Dnevnik 15.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 15. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23649 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Elektrovojvodina” da ostane u Vojvodini! str. 3

Foto: S. [u{wevi}

ZASEDALA POKRAJINSKA SKUP[TINA

Pokrenuta inicijativa za osnivawe Razvojnog fonda Usvojena Deklaracija o osudi zlo~ina

Foto: N. Stojanovi}

str. 3

str. 4

INTERVJU

NASLOVI

PO KRE NU TA IS TRA GA PRO TIV DE SE TO RI CE U SLU ^A JU „PU TAR SKA PRED U ZE ]A”

Politika

Mi{kovi}ima i \ura{kovi}u pritvor do 30 dana

2 Skup{tina Srbije: Nema ve}ine za vojvo|anski predlog

Ekonomija

Vlasnik „Delte” nekim ministrima ispla}ivao i do 50.000 evra mese~no

str. 13

TRA GI ^AN EPI LOG PQA^ KE ZLA TA RE U VLA SO TIN CU 6 Palete iz Iriga idu u izvoz

Novi Sad 8 No}ni kilometar ko{ta 66 dinara 8 Po~iwe renovirawe ambulante na Limanu 9 La`ni doktor naplatio protezu pa nestao 9 Svetska imena u Novom Sadu uz pomo} Beograda

Vojvodina 10 Vr{ac: Sama se porodila u zavejanoj ku}i 10 Kikinda: Besku}nici ne}e u prihvatnu stanicu 10 Zrewanin: Putari pismeno garantovali da }e savladati sneg

Dru{tvo 12 Kara|or|evi}i na okupu

Odmor Foto: R. Hayi}

22 Smak sveta turisti~ka atrakcija

Zimski san na Dunavu

n BOKSERSKI SPEKTAKL U ZREWANINU

Obla~no s ledenom ki{om Najvi{a temperatura 6 °S

str. 14 – 17

n SRBIJA I CRNA GORA BIJU BITKU ZA FINALE EP

Sledi udar na Vojvodinu

str. 2

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]

SPORT

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

n NOVI SAD PREDSTAVQA SRBIJU NA SP GRADOVA U [AHU

Ubijeni policajac i dvojica osumwi~enih za razbojni{tvo str. 13 GRA \A NI SE SVE TE @E OD LU ^U JU DA UZMU KRE DIT

Banke mame oprezne klijente str. 6

POLiTikA

subota15.decembar2012.

INTERVJU

dnevnik

NENAD ^ANAK, PREDSEDNIK LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Sle di udar na Voj vo di nu

SRPSKI PREMIJER S KETRIN E[TON

Da ~i} za tra ìo da se do 10. ja nu a ra ne na pla }u je ca ri na Pre mi jer Sr bi je Ivi c a Da ~i} zatraìo je ju~e od viso ke pred stav ni ce EU Ke trin E{ton da se na integrisa nim ad mi ni stra tiv nim prelazima do 10. januara ne napla}uje carina na robu koja ide na sever Kosova dok se ne postigne dogovor o raspodeli prihoda od carine. – Razgovori na tu temu bi}e nastavqeni 10. januara na tehni~kom nivou – rekao je Da~i} novinarima posle sastanka s E{tonovom. Premijer je objasnio da je na osnovu àlbi koje je dobio od srpskih privrednika sa severa zatraìo da se jo{ jednom na tehni~kom nivou razmotri realizacija dogovora. – To zna~i dok se ne nastave razgovori o pitawu kako

}e se napla}ivati da`bine i kome }e i}i prihodi, a to je 10. januara, da ne bude napla}ivana carina niti da`bine za robu koja ide na sever – kazao je Da~i}. – S druge strane, po sto ji oba ve za da se spre~i svaka mogu}nost zloupotrebe takvog dogovora, odnosno da se onemogu}i da pod paravanom da ta roba ide na sever Kosova do|e do neke masovne zloupotrebe interesa gra|ana na severu. Premijer je ponovio da }e razgovori s Ta~ijem i E{tonovom biti nastavqeni u januaru, i naglasio da }e do tada dr`avni organi razgovarati o mogu}im pravcima daqih razgovora i re{avawu spornih pitawa vezanih za KiM.

SKUP[TINA SRBIJE DANAS SE IZJA[WAVA O INICIJATIVI APV

Ne ma ve }i ne za voj vo |an ski pred log Poslanici Skup{tine Srbije trebalo bi danas glasawem da okon~aju osmu sesiju redovnog zasedawa, koja je startovala jo{ 22. novembra, i da zapo~nu novu sednicu, ~ija centralna tema }e biti zakon o javnim nabavkama i set pravosudnih propisa. Parlamentarci }e se danas izja{wavati o predlogu za izmenu zakona o buxetskom sistemu, na inicijativu Skup{tine APV. Poslanicima se dva puta u proteklih dvadesetak dana obra}ao predsednik voj vo |an ske skup {ti ne I{tvan Pa stor, obja{wavaju}i da predlog koji dolazi iz Vojvodine treba da omogu}i da Pokrajina dobije sedam odsto republi~kog buxeta kako to Ustav na la `e. Ra ~u ni ce iz Pokrajine govore da je septembar skim iz me na ma Za ko na o buxetskom sistemu Pokrajina uskra}ena za devet milijardi di na ra. Po dr {ku voj vo |an skom predlogu najavili su poslanici opozicije iz redova DS-a, LDP-a i LSV-a, ali to ni je do voq no da bi on bio usvojen. Iako je vojvo|anska skup{tina prihvatila amandman DSS-a na taj zakon, i posla ni ci te par ti je gla sa }e protiv u Skup{tini Srbije. Skup{tina }e se potom izja{wavati i o Vladinim zakonskim predlozima, a u raspravi je naj vi {e pa `we iza zvao

predlog zakona o javnim preduze}ima, koji treba da dovede do departizacije u tim firmama. Jedno od kqu~nih re{ewa je to {to di rek to ri re pu bli~ kih jav nih pred u ze }a vi {e ne }e mo }i da bu du i stra na~ ki funkcioneri ve} }e „fotequ“ u stranci morati da – zamrznu. Pred parlamentarcima je i nekoliko ekonomskih zakona, me|u kojima je predlog zakona o rokovima izmirewa nov~anih obaveza u komercijalnim transakcijama, a poslanici }e glasati i o izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Glasa}e se i o tri zakona iz oblasti zdravstva. Poslanici bi od danas trebalo da sede na novim mestima u skup{tinskoj sali, o ~emu je pre tri dana odlu~io Administra tiv ni od bor. Po no vom rasposredu sedewa, dve najve}e politi~ke stranke, vladaju}a Srp ska na pred na stran ka i opo zi ci o na De mo krat ska stranka, sede}e u desnom, odnosno levom delu sale iz ugla predsedavaju}eg. Izme|u wih }e biti raspore|ene ostale poslani~ke grupe po snazi u parlamentu. DS se protivio prvobitnom predlogu po kojem je trebalo da sedi na mestima radikala, pa je na|eno kompromisno re{ewe da u radiklaskim klupama i daqe ostanu napredwaci. S. Stankovi}

Ustavom, on je klimav i nesiguran. ne {koluju na srpskom jeziku. TaPokrajinska vlada morala bi da ko|e, Brisel mora da se upozna i zauzme mnogo ~vr{}i stav, ali to sa ~iwenicom da Srbija samo na zna~i da mora biti spremna i za osnovu Ustava koji je, ina~e, donet politi~ku konfrontaciju, a ja niprotiv voqe Vojvo|ana, Vojvodisam siguran u to da jeste. Ali, vini duguje oko 800 miliona evra, {to je dovoqno da se iskoreni ne- de}emo. Ako se sada ne pobuni, mora}emo da traìmo druge na~ine zaposlenost u Pokrajini. A taj dug suprotstavqawa. Kako neko moè govori da se iz Beograda svakog da veruje da moè investirati u dana svakom detetu u Vojvodini skidaju cipele i ka- dràvu koja ne po{tuje svoj najviput. Me|utim, nama {e zakonski akt, i to ne u odredbi se stalno lepi eti- koja se moè tuma~iti na razli~iketa sepratizma te na~ine ve} u vrlo preciznoj kad govorimo o to- normi koja govori o sedam odsto me. Ve} 22 godine se buxeta za Vojvodinu? To zna~i da ja izviwavam {to }e Srbija imati sve ve}e problese usu|ujem da prime na svojoj teritoriji i da }e mometim da sam iz No- rati da plati mnogo ve}u cenu nevog Sada i da ì- go {to je platila do sad. A po{to vim u Vojvodini i je potpuno jasno da u Srbiji pravde nema, mora}emo da je traìmo da su moji susedi i negde drugde. prijateqi qudi s kojima delim istu l Gde? – Mislim da sam sve jasno i presudbinu, i zato {to cizno ve} rekao. ne mogu da volim vi{e neki drugi l Ka ko ob ja {wa va te si tu a ci ju ve za nu za Raz voj nu ban ku grad. To je potpuno Voj vo di ne, ko ja }e ipak bi ti {izofrena situauga {e na, upr kos ne dav noj od lu cija, koja ne}e izaci Skup {ti ne APV da se ona to da se iz Beograda uporno radi }i na dobro. Za posledwih {est do ka pi ta li zu je? na zatirawu bilo kakvog politi~- godina Srbija je zakinula Vojvo– To }ete morati da pitate Vlakog subjektiviteta Vojvodine. dinu dva puta vi{e nego {to je du Vojvodine. Znam samo da, uz Uostalom, apsolutno centralizo- pla}ena Naftna industrija Srbipritiske centralne vlasti, u tome van sistem informisawa, uvo|e- je! ima dosta krivice i same vojvowa crkve u politi~ko odlu~ival Da li se voj vo |an ska vla |anske vlade jer je RBV prethodno we, i eskadroni smrti koji po Sr- da sna {la u no vim okol no sti isticana kao glavna zastava razbiji odre|uju ko se sme da se oku- ma, kao {to su pro me na vla sti, voja Vojvodine. LSV je, s druge pqa na ulicama a ko ne sme – poka- od lu ka Ustav nog su da o uki da wu de la in ge ren ci ja APV, slu strane, isticao da bez ustavnih gazuju da ve} postoji izgra|ena „in~a ja Raz voj na ban ka Voj vo di ne, rancija za zakonodavnu, izvr{nu i frastruktura” za klerofa{ino vi-sta ri pro ble mi s bu ye sudsku autonomiju Vojvodine te sti~ku diktaturu u Srbiji. Srbija tom...? wene izvorne prihode i imovinu – se ne drì sopstvenog ustava ni – Mislim da se ne snalaze ba{ nema nikakvog razvoja. Tvrdili kad je u pitawu Kosovo, ni kad je u dobro jer poku{avaju da u~tivo su, me|utim, da to nije ta~no, pa pitawu Vojvodina, ~ime dokazuje raspravqaju s onismo do pre dve neda nije pravna dràva. U buxet Srma koji na takve deqe imali situabije ulazi subvencionisawe kupoPo { to je pot p u n o razgovore nisu naciju da „glavu davine traktora u Republici Srpja sno da u Sr bi ji vikli, {to ne}e mo, al’ Razvojnu skoj, a ne ulazi subvencionisawe imati nikakvog banku ne damo”, pa kupovine traktora u Vojvodini! prav de ne ma, efekta. No, ne treje onda po hitnom To se ne moè trpeti u nedogled. mo ra }e mo da je ba zaboraviti da je postupku smi{qeI savim je logi~no da }e takve tra ì mo ne gde dru gde no gotovo identi~na da se ona dokastvari dovesti do toga da }emo movojvo|anska vlada pitalizuje, a onda rati da traìmo od Brisela da se i u prethodnom mandatu bila u po- je ovih dana do{lo i do toga da ninajpre upozna sa ~iwenicama, izziciji da su se dvojica premijera je ni va`no da postoji razvojna me|u ostalog i s tim da su zbog nadogovarala, a da niko ne zna {ta banka nego }emo praviti neki razsilno donetog Ustava Srbije 2006. su se dogovorili, pa onda strana~- vojni fond. Sve je to veoma neogodine ugroène vojvo|anske cike interese gurnu u prvi plan a zbiqno. Zbog ~ega je uop{te od vilizacijske tekovine, a tu pre svega mislim na vi{ejezi~nost. A Vojvodini {ta preostane. Ja sam u jedne propale banke, koja je imala nekoliko navrata intervenisao, s vi{e od 70 odsto nenaplativih pota vojvo|anska vi{ejezi~nost stapromenqivim uspehom, ali sam traìvawa, pravqena RBV, a nije rija je od posledwih pet dràva bar poku{avao da ne{to uradim. napravqena od nule, {to bi bilo koje su formirane na ovim proMe|utim, sve je to palo u vodu sa- mnogo jeftinije i zdravije? Kako storima i uspevala je da opstane u mo na jednoj sednici Ustavog suda, se do{lo do toga da gubici RBV-a svakoj do ove najnovije. Jer, nije na {ta sam, ina~e, i upozoravao budu takvi da sad poreski obveznijasno da li su u novom buxetu predpre tri godine. Jer, dokle god po- ci u Vojvodini treba da pla}aju za vi|ena sredstva za {tampawe uxloàj Vojvodine nije definisan sanirawe dugova te banke? I kako benika za obrazovawe dece koja se je mogu}e da je onaj ko je smi{qao ideju formirawa RBV-a zaboravio da, ukoliko banka ne raspolaè alikvotnim delom primarne emisije dràve u kojoj je, ona i ne terano u~tivo i tad su se toga mnogi demokratski l Ne dav no je odr àn iz bor ni kon gres va moè imati razvojnu funkciju? {e stran ke, na ko jem ste po no vo iz bar ni za puritanci gadili. Ali, mi smo ponosni na na{u Zato bi bilo mnogo korektnije rewe nog li de ra. Ka ko ko men ta ri {e te za mer ke antifa{isti~ku istoriju. Kad su bile demon}i da je RBV politi~ka banka jer {to ste na toj po zi ci ji od osni va wa LSV-a? stracije 5. oktobra u Beogradu koje su ozna~ile su politi~kim sredstvima depozi– Oni koji imaju takve primedbe, neka ne zabokraj reìma Slobodana Milo{evi}a, visoki ti javnih preduze}a lokalnih sarave da ja nisam 22 godine na ~elu dràve, nego funkcioenr DSS-a Vla de ta Jan ko vi}, po{to se mouprava nagurani u tu banku da stranke. A od pro{log strana~kog kongresa do za Ko{tunicu nije znalo gde je, u{ao je u sedibi ona izgledala sna`nije. Ali, danas LSV je dobio na izborima 30 posto glaso{te DOS-a i rekao: „Ne o~ekujte da mi u tom vato se zavr{ilo tako da se sad na va vi{e. Koji je razlog da se onda prema meni po{em nasiqu u~estvujemo”. A to nasiqe bila je brzinu odvaja ono {to je jo{ zdrakaè nepoverewe? odbrana izbornih rezultata i wihovog predsedvo da ne bi propalao sve na gominika. Me|utim, koliko sutra, ni{ta im nije smel Mi sli te li da }e sud ski pro ces ko ji se li. To su vrlo jasne stvari, ali mevo di pro tiv vas uti ca ti na taj rej ting Li ge? talo da se dohvate svih dràvnih funkcija koje ne interesuje ko }e za to da odgo– To nije sudksi proces, iako sam po pisawu su mogli uzeti. Ja ne verujem u to licemerje da vara. medijskih ogranaka organizovanog kriminala i ~ovek svojim imenom i likom ne stane iza svog parapolicijskih struktura ve} saslu{an i osupostupka. Kad odem u kafanu i naru~im pi}e, ja l Ko }e da od go va ra? – Ne moè za to da odgovara |en, tako samo jo{ treba da izdràvam kaznu. ga platim. Ako pozovem da mi se odsvira neka peautonomija Vojvodine, niti wene Ali, sudski proces nije jo{ ni po~eo ve} su u pisma, i to platim. Kao {to pla}am i sve ostale duinstitucije, nego konkretni qudi. tawu tek istra`ne radwe, koje ne mogu da komengove, i na to sam ponosan. [ta je s onima koji su Tako|e, mi nemamo odgovor ni na tari{em. Ni pre 20 godina, kad smo bili potpupobegli od svojih dugova i sada prozivaju sve oko pitawe ko je odgovoran za slu~aj no spremni da se fizi~ki obra~unamo s onima sebe i tvrde da su oni ~udo od morala i po{tewa, ATP „Vojvodina„ u Novom Sadu, i koji na{e susede izabcuju iz ku}a zato {to se nea nijedan svoj dug nisu platili? Jedino su se preko je tu koga ~uvao. kom ne dopada wihovo prezime, to nije bilo prevarili {to misle da je to neko zaboravio. B. D. Savi}

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad â nak upozorio je na to da se nakon prekomponovawa vlasti u vojvo|anskim gradovima i op{tinama „svaki ~as o~ekuje udar i na pokrajinsku vlast”, a {to bi, kako je rekao, trebalo da posluì za „finalni obra~un s Vojvodinom kao politi~kom zajednicom„. ânak je u intervjuu za „Dnevnik” poru~io, me|utim, da }e to za posledicu imati internacionalizaciju vojvo|anskog pitawa. – Zato }emo morati da se obratimo svim prijateqima u Evropskom parlamentu i u regionu, a imamo ih dovoqno. I da zapitamo kako je mogu}e da se takav problem kao {to je uni{tavawe jednog civilizacijskog prostora kao {to je Vojvodina od centralisti~kih vlasti u Beogradu uspe{no gura pod tepih ve} 24 godine – istakao je on. Ocenio je da bi i aktuelna Vlada Vojvodine morala da zauzme mnogo ~vr{}i stav u borbi za ostvarivawe prava gra|ana Vojvodine, „umesto {to poku{ava da u~tivo razgovara s predstavnicima republi~ke administracije koji na takav vid komunukacije nisu navikli”. – Potpuno je jasno da je Vojvodina u posledwe 24 godine u poziciji kolonije i bespomo}ne `rtve i sluì za pqa~ku i otima~inu centralisti~kim strukturama u Beogradu, koje i rade na tome da se preko politi~kog upodobqavawa lokalnih samouprava u Pokrajini i vojvo|anska administracija gurne u potpunu jalovost i bespomo}nost. A sve to treba da posluì i za finalni obra~un s Vojvodinom kao politi~kom zajednicom, pod izgovorom da je to skupo i da ni~emu ne doprinosi ve} da je samo relikt pro{losti, i da je dovoqno da bude jedna vlada u jednoj dràvi. To je, ina~e, stara radikalska teza od koje nijedna radikalska frakcija nije odustala – ocenio je lider LSV-a. l A ka ko bi Voj vo di na mo gla na met nu ti zah tev Be o gra du „da se raz go va ra da se ne bi pre go va ra lo”, ko ji ste iz ne li i na ne dav nom kon gre su va {e stran ke? – Vojvodina nikad nije bila u mawoj dràvi nego danas, i u odnosu na veli~inu Srbije ima zna~ajan deo stanovni{tva i teritorije, ali i bruto nacionalnog dohotka. Izme|u dva svetska rata Vojvodina je bila pitawe nagodbi na re-

laciji Beograd–Zagreb, plus velike sile, a od Drugog svetskog rata pitawe Vojvodine bilo je vezivano za potkusurivawa na federalnom nivou. Tako da su{tinski Vojvodina sad dobija {ansu da, ako uspe da se uspravi i iznese precizno svoje zahtve, bude ozbiqna politi~ka snaga. A da li }e uspeti, to ostaje da se vidi, s obzirom na

Ja svoje dugove pla}am

TVIT CRTICA Vu ~i} (re)tvi to vao To mu Dru{tvena mreà „Tviter„ toliko se „odoma}ila“ da i najvi{i dràvni funkcioneri {aqu poruke podr{ke jedni drugima preko lajne. Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} li~nom porukom podrào je ju~e lidera stranke kojoj je nekad pripadao i prvog potpredsednika Vlade Alek san dra Vu ~i }a. TN: „Aleksandar Vu~i} ima moju punu podr{ku u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji„. Sam Vu~i} nije komentarisao, ali je Nikoli}evu poruku u znak odobravawa retvitovao na adresu svojih blizu 9.300 „folouera„.

Ku va ran ci je Odmah su se pojavili komentari na poruke podr{ke. LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ih ovako vidi: „Ovo je super. Toma podràva Vu~i}a u borbi protiv kriminala. I ja podràvam moju ènu da skuva ru~ak :)„

Dr àv na apa na à Sam Vu~i} „oka~io je“ na dru{tvene mreè izjavu upu}enu gra|anima. „Naàlost, 90 odsto bogatih se obogatilo na dràvnoj grba~i! Sve su stekli zahvaquju}i monopolu koji im je dràva obezbe|ivala i ministrima koji su bili na platnom spisku kod wih. Svi znaju da su primali od

30.000 do 50.000 evra od pojedinih qudi na mese~nom nivou„.

[ta no si{ na re ve ru Marketing stru~wak Alek san dar \u ki} prime}uje: „Potpredsednik SNS-a i gradona~elnik Kru{evca skinuo s neta svoju sliku s Mi{kovi}em. Svojevremeno je skinuo i [e{eqa s revera„. Napredwak Bo jan Mar ja no vi} tvrdi: „Doti~ni nije nikada nosio [e{eqa na reveru. Mnogi jesu, nije to sporno. I ja sam bio ~lan biv{e stranke. Dodu{e, nisam nosio ni{ta na reveru... Ali Ga{i} nije bio ~lan SRS-a”. \uki} konstatuje: „Sporno je kako mewate slike kada vam to odgovara. :-)„

(Ne)za ni mqi va re la ci ja Dra go Ko va ~e vi} kao i uvek ima pitawe za Mla |a na Din ki }a: „Pa poznaje li Dinki} Mi{kovi}a, ili zna samo ono {to je pro~itao u medijima? :) Zanimqiva je relacija Kari}–Mi{kovi}. Oba puta, prazan buxet, i oba puta Dinki} ministar finansija :)”

Ba{ ~u do! Funkcioner SPS-a Bo ris Mi li }e vi} razmi{qa na lajni: „A ovaj poslanik napredwaka {to je kolima udario de~aka pa pobegao, ima krivi~nu prijavu i za napad na neku `enu. Ba{ ~udno”. S. St.

politika

dnevnik

subota15.decembar2012.

PO KRA JIN SKI PAR LA MENT US PRO TI VIO SE PRO ME NI STA TU SA „ELEK TRO VOJ VO DI NE” I PO KRE NUO INI CI JA TI VU ZA FOR MI RA WE RAZ VOJ NOG FON DA

Ko je za pa lio ku }u? Skup {ti na Voj vo di ne ju ~e je go to vo akla ma tiv no upu ti la zah tev Re pu bli~ koj vla di da u iz ra du mo de la re struk tu ri ra wa EPS-a ukqu ~i pred stav ni ke Po kra ji ne i sin di ka ta „Elek tro voj vo di ne„ i us pro ti vi la se pro me ni sta tu sa i iz me {ta wu se di {ta EV-a iz Voj vo di ne. Po kra jin ski po sla ni ci bi li su ju ~e jed no gla sni u pri hva ta wu za ko no dav ne ini ci ja ti ve za for mi ra we no vog raz voj nog fon da APV, te de kla ra ci je o osu di zlo ~i na nad srp skim `r tva ma na pro sto ru bi {e SFRJ, ko je su usvo je ne na ju ~e ra {woj pre po dnev noj sed ni ci Skup {ti ne APV. Na van red noj se si ji, odr à noj po sle pod ne, voj vo |an ski po sla ni ci za lo ì li su se za o~u va we sta tu sa Pri vred nog dru {tva „Elek tro voj vo di na”, kao i za to da se o~u va ju imo vi na i in ve sti ci je tog pred u ze }a. Te zah te ve po dr à li su i opo zi ci o ni po sla ni ci iz Srp ske na pred ne stran ke i ko a li ci je oko SPS-a. [ef klu ba na pred wa ka Igor Mi ro vi} uka zao je i na to da se po sla ni ci mo ra ju naj pre upo zna ti s mo de lom re struk tu ri ra wa EPS-a da bi se o we mu di sku to va lo. On je in si sti rao na to me da se uz pred stav ni ka Vla de APV u ti mo ve za re struk tu ri ra we ukqu ~e i pred stav ni ci Skup {ti ne APV, {to je i pri hva }e no. – „Elek tro voj vo di na„ je od ve li kog zna ~a ja za APV i bi lo bi do bro da pred stav ni ci Po kra ji -

ne bu du ukqu ~e ni u de fi ni sa we mo de la re struk tu i ri ra wa EPSa – ka zao je Mi ro vi}. Po sla nik ko a li ci je oko SPSa Go ran Gon |a ka zao je da „se di {te ’Elek tro voj vo di ne’ mo ra da osta ne u Po kra ji ni”, uz opa sku da ta kav zah tev ne tre ba po seb no ni obra zla ga ti. Pot pred sed nik Vla de APV Dra go slav Pe tro vi} iz ja vio je da }e Po kra ji na in si sti ra ti na to me da se pi ta we i re {e we se di {ta EV-a i we go ve imo vi ne, u ko ju su ula ga li gra |a ni Voj vo di ne, re {i do go vo rom i za jed ni~ kim ra dom. Po kra jin ska se kre tar ka

za ener ge ti ku Na ta {a Pa vi }e vi}-Ba ji} iz ja vi la je da je Vla da Sr bi je 16. no vem bra usvo ji la za kqu ~ak o po sto ja wu po la znih osno va za re struk tu ri ra we EPSa. Ona je oce ni la da taj mo del pod ra zu me va cen tra li za ci ju upra vqa wa tim si ste mom te da bi na taj na ~in „Elek tro voj vo di na„ iz gu bi la sta tus pri vred nog dru {tva i da bi na du `e sta ze bi li do ve de ni u pi ta we sta bil nost i efi ka snost snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom na te ri to ri ji APV. – Ta sta bil nost bi la bi do ve de na u pi ta we zbog po ten ci jal -

Kru è vi}: Ne da mo da gi gant po sta ne ki osk Vr {i lac du `no sti di rek to ra „Elek tro voj vo di ne” Sr |an Kru è vi}, ko ji se ju ~e ta ko |e obra tio po kra jin skim po sla ni ci ma po ru ~io je da ne }e do zvo li ti da se u vre me we go vog man da ta, „oti ma imo vi na ’Elek tro voj vo di ne’ stva ra na 54 go di ne”. On je upo zo rio na to da se pred lo è nim mo de lom „’Elek tro voj vo di ni’ od u zi ma upra vqa we nad di stri bu tiv nim si ste mom, odr à va wem obje ka ta, te sve in ve sti ci je, imo vi na i pri ho di po svim osno va ma, a gra |a ni ma No vog Sa da i Voj vo di ne us kra }u je 600 mi li o na di na ra na osno vu ra znih fi skal nih oba ve za tog pred u ze }a pre ma lo kal nim sa mo u pra va ma u ko ji ma ima se di {te”. Na veo je i da su go di {we in ve sti ci je EV-a oko 40 mi li o na evra i da je to pri vred ni gi gant ko ji naj bo qe po slu je u si ste mu EPS-a te da ima naj vi {e ko ri sni ka i naj ve }i pro ce nat na pla te. – Uko li ko se pri me ni ta kav mo del, ve li ki broj qu di u „Elek tro voj vo di ni” bi ostao bez po sla, a pred u ze }e bi se sve lo na ni vo ki o ska – upo zo rio je pr vi ~o vek „Elek tro voj vo di ne”. Sr |an Kru è vi} je na veo i da je funk ci o ner Je din stve ne Sr bi je, ko ja po dr à va Vla du Sr bi je, „ali ima i ciq da Voj vo di na za dr ì po sto je }i ni vo auto no mi je”, dok, ka ko je oce nio, po sto je }i mo del re struk tu ri ra wa EPS-a „ne vo di ka to me”.

nog sma we wa in ve sti ci o nog po ten ci ja la „Elek tro voj vo di ne„ uko li ko bi ona pro me ni la sta tus u ogra nak pri vred nog dru {tva – ka za la je ona. Ju ~e ra {wi dan u po kra jin skom par la men tu bio je iz nim no neo bi ~an u od no su na do sa da {wu prak su jer su po sla ni ci i vla sti i opo zi ci je gla sa li o svim ta~ ka ma dnev nog re da go to vo uni so no, a isto vre me no su i jed ni i dru gi bi li i ve o ma kri ti~ ni u od no su na od lu ke ko je su do ne li. Naj kri ti~ ni ji u ras pra vi o osni va wu raz voj nog fon da APV, ko ji bi se for mi rao na osno vu do go vo ra Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de o ga {e wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, bio je pred sed nik par la men ta I{tvan Pa stor, ina ~e li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. On je, na i me, ka zao da }e ta po sla ni~ ka gru pa po dr à ti za kon sku in ci ja ti vu sa mo za to jer je to „ga {e we po à ra ko ji je ne ko za pa lio, a da bi se spa slo {to se spa sti mo è”. Po ru ~io je, me |u tim, da isto vre me no mo ra da se od go vo ri na pi ta we „ko je ba cio pi ka vac i za pa lio ku }u”. – Ka ko je do {lo do to ga da se od u sta ne od do ka pi ta li za ci je RBV-a? Da li je isti na da je vr {en pri ti sak na de po nen te te ban ke da po vu ku no vac?... – ne ka su od pi ta wa ko ja je ju ~e po sta vio Pa stor, do dav {i da se od go vo ri mo ra ju da ti i u NBS-u, ali i u svim dru gim or ga ni ma za du è nim za funk ci o ni sa we RBV-a. – Taj od go vor mo ra mo

do bi ti, ne za rad vi ja wa ve {ti ca, ve} za to da se ne bi za pa li la jo{ ne ka ku }a. Po à rom su se me ta fo ri~ k i ba v i l i i go t o v o svi osta l i u~e s ni c i u skup { tin s koj ras p ra v i. [ef po s la n i~ k e gru p e SNS-a Igor Mi r o i v} oce nio je da je spo ra zum Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de spre ~io „{i re we po à ra na dru ge ku }e jer je iz beg nut po re me }aj na ukup nom fi nan sij skom tr ì {tu Sr bi je„. No, i on je po ru ~io da se mo ra tra ì ti od go vor nost za po slo va we RBV-a. – O~i g led n o }e ne k o ipak mo ra ti da po lo ì ra ~u ne za sta we u RBV-u. A mo ra ju se is pi ta ti i ve ze iz me |u ulo ga Fon da za ka pi tal na ula ga wa i te ban ke – ka zao je Mi ro vi}, na go ve {ta va ju }i ti me mo `da i otva ra we jo{ jed ne krup ne te me u po kra jin skom par la men tu. Gla s a w e o ini c i j a t i v i za for m i r a w e raz v oj n og fon d a ipak ni je bi lo uni so no zbog iz -

raz voj nog fon da ni je do voq no ube dqiv ar gu ment da }e bi ti o~u van me ha ni zam za po dr {ku pri vred nom raz vo ju APV. – Iz ovog pred lo ga ni je ja sno ko li ka }e uop {te bi ti ak ti va no vog fon da – pri me tio je Bo ga ro {ki. A ra di kal Sa {a San to vac pod s e t io je na to da se ta stran ka pro ti vi la for mi ra wu RBV-a i uki da wu pret hod nog raz voj nog fon da APV. – Po ka za lo se ko na~ no da je u ce loj toj pri ~i ne ko ne kog om ba wi vao, a bo ji mo se i da je pri ~a o no vom fon du za raz voj sa mo na sta vak te pri ~e u ko joj }e se no vac sa mo od li va ti bez ika kvih vi dqi vih re zul ta ta u voj vo |an skoj pri vre di – oce nio je on. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man ka zao je da for mi ra we no vog voj vo |an skog raz v oj n og fon d a, ~i j i osnov ni ka pi tal }e iz no si ti de set mi li o na di na ra, pod ra zu me va i za jed ni~ ko u~e {}e Po kra ji ne i Re pu bli ke u we go vom upra vqa wu. On ja ka zao da }e u~e { }e Po k ra j i n e bi t i 78,1 od sto, a Re pu bli ke 21,9.

o s tan k a po d r { ke po s la n i k a vla d a j u } e Li g e so c i j al d e m o kra ta Voj vo di ne i opo zi ci o ne Srp s ke ra d i k al n e stran k e. [ef po sla ni~ kog klu ba LSV-a Bra ni slav Bo ga ro {ki ka zao je da }e li ga {i bi ti uz dr `a ni jer ne ma ju od go vor na pi ta we {ta se za po sled wih dva de se tak da na de si lo u po slo va wu RBV-a da se od u sta lo do we go ve do ka pi ta li za ci je i „ko je dao man dat Vla di Voj vo di ne da me wa od lu ku Skup {ti ne”. On je oce nio i da je bi lo pro sto ra da se RBV sa ~ u v a, te da osni v a w e

– To ni je ni ~i ja po be da ni po raz, ve} iz raz do bre sa rad we i za jed ni~ kog na la `e wa re {e wa. Na ma je po seb no va `no {to }e taj fond bi ti po lu ga raz vo ja pri vre de u Po kra ji ni – oce nio je Ra do man. Za ko no dav na ini ci ja ti va za osni va we raz voj nog fon da APV upu }e na je u re pu bli~ ki par la ment, a u Po kra ji ni o~e ku ju da }e, shod no do go vo ru s Vla dom Sr bi je, taj za kon bi ti usvo jen vr lo br zo. B. D. Sa vi} Foto: N. Stojanovi}

NA KON NE SU GLA SI CA S MI NI STAR STVOM FI NAN SI JA, PRO BLE MI I U PO KRA JIN SKOJ KO A LI CI JI

Pa stor: Na ja vqe ni po kra jin ski buyet ni je se dam od sto i ne }e mo ga po dr `a ti Upr kos tvrd wa ma da je do go vor o po kra jin skom bu xe tu po stig nut s re sor nim mi ni strom Mla |a nom Din ki }em i da Voj vo di na u 2013. go di nu ne }e u}i s pri v re m e n im fi n an s i r a wem, to uve re we ne de le svi u voj vo |an skoj ko a li ci ji. Na i me, na kon pre kju ~e ra {weg za o kre ta u od no su na pi ta we po kra jin skog bu xe ta i na ja ve da }e u po kra jin skoj ka si bi ti obez be |e no do dat nih 12 mi li jar di di na ra, {to je pre kju ~e ob z na n io pred s ed n ik Vla d e APV Bo jan Paj ti}, ali i re ka ci je iz re sor nog mi ni star stva ko je je taj do go vor pro tu ma ~ i l o u ne { to dru g a ~ i j em sve tlu, ju ~e se mo glo ~u ti da ta kav po kra jin ski bu xet ne }e do bi ti po dr {ku Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. Li der te stran ke i pred sed nik po kra jin skog par la men ta I{tvan Pa stor iz ja vio je ju ~e na {em li stu da se „uba ci va wem” na ve de nih 12 mi li jar di di na ra ne obez be |u je po {to va we ustav nog pro cen ta za Voj vo di nu jer tim nov cem Po kra ji na fak ti~ ki ne ras po la `e.

