OFK Beograd 18 8 1 9. Rad 18 5 6 10. Smederevo 18 6 2 11. Hajduk 18 5 4 12. BSK 18 4 6 13. Javor 18 4 3 14. Borac 18 3 5 15. Novi Pazar 18 2 7 16. Metalac 18 1 6

1 3 1 1 5 3 6 9 7 10 9 8 11 10 9 11

1:2 0:2 0:0 1:2 4:0 0:2 2:0 0:2 39:7 35:13 32:10 26:14 20:14 14:13 22:23 22:25 20:16 13:22 14:25 11:21 10:23 8:23 11:27 8:29

(1:2) (0:2) (0:2) (1:2) (1:0) (0:0) (1:0) (0:0) 47 41 35 33 29 27 26 25 21 20 19 18 15 14 13 9

U slede}em kolu (17. marta) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Sloboda Point, ÂÂK: Borac - Hajduk, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Novi Pazar, BORÂ: BSK - Crvena zvezda, BEOGRAD: Partizan - Jagodina, Rad - OFK Beograd, IVAWICA: Javor - Metalac, SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki 1923.

[am pion ko na~ no po be dio Gol man Pa za ra \o ga to vi} ni je us peo da za u sta vi {ut Mi to {e vi }a

pored leve obale Jo{anice pro{li prvotimci Vojvodine. Uprkos {okantnom otvarawu, u kome su ve} posle ~etiri minuta bili na kolenima. Doma}in je stigao u vo|stvo pogotkom biv{eg Sarajlije Admira Ra{~i}a. Rasnog strelca, koji je na premi-

radosti razgaqenog doma}ina. Orilo se na sve strane, od povika i pozdrava, ali je euforija iz minut u minut jewavala. Po la ko, ali o~i gled no, neosporni pojedina~ni kvalitet sa da {wih pr de vod ni ka ove generacije Vojvodine, do-

Vu ki }e vi}: Me lem na ra nu Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} je posle utakmice rekao: -Ova pobeda nam je do{la kao melem na ranu. Naravno da sam zadovoqan kona~nim ishodom, posle dva remija, ali nama tek predstoji rezultatski imperativ. - Osvetila nam se euforija. Uzalud sam tra`io disciplinu i upozoravao na izrazite individualce Vojvodine. Jednostavno, moji igra~i nisu opravdali o~ekivawa - rekao je trener Novog Pazara Ristovski. jeri pogodio Partizanovu mre`u, ju~e nije zaustavila ni odbrana Vojvodine. Prethodno je po levoj strani prodro Semir Haxibuli}, na ~ije precizno dodavawe, pored zbuwene odbrane Novosa|ana, najboqe je reagovao Ra{~i}. Wegov {ut glavom zavr{io je pod pre~ku nemo}nog Supi}a- 1:0. Stadion je iznova eksplodirao, ovoga puta od navija~ke

bio je kolektivnu dimenziju, presudni kvalitet za dominaciju na sredini terena. Zatim je, upravo blagodare}i terenskoj inicijativi, stiglo izjedna~ewe. Igrao se 36. minut kad je pazarska odbrana prvi put kapitulirala. Da sve bude ~udnije, minut ranije doma}i su protestovali zbog navodno nedosu|ene najatro`e kazne, posle duela Mojsova i Ra{~i-

bude, ni u efikasnoj zavr{nici, u kojoj je Vojvodina bila na krilima. Ne samo zbog apsolutne nadmo}nosti, nego i po onome {to je najva`nije u fudbalu, efikasnosti, koja je krunisana snajperskim hicem Vu ka Mi to {e vi }a. We gov projektil, iz prekida, sa 25 metara pogodio ciq i doveo goste do zasluène prednosti – 1:2. Posle pauze, nova ofanziva debitanta u najelitnijem rangu. Krenuli su Pazarci vi{e emotivno, nego trezveno prema polovini gostiju, ubrzo i lako stvorili priliku, koju [arac, iz slobodnog udarca, nije iskoristio, iako se na{ao na istoj poziciji iz koje Mito{evi} nije oprostio \ogatovi}u nesposobnst da sa~uva mreù. [anse su se smewivale, a mreè mirovale. Ponovo je ofanzivni [arac, u 55. minutu, iz zone {uta bio neprecizan, a prve zvi`duke na otvorenoj sceni upu}ene su Ademovi}u, ~iji je poku{aj iz slobodnog udarca zavr{io nebu pod oblake, ba{ kao i neobja{wivo jalovi zicer Moreire, na suprotnoj strani, u

In ci den ti

Gol ma nu Ne ma wi Su pi }u uo~i po ~et ka utak mi ce uka zi va na po mo}

Tre ner Qa ji} no ka u ti rao Mi lo vi }a Pored Jo{anice je ju~e po~elo i zavr{ilo se incidentima. @estoko je bilo na prepunim tribinama, ali su strasti iznenada kulminirale i na terenu. Kad je sudija Gruji} svirao kraj uzbudqivog odmeravawa snaga, na putu ka svla~ionici do{lo je do verbalnih ~arki i duela. Najo{trije su se sukobili pomo}ni trener doma}ina Izet Qaji}, koji je u bokserskom stilu nokautirao {topera Milovana Milovi}a, biv{ef defanzivca Javora i Partizana, kome se zimus nije posre}ilo da ode u Gr~ku ili Albaniju, ve} je u Pazaru do`iveo nevi|enu blama`u.

Uprkos disciplinskom pustupku koji je u toku, zbog huliganskog iìvqavawa na Bawici, najratobornije navija~ke grupe Novog Pazara nisu mirovale ni ju~e na utakmici doma}eg tima s Vojvodinom. Ponovo su do{le na stadion kao da idu na bojno poqe, sa pozama{nom pirotehnikom i eksplozivom, koji ima najmawe veze sa fudbalom, i opet reìrali visokorizi~ni incident. Pola sata pre po~etka utakmice, sa isto~ne tribine gradskog stadiona, na kojoj su po obi~aju stacionirane najvernije navija~ke druìne, Torcida Sanxak, Ultra azuro i Ekstremi, usledio je atak na igra~e i stru~ni {tab Vojvodine. Ba~ena su dva topovska udara, od kojih je prvi eksplodirao ispred golmana Nemawe Supi}a, a ubrzo potom, gotovo iste ja~ine odjeknuo je navija~ki hitac ispred trenera golmana Sa{e Todi}a, koji je za razliku od svog u~enika boqe pro{ao, jer mu nije ukazivana pomo}. Me|utim, uqe na vatru, umesto melema na ranu, dolio je direktor Novog Pazara Sead Brun~evi} zbog neobja{wivog duela s napadnutim vratarom lala. O~igledno, pred dana{we- ~etvrtak izricawe kazni Discipinske komisije FSS, a posle najnovijeg {amara srpskom fudbalu, crno se pi{e takozvanim navija~ima Novog Pazara. }a, ali je u prvom kontranapadu stigla kazna. Robusni [kuleti}, manirom iskusnog tobxije, vanserijskom parabolom primorao je \ogatovi}a na kapitulaciju – 1:1. Na tribinama {ok i neverica, dok je malobrojna i hrabra druìna Novosa|ana slavila. Za slu è no iz jed na ~e we, do voqno da se iza|e iz startnog gr~a, nametne svoj stil i doma}in satera u mi{ju rupu. Izlaz Pazarcima iz neo~ekivane defanzive nije moglo da

drugom delu naj~e{}e (atr)aktivnoj samo iz povremeno hitronogih, ali opasnih kontranapada Vojvodine. Sre}om po doma}ina, [kuleti} u 75. minutu nije kaznio gre{ku [krijeqa, nego je \oga to vi} ma e stral no sa ~u vao svoju mre`u i najavu pazarske katastrofe, koja je izostala, iako su No vo sa |a ni de mon strirali poziciono modernu igru i na kraju znala~ki stigli do prvog prole}nog trijumfa. Esad Ku ~e vi}

OFK Be o grad - Par ti zan 1:2 (1:2) BE O GRAD: Omladinski sta- prilika za goste:nakon kornera dion, gledalaca 3.000, sudija: Go- Ivanov je glavom {utirao sa gi} (Novi Sad). Strelci: Boti- {est metara pored gola. U 15. oha u 38. za OFK Beograd, a To- minutu o{te}en je OFK Beomi} u 28. i Ivanov u 44. minutu grad, lopta je i{la ka Puroviza Partizan. @uti karton: Ke- }u ~iji beg ka Stojkovi}u je cojevi} (OFK Beograd). prekinut zbog nepostoje}eg ofOFK BE O GRAD: Luka~ 6, Ro- sajda. Ne{to kasnije {ansa za di} 6, Sin|i} 6, Pavlovski 6, doma}e. Simi} je bio sam na pePetkovi} 6, Nikoli} 6, Kecoje- naltiku, ali je proma{io celu vi} 7, Botioha 7, Purovi} 6 loptu. Potom je usledilo vo|(Mili}), Vasiqevi} 6 (Ga{i} stvo Partizana, Tomi} je iz 6), Simi} 6. slobodnog udarca sa 25 metara PAR TI ZAN: Stojkovi} 7, pogodio mre`u iza Luka~a. U Miqkovi} 6, Volkov 6, Rni} 6, 38. minutu glavom je sa penaltiIvanov 7, Kamara 7, Vuki} 6 (Ili} 6), Babovi} 6, Tomi} 7, L. Markovi} 6 (Smiqani}), Diara 6 (Eduardo). Tek u tre}em me~u ovog prole}a fudbaleri Partizana zabele`ili su pobedu, savladali su OFK Beograd na Karaburmi sa 2:1 Ne ma wa To mi} (2:1). Partizan se vratio svojoj ka izjedna~io Botioha, a ne{to formaciji 4-1-3-2, pobeda je bi- kasnije, na centar{ut Kamare, la neophodna i trener Avram Ivanov je ponovo doveo PartiGrant procenio je da je najboqe zan u vo|stvo. da je pojuri ofanzivom. Hrabri U nastavku Partizan je spusu bili na drugoj strani romanstio loptu {to ga je moglo koti~ari, pa je to rezultiralo do{tati bodova. U 69. minutu Pubrom fudbalskom predstavom. rovi} je bio u sjajnoj {ansi, ali Ve} u 2. minutu Partizan je je Stojkovi} zaustavio {ut sa imao {ansu, Markovi} je cenpet metara. Do kraja utakmice trirao sa desne strane, a Tomi} vi{e nije bilo uzbu|ewa, ni sa penaltika pogodio golmana prilika za gol. Luka~a. Ne{to kasnije, nova I. La za re vi}

î sto kao su za Bo rac - BSK 0:2 (0:0) Â ÂK: Gradski stadion, gledalaca 1.200, sudija: Majo Vujovi} (Novi Sad). Strelci: Petrovi} u 78. i Vigwevi} u 83. minutu. @uti kartoni: Radanovi}, Zo}evi} i Vi{wi} (Borac), @ivkovi}, Milo{evi} i Stoki} (BSK). BO RAC: Milojevi} 5, Reqi} 5, Radanovi} 5, Vi{wi} 6, @ivkovi} 5, Mugo{a 6, Stani} 5 (Damwanovi}), Kneèvi} 5 (Radivojevi}), Zo}evi} 5 (Spirovski 5), Jeremi} 5, Pavi}evi} 5. BSK: Kova~evi}, êlebi} 7, Petrovi} 7 (Bo{kovi}), Radunovi} 7, Vigwevi} 8, Stoki} 7 (Bulatovi}), @ivkovi} 7, Milo{evi} 7, Tasi} 8, Stamenkovi} 7 (Jovanovi}), ]esarevi} 7. Mlad i ambiciozan sastav BSK-a sru{io je snove fudbalerima Borca o eventualnoj pobedi. Trijumf gostiju je ~ist kao

suza. Po~eo je Borac dosta mlako, traìo je re{ewe da stigne do gola, ali ga nije na{ao. Ve} na po~etku susreta BSK je najavio da ne}e lako prodati svoju koù. Pritiskao je doma}ina sve do 25. minuta, a onda se Borac trgao i po~eo malo è{}e da napada, ali golova nije bilo. Vi{e uzbu|ewa bilo je u nastavku susteta, Borac je krenuo na sve ili ni{ta, ali se BSK nije upla{io. Kako se me~ bliìo kraju, BSK je igrao sve sigurnije i ozbiqnije pretio, da bi Vigwevi} pogodio stativu, a malo kasnije Petrovi} je bio precizniji i doveo svoj tim u vo|stvo. Samo pet minuta kasnije najboqi akter me~a Vigwevi} svoju dobru igru krunisao je pogotkom, pa je BSK sasvim zasluèno slavio. A. Ste fa no vi}

SPORT

~etvrtak15.mart2012.

dnevnik

JELEN SUPERLIGA

Ja go din ci vra ti li mi lo za dra go Hajduk - Jagodina 0:2 ( 0:2) KU LA: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 1.000. Su di ja: Dra gan Kr sti} ( Be o grad). Strel ci: Mar ja no vi} u 26. i Kr sti} u 42. za Ja go di nu. @u ti kar to ni: Muj dra gi}, Vej no vi} i ô vi lo ( Haj duk), Mar ja no vi} i Sto ja ko vi} ( Ja go di na). Cr ve ni kar ton: Bon xu li} ( Ja go di na) u 27. mi nu tu zbog pri go vo ra. HAJ DUK: Bra} 5, Pa uq e vi} 7, Muj dra gi} 7, Vej no vi} 6, Fej sa 6, Go lo ~e vac 6, ô vi lo 6, Nov ko vi} 5, ( od 46. Pa u no vi} 6), Bu ba lo 6 ( od 82. Bo {ko vi} -), Ha xi bu li} 6 i ]o vin 5, (od 46. Ve se li no vi} 6). JA GO DI NA: [i mi} 6, Ni ko di je vi} 6, Pro ji} 6, To mi} 7, Ili} 6, Mar ja no vi} 7 ( od 67. Sto ja ko vi} -), Kr sti} 8, Ko sti} 6, Go gi} 7, \e ni} 7 ( od 87. Mi len ko vi} -) i Mu drin ski 6 ( od 62. Sto ja no vi} 6). Ja go din ci vra ti {e Ku qa ni ma mi lo za dra go i re van {i ra {e im se za je se wi po raz. Go sti su u Ku li po sti gli dva la ka go la i za slu è no od ne li bo do ve. Ni je iz gle da lo da }e ta ko bi ti, jer ve} u 2. mi nu tu ofan ziv ni Pa u qe vi} je od li~ no {u ti rao sa dva de se tak me ta ra i po go dio spoq ni deo mre è go sti ju. Pri pre tio je po tom u 10. mi nu tu Mu -

drin ski udar cem sa de se tak me ta ra, ali je bio npre ci zan. U 20. mi nu tu od li ~an cen tar {ut Fej se, usa mqen u {e sna e ster cu go sti ju lop tu pri hva ta Bu ba lo i iz ve o ma po voq ne po zi ci je {u ti ra u go stu ju }eg igra ~a. I on da je usle dio pr vi gol:u 26. mi nu tu kor ner za go ste iz veo je Mar ja no vi}, upu tio je cen tar {ut na pr vu sta ti vu i lop ta je vol {eb no pro {la po red ne ko li ko igra ~a, iz ne na di la Bra }a, iz ru ku mu se iz mi go qi la, pre {la gol cr tu, pa je Mu drin ski sa mo po tvr dio po go dak. Gol Ja go di ne je po gub no de lo vao na igra ~e Haj du ka, {to su go sti ume li da is ko ri ste i u 42. mi nu tu stig nu do dru gog po god tka. Aut u vi si ni {e sna e ster ca Haj du ka, uba ~e nu lop tu gla vom je u pe te rac pro sle dio \e ni}, a tu neo me tan Kr sti} pre ci znim udar cem je sme {ta u mre `u ne mo} nog Bra }a za 0:2. Tim re zul ta tom se oti {lo na od mor. U dru gom po lu vre me nu stru~ ni {tab Haj du ka je od mah iz vr {io dve iz me ne i in di spo ni ra ne Nov ko vi }a i ]o vi na za me ni li su Ve se li no vi} i Pa u no vi}. Mo ra se pri zna ti da su pro me ne une le `i vost u igru Haj du ka. U 51. mi nu tu, na kon kon tre do ma }ih, Ve se li no vi} bio u pri li -

ci, ali je Pro ji} iz blo ki rao we gov uda rac. U 53. mi nu tu do ma }i ni su tra ì li pe nal, jer je na na ba ~e nu lop tu u {e sna e ste rac go sti ju kre nuo Pa u no vi}, od bram be ni igra~ Ja go di ne To mi} ga je u sko ku pro sto sa bio u ze mqu i iz bio lop tu u kor ner, iako je pre kr {aj bio evi den tan. U 61. mi nu tu go sti su mo gli da uve }a ju pred nost, jer je na na ba ~e nu bo~ nu lop tu ukli zao Muj dra gi} u na me ri da je iz bi je i po go dio sop stve nu sta ti vu. Po tom, u 65. mi nu tu Ha xi bu li} je le po upo slio Pa u no vi }a ko ji je sa de se tak me ta ra {u ti rao, ali opet blok go sti ju i sa mo kor ner. U 70. mi nu tu opet su do ma }i ni pro te sto va li, jer evi den tan pre kr {aj nad Ha xi bu li }em mo `da ko rak u {e sna e ster cu go sti ju Kr sti} ne svi ra, pu {ta pred nost a Bu ba lo po tom {u ti ra pre ko go la. Ka ù, kod pe na la ne ma pred no sti. I po sled wi po ku {aj do ma }ih u 85. mi nu tu ka da je Bo {ko vi} sa oko 18 me tar is ko sa od li~ no {u ti rao i lop ta se od sta ti ve od bi la u mre ù [i mi }a, ali je Kr sti} po ni {tio gol jer je lop tu do dir nuo Pa u no vi} ko ji je na vod no bio u of sajd po zi ci ji, pa je su sret okon ~an sa 2:0 za Ja go di nu. \. Bojani}

Po bed ni~ ki ri tam cr ve no-be lih Crvena zvezda - Smederevo 4:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 40.621, su di ja Mi haj lo vi} (Vra we), strel ci: Mi lu no vi} u 14. Ka du u 73. i 83 (oba iz pe na la), Ka sa li ca u 76. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi ki}, Stoj ko vi} (Cr ve na zve zda), Ada mo vi}, I. Mi lo sa vqe vi} (Sme de re vo) CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} -, Mi ki} 7 (Stoj ko vi} -), Mla de no vi} 7, Mak si mo vi} 7, Kr ne ta 7, Evan dro 7, Mi li vo je vi} 7, Ka du 7, Ve {o vi} 7 (Ka sa li ca 7), Mi li no vi} 7 (Mi ri} -), Bor ha 7. SME DE RE VO: M. @iv ko vi} 7, D. @iv ko vi} 6 (I. Mi lo sa vqe vi} -), Br ko vi} 5, Mi jo vi} 5, Lu ki} 6, Bra {a nac 6, Ada mo vi} 6, Sta ni} 5, Je ri ni} 6, M. Mi lo sa vqe vi} 5 (Vu ~i ni} -), Sto ja no vi} 6. Zve zda je ve za la i tre }u „pro le} nu” po be du. Be o gra |a ni su bez mno go pro ble ma, opet u sjaj nom am bi jen tu po sle so lid ne igre u dru gom po lu vre me nu na pu ni li mre ù Sme de re va ca - 4:0. ê ta tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog uhva ti la iz gle da na vre me po bed ni~ ki ri tam. Sve po hva le za slu ù ju na vi ja ~i cr ve no-be lih. Jo{ jed no su de ko ri sa li Ma ra ka nu na pra vi na ~in. Zve zda je br zo i la ko sti gla do pred no sti. Prak ti~ no pr vi osmi {qe ni ji na pad u 14. mi nu tu pre tvo ren je u po go dak. Ras po lo è ni Evan dro ide al no je cen tri rao a u ka zne nom pro sto ru spret no se sna -

Qorente (Atletik) posti`e svoj prvi gol protiv Man~ester junajteda

DANAS REVAN[ UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE EVROPE

Ju naj ted na mu ka ma u Bil ba ou U pr v im me ~ e v i m a osmi n e fi na la Li ge Evro pe dva Man ~e ste ra, Ju naj ted i Si ti, ni su se pro sla vi li, pa u da na {we re van{ utak mi ce ula ze s do sta strep w i. Ju n aj t ed je na Old Tra for du po kle kao od Atle ti ka (2:3), pa }e ve ~e ras ima ti te `ak za da tak da u Ba ski ji na dok na di za o sta tak. - Igra li smo za i sta o~aj no – pri zna je ma na xer Ju naj te da Aleks Fer gu son. – Je di no je do bro {to smo po sti gli dva go la, pa nas i mi ni mal na po be da vo di u ~e tvrt fi na le. Me |u tim, ne sme mo se za va ra va ti da }e mo to

