Dnevnik 16.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 16. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22661 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVA OPET PRIPREMA NOVI PAKET ZA SPAS SIROMA[NIH

Disciplinovawe i banaka i trgovaca str. 4

Sirotiwi nisu ispuwena ni lawska obe}awa str. 5

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE EKSPRESNO SKRA]UJE LISTE ^EKAWA

Politika

Novi Sad

2 Genocid ostao u preambuli, 8 Na jelovniku mleko, deca piju ~aj Palma opet rekao „ne” 3 Zastra{ivawe Vojvodina s predumi{qajem 11 Vodole`i dave oranice 3 Toma Nikoli}: Natera}emo vlast na razgovore Crna 3 Kome smeta kontrola 12 Samoubistvo izvr{ne vlasti u APV somborskog tu`ioca

Na grba~i nam i „Helenik plan”

Ekonomija 4 Belu tehniku cenama prefarbali u crno

Tre}e doba

str. 4

Sve opasnija rupa u dr`avnoj kasi

NASLOVI

6 Penzijska formula ~eka overu MMF-a

Dru{tvo 14 Ben Hur na obali Tise

Kultura 15 Saop{tena selekcija 55. Sterijinog pozorja

Srce u pouzdanim rukama str. 14

str. 5 U ORGANIZACIJI VOLONTERSKOG CENTRA VOJVODINE

Mlade ~eka 1.500 kampova Prijave za me|unarodne volonterske kampove otvorene su zvani~no ju~e, a u ponudi se nalazi oko 60 zemaqa sa oko 1.500 kampova na svim kontinentima. Prema re~ima Milorada Savi}a iz Volonterskog centra Vojvodine, ve} se javqaju prvi volonteri.

SPRE^ENI BROJNI POKU[AJI KRIJUM^AREWA ANTIKVITETA

Blago ostalo u Srbiji

str. 9

str. 12

str. 16– 23

SPORT

UZ UTAKMICU I HUMANITARNA AKCIJA

MURIWO SA INTEROM NA STAMFORD BRIYU

VO[IN KOLEKTIV MO@E MNOGO

Slaba ki{a ANA PADA ISPOD 50. MESTA

Najvi{a temperatura 11 °S

KO[ARKA[KI KLUB ZVEZDA PRED STE^AJEM

POLITIKA

utorak16.mart2010.

[TA SE NALAZI U AGENDI ZA SUTRA[WU POSETU SRBIJI KOMESARA ZA PRO[IREWE EU [TEFANA FILEA

KOSOVO

Zahvalnost Kuvajtu Srbija i Kuvajt imaju odli~ne politi~ke odnose – izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetkovi} nakon susreta s politi~kim i privrednim vrhom Kuvajta. Premijer Srbije se doma}inima zahvalio na tome {to nisu priznali jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ~ime su doprineli odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. „Konstatovali smo da su na{i bilateralni odnosi odli~ni, ali da ih treba daqe unapre|ivati u ekonomskom delu“, ukazao je Cvetkovi}.

Oman ne mewa stav [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} zahvalio je ju~e zvani~nicima Omana na dosada{woj „principijelnoj podr{ci Srbiji u pogledu statusa Kosova i Metohije”, i naglasio da po tom pitawu ne bi trebalo o~ekivati promenu stava ove zemqe. Jeremi} je ocenio da je wegova poseta toj zemqi do{la u pravo vreme jer su neki od suseda Omana na Arabijskom polustrvu i me|unarodni partneri te zemqe doneli odluku da priznaju nezavisnost Kosova. „Nakon ovih razgovora ne bi trebalo o~ekivati promenu principijelnog stava Omana“, rekao je Jeremi}.

Makedonija ima ambasadu Ministar inostranih poslova Makedonije Antonio Milo{oski izjavio je ju~e u Pri{tini da wegova zemqa podràva teritorijalni integritet Kosova i da }e mu pomo}i u procesu liberalizacije viznog reìma. Milo{oski, koji je prisustvovao otvarawu ambasade Makedonije u Pri{tini, rekao je da je to potvrda dobrih me|udràvnih odnosa s Kosovom.

Obnova manastira Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} izjavio je da su do sada obnovqena 22 manastirska kompleksa od 35, koliko ih je uni{teno ili o{te}eno u nasiqu Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine. Bradi} je dodao da su u okviru pomenuta 22 manastirska kompleksa obnovqene crkve, manastirski konaci, bogoslovija i episkopska rezidencija u Prizrenu. „U ovom trenutku se radi na pet objekata, a tri su u postupku javnih nabavki”, precizirao je Bradi}.

Ubrzavawe kandidature, reforme pravosu|a i regionalna saradwa (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

U agendi komesara za pro{irewe EU [tefana Filea, pripremqenoj za wegovu sutra{wu posetu Srbiji, kako saznaje „Dnevnik“, nalaze se tri kqu~ne ta~ke: mogu}nosti za ubrzavawe procesa za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, reforme i funkcionisawe pravosudnog sistema i regionalna saradwa. Naravno, bi}e re~i i o ostalim pitawima, poput azilanata ili ekonomske saradwe i na~ina da Evropska komisija pomogne Srbiji u prevazilaèwu ekonomske krize. ê{ki komesar }e sa svojim sagovornicima u Beogradu razmotriti sve mogu}nosti i opcije za ubrzawe puta Srbije ka kandidatskom statusu za ~lanstvo u EU. Svaki komesara za pro{irewe je, po prirodi svog posla, najve}i „navija~“ potenicijalnih kandidata i kandidata za ~lanstvo u EU, a u Fileovom slu~aju moèmo re}i da je prema Srbiji i vi{e od obi~nog „navija~a“ i da je veoma naklowen Beogradu. Me|utim, na dnevnom redu ne}e biti

File: Evropska komisija je statusno neutralna po pitawu Kosova

samo kovawe planova za br`i put ka EU ve} }e na radnom stolu biti i dva vrlo konkretna pitawa: reforme i funkcionisawe pravosudnog sistema i regionalna saradwa. Izvori bliski Evropskoj komisiji su preneli „Dnevniku“ da je komesar File insistirao na

JO[ UVEK NEIZVESNO ODR@AVAWE SAMITA NA BRDU KOD KRAWA 20. MARTA

Slovenci se nadaju i traè re{ewe U slovena~kom Ministarstvu we na me|unarodnim forumima, ni spoqnih poslova, koje je doma}in na implicitan ni na eksplicitan regionalne konferencije o Zapadna~in, i da zvani~ni Beograd ne}e nom Balkanu na Brdu kod Krawa, u~estvovati ni na jednom me|unapredvi|ene za 20. mart, veruju da rodnom skupu na kojem se ne pojo{ ima prostora za iznalaèwe {tuju principi UN. On je objare{ewa za u~e{}e predstavnika snio da Srbija nema nameru da bloKosova na tom skupu. „Za re{ewem kira prisustvo kosovskih Albanase traga“, rekao ca na takvim je kratko {ef skupovima, ali to Predsednik Tadi} je pres-slu`be slowihovo u~e{}e poru~io da na vena~kog MIP-a mora biti orgaUro{ Makhovec. nizovano na name|unarodnim Odràvawe forumima integritet ~in koji ne dovokonferencije, di u pitawe teriSrbije ne sme biti koja je, po o~ekitorijalni intedoveden u pitawe vawima premijegritet Srbije. S ra Slovenije Bodruge strane, ruta Pahora, trebalo da okupi liPri{tina insistira na tome da dere svih zemaqa Zapadnog BalkaKosovo u Sloveniji bude predstana, prvi put posle 18 godina, dovevqeno kao nezavisna dràva. deno je u pitawe zbog toga {to jo{ Podsetimo, kao potencijalno nema re{ewa za u~e{}e kosovske re{ewe pomiwana je mogu}nost da delegacije koje bi zadovoqilo i na skupu ne budu istaknuti natpiBeograd i Pri{tinu. Podsetimo, si s nazivima delegacija u~esnica predsednik Boris Tadi} je jasno skupa, kao i da }e na woj u~estvostavio do znawa da }e Srbija u~evati i Unmik. Iz Tadi}evog kabistvovati na tom skupu samo ukolineta je, me|utim, poru~eno da tako predstavnici Kosova budu prikav aran`man tokom sastanka u sutni u formatu koji je predvi|en Ptuju, na kojem je {ef srpske drRezolucijom 1244. àve razgovarao s Pahorom i preTadi} je poru~io da integritet mijerkom Hrvatske Jadrankom KoSrbije ne sme biti doveden u pitasor, nije dogovoren.

I ZVANI^NI BEOGRAD I SRBI SA SEVERA KiM ODBACUJU DODIKOVU IDEJU O PODELI KOSOVA

Scenario za nove sukobe na Balkanu

Nakon {to se usprotivio dono{ewu rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije, premijer Republike Srpske Milorad Dodik jo{ jednom je zagazio u vode unutra{we politike Srbije, proceniv{i da je podela Kosova i Metohije jedino realno odrìvo re{ewe koje bi moglo biti prihvatqivo i za Srbe i za Albance. To, me|utim, nije nov Dodikov stav, s obzirom na to da ga je ve} izneo u intervjuu upravo „Dnevniku” pre vi{e od godinu dana. „Da imamo mogu}nosti da uti~emo, mi (misle}i na RS) bismo iza{li s radikalnijim i jasnijim zahtevima vezanim za Kosovo. Naime, traìli bismo da se trajno re{i to pitawe, i to tako {to bi se severni deo Pokrajine odvojio i ostao u Srbiji, a onda bismo ostatak priznali kao nezavisnu dràvu. Srbin sam i Kosovo me jako boli, ali mislim da ne postoji drugi na~in za razmirivawe tog te{ko zapetqanog ~vora. Bojim se, naime, da }e sve drugo samo biti trauma koja }e Srbiju godinama mrcvariti i ko~iti”, rekao je tada Dodik za na{ list. Dràvni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} potvr|uje da opcija podele Kosova nikada definitivno nije sklowena sa stola, ali upozorava na to da je to, po wemu, lo{e re{ewe. – Ju`no od Ibra ìvi vi{e od 60 odsto srpskog stanovni{tva i prihvatawem podele Beograd bi se prakti~no odrekao tih qudi. Pristajawem na takvu opciju odrekli bismo se i svega {to je va`no za srpski identitet jer crkve i manastiri o kojima toliko govorimo i za koje se toliko borimo tako|e su „ispod” Ibra. Naravno, uvek postoji

mogu}nost da takav rasplet bude nametnut od velikih sila, ali ipak sumwam da }e se to dogoditi jer bi to predstavqalo povla~ewe okida~a za ~itav region. Naime, sumwam da bi u tom slu~aju upravo Republika Srpska ostala u sastavu Bosne i Hercegovine, ma koliko se ~itava Evropa i svet zalagali za jedinstvo BiH. A uveren sam i u to da bi Makedonija najpre bila federalizovana, a ubrzo nakon toga i podeqena. U krajwem, bojim se da bi sve to dovelo do novih sukoba na Balkanu, a mislim da to nikome nije u interesu – rekao je Ivanovi} za „Dnevnik”. Jedan od lidera Srba sa severa KiM Marko Jak{i} ocenio je Dodikovu ideju – lo{om, neodgovornom i neozbiqnom. – Imaju}i u vidu da je s me|unarodnopravnog stanovi{ta Kosovo i Metohija deo teritorije Srbije, nikakve preporuke sa strane niti smeju niti mogu uticati na to da se granice na{e dràve mewaju. Niko nema pravo da to uradi i napravi, jer za{to bismo poklawali deo svoje teritorije samo zato {to je u ovom trenutku odnos politi~kih snaga u svetu i na Balkanu takav da je Srbija u defanzivi, odnosno da nema kapaciteta da moè uspostaviti jurisdikciju nad celim dràvnim prostorom, dakle ukqu~uju}i i Kosmet? Uostalom, generacije koje dolaze nam ne bi oprostile da se dragovoqno odreknemo onoga na ~emu se zasnivaju srpska nacija i srpska dràva: De~ana, Patrijar{ije, Gra~anice... temeqa od kojeg smo svi potekli – poru~io M. Staji} je Jak{i} u izjavi na{em listu.

DNEVNIK

c m y

sastanku s ministarkom pravosu|a Sne`anom Malovi}. Razlozi su vi{estruki: u brojnim internim i javnim dokumentima EU posledwu godinu reforme u pravosu|u kao i stawe u srpskom pravosudnom sistemu su kritikovani. Tako|e, poput visoke predstavnice za spoqnu politi-

ku EU Ketrin E{ton, i File }e posebno ukazati na neophodnost regionalne saradwe i dobrosusedskih odnosa kao kqu~nih uslova za napredovawe ka ~lanstvu u EU. – Komesar File }e staviti do znawa svojim srpskim doma}inima da je Evropska komisija statusno neutralna po pitawu Kosova i da nije osoba s kojom bi trebalo raspravqati o tome, ali da jeste nadleàn i prava osoba za diskusiju o poboq{awu regionalne saradwe i ja~awu dobrosusedske politike – kaè za „Dnevnik“ izvor blizak Evropskoj komisiji. Razlog za takav Fileov stav leì u sadràju posledweg godi{weg izve{taja Evropske komisije o napretku Srbije. U wemu je, podsetimo, Beograd upozoren na to da „bilateralni sporovi i neslagawa oko Kosova uti~u na regionalu saradwu i da ugroàvaju funkcionisawe va`nih struktura, sponzorisanih od EU, poput Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA)“. @eqko Panteli}

VESTI Me|unarodno pravo u fokusu Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je i predsedavaju}a Parlamentarne skup{tine Crnomorske ekonomske saradwe (PSCES), potpisala je ju~e u Istanbulu dokumente kojima se saziva 35. sednica te organizacije u Beogradu od 1. do 3. juna. Ona je na taj na~in i formalno pozvala 12 parlamenata iz zemaqa ~lanica te organizacije, ali i oko 40 posmatra~a iz dr`ava koje nisu ~lanice, da prisustvuju sesiji PSCES-a u Beogradu. Kako je najavqeno, glavna tema te sednice bi}e uloga parlamenata u ja~awu me|unarodnog prava.

Podneto 500 amandmana Poslanici republi~kog parlamenta nastavi}e danas prvu sednicu redovnog prole}nog zasedawa razmatrawem amandmana, podnetih na zakonske predloge na dnevnom redu Skup{tine. Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} potvrdio je da je uo~i po~etka rasprave u pojedinostima podneto blizu 500 amandmana. Od toga, na dva zakonska predloga iz oblasti obrazovawa podneto ih je 135, a na set zakonskih predloga iz oblasti nauke – 150.

TEKST RAZOLUCIJE O SREBRENICI STI@E U SKUP[TINU SRBIJE

Genocid ostao u preambuli, Palma ponovo rekao „ne” Lider SDPS-a i ministar rada i socijalne za{tite Rasim Qaji} izjavio je za na{ list da je zavr{en tekst rezolucije o Srebrenici. – U vladaju}oj koaliciji postoji voqa da se ta rezolucija donese ve} zbog same ~iwenice da je re~ o dokumentu koji je najavio predsednik Tadi} – rekao je Qaji}, uz opasku da sada o tekstu slede konsultacije unutar vladaju}e koalicije, mada bi, po wemu, bilo dobro da se one pro{ire i na stranke opozicije da bi rezolucija o Srebrenici dobila {to {iru podr{ku u parlamentu Srbije. „Dnevnik“ saznaje u vrhu vladaju}e koalicije da nacrt rezolucije o Srebrenici jeste zavr{en i da }e se uskoro pojaviti u Skupku{ava na}i kompromis izme|u u samom tekstu pomiwao zlo~in – {tini Srbije. Na tekstu je radio wihovog i zahteva LSV-a i LDPkategori~an je lider JS-a, dodavstru~ni tim predsednika Borisa a da iskqu~ivo stoji genocid. {i da ga niko nije obavestio o toTadi}a, odnosno DS-a, a kako objaPredsednicu Skup{tine Srbime da je tekst rezolucije zavr{en. {wava na{ izvor iz vrha vlasti, je Slavicu \uki}-Dejanovi} ni[ef poslani~kog kluba gotov je pre vi{e od mesec dana. smo mogli da dobijemo jer je sluPUPS-a Momo ôlakovi} kaè, – Na tekstu su na neki na~in `beno u Istanbulu, a odustan je i pak, da ima informaciju o tome da radile i vlasti BiH, jer su oba{ef poslani~kog kluba SPS-a se tekst rezolucije priprema vqene konsultacije da i wima buBranko Ruì}. Komentar smo za„ali jo{ uvek nije ugledao svede prihvatqiv. Nakon izjave to dobili od koalicionih parttlost dana“. predsednika Tadi}a da Srbija nenera, „male koalicije“ – To zna~i da tekst rezolucije, ma ni{ta protiv toga da se Ejup SPS–PUPS–JS-a, koji do sada iako je pripremqen, na osnovu Gani} izru~i pravosudnim organacrt rezolucije nisu videli. mojih informacija, u okviru DSnima BiH, ali da o~ekuje fer i – Jedinstvena Srbija ne}e glaa, jo{ nije pokazan koalicionim po{teno su|ewe, rezoluciju ovih sati za bilo koji tekst u kojem partnerima, odnosno jo{ nije stidana treba o~ekivati u Skup{tistoji termin genocid. Ako }emo gao na konsultacije kod {efova ni – obja{wava na{ izvor. koristiti taj termin, onda moè poslani~kih grupa. Za druge kon“Dnevniku“ je posultacije ne znam – tvr|eno da se rezokaè ôlakovi}. lucija sastoji od U moje ime prvo, kao ni u ime gra|ana Srbije, On potvr|uje na{u preambule i „samog informaciju da je niko nije izvr{io genocid, a ko ga je teksta od pet re~eizvr{io, neka odgovara i neka ide u zatvor tekst zapravo davno nica“. U preambuli gotov i da ima pream(Dragan Markovi} Palma) nacrta rezolucije bulu u kojoj se prenocitira se presuda si presuda MSP-a s Me|unarodnog suda pravde u Hada stoji da je on po~iwen i prema kvalifikacijom genocida u Sregu, u kojoj su doga|aji u Srebresrpskom narodu, a ne da je neko nabrenici i tekstom kojim Skupnici okarakterisani kao genopravio genocid u na{e ime. U mo{tina osu|uje po~iweni zlo~in. cid, dok se u tekstu najo{trije je ime prvo, kao ni u ime gra|ana – Takvu informaciju sam i ja osu|uje zlo~in po~iwen nad BoSrbije, niko nije izvr{io genodobio od predsednice parlamen{wacima. cid, a ko ga je izvr{io, neka odgota, ali tekst, ponavqam, nismo viRezolucijom se obe}ava i da }e vara i neka ide u zatvor – izri~it deli. îm ga dobijemo kao partija se pred Me|unarodnim krivi~je lider JS-a Dragan Markovi} i poslani~ka grupa, odmah }emo nim sudom za biv{u Jugoslaviju Palma. izgraditi odnos prema ponu|enom na}i begunac Ratko Mladi}. U On dodaje da JS ne}e glasati za dokumentu. Moj li~ni stav je da woj se navodi da „Narodna skuptakvu rezoluciju o Srebrenici smo mi bliì onim re{ewima po {tina najo{trije osu|uje zlo~in jer se u woj ne pomiwe da se genokojima treba da se osude svi zlonad Bo{wacima u Srebrenici i cid dogodio i u selu Kravica, gde ~ini po~iweni na prostorima izraàva gnu{awe nad varvarje Naser Ori} ubio 93 civila. biv{e Jugoslavije i da se izrazi skim zverstvima“, a zatim se iz– Genocid je i „Oluja“, koju Hrsau~e{}e porodicama, ali svim raàva „najdubqe sau~e{}e povatska slavi kao prznik, genocid porodicama koje su pro{le sa `rrodicama `rtava i po~ast `rtvaje i most u Varvarinu, gde je u NAtvama u ratu. Pri tome treba izma zlo~ina“. U Skup{tini SrbiTO-ovom bombardovawu poginulo be}i bilo kakve pri~e o genocidu je u okviru vladaju}e koalicije vi{e od 20 mladih qudi, a krivi nad jednim narodom, a ne nad drusocijalisti su do sada iskqu~ivo su samo {to su i{li na va{ar na gim, pa makar i u preambuli – natraìli osudu te{kog zlo~ina pravoslavi praznik. Dakle, sigurgla{ava ôlakovi}, i najavquje po~iwenog u Srebrenici, bez pono ne}emo glasati za takvu rezoda }e se PUPS radi zajedni~kog miwawa genocida, tako da se preluciju, pa makar se samo u preamstava konsultovati i sa SPS-om i ambulom i tekstom o~igledno pobuli prenosila presuda MSP-a, a JS-om. D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

utorak16.mart2010.

DA LI SU TEZE O UDAQAVAWU VOJVODINE OD SRBIJE REALNE

Zastra{ivawe s predumi{qajem EGERE[I RASPISAO DOPUNSKE IZBORE U @ABQU

U maju trka za poslani~ki mandat

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i doneo je ju~e odluku o raspisivawu dopunskih izbora za izbor poslanika u Skup{tinu AP Vojvodine u izbornoj jedinici 13 u op{tini @abaq. U saop{tewu iz kabineta predsednika pokrajinskog parlamenta navodi se da }e se dopunski izbori odr`ati 9. maja ove godine, a da rokovi za vr{ewe izbornih radwi po~iwu da teku 29. marta. „Odluka o raspisivawu dopunskih izbora doneta je na osnovu ~lana 51 Pokrajinske skup{tinske odluke o izboru poslanika u Skup{tinu AP Vojvodine“, stoji u saop{tewu. Podsetimo, dopunski izbori u op{tini @abaq odr`a}e se zbog smrti poslanika Branislava Popova iz Koalicije DSS–NS-a, koji je izabran po ve}inskom izbornom modelu. Naime, po Odluci o izboru poslanika Skup{tine APV, u roku od 30 dana od konstatovawa

prestanka mandata, moraju se raspisati dopunski izbori za to poslani~ko mesto, a od raspisivawa do odr`avawa izbora mora da protekne najmawe 30, a najvi{e 90 dana. Vojvo|anska skup{tina na posledwoj sednici, 16. februara, konstatovala je prestanak mandata zbog smrtnog slu~aja, te navela da od tada te~e rok za raspisivawe dopunskih izbora u toj izbornoj jedinci. Pokrajinski izbori organizuju se, podsetimo, po kombinovanom izbornom sistemu, tako {to se polovina od 120 poslanika bira po proporcionalnom a polovina po ve}inskom dvokru`nom modelu u 60 izbornih jedinica. Aktuelni saziv Skup{tine Vojvodine konstituisan je nakon izbora u maju 2008. godine, a do isteka wegovog ~etvorogodi{weg mandata traja}e i mandat poslanika koji }e se birati na dopunskim izborima u @abqu. B. D. S.

Filozof i publicista Tomislav @igmanov ocenio je da strahovawa akademika êdomira Popova da se Vojvodina u duhovnom i u politi~kom smislu udaqava od Srbije nisu nimalo realna. @igmanov za „Dnevnik“ kaè da su katastrofi~ni scenariji o sudbini Vojvodine, po kojima }e ona biti „raskomadana“ zbog „istorijskih aspiracija susedenih zemaqa“, veoma problemati~ni i protivni ineteresima Srbije, odnosno wene modernizacije. Naime, akademik Popov, koji je i predsednik Matice srpske, ocenio je da je novi Statut Vojvodine previ{e naglasio „posebnosti severne srpske pokrajine“, te izrazio bojazan da }e „srpski nacionalni identitet ovde, vremenom, gubiti svoju snagu, osipati se i, na kraju biti sveden na, maltene, nedefinisanu grupu stanovnika koji }e govoriti malo srpski, malo engleski, kako to globalizacija nalaè“. Popov veruje i da bi u narednih desetak godina moglo do}i do novih pregrupisavawa u Evropi i u svetu, te da u tom slu~aju nije iskqu~eno da u Vojvodini „Ma|ari potegnu pitawe severne Ba~ke, Hrvati, po navodnom istorijskom pravu, zatraè Srem, a i Rumuni iz pograni~nih delova nagiwa}e, prirodno, matici“. – Sigurno je da }e do}i do odre|enih promena i transformacija

LIDER SNS-a NAJAVIO PREDAJU MILION POTPISA ZA IZBORE VLADI SRBIJE

Natera}emo vlast na razgovore

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e da je vi{e od milion gra|ana potpisalo inicijativu napredwaka za raspisivawe vanrednih izbora, koju }e, kako je najavio, predati Vladi Srbije najkasnije za deset dana. – Prikupili smo i sistematizovali vi{e od milion potpisa gra|ana koji traè promene i koji su svesni toga da do promena moè do}i na vanrednim izborima – rekao je Nikoli} na konferenciji za novinare. On je ocenio da je milion potpisa gra|ana prikupqeno veoma brzo zbog op{teg nezadovoqstva gra|ana radom Vlade Srbije koja je dozvolila „haos“ u dràvi, navode}i da }e akcija biti nastavqena „od vrata do vrata“. – Gra|ani su svesni toga da za deset godina vlast nije uradila ni{ta za wihovo dobro, ni tokom privatizacije ni u izgradwi infrastrukture, a istovremeno je proizvela vi{e velikih afera –

rekao je lider SNS-a, dodaju}i da u Srbiji „nema kriminalca koji nije povezan s nekim politi~arom”. Nikoli} je, ina~e, uveren u to da }e Vlada Srbije „morati da razgovara“ o potpisima gra|ana koje }e joj SNS predati, ali je i istakao da, u suprotnom, ta stranka ne}e pozvati gra|ane na ulice. Mogu}a je, me|utim, organizacija

REKLI SU

Dereta: Predsednik ho}e vi{e, ali realnost ne}e Direktor nevladine organizacije Gra|anske inicijative Miqenko Dereta ocenio je da i danas u Srbiji ima politi~ara koji odska~u, koji èle i ho}e vi{e. „Ima ih i u Vladi, i na samom vrhu dràve. Imam utisak da vrlo ~esto i sam predsednik Tadi} ho}e vi{e nego {to mu okolnosti omogu}avaju. Otvorio je neke inicijative, kao {to je ova o Srebrenici. Onda se suo~i s realno{}u, koja je mnogo mawe tolerantna nego {to je on mislio da jeste, koja je mnogo mawe kooperativna nego {to je on mislio da jeste. Onda on mora, kao neko ko se bavi politikom, da traì neka re{ewa za koja i sam zna da ne odgovaraju nameri s kojom je on to pitawe otvorio”, navodi Dereta.

ânak: Demokratija jo{ nije pobedila u Srbiji „Borba za mir i za evropsku Srbiju zajedni~ki je ciq koji je u prethodnih 20 godina, uprkos razlikama, Srpski pokret obnove i LSV uvek drào zajedno s iste strane barikade”, kazao je lider Lige Nenad ânak na proslavi 20 godina postojawa SPO-a koju je u Novom Sadu organizovao Pokrajinski odbor ove stranke. ânak je dodao da ta borba nije gotova jer demokratija jo{ nije pobedila u Srbiji. „Nije korektno tvrditi da je ovo demokratija sve dok se nepravde ne isprave i sve dok ti koji su devedesetih bili s druge strane barikada i daqe poku{avaju da obezvrede `rtve i odricawa koje smo podnosili”, poru~io je ânak. I. S.

velikog mitinga, najavio je Nikoli}, „ukoliko gra|ani potpisnici to budu zahtevali i ako se Vlada oglu{i o potpise koji joj budu predati”. – Cini~no zvu~i stav vlasti da ih potpisi ne}e naterati na izbore, kada je poznato da niko osim Demokratske stranke ne mo`e dobiti toliko glasova na izborima – zakqu~io je Nikoli}.

Ciq je da se homogenizuju prodesne snage u Vojvodini, da bi se onemogu}io proces realizacije Statuta (Tomislav @igmanov)

Upravo ono {to se realno de{ava pokazuje svu besmislenost teorija koje su imale crni scenario (Dragoslav Petrovi})

zbog procesa globalizacije – a kad je u pitawu poimawe nacionalne dr`ave i nacionalnih identiteta – te da }e stvarno postati neka vrsta pravila da neko ko govori srpski, pri~a i engleski jezik. Ali, teze da }e to imati tako katastrofi~ne posledice po Vojvodinu, tako da }e ona nestati jer }e je komadati dr`ave iz susedstva, apsolutno su irelane, ali i problemati~ne – smatra @igmanov.

Po wegovoj oceni, takve teze imaju neku funkciju vezanu za unutar{wepoliti~ke konstelacije i teme, odnosno da je wihov ciq da se homogenizuju prodesne snage u Vojvodini da bi se onemogu}io proces uspostavqawa autonomije i realizacije Statuta, odnosno novih nadle`nosti. – Stra{ewe regionalizacijom i kaqewem nacionalnog identiteta Srba u vojvo|anskom loncu od-

U LSV-u ZA^U\ENI STAVOM JOVICE \UKI]A

Kome smeta kontrola izvr{ne vlasti u APV Predsednik poslani~ke grupe LSV-a u vojvo|anskom parlamentu Branislav Bogaro{ki za~u|en je stavom pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a da Skup{tina APV ne treba da ima sopstveni buxet, uz obrazlo`ewe da ona, za razliku od republi~kog parlamenta, nije zakonodavni organ. – Takav stav u najmawu ruku ~udi i otvara nekoliko pitawa. Najpre, da li to zna~i da, po mi{qewu sekretara \uki}a, nije potrebna efikasnija kontrola Vlade Vojvodine od Skup{tine APV? – istakao je Bogaro{ki u izjavi za „Dnevnik“. On pita i da li takav stav zna~i da je Demokratska stranka u Vojvodini, ~iji je \uki} funkcioner, odustala od nekada{we Platforme Izvr{nog ve}a o ustavnom polo`aju AP Vojvodine iz 2005. godine, a kojom je zahtevano da Vojvodina ima zakonodavnu, delimi~nu sudsku i izvr{nu vlast.