– Mi }e mo po dr à ti bu xet ako s pred vi |e nom 71 mi li jar dom di na ra, ko li ko se pla ni ra u bu xe tu APV za 2013. go di nu, Po kra ji na za i sta bu de i ras po la ga la, ali ne }e mo po dr à ti bu xet ako ta 71 mi li jar da po sto ji sa mo na pa pi ru i na me we na je ne ~e mu na te ri to ri ji Po kra ji ne. Jer, su tra }e mo do }i u si tu a ci ju da }e nam se na isti na ~in pri ka za ti, na pri mer, i po dr {ka ko ja se is pla }u je po qo pri vred ni ci ma iz Voj vo di ne ili ne ki dru gi iz da tak iz re pu bli~ kog bu xe ta. Pa }e se on da ka za ti da u sle de }e dve go di ne ne tre ba ni da do bi je mo ni {ta jer je to do voq no za dva pu ta po se dam od sto – is ta kao je Pa stor. On tvr di da „uba ci va wem” nov ca ko ji je re pu bli~ kim bu xe tom pla ni ran za in ve sti ra we u Voj vo di ni u po kra jin ski bu xet ne mo è da se obez be di po {to va we ustav nog pro cen ta od naj ma we se dam od sto, ni ti o pro cen tu na me we nom za ka pi tal na ula ga wa. – I pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne Bo ja nu Paj ti }u re kao sam u te le fon skom raz go vo ru da mi

kao stran ka ne }e mo mo }i po dr `a ti bu xet iz prin ci pi jel nog sta va ko ji za stu pa mo go di na ma,

ne li ustav nu ini ci ja ti vu zbog kr {e wa ustav nih ga ran ci ja o se dam od sto, {to sam li~ no bra -

ko ji ne zna mo ni da li po sto ji i do ku men ta ci ja, a {to na vod no za do vo qa va tih se dam od sto, a

Pe tro vi}: Ne ma spo re wa Pot pred sed nik Vla de APV Dra go slav Pe tro vi} iz ja vio je da ne ma ni ka vog spo re wa iz me |u Po kra jin ske vla de i Mi ni star stva fi nan si ja u po gle du do go vo ra o bu xe tu za na red nu go di nu. On je re kao da je Vla da Voj vo di ne do bi la eks pli cit nu sa gla snost mi ni stra fi nan si ja da u bu xe tu za na red nu go di nu mo `e da pla ni ra 12 mi li jar di za iz grad wu sa o bra }aj ni ce No vi Sad – Ru ma i tu ne la kroz Fru {ku go ru. – Ne ma ni ~eg spor nog u sa op {te wu Mi ni star stva fi nan si ja, ono je u skla du s do go vo rom ko ji smo po sti gli, sa mo je pre ci zi ra no da je taj no vac ve} bio pla ni ran u re pu bli~ kom bu xe tu. Ima mo sa gla snost da se taj pro je kat re a li zu je pre ko po kra jin skog bu xe ta. A ti me se is pu wa va i ustav na oba ve za da po kra jin ski bu xet iz no si naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog i da tri sed mi ne bu de ulo `e no u ka pi tal ne in ve sti ci je – na veo je Pe tro vi}. On je na ja vio i da }e pred log bu xe ta APV bi ti utvr |en do 20. de cem bra da bi se pred po sla ni ci ma na {ao do kra ja go di ne te da }e iz no si ti oko 71 mi li jar du di na ra. ma kar pla }a li vi so ku ce nu upra vo od DS-a. Za nas je to ne pri hva tqi vo i zbog to ga {to smo pret hod no za jed ni~ ki pod -

nio i u Skup {ti ni Sr bi je. I sad do la zi mo u si tu a ci ju da se tvr di da po sto ji 12 mi li jar di na me we nih za ne ki pro je kat, za

na osno vu do go vo ra Paj ti }a i Ni ko li }a, od no sno Din ki }a. To ne mo gu da pri hva tim jer bi to zna ~i lo da vi {e ne ma ni ka kvih

prin ci pa, i da se sve svo di na ve {ti nu ko ko ga mo `e ube di ti u to da to {to ni je se dam od sto je ste se dam od sto – is ta kao je Pa stor. Pro ble ma u raz u me va wu do go vo ra po stig nu tog iz me |u Vla de APV i Mi ni star stva fi nan si ja bi lo je i u ko mu ni ka ci ji iz me |u sa mih ak te ra tog aran `ma na. Ta ko je iz re sor nog mi ni star stva pre kju ~e sa op {te no da na ve de nih 12 mi li jar di di na ra ni su no ve pa re ve} da su one bi le pla ni ra ne u re pu bli~ kom bu xe tu. Po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man na to nam je ju ~e re kao da „tih 12 mi li jar di di na ra mo `da je ste bi lo pred vi |e no u re pu bli~ kom bu xe tu, ali taj no vac do sad ni je bio pla ni ran u bu xe tu Po kra ji ne”. – Ovim do go vo rom omo gu }e no je da se taj no vac ukqu ~i u po kra jin ski bu xet i da se po tro {i ka ko je na me we no – za ve o m a va ` nu in v e s ti c i j u u Voj vo di ni kao {to je po lu a u- to put No vi Sad – Ru ma i tu nel kroz Fru {ku go ru – ka zao je Ra do man. B. D. S.

politika

subota15.decembar2012.

dnevnik

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE USVO JI LA DE KLA RA CI JU

Poslanici jednoglasno osudili zlo~ine to vac ipak je uputio niz zamerki predlaga~ima. – Svi vi ste, sem SRS-a, izru~ivali Srbe Ha{kom tribunalu, a sad zarad politi~kih poena `elite da donesete ovu deklaraciju – rekao je Santovac, koji je obra}awe zavr{io podse}awem na to gde

sve `ive Srbi i na „Veliku Srbiju” i dodao: „Srbija ve~na dok su joj deca verna”. Podr{ka Deklaraciji je stigla i od poslani~ke grupe SVM-a, iako oni, po re~ima poslanika [an do ra Ege re {i ja, nisu bili konsultovani. – Ovako, imamo utisak da smo prinu|eni na to da se izjasnimo – rekao je on.

tervenciju Vlade Vojvodine na tekst Deklaracije, rekav{i da bi bez we taj akt bio „suvi{an test patriotizma”. Poslanici LSV-a, dodao je on, o~ekivali su intervenciju i u wenom naslovu, ali se to „na`alost nije desilo”. – Da Vojvodina ima zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast, ne bih brinuo da li }e ova deklaracija ostaviti posledice. Ovako, pita-

Po sla ni ci SVM-a iz ra à va ju raz o ~a re we po sled wim od lu ka ma Ha {kog tri bu na la i do ì vqa va ju ih kao {a mar pra vo su |u i prav di ([an dor Ege re {i) Po wegovim re~ima, poslanici SVM-a ovu deklaraciju doìvqavaju kao kontinuitet rezolucije o nepriznavawu kolektivne krivice koju je Skup{tina Vojvodine usvojila 2003. godine. Egere{i je rekao da poslanici SVM-a izraàvaju razo~arewe po-

Ivan Bo {wak i @i vo rad Smi qa ni} pod ne li ostav ku Poslanici Ivan Bo {wak (SNS) iz Zrewanina i @i vo rad Smi qa ni} (SPS) iz Apatina podneli su ostavke na poslani~ki mandat, obavestio je ju~e Skup{tinu Vojvodine wen predsednik I{tvan Pastor. Konstatuju}i ostavke, Pastor je rekao da }e dopunske pokrajinske izbore raspisati u roku od 30 dana, u izbornim jedinicama 17 i 3, odnosno u Zrewaninu III i u Apatinu. Bo{wak i Smiqani} su bili u sukobu interesa jer su istovremeno na ~elu izvr{ne lokalne vlasti. dodao da su poslanici svesni toga da pomirewa u regionu mora da bude, kao i da se odnosi moraju graditi, ali je ocenio da to nije mogu}e ako se svi zlo~ini ne osude i ne kazne. Najavquju}i da }e radikali glasati za Deklaraciju, {ef poslani~ke grupe SRS-a Sa {a San -

Poslanik Du {an Ja ko vqev rekao je da LSV pozdravqa inicijativu predlaga~a Deklaracije, i dodao da u woj vidi „priznawe zna~aja ove skup{tine”, te da je do`ivqava kao spremnost da se nastavi rad na wenoj rezoluciji iz 2003. godine. On je tako|e pozdravio in-

Foto: N. Stojanovi}

Skup{tina Vojvodine jednoglasno je usvojila Deklaraciju o osudi zlo~ina u~iwenih nad pripadnicima srpskog naroda na prostorima biv{e Jugoslavije, ~ije dono{ewe je, kako se to ~ulo na ju~era{woj sednici, motivisano posledwim osloba|aju}im i, po ocenama poslanika, sramnim i skandaloznim odlukama Ha{kog tribunala. Deklaraciju, kojom se osu|uju i zlo~ini nad svim drugim narodima, predloìo je deo opozicije koji okupqaju SNS, SPS i DSS, a podràli su je gotovo svi, 102 od 103 prisutna poslanika. Protivnih i uzdrànih nije bilo, dok jedan poslanik nije glasao. Obra}aju}i se Skup{tini, {ef poslani~ke grupe SNS-a Igor Mi ro vi} rekao je da je namera predlaga~a da se donese deklaracija prouzrokovana osloba|aju}im ha{kim presudama za one koji su bili optuèni za ratne zlo~ine nad Srbima na prostorima Republike Srpske Krajine i Kosova i Metohije. – Poslanici koji su predloìli deklaraciju svesni su toga da je raspad biv{e dràve imao tragi~ne posledice, ne samo na srpski narod ve} su svesni toga da su zlo~ini u~iweni i prema drugim narodima. Zato su u konsultacijama s Vladom Vojvodine izrazili àqewe i za predstavnike drugih naroda i osudili te zlo~ine – rekao je Mirovi}. Isti~u}i da je ~ove~no i moralno osuditi uàse, on je kazao da je isto tako ~ove~no i moralno govoriti o onim gra|anima koji su, beè}i pred terorom i zlo~inima, na{li uto~i{te u Vojvodini, o ~emu je u Deklaraciji „tako|e izraèn jasan stav„. Mirovi} je

sledwim odlukama Ha{kog tribunala i da ih do`ivqavaju kao „{amar pravosu|u i pravdi„. – Ne mo`emo re}i da je za sve neda}e kriv samo jedan narod. Vojvo|anski Ma|ari saose}aju sa svim nevinim `rtvama, tako i s nevinim srpskim `rtvama – naveo je Egere{i.

we je da li bi izdr`ala procenu ustavnosti – rekao je Jakovqev. Deklaracija je, po re~ima poslanika PUPS-a Mi ro sla va [pa no vi }a, dopuwena u konsultaciji s Vladom Vojvodine i razgovoru s drugim poslani~kim grupama. – A sve to, jer smo ube|eni da samo tako mo`emo doprineti pomirewu u regionu – rekao je [panovi}. – Ne}emo da za 50 godina na{i unuci ispravqaju „krivu Drinu” zbog Ha{kog tribunala i da ~ine ne{to {to bi bilo neprimereno. Govore}i o saglasnosti koja je postignuta o Deklaraciji o osudi zlo~ina, {ef poslani~ke grupe DS-a Bo ri slav No va ko vi} rekao je da je neprikladno sporiti se o takvoj temi, makar se ne slagali o svim detaqima. Novakovi} je rekao da su posledwe osloba|aju}e presude Ha{kog tribunala unele dosta nemira, povredile mnoge emocije i pokrenule traumati~na se}awa na devedesete godine pro{log veka. Tada je, kako je naveo, 250.000 qudi „svoj zavi~aj smestilo u zave`qaj”, 1.900 qudi je, po podacima „Veritasa”, poginulo, i odigrali su se zlo~ini koji nisu procesuirani.

Pozivaju}i se na doga|aje iz 1914. godine, kada je tada{wa Vlada Srbije, po wegovim re~ima, procenila da se dràva „brani istinom”, Novakovi} je rekao da „samo istinom moèmo uspostaviti regionalni mir”. – Donose}i ovu deklaraciju, pravimo atmosferu da je mir u regionu mogu} i upu}ujemo snaàn impuls regionalnoj stabilnosti. Verujem da moèmo staviti ad akta sukobe, bez obzira na to {to se ne moramo slagati o svim stavovima iz teksta Deklaracije – istakao je Novakovi}. Istina i mir su, po re~ima poslanika DSS-a Bra ni sla va Ri sti vo je vi }a, posledwim „skandaloznim presudama Ha{kog tribunala” stavqeni u drugi plan, a te presude postale su „faktor razdora”. Ristivojevi} je istakao da me|unarodne institucije, kakva je Ha{ki tribunal, u procesu pomirewa imaju veliku ulogu. Takva uloga, dodao je, definisana je u osniva~kom aktu UN-a za taj sud. – Naàlost, zatajio je u toj funkciji – rekao je Ristivojevi}. On je istakao da je u Deklaraciji o osudi zlo~ina nad srpskim narodom veoma va`no to {to ona isti~e „nepokolebqivu spremnost” da se prognanima pokaè da u Vojvodini, ukoliko to oni èle, imaj svoj dom. Osvr}u}i se na osporavawe Deklaracije povodom nadle`nosti Pokrajinske skup{tine da donosi takav akt, o ~emu je govorio poslanik LSV-a Jakovqev, Ristivojevi} je pitao za{to Skup{tina APV ne bi imala to pravo ako je 2003. godine imala pravo da donosi rezoluciju o nepriznavawu kolektivne krivice. Na po~etku rasprave o Deklaraciji, predsednik Skup{tine I{tvan Pa stor je opomenuo potpredsednika, radikala Mi la na ]u ka, da skloni kwigu koju je postavio na vidqivo mesto na predsedavaju}em stolu, a ]uk je ocenio da to „nije u redu” jer „uspravno stoji i wen pisac koji je u Ha{kom tribunalu”, Vo ji slav [e {eq. ]uk je rekao da ne razume predlaga~e Deklaracije koji, kako je kazao, ne smeju ni da pomenu svog biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a koji je bio optuèn u Ha{kom tribunalu, ali je to socijalista Pa vle Bu da kov demantovao, izgovaraju}i naglas ime pokojnog predsednika SPS-a. Diskusija se nastavila pa je radikal Sa{a Santovac pozvao socijaliste da u Novom Sadu podrè inicijativu SRS-a da Milo{evi} u tom gradu „dobije ulicu„. Radikali su zamerke uputili i na ra~un napredwaka, a {ef poslani~ke grupe SNS-a Mirovi} je na koncu ove rasprave zahvalio poslanicima SRS-a {to }e podràti predlog deklaracije. S. Kova~evi}

REKLI SU Anti}: Nije bilo razgovora o promeni vlasti

Vu~i}: Novi zakon o javnim nabavkama do kraja godine

Predsednik beogradske skup{tine Alek san dar An ti} izjavio je ju~e da nije bilo razgovora o eventualnoj promeni vlasti u Beogradu, da do sada nije stigla nijedna takva inicijativa. Anti} je novinarima u Skup{tini grada rekao da stalne pri~e o promeni vlasti izazivaju tenzije zbog kojih je, kako je naveo, atmosfera u kojoj gradski parlament radi lo{a. – Molim zato medije da dopuste da se obezbede uslovi da grad normalno funkcioni{e – izjavio je Anti}. – Postalo nam je pomalo i dosadno da ponavqamo da takvih razgovora nije bilo. Takvih inicijativa u zvani~noj formi nije bilo i dok ih nema, nemogu}e je od nas o~ekivati da svakodnevno komentari{emo ne{to {to nije na stolu. Ukoliko neko bude imao inicijativu za promenu vlasti, s wom }e i iza}i, a tada }e ostali u~esnici dati svoju ocenu o takvoj inicijativi.

Potpredsednik Vlade Srbije Alek san dar Vu ~i} najavio je ju ~e no vi na ri ma u Vladi Srbije da }e novi zakon o javnim nabavkama najkasnije sutra biti poslat u skup {tin sku pro ce du ru i usvojen do kraja godine. Po wegovim re~ima, to je sistemski zakon koji bi trebalo da omogu}i u{tede u javnim nabavkama od nekoliko stotina miliona evra godi{we, obezbedi povoqniji poslovni ambijent za investitore i u{tede novca poreskih obveznika. Vu~i} je dodao da }e dono{ewem tog akta Srbija pokazati da je institucionalno ure|ena zemqa, koja }e ekonomski mo}i da napreduje, naglasiv{i da je to jedan od sistemskih zakona. On je, me|utim, ocenio da to ne}e biti lako sprovesti u delo, ukazav{i na probleme prilikom poku{aja korporativizacije pojedinih javnih preduze}a.

Radeta: Srbija ne sme u EU Potpredsednica Srpske radikalne stranke Vje ri ca Ra de ta ju~e je, u ime radikala, pozvala reìm da prestane s „izdajni~kom i podani~kom politikom” i prekine razgovore o ulasku Srbije u Evropsku uniju. Kako se navodi u saop{tewu SRS-a, ona je rekla da, ukoliko to nisu u stawu da urade, treba da podnesu ostavke pa da se ide na nove izbore. Vjerica Radeta isti~e da Savet ministara EU i vlast u Srbiji nastavqaju igru „{tapa i {argarepe” – Srbija }e, mo`da, u junu dobiti datum za po~etak pregovora ako Ke trin E{ton na prole}e podnese pozitivan izve{taj o primeni sporazuma o Kosovu i Metohiji, a uslov za to je da na Kosovu i Metohiji ne ostane nijedna ingerencija dràve Srbije. – Vu~i} kaè da Srbija mora u EU da bismo opstali, a mi kaèmo da Srbija ne sme u EU da bismo opstali. Krenuli su od Kosova i Metohije, nastavi}e, naàlost, u Vojvodini i Ra{koj oblasti i ko zna gde }e zavr{iti – istakla je Vjerica Radeta.

Dinki}: Za Vojvodinu samo novac predvi|en buyetom Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} izjavio je ju~e da za Vojvodinu nisu opredeqena nikakva nova sredstva u odnosu na ono {to je predvi|eno buxetom za 2013. godinu, usvojenim po~etkom decembra. Dinki} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije naveo da je buxetom predvi|eno 12 milijardi dinara, kao kapitalno ulagawe Republike Srbije u Vojvodini za izgradwu autoputa od Novog Sada, tunelom kroz Fru{ku goru, do Rume. – Ne znam da li je nekim qudima bilo potrebno 15 dana da saberu neke cifre iz buxeta i da sada do|u do tog epohalnog otkri}a – rekao je ministar.

Prema wegovim re~ima, ju~era{wa izjava pokrajinskog premijera Bo ja na Paj ti }a pokazuje da problem nije ni postojao. On je najavio i da }e biti na ~elu radne grupe koja }e se baviti izradom zakona o finansirawu Vojvodine, istakava{i da }e takav zakon predlo`iti i za druge regione u Srbiji, jer i oni imaju pravo na sopstvene prihode i da finansiraju svoje kapitalne projekte. Dinki} je rekao da o~ekuje da Pokrajinska vlada da svoj spisak kandidata za tu radnu grupu i da ona po~ne da radi od Nove godine i zavr{i zakon za {est meseci.

LDP: Neka Vu~i} kaè sve {to zna LDP je zatraìo od Alek san dra Vu ~i }a da saop{ti sve {to zna o „nezakonitim vezama” politi~ara s Mi ro sla vom Mi {ko vi }em i drugim biznismenima u zemqi. „Ako to momentalno ne uradi, ovo }e biti samo jo{ jedan wegov politi~ki obra~un u kojima }e kroz tabloide satanizovati svakoga ko mu se suprotstavi”, navedeno je u saop{tewu LDP-a. Iz LDP-a su zatraìli da odgovor na pitawe ko je krijum~arima droge, bra}i [ari}, omogu}io da dobiju dràvqanstvo Srbije i razviju svoje poslove u Srbiji, ako je Mi{kovi} poslovao s wima. „Ako je Mi{kovi} prekr{io Zakon o privatizaciji, moramo znati koji je politi-

~ar omogu}io te privatizacije. Ako je Mi{kovi} davao pare politi~arima i strankama, onda se mora re}i ko su ti koji su bili na wegovom platnom spisku”, dodaje se u saop{tewu. LDP o~ekuje od dr`avnih organa da „brzo i konkretno saop{te ko je politi~ki {titio ili omogu}avao korupciju, uz ta~ne dokaze i veze, po{to korupcije nema bez korena u centru dr`ave”. „To se mora uraditi odmah, ili }emo opet upasti u opasno kolo politi~ke manipulacije borbom protiv korupcije i medijskih egzekucija”, navodi se u saop{tewu. LDP poru~uje da iza borbe protiv korupcije ne smeju ostati nikakvi politi~ki „repovi i rebusi”.

PRO ME WE NA LO KAL NA VLAST U BA ^U

Demokrate preuzele vlast s radikalima Prelaskom Mir ja ne Vu ko vi}, sada ve} biv{e odbornice SNS-a, u redove Demokratske strane, ta partija je, zajedno s odbornicima Srpske radikalne stranke i LSV-a formirala novu skup{tinsku ve}inu i sme ni la sa ~el nih op {tin skih funk ci ja pred stav ni ke napredwaka i SPS-a. Na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup{tine op{tine Ba~, koju je na inicijativu odbornika Demokratske stranke, zakazala do sko ra {wa pred sed ni ca lokalnog parlamenta Li di ja [a ma no vi}, formirana je nova ve }in ska ko a li ci ja ko ja raspolaè s 13 od ukupno 25 mandata. Lidija [amanovi} nije se pojavila na zakazanoj sednici, zbog ~ega su napredwaci i socijalisti traìli da se zasedawe odloì, {to nova ve}inska koalicija nije prihvatila ve} je nastavila rad. To kom ju ~e ra {we sed ni ca nova ve}ina, koju predvode demokrate, redom je smewivala do sa da {we ru ko vod stvo op {tine i postavqala svoje qude na ~elna mesta. Novi predsednik op{tine Ba~ postao je Og wen Mar ko vi} (DS), koji je na tom mestu za me nio Mir k a Pu { a r u (SNS), do ju ~e ra {weg pr vog ~oveka op{tine kom je nepoverewe izglasano, kako je re-

~eno u obrazloèwu, zbog toga {to je uzeo u zakup oko 1200 jutara dràvnog poqoprivrednog ze mqi {ta i jo{ ne kih propusta u radu. Umesto Lidije [amanovi}, koja je bila predsednica SO, iza bran je Dra g an Me d i} (SRS), dok }e wegova zamenica ubudu}e biti upravo Mirjana Vukovi}, koja je omogu}ila demokratama preuzimawe vlasti u Ba~u. Po re~ima Zve zda na Me {a no vi }a, koji je ju~e postavqen za zamenika predsednika op{tine, preuzimawe vlasti je ura|eno u skladu sa svim propisima i Poslovnikom o radu, zbog ~ega se donete odluke ni~im ne mogu osporiti. Obrazlaù}i odluku da pre|e iz SNS-a u DS, Mirjana Vukovi} je rekla da nije bila zadovoqna vo|ewem kadrovske politike u op{tini stranke ~iji je bila ~lan i nekim drugim re{ewima u radu i da je zbog toga odlu~ila da pre|e u DS. S druge strane, Mirko Pu{ara veruje da su odluke koje su donete na sednici SO potpuno nelegitimne, odnosno da sednica nije trebalo ni da se odrì zbog odsustva predsednice SO i ostalih lica, pre svega sekretara SO koji je morao biti prisutan po Poslovniku o radu Skup{tine. S. Mi ler

dnevnik

subota15.decembar2012.

ekonomija

subota15.decembar2012.

Din ki}: Pri ja vi te pri ho de Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} po zvao je gra |a ne Sr bi je ~i ja je imo vi na u ze mqi i ino stran stvu vred ni ja od 35 mi li o na di na ra da naj ka sni je do 31. mar ta 2013. go di ne Po re skoj upra vi pri ja ve sve pri ho de i imo vi nu. Kre }e se sa una kr snom pro ve rom imo vi ne i pri ho da i rok za pri ja vu je od 15. ja nu a ra do 31. mar ta na red ne go di ne ka da }e po ~e ti kon tro la, ob ja snio je Din ki} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je. Ciq Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de je da se na ovaj na ~in uve de red i u tu oblast, ali i da se omo gu }i da dr `a va opo re zu je imo vi nu ko ja do sa da ni je evi den ti ra na.

Vr {i lac du `no sti di rek to ra Po re ske upra ve Ivan Si mi~ iz ra zio je o~e ki va we da }e svi gra |a ni ko ji su u oba ve zi pri ja vi ti imo vi nu, jer je sank ci ja, po re ska sto pa od 20 od sto na raz li ku iz me |u pri ja vqe ne imo vi ne i pri ho da, ve li ka. Vla da Sr bi je ime no va la je ju ~e Si mi ~a za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Po re ske Upra ve, a na du `nost }e stu pi ti naj ka sni je do 1. fe bru a ra 2013. go di ne. Stru~ noj jav no sti po znat je po to me {to je bio di rek tor slo ve na~ ke Po re ske upra ve od 2006. do 2008. go di ne i sa tog me sta spro veo re for mu po re skog si ste ma ko ja je zna ~aj no ras te re ti la gra |a ne i olak {a la rad pri vre di.

PROTEST RADNIKA I AKCIONARA „JUGOREMEDIJE”

Ste ~aj ga si rad na me sta

Gru pa rad ni ka i ak ci o na ra zre wa nin ske “Ju go re me di je” odr `a la je ju ~e is pred fa bri~ ke ka pi je pro test ni skup i tom pri li kom ape lo va la na dr `a vu, kao ma win skog vla sni ka te far ma ce ut ske kom pa ni je, da po mog ne da bi se iz be glo uvo |e we ste ~aj nog po stup ka. Pred stav nik oku pqe nih Bra ni slav Mar ku{ po ru ~io je da }e, uko li ko ste ~aj bu de otvo ren, vi {e od 4.000 ak ci o na ra iz gu bi ti svo je ak ci je, a 460 rad nih me sta }e bi ti uga {e no.

– Za to mo li mo dr àv ne or ga ne da za jed no sa ~i ni mo plan re or ga ni za ci je i po ku {a mo da spa se mo na{ ka pi tal – po ru ~io je Mar ku{, i na po me nuo da su do pi si upu }e ni pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u, pr vom pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je Alek san dru Vu ~i }u, mi ni stru eko no mi je i pri vre de Mla |a nu Din ki }u, ali i mi ni stru po qo pri vre de Go ra nu Kne è vi }u, ko ji je, po Mar ku {e vim re ~i ma, tre nut no naj u ti caj ni ji po li ti ~ar u Zre wa ni nu. Pred stav nik rad ni ka i ak ci o na ra Alek san dar Sto ja no vi} za tra ìo je, ta ko |e, od pred ste ~aj nog uprav ni ka “Ju go re me di je” Ra do va na Sa vi }a da se iz ja sni da li po dr à va tu `bu ko ju su za po sle ni ra ni je pod ne li pro tiv Re pu bli ke Sr bi je,

Agen ci je za pri va ti za ci ju i Cen tral nog re gi stra za har ti je od vred no sti. Oni su Pri vred nom su du u Be o gra du le tos pod ne li tu `bu pro tiv dr `a ve, tvr de }i da su we ne slu `be neo d go vor nim i ne sa ve snim po stu pa wem pri li kom spro vo |e wa i kon tro le pri va ti za ci je pro u zro ko va le {te tu zre wa nin skoj far ma ce ut skoj ku }i od 111 mi li o na evra. Dr `a va je, na i me, 2002. go di ne Jo vi ci Ste fa no vi }u Ni ni ju pro da la ma win ski pa ket ak ci ja i omo gu }i la

mu da po sta ne ve }in ski vla snik fa bri ke, to le ri {u }i mu ne za ko ni te rad we. Tek po sle ne ko li ko go di na pri va ti za ci ja je po ni {te na. – Ni ko se jo{ ni je ogla sio po vo dom na {e tu `be, a u ste ~aj nom po stup ku mo `e do }i do we nog po vla ~e wa – na gla sio je Sto ja no vi}. Pred ste ~aj ni uprav nik Ra do van Sa vi} po tvr dio je ju ~e da }e 27. de cem bra u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu bi ti odr `a no pri prem no ro ~i {te na ko jem }e se od lu ~i va ti o zah te vu Hi po Al pe-Adri ja ban ke o uvo |e wu ste ~a ja u “Ju go re me di ji”. – Tog da na }e se po ve ri lac ko ji je pod neo pred log o ste ~a ju, ali i me nax ment fa bri ke, iz ja sni ti o po sto ja wu ste ~aj nog raz lo ga – pre ci zi rao je Sa vi}. @. Balaban

„In ter is” po ve }a va kon ku rent nost Po sle go di nu da na ra da, ju ~e je pred sta vqen pro je kat pre ko gra ni~ ne sa rad we part ne ra iz Sr bi je i Ma |ar ske – In for ma tiv nog cen tra za po slov nu stra te gi ju i stan dar di za ci ju i ser ti fi ka ci ju i Re gi o nal ne agen ci je za ino va ci je Ju `ne Ve li ke Rav ni ce iz Se ge di na „In ter is”. Pro je kat je fi nan si ran za hva qu ju }i IPA-fon du, ukup ne je vred no sti 109.771 evro, a ve o ma je zna ~a jan za pro ces pri stu pa wa Sr bi je Evrop skoj uni ji. Pro je kat bi tre ba lo da do pri ne se po ve }a wu eko nom ske kon ku rent no sti pre ko gra ni~ ne re gi je, a ciq ne gru pe su ma la i sred wa pred u ze }a, uni ver zi te ti, is tra ì va~ ke in sti tu ci je... Za pro je kat su ve o ma zna ~aj ni i oni ko ji mu pru à ju po dr {ku – po kra jin ska upra va, lo kal ne sa mu o pra ve, pri vred ne ko mo re, fi nan sij ske in sti tu ci je..., a ja ~a wem pre ko gra ni~ ne sa rad we u sfe ri is tra ì va wa i raz vo ja tra si ra se put za pri stup Sr bi je u EU. D. Ml.

Ma wi de fi cit u bu ye tu Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je da se pro ce wu je da }e bu xet ski de fi cit Sr bi je na kra ju ove go di ne bi ti ni `i od ono ga {to je pred vi |e no re ba lan som. po da ci ma Mi ni star stva fi nan si ja i pri vre de, u pr vih 11 me se ci ove go di ne ostva ren je de fi cit bu xe ta od 161,4 mi li jar di di na ra, a re be lan som bu xe ta za ovu go di nu pred vi |en je de fi cit od 203,6 mi li jar di. On je, na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je, is ta kao da sa svim si gur no u de cem bru de fi cit ne }e bi ti 40 mi li jar di di na ra, {to zna ~i da }e de fi cit na ni vou ce le go di ne bi ti ni `i od pred vi |e nog. Din ki} je is ta kao, ova -

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,5090

113,7847

116,4017

111,1677

Australija

dolar

89,7746

91,6067

93,7137

89,4997

Kanada

dolar

86,5552

88,3216

90,3530

86,2902

Danska

kruna

14,9410

15,2459

15,5966

14,8952

Norve{ka

kruna

15,1435

15,4525

15,8079

15,0971

[vedska

kruna

12,7783

13,0391

13,3390

12,7392

[vajcarska

franak

92,2096

94,0914

96,2555

91,9273

V. Britanija

funta

137,3263

140,1289

143,3519

136,9059

SAD

dolar

85,1344

86,8718

88,8699

84,8737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2012. godine

kvo ostva re we bu xe ta po ka zu je da su pro jek ci je pri ho da i ras ho da u bu xe tu za na red nu go di nu re al ne i da su bi le neo prav da ne kri ti ke tim po vo dom. Ka ko je sa op {ti lo Mi ni star stvo fi nan si ja, u pe ri o du od ja nu a ra do kra ja no vem bra ove go di ne ostva ren je de fi cit bu xe ta u vi si ni od 161,4 mi li jar di di na ra, {to pred sta vqa zna ~aj no sma we we, ako se ima u vi du da je pla ni ra ni de fi cit do kra ja go di ne, pred vi |en re a blan som bu xe ta, i 203,6 mi li jar di di na ra., u sep tem bru je za be le `en de fi cit bu xe ta od 22 mi li jar de di na ra, u ok to bru 2,7 mi li jar di, a no vem bru 13,4 mi li jar di di na ra.

Za 11 me se ci ove go di ne ostva re ni su pri ho di bu xe ta od 719,4 mi li jar di, a ras ho di u iz no su od 880,8 mi li jar di di na ra. Na kon spe ci fi~ nog ok to bra kad su pod uti ca jem ve }eg bro ja fak to ra i pri ho di i ras ho di do sti gli vi so ke iz no se, u no vem bru je za be le `e no vra }a we u nor mal ne to ko ve sa ostva re wi ma na ni vou pro se ka. Na pri hod noj stra ni se, u od no su na pret hod ne me se ce, iz dva ja po rez na do ho dak ~i ji je skok re zul tat vi so kog pri li va po osno vu po re za na ka ma te s ob zi rom na ne de qu {ted we. Pri ho di od po re za na do da tu vred nost (PDV) i ak ci za su zna ~aj no ni `i u od no su na ok to bar.

GRA\ANI SE SVE TE@E ODLU^UJU DA UZMU KREDIT

Ban ke ma me opre zne kli jen te @i te qi Sr bi je sve su oba zri vi ji ka da se za du ù ju pa je ve} dru gi me sec za re dom vi {e kre di ta vra }e no ne go {to je po dig nu to. Po da ci Udru è wa ba na ka i Kre dit nog bi roa Sr bi je za no vem bar go vo re da je pre ma pret hod nom me se cu su ma zaj mo va sta nov ni {tvu opa la 0,8 od sto. Po sled weg da na no vem bra gra |a ni su du go va li 597,74 mi li jar di di na ra ban ka ma, a sa mo me sec ra ni je 602,65 mi li jar di. Ban ka ri ka ù da se ko god mo è raz du ù je, a za no ve zaj mo ve od lu ~u ju se sa mo oni ko ji ne ma ju dru gi iz bor. Po sto je }im ko ri sni ci ma kre di ta sve je te è da ser vi si ra ju oba ve ze. Ve} se usta li lo da se ka {we we kod ot pla te sva kog me se ca po ve }a pro mil – ta ko je bi lo i u no vem bru – pa je u~e {}e doc we u ukup nom du gu gra |a na iz no si lo 4,5 od sto. Naj po pu lar ni ji su go to vin ski kre di ti, ko ji su se po sle ok to bar skog pa da ma lo po vra ti li. Ukup na su ma se za u sta vi la na 164,29 mi li jar de, a to je tek 0,4 po sto vi {e. Po tro {a~ ki zaj mo vi su u pa du oko tri od sto, a no vem bar ski iz nos je

32,82 mi li jar de di na ra. Niz go di na ra sla je su ma stam be nih kre di ta jer su mno gi sma tra li da se za rad sti ca wa vla sti tog kro va nad gla vom vre di od ri ca ti i uze ti kre dit. Pro {log me se ca su i oni bi li u mi nu su 0,8 od sto, a ukup na su ma zaj mo va iz no si la je 340,2 mi li jar de. Ra ni je je spas tra `en u zaj mo vi ma za re fi nan si ra we, ko je Bi ro vo di pod „osta lo„, me |u tim, i tu je

si tu a ci ja sve te à. Ta ko su ovi „zaj mo vi spa sa„ pro {log me se ca za be le ì li naj è {}i pad od 4,1 od sto, a ukup na su ma je bi la 29,19 mi li jar di. Ovu su zdr à nost gra |a na kod uzi ma wa kre di ta pri me ti li su i u ban ka ma pa je sve vi {e ku }a ko je su po kre nu le kam pa we sli~ ne ak ci ja ma tro va ca: uz kre dit se nu de i po god no sti raz ne vr ste. AIK ban ka je

po nu di la pret pra zni~ ni go to vin ski za jam od 10.000 do 100.000 di na ra s ro kom vra }a wa od tri do {est me se ci. Ka ma ta je fik sna i iz no si 14,99 po sto no mi nal no na go di {wem ni vou. Osim to ga, ban ka to kom zim skih pra zni ka u de cem bru i u ja nu a ru omo gu }u je ko ri sni ci ma „di na„ kar ti ce da sve tran sak ci je od 2.000 di na ra i vi {e pla te od lo è no na 60 da na. Po god nost se od no si na pla }a we ro ba i uslu ga i po di za we go to vi ne na ban ko ma tu. Hi po Al pe-Adri ja ban ka ne }e na pla }i va ti tro {ko ve ob ra de kre di ta svi ma ko ji do kra ja ovog me se ca pod ne su zah tev za go to vin ski, po tro {a~ ki ili re fi nan si ra ju }i za jam, plus }e do bi ti na po klon „Uni ka” po li su za osi gu ra we do ma }in stva ko ja po kri va {te tu do 10.000 evra u slu ~a ju po à ra i do 500 evra za iz li va we vo de zbog kva ra na in sta la ci ja ma. Osim to ga, ti kre di ti spa da ju u „Hi po pro tek{n pro gram„ i po kri ve no im je {est ra ta kre di ta u slu ~a ju gu bit ka po sla a mo gu }e je da se rok i pro du ì. D. Vujo{evi}

NOVA FABRIKA DONOSI 100 RADNIH MESTA

Pa le te iz Iri ga idu za iz voz „Otva ra we jed ne fa bri ke ko ja }e na pro le }e ima ti 100 rad ni ka, iz u zet no je zna ~aj no za sva ku sre di nu, a po go to vu za sre di nu kao {to je op {ti na Irig, ko ja je sla bi je raz vi je na i ko ja iz i sku je raz voj i otva ra we no vih rad nih me sta” - re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, na otva ra wu no vog pri vred nog objek ta kom pa ni je „TO-MA pa le te”. Ra di se o fa bri ci za pro iz vod wu dr ve nih pa le ta, ko ja po se du je ser ti fi kat za pro iz vod wu po evrop skim stan dar di ma, u ~i ju iz grad wu i opre ma we je ulo `e no mi lion evra. „TO-MA pa le te” jed na je od naj ve }ih kom pa ni ja ko ja se ba vi pro iz vod wom, pro da jom i ot ku pom pa le ta i da nas po slu je u de vet ze ma qa. U po go nu u Iri gu, do kra ja ove go di ne ra di }e 40 rad ni ka, a pre ma pla nu, ka ko je re kao di rek tor u woj }e u

mar tu bi ti za po sle no 100 rad ni ka. Tim po vo dom, Paj ti} je re kao da je Po kra jin ska vla da kroz pro gra me Se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we, sa mo pu tem pro gra ma otva ra wa no vih rad nih me sta u ova kvim i sli~ nim fa bri ka ma, za po sli la za pret hod nih pet go di ne oko 27.000 qu di na te ri to ri ji Voj vo di ne. „Mi smo sprem ni da sub ven ci o ni {e mo rad na me sta i u ovoj fa bri ci i da ta ko da mo pod strek sva kom onom pred u zet ni ku ko ji ima ide je i ener gi ju, ko ji `e li da otvo ri rad na me sta i ko ji ima hra bro sti da u uslo vi ma kri ze otva ra no vu fa bri ku” - po ru ~io je Paj ti}. Paj ti} je iz ja vio da su am bi ci je ko je je u pret hod nim me se ci ma i go di na ma Po kra jin ska vla da ima la, a od no se se na iz grad wu po lu a to pu ta od No vog Sa da do Ru me, ko ji ob u hva ta i iz grad wu tu ne la kroz Fru {ku

Pajti} na otvarawu pogona

go ru, sve bli `e re a li za ci ji. „ Zbog to ga smo iz u zet no za do voq ni. Va `no je da pa ra lel no sa tim raz vi ja mo i pri vre du. Ta ko |e je va `no {to ova fa bri ka pla ni ra da iz vo zi 90 od sto svog pro iz vod nog asor ti ma na, {to je iz u zet no zna ~aj no za spoq no tr go vin ski bi lans na {e ze mqe, a

ka da zna mo da oko 70 po sto pro iz vod we ide na naj zah tev ni ja evrop ska tr `i {ta, on da vi di mo da smo ite ka ko sprem ni i spo sob ni da pro iz vo di mo kva li tet nu ro bu i da bu de mo u utak mi ci sa naj ra zvi je ni jim ze mqa ma Evro pe, sa pred u ze }i ma iz naj ra zvi je ni jeg de la na {eg kon ti nen ta.”

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (511,87 -0,50)

Frikom, Beograd

19,20

13.000

130.000

Albus, Novi Sad

16,47

55.780

AIK banka, Ni{

-1,39

1.702

674.066

Filip Moris PB, Ni{

12,36

900

9.000

NIS, Novi Sad

-0,67

745

14.882.097

4,17

450

67.500

Imlek, Beograd

0,00

3.150

0,00

3,77 Promena

5.500 Cena

71.500 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.160

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Klanica 8. oktobar, Petrovac

-40,00

600

39.600

3,51

619

636.796

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

^a~anska banka, ^a~ak

-10,02

5.399

21.596

-0,94

423

1.098.922

-5,88

8.000

32.000

Soja protein, Be~ej

-3,82

680

720.983

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.945

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,18

1.683

2.030.935

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

48.000

Alfa plam, Vrawe

3,77

5.500

71.500

67.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

541

0,00

Tigar, Pirot

3,00

240

2.556.878

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

Institut za strane jezike, BG Privredna banka, Beograd Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,71 -5,56 Promena

66 85 Cena

11.313 16.485 Promet

NIS, Novi Sad

-0,67

745

14.882.097

Soja protein, Be~ej

-3,82

680

720.983

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad ^oka duvanska industrija, ^oka Albus, Novi Sad

4,17

450

0,00

2.160

56.160

16,47

55.780

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

DA NAS NA SPEN SU

Prva ovogodi{wa razmena zimske opreme odr`a}e se danas od 9 do 13 ~asova na platou ispred „Gradske kafane” na Spensu. Prodajno mesto i ulaz je besplatan. B. M.

Promocija kwige „Otkri}e Biblije - Stari i Novi zavet”, autora \or |a Ran de qa, odr`a}e se danas u 12 ~asova u Srpskom narodnom pozori{tu, Pozori{ni trg 1. Pored autora govori}e i sve{tenik Mi le Ime rov ski, istori~ar dr Dar ko Ga vri lo vi} i Zo ran Ko lun xi ja. G. ^.

Pe {a ~e we do Hopo va

Kon cert u Grad skoj ku }i

Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra pe{a~ewe od Paragova preko Iri{kog venca i manastira Hopovo do Paragova. Staza je du`ine oko 18 kilometara, a vodi~ }e biti An ki ca Ma li no vi}. Polazak je u 8.50 minuta sa @elezni~ke stanice autobusom sa linije broj 72 za Paragovo. Broj telefona na koji se mo`e dobiti vi{e informacija je 063-870-3050. A. L.

Koncert „Od Pu~inija do Morikonea” italijanskog pijaniste Ri kar da Ari gi ni ja odr`a}e se danas u sve~anoj sali Gradske ku}e u 19 sati. Ulaz }e biti slobodan. N. Dr.

Novosadska subota15.decembar2012.

Koncert bendova „Felon” i „Vuden Embjulens” odr`a}e se ve~eras u 22 ~asa u Omladinskom centru „CK13”, Ulica Vojvode Bojovi}a 13. „Felon” je sastav iz Zagreba ~ija se muzika mo`e opisati kao me{avina amerikane, pop - folka i indi roka, sa tekstovima na hrvatskom jeziku. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

SNEG PRO TE RAO QU DE S DU NA VA

Pri ro da na krat ko svo ja na svom

An gloame ri~ ko -ju go slo ven sko pri ja teq stvo ^lanovi Kluba angloameri~kojugoslovenskog prijateqstva su na godi{woj skup{tini 15. de cem bra 1935. odlu~ili da se do prole}a slede}e godine okupqaju svakog ~etvrtka u svojim novim prostorijama. Tu }e slu{ati predavawa

Svirka u CK 13

Pro mo ci ja kwi ge \or |a Ran de qa

Raz me na zim ske opre me

na engleskom jeziku, pra}ena filmskim projekcijama. Predvi|ene su razli~ite teme: od zanimqivosti iz sveta tehnike i prirodnih nauka, preko doga|aja iz istorije do savremenih politi~kih pojava. N. C.