Ma ì} su di u Udi na ma 19.00: Atle tik (B) – Man ~e ster ju naj ted ( pr va utak mi ca 3:2, su di â kir, Tur ska) 19.00: PSV Aj ndho ven – Va len si ja (2:4) ( Ko lum, [kot ska) 19.00: Ha no ver – Stan dard (2:2) (Kra lo vec, ê {ka) 19.00: Udi ne ze – AZ Alk mar (0:2) (Ma ì}, Sr bi ja) 21.05: Olim pi ja kos – Me ta list (1:0)(Ha ta gan, Ru mu ni ja) 21.05: Man ~e ster si ti – Spor ting (0:1) (Ha gen, Nor ve {ka) 21.05: [al ke – Tven te (0:1) (Ka {ai, Ma |ar ska) 21.05: Be {i ka ta{ – Atle ti ko (1:3) (Ta qa ven to, Ita li ja)

AGRO@IV LIGA Voj vo di na - Me ta lac Rad ni~ ki FMP - Slo ga Na pre dak - Sme de re vo OKK Be o grad - Pro le ter

86:74 87:50 81:83 81:76

Danas

Zapa`en protiv oklopnika: Evandro

{ao oma le ni Mi lu no vi} ko ji je gla vom lop tu sme stio u mre `u - 1:0. Ni su se go sti pre da va li. Or ga ni zo va li su ne ko li ko opa snih kon tra na pa da a De jan @iv ko vi} je u 16. mi nu tu uz dr mao i pre~ ku. Mo gao je ne {to ka sni je bo qe da {u ti ra i Ada mo vi}. U 39. mi nu tu dva spor na de ta qa. Su di ja Mi haj lo vi} je na in ter ven ci ju po mo} ni ka po ni {ti po go dak Zve zde a na kon cen tar {u ta Evan dra. Osta je ne ja sno da li zbog of saj da ili pre kr {a ja Bor he. U istom mi nu tu po sle cen tar {u ta Mi ki }a, Mi lo sa vqe vi }a je lop ta po go di la u ru ku ali pe na la ni je bi lo. U na stav ku je do ma }in za go spo da rio te re nom i slo mio pot pu no

ot por „oklop ni ka”. U 73. mi nu tu naj zad je do su |en je da na e ste rac u ko rist cr ve no-be lih i to po sle star ta Iva na Mi lo sa vqe vi }a nad Mi ki }em. Pre ci zan sa be le ta~ ke bio je Ka du. Ta ko su raz re {e ne sve di le me oko ko na~ nog is ho da ovog so lid nog me ~a. De bi u Zve zdi nom dre su pam ti }e i Ka sa li ca ko ji je od mah na kon ula ska u igru za tre sao mre `u Sme de re va ca po sle pra vo vrem ne asi sten ci je jo{ jed nog „re zer vi ste” Mi ri }a (76. mi nut). I na kra ju jo{ jed nom je Bra zi lac Ka du bio pre ci zan sa be le ta~ ke u 86. mi nu tu po sle no vog, oprav da no do su |e nog pe na la, a ovo ga pu ta u ka zne nom pro sto ru obo ren je Ka sa li ca. Z. Rangelov

SPUST U [LADMINGU (M)

Ma li glo bus Kla u su Kre lu Kla us Krel je u po sled wem tak mi ~e wu se zo ne u [lad min gu za u zeo sed mo me sto, dok je pr va po zi ci ja pri pa la Nor ve `a ni nu Ak se lu Lun du Svin da lu. Krel je do ma log kri stal nog glo bu sa do {ao sa se dam po e na pred no sti u od no su na [vaj car ca Be ta Foj ca, ko ji je u [lad min gu za u zeo dru go me sto. Ipak, Fojc je ovim re zul ta tom u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa po ve }ao pred nost u od no su na dru go pla si ra nog Austri jan ca Mar se la Klaus Krel, vode}i u Svetskom kupu Hir {e ra na 135 bo do va. Re zul ta ti: 1. Ak sel Lund Ovo go di {wi Svet ski kup za - Svin dal (Nor ve {ka) 1: 46.81, 2. vr {a va se na red nog vi ken da u Bet Fojc ([vaj car ska) 1:47.38 3. [lad min gu, a osta la su jo{ tak Ha nes Raj helt (Austri ja) mi ~e wa - u sla lo mu, ve le sla lo 1:47.48, 4. Di di je De fa go ([vaj mu i su per ve le sla lo mu. car ska) 1:47.65, 5. Be wa min Rajh

(Austri ja) 1:47.79, 6. Ja nik Ber tran (Fran cu ska) 1:47.84, 7. Kla us Krel (Austri ja) 1:47.85, 8. Jan Hu dec (Ka na da) 1:48.05, 9. Adri jen Teo (Fran cu ska), 1:48.15, 10. Be wa min Tom sen (Ka na da) 1:48.16. Po re dak Svet skog ku pa: 1. Kla us Krel (Austri ja) 605 bo do va, 2. Bet Fojc ([vaj car ska) 598, 3. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 521, 4. Ha nes Raj helt (Austri ja) 396, 5. Bo de Mi ler (SAD) 383. Ge ne ral ni pla sman: 1. Bet Fojc ([vaj car ska) 1.330 bo do va, 2. Mar sel Hir {er (Austri ja) 1.195, 3. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 1.131, 4. Ivi ca Ko ste li} (Hr vat ska) 1.064, 5. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 953.

la ko u~i ni ti, sle de nam pa kle nih 90 mi nu ta, kva li te tan ri val i tem pe re ment na pu bli ka. Ba skij ci su u pred no sti, ali jo{ uvek ni su za vr {i li po sao. - Ju naj ted na go sto va wi ma igra mo `da i bo qe ne go kao do ma }in – tvr di tre ner Atle ti ka Mar se lo Bi el sa. –Po ku {a }e mo da igra mo kao i na Old Tra for du , krat kim pa so vi ma i sna `no u od bra ni. I Si ti ja o~e ku je te `ak za da tak, Spor ting je u pr vom me ~u u Li sa bo nu po be dio s 1:0. - Uve ren sam das }e mo eli mi ni sa ti Spor ting – sa mo u ve re no je na kon fe ren ci ji za no vi na re

BKK Rad ni~ ki - Slo bo da Ta mi{ - Me ga Vi zu ra @e le zni ~ar - Bo rac 1. Voj vo di na S.25 22 3 2. Rad n. FMP 25 16 9 3. BKK Rad n. 24 17 7 4. Me ga Vi z. 24 17 7 5. OKK Be o gr. 25 15 10 6. Sme de re vo 25 14 11 7. Ta mi{ 24 14 10 8. Slo ga 25 12 13 9. Bo rac 24 12 12 10. Me ta lac 25 9 16 11. Slo bo da 24 10 14 12. Na pre dak 25 7 18 13. @e le zn. 24 5 19 14. Pro le ter 25 2 23

(17.00) (18.30) (19.00)

2177:1861 47 1996:1853 41 1996:1905 41 1979:1898 41 1945:1842 40 2084:2084 39 1739:1737 38 1992:2063 37 1756:1717 36 1880:1980 34 1782:1887 34 1910:2018 32 1886:1994 29 1854:2139 27

U po sled wem, 26.ko lu (17. mar ta) sa sta ju se: Pro le ter Naf ta gas - Na pre dak, Slo bo da - OKK Be o grad, Sme de re vo - Voj vo di na Sr bi ja gas, Me ta lac - @e le zni ~ar, Bo rac - FMP Rad ni~ ki, Slo ga - Ta mi{, Me ga Vi zu ra BKK Rad ni~ ki.

re kao tre ner Ro ber to Man }i ni. – Isti na, igra Por tu ga la ca nam ne od go va ra, ali sam si gu ran da }e mo po sti }i ba rem dva go la, {to }e bi ti do voq no za pro laz. Por tu gal ci sti ù u Man ~e ster s na dom da mo gu da od bra ne pred nost od jed nog go la. - Ne }e mo se bra ni ti – tvr di tre ner Spor tin ga Ri kar do Pin to. - Igra }e mo na {u igru, s pu no pa so va. Si ti ima pri li~ no spo ru i tro mu od bra nu, {to mo ra mo da is ko ri sti mo. Od osta lih me ~e va va qa jo{ iz dvo ji ti su sret iz me |u PSV Aj ndho ve na i Va len si je. [pan ci su ima li vi so ku pred nost, ali su se u fi ni {u Ho lan |a ni s dva go la vra ti li u me~ (4:2). -Ima mo sa svim re al ne {an se da eli mi ni {e mo Va len si ju sma tra no vi tre ner PSV Aj ndho ve na Fi lip Ko ku, ko ji je po sle tri ve za na po ra za na sle dio Fre da Ru te na. – Ni sam jo{ slo ìo sve koc ki ce, ali ve ru jem u tim ko ji sam pre u zeo, kao {to ve ru jem da mo è mo u na red ni krug. G. Kova~

ODIGRANE JO[ DVE REVAN[ UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Pi ro va po be da In ter a, Ba jern de mo li rao Ba zel Fud ba le ri In ter a ne slav no su za vr {i li u~e {}e u Li gi {am pi o- na. Do du {e, mi la ne zi su po be di li Olim pik, ali je to bi la pi ro va po be da iz vo je va na u {e stom mi nu tu na dok na de. Ni Fran cu zi ni su bli sta li i gol su u po sled wim mi nu ta ma po sti gli iz sre} ne ka ci je, ali su ipak osta vi li bo qi uti sak. Mu ~io se In ter svih 90 mi nu ta u me ~u s Olim pi kom, a gol man Man dan da je u pr vih de e stak mi nu ta dva pu ta fan ta sti~ no in ter ve ni sao. Op {ti je uti sak da azu ro – ne ri ni su ima li igru za pro laz. Ka da je Mi li to u 75. mi nu tu po sle jed ne gu `ve, ipak, us peo da uba ci lop tu u mre `u ~i ni lo se da }e do }i do pro du `e ta ka. Me |u tim, u dru gom mi nu tu na dok na de po sle du ga~ ke lop te gol ma na Man dan de lop ta je po go di la u le |a Bran da oa, pre va ri la od bram be ne igra ~e In ter a i omo gu }i la da re zer vni cen tar for Olim pi ka re {i sve di le me. Gol s

pe na la ko ji je skri vio gol man Man dan da ni {ta ni je pro me nio. Fud ba le ri ma Ba jer na bi lo je do voq no sa mo de set mi nu ta da pro bi ju be dem Ba ze la. Ka da je Ro ben po sle le pog pro i gra va wa po go dio le vi ugao Zo me ra sve je bi lo la ko. [vaj car ci su se do du {e jo{ tri de se tak mi nu ta dr `a li, po ku {a va li da iz jed na ~e, ali ka da je po sle no ve ak ci je Ro be na Mi ler iz bli zi ne po dru gi put sa vla dao Zo me ra sve je bi lo go to vo. Pred sam kraj po lu vre ma na i Go mez se upi sao u li stu stre la ca, ko ji je po vrat nu lop tu Bad {tu be ra sa mo ugu rao u mre `u. Sa mo {to je po ~e lo dru go po lu vre me Go mez je jo{ jed nom bio pre ci zan. Opet je ak ci ja po ~e la na kri lu, a cen tar for Ba jer na sa mo je pod met nuo no gu. Da qi tok su sre ta bio je sa mo for mal nost, a na kra ju Ba var ci su sti gli do dru ge po be de od 7:0 za sa mo ne kol ko da na i po tvr di li da je kri za pro {lost. G. Kova~

BE^EJCI SPREMNO DO^EKUJU NASTAVAK PRVENSTVENE TRKE

Na zi ru se bo qi da ni

Su de }i pre ma de {a va wi ma u pa u zi iz me |u dve po lu se zo ne, na zi ru se bo qi da ni be ~ej skog fud ba la. Klub je, po sle ni za go di na, odr `ao iz bor nu Skup {ti nu i iza brao le gi tim no ru ko vod stvo, {to je ve} da lo vi dqi ve re zul ta te na or ga ni za ci o nom pla nu, ali i ka da je igra~ ki ka dar u pi ta wu. Ne ko li ko igra ~a, ko ji su is te kom omla din skog sta `a ne sta li sa fud bal ske sce ne, po no vo su se ak ti vi ra li, ima i onih ko ji su u okol nim klu bo vi ma na sta vi li ka ri je ru i sa da su se vra ti li u ma ti~ nu sre di nu, pa je opet na tre nin zi ma pun te ren igra ~a. Iz ve li ke i zdra ve kon ku ren ci je, te do brog ra da, tre ba lo bi za go di nu, dve ili vi {e da is pli va kva li tet. - Iz u zev na po zi ci ji gol ma na, za sva osta la me sta u ti mu ima mo po dva i vi {e fu ba le ra u kon ku ren -

Lorant Lepar se vratio u mati~ni klub

ci ji. Svi su vr lo od go vor no ra di li to kom mi nu lih pri pre ma i bi }e slat kih mu ka oko oda bi ra tak mi ~ar skog po go na. U klu bu smo se do go vo ri li da pro le} na po lu se zo na bu de svo je vr sni ske ner, gde }e

svi do bi ti pri li ku, ka ko bi smo ima li ja snu sli ku na ko ga u da qem pe ri o du mo è mo ozbiq no da ra ~u na mo. Jer, am bi ci je ru ko vod stva klu ba su da se u ak tu el nom man da tu po vra ti sta tus voj vo |an skog li ga {a- ja san je tre ner Be ~e ja ca Vla di mir Gr bi}. Ma da re zul ta ti pri prem nih utak mi ca ni ka da ni su pra vo me ri lo, va qa na gla si ti da su Be ~ej ci ima li pet pro ve ra. Po be |e ni su Pro le ter iz We go {e va (3:2) i Je din stvo iz Bo ~a ra (2:1), dva pu ta su sa Ba~ kom iz Mo la igra li ne re {e no (0:0 i 2:2), a po ra è ni su je di no od Bor ca u [aj ka {u (0:2). No, da le ko bit ni je je da su u po me nu tim utak mi ca ma go to vo svi po ka za li fi zi~ ku sprem nost i è qu za do ka zi va wem. Pr vi is pit za bo do ve Be ~ej ci }e ima ti pro tiv Bu du} no sti iz Sa vi nog Se la. V. Jankov

c m y

dnevnik

S PRI PRE MA RE PRE ZEN TA CI JE

Kva li fi ka ci je u ì ì Srpski bokserski reprezentativci se pripremaju na beogradskom Ko{utwaku. U staroj bazi ostaju do slede}eg utorka, kad }e oti}i na me|unarodni turnir u ~e{ki gradi} Usti nad Laben, pedesetak kilometara udaqenom od Praga. - Turnir u ê{koj bi}e veoma kvalitetan i to je prava prilika da na{i reprezentativci osete gde su u odnosu na strance - rekao je trener Miodrag Mili}. Boje Srbije u ê{koj brani}e: Vawa Ba~i} (56), Qubomir Marjanovi} (64), Aleksandar Drenovak (75), Marko Nikoli} (81) i Milutin Stankovi} (superte{ka). Ova ekipa, plus Milo{ Balti} (52) i Branimir Stankovi} (60), u~estvova}e na kvalifikacijama za plasman na Olimpijadu u Londonu. Podsetimo da }e se turnir odràti u Trabzonu, od 13. do 22. aprila, i da jedini olimpijsku vizu ima Aleksandar Drenovak. - Aca }e i}i s nama i sve vreme }e trenirati i imati sparinge sa momcima iz inostranih reprezentacije. Mislim da najve}e {anse da ode u London ima i Branimir Stankovi}. Ba~i} }e se takmi~iti u kategoriji do 56 kilograma, u kojoj ima jo{ ~etiri slobodna mesta, jer tu su mu ve}e {anse. Isto toliko praznih mesta ima i u kategoriji u kojoj je Branimir Stankovi}, ali i kod Nikoli}a. Me|utim, Marjanovi} i Milutin Stankovi} morali bi da osvoje zlata u

Bra ni mir Stan ko vi}

rsvojim kategorijama ako èle u London. Na{im reprezentativcima bi}e vi{e nego te{ko da se na|u na Olimpijadi, jer na wu se nisu kvalifikovali ni mnogi osvaja~i odli~ja s najve}ih me|unarodnih takmi~ewa. - [ansu traè i ti borci. Me|utim, jedini stariji takmi~ari u na{oj selekciji su Marjanovi} i Drenovak, a ostali su veoma mladi. Oni }e biti u najboqim godinama u narednom olimpijskom ciklusu. Ipak, verujem da }emo uzeti jo{ jednu normu za London, jer posle ê{ke odmah se vra}amo na Ko{utwak i nastavqamo rad - saop{tio je Miodrag Mili}. M. Pa vlo vi}

UO^I BI CI KLI STI^ KE TR KE KROZ SR BI JU

SPORT

pisivawa Milanskog edikta, pa }e Ni{, nekada{wa rezidencija Cara Konstantina, biti polazno mesto karavana i obele`avawa velikog istorijskog datuma. Zato }emo i ovu trku voziti od ni{ke Mediane do beogradskog Singidunuma - rekao je Goran Petkovi}, dr`avni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i predsednik Organizacionog odbora trke. Trasa ovogodi{we trke Kroz Srbiju: prva etapa, (Ni{, 12. jun, sve~ano otvarawe trke i prolog), druga etapa (Ni{ - Kragujevac, 13. juna), tre}a etapa (Kragujevac - Bajina Ba{ta, 14. juna), ~etvrta etapa (Bajina Ba{ta - Pale, 15), peta etapa (Mili}i - Ruma, 16. juna) i {esta etapa (Sremska Mitrovica - Beograd, 17. juna).

BER NI EKLSTON, VLA SNIK FOR MU LE JE DAN

Kla dim se na Fe te la Vlasnik Formule 1 Berni Eklston veruje da voza~ Red Bula Nemac Sebastijan Fetel moè da ponovi prEthodnu sezonu i tre}u godinu za redom osvoji {ampionat. - Fetel moè da ponovi pro{lu sezonu, sve ostalo bi bilo iznena|ewe. Predsezonska testirawa su jasna. Red Bul izgleda dobro takmi~arski, a i Fetel ima 24 godine i dosta prostora za napredak - rekao je Eklston. On je dodao da }e Fetelov timski kolega Mark Veber biti boqe plasiran od voza~a Meklarena Luisa Hamiltona i Xensona Batona. - Ako bih sada morao da se kladim, sav novac uloìo bih na Fetela. Na drugom mestu vidim Vebera ili Hamiltona. Delovalo je da je Hamilton pro{le godine bio psihi~ki nestabilan i to je uticalao da ne pokaè sav potencijal, dok je Baton izvukao maksimum - ISTAKAO je Eklston. Fetel je pro{le sezone trijumfovao u Formuli 1, po{to je zabeleìo 11 pobeda i osvojio 392 poena, 122 vi{e od drugoplasiranog Batona, dok je Hamilton zavr{io na petom mestu (227). Novi {ampionat Formule 1 po~iwe 18. marta trkom za Veliku nagradu Australije.

SUSRETI: GO RAN JA GAR, VE SLA^ KI RE PRE ZEN TA TI VAC

Lo vac u po te ri za olim pij skom me da qom Goran Jagar pripada staroj gardi na{eg veslawa. Ne po godinama, budu}i da 10. juna puni tek 28, ve} po vesla~kom staù. U ovom sportu je bez prekida od 1998, kada je Galeb iz Zemuna napravio svoj prvi zaveslaj. Od tada pa sve do danas veslawe je ostalo wegovo glavno ìvotno opredeqewe.Osvojio je pregr{t medaqa na doma}oj sceni. Uporedo sa klupskom gradio je i izgradio briqantu reprezentativnu karijeru. [to u juniorskoj {to u seniorskoj konkurenciji upisao je brojne uspehe, a u prebogatoj riznici medaqa napravio je mesto i za olimpijsko odli~je koje }e, nada se i ~vrsto veruje, popunuti ve} u Londonu. Lovac (prezime Jagar najverovatnije vu~e koren od nema~ke re~i jäger {to zna~i lovac) odavno je krenuo u lov na sportski kapitalac, koji mu je izmakao u Pekingu 2008, kada je u dvojcu bez kormilara sa Nikolom Stoji}em zauzeo sedmo mesto. Kako kaè, u toj poteri ne dozvoqava da ga bilo {ta destabilizuje. Psiholo{ki i fizi~ki je maksimalno spreman da presko~i sve prepreke koje mu se na|u na tom putu. – Prakti~no ~im smo izvadili vizu za London osvojiv{i 11. mesto u ~etvercu bez kor mi la ra na pro {lo go di {wem Svetskom prvenstvu na Bledu okrenuli smo se Olimpijskim igrama. Iako se jo{ ne zna ko }e s kim veslati iskreno se nadam da }u izboriti svoje mesto u olimpijskom timu. U Pekingu sam debitovao na najve}oj sportskoj smotri i zaista sam bio fasciniran tim doga|ajem. Stoji} i ja smo bili maksimalno spremni, ali smo doìveli peh po{to smo zaka~ili bovu i na kraju smo morali da se zadovoqimo trijumfom u B finalu, od no sno sed mim me stom. Od tada se prakti~no o{trim za London. Maksimalno sam fokusiran na èstoke i, mogu

slobodno da ka`em, nikad boqe pripreme, a ne dozvoqavam ni{ta da me poremeti – rekao je Goran Jagar. Ovaj 28-godi{wi primeren i uzoran momak isti~e da }e u Londonu imati i motiv vi{e. Za vreme nedavnih priprema u Izraelu preminula mu je majka Nada, koja mu je uz oca bila najve}i oslonac i podr{ka.