– Ako je tako, mo`emo samo da se pitamo u kojoj meri je bila iskrena `eqa vojvo|anskog ogranka DS-a da u Statut APV u|e odredba da pokrajinske odluke imaju snagu zakona na teritoriji Vojvodine u pitawima koja su wena ustavna nadle`nost – napomiwe na{ sagovornik, uz opasku da je to mo`da „samo bio detaq kojim se trguje“. On dodaje da je prethodno pokrajinski parlament postavqao standarde parlamentarizma u Srbiji i bio korak ispred Narodne skup{tine Republike Srbije i kad je re~ o uvo|ewu vi{ejezi~nosti, izboru ombudsmana, saradwi s evropskim parlamentom i parlamentima u regionu, te otvarawu pitawa koncesije. On je ocenio da vojvo|anska skup{tina sad taj korak gubi. U svakom slu~aju, Bogaro{ki je poru~io da LSV i na narednoj sednici Skup{tine Vojvodine „ne}e propustiti da, osim insi-

PO^ELA OBUKA ZA PISAWE PROJEKATA PREKOGRANI^NE SARADWE

Va`no je spremati projekte unapred

Regionalni projekat Evropske komisije za podr{ku programima prekograni~ne saradwe (CBIB) po~eo je seriju od 14 obuka na temu pripreme projektnih predloga za finansirawe iz IPA fondova prekograni~ne saradwe. Kako je re~eno u Regionalnoj privrednoj komori, gde se obuka odr`ava, planirana su tri trodnevna seminara u Novom Sadu i jedan u Subotici, dok }e ostatak biti uprili~en u ve}im gradskim centrima u Srbiji. – Obuke su namewene predstavnicima lokalne samouprave, javne uprave, zdravstvenih i obrazovnih institucija, nevladinih i organizacija gra|anskog dru{tva, profesionalnih udru`ewa, privrednih komora, asocijacija malih i sredwih preduze}a... – objasnila je Nata{a Gospo|ina~ki iz CBIBa. – Interes polaznika je veoma veliki, ali je spremnost za pripremu dobrih projekata na nedovoqno visokom nivou.

govara samo retrogradnim politi~kim snagama u Srbiji, koje poku{avaju da opstanu na politi~koj sceni na strahu od modernizacije. Zato kre}u u mobilizaciju s fokusom na vojvo|anske autonoma{e, i na predstavnike mawina, te se ponavqaju teze o ne~ijim aspiracijama na vojvo|ansku teritoriju – zakqu~uje @igmanov. I funkcioner vojvo|anskog odbora Demokratske stranke prof. dr Dragoslav Petrovi} odbacio je teze o {tetnosti Statuta APV po nacionalne interese Srbije. U izjavi za na{ list on je istakao da su te`we najvi{eg pravnog akta Vojvodine usmerene ka modernizaciji i evropskim integracijama, koje su u interesu svih gra|ana Srbije. – Besmisleno je ponavqati te pri~e o Statutu u vreme kad se intenzivno radi na prihvatwu novih nadle`nosti i pove}awu efikasnosti u poslovima koje preuzimamo, uz punu saradwu svih institucija pokrajinske i centralne vlasti. Upravo ono {to se realno de{ava pokazuje svu besmislenost teorija koje su imale crni scenario. Naprotiv, svako se mo`e uvereti u to da sve funkcioni{e normalno. Tenzije su potpuno i{~ezle i mislim da sada efikasnije sara|ujemo u re{avawu problema kojima je optere}ena cela dr`ava – zakqu~io je profesor Petrovi}. B. Dragovi}-Savi}

Ona kaè da je Vojvodina ispred drugih regija u Srbiji jer moè da u~estvuje u programima i sa zemqama EU, poput Ma|arske i Rumunije. Osim toga, ima {ansu za saradwu s Hrvatskom, po ne{to izmewenim pravilima. Po wenim re~ima, institucije uvek moraju imati spremne projektne unapred, kao i prekograni~ne partnere. – Jedna obuka nije dovoqna da bi qudi bili spremni za pisawe projekata. Oni se pi{u u timovima, a zainteresovanima preporu~ujem da iskoriste svaku priliku za obuku, bez obzira na to da li je ovde, u drugom delu Srbije ili u inostranstvu – rekla je Nata{a Gospo|ina~ki. Jedan od polaznika obuke, Milan Cvetkovi} kaè da su predavawa op{irna i da sadrè sve {to treba da se nau~i o pisawu projekata za IPA fondove: – Fondovi EU su ne{to na {ta Srbija mora da ra~una, kao na ne-

{to na {ta se mo`e osloniti. To su pare koje na{e institucije moraju iskoristiti, a zbog toga je i znawe koje ovde sti~emo va`no – rekao je Cvetkovi}. Obuke su besplatne, traju tri dana, a organizuju se za grupe od oko 30 polaznika. CBIB obuke }e tokom marta, aprila i maja 2010. pro}i oko 400 potencijalnih aplikanata iz Srbije. Ina~e, CBIB postoji od 2006, s glavnom kancelarijom u Beogradu, a pokriva i ostale zemqe regiona – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju. Od oko ~etiri milijarde evra, koliko je izdvojeno u okviru IPA-e za Zapadni Balkan od 2007. do 2011, oko 260 miliona nameweno je prekograni~noj saradwi, od ~ega 193 za programe sa susednim zemqama ~lanicama EU, a 66 za programe izme|u zemaqa Zapadnog Balkana. P. K.

stirawa na pitawu NIS-a, skrene pa`wu i na ovo pitawe“. Naime, na dnevnom redu slede}e skup{tinske sesije, 23. marta, na}i }e se i odluka o Skup{tini APV, i to na predlog skup{tinskog Odbora za propise, koji, ina~e, nije prihvatio predloge LSV-a i SVM-a da se tim aktom defini{e i pravo Skup{tine APV da formira sopstveni buxet. Bogaro{ki, me|utim, napomiwe da vojvo|anski parlament, „kao najvi{e predstavni~ko telo dva miliona gra|anki i gra|ana Vojvodine, mora imati sopstveni skup{tinski buxet, jednako kao {to to odnedavno ima i Narodna skup{tina Republike Srbije“. On ukazuje i na to da bi finansijska nezavisnost u zna~ajnoj meri doprinela boqoj kontroli parlamenta APV nad Vladom koju bira, „{to je jedna od osnovnih funkcija svakog parlamenta“. B. D. S.

VESTI U KEP-u stalne konsultacije Kancelarija za evropske poslove Vlade Vojvodine (KEP) u naredna tri meseca uvodi stalni termin za konsultacije, kao i obuku za pisawe projekata. KEP }e za ove aktivnosti biti otvoren svakog petka od 10 do 13 ~asova u Odeqewu za programe Evropske unije u Master centru Novosadskog sajma, Hajduk Veqkova 11, na {estom spratu. Pojedina~ne konsultacije mogu se zakazati na telefon 021/ 557-731. KEP ovu aktivnost uvodi zbog velikog interesovawa institucija i pojedinaca za konkurs iz pretpristupnih fondova EU. P. K.

I zvani~no SNS i SDU U Registar politi~kih stranaka upisano je jo{ deset partija, me|u kojima su SNS i SDU, objavqeno je u novom „Slu`benom glasniku“. Me|u upisanim strankama su i Gra|anski savez Ma|ara, Reformisti~ka stranka i Partija za demokratsko delovawe.

EKONOMIJA

utorak16.mart2010.

DR@AVA TVRDI DA EKOLO[KA TAKSA NIJE RAZLOG ZA ENORMNA POSKUPQEWA

PORODICI PROSE^NO 48.000 DINARA

Belu tehniku cenama prefarbali u crno

Malo imamo, malo i tro{imo Prose~no doma}instvo u Srbiji u ~etvrtom kvartalu 2009. na raspolagawu je imalo prose~no 47.582 dinara mese~no, saop{tio je Zavod za statistiku. Najve}i deo tog iznosa, 44.886 dinara mese~no, kori{}en je za li~nu potro{wu, a 40,7 odsto tog iznosa na hranu i bezalkoholna pi}a. Oko 95 odsto raspolo`ivih sredstava ~ine prihodi u novcu, a 5,1 procenata su prihodi u naturi. Prose~ni mese~ni izdaci za li~nu potro{wu najvi{i su u Beogradu, 55.169 dinara, a najmawi u centralnoj Srbiji, 39.805 dinara. Na stanovawe i re`ijske tro{kove se najvi{e izdvaja u Vojvodini, 19 odsto od prose~nih mese~nih prihoda doma}instva, a najmawe u Beogradu, 16 procenata. Doma}instva u centralnoj Srbiji u tu svrhu odvoje 17,8 procenata od ukupnih mese~nih prihoda.

Ekolo{ku taksu na elektronske i elektri~ne ure|aje trgovci i proizvo|a~i ne bi smeli da koriste kao izgovor za drasti~na poskupqewa i za pove}awe marì jer prose~na visina te takse ne prelazi pet odsto cene proizvoda, isti~u u Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa. Ovo ministarstvo apelovalo je ju~e na proizvo|a~e i trgovce da na pravilan na~in obave{tavaju javnost o poskupqewu tih artikala usled uvo|ewa ekolo{ke takse. Mnogi trgovci su, me|utim, jo{ pre desetak dana podigli cene televizora, {tedwaka, telefona... i to oko 15 posto. Recimo, {tedwak “alfa plam”, teìne 55 kilograma, umesto 13.500 sada ko{ta 15.000 dinara. Ina~e, ekolo{ka taksa zavisi od veli~ine ku}nog aparata, pa tako za velike aparate iznosi 30 dinara po kilogramu, dok se mawi tarifiraju sa 60 dinara.

SRBIJA U JUNU DOBIJA ZAKON O ZA[TITI POTRO[A^A

Disciplinovawe i banaka i trgovaca – Novi zakon o za{titi potro{a~a u Srbiji trebalo bi da bude usvojen do kraja juna – izjavila je ju~e pomo}nica ministra trgovine i usluga Qiqana Stankovi} na tribini o Zakonu o bezbednosti hrane, koja je odr`ana povodom 15. marta – Svetskog dana za{tite potro{a~a. – Zakon }e biti uskla|en s evropskim zakonodav-

stvom, a osnovu nacrta tog dokumenta ~ini}e 16 direktiva Evropske unije. Ona je podsetila na to da je Srbiji 2009. odobren IPA projekat EU od 2,9 miliona evra, koji bi u naredne dve do tri godine trebalo da omogu}i realizaciju svega ono-

nog re{avawa sporova koji po~ivaju na medijaciji i arbitraì. Ina~e, u potro{a~kim organizacijama ocewuju veoma va`nim to {to se u novom zakonu vodilo ra~una o nefer odredbama ugovora, potro{a~kim kreditima, trgovini “vrata do vrata”, pravima kupca da vrati robu i to tako da trgovac snosi teret dokazivawa... Prvi put su jasno definisani potro{a~ki krediti. Novim zakonom, banke vi{e ne}e mo}i samovoqno da mewaju ugovore i retroaktivno podiù kamate, ve} }e morati ponovo da potpisuju ugovor s klijentima. Daqe, prodavci ure|aja “od vrata do vrata” bi}e tretirani isto kao i drugi trgovci u radwama, te }e i wima nezadovoqni potro{a~i mo}i da vrate robu. Novina je i to da oni koji budu èleli da odustanu od turisti~kih aran`mana to mogu u~initi bez ikakve nadoknade turisti~kim agencijama. Tako|e, odredbama

Hrana bezbedna Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin kazao je da sistem kontrole bezbednosti hrane u Srbiji “jo{ nije sasvim zavr{en”, ali da svakoga dana snaì sve vi{e, a ciq je da “bude na nivou, a mo`da i boqi od onoga u razvijenim zemqama Evrope”. – Zbog toga je va`na efikasna kontrola hrane – kazao je on, i dodao da je od stupawa na snagu Zakona o bezbednosti hrane, koji je usvojen sredinom pro{le godine, inspekcija uradila 170.000 nadzora objekata u kojima se proizvodi i prodaje hrana. ga {to bude definisano novim zakonom. – Zdravqe i bezbednost potro{a~a, stalno unapre|ivawe wihovog statusa, prosperitet ìvotnog standarda, mogu}nosti da potro{a~i re{avaju svoje probleme su prioritet u EU – rekla je Qiqana Stankovi}, navode}i da u Srbiji mora jo{ mnogo toga da se uradi da bismo se pribliìla nivou za{tite potro{a~a na razvijenom evropskom trì{tu. – Na{i potro{a~i su nedovoqno i neodgovaraju}e informisani o svojim pravima, a imaju i malo mogu}nosti da re{e svoja prava – kazala je ona, uz ocenu da je glavna prepreka za re{avawe problema potro{a~a nedovoqno razvijeno vansudsko re{avawe sporova, odnosno nedostatak brzog i jefti-

DNEVNIK

koje se odnose na javna preduze}a jasno je definisano kako ra~uni treba da izgledaju. Ako se potro{a~ àli i ospori ra~un vodovoda, toplane… niko ga ne moè iskqu~iti dok je postupak u toku. U potro{a~kim udruèwima va`nim ocewuju i to {to }e se, kada ovaj zakon “pro|e”, voditi vi{e ra~una o socijalno ugroènim gra|anima. S. G.

“Usled brojnih objava u medijima da }e uvo|ewe ekolo{ke takse na elektri~ne i elektronske ure|aje prouzrokovati poskupqewa ~ak ve}a od 20 procenata, du`ni smo da obavestimo javnost da prose~-

Namet uzbunio poslodavce Zbog ovog nameta pobunila se i Unija poslodavaca Srbije, koja je zatraìla da se taksa smawi po{to predstavqa ogromno optere}ewe za privredu i gra|ane jer }e, po wima, cene morati da porastu od osam do 22 posto zbog pla}awa PDV-a unapred. UPS je ocenio da je jo{ ve}i problem to {to }e preduze}a morati da pla}aju tu visoku taksu tromese~no unapred, pre nego {to i sami naplate svoja potraìvawa od trgovaca, {to }e mnoge naterati da stave katanac na vrata svojih firmi. na visina takse ne prelazi pet odsto cene proizvoda, {to je najnià taksa u Evropskoj uniji i regionu”, navodi se u saop{tewu Ministarstva, i dodaje da je razlog uvo|ewa takse obaveza prilago|avawa evropskoj regulativi,

posto, a “milan blagojevi}” 7,33 posto, dok bi “elektroluks” ma{ina za prawe ve{a trebalo da poskupi 6,48 posto. Po ra~unici Ministarstva `ivotne sredine, najvi-

{e bi (14,7 posto) trebalo da poskupi “Elektroluksova” mikrotalasna rerna, a najmawe (za 0,3 odsto) “Acer Aspire” laptop. S. G.

Na grba~i Srbiji i „Helenik plan” Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da zbog krize u Gr~koj vi{e ne moèmo ra~unati na donaciju 100 miliona evra iz “Helenik plana” za izgradwu ju`nog kraka Koridora 10. Me|utim, s obzirom na to da je kompletirawe tog putnog pravca u prioritetu Vlade Srbije, ministar Mrkowi} kaè da }e predloìti da deonicu od Levosoja do Neradovca delimi~no finansiramo sami. Jo{ do pre mesec dana ministar Mrkowi} je ra~unao na gr~ke pare iz kojih bi po~ela izgradwa autoputa od Levosoja do Neredovca. Tada je Ministarstvu inostranih poslova Gr~ke poslata tenderska dokumentacija radi davno obe}ane donacije, ali vlada u Atini ne moè da da saglasnost zbog te{ke ekonomske situacije u toj zemqi. Nejasne su dve stvari: iz kojih para }e Srbija graditi ju`ni krak evropskog saobra}ajnog koridora i za{to je Gr~ka toliko odugovla~ila s realizacijom “Helenik plana” u na{oj zemqi? Finansijska konstrukcija za zavr{etak Koridora 10 bila je zatvorena uz pomo} “Helenik plana”, a novac iz Republi~kog buxeta je raspore|en.

Sva{tari planiraju Kriti~ari sva{tarewa kaù da bi se Vlada morala dràti zacrtanog kursa i najpre izgraditi Koridor 10 koji je proglasila za prioritet, a onda ostale puteve, poput magistrale od Vr{ke ~uke do Para}ina ili autoputa od Uba do Lajkovca – pa bio on i deo autoputa za ju`ni Jadran. Me|utim, ministarka Kalanovi} kaè da je za ovu deonicu ve} zavr{en projekat s tehni~kom dokumentacijom i ve} se intenzivno obavqa eksproprijacija. U ovoj pri~i vezanoj za autoput Ub–Lajkovac dobra je nova praksa da se pre izdvajawa novca za novu saobra}ajnicu najpre pripreme i projekti i zemqi{te, jer izgradwu garantuje samo kompletirana dokumentacija i zavr{ena eksproprijacija. S tim u vezi, kada je Gr~ka 2003. ratifikovala sporazum sa Srbijom i traìla da se uradi nekoliko dokumenata – me|u kojima i studija uticaja na ìvotnu sredinu – da je ura|ena na vreme, mo`da bi “Helenik plan” i zaìveo, ovako, {ta je, tu je.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} kaè da je od 15,5 milijardi dinara iz buxeta koje su na raspolagawu NIP-uu, ~ak sedam milijardi nameweno za saobra}ajnice. Od toga ~etiri milijarde bi}e utro{eno za izgradwu deonice Horgo{ – Novi Sad, dve milijarde za novi put Beograd – ju`ni Jadran i milijardu dinara za zavr{etak tunela “Straèvica” u Beogradu. Kako Gr~ka jo{ od 2001. godine najavquje ulagawe u infrastrukturne projekte u Srbiji – 2002. je u Solunu ~ak potpisan i sporazum o petogodi{wem programu saradwe dveju dràva, koji je 2006. produèn na jo{ pet godina – neki ironi~no kaù da je ova helenska zemqa ~ekala krizu da ne bi dala novac za Koridor. Gr~ka kriza dovela je Srbiju pred svr{en ~in. Ukoliko èli da realizuje najavqeni plan i kompletira saobra}jni Koridor 10 do 2011, Republi~ka vlada mora}e da odustane od nekih projekata na ra~un ju`nog kraka Koridora 10, ili da traì dodatni kredit. Prostora za prenamenu ima, iako }e zagovornici jednog autoputa te{ko prihvatiti da je va`niji neki drugi pravac. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (687,33 0,89%)

Promet

Heba, Bujanovac

19,82

792

247.896

Ratko Mitrovi}, Beograd

15,38

600

396.600

AIK banka PB, Ni{

6,00

1.060

16.963.180

Komercijalna banka, Beograd

3,44

29.998

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

3,39 Promena %

Jedinstvo, Kova~ica

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,54

2.898

31.567.057

Komercijalna banka, Beograd

3,44

29.998

1.169.939

Energoprojekt holding, Beograd

-0,12

848

366.280

8.995 Cena

1.475.173 Promet

Agrobanka, Beograd

0,04

8.970

1.201.962

Univerzal banka, Beograd

0,31

6.520

32.600

-12,04

314

9.420

Soja protein, Be~ej

1,63

1.000

339.950

Karneks, Vrbas

-10,43

1.151

2.302

Imlek, Beograd

-2,07

1.371

54.830

VP Dunav, Ba~ka Palanka

-10,04

3.764

22.584

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,71

2.230

111.500

-9,77

360

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.780

0,00

-9,09 Promena %

400 Cena

20.000 Promet

Privredna banka, Beograd

0,72

704

10.560

Meser Tehnogas, Beograd

0,39

6.500

292.500

1,63

1.000

339.950

Tigar, Pirot

1,05

771

7.710

Monta`a, Beograd

Soja protein, Be~ej

1.197,96294

liko bi posle uvo|ewa ekolo{ke takse trebalo da poskupe razli~ite kategorije ure|aja razli~itih proizvo|a~a. Recimo, cena televizora LG trebalo da bude ve}a 1,98 podsto, a “grunding” 4,6 posto, {poreta “elektroluks” 5,18

GR^KA NEMA PARA ZA DONACIJU IZGRADWE JU@NOG KRAKA KORIDORA 10

Albus, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

12. 3. 2010.

po{tovawe principa “zaga|iva~ pla}a” kao i podizawa stepena recikla`e s aktuelnih {est odsto na nivo koji predvi|a EU. Ministarstvo je dostavilo i tabelu u kojoj se navodi ko-

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.500

322.500

Alfa plam, Vrawe

2,22

8.280

190.450

Ogrev, Zrewanin

0,00

121

304.920

Telefonija, Beograd

-0,12

1.698

1.019.058

Metal, Senta

0,00

341

170.500

Veterinarski zavod, Subotica

2,14

669

137.145

Mlekara, Subotica

0,00

840

168.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK ROK ISTEKAO, PODATAKA NEMA

– Podaci o broju zahteva podnetih za legalizaciju bespravno podignutih objekata u Srbiji po novom Zakonu o planirawu i izgradwi bi}e poznati za desetak dana – izjavila je pomo}nica ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa Aleksandra Damwanovi}-Petrovi}. – Preliminarni podaci pokazuju da je odziv bio van na{ih o~ekivawa.

Ona je istakla da je u ve}im gradovima zahteve podnelo vi{e od 95 odsto vlasnika nelegalno sazidanih objekata, “samo u Beogradu podneto je 110.000 zahteva”, i podsetila na to da je po starom zakonu u Srbiji podneto ukupno 568.000 zahteva za legalizaciju. Na pitawe da proceni koliko bi objekata zaista moglo biti legalizovano, ona je kazala da bi taj broj “s obzirom na uslove koji su sadràni u zakonu i pravilnicima o legalizaciji, trebalo da bude mnogo ve}i nego po ranije vaè}em zakonu”. – Procenat legalizovanih objekata po ranije vaè}em zakonu bio je ispod 20 odsto – rekla je ona, i dodala da smatra da }e “ovoga puta odnos biti obrnut”. Ona je kazala da se procewuje da bi se, po propisanim rokovima, broju zahteva i tehni~koj opremqenosti op{tina koje ih re{avaju, ceo posao legalizacije mogao zavr{iti za tri godine.

Rezerve stawene za 70 miliona Devizne rezerve Narodne banke Srbije u februaru su smawene za 71,4 milion evra, a 28. februara bile su ve}e od 10,574 milijardi evra. Pokrivenost nov~ane mase je 448 posto, saop{tio je NBS. Uz devizne rezerve banaka, koje su posledweg dana februara iznosile 1,353 milijardu evra, devizne rezerve zemqe su na kraju februara bile oko 11,928 milijardi evra. Na smawewe deviznih rezervi najvi{e uticaja imale su prodaje deviza na me|ubankar-

NBS je tokom februara, da bi ublaìo prekomerne dnevne oscilacije kursa i obezbedio nesmetano funkcionisawe finansijskog trì{ta, intervenisao prodav{i na me|ubankarskom deviznom trì{tu 196 miliona evra. Intervencije NBS-a u februaru bile su mawe nego u januaru, kada su bile 245,5 miliona evra, dok su dnevne oscilacije kursa dinara bile umerenije u odnosu na promene u prethodnom mesecu. Nominalna deprecijacija dinara u odnosu na evro u februaru je bila 1,2 odsto.

U FEBRUARU PORASTAO DEFICIT U BUYETU

Sve opasnija rupa u dràvnoj kasi Prva dva meseca pro{le godine bila su najgora u novijoj fiskalnoj istoriji Srbije. Dràvni prihodi su se pod udarom krize toliko stawili da je bilo dovedeno u pitawe nesmetano funcionisawe sistema i Vlada Srbije se na{la u panici. Deficiti su bili toliki da se dva puta morao praviti rebalans, da bi situaciju spasao MMF, ne samo obilnom finansijskom injekcijom ve}, jo{ vi{e, svojim renomeom glavnog pokroviteqa Vladine antikrizne politike. Posle su se stvari, kolikotoliko, stabilizovale. Prekretnica je stigla negde u avgustu, kad je aùrnija naplata osnovnog poreza (PDV) pokazala da Srbija moè da se nosi s krizom i da fiskalni haos vi{e ne stoji kao “no` pod grlom” ekonomske politike. Ako je kriza pro{la, ili ako se ve} vide naznake wenog kraja, da li se takva kretawa preslikavaju i na dràvnom ra~unu Srbije? Da li je buxetski deficit obuzdan i da li Vlada Srbije uspeva da kontroli{e dràvne prihode i rashode? Ministarka finansija Diana Dragutinovi} ve} je izrazila zadovoqstvo po~etnim kretawima u 2010. godini, {to bi zna~ilo da nema prevelikih iskakawa i da se stvari kre}u u dobrom pravcu. Buxetom za 2010. godinu predvi|eni su prihodi dràv-

MUKE AMERI^KIH INVESTITORA

te~ni naftni gas po evropskim standardima. Projekat rafinerije pravi Saobra}ajni institut CIP iz Beograda, a Vlada Srbije bi, po Radivojevi}evim re~ima, na sednici u ~etvrtak, 18. marta, trebalo da donese odluku o izradi plana prostornog planirawa posebne namene za regulisawe lokacije na kojoj }e biti rafinerija. Radivojevi} je kazao i da }e kompanija “Komiko oil”, registrovana u Srbiji, nakon potpisivawa ugovora o zakupu zemqi{ta u Smederevu u roku od sedam dana dostaviti dodatnu dokumentaciju i bankarsku garanciju Ministarstvu energetike Srbije za energetsku dozvolu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Naplata PDV-a zakazala U ~emu je problem? Nije te{ko otkriti da se najve}i zastoj javio na najva`nijim ta~kama prihodne strane buxeta (PDV i akcize), koje zajedno donose 69,12 odsto dràvnih prihoda. Tokom prva dva meseca napla}eno je 47,18 milijardi na ime PDV-a, {to predstavqa 87,04 odsto planiranog u~inka, dok je kod naplate akciza rezultat jo{ lo{iji (69,57 procenata). Nije ugodno re}i, ali se moè o~ekivati da }e se u narednim mesecima podi}i produktivnost poreskih organa i da }e se zaustaviti evazija (rasipawe) najva`nijih fiskalnih prihoda. U svakom slu~aju, uprkos ne{to tawoj naplati PDV-a i akciza, situacija nije alarmanta i sigurno je znatno boqa nego u ovo vreme pro{le godine. Po~etni meseci godine uvek su bili najlo{iji za dràvni fiskalni okvir, januar zbog praznovawa i velikog broja neradnih dana, a februar zbog svoje kratko}e. Boqi rezultati uvek su dolazi po~etkom prole}a, kad se proizvodwa ustali i da kad se sve vrati u neku funkcionalnu normalu.

nog prora~una od 660,72 milijardi dinara (oko {est milijardi evra). Mada se zbog sezonskog karaktera pojedinih privrednih delatnosti te{ko moè napraviti odgovaraju}i mese~ni prosek puwewa buxeta, okvirno bi se moglo re}i da svakog meseca u dràvnu kasu treba da se slije oko 55,06 milijardi dinara. Kako je u januaru dràva prihodovala 49,31 milijardi, a u februaru 40,55 milijardi, odnosno ukupno 89,85 milijardi dinara, lako je izra~unati da na prihodnoj strani stoji zaostatak od 20,27 milijardi dinara. Toliko je, naime, mawe napla}eno od proseka koji je predvi|en projekcijom buxeta. Isto tako, buxetskim planom bio je predvi|en deficit od 102,25 milijarde dinara (oko milijarde evra). Prostim ra~unawem to bi zna~ilo da se ra~unalo na mese~ni minus od 8,52 milijardi dinara. Januarski rezultat bio je gotovo idealan jer su rashodi nadma{ili prihode za samo 1,49 milijardu dinara, ali je u februaru do{lo do zna~ajnog obrta po{to je mese~ni deficit dostigao 15,56 milijardi. Planirani dvomese~ni deficit (17,05 milijardi) ostao je u nivou predvi|enog dvomese~nog proseka (17,04), ali minus iz februara nije ugodan i nikoga ne ostavqa mirnim. V. Harak

„Lukoil” snizio cene dizela Naftna kompanija “LukoilBeopetrol“ od danas }e sniziti cene evrodizela “evro 5” za dva dinara, a dizela D-2 za tri dinara po litru, na svim benzinskim stanicama svoje maloprodajne mre`e, saop{teno je iz te kompanije. Voza~i }e od danas na benzinskim stanicama “Lukoil-Beopetrola” mo}i da kupe evrodizel po ceni od 103,90 dinara za litar, a dizel za 92,50 dinara za litar

Sporazum Srbije i Japana Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} i otpravnik poslova ambasade Japana u Beogradu Teruhiku [inade potpisa}e danas bilateralni protokol o zavr{etku pregovora s Japanom u procesu pristupawa Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, saop{teno je iz Ministarstva ekonomije. Srbija je po~ela proces pristupawa STO-u 2005. godine, a Japan je prva ~lanica STO-a s kojom Srbija potpisuje bilateralni protokol o zavr{etku pregovora.