Zima je okovala snegom Novi Sad, a Dunavu je pru`ila predah od svih onih koji mu okupiraju obale tokom ve}eg dela godine. Na vodi su osta-

li samo oni koji vole i/ili moraju, kao i ptice koje se sada bez straha {epure na vodenim oknima ledom okovanog Dunavca. Priroda deluje neo-

Foto: R. Hayi}

krweno, iako je tik kraj gradskog centra, a ostaci civilizacije koja je napala obale velike reke, nalazi se pod debe lim be lim po kri va ~em.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

STO VA RI [TA DO BRO SNAB DE VE NA

Ogre va do voq no, ku pa ca nig de Iako se temperatura spustila ispod nule, a sneg okovao grad, prodaja drva i ugqa, koji su stovari{ta ogreva nabavila za ovu grejnu sezonu, slabo ide. Kako zaposleni u tim preduze}ima tvrde, zbog krize i nedostatka novca obim posla se u odnosu na prethodne godine drasti~no smawio. Po re~ima komercijaliste Stovari{ta “Maj gor” Ve sne Spa so je vi}, decembar je period kada nastupa zati{je u prodaji ogreva, jer se ve}ina sugra|ana snabdela krajem leta. -Novosa|ani, koji se greju na drvo ili ugaq, ve} su nabavili dovoqne koli~ine za ovu grejnu sezonu. Oni, koji to nisu uradili kupuju sad, a uzimaju mawe koli~ine, {to im verovatno sluì za dogrevawe domova - kaè Spasojevi}.- Na prodaju uti~e i to {to su putevi zavejani, zbog ~ega je prevoz do kupca oteàn. Spasojevi} isti~e da je zbog oteànih uslova na putevima u

Foto: S [u{wevi}

gradu uvedena i naplata prevoza, ~ija je cena 1.500 dinara. Iz stovari{ta “Viola Ko” obja{wavaju da je na smawewe obima posla uticalo i to {to se sugra|ani greju na struju.

Dr vo naj jef ti ni je U stovari{tima ogreva sugra|ani mogu kupiti bukvu po ceni od 4.800, kubik bagrema je 4.000, dok je cena hrasta od 4.000 do 4.800 dinara po metru kubnom. Od ugqa mo`e se na}i drveni ugaq za 7.500 dinara po toni, su{eni je 13.000, a banovi} 15.000.

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ako bi neko da u`iva u ~arima zime, a ne putuje mu se planinu, izbor je jednostavan i pod nosom. S. Kr.

-Posledwih meseci prodaje skoro da nema, jer narod nema novca. Oni, koji moraju da dogrevaju ku}e, koriste struju, jer im je verovatno tako jeftinijeka`e trgovkiwa “Viola Ko” Dra gi ca Mi lo sa vqe vi}. Stovari{ta imaju zalihe drveta i ugqa. Sugra|ani, koji sada krenu u nabavku, mo}i }e da pazare bukvu, bagrem i hrast, a od ugqa u ponudi su drveni kostolac, vreoci, su{eni ugaq i banovi}. N. R.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota15.decembar2012.

OD VE ^E RAS TAK SI STI PRI ME WU JU NOV CE NOV NIK

NO VO SAD SKI KA FI ]I U HU MA NI TAR NOJ AK CI JI

Slat ki {i za si ro ma {nu de cu No vo sad ske uli ce La ze Te le~ kog, Mi te Ru ì }a i Ka to li~ ka por ta da nas }e se pre tvo ri ti u „Uli cu slat ki {a”, a sva ki po se ti lac ve }i ne ta mo {wih ka fi }a, ko ji su omi qe na de sti na ci ja mno gih su gra |a na, }e na je dan dan bi ti De da Mraz za si ro ma {nu de cu No vog Sa da. Udru è we za una pre |e we ì vo ta „Ru ke” i No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar or ga ni zu ju hu ma ni tar nu ak ci ju pri ku pqa wa slat ki {a za no vo go di {we pa ke ti }e ko ji }e se de li ti si ro ma {noj de ci. Ak ci ju po dr à va ju „Ta pas”, „La zi no te le”, „Ku ba li bre”,

„Kak tus bar”, „Lon don”, „Pi ko va da ma”, „Ka fe vi {wa”, „Dum dum rum”, „Du van du }an”, „Mar tas pab” u Uli ci La ze Te le~ kog, „Ha va na ka fe bar”, „ D pab” i „Ka fe Drin ka” u Uli ci Mi te Ru ì }a, „Por ta” i „Ka fe pa bi}” u Ka to li~ koj por ti, a ula zni ca za sve po me nu te lo ka le bi }e slat ki{. U ka fi }i ma }e to kom ~i ta vog da na bi ti po sta vqe ne ku ti je za slat ke do na ci je go sti ju, a svi osta li ko ji è le da po dr è ak ci ju slat ki {e mo gu do 20. de cem bra do ne ti u No vo sad ski hu ma ni tar ni cen tar, Ar se Te o do ro vi }a 3, sva kog rad nog da na od 8 do 16 ~a so va. B. M.

No} ni ki lo me tar ko {ta 66 di na ra Na pla ta tak si pre vo za po no} noj ta ri fi po ~i we od ve ~e ras u 22 sa ta. Po re ~i ma ~la na Sin di ka ta tak si vo za ~a i auto pre vo zni ka “Ne za vi snost” Nenada Vrane{evi}a tak si sti su bi li du `ni da ce nov ni ke uslu ga i mer ne in stru men te uskla de do 15. de cem bra. - Svi kli jen ti ko ji se vo ze u pr voj zo ni, gde spa da ju No vi Sad, Ve ter nik, Pe tro va ra din i Srem ska Ka me ni ca, no} nu ta ri fu pla }a }e sva kog da na od 22 sa ta do 6 sa ti uju -

Pra zni~ ni ka ra van, ko ji or ga ni zu je „Ko ka-Ko la” u sa rad wi sa iz da va~ kom ku }om „La gu na”, B92 i kom pa ni jom „Ke non”, odr `a }e se na Tr gu slo bo de su tra od 18 do 20 ~a so va. Ta da }e se pri ku pqa ti kwi ge i opre ma za za jed ni~ ku so bu de~ jeg ode qe wa u In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne. Po se ti o ci ka ra va na }e mo }i i da u`i va ju u pred sta vi, a po seb no iz ne na |e we za naj mla |e je fo -

to gra fi sa we sa De da Mra zom. „Ko ka-Ko la” vo lon te ri }e za jed ni~ ke de~ je so be u 11 zdrav stve nih usta no va {i rom Sr bi je okre ~i ti i opre mi ti no vim na me {ta jem i ta ko stvo ri ti ku tak gde }e ma li {a ni, uz dru `e we i kwi gu bar na tre nu tak mo }i da za bo ra ve na zdrav stve ne pro ble me. Kwi ge }e se do po se te ka ra va na pri ku pqa ti i u La gu ni noj kwi `a ri „Del fi”, Uli ca kra qa Alek san dra 3. I. D.

tru. Ki lo me tar no} ne vo `we ko {ta 66 di na ra - ka `e Vra ne {e vi}. Vra ne {e vi} se na da da se broj su gra |a na, ko ji se no }u vo ze tak si jem, ne }e sma wi ti. - Pr va tri da na, ka da smo po ~e li da vo zi mo po no vim, vi {im ce na ma, bio je sma wen broj qu di, ko ji se vo ze tak si jem. Me |u tim, to se sa da sta bi li zo va lo, jer ako po gle da mo, No vi Sad je po ce na ma tak si pre vo za jef ti ni ji od svih osta lih gra do va u Sr bi ji,

a to ga su sve sni i su gra |a ni - ka `e Vra ne {e vi}. Sta nov ni ci Fu to ga, Be ge ~a, Ki sa ~a, Ru men ke, Ste pa no vi }e va, Ka }a, ^e ne ja, Bu di sa ve, Ko vi qa, Bu kov ca i Le di na ca, ne ma ju od re |e nu no} nu ta ri fu. Od utvr |i va wa mi ni mal ne eko nom ske ce ne pre voz tak si jem ko {ta ih 98 di na ra po ki lo me tru, bez ob zi ra u kom de lu da na se vo ze. N. R.

OD PO NE DEQ KA PREME[TAJ DELA SLU @BI

Po ~i we re no vi ra we am bu lan te na Li ma nu

OPRE MA WE ZA JED NI^ KE SO BE U DE^ JOJ BOL NI CI

„Ko ka-Ko la ka ra van” pri ku pqa kwi ge

DNEVNIK

U Do mu zdra vqa na Li ma nu od po ne deq ka, 17. de cem bra, u okvi ru pla ni ra nog te ku }eg odr à va wa, po ~i we za me na po do va i pla fo na na pr vom spra tu, sa kog }e or di na ci je bi ti iz me {te ne u dru ge objek te Do ma zdra vqa. Ra do vi }e tra ja ti do po ne deq ka 24. de cem bra, ka da }e taj deo am bu lan te opet bi ti u funk ci ji. Za vre me re no vi ra wa, le ka ri i se stre Slu `be op {te me di ci ne }e bi ti sme {te ni u am bu lan te: “Jo van Jo va no vi} Zmaj“ u uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19, u Ru me na~ koj , Jug Bo da na i na No vom na se qu. Ta ko |e, vi kend de ùr stvo se pre me {ta 22. i 23. de cem bra u obje kat „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Za po sle ni iz Slu `be za zdrav stve nu za {ti tu è na ko ji

ra de u objek tu na Li ma nu ne }e ra di ti od po ne deq ka do sre de, a od ~e tvrt ka nor mal no ra de po pla nu u objek tu na Li ma nu.

Slu `ba sto ma to lo {ke zdrav stve ne za {ti te bi }e pre se qe na u am bu lan te u Ru me na~ koj, i „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ i u obje kat na No vom na se qu. Za sve in for ma ci je o ra du sto ma to lo {ke slu `be, pa ci jen ti mo gu po zva ti na broj te le fo na 4879301. Sa ve to va li {te za zdra vqe po ro di ce Slu `be pa tro na `e }e bi ti sme {te no u objek tu Bu le var, a pa tro na `ne se stre }e bi ti do stup ne na broj te le fo na 021/4879822, sva kog rad nog da na od 7 do 14 ~a so va. Ras po re di me sta i rad nog vre me na pre se qe nih ti mo va le ka ra i se sta ra su vid no is tak nu ti u objek tu na Li ma nu, ka ko bi gra |a ni mo gli da se in for mi {u gde se se li wi hov le kar za vre me ra do va, a te po dat ke mo gu do bi ti i pre ko Kol cen tra na broj 4879 - 000. I. D.

SU TRA U „RU TU 66” VE ^E RAS NASTUPA ORKESTAR TRIJU NACIJA

„Hu ma ni ri tam” za po mo} ma li {a ni ma Kon cert pod na zi vom „Hu ma ni ri tam” odr à }e se su tra, od 21 do 1 ~as, u klub „Rut 66”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Pri hod od svih ula zni ca na me wen je ku pov ni le ko va, {kol skog pri bo ra i sred sta va za hi gi je nu za 65 naj u gro è ni je de ce Srem skih Kar lo va ca, {ti }e ni ka Cr ve nog kr sta. Or ga ni za to ri ove ak ci je su stu den ti Fa kul te ta za me nax ment u Kar lov ci ma. Ben do vi ko ji su svo jim na stu pom po dr à va ju “Hu ma ni Ri tam” su „Fre di Kru ger”, „Klajd”, „In fer nal Form”, „Si no fi ja” i bend po me nu tog fa kul te ta. Ula zni ca ko {ta 200 di na ra i mo è se ku pi ti na ula zu u klub. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „razbija~ ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas oblaka” (17), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50, 20.10), „@elim te” (20.05, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Svet i motori” (23.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Brod za lutke” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi” (20.30) Pozori{te mladih: mala sala „Bajka o vitezu bez kowa” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI Z AN C E: Su za na Kne è vi} iz In | i j e (de v oj ~ i c a i de ~ak). DE VOJ Î CE: Elenora Rakas, Jasmina-Maria Ili}, Aferdita [abanaj, Aleksandra Hengl-Subi}, Jelena [arac iz No vog Sa da, Anita Ki{, Blagica Budim~evi} iz Su bo ti ce, Branislava Tegeltija iz Te me ri na, Ruìca ârubxi} iz ê re vi }a, Qiqana Kneèv iz No vog Be ~e ja, Rong Rong @oi iz Mo la i Mirela Ninkovi} iz Dum bo va, DE Â KE: Inosensio Bh Mai Makahilas i Dragana Mihaqi~i} iz No vog Sa da, Milana Palik iz Ki sa ~a, Nata{a Gligori} iz @a bqa, Dragana Mitrovi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ivana în~urak iz Ku le i Biqana Kabi} iz La }ar ka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Dika Alije Miqu{ (1940) - urna u 9.45 ~asova, @ivka Bogosava Novkovi} (1942) - urna u 10.30, Bojana Milo{a Stupar (1927) urna u 11.15, Geza Vilmo{a Molnar (1961) pohrawivawe urne i ispra}aj u 12, Viktor Milke Jakovqevi} (1954) u 12.45, Sla|ana Brativoja Hotomski (1944) u 13.30 i Melanija Vase Nedi} (1941) u 14.15 ~asova.

„Tri or ka” u Sinagogi In ter na ci o nal ni omla din ski or ke star „Tri or ka” na stu pi }e ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 11. Ovaj or ke star sa ~i wen je od 60 mla dih mu zi ~a ra, a No vo sa |a ni ma }e se pred sta vi ti 22 iz vo |a ~a iz Sr bi je, 24 iz En gle ske i 16 iz Ne ma~ ke, pod di ri gent skom pa li -

de lo mla de kom po zi tor ke Ane Kazimi}, svi ta „Bal kan do”, na pi sa no spe ci jal no za ovaj or ke star. Ulaz na ovaj do ga |aj je slo bo dan, a kar te se mo gu na }i u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2. „Tri or ku” ~i ne mu zi ~a ri iz Dr `av nog omla din skog or ke -

stra i Dr `av ne mu zi~ ke {ko le iz Raj nfald-Pfla ca u Ne ma~ koj, Omla din skog or ke stra iz Nor fol ka (En gle ska) i no vo s ad s ke Mu z i~ k e {ko l e „Isi dor Ba ji}”. Fi nal na fa za pro jek ta spro ve {}e se u No ri ~u, gra du po bra ti mu No vog Sa da. A. J.

PRI JA VQI VA WE OSNO VA CA ZA AK TI VAN RAS PUST

telefoni

„Zim ske ~a ro li je” u O[ „Mi haj lo Pu pin”

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

com umet ni~ kog di rek to ra Nikolasa Daniela. Kon cert u Si na go gi vr hu nac je mu zi~ kog kur sa ko ji su ~la no vi po ha |a li u No vom Sa du od 9. do 12. de cem bra. Pro gram otva ra Bi ze o va ope ra „Kar men”, a za o kru `u je ga [o sta ki ~e va „Sim fo ni ja broj 5”. Ta ko |e, bi }e izvde no i no vo

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ma ni fe sta ci ja “Zim ske ~a ro li je”, ko ju tra di ci o nal no or ga ni zu je Osnov na {ko la “Mi haj lo Pu pin” iz Ve ter ni ka, ob u hva ta bes plat ne te mat ske ra di o ni ce to kom po sled we ne de qe de cem bra, od no sno od 24. do 28. de cem bra. Sva kog da na bi }e or ga ni zo va na dru ga te mat ska ra di o ni ca i tra ja }e od 10 do 12 sa ti. [ko la }e 26. de cem bra od 16 sa ti bi ti otvo re na za bu du -

^ITAOCI PI[U SMS

}e pr va ke, ko ji }e ima ti pri li ku da se dru è sa u~i te qi ca ma. Osnov ci ko ji è le da u~e stvu ju u ma ni fe sta ci ji “Zim ske ~a ro li je” mo gu da se pri ja ve do 21. de cem bra na te le fon O[ „Mi haj lo Pu pin” 823-123, od osam do 12 sa ti. Na isti te le fon i ro di te qi de ce bu du }ih pr va ka mo gu da po tvr de svoj do la zak na dru è we sa u~i te qi ca ma. Q. Na.

065/47-66-452

Re cept za u{te du vo de Je d i n i na ~ in da u{te d i m o ogrom n u ko l i ~ i n u dra g o c e n e pit k e vo d e, ko j a se ne m i l i c e pro s i p a, je da u sva k i stan ugra d i m o je d an ili dva vo d o me r a, a ot p ad n u vo d u od ve { a ko r i s ti m o za is p i r a w e to a l e t a. 064/3340... *** Ka `e na{ gra do na ~el nik da je za do vo qan ra dom grad skih slu `bi na ~i {}e wu sne ga, a da li je mo `da i{ao pe {ke tro to a ri ma uz bu le va re gde ne ma ku }a i zgra da da sta na ri o~i ste sneg, sad je tu ba ~e na so ko ja je oto pi la gor wi sloj sne ga, ali je is pod ostao led i ne mo gu }e je iz be }i pa da we, a tim tro to a ri ma pro la zi mno go qu di. Iz gle da da su va `ni ji auto mo bi li od qu di, pa sa mo ~i sti mo pu te ve, a tro to a re }e gra |a ni. 063/4764... *** Po {to va ni gra do na ~el ni ~e, ho }e te li i za ovo go di {wi sneg okri vi ti pret hod nu vlast? Vi ste na ~e lu {ta ba za ~i {}e we sne ga i ka `e te da ste za do voq ni we go vim ra dom. Ja vas mo lim da pro |e te pe {a~ kom sta zom du` Bu le va ra oslo bo |e wa pa da vi di te ka ko iz gle da. Ili da vi di te ka ko se mi mo i la ze vo zi la u La ze Ko sti }a. Tek na kon to ga do ne si te za kqu ~ak da li je do bro o~i {}e no ili ne. 063/5359...

Za {to ka mi o ni, ko ji bi tre ba li da ~i ste sneg pro |u uli ca ma Ka }a sa mo da bi na pra vi li ki lo me tra `u, a ne spu {ta ju ka {i ku na po vr {i nu pu ta da bi o~i sti li sneg. Da li su vo -

za ~i pla }e ni po pre |e nom ki lo me tru i do bi ja ju sti mu la ci ju na u{te du go ri va ili je to o~i ta sa bo ta à? 064/1904... *** Re bra sti be ha ton, kao i onaj sa kru ì }i ma slu ì zbog sle pih qu di, a ne zbog va {ih {ti kli... a va ma bi lo gle da ti gde sta je te... 060/0772...

*** Na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je tvr di da su voj vo |an ski pu te vi pro hod ni! Re por te ri ka ù da su za ve ja ni kao ni kad do sa da! Nor mal no je da ve ru jem re por te ri ma, jer oni ja vqa ju sa li ca me sta, a na ~el nik iz to ple fo te qe... Ne ka da su te pu te ve ~i sti la „gr na la” ko je su vu kli trak to ri. Ma lo spo ri je, ali ~i sto, bez za ve ja nih. 063/5230.. *** Ka kvi smo mi to qu di? Gr di vo za~ auto bu sa GSP-a na li ni ji 7 zbog za ve ja nih uli ca sve po re du. Od mi ni stra pa do di rek to ra GSPa. Slu {am ga i mi slim: „Bo è, ka ko je ovaj neo ba ve {ten. Psu je ne du`ne qu de, ni kri ve ni du `ne. Onaj se di u Be o gradu i ne zna {ta je ve ja vi ca, a ovaj u GSP ne zna ni {ta je auto bus... A je dine krivce, spre ma ~i ce i ka fe kuva ri ce u mi nistar stvu i GSP-u” uop {te ne spo miwe!” 063/5230... *** „î sto }a“ i okol na me sta? Pa mo lim vas, uli ce na Gr ba vi ci ni su o~i {}e ne. Na pri mer, M. Di m i t ri j e v i } a, V. Kni }a ni na itd, a sneg pa dao sa mo dan i no}, {ta bi bi lo da pa da pet da na. No vo sa |an ka 063/7606...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

INICIJATIVA RADIKALA ^EKA EPILOG

Zid }u ta wa pred „Slo bi nim {o rom” Ka ko }e pro }i ini ci ja ti va Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke u Skup {ti ni gra da, da ime Slo bo da na Mi lo {e vi }a po ne se jed nu od uli ca u No vom Sa du jo{ se ne zna, jer se dve naj ve }e par ti je u vla da ju }oj ko a li ci ji za sa da ni su od re di le o ovom pi ta wu. Pred sed nik Od bor ni~ ke gru pe Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Mi lo van ~ev iz ja vio je ka ko „sva ko ima pra vo na svo je mi {qe we„, a da li }e pred log bi ti pri hva }en osta je da se vi di ka da do |e na ras pra vu i ka da se ob re zlo è ar gu men ti za we ga, dok su pred stav ni ci So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je osta li ne do stup ni za ko men tar. Iz osta lih stra na ka vla da ju }e ko a li ci je ve }i nom sti ù ne ga tiv ne rek ci je za ovu ini ci ja ti vu. - Ni je sa zre lo vre me da se o to me od lu ~u je i ve ro vat no }e mo bi ti uz dr à ni po ovom pi ta wu. Tre -

Ve }i na od bor ni ka jo{ bez sta va o ini ci ja ti vi SRS

ba vi de ti ko ju ra di ka li uli cu ho }e ta ko da ime nu ju, pa da se on da an ke ti ra ju sta nov ni ci te uli ce, da li im to od go va ra ili ne. No, mi slim da ima dru gih pri o ri te ta, kao {to je na {a ini ci ja ti va da se Bu le var Evro pe pre i me nu je Bu le var Pa tri jar ha Pa vla i da Ma jor Bu gar ski do bi je svo ju uli cu - re kao je pred sed nik Od bor ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar ]i ro vi}.

Fo to: R. Ha yi}

Pred sed nik Od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah” Mi ro slav Pa ro vi} ka `e ka ko ni je dan po li ti ~ar ko ji je vla dao pro te klih dva de set go di na ne za slu `u je da po ne se ime ne ke uli ce zbog o~aj ne si tu a ci je u ko joj se na la zi mo svih ovih go di na. - Tre ba osta vi ti vre me nu da na pra vi dis tan cu i da se pro ce ne svi aspek ti de lo va wa jed ne li~ no sti. Ime no va wem kon tro verz nih qu di

sa mo do vo di mo do po la ri za ci je dru {tva u mo men tu ka da nam to ni ka ko ne od go va ra - sma tra Pa ro vi}. Ko men tar na ovo pi ta we ni je imao ni funk ci o ner Rom ske de mo krat ske par ti je To mi slav Bo kan, ali je na ja vio da }e Na rod ni po kret „Di na ra, Dri na, Du nav” na ~i jem je ~e lu pred lo `i ti da jed na uli ca u gra du do bi je na ziv aka de mi ka Jo va na Ra {ko vi }a. Od stra na ka ko je po pu wa va ju re do ve opo zi ci je u grad skom par la men tu, pred sed ni ca Od bor ni~ ke gru pe Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne na ja vqu je ka ko ovu ini ci ja ti vu si gur no ne }e po dr `a ti, jer je Mi lo {e vi} oli ~e we si ste ma ko je je upro pa sti lo ovu ze mqu, te da „ko li ko god se tru dla ni je shva ti la po en tu ove ini ci ja ti ve„. Do za kqu ~e wa bro ja ko men tar ni smo us pe li do bi ti iz opo zi ci o ne De mo krat ske stran ke i vla da ju }eg Srp skog po kre ta ob no ve. A. Latas

„STAN” OSNIVA DIMNI^ARSKU SLU@BU

Dim wa ci oya~a re `eq no i{ ~e ku ju Pred u ze }e „Stan” bi od mah mo glo da po~ ne sa odr `a va wem dim wa ka u No vom Sa du, ali ~e ka da Grad ure di nor ma ti ve za no vu ko mu nal nu de lat nost. U Slu `bi mar -

ko ji su pri kqu ~e ni na ga sne in sta la ci je. Do 1993. go di ne ~i {}e we dim wa ka je bi lo na pri zna ni ci ob je di we ne na pla te, a po sao je ra di lo ta da {we pred u ze }e „Dim ni ~ar„, ko je vi {e ne po sto ji po sle pro pa le pri va ti za ci je. Za to je po nov no uvo |e we kon tro le svih dim nih in sta la ci ja u stamb nim i in di vi du al nim zgra da ma na pod ru~ ju gra da od ve li kog zna ~a ja. Pod se }a mo da je Skup {ti na gra da la ne usvo ji la od lu ku da se de lat nost „Sta na” do pu ni no vom de lat no {}u, ko ja pod ra zu me va ~i {}e we dim wa ka, di mo vod nih i lo ì {nih obje ka ta i ure |a ja, spa qi va we ~a |i i dim ni ~ar sku kon tro lu is prav no sti di mov nih i lo ì {nih obje ka ta i ure |a ja. U Be o gra du, Su Fo to: N. Sto ja no vi} bo ti ci, Zre wa ni nu... ra ke tin ga „Sta na” ka ù da }e u dim - de po seb na jav no ko mu nal na pred u- ni ~ar skoj slu `bi ra di ti ob u ~e ni ze }a za dim ni ~ar ske po slo ve. U na rad ni ci sa od go va ra ju }om opre - {em gra du, pak, dim ni ~ar skim po mom. Oni }e ot kla wa ti ne do stat - slom se ba ve po je din ci - oxa ~a ri ke na dim wa ci ma, po seb no na onim (za na tli je). ko ji su za tvo re ni, bri nu ti o dim Pr vi za da tak „Sta na„ i no ve wa ci ma na ~vr sta go ri va i oni ma slu `be, ka ko ka ù, bi }e pra vqe we

VESTI Bez stru je Su tra: No vi Sad: od 7 do 9 ~a so va re sto ran „Zve zda”, ho tel „Voj vo di na” u Uli ci kra qa Alek san dra, in du strij ska ku hi wa, po drum, Bu le var Mi haj la Pu pi na 5 (bi o skop „Are na” i AIK ban ka).

Mar ~e lo pot pi su je kwi gu Mar ko [e li} Mar ~e lo }e da nas od 18 do 19.30 ~a so va pot pi si va ti svo ju no vu kwi gu „Mal te re go” u kwi `a ri „Se ren di pi ti”, Su tje ska 2. Ovo je tre }a kwi ga mla dog pi sca i iza zva la je ve li ku pa `wu mla |e pu bli ke. S. Im.

Tri bi na o Ko so vu Tri bi na „Od bra na Ko so va i uki da we auto no mi je Voj vo di ne” odr `a }e se ve ~e ras u 18 sa ti u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, u or ga ni za ci ji po kre ta „Dve ri”. Go vo ri }e pro fe sor i aka de mik Ko sta ^a vo {ki, po li ti~ ki ana li ti ~ar dr Sr |a Trif ko vi} i isto ri ~ar Jo van Pe jin. Obra ti }e se i od bor nik „Dve ri” u Skup {ti ni op {ti ne Srem ski Kar lov ci Mi len ko Ba bo rac, ~lan ru ko vod stva po kre ta za se ver nu Sr bi ju Ivan Ko sti}, ~lan po ve re ni {tva u No vom Sa du Mar ko Te sli} i ~lan Sta re {in stva „Dve ri” Bo {ko Ob ra do vi}. A. J.

re gi sta ra dim wa ka, jer je sta we u No vom Sa du ha o ti~ no, ne zna se ko iz da je ate ste i odr `a va dim wa ke. Is ti ~u da }e utvr |i va we ta~ nog bro ja dim wa ka omo gu }i ti da se na pra vi plan i pro gram odr `a va wa. - Sve dim wa ke }e mo pre gle da ti, a ta mo gde se utvr di da ni su u funk ci ji, vra ti }e mo u pr vo bit no sta we - na vo de u „Sta nu”.

Pro ce wu je se da u na {em gra du ima oko 250.000 dim wa ka i da je ve }i na u lo {em sta wu Pro ce wu je se da u na {em gra du ima oko 250.000 dim wa ka i da je ve }i na u stam be nim zgra da ma ko je ko ri ste da qin sko gre ja we, te da su oni u lo {em sta wu. Sko ro dve de ce ni je dim wa ci ni su ~i {}e ni, a ve }i na ni je u funk ci ji, pa u „Sta nu” is ti ~u da gra |a ni ne ke dim wa ke sa da ko ri ste kao ven tla ci o ne odo vo de iz ku pa ti la i ku hi we, dok su na ne ki ma gne zda go lu bo va. Dim wa ci u ta kvom sta wu su opa sni i u „Sta nu” pod se }a ju da je za ko nom pro pi sa no da u sva koj ver ti ka li zgra de mo ra po sto ja ti dim wak, ka ko bi se i oni mo gli ko ri sti ti u slu ~a ju van red ne si tu a ci je. Z. Deli}

SPENS I KOMBANK ARENA POTPISALI UGOVOR O SARADWI

Be o gra |a ni nam do vo de svet ska ime na Sport ski i po slov ni cen tar „Voj vo di na” i „Kom bank Are na” iz Be o gra da ubu du }e }e sa ra |i va ti ra di efi ka sni je i jef ti ni je or ga ni za ci je ra znih de {a va wa, de fi ni sa no je ugo vo rom ko ji su ju ~e u No vom Sa du pot pi sa li pred stav ni ci ova dva pred u ze }a. Port pa rol ka Spen sa Slo bo dan ka Bran kov is ta kla je da je na po ziv SPC „Voj vo di na” pred lo `en po slov ni aran `man dva naj ve }a objek ta od ve li kog zna ~a ja ne sa mo za sport ve} i za estra du. Ovaj ugo vor }e pre sve ga pod ra zu me va ti za jed ni~ ki me dij ski i mar ke tin {ki na stup, ra di do vo |e wa kva li tet nih i do brih pro gra ma iz ino stran stva ko ji su do sa da bi li do stup ni, uglav nom, Be o gra |a ni ma. Ova sa rad wa }e ubu du }e pod ra zu me va ti do vo |e we zna ~aj nih svtskih ime na iz obla sti spor ta, mu zi ke, kul tu re i umet no sti i na Spens. - Ova sa rad wa je na pra vqe na ra di efi ka sni je, ne po sred ni je i jef ti ni je or ga ni za ci je ra znih de {a va wa. Nor mal no je da dve

naj ve }e ku }e u Sr bi ji, ka da je u pi ta wu ova de lat nost, pot pi {u ugo vor ka ko bi te {we i bli è sa ra |i va le, {to u sko ra {woj isto ri ji ni je bio slu ~aj. Mi slim da }e ova sa rad wa, ko ja nas oba ve zu je za 2013. i 2014. go di nu, bi ti ve o ma uspe {na - na gla sio je v.d. di rek to ra Spen sa Bo ri slav Raj kov. Di rek tor „Kom bank Are ne„ De jan Pe tri ~e vi} re kao je da je iz u zet no sre }an {to je do {lo do ove sa rad we i da bi we go va naj ve }a è qa bi la da se ovom ugo vo ru pri kqu ~i jo{ i Ni{, pa bi se ta ko stvo ri la tran sver za la kroz na {u ze mqu ko ja bi po ve zi va la tri naj ve }a gra da i tri naj ve }a objek ta - Spens, „Kom bank Are nu„ i „â ir„. Ta ko bi se omo gu }i lo pra vqe we tur ne ja ve li kih svet skih do ga |a ja bez ob zi ra kog na wi hov ka rak ter. Na taj na ~in bi li bi mno go kon ku rent ni ji na tr ì {tu, a to bi bi lo i znat no eko nom ski po voq ni je. B. M.

Led i le de ni ce na pu ni li Ur gent ni cen tar Sne `ne pa da vi ne, a po tom i ota pa we sne ga ko je je uslo vi lo po le di cu, ote à li su kre ta we grad skim uli ca ma. Ovu ne de qu su obe le ì li pa do vi i lo mo vi usled sne ga i le da, zbog ~e ga le ka ri Hit ne slu `be, Ur gent nog cen tra i or to pe di je Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne ima ju pu ne ru ke po sla. Opa snost, ta ko |e, vre ba i sa kro vo va zgra da i dru gih obje ka ta, a u pi ta wu su le de ni ce, zbog ko jih su u ~e tvr tak dve oso be za dr à ne u Ur gent nom cen tru, a ju ~e jed na. Na kon pa da na sne gu i le du le kar sku po mo} je u ~e tvr tak za -

tra ì lo 49 oso ba, od to ga je wih 18 za do bi lo pre lo me, ~e ti ri oso be su za dr à ne u Ur gent nom cen tru i dve u Kli ni~ kom cen tru zbog te ìh po vre da. To kom ju ~e ra {weg da na za sa mo pet sa ti u Ur gent ni cen tar se ja vi lo 19 oso ba zbog po vre da usled pa da na po le di ci, od to ga je 10 ima lo frak tu re, a sa mo jed na oso ba je za dr à na zbog te ìh po vre da. Zbog vre men skih uslo va Hit na po mo} ce le ne de qe ima 40 od sto vi {e in ter ven ci ja, a i broj po zi va upu }en na 194 je znat no po ve }an. I. D.

NOVE NEVOQE ZA PE[AKE

Sliv ni ci za tr pa ni sne gom, pe {a~ ki pre la zi pod vo dom Na ve }i ni ras kr sni ca u gra du na no si sne ga za tvo ri li su sliv ni~ ke re {et ke, pa vo da ne ma gde da otek ne. To je za po sle di cu ima lo da se na pe {a~ kim pre la zi ma for mi ra ju pra va je ze ra neo te kle vo de, ko ja za da ju gla vo bo qe pe {a ci ma. No vo sa |a ni sa ko ji ma smo raz go va ra li ka ù da ima ju raz u me va wa za rad ni ke Zim ske slu `be, ali im ipak ni je ja sno ka ko je mo gu }e da su osta vi li go mi le sne ga upra vo na sliv ni ci ma. Port pa rol ka u „Pu tu” Je le na Stoj sa vqe vi} ka è za „Dnev nik” da je wi ho vo pred u ze }e za du è no za ~i {}e we sne ga sa uli ca ve li kim i gra |e vin skim ma {i -

La `ni dok tor na pla tio pro te zu, pa ne stao li ci ja tra ga za pre va ran tom, ~i ji iden ti tet jo{ ni je utvr |en. Ono {to ote `a va po sao po li ci je, je ste da u to vre me ni su bi le is prav ne si gur no sne ka me re ko je se na la ze u am bu lan ti, te se osum wi ~e ni tra `i sa mo na osno vu opi sa ko ji je dao pre va re ni No vo sa |a nin. Oso ba ko ja se pred sta vi la kao za po sle ni

OPREZNO HODAJTE

PREVAROM DO 17.000 DINARA

Je dan sta ri ji su gra |a nin dao je 17.000 di na ra za iz ra du zub ne pro te ze ~o ve ku ko ji se la `no pred sta vio kao sto ma to log u ~e ka o ni ci Do ma zdra vqa na Li ma nu, po tvr di la je za na{ list port pa rol ka Po li cij ske upra ve „No vi Sad” Mi le va To mi}. Ovaj ne mi li do ga |aj do go dio se pre dva da na i od ta da po -

subota15.decembar2012.

sto ma to log u no vo sad skom Do mu zdra vqa bio je u ci vi lu, te je o~i gled no is ko ri stio na iv no sti i la ko ver nost sta ri jeg su gra |a ni na. Ova kva vr sta pre va re ni je ~e sta po ja va, na vo de iz PU „No vi Sad”, te ape lu ju na gra |a ne da obra te pa `wu ko me }e po ve ri ti ve li ku su mu nov ca i svo je po ve re we. I. D.

na ma i da oni ne ma ju vre me na da raz mi {qa ju gde je sneg osta vqen. - Rad ni ci bu kval no ra de bez pre stan ka, a wi ho vo je da ra{ ~i {}a va ju uli ce pr vog, a on da i osta lih pri o ri te ta. Sa da je bit no da se ospo so be pu te vi u pri grad skim na se qi ma ka ko bi i ta mo sve nor mal no funk ci o ni sa lo kao u No vom Sa du - ob ja {wa va sa go vor ni ca. Stoj sa vqe vi} na vo di da su na osno vu Za ko na o ko mu nal noj de lat no sti i Od lu ke o ure |e wu gra da pro pi sa ni uslo vi za op {te i ko mu nal no ure |e we gra da No vog Sa da. Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Put„ du `no je da ukla -

wa sneg i led sa ko lo vo za i mo sto va u skla du sa pro gra mom ra da zim ske slu `be za put ni~ ki i te ret ni sa o bra }aj. U „Vo do vo du„ ka ù da oni odr à va ju sliv ni ke, ali ne i da tre ba da ~i ste sneg sa wih. - Odr à va we sliv ni ka „funk ci o nal nim” je dru gi par ka ra ta i ti ~e se pra wa sliv ni ka i od ra à va wa wi ho ve „pro hod no sti” za vo du ko ja se ota pa. Ina ~e bi smo mi mo ra li da ~i sti mo sneg sa kra je va pu ta da bi smo do {li do sliv ni ka za {ta ni ti ima mo ka pa ci te te ni ti smo ovla {}e ni - na vo de u ovom pred u ze }u. Q. Nato{evi}

Otva ra se bes plat na igra o ni ca za de cu Igra o ni ca „Na{ po klon Va {oj de ci” otva ra se da nas u 11 ~a so va u ha li na De te li nar skoj pi ja ci, sa op {ta va ju iz „Tr `ni ce”. De~ ja igra o ni ca je bes plat na, a bi }e otvo re na sva kog da na od 8 do 20 ~a so va. I. D.

subota15.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

УПРАВНИ ОДБОР КОМПАНИЈЕ „ХЕМОФАРМ ШТАДА” ОДЛУЧИО

Поклањају „Миленијум” општини

Забавни програм штићеника

Дневни центар за децу и родитеље

ТЕМЕРИН: Поводом завршетка пројекта под називом „Дневни центар за децу и ротитеље“, општина Темерин и делегација Еврпске уније приредили су јуче конференцију, на којиј су говорили председник Скупштине општине Темарин Андраш Густоњ, Биљана Зекавица из Министарства за рад запошљавање и социјалну политику и представница делегације Еврпопске уније, шеф сектора за информи-

сање, комуникацију и медије Луца Кадар. - Пројекат спроводи општина Темерин, у партнерству са Центром за социјални рад. У центру који се налази у Темерину, ул. Пап Павла 1, обухваћено је стотинак деце са сметњама у развоју, коју свакодневно доводе њихови родитељи, а у раду са младима од четири до 27 година укључено је више од 30 волонтера. Општина Темерин је обез-

КИКИНДА ЈОШ УВЕК НЕМА СВРАТИШТЕ ЗА ДНЕВНИ БОРАВАК

Бескућници неће у прихватну станицу КИКИНДА: Прихватна станица Геронтолошког центра у Кикинди спремна је да прими грађане који немају где у овим хладним данима. Међутим, у граду има само неколико бескућника, који спавају по пролазима и гаражама и одбијају да буду смештени у Прихватну станицу. Директорица Центра за социјални рад Мирјана Барошевић истиче да су социјални радници ипак успели да збрину њихову децу у хранитељске породице. -У великој мери сами су одговорни што су у таквој ситуацији, јер они повремено добијају једнократну материјалну помоћ да плате стан, или да направе личну карту, како би могли да остваре друга права из области социјалне заштите. Међутим, тај новац потроше на друге ствари. Пре неколико дана покушали смо да сместимо у Прихватну станицу један познати пар бескућника који проси, али они једноставно то не желе, нису навикли на такав начин живота и одбили су да буду збринути и побегли су каже Барошевићева. Прихватни центар има десет кревета и пружа смештај људима без крова над главом до седам дана. Међутим, у ванредним околностима, какве су ових дана, дужина боравка ни-

је ограничена, а капацитети се, по потреби, проширују. -Центар за социјални рад, нажалост, нема могућности да решава стамбене проблеме - објашњава Барошевићева. - Могућности су: социјална помоћ, једнократна материјална помоћ и коришћење народне кухиње. Велики проблем, у ово доба године имају породице са децом, које хнемају струје ни грејања и којима би могло да се помогне, отварањем свратишта за дневни боравак. -Има немали број породица са децом школског узраста, којима је искључена струја због дуговања, тако да у овим зимским данима живе у изузетно тешким условима, без обзира на социјалну помоћ и огрев који добијају - додаје Барошевићева.- Кикинди недостаје дневни боравак у који би породице могле да дођу да се угреју, да деца ураде домаћи задатак. Преговори са локалном самоуправом су у току, па постоји могућност да се свратиште отвори већ ове зиме. У међувремену, из Центра за социјални рад позивају грађане који знају да је неко здравствено, или чак животно угрожен, да то пријаве њиховом мобилном тиму који је доступан 24 сата - број телефона је је 0644654-333. А. Ђуран

ОКРУЖНИ ШТАБ СУМЊА У СПОСОБНОСТ „ВОЈВОДИНАПУТА”

Путари обећали да ће бити бољи

ЗРЕЊАНИН: Предузеће “Војводинапут” из Зрењанина, које се нашло на мети критика председника средњобанатских општина јер није добро очистило снегом завејане друмове, дало је писмене гаранције да у наредном периоду, својим снагама и средствима, може да одговори на уговорене обавезе чишћења и одржавања путева, саопштио је јуче Окружни штаб за ванредне ситуације. Командант Окружног штаба Тања Дуловић, командант Градског штаба у Зрењанну Иван Бошњак, затим команданти општинских штабова у Житишту, Новој Црњи и Новом Бечеју – Душан Милићев, Миле Тодоров и Саша Шућуровић, и члан Штаба у Сечњу Владо Ђерић, међутим, изразили су резерву према мо-

гућностима овог предузећа, с обзиром на искуство од претходног викенда, када је због лошег стања на путевима уведена ванредна ситуација у четири јединице локалне самоуправе у Средњобанатском округу. - У случају неспремности “Војводинапута” предлажемо да се ангажују предузећа и предузетници који нису обухваћени уговором о одржавању путне мреже, с тим да се регулише начин њиховог плаћања за путеве који су у надлежности “Путева Србије” – саопштио је јуче Окружни штаб и задужио надлежне службе да предузму све мере заштите од последица ледене кише на саобраћајницама, тротоарима, прилазима јавних установа, институцијама и осталим објектима од јавног значаја. Ж. Б.

