Dnevnik 16.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 16. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22633 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TO SE BLI@I KRAJU, PRODAJA PREDUZE]A POKAZUJE SVE RU@NIJI LIK

Srpska privreda u sumwivim rukama?

str. 4

NASLOVI Politika

DAN DR@AVNOSTI

Da budemo uva`eni, a ne proka`eni

3 Preuzimawe nadle`nosti po~iwe od Fru{ke gore

Ekonomija 4 Od{krinuta vrata ameri~kog sna? 5 Giqotina zako~ena, ostala milionska {teta

str. 2

Novi Sad 8 Pune ordinacije Karleu{inih kopija

Lepa strana zime

Foto: R. Hayi}

Vojvodina 11 Farma vetrewa~a i u Plandi{tu

Dru{tvo 13 Pet godina `ivota planulo za pet minuta

I N T E R V J U : NENAD VUKOVI], GENERALNI DIREKTOR „HENKELA SRBIJA”

USKLA\IVAWE PENZIJA

U najtawe ~ekove ule}e 100 dinara?

Srbija centar tr`i{ta od 55 miliona potro{a~a

str. 5

str. 6

SPORT

str. 15 – 21

TEK SVAKI PETI VOJVO\ANIN PIJE ISPRAVNU VODU

Najgora ~esmova~a na zapadu Ba~ke

str. 13

Susne`ica i sneg Najvi{a temperatura 3 °S

OLIMPIJADA U VANKUVERU DOBIJA SVOJE JUNAKE

MILAN I MAN^ESTER BIJU BITKU U LIGI [AMPIONA

VO[INI ODBOJKA[I U UZLETU

utorak16.februar2010.

POLITIKA

PREDSEDNIK SKUP[TINSKOG ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE LASLO VARGA ZA „DNEVNIK”

KOSOVO

Sejdiju: Bez upotrebe sile na severu Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je da je strategija za integraciju severnog Kosova potrebna da bi se na tom prostoru, gde postoje paralalne institucije, "uspostavio red i zakon". Komentari{u}i plan vlade u Pri{tini i Pitera Fejta, Sejdiju je rekao da je najva`nije da se sprovede ta strategija „koja je u zajedni~kom duhu doma}ih i me|unarodnih nastojawa da se uspostavi red i zakon i na tom delu Kosova, gde i daqe postoje paralelne strukture, koje su se ogre{ile o zakon". Na pitawe o eventualnoj upotrebi sile da bi se onemogu}io rad paralelenih struktura, Sejdiju je odgovorio da ne treba "upotrebiti silu protiv gra|ana Kosova", ali da je potrebno enregi~nije raditi na uspostavqawu zakona.

Parlamentarno lobirawe za boqu sliku Srbije

Predstavnici Skup{tine Srbije boravili su krajem oktobra pro{le godine u Holandiji kao gosti tamo{wih parlamentaraca. Razgovaralo se tada o viznoj liberalizaciji, evropskim integracijama i nezaobilaznom hap{ewu optu`enika za ratne zlo~ine Ratka Mladi}a. Tada je dogovoreno

Hiseni: Gube i svoje i na{e vreme Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni o~ekuje, posle izja{wavawa Me|unarodnog suda pravde, nova priznavawa nezavisnosti. Na pitawe da li }e i one zemqe EU koje to do sada nisu u~inile priznati Kosovo, Hiseni je istakao da je wegov utisak da te dràve o~ekuju "prijateqski pritisak" drugih ~lanica, te da se "Gr~ka kre}e u tom smeru". Kada su u pitawu o~ekivawa Srbije da }e posle izja{wavawa MSP-a do}i do novih pregovora o statusu, Hiseni je rekao da "Srbija tro{i i svoje vreme i vreme Kosova". "Ako, nakon {to je Kosovo priznato od 65 dràva, neko traì nove pregovore, to dokazuje ingnorisawe ~iwenica, ili ~ak, {to je stra{nije, predstavqa poku{aj destabilizacije regiona. Srbija ne moè na jednoj strani zahtevati ~lanstvo u EU, a na drugoj biti destabilizaruju}i faktor na Zapadnom Balkanu", smatra kosovski {ef diplomatije. On je tako|e odbacio i mogu}nost da bi Srbija i Kosovo mogli sklopiti sporazum po uzoru na dve Nema~ke. "Dok se kod dve Nema~ke radilo o jednoj naciji, ovde to nije slu~aj”, ukazao je Hiseni.

da Holan|ani posetu uzvrate, ali je i oìvqena inicijativa da na{ parlament po~ne da sara|uje sa skup{tinama drugih dràva, naro~ito s onima koje vode glavnu re~ u evropskoj politici. Predsednik Odbora Skup{tine Srbije za evropske integracije Laslo Varga za “Dnevnik” kaè da me|uparlamentarna saradwa s Holandijom do sada nije postojala, te da je wihovim boravkom u Hagu uspostavqena. Po wegovim re~ima, Holan|ani bi uskoro trebalo da uzvrate posetu, {to je, ocewuje, dobar put za na{u zakonodavnu instituciju. – [to se drugih parlamenata ti~e, postoje velike razlike u intenzitetu na{ih odnosa. Ima onih s kojima bismo morali da podignemo saradwu na vi{i nivo. Za Srbiju, s ovog aspekta, va`ne su sve dràve Evropske unije. S tim {to, naravno, prednost imaju one ~lanice EU koje odlu~uju o politici Unije i ~iji glas ima ve}u specifi~nu teìnu – obja{wava Varga.

To, me|utim, ne zna~i i da bi trebalo zapostaviti saradwu s dràvama koje su mawe, ali su iz razli~itih razloga strate{ki va`ne Srbiji, napomiwe sagovornik „Dnevnika”. – Nekim dràvama moramo stremiti jer su osniva~i Evropske unije, a nekima jer, jo{ uvek, ne podràvaju brzu integraciju zemaqa Zapadnog Balkana u EU. Treba, naravno, negovati odnose i s dràvama koje su najve}i zagovornici integracija Srbije u EU, da ne bismo do{li u situaciju da postepeno izgubimo wihovu podr{ku – isti~e Varga. Na pitawe postoji li voqa u Vladi i Skup{tini Srbije da se ozbiqnije pokrenu inicijative za povezivawe na{ee skup{tine s parlamentima evropskih dràva, Varga kaè da ne postoji samo voqa ve} postoji i praksa. – Za bilateralnu saradwu su potrebne dve strane, ali kao u slu~aju Holandije, treba o~ekivati da od prvog kontakta izme|u dva parlamenta pa do posete, moè pro}i i do {est meseci. Ni ta saradwa nije dovoqno intenzivna, ali druga mogu}nost sada ne postoji – kaè Varga. Po wegovim re~ima, EU je u situaciji da je, posle potpisivawa Lisabonskog sporazuma i s reformama Unije, uloga nacionalnih parlamenata porasla u odnosu na evropske poslove. To je, kaè, dodatan razlog za ja~awe me|uparlamentarne saradwe s wima. Govore}i o va`nosti ove vrste me|unarodnih kontakata, Varga je naglasio da su svi formalni vidovi saradwe, poput sporazuma o saradwi, veoma va`ni, ali da treba biti strpqiv dok do wih ne do|e. Me|utim, i mimo toga, dodaje na{ sagovornik, ima dosta prostora za neformalne vidove razgovora i saradwe kako bi uop{te do{lo do konkretnih dokumenata. A kada se saradwa jednom uspostavi, obja{wava Varga, otvaraju se i vrata za lobirawe koje moè popraviti mesto Srbije u o~ima ostatka Evrope. P. Klai}

^LANOVI UDRU@EWA PRAVNIKA „VUKOVAR 1991” JO[ ^EKAJU ODGOVOR IZ TADI]EVOG KABINETA

Biv{i logora{i opet najavquju dolazak

^lanovi Udruèwa pravnibednost, tada odustali od dosetimo, Vuk~evi} je rekao da je ka “Vukovar 1991” po~etkom laska i odloìli ga za neko u prvom predmetu re~ o ratnom decembra pro{le godine upudrugo vreme. zlo~inu koji je po~iwen na ~etili su pismo predsedniku Sr– Planiramo da u uskoro potiri lokacije, gde je vi{e~labije Borisu Tadi}u i zatraìnovo poku{amo da do|emo i na grupa likvidirala oko 200 li prijem kod wega da bi ga postavimo spomen-plo~u koja `rtava, dok se u drugom predupoznali sa zbivawima u srpje ve} izra|ena. O~ekujemo, tametu sumwa da je 20 izvr{ilaskim logorima u kojima su, poko|e, da }e Dràvno tuìlaca ubilo oko 50 qudi. On, me~etkom devedesetih godina {tvo Republike Hrvatske do |utim, nije naveo o kojim lopro{log veka, bili zato~eni aprila zavr{iti istragu pokacijama je re~, jer je pretkrihrvatski dràvqani. Predsedvodom de{avawa u Staji}evu, i vi~ni postupak jo{ u toku. nik tog udruèwa – Nadamo se da }e Zoran [angut poovom istragom biti tvrdio je ju~e za Dràvno tuìla{tvo Hrvatske do aprila obuhva}en i logor u “Dnevnik” da nikaStaji}evu – dodao je treba da zavr{i istragu povodom kav odgovor iz Ta[angut. de{avawa u Staji}evu, i rezultate }e di}evog kabineta Ina~e, namera dostaviti Tuìla{tvu za ratne jo{ nisu dobili. hrvatskih zatvorezlo~ine Srbije Podsetimo, bivnika da do|u u Sr{i hrvatski zatobiju i postave spo~enici tvrde da je u men-plo~u izazvala logorima Staji}evo i Begejci, da }e rezultate dostaviti Tuje o{tro protivqewe ovdau okolini Zrewanina, bilo ìla{tvu za ratne zlo~ine {weg Udruèwa ratnih vojnih ratnih zlo~ina i da su vojnici Srbije – kazao je [angut koji invalida, desni~arskih orgai civili, koje su pripadnici je, ina~e, i sam bio zarobqen u nizacija i pojedinih politi~JNA zarobili u Vukovaru, mulogoru u Staji}evu. kih partija. Oni tvrde da u ~eni i ubijani. Zato su proOn je pozdravio najavu ovdaStaji}evu i Begejcima nije bi{le godine planirali da pose{weg tuìoca za ratne zlo~ilo nikakvih zlo~ina i da se te ta mesta i postave spomenne Vladimira Vuk~evi}a da }e ovakvim istupima samo èli plo~u u znak se}awa na premiinicirati nove istrage prooja~ati tu`ba Hrvatske podnenule, ali su, posle odgovora tiv vi{e desetina izvr{ilaca ta protiv Srbije pred Me|unadràvnih organa Srbije da im u dva velika predmeta, zbog rodnim sudom pravde u Hagu. se ne moè garantovati bezubistva preko 250 qudi. Pod@. Balaban

DNEVNIK

c m y

OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI SRBIJE, ^ESTITKE UPUTILI I OBAMA I SARKOZI

Da budemo uvaèni, a ne prokaèni Na centralnoj proslavi Dana dràvnosti kod spomenika Prvom srpskom ustanku u Mari}evi}a jaruzi kod Ora{ca, ministar vera Bogoqub [ijakovi} izjavio je da Srbija treba da bude uvaèna a ne prokaèna me|u evropskim dràvama, a da gra|ani Srbije treba da su jedinstveni u posve}enosti dràvi ~ija je du`nost da jem~i mir slobodu i pravdu. "Treba da smo narod me|u svim svetskim narodima, uvaèna dràva me|u evropskim dràvama", rekao je [ijakovi}. On je istovremeno ~estitao Dan dràvnosti Srbije svima koji, kako je rekao, rade za dobrobit Srbije i predano i posve}eno o woj brinu – dràvnim zvani~nicima, sve{tenstvu i posebno pripadnicima Vojske i gra|anima. Proslavi Dana dràvnosti kod spomenika Prvom srpskom ustanku prisustvovali su i princ Aleksandar Drugi Kara|or|evi}, predstavnici Vojske Srbije, sve{tenstvo i gra|ani. U ~estitki gra|anima predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} ocenila je da je Srbija danas ekonomski i politi~ki stabilna dràva, bezrezervno opredeqena ka evropskoj budu}nosti. "Sigurna sam da svi ose}amo rezultate na{ih napora da Srbija, ekonomski i politi~ki stabilna, po{tovana u svetu, koja se diplomatskim i pravnim sredstvima bori za o~uvawe integriteta i suvereniteta, ubrzo postane garant stabilnosti i mira u ~itavom regionu i ravnopravan ~lan evropske poro-

Velika u svojim delima Predsednik Srbije Boris Tadi} poloìo je ju~e, povodom Dana dràvnosti, venac na spomenik Neznanom junaku na Avali. U poruci u spomen-kwizi Tadi} je zapisao: "Za Srbiju koja je velika u svojim delima i u wenim qudima". dice naroda", poru~ila je predsednica parlamenta. Predsednici SAD i Francuske, Barak Obama i Nikola Sarkozi, ~estitali su predsedniku Borisu Tadi}u Dan dràvnosti Srbije, isti~u}i podr{ku Beogradu u nastojawu izgradwe najboqih odnosa u regionu i na putu evropskih integracija. "Pridruùjemo se narodu Srbije u isticawu zajedni~kih, su{tinskih vrednosti tolerancije, slobode i demokratije. Ostajemo privrèni podr{ci Srbije u wenom nastojawu da izgra|uje najboqe odnose u regionu", istakao je Obama, i naveo da izraàva "svoju veliku nadu za nastavak prijateq-

OPOZICIJA ZA VANREDNE PARLAMENTARNE IZBORE, VLAST PROTIV

Jo{ su daleko glasa~ke kutije Izjavu {efa srpske dràve i lidera DS-a Borisa Tadi}a da novih parlamentarnih izbora ne}e biti do redovnog termina u 2012. godine, „jer nije ve}ina gra|ana za izbore, ve} samo ve}ina pripadnika opozicionih stranaka”, u Srpskoj naprednoj stranci su ocenili kao „odsustvo kontakta sa stavrno{}u”. Uz napomenu da je SNS do sada prikupila ukupno 511.000 potpisa za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, napredwaci tvrde da Tadi}e re~i "jasno pokazuje da ~elnici reìma nemaju kontakt sa stvarno{}u i èqama gra|ana Srbije da sebi i budu}im generacijama obezbede promene, boqi ìvot i perspektivu". „Vanredni parlamentarni izbori jedino su re{ewe za izlazak zemqe iz te{ke ekonomske i politi~ke krize”, navode u SNS i najavquju da }e nastaviti prikupqawe potpisa za wihovo raspisivawe.

Vanredne izbore je, ina~e, zatraìo i DSS, ~iji je stari-novi predsednik Vojislav Ko{tunica ustvrdio da jedino oni mogu da zaustave agoniju i uni{tavawe Srbije. „Vreme je da Srbija dobije novu vladu koja }e ~uti glas naroda, da narod traì posao i da ìvi od po{tenog rada. Vreme je za novu srpsku vladu koja }e zaustaviti separatizam i daqe rastakawe dràve, koja }e sa~uvati jedinstvenu i celovitu zemqu i graditi sna`nu dràvu”, izjavio je Ko{tunica. Na drugoj strani, lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma poru~io je da aktuelna vlast ima stabilnu podr{ku u parlamentu i da vanrednih izbora ne}e biti, "jer se gra|ani ne èle vra}ati na staro". „Zaista ne vidim u ovom trenutku alternativu za Srbiju”, naveo je Markovi}, koji je u vladaju}u parlamentarnu ve}inu nevosmisleno ukqu~io i poslanike LDP-a. E. D.

REKLI SU

Liht: Nismo mi pomenuli 2014, ve} drugi Entuzijazam pojedinih politi~ara u Srbiji o brzom sticawu statusa kandidata i ~lanstvu na{e dr`ave u EU ve} 2014. nije nerealno optimisti~an, smatra Sowa Liht. "Tu godinu nije pomenulo rukovodstvo Srbije, ve} je ideja do{la iz EU jo{ pre nekoliko godina, u vreme kada je na ~elu Me|unarodne komisije za Balkan bio gospodin \ulijano Amato. To se ~esto zaboravqa. A sada su to pomenuli vode}i politi~ari Gr~ke i Austrije", izjavila je predsednica Spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslova.

Sre}kovi}: Prvi delegat Skup{tine dijaspore Slavomir Gvozdenovi} iz Rumunije izabran je za prvog delegata Skup{tine dijaspore i Srba u regionu. „O~uvawe srpskih zajednica u regionu ne predstavqa samo moralnu obavezu za mati~nu dr`avu ve} i wen prvorazredni politi~ki interes, budu}i da jaka, razvijena i uticajna srpska zajednica pove}ava mogu}nost diplomatskog uticaja Srbije na vlasti susednih zemaqa ”, rekao je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}, uz napomenu da, izborom Gvozdenovi}a, Srbi u Rumuniji dobijaju svog predstavnika koji }e legitimno zastupati wihove interese.

stva i ja~awe partnerstva dveju zemaqa". Predsednik Sarkozi je, pak, istakao da je Srbija, zahvaquju}i svojoj upornosti, pre{la tokom protekle godine su{tinske etape na putu ka Evropskoj uniji. "Francuska vas je podr`avala i nastavi}e da podr`ava va{e napore na putu evropskih integracija. Imaju}i u vidu istoriju, zna~aj i uticaj va{e zemqe, ube|en sam u toda }ete joj omogu}iti da u potpunosti odigra ulogu koja joj pripada, u ciqu ja~awa mira i nastavka procesa pomirewa na Zapadnom Balkanu", naglasio je Sarkozi u ~estitki upu}enoj predsedniku Srbije.

VESTI Dolazi Leterm Belgijski premijer Iv Leterm, koji sutra dolazi u Beograd, razgovara}e sa predsednikom Borisom Tadi}em i premijerom Mirkom Cvetkovi}em o procesu pridruìvawa Srbije EU i bilateralnoj, posebno ekonomskoj saradwi. Podsetimo, Belgija }e od 1. jula biti predsedavaju}a Evropske unije i Leterm, u sklopu priprema Brisela za vo|ewe evropskih poslova tokom {est meseci, èli da se bliè upozna i sa razvojem na zapadnom Balkanu.

Sednica dveju vlada Krajem februara bi}e odràna zajedni~ka sednica vlada Ma|arske i Srbije. Kako je za suboti~ku TV „Panon” rekao dràvni sekretar u Vladi Ma|arske Ferenc Geme{i, na toj zajedni~koj sednici bi}e re~i o aktuelnim pitawima iz oblasti infrastrukture, grani~nih prelaza i razvoja saobra}aja na Dunavu i Tisi. Po Geme{ijevim re~ima, ministri dveju vlada razgovara}e i o stabilnosti snabdevawa energijom, kao i o poloàju nacionalnih zajednica.

Vanredno za region Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije }e sutra u Beogradu organizovati me|unarodnu ministarsku konferenciju o osnivawu regionalnog centra za vanredne situacije u Ni{u. Na skupu }e, osim Srbije, u~estvovati delegacije Rusije, Italije, [panije, [vajcarske, Danske, Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Ma|arske, Kipra, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije. "Predstavnici zemaqa u~esnica izlo`i}e modalitete rada budu}eg regionalnog centra u Ni{u, nakon ~ega }e biti usvojen zakqu~ak o potrebi za osnivawem regionalnog centra za upravqawe vanrednim situacijama", navedeno je u saop{tewu MUP-a, uz napomenu da se o~ekuje u~e{}e ministra unutra{wih poslova Srbije Ivice Da~i}a i ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja [ojgua.

POLITIKA

DNEVNIK

STRANKE POSTALE OPREZNE U VEZI S MOGU]IM SUKOBOM INTERESA NARODNIH POSLANIKA

Javnost razvejala funkcije

Do 1. aprila ostalo je da svi oni koji imaju vi{e javnih funkcija smisle „kojem }e se privoleti carstvu“. Kao i mnogo puta do sada, odredbe nekog propisa usvojenog u srpskom parlamentu tuma~e se trosmisleno, iako je u vi{e navrata s kompetentnih mesta upozoreno na to da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije jasan – i da se primewuje na sve funkcionere u Srbiji. Podsetimo, u tom aktu pi{e da funkcioner moè obavqati samo jednu funkciju, osim ako zakonom i drugim propisom nije obavezan da vr{i vi{e javnih funkcija. Izuzetaka moè biti, ali samo na osnovu saglasnosti Agencije. U srpskom parlamentnu jo{ uvek se ne diè velika pra{ina zbog primicawa 1. aprila, mo`da i zbog toga {to su se stranke potrudile da narodne predstavnike „rasterete“ obaveza sa strane nakon {to se svojevremeno, kada su obnarodovane enormne plate u javnim preduze}ima, digla velika pra{ina. Za sada kopqa se lome oko dva gradona~elnika – Jagodine i Kragujevca Dragana Markovi}a Palme i Veroquba Stevanovi}a, koji su istovremeno i lideri svojih partija Jedinstvene Srbije i „Zajedno za [umadiju“. Me|utim, ima jo{ poslanika koji bi mogli do}i pod udar zakona, ukoliko se on bude striktno ~itao, tuma~io i sprovodio. Tako je drugi ~ovek stranke „Zajedno za [umadiju“ Sa{a Mileni} istovremeno i predsednik Skup{tine grada Kragujevca, kao i profesor u Gimnaziji, dok je socijalista Mile Ili} predsednik SO Ni{, profesor na U~iteqskom fakultetu u Ni{u, direktor Centra za izu~avawe lokalne samouprave, ali i urednik ~asopisa „Lokalna samouprava“. Wegov strana~ki kolega, predsednik vojvo|anskih socijalista Du{an Bajatovi}, direktor je „Srbijagasa” i od postavqewa na ovu funkciju prisutna je dilema moè li biti i narodni poslanik. [ef kluba SPS-a u parlamentu Branko Ruì} ~lan je, pak, Upravnog odbora Fudbalskog kluba „Partizan“. Potpredsednik Skup{tine Srbije Nikola Novakovi} ~lan je UO DDOR-a „Novi Sad“, ali on u izjavi za „Dnevnik“ tvrdi da nije

ni na koji na~in u sukobu interesa jer je na tu funkciju izabran na osnovu struke, kao advokat. – Ovde se ne radi o javnom preduze}u, tako da moje ~lanstvo u Upravnom odboru nema nikakve veze, tim pre {to nisam izabran kao strana~ka li~nost. U pro-

Sporni i advokati Postoje dileme o tome da li pod udar zakona dolaze i poslanici koji se bave advokaturom. Na listi „nepoèqnih poslova“ je i zabrana da se javni funkcioner bavi zastupawem, pa }e Agencija za borbu protiv korupcije morati verovatno da se izjasni i na ovu temu. Klupe Skup{tina Srbije prepune su advokata iz svih stranaka, me|u kojima su najpoznatiji Nenad Konstantinovi} (DS), Vladan Bati} (DHSS), Judita Popovi} (LDP), Zoran Krasi} (SRS)... {lom sazivu sam li~no predao amandman na Zakon o sukobu interesa, koji je usvojen, da poslanik moè biti ~lan samo jednog upravnog odbora. Jer, de{avale su se apsurdne stvari, pa je tako u jednom trenutku funkcioner DSS-a Milo{ Aligrudi} bio ~lan pet upravnih odbora – ukazuje Novakovi}, uz opasku da je i aktuelni zakon „neprecizan i da se mora pa`qivo primewivati“. Poslanik G17 plus @eqko Ivawi ujedno je i direktor Direkcije PTT za strategiju i razvoj. Pojedini poslanici na ~elu su tela koje je formirala Vlada, pa je lider LSV-a Nenad ânak predsednik

DS I SVM U BE^EJU OSTAJU STRATE[KI PARTNERI

Nema raskola, niti }e ga biti

Najave da }e, posle Subotice i Sente, do}i do raskida koalicije DS-a i SVM-a u Be~eju „samo su `eqe politikanata”. Takva konstatacije se, naime, izvodi na osnovu pri~e ~elnika op{tinskih odbora dveju pomenutih stranke u najve}oj potiskoj op{tini Ferenca Ber~eka (DS) i Petera Knezija (SVM), koji je i aktuelni predsednik op{tine Be~ej. Povod za razmi{qawe o raskolu koalicije na vlasti u Be~eju je, po svemu sude}i, nedavni politi~ki transfer sedam odbornika „Pokreta za Be~ej“ u DS. Ali, kako je ista ta lokalna politi~ka opcija i ranije bila deo ve}inske koalicije u Be~eju, to se u kona~nom raspletu de{avawa u lokalnom parlamentu zapravo ni{ta nije promenilo. Uostalom, to se najboqe videlo na minuloj sednici Skup{tine op{tine Be~ej, odr`anoj 10. februara. – Ulazak sedam odbornika i nekoliko istaknutih ~lanova „Pokreta za Be~ej“ u DS imao je za ciq ukrupwavawe na lokalnoj politi~koj sceni, a nikako bilo kakav raskol. Pogotovo ne sa SVM-om, strankom koja je na{ strate{ki partner u lokalnoj vlasti jo{ od 2006. godine. Svako ko je pomislio da }e do}i do bilo kakve krize u lokalnoj vlasti, prevario se. Na{a aktivnost, samim tim i saradwa sa SVM-om, nastavqa se u interesu sugra|ana,

Nacionalnog saveta za decentralizaciju (a ~lan je UO „Vojvodina{uma”), dok je Bajram Omeragi}, poslanik „Liste za Sanxak“, na ~elu Saveta za ravnomeran regionalni razvoj, a uz to je i predsednik Nadzornog odbora JP „Putevi Srbije“.

gde imamo obavezu da u te{kim ekonomskim uslovima damo puni doprinos prevazilaèwu aktuelnih pote{ko}a – rekao nam je prvi ~ovek be~ejskih demokrata Ferenc Ber~ek. Novom preraspodelom snaga u be~ejskom parlamentu, DS sada ima 11 odbornika i broj~ano je najja~a politi~ka opcija, pogotovo ako se zna da je uz wih od posledwih izbora i G17 plus sa svoja dva odbornika. SVM zauzima {est odborni~kih mesta u lokalnom parlamentu, ali s wima su, u okviru Ma|arske koalicije, dva odbornika DSVM-a, kao i tri, od ukupno pet, iz redova DZVM-a, pa se u ukupnom zbiru stiè do 11 odborni~kih mandata. – Za razliku od drugih sredina, mi u Be~eju, evo, ve} petu godinu zaredom uspe{no participiramo u lokalnoj vlasti zajedno s DSom. I nema nikakve naznake da }e do}i do bilo kakve promene u vladaju}oj koaliciji. Na sednicama Op{tinskog ve}a sve odluke donosimo konsenzusom, {to je najboqi znak da radimo kooperativno i u op{tem interesu svih gra|ana. Re~ju, ne vidim ni najmawi razlog da u istom ritmu ne nastavimo partnerski da sara|ujemo. Pogotovo {to je takvo raspoloèwe i na pokrajinskom i na republi~kom nivou. A posla ima i za jedne i za druge i za tre}e – poru~uje predsednik OO SVM-a Be~ej Peter Knezi. V. Jankov

Vi{e poslanika su ~lanovi Programskog odbora RTS-a, kao {to je slu~aj s Dragoqubom Mi}unovi}em (DS), Brankom Ru`i}em, Branimirom \oki}em (SRS), Zoranom [amijem (DSS), Esadom Xuxevi}em (LS), Ivanom Andri}em (LDP) i @eqkom Ivawijem. Ipak, nesporno je da su parlamentarne stranke postale opreznije i da izbegavaju gomilawe funkcija poslanika, po{to su oni na najve}em udaru javnosti. Pro{le godine mediji su, podsetimo, reagovali ~im se pojavila sumwa da je portparolka DS-a i poslanica Jelena Trivan postala savetnica za politi~ka pitawa premijera

Mirka Cvetkovi}a. Ona je tada rekla da je dobila „poziv od premijera da mu pomogne u radu kabineta i da }e, ako bude zvani~no imenovana za savetnika, napustiti parlament“. Zbog kritika u javnosti stranke sada radije na republi~kom nivou postavqaju kqu~ne partijske qude, koji vi{e nisu na funkcijama u parlamentu i Vladi, a nekada su bili i visoki dràvni zvani~nici. Tako su u ~lanstvu UO NIS-a supruga lidera SPO-a Danica Dra{kovi} i zamenik predsednika DS-a Du{an Petrovi}, eksministar pravde; u UO Telekoma je Predrag Markovi}, predsednik Politi~kog saveta G17 plus, a nekada predsednik srpskog parlamenta, dok su na ~elu UO „Putevi Srbije“ i „@eleznice Srbije“ ekspredsednik Jugoslavije Zoran Lili} i eksministar za omladinu i sport Zoran An|elkovi}, kadrovi SPS-a. Predsednik UO „Skijali{ta Srbije“ je kadar G17 plus Sa{a Vito{evi}, a direktor srpske èleznice biv{i poslanik DS-a Milovan Markovi}. Ima jo{ dosta biv{ih poslanika koji su na ~elu „ja~ih“ dràvnih firmi, poput Miloquba Albijani}a iz G17 plus, koji je direktor Zavoda za izdavawe uxbenika, ili Slobodana Gavrilovi}a iz DS-a, koji je na ~elu „Slu`benog glasnika“. S. Stankovi}

utorak16.februar2010.

DANAS PRVA OVOGODI[WA SEDNICA SKUP[TINE VOJVODINE

Preuzimawe nadle`nosti po~iwe od Fru{ke gore Vojvo|anski parlament danas bi trebalo da donese prve odluke kojima Pokrajina, u skladu s novim Zakonom o nadle`nostima APV, preuzima osniva~ka prava nad upravqawem Nacionalnim parkom „Fru{ka gora“. Naime, na dnevnom redu prve ovogodi{we sesije Skup{tine APV na}i }e se odluka o osnivawu Javnog preduze}a „Fru{ka gora“, kao i odluka o osnivawu Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Poslanici }e se danas izja{wavati i o odluci o osnivawu Fonda „Evropski poslovi“, nakon ~ega }e biti uga{ena Pokrajinska kancelarija za evropske poslove. Po saznawima „Dnevnika“, na ~elu Upravnog odbora novog fonda, po funkciji, bi}e predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i, a za wegovog zamenika, tako|e po funkciji, bi}e predlo`en pokrajinski sekretar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi}. Tako|e, nezavni~no saznajemo da je za direktora ovog fonda vi|en aktuelni direktor KEP-a Predrag Novikov, ali se o wegovom postavqewu ne}e izja{wavati Skup{tina ve} Vlada APV. Na dnevnom redu, kao {to smo ve} najavili, bi}e i odluka o razre{ewu Mihajla Brki}a s mesta direktora Fonda za razvoj Vojvodine, koji je podneo ostavku na tu funkciju zbog odlaska za ambasadora Srbije u Kuvajtu. Poslanici }e se izja{wavati i o izboru no-

vog direktora Fonda, a za tu poziciju kandidovana je Sneàna Repac, dosada{wa direktorka novosadskog komunalnog preduze}a „Gradsko zelenilo“. Na dana{woj sednici, s prili~no obimnim dnevnim redom od ~ak 23 ta~ke, ina~e dominaraju odluke kadrovskog karaktera. Tako }e se poslanici izja{wavati i o izboru direktora JP „Vode Vojvodine“, a kandidat je dosada{wi vr{ilac du`nosti direktora tog preduze}a Atila Salvai. O~ekuju se i odluke o razre{ewu direktora „Dnevnik holdinga“ Save Dobrani}a, koga bi na tom mestu trebalo da zameni Jasmina Ma{ulovi}, kao i o predlogu za novi sastav Skup{tine „Dnevnik holdinga“, za ~ijeg predsednika je predloèn novinar Ivan Bena{i}. Pokrajinski poslanici izja{wava}e se i o kadrovskim promenama u Upravnom odboru Srpskog narodnog pozori{ta, te Upravnom i Nadzornom odboru Zavoda za ravnopravnost polova, kao i u Nadzornom odboru Fonda za razvoj neprofitnog sektora. Za dnevni red dana{we sednice predloèna je i strategija o razvoju turizma Vojvodine, te izmena odluke o osnivawu Zavoda vojvo|anskih Rumuna i dopuna statuta Pedago{kog zavoda. A pokrajinski parlament izja{wava}e se i o predlogu za angaòvawe revizora za zavr{ni ra~un buxeta APV za 2009. godinu. B. D. S.

Parlament zaseda 23. februara Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} najavila je da }e sednica parlamenta, na kojoj }e se raspravqati o predlogu zakona o Skup{tini i nekim kadrovskim pitawima, po~eti u utorak, 23. februara. „Predlog zakona je zavr{en, poslanici potpisuju taj tekst i mi }emo u utorak pokrenuti na~elnu raspravu, a pristigli su predlozi i za izbor poverenika za za{titu ravnopravnosti“, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}. Po wenim re~ima, u skup{tinsku proceduru upu}ene su tri kandidature. Pravnika Gorana Mileti}a kandidovala je poslani~ka grupa LDP-a, drugi predlog je uputila poslani~ka grupa „Za evropsku Srbiju“ i radi se o savetniku u Ministarstvu za qudska i mawinska prava dr Milutinu \uri~i}u, a samostalnu kandidaturu je podnela Gordana ]u{i}, koja je trenutno prvi zamenik gra|anskog branioca za grad Beograd. Slavica \uki}-Dejanovi} je naglasila da sva tri kandidata ispuwavaju uslove i da o wima, ve}inom glasova, treba da se izjasni Odbor za ustavna pitawa, na sednici koja }e biti odr`ana 19. februara.

ULOGA IZBORA ZA MA\ARSKI NACIONALNI SAVET U POLITI^KIM SUKOBIMA NA SEVERU VOJVODINE

SVM strahuje, DS demantuje Tvrdwa donedavnog predsednika Skup{tine Subotice i prvog ~oveka Gradskog odbora SVM-a Jenea Maglaija da „Demokratska stranka èli da zbri{e Savez vojvo|anskih Ma|ara s politi~ke scene i na taj na~in ostvari primat i kontrolu nad novim Ma|arskim nacionalnim savetom, koji }e se birati na direktnim izborima”, pokazala je da bi iza lokalnih sporova dveju stranaka mogli stajati jo{ neki interesi. Podsetimo, ma|arska nacionalna zajednica uspela je da za samo tri nedeqe prikupi dovoqan broj upisanih u poseban bira~ki spisak na osnovu kojeg }e se, posle 9. marta, glasati za ~lanove Nacionalnog saveta. Predsednik dosada{weg Nacionalnog saveta Ma|ara Laslo Joà za “Dnevnik” kaè da se u zao{trenoj medijskoj kampawi, kakva

tivi{e qude da se upi{u u poseban bira~ki spisak. U pitawu je oko 130.000 upisanih i ~iwenica je da nijednoj politi~koj stranci ranije nije uspelo da motivi{e toliki broj qudi za tako kratko vreme. Matematika u ovom slu~aju jasno pokazuje da smo motivisali i sunarodnike koji tradicionalno glasaju za druge stranke, pa i DS. Zbog toga se i ovakvo razmi{qawe moè pokazati kao istinito – rekao je Joà, uz ocenu da bi bilo gotovo nemogu}e preuzeti nacionalni savet Ma|ara ~ak i stranci kakva je DS. I republi~ki poslanik SVM-a Balint Pastor kaè da je osnova spora s demokratama – neglasawe za buxet, ali da su predstoje}i izbori za Nacionalni savet sigurno jedan od motiva aktuelnih kr{ewa koalicionog dogovora.

Otkud sad napredwaci Pojedini mediji preneli su navodnu izjavu biv{eg po~asnog predsednika SVM-a Jo`efa Kase kojom je optu`io saradnike predsednika SVM-a I{tvana Pastora da „{uruju sa Srpskom naprednom strankom pred predstoje}e izbore za nacionalne savete”. Kasa je za “Dnevnik” istakao da tako ne{to nikada nije izjavio. Po wegovim re~ima, ne zna da li bi to mogla biti istina, ali je siguran u to da tako ne{to nije nikome rekao. je ova koja prati spor DS-a i SVM-a, javqaju i takva razmi{qawa koja u pri~u upli}u i izbore za novi Nacionalni savet Ma|ara. – SVM je iznenadio sve oko sebe na~inom na koji je uspeo da mo-

– SVM je pokazao da je organizovana stranka jer je za mesec dana uspeo da upi{e vi{e od 130.000 pripadnika ma|arske zajednice. Taj spisak ne bi bio sastavqen bez aktivnog u~e{}a SVM-a jer smo i{li od vrata do vrata. To sigur-

Osnova spora sa DS je na{e neglasawe za buyet, ali su i izbori za Nacionalni savet sigurno jedan od motiva (Balint Pastor)

Ne pada nam na pamet da na{im ~lanovima uskratimo pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice (Bojan Pajti})

no nekima smeta – objasnio je Pastor. Me|utim, predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik DS-a Bojan Pajti} demantovao je u izjavi „Dnevniku” tvrdwe funkcionera SVM-a da demokrate imaju nameru da preuzmu Nacionalni savet Ma|ara. On je istovremeno podsetio na to da DS ima veliki broj ~lanova i funkcionera koji su pripadnici razli~itih nacionalnih zajednica, pri ~emu su neki od wih i predsednici svojih nacionalnih saveta, poput Ane Tomanove-Makanove. – Mi ne ograni~avamo nikog iz DS-a da u~estvuje na izborima za nacionalne savete. U tom smislu, ne znam da li }e iko od ~lanova DS-a u~estvovati u izborima za Nacionalni savet Ma|ara, ali pretpostavqam da }e ih biti. I

naravno da nam ne pada na pamet da im uskratimo pravo da se pozicioniraju unutar svoje nacionalne zajednice – objasnio je Pajti}. On ipak dodaje da DS ve} dugi niz godina ima nesporazum s nekim predstavnicima SVM-a zbog politi~kog aktivizma demokrata u mestima gde su Ma|ari ve}insko stanovni{tvo. – Nama se, naime, prebacivao aktivizam u tim sredinama, jer su neki smatrali da tamo treba da bude prisutan samo SVM i da je nekorektno da se tu pojavi i neko drugi. Ali mi nismo Srpska radikalna stranka, nismo ni Srpska napredna stranka, pa da se brinemo samo o polo`aju Srba, ve} je DS stranka kojoj su va`ni svi gra|ani i u tom pogledu bi}emo aktivni u svim sredinama – poru~io je Bojan Pajti}. P. Klai}

EKONOMIJA

utorak16.februar2010.

DANAS OTVARAWE TENDERA ZA KORIDOR 10

Doma}e firme jure autoput

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} najavio je da }e danas biti otvorene ponude za izgradwu 110 kilometara severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije, kao i da je na tom me-

Novog Sada do Horgo{a i to na deonici izme|u Horgo{a i 28. kilometra od granice i izme|u 38. kilometra i 98. kilometra, kao i deonici izme|u Kelebije i Subotice. “Nibens grupa” je potvrdila da }e na tom tenderu nastupiti u

DNEVNIK

SMAWENA ROBNA RAZMENA U REGIONU

CEFTA pala za ~etvrtinu Posle konstantnog rasta robne razmene izme|u zemaqa regiona, pro{le godine, zbog ekonomske krize, zabele`en je pad od 25 odsto. U toku ove godine, za vreme predsedavawa CEFTA-om, prioriteti Srbije su stvarawe jednakih uslova za investicije, otvarawe tr`i{ta javnih nabavki, konkurentnost i liberalizacija u oblasti usluga. “Sporazum omogu}ava Srbiji da, koriste}i materijale poreklom iz Evropske unije,

ugradi ih u svoje proizvode i da na taj na~in ukupan proizvod dobije tretman porekla iz Srbije”, navodi dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije Vesna Ardi}. “Takvi proizvodi bescarinski odlaze u sve ~lanice CEFTE, a tako|e takve proizvode mo`emo izvoziti i u Evropsku uniju”, obja{wava Arsi}. Vi{e od polovine doma}eg izvoza odlazi u EU, a gotovo tre}ina u zemqe CEFTA regi-

ona. Iako 55 odsto uvoznih proizvoda na na{em trì{tu stiè iz Unije, samo osam procenata je iz CEFTE. U odnosu na druge zemqe CEFTA regiona, Srbija je mnogo otvorenija za wihove investicije i proizvode. U Uniji poslodavaca navode da je zbog psiholo{kih predrasuda i nasle|a iz pro{losti srpskim privrednicima put zna~ajno teì.

[TO SE BLI@I KRAJU, PRODAJA PREDUZE]A POKAZUJE SVE RU@NIJI LIK

Srpska privreda u sumwivim rukama? Danas }e biti otvorene ponude za izgradwu 110 kilometara severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije |unarodnom tenderu dokumentaciju preuzelo tridesetak firmi. Mrkowi} je rekao da sutra u podne isti~e rok za podno{ewe ponuda i da “ima naznaka da }e na{a preduze}a konkurisati kao konzorcijum”, ocewuju}i da bi bilo dobro da doma}a preduze}a zajedni~ki nastupe. Vlada Srbije je krajem pro{le godine objavila javni poziv za izgradwu 110 kilometara poluautoputa severnog kraka Koridora 10. Tender je raspisan za u~e{}e u izgradwi druge trake autoputa od

konzorcijumu sa jo{ desetak doma}ih firmi. “Na tenderu za deonicu Koridora 10, pravca Horgo{-Novi Sad, ima}emo doma}i konzorcijum od oko desetak firmi i o~ekujemo da damo boqu ponudu od stranih kompanija. Vlada Srbije je na ovom tenderu iskoristila mogu}nosti da doma}a operativa bude ravnopravna, ako ne i u prednosti u odnosu na stranu konkurenciju”, izjavio je Tanjugu predsednik “Nibens groupe” Milo \ura{kovi}.

INTELEKTUALNA SVOJINA ODRAZ PRIVREDNOG RAZVOJA

Malo patenata od srpske nauke Srbija je zajedno sa Italijom i Norve{kom 40. mestu u svetu, prema patentnom intenzitetu, odnosno broju podnetih patentnih prijava koji meri Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, izjavila je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Branka Toti}. “Dobri smo po broju podnetih prijava, ali struktura tih pri-

“U pro{loj godini je podneto 299 prijava patenata od strane doma}ih pronalaza~a, pravnih i fizi~kih lica, i od toga su svega 23 prijave od strane preduze}a, a 17 od strane fakulteta i instituta”, kazala je ona. Prema wenim re~ima, “to je nezadovoqavaju}i broj” patenata preduze}a i instituta. Predwa~e mali pronalaza~i “{to nije dobro, jer se u svetu smatra da pre-

Alternativna medicina Toti}eva je istakla da se razvijene ekonomije zasnivaju na inovacijama, da su patentirani proizvodi vredniji, skupqi ili im je duè obezbe|en ostanak na trì{tu. Trend u patentirawu u Srbiji su razni preparati iz alternativne medicine, ali ima dosta ma{inskih i gra|evinskih konstrukcija, farmaceutski proizvodi, kazala je ona. java nije sjajna”, rekla je ona agenciji Beta objasniv{i da se patentni intenzitet ra~una tako {to se broj podnetih nacionalnih prijava patenata stavi u odnos sa bruto doma}im proizvodom i veli~inom teritorije zemqe. Navela je da Srbija “ima malo (patentnih) prijava sa fakulteta i instituta, institucija koje bi trebalo da daju nova re{ewa” I ocenila da te institucije “nisu dovoqno motivisane i trì{no orijentisane”.

vashodno firme, mala i sredwa preduze}a i velike kompanije, podnose patentne prijave” i to do 70 odsto od ukupnog broja. Toti} je kazala da se “kriza odra`ava i u oblasti patentirawa”, pa je tako u Srbiji pro{le godine bilo 30 odsto mawe patentnih prijava nego 2008. godine. “Tranzicija je dovela do toga da se mnogi razvojni centri u preduze}ima gase. ^ak i strane kompanije koje su kupile na{a preduze}a imaju svoje razvojne centre u centralama u inostranstvu”, rekla je ona.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

98,2288

98,6728

99,2155

98,0314

Australija

dolar

63,9344

64,2234

64,5766

63,8059

Kanada

dolar

68,333

68,6419

69,0194

68,1957

Danska

kruna

13,1852

13,2448

13,3179

13,1587

Norve{ka

kruna

12,1724

12,2274

12,2947

12,1479

[vedska

kruna

9,9348

9,9797

10,0346

9,9148

[vajcarska

franak

66,9681

67,2708

67,6408

66,8335

V. Britanija

funta

112,751

113,261

113,884

112,525

SAD

dolar

72,0421

72,1503

72,6914

71,7895

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 2. 2010. godine

[to joj je zavr{etak bli`i, privatizacija dru{tvenog kapitala u Srbiji sve vi{e podse}a na }orsokak. Naime, iz godine u godinu raskida se sve vi{e privatizacionih ugovora, da bi se stiglo do toga da je lane u vi{e nekada{wih preduze}a raskinut kupoprodajni ugovor sa privatnim vlasnikom, nego {to je firmi privatizovano. Ova godina bi trebalo da ozna~i kraj privatizacije dru{tvenih preduze}a, no i ona je zapo~ela u znaku gotovo masovnih raskida ugovora o kupovini preduze}a. Samo u januaru Agencija za privatizaciju oduzela je ~ak 30 preduze}a wihovim vlasnicima, jer nisu po{tovali investicione i socijalne obaveze ili jednostavno nisu redovno pla}ali rate dr`avi. Od po~etka privatizacije 2002. godine do danas, u privatne ruke je pre{lo oko 2.300 preduze}a, me|uti, u ne{to vi{e od 500 slu~ajeva su raskinuti ugovori o privatizaciji. To prakti~no zna~i da je “oborena” svaka peta privatizacija. Broj raskinutih ugovora raste kako proti~e vreme: ranije je procenat raskinutih ugovora bio oko 20 odsto, {to je davalo priliku na{im ministrima dase pohvale da je re~ o proseku u gotovo svim transformacijama dru{tvenog kapitala i da je isti procenat raskinutih ugovora bio i u drugim isto~noevropskim tranzicionim

[ampion Kao jedan od najlo{ijih kupaca u privatizaciji, ovih dana se u medijima pomiwe biznismen iz Ba~ke topole Mile Jerkovi}, ranije opisivan kao “kraq oranica i drumova”. Jerkovi} je, naime, kupio preko 20 vojvo|anskih preduze}a - iskqu~ivo u poqoprivrednom i autotransportnom sektoru, za nekoliko milijardi dinara. Do danas je, me|utim, Agencija za privatizaciju sa wim raskinula 10 kupoprodajnih ugovora. ekonomijama. Stvar se, o~igledno, u me|uvremenu promenila nagore samo u 2009. raskinuto je 90 ugovora, a privatizovano tek 74 firme. To je nagnalo pojedine analiti~are da srpsku privatizaciju proglase najgorom.