[abac, Pe}inci, Mitrovica… [abac je izabran za privredni grad budu}nosti u okviru promocije najuspe{nijih projekata u op{tinama i gradovima u Srbiji, koju tre}i put zaredom organizuju Klub privrednih novinara Srbije, Agrobanka, i Centar za mala i sredwa preduze}a “Beograd”. Grad Jagodina je dobio priznawe za uspe{ne turisti~ke projekte, a op{tini Pe}inci za investicionu klimu i efikasnu administraciju. Za op{tine koje imaju najve}e potencijale za privredni razvoj progla{ewe su Sremska Mitrovica, Sur~in i [trpce. ^ajetina je progla{ena za op{tinu koja je najvi{e u~inila za razvoj sela i podr{ku mladima na selu.

Novi posao u Gani “Energoprojektova” kompanija iz Gane “EP–Gana” dobila je u toj zemqi novi posao, vredan 28 miliona dolara. “EP–Gana” }e u Akri graditi upravnu zgradu Nacionalne slu`be za komunikacije. Investitor je Nacionalna slu`ba, a rok za realizaciju projekta je dve godine.

DR@AVA OPET PRIPREMA NOVI PAKET ZA SPAS SIROMA[NIH

Ne odustaju od rafinerije – Ukoliko op{tina Smederevo odbije projekat kompanije “Komiko oil” za izgradwu rafinerije, ova kompanija }e razmotriti ponude Poàrevca i Kovina, koji su tako|e ponudili lokaciju – rekao je na konferenciji za novinare zamenik generalnog direktora “Komiko oila” Radomir Radivojevi}. On je kazao da Skup{tina grada Smederava sutra odlu~uje o raspisivawu referenduma na kojem bi gra|ani odlu~ili da li podràvaju izgradwu rafinerije, u koju }e biti uloèno 250 miliona dolara. U toj rafineriji bi se dnevno prera|ivalo 100.000 barela sirove nafte i proizvodili bi se evrodizel, benzin od 100 oktana, kerozin i

skom deviznom tr`i{tu, 196 miliona evra. Tako|e, u februaru su ostvareni prilivi u devizne rezerve NBS-a po osnovu izdvajawa deviznih sredstava, 17 miliona evra od banaka po osnovu obavezne devizne rezerve i po kreditu Evropske investicione banke 8,7 miliona evra. Trgovina devizama na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu pro{log meseca je dostigla 513,4 miliona evra, 108 miliona evra mawa nego u januaru.

VESTI

PADAJU DEVIZNE ZALIHE U NBS-u

Jo{ se zbraja legalizacija

Zemqa

utorak16.mart2010.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,7825

99,7781

102,073

97,4832

Australija

dolar

65,0712

66,3992

67,9264

64,872

Kanada

dolar

69,8497

71,2752

72,9145

69,6359

Danska

kruna

13,1372

13,4053

13,7136

13,097

Norve{ka

kruna

12,1941

12,443

12,7292

12,1568

[vedska

kruna

10,0523

10,2574

10,4933

10,0215

[vajcarska

franak

67,0938

68,4631

70,0378

66,8884

V. Britanija

funta

107,868

110,07

112,601

107,538

SAD

dolar

71,1611

72,6134

74,2835

70,9433

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 3. 2010. godine

Ni lawska obe}awa sirotiwi nisu ispuwena Najava ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a da }e dràva priprema novi paket za spas i za{titu najsiroma{nijih gra|ana je dobrodo{la, ali te{ko je otetiti se utisku da se zapravo ne radi ni o ~emu novom ve} o nastavku plana koji je zapo~et u drugoj polovini pro{le godine a koji je samo delimi~no ispuwen. Naime, u avgustu pro{le godine, kada su i nadle`ni u Srbiji morali da priznaju da je vrag odneo {alu i da je kriza, za koju su tvrdili da }e nas zaobi}i, pritisla sa svih strana, Vlada Srbije je usvojila plan socijalne sigurnosti, koji je trebalo da se primewuje odmah. U tom planu navedeno je da }e dràva uplatiti doprinose za penzijsko i zdravstveno osigurawe zaposlenih, da }e se najugroènijim radnicima dodeliti jednokratna nov~ana pomo} od 5.000 dinara, da }e se reprogramirati neizmirene obaveze za elektri~nu energiju za socijalno najugroènije radnike. U planu je zapisano i da }e se spre~iti zloupotreba u postupku privatizacije, sprovesti konverzija potraìvawa dràve i zaposlenih u kapital preduze}a, potpisati sporazum o socijalnom partnerstvu i formirati operativna radna grupa koja }e pratiti ove mere. Ako se sada pogleda {ta je od svega obe}anog i propisanog ostvareno, jasno je da gotovo nijedna mera nije sprovedena do kraja, a neke ~ak nisu ni zapo~ete. Jo{ nijedno preduze}e nije povezalo rad-

ni sta` svojim zaposlenima jer za to jo{ uvek nisu obezbe|eni novci. U me|uvremenu je dr`ava morala da promeni provobitnu odluku jer je postalo jasno da zbog hipoteke ve}ina poslodavaca ne}e mo}i da pove`e sta` zaposlenima pa je

ne mogu da idu kod lekara jer nemaju markicu bez koje zdravstvena legitimacija ne vredi. Od obe}ane rigorozne discipline u uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko kao i zdravstveno osigurawe koji poslodava-

preuzela wihovu obavezu na sebe te }e je ceo postupak ko{tatiti mnogo vi{e nego {to je prvobitno planirala. Pomiwe se da samo za ispuwewe tog obe}awa dr`avi treba najmawe deset milijardi dinara. Odakle }e na}i pare za to – jo{ uvek niko nema odgovor. Obe}ana je i uplata zdravstvenih doprinosa do kraja 2009. godine, ~ime bi se omogu}ila overa zdravstvenih kwi`ica radnicima, ali ni to nije ura|eno jer i daqe ima oko 30.000 radnika koji trenutno

ci treba da plate tako|e nema ni{ta jer se dr`ava ne usu|uje da uvede obe}ano pravilo da }e svaki gazda prvo morati da uplati poreze i doprinose pa {ta ostane za platu. Svesni da bi to zna~ilo da bi i poslodavci koji sada redovno ispla}uju plate zbog pla}awa da`bina ostavili radnike na ~ekawu – a to bi opet bila socijalna bomba koja bi mogla na ulicama Srbije ponoviti “gr~ki scenario” – od toga se za sada odustalo. Samim tim, sve je ostalo po starom, a to zna~i da ga-

zde i daqe ne upla}uju doprinose i poreze, ~ime nanose direktnu {tetu i dràvi i radnicima. âk ni svi radnici kojima je zbog socijalne ugroènosti obe}ana jednokratna pomo} od 5.000 dinara nisu uspeli do we da do|u. Pravo na wu mogli su ostvariti radnici koji nisu primili tri i vi{e zarada, a po{to je takvih u Srbiji poprili~no, novca za sve wih nije bilo ne do kraja pro{le godine ve} ni u prva dva meseca ove. Ako dràva ve} nije mogla ispuniti plan socijalne sigurnosti, koji joj je letos bio jedini adut da sa~uva socijalni mir, te{ko je verovati da }e sada uspeti da prona|e novac da ispuni i ono {to je ostala du`na i ovo novo {to najavquje. Za pomo} najugroènijima u ovoj dràvi, a takvih je toliko mnogo da se ni sabrati ne mogu, treba mnogo vi{e od zaplewene imovine ste~ene kriminalom, pogotovo ako se zna da je u velikom delu re~ o privremenom oduzimawu, {to samo po sebi zna~i da se objekti i automobili, ako sud tako odlu~i, mogu i vratiti. S druge strane, ukoliko se stawe u privredi pod hitno ne popravi, broj onih koji }e statiti u red za socijalnu pomo} bi}e dvostruko ve}i nego lane pa }e se s pravom postaviti pitawe kako }e dràva svima pomo}i kad pro{le godine nije prona{la dovoqno novca da obezbedi socijalnu pomo} za mnogo mawe qudi. Q. Male{evi}

TRE]E DOBA

utorak16.mart2010.

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOG ZAKONA O CENTRALNOM REGISTRU

Svi podaci na jednom mestu Vlada Srbije utvrdila je na posledwoj sednici predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osigurawa i uputila ga poslanicima Skup{tine Srbije na razmatrawe. Nakon uspostavqawa centralnog registra, na jednom mestu bi}e objediweni svi osiguranici u Srbiji, ali }e se ujedno u svakom trenutku znati i da li se za zaposlene upla}uju penzioni i zdravstveni doprinosi.

Dono{ewe zakona o centralnom registru vi{estruko je zna~ajno za prevazila`ewe brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa za socijalno osigurawe, s obzirom na to da je kontrola naplate doprinosa nedovoqno efikasna. Tako|e, dono{ewe ovog zakona je, pre svega, u interesu samih osiguranika zbog poboq{awa evidencije o wima, {to }e ubudu}e omogu}iti i daleko jednostavniju proceduru kod ostvarivawa prava iz obaveznog socijalnog osigurawa. Sada{wi sistem dovodi do deficita novca u socijalnom osigurawu koji je izazvan, izme|u ostalog, i neizvr{ewem zakonskih obaveza pla}awa doprinosa, ~ime je pove}an tro{ak dr`ave. Zbog toga se penzioneri ~esto „prozivaju“ da se za isplatu wihovih prinadle`nosti izdvaja mnogo

novca iz buxeta, ali se pri tom zanemaruje ~iwenica da deo poslodavaca ne upla}uje doprinose za penzijsko osigurawe ve} da to nakon nekoliko godina ~ini dràva, tako|e od para iz buxeta Srbije. Vlada Srbije je u dva navrata, 2005. i pro{le godine, donosila odluku o povezivawu radnog staà za radnike, ali nesavesni poslodavci i daqe ne izvr{avaju svoju zakonsku obavezu tako da, kada zaposleni ispuni prvi uslov za penzionisawe, tek onda sazna da ima „rupu“ u staù i zbog toga ne moè da se penzioni{e. Uspostavqawem centralnog registra to vi{e ne}e biti mogu}e jer }e se u svakom trenutku znati ko i koliko doprinosa upla}uje, kao i da li neko izbegava tu svoju obavezu. Ovaj zakon predvi|a postojawe zbirne poreske prijave o obra~unatim i napla}enim doprinosima, ali i pojedina~ne podatke za svakog osiguranika po svim osnovama. Tako|e, Poreska uprave }e imati obavezu da pojedina~ne podatke svakog osiguranika dostavqa centralnom registru koji }e kontrolisati podatke i wihovu usagla{enost s podacima iz jedinstvene baze. Na ovaj na~in }e radnik na mese~nom nivou imati informaciju o tome da li wegov poslodavac redovno pla}a doprinos i na koju osnovicu. Ina~e, u buxetu za ovu godinu ve} su izdvojene pare za centralni registar. Osim tih para, za wegov rad planirana su i sredstva PARIP projekta, i to za nabavku odgovaraju}eg hardvera i softvera i ostale potrebne opreme. Kako je sve ve} pripremqeno, od poslanika Skup{tine Srbije traì se da po hitnom postupku usvoje ovaj zakon da bi centralni registar bio realizovan do 30. septembra ove godine. Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

@u~ ne podnosi jaku hranu Od kamena u ù~i oboleva deset do 15 odsto stanovni{tva, a kod èna je ovaj zdravstveni problem ~e{}i nego kod mu{karaca. U~estaliji je kod osoba iznad 40 godina ìvota, pogotovo gojaznih. Kamen u ù~i ili u ù~nim putevima moè dugo biti prisutan a da bolesnik ne ose}a nikakve tegobe. Mogu}a je samo nelagoda u gorwem delu abdomena uz ose}aj „puno}e“, povremene mu~nine, poreme}aja probave i nepodno{ewa te{kih

temperatura je povi{ena, abdomen napet i bolan, a ponekad se javqa i ùtilo koè i sluzokoè. Traje od sat do nekoliko sati, te se postupno ili naglo smawuje. Smatra se da je, posle smirivawa akutnog napada, najdelotvorniji na~in le~ewa operativni zahvat. Danas se primewuje i laparaskopska metoda kojom se odstrawuje ù~na kesica zajedno s kamencima. To je komforniji hirur{ki zahvat od klasi~nog reza,

DNEVNIK

@ENE PETICIJOM BRANE SVOJA PRAVA

Odustati od tri godine duèg rada Sindikati i ove nedeqe u celoj Srbiji nastavqaju akciju prikupqawa potpisa za peticiju da bi se izmenio predlog da ène od naredne godine u penziju odlaze s 38 godina radnog staà umesto 35. Potpisi se skupqaju {irom Vojvodine i za desetak dana bi}e uru~eni Vladi Srbije.

U peticiji se predlaè i da se ènama za svako ro|eno dete, zakqu~no s tre}im, u ukupan sta` dodatno ura~una po jedna godina. Traì se i da se razmotri mogu}nost ponovnog uvo|ewa priznavawa radnog vremena provedenog na porodiqskom odustvu u radni sta` ènama koje su nezaposlene. Q. M.

NOVI PENZIONI ZAKON U MAJU?

Formula ~eka overu MMF-a Na posledwem sastanku tripartitne Radne grupe za pripremu izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu usagla{eni su stavovi o uskla|ivawu op{teg boda i penzije, ali ostaje veliko pitawe da li }e tako „upakovan“ predlog prihvatiti MMF. Naime, imaju}i u vidu poloàj i potrebe penzionera, s jedne strane, i objektivne mogu}nosti privrede i buxeta, s druge, Radna grupa je podràla predlog Ministarstva rada da se op{ti bod i penzije od naredne godine do oktobra 2012. uskla|uju s kretawem zarada, a nakon toga s kretawem tro{kova ìvota. Pri tom, Radna rupa je konstatovala da se u oktobru 2012. godine, ukoliko to objektivne finansijske mogu}nosti budu dopu{tale, moè predloìti promena tih odredbi u ciqu poboq{awa poloàja penzionera, odnosno povoqnijeg na~ina indeksirawa penzija. Radna grupa saglasila se i s tim da se u budu}i zakon unese obaveza vanrednog uskla|ivawa penzija u slu~aju da indeks nivoa prose~ne penzije u

Predvi|a se i vanredno uskla|ivawa penzija u slu~aju da indeks nivoa prose~ne penzije u odnosu na prose~nu zaradu padne ispod 60 odsto odnosu na prose~nu zaradu padne ispod 60 odsto. U dopisu Ministarstva rada i socijalne politike koji je ovih dana stigao u UGS „Nezavinost“ navodi se da formula

koja se predla`e ~eka overu Me|unarodnog monetarnog fonda, koja }e uslediti za dva meseca. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} ka`e za „Dnevnik“ da se jo{

uvek prave ra~unice o obra~unu penzije. – Kako }e se obra~unavati penzije je dilema koja je ostala i koja }e, verujem, biti razre{ena dolaskom Misije MMF-a u maju, kada }e sasvim sigurno zakon biti pred narodnim poslanicima. Zakon je mawe-vi{e dovr{en i nema razloga da tada ne bude usvojen u Skup{tini Srbije – ka`e Qaji}. Q. M.

KAKO DO UPISA STA@A U BIV[IM JUGOSLOVENSKIM REPUBLIKAMA

Na{ Fond PIO sve odradi Svi dr`avqani Srbije koji su nekada radili u nekoj od biv{ih jugoslovenskih republika ne treba da ~ekaju vreme za odlazak u penziju da bi krenuli da prikupqaju dokumenta o sta`u u inostranstvu. Naime, nije potrebno da sami odlaze u biv{e jugoslovenske republike i prikupqaju raznoraznu dokumentaciju ve} je dovoqno da podnesu zahtev za to nadle`noj filijali Fonda PIO u Srbiji koja }e to odraditi za wih po slu`benoj du`nosti.

Doma}e filijale Fonda PIO zahtev radnika za utvr|ivawe staà u inostranstvu uz odgovaraju}u dokumentaciju i obrasce prosle|uje nadle`nom inostranom fondu. Fondovi susednih zemaqa zvani~nu potvrdu o priznatom staù {aqu u formi obave{tewa na adresu podnosioca zahteva. Ukoliko je priznati sta` prikazan na obrascu 205, zna~i da je radnik prikupio ono {to }e mu u trenutku penzionisawa trebati, odnosno da s wim moè, kada do|e vreme za

penziju, kod doma}eg fonda sprovesti postupak za priznavawe prava na srazmerni deo penzija u skladu s odredbama konvencije. Me|utim, u praksi se de{ava, obja{wava „Glas osiguranika“, da radnik ve} ispuwava uslov za penziju i raskida radni odnos a da wegov zahtev za utvr|ivawe sta`a podnet pre godinu ili vi{e, jo{ nema odgovor. U tom slu~aju ne treba odugovla~iti s podno{ewem zahteva za priznavawe prava na penziju po kon-

venciji ve} odmah traìti da se upi{e ino-sta`. Odgovor iz susednih republika ponekad neprijatno iznenadi radnika koji podnosi zahtev za utvr|ivawe staà jer se doga|a da inostrani organ ne prizna sav sta` ve} samo deo koji je ostvaren na wegovoj teritoriji. Kada se to desi, nezadovoqni radnik ponovo podnosi zahtev na{oj filijali da reaguje, uloì primedbu i zahteva od ino-fonda da se osiguraniku prizna sta` po radnoj kwiìci. Q. M.

PENZIONERSKI GLOBUS

Dva puta pregazila mu`a

jela, posebno pe~ene i prène hrane i odre|enih vrsta povr}a. @u~na kolika ili ù~ni napad po~iwe iznenada, kao jak bol u gorwem delu stomaka koji se postupno pove}ava. Obi~no je najja~i ispod desnog rebarnog luka, moè se {iriti u desnu stranu le|a ili vrat i ~esto je pra}en mu~ninom i povra}awem. Telesna

bolni~ko le~ewe je znatno kra}e, a oporavak brì i bez komplikacija. Ako vas mu~i ù~, a jo{ se niste odlu~ili za operaciju, vaqa izgevati svu te{ku hranu, posebno masnu prènu ili pe~enu sviwetinu, alkohol i kafu. Pazite na telesnu teìnu, a ako ste gojazni, poku{ajte je smawiti. J. B.

[ezdesetdevetogodi{wa Novozelan|anka Terija Telforg mogla bi u}i u Ginisovu kwigu rekorda nakon {to je u nekoliko sekundi dva puta nenamerno pregazila automobilom svog supruga, a da to uop{te nije primetila. Po{to ju je vo`wa u rikverc uvek ~inila nervoznom, nije primetila da wen mu` stoji iza automobila kada je krenula da se uparkira u dvori{te ku}e i pre{la je preko wega. Pomisliv{i da je pre{la preko ivi~waka, stala je i krenula napred da bi ispravila automobil, pa je tako jo{ jednom pregazila nesre}nog ~oveka, koji se sada oporavqa u bolnici s te{kim povredama glave, grudnog ko{a i le|a. Policija tvrdi da je Terija u {oku i da jo{ uvek nisu stigli da je ispitaju jer je o~igledno da se nije radilo o nameri. Najverovatnije }e jedina kazna za wu biti oduzimawe dozvole jer o~igledno vi{e nije sposobna da vozi.

Najsre}niji smo u 74. godini ìvota Qudi koji imaju 74 godine najzadovoqniji su me|u ukupnom populacijom, pokazuje najnovije istraìvwe sprovedeno u Americi i Nema~koj. Razlog tome je {to se u tre}oj dobi susre}u s najmawe odgovornosti i finansijskih problema a imaju vi{e vremena za sebe, {to vodi ka zadovoqstvu koje ranije nisu mogli da ostvare. U izve{taju ovog istraìvawa navodi s da tinejxerska sre}a opada do 40. godine, potom se ponovo podiè do 46, a onda se pove}ava do 74. godine. U pore|ewu s mladima, stariji qudi vi{e cene emocionalne apsekte socijalnih odnosa i skloniji su tome da se se}aju emocionalnog zadovoqstva.

Po~iwe „Novosadsko prole}e” „Novosadsko prole}e“, dvadeseto po redu, bi}e otvoreno danas u 11 ~asova na prvom spratu Spensa ispred Gradske kafane. U godini biodiverziteta, osim izlo`bi cve}a i sadnica, meda i zdravstveno bezbedne hrne i rukotvorina starih zanata, bi}e otvorena i izlo`ba za{ti}enih prirodnih dobara s teritorije Vojvodine pod nazivom „Biodiverzitet u za{ti}enim prirodnim dobrima“. Na ovoj manifestaciji Pokret gorana }e obele`iti i 50 godina rada. Na sve~anom otvarawu nastupi}e Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“ i trio „Against the Silence”, a u amfi-

teatru }e u 11.55 sati biti odràne stru~ne tribine. Kviz za sredwo{kolce „Dobro ~uvaj prirodno dobro“ po~iwe u 16 ~asova u amfiteatru, a promocija kwige „Opstanak- priru~nik za preìvqavawe u prirodi“ autora Rodoquba Tanasi}a bi}e odràna u 19 ~asova u amfiteatru. „Novosadsko prole}e“ otvori}e zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, a povodom jubileja Pokreta gorana govori}e predsednik Pokreta gorana Srbije Novica Milojkovi}. Manifestacija traje do 20. marta, a ulaz je besplatan. B. P. P.

DANAS PROTEST TAKSISTA

U dve kolone po prava Protestna vo`wa taksista zakazana je za danas , a skup je u 10 sati ispred @elezni~ke stanice. Kolona automobila vozi}e uobi~ajenom trasom od @elezni~ke stanice do Izvr{nog ve}a Vojvodine. Predsednik taksi udru`ewa “Vojvo|ani” i predsednik Sindikata samostalnih taksi prevoznika iz Novog Sada Radoslav Krsti} najavquje da }e na ulice iza}i oko 500 taksista iz svih taksi udru`ewa. - Protest je prijavqen policiji, a vozi}e se u dve kolone. Tako|e ima}emo i obezbe|ewe u svakom tre-

Novosadska utorak16.mart2010.

Umorni od tolike kwièvnosti nizuju u Novom Sadu, hroni~no kubure s brojem posetilaca, koji nakon “pika” tokom zimskih praznika opada do slede}e zime. Svojevrsna poplava kwièvnih priredbi ima svojih prednosti; popusti, izbor, mogu}nost da se ku}na biblioteka popuni ranije presko~enim delima. Ali to koristi iskqu~ivo ozbiqnoj ~itala~koj publici, qudima koji redovno prate recentnu kwièvnu produkciju, ~itaju kritike i recenzije, i ina~e obilaze kwiàre i kupuju kwige. To su uglavnom qudi koji ne podleù op{tem ukusu i ne mare za literarne domete raznoraznih “spisateqica”, konspirologiju i pop–psiholo{ke priru~nike.

Mo`da je to razlog {to se u posledwe vreme me|u najtraènijim naslovima retko name}e neki apsolutni favorit kao nekada “Alhemi~ar” ili “Da Vin~ijev kod”... S druge strane, prose~ni posetilac koji tek povremeno “traì ne{to za ~itawe” jednostavno se umori od tolike kwièvnosti. Poluprazni koridori izme|u {tandova kwiàra i izdava~a ~ine da na novosadskim manifestacijama upadqivo izostaje svojevrsna sve~arska atmosfera koja bi trebalo da prati svetkovinu pisane re~i. I to }e tako biti sve dok se svi novosadski „pseudosajmovi” kwiga ne objedine u jedan doga|aj koji bi bio prepoznatqiv i me|u publikom i u struci. I. Sabado{

Skup{tina sekcije boraca Skup{tina sekcije boraca 29. hercegova~ke udarne divizije bi}e odr`ana 18. marta u 11 ~asova u Klubu boraca, Zmaja Jovina ulica 3/1. Ovo je redovna go-

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ajmovi, saloni, smotre i S va{ari kwiga koji se prakti~no svakih mesec – dva orga-

nutku, a prati}e nas i saobra}ajna policija za svaki slu~aj. Sve ove mere predostro`nosti uvodimo, da ne bi dolazilo do provokacija – navodi Krsti}. Taksisti protestvuju jer su nezadovoqni akcijom uklawawa nelegalnih taksista s gradskih ulica i tra`e da svi regularni taksisti koji voze vi{e od deset godina ne moraju da pola`u ispit o poznavawu grada. Za danas Grad je zakazao besplatno polagawe ispita za taksiste o poznavawu grada. Q. Na.

di{wa skup{tina, a o~ekuje se prisustvo svih boraca, simpatizera i po{tovaoca borbene tradicije. I. D.

V REMEPLOV

PRED GRADSKIM VE]EM PREDLOG SISTEMATIZACIJE NOVE SLU@BE

Policajci za komunalni (ne)red Prvi komunalni policajci i policajke na gradske ulice trebalo bi da iza|u u septembru ili oktobru. Prema re~ima na~elnika Uprave za inspekcijske poslove @eqka Radulovi}a, predlog sistematizacije budu}e komunalne policije ta uprava uputila je Gradskom ve}u i o~ekuje se da }e biti usvojen vrlo brzo. Za novu slu`bu do sada se javilo dvadesetak kandidata, uglavnom dosada{wih inspektora ili zaposlenih u drugim gradskim upravama, iz ~ijih }e se redova, u prvi mah, i regrutovati komunalni policajci. Po sistematizaciji, „nova policija“ }e imati 60 pripadnika (po popisu iz 2002. godine Novi Sad imao 299.294 stanovnika, a zakon predvi|a jednog policajca na svakih 5.000 stanovnika). Me|utim, slu`ba }e se popuwavati postepeno i za o~ekivati je da prvog dana rada na ulice iza|e izme|u 20 i 25 uniformisanih komunalaca. - Ustanovu koja }e biti zadu`ena za pregled i izbor potencijalnih kandidata trebalo bi da odredi Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu. Tako-

Slu`ba }e se popuwavati postepeno i za o~ekivati je da s jeseni, prvog dana rada, na ulice iza|e izme|u 20 i 25 od ukupno planiranih 60 uniformisanih komunalaca |e, oni su zadu`eni da ozvani~e dan po~etka obuke o kojem treba da, najmawe 30 dana ranije, obaveste kandidate. Obuka }e trajati tri i po mesca i obuhvata}e

oko 400 ~asova. Kada je komunalna policija u pitawu, ne}emo dozvoliti da zakasnimo. U stalnom smo kontaktu sa ostalim gradovima i `elimo da Novi Sad po-

novo bude prvi - kazao je Radulovi}. Budu}i kandidati mogu se prijaviti u Upravi za inspekcijske poslove u Ulici Arse Teodorovi}a 5. U Komunalnoj policiji mogu se zaposliti oni koji imaju propisane psihofizi~ke sposobnosti (koje se dokazuju lekarskim uverewem), poloìli su ispit za komunalnog policajca i nisu osu|ivani na zatvorsku kaznu duù od {est meseci. Tako|e, moraju imati zavr{enu ~etvorogodi{wu sredwu {kolu. Po zakonu, oni imaju posebnu opremu, automobile, pa ~ak i plovila na kojima }e se po pravilu nalaziti grb Novog Sada. Wihov zadatak bi}e da re{avaju probleme s kojima se gra|ani svakodnevno suo~avaju, a koji dosad gradovi nisu mogli da re{avaju. To se pre svega odnosi na nepropisno parkirawe, kori{}ewe gradskih povr{ina, bacawe sme}a, te probleme s bukom i radom ugostiteqskih objekata. Zakon o komunalnoj policiji, osim toga, predvi|a da komunalni policajci odràvaju red, ~uvaju kulturna dobra i reaguju u slu~ajevima elementarnih nepogoda. D. Apro

SUTRA NA FTN-u PO^IWE „KONTEH 10”

Posao i praksa za akademce

Po vinogradu se imu}ni poznaju Trgovac, ~lan prvog Senata Novog Sada Lazar Rubeì} i vinogradar Blaò Kameni~ar sa~inili su 16. marta 1748. ugovor o odràvawu Rubeì}evog vinograda. Ta~no je navedeno {ta sve Kameni~ar mora da uradi tokom godine i to „u najboqe vreme“, te koliko }e biti pla}en za svaki pojedina~ni posao. Na primer, Rubeì} se obavezao Kameni~aru da, ~im zavr{i rezidbu, isplati deset forinti, a „posle

pra{idbe“ jo{ isto toliko. U to vreme nije bilo imu}nije porodice u varo{i koja nije imala vinograd. Pred progla{ewe Petrovaradinskog {anca za slobodnu kraqevsku varo{ Novi Sad, weni gra|ani su posedovali 302 vinograda na ne{to vi{e od 300 jutara i imali su svoje ~okote u Sremskoj Kamenici, Bukovcu, Rakovcu i Sremskim Karlovcima. N. C.

„KONTEH 10 - Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi“, koji po ~etvrti put organizuje studentska organizacija EESTEC LC Novi Sad, odr`ava se sutra i u ~etvrtak na Fakultetu tehni~kih nauka. Studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu }e kroz neposredni kontakt s predstavnicima petnaestak preduze}a koja posluju u Novom Sadu biti predstavqene mogu}nosti zaposlewa,

dok }e kroz program “Studenti na praksi” mo}i da konkuri{u za obavqawe adekvatne stru~ne prakse. Sajam se odr`ava u saradwi sa Univerzitetom u Novom Sadu, Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova i Infostudom, dok je generalni pokroviteq Ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu. I. S.