бедила средства за рад Центра у 2013. години, а према речима Луце Кадар, за сличне пројекте у Србији, у наредној години планирано је 15 милиона евра – истиче ауторка и координаторка програма „Дневни центар за децу и родитеље“ Биљана Маричић. Приказан је филм о раду центра, а забавни програм који су припремили штићеници Центра, одушевио М. Мл. је близу 300 посетилаца.

ВРШАЦ: Из Фондације „Хе- динара дуга. Председник општимофарм“ саопштена је одлука не Чедомир Живковић медијиУправог одбора Компааније „Хе- ма је рекао да ће се, уколико могарм Стада“ да се без накнаде поклони акциони улог ове фирме од 60 одсто у власништву СЦ „Миленијум“ поклони граду под Кулом. О овоме ће се изјашњавати и одборници Скупштине општине заказане за следећи понедељак и ако то прихвате, општина и република ће поВршачки „Миленијум” стати власници 90 одсто вредности једног од нај- Скупштина ово прихвати, у лепших спортских и пословнних „Миленијум“ финансирати само центара у Србији. И што је леп- спортске и културно-туристичке ше, „Миленијум“ се поклања без активности. Р. Ј.

СРЕЋ НО ЗА ВР ШЕН ПО РО ЂАЈ У РОМ СКОМ НА СЕ ЉУ МА ЛИ РИТ У ВР ШЦУ

Са ма се по ро ди ла у за ве ја ној ку ћи

ВР Ш АЦ: У ове мра з не, сне гом и ле дом око ва не ку ће у ром ском на се љу Ма ли рит, крај Бу вље пи ја це у Вр шцу, ми ну ле

- Би ла сам са ма, муж ми је био од су тан и кад је по ро ђај по чео ја ко сам се упла ши ла. До шли су из ком ши лу ка и пре -

Мај ка На да Шакиновски са ћер ки цом Ан ђе лом

сре де по под не, са ма се по ро ди ла два де се то го ди шња На да Ша ки нов ски и на свет до не ла здра ву де вој чи цу Ан ђе лу.

ме сти ли ме у дру гу со бу, где је би ло то пли је. Не се ћам се све га нај бо ље, али до бол ни це су ме пре ве зли ва тро га сци – при ча

збу ње на и срећ на мај ка и до да је да су ле ка ри по ро ди ли шта до бро збри ну ли ње ну Ан ђе лу, а по том и њу. - У хлад ној со би без стру је бе ба је би ла умо та на у ће бе, а мај ка је ле жа ла у дру гој про сто ри ји. Де те је би ло жи во, пре гле дао сам обе и са де те том кре нуо пре ма ко ли ма хит не по мо ћи, ки ло ме тар да ље од овог на се ља. Ус пут смо сре ли ва тро га сце и до го во ри ли се да они до ве зу мај ку – при ча о збри ња ва њу мај ке и бе бе ле кар Бо јан Јо ва но вић, ко ји је не дав но из Кра гу јев ца до шао у овај град. - Про би ли смо се кроз снег ду бок 40 сан ти ме та ра и про на шли упла ше ну по ро ди љу. Од лу чи ли смо да не че ка мо хит ну по моћ и ка ми о ном је пре ве зли у бол ни цу - ка же о ово ме ва тро га сац Јо жеф Вирг. Р. Јо ва но вић

ДА ТА ПО ДР ШКА ПРО ГРА МИ МА ЈАВ НИХ ПРЕДУ ЗЕ ЋА И УСТА НО ВА

Ску пљи пи ја ћа во да и пар кинг

РУ МА: Чла но ви оп штин ског ве ћа Ру ме, на три на е стој сед ни ци, одр жа ној у Град ској ку ћи, раз ма тра ли су и да ли по др шку за про гра ме по сло ва ња јав них пред у зе ћа и уста но ва, чи ји је осни вач рум ска оп шти на. Усво је ни су про гра ми по сло ва ња и но ви це нов ни ци Јав них пред у зе ћа „Ко му на лац“ и „Во до вод“. При хва ће но је по ве ћа ње це не за из но ше ње сме ћа за фи зич ка ли ца, па ће са да оно ко шта ти 3,95 ди на ра по ква драт ном ме тру, уме сто до са да шњим 3,33 ди на ра. Још јед на до не та од лу ка, ко ја је упу ће на Скуп шти ни оп шти не Ру ма на усва ја ње, је сте план и про грам по сло ва ња ЈП „Во до вод“ и од лу ка Управ ног од бо ра овог пред у зе ћа о по ве ћа њу це не пи ја ће во де и услу га од во ђе ња и пре чи шћа ва ња от пад них во да. -Це не во де су по ве ћа не за 5,5 про це на та ко ји је пре по ру ка Вла де и Ми ни стар ства фи нан си ја, што зна чи да ће до ма ћин ства пла -

ћа ти ку бик во де 41,66 ди на ра, за от пад не во де 12,80 ди на ра, док би при вре ду ку бик во де ко штао 87 ди на ра, а за од во ђе ње от пад них во да пла ћа ли би 24,74 ди на ра, уз

на тим ПДВ-ом, из но си ти 30 ди на ра на сат, од но сно 35 ди на ра на сат, уко ли ко се бу де пла ћа ло пу тем СМС-а. И по ред по ску пље ња и да ље ће би ти нај јеф ти ни је пар -

Сти пен ди је за уче ни ке и спор ти сте На сед ни ци су утвр ђе не и од лу ке о из ме на ма и до пу на ма о сти пен ди ра њу уче ни ка сред њих шко ла и спор ти ста. Пра во на сти пен ди ју има по пет уче ни ка сва ке сред ње шко ле, што је укуп но 20 сти пен ди ја, од по 3.000 ди на ра, док ће 10 спор ти ста при ма ти не по врат ну ме сеч ну сти пен ди ју, у из но су од по 7.050 ди на ра. ПДВ од осам про це на та. Ова го ди на је би ла те шка за „Во до вод“. Пр во ја ка зи ма у фе бру а ру, а по том ве ли ка су ша и ви со ке тем пе ра ту ре то ком ле та, али се ово пред у зе ће из бо ри ло са по те шко ћа ма и успе шно снаб де ва ло во дом рум ске и ири шке ста нов ни ке - на гла сио је ди рек тор ЈП „Во до вод“ Јо ван Јер кић. - У по ве ћа ње це на ула зи и на пла та пар кин га, ко ја ће, са ура чу -

ки ра ње ауто мо би ла у Ру ми, у од но су на дру ге срем ске гра до ве. По ве ћа ње це на пар кинг услу га ура ђе но је са мо да би се по кри ли тро шко ви функ ци о ни с а ња слу жбе и це не при бли жи ле це на ма у окру же њу - ис та као је ди рек тор ЈП „Ко му на лац“ Бра ни слав Јо ви чић. Нове цене ће се примењивати од 1. јануара. М. Ма ру шић

Масимо Савић у Бечеју БЕЧЕЈ: Бројне се активности током актуелног Зимског фестивала у Бечеју организују, али ће концерт Масима Савића 27. децембра у Градском позоришту, без сумње, бити централни догађај.Улазнице, по цени од 1.000 динара, продају се у Туристичкој организацији и на благајни Градског позоришта. Како сала има око 340 места, то значи да ваља брзо реаговати и купити улазнице за

спектакл који хрватски певач најављује на бечејској сцени. Организатор гостовања Масима Савића у Србији је Концертна агенција „Лонг плеј“. Оба концерта, у Београду и Бечеју, су идентична, па су многи поштоваоци Масима Савића из Потисја проценили да им је ближи, а и јефтинији, долазак на концерт у Бечеју. В. Ј.

Због неочишћених тротоара 10 пријава СУБОТИЦА: У Суботици је комунална полиција поднела 10 прекршајних пријава, јер грађани нису чистили снег и лед испред својих кућа. Према градској одлуци о чишћењу снега са јавних површина, власници стамбених или пословних објеката, дужни су да очисте снег испред својих улаза, у противном ће платити новчану казну, која се креће од 1.000 до 50.000 динара, у зависности да ли се ради о физичком или правном лицу. Протеклих дана Суботичани, као и власници кафића, показали су високо развијену свест и очистили тротоаре и пролазе испред својих кућа и локала. Поред тога, комунална полиција обележава и објекте на чијим крововима се налази велика количина снега, нанета јаким ветром, која прети да се обруши. Таква места, обележавају се жутом траком, док је ватрогасна екипа задужена за уклањање тих наноса. С. И.

Грејање 24 сата

КИКИНДА: Од недеље, од када је у кикиндској општини проглашена ванредна ситуација „Топлана„ греје станове 24 сата. Доклегод температуре буду ниже од минус 10 степени, станови ће се овако грејати. Дуже грејање неће увећати рачуне корисницима који плаћају по квадрату. -Целодневно грејње уведено је на захтев Општинског штаба за ванредне ситуације. Ноћу, ипак, смањујемо температуру на 16 степени у становима.Ово није регулисано Општинском одлуком, али ми сматрамо да није потребно да буде топлије каже директор Никола Терзин. Више ће грејање платити само они који грејање плаћају по потрошњи, уколико су ноћу укључивали радијаторе. А. Ђ.

Проба за оперу ЗРЕЊАНИН: У великој сали Културног центра Зрењанина, у недељу, у 20 часова, Камерно музичко друштво из Новог Сада извешће комичну оперу у једном чину под називом “Проба за оперу” Алберта Лорцинга, у поставци Миодрага Милановића. Радња је смештена у замку грофа, који обожава музику и у ком се свакодневно одржавају пробе за оперу. Оркестар је сачињен од дворске послуге, са којом гроф разговара само у певаним оперским речитативима, а диригент оркестра је собарица Анчица. Карте се могу купити на билетарници Културног центра по цени од 350 динара. Ж. Б.

„Ева Браун” у Београду БЕЧЕЈ: Реномирани бечејски бенд „Ева Браун“ одржаће вечерас у сали „Американа“ београдског Дома омладине концерт, којим ће обележити две деценије од објављивања првог албума „Прислушкивања“. Уједно, биће то крај једног периода „Еве Браун“ и почетак новог у ком ће покушати да прерасту у „мултимедијални пројекат“. В. Ј.

dru[tvo

dnevnik RAV NO TE @A IZ ME \U SLU @BE NE I PRI VAT NE KO MU NI KA CI JE NA RAD NOM ME STU

Pro ve ra rad ni ka sa mo uz na log su da – Srbija nema iskustva i prakse u pravnom reìmu koji reguli{e komunikaciju elektronskom po{tom zaposlenih kod privatnog gazde, odnosno dràvnih slu`benika, kao i ovla{}ewe odgovornih lica u firmi da snimaju i vr{e uvid u wenu sadrìnu i zbog toga je

te{ko odgovoriti na pitawe da li postoji, i do koje mere, pravo poslodavca na uvid u komunikacije zaposlenog – smatra za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi}. Naime, on kaè da se sadrìna elektronske komunikacije koju zaposleni ostvaruje ne moè odrediti kao stvar, niti se wome moè raspolagati u pravnom saobra}aju. Nezavisno od toga, ra~unarska

mi{qewu obja{wava da poslodavac ne mo`e obaviti uvid u komunikaciju zaposlenog bez odluke suda. Ono {to bi, me|utim, mogao u~initi je da ustanovi ukupan broj poruka poslatih slu`benom elektronskom po{tom u odre|enom periodu, te da od zaposlenog zatra`i

da mu stavi na uvid sve slu`bene elektronske dopise. Zaposleni svakako ima obavezu koja proisti~e iz propisa o radu da slu`benu komunikaciju stavi na uvid gazdi, a propu{tawe da to u~ini mo`e se smatrati povredom radnih obaveza. Ako gazda, smatra za{titnik gra|ana, konstatuje da postoji razlika ime|u ukupnog broja posla-

Li stin gu za po sle nog po slo da vac ne sme pri stu pi ti sa mo voq no, ali mo è od za po sle nog tra ì ti da sam obe le ì bro je ve s ko ji ma je even tu al no pri vat no ko mu ni ci rao i da pla ti tro {ko ve te ko mu ni ka ci je oprema, server i druge komponente putem kojih se elektronske komunikacije ostvaruju, imaju fizi~ki oblik i nad wima je mogu}e zasnovati pravnu vlast i po pravilu su u svojini poslodavca. U odsustvu potpunije zakonske regulative te{ko je odgovoriti koje je pravo “ja~e”. Po mi{qewu za{titnika gra|ana, treba uspostaviti ravnoteù izme|u za{tite privatnosti zaposlenih i osnovnog interesa gazde da se sredstva za rad koje zaposleni koriste upotrebqavaju iskqu~ivo u slu`bene, a ne i privatne svrhe. Za{titnik skre}e pa`wu na to da u dosada{wem radu na{ih upravnih i sudskih organa pitawe kada gazda ima ili nema pravo da kontroli{e privatnu komunikaciju zaposlenog na radnom mestu nije bilo predmet razmatrawa niti zauzimawa stava te stoga ne postoji praksa koja bi bliè odredila sadrìnu vrlo uop{tenih pravnih propisa, a nema ni konsenzusa stru~ne javnosti. Kako je pravo za{titnika da daje savete i mi{qewe o pitawima iz svoje nadle`nosti da bi se delovalo preventivno, on u pismenom

tih poruka i poruka koje su mu u~iwene dostupnim, moè zakqu~iti da postoji osnovana sumwa da je zaposleni koristio slu`bena sredstva komunikacije u privatne svrhe, {to se moè smatrati povredom radne obaveze, povodom ~ega se moè voditi disciplinski postupak. Sli~no je i kod komunikacije mobilnim telefonom, ukqu~uju}i i SMS-poruke. Sadrìni komunikacije, pa i listingu zaposlenog, poslodavac svakako ne sme pristupiti samovoqno, ali moè od zaposlenog traìti da sam obeleì, odnosno na listingu zatamni brojeve s kojima je eventualno privatno komunicirao, i da plati tro{kove te komunikacije, ~ime preostale brojeve stavqa na uvid gazdi. Na taj i sli~ne na~ine, ocewuje za{titnik, moè se postizati ravnoteà izme|u prava svakog na o~uvawe tajnosti komunikacije i prava gazde da bude upoznat s poslovnim odnosno slu`benim dokumentima, kao i interesa da pla}a samo slu`bene a ne i privatne tro{kove komunikacije svojih radnika. Q. Ma le {e vi}

VESTI Kri za pred uz e }a za pro fe si on al nu re ha bi li ta ci ju Po{to su preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba s invaliditetom u Srbiji prepoznata kao zna~ajan resurs, dràva }e i 2013. godine nastaviti da ih finansira i podràva. U ovoj godini za tu namenu iz buxeta Srbije izdvojeno je oko milijardu dinara za pomo} i poboq{awe uslova rada, ali je svima jasno da taj novac nije dovoqan. Naime, veliki broj preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe osoba s invaliditetom, i pored pomo}i dràve, te{ko opstaje, a o novom zapo{qavawu nema ni re~i. Suo~avaju se s nelikvidno{}u, neredovnim isplatama zarada i obaveza za socijalno osigurawe, nemogu}no{}u izvr{ewa obaveza prema dobavqa~ima, pla}awe struje i drugih vrsta davawa. Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike nastoja}e da u 2013. go di ni po mog ne tim

pred u ze }i ma, ka ko fi nan sij ski, tako i kroz nabavku poslova. Q. M.

Po slo dav ci i rav no prav nost po lo va Uprava za ravnopravnost polova podse}a poslodavce na obavezu da dostave plan mera za otklawawe i ublaàvawe neravnopravnosti zastupqenosti polova. Naime, poslodavci koji imaju 50 i vi{e zaposlenih na neodre|eno vreme, po Zakonu o ravnopravnosti polova, imaju obavezu da do 31. januara naredne godine sa~ine i usvoje plan mera za otklawawe i ublaàvawe neravnomerne zastupqenosti polova za 2013. godinu. Osim toga, imaju i obavezu sa sa~ine i usvoje izve{taj o realizaciji plana mera za otklawawe i ublaàvawe neravnomerne zastupqenosti polova u ovoj godini i da ga do 31. marta 2013. godine podnesu Upravi Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike za rodnu ravnopravnost ili Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova. Q. M.

subota15.decembar2012.

U VOJ VO \AN SKIM [KO LA MA OD LI KA [I UGLAV NOM DE VOJ ^I CE

Ve }i ni |a ka na ~a so vi ma mo zak na pa {i Od prvog razreda osnovne {kole pa do kraja sredwe, devoj~ice, odnosno devojke su boqi |aci nego de~aci, odnosno momci, pokazalo je, izme|u ostalog, istraìvawe „Sociokulturni aspekti efikasnosti obrazovawa u Vojvodini“. Razlog za to vaqa traìti u ~iwenici da lep{i pol generalno ima vi{e ciqave za uspehom u ìvotu, profesionalnoj karijeri i {kolovawu, dok je ja~i pol usmeren na sticawe materijalnog bogatstva. – Interesantno je i da je uspeh u~enika ujedna~en od prvog do ~etvrtog razreda, koji s odli~nim uspehom zavr{i gotovo 80 odsto |aka – kaè profesor dr Ra do{ Ra di vo je vi}. – Do kraja osnovne {kole to se smawi oko deset procenata, a zatim ve} u provom razredu sredwe {kole drasti~no pada, tako da odlika{a bude tek ne{to vi{e od tre}ine. Uzroke pada ne treba traìti u mestu u kojem je u~enik zavr{io osnovnu {kolu niti u materijalnom stawu ili obrazovawu wegovih roditeqa, nego u neuskla|enosti sistema osnovnog i sredweg obrazovawa i ograni~enoj u~eni~koj motivaciji za postignu}em. S druge strane, porodi~ne prilike, odnosno visina materijalnih primawa roditeqa u~enika, uti~u na izbor sredwe {kole, pa se tako u gimnazije upisuje daleko vi{e u~enika iz porodica s vi{im primawima, dok se za stru~ne {kole opredequje vi{e onih ~iji roditeqi imaju nià primawa. Podaci pokazuju i da {kolska sprema

Ma tu ran ti na me ti Pedago{ki zavod Vojvodine realizovao je projekat „Sociokulturni aspekti efikasnosti obrazovawa u Vojvodini“ s ciqem da utvrdi socijalne, materijalne, vrednosne i obrazovne faktore koji podsticajno, odnosno ograni~avaju}e uti~u na uspeh u~enika u toku {kolovawa. Istra`ivawe je realizovano u februaru i martu pro{le godine u 56 {kola iz 20 vojvo|anskih op{tina. Anketirano je 1.226 maturanata ~etvorogodi{wih i trogodi{wih sredwih {kola. Istra`ivawe su realizovali i razultate analizirali sociolozi s Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Rado{ Radivojevi} i prof. i m. sc So wa Pe ji}, a Pedago{ki zavod Vojvodine je razultate objavio u kwizi pod naslovom „Obrazovni uspeh u~enika u sredwim {kolama Vojvodine – sociokulturni aspekti“. roditeqa, kako {kolovawe wihove dece odmi~e, postaje sve zna~ajniji faktor {kolskog uspeha, ali i da dobri |aci uglavnom dolaze iz skladnih porodica, dok su lo{i ~esto iz porodica u kojima su odnosi poreme}eni – Na uspeh u~enika zna~ajno uti~u i wihove vrednosne ori-

jentacije – kaè profesor dr Radivojevi}. – U~enici kojima je veoma va`no da u ìvotu postignu uspe{nu profesionalnu karijeru u toku celokupnog {kolovawa su uglavnom odli~ni. Me|utim, istraìvawe je pokazalo i da ve}ina u~enika u na{im {kolama znawe ne shvata kao unutra{wu potrebu ve} kao

op{tu vrednost i sredstvo u dobijawu ocena koje treba da obezbede diplomu, a diploma zaposlewe, {to uti~e na wihovu nedovoqnu sistemati~nost i posve}enost u~ewu. S druge strane, samo odlika{i smatraju da su im ocene u skladu sa sposobnostima, dok svi ostali misle da su im sposobnosti daleko iznad onoga {to pi{e u |a~koj kwiìci. Odgovorne za na{ {kolski sistem svakako bi trebalo da zabrine i podatak da svakodnevno u~i tek svaki tre}i |ak, te da su i ve}ina odlika{a kampawci. Is pi ti vani sredwo {kol ci nisu se ba{ pohvalno izjasnili ni o uxbenicima. Tek wih 14 odsto razume sve {to u wima pi{e. Za vi{e od polovine u~enika gradi vo u ux beni ci ma je uglavnom razumqivo, dok tre}ina slabo {ta od lekcija u uxbenicima shvata. Razlog za takvo stawe mo`da leì i u ~iweni ci da nastavu pa`qi vo prati tek svaki deseti sredwo{kolac, a ne sme se prenebregnuti ni podatak da to pra}ewe umnogome zavisi od nastavnika, to jest vi{e od polovine |aka u~i, odnosno ne u~i neki predmet ba{ zbog nastavnika koji ga predaje. S druge strane, objektivnost nastavnika pri ocewivawu je na klackalici – polovina sredwo{kolaca smatra da su objektivni, a druga se s tim ne slaè. D. De ve ~er ski

GRADI]E ZA TVO RE NI BA ZEN, SPA CEN TAR I TER MAL NU BU [O TI NU U BA^ KOJ PA LAN CI

A bi }e i ba wa

Nadle`ni u ba~kopalana~koj op{tini najavquju da }e od prole}a u priobaqu Dunava, a u sklopu Sportsko-rekreacionog centra i Parka prirode „Tikvara“ u Ba~koj Palanci, po~eti intezivni radovi na kompleksu bazena. Aktuelna vlast je odlu~ila da promeni projekat, odnosno da se umesto otvorenog olimpijskog bazena ovde izgradi zatvoreni bazen, ali i spa centar, a ~eka se i dozvola za istra`no bu{ewe, odnosno tra`ewe termalne vode kojom }e se centar grejati i ostvariti u{tede kojima }e se ta investicija isplatiti. Rebalansom buxeta op{tina Ba~ka Palanka obezbedila je deo novca za nastavak radova, a predvi|eno je u~e{}e AP Vojvodine i Republike Srbije, odnosno nadle`nih sekretarijata i ministarstava. – Ranije projektovani otvoreni kompleks bazena i drugih sportsko-rekreativnih sadr`a-

ja po prora~unima stru~waka finansijski ne bi bio samoodr`iv i predstavqao bi veliko optere}ewe za op{tinski buxet – rekao je predsednik ba~kopalana~ke op{tine Bo jan Rad man. – Zato smo odlu~ili da ~itav kompleks, osim sportsko-rekreativne, ima i komercijalnu di-

ramo da realizujemo ve} idu}e godine. Na taj na~in zna~ajno }emo smawiti tro{kove odr`avawa bazena, a ako sve bude i{lo po planu, u dogledno vreme izgradi}emo i bawsko le~ili{te i u bliskoj budu}nosti na}i se na mapi vojvo|anskih bawskih centara.

menziju, ukqu~uju}i spa-centar i sli~ne sadr`aje. Kqu~no pitawe je kako obezbediti jeftinu vodu za ceo kompleks, a prora~uni su pokazali da weno zagrevawe mnogo ko{ta. Zato smo s Rudarsko-geolo{kim fakultetom dogovorili projekat izgradwe termalne bu{otine, {to plani-

Profesor Mi loj ko La zi} s Rudarsko-geolo{kog fakulteta ka`e da se analizom ranijih istra`ivawa u {irem rejonu Ba~ke Palanke, kao i na potesu kraj Sportske dvorane i mesta gde se gradi bazen, do{lo do koncepta za bu{otinu dubine do hiqadu metara.

– Ve} na dubini od 400 metara o~ekujemo da do|emo do vode temperature od oko 25 stepeni, {to bi bilo dovoqno za potrebe sportsko-rekreacionog centra i bazena – kaè Lazi}. – Na dubqim i najdubqim slojevima moè se zahvatati voda temperature do 40 stepeni i s vi{e mineralizacije, tipa bawe „Junakovi}„ kod Apatina. Perspektiva ovog podru~ja je izvanredna i zato ga treba detaqno i stru~no istraìvati i na kraju eksploatisati. Pokrajinski sekretarijat za energetiku treba da odobri istra`no bu{ewe, a kasnije da dozvoli kori{}ewe prirodnih resursa. Ovde isti~u da je to prava {ansa jer je novi kompleks u sklopu postoje}ih otvorenih sportskih terena, dve sportske hale, zalivnog jezera „Tikvara“, Dunav je udaqen nekoliko stotina metara, a do centra Ba~ke Palanke pe{ice se stiè za petnaestak minuta. M. Su yum

SLU @BA VA NIN STI TU CI O NAL NE ZA [TI TE ZA VRE ME [NE OSO BE U ZRE WA NI NU AK TIV NA I U 2013.

Ce ne uslu ga osta ju ne pro me we ne Slu`ba vaninstitucionalne za{tite pri Gerontolo{kom centru Zrewanina, s dve radne jedinice – Centrom za pomo} u ku}i i Klubom za stara i odrasla lica, i naredne godine pru`a}e pomo} vreme{nim osobama koje nisu u stawu da brinu same o sebi ili kojima porodica nije u mogu}nosti da obezbedi odgovaraju}u negu. U programu rada te slu`be za 2013, koji je ovih dana izlo`en javnosti, navodi se da }e se potrebe korisnika utvr|ivati na osnovu upu}enih zahteva, analize stawa na terenu prilikom ku}nih poseta i intervjua koje }e sa starima obaviti socijalni radnik i glavna medicinska sestra. Zahteve }e slu`ba dobijati neposredno od korisnika i srodnika, Centra za socijalni rad, ambulanti i mesnih zajednica.

Pomo} u nezi sastoja}e se u me di cin skoj re ha bi li ta ci ji korisnika, a kod pomo}i u ku}i pruà}emo servisne usluge vezane za ishranu starih lica, nabavku potrep{tina koje su im neophodne i odràvawe higijene prostorija u kojima borave. Gde bude potrebno, savetova}emo korisnike da se upute u domski sme{taj, kaù u Ge ron to lo {kom cen tru Zre wanina. O~ekuje se da }e tokom idu}e godine biti oko 80 korisnika usluga Centra za pomo} u ku}i. S obzirom na to da s postoje}im brojem radnika u toj slu`bi ne}e mo}i da pruàju celodnevnu negu, najavquju da }e korisnici iz grada na pomo} mo}i da ra~unaju radnim danima, u prepodnevnim satima. Cene usluga i u 2013. osta}e iste pa }e sat vre-

mena za pomo} u nezi ko{tati 200 dinara, a jedno~asovna pomo} u ku}i iznosi}e 160 dinara. Odre|eni broj korisnika, me|u-

^lanovi }e biti ukqu~eni u brojne sekcije, me|u kojima su muzi~ka, likovna i {ahovska, i ima}e priliku da u~estvuju na

Pri hvat na sta ni ca U okviru Slu`be vaninstitucionalne za{tite bi}e i Prihvatna stanica. Ona }e, s uputom Centra za socijalni rad, zbriwavati osobe kojima je zbog opravdanih razloga potreban privremeni prihvat i nadzor, dok im se ne omogu}i povratak u mesto prebivali{ta ili dok se za wih ne utvrdi odgovaraju}i oblik socijalne za{tite.

tim, pla}a}e umawenu cenu primenom skale participacije. [to se ti~e Kluba za stara i odrasla lica, ~lanovi }e u wemu i ubudu}e mo}i da, kako navode u Gerontolo{kom centru, “zadovoqavaju svoje potrebe za komunikacijom, kulturom, edukacijom, zabavom i rekreacijom”.

brojnim doga|ajima u Zrewaninu, ali i drugim gradovima. Dvadesetak ~lanova svakodnevno }e ru~ati u Klubu, a polivalentna patrona`na slu`ba Doma zdravqa jednom nedeqno }e svima kontrolisati krvni pritisak i jedanput mese~no {e}er u krvi. @. Ba la ban

subota15.decembar2012.

dRU[TvO / cRna hROnika

SVETI ANDREJ PRVOZVANI SLAVA SRPSKE DINASTIJE

Kar a|or |e vi }i opet na oku pu Pre sto lo na sled nik Aleksandar II i prin ce za Katarina Kara|or|evi} pri re di li su u Be lom dvo ru pri jem po vo dom pro sla ve kr sne sla ve wi ho vog do ma, Sve tog An dre ja Pr vo zva nog. Ga la pri jem je pri re |en za jed no s kne gi wom Jelisavetom i prin com Filipom. Ra me uz ra me, Alek san dar i Je li sa ve ta po zdra vqa li su broj ne zva ni ce iz kul tur nog, po li ti~ kog i jav nog `i vo ta Sr bi je ko ji su u idi lu de diw skog kom plek sa do {le na svet ko vi nu srp ske di na sti je. Pomi re we pre sto lo na sled ni ka Alek san dra i we go ve tet ke kwe gi we Je li sa ve te bi lo je ve li ko iz ne na |e we za srp sku jav nost, a ka ko sa zna je mo, led u wi ho vim od no si ma po ~eo je da se to pi pri li kom ne dav nog pre no {e wa iz ino stran stva na Ople nac mo {ti ju kra qev ske di na sti je, a ve li ku ulo gu od i grao je i sin prin ca Pa vla, knez Aleksandar Kara|or|evi}, ina ~e da nas naj bo ga ti ji iz da nak Ka ra |or |e ve lo ze. Ova sla va ta ko je do bi la jo{ jed no obe le` je tra di ci o nal nog du ha do bre do ma }in ske po ro di ce ko ja sla vi u mi ru i slo zi. Na sve ~a no sti je upri li ~e na i ce re moni ja pre da je no ve kra qev ske za sta ve – stan dar te prin cu Alek san dru.

Princ je uka zao na to da se Sr bi ja i we ni gra |a ni su o~ a va ju s broj nim te {ko }a ma i da za to „mo ra mo da ra di mo za jed no, a ne pro tiv se be”, i iz ra zio na du da }e idu }a go di na bi ti bo qa za Sr bi ju. Sve ~a nom pri je mu u Be lom dvo ru pri su stvo va li su pred -

stav ni ci Vla de, mi ni star kul tu re i in for mi sa wa Bratislav Petkovi}, pred stav ni ci di plo mat skog ko ra, me |u ko ji ma i am ba sa dor SAD Majkl Kirbi, ~la no vi Krun skog ve }a i sa ve ta, me |u na rod nih or ga ni za ci ja i dru gi go sti iz kul tur nog, po li ti~ kog, po slov nog, aka dem skog i jav nog ì vo ta Sr bi je. Pre ve ~er weg pri je ma, ko ji je obi~ no i kul tur ni i dru {tve ni do ga |aj Be o gra da i Sr bi je od ka da su se Ka ra |or |e vi }i vra ti li na De di we, pred ho di la je ju tar wa sve ta li tur gi ja ko ju je slu ìo patri jarh Irinej u Dvor skoj ka pe li sv. An dre ja Pr vo zva nog, za jed no s epi sko pom {u ma dij skim Jovanom i uz sa slu è we sve {ten stva be o grad sko-kar lo va~ ke mi tro po li je. Na kon to ga je epi skop {a ba~ ki Lavrentije oba vio ~in se ~e wa slav skog ko la ~a u Pla vom sa lo nu Kra qev skog dvo ra, a za tim je pri re |en sve ~a ni ru ~ak. D. Milivojevi}

U 30 ODSTO NASEQA U 2011. NIJE RO\ENO NIJEDNO DETE

Sr bi ja ima 7.186.862 sta nov ni ka Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku pred sta vio je re zul ta te po pi sa sta nov ni {tva, do ma }in stva i sta no va u Sr bi ji, ko ji po ka zu ju da u 1.458 na se qa, ili 31 od sto, na te ri to ri ji Voj vo di ne i cen tral ne Sr bi je pro {le go di ne ni je ro |e no ni jed no de te. Re zul ta ti po ka zu ju da je pro se~ na sta rost sta nov ni {tva Sr bi je 42,2 go di ne, {to je dve go di ne sta ri je ne go to kom pro {log po pi sa, 2002. go di ne. Glav ni ru ko vo di lac po pi sa Sne`ana Lak~evi} iz ja vi la je da Sr bi ja ima 7.186.862 sta nov ni ka i da je u~e {}e `e na u sta nov ni {tvu 51,3 od sto, a mu {ka ra ca 48,7 od sto. Po we nim re ~i ma, u od no su na po pis sta nov ni ka iz 2002. go di ne, Sr bi ja ima 4,15 od sto ma we sta nov ni ka, {to je po -

{ka ra ca 40,9 go di na – re kla je Sne `a na Lak ~e vi}, i do da la da naj ma wu pro se~ nu sta rost ima sta nov ni {tvo Tu ti na, No vog Pa za ra, Sje ni ce, Ko stol ca, Sur ~i na, @a -

PREDLO@ENA NOVA SUDSKA MRE@A

Be o grad do bi ja jo{ ~e ti ri su da – Uko li ko se usvo je pred lo è ne iz me ne za ko na, Be o grad }e ume sto do sa da {wa dva osnov na su da ima ti {est, tri „grad ska” i tri pri grad ska – u La za rev cu, Mla de nov cu i Obre nov cu – po tvr dio je mi ni star prav de Nikola Selakovi}. Po we go vim re ~i ma, no va sud ska mre à ima is kqu ~i vo za ciq da or ga ni za ci ju su do va u Be o gra du u~i ni efi ka sni jom, bo qom i mno go vi {e okre nu tom sa mim gra |a ni ma. Rad na gru pa za iz ra du na cr ta za ko na za no vu mre ù su do va pred lo ì la je Mi ni star stvu prav de i dr àv ne upra ve, a ono }e pred log pod ne ti Vla di, da se u Be o gra du, na pod ru~ ju Pr vog osnov nog su da, osnu ju tri osnov na su da s nad le `no {}u za pod ru~ je grad skih op {ti na, kao i da se osnu ju jo{ tri su da – u Mla de nov cu, La za rev cu i Obre nov cu. Mi ni star je uka zao na to da je rad na gru pa pret hod no de fi ni sa la kri te ri ju me za oce nu na ko jim je pod ru~ ji ma po treb no po sto ja we su da, i za kqu ~i la da naj ve }i pro blem u sud skoj mre ì stva ra grad Be o grad, od no sno we go vo pod ru~ je, jer je vi {e od 60 od sto ukup nog bro ja pred me ta iz ce le Sr bi je pred be o grad skim su do vi ma. – Po ka za lo se u pret hod nom pe ri o du da je to {to smo u Be o- gra du s ne ka da {wih de vet op {tin skih su do va do {li na dva osnov na su da bio te àk uda rac po efi ka snost pra vo su |a, ure |e nost i re zul ta te we go vog ra da – na po me nuo je Se la ko vi}, i is ta kao da su ko rek ci je sud ske mre è bi le neo p hod ne da bi se

obez be dio jed nak pri stup gra |a na prav di. Po we go vim re ~i ma, no va sud ska mre `a za slu `u je no vu {an su, ima ju }i u vi du da je grad Be o grad me sto gde od naj ju `ni je do naj se ver ni je ta~ ke tre ba da se pu tu je i vi {e od sto ki lo me ta ra, da ob u hva ta ogrom no pod ru~ je, a pri vred ni pro met i pro met ne kret ni na i ak tiv no sti su u

U po je di nim me sti ma, po pred lo gu za ko na o no voj mre `i su do va, ne }e vi {e bi ti su do va jer za to ni su is pu we ni kri te ri ju mi, ve} }e se osno va ti sud ske je di ni ce. Ta kav je slu ~aj sa So po tom, ]u pri jom, Svi lajn cem, Groc kom, Ba to ~i nom, Ra ~om i ni zom dru gih me sta ko ja su do 2010. ima la sud, ali sa da ne is pu wa va ju kri te ri ju me za to.

sva kom mo gu }em po gle du naj za stu pqe ni ji. Uka zu ju }i na to da je or ga ni za ci ja no ve sud ske mre `e ve o ma slo `en i zah te van po sao, Se la ko vi} je is ta kao da }e se re a li za ci ji tog po sla po stu pa ti ve o ma di sci pli no va no i ve o ma or ga ni zo va no. – Ne sme da se do go di, kao {to se ne gde u Sr bi ji de {a va lo pri li kom se lid be, da se ne ki pred met iz gu bi. Po stu pa }e se mak si mal no od go vor no – na gla sio je mi ni star.