U velikom broju raskinutih privatizacija scenario je sli~an: kupac zapravo koji i nije imao nameru da se bavi kupqenim preduze}em, poku{ava da iz novoste~ene firme isisa kapital i pri tom ne po{tuje ugovorne obaveze koje se

ti~u investirawa u firmu ili socijalnih davawa radnicima. Vro ~esto takvi kupci, koji su preduze}a uglavnom kupovali na odloèno na {est godina, ne ne pla}aju ni dràvi godi{we rate. Nisu retki vlasnici preduze}a koji su stavqali pod hipoteku imovinu privatizovane firme zarad kredita namewenog nekoj drugoj wihovoj firmi. Ti krediti nisu vra}ani, a nekada{wa dru{tvena preduze}a su ostajala bez imovine i mogu}nosti da posluju. Novac se izvla~io i preko pozajmica, pla}awem nepotrebnih usluga drugim firmama... Ipak, ne mogu se samo lo{e gazde kriviti za neuspe{ne privatizacije, svoj deo odgovornosti svakako nosi i dràva. “Ekonomist” prenosi izjavu predsednika Privredne komore Srbije Milo{a Bugarina koji srpsku privatizaciju ocewuje kao jedinu u svetu u kojoj je 30 odsto izve{taja o poslovawu neta~no. Naime, u prospektu za svako preduze}e koje je nudila na prodaju, Agencija za privatizaciju je nagla{avala da ne odgovara za ta~nost podataka koji se u wemu nalaze. Tako su mnogi potencijalno dobri kupci, nakon {to bi u{li u preduze}e, shvatili da su kupili ma~ku u xaku i da je firma u mnogo lo{ijem stawu nego {to je to u prospektu bilo navedeno. V. ^vorkov

LAK[E DO SEZONSKOG POSLA U AMERICI

Od{krinuta vrata ameri~kog sna? Besposlica je zahvatila ceo svet. Gra|ani Srbije su èqno i{~ekivali ukidawe viza kako bi , kako oni bez posla tako i oni koji rade ali za male plate , krenuli “trbuhom za krahum”. Me|utim, nikada kao sada nije bilo teè na}i posao u Evropi niti u prekookeanskim dràvama. Skoro svi mu~e muku sa nezaposlenim i to u tolikom broju koji se ne pamti decenijama unazad. No, iako je evidetno da sve dràve u Evropi imaju mnogo nezaposlenih ipak se tu i tamo jo{ uvek traè poneka zanimawa koja su kod wih u deficiti i upravo to je {ansa za na{e gra|ane. Tradicionalno i ove godine do posla }e do}i na{i gra|evinci u Nema~koj jer postoji posebni ugovor o zapo{qavawu radne snage preko na{ih firmi koje tamo izvode radove. Posla ima i u Irskoj i Velikoj Britaniji za lekare op{te prakse , a traè se i arhitekte kao i barmeni, konobari i hostese. Nakon mnogo godina srpski radnici }e lak{e mo}i na}i sezonski posao i u Americi tako da }e mnogima ameri~ki san postatiti dostupniji. Naime, Amerika je nedavno Srbiju uvrstila u Program za izdavawe neuseqeni~kih viza za obavqawe privremenih ili sezonskih poslova, koji nose {ifre H2A i H2B , a re~ je o vizama koje se daju najduè na godinu dana i mogu se produàvati, ali sezonac u SAD ne moè ostatiti duè od tri godine. Radnici koji dobiju posao po ovoj {ifri mogu da rade u ugostiteqstvu, u hoteli-

ma ali i kao spasioci na bazenu. Pomenuti program zapo{qavawa srpskih radnika podrazumeva da u samoj Americi nema dovoqno radnika za obavqawe ovih poslova pa su im zbog toga potrebni stranci. Ina~e, na listi na koju je tek sada do{la Srbija nalaze se ve} Hrvatska, Ekvador, Etiopija, Irska, Litvanija, Holandija, Norve{ka, Slova~ka i Urugvaj. Upravo radnici iz tih dr`ava bi}e konkurencija na{im sezoncima. Radnici sa ovom ameri~kom vizom mogu da rade u hotelima, restoranima, kao pera~i sudova, konobari, radnici u nacionalnom

se kre}e od 8 do 11 dolara po satu. Va`no je napomenuti da odobrena viza po ovom programu ne zna~i da radnik moè da radi za bilo kog i bilo gde u Americi ve} mora da radi jedino za poslodavca koji je popunio zahtev za wegoe usluge. Svi koji èle da do posla do|u “preko bare” moraju da imaju najmawe sredwu stru~nu spremnu a poèqno je i dve godine radnog iskustva na poslu za koji se prijavquju. Perfektno znawe engleskog se podrazumeva. Nakon {to istekne period na koji je ugovor potpisan postoji mogu}nost da se sklopi novi sa istim ili drugim

Za neuseqeni~ku radnu vizu 131 dolar Za dobijawe neuseqeni~ke radne vize u SAD, za obavqawe sezonskih poslova, potrebno je popuniti formulare DS 156 i DS 157 , fotografija 5 puta 5 sm sa belom pozadinom, platiti taksu od 131 dolar i vaè}i paso{. Zatim, potrebno je pripremiti diplome ali sertifikate za znawa koje onaj ko ho}e da ide da radi poseduje poput onih za sportske trenere, instruktore, spasioce. Program na koji smo i mi sada do{li je ina~e jedan od najzahtevijih i broj qudi kojima se godi{we odobri viza kre}e se od 60.000 do 66.000 mada je broj zainteresovanih vi{estruko ve}i. zabavnom parku, kao kasiri, u kafeteriji, spasioci na bazenu, kondukteri, ski instruktori, prodavci, radnici obezbe|ewa. Traè se i radnici za rad u poqoprivredi i na gra|evinama. Ima potra`we i za sporstskim trenerima i instruktorima razne vrste. Kada je re~ o zaradi ona varira od dràve do dràve i moè da bude na nivou najmawe dràvne koja iznosi od 5,75 do 7,5 dolara po satu, ali u najve}em broju slu~ajeva isplata

poslodavcem i tako produ`i trajawe vize i do tri godine. Ina~e, da bi bilo ko mogao da podnese zahtev za bilo koju vrstu neuseqeni~kih viza potrebno je da budu}i poslodavac ili agnet podnese zahtev za neuseqeni~ku radnu vizu. Ukoliko se zahtev odobri poslodavcu ili agentu {aqe se odobrewe uj pismenoj formi. Osoba ~ija viza se izdaje na osnovu zahtev mogu da podnesu zahtev najvi{e 90 dana pre po~etka radnog odnosa, ali

smeju da u|u u SAD tek 10 dana pre nego {to im odobreni radni odnos po~iwe. Dakako, svi koji odlu~e da bilo gde u inostranstvu potraè posao moraju dobro otvoriti o~i kako ih neko ne bi prevario i uzeo im pare za obezbe|ivawa posla a od wega nema ni{ta. Naime, posledwih godina mnogo je agencija za posredovawe u zapo{qavawu u inostranstvu koje rade nelegalno i koje su prevarile gra|ane Srbije obe}avaju}i im radno mesto i za uzvrat uzimali velike svote novca na konto toga a na kraju nestajale bez traga. Upravo zbog toga oni koji traè posao moraju biti obazrivi, dobro proveriti kome se obra}aju . Treba podsetiti da je najboqe posao traìti preko Ministarstva rada i socijalne politike, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ili jedne od 54 registrovane privatne agencije za zapo{qavawe. U Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe postoji migracioni servisni centar i tu je mogu}e preuzeti informatore o dràvama kao potencijalnim zemqama zaposlewa. Q. Male{evi}

EKONOMIJA

DNEVNIK MALO FIRMI OTVARA RADNA MESTA

Prva ili posledwa {ansa Samo pojedina preduze}a u Srbiji planiraju da ove godine zaposle mlade i stru~ne qude, i to u mawem obimu, a interesovawe postoji i za program “Prva {ansa”, koji predvi|a radna mesta za oko 16.000 pripravnika. Direktor preduze}a “Bol pekixing Jurop” David Bawai ocenio je da je program “Prva {ansa” in-

utorak16.februar2010.

PRVA NEDEQA ME\UNARODNOG MONETARNOG FONDA U SRBIJI

Vlada sebe hvali, a MMF }uti Pro|e prva nedeqa posete Misije MMF-a Srbiji i za sada je samo izvesno da Vlada Srbije nakon svakog susreta s gostima samu sebe pohvali, a MMF }uti. Za ~etiri dana pregovora Misija MMFa pet puta se sastala sa srpskim zvani~nicima, nakon ~ega je iz Vlade saop{teno da Srbija u potpunosti sprovodi obaveze iz kreditnog aran`mana. Dok pregovori traju, niko iz delagacije MMF-a se ne ogla{ava, a wihove pozitivne ocene na ra~un onoga {to Srbija radi da bi smawila potro{wu – prenosi Vlada u svojim saop{tewima. Na{i zvani~nici veruju da }e kontrola biti uspe{na, {to prakti~no zna~i da }e MMF odobriti novu ratu kredita od 350 miliona evra. Pred dolazak misije, Beograd je najavio te{ke pregovore, {to i ne ~udi jer se kasni sa smawewem administracije.

Do sada smo saznali da bi idu}e godine najugroèniji mogli dobiti ve}u pomo} jer i MMF smatra da je Srbija me|u zemqama s namajwim socijalnim izdvajawima iz buxeta. Otvoreno pitawe je i to da li }e penzije ubudu}e rasti u skladu s inflacijom, kako traì MMF, ili onoliko koliko budu rasle i zarade, kako predlaè potpredsednik Vlade Jovan Krkobabi}. Ekonomisti obja{wavaju da i u jednom i u drugom slu~aju ne}e odmah biti razlike u visini penzija. – Penzije bi i po vi|ewu MMF-a i Svetske banke morale da trpe princip indeksacije za nekoliko godina da bi se wihov ukupan udeo smawio i racionalizovao, odnosno smawio s nekih 40 odsto BDP-a u 2009. godini na desetak odsto u 2015. – rekao je saradnik “Makroekonomskih analiza i trendova” Miladin Kova~evi}.

SVET BIZNISA

Evropa posustaje

Da MMF `eli i na terenu da se uveri u to u kakvom je stawu srpska ekonomija, a ne samo iz papira i statisti~kih podataka, svedo~i i najava da }e danas posetiti fabriku automobila “Fijat Srbija”. Nakon toga poseti}e privatnu vinariju, iz ~ega bi se moglo zakqu~iti da im se svi|a srpsko vino jer su i pro{li put obi{li vinski podrum. Delagacija MMF-a boravi}e u Srbiji jo{ destak dana. E. D.

MINISTARSTVA ZAUSTAVILA REFORMU PROPISA

teresantan, kao i da je sli~an pripravni~kom programu koji ve} postoji u toj kompaniji. – Kod nas su na ceni prvenstveno qudske osobine i karakteristike, a zatim na red dolazi i stru~nost – rekao je on, i dodao da u toj kompaniji trenutno rade dva pripravnika koja su pripremqena po tom internom programu – jedan na odeqewu finansija, a drugi u lancu nabavke. Bawai je istakao da ta kompanija u pro{loj godini nije otpu{tala qude, a konkurse otvara kada se za tim uka`e potreba i redovno ih ogla{ava u medijima, kao i na sajtu www.infostud.rs. – Nismo otpu{tali radnike pro{le godine, i ostali smo na nivou od 150 zaposlenih. Wihov broj se ne}e bitno mewati dok se ne{to drasti~no ne promeni na tr`i{tu i dok ne budemo u prilici da pove}amo kapacitete – rekao je on. Prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koji su objavqeni pro{le nedeqe, u Srbiji je u januaru bilo 751.590 nezaposlenih, {to je 2,9 posto, ili 21.218 lica, vi{e nego u decembru 2009. U oktobru 2008. godine, kada su i u Srbiji po~eli da se ose}aju negativni efekti svetske ekonomske krize, na evidenciji NSZa bilo je 717.408 nezaposlenih. U odnosu na taj mesec, broj nezaposlenih u januaru ove godine se pove}ao za 34.182 osobe.

Giqotina zako~ena, ostala milionska {teta Privrednicima bi ove godine dobrodo{ao svaki dinar i evro koji mogu da za{tede. Po svoj prilici, to im ne}e uspeti kada je u pitawu 180 miliona evra koje bi mogli u{tedeti da nisu prinu|eni da primewuju odavno prevazi|ene propise i identi~na dokumenta overavaju na nekoliko {altera. Sveobuhvatna reforma propisa zapo~ela je pro{le godine i bilo je predvi|eno da se tada i zavr{i. Sve je bilo u redu kada je ukinuto 350 propisa koji su nekim ~udom ostali na snazi, ali se vi{e nisu primewivali u praksi jer su odavno prevazi|eni. Problem je nastao kada su na red do{li propisi koji su suvi{ni, ali se primewuju. Kod ukidawa prevazi|enih i {tetnih propisa koji blokiraju privredu i ~ak unaza|uju wen rad, nemogu}e je na}i kompromis. Krajem pro{le godine na sednici Vlade Srbije usvojeno je 212 preporuka kojima bi van snage trebalo da se stavi 200 podzakonskih akata. Najvi{e te{ko}a jedinica za Sveobuhvatnu reformu propisa ima s Ministarstvom finasija, s kojim ne mo`e da na|e re{ewe vezano za ukidawe 133 propisa. Te{ko}e postoje i u nadle`nostima koje se dupliraju kod Fonda PIO i RZZO. Svako od ovih tela sma-

INTERVJU

Privrednici bi mogli u{tedeti 180 miliona evra godi{we kada ne bi bili prinu|eni na to da primewuju odavno prevazi|ene propise i identi~na dokumenta overavaju na nekoliko {altera tra da treba ukinuti nadle`nosti onog drugog. Kako to izgleda u praksi dobro pokazuje primer finansijskog lizinga nepokretnosti. Kupovina stanova na lizing, kako su protuma~ili u desetak ku}a koje bi `elele da gra|anima omogu}e da dobiju nepokretnosti na lizing i da, dok ih otpla}uju, u wima stanuju ili posluju, nije kod nas mogu}a. Ministarstvo finansija ~uva propis koji to navodno

onemogu}ava i istovremeno daje tuma~ewe da je takav aran`man ipak mogu} na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Dovoqno da se nesigurno ose}aju i oni koji bi stanove ovako kupovali i oni koji bi ih prodavali. Poreska uprava, u sastavu pomenutog ministarstva, ne sla`e se s elektronskim prijavama dokumenta, uz obazlo`ewe da nemaju svi obveznici tu mogu}nost.

– Mnoge preporuke odnose se na poreske postupke i procedure. Privreda i gra|ani imaju najvi{e primedbi na tu oblast, pa zato poku{avamo da se dogovrimo ali to ne ide – kaè rukovodilac Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa Andrea Maru{i}. U vezi s nadle`nostima fondova za penzijsko, odnosno zdravstveno osigurawe, problem je nastao zbog ~iwenice da se na oba {altera prilikom zapo{qavawa ili promene preduze}a predaju identi~na dokumenta. U svakom od wih smatraju da bi do{lo do zloupotreba ako bi deo papriologije prepustili onom drugom. Izgleda da zaboravqaju da, uprkos preobimnoj dokumentaciji, poslodavci kod nas veoma lako izbegvaju obavezu da zaposlenima upla}uju i penziono i zdravstveno osigurawe. Brojni {trajkovi to pokazuju i vi{e nego jasno. Ukoliko administracija ostane uporna u o~uvawu svojih nadle`nosti, ceo problem }e se opet na}i pred Vladom, odnosno bi}e prezentiran potpredsedniku zaduènom za ovu reformu Mla|anu Dinki}u. Mo`da }e uspeti da ubedi kolege da “olabave” s papirima i tako privrednicima sa~uva bar koji milion evra ako ve} ne moè celu sumu koja je bila predvi|ena. D. Vujo{evi}

Ekonomija {esnaest ~lanica evrozone porasla je samo 0,1 posto u ~etvrtom kvartalu pro{le godine, {to je mawe od o~ekivanog. Najvi{e brinu pokazateqi u Nema~koj, kao najja~oj privredi evrozone, koja u posledwem kvartalu pro{le godine nije zabele`ila nikakav rast. Osnovni razlog {to je zalet zaustavqen jeste pad doma}e potro{we. Tu je i pad izvoza, tradicionalnog pokreta~a nema~ke privrede, od 18 odsto. Nema~ka tako vi{e nije na prva na listi svetskih izvoznika. Prema{ila ju je Kina. Nema~ka Bundesbanka o~ekuje da }e ekonomija ove godine oja~ati 1,6 posto.

„Fijat” {aqe dilere u {kolu Italijanski proizvo|a~ automobila “Fijat” je, zbog pada prodaje, re{io da ulo`i znatna sredstva u dodatnu obuku i prekvalifikaciju svojih dilera i servisera, pi{e londonski “Fajnen{el tajms”. Uprkos ~iwenici da je danas “Fijat” jedan od najuspe{nijih proizvo|a~a na svetu, i to upravo zahvaquju}i proizvodwi malih, ekonomi~nih modela automobila prihvatqivih cena i dopadqivog izgleda, pogoni giganta iz Torina ipak }e biti zatvoreni na dve nedeqe krajem ovog meseca zbog slabe prodaje, a gotovo 30.000 radnika bi}e poslato na prinudni odmor.

Gr~ka diè PDV Ministri finansija zemaqa koje su uvele evro sastaju se u Briselu, a glavna tema razgovora ponovo su Gr~ka i na~ini da joj se pomogne da prebrodi ekonomsku krizu koja ugroàva evro i stabilnost cele evrozone. Ministri finansija dobili su zadatak da razmotre najavqene gr~ke mere {tedwe, i da se dogovore o konkretnim merama koje se mogu preduzeti da bi se ekonomske i finansijske prilike u Gr~koj stabilizovale. Kako saznaje list “Handelsblat”, Evropska centralna banka je zatraìla od ministara da zahtevaju od vlade u Atini da izvr{i jo{ dubqe buxetske rezove i podigne stopu PDV-a.

NENAD VUKOVI], GENERALNI DIREKTOR „HENKELA SRBIJA”

Srbija centar trì{ta od 55 miliona potro{a~a Kada je 2002. godine kompanija „Henkel“ kupila „Merimu“, uz ulagawe 14,4 miliona evra, kolika je bila cena 70 odsto kapitala, jedan od najzna~ajnijih svetskih proizvo|a~a ku}ne hemije obavezao se na to da }e u narednih pet godina investirati jo{ 43 miliona evra u podizawe tehnolo{kih i trì{nih mogu}nosti fabrike u Kru{evcu. Tokom proteklih sedam godina nema~ki koncern je dokazao punu odgovornost u ispuwavawu preuzetih obaveza, tako da se preuzimawe „Merime“ uzima kao jedna od najboqe ura|enih privatizacija u Srbiji. Generalni direktor „Henkela Srbija“ Nenad Vukovi} kaè da je do sada investirano vi{e od 60 miliona evra. – Razlog nije bio samo ispuniti preuzete obaveze ve} ~iwenica da je „Henkel“ u Srbiji zaista prona{ao regionalni centar na koji se kompanija moè osloniti – obja{wava Nenad Vukovi}. – Nije bilo lako izboriti se za takvu poziciju unutar na{eg sistema i unutar regiona sredwe i jugoisto~ne Evrope. „Henkel“ je prisutan u 120 zemaqa sveta, a u okviru regiona poslujemo u 30 zemaqa. Ali zato mogu slobodno re}i da su u na{oj mati~noj ku}i zadovoqni ovom akvizicijom.

z U posledwe vreme privrednici se ~esto pozivaju na tzv. sinergijske efekte. [ta je u va{em slu~aju dobio „Henkel”, a {ta „Merima”? – „Henkel“ je dobio idealnu mogu}nost da od „Merime“ napravi regionalni centar za poslove u

sebno se izdvajaju projekti uvo|ewa novih proizvodnih linija za pakovawe, napredne tehnike iskori{}ewa energije – “makson” gorionika, transportnog lifta u fabrici deterxenata, kao i projekat uvo|ewa najsavremenije tehnologije u proizvodwi pra{ka-

Stabilnost pre svega – Na{a kompanija je svojim anga`ovawem u Savetu stranih investitora (FIC), koji je do sada bio partner otvoren za komunikaciju sa svim relevantnim institucijama u ciqu obezbe|ivawa dobre poslovne klime, dala doprinos za dodatna investirawa od postoje}ih kompanija koje su ve} investirale u Srbiji, kao i privla~ewe novih. FIC sa svojim ~lanovima, a to su firme koje posluju {irom sveta, predstavqa ogromnu bazu znawa i iskustva koje mogu biti od koristi Srbiji za stvarawa savremenog, efikasnog sistema privre|ivawa. Strani investitori najboqe mogu li~nim primerom poslovawa uticati na poboq{awe poslovne klime u zemqi. „Henkel“ se rukovodi idejom dru{tveno odgovornog poslovawa i vodi ra~una, kako o svojim zaposlenima, tako i o dru{tvenoj zajednici u kojoj posluje. Mogu}nost predvi|awa u poslovawu je osnova za planirawe dugoro~nih investicija, u tom smislu smatram da postoji jo{ mnogo prostora da se privredni ambijent u Srbiji u~ini stabilnijim i na taj na~in atraktivnijim za investirawe. jugoisto~noj Evropi i taj se plan ostvaruje. Iskoristio bih priliku da spomenem sve investicije, koje su sigurno rezultirale podizawem nivoa proizvodwe i doprinele ispuwewu visokih standarda kvaliteta na{e kompanije. Po-

stih deterxenata, koji podrazumeva kompletno ra~unarsko upravqawe. Tako|e treba ista}i projekat “top filter”, imaju}i u vidu wegov zna~aj s aspekta za{tite `ivotne sredine, kvaliteta proizvoda i efikasnosti procesa. Ne

treba zaboraviti ni realizovani mini-projekat nove teretne vage i rampe, izgradwu kolektora za otpadne vode, koji olak{avaju svakodnevni rad i uvode nove standarde u poslovawu. z Najavqivano je da bi Kru{evac, zbog svojih proizvodnih i logisti~kih prednosti, trebalo da postane „Henkelova” baza za poslove u regionu jugoisto~ne Evrope. – „Henkel“ u Srbiji je regionalni centar za najavqenih 55 miliona potro{a~a, {to je bila neka sredworo~na perspektiva. To prakti~no zna~i da smo proizvodni centar za trì{te biv{e Jugoslavije, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i, s nekom dugoro~nom perspektivom, Gr~ku i Tursku. Danas imamo situaciju da se izvozi na mnogo {ire trì{te. Uz ve} pobrojane zemqe, tu su i Poqska, Ukrajina, Austrija, Ma|arska i jo{ neke zemqe Zapadne Evrope. Ono {to smo, u me|uvremenu, postigli, ti~e se takozvane regionalne odgovornosti u poslovawu. Na primer: Sektor deterxenata i ku}ne hemije i Sektor adhezivi tehnologija, ~ije je sedi{te u Beogradu, zaduèni su za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, u smislu vo|ewa poslovawa, marketin{kog nastupa i ostalo. Isto tako,

imamo odre|ene oblasti gde su na{i menaxeri, organizovani u okviru “Henkela Srbija” u Beogradu, zaduèni za trì{te biv{e Jugoslavije. U me|uvremenu smo uspeli da do|emo do tog nivoa da su na{i qudi odlazili u inostranstvo i tamo se obu~avali, zatim dobijali priliku da vode poslove u nekim drugim zemqama, da bi se nakon toga vratili u Srbiju. z Da li ste zadovoqni poslovnom klimom u Srbiji? Koliko je makroekonomska situacija stabilna i koliko vas ograni~avaju birokratske procedure? – Op{ta ekonomska klima i wen daqi razvoj te{ki su za predvi|awe. Tranzicioni proces u Srbiji traje ve} duì niz godina. Normalno, za svaku kompaniju je veoma bitno da zna {ta }e se de{avati u odre|enom periodu. Nijedna investicija se ne moè isplatiti za {est meseci, radi se o velikim sumama novca i o~ekivawu da se nakon odre|enog perioda uloèno vrati. Zato, ukoliko se poslovna klima ~esto mewa, to nam definitivno ne pomaè. Iako jo{ dosta stvari u Srbiji treba da se unapredi, a trenutni globalni problemi definitivno ne doprinose re{avawu doma}ih, duboko sam ube|en u to da biznis

i èqa za investicijama ne}e stati. „Henkel“ u Srbiji je, kroz podr{ku akciji „Giqotina propisa“, koja predstavqa proces ukidawa zastarelih regula i pojednostavqivawe sloènih procedura, dao svoj doprinos putu Srbije ka privla~noj investicionoj destinaciji. Upro{}avawe zakonodavstva ~ini radne procese efikasnijim. Me|utim, dono{ewe savremenih zakona, iako korisno, nije dovoqno za stvarawe povoqnog poslovnog okruèwa ukoliko se aktivnosti ne sinhronizuju. Osloba|awe od zastarelih i suvi{nih zakona, usvajawe odgovaraju}ih podzakonskih akata i osavremewivawe uprave koja treba da prati usvajawe modernih zakona su tri najva`nija procesa koja treba uskladiti. Na tom planu se radi, ali posla ima jo{ daleko vi{e. V. Harak

TRE]E DOBA

utorak16.februar2010.

DNEVNIK

JO[ UVEK SE NE ZNA KAKO ]E SE USKLA\IVATI PENZIJE

U najtawe ~ekove ule}e 100 dinara? Mada je Srbija s predstavqawem nacrta zakona o PIO boqe pro{la nego {to se nadala, oko wegovog najva`nijeg dela, a to je uskla|ivawe penzija, jo{ uvek se ni{ta ne zna. I sve opcije su na stolu. Tako je mogu}e da }e se penzije ubudu}e , odnosno ve} od naredne godine, uskla|ivati samo s tro{kovima `ivota i to pod uslovom da rast BDP bude ve}i od ~e-

tiri posto, i s rastom plata i rastom tro{kova ìvota ili samo s rastom plata ili pola s tro{kovima ìvota, a pola s platama. Dakle, mogu}e je sve, jer ra~unice o tome {ta je ekonomski opravdano i odrìvo jo{ uvek se izvode, ali jedno je sigurno, a to je da MMF ne}e odustatiti od svog pro{logodi{weg zahteva da se smawi u~e{}e penzija u srpskom buxetu.

U~esnici pro{lonedeqnog razgovora s MMF tvrde da je doma}a formula za penzije , ali samo one najniè, ve} pro{la i dobila odobrewe, a to zna~i da bi najniè penzije, ve} kod prvog narednog uskla|ivawa, mogle biti uve}ane za oko jedan posto, a one su sada oko 11.088 dinara. S tim novim pove}awem najniè penzije bi}e ve}e za 100 dinara, dok bi se

Formulama po najstarijima Ako bi se penzije uskla|ivale samo s platama, slede}e godine izdaci za penziju ne bi bili mnogo ve}i. Me|uti, narednih godina s ve}im privrednim rastom, takvo stawe bi postalo neodr`ivo za srpski buxet. Ra~unica je slede}a: pro{le godine odnos prose~ne penzije i plate bio je 68,5 odsto a ove godine bi}e oko 66 odsto i to s dvogodi{wim zamrzavawem. Ukoliko bi se dogodine penzije, kako je MMF savetovao, uskla|ivale s inflacijom, odnos bi bio 62 odsto, a u slu~aju uskla|ivawu 100 odsto s platama 64 odsto. Prose~na penzija bi do-

godine u slu~aju uskla|ivawa samo sa platom bila 23.000 dinara. To bi dràvu ko{talo 10 milijardi dinara vi{e nego da se primawa najstarijih uskla|uju s inflacijom. Naime, kada bi se primenio model MMF prose~na penzija bila bi 22.400 dinara. Na prvi pogled ova razlika nije velika, ali bi uskla|ivawe penzija s rastom plata ve} od 2012. godine, kada se o~ekuje rast privrede, bilo neodrìvo. Zbog toga bi uprkos reformi takav penzijski sistem u Srbiji bio prevelik teret za dràvni buxet ve} od 2013. godine.

VANBRA^NI PARTNERI NEMAJU PRAVO NA PORODI^NU PENZIJU

Zeleno svetlo za poo{tren zakon Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda, kojoj je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} krajem pro{le nedeqe predstavio nacrt novog zakona o penzijsko i invalidskom osigurawu, ocenila ga je kao prihvatqivim i dovoqnim da obezbedi dugoro~no odrìv penzioni sistem. âk su, prema saop{tewu koje je stiglo iz Krkobabi}evog kabineta, “odali priznawe” za kompetetno i stru~no obavqen posao na racionalizaciji PIO sistema, kao i za uspe{no objediwavawe ~etiri fonda u jedinstvenu penzionu kasu. Me|utim, kada se odato priznawe Krkobabi}u pretvori u stvarnost ono zna~i poo{travawe uslova za budu}e penzionisawe, {to nimalo ne raduje zaposlene . Naime, sve {to se nacrtom novog zakona o PIO predvi|a ne}e se odnositi na sada{we penzionere , jer se u wihova ste~ena prava ne dira, ve} na one koji tek treba da do|u do penzije. Sada }e wihov put do penzije biti mnogo teì i duì.Prvi }e stradati oni koji su do sada odlazili u penziju na osnovu beneficiranog radnog staà. Broj onih koji }e ubudu}e to mo}i znatno je smawen a pove}aju se i godine kao minimalan uslov za sticawe ovih penzija. Koliko }e se na tome u{tedeti jo{ uvek nije ta~no izra~unato, ali prema prvim procenama oko 10.000 onih koji su imali beneficije na te povlastice ne}e mo}i da ra~una-

ju, a to nije mali broj . Drugim re~ima, najmawe jo{ 10.000 zaposlenih }e morati da radi du`e odnosno kao i svi drugi zaposleni . Zatim, za beneficirane poslove minimalan sta` bi}e 15 umesto dosada{wih 10 godina

provednih na radu pod ote`anim uslovima. MMF se slo`io i s predlogom sticawa prava na budu}e porodi~ne penzije prema kom }e udovica ubudu}e umesto s 50, penziju mo}i da dobije sa 53, s tim {to }e se ove promene postepeno pove}avati do 2017.godine. Izmewenim zakonom predvi|ena

Artritis do`ivotna muka

topli. Stopala i prsti su obi~no prvi na udaru reumati~nog artritisa, onda ru~ni zglobovi, kolena, ramena, sko~ni zglobovi i laktovi. Infektivni artritisi nastaju usled mikrobske infek-

cije zglobova. Bolesnik ima povi{enu temperaturu a oboleli zglob je bolan , ote`en i mogu}e je poja~ano crvenilo. Artritis je ~e{}i me|u `enama. Uzro~nici artritisa su

je mogu}nost da se u penziju ode s najmawe 55 godina ìvota. Do sada je bilo 53. Za pet godina se pove}ava i granica obaveznog radnog staà, sa 20 na 25 godina.Smawen je i mogu}i iznos najvi{e penzije i to tako {to li~ni koeficijent ne moè da pre|e 3,8 umesto dosada{wih ~etiri. Ipak najve}e promene pretrpe}e ène, jer }e one morati tri godine duè da rade, ako èle punu penziju. Naime, do sada je uslov za penzionisawe èna bio radni vek od 35 godina staà a budu}e

liko “ostari”. Ukoliko odlu~i da radi do 58 godina ìvota ona }e na kraju imati 40 godina radnog staà {to }e joj donekle uve}ati penziju. Sve u svemu i mu{karci i ène ubudu}e mogu oti}i u penziju s wamawe 58 godina ìvota, a do sada su mogli i s 53 ili 55. Va`no je napomenuti da se, barem se tako sada najavquje, ne mewa starosna granica za odlazak u penziju a to zna~i da }e ène od naredne godine mo}i oti}i u penziju s navr{enih 60, a mu{karci sa 65 godina ìvota .

I mu{karci i `ene ubudu}e mogu oti}i u penziju s najmawe 58 godina `ivota, a do sada su mogli i s 53 ili 55

KAKO LEKAR KA@E

Reumatoidni artritis je hroni~no zapaqensko reumatsko oboqewe koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutra{we organe, nervni sistem i ko`u. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Postoji 100 razli~itih tipova artritisa, zajedni~ko im je da ukqu~uju poreme}aje, tegobe ili upale zglobova. Postoje reumati~ki artritisi ili zapaqenski reumatizam i infektivni artritisi koji su posledica neke zglobne infekcije. Kod reumati~nog artririsa karakteristi~no je zapaqewe koje dovodi do zadebqawa zgloba uz nastanak jednog ~vrstog jastu~eta koje prouzrokuje ograni~ewe okretqivosti zgloba. Ova vrsta artritisa obi~no zahvata ve}i broj zglobova, bilo zglobova ki~menog stuba, zglobove prstiju... Bol u zglobu je trajan, a naro~ito je izra`en pri bu|ewu pri ~emu su zglobovi tokom jutra izrazito uko~eni. Oboleli zglobovi su otekli,

onere, jer prognoze govore da bi 2013. sve trebalo da bude boqe, a dotle bi vaqalo na sve na~ine za-

{tititi primawa najstarijih. Mada se svi razgovori vode o tome {ta }e biti dogodine s penzijama ima nekih nagove{taja da bi one ve} ove godine mogle “malo” da se odmrznu ali ne za sve penzionere, ve} samo za one koji primaju minimalne penzije . Naime, mogu}e je da ve} u tre}em kvartalu bude nekih promena koje }e obradovati deo penzionera, ali to zavisi od koli~ine novca koji }e biti na raspolagawu. Tako, ili }e najni`e penzije biti za nekoliko procenata pove}ane, ili }e se dati jednokratna pomo} penzionerima s niskim primawima. Koliko bi ta pomo} mogla da iznosi za sada se ne zna i bi}e najverovatnije predmet pregovora s misijom MMF u maju. Q. Male{evi}

PRVA RUNDA RAZGOVORA S MMF-om

Ven~ani list jedini spas Bra~na i vanbra~na zajednica su liko studiraju. Visina porodi~ne prema Zakonu o porodi~nim odnopenzije zavisi od iznosa koji je sima izjedna~eni, ali prema nacrosiguraniku pripadao u ~astu smrtu Zakona o PIO vanbra~ni partti. Ako je nasle|uje samo jedan neri ne}e imati pravo na porodi~~lan porodice ona iznosi 70 odsto nu penziju. ^lanovi Radne grupe za , a ako je dele dva ~lana ona }e biizradu nacrta Zakona o PIO zauti 80 odsto, tri ~lana 90 odsto a zeli su stav na pravo na porodi~nu ~etvoro~lana }e podizati pun izpenziju mogu ostvariti samo ~lanos. novi porodice umrlog penzionera Mada }e ubudu}e udovicama trekoji je imao najmawe pet godina bati 53 umesto sada{wih 50 a udovstaà ili je ispunio uslove za incima 58 umesto 55 godina ìvota, validsku penziju. iznosi porodi~To mogu biti sunih penzija ne}e Ukoliko odlu~e da se prug ili supruga, ponovo upuste u bra~ne se mewati. Me|udeca, roditeqi i tim, odluka da vode, porodi~ni razvedeni bra~neven~ani ostaju penzioneri gube pravo bez penzije moè ni drug, pod uslovom da ima sudsku naterati mnoge na porodi~nu penziju presudu da je izkoji godinama dràvano lice svog partnera. Taìve bez papira da pod stare dane ko proizilazi da biv{i bra~ni stanu na ludi kamen kako bi do{li drug moè ostvariti pravo na podo penzije. S druge strane i do sarodi~nu penziju, ali do wega ne da su se mnogi ènili ili udavali moè do}i neko ko godinama, pa i samo zato da bi nasledili porodecenijama, ìvi u vanbra~noj zadi~nu penziju, pa je ve} postala jednici. “zabava” uloviti penzionera ili ^lanovi radne grupe tvrde da u penzionerku s velikom penzijom sistemu penzijskog i invaldiskog da bi se nakon nekoliko godina osigurawa nikada nije ni bilo ostvarilo pravo na porodi~nu utvr|eno pravo vanbra~nog druga penziju. To je pogotovo unosno za na porodi~nu penziju jer je te{ko one koji nisu nikada radili ili dokazati da su partneri zaista ìimaju malo staàk, pa bi im ~ekaveli zajedno i koliko dugo je trajawe na svoju penziju potrajalo. Jer la wihova veza. Po wima, nemogunije svejedno da li se u penziju ide }e bi bilo spre~iti zloupotrebe s 53, odnosno 58 godina , ako je re~ prilikom poku{aja da se dobije o porodi~noj penziji, ili sa 60 odporodi~na penzija. U isto vreme, nosno 65 ,ako je re~ o starosnoj. deca umrlih penzionera imaju praAli, svi koji imaju porodi~nu vo na porodi~nu penziju bez obzipenziju moraju da se “~uvaju”, jer ra na to da li su ro|ena u braku ukoliko odlu~e da se ponovo upuili van wega. ste u bra~ne vode gube pravo na poIna~e, u Srbiji trenutno ima rodi~nu penziju. Oni tako|e i ne vi{e od 350.000 porodi~nih penzismeju ponovo da se zaposle, jer i u onera. Bra~ni drugovi mogu da je tom slu~aju gube pravo na daqu iskoriste doìvotno, a deca do zapoplatu porodi~ne penzije. slewa, odnosno do 26 godina ukoQ. M.

najniè poqoprivredne penzije pove}ale za oko tri procenta sa 8.380 na oko 9.000 dinara. To {to je najnià penzija dobila zeleno svetlo bez ikakvih problema ne zna~i da }e MMF pristati na izri~it zahtev potpredsednika srpske vlade Jovana Krkobabi}a da se penzije barem do 2012. godine uskla|uju isku~ivo sa zaradama, a nakon toga sa tro{kovima ìvota. Neki analiti~ari su optuìli Krkobabi}a da se zalaè da se penzije uskla|uju s platom samo dok traje mandat ove vlade, odnosno dok je on zaduèn za penzioni sistem, {to je iz wegovog kabineta odba~eno s odgovorom da se nakon te godine o~ekuje poboq{awe za celu dràvu, pa tako i za penzi-

mahom nepoznati, ali razli~iti faktori mogu biti nasledni, a i fizi~ke povrede mogu dovesti do oboqewa. Mnogi terapeuti veruju da se odre|eni oblici artritisa mogu povezati s padom imuniteta pa se tako kao okida~ pojavquju i alergije ili virusne infekcije. Uprkos zna~ajnom napretku u le~ewu, reumatoidni artritis i daqe ostaje neizle~iva bolest. Tretman reumatoidnog artritisa ima dve komponente: prva je smawewe inflamacije i spre~avawe o{te}ewa zgloba , a druga je suzbijawe simptoma, naro~ito bola. Reumatoidni artritis obi~no zahteva doìvotan tretman, koji obuhvata upotrebu medikamenata, mere fizikalne terapije, ve`be, edukaciju pacijenta... Ukoliko se s terapijom po~ne u ranoj fazi bolesti moè se odloìti nastanak detsrukcije zgloba. J. B.

}e u punu penziju odlaziti sa 38 godina radnog staà. Dakle, mora}e da rade tri godine duè, a to samo po sebi zna~i da }e biti i tri godine starije kad odlaze u penziju. Do sada se polazilo od toga da kada èna po~ne da radi sa 18 godina i ispuni uslov od obaveznih 35 godina staà ona moè u penziju da ide sa 53 godine . Kako se to sada smatraju godina u kojima je ona jo{ uvek radno sposnobna odlu~eno je da joj se radni vek produì. Novina je da i sa ispuwenih 38 godina staà i ène i mu{karci moraju imati najmawe 58 godina ìvota tako da, recimo, iako èna po~ne da radi sa 18 godina i napuni 38 godina radnog staà ona ne}e mo}i oti}i u penziju jer }e u tom trenutku imati 56 godina ìvota {to zna~i da }e morati raditi jo{ dve godine ili ~ekati da to-

Dakle, s te strane ène ne moraju da brinu, jer te promene se niti traè od Srbije niti se sada najavquju. Jeste prvobitna ideja bila da se ènama podigne starosna granica za pet godina i da se time izjedna~e s mu{karcima, ali se na kraju od toga odustalo i prihva}ena je ideja da se ènama za tri godine pove}a radni sta` ali ne i starosna granica. Da li }e sve ba{ ovako, kako je u prvu ruku predstavqeno oko budu}eg zakona o PIO, biti i prihva}eno zna}e se tek kada se zavr{e razgovori s MMF i kada Vlada Srbije usvoji nacrt i uputi ga poslanicima Skup{tine Srbije. Tek kada pro|e skup{tinsku raspravu, a amadmanima se mnogo {to{ta moè izmeniti, zaposleni }e zapravo znati {ta ih dogodine u ovoj oblasti o~ekuje . Q.Male{evi}

NEVOQE PENZIONERA KOJI SU DEO STA@A OSTVARILI U BiH

Uskoro cele bosanske penzije

Penzioneri koji su deo penzije zaradili u Bosni i Hercegovini imaju znatno mawa primawa, jer ta dràva vra}a dug Srbiji umawuju}i pri tom prinadle`nosti najstarijima za tre}inu. Zbog toga }e Vlada Srbije uskoro razmatrati mogu}nost da se ne umawuju isplate penzionerima koji su deo radnog staà ostvarili u BiH. U skladu sa Sporazumom o socijalnom osigurawu izme|u Srbije i biv{ih jugoslovenskih republika, fond svake zemqe ispla}uje penziju za deo staà ostvaren u woj. Svaki fond mora i da vrati novac dràvi koja je umesto wega, do potpisivawa sporazuma ispla}ivala celu penziju. Oni koji su deo penzije zaradili u Bosni zato sada imaju znatno mawa primawa jer ta dràva vra}a dug Srbiji umawuju}i im penziju za tre}inu. To je i razlog {to danas dràvqani Srbije koji su radili u Bosni dobijaju re{ewa prema kojima im je penzija

i za tre}inu mawa nego do sada. Do sada su takva re{ewa stigla do tre}ine od ukupno 15.000 penzionera koji primaju deo penzije iz BiH. Kako bi se re{io problem ovih penzionera nije neophodna izmena Sporazuma, ve} samo prate}ih administrativnih odluka, te }e se upravo u tom pravcu narednih dana raditi. Prema re~ima direktora Zavoda za socijalno osigurawe Srbije Zorana Panovi}a, oko 15.000 na{ih dr`avqana, koji su deo penzije zaradili u Bosni, a deo u Srbiji, uskoro }e po~eti da primaju cele penzije. On obja{wava da oni u ovom trenutku primaju dve tre}ine penzije jer ostatak bosanski fond uspla}uje sprskom na ime dugovawa iz ranijeg perioda ali }e Vlada Srbije razmotriti da se penzija ne umawuje i da po~nu da dobijaju celokupan iznos koji im je re{ewem odre|en. Q. M.

Me}ava oduvala putokaz Tabla koja je visila pod stubom semafora na raskrsnici Ulice Jovana Suboti}a, ukazuju}i da je levo odatle Mileti}eva a desno Ulica vojvode Bojovi}a, otpala je tokom vikenda, pod naletom jakog vetra i me}ave. Sre}om, neki predusetqivi sugra|anin - voza~ je pozama{no par~e lima odlo`io na zid obli`ne ku}e, a „povratak“ table na svoje mesto verovatno }e sa~ekati oporavak komunalaca od produ`enog vikenda, koji je, kao i pro{li, bio pra}en sne`nim bremenom. Vaqda je dotle ne}e neko prodati kao sekundarnu sirovinu... N. V.

Parking glavna muka Parkirawe postaje ozbiqan problem u MZ „Liman“ i zato }e se Savet ove mesne zajednice zalagati za izgradwu novih parkirali{ta. - Problem je sve ozbiqniji, naro~ito leti. Od kad je uvedena naplata parkinga oko [tranda posetioci plaè ~esto vozila ostavqaju u okolnim ulicama i zauzimaju parking prostor onima koji tu ìve. Traì}emo izgradwu modernog parking prostora na sada{wem improvizovanom u Ulici Veqka Petrovi}a, odnosno na prostoru izme|u Sun~anog keja i Dra-

Novosadska utorak16.februar2010.

Zimska misterija G

jom. Ali budimo realni: hladno}a koja se apdejtuje svakom ko{avom bi}e zakucana u zaborav pred naletom nove gradske javnokomunalne papazjanije i stvar nikada ne}e do}i do suda! A komisija? Otkri}e isto {to i sve komisije u istoriji. Dok se starice lomataju po ledu, automobili sle}u sa saobra}ajnica, „Vo{ini“ fudbaleri produ`avaju boravak u Turskoj, a Novi Sad evoluira u „belu ta~ku“ Pokrajine, a da pritom jo{ niko nije popio `uti karton. Epilog? Periferija Subotice suva ko barut, Novi Sad u Ledenom dobu, gradske „goqe“ u napetom ~ekawu prole}a. D. Apro

Olivera Katarina u SNP-u Veliki solisti~ki koncert Olivere Katarine bi}e odr`an u ~etvrtak u 20 ~asova u Srpskom narodnom pozori{tu. Organizatori obe}avaju nezaborano ve~e, promenadu kroz vreme s poznatim pesmama „Pariski lokal“, „Sawam“, „\elem \elem“, „[o{ana“ i mnogim drugim hitovima. Karte za ovaj koncert ko{taju 1.500, 1.800 i 2.000 dinara, a mogu se kupiti na blagajni pozori{ta. N. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: zbog planiranih radova danas }e od 8 do 11 ~asova bez struje biti ulice Haxi Ruvimova 65 i 67, Kopernikova od 42 do 56 i od 41 do 57, Stovari{te Romanija i Ulica Veselina Masle{e od broja 2 do 28. Beo~in: Dunavska i Petra Ko~i}a od 8.30 do 12 ~asova.

V REMEPLOV

Lovorike Du{anu Mati}u Na sve~anoj sednici Matice srpske 16. februara 1966. godine, pesniku Du{anu Mati}u uru~ena je Godi{wa Zmajeva nagrada za kwi`evnost. Ovo visoko priznawe, koje je pesniku dato u ruke na dan kada je pre 160 godina u Pe{ti osnovana Matica srpska, zaslu`io je celokupnim, velikim i raznovrsnim delom. Ono je tada obuhvatalo dva romana, mnoge eseje i studije, vrhunske prevode sa francuskog jezika i vi{e zbirki pesama. Prema op{tem uverewu, Mati} je bio najboqi predstavnik nadrealisti~ke {kole u nas, a pojava wegove kwige „Bagdala“ 1954. godine jedan je od velikih trenutaka srpske poezije. N. C.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ra|ani ponosne Neoplante vi{e ne i{~ekuju vikend, ve} strepe {ta }e slede}a subota doneti. Prethodne dve opalila je sne`na me}ava koja je do nogu potukla svoje protivnike i paralizovala grad; i to ba{ onaj {to se od vajkada di~i mirno}om, kulturom i redom, a sada ostaje bez struje, grejawa i prohodnih ulica. Javna preduze}a se poklapaju saop{tewima, gradona~elnik traì da zbog subotwa havarija grejawa dospe pred tuìla{tvo ... Misterija zime u Novom Sadu luta fantazmagori~nim stramputicama! Najavqeno je, dakle, da }e se hladni radijatori na}i pred tuìla{tom i komisi-

ge Spasi}- ka`e predsednik saveta Mesne zajednice Liman Marko Vojnovi}. Neophodno je re{iti i problem odlagawa i odno{ewa sme}a, jer su kontejneri ~esto pretureni i sme}e razbacano. Nije retko da kontejnere neki preme{taju, po{to smatraju da im smetaju kod parkirawa a drugima seopet ~ini da su predaleko od wihovih zgrada. Zbog toga }emo zahtevati od Zavoda za izgradwu grada da napravi ku}ice za kontejnere i tako re{i problem, ka`e Vojnovi}. B. P. P.

I DAQE PROBLEMI NA DELOVIMA SREMSKE STRANE, TELEPA I ADICA

Hitnu pomo} ko~i sneg Iako je sneg prestao da pada jo{ u subotu, grad je i ju~e funkcionisao sa velikim pote{ko}ama: centar se kona~no „od~epio“, ali je na periferiji i posebno na sremskoj strani bilo poprili~no haoti~no. Zbog neo~i{}enog snega ekipe Hitne pomo}i nisu se mogle probiti do nekih delova Sremske Kamenice, Paragova, Ledinaca, Bukovca, Ka}a, Budisave i Koviqa, a nije se moglo pro}i ni kroz uske ulica na Telepu i Adicama. Centralno grejawe zbog kojeg su tokom vikenda padale te{ke re~i radilo je ju~e kako treba, ali su zato neke linije gradskog prevoza prinudno skra|ivane. - Zbog dr`avnog praznika radimo po nedeqnom redu vo`we i na ulice je iza{lo 112 autobusa - izjavila je ju~e za „Dnevnik“ de`urna dispe~erka GSP-a Gordana Ra|enovi}. - I daqe ne idemo za Grabovo, skra}ena je relacija do Vojinova, kao i linija koja vozi za Popovicu. Autobusi saobra}aju do Mo{ine vile

Foto: S. [u{wevi}

zato {to na{a vozila kasnije ne mogu bezbedno da se okrenu, prvenstveno zbog nepropisno parkiranih vozila. Tako|e, moramo napomenuti da mnoge okretnice i daqe nisu o~i{}ene.

Novosa|anima su prethodnih dana probleme zadavali i - lopovi. „Elektrovojvodina“ saop{tila je da su u nedequ uve~e pokradeni kablovi u trafo-stanici „Niva“, {to je izazvalo re-

strikciju elektri~ne energije u periodu od 18.50 do 19.25 sati i onemugu}ilo rad toplane „Istok“. Ekipe su iza{le na teren i obezbe|eno je snabdevawe elektri~nom energijom, a u toku je istraga koja }e ispitati sve detaqe provale u trafostanicu. Istovremeno, gradske zimske slu`be nastavile su svoju (bez)uspe{nu borbu sa sne`nim nanosima na novosadskim ulicama. Parkirawe se nije napla}ivalo, a radnici „Parking servisa“ bacali su sneg kako bi obezbedili prilaz parkirali{tima. Na terenu je bilo 30 vozila „Puta“ kojima su, navodno, velik problem predstavqale niske temperature. Na ulicama je bilo i 70 radnika „^isto}e“ koji su svoje delovawe preusmerili sa u`eg na {iri centar grada, {to u prevodu zna~i da }e stanovnici Telepa i Salajke najverovatnije ~ekati da se sneg sam otopi kako bi se bezbedno kretali od ku}e do posla/{kole i nazad. D. Apro

Sajam obrazovawa na pragu Sajam obrazovawa „Putokazi“ na Novosadskom sajmu i ove godine }e u~enicima i budu}im studentima na jednom mestu pruìti uvid u smerove, uslove upisa, planove i programe obrazovnih institucija osnovnog, sredwo{kolskog i visoko{kolskog nivoa. Sajam }e trajati od 18. do 20. februara i ukaza}e na novosti u obrazovawu u Srbiji. Priliku da predstave svoje programe iskoristi}e dràvni i privatni univerziteti, dràvni i privatni fakulteti, visoke, sredwe i osnovne {kole, akademije, {kole ra~unara, nau~no stru~ne ustanove, {kole stranih jezika. Posetioci }e mo}i da se upoznaju i s aktiv-

nostima studentskih udru`ewa, informativnih centara, omladinskih zadruga, agencija za obuku i obrazovawe zaposlenih, izdava~kih ku}a i zavoda. Izlaga~i najavaquju atraktivne prezentacije uslova upisa, {kolovawa, nastavnih planova, programa, smerova i stipendirawa, a postavku u Hali „Master“ }e pratiti i poslovno-stru~ne aktivnosti organizovane u Kongresnom centru Novosadskog sajma.Sajam „Putokazi“ se realizuje uz podr{ku Republi~kog ministarstva prosvete, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Gradske uprave za obrazovawe. N. V.