Kontejneri za krupni otpad Kontejneri za krupni otpad danas i sutra }e biti postavqeni u Mesnoj zajednici “Narodni heroji”, na uglu ulica Bogdana Garabantina i Mi~urinove, na Trgu 1. maja, na sredini Ulice Nikole Tesle i na po~etku Ulice Lilike Bem. Nameweni su za odlagawe sme}a koje po veli~ini i sadr`aju prevazilaze kategoriju ku}nog sme}a, dotrajalih ku}nih aparata, name{taja, sanitarnih elemenata i sli~nih predmeta. I. S.

Odnosi se ba{tensko sme}e Radnici “^isto}e” sutra }e odnositi ba{tenski otpad iz Futoga. Spakovani otpad pred ku}u treba izneti do 6 sati. Ak-

cija }e trajati do 19. novembra, a raspored gra|ani mogu da pogledaju na sajtu “^isto}e” www.cistocans.co.rs. I. S.

Foto: R. Hayi}

Crtaju se parkinzi

Radnici „Parking servisa“ po~eli su redovno, prole}no sre|ivawe parkirali{ta u gradu, pa su tako ju~e u Jevrejskoj ulici obele`avali prostore za ostavqawe automobila. U pomenutom preduze}u ka`u da se pored sre|ivawa parkinga popravqaju i saobra}ajni znakovi koji su o{te}eni. B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim delovima Klise; od 8 do 9.30 Ulica Danila Ki{a broj 7 i od broja 2 do broja 24; od 8 do 10.30 Bulevar oslobo|ewa 88 i deo Ulice Bra}e Ribnikar; od 8 do 13 Kara~i}eva od broja 11 do broja 31, Lukijana Mu{ickog od broja 12 do broja 46, Skopqanska od broja 2 do broja 8, Kisa~ka od broja 1 do broja 9 i Jovana Suboti}a od broja 17 do broja 23; od 9 do 12 Koste [okice, Radoja Domanovi}a i Kara|or|eva; od 10 do 12 Ilije Gara{anina i Nova iza restorana Ribarska no} i kod SC „Bolesnikov“; Kisa~ od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim delovima i ulicama; ^erevi} od 8.30 do 13.30 deo naseqa od Wego{eve ulice prema Braziliji; Beo~in od 8 do 13 deo ulice Branka Radi~evi}a i ulice Branka ]opi}a i 1. maja; Beo~in selo od 8.30 do 12.30 Fru{kogorska i deo Stankovi}eve.

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak16.mart2010.

Carevo odelo recesije Najve}i srpski i regionalni magovi makroekonomije jo{ se nisu raspakovali posle spekta-

kularnog tandrbala na Kopu, gde su dumali o bekstvu iz stra{ne ekonomske krize (eng. crysis re-

damption), stanoviti biznismen Zoran Drakuli} (videti pod East point) kazao je da "Srbiji preti katastrofa", a u jednom gradskom izlogu, uhva}enom budnim okom na{eg fotoreportera Radivoja Haxi}a, (iz nehata?) je instaliran oma` sezoni jesen/zima 09/10. iz koje su Novosa|ani iza{li gologuzi! S druge strane, od nedeqe kre}e lepr{avi period prole}e/leto, dok redovnim {eta~ima po oronulom gradskom asfaltu nad glavom visi neizvesna stilistika kreatora "mode" na nacionalnom nivou... Na{a prognoza je da ustakqene plasti~ne dame u carevom ruhu skoro ne}e ogrnuti udobni `aket kraja recesije. D. A.

Druèwe sa @ilnikom Susret sa reìserom @elimirom @ilnikom, uz pregledavawe inserata iz filmova novosadskog autora, bi}e uprili~en sutra u 19 sati u art bioskopu "Vojvodina" na "Spensu". Osim poznatog filmskog autora, na ovom susretu }e u~estvovati i novinar "Dnevnika" i filmski kriti~ar Vladimir Crwanski, predsednik Udruèwa filmskih i TV radika Sr|an Ili}, te filmski urednici \or|e Ka}anski i Trifu Doru. Ulaz je slobodan. D. A.

Izlo`ba najboqih plakata Izlo`ba najboqih plakata za promociju budu}eg dvojezi~nog odeqewa u Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj” bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova u galeriji Francuskog kulturnog centra, Pa{i}eva ulica 33. Autori idejnih re{ewa za promotivni plakat su studenti

grafi~kih komunikacija Akademije umetnosti. Izlo`bu }e otvoriti profesor na Akademiji Branislav Dobanova~ki, direktor Gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj” Radivoje Stojkovi} i direktorica Francuskog kulturnog centra u Novom Sadu Sidonie Pron. A. V.

VESTI Prole}ni radovi u vrtu Dru{tvo qubiteqa cve}a i zelenila organizuje danas predavawe “Prole}ni radovi u vrtu”, u 18 ~asova u klubu “Delegata” koji se nalazi u Zmaj Jovinoj 3. Gosti na predavawu bi}e vlasnici rasadnika “Savanovi}” iz Temerina. N. V.

Predavawe gosta iz Amerike Predavawe "Crno i belo: dva ameri~ka iskustva na sceni", koje }e odr`ati profesor dr Viktor Kastelani (Denver, Kolorado, USA) bi}e odr`ano danas u 12 ~asova u Matici srpskoj. Organizator je Matica srpska u saradwi s Filolo{kim fakultetom u Beogradu, Dru{tvom za anti~ke studije i Pravnim fakultetom u Beogradu. I. D.

Slike i crte`i Izlo`ba slika i crte`a "Odaziv na poruku pro{losti" akademske slikarke Gordane Kazimirovi} Jankov bi}e otvorena sutra u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Govori}e likovna kriti~arka iz Beograda Vesna Todorovi}. I. D.

Monografija „Paja Jovanovi}” Promocija monografije "Paja Jovanovi}" bi}e odr`ana sutra u 13 ~asova, u sve~anoj sali Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, u Ulici Nikole Pa{i}a 6. Pozdravnu re~ odr`a}e predsednik Ogranka akademik Zoran Kova~evi} i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}, a o monografiji }e govoriti profesor dr Stanislav @ivkovi}, istri~ar umetnosti Nikola Kusovac i prire|iva~ Mom~ilo Mo{a Todorovi}. I. D.

Filmovi Yima Yarmu{a

O kwizi Slobodana Vladu{i}a

U okviru besplatnog bioskopa za mlade i meseca filmova Xima Xarmu{a, ve~eras u 20 ~asova u Omladinskom centru "CK 13", Ulica vojvode Bojovi}a 13, bi}e prikazan film "No} na zemqi". Uz ulaznicu, besplatne su i kokice. I. D.

Promocija kwige Slobodana Vladu{i}a "Forward" za koju je dobio "Vitalovu" nagradu za 2010. godinu bi}e odr`ana sutra u 19 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Organizator je Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine, a govore Jovan Zivlak, Vladimir Gvozden, Nikola Strajni} i autor. B. P. P.

c m y

DNEVNIK

PRINUDNI POST U VRTI]IMA RADOSNOG DETIWSTVA

Na jelovniku mleko, u ~a{i ~aj Radakciji na{eg lista javilo se nekoliko roditeqa koji tvrde da wihovi mali{ani koji borave u vrti}ima "Radosnog detiwstva", ve} du`e od dve nedeqe nisu okusila ni jedan mle~ni proizvod. Predo~avaju i da u svakom vrti}u stoji vidno istaknut jelovnik na kojem pi{e da za doru~ak, uglavnom svaki dan imaju jogurt, mleko ili kakako, ali da to uop{te

Tragom ove pri~e, razgovarali smo i sa nadle`nima u “Radosnom detiwstvu”, a direktor te ustanove Borislav Samarxi} potvrdio je za “Dnevnik” da deca jedno vreme nisu dobijala mle~ne proizvode. - Na{em dobavqa~u, preduze}u “Srem mil” iz Sremske Mitrovice, 1. marta istekao je ugovor o isporuci mleka, jogurta i mle~nih proizvoda, pa je Grad-

Deo jelovnika „Radosnog detiwstva”, preuzet sa wihovog zvani~nog sajta 17.03. sreda Doru~ak: jogurt, pa{teta, krastavac salata, hleb 18. 03. ~etvrtak Doru~ak: mleko, margarin, trapist sir, hleb 19.03. petak Doru~ak: mleko, pavlaka, pile}a prsa, hleb nije ta~no i pitaju se za{to ih u ovom slu~aju obmawuju. - Nije uredu da tako mala deca uop{te ne dobijaju za doru~ak sir, pavlaku, jogurt i mleko, jer im je kalacijum neophodan za pravilan razvoj. Mnogi roditeqi kada su za ovo saznali po~eli su ujutru pre polaska u vrti} svojoj deci da daju mleko – ispri~ala nam je jedna mama, ~ije je ime poznato redakciji.

ska uprava za obrazovawe raspisala javni konkurs za novog dobavqa~a – isti~e Samarxi}. Ka`e, da su povodom ovog problema pro{le nedeqe odr`ali i sastanak s potencijalnim dobavqa~ima ovih namirnica, te je dogovoreno da ih pojedini i daqe snabdevaju, a mlekare su za uzvrat dobile garanciju da }e im sve to biti pla}eno. - Jelovnik se sastavqa mese~no, a po wemu deca za dve nedeqe

^ITAOCI PI[U SMS

15 puta imaju jogurt ili mleko. S obzirom da sada to nije bio slu~aj, gleda}emo da u narednom periodu poja~amo mle~ne napitke, kako bi nadoknadili propu{teno – navodi Samarxi}. Ka`e da su mali{ani umesto mle~nih proizvoda, kao kom-

penzaciju dobijali za doru~ak i u`inu ~ajeve, sokove, vo}e, vodu…. Kako saznajemo u Gradskoj upravi za obrazovawe javna nabavka je u toku, a uskoro }e biti izabran dobavqa~. Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Najnià jedinstvena prevara Tragaju}i po turisti~kim agencijama u gradu za povoqnim letwim aran`manima, u jednu sigurno vi{e ne}u u}i. Strogi centar grada, spoqa ugla|eno, a kad u|e{ unutra, kao u bircuzu. Dim od cigareta moè{ se}i noèm! Ba{ poslovno! 064/1442... *** Ponedeqak, 8. mart, 19 sati i 55 minuta, autobus 712 na liniji 62! Voza~ ne ispu{ta iz ruku, ne jedan ve} dva mobilna telefona! Pritom ne vozi krompire nego qude! Htela sam da ga slikam da vam slikom sve potvrdim, ali sam se bojala da }e me izbaciti iz autobusa, pa ne bih stigla na koncert! Pozdrav od putnice 062/1338... *** Dràvo reaguj na name{tenu igru sms kviza, koja se vi{e meseci u udarnim terminima emitovala na RTS-u. Li~no sam bar deset puta poslao sms jedinstvenu ponudu koja mi je bila napla}ena 70 i kusur dinara. Kome da se àlim, ne samo ja nego i desetine hiqada gra|ana ove zemqe koji su varani mesecima preko RTS-a i Pinka (na toj televiziji nisam igrao istoimenu igru ali tako|e mnogi jesu)? [ta da rade oni koji su po{teno imali najniù jedinstvenu ponudu, a nisu dobili ni kola, ni stan? Sad je na dràvi red da pokaè koliko joj je to stalo do prava svojih gra|ana, a {to se krivaca ti~e koji su vi{e od tri miliona evra na ovaj na~in prisvojili, neka se kazne za primer. 063/456...

*** E nije tako da penzioneri `ive za sebe, ja i daqe izdr`avam dete koje ima fakultetsku diplomu, a ne radi. Pozdrav za 063/547... 064/1901... *** Ove vlasti su stvorile novu, wima najunosniju privrednu granu - oderavawe stanovni{tva. Kad po~nu neminovni nemiri, ni silne kamere ne}e pomo}i. 065/4094... *** Prvi zadatak Saveta za bezbednost saobra}aja treba da bu-

}e koje i hrane i deci dodaju da bi pre`ivela. Koliko onda wima ostaje? Na kojoj lokaciji `ivite? Mo`da na Tatarskom brdu, pa imate vremema za ove fascinantne ideje? 064/5809... *** „Bri{i idu fosili na |uskawe“ vi~u tinejxeri iska~u~i iz busa u Futogu. A penzionerke i penzioneri lepi i o~e{qani, sa sve besplatnim pokaznim kartama, jedni preko drugih upadaju u bus, vaqda da ne zakasne na po~etak igranke. @iveli preprodavci vijagre. 063/547...

de smena neznalica koje sede u javnim gradskim preduze}ima i da pogledaju realno stawe u gradu! 063/8378... *** Da je reprezentacija Srbije imala navija~e na EP 2005. u ko{arci kao Haris na Spensu, sigurno bi pro{li u drugo kolo. @ene su boqi navija~i od mu{karaca. Stidite se Delije, Grobari i ostali. 063/512... *** Molim „Dnevnik“ da objavi (ako ne{to sazna) ho}e li ta milijarda dolara kredita iz Rusije da nam legne pre prvog aprila? 063/8776... *** Za 063/547... Koji to penzioner `ivi za sebe? ^uvaju unu~i-

*** Molim vas, pobogu, ispektori da li vi uop{te radite? U Ba~kom Jarku 6 kladionica, poker aparati, ruleti, sve to drè na crno i nikom ni{ta. Da li mi gra|ani trebamo sami da uzmemo pravdu u ruke ili je to va{ posao, da li vi primate platu ili mi za to? Molim ~itaoce ko se sa mnom slaè i zna gde da se daqe obratim neka mi javi. 063/1447... *** Grad nije duàn da odràva fasade ali zato nije gadqiv da naplati isticawe reklamnih panoa na istim. Sramota!!! 063/501... *** Kad smo bili omawi (1963) pri~a je bila aktuelna: Jednog dana svi }emo ìveti u B’ogra-

du. Cvrc, pusta tuga, a ogromni àl. Beogradski penzioneri bahato i brezobrazno u|u u autobus i mahnu li~nim kartama, a {ofer, kulturno, kaè, hvala. E sad, parije novosadske, tako vam i treba. Pozdravqam samo sebe (tako|e) glupog. Ima jo{ ne{to, penzioneri imaju mala, ali stabilna primawa i pla}aju komunalne da`bine na vreme, plus pomaù svojoj deci i unucima, tu`no, ali tako je. Kako je rekla ona glupa~a, jedite kola~e! Odsad idem na pijacu i kod lekara, te u apoteku taksijem, ko ga j... 064/4210... *** ^lan 115 Ustava Srbije o nespojivost funkcija Predsednika Republike kaè da „ne moè obaqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“. Ali, zato moè kao {ef drzave „trilateralno“ obavqati i funkciju premijera (predsednika vlade) i predsednika stranke. Ako „politi~ke stranke ne mogu neposredno vr{iti vlast, niti je pot~initi sebi“ (~l.5), Ustav ne spre~ava wenog lidera (vo|u) da sebi priu{ti to zadovoqstvo, bez obzira i na zabranu iz ~l. 6 Ustava Srbije. 063/1761... *** Za{to ja kao student podstanar, dete nezaposlenih roditeqa, nemam besplatnu markicu? U koga se isplati ulagati? Razmislite! Boris 065/4736... *** Slu`benik u SUP-u na informacijama `va}e `vaku, kuca poruku na telefonu, ne gleda u mene i daje mi informaciju. Stvarno sposoban policajac! 064/2745... *** îtaocu 062/852..., za komunalno opremawe „starijih“ delova grada, ve} su platili na{i o~evi i dedovi, a za opremawe novijih, sude}i po ceni legalizacije po reonima, pla}a}emo mi iz prve zone, jer se misli pogre{no da ovde nema sirotiwe. Smatram krajwe nepo{tenim da je legalizacija u prvoj zoni skupqa 30 puta. Cenovnik je u „Dnevniku“ od 6. Marta, pa izvolite pogledati. 064/4027...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

GRADSKO VE]E PREINA^ILO ODLUKU

Skidawe reklama privremeno odloèno Gradsko ve}e naloìlo je komunalnoj inspekciji da privremeno odloì skidawe reklama u gradu, iako je ono trebalo da po~ne ju~e. ^lan gradskog ve}a zaduèn za finansije @ivko Makari} rekao je za “Dnevnik” da je skidawe reklama odloèno za 15 dana. - Dok pregovori traju s ugostiteqima i privrednicima odlu~eno je da se odloì skidawe reklama, a za sada ne znam kakvo }e se trajno re{ewe na}i po ovom pitawu – istakao je Makari}. U gradskoj inspekciji saznajemo da su i oni dobili nalog od Gradskog ve}a da privremeno obustave skidawe reklama. U ovoj gradskoj inspekciji napravili su oko 1.000 zakqu~aka za skidawe reklama,

Reklama „Frikoma” - da li je trpen ponovo spasen

a kako ka`u posla ima za celu godinu. - Privremeno smo odlo`ili zakqu~ke, a verujem da }e ceo posao skidawa reklama krenuti po~etkom aprila. Ne}emo

Foto: R. Hayi}

praviti nove zakqu~ke, ve} }emo na starim mewati datum – rekao nam je {ef kominalne inspekcije Sr|an Jakovqev. I u preduze}u “Stan” nam je potvr|eno da je komunalna in-

spekcija izdala, pa obustavila nalog za skidawe “Frikomove” reklame u centru grada. Portparol u tom preduze}u Mirko Jeftovi} rekao je da su wihove ekipe spremne za posao i samo ~ekaju zeleno svetlo da krenu u akciju. Podsetimo, po~etkom godine u Novom Sadu su poskupele komunalne takse za isticawe reklama 1000 posto, a komunalna inspekcija je dobila nalog da popi{e sve reklame u gradu i na osnovu toga da utvrdi koliko ih je postavqeno bespravno. Kada je trebalo da po~ne wihovo skidawe, ugostiteqi i privrednici u Novom Sadu su se pobunili protiv ove odluke i trenutno s gradskim ocima pregovaraju kako bi na{li najboqe re{ewe i za wih i za Grad. Q. Na.

utorak16.mart2010.

PONOVO NASTAVQENI RADOVI NA KEJU

Bedem gotov do maja?

Radovi na nadzi|ivawu keja su, nakon tre}eg prekida zbog lo{eg vremena, ponovo nastavqeni ju~e, a do sada je napravqeno 1.360 metara temeqa i 1.070 metara za{titnog bedema. Kako saznajemo u „Vodama Vojvodine“, radnici koriste svaki lep dan za posao, a u narednom periodu radi}e se i vikendima, jer bi izgradwa bedema na keju trebalo da bude zavr{ena krajem aprila ili po~etkom maja. Podse}amo, za nadvi{ewe nasipa zadu`ene su “Vode Vojvodine” dok }e Zavod za izgradwu grada

rekonstruisati saobra}ajnice. Na Beogradskom i Keju `rtava racije bi}e izgra|ene privremene saobra}ajne povr{ine – autobuske ni{e za turisti~ke autobuse i to kod dva pristana za brodove, kao i parking za putni~ke automobile uz kolovoz prema Dunavu. Kej }e biti bogatiji za pe{a~ku, biciklisti~ku i trim stazu a bi}e izgra|en i prostor na kojem }e po zavr{etku radova biti postavqene klupe, korpe i novi cvetni zasadi. B. M.

NEZAPAM]ENO MNOGO SMENA I OSTAVKI DIREKTORA U GRADSKIM PREDUZE]IMA

Foteqe vi{e nisu tako udobne U novijoj gradskoj istoriji nije zabele`eno da tokom jednog mandata pet direktora javnih gradskih preduze}a bude smeweno ili zameweno na sopstveni zahtev. Uz to, u istom periodu je do{lo i do promena me|u gradskim ve}nicima, gde kojima su obavqene tri rokade.

Posledwi u nizu odlaze}ih direktora jeste Dragoqub Gavran~i} iz “Stana”, koji je podneo ostavku zbog te{ke situacije u preduze}u, velikih dugova i vi{ka zaposlenih. Pre wega to je uradio i direktor “Toplane” Janko ^obrda jer, kako je saop{tio, nije mogao da se izbori s pritiskom potro{a~a i dotrajale infrastrukture, mada su mediji spekulisali da ga ~eka boqe radno mesto. Wega je zamenio Vladimir Jeli}. Direktorka “Gradskog zelenila” Sne`ana Repac oti{la je u Fond za razvoj, a direktora “Poslovnog prostora” Sr|ana Petrovi} zamenio je Marko Cvijan. I na

kraju, direktora Spensa Aleksandra Ivi}a zamenio je Zvonimir Kaprocki. U Gradskom ve}u Novku Moji}, zadu`enu za socijalu i decu, zamenila je Sawa Stojanovi}, Borisa Barjaktarevi}a nasledio je na mestu zadu`enom za privredu Marko Naran~i}, a u

slanika i funkcionera lokalne samouprave, mo`e se o~ekivati da \uki} ali i gradona~elnik Igor Pavli~i} svoja mesta ustupe novim licima. Ovakva ~esta kadrovawa mogu da zna~e da su strana~ki kadrovici omanuli u proceni prvih qudi gradskih preduze}a i gradske vlade, ali i da su se neki od direktora dobro pokazali i svojim radom avanzovali na boqa radna mesta. Tu je i finansijski momenat, jer vi{e nije toliko unosno biti direktor preduze}a u problemima, uz neprestan pritisak javnosti, nakon {to je visina plata ograni~ena na nivo gradona~elnikove zarade. Kako bilo, osim vo|ewa Grada u vreme velike svetske krize, sada{wa vlast bi}e upam}ewa i po ~estim smenama i ostavkama. Predsednik Skup{tine grada u dva puna mandata, od 1974. do 1982. godine, Jovan Dejanovi} ka`e za „Dnevnik“ da u tih osam godina niko od direktora nije

Partijski kqu~ (ne)odgovornosti Govore}i o prekomernom zapo{qavawu u firmama kojima upravqa Grad, na{ sagovornik smatra da se ne mo`e uzeti za zlo samim radnicima, „onim qudima koji moraju da na|u posao, u situacijama kad ga nema, kako bi prehranili porodice“. - Takvo zapo{qavawe ima smisla i nije stra{no ako se time re{ava socijalni problem. Stra{no je to {to se sve to re{ava, kao {to sam rekao, po politi~kom kqu~u – zakqu~io je Jovan Dejanovi}, navode}i kao primer po`ar u “Launxu”, gde niko nije podeno ostavku, niti je i jedan javni slu`benik odgovarao. sektoru obrazovawa \or|e \uki} je do{ao umesto Ksenije Popovi}. Ako se utvrdi da su u sukobu interesa zbog obavqawa dve funkcije - pokrajinskog po-

podneo ostavku, ali da je ipak bilo mewawa kadrova po raznim osnovama. Posebno su ~este smene bile u “^isto}i”, gde se dugo tra`ilo pravo re{ewe. Iz tog

vremena postoji i neka analogija, po{to je Milo{ Savi} bio direktor “Urbanizma” 35 godina, a dobre {anse da dostigne taj rekord ima sada{wi prvi ~ovek ovog preduze}a Aleksanadr Jevti}, kome je ovo ~etvrti mandat na ~elu „Urbanizma“. - Gradski komunalni sistem stvaran je u druga~ijim uslovima nego {to su oni sada. Bilo je ve}e siroma{tvo i para nikad nije bilo dovoqno. Ipak, stalno smo tra`ili odgovorne direktore koji su mogli da odgovore obavezama. Iz tog siroma{tva i poti~u trenutne te{ko}e s kojima se suo~avaju gradski komunalci, jer se gradilo slabijim materijalima, a kasnije se nije ulagalo u odr`avawe. Tako da nije iskqu~iva krivica qudi koji su podneli ostavke {to sistem ne funkconi{e u potpunosti – navodi Dejanovi}. Dejanovi}, za ~ijeg su mandata izgra|eni Spens, Srpsko narodno pozori{te i Most slobode, nagla{ava da nije ~lan nijedne partije i napomiwe da je glavni problem u funkcionisawu komunalnih preduze}a zapo{qavawe po partijkom kqu~u, gde qudi koje je zaposlila prethodna vlast ostaju u preuze}u, a novi direktori dovode svoje qude. - O~igledno je da se ne uzimaju qudi po stru~nosti, ve} po partijskoj pripadnosti. Pitam se gde je tu moral. Pitawe je uop{te koliko bi qudi ostalo bez posla kada bi se obavila sistematizacija i racionalizacija poslovawa javnih preduze}a. Me|utim, to u ovim uslovima o~igledno nije mogu}e uraditi – smatra Dejanovi}. S. Krsti}

U „NAVIP - FRU[KOGORACU“ NEMA KRAJA [TRAJKU

U vinu (ni)su plate Jo{ nije ni{ta re{eno u slu~aju radnika AD“Navip -Fru{kogorac“ u Petrovaradinu mada je pro{lo skoro dve sedmice od sastanka u Pokrajini, kada se poslovodstvo iz zemunskog „Navipa“ u sklopu kojeg posluje „Fru{kogarac“ obavezalo da }e od prodaje oko dva miliona litara vina isplatiti zaostale plate. Sporazum o tome nije jo{ potpisan, pa iako zaposleni {trajkuju skoro dva meseca niko od poslovodstva firme jo{ nije bio u Petovaradinu da razgovara sa {trajka~kim odborom. Radnici koji su i sami krivi za nezavidan polo`aj sada strepe da od obe}awa ne}e biti ni{ta. S pravom, jer je imovina „Fru{kogoca“ pod hipotekom.

Predsednik sindikata u „Fru{kogorcu“ Quban Amixi} ka`e da je kriva nesloga, te da navodno sindikat nije mogao pre da reaguje bez podr{ke ~lan-

izvodwe nema ve} vi{e od godinu dana. Amixi} ka`e da zaposleni imaju nadu i ~ekaju da se vino proda!? Navodno, trebalo bi

Ho}e - ne}e sindikat U sudskom sporu zbog neispla}enih li~nih dohodaka zaposlene ne zastupa pravna slu`ba Saveza samostalnih sindikata grada, koja za ~lanstvo to radi besplatno, ve} advokat kojeg su radnici posebno angaòvali. Uprkos tome, zaposleni od sindikata sada traè da uz wihovo posredovawe u Pokrajini, obaveù vlasnike da izmire obaveze po pravosna`nim presudama i obezbede pokretawe proizvidwe. stva. Nema obja{wewe za{to se ~ekalo jer u firmi nema plate od septembra 2007. godine, radni sta` nije povezan od 2005. pro-

da bude uprili~ena slobodna prodaja 24. marta po ceni od 15.8 dinara po litru. Na posledwoj licitaciji vino je nu-

|eno za 22,5 dinara, ali nije bilo kupaca. Ako ova trgovina bude uspe{na, Amixi}, smatra da }e se naplatiti radni~ka potraìvawa po sudskim presudama za neispla}ene plate od septembra 2007. godine do istog meseca 2008. - Onda }emo krenuti daqe, zahtevati povezivawe radnog staà i traìti pokretawe proizvodwe, o ~emu se pri~a, ali bez opipqivih dokaza, kako }e po~eti da radi ponovo punionica - nagla{ava Amixi}. Me|utim, nezvani~no se pri~a da }e zaposleni zbog male cene vina dobiti tek 60 odsto potraìvawa. Z. Deli}

„DNEVNIK” POKLAWA KARTE ZA KONCERT U SNP-u

Vlado Georgiev jo{ ve~eras

Popularni peva~ i kantautor Vlado Georgiev, odrà}e ve~eras jo{ jedan koncert u Srpskom narodnom pozori{tu, u 20 ~asova. Barbini novosadski nastupi odràvaju se u okviru wegove regionalne akusti~ne turneje, a ulaznice se mogu kupiti na biletarnici SNP-a, po ceni od 2.500 i 3.000 dinara. Vlado Georgiev u Novi Sad dolazi nakon pet koncerata u „Madlenianumu“, na kojima se po prvi put predstavio akusti~nim zvukom i izmewenim aran`manima koje je, zbog velikog interesovawa, poznati kantautor odlu~io da podeli sa {irom publikom. Za ve~era{wi koncert, “Dnevnik”, u saradwi s organizatorima, poklawa tri puta po dve ulaznice svojim najbrìm ~itaocima koji danas pozovu broj “Novosadske hronike” 528–765, izme|u 13.00 i 13.05 ~asova. N. V.