Osnov ni kri te ri ju mi rad ne gru pe za osni va we su do va su bi li pri liv i za o sta tak ne re {e nih pred me ta i naj ma we se dam su di ja da bi je dan sud mo gao funk ci o ni sa ti. Do pun ski kri te ri ju mi su ten den ci ja ra sta, od no sno opa da wa bro ja pred me ta, do stup nost su do va gra |a ni ma – u smi slu pu te va, sa o bra }aj nih ve za, uti caj kon fi gu ra ci je te re na na uda qe nost je din ca od se di {ta su do va, sme {taj ne ka pa ci te te, broj sta nov ni ka itd. (Tanjug)

ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI

Su bo ti ~a nin iza re {e ta ka Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr à va wa do 48 sa ti T. K. (36) iz Su bo ti ce zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qudi. Po li ci ja je ope ra tiv nim ra dom do {la do sa zna wa da se na sa la {u u Ba~ kim Vi no gra di ma na la zi ve }i broj mi gra na ta. Pre tre som ku }e, u po dru mu je pro na |e no 11 pa ki stan skih dr à vqa na ko ji ne za ko ni to bo ra ve u Sr bi ji. Osum wi ~e ni se te re ti da je stra nim dr à vqa ni ma u svo joj ku }i, za nov ~a nu na kna du, pru ào uslu ge sme {ta ja. T. K. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u

Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na, dok je u pre kr {aj nom po stup ku, su di ja Pre kr {aj nog su da ile gal nim mi gran ti ma od re dio ka zne za tvo ra. PU u Su to bi ci ta ko |e je sa op {ti la da je, u odvo je noj ak ci ji, po li ci ja u ku }i na pod ru~ ju gra da pro na {la jo{ 12 dr à vqa na Av ga ni sta na ko ji ile gal no bo ra ve u Sr bi ji. Oni su u pre kr {aj nom po stup ku ka `we ni ka znom za tvo ra u tra ja wu od se dam da na, dok }e pro tiv tri oso be iz Su bo ti ce bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu ì la {tvu zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di, na ve de no je u sa op {te wu Po li cij ske upra ve Su bo ti ca. S. I.

dok u na se qi ma `i ve sta nov ni ci pro se~ ne sta ro sti 43,6 go di ne. @e ne su ve }i na u 120 op {ti na u Sr bi ji, a mu {kar ci u 48, a naj ve }a raz li ka je u op {ti ni Vra -

OTKRIVENO NA PRELAZU HORGO[

@iteqi stariji dve godine [e fi ca Od se ka Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku za po pis Qiqana \or|evi} re kla je da je sta nov ni {tvo Sr bi je sta ri je dve go di ne, ali je to i ve }i na sta nov ni ka dr `a va Evro pe. Po we nim re ~i ma, od sta nov ni ka Sr bi je su sta ri ji Nem ci, Austri jan ci, Ita li ja ni, Gr ci, dok su Slo ven ci i Fin ci go to vo iste pro se~ ne sta ro sti. sle di ca ne ga tiv nog pri rod nog pri ra {ta ja i od la ska gra |a na u ino stran stvo. – Pro se~ na sta rost `en skog sta nov ni {tva je 43,5 go di ne, a mu -

dnevnik

bqa i No vog Sa da, dok naj ve }u ima sta nov ni {tvo Cr ne Tra ve, Ga xi nog Ha na i Svr qi ga. – Pro se~ na sta rost sta nov ni {tva ko je `i vi u grad skim na se qi ma je 41,3 go di na,

~ar, gde je è na 79,26 od sto, dok su Tr go vi {tu u ogrom noj ve }i ni mu {kar ci. U Sr bi ji ima pet na se qa u ko ji ma ì ve sa mo mu {kar ci, od no sno dva u ko ji ma ì ve sa mo è ne. Oko 1.000 na se qa ima ma we od 100 sta nov ni ka, a naj ve }a ko cen tra ci ja tih na se qa je u re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je. Sne à na Lak ~e vi} je re kla da je pro se~ na sta rost sta nov ni ka u be o grad skom i re gi o nu Voj vo di ne oko 41,8 go di na, u [u ma di ji i za pad noj Sr bi ji 42,3 go di ne, dok je naj sta ri je sta nov ni {tvo ju `ne i is to~ ne Sr bi je.

Spre ~en {verc za {ti }e nih vr sta fa za na Ca ri ni ci su, u sa rad wi s Гrani~nom po li ci jom, na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ ju ~e, kon tro lom auto bu sa ko ji sa o bra } a na re d ov n oj li n i j i Be~–Kla do vo, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 12 fa za na za {ti }e nih vr sta, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Pti ce su ot kri ve ne de taq nom kon tro lom auto bu sa, ka da

su u pr tqa `nom de lu, iz me |u tor bi, pro na |e na dva ka ve za u ko ji ma su bi le tri je din ke vr ste cros sop ti lon mantchu ri cum i de vet vr ste syrma ti cus re e ve sii. De ter mi na ci ja vr sta je iz vr {e na na kon {to su fo to gra fi je pti ca pro sle |e ne kan ce la ri ji CI TES (Kon ven ci ja o me |u na rod noj tr go vi ni ugro `e nim vr sta ma di vqe fa u ne i

flo re) ko ja je kon tak ti ra na od mah na kon {to su fa za ni pro na |e ni. S ob zi rom na to da se ra di o za {ti }e nim vr sta ma, za ko je su po treb ne po seb ne do zvo le, ko je put nik Q. B. ni je imao, pti ce }e bi ti sme {te ne u od go va ra ju }e pri hva ti li {te, naj ve ro vat ni je bi ti zoovrt Pa li}, do da je se u sa op {te wu. M. B.

crna hronika

dnevnik

subota15.decembar2012.

PO KRE NU TA IS TRA GA PRO TIV DE SE TO RI CE U SLU ^A JU „PU TAR SKA PRED U ZE ]A”

Mi {ko vi }i ma i \u ra {ko vi }u pri tvor do 30 da na PRE SU DA VI [EG SU DA U NO VOM SA DU

Tro ji ci Vr ba {a na 45 go di na za tvo ra – Vr ba {a ni Bran ko Ra |e no vi}, zva ni Ro} ko (1980), Edvard Braun Ze ba (1974) i Qi qan Sa vi }e vi} Qi ka{ (1983) osu |e ni su zbog po ku {a ja te {kog ubi stva na po 15 go di na za tvo ra. Okri vqe ni ma je pro du èn pri tvor u ko jem su od 26. sep tem bra pro {le go di ne, ka da su li {e ni slo bo de, do upu }i va wa na iz dra à va we ka zne – sa op {ti la nam je ju ~e port pa rol ka no vo sad skog Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Ka ko smo pi sa li, wi ma je op tu `ni com sta vqe no na te ret da su la ne u no }i iz me |u 24. i 25. sep tem bra u Vr ba su u blo ku „Sa va Ko va ~e vi}„ u sta nu na tre }em spra tu po ku {a li na svi rep na ~in da li {e ì vo ta su gra |a ni na A. M., kog su do ve li u na ve de ni stan na ~i jem zi du je is pi sa na po ru ka „Druk nuo si me, p..., po~ ni da se mo li{ bo gu, slo mi }u ti gla vu, ki~ mu, obe ru ke i no gu”.

Po tom su mu u mra ku, fi zi~ kom sna gom i bej zbol pa li com, dok je bio nag na kre ve tu, za da li vi {e uda ra ca u gla vu i te lo (u pre de lu vi tal nih or ga na). Tim sud skih ve {ta ka je na glav nom pre tre su na veo da o{te }e ni ni je u mo gu} no sti da oba vqa ak tiv no sti kao {to su ho da we i uzi ma we hra ne bez tu |e po mo }i. Po re ~i ma stru~ wa ka, po vre |e ni mla di} ima te {ke po vre de gla ve ko je su osta vi le traj ne ne u ro lo {ke i psi hi~ ke smet we, {to ima za po sle di cu traj nu od u ze tost eks tre mi te ta. On u pot pu no sti za vi si od tu |e po mo }i, uz gru bo o{te }e we svih psi hi~ kih funk ci ja. S wim se ote `a no us po sta vqa kon takt i ni je mu mo gu} no sti da ne sme ta no oba vqa raz go vor. Na ve de ne pro me ne we go vog zdra vqa su traj nog ka rak te ra, ob ja sni li su tom pri li kom ve {ta ci. M. V.

NO VO SA \A NIN OKRI VQEN ZA NE DO ZVO QE NE POL NE RAD WE

Pip kao {ti }e ni cu u to a le tu?

No vo sa |a ni nu I. F. (1955) od re |e na je me ra za dr `a va wa pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nih pol nih rad wi, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. On je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji, ko ji mu je od re dio pri tvor do osam da na. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, okri vqe ni se te re ti da je na ne pri me ren na ~in do di ri vao {ti -

}e ni cu usta no ve za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju. We mu se pri pi su je da je u to a le tu na pao de voj ku sta ru oko 20 go di na. Na vod no, osum wi ~e ni je ko ri snik so ci jal ne po mo }i i zbog to ga ima pri stup tom de lu objek ta. On je po vrat nik u iz vr {e wu ta kvih kri vi~ nih de la, a pre oko dve go di ne iza {ao je s iz dr `a va wa za tvor ske ka zne zbog si lo va wa. M. V.

Bi zni sme nu Mi ro sla vu Mi {ko vi }u, vla sni ku „Del ta hol din ga“, we go vom si nu Mar ku Mi {ko vi }u, vla sni ku fir me „Me ra in vest ment fund„, Mi lu \u ra {ko vi }u, vla sni ku „Ni bens gru pe“, „[er kor po ra ci je„ i Pred u ze }a za pu te ve „Ni{„, te jo{ ~e tvo ri ci osum wi ~e nih u slu ~a ju “pu tar ska pred u ze }a”, od re |en je pri tvor do 30 da na re {e wem su di je za pret hod ni po stu pak Spe ci jal nog su da u Be o gra du. Pret hod no je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po kre nu lo is tra gu pro tiv svih de s e t o r o osum w i ~ e n ih za kri v i~ n o de l o zlo u p o t re b e slu `be nog po lo `a ja. Sa slo bo de }e se bra ni ti di rek tor „Del ta bro ke ra„ Pre drag F. kao i biv {i di rek tor PZP „Ni{„ Mi lu tin G. i ak ci o- nar tog pred u ze }a Zo ran K., s tim {to je toj dvo ji ci od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta i od u ze ti su im pa so {i.

Mi ro slav Mi {ko vi}

Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je na ja vio da }e se u pla ni ra nim is tra `nim rad wa ma kre nu ti od sa slu {a wa sve do ka, te da }e ve ro vat no bi ti oba vqe no i ve {ta ~e we. Sa slu {a we osum wi ~e nih u Tu `i la {tvu tra ja lo je od sre de do ka snih ve ~er wih sa ti u

Vu ~i}: Vla snik „Del te” ne kim mi ni stri ma is pla }i vao 30.000–50.000 evra me se~ no Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da po sto je sa zna wa o to me da je vla snik „Del ta hol din ga” Mi ro slav Mi {ko vi} is pla }i vao 30.000 do 50.000 evra me se~ no po je di nim mi ni stri ma. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di re kao da je bi lo mno go po li ti ~a ra ko ji su ne skri ve no i ne dvo u me }i se bi li na stra ni Mi {ko vi }a a ne na stra ni dr `a ve, i da se o to me vo de od re |e ne is tra `ne rad we.

On je is ta kao da ne `e li da ko men ta ri {e od lu ke su da u ve zi s Mi {ko vi }em, da ne is ti ~e ni za do voq stvo ni ne za do voq stvo jer je na Tu `i la {tvu i su du da ra de svoj po sao. – Uve ren sam u to da }e da ga ra de na od go vo ran na ~in – na gla sio je Vu ~i}. Na pi ta we da li ima in for ma ci ja i da li o~e ku je da }e is tra ga u ve zi s Mi {ko vi }em do ve sti i do ne kih po li ti ~a ra, pr vi pot pred sed nik Vla de je

No vo sad ska po li ci ja tra ga za mla di }em s fo to gra fi je ko ji se te re ti da je 8. de cem bra oko tri sa ta u Uli ci La ze Te le~ kog te {ko po vre dio jed nog No vo sa |a ni na. Po zi va ju se gra |a ni ko ji pre po zna ju oso bu sa snim ka osum wi ~e nu za kri vi~ no de lo te {kih te le snih po vre da da se ja ve na bro je ve te le fo na 192 ili 064/ 892–40–55.

wa, po treb no da ima mo i do ka ze”. Vu ~i} je na gla sio da on ima vi {e sa zna wa ko ja bi in te re so va la jav nost, ali da ni ko u {tam pi ne ma pra vu in for ma ci ju. U ju ~e ra {woj {tam pi ob ja vqe no je da je Mi {ko vi} na plat nom spi sku imao i po je di ne mi ni stre, kao i da je ne i me no va ni funk ci o ner SPS-a obe }ao Mi {ko vi }u da ne }e bi ti uhap {en. (Ta njug)

Ubi jeni po li ca jac i dvo ji ca osum wi ~e nih za raz boj ni {tvo s li ca me sta, do da je se u sa op {te wu. „Po pr vim sa zna wi ma, te oso be su pu ca le i tom pri li kom po li ca jac Sta men ko vi} po go |en je u gru di. Od za do bi je nih po vre da pre mi nuo je na pu tu ka bol ni ci”, pi {e u sa op {te wu MUP-a. Vla snik zla ta re „Un ca” Dra go qub \e ki} je re kao Ta nju gu da je pqa~ ku pra tio na vi deo nad zo ru kod ku }e. - Sve mo je pro dav ni ce ima ju vi deo nad zor ko ji je umre `en i ja sam ju tros vi deo ka ko su tri oso be u{le u mo ju rad wu i po ~e le da mal tre ti ra ju rad ni ce i da kra du. Istog tre nut ka sam po zvao po li ci ju, a na kon to ga sam po tr ~ao ka zla ta ri. Sko ro u isto vre me smo sti gli i ja i po li caj ci, ~i ja je sta ni ca na 50 me ta ra od zla ta re,

Sa u ~e {}e Da ~i }a po ro di ci pri pad ni ka MUP

Osum wi ~en za po vre |i va we

na gla sio da po sto ji vi {e pred me ta u ko ji ma se vo de is tra ge, i po no vio da je ja sno da u Sr bi ji ne ma za {ti }e nih. – Vo de se od re |e ne is tra `ne rad we, ka da bu de do voq no po da ta ka, Tu `i la {tvo }e po kre nu ti po stup ke – na gla sio je Vu ~i}. On je ta ko |e re kao da po sto je sa zna wa i da je Mi {ko vi} is pla }i vao 30.000 do 50.000 evra me se~ no po je di nim mi ni stri ma, ali da je „po red sa zna -

TRA GI ^AN EPI LOG PQA^ KE ZLA TA RE U VLA SO TIN CU

U in ter ven ci ji na kon raz boj ni {tva u zla ta ri „Un ca” u Vla so tin cu, ju ~e je tra gi~ no na stra dao po li cij ski slu `be nik Mi ro slav Sta men ko vi} (27) iz Le skov ca, sa op {tio je MUP. Osum wi ~e ni da su po ~i ni li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva Da rin ko V. iz Be ra na i Ve li bor L. iz Bi je log Po qa su ra we ni i od za do bi je nih po vre da su pre mi nu li, dok je tre }i osum wi ~e ni Ad nan [. iz Be ra na li {en slo bo de i pri ve den u Po li cij sku is po sta vu Vla so tin ce. U sa op {te wu se pre ci zi ra da se pqa~ ka do go di la oko 8.30 sa ti, u Ne ma wi noj uli ci. Na kon pri ja ve do ga |a ja, na li ce me sta su upu }e ni po li cij ski slu `be ni ci ko ji su uo~i li tri ne po zna te oso be ko je su se uda qa va le

TRA @I SE

~e tvr tak, a sud sko re {e we o od re |i va wu pri tvo ra za po me nu tu sed mo ri cu je do ne to ju ~e uju tro. Po in for ma ci ja ma do stup nim u jav no sti, okri vqe ni su ne gi ra li op tu `be za zlo u po tre be. Ka ko „Dnev nik“ sa zna je iz svo j ih iz v o r a, u is t ra z i je

pred vi |e no sa slu {a we oko 20 sve d o k a. Do k u m en t a c i j a i dru gi pi sa ni do ka zi su pri ba vqe ni to kom po li cij ske is tra ge ko ja je tra ja la i ne ko vre me pre ne go {to su pro {le ne de qe oba vqe ni in for ma tiv ni raz go vo ri. Po na {em iz vo ru, Tu ì la {tvo je pri tvor za Mi ro sla va i Mar ka Mi {ko vi }a tra ì l o iz ne k o l i k o za k o n om pred vi |e nih raz lo ga: mo gu} no sti bek stva, uti ca ja na sve do ke, kao i uz ne mi re wa jav no sti. Za osta lih ~e tvo ro, pri tvor ska me ra je pred lo è na po osno vu za kon skog raz lo ga – mo gu }eg uti ca ja na sve do ke. U kri vi~ noj pri ja vi se po mi we iz nos od oko 30 mi li o na evra, od ko jeg je, ka ko se sum wa, „Mar ku Mi {ko vi }u oti {lo od 17 do 19 mi li o na, \u ra {ko vi }u oko de set mi li o na, a ki p ar s koj kom p a n i j i ‘Hem slejd‘ Mi ro sla va Mi {ko v i } a oko mi l ion i po evra“. J. J.

Pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ra zio je naj du bqe sa u ~e {}e po ro di ci po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a, ko ji je ju ~e tra gi~ no stra dao u oba vqa wu slu `be ne du `no sti. – Po tre sen sam ovim tra gi~ nim do ga |a jem, sve stan da se pri pad ni ci po li cij skih slu `bi, u iz vr {a va wu po slo va, mo gu sva ko dnev no na }i u si tu a ci ja ma vi so kog ri zi ka po `i vot – re kao je Da ~i}. Pre mi jer je do dao da „tra gi~ na Mi ro sla vqe va smrt pod se }a na to da je po sao po li caj ca je dan od naj te `ih i da ga oba vqa ju naj bo qi me |u na ma”. „Na dam se da }e ~i ta vo dru {tvo shva ti ti ri zik s ko jim se sva ko dnev no su o ~a va ju po li caj ci i da }e na u ~i ti na pra vi na ~in to da po {tu je”, na vo di se u te le gra mu sa u ~e {}a pre mi je ra Da ~i }a.

Opqa~ ka na zla ta ra

a pqa~ ka {i su po ~e li da be è pr vo ka re ci Vla si ni, a za tim skre nu li u uli cu ka zgra di op {ti ne, oda kle se za tim ~u la puc wa va - ka è \e ki}. - Vi deo sam ka ko dva po li ca ji ca tr ~e za dvo ji com u jak na ma ko je li ~e na voj ne, ali ni su ma skir ne. Od jed nom, na ras kr sni ci u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a, po ~e lo je kao ra fal na paq ba. Kad je pre sta lo, vi deo sam po li caj ca u lo kvi kr vi i jo{ dve oso be, ta ko |e kr va ve, ko je su le à le u sne gu - ob ja {wa va o~e vi dac Ne nad Stra hi wi}. Dve pa tro le po li ci je, ko je su u me |u vre me nu sti gle na me stu puc wa ve, us pe le su da uhap se tre }eg pqa~ ka {a i on je pri ve den u sta ni cu po li ci je. Ra we ni po li ca jac i je dan na pa da~ pre mi nu li su na pu tu ka le sko va~ koj bol ni ci.

- Oko 8.50 ~a so va pri mi li smo ra we nog pri pad ni ka po li ci je bez zna ko va ì vo ta, a sa mo pet mi nu ta ka sni je i jo{ jed no li ce ko je je, ta ko |e, bi lo bez zna ko va ì vo ta - iz ja vi la je Ta nju gu na ~el ni ca Ur gent n og cen t ra le s ko v a~ k e Op {te bol ni ce Ire na Ig wa to vi}. Vla so tin ce su ju ~e po se ti li di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} i dr àv ni se kre tar MUP-a Vla di mir Bo ò vi}, ko ji su iz ra zi li sa u ~e {}e po ro di ci na stra da log po li caj ca i obe }a li bo qu opre mu za pri pad ni ke po li ci je. Di r ek t or po l i c i j e Mi l o rad Ve qo vi} iz ja vio je da je stra da li po li ca jac svoj ì vot dao za dr à vu i na rod. (Ta njug)

SPORT

subota15.decembar2012.

dnevnik

DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA (4â&#x20AC;&#x201C;16. DECEMBAR) SRBIJA I CRNA GORA PRVI PUT U ISTORIJI IGRAJU ME\USOBNO ME^, I TO POLUFINALNI NA EP

Hlad na gla va vo di u fi na le Te {ko je pro na }i pra ve i pri klad ne re ~i ko ji ma bi se na naj bo qi na ~in opi sa lo sve ono {ta su u pret hod ne dve sed mi ce ura di le srp ske ru ko me ta {i ce, pred vo |e ne sjaj nom Ka ta ri nom To ma {e vi}, na Evrop skom pr ven stvu za è ne, ko je se odr à va u na {oj ze mqi. Od ano nim nih de vo ja ka, ko ji ma ni ko ni je da vao ni ka kvu {an su i ko je su ima le po dr {ku sa mo uskog kru ga qu di, se lek ci ja za ko ju na ci ja, slo bod no mo è mo re }i, do sa da ni je na vi ja la, iz ra sle su u he ro i ne, sti gle su do po lu fi na la i bo re se za pr vu me da qu za Sr bi ju na evrop skim pr ven stvi ma. A za ri va la }e ima ti mo} nu re pre zen ta ci ju Cr ne Go re. Se l ek tor Sa {a Bo {ko vi} re kao je, dan uo~i me ~a s Cr no gor ka ma, da }e se we go va eki pa za po lu fi na le Evrop skog pr ven stva pri pre ma ti isto kao i za bi lo ko ji dru gi duel. U ta bo ru re pre zen ta ci je Sr bi je at mos fe ra je na za vid nom ni vou, Srp ki we se bez stra ha pri pre ma ju za po lu fi nal ni ob ra ~un. - Spre ma }e mo se kao i za sva ku utak mi cu. Ne }e bi ti po seb nog na bo ja, iako u Cr noj Go ri ima mno g o igra ~ i c a ko j e su odav de. To je sport - re kao je Bo {ko vi}. Sr bi ja i Cr na Go ra sa sta }e se da nas u 17 ~a so va u Be o grad skoj are ni. - Cr na Go ra ima do bru re pre zen ta ci ju, ni su za xa be bi le dru ge na Olim pij skim igra ma, a oko sni cu ti ma im ~i ne igra ~i ce evrop skog pr va ka (Bu du} no sti). Opa snost nam pre ti sa svih stra na i gre {ke mo ra mo da sve de mo na mi ni mum, jer smo u do s a da {wem to k u tak mi ~ e w a ima li mno go iz gu bqe nih lop ti, ali je sve to iz pre ve li ke è qe de vo ja ka - na po me nuo je Bo {ko vi}. Sred w i bek Kri s ti n a Li {~e vi} re kla je da je da na {wa utak mi ca mo `da i naj te à na pr ven stvu.

DANAS Polufinala Norve{ka - Ma|arska (14.30) Srbija - Crna Gora (17)

Me~ za 5. mesto Danska - Rusija

(12)

Kona~ni plasman 7. Nema~ka, 8. [vedska, 9. Francuska, 10. Rumunija, 11. [panija, 12. ^e{ka, 13. Hrvatska, 14. Ukrajina, 15. Island, 16. Makedonija.

@reb za SP @reb za Svet sko pr ven stvo 2013. go di ne za ru ko me ta {i ce (7 - 22. de cem bar) u Sr bi ji odr `a }e se su tra od 13 ~a so va u pres cen tru Be o grad ske are ne. Ak tu el ni {am pion Nor ve {ka i Sr bi je kao do ma }i na su se di rekt no kva li fi ko va li. Me |u 24 re pre zen ta ci je ko je }e se tak mi ~i ti, osta lo je jo{ de set me sta za eki pe sa Sta rog kon ti nen ta. Dve naj bo qe eki pe sa EURO 2012, a ko je se ni su di rekt no kva li fi ko va le (Cr na Go ra i Ma |ar s ka) su ve} obez b e d i l e u~e {}e na SP. Za pre o sta lih osam evrop skih me sta bo ri }e se 12 ti mo va kroz kva li fi ka ci je: Hr vat ska, ^e {ka, Dan ska, [pa ni ja, Fran cu ska, Ne ma~ k a, Island, Ma k e d o n i j a, Ru mu ni ja, Ru si ja, [ved ska i Ukra ji na. Pr v a kva l i f i k a c i o n a utak mi ca igra }e se 1/2. ju na 2013, a re van{ se dam da na ka sni je. @eq ne po be de: Kri sti na Li {~e vi} u ak ci ji

- Ovo je mo ` da i naj te ` a utak mi ca na ce lom pr ven stvu. Cr no gor ske su po zna te po gru boj i sta bil noj od bra ni. Na {a ve li ka pred nost mo gla bi da bu de pri ti sak ko ji }e ose }a ti wi ho ve igra ~i ce ro |e ne u Sr bi ji. Mi smo `eq ne i glad ne po be de - is ta kla je ona. Le vi bek Sa wa Dam wa no vi} ka za la je da ne `e li da pre ce ni, ali ni pot ce ni ri va la.

- Utak mi cu }e od lu ~i ti smi re nost i hlad na gla va. Tru di }e mo se da bu de mo ta kve, a to kom pr ven stva smo ve} do ka za le da igra mo bor be no. U dru gom kru gu je sva ka re pre zen ta ci ja bi la fa vo rit pro tiv nas, pa }e ta ko bi ti i Cr na Go ra, me |u tim, ne `e lim da ih pre ce nim, ali ni pot ce nim - re kla je Dam wa no vi }e va. Ona je do da la da ne }e ima ti po s e b an na b oj u utak m i c i,

iako se sa sta ju ne ka da {we sa i gra ~i ce iz na ci o nal nog ti ma. - Ne mam po se ban na boj. To ni je stvar spor ta, ve} po li ti ke. One ko je su iz Sr bi je oti {le da igra ju za Cr nu Go ru ima ju svo je raz lo ge, a ja sam si gur na da to ni ka da ne bih ura di la - is ta kla je Dam wa no vi }e va. De sno kri lo Iva na Mi lo {e vi} je in si sti ra la na to me

da srp ske ru ko me ta {i ce mo ra ju da od i gra ju ja ku od bra nu. - Spre ma mo se kao i za sva ku dru gu utak mi cu. Mi slim da ne }e bi ti pro ble ma ako bu de mo kon cen tri sa ne. Po zna je mo wi hov tim. Sva ka ru ko me ta {i ca je do bra po je di na~ no, ali mi slim da mo `e mo da se no si mo sa wi ma. Ako bu de mo od i gra le ja ku od bra nu to ne }e bi ti pro ble ma re kla je Mi lo {e vi }e va.

IZ TABORA CRNE GORE

Is ku stvo na na {oj stra ni Se lek tor `en ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Cr ne Go re Dra gan Axi} re spek tu je se lek ci ju Sr bi je, ali ve ru je u po be du svog ti ma. - Ce nim srp ske igra ~i ce, igra ju u kva li tet nim klu bo vi ma i ima ju va `ne

ulo ge u wi ma. Po lu fi na le je po tvr da to ga, uz kva li te tan rad i do ma }in stvo. Sr bi ja je iz u ze tan pro tiv nik, igra mo pred pu nom dvo ra nom, ko ju }e i Cr na Go ra po pu ni ti do kra ja. Mi smo ostva ri li sve {to smo mi sli li ove go di ne,

Ana \o ki} i se lek tor Dra gan Ayi} ve ru ju u tri jumf Cr no gor ki

ali ne }e mo da ti na se be ni u na red na dva me ~a - re kao je Axi}. On sma tra da }e pre su di ti psi ho lo {ka sta bil nost i kva li tet ni ja od bra na. - Si gu ran sam da i u sed moj utak mi ci mo è mo slo ì ti kva li tet nu od bra nu i da do brim od no som i is ku stvom, ko je je bez ob zi ra na go di ne na na {oj stra ni, mo è mo od i gra ti do bru utak mi cu, kon tro li sa ti je u sva kom seg men tu i za vr {i ti je na na ~in ko ji è li mo - is ta kao je Axi}. Cr no gor ska ru ko me ta {i ca Ana \o ki}, jed na u ni zu igra ~i ca ko je su u po sled wih ne ko li ko go di na na pu sti le se lek ci ju Sr bi je i za i gra le za Cr nu Go ru, iz ja vi la je da }e joj u po lu fi nal nom du e lu bi ti ve o ma neo bi~ no da igra pro tiv ze mqe u ko joj je ro |e na. - Ni sam ve ro va la da Sr bi je mo è da iz bo ri pla sman na Olim pij ske igre, oda bra la sam Cr nu Go ru, ko ja ne sa mo da je us pe la, ve} je i osvo ji la me da qu. Iz tog ugla sam is pu we na. Sr bi ja je po ka za la da ima kva li tet, do {le su do po lu fi na la i sva ka im ~ast na to me. Bi }e neo bi~ no, jer pr vi put igram pro tiv biv {e ze mqe, ali ne mi slim da }e to uti ca ti na mo je iz da we. Ne }u pe va ti ni jed nu him nu, do {la sam da igram ru -

ko met, sve osta lo je ne bit no - re kla je \o ki }e va. Ona je do da la da se u Sr bi ji ose }a kao kod ku }e i da ne ve ru je da at mos fe ra na tri bi na ma mo è da je po ko le ba. - Si gur no se ov de bo qe ose }a mo ne go u Lon do nu, ov de smo kao svoj na svo me. Qu di su nam iz la zi li u su sret i sve {to smo tra ì le to smo i do bi le. Za do voq na sam or ga ni za ci jom {am pi o na ta, uosta lom, Sr bi ja se do ka za la kao do bar do ma }in i u ja nu a ru ka da je bio mu {ki {am pi o nat - is ta kla je ro |e na Aran |e lov ~an ka. Dres Cr ne Go re no si }e jo{ jed na do ju ~e ra {wa Srp ki wa - Ka ta ri na Bu la to vi}. Me |u tim, za raz li ku od \o ki }e ve ona ba{ i ni je bi la pri~ qi va to kom dru è wa sa no vi na ri ma. - Ana i ja smo pro fe si o nal ci. î we ni ca da igra mo pro tiv Sr bi je ne }e uti ca ti na nas. Bi }e to jo{ jed na u ni zu utak mi ca - po ru ~i la je Bu la to vi }e va, ro |e na Kra gu jev ~an ka, sva ka ko igra ~i ca od ko je pre ti naj ve }a opa snost u po lu fi nal nom me ~u. Pr va igra ~i ca ko ja je srp ski dres za me ni la cr no gor skim bi la je Bo ja na Po po vi}, a osim \o ki }e ve i Bu la to vi} to su u~i ni le jo{ Ana Ra do vi} i Mi ra Mi len ko vi}.

Jo va na Ri so vi } u ti mu Se lek tor Sa {a Bo {ko vi} od lu ~io je da u na ci o nal ni tim vra ti gol ma na Jo va nu Ri so vi}. Ona je is pa la iz eki pe uo~i utak mi ce s Fran cu skom u po sled wem ko lu grup ne fa ze Evrop s kog pr v en s tva, a ume sto we u sa sta vju je bi la Ana Ka ~a re vi}. Ka ~a re vi }e va je krat ko bi la na te re nu u po be di Sr b i j e nad Fran c u s kom, ali u po lu fi na lu pro tiv Cr ne Go re ne }e kon ku ri sa ti za tim. Raz lo zi ovih pro m e n a ni s u na v e d e n i. Pr vi gol man srp ske re pre zen ta ci je je fe ne o me na la na Ka ta ri na To ma {e vi}.

Pripremio: J. Gali}

SPORT

dnevnik

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Kla ris `e li dva pe ha ra Pre dve go di ne, po sle pra ve sport ske dra me, eki pa Kla ri sa je u fi na lu „Dnev ni ko vog” tur ni ra u ma lom fud ba lu, po sle iz vo |e wa pe na la, po be di la Ca ri grad i oki ti la se ti tu lom. Me |u tim, Kla ris na red ne go di ne ni je bra -

pr vi put sam igrao s eki pom Pla vi de vet iz Ko vi qa - pod se }a Dra gu tin Xa ji}. - Ove go di ne `e lim dve ti tu le, mo je eki pe su do sa da osva ja li pr va me sta u kon ku ren ci ji pi o ni ra, ka de ta i se ni o ra, sa da `e lim da i ve te ra -

Ta na sin, Mi lan Mar ko vi}, Ste fan Ra do ja, dok }e ve te ran ski tim ~i ni ti Ne di mo vi}, Vra we{, Jan ko vi}, Vu~ ko vi}, Ta na si je vi} i dru gi maj sto ri ma log fud ba la. Bli `i se po ~e tak tur ni ra (22.de cem bar), pri ja ve }e mo pri -

subota15.decembar2012.

Ko so vo na ma la vra ta u FI FA Iz vr {ni ko mi tet FI FA, pod pred se da va wem Se pa Bla te ra, sa stao se u To ki ju po sled wi put u ovoj go di ni. Me |u broj nim od lu ka ma ko je su do ne te, na ma je naj za ni mqi vi ja ona ko jom Ko so vo na ma la vra ta ula zi u FI FA. Bla ter i kom pa ni ja su od lu ~i li da mla |e se lek ci je Ko so va, kao i ama ter ska i `en ska re -

pre zen ta ci ja, kao i klu bo vi ima ju pra vo igra wa pri ja teq skih me |u na rod nih utak mi ca. Pod se ti mo, u ma ju ove go di na FI FA je do zvo li la svim se lek ci ja ma Ko so va da igra ju pri ja teq ske utak mi ce, ali je ta od lu ka br zo su spen do va na, po sle ak ci je Fud bal skog sa ve za Sr bi je.

PRE MA AGENCIJI AP

O{tri je ka zne za Sr bi ju? êl ni ci UEFA raz mi {qa ju o mo gu} no sti da se à le na od lu ku sop stve ne di sci plin ske ko mi si je o ka zna ma za Sr bi ju zbog in ci de na ta u Kru {ev cu. Ka ko na vo di agen ci ja AP, pred sed nik Mi {el Pla ti ni, ko ji se tre nut no na la zi u Ja pa nu, sle de }e ne de qe }e sa sa rad ni ci ma ve ro vat no iz lo ì ti slu ~aj ne za vi snom di sci plin skom te lu UEFA i tra ì ti o{tri je ka zne. UEFA je ka zni la mla du se lek ci ju Sr bi je igra wem jed ne kva li fi ka ci o ne utak mi ce na do ma }em te re nu bez pu bli ke, a FSS sa 80.000 evra zbog

in ci den ta na me ~u sa En gle skom u Kru {ev cu.Osim to ga, su spen zi je su za ra di li igra ~i Go ran ^a u {i} (~e ti ri me ~a), Og wen Mu drin ski i Fi lip Mal ba {i} (po tri me ~a), Ni ko la Nin ko vi} (dva me ~a). Po dve go di ne su spen zi je do bi li su tre ne ri Pre drag Ka ti} i An dre ja Mi lu ti no vi}. Kra jem me ~a u Kru {ev cu do {lo je do su ko ba igra ~a i po je di nih ~la no va stru~ nih {ta bo va dve se lek ci je. Cr ve ni kar ton u eki pi En gle ske za ra dio je De ni Ro uz, a kod Sr bi je Slo bo dan Me do je vi}. Ro uz je

po sle me ~a re kao da su ga na vi ja ~i u Kru {ev cu vre |a li na ra snoj osno vi i da je dva pu ta po go |en ka me nom. Pred stav ni ci en gle skog sa ve za, a ka sni je i po li ti ~a ri pred vo |e ni pre mi je rom Dej vi dom Ka me ro nom, za tra `i li su o{tre ka zne za srp ski sa vez i re pre zen ta ci ju. FSS je spro veo in ter nu is tra gu po sle ko je je go di nom ne i gra wa u na ci o nal nom ti mu ka znio Ni ko lu Nin ko vi }a i Og we na Mu drin skog, dok su tre ne ri Sr |an Mak si mo vi} i An dre ja Mi lu ti no vi} do bi li dvo go di {wu za bra nu ra da.

EN GLE SKI „VORLD SO KER”

Me si, [pa ni ja i Bo ske Pre dve godine Klaris trijumfovao na na{em turniru

nio pe har, vla snik kwi go vo| stve ne agen ci je Dra gu tin Xa ji} Xa ja od lu ~io je pa u zi ra, ali ni je du go iz dr `ao,ove go di ne od lu ~io da pri ja vi dve eki pe, se ni o re i ve te ra ne. - Od 1984. go di ne stal ni sam u~e snik „Dnev ni ko vog” tur ni ra,

ni tri jum fu ju. Pri pre mio sam i fud ba ler ke i one su sprem ne da za i gra ju u re vi jal nom de lu pro gra ma. Xa ja pri pre ma jak tim, eki pu Kla ri sa }e pred vo di ti Da ni jel Alek si}, biv {i igra~ Voj vo di ne,a igra }e jo{ An dri ja {e vi},

Pri ja ve i da nas Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ sa mo tri da na. Da nas od 15 do 20 sa ti, u po ne de qak od 10. do 14 i uto rak od 10. do 11.30 u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14) i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. Na rav no, i ne po sred no pred `reb (12 sa ti) u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu. Sve in for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827.

ma ti do utor ka, ka da }e mo i oba vi ti `reb. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. G. K.

Na pa da~ Bar se lo ne Li o nel Me si pro gla {en je za svet skog fud ba le ra go di ne u iz bo ru bri tan skog ma ga zi na „Vorld So ker” Me si je po be dio u iz bo ru osvo jiv {i dvo stru ko vi {e gla so va od glav nog kon ku ren ta Kri sti ja na Ro nal da iz ma drid skog Re a la, dok je tre }e pla si ra -

ni Me si jev sa i gra~ iz Bar se lo ne An dres Ini je sta. Me si je osvo jio na gra du tre }i put i ta ko se pri dru `io Bra zil cu Ro nal du, ko ji je do sa da bio je di ni tro stru ki do bit nik ovog pri zna wa. Za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en je Vi sen te del Bo ske, u kon -

ku ren ci ji @o zea Mu ri wa i Ro ber ta di Ma tea, dok je re pre zen ta ci ja [pa ni je naj bo qa eki pa. Ove go di ne, po pr vi put u 30. go di {woj isto ri ji do de le na gra da bri tan skog ma ga zi na, gla so vi ~i ta la ca kom bi no va ni su sa gla so vi ma ne za vi snog pa ne la stru~ wa ka.

SPORT

subota15.decembar2012.