^etverac – Milo{ Vasi}, Ra do je \e ri}, Go ran Ja gar, Miqan Vukovi}, ostao je bez odli~ja pro{le godine, ali je va|ewem olimpijske vize ispunio glavni ciq. – Zadovoqan sam prethodnom se zo nom. Do sti gli smo {pic forme na Svetskom kupu u Lucernu gde smo u{li u finale. Ipak, kao mlada i neis-

– Maj~ina smrt je ogroman gubitak. Me|utim, taj doga|aj kao da mi je udahnuo novu snagu za sve izazove koji me o~eku ju u ovoj go di ni. Na i me, znam koliko je majka `elela da osvojim olimpijsko odli~je pa mi ta misao u glavi ne dozvoqava da stanem u ovom te{kom trenutku, ve} da hrabro nastavim daqe. U Londonu }u veslati i za wu.

kusna posada nismo taj {pic uspeli da odr`imo do Bleda. Izmakao nam je finale, ali smo u B finalu uspeli da se domognemo mesta koje je vodilo direktno u London i time zadovoqimo i sebe i stru~ni {tab. Pre nego {to je zaveslao u te{kom ~etvercu, Jagar se niz godina takmi~io u dvojcu bez kormilara sa mnogo starijim

i iskusnijim Nikolom Stoji}em. Sada je on nastariji i najiskusniji u ~amcu. Po wegovim re~ima odli~no se sna{ao kako u novoj disciplini, tako i u svojevrsnoj ulozi u~iteqa. – Kada je re~ o ulozi u samoj ekipi nije da se ni{ta nije promenilo. Godinama sam uz sebe imao prekaqenog Stoji}a i mnogo mi je zna~io svaki wegov savet. Pogotovo kada smo veslali u Pekingu. Bio sam fa sci ni ran sa mim u~e {}em na Igrama, dok je wemu to bila tre}a olimpijada. Dobio sam mnogo korisnih saveta koji }e mi zna~iti i u Londonu. U te{kom ~etvercu sam, pak, ja najiskusniji i nastariji. U startu, kada je formirana ova posada, bilo je mo`da i normalno {to su mene ovi mladi momci doìvqavali kao nekog, grubo re~eno, {efa. Sami su od mene traìli odgovore na razna pitawa. Ipak, vremenom sam se im i ja stavio do znawa da ne èlim da vodim glavnu re~ i da oko svega zajedno moramo da do|emo do zakqu~ka. Iako je po kvalifikaciji veslawe individualan sport, gotovo svi ga doìvqavaju kao kolektivno takmi~ewe. Tako je i u te{kom ~etvercu. Nemamo {efa i svi smo podjednaki. Sva odli~ja su mu podjednako draga jer je za svako od wih uloìo ogroman trud i napor. Ipak, u~e{}e na Igrama u Pekingu ima posebno mesto u wegovom srcu. – Tek kada ode{ na olimpijske igre shvati{ veli~inu tog doga|aja. Osvajao sam medaqe na svetskim i evropskim prvenstvima, svetskim kupovima, ali tek kada sam zakora~io u Olimpijsko selo u Pekingu stekao sam utisak da sam uspeo u veslawu. Iako vaì za frazu, zaista smatram da je samo u~estvovawe na olimpijskim igrama ogroman uspeh za svakog sportistu – istakao je Goran Jagar i otkriva da je wegova porodica, trenutno, jedina sa ovim prezimenom u Srbiji. Pri pre mio: J. G.

DA NAS U KA ]U PO ^I WE 7. ME \U NA ROD NI TUR NIR VE TE RA NA

Tra gom Ri mqa na Tradicionalna 52. me|unarodna biciklisti~ka trka Kroz Srbiju startova}e 12. juna u Ni{u i vozi}e se putevima rimskih imperatora. Trka }e imati {est etapa, na vi{e od 1.000 kilometara, a zavr{ava se 17. juna u Beogradu. Do sad se prijavilo 47 ekipa, a organizatori }e morati da smawe spisak i do 20. marta saop{te koji }e timovi u~estvovati. Ovogodi{wa trka, kao i nekoliko prethodnih, organizova}e se pod patronatom Ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja i omladine i sporta. Cela trka }e se ponovo voziti pod slognom „Turizam i biciklizam zajedno”. - Organizuju}i ovu trku ve} mislimo na slede}u. Naredne godine bi}e obele`eno 17 vekova od pot-

~etvrtak15.mart2012.

Biv {a Ju ga na oku pu

MO [O RIN SKI I PAN YI] SU DE NA SP JU NI O- RA: Zrewaninac Ivan Mo{orinski i Novosa|anin Alek san dar Pan yi} (na slici) deli}e pravdu na Svetskom rukometnom prvenstvu za juniorke, koje }e se od 1. do 15. jula odràti u ê{koj. Ovo je wima tre}e delewe pravde na svetskim prvenstvima. Na prethodna dva, u Dominikanskoj Republici i Gr~koj, sudili su polufinale. Nominaciju za kvalifikacione turnire, koji }e se od 5. do 7. aprila odràti {irom Evrope, dobili su Beogra|ani Marko Bo ri ~i} i De jan Mar ko vi}.Da podsetimo, Nenad Nikoli} i Du{an Stojkovi} de li }e prav du na Olimpijadi u Londonu. J. G.

Od danas do subote u ka}kim sportskim dvoranama Hram i Jugovi} odr`a}e se 7. me|unarodnog rukometni turnir veterana (Turnir prijateqa Novi Sad 2012). Doma}in i organizator najja~eg i najmasovnijeg turnira u konkurenciji veterana na prostoru jugoisto~ne Evrope je Rukometni klub Novi Sad 021. Uloga promotera sedmog turnira pripala je biv{em kapitenu reprezentacije Nedeqku Jovanovi}u. Kod mu{karaca trofej brane Zlatne godine iz Metkovi}a, a kod dama Montenegro iz Podgorice. Najvi{e trofeja do sada su osvajali Crvenka (tri), Zlatne godine (dva) i Milicionar, kao i Montenegro i Stare{je deklice po dva, Akcija (Krim) iz Qubqane i Temerin po jedan. Ove godine za trofej }e se boriti 17 mu{kih i 12 `enskih ekipa iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Kosmeta i Srbije.

Prilikom `reba odre|ene su ~etiri mu{ke grupe i to - Grupa A: 1. 021 (Novi Sad), 2. [kofja loka (Slovenija), 3. Igman (Kowic, BiH), 4. @olne (Novo Mesto, Slovenija), 5. Slavonski brod (Hrvatska). Grupa B: 1. Mi li ci o nar (No vi Sad), 2. KTC (Kri`evci, Hrvatska), 3. Dol pri Hrasniku (Slovenija), 4. Sredwo{kolac (Novi Grad).

~eva se sastaju u borbi za tre}e mesto, a pobednici igra}e u finalu. Kod devojaka `rebane su tri grupe i to - Grupa A: 1. Temerin (Srbija), 2. Ko~evje (Slovenija), 3. Petriwa (Hrvatska), 4. Budu}nost (Podgorica, C. Gora). Grupa B: 1. Montenegro (Podgorica, C. Gora), 2. Dinamo (Pan~evo, Srbija), 3. Virovitica (Hrvat-

PRO GRAM

Da nas 14 - 20.30: me~evi po grupama

Su tra

9 - 20: utakmice po grupama

Su bo ta

9 - 13: utakmice po grupama 14.30 - 16: me~evi za plasman 16 - 18: finala

Naj bo qe eki pe i po je din ce ~e ka ju pe ha ri i pri zna wa

Grupa C: 1. Boka (Tivat, C. Gora), 2. Zlatne godine (Metkovi}, Hrvatska), 3. Jabuka (Srbija), 4. Osijek (Hrvatska). Grupa D: 1. Kosmet (Srbija), 2. Zasavje (Trbovqe, Slovenija), 3. Roviw (Hrvatska), 4. Nekse (Na{ice, Hrvatska). Prvoplasirana ekipa iz svake grupe obezbedi}e plasman u po lufi nale (ukr {taju se A i C, odnosno B i D). Pora`eni iz polufinalnih me-

ska), 4. Izola (Slovenija). Grupa C: 1. Akcija (Qubqana, Slovenija), 2. Velika Gorica (Hrvatska), 3. @abice (Dupqe, Slovenija), 4. Prilep (Makedonija). Igra}e svako sa svakim, a u polufinale ulaze prvoplasirane ekipe. Pobednice grupa igraju me|usobno za plasman. Prva utakmica danas po~iwe u 14 u dvorani Hram, a posledwa je u 20 ~asova. J. Ga li}

SPORT

~etvrtak15.mart2012.

dnevnik

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA SRPSKE LIGE â&#x20AC;&#x201C; GRUPA VOJVODINA

16.

kolo

20.

kolo

(17. i 18. marta u 14.30)

Veternik Vis. - Tekstilac Ites Ba~ka Topola - Cement Senta - Sloga Kikinda - Radni~ki (NP) Zadrugar - Dunav Mladost - Pali} ^SK Pivara - Radni~ki ([) Dolina - Vr{ac

1:1 1:3 0:0 1:3 1:2 1:2 3:1 1:3

24.

kolo

(14. i 15. aprila u 16)

Veternik Viskol - Sloga Cment - Radni~ki (NP) Tekstilac Ites - Dunav Ba~ka Topola - Pali} Senta - Radni~ki ([) Kikinda - Vr{ac Zadrugar - Dolina Mladost - ^SK Pivara

1:0 1:1 2:1 1:1 1:3 2:1 0:1 0:1

(5. i 6. maja u 16.30)

Veternik Viskol - Dunav Radni~ki (NP) - Pali} Sloga - Radni~ki ([) Cement - Vr{ac Tekstilac Ites - Dolina Ba~ka Topola - ^SK Pivara Senta - Mladost Kikinda - Zadrugar

4:1 1:1 0:2 1:0 1:0 0:1 1:1 2:3

1. Radni~ki 15 10 2. ^SK Piv. 15 9 3. Radni~ki 15 7 4. Cement 15 7 5. Tekstilac 15 6 6. Mladost 15 6 7. Senta 15 6 8. Dunav 15 6 9. Pali} 15 5 10. Sloga 15 6 11. Kikinda 15 6 12. B. Topola 15 5 13. Dolina 15 5 14. Veternik 15 4 15. Vr{ac 15 5 16. Zadrugar 15 4

5 0 25:9 3 3 21:13 3 5 16:14 3 5 15:15 4 5 16:13 3 6 19:13 3 6 19:21 3 6 16:18 5 5 22:17 2 7 17:18 2 7 18:23 3 7 10:13 3 7 14:23 3 8 22:21 0 10 11:18 1 10 20:32

35 30 24 24 22 21 21 21 20 20 20 18 18 15 15 13

NAPOMENA: Dunav, Zadrugar, Dolina i Senta kada su doma}ini igraju u nedequ.

28.

kolo

(26. i 27. maja u 17)

Veternik Viskol - Radni~ki ([) Pali} - Vr{ac Dunav - Dolina Radni~ki (NP) - ^SK Pivara Sloga - Mladost Cement - Zadrgar Tekstilac Ites - Kikinda Ba~ka Topola - Senta

29.

0:1 0:1 1:0 0:0 1:4 2:1 1:2 0:1

kolo

Ekipa Radni~kog iz Nove Pazove

17.

kolo

Dolina - Veternik Viskol Vr{ac - ^SK Piavara Radni~ki ([) - Mladost Pali} - Zadrugar Dunav - Kikinda Radni~ki (NP) - Senta Sloga - Ba~ka Topola Cement - Tekstilac Ites

18.

3:1 1:2 1:2 2:3 1:3 2:1 2:0 0:0

kolo

(31. marta i 1. aprila u 15.30)

Mladost - Veternik Viskol ^SK Pivara - Zadrugar Dolina - Kikinda Vr{ac - Senta Radni~ki ([) - Ba~ka Topola Pali} - Tekstilac Ites Dunav - Cement Radni~ki (NP) - Sloga

22.

1:3 2:1 1:2 4:2 0:3 2:3 0:1 3:0

kolo

1:1 2:1 0:3 0:1 0:1 1:1 2:0 3:0

(21. i 22. aprila u 16)

Veternik Viskol - Radni~ki (NP) Sloga - Dunav Cement - Pali} Tekstilac Ites - Radni~ki ([) Ba~ka Topola - Br{ac Senta - Dolina Kikinda - ^SK Pivara Zadrugar - Mladost

23.

^SK Pivara - Veternik Viskol Dolina - Mladost Vr{ac - Zadrugar Radni~ki ([) - Kikinda Pali} - Senta Dunav - Ba~ka Topola Radni~ki (NP) - Tekstilac Ites Sloga - Cement

1:0 0:1 0:1 0:0 0:1 0:0 0:0 2:0

(12. i 13. maja u 16.30)

Kikinda - Veternik Viskol Zadrugar - Senta Mladost - Ba~ka Topola ^SK Pivara - Tekstilac Ites Dolina - Cement Vr{ac - Sloga Radni~ki ([) - Radni~ki (NP) Pali} - Dunav

26.

2:1 0:4 0:1 0:2 1:0 0:3 0:2 0:2

kolo

0:2 0:1 1:3 0:1 0:1 2:3 1:3 1:4

kolo

(7. i 8. aprila u 16)

25.

kolo

(18. aprila u 16)

kolo

Veternik Viskol - Cement Tekstilac Ites - Sloga Ba~ka Topola - Radni~ki (NP) Senta - Dunav Kikinda - Pali} Zadrugar - Radni~ki ([) Mladost - Vr{ac ^SK Pivara - Dolina

19.

21.

kolo

(24. i 25. marta u 15)

(15. i 16. maja u 16.30)

Veternik Viskol - Pali} Dunav - Radni~ki ([) Radni~ki (NP) - Vr{ac Sloga - Dolina Cement - ^SK Pivara Tekstilac Ites - Mladost Ba~ka Topola - Zadrugar Senta - Kikinda

27.

2:2 0:1 1:0 1:1 1:0 0:2 0:2 1:1

kolo

(28. i 28. aprila u 16)

Zadrugar - Veternik Viskol Mladost - Kikinda ^SK Pivara - Senta Dolina - Ba~ka Topola Vr{ac - Tekstilac Ites Radni~ki ([) - Cement Pali} - Sloga Dunav - Radni~ki (NP)

2:4 0:1 0:2 0:0 1:2 1:1 0:1 0:2

(19. i 20. maja u 16.30)

Senta - Veternik Viskol Kikinda - Ba~ka Topola Zadrugar - Tekstilac Ites Mladost - Cement ^SK Pivara - Sloga Dolina - Radni~ki (NP) Vr{ac - Dunav Radni~ki ([) - Pali}

0:6 0:3 0:2 2:0 2:1 2:3 0:2 0:1

(2. juna u 17)

Ba~ka Topola - Veternik Viskol Senta - Tekstilac Ites Kikinda - Cement Zadrugar - Sloga Mladost - Radni~ki (NP) ^SK Pivara - Dunav Dolina - Pali} Vr{ac - Radni~ki ([)

30.

1:0 0:2 0:1 2:3 1:2 1:1 0:4 1:2

kolo

(6. juna u 17)

Veternik Viskol - Vr{ac Radni~ki ([) - Dolina Pali} - ^SK Pivara Dunav - Mladost Radni~ki (NP) - Zadrugar Sloga - Kikinda Cement - Senta Tekstilac Ites - Ba~ka Topola

0:1 0:0 2:2 0:0 1:1 2:0 1:0 0:1

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

TRA DI CI O NAL NI OSMO MAR TOV SKI SU SRET PLA NI NAR А У ORGANIZACIJI PDS „ZMA JE VAC” IZ VRD NI KA

U~e sni ci od dve go di ne do 85 leta Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „Zma je vac” iz Vrd ni ka, u sa rad wi sa Sa ve zom sport za sve Voj vo di ne, odr `a lo je 17. osmo mar tov ski su sret pla ni na ra. Tra sa je i{la od [i ro kih le di na, po red ma na sti ra Ra ko vac, pre ma Ja sku, pre ko Bran kov ca do Zma jev ca, u du `i ni od oko 17

Le po vre me iz ma mi lo je mno ge qu bi te qe pe {a ~e wa i pla ni na ra wa, pa je ve} od osam ~a so va zbor no me sto, fud bal sko igra li {te Ru da ra, po ~e lo da se pu ni. Pri sti za li su auto bo si iz go to vo svih kra je va Voj vo di ne, ali i Fe de ra ci je BiH, Re pu bli ke Srp ske, gra do va iz Sr -

Okre pqe we to plim ~a jem na igra li {tu Ru da ra

ki lo me ta ra. Za naj mla |e i one sta ri je, ko ji ma je ova ru ta bi la pre ve li ka, or ga ni zo va na je kra }a tra sa od ~e ti ri ki lo me tra.

bi je i jed na ma wa eki pa iz Slo ve ni je. Ka ko su pri sti za li u~e sni ci su se pri ja vqi va li, a po tom od la zi li na okre pqe we, na

vru} ~aj, da se ma lo za gre ju u tim po ma lo pro hlad nim ju tar wim sa ti ma, iako je sun ce oba sja va lo pla to na fud bal skom igra li {tu. Sve je i{lo po pred vi |e nom pla n u i sat n i c i do m a } i n a. Pred start pla ni na ra odr àn je kra }i kul tur no umet ni~ ki pro gram ko ji su iz ve li ~la no vi KUD „Ste van [a la ji}“ iz Vrd ni ka i raz ga li li u~e sni ke svo jom igrom, da su im se mno gi i pri dru ì li, pa ~ak i oni naj sta ri ji. Vaq da da se do dat no ugre ju. U~e sni ke su po zdra vi li, a da ma ma ~e sti ta li osmi mart, pred sed nik PSD Zma je vac Smail Ma {i}, pred sed nik Op {ti ne Irig Vla di mir Pe tro v i} i pred s ed n ik Sa v e z a sport za sve Voj vo di ne Mi lo rad Pe ri {i}, po è lev {i im pri ja tan i lep dan na ovim tra di ci o nal nim su sre ti ma, kao i le po dru è we. Po {to su vo di ~i ob ja sni li plan sta ze i ku da se sve ide ko lo na je, po de qe na u dve gru pe, kre nu la u Fru {ku go ru. Oni is ku sni ji i od va `ni ji kre nu li su na put dug 17 ki lo me ta ra, a oni naj mla |i sta zom du gom ~e ti ri ki lo me tra. Pri ja vi lo se 789 u~e sni ka iz 41 dru {tva. Kre nu li su pla ni na ri, sva ko pre m a svo j im mo g u} n o s ti m a,

Po za vr {e nom ru~ ku odr `a na je sve ~a nost i uru ~e na su pri z na w a naj u s pe { ni j i m a, iako su po bed ni ci svi ko ji su pre v a l i l i pred v i | e n e mar {ru t e. Po d e q e n a su broj n a pri zna wa, a mi }e mo spo me nu ti da je za naj ma sov ni ju dru `i nu pri zna we i pe har pri pao PSD sme d e r ev s ke gim n a z i j e „Mi ro~“ ko ja je do {lo sa 74 u~e sni ka. Na gra du kao naj sta ri ji u~e snik do bio je Fa dil Xam bi} iz Be o gra da (ro |en 1. fe bru a ra 1928), a pri zna we za na mla |eg u~e sni ka pri pa lo je dvo go di {woj Du wi Mi ja to vi} iz Sme de re va. - Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo Mi ro~, pri gim na zi ji, je je di no ta kvo dru {tvo na te ri to ri ji Sr bi je, a ujed no i naj sta ri je u Sme de re vu, jer smo 2010. pro sla vi li 60 go di na po sto ja wa. Ovim ak tiv no sti ma ba vi mo se od, sa da ve} dav ne, 1950. go di ne. Po seb no je za do voq stvo {to

Do la zak u~e sni ka na zbor no me sto

ma sov no sti da nas smo do bi li ve li ko pri zna we. Ve} upi som u na {u gim na zi ju mno gi u~e ni ci se u~la wu ju u pla ni nar sku sek ci ju i za jed no pu tu je mo, u`i va mo, upo zna je mo pri rod ne le po te i an tro po ge ne vred no sti ko je ima ova na {a le pa Sr bi ja. I bu di te si gur ni, do }i }e mo i do go di ne i po no vo u ve li kom bro ju – ka `e pred sed nik pla ni na ra Mi ro ~a, pro fe sor ge o gra fi je, Bo jan Ka ri}. - Ova na {a ma ni fe sta ci ja po sta la je tra di ci ja. Ova je

sam si gu ran da }e do }i do go di ne. Uve li smo i jed nu no vi nu, da do de li mo pe har naj ma sov ni jem dru {tvu i ve ru jem da }e to bi ti pod sti caj za sve da do la ze u jo{ ve }em bro ju. Po de li li smo za hval ni ce svim dru {tvi ma, ali i po je din ci ma ko ji su to za slu `i li. I {to je naj va `ni je, ima li smo u~e sni ke od dve pa do 85 go di na. Sve to go vo ri ko li ko je ovo lep i zdrav sport. Ta ko |e, ve ru jem da smo kao do ma }i ni da li sve od se be da se na {i go sti ose -

U~esnici pred otva ra we Osmo mar tov skog su sre ta pla ni na ra

Pred sed ni ci: Sma jo Ma {i}, Vla di mir Pe tro vi}, Mi lo rad Pe ri {i}

ka ci qu na Zma jev cu, gde je eki pa do ma }i na u ~e ti ri ora ni je pri pre ma la pa suq za ru ~ak. Ima li su pre div no vre me, do bro obe le è nu tra su, is ku sne vo di ~e i sve je i{lo po pred vi |e nom pla nu. Start je bio oko de set ~a so va, a ve} oko 12.30 sa ti na Zma je vac su po ~e li da pri sti ù oni naj br ì i naj sprem ni ji. Ka ko su pla ni na ri pri sti za li, po sle kra }eg od mo ra, od la zi li su do ka za na, a po tom se raz me {ta li oko pla ni nar skog do ma na Zma jev cu. Ne ki su ru ~a li na te ra si, dru gi su po se da li na klu pe po red re sto ra na, a oni ma lo zi mo gro `qi v i j i sme s ti l i su se u objek tu.