U ORGANIZACIJI VOLONTERSKOG CENTRA VOJVODINE

Mlade ~eka 1.500 kampova

Prijave za me|unarodne volonterske kampove otvorene su zvani~no ju~e, a u ponudi se nalazi oko 60 zemaqa sa oko 1.500 kampova na svim kontinentima. Prema re~ima Milorada Savi} iz Volonterskog centra Vojvodine, ve} se javqaju prvi volonteri.

nekog odre|enog problema, a za uzvrat imaju na raspolagawu besplatan sme{taj i hranu - obja{wava Savi}, navode}i da se i daqe okupqaju mladi iz razli~itih zemaqa, zajedno rade, razmewuju iskustva i sti~u nova. Zauzvrat se dobro zabavqaju, usavr{avaju jezik i sti~u nove ve{tine i poznanstva. Me|unarodni volonterski kampovi su kratkoro~ni projekti i u proseku traju po dve nedeqe. Sama ideja nastala je posle Prvog svetskog rata kao odgovor na ratna uni{tavawa, razjediwavawe naroda i nacionalizam. Na granici Fran-

Radno, studijski ili edukativno

- Ovo je {esta godina za redom kako se program organizuje, a svi imaju priliku da se prijave i u~estvuju dokle god ima mesta u kampovima. Ove godine nam ide na ruku ~iwenica da su vize ukinute tako da je volonterima mnogo lak{e da pripreme dokumenataciju - obja{wava Savi}. Do sada su najatraktivniji bili kampovi na “najstarijem kontinetu”, ali kako ka`u u volonterskom centru ne postoji ustaqena potra`wa. - Ima dosta varijacija od godine do godine, uglavnom se qudi interesuju za odlazak u Nema~ku, Francusku, Italiju, Rusiju. Evropa dominira zbog toga {to su prekookenski letovi vrlo skupi, a volonteri sami pla}aju tro{kove puta – tvrdi on. Pored volontirawe van Srbije, Centri organizuju kampova {irom zemqe. - Kampovi su jedinstveno iskustvo za pojedince, ali i za lokalnu zajednicu u kojoj se odr`avaju. Ciq je da volonteri pomognu lokalnim zajednicama na re{avawu

Kampovi se organizuju u celom svetu. Mogu biti radni, studijski ili edukativni. Radi se na festivalima, umetni~kim kolonijama, arheolo{kim istraìvawima, s decom i starim qudima. Veliki broj kampova je u vezi s o~uvawem ìvotne sredine, renovirawem, restauracijom istorijskih znamenitosti i drugih objekata. Radi se pet do {est sati dnevno, s tim {to su vikendi slobodni. Svaki kamp ima jednog ili vi{e iskusnih lidera, koji organizuju radionice, posete zna~ajnim mestima, zanatskim radionicama i svemu {to mesto gde se kamp odràva ~ini posebnim i prepoznatqivim. cuske i Nema~ke odràn je prvi kamp 1920. godine. Okupqawem volontera iz zemaqa koje su zvani~no bile neprijateqi dokazivano je da qudi razli~itih nacionalnosti, kultura, opredeqawa mogu zajedno da ìve i rade na sanirawu posledica rata i na taj na~in prevazilaze dru{tveno nametnute barijere i prepreke. N. V.

VOJVODINA

utorak16.mart2010.

DNEVNIK

c m y

SKUP[TINA MA\ARSKOG KUD „^ASAR TO”

Najbitnije o~uvati jezik

Zorica Beli} i Branislav Jati}

Glasovi epoha

KAWI@A: Umetni~ki program ~Glasovi epoha” prire|uje se u Domu umetnosti u Kawi`i u petak 19.marta od 18 ~asova. Uprili~i}e se koncert najlep{ih arija klasi~ne muzike, operete i mjuzika od doba baroka, dela Johana Sebastijana Baha do mjuzikla 20.veka. Izvo|a~i }e biti poznati umetnici iz Novog Sada Branislav Jati} (bas), Zorica Beli} (sopran) i Irina

Mitrovi} (klavir). Za vreme koncerta publika }e imati priliku da vidi video film o modi, arhitekturi epoha i portrete umetnika. Organizator je kawi{ki Regionalni kreativni ateqe „Jo`ef Na|” uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe AP Vojvodine i Fonda „Mondo d’arte - Svet umetnosti”. Ulaz je besplatan. M. Mr.

BIOSKOPI APATIN: Kulturni centar: „Do neba” (18) „A kad brak nije lak” (20) ZREWANIN: Sinema: „Artur i Maltazarova osveta” (17) „Gra|ani opasnih namera” (19) „The boy” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI

BELO BLATO: Redovna godi{wa skup{tina ma|arskog Kulturno-umetni~kog dru{tva „âsar to” iz Belog Blata odràna je u nedequ, u mesnom Domu kulture. Kao sve~ani uvod skup{tini, ali i obeleàvawu Dana revolicije iz 1848. godine, prire|en je veoma bogat program, koji je svojim autenti~nim sadràjem izazvao prave ovacije doma}e publike i gostiju. U radnom delu, predsednica Dru{tva Eva Poàr Halas iscrpno je izvestila ~lanove o dosada{wim aktivnostima i planovima za naredni period, sa posebnim akcentom na o~uvawe jezika, tradicije i duhovnosti ma|arske zajednice u Belom Blatu. Nije izostala i konstatacija da je rad Dru{tva znatno pomogla beloblatska Mesna zajednica i grad Zrewanin, kao i Nacionalni ma|arski savet, osnovna {kola, pojedinci i organizacije, kojima se tako|e zahvalila.

Godi{woj skup{tini prisustvovali su, u ime Nacionalnog saveta Ma|ara u Srbiji Geza Ku~era, predsednica KUD-a „Petefi” iz Zrewanina Klara Tot-Glemba, ~lan zre-

SAVET ZAPADNOBA^KOG UPRAVNOG OKRUGA

Deo Dunavske strategije EU SOMBOR: Na sednici Saveta Zapadnoba~kog upravnog okruga, kojoj su, pored predstavnika Grada Sombora, prisustvovali i predstavnici op{tina Apatin, Kula i Oxaci, zamenik `upana Vukovarsko-srijemske `upanije Jovan Ajdukovi} je prezentovao

jekte me|unarodne, prekograni~ne saradwe, kandidovano je 38 projekta, a u neke od wih ukqu~en je i Sombor - rekao je Ajdukovi}. Prema Ajdukovi}evim re~ima, 2002. godine je potpisan Protokol o saradwi Vukovarsko-sri-

Jadran: „Alvin i veverice 2“ (17.30), „Da li ste ~uli za Morganove?“ (19.30), „Kutija“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: koncert Vlade Georgieva (20), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Greta, Stranica 89“ (19.30) Pozori{te mladih, velika sala: „Jare u mleku“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 12. marta, u 7 sati, do ju~e, 15. marta, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Melita Adam, Gorica Gaji}-Mi}unovi}, Tamara Guja, Zorana Vlaisavqevi}, Olivera Ni{avi}, Mirjana Duji}-Vilovski, Jelena Risti} i Dragana Petri} iz Novog Sada, Aleksandra Gu`vica iz Veternika, Sawa Arkula iz Futoga, Dragana Toq iz Koviqa, Jelena Radinovi} iz êneja, Milica @urùlovi} i Izabela Gombar iz Temerina, Ivana Bracanovi} iz êrevi}a, Milana ônki} iz @abqa, Miroslava Stracinska iz Ba~kog Petrovca, Biqana Buza{ iz Be{ke, Mihaela Macanovi}, Sawa Petrovi} i Branislava Karanovi} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Vesna Iskrin, Jelena Vuksi}, Nexmija Bejtula, Tijana Milosavqevi}, Marijana Petrovi}, Ana Hi}il, Tawa Veri}, Aleksandra Leti} i Dragana Nrecaj iz Novog Sada, Deana Ba{aragin iz Futoga, Biqana Mirkov iz Sremskih Karlovaca, Maja Teki} iz Ba~kog Jarka, Danijela Mili{i}-\uri}, Angela ânadi-Kokai, Andrea Ki{, Vesna Mi{qenovi}, Nikolina Bo{wak i Jelena Radi} iz Temerina, Danijela Predojevi} iz Silba{a, Danica [iqak iz Suseka, Gorana Karan iz In|ije, Tamara Jerkovi} iz Kara|or|eva, Jelica Ma~ki} iz Ba~a i Aleksandra Ra{eti} iz Oxaka.

waninskog Gradskog ve}a Tibor Va{, predsednik dru{tva „Feher to” iz Lukinog sela[andor Balawi i predsednik Saveta MZ Belo Blato Erne Tanco{. @. B.

Dunav spaja dr`ave

Razvojnu strategiju Vukovarskosrijemske `upanije za period 2009-2013. godine. - Ve} tokom prve godine primene Strategije, kroz IPA pro-

jemske `upanije i AP Vojvodine, a 2009. godine zajedni~ka Izjava o razumevawu Vukovarsko-srijemske `upanije i Ju`noba~kog upravnog okruga, a ovi dokumen-

ti predstavqaju odli~nu polaznu osnovu za primenu i dono{ewe sli~nih dokumenata izme|u Vukovarsko-srijemske `upanije i Zapadnoba~kog okruga, koje kasnije mogu da budu deo Dunavske strategije Evropske unije, ~ija je izrada zapo~eta u junu 2009. godine u nema~kom gradu Ulmu, a usvajawe ovog va`nog razvojnog dokumenta od strane EU o~ekuje se tokom 2011. godine. - Nacrt protokola o saradwi uru~en je na~elnici Zapadnoba~kog upravnog okruga dr Qiqani \oki} Sokolovoj. Procedura o usvajawu i potpisivawu ovakvog dokumenta, podrazumeva dono{ewe Odluke od strane Skup{tina gradova, odnosno op{tina Zapadnoba~kog okruga, a kako smo ~uli na sastanku, ovi dokumenti bi u lokalnim Skup{tinama trebalo da budu doneseni do maja - rekao je zamenik predsednika Skup{tine Grada Sombora Zoran Miler, koji je sednici Saveta prisustvovao kao predstavnik Sombora i dodao da bi se tada uve}ale {anse za povla~ewe zna~ajnih sredstava iz fondova EU namewenih finansirawu projekata prekograni~ne saradwe. M. Miqenovi}

Susret amaterskih pozori{ta vojvo|anskih Ma|ara SVILOJEVO: U Svilojevu }e se od 19. do 28. marta odràti 15. susret amaterskih pozori{nih ansambala vojvo|anskih Ma|ara. Za ovu kulturnu manifestaciju prijavilo se 20 ansambala iz Vojvodine, odnosno ukupno vi{e od 500 izvo|a~a, a tro~lnai ìri }e odabrati najboqe predstave na kraju Susreta, 28. marta kada }e biti uru~ene i nagrade. Svoje u~e{}e prijavili su ansambli iz Subotice, Bogojeva, Ba~kog Petrovog sela Bezdana, Kawiè, Kikinde, Ruskog sela, Kupusine, Temerina, Mu`qe, Feketi}a, Svetozara Mileti}a, Ba~ke Topole, Sente, Ade, Vrbasa, Tele~ke, Tobe i Svilojeva. Prema utvr|enoj satnici sve~no otvarawe susreta predvi|eno je za petak u 17,30 a u 17 ~asova

bi}e otvorena izlo`ba ru~nih radova ~lanica sekcije „Bulka” koja deluje u okviru mesnog kulturno umetni~kog dru{tva. - Svilojevo ima oko 1.400 me{tana, a o~ekuje da ugosti blizu 600 u~esnika Susreta amaterskih pozori{nih ansambala

vojvo|anskih Ma|ara. Moramo se zahvaliti op{tini i svim ~lanovima dru`ewa koji su pomogli u organizaciji manifestacije – istakao je na konferenciji za novinare ~lan saveta MZ Svilojevo Ferenc Bartalo{. J. P.

Stipendije za 67 studenata KULA: Lokalna samouprava u Kuli stipendira}e 67 studenata deficitarnih zanimawa sa podru~ja op{tine Kula, kojima }e tokom deset meseci biti ispla}ivane stipendije u iznosu od 5.500 dinara. Tim povodom organizovano je sve~ano potpisivawe ugovora o stipendirawu, koje je u ime lokalne samouprave potpisao predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}. On je istakao da bi stipendije trebalo da budu i ve}e, ali da }e studentma sigurno koristiti. – Napravili smo pomak u odnosu na raniji perios jer donedavno nije bilo nikakvih stipendija za

na{e studente. Radi}emo na tome da se one pove}aju i generelno da pove}amo izdvajawa za obrazovawe. Velika nam je ~ast {to mo`emo da vam ~estitamo na postignutom uspehu jer vi ste ponos i svojim porodicama i svima nama. Vi predstavqate budu}nost na{e op{tine i od op{teg je interesa da vam pomognemo na sve na~ine. O~ekujem da }e ta pomo} ubudu}e biti ve}a, a da }e va{i rezultati biti jo{ boqi - rekao je Bukvi} studentima. Za ovu namenu iz op{tinskog buxeta izdvojeno je 3.685.000 dinara. N. P.

USKORO BOQI USLOVI RADA SLU@BE PENZIONOG OSIGURAWA

Redovima }e do}i kraj STARA PAZOVA: Kako ka`e direktorka Fonda penziono-invalidskog osigurawa-filijale u Sremskoj Mitrovici Jasna Bodiroga, kada krajem marta Slu`ba penziono-invalidskog osigurawa u Staroj Pazovi bude preseqena u novi prostor, u {est kancelarija u biv{oj narodnoj odbrani bi}e stvoreni prostorni, tehni~ki i kadrovski uslovi za br`e i kvalitetnije obavqaje svih poslova za osiguranike i korisnike u op{tinama Stara Pazova i In|ija. Mati~na evidencija, ustrojena 1970. godine, nikada nije potpuno kom-

pletirana, pa fali mnogo podataka, {to uslovqava dugu proceduru kada osiguranik podnese zahteva za penziju, konsolidacijom penzionih fondova broj osiguranika je sa 81 hiqade pove}an na 108 hiqada, a u Sremu ima 50 hiqada korisnika penzija. Istovremeno, broj zaposlenih u filijali je sa 84 smawen na 72 radnika. U Staroj Pazovi se radi u dve neuslovne kancelarije, gde nema mesta ni za odlagawe predmeta, nema ~ekaonice, pa stranke u redu ~ekaju na suncu i ki{i, a sve poslove obavqa pet radnika. To je uzrokovalo velike te{ko}e i ~ekawe na re{avawe zahteva i preko godinu dana. Kada Slu`ba u Staroj Pazovi bude preseqena u novi prostor, toga ne}e biti. Sve {to se sada radi u filijali, obavqa}e se u Slu`bi u Staroj Pazovi (prikupqawe podataka o staù i zaradi, prijem i obrada zahteva za penziju, dono{ewe re{ewa, izdavawe potvrda, prijem zahteva i dono{ewe re{ewa o pravu na tu|u negu i pomo}, besplatnom le~ewu). Jasna Bodiroga kaè da je op{tina Stara Pazova pomogla da se na|e prostorno re{ewe, kancelarije su okre~ene, ura|eni laminatni podovi, postavqena ra~unarska oprema i ostalo je samo da se kompletira mreà, pa da usledi preseqewe. A sa prelaskom na lokaciju u ]irila i Metodija18, umesto pet, bi}e 12 radnika u ovoj slu`bi jer, u staropazova~koj i in|ijskoj op{tini ima ukupno 36.994 osiguranika i 16.728 korisnika penzija. Direktorka Bodiroga je najavila da }e do kraja marta biti objavqen i konkurs za besplatno le~ewe penzionera u rehabilitacionim centrima Vrdnik, Bawa Koviqa~a, Kawià i Apatin, kao i naknade za tu|u negu i pomo}. A. N.

VOJVODINA

DNEVNIK ALARMANTNA VEST IZ BE^EJSKE „TOPLANE”

Dug hladi radijatore BE^EJ: Zbog dugovawa iz pro{le godine be~ejskom JP „Toplana”, preko hiqadu korisnika daqinskog grejawa u Be~eju }e ve} od sutra imati hladne radijatore! To je rekao predsednik op{tine Peter Knezi, na ju~era{woj konferenciji za novinare. - Vr{ilac du`nosti direktora JP „Toplana” Dejan Babin obavestio nas je da ako se ne izmiri lawski dug, u visini od oko 23 miliona dinara, 17. marta u podne presta}e distribucija prirodnog gasa, a samim tim i grejawe korisnika wihovih usluga – rekao je Knezi. Pored vi{e od hiqadu porodica, koje stanove ili ku}e greju putem „Toplane”, na isti na~in se greju be~ejske pred{kolske i {kolske ustanove, Dom zdravqa i druge firme. U „Toplani” ka`u da su poslali opomene svim du`nici-

ma i apeluju na wih da, bar, dug iz 2009. godine uplate danas ili sutra. Mo`da bi na taj na~in uspeli da kod distributera izdejstvuju prolongirawe prekida distribucije prirodnog gasa. - Znamo da korisnici nisu iz hira du`ni, ve} {to su i sami zapali u finansijsku krizu. Ali, apelujemo na svakoga ko ima bilo kakvu mogu}nost, da plati pro{logodi{we dugovawe, koje }e, ionako, morati da plati. Mo`da }e se na taj na~in sakupiti sredstva koja }e zadovoqiti distributera da, bar za kratko, odlo`i isporuku prirodnog gasa. Ako bi se izmirio dug iz 2009. godine, u visini od 23 miliona dinara, onda bi u JP „Toplana” mogli ra~unati na reprogram ovogodi{weg dugovawa - dodao je predsednik op{tine Peter Knezi. V. Jankov

utorak16.mart2010.

ZAMENICA DIREKTORA U FRANCUSKOJ, SLU@BENI AUTO ISPRED KULTURNOG CENTRA

Automobil va`niji od parkirali{ta ZREWANIN: Zrewaninci su kona~no imali priliku da vide kako izgleda sporni slu`beni automobil Javnog komunalnog preduze}a „Pijace i parkinzi” koji zamenica direktora Mirjana Gavrilovi} ~uva u svojoj ku}noj garaì. Samostalni sindikat ovog preduze}a, da podsetimo, optuìo je Gavrilovi}evu da novo putni~ko vozilo, pla}eno preko dva miliona dinara u vreme ekonomske krize, koristi za sopstvene potrebe. Ona je poku{ala da objasni da „Pijace i parkinzi” nemaju voza~a i da je zamenica direktora delom preuzela tu ulogu, kao i da auto stoji u wenoj privatnoj garaì zato {to preduze}e nema svoju! Sindikalci su obnarodovali da se vozilo trenutno nalazi na parkingu kod Kulturnog centra, po{to se Gavrilovi}eva nalazi na skijawu u Francuskoj. „U odsustvu zamenice direktora „{kodu” ne vozi niko, {to se moè utvrditi uvidom

u putni nalog, pa se pitamo kome je kupqen ovaj automobil i da li je za wega bilo potrebno potro{iti vi{e od dva miliona dinara. Ista ta zamenica nije dozvolila da se slu`beni auto obele`i na zakonom propisan na~in, na koji su brendirana na{a druga dva automobila „jugo” i „zastava 101”, kao i pauk vozilo. Na wima stoji natpis JKP „Pijace i parkinzi”, a na luksuznoj „{kodi” nema oznake preduze}a”, ka`e se u saop{tewu Samostalnog sindikata. Dodaje se da je planom i programom preduze}a, pored kupovine novog automobila, bilo planirano i asfalitrawe jednog parkinga u gradu, koje ko{ta dva miliona dinara, ali je menaxment ipak dao prioritet nabavci luksuznog auta. @. B.

PREDUZE]E „SREDWI BANAT” O VISOKIM POVR[INSKIM VODAMA

Vodole`i dave oranice TURISTI^KA MANIFESTACIJA U STAROPAZOVA^KOM PODUNAVQU

Surdu~ki kotli} sa 22 ekipe

SURDUK: Progla{ewem pobednika i podelom nagrada za najboqu ribqu ~orbu, najbrojniju ekipu i ekipu koja je stigla iz najudaqenijeg mesta, u Surduku je zavr{ena tradicionalna turisti~ka manifestacija „Surdu~ki kotli} 2010 godine”. Nagrade najboqima je uru~io zamenik predsednika Skup{tine op{tine Stara Pazova Sr|an Stankovi}, koji je naglasio da celo Podunavqe, koje zauzika dvadesetak kilometara staropazova~ke op{tine, ima izvanredne uslove i {ansu za razvoj turizma. Istakao je da se Op{tina Stara Pazova strategijom razvoja i prostornim planom opredelila za razvoj turizma u Surduku, ali i Belegi{u, Starim i Novim Banovcima, da }e se graditi marine za ~amce, ali da }e ozbiqno morati da se povede ra~una o putevima u tom de-

lu op{tine, ako se `eli razvoj turizma. Ina~e, snage i ve{tinu u kuvawu dobre ribqe ~orbe, od jo{ boqe dunavske ribe, odmerilo je 22 takmi~ara, a doma}ini su se pobrinuli za lepe nagrade. Prvo mesto je osvojila ekipa „Belegi{ - Banovci”, koja je na poklon dobila tapiseriju, nov kotli} za ribqu ~orbu i seme kukuruza. Drugo mesto pripalo je ekipi „Feromonta”, a kao nagrada tako|e nov kotli} i seme kukuruza. Tre}e mesto je osvojio Perica Stanisavqevi} iz Belegi{a sa svojom ekipom. Takmi~arima su podeqene majice, a najbrojnija ekipa koja je istovremeno i ekipa i najudaqenijeg mesta, ekipa iz Kikinde, dobila je tako|e seme kukuruza za setvu, ali i dva velika pileta, kako reko{e organizatori, da im se na|e za put. A. N.

ZREWANIN: Povr{inske vode koje posledwih dana zadaju glavoboqe me{tanima Sredwobanatskog okruga posledica su prekomernih padavina, obja{wava direktor Vodoprivrednog preduze}a „Sredwi Banat” Samuel Kolar. Po wegovim re~ima, od oktobra pro{le godine zabeleèno je duplo vi{e padavina od proseka. Do{lo je do zasi}ewa zemqe, {to je kasnije dovelo do formirawa vodoleì na poqoprivrednom zemqi{tu, wivama i u naseqenim mestima. - Uz sve to, imali smo problem sa odvodwavawem, jer je nivo reka bio visok, a nismo bili u mogu}nosti da putem gravitacije odvodimo vi{ak vode. Za te namene kori{}ene su i crpne stanice – isti~e Kolar. Trenutno su na snazi mere vanredne odbrane od unutra{wih voda. Devet crpnih stanica uposleno je 24 ~asa, dok osam wih radi prekovremeno, vi{e od osam sati. - Dobili smo zahtev za pomo} od dvadesetak mesnih zajednica koje su ugroène od suvi{nih voda. Ve} smo intervenisali u Kleku, Neuzini, Aleksandrovu i Srpskoj Crwi – kaè direk-

tor VP „Sredwi Banat” i dodaje da je angaòvano celokupno qudstvo, koje je sto odsto mobilno, kao i sva raspoloìva tehnika. Najkriti~nija situacija, napomiwe on, trenutno je u atarima Me|e, gde su ugroène ora-

{i Tomi}u i jo{ nekim mestima odakle su stigli zahtevi mesnih zajednica. Sneg koji je posledwih dana pao tako|e }e oteàti i ovako sloènu situaciju, jer, kako kaù stru~waci, svaki milimetar padavina ~ini dodatne pote{ko}e.

nice i gde je bilo problema sa odvodwavawem. U atarima Aradca najvi{e je vodole`i, ali se oni najve}im delom nalaze na neobradivom zemqi{tu. Kada je re~ o naseqenim mestima, gotovo svugde ima problema i o~ekuje se da }e ovih dana slu`be JP „Vode Vojvodine” intervenisati u Se~wu, Boki, Ja-

- O~ekujemo da }e ovakva situacija potrajati sve do 20. marta kada se predvi|a prestanak padavina. Ono {to je va`no jeste da se reke povla~e. Redovne mere od poplava sprovode se na Starom Begeju i Tisi, ali su one prestale na Tami{u i Plovnom Begeju – zavr{ava Kolar. @. B.

REGIONALNA SMOTRA LUTKARSTVA OSNOVNIH [KOLA U ELEMIRU

Najboqi idu u Novi Sad

Amblem za „Tiske dane” BE^EJ: Za vr{en je likovni konkurs, koji je USR „[aran” raspisao za idejno re{ewe amblema manifestacije „Tiski dani”. Po oceni `irija, u sastavu tri profesorke likovne kulture Tijane Gruji}, Marije Kalaba i Ksenije Pa{i} i dva predstavnika USR „[aran” Sini{e Eraka i Predraga Stojkova, najuspe{nije idejno re{ewe ponudila je u~enica

petog razreda O[ „Zdravko Glo`anski” Ksenija Obadovi} i dobila je nagradu u iznosu od 5.000 dinara. Drugo mesto i 3.000 dinara osvojila je u~enica {estog razreda O[ „Petefi [andor” Karina Keringer, a tre}e mesto i 2.000 dinara pripalo je u~eniku sedmog razreda O[ „Sever \urki}” Uro{u Dumanovi}u. V. J.

ELEMIR: Regionalna smotra 16. Festivala lutkarstva osnovnih {kola odr`ana je u Elemiru, u organizaciji Udru`ewa vojvo|anskih u~iteqa i Ministarstva prosvete Srbije. Osnovna {kola „Prva vojvo|anska brigada” iz Novog Sada i Lutkarska grupa „Zvezdice”, sa u~enicima prvog i tre}eg razreda, pred publiku je iza{la sa predstavom „Sve lepote sveta u srcu deteta”. Autorski potpis na predstavi stavila je Sawa Stankovi}, a saradnica joj je bila Miroslava Nikoli}. Zrewaninska lutkarska grupa „Wego{” iz istoimene osnovne {kole, u ~ijem sastavu su bili |aci drugog razreda, izvela je predstavu pod nazivom „Vila biolo-

gije”, ~ija autorka je Tatjana ^ihori} – [erfeze, sa saradnicom Draganom Rackov. Po programskom protokolu, opet su na redu bili u~enici „Prve vojvo|anske brigade“ iz Novog Sada, ali lutkarska grupa „Petli}i” sastavqena od u~enika petog razreda. Oni su na repertoaru imali predstavu „Zmaj dobrog srca”. Opet se kao autorka predstavila Sawa Stankovi} a kao saradnica Miroslava Nikoli}. Na kraju, zavesa je pala posle predstave doma}e grupe „Elemirski lutkari”, |aka {estog i sedmog razreda Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza” iz Elemira. Wihovu predstavu „Di Elemir do|e” u celosti je pri-

redio za izvo|ewe Petar Stani}. Nakon odgledanih predstava Vera Stoj{i} Ga{parovski odr`ala je seminar o lutkarstvu. Najboqi komad sa elemirske smotre bi}e u~esnik na 16. Me|unarodnom festivalu lutkarstva osnovnih {kola u Novom Sadu. O tome koju od ~etiri izvedene predstave }e videti festivalska publika odlu~uje `iri u sastavu savetnik u [kolskoj upravi Zrewanin Tatjana Mihajlov, zatim Vera Stoj{i} Ga{parovski autorka i direktorka FLUO[-a, u~iteqica – lutkarka Milena Gmijovi} i tehni~ki savetnik Stevan Ga{parovski. @. Balaban

Zajedno do samodoprinosa ZREWANIN: U sali Gradskog ve}a u Zrewaninu odr`an je sastanak sa predstavnicima saveta 14 mesnih zajednica koje su pokrenule inicijativu za uvo|ewe mesnih samodoprinosa. Sa wima su razgovarali ~lan Gradskog ve}a Rade Vasiqevi}, pokrajinski poslanik Dragan Stani{i} i {ef odseka Gradske uprave za rad sa MZ Zoran Prohaska. Bilo je re~i o zajedni~kom nastupu na nivou grada, kao i boqe komunikacije mesnih zajednica i

lokalne samouprave pri sprovo|ewu referenduma. Zakqu~eno je da je uvo|ewe samodoprinosa neophodno kako u selima, tako i u odre|enim delovima grada, jer bi se olak{ao rad MZ, kao i ulagawe u odre|ene oblasti. Vasiqevi} ka`e da je zadovoqan razgovorima i re{eno{}u rukovodstava MZ da unaprede svoje sredine i re{e probleme sugra|ana. @. B.

VESTI Dve poklon predstave posle koncerta SENTA: Posle pune sale i prezadovoqne publike osmomartovskim koncertom KUD-a „\ido” iz Be~eja, koji su Sen}anima podarile firme AD „@itopromet-mlin” i AD „Sentapromet”, iz ovih firmi je saop{teno da }e sugra|anima uprili~iti i dve besplatne pozori{ne predstave na srpskom i ma|arksom jeziku. Novosadsko pozori{te „Ujvideki sinhaz” na ma|arskom jeziku, gostova}e u petak 19. marta u 20 ~asova na sceni Doma kulture sa Gogoqevom predstavom „@enidba”, u reìji Lasla [andora, u kojoj uloge tuma~e Gabrijela Crnkovi}, Julija Kokrehel, Agne{ Rafai, Danijel Gombo{, Lehel [olti{, Gabor Mesaro{, Danijel Husta, Ako{ Buza, Emina Elor, Gabor Pongo i Zoltan [irmer. Za 16. april najavqeno je da }e na srpskom jeziku gostovati beogradski Teatar „Slavija” sa urnebesnom komedijom „Dogodine u isto vreme”, prema tekstu Bernarda Slejda i u reìji Boìdara \urovi}a, u kojoj igraju Milan Lane Gutovi} i Mina Lazarevi}. M. Mr.

Sednica SO @abaq @ABAQ: Predsednik SO @abaq Milorad Stepanov zakazao je 17. sednicu Skup{tine op{tine @abaq za sredu 17. marta, u velikoj sali SO. Sednica po~iwe u 10 ~asova, a predloèn je obiman Dnevni red sa 27 ta~aka. Govori}e se o Strategiji razvoja op{tine @abaq za period 2009-2014. organizaciji Op{tinske uprave, gra|evinskom zemqi{tu, merilima za obra~un visine naknade za gra|evinsko zemqi{te, te uslovima dràwa i za{tite doma}ih ìvotiwa L. K.

Zatvara se most Devet grla KIKINDA: Most na reci Zlatici „Devet grla” na regionalnom putu R-112 na deonici Mokrin-Crna Bara, zbog izvo|ewa radova na sanaciji od danas, pa do 16. juna bi}e zatvoren za saobra}aj, saop{teno je iz Policijske uprave u Kikindi. U tom periodu saobra}aj }e se odvijati alternativnim putnem pravcem Kikinda-I|o{-^oka. M. Mr.

CRNA HRONIKA

utorak16.mart2010.

NOVOSA\ANIN OSUMWI^EN ZA PREVARE

DVOJICA OKRIVQENA ZA PO@AR U RESTORANU „TRAG” U PETROVARADINU, 9. JANUARA

La`ni predstavnik Vlade Srbije

Protiv Novosa|anina Ratka R. (1943) policija je podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je u posledwe dve godine prevario vi{e firmi i gra|ana iz cele Srbije. Osumwi~enom se stavqa na teret da je, kao navodni predstavnik Republi~ke vlade i ameri~ke Siti banke, obe}avao refinansirawe kredita po povoqnim uslovima, uzimaju}i unapred proviziju za ovakve usluge. Policijska uprava u svom ju~era{wem saop{tewu poziva gra|ane koji su eventualno bili `rtve ovakve prevare da se jave na telefonske brojeve 92 ili 021/ 520–281.

Nakon ekplozije, poku{aj kra|e

Ukradeni zlato i novac

ka Zrewaninu, oskrnavqene tri grobnice. Protiv nepoznatih izgrednika podneta je prijava za krivi~no delo povrede groba, navodi se u ju~era{wem saop{tewu slu`be za informisawe novosadske Policijske uprave. M. V.

DANAS NASTAVAK SU\EWA OPTU@ENIMA U AFERI „AGRO@IV”

Ve{taci ponovo govore Su|ewe Miroslavu @ivanovu (59), biv{em predsedniku i suvlasniku “Agroìva”, i dvadesetorici wegovih bliskih saradnika – direktora preduze}a iz sastava te pan~eva~ke kompanije, bi}e nastavqeno danas, pred ve}em Vi{eg suda u Zrewaninu kojim predsedava sudija Ile{ Bako{. Wih Tuìla{tvo tereti da su od 2005. do 2008. godine zloupotrebili slu`beni poloàj i po~inili finansijske malverzacije, ~ime je @ivanovu i ostaloj trojici suvlasnika “Agroìva” omogu}eno da neosnovano naplate dividendu od preko 1,5 milijardu dinara. Na posledwem glavnom pretresu, 25. januara, postupak je obnovqen jer je do{lo do promene sudskog ve}a. Tako|e, umesto Zorana \urana, biv{eg zamenika okru`nog javnog tuìoca koji nije pro{ao na reizboru, optu-

Novosadska kriminalisti~ka policija podnela je krivi~nu prijavu protiv Neboj{e S. (1991) iz Petrovaradina i Aleksandra S. (1992) iz Leskovca zbog sumwe da su 9. januara ove godine izazvali op{tu opasnost i poku{ali te{ku kra|u u restoranu “Trag” u Petrovaradinu. Oni se terete da su provalili u pomenuti objekat preduze}a “Vojvodina{ume” i zapalili gas iz butan-boce. U po`aru, koji je izazvan eksplozijom gasa, tom prilikom na~iwena je {teta od 250.000 dinara, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Osumwi~eni Ratko R.

OSKRNAVQNI GROBOVI U @ABQU I VRBASU

Neidentifikovane osobe su u subotu nasilno otvorili dve grobnice na mesnim grobqima u @abqu i Vrbasu, a iz jedne od wih ukraden je nakit i novac. ^itateqka “Dnevnika” iz @abqa javila nam je da su na grobqu u @abqu, koje se nalazi na izlazu iz te varo{i na putu

DNEVNIK

`nicu }e u nastavku glavnog pretresa zastupati zamenik vi{eg tuìoca Branislav Tati}. Po~etak obnovqenog pretresa protekao je u ~itawu optu`nice i izjava okrivqenih. Svi odreda su ostali pri onome {to su izjavili tokom dosada{weg su|ewa. Dana{wi nastavak pretresa zapo~e}e, kako je planirano, saslu{awem ve{taka Zavoda za sudska ve{ta~ewa iz Novog Sada, na ~iji rad odbrana optuènih ima najvi{e primedbi. Neprestano stiù zahtevi da se nalaz novosadskih ve{taka, kao nestru~an i tendenciozan, izuzme iz spisa predmeta, a ve{ta~ewe dodeli drugim stru~wacima. Ve{taci su priznali da su pogre{ili u metodologiji pri ra~unawu kapitalne dobiti “Agroìva” u 2004. godini, pa ostaje da se vidi kako }e u nastavku braniti svoj nalaz. @. B.

SPRE^ENI BROJNI POKU[AJI KRIJUM^AREWA ANTIKVITETA

Nacionalno blago ostalo u Srbiji U posledwih nekoliko godina carinici i pripadnici pograni~ne policije Srbije na razli~itim grani~nim prelazima otkrili su i spre~ili brojne poku{aje krijum~arewa kulturnog blaga iz razli~itih epoha. U toj riznici bile su vizantijske ikone, razni crkveni antikviteti, stari nov~i}i i nakit, a protiv lica koja su uhva}ena u poku{aju wihovog izno{ewa iz zemqe pokrenuti su prekr{ajni postupci. Po podacima koje je “Dnevnik” dobio iz Uprave carina Srbije, za posledwih pet godina, zahvaqu}i budnosti pripadnika pograni~nih slu`bi, spaseno je od izno{ewa iz zemqe nacionalno blago ogromne vrednosti. Pre desetak meseci na grani~nom prelazu Kelebija u automobilu austrijskih registarskih oznaka, kod N. S., koja je putovala u Be~, otkrivena su dva stara metalna vojni~ka {lema iz anti~kog perioda. U januaru 2008. na prelazu Kelebija kod jednog putnika je otkrivena vizantijska ikona sa Svete gore. Istog meseca na prelazu Batrovci, u automobilu kojim je upravqao na{ dr`avqanin na privremenom radu u Italiji, prona|ena su ~etiri bajoneta za koje se pretpostavqa da poti~u iz Prvog svetskog rata, jedna umetni~ka slika, 11 xepnih ~asovnika „molnija“ i „kinzl“, zlatan bro{ i dva zlatna priveska „vilhelm“.

upravqao dràvqanin Srbije N. B., otkrivena je mermerna bista„Portret devoj~ice“, poznatog vajara Antuna Augustin~i}a. Na prelazu Kelebija 27. novembra 2007. u kombi vozilu beogradskih registarskih oznaka, kojim je upravqao G. V., otkriveni su antikviteti: molitvenik u ko`nom povezu, ~etiri figurine, 14 ogrlica od bisera i poludragog kamewa, 997 grama zlatanog nakita s dukatima Franca Jozefa, ogrlice, prstewe, min|u{e, narukvice, lan~i}i, kop~e, dugmad za manètne, {nale za kravate, bro{evi, srebrni nakit teìne 327 grama, nakit od belog zlata teìne 41 gram, 19 umetni~kih slika, od kojih su mnoge antikvitetne, 100 komada lanaca s privescima na kojima su grbovi, pe~ati i inicijali, antikvitetni srebrni ~ajnici, drà~i za salvete, sve}waci, escajg, posude od kineskog porcelana, kao i 29 antikvitetnih satova. Me|u 15 komada ordewa i odlikovawa bili su osmokraka zvezda s belim krstom i krunom, orden u obliku belog krsta s crvenom trakom i zlatnom krunom, medaqa u obliku malte{kog krsta zlatne boje, medaqa s likom Franca Jozefa... Polovinom januara 2007. carnici su na prelazu Kelebija u automobilu kojim je upravqao ma|arski dràvqanin H. E., otkrili dve umetni~ke slike, uqe na plat-

SREMSKA MITROVICA

Nasiqe nad biv{om suprugom Pro{le no}i Dejan M. (32) iz Sremske Mitrovice tereti se da je nasilno u{ao u stan svoje biv{e supruge, pretio joj, a onda joj zadao nekoliko udaraca pesnicom u glavu, nanev{i joj lake telesne povrede. Posle privo|ewa, u policiji je utvr|eno da je Dejan M. bio pod uticajem alkohola. Posle policijskog zadr`avawa, predat je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nasiqa u porodici. Sudija je, posle saslu{awa Dejanu M. odredio pritvor od osam dana. S. B.

DU[AN NIK^EVI] DIGAO RUKU NA SEBE

Samoubistvo somborskog tuìoca Zamenik vi{eg javnog tuìoca u Somboru Du{an Nik~evi} prona|en je mrtav u pomo}noj prostoriji svoje porodi~ne ku}e u ovom gradu. Po nezvani~nim informacijama, Nik~evi} je pucao sebi u glavu iz slu`benog pi{toqa, a wegovo beìvotno telo je prona|eno u subotu u garaì u dvori{tu.

Po{to nije bilo sumwe u to da je u pitawu samoubistvo, Nik~evi} je ju~e sahrawen u Somboru, a prave motive samoubistva ovog, po mi{qewu qudi iz pravosudno-policijskih krugova savesnog i korektnog somborskog tu`ioca, nedavno reizabranog na du`nost, trebala bi da otkrije istraga, koja je u toku. M. M}

Foto: N. Stojanovi}

Krijum~are se i stari {lemovi

Na Vatinu su 9. juna 2008. u “pasatu” poqske registracije, kojim je upravqao Poqak H. R. P., otkriveni crkveni antikviteti stari vi{e od 100 godina: oslikani krst s duborezom, pozlatom i postoqem i dva srebrna nosa~a za kandila. U avgustu iste godine na prelazu Batrovci, u vozilu kojim je

nu, s otiscima pe~ata „Kraqevine Jugoslavije – Glavne carinarnice Novi Sad“ na pole|ini. Istog meseca na prelazu na Aerodrom “Nikola Tesla” rendgenskom kontrolom prtqaga dr`avqanina Srbije G. L., koji je putovao za Berlin, otkriveno je 14 kilograma kovanog i 1.276 grama lomqenog starog novca. Tri meseca kasnije, cari-

NA GRADSKOJ PIJACI U KIKINDI

Vredne umetni~ke slike na meti {vercera

nici na Gradini su kod dvoje bugarskih putnika otkrili 117 metalnih nov~i}a. U aprilu 2007. godine, u autobusu na redovnoj liniji Pariz–Beograd, carinici su otkrili violinu iz 1900. godine marke „stefano skarampela“, proizvedenu u italijanskom gradu Bre{a. Potom je na Kelebiji 2. decembra 2007. u kombiju austrijske registracije kod D. R. prona|eno 55 kalupa za stari novac, 74 metalne kop~e, tri metalna kopqa i tri stara nov~i}a. U februaru 2006. na prelazu Batrovci u automobilu „krajsler“ italijanskih registarskih oznaka, kojim je upravqao na{ dr`avqanin, otkriveno je jevan|eqe iz 1899. godine na staroslovenskom. Mesec dana kasnije na istom grani~nom prelazu, kontrolom autobusa „Lasta“ kod putnika H. D. otkriven je ve}i broj umetni~kih predmeta: vojni~kih metalnih {lemova, amblema i stvari nema~ke vojske iz Drugog svetskog rata, te metalni krst – raspe}e Isusa Hrista, duborez, kao i bista s likom Adolfa Hitlera. Na prelazu Horgo{ u avgustu 2006. u autobusu kru{eva~kih oznaka kod putnice ]. S. u prtqagu je prona|ena ikona „Majke Bo`ije Mlekopitatelnice“, koja poti~e s kraja 19 veka i ra|ena je jaj~anim bojama.

U januaru 2005. godine slu`benici Carinarnice Kladovo, na grani~nom prelazu Karata{, u automobilu “tavrija”, kojim je upravqao ukrajinski dr`avqanin V. [., prona{li su antikvitetni {lem i ma~. Na prelazu Horgo{ 22. maja 2005. godine u vozilu “dajmler krajsler”, kojim je upravqao S. H. iz Srbije, carinici su otkrili numizmati~ke predmete: srebrni novac iz razli~itih perioda, medaqe, priveske i ordewe, papirni novac iz okupacionog perioda, dopisnice iz Drugog svetskog rata, po{tanske marke, kao i sredwovekovno prstewe. U julu iste godine na prelazu Gradina u “golfu” doma}e registarcije, prona|eni su antikvitetni predmeti: male statue, {nale, narukvice, stari novac, posude, vrhovi strela, igle, kao i predmeti od metala nepoznate namene na kojima su bili tragovi zemqe. Mesec dana kasnije, na prelazu Kelebija, u autobusu koji je saobra}ao iz [vedske, carinici su prona{li 39 metalnih starih nov~i}a. Na tom prelazu je polovinom istog meseca 2005. u autobusu nema~kih registarskih oznaka, koji je izlazio iz na{e zemqe, kod putnika A. B. otkriveno 113 stranih i doma}ih papirnih nov~anica, ~ija je numizmati~ka vrednost procewena na oko 1.186.000 dinara. J. Jakovqevi}

SAOBRA]AJNA NESRE]A U SENTI

Zaplewena piratska izdawa

Pe{ak povre|en na prelazu

Na gradskoj pijaci u Kikindi policija je u nedequ od Dejana K. (1982) iz Kikinde privremeno oduzela 1.265 piratskih CD i DVD izdawa, koja je on prodavao iako nije imao ovla{}ewa za prodaju jer su u pitawu autorska dela za{ti}ena zakonom. Iz PU Kikinda saop{teno je da }e protiv Dejana K. biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}enog iskori{}avawa autorskog dela ili predmeta srodnog prava. M. Mr.

U saobra}ajnoj nesre}i na raskrsnici ulica Po{tanske i Grofa Lajo{a Ba}awija, koja se dogodila u subotu oko dva sata posle pono}i, te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobio je pe{ak L. F. iz Sente. Na wega je na pe{a~kom prelazu naleteo putni~ki automobil kojim je upravqao Robert W. (1980) iz Sente. Zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, Robertu W. policija je odredila zadr`avawe do 48 sati. M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK NA PRELAZU BATROVCI

Sumwiv zbog trgovine qudima Zbog osnovane sumwe da je poku{ao da preko grani~nog prelaza Batrovci s falsifikovanom putnom ispravom iz Srbije izvede Vladetu M., predstavqaju}i je kao svoju suprugu, li{en je slobode slovena~ki dr`avwanin Asman S. (44) i priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Istra`ni sudija saslu{ao je Asmana S. zbog sumwe da je izvr{io nedozvoqen prelazak dr`avne granice i zbog krijum~arewa qudi i posle ovog saslu{awa pustio ga je da se brani sa slobode. S. B.

utorak16.mart2010.

DEVET DANA NAKON UDESA KK „NOVI SAD”

Trener i ko{arka{ i daqe ìvotno ugroèni – Zdravstveno stawe trenera Ko{arka{kog kluba „Novi Sad“ Nemawe Danilovi}a (39) i ko{arka{a Nenada Grozdani}a (20), koji su povre|eni pre devet dana u saobra}ajnom udesu kod Lapova, i daqe je kriti~no i ìvotno su ugroèni – izjavio je ju~e Tanjugu direktor Neurohirur{ke klinike Klini~kog centra u Kragujevcu Radivoje Nikoli}.

– Pacijent Danilovi} ima nijanse poboq{awa, a Grozdani} je i daqe u veoma te{kom stawu – rekao je dr Nikoli}, i dodao da su i trener i ko{arka{ i daqe u komi. Danilovi} i Grozdani} su u udesu, koji se dogodio 7. marta u ranim jutarwim satima, zadobili veoma te{ke povrede glave i mozga. U toj saobra}ajnoj nesre}i lak{e su povre|eni {estorica ko{arka{a tog novosadskog

kluba, ali su oni istoga dana u popodnevnim satima otpu{teni iz Klini~kog centra u Kragujevcu na ku}no le~ewe. Do saobra}ajnog udesa je do{lo kada je kombi vozilo marke „reno trafik“, kojim su se ko{arka{i vra}ali s utakmice u Kru{evcu, najverovatnije zbog neprilago|ene brzine, naletelo na teretno vozilo u pokretu u istom smeru.

Nenad Grozdani} jo{ u komi

SU\EWE U ZAGREBU ZA UBISTVO IVE PUKANI]A

Bojan Guduri}: Nisam kriv NOVA PAZOVA

Poku{aj iznude 50.000 evra Trojica qudi iz Stare i Nove Pazove poku{ali su da od V. R. iz Nove Pazove telefonskim pretwama iznude 50.000 evra. Naime, Sla|an B.(43) i Vladan B. (26) iz Stare Pazove i Bojan M. (29) iz Nove Pazove smislili su da od svog sugra|anina iznude 50.000 evra, pa su po~eli telefonske pozive i pretwe. Me|utim, brzo su otkriveni i uhap{eni.

Za svu trojicu se osnovano sumwa da su izvr{ili krivi~no delo iznude u poku{aju, pa je istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Sla|anu B. odredio pritvor od mesec dana, Bojan M. }e odgovarati u redovnom postupku, dok je Vladan B. vra}en na izdr`avawe zatvorske kazne u Okru`ni zatvor u Novi Sad. S. B.

PRESUDA ZA RATNI ZLO^IN U HRVATSKOM BANSKOM KOVA^EVCU MARTA 1992.

Bulat i Vrane{evi} osu|eni na 27 godina zatvora Ve}e za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu izreklo je ju~e presudu kojom je na 15 godina zatvora osudilo Panu Bulata, a na 12 godina zatvora Radeta Vrane{evi}a, oglasiv{i ih krivim po optu`bi koja ih tereti da su to-

kom rata na podru~ju Hrvatske u martu 1992. godine u Banskom Kova~evcu ubili {estoro hrvatskih civila. Sudsko ve}e, kojim predsedava sudija Olivera An|elkovi}, u obrazlo`ewu presude navelo je ocenu da su tokom postupka izvedeni dokazi za optu`be kojima se Bulat tereti da je u `rtve, koje nisu pripadale nijednoj ratnoj vojnoj niti policijskoj forma-

ciji, pucao iz pi{toqa, a Vrane{evi} iz automatske pu{ke. Postupaju}i tuìlac Veselin Mrdak je u zavr{noj re~i zatraìo da se optuèni oglase krivim i osude srazmerno stepenu krivice. Okrivqeni Bulat i Vrane{evi} su u zavr{nim re~ima, kao i u odbrani koju su izneli tokom su|ewa, odbacili sve navode optu`nice, tvrde}i da nisu po~inili zlo~in. U optu`nici Tuìla{tva za ratne zlo~ine se navodi da su Bulat, kao pomo}nik komandanta za bezbednost 2. bataqona Vojske Republike Srpske Krajine, po naredbi koju je i izdao, a Rade Vrane{evi} kao vojnik ~ete istog bataqona, od 19. do 23. marta 1992. godine u dvori{tu jedne ku}e pucali na Grgu Mihali}a, Baru Mihali}, Katu Mihali}, Veroniku Krupi}, Maru Lesar i Maru \erek. Optu`ba tvrdi da su okrivqeni tela `rtava, koji su bili stari od 63 do 81 godine, bacili u bunar, koji su potom minirali. Srpsko Tuìla{tvo za ratne zlo~ine je ovaj predmet preuzelo od hrvatskih kolega na osnovu potpisanog sporazuma o saradwi dvaju tuìla{tava u progonu krivi~nih dela ratnih zlo~ina, kao i Zakona o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u gra|anskim i krivi~nim stvarima. J. J.

Bojan Guduri}, petooptuèni za ubistvo suvlasnika i novinara „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a, izjasnio se ju~e pred sudom u Zagrebu da se ne ose}a krivim. Nakon {to mu je pro~itana optu`nica, Guduri} je izjavio da se ne ose}a krivim ni po jednoj ta~ki optu`nice koja ga tereti za ubistvo Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. godine i udruìvawe u me|unarodnu zlo~ina~ku organizaciju koja je u Zagrebu trebalo da ubije jo{ dve osobe. îtawem optu`nice ju~e je formalnopravno su|ewe po~elo iz po~etka, budu}i da je Guduri} do izru~ewa iz BiH krajem februara bio nedostupan hrvatskom po-

Bojan Guduri} ju~e u sudnici

ri} je rekao da nema nadimak, ali da ga svakako zovu, kao i da nema imovinu.

kata, Guduri}a je i ju~e zastupao advokat po slu`benoj du`nosti. Na prvom pojavqivawu pred sudom

Sutra odluka o saslu{awu Sretena Joci}a Su|ewe optuènima za ubistvo novinara „Nacionala“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a nastavqa se u sredu, kada bi sudsko ve}e trebalo da se izjasni i o zahtevu odbrane za neposredno saslu{awe Sretena Joci}a u Zagrebu. Sudsko ve}e je ju~e odlu~ilo da }e u nastavku su|ewa biti pro~itani iskazi svih do sada saslu{anih svedoka, ukqu~uju}i i iskaz kontroverznog crnogorskog preduzetnika Ratka Kneèvi}a. Odbrana se protivila ~itawu Kneèvi}evog iskaza u kojem je on za Pukani}evo ubistvo optuìo „duvansku mafiju“, svog kuma Mila \ukanovi}a i Stanka Suboti}a Caneta, navode}i da Kneèvi} nema neposrednih saznawa o ubistvu. Sud bi tako|e u sredu trebalo da se izjasni i o zahtevu tuìla{tva da se od Holandije pribave dokazi tajnih akcija prilikom kojih su pra}eni navodni naru~iteq Pukani}evog ubistva Sreten Joci} i wegov kum, Slobodan \urovi}, koji je prema optu`nici bio veza izme|u Joci}a i atentatora. Tuìla{tvo veruje da bi ti dokazi mogli da potkrepe svedo~ewe krunskog svedoka Tomislava Marjanovi}a i Ratka Kneèvi}a koji su Joci}a i \urovi}a opisali kao osobe blisko povezane s kriminalom. Odbrana, me|utim, smatra da ti dokazi nisu relevantni za proces, jer se radi o tajnim merama koje nisu rezultirale nikakvim postupkom. ravosu|u. On nije, me|utim, ju~e èleo da odgovara na pitawa. Tokom predstavqawa u sudnici zagreba~kog @upanijskog suda, Gudu-

Iako je u prvom pojavqivawu pred sudom nakon izru~ewa Hrvatskoj dobio rok od 12 dana da pripremi odbranu i izabere advo-

„DNEVNIK” SAZNAJE

3. marta, sudija Ivana Kr{ul ga je upozorila na to da ne}e dopustiti odugovla~ewe postupka. U nastavku ju~era{weg su|ewa, odbrana i

Tuìla{tvo raspravqali su o tome treba li ~itati iskaze svih svedoka budu}i da je su|ewe formalnopravno po~elo iz po~etka. Odbrana optuènih se protivila ~itawu iskaza crnogorskog kontroverznog preduzetnika Ratka Kneèvi}a, koji je tokom svedo~ewa za ubistvo optuìo „duvansku mafiju“, svog kuma Mila \ukanovi}a i Stanka Suboti}a Caneta. Po optu`nici Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), Guduri} je u~estvovao u pripremi Pukani}evog ubistva, a imao je zadatak da ga ubije snajperskom pu{kom ukoliko zakaè eksplozivna naprava koju je u blizini wegovog automobila postavio optuèni @eqko Milovanovi}. Nakon ubistva Guduri} je pobegao iz Hrvatske, a tek se po~etkom februara ove godine predao policiji u Bawaluci. Pred pravosudnim organima BiH izjavio je da nije kriv za ubistvo, kao i da veruje da }e u Hrvatskoj imati po{teno su|ewe. Izru~ewe Guduri}a traìla je i Srbija, ~iji je dràvqanin, ali je zbog teìne krivi~nih dela sud u BiH odlu~io da ga izru~i Hrvatskoj. Za ubistvo Pukani}a i Frawi}a i udruìvawe u me|unarodnu zlo~ina~ku organizaciju, osim Guduri}a, optuèni su Robert i Luka Matani}, Amir Mafalani, @eqko Milovanovi} i Slobodan \urovi}. Milovanovi} u pritvoru u Beogradu ~eka po~etak su|ewa u Srbiji za isti zlo~in, gde je optuèn zajedno s Milenkom Kuzmanovi}em i navodnim finansijerom i naru~iocem ubistva Sretenom Joci}em koji je za to ubistvo, navodno, platio 1,5 milion evra. (Beta)

ADVOKAT UHAP[ENOG PROTOSIN\ELA TVRDI

Vilovski }e se protiviti ekstradiciji Povodom procedure izru~ewa Srbiji protosin|ela Simeuna Vilovskog, uhap{enog u Solunu po srpskoj poternici raspisanoj zbog istra`nog postupka u kojem se sumwi~i za finansijske zloupotrebe prilikom obnove srpskih svetiwa na Kosovu i Metohiji, u toku je dostavqawe dokumentacije gr~kim vlastima. Advokat Branislav Tapu{kovi}, branilac Vilovskog, izjavio je ju~e za na{ list da, osim Ministarstva pravde Srbije, koje je najavilo podno{ewe zahteva za izru~ewe, i odbrana planira da gr~kim vlastima dostavi kompletnu dokumentaciju u vezi istra`nim postupkom koji se vodi pred Vi{im sudom u Beogradu. – To su papiri koji ve} postoje u sudskim spisima – ka`e Ta-

Simeun Vilovski

pu{kovi}. – Me|utim, ja sam uveren u to da }e na{i organi, uz zahtev za ekstradiciju, prezentirati gr~kim vlastima samo re{ewe o sprovo|ewu istrage, re{ewe o pritvoru i mo`da jo{ dva dokumenta koja su imali u startu, neke dve priznanice, a da ne}e dostaviti i sve ovo drugo – dokumentaciju koja se odnosi na utro{ak tih para za obnovu manastira. Upravo }e s na{e strane gr~kim vlastima biti dostavqeno i sve ostalo, jer je svaka para pokrivena konkretnim radovima na obnovi konkretnog manastira. Dodao je da je permanentno u telefonskom kontaktu s brawenikom Vilovskim, te da je on za sada samo u nekoj vrsti policijskog nadzora. Po wegovim re~i-

ma, u naredna dva dana trebalo bi da se re{i pitawe da li }e tokom trajawa postupka ekstradicije Vilovski biti u ekstradicionom pritvoru ili }e biti samo u obavezi da se javqa sudskim, odnosno policijskim vlastima Gr~ke. Advokat Tapu{kovi} je istakao da wegov brawenik tvrdi da su optu`be na wegov ra~un neosnovane, a na na{e pitawe da li }e se Vilovski protiviti tome da bude ekstradiran Srbiji, odgovorio je potvrdno. – Naravno da }e se on u ovom trenutku sigurno protiviti tome, jer sve ovo ima politi~ke dimenzije – rekao je Tapu{kovi}. S tim u vezi, dodao je da je „to duga~ka pri~a i da ne bi daqe u to da ulazi”. J. J.

DRU[TVO

utorak16.mart2010.

DNEVNIK

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE EKSPRESNO SKRA]UJE LISTE ^EKAWA

Srce u pouzdanim rukama

PO^IWE KAMPAWA „[UMA BLISTA, [UMA PEVA”

Tapija na usvojena stabla

Fond “Ekotopija”, Nacionalni park “Tara”, galerija O3ONE i nekoliko velikih kompanija pokre}u kampawu „[uma blista, {uma peva“, tokom koje }e gra|ani i firme prvi put mo}i da usvoje svoje stablo i otkupe dug prema prirodi. Tapija na stablo, {tampana u Zavodu za izradu nov~anica Srbije, ko{ta pojedince 500 dinara a preduze}a i ustanove 1.000. Kupci }e za 500 dinara dobiti potvrdu da su usvojili dva stabla jele ili smr~e na Tari, obezbedili wihovu sadwu i jednogodi{we odr`avawe, a za hiqadarku ~etiri stabla i kompletan tretman. Ciq Fonda i NP “Tara” je da u roku od dve godine posade 18.000 stabala u tzv. Ekotopija {umu, gde je vrtlo`ni vetar 1996. uni{tio vi{e od deset hektara jelove, smr~ine i bukove {ume.

Kampawu su do sad podràle kompanije „Telenor“, „Aktavis“, ABS “Minel”, “Beoguma” i brojne javne li~nosti: direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, frontmen „Van Goga“ Zvonimir \uki} – \ule, glumice Srna Lango i Bojana Stefanovi}, slikar Uro{ \uri}, peva~ grupe S.A.R.S. @arko Kova~evi}, voditeqi Ivon Jafali i Milo{ Milovanovi} sa „Studija B“ i TV B-92, japanski fotograf Fumio Matsui... „[uma blista, {uma peva“ po~iwe sutra u 18 ~asova u galeriji O3ONE, u reìji Neboj{e Babi}a izlo`bom fotografija poznatih stvaralaca, logisti~ke podr{ke projekta. Budu}i vlasnici „li~ne sadnice“ mo}i }e da ih kupe od ponedeqka, 22. marta, u dva beogradska prodajna centra kompanije “Beoguma”. Svi koji èle mogu i kupovinom tapija za svoje prijateqe, ozeleneti Srbiju! A.. Brzak

Za posledwih nekoliko dana na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine operisali su profesori dr Afksendios Kalangos iz @eneve, koji je prvi put u ovoj ustanovi transplantirao humani sr~ani zalistak 35-godi{woj Novosa|anki, dok je pariski stru~wak Eduard Kifer izveo izuzetno komplikovanu operaciju arterijskog luka `ivotno ugro`enoj pacijentkiwi. Me|unarodna saradwa, stalna edukacija kadrova i tehnolo{ki napredak doprineli su visokom rejtingu ove ku}e. Dolazak renomiranih imena bio je prilika da se na{i lekari upoznaju s tehnikama velikana kardiovaskularne hirurgije, ali i da na{i pacijenti ne moraju i}i na operacije u inostranstvo.

Zahvat doktora Afksendiosa Kalangosa u Kamenici

Dr`ava platila 86 miliona kutija lekova Lane je o tro{ku Republi~kog zavoda za zdravstveno osgurawe izdato 85,9 miliona kutija lekova, pet miliona vi{e nego 2008. Lekari su tokom 2008. parafirali 56,4 miliona recep ata, a pro{le godine 2,9 miliona vi{e. Dr`ave je lane finansirala medikamente za 4,3 milona gra|ana, u proseku je svaki podigao 20 kutija na 13 recepata, {to je RZZO ko{talo 26,8 milijardi dinara, ili 5,2 milijarde vi{e nego prethodne godine. Prose~no je svaki recept 2009. ko{tao 525 dinara, a kutija 370 dinara. Najvi{e je lekova C grupe, za le~ewe kardiovaskularnih bolesti. Na 24,6 miliona recepata preuzeto je 36,5 miliona kutija, vrednih 10,5 milijardi dinara. Medikamenti grupe N, ina~e, terapija za neurolo{ke i psihi~ke bolesti, su na drugom, a iz oni grupe A, za digestivni sistem i metabolizam, na tre}em mestu po broju izdatih recepata.

– Osim gostuju}ih hirurga svetskog ranga, tradicionalno sara|ujemo i s bolnicom Leko u Italiji i {vedskim Karolinskim institutom, dok je nova saradwa i s Klinikom Tuzli – kaè direktorka Instituta prof. dr Nada êmerli}-A|i}. – I na{i lekari su pozivani radi pojedinih zahvata u institucije {irom Evrope, SAD i druge delove sveta. To me|usobno proìmawa je jedini na~in savremenog le~ewa na{ih bolesnika jer medicina u svetu ide toliko brzo napred da ju je mogu}e pratiti samo neposrednim u~e{}em. Primewujemo najnovije procedure, ~ime doprinosimo smawewu stope mortaliteta, a po-

[TRUDLOM I KOÎJAMA ]E NOVI BEÊJ NA LETO DOÊKIVATI TURISTE

Ben Hur na obali Tise Od sredwobanatskih komuna najvi{e pa`we razvoju turizma, ~ini se, posve}uje Novi Be~ej. Ideja lordmera Milivoja Vrebalova, od pre neku godinu, da zvezdi Severini Vu~kovi} dodeli vikendicu u kojoj mo`e provoditi slobodno vreme, izazvala je ogromnu medijsku pa`wu. Ba{ kao i manifestacija “Velikogospojinski dani” koja je posledwih godina okupila niz zna~ajnih peva~a: Zdravka ^oli}a, Vladu Georgieva, Harisa Xinovi}a, i naravno Severinu… Da i ove godine Novobe~ejci imaju ozbiqne planove svedo~i wihov nastup na nedavnom Sajmu turizma u Beogradu. U turisti~koj ponudi lepe varo{i na obali Tise su, uz “Velikogospojinske dane”, izleti ko~ijama do letwikov-

ca Dun|erskih i Bisernog ostrva, odakle je ~uveno vino “krokan”, zatim manifestacije “Obzorja na Tisi”, “Multikulturalni vikend”, “[trudlijada”, “Pecaro{ki vikend” i jo{ mnogo uzbudqivih i edukativnih sadràja. Najromanti~niji hepening je spu{tawe zapaqenih „sve}a èqa“ u Tisu. U letwoj no}i reka se presijava od sve}a koje plove, i to je zaista impozantan prizor. Svakog vikenda na Tiskom keju goste }e ~ekati ~amci u kojima mogu uìvati na reci i ko~ije koje }e ih povesti u romanti~nu vo`wu. Tu je, naravno, i ribqa ~orba od sveè upecane ribe koju }e sa zadovoqstvom pripremiti pecaro{i. Novi Be~ej je svoje kulturnoistorijske i turisti~ke znameni-

Lordmer Milivoje Vrebalov „oku}io“ i Severinu

tosti vizuelno podelio i s gledaocima RT Vojvodina, u rijaliti {ou programu ,,Kolumbo”. Voditeqi Daliborka Milankovi} i Vojislav Nedeqkovi} oprobali su svoje istraìva~ke ve{tine, a Novobe~ejci su poznatim TV licima pomogli u otkrivawu zagonetnih zdawa, ~iji su nazivi bili u kovertama. Tragali su za hramom svetog Jovana Prete~e u Vrawevu, starim ìtnim magacinom, Tiskom akademijom akvarela i Zavi~ajnim muzejom “Glava{eva ku}a”. Istraìvawe grada oboje su nastavili u potrazi za novobe~ejskim Ben Hurom Branislavom Vla{kalinom, koji ume da upregne u fijaker ~ak 14 kowa. Pa kad oni po~nu da tutwe {orom. @. Balaban

KO[ARKA[A U KOLICIMA GORANA VEZMARA SAMO OPERACIJA U FINSKOJ MO@E SPASTI

Posle nogu, izdaju ga i ruke Zdravqe mladog apatinskog sportiste u kolicima Gorana Vezmara (27) opet je ozbiqno naru{eno. Pre tri meseca imao je novi izliv krvi u ki~menu mo`dinu, pa su mu znatno oslabile i funkcije ruku. S velikim bolovima i potpuno paralizovan, preba~en je na VMA, gde su mu otkloweni bolovi, ali jedini na~in da povrati snagu i stabilnost ruku je, kako su mu rekli lekari, hitna operacija ki~mene mo`dine! – Tom operacijom, objasnili su mi, bi}e potpuno izle~en gorwi deo tela, a postoji i {ansa, istina mawa, da se obnovi i funkcija nogu – obja{wava Goran, koji se oporavqa kod ku}e u Apatinu. Zahvat u Helsinkiju ko{ta za wega nedosti`nih 9.000 evra, plus 3.000 za tro{kove puta i sme{taj

Samo optimizam nije napustio Gorana

pratioca. Donatori mu mogu pomo}i uplatama preko Erste banke, gde je otvorio devizni ra~un 34076421059-36 i dinarski 340-32018335-48. – Ova operacija, zbog nedostatka opreme, nije mogu}a u Srbiji. Preporu~ili su mi Finsku jer je tamo cena ubedqivo najnià u odnosu na druge evropske klinike. A imaju i vrhunske lekare, s kojima smo kontaktirali i zakazali operaciju za maj. Uslov je da do 20. aprila uplatim 9.000 evra. Moja porodica i ja toliki novac nemamo, pa je sad sve na dobrim qudima. @elim da verujem da }u uspeti i ponovo mo}i da treniram i takmi~im se jer je sport, od kad sam ostao paralisan, postao smisao mog ìvota – kaè Goran koji je, ipak, ostao vedrog duha i veliki optimista.

Nekad potpuno zdrav, pre ~etiri godine ostao je nepokretan. Nakon izliva krvi u ki~menu mo`dinu, oduzete su mu noge, no on je brzo na{ao smisao `ivota u nekim novim vrednostima. Odmah posle rehabilitacije u~lanio se u somborsko Udru`ewe paraplegi~ara i kvadriplegi~ara, gde je po~eo da se bavi atletikom i osvaja medaqe u bacawu kugle, kopqa, diska i trkama na 100

tada{wi apatinski klub „Aluplast“. Zbog kluba sam se jesenas preselio u Novi Sad jer mi je bilo stra{no naporno i skupo da dva puta nedeqno prelazim po 200 kilometara zbog treninga. Na`alost, ve} u decembru sam morao da odustanem od sporta i vratim se u Apatin jer, zbog oduzetosti ruku, nisam vi{e mogao da se brinem sam o sebi – pri~a Goran.

Udario ga usnuli {ofer Da jedna nesre}a nikad ne ide sama uverio se i Vezmar – na povratku iz Novog Sada pre neki dan pre`iveo je saobra}ajku. U Sonti je na wega naleteo kombi, ~iji je {ofer zaspao za volanom! Sre}om je Goran ostao nepovre|en, ali mu je automobil dosta o{te}en. Voza~ kombija je, ipak, priznao krivicu i snosi}e tro{kove popravke. metara. Godinu potom prikqu~io se Ko{arka{kom klubu invalida u kolicima novosadske “Vojvodine”, s kojim je imao niz uspeha na me|unarodnim turnirima. Lane su osvojili i vice{ampionsku titulu u regionalnoj NLB ligi! Goran se intenzivno dru`i s prijateqima, izlazi, ~ita, vozi kola... – Jo{ kao sredwo{kolac dve godine sam igrao ko{araku za

On dobija penziju, koja je uz invalidski dodatak oko 30.000 dinara, pa je digao kod banke 5.000 evra kredita da prilagodi sebi dom. Dosta mu je veliki teret rata od 10.000 dinara, ali ka`e da „druk~ije nije moglo“. Roditeqi nemaju stalan posao, a od svojih skromnih zarada moraju da {koluju i mla|u }erku. U zajedni~kom dvori{tu `ivi i wegov stariji brat s porodicom. J. Prel~ec

sedujemo i najmoderniju opremu. Svih 90 visoko specijalizovanih lekara i kompletno osobqe postiù zavidne rezultate, naro~ito posledwe ~etiri godine, kad je lista ~ekawa smawena sa {est godina na prose~no {est meseci, dani le~ewa s deset na osam, a 42 posto je pove}an broj pacijenata kojima je pruèna pomo}. Tokom 2009. samo na otvorenom srcu obavqeno je vi{e od 1.200 operacija, ukupno raznih gotovo 1.500, dok je na bolni~ko le~ewe primqeno je vi{e od 6.000 pacijenata. Do sad je na Institutu ambulantno pregledan 1,1 milion pacijenata, na bolni~kom le~ewu bilo 120.000, a operisano je 27.000 najteìh sr~anih bolesnika. Sve liste ~ekawa su zna~ajno smawene. U okviru Klinike za kardiohirurgiju trenutno na neki zahvat ~eka 510 pacijenata: za bajpas 310, a sr~ane zaliske 200. Za kateterizaciju na listi ~ekawa je trenutno oko 300 pacijenata, koji u proseku ~ekaju oko dva i po meseca. Na stentove trenutno ~eka 14 bolesnika, a svi }e biti implantirani u mesec dana, dok lista ~ekawa za pejsmejkere nema. Hitni pacijenti, a takvih je vi{e od 50 odsto, zbriwavaju se odmah. J. Barbuzan

Sasvim zreli osmaci U~enici osmog razreda osnovnih {kola poku{ali su stvarala{tvom da odgovore na probleme osoba s posebnim potrebama, trgovine qudima, porodi~nog nasiqa, narkomanije i rasizma zahvaquju}i projektu LIM (Zakon u me|ukulturalnom modu), koji je predstavqen u Nezavisnom dru{tvu novinara Vojvodine. Pomognute Ministarstvom omladine i sporta su Asocijacije za razvoj op{tine Mali I|o{ i Udru`ewe gra|ana Interkulturalni teatar III/40 [angaj – Novi Sad povezale osmake iz Novog Sada, Temerina i Malog I|o{a. Jedan od moderatora akademski slikar Zoran Tairovi} tvrdi da su deca Srbije izuzetno kreativna, probleme sagledavaju vrlo zrelo, te pru`aju spontanije i ozbiqnije odgovore nego {to su organizatori predvideli. Osim kvalitetno provedenog vremena, jedan od ciqeva radionica bio je i motivacija za dijalog o re{avawu konflikata i vr{wa~kih problema. Budu}i mali maturanti su se na sedam lokacija bavili filmom, fotografijom, plesom, muzikom, glumom i slikawem. Ig. M.

Mlada Srbija rekordno nezaposlena Ministarstvo omladine i sporta, USAID i predstavnici 38 lokalnih samouprava potpisali su memorandum vredan vi{e od pola miliona dolara, koji omladinskim preduzetni{tvom treba da obezbedi sigurniju budu}nost mladih. Ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi} nagla{ava da je alarmantno {to je nezaposlenost onih do 30 godina u Srbiji je ~ak 3,5 puta ve}a nego u Evropskoj uniji. – Projekat }e omogu}iti da mladi ekonomski osna`e, a oni za uzvrat promene sliku o zapo{qavawu u Srbiji. Danas kod nas oko 80 odsto mladih radi za platu, a za{to sutra oni ne bi bili poslodavci i mewali mentalitet i poslovnu sliku Srbije? – optimisti~na je ministarka.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

utorak16.mart2010.

SAOP[TENA SELEKCIJA 55. STERIJINOG POZORJA

Raskopavawe mitova i tradicije Ukupno 17 predstava u~estvova}e na 55. Sterijinom pozorju koje }e biti odr`ano od 26. maja do 4. juna u Novom Sadu, izneto je na ju~era{woj konferenciji za novinare na kojoj je saop{tena selekcija predstoje}eg festivala. Ove

nost ovogodi{we selekcije je to {to tri predstave dolaze iz inostranstva (Zagreb, Qubqana, Istanbul), dok su, me|u doma}im u~esnicima, dva pozori{ta na ma|arskom jeziku, odnosno (samo) dve predstave se igraju na srpskom je-

niz nesigurnosti i strahova, od gubitka posla do raspada porodice („Generalna proba samoubistva“, „Barbelo...“,“^ekaonica“), zatim, uslovi i posledice `ivota u bezli~nom potro{a~kom dru{tvu („Pomoranxina kora“, „Bar-

Selektorski tim: Nikola Zavi{i}, Ana Tasi} i Aleksandra Glovacki

godine predstave je birao selektorski tim u kojem su pozori{ne kriti~arke Ana Tasi} (selekcija nacionalne drame - predstave po doma}em tekstu), Aleksandra Glovacki (selekcija nacionalnog pozori{ta - doma}e predstave po stranom tekstu) i rediteq Nikola Zavi{i} (selekcija „Drugo Vi“ - strane predstave po stranom tekstu). - U selekciji nacionalne drame 55. Pozorja, koju ~ini sedam predstava, preovla|uju produkcije savremenih doma}ih tekstova. Samo je jedna nastala na osnovu klasike, mada je i tu re~ o savremenoj klasici („Banovi} Strahiwa“ Borislava Mihajlovi}a Mihiza) - napomenula je Ana Tasi} o predstavama koje je birala. - Specifi~-

ziku. Ova neobi~nost selekcije nacionalne drame, izme|u ostalog, rezultat je izuzetno oskudne produkcije u Srbiji, u pogledu umetni~kih dometa, odnosno kvaliteta scenskog izraza, inovativnosti rediteqskih poetika, promi{qenosti tuma~ewa doma}e drame. U formalnom pogledu, sve predstave u ovoj selekciji, bez izuzetka, karakteri{u po re~ima Ane Tasi}, fragmentarnost, odsustvo linearnog narativa, a ~esto i stabilnih likova. Problemi po kojima ove predstave nemilosrdno kopaju jesu, po wenim re~ima realnost dru{tvene tranzicije, odnosno uklapawe u nove, (post)kapitalisti~ke premise dru{tvenog funkcionisawa, koje podrazumeva

Foto: R. Hayi}

belo...“, „^ekaonica), nacionalizam, pseudopatriotizam, manipulacija religioznim ose}awima,

raskopavawe mitova i tradicije („Banovi} Strahiwa“, „Brod za lutke“, „Sardinija“). U ovogodi{wem programu nacionalne drame eskapizma i laganih tema nema, kako isti~e Ana Tasi}, ve} sve predstave, vrlo direktno, konfrontiraju gledaoca s istinom, sirovom i brutalnom, ali i, vaqda, kasnije, osloba|aju}om, katarzi~nom. - Propitivawe i provocirawe doìvqaja stvarnosti jedina su konstanta koju uspevam da detektujem kada je o umetnosti re~.Stoga mi odrednica da sam zaduèna za selekciju ’najboqih predstava doma}ih pozori{ta ra|enih po tekstovima stranih pisaca’, kao ni bilo koje drugo uputstvo za upotrebu, nije bila upotrebqiva, jer ne poznajem kriterijume koji predstavu ~ine najboqom - napomenula je Aleksandra Glovacki ju~e na konferenciji za novinare obrazlaù}i svoj izbor. Kako prime}uje Zavi{i}, selekcija „Drugo Vi“ predstavqa neku vrstu mosta izme|u pomenute dve, jer sve izabrane predstave kao da ukazuju na to da su se svi selektori trudili da nekako objedine nesre}ni balkanski region kroz

Pet stranih predstava u selekciji „Drugo Vi” Pet stranih predstava po stranom tekstu, u selekciji „Drugo Vi“ po izboru Nikole Zavi{i}a su: „Zagreba~ki pentagram“, autori: Igor Rajki (Pqa~ka), Filip [ovagovi} (Zona snova), Nina Mitrovi} (Javier), Damir Karaka{ (Skoro nikad ne zakqu~avamo), Ivan Vidi} (ZOO), re`ija Paolo Ma|eli, Zagreba~ko kazali{te mladih (Hrvatska); „Dom Bernarde Albe“Federika Garsije Lorke, re`ija Dijego de Brea, Slovensko qudsko gledali{~e, Ceqe (Slovenija); „20 per 20“, autor i rediteq \ianina Karbunariu, Jorik Studio, Trgu-Mure{ & dramAkum, Bukure{t (Rumunija); „Fedra fitnes“, autor i rediteq I{tvan Ta{nadi, KoMa & ALKA.T kompanis, Budimpe{ta (Ma|arska); „Will you ever be happy again“, autorka i rediteqka Sawa Mitrovi}, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd & hetveem theatre Amsterdam & Stand Up Tall Productions, Amsterdam (Holandija).

Selekcija nacionalne drame i pozori{ta U izboru Ane Tasi}, od 59 pogledanih, je sedam doma}ih i stranih predstava po doma}em tekstu: „Barbelo, o psima i djeci“ Biqane Srbqanovi}, reìja Paolo Ma|eli, Gradsko dramsko kazali{te „Gavela“, Zagreb (Hrvatska); „Brod za lutke“ Milene Markovi}, reìja Aleksandar Popovski, Slovensko narodno gledali{~e, Qubqana (Slovenija); „Generalna proba samoubistva“ Du{ana Kova~evi}a, reìja Nurulah Tunxer, Gradsko pozori{te, Istanbul (Turska); „Banovi} Strahiwa“ Borislava Mihajlovi}a – Mihiza, reìja Andra{ Urban, Narodno pozori{te / Narodno kazali{te / Nepsinhaz, Subotica; „Pomoranxina kora“ Maje Pelevi}, reìja Kokan Mladenovi}, Novosadsko pozori{te / Ujvideki sinhaz; „êkaonica“ Borisa Lije{evi}a i Branka Dimitrijevi}a, reìja Boris Lije{evi}, Ateqe 212, Beograd; i „Sardinija“ I{tvana Besede{a, reìja Andra{ Urban, Pozori{te “Deè Kostolawi”, Subotica Od odgledanih nekoliko desetina, pet doma}ih predstava po stranom tekstu u izboru Aleksandre Glovacki uvr{tenih u selekciju nacionalnog pozori{ta su: „Dundo Maroje“ Marina Drì}a, reìja Kokan Mladenovi}, Kru{eva~ko pozori{te; „Kosa“, autori Ragni, Rado, Mekdermot, reìja Kokan Mladenovi}, Ateqe 212, Beograd; „Drama o Mirjani i ovima oko we“ Ivora Martini}a, reìja Iva Milo{evi}, Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd; „Bahantkiwe“ Euripida, reìja Stafan Valdemar Holm, Narodno pozori{te, Beograd; „Nora“ Henrika Ibzena, reìja Predrag [trbac, Narodno pozori{te, Sombor. razne teme. U wegovom fokusu bio je {iri Balkan i turbulentnost tog prostora. - Program „Drugovi“ u{ao je u drugu godinu i sad je u novoj fazi koju nazivam „Drugo Vi“ - obja{wava Nikola Zavi{i}. - Pozori{te bi trebalo da bude ogledalo stvarnosti koja nas okruùje. Nekad obi~no, nekad iskrivqeno, nekad uveli~avaju}e, ali svakako treba da ponudi odraz nas samih u wemu. Potrudio sam se da moj program upravo to i bude, da predstavqa tu drugu sliku, drugu stranu nas samih. Ne{to {to nas se ti~e. Da bude, dakle, „Drugo Mi“, odnosno u slu~aju publike kojoj se pokazuje – „Drugo Vi“. Ideja Nikole Zavi{i}a je bila da se bavi na{im najbliìm okruèwem i sveòm kreativnom

energijom u pozori{tu na{eg „regiona“ - Zajedni~ki element selekcije „Drugo Vi“, (pored regionalnog) jeste i hrabro izra`en autorski pe~at pri oneobi~avawu umetni~kog postupka pri~e koja se pri~a: bilo da je u pitawu formalno izme{tawe klasika („Fedra Fitnes“I{tvana Ta{nadija iz Ma|arske ili „Dom Bernarde Albe“ Dijega de Brea iz Slovenije) ili bajkovitost tretmana surove politi~ke realnosti („Will you ever be happy again“ Sawe Mitrovi} koja nam dolazi iz Holandije, Nema~ke i Srbije, „Zagreba~ki pentagram“ Paola Ma|elija iz Hrvatske i „20/20“\anine Karbunariu iz Rumunije) - obja{wava Zavi{i}. N. Pej~i}

NA SAJMU KWIGA U LAJPCIGU

Srbija na vidiku Srpska kwièvnost i izdava{tvo na ovogodi{wem Sajmu kwiga u Lajpcigu, koji }e biti odràn od 18. do 21. marta, bi}e predstavqeni pod sloganom „Srbija na vidiku“, najavqeno je ju~e u Ministarstvu kulture. Nastup Srbije u Lajcpigu je dobro pripremqen i predstavqa prvo u nizu kontinuiranih predstavqawa srpske kwièvnosti i kulture na nema~kom govornom podru~ju i na me|unarodnoj sceni, rekao je na konferenciji za novinare ministar kulture Neboj{a Bradi}. Prema wegovim re~ima, kulturna strategija u domenu kwièvnosti i izdava{tva, pored predstavqawa srpskih literarnih klasika i etabliranih savremenih autora, ve} poznatih

evropskim ~itaocima, podrazumeva i promociju nove srpske kwi`evnosti i mladih pisaca. Za u~e{}e Srbije na Lajpci{kom sajmu kwiga u periodu od 2010. do 2012. godine iz buxeta Ministarstva kulture izdvojeno je ukupno 400.000 evra, a posebno se priprema nastup za narednu godinu, kada }e Srbija biti po~asni gost manifestacije. Posebna sredstva izdvojena su za prevo|ewe dela savremene srpske kwi`evnosti na nema~ki jezik i taj posao je ve} uveliko u toku. Gosti razli~itih programa na srpskom {tandu u Lajpcigu ove godine bi}e upravo neki od pisaca ~ija su dela prevedena ili se prevode na nema~ki jezik.Me|u wima su Laslo Vegel, Vladimir Arsenijevi}, Laslo Bla{kovi}, Dragan Veliki}, Vladislav Bajac, Radoslav Petko-

vi}, Vladimir Kopicl, Vladimir Pi{talo, Vida Ogwenovi}, Mirjana Novakovi} i drugi. Savetnik ministra kulture Zoran Hamovi} istakao je da su ~lanovi Odbora za u~e{}e Srbije na Sajmu kwiga u Lajpcigu pripremili jasnu strategiju predstavqawa srpske kwièvnosti na nema~kom govornom podru~ju ne samo tokom naredne tri godine, nego i u daqem periodu. „êsto smo bili opravdano kritikovani zbog nastupa na inostranim sajmovima, ali ovoga puta imamo jasnu strategiju i ciqeve, kvalitetan materijal i dobro osmi{qene programe“, rekao je Hamovi}. Prema wegovim re~ima, nastup Srbije u Lajpcigu ove godine zami{qen je kao {iroki uvid u srpsku kwièvnost, pre svega, proznu, a za narednu godinu planirani su i posebni programi prezentacije srpske drame, poezije, aforistike, stripa i drugih umetni~kih formi. (Beta)

PREMIJERA NA LUTKARSKOJ SCENI ZREWANINSKOG POZORI[TA

„Zvezda lutalica” za nove generacije Predstava „Zvezda lutalica“ Ludviga [tredea, u prevodu Jovana Carana, a u re`iji Irene Tot, premijerno }e biti izvedena ve~eras na Lutkarskoj sceni Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu. „Zvezda lutalica“ bila je na repertoaru zrewaninskog pozori{ta pre petnaestak godina, a na scenu ju je tada postavila Qiqana Ivanovi} Arsenov. Me|utim, sada{wa predstava potpuno je prilago|ena senzibilitetu nove generacije. - Ona obra|uje prelepu temu, pomalo setnu, ali smo se trudili da na{ komad bude veseo i sa sre}nim zavr{etkom. Govori o usamqenosti ~oveka na ovoj planeti. Glavni lik Zvezdan sedi sam, me|u toliko miliona zvezda, i ne mo`e da stigne ni do jedne, jer su jako udaqene. Zato jednoga dana re{i da stigne na zemqu i prona|e pri-

jateqe, {to mu, naravno, i uspeva – kaè rediteqka Irena Tot. U predstavi igraju Andrija Po{a, Miroslav Ma}o{, Sneàna Popov, Nata{a Mili{i} i Olgica Trbojevi} Kosti}. Scenorafiju je, pored reìserke, osmislio Tibor Farago, a dekor, rekviziti, kostimi i maske izra|eni su u radionici pozori{ta „To{a Jovanovi}“ pod rukovodstvom Vilmo{a Ka{lika. Direktor Lutkatske scene Vladimir Grubanov podse}a da ovu pozori{nu sezonu karakteri{e besparica, ne kriju}i, me|utim, zadovoqstvo {to }e se pred zrewaninskom publikom na}i tre}a premijera. Do sada su izvedene predstave „Guskalica“ i „Pe}a, vuk i Deda Mraz“, a do kraja sezone bi}e ura|ena i „Zvezda lutalica“ na ma|arskom jeziku. - Ovaj put smo imali sre}e da tekst Ludviga [tredea, koji spada

u klasike lutkarskog pozori{ta, premijerno izvedemo sa relativno malo novca i tako na{im najmla|im sugra|anima ponudimo sjajnu pri~u o potrebi za prijateqstvom – isti~e Grubanov. Ina~e, predstava „Guskalica“ zrewaninskog teatra na{la se u selekciji pet festivala koji }e se odr`ati do kraja maja. Ovaj komad }e otvoriti „Festi}“, bi}e izveden na Festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine, a nakon toga slede i Festival pozori{ta „Zvezdari{te“, Susret profesionalnih pozori{ta lutaka Srbije i Me|unarodni festival „Zlatna iskra“ u Kragujevcu. - „Guskalica“ je prona{la svoje mesto me|u najvrednijim ostvarewima na{eg pozori{ta i nadam se da }emo se vratiti sa nagradama – ukazuje Grubanov. @. Balaban

Sa uru~ewa nagrade u Karlova~koj gimnaziji

Foto: B. Lu~i}

URU^ENA NAGRADA „PE^AT VARO[I SREMSKOKARLOVA^KE”

Podr{ka vrhunskim poetskim tekovinama Na sve~anosti povodom 186 godina od ro|ewa velikog pesnika srpskog romantizma, Branka Radi~evi}a, ju~e je u Karlova~koj gimnaziji uru~ena presti`na nagrada Brankovog kola „Pe~at varo{i sremskokarlova~ke“ ovogodi{wim laureatima Gordani \ilas i Andreju Jeli}u Mariokovu. @iri Brankovog kola odlu~io je da ove godine nagrada ravnopravno pripadne Mariokovu za kwigu soneta „Molebni venac“ u izdawu Udru`ewa srpskih izdava~a i Gordani \ilas za kwigu poezije „U~iteq se}awa“ u sopstvenom izdawu. Jedanaesta po redu kwiga poezije Andreja Jeli}a „Molebni venac“, po oceni `irija , vrhun-

ski je pesni~ki rezultat u formi soneta, pesni~kom obliku nad oblicima kome se ne pristupa bez velikih zanatskih mo}i. Za zbirku pesama „U~iteq se}awa“ Gordane \ilas re~eno je da je to weno najzrelije delo, koje predstavqa neobi~no kompaktan kaleidoskop lirskih prizora upletenih u misaone sadr`aje. Imaju}i to u vidu, uru~uju}i nagradu dobitnicima direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i} rekao je da su ovogodi{wi laureati pun pogodak i da se Brankovo kolo trudi da u svakom pogledu podr`i vrednosti, jer nagra|ene kwige jesu vrhunske poetske tekovine. Na ju~era{woj sve~anosti, koja predstavqa po~etak obe-

le`avawa 186-godi{wice ro|ewa Branka Radi~evi}a, predstavqena je poezija Milana Rakuqe, Slavice Luka~-Torme, Mirjane Kajtez, Miroslava Mitkovi}a Name i Maje Dakovi}, ~ije pesni~ke kwige su pre nekoliko dana objavqene u ediciji „Savremena poezija“, kao i dobitnica nagrade „Limskih pesni~kih ve~eri“, u~enica Karlova~ke gimnazije Bojana Bumbi}. Branku u ~ast ju~e su nastupili glumci Vesna ^ip~i} i Aleksandar Mati}, pijanistkiwe Sla|ana A}imovi}, Sawa Kraguqac i Nina Ivanovi}, operska umetnica Jovana Roguqa, pojac Sr|an Asanovi} i drugi. Z. Milosavqevi}

SPORT

utorak16.mart2010.

SVETSKA LIGA: SRBIJA–RUMUNIJA (18)

c m y

DNEVNIK

TURNIR U INDIJAN VELSU

Troicki u osmini finala bez borbe Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u osminu finala ATP turnira u Indijan Velsu (Kalifornija) po{to mu je Rus Nikolaj Davidenko predao me~ 3. kola bez borbe zbog povrede zgloba leve ruke. Troicki je u 1. kolu bio slobodan. U drugom odigrao je samo jedan gem, jer mu je Urugvajac Pablo Kuevas, tako|e zbog povrede, predao me~. Posle odustajawa Davidenka srpski teniser je do 4. kola stigao, prakti~no, bez borbe. Naredni rival Troickom bi}e pobednik duela Fernando Verdasko ([panija) -

se u drugom kolu sastati sa jo{ jednim doma}im parom Xejms Blejk - Endi Rodik. Jelena i Italijanka Tatjana Garbin pora`ene su od ameri~ko-kineskog dubla Metek-Sends/Jen 4:6, 6:4, 5:10. Mu{ka konkurencija, 2. kolo: (1) Roxer Federer ([vajcarska) – Viktor Hanesku (Rumunija) 6:3, 6:7 (5:7), 6:1, Albert Montanes ([panija) - Rikardo Melo (Brazil) 3:6, 6:4, 6:4, (7) Endi Rodik (SAD) - Lu Jen-Hsun (Tajvan) 6:4, 6:4, Xejms Blejk (SAD) - (13) David Ferer ([panija) 6:1, 6:4, Majkl Rasel (SAD) - Igor Andrejev

Marej (Britanija) - Andreas Sepi (Italija) 6:4, 6:4, Nikolas Almagro ([panija) - Ivo Karlovi} (Hrvatska) 7:5, 7:6 (7:5), Markos Bagdatis (Kipar) - Arno Klemant (Francuska) 7:6 (9:7), 6:1, (9) @o-Vilfrid Conga (Francuska) - Marinko Mato{evi} (Australija) 6:1, 6:3 i Tiemo de Baker (Holandija) - Janko Tipsarevi} (Srbija) 3:2 (Tipsarevi} predao me~ zbog povrede). @enska konkurencija, 3. kolo: @eng \ie (Kina) – (10) Marija [arapova (Rusija) 6:3, 2:6, 6:3, (2) Karolina Vozniacki (Danska) - Marija Kirilenko

(Rusija) 4:6, 6:3, 6:2, Dudi Sela (Izrael) - (14) Radek Stepanek (^e{ka) 6:4, 1:6, 6:2, Jirgen Melcer (Austrija) - David Nalbandian (Argentina) 6:4, 6:1, Tomi Robredo ([panija) Sergej Stahovski (Ukrajina) 3:6, 6:3, 7:5, Felisijano Lopes ([panija) - Pol-Anri Matje (Francuska) 3:6, 6:3, 6:4, Simon Grojl (Nema~ka) - (12) Gael Monfis (Francuska) 1:6, 6:2, 6:3, (6) Robin Soderling ([vedska) - Jevgenij Koroqev (Kazahstan) 6:2, 6:4, (4) Endi

(Rusija) 6:0, 6:3, (16) Na|a Petrova (Rusija) - Peng [uai (Kina) 6:1, 7:5, (4) Jelena Dementijeva (Rusija) - Kirsten Flipkens (Belgija) 6:4, 6:2, (11) Marion Bartoli (Francuska) Xil Krajbas (SAD) 6:2, 6:0, Aravane Rezai (Francuska) (15) Fran~eska Skjavone (Italija) 6:7 (4:7), 7:6 (7:2), 6:4 Ali{a Molik (Australija) Elena Balta~a (Britanija) 6:0, 6:2, (5) Agwe{ka Radvanska (Poqska) - Gisela Dulko (Argentina) 6:1, 6:0.

Slobodan Soro, prvi golman reprezentacije Srbije

Uz utakmicu i humanitarna akcija Humanitarna akcija „Negujmo prave vrednosti“ po~ela je pozori{nom predstavom „Pokojnik“ Branislava Nu{i}a na velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, a zavr{i}e se vaterpolo utakmicom izme|u Srbije i Rumunije, koja se u okviru Svetske lige igra ve~eras u 18 ~asova na Ta{majdanu. Prvi susret u Oradei dobili su na{i sa 7:5. Srbi su ve} obezbedili plasman na fajnal - ejt, po{to su doma}ini u Ni{u od 12. do 18. jula, a Rumuni se nadaju iznena|ewu, pa makar i bodu, koji bi im doneo prednost u odnosu na [pance u borbi za drugo mesto. Na spisku selektora Dejana Udovi~i}a su: Slobodan Soro, Du{ko Pijetlovi}, Nikola Ra|en, Milan Aleksi}, @ivko Goci}, Andrija Prlainovi}, Stefan Mitrovi}, Slavko Gak, Marko Avramovi} (Partizan), Boris Vapenski, Milo{ Mili~i}, Sr|an Vuksanovi} (Vojvodina), Vawa Udovi~i}, Slo-

bodan Niki}, Filip Filipovi} (Pro Reko) i Gojko Pijetlovi} (Kataro). Posle treniga reprezentativci su oti{li da odgledaju predstavu „Pokajnik“. Tradicionalnu dobrotvornu akciju u okviru Dana vaterpola zajedno organizuju VS Srbije, Narodno pozori{te i humanitarna organizacija Na{a Srbija. - Ciq ove akcije je ne samo ostvarivawe vrhunskih rezulatat, ve} nesebi~na pomo} deci Srbije kojoj na ovaj na~in dajemo deo sebe - poru~io je selektor Dejan Udovi~i}. Predsednik VSS Velibor Sovrovi} napomenuo je da Savez {estu godinu uzastopno u~estvuje u ovoj humanitarnoj akciji. - Veterpolisti ne pronose slavu na{e zemqe samo postizawem vrhunskih rezultata, nego su i spremni da u~estvuju u dobrotvornoj misiji koja }e pomo}i na{oj deci - istakao je Sovrovi}. G. M.

Lebron nezaustavqiv

Lebron Yejms (Klivlend)

Klivlend je savladao Boston sa 104:93, a najefikasniji bio je Lebron Xejms sa 30 poena. Najboqi igra~ Kavsa je ~ak 24 poena postigao u drugom poluvremnu, dok je u timu Bostona najefikasniji bio Rej Alen sa 20 poena. [arlot je bio boqi od Orlanda (96:89), a najvi{e zasluga za {estu uzastopnu pobedu imali su Stiven Xekson sa 28 poena i Rejmond Felton sa 16. U timu Orlanda Dvajt Hauard je postigao 27 poena i imao 16 skokova. Ko{arka{i Oklahome pobedili su Jutu sa 119:111, a u me~u je najefikasniji bio Rasel Vestbruk sa 30 poena i 11 asistencija. Kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krsti} odigrao je 31 minut za pobedni~ki tim i postigao 13 poena. U ekipi Jute, za koju nisu igrali povre|eni Mehmet Okur i Andrej Kirilenko, Vesli Metjus postigao je 29 poena. Rezultati: Milvoki - Indijana 98:94, Klivlend - Boston 104:93, Orlando - [arlot 89:96, Majami - Filadelfija 104:91, Oklahoma - Juta 119:111, Feniks - Wu Orlens 120:106, Sakramento - Minesota 114:100, Portland Toronto 109:98.

Voktor Troicki

Toma{ Berdih (^e{ka). Na turniru koji se igra za nagradni fond od tri miliona i 645.000 dolara, Verdasko je 10, a Berdih 19. nosilac. U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka srpski igra~i u konkurenciji dublova imali su polovi~an u~inak, Nenad Zimowi} se plasirao u drugo kolo, a Jelena Jankovi} je eliminisana na startu. Zimowi} i Danijel Nestor su lako savladali Amerikance Erika Butoraka i Raxeva Rama - 6:3, 6:4. Prvi nosioci }e

ANA PADA ISPOD 50. MESTA: Svaki poraz boli, a posledwi, od Anastasije Sevastove u Indijan Velsu, ba{ skupo ko{ta Anu Ivanovi}. Zbog eliminacije u drugom kolu turnira iz kategorije 1000 izgubi}e 700 bodova i na VTA listi narednog ponedeqka (22. mart) pa{}e ispod 50. mesta! Ana je, ne tako davno, bila prva teniserka sveta. Pro{le godine u Indijan Velsu stigla je do polufinala. - Nemam samopouzdawa, a moram da igram. Zato gubim. Udarci bi trebalo da su automatski, a ja se prilikom svakog preispitujem - rekla je Ana posle poraza od Letonke. Ana Ivanovi} trenutno je 28. na VTA listi, a poraz od Letonke joj je ~etvrti uzastopni. Prethodno, izgubila je od Argentinke @izele Dulko u drugom kolu Australijan opena, a onda i od dve Ruskiwe u me~u Fed kupa u Beogradu - Svetlane Kuzwecove i Alise Klejbanove. Ina~e, Sevastova se specijalizovala za srpske teniserke po{to je na prethodnom turniru, u meksi~kom Montereju, u prvom kolu eliminisala Jelenu Jankovi}.

SPORT

DNEVNIK SA SEDNICE IO FSS

Podr{ka Dujkovi}u Analiza nastupa mlade selekcije Srbije i serija ne ba{ blistavih rezultata u kvalifikacijama za EP }e tek uslediti, a ono {to je najbitnije Izvr{ni odbor FSS pruìo je punu podr{ku selektoru Ratomiru Dujkovi}u u daqem toku takmi~ewa, gde bi uz tri pobede, Slova~ka, Hrvatska i Kipar, overili bara`. - Bilo bi neozbiqno da u ovom ~asu raspravqamo o smeni selektora u kojeg verujemo, ali moramo videti za{to izostaju pozitivni rezultati kada imamo darovitu selekciju. Dakle, Dujkovi} uìva maksimalnu podr{ku - presekao je sve dileme oko statusa selektora orli}a predsednik FSS Tomislav Karaxi}. Fudbalska vlada najavila je i odràvawe Skup{tine za 31. mart.

Formiran SO Verifkovan je i sastav novoformiranog Stru~nog odbora FSS na ~ijem ~elu je Qubi{a Tumbakovi}, a ~lanovi su jo{ Milorad Kopsanovi}, Du{an Savi}, Suzana Stanojevi}, Zoran Milinkovi} i Radovan ]ur~i}, koji }e predvoditi selekciju Superlige u duelu protiv Japana, 7. aprila. - Imamo nameru da ~elnicima UEFA i FIFA toga dana prezentiramo kako teku radovi na izgradwi Sportskog centra u Staroj Pazovi, projekta vrednog 12 miliona evra za koji }emo uspeti da obezbedimo sredstva i ubrizgava-

Zlatna zna~ka Na Skup{tini FSS, 31. marta, bi}e dodeqena i najvi{a priznawa - Zlatna zna~ka - za poseban doprinos razvoju fudbala na ovim prostorima i to trojici velikana: Miqanu Miqani}u, Stjepanu Bobeku i Vujadinu Bo{kovu. wem 4 miliona dolara koja }emo inkasirati od Mondijala. Skup{tina }e analizirati i pre|eni jednogodi{wi put - istakao je Karaxi}. Sve je precizirano oko priprema orlova za SP u Austriji, a ostaje jo{ otvoreno pitawe rivala za 5.jun u Beogradu, pred sam odlazak u Ju`nu Afriku. - Finansijski smo imali najboqu godinu, {to govori pozitiva od 30 miliona dinara i niz odli~nih ugovora sa kvalitetnim i mo}nim sponzorima. U toku su pregovori sa kompanijom "Delta" oko generalnog sponzorstva- konstatovao je zadovoqno Karaxi}. Infrastruktura na na{im stadionima i daqe ostaje najve}i problem. - Brì razvoj zavisi}e od priliva sveèg kapitala u fudbal. Imamo u najavi dono{ewe Zakona o sportu, potom i proces privatizacije, a logi~no da je i dràva na{ partner u planovima da na stadione instaliramo greja~e i reflektore - zakqu~io je prvi ~ovek srpskog fudbala Tomislav Karaxi}. Z. Rangelov

Muriwo sa Interom na Stamford briyu Pre tri nedeqe, posle velike bitke, u prvoj utakmici osmine finala Lige fudbalskih {ampiona Inter je na San Siru savladao êlzi (2:1) i stekao minimalnu prednost pred ve~ere{wi revan{. O tome ko }e u naredni krug najelitnijeg klupskog takmi~ewa svakako }e odlu~iti nijanse, s tim {to su treneri, Karlo An}eloti i @oze Muriwo, u prvom planu. Ne bez razloga. An}eloti je dugo vojevao protiv azuro – nera s klupe kom{ijskog Milana,a Muriwo je tri godine sedeo na klupi êlzija. - Jo{ nikada u Ligi {ampiona nisam izgubio na Stamford brixu – ponosno je izjavio Muriwo. – Ni sada se ne}e to dogoditi, jer ako neko poznaje ekipu êlzija to sam ja. êlzi ima nekoliko vanserijskih igra~a, fudbalera kakvih mi nemamo,ali i mi imao sjajnih pojedinaca kakvih Londonci nemaju. Bi}e to velika fudbalska bitka dva sjajna sastava. U petak Inter je u doma}em prvenstvu doìveo neugodan poraz u Kataniji (3:1),a êlzi je lako ukwiìo tri boda u me~u sa Vest Hemom (4:1). - Kakve to veze ima s dana{wom utakmicom – qutito je odgovorio Muriwo na pitawa novinara o me~u sa Katanijom. –

Danas LONDON: ^elzi – Inter (1:2) ( sudi [tark, Nema~ka) SEVIQA: Seviqa – CSKA (1:1) (Ka{ai, Ma|arska)

Sutra BARSELONA: Barselona – [tutgart (1:1) BORDO: Bordo – Olimpijakos (1:0) Svi me~evi po~iwu u 20.45 sati.

Odigrano

Fiorentina - Bajern 3:2, 1:2 Arsenal – Porto 5:0, 1:2 Man~ester junajted – Milan 4:0, 2:3 Real – Olimpik 1:1, 0:1 U ~etvrtfinale plasirali su se: Bajern, Arsenal, Man~ester junajted i Olimpik (L)

Kambijaso posti`e prvi gol za Inter na utakmici u Milanu

Ovo je sasvim druga pri~a, druga~ije se pripremamo, a i sastav tima }e biti izmewen. ^elzi, uprkos sjajnim partijama, u posledwe vreme ima problema s golmanima. Petar ^eh je povredio mi{i} u Milanu, a potom je i vreme{ni Hugo Ila-

Nije sramota izgubiti od {ampiona

- Sramota je u Kuli izgubiti od nekog slabijeg rivala nego {to je Partizan, izgubiti od aktuelnog {ampiona nije sramota. Od fudbalera }u tra`iti da na slede}im utakmicama daju svoj maksimum i da rade najboqe {to znaju, a to je da igraju fudbal. Znam da je psihologija nauka, ali je moj zadatak da dignem ekipu. Mislim da }emo na slede}e utakmice iza}i ambiciozniji, ~vr{}i i `e{}i. Utakmica sa Partizanom nam je dobro do{la da jo{ neke takti~ke detaqe uigramo i usavr{imo. Partizan igra dosta lepr{avo, mewa nekoliko na~ina igre tokom 90 minuta, ima dosta dobrih i kvalitetnih pojedinaca sa kojima se treba nositi, a to nije lako. Mislim da druge ekipe nisu takvog kvaliteta i da }e Hajduk polako do}i tamo gde mu je i mesto - nada se @arko Soldo. \. Bojani}

UZ TRIJUMF PARTIZANA U KULI

Brzi gol odveo do slavqa Fudbaleri Partizana nastavili su sa dobrim igrama ovog prole}a. U 18. kolu Jelen superlige u Kuli su pobedili Hajduk sa 2:0 (1:0). Brzo vo|stvo (6. minut) odvelo je crno – bele do pobede. Kao i u ^a~ku, Beogra|ani su potom rutinski utakmicu priveli kraju i osvojili tri boda. Junak me~a bio je Nemawa Tomi}, strelac oba pogotka, a wemu uz rame Davidov i Moreira. Davidov je dosta muka zadavao doma}inu, pogodio je i pre~ku dok se Portugalac istakao dobrim proigravawima. [ampion ni u Kuli nije primio gol. Presing, koji forsira Goran Stevanovi}, protivnika je zaustavqao ve} na centru, a doneo i ogroman posed lopte (65-35 posto). Partizan ima sistem koji se forsira i u Evropi. Remi sa Javorom je zaboravqen posle pobede nad Hajdukom. Beogra|ani sada lak{e do~ekuju naredna isku{ewa.

- Dobili smo me~, vaàn na psiholo{kom planu. Da nismo igra~i bi pali i te{ko bismo stigli do titule. Ovako, jo{ uvek smo u trci za trofej – smatra trener Goran Stevanovi}. Kao presudan {ef struke isti~e detaq iz {estog minuta. - Rano vo|stvo je ono ~emu teìmo. Tada me~ okre}emo na svoju vodenicu i mirnije ga privodimo kraju. Presing po ~itavom terenu je recept za to. Tomi} je bio odli~an ? - Jeste i to je vrlo bitno. Radi se o talentovanom igra~u, koji je jesenas imao problema. Vaàn je za Partizan i wegova ovakva igra me raduje. Sledi me~ sa ûkari~kim ? - Rastere}eni ~ekamo Br|ane. U sjanoj smo formi i veliki smo favoriti. @elimo da im vratimo dug od jesenas – istakao je Stevanovi}. I. Lazarevi}

DANAS DVE REVAN[ UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

UZ TRE]I PROLE]NI NEUSPEH HAJDUKA

Fudbaleri Hajduka su i tre}i put ovog prole}a teren napustili pognutih glava, a prvi put pred svojim pristalicama. Na to ih je primorao zvani~ni prvak Srbije Partizan, pobediv{i sa 2:0. - Rani gol ({esti minut)je presudio. Na{a zamisao je bila da {to duè poku{amo da drìmo pozitivan rezultat, svesni da bi u tom slu~aju fudbalere Partizana uhvatila nervoza koja bi nama omogu}ila da ostvarimo povoqan rezultat. Me|utim, rani gol je dao Partizanu krila, pa iako nije napravio mnogo {ansi imao je konstantnu terensku inicijativu, boqe funkcionisao na sredini terena, te smo mi igrali onoliko koliko nam je protivnik dopustio - sumira susret sa crno-belima {ef stru~nog {taba Kuqana @arko Soldo. Kako nakon tri vezana poraza ekipu vratiti u ìvot?

utorak16.mart2010.

Ko }e se posle ve~era{weg me~a radovati, Muriwo ili Drogba

rijo zaradio sli~nu povredu(istegao mi{i}). Protiv Vest Hema na golu je bioi dvadesetpetogodi{wi Turnbul, nekada{wi ~lan Midlsbroa, a na klupi je sedeo potpuno nepoznati Ris Evans (19). - Imamo problem sa golmanima, ali nisam zabrinut. To je va`na pozicija u svakom timu, me|utim, ne verujem da }e se odsustvo ^eha ili Ilarija lo{e odraziti na na{u igru. Imam poverewe u Turnbula i one }e braniti protiv Intera - rekao je An}eloti. – Golmani }e malo toga odlu~ivati ve~eras, kao i u Milanu mnogo toga }e zavisti od igre na sredini terena,a pobednika }e odlu~iti samo jedan uspe{an potez. An}eloti je najavio sastav koji je igrao protiv Vest Hema u kojem, pored dvojice spomenutih golmana, nisu bili povre|eni Karvaqo, E{li Kol, Esijen i Bosingva. U drugom ve~era{wem me~u u Seviqi doma}in je apsolutni favorit.Ne samo zbog rezulztata u Moskvi (1:1), ve} i zbog ~iwenice da je u [paniji puna sezona, a CSKA je odigrao samo

jednu takmi~arsku utakmicu. Uz to, statisti~ari podse}aju da Seviqa igra sjajno na San Pi}uan stadionu, da nikada nije izgubila od ruskih timova i da je od 14 utakmica samo jednom izgubila, uz 11 pobeda. - Statistika je jedno, a realnost sasvim drugo – tvrdi Ivica Dragutinovi}, stub odbrane Seviqa. – CSKA ima sjajn tim , verovatno su popravili formu i zato nemamo nikakvih iluzija o lakoj pobedi.Mora}emo dobro da se oznojimo da bi stigli do ciqa. U Moskvi nam je te`ak teren mo`da i olak{ao posao, ali ve~eras Rusi }e biti izuzetno opasni iz kontre. Ekipa CSKA se posle me~a u Moskvi odigrala dva me~a , izgubila je od Rubina(1:0) i pobedila Amkar (1:0). - Igramo mnogo boqe nego pre tri nedeqe, ali jo{ uvek ne znamo koje su nam mogu}nosti – ka`e Milo{ Krasi}. – [teta {to ovaj me~ nije do{ao za mesec dana, ovako Seviqa je u prednosti. Mi }emo igrati na{u igru i poku{a}emo iz kontrom da iznenadimo Palopa. Ako prvi damo gol, mogli bi da pobedimo. G. Kova~

VO[A ISPRATILA ^UKARI^KOG S ^ETIRI LOPTE U MRE@I

Jak kolektiv moè mnogo Dan posle utakmice - Silno je èlelo da s ûkari~kim Stanpostigne gol, pa je otukom, u kojoj su fudbada ~esto preterivao u leri Vojvodine zabesolo-akcijama. Upravo leìli ubedqivu poiz tog razloga, kada je bedu (4:0), glas novog Mr|a bio oboren za {efa stru~nog {taba najstroù kaznu, insiMilana \uri~i}a bio stirao sam da Merebaje totalno promukao. {vili izvede kazneni - Zahvaqujem se udarac. I eto, pogodiigra~ima na pruènoj li smo. Najzad je propartiji, a publici na bio led da postigne lepom do~eku. Nadam prvi gol u dresu Vojvose da smo im se oduìdine. Videli ste kako li na pravi na~in. S se radovao, kao malo obzirom na to da sam s dete, jer mu je taj pogoekipom tek par dana i dak mnogo zna~io. S da nisam mogao mnogo druge strane, Mr|a nitoga da uradim, dao je bio mnogo uskra}en, sam sve od sebe da vove} je pre toga postidim igru s klupe i otugao dva gola u me~u, a da sam prakti~no taj 14. pogodak, nadam ostao bez glasa – kaè se, do}i }e ubrzo. \uri~i}. Na kraju, {ef struNaoko, novi trener ke Novosa|ana naglazaista nije mnogo mesio je slede}e: wao u postavci. - Jak kolektiv moè - A|uru je bio osigumnogo. Naro~ito sam ra~ ispred posledwe insistirao na tome da linije i to je vrlo doigra~i pojedina~ne bro odigrao. Isti u~ikvalitete podrede cenak imao je i Medojelini. Imali smo snavi} u sredini. Nastojao àn pritisak na loptu sam da rasteretim i na svakom delu terena Georgi Mereba{vili uspe{no pretr~ao Smederevca Ivana Popovi}a Foto: F. Baki} Nestorovi}a rekav{i i to nam se isplatilo mu da ne strahuje od gre{ke i ko- Dragocen je za na{ tim, ali je lopte, borio se. Takav Mr|a, uz – kaè \uri~i} koji za sredu liko ~ujem prvi put je zadovoqio pre golova i asistencija èlim sve ono {to ga krasi, bez probleplanira trening-utakmicu, kako od kada je obukao dres Vojvodine . da pohvalim wegov u~inak u dema moè da nastavi karijeru u nebi ekipa {to spremnije do~ekaPublika nikako da zavoli fanzivi. Mo`da mnogi to nisu koj od zapadnoevropskih liga. la subotwi prvenstveni duel u Dragana Mr|u, mada on postiè primetili, ali àrko je èleo da Publici se posebno dopao Smederevu. golove i asistira. odbrana po~ne od wega, oduzimao Gruzijac Georgi Mereba{vili. S. Savi}

SPORT

utorak16.mart2010.

DNEVNIK

^ETIRI GODINE RADA PUA^INE [KOLE FUDBALA

Vitrine pune pehara Te{ko je na jednom mestu nabrojati sve uspehe [kole fudbala ‘’Petar Pua~a’’, u minulih {est meseci. Dve se-

lekcije su izbile u prvi plan, zapamtili su ih protivnici i na me|unarodnoj pozornici. Ekipe selektirane od igra~a

ro|enih 1999. i 2001. godine, ve} godinu dana nisu osetile gor~inu poraza, a da kuriozitet bude ve}i, ne znaju ni za ne-

re{en rezultat. Osvajawe 16 pobedni~kih pehara na turnirima u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Subotici, Ka}u, Vrbasu, Pe}incima i ma|arskoj Beke{~abi, najboqe ilustruje kvalitet Pua~inih nada. Trijumf 1999. godi{ta, u nedavno zavr{enoj Zimskoj ligi Novog Sada, sa maksimalnih 13 pobeda, predstavqa novu kariku u sve du`em pobedni~kom lancu talentovane generacije. Igra~i ro|eni 1997. godine, zimuju na tre}oj poziciji Gradske lige Novog Sada, godinu dana mla|i klinci, rivale gledaju sa liderske pozicije, 2000. godi{te je tre}e, a fudbaleri ro|eni 2002. godine su jesewi prvaci. U~inak u Mini maksi ligi, tokom ~etiri godine postojawa Pua~ine {kole, preslikan je kao pod indigom. Borba za najvi{i plasman i u~e{}e na regionalnim zavr{nicama, postali su neminovnost. M. Meni}anin

I DEVOJKE IGRAJU ZA HAJDU^ICU: Hajdu~ica pored seniorskog tima koji se sa uspehom takmi~i u Drugoj ju`nobanatskoj ligi ima u svom pogonu i pionire koji koji u tri starsne kategorije vredno treniraju i sa uspehom igraju fudbal pod nadzorom iskusnog i priznatog trenera Branka Va{ali}a. Na minulom takmi~ewu u okviru Mini - maksi lige u Vr{cu generacija 1997. godi{te zauzela je drugo mesto iza Sportskog saveza iz Vr{ca. Poseban kuriozitet predstavqalo je to {to na turniru u Vr{cu dres Hajdu~ice pored de~aka nosilo i nekoliko devoj~ica, koje su se predstavile u odli~nom svetlu i odlu~ile nekoliko me~eva.. U razigravawu pioniri i pionirke iz Hajdu~ice su iza sebe ostavili svoje vr{wake iz FK Vr{ac-United i FK Banatski Karlovac. Finalni me~ bio je uzbudqiv oi posle prave drame Vr{~ani su pobedili s 3:1. Tuga i suze brzo su zaboravqeni posle dobijenih medaqa i pehara. V. Malijar

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA NOVOSADSKE FUDBALSKE LIGE

@elezni~ar kre}e iz Sremskih Karlovaca 14. 19 . kolo

kolo

(20. i 21. marta u 14.30)

Stra`ilovo - @elezni~ar Fru{kogorski partizan - Proleter TSK - Sirig Ba~ka - Poqana Behaton Dinamo - Partizan Borac - Vinogradar Tatra - ^enejac

15 .

(jesenas 0:3) (3:1) (1:0) (2:1) (0:6) (5:0) (2:3)

kolo

(5:3) (1:2) (3:2) (0:4) (0:3) (0:3) (0:5)

16 .

kolo

20 .

(3:0) (0:3) (0:6) (2:2) (0:5) (8:1) (0:1)

(3:2) (1:0) (1:2) (1:2) (6:2) (2:0) (0:1)

kolo

Stra`ilovo - Poqana Behaton Sirig - Partizan Proleter - Vinogradar @elezni~ar - ^enejac Fru{kogorski partizan - Tatra TSK - Borac Ba~ka - Dinamo

(3:0) (3:2) (3:5) (4:0) (0:2) (1:0) (3:0)

21 .

Ba~ka - Stra`ilovo Dinamo - TSK Borac - Fru{kogorski partizan Tatra - @elezni~ar ^enejac - Proleter Vinogradar - Sirig Partizan - Poqana Behaton

22.

Borac - Stra`ilovo Tatra - Dinamo ^enejac - Ba~ka Vinogradar - TSK Partizan - Fru{kogorski partizan Poqana Behaton - @elezni~ar Sirig - Proleter

(0:3) (0:4) (0:4) (0:5) (2:3) (0:0) (7:3)

kolo

(1:1) (4:0) (0:3) (0:1) (7:1) (1:9) (2:1)

32:2