CR VEN KA UGO []U JE KO LU BA RU

STRU^ NI SA VET VSS

Sa vi }a za selek to ra Stru~ni savet VSS predloìo je Upravnom odboru jednoglasno Dejana Savi}a za novog selektora Srbije. O tome }e se Upravni odbor izjasniti 17. decembra, a pre toga }e predsednik Velibor Sovrovi} imati sastanak sa predloènim kandidatem. Ukoliko sve bude kako se o~ekuje, Upravni odbor }e zvani~no Savi}a imenovati na slede}oj sednici. Odlu~eno je da se organizuje kamp za generaciju 1999. i seminar za trenere. Stru~ni savet je dao podr{ku naporima razvoja ènskog vaterpola. Prihva}en je izve{taj o SP za generaciju 1994 u Pertu, a stru~nom {tabu i ~lanovima reprezentacije je odato priznawe za osvojenu bronzanu medaqu. PR VA A LI GA: DU NAV DO Ê KU JE CR VE NU ZVE ZDU

Fa vo ri tu se ne pre ti

Posle jednomese~ne pauze nastavqa se taki~ewe u Prvoj A ligi za vaterpoliste, a ekipa novosadskog Dunava u sedmom kolu do~ekuje Crvenu zvezdu. U redovima Novosa|ana veoma dobro znaju da su Beogra|ani favoriti, ali kaù da se ne}e predati unapred. - Ova utakmica je prava prilika da vidimo koliko smo dobro trenirali u vreme pauze. Mi znamo da ne moèmo da pariramo ekipi Crvene zvezde, ali ne}emo se unapred predati.Vi{e smo okrenuti me~u sa @AK-om slede}e nedeqe u Kikindi koji nam je veoma vaàn. Pruì}u {ansu svim igra~ima, a priliku da se oproba na prvoliga{koj sceni ima}e i golman Filipovi}, po{to }e Vitorovi} i Doboànov, koji su branili gol Srbije u Pertu na Svetskom prvenstvu, dobiti kra}i odmor. Ina~e, i Filipovi} je reprezentativni golman u svojoj selekciji - rekao je trener Dunava Marko Orlovi}. Utakmica izme|u Dunava i Crvene zvezde igra se ve~eras u 19 ~asova na bazenu Slana bara. G. M.

dnevnik

Tre ner ne gu bi na du U posledwem kolu jeseweg dela Superlige rukometa{i Crvenke ve~eras do~ekuju Kolubaru i rastaju se od svojih navija~a do prole}a. Da li }e ova utakmica u slu~aju poraza biti i nagove{taj opro{taja od najelitnijeg takmi~ewa ili }e mo`da, ako se pobedi, ot{krinu vrata opstanka, pitawa su koja, uz mnoga druga, optere}uju crvena~ki klub. Zbog povreda, bolesti, nespremnosti ili ~ak izvesne opstrukcije, do posledweg trenutka se ne}e znati u kakvom }e sastavu doma}in nastupiti. - Ja sigurno ne}u igrati, ali je zato ovo prilika da se poka`u mla|i i uveren sam da }e je iskoristiti - ka`e veteran Goran \u-

rovi}, ~ije se neigrawe zbog povrede i te kako osetilo, naro~ito protiv Partizana. Na`alost, i wegova alternativa @egarac, koji je u dosada{wim utakmicama bio jedan od najboqih i pokazao da je budu}enost crvena~kog rukometa, tako|e je pod velikim znakom pitawa iz istih razloga. I novajlija Stefan Babi}, nakon sjajnog debija, pao je u drugi plan zbog povrede. Iako suo~en sa svim ovim i drugim neda}ama, trener Igor Desnica ne gubi nadu da }e ve~era{wom pobedom wegova ekipa sa~uvati realne izglede da se na prole}e

PR VO SVET SKO PR VEN STVO GRA DO VA

No vi Sad pred sta vqa Sr bi ju Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Predrag Svilar primili su ~lanove reprezentacije Srbi je ko ja }e u~estvo vati na Svetskom prvenstvu gradova u {ahu, koje }e biti odr`ano u Al Ainu (Ujediweni Arapski Emirati) od 21. decembra. Srbiju }e predstavqati grad Novi Sad, ~ije }e boje braniti olimpijska reprezentacija Srbije: Ivan Ivani {evi}, Ro bert Marku{, Miorag Perunovi}, Nikola Sedlak i Du{an Popovi}. Prijemu su tako|e prisustvo vali selek tor Bo {ko Abramovi}, kao i potpredsednik [ahovskog saveza Srbije i predsednik Zo ne FIDE 1.5. Miroslav Kopawa. - Ponosni smo {to }e Srbiju na svetskom takmi~ewu gradova predstavqati upravo Grad Novi Sad. To nije slu~ajno, Novi Sad

ima bogatu {ahovsku tradiciju, najstariji {ahovski klub u Srbiji i na Balkanu i sjajne velemajstore koji su ostavili traga u zemqi i u svetu. Zbog toga }e Grad Novi Sad nastaviti da podr`ava ovaj sport i wegovu popularizaciju - naglasio je gradona~elnik Milo{ V~evi}, po`eleo mnogo uspeha na{im {ahistima na predstoje}em takmi~ewu i pozvao privredne subjekte da finansijski pomognu reprezentaciju kako bi obezbedili sredstva za odlazak na ovu va`no prvenstvo. - Zahvaqujem se gradona~elniku Vu~evi}u, resornom ~lanu Gradskog ve}a, Regionalnoj privrednoj komori i ostalim privrednim subjektima koji su pomogli i koji }e pomo}i odlazak na prvi svetski kup gradova. Novi Sad }e u}i u anale kao grad koji je predstavqao Srbiju na prvom svetskom kupu u {ahu - naglasio je Miroslav Kopawa.

izbori za opstanak, s obzirom na veoma povoqan raspored. - Kona~no je red da poka`emo na{e pravo lice, a to je da prevazi|emo sebe kada je najte`e. Uve-

Sta ro pa zov ~an ke do ~e ku ju Va ra din ke Varadinke su pro{le nedeqe ostale bez korektorke Jovane Jovi~i} (postala ~lan Lajkov~anki), a u sastavu ne}e biti povre|ene Sne`ane Jovi~i}, ali se u tim vra}a Marija Mihajlovi}. U me|uvremenu je u jato Varadina, iz beogradskog Po{tara,do{la sredwi bloke Uzelac i o~ekuje se da ve~eras zaigra. - Idemo u Pazovu da se nadigravamo i nadamo se da bar osvo-

jimo bod. Jedinstvo je sjajna ekipa, koju odli~no vodi Qubomir Galogaà. Imamo problema sa sastavom i radimo najboqe {to moèmo, ali smo u nezahvalnoj situaciji po{to nam svaki bod mnogo zna~i.Pruì}emo maksimu i poku{ati da pariramo kvalitetnim Pazov~ankama, koje su nas dobile na startu prvenstva. Nadamo se povoqnom ishodu rekao je trener Vadaina Vladimir Kapri{. M. R.

Nikud iz Do weg Sre ma

ren sam da }e to biti ve~eras, iako veoma cenim odli~an sastav gostiju, ali mi drugog izbora nemamo, moramo da pobedimo - optimista je trener Desnica. T. Jo vo vi}

NO VO SA \A NI DO MA ]I NI NI [LI JA MA

Kra gu jev ~a ni u mi sli ma

Rukometa{i Vojvodine danas igraju posledwu utakmicu u ovoj godini pred doma}im navija~ima. Izabranici trenera Momira Rni}a ugosti}e, u susretu 13.kola Superlige, ni{ki @elezni~ar na Slanoj bari, a ta~ku na prvi deo prvenstva crveno - beli stavi}e u utorak kada gostuju kragujeva~kom Radni~kom. Ambicije Novosa|ana su da trijumfuju u obe utakmice i time ostanu pratioci vode}em Partizanu. Ni{lije su ~vrsto prikovane za dno superliga{kog karavana, sa 12 poraza iz isto toliko utakmica i glavni su kandidat za selidbu u ni`i rang. Novosa|ani su apsolutni favorit u ve~era{wem susretu, u kome }e Rni} {ansu ukazati svim igra~ima kako bi se {to boqe pripremili za gostovawe u Kragujevcu. - Jasno je da smo apsolutni favoriti, s tim {to vaqa imati na

umu da Ni{lije nemaju ba{ ni{ta da izgube i da }e zato igrati bez ikakvog tereta. Nije lako igrati unapred dbojene utakmice i ba{ zbog toga ne smemo olako da u|emo u ovaj okr{aj. Pored obaveze da osvojimo boda, nastoja}emo da razigramo sve igra~e kako bismo {to spremniji do~ekali susret u Kragujevcu. Od igra~a }u zahtevati maksimalno ozbiqan pristup, zbog bodova i zbog eventualne mogu}nosti da unapredimo igru.Svi igra~i su zdravi i orni za nadigravawe, a kona~no bi i Miqan Pu{ica trebalo da na parketu provede neko vreme i kona~no, posle duge pauze, oseti barut superliga{kih utakmica - kazao je Rni}. Utakmica Vojvodina - @elezni~ar igra se na Slanoj bari od 18 ~asova. I. Gru bor

Stefan Bukorac je jedan od miqenika navija~a Doweg Srema. Kada je pre ne{to vi{e od ~etiri godine do{ao u Pe}ince iz nièrazrednog Jedinstva iz Plati~eva brzo je stekao op{te simpatije navija~a, pre svega zbog velike borbenosti. - Jo{ uvek mi dogodi da se zapitam da li to ja stvarno igram u najja~oj ligi. Nisam ni sawao da }u za relativno kratko vreme pre}i put od Grani~ara iz Grabovaca, preko sremskomitrova~kog Srema, Partizana iz Vitojevaca i Jedinstva iz Plati~eva do superliga{kog takmi~ewa.Mimo svih o~ekivawa smo po~eli sezonu, u jednom periodu smo bili i u samom vrhu tabele. Brojne povrede, nedostatak sportske sre}e i nekoliko ~udnih sudijskih odluka doveli su nas do mesta gde smo sad.Kada pogldam unazad smatram da smo mogli da imamo koji bod vi{e - kaè Stefan. Da li ste zadovoqni svojim igrama? - U principu da.Da nije bilo povreda svakako da bi i utisak bio jo{ povoqniji. Povrede su sanirane i polako ulazim u trena`ni proces. Dowi Srem }e za prole}nu polusezonu osveìti igra~ki kadar. - Fudbaleri koji su do{li imaju potencijal. Stefan Bukorac je, kao i svi u klubu, optimista, veruje da }e wegova ekipa izboriti opstanak. - Mislim da ne}emo imati problema oko opstanaka, uveren sam u to. Kakvi su vam li~ni planovi? - Iskqu~ivo su vezani za Dowi Srem. Ne optere}ujem se pri~ama o odlasku u neki drugi klub, lepo mi je u Dowem Sremu gde sam se fudbalski afirmisao - isti~e Stefan Bukorac. @. R.

IZABRA NI NAJ BO QI SPOR TI STI OYA^ KE OP [TI NE

La u reat Ana ]i ri}

DA NAS VOJ VO \AN SKI DER BI

Odbojka{ice Varadina gostuju Jedinstvu u Staroj Pazovi od 19 ~asova u okviru 10. kola Viner {tedi{e superlige. Situacija je takva da je Jedinstvo, kao novajlija u ligi, zaradilo dosta bodova i da mirnije mo`e da gleda na nastavak sezone u odnosu na wihove go{}e, koje imaju dosta problema oko sastava.

STE FAN BU KO RAC, MI QE NIK PE ]I NA^ KE PU BLI KE

U organizaciji Informativnog centra Oxaci i tada{we SOFKe, prvi put 1974. godine izabran je najboqi sportista op{tine Oxaci, dugogodi{wi kapiten FK Tekstilac, sada pokojni Ante Ba~i}. Tradicija je o~uvana, pa je za najboqeg sportistu u 2012. godini izabrana Anu ]iri}, ~lana karate kluba Mladost iz Oxaka.Ana ]iri} je reprezentativka Srbije, na Evrpskom prvenstvu u Bukure{tu osvojila je srebrnu a u miksu zlatnu medaqu.Oktila se srebrnom medaqom na Svetskom prvenstvu u Milanu, dok je u miksu osvojila ekipno bronzanu medaqu. Pored Ane ]iri}, deset najboqih su: Mladen Ran|elovi} (FK

Zadrugar),Aleksandar Mihajlovi} (KSR Som), Marko Todorovi} (STK Oxaci),Milovan Bo`i} (FK BSK),Aleksandar Held (KK Oxaci), Nikola @egarac (FK Borac), Jovana Vasiqkovi} (RK Oxaci), Goran Ogwenovi} (FK Omladinac) i Sara Nikoli} (OK Goksin). Milorad @ivkovi} dobio je specijalno priznawe za odli~ne rezultate u biciklizmu,a za dugogodi{wi rad u sportu nagra|ena je profesor fizi~ke kulture Mirjana Popovi}. Najperspektivnija sportiskiwa je desetogodi{wa karatistkiwa Bojana Danilov (Tenis tim Hipol iz Oxaka), a na listi perspektivnih su jo{: Jele-

na Duji} (karate),Sava Stankovi} (fudbal), Ivana Vrane{ (karate), Bojana Danilov (rukomet), Damjan Mihaqica(ko{arka) i Petar Agbaba (fudbal). Za sportistu koji se {ire afirmisao progla{en je Du{an Jovanovi}, bodi bilder, a najboqi sportski klub je FK Zadrugar iz Srpskog Mileti}a. Najboqi sportski radnici su Biqana Kova~, Milan Jakovqevi} i Nikola Pavlovi}. Nagrade za `ivotno delo dobili su Bela I`ak,Rade Vlahovi} i Dane Kla{wa, a donatori godine su Andrija Hajdu i Nikola Mili}. Dodela priznawa najboqima bi}e obavqena na sve~anosti 21. decembra. S. Mi ler

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka ABA liga - BEOGRAD: Crvena vezda Radni~ki (19), SPLIT: Split - Zadar (17), SKOPQE: MZT Skopqe - Krka (20.30), ALEKSANDROVAC: Igokea - Cibona (21). Prva mu{ka liga Srbije - KRAQEVO: Sloga - Borac (19.30), ÂÂK: Sloboda BKK Radni~ki (19), VAQEVO: Metalac Jagodina (19.30), PANÊVO: Tami{ - Vr{ac (20). Druga mu{ka liga Srbije - FUTOG: Meridiana - Morava (18), SUBOTICA: Spartak - Proleter Srbijagas (19.30), KRU[EVAC: Napredak - Mladost (Z) (20), KOSJERI]: Crnokosa - Napredak (A) (18), VELIKA PLANA: Plana - Mladost (^) (18). Prva mu{ka liga - sever - NOVI SAD: Vojvodina - Jedinstvo (20), SRBOBRAN: Akademik - Mladost (18), FUTOG: Veternik - Oxaci (16.30), BELEGI[: Dunav Nova Pazova (19). Druga mu{ka liga - sever - KIKINDA: Velika Kikinda - SO ko{ (20), CRVENKA: Crvenka - Hajduk (20.30), FUTOG: Futog Tehnomer - Kadet (14.30), Mladost Veternik - Sport Ki plus (12.30). Druga mu{ka liga - sever/jug - PANÊVO: Kris Kros - Petrovgrad (15). M@RK liga - VR[AC: Vr{ac - êlik (18). Prva ènska liga Srbije - KRAGUJEVAC: [umadija - Srbobran (19), JAGODI-

NA: Jagodina - Stara Pazova (19), VRBAS: Vrbas Medela - Student (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - [abac (18). Druga `enska liga - sever - SENTA: Basket star - Kovin (19).

Ru ko met Superliga za mu{karce - [ABAC: Metaloplastika - Partizan (18.30), VRBAS: Vrbas Karneks - Napredak (18), NOVI SAD: Vojvodina - @elezni~ar 1949 (18), ZAJE^AR: Zaje~ar - Radni~ki (18), CRVENKA: Crvenka Jafa - Kolubara (18). Druga mu{ka liga sever - JABUKA: Jabuka - Jedinstvo (NB) (19), CRVENKA: Crvenka 2 - Hajduk (20.15), RUMA: Ruma Apatin (17), NOVI SAD: Radni~ki - Hercegovina (18).

Od boj ka Viner {tedi{e ènska superliga STARA PAZOVA: Jedinstvo - Varadin (19), PANÊVO: Dinamo - NIS Spartak (17.30), BEOGRAD: Vizura - TENT (18), LAJKOVAC: @elezni~ar - Kolubara (19). Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: @elezni~ar - \erdap (17). Prva ènska liga - GORWI MILANOVAC: Takovo - Kraguj (20), BEOGRAD: Obili} - Po{tar (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - MD Zrewanin (19). Prva mu{ka liga - NOVI SAD: Dunav volej - Klek (20), MLADENOVAC: Mladenovac - Obili} (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar junior - Borac (S) (19), RUMA: Slo-

ven - Jagodina (20), SMEDEREVO: Smederevo - Jedinstvo (SP) (19), PROKUPQE: Topli~anin - Kosovska MItrovica (18). Druga ènska liga - sever - NOVI SAD: NS volej tim - Vr{ac (16), KLEK: Klek Ruma (19). Druga mu{ka liga - sever - NOVI SAD: Vojvodina NS seme 2 - Futog (11), IN\IJA: In|ija - Proleter (19), NOVA PAZOVA: Mladost - FOK (20). Prva vojvo|anska ènska liga - centar NOVI SAD: NS tim - Vojvodina 2 (12), SREMSKI KARKLOVCI: Partizan êmp 07 (18). Prva vojvos|anska ènska liga - sever KULA: Hajduk - Mladost (BP) (16), SOMBOR: Volejstars - Partizan (17), CVS Spartak 2 (19), BEÊJ: Be~ej - Merkur (16). Prva vojvo|anska ènska liga - Srem SREMSKA MITROVICA: Sloga - Prvi tempo (14). Prva vojvo|anska ènska liga - Banat KRAJI[NIK: Kraji{nik - MD Zrewanin 2 (18), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina - Banat (17).

Va ter po lo Prva A liga - NOVI SAD: Dunav - Crvena zvezda (19), BEOGRAD: Partizan @AK (18.30). Prva B liga - NI[: Nais - Spartak prozivka (20), OBRENOVAC: TENT - [abac (20.45), BEOGRAD: Zemun - Be~ejac (18), ZREWANIN: Proleter - Partizan 2 (20).

dnevnik

SPORT

subota15.decembar2012.

VE^ERAS BOKSERSKI SPEKTAKL U ZREWANINU

Piperski brani titulu Po tvr da da se ple me ni ta bo ri la~ ka ve {ti na na ve li ka vra ta vra }a u Sr bi ju bi }e i ve ~e ra {wi bok ser ski spek takl u zre wa nin skoj Kri stal noj dvo ra ni, na ko jem }e Mi lan Pi per ski po dru gi put bra ni ti ti tu lu sve slo ven skog pr va ka u ver -

Bra nim ti tu lu u rod nom gra du, pred mo jim Zre wa nin ci ma, ko ji su uvek uz me ne i pru `a ju mi ogrom nu po dr {ku. Du go sam se spre m ao i mak s i m al n o sam spre man da od bra nim {am pi on ski po jas – re kao je Pi per ski. Na ve ~e ra {wem spek ta klu, u uvod nim bor ba ma, na stu pi }e i

na, ~i je is ku stvo mi je od ne pro ce wi vog zna ~a ja i ko ji ta ko |e sva ko dnev no tre ni ra sa na ma – is ta kao je Pi per ski, ko ji do sa da ima de vet pro fi me ~e va i isto to li ko po be da. Ovaj 175 cen ti me ta ra vi sok mo m ak imao je du g o g o d i { wu bli sta vu ka ri je ru i u ama ter -

Ferenc Zold i Milan Piperski ve~eras ukr{taju rukavice

zi ji VBC, osvo je nu u Za je ~a ru, a pr vi put od bra we nu na Zla ti bo ru ove go di ne. Iza zi va~ je Ma |ar Fe renc Zold, bok ser sa slo va~ kom li cen com, sa ko jim se Pi per ski ve} sreo o~i u o~i, i to u sre du uve ~e, na pro mo tre nin gu odr `a nom u pro dav ni ci “Spor tvi`n” u Zre wa ni nu. - Za me ne je ovaj me~ od ve li ke va `no sti i ogro man iza zov.

osta l i ~la n o v i Bal k an bok sing pro mo ku }e - Ma ne Mar ~e ta, Zvje zdan Vi da ko vi}, Ne boj {a ^u ro vi} i Ha ris ^a la ko vi}. - Ra di li smo ve o ma na pr no mo je ko le ge i ja. Kon stant no smo bi li pod stru~ nim nad zo rom tre ne ra Mi ro sla va Bo rov ~a ni na i na {eg i evrop skog {am pi o na Ne na da Bo rov ~a ni -

skom bok su, u ko joj je ube le `io 250 me ~e va, osva ja~ je broj nih me da qa i po no sni vla snik di plo me pro fe so ra fi zi~ ke kul tu re. Ve ~e ra {wi sport ski do ga |aj po ~i we u 20 ~a so va. Di rek tan pre nos bok ser ske re vi je gle da o ci kraj ma lih ekra na mo }i }e da pra te na TV B92. @. Balaban

S JELENOM JELI], NAJBOQOM BOKSERKOM U AP VOJVODINI

Lepotica, a lavica u ringu Pri pr vom su sre tu sa Je le nom Je li} ret ko bi ko me pa lo na pa met i da po mi sli da je bok ser ka. Vi {e iz gle dom pod se }a na ma ne ken ku i na li cu ne ma nijed nu ozna ku da je rat ni ca rin ga. Mir na, ti ha i po vu ~e na, u rin gu je pra va la vi ca. ^la ni ca je BK No vi Sad re pre zen ta tiv ka Sr bi je u kon ku ren ci ji ju ni or ki. Ro |e na je i `i vi u [ved skoj, ima se dam na est le ta i po ha |a dru gi raz red ta mo {we gim na zi je. Pr vo se ba vi la xu dom, a on da je po na go vo ru oca Bo ri vo ja u{la u bok ser sku sa lu i osta la. Bo ri se u ka te go ri ji do 60 ki lo gra ma i na ro ~i to is ti ~e da joj je ple m e n i t a ve { ti n a ve l i k a qu bav. - Tre n i r am u [ved s koj i sma t ram da boks ni j e grub sport. Za sa da po sti `em do bre re zul ta te i tru di }u se da bu dem mno go bo qa. Kad iz gu bim ve o ma sam qu ta i ne znam {ta bih u~i ni la sa ma se bi.Po seb no me bo le su dij ske ne prav de. Ne dav no, na Pr ven stvu Evro pe

bo ri la sam se sa [ve |an skom Idom Lund bland i svi su mi po sle me ~a re kli da sam bi la bo qa, a iz gu bi la sam.Pu bli ka je izvi `da la po bed ni cu, {to mi je bi la ma la sa tis fak ci ja pri ~a Je le na. Ta len to va na bok ser ka mno go pu tu je, ima oba ve ze u {ko li, {to joj pri li~ no te {ko pa da. - Bok su jem za BK No vi Sad i re pre zen ta ci ju Sr bi je i svi smo zbog to ga ve o ma za do voq ni u po ro di ci, jer mo ja se stra Ni na je u naj bo qoj bok ser skoj se lek ci ji Sr bi je. Moj otac je po zvao Ta di ju Ka ~a ra i re kao mu da ima dve }er ke ko je `e le da bok su ju za Sr bi ju i sve je br zo re {e no. Bi la sam na pri pre ma m a s ov d a { wim de v oj k a ma,pri mi le su me ve o ma le po. U [ved skoj me ba{ ne vo le ba{ zbog to ga {to se bo rim za bo je Sr bi je, bok su jem za svoj klub i bi la sam dru ga na ta mo {wem pr ven stvu. Je le na se ne za do vo qa va po stig nu tim, `e li u spor tu mno go vi {e.

Iz [vedske po nagradu Je le na Je li} pro gla {e na je za naj bo qu bok ser sku AP Voj vo di ne u iz bo ru na {eg li sta. Bi la je pe ta na Svet skom pr ven stvu i pr va na me |u na rod nom tur ni ru Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca. Osvo ji la je {am pi on sku ti tu lu na po je di na~ nom Pr ven stvu Sr bi je, po {to je u fi na lu sa vla da la od li~ nu Ma ri ju Pa vlov iz `a baq skih [aj ka {a. Osva ja la je pr ve me sta na tur ni ri ma u [ved skoj, Ne ma~ koj i Dan skoj. - Kad su mi sa op {ti li da }u do bi ti „Dnev ni ko vu” na gra du od mah sam se spa ko va la i do pu to va la u No vi Sad. Ovo pri zna we mi je ve o ma dra go, tim pre {to je „Dnev nik” i ra ni je pi sao o me ni. Na pro gla {e wu je bi lo su per, vo le la bih da i idu }e go di ne bu dem na ovoj pri red bi - ka za la je Je li}.

Najboqa bokserka po „Dnevnikovom izboru

- I da qe }u bra ni ti bo je BK No vi Sad i Sr bi je. Ni je mi te {ko da do pu tu jem iz [ved ske na ja ka tak mi ~e wa u Sr bi ji, jer boks za i sta vo lim.Raz mi {qam i o Olim pi ja di u Bra zi lu. Znam da je te {ko is pu ni ti olim pij sku nor mu, ali ve li ki sam bo rac i na dam se da }u u Ri ju bra ni ti bo je Sr bi je - is ta kla je Je le na Je li}. M. Pavlovi}

svet

subota15.decembar2012.

RU SI JA DE MAN TU JE SVOG ZVA NI^ NI KA O SI RI JI

UKRATKO

Si rij ski pred sed nik (ne) gu bi kon tro lu

No èm ra nio 22 deteta PE KING: Kineska policija je saop{tila da je jedan napada~ noèm ranio 22 dece i jednu stariju ènu kod osnovne {kole u centralnoj Kini. Napad se dogodio oko osam sati ujutro u selu êngping, provinciji Henan, kada su u~enici stizali u {kolu. Napada~, 36-ogodi{wi me{tanin Min Jingjun, nalazi su u pritvoru. Upravnik bolnice okruga Guangshan rekao je da je mu{karac prvo napao jednu stariju ènu, a zatim |ake, posle ~ega ga je savladalo obezbe|ewe. Dvoje teè povre|enih |aka preba~eno je u boqe opremqenu bolnicu van op{tine. U Kini je broj napada na {kole porastao u posledwih nekoliko godina, zbog ~ega je u {kolama u celoj zemqi poja~ano obezbe|ewe.

MO SKVA: Rusko ministarstvo spoqnih poslova demantovalo je da je zamenik {efa ruske diplomatije rekao da sirijski predsednik Ba{ar el Asad gubi kontrolu nad svojom zemqom.

Rusko ministarstvo spoqnih poslova

U saop{tewu, ministarstvo navodi da zamenik ministra spoqnih poslova Mihail Bogdanov „u posledwe vreme nije davao nikakve izjave ni posebne intervjue” o Siriji, ve} je u govoru u ~etvrtak izneo stav sirijske opozicije, prenosi AP. Kako javqa AFP, portparol ministarstva Aleksandar Luka{evi~ isti~e da „Rusija nikada nije mewala i nikada ne}e promeniti svoj stav”. Ruske novinske agencije prenele su ju~e da je Bogdanov rekao da bi pobuwenici mogli da pobede u gra|anskom ratu u Siriji, {to je komentar koji je u drasti~noj suprotnosti sa ruskim stavom o sukobu u toj zemqi. SAD su pohvalile Rusiju i ocenile da se, priznawem da je re`im Ba{ara el Asada pred porazom, ta zemqa „probudila i suo~ila sa stvarno{}u”. Analiti~ari su izjavu Bogdanova ocenili kao poku{aj Rusije da pripremi teren za eventualni poraz sirijskog re`ima.

Po gi nu li rad ni ci

[EF DI PLO MA TI JE AUSTRI JE RAZ O ^A RAN IZ JA VOM AN GE LE MER KEL

MO SKVA: U ruskom gradu Taganrog, na jugu Rusije, poginulo pet radnika kada se zgrada na kojoj su radili uru{ila. Spasioci tragaju za ostalima koji su zatrpani ispod ru{evina. Rusko Ministarstvo za hitne situacije saop{tilo je da se traga za devet radnika ispod ru{evina stambene ~etvorospratnice. Jo{ desetak radnika je u bolnici zbog povreda. Jo{ nije poznat uzrok uru{avawa zgrade, a istraga je u toku. Taganrog je lu~ki grad na oko 1.000 kilometara ju`no od Moskve u kojem `ivi oko 250.000 qudi.

Za stoj pro {i re wa ni je u in te re su EU

Afe ra Li tvi wen ko MO SKVA: Rusija je ju~e negirala svoje u~e{}e u ubistvu kriti~ara Kremqa i biv{eg {pijuna Aleksandra Litviwenka u Londonu 2006. godine, javio je Rojters. Tokom ju~era{weg predistra`nog postupka u Londonu o wegovoj smrti, britanski advokat je rekao da je ruska vlada najverovatnije ume{ana u wegovu smrt. „Nadamo se da }e se kao rezultat (zakonskog procesa) sve neosnovane tvrdwe o nekakvoj vrsti ruskog u~e{}a u toj aferi odagnati za sva vremena”, rekao je ju~e novinarima u Moskvi portparol ministarstva spoqnih poslova Rusije Aleksandar Luka{evi~. Litviwenko (43) je umro od trovawa polonijumom 210 po{to je navodno popio ~aj u hotelu u centru Londona sa dvojicom biv{ih ruskih kolega iz KGB-a. Wegova smrt je izazvala veliku uzbunu, pokrenuv{i pitawa kako je tako otrovna supstanca mogla da neprime}eno bude uneta u Britaniju, a ovaj slu~aj je etiketiran kao „nuklearni terorizam”.Radio je i za rusku tajnu slu`bu pre FSB-a, KGB, pre nego {to je prebegao iz Rusije 2000. godine, a na izdisaju je okrivio Putina za svoju smrt.

BE^: Povodom izjave nema~ke kancelarke Angele Merkel, da u ovom trenutku EU ne}e donositi odluke o po~etku pristupnih pregovora sa zemqama kandidatima, {ef diplomatije Austrije Mihael [pindeleger izrazio je razo~arewe, oceniv{i da bi se „ozbiqan umor od pro{irewa” vratio Evropi kao bumerang. Be~ki dnevnik „Prese” ocewuje da je nema~ka kancelarka u ~etvrtak u Bundestagu jasno rekla da }e se zalagati za obustavu prijema daqih ~lanica posle prijema Hrvatske. [pindeleger je podsetio da se EU obavezala da nastavi proces {irewa pod uslovom da zemqe kandidati sprovedu neophodne reforme i da se „to obe}awe mora ispo{tovati” isti~u}i da bi u suprotnom Turska ili Rusija poku{ale da {ire svoj uticaj na te zemqe. Zapadni Balkan mogao bi postati `rtva do sada nere{ene finansijske i du`ni~ke krize u EU, isti~e „Prese” dodaju}i da u vi{e ze-

maqa ~lanica raste otpor daqem prijemu novih dr`ava. „U osnovi to su populisti~ki argumenti da stanovni{tvo ne

Mi hael [pin de le ger

`eli daqa {irewa”, rekao je [pindeleger dodaju}i da je uklawawe problema na Zapadnom Balkanu, na primer borba protiv korupcije, trgovine narkoticima i qudima, mogu}e samo uz pritisak EU.

Bez izgleda za ~lanstvo, te reforme bi zastale, uveren je on dodaju}i da to ne mo`e biti u interesu EU. [pindeleger u rastu}em otporu daqem {irewu vidi problem i po Austriju. Austrijska vlada se godinama zala`e za {irewe EU na zemqe zapadnog Balkana, a iza tih napora nalaze se ekonomski interesi, jer sa investicijama u visini od oko 2,8 milijardi evra od 2000. godine i vi{e od 400 predstavni{tava Austrija je, na primer, u Srbiji najve}i strani investitor. Ukqu~ewe zemaqa regiona u EU bi trajno osiguralo austrijske investicije. Austrija dobija podr{ku od Evropske komisije za svoja nastojawa da se nastavi {irewe, jer komesar za pro{irewe [tefan File insistira na nastavku pripreme za daqa u~lawewa.

Obe le `e na go di {wi ca Ha ma sa HE BRON: Oko 3.000 Palestinaca mar{iralo je ka izraelskom kontrolnom punktu u Hebronu, obele`avaju}i ~etvrt veka osnivawa islamisti~ke organizacije Hamas. U sredu je na tom punktu ubijen jedan palestinski tinejxer, a izraelska policija je saop{tila da je on pretio pi{toqem, ali se posle ispostavilo da je u wegovim rukama bila igra~ka. Napetost je porasla u Hebronu posledwe nedeqe, nakon vi{e sukoba izraelskih vojnika i palestinskih mladi}a, koji su bacali kamenice. U ~etvrtak je Palestinska uprava predsednika Mahmuda Abasa, vo|e rivalskog Fataha, dozvolila hamasovcima da organizuju miting na Zapadnoj obali, prvi od

2007. godine. Oko 5.000 qudi iza{lo je na ulice u Nablusu da proslavi godi{wicu, preneo je Bi-BiSi (BBC). Rivalske palestinske organizacije Hamas i Fatah poku{avaju da se pomire nakon nedavne izraelske vojne ofanzive na pojas Gaze. Borba za vlast izme|u wih po~ela je po~etkom 2006. godine, kada su hamasovci odneli iznena|uju}u pobedu na izborima. Ona je sredinom 2007. godine prerasla u krvavi sukob u pojas Gaze, gde je Hamas pobedio i preuzeo kontrolu. Od tada je Fatah dominirao samo na Zapadnoj obali. Nijedan poku{aj pomirewa posredstvom Egipta do sada nije urodio plodom.

dnevnik PO SLE SA MI TA UNI JE U BRI SE LU

Rom pej: EU }e po dr à ti si rij sku opo zi ci ju BRI SEL: Predsednik Evroproda Nacionalnu koaliciju opoziskog saveta Herman van Rompej sacionih i pobuwenickih snaga, i da op{tio je da }e EU issu svojim {efovima ditraìti sve na~ine da plomatija naloìli da podrì i pomogne siistraè sve mogu}nosti rijskoj opoziciji. On pruàwa pomoci sirijje dodao i da }e pokuskim pobuwenicima. {ati da omogu}e ve}u Lideri Evropske podr{ku u za{titi siunije pozvali su sirijrijskih civila. skog predsednika Ba{a„Podràvamo bura al-Asada da ode s vladu}nost Sirije koja je sti i omogu}i politi~demokratska, a podrku tranziciju u zemqi, à}emo u potpunosti koja }e obezbediti sva po{tovawe qudskih Herman van Rompej demokratska i mawinprava i prava mawina” u toj zemqi, ska prava sirijskom narodu. Minaveo je Rompej u saop{tewu nakon nistri spoqnih poslova Evropske samita lidera EU. unije su, na sednici odrànoj 10. Govore}i na konferenciji za decembra, priznali Nacionalnu novinare posle skupa, Van Rompej koaliciju opozicionih i pobuweje kazao da su svi lideri saglasni u ni~kih snaga Sirije kao jedinog nameri da podrè jedinog legi- zvani~nog predstavnika sirijskog timnog predstavnika sirijskog na- naroda.

Oland: Male {anse za povratak Berluskonija BRI SEL: Francuski predseddovati „samo ako to bude neophodnik Fransoa Oland ocenio je da no”, dok su wegovi evropski konnema „ozbiqnih izgleda” da se bivzervativci jasno iskazali naklo{i italijanski preminost Montiju. Berlujer Silvio Berluskoni skonijevo u~e{}e na ponovo na|e na ~elu tradicionalnom savlade umesto sada{weg stanku ~elnika EPP, premijera Marija Monuo~i samita {efova tija. dràva i vlada EU, ~i„Ne smatram da poni se „komi~nim”, ocestoje ozbiqni izgledi nio je Oland. za Berluskonija, koji Francuski predsedje, kako se ~ini, i sam nik je napomenuo da ne iskqu~io mogu}nost da èli da se „me{a u itase kandiduje”, rekao je lijanske izbore i da Oland preksino}, na Fransoa Oland spasava Montija kao kraju prvog dana godi{weg samita {to drugi to poku{avaju”, dodavEU u Briselu, gde je Montiju pru- {i da su Italijani ti koji }e u feèna sna`na podr{ka, preneo je bruaru izabrati svoje lidere.MonAFP. ti, koji ne pripada nijednoj stranFrancuski predsednik je dodao ci, pozvan je ju~e da prisustvuje sada se, kad je re~ o Berluskoniju, stanku EPP i odazvao se pozivu. „nikad ne zna”, po{to kod wega, „Mario Monti je slobodan, i}i kako je naveo, „ono {to vaì danas }e tamo gde èli i sam }e odlu~ine mora da vaì i sutra”. ti o svojoj budu}nosti”, rekao je Berluskoni (76), koji je pretOland. Francuski predsednik ne hodnih dana najavqivao da }e se smatra, kako je naveo, da je Italikandidovati za premijera, na mar- ja problem za Evropu na bilo koji ginama sastanka ~elnika Evropske na~in, istakav{i da je ta zemqa narodne partije (EPP) izrazio je „napravila ekonomske izbore” u spremnost da odustane od politi~- proteklih nekoliko meseci i da se kog ìvota i rekao da }e se kandi„oporavila”.

IZRAEL

[ef di plo ma ti je pod neo ostav ku TEL AVIV: Ministar spoqnih poslova Izraela Avigdor Liberman podneo je ostavku, nakon {to je optu`en za opstrukciju pravde posle dugotrajne istrage. Liberman je podneo ostavku i na mesto zamenika premijera, ali je kazao da }e se boriti da skine qagu sa svog imena. Kako je preneo Rojters, on je kazao da }e se odre}i poslani~kog imuniteta kako bi {to pre razre{io optu`be protiv sebe. Slu~aj protiv wega povezan je sa finansijskim skandalom od pre vi{e od jedne decenije. Ostavku je podneo pet sedmica pre parlamentarnih izbora u Izraelu. Liberman je blizak saradnik premijera Bewamina Netanijahua. Wegova nacionalisti~ka partija Izrael na{ dom (Israel bejtenu) je na zajedni~koj listi s Netanijahuovim konzervativnim Likudom, pripremqenoj za izbore 22. januara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SU ZAN RAJS Ambasadorka SAD u UN Suzan Rajs odustala je od kandidature za mesto dr`avne sekretarke, preneli su ameri~ki mediji. Rajsova je u pismu, upu}enom predsedniku Baraku Obami, ocenila da bi, ako bi ona bila nominovana za tu funkciju, to bio dug proces, povezan sa brojnim problemima i da bi to uticalo na unutra{we i me|unarodne prioritete SAD.

VLA DI MIR PU TIN Ruski predsednik Vladimir Putin o{tro je kritikovao ameri~ki zakon kojim se uvode sankcije za ruske zvani~nike, optu`ene za naru{avawa qudskih prava. Takav potez ugro`ava odnose dve zemqe, rekao Putin Kongres SAD pro{le nedeqe je usvojio zakon, koji je nai{ao na osudu Rusa, koji smatraju da je to ameri~ko me{awe u unutra{wa pitawa Moskve.

MO HA MED MOR SI Pristalice i protivnici egipatskog predsednika Mohameda Morsija demonstrirali su i ju~e u Kairu, uo~i referenduma o spornom nacrtu novog ustava. Kriza zbog tog akta, pra}ena talasom nasilnih protesta, traje ve} tri nedeqe. Demonstracije su ju~e pre podne bile mirne, a o~ekuje se da }e se u~esnicima protesta pridru`iti veliki broj qudi nakon redovne molitve petkom.

Po li caj cu 11 go di na ro bi je za ubi stvo Po lit kov ske MO SKVA: Moskovski sud osudio je ju~e biv{eg ruskog policajca Dmitrija Pavqu~enkova na 11 godina zatvora zbog uloge koju je imao u ubistvu novinarke „Nove gazete” Ane Politkovske, o{tre kriti~arke Kremqa i predstavnika ruskih vlasti u ê~eniji, u oktobru 2006. godine. Pavqu~enkov, koji je optuèn da je pratio Politkovskaju sa ciqem da ona bude ubijena, nagodio se sa tuìocima kako bi dobio {to blaù kaznu i ve} je priznao krivicu, preneo je AFP. Osu|eni }e izdràvati kaznu u strogo obezbe|enom zatvoru, a odre|ena mu je i nov~ana kazna u visini od tri miliona rubaqa koliko }e platiti porodici ubijene novinarke. Osu|enom Pavqu~enkovom, koji se u sudu pojavio sa skoro sat vremena zaka{wewa, ju~e uju-

Biv {i po li ca jac pri znao kri vi cu

tro je pozlilo, zbog ~ega mu je zatvorski lekar dao iwekciju relanijuma, ali mu se od we stawe jo{ vi{e pogor{alo, rekla je wegova pravna zastupnica Karen Kersesijan. Kada je su|ewe po~elo, pozvana je hitna pomo} po{to je Pavqu~en-

kov rekao da ima problema sa govorom i koordinacijom, ali su lekari koji su ga pregledali u sudnici konstatovali da mo`e da prisustvuje su|ewu, navodi Itar-Tass. Ruski istra`iteqi uhapsili su Pavqu~enkova u avgustu pro{le

godine na osnovu sumwi da je organizovao ubistvo Politkovske, koja je u oktobru 2006. godine na|ena mrtva u liftu stambene zgrade u kojoj je `ivela u Moskvi. Pavqu~enkov je navodno otkrio da su naru~ioci wenog ubistva biv{i emisar ~e~enskih ekstremista Ahmed Zakajev i biznismen Boris Berezovski. O naru~iocima ubistva Politkovske, Pavqu~enkov je navodno ~uo od ~e~enskog ekstremiste Loma Alija Gajtukajeva koji se smatra organizatorom ubistva. On ne zna razloge zbog kojih su Zakajev i Berezovski odlu~ili da unajme ubice, ve} samo da su jednom prilikom u Londonu do{li u sukob sa novinarkom. Za neposredne izvr{ioce ubistva optu`ena su trojica bra}e Mahmudov, a Pavqu~enkov je ozna~en kao wihov sau~esnik.

balkan

dnevnik

subota15.decembar2012.