Bavarsko ve~e na sajmu Ve~eras u 20 ~asova na Novosadskom sajmu, u Master centru, po~iwe tematsko ve~e „Bavarska - srce i du{a Nema~ke“, koje organizuju studenti Departmana za geografiju, turizam i ugostiteqstvo u saradwi sa Nema~kim udru`ewem „Donau“, ~iji hor „Novosadski eho“ }e nastupiti u umetni~kom delu programa. Bavarsko ve~e je zavr{ni deo

akcije „Animacija u turizmu grada Novog Sada 2010. godine“, tokom koje su studenti turizma i ugostiteqstva ve} predstavili kulturu, tradiciju, obi~aje i nacionalnu kuhiwu Italije, Slova~ke, Rusije, Egipta i Japana. Kao i prethodnih tematskih ve~eri, sav prihod od prodaje ulaznica bi}e upotrebqen u humanitarne svrhe. I. S.

Foto: R. Hayi}

LEPA STRANA ZIME

Sankawe za se}awe Po ~emu }emo pamtiti ove dane?U Vankuveru ju~e tre}i dan pro{ao bez novog olimpijskog rekorda a gradona~elniku jo{ niko nije odgovorio za{to je u stanovima Novosa|ana drugi vikend za redom bilo hladno... Sve su to, ipak, se}awa koja }e za dan-dva razduvati severac i zavejati sneg. Me|utim, ovi }e klinci dugo pamtiti veselo popodne na snegu. Bri`ni tata trudi}e se da ga zapamti zauvek, jer naslednica }e porasti i ovakvi zajedni~ki trenuci bi}e sve re|i. I.S.

Sarajevsko „Pu{ewe” u „Tremi” Legendarni sarajevski sastav „Zabraweno pu{ewe“, odr`a}e koncert 27. februara u novosadskom klubu „Trema“. Ulaznice se mogu kupiti na blagajni kluba po ceni od 700 dinara, a uz kupqenu kartu dobija se i primerak novog albuma „Muzej revolucije“. Re~ je sarajevskoj frakciji origi-

nalnog „Zabrawenog pu{ewa“ iz biv{e Jugoslavije, koje predvodi Sejo Sekson. Nakon raspada SFRJ i originalne grupe, jedno vreme postojala su dva razli~ita benda pod istim imenom, dok Nele Karajli} svoju beogradsku frakciju nije preimenovao u „No smoking orkestra“. N. V.

Slovena~ki ekolozi u Crnoj ku}i U Omladinskom centru „CK13“ u Ulici Vojvode Bojovi}a 13 ve~eras u 20 ~asova bi}e predstavqen slovena~ki projekat „Biti“ koji promovi{e mogu}nosti samoodrìvog na~ina ìvota, odgovornu potro{wu i razvoj ekolo{ke svesti u dru{tvu. Projekat sprovodi Dom u~enika „Ivan Cankar“, koji je svojevrsna „ogledna laboratorija“ u kojoj 700 u~enika istraùje konkretne mere za postizawe tih ciqeva. I. S.

utorak16.februar2010.

SPOR @ITEQA ULICE JOSIFA MARINKOVI]A I PREDUZE]A „PRE-PRINT”

Salajki ne prija miris {tamparije Sutra }e u Mesnoj zajednici „Salajka“ biti odr`an zbor gra|ana sa namerom da se gradona~elniku, Skup{tini grada i svim nadle`nim slu`bama uputi zahtev za trenutnu zabranu rada preduze}a „Pre-Print“ u Ulici Josifa Marinkovi}a.

Obi~na kom{ijska sva|a? Vlasnik „Pre-Printa“ Stanko Krstin tvrdi da je afera „izrasla“ iz obi~ne kom{ijske razmirice izme|u wega i Petra Vuki}a od pre dve godine. Kom{ije se trenutno uzajamno sude: Vuki} je Krstina tu`io zbog izazivawa aerozaga|ewa, a ovaj je uzvratio tu`bom za falsifikovawe specifikacije spornih hemikalija. Krstin ka`e da sa ostalim kom{ijama nema problema, ali da su qudi upla{eni pri~om o „otrovima“ i „malignitetima“.

Naime, deo stanovnika Peji}evog naseqa, dela Salajke u kome se pomenuta ulica nalazi, veruje da su hemikalije koje se koriste u postupku flekso-{tampe folija za ambalaù u „PrePrintu“ otrovne, da ukoliko se udahnu mogu da izazovu oboqewa plu}a i maligne bolesti i da zaga|uju ìvotnu sredinu. Salaj~anin Petar Vuki}, koji ìvi u tre}oj ku}i od objekta „Pre-Printa“, tvrdwe je potkrepio prevodom bezbednosnih lista za „nilosolv“ i „solvit“, hemijska jediwewa koje se koriste u flekso-{tampi, i obimnom slu`benom prepiskom sa

republi~kim i pokrajinskim instancama vo|enom tokom dvogodi{we kampawe da se zaustavi rad „Pre-Printa“. Prema re~ima Salaj~ana, okupqenih pro{le nedeqe na sastanku u MZ „Salajka“ na inicijativu Vuki}a, u vazduhu se povremeno ose}a smrad koji se {iri iz „PrePrinta“. Na sastanak je do{ao i vlasnik „Pre-Printa“ Stanko Krstin, ali gnevni Salaj~ani mu aklamacijom nisu dozvolili da govori i demantuje te{ke optu`be. Glavni inspektor Gradske inspekcije za za{titu ìvotne sredine Julijana Torovi} kazala je da je prilikom kontrola gradske inspekcije, koja je od republi~kih i pokrajinskih slu`bi u novembru pro{le godine preuzela nadzor, konstatovano da se u „Pre-Printu“ ne radi sa opasnim hemikalijama. Stanko Krstin je za „Dnevnik“ rekao da su optu`be u osnovi neutemeqene, jer“nilosolv“ i „solvit“ spadaju u klasu RR2, {to zna~i da su {tetne ako se progutaju, ali da nikako nisu otrovi, kako ih predstavqa Vuki}. Krstin je naveo da ve}ina sredstava ku}ne hemije koja se svakodnevno koriste pripadaju istoj klasi hemikalija. On je tako|e rekao da je osnovna delatnost „Pre-Printa“ uvoz i distribucija preparata za {tampu, koji su se u firmi koristili samo tokom prezentacije pred potencijalnim Foto: R. Hayi} kupcima. Pre godinu dana, republi~ka i pokrajinska inspekcija naloìle su da se u krugu firme prestane s upotrebom tih preparata i da se zalihe izmeste. Po{to je to ura|eno, protiv „PrePrinta“ je krajem januara obustavqen daqi postupak. Na to je grupa stanovnika ulice Josifa Marinkovi}a Op{tinskom sudu i Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu ìvotne sredine uputila predstavku kojom tvrde da to ipak nije ta~no, da preduze}e i daqe radi sa opasnim hemikalijama i da na Salajki i daqe smrdi. I. Sabado{

„@al” opet u trendu U svom ~uvenom restoranu „@al za mladost“ znameniti novosadski ugostiteq Zoran Vitorovi} priredio je nesvakida{wu promociju ovog nekada kultnog a sada obnovqenog sastajali{ta Novosa|ana i wihovih gostiju. Novinari novosadskih medija u`ivali su u gastronomskom su-

daru Otomanske imperije i Austro-ugarskog carstva u dru{tvu Bore Stankovi}a, Laze Kosti}a, Lenke Dun|erski, Branka Radi~evi}a i Mine Karaxi}, ~iji portreti krase zidove ovog kutka u kojem su znala~ki izbalansirani tradicija i savremenost. E. D.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

PLASTI^NI HIRURZI I U VREME KRIZE DOBRO ZARA\UJU

Pune ordinacije Karleu{inih kopija U jeku recesije i nema{tine, Novosa|ani ipak imaju novca za plasti~ne operacije. Da posete pacijenata nisu zna~ajno smawene, uprkos ekonomskoj krizi, tvrdi specijalista plasti~ne i estetske hirurgije, zaposlen u jednoj od najpoznatijih novosadskih poliklinika, koji je, iz razumqivih razloga, ipak èleo da ostane anoniman. - Smawewe broja intervencija estetskih hirurga je vidqivo, ali gotovo zanemarqivo. Oni pacijenti koji èle da se ulep{aju hirur{kim putem imaju novca, bez obzira na to da li je kriza u toku ili nije. To je specifi~an sloj qudi koji zna {ta èli, ne pla{i se da promeni ne{to na sebi, a za lepotu }e uvek na}i novac. Najtraèniji zahvati su lipoliza (lasersko razlagawe masnih }elija) i pove}awe grudi i usana – kaè ovaj doktor. Ipak, on obja{wava ni tu ne te~e samo med i mleko, te da su razlozi za odlazak kod plasti~nog hirurga ponekad vrlo tu`ni. - Ostavqene i razo~arane ène dolaze da se ulap{aju, uverene da }e sa novim grudima ili zategnutim licem povratiti izgubqenu qubav, {to je nemogu}e, jer se, prema mojim saznawima, to nikad nije pokazalo kao uspe{na formula – obja{wava na{ sagovornik. Iako ovakvi potezi o~ajnih dama pokazuju da fizi~ki izgled, ipak, nema primat nad

onim {to je unutar ~oveka, plasti~ni hirurg s kojim smo razgovarali kaè da su im ordinacije pune ostavqenih èna. Me|utim, wihov fenomen ostaje u senci mladih devojaka, koje dolaze sa slikama estradnih li~nosti poput Svetlane Ra`natovi}, Jelene Karleu{e i Nata{e Bekalac, èle}i da pazare grudi i usta nalik wihovim. Rezon prema kojem su ekstravagantne li~nosti idoli i uzori mladih devojaka ~esto podràvaju i roditeqi, koji nove grudi ili usne poklawaju }erkama za 18. ro|endan?! Ali, nije samo ne`niji pol re{en da, nezadovoqan svojim izgledom, legne pod no` zarad lepote. Tarife novosadskih plasti~nih hirurga Pove}awe grudi

2.000–2.500 evra

Pove}awe usta

300–500 evra

Lipoliza (liposukcija laserom)

1.000–3.000 evra (500 evra po regiji)

Zatezawe o~nih kapaka, korekcija u{iju

600–800 evra

Pove}awe mu{kih genitalija

1.200–2.500 evra

Fejslifting

2.500–3.000 evra

- I mu{karci su nam ~esta klijentela, a najtra`eniji zahvati su uve}awe polnog organa, zatezawe ko`e oko genitalija i uklawawe masnih naslaga sa grudi. Mada ima pacije-

^ITAOCI PI[U SMS

nata koji zaista dolaze iz zdravih pobuda, kad im je operacija uistinu neophodna, vi{e je onih koji samo prate trend – tvrdi „Dnevnikov“ sagovornik.

Premda mnogo re|e, osim navedenih operacija, u ovoj poliklinici, Novosa|ani traè i fejslifting, zatezawe o~nih kapaka, korekciju nosa i u{iju. U ordinaciju na{eg sagovornika svakog meseca u|e najmawe pet devojaka koje èle da stave silikone u grudi, desetak onih koje èle da pove}aju usne, oko pet èna {to rade fejslifting... Po nekoj imaginarnoj statistici, kada pomnoìmo broj Klinika za plasti~nu hirurgiju u Novom Sadu sa brojem Novosa|ana i Novosa|anki koje mese~no leù pod no`, dobijamo rezultat od stotinak lep{ih sugra|ana i nekoliko desetina hiqada evra datih u zategnute, plasti~ne svrhe. I. Brcan

065/47-66-452 & 063/366-977

Zima na gradska ~etiri to~ka Odgovor za 064/086... Pa {ta }e onda besplatna karta onima koji se jedva voze 20 puta godi{we? Oni mogu da plate kartu i kada u|u u vozilo, a ja koji sam nezaposlen nemam nikakve mogu}nosti za besplatnu kartu koja me dnevno iza|e 320 dinara. Od Kisa~a do Novog Sada 120+40, od stanice do centra, pa puta dva. 064/5789... *** Za Crkvu godi{we 1.800 dinara puno?! A, na primer, za kablovsku 9.000 nije? Ili za cigarete ko zna koliko mese~no? Ina~e u gradu je 3.000 dinara! ^ija je to voqa? 065/3747... *** Bilo bi dobro da se rukovodstvo GSP-a i gradona~elnik, provozaju autobusima. Konkretno, ove nedeqe na liniji 24, polazak u 6.30 iz Koviqa ali neka se dobro obuku!!! Malo je re}i da je surovo voziti qude u takvom autobusu! @alim putnike i voza~e! 063/581... *** Bajatovi} je svojih {est miliona dinara poklonio sirotiwi , a za te pare mogao je da kupi odelce za prasence, da ofarba ku~ence ili da pokloni detetu nekih tamo gologuzih estradnih zvezda cvikere od pet hiqada evra, a on poklonio sirotiwi. Kakav smo mi to narod? I kad se od srca poklawa opet ne vaqa. Sve pohvale divnom gestu! 065/4851...

*** Objavite ve} jednom moju poruku kako u Domu za du{evno obolela lica otimaju pare i od `ivih i od mrtvih, a nikog nije briga. 063/523... *** Za{to ~esto nema zvuka na RTV-u, zvuka i slike na TVCG1 i HRT-u, preko Telekomovog IPTV-a? @alili smo se pola godine i ni{ta. Ne}emo diktat RTS-a. 064/2660... *** Za povla{}enu kartu u GSP-u treba 100 bo~ica krvi tj. 750 dinara, koliko vredi jedna bo~ica. Dao sam vi{e od 50 puta, kao da nisam nijedared. [ta o tome misli Crveni krst i Zavod za transfuziju krivi? Da li to zna~i da im treba ili ne treba krvi, ali ne treba omalova`avati na{u biv{u humanost. 064/2209... *** Ajd ovako, Krkobabi} je na{ ~ovek, a on ba{ }uti. A, recimo, mi ga izabrali da nas penzionere predstavqa?! I {ta? Ba{ ni{ta, deka ima unosnija posla, nego da brine o GSP transportu {kodqivih (stalno se negde muvaju) Tajkun penzionera. Novosadski gradona~elnik je ekspres reagovao (svaka ~ast), i sad je na GSP-u da se umilostivi! Recimo, ajde da u Novom Sadu bude kao Bogradu, da se vi{e ne gwavimo sa ovim intergalakti~nim problemom. Pozdrav raskala{nim (samo bi putovali), dragim penzionerima. 064/4210... *** Da li se gra|anka Tinska pita kako je psima lutalicama po ovom kijametu u na{oj divnoj {tenari na deponiji (prikazanoj ve~eras na Razglednicama) ili je suvi{e zauzeta na promocijama svoje kwige o biv{im qubavnicima? Verovatno je i ona DS, pa nema razloga za brigu. 063/560... *** Ne lip{i magare dok trava poraste. Pla}amo zdravstveno osigurawe, a teraju nas da se le-

~imo kod privatnika. Primer: pregled kod o~nog za so~iva se jedino radi na poliklinici, treba vam uput iz Doma zdravqa od o~nog lekara, a za Dom zdravqa vam treba uput od lekara op{te prakse. Pla}ate tri participacije, a na zakazane preglede ~ekate i po mesec dana, pa sve to puta tri. A ako zakasnite sa zakazivawem, jo{ jedan mesec du`e za ~ekawe. Hvala Tomice, vaqda smo to zaslu`ili kad nismo pametnije birali. 064/2300...

gleda da vama humanost i vera u qubav prema qudima nije ja~a strana, pa zato i razmi{qate na takav na~in i dok je takvih ovaj jako velik problem u dru{tvo osta}e ad akta. A, za va{u informaciju, dete mi je fino vaspitano jer nam je porodica, sre}om, stabilna! Moje dete je spa{eno, delom zahvquju}i lo{em vaspitawu kako vi ka`ete ali {ta sa hiqadama drugih koji o~ekuju pomo}, a we niodkuda? S po{tovawem! 065/4851...

*** Veliki pozdrav gospodinu 061/2030... Potpuno ste u pravu. Samo nas obavestite, ima nas na stotine hiqada. Svi }emo se odazvati na gra|ansku neposlu{nost. A onda... Smrt fa{izmusloboda narodu! 064/1121... *** Autobusi GSP-a na liniji 7 prelaze sve granice. Svaki dan se ~eka po 15 minuta na vozilo i kad do|e do~eka te na vratima kontrolor koji nije nimalo qubazan, ve} isuvi{e bezobrazan. Svaka ~ast nama gra|anima {to sve to trpimo i }utimo. Previ{e je! 065/5305... *** Pa da li su vam provalili u ku}u? Samo ho}u da naglasim da narkomane ne tretirate kao posebnu vrstu, ve} da im se pomogne jer svako od nas je pogre{io u `ivotu. Skrenuo s koloseka i treba mu dati drugu {ansu. Iz-

*** Dosta vi{e pri~e „Siti mejla“. Prvo, nije ta~no da su wihovi qudi tri puta nosili na ku}nu adresu. Samo jednom i ni probali nisu da vide da li je neko kod ku}e, ve} su samo zaka~ili obave{tewe da se ode wima na noge. A nebitno za nekog ko redovno pla}a porez. Plati kao pro{le pa posle doplati. Jasno ko dan. 063/7606... *** Advokati ja~i od dràve! 063/8776... *** Traì se neki vanzemaqac, kada ve} ne ume ste~ajni upravnik, koordinator ili bilo ko u firmi „Futura plus“, da kaè radnicima kada }e dobiti svoje zara|ene plate, putne tro{kove i socijalno osigurawe. Mo`da je ovo ponovo robovlasni~ko dru{tvo, ali ni to nam nisu saop{tili. Dràvo pomozi, ako uop{te postoji{! 062/545...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ZBOG POREZA NA IMOVINU DOSTA @ALBI, ALI I NEOBAVE[TENOSTI

Zone prazne yep, olak{ice ~uvaju Redakciji na{eg lista javilo se nekoliko sugra|ana koji su se àlili na to kako su podeqene zone u gradu, na osnovu kojih dobijaju re{ewa za porez na imovinu. Uz re~eno, smeta im i {to je porez mnogo vi{i od kada je ovaj posao od republi~ke preuzela Gradska poreska uprava. - Imam ku}u na ârdaku i ona je sada u drugoj zoni, pa sam na osnovu toga dobio da platim 12.300 dinara. Nije logi~no, po{to ârdak jo{ uvek nije ure|en po regulacionom planu – àli se Radovan N. Kaè da je potpuno nelogi~no da se u drugu zonu stavi ârdak, zajedno sa Limanima, Telepom i Detelinarom, a da je recimo Popovica, kod Mo{ine vile, prva zona. Pita se kako je to mogu}e, ako se zna da je recimo Liman urbanisti~ki ure|eno naseqe, za razliku od ârdaka, koji nema ni asfaltiran put. U Gradskoj poreskoj upravi smo saznali da su statisti~ari na republi~kom nivou odredili {ta je grad a {ta je selo, pa je tako Novi Sad podeqen na

Za ku}u na ^ardaku, a ona je u drugoj zoni, sa Limanom i Telepom, porez 12.300 dinara. Ako vlasnik boravi u svom domu mogu}a je poreska olak{ica ~ak i do 70 procenata naseqa gradskog karaktera, u koja spadaju Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica, a ova mesta su daqe izdeqena na prvu i drugu zonu i podru~-

ja van wih. Svaka zona ima i razli~iti koeficijent po kome se odre|uje poreska osnovica. Tako|e, postoje i „naseqa seoskog tipa“ a to su okolna

NI VISOKE KAZNE NE POMA@U

Divqe deponije kao korov Lane je za uklawawe divqih deponija iz gradskog buxeta izdvojeno vi{e od 35 miliona dinara. Me|utim, ni sa tim novcima problem ni pribli`no nije re{en. Ni mandatne kazne, ni prekr{ajne prijave ne uspevaju da dozovu ekolo{ku svest sugra|ana. [ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev u izjavi za „Dnevnik“ predo~io je da je pro{le godine inspekcija u gradu evidentirala pet i po hiqada mawih i oko 30 velikih deponija sme}a, a po wihovom nalogu preduze}e „^isto}a“ ih je uklawala. - Mawih deponija bilo je u svim delovima grada uglavnom oko kontejnera i na mestima gde su ranije oni bili postavqeni. Velike deponije sme}a su uglavnom na rubovima grada. Tako|e, utvr|ili smo da je veliki broj wih i na privatnim placevima odnosno placevima od nekih preduze}a – ka`e Jakovqev. Osim na ovim mestima nije redak slu~aj da divqe deponije ni~u i u strogom centru grada, a po otpadu koji se tamo od-

la`e zakqu~eno je da te divqe deponije prave vlasnici lokala. Inspekcija je naj~e{}e reagovala u @elezni~koj i u Ulici Dimitrija Tucovi}a, gde su ~ak pqu{tale i kazne.

- Zbog toga su inspektori u vi{e navrata razgovarali sa vlasnicima kafi}a iz tih ulica. Plan je da u ovoj godini popi{emo sve lokale, kako bi lak{e mogli da reagujemo po ovom pitawu u slu~aju kada deponije prave upravo qudi koji dr`e kafi}e – navodi Jakovqev. Sem toga, komunalna inspekcija je napravila odli~nu saradwu i sa mesnim zajednicama, a u ovoj godini planira-

ju da ukqu~e i policiju, posebno u prigradskim naseqima gde divqe deponije ni~u kao pe~urke posle ki{e. - Komunalni inspektori su popisali i sve kontejnere po gradu i zakqu~ili da je veliki broj wih uni{ten. Tako|e, u nekim delovima grada ih nema dovoqno, pa }emo gradskoj upravi za komunalne poslove i „îsto}i“ sugerisati gde bi trebalo da se mewaju i postave – predo~ava na{ sagovornik. Kazne za gra|ane koji na ovaj na~in ruè grad su od 800 do 25 hiqada dinara, za odgovorne osobe su do osam , a za preduze}a i vlasnike lokala 500 hiqada dinara. „Ukoliko zateknemo nekog kako to radi, beleìmo wegove podatke i pi{emo prijavu. Samo preo{le godine inspektori su po tom osnovu napisali vi{e desetina ovakvih prijava“, kaè Jakovqev.Da bi se spre~ila ova ru`na pojava u gradu „îsto}a“ ve} godinama ima program uklawawa krupnog otpada. Q. Na. - B. M

Maja Nadoveza mis fitnes Suboti~anka Maja Nadoveza progla{ena je za mis fitnes, a Novosa|anka Tatjana Laki}evi} postala je mis fotomodel na izboru za Mis fotomodelinga i fitnes modelinga, odr`anom u petak u klubu „Kontrast“ u organizaciji agencije „Rebit“. Prve pratiqe su Angelina Ili} iz Novog Sada i Ivana Mastilovi} iz Nove Gajdobre, dok je za Mis SMS izabrana novosa|anka Tamara Panteli}. Pobednice su osvojile putovawa u Sloveniju i Austriju, naslovne strane modnih ~asopisa, promotivne spotove, kozmetiku... a sve devojke koje su u~estvovale dobile su diplome, cve}e i zahvalnice. D. A.

mesta poput Futoga, Veternika, Bege~a, Kisa~a, Rumenke, Stepanovi}eva... [to se ti~e primedbe sugra|ana da im, od kada je Grad preuzeo naplatu poreza na imovinu, sti`e ~ak i dvostruko ve}a cifra koju moraju da plate nego ranije, to se, kako saznajemo, de{ava jer se od 1. januara pro{le godine promenio Zakon o porezu na imovinu, a gra|ani nisu dobro informisani ni o takozvanom poreskom kreditu, ta~nije, olak{icama pri pla}awu poreza. Naime, ukoliko vlasnik objekta ne stanuje u wemu, nego, recimo, tu borave wegovi ro|aci ili familija, gubi se pravo na poreski kredit. Ukoliko vlasnik boravi u svom domu, mogu}a je poreska olak{ica ~ak i do 70 procenata. Primera radi, samim tim {to vlasnik `ivi u objektu on sti~e pravo na olak{icu od 40 odsto, plus deset posto po ~lanu doma}instva, sve dok cifra ne prelazi pomenutih 70 procenata. B. M. – Q. Na.

VESTI Poloàj slobodnih umetnika danas Tribina „Poloàj slobodnih umetnika i wihovo mesto u lokalnoj kulturnoj zajednici“ koju organizuje Savet za kulturu Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine bi}e odràna ve~eras u 19 ~asova u sedi{tu Gradskog odbora LSV na Trgu mladenaca 10. Na tribini }e govoriti zamenik sekretara za Kulturu AP Vojvodine Radoslav Petkovi}, umetnica Ivana In|in i predsednik Saveta za kulturu Skup{tine Novog Sada Milo{ Pankov. I. S.

Ostati mlad i zdrav Kurs dr Larise Fotine „Put mladosti i zdravqa“ po~iwe sutra i traja}e do 28. februara na Fakultetu tehni~kih nauka. Predavawa }e se odr`avati od 17 do 21 ~as u amfiteatru A2. Svi zainteresovani se mogu prijaviti na brojeve telefona 063/8088260 i 6417356. B. M.

„Brit” nagrade uìvo Radio „AS FM“ ve~eras od 21 ~as prenosi uìvo iz Londona dodelu muzi~kih nagrada „Brit“. Jedna od najve}ih muzi~kih nagrada na starom kontinetu, prepoznatqiva po glamuru i spektakularnim nastupima, odràva se jubilarni 30 put. Radio „AS FM“ se nalazi na frekveniciji 95,8 megaherca. N. V.

utorak16.februar2010.

RADNICI „NAVIP - FRU[KOGORCA“ [TRAJKUJU, VLASNIK SE NE JAVQA

I Pokrajina tra`i re{ewe?

Zaposleni u AD “Navip Fru{kogorac“ u Petrvaradinu nastavqaju danas {trajk, tako {to }e od 9 do 11 ~asova stajati pred ulazom u preduze}e. Prema re~ima predsednice Gradskog odbora Samostalnog sindikata poqoprivrede Branke Popovi}, {trajk zapo~et pro{le sedmice doneo je neki pomak, jer je u ~etvrtak, umesto danas, zakazan razgovor s pokrajinskim sekretarom za rad Miroslavom Vasinim. Na sastanku, kazala je Branka Popovi}, trebalo bi da se vidi da li postoji neko

re{ewe za radnike „Fru{kogorca“, jer od septembra 2007. godine ne primaju platu, nemaju povezan radni sta` od 2005. godine, nisu im overene zdravstvene kwi`ice ove godine a proizvodwe vina nema vi{e od godinu dana. Predsednica Gradskog odbora Samostalnog sindikata poqoprivrede Popovi} je rekla da se vlasnici uop{te ne javqaju i da ne zna ni{ta o firmi „Mineko LTD“ koja je ve}inski vlasnik petrovaradinskog „Navipa“, ali da su pozvani na sastanak. Z. D.

U ORGANIZACIJI FONDA „DR ZORAN \IN\I]“

Du{anka Krsti} besedila za polufinale

U organizaciji Fonda “Dr Zoran \in|i}” i Demokratske stranke kvalifikaciono takmi~ewe u besedni{tvu, pod nazivom “Besede u Zoranovu ~ast”, odr`ano je za vikend u Novom Sadu. Prema odluci `irija, na temu “Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude, ako se jo{ potrudi”, najboqe je odgovo-

rila Du{anka Krsti} i tom pobedom se plasirala na polufinalno takmi~ewe, koje }e biti odr`ano 5. marta u Novom Sadu. Drugo mesto zauzela je Ivana Maletin, a tre}e Aleksandar Simurdi}. Finalno takmi~ewe “Besede u Zoranovu ~ast” odr`a}e se 12. marta u Beogradu. N. V.

SPENS NA KUPALI[TU PLANIRA VELIKO SPREMAWE

Krov nad bazenom zreo za obnovu

Popravka dotrajale hidroida zbog toga bazeni najranije zolacije i zamena plasti~nih mogu biti zatvoreni od polokupola na krovu bazena Spenvine jula do po~etka septemsa bi}e izvedena najverovatbra, ali i da }e oni gledati da nije u avgustu, ta~nije u toku se sa budu}im izvo|a~em dogoletwe pauze kada bazeni ne}e vore da se posao uradi od 1. avraditi, kaè direktor Spensa gusta do 1. septembra. Zvonimir Kaprocki. Za ovaj Nabavka novih materijala posao predvi|en je neiskoriza sanaciju krova SPC „Voj{}en novac preduze}a od 2008. vodina“ je u zavr{noj fazi, a godine, koji se ove mora powime }e se krpiti i lepiti tro{iti, a prema procenama probu{ene kupole, dok }e se radovi }e ko{tati oko 25 mimesta gde curi zapu{avati siliona dinara. likonom. Iako Tu je ura~unato je rekonstrukBi}e sre|ivani i sre|ivawe cija celog kroi tu{evi, toaleti tu{eva, toaleva Spensa veoi garderoba ta i garderoba ma velik i na kupali{tu. skup posao, koTender za ovaj posao bi}e rasji }e trajati nekoliko godina, pisan nakon rebalansa buxeta Kaprocki kaè da ve} sada o grada. tome moraju da razmi{qaju. Prema re~ima Kaprockog Kao {to je ve} re~eno, na ceo krov bazena pokriven je leto }e se raditi sre|ivawe hidroizolacijom i kanalima krova na bazenima, za slede}u koji ki{nicu odvode u kanaligodinu u planu je sre|ivawe zaciju, me|utim sve je prili~krova klizali{ta, a ostali no dotrajalo i pomenuti posao delovi bi}e rekonstruisani mora se odraditi kako u butempom koji }e zavisiti od du}nosti ne bi nastala o{teraspoloìvog novca. }ewa, koja se ne mogu popraviProcena je da bi sre|ivawe ti. Letwa pauza na bazenima svih krovova na Spensu kotraja}e 30, a kako smo saznali {talo nekoliko miliona posao ne bi smeo da traje vi{e evra. od 45 dana. Kaprocki isti~e B. M.

utorak16.februar2010.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

NISKE TEMPERATURE USPORILE RADOVE

Robna pijaca na novoj adresi u martu

Bele poklade u Prigrevici PRIGREVICA: [arena povorka ma{kara ili kako ih ovde zovu „bele poklade”, defilovale su celog dana ulicama Prigrevice, zvonima bude}i doma}ine i uveseqavaju}i sve, a pogotovo decu. Ove bele poklade se u Prigrevici ve} tradicionalno odr`avaju pred Uskr{wi post i podse}aju na obi~aj koji je stigao zajedno sa narodom ko-

ji se ovde nakon Drugog svetskog rata naselio sa Banije i Like. Prema obi~ajima ma{kare se darivaju u svakoj ku}i, a doma}in ~asti i same ma{kare i}em i pi}em, a ono {to se prikupi deli se najsiroma{nijim me{tanima. U belim pokladama, ina~e, u~estvuju samo mu{karci, a pojedini su obu~eni u `ensku ode}u. J. P.

Obja{wewe za obra~un sti`e uz ra~un IN\IJA: Gra|ani In|ije }e uz februarski ra~un za gas dobiti i obrazlo`ewe u vezi sa na~inom na koji }e se potro{wa gasa od sada obra~unavati. Ve}ini gra|ana u proteklih godinu dana nije bilo potpuno jasan tarifni sistem na osnovu kojeg su za potro{enih 100 kubika gasa pla}ali oko 107 kubika. Cena gasa }e se pove}ati jer je Agencija za energetiku promenila uredbu i uvela nove obaveze za

kupce i distributere. Od sada }e se zara~unavati i utro{ak izazvan atmosferskim i prikqu~nim pritiskom kao i kompresibilnost. Rukovodstvo JP „Ingas” je i ranije obave{tavalo gra|ane o detaqima novog na~ina obra~una gasa, a sa februarskim ra~unima, koji jo{ potpadaju pod stari na~in obra~una, detaqno obja{wewe }e definitivno sti}i do svakog gra|anina. S. B.

NOVA PAZOVA: Robna pijaca privremeno se seli sa sada{we lokacije u ulici Kneza Mihajla na parcelu koja se nalazi na suprotnoj strani. Na novoj lokaciji ve} je zapo~eto ure|ewe terena, ali je prekinuto zbog hladnog vremena. Gradili{te su obi{li direktor Direkcije za izgradwu Op{tine Stara Pazova Jovan Ti{ma i ~lan Op{tinskog ve}a @ivan Sari} i tom prilikom razgovarali sa izvo|a~ima radova. Kako je re~eno, za nastavak ure|ewa }e morati da se sa~eka da temperatura stigne do petog podeoka iznad nule, ali se ra~una da }e sve biti gotovo do 7. marta. Posle zemqanih radova koji su zavr{eni, prostor pijace }e biti nasut tucanikom pa potom asfaltiran. Bi}e to 3.600 kvadratnih

metara lepo ure|enog prostora za zelenu pijacu u Novoj Pazovi, skoro tri puta vi{e nego {to sada zauzima pijaca, a prostor }e biti i osvetqen, ka`e Jovan Ti{ma nagla{avaju}i da je to, ipak, privremeno re{ewe, ali }e verovatno potrajati par godina. Odavno se ve} u Novoj Pazovi do{lo do zakqu~ka da robnoj pijaci nije mesto u centru naseqa, da se nedeqom i sredom stvara gu`va u saobra}aju, jer kamioni prodavaca zakr~e ulicu od semafora do Crnogorske, po{to je zvani~ni deo pijace postao tesan, pa je bilo razli~itih ideja gde izmestiti pijacu. Gra|ani su negativno reagovali na ideju da se pijaca premesti kod Lova~kog doma, jer je daleko za nabavku, a s druge strane, dolazi vreme da se centar uredi. A. Mali

Ugroèn ìvi svet u jezeru SUBOTICA: Radnici Javnog preduze}a „Pali} -Ludo{” jo{ uvek ne mogu da prave odu{ke po jezeru za dovod kiseonika, jer je led nestabilan. Direktor ovog preduze}a Dragan Miqkovi} obja{wava da se jezero nalazi pod ledom ve} 20 dana i da su nestabilne vremenske prilike dovele u pitawe opstanak ìvog sveta u vodi.

Zamewena predstava NOVI BE^EJ: Zbog bolesti glumca, umesto predstave „Audicija”, zrewaninsko Narodno pozori{te u ~etvrtak, u Domu kulture, gostova}e sa komedijom „Heroj nacije” Ivana M. Lali}a, u re`iji Egona Savina. Predstava }e po~eti u 19.30 ~asova, a ulaznica je 250 dinara. M. K.

- Povi{ene temperature su dovele do otapawe leda, a nakon toga je pao sneg od 20 centimetara po zale|enom jezeru i po{to ledena plo~a vi{e nije providna ne mo`e da se obavqa normalno proces fotosinteze. Sa druge stane, led nije dovoqno ~vrst da bi mogli da se prave odu{ci po jezeru za dovod kiseonika – ka`e Miqkovi}. A. A.

Da loza rodi i vino vaqa BELA CRKVA: Ako se po jutru dan poznaje, a po Svetom Trifunu godina, belocrkvanski vinogradari }e ove godine zadovoqo trqati ruke. Posle prave me}ave, jutro na Svetog Trifuna, za{titnika vinove loze i vinogradara, osvanulo je okupano suncem. U vinogradu doma}ina Uro{a

Kne`evi}a, zatrpanom snegom, vinogradari su i ove godine osve{tali vinograde, presekli slavski kola~ i pomolili se svom za{titniku za dobar rod. Slu`bi su prisustvovali vernici pravoslavne i katoli~ke verosipovesti, vlasnici vinograda i qubiteqi dobrog vina. M. V.

NASTAVAK ODLO@ENE SEDNICE PALANA^KE SKUP[TINE

Odborniku obezbedili prevodioca BA^KA PALANKA: Zbog zahteva potpredsednika Skup{tine Ba~kopalana~ke op{tine [tefana Se~a da mu se obezbedi simultani prevod, kao i da se skup{tinski materijal prevede na slova~ki jezik, sednica je 3. februara prekinuta na samom po~etku, a danas bi trebalo da se nastavi. Se~ nije hteo da napusti skup{tinsku govornicu dok se wegovi zahtev ne ispuni, a novinarima je rekao da je Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne mawine Skup{tine AP Vojvodine raspisao konkurs za dodelu 10,7 miliona dinara za potrebe koje on tra`i. Jedan od dvojice potpredsednika lokalnog parlamenta ovu funkciju profesionalno obavqa oko dve godine i ovo je bio prvi put, barem zvani~no sa skup{tinske govornice, da je tra`io prevodioca. Kao predsednik Slova~ke narodne partije bio je u koaliciji sa strankama koje ~ine skup{tinsku vi}inu: DS, DSS, SPSPUPS-PSS, G-17 plus. Ova koalicija imala je 24 od 42 mandata i ukoliko bi Se~ napustio koaliciju onda ona ima mawe komotnu ve}inu od 23 glasa, a opoziciju ~ini 18 radikala.

- U prevodila~koj slu`bi Skup{tine AP Vojvodine pitali smo za uslove da nam prevedu skup{tinski materijal koji ima oko 250 stranica i re~eno nam je da oni takve usluge ne rade, a cena prevoda kod licenciranih prevodilaca je oko 1.000 dinara po stranici – ka`e predsednica Ba~kopalana~ke

skup{tine Zdravka Milenkovi}. Obavestili smo i predsednika op{tine Kostu Staki}a, koji je rekao da u op{tinskoj kasi nema toliko novca planiranog za ove namene. Predsednica Milenkovi} ka`e da se o praksi prevo|ewa skup{tinskih materijala interesovala i u drugim op{tinama u kojima je jezik nacionalnih mawina u slu-

`benoj upotrebi ravnopravan sa srpskim jezikom. - Tamo se znatno vi{e odbornika koristi jezikom nacionalnih mawina, a kod nas je re~ o jednom – ka`e Milenkovi}ka. – U takvim sredinama obezbe|en je simultani prevod, ali nigde se skup{tinski materijali ne prevode. Mi smo gospodinu Se~u poslali poziv za dana{wu sednicu na srpskom i slova~kom jeziku, a anga`ovali smo i prevodioca tako da }e potpredsednik mo}i da govori na slova~kom jeziku, a da ga odbornici razumeju. Na dnevnom redu sednice za danas pored Prostornog plana op{tine predvi|eno je i jo{ dosta bitnih tema, a me|u wima je i izmena Statuta op{tine Ba~ka Palanka. Predvi|eno je da umesto dva potpredsednika u stalnom radnom odnosu Skup{tina ima jednog potpredsednika i to volontera. Neki odbornici ba{ to povezuju sa nastalim problemima, mada niko ne osporava pravo pripadnicima nacionalnih mawina koji su odbornici u lokalnom parlamentu da u radu koriste materwi jezik, a to je omogu}eno pravnom regulativom od Ustava do op{tinskih akata. M. Suyum

SREMSKA VINIJADA U BERKASOVU

Pehari oti{li u Sot i [id BERKASOVO: Na jubilarnoj Sremskoj vinijadi, na kojoj je u~estvovalo preko 60 takmi~ara, belo vino Vladimira Murga{a iz Sota i crveno vino Dragoslava Kora}a iz [ida progla{eni su za najboqa. Na zavr{noj ve~eri 15. Sremske vinijade koja se odràva svake godine na dan Svetog Trifuna pored brojnih gostiju i zvanica prisustvovali i pomo}nik pokrajinskog sekertara za poqoprivredu Boban Oreq i zamenik predsednika op{tine [id Sr|an Male{evi}. @iri u sastavu dr Slobodan Jovi}, Aleksandar Petrovi} i Slobodan [apowa birali su najboqe izme|u 61. uzorka belih i crvenih vina. U kategoriji belih vina na ovogodi{woj Vinijadi na{la su se 33 proizvo|a~a vina iz Srema ali i iz drugih delova Vojvodine. Po mi{qewu ìrija drugo mesto zasluìo je tako|e proizvo|a~ vina iz Sota Perica Dermi{ek dok je tre}e mesto pripalo Stanislavu \er~anu iz [ida. U kategoriji crvenih vina nastupilo je 28 takmi~ara. Po ocenama ìrija drugo

Pobednici ovogodi{we Vinijade

mesto pripalo Aleksu Bemetu vlasniku vinarije Bermet iz Novog Sada, a tre}e Stevanu Janociku iz [ida. D.Savi~in

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak16.februar2010.

PRE^ISTA^ ZA OTPADNE VODE KRUPNA INVESTICIJA

Lak{e uz pretpristupne fondove EU

[IRI SE BROJ VETROENERGANA U JU@NOM BANATU

Farma vetrewa~a i u Plandi{tu PLANDI[TE: Na obroncima Deliblatske pe{~are Alibunarska op{tina je postavila merne instrumente za utvr|ivawe broja vetrovitih dana tokom godine, kako bi ispitala opravdanost podizawa vetrewa~a za proizvodwu elektri~ne energije. To rade i druge op{tine iz ovog podru~ja - Vr{~ani ve} uveliko rade na projektima za izgradwu nekoliko vetrewa~a, a ovih dana to su u~inili i lokalni funkcioneru u Plandi{tu. Tako je vr{a~ka kompanija „Energovind” sa vlasnicima parcela u Plandi{tu potpisala 45 ugovora, gde bi ve} narednog prole}a mogla da nikne ve}i broj vetroenergana, ili kako ovde ka`u, da izgrade farmu vetrewa~a. Naravno, i ovde su do toga do{li posle trogodi{weg merewa snage vetra na ravnici podru~ju ove ju`nobanatske op{tine. To je pokazalo da bi investicija od 140 miliona evra bila isplativa u proizvodwi

elektri~ne energije na vetrewa~ama. Vlasnicima pomenutih parcela ve} je ispla}eno 12 miliona dinara za tr`i{nu vrednost wihove zemqe i to govori o ozbiqnosti sa kojom se krenulo u posao sa vetrewa~ama. Predsednik op{tine Plandi{te Zoran Vorkapi} razmatra sve opcije kako bi izvukao ovaj kraj iz ekonomskog zaostajawa u odnosu na druge op{tine u Vojvodini, a jedna od wih je su i vetrogeneratori. On ka`e da „Energovind” ima elektroenergentsku dozvolu za izgradwu 50 vetrewa~a ukupne ja~ine od sto megavata, te da im posle ovoga sledi pribavqawe dokumentacije. Tako ~uvena po snazi i ja~ini ko{ava koja se obru{ava sa oboda Karpata na podru~je ju`nog banata, pored toga {to isu{uje baru{tine, a ratarima koristi za prole}nu, pa i jesewu setvu, odli~an je izvor energije koji }e ovim krajevima dobro do}i. R. Jovanovi}

SVETSKI FOND SPOMENIKA KULTURE POMOGAO SINAGOGU

Na prole}e obnova fasade SUBOTICA: Svetski fond za spomenike kulture donirao je 80.000 dolara, ~ime je omogu}ena kupovina dela specijalnih terakot fasadnih elemenata iz fabrike @olnai u Ma|arskoj, neophodnih za zavr{etak eksterijera zgrade Sinagoge. Na inicijativu gradona~elnika Subotice i predsednika Kuratorijuma Fondacije SOS-Sinagoga, Sa{e Vu~ini}a, a u saradwi sa Me|uop{tinskim zavodom za za{titu spomenika kulture i Upravom carina, Gradska uprava je obezbedila sve {to je neophodno za dopremawe prvog kontigenta plo~ica kao i osloba|awe od cariwewa i poreza na dodatu vrednost. Elementi koji su nameweni za rekonstrukciju fasade suboti~ke Sinagoge dopremqeni su krajem januara, a naredna isporuka se o~ekuje u martu. ^lan Jevrejske op{tine u Subotici Robert Sabado{ ka`e da je veoma zadovoqan {to }e se nastaviti radovi na rekonstrukciji wihove bogomoqe.

- Rekonstrukcija suboti~ke Sinagoge traje vi{e od tri decenije. Posledwih godina je u veoma ruiniranom stawu i drago nam je da }e na prole}e po~eti radovi na fasadi, kako vi{e ne bi bila ru`na spoqa – obja{wava Sabado{. Restauracija suboti~ke Sinagoge, jednog od vrednih kulturnih objekata u na{oj zemqi, koji je Unesko uvrstio u listu svetske kulturne ba{tine, traja}e jo{ nekoliko godina, kaù u Me|uop{tinskom zavodu za za{titu spomenika. Do sada ura|ene su ~etiri kupole, a arhitekta Me|uop{tinskog zavoda za za{titu spomenika Gabor Demeter kaè da bi u kada stignu preostali elementi, trebalo da se raspi{e tender za izvo|a~a. Suboti~ka sinagoga se nalazi na listi 100 najugroènijh spomenika kulture Svetskog spomeni~kog fonda i uvr{tena je u red najvrednijih sredwoevropskih ostvarewa ove vrste sakralne arhitekture. A. A.

POLUFINALE 24. SVETSKOG PRVENSTVA U NADMETAWU GUSKOVA

U finalu Vigec ~eka Bombardera MOKRIN: U polufinalnim nadmetawima guskova na 24. svetskom prvenstvu u Mokrinu u prvoj ligi nakon 13 minuta i 55

sekundi gusan Vigec star 10 godina, vlasnika Nikole Kri{ana pobedio je tri godine mla|eg Pikicu, vlasnika sina Nikole Kri{ana. Bila je to jedna od najdu`ih borbi u istoriji nadmeta-

wa. Protivnik Nikolinom Vigecu u finalu bi}e ~etvorogodi{wi Bombarder vlasnika Svetozara Ladi~orbi}a – Letka koji je posle 8 minuta i 40 sekundi pobedio vr{waka guska Krilo vlasnika Lazara Adamova – Bilte. U drugom finalu nadmetala su se dva mlada guska, prava fajtera, ina~e ro|ena bra}a iz istog legla, ali odgajana kod razli~itih vlasnika. Letkov Bombarder je do danas ipak bio nepoznanica, ali se sad vidi da je u wemu 12 kilograma napetih mi{i}a. Iskusni Vigec }e mu sigurno biti dostojan i ravnopravan protivnik jer te{ko uzmi~e, a pripremqen je vrhunski.