Najmla|i kre}u u planinu

Ru ~ak u pri ro di uvek pri ja

su ov de svi u~e sni ci ~la no vi na {e {ko le, gim na zi jal ci, za jed no sa svo jim pro fe so ri ma, ko ji go di na ma osva ja ju vr ho ve u Sr bi ji. Tru di mo se da stig ne mo gde god mo `e mo i to je de se tak kva li tet nih ak ci ja go di {we. Na Fru {koj go ri smo de se ti put za re dom. Sa da je ov de 70 u~e ni ka i ~e ti ri pro fe so ra. Ne ka da nas je bi lo i pre ko sto ti nu. Zbog te

bi la 17. po re du. Ima li smo i vi {e u~e sni ka ra ni je, pre ko hi qa du. Na dao sam se da }e i sa d a bi t i ta k o, a po g o t o v o

}a ju le po i pri jat no na Fru {koj go ri. Po seb no se ra du je mo ka da nam do la ze go sti iz Fe de ra ci je BiH i Re pu bli ke Srp ske, s ko ji ma ima mo od li~ nu sa ra wu i ve ru jem da }e ih do go di ne bi ti jo{ vi {e – ka è Smail Ma {i}. Du gi niz go di na na ovim vrd ni~ k im su s re t i m a u~e s tvu j u pla ni na ri iz Ze ni ce. Oni su bi li go sti vrd ni~ kih ko le ga, ko ji ma su u po mo} pri te kli i Iri à ni. Za jed ni~ ko dru è we s go sti ma iz Ze ni ce, uz pe smu (a pe va li su i u~e sni ci) i igru odr à no je uve ~e u Pla ni nar skom do mu „Voj vo di na“ na Iri {kom ven cu, gde su raz me we ni broj ni po klo ni iz me |u dru {ta va pri ja te qa. U ime Pla ni nar skog dru {tva @e qe zni ~ar da ra ve je pre dao pred sed nik Ze ni ~a na Ra mo [e per, a da ro vi -

Splet iga ra iz veo je KUD „Ste van [a la ji}”

Naj sta ri ji Fa dil Yam bi}

Naj mla |a Du wa Mi ja to vi}

Naj ma sov ni ji: PSD „Mi ro~” iz Sme de re va

{to je vre me iz u zet no le po. No, za d o v oq n i smo i ovim bro jem, jer je bi lo bli zu 800 pla ni na ra, ali ve ru jem da }e ih idu }e go di ne bi ti i vi {e. Uglav nom su do {li svi ko je smo o~e ki va li. Iz o sta li su ne k i re d ov n i u~e s ni c i, ali

ma su uz vra ti li Smail Ma {i} i Ste van Ka zi mi ro vi} Ki }a, pred sed nik PSD „Dr La za Mar ko vi}“ iz Iri ga, a gra do na ~el nik Iri ga Vla di mir Pe tro vi} uru ~io je go sti ma umet ni~ ku sli ku s mo ti vi ma Vrd ni ka. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

ekOLOGiJA

~etvrtak15.mart2012.

dnevnik

PTI CA SLO MQE NOG KRI LA PO NO VO ]E LE TE TI

Spasena eja mo~varica Jedna predivna i ne sasvim obi~na ptica, eja mo~varica, slomqenog krila, udaqena kilometrima od svog prirodnog stani{ta, imala je sre}u {to se na{la u blizini dvori{ta u Temerinu gde `ive dobri qudi. Jer ~im su je ugledali, bez

oklevawa su pohitali da joj pomognu, iako u tom trenutku nisu znali da je re~ o ugro`enoj vrsti. Ptica je bila prepla{ena i skakutala je po dvori{tu. Po{to su je uhvatili i smestili u kavez za koko{ke, preduzeli su sve da joj pru`e neophodnu pomo}. I uspeli u tome. - Pretpostavqali smo da je ptica bila gladna, a iako nismo znali {ta jede,

odlu~ili smo da se sna|emo i ponudimo ono s ~im raspola`emo - pri~a jedan od aktera ovog neobi~nog spasila~kog poduhvata \or |e Klin cov. - U fri`ideru se na{la jedna konzerva sardine, pa smo je time nahranili, a ona je sve uz slast pojela. Odmah smo pozvali Ligu za ornitolo{ku akciju Srbije i saznali da je re~ o eji mo~varici. Ptica je ve} slede}eg dana bila na putu za Pali}, gde }e

Priznawe novinarima

Edukacija vodi do boqih rezultata

ga nagrada i to za autorski tekst „Motociklisti na Fru{koj gori”. Ova nagrada dodequje se za medijske priloge u {tampanim, elektronskim ili onlajn medijima, koji informi{u javnost i afirmi{u prirodne, kulturno-istorijske, geolo{kei druge vrednosti Nacionalnog parka „Fru{ka gora”. D. Ml.

Poznato je da je med i hrana i lek, a ba{ takav je med na{ih p~elara pa se oni s pravom di~e {to je porasla potra`wa wihovih proizvoda i na doma}em i stranom trì{tu, {to p~elarstvu u Srbiji otvara zna~ajnu perspektivu. Tome, naàlost, moè na{koditi sve ve}a upotreba insekticida i pesticida, o ~emu ovih dana organizovana udruèwa p~elara Srbije vode raspravu. ^lan IO Saveza p~elarskih organizacija Srbije Mi len ko Gi }a nov upozorava ratare i vo}are, a posebno p~elare, da se na na{im prostorima sve vi{e koriste insekticidi, pesticidi i druge hemikalije {to pravi velike gubitke p~elarima. - Primetili smo da je dolaskom prole}a u nekim delovima Vojvodine, pre svega na poqima i vo}wacima, do{lo do uginu}a dru{tava p~ela – kaè Gi}anov. – Po svemu sude}i, tu su ba~eni razni preparati, koji preko ko-

OD DA NAS VA @I IZ ME WEN PRA VIL NIK O OPA SNIM HE MI KA LI JA MA

Vidno obave{tewe za potro{a~e Od danas je na snazi Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o bliìm uslovima za dràwe opasne hemikalije u prodajnom prostoru i na~inu obeleàvawa tog prostora. Opasne hemikalije prodaju se u velikom broju prodavnica, a u ve}ini se pored wih, prodaje i druga roba. Prodavac treba da zna kako da prepozna opasnu hemikaliju, gde treba da je drì u odnosu na drugu robu koju prodaje i kako da informi{e potro{a~a koji prvi put dolazi u dodir sa opasnom hemikalijom. Zbog toga }e od sada prodavci u maloprodajnim objektima imati obavezu da na vidno mesto istaknu Uputstvo o elementima obeleàvawa i na~inu postupawa sa opasnim hemikalijama kako bi potro{a~i bili informissani o tome. Upustvo mora da se sastoji iz dva dela, a prvi deo treba da sadrì klasu opasnosti i elemente

obele`avawa, a drugi - obave{tewe nameweno potro{a~ima da se obrate prodavcu kako bi dobili obja{wewa o opasnim hemikalijama kao i op{te informacije o na~inu postupawa s opasnim hemikalijama. Pravno lice ili preduzetnik, koji se bave maloprodajom, du`ni su da prilagode uslove prodaje opasne hemikalije odredbama ovog pravilnika do 17.maja ove godine. Treba napomenuti i da pravilnik donosi i novinu u pogledu formata obave{tewa koja moraju biti od{tampana u koloru i postavqena u prodajnom prostoru te da on zavisi od povr{ine prodajnog prostora. Za prodavnice sa povr{inom mawom od 100 kvadratnih metara obavezan je format A4, a za one preko te kvadrature neophodan je format A3 obave{tewa. Q. Ma le {e vi}

stvovali su i predstavnici lokalnih samouprava, udru`ewa gra|ana i ~lanovi tima Arhus centra. Na sastanku je zakqu~eno da je neophodno kvalitetnije informisawe gra|ana o ekolo{kim problemima,

Ras pi san kon kurs Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa raspisalo je Konkurs za sufinansirawe projekata u oblasti za{tite `ivotne sredine u ovoj godini ~iji su nosioci nevladine organizacije u iznosu od 15,5 miliona dinara.Konkurs je otvoren do 27.marta, a realizacija odabranih projekata bi}e sufinansirana s najvi{e 500 hiqada dinara po projektu. Q. M.

kao i u~estvovawe u primeni zakona o za{titi ìvotne sredine. Saradnica na poslovima za{tite ìvotne sredine beo~inske op{tinske uprave Ru à Sti ko vi} istakla je da je glavni problem u nedostupnosti informacija, jer gra|ani ne znaju kako da do wih do|u. -Gra|ani su zainteresovani, ali ne znaju kako da dobiju informaciju i zato moramo u~initi sve da se to promeni, ali i da se oni upoznaju sa zakonskim propisima loji se ti~u za{tite ìvotne sredine - rekla je Stikovi}. Sli~no kaè i predstavnica Udruèwa ekologa iz Gloàna Vi e ra Tur ~an, koja je insistirala na ve}em ukqu~ewu medija u promociji ekolo{kih tema i za{tite ìvotne sredine. Predsednik Ekolo{kog pokreta Vrbasa Rat ko \ur |e vac, kaè da su, naàlost, gra|ani ravnodu{ni prema ekolo{kim temama sve dok im problem ne u|e u dvori{te. On je naglasio da je, osim obuke o podno{ewu prijava, potrebno omogu}iti i direktan kontakt civilnog sektora sa inspekcijskim slu`bama. N. Rad man

dogodilo i u SAD, gde su prinosi bili smaweni ~ak i do 70 posto, jer je na planta`ama, prakti~no, do{lo do nestanka p~ela Da bi se p~elarstvo za{titilo od negativnih uticaja he-

misjkih preparata, ukazuje Gi}anov, neophodna je edukacija p~elara, a pomo} u tome trebalo bi da im pru`e resorna ministarstva i lokalne samouprave. Po wegovim re~ima p~elari bi morali biti aktivniji i na taj na~in iskora~iti iz neprofitabilnog u profitalno p~elarstvo. To bi, bez sumwe uticalo i na pove}awe broja p~elara. - Te{ko je precizno re}i koliko se doma}instava bavi p~elarstvom, ali ima oko 400 registrovanih p~elara i jo{ toliko neregistrovanih. To, prakti~no, zna~i da je polovina poluamatera koji se, zbog malog broja ko{nica ili nekih drugih razloga, nisu registrovali. To je dodatni problem u p~elarsvu jer nismo sigunri {ta oni rade kad do|e do pomora p~ela. Bilo je slu~ajeva da se p~ele le~e pogre{no, recimo sulfa preparatima, koji su {tetni za p~ele – ka`e Ga}anov. D. Sa vi ~in

U SU SRET DA NU ZA [TI TE OZON SKOG OMO TA ^A

Svetski fond za prirodu najavio je da }e se Akcija “ Sat za na{u planetu”, u okviru koje }e na sat vremena biti uga{ena svetla {irom sveta kako bi se ubla`ile posledice klimatkih promena, odr`ati 31.marta. U okviru ove akcije od 20.30 sati bi}e iskqu~ena svetla na sat vremena {irom sveta. Q. M.

Znawem do u~inka prisustvovali su predstavnici nevladinih organizacija, koje se bave ekologijom i za{titom `ivotne sredine, a u razmeni mi{qewa u~e-

rena i cvetnice {tetno deluju na p~ele. Zbog toga one nisu u stawu da opra{e planta`e pod vo}em ili pod ratarskim kulturama, {to }e zna~ajno uticati na smawewe prinosa. Sli~no se

Sat za na{u planetu

AK TIV NO STI „ARHUS CEN TRA”

Povezivawe i umreàvawe civilnog sektora, obuka gra|ana za podno{ewe ekolo{kih prijava i edukacija novinara koji se bave pitawima za{tite ìvotne sredine prve su smernice kojima }e se rukovoditi nevladine organizacije pri izradi projekata za za{titu ìvotne sredine. Ministarstvo ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa }e projekte, koji }e biti prijavqeni na konkurs,finansirati iz buxeta Republike Srbije, preko Fonda za za{titu ìvotne sredine. Kako bi u projektima bile zastupqeni najkriti~niji ekolo{ki problemi u Ju`noba~kom okrugu, protekle nedeqe odràn je sastanak u Arhus centru u Novom Sadu. Sastanku, kojim je predsedavala na~elnica Ju`noba~kog upravnog okruga Da ri ja [a jin,

slomqenog krila spasena je samo zahvaquju}i sre}i i padu u “dobro” dvori{te. Oni koji su joj pomogli isti~u da su sre}ni {to se pri~a zavr{ila dobro i da se, uz ulagawe minimalnog truda ose}aju maksimalno lepo. @. Jo va no vi}

P^E LE VRE BA JU IN SEK TI CI DI I PE STI CI DI

URU ^E NA NA GRA DA „FRU [KA GO RA 2011”

Novinarsku nagradu „Fru{ka gora 2011”, koju dodequje Javno preduze}e „Nacionalni park Fru{ka gora” ju~e su dobila dva televizijska stvaraoca. Prva nagrada uru~ena je Mi la di nu Jo vi }u sa Radio-televizije Vojvodina, za seriju do ku men tar no-obra zov nog programa „Prole}e, leto, jesen i zima na Fru{koj gori”. Jo va na Per ko vi} sa Novosadske televizije pripala je dru-

joj pru`iti neophodnu pomo}, a mi se nadamo wenom brzom oporavku i povratku u prirodu. Ina~e, eja mo~varica nastawuje vla`na i mo~varna stani{ta. Hrani se patkama, mawim pticama, mi{evima, `abama… Lovi iz zasede, leti na visini od 3,5 do ~etiri metra brzinom do ~ak 60 kilometara na ~as. Veli~anstveno izgleda u letu, a ova

Konkurs za finansirawe projekata U okviru obele`avawa predstoje}eg Dana za{tite ozonskog omota~a Ministartvo za{tite `ivotne sredine i Organizacija UN za industrijski razvoj raspisali su konkurs za finansirawe projekata u okviru teme “Kako

{titimo ozonski omota~”; ~iji su nosioci nevladine organizacije ili udru`ewa. Projekti treba da budu edukativnog karaktera i doprinesu razvijawu svesti o zna~aju ozonskog omota~a i {irewu znawa o potrebi za{tite

ozonskog omota~a, kao i aktivnostima koje se mogu preduzeti u ciqu wegove za{tite. Rok za prijem projekata je 23.mart, a rezulati odabranih radova bi}e predstavqeni 16.septembra povodom Dana za{tite ozonskog omota~a. Q. M.

IZ „ELEK TRO VOJ VODI NE”

Primarna energetska efikasnost Zbog velikog zanemarivawa ìvotne sredine vodeni tokovi, zemqi{te i vazduh sve su zaga|eniji. Kako je problem postajao ve}i, ve}i je i anga`man organizacija koje se bore za za{titu ìvotne sredine. Pokretano je niz akcija, a veliki deo wih bio je usmeren ka tome da se vi{e pa`we posveti za{titi ìvotne sredine, {to je doprinelo pove}awu ekolo{ke svesti i ekolo{kom poslovawu. Brizi o zdravoj ìvotnoj sredini prikqu~ila se i @Elektrovojvodina”, koja je usvojila standarde za{tite ìvotne sredine i primewuje ih u svom poslovawu. Integrisan sistem kvaliteta uveden je 2010. godine - ISO 9001:2008, ISO 14001:2004 i OH&S 18001:2007 i to je omogu}ilo poslovawe u skladu sa zakonima i principima za{tite ìvotne sredine. U ciqu za{tite ìvotne sredine najva`nije je bilo uvo|ewe standarda ISO 14001, koji se sastoji u promociji za{tite ìvotne sredine i prevenciji zaga|ivawa, a primewuje se na one aspekte sredine na koje preduze}e moè da uti~e. U „Elektrovojvodini” posebnu pa`wu obra}aju na odlagawe opasnog otpada u koji spadaju otpadna transformatorska uqa, kondenzatorske baterije, otpadni akumulatori, elektri~na i elektronska oprema, fluo cevi, otpadne zauqene krpe i pucval, motorno uqe, antifriz i opasan ambala`ni otpad. Opasan otpad, koji generi{e „Elektrovojvodina” odvojeno se sakupqa i privremeno skladi{ti u magacinima otpada, spakovan i obeleèn po propisima, isti~u u ovom preduze}u. Nakon {to se otpad prikupi i privremeno skladi-

{ti i evidentira predaju ga ovla{}enom operateru za sakupqawe, trensport, skladi{tewe ili tretman. Svako otu|ewe otpada prati i dokument o kretawu opasnog otpada. „Elektrovojvodina” ima ugovor sa BFC „Lafaròm„ iz Beo~ina za otpadno trafo i motorno uqe, a za ostale vrste otpada sa Koncern „Farmakomom MB”. Osim opasnog otpada, “Elektrovojvodina” je odgovorno pristupila i odlagawu ostalih vrsta otpada. Prema re~ima nadle`nih veliki deo neopasnog otpada, u koji spadaju sekundarne sirovine, {aqe se na reciklaù. Nakon sakupqawa otpad se skladi{ti u prostor predvi|en za tu namenu i odvojen je od opasnog otpada. Na reciklaù se {aqe otpadno gvo`|e, aluminijum, bakar, otpadna uàd, papir, plasti~ne boce, otpadni toneri, elektronska oprema. Kako bi {to efikasnije poslovala i pritom smawila gubitke energije “Elektrovojvodina” }e, prema re~ima direktora Ti ho mi ra Si mi }a, uvesti niz promena u svoj rad. -Brinu}i o sopstvenoj infrastrkuri preduzeli smo mere u skladu sa evropskim standardima. Ciq nam je da budemo energetski efikasni i smawimo gubitke energije. U planu nam je izgradwa solarne elektrane na krovu na{e poslovne zgrade u Novom Sadu. Uz to, bi}e rekonstruisan i sistem klimatizacije tako da }e zgrada iz sada{weg nezadovoqavaju}eg energetskog razreda „E” dosti}i vi{i razred -„C”- isti~e Simi}. N. Rad man

c m y

kultura

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

У БЕОГРАДСКОЈ ГАЛЕРИЈИ „ХАОС“

Изложба Шејкиних цртежа

ПОЗОРИШНE ПРЕМИЈЕРE

Без излаза Андреан Валеан„Ако ми се звижди, звиждим”, превод са румунског Ана Николина Урсулеску и Јулијан Урсулеску, режија Ана Григоровић, вршачко НП „Стерија”. Драмски писац Андреан Валеан пишући камерну драму „Ако ми се звижди, звиждим” подухватио се тематике која му је била добро позната, па је све време био у списатељским сферама у којима није било ни мало опасности да залута или се запути у погрешном смеру. Наиме, он је радњу ситуираo у један казнено - поправни дом, међу малолетне деликвенте који покушавају да уз помоћ талаца побегну из света окова, безнађа и таме, али им се тај покушај окончава тоталним фијаском и они још дубље

тону у кал у којем су до тада вегетирали. Изузетно добро знајући психу и менталитет морално и етички посрнулих младих људи редитељка Ана Григоровић остварила је изузетно конзистентну представу универзалног набоја и бритке семантике, која се, ипак, не окончава трагично, како би се, по свемусудећи, дало претпоставити.Ово сценско дело завршава се флуидним сновима јунака који постају привидна стварност и хепиенд чиме се постиже духовна катарза и буди нада да увек треба веровати да спас из блата постоји, иако они који дубоко потону, увек остају без излаза. Редитељка је свој пуни инвентивни ангажман исказала и кроз скромну, али пиктуралну сценографију и

костимографију, као и адекватни избор музике. После дужег времена на сцени је поново заблистала Неда Грубиша (Девојка) која је импоновала зрелошћу и снагом креативности, обећавајући публици да ће још много учинити и рећи под светлима позоришних рефлектора. Комплементарно је подржавајући Бојан Белић у улози Газде потврђује наду да вршачко позориште полако, али константно подмлађује, на најбољи начин, свој ансамбл и тако се креће у смеру кадровског и општег опоравка. У осталим ролама појавили су се: Мирча Оморан као Стражар, Јонел Куђија (Командант), Стефан Александру Фурир (Унук) и Радован Чичановић (Медвед). Дејан Тадић

Поводом осам деценија од рођења сликара Леонида Шејке (1932-1970) у галерији „Хаос” у Београду у присуству бројних ликовних уметника и културне јавности отворена је велика изложба цртежа овог уметника из приватних колекција и два музеја. Да је галерија „Хаос„ многоструко већа не би била у стању да на отварању прими све заинтересоване који су желели да одају почаст великом уметнику. Сликар и цртач, визионар, интелектуалац, Шејка спада у значајне ликовне ствараоце српске уметничке сцене друге половине 20. века..Био је родоначелник Медиале и један од најинтригантнијих уметника и теоретичара уметности 1960-их и 1970-их. Историчарка уметности др Ирина Суботић, која је отворила изложбу, рекла је да је цртеж више од графике или слике, спонтани начин изражавања што је Шејка и знао. „Зато је и почео са цртежом. У почетку је био невешт, готово детињи, а касније све суптилнији, ваздушастији, слободнији. Више је био наговештај него прави опис наведеног”, рекла је Суботић. Ирина Суботић је на Танјугово питање да ли би Шејка очекивао оволике колеге на 80. рођендану да је жив, казала је да је он био скроман човек. „Тешко да би то очекивао али оно што је он давао људима, увек се добрим враћало, могао је да очекује да ће бити вољен, поштован, да ће се чувати успомена на њега и да ће његови радови данас бити заиста огромна вредност„, казала је Суботићева. Она је истакла да не мисли о вредности у материјалном смислу, о томе говоре колекционари, „говорим о томе што се његов живот сувише рано завршио, био је у одређеним развојним путањама које су сигурно могле и даље да се развијају али тај преки-

нути живот је ипак оставио огромно духовно благо”. Да је данас жив, Шејка се не би одрекао сликарства, сматра Суботићева, јер је „у цртежу и слици видео велики начин свог изражавања, говорио је да је то молитва са којом он излази али би сигурно радио филм и фотографију, правио би инсталације, био би човек који би концепцијски мислио, близак ономе што данас називамо неоконцептуализом, у то сам сигурна„, казала је Суботићева. На изложби поводом 80 година од рођења Шејке изложено је 90

цртежа груписаних у пет основних тема којима се Шејка бавио: Мултипликације предмета, Ђубришта, Складишта, Ентеријери и Мртве природе. Радове су за изложбу позајмили Владимир Величковић, Вида Огњеновић, Ђурђија Цветић, Владан Радовановић, Суботићева и бројни други угледни ствараоци који имају Шејкине цртеже, као и Музеј савремене уметности и Историјски музеј Србије. Изложба ће бити отворена до 13. априла. Леонид Шејка, Соба, Сплит, 1961.

НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

„Челична леди”, „Лоракс“ и „Устаничка улица“ Фото: Б. Лучић

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ МАТИЦЕ СРПСКЕ И НОВОСАДСКОГ САЈМА

Промоција заједничких вредности У Новом Саду је 14. марта 1931. године одржан Први међународни пољопривредни сајам. Због лепог сећања на тај датум јуче је потписан Протокол о пословној сарадњи Матице српске-најстарије наше књижевне, културне и научне институција и АД „Новосадски сајам“- најстарије сајамске куће у региону. Протокол су потписали генерални секретар Матице српске Душан Николић и генерални директор Новосадског сајма Горан Васић. Овај протокол предвиђа да ће Матица и Сајам заједно радити на представљању националне културе и науке у земљи и иностранству, на подстицању научних истраживања, културног и уметнчког стваралаштва и на креирању и спровођењу развојних про-

јеката регионалног и националног значаја. Две институције ће, по потреби, заједнички наступати у земљи и инстранству, а детаљи сарадње ће се утврђивати годишњим плановима. Није било тешко наћи заједничке интересе и обостране вредности двеју, на први поглед, различитих институција, чуло се јуче у МС након потписивања протокола. И Матицу су 1826. године, а и претечу данашњег Новосадског сајма 1923.- основали угледни пословни људи. У данашњем времену кризе- честе појаве на овим просторима, боља организација и повезивање око заједничких интереса, најбољи су начин за опстанак, закључено је јуче у МС. Р. Л.

ЗА ПРВОМАЈСКИ ПРАЗНИК НА ПАЛИЋУ

Музички фестивал „Тренчтаун” Групе „Jinx” (Џинкс), „Ева Браун„ и „Roots Rocket„ (Рутс Рокет) наступиће на предстојећем регионалном 12. музичком фестивалу „Trenchtown„ (Трeнчтаун), који се одржава од 30. априла до 2. маја у Етно-кампу надомак Палића. Домаћи поп-рок састав „Ева Браун„, који се прошле године вратио на сцену албумом „Playback„, наступиће на великој бини фестивала „Тренчтаун„ првог дана, 30. априла, док ће тре-

ћег фестивалског дана, 2. маја, свирати загребачка група „Jinx” и бугарски реге бенд „Roots Rocket”. Публици ће се представити деветочлани вокално-инструментални састав из Софије, што је први пут да на фестивалу гостује један бугарски реге бенд. Информације о осталим извођачима и продаји улазница биће објављене ускоро. Посетиоце, као и претходних година, очекује целоднев-

ни програм, који, поред концерата, обухвата и спортске активности, радионице, изложбе, филмске пројекције. На прошлогодишњем фестивалу наступили су: „FC Apatride Utd”, „Vrooom”, „Партибрејкерс”, „Сви на под”, „Земља грува”, Влада Дивљан, „Ритам нереда”, „Дубиоза колектив”, ТБФ и други. Фестивал организује Фондација „Данило Киш” из Суботице.

Филм ‘’Челична леди“, у коме Мерил Стрип глуми британску премијерку Маргарет Тачер, после приказивања на 40. Фесту, од данас ће се наћи на редовном биоскопском репертоару у новосадској “Арени синеплекс“. Филм је изненађујући и интиман портрет о изванредној и компликованој жени и о цени коју је морала да плати због моћи. Улога чувене британске премијерке донела је Стриповој трећег Оскара у каријери, а филм је овим признањем награђен и за најбољу шминку на недавно одржаној додели признања Америчке академије за филм. Ова биографска драма у режији Филиде Лојд освојила је и награде БАФТА (за најбољу глумицу и шминку) и ‘’Златни глобус“ (за најбољу глумицу). Ово је други пут да ова славна америчка глумица сарађује са познатом енглеском редитељком, Филидом Лојд, прославила се мјузиклом ‘’Мама миа“, који је постао хит не само на Вест Енду и Бродвеју, већ и широм света. Режирала је и филмску адаптацију овог мјузикла 2008. Анимирани филм „Лоракс„ редитеља Криса Ренода, који је до сада у Америци зарадио 122 милиона долара, од биће од данас на редовном репертоару домаћих биоскопа. Филм у 3Д верзији приказиваће се поред београдских биоскопа и у новосадској „Арени синеплекс“. „Лоракс„ је адаптација Др Сусовог класика о шумском створењу које „дели издржљиву снагу наде”. Анимирана авантура прати путовање младића који тражи једину ствар која ће му омогућити да придобије наклоност девој-

ке његових снова, а да би то нашао, мораће да сазна причу о Лораксу, мрзовољном, али симпатичном створењу које се бори за очување света.„Лоракс„ је забавна и емотивна авантура која истиче важност равнотеже између природе и напретка. Лоракс је чувар шуме који долази у сукоб са амбициозним младим Ванс-лером када он посе-

рослава Терзића после синоћне премијере у Новом Саду од данас је на редовном репертоару „Арене“. Политички и психолошки трилер са елементима драме насловљен је по адреси Специјалног суда и прати истрагу ратних злочина с почетка ’90. година 20. века. Сценаристима Ђорђу Милосављевићу и Николи Пејаковићу

Мерил Стрип у филму „Челична леди“

че дрво Трафуле и запрети да ће их посећи још како би остварио свој уносни пословни план. После више година, у свету без дрвећа, Тед ће прећи границе свог савршеног индустријског града Тнидвила и кренути на путовање да нађе Ванс-лера и сазна како може да однесе кући дрво за девојку својих снова, Одри. Дени де Вито је позајмио глас Лораксу, док је Ед Хелмс позајмио глас Ванс-леру. Ту су и Зек Ефрон (Тед), Тејлор Свифт (Одри), Роб Ригл (Охер), Бети Вајт (Норма). Нови домаћи играни филм „Устаничка улица” у режији Ми-

стручни сарадник био је новинар Филип Шварм. Главни лик је млади тужилац Душан (Гордан Кичић) који од шефа (Раде Шербеџија) добија наизглед затворен случај о ратним злочинима и стицајем околности налази припадника некадашњих паравојних формација (Уликс Фехмиу), који живи са лажним идентитетом..Поред главних глумаца, улоге играју и Јелена Ђокић, Милица Михајловић, Предраг Ејдус, Петар Божовић, Бојан Жировић, Александар Ђурица, Марко Јањић, Мики Крстовић, Марко Баћовић. К. Р.

SveT

~etvrtak15.mart2012.

dnevnik

[VAJ CAR SKA I BEL GI JA U [O KU ZBOG TRA GI ^ NOG UDE SA

U smr ska nom auto bu su po gi nu lo 28 oso ba, naj vi {e de ce SI JER, @E NE VA: Dva de set osam oso ba, od ko jih 22 de te ta, po gi nu lo je u ude su bel gij skog auto bu sa na ju gu [vaj car ske. Osta la 24 de te ta su po vre |e na. [vaj car ska i Bel gi ja u {o ku. Ne sre }a se do go di la ta ko {to je auto bus, to kom pro la ska kroz tu nel na auto pu tu A-9 kod me sta Si jer, uda rio u le vi zid, za tim se od bio od we ga ka de snoj stra ni i ta mo ule teo u ni {u, na ~i jem kra ju je fron tal no uda rio u zid. Uda rac je bu kval no raz neo tre }i nu auto bu sa. ^i ta ve no }i tra ja la je ak ci ja spa si la~ kih sna ga u tu ne lu u ko me je do {lo do ovog te {kog ude sa. He li kop te ri i bol ni~ ki auto mo bi li su po vre |e ne u ne sre }i pre vo zi li u ~e ti ri bol ni ce u kan to nu Va li su, ali i u Lo za nu i Bern. U auto bu su iz Bel gi je su bi li u~e ni ci dva {kol ska raz re da iz flan drij skih gra do va Lo me la i He ver lea. Re~ je o 12-go di {wa ci ma ko ji su bi li na zim skom ras pu stu u {vaj car skom ski ja {kom cen tru Val d’Ani vi je ru i bi li su na pu tu ku }i. Od 22 stra da la de te ta, de ve to ro su bi li Ho lan |a ni. Stra da la de ca iz Ho lan di je `i ve la su u bli zi ni gra ni ce s Bel gi -

stu, jer je pred wi deo auto bu sa o{te }en do ne pre po zna va wa. Spa si o ci ma je osta lo da sa mo {to pre do |u do za kqu~ ka ko je od put ni ka pre `i veo i da tim put ni ci ma pru `e pr vu po mo}. To kom ak ci je spa sa va wa, ko ja je tra ja la osam ~a so va, iz kr {a su spa se na 24 de te ta. Me di cin ske eki pe su us pe le da na me stu uka -

spu. Ju ~e uju tro, ka da su spa si la~ ke i me di cin ske eki pe za v r { i l e svoj deo po s la, osta ci smr ska nog auto bu sa su iz ne ti iz tu ne la, ko ji je do ta da bio pot pu no blo ki ran za sa o bra }aj. Vla sti [vaj car ske su pri pre mi le sve da bi pri mi le oja |e ne ro di te qe, a pre sve ga je

pre mi la dva tran sport na avi o na, ko ji ma pre mi jer i mi ni star spoq nih po slo va Di di je Rajn ders pu tu ju u [vaj car sku. Tim avi o ni ma je od mah or ga ni zo van i pre voz te la po gi nu lih i wi ho vih ro di te qa na zad u Bel gi ju. Bel gij ski pre mi jer Elio di Ru po pro gla sio je ju ~e dan `a lo sti u Bel gi ji.

Bom be do ~e ka le Pa ne tu KA BUL: U ne na ja vqe nu po se tu Av ga ni sta nu sti gao je ame ri~ ki mi ni star od bra ne Leon Pa ne ta, u po ku {a ju da smi ri si tu a ci ju zbog ubi stva 16 ci vi la u oko li ni Kan da ha ra i pa qe wa Ku ra na u ame ri~ koj voj noj ba zi is to~ no od Ka bu la. Isto vre me no sa do la skom Le o na Pa ne te, osam oso ba ubi je no je u eks plo zi ji bom be u pro vin ci ji Hel mand. U se ri ji in ci de na ta, u Kan da ha ru je ubi jen oba ve {ta jac, a me |u tro je ra we nih dvo ji ca su pri pa da ni ci taj ne po li ci je i je dan je ci vil. Bom ba je bi la po sta vqe na na mo tor ci klu na oko 500 me ta ra od me sta gde je gru pa stru~ wa ka is tra `i va la ma sa kr u ko me je ame ri~ ki voj nik ubio 16 ci vi la. Ame ri~ ka voj ska je po ka za la av ga ni stan skim vla sti ma snim ke pre da je ame ri~ kog voj ni ka ko ji je u ne de qu ubio 16 av ga ni stan skih ci vi la, re kao je je dan av ga ni stan ski zva ni~ nik ko ji je `e leo da osta ne ano ni man. On je re kao da je vi deo taj sni mak i da je ame ri~ ka voj ska po ka za la snim ke

Leon Paneta

kao do kaz da je po sto jao sa mo je dan iz vr {i lac ma sa kra, bu du }i da ne ki av ga ni stan ski zva ni~ ni ci tvr de da je bi lo vi {e na pa da ~a, pre neo je AP. Sni mak po ka zu je voj ni ka ka ko ula zi u svo ju ba zu po kri ven tra di ci o nal nom av ga ni stan skom ma ra mom. On po tom ski da ma ra mu i po la è oru` je na ze mqu, a za tim po di è ru ke u znak pre da je. Port pa rol ame ri~ ke voj ske Ge ri Kolb je iz ja vio da ni je jo{ do ne ta od lu ka o to me da li }e su |e we op tu è nom Ame ri kan cu bi ti odr à no u Av ga ni sta nu.

UKRATKO No vi po tre si u Ja pa nu

Najtragi~niji zavr{etak {kolskog raspusta

`u po mo} ve }i ni, dok su naj te `i slu ~a je vi po sla ti u bol ni ce. Ve }i nu put ni ka ~i ni la su de ca, a osta li su bi li wi ho vi na stav ni ci, vo |e pu ta i vo za ~i. Na me stu ude sa se br zo oku pi lo

Spa si o ci ma po treb na po mo} Po li caj ci, va tro ga sci, spa si o ci i me di ci na ri, ko ji su bi li pr vi na me stu ne sre }e, ka ù da ni ko od wih ne pam ti ova ko te {ku sa o bra }aj nu ne sre }u i to s to li kim bro jem mla dih `r ta va. I sa mi spa si o ci su u ju tar wim ~a so vi ma, ka da je naj te ì deo po sla bio za vr {en, po ka za li zna ke du bo ke po tre se no sti. Ka ko opi su je wi hov {ef Pjer De larz, mno gi ma je ta ko |e po treb na stru~ na po mo} da bi se opo ra vi li od {o ka ko ji su do ì ve li ka da su pret hod ne no }i u{li u tu nel.

Sa u ~e {}e Borisa Ta di }a Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} upu tio je te le gram sa u ~e {}a bel gij skom kra qu Al ber tu II i pred sed ni ku Vla de Kra qe vi ne Bel gi je Eliju di Ru pu. „Gra |a ne Sr bi je i me ne li~ no du bo ko je po tre sla vest o gu bit ku ve li kog bro ja qud skih `i vo ta. Mo lim Vas da pri mi te iz ra ze mog naj du bqeg sa u ~e {}a i da po ro di ca ma po gi nu lih i na ro du Bel gi je pre ne se te da sa o se }a mo sa wi ma u ovom te {kom tre nut ku“, po ru ~io je pred sed nik Ta di}, sa op {ti la je pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je.

Povre|eni preba~eni u bolnicu helikopterom

jom, po tvr dio je port pa rol ho land skog mi ni star stva Aad Me i jer. Uz bu na iz tu ne la se ogla si la oko 21.15 ~a so va. Va tro ga sci i spa si o ci su na me stu tra ge di je za te kli go to vo pot pu no uni {te no vo zi lo, u ko jem je - pre ma spi sku s po la ska - tre ba lo da bu du 54 oso be. Od mah je bi lo ja sno da su obo ji ca vo za ~a po gi nu la na me -

AVGANISTAN

12 am bu lant nih vo zi la i 8 me di cin skih he li kop te ra, ko ji su naj te `e po vre |e ne pre no si li ~ak do bol ni ca u Lo za ni, pa i u Ber nu, glav nom gra du [vaj car ske. Osta li put ni ci, a to su sve bi la de ca, osim vo za ~a, na stav ni ka i vo |e pu ta, sa lak {im po vre da ma su pre ba ~e ni do naj bli `ih bol ni ca u Si je ru, Si o nu, Mar ti wi ju i Vi -

po kre nu ta po seb na te le fon ska li ni ja, da bi se {to pre ro di te qi oba ve sti li o sud bi ni de ce i ta ko iz be glo da ro di te qi pre tr pe do dat ni bol. „Ovo je tra gi ~an dan za ce lu Bel gi ju“, iz ja vio je pred sed nik vla de Bel gi je Elio di Ru po, iz ra ziv {i pot pu nu zgro è nost tra ge di jom. Na sa mom aero dro mu u Mel sbru ku, pr vu psi ho lo {ku po mo} ro di te qi ma su pru à li stru~ wa ci ko je je an ga ò va la vla d a Kra q e v i n e Bel g i j e. Bel gij ska voj ska je od mah pri -

„Dan na ci o nal ne `a lo sti pro gla {en je po sle stra {ne ka ta stro fe”, na vo di se u sa op {te wu bel gij ske vla de. Bel gij ska vla da na vo di da }e na knad no sa op {ti ti dru ge de ta qe. Pred s ed n ik [vaj c ar s ke Eve l i n e Vid m er [lumpf po se t io je me s to ne s re } e, na ko me je bel g ij s ki auto b us sa |a ci m a uda r io u zid tu n e l a u kan t o n u Va l e na gra n i c i sa Ita l i j om, po t vr d io je port pa r ol {vaj c ar s ke pred s ed n i ce.

TO KIO: Sa mo ne ko li ko sa ti na kon ze mqo tre sa od 6,8 ste pe ni Rih te ro ve ska le ko ji je ju ~e uju tro re gi stro van na Pa ci fi ku, usle dio je no vi po tres ja ~i ne 6,1 ste pe ni Rih te ro ve ska le, ko ji je po go dio pre fek tu re Iba ra gi i ^i ba is to~ no od To ki ja. Ja pan ska me te o lo {ka agen ci ja sa op {ti la je da ni je bi lo upo zo re wa na cu na mi i da ne ma iz ve {ta ja o ma te ri jal noj {te tu ili pro ble ma u obla sti ma gde ima nu kle ar nih po stro je wa, pre no si Roj ters. Pret hod ni po tres re gi stro van je utros oko 9 ~a so va po sred wo e vrop skom vre me nu na 210 ki lo me ta ra od oba la Ho ka i da na du bi ni od de set ki lo me ta ra. Agen ci ja je ra ni je upo zo ri la da bi po tres mo gao iza zva ti ta las cu na mi ja od oko 50 cen ti me ta ra i do spe ti do oba la pre fek tu re Aomo ri, Iva te i Ho ka i da. Lo kal ne vla sti u tim obla sti ma po zva le su sta nov ni ke da se pre me ste na bez bed ni je lo ka ci je.

Ame ri kan ci za na pad na Iran LON DON: Ve }i na Ame ri ka na ca po dr `a la bi voj nu ak ci ju SAD pro tiv Ira na, ako bi po sto ja li do ka zi da Te he ran pra vi nu kle ar no oru` je, ~ak i ako bi na pad do veo do po ve }a wa ce ne ben zi na, na vo di se u is tra `i va wu Roj ter sa. Po da ci do ko jih je do {ao Roj ters u sa rad wi sa „Ip so som”, go vo re da bi 56 od sto Ame ri ka na ca

po dr `a lo voj nu ak ci ju pro tiv Ira na, dok se na pa du pro ti vi 39 od sto is pi ta ni ka. Ame ri kan ci ma bi jo{ vi {e od go va ra lo kad bi Iz rael spro veo voj nu ak ci ju, i ta kvu ide ju po dr `a va 62 od sto an ke ti ra nih. Ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Ba ra ka Oba me je vr lo opre zna ka da je re~ o mo gu }em na pa du na Iran i za sa da pred nost da je sank ci ja ma i di plo mat skom pri ti sku na Te he ran, {to je do ne kle za hlad ne lo od no se sa Izra e lom. Ipak, Oba ma je vi {e pu ta u po sled wa dva me se ca po no vio da ni voj na ak ci ja ni je is kqu ~e na, ako Iran ne od u sta ne od nu kle ar nog pro gra ma.

Za tvo re na am ba sa da u Si ri ji RIM: Ita li ja je za tvo ri la am ba sa du u Si ri ji i po vu kla oso bqe u znak pro te sta zbog re pre si je si rij skih vla di nih sna ga nad ci vi li ma, sa op {te no je u Ri mu. Mi ni star stvo spoq nih po slo va je na ja vi lo ovaj ko rak u sre du, po no viv {i „sna `nu osu du ne pri hva tqi vog na si qa si rij skog re `i ma nad wi ho vim gra |a ni ma.” Ita li ja je ina ~e jo{ pro {log me se ca opo zva la svog am ba sa do ra iz Si ri je. Bri ta ni ja, Ka na da, Fran cu ska, [pa ni ja i SAD su ta ko |e na ja vi le za tva ra we am ba sa da u znak pro te sta zbog re pre si je. Uje di we ne na ci je su u fe bru a ru sa op {ti le da je u na pa di ma vla di nih sna ga po gi nu lo vi {e od 7.500 si rij skih gra |a na, ve }i nom mi ro qu bi vih de mon stran ta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Ukra jin ski dr `av ni tu `i lac Re nat Ku zmin tvdi da je fir ma biv {e pre mi jer ke Ju li je Ti mo {en ko 1996. pla ti la za ubi stvo po sla ni ka i bi zni sme na Jev he na [~er ba na. On je ka zao da su kom pa ni je ko je su kon tro li sa li Ti mo {en ko va i biv {i pre mi jer Pa vlo La za ren ko pre ba ci le no vac na ra ~u ne [~er ba no vih ubi ca. Ku zmin je re kao i da Ti mo {en ko va, ne }e sko ro iza }i iz za tvo ra.

MAH MUD AH MA DI NE YAD U iran skom par la men tu odr `a no sa slu {a we pred sed ni ka Ira na Mah mu da Ah ma di ne xa da po vo dom ni za op tu `bi, me |u ko ji ma i su prot sta vqa we vr hov nom iran skom vo |i. Sa slu {a we je or ga ni zo va no na zah tev gru pe po sla ni ka ko ji su tra `i li pre i spi ti va we po li ti ke pred sed ni ka, ko ga sve vi {e na pa da ju oni isti eks tre mi sti ko ji su ga do ve li na vlast.

TO MAS LU BAN GA Me |u na rod ni kri vi~ ni sud u Ha gu pro gla sio je kon go an skog ko man dan ta To ma sa Lu ban gu (51) kri vim za re gru to va we de ce voj ni ka to kom Dru gog kon go an skog ra ta, od 1998-2003, u ko me je po gi nu lo 60.000 qu di. „Sud sko ve }e je za kqu ~i lo da su tu `i o ci van sva ke ra zum ne sum we do ka za li da je To mas Lu ban ga kriv za re gru to va we de ~a ka i de voj ~i ca mla |ih od 15 go di na”.

Ma la vi ju se smu ~i la Ma do na LI L ON G VE: Pe v a ~ i c a Ma d o n a, ko ja je usvo ji la dvo je de ce iz Ma la vi ja, sa op {ti la je u ja nu a ru da }e we na fon da ci ja „Rej zing Ma la vi”, za jed no sa jed nom ne vla di nom or ga ni za ci jom, iz gra di ti {ko le u ko ji -

Vla da op tu ì la pop pe va ~i cu da je vi {e in te re su je sop stve na pro mo ci ja ne go istin sko pru à we po mo }i ma }e se go di {we obra zo va ti naj ma we 1.000 de ce. Me |u tim, we na iz ja va je iza zva la bes u Mal vi ju. Port pa rol ka ma la vij skog Mi ni star stva obra zo va wa Lin di va î de re kla je Roj ter su da se vla di „smu ~i la” Ma do na. î de je ob ja sni la da je pe va ~i ca pro {le go di ne od u sta la od iz grad we aka de mi je za de voj ~i ce zbog pre vi so ke ce ne i lo {eg me nax men ta, ali da o to me ni je oba ve sti la vla sti u Ma la vi ju.

Madona s decom

„Sa da je od lu ~i la da sa op {ti da }e iz gra di ti 10 {ko la, a po no vo se ni je kon sul to va la sa vla sti ma”, re kla je î de. „Ose }a mo se kao da je sve ovo za rad pro mo ci je we nog imi xa i da ni je u na {em in te re su”, do da la je î de. Ma do na ni je bi la do stup na za ko men tar. Pe va ~i ca je na me ra va la da iz gra di umet ni~ ku {ko lu za oko 400 de voj ~i ca u bli zi ni glav nog gra da Li lon gvea, ali je od u sta la od tih pla no va „Ma do na ne ma man dat da od lu ~u je gde è li da iz gra di {ko lu, jer ne po zna je na {e po tre be. Ona pr vo mo ra da se kon sul tu je sa na ma i do bi je do zvo lu od vla de, pre ne go {to po~ ne grad wu”, upo zo ri la je î de. U Ma la vi ju ì vi vi {e od po la mi li o na de ce ko ja su osta la si ro ~ad zbog epi de mi je si de, a Uje di we ne na ci je su Ma la vi sta vi le na li stu 20 naj ne ra zvi je ni jih ze ma qa sve ta.

BALkAn

dnevnik

HR VAT SKI PRED SED NIK O OD NO SI MA DVEJU ZE MAQA

~etvrtak15.mart2012.

NO VI IN CI DEN TI U MA KE DO NI JI

Jo si po vi}: Ne }e mo Al ba nac pre mi nuo od po s le d i c a ra w a v a w a ko ~i ti Sr bi ju ZA GREB: Politi~wa problema i doka dimenzija tu`bi za brih me|usused genocid koje su Hrvatskih odnosa”. ska i Srbija podnele „Ali, kad malo jedna protiv druge se boqe analizirate precewuje, ocenio je podr{ku kakvu u hrvatski predsednik Hrvatskoj imaju Ivo Josipovi}. nositeqi pojediJavnost je u obe zenih politika, onda mqe vrlo osetqiva na vidite ne{to sato pitawe, pa time i svim drugo”, rekao politika. Uz to su i je Josipovi}. dosezi tih tu`bi moUpitan da li }e `da preceweni u odnozbog nere{enog pisu na ono za {ta se smatawa granice izmetra da se wima moè |u dve zemqe na Duposti}i”, rekao je Jonavu Hrvatska mosipovi} u intervjuu za `da ko~iti Srbiju novi broj nedeqnika na putu ka EU, JoNIN. sipovi} je rekao da Josipovi} je rekao se tako ne{to ne}e da su odnosi Hrvatske dogoditi. i Srbije otvoreniji i „Na{ Sabor je Upitan da li }e zbog nere{enog pitawa vidqivo boqi nego ~ak doneo i posebgra ni ce iz me |u dve ze mqe na Du na vu {to su to bili do pre nu deklaraciju u Hrvatska mo`da ko~iti Srbiju na putu ka nekoliko godina. kojoj stoji da Hr„Moram, me|utim, da vatska kao skora EU, Josipovi} je rekao da se tako ne{to konstatujem da je osta~lanica EU ne}e ne}e dogoditi lo i puno otvorenih zloupotrebqavati pitawa. To su vrlo taj status da bi reozbiqni problemi. Ali s onim dizao kineski zid, ali glasa~i {ila neke bilateralne proble{to smo dosad u~inili u me|u- takvu politiku o~ito nisu iza- me i sporove sa susednim zemqasobnim odnosima, stvorili smo brali i ona nema posebnu poli- ma”, rekao je on. dobru podlogu da se o tim pro- ti~ku teìnu. Bez obzira na to „Kod nas to pitawe nema nikablemima vrlo otvoreno razgova- {to je u Hrvatskoj malo bu~na”, kve velike dnevno-politi~ke ra, pa da se, napokon, jedan po je- rekao je on. Hrvatski predsed- konotacije, ne izaziva neke prodan, po~nu i re{avati”, kazao je nik je objasnio da kada se po- bleme, o tome naprosto razgovaon. gledaju novine, ~itaju izjave, ramo. No, ako svako ostane uko„Postoji deo politi~ke sce- moè se „pomisliti da ogroman pan u svoju poziciju, te{ko }emo ne, i u Hrvatskoj i u Srbiji, ko- broj qudi ne podràva politi- se dogovoriti”, rekao je hrvatji bi me|u na{im zemqama poku otopqavawa odnosa, re{ava- ski predsednik.

SUSRET VUKA JE RE MI]A I ZLAT KA LA GUM YI JE U BE O GRA DU

Pe riod ote `a ne sa rad we za vr {en

BE O GRAD: Ministri spoqnih poslova Srbije i BiH Vuk Jeremi} i Zlatko Lagumxija ocenili su u Beogradu da je period ote`ane saradwe dve zemqe zavr{en. Oni su dodali da vi{e nema prepreka za daqi razvoj odnosa.

modelu. Oni su se dogovorili i da takav model ponude drugim zemqama u regionu. Dvojica ministara su se saglasila da dva suseda, pored geografskog prostora, dele i zajedni~ku evropsku budu}nost i da }e se me|usobno podr`avati na

Vuk Jeremi} i Zlatko Lagumyija

Na zajedni~koj konferenciji za novinare posle susreta, Jeremi} je rekao da }e u tom ciqu biti formiran spisak pitawa koja Srbija i BiH smatraju da treba zajedni~ki re{avati kao i operativno radno telo koje }e ih nakon toga jedno po jedno re{avati. Lagumxija je rekao da je u posledwe vreme stvorena pozitivna klima kao rezultat regionalnih sastanaka na najvi{em nivou i da sada Srbija i BiH treba me|usobno da se poamaù na putu ka Evropskoj uniji. Lagumxija i Jeremi} su izjavili da je wihovim ju~era{wim susretom otvorena „nova stranica” u bilateralnoj saradwi dveju zemaqa, koja }e biti mnogo dinami~nija. Dvojica ministara su potpisali Sporazum o pruàwu konzularne pomo}i za dràvqane BiH, odnosno Srbije u tre}im zemqama, gde jedna od potpisnica nema diplomatsko predstavni{tvo, i dogovorili se da razmotre mogu}nost zajedni~kog predstavqawa u svetu po, kako je re~eno, nordijskom

pripi{u i wemu sve ono {to je rekao Jeremi}. „Ukoliko slu~ajno u va{im bele{kama ne budete znali ko je {ta rekao, slobodno moète i meni pripisati sve {to je kolega Jeremi} rekao i nema potrebe da ja ponavqam taj deo”, izjavio je Lagumxija. On je podsetio da u posledwe vreme postoji pozitivna klima i intenzivna komunikacija na nivou {efova dràva BiH, Srbije, kao i Hrvatske. On je istakao da, prvi put u posledwih 10 godina, u Srbiji, BiH i Hrvatskoj vi{e ne postoji asimetrija u politikama koje vode {efovi dràva i vlada. „Treba da iskoristicmo ~iwenicu da imamo tri {efa dràve i tri vlade koji deluju u unutarwoj i, verujem, regionalnoj simetriji”, kazao je on. Lagumxija je podsetio da su se BiH i Srbija pre 10 godina dogovorile da se uzajam-

Am ba sa dor ni je do bro ci ti ran Upitani da prokomentari{u izjavu ambasadora Srbije u BiH Ninoslava Stojadinovi}a koji je bawalu~kim medijima u ponedeqak rekao da se BiH jo{ nije suo~ila sa zlo~inima iz pro{losti, naro~ito onima koje su po~ilinili pripadnici bo{wa~kog naroda, Jeremi} je rekao da „ambasador nije dobro citiran”. Lagumxija je kazao da mu je „drago da je ~uo da je ~itat pogre{an” i dodao da je time taj problem re{en.

tom putu. „Pro{li smo kroz jedan period oteànog funkcionisawa zbog unutra{wih prilika u na{im zemqama. Mislim da danas vi{e nema nikakvih prepreka. Ima puno prostora za saradwu... Imamo zajedni~ke ciqeve i modele kroz koje moèmo da sara|ujemo”, rekao je Jeremi}. On je, tako|e, izrazio zadovoqstvo {to je Lagumxija odabrao Beograd za prvu zvani~nu posetu od izbora na tu funkciju i podsetio da je i wegova poseta Sarajevu bila prva nakon preuzimawa du`nosti. Lagumdìja je, na po~etku obra}awa novinarima, rekao da slobodno mogu da

no podràvaju u procesu prijema u ~lanstvo Saveta Evrope, a sada ista takva saradwa moè da vaì kada je re~ o ~lanstvu u Evropskoj uniji. „Da se i na politi~koj sceni desi sindrom Evrovizije”, istakao je Lagumxija tokom drugog dana prve zvani~ne posete Beogradu. Dvojica ministara su najavili da }e se u narednom periodu ~esto sretati po{to }e 11. aprila u Beogradu biti odràn regionalni sastanak „UN Alijansa civilizacija”, a 24. apri la i me |u na rod na do na torska konferencija o izbeglicama.

SKO PQE: Tridesetjednogo- ni–Struga. Ovo je prvi ozbiqbi se taj klub „uni{tio”. „Balidi{wi Agim T. iz makedonskog niji incident u tom delu Makesti” su ranije preko Fejsbuka mesta Ra{~e preminuo je od po- donije, nakon {to je jedna od mazapretili da }e biti incidenasledica rawavawa. Wega je u ski na karnevalu u Vev~anima ta na utakmici, ukoliko poliutorak uve~e napalo {est nepokrajem januara izazvala revolt cija ne oslobodi iz pritvora znatih osoba i nanelo dvojicu wihovih mu prostrelne rane. pripadnika, od kojih Incident se dogoje jedan vo|a, koji su dio na putu Ra{privedeni zbog na~e–Radu{a, a kako pada na policajca u prenosi agencija centru Tetova. Makfaks, jedno od dva U Skopqu je u utovozila kojim su naparak boravio geneda~i pobegli pronaralni sekretar |eno je u jezeru koje se OEBS-a Lamberto nalazi u blizini graZanijer, koji se sanice sa Kosovom. stao sa predstavniPrema navodima cima vlasti i opozipolicije, Agima T, cije. koji je vlasnik meOn je osudio mewa~nice u mestu Jezero u kome je policija prona{la automobil napada~a |uetni~ke incidenRa{~e, na 20 kilomete koji su se doga|atara od Skopqa, napala je grupa albanskog stanovni{tva. Na li proteklih dana i zatraìo od {est osoba, koji su na wega karnevalu je, naime, jedna maska da se problemi re{e kroz tranpucali iz automatske pu{ke. na satiri~an na~in prikazivala sparentnu, nezavisnu i detaqnu Agim T. bio je u svojim koliKuran i muslimane. U me|uvre- istragu, jer, ukoliko ostanu nema, koja su izre{etana. menu, Fudbalska federacija Ma- re{eni, to mo è negativno Incidenata je sino} bilo i u kedonije odlu~ila je da otkaè uticati na zajedni~ki ìvot u drugim delovima Makedonije. dana{wi derbi doma}e fudbal- zemqi. Nekoliko mladi}a iz sela Veleske lige izme|u [kendije iz Te„Svakako da smo zabrinuti {ta, naseqenog Albancima, katova i Vardara iz Skopqa nakon zbog serije incidenata. Razgomenovalo je autobus privatne {to nije prihva}en wen predlog varali smo o tome. Mislim da kompanije iz sela Vev~ani. da se me~ igra na neutralnom te- je dobro {to se reagovalo brzo Polomqena su stakla na autorenu. da bi se omogu}ilo odvijawe busu, ali niko od putnika nije Navija~ka grupa [kendije istrage, i to je posebno va`no. povre|en. Incident se dogodio „Balisti” u saop{tewu je nave- Ali, isto tako je va`no da se u utorak, kada je pored sela prola da zabrana da se igra u Teto- radi dugoro~no”, naglasio je lazio autobus na liniji Vev~avu nije zbog bezbednosti ve} da Zanijer.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ko }e bi ti Ce ri }ev na sled nik SA RA JE VO: Do isteka mandata poglavara Islamske zajednice BiH Mustafe Ceri}a ostalo je oko od {est meseci. Ve} se prave kombinacije ko bi mogao biti wegov naslednik. Ceri} je reizabran za poglavara IZ BiH 25. septembra 2005. godine, kada je profesora Fakulteta islamskih nauka (FIN) Enesa Kari}a pobedio sa 180 od 300 glasova prisutnih ~lanova izbornog tela, podse}a „Dnevni avaz”. Taj list navodi da postoje najmawe dva bloka kandidata zainteresovanih za izbor reisu-l-uleme: jedan blizak vladaju}oj Stranci demokratske akcije BiH, a drugi blok navodno podr`ava i sam Ce-

Mustafa Ceri}

ri}. Kao mogu}i kandidati za novog poglavara IZ BiH spomiwu se

muftija tuzlanski Husein Kavazovi}, muftija travni~ki Nusret Abdibegovi}, direktor Gazi Husrev-begove medrese Zijad Qevakovi}, biv{i direktor Gazi Husrevbegove medrese i ambasador u Iranu, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji Senahid Bistri}, te muftija qubqanski Nexad Grabus. Navodno, glavni muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorli} jo{ nije odlu~io ho}e li se kandidovati za ~elnu poziciju u Islamskoj zajednici BiH. Pre izbora novog poglavara, u aprilu }e biti sednica Sabora IZ na kojoj }e se raspravqati o izmenama Ustava Islamske zajednice BiH.

Ra do ji ~i}: Sa ra je vo lo bi ra pr o tiv RS BA WA LU KA: Predsednik Narodne stranke RS Igor Radoji~i} optuìo je reis ul ulemu Islamske zajednice u BiH Mustafu Ceri}a i, i sarajevske politi~are da lobiraju protiv RS. Naprosto, znamo o ~emu se radi i takva vrsta perfidne igre ne moè pro}i, samo sada imamo ve}e probleme u BiH. Pored Ceri}a, lobirawem se bavi ~itav sarajevski politi~ki establi{ment. Pri~a Zlatka Lagumdìje je puna dvoli~nosti”, rekao je Radoji~i} za bawalu~ki „Glas Srpske”. Izme|u onoga {to je ranije radila Stranka BiH i onog {to sada radi SDP, kako kaè Radoji~i}, nema mnogo razlike, u osnovi zastupaju sli~ne teze - samo je Silajxi} hodao i galamio po svetu, a SDP to radi „ispod ìta”. „Qudi iz Sarajeva napi{u neke stvari, daju svojim lobistima koji to iz

Brisela po{aqu kao stavove Evropskog parlamenta, da bi Sarajevo mahalo sa wima kao sa uslovima EU”, kazao je on. Govore}i o svojoj pro{lonedeqnoj poseti evropskim institucijama u Briselu, Radoji~i} je naveo da je, izme|u ostalog, u Evropskom parlamentu glavna tema razgovora bila Rezolucija o stawu u BiH. „Za sada je u Rezoluciju u{lo nekoliko detaqa koji su problemati~ni i nisu ba{ objektivna procena. @alosno je kako se sa malo ne~ijeg napora u tako ozbiqna dokumenta ubace konstatacije koje su ~ak neistinite ili politi~ke floskule. BiH se bavi vrlo malo qudi, svega desetak, pri ~emu ja nekoliko lica jasno identifikujem i vidim kao bo{wa~ke lobiste”, rekao je Radoj~i}. On je precizirao da su me|u bo{wa~kim lobistima poslanik liberala Jelko

Igor Radoji~i}

Kacin, koji ~ak tra`i odr`avawe novog Dejtona i potpuno ustavno preure|ewe BiH, te izvestilac socijaldemokrata za BiH Emina Bozkurt, koja nema nikakvog ranijeg iskustva sa BiH, ali ima direktne i jake veze sa bo{wa~kim lobijem.

Mi tro po lit uda rio no vi nar ku SO FI JA: Jedan bugarski mitropolit iz mesta Vrace udario je reporterku bugarske dràvne televizije BNT, Elijanu Dimitrovu, {to su zabeleìle i televizijske kamere. Incident se desio na vanrednom celonedeqnom zasedawu u Sofiji gde se prvi put razmatra objavqivawe tajnih dosijea mitropolita o wihovoj saradwi sa Dràvnom bezbedno{}u (DB) nekada{weg komunisti~kog reìma. Bugarski novinari ve} tri meseca postavqaju vladikama pitawe kakav je stav Sinoda povodom objavqivawa tajnih dosijea.

Komisija za dosijee objavila je 17. januara da je, prema arhivama DB-a, od 15 sada{wih mitropolita BPC, bar wih 11 radilo za tajnu slu`bu, me|u kojima je i mitropolit zapadnoevropski Simeon, koji je jedini bio i ~lan Komunisti~ke partije. BPC, me|utim, jo{ uvek nije zauzela stav o tome. Mitropolit Varne Kiril Kova~ev, rekao je ju~e novinarima okupqenim ispred Patrijar{ije povodom pitawa o dosijeima: „Bog da vas blagoslovi, da ste `ivi i zdravi”. Vladika Amvrosije je novinare upitao: „Za{to vas to uop{te interesuje?”

Svet poznatih

~etvrtak15.mart2012.

dnevnik

c m y

Бивши председник „Барсе” жени се порно-звездом

ивши председник фудбалског клуба Барселона верио се са порно-глумицом и бившом проститутком. Ђонан Лапорта (50) верио се са Маријом Лапије-

дром (28), некадашњом порно глумицом и, према сопственом признању, бившом проститутком. Човек ко-

ји је био на челу каталонског фудбалског гиганта од 2003. до

2010. године, развео се пре пет година од супруге Констанце са којом има три сина. По одласку са места председника Барселоне 2010., када га је на изборима победио Сандро Росел, Лапорта се са својом странком кандидовао за каталонски парламент, а у његовом изборном штабу је тада радила и његова садашња вереница. Иако су након избора изгубили контакт, неколико месеци касније су се поновно срели и започели везу. Пар је недавно боравио на Куби где су се и верили, а сада су у току припреме за венчање. Марија је током своје „богате” каријере снимила више од 70 филмова за одрасле, јавно се хвалила да је имала сексуалне односе са многим славним и утицајним Шпанцима, а признала је и да је била проститутка, али „не за новац, већ за поклоне”.

Ева Лонгорија: Треба се снаћи с дугачком хаљином

Џенифер Лопез: Ах, та романтика

евачица и глумица на Интернет поставила интимну фотку са новим дечком Каспером. Да ли је Џенифер Лопез „понео” Дан заљубљених, или је фотографија настала за неки часопис, не зна се, али је певачица поставила на свој Тwиттер профил. Каспер Смарт (24) на слици нежно грли Џенифер (42), и љуби је у главу, док се она наслања на њега. „Желим вам свима пуно љубави, и све вас волим”, написала је Џеј Ло у „твиту„ који је отада избрисан. Лопезова је већ неко време у вези са играчем са којим се зближила након развода од Марка Ентонија, са којим има трогодишње близанце Макса и Ему.

PAPARACO

о че ле при пре ме за вен ча ње Ша ра по ве и Ву ја чи ћа. Пр ва став ка ни је вен ча ни ца, већ пред брач ни уго вор До го во ри ма о де та љи ма свад бе Ма ри ја Ша ра по ве и Са ше Ву ја чи ћа је, пи ше ру ска штам па, прет хо ди ло са ста вља ње и пот пи си ва ње пред брач ног уго во ра. Раз лог због ко јег је пот пи сан пред брач ни, мо жда ле жи у чи ње ни ци да је Ша ра по ва, по ма га зи ну „Форбс”, јед на од нај пла ће ни јих спор тист ки ња на све ту и јер је, тре нут но, “те шка” 26 ми ли о на до ла ра, и то без спон зор ских уго во ра. На пот пи си ва њу уго во ра је би л о де сет адво к а та Ма ри је Ша ра по ве и (са мо) је дан Са ше Ву ја чи ћа. Ме ди ји су про шле го ди не пи са ли да ће се Ма ри ја и Са ша вен ча ти у хра му Срп ске пра во -

И морски лав би да грицне Шакиру

олумбијска певачица хтела да слика морске лавове, али ју је један, уместо да јој позира, умало угризао. Срећом ту је био њен „супер брат Тони” да је спасе...

Ша ра по ва и Ву ја чић уговор, па вен ча ње

Поп звезда је с бендом одмарала на стенама док су морски лавови мирно пливали у води. Када је певачица хтела да их слика један је искочио из воде и умало је угризао, али је ту био њен

брат Тони који ју је повукао назад и спасио од чељусти животиње. Шакира и Тони су, на срећу, прошли само са огреботинама по рукама и ногама, а певачица је на својим профилима на Твитеру и Фејсбуку објавила фотографије и са фановима поделила „застрашујуће искуство у специјалном извештају”. „Изненада је један лав искочио из воде и од мене је био далеко само неколико центиметара. Погледао ме је у очи и покушао да угризе. Сви смо вриштали, а ја од шока нисам могла да се померим. Срећом ту је био мој ‘супер брат Тони’ који ми је буквално спасио живот”, написала је Шакира. Шакира каже да су руке и ноге обоје изгребали од стене док ју је Тони спашавао. „Мислим да је животињу збунио мој телефон којим са је сликала. Вероватно је од одсјаја на води помислио да је риба и зато је и искочио.”

слав не цр кве у Ка ли фор ни ји, али дру га те ни сер ка све та и играч Ефес Пил се на су за ка за ли вен ча ње за 10. но вем бар у Ис тан бу лу.

Са ша Ву ја чић за про сио је Ма ри ју Ша ра по ву у ок то бру 2010. го ди не, на го ди шњи цу ве зе, и то пр сте ном ко ји је ко штао четврт милиона долара.

Антонио Бандерас као Пабло Пикасо Р

едитељ Карлос Саура снимиће биографски о Паблу Пикасу са Антониом Бандерасом у главној улози. Филм „33 дана” говори о Паблу Пикасу током стварања његовог познатог дела „Герника” које је трајало 33 дана. У биографском филму ће бити обрађена и љубавна прича Пабла Пикаса и француске уметнице Доре Мар. Сценарио за филм потписују редитељ Карлос Саура и Луи Шарл Сержак, а снимање почиње следеће године.

А д ел п о д н е л а т у ж бу зб о г к ућног видеа

ританска певачица тужила је француски лист који је објавио текст о постојању секси видео-снимка. Адвокатска фирма која заступа певачицу „Шилингс”, поднела је тужбу против листа „Паблик”, који је објавио текст о постојању кућног видеа Адел, и који је на насловној страни објавио сцену из снимка. “Наша клијенткиња нема снимак секса као што се тврди у чланку”, саопштено је из адвокатске канцеларије. Мушкарац који поседује наводни снимак, фотограф из Париза, поставио је видео на свој сајт, који је убрзо „пукао“, због великог броја људи који су желели да га погледају.

dnevnik

oglasi

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 48815 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 48873 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 48874

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 48875 NEGUJEM stare i bolesne dogovor, na{ kompletan sme{taj 24h ili u Va{em stanu. Telefon: 061/187-8821. 48838 BRINEM o starim i bolesnim u svakom pogledu, sa ili bez izdr`avawa, svaki dogovor. Telefon: 061/187-88-21. 48839

IZDAJEM prazan, jednoiposoban stan, 42m2, na Limanu 2, blizu Merkator centra. Stan na dve terase, struja, voda, CG, telefon, internet, kablovska, interfon. Cena 120 Evra. Telefon: 069/183-0-193. 48870 DVOSOBAN STAN izdajem, 41m2, Dositejeva 2, prvi sprat. Telefon 063/7377-169. 48310

IZDAJEM nov trosoban stan, Kopernikova 57, Novi Sad, sa pogledom na Bul. Evropa. Telefon 063/511939. 48513 IZDAJEM za 160 evra dvoiposoban name{ten stan u Rumena~koj 7, pored Sajma. Telefon 064/147-3956. 48667 IZDAJEM nov jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj sa grejawem, telefonom, kablovskom. Telefon 060/547-4478. 48771 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, TV. Zaposlenim samcima, studentima, 100 eura+ depozit+ 30 eura re`ije. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-58-74. 48830 POTREBNA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390-326. 48883 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, Augusta Cesarca br. 11. Telefon: 062/511-503. 48911

KOMFORNA ukwièna garsowera 28m2, centar [afarikova, kablovska, telefon, centralno grejawe. Telefoni: 021/55-22-70 i 064/11-36-076. 48901 NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2,sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 SATELIT, ukwièna garsowera sa cg, cena 14.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15002 BULEVAR, kod Betanije, novija zgrada ukwièn stan od 30m2, cena 28.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003 NOVI BULEVAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

~etvrtak15.mart2012.

CENTAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2, cena 37.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 BULEVAR, u blizini hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Telefon: 6366952, www.bomil.rs. 15006

CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15022

DVOSOBAN, centar, nov, luks, II sprat, lift, odmah useqiv, kvalitetan, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288. 48906 SOCIJALNO, nov odli~an 2.0 stan od 54m2, cena 52.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, mawi ukwièn 1.5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 CENTAR, u Radni~koj ulici, ukwièn stan od 42m2 na III spratu, cena 46.350. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 GRBAVICA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan na I spratu, 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 CENTAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2.0 stan na II spratu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2, cena 51.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2.5-sobnog na III spratu, cena 46.500. Telefon 636-8429. 15013

PRODAJEM ku}u 58m2 u Gardinovcima Partizanska 24, struja, voda, telefon. Tel.: 065/444-32-39. 48726 PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu, 350m2, na placu od 900m2, ekstra. Telefon 064/459-3038. 48550

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa... 2.5 stan, cena 63.800. Telefoni: 6368429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15015 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15017 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Telefoni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15019

NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15020 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15021

NOVI SAD, izdajem poslovni lokal od 1. aprila, 6 64m2, Milovana Gli{i}a 8. Tel.: 063/7377-169. 48309 LOKAL 43m2, izdajem - prodajem, ful opremqen, Bulevar kraqa Petra 2. Telefon 065/55-10655. 48620 IZDAJEM lokal kod Avije pumpe, Novosadski put 151, 150m2 za sve namene. Telefon 063/763-6057. 48818 IZDAJEM lokal ul. Stevana Mokrawca br. 18. Telefon 063/505-198. 48858

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48834

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Tel.: 421-516 i 064/157-25-14. 48492 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Tel.: 421516 i 064/157-25-14. 48493

PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{wa, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Telefoni: 021/6619236, 063/8351-900. 48849

POTREBNE konobarice za rad u ekskluzivnom lokalu u Koviqu. Telefon: 069/19740-54. 48907

HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Tel.: 021/633-0452. 48511 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Tel.: 062/649-000. 48560 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Tel.: 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 48606

KUPUJEM kwige. Telefon 064/99-45-002. Mile. 48827

^iTUQe l POMeni

~etvrtak15.mart2012.

Posledwi mami

pozdrav

Cicinoj

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od drage

Posledwi pozdrav dragoj baki

Mirjani Dakovi}

Qiqi Pe}i}

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

prijateqe

Mirjana Dakovi}

tetka Seke

1941 - 2012.

i najiskrenije sau~e{}e od svih kolega iz {kole.

Slavica, Ivana, Brana, Vesna, Duda i Sandra.

Sahrana je danas, 15. 3. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica, }erka Milica i zet Sla|an.

48985

48980

48970

POMEN

Obave{tavamo rodbinu preminula na{a

Zauvek se opra{tamo od na{e

Vera Fain 1952 - 2012.

Posledwi pozdrav dragoj

od unu~adi Miroslava i Ilije.

Sahrana je u petak, 16. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Maradiku.

48964

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Denkovski Jane Vukani Joci}

teta Seke

2007 - 2012. Uvek u mislima sa tobom. Porodica Denkovski.

O`alo{}eni: suprug, }erka i sin.

Porodice: Kravi}, Jevremov i [efer.

od porodice Joci}: Gorice, Mladena, Gorana i Dejana.

48981

48959

48978

48971

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

POMEN

Qiqi Pe}i}

Posledwi pozdrav nana

od: }erke Biqane, zeta @areta i unu~adi An|elije, Mom~ila i Milana. 48963

S neizmernom tugom i bolom u srcu obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a voqena

Lenki Duli}

Miladin Kova~evi}

od: supruga Ranka, sinova Du{ana i Slobodana, snaje Jasmine i unuka Teodore i Nata{e.

Veri Fain

Pro{lo je 15 godina otkako nisi sa nama. od unu~adi Nastje i Andreja Molnar.

Uvek u se}awu. Tvoja porodica.

Sahrana je 15. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, u Bukovcu.

48972

48965

48976

Posledwi pozdrav voqenoj

Posledwi pozdrav dragoj tetki i zaovi

Posledwi pozdrav

Qiqa Pe}i} ro|. ^avi} 1942 - 2012.

preminula 14. 3. 2012. godine, u 69. godini. Sahrana je 15. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

Miri Dakovi}

O`alo{}eni: suprug Ne|o i }erka Biqana sa porodicom.

Mirjani Dakovi}

Porodice Dikli} i Dakovi}.

48961

Cacko, Ceca i Danka.

od sestre Ilonke Arsi} sa porodicom.

48968

48973

48977

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Veri Fain

Posledwi pozdrav

Posledwi pozrav

Veselko Marijanovi} Veri Fain

1937 - 2012. Sahrana je u petak, 16. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Veri Fain

od familije Molnar.

O`alo{}eni: supruga Milka, }erka Qiqa, zet Miodrag, unuci Nikola i Marko i unuka Zorana. 48984

48975

od familije Bedov.

48974

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je 13. marta 2012. godine napustio otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

~etvrtak15.mart2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. marta preminuo na{ dragi

2011 - 2012.

1924 - 2012. Ispra}aj je u petak, 16. marta u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Stevan, snaja Zorica, unuci Pi{ta i Atila sa suprugama Nata{om i Ivom, praunuke Jovana, Lenka i Lara.

Vukani Joci} Ivan Divijakov 1936 - 2012. Osta}e{ ve~no u na{im se}awima jer voqeni nikad ne umiru.

48935

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 3. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin @ivomir, snaja Slavica i unuk Vladimir.

Sahrana }e se obaviti 15. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Danas se navr{ilo ~etiri godine od kako smo ostali bez na{eg

GODI[WI POMEN

48936

Vasilija Milnovi}a Lale

Rada [ovqanski

Brat Radan i sestra Kosa sa porodicama.

od: brata Milo{a, snaje Suzane, bratanica Ivane i Nata{e sa porodicama.

Nikad te ne}e zaboraviti: brat \or|e, sestra Vera, {ogor Rajko i bratanica Ana.

48937

48950

48913

I{tvan Bodre Pi{ta

48923

48912

Zauvek }e ostati u na{im srcima tvoja dobrota i tvoj vedar lik.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena supruga, majka i baka

Weni najmiliji: Aleksa, Nemawa, Tawa, Vladica, Vlada i Dejan.

O`alo{}eni: supruga Qubinka, sin Zoran, snaha Angela i unuk David.

[ESTOGODI[WI POMEN

Grozdani Milankovi}

Radojka Jelovac Rajka

Navr{ava se duga i bolna godina. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji: supruga Jela, }erka Milica, sin @ika, snaja i unuci.

48957

Sreti Kerkezu

Dana 15. 3. 2012. godine navr{ava se devetnaest godina od kada nije sa nama

Rada [ovqanski

Ki{ Stevan

Posledwi bratu

JEDNOGODI[WI POMEN

Sofija Jovovi}

POMEN

ro|. Qe{evi} 15. 3. 2010 - 15. 3. 2012.

15. 3. 2008 - 15. 3. 2012.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Ostala su se}awa i ve~na zahvalnost za sve {to si u~inio za svoju porodicu. Mnogo nedostaje{: Qubici, Mici, Danici i Vasiliju sa porodicom. 48886

3 Navr{ava se {est meseci tuge i bola od kako smo izgubili na{u voqenu

S qubavqu, Vaska.

Supruga sa decom. 48891

Grozdana Milankovi} preminula posle kratke i te{ke bolesti, u 66. godini. Sahrana je danas, 15. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: suprug Petar, }erke Du{ica i Biqana, zetovi i unu~ad.

48933

Dana 17. marta 2012. godine (subota) u 13 ~asova, iz kapele na Velikom Katoli~kom grobqu, u Somboru bi}e sahraweni posmrtni ostaci - polagawe urne na{eg dragog

48948

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

Lenert Stevana

Porodice: Galoga`a, Varenika i Palali}.

Sa puno qubavi u na{im srcima ostajemo neute{ni za sva vremena. Tvoji: mama, tata, brat i snaja sa decom.

48928

48931

nekada{weg istaknutog sportiste i sportskog radnika, iznenada preminulog 10. februara 2012. godine, u Budimpe{ti.

Grozdi

Velika tuga i praznina ostaje u srcima wegovih najmilijih. od: devera Nenada i Tereze sa porodicom.

48951

ro|. ^onki}

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj Mami obele`i}emo u subotu, 17. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

1919 - 2012. profesora Univerziteta u Novom Sadu u penziji

od: brata Nedeqka, snaje Matilde, bratanaca Dejana i Gorana Sladi}a sa porodicama.

Zoricu Brzak

^uvamo divnu uspomenu na ono {to si nam bila - qubav, snaga, oslonac, majka, }erka, `ena, baka, sestra, drug...

Posledwi pozdrav snaji

Grozdani Milankovi}

Gospava Galoga`a Lela

Neka mu dragi Bog da ve~ni mir i spokoj du{i. S po{tovawem i qubavqu, }erka Eva i sin Petar sa porodicom. 48890

48952

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 71. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

Hasan Nuka

O`alo{}eni: supruga Bajram{ah, }erke Emina i Razija i sinovi Isak i Avdi. 48927

ro|ena ^onki} Bila si na{ ponos, na{a snaga i na{a qubav. Preselila si se me|u an|ele. Ve~no }emo te voleti i uvek }e{ biti u na{im srcima. Neute{ni: suprug Dragoqub, sinovi Jovan i Sava, k}erka Dragana, snaja Natalija i unuka Lena. 48930

Na dana{wi dan, 15. 3. 2012. godine, pre 15 godina se upokojila

15. 3. 2010 - 15. 3. 2012.

Stojanka Sila{ki

Sofija Jovovi}

ro|. Todorovi}

Oprosti}emo se od wega danas, 15. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zorica Brzak

Draga moja Sowa, bi}e{ u mom srcu, u du{i, do kraja moga `ivota.

Ve~ito si u na{im mislima. ]erka Vladislava - Vawa, suprug Radovan, unuk Luka i zet Darko.

Tvoja Deja sa porodicom.

48929

48920

tv program

~etvrtak15.mart2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура, уметнички програм 15.30 Плави круг, уметнички програм 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.50 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Историја француске обавештајне службе 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати 23.00 Историја француске обавештајне службе 23.50 Један на један 00.20 Сучељавање 01.05 Концерт 02.05 Фолдер култура 02.30 Плави круг 02.55 Документ

Софија Љуковчан

Плави круг Искуства и сведочења Библије, бајки, поезије, уметности, медицине и савремене науке, као и самог живота, гледаоцима ће пренети: глумица Љиљана Благојевић, др Владимир Сакач, песник Рајко Петров Ного, Зоран Костић Цане из групе „Партибрејкерс”, оперска уметница Јадранка Јовановић, мати Антонина, игуманија манастира Петковица на Фрушкој гори, књижевник Веселин Џелетовић... Уредница: Софија Љуковчан (РТВ 1, 15.30)

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување Музички програм НС џез фестивал 2010. Емисија на мађарском + музика Вести (мађ) Украјинска панорама Изигран, филм ТВ баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Пљачка усред белог дана, филм Плави круг ТВ баштина ТВ Продаја

08.00 09.05 09.58 10.30 11.10 12.00 12.15 12.35 13.22 14.57 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.09 22.00 23.05 23.55 00.19 01.14

Јутарњи Дневник Оно као љубав Сасвим природно Моја лепа Србија Биографије Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Повратак кући, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов Да, можда, не Истражитељи из Мајамија Дневник Тихи сведок Ноћни биоскоп: Дон Жуан, филм 02.46 Оно као љубав

Дон Жуан

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Објектив 09.10 Серијски програм 10.00Прст у око 11.00 Објектив 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Капри 12.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.50 Неон сити 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Азбука родитељства 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Капри 23.50 Украдена срца

10.00 11.30 12.30 13.00 06.30 07.00 08.00 08.40 09.35 10.45 11.45

Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

20.00 21.00 23.00 23.30 00.00 02.30

Руска кошарка: Уницс – ЦСКА Аргентинска лига Најава ФА куп АТП Мастерс Индијан Велс 1/8 Финале Тенис СТУДИО АТП Мастерс Индијан Велс 1/4 Финале НБА акција Премијер лига, Магазин ЕБЕЛ плеј оф: Медвешчак – Кац Премијер лига, Магазин

Џин живи у Паризу и дубоко верује у реинкарнацију Дон Жуана. Временом одлучује да оде код локалног свештеника и да му се исповеди, јер је убила једног човека. Улоге: Брижит Бардо, Роберт Хосеин, Џејн Биркин Режија: Роџер Вадим (РТС 1, 01.14)

Брижит Бардо

06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 22.15 23.15 00.15 01.15 02.15 02.45 02.15

Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Паклена кухиња Пирамида Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив Ексклузив Радна акција

Фолк шоу Уживаћете у песми Кукија, Вере Нешић, Радета Лацковића, Изворинке Милошевић, Митра Мирића, Слађане Ристић, Бекија Бекића, Бебе Тошић, Радослава Родића, Снежане Ђердан. Подсетићемо се и незаборавних хитова легенде народне музике - Луиса. (КТВ, 20.00)

Шарлот Гејнсбур

Антихрист Ожалошћени пар одлази у шуму, у колибу названу „Рај”, како би зацелио сломљена срца и покушао да поправи брак. Муж, који је психијатар, нада се да ће успети да помогне својој жени да се суочи с болом и осећањем кривице тако што ће је навести да се суочи са својим највећим страховима. Улоге: Вилијем Дефо, Шарлот Гејнсбур Режија: Ларс фон Трир (РТС 2, 01.38) 07.08 07.41 07.46 08.03 08.24 08.34 08.39 08.57 09.17 09.35 09.56 10.24 10.53 11.17 11.49 12.32 13.00 14.00 14.17 14.37 14.55 15.16 15.32 16.23 16.59 17.55 19.20 19.56 20.00 21.48 22.46 23.15 23.40 01.08 01.38 03.23

Слагалица Ози бу 3 Мифи Попај Томас и другари Животиње којима се дивимо Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Штоперица Линк Контекст У свету Траг у простору Гитар арт фестивал Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Штоперица Ликовна колонија РТС ТВ лица... као сав нормалан свет Млади таленти Србије Поаро Одбојка: ПС, Млади радникПартизан, четвртфинале, пренос Попај Разоткривање аборава Циклус нове године: Београдска филхармонија (Кинеска нова година) Поаро Живот и стандарди Метрополис Авала филм: Решење или пропадање Контроверзни Ларс фон Трир Фестивал фестивала: Антихрист, филм Трезор

dnevnik

c m y

06.00 Доушници 08.00 Вести 08.15 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Топшоп 11.00 Цртани филмови 13.10 Филм: Кревет од ружа 14.50 Топшоп 15.05 Истражитељи из Мајамија 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 18.30 Вести 18.45 Спортски студио 19.00 Фудбал, Лига Европе, пренос 21.05 Фудбал, Лига Европе, пренос 23.00 Спортски студио 23.25 Вести 00.00 Филм: Породица полицајаца 3 01.35 Саут Парк 02.00 Филм: Шта је Кети урадила?

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне- живо Недељно поподне Сестре Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Светац Калифорникација Филм: Крисалис: Блиска будућност 04.30 Витезови из блата 05.00 Тајна љубав 05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 02.15 02.45

Срећна звезда Концепт „Срећне звезде” подразумева 18 кандидата који се такмиче за сингл, спот и промоцију. У борби за главну награду помажу им певачи педагози, кореографи, нутриционисти... Шоу воде Милица Мајсторовић и Никола Пауновић, а жири чине најеминентнији људи из света музике. (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.05 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Хунтик Мали меда Чарли Мала принцеза Ешли Боба и Биба Залив шкољки Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Сабринин тајни живот Генератор Рекс Метеор и моћни камиони Бакуган Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Ешли Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Парови уживо вече Номинације Срећна звезда, музички шоу Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Срећна звезда

Катарина Шишмановић

Све за љубав 06.30 Кефалица 06.45 Фуснота 07.00 Маратон 07.00 Двоугао 08.00 Копаоник 08.30 Породица Серано 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Породица Серано 13.30 Копаоник 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.30 Терминатор 16.15 24 17.05 Менталист 18.00 Вести 18.30 Филм: Врати ми се 21.00 Филм: Времена која мењају 23.00 Менталиста 00.00 Филм: Еуфорија 02.00 24 03.30 Терминатор

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

У вечерашњој емисији сазнајте идентитет Тине Рихлик. Као сасвим малу, отац ју је напустио и вратио се у родну Немачку. Није отишао сам. Са собом је одвео и Тиног брата и сестру. Али не и Тину... Водитељка: Катарина Шишмановић (Пинк, 22.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak15.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 20.00 Нова нада посластичара 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Болести којих се стидимо 23.40 Л.А. Инк 00.40 Нова нада посластичара

08.00 Афера Каравађо 09.00 Тајне Партенона 10.00 Камерман: живот и дело Џека Кардифа 11.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 12.00 Египат 13.00 Тајни ратови 14.00 Дешифровање мајанског кода 15.00 Лето љубави 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Рим није изграђен за један дан 18.00 Лујза од Пруске – краљица срца 19.00 Завођење у граду: како је настао шопинг 20.00 Изгубљени древни градови 21.00 Пољска битка за Британију 22.00 Мистериозни Мачу Пичу 23.00 Лето љубави 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Рим није изграђен за један дан

07.00 09.04 10.14 11.11 12.00 12.32 13.18 14.10 14.41 14.56 15.13 16.04 17.27 18.20 19.12 19.30 20.10 21.04 21.34 23.50 00.30 01.35 02.17 02.30 03.30 03.55 04.35

Добро јутро, Хрватска Лугарница Чадар: Ледени пут, док. филм Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Наредник Џејмс, филм Дневник 3 Загребфест ‘11. Злочиначки умови Скица за портрет Алпе Дунав Јадран Пола уре културе Др. Оз Лугарница

Завера Розвел Мали Тарзан Велики транспорт Џони Вац Матине Мрак филм 3 Бегунац Речни краљ Еротски филм Еротски филм

Бе гу нац То к ом прак тич не по се те ду шев ној бол ни ци, мла ди пси хи ја тар, Еби Џонс, има ла је обес хра бру ју ћи су срет са ри зич ним па ци јен том Хар мо ном. По по врат ку ку ћи ми сли ла је да ће то ве че би ти као и сва ко дру го, али.. Уло ге: Доминик Пурсел, Фејт Форд, Кристин Еванђелиста Ре жи ја: Кемпион Марфи (Синеманија, 20.00)

Еванђелина Лили

На ред ник Ви ли јам Џејмс до ла зи на ра ти ште ка ко би у еки пи за де мон ти ра ње бом би за ме нио во ђу еки пе, по ги ну лог при де мон та жи јед не бом бе. Спо со бан и хра бар, дис тан ци ран од оста лих вој ни ка, Џејмс ни је ни ма ло сим па ти чан оста лим чла но ви ма ти ма... Уло ге: Џереми Рејнер, Ентони Меки, Брајан Герагти, Гај Пирс, Кристијан Камарго, Еванђелина Лили Ре жи ја: Кетрин Бигелоу (ХРТ 1, 21.34)

07.48 08.18 08.43 09.25 10.15 13.25 15.05 15.27 15.50 16.35 17.10 18.00 18.20 18.35 18.55 20.50 21.00 22.55 00.14 00.55

Свештеникова ћерка Васпитање за почетнике Дизање Златокоса и разбојник Најбољи (не)пријатељи Како да знаш Зелени стршљен Упознајте мале Фокерове Губитници Лов на вештице Генерација самаца Игра престола Игра престола Боксер Свет по Јону Б. Вол Стрит: Новац никад не спава

Мала ТВ Мега Минди Конор на тајном задатку Шладминг: Светски скијашки куп - суперГ (М), пренос Пренос седнице Хрватског сабора Тајна Анда, филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Ружица Шаренић Фудбал: Европска лига, пренос 1. утакмице Фудбал: Европска лига, емисија Фудбал: Европска лига, пренос 2. утакмице Фудбал: Европска лига, емисија Злочиначки умови Увек је сунчано у Филаделфији Симпсонови Мерси Којак

У Екс клу зив Та бло и ду гле дај те при че ко ја ће вас шо ки ра ти, за чу ди ти и из не на ди ти и не ће вас оста ви ти ни ма ло рав но ду шни ма... Во ди тељ: Едита Мисирћ (РТЛ, 18.00)

Едита Мисирић

17.50 19.15 20.50 22.30

Преговарач Четврти спрат Божић за ожењене Татини анђели Бекство са десет милиона долара И други пут би једва Божић… Против њене воље: Прича Кери Бак Кад анђели наврате у град Основне ствари У сенци моје сестре 10.000 црнаца по имену Џорџ

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Ловац на старине Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови Ловац на старине

04.00 07.30 09.30 11.00 12.30 14.30 16.00 18.00 20.00 21.40 01.10 02.30

Врата раја Мрачна половина Сенке и магла Авантуре Рокија и Булвинкла Ф/X – Убиство триком Момци Менхетн Ф/X – Убиство триком 2. Мистична пица Врата раја Девојка и дечко Крем бруле

08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 15.00 19.00 20.45 23.00 00.00 01.00

Алпско скијање Алпско скијање Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Тенис Билијар Тенис Билијар Покер Скијашки скокови Алпско скијање

06.55 08.25 09.55 11.20 12.45

06.00 07.45 08.05 09.50 11.30 13.05 15.00 16.55 18.30 20.05 21.45 23.05 00.00 00.55 02.45 03.50

07.45 Кобра 11 09.45 Ексклузив таблоид 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив Tаблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сурвајвер 21.45 ЦСИ 23.30 РТЛ вести 23.45 Сурвајвер: Без цензуре 00.40 ЦСИ Њујорк 01.25 Астро шоу 02.25 ЦСИ Њујорк

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

01.18 01.38 02.19

Кристин Еванђелиста

Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Хаваји 5-0 Убиства у Мидсамеру Филм: Лудило

Екс клу зив Та бло ид

На ред ник Џејмс 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

14.20 15.50

Шло сер ре жи ра са хра не, по здра ве, че стит ке и же ље

мо стар ском хо те лу „Еро“ че као сам да вла - сто ја ла од че ка о ни це, глу ве со бе, ре жи је, сту ди ја и сник, глав ни и од го вор ни ди рек тор, сни ма - то а ле та, све на 40 ква дра та. тељ, ди рек тор про гра ма и мар ке тин га, као и Кад сам се по пео у че ка о ни цу, до че као ме је шок – шеф одр жа ва ња до ђе на са ста нак. Мо бил них те ле - сви зи до ви су би ли пре кри ве ни ура мље ним за хвал фо на ни је би ло, а он је ка снио. Кад сам, ко нач но, ус - ни ца ма, при зна њи ма, пла ке та ма и слич ним до ку мен пео да га про на ђем, по чео је да из вр да ва – не мо же ти ма тој ТВ-по ста ји, за раз ли чи те вр сте до при но са до ћи, не што му је хит но и ва жно ис кр сло, не мо же „ко нач ној по бје ди, зна чај ној и ве ли кој по мо ћи у од да от ка же... Под се тив ши га на то да је дан ра ни је брам бе ном до мо вин ском ра ту“. Да ли чи ње ни ца да је по твр дио са ста нак, да сам због ње га до шао из Бе о - ве ли ко сло во У до ми ни ра ло, уз ша хов ни цу као глав гра да и не мо гу да при хва тим от ка зи ва ње а не знам ни ви зу ел ни мо тив, или да се ве ли ки број њих за вр ка ква је та нео д ло жна оба ве за због ко је от ка зу је до го вор, он је, сне би ва ју ћи се, при знао: мо ра да сни ми свад бу у Чи тлу ку, обли жњем ме ста шцу. Ту је чак и мо ја ле ген дар на спо соб ност са мо кон тро ле по пу сти ла, па сам му ре као: При ја те љу, још јед ном про ве ри ко сам, шта сам и ко ли ко ти па ра до но сим и имаш 15 ми ну та да се по ја виш! Да ли је би ла пре суд на мо ја од луч ност и оштар тон или по ми ња ње мно го па ра (а био је емо ти ван пре ма нов цу), не знам. За 13 ми ну та, два ме тра ви со ка, пре ко сто ки ла те шка Домољуби „декорисали” пејзаж Мостара осо ба, об у че на у (не кад) бе лу ма ји цу, по ја ви ла се у хо те лу и без гре шке ме пре по зна - ша вао по зна тим по здра вом „За дом„ или ми ро љу би ла – ве ро ват но јер сам био је ди на бу да ла у оде лу и с ви на зи ви из да ва ла ца тих до ку ме на та (нпр. 45. ка кра ва том на +35. Имао је про сто ду шну ср дач ност, жње нич ка бој на), тек, за пи тао сам се где сам ја то до отво ре ни осмех с не ко ли ко пре о ста лих зу ба, јак шао и шта ту тра жим. При ме тио је ка ко сам се тр гао сти сак и не по сред ност у бр зо ус по ста вље ном кон - гле да ју ћи те ар те фак те и ви део пот пис ко ман дан та так ту. Звон ка На ле ти ли ћа Ту те, јед ног од ха шких за тво ре Жа лио се да све мо ра да ра ди сам, не ве ру је ни ком ни ка. Уте шио ме је ре кав ши да не бри нем јер су они осим се би, а ус пут мо же и ма ло да уште ди ако све ра - во ди ли рат за јед но са Ср би ма про тив му сли ма на, та ди, пи тао ка ко је у Бе о гра ду. Кад сам га пи тао за це - ко да ја ни сам угро жен. Баш сам се опу стио. не ре кла ми ра ња код ње га, схва тио је да га је кре ну ло На кон још јед не ло зе, пи тао сам га ко су му нај ве и по чео да да је це не ко је су, у од но су на оне на дру - ћи кли јен ти. Ис по ста ви ло се да су то углав ном ло гим тр жи шти ма, би ле вр ло по кал не по ро ди це и по је дин ци – вољ не. Је ди ни про блем би ло је свад бе, са хра не, че стит ке, же Те ле ви зиј ски „маг нат” то што су би ле ду пло ви ше од ље и по здра ви из око ли не. Је оних у ње го вом зва нич ном це - Хер цег Бо сне, због ко га сам ди ни зна чај ни ји кли јент би ли нов ни ку. Нор мал но, ни сам му су Ли ја но ви ћи – во де ћи про из до пу то вао у Мо стар, ре као да тај це нов ник имам. во ђа чи ме са у Хер це го ви ни. из вр да вао је уго во ре ни На кон по ла са та та квог раз го По што смо до тад већ по ста са с та н ак јер му је не ш то во ра и две ло зе, и кад је схва тио ли при ја те љи, ко нач но сам упи хит но и ва жно ис кр сло, да сам без о па сан јер ла ко при тао: це не су ти ОК, али пре ви хва там ње го во ду пли ра ње це на, со ке, не мој ми ре ћи да и Ли ја али је на кра ју при знао ви део сам да му је би ло кри во но ви ћи пла ћа ју то ли ко ску по?! – мо ра да сни ма свад бу што је био то ли ко скро ман у це Био је искрен: не, с њи ма имам у обли ж њем се л у ни, али да сам до бар ма те ри јал ком пен за ци ју – да ли су ми џи за да љу „му жу“. По звао ме је да па. И по ка зао де сет го ди на ста по се ти мо ње го ву ТВ-ста ни цу. Од био је по ну ду да ри „па је ро„. Та да ми је си ну ла иде ја. С драм ском па иде мо мо јим аутом, због гу жве и вру ћи не, и пред ло - у зом, гле да ју ћи га ди рект но у очи, озбиљ ним гла сом жио да по ђе мо ње го вим мо то ром. Уско ро смо се на - сам га пи тао: Шта би ти ме ни дао ако бих ти за ком шли на ње го вом љу бим цу – он у пр ља вој и ис це па - пен за ци ју дао „хар ли ја„? Пр во ме ни је раз у мео па ној ма ји ци, ја у оде лу. Али, обо ји ца с пи лот ским „реј кад сам по но вио, он је раз ро га чио очи и дрх та вим бан„ на о ча ри ма. гла сом упи тао: Је л’ пра ви? Кад сам по твр дио, ни А имао је сја јан мо тор – БМЊ, бив ши по ли циј ски, шта га ни је мо гло за у ста ви ти: Све, све, све! (на срп све с пла вим ро та ци о ним све тлом, „осло бо ђен“ ко ском: сви, сви, сви!). За „хар ли ја„, да ћу ти да еми ту зна где, у мут ним рат ним вре ме ни ма. Био је за љу - јеш ко ли ко хо ћеш и кад хо ћеш! А ако је с бе о град бље ник у мо то ре и то ком во жње с мно го не жно сти је ским та бли ца ма, имаш и бо нус. го во рио о основ ним ка рак те ри сти ка ма мо то ра, ко ли Та ко сам јед ним удар цем убио две му ве – за кљу ко га во ли и где га је во зио. Је ди но ми ни је од го во рио чио нај бо љи уго вор у жи во ту и ре шио се „хар ли деј кад сам пи тао ода кле му. Сти дљив чо век, ве ро ват но. вид со на„ ко ји ми ви ше ни је био по тре бан. По ста ли ТВ-ста ни ца је би ла у ње го вој ку ћи. У при зе мљу је смо пр во при ја те љи, па бра ћа, па по бра ти ми… сре би ла ба кал ни ца, где је ра ди ла ње го ва же на, и ту сам ћа што ни је би ло ви ше ло зе, сле де ћи би ко рак био упо знао ком ши је ко је су се де ле на клу пи ца ма и пи ле брак. пи во. У дво ри шту је ње го ва ауто ме ха ни чар ска ра ди А од мог ве ли ког и успе шно скло пље ног по сла, на о ни ца јер се у сло бод но вре ме, кад ни је био те ле ви - кра ју, ни је би ло ни шта јер су две ТВ-ста ни це иза зиј ски маг нат, ба вио сво јим основ ним по слом. На шле из па ке та по што ни су хте ле да ра де исте по сло спра ту при ват не про сто ри је и ТВ-ста ни ца, ко ја се са - ве с ба ли ја ма, од но сно чет ни ци ма.

Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak15.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Веома успешан период за вас омогућава да се максимално активирате и мотивишете у погледу напретка и богатства. Остварујете одговарајуће приходе, али и лепа љубавна искуства. Остварење жеља.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. mart 2012.

Четвртак је добар дан за свакодневне послове и решавање актуелних циљева. Контакти у вези с иностранством ће пробудити позитивна очекивања. Жељни сте нових изазова и слободе на личном плану.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Смирују се страсти и стресне ситуације. Ипак, нећете се сасвим опустити већ ћете радити и физички се активирати. Време је да окренете нови лист, да се упутите у неком новом и другачијем правцу. Друштво.

Месец је у земљаном, озбиљном знаку Јарца, што вас тера у амбициозније пројекте, с више уложеног труда, рада и очекивања. Имате добре односе с иностранством па и могућност путовања. Успех.

Присутни сте у послу и јавности, таман довољно да привучете праве пословне клијенте. С драгом особом имате страсне односе, уз дозу драматургије. И то је ОК јер ствара осећај живости.

Нема вама никог до вас самих. Сопственим трудом и радом остварујете своје циљеве на личном и пословном плану. Чак и они који вас подржавају, драге особе или блиске колеге, нису довољни.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс је ретроградан, још увек, па се не би могло рећи да сте у најбољој фази. Потрудите се да завршите започете активности, да се не посвађате с пријатељима и да сачувате себе у сваком смислу.

Диван и успешан период за вас! Можете реализовати све оно што замислите, поготово у приватном послу. Имате повољности и користи, успеха, у вези са званичним пословима и папирима, уговорима. Спорт?

У свом дому имате динамичне догађаје с укућанима или гостима. Љубавни однос и веза коју градите доноси потпуно задовољство и испуњење за обоје. Темељи се на искрености и стабилности.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Много посла у затвореном простору може вам угрозити здравствено стање. Препоручљиво је да не претерујете у раду и да се што више шетате, празне главе, без мисли и будућих планова.

Склони сте трошењу новца, и пре но што га зарадите. Не бисте смели пропустити неке састанке, прилике и шансе. Краћа пословна путовања су под повољним околностима. Сређујете некретнине.

На послу постоје разне комбинације и могућности па организујте своје време и изаберите ону најбољу, најефикаснију. Нема се времена за губљење, лето само што није. Партнер је успешан.

TRI^-TRA^

Још један развод V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

На кон 11 го ди на бра ка раз во де се глу ми ца Џе ни Гарт, ко ја је сла ву сте кла као Ке ли у се ри ји „Бе вер ли Хилс”, и глу мац Пи тер Фа ци не ли, ко ји глу ми у „Су мра ку”. - Иако смо од лу чи ли да се раз ве де мо, обо је де ли мо јед на ку љу бав и ода ност пре ма на шој де ци. И да ље ће мо за јед но би ти по све ће ни од га ја њу својих пре кра сних ћер ки. Мо ли мо да по шту је те на шу при ват ност у овом те шком вре ме ну - по ру чио је пар у за јед нич кој из ја ви. Фа ци не ли и Гар то ва има ју три кће ри, а упо зна ли су се на се ту јед ног ТВ фил ма 1996. го ди не, док су у брак сту пи ли пет го ди на ка сни је.

Сунца , Мало облака

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Сунчани периоди уз дневни развој облака. Rim Ветар слаб од умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 2, а максимална 14 степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчани периоди уз дневни развој облаCirih ка. Ветар слаб од умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 0, а максимална 15 стеBerlin пени. Beч СР БИ ЈА: Сунчани периоди уз променљиву облачност и Varшava мало топлије него јуче. Ветар слаб од умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1, а Kijev максимална 15 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: Наредних дана Oslo сунчано и све топлије. За викенд температуре око 20 степени или пар степени изнад 20. подеока. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација погодоваће хроничним болесницима и свим осетљивим особама. Уз придржавање уобичајене терапије саветује се и слојевито одевање због осетне разлике између јутарњих и максималних дневних температура ваздуха.

25 19 17 17 14 6 8

Отац пита Перицу: - Шта сте данас радили у школи? - Па, на хемији смо учили о експлозивним материјалима. - А шта ћете сутра радити у школи? - У којој школи?

3 -6 9 -2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

180 (-20)

Slankamen

268 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

244 (-22)

Zemun

316 (-12)

Bogojevo

216 (-21)

Panчevo

325 (-10)

Smederevo

490 (-6)

Baч. Palanka 233 (-19) Novi Sad

226 (-18)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

183 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija opadawa

Titel

260 (-14)

NERA

Hetin

70 (2)

TISA

98 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 171 (-26) Beograd

Kusiћ

265 (-11)

70 (2)

Reшeњe iz proшlog broja