PRE 17 GODINA U PARIZU POTPISAN DEJTONSKI SPORAZUM

Dokument kojim je okon~an rat u BiH BEOGRAD: Slobodan Milo{evi}, Frawo Tu|man i Alija Izetbegovi} potpisali su na ju~era{wi -dan 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu Dejtonski sporazum.Taj dokument, kojim je potvr|en mirovni sporazum postignut prethodno 21. novembra u Dejtonu, poznat je pod imenom Dejtonsko-pariski sporazum, a nastao je pod uticajem i pod pritiskom me|unarodne zajednice i wime je okon~an rat u BiH (1992-1995).

sporazumom Republika Srpska je postala jedan od dva entiteta u BiH, drugi je Federacija BiH. RS obuhvata 49 odsto ukupne teritorije, a Federacija BiH 51 odsto teritorije. Do dejtonskog parafa je do{lo posle tronedeqnih pregovora ~elnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovawe SAD. Skup{tina SRJ je 13. novembra 2002. ratifikovala taj sporazum. To, me|utim, jo{ ni-

Pot pi si va we do ku men ta u Je li sej skoj pa la ti

U svojstvu svedoka dokument su u Jelisejskoj palati u Parizu potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske @ak [irak, predsednik Vlade Rusije Viktor êrnomirdin, premijer Velike Britanije Dòn Mejdòr, kancelar Nema~ke Helmut Kol i predsednik Vlade [panije Felipe Gonzales, koji je bio predstavnik EU. Tim

su u~inili hrvatski Sabor i parlament BiH. U BiH to nije u~iweno zbog razli~itog vi|ewa i tuma~ewa tog dokumenta. Parisko-dejtonski mirovni sporazum ima 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, politi~ke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks ~etiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

Sporazumom je BiH podeqena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Federaciji BiH pripalo je 51, a Republici Srpskoj 49 posto zemqe. Formiran je Distrikt Br~ko, kao posebna teritorijalna jedinica. Glavni autoritet u tuma~ewu sporazuma je Kancelarija visokog predstavnika u BiH. Dan posle zvani~nog potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma u Parizu, 15. decembra 1995, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1031, kojom je NATO dobio mandat primene vojnog aspekta sporazuma. Multinacionalne snage pod vo|stvom NATO-a, imenovane kao IFOR, stacionirale su se 20. decembra 1995. godine u BiH. IFOR je zamewen decembra 1996. godine SFOR-om (Stabilizacijske snage). Decembra 2004. misija za primenu vojnog aspekta ustupqena je snagama Evropske unije, EUFORu. Prema sada{wim procenama, EUFOR }e u BiH ostati jo{ najmawe jednu godinu. Po~etkom 2008. godine je otkriveno da je originalni primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma izgubqen, a nakon {to je Skup{tina BiH zatra`ila nov primerak, Francuska je poslala overenu kopiju tog dokumenta, ~iji prevod je platio Savez nezavisnih socijaldemokrata, koji je sada vode}a polti~ka partija u RS. Idejni tvorac sporazuma Ri~ard Holbruk (1941-2010) o Dejtonskom sporazumu sro~io je kwigu naslovqenu „Kako okon~ati rat”.

UPOZOREWE AMERI^KOG AMBASADORA U TIRANI

Ne padajte na pri~e o velikoj Albaniji TIRANA: Ameri~ki ambasador u Albaniji Aleksander Arvizu izjavio je ju~e u Tirani da je „na `alost” do{lo do {irewa nacionalisti~ke retorike me|u albanskim politi~arima pred parlamentarne izbore slede}e godine, i upozorio bira~e u toj zemqi da ne podlegnu pri~ama o „iluzornoj velikoj Albaniji”. Poku{aji da se nametnu me|uetni~ke tenzije mogu da destabilizuju Balkan, rekao je Arvizu.

Reaguju}i na pozive jedne male albanske nacionalisti~ke partije da se odr`i referendum o ujediwavawu Albanije sa Kosovom, Arvizu je upozorio da glasa~i u Albaniji ne treba da padnu na pri~e o „iluzornoj velikoj Albaniji”, prenosi agencija Aso{ijejted pres. Albanski premijer Saqi Beri{a nedavno je izazvao negodovawe gr~kih i makedonskih zvani~nika, kada je, u govoru na sve~anosti po-

vodom proslave 100 godina albanske nezavisnosti, pri~ao o albanskim zemqama u Gr~koj, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. Beri{in kabinet je kasnije saop{tio da je premijer pomiwao albanske teritorije iskqu~ivo u istorijskom kontekstu. Beri{a je, tako|e, nedavno obe}ao albansko dr`avqanstvo svim Albancima u svetu, ali je tu ponudu kasnije povukao, podsetio je AP.

MAKEDONIJA

Od{teta Halidu el Masriju SKOPQE, STRAZBUR: Sud za qudska prava u Strazburu osudio je Makedoniju i naloìo joj da isplati 60.000 evra od{tete jednom Nemcu libanskog porekla koji je 2003. otet u Skopqu i predat agentima ameri~ke Centralne obave{tajne agecije Sud je naveo da je „makedonska vlada odgovorna za torturu” kojoj je podvrgnut Halid el Masri (49) zbog sumwi da je povezan sa teroristima. Sudsko ve}e je jednoglasno zakqu~ilo da su prekr{eni „zabrana torture i nehumanog i poniàvaju}eg tretmana”, „prava na slobodu i bezbednost”, „po{tovawe privatnog i porodi~nog ìvota” i „pravo na pomo}”. El Masri je naveo da je `rtva tajne operacije, odnosno da je uhap{en, potom stavqen u izolaciju, ispitivan i maltretiran u jednom skopskom hotelu 23 dana, a da je potom predat agentima CIA koji su ga odveli u tajni pritvorni centar u Avgani-

stanu gde su ga vi{e od ~etiri meseca mu~ili. Sudije su ocenile da je El Masrijeva pri~a „izvan svake razumne sumwe” i da Makedoniju treba smatrati „odgovornom za torturu i lo{ tretman u samoj zemqi, ali i nakon wegove predaje ameri~kim vlastima”, {to je izvr{eno mimo pravosudnih organa. El Masri zbog psihi~kih problema nije bio prisutan u sudnici. On je 29. maja 2004. godine oslobo|en i preko Albanije poslat u Nema~ku. Ameri~ke vlasti su nakon toga priznale da su napravile gre{ku. Ovaj slu~aj razmatran je u okviru me|unarodne istrage o tajnim zatvorima agencije CIA u vi{e evropskih zemaqa, uspostavqenih u okviru ameri~ke borbe protiv terorizma. Za sli~na dela Sudu u Strazburu tu`ene su i Rumunija, Italija i Poqska.

BOSNA i HERCEGOVINA

Odustala od „Eurosonga” SARAJEVO: Predstavnika na izboru za najboqu pesmu Evrope 2013. godine ne}e imati ni Bosna i Hercegovina. Razlog za ovakvu odluku je te{ka ekonomska situacija u kojoj se nalazi Radio-televizija Bosne i Hercegovine (BHRT), ali i ~itava zemqa. „Svima je jasno da je ekonomska situacija izuzetno te{ka. Stoga smo odlu~ili da bi bilo pametno da ove godine presko~imo u~e{}e na ’Eurosongu’ i sredstva koja bismo za to potro{ili ulo`imo u ne{to drugo”, rekla je {efica

delegacije BiH na „Eurosongu” Lejla A. Babovi}. Pro{log meseca Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) BiH je preliminarno potvrdila u~e{}e na Pesmi „Evrovizije” 2013. godine. Me|utim, ju~e, kada i isti~e rok za odustajawe bez finansijskih posledica, BHRT je povukao odluku o u~e{}u. BiH je samo jo{ jedna od zemaqa u nizu onih koje je odustale od nastupa u Malmeu. Ranije su to u~inili Gr~ka, Portugal, Poqska i Slova~ka.

Bosna i Hercegovina, kroz JRT {emu biv{e Jugoslavije, i kao samostalna dr`ava u~estvuje na takmi~ewu „Eurosong” od 1961. godine. Zabele`ila je izuzetne uspehe, posebno sa predstavnicima „Hari Mata Hari” (3. mesto) i Dino Merlin (6. i 7. mesto).

SKE^ O NARODIMA IZ EKS-JU

„Ne moè nam niko ni{ta” QUBQANA, SARAJEVO: Jedna slovena~ka TV sabrala je stereotipe o narodima biv{e Jugoslavije i od wih napravila ske~ - olimpijsko nadmetawe naroda eks SFRJ. Ske~ je, kako pi{e „Dnevni avaz”, napravqen ovog leta, a u wemu voditeq pita takmi~are koja je wihova taktika u nameri da pobede u tom takmi~ewu. Slovenac tako ima spremne kobasice i velike saksije sa cve}em, dok Hrvat, u dresu nacionalnog fudbalskog tima i sa loptom ispod ruke, poku{ava da mu ukrade malo teritorije, {to mu je kako i sam kaè taktika za pobedu. Za to vreme, Bosanac, upitan koja je wegova taktika, kaè da se priprema tako {to ne radi ni{ta odnosno {to pije kafu. Srbin kaè da mu je takstika da se prvo malo najede, te tako pravi ro{tiq i ispija rakiju, dodaju}i da mu je taktika pesma, koju pu{ta na kasetofo-

nu „Ne moè nam niko ni{ta...”. Zanimqivo je da je u ske~u predstavqen i Albanac za kog voditeq kaè da je najmla|i ~lan olimpijske druìne, iz mlade demokratske dràve Kosovo. Na pitawe voditeqa koja je wegova taktika za pobedu on kaè familija i po~iwe da proziva brojnu decu, dok u ruci drì nekoliko sladoleda.

Makedonac ka`e da ima posebnu istorijsku taktiku da se brani od Grka i [iptara, s posebnim metodama Aleksandra Makedonskog, odnosno da se niko ne „petqa” u wihovu zemqu ni sa severa ni sa juga. Za sve to vreme, predstavnik Crne Gore je spavao i kad su ga probudili i pitali koja je wegova taktika on ka`e: „Nisam vam ja kaskader”.

CRNA GORA

\ukanovi}: Pod lupom plate i penzije PODGORICA: Premijer Milo \ukanovi} saop{tio je da }e dr`avni buxet Crne Gore za 2013. godinu biti „izraz aktuelne ekonomske relanosti” i najavio da }e „pod lupom biti plate i penzije” koje je nazvao glavnim generatorima potro{we. \ukanovi} je Televiziji Crne Gore rekao da }e 2013. biti godina „mukotrpnih poku{aja obuzdavawa potrebe za novim zadu`ewima i prekomernom potro{wom”. „Moramo prekinuti spiralu tro{kova koji nemaju upori{ta u bruto-dru{tvenom proizvodu (BDP) i suzbiti prekomernu potro{wu”, saop{tio je \ukano-

vi} i obe}ao da }e Vlada „u~initi sve da u {to kra}em roku vrati punu ravnoteù javnih finansija i u~vrsti ekonomsku odrìvost”. Vlada bi je ju~e trebalo da utvrdi predlog dràvnog buxeta za 2013. godinu od 1,26 milijardi evra uz o~ekivanu stopu rasta BDP od 2,5 procenta. Ovogodi{wi dràvni buxet je pre rebalansa iznosio 1,25 milijardi evra. Vlada je bila prinu|ena da sredinom ove godine smawi dràvnu potro{wu za 16 miliona i koriguje stopu rasta BDP-a sa 2,0 na 0,5 procenata.

Premijer je ponovio obe}awe iz svog nedavnog ekspozea kada je do{ao na ~elo Vlade, da }e ona smawiti tro{kove dràvne administracije, posebno izdatke za putovawe i slu`bena vozila. Ponovio je da }e se raskinuti svi privatizacioni ugovori kod kojih partner dràve nije ispunio ugovorene obaveze, a takav partner }e biti „trajno eliminisan” iz poslovawa s dràvom. Po \ukanovi}evim re~ima, Vlada razmatra tri ponude za izgradwu auto-puta od Bara do granice sa Srbijom. Dràva posledwih godina nije uspela da na|e finansijera za taj projekat.

kultura

subota15.decembar2012.

dnevnik

У ИЗДАЊУ „АРХИПЕЛАГА”

Пикарски роман Ласла Блашковића Издавачка кућа „Архипелаг„ управо је објавила „Посмртну маску„, нови роман Ласла Блашковића, једног од водећих савремених српских писаца, добитника награда „Стеван Сремац„ и „Борислав Пекић”. Јунак овог савременог пикарског романа полазећи од Новог Сада као стајне тачке, која се не-

престано напушта и којој се непрестано враћа, као некакав модерни номад у призорима и догађајима, искуствима и открићима у Немачкој, Аустрији, Словенији,

Италији или у САД покушава да препозна и исприповеда најузбудљивија искуства модерног света и властитог живота. Роман је писан у протеклих неколико година, а одликују га узбудљива прича, аутентична егзистенцијaлна снага приповедања, луцидни увиди и језичка атрактивност. То је књига која ће изазвати читања и тумачења, подсећања и препознавања, открића и узбуђења, саопштио је „Архипелаг„. Одломак из овог новог Блашковићевоиг романа објављен је у тематској антологији европске прозе Гранични саобраћај: Нови почетак – али куда? Антологија је настала на позив КултурКонтакта који се обратио познатим европским писцима који су учествовали у резиденцијалном програму ове организације у Бечу. КултурКонтакт је почео да организује свој резиденцијални програм 1995. године, у њему је

учествовало 99 писаца из 20 европских земаља, а ово је до сада трећа тематска антологија ове врсте - саопштава „Архипелаг“. Тематска антологија „Гранични саобраћај: Нови почетак – али куда?“ је мултијезична књига у којој су заступљене прозе објављене на матерњим језицима писаца и у преводу на немачки језик. Позивајући писце из различитих европских земаља да специјално за ову антологију напишу или пак у њој премијерно објаве своју прозу, приређивачи су их позвали да се, између осталог, позабаве питањима: шта се догодило с новим почетком који су Источна и Југоисточна Европа храбро избориле 1990. године, куда иду наша друштва, наше политике и наше економије, која је улога књижевности и уметности у том контексту? Сучељавајући европски Исток и Запад, писци из ове антологије говоре о путу који није довршен, о подели која није нестала и о историји која није исцрпљена. Књига „Гранични саобраћај: Нови почетак – али куда?“ објављена је под покровитељством КултурКонтакта у издању аустријске издавачке куће „Драве“.

КОНЦЕРТ ВОКАЛНЕ МУЗИКЕ ДОМАЋИХ АУТОРА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Експресивна и заносна извођења Упркос декларативном залагању извођача и диригената за афирмисање стваралаштва домаћих композитора и залагањима шачице ентузијаста да се домаћа музика врати на концертне и оперске репертоаре, ипак су ретки покушаји да се заиста и нешто конкретно учини на овом плану. Једна од значајних иницијатива и потеза тог типа био је и недавни концерт врсне новосадске оперске солисткиње Лауре Павловић приређен у Га-

тија до улогe Ђуле у Готовчевом „Ери са оног света“, Прилепе у „Пиковој дами“ Чајковског и Хелене у опери „Милева“ Александре Вребалов, а овај њен афинитет према словенском и домаћем оперском репертоару дошао је до пуног израза и на овом наступу. Ова својеврсна ретроспектива српске вокалне музике отворена је извођењем арије Станке из опере Станислава Биничког „На уранку“, као и аријом Мај-

Лауре Павловић трију вилинских арија из Коњовићеве опере „Женидба Милошева“, знатно комплекснијег и слојевитијег музичког израза, као и подједнако успешна тумачења соло песама „Стојано, Стојанке“ Јосифа Маринковића и „Марике“ Милоја Милојевића, инспирисаних мелосом јужне Србије. Уз једну солистичку тачку пијанисте Страхиње Ђокића, који је жустро одсвирао Седму балканску игру из чувеног клавирског

С концерта Лауре Павловић и Страхиње Ђокића у Кули

лерији Матице српске, која је овде слушаоцима представила одабрани програм оперских арија и соло песама великих српских композитора двадесетог и двадесет првог века. Иако се скептицима овако формирани, „монографски“ репертоар евентуално могао учинити недовољно привлачним за концертну публику, међутим, приступачност самог програма, као и упечатљива извођења ових дела на концерту брзо су отклониле сваку сумњичавост. Сопранисткиња Лаура Павловић која је после студија на новосадској Академији уметности у класи Бисерке Цвејић наставила усавршавање код еминентних певача и педагога Николе Митића, Оливере Миљаковић и других. Она данас делује као солисткиња Опере СНП, изводећи претежно улоге лирског фаха, од рола из опера Моцарта, Доницетија, Пучинија и Мено-

ке из Бајићевог „Кнеза Иве од Семберије“, у сугестивном тумачењу Лауре Павловић и дискретног, грађењу одговарајуће тонске слике потпуно посвећеног клавирског сарадника Страхиње Ђокића. Иако су ове нумере из наших првих опера у време свога настанка можда деловале анахроно у контексту бурних превирања тадашње европске музике, из данашње перспективе и у оваквим, узорним извођењима могуће је сагледати њихов значај као темељног полазишта доцнијег развитка наше музике у двадесетом столећу, а такође и њихову вредност лепих изданака нашег националног музичког романтизма. Уследио је потом наступ госта концерта, баритона Васе Стајкића, који је проживљено отпевао арију Кнеза Иве из истоимене Бајићеве опере. Наставак програма донео је проживљене интерпретације

циклуса Марка Тајчевића, Лаура Павловић отпевала је још једну арију из Коњовићеве опере „Коштана“, потом потресно интонирану соло-песму Милоја Милојевића „Звона“, а на самом крају концерта солисткиња је слушаоцима пружила још и експресивно и заносно тумачење арије главне протагонисткиње Милеве из прошле године премијерно изведене опере „Милева“ Александре Вребалов, нумере која је својим постмодернистичким прожимањем традиције и изражајних елемената савремене музике на занимљив начин окончала овај јединствени музички догађај. Овај програм, уз извођење у Новом Саду, представљен и публици у Сомбору, Кули, Суботици и у Шиду, а цео пројект подржали су Град Нови Сад и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АПВ. Б. Хложан

НОВА ПРЕДСТАВА ЈОЖЕФА НАЂА У РЕГИОНАЛНОМ КРЕАТИВНОМ ЦЕНТРУ КАЊИЖА

Маскирани ритуал преображаја Представа „Азами“, која је у краћој форми била зачета 2011. године, и имала своју премијеру на 17. фестивалу „Џез, импровизована музика...“ у Кањижи, ове године је дорађена као целовечерњи комад. Стога је премијера заказана за 21. децембар, у Регионалном креативном центру који носи Нађово име у Кањижи, названа „Азами 2“. Најновија идеја нашег познатог уметника невербалног театра је да кроз игре са маскама дочара један мистични, архаични свет. Ношење маски, које призивају прастаре обичаје човечан-

ства, за Нађа одједном служи призивању осећаја у публици да се сусреће са натприродним силама. У прошлости, ово би био сакрални доживљај, који код ловаца и шамана доприноси победи страха. Непокретност маске, сличне лицу мртваца (фациес хипократика), одједном значи и бесмртност и победу времена. Позоришне маске прикривају миму, али истовремено откривају нешто постојаније од секундарних глумачких реакција. У наше време, пак, маске су поново веома популарне, али те

маске више не покривају, него отварају дух оних који их носе. Мистично како то увек у позоришној Кањижи бива, у новој представи Јожефа Нађа шест глумаца са маскама и аутентично израђеним архаичним костимима, извешће један специјални ритуал преображавања. Глумци су: Јожеф Нађ, Петер Гемза, Ђула Франција, Ана Рети, Иши Џуња, Габор Нађпал. Костиме је креирала Александра Пешић, а светло Ласло Добо. Јожеф Нађ је креирао и сценографију. И. Бурић

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ ОДЛАЗИ У МАЂАРСКУ

Две представе гостују у Будимпешти Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз ових дана гостује у Будимпешти, где ће извести две представе у позоришту „Јожеф Атила„. Најпре ће у понедељак 17. децембра извести спектакуларни мјузикл „Чаробњак из Оза„, а сутрадан 18. децембра сновидљиву поему по Бергману „Фани и Александар„. Мјузикл „Чаробњак из Оза„, у режији Золтана Пушкаша, савремена је бајка о добру и злу, о томе како и данас вреди бити упоран и борити се за своје жеље, наводе у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз, и подсећају да је кореограф ове представе Ласло Бобиш, двоструки светски и европски првак у степу. Музику су писали Андрес Мариано Ортега, гост из Аргентине и наш Војвођанин Ервин Ереш. Костимограф је Андреа Ледењак. У „Чаробњаку из Оза„ игра скоро цео ансамбл. Дороти је Агота Силађи,Страшило је Арон Балаж, Лименко Габор Понго, Тото је Тамаш Хајду, Лав је Золтан Ширмер, а Оз Даниел Хуста. Вештице су Емина Елор, Тере-

зија Фигура и Јудит Ласло, а екипу „Оза„ чине још и: Иштван Кереши, Габриела Црнковић, Атила

гања их... Из двоје деце говоре стари људи, а у представи из старих људи поново проговара двоје

Из представе „Фани и Александар”

Немет. Представа је премијерно изведена у оквиру реномираног фестивала Номус. - „Фани и Александар„ је прича о двоје старих људи који лутају странпутицом својих успомена. Два детета траже излаз из оног неизрецивог у њима, оног што стално извире из њих и про-

деце. Представу „Фани и Александар” по тексту Ингмара Бергмана режирао је Ђерђ Видовски, гост из Мађарске. У представи игра скоро цео ансамбл позоришта али и гост из темишварског “Чики Гергељ” театра Петер Дукас – истичу у Новосадском позоришту. Н. П-ј.

IN MEMORIAM – ПИЈАНИСТА ЂУРО РАЈКОВИЋ (1937–2012)

Искрени посвећеник музике Новосадску музичку јавност погодила је вест да је од последица тешке болести преминуо истакнути пијаниста и музички педагог Ђуро Рајковић. Рајковић је рођен у Врбасу 1937. и у раној младости се преселио у Петроварадин. Почео је да учи клавир код чувене новосадске пијанисткиње Милице Моч, после чега наставља студије инструмента на београдској Музичкој академији код еминентних професора Ћирила Личара и Јелице Поповић. Дипломирао је 1964, а потом је радио као професор клавира у Музичкој школи „Исидор Бајић“, формирајући у својој класи бројне врсне млађе пијанисте и педагоге. Од

1975. до одласка у пензију 2000. радио је као сарадних-корепетитор на Академији уметности. Уз педагошки рад успешно је наступао као солиста и у различитим камерним саставима, настојећи увек да на концертима изводи и популарише дела домаћих и савремених аутора. Током седамдесетих и осамдесетих формирао је клавирски дуо са пијанистом Ђулом Галом, са којим је одржао многе запажене наступе, а такође је остварио и бројне снимке солистичке и камерне музике за РТВ Нови Сад. Уз многострану музичку делатност бавио се књижевно-историјским и публицистичким радом, по-

себно проучавајући културну баштину Хрвата у Војводини. Ђуро Рајковиђ је био последњи ученик, доцније и сарадник нашег великог композитора Станислава Препрека, чију је музичку заоставштину наследио и започео је њено објављивање. Написао је монографију посвећену овом знаменитом композитору са насловом „Станислав Препрек – живот и дело“, која је објављена 2006. у Загребу. Одласком Ђуре Рајковића са животне сцене, уметнички живот Војводине и Србије остао је без једног изузетно заслужног и вредног културног прегаоца и искреног посвећеника музике.

dnevnik

subota15.decembar2012.

odmor

subota15.decembar2012.

dnevnik

ПОВОД ЗА ПУТОВАЊЕ: ИЗЛОЖБА ПОЛА СЕЗАНА У БУДИМПЕШТИ

Град утисака који се памте

рви утисак - Дунав украшен зградом Парламента с једне, те твrђаве и Рибарског бастиона са друге стране. Дух једне од најпосећенијих еворопских метропола увијен у меланхолију, зачињену сецесијом, осетан је на сваком кораку и обузима вас и пре него што

уметности. Донела је у Будимпешту пејсаже јужне Француске, динамичне игре светлости и сенке, геометрију, чувене портере, „сочну“ мртву природу, па привлачи љубитеље уметности, али и разни други свет, жељан нечег новог с нотом старог. Захваљујући туристичкој агенцији

њујоршки „Метрополитен„, Национална галерија у Вашингтону, Британски музеј из Лондона, као и из приватних колекција, можете видети и радове Луке Сињорелија, Рафаела, Микеланђела, Пусена, Шардена, Гоје, а са циљем да се покаже утицај великих мајстора на Сезаново стваралаштво и његову улогу на даљи развој сликарства. У сваком случају, када се „натопите“ Сезановим по-

Замак Вајадхуњад - споменик разноврсној архитетури Мађарске

Музеј примењене уметности опточен жолнаи керамиком

У Музеју лепих уметности изложба слика Пола Сезана траје до фебруара 2013. године

крочите у град. Лековите термалне воде, шетње булеварима и кејом, одмор уз кувано вино, чај или посластицу из чувене посластичарнице „Жербо“. Реч је, наравно, о Будимпешти – по многима лепшем од два ока некадашњег Хабсбуршког царства. Земља Угара, са и данас видиљивм примесама оријанталних, азијских, аустријских, словенских и утицаја многих других народа који су протутњали Панонском равницом, уписан је у одблеске чувене Жолнај керамике, док се историја испреплетала између статуа на Тргу хероја и споменицима широм града. Следећа слика града опет вас изенади новим тоном, бојом, утиском. Ваци улица пред Божић. Елегантни Андраши булевар као да одише шмеком Француске. И то није случајно. Изложба великог сликара Пола Сезана, постављена је од октобра месеца у оближњем Музеју лепих

„Kom pas To u rism & Tra vel“ из Новог Сада, ваш репортер имао је прилику да недавно посети Будимпешту и ужива у њеним занменитостима, пре свега у изложби Пола Сезана која је отворена до 17. фебруара 2013. године. Два дана можда нису довољна за детаљно упознавање с помало мистичном историјом успаване панонске лепотице, али свакако јесу одличан увод у лепу причу и повод да се Будимпешти изнова враћате. Јер ова „стара госпођа“ има прегршт занимљивости коју ће вам, ако будете довољно опуштени, „шапнути“ док се будете, као низ наборе њене хаљине, спуштали будимском страном, а такође вас и изненадити кроткошћу и одмереном елеганцијом док кораке укрштате с равним линијама Пеште. Уз стотину радова Пола Сезана, позајмљених из светских музеја као што су париски „Дорсеј“ и „Лувр„,

Смак света туристичка атракција

ројни туристи широм света су већ похрлили ка археолошким налазиштима где ће бити одржане прославе поводом 21. децембра 2012, дана који је у мајанском календару означавао крај ере у којој живимо. Мексико је једна од пет држава које се припремају да обележе овај датум – прекретницу у 5.000-годишњој ери започетој 3114. године пре Христа. За овај део света, свакако је реч о веома важном периоду, јер је цела прича везана за наводну апокалипсу привукла огроман број туриста, а тиме и новац. Милиони посетилаца ће у наредних десет дана славити уз ватромете у близини тридесетак археолошких налазишта. Осим у Мексику, прославе ће бити организоване у Белизу, Гватемали, Хондурасу, а обележиће их и најмање два шефа држава – председник Ото Перез из Гватемале и председник Порфирио Лобо из Ходнураса. Међутим, док се неки весело припремају за окончање мајанског календара, други страхују да ће с њим доћи и крај света какав познајемо. Неки спиритуалисти убеђени су да је 21. децембар ове године судњи дан предвиђен у мајанским хијероглифима у споменику Тортугуеро. Целу помпу због наводног смака оштро су критиковали припадници данашњег Савета народа Маја, којима смета конзумеристички приступ њима тако важном датуму. - Као једна од најстаријих култура на свету, покушавамо да очувамо наш идентитет и сачувамо начин мишљења, говора и гледања на космос - каже Мери Коба, представник племенског већа, и додаје: - Изнад свега, желимо да нас људи, где год ми живели, поштују и будемо ослобођени дискриминације, насиља и сиромаштва. Коба наглашава да ће се и припадници њеног народа припремити за датум који њима представља нови почетак, али ће церемоније бити једноставне и дубоке. “Сви ћемо се окупити у пет ујутру у белој одећи са белим свећама у рукама.” Извор: www.b92.net

Матија (Маћеш) Корвин или Јанош Хуњади слушали смо о обичајима и историји Мађара, о борбама Дожа Ђерђа и Ференца Ракоција, биткама са Турцима, о идејама и делима грофа Иштвана Сећењија, Лајоша Кошута, топлим термама у којима су, сви који су се на тој земљи борили, и уживали. И таман кад улазимо у Будимпешту која је, како нам Невена прича, настала од три града Пеште, Будима и Обудаја, сазнајемо и да је Маргитино острво заправо место на коме је краљ Бела Четврти, сазидавши самостан и замонашивши кћерку, испунио дати завет. А онда опет Дунав и мостови Будимпеште који, не само што повезују Будим и Пешту, већ грациозним линијама спајају садашњост и прошлост. Ракоцијева улица, једна од жила куцавица Пеште, води нас ка хотелу који је ушушкан у непосредној близини Источне железничке станице „Келети„, још једног од

стимпресионизмом, ваша улазница омогућиће вам да погледате и сталну поставку Музеја лепих уметности која укључује збирке грчке и римске уметности, те низа сликарских школа, а све у импресивном амбијенту музеја. Но, да бисмо на прави начин доживели Будимпешту, побринула се агенција „Kom pas To u rism & Tra vel” која је добро укомбиновала кретање градом. Прича стручног водича Невенке Тодоровић-Шлоцер с мером је давала такт упознавању града и његових знаменитости, занимљивости и тајни. Од Хоргоша је кренула да се плете прича од давних времена када је Дунав чувао Римско царство, с источним хоризонтом одакле су стигла угарска племена. Уплео се ту и краљ Иштван, национални херој и светац који је племена ујединио ударивши темеље државе. “Упознали“ смо и лукаве Кумане и страшне МонгоТрг хероја успомена на досељавање ле, помало лакомог краља Белу угарских племена Четвртог и његву жену, лепу арагонску принцезу Беатриче, са- многих архитектонских бисера и знали како је своју кћерку Маргиту споменика прошлости, науци и назаветовао Господу ако Угарску осло- претку. После краћег одмора чека боди татарске најезде... Пловећи Па- нас Будимпешта у сенкама, сутону и нонијом ка северу као некада краљ децембарској ноћи. Обилазак почи-

Аустријској народној библиотеци у Бечу отворена је изложба поводом 200. рођендана популарног и оспораваног композитора Рихарда Вагнера (1813-1883). Изложба под називом „Вољен, исмеван, обожаван. Рихард Вагнер и Бечлије“ трајаће до 10. фебруара 2013. године. Тематика изложбе је безусловно обожавање, овације, али и одбијање и подсмех које је Вагнер доживљавао у Бечу због свог револуционарног животног дела. Јединствени врхунац поставке су оригинални списи увертире за „Танхојзер“, једно од најпознатијих Вагнерових дела, који су најзначајнији у музичкој колекцији Аустријске Народне библиотеке, Трећа симфонија Антона Брукнера посвећена Вагнеру као и спис „Мајстерзингера“ од Вагензајла из 1697. године који је служио као подлога за Вагнерове „Мајстерзингере из Нирнберга“. Ове ретко приказиване драгоцености допуњене су историјским фотографијама, писмима, новинским извештајима и карикатурама као и инсталацијом која је направљена специјално за изложбу, коју чине две скулптуре које представљају судар Вагнерових супротстављених страна –

ње с пештанског Трга хероја или Миленијумског трга. Несвакидашњи амбијент оивичен рефелкторима и историјом Мађарске као да с обе стране трга чува уметност - Музеј лепих уметности и Галерија уметности. Градски парк, језеро, Вајдахуњад дворац и клизалиште ту су да употпуне декор. На пространом тргу од водича Невене сазнајемо да стојимо на месту које је до 1896. године била мочварана периферија Пеште. А онда су у спомен на 1000 година од насељавања у Паноснку равницу Мађари одлучили да подигну многа велелепна здања широм своје државе. Између осталих то је био Андраши булевар, али и прва метро линија у континенталној Европи, Трг хероја, бајковити Вајдахуњад дворац – микс различитих архитекстонских стилова, од романике до барока, и збир свих фасада двораца који су били расути диљем Угарске. Клизимо затим Андраши булеваром ка дунавским обалама. На Тргу Сечењи Иштвана и Београдском кеју поглед се довуми у ком правцу да оде: ка велелепним зградама, ка Будимској тврђави, Цитадели, Брду Гелерт, мостовима... Преко Ланчаног моста упловаљавмо у Будим и, док се пењемо ка Рибарском бастиону, сазнајемо да су многи странци који су у Будимпешти стварали и градили ту и остали јер су се напросто заљубили у овај град. Рибарски бастион пружа неороманичку сценографију за фото албуме, а са друге стране у ноћи сија једна од најлепших грађевина Европе - неоготичка зграда Парламента. Укрштамо Невенкине речи и погледе ка Матијиној (Маћешовој) цркви, а онда кроз дворишта Тврђаве опет доле до Дунава. Оставаљамо мистичну Цитаделу, и једну од најлуксузнијих бања у Мађарској - бању „Гелерт„, споменик сецесије и хедонизма. Свако узима своју коцкицу Будима па се враћамо у Пешту где нас чека Ваци улица, још једна атракција. Начичкане радње, божићни украси, различити

језици, одбљесци блицева, смех, песма. На самом крају испред чувене посластичарнице „Жербо“ гастрономски бал. Иза пултова шире се мириси националних јела - кобасица, гулаша, паприкаша, те куваног вина, рума, ароматичних чајева и традиционалног колача који бисмо могли да преведемо као „оџак“, а заправо печеног теста уваљаног у шећер и цимет, какао, млевене орахе... У сваком случају за сваког по вољи, а укуси за памћење. Велика шетња и добра вечера на тргу одлични су да закључе први дан и увертира за наредни. Недеља је резервисана за уметност и врхунски хедонизам. Посвећена је Полу Сезану и ескпонатима сталне поставке која љубитеље старина неће оставити равнодушним. Док се возимо до Музеја слушамо још прича о Будимпешти, од Опере до легендарне приче о најпознатијем мађарском ресторану - „Гундел„ и његовим гостима. После изложбе, под утисцима дела великог уметника, киша нас скреће с пешачког обиласка града. Време до поласка протиче у још једном заштитном знаку Будимпеште – шопингу. У једном од најопремљенијих молова, „Кампони„, они који нису пожелели да буду део потрошачког друштва могли су да уживају у живом свету Тропиканума и Океанаријума који се налази под истим кровом. После посете Будимпешти и изложби слика Пола Сезана свако је према својој вољи, док се вози према граници, могао да склопи сопствени мозаик утисака. До следеће прилике за дружење са Будимпештом остају успомене, фотографије, укуси, импресије и мириси које ће нова посета овом магичном граду допунити и трајно узидати у сећање. А захваљући туристичкој агенцији „Kom pas To u rism & Tra vel“ из Новог Сада бајка о Будимпешти и Сезану може поново да се оствари и то већ 21. до 23. децембра, као и од 2. до 3. фебруара. Текст и фото: Весна Вукојев

БОЖИЋНИ ПРОВОД У БЕЧУ

Од изложбе о Вагнеру до забаве у Музејској четврти из угла његових следбеника односно његових противника.

Катамараном од Беча до Братиславе Шампањац на броду, уз звуке валцера „На лепом плавом Дунаву„, божићна атмосфера биће доступно свима онима који пожеле да се током божићих празника и на сма Божић бродом провозају од Беча до Братиславе. Божићни катамаран „Twin City Li ner” оствариће и новогодишњу бајку уколико на време резервишете место на њему. Током децембра „Twin City Li ner” плови суботом, недељом и празником и директна је веза од центра Беча до центра Братиславе. А кад се стигне у Братиславу, на божићним вашарима може се уживати не само у божићним словачким специјалитетима, него и у најфинијем уметничком ручном раду од дрвета, стакла, коже,

плуте, кукурузне сламе, пчелињег воска итд.

Провод у Музејској четврти У Музејској четврти у Бечу традиционално се организује разноврсна забава до Божића, која траје до 23.

децембра. Посетиоци очекује разноврсна забава од карлинга, преко зимске ауто-трке и испијања пунча у прелепим леденим павиљонима до разноврсних ДЈ-ева и импресивних светлосних пројекција ноћу. У шест осветљених ледених павиљона посетиоци могу да пробају најразличитије варијанте пунча и укусне посластице из кафеа и ресторана у Музејској четврти. Љубитељи мотора могу да дају гас аутомобилима на даљинско управљање на авантуристичкој тркачкој стази укључујући полигон са препрекама, а са доласком сумрака сасвим посебну атмосферу праве светлосне пројекције на фасадама Музејске четврти.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota15.decembar2012.

Po sled wi po zdrav dru gu

IZ DA JEM gar so we ru po red In sti tu ta u Ka me ni ci, sre |e na i na me {te na no vim stva ri ma sa dva le à ja, od mah use qi va. Te le fon 060/4620-700. 65808 IZ DA JEM dvo so ban kom plet no na me {ten stan, uli ca Sta ri ne No va ka, slo bo dan od ja nu a ra. Te le fon 064/1481334. 65871 IZ DA JEM na du è, za po sle noj è ni kom fo ran stan, 42m2, na Ke ju, po gled na Du nav. Te le fon 520-271 po sle 22 ~a sa, ili 063/69-09-89. 65882

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 65531

Po sled wi po zdrav maj ci mo ga pri ja te qa

Vik to ru

Qe po sa vi Ku zma no vi}

od Mar ti na i Ne ven ke.

Po ro di ca Ve qo vi}. 66002

66003

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav sna hi

Mar jan Va ti}

Sne `a ni Pe {ut

De vet go di na mi sli mo na te be sa qu ba vqu i tu gom.

Tvo ji Va ti }i i Pan to vi }i.

od po ro di ce Vu ka {i na Pe {u ta.

65944

66009

MA STER CEN TAR, sa jam, ukwi `en dvo i po so ban, 63m2, odvo je na ve li ka ku hi wa, lift, za tvo re na te ra sa, sun ce, od li ~an ras po red. Te le fon 063/121-74-60. 65800

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga se stra i tet ka

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409. 58595

Jo van ka Ra {ko vi} 1933 - 2012.

SPLA VU - ^AR DI po tre ban ku var i po mo} na rad ni ca u ku hi wi. Te le fon 063/509-167. 65792

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 15. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu ^e rat, u Srem skim Kar lov ci ma. O`a lo {}e ne se stre: Mi li ca, Bo ja na i Zo ri ca sa de com. 66007

PRO DA JEM dr va ba grem, hrast i ja sen, mo gu }a uslu ga re za wa i ce pa wa, pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 65780

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj }er ki, se stri i za o vi

Sne `a ni Pe {ut ro|. Ku zma nov ski O`a lo {}e ni: maj ka Go ri ca, se stra Ra da, brat Bla go ja i sna ja An |el ka sa po ro di ca ma. 65997

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a

Me la ni ji Ne di}

Brat Mi {a, sna ja Li di ja, se stri }i Bo ban i Iva na.

Sne `a na Pe {ut ro|. Ku zma nov ski pre mi nu la 14. 12. 2012. go di ne, u 66. go di ni, na kon te {ke i kra }e bo le sti. Sa hra na }e se oba vi ti u ne de qu, 16. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu, u Zma je vu. O`a lo {}e ni: su prug Bra ni slav, }er ka Ve sna i sin Ve sel ko sa po ro di ca ma. 65996

65995

^iTUQe l POMeni

subota15.decembar2012.

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Sa ne iz mer nim bo lom oba ve {ta va mo sve pri ja te qe i po zna ni ke da nas je na pu sti la

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

vo qe nom

Bo ja na Stu par ro|. Ga lo vi} 1927 - 2012.

Dra gi wa Va re ni ka

Bran ko Va re ni ka

ro|. Sa mo ~e ta 17. 12. 1996 - 15. 12. 2012.