BA^KA PALANKA: Nadle`ni u Ba~koj Palanci ponovo su aktuelizirali projekat izgradwe pre~ista~a otpadnih voda u ovom gradu, a nadaju se da bi ova ideja bila interesantna i za donatore iz EU. Ideja da Ba~ka Palanka bude prvi grad u Vojvodini koji }e u Dunav pu{tati ~istu, a ne prqavu vodu, puno ko{ta, posebno u vremenu krize. Ali, kao pilot projekat Palan~ani se nadaju da bi ~ak mogli da ra~unaju i na deo novca iz pretpristupnih fondova EU. - Sa mogu}nostima da realizujemo ovakavu ideju upoznao nas je direktor firme „Por” iz Be~a Peter Feler, a re~ je o delu kompanije „Alpina” koja je poznata kod nas po projektu koridora 10 – ka`e pomo}nik pred-

sednika op{tine Ba~ka Palanka Palimir Tot. – Feler je posebno bio iznena|en ~iwenicom {to smo jedna od retkih sredina u Srbiji koja je uradila idejno re{ewe, pa i glavni projekat pre~ista~a otpadnih voda. âk smo i otkupili zemqi{te i ogradili, a re~ je o nepuna dva hektara u blizini robno–carinskog terminala. Stru~waci austrijske kompanije posebno su pohvalili ~iwenicu da je u na{em gradu izuzetno dobro ura|ena kanalizaciona mreà i re{eno pitawe odvo|ewa atmosferskih voda. U Ba~koj Palanci kaù da postoje dva–tri modela finansirawa ovakvog projekta. Ideja o izgradwi pre~ista~a otpadnih voda ovde je pokretana i ranije, a bara-

talo se cifrom do sedam miliona evra. Sada se spomiwe da bi cena ispu{tawa pre~i{}ene vode u Dunav iznosila od osam do osam i po miliona evra. - U jednoj varijanti ovaj projekat delom bi otpla}ivali gra|ani u narednih 25 godina putem mese~nih ra~una – ka`e Tot. – Po jednoj ra~inici po doma}instvu bi se pla}alo 500 evra. Me|utim, ukoliko bi uspeli da putem donacija EU obezbedimo u~e{}e od 60 odsto, a u projekat treba da se ukqu~e i ovda{we kompanije, relano bi bilo da doma}instva u~estvuju sa oko 100 evra. Ovo je jedna od ideja, a do kona~ne odluke jo{ se dosta toga mora re{iti. M. Suyum

KOMUNALNE TAKSE, UPRKOS RANIJEM DOGOVORU, I DAQE KAMEN SPOTICAWA

Grad izigrao dogovor s privatnicima ZREWANIN: Lokalna samouprava u Zrewaninu naprasno je izigrala dogovor o komunalnim taksama za vlasnike trgovinskih i drugih objekata, postignut sa udru`ewem „Zrewaninski poslovni krug” (ZREPOK), koje okupqa vode}e privrednike u gradu, nezvani~no saznaje „Dnevnik”. Mada su o ovom pitawu usagla{eni stavovi posle javne rasprave na kojoj su, osim predstavnika Gradske uprave i ZREPOK-a, u~estvovali i ~lanovi Op{teg udru`ewa preduzetnika i odbornici grupe „Za evropski Zrewanin”, mnogi su bili neprijatno iznena|eni kada je obelodawen predlog Odluke o komunalnim taksama koji }e se na}i na dnevnom redu sednice Skup{tine grada, zakazane za petak. Naime, taj predlog u

jednom izmewen. Ovakav odnos gradskih struktura, kako saznajemo, izazvao je revolt ~elnika ZREPOK-a, ali nije poznato da li }e oni tim povodom ne{to konkretno i preduzeti. Samo nekoliko dana pre toga odr`ana je konferencija za novinare na kojoj je odbornik Demokratske stranke u lokalnom parlamentu Neboj{a Ma|arev saop{tio da su smawewe komunalnih taksi i efikasnija podela po zonama pla}awa samo neke od predlo`enih novina, koje }e se na}i pred Skup{tinom grada, a koje bi trebalo da donesu boqitak pre svega maloj privredi, radwama i zanatlijama. - Smawile bi se cene zakupa bilborda, koje su bile izuzetno visoke. Ovim predlogom predvi|eno je ukidawe odluke za pla-

Ni re~ o monta`nim objektima ^lan Izvr{nog odbora Op{teg udruèwa preduzetnika Nikola Bartul obja{wava za „Dnevnik” da je ovaj problem po~eo intenzivno da se re{ava od septembra minule godine, kada je Odeqewe za prinudnu naplatu pri Gradskoj upravi krenulo da {aqe upozorewa privatnicima da }e im biti blokirani ra~uni ukoliko nisu platili komunalne takse za objekte monta`nog karaktera. - Onda su po~eli razgovori sa Odeqewem za prinudnu naplatu i gradskim ~elnicima, zato {to je bilo dosta nepravilnosti pri naplati. Obe}ano nam je da }e se pojedina~no razgovarati sa svakim preduzetnikom. Me|utim, kad je vo|ena rasprava, ni re~i nije bilo o monta`nim objektima. Izme|u 180 – 200 korisnika takvih objekta ove godine bi}e u goroj situaciji jer je komunalna taksa jo{ drasti~nija. Privatnici ne}e biti u prilici da je pla}aju. Taksa je pove}ana za 30 posto. Mi smo traìli smawewe ali niko nije na{ao za shodno da razgovara sa nama o tome – istakao je Bartul. mnogo ~emu razlikovao se od onog koji je prethodno dogovoren, a niko iz Gradske uprave, pa ni na~elnica Aleksandra Mak Odavi}, nije se udostojio da javno obrazloì za{to je tekst od-

}awe taksi za ku}ne qubimce i egzoti~ne `ivotiwe, ukidawe pla}awa parkirawa za invalide. Predlo`eno je da se naplata taksi stajali{ta izuzme iz odluke, i da se ovo pitawe posebno

reguli{e u okviru re{avawa taksi prevoza u Zrewaninu. O svemu ovome dogovarali smo se sa preduzetnicima – rekao je Ma|arev. Problem sa visinom komunalnih taksi evidentan je ve} duè vreme. Ovda{wi preduzetnici àle se da nisu u mogu}nosti da pla}aju tolike namete i da }e, ako se ovakva praksa nastavi, mnogi biti prinu|eni da zatvore radwe. Zato su i vo|eni razgovori ~iji je ciq bilo smawewe izdvajawa za takse i poboq{awe uslova poslovawa preduzetnika u Zrewaninu. Op{te udruèwe preduzetnika, koje obuhvata 3.500 malih i sredwih preduze}a, zatraìlo je krajem pro{le godine od gradske Skup{tine smawewe taksi za isticawe firmi, ili naziva na poslovnim prostorijama, i pove}awe broja gradskih zona. Tom predlogu pridruìlo se i udru-

èwe „Zrewaninski poslovni krug”, koje okupqa devet direktora i vlasnika velikih firmi. Poslodavci i preduzetnici zahtevali su da se u novoj odluci napravi razlika u taksama izme|u velikih, sredwih i malih dru{tava i preduzetnika, kao {to je to slu~aj i u drugim gradovima u Srbiji. Predloèno je i da se napravi razlika u naplati taksi firmama sa sedi{tem u Zrewaninu i onima iz drugih sredina, kao {to je to slu~aj u Beogradu, gde se „domicilnim” preduze}ima takse umawuju za 20 odsto. Zrewaninski poslodavci i preduzetnici predloìli su da se u budu}oj odluci o komunalnim taksama predvidi i osloba|awe pla}awa za humanitarne organizacije, zdravstvene i kulturne ustanove, kao i delatnosti starih i umetni~kih zanata. @. Balaban

NOVA DESTINACIJA NA TURISTI^KOJ KARTI VOJVODINE

Novo Milo{evo velnes-spa scentar NOVO MILO[EVO: Ideja zitnog saobra}aja sa puta koji da se bu{otina termalne vode prolazi kroz ovo naseqe. aktivira u blizini dvorca KaOstvarivawe ideje izgradwe ra~owi u Novom Milo{evu, navelnes spa centra u Novom Mi|e namena za kori{}ewe dvorca lo{evu, po~elo je u Mesnoj zai stvore uslovi za izgradwu veljednici Novo Milo{evo pre nenes-spa turisti~kog kompleksa koliko godina. Idejno re{ewe sa termalnim bezenima i hotelom, sve je bli`e ostvarewu. Na sedici Op{tinskog ve}a Novi Be~ej, doneta je odluka o izradi detaqne regulacije turisti~ke destinacije Novo Milo{evo. Namera je da se razradi deo Prostornog plana op{tine Novi Be~ej i Master plana turisti~ke destinacije, u okviru Dvorac Kara~owi u Novom Milo{evu koga je predvi|ena gradwa otvorenih i zatvorenih bazena napravqeno je 2006. godine, a za kupawe, odgovaraju}i ugostitender za izradu Master plana teqsko – sme{tajni kpaciteti, Turisti~ke destinacije Novo sportsko-rekreativni tereni, Milo{evo, sproveden je novemkao obilaznica oko Novog Mibra 2008. godine. Plan je izralo{eva radi izme{tawa tran|en juna 2009. godine, kada ga je

usvojila i SO Novi Be~ej, nakon ~ega je i austrijska firma „Verbed” donela odluku da se u postupku javno-privatnog partnerstva, ukqu~i u projekat. Povoqna je okolnost {to je dvorac Kara~owi i gotovo sve zamqi-

{te obuhva}eno projektom u vlasni{tvu dr`ave. Deo dokumenata, neophodnih za realizaciju Turisti~ke destinacije Novo Milo{evo, bi}e na dnevnom su redu sednice Skup{tine

op{tine Novi Be~ej u ~etvrtak. Kada bude usvojen, sledi projektovawe objekata infrastrukture, kako bi radovi mogli po~eti 2011. godine. Bu{otina termalno-mineralne vode, koju su otkrili nafta{i, nalazi s kilometar i po od dvorca Kara~owi. Iz podzemqa sti`e termalna voda od oko 63 stepeni, {to zavisi od dubine. Plan je da se voda koristiti za zagrevawe u bazenima, a postoji i mogu}nost grejawa zatvorenog prostora. Projekat }e realizovati preduze}e „Vojvodina spa” d.o.o. iz Novog Milo{eva, koje bi trebalo da zaokru`i turisti~ku ponudu Novog Milo{eva, najve}eg naseqa novobe~ejske op{tine, koje je i sada zanimqiva destinacija seoskog turizma. M. Kiseli~ki

utorak16.februar2010.

UHAP[ENA PETORKA KOJA SE TERETI ZA RAZBOJNI[TVO U NOVOM BEOGRADU

Osumwi~eni za pqa~ku zlatare Policija i Specijalna antiteroristi~ka jedinice uhapsile su pet osoba zbog sumwe da su opqa~kale zlataru „Rubin“ u Novom Beogradu, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Uhap{eni su Dragi{a A. (29), Vladimir T. (35), Isidora B. (25), Vesna D. (56) i Radomir T. (38), svi iz Beograda, navodi se u saop{tewu. Prilikom hap{ewa kod osumwi~enih su prona|eni dva pi{toqa, lisice, selotejp i kqu~evi zlatare, dodaje MUP.

Pretresom stana Vladimira T. „prona|eni su revolver, dve kape-fantomke, radio-stanica i perika, dok je Radomir T., prilikom pretresa wegovog stana, „bacio kroz prozor pi{toq, koji je prona|en“ Policija sumwe da su navedene osobe, kojima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, izvr{ile vi{e razbojni{tva u zlatarama i po{tama na teritoriji Beograda i Srbije. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

U NEDEQU UVE^E U BUJANOVCU PODMETNUTA BOMBA POD AUTOMOBIL PRIPADNIKA MUP-a SRBIJE

U eksploziji povre|en policajac Te{ko povre|eni policajac iz Bujanovca Bqerim Mustafa ju~e oko 5.30 ~asova primqen je u Urgentni centar u Beogradu. Pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova, wegova supruga Qutvija (32) i dve maloletne slu~ajne prolaznice povre|eni

kovodstava na jugu Srbije i predstavnika me|unarodnih organizacija i institucija s kojima zajedno radimo na projektu policije u lokalnoj zajednici“. – Postoje indicije da je re~ o teroristi~kom ~inu – rekao je Da~i}, i naveo da je porodica

Lisice po poternici Belgije Na grani~nom prelazu preko autoputa kod Reskea u Ma|arskoj, grani~na policija je u subotu u ranim jutarwim satima uhapsila 45godi{weg mu{karca, dr`avqanina Srbije, protiv koga su organi Belgije raspisali me|unarodnu poternicu zbog ubistva – javqa ma|arska agencija MTI. Mu{karac je, kao putnik jednog autobusa, nameravao da u|e u Ma|arsku, me|utim, prilikom paso{ke kontrole {engenski informativni sistem je dao alarmantni znak i on je identifikovan kao lice s poternice.

Sporewe s biv{im advokatom prvooptuènog Odbrana optuènih za ubistvo suvlasnika i novinara „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a ocenila je ju~e, u nastavku su|ewa, iskaz Zvonimira Zebeca, biv{eg advokata prvooptuènog za to ubistvo Roberta Matani}a, o Matani}evim kontaktima s USKOK-om kao neistinit. Zebec je ju~e, u prvom delu su|ewa pred @upanijskim sudom u Zagrebu, odbacio Matani}eve tvrdwe da ga je nagovarao na saradwu s hrvatskim Uredom za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), isti~u}i da je Matani} sam traìo da sara|uje.

morao da zna da on takav status ne moè dobiti. Zamenik direktora USKOK-a Slobodan [a{i} traìo je dopunsko svedo~ewe Zebeca, navode}i da je on ju~e bio „dezorijentisan u vremenu“. Sud je odbio sve predloge, osim {to je iz zagreba~kog zatvora, u kojem je Matani} bio, traìo podatke o tome kada su direktor USKOK-a i wegov zamenik pose}ivali Matani}a. U svojoj odbrani na po~etku su|ewa, 3. februara ove godine, Matani} je rekao da ga je USKOK izigrao nude}i mu za la`ni iskaz status za{ti}enog svedoka. On je ostao pri ranijim tvrdwama da su za ubistva Pukani}a i Frawi}a

su u eksploziji bombe postavqene pod wegov automobil u nedequ uve~e. Ministar policije Ivica Da~i} do~ekao je povre|enog pripadnika policije i izjavio da }e policija u~initi sve da ovaj teroristi~ki ~in ne ugrozi daqu politi~ku stabilnost i zajedni~ki ìvot svih koji ìve na jugu Srbije. – Ono {to je sigurno je da ne}emo dozvoliti prebacivawe teroristi~kih grupa s teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija i iz delova Makedonije na jug Srbije da bi se ostvarivali ovakvi teroristi~ki akti – rekao je Da~i} nakon {to je posetio povre|enog policajca. Mustafa je zadobio rane u oba dowa ekstremiteta, grudni ko{ i glavu. Veoma jaka detonacija ~ula se i u drugom delu Bujanovca. Bqerim je nedavno preme{ten iz Bujanovca na pre{evski pograni~ni prelaz. Ministar Da~i} je rekao da „ovakav teroristi~ki ~in sigurno zasluùje najo{triju reakciju i osudu svih dràvniih organa, ali i svih lokalnih ru-

Bqerima Mustafe vi{e puta od oktobra 1999. godine bila meta napada albanskih separatista i terorista. – Sigurno da ovakav potez destabilizuje zajedni~ki ìvot svih gra|ana na jugu Srbije – rekao je Da~i}, i istakao da je za sigurnost na jugu Srbije za ostvarivawe zajedni~kog rada ne samo dràvnih nego i organa lokalne samouprave i ìvota svih gra|ana, multietni~ka policija, u kojoj u~estvuju pripadnici svih nacionalnih zajednica koji tamo ìve, od kqu~nog zna~aja. Ministar Da~i} je naveo da su u posledwem periodu upravo pripadnici multietni~ke policije bili na udaru albanskih separatista i terorista, i ukazao na to da je u razgovoru s predstavnicima lokalnih samouprava na jugu Srbije, koje ~ine Albanci, dogovoreno da obezbe|ivawe javnog reda i mira obavqa lokalna policija, a da se specijalne snage angaùju samo u situacijama kada to nije mogu}e da obavi multietni~ka policija.

Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je ju~e da je podmetawe eksplozivne naprave pod automobil u kojem je te{ko povre|en pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova u Bujanovcu Bqerim Mustafa, teroristi~ki akt i da po~inioci moraju biti prona|eni i privedeni licu pravde. Veqovi} je u izjavi Tanjugu, posle uvi|aja koji su specijalizovane ekipe MUP-a obavile u prisustvu tuìoca i istra`nog sudije, ukazao na to da nije slu~ajno {to se taj teroristi~ki akt desio na Dan dràvnosti Srbije. Po wegovim re~ima, taj akt predstavqa poruku da s qudima koji se bave terorizmom nema razgovora i da oni moraju biti prona|eni i privedeni licu pravde. – Dràva Srbija, odnosno pripadnici MUP-a, zajedno s bezbednosnim slu`bama i pripadnicima Vojske, ne}e dozvoliti da se na ove prostore unese nespokojstvo – poru~io je Veqovi}, i naglasio da }e policija garantovati bezbednost svakog gra|anina, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. – Policija }e u svojoj nameri biti krajwe odlu~na. Ona zbog toga postoji i jo{ jednom podvla~im – policija }e garantovati bezbednost svim gra|anima Bujanovca, Pre{eva, Vrawa i {ire. Osim Mustafe i wegove supruge, lak{e povre|ene su i dve devoj~ice od 17 i 18 godina, pripadnice albanske nacionalne mawine. – Zato ne èlimo nikoga da provociramo kada kaèmo da su u pitawu teroristi~ki akti jer kada u ovakvim incidentima i ~inovima stradaju i civili, osim pripadnika MUP-a, onda se to zaista ne moè okarakterisati druga~ije nego {to se ~ini i svuda u svetu – rekao je ministar.

TERORISTI^KI NAPADI U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

Najkrvavije 1999. i 2000.

Robert Matani}

Branilac navodnog organizatora ubistva Slobodana \urovi}a, Rajko Mlinari} rekao je posle pauze da je Zebec la`no la`no svedo~io o Matani}evim dogovorima s direktorom USKOK-a Dinkom Cvitanom. On ga je optu`io da je izbegao da govori o obe}awima i garancijama koje je USKOK navodno davao Matani}u u zamenu za svedo~ewe. Odbrana optu`enih prigovorila je Zebecu na izjavi da je Matani}a uputio u detaqe dobijawa statusa za{ti}enog svedoka, jer je, kako su rekli,

23. oktobra 2008. odgovorni optuèni @eqko Milovanovi} i Bojan Guduri}, ali ne i da su naru~ioci Sreten Joci} i Slobodan \urovi}, kao i penzionisani hrvatski general Vladimir Zagorac i biznismen Stanko Suboti} Cane. Posle biv{eg advokata prvooptuènog Matani}a, svedo~ili su Valentina Iv~ec i wen de~ko Frane Duman~i}, koji su neko vreme ìveli u stanu koji su prethodno unajmili optuèni za ubistvo Pukani}a i Frawi}a. (Beta)

NA MA\ARSKO-SRPSKOJ GRANICI

Uhap{eno 15 Avganistanaca Ma|arska grani~na policija uhapsila je 15 Avganistanaca koji su ilegalno u{li u zemqu preko granice sa Srbijom, saop{tile su ju~e vlasti u Budimpe{ti. Avganistanci, od koji su devetorica maloletni, u{li su u Ma|arsku u subotu uve~e, uz pomo} kurdskog krijum~ara, izjavio je portparol lokalne policije, prenela je agencija MTI. Grupa qudi je platila 1.800 dolara da iz Avganistana stigne u Iran i Gr~ku, na putu ka EU, a Kurdu su platili 450 dolara da ih prevede preko srpsko-ma|arske granice. Neki od uhap{enih nameravali su da potra`e azil u Ma|arskoj, dok su ostali planirali da to u~ine u Francuskoj i [vedskoj. (Tanjug)

Da~i} je rekao da }e se sa~ekati da se ~uje {ta }e re}i istra`ne ekipe, ali da je sigurno da }e biti pove}ano prisustvo policije, ne samo na jugu Srbije „nego svuda u Srbiji, imaju}i u vidu potrebu preventivnog delovawa“.

Veqovi}: Jasna poruka terorista

DR@AVQANIN SRBIJE UHAP[EN U MA\ARSKOJ

U ZAGREBU NASTAVQENO SU\EWE ZA UBISTVO IVE PUKANI]A

Po wegovim re~ima prve informacije ukazuju na to da na svu sre}u eksploziv nije postavqen na najprofesionalniji na~in ina~e bi ishod mogao biti fatalan za sve koji su bili u blizini eksplozije, a prvenstveno za Mustafu i wegovu suprugu.

Od potpisivawa Vojno-tehni~kog sporazuma u Kumanovu 10. juna 1999. samo do 31. avgusta 2001. godine, teroristi su u Kopnenoj zoni bezbednosti izveli 1.160 napada i provokacija, od ~ega 967 na policiju. Ubijeno je 18, a rawen 61 policajac. Najkrvavije je bilo 21. novembra 1999. godine na putu Kur{umlijska bawa – Podujevo. Tada je policijski xip nagazio na minu. U eksploziji su poginuli policajci @ivorad Pantovi} (30), Jovica Jani}ijevi} (30) i Milenko Strugar (29), dok su te{ko povre|eni Radi{a Tanaskovi} (29), Dejan Pe{i} (30), Slavoqub Paunovi} (41), Sa{a Sakovi} (29) i Milovan Nedeqkovi} (25). Napad terorista na bezbednosni punkt „Gropi“ 21. novembra 2000. tako|e je odneo tri `ivota. Tada su oteti policajci Du{ko Gligori}, Du{ko \okovi} i Cvetan Jovanov. Zverski su mu~eni i ubijeni. Istog dana teroristi su napali jo{ jednu patrolu i lak{e ranili policajce Neboj{u

Ikodinovi}a, Miqka Babi}a, Dragana Stojkovi}a, Zlatana Popovi}a i Mili}a Milosavqevi}a. Teroristi~ka divqawa su se nastavila nesmawenom èstinom i kasnije: u dvori{tu policijske stanice u Bujanovcu 6. juna 2008. ispod „marice“ eksplodirala je bomba. Sre}om, nije bilo povre|enih. Dva velika incidenta na jugu Srbije bila su i pro{le godine. Najpre su teroristi u selu Lu~ane, kod Bujanovca, 8. jula ru~nim raketnim baca~em „zoqa“ ga|ali dva policijska xipa, koji su bili u patroli. Tom prilikom raweni su àndarmi Nenad Nikoli} (33) i Milo{ Cerovi} (33), obojica iz kraqeva~kog odreda @andarmerije. Samo ~etiri dana kasnije, 12. jula, u Pre{evu je eksplodirala bomba velike razorne mo}i, koja je bila postavqena na ulazu u zgradu kod èlezni~ke stanice u kojoj ìve pripadnici policije i Vojske s porodicama. Na sre}u, povre|enih nije bilo. M. B.

Direktor Urgentnog centra Vladimir \uki} je istakao da se kod Bqerima Mustafe radi o izuzetno sloènim i kompleksnim povredama, zbog kojih su kolege iz zdravstveniog centra u Vrawu odlu~ile da ga upute u Beograd na daqe le~ewe. \uki} je naveo da }e se napraviti kompletna dijagnostika, upozorio na to da povrede uzrokovane eksplozijama ~esto imaju odloèni efekat i podvukao da }e se u~initi sve {to bude trebalo i primeniti sve {to Beograd i Urgentni centar pruàju u savremenom medicinskom tretmanu. Me{tani Bujanovca tvrde da je povre|eni Bqerim Mustafa i do sada nekoliko puta bio meta napada i da je dobijao pretwe od nekih sunarodnika kojima se nije dopadalo wegovo angaòvawe u policiji. Napad na pripadnika policije usledio je svega nekoliko dana po{to je predsednik kosovskog parlamenta i nekada{wi portparol Oslobodila~ke vojske Kosova Jakup Krasni}i upozorio na to da su Albanci s juga Srbije spremni da se pripoje Kosovu ukoliko Srbi iz okoline Kosovske Mitrovice nastave da odbijaju saradwu s pri{tinskim vlastima. Na porodicu ro|enog brata Bqerima Mustafe, Besnika, nepoznate osobe pucale su 12. novembra 2001. i tada su te{ko povre|eni ~etvorogodi{we dete i majka. Besnik je u to vreme bio polaznik kursa za multietni~ku policiju u kojoj je Bqerim ve} radio.

DANAS U VI[EM SUDU U BEOGRADU

Ponovo su|ewe navija~u Mi{i}u Ponovqeno su|ewe navija~u Uro{u Mi{i}u zbog napada na `andarma Neboj{u Trajkovi}a na utakmici „Crvena zvezda“ – „Hajduk“ iz Kule trebalo bi da se nastavi danas u Vi{em sudu u Beogradu. Na ~elu sudskog ve}a ostao je sudija Velimir Lazovi} – koji je Mi{i}a na prvom su|ewu osudio na deset godina zatvora – po{to je ponovo izabran na sudijsku funkciju. Na su|ewu se o~ekuje razmatrawe dopun-

skog ve{ta~ewa Trajkovi}evog zdravqa koje je na zahtev Mi{i}eve odbrane nalo`io sudija Lazovi}. On je izdao naredbu da komisija ve{taka s doktorom sudske medicine Du{anom Duwi}em na ~elu uradi dopunsko ve{ta~ewe na osnovu uvida u zdravstveni karton Trajkovi}a povre|ivawa na stadionu 2. decembra 2007. godine i izjasni se da li su te povrede uticale na wegovo trenutno zdravstveno i psihi~ko stawe.

Psihijatar Alesandar Jovanovi} i Duwi} prilikom ve{ta~ewa nisu koristili medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na ranije Trajkovi}eve povrede zadobijene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, kao i wihove posledice. Oni su tvrdili da „pregledom nisu konstatovane posledice starih povreda kod Trajkovi}a, kao i da su kod wega konstatovane akutne posttraumatske

posledice, koje se odnose na doga|aje na stadionu“, ali nisu iskqu~ili mogu}nost da stare posledice uti~u na Trajkovi}evo stawe, odnosno da ga pogor{avaju. Prvu presudu koju je Lazovi}evo ve}e izreklo pro{le godine u septembru, a kojom je Mi{i} bio osu|en na deset godina zatvora, Vrhovni sud Srbije je ukinuo i nalo`io ponovno su|ewe. (Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK

Tadi} razme{ta oficire Povodom Dana dr`avnosti i Dana Vojske predsednik Boris Tadi} je imenovao vi{e stare{ina na nove du`nosti, a neke i unapredio. Za na~elnika Uprave za strategijsko planirawe postavqen je general-major Bo`idar Forca, za na~elnika Uprave za logistiku brigadni general Danko Jovanovi}, a za na~elnika Uprave za planirawe i razvoj brigadni general Mitar Kova~. Upravom za odbrambene tehnologije rukovodi}e pukovnik Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za obave{tajno-iz-

vi|a~ke poslove bi}e pukovnik Slavoqub Jani}ijevi}, a komandant Centralne logisti~ke baze pukovnik Goran Zekovi}. Unapre|eni su u ~in brigadnog generala Branko Andri}, Dragan Vladisavqevi}, Mla|en Ni{evi}, Sr|an Novakovi} i Du{an Stojanovi}. Predsednik je razre{io du`nosti dosada{weg komandanta Centralne logisti~ke baze brigadnog generala Dragana Avri}a i odlu~io o prestanku profesionalne slu`be general-majora Qubomira Samarxi}a.

Tu~u monaha Sinod ne pomiwe Vladika Artemije (Radosavqevi}) mo`e da boravi u Eparhiji ra{ko-prizrenskoj, ali samo uz saglasnost administratora te eparhije, vladike Atanasija, saop{tio je Sinod SPC. Wega su u manastiru Gra~anici do~ekali svi arhijerejski namesnici, sve{tenici, monasi, monahiwe i vernici eparhije, kao i vikarni episkop Teodosije. “Po dolasku u Gra~anicu, sinodskim ovla{}ewem, preuzeli smo odeqewe info-slu`be, kao i odeqewe sekretara i blagajne iste eparhije i u{li u prostorije Episkopije, ne diraju}i ni{ta drugo i o~ekuju}i povratak wegovog preosve{tenstva episkopa Artemija. Preuzimawe je izvr{eno zbog osnovane sumwe da mo`e do}i do zloupotrebe”, navodi se u saop{tewu, koje, me|utim, ne pomiwe tu~u frakcije monaha.

Najgora je ~esmova~a na zapadu Ba~ke Vojvo|ani ~esto gun|aju Za mikrobiolo{ka ispitizbog kvaliteta vode koju pivawa 2008. ukupno je uzeto ju. Jedni se àle na bqutav 30.658 uzoraka, od kojih je ukus koji u ustima ostaje pogotovo 17 odsto bilo neissle svakog gutqaja, drugi na pravno. Najvi{e neispravù}kastu boju, tre}i na nenih bilo je kod nepre~i{}eprijatan miris, a ~etvrti na nih voda. Za fizi~ko-hemijsve to zajedno. Pojedina naska ispitivawa u Vojvodini seqa konstantno kubure sa je uzeto 20.850 uzoraka, od ~esmova~om jer ne zadovoqakojih je 43,4 procenta neisva uslove Pravilnika o hipravno. Naravno, opet je najgijenskoj ispravnosti. Povi{e neispravnih kod nekrajinski vodovodi za izvopre~i{}enih voda, ~ak 76,6 ri{ta uglavnom koriste izprocenata. Merewe mikrodane duboke 50 do 400 metabiolo{ke ispravnosti nera. Severno od Save i Dunapre~i{}ene hlorisane vode va mala je izda{nost izvoriiz komunalnih vodovoda je {ta podzemnih voda, nepovopokazalo da su u Ba~u, Maqan kvalitet zahva}enih i lom Ba~u i Vajskoj svi uzorpromena kvaliteta tokom ci neispravni, a s vi{e od vremena zbog kretawa voda 90 odsto neispravnih slede iz dubqih izvora. Na cenSilba{, Parage i Pivnice. tralni vodovod je prikqu~eU 33 mesta Vojvodine, od 42 no 86 odsto Vojvo|ana, ali gde su uzeti uzorci za fikakva je voda koja te~e iz zi~ko-hemijsku analizu neslavine? pre~i{}enih hlorisanih Svi komunalni vodovodi, voda za pi}e, 100 odsto uzoBqutavo, ù}kasto i neprijatnog mirisa izvori, ~esme i javni bunari te~e iz slavine raka je neispravno. su pod stalnim sanitarnoInstitut za javno zdrahigijenskim nadzorom Instituu Ju`noba~kom (1,7 odsto). I u vqe Srbije nagla{ava da voda iz ta za javno zdravqe Vojvodine i kontroli fizi~ko-hemijske isve}ine vodovoda Vojvodine zahzavoda u {est lokalnih centara. pravnosti Zapadnoba~ki okrug teva visok stepen obrade, a riPo podacima iz 2008, samo petije “{ampion” po procentu neiszi~nog kvaliteta piju je ìteqi na konzumenata ima pre~i{}epravnih uzoraka (58,1), dok je 33 grada i op{tina u Srbiji. nu, hlorisanu, Naj~e{}e zbog nezdravstveno isusagla{enosti U Ba~u, Malom Ba~u i Vajskoj svi uzorci vode pravnu vodu. Dve wenog prirodnog tre}ine uzoraka hemijskog sastava bili su mikrobiolo{ki neispravni nepre~i{}ene voi tretmana, koji po analizama iz 2008, dok u Silba{u, de za pi}e je zdravnema mnogo vodoParagama i Pivnicama iz 90 odsto slavina stveno neispravvoda. Opasno je i te~e feleri~na te~nost no, a najve}a opa{to nema postrosnost po zdravqe jewa za pre~i{}asu arsen, nitrati, nitriti i fenajmawe neispravnih u Ju`nobavawe otpadnih voda, pa su mnoge kalna kontaminacija. Mikrobinatskom. podzemne i povr{inske vode zaolo{kim ispitivawima pre~iUzima se u obzir i da li je to ga|ene fekalijama iz privatnih {}ene hlorisane vode za pi}e pre~i{}ena i dezinfikovana septi~kih jama u blizini izvonajvi{e neispravnih uzoraka – voda, samo dezinfikovana ili ri{ta, te industrijskim i komu26,7 odsto, ustanovqeno je u Zase krajwem potro{a~u isporunalnim otpadom koji obi~no zapadnoba~kom okrugu, a najmawe ~uje bez bilo kakvog tretmana. vr{i u rekama. J. Barbuzan

Pet godina `ivota izgorelo za pet minuta rate za dva kredita. Zadu`io sam se da kupim ovu ku}u i da je sredim, ali eto, desilo se da mi je za pet minuta sve izgorelo i propalo. Ne znam {ta }u sada. Sve se desilo u sekundi. Bili smo kod rodbine, a

– Tijana pogotovo. Kad god pro|emo kraj ogwi{ta, ona ho}e ku}i, pla~e… Ne mo`emo deci objasniti za{to se ne vra}amo – pri~a Ester, i dodaje da se nisu osigurali jer nisu ni pomi{qa-

Dom samo nebom i najlonom pokriven

ja sam do{ao doma da naloìm pe} i ugrejem sobu za kupawe dece – kaè Aleksandar, koji radi na odràvawu ma{ina u jednom privatnom mlinu u Boto{u. Dmitrovi trenutno ìve u adaptiranim pomo}nim prostorijama u dvori{tu Aleksandrovog strica Vlade, vrlo skromno i bez kupatila. Gubitak doma najteè podnose deca.

li da bi se ovako ne{to moglo dogoditi. Ina~e, u Boto{u je dosta praznih ku}a, a imawe s dvori{tem ko{ta izme|u 8.000 i 10.000 evra, {to je za Dmitrove nedosti`an iznos. Za pomo} wima otvoren je `iro-ra~un kod Pireus banke, na ime Aleksandra Dmitrova, broj 125–0000001777612–32. @. Balaban

Anarhisti robijaju zbog 18 evra Sudski proces koji se vodi protiv {estoro Beogra|ana osumwi~enih za me|unarodni terorizam, politi~ki je motivisan, a kvalifikacija optu`nice je groteskna i pravno neodr`iva, ocenili u~esnici okruglog stola “Ima li u Srbiji politi~ke represije?” ^lanovi Anarhosindikalisti~ke inicijative uhap{eni su pod sumwom da su 25. avgusta 2009. bacili dva Molotovqeva koktela na zgradu gr~ke ambasade u Beogradu. – Procewena

TEK SVAKI PETI VOJVO\ANIN PIJE POTPUNO ISPRAVNU VODU

RUPA U OYAKU OSTAVILA FAMILIJU DMITROV IZ BOTO[A BEZ KU]E

Za samo pet minuta vatra je progutala sve {to je peto~lana familija Dmitrov stekla tokom pet godina, koliko su u braku Aleksandar i Ester. Grupa zrewaninskih humanitaraca iz „Gra|anske inicijative“ zato je odlu~ila da im pomogne i pokrenula je akciju da bi deca Dimitrovih, Darko (4) i Tijana (2), te Aleksandrova majka Marija, {to pre mogli nastaviti normalan ìvot. Odmah posle nesre}e upu}ena im je donacija u hrani, ode}i i obu}i, a èqa humanitaraca je da se ponovo sku}e. – Traìmo pomo} svih koji mogu da je pruè, koji imaju srca i du{e. Ta deca ne traè mnogo, samo da imaju svoju sobu i igra~ke – poru~uje Jelena Vojvodi} iz „Gra|anskih inicijativa“. Poàr u ku}i Dmitrovih izbio je u trenutku kad je Aleksandar potpaqivao drva u {poretu. Rupa na oxaku i àr koji se provukao kroz wega i zapalio grede, bili su dovoqni da ku}a plane. Sre}om, deca tada nisu bila kod ku}e. Aleksandar i Ester u svoj, sada ve} biv{i, dom uselili su se pre dve godine, nakon {to su ga renovirali uz pomo} kredita od 3.000 evra. – Plata mi je 18.000 dinara i bukvalno od toga ìvimo. Izdvajam

utorak16.februar2010.

{teta na trotoaru i ogaravqenom prozoru ambasade je 18 evra – kazala je aktivistkiwa Kampawe protiv politi~ke represije Aleksandra Spasov, i podsetila na to da je {estoro mladih anarhista u zatvoru, a istraga “ne radi ni{ta”. Gr~ka ambasada, napomenuo je advokat Dragoqub Todorovi}, dostavila je dopis da ima poverewa u dr`avne organe Srbije i nema nikakav od{tetni zahtev.

Elvis iz Bano{tora ne boji se duge zime Po narodnom verovawu, ako na Sretewe, kada se sre}u zima i leto, osvane sun~an dan i medvedi se, upla{eni od sopstvene senke, vrate u brlog i zimski san, zima }e potrajati jo{ {est nedeqa. Od {est medveda u Centru za prihvat i sme{taj konfiskovanih medveda u Bano{toru, pet ju~e do podne nije iza{lo iz svojih brloga iako su tokom decembra i januara povremeno izlazili da pojedu jabuke, orahe i drugu hranu koja im je ostavqana. Izuzetak je Elvis, rodom iz Zoo-vrta Pali}, uhva}en u akciji spasavawa 2002. u Nacionalnom parku “Tara”. Iza{ao je i uporno ~ekao da dobije hranu, dok su Bo`ana, Marija, U{ke, Kasandra i Mi}ko, sude}i po wihovom pona{awu, procenili da zimi jo{ nije do{ao kraj i da }e hladno vreme i zima potrajati jo{ ~etrdeset dana.

KULTURA

utorak16.februar2010.

DAN MATICE SRPSKE

POZORI[NE PREMIJERE

Duhovna vertikala naroda

Iz predstave „Banovi} Strahiwa”

S loptom u pohode Borislav Mihajlovi} Mihiz, Banovi} Strahiwa, re`ija Andra{ Urban, Narodno pozori{te/ Kazali{te/ Nepsinhaz, Subotica

Kada Strahwina èna pred sam kraj drame kaè „Hajdemo odavde“, ona kre}e, izlazi. Ne ~eka pozdrav «milosrdnih» Jugovi}a, i bukvalno zagledanih u vi{e ciqeve, jer im je (veliku) majku rediteq postavio gore, na nebo. Takav je tretman ènskog u suboti~koj predstavi, na tragu onog {to i u ~uvenom Mihizovom komadu stoji. Jo{ od sveca (Jovan) ku}e Banovi}a, pa do pomenutog kraja, nad glavom, nad tom tvrdom mu{kom glavom (balkanskom), nadvita je ènska sen. Ona je ta koja je qubav (Strahiwina Majka), ona je ta koja je sloboda (Strahiwina @ena), ona je ta koja je zakon (Majka Jugovi}a). Jovan Krstiteq zna se kako je zavr{io. I time je Mihiz, koriste}i se anti~kim, ali i savremenim motivima i postupcima, uneo dovoqno obrta u epiku storije o ~ojstvu, juna{tvu, hrabrosti i patriotizmu. A Andra{ Urban te detaqe oberu~ke prihvata reìraju}i kao {to je napisano i izme|u redova, izme|u onog zdravo za gotovo prihva}enog, sudbinski neumitnog, tragi~nog. Oni koji vi{e vole pesme i lake fraze, u ovom slu~aju, obu~eni su u «trendè», obu~eni da tuku rakiju, a za Turke ne znamo.

Na to da «podela» ne bude jednozna~na i banalna mislio je jo{ i Mihiz, pa je starog Jug Bogdana, za razliku od Vojina i Bo{ka (a muvaju se tu i Komnen, pa i Damjan) obukao druk~ije, dao mu da bude neka vrsta rezonera, relativizatora onoga {to }e kod Strahiwe da se pokaè apsolutnim – ~ist eti~ki princip, voqa i intuicija uskla|ene kao jedno (izgubqeno) dejstvo plemenitost. Nisu ba{ ruku po druku Bogdan i Strahiwa, ali su ipak naspram svih, pa i svojih ro|enih. Postoje jo{ mnogi uglovi, aspekti, akcenti u okviru kojih se moè kretati tuma~ewe „Banovi} Strahiwe“ Borislava Mihajlovi}a. U tome i jeste osvedo~ena veli~ina ovog dela. Iz wega, nude}i kao gotova i otvaraju}i nova poqa zna~ewa, Urban zdu{no poentira i na prqavosti koncepta varvarstva, kako se na Zapadu doìvqava Istok. Vlah Alija iako niì rodom, poloàjem, i daqe je {tofom i tehnologijom daleko ispred srpskih junaka. A van komada, Urban dozvoqava sebi i da se poigra, ostavi autorski pe~at ubacuju}i scene-komentare – srpska vojska se za Kosovski boj priprema igraju}i kolo, pri ~itawu molitve i pop ima fan-

tomku na licu, predstava se zavr{ava fudbalom, kao nekim provokativnim postmoderno hipi-{ovinisti~kim zovom: «Igrajmo lopte, a ne rata (kad ve} ne moèmo da pobedimo)!» Glumci su tako|e materijal za rediteqski koncept u kojem mnogo vi{e ima mesta za fizi~ko, ~isto vizuelno i zvu~no, nego za nagla{eno dramsko ili melodramsko. Vesna Kqaji}-Ristovi} kao energi~na Strahiwina Majka, Miwa Pekovi} kao jaka, a ne kao milena-svilena, izgubqena @ena, Sr|an Sekuli} kao slaba{ni, izmu~eni, ali dosledni Banovi}. Vojin Jugovi} Qubi{e Ristovi}a, poput svoje bra}e, sablasna je i surova karikatura dvorjanina, ali je zato odli~ni Jovan Ristovski starinu Juga znala~ki odigrao kao pomalo cini~nog, onog koji }e re}i sve {to treba ~ak i kad time ne moè nikome i ni{ta da ukaè. U funkciji dramskog patosa, wegov doprinos je neprocewiv, ba{ kao i muzika Lajka Feliksa koja neposredno uspostavqa kontakt sa samom su{tinom Strahiwine, Mihizove, srpske ili bilo ~ije druge aveti egzistencije.Specifi~no, uzbudqivo i prili~no efektno! Igor Buri}

U BEOGRADU ZAVR[EN 11. GITAR ART FESTIVAL

Vrsni muzi~ari i brojna publika Dodelom nagrada naboqim mladim gitaristima, u~esnicima Me|unarodnog takmi~ewa 11. gitar art festivala i sve~anim zavr{nim koncertom, u nedequ je, u Kolar~evoj zadu`bini zatvoren ovogodi{wi Gitar art festival (GAF). Prema oceni direktora GAF-a Bo{ka Radojkovi}a, i ovaj jedanaesti praznik gitarskog zvuka u Beogradu protekao je u znaku "maksimalne publike". Tako je na koncertu Paka de Lusije oboren rekord Centra "Sava" po broju posetilaca, a na koncertima u Kolar~evoj zadu`bini qubiteqi klasi~ne gitare za jedno ve~e slu{ali su i po ~etiri izvo|a~a do kasnih pono}nih sati. Po obi~aju, pre zavr{nog koncerta uru~ne su nagrade najboqim takmi~arima.Ove godine bilo ih je vi{e od 90 u {est kategorija, najvi{e u dve najstarije, petoj i {estoj. Ukupno je dodeqeno 18 nagrada, a ceo fond je bio oko 20.000 evra. Prvu nagradu u najstarijoj kategoriji 1.000 evra, gitaru ru~ne izrade "Manuel Kontrerasi" iz [panije, u vrednosti od 6.000 evra, "Savarez" poklon paket i koncerte na festivalima Kunstmuzeum Bon 2010, Gitar Art laureati i Gitar Art festival 2011. godine, dobio je mladi gitarista iz Ru-

munije Edvard Leata. Prvonagra|eni iz pete kategorije je Pjotr Przedbora iz Poqske, iz ~etvrte kategorije na{ Mihajlo \or|evi}, tre}e Uro{ Markovi} iz Srbije. Pobednik druge kategorije je Belmin Okanovi} iz Bosne i Hercegovine, a prve kategorije na{a Marija Gruji}.

Nakon uru~ewa nagrada, pobednica pro{logodi{weg takmi~ewa Sabrina Vla{kali}, odr`ala je koncert kao {to }e to naredne godine, kao sastavni deo nagrade, uraditi ovogodi{wi pobednik rumunski gitarista Leata. Za svoj solisti~ki nastup na podijumu Kolarca na{a mlada gitaristkiwa Vla{kali}, pobednica brojnih doma}ih i internacionalnih takmi~ewa, trenutno student na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Sr|ana To{i}a, od-

DNEVNIK

lu~ila se da promeni najavqeni program. Umesto Bahovih i Ginasterinih dela ona je izvela "Prvu fantaziju op.5" Fransoa de Fosa, "Sonatu op.A-22" Joana Manena i Introdukciju i Rondo Dionisia Aguada. Veoma slo`en program Vla{kali}eva je izvela muzi~ki nadanuto i tehni~ki superiorno uz burne aplauze publike. Na zavr{noj ve~eri 11. GAFa nastupio je i gost iz Italije gitarista Paolo Pegoraro, diplomac na Akademiji ^igijana u klasi Oskara Giqe, nagra|ivan kao italijanski gitarista godine, pobednik presti`nih takmi~ewa, klasi~ni gitarista koji redovno nastupa na najva`nijim festivalima po celom svetu. Osniva~ me|unarodno gitaristi~ke {kole "Tarega", majstor gitare odu{evio je publiku prefiwenim izvo|ewem dela Hoakina Turine, Manuela Marija Ponse i Johana Sebastijana Baha u svojoj transkripciji. Autorskim koncertom Vojislava Ivanovi}a sa gostima na kome su izvedena wegova dela za solo gitaru, duo gitara, duo gitara i bandoneon i koncert za gitaru i guda~ki orkestar, zavr{en je ovogodi{wi Gitar art festival. (Tanjug)

Pre 184 godine na dana{wi dan u Pe{ti je osnovana Matica srpska, najstarija kwièvna, kulturna i nau~na institucija srpskog naroda. Prate}i burnu istoriju ovih prostora, Matica je rasla i mewala se, ali je osnovna delatnost, “prosve{tenije naroda srpskog”, zapisana u osniva~kom aktu, ostala nepromewena. Ugledni pe{tanski Srbi koji su osnovali Maticu, smatrali su da se posle vi{evekovnog turskog ropstva treba ukqu~iti u evropske kulturne tokove. Osnovu za taj plan ~inio je “Letopis” ( kasnije je dodato Matice srpske), ~asopis osnovan 1824. godine, koji se danas smatra za najstariju ìvu publikaciju te vrste na svetu. Matica srpska je po~ela da objavquje kwige, da se stara o {kolovawu darovite dece - budu}e narodne intelektualne elite. Zahvaquju}i {irokoj narodnoj podr{ci, bila je najbogatija zadu`binska ustanova u Ugarskoj. Iz Pe{te je Matica 1864. godine preseqena u Novi Sadsvoje trajno sedi{te. Danas MS ima oko dve hiqade saradnika, koji rade na nekoliko desetina projekata u okviru sedam nau~nih odeqewa. Oni tako|e pripremaju priloge za deset Mati~inih nau~nih ~asopisa i publikacija od kapitalnog zna~aja za srpsku kulturu i nauku. To su “Srpska enciklopedija”, “Srpski biografski re~nik”, “Re~nik srpskoga jezika”, “Pravopis srpskoga jezika”. Biblioteka MS ima vi{e od 3,5 miliona publikacija, Galerija MS raspolaè bogatom zbirkom srpskog slikarstva od 17. do 20 veka, a Izdava~ki centar nastavqa tradiciju objavqivawa probranih naslova iz razli~itih oblasti. Matica srpska je bila uzor mnogim narodima pa su po ugledu na wu osnovane Matica ~e{ka (1831), zatim ilirska (kasnije preimenovana u hrvat-

Zgrada Matice srpske

Ro|endanska sve~anost Svakog 16. februara odr`ava se Sve~ana sednica Matice srpske. Ove godine posve}ena je 175. godi{wici Sretewskog ustava, a o tom zna~ajnom jubileju besedi}e prof. dr Sima Avramovi}. Potom }e Slobodanu Zubanovi}u biti uru~ena Zmajeva nagrada MS za poeziju, koju je dobio za zbirku pesama “Soneti sa sela” (Zavod za uxbenike, 2009.). Nagra|enu kwigu }e predstaviti Ivan Negri{orac, a stihove }e govoriti dramski umetnik Miodrag Petrovi}. U muzi~kom programu nastupi}e novosadski oktet “Akademac”. sku), lu`i~kosrpska, gali~koruska, moravska, slova~ka,

slovena~ka, poqska i jo{ nekoliko drugih. R. Lotina

U ART BIOSKOPU „VOJVODINA”

Ciklus izraelskog filma U Art bioskopu "Vojvodina" ve~eras u 19 sati bi}e otvoreni Dani izraelskog filma. Na ovoj manifestaciji }e do 20. februara biti prikazano ukupno {est ostvarewa novije produkcije. Prvi na programu je film "Sedam dana" (Shiva) po scenariju i u re`iji Ronit i [lomi Elkabec. Re~ je o drami sa crnohumornim elementima. U judaizmu, [iva (sedam) je sedmodnevni period `alosti nakon sahrane. Preminuli se ~esto sahrawuje istog dana kada je napustio ovaj svet. Narednih

sedan dana, oàlo{}eni moraju da po{tuju striktna pravila me|u kojima je i ono po kojem ne smeju da napu{taju dom preminulog. Ovaj film je zapravo crna komedija, kao i intimni portret grupe oàlo{}enih a upoznaje nas sa posebnom vrstom pona{awa koja se manifestuju kroz stroga religijska pravila. Rezultat toga je, da se ìvot porodice, koja je na okupu, pretvara u konflikt ispuwen gor~inom i pako{}u, koji nadvladaju tugu i zajedni{tvo. V. C.

DODEQENE [PANSKE FILMSKE NAGRADE

Osam Goja „]eliji 211” Film "Celda 211" (]elija 211) Danijela Monsona trijumfovao je na ovogodi{woj 24. dodeli Goje, najzna~ajnije {panske nagrade za filmsku umetnost, odràne preksino} u Madridu. Ova zatvorska drama osvojila je ~ak osam nagrada, me|u kojima za najboqi film, najboqu reìju, najboqi scenario i najboqu mu{ku ulogu koja je pripala glumcu Luisu Tosaru. Trofej za najboqu ènsku ulogu oti{ao je u ruke Lole Duewas za dirqivu rolu u filmu "Yo, tambien" (Ja, tako|e). Glavni doga|aj na sve~anosti bilo je pojavqivawe Pedra Almodovara. Dolazak slavnog rediteqa, koji je imao ~ast da uru~i nagradu za najboqi film, usledio je nakon vi{egodi{we sva|e sa {panskom Filmskom akademijom koja je ~esto ignorisala wegova ostvarewa. Almodovar je napustio akademiju 2005. godine zbog neslagawa sa na~inom glasawa i od tada nije prisustvovao nijednoj dodeli nagrada.

Scena iz filma Danijela Monsona

U nedequ uve~e, me|utim, do~ekan je gromoglasnim aplauzom. Prekino}no gala ve~e u Madridu bi}e zapam}eno i po prvom zajedni~kom javnom pojavqivawu popularnog gluma~kog para Pe-

nelope Krus i Havijera Bardema. Nagradu Goja, svojevrsnog {panskog Oskara, dodequje {panska Akademije filmske umetnosti i nauke od 1987. (Tanjug)

utorak16.februar2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

I pola sekunde dovoqno za zlato Xejson Lemi-[apui doneo je Francuskoj drugu zlatnu medaqu na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru. Lemi-[apui je trijumfovao u nordijskoj kombinaciji, posle takmi~ewa na normalnoj skakaonici i na 10.000 kilometara, ispred Amerikanca Xonija Spilejna i Alesandra

prednosti. Spilejn je osvojio prvu medaqu za SAD u nordijskoj kombinaciji, a malo je nedostajalo da i bronzana medaqa ode u Sjediwene Dr`ave. Alesandro Pitin iz Italije stigao je na ciq kao tre}i ispred veterana Toda Lodvika. [apui, vode}i u trenutnom poretku Svetskog kupa, u{ao je u posledwi krug iza Spilejna. - Rekao sam sebi da moram da se potrudim i iskoristim priliku. Dosta sam popravio skijawe ove sezone i zato sam mogao da dam sve od sebe u zavr{nom sprintu - rekao je novi olimpijski {ampion. Finac Jane Rianen startovao je sa 34 sekunde prednosti kao pobednik skokova ali je brzo pao i dozovilo rivalima da ga prestignu. Favoriti Feliks Gotvald iz Austrije i Norve`anin Magnus Moan nisu uspeli da se oporave od lo{ih nastupa na skokovima po{to su i uslovi na stazi bili lo{i.

[ampion @aj, na{ Petrovi} 81. Martina Sablikova

Pitina iz Italije. [apui, Francuz ro|en u Sjediwenim Dr`avama, bio je tek peti posle skokova, startovao sa 46 sekundi zaostatka u odnosu na prvoplasiranog posle prve discipline,

Felik Loh

ali je prestigao drugoplasiranog Xonija Spilejna i na ciq staze duga~ke 10 kilometara stigao sa mawe od pola sekunde

Amanovo zlato vredno 170 evra Osvaja~ prve zlatne medaqe u Vankuveru [vajcarac Simon Aman ka`wen je sa 170 evra zato {to je prekora~io autom dozvoqenu brzinu. [vajcarski skaka~ je ùrio da stigne na zakazani televizijski intervju, koji je bio ranije zakazan u drugom delu grada sa nacionalnom televizijom [vajcarske. Aman, koji je u subotu trijumfovao u skija{kim skokovima na maloj skakaonici, odmah po zavr{etku sve~ane ceremonije dodele medaqa je krenuo ka vankuverskom studiju {vajcarske televizije, ali nije uspeo da stigne na vreme po{to ga je policija zadràla skoro pola ~asa. - Iznenada sam ~uo sirenu iza sebe. Najpre sam pomislio da policijski automobil èli da me pretekne, a onda sam shvatio da traè da stanem izjavio je Aman. On je priznao da je poku{ao da se â&#x20AC;&#x17E;pro{vercujeâ&#x20AC;&#x153; na olimpijsko zlato, ali su kanadski policajci bili neumoqivi i naplatili mu kaznu od 170 evra.

Drugo slavqe Francuzima doneo je Vensan @ej, koji je napravio veliko iznena|ewe trijumfom u bijatlonskoj trci na deset kilometara. @ej, koji je debitovao na Olimpijskim igrama, stigao je na ciq sa vremenom od 24 minuta sedam sekundi i osam stotinki. Drugi je sa 12,2 sekunde zaostatka bio Norveànin Emil Hegle Svendsen, bronzanom medaqom okitio se Hrvat Jakov Fak sa 14 sekundi slabijim vremenom od pobednika, u kojoj je iza sebe ostavio Emila Helgea Svendsena iz Norve{ke i Hrvata Jakova Faka. Veliki favorit za trijujmf bio je Norveànin Bjorn Ejnar Romoren, ali je iznena|uju}e imao tri proma{aja i na kraju je trku zavr{io kao 17. Jedini srpski prestavnik na toj trci Milanko Petrovi} zauzeo je 81. mesto. Petrovi} je stazu pre{ao za 28 minuta, 38 sekundi i devet stotinki. Rezultat 21-godi{weg Petrovi}a, ~lana sjeni~kog kluba Jelenak bio je ~etiri minuta i 31,1 sekundu lo{iji od {ampionskog. Vreme bi bilo boqe da Petrovi} nije imao ~etiri kaznena poena, jedan zbog proma{aja u pucawu u leè}em, a jo{ tri zbog hitaca u stoje}em stavu. Petrovi}, ipak, nije zavr{io u~e{}e na Olimpijskim igrama, po{to }e se 18.

prvi sportista svoje zemqe koji je osvojio zlato na Olimpijskim igrama odr`anim u Kanadi. Do sada je Kanada dva puta bila doma}in najpresti`nijeg svetskog takmi~ewa, letwih 1976. godine u Montrealu, i zimskih 1988. u Kalgariju, ali oba puta je ostala bez zlata. Kana|ani su u Montrealu osvojili 11 medaqa, a u Kalgariju pet, dve srebrne i tri bronzane. - Mislim da jo{ uvek ne shvatam {ta se desilo. Ali, jo{ mnogo slavqa je pred Kanadom rekao je Bilodu.

Titula za sjajnu Sablikovu Yejson Lemi [apui

startu im se ra~una zaostatak iz sprinta pa su osvaja~i medaqa i oni koji su se plasirali u vrh u prednosti.

Loh najmla|i pobednik

^ehiwa Martina Sablikova okitila se zlatnom olimpijskom medaqom u brzom klizawu na 3.000. Sa vremenom 4.02,53 Sablikova je bila prili~no ubedqiva, srebrna medaqa pripala je Nemici Stefani Bekert, a bronza Kana|anki Kristini Grovs. Do jedanaestog para u vo|stvu je bila Amerikanka Nensi Svajder-Pelc, onda je sjajnim nastupom Sadlikova stekla osam sekundi i 63 stota dela

Trijumfom u sankawu Nemac Feliks Loh (20) je postao najmla|i olimpijski pobednik u toj disciplini u istoriji. Loh, aktuelni svetski {ampion, do olimpijskog zlata do{ao je ukupnim vremenom od 3:13.085, s predno{}u od skoro sedam desetinki u odnosu na sunarodnika Davida Melera. Na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo se Armin Cegeler iz Italije, koji nije uspeo da odbrani titule osvojene na igrama u Torinu i Solt Lejk Sitiju. Celo takmi~ewe u toj discipline ostalo je u senci pogibije 21-godi{weg Gruzijca Nodara Kumarita{vilija, koji je izgubio ìvot tokom treninga u petak. Kumarita{vili je poginuo kada je pri brzii od 145 km/h izleteo sa staze i udario u stub. Zbog tragedije koja se dogodila organizatori su iz bezbednosnih razloga odlu~ili da skrate stazu i u konkurenciji mu{kara- Kseue [en i Hongbo @ao ca, èna i parova. Takva odluka izazvala je veliko nezaprednosti. Japanka Masako Hozudovoqstvo kod takmi~arki. mi, iako znatno sporija od Sadlikove, stigla je do drugog mesta u Bilodu doneo trenutnom plasmanu. Kana|anka zlato Kanadi Klara Hjuz je u 12. paru uspela da prestigne Japanku, a kada je na Prvu medaqu doma}inima dostazu iza{ao 13. par, Grovs, Beneo je Bilodu koji je trijumfovao ket, postalo je vru}e. Odli~no su u akrobatskom skijawu slobodklizale do polovine staze ali ninim stilom, ispred Australijansu uspele da zadrè prednost u odca Dejla Beg-Smita i Brajona nosu na kasniju pobednicu. Vilsona iz Sjediwenih Dràva.

AMAR GARIBOVI] O U^E[]U NA IGRAMA

I dolazak u Vankuver veliki uspeh Pored Milanka Petrovi}a i Belme [mrkovi} Srbija }e u nordijskim disciplinama na Olimpijskim igrama u Vankuveru imati jo{ jednog predstavnika - Amara Garibovi}a (18), koji }e se takmi~iti u skija{kom tr~awu na 15 kilometara slobodnim stilom. - Igre u Vankuveru su jedno ogromno iskustvo za mene jer je sa 18 godina do}i na takav doga|aj veoma dobar uspeh sam po sebi. Zahvalio bih se Olimpijskom komitetu Srbije koji mi je pru`io nov~anu i moralnu podr{ku - rekao je Amar. Put do Igara u Vankuveru za Garibovi}a nije bio lak, a kao i Belma [mrkovi} i on je imao problema sa nordijskom komisijom, kao i sa pripremama. - Pripremao sam se koliko su mi to uslovi dopu{tali, imali smo probleme sa nordijskom komisijom od samog po~etka letweg pripremnog perioda jer su oni usporavili na{ rad svim mogu}im sredstvima, i finansijski i organizacijski. Tokom celog letweg perioda nismo bili nigde na pripremama. Zato sam se pripremao u Sjenici sa svojim mati~nim klubom u kojem sam i nau~io da vozim skije. Problemi su se pojavili i kada smo moj trener Murat Garibovi}, moj drug Rejhan [mrkovi} i ja oti{li na Svetsko prvenstvo u ski-rolu u Hrvatskoj pa je ta nordijska komisija pokrenula disciplinski postupak protiv

Amar Garibovi}

nas zbog toga. Zavr{ni deo priprema odradio sam u Mekedoniji, tamo sam na jednoj bio drugi na pet kilometara, a tre}i na deset, i tamo sam i ostvario normu za Olimpijske igre. Od svog premijernog u~e{}a na najpresti`nijem svetskom takmi~ewu u zimskim sportovima Garibovi} ne o~ekuje mnogo, ve} samo da do|e do ciqa. Garibovi} do sada nije imao priliku da se takmi~i na severnoameri~kom tlu, ali je uspeo da se upozna sa stazom na kojoj }e debitovati na Igrama. (B92)

Organizatori vra}aju novac Jaka ki{a primorala je organizatore Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru da zatvore tribine za gledaoce za takmi~ewe mu{karaca i èna u snoubordu. Organizatori ZOI mora}e da nadoknade novac za 8.000 kupqenih karata za takmi~ewa koja su danas i sutra na programu. Na ovaj korak su se odlu~ili po{to je jaka ki{a padala prethodna dva dana i otopila sneg na mestu gde su bile planirane tribine. Ne{to mawe od 24 sata pre po~etka takmi~ewa u snoubordu organizatori su saop{tili da nema dovoqno vremena da se nanese novi sneg, a za sada nema garancija da }e tribine biti otvorene i za ostalih {est takmi~ewa u snoubordu i ski krosu. Organizatori }e isplatiti oko 400.000 dolara i tako isplatiti 4.000 navija~a za mu{ko takmi~ewe i 4.000 navija~a za ènsko takmi~ewe. Cena jedne karte bila je 50 dolara. Planina na kojoj se odràvaju takmi~ewa imala je rekordno toplo vreme u januaru, a ki{a je padala gotovo sve vreme pro{le nedeqe.

OSVAJA^I MEDAQA Zemqa

zlato

srebro

bronza

ukupno

1. 2. 3. 3. 5.

SAD Nema~ka Francuska Kanada J. Koreja

1 1 2 1 1

2 3 0 1 1

3 0 1 1 0

6 4 3 3 2

5. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7.

Italija ^e{ka Holandija [vajcarska Slova~ka Australija Norve{ka Poqska Austrija Hrvatska Rusija

0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0

2 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Kinezi u vo|stvu Odr`an je i kratki program u takmi~ewu parova u umetni~kom klizawu posle kojeg se u vo|stvu nalaze Kinezi Ksue [en i Hongbo @ao. [en i @ao su u kratkom programu za svoju ta~ku osvojili 76.66 bodova i iza sebe su ostavili nema~ki par Alonu Sav~enko i Robina Solkovija, dok tre}e mesto zauzimaju Juko Kavaguti i Aleksander Smirnov iz Rusije. Vice{ampioni sa pro{lih Olimpijskih igara Dan @ang i Hao @ang zauzimaju peto mesto. Zlatni par iz Torina, Tatjana Totmijanina i Maksim Marinin, povukao se posle tih Igara pa }e takmi~ewe u Vankuveru prote}i bez branilaca titule. Prvo zlato za Kanadu osvojio je Bilodu

februara takmi~iti u pojedina~noj trci na 20 kilometara. Ukupno se takmi~ilo 88 takmi~ara od kojih je prvih 60 izborilo i plasman u dohvatnu trku na 12,5 kilometara. U toj trci takmi~ari ne startuju zajedno, na

Bilodu je do pobede do{ao ukupnim skorom od 26,75 bodova, ispred velikog favorite i branioca olimpijskog zlata Australijanca Dejla Beg-Smita. Bronzanu medaqu osvojio je Amerikanac Brajon Vilson. Bilodu je postao

Amerikanke nadigrale Kinu Tre}eg dana Igara odigrane su i dve utakmice hokeja na ledu u konkurenciji `ena u grupi B. Sjediwene Dr`ave su slavile protiv Kine sa 12:1, dok je Finska bila boqa od Rusije rezultatom 5:1.

utorak16.februar2010.

SPORT

c m y

DNEVNIK

DANAS I SUTRA ^ETIRI ME^A OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Bekam u Milanu ugo{}uje svoje |avole

Nemawa Vidi}

NAVIJA^I MAN^ESTERA OBO@AVAJU NA[EG ASA

Vidi} pre`iveo i ruski rulet

Navija~i fudbalskog kluba Man~ester junajted ne}e se lako pomiriti sa odlaskom srpskog defanzivca Nemawe Vidi}a. Tome u prilog ide ~iwenica da Vidi} ima klub obo`avalaca, koji svakodnevno veli~aju wegove igra~ke i qudske kvalitete. Na jednom britanskom sajtu oni postavqaju {aqive komentare i na

- Jednom je Vidi} zakasnio na trening, ser Aleks Ferguson je kaznio ostale igra~e Man~estera, jer su poranili; - Nemawa Vidi} se jednog jutra probudio mrzovoqan. Tada su po~eli jugoslovenski ratovi. Ina~e, engleski mediji i ser Aleks Ferguson nastavqaju da kritikuju Nemawu Vidi}a! Prema tvrdwama magazina "Wuz of d

Propu{ta Milan Nemawa Vidi} nije otputovao sa ekipom u Italiju na prvi me~ osmine finala Lige {ampiona s Milanom. Prema navodima sa Ostrva, Vidi} ima problema sa nervom u nozi i nije spreman da podnese teret utakmice kakav je duel sa Milanom. Iz tog razloga menaxer Aleks Ferguson na megdan roso-nerima izve{}e tandem {topera Rio Ferdinand - Xoni Evans. Postoji jo{ uvek mala verovatno}a da umesto Evansa zaigra Ves Braun. Nemawa Vidi} jo{ uvek nije odigrao nijedan me~ za Junajted u 2010. godini, a posledwi susret na kojem je bio u timu je protiv Vigana 30. decembra. duhovit na~in do~aravaju koliko je prisustvo Nemawe Vidi}a va`no za tim Aleksa Fergusona. Ovo su neke od najzanimqivijih, i podse}aju na viceve o holivudskom glumcu âku Norisu: - Nemawa Vidi} je jednom igrao ruski rulet sa punim pi{toqem i preìveo; - Vidi} je jednom pojeo celu tortu pre nego {to mu je prijateq rekao da se u woj nalazi striptizeta; - Vidi} moè da zalupi rotaciona vrata;

vorld", Junajtedovi igra~i razo~arani su pona{awem srpskog reprezentativca jer smatraju da je preo{tar tokom treninga, naro~ito u duelima sa mla|im saigra~ima. Wima je, navodno, posebno zasmetalo kada je oborio omladinca i jednog od najve}ih talenata Kamerona Stjuarta, pa su odlu~ili da ga ignori{u. Pretpostavqa se da bi on, po oprobanom receptu sa Dejvidom Bekamom, "ocrni pa prodaj", mogao da bude oteran na kraju sezone. Zainteresovani klubovi su Milan i Real Madrid.

Menayer stopira Lanetov transfer Milan Jovanovi} je potpisao predugovor sa Liverpulom, prema kome bi na leto trebalo da stigne iz Standarda na Enfild. Me|utim, do tog transfera mo`da ipak ne}e do}i. Poznati srpski menaxer Zoran Stojadinovi} planira da tu`i Milana Jovanovi}a, Liverpul i Eduarda Maciju, {efa skautinga Liverpula i pomo}nika Rafe Beniteza, koji je finalizirao dogovor. Stojadinovi} tvrdi da

Milan Jovanovi}

su ga zaobi{li u poslu iako minulih godinu dana intenzivno radi na transferu. On poseduje potvrdu o poslatim elektronskoj po{ti i DVD snimcima, kao i o korespodenciji sa agentima Liverpula. Ukoliko Stojadinovi} presavije tabak lako je mogu}e da }e Liverpul odustati od dovo|ewa srpskog reprezentativca, jer bi tako mogao da se spasi pla}awa vi{emilionske od{tete.

Prvi put u istoriji Lige fudbalskih {ampiona me~evi osmine finala igraju se ~ak u osam termina. êlnici UEFE odlu~ili su se za ovu soluciju zbog profita, pa }emo u naredne ~etiri nedeqa ( utorkom i sredom) gledati vrhunski fudbal. Derbi dana je susret dva biv{a {amp{iona Evrope, Milana i Man~ester junajteda,a i me~ izme|u Olimpika iz Liona i Reala obe}ava sjajan fudbal. Milanezi u svojim vitrinama imaju sedam titula prvaka Evrope, a Ma~ester tri. U centru pa`we ovog velikog dvoboja bi}e Dejvid Bekam, nekada{wi igra~ Man~estera a sada Milana.No, pitawe je da li }e po~eti me~, jer trener Milaneza, brazilski stru~wak Leandro ukazuje na jedan bitan detaq: - Znam da Dejvid ima ogromnu èqu da se dokaè, ali je to ma~ s dve o{trice, bojim se da ne izgori. On puno zna~i za na{ tim, siguran sam da }e ispuniti sve takti~ke zamisli, ali za sada nisam siguran da }e i po~eti me~. Bekama igra~i Man~estera odli~no poznaju,a nama je potrebno iznena|ewe, mo`da }e priliku da dobije Pato. Ne brinem zbog toga jer su svi igra~i u odli~noj formi - kaè Leandro.

Danas Olimpik (L)- Real (sudi Atkinson, Engleska) (20.45) Milan – Man~ester junajted (Bankurenka, Portugal) (20.45)

Nekada prva zvezda Man~estera, sada u dresu Milaneza: Dejvid Bekam

Iskusni lisac Aleks Ferguson s puno uva`avawa govori o kvalitetima Bekama, na svakom koraku isti~e wegovu sjajnu igru , ali i prikriva probleme u svom timu. Vidi} ve} dugo ne igra, Xon O [ea je najverovatnije zavr{io sezonu, a povre|en je i kapiten Gigs. - Bekam je veliki igra~. Pravi je vo|a, s wim Milan je sasvim drugi tim. O~ekuje nas komplikovan me~, mi imamo odr|enih problema, ali se nadam da }emo ipak na kraju slaviti. Runi je u sjajnoj formi,

Ferdinand se vratio u potpunosti, uz to na{ vezni red igra odli~no - isti~e Ferguson. Olimpik iz Liona je prava no}na mora za Real. Posledwih pet godina Francuzi su ~ak tri puta bili boqi od Madri|ana u me|usonim me~evima u Ligi {ampiona, a posledwi okr{aj re{io je Karim Benzema ,pa su ~elnici Reala br`e boqe kupili francuskog reprezentativca. Me|utim, veliko je pitawe da li }e Benzema i igrati protiv svog biv{eg kluba, jer je bio povre|en i tek pre nekoli-

ko dana je po~eo s treninzima. Naravno, Real je favorit, ali je tako bilo i prethodnik godina kada je pobe|ivao Olimpik. - Situacija je ne{to druga~ija, ranijih sezona smo imali ja~i tim – iskren je trener Olimpika Klod Puel. – Vodili smo i na tebeli francuskog prvenstva,a sada nikako da uhvatimo formu, povrede su desetkovale na{ tim. Bi}e te{ko, Real ima sjajnu ekipu a tandem Ronaldo – Kaka je nezadr`iv. Madri|ani su u subotu lako s tri gola ispra{ili Kserez , blistali su Ronaldo i Kaka, a Iker Kasiqas je proslavio redak jubilej – 500. me~ na golu kraqevskog kluba. Jedino povreda Gonzala Iguana remeti idilu. - Najzad igramo onako kako sam zamislio – tvrdi trener Reala Manuel Pelegrini. – Verujem da }emo odigrati odli~an me~ na @erlanu i da }emo uspeti da prekinemo neugodnu tradiciju. Ni{ta ne}emo mewati, igra}emo ofanzivno, isto kao na svim dosada{wim me~evima. G. Kova~

SPORT

DNEVNIK NOVOSA\ANI REMIZIRALI U [ESTOM ME^U U TURSKOJ

\urovski iz kornera Vojvodina – Saturn 1:1 (1:1) ANTALIJA: SC hotela “Titanik”, sudija Arzlan (Kazakhstan). Strelci: \urovski u 37. za Vojvodinu, a Kareka u 15. minutu za Saturn. VOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Nestorovi}, Ple~, \uri{i}, Medojevi}, Tumbasevi}, Mr|a, Bilbija, \urovski, Adams. Igrali su jo{: Kesi}, Karan, Novakovi}, Tadi}, Mojsov, Faber, Stjepanovi}, Mudrinski i Mito{evi}. SATURN: Rebrov, Angua, Grincov, Zelakov, Nahu{ev, Nemov, Votrabqev, Ivanov, Kareka, Bojonricev, Klu~ivenko. Igrali su jo{: \ikovski, Povele, Halilovi}, Zinovi}, Nikitinski, Velov~enov, Capeta, Haglov, Mahmuzi, Kudri{ov i Okanopko. Fudbaleri Vojvodine nisu osetili gor~inu poraza ni u {estoj trening utakmici na pripremama u Turskoj. Novosa|ani su ostvarili ~etvrti remi, zavr{iv{i me~ rezultatom 1:1, ba{ kao {to je to bilo u prve dve utakmice u Antaliji (sa Ko{icama i Sigmom). Zanimqivo je i to da je crveno-beli tim postigao drugi gol iz kornera na ovim pripremama (prvo je to uspelo Bilbiji u me~u s Ko{icama), a ovoga puta to je u~inio Mario \urovski. Igrao se 37. minut kada je Vojvodina izborila korner. \urovski je namestio loptu, odsekao je na prvu stativu, a golman Rebrov nespretno je intervenisao uhvativ{i loptu kada je ona pre{la zami{qenu gol liniju. Poveli su Rusi u 15. minutu. Bio je to lep gol iz slobodnog

Mario \urovski

udarca sa oko 25 metara udaqenosti od gola Brki}a. Po lopti je raspalio Kareka i pogodio ciq. Prema re~ima sekretara stru~nog {taba Vojvodine Sa{e Milanovi}a bila je to tvrda utakmica, nalik pravoj prvenstvenoj. U korektnoj igri, ipak, je dodeqen jedan crvni karton, a zaradio ga je u drugom poluvremenu igra~ Saturna

Capeta posle udarawa levog bo~nog igra~a Vojvodine Nestorovi}a. Ipak, usledilo je pravo zamene kakvo se praktikuje tokom pripremnog perioda, pa je u igru umesto Capete u{ao Okanopko. Iako su u Vojvodini razmatrali mogu}nost da odigraju jo{ jedan me~ (pomiwala se sreda) od te namere se, izgleda, odustalo. S. S.

RAPORT IZ ANTALIJE

[u{war u stroju, Mereba{vili ~eka drugove Iza fudbalera Vojvodine je 16. dan priprema u Turskoj Antaliji. Sve te~e uobi~ajenim tokom, meteorolozi najavquju jo{ lep{e vreme za Novosa|ane, a razvedrilo se i kada je zdravstvena situacija u pitawu. Po-

A|uru dovodi brata Naemeka A|uru najozbiqniji je kandidat da u paru sa Slobodanom Medojevi}em brine o sredini terena u redovima Vojvodine. Dobrim igrama opravdao je poverewe, a zanimqivo je ~uti i wegovu preporuku: - Imam sedmoro bra}e, a sedamnaestogodi{wi Evan je veoma talentovan. Ukoliko se na{ otac slo`i, nameravam da ga na leto dovedem u Srbiju. Naravno, voleo bih da prvo oku{a sre}u u Vojvodini – ka`e A|uru.

Giorgi Mereba{vili

sle nekoliko dana pauze zbog uganu}a sko~nog zgloba u stroju je ponovo mladi napada~ \or|e [u{war. - [u{war se oporavio i ukqu~io u redovan trena`ni

proces – raportira iz Antalije generalni sekretar Novosa|ana Radisav Rabrenovi}. Relativno brz oporavak obradovao je i mladog napada~a koji je pozvan na reprezentativno okupqawe u Makeodniji, na koji omladinci Srbije kre}u krajem sedmice. [teta je jedino to {to i on, zbog povrede, nije nedavno u~estvovao u dobroj igri i pobedi wegovih vr{waka nad bugarskom Slavijom (4:2). I dok u Turskoj sve te~e kako u Vojvodini samo mogu da po`ele, doneta je i definitvna odluka u vezi s Gruzijcem Giorgi Meraba{vilijem. - Procenili smo da je za wega boqe da ostane u Novom Sadu i ve`ba pod nadzorom trenera Jove [ar~evi}a po programu koji je dostavio kondicioni trener Aleksandar Jankovi}. Ukoliko bi krenuo na put u Tursku izgubio bi prakti~no dva dana od pet koliko smo produ`ili boravak u Antaliji – obja{wava Rabrenovi}. S. S.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Zrewaninci stali u nastavku Banat – Dinamo (K) 2:3 (1:0) KIPAR: Stadion u Episkopi. Sudija: Antoni ^ontari (Limasol). Strelci: Grumi} u 15. i Vujovi} u 59. minutu za Banat, a Kovaq u 46. Novak u 64. i Morozenka u 66. minutu za Dinamo. @uti kartoni: ]ulibrk (Banat), Ku{nirov (Dinamo). BANAT: Stefanovi}, Marsel, ]ulibrk, Simi} (od 55. Zowi}, od 69. To{kov), Kompaore, Radosavqev, V. Radovanovi} (od 5o. Pilipovi}), Vujovi} (od 81. M. Radovanovi}), Popovi} (od 50. Karamati}), Bareto (od 81. Stevanovi}) i Grumi}. DINAMO: Ki~ak, Ku{nirov, Rodina, Novak, Suhockin, Bugewin, Suarez (od 46. Ribalka), Prokip~uk (od. 46. Morozenka), Sahwevi~ (od 46. [ev~uk), Kovaq (od 80. Maqin) i Garvas (od 75. Baravjec). Ekipa iz grada na Begeju zahvaquju}i sopstvenim gre{ka-

ma do`ivela je poraz od kombinovanog tima Ukrajinaca, ali je to bila odli~na provera za pulene trenera Kuzeqevi}a. Prvi gol na me~u delo je Grumi}a koji je na pravi na~in iskoristio centar{ut Kompaorea i glavom sa desetak metara savladao ukrajinskog golmana. Dinamo je posle gre{ke Radovanovi}a preko Kovaqa do{ao do izjedna~ewa. U 59.minutu posle duge i ta~ne akcije Bareta i Karamati}a, Vujovi}u nije bilo te{ko da donese novo vo|stvo Zrewanincima. Radost je trajala samo nekoliko minuta, jer je ukrajisnki fudbalski gigant preko Novaka stigao do novog egala. Pobedi Dinama od 3:2 kumovala je indolentna odbrana Banata koja je samo pogledom ispratila {ut Morozenka u mre`u Stefanovi}a. N. Jowev

Karamati} (Banat)

utorak16.februar2010.

PREDSEDNIK CRVENE ZVEZDE VLADAN LUKI] ZADOVOQAN SLIKOM EKIPE U ANTALIJI

Jesewi ritam pravi putokaz Fudbaleri Crvene zvezde uspe{no privode kraju pripreme u Antaliji, ~iji je fini{ pratio i predsednik kluba Vladan Luki} koji je sumirao utiske uz osvrt na sve aktuelnosti iz tabora lidera {ampionata. - Zvezda na prole}e ne}e biti druga~ija u odnosu na proteklu jesen. Nismo odustali od na{eg sistema rada, korak po korak i me~ po me~. Napravili smo èstoku konkurenciju u ovom prelaznom roku i to se vidi na svakom treningu i utakmici. Neki igra~i nisu na o~ekivanom ili èqenom nivou, mislim na novajlije, jer teret Zvezdinog dresa je veliki. Zadovoqan sam slikom koju sam video ovde u Antaliji – kaè Luki} Prvi ~ovek na{eg najtorfejnijeg kluba napravio je paralelu izme|u obavqenog posla u prelaznom roku i finansijskog stawa. - îwenica je da nismo prodali nijednog igra~a i to je odli~no sa fudbalske strane. Zbog toga nismo upali u problem, uspeli smo da makar ove zime ne zavisimo samo od transfera. Kada su finansije u pitawu to jeste na{ ciq. Rukovodstvo radi puno i kvalitetno i uspeva da re{i finansijske neda}e i mimo transfera. Zvezdin igra~ ima cenu na trì{tu, a kada je ona ispod odre|enog nivoa nema prodaje. Sada mogu da kaèm da do kraja prole}a ne}emo imati problema – poru~io je Luki}.

Predsednik Luki} u Antaliji odradio i nekoliko treninga

Tema vezana za pronala`ewe generalnog sponzora je dugo aktuelna. - Molim javnost za jo{ malo strpqewa. Svoje obaveze re{avamo i bez imena kompanija na grudima i ne}emo da bilo ko bu-

Yaji}ev status Osvrnuo se Vladan Luki} i na trenutni statusu Dragana Xaji}a u klubu. - Mi, zvezda{i, vaspitani smo da po{tujemo svoje legende. Dragan Xaji} je jedan od velikana na{eg kluba i to nikada ne}emo kriti i on je zauvek deo svog kluba. Na odluke suda i istra`nih organa nikako ne uti~emo. Neka svako radi svoj posao – ka`e Luki}.

Liga {ampiona Na pomen Lige {ampiona i ~iwenice da bi prihod od igrawa u najja~em takmi~ewu re{io Zvezdine finansijske probleme Luki} je izneo svoje opservacije. - Sve u fudbalu mo`e da se desi. Liga {amiona za nas nije prioritet, ali nije ni nemogu}a, u ovom trenutku. Sada je bitno napraviti sistem, raditi dan po dan, utakmicu po utakmicu. Delati na pravi na~in, a takvi uspesi onda dolaze sami po sebi.

VAQAK LAKO PRIMA GOLOVE

Udineze pravi test

Fudbaleri Partizana poraèni su od Kopra u test utakmici na pripremama u Sloveniji. Trener fudbalera Partizana Goran Stevanovi} kritikovao je igra~e posle jo{ jedne slabe igre i poraza(1:2) I daqe primamo lake golove, koji dolaze posle gre{aka na{ih igra~a. Jo{ nisam video da nas je neko izigrao, matirao i stvorio {ansu. Videlo se da su nam noge te{ke u utakmici protiv Kopra, ali nemamo vremena za odmor. Sa druge stranem raduje me {to ekipa igra, stvaramo {anse. Ipak, nedostaje sveìne u odsudnim trenucima. - rekao je Stevanovi} u Portoroù, gde se Partizan nalazi na drugom delu priprema za nastavak sezone. Branilac „duple krune“ u doma}im takmi~ewima danas igra prijateqski me~ protiv ~lana Serije A Udinezea na „Friuliju“. - Bi}e to pravi test, mnogo }emo vi{e zanti nego do sada. verujem da }emo igratio dobro i u lepom svetlu se predstaviti italijanskim qubiteqima fudbala. - kaè Stevanovi}. - Naravno poku{a}emo da igramo onako kako bi trebali igrati u prvenstvu. Znam da Udineze ne}e biti kopletan, ali je to ipak za nas najja~a provera u pripremnom periodu. I. L.

de generalni sponzor Crvene zvezde. Uskoro, treba da pokupimo plodove na{eg rada - najavio je predsednik Beogra|ana. Dug i daqe pritiska klub. - Nekada tokom sezone uspevamo da smawimo minus, nekada samo da ga dr`imo na istom nivou. Pred nama je niz akcija i projekata koji }e olabaviti tu om~u oko vrata. Dug nikako ne sme da naraste i nije, a na wegovom smawewu }emo nastaviti da radimo. Prole}ne akcije ne}e biti samo delo Zvezdinih prvotimaca ve} i Marketinga kluba odnosno kompletne uprave. - Bi}e mnogo iznena|ewa za prole}e pa ne}u sada da ih otkrivam. Zvezda{i }e imati priliku i sami da pomognu svom klubu, a i da postanu wegovi ~lanovi na jedan organizovan i svetski na~in. Ujedno }e Marakana dobiti nekoliko inovacija i novih sadr`aja zavr{io je Vladan Luki}. Z. Rangelov

Efikasnost jo{ uvek problem Stade Tunisijen – Spartak Zlatibor voda 1:0 (1:0) TUNIS: Igrali{te Strade Tunisijena , sudija: Muhamed ( TUnios), Strelac: Brahinaiba u 41. minutu. STADE TUNISIJEN: Ranijerini, ^afrafed, Rounaxanel, Zeiri Khaled, Hosniseifalah, Brahinaiba, Tanba Dobubakar, Raihibilel, Nefati Muhamed, Kasdui Salama, Tej Marouene.

Zoran Milinkovi}

Igrali su jo{: Tabet, ^ari, Leandro, Guelbi, Jebibi, Jeken, Dribi. SPARTAK: Jovani}, Stevanovi}, [arac, Simovi}, Brati}, Popovi}, Miri}, Torbica, Ubiparip, Veselinov, Vujaklija. Igrali su jo{: Veselinovi}, Noskovi}, Bo{kovi}, Adamovi}. Odigrali su fudbaleri Spartak Zlatibor vode jo{ jedan prijateqski me~ u okviru zimskih

priprema u Tunisu, ali su opet, ~ini se, ostali nedore~eni. Pru`ili su odli~nu partiju protiv do sada najja~eg rivala, ~etvrtoplasirane ekipe iz Super lige Tunisa, Stade Tunisijena, ali su i pored sijaset odli~nih prilika pretrpeli minimalan poraz od 0:1. „Golubovi“ su bili ti koji su diktirali tempo igre i stvarali {anse. Prvo su se u proma{ajima re|ali Ubiparip i Torbica, a potom je stopostotnu priliku proma{io Miri}. Jedinu priliku su doma}i imali u 41. minutu i iskoristili, nakon kornera, povratne lopte i velike gu`ve. Suboti~ani su bili dominantni i u nastavku, Ubiparip je imao jo{ dve lepe {anse, rezervista Noskovi} jednu, ali se rezultat nije mewao. - Zadovoqan sam u~inkom igra~a na utakmici sa odli~nom ekipom iz Tunisa. Verujem da bi utakmica bila jo{ sadr`ajnija da smo realizovali bar neku od nekoliko stopostotnih prilika. [teta {to to nismo uspeli, a ostaje nam da poradimo na efikasnosti do po~etka takmi~ewa – istakao je posle me~a Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode. N. S.

utorak16.februar2010.

SPORT [PANSKA PRIMERA

ITALIJANSKA SERIJA A

Miroqubivo pod Vezuvom Napoli i Inter su osvojili po bod u derbiju 24. kola Serije A 0:0. Dve ekipe u odli~noj formi ostale su nepora`ene, i to im je najva`nije - aktuelni {ampion i posle devet utakmica, a Napolitanci su se oporavili od neuspeha u Udinama, koji im je do{ao nakon 15 rundi bez poraza. Sada je bodovna razlika izme|u lidera Intera i drugoplasirane Rome sedam bodova. Napoli se probio do ~etvrtog mesta sa 38 bodova, koliko ima i Sampdorija. Na kraju, pod Vezu-

dine u{ao je u igru u 88. minutu. Gosti su poveli preko Marka Rosija, ali je malo pre odlaska na odmor izjedna~io Amauri. Onda je po~eo {ou kapitena Juventusa, Alesandra Del Pjera. On je u vo|stvo predvorio majstorsku asistenciju Dijega u 61. minutu, a onda je morao da „izvadi fleke“ \anlui|ija Bufona. Nedugo posle prvog pogotka Del Pjera, gre{ku golmana doma}ina iskoristio je Rosi da se po drugi put upi{e u strelce (2:2). Me|utim, Del Pjero se kasnije izborio za penal, koji je realizovao i pretvorio u prvu pobedu novog trenera Alberta Zakeronija (debitovao u pro{lom kolu remijem u Livornu). Lo{u seriju prekinuo je i Lacio. Posle pet su{nih kola pobedio je u Parmi (2:0). Doma}ina je na~eo Stendardo po{to je Aleksandar Kolarov izveo korner. Kona~an rezultat postavio je Mauro Zarate. Sini{a Mihajlovi} je ukwiìo 15. bod u devetoj utakmici u kojoj sa klupe predvodi Kataniju, koja je kod ku}e igrala sa Atalantom bez golova. Rezultati: Livorno - Bolowa 0:1 (0:1) /Di Vajo 22/, Sini{a Mihajlovi} nezadovoqan Parma - Lacio 0:2 (0:0) /Stenvom su svi bili zadovoqni iako i dardo 68, Zarate 89/, Juventus - \eobe ekipe mogu da àle {to nisu nova 3:2 (1:1) /Amauri 42, Del Pjeosvojile sva tri boda. Doma}i ro 61, penal 78 - Rosi 16, 63/, Kjevo igra~i dva puta su pogodili okvir - Sijena 0:1 (0:0) /Reìnaldo gola @ulija Cezara, a na drugoj 75/Katanija- Atalanta 0:0, Kaqastrani pre~ka je spre~ila Muntari - Bari 3:1 (2:0) /Konti 13, Nene rija da se upi{e u strelce. 30, Kosu 53 - Masielo 52/, Napoli Juventus je ostvario pobedu po- Inter 0:0, Roma - Palermo 4:1 sle pet kola, odnosno, torinski (1:0) / Brigi 33, 62, Baptista 53, crno-beli su se radovali tek druRise 83 - Mikoli 80p/, Sampdorija gi put u posledwih deset utakmi- Fiorentina 2:0 (1:1)/Semioli 16, ca. Ceh je platila \enova (3:2), za Pacini 60/, Milan - Udineze 3:2 koju je debitovao Danijel Alek(2:1) /Huntelar 7, 57, Pato 37 si}. Doskora{wi napada~ VojvoFlores 45, Di Natale 87/.

FUTO@ANI U IZMEWENOM SASTAVU

Sneg remeti planove

Tre}eliga{ iz Futoga u{ao je u ~etvrtu nedequ priprema za prole}ni deo prvenstva u kome je prevashodni ciq opstanak. Tokom prelaznog roka agilna uprava na ~elu sa predsednikom Ivkovi}em, sportskim direktorom [evom kao i trenerom [arabom dala se u potragu za novim igra~ima kako bi se nadomestili odlasci Celina, Popina, Fa}ka, \uli}a, âlije, Vujaklije, Budimira i Ili}a, i ja~i u{li u neizvesnu borbu za tre}eliga{ki status. - Zadovoqan sam ura|enim, kako u prelaznom roku gde smo doveli Balabanovi}a i Vu~i}a (Novi Zoran [araba Sad), Davidovi}a (Obili}), ânkovi}a (Grafi~ar), nadam se, uspe{no zameniti odPerovi} (Big bul), Mandi}a lazak najboqeg strelca Popina. (Drava, Ptuj) kao i talentovane Bi}emo jak kolektiv, prepreka momke iz Vojvodine Bude~evi}a, mnogim ekipama. I odli~an Tanasi}a, Mijovi}a i Lazendizdravstveni bilnen nam daje za }a. Nadam se da smo 30 posto japravo da se nadamo najboqem, jer ~i i da imamo potencijala za lesem Vu~i}a i Jovovi}a nemamo po prole}e - isti~e trener Zove}ih problema. Odigrali smo i ran [araba. - Imamo dobre prvu prirpemnu utakmicu sa uslove za rad, istina sneg nam Crvenom zvezdom i golom Vujaremeti planove, ali radimo na novi}a imali uspe{nu proveru, glavnom i pomo}nom terenu,a u slede}i susreti sa Ba~kom u posledwe vreme dosta vremena Ba~koj Palanci i Cementom u provodimo u hali i teretani koBeo~inu, naravno ako vremenske ja je u neposrednoj blizini. Doprilike dozvole. Ovi susreti bro je {to su ostali Stanojev, posluì}e nam da spremno do~eTanasin, Savkovi}, Ivkovi}, kamo trku za bodove i utakmicu Radakovi} i Jevi} i {to se oposa Veternikom - istakao je na ravio ubojiti strelac Vujanokraju [araba. vi}, koji }e u ovoj polusezoni, M. Popovi}

Rosi} ponovo Kikin|anin Nakon {est meseci provedenih u crnogorskom prvoliga{u Beranima, iskusni fudbaler Branislav Rosi} (27) vratio se u rodni grad. Po svemu sude}i,

on }e poja~ati redove srpskoliga{a OFK Kikinde, gde je ponikao i pru`io najboqu svoju igru. M. S.

DNEVNIK

Slavio ceo Madrid Barselona vi{e nije kinule seriju od tri me~a bez podila u predgra|u Madrida, Hetaneporaèna u prvenbede u {ampionatu, a Barsi su fe napravio preokret, ali su gostvu. Aktuelnog {amprekinuli nisku uspeha (pet uzasti stigli do boda pogotkom Sopiona [panije, Evrope stopnih trojki. U svakom slu~aju, rijana u posledwim trenucima i sveta zaustavio je madridski u nedequ uve~e slavio je ceo Mame~a. Seviqa je savladala OsasuAtletiko. Prethodni neuspeh u drid. nu na San~ez Pishuanu, a jedini Primeri katalonski tim doìMalaga nezadrìvo grabi ka strelac bio je Luis Fabijano. veo je od istog rivala, 1. marta opstanku. Ekipa za koju igra MiRezultati: Espawol - Deporti2009. Atletiko Madrid - Barselan Stepanov bila je ubedqiva u vo 2:0 (1:0) /Verdu 39’, Kaqehon lona 2:1 (2:1). Jorganxije su na~iSantanderu (3:0), pa je od „ve} vi59’/, Hetafe - Almerija 2:2 (0:0) nile veliku uslugu qutom, gradskom rivalu, Realu, koji je sada na samo dva boda od lidera. Kraqevi mogu da se zahvale Dijegu Forlanu i Simau Sabrosi ~ijim je golovima je doma}in na Visente Kalderonu stigao do ubedqive prednosti ve} u 22. minutu. U devetom minutu Hoze Antonio Rejes je napravio slalom na sredini terena i kroz odbranu Barselone „izbacio“ Dijega Forlana, koji se na{ao o~i u o~i sa golmanom Viktorom Valdesom i sa ivice {esnaesterca izvr{io rutinsku egzekuciju - 1:0. Samo 13 minuta kasnije bilo je 2:0. Portugalac je topovski Slavqe fudbalera Atletika posle gola Simao Sabrose {utirao iz „slobodwaka“ sa 25 metara iskosa sa leve |enog“ drugoliga{a dospela da/Kaskero 55’, Soldado 70’ - Pjati strane, pored ìvog zida, u golleko od opasne zone, jer je u po47’, Sorijano 90’/, Rasing - Malamanov ugao - 2:0. sledwih 13 kola Primere poraga 0:3 (0:2) /Veligton 9’, Kaisedo Indisponirani gosti su uspeèna samo od Real Madrida. 35’, Obiwa 66’/, Vaqadolid - Sali ve} u 29. minutu da prepolove Direktni rivali u borbi za ragosa 1:1 (1:1),/Kosta 23’ - Suazo prednost Atletika, ali to je biopstanak, Vaqadolid i Saragosa, 39’/, Seviqa - Osasuna 1:0 (1:0) lo sve od wih. Posle kornera sa odigrali su „miroqubivo“ - 1:1. /Luis Fabijano 35’/ , Atletiko leve strane, buket igra~a je proVaqadolid je u minulih sedam Madrid - Barselona 2:1 (2:1) sledio loptu na drugu stativu gde utakmica osvojio samo tri boda /Forlan 9’, Simao 22’ - Ibrahise nalazio usamqeni Zlatan zbog ~ega je na 18. mestu tabele, movi} 29’/, Sporting Hihon - VaIbrahimovi}, koji je prihvatio dok je Saragosa posle dve vezane lensija 1:1 (1:0) /Kastro 5’ - Mata poklon - 2:1. Atletiko je ostvapobede odnela sla|i deo kola~a 76’), Herez - Real Madrid 0:3 rio tek drugu pobedu nad Barsesa gostovawa. I Espawol je u (0:0),/Arbeloa 64’, Ronaldo 69’, lonom u posledwih {est utakmimirnoj luci po{to je tre}i put 71’), Viqareal - Atletik Bilbao ca u kojima je pretrpeo ~etiri zaredom u prvenstbu bio boqi od 2:1 (2:1) /Kapdevila 5, Nilmar 45 poraza. Ujedno, jorganxije su preDeportiva (2:0). Almerija je vo- Gabilondo 24/.

KOMPLETIRAN IGRA^KI KADAR SLOGE IZ TEMERINA

Hajder stigao u posledwi ~as

Promene u igra~kom kadru srpskoliga{a Sloge iz Temerina, pozitivno su se odrazile na igru crveno-belih i pomak je bio vidqiv ve} u prvoj kontrolnoj utakmici. Stru~ni {tab nije krio zadovoqstvo posle uspe{nog po~etnog koraka, golom Du{ana Vukovi}a, savladan je Veternik Viskol, jesewi prvak Srpske lige ‘Vojvodina’. Kona~an ishod, pravedan je epilog i pokazateq da forma ide uzlaznom linijom. Novajlije su, iznena|uju}e brzo, prihvatile stil rada Miodrga Cviji}a, {efa stru~nog {taba, a da nije bilo odlo`enih me~eva sa Slavijom i Jugovi}em, slika wihovih dometa postala bi jo{ bistrija. - Igra~ki kadar je pretrpeo odre|ene korekcije, odlu~ili smo da se oslonimo na mlade snage, a

PONOVO PROMENE U NAKOVA^KOM POLETU

Milijevi} predsednik, Kresoja trener Nakon {to je na funkciji prvog ~oveka FK Poleta iz Nakova (~lana Vojvo|anske lige istok) proveo desetak dana Branko Bud{in je dao ostavku,a oti{ao je i trener Uro{ Popov. Razlog je tihi bojkot igra~a koji nisu dolazili na treninge. Zbog toga je za novog predsednika kluba imenovan Zoran Milijevi}, dok je trenersku palicu preuzeo iskusni \ura| Kresoja. M. S.

bitno je da smo re{ili probleme na deficitarnim pozicijama. Ne mogu se donositi konkretni zakqu~ci, na osnovu jedne utakmice, ali o~igledno je da imamo pravo da verujemo u beri}etno prole}e. Vremenski uslovi nam nisu nakloweni, velikim naporima, uspevamo da realizujemo program rada. – rekao je Miodrag Cviji}, {ef stru~nog {taba. Posle pet godina, Temerince je napustio vihorni kapiten Du{an Tati}, poja~ao je vojvo|anskog liga{a Crvenu zvezdu iz Novog Sada, a traka jo{ nije dobila novog vlasnika. Pored Dragana Dragoqevi}a (Cement), najboqeg strelca Neboj{e Desnice i Miqana Milovi}a (Veternik Viskol), novu sredinu su prona{la i dvojica igra~a sa skromnom minuta`om, golman

Ivan Kneèvi} (Cement) i Vlade Bubwevi} (Slavija). Na spisku vi{e nema iskusnog centarfora Dragana Mandi}a i Damira Rogi}a, dok je {toper Gojko Vukoje, zbog obaveza na doktorskim studijama, odlu~io da okon~a karijeru u 27. godini. Posledwe poja~awe u nizu je stameni Vojislav Hajder (Jugovi}), uspe{no se oporavio od povrede kolena i re{io da potraì {ansu na srpskoliga{koj sceni. Pre wega, paraf su stavili: golman Vujica Peji} (Omladinac, Stepanovi}evo), Goran Kova~evi} (Dinamo, Vrawe), Mihajlo Kozomora (Proleter, Novi Sad), Du{an êpi} ([ajka{, Koviq), Goran \uli}, Mile Zamaklar i Konstantin Spaji} (^SK Pivara). M. Meni}anin

PALI]ANI VREDNO TRENIRAJU

Jezera{i u novom sastavu Tre}eliga{ s Pali}a ve} nekolkiko nedeqa priprema za nastavk prvenstva u Srpskoj fudbalskoj ligi, grupa Vojvodina.Trenira se pre i popodne iako je sneg prekrio teren problema nema. U prelaznom roku redove Pali}ana napustili su: Popovi} (Zemun), Mihajlovi} ([vedska), Hubert (Vinkovci), Benin (Rudar, Kakaw), Stevanovi} (Borac, Bawaluka), Katai i To{evi} (Vojvodina), Balabanovi} (Metalas AV), Soviq, Stan~eti}, Boki} i Ka{}elan,a umesto wih do{li su: Bulatovi}, Igwatovi} (^elik, Nik{i}), Babi} (Vojvodina), Milovanovi} (Novi

Sad), Stanojevi} (Spartak, Debeqa~a) i Stankovi} (Stani{i}). I pored novajlija treneru Bogi}u na raspolagawu je ve}ina igra~a iz jeseweg dela prvenstva. Kapiten Ru`i}, golman Jorgi}, Stankovi}, Maslovara, Lazinica, Radovi}, Grbovi} i Vojvodi} uz novajlije nastavi}e borbu za bodove i {to boqi plasman. - Do po~etka prvenstva bi}emo spremni - ka`e trener Dragi Bogi}. - Vreme nas je zaustavilo, nadamo se da }emo u narednih nekoliko nedeqa nadoknaditi ono {to smo propustili i odigrati dovoqan broj pripremnih utakmica. S. Stojiqkovi}

Bordo nastavqa sa pobedama Fudbaleri Bordoa pobedili su na svom terenu ekipu Sent Etjena rezultatom 3:1 u posledwem me~u 24. kola Prve lige Francuske.Dva gola za Bordo postigao je Vendel u 28. i 78. minutu, a jednom se u listu strelaca upisao ^amak u 12. Jedini gol za goste dao je Sako u 44. minutu. Okser je pobedio Ren 1:0. Jedini pogodak na utakmici postigao je Jelen u 41. minutu. Lorijen i Tuluz igrali su bez pobednika, 1:1. Doma}i su poveli golom Gameira u 55. minutu, a izjedna~io je Braten u 78. U utakmicama 24. kola francuskog {ampionata, a postignuti su slede}i rezultati: Nansi - PS@ 0:0, Valensijen - Nica 2:1, Monako - Marsej 1:2, Monpeqe - Grenobl 1:0, Le Man - So{o 0:0, Lil - Bulow 3:1 i Lion - Lens 1:0. Prvo mesto na tabeli dr`i Bordo sa 51 bodom, dok je Monpeqe na drugoj poziciji sa 48.

PRELAZNI ROK U KIKINDI

Nakov~ani oslabqeni Prema re~ima sekretara OFS Kikinda - Novi Be~ej Lazara Latinovi}a zimski prelazni rok je iskoristio mali broj igra~a da promene sredinu. U najstarijem op{tinskom klubu OFK Kikindi do{ao je \or|e Atlagi}, doskora{wi golman Kozare iz Banatskog Velikog Sela, a iz nakova~kog Poleta stigli su Nikola Utràn, \uro Kre~a, Nemawa Mudrini}, Vuk [}epanovi} i Darko Kr|elin. S gradskog stadiona u Kikindi oti{li su: golman Vawa Popovi}, potom Ivan Kneèvi} i Igor Stepan~ev (Vojvodina, NM), Ostoja ]ulibrk (Obili}, Novi Kneèvac), Sa{a Ratko, Igor Mom~ilov i Milorad [ibul (Polet, Nakovo). Vode}i u prvenstvu vojvo|anske lige, istok Sloboda iz Novih Kozaraca poja~ala je redove s Vladimirom Na|alinom i Almado êki}em (@AK, Kikinda). U Kozari iz Banatskog Velikog Sela pristigao je Slobodan Mitrovi} iz nakova~kog Poleta. [to se ti~e Poleta, fewera{a Vojvo|anske lige, istok do{ao je jo{ Ivan Dukatarev (Napredak, Banatska Topola), kao i igra~i iz OFK Kikinde. Iz Nakova oti{ao je Milo{ Mudrini} i Sa{a Barbat. U ekipi kikindskog @AK-a pristigli su Marjan \ori} (Vojvodina, Ba{aid), Nikola \ogo (Fru{kogorac, Sremska Kamenica), Branimir Markovi} i Ilija [tikovac (Crvena zvezda, Rusko Selo),a oti{li su: Na|alin, Popov i êki}. [to se ti~e op{tinskog prvaka Kikinda - Novi Be~ej Crvene zvezde iz Ruskog Sela novi igra~i su: Vladimir Do{qak (Sloboda, Novi Kozarci), êdomir @ivi} (Vojvodina, Ba{aid), Mileta Vojnovi} (Napredak, Banatska Topola), @eqko Ili} (Banat, Zrewanin) i golman Zoran Ostoji} (Delija, Mokrin). U op{tinskom liga{u Vojvodine iz Ba{aida pristigli su Dragan Gruji} (Jedinstvo, Bo~ar) i Nikola Gruji} (Olimpija, Torda). M. S.

SPORT

DNEVNIK

utorak16.februar2010.

VOJVODINA IZME\U JADRANA I PARTIZANA

Bawalu~ani gledaju srpski derbi Vaterpolisti Vojvodine pretrpeli su i drugi poraz od Jadrana iz Herceg Novog u okviru A grupe Evrolige. Nije imao mladi sastav trenera Dejana Stanojevi}a dovoqno snage i sre}e da i drugi put napravi veliko iznena|ewe i posle Barselonete uzdrma i Jadran. Mo}ni tim sa [kvera jedan je od glavnih favorita za fajnal-for i za Milo{ Vemi}, kapiten NIS Vojvodine

tvrtine. Kako je Milo{ Mili~i} istakao, on i saigra~i ostavili su srce u bazenu, ali jednostavno protiv Jadrana nisu mogli vi{e da pru`e. Trener Dejan Stanojevi} bio je zadovoqan borbeno{}u svojih igra~a. - Obe}ali smo da }emo u utakmicu u}i agresivno i napada~ki i da se ne}emo lako predati. To smo i ispunili. Nismo

smo gre{kama srqali, ali eto, opet je presudila posledwa ~etvrtina. Pobedili smo sa ~etiri gola i sada mirno ~ekamo Barselonetu, kakao bismo obezbedili prvo mesto i lak{i `reb u ~etvrtfinalu - rekao je Ivovi}. Vojvodina je otputovala u Bawaluku, gde }e danas (17 TV) u okviru dr`avnog prvenstva odmeriti snage sa Partizanom.

Foto: F. Baki}

SERIJA POBEDA NIS VOJVODINE U MINI–LIGI

Vemi}: Moèmo boqe Da se plasman na tabeli ra~una od po~etka mini-lige, bez 14 utakmica regularnog dela Viner {tedi{e superlige, odbojka{i NIS Vojvodine bili bi na vode}oj poziciji, jer su u tri kola plej-of predigre savladali Partizan i Radni~ki u Kragujevcu, a Crvenoj zvezdi uzeli bod u [umicama. Ono {to svakako treba da raduje stru~ni {tab Novosa|ana, kao i navija~e, jeste ~iwenica da se tim nalazi u veoma dobrom nizu, pre svega igara, a stiù i rezultati. Tek tre}i put u posledwe ~etiri sezone NIS Vojvodina savladala je aktuelnog {ampiona u Kragujevcu i razbila mit neosvojivosti dvorane Jezero. Prijem i blok crveno-belih u posledwih nekoliko kola funkcioni{u veoma dobro i prima~ka dijagonala Vemi}-Ivovi}a je na viskom nivou, sredwi blokeri Radi} i Petrovi} postavqaju neprelazne prepreke, a mladi Mrdak na korekciji pokazuje da ~elnici Vo{e nisu pogre{ili {to su ga angaòvali. - Moglo je lako da bude 3:1 za nas u Kragujevcu, ali nam je nedostajalo koncentracije da re{imo ~etvrti set u svoju korist po{to smo vodili 23:20. Istina, igramo veoma dobro u posledwih nekoliko kola i to pre svega zbog maksimalnog angaòvawa i zalagawa na svakom susretu i borbe za sva-

ku loptu. Govorio sam ranije da }e se na{a igra stabilizovati kada se stabilizuje zdravstveni bilten i bio sam u pravu. Iako smo u dobroj seriji, jo{ ne igramo kako bismo mogli i kako èlimo, pa sam siguran da jo{ ima mesta za napredak istakao je kapiten NIS Vojvodine Milo{ Vemi}. Ove sezone Novosa|ani jo{ samo nisu pobedili Crvenu zvezdu, iako su za to imali priliku u prvom kolu mini lige, ali su imali mawe sre}e u tajbrejku. - Ostala nam je jo{ Zvezda, na na{em terenu, i eventualna pobeda bi nam mnogo zna~ila. Ovim ne najavqujem siguran trijumf, samo mislim da nam je taj trijumf potreban pred susret s Beogra|anima u polufinalu Kupa Srbije u Novom Sadu, gde sve ekipe imaju podjednake {anse za trofej. Najva`nije je da zadrìmo kontinuitet dobrih igara, jer sada smo, ~ini mi se, u psiholo{koj prednosti u odnosu na sve ostale timove. Me~evi u mini ligi i ina~e sluè za podizawe forme i kona~ne pripreme za plej-of, ali dobre igre do{le su kao proizvod dobrog rada na treninzima. O~ekujem jo{ boqe partije. Dobar prijem i siguran blok krase nas u posledwe vreme, samo jo{ malo da doteramo igru u odbrani i mislim da }emo biti veoma kvalitetni kada do|e vreme plej-ofa - istakao je Vemi}. M. Risti}

MEMORIJAL „VILIM HARANGOZO”

Pobedili Eva Tapai i Dragan Suboti} Na 35. memorijalnom turniru u stonom tenisu “Vilim Harangozo” trijumfovali su Eva Tapai i Dragan Suboti} u singlu, Bojan Crepuqa i Lorencio Lupulesku i Aliz \ur~ik i Aleksandra Radowi} u dublu.Glavni turnir okupio je oko 120 u~esnika, a uporedo odr`ao se i memorijal „Tibor Harangozo“ za veterane. Najvi{e drame bilo je u me~evima zavr{nice mu{kog singla, pogotovo u polufinalu gde su vi|ena dva iscrpquju}a me~a. @olt Sel dobio Bojana Crepuqu sa 4:2 (7:11, 13:11, 11:8, 10:12, 12:10, 11:6). Jo{ ve}a borba vo|ena je u me~u izme|u Lorencia Lupuleskua i Dragana Suboti}a. Posle serije dorbih poteza na obe strane, Suboti} se pokazao kao smireniji i sigurniji takmi~ar i pobedio sa

Momenat iz finalnog me~a Suboti}–Sel

4:2 (9:11, 11:6, 11:7, 9:11, 11:6, 11:8). U finalu Suboti} je igrao sjajno i zaslu`eno trijumfovao sa 4:1 (11:7, 11:8, 6:11, 11:6, 11:9). Nije bilo iznena|ewa ni u polufinalu `enskog singla, Marija Galowa i Eva Tapai su savladale svoje protivnice i odigrale odli~no finale. Eva Tapai je povela sa 2:0,

ali se Galowa vratila u igru, napravila seriju od tri osvojena seta i na{la se na korak do trofeja. Nije joj to dozvolila iskusnija Eva Tapai, koja od starta odlu~uju}eg seta kre}e agresivno i sti`e na kraju do pobede od4:3 (11:8, 11:6, 5:11, 4:11, 13:15, 11:7). N. S.

NOVOSA\ANI U JEKU PRIPREMA

Hofman trqa ruke Qubiteqi ameri~kog fudbala u Srbiji sa nestrpqewem o~ekuju po~etak superliga{kog takmi~ewa, a svih 13 timova (ove sezone podeqeni su u A i B diviziju) rade punom parom. I novosadske Vojvode su u punom treningu. Do{lo je do promene na ~elnim pozicijama u klubu, novi predsednik je Sava Brzak, potpredesnici su dve dame, Mia Bajin i Danijela Jeki}, a na mesto sportskog direktora postavqen je Aleksandar Lazarevi}.Rokade su napravqewe i na mestu {efa stru~nog {taba, pa je kormilo struke preuzeo nekada{wi selektor nacionalog tima i biv{i trener Indija Indijansa Igor Hofman. Posle nekoliko meseci provedenih u klubu i po uspe{no obavqenoj prvoj fazi priprema, {ef struke Novosa|ana ima razloga za zadovoqstvo: - Veoma mi je drago {to sam preuzeo kormilo Vojvoda. Re~ je o veoma kvalitetnoj ekipi, jed-

Igor Hofman, prvi trener Djuksa

noj od najboqih u Srbiji i regionu. Uslovi za rad su sjajni, treniramo u balon sali( Het trik), a na okopu je oko 60 igra~a - rekao je Hofman. Kakav je plan priprema do starta prvenstva? - U prvoj fazi priprema akcenat je bio na fizi~koj spremi igra~a. Predvi|eno je da odigramo 15 - tak utakmica i zato nam je neophodan veliki broj

igra~a kako ne bismo do{li u situaciju da u sred sezone ostanemo sa skormnim fondom zamena. Ekipu je napustilo nekoliko igra~a me|u kojima je i âba Juhas. Zavr{io je {kolovawe u Novom Sadu i vratio se u Suboticu. Imali smo problema sa ofanzivnom linijom, ali smo uspeli da dovedemo Branka Rado{evi}a iz Sombora i osmoricu fudbalera iz Zagreba, ~ime smo re{ili taj problem - istakao je Hofman. Hofman se pohvalo izrazio o svojim najbliìm saradnicima,Predrag Nikoli} je zaduèn za ofanzivnu liniju, a \or|e Radovanovi} za ra sa defanzivcima. Qubiteqi ameri~kog fudbala u Novom Sadu ima}e prilike da na delu vide neke nove Vojvode, mla|e, poletnije i èqne dokazivawa, a prva prilika je 28.marta kada }e ugostiti Imeratore iz Ni{a. I. Grubor

Vapenski i Kalini} blokiraju {ut Janovi}a

titulu ove godine. U sastavu je sedam reprezentativaca Crne Gore, aktuelnog evropskog prvaka. Kao i u Herceg Novom, i u Novom Sadu je Vojvodina tri ~etvrtine odli~no parirala, ~ak su Novosa|ani i vodili sa dva gola po~etkom tre}e ~etvrtine (4:2). Ali, onda je krenula serija Jadrana od 5:0, pa je {est minuta pre kraja na semaforu pisalo 7:4 za Novqane. Poku{ala je Vojvodina da pred svojom publikom uhvati prikqu~ak, Mili~i} je samwio na 5:7, ali do kraja doma}i jednostavno nisu imali dovoqno snage za preokret, pa su gosti sa jo{ dva gola stavili ta~ku na ovaj duel ( 9:5).I pored toga {to su izgubili Novosa|ani treba da budu zadovoqni sa igrom u prve tri ~e-

se upla{ili snage rivala, nismo im dozvolili da se odlepe i dugo smo imali dobar rezultat. Morao je Jadran dobro da se pomu~i protiv nas i da pru`i maksimum kako bi nas pobedio. Zadovoqan sam borbeno{}u mojih igra~a, ali, s druge strane neoprostivo je da primimo tri, ~etiri gola sa dva metra i na tome moramo jo{ da radimo. Sada nam ostaje da u posledwem kolu u Zagrebu poka`emo {ta znamo - rekao je Stanojevi} i ~estitao Jadranu na fer borbi. Reprezentativac Aleksandar Ivovi} je rekao da je wegovom timu ovo bila bitna utakmica. - Ne ~udi me {to nam je dve ~etvrtine bilo te{ko, jer Vojvodina je pokazala kvalitet. Mi

Kana|ani u Beogradu Vaterpolisti Kanade stigli su sino} u Beograd gde }e sparingovati sa na{om reprezentacijom do 20. februara. Kana|ane vodi nekada{wi golman Jugoslavije Dragan Jovanovi}, a na pro{lom Svetskom prvenstvu u Rimu osvojili su osmo mesto i bili jedno od najprijatnijih iznena|ewa. Na{ selektor Dejan Udovi~i} za ovu akciju objavio je dva spiska igra~a. Na prvom su igra~i koji }e trenirati sa Kanadom 17. i 18. februara na beogradskom Ta{majdanu. Na ovom spisku nema igra~a iz Vojvodine i Partizana, jer oni u ovom terminu imaju utakmice Evrointer lige. Drugi spisak obuhvati}e Milan Aleksi} igra~e Vojvodine i Partizana, Denis [abani (Student), Nekao i one iz Pro Reka i Katara, mawa Ubovi}, Strahiwa Ra{oa oni }e sparingovati sa Kanavi}, Viktor Ra{ovi}, Marko dom 19. i 0. februara. Predvi|eMatovi}, Mihajlo Mili}evi} no je da se 20. februara na Ta{u (Beograd) i Sava Ran|elovi} odigra i zvani~na utakmica iz(Ni{). me|u Srbije i Kanade. Ovaj rad Na drugom spisku su: Sloboje u sklopu priprema za me~ ~edan Soro, Branislav Mitrovi}, tvrtog kola Svetske lige sa Du{ko Pijetlovi}, Nikola RaTurskom, koji se igra 23. febru|en, Milan Aleksi}, @ivko Goara u Istambulu. Posle utakmici}, Marko Avramovi}, Andrija ce sa Kanadom selektor UdoviPrlainovi}, Stefan Mitrovi}, ~i} }e odrediti spisak putnika Slavko Gak, Milo{ ]uk (Parza Tursku, a ekipi }e se tamo tizan), Boris Vapenski, Uro{ pridru`iti Vawa Udovi~i}. Kalini}, Petar Filipovi} Na prvom spisku su: Janko (Vojvodina), Gojko Pijetlovi} Radovi}, Nikola Dedovi}, (Kataro), Slobodan Niki} i Aleksa [apowi}, Aleksandar Filip Filipovi} (Pro Reko). Petrovi}, Petar Markovi}, G. M.

Foto: F. Baki}

Dva dana kasnije u svom bazenu Novosa|ani }e do~ekati Va{a{ u Evrointer ligi. Crno - beli su lako u Evroligi savladali Honved i overili prvo mesto u C grupi. - I Partizan i Jadran su ja~i od nas, u duel s Partizanom tako|e}emo u}i motivisano. Sve zavisi od nas, ako igramo kako znamo i ne upla{imo se mo`da i mo`emo do povoqnog rezultata - rekao je centar Vojvodine Petar Filipovi}. Igor Filipovi} je istakao: - Ostaje da se oporavimo od utakmice sa Jadranom u duelu sa Partizanom pru`imo dobru partiju. Partizan do sada ima maksimalan u~inak u svim takmi~ewima i favorit je. G. Malenovi} Evrointer liga Honved - Partizan Ujpe{t - Partizan 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Va{a{ 4. Honved 5. Seged 6. Eger 7. Ferenc. 8. Ko{ice 9. Oradea 10. Ujpe{t

1313 11 8 11 6 12 5 10 4 10 4 9 4 8 3 8 2 14 0

0 0 2 0 2 1 1 1 1 0

0 3 3 7 4 5 4 4 5 14

6:9 7:11

150:79 39 104:89 24 114:85 20 103:11115 86:81 14 82:91 13 61:74 13 70:81 10 69:70 7 93:170 0

Prva A liga Rezultati 6. kola: Student - Ni{ 7:6, Beograd - TENT 12:5, Vojvodina - Partizan Rajfajzen danas u 17 u Bawaluci. 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Student 5. Ni{ 6. TENT

5 5 6 6 6 6

5 4 4 1 1 0

0 0 0 2 1 1

0 1 2 3 4 5

77:14 54:31 55:40 34:56 33:56 29:85

15 12 12 5 4 1

Prva B liga Rezultati 10. kola: Singidunum - Spartak 16:6, Dinamo - Go~ 11:10, Rabotni~ki - [abac 9:8, @AK - Be~ej 2005 19:7, Zemun - Proleter odlo`eno. 1. @AK 2. Singid. 3. Rabot. 4. Be~ej 5. Zemun 6. [abac 7. Proleter 8. Spartak 9. Dinamo 10. Go~

10 10 10 10 9 10 9 10 10 10

9 8 6 6 5 4 3 3 2 1

0 1 1 0 2 0 0 0 0 0

1 150:54 27 1 120:67 25 3 88:69 19 4 92:88 18 2 101:81 17 6 90:10012 6 86:105 9 7 71:120 9 8 76:138 6 9 78:131 3

SPORT

utorak16.februar2010.

DNEVNIK

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB liga Crvena zvezda – Partizan 74:84, Radni~ki – FMP 81:77, Budu}nost – Cibona 62:72, Zadar – Hemofarm 70:75, Bosna – Helios 66:55, Zagreb – [iroki 71:81, Olimpija – Cedevit 82:68. 1. Cibona 2. Partizan 3. Hemofarm 4. Olimpija 5. Zagreb 6. Budu}nost 7. Zadar 8. Cedevita 9. C. zvezda 10. Radni~ki 11. [iroki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

21 20 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 20

17 15 13 13 13 12 11 10 9 9 8 7 5 4

4 5 8 8 8 9 10 11 12 12 13 14 16 16

1653:1408 1527:1405 1679:1562 1642:1525 1682:1673 1579:1526 1727:1570 1643:1705 1674:1643 1478:1645 1579:1658 1590:1662 1419:1650 1331:1567

38 35 34 34 34 33 32 31 30 30 29 28 26 24

Prva mu{ka liga Srbije Radni~ki Basket – Napredak 86:81, OKK Beograd – Mega Vizura 75:79, Radni~ki KG 06 – Tami{ 65:73, Borac – Ma{inac 82:66, Ergonom – Metalac 74:79, Novi Sad – Vojvodina Srbijagas 80:67, Sloga – Proleter Naftagas sino}. 1. Borac 2. Metalac 3. Beograd 4. Tami{ 5. Vojvodina 6. Novi Sad 7. Proleter N. 8. Napredak 9. Mega V. 10. Ma{inac 11. Sloga 12. Radni~ki B. 13. Ergonom 14. Radni~ki 06

21 21 21 21 21 21 20 21 21 21 20 21 21 21

16 15 14 14 13 12 12 11 10 9 9 6 4 1

5 6 7 7 8 9 8 10 11 12 11 15 17 20

1736:1575 1670:1583 1779:1646 1609:1546 1644:1591 1634:1545 1672:1609 1658:1623 1660:1712 1487:1675 1534:1540 1580:1657 1505:1608 1539:1810

37 36 35 35 34 33 32 32 31 30 29 27 25 22

Prva A `enska liga Spartak – Partizan 65:78, Loznica – Proleter 68:64, Kovin – Radni~ki 81:68, Vo`dovac – Vojvodina NIS 78:75, ^elarevo – Radivoj Kora} 24. februara, Crvena zvezda – Hemofarm [tada sino}. 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. Vojvodi. NIS 5. Vo`dovac 6. C. zvezda

17 16 16 17 16 16

17 13 12 10 10 9

0 3 4 7 6 7

1454:1034 1344:978 1245:1058 1209:1146 1237:1168 1229:1126

34 29 28 27 26 25

7. Proleter 8. ^elarevo 9. Kovin 10. Loznica 11. Spartak 12. Radni~ki

17 16 17 17 16 17

7 7 4 4 4 2

10 9 13 13 12 15

1076:1212 1120:1221 1144:1329 980:1301 1087:1258 1060:1354

24 23 21 21 20 19

Prva B mu{ka liga Vojvodina – Radni~ki 92:68, Crnokosa – Mladost 88:71, Beovuk – Superfund BP 79:96, Jagodina – Jug 91:62, Zdravqe - @elezni~ar odlo`eno, Vizura Smederevo – Partizan II ju~e, FMP II – Vrbas Karneks 17. februara. 1. Superfund 2. Crnokosa 3. Radni~ki 4. Jagodina 5 Vizura S. 6. Mladost 7. Vojvodina 8. Jug 9. FMP II 10. @elezni~ar 11. Vrbas 12. Zdravqe 13. Partizan II 14. Beovuk

17 17 17 17 16 17 17 17 16 16 16 16 16 17

15 13 13 11 11 10 8 6 7 7 5 4 4 2

2 4 4 6 5 7 9 11 9 9 11 12 12 15

1554:1373 1378:1285 1375:1285 1434:1373 1417:1333 1408:1427 1453:1421 1230:1329 1293:1355 1226:1217 1213:1334 1287:1314 1208:1257 1325:1500

32 30 30 28 27 27 25 23 23 23 21 20 20 19

Prva B `enska liga Kraqevo – Moravac 67:51, Beo~in – Stara Pazova 79:71, Plej of – Student 60:68, Kovin MT – Pro Tent 103:81, [abac – Trep~a 70:54, Tami{ - Jugobanat 55:81, Bor – Mladost Kolubara odlo`eno. 1. Student 2. Jugobanat 3. Kraqevo 4. Beo~in 5. [abac 6. Kovin MT 7. S. Pazova 8. Mladost 9. Plej of 10. Moravac 11. Trep~a 12. Pro Tent 13. Tami{ 14. Bor

17 17 17 17 17 17 17 16 17 17 17 17 17 16

16 16 12 10 10 9 8 8 7 7 6 6 2 1

1 1 5 7 7 8 9 8 10 10 11 11 15 15

1330:907 1361:1061 1236:1132 1168:1097 1158:1081 1246:1192 1239:1224 1036:987 1019:1157 1100:1155 1030:1127 1083:1223 1001:1271 775:1196

33 33 29 27 27 26 25 24 24 24 23 22 18 16

Prva srpska mu{ka liga – Sever Topola – Srem 75:61, Veternik – Novi Sad MT 84:86, Sport Ki – Kikinda 101:86, Jedinstvo – Sveti \or|e 84:63, Nova Pazo-

OLSTAR ME^ NBA LIGE va – Duga 96:93, Oyaci – Spartak 65:81, Dunav – Mladost Teletehnika sutra. 1. Spartak 2. Mladost 3. N. Pazova 4. Duga 5. Dunav 6. Sport Ki 7. Oyaci 8. Topola 9. Novi Sad 10. Veternik 11. Jedinstvo 12. Sv. \or|e 13. Srem 14. Kikinda

16 16 16 17 16 17 17 17 17 17 17 16 16 17

16 12 11 10 10 9 9 8 8 8 6 7 2 0

0 4 5 7 6 8 8 9 9 9 11 9 14 17

1389:1134 1384:1206 1333:1195 1409:1340 1251:1132 1503:1398 1251:1264 1335:1343 1317:1370 1281:1307 1333:1377 1233:1329 1208:1406 1135:1561

32 28 27 27 26 26 26 25 25 24 23 23 18 17

Prva srpska `enska liga – Sever Spartak MT – Vrbas Medela 41:81, Srbobran Reahem – Banat Milenijum grup 20:0 (sr), Topol~anka – Proleter MT nije odigrano, Proleter – Sivac nije odigrano. 1. Vrbas M. 12 12 0 2. Sivac 11 9 2 3. Ruma 12 7 5 4. Banat MG 18 8 10 5. Proleter 10 7 3 6. Topol~anka 12 4 8 7. Spartak MT 13 3 10 8. Gimnazija 12 4 8 9. Proleter MT 11 4 7 10. Srbobran R. 11 3 8

943:486 830:639 812:666 781:655 710:609 646:838 656:981 634:826 625:723 566:780

24 20 19 18 17 16 16 16 15 14

Druga srpska mu{ka liga – Sever Ba~ka Palanka – Top 105:99, Ruma – Radni~ki 89:97, Dinamo – Hajduk (K) odlo`eno, Crvenka – Krajina Grme~ odlo`eno, Hajduk (B) – Apatin nije odigrano, Stara Pazova – Proleter Naftagas MT 17. februara. 1. S. Pazova 2. Top 3. Akademik 4. Radni~ki 5. Krajina G. 6. Ruma 7. Proleter 8. B. Palanka 9. Hajduk (K) 10. Dinamo 11. Apatin 12. Crvenka 13. Hajduk (B)

15 16 15 16 15 15 15 15 15 14 15 14 14

12 11 12 11 11 9 6 6 4 5 4 4 2

3 5 3 5 4 6 9 9 11 9 11 10 12

1415:1153 1407:1262 1276:1149 1389:1279 1380:1221 1307:1288 1238:1185 1233:1261 1109:1159 970:1183 1082:1300 1024:1208 1069:1251

27 27 27 27 26 24 21 21 19 19 19 18 16

KUGLAWE Superliga Srbije (m)

Prva liga Srbije, Vojvodina (`)

Crvena zvezda - Beograd P[ 2:6 (3.450: 3.642) Rudar - Ni{ Put 3:5 (3.102:3.233) Partizan - Kawià 3:5 (3.423:3.455) Metalac - Senta (odloèno) E|{eg slobodan 1. Beograd P[ 18, 2. Ni{ Put 18, 3. Senta 14, 4. Metalac 12, 5. E|{eg 9, 6. Partizan 8, 7. Kawià 7, 8. C. zvezda 6, 9. Rudar 2 boda.

E|{eg - Srem 1:7 (2864:3085) Vojvodina (BG) - Spartak (D) 6.5:1.5 (2892:2728) Banat - Petrovaradin (odlo`eno) Toza Markovi} - Radni~ki (NS) (odlo`eno) Alimenta slobodna

Superliga Srbije (`) SPC Vojvodina - Pionir 1:7 (3.083:3216) Venus - Kristal 2:6 (3.141:3309) Putar Ni{ - EDB Beograd (odloèno) Jedinstvo - Ada Kompjuters (odloèno) Apatin - Junakovi} (odloèno) 1. Pionir 22, 2. Jedinstvo 18, 3. Junakovi} 15, 4. SPC Vojvodina 14, 5. Kristal 10, 6. Ada Kompjuters 9, 7. Apatin 8, 8. EDB Beograd 6, 9. Venus 6, 10. Putar Ni{ 4 boda.

Prva liga Srbije, Vojvodina (m) Toza Markovi} - Hajduk 1.5 : 6.5 (3043:3044) Kristal - 13. maj 6:2 (3348:3217) @elezni~ar - Apatin 1:7 (3106:3145) Vojvodina (NS) - Vihor 5:3 (3241:3168) Jedinstvo - Banat 5:3 (3363:3301) 1. Banat 20, 2. Kristal 17, 3. Vojvodina (NS) 15, 4. Apatin 15, 5. Hajduk 14, 6. Jedinstvo 13, 7. Toza Markovi} 6, 8. @elezni~ar 6, 9. Vihor 5, 10. 13.maj 5 bodova.

1. Toza Markovi} 18, 2. E|{eg 13, 3. Vojvodina (BG) 11. 4- Petrovaradin 11, 5. Banat 11, 6. Radni~ki 9, 7. Srem 9, 8. Alimenta 8, 9. Spartak (D) 2 boda.

Prva vojvo|anska liga (m) Rotografika - Ada Kompjuters 5:3 (3322:3198) Radni~ki LK - Spartak (D) 6.5:1.5 (3093:3031) Slavia - Be~ej 2:6 (2952:3030) Polet - TSK (odlo`eno) Dolina slobodna

Istok – Zapad 141:139 (37:34, 39:35, 42:40, 23:30) ARLINGTON: Stadion „Dalas Kaubojsa“, gledalaca: 108.713, sudije: Skot Foster, Xejms Kepers i Derek Ri~ardson. ISTOK: Xejms 25 (5 sk, 6 as), Garnet 4, Hauard 17 (5 sk, 3 bl), Xonson 10, Vejd 28 (6 sk, 11 as, 5 ul), Pirs 8, Bo{ 23 (10 sk), Rondo 4 (5 as), X. Valas 2, D. Li 4, Rouz 8 (4 as), Horford 8, Ajverson (nije ulazio u igru). ZAPAD: Dankan 3, Novicki 22, Stodemajer 12 (10 sk), Entoni 27 (10 sk), Ne{ 4 (13 as), P. Gasol 13 (6 sk), Bilaps 17 (5 as), D. Vilijams 14 (6 as), Duren 15, Rendolf 8 (6 sk), Kejmen 4, Kid . Brajant, Pol i Roj nisu ulazili u igru. Ko{arka{i Istoka pobedili su igra~e zapadne konferencije rezultatom 141:139, u me~u koji }e ostati upam}en po rekordnoj poseti na jednoj ko{arka{koj utakmici. Duelu svih zvezda NBA lige prisustvovalo je neverovatnih 108.000 qudi, {to je rekord koji }e te{ko biti nadma{en u skorijoj budu}nosti. Ekipu Istoka predvodio je Dvejn Vejd sa 28 poena, 11 asistencija i 6 skokova. Vejd je progla{en i za najboqeg igra~a utakmice, koja je re{ena 5 sekundi pre kraja penalima Krisa Bo{a, ina~e momka ro|enog u Dalasu. Karmelo Entoni je poku{ao trojkom da donese pobedu Zapadu, ali je wegov {ut bio kratak. - Biti u prilici da odigrate utakmicu pred ovolikim brojem navija~a... Znam da je broj ta~an, dovoqno je bilo da samo pogle-

10 poena ), kojom su „gosti“ stigli do velike prednosti od 90:74. Ekipa Zapada, bez povre|enog Kobija Brajanta, igrala je na krilima Karmela Entonija (tek se oporavio od povrede), koji je ubacio 27 poena, i Dirka Novickog, koji je imao u~inak od 22 poena.

vog stadiona Kaubojsa u Arlingtonu, futuristi~kog zdawa koje je vlasnika Xounsa ko{talo 1,2 milijarde dolara! - Bio je ovo svojevrstan testament popularnosti na{ih igra~a, ne{to {to }e u istoriji NBA ko{arke ostati upisano zlatnim slovima – izjavio je ko-

[OU U POLUVREMENU: Amerikanci su poznati kao istinski {oumeni, pa ni Olstar u Arlingtonu nije pro{ao bez spektakularnih nastupa. Himnu SAD je, pre po~etka susreta, otpevala Gre~en Vilson, dok su himnu Kanade interpretirala ~etvorica kanadskih tenora. U poluvremenu su sjajne mini-koncerte odr`ale velike svetske zvezde [akira i Ali{a Kiz. - Trudili smo se tokom ~itave utakmice da odigramo najboqe {to mo`emo – istakao je Karmelo Entoni. – Dok smo sedeli na klupi, gledali smo oko sebe i komentarisali ovu neverovatnu posetu. Bili smo zadivqeni

mesar NBA lige Dejvid [tern. – Xeri Xouns i Majk Kjuban imali su viziju i dovoqno ma{te i hrabrosti da je sprovedu u delo. Prethodni rekord po broju gledalaca na ko{arka{koj utakmici postavili su navija~i u De-

onim {to smo videli i presre}ni {to smo deo istinskog spektakla. Bez obzira na sve poene i lepe akcije, ipak ova utakmica ostaje upam}ena po gledaocima. Najve}i aplauz dobili su vlasnici klubova iz Dalasa, Mark Kjuban (Meveriks) i Xeri Xouns (Kaubojs), koji su iza{li na teren tokom poluvremena i saop{tili novi rekord u poseti, koji sada iznosi 108.713 gledalaca. Ovo je ujedno i rekord no-

troitu na me~u NCAA lige izme|u Kentakija i doma}eg Mi~igen Stejta. Utakmici je tada prisustvovalo 78.129 gledalaca. - Imao sam i pomalo sre}e u Dalasu – prvo {to sam bio u~esnik ove istorijske utakmice, a onda i {to sam je odigrao dosta dobro i poneo titulu MVP igra~a – rekao je Dvejn Vejd. Slede}e godine utakmica se igra u Stejpls Centru u Los An|elesu. Pripremio: A. Predojevi}

1. Polet 15, 2. TSK 14, 3. Dolina 14, 4. Be~ej 12, 5. Ada Kompjuters 10, 6. Rotografika 9, 7. Slavia 8, 8. Spartak (D) 8, 9. Radni~ki LK 4 boda.

Druga vojvo|anska liga (1-8. mesto) Kordun - Sloven Dunav - Petrovaradin Vojvodina (BG) - Srem Vrbas - Petrovaradin

2:6 (3255:3336) 3:5 (3042:3075) 6:2 (2993:2916) (danas)

1. Kordun 12, 2. Petrovaradin 10, 3. Srem 9, 4. Sloven 8, 5. Vrbas 5, 6. Vojvodina (BG) 5, 7. Dunav 4, 8. Radni~ki (NS) 1 bod.

ATP LISTA

Rafa opet tre}i Novak \okovi} i daqe se nalazi na drugom mestu na ATP listi. \okovi} je posle plasmana u polufinale turnira u Roterdamu skupio 8.310 bodova, skoro hiqadu vi{e od Nadala, koji je ponovo na tre}em mestu, po{to Endi Mari nije branio bodove na turniru u Roterdamu. Viktor Troicki pao je za jedno mesto i sada se nalazi na 35. poziciji sa 1.135 poena, dok je status Janka Tipsarevi}a isti kao i pro{le nedeqe i on zauzima 37. mesto s 1.060 bodova. Ilija Bozoqac je napredovao za osam mesta i sada je 162.

Spektakl pred 108.713 gledalaca

igra~ sveta sa 306 poena, Boris Pa{anski je napravio skok od 13 mesta i sada je 315. na listi sa 131 bodom, dok je Filip Krajinovi} pao za dva mesta i sada je 365. igra~ sveta sa 104 poena. Rang lista najboqih 10 igra~a: 1. Federer ([vajcarska) 11.350, 2. \okovi} (Srbija) 8.310, 3. Nadal ([panija) 7.370, 4. Mari (V. Britanija) 7.300, 5. Del Potro (Agentina) 6.355, 6. Davidenko (Rusija) 5.290, 7. Rodik (SAD) 4.210, 8. Soderling ([vedska) 3.855, 9. Conga (Francuska) 2.985 i10. ^ili} (Hrvatska) 2.970 poena.

LISTA DUBLOVA

Ziki i Nestor najboqi Na listi dublova, posle trijumfa na turniru u Roterdamu, Nenad Zimowi} i Danijel Nestor sa~uvali su prvo mesto na svetskoj listi. Lista najboqih 10 igra~a u dublu: 1.-2. Zimowi} (Srbija) i Nestor (Kanada) po 11.590, 3.-4. B. i M. Brajan (SAD) po 10.480, 5. Dluhi (^e{ka) 5.995, 6. Nouls (Bahami) 5.770, 7. Paes (Indija) 5.275...

VTA LISTA

Jeca i Ana na istim pozicijama Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} nisu promenile pozicije na novoj VTA listi. Jelena je i daqe osma, dok je Ana i daqe na 23. mestu. Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 8995, 2. Dinara Safina (Rusija) 6480, 3. Karolina Voznijacki (Danska) 5995, 4. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 5861, 5. Venus Vilijams (SAD) 5526, 6. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4960, 7. Elena Demetijeva (Rusija) 4855, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 3765, 9. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 3605, 10. Na Li (Kina) 3441... 23. Ana Ivanovi} (Srbija) 2067...

Dven Vejd, najboqi igra~ utakmice

date tribine, nije bilo slobodnog mesta. Ovo je bila velika privilegija za sve nas - rekao je Lebron Xejms. Utakmica Zapada i Istoka obilovala je brojnim atraktivnim potezima, isticali su se upravo Vejd i Xejms (25 poena) atraktivnim zakucavawima, dok je Bo{, koji je re{io pitawe pobednika, dodao 23 poena, uz 10 skokova. Upravo tandem VejdXejms inicirao je veliku seriju Istoka tokom tre}e deonice (po

SPORT

DNEVNIK ZIMSKA LIGA ZA DAME

Favoriti o~ekivano ^etiri utakmice Zimske `enske lige, odigrane u in|ijskoj sportskoj hali, zavr{ene su pobedama favorita. @elezni~ar i Maks sport su bili boqi od rivala pa su obezbedili plasman u zavr{nicu takmi~ewa u kojoj }e se sa najuspe{nijim ekipama druge grupe boriti za titulu prvaka. Preostale dve utakmice trebalo je da se nared-

nog vikenda odigraju u Vrbasu ali su se predstavnici Maks sporta i @elezni~ara dogovorili da svoj me~ odigraju u Novoj Pazovi. Rezultati: @elezni~ar – Vojvodina 19:18 (9:8), Vrbas – Maks sport 20:31 (12:15), Vrbas – @elezni~ar 21:29 (9:11), Vojvodina – Maks sport 14:28 (8:14). Da. V.

KUP POBEDNIKA KUPOVA ZA MU[KARCE

Kolubara pro{la Rukometa{i lazareva~ke Kolubare ostvarili su najve}i uspeh u klupskoj istoriji, plasmanom u ~etvrtfinale Kupa pobednika Kupova. Ekipa koja ve} tri sezone predstavqa ozbiqnu ekipu na doma}oj sceni, osvaja~ Kupa Srbije za 2009. godinu, iskoristila je na najboqi mogu}i na~in pravo doma}instva u oba susreta sa ruskim Kaustikom i izborila plasman u osam najboqih ekipa renomiranog takmi~ewa. U drugom me~u, krtice su slavile 25:21, posle subotwih 29:24. O dru{tvu u kome se sada Lazarev~ani nalaze, najboqe svedo~e imena mogu}ih protivnika u ~etvrtfinalu. To mogu biti Rejno De Navara (biv{i Portland), Gumersbah, Koper, Metalurg, Tromble, Granoqers... Kona~ni spisak, bi}e poznat nakon revan{ susreta narednog vikenda...

Superliga (m) Planinka PV - Dinamo 26:29 PKB - Smederevo 30:24 Crvenka - Jugovi} U. 23:23 Priboj - Naisus 21:18 Proleter N. - Radni~ki 34:34 C. zvezda - Partizan 33:29 Metalop. - Vojvodina 24. februara (18) Kolubara slobodna 1. C. zvezda 15 14 2. Kolubara 14 13 3. Partizan 15 9 4. Naisus 15 8 5. Vojvodina 14 8 6. Radni~ki 15 8 7. Metalop. 14 8 8. PKB 15 7 9. Jugovi} 15 4 10. Priboj 15 4 11. Proleter 15 3 12. Crvenka 15 3 13. Smederevo15 3 14. Dinamo 15 2 15. Planinka 15 2

0 1 464:398 28 0 1 474:350 26 1 5 433:379 19 2 5 412:390 18 2 4 394:381 18 1 6 415:386 17 0 6 384:361 16 2 6 405:430 16 5 6 353:364 13 3 8 382:397 11 4 8 401:456 10 4 8 386:457 10 1 11 427:476 7 3 10 413:468 7 2 11 391:441 6

Superliga (`) C. zvezda - V. Bawa 32:31 Radni~ki J. - K. Milo{ 27:31

U~esnice turnira u Adi

SEDMI „KARPAT KUP - ADA 2010” ZA DAME

A|ankama pehar Sedmi me|unarodni „Karpat kup - Ada 2010“ rukometa{ica odràn je u Adi uz u~e{}e {est ekipa iz Ma|arske, Slova~ke, Rumunije i doma}ina Halas Joèfa. Prelazni i pobedni~ki pehar osvojile su rukometa{ice Halas Joèfa koje su u finalu u neizvesnoj utakmici nadigrale rivalke iz [ep{isent|er|a (Rumunija) 23:18, dok je za tre}e mesto ekipa Euro-Noveks Tapiosele (Ma|arska) ubedqivo savladala slova~ku ekipu Guta 47:8. Pehar pobedni~koj ekipi uru~io je narodni poslanik u Skup{tini Srbije Tama{ Tot iz Ade, koji je bio jedan od sponzora turnira, kojem je od pokretawu glavni sponzor biv{i premijer Ma|arske Viktor Orban. Turnir okupqa ekipe iz

Karpatskog basena i prvi put je odràv van granica Ma|arske, a ovog puta u ulozi doma}ina bio je predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki. Turnir je odr`van u sportskoj hali Tehni~ke {kole u Adi, a sve~ano ga je otvorio potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pastor. Za najboqu igra~icu iz Ma|arske progla{ena je Erika Bu{i (Euro-Noveks Tapiosele), izvan granica Ma|arske Monika Gelen~er iz a|anskog Halas Joèfa, a kao najboqa igra~ica doma}ina turnira progla{ena je Dijana Ahac iz Ade. Za najboqeg golmana progla{ena je Dijana Kriàn iz Ade, dok je najboqa golgeterka turnira Izabela Hendrik (Sep{isent|er|). Tekst i foto: M. Mitrovi}

utorak16.februar2010.

NAKON SUSRETA CRVENKA–JUGOVI]

Obostrano zadovoqstvo uz razli~ite reakcije Sigurno je da su i rukometa{i Crvenke i gosti iz Ka}a prièqkivali da start prole}ne sezone obeleè pobedom. Doma}ima bi to bila uteha za visok poraz jesenas u Ka}u, a igra~ima Jugovi}a za dva neuspeha u prethodnoj sezoni. Desilo se ono tre}e, nije mo`da najrealinije, s obzirom kako se rezultat kretao tokom utakmice, pa su raspoloèwa neposredno posle utakmice bila druga~ija. Mo`da i lak{e nego {to su o~ekivali doma}i igra~i su stekli vo|stvo koje je naj~e{}e bilo od tri-~etiri gola, a u dva navrata ~ak i {est (15:9 i 16:10) i to je ve} stvaralo preranu euforiju uz podr{ku navija~a, pa je stoga teè prihva}en rasplet koji se odigrao u samoj zavr{nici. Bilo je ~ak i ozbiqnih primedbi na ra~un sudijskog para Mo{orinski - Panxi}, ali na kraju ipak i mirna analiza. - Bez obzira {to smo izgubili bod, iako je ve}im delom izgledalo da pobeda ne moè do}i u pitawe, ja sam veoma zadovoqan igrom koju je na{a ekipa prikazala, a posebno odnosom, zalagawem i disciplinom koju su igra~i ispoqili. [to se ti~e neiskori{}enog sedmerca minut pred kraj kod na{eg vo|stva (23:22) to ide na na{u du{u, ali se ne moèmo oteti ~u|ewu {to tom prilikom nije iskqu~en gostuju}i igra~, pa smo stoga u posledwih tridesetak sekundi mi bili sa dva igra~a mawe i u tom pogledu u potpono podre|enom poloàju. Ina~e, ceo susret je protekao u obostrano veoma korektnoj igri - vi|ewe je trenera Crvenke Radosava Kova~evi}a. Razumqivo je da su se na kraju u taboru Jugovi}a mnogo vi{e radovali, bez obzira {to su na polasku iz Ka}a, verovatno, ra~unali na sigurnu pobedu.

- Bio je ovo susret dve veoma mlade ekipe, pa je i wihova igra u najve}em delu bila upravo u znaku mladosti,pa su shvatqive i oscilacije. Moji igra~i su tokom prvog dela podbacili, a Crven~ani su to odli~no iskoristili, posebno dobrom igrom u odbrani kojoj je ton davao odli~ni Mjerima~ka na golu. Ja sam se ipak nadao da }e do}i do promene ritma i stabilizacije u na{u korist, {to se i dogodilo i uticalo na ovakav zavr{etak, koji se u potpunosti uklapa u krajwi takmi~arski ciq na{ih klubova, bez obzira {to su trenutne reakcije bile razli~ite - mi{qewe je stratega Ka}ana Vladana Jordovi}a.

A kada je pojedina~ni doprinos na ovoj utakmici u pitawu ocena je jedinstvena:golmani Mladen Mjerima~ka (Crvenka) i Bojan Perovi} (Jugovi}) bez sumwe su bili najistaknutiji pojedinci me~a. Mjerima~ka je sjajno nastavio jesewu seriju odbrana, a ovoga puta je krunisao i sa dva odbrawena sedmerca. Perovi} se u prvom poluvremenu uklopio u prose~no ostvarewe svojih saigra~a, ali je zato u drugom, naro~ito pri kraju, obeshrabrio doma}e strelce. Mo`da je i to uticalo da Holpert u wemu vidi gromadu koju nije uspeo da savlada prilikom izvo|ewa odlu~uju}eg sedmerca. T. Jovovi}

Zajedni~ki snimak tri prvoplasirane ekipe Zimske lige

ZAVR[ENA ZIMSKA LIGA ZA MU[KARCE

Trijumf @abaqaca, sjajni ka}ki kadeti Jugovi} Unimet junior - @SK 33:36 (17:19) FUTOG: Dom sportova, gledalaca: 200, sudije: Crwanski i Alimpi} (Ba~ka Palanka), sedmerci: Jugovi} 5 (5), @SK 3 (2), iskqu~ewa: Jugovi} 4, @SK 16 minuta. JUGOVI] UNIMET JUNIOR: Karan, Sele{i 1 (1), Crnoglavac 12, Vu~i}evi} 4, Nakom~i}, Raki} 1, Ili} 2, Krsman~i} 9 (4), Be}arevi}, Be}iri}, Mazalica, Arseni}, Lakovi} 4, Na|. @SK: Z. Kezija 9, Maqkovi} 5, B. Markovi}, Bosni} 2, Ne-

nad 8 (2), Milutinovi} 8, Malivuk 2, A. Markovi}, Mi}anovi}, Lugowa 1, Mijatovi}, Bojani} 1, P. Kezija, Matijevi}. Rukometa{i @SK-a iz @abqa, ~lanovi drugoliga{kog severa, pobednici su sedme Zimske lige u konkurenciji mu{karaca, koju tradicionalno organizuje Okru`ni rukometni savez Ju`na-Ba~ka. @abaqci su u finalu pobedili ekipu Jugovi} Unimeta iz Ka}a, koju su ~inili igra~i ka-

detskog uzrasta, predvo|eni sjajnim Nikolom Crnoglavcem, Mladenom Krsman~i}em i Strahiwom Ili}em. Bila je to utakmica za rukometne sladokusce, sa mnogo dobrih poteza, gde su ka}ki ti}i do pred kraj prvog poluvremena kontrolisali rezultat i prikazali da se radi o {kolovanoj ekipi, koja se ravnopravno nosila sa mnogo starijim kolegama. Preostali deo susreta bio je u znaku @abaqaca, koji su

pre svega iskustvom i trojicom izuzetno raspolo`enih rukometa{a, Zoranom Kezijom, Draganom Nenadom i \or|em Milutinovi}em, do{li do pobede u vrlo neizvesnom i dinami~nom susretu. Kapitenu @abaqaca Zoranu Keziji pobedni~ki pehar uru~io je predsednik ORS Ju`na-Ba~ka Rajko Imbrowev. Za najboqeg igra~a progla{en je Mladen Krsman~i} iz Jugovi}a, najboqi golman je

Mile Matijevi} iz @SK-a, dok je Dragan Nenad najboqi strelac iz pobedni~ke ekipe. Tre}e mesto zauzeo je futo{ki Metalac „Asko Vidak“ koji je pobedio novosadski Milicionar 25:21. U preostalim me~evima za plasman postignuti su slede}i rezultati - za 5. mesto: Nova Pazova Hajduk (^) 22:14, za 7. mesto: Mladost TSK - Radni~ki 34:28, za 9. mesto: Titel XD - Tarket junior 33:26.

Po okon~awu Zimske lige u konkurenciji mu{karaca predstavnici svih deset klubova istakli su i sa najvi{om ocenom ocenili sjajnu organizaciju ovoga takmi~ewa, uz korektno pona{awe svih u~esnika, ali i da im je Liga mnogo pomogla u pripremnom periodu da provere sve igra~e bez takmi~arskog pritiska, {to }e biti od velike koristi pred nastupaju}e me~eve liga{kog dela {ampionata. J. Gali}

SVET

utorak16.februar2010.

AVGANISTAN

SAD

NATO priznao gre{ku MARYA: Snage NATO-a u Avganistanu su priznale gre{ku zbog koje je poginulo 12 civila. Dve bombe, namewene talibanskim pobuwenicima, pogodile su jednu ku}u u podru~ju Nad Ali, 300 metara od planirane mete, navodi se u objavi zajedni~ke komande NATO-a u Avganistanu. To je jedna od ne`eqenih posledica velike ofanzive pod nazivom "Mo{tarak" ~iji je ciq da se kona~no poraze talibani, zba~eni s vlasti invazijom na tu zemqu 2001. godine. Saveznici u Avganistanu nagla{avaju da su pokrenuli operaciju u kojoj kqu~nu ulogu imaju vojnici Nacionalne vojske Avga-

UKRATKO

DNEVNIK

nistana. Operacija "Mo{tarak", {to na pa{tunskom zna~i "Zajedno", usmerena je na iskorewivawe talibana u provinciji Helmand na jugu zemqe. Ameri~ki marinci i avganistanski vojnici su nai{li na sna`an otpor talibana. Bar tako svedo~e snimci repotera agencije Asosijeted Pres, koji je pripojen jednoj ameri~koj vojnoj jedinici. Veruje se da su ovaj put uspeli da okru`e oko 400 talibana. Za sada ide dobro. Sve ovo traje samo dan-dva. Ne treba da se iscrpqujemo. Mi smo optimisti. Napredujemo u skladu s planom. Iznena|eni smo koli~inom im-

provizovanih eksplozivnih naprava koje smo prona{li. Ima ih vi{e nego {to smo o~ekivali", rekao je brigadni general, komandant jedinice Marinaca Vojske SAD, Lari Nikolson. Civilne `rtve zbog gre{ke u usmeravawu bombe ve} su pokvarile prvu najavu uspeha operacije, zauzimawa Marxe, grada s 80 hiqada stanovnika u provinciji Helmand. Marxa se smatra centrom mre`e za trgovinu opijumom i podr{ku talibanima. Sada se, uporedo s ofanzivom, vodi istraga o tome za{to je u jednoj ku}i poginulo deset ~lanova jedne porodice. (Tanjug)

Bajden i êjni razmenili optu`be VA[INGTON: Xozef Bajden izjavio da je Ri~ard êjni pogre{no informisan ili da obmawuje javnost kritikama o re{enosti ameri~ke administracije u borbi protiv terorizma. Biv{i potpredsednik êjni optuìo je aktuelnog ameri~kog predsednika Baraka Obamu da se "pretvara" da Amerika nije u ratu s teroristima i da su zbog toga Amerikanci, po êjnovom mi{qewu, mawe bezbedni, javio je "Glas Amerike". Potpredsednik SAD Xozef Bajden je za ameri~ku televiziju

TE[KA @ELEZNI^KA NESRE]A KOD BRISELA

Poàr u îkagu, sedmoro mrtvih ÎKAGO: Najmawe sedam osoba, me|u kojima dvoje dece, poginulo je ju~e u poàru koji je izbio u jednoj stambenoj zgradi u predgra|u îkaga, saop{tile su gradske vlasti. Me|u poginulima su novoro|en~e, ro|eno pre tri dana, trogodi{we dete, ~etiri tinejxera i jedan 20-godi{wak. (Tanjug)

Na Kavkazu petoro ubijeno

MAHA^KALA: U napadima na policiju u ruskom delu Kavkaza ubijena su tri policajca i dva civila, saop{tili su zvani~nici. Jedan policajac i wegova majka izgubili su `ivot u Nazranu, u Ingu{etiji, kada je wihov automobil zapaqen na ulazu u dxamiju, navela je portparol ministarstva unutra{wih poslova Madina Kadzijeva, dok su dva policajca i devoj~ica, koja se nalazila u wihovom automobilu, ubijeni u pucwavi do koje je do{lo u Dagestanu. (Tanjug)

Preìvela napad ajkule SIDNEJ: Jedna èna u Australiji preìvela je napad ajkule tako {to je propisno izudarala i i{utirala morsku neman koja joj je otkinula deo tela. Padi Trambul (60), zadobila je duboke povrede od ujeda morskog psa i izgubila ogromnu koli~inu krvi u incidentu koji se dogodio nadomak ostrva Vitsandej, u australijskoj dràvi Kvinslend. U izjavi za lokalne medije, Padi je ispri~ala da je ronila s muèm i drugim turistima kada je osetila kako je ne{to silno povla~i." Po~ela je svom snagom da udara pesnicama i {utira nogama ìvotiwu dugu 1,5 metara koja ju je na kraju pustila. (Tanjug)

U sudaru vozova najmawe 20 mrtvih BRISEL: Najmawe 20 osoba poginulo je u direktnom sudaru dva voza na èlezni~koj stanici nedaleko od Brisela, javili su ju~e belgijski mediji. Vozovi su se sudarili u blizini mesta Hale, na oko 15 kilometara jugozapadno od glavnog grada Belgije. Guverner belgijske flamanske pokrajine Lodevik de Vit izjavio je na konferenciji za novinare posle nesre}e da je zvani~no potvr|ena smrt 12 osoba. Povre|eno jeoko150, a u vagonima ih, verovatno, ima jo{. "Sudar je bio uàsan, barem jedan od vozova nije ko~io. Vagoni su isprevrtani i mnogo qudi je povre|eno. Ovo je pokoq", rekao je jedan lokalni zvani~nik za belgijski dràvni radio. Uzrok frontalnog sudara dva voza je prolazak jednog od wih kroz crveno svetlo. Ova nesre}a, jedna od najteìh èlezni~kih nesre}a u Belgiji, dogodila se oko 8.30 sati nedaleko od mesta Buizingen u blizini Halea, oko 15 kilometara jugoza-

padno od Brisela, na pruzi MonsBrisel, javile su agencije. Na pruzi su napravqena velika o{te}ewa, a saobra}aj superbrzog voza, koji od Londona i Pari-

saop{teno iz kabineta premijera Kosova Ha{ima Ta~ija, avion s premijerom Belgije, posle vesti o nesre}i, odmah je krenuo nazad u Brisel. Leterm }e ipak u utorak

Yozef Bajden

NBC izjavio da ^ejni poku{ava da prekroji istoriju, kao i da,

ili nije informisan, ili obmawuje javnost svojim kritikama o re{enosti Obamine administracije da se bori protiv terorizma. Aktuelni ameri~ki potpredsednik, me|utim, tvrdi da su SAD u vreme nove administracije uspe{nije u eliminisawu lidera Al Kaide, nego tokom mandata biv{eg predsednika Xord`a Bu{a. "Glas Amerike" je preneo da je Bajden kritikovao i rat u Iraku i istakao da "nije vredan pla}ene cene" i da je naveo da su zbog wega SAD izgubile podr{ku brojnih dr`ava {irom sveta.

AUSTRALIJA

Osu|eni za terorizam SIDNEJ: Petorica muslimana iz Australije osu|ena su na zatvorske kazne od 23 do 28 godina zbog planirawa teroristi~kih napada. Sudija Vrhovnog suda Entoni Vejli izjavio je da su osu|eni, koji imaju izme|u 25 i 44 godine bili motivisani "netolerantnim verskim ube|enima" i da su male {an-

se da }e biti rehabilitovani."Jasno je van svake sumwe da je fanatizam i ekstremizam svakog od wih mogao da dovede do `rtava", rekao je Vejli. Osu|eni, ~ija imena nisu saop{tena po nalogu sudije, uhap{eni su 2005. godine u Sidneju u okviru najve}ih racija protiv terorista u Australiji.

RUSIJA I FRANCUSKA

Nije bilo nove ponude Iranu

Direktan sudar dva voza

za ide ka Briselu, obustavqen je. Zbog te{ke `elezni~ke nesre}e, belgijski premijer Iv Leterm odlo`io je za ju~e planiranu posetu Kosovu. Kako je

posetiti Albaniju i Crnu Goru, a u sredu Srbiju, kako je i ranije planirano, potvr|eno je agenciji Beta u ambasadi Belgije u Beogradu. (Tanjug, Beta)

MOSKVA, PARIZ, @ENEVA: Ministarstva spoqwih poslova Francuske i Rusije demantovala su vest da je Iranu data nova ponuda za slawe slabo oboga}enog uranijuma na daqu preradu u inostranstvo i pretvarawe u gorivo za medicinski reaktor u Teheranu. Poluzvani~na iranska novinska agencija ILNA objavila je, pozivaju}i se na direktora Iranske organizacije za atomsku energiju Alija Akbara Salehija, da su SAD, Francuska i Rusija uputile Iranu novu ponudu, koju Tehran upravo razmatra, zajedno sa jo{ nekoliko predloga iz drugih zemaqa. "Salehi bi trebalo da zna da je jedini predlog koji postoji predlog Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz oktobra pro{le godine, na koji Iran jo{ nije dao zadovoqavaju}i odgovor", izjavio je portparol francuskog Ministarstva spoqwih poslova Bernar Valero, prenele su agencije. Prema predlogu sporazuma, koji je sastavila IAEA, predvi|eno je da Iran po{aqe 75 odsto zaliha slabo oboga}enog uranijuma u Rusiju i Francusku na daqu preradu, me|utim Iran tra`i da dobije gotovo gorivo za teheranski reaktor, pre nego {to po{aqe svoj uranijum u inostranstvo i to samo postepeno u malim koli~inama.

Se}awe na spasiteqku jevrejske dece VAR[AVA: U Poqskoj i Izraelu odaje se po{ta Ireni Sendler, Poqakiwi kojoj ìvot duguje oko 2.500 jevrejske dece koje je tokom Drugog svetskog rata prokrijum~arila iz var{avskog geta. Obeleàvawe 100. godi{wice ro|ewa Irene Sendler po~iwe u jednoj od sinagoga u Var{avi, molitvom i se}awem qudi koji joj duguju ìvot. Danas }e se na trodnevnom susretu u Var{avi okupiti u~enici 14 poqskih {kola ko-

je nose weno ime. Tom prilikom }e joj po{tu odati i dowi dom poqskog parlamenta Sejm. Irena Sendler, u vreme nema~ke okupacije zvani~no socijalna radnica, a tajno jedan od glavnih aktivista poqske nacionalno-katoli~ke ilegalne organizacije za pomo} Jevrejima, pod nazivom "@egota", preru{ena u bolni~arku u kolima hitne pomo}i nebrojeno puta je ulazila u var{avski geto i krujum~arila

Irena Sendler

jevrejsku decu laù}i nacistima da su umrla od tifusa. [irom Poqske, gde je tokom svih godina nema~ke okupacija kazna za pomo} Jevrejima bila smrt, uspevala je da na|e poqske porodice ili katoli~ke manastire voqne da rizikuju svoje ìvote i decu prihvate, daju im drugi identitet malih Poqaka i tako omogu}e da preìve rat. "@egota" i Irena Sendler sa~uvali su podatke o svakom od 2.500 malih Jevreja koje su

izvukli iz geta i posle rata im rekli ko su zaista. Gestapo je na kraju "majku dece iz Var{avskog geta" uhapsio i osudio na smrt, ali neposredno pred streqawe "@egota" uspela je da podmiti jednog od ~uvara i izvu~e je iz zatvora. Umrla je 2008. godine u 98. godini. Nagra|ena je pred kraj `ivota brojnim ordenima, a bila je i kandidat za Nobelovu nagradu za mir.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI Prvi put u istoriji jedan rimokatoli~ki poglavar bori}e se za muzi~ku nagradu rame uz rame sa mladim izvo|a~ima.Naime, papa Benedikt XVI nominovan je za ovogodi{wu "Brit" nagradu klasi~ne muzike za svoj album "Alma Mater - Music from the Vatican" sa lauretanskim litanijama i molitvama, na kome i sam papa peva. Pobednici }e biti progla{eni 13. maja na dodeli u Londonu.

KEVIN SMIT Ameri~ki glumac i re`iser Kevin Smit izba~en je iz aviona na aerodromu u Ouklendu, po{to je pilot procenio da je predebeo da se smesti u sedi{te. "Jesam debeo... Ako izgledate kao ja, mogli biste da budete izba~eni iz aviona "Sautvest era", napisao je glumac na svojoj stranici na Tviteru. Posle velikog broja kritika na internetu, kompanija se izvinila Smitu na svom sajtu.

MADONA Madona, kraqica popa }e snimiti film o romansi ameri~ke raspu{tenice Volis Simpson sa budu}im britanskim kraqem Edvardom VIII koja je izazvala ogroman skandal i gurnula englesku monarhiju u jednu od najozbiqnijih institucionalnih kriza u svojoj dugoj istoriji. Edvard i Volis su nakon abdikacije `iveli sre}no do kraja `ivota u Francuskoj i Americi.

Sedmogodi{wa kraqica karnevala se rasplakala RIO DE @ANEIRO: Stotine hiqada qudi iza{lo je na ulice Rio de @aneira da obeleì po~etak tradicionalnog karnevala, a ovogodi{wa kraqica karnevala, sedmogodi{wa Hulija Lira, briznula je u pla~ kada su je na stadionu "Sambadrom" okruìli fotoreporteri i snimateqi pred po~etak parade wene samba grupe. Ovo je prvi karneval u Riju od kada je taj grad izabran za doma}ina Olimpijade 2016. godine. Brazilske vlasti, prema mi{qewu izve{ta~a Bi-Bi-Sija, trude se da pokaù da su sposobne da uspe{no organizuju velike doga|aje bez incidenata i ugroàvawa bezbednosti. Karnevalska parada se, me|utim, ve} pokazala kao kontro-

Sedmogodi{wa Hulija Lira, kraqica karnevala

verzna. Sedmogodi{wu Liru je, naime, za kraqicu karnevala proglasila jedna {kola sambe, koja je potom na sudu morala da doka`e da devojci~i nije dodeqena uloga koja je "otvoreno seksualne prirode". ^ini se da je dete ipak bilo pod prevelikim pritiskom, po{to je, kada se pojavila na stadionu, `mirkaju}i pod svetlo{}u reflektora i bqeskom vatrometa, stidqivo }utala dok su je novinari zasipali pitawima i dok su oko we sevali blicevi, a potom je briznula u pla~ tako da su wen otac i u~esnici parade morali da je te{e. "Rasplakala se jer je oko we bilo previ{e qudi", rekao je Hulijin otac, Marko Lira, preneo je Rojters.

BALKAN

DNEVNIK

PRED INAUGURACIJU NOVOIZABRANOG HRVATSKOG PREDSEDNIKA

Josipovi} àli {to Tadi} ne dolazi ZAGREB: Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ponovio je ju~e da mu je ào {to predsednik Srbije Boris Tadi} ne}e prisustvovati wegovoj inauguraciji 18. februara u Zagrebu. Josipovi} je agenciji Aso{ijeted pres (AP) rekao da je pruìo ruku Srbiji i da se nadao da }e je Tadi} prihvatiti. Predsednik Srbije Boris Tadi} jo{ ranije je sap{tio da ne}e prisustvovati inauguraciji novog hrvatskog predsednika, ukoliko bude prisutan predsednik Kosova Fatmir Sejdiu koji je u me|uvremenu potvrdio da dolazi u Zagreb. Josipovi} je za AP ju~e rekao da kao predsendik Hrvatske namerava da iskoreni korupciju koja je postala "na~in ìvota" u zemqi i obe}ao da }e ubrzati reforme i Hrvatsku u~initi

Ivo Josipovi}

~lanicom EU do 2012. godine. Zbog inauguracije novog predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a centralne gradske ulice

bi}e delimi~no blokirane od srede, 17. februara poslepodne do ~etvrtka, 18. februara u 17 ~asova, saop{tila je ju~e poli-

cija. Za vreme prolaska kolone vozila sa {ti}enim osobama i visokim zvanicama iz drugih dr`ava policija }e povremeno i kratkotrajno zaustavqati saobra}aj od zagreba~kog aerodroma do centra grada. Inauguracija po~iwe u ~etvrtak u podne na Trgu svetog Marka, a gra|ani }e, kao i stanari Gorweg grada, do tamo mo}i da do|u iskqu~ivo pe{ice [trosmajerovim {etali{tem ili Radi}evom ulicom kroz Kamenita vrata. Policija je saop{tila da }e u skladu sa odredbama Zakona o javnom okupqawu pregledati sve osobe koje dolaze na Gorwi grad. Policija je u saop{tewu zamolila gra|ane da ne dolaze pod uticajem opojnih sredstava i da sa sobom ne nose predmete ili sredstva kojim mogu da se nanesu povrede ili remeti javni red i mir. (Beta)

CRNA GORA

Yomi}: Flagrantno me{awe crkve u politiku PODGORICA: Podgori~ki paroh Velibor Xomi} ocenio je da protestni skup u Podgorici, na kome je zatra`eno preispitivawe odgovornosti predsednika Crne Gore Filipa Vujanovi}a, predstavqa flagrantno me{awe tzv. Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) u politiku. "Skup, u organizacii nevladine organizacije, takozvane Crnogorske pravoslavne crkve i biv{eg sve{tenika Mira{a Dedei}a, ne predstavqa ni{ta drugo do flagrantno me{awe u politiku uz govor mr`we", rekao je Xomi} Tanjugu. Povod je nedavna izjava predsednika Vujanovi}a da je Srpska pravoslavna crkva jedina legitimna crkva u Crnoj Gori. Xomi} je kazao da ne malo iznena|ewe predstavqala najava da }e se i SUBNOR Crne Gore pojaviti u ulozi organizatora tog skupa, ali se, iz nekog razloga, od toga, ipak, odustalo. Predstavnici nekoliko crnogor-

skih udruèwa i Dukqanske akademije nauka zatraìli su da poslanici Skup{tine Crne Gore pred Ustavnim sudom pokrenu postupak kojim }e biti utvr|eno da li je Vujanovi} povredio najvi{i dràvni akt te zemqe. Pored Dukqanske akademije nauka, organizatori skupa su kanonski nepriznata CPC, PEN centar, Crnogorsko dru{tvo nezavisnih kwièvnika, Fondacija "Sveti Petar Cetiwski" i nevladina organizacija "Lov}enska vila". Xomi} smatra da je Vujanovi}, po prirodi svoje funkcije i nadle`nostima, bio duàn da saop{tii takav stav s obzirom na to da je Crne Gora sekularna dràva u kojoj je, prema odredbama Ustava, od oktobra 2007. godine primewen sistem odvojenosti crkava i verskih zajednica od dràve. On je rekao i da se ovde radi o svojevrsnom politikantskom obra~unu, a ne stru~noj i odgo-

Filip Vujanovi}

vornoj raspravi. "Otuda nije ~udo {to se gubi iz vida ~iwenida da je Vujanovi} odgovorio na pitawe za{to dràva ne ispuwava o~ekivawa novoformirane verske zajednice na ~ijem ~elu se nalazi Dedei}", naveo je on. Xomi} je ukazao da biv{i sve{tenici, okupqeni oko Dedi}a, uporno traè da predstavnici dràvne vlasti u Crnoj Gori naru{e princip seku-

larnosti i odvojenosti crkava i verskih zajednica od dràve i svojim sredstvima se ume{a u unutra{wa crkvena pitawa, a kada im se odgovori da takva intervencija, osim {to ne pripada dràvi, nije svojstvena ni evropskim standardima izru~uju se salve kritika i optu`bi. "Niko od wih ne èli da odgovori na pitawe da li se moè nazvati crkvom i to pravoslavnom, organizacija kojoj bi predsednik dràve svojim izjavama davao legitimitet i kanonsku utemeqenost", kazao je Xomi}. Nije bez zna~aja, smatra on, ~iwenica da predsednik dràve, u kojoj pravoslavni vernici ~ine ve}inu stanovni{tva, vodi ra~una o me|unarodnom ugledu Crne Gore pred drugim dràvama. Kriti~ari tog stava bi, izgleda, èleli evropske integracije sa unutra{wom duhovnom samoizolacijom dràve u kojoj ìve, kazao je podgori~ki paroh. (Tanjug)

Medojevi} i DPS ponovo razmenili optu`be PODGORICA: Lider opozicionog Pokreta za promene (PZP) Neboj{a Medojevi} i vladaju}a Demokratska partija socijalista (DPS) ponovo su danas razmenili optu`be nakon

ju}i na RTS-u, izjavio da se "stidi crnogorskog priznawa kosovske nezavisnosti". "Malo je nedostajalo pa da eksplicitno izjavi da se stidi i crnogorske nezavisnosti {to bi pretposta-

we strate{kih opredeqewa ka evropskim i evroatlanskim integracijama. Podse}aju}i na razli~ite Medojevi}eve izjave tim povodom, Kova~evi} je ukazao da je takvo pona{awe lidera PZP-a "na granici dobro ukusa" i deo su wegove `eqe da se dopadne auditorijumu pred kojim nastupa. Medojevi} je, s druge strane, ponovio da su "vrh vlasti i pojedni mediji postali sastavni deo narkokartela", a

organizovanog kriminala prika`e kao crnogorske patriote, ugledne investiture i garante crnogorske nezavisnosti. On je Ranka Krivokapi}a, predsednika parlamenta i lidera Socijaldemokratske partije, mawe ~lanice vladaju}e koalicije, i ministra unutra{wih poslova iz te stranke Ivana Brajovi}a pozvao da se odrede prema, kako je rekao, brutalnoj politi~koj zloupotrebi policije od wenog

Umesto da se obra~unava s narkokartelima, Veqovi} se, ka`e Medojevi}, obra~unava s wim, koji je, narodni poslanik parlamentarne stranke, ~lan Odbora za bezbednost i predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije

Neboj{a Medojevi}

{to je lider PZP-a, gostuju}i na RTS-u povodom "slu~aja [ari}", izneo niz optu`bi na ra~un crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a. Portparol DPS-a Rajko Kova~evi} pozvao je Medojevi}a da ka`e da li se stidi zbog nastupa na RTS-u i "bla}ewa svoje dr`ave". On je podsetio da je Medojevi}, gostu-

vqamo poja~alo aplauz auditorijuma. Iz svega onoga {to je saop{tavao to ve~e nije bio daleko ni od te izjave", kazao je Kova~evi}, a preneli su podgori~ki mediji. On je kazao da je DPS svoj stav o kosovskoj nezavisnosti izgradila na bazi sopstvenih dr`avnih i nacionalnih interesa, uz puno uva`ava-

Televiziju Crne Gore i Upravu policije on je optuìo da su iskoristili wegovo u~e{}e na RTS-u za brutalan napad na wega i PZP. PZP je, podsetio je on, traìo reemitovawe emisije RTS-a "Da, moà, ne" da bi, kako je rekao, gra|ani videli ko je u toj emisiji braniio po{tenu Crnu Goru, a ko organizovani kriminal i mafiju. Medojevi} je na konferenciji za novianre ocenio da se u Crnoj Gori vodi opasna medijska hajka koja ima za ciq da narkobosove i {efove

direktora Veselina Veqovi}a. Umesto da se obra~unava sa narkokartelima, Veqovi} je, ka`e Medojevi}, obra~unava s wim, koji je, narodni poslanik parlamentarne stranke, ~lan Odbora za bezbednost i predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije. Medojevi} je pozvao da se o svemu izjasne i ~elnici dr`avnih institucija, poput Crnogorske akademije nauka i umetnosti, rektora Univerziteta, sindikalne lidere i studente.

utorak16.februar2010.

REKLI SU

Oprea: Rumunija podràva Srbiju na evropskom putu BUKURE[T: Rumunski ministar odbrane Gabrijel Oprea izjavio je ju~e da }e Rumunija nastaviti da podràva evropsku perspektivu Srbije i direktno i u okviru evropskih institucija. Oprea je tokom prijema koji je u Bukure{tu priredASila ambasada Srbije u Rumuniji povodom Dana dràvnosti i Dana Vojske Srbije, naglasio istorijsko tradicionalno prijateqstvo dve zemqe i dva naroda. Rumunski ministar je rekao da namerava da ove godine poseti Srbiju, kao odgovor na pro{logodi{wu posetu Bukure{tu srpskog ministra odbrane Dragana [utanovca, u ciqu ja~awa saradwe vojski dve zemqe.

Dodik: E{tonova obmanuta BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da }e objasniti visokoj predstavnici EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton da je obmanuta tvrdwama da RS planira secesiju od BiH. Dodik je istakao da nije avanturista, da ciq nije otcepqewe RS, ve} odbrana Dejtona.On u intervjuu "Presu RS" tvrdi da je E{tonova obmanuta la`nim informacijama o tome da vlasti RS, navodno, prete wenim otcepqewem. "Na sre}u, gospo|a E{ton ovih dana dolazi u BiH, pa }u imati priliku da joj li~no ka`em da su takve pri~e neistine i da vlasti RS ne govore o secesiji, nego o o~uvawu Dejtonskog sporazuma", rekao je Dodik On je istakao da se o referendumu o statusu RS govori u kontekstu nastojawa da se ospori RS i izno{ewa neprihvatqivih ocena o tome da je ona genocidna.

[oqi}: Polovinom marta o poloàju Hrvata MOSTAR: Sabor Hrvatske zajednice Herceg bosne (HZHB) ~ije }e odluke, kako se navodi, biti presudne za budu}i ustavnopravni poloàj Hrvata u BiH, bi}e odràn polovinom marta u Mostaru, javqaju hrvatski mediji. "Glavni ciq sabora je ja~awe politi~ke, kulturne i nacionalne pozicije hrvatskog naroda u BiH u vreme kada se sve vi{e govori o promenama Dejtonskog ure|ewa BiH", rekao je predsednik Udruèwa HZHB Vlado [oqi}. On je kazao da je udruèwe uputilo poziv svim hrvatskim politi~kim partijama koje bi trebalo do srede da se izjasne o u~e{}u. Nevladina organizacija "Kroacija libertas" je i ranije saop{tila da }e na saboru biti pokrenuta inicijativa o mirnom razdruìvawu Hrvata od bo{waka, odnosno o podeli Federacije BiH.

Bakojani: Ho}e da pokaù da sam nepoèqna ATINA: Biv{a ministarka spoqnih poslova Gr~ke Dora Bakojani izjavila je da ose}a poku{aje da se prikaè neèqenom u Novoj demokratiji (ND), glavnoj opozicionoj stranci, ~iji je dugogodi{wi istaknuti ~lan."Neki qudi poku{avaju da mi pokaù da sam neèqena", prenosi danas agencija ANA wene re~i iz intervjuu atinskom dnevniku "To vima". Radi se o prvom intervjuu Bakojanijeve od izbora za lidera stranke, odrànih pre vi{e od dve meseca, na kojima je izgubila od Antonisa Samarasa, aktuelnog predsednika ND.

Brest za Ustavni sud PODGORICA: Ustavni sud Crne Gore ocenio je ju~e da toj instituciji predstoji "izuzetno zna~ajna, te{ka i odgovorna uloga" u procesu izgradwe demokratske i dr`ave socijalne pravde. Na sednici Ustavnog suda predstavqen je za{titni znak te ustanove - stilizovani list bresta. Kako je obja{weno, to drvo je u botanici veo-

ma ceweno, a za Crnu Goru je istorijski zna~ajno. U vreme kada u Crnoj Gori jo{ nisu bile oformqene moderne dr`avne institucije, glavari su se okupqali pod stablom bresta na Cetiwu, gde su donosili va`ne odluke, a me|u wima i takve koje su imale karakter presuda. (Beta)

IZ DRUGOG UGLA

utorak16.februar2010.

DNEVNIK

De~ja gojaznost problem {irom sveta Glas Amerike vetska zdravstvena organizacija je saop{tila da je gojaznost dece sve {ira epidemija, koja nije ograni~ena samo na industrijalizovane zemqe. Zapravo, ta organizacija ukazuje da je stopa rasta gojaznosti ve}a u zemqama u razvoju nego u razvijenom svetu. Sjediwene Dràve su pokrenule inicijativu {irom zemqe protiv de~je gojaznosti. Prva dama Amerike Mi{el Obama je na ~elu inicijative. Prema izve{taju sekretara za zdravstvo, jedno od troje ameri~ke dece ima prekomernu teìnu ili je gojazno. Gojaznost dovodi decu u ozbiqnu opasnost. „To je pretwa na{oj deci, na{im porodicama i {to je va`nije budu}nosti nacije.“ Od 1980, broj gojazne ameri~ke dece se udvostru~io, a broj ugojenih tinejxera se utrostru~io. Doktor Benxamin Kabalero sa Univerziteta „Xons Hopkins“, kaè da je de~ja gojaznost kqu~ni faktor rizika za hroni~ne bolesti. „Rekao bih da bi najve}i rizik u pogledu u~estanosti verovatno bio dijabetes, nepodno{ewe glukoze, povi{eni {e}er i naposletku dijabetes tipa dva. Drugi bi mogao da bude visok krvni pritisak. Artritis tako|e nije neuobi~ajen, jer velika teìna vr{i pritisak

{wewe bi mogla da bude po~etna neuhrawenost. „Postoje brojni dokazi da rana neuhra-

na zglobove.“ [irom sveta, procewuje se da je gojazno oko 22 miliona dece mla|e od pet godina. Za neke od wih, obja-

wenost pove}ava rizik od gojaznosti, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti u zrelijem dobu.“

Mo`da za re{ewe problema nije dovoqno hraniti decu hranom bogatom vlaknima i nametati im fizi~ku aktivnost. „Iako se moè pomisliti da je re{ewe gojaznosti pitawe informisawa gra|ana {ta da jedu, a {ta ne, dru{tveni kontekst u kojem se gojaznost razvija je veoma, veoma vaàn.“ Modernizacija i globalizacija su prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dva faktora koji doprinose epidemiji gojaznosti. U mnogim zemqama u razvoju sve je ve}a upotreba hrane siroma{ne hranqivim sastojcima, sa visokim nivoom {e}era i zasi}enih masti. Tako|e, postoji pomawkawe informacija o tome od ~ega se sastoje dobra ishrana i zdrav ìvotni stil. U Sjediwenim Dràvama, ciq inicijative Mi{el Obame je informisawe javnosti o tome. „@elim da pozdravim prvu damu Mi{el Obamu koja je ove godine osnovala Nacionalni pokret za borbu protiv epidemije de~je gojaznosti i pokrenula inicijativu za odgajawe zdravije dece“, kaè predsednik Barak Obama. U pro{losti su sli~ne inicijative, posebno protiv pu{ewa, bile efikasne. Doktor Kabalero ukazuje da bi prva dama Sjediwenih Dràva trebalo da organizuje me|unarodno udruèwe prvih dama za borbu protiv de~je gojaznosti {irom sveta. Vidu{i Sinha

Virtuelno putovawe kroz Sibir vi koji vole da istraùju svet iz svojih foteqa sada imaju priliku da krenu na virtuelno putovawe ruskom transsibirskom èlezni~kom prugom, zahvaquju}i Guglu. Preko 9.000 kilometara, koliko meri najduà èlezni~ka pruga na svetu, prostire se preko sedam vremenskih zona, 12 regija i 87 gradova, a povezuje Moskvu i Vladivostok.

Tiumena, Ulan-Udea i drugde, pi{e Telegraf. Marketin{ki direktor Gugla za Rusiju Konstantin Kuzmin kaè: "@elimo da demonstriramo kako je Rusija zaista neobi~na i fascinantna i koliko moè da ponudi znatièqnim turistima. Poznajem qude koji su putovali transsibirskom èleznicom, ali sam siguran da ima

mnogo onih koji bi bili uzbu|eni da to urade. Stoga se nadamo da }e ovaj projekat postati po~etak ne samo virtuelnih, ve} i stvarnih putovawa preko Rusije." Istorijska `eleznica izgra|ena je u periodu od 1891. do 1916. godine, a povezuje administrativne centre provincija Dalekog istoka. Rinko Golubovi}

oliko Kana|anima zna~i Dan zaqubqenih zavisi pre svega od toga da li su sami ili imaju partnera ili, mo`da, od toga da li su se i koliko zasitili slatkaste atmosfere koja obeleàva taj dan. Samci su ~e{}e protiv uobi~ajene ikonografije, jer ih sve podse}a na to da na qubavnom planu nisu ostvareni. Oni sa malo pozitivnijim stavom, pak, kaù da im je interesantnije da svu tu prazni~nu frku okrenu na {alu. Tinejxeri iz Otave oti{li su jo{ daqe. Oni su se dogovorili da nedequ dana ranije “neslavqeni~kom” ùrkom obeleè praznik Svetog Valentina, na kojoj su potencirali sve suprotno od onoga {to se obi~no radi tog dana, kako bi svemu dali notu pro-

Bi-Bi-Si ltradesni~arska Britanska nacionalna partija (BNP) ukinula je pravilo po kojem je ~lanstvo u stranci dostupno samo belcima, dozvoliv{i qudima afri~kog i azijskog porekla da postanu ~lanovi. Partija koja se zala`e za zaustavqawe useqavawa u Britaniju glasala je, na svom generalnom skupu, za promenu dosada{weg zakona, nakon pretwe dr`avne Komisije za jednakost i qudska

Visoki komandant optuèn za dva ubistva Toronto star omandant najve}e kanadske vazduhoplovne baze, pukovnik Rasel Vilijams, uhap{en je i optuèn za ubistvo dve devojke i za seksualni napad na jo{ dve ène, saop{tila je policija. Vilijams (46), komandant vazduhoplovne baze Trenton, koja se nalazi na pola puta od Toronta do Otave, uhap{en je, rekao je inspektor policije Kris Nikolas. Telo Xesike Lojd (27) koja je nestala pre deset dana, na|eno je u mestu Tvid u Ontariju, gde Vilijams ìvi, saop{tila je policija. On je tako|e optuèn da je s predumi{qajem ubio pukovnika Mari-Frans Komo, koja je na|ena mrtva u svojoj ku}i u Brajtonu u istoj kanadskoj dràvi u novembru pro{le godine. Bila je pripadnik 437. eskadrile kanadske vojske bazirane u Trentonu, {to zna~i da joj je Vilijams bio nadre|eni. Na~elnik kanadskih vazdu{nih snaga, general Andre De~am rekao je da }e, uz po{tovawe pretpostavke nevinosti, s obzirom na "ozbiqnost optu`bi" i na visoki poloàj pukovnika Vilijamsa, ubrzo biti postavqena wegova privremena zamena. Vilijams je postavqen za komandanta vazduhoplovne baze Trenton u julu. To je najve}a kanadska baza i pruà logisti~ku podr{ku za kanadske misije na Haitiju i u Avganistanu.

Guglova opcija "Virtuelni voz" prikazuje 150 sati dug put korisnicima koji pritom mogu da slu{aju dela ruskih klasika poput Tolstojevog "Rata i mira" i Gogoqevih "Mrtvih du{a". Ako vam je previ{e da "prelazite" ceo taj put, uvek mo`ete izabrati specifi~nu kategoriju. Multimedijska zaustavqawa mogu}a su oko Ekaterinburga,

Kanadijan onlajn

testa, cinizma, ali i humora. Za posluèwe su, primera radi, zamislili kola~i}e u obliku slomqenih srdaca. Mladi insistiraju i da je qubav ne{to {to nam je svima potrebno svakog dana u godini, a ne samo “za{e}ereno jednodnevno predozirawe”, kako je objasnila jedna devojka. No, jedna nedavna anketa pokazala je da su qudi sa ovih prostora ipak ne`niji nego {to se predstavqaju. Devet od deset anketiranih izjavilo je da za Dan zaqubqenih daje poklon dragim osobama jer to èli, a ne zato {to ose}a obavezu. Mnogi to vide kao priliku da poklon daju ne samo izabraniku srca, ve} i roditeqima, bra}i i sestrama, prijateqima i kolegama. Obi~no se ne radi o stvarima koje mnogo ko{taju, ve} pre o onima koje mnogo govore. A to je i poenta obeleàvawa praznika qubavi.

Ultradesni~ari vi{e nisu stranka belaca

Radio Slobodna Evropa

Qubav, pokloni i doza humora

prava sudskom tu`bom. BNP }e se ponovo pojaviti na sudu u martu, kada }e sudija odlu~iti da li nova pravila zadovoqavaju Zakon o me|urasnim odnosima. Vo|a BNP Nik Grifin rekao je za BBC: "Morali smo to da u~inimo iz pravnih razloga. Mnogi na{i ~lanovi misle da je to dobra stvar", dodav{i da }e pripadnici etni~kih mawina biti dobrodo{li sve dok se sla`u s principima BNP. On je tako|e rekao da niko vi{e ne bi trebalo da zove wegovu stranku rasisti~kom.

Celibat uzrok seksualnog zlostavqawa? nastranosti sve{tenstva? Hambur{ki biskup Hans Johen Ja{ke ka`e: „Svi ka`u da celibat, kao takav, nije uzrok, ali mogu}e je da se neki qudi, koji imaju odre|ene probleme ili negativne

seksualnog zlostavqawa dece. „Dodu{e, sme{ni i `ivotu strani zahtevi, kao {to su uzdr`avawe od seksa pre braka, odricawe od kondoma ~ak i u slu~aju zaraze virusom HIV-a i sli~no, sve su to zahtevi zbog kojih se ne treba ~uditi sada{wim kritikama na ra~un crkve. Ali, ne bih

fiksacije, zavetuju na celibat, i da onda postanu po~inioci. Celibat mo`e privu}i mlade qude koji imaju seksualne te{ko}e.“ To je procena koju dele i mnogi terapeuti. No, stru~wak za seksualnu medicinu Hartmut Bosinski ne poznaje nijedno istra`ivawe koje bi pokazalo da postoji veza izme|u celibata i

rekao da je pedofilija specifi~an problem katoli~kog sve{tenstva. Za takvu tvrdwu nemamo dovoqno podataka.“ I biskupi poput Hansa Johena Ja{kea smatraju da je te{ko suo~iti se sa sopstvenom seksualno{}u ako nema mogu}nosti da se ona isproba. Mihael Holenbah Sa{a Boji}

Doj~e vele ema~ki mediji ponovo su puni izve{taja o seksualnom zlostavqawu dece – ovog puta u jezuitskim {kolama i drugim ustanovama Katoli~ke crkve u Nema~koj. Da li celibat u tome ima neku ulogu? Celibat ozna~ava zavet katoli~kih duhovnika da ne}e stupati u brak i da }e se seksualno uzdràvati, obja{wava sve{tenik iz Berlina Hansjerg Ginter: „Duboki smisao celibata je u stalnoj svesti o tome gde je usidrena ~e`wa: ne u konkretnom partnerstvu, ve} je re~ o ~e`wi za bogom koju treba stalno odràvati budnom.“ Celibat je sporan - vi{e od 80 odsto katolika u Nema~koj su pristalice stupawa sve{tenika u brak. Kada je re~ o celibatu, katoli~ka crkva ne moè da se poziva na Bibliju, jer tamo mnogi stihovi ukazuju na to da ni apostoli nisu praktikovali celibat. U 1. poslanici apostola Pavla ~ak se kaè da biskup treba da bude dobar otac porodice, te da decu treba da u~i da budu poslu{na i pristojna. Jer, „ako neko ne moè da se stara o sopstvenoj ku}i, kako }e tek o crkvi Bo`joj“? „Celibat nije uzrok“ Celibat je u crkveno pravo u{ao tek 1139. godine. Da li je sada celibat kriv za seksualne

MU[KA POSLA

DNEVNIK

utorak16.februar2010.

Glumi li ona orgazam stanovqeno je da 70% èna barem ponekad glumi orgazme tokom svog seksualnog ìvota. Neke glume redovno, dok neke to ~ine povremeno. Psihologija ovakvog pona{awa je veoma jednostavna: ona ne}e doìveti orgazam ovaj put

i ona to zna. Ne bi htela da: a) vas trpi dok se trudite da je zadovoqiti i time produùjete seks u kojem ona ne}e doìveti vrhunac, b) te{i dok se ose}ate lo{e jer je niste zadovoqili. Ako èlite znati da li vas je nasamarila, evo jasnih fizi~kih znakova koji ~ine razliku izme|u orgazma i dobre glume.

Smawivawe klitorisa Ovo se doga|a neposrdno pre orgazma i daje vam znakz da je blizu vrhunca. Kad klit nestane, zna~i da ste na dobrom putu i ne treba da stajete. Ova sitna reakcija wenog tela na u`itak je vidqiva pod dobrim svetlom i u dobroj poziciji, zato se po-

La`qivice mogu dobro da odglume gr~ewe tela i uzdahe, ali disawe te{ko. Jake otkucaje wenog srca }e biti te{ko ne primetiti ako je iskreno zadovoqena. Ako glumi, srce }e kucati normalnim ritmom. Pro{irene zenice Pro{irene zenice su jo{ jedan siguran znak da je ona blizu orgazma. Ovo je mo`da te{ko primetiti u mraku dok ste usred posla. Ako se vodite qubav pod svetlom, samo je zamolite da je gledate u o~i kad svr{ava. [anse su da }e rado udovoqiti tom romanti~nom zahtevu. Crvene usne Govorimo o oba para: usne }e joj postati malo crvenije i

trudite da to osetite, a ne da gledate. Dubqe disawe i poja~ani otkucaji srca Slu{ajte zvuk wenog disawa. Kad po~ne te`e disati, zna}ete da ste na tragu ne~ega. Ova promena se doga|a kad je ona blizu orgazma i prati je nesvesna promjena u tenziji, ritmu i brzini wenih kretwi.

Navalite na ~okoladu igurno ne postoji neko ko ne voli ~okoladu... Ukoliko ste vi jedan od onih retkih qudi koji }e radije pojesti neku zdravu salatu nego ~okoladu, prestanite da ~itate! Ali, ako ste normalni i obo`avate ~okoladu razveseli}e vas ovo {to }emo napisati. Naime, stru~waci su dokazali da ~okolada mo`e biti veoma dobra za na{e zdravqe, naravno – u

mawim koli~inama. Tamna ~okolada sadrì antioksidanse koji su dobri za na{ organizam. Naàlost, ~okolade i bombone obi~no sadrè puno {e}era i masno}a koje }e nam dati mnogo kalorija koje nam ustvari i nisu potrebne. Ali, nekoliko kockica ~okolade svaki dan ne}e u~initi ni{ta lo{e, ve} }e samo pomo}i na{em organizmu da boqe funkcioni{e. Ipak, morate pripaziti, jer ~okolada moè izazvati i zavisnost. Kako? Qubiteqi ~okolade uìvaju u ukusu i ose}aju kada se ~okolada topi u ustima. Ta

nate~enije, ba{ kao i vaginalne usne. Gr~ewe vaginalnih mi{i}a Gr~ewe mi{i}a je najve}i pokazateq wenog stawa jer se ne mogu glumiti niti sakriti. Tokom orgazma, ona }e imati izme|u 3 i 10 cervikalnih kontrakcija, s tim da su prvi najja~i. Oni }e stegnuti penis, pa }e ih biti te{ko ignorisati. Iznenadno znojewe Vru} znojni seks? Mo`e, hvala! Kad ona po~ne da se znoji, zna~i da joj je telo na visokom nivou tenzije i da mi{i}i rade prekovremeno – weno disawe, puls i krvni pritisak ska~u. Dakle, kad se oboje sru{ite u znojni odmor posle seksa, zna}ete da je zadovoqena.

kombinacija ukusa i teksture ~ine ~okoladu omiqenim oblikom hrane za utapawe tuge, te nam to mo`e postati i prava emocionalna zavisnost. Ima nekih zanimqivih prirodnih hemikalija koje se nalaze u ~okoladi, a koji mogu ~oveka u~initi nervoznim, ili pak reprodukovati isti ose}aj koji imate kada se zaqubite u nekoga. Upravo zato je ~okolada i najbo-

qi lek za slomqeno srce. U ~okoladi, naime, postoje bioaktivni sastojci koji stvaraju posebnu aromu za borbu protiv lo{eg raspoloèwa. Zdrava je i lekovita jer smawuje stres, ja~a imunitet, deluje antidepresivno, a poseduje i afrodizija~ka svojstva. Tako|e, pomaè u borbi protiv sr~anih bolesti i visokog pritiska. Eto, {ta ~ekate, navalite! Zapamtite, ~okolada }e postati jo{ zdravija ako sadrì i neke druge namirnice kao {to je suvo gro`|e, brusnice, borovnice, jabuka i cimet.

Deset znakova da joj se svi|ate restanite koristiti kli{e poput: ène su s druge planete, ko ih moè razumeti? Umesto toga, poku{ajte da uo~ite i razumete gestove svoje izabranice. Na taj na~in i sami moète otkriti da li joj se svi|ate. A kako razumeti wene gestove? Ako joj se svi|ate, ona }e vas uvek gledati pravo u o~i dok pri~a s vama. Ona }e svakako poku{avati da izbegne bilo koju mogu}nost da je vidite dok jede. Ali to nije zato {to je zalu|ena raznim dijetama, ve} se ve}ina èna jednostavno ne ose}a prijatno dok jede, dok u isto vreme poku{ava da vas impresionira. Sme{i se vi{e kada je u va{oj blizini, i govori o stvarima koje }e vas verovatno zanimati. Govori ~esto o svojim manama. Na taj na~in èli da dobije kompliment od vas. Dodiruje va{u ruku kad se sme. êsto doti~e i lagano grize svoje usne ili se igra sa sopstvenom, poku{avaju}i na taj na~in da privu~e va{u pa`wu. Kada sastanak zavr{ava pita vas odmah kad }e biti slede}i. Mewa ton kada razgovarate sa drugim ènama koje vam pristupe, sugeri{u}i tako da tu nema mesta za wih. @eli da vas upozna sa svojim prijateqima i èli da upozna va{e. Kada vam pri~a stvari koje ne bi rekla nikom drugom, to je vrlo vaàn znak koji govori da joj se sigurno svi|ate. Ali, zapamtite! Ako prepri~ava ceo svoj ìvot i ima tendenciju da vas ~esto pita za nekakav savet, to naj~e{}e zna~i da èli samo va{e prijateqstvo. U ovom slu~aju, ne poku{avajte da joj iznenada promenite mi{qewe, jer tako ne}ete ni{ta posti}i.

Momci, negujte koù ko ste mislili da su kremice i druga kozmetika rezervisane samo za ène, prevarili ste se. Nega koè potrebna je i mu{karcima, koliko god “ma~o” bili. Za{to je nega koè potrebna, odnosno, mo`da ~ak i potrebnija mu{karcima nego ènama? Brijawe ne uklawa samo dla~ice brade, nego i gorwi sloj koè. Uz to, retko koje brijawe pro|e bez sitnih porezotina i ozleda. Ni alkoholni losioni posle brijawa ne sluè nezi koè. êsto je samo nadraùju i isu{uju.

Ma~o koà Koà mu{karaca je oko 20 posto debqa od ènske. Dubqi sloj koè (dermis) bogatiji je kolagenim vlaknima i elastinom, zbog ~ega je mu{ka koà elasti~nija i ~vr{}a. Ipak, koliko god ~vrsta bila, koà mu{karaca, kao i ènska koà, izloèna je negativnim delovawima iz okoline (sunce, klimatski uslovi, zaga|ewe...) i onima vezanim za na~in ìvota (duvan, stres, nedostatak sna, alkohol ili neuravnoteèna ishrana). Osim {to je 20 posto debqa, mu{ka koà je i 20 posto masnija i ima znatno {ire pore od èna. Upravo zato potrebni su barem “vikend rituali”, koji }e pomo}i mu{karcima u odràwu zdravog i mladolikog izgleda.

Negativne posledice brijawa Osim porezotina, vrlo ~est problem posle brijawa su i dlake urasle u koù. Osim {to izazivaju neprijatnost, urasle dlake mogu izazvati i infekciju. Kako biste izbegli urastawe dlaka i neèqene infekcije, temeqno operite lice i ruke pre brijawa, pravilno se brijte, redovno mewajte ìlete (svaki put) i upotrebqavajte antiseptike - uve~e i ujutro posle brijawa. Radi lak{eg brijawa koù navlaìte mlakom vodom, zatim nanesite gel ili penu za brijawe, u zavisnosti od va{eg tipa brade, posle brijawa dobro isperite i obri{ite koù, koristite neko sredstvo za negu posle brijawa kako bi se umirilo peckawe, obnovila koà i izbegla opasnost koju donose bakterije. Izbegavajte proizvode posle brijawa koji sadrè alkohol.

Nega Kao i pre brijawa, koù najpre o~istite te~nim sapunom ili penom za umivawe. O~i{}ena koà obi~no je jako zategnuta pa ju je preporu~qivo omek{ati tonikom za lice na biqnoj bazi. Zatim sledi piling, koji uklawa odumrle }elije koè i ~ini je glatkom. Najboqi je piling u kremi, koji se, po{to odstoji 3 do 4 minuta, ispire malom vodom. Nakon ~i{}ewa sledi nega, odnosno vra}awe vla`nosti koè. Mu{karcima s masnom i problemati~nom koòm savetuje se gel za kontrolu sjaja. Ako se radi o normalnoj koì, najboqe je koristiti hidratantnu kremu.

Maske za ko`u Ni maske nisu rezervisane samo za lep{i pol. Evo nekoliko recepata za maske, koji mo`ete koristiti posle ~i{}ewa lica.

Maska od meda (nije za mu{karce alergi~ne na jaja) 1 velika ka{ika meda, - 1 `umance, - 1 ~ajna ka{i~ica maslinovog uqa Viqu{kom izlupajte `umance, dodajte maslinovo uqe i dobro izme{ajte. Potom dodajte med i ponovo dobro izme{ajte. Potom masku prstima nanesite na celo lice, osim na o~i, naravno. Ostavite da stoji oko 15 minuta, a potom isperite.

Maska od krastavaca (za masnu ko`u) 1 krastavac, - pola ~ajne ka{i~ice soka od limuna, - 1 ~ajna ka{i~ica mlevenog le{nika, 1 belance (od wega napravite sneg) Krastavac ogulite, a potom ga sameqite u mikseru ili narendajte. Zatim ga iscedite, s tim da vodu koja izlazi iz nega sa~uvate, a ostatak bacite. Izme{ajte ovu te~nost s limunovim sokom i le{nikom. Prome{aj te dodaj sneg od belanceta i vrlo lagano prome{ajte. Masku rasporedite po licu i ostavite da stoji od 15 do 25 minuta te isperite.

Motivacija ponekad nije bitna J

este li ikad èleli da ne{to u~inite, ali jednostavno niste bili dovoqno motivisani za to? Za ve}inu qudi to je glavni razlog {to se ne pokrenu. A ako nemate dovoqno motivacije, ponestane vam i energije i poleta koji vam je potreban da u~inite to {to èlite, zar ne? Postoje tri najve}a razloga za{to se ne treba oslawati na to da }ete neprestano za sve biti motivisani: Mo`da vam nije dovoqno stalo do toga {to radite. Mo`da vam nije va`no i poku{avate da se prisilite da radite ne{to {to zapravo ne èlite. U tom slu~aju, nedostatak motivacije je va{a podsvest koja

vam govori „ovo je va`no“ ili „ovo se ne uklapa u moje vrednosti“. Energija dolazi u talasima. Kao {to svaki talas ima vrh, ima i korito. Va{ nivo motivacije ponekad }e biti kao podivqali cunami, a ponekad kao lagan priliv vode. To su prirodni ritmovi i va`no ih je slediti jer }ete u suprotnosti pregorti. Ne}ete uvek biti uzbu|eni pre nego u~inite ono {to morate, ali }ete se zato kasnije, kad zavr{ite, ose}ati odli~no. Uzmite kao primer ve`bawe. Ve}ina qudi se grozi od pomisli na znojewe i mu~ewe tokom ve`bawa, nemaju dovoqno motivacije da prebrode tu mentalnu prepreku.

Ali, kada zavr{e sa ve`bawem, ose}aju se odli~no. Zna~i, ponekad ne mo`ete ra~unati na to da }ete imati motivacije pre obavqawa svog zadatka, nego se morate osloniti na to da }ete motivaciju ste}i kasnije, posle obavqenog posla. Zna~i li to da je motivacija neva`na? Ne, va`na je i jo{ uvek igra ulogu u svemu. No, treba prihvatiti ~iwenicu da ne}ete uvek biti uzbu|eni i motivirani zbog svega {to ~inite, i to je u redu. Ponekad neke stvari treba jednostavno pregristi i boriti se daqe, zbog sebe, a i zbog qudi koji vas okru`uju.

MOJA KU]A

utorak16.februar2010.

DNEVNIK

Ve~ni komadi name{taja

nvestirajte buxet za ure|ewe stana u ve~ne komade name{taja. Kao {to je u modi to bela ko{uqa ili mala crna haqina, ovi klasici za ure|ewe doma izgledaju savr{eno u bilo kojem stilskom razdobqu. Izdr`a}e svaku evoluciju ukusa.

Ko`ni naslowa~. Savr{en je za ~itawe, ispijawe kafe, prijatno pri~awe s prijateqicom. Tamni ko`ni naslowa~ s godinama postaje sve udobniji i mek{i. Prostrani kau~. I to onaj koji moète razvu}i i spavati na wemu, a da sednu mogu minimalno tri osobe bez gu`vawa. Investirajte u kvalitetnu drvenu konstrukciju s izdr`qivim oprugama. Vuneni tepih. Prekrasan vuneni tepih defini{e izgled sobe i moè da donese ìvot u dosadan prostor. Tepih nije samo za to da vam bude mekan pod po kojem hodate, on i smawuje buku. Persijski tepih sa suptilnim uzorkom i univerzalnim neutralnim bojama bi}e pun pogodak. Odaberite dizajn koji vam se svi|a i s pravilnom negom va{ tepih moè da traje doìvotno. Kvalitetan pribor za jelo od ner|aju}eg ~elika. Trebalo bi da bude gladak i lagan u rukama. Odlu~ite se za stil od kojeg }e vam osmeh osvanuti na licu svaki puta kada postavqate sto. Jednostavan, klasi~an dizajn izgleda}e savr{eno za bilo koju formalnu ili neformalnu priliku. Kristalna vaza. Ona izgleda lepo sama po sebi, a jo{ je lep{a kada je popunite rasko{nim cve}em. Vaza sa ~istim, jednostavnim linijama nikada ne}e iza}i iz mode. â{e. Poznavaoci znaju da je vino najboqe piti iz kristalnih ili finih staklenih ~a{a. Oblik i veli~ina ~a{e treba da bude prilago|ena da bi poja~ala ukuse i mirise vina. Umetni~ko delo. Jedan komad originalnog umetni~kog dela govori vi{e od stotinu reprodukcija. Ono ima i potencijal da mu vrednost s godinama raste.

Uredite radni prostor sim u poslu, tonete u gomilama papira, sme}a, pra{ine? Vreme da poduzmete ne{to po tom pitawu, zasu~ete rukave i primite se ~i{}ewa. Kako o~istiti i organizovati kancelariju verovatno je pitawe koje vas ~esto mu~i. Kada se setite brda papira na stolu, pod stolom, pored stola, u fijokama i ormanima, uhvati vas o~aj. Bez obzira na to da li se trudite da odràvate radni prostor ali vam to zbog posla ne polazi za rukom ili se uop{te ne trudite, rezultat je ~esto isti â&#x20AC;&#x201C; haos i prqv{tina na sve strane. Nered vam onemogu}ava ili ometa normalno funkcionisawe na poslu, a nije ni prijatno okruèwe za qude koji ulaze u va{u kancelariju. Ukoliko se re{ite starih papira bilo da ih bacite ili organizujete i spremite na mesto gde vam ne}e smetati, sigurno }ete se ose}ati boqe i bi}ete produktivniji. Setite se - mawe je vi{e. Razumqivo je da }e vam, ukoliko je u va{oj kancelarijii zaista stawe katastrofalno, biti potreban dan ili vi{e spremawe, ali ~iwenica je da }ete pre ili kasnije morati to da uradite, ma koliko vam vremena za to bilo potrebno. Ukoliko u kancelariji s vama radi vi{e qudi, {to je naj~e{}e slu~aj, poku{ajte da organizujete zajedni~ku akciju ~i{}ewa. Brè }ete biti gotovi ako raspodelite posao.

Odakle po~eti? Vrlo je individualno odakle }ete po~eti ~i{}ewe, ali

ono {to treba da uradite jeste da prvo bacite nepotrebne stvari, a zatim ~istite i organizujete preostalo.

O~istite kancelariju Pre nego {to po~nete s ~i{}ewem treba vam: korpa za sme}e ili kese za |ubre, krpa za ~i{}ewe, vla`ne dezinfekcione maramice, sredstvo za ~i{}ewe name{taja, stakla, elektronike i usisava~.

Re{ite se prvo - o~iglednog otpada. ^esto u zaba~enim uglovima stoji brdo papira za koje svi znaju da im ne treba, gomila koja se samo nakupqa, a nikako da je bacite. Posle bacawa o~itog sme}a, po~nite od gomila koje vam najvi{e smetaju ili od gomila koje samo treba skloniti na mesto, kao {to su registratori, kwige, priru~nici, skripte i sli~no. Pre nego {to takve stvari sklonite, po~istite mesto gde }e-

te ih staviti. Ukoliko ima mnogo pra{ine, koristite usisava~, krpe, a ako ima i ja~e prqav{tine, koristite i sredstvo za ~i{}ewe drveta ili stakla. Posle toga po~nite sortirawe papira koji se nalaze na radnom stolu i ostalim radnim povr{inama, izvadite sve {to je u fijokama i sortirajte. Isto va`i za police, ormane... Budite nemilosrdni, ali pa`qivi.

Bacite sve novine, ~asopise, reklame, letke ukoliko vam ne trebaju za posao. Organizujte bele{ke, poruke i druge informacije koje imate na listovima papira, prema hronologiji ili abecedi i nekom drugom redosledu, tako da brzo mo`ete da se sna|ete. Sve nove dokumente koje treba da slklonite, a nisu ozna~eni, obavezno odmah ozna~ite i sortirajte tako da ih mo`ete lako na}i. U~inite to odmah, jer postoji mo-

gu}nost da se posle ne}ete setiti.

Spremawe radnog stola Radni sto je centar va{eg radnog mesta. Na wemu se nalazi komputer i brojni drugi ure|aji, dokumentacija i sve {to vam je potrebno za rad. Barem bi tako trebalo da bude. Kada sklonite sa stola sve {to vam ne treba na prvi pogled, ponovo dobro pogledajte sto. Sigurno }ete na wemu na}i nepotrebne sitnice koje moète skloniti ili baciti. Radni sto bi trebalo da bude najurednije mesto u kancelariji, {to je retko slu~aj. Kada ste ra{~istili sto od nepotrebnih papira i stvari i na stolu ostane samo ono {to je fiksno, krpom i sredstvom za ~i{}ewe tehnike obri{ite kompjuter, tastaturu, mi{, podlgou i monitor. Obri{ite povr{inu stola vla`nim maramicama za dezinfekciju, {to temeqnije moète. Uklonite svu prqav{tinu i pra{inu. O~istite i svoju stolicu, ako je od platna usisava~em, ako je od koè ili nekog drugog materijala - vla`nom krpom ili dezinfikuju}im maramicama. Vodicu za ispirawe usta, koja ima alkohola u sebi, iskoristite za ~i{}ewe telefona i slu{alica za u{i. Kada ste izneli sme}e, sve sklonili, o~istili police, usisava~em usisajte pod. U~inite to {to detaqnije moète. Ukoliko u kancelariji imate parket ili plo~ice, posle usisavawa o~istite ih sredstvom za ~i{}ewe poda. Prema potrebi krpom za pod pre|ite povr{ine nekoliko puta. Nemojte zaboraviti da na kraju sve dobro izluftirate.

Renovirawe: prozori i vrata ri renovirawu prozora i vrata morali biste pripaziti na uobi~ajene gre{ke. Da bi ih izbegli, pro~itajte na{e savete.

Prozori Prvo odredite koji su vam prioriteti. Ako èlite neometan pogled, odlu~ite se za fiksni prozor. Ako èlite da vam vazduh slobodno cirkuli{e, potraìte prozorski okvir koji se potpuno otvara. Razmislite i o tome koliko vremena mislite da uloìte u odràvawe prozora: na primer, drveni okviri moraju se periodi~no prefarbavati. Upoznajte materijale koji su vam na raspolagawu. Odaberite prozor izme|u ~etiri glavna materijala: drvo, aluminijum, PVC plastika i plastificirani aluminijum. Drvo je lepo, moète ga dobro uklopiti u unutarwi i spoqa{wi dizajn, ali moè da se iskrivi, podlo`no je truqewu i parazitima, a generalno, skupo je. Aluminijum je favorit arhitekata zbog ~istih linija i tankih okvira, ali nije ba{ energetski efikasan. Plastificirani aluminijum se dobro uklapa u svaku okolinu i nije ga potrebno farbati. Najjeftinija i najpopularnija je ipak PVC plastika, trajna je i otporna na vlagu, ali ne sme se farbati.

Vrata Kako biste postigli `eqene rezultate, prvo pa`qivo izmerite visinu, {irinu i debqinu

sada{wih vrata. Ako ovog puta èlite ve}a vrata ili biste voleli da dodate neke ukrase sa strane, mora}ete da preradote veli~inu okvira. Okvire od cigle ili maltera malo je teè zameniti, dok se drveni okvir moè relativno lako prilagoditi novim zahtevima. Kada se odlu~ujete za tip vrata, imajte na umu odràvawe. Ako vam nije problem da farba-

te vrata svakih nekoliko godina, odaberite drvena. Moète ih upotpuniti staklom ili onim malim vrata{cima za psa ili ma~ku. Fiberglas izgleda kao drvo, ima odli~nu izolaciju i lako se odràva. Obratite pa`wu i na lokaciju vrata. Ako su na ju`noj strani, drvo bi moglo da izbledi ili popuca, zato je mo`da boqi izbor drugi materijal. Prilikom kupovine morate re}i na kojoj strani èlite kvaku.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

utorak16.februar2010.

Posledwi pozdrav te~i

PETOGODI[WI POMEN

Preminuo je 14. 2. 2010. godine

Nikola Kotara{ 1933 - 2010. Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu, u porodi~noj grobnici. Vreme }e biti naknadno objavqeno. O`alo{}eni: }erka Slobodanka, sinovi Slobodan i Zdravko. 98926

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 2. 2010. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, brat i deda

Miloradu Drqa~i Sava Popov od: Milene i Smiqke sa porodicama.

Pro{lo je pet godina od kako te je bolest otrgla od nas. ^uvamo uspomenu na tebe.

98924

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Tomislav Modi} Latinka, Dragan, Qiqa, Olivera i Vladimir.

Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Katica, sin @ivko, }erka Vidosava, bra}a Pera i Ranko, unuke i unuci. 98925

98916

Miloradu Drqa~i

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

od: sina Tomislava, snajke Dragane, unuka Milane i Vesne sa porodicama.

98923

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 98509 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96079

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu i dedi

Miloradu Drqa~i 1933 - 2010. od: supruge Vukosave i sinova Tomislava i Ilije. Sahrana je u utorak, 16. 2. 2010. godine, u 15 sati, na Centralnom grobqu u Futogu. 98921

Nema vi{e na{e najne`nije bake

Miloradu Drqa~i od: sina Ilije, snajke Qiqane i unuka Marka i Nemawe.

98922

Posledwi pozdrav voqenoj tetki i baki

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Vere Soldatovi} Dragana i Milan.

98915

Jeleni Kova~

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 98727

Qiqani Spasi}

od: Vlatka, Vere, Igora i Koqe Obrovski.

Dana, 14. februara napustila nas je na{a voqena

dajemo u sredu, 17. 2. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena sestra Mira sa porodicom.

98919

98920

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Vera Soldatovi} KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98485

ro|ena [e}erov 1922. g. biolog u penziji

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96796

Za wom tuguju: sin Vojislav, }erka Branislava, zet Dragan Staji} i unuci Dragana i Milan.

Veri Soldatovi} PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 97837

Ispra}aj je u ~etvrtak, 18. februara, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Weni: Goga, Veqa, Tawa i Ivana. 98927

98914

^ITUQE z POMENI

utorak16.februar2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom dedi, pradedi i svekru

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa po{tovawem opra{tamo se od na{e drage kom{inice

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kom{inici

Dve godine tuge i bola

Boris Bjeki} Milanku Tu~evu

Draganu Petrovskom

\ur|ine Subotin Nane

Wegovi najro|eniji: Pe|a, Vlada, Jaca, Lea i Vesna.

od porodice Govor~in.

98912

98913

98894

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Ponosni smo {to smo te imali deda

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ tata

Kosta Vuletin

1951 - 2010.

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova,na Gradskom grobqu.

Tvoji: }erka Marica, unuk Milan, unuka Milena, zet Rajko i praunuci Vaso, Jovana i Daca.

Tvoja unu~ad: Jelena, Mima, Robert, Naja, Elma, Manuel i Sara.

98907

98883

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Miladinu Papi}u

od: }erke Milanke, zeta Neboj{e, unuka Veqka i unuke Marije.

od kom{ija, stanara zgrade Narodnog fronta 28.

An|ele na{ voqeni Nismo te se nagledale, nismo te se naqubile! Tako brzo sve je pro{lo mi smo tebe izgubile! Ne postoje re~i ni stranice da se opi{e na{a tuga i bol! Postoji samo istina da si bio i ostao oli~ewe dobrote i plemenitosti. Volimo te ! Tvoja mama i sestre. 98837

98889

Sti`e i druga godina na{e tuge za na{om dragom

Kosta Vuletin

Miladinu Papi}u Dragi tata, hvala ti na svemu. Po~ivaj u miru.

Stanari zgrade Kej `rtava racije 8 ulaz 3.

1989 - 2008.

Ilinki Slijep~evi}

O`alo{}ene }erke: Slavica, Verica i Borislava sa porodicama. 98882

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav tati

Miladinu Papi}u Dragi tata, nikada te ne}emo zaboraviti.

Milenom Kolunxi} studentom IV godine PMF Ne postoji vreme koje moè da umawi tugu, ne postoje suze koje mogu isprati bol iz na{ih srca, a ne postoje ni re~i koje bi mogle opisati koliko nam nedostaje{ na{ prelepi AN\ELE. I nakon dve godine tuge i bola ne moèmo da prihvatimo prete{ku istinu da nisi vi{e me|u nama. Le~i}emo prete{ku ranu se}awem na tvoju plemenitost, qubav i dobrotu, na tvoj osmeh na licu koji nas je prosto zra~io. Zauvek }emo te od zaborava ~uvati, s ponosom o TEBI pri~ati i sa velikim bolom te u srcu nositi. Sutra 17. februara, u 12 sati, u Zmaj Jovinoj 10 obeleì}emo stradawe na{e mezimice stradale u vatrenoj stihiji u kafi}u Laund`.

Lajko [andor Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji, koji te nikada ne}e zaboraviti: mama, tata, sestra Irena, bra}a Teodor i Sini{a sa svojim porodicama i tetka Rosa.

]erka Gina i unuka Milana. O`alo{}ena porodica.

98902 98904

Posledwi prijatequ

pozdrav

98906

98910

dragom

Dana 17. februara 2010. godine, u 12 sati, u Zmaj Jovinoj ulici broj 10 obele`i}emo dve godine od stradawa na{e dece u vatrenoj stihiji kafi}a „Laund`“

Branka Draganu Petrovskom

Dragan Petrovski

Neka te an|eli ~uvaju. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Posledwi kom{iji.

pozdrav

dragom

Milojkovi}i.

Porodice: Miti} i Mi}i}.

Stanari Lasla Gala 1.

98899

98911

98905

Posledwi pozdrav

Mirjana Peki}

Milo{ Peki}

apsolvent PMF-a

maturant el. teh. {kole

„Na ve~no pam}ewe 17. februar 2008. Jer ste znali da niste stvoreni da biste nestali, ve} da du{a besmrtna besmrtnu pesmu u vama peva! Jer du{a raste i kroz suze raste, i u nadi raste i kad `ivot ode!“

Dragan Petrovski Draganu Petrovskom

Porodica Gluvi}.

Pozdrav plemenitom umetniku, dostojanstvenom pedagogu, nesebi~nom filantropu i dragom i odanom prijatequ. Porodica Popadi}.

98900

98896

Ve~no tuguju mama Radmila i tata Milan. 98901

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Po `eqi pokojnika, u krugu svoje porodice i prijateqa 15. 2. 2010. godine sahrawen je

prof. dr Milan Teodorovi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 75. godini

utorak16.februar2010.

Posledwi pozdrav babi i kumi

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Marta Miji}

1940 - 2010. Sre}ni i ponosni {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Supruga Vera, sin Vladimir, snaja Olivera, unuci Boki i Ti}a.

Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Barawi Jano{ Ilinki Slijep~evi}

Draganu Petrovskom

od kumova: Maje, Rade i Mijata.

od porodice Pu{ka{.

98876

98884

98874

dragom

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

O`alo{}eni: Nikola, Dimitrije i Vukosava.

98854

preminuo 15. 2. 2010. godine. Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

98895

Sa tugom i po{tovawem se opra{tamo od dragog kolege i prijateqa

Dragom tati

POMEN

Miladinu Papi}u

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

SE]AWE

Milana Teodorovi}a Nedeqko Tica sa porodicom.

Nema re~i koje tugu mogu opisati, nema suza koje mogu oplakati bol. Ponosna na tebe, hvala ti tata za sve. Beskrajno tu`na {to sam te izgubila. Uvek }emo te voleti. Ve~no o`alo{}ene: }erka Qiqa i unuka Biqana.

98891

Milovan Krsti} 16. 2. 2004 - 16. 2. 2010. [est godina u na{im mislima voqen, po{tovan i nezaboravqen. Tvoji najmiliji. 98893

98888

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda, pradeda i tast

16. 2. 1998 - 2010.

^ETVOROGODI[WE SE]AWE

Sa{a Xilvixiev Vreme neumitno prolazi, svaka nova godina ostavqa sve ve}u tugu i prazninu zbog tvog preranog odlaska. Tvoji: mama Len~e, otac Mitke, sestra Lili, sestri~ina Jovana. 98792

Miladin Papi}

Mara Gavrilovi}

1934 - 2010. Sahrana je u sredu, 17. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milka, }erke Marica, Gina, Milanka i Qiqa sa porodicama.

Ne postoje re~i koje bi opisale tugu za na{om mamom i bakom. Weni, porodice: Cvetkovi} i Gavrilovi}.

98887

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 15. 2. 2010. zauvek napustila mama, baka i prabaka

Jelena Kova~

O`alo{}ena porodica.

Barawi Jano{u

Draganu

1942 - 2010.

Porodica Ne{kovi}.

O`alo{}ena }erka Brankica, zet Bratislav i unuka Bojana.

98886

98875

Pro{le su dve godine tuge i bola od tvog posledweg izlaska i na{eg zadweg vi|ewa. U sredu, 17. februara, u 12 ~asova polo`i}emo cve}e na spomen plo~u u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu.

98826

JEDNOGODI[WI POMEN

16. 2. 2009 - 16. 2. 2010.

Du{an Kosti} Du{ko

ro|. Petrigalla 1916 - 2010. Sahrana je danas, 16. 2. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u 15 ~asova. O`alo{}ene k}eri: Marija, Irina i Olga sa porodicama.

Dragi brate, neka te u ti{ini ve~nosti prati na{a qubav koja je ja~a od vremena i zaborava. Tvoji: brat Bogoqub, snaja Ivana, sinovac \or|e i sinovica Qiqana.

98892

98890

GODI[WI POMEN

POMEN 16. 2. 2009 - 16. 2. 2010.

16. 2. 2009 - 16. 2. 2010.

Branka Sakovi} student IV godine FTN Grafi~ko in`ewerstvo i dizajn 17. februar 2008. Ponosni smo {to si bila i ostala deo nas. Tvoja zvezda sija}e uvek u na{im srcima.

Dragan \uri} Du{an Kosti}

1959 - 2009. Tuga se ne meri re~ima i suzama ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala u du{i tvojim preranim odlaskom. S qubavqu i po{tovawem Tvoji: supruga Sne`ana, sin Miroslav, mama Toda i tata Jovo, ta{ta i tast. 98797

Mama Desa, tata Stojan i brat Du{an.

^uvamo te od zaborava.

Brat Toma sa porodicom. 98877 98807

06.30 08.30 09.00 09.30 11.05 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

TV PROGRAM

utorak16.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Centar sveta Kuhiwica Vesti Duel struna Vesti No}na smena Tre}e lice Rusije Plavi krug Paideja Vesti Marija Montesori, film 2. deo TV dnevnik Tajna hrane: Nar Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Zabavni program Igra Signali Vojvo|anski dnevnik Eva - Pomoranyina kora Izbliza Plavi krug Marija Montesori, film 2. deo

08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.20 15.30 15.55

U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tin in Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas

06.05 08.00 09.06 09.23 09.37 10.05 10.33 11.04 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.32 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 19.50 20.40

Poqoprivreda danas (Panonija, 08.10 i 15.55) 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost Hedonist RB Na ivici ^uvaj me Vojvo|anske vesti Svet divqine,svet `ivotiwa

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Razglednica Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Bio jednom jedan Sne{ko, film Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Man~ester J, prenos 1. poluvremena Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Man~ester J. prenos 2. poluvremena Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Rim Evronet Jedinica No}ni bioskop: Umiru}a qubav, film Razglednica TV mre`a Oko magazin Kvadratura kruga

21.30 21.31 21.45 22.35 22.45 23.35 23.50 00.44 00.51 01.35 03.11 03.36 04.19 04.48

Aleksandra Popovi}

Signali Na korak do usvajawa novog Zakon o Skup{tini Srbije, u “Signalima” tra`imo odgovore: Da li }e poslanici za sebe izglasati da budu privilegovana kategorija? U “Signalima” govore poslanici DS- a, SRS- a, LDP- a i koalicije SPS – PUPS- Jedinstvena Srbija. Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

07.05 07.30 08.55 09.20 09.45 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.31

Kuhiwica Porodica Serano Dokumentarni program Putevi nade Preokret Porodica Serano Prizma (hrv) Vesti (ma|) Tajna hrane: Mandarine Ru~ak na lepe o~i Na sav glas Eko - Herbarijum @ivopis Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e Vojvodino (rom) Porodica Serano Na sav glas Tarzan

Umiru}a qubav

10.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.15

Robert je dramski pisac koji je nedavno izgubio partnera i poslovnog saradnika Malkoma, koji je umro od AIDS-a. Robert je napisao scenario o wihovoj vezi, naslovio ga „Umiru}a qubav“ i `eli da ga proda mo}nom producentu Yefriju... Uloge: Piter Sarsgard, Bil Kemp, Kembel Skot, Patri{a Klarkson Re`ija: Kreg Lukas (RTS 1, 01.35)

Hrana i vino Sa vetrom u le|a Evo nas kod vas Karmelita Buntovnici Radionica Najboqi lek NS klinci Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Integracija Guliver Buntovnici Karmelita Sa vetrom u le|a

06.30 07.20 07.50 08.45 10.05 11.00 11.30 12.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00 05.00 05.30

08.30 10.00 11.30 13.30 14.30 15.00 17.00 17.15 17.45 18.15 18.45 22.30 23.15

Evroliga Magazin ATP 500 Roterdam, finale NBA Ol Star Pregled Serije A Pregled {kotske lige Tenis: ATP Marsej NBA u`ivo Pravi NBA Pregled ATP 500 Roterdam Klupske TV Tenis: ATP Marsej Pregled FA kup Barsa TV: Atletiko M – Barselona 01.00 Fudbal mondijal magazin

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Film: Kraqevi ulice Foks vesti ^ari Suvajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Princeza ma~a Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Kod ubice Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

15.00 18.30 22.45 02.00

Svaki dan Dana{wa emisija }e se pozabaviti problemima gra|ana koji nastaju kada sneg pro|e, odnosno, kada nas na trotoarima posle “zimskog sna” do~ekaju nove “prole}ne” rupe na putevima i trotoarima. Na pitawa da li ih je mogu}e sanirati, odnosno, kako i kome ih prijaviti odgovore }e ponuditi gosti iz JKP „Put“. (Radio Novi Sad, 10.30)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05

Dizni na ledu u Srbiji Tokom zime, Diznijevi junaci posetili su Beograd. Nekoliko dana wihova adresa bila je na{a najve}a dvorana - Arena. Nala, Simba, Petar Pan, Sti~, Mala princeza sirena i ostali, pokazali su mali{anima iz Srbije kako izgleda to kada se oni na|u na ledu. Autor: Vladimir Bani} (RTS 2, 12.32) 07.08 07.38 08.06 08.11 08.36 09.17 09.21 09.39 10.00 10.30 10.44 11.00 11.30 12.00 12.32 13.00 13.55 14.47 15.26 16.00 16.42 16.55

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola Adi pod morem Mi{i}i iz kupiwaka Ozi bu-pingvini Adi pod morem Regije sveta Izme|u igre i matematike Vrele gume Total tenis Reli Trag Gra|anin Pavel Giqilov, klavir Dizni na ledu u Srbiji Trezor Dejvid Nolan, film Yoni Dep na Kustendorfu Kustendorf 2010 Ovo je Srbija Produì ìvot Vaterpolo - PS: Vojvodina Partizan prenos iz Bawa Luke 18.00 ZOI, pregled 19.00 ZOI: Skijawe, spust (m) i slalom (m) 1. trka, prenos 20.25 Fudbal - Liga {ampiona 20.40 ZOI: Klizawe, parovi (slobodno), snimak 22.30 ZOI: Skijawe, spust (m) i slalom (m) 2. trka, prenos 23.30 TV mreà 23.55 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 23.55 Muzika na struju 00.44 Dejvid Nolan, film 01.35 Trezor 02.30 Vaterpolo - PS: Vojvodina - Partizan 03.30 Fudbal - Liga {ampiona: Milan - Man~ester Junajted (r)

06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

SMS Slatka moja Slavni Najsmrtonosnije `ivotiwe u Australiji Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Cepelin Top {op Poslovni dan Top {op Savr{eni grabqivci Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Na Zlatnom jezeru Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Cepelin Film: Na Zlatnom jezeru

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Portret, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizle sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Vip, 17.00 Svetiwama u pohode, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 23.30 Slavni parovi, 00.00 Objektiv, 00.30 Subotom popodne.

13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Opsada Vesti B92 Stawe nacije Reakcija Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Hitna pomo} Film: Laka lova Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

Hitna pomo} Ovaj serijal predstavqa potpuno nov dokumentani format na na{oj televiziji. Dva puta nedeqno u jedno~asovnim emisijama pratimo ekipe hitne pomo}i u obavqawu wihovih svakodnevnih aktivnosti, ali i bli`e upoznajemo qude u crvenim uniformama, koji su se prihvatili mo`da i najodgovornijeg posla u dr`avi. (B92, 21.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 01.00 02.45 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Siti kids Daniela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Grand {ou VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Loto Grand parada Javna tajna VIP Veliki brat - uìvo Film: Beli gavran Siti Film: Vorlok 2: Armagedon

Luda ku}a (Ko{ava, 23.00) 16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 23.00 23.55 00.05 00.10 01.50 03.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin Stars Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Film Vremenska prognoza

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak16.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

EMIGRANTSKI KUVAR EKS–JUGOSLOVENA

31 5

Pi{e: Dejan Nova~i}

Katarina Radivojevi}

SERIJA

Najboqe godine Sa{ka kre}e u {kolu, a Jana gubi `ivce zbog nove u~enice koja izokre}e {kolska pravila. Lorenu mu~i da li je spavala s Tomom, a on se igra wenim `ivcima. Anka skriva da je Tomo misteriozni kupac pepeqara. Damiru je te{ko da ode iz sela, pogotovo zato {to je Danica nestala… Uloge: Mirta Ze~evi}, Ivana Bolan~a, Katarina Radivojevi}, Amar Bukvi}, Barbara Roko, Marija Bori} (Nova TV, 20.00) 08.15 09.40 10.10 11.10 12.10 12.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.45 23.00 23.30 00.00 01.00 01.30 02.30 03.30

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Liga prvaka Vesti Mister Bin Sa`eci Lige prvaka Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan Nebeske visine, film

08.00 Moj dnevnik 08.30 Zaboravqeni bogovi 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Hitlerov ~ovek za sve 11.00 Abrahomova deca 12.00 Soma 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Poglavice 16.00 Rimske misterije 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Van Gog – kompletna pri~a 19.00 Pra{ko prole}e 21.00 Tajni ratovi 22.00 U potrazi za mitovima i herojima 23.00 Rat veka 00.00 Rimske misterije 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Nestali gradovi staroga veka: Prokleta dolina piramida, dok. serija 11.15 Deni na moru 2, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.40 Crnolu{ki pesniki 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.45 Pustiwe sveta: Sahara, dok. serija 21.20 Poslovni klub 21.55 Otvoreno 23.25 Drugi format 00.15 Zvezdane staze 01.10 Pri~e Rut Rendel: Dvojnica 02.00 Pri~e Rut Rendel: Klupa na obali

SERIJA

Pri~e Rut Rendel: Dvojnica Liza je mlada, nevina, krajwe praznoverna i uz to zaqubqena u Pitera, pametnog malog kompjutera{a. Wih dvoje slu~ajno upoznaju Zoe, Lizinu dvojnicu. Dok je Lisa na odmoru s majkom, Zoe zavede Pitera i potpuno ga o~ara… Uloge: Kamila Pauer, Yejson Fleming, Lalor Rodi, Majkl Nevel, Helen Ble~, Fransis Yiter, Ajlin Dejvis Re`ija: Meri Mekmurej (HRT 1, 01.10)

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 11.35 12.05 12.40 13.30 14.00 14.20 15.50 15.55 18.15 18.50 20.20 20.40 21.00 22.10 22.20 23.30 23.45 00.00 00.45 01.20

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko An|eo i odmetnik Beograd 011 Stela ^istili{te Avgust Agire: Gnev bo`iji Erotski film

06.00 Kraqevi plesa: Poja~aj do daske 07.40 Binki 09.15 [ezdeset sedma godi{wa dodela nagrade „Zlatni globus“ (skra}ena verzija) 10.50 Skaka~ 12.15 Filmovi i zvezde 12.45 Spasilac 14.35 No} u muzeju 16.25 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 18.25 Te{ko lomqiv 20.05 Gospodin mama 21.30 Prava krv 22.25 Seks i grad 00.45 Luda bra}a 02.20 Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit

04.00

Pustolovine Marka i Goge Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Bio sam pacov, film Dokuteka Vip Muzi~ki klub Prijateqi Koga briga? Kod Ane Zvezdane staze Drugi format ZOI Vankuver 2010, snimak ZOI - Olimp ZOI Vankuver 2010: Superkombinacija (M) spust, prenos ZOI - Olimp ZOI Vankuver 2010: Biatlon – 10 km (@), snimak ZOI Vankuver 2010. - Hokej na ledu: SAD - [vajcarska, prenos ZOI - Olimp ZOI Vankuver 2010: Superkombinacija (M) slalom, prenos ZOI - Olimp ZOI - pregled dana ZOI Vankuver 2010. - Hokej na ledu: SAD - [vajcarska, snimak ZOI Vankuver 2010: Biatlon - 12,5 km (M), snimak ZOI Vankuver 2010. - Hokej na ledu: Kanada - Norve{ka, prenos ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe - kratki program

06.30 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Ma~ak sa devet repova Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon ^ast Silnika Dr Finli [erlok @ene fudbalera Bekstvo iz Angole

06.00 08.00 10.00 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Bitange iz tr`nog centra Detektiv Klut Kazna na planini Ajger Gospo|a Braun Rt straha Tamo gde bizoni lutaju U potrazi za Ri~ardom Petak posle petka Bitange iz tr`nog centra Dragocene ma{tarije Topqeni u`itak

06.00 07.00 08.00 10.00

05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Zagonetna `ena: Zagonetni vikend Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru @enski trikovi Sudija Ejmi Xordan Medijum Pakao pakla: Bitka Meri Kej Tra~ Ukradena nevinost Tajanstvena `ena: Fotografija Advokatova kazna

08.25 09.10 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.55 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 00.00 00.45

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Jezikova juha Hrvatska tra`i zvezdu Savr{eno oru`je Grad uragana

12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

SERIJA

Grad uragana Ubijen je Trent Roberts, bogata{ koji je finansijski pomagao stanovni{tvu Wu Orleansa u obnovi uni{tenih ku}a. Kob progawa ubicu koga je prepoznao iz starih dana i mora ga ubiti jer je te{ko povredio Glu Boja metalnom polugom… Uloge: Entoni Anderson, Kol Hauser, Tavni Sajpres, Blejk [ilds, Yon Kerol Lin~ Re`ija: Yonatan Lisko (RTL, 00.45)

Tavni Sajpres

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako to rade? Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Megain`ewering Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

07.25 08.25 10.00 12.00 12.30 14.00 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.15 21.45 22.30 23.30

Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Umetni~ko klizawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Alpsko skijawe Biatlon Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Snoubord Biatlon Alpsko skijawe Brzo klizawe

Na bosanskog vola i Srbijanci navalili i{e od vojni~kog pasuqa Jan{a je voleo saselilo kao dobra zaseda i prizor srnda}a koji, usmo vojni~ku uniformu. Klasi}i ga i danas treptao od straha i zime, u la`noj ti{ini praskopamte kako ponavqa “joj, kak je to fajn” dok zorja o~ajno wu{i maglu i sluti sopstvenu smrt. pa`qivo sr~e vreli pasuq, paze}i da slu~ajno ne Za lova~ke {nicle “Bambi” treba 1 kg junetipofleka uniformu. U slobodno vreme, dok su wene, 1 crni i 1 ~e{aw belog luka, 1 limun, 1 list govi drugovi spavali ili pisali devojkama qubavlovora, 1 ~a{a belog vina, so, biber i “vegeta”. na pisma, on je proveravao da li su mu dugmad dobro Po{to je srnda} skup, kupite june}e odreske. pri{vr{}ena i oprema u kaseti uredno sloèna. Posolite, pospite bra{nom i prìte na seckaZato je posle obuke upu}en u [kolu rezervnih oficira u Bile}i, a jo{ kasnije od “staè” je dogurao do ministra odbrane. U me|uvremenu je promenio frizuru, uniformu, zastavu, ime i dràvu. Jedino je prema pasuqu zadrào isti odnos kakav je imao i pre. Prva qubav zaborava nema. *** Uo~i polaska u rat, ahejski heroji znali su da u jedan mah prinesu svojim bogovima i po stotinu `rtvenih volova. Takva `rtva zvala se “hekatomba” ili “stovolka”, i bila je pra}ena verskim obredima i narodnim svetkovinama. Sli~no je bilo i kod nas. Samo {to se u me|uvremenu smawio broj volova i bogova, a o herojima i da ne govorimo. Za pe~enog vola “Sumrak idola” dovoqan je po jedan vo, kolac i mo- Te{ko se te{ka bravetina vari tokultivator. Zatim treba izabrati pet-{est sna`nih Srnom crnom i belom luku u dubokom tigawu. Kad bijanaca ili tri-~etiri obi~na Hercegovca koji {nicle porumene, nalijte vinom, dodajte za~ine i }e vola sapeti ìcom, zaklati ga i nabiti na limun ise~en na kolutove. Dinstajte pola sata. kolac. Raspaliti vatru nasred glavnog grada svoDolanc je bio jedan od retkih funkcionera koji je dràve. Smestiti vola izme|u dve vatre i sposu mogli da u|u u Titov kabinet bez posebne najave. jiti raàw s osovinom motokultivatora. Dok I to ne samo zbog prirode posla kojim se Dolanc se vo okre}e, piti rakiju, pevati patriotske kobavio, niti samo zbog simpatija koje je Tito, i sam ra~nice, grliti druge mu{karce i povremeno pustrastveni lovac, prema wemu gajio ve} i zato {to cati iz automatskog je imao nesmetan prolaz oru`ja u prazno nebo. kod Titove sekretarice Dogurao je Jan{a do ministra Otac Filaret zavr{aMilke Grivc. Milka je vova ve} drugu porciju pe~eodbrane, u me|uvremenu promenio lela na~in na koji je Dowa. Dr Karaxi} mu {elanc, spu{taju}i bombofrizuru, uniformu, zastavu, retski namiguje: “Jedite i weru na sto, pitao: “Plava dràvu, pa i svoje ime. Samo je naje{}ete se” (5 Moj. 14, riba?”, na {ta bi mu ona, prema vojni~kom pasuqu zadrào 3). Otac se, me|utim, ne istim tonom, odgovorila: da zbuniti i odmah, preko “Svastikin but!”, a zatim neàn odnos, kakav je imao zalogaja, uzvra}a: “Vo nebi ga pogledom otpratila i pre. Prva qubav zaborava nema ka se pojede onaj dan kad do Titovih vrata. Nakon se prinese; i neka ne ostatoga lupnula bi olovkom ne ni{ta do jutra, nego da se odmah pojede” (5 Moj. po rokovniku i u sebi se nasme{ila. Posle sastan14, 4). Momo Kapor {armantno zabacuje glavu i ka s Titom, Dolanc bi uvek negde ùrio, pa bi stiglasno se smeje. Vojislav Ko{tunica turobno }ugao da s Milkom razmeni tek po koju re~. ti. Zoran \in|i} se pravi da nije odavde. U jedDolanc ({iri ruke kao da se izviwava): Zov dinom trenutku neki civil – koji se svima predstavqine! vqa samo kao Jovica – primeti da nema Limonova Grivc (sme{ka se): Kara|or|evo? i upita Branu Crn~evi}a: Dolanc (zavodni~ki): [ta da Vam ulovim ovog “Kolega, a gde je Citrus?” “Sinovca je nemogu}e puta? savladati” – odgovori Crn~evi}, “od kad mu je RaGrivc (koketno): Dijamantski prsten? {a dao da i on opali, eno ga, ne skida se s poloàDolanc (uz osmeh): Ili buket ruà? (odlazi) ja…” Iz pravca Trebevi}a dopire potmulo, isGrivc (prema vratima): Da! (Pokriva usne dlaprekidano {tektawe pu{komitraqeza. Milorad nom). Dodik svira “Bumbarov let” na harmonici. Bri*** tanski novinar Mi{a Gleni nespokojno se osvr}e Drug Tito je voleo `gance. Podse}ali su ga na oko sebe. Lokalna prevodilica obja{wava da je detiwstvo, rodno Zagorje i djeda Martina. Zato je sve u najboqem redu. Po~iwe da pada sneg. posle oslobo|ewa, ~ak i nakon {to se uselio u kraqevski dvor u Beogradu, nastavio sa zadovoq*** Stane Dolanc je bio ro|eni lovac. Ve{t i s kastvom da ih jede. Uskoro su, po uzoru na druga Tirabinom i s bokericom, odli~an u naterivawu i ta, `gance zavoleli svi dràvni, partijski i vojtragawu, sjajan u pse}im hajkama. Podjednako je ni rukovodioci Jugoslavije. uìvao u lovu na medvede, veprove i muflone, a Za zagorske `gance “Na liniji partije” dovoqkad nije bilo ni~eg drugog, ubijao je patke i ze~ena je kila kukuruznog bra{na, koje se sipa kad vove, pa ~ak i golubove. Ali ni{ta ga nije toliko veda provri i kuha jedan sat.

Kwigu Dejana Nova~i}a „EMIGRANTSKI KUVAR“ mo`ete po ceni od 540 dinara naru~iti od izdava~a IK „Stylos Art“ na telefon 021/4891–644 i 4891–645, putem mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com. Vi{e o Nova~i}evim kwigama na www.sfrjzaponavljace.com i www.otpisani.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak16.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je, zvani~no radan dan, pa se moète angaòvati i na radnom mestu, ako èlite, mada niste u punoj formi. Preusmerite svoju voqu i pa`wu na privatne poslove i li~ne potrebe. Prilago|avawe!

BIK 20.4-20.5.

Treba vam mnogo novaca i qubav jedna jedina, ali prava! Sve ostalo nije toliko va`no. Ali, nedostaju prava inicijativa, jaka voqa i pokreta~ke emocije. Skloni ste romantici i ma{tarewu. Putovawa!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. februar 2010.

Va{ Merkur je u znaku haoti~ne Vodolije, pa ste izloèni promenqivom i pomalo stresnim okolnostima. Na sre}u, pa ni{ta ne traje i suvi{e dugo da bi vas zabrinulo. Budite optimista. Mesec plovi kroz znak Riba, {to vas upu}uje na opu{tenu i pomalo nerealnu situaciju. Raspoloèwe jewava, u pozitivnom pravcu, uz muziku i odmor. Odloìte poslove za sutra. Qubav! Ne morate da radite sve sami i samostalno, bez obzira na okolnosti, ve} moète podeliti obaveze drugima, i organizovati ih. S prijateqima lak{e nego s partnerom. Zarobqeni navikama. Odgovorni ste i racionalni, pa kada niko ne radi, vi radite, uprkos svemu. [tedqivost vam je ja~a strana, kako finansijski, tako i emotivno. Partner bi ne{to novo da podelite kao zajedni~ko iskustvo.

VAGA 23.9- 23.10.

U privatnom poslu mo`ete se maksimalno anga`ovati. Pro{irite delatnost i saradwu, na zvani~an na~in, putem zvani~nih papira, ogla{avawa i kroz konkretne susrete, prezentacije, ulagawa.

[KORPION 24.10- 23.11.

Povedite vi{e ra~una o svom hroni~nom zamoru. Potrebni su vam odmor i mirovawe. Povu~eni u intimu svog prostora, daleko od o~iju javnosti, ili izlaskom u javnost, nalazite predah i qubav.

STRELAC 24.11- 21.12.

Danas }ete uz malu pomo} prijateqa i podr{ku porodice, funkcionisati ba{ onako kako bi trebalo. Ispuni}ete sve ono {to se od vas o~ekuje, na zadovoqstvo uku}ana. Ula`ete u ku}u.

JARAC 22.12-20.1.

U va{em znaku je neumoqivi mra~ni vladar Hada, Pluton, koji vas dr`i distancirano u odnosu na okru`ewe, ali vam daje unutra{wu snagu i izdr`qivost. To nagla{ava zna~aj ovog perioda.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Izgleda da preterujete, da ste skloni davawu i ulagawu u budu}e poslove, na pravi na~in, ali prona|ite meru. Ekspanzija u poslu je sasvim izvesna i donosi pove}awe novca, prihoda.

RIBE 20.2-20.3.

Dajete se onima koje volite bez rezerve i granica, pa nije ni ~udo {to mo`ete biti iscrpqeni. Ali, svaki novi dan je ~arolija za sebe! U svakom okru`ewu se prepu{tate atmosferi koja tu vlada. Nemiri.

TRI^-TRA^

Hajdi servirala petice

POVREMENO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija

SUSNE ` ICA I SNEG

Evropa Madrid

NOVI SAD: Naobla~ewe i ve}i deo dana suvo uz povremenu susneìcu i sneg. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak isRim pod normale. Temperatura od -7 do 2 stepena. London VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana naobla~ewe i ve}i deo dana suvo uz povremenu susneìcu i sneg. Vetar umeren isto~ni i Cirih jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -7, Berlin a maksimalna 3 stepena. SRBIJA: Ujutru mraz. Pre podne suvo, a po podne obla~no sa Be~ padavinama. U centralnim i ju`nim predelima toplije sa ki{om i Var{ava susneìcom, a na severu }e samo povremeno padati sneg. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Kijev Minimalna temperatura -8, a maksimalna 7 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od srede svakim danom sve toplije uz ju`ne i jugoisto~ne vetrove i postepena naoOslo bla~ewa sa prolaznom ki{om. Od ~etvrtka do subote maksimalne St. Peterburg temperature preko 10 stepeni. Atina

Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Zvezda rijaliti {oua â&#x20AC;&#x17E;The Hillsâ&#x20AC;? Hajdi Montag, koju gledamo na kanalu MTV, ~esto pokazuje svoje savr{eno isklesano telo, te je na prijemu u Cezars Palas hotelu u Las Vegasu promovisala svoje nove plasti~ne grudi. Wena preuska haqina u gorwem delu jedva je ukrotila novougra|ene petice. Korektivni zahvati izvedeni su gotovo na svim delovima Hajdinog tela. Operisala je nos, pove}ala grudi i usne. Podigla je zadwicu, zatezala ~elo, bradu, botoksirala je lice. Hajdi Montag je pravi primerak plasti~ne lepotice.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroni~nih bolesnika mo`e ose}ati tegobe zbog vremena, pa je korisno da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}e su meteoropatske reakcije u formi glavoboqe i reumatskih bolova. Dodatni oprez se preporu~uje u saobra}aju.

VIC DANA

6 10

Bli`i se rat i Lale po~nu da kopaju rovove. Tako oni rade i kopaju dva-tri dana, a kada su zavr{ili, jedan Lala ka`e: - E, sad samo fali da ovi ne do|u!

5 0 -3 -1 -4 -3

SUDOKU

-9 -6 -7 15

Pariz

Minhen

-4

Budimpe{ta

Stokholm

-4

4 3

7 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

63 (0)

Slankamen

236 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

120 (-4)

Zemun

321 (5)

Tendencija porasta

Bogojevo

110 (-1)

Pan~evo

336 (2)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

123 (3)

Smederevo

498 (10)

Novi Sad

148 (3)

Tendencija stagnacije

Hetin

246 (70)

148 (18)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

230 (10) S. Mitrovica

330 (-8)

Senta

276 (2)

274 (6)

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

239 (5)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

4 2

8 7

4 88 (6)

1 3

6 9

6 8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4

Re{ewe iz pro{log broja