14. 5. 2010 - 15. 12. 2012.

Mak si mu Ka la pa }u

Po la ga we ur ne oba vi }e se 15. de cem bra 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, u 11.15 ~a so va. O`a lo {}e ni: su prug Raj ko, }er ka Sne `a na, zet Slo bo dan, unu ke Qud mi la i An |e la, se stra Mil ka, bra ti} Ni ko la i bra ti} Dra gan.

Vre me pro la zi po la ko, `a lost i tu ga ve~ no osta ju.

mi loj ma mi. Hva la ti na div nom pri ja teq stvu. ]er ka Mi o mi ra i unuk Pe tar.

Tvo je, Go ca i Ta ma ra.

66000

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Rad mi li Bla go je vi}

Sve tla na Va re ni ka ro|. Ma lin 4. 7. 2010 - 15. 12. 2012.

ro|. Jo va nov 28. 6. 2012 - 15. 12. 2012.

65981

65959

Ve mi ca Va re ni ka Po sled wi po zdrav

Po ~i vaj te u mi ru. Po ~i vaj te u mi ru.

Dr To mi slav Ba qo zo vi} Po sled wi To mi sla vu.

po zdrav

Po ro di ce: Va re ni ka, Ba ni}, Qu bo je vi} i Ne {in.

Po ro di ce: Va re ni ka i Ba ni}.

65965

65966

Po ~i vaj u mi ru na{ na pa }e ni dru `e

Me la ni ja Ne di} ~i ka

Sne `a na Va pen ski sa po ro di com.

Mol nar Ge zi

Sa hra na je da nas, 15. 12. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: bra tan ci Alek san dar i Zo ra n sa po ro di ca ma i sna ja Sto jan ka Ne di}.

66004

65994

Po sled wi po zdrav se stri }u i bra tu

Sa tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {eg dra gog su pru ga i oca

od pri ja te qa: Gru je, Sla |e, Ja smin ke, Bi qa ne, Pe |e, Je le ne i Mi {i}ke. 65978

Vik tor Ja ko vqe vi} Pre mi nuo je otac na {eg ko le ge Da ni je la

Vik to re Po sled wi po zdrav dra gom dru ga ru sa Du na va od: Po pi ce, Go ra na, Dok to ra, Bran ka, Mi {e, Li} ke ta, Ba te i Bo ri sa.

Zo ri ca i Si ma.

65973

65982

Dra go mi ra Vuk sa no vi }a

Vik to ru Ja ko vqe vi }u

Zbo gom dru `e.

Po sled wi po zdrav

Dra go mir Vuk sa no vi}

1950 - 2012.

od: uja ka Jo se, uj ne Ve re, bra ta @ar ka i tet ke Sla ve sa po ro di com.

Sa hra na je da nas, 15. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Be ge~ kom gro bqu.

Ko lek tiv JP Za vod za iz grad wu gra da No vi Sad.

O`a lo {}e ni: su pru ga So fi ja i sin Da ni jel. 59945/P

65991

65993

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci

Sa u ~e stvu je mo u we go vom bo lu.

Po sled wi po zdrav dra goj maj ci

Vik to ru

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

Ge za Mol nar

Hva la {to si nam bio pri ja teq. Ne mam re ~i.

Lep ki Ku zma no vi}

Hva la ti na qu ba vi, ne `no sti i pa `wi ko ju si nam ne se bi~ no po kla wa la.

Sin Mi le sa su pru gom Mi la nom i de com Je le nom i Bog da nom.

Sin Bog dan sa su pru gom Ta tja nom i si no vi ma Mi lo {em, Da ni lom i Vu kom.

65986

65985

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je pre mi nu la u 75. go di ni na {a dra ga maj ka i ba ka

Mi ra, Di na i San dra.

Kri vi.

65970

65987

Po vo dom smr ti na {eg dragog

Mol nar Ge zi Ko le ge i ko le gi ni ce iz sin di ka ta Elek tro di stri bu ci je No vi Sad. 65989

dr Vo ji sla va Ze ~e vi }a

ovim pu tem se za hva qu je mo rod bi ni, pri ja te qi ma, po slov nim part ne ri ma i po zna ni ci ma ko ji su te le gra mi ma, kao i pri su stvom na opro {ta ju ka ko u No vom Sa du, ta ko i u Be o gra du po ka za li ko li ko su ce ni li, uva `a va li i vo le li na {eg Ze ku.

P O M E N Se }a we i uspo me na na mog ta tu.

Da nas se na vr {a va ~e tr de set tu `nih da na od ka da ne ma na {e vo qe ne

Na de Di mov ski

Qe po sa va Ku zma no vi} Po ro di ce: Ra do va no vi} i Ze ~e vi}.

ro|. Pre ra do vi}

16. 12. 2002 - 16. 12. 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, u subotu, 15. 12. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ko vi qu. O`a lo {}e ni: si no vi Mi le i Bog dan sa po ro di ca ma. 65984

iz Ve ter ni ka

La zar Le |a nac

65977

Uvek }e{ nam ne do sta ja ti.

Sin Vla di mir sa Ve snom i Bor kom.

Su prug Ko le, }er ke Stev ka i Qi qa, zet Raj ko, unu ci Ne nad i Ni ko la i se stri ~i na Sr ba.

65988

65992

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

Iz gu bi li smo na {eg ve li kog pri ja te qa, le ka ra, kom {i ju

De san ka Ga jic ki To mi}

dr To mi sla va Ba qo zo vi }a

1992 - 2012.

subota15.decembar2012.

P O M E N Da na, 14. 12. 2012. go di ne na vr {i lo se 40 da na od ka da me je na pu stio moj je di ni brat

P O M E N Da na, 18. 12. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od ka da nas je na pu stio na{ dra gi ta ta, sve kar, de da i pra de da

Ivan He ring

Ste van He ring iz Go spo |i na ca

Uvek si u na {im se }a wi ma. Osta }e nam u pri jat noj uspo me ni i se }a wu. Tvo ji naj ro |e ni ji. Po ro di ca Jo ~in. 65956

65955

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu

Ne ka te an |e li ~u va ju, a tvo ja Se ka i Ta nu {ka }e te ~u va ti od za bo ra va.

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu i ve li kom dru gu

Sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo uspo me nu na te be. Tvo ji: }er ka, sna ja, unu ~ad i pra u nu ka.

65830

Da na, 3. 12. 2012. go di ne za u vek nas je na pu sti la na {a dra ga Be ka.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N Da na, 21. 12. 2012. go di ne, odr `a }e mo ~e tr de se to dnev ni po men u 11 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

Vla di sla va - Vla di ca Ma rin kov 1941 - 2012.

Do bre Bo `a

65831

[est me se ci ni je sa na ma

Sa tu gom i qu ba vqu we ni: sin Slo bo dan i k}er ka Je le na sa svo jim po ro di ca ma. Brat Bra ni slav - Ba ta sa po ro di com i se stra Qi qa na Ob ra do vi}.

Bo `o moj, mno go mi ne do sta je{. Bio si mo ja za {ti ta. Bi la je pu na ku }a sa mo ka da si i bo le stan di sao po red me ne.

Tvo ja su pru ga Mi ca.

65939

65813

Vik to ru

Ka roq Pe te

Vik to ru

Iva na, Ja ca, Ili ja Pe tro vi}.

1944 - 2012.

Zden ki Sav ko vi}

Ve li ki qu di ne umi ru. Ti `i vi{ ve~ no sa na ma.

Sa qu ba vqu i po {to va wem no si mo te u sr cu i mi sli ma.

Tvo ji pri ja te qi iz saveta sa Te le pa.

We ni naj mi li ji.

65922

65903

P O M E N De cem bra 2012. go di ne na vr {a va se 26 go di na od smr ti

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Po ro di ca Kon stan ti ni dis.

Mi li ce Mr |a nov 65963

65961

S E ] A W E

G O D I [ W I P O M E N

Sa ve li kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu, prijateqe i po zna ni ke da nas je po sle du ge i te {ke bo le sti 13. 12. 2012. go di ne na pu stio na{ vo qe ni

ro|. Mrk {i} 1908 - 1986.

Mi le Ra ni sa vqev Ba ta

i po la go di ne od smr ti

1968 - 2012.

Ra do slav Be ro wa

Vik tor Ja ko vqe vi} 1954 -2012. Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 15. 12. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu, u 12.45 ~a so va. O`a lo {}e ni: sin Mi lo{ i unuk Stra hi wa. 65960

Pro {la je go di na od ka ko je umro na{ dra gi

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Vre me nom na vik ne mo na ra sta ja we. Na u ~i }e mo da se se }a mo. A se }a we na te be je isto kao osmeh. Osmeh ko ji nam to li ko ne do sta je... S po no som te spo mi we mo, pam ti mo po do bro ti i ~u va mo od za bo ra va. Su pru ga Mi lan ka, }er ke Bi qa na i Mir ja na, zet Alek si ja i unu ci Je le na, Bra ni slav i Dra gan.

Ve se lin ka ]ur ~i}

Ma rin ka Mr |a no va 1928 - 2012.

1942 - 2011. ro|. Mi ri lov iz Vi lo va Go di na pro |e, a tu ga i da qe osta je. Osta vi la si trag ko ji se ne bri {e i se }a wa ko ja ne ble de.

Da nas, 15. 12. 2012. u 11 sa ti, na gro bqu u Gar di nov ci ma odr `a }e mo po men na {em si n u je din c u, bra tu i uja k u. Dra gi si ne, otkad si nas na pu stio, u na {im sr ci ma, osta la je pra zni na, bol i tu g a.

Ne u t e {ni: maj k a Je l e n a, se s tre Kaj k a i Mi l an k a sa po r o d i c a ma.

^u va }u uspo me ne na dra ge oso be, Je le na Mr |a nov.

Tvo ji: su prug Dra go mir, }er ka Mi li ca i sin Ili ja sa po ro di ca ma.

65906

65826

65869

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj

Naj dra `i,

65659

J E D N O G O D I [ W I P O M E N obe le `a va mo u su bo tu, 15. 12. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu na {em dra gom

Mar ko Haj der

Mi le ta Pe tri} ^u va }e mo uspo me nu na we ga sa qu ba vqu i po {to va wem.

Ma ri ji Be ker 1942 - 2011.

Su pru ga Qi qa na, si no vi Sa {a i Dra gan, sna je Bran ka i Ta ma ra i unu ke Mi na, Na |a i Va wa.

od we nih naj mi li jih.

65927

65933

G O D I [ W I P O M E N

jo{ uvek is pu we ni bo lom, tu gom i ne ve ri com u su bo tu, 15. 12. 2012. go di ne obe le `i }e mo 40 da na od ra stan ka sa to bom. Ide vre me pra zni ka, sre }e i da ri va wa, a na {a tu ga i bol je sve ve }a zbog gu bit ka dra gog osme ha, to pli ne o~i ju i sr ca pu nog qu ba vi za sve ko je si po zna vao. Ne do sta je{ nam sva kog da na, za u vek tvo ji naj mi li ji. 65870

Ve sni Pav kov iz Be ge ~a 17. 12. 2002 - 17. 12. 2012. Sa po no som i tu gom ra do te se se }a mo, i mi sli mo na te be. ^u va mo te od za bo ra va.

@i va nu Vi to mi ro vu

Tvo ji naj mi li ji.

Su pru ga Ol ga }er ke: Sne `a na i Ve ra sa po ro di ca ma.

65844

65856

17. 12. 2007 - 17. 12. 2012.

Da nas se na vr {a va ~e tr de set tu `nih da na od ka ko smo iz gu bi li na {eg vo qe nog

P O M E N

Vla di mir Sta men ko vi}

Rat ko Ko zi}

27. 11. 1940 - 17. 12. 2011. Su pru ga, de ca, fa mi li ja i pri ja te qi.

65901

Sa ve li kim po no som i bes kraj nom qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na na {eg Rat ka.

We go vi naj mi li ji. 65905

Slo bo dan Mi {i}

Vla di mi ra Drap {i na

15. 12. 2010 - 15. 12. 2012. Mi li moj ta ta, sve vi {e nam ne do sta je{. Vo qe ni ne umi ru. Ti `i vi{ u na {im sr ci ma i svi za jed ni~ ki tre nu ci su u na {im mi sli ma za u vek. Ne ka te Bog i An |e li ~u va ju. Tvo je ne u te {ne: k}i Vi da i su pru ga Bran ka. 65904

Po men }e se odr à ti u Ba ra je vu. Oà lo {}e ni: se stra â va, su pru ga Bor ka i po ro di ca Jo va no vi}. 65879

Кирстон Варајнг

Ово је слободан свет Енџи је рођена лондонска истендерка, која ради у једној сумњивој агенцији за запошљавање, где превасходно ангажују нелегалне емигранте из источне Европе. Када је отпусте, она одлучује да са својом цимерком Роуз оснује сопствену агенцију сличног профила. Улоге: Кирстон Варајнг, Џулијет Елис, Лесло Зурек Режија: Кен Лоуч (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.15 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.10 01.00 01.55 02.25

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.00 14.55 15.40 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.35 00.00

tv program

subota15.decembar2012.

Кухињица Вести Зелено, волим те зелено Лулу Кад зазвони 18. школско позорје Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Премијерка Све странци Прсте да полижеш Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Неми сведок Прсте да полижеш Државни посао ТВ Дневник Елитна јединица Гламур тужур Војвођански дневник Филмска премијера: Ово је слободан свет, филм Поаро Елитна јединица Политбиро Путеви наде

Палета Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Палета Вести (мађ) Емисија на мађ.са титл.на српском Палета Улични свирачи Зелено, волим те зелено-квиз 18.школски позорје Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТИНИ 2012. фестивал (мађ) Урбана џунгла (мађ) Стефан Миленковић и Гудачи Светог Ђорђа Концерт ТВ Продаја

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Документарни програм ЕТВ Меридијанима Перископ/Осаа Без цензуре Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Документарни програм Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.57 12.35 13.05 13.20 13.35 14.10 14.50 15.00 15.46 15.49 16.40 18.42 19.00 19.30 20.05 21.08 23.29 23.34 01.35 02.00 02.18 03.07 03.41 04.15 04.46 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Зоран Тодоровић...као сав нормалан свет Вести Мој рођак са села Рукомет (ж) - ЕП: Србија - Црна Гора, програм и пренос Гастрономад Слагалица Дневник Мој рођак са села Пола века Бонда: Умри други пут, филм Вести Мементо, филм Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица...као сав нормалан свет Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Мој рођак са села Верски календар

07.50 08.45 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 14.00 16.00 16.45 18.30 19.05 21.35 23.35 00.10 00.30 04.00

Свет здравља

Сигуран квадрат Ми имамо одговоре на сва ваша питања! „Сигуран квадрат” ваш водич кроз свет некретнина. Водитељка: Јована Перковић (Новосадска ТВ, 17.05)

РУКОМЕТ (Ж): ЕП

(РТС 1, 16.40)

06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 15.50 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Лепа села лепо горе Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: Коначна анализа Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Недоказана кривица

18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфонет 20.00 Сећања 20.30 Седам НС дана 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Филм

09.30 11.15 13.00 13.45 16.00 18.20 20.45 22.45 23.30 00.00

Евролига: Бамберг – Партизан СК студио НБА недељно Премијер лига: Њукасл– Манчестер сити Премијер лига: Манчестер јунајтед – Сандерленд Чемпионшип: Барнсли – Шефилд УТД Холандска лига: НЕЦ - ПСВ Преглед Евролиге НБА акција НБА класик: ЛА Лејкерс – Сакраменто

04.24 05.05 05.28

Датум Верски календар Бразде Ин Мемориам - ТВ лица: Злата Петковић...као сав нормалан свет Метрополис Софијин свет Бернард Пустоловине Марка и Маје Словосвет Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања преноса) Зујалица Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Приче о кратком полету Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Рукомет (ж)- ЕП: Норвешка Мађарска, полуфинале, пренос Београд-вечити град Датум Верски календар Као мехур од сапунице Витези слободе Медаље заувек Мој лични печат Кошарка: АБА лига, црвена звезда - Раднички, пренос Вреле гуме Потрошачки саветник Свет спорта Антисематизам Зашто сиромаштво Музички програм Вреле гуме Медаље заувек Рукомет (ж)- ЕП: Србија - Црна Гора Рукомет (ж)- ЕП: Норешка Мађарска Београд вечити град Потрошачки саветник Клиника вет

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.15 05.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: У име народа Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Филм: Рамбо 4 Филм: Мафијашки дневник Филм: Локални момци Филм: Рамбо 4

09.11 09.39 10.26 11.00 11.30 12.12 12.41 13.06 13.39 14.07 14.25 15.52 16.34 16.40 16.53 17.36 18.29 18.49 18.55 20.45 21.20 21.45 22.10 22.33 23.27 00.23 00.53 01.13 02.50

Ким Бесинџер

ФИЛМ

Коначна анализа (Прва, 15.50)

Зоки на веселој фарми Ова прича верно описује једну од најдужих борби у историју животиња: ласице против пилића. „Пилећи паприкаш“ је цртана серија која омогућава малим гледаоцима да завире у душу три способна и самостална пилета који деле пространу двоспратницу на „Фарми смеха“. (Хепи, 09.00)

Зима, снег, и ниске температурама су период године када су повреде, преломи и уганућа чешћа него обично. Повредити се може свако, али су повреде учесталије код деце и старијих особа. Уредница: Југослава Ђурица (РТС 2, 12.12)

07.38 08.06 08.32 08.35 08.58 09.00

Србија – Црна Гора

Добра земља Цртани филм Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Филм: Нестали у акцији Вести Филм: Лаф у срцу Вести Филм: Матрикс Магнетранс гала бокс најт, пренос Вести Б92 Спортски преглед Филм: Тајанствена Анастазија Укључење у Б92 Инфо

Југослава Ђурица

06.02 06.08 06.18 07.07 10.20 Како се каже 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Аргументи 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Филм 15.30 Путовања сербез задовољства и уживанције 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Сигуран квадрат 17.30 Бели мантил 18.00 Седам НС дана

dnevnik

БОКС

Милан Пиперски – Ференц Золд Магнетранс Гала Боксинг Најт, Милан Пиперски други пут брани круну, у свом граду. Противник је словачки боксер Ференц Золд. Кристална дворана у Зрењанину и нови боксерски спектакл! (Б92, 21.35)

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 17.15 19.00 20.00 22.00 00.00 00.45 01.00 02.45 04.15

Филм: Божанствени дани Добро вече Србијо Филм: Година пса Сити новости Филм: После смрти Филм: Чин храбрости Филм: Надин Дистрекшн Филм: Директна акција Филм: У жару освете Тријумф љубави Сити новости Филм: 36. станица Филм: Директна акција Филм: У жару освете

05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00 11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.30 16.00 17.30 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 23.45 03.30 04.25

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби – Лабудово језеро Винкс квизић Моћни ренџери Нинџа корњаче Покемони Бакуган 3 Бен 10 Телешоп Вести Викенд поподне – Брвнара Телешоп Једна жеља, једна песма Скандалозно Моја Србија Телемастер Хадерсфилд, филм Голи живот Луда кућа Филм Црвени орао Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota15.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Филм: Ел Дорадо: Град злата 10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 17.00 Филм: Лажов, лажов 19.00 Краљевски болесници 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Паклене улице 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: Председников човеки 2 - Место удара 02.00 Филм: Живи једанпут, умри двапут

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Преуређење куће Шминкање са Клио Алесандрова кухиња Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Зависници од хране Моја тајна Чудни облици зависности Најлошије урађене тетоваже Повреда у трудноћи Зависници од хране

07.00 Тајм тим година X 08.00 Витезови Маргата 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Древни светови 13.00 Дневник скулптура 14.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 15.00 Древни светови 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Мистерије олупина на дну океана 18.00 Ратници 19.00 Снимање рата 20.00 Дневник Ане Франк 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Витезови Маргата 00.00 Тајм тим година X 01.00 Древни светови 02.00 Михаил Руди – портрет пијанисте

08.00 Мун зи 09.30 Пу то ва ње у сре ди ште зе мље 10.30 Књи га о џун гли 12.00 Филм: Пол тер геј 14.00 Филм: Фрик Шоу 16.00 Филм: Ку пи ми Ели о та 18.00 Филм: Тај фун 20.00 Филм: Уз ди за ње Ха ни ба ла 22.00 Филм: Ма мин син 00.00 Ерот ски филм 01.00 Ерот ски филм

Ма мин син Екс цен трич ни Џе фри Ма нус има 29 го ди на и да ље жи ви са сво јом мај ком, Џен. Он не ви ди раз лог да про ме ни сво ју си ту ци ју, али ње гов са вр ше ни свет је из вр нут на о па ко, кад Џен упо зна је Мер та, мо ти ва ци о ног го вор ни ка. Мерт успе шно оп чи ни Џен и пре ла зи на Џе фри је ву те ри то ри ју, што он ни ка ко не то ле ри ше... Уло ге: Да јен Ки тон, Џон Хе дер, Џеф Да ни јелс, Ана Фа рис Ре жи ја: Тим Ха мил тон (Си не ма ни ја, 22.00)

Шар лиз Те рон

Гла ва у обла ци ма Два де се тих го ди на 20. ве ка Гај, по ре колм Ирац, упо зна ле пу Гил ду. Не ко ли ко го ди на ка сни је по нов но се сре ћу у Па ри зу где Гил да жи ви с Ми јом, ме ди цин ском се стром из бе глом из Шпа ни је. Гај им се при дру жи те њих тро је жи ве без бри жан и идли чан жи вот све док не стиг не вест о по чет ку Гра ђан ског ра та... Уло ге: Шар лиз Те рон, Пе не ло пе Круз, Стју арт Та ун сенд, То мас Креч ман Ре жи ја: Џон Ду ган (ХРТ 1, 00.20) 07.52 Хрватска кроника БиХ 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна. Дивна земља, филм 10.14 Кућни љубимци 10.45 Круха служити - записи загребачких улица 11.20 Нормалан живот 12.35 Ветерани мира 13.25 Духовни изазови 13.55 Призма 14.45 Меркатска династија 1, док. серија 15.15 Репортери 16.15 Еко зона 17.25 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом: Вараждин 20.10 Лото 7/39 20.15 Плес са звездама 22.40 Неббие д Делитти 00.20 Филмски маратон: Глава у облацима, филм

08.00 Гладијаторска академија, цртани 08.25 Мерлин 09.10 Мала ТВ 09.40 Нови клинци с Беверли Хилса 10.25 Лето у Аризони 12.10 Вал Гардена: Светски скијашки куп - спуст 13.30 Чувари здравља 14.00 Обртник и партнер 14.30 КС ауто 15.00 4 зида 15.35 Наврх језика 15.36 Брилијантин 16.16 Наврх језика 16.20 Позитивно 16.55 Кошарка, АБА лига: Сплит Задар, пренос 18.40 Истанбул: Пливање, СП у кратким базенима 20.05 Шок Доктрин, док. филм 21.40 Свет је велик, а спас чека иза угла, филм 23.25 Пети дан 00.25 Репортери

06.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00

Да јен Ки тон

07.15 07.35 09.30 12.00 14.00 15.00 17.00 18.00 21.00 22.00 23.00

Рокерка Рита Да, драга Шапат духова Секс и град Судије за стил Мелиса и Џои Кугар Таун Увод у анатомију Како је бити Ерика Једном давно Модна полиција

18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.10

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 21.45 23.45 01.15

Плави слон Ламбада Буђења Издани Светла велеграда Авантуре Присиле, краљице пустиње Браћа Блуз 2000 Капоти Ноћ вештица Приватни часови Моја црна фантазија Секс у граду

На златном језеру Момци с Мадисона Розвел Нешто позајмљено нешто плаво Састанак наслепо Украдене жене, освојена срца Докторка Квин Орлови правде Екстремно крупан план Момци с Мадисона Буђење покојнице Докторка Квин Момци с Мадисона

08.20 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.05 Училица 09.55 Бибин свет 11.25 Бебин одлазак у град, филм 13.20 Чаробњак, филм 15.20 Будва на пјени од мора 16.30 РТЛ Хотспот 17.10 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Чврста рука мира, филм 21.50 Астерикс и Обеликс: Мисија Клеопатра, филм 23.55 Паника у ваздуху, филм 01.40 РТЛ Данас

Асте рикс и Обе ликс: Ми си ја Кле о па тра Иако је вре ме нај слав ни јих фа ра о на одав но про шло, кра љи ца Кле о па тра окла ди се с Ју ли јем Це за ром да ће му ње ни љу ди, ко ји су и да ље нај бо љи ар хи тек ти и гра ђе ви на ри на све ту, за три ме се ца из гра ди ти ве леп ну па ла ту... Уло ге: Же рар Де пар дје, Кри сти ан Кла ви ер, Мо ни ка Бе лу чи, Клод Рич, Ха мел Де бо уз Ре жи ја: Ала ин Ша бат (РТЛ, 21.50)

Мо ни ка Бе лу чи

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10

00.00

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Најбољих пет на свету Врхунско градитељство Људских руку дело – Азија Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Да ли бисте преживели?

08.30 10.45 12.15 12.45 13.30 15.30 16.30 17.00 18.30 20.30 22.00 23.00 00.30 01.15

Пливање Алпско скијање Скијање Биатлон Скијашки скокови Нордијско скијање Биатлон Карлинг Билијар Крос-кантри скијање Билијар Карлинг Биатлон Скијашки скокови

18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Арит мич на ге не ра ци ја

ао ка сни про из вод ду хов не кри зе кроз ко ју је адо ле сцент ске енер ги је, а поп му зи ка је лен ча ри за пад на ци ви ли за ци ја про ла зи ла од по чет ка ла на гра ни ци ски фла, тра ди ци о нал не му зи ке и на уч ног гле да ња на свет, бит ни ци су би ли ти неј џер ских идо ла уво же них из Аме ри ке. Ис под део вред ног исто риј ског на сле ђа. „Смрт Бо га”, с углан ца не по вр ши не бри тан ске кул ту ре око 1960. исто вре ме ним гу бит ком и мо рал не тач ке ори јен та - ле жао је бу ја ју ћи не ред сек су ал ног не зна ња, пред ци је и на ше древ не ве ре у бе смрт ност чо ве ка, по че - ра су да и ре пре си је, ко ји се у од но су на 19. век са ла је пре че ти ри сто ти не го ди на да од ра ци о на ли - мо ма ло по пра вио. стич ких уче ња ка по ла ко ула зи у дру штво. Гу би так оно стра ног мо рал ног ре пе ра исто вре ме но је умет ни ке те рао да ис про ба ва ју етич ке гра ни це чо ве ка, по ме ра ју ћи гра ни це при хва тљи вог по на ша ња и на гла ша ва ју ћи аутен тич ност ин ди ви ду ал ног ис ку ства пред дог мом пре не с е ном из про шло сти или да том од вла да ју ће кла с е. Усво је на зна ња, тра ди ци о нал не вред но сти и струк ту ре, све што је не ка да жи во ту да ва ло об лик и ста бил ност – све је би ло под зна ком пи та ња. Бит ни ци су би ли са мо још јед но по дрх та ва ње ду ха, узро ко ва но ка ме ном ма те ри ја ли зма ко ју су на уч ни ци ка сног ше сна е стог ве ка ба ци ли у уста ја лу те о крат ску ба ру за пад њач ког ума. Та кве су, за пра во, би ле и ше зде се те. Као по бу н а сло б од н ог ду ха про тив ста ро мод них огра ни че ња, ше зде с е те су по че ле по пла вом мла да лач ке енер ги је ко ја је пр шта ла кроз ум ну ба ри је ру пе де се тих. Во де ћа сна га по бу не „на ста ни ла се” у „Битлси ма„ и њи хо вом ка па ци те ту „не при зна тих за ко но да ва ца по пу ли стич ког ре вол та”. Ур ни са ли еста бли шмент: Ми ли ган, Се ком бе и Се лерс Ро ђе ни у Ли вер пу лу ра них че тр де се тих, Џон Ле Ерот ско ис ку ство би ло је огра ни че но ис пу ња нон, Ри чард Стар ки (Рин го Стар), Пол Ма карт ни ва њем брач них ду жно сти, док су же не би ле та ко и Џорџ Ха ри сон са за ка шње њем су сти гли у пр ву ру тин ски пот це њи ва не да су то је два и при ме ћи ге не ра ци ју бри тан ских ти неј џе ра. У Аме ри ци је ва ле, по слу шно при хва ћа ју ћи по ни жа ва ју ће по на та ко зва ни „ге не ра циј ски јаз” на го ве штен ра них ша ње и не успе ва ју ћи да се су прот ста ве пре о вла пе де се тих књи гом Ло вац у жи ту Џ. Д. Се лин џе ра да ва ју ћем му шком гле ди шту да је си ло ва ње не и филм ским зве зда ма ка кве су Дин и Бран до. У што што сва ка же на по тај но же ли. У све ту спо рог Бри та ни ји је дис кон ти ну и тет био очи гле дан на по - раз ми шља ња, још не у бр за ног те ле ви зи јом, от ме ло ви ни де це ни је, с исто вре ме ном по ја вом ро кен - на ком шиј ска уч ти вост жи ве ла је уз по лу све сне ро ла, те ле ви зи је, фил ма Освр ни се у гне ву и Су ец - пред ра су де про тив аут сај де ра: Је вре ја, цр на ца и ке кри зе. Би ло ко ји бри тан ски филм из тог пе ри о - „пе де ра” и цен зор ско-не у пит них иде ја о то ме шта да из ра жа ва пре фи ње ну, кла сно дис кри ми ни шу ћу је од го ва ра ју ће и кул тур но. Вој на оба ве за још од ме ре ност та да шњег бри тан ског дру штва. Пом - увек је би ла на сна зи, а кон фор ми зам уни вер за пе зни гла со ви ви со ке кла лан. Бес крај но са мо за до се у жур на ли ма, ми рис не вољ на, ла жна ве ли ко ду Пом пе зни гла со ви ви со ке кла се у за слу же них при ви ле ги ја у шност вла д а ј у ћ е кла с е пар ла мен ту и на су до ви ма, би ла је пре но ше на на све жур на ли ма, ми рис не за слу же них ума р а ј у ћ а но с тал г и ј а за при ви ле ги ја, ума ра ју ћа но стал ги ја ни же дру штве не ни вое па ра том – све то се удру жи ло се свим му шкар ци ма ис за ра том – све то се удру жи ло да да ство ри не мир ме ђу мла под соп стве ног дру штве ство р и не м ир ме ђ у мла д и м а ди ма. Ле нон је пре зи рао ног ни воа обра ћа ло пре кру ту, на бе ђ е н у без д у зи ме ном, као да је чи та ва шност пе де се тих, ужи ва ју ћи у над ре ал ним са ти - на ци ја у вој сци. Бри та ни ја је би ла сти сну та пси рич ким на па ди ма на тај пе ри од од Спај ка Ми ли ге - хич ком тен зи јом ко ја је, пре или ка сни је, мо ра ла на, Пи те ра Се лер са, Ха ри ја Се ком беа у еми си ји да пук не. Ра дио Би-Би-Си ја The Goon Show. По ми шље њу По ве за на с по слу шнич ком ти ши ном ко ја је Ве „Битлса„, по ја ва Ел ви са Пре сли ја по кре ну ла је ли ку Бри та ни ју на по чет ку ше зде се тих умр тви ла, ствар. Ме ђу тим, кроз три го ди не, кон зер ва тив ци би ла је сра мот на не ко ор ди на ци ја ума и те ла. Чак су, на кри ли ма Мак ми ла но вог не ве ро ват ног еко - је и основ ни осе ћај за ри там био ре дак, че га се мо ном ског про цва та, по но во по бе ди ли на из бо ри ма, же при се ти ти сва ко ко је ви део те ле ви зиј ске еми док је по бу на ро кен ро ла про па ла, као и ве ћи на ње - си је по пут Six-Five-Special и Juke Box Jury (де ве них во де ћих лич но сти. де сет и пет про це на та би ло ко је вр сте пу бли ке, а Узев ши у об зир еко ном ско бла го ста ње у Бри та - то је у та да шње вре ме зна чи ло са мо бел ци, не у- ни ји и Аме ри ци на пре ла зу у ше зде се те, чи ни ло се мор но је тап ша ло на на гла ше ну до бу). Го то во исто да ни је би ло раз ло га да се ве ру је да ће мла да лач - је би ло и у САД. До шав ши та мо 1964, „Битлси„ су ки не мир из сре ди не пе де се тих вас кр сну ти. Аме - би ли за те че ни са зна њем ко ли ко су „не хи пич ни” рич ки „клин ци” би ли су за о ку пље ни ко ли ма, лет - би ли мла ди Аме ри кан ци. Ге не ра ци ја од ра сла на њим фил мо ви ма, за вод ни ца ма и њи хо вим до ко ле - вој нич ким фри зу ра ма, зуб ним про те за ма, на бу џе ни ца ма и сур фер ском му зи ком. У Бри та ни ји, јеф - ним ко ли ма и „ко ка-ко ли„ ни је ни шта зна ла о блу ти не „ве спе„ и „лам бре те„ мла ди ма су слу жи ле зу или рит му и блу зу, а би ла је за бо ра ви ла и ро као пре во зна сред ства и ста ту сни сим бо ли, пле сне кен рол, на ко ји су, са мо пет го ди на ра ни је, от ки да дво ра не и еспре со-ба ро ви бри ну ли су се за ви шак ли њи хо ви ста ри ји бра ћа и се стре.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota15.decembar2012.

dnevnik

15. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Мо жда раз ми шља те о то ме да је са да пра во вре ме да ди зај ни ра те соп стве ни по сао где не ће те има ти про бле ма с не сла га њем. То но си са со бом од ре ђе не ри зи ке, али су и по тен ци јал не на гра де ве ли ке.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда раз ми шља те о то ме да „про ме ша те кар те“ с парт не ром, осим ако већ ни сте на пра ви ли од ре ђе не про ме не. Та про ме на у ва шој ве зи је нео п ход на да би сте до шли до ве ће по све ће но сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

По сто ји ве ро ват но ћа да су се ва ше емо ци је про ме ни ле у про те клих шест не де ља. Чи ни се као да ви ше ни сте по све ће ни истим љу ди ма. Ве ро ват но сте не си гур ни ка да је ваш ста тус на по слу у пи та њу.

Мо гу ће је да сте се за пи та ли да ли уоп ште мо же те да ве ру је те се би. Ово је био по себ но уз не ми ру јућ пе ри од за вас. Да нас би тре ба ло да по вра ти те сво је са мо по у зда ње, али бу ди те и да ље опре зни. По сто ји мо гућ ност да сте у по след њих ме сец да на би ли ве о ма нео д луч ни ка да су оба ве зе у пи та њу. Мо жда сте све сни гре ша ка ко је сте на пра ви ли у про шло сти и са да се пла ши те да ће те их по но ви ти.

Ка кво олак ша ње! Ва ша енер ги ја се вра ћа, а по себ но ка да су емо ци је у пи та њу. Да нас ће те би ти осло бо ђе ни око ва сум ње или осу ђи ва ња. За вас је не си гур ност по себ но осе тљи ва област.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не сум њи во има те ути сак да су вам са да мно ге ства ри мно го ја сни је не го у про те клом пе ри о ду. Пла не тар на енер ги ја се по тру ди ла да рас те ра мен тал ну ма глу ко ја се би ла над ви ла над вас.

Са да сте у мо гућ но сти да ана ли зи ра те сво ју ка ри је ру из свих угло ва и по ку ша те да схва ти те шта је оно што же ли те. Да нас би тре ба ло да бу де те у ста њу да мно го ја сни је са гле да те од ре ђе не си ту а ци је и до га ђа је. Чи ни се да су ва ше основ не дру штве не ам би ци је би ле спу та не у по след ње вре ме. Пла не тар на енер ги ја би сад тре ба ло да вам до не се но ву же љу. Мо жда ће то би ти скром но за вас, али у исто вре ме и ва жно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни сте би ли у мо гућ но сти да ве ру је те сво јим из бо ри ма. Те шко је по ве ро ва ти у то, али је сум ња има ла свр ху за ко ју је по слу жи ла. Ис ко ри сти те по зи тив но но во на ста лу си ту а ци ју и сре ди те сво ја раз ми шља ња.

Ово је дан ка да је ко нач но мо гу ће да ће те при хва ти ти уло гу ста ра те ља у љу бав ном од но су. Ви би тре ба ло да бу де те она осо ба ко ја по ста вља гра ни це, ор га ни зу је до га ђа је и пре у зи ма од го вор ност. Да ли сте се про ме ни ли пре ви ше? Не мо гу сви дру ги да се ме ња ју истим тем пом као и ви. Ва ши при ја те љи не ма ју про бле ма с про ме на ма ко је сте на пра ви ли. Раз ми сли те о сво јим мо гућ но сти ма.

TRI^-TRA^

По лу го ли Де да Мра зе ви и Ба бе Мра зи це V REMENSKA

PROGNOZA

Облачно с леденом кишом

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Mало то пли је и облач но с ле де ном ки шом. Ве тар уме рен до по ја чан ју го и сточ ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 3 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Mало то пли је и ве тро ви то. У пр вом де лу да на па да ће ки ша на за па ду, а по под не у ве ћи ни пре де ла ки ша и ле де на ки ша. Ве тар уме рен до по ја чан ју го и сточ ни. При ти сак у па ду. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 6 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пли је, ују тру са мо на ис то ку и ју гу уме рен мраз. Ки ша на се ве ру и за па ду, а то ком по по дне ва и у оста лим пре де ли ма. По не где ле де на ки ша, а у Ти моч кој Кра ји ни снег. Ве тар уме рен до по ја чан ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак опа да. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -12, а мак си мал на 9 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу по вре ме но ки ша. У по не де љак ве ћи ном су во, облач но, по не где ма гло ви то уз ре ђу по ја ву ки ше. У уто рак ма ло хлад ни је с ки шом, ко ја по под не и уве че пре ла зи у су сне жи цу и снег. У сре ду про хлад но и углав ном облач но, уз по вре ме ну сла бу су сне жи цу и снег.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Благо смањење тегоба хроничних болесника, али се известан опрез саветује особама са срчаним проблемима и астматичарима. Раздражљивост и болови у костима и зглобовима могуће су метеоропатске реакције. Пажљиво у саобраћају!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-3

Moskva

-12

Oslo

-2

St. Peterburg -8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Де да Мра зе ви оде ве ни са мо у ку па ће или обич не цр ве не га ће тр ча ли су ули ца ма Бу дим пе ште у ху ма ни тар не сврхe. За раз ли ку од прет ход них го ди на, ка да су у овој тр ци уче ство ва ли му шкар ци, ме ђу око 100 уче сни ка бар тре ћи на би ло је же на. Тр ча ли су око три ки ло ме тра, љу ди ма пе ва ли, игра ли с њи ма... „Циљ нам је да про мо ви ше мо за што смо ов де и да се сви за јед но до бро за ба ви мо”, ка же је дан од уче сни ка. По лу го ли Де да Мра зе ви и Ба бе Мра зи це тр ча ли су за фон да ци ју „Magic Lamp„, ко ја за пра зни ке же ли да оства ри бар не ке од же ља бо ле сне де це ши ром Ма ђар ске. Ово је већ де ве та тр ка „Father Christmas„, а у пр вој је уче ство ва ло са мо 12 по лу го лих Де да Мра зе ва.

VIC DANA Ха со тр чи упла ше но ка Му ји и ви че: - Му јо, Му јо, ено Фа ту на пао ме двед! - Сам ју је на пао, сам не ка се и бра ни.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

41 (-13)

Slankamen

200 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

112 (-13)

Zemun

283 (-10)

Bogojevo

113 (-8)

Panчevo

308 (-6)

Smederevo

474 (-2)

Baч. Palanka 134 (-10) Novi Sad

135 (-5)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

177 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa

Titel

192 (-6)

NERA

Hetin

76 (6)

TISA

-52 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 322 (-17) Beograd

Kusiћ

242 (-6)

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV