Dnevnik 16.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 16. DECEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23650 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

ministaR Ra sim qa ji] ka@e Za „dnevnik¨ da vu^i] ne pRekoRa^uje ovla[]ewa

Oti ma lo se da to ni [vaj car ska ne bi iz dr `a la str. 2

Rad ni ci i se qa ci sve ma we [a qu svo ju de cu na fa kul te te

Si ro ma {ni ma pre sku pa ula zni ca za vi so ke {ko le Prema studiji o socijalnoj pokretqivosti Instituta za sociolo{ka istra`ivawa, samo pet odsto seoskih doma}instava ima studenta, a {ansa da dete upi{e fakultet pet puta je ve}a ako otac ima visoko obrazovawe nego ako ima osnovno. Dok je pre dve decenije svaki tre}i pripadnik najvi{eg

dru{tvenog sloja bio sin poqoprivrednika, danas je to tek svaki deseti. Sociolog profesor dr Slobodan Cveji} navodi da zvani~ni podaci govore o tome da je najni`a {kolarina u Srbiji znatno vi{a od proseka u, recimo, zemqama OECD-a. Ta ~iwenica za posledicu ima da su ve} sada

deca iz seoskih sredina, zatim deca rodi teqa s osnovnom {kolom i deca koja poha|aju sredwe stru~ne {kole – u izuzetno malom procentu, mawem od jedan odsto – na studijama, a da u fakultetskim amfitea trima sede uglavnom pripadnici sredwe i vi{e klase. str. 6

Amerika u {oku

NASLOVI

mu [kaR ci u sR bi ji obes pRa vqe ni u po gle du Ro di teq stva

Otac po za ko nu i ne po sto ji str. 6

Od ki{e do sunca

inteRvju nedeqe

Aleksandar Kravi} str. 12

najvi{a temperatura 7°s

Teofil Pan~i} No} i magla

Dejan Radenkovi}

Pogubna kosovska politika DSS-a

Bora Oti}

Puna kola zime

globalna pomama Za „smakom sveta”

... i onda svane novi dan

str. 11

str. 10

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

CITATI

„

Sr bi ja }e do kra ja ju na ot po ~e ti pre go vo re o ~lan stvu u EU. Tre ba da se na sta vi pro ces nor ma li za ci je od no sa sa Pri {ti nom. To je naj va `ni ji po li ti~ ki uslov, u sve mu dru gom Sr bi ja mno go la {ke is pu wa va uslo ve, jer se tu pri me wu ju isti kri te ri ju mi, kao i pre ma dru gim ze mqa ma Su za na Gru bje {i}, pot pred sed ni ca vla de za du `e na za evrop ske in te gra ci je

”

Jo va no vi}: Lov na ve {ti ce [ef po sla ni~ ke gru pe Li be ral no de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je da }e ova stran ka tra ì ti da se for mi ra an ket ni od bor na ko jem bi mo ra la da se ra sve tli po za di na iz ja ve pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek sa dra Vu ~i }a o to me da je Mi ro slav Mi {ko vi} da vao po je di nim mi ni stri ma no vac, u su prot nom, ka ko je re kao, „sva ko }e bi ti kriv“. „Na ma se ta kva at mos fe ra u Sr bi ji ne do pa da. Taj lov na ve {ti ce mo `da od go va ra po je din ci ma na vla sti ko ji da nas na ta la su socijalnog po pu li zma i de ma go gi je ra de Sr bi ji isto ono {to su pre 20 go di na ra di li na ta la su na ci o nal nog po pu li zma i de ma go gi je“, re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. Jo va no vi} je re kao da LDP sma tra da bi sve kar te tre ba lo da se sta ve na sto. „Ne pa da nam na pa met da se po mi ri mo sa po li ti kom ha ran ge i ra ci ja, u {ta se pre tvo ri la sva ko dne vi ca u Sr bi ji, sa ide jom da ta blo i di tre ba da ure |u ju ì vot me |u na ma“, na po me nuo je Jovanovi}.

Da ~i}: Pu caw u dr à vu Ubi stvo po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a po ka zu je okrut nost kri mi na la i po tre bu da se na kri mi nal uda ri svim mo gu }im sna ga ma, a vi {e je ilu zor no go vo ri ti, jer o to me stal no go vo ri mo, o po tre bi po o {tra va wa ka zne ne po li ti ke, iz ja vio je pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}. Da ~i} je u Le skov cu pri su stvo vao sa hra ni po li caj ca Mi ro sla va Sta men ko vi }a (27), ko ji je ubi jen u po te ri za pqa~ ka {i ma zla ta re u Vla so tin cu. „Ovo ni je na pad na po li caj ca. Po li ca jac je sim bol dr à ve i ovo je u stva ri pu caw u dr à vu”, po ru ~io je Da ~i}. Ju ~e su uhap {e ne dve oso be iz Kra gu jev ca ko je su pru à le lo gi sti ku kri mi nal noj gru pi ko ja je vr {i la kri vi~ na de la ne sa mo u Cr noj Go ri, ~i ji su dr à vqa ni, ve} na te ri to ri ji ce le biv {e Ju go sla vi je.

No vo kri vi~ no de lo: zlo u po tre ba u jav nim na bav ka ma Pred lo è nim iz me na ma Kri vi~ nog za ko ni ka pred vi |e no je i uvo |e we no vog kri vi~ nog de la - zlo u po tre be u jav nim na bav ka ma, de kri mi na li zo va no je kri vi~ no de lo kle ve te, a jed nu od naj va `ni jih no vi na pred sta vqa i uki da we kri vi~ nog de la ne sa ve snog ra da u pri vred nom po slo va wu, iz ja vio je mi ni star prav de i dr àv ne upra ve Ni ko la Se la ko vi}. Pred lo è nim iz me na ma se bri {e i kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog ko men ta ri sa wa sud skih od lu ka, ko je je uve de no iz me na ma iz 2009, a uvo di se i no vo kri vi~ no de lo omo gu }a va wa zlo u po tre be ostva ri va wa pra va azi la u stra noj dr à vi.

CRNA Ubio oca, pa se be Po li cij ska upra va [ap ca sa op {ti la je ju ~e da je u pe tak u tom gra du u po po dnev nim ~a so vi ma, u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e, u Bo san skoj uli ci A. B. (34) o{trim pred me tom li {io `i vo ta svog oca Z.B. (58), a za tim je iz vr {io sa mo u bi stvo ve {a wem. A.B. pro na |en je u po ro di~ noj ku }i na pr vom spra tu. Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu, u pri su stvu za me ni ka Vi {eg jav nog tu `i o ca i pri pad ni ka kri mi na li sti~ ke po li ci je.

Uda rio u auto bus i po gi nuo Jed na oso ba po gi nu la je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u pe tak oko 22 sa ta do go di la na dr `av nom pu tu iz me |u No vog Be ~e ja i No vog Mi lo {e va, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Sum wa se da je do ne sre }e do {lo ka da je vo za~ G. P. (25) iz No vog Mi lo {e va iz gu bio kon tro lu nad auto mo bi lom mar ke “opel vek tra” i uda rio u auto bus “Be ~ej pre vo za” ko jim je upra vqao A. M. iz Bo ~a ra. Od za do bi je nih po vre da vo za~ auto mo bi la je pre mi nuo na pu tu do Do ma zdra vqa u No vom Be ~e ju, dok je we gov sa put nik M. P. (36) za do bio la ke te le sne po vre de. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca, i po li @. B. cij ski slu `be ni ci.

Uhap {e ni raz boj ni ci Pro tiv dvo ji ce mla di }a, osum wi ~e nih da su na uli ci na pa li i opqa~ ka li No vo sa |an ku, bi }e pod ne te kri vi~ ne pri ja ve za raz boj ni {tvo. Dr `a vqa nin BiH B. S. (19) i No vo sa |a ni na M. T. (20) te re te se da su, pro {log me se ca u No vom Sa du, opqa~ ka li pe de set pe to go di {wu No vo sa |an ku ta ko {to ju je je dan od wih dr `ao, dok joj je dru gi oteo ta {nu u ko joj su bi li li~ na do ku men ta, no vac i mo bil ni te le fon.

orup ci ja je si stem ska bo lest Sr bi je. Ni da smo [vaj car ska, ne bi smo mo gli da iz dr ì mo raz me re oti ma ~i ne s ko jom smo su o ~e ni, i to na svim ni vo i ma. Da zlo bu de ve }e, to je po stao na ~in ì vo ta do brog de la dru {tva, od to ga da ka da ode te kod le ka ra mo ra te da ~a sti te me di cin sku se stru, do to ga da ne mo è te do bi ti po sao na ten de ru ako pret hod no ne ko me ni ste da li pa re, kon sta tu je u in ter vjuu „Dnev ni ku” mi ni star Ra sim Qa ji}. – Pret hod na vlast u~i ni la je pu no u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, i to se ne sme za bo ra vi ti, a sa da ima mo zna ~a jan is ko rak, ve ro vat no pre kret ni cu u bor bi pro tiv si stem ske ko rup ci je. I sto ga je ja ko va `no da taj za ma jac, ko ji je dao Alek san dar Vu ~i}, do bi je po dr {ku i vla sti i opo zi ci je, i da se ova bor ba do ve de do kra ja na si stem ski na ~in, od no sno da oja ~a mo in sti tu ci je ko je }e, bez ob zi ra na pro me ne vla sti, od te po {a sti {ti ti i dr à vu i sva kog gra |a ni na – na vo di Qa ji}, ina ~e li der SDPS-a. l Upra vo je svo je vr sna mar gi na li za ci ja in sti tu ci ja i glo ri fi ka ci ja ulo ge jed nog ~o ve ka naj ve }a za mer ka ko ra ci ma ko ji se pred u zi ma ju na pla nu bor be pro tiv ko rup ci je? – Ne mo è te da ~e ka te da in sti tu ci je sta nu na no ge, da si stem pot pu no pro funk ci o ni {e, da bi ste

INTERVJU

RA SIM QA JI], MI NI STAR

Oti ma lo se da to ne bi mo gla

za po ~e li bor bu pro tiv ko rup ci je. li~ no, i SNS. Ho }e li taj trend re for mi na {eg dru {tva u prav cu Jer, dok to ~e ka te, ko rup ci ja }e po na kra ju pro iz ve sti i sko re van we go ve istin ske mo der ni za ci je. je sti i in sti tu ci je i si stem i ce lu red ne iz bo re, ka ko to ve} uve - Iz ve {taj Evrop skog sa ve ta pr vi dr à vu. Da kle, pri nu |e ni ste da li ko pred vi |a ju i ana li ti ~a ri, put go vo ri o ja snoj per spek ti vi pa ra lel no vo di te dva pro ce sa: da ali i deo opo zi ci je? Sr bi je i ja za i sta o~e ku jem da mi u oja ~a va te si stem i in sti tu ci je, – Unu tar vla da ju }e ko a li ci je o pr voj po lo vi ni 2013. na pra vi mo taj stva ra ju }i prav ne i lo gi sti~ ke iz bo ri ma ni smo pri ~a li. Me |u kqu~ ni is ko rak. pret po stav ke za to, i da se isto vre tim, ap so lut ni rast rej tin ga i g. Me |u tim, u mar tu nas o~e ku je me no bo ri te pro tiv ko rup ci je, ko Vu ~i }a i SNS-a je ~i we ni ca. U „pr vo pro la zno vre me”, ka da }e se ri ste }i sve me me ri ti {ta smo ura di li ha ni zme i za ko na pla nu Ko so va. A tu je u Ja sno je da bi SNS-u sada od go va ra li no vi nom do zvo qe na fo ku su ne ko li ko te ma: iz bo ri, jer bi na wi ma mo gli da va lo ri zu ju sred stva ko ja im ple men ta ci ja po stig tre nut nu po pu lar nost. U sli~ noj je si tu a ci ji, nu tih do go vo ra, za tim ima te na ras po la ga wu. U sva ener ge ti ka, te le ko mu ni pod se ti }u, bio DOS po sle „Sa bqe” kom slu ~a ju, naj ka ci je, kao i pro ble mi va `ni je je da se na se ve ru KiM. U tom u ovoj bor bi ni je iza {lo iz za kon tom smi slu je ja sno da bi na pred wa - sve tlu ciq tre ba da nam je po sti za skih okvi ra, od no sno g. Vu ~i} kao ci ma od go va ra li no vi iz bo ri, jer we {to je mo gu }e bo qeg re {e wa u ko or di na tor slu `bi bez bed no sti bi na wi ma mo gli da va lo ri zu ju uslo vi ma ko ji na ma ne idu na ru ku. nig de ni je pre ko ra ~io svo ja ovla tre nut nu po pu lar nost. U sli~ noj je Na à lost, pro sto je ne ve ro vat no {}e wa. si tu a ci ji, pod se ti }u, bio DOS po {to se deo na {e in te lek tu al ne l „Nus po ja va” tog Vu ~i }e vog sle „Sa bqe”. Da kle, ne znam da li eli te i da qe po na {a kao da se na an ga `ma na, za kqu~ no sa hap {e }e bi ti iz bo ra, ali sam si gu ran da Ko so vu ni {ta ni je do go di lo, i kao wem Mi {ko vi }a, za pra vo je dra bi u ovom tre nut ku van red ni iz la da je sa mo pi ta we na {e vo qe ho }e ma ti ~an rast rej tin ga i we go vog zak na bi ra li {ta je di no SNS-u mo li ili ne da ostva ri mo pu ni su i{ao na ru ku; ne bi to usre }i lo ni ve re ni tet u Pri {ti ni, Gwi la nu, dru ge stran ke vla da ju }e ko a li ci je, Ka ~a ni ku... ali ni, pa ra dok sal no, opo zi ci ju, Da kle, u ko or di na ta ma ko je de Ima mo sad va `ni jih po slo va ko ja je za wih pot pu no ne sprem na. fi ni {e na {e ne dvo smi sle no opre od pro me ne Usta va l Plat for ma o Ko so vu na ja de qe we da ne }e mo pri zna ti ne za vqe na je za su tra. [ta ona uop vi snost Ko so va tre ba da obez be di l Sve ~e {}e sti ù sig na li i iz sa me vla da ju }e ko a li ci je da je po treb na pro me na Usta va. Je su li to na ja ve da }e {te no vo mo è do ne ti u si tu a mo {to je mo gu }e bo qi sta tus se ve se usko ro i kre nu ti u tom prav cu? ci ji ka da i bez we ima mo di - ra, {to vi {i ni vo ko lek tiv nih – Ova ze mqa ima to li ko te {kih pro ble ma i iza zo va s ko ji ma se rekt ne raz go vo re sa Ta ~i jem, pra va za Sr be ko ji ì ve ju `no od su o ~a va, pre sve ga eko nom ske pri ro de, da je kraj we vre me da de fi in te gri sa no upra vqa we gra ni Ibra, da se bo ri mo za na {u imo vi ni {e mo {ta su na {i pri o ri te ti. Ne mo è mo mi da igra mo na sto com..? nu, jer Sr bi ja je na Ko so vu ulo ì la te re na od jed nom a ne ma mo sna ge ni za ma le go li }e. Su o ~e ni smo sa – Tre ba da bu de mo kraj we opre - mi li jar de, za kul tur nu ba {ti nu... ve li kom ne za po sle no {}u, pri vre da je u zna ~aj noj me ri ne li kvid na, zni s tom plat for mom, da nam ne Pri to me, deo pre go va ra~ kog pro ima mo ma lu pro duk tiv nost, ma li nam je i broj pred u ze }a ko ja mo gu ve è ru ke u pre go vo ri ma ko ji se ce sa ne sum wi vo tre ba da bu du ko da iz dr è su ro vu tr ì {nu utak mi cu sa mo} nim igra ~i ma iz re gi o vo de s Pri {ti nom. Mi mo ra mo da sov ski Sr bi, da sa wi ma ima mo na, Evro pe, Ki ne... To mo ra ju bi ti top te me ka ko ji ma }e mo usme ri de fi ni {e mo {ta je na{ pri o ri tet kon ti nu i ra ne kon sul ta ci je i da ti svu ener gi ju. Ne mi ni mi zi ram ti me pri ~u o pro me ni Usta va, jer u ovom tre nut ku. Po me ni, to je do - bu du iskre no oba ve {te ni o sva kom je ja sno da }e mo jed nom mo ra ti da u|e mo u taj pro ces. Ali na pro sto bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ko ra ku dr à ve. Na pro sto, oni pr ni sam si gu ran da mi u ne kom re la tiv no krat kom vre men skom pe ri ra sa EU, i to ne za to {to }e dan vi mo ra ju sa zna ti isti nu, ma ko li o du mo è mo da po stig ne mo do vo qan ste pen sa gla sno sti o to me u po sle Sr bi jom po te }i med i mle ko ko bi la gor ka, jer pre vas hod no se kom bi prav cu tre ba lo da idu iz me ne naj vi {eg prav nog ak ta. - ne }e - ali mo ra mo bi ti sve sni da ra di o wi ho vim ì vo ti ma, bu du} je to su {tin ski po ~e tak ozbiq nih no sti, per spek ti vi... Na kra ju kra -

KA KO O^U VA TI I UMNO @I TI PO LI TI^ KI KA PI TAL

Vu ~i }u pa {u iz bo ri na pro le }e i je ni ma lo ~ud no, {ta vi {e je pri }e je din stve no da de lu je i da vra }a po pu lar li~ no in di ka tiv no, to {to je pot nost me |u svo jim sta rim bi ra ~i ma. S dru ge pred sed nik Vla de Sr bi je i {ef stra ne, ne znam ko li ko du go mo è da tra je „ti ma sno va” za bor bu pro tiv ko rup ci je ovaj Vu ~i }ev en tu zi ja zam i ko li ko ta~ no Alek san dar Vu ~i} u istom da hu u ~e tvr tak, mo è da pro iz vo di ova ko po zi tiv ne efek po sle hap {e wa naj krup ni jeg srp skog taj ku te. U tom sve tlu, {to pre SNS kre ne pu tem na Mi ro sla va Mi {ko vi }a. po me nuo da se ne van red nih iz bo ra, to bo qe po wih. Sa svim bo ji ni ~eg – pa ~ak ni iz bo ra. Re~ je pa la i je, na rav no, dru ga stvar da li }e se to i do go Na pred wa ci ima ju ~i ni se da u re do vi ma na pred wa ka ima onih di ti ili ne. ve o ma ve li ki ko ji su za du è ni da raz mi {qa ju u tom prav Bla go je vi}, me |u tim, ni je si gu ran da li cu, po tvr dio je „Dnev ni ku” ve o ma do bro je na pred wa ci ma za ovaj sce na rio bi tan mo in te res da ka pi ta li zu ju svoj oba ve {te ni iz vor. tiv da us put osvo je i Be o grad i Voj vo di nu, rast osva ja wem Pa ra le la le ì u {a ci: 2003. po sle \in jer ono {to se do ga |a lo na ni vou Re pu bli ke Be o gra da i Voj vo di ne, |i }e vog ubi stva a to kom ak ci je „Sa bqa” i ni je va ì lo isto vre me no i na ovim po qi ma i to }e pro ba ti hap {e wa {to qu di iz po li ti~ kih kru go va od me ra va wa sna ga. Tu jo{ uvek, uslov no go (Zo ran Sto jiq ko vi}) {to kri mi na la ca, De mo krat ska stran ka na vo re }i, po sto ji kon so li do va na DS. ~e lu s ta da {wim pre mi je rom @iv ko vi }em – Pro blem je osta tak Sr bi je, ali va qa uz le te la je do ne vi |e nih vi si na. Da je u tom vo di ti ra ~u na i da bi iz bo ri mo gli da ubr tre nut ku ras pi sa la van red ne iz bo re osvo ji za ju pro ces kon so li da ci je u DS-u. Oni u ne ki lo mo vi u vla da ju }oj ko a li ci ji ili da, la bi ap so lut nu vlast. Epi log zna mo. Vu ~i} ovom tre nut ku ne ma ju rok u ko me bi tre ba lo re ci mo, ne ko pro ce ni iz ve snost iz gle da na pak, sa ovim {to po ka zu ju sva me re wa rej - da zbi ju re do ve, ali uko li ko bi bi li ras pi mno go bo qi re zul tat. î ni se da u ovom tre tin ga, vr lo la ko bi mo gao da se po slu ì tim sa ni iz bo ri, ima li bi ciq pred so bom i ne nut ku o to me je di no mo è da raz mi {qa pri me rom i za raz li ku od @iv ko vi }a, ko ji {to oko ~e ga bi mo gli da se uje di ne. Zna ~i, SNS, ima ju }i u vi du da je to na ~in pri ti ska, evo ve} go to vo de set go di na tra ì svo je me - uslov no re ~e no, even tu al ni iz bo ri bi mo ne ka vr sta „di sci pli no va wa” ko a li ci o nih sto na po li ti~ koj sce ni Sr bi je, ce lu fr gli da idu u pri log na pred wa ci ma, ali i part ne ra. Ta si tu a ci ja na sta la je za hva qu ju tut mu oko pre se ca wa ko rup ci je, uz po dr {ku DS-u, ko ja u bli skoj bu du} no sti mo ra da se }i vi so kom rej tin gu Alek san dra Vu ~i }a i iz nu tra i spo qa, is ko ri sti da sa svim le po kon so li du je ina ~e ga ~e ka no vi ozbi qan iz na pred wa ka u bor bi pro tiv ko rup ci je. Uti za o kru ì vlast. bor ni ne u speh... sak je da sa da ima do voq no po li ti~ ke vo qe – Ne znam ko li ko je re al na ta pri ~a o I pro fe sor dr Zo ran Sto jiq ko vi}, po da se s wom raz ra ~u na na naj vi {em ni vou, van red nim iz bo ri ma, ali bi pre vre me ni iz - li ti ko log, sa svim je uz dr àn pre ma „iz bor {to do sa da ni je bi la prak sa, i da to sa da mo la zak na iz bo re u ovom tre nut ku sa svim si - nom sce na ri ju”. è da se po li ti~ ki ka pi ta li zu je. gur no i{li u ko rist na pred wa ka – ka è u – Da bi se za ka za li iz bo ri u ta ko krat kom A to prak ti~ no zna ~i, sma tra dr Sto jiq raz go vo ru za na{ list Mar ko Bla go je vi}, ro ku po sle maj skih, po treb no je da se de se ko vi}, da ~im ne ko od ko a li ci o nih part ne po li ti~ ki ana li ti ~ar i stru~ wak ra po ka è da ni je sklon da za is tra ì va we jav nog mwe wa. – pra ti ne ku tak ti~ ku op ci Man dat i ko rup ci ja Wi ho va po pu lar nost sa da mo è da ju na pred wa ka, SNS mo è Mar ko Bla go je vi} upo zo ra va na to da ko rup ci ja ni je pri ~a za bu de sa mo u po ra stu, a ak ci je ko je da otvo ri te mu van red nih se be. Ona se, ob ja {wa va, u ve li koj me ri od ra à va i na sva dru ga Vu ~i} spro vo di u bor bi pro tiv ko iz bo ra. po qa, pa ne mo è da se po sma tra odvo je no od ì vot nog stan dar rup ci je mo gu sa mo da na pra ve ko rist – S dru ge stra ne, ni je da i eko nom skog na pret ka. Uko li ko su u bor bi pro tiv ko rup ci toj par ti ji. Isto vre me no, wi hov ne mo gu }e da van red ni iz je sna ge ko je to ra de do sled ne i ozbiq ne, to mo è da se od ra zi i kqu~ ni po li ti~ ki kon ku rent De mo bo ri bu du ras pi sa ni pre krat ska stran ka jo{ uvek ni je us pe - na eko nom sku si tu a ci ju u ze mqi, do du {e ne od mah i pre ko no }i, ne go {to se vi de svi da qi ali na sred wi i du ì rok sva ka ko. A to bi, opet, mo glo da vo di la da se sa be re. [to pre ti iz bo ri ne ga tiv ni efek ti pro du ka po ku {a ju da se ipak iz gu ra ~i tav man dat, oce wu je Bla go je vi}. è ne eko nom ske i so ci jal bu du, to bo qe za SNS, jer i DS }e u jed nom tre nut ku da do |e se bi i po ~e ne kri ze. To bi mo gao bi ti

[to pre bu du iz bo ri, to bo qe za SNS, jer i DS }e se u jed nom tre nut ku kon so li do va ti i po ~e }e je din stve no da de lu je (Mar ko Bla go je vi}) okvir da se sa da ras pi {u iz bo ri. î ni se da je to ne {to o ~e mu vre di go vo ri ti, s tim da do sa da {an se da se za i sta par la men tar ni iz bo ri de se ni su bi le na ro ~i to ve li ke... Sto jiq ko vi} je pri to me uve ren u to da na pred wa ci ima ju ve o ma ve li ki in te res da ka pi ta li zu ju svoj rast i osva ja wem Be o gra da i Voj vo di ne i da }e to pro ba ti. Me |u tim, wi ma je, ka è, vi {e sta lo do di sci pli no va wa od no sa u po sto je }oj vla di, bu du }i da jo{ uvek ni je ja sno {ta bi, re ci mo, mo glo bi ti ras po lo è we bi ra ~a u ra no pro le }e: – Pi ta we even tu al nih van red nih iz bo ra se otva ra iz me |u osta log zbog unu tar ko a li ci o nih od no sa, ta ko da na pred wa ci ti me mo gu uvek pri ti ska ti ma we ko a li ci o ne part ne re. Za van red ne par la men tar ne iz bo re je po treb na dra ma ti~ ni ja po sto je }a si tu a ci ja, kao i da se ova pred nost na pred wa ka o~u va, da ne po~ ne da se osi pa. Ali zna ~aj na pred nost na pred wa ka je i u to me {to su ma we za hval ni re so ri - Ko so vo i eko no mi ja - u ru ka ma dru gih stra na ka. A si gur no naj ve }i iza zov na sred wi i du ì rok je, ipak, {ta }e ura di ti oko pro du è nih eko nom skih i so ci jal nih pro ble ma... n Reqa Kneèvi}

nedeqa16.decembar2012.

c m y

dnevnik

U VLADI SRBIJE I PREDSEDNIK SDPS-a

KARMA KOMA

ni [vajcarska izdr`ati jeva, zahvaquju}i tome {to su oni ostali da `ive na Kosovu, mi smo o~uvali kakvu-takvu pregovara~ku poziciju. l Nema~ka kancelarka Angela Merkel otvoreno zagovara pauzu u pro{irewu Unije. Da li je u tim okolnostima realno o~ekivati na prole}e ili leto slede}e godine datum za po~etak pregovora sa EU? – Nije taj kancelarkin stav neo~ekivan. Najpre, u ovom trenutku EU je okupirana re{avawem unutra{wih problema, pre svega ekonomskih. I drugo, naredne godine su izbori u Nema~koj, a ~ak 75 procenata glasa~a stranke koju predvodi Angela Merkel protivi se daqem pro{irewu Unije. Me|utim, i pored toga videlo se i kroz posledwi briselski izve{taj i kroz disku-

Prosto je neverovatno {to se deo na{e intelektualne elite i daqe pona{a kao da se na Kosovu ni{ta nije dogodilo, i kao da je samo pitawe na{e voqe ho}emo li ili ne da ostvarimo puni suverenitet u Pri{tini, Gwilanu, Ka~aniku... sije mnogih ministara spoqnih poslova EU da su Srbiji otvorene evropske perspektive i da je dobijawe datuma za po~etak pregovora u prvoj polovini slede}e godine sasvim realno u slu~aju napretka na kosovskom pitawu. l A mo`e li ko~nica sada postati dramati~no zahla|ewe odnosa u regionu, nakon spornih presuda Ha{kog tribunala? – Kosovo je u ovom trenutku glavni uslov koji }e determinisati stav ~lanica EU. I, da se razumemo, ne}e biti ni malo lako da

INTERVJU

sve uradimo na na~in da za{titimo na{e dràvne interese, a da, s druge strane, otvorimo vrata datumu za po~etak pregovora. Ali uspeh kosovskih pregovora jeste tema broj jedan, iza koje su sve ostale teme: unutra{we reforme, pravosu|e, qudske prava, pa tako i saradwa i normalizacija odnosa u regionu. Ali ta tema ne moè biti faktor koji bi presudno uticao na odluku EU o datumu. l I va`nost Vojvodine i wene autonomije stavqaju u prvi plan prakti~no svi evropski zvani~nici. Moè li, me|utim,

APV stradati zbog toga {to vlast u woj nije „upodobqena” po republi~kom {ablonu? – Ta strahovawa su apsolutno nerealna. Uostalom, o tome svedo~e izjave svih ~elnika vladaju}e koalicije, ukqu~uju}i i predsednika dr`ave i premijera. Autonomija Vojvodine nije upitna, a dobro je i {to je spor o buxetskom okviru za APV re{en dogovorom dva nivoa vlasti o finansirawu va`nih infrastrukturnih projekata u Pokrajini. Svako u Beogradu treba da ima interes da se i tu gradi, jer Vojvodina nije na Marsu, ve} je deo ove zemqe. Ne treba Vojvodina da bude povla{}ena u odnosu na druge, ali ni ka`wena zato {to ima povoqniji ustavno-pravni polo`aj u odnosu na ostale delove Srbije. Radikalizacija prilika nikome ne ide u prilog. n Mi ro slav Sta ji}

No} i magla

proki{wava. A krov se, da kako, okon~ava na samoj grani~noj liniji, odakle po ekad smo, kao klinci, u~ili Poznavawe priro- ~iwe Prvobitna Zajednica de i dru{tva, a sad mi se ~ini da je prva svrnemo}nih beslovesnih biha toga bila nau~iti nas da raspoznamo razli}a izloènih zlovoqi svaku: {ta je priroda i prirodna datost, a {ta dru{tvo kog kijameta, prirodnog i istorija, ne{to qudskom rukom i pame}u – a bogme ili istorijskog. I {ta taj i glupo{}u – stvoreno, pa se tako isto moè i mewanevoqnik koji ulazi ovamo moè, ugledav{i taj priti. A taj je nauk ne{to {to }e ti, kad pogleda{, jo{ zor i osetiv{i taj kontrast, pomisliti ne o prirodi mnogo puta u ìvotu zatrebati. i wenim }udima, nego o qudskom dru{tvu u kojem se Bila je no} sa nedeqe na ponedeqak, i obilno naupravo obreo i kroz koje mu vaqa neo{te}en pro}i? padali sneg svugde oko nas; autobus klizio je niz Svako je, dakako, imao svoju teoriju o tome kako je autoput nekada{weg bratstva i jedinstva sve u svei za{to sneg zatrpao Srbiju tako da je jedva izvirimu bez ve}ih problema kroz slavonsku ravnicu, i vala, i svako ko bi mogao i morao biti odgovoran tako sve do dràvne granice. Dakako, dràvne graumeo vam je savr{eno objasniti za{to ba{ to ba{ s nice za prirodu ne postoje, ona ih ne poznaje niti wim nema ba{ nikakve veze. Jedino vam niko nije ni priznaje, pa tako i taj despotovqevski „dubok sneg“ poku{ao objasniti taj paranormalni fenomen sa ravnodu{no i nepristrasno pada{e li pada{e sa grani~nih prelaza, taj komparativni prikaz stawa obe wezine strane, na Wih koliko i na Nas, a kada stvari, to ogledalo ovog tu`nog, zapu{tenog druje napokon prestao, bogme je u istome ~asu prestao {tva u permanentnom poluraspadawu, to kako eto i i Wima sa one strane i Nama sa ove strane te ta~taj sneg ba{ na jednoj ta~no odre|enoj ta~ki u prokice u prostoru zvane grani~ni prelaz kod Batrostoru, ba{ na onoj na kojoj prestaje wihova vlast i vaca. A prestao je padati bogme dobrih petnaestak wihova nadle`nost, prestaje biti elementarna nesati pre nego {to se autobus pojavio tu, na toj ta~pogoda s kojom se ne moè ni{ta osim se pokriti ki za prirodu bezna~aju{ima, trpeti i ~ekati da noj, a za dru{tvo va`noj, Kao Milo{evi} onomad, tako i Ovo pro|e, a postaje tek jedna jer deli jednu dràvu od relativno mawa neprijat{to sada upravqa fronclavim druge, {ta god to kome od nost s kojom se dade relaostacima dru{tva ima da hapsi nas zna~ilo. tivno brzo iza}i na kraj? Tamo gde, dakle, priSve {to ste ~uli o tou nastavcima i da prinosi `rtve rodne razlike nema, drusvetini, koja }e neko vreme voleti me ovih dana, besramno je. {tvene moè biti. Kako I to kako su jedni druge da veruje da }e je ta hap{ewa smo pre{li na teritoriju ukrug optuìvali, li{eno ogrejati, nahraniti i zaposliti Srbije, doslovno metar u je stida. I to {to su pokudubinu slavne Otaxbine, weno obe}ali da }e se posnega je na putu bilo osetno vi{e, autobus je malko praviti, odvratno je. I to {to je sve to ve} nama po proplesao po wemu a onda se s mukom i usporeno prostalo normalno, nenormalno je. Ali, ko uop{te jo{ bijao kroz w tih preostalih stotinak kilometara mari, i kome je do toga da se bilo kuda kre}e umesto svoje rute. Rekao bi ~ovek, tragi~no neupu}en, da da u}eban ~u~i kraj buwi{ta i veselo tap{e rukicaOnamo i Ovamo nije napadao jedan te isti sneg nego ma pred televizorom, izobilno mokre}i firnajz od da smo mi ovde ka`weni nekim ve}im, ja~im i opakinove dnevne doze hap{ewa? jim snegom, a da je sneg onih tamo samo nekakav sneg To nam je, naime, ponu|eno kao uteha za sve, kao nau poku{aju, nekakva lo{a i slabuwava imitacija bedoknada za sve {to nam nedostaje – a sve nam nedo le po{asti koja nas je zatrpala ovde tako da jedva staje, ~ak i obi~ne lopate. Kao Milo{evi} onomad, izvirujemo. E sad, ka`weni zaista jesmo, ali ne ba{ koji nije ~uo dobro ali je obe}ao da }e uhapsiti, tasnegom niti bilo ~ime drugim {to dolazi od priroko i Ovo {to sada upravqa fronclavim ostacima de, nego smo ka`weni dru{tveno, ili ako ho}ete, ka - dru{tva ima da hapsi u nastavcima i da prinosi `rznili smo sami sebe, a izdràvawe pokore bi}e dutve svetini, koja }e neko vreme voleti da veruje da go i te{ko, s neizvesnim krajem. }e je ta hap{ewa ogrejati, nahraniti i zaposliti. Ono {to sam video svojim o~ima i osetio telom na Dok primeti da od toga nema ni{ta, Novi Poredak zasneènom drumu, kasnije gledam i u novinama, u bi}e ve} dovoqno ~vrst da mu niko ne}e ni{ta mojo{ drasti~nijem vidu: na prelazu kod Horgo{a, sa }i. Sneg }e se jednom otopiti samo od sebe, ali Ovo ove strane ledena apokalipsa po kojoj mu~no prokli{to u Srbiji pod snegom nastaje ne}e se istopiti na zavaju putuju}i, a metar daqe, na ma|arskoj strani, suncu; naprotiv, to se, kao svaka no} i magla, tek zgusve suvo kao da nikakav sneg nikada nije ni padao, kao {wava. n Teofil Pan~i} da su susedi krovom prekrili svoje nebo, da im ne

DEJAN RADENKoVI] (SPS ), ^LAN oDBoRA zA KiM SKUP[TINE SRBIJE

Najpogubniju kosovsku politiku vodio je DSS biti s li~nim kartama, dokumentima, tablicama, radi ~ini u najboqem interesu Srbisusret razgovorima u srpskom parlamentu o osigurawem koje je za wih preskupo... Po meni, doje i pre svega srpskog naroda koji ìPlatformi za KiM poslanik SPS-a i ~lan bro je {to je zapo~ela ta direktna komunikacija sa vi na KiM. Tu mislim i na one koji resornog odbora Narodne skup{tine Dejan predstavnicima Pri{tine, koliko god to nekome ìve ju`no od Ibra u mnogo te{kim Radenkovi} kaè da na{a „strategija mora da bude zvu~alo ovako ili onako... Ali kada imate stalne okolnostima, ali i na one na severu, realna, objektivna, sa jasnom slikom {ta Srbija barijere i sukobe, po pravilu strada obi~an ~ovek. koji su, kako pokazuje vreme, ispoli moè i {ta mora da u~ini odmah, a {ta u narednim A, sa druge strane, nema tog pitawa koje se ne moè tizovani zarad interesa pojedinaca. godinama i decenijama kada je u pitawu Kosovo i razjasniti kada sednete za sto. Koji su to interesi, i to }emo sazna Metohija“. U intervjuu za „Dnevnik“ Radenkovi} U tom smislu o~ekujem da }e se u narednim rundati. Voleo bih da se ~im pre otvori i procewuje da „strategija treba da bude u interesu ma pregovora i dijaloga, tehni~kog i politi~kog, ta Pandorina kutija, pa da vidimo mira i opstanka Srba na KiM, u interesu Srba, ali i}i ka daqoj relaksaciji stawa. Naravno, DSS mo{ta se tu stvarno de{avalo. ne protiv Albanaca“: è i daqe da tuma~i svaki naredni razgovor s Tal Moè li za SPS biti problem – O~ekujem da platforma bude realna, da navede ~ijem kao {to to sada ~ini. Ali }u ih podsetiti na neke daqe smernice u politici Vlade i Skup{tiako u sklopu pregovara~kog proceto da su i u vreme kada je je premijer bio Ko{tunine i da bude usmerena ka poboq{awu ìvota na{ih sa Da~i} bude morao da sedne za ca vo|eni razgovori u Be~u, i da je i tada za istim isti sto sa Haradinajem, koji se gra|ana na KiM. Ne bih mnogo politizovao niti stolom sa wima sedeo isti taj Ta~i. Zar je mogu}e bio emotivan: jednostavno, o~ekujem da bude ìvotnajavquje kao budu}i premijer Koda su posle Ko{tunice svaka vlada i svaki predsedna, da realno sagleda probleme u trenutku u kome se sova? nik Srbije izdajnici? nalazimo. – Ne mogu to da okarakteri{em kao Treba da se spustimo na zemqu i vidimo gde smo, problem, ako je to izbor tamo{wih l Po~ela je primena integrisanog upravqawa prelazima ka KiM. Kako komentari{ete i da polako krenemo daqe, jer u kakvoj smo sada sigra|ana. To je neminovnost: ne moètuaciji, nismo u mogu}nosti da postavqamo uslove. tvrdwe DSS-a da je unutar Srbije uspostavqete vi zbog toga da prekinete razgovoPo meni, kada je re~ o Kosmetu, samo kada bi se mana granica? re koji su od interesa za va{e gra|alo podrobnije analiziralo, razgrnulo ko je sve – Ne mislim da je to uop{te istina. Podseti}u ne. Tako je kako je. Naravno, ja bih vona to da je do 2008. godine, pre samoprogla{ewa ne - kriv zbog mnogih stvari, videlo bi se da je najpoleo da u kosovskoj vlasti sede qudi iz zavisnosti Kosova, tamo bila carina, a drugih politi~kih opcija, intetada je premijer bio Vojislav Ko{tunca. lektualci koje imaju druga~ija Tada je potpisan i Cefta sporazum, gde se gledi{ta, ali nije tako. Zna~i, moramo hraImpresioniran sam hrabro{}u kao potpisnik sporazuma o slobodnoj trbro napred. Bitno je da se stvori druga~ija premijera Da~i}a. Treba priznati da samo pravi govini javqalo i Kosovo. E, tada je to bi slika o nama kao narodu. Mi smo stalno nelo u redu i korak ka EU, a onda nakon tih lideri u te{kom trenutku preuzimaju odgovornost {to kontrirali i uvek znali {ta ne}emo. Nizaokreta koje je DSS napravio u svojoj po kada nismo znali {ta ho}emo i to je na{ naju interesu gra|ana, wihove budu}nosti... litici, samo pronalaze ta~ke i zareze. ve}i problem. Prvi put imamo premijera koSad kaù: „to je bio Unmik”, a pri tome su ji je hrabar i odlu~an da ne{to uradi za svoju gubniju politiku imao upravo DSS, iako oni poku - zemqu. I kako neko moè da ga optuì za izdaju, bili zagovornici politike da Srbi ne smeju da se {avaju da to predstave druga~ije. Ali ne moè se prodaju? To je licemerno. Da smo se mi time sluì zapo{qavaju ni u „Unmik carini”, ni u „Unmik poto ve~no kriti, narod }e jednog dana saznati pravu liciji”, tretiraju}i ih kao kosovske institucije. li, mogli smo do sada da posle svake izjave, zareza, Sve su to zamene teza koje mnogo ko{taju i nanose istinu. ta~ke... optuìmo koga god ho}ete da ne{to muti po l Da li je Da~i} sada do{ao u poziciju da on pitawu Kosova. {tetu gra|anima. Prosto je neverovatno da neko sada mora sto puta da kaè da je dole na delu kon- mora da vu~e poteze za koje DS pre wega nije l Jedno od bitnih pitawe je i „Koliko nas ko{ta Kosovo“ i moè li vlada da stavi pod trola protoka robe izme|u jednog dela na{e teri- imao hrabrosti? – Impresioniran sam hrabro{}u premijera Dakontrolu pomo} koja odlazi na KiM ? torije i drugog. Jer ne moè dràva da dozvoli da – Jo{ 2008. kad sam postao poslanik, na osnovu neko uzme robu po izvoznoj ceni, onda je odveze na ~i}a, iako }e mo`da neko re}i da je neprimereno da ga ja ocewujem, jer sam poslanik SPS. Ali trezahteva gra|ana i pisama koje sam dobijao, otvorio KiM, tamo proda i skinuti PDV stavi u xep. ba priznati da samo pravi lideri u te{kom trenut- sam temu zloupotrebe novca i traìo da se to pital Da li je kona~no sve razja{weno: da li se pla}a carina, kome novac ide, ili to pitawe ku preuzimaju odgovornost u interesu gra|ana, za we finansirawa sistemski re{i, da se zna za {ta tek ~eka odgovor? wihovu budu}nost... Takav ~ovek ne krije se iza na - ide svaki „kosovski dinar”. S druge strane, me|u– Smeta mi {to se najvi{e raspravqa o carini, roda, vu~e hrabre poteze, spreman je na velike, te - tim, smatram da je i cela ta pri~a izbanalizovana, a ne o bitnim ìvotnim pitawima, sudobnosnim za {ke i hrabre odluke. Mislim da je on itekako sve- jer je veoma ru`no kada neko kaè „koliko ko{ta gra|ane koji tamo ìve. A wih interesuje {ta }e stan koje su na{e pozicije kao zemqe i da ono {to Kosovo“. To je zamena teza. To su buxetska sredstva

i samo ih treba usmeriti u prave svrhe, u razvojne projekte i uraditi su{tinsku preraspodelu, za {ta se ve} duè zalaèmo. Uostalom, vidimo da je kancelarija za KiM krenula da povla~i korake u pravcu revidirawa, kontrole socijalne pomo}i, platnih spiskova... Sigurno je da }e to doneti zna~ajne u{tede. I kanali distribucije moraju potupno da se kontroli{u, da se vidi, na primer, da li je onaj ko stvarno treba da dobije semensku p{enicu, zaista tu p{enicu i dobio od dràve, da li su wive zasejane, da li posle ètve ima ko da rod otkupi... Ti me treba da se bavimo, da ti qudi tamo rade i zarade; ne mogu oni egzistirati na socijalnoj pomo}i, ili ~ekaju}i platu a da ni{ta ne rade. Umesto da se, kao u proteklom periodu, daju podsticaji nekim STR i SZR, {to je bilo kao da bacate pare u bunar, mora se napraviti zaokret i omogu}iti qudima da ìve od svog rada, da se pokrenu firme i da dràva stane iza toga. To je na~in kako treba da se bori mo za Kosovo, ta ekonomska borba. Kada bi Srbija postala ekonomski lider u regionu, ne bi imali ni problem s Kosovom. n Sve tla na Stan ko vi}

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

TOMISLAV NIKOLI] GURA SRBIJU U RUSKI UGOVOR O ZAJEDNI^KOJ BEZBEDNOSTI?

Na ma la vra ta u voj ni sa vez d lu ka re sor nog od bo ra Na rod ne skup {ti ne da pri hva ti ini ci ja ti vu da Sr bi ja usko ro po sta ne dr à va-po sma tra~ u Or ga ni za ci ji ugo vo ra o za jed ni~ koj bez bed no sti, od no sno voj nom sa ve zu Ru si je i ne ko li ko biv {ih so vjet skih re pu bli ka, {to je ra ni je na ja vio i {ef dr à ve To mi slav Ni ko li}, mo gla bi po sta ti opa san pre se dan me |u ze mqa ma ko je è le pri kqu ~e we Evrop skoj uni ji. Spoq no po li ti~ ki od bor ovu od lu ku do neo je, pod se ti mo, ve }i nom gla so va, na pred wa~ kih i iz re do va DSS, i to bez ika kve jav ne ras pra ve, sa mo ne de qu da na na kon po se te pot pred sed ni ka ru ske vla de Di mi tri ja Ro go zi na i u tre nut ku ka da se svim si la ma lo bi ra za da tum ot po ~i wa wa pre go vo ra sa EU. No, da ovaj kon tro ver zan po tez srp skih vla sti ni je pro ma kao Bri se lu po tvr dio je i iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin. On je u iz ja vi za Ra dio Slo bod na Evro pa re kao da }e usko ro u su sre tu s mi ni strom od bra ne Alek san drom Vu ~i }em na sto ja ti da do bi je ob ja {we we ta kve od lu ke, po {to }e in for ma ci ju o to me mo ra ti da uvr sti u sle de }i iz ve {taj o na {oj ze mqi. I Ka cin je, ina ~e, pri me tio da u do no {e wu ova kve od lu ke ni je bi lo ni ka kve iole ozbiq ni je ulo ge ni sa me Na rod ne skup {ti ne, a ka mo li {i re jav no sti. – Od lu ka je, po mom mi {qe wu, do ne se na na br zi nu, bez {i re ras pra ve u par la men tu, a ka mo li u dru {tvu. Ni sam upo znat sa sta vom Vla de Sr bi je, ni ti mi ni stra od bra ne, go spo di na Alek san dra Vu ~i }a, pa ~e kam we gov po gled na tu od lu ku. Sva ka ko o~e ku jem ne ko ob ja {we we, jer }e mo to mo ra ti ukqu ~i ti i u moj iz ve {taj o na pret ku Sr bi je na pu tu ka EU. O~e ku jem da se ~u je mo ovih da na i da }u ta da bi ti u sta wu da sa znam ne {to vi {e, a mo `da }u i raz u me ti ne {to vi {e o ovo me {to se sa da de si lo – re kao je Ka cin. Voj ni ana li ti ~ar Bo jan Di mi tri je vi} ka è za “Dnev nik” da ta od lu ka Sr bi ju na ne ki na ~in uda qu je od ra ni je tra si ra -

DOK VOJVODINA GUBI BITKU U SKUP[TINI SRBIJE, U POKRAJINI NEOBI^NO JEDNOGLASJE

Har mo ni ~an {pil „auto no ma {a” i „pa tri o ta” ed n o g la s je vla d a j u } ih i re struk tu ri ra wa EPS-a pred - ma cen tral ne vla sti i ne re a opo zi ci o nih stra na ka ko sta vqa “kraj wi ob lik cen tra - gu ju ade kvat no na fi nan sij ski je je obe le ì lo pret hod na li za ci je” i da se ti me “je dan udar na Voj vo di nu i ogo qe no za se da wa Skup {ti ne Voj vo di pri vred ni gi gant, kao {to je kr { e w e ustav n ih od r ed b i o ne, mo glo bi ne kom iz gle da ti Elek tro voj vo di na, spu {ta na vi si ni po kra jin skog bu xe ta“. kao znak da je po li ti~ ka, pa i ni vo ki o ska”. On je po ru ~io i A ko ji su za pra vo do me ti po li ustav na kri za u od no si ma po da ne }e do zvo li ti da se na taj ti~ k ih ak t e r a u Po k ra j i n i, kra jin ske i cen tral ne vla sti – na ~ in od u z i m a j u sred s tva i bi lo da do la ze iz po zi ci je ili pre va zi |e na. Da iro ni ja bu de ve }a, ovoj neo bi~ noj har mo ni ji Blamaà sa duplim glasawem u po k ra j in s kom par l a m en t u pret ho di li su o{tri su ko bi [ef po sla ni~ kog klu ba DS Dra go qub Mi }u no vi} ka è da je iz me |u dva ni voa vla sti otvo pri gla sa wu o iz me na ma Za ko na o bu xe tu ko ji je pred lo ì la re ni od lu kom Ustav nog su da o Skup {ti na Voj vo di ne, bi lo ne re gu lar no sti. Po we go vim re uki d a w u de l a nad l e ` no s ti ~i ma, je dan deo po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je pr vo je gla sao APV, i è sto ka spo re wa oko „za”, a po tom je gla sa we po ni {te no zbog, ka ko je obra zlo ìo fi nan sij skog pro cen ta za APV pred sed nik ovog do ma Ne boj {a Ste fa no vi}, „teh ni~ kih pro sa cen tral nim vla sti ma u Be o ble ma” – pa se po no vo gla sa lo i ta da iz me ne za ko na ni su pri gra d u, za k qu~ n o s gu { e w em hva }e ne. Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. – Za kon je pr vo iz gla san, ali on da se kon sta to va lo da ni je Ipak, ni {ta od to ga, pa ni iz gla san. Bi lo je ne mo gu }e i ne po zna to do sa da da se po ni {ti ustav na in ci ja ti va Vla de APV gla sa we pod iz go vo rom da je teh ni~ ka gre {ka – tvr di me |u tim za za {ti tu voj vo |an skih „se dam Mi }u no vi}, ko ji je oce nio da se ra di o “krup nom pre kr {a ju”. od sto“, ni pr vo bit na od lu ka Na ne re gu lar nost je re a go vao i pred sed nik Skup {ti ne Voj po kra jin skog par la men ta o do vo di ne I{tvan Pa stor, ko ji je iz ja vio da sma tra “le gal nim i ka p i t a l i z a c i j i RBV upr k os le gi tim nim” ju ~e ra {we pr vo gla sa we u Skup {ti ni Sr bi je. pro ti vqe wu i pri ti sci ma mi – Shva tam da }e osta ti na sna zi ovo dru go gla sa we. Ali, pr ni stra fi nan si ja – ni su bi li vo gla sa we me ube |u je u to da su tada poslanici glasali po pre pre ka da po sled weg rad nog savesti, odnosno da se ovo {to za stu pa mo ipak po du da ra sa ve da na ne de qe za na ma u Skup }in skim sta vom da na {weg po li ti~ kog sa sta va re pu bli~ ke {ti ni Voj vo di ne i de mo kra te i skup {ti ne – re kao je Pa stor. na pred wa ci, i li ga {i i DSS, i SVM i ra di ka li iz gla sa ju jo{ jed nu de kla ra ci ju o osu di zlo imo vi na gra |a na Voj vo di ne. Uz op zi ci je, mo `da naj bo qe po ka ~i na u ra to vi ma 90-ih, ovaj put ova ko dra ma ti~ na upo zo re wa o zu je to {to je Skup {ti na Voj s ak cen tom na srp skim `r tva po ku {a ju od u zi ma wa imo vi ne i vo di ne zna ~aj na ka da tre ba da ma, uz do da tak i „i onih osta nov ca gra |a na Voj vo di ne, vla - se do ne su de kla ra tiv ni ak ti, lih“. Isto vre me no, voj vo |an - da ju }e stran ke u Po kra ji ni ko - dok u Skup {ti ni Sr bi je pa da ski po sla ni ci „hra bro“ su se je ve} go di na ma no se eti ke tu ju – ma kar i na po no vqe nom pri mi li i ulo ge „va tro gla sa wu – we ni za ga sa ca“ u ga {e wu „po à kon s ki pred l o z i i Fa sci nat na je bi la ra“ u Raz voj noj ban ci, na amand ma ni. auto no ma {ka re to ri ka so ci ja li sta, pra sno od u sta ju }i od vla Li der LSV-a Ne sti te od lu ke o we noj do nad â nak sma tra da na pred wa ka i funk ci o ne ra ka pi ta li za ci ji – i to bez Voj vo di na ko na~ no Je din stve ne Sr bi je, dok su bra ni li su v i s log obra z lo ` e w a. mo ra de fi ni sa ti svo Elek tro voj vo di nu od nakana Fa s ci n at n a je bi l a i je in te re se i in ter centralnih vlasti auto n o m a { ka re t o r i k a n a c i o n a l i z o v a t i so ci ja li sta, na pred wa ka pro ble me u od no si ma i funk ci o ne ra Je din stve ne Sr se pa ra ti sta, de lo va le su pri - sa cen tral nom vla {}u, ko ja, bi je, dok su bra ni li Elek tro li~ no ble do. Bi va to kad se me tvr di, na sta vqa pro je kat „do voj vo di nu, sa znav {i za na me re wa ju ulo ge „pa tri o ta“ i „auto ki da wa aut no mi je“ za po ~et cen tral ne vla sti da se di {te i no ma {a“. 1988. go di ne. No, i auto no ma sred stva ovog si ste ma pre se li Da su ak t e r i voj v o | an s ke {ka o{tri ca Li ge pri li~ no je u Be o grad. vla sti u de fan zi vi sma tra ju i is tu pe la u pret hod nom man da tu, Ta ko je vi so ki funk ci o ner ne k i ov d a { wi ana l i t i ~ a r i. zbog ~e ga je vaq da i kqu~ na po JS Sr |an Kru è vi}, ko jeg je To, pre ma re ~i ma po lit ko lo ga ru ka sa ne dav nog kon gre sa te Re pu bli~ ka vla da ne dav no po Du {ka Ra do sa vqe vi }a, po ka zu - stran ke bi la da se li ga {i „vra sta vi la za vr {i o ca du `no sti ju i ti me {to se, „ume sto da }a ju na sta re po li ti~ ke sta ze”. di rek to ra Elek tro voj vo di ne, {ti te in te re se gra |a na Voj vo Voj vo |an ske de mo kra te ko je upo zo rio da pred lo è ni mo del di ne, po vla ~e pred di rek ti va u po sled wa tri man da ta ~i ne

nog pu ta in te gra ci ja pre ma evrop skim bez bed no snim si ste mi ma. – To je i ko rak una zad, jer je sa vez u ko ji }e Sr bi ja po sla ti pred stav ni ka pot pu no ire le van tan za evrop sku bez bed nost. To po ka zu je da ni je bi lo ade kvat nog pro mi {qa wa i na {eg od no sa pre ma tom sa ve zu i sa mog tog sa ve za, ko ji je vi {e te `wa Ru si je pre ma sred we-azij skom pro sto ru ne go pre ma Evro pi – ob ja {wa va Di mi tri je vi}. Po we go vim re ~i ma, na ovaj na ~in mo `da do vo di mo u pi ta we ne ka ra ni ja opre de qe wa da se bez bed no sne in te gra ci je kre }u ka Part ner stvu za mir i re gi o nal noj sa rad wu. – Ta od lu ka je do ne se na is hi tre no i bez pro mi {qa wa ka kve }e efek te ima ti na od no se Sr bi je i part ne ra na Za pa du, od no sno, s dru ge stra ne, {ta }e re al no bi ti ko rist od sla wa na {eg pred stav ni ka u ru ski voj ni sa vez – sma tra Di mi tri je vi}. Sa go vor nik “Dnev ni ka” pri to me na po mi we da sta tus po sma tra ~a u ta kvoj or ga ni za ci ji ne do no si ni {ta po seb no Sr bi ji, jer je to or ga ni za ci ja ko ja ima bez bed no sni kon tekst van srp skog bez bed no snog pro sto ra i na {eg uobi ~a je nog okru `e wa na Bal ka nu. – Ni je lo {e ima ti pred stav ni ke na svim stra na ma Evro pe i

sve ta, ali mi slim da ovo ima po li ti~ ku te ì nu ko ja mo è da sta vi znak pi ta wa na ne ka ra ni je usta no vqe na vred no sna opre de qe wa na {eg si ste ma bez bed no sti – ka è Di mi tri je vi}. Ipak, pro ce wu je na{ sa go vor nik, ova od lu ka ve ro vat no ne }e ima ti da le ko se `ne po li ti~ ke po sle di ce po Sr bi ju, jer sam taj sa vez ni je po seb no zna ~a jan. – U ne kim bu du }im raz go vo ri ma sa EU ovo pi ta we mo è bi ti jed no od me sta ko je }e nam se spo ~i ta va ti, ali mi slim da ne }e ima ti ve }eg efek ta. Ono {to je pro blem, po mom mi {qe wu, je ste da ne pro mi {qe nost u toj od lu ci mo è da po ka è ka ko kod nas ne ma zdra vog po gle da na ono {to je bez bed no sni kon tekst u Evro pi i re gi o nu – ob ja {wa va Di mi tri je vi}. Ina ~e, Or ga ni za ci ja ugo vo ra o za jed ni~ koj bez bed no sti ni je ni ka kav pan dan NA TO-u, pa sim bo li~ no pri su stvo Sr bi je u woj i ni je od ne ka kvog stra te {ki ve }eg zna ~a ja. Sa vez se sa sto ji od Ru si je, Be lo ru si je, Ta xi ki sta na, Jer me ni je i Kir gi zi je, a u voj nom smi slu ima sa mo 4.000 qu di. O ozbiq no sti ovog voj nog sa ve za, ko ji vi {e slu ì da “na sit no” pro vo ci ra NA TO, go vo ri i po da tak da su Azer bej xan, Uz be ki stan i Gru zi ja ve} na pu sti li ovu or ga ni za ci ju. n Petar Klai}

ZA[TO SU PIRATI (NE)POTREBNI SRBIJI?

Gu sar ska za sta va na be lom li sti }u P

o ru ke „be lih li sti }a“ na po sled obe }a wa. Za pra vo, ~i tav wi hov pro gram s bi ji. Tim pre {to je dan le wi pi rat ura di wim iz bo ri ma da le ko je bi lo ov da {wom re al no {}u i ne ma pu no ve ze: vi {e ne go de set vred nih tra di ci o nal nih lak {e pro tu ma ~i ti ne go se za spram bri ga i pro ble ma de lu je kraj we po li ti ~a ra. kle ti da }e oni us pe ti da ini ci ra ju pro neo zbiq no, pa ~ak i dr sko, iako da le ko od Za la ga we za slo bod nu raz me nu po da ta me ne, za rad ko jih su, vaq da, kao ta kvi i to ga da su im kqu~ na za la ga wa ne pri hva ka, zna wa i kul tu re iz me |u qu di sa svih uba ci va ni u gla sa~ ke ku ti je. Osim ako bi tqi va za mno ge. Tek re gi stro va ni kao Pi me ri di ja na, pra vo na pri vat nost po je din se, mo `da, dra sti~ no po ve }ao wi hov broj rat ski po kret, a s ci qem da pre ra stu u ca, pr ven stve no od dr à ve i kor po ra ci ja, na idu }im iz bo ri ma. stran ku, srp ski pi ra ti su uve re ni u to da tran spa rent nost dr à ve kao i svih jav nih Skrom ni ja am bi ci ja „be lih li sti }a“ su im upra vo be li li sti }i otvo ri li pro in sti tu ci ja i pred u ze }a, pro ti vqe we dr bi la je da iz dej stvu je po ja vqi va we po li stor za de lo va we i bor bu pro tiv „fik ci àv noj re gu la ci ji in ter ne ta, za la ga we za ti~ ke op ci je ko ja bi na {la me sto u pro je od si ste ma“. slo bo du go vo ra i po {to va we svih raz li sto ru li {e nog opre de qi va wa za do bro, – Pi ra ti ni su ni le vi ni de sni, ve} no ~i to sti ko je po sto je u dru {tvu, kao i ume sto za ve }e ili ma we zlo, a po tom kre - vi po kret, ne za vi san od pro ble ma pret ukqu ~i va we {to ve }eg bro ja gra |a na u od nu la u pro me nu po li ti~ kog mi qea. Ona, hod nih ge ne ra ci ja – ob ja {wa va za „Dnev lu ~i va we, kqu~ ni su prin ci pi ko jim se pak, dru ga am bi ci ja pod ra zu me va la je nik“ Je le na Jo va no vi}, ak ti vist ki wa Pi ru ko vo de Pi ra ti {i rom sve ta, od na stan ba{ za to je i ne skrom na - da smi sle nost rat skog po kre ta u Sr bi ji i ~lan bor da ka 2006. go di ne u [ved skoj. Te {ko da se opre de qi va wa na iz bo ri ma vra te na sce In ter na ci o na le pi rat skih par ti ja. – Pi to me, kao uosta lom i svim po li ti~ kim nu sa da {wi po li ti~ ki ak te ri, na rav no rat ski po kret ra ste la ga no i kva li tet no, pro gra mi ma, ima {ta za me ri ti - osim, mo na kon ko re ni tih pro me na ko `da, {to su to pro ble mi je bi, hm, sa mi tre ba lo da iz ko ji mo gu da ti {te sa mo Na me ra nam je da ob u sta vi mo vla da vi nu dej stvu ju. ko ji ma su svi osta li pa tri ja hal nih tro lo va u par la men tu (Je le na Jo va no vi}) one U ta kvim okol no sti ma ma we-vi {e re {e ni. Re ci pot pu no je o~e ki va no i for mo, u [ved skoj, Ne ma~ mi ra we no vih stra na ka, ali tek }e mo vi i na me ra nam je da ob u sta vi mo vla da vi nu koj…i u svim osta lim dr à va ma gde pi ra de ti ko ja }e od wih na sta ti na te me qu is - pa tri ja hal nih tro lo va u par la men tu. Za - ti be le è sa svim so lid ne iz bor ne re zul prav no pro ~i ta nih po ru ka s maj skih iz bo mi sli te Na rod nu skup {ti nu u ko joj je ba - ta te, osta vqa ju }i za so bom u is tra ì va ra, a ko ja, ka ko nas uosta lom is ku stvo u~i, rem je dan ~o vek ne za vi san od taj ku na, i da wi ma jav nog mwe wa eta bli ra ne stran ke, kao osve ta biv {im par tij skim ko le ga ma, qe sa onom imo vi nom ko ju je imao pre ula - po put Ze le nih u Ne ma~ koj. pa u tom smi slu i s od go va ra ju }om upo ska u po li ti ku... Za mi sli te da je ta kvih Ve ru u uspeh srp ski pi ra ti te me qe de treb nom vred no {}u. U sva kom slu ~a ju, no - vi {e, da ra de i go vo re ono {to je is prav lom i na ova kvom pro gra mu, ali i na pre va stran ka ko ja ra ~u na na uspeh me |u bi ra no a ne ono {to je na dnev no-po li ti~ kom po zna tqi voj ne kon ven ci o nal no sti ili ti ~i ma mo ra la bi da po nu di re {e wa za na kur su par tij skih fi nan si je ra. Za mi sli te ze za wu, pa i bun tu ko ji je za po ~et b « e lim ta lo è ne pro ble me, od ko jih se ne zna ko - da na iz bo ri ma ne mo ra vi {e da se bi ra li sti }i ma». Ali iz nad sve ga, do da ju, na no ji je ve }i, ali i da, vi {e od sve ga, do ka è iz me |u „ma weg i ve }eg zla“. U Evrop skom vim i kva li tet nim qu di ma, {to do sa da, je sprem nost za to da se s wi ma ozbiq no su o - par la men tu se ve} go di na ma na la ze pi ra li, ni ko pre wih ni je obe }a vao. ~i i po ce nu bol nih re zo va. ti i ne ma ni jed nog raz lo ga, osim fi na sij – Pre ma po da ci ma s pro le }a 2012, Pi Pi ra ti Sr bi je ne nu de ta kav pro gram, skog ko ji mo è da uti ~e na do seg kam pa we rat ska par ti ja je bi la tre }i iz bor za vi ali su uve re ni u uspeh ~ak i bez ne re al nih Pi rat skog po kre ta, da se ne do go de i Sr - {e od 10 po sto qu di u lo ka lu – po da sti re

pred nas Je le na Jo va no vi}. – Na rav no da ni je la ko po sta ti pr vi iz bor. Ali, Em bro uz Birs je pre ta~ no 101 go di nu re kao da se str pqe we sa sto ji u ma loj do zi o~a ja oli ~e noj u vr li ni. Strah ra |a o~aj ko ji ra |a mr `wu, a pi ra ti ne ma ju strah od pro me na. I ne ma ju strah od to ga da stu pe na po li ti~ ku sce nu. Ovaj put no vu stran ku pra ve no vi qu di, ne kom pro mi to va ni, ne oni ko ji su pre le ta ~i i ko je tra è naj bo qi dil za sle de }i man dat, ve} auten ti~ ni ak ti vi sti. To ne mo è da pro |e bez re zul ta ta. Ov da {wi pi ra ti, ako ni {ta dru go, ba rem ne be è od sa mo kri ti ke. Mar ko Mi tro vi}, ak ti vi sta Pi rat skog po kre ta u Sr bi ji, ta ko pri zna je da pi ra te uglav nom ~i ne mla di qu di pu ni en tu zi ja zma i do brih na me ra, ali bez ika kvog is ku stva u po li ti ci i na dru {tve no od go vor nim po zi ci ja ma. Pi ra te, do da je, ka rak te ri {e i pro blem s or ga ni za ci o nom struk tu rom bu du }i da ve }i na pi ra ta sma tra da je tra di ci o nal na pi ra mi dal na hi je rar hi ja pre va zi |e na, te se za la ù za {to ho ri zon tal ni je od lu ~i va we. Pi ra ti ma se ta ko |e, ob ja {wa va Mi tro vi}, jo{ uvek za me ra i uskost, od no sno pre ve li ki fo kus na in ter net pro ble me, a ma we obra }a we pa `we na ne ka op {ta dru {tve na pi ta wa, kao {to je ne do sta tak eko nom skog pro gra ma i ja snog sme ra po tom pi ta wu. Rad pi ra ta {i rom sve ta je pot pu no ja van, svi za pi sni ci sa sa sta na ka ob ja vqu ju se on lajn, dok je sva ko spon zor stvo jav no pu bli ko va no, ob ja {wa va nam Je le na Jo va no vi} spe ci fi~ ne raz li ke iz me |u pi ra ta i dru gih stra na ka. U Sr bi ji, gde se za ko ni

Jelena Jovanovi} do no se iza za tvo re nih vra ta i gde Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja sva ke go di ne iz rek ne ka zne za lo {e upra vqa we u dve tre }i ne mi ni star sta va, na ro ~i to je bit no ima ti pro jekt me na xe ra ka kvi su li ko vi i » z Pi rat skog po kre ta: oni, ot kri va na {a sa go vor ni ca, na pro sto ne tr pe ovu vr stu mal ver za ci ja jer su sa zda ni, tvr di, od dru ga ~i jeg ma te ri ja la. Ali je su li za i sta, vi de }e se ~im im brod pr vi put pri sta ne u srp sku po li ti~ ku lu ku: jer tek ta da }e sve wi ho ve de kla ra tiv ne raz li ke u od no su na dru ge do }i u ozbiq nu ku {wu. n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

INTERVJU Dr BRANISLAV @IVANOVI], PROFESOR NA BEOGRADSKOJ BANKARSKOJ AKADEMIJI

Tre ba nam fond za lo {e kre di te a{a ze mqa ve} po du è ni je obe }a no pod ru~ je za ban ka re gde je no vac la ko pla si ra ti i jo{ lak {e do bi ti na zad. Te {ko }e sa se ri vi si ra wem sta rih oba ve za ima pri vre da ali sve vi {e i gra |a ni. Sve {to se do go di lo sa Raz voj nom ban kom Voj vo di ne po ka zu je da pro blem tre ba re {a va ti pre ne go po sta ne pre te àk. U Sr bi ji je, ina ~e, ve} sa da sva ki ~e tvr ti kre dit pro ble ma ti ~an, a dr Bra ni slav @i va no vi} sa Be o grad ske ban kar ske aka de mi je o~e ku je da se na sta vi rast spor nih po tra ì va wa i u 2013. go di ni. – To sva ka ko ni je do bro. Po seb no u pri vre di ko ja }e za be le ì ti ove go di ne pad bru to dru {tve nog pro iz vo da od 2 do 2,5 pro cen ta, sa in fla ci jom od oko 14 od sto, pro ce nom ne za po sle no sti pre ko 26 pro ce na ta, ten den ci jom de pre si ja ci je na ci o nal ne va lu te, na gla {e nom sklo no {}u ba na ka ka kre di ti ra wu dr à ve, per ma nent nim pa dom stan dar da i ku pov ne mo }i gra |a na... – na vo di dr @i va no vi}. – Ina ~e, ukup na spor na i ne na pla ti va po tra ì va wa si gur no su i ve }a od 25 od sto, {to je po da tak s ko jim ba ra ta ofi ci jel na sta ti sti ka. U pri vre di su, ina ~e, ti kre di ti naj i zra è ni ji u gra |e vi nar stvu, pre ra |i va~ koj in du stri ji i, na à lost, po qo pri vre di. Da li se problem moè re{iti? O~ekujete li osnivawe tzv. kontejner banke i koji bi model, zapravo, za Srbiju bio najpovoqniji? – Pro blem se mo è za u sta vi ti i mo è mu se pro me ni ti tok. Ali ne }e to bi ti ’kon tej ner ban ka’. Stru~ no re ~e no, to mo ra bi ti agre siv na, di na mi~ na, ra ci o nal na i la te ra la, kao i uki da wem po re za za oslo ba |a we re zer va ci kraj we pro fi ta bil na tr ì {na struk tu ra. Po me ni, naj ja za po ten ci jal ne gu bit ke, i to ne po sred ni je ve zi va ti za bo qe re {e we je je din stven pri vat ni in ve sti ci o ni fond, ova kav in sti tu ci o nal ni aran `man. a ne dr àv ni. Ka pi tal za we go vo osni va we po èq no je da l A gde su u toj pri~i dràvne banke? obez be de po slov ne ban ke u ~i jem bi se vla sni {tvu i na – Ka ko sam re kao, dr à va bi sa mo de li mi~ no u~e stvo va la u la zio. Evan tu al no pri su stvo dr à ve tre ba sve sti na deo ka pi ta lu fon da, ali bi za to od to ga ima la ve li ke ko ri sti. u~e {}a u ka pi ta lu, kroz ban ke u ko ji ma je ona vla snik. I Iz me |u osta log, pre no {e wem spor nih i ne na pla ti vih pla ni {ta vi {e od to ga. Neo d sma na na po me nu ti fond zna go vor no je po ten ci jal ne ~aj no bi po ve }a la vred nost ba Nedopustivo bi bilo lo{e plasmane ban kar ske gu bit ke fi nan si na ka u sop stve nom vla sni fi nan si ra ti po re skim nov cem ra ti nov cem po re skih ob ve {tvu. U ban ka ma ko je tre nut zni ka a dr à vu op te re ti ti no pri pre ma za pro da ju iz be do dat nim ri zi kom. Iz pro ce sa upra vqa wa i na pla te lo gla bi te {ke kom pro mi se i mo `da na {la re pu ta bil ni je in ve {ih kre di ta mak si mal no tre ba is kqu ~i ti tzv. dr àv ne sti to re. Znat no bi, na pri mer, po ve }a la vred nost Ko mer ci in te re se. jal ne ban ke, za ko ju u ovom tre nut ku ne bi po sti gla za do vo qa l Kada se taj fond osnuje, ko }e u tom slu~aju snova ju }u ce nu, bez ob zi ra da li je pro da je ili ne. Uma wi la bi i siti teret kredita koji se ne vra}aju: poreski obve{an se za po nov no hit no pre ba ci va we de la de po zi ta i port fo znici ili neko drugi? li ja ka pi tal no ne a de kvat nih ba na ka i wi ho vo po kri va we sop – Ban ke sa ve }in skim ino-ka pi ta lom. Ne ga tiv ne re zul stve nim ga ran ci ja ma. â ~an skoj bi ta ko |e po ve }a la vred nost, ta te agre siv ne kre dit ne po li ti ke, ko je su dik ti ra le do mi dok bi u slu ~a ju Po {tan ske {te di o ni ce i JUB MES ban ke bi nant no ban ke s ve }in skim ino stra nim ka pi ta lom, ne do pu le sa ~u va ne po ve }a ne {an se za traj ni je za dr à va we u dr àv sti vo je fi nan si ra ti nov cem po re skih ob ve zni ka. Wi hov nom vla sni {tvu. port feq kre di ta je i naj ve }i, ka ko ne spor nih ta ko i spor l Kako realizovati ovu ideju? nih. Vi si na spor nih i ne na pla ti vih kre di ta ni je ma wa od – Pro je kat }e se naj ve ro vat ni je spro ve sti na de cen tra pet mi li jar di evra, od no sno oko 25 po sto ukup nog port fe li zo va nom prin ci pu. Ban ke }e po na o sob osni va ti po je dan qa, a to je tek iz me |u ~e tvr ti ne i pe ti ne ka pi ta la iz ne tog ili vi {e na men skih in ve sti ci o nih fon do va za upra vqa we u ma ti ce u ino stran stvu. Re spek ti bil ni ji bu xet za po ten sop stve nim lo {im pla sma ni ma - ta ko zva ne {e dou ban ke ci jal ne gu bit ke i ot pis ja ~e za pad ne ban kar ske gru pa ci je, (ban ke u sen ci).U dru goj fa zi, za vi sno od re ak ci je tr ì u ze mqa ma u na {em okru è wu, kre }e se od 2 do 2,5 mi li jar {ta i in sti tu ci o nal nih i mi kro in ve sti to ra, ini ci jal ni de evra. Da kle, po lo vi na na {ih lo {ih kre di ta je bu xet za fon do vi bi mo gli da pro da ju ne sa mo ak ti vu ne go i pa si vu lo {e kre di te sa mo jed ne ta kve ban ke, pri sut ne i kod nas. fon da. l Kako motivisati „strane banke” na takav korak? Pro blem }e se do ta da re {a va ti i sam od se be. Ino-ban – Za po me nu ti in sti tu ci o nal ni aran `man bi }e, pro ce ke ovo ve} ra de, za sa da, pre ko svo jih fir mi za ne kret ni ne. na je, do vo qan i ka pi tal od oko 500 mi li o na evra. Me |u Jed no stav no, fi nan si ra ju ih, kre di ti ra ju i pre ko wih uma tim, i po red to ga na rav no da }e bi ti te {ko po mi ri ti in wu ju re zer va ci je i br è oslo ba |a ju ke{ na pla }u ju }i deo te re se ino-ba na ka, pa bi u tom ci qu tre ba lo, re ci mo, po glav ni ce. ~e ti sa uma we wem po re za za pro da ju ne po kret no sti iz ko n Du{anka Vujo{evi}

oko sni cu po kra jin ske vla sti, a ~i je je de za tra ìo od go vor na pi ta we „ko je za pa lo va we u mi nu lim go di na ma bi lo ogra ni lio {i bi cu”. No, zbog pro ti vqe wa da se ~e no unu tar par tij skim uzu si ma, po ka zu ju, po kra jin ski bu xet za 2013. go di ne kre i ra pak, da se ne sna la ze ba{ naj bo qe ni u no na osno vu do go vo ra ~el ni ka Vla de APV voj kon ste la ci ji po li ti~ kih od no sa. I sa Mi ni star stvom fi nan si ja, mo gle bi dok u re pu bli~ kom par la men tu sa da po usle di ti i ozbiq ni je smet we u funk ci o kre }u i one voj vo |an ske te me o ko ji ma su ni sa wu po kra jin ske ko a li ci je. }u ta li pret hod nih go di na, u po kra jin Pa stor, na i me, za raz li ku od ko a li ci o skoj skup {ti ni glav nu re~ sve vi {e pre nih part ne ra iz DS-a, tvr di da na knad no pu {ta ju po li ti~ kim opo nen ti ma. Ipak, ugra |i va we u po kra jin ski bu xet 12 mi li {ef Po kra jisnkog od bo ra DS-a Du {an jar di di na ra, ina ~e pret hod no re zer vi sa Eele zo vi} na ja vqu je pro gram ske pro me nih u re pu bli~ kom bu xe tu za fru {ko gor ne u stran ci i na tom pla nu. ski tu nel i sa o bra }aj ni cu No vi Sad - Ru – Do sre di ne fe bru a ra ima }e mo pro ma, ne zna ~i da }e ustav na od red ba o voj vo gram sku skup {ti nu stran ke, na kon ~e ga |an skih se dam po sto bi ti is po {to va na. }e se po kra jin ska or Po we go vim re ~i ga n i z a c i j a uskla | i ma, ti me se sa mo va ti s iz me na ma pro Pitawe je kakve }e posledice stva ra pri vid o ve gra ma na ni vou ce log }em iz no su u po kra po odnose u Banovini DS-a. Svih ovih go di jin skoj ka si, kao i imati odluka SVM-a na DS se za la ga la za ka da je re~ o tran po { to v a w e spe c i - da ne podrì pokrajinski buyet sfe ri ma za pla te za 2013. godinu fi~ no sti Voj vo di ne za po sle nih u pro i za us po sta vqa we ta sve ti i lo kal nim kve de cen tra li za ci je sa mo u pra va ma u ko ja omo gu }a va kva li tet ni je funk ci o ni APV, jer “tim nov cem Po kra ji na u osno vi sa we po kra jin ske i lo kal nih ad mi ni - ne ras po la è”. stra ci ja ra di obez be |i va wa bo qih uslo – To je isto kao kad bi smo re kli da, va za ì vot. I ubu du }e }e mo, sa svim si eto, voj vo |an ski bu xet ~i ne i sub ven ci je gur no, in si sti ra ti na to me da se de cen ko je se iz re pu bli~ kog bu xe ta is pla }u ju tra li za ci ja i u Voj vo di ni i u osta lim de po qo pri vred nim pro zvo |a ~i ma u Po kra lo vi ma Sr bi je or ga ni zu je po funk ci o ji ni, ili bi lo ko ja dru gi bu xet ski iz da ci nal nom i eko nom skom prin ci pu, ka ko bi ko ji se od no se na Voj vo di nu. Da li bi to se olak {ao ì vot qu di ma i obez be di le zna ~i lo da ima mo za pra vo pu no vi {e od jed na ke {an se za sve – ka è Ele zo vi}. se dam po sto? – ne dvo smi slen je Pa stor. Bit ku za voj vo |an ski bu xet, ko ju je i U sva kom slu ~a ju, po kra jin ski bu xet }e pret hod nih go di na naj do sled ni je vo dio u se, ka ko je na ja vqe no, pred po sla ni ci ma re pu bli~ kom par la men tu, Sa vez voj vo na }i po sled wih da na de cem bra, i uko li ko |asnkih Ma |a ra naj va qu je sa da i u Skup do ta da po tra je har mo ni ja na pred wa ka i {ti n i Voj v o d i n e. Li d er te stran k e de mo kra ta u Voj vo di ni, pro ti vqe we I{tvan Pa stor ko ji je i pred sed nik po SVM-a ne }e bi ti od lu ~u ju }e u bro ja wu kra jin skog par la men ta, u pe tak je do bio gla so va za we go vo usva ja we. Ali pi ta we je aplu az ko a li ci o nih part ne ra iz DS-a ka ka kve bi to even tu al ne po sle di ce mo glo da je me ta fo ri~ ki go vo rio o ga {e wu po da osta vi na od no se u Ba no vi ni... à ra u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne, ali i n Branka Dragovi} Savi}

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

RAD NI cI I SE qA cI SVE mA wE [A qU SVO JU DE cU NA fA KUL TE TE

Si ro ma {ni ma pre sku pa ula zni ca za vi so ke {ko le vaki drugi mladi ~ovek u Srbiji koji ima do 25 godina – nezaposlen je i nema naznake da }e se ta situacija promeniti. Srbija je na drugom mestu u svetu po broju iseqavawa mladih i obrazovanih qudi u potrazi za boqim ìvotom. Duboko je ukoreweno verovawe mladih da ulaznica za dobro radno mestu, a ~esto i bilo kakvo, nije obrazovawe i diploma koju imaju, ve} politi~ka partija ili dobrostoje}i roditeqi. Oni koji to niti imaju ni ti se nadaju da }e imati, odustaju od obrazovawa i od diplome koju su ve} stekli ne o~ekuju ni{ta. S druge strane, veliki procenat mladih sa fakultetom diplomom “sawa” posao u dràvnoj firmi zbog verovawa da }e mu tu biti najboqe i najsigurnije, dok mladi u ve}ini evropskih dràva “beè” od takvih poslova jer je zarada kod privatnika nekoliko puta ve}a. Studija o socijalnoj pokretqivosti Instituta za sociolo{ka istraìvawa pokazala je da deca radnika naj~e{}e ostaju radnici, dok u visoki sloj gotovo iskqu~ivo ulaze oni ~iji su roditeqi pripadnici elite. Samo pet odsto seoskih doma}instava ima studenta, a {ansa da dete upi{e fakultet pet puta je ve}a ako otac ima visoko obrazovawe nego ako ima osnovno ili mawe od toga. Dok je pre dve decenije svaki tre}i pripadnik najvi{eg dru{tvenog sloja bio

S mU [KAR cI U SR BI JI OBES PRA VqE NI U PO GLE DU RO DI TEq STVA

Otac po za ko nu i ne po sto ji e tako davno ode moj kom{ija da u osnovnu {kolu vrati kwige koje je wegov sin, u tom trenutku tek svr{eni osmak, zaduìo. Iznena|ena razredna do~eka ga re~ima: „Ali trebalo je da do|e roditeq“... I sad, ~iji je {ok bio ve}i, wen {to je upoznala i oca ili wegov koji se s pravom pita da li je otac roditeq, i ako nije {ta li je? Nama je, kada nam je ispri~ao, bilo sme{no - wemu nije. Ne bi bilo ni mnogim o~evima u Srbiji jer to je Srbija – nema roditeqa ako nije majka. Pa, ~ak i u Zakonu jasno stoji: „Posebna za{tita porodice, majke, samohranog roditeqa i deteta”. A oca niko ne pomiwe, on kao da ne postoji. Zapravo, zbog uvreènog mi{qewa u na{oj slabo osve{}enoj sredini „otac - kolac“, nastalo je i Udruèwe razvedenih i rastavqenih o~eva i o~eva samostalnih starateqa “Tata”. O „Tatama“ wihovim problemima i borbi da budu ravnopravni za „Dnevnik“ govori Dejan Vi{ekruna, predsednik Udruèwa: – Udruèwe deluje na nacionalnom nivou, a trenutno imamo 400 registrovanih ~lanova, potpisnika, ne ra~unamo one preko interneta. Veliki problem je {to kategorija samohranog roditeqa u Srbiji nije zakonom definisana. U EU i u zemqama u regionu to je re{eno, a mi se borimo da se i kod nas situacija promeni. A {ta su u stvari kategorije i potkategorije o kojima pri~amo, kako se to o~evi i u koje grupe svrstavaju, Dejan je poku{ao da objasni na najplasti~niji na~in: – Samohrani otac je otac, a samohrani roditeq je potkategorija samostalnog starateqa. Samostalni starateq je osoba koja je dobila starateqstvo nad decom sudskom presudom. To moè da bude po dva osnova: ili je ukazano poverewe jednom roditequ a ne drugom, ili je u drugom slu~aju drugi roditeq preminuo, ili

Ustav Re pu bli ke Sr bi je ^lan 66. Posebna za{tita porodice, majke, samohranog roditeqa i deteta. Porodica, majka, samohrani roditeq i dete u Republici Srbiji uìvaju posebnu za{titu, u skladu sa zakonom. Majci se pruà posebna podr{ka i za{tita pre i posle poro|aja. Posebna za{tita pruà se deci o kojoj se roditeqi ne staraju i deci koja su ometena u psihi~kom ili fizi~kom razvoju. nije upisan, ili je dete vanbra~no, ili je jedan roditeq napustio zajednicu. Roditeqi samostalni starateqi sudskom presudom dobijaju starateqstvo nad decom i tretiraju se kao samostalni starateqi. Ako je drugi roditeq ìv i pla}a alimentaciju, ako ima potpuno normalne odnose s detetom i vi|a ga, onda ro diteq koji je dobio starateqstvo ne moè ni kako da bude ‘samohrani roditeq‘ ... Samohrani roditeq je, dakle – dodaje Dejan Vi{ekruna – neko ko sam samcijat na ovom svetu brine o svom detetu: – Imamo jednog ~lana koji, osim svog deteta, nema vi{e nikog na svetu. Supruga, koja je bila jedinica i ~iji roditeqi su preminuli, tako|e je preminula. On je tako|e bio jedinac i nema roditeqe, tako da osim sina nema vi{e nikoga. Insistiram na toj razlici izme|u starateqa i samohranih o~eva, jer se tom gre -

Po la-po la – Traìmo na~in da organizujemo turneju predstave „Pola-pola“ pozori{ta „Du{ko Radovi}”. Radila ju je Miwa Bogavac, a govori o porodicama u razvodu. Scenario je ra|en na osnovu beleàka iz Centra za socijalni rad. Narator u predstavi je dete razvedenih roditeqa. To je predstava koja u potpunosti pokazuje {ta preìvqavaju deca – objasnio je Vi{ekruna.

{kom skre}e sa problema s kojima se mi susre}emo u Udru`ewu. Problema ima, a najve}i dolaze upravo iz sredine koja je prema samohranim o~evima ili starateqima nepoverqiva. „Tate“ se upravo zbog toga i trude da poboq{aju sliku o sebi samima. – Samo Udru`ewe okupqa o~eve, samohrane i rastavqene o~eve, i o~eve samostalne starateqe. Okupqamo o~eve u Republici Srbiji i delujemo na poboq{awu o~instva i razvoja odnosa otac-dete bez obzira da li je u pitawu postoje}a bra~na zajednica, razorena zajednica, ili samohrani roditeq. Problemi koje imaju o~evi isti su kao i oni koje imaju majke. Jedina razlika je {to su u pojedinim slu~aje -

Po ro di~ ni za kon Re pu bli ke Sr bi je Ra|awe, majka i dete ^lan 5. 1. @ena slobodno odlu~uje o ra|awu. 2. Majka i dete uìvaju posebnu za{titu dràve. vima samohrani o~evi kao potkategorija sa mostalnih starateqa upla{eni odlukama si stema, nerazumevawem sistema, pla{e se da }e im dete biti oduzeto i dato u hraniteqske po rodice. Drugi problem je vezan za wihov ponos i wihovu sujetu, jer u Srbiji se otac tretira kao „otac-kolac“. U na{em dru{tvu je neshvatqivo da otac moè da bude podjednako dobar roditeq kao i majka, {to o~eve demotivi {e da daju svoj maksimum. Stalno im se govori da im je potrebna èna i da ne mogu sami. A, da mogu sami – mogu. To mi je pre nekoliko godina dokazao {kolski drugar Bane. On je na nesre}u ostao udovac sa sinom od dve godine. Podr{ku od porodice nije dobio, a dràva je ostala gluva na wegove vapaje. Da bi provodio vreme sa sinom pre{ao je da radi u no}nu smenu, razumevawe od poslodavaca je izostalo, pa su bolovawa bila retka i molio je boga da mu se sin kojim slu~ajem ne razboli. Jedino ~ega je na pretek bilo je qubavi. Istinske, ne`ne, toliko lake i lepe da nisam mogla da prepoznam nekada na emocijama tvrdog momka, dr~nog i o{trog na re~ima. I nije on jedini. U Novom Sadu ìvi i bori se otac dvoje dece, tako|e udovac. Wegov problem je {to se pla{i da traì socijalnu pomo} jer smatra da bi mu dràva u tom slu~aju oduzela mali{ane i smestila u hraniteqsku porodicu. Jer, kao i u ve}ini slu~ajeva, dràva umesto da pomaè – odmaè, a broj razvedenih mu{karaca, kao i samohranih roditeqa, u stalnom je porastu. O tome svedo~e i podaci kojima raspolaèw Dejan Vi{ekruna: – U Srbiji ima nekoliko hiqada samohranih o~eva, a razvedenih i rastavqenih je 79.000. O tome se malo pri~a, kao i o problemu nevi|awa dece od strane jednog roditeqa. U Srbiji je, prema na{im saznawima, ~ak 40.00 mu{karaca koji ne vi|aju svoju decu redovno. Zbog takve situacije Udruèwe „Tata“ ima za ciq da skupi 30.000 potpisa i sa predlogom korekcija aktuelnih propisa u|e u Skup{tinsku proceduru: – Najve}i deo, 70 posto problema, moè biti re{eno izmenama postoje}eg Zakona. Prva stvar koju traìmo jeste da se izmeni je ~lan 66 u Ustavu koji glasi: „Posebna za{tita porodice, majke, samohranog roditeqa i deteta“. U Srbiji 92 posto slu~ajeva starateqstva prilikom razvoda dobijaju majke. To je nedopustivo, jer otac se od starta smatra nedovoqno dobrim. O~evima se ne veruje da vole decu, dovoqno je da majka prijavi da je otac uznemirava i svi }e ga odmah osuditi. Jo{ jedan od poraàvaju}ih podataka jeste da se svaki peti brak u Srbiji razvodi, svaki tre}i u Beogradu, dok je u Novom Sadu ~ak 20.000 razvedenih mu{karaca. Za sve wih, kao i za majke, potrebna je podr{ka. Ipak su i oni roditeqi, bez obzira {to se to ni u Ustavnu ni u Zakonu ne vidi. n Zo ri ca Dra go je vi}

sin poqoprivrednika, danas je to tek svaki deseti. S druge strane, gotovo polovinu mesta u vrhu zauzimaju potomci pripadnika iste klase – deca preduzetnika, direktora ili politi~ara. Sociolog profesor dr Slobodan Cveji}, jedan od istraìva~a u ovom projektu, obja{wava za „Dnevnik” kako smo uop{te do{li dotle da danas u fakultetskim amfiteatrima uglavnom sede pripadnici sredwe i vi{e klase. On za na{ list isti~e da taj proces, zapravo, po~iwe rano, jo{ u pred{kolskom uzrastu, kada pripadnici sredwe i vi{e klase znatno vi{e ulaù u razvijawe ve{tina svoje dece nego pripadnici niìh klasa, radnika i poqoprivrednika.

– To je ne{to {to bi moglo biti prili~no kompenzovano kroz pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe, ali ve} na tom nivou postoji razlika u u~e{}u dece iz razli~itih klasa. Rast nejednakosti se nastavqa u osnovnom obrazovawu. âk i sami roditeqi seoske dece u na{em istraìvawu prime}uju da su zahtevi, koji se pred decu postavqaju u seoskim {kolama, mawi nego u gradskim, pa su ova deca kada odu u sredwu {kolu mawe kompetitivna od gradske. Upravo zato, ba{ kao i deca iz radni~kih {kola, radije biraju sredwe stru~ne {kole i zanimawa koja }e ih voditi direktno na trì{te rada, a ne ka visokom obrazovawu. Stoga ve} na tom nivou treba in-

Sred wa kla sa je ste sma we na, ali ni je ne sta la Profesor dr Slobodan Cveji} tvrdi da na{e dru{tvo nije izgubilo sredwu klasu i da to nije ~iwenica koja uti~e na to da mladi teè danas odlaze na studije nego {to su to ~inili prethodnih decenija. – Na{e dru{tvo nije izgubilo sredwu klasu, to je pogre{na teza koja se u Srbiji javqa svaki put ~im se pojave ekonomske te{ko}e. Sredwa klasa se ne defini{e samo ekonomskim poloàjem, nego i ulogom u reprodukciji sistema, mogu}no{}u da se defini{e ìvotna strategija koja kombinuje razli~ite resurse. Istina je da je u zadwih nekoliko godina obim sredwe klase neznatno smawen i wen materijalni poloàj vidno pogor{an, ali to ne moè da se preslikava na mlade ge neracije i bude opravdawe {to ne odlaze na fakultete i ne sti~u nova znawa – ocewuje Cveji}.

TRE NUT NO U VOJ VO DI NI BEZ PO SLA GO TO VO 22.700 VI SO KO O BRA ZO VA NIH SVIH NI VOA

Naj go re je kad si ni kom po tre ban stru~ wak a li neko zna kako se upore|uju stru~ne spreme po nalna slu`ba za zapo{qavawe poku{ala je da razli~itim Bolowi i stare stru~ne spreme? I kako se vrednumerama i programima poku{ava da spase da nam se sasvim ju strukovne u odnosu na akademske studije? ne raspr{e stru~waci. A da visoko obrazovawe i NacioOvo je jedno od bezbroj sli~nih pitawa postavqenih ponalna slu`ba za zapo{qavawe moraju biti strate{ki sledwih godina na brojnim internet forumima (koliko li partneri koji }e uticati da nam se poboq{aju i obrazovaje tek onih u sferi “usmenog predawa”), koja otkrivaju tek we i zapo{qavawe i trì{te rada, primer je i memoranjednu od silnih nedoumica pre svega mladih visokoobrazodum o saradwi koji su po~etkom sedmice potpisali Univanih qudi, koji su diplomu visoke strukovne {kole ili verzitet u Novom Sadu i NSZ. U razgovoru s rukovodstvom osnovnih strukovnih ili akademskih studija stekli po “boUNS-a i fakulteta u wegovom sastavu Vladimir Srdi}, lowskom sistemu”. Jo{ gore je {to neki ne mogu da ni da direktor Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe, izneo je budu evidentirani u Nacionalnoj slu`bi zapo{qavawa, najnovije podatke o nezaposlenosti visokoobrazovanih jer wihove struke “zara|ene” na novim ili interdiscipliosoba u Vojvodini. narnim studijama ne postoje na spisku priznatih i poznaSrdi} je rekao da je trenutno u Vojvodini, zakqu~no s 30. tih zanimawa. Doga|a se da ~ak ni diplomu na svom fakul - novembrom, nezaposleno ukupno 200.503 osoba, od ~ega je tetu ne mogu da dobiju, jer tamo wih 6,69 odsto, odnosno 13.411 s ne znaju {ta da im u }age upi{u, fakultetskom diplomom ili VII pa posle imaju problema jer im 1 stepenom stru~ne spreme. Pri struka “ne postoji”. tome je èna dvostruko vi{e neStudije je ove godine upisala go mu{karaca - 8.413 . Tako|e, tu ve} {esta bolowska generacija, je i 9.068 wih sa VI stepenom, te ali Srbija jo{ nije dobila novi 194 onih sa VII 2, i 12 sa VIII stenacionalni okvir kvalifikacipenom. ja, uskla|en s evropskim stan Posebno je analiziran trend dardima, iako su nam i visoko nezaposlenih fakultetlija mlaobrazovawe i nauka postali deo |ih od 35 godina, koji su zavr{izajedni~kog evropskog prostora li neki od 14 fakulteta UNS-a, u tim domenima. Studijski proa na pokrajinskoj evidenciji grami, visoke {kole, fakulteti wih je u ovom momentu oko 8.000. i univerziteti, ve} se po drugi Nije, me|utim, sagledano i koliput akredituju (provera kvaliko dugo je svako od wih na birou. teta je svakih pet godina), ali i – Priliv visokoobrazovanih daqe {lajfujemo. I to pre svega posebno je primetan 2009. kao re zbog inertnosti i nespremnosti akcija na prijem~ive mere koje nadle`nih ministarstava i drunudila NSZ: pripravnici, “Prva „[ta je va{e zanimawe? Mi va{e {ansa” i stru~na praksa. To je gih dràvnih institucija da u zvawe ne prepoznajemo...” mnogim domenima pomere kazaq{ansa da i Univerzitet moè da ku na ve~itom kalendaru i prekoristi ovakve na{e mere, pa }e u sko~e s kraja XX veka u drugu defebruaru ponovo biti objavqen ceniju XXI. Kao da su se u sveèm cementu zaglavili pa sad javni poziv – najavio je Srdi}. ni makac Po wegovim re~ima, pre ovih mera “mladi qudi nisu moNovinarski pogled na pomenute generalne probleme ni `da bili ni quti, ni besni, nego im je bilo ’bez veze’ da se iz bliza ne moè da do~ara kakve sve peripetije i te{ke prijavquju na evidenciju jer jo{ nisu shvatili odnos trìposledice inertnosti i nerada nadle`nih snosi pojedi{ta rada, {ta se de{ava”... nac. Kakvo je gorko, razo~aravaju}e i poniàvaju}e isku– Ali kako smo krenuli s “Prvom {ansom” i drugim mestvo mladog ~oveka koji s diplomom fakulteta do|e da se rama po~eli su da se prijavquju. Od 1. januara 2009. do daprijavi na trì{te rada, a tamo wegovu bolowsku diplonas svojim merama smo uticali i pomogli da se privrememu gledaju kao da je s druge (jo{ neotkrivene) planete. no ili stalno zaposli oko 15.000 visokoobrazovanih mla“[ta je va{e zanimawe? Mi va{e zvawe ne prepoznajemo dih qudi, ali i daqe na evidenciji u Pokrajini imamo vini u jednom od onih na na{em spisku...” {e od 13.000 wih bez posla. I tako, ~ekaju}i godinama novi nacionalni okvir kvaPo Srdi}u, su{tinski ciq sporazuma s Univerzitetom lifikacija, stvaramo armiju administraciji nevidqivih, je zajedni~ko insistirawe da se {to pre donese nacionalneprepoznatqivih stru~waka, za kojima neki poslodavci ni kvalifikacijski okvir uskla|en s evropskim – naravipak vape. A ti mladi}i i devojke }e, dok ~ekaju Godoa tj. no, koliko je to mogu}e s obzirom na ekonomsku krizu i posao, konobarisati ili tegliti {ut na gradili{tu, za stalne promene potreba za odre|enim kadrovima na trì{ta im ne treba nikakva {kola. I sve to na crwaka, kin- {tu. Tako|e zajedni~ki }e insistirati “i da se, najzad, dotica na ruke i, naravno, nikakva prava. Ili }e, pak, sedeti nese zakon o obrazovawu odraslih”, a od Univerziteta se, kod ku}e i prepu{taju}i se svakida{woj jadikovki, sve vipre svega, o~ekuje i da bude nosilac stru~nog, ozbiqnog na{e gube}i nadu, taloìti gor~inu u sebi. u~nog skupa o temi: trì{te rada i visoko obrazovawe, odDa ne bismo stalno samo umnoàvali probleme kojima nosno obrazovawe uop{te. sve ubedqivije teramo mlade stru~wake iz zemqe, Nacio n Ve sna ê ki}

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

U SR BI JI SE JO[ NE RAZ MI [QA O SPRE ^A VA WU ZA STA RE VA WA KRI VI^ NIH DE LA IZ OBLA STI KO RUP CI JE

Da le ko smo od sve tla na kra ju tu ne la bor bi pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji jo{ se ne vi di sve tlo na kra ju tu ne la, re kao je za “Dnev nik” ne ka da {wi ~lan ti ma u kan ce la ri ji za qud ska pra va UN u Be o gra du advo kat Alek san dar Cve ji}. Do sa da {wi efek ti bor be na tom pla nu i opi pqi vi skor tran zi ci je go vo re, do da je Cve ji}, da nam osta je jo{ po do sta da bi smo ugle da li sve tlo. Sa go vor ni ci “Dnev ni ka“ raz li ~i to pro ce wu ju i do me te naj no vi jih po te za dr `a ve pred u ze tih u po sled wa dva me se ca, ali su sa gla sni da sa da Sr bi ja ima u bor bi pro tiv ko rup ci je do bar za kon ski i in sti tu ci o nal ni okvir, te da sve za vi si od pri me ne za ko na. Biv {i tu `i lac Zo ran Ja ko vqe vi} o po kre ta wu is tra ga o ne ko li ko afe ra, me |u ko ji ma i pro tiv vla sni ka kom pa ni je „Del ta“ Mi ro sla va Mi {ko vi }a, oce wu je da je „u Sr bi ji ura |e no ne {to ve li ko, a bez ve li ke pom pe“. Stvo rio se, na vo di Ja ko vqe vi}, am bi jent da pra vo sud ni or ga ni bez ika kvih in ter ven ci ja po stu pa ju u skla du s Usta vom i za ko nom. Sta we u pra vo su |u se, do da je, po sled wih me se ci znat no po pra vi lo i po zi ti van trend ide uz la znom pu ta wom.

vo su |e. Ko na~ no, ne mo è kri vi~ no pra vo da sto ji na bra ni ku i da spre ~i sve mo gu }e zlo u po tre be, jer ono po svo joj vo ka ci ji ni je ta ko po sta vqe no. We gov sa dr àj, smi sao i mo} de lo va wa ni su ta kvi da mo gu da spre ~e ma sov no uru {a va we prav nog si ste ma. U ni zu naj no vi jih po stu pa ka, ozna ~e nih kao pa ra dig ma od lu~ no sti dr à ve u bor bi pro tiv ko rup ci je, iz dva ja ju se dva di ja me tral no raz li ~i ta. Pr vi je pro tiv bi zni sme na Mi ro sla va Mi {ko vi }a, ko ji se go ni pod sum -

S dru ge stra ne, stru~ wa ci su sa gla sni da je broj pro ble ma ti~ nih pri va ti za ci ja ve li ki i da bi ih tre ba lo is pi ta ti. Po wi ma, dr `av ni or ga ni ne bi sme li da po stu pa we ogra ni ~e sa mo na 24 slu ~a ja, ~i je is tra ge tra `i EU. Po mi {qe wu pro fe so ra Ne deq ka Jo van ~e vi }a, po treb no je is pi ta ti sve naj ek strem ni je kao i sred we te {ke spor ne slu ~a je ve pri va ti za ci je, i ako se na |e kri -

stan ku jav ne funk ci je do ti~ ni se ob reo na vi so koj po zi ci ji u stra noj kom pa ni ji, iako je, oba vqa ju }i funk ci ju, u~e stvo vao u po stup ku iz da va wa do zvo la za de lat nost – ba{ toj kom pa ni ji. „Kod nas ima sve ga i sva ~e ga i to mo è da se is tra ù je do be sve sti,“ ka è nam advo kat Alek san dar Cve ji}, uz na po me nu da je pro blem „{to se ni ko ti me ne ba vi“.

ter ve ni sa ti u si ste mu i pod sta }i ni je bit no za ba vqe we po qo pri tzv. sa mo re pro duk ci ja ve }a ne go de cu ni èg so ci jal nog po re kla vre dom. Ova kav stav }e, me |u tim, {to je to uobi ~a je no za zdra vo da kre nu na fa kul te te. Pri to me sa mo do pri ne ti da qem osi ro ma dru {tvo ko je ho }e da se raz vi ja na ovo pod sti ca we ne zna ~i sa mo po {e wu ma lih po qo pri vred nih ga ba zi naj kva li tet ni jih qud skih sto ja we fi nan sij skih pod sti ca ja zdin sta va. Osim to ga, sla bi je re sur sa. – po put sti pen di ja i sme {ta ja u obra zo va ni ro di te qi ima ju kra }i I po red ne spor ne ~i we ni ce da u~e ni~ ke i stu dent ske do mo ve – vre men ski ho ri zont, te è im je da da nas ni mla di obra zo va ni qu di ne go i po la ri za ci ju vi so kog vi de na du gi rok ka ko }e obra zo ne mo gu do }i do po sla i da to mo obra zo va wa i psi ho lo {ko-pe da va we do ne ti bo qi tak wi ho voj de è uti ca ti na od lu ku o na stav ku go {ku po dr {ku to kom sred weg ci – ob ja {wa va Cve ji}. {ko lo va wa, pro fe sor Cve ji} obra zo va wa – ka è pro fe sor ipak ne na la zi Cve ji}. oprav da we za Mla di sa se la ra ni je su vi - Bi lo do bro da se u ovoj ze mqi mno go ja sni je od u sta ja we od de li svo ju ì vot nu {an su da zo va wa. vi di da se zna we vred nu je a trud na gra |u je obra se re {e mo ti ke od la skom na – Mi slim da qe {ko lo va we, dok da nas da ovo ne bi naj ve }i pro ce nat wih ni ne sme li da bu du po ku {a va da ode na fa kul tet. Raz Ako se ima na umu, skre }e pa pre sud ni fak to ri ko ji uti ~u na log za to je ste i eko nom ska kri za `wu na{ sa go vo nik, da je obra zo mla de, jer u tom uz ra stu ~o vek i ne do sta tak nov ca za {ko lo va we va we je di na vi za ko ja vo di iz sve pri rod no è li da osva ja no va zna de ce u gra du, ali na{ sa go vor nik ta si ro ma {nih, on da ono mo ra da wa, da se usa vr {a va, po ve zu je s is ti ~e da su va `ni i de mo graf ski bu de do stup no svi ma, jer sva ko de dru gim qu di ma ko ji ima ju sli~ na i kul tur ni fak to ri. mo krat sko dru {tvo po ~i va na in te re so va wa – za kqu ~u je pro fe – Glav ni de mo graf ski fak tor ver ti kal noj pro hod no sti. Na pi sor Cve ji}. – Ali bi, sva ka ko, bi je sta re we se la. Sve je vi {e se o ta we da li to zna ~i da su de ca di lo do bro da se u ovoj ze mqi mno go skih do ma }in sta va u ko ji ma jed no - rek to ra ili vla sni ka pred u ze }a ja sni je vi di da se zna we vred nu je, stav no ne ma de ce, pa ni one stu pred o dre |e na da bu du eli ta, bi lo da se trud na gra |u je i da na od go dent skog uz ra sta. Kul tur ni ~i ni eko nom ska bi lo po li ti~ ka, a de ca vor ne po lo à je do la ze pa met ni i o ci su ve za ni za vred no va we obra rad ni ka za to sa mo u po seb nim i spo sob ni, a ne po slu {ni i fo li zo va wa i po gre {an stav da vi so iz u zet nim pri li ka ma, pro fe sor ran ti. ko, pa ~ak ni sred we obra zo va we, Cve ji} od go va ra da je u Sr bi ji n Qu bin ka Ma le {e vi}

Jed ni dru ge ne di ra ju, a “pa da ju” qu di ili funk ci o ne ri sred weg ni voa i ne ki bi zni sme ni ko ji su se mo `da pre te ra no za i gra li a za bo ra vi li da se ne tre ba za kre ta ti sa mo na jed nu stra nu ve} da tre ba {i ri ti krug pri ja te qa i po {to va la ca (Alek san dar Cvi ji}) wom za zlo u po te be s pu tar skim pred u ze }i ma. Dru gi je ne u po re div s ovim ak tu el nim, ali do bro ilu stru je po ten ci jal opor tu ni te ta jav ne funk ci je. Re~ je o po stup ku pred Agen ci jom za bor bu pro tiv ko rup ci je po vo dom me re iz re ~e ne jed nom biv {em dr `av nom funk ci o ne ru. Ubr zo po pre -

NA ZA VE JA NOJ STA ROJ PLA NI NI ODR @A NA KON FE REN CI JA BLO GE RA – „BLO GO MA NI JA“

Ne pre ti ’za lud va tra blo ga aj ve }i deo do ma }e, od no sno, do ne kle i re gi da po se do va we li~ nog blo ga u 21. ve ku ite ka ko mo o nal ne blo ger ske sce ne oku pio se na Sta è da bu de do bra pre po ru ka za ne ki no vi po sao i roj pla ni ni na „Blo go ma ni ji“ (blo go ma ni pri li ke ko je }e se tek uka za ti. Dru {tvo se raz vi ja.me), kon fe ren ci ji po sve }e noj uti ca ju blo go va i ja, uve li ko se pro fi li {u no va za ni ma wa po put dru {tve nih mre à na dru {tve no-po li ti~ ki ì me na xe ra na dru {tve nim mre à ma i {to bo qe po vot Sr bi je i okru è wa. I taj je za da tak is pu ni la zna va we qu di i wi ho vih „on lajn“ po tre ba po sta je bes pre kor no. Naj po zna ti ji re gi o nal ni blo ge ri su stan dard ko ji se pro sto mo ra ima ti u rad noj bi o to kom dva da na kon fe ren ci je pred sta vqa li svo je gra fi ji. uspe {ne pro jek te i pre no si li „know how“ ka ko se Ta ko |e, jo{ je dan od za kqu ~a ka i po ru ka „Blo do wih sti è i {ta se sve wi ma mo è po sti }i u da - go ma ni je“ bi lo je i to da bi ~la no vi Vla de, na rod na {wim uslo vi ma, ka da i me dij ska i in ter net pi ni po sla ni ci i naj vi {i pred stav ni ci dr àv nih sme nost pro se~ nog kon zu men ta in for ma ci ja kod in sti tu ci ja sva ka ko tre ba lo da bu du mno go pri nas ipak ra ste, te ga vi {e sut n i j i na dru { tve n im ne za do vo qa va sa mo ono mre à ma i u „slo bod no {to mu se ser vi ra na ve vre me“, ka da ni su u to ku sti ma, ve} è li da sa zna i pred i z b or n e kam p a w e. pu no vi {e o po za di ni sva Jer, wi ho va in for ma tiv ko dnev nog obi qa in for na ulo ga ve o ma je va `na, ma ci ja. a ti me }e, po sle di~ no, A oku pi li su se svi, od iz gra di ti i se bi imix ve o ma po pu lar nih mod nih po li ti ~a ra ko ji su u da i ku li nar skih blo ge ra, ko le ko ne po sred ni jem kon ji su da nas mo `da i naj ~i tak t u sa gla s a ~ i m a od ta ni ji jer su ume li kva li onih ko ji tu sfe ru na sta tet no da se pro fi li {u ve da ig no ri {u. spram ~i ta la ca ko ji ma se Blo go vi u Sr bi ji ite obra }a ju, pre ko qu di ko ji ka ko po sto je i po treb ni su jed no stav no ne ki svoj su ovom, na à lost, men ho bi ili do dat no in te re tal no is cr pqe nom i me so va we o ko jem ima ju {ta dij ski i da qe ne do voq no da ka ù pre tvo ri li u blog otvo re nom dru {tvu, mo ko ji oku pqa pra ve ma le ar Blo go vi su ite ka ko po treb ni ovom `da i vi {e ne go ikad. Mo mi je isto mi {qe ni ka u po `da su ma lo po su sta li i men tal no is cr pqe nom dru {tvu tra zi za in for ma ci jom vi uspa va li se, mo `da su ne {e, do no vi na ra ko ji su u ki od blo ge ra do ve li u pi blo gu vi de li al ter na tiv ne ta we smi sao svog blo go va ka na le – jer u me di ji ma za ko je ra de ni su uspe va li wa spram da le ko mo} ni je pro pa gand ne ma {i ne ri je da ka ù sve za {ta mi sle da je po treb no re }i i na dr à ve, a dru gi od lu ~i li da joj se i sa mi pri dru è pi sa ti, ka ko bi ovo dru {tvo na po kon i u prak si i u te {kim vre me ni ma ne ka ko ma kar ma lo unov ~e iza {lo iz gli ba u ko jem je po du è za gla vqe no. ono {to naj bo qe ume ju – da pi {u i po kre }u qu de na Ne ki od u~e sni ka se ve} du go ~i ta ju me |u sob no, raz mi {qa we, da ih mo ti vi {u da ipak ne se de skr ali su sa da pr vi put bi li u pri li ci da se i uì vo {te nih ru ku. Da pr vo sa mi ne {to pre du zmu ka ko bi upo zna ju i, ka ko se to ka è, „ava ta ru sa dru {tve - se stva ri, ko rak po ko rak, me wa le. nih mre à na po kon da ju i stva ran lik“, te da kroz De lom je i eks pan zi ja dru {tve nih mre à na ru ce lo dnev no dru è we u~vr ste ra ni ja vir tu el na {i la ne ka da po ma lo eli ti sti~ ki krug blo ge ra, pri ja teq stva. A sve to uz sjaj nu teh ni~ ku po dr {ku jer da nas sva ko mo è jav no da pi {e i oko se be „Te le ko ma Sr bi je“, ko ji je blo ge ri ma omo gu }io za oku pqa isto mi {qe ni ke. I on da su oni u sve mu na {e uslo ve ne stvar no br zu in ter net ve zu od 200 to me mo `da po sta li po ma lo su rev wi vi i po ~e li Mb/s, {to je u prak si zna ~i lo da je u ne kim tre nu vi {e da za zi ru jed ni od dru gih, ne go od ono ga ci ma i do 700 ure |a ja bi lo isto vre me no be ì~ no pro tiv ~e ga su otva ra ju }i blog i is pi su ju }i pr ve po ve za no na in ter net ko ji je funk co ni sao bes pre re do ve za mi {qa li da }e se bo ri ti. Pa opet, ako kor nom br zi nom, kao ni ka da i nig de do sa da. je su di ti po „Blo go ma ni ji“, no vih kli na ca ite ka Bez ob zi ra {to su ne ki, kroz kor po ra tiv ne blo ko ima, a sa wi ma i no ve po zi tiv ne ener gi je ko ja go ve za do dat no po zi ci o ni ra we fir mi na tr ì - }e, uz sve srd no pre no {e we is ku stva onih is ku {tu i oku pqa we „kri ti~ ne ma se“ kli je na ta ko ji sni jih, mo `da i na pra vi ti ono {to su oni za po ma je ne pre sta no po treb na i ta vr sta po dr {ke i ~e li ali ni su us pe li da iz gu ra ju do kra ja – do ve in for ma ci ja, us pe li da od blo ga na pra ve sa svim sti me dij ske slo bo de do ni voa ko ji sva ki ra zu man so li dan iz vor pri ho da, ve }i na u~e sni ka se slo ì - ~o vek u Sr bi ji za slu ù je. la da od blo go va wa ipak ne mo è da se ì vi, ali n Alek sa Gru be {a

Vla de pre spa va le iz ve {ta je Sa ve ta Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je je, ka ko tvr di we gov ~lan Du {an Sli jep ~e vi}, od for mi ra wa 2001. go di ne re dov no do sta vqao svo je iz ve {ta je svim vla da ma una zad 11 go di na. – Do sta vi li smo svih 24 iz ve {ta ja, ali ni ka da ni od jed ne od ~e ti ri vla de u ce lo kup nom pe ri o du ni je bi lo po vrat ne in for ma ci je i re ak ci ja ni na je dan od tih iz ve {ta ja. To je ste ma li broj u od no su na sve pro ble ma ti~ ne slu ~a je ve, ali zbog ogra ni ~e no sti ka pa ci te ta Sa ve ta mi ni smo mo gli vi {e – ob ja {wa va nam Sli jep ~e vi}. – Za sve iz ve {ta je je naj za slu `ni ja pred sed ni ca Sa ve ta, sa da po koj na Ve ri ca Ba ra}, i evo ko na~ no se ne {to po kre }e. vi~ no de lo – bez za dr {ke pro ce su i ra ti. – Ne bi se to u ovo li koj me ri na hva ta lo da su dr `av ni or ga ni, ko ji se ba ve kri vi~ nim pro go nom, i na kon cu pra vo su |e, ra di li svoj po sao ka ko tre ba – na po mi we Jo van ~e vi}. – Po seb no tre ba is ta }i da ti or ga ni ne bi sme li da se po vo de za ne kim po li ti~ kim in struk ci ja ma, ne go je svoj po sao tre ba lo da ra de bez ob zi ra ko do la zi na vlast. On da bi i na rod imao po ve re wa u pra -

sred weg. Go mi la je pro ble ma ti~ nih pri me ra pri va ti za ci ja gde se kr~ mi la dru {tve na imo vi na. Me |u tim, ne znam, re ci mo, ni za jed nog di rek to ra Agen ci je za pri va ti za ci ju da je po zvan na ne ki in for ma tiv ni raz go vor. Ima te i go mi lu dr `av nih pred u ze }a ko ja gr ca ju u ko rup ci ji, i ni {ta se ne pred u zi ma iako pri ja ve sto je u tu `i la {tvi ma. Te {ko je, po Cve ji }e vim re ~i ma, po ve ro va ti da se ta kve stva ri de {a va ju a da ni ko iz po li ti ke ni je ume {an. Pri to me je in -

– Ima te slu ~a je ve da po je di ni qu di iz biv {e sa ve zne ad mi ni stra ci je uzmu 24 pla te, i to me sec da na pred ras pad za jed ni ce Sr bi je i Cr ne Go re, a on da sa sa ve znog ni voa pre |u i za po sle se na re pu bli~ kom, i to u istom mi ni star stvu. To je je dan vid pre va re. Ali ne se }am se da se ne ko od wih za bri nuo, a ~i ni mi se da su po je di ni i sa da na funk ci ja ma. S dru ge stra ne, i ra ni je je bi lo si ja set afe ra i sve se za vr {a va lo na re la tiv no ni skom ni vou – do

di ka tiv no da se po tom pi ta wu ma le te ne ni {ta ni je de {a va lo, a za po sled wih 12 go di na se ~e ti ri pu ta me wa la vlast. – Ja to vi dim kao jed nu sim bi o zu, a to ima ve ze sa srp skom po slo vi com „vra na vra ni o~i ne va di“. A ima i ona ame ri~ ka: “Po ~e {i ti me ne pa }u i ja te be“. Jed ni dru ge ne di ra ju, a “pa da ju” qu di ili funk ci o ne ri sred weg ni voa i, aj de da ka è mo, ne ki bi zni sme ni ko ji su se mo `da pre te ra no za i gra li a za bo ra vi li da se ne tre ba za kre ta ti sa mo na jed nu stra nu ve} da va qa {i ri ti krug „pri ja te qa i po {to va la ca” – ka è Cve ji}. On upo zo ra va i da za bor bu pro tiv si stem ske ko rup ci je ne zna ~i ni {ta {to }e da bu de uhap {en ne ki bi zni smen – kon tro verz ni ili ne. Jer kod nas se, ob ja {a va, sve ra di me dij ski i mar ke tin {ki. Dru gim re ~i ma, ve li Cve ji}, ni ka ko ne va qa {to po sto ji ma nir da se sve pr vo ob ja vi u me di ji ma, a on da se po sle na su du do ka zu je. – Ne znam ka ko je Mi {ko vi} „ra stao“, pret po sta vqam da }e i to ne ko ne ka da da is tra ù je, a {ta }e da na |e – o tom po tom. Ali ne ve ru jem da je sva ta pred u ze }a u pri va ti za ci ji do bi jao bud za {to. Sva ka ko ih je vi {e pla }ao, ne go, re ci mo {e }e ra ne ko je su pla }e ne po tri evra. Tre ba re }i i to da je Mi ro slav Mi {ko vi} pri vat no li ce ko je mo è po vre me no mo `da ne kog i da pot ku pi. U tom smi slu za me ne je opa sni ji dr àv ni slu `be nik ko ji je pri mio mi to. Funk ci ja u Sr bi ji je iz vor mo }i, pro tiv prav nog sti ca wa imo vin ske ko ri sti, uti ca ja na mo ral, bra~ ni i po ro di~ ni... Za to da nas i je ste u Sr bi ji ba vqe we po li ti kom naj bo qi bi znis – oce wu je Cve ji}. Pro fe sor Ne deq ko Jo van ~e vi} uka zu je da je Hr vat ska u za ko no dav stvo une la re {e wa ko ja spre ~a va ju za sta re va we kri vi~ nih de la kad je re~ o pri va ti za ci ji, te da ne bi bi lo lo {e da i Sr bi ja po~ ne da raz mi {qa u tom prav cu. – Kad bi se ne {to u tom smi slu ra di lo, po treb no je da za to po sto je i ustav ne osno ve – na gla {a va Jo van ~e vi}. – Ina ~e, ni je pro tiv no me |u na rod nim do ku men ti ma re le vant nim za ovu oblast da se ne ka de la od re de da ne za sta re va ju, a ko ja su se po ja vqi va la u ne kom eks trem nom iz ra à ju u od re |e nom pe ri o du. Me |u tim, taj aspekt, bar za sad, ne }e bi ti raz ma tran ka da je re~ o iz me na ma Kri vi~ nog za ko ni ka. – U rad noj gru pi za iz me ne KZa ima mi {qe wa da se pro me ne ka zne ni okvi ri za de la u obla sti ko rup ci je – ka è Zo ran Pe ro vi}, ~lan rad ne gru pe, uz pod se }a we na ustav nu za bra nu re tro ka tiv nog va è wa za ko na. – U tom smi slu se u dru goj fa zi ve ro vat no mo gu o~e ki va ti i ne ke no vi ne KZ-a u po gle du kri vi~ nih de la pro tiv pri vre de, ali ne ma ni ka kvih ide ja o re {e wi ma po put po me nu tih u hr vat skom za ko no dav stvu. Uosta lom, me ni Hr vat ska ni po ~e mu ni je ideal, pa pre ma to me ni u kri vi~ nom za ko no dav stvu. n Ja ska Ja ko vqe vi}

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

[ O R O M

B O R O M

Pu na ko la zi me To dor je bio me kan, al je bio sa mo me kan na lad no }u i pe smu. Uz pe smu je umo i da dre ~i, al na lad no }i je stal no drk }o, ko pi ti je kad ima ju mal ko me sa a mlo go su pe i lo je kad god sva ko ja ki me ra. Naj ma wa je bi la ona ~a {i ca za ra ki ju, on dak ona od tan kog sta kla za de ci vi na, pa ci men ta za mle ko, sa }u ra, ruk wak, ce ger, pi tla, kor pa, xak i pu na ko la. Bio je tu i na pr stak, al u we ga ba{ i ni je si pa no, al kad god je ne kom bi lo ma lo, na vek je pri go va ro da mu si pa ju ko u na pr stak. Kad je {to god bi lo ba{ za pra vo i mlo go i ve li ko, on dak se di va ni lo da tog ima pu na ko la. Tim o`de ra ni ca ma {to im je na vek bi lo ma lo, ko u na pr stak da su im si pa li, ni pi tla ne bi la do sta. Iz pi tle se po ji la mar va i ko wi i no si la vo da u obor, da ni ko è dan ne bu de. Le ti je bi la lad na, ko iz bu na ra a zi mi se pu {i la od bu na ra do {ta le. Kad god su zi me bi le za pra vo lad ne, pa se i lad na bu nar ska vo da pu {i la iz kan te, kad na pqu bu de pra va zi ma. Ovo {to da nas zo vu zi ma i lad no }a me ka no je ko {to je me ka no di va nio moj brat To dor, svi rac iz Ci gan skog {o ra. @i vio To dor i tre }oj ku }i, oma s kra ja. Ni je to on dak jo{ ni bio so kak, fa li la im dru ga stra na. Bio je sa mo je dan red ku }a. Kad ni je ja ko lad no i kad de ~ir li ja is tr ~e iz ku }a pa kad se po re |a ju, bu de win red du ì od tog re da ku }a. Svi ve se li, si ja ju im cr ne o~i, sva ki u oba dva oka ima {vi gar, dve bo se no ge i jed nu ma ji cu. Kad ka sno na sle de ma ji cu, on dak ve} bu de mal ko i kra }a od ga }a. Sa mo su ve li ki ima li ga }e, de ~ur li ja je bi la go lo gu za. Odav no u To do ro voj ku }i ni je bi lo gra je. De ca o~ la u va ro{, è na mu je umre la i osto je sam u toj we go voj ku }i u pla vo okre ~e noj. Od te far be i spo qa je bi la lad na. Sa mo on i we go va tam bu ra su tu ì vi li. Kad u|e i za tvo ri vra ta, on dak jo{ i raj ber za vr ne, za sva ki slu ~aj, da ne u|e ~o ha no u tam bu ru. Vo lo je tam bu ru vi {e neg we go vu

Ra doj ku, al joj to ni kad ka zo ni je. nu kr pe nu fu tro lu, oka ~i je na Kan da da tam bu ru ne bi pre à lio. ~i vi luk, za sva ki sli ~aj da je mi Oà lio je i Ra doj ku za pra vo, pa - {e vi ne di ra ju, pre o bu je se i ajd u lio joj sve }u i ni je ba{ bio rad da svoj ku }e rak. Naj go re mu je bi lo svi ra tih pr vih da na, sve dok je tih pr vih fr taq sa ta zi me, dok se ni je sa wo. On dak mu je Ra doj ka u va tra ne raz go re i dok se mal ko snu ka zla da tre ba da ide da ra di, ne ugre je {po ret. Dok je Ra doj ka da ne vre di da sa mo dre ~i, tre ba bi la tu, ni bri ge ga bi lo ni je. da se za ra di i ì vi. Ve ro vo je na Ni je ni lam pu pa lio, a ne da lo ì vek Ra doj ki, al za sva ki slu ~aj, i pa li {po ret. Ra doj ka mu je bi la raj ber je na vek bio za vr nut kad je bo qe na {ti ma na od tam bu re. To dor bio u ku }i. Do {la zi ma, uda ra lo lad no sve Taj moj {pri co va ni brat To dor do svi ra ca, ~im se vra ta otvo re. je umo naj mek {e da di va ni „{“. Bub wa ra se cr ve ni la od je da i be Kol ko god je ~u ru {ko „~“ naj tvr |e sa {to ni je ka dra da ugre je bir na sve tu, tol ko je To do ro vo „{“ cuz. Ka ko ko od {kri ne vra ta, a bi lo me ka no, ko we go va tam bu ra {ka du {a. Re {i To dor je da red, kad je mal ko do {o do no va ca, da me te zlat ne zu be. Opra vio mu ih zu bar, otac ga we gov, ko da je zla tar a ne le kar. Kad su se po ga |a li ni su ni spo mi wa li „{“. Ko bi ga se i se tio, kad su ga me tli da bu de na po slet ku azbu ke, da je zdra vo va `no bi lo bi pr vo. Val da je to zla to jo{ mal ko omek {a lo To do ro vo „{“ i so tim zlat nim zi bi ma bi lo je naj lep {e i naj mek {e na sve tu ce lom. I To dor je bio me kan, al je bio sa mo me kan na lad no }u i pe smu. Uz pe smu je umo i da dre ~i, al na lad no }i je stal no drk }o, ko pi ti je kad ima ju mal ko me sa a mlo go su pe. Ni le ti ni je vo lo ka fa ne di je mu zi ka oma do vra ta. Ne ma ve ze ako {kri pe {ar ke kad ko god otva ra i za tva ra vra ta, sve to po pra vi To do ro va tam bu ra. Ni - Udaralo ladno sve do sviraca... je vo lo zi mu i lad no }u. Ka ko ko god otvo ri vra ta {i rom, ono i kroz to mal ko u|u pu na ko mal ko sta ne da vi di ko ga ima u la zi me. û do jed no ka ko je zdra vo bir cu zu i di ko se di, dok ih opet bi lo lad no. Ni ku mri je ni su le ne za tvo ri u|u pu na ko la zi me. Ne ti le, sa mo su se di le na dr ve tu mo{ se ugre ja ti jo{ za tri pe sme, ona ko na je è ne. Iz da le ka iz gle di va nio je To dor. Naj vi {e je vo lo da ko da je li {}e ot pa lo pre neg da svi ra u onim pra vim bir cu zi {to su ja bu ke ob ra ne. ma, da svir ci gle da ju na vra ta. Na faj ron tu, kad se To dor pre Umo je jo{ s vra ta da o{a cu je ko o buo i pa zar me to u unu tra {wi ula zi u ka fa nu, kol ko ima no va ca xep, da ga ne {}er da di god i sne gu u buk si, dal je ma rod il je ve so i do ku }e, osta la tam bu ra o ~i vi lu dal je rad da za ki ti svir ce il je ku, da se ne pre la di na po qu, da ne do {o sa mo da trg ne ko ju. me wa glas su tra, kad To dor na po Imo je To dor ci pe le za po so, so do |e. cr ne, le pe i na vek na vik sa ne, mo Do {lo i su tra, do {li svi al ne glo se na wi ma ogle da ti. Do ku }e ma mog brat To do ra. Di va ni li su je i{o u gu me nim ~i zma ma, druk po sle da su ga ~e ka li, ~e ka li, pa ~i je se ni je ni mo glo. Kad po de le po ~e li po so. Ize{ bir cuz kad je pa zar, upa ku je tam bu ru u onu ze le ti {i na unu tra. Do }e To dor, na da -

li se svi. Kad ni do faj ron ta ni je do {o, zna li su da se raz bo lo. Val da ga sti glo i po te ra lo pa ni je bio ka dar da u tam bu ru uda ra. û va li mu we gov deo pa za ra, ko da je i svi ro. Tam bu ra mu je bi la tu, sa mo {to ni je bio bli zu da je dr ì. E, kad ni dru gu no} ni je do {o na po so, re {e da ga tra è i da vi de {ta mu fa li. Obu ju ~i zme i ajd kod we ga. Ne ma tra ga do we go ve ku }e, za ve jo ve tar onu pr ti nu od prek si no}. Ne ma ni di ma iz oxa ka. Da ni je di god o~o kod le ka ra il kod onog zu ba ra, mo `da mu se od va lio zla tan zub, pi ta li se we go vi iz bir cu za. Ba{ je bi lo lad no. Jo{ lad ni je im je bi lo kad su vi dli da su otvo re na vra ta na ku }er ku. Na no ve tar pu na ko la sne ga u so bu. To do ra na {li na kre ve tu, le go ona ko ob u ~en, ka ko je kre no iz bir cu za oto ju~. Vra ta od {po re ta za tvo re na, ni je ni pa lio va tru. Val da ni je sti go, ne mo` bi ti da ni je ’teo. Ni raj ber ni je za vr no iz nu tra, kad je u{o u ku }e rak. Mal ko le go, mo `da da se od mo ri i do |e se bi pa da pa li va tru i da se ugre je. Ni je sti go. Ve tar otvo rio vra ta, u{la jed na ko la zi me, pa dru ga, pa tre }a i o~in }e ga zna ti kol ko je pu ni’ ko la zi me sta lo u taj To do rov ku }e rak. Ni ma weg ku }ar ka ni ve }e zi me. Jo{ ga zi ma ~a sti la i pu na ko la sne ga, na ~ast joj. Po sle su To do ra na so ni ca ma no si li na dru gi kraj se la, ko li ma se ni je mo glo, bi lo je zdra vo zi ma i mlo go sne ga. Ne ke ma le so ni ce, je dan kow upreg nut, wi ne kol ko oko lo, da is pra te To do ra i da drk }u na lad no }i. Tol ko je bi lo lad no da ni su ze ni su te le na po qe iz oka. A bi lo im je ào To do ra svir ca. Du go je jo{ vi si la we go va tam bu ra na ~i vi lu ku u bir cu zu, ni ko je di ro ni je, sve se na da li da }e do }i To dor da se pre ob u je u na glan ca ne plit ke cr ne ci pe le za po so. Kad god ne ko otvo ri {i rom vra ta od bir cu za, kad u|u pu na ko la zi me za i gra ju ì ce na we go voj tam bu ri na ~i vi lu ku. Na u ~i la tam bu ra na To do ra, pa joj te {ko {to ne ma ko da je ugre je. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Ne pa da sneg da se ~i sti U h, maj ku mu stvar no sam se smrz’o ovih da na. Mi slim, ne od sne ga i te, da re ~em, ni ske tem pe ra tu re, ne go od raz mi {qa wa: {ta bi bi lo da ko jim slu ~a jem bu de ne kih iz bo ra ova ko u zi mu, kad ni sne gu, a ka mo li iz bo ri ma, vre me ni je. Yabe ja kanyijam ove mo je ko mu nal ce, kad je wi ma i sneg tek do gle `wa ne pre mo sti va pre pre ka. Na rod be san kad se {e tam so ka kom, onom jed nom pr ti nom, to se na ba cu je gru dva ma, vi ~e, ur la, pre ti... Pa ni sam ja Bog otac sa va ot, pa da na te ram sneg da pre sta ne da pa da i @i ku lo pur du da upa li onu gr ta li cu za ko ju smo mo ra li i evro-kre dit da dig ne mo. Pa taj @i ka, kad ne ma od ko ga {ta da ma zne se bi iz jed nog u dru gi yep pre tu ra, a da ne }e di zel na slam ku iz gr ta li ce da iz va di. To na pa da lo, na ve ja lo, a jo{ ne ka zlo bi va ne de mo krat ska ban da tu ra na te in ter ne te ne ka kve sli ke, o~i gled no la `ne, na ko ji ma kao ovi u kom {i lu ku sve po ~i sti li, suv as falt cr ni im se po auto-pu tu... I sva ko ma lo eto ti ne kog da mi tra `i gla vu. Te ne spo so ban sam, te ne dr `im stva ri pod kon tro lom, te... Ko me ostav ku, za {to ostav ku? Aj te, mo li }u fi no, opa jaj te vi taj na{ sam{to-ni je Ko ri dor 10, pa on da

me ne pro zi vaj te zbog sne ga. Uosta lom, je be{ zi mu ako sne ga ne ma! [ta su svi na va li li da se ~i sti, uop {te mi ni je ja sno. Pa evo, ka `i te i sa mi, jel ta ko da je to naj za lud ni ji po sao na sve tu ? Sa mo se nov ci ba ca ju na we ga, a sneg bi se iona ko oto pio sam od se be. Pa ne }e vaq da ba{ za mog man da ta po ~e ti no -

i bra {no iz re zer vi, a sad mi za no ve ta ju ka ko mo ra ju po le bac u pe ka ru. Me si te go spo do pen zo we ri! Mo{ mi slit tra ge di je ako ne ko li ko da na ne ra de {ko le. De ca nam iona ko ta mo sa mo za zja va ju i ma ri {u na stav ni ke, pa ne ka se ma kar od mo re jed ni od dru gih. Ni sam ni ja i{ao u {ko lu ba{ sva ki dan, pa {ta mi fa li?

To na pa da lo, na ve ja lo, a jo{ ne ka zlo bi va ne de mo krat ska ban da tu ra na te in ter ne te ne ka kve sli ke, o~i gled no la `ne, na ko ji ma kao ovi u kom {i lu ku sve po ~i sti li, suv as falt cr ni im se po auto-pu tu... I sva ko ma lo eto ti ne kog da mi tra ì gla vu. Te ne spo so ban sam, te ne dr ìm stva ri pod kon tro lom, te... vo le de no do ba, maj ku mu!? Ima ka de, str pi }e se na{ na rod, on je i pod sank ci ja ma i pod bom ba ma znao da se sna |e, pre ì vi. S ovim ki ja me tom }e ma kar la ko da iza |e na kraj. [ta ima uop {te da iz la zi iz ku }a? Se di gde si, ni za di si ni si! [ta, kao ne ma ju ove de de i ba be za li he le ko va do sud weg da na, ne go ih pri ti slo ba{ po ovom ki ja me tu da idu kod dok to ra? Ono mad ga zi li jed no pre ko dru gog kad je sti glo uqe

Ad mi ni stra ci ja? Sve da mi ne ko i ba ne u ob {te stvo, ne bi ni pri me tio ko li ko ih fa li, to li ko je to vru }e na po sao. Ma kar }e oni ret ki ko ji se i po ja ve na rad nom me stu ima ti svo ju sto li cu, iona ko sam ih uo~i ovih po sled wih iz bo ra na pri mao to li ko da je dan dru gom se de na gla vi. To ve} me se ci ma ne ide ni na ma lu nu `du, ko ode, dok se vra ti, ne ma gde da sed ne. Tek za na {u pri vre du ne ma pro ble ma. Mi slim, ne ma

pri vre de, ne ma ni pro ble ma. Pa jel ta ko? Al, opet, ne mo è{ ni da ne ra di{ ni {ta, kad ti sva ko ma lo ne ko do la zi u go ste pa raz va li vi li cu di va nom ka ko je to sve le po i kra sno u EU, a ova mo mo rao da pr ti sneg ne bil’ me ni u go ste do {ao. ûd na mi ~u da, kao da kod nas pu te vi ni su kao sta klo. To se sve ca kli, maj ka ne moj. Do bro, jes pro blem ako se vo zi{ po tom, kao sta klo, as fal tu, ali za to smo mi po zna ti kao dru è qu biv na rod, ni smo bre otu |e ni kao ti tru li Evro pqa ni. Na{ ~o vek, kad ga za ve je ne gde na pu tu u ko lo ni, kva li tet no pro vo di vre me u, da re ~em, so ci ja li za ci ji. Pr vo ma lo psu je dr à vu, is tut wi se, pa kad ga pro |e pr va hu ja, po gle da oko se be, ta mo po zaj mi ~a ra pe, ova mo pe tit be u re keks za sit nu |e cu. Ako ga ba{ pri te ra okre ne ga }e na le vo krug, jo{ kad ne ko otvo ri „to mo va ~u“ zna tu i pe sma da kre ne! Da ve tar ne du va, mi bi, bre, i ra àw okre nu li, pa za oj ka li onu na {u. Ta ki smo na rod, pa to ti je. n Aleksa pl Adetovi}

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: U SEGEDINU,

Po pust za ki ne ske e ge din je uda qen od Ka - za 180 fo rin ti stan dard na, a kod wi è me re no ce nom tor te „lu dlab“ za 385 fo rin ti auto bu ske kar te u jed ba{ i ni sam po tre fio jer mi se nom prav cu (re dov na ju tar wa li - u~i ni la ma lo ba ja ta. Sli~ ne su ni ja „Se ver tran sa“ pre ko Hor ce ne ve }i ne slat ki {a: „do bo {i go {a) sve ga 250 di na ra. Isto ca“ je ne {to sku pqa – 485, por ci kao do Sen te – jef ti ni je je, da ja „{o mloi ga lu {ki“ sta je 590, a kle, ne go da kre nem u Su bo ti cu. naj sku pqe je par ~e tor te „kra Sti snem ta ko u xe pu ne {to fo qi ca Er è bet“ – 625 fo rin ti. I rin ti pa na put, ne zbog {o pin u po nu di okru glih tor ti za po ne ga, ne go zbog obi la ska naj ve }e ti uce lo, ~i ja te ì na je oko 1,33 va ro {i na ju gu Ma |ar ske ko ja je ki lo gra ma, naj sku pqa je „kra qi ve} du go omi qe na de sti na ci ja ca Er è bet“ ne {to vi {e od pet sve ta ov da {weg. hi qa da fo rin ti, od no sno oko Auto bus po lu pra zan, sko ro na 2.000 di na ra. vre me, kra jo lik ogr nut sne gom. Sve je ov de vr ve lo od na {ih Glav ni pu te vi ve} pro ~i {}e ni, qu di ka da je Se ge din bio pra vi na gra ni ci ne ma gu `ve i ~e ka wa, Ele do ra do. A u Ka ra so voj uli ci a na ni ~i ju ze mqu iz me |u na {ih u pro dav ni ci su ve ni ra „El do ra i ma |ar skih ram pi kod Re skea do“ ovih se da na sve nu di uz po pu ta ri sko ro da ni su za la zi li, pust do 50 po sto! Ima sve ga i za pa vo zi la kroz be li nu idu tra - naj pro bir qi vi je kup ce su ve ni ra gom ko ji su na pra vi li to~ ko vi. i po klon ~i }a. Re ci mo, skulp tu Iza pre la za Re ske, ko lo voz auto ri ce ki ne skih mu dra ca su sa 680 pu ta pre ma Bu dim pe {ti ~ist kao po jef ti ni le na 480 for tin ti. da me }a ve ni je ni bi lo, ali ka da Na Ka ra so voj uli ci pro da vac ko se skre ne de sno na sta ri put, ji ne skri va da je iz Er de qa sli~ no je kao i na na {im sa o bra (Tran sil va ni je) nu di i pet pa ri }aj ni ca ma. Da ni je kao ne kad, na ~a ra pa za 350 fo rin ti, {to je do mak gra ni ce sve do ~i na pu {te oko 160 di na ra. Ni smo ba{ bi li na i pra zna pro dav ni ca „Ze bra“ za in te re so va ni za pa zar, ali ko jom sa da sto lu je pro ma ja. Ne upor ni pro da vac spu {ta ce nu, ta ko dav no na {i qu di su upra vo naj pre na 300, pa 200 fo rin ti, tu tro {i li pre o sta le fo rin te {to je odi sta jef ti no, ka kve god sa pu te {e stvi ja da su ~a ra pe kva po \ar mi. li te ta. Kult ne se ge din ske Pro mo li lo se Skre }e mo [o cu kra zde ne ra de. zu ba to sun ce, mo |i uli com pre mraz {ti pa za ma Srp skoj pra vo Uzeo ih, na vod no, obra ze. Du go wi} slav noj cr kvi i ne ki na{ ~o vek... trg pod sne gom, Ti si, a upor ni iz u zev pe {a~ kih pro da vac ni ka ko sta za. Na ka fi cu i ne ki slat ki{ da se od u sta ne, na kra ju nam nu de bih u ~u ve nu „Vi rag cu kra zdu“ – }i ~a ra pe xa be, ali ta kvu po nu du, kad ona za tvo re na! Ni sneg sa bez ob zi ra na plit ke xe po ve, be ula znih ste pe ni ca ni je o~i {}en. smi sle no je bi lo pri hva ti li. Ista sli ka i na dru goj stra ni tr Ni su nam no ge ba{ to li ko oze ga. Sne gom i hlad no }om oko va na ble, a ve ro vat no su jef ti ne ~a ra i „Ki{ vi rag cu kra zda“. A se }am pe na ova kvoj zi mi ne kom nu `ni se ka ko je to bi lo u zlat no do ba je. {o ping tu ra, bez ob zi ra na go di U vi {e sprat ni ci sta ri je grad {wa do ba. Na vod no je ne ki na{ we u [o mo |i uli ci broj 3 je se ~o vek uzeo lo ka le, ni je pla tio di {te Srp ske pra vo slav ne op za kup sa mo u pra vi gra da, spor {ti ne Se ge din. Iz nad vra ta, ko ja tra je, a slat ki bi znis se za le dio. gle da ju na pra vo slav nu cr kvu, Ipak, u za me nu za kult ne se ge spo men plo ~a pod se }a da je din ske cu kra zde, na sre di {wi ci oprav ka sve tog hra ma i zi da we tr ga, uglu Du go wi} te ra i Ka ras op {tin skog do ma sa {ko lom i ut ce, ra di „Ka ve haz a ka pe lo“. u~i teq skim sta nom ura |e no Sta ro zda we je na la kat, a na 1910. u vre me ka da je pred sed nik plo~ ni ku tr ga i uli ce, sto lo vi i bio Ra di voj Pav ko vi}, glav ni tu sto li ce su sprem ni za go ste, ~im tor Ru vim Kr ste ka ni}, pa roh La se vre me ma lo ras kra vi. Ka fi ca zar [e vi}, u~i teq Jo van ]o si},

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Bran co Woj no witsh pro tiv Bran ka Voj no vi }a (4)

l Srp ski sin drom je u to me {to ne ver ne To me ne ve ru ju u po raz.

l Ko to ta mo pe va je naj bo qi film ko ji }e te gle da ti. l Del ta je ~e tvr to slo vo, sa da i ov de – pr vo.

NAOPA^KE

ar hi tek ta Mi lan M. Har minc, a Na jed noj mer mer noj plo ~i za be pred u zi ma~ An dri ja An do. Na le è no je da su do ma ja 1880. po kan ce la ri ji Srp ske pa ro hi je ni mo} za ob no vu gra da upu ti le 32 slo va, vra ta za kqu ~a na, na vra ti dr à ve {i rom sve ta. ma hra ma ras po red bo go slu è wa, Tr `ni cen tar „Ar kad“, uda uglav nom ne de qom i o va `ni jim qen sve ga sto ti nu me ta ra od pra zni ci ma. Sr bi ko ji do la ze auto bu ske sta ni ce, glav no je od zbog {o pin ga iona ko ret ko ova re di {te onih ko ji u Se ge din do mo na vra }a ju. la ze zbog {o pin ga. Pod istim A Se ge din je ne ka da bio va `no kro vom na tri spra ta je ~ak 130 me sto gde su na {ko lo va we do la tr go va~ kih i ugo sti teq skih lo zi li i Sr bi iz oko li ne. Ta ko je za be le è no da je u ~ast Sve tog Sa ve da le ke 1839, naj vi {e za slu gom Pa vla Sta ma to vi }a, se ge din skog pro te i gim na zij skog ve ro u ~i te qa, ov de u {est stro fa zva ni~ no pe va na Sve to sav ska him na. Na su ~e qa va wu [o mo |i uli ce i ke ja na Ti si je spo me nik „zlat noj ge ne ra ci ji“ fud ba le ra Ma |ar ske. Na po sta men tu ime na ~u ve nog sa sta va: Gro {i}, Bu zan ski, Lo rant, Lan to{, Za ka ri a{, Ko ~i{, Hi deg ku ti, Pu {ka{, î bor... Lop ta okru è na ko pa~ ka ma u bron zi na po sta men tu je po sta vqe na 2003. Iz te No vi nar „Dnev ni ka“ kraj spo me ni ka „Zlat noj zlat ne ge ne ra ci je ge ne ra ci ji“ fud bal ske re pre zen ta cije Ma |ar ske ma |ar skih aso va, ko ja je 1952. u fi na lu Olim pi ja de u ka la. Jo{ od Mi ku la {a bqe {te Hel sin ki ju po be di la Ju go sla vi ukra si na jel ka ma i tra ju pra ju 2:0, je se nas sam u To to vom Se lu zni~ na sni è wa ko ja se, u za vi kod Ka wi è sreo Je nea Bu zan sno sti od rob nih mar ki, kre }u od skog, ka da je po ~et ni uda rac iz - 20 do 60 po sto, a u naj broj ni jim vo dio na otva ra wu no vog fud - pro dav ni ca ma raz ne fir mi ra ne bal skog igra li {ta. ro be evrop skih i svet skih mar ki Ne oba zi ru }i se na kri zu i – 50 pro ce na ta. hlad no }u, na ke ju kraj Ti se, zbog Ce ne su is tak nu te ne sa mo u sli ka wa, seo sam na klu pu kraj fo rin ta ma i evri ma, ne go i u di bron za ne go spo |e sa {e {i rom. na ri ma, ku na ma, kon ver ti bil Ti sa la ga no va qa kroz ovaj deo nim mar ka ma... U „Wu jor ke ru“ su Pa no ni je, tre nut no ni skog vo do ce ne na zna ~e ne u ~ak 20 va lu ta! sta ja i ne za le |e na, ali spo men Za oko mi je od mah za pa la cr ve na obe le` je ko je se uz di è pod se }a spa va }i ca i tan ge iste bo je, na ka ta stro fal nu po pla vu iz ukra {e ne be lim, ko je bi mi si ca 1879, ko ja je po tra ja la 186 da na a ma iz svo je prat we odo bri li sva stra da lo je 150 qu di. Za hva qu ju ki Mi ku la{ i De da Mraz. Ce ne }i po mo }i evrop skih pre sto ni smo pro ve ri li: spa va }i ce 1.890, ca: Be ~a, Lon do na, Pa ri za, Bri tan ge 590 di na ra! Pa... ni je ni ta se la, Ri ma, na me stu po ru {e ne ko sku po za hlad ne zim ske no }i... iz gra |e na je lep {a i ve }a va ro{. n Milorad Mitrovi}

l Na {a ze mqa je pr va stro fa dr `av nih ka ta stro fa.

~a ra pe i mu dra ce

Ilija Markovi}

NA DE CEM BAR SKOM ZU BA TOM SUN CU

ret kom – mo `da ma lo pre vi {e za ko {e nom u stra nu – otac za ko jeg we go va de ca ka ù da se ni ka da ni je opu stio i svo joj ri gid noj po ja vi dao odu {ka kroz, bar, osmeh, ako ve} smeh ni {ta ni je mo glo da is te ra iz oklo pa ove in di vi du al no sti s emo tiv nim fe le rom i srp skom taj nom pod fran cu skom be ret kom, ~e tr de set go di na ì veo je i ar hi vi rao ka pi tal u se lu Kon den Nort hen, uz di gao se od aut saj de ra do jed nog od naj i mu} ni jih i naj u gled ni jih gra |a na u sa zve `|u gra da Me ca, stvo rio je, ~ak, de se to ro de ce u bra ku sa ve se lom Fran cu ski wom Anom Ma ri jom – }er kom @o ze fa i @o ze fi ne Ha u dot, ze mqo po sed ni ka na ~i jem ran ~u je bio slu ga – i, kad mu je u se dam de set osmom kru gu ì vo ta od o zgo (ili, ipak, od o zdo) ku rir uru ~io po ziv za umi ra we, go di nu da na po {to mu je umr la su pru ga, po vu kao se bez re ~i ob ja {we wa u ti {i nu i sa mo }u jed ne od svo jih ku }a u Kon den Nort he nu, za bra vio vra ta za so bom, spu stio {a lu ka tre i, sam kao kur jak prog nan iz ~o po ra, po ru ~io svo jom izo la ci jom: Osta vi te me da na mi ru umrem. To ni je bi lo mo gu }e! We go va de ca: Ma ri a na, Pi er re, Paul, An dre, Jac qu es, Jon Da niel, Ro ger, Mic hel, Jean Ma rie i Ma rie Fran ce, ni su mo gli da do pu ste da im otac – ve»} stra ho vi to okop neo i is cr pqen – ot pu tu je «s» » am u ta ko jad nom sta wu, od ne li su ga u bol ni cu, da bi ga ubr zo iz ne li iz bol ni~ ke mr tva~ ni ce... I, da kle, dva de set tri go di ne, ot ka ko sam u za gre ba~ koj “« Are ni” ob ja vio eks klu ziv nu do ku men tar nu pri ~u o rum skom su sre tu Voj no vi }a i »» Woj no wits ha (i za tim u dru gim no vi na ma jo{ ne ko li ko re por ta à o tom slu ~a ju), raz go va ram sad sko ro sa Sto ja nom Voj no vi }em u we go vom ku }er ku u rum skoj uli ci Ata na si ja Stoj ko vi }a, srem skog no be lov ca. Pre dve go di ne umr la mu je su pru ga Ne ven ka. @i vi sam u me ta fi zi~ koj hlad no }i i pra zni ni zi do va bez è ne. I ì vi od su bo te do su bo te, i za su bo tu, ka da bi ci klom od la zi na Ne ven kin grob. Fran cu zi se ve} du è ne ja vqa ju? Sto jan Voj no vi} pri pa qu je ve} ko zna ko ju ci ga re tu to ga da na. – “Ne, ne ~u jem se sa wi ma... [ta je u pi ta wu, ne znam. û di me da se Ma ri ja na ne ja vqa. Kad su osam de set de ve te bi li kod me ne u Ru mi, po klo nio sam joj iko nu Jo va na Kr sti te qa – to nam je po ro di~ ni pa tron – i kad smo im uz vra ti li po se tu, vi deo sam iko nu oka ~e nu u we noj so bi. Ma ri ja na je i ot kri la o~e vu taj nu. Pi ta la je ko smo mi we nom ocu? I ja sam joj po slao ko pi ju svo je kr {te ni ce.»” “O ~e mu ste raz mi {qa li dok ste u Kon den Nort he nu sta ja li iz nad gro ba svog oca ko ji je vas, va {u se stru i va {u maj ku, a we go vu pr vu su pru gu An ki cu, ’pre }u tao’ svo joj fran cu skoj fa mi li ji?” “Pi tao sam se zbog ~e ga, i ka ko je uop {te emo ci o nal no iz dr ào, a da ma kar na sa mrt ni~ koj po ste qi, ni je de ci re kao da i mi po sto ji mo. To mi ni ka ko ne ide u gla vu.” “Pri ~a li ste mi ka ko su vas bra }a i se stre le po do ~e ka li. Ali sve je osta lo sa mo na ta dva su sre ta. Za {to?”» “Da, ta ko je. Stvo rio nas je isti otac, ali mi smo, iz gle da, ipak, raz li ~i ti sve to vi. Bi li smo ta mo me sec da na, pr vo u Me cu, ta mo ì vi Da ni jel, a svi osta li su u Kon den Nort he nu.” “Ob i {li ste i u na pu {te nu ku }u u ko ju se pred smrt po vu kao va{ otac. – [ta ste ta mo vi de li?” “Da, ta mo se po vu kao... Pre tu rao sam po we go vim pa pi ri ma i osim po slov nih kwi ga, ’ula za’ i ’iz la za’ ro be, ni {ta dru go ni sam na {ao. Sa mo ci fre, ci fre, ci fre... On je ì veo za ka pi tal ko ji je stvo rio i, bez ob zi ra {to nas je u pi smi ma uve ra vao da smo mu u mi sli ma, da }e i na ma fi nan sij ski po mo }i, da ni me ne ni se stru ne }e us kra ti ti za deo na sled stva... mi smo za tog ~o ve ka bi li da le ko od sr ca...” “Do bro, ali po za ko nu, ni vas dvo je ni ste li {e ni od re |e nih pr va u od no su na o~e vu imo vi nu u Fran cu skoj.” “Ni smo. Na jed nom me stu mi je re ~e no da su na {a pra va ~ak i ve }a, jer smo na pu {te ni i ni smo do bi ja li ali men ta ci ju. I to pra vo ne za sta re va! Ali, da ja to ’gu ram’ pre ko su da, da se ja tu ìm sa bra }om i se stra ma, ne pa da mi na pa met.»” “I, po sle sve ga, sa da po {to sa mi u ovoj ku }i vre me na za raz mi {qa we i svo |e we ra ~u na ima te na pre tek, je ste li do ku ~i li ko je u stva ri bio Bran ko Voj no vi}?” “Ko je bio? Hm! Bio je i ostao moj otac. Ali i po red ka pi ta la ko jeg je ste kao u Fran cu skoj bio je i ostao ban do gla vi Sre mac! Ovo vam ni sam re kao. I Bran kov otac Pa ja osta vio je u Bu |a nov ci ma svo ju è nu Da ru, i wi ho vu de cu, Bran ka, mog oca, imao je dve go di ne kad je osta vqen, i }er ku Dre nu. Mi le na, Dre ni na }er ka iz Vi to je va ca, re kla mi je da je de da Pa ja u Ame ri ci ì vio sa Be lom, a slu ~aj no je to kom {i ni ca ro dom iz istog bu |a no va~ kog {o ra! Be la je ve} bi la ta mo. I we gov od la zak je bio stvar wi ho vog taj nog do go vo ra. Slao je po kaj ni~ ke pa ke te }er ki Dre ni. Kad su sa zna li da ì vi sa Be lom, Dre na mu je vra ti la pa ket. Oko pe de se te go di ne vra tio se iz Ame ri ke u Bu |a nov ce, za jed no sa Be lom, i teo je da na sta vi da ì vi sa ba ba Da rom. Is te ra la ga je iz ku }e. Umro je sam u ne koj stra }a ri u Pan ~e va~ kom ri tu. Ja sam mu jed nom kao de~ ko bio u po se ti.” “I vi ste osta li sa mi... Ka ko vam je bez su pru ge?” “Sa mo }a je te à od bo le sti.” n @eqko Markovi} l Ko is pra vqa vi ju ge, ima pra vo.

ran co Woj no witsh (Con de-Nort hen, FRAN CE), tvo rac dve }er ke i osam si no va, imu }an ze mqo po sed nik, vre dan i {te dqiv ~o vek, ugle dan i lo ja lan gra |a nin, stub fran cu skog dru {tva, stra nac ko ji je ve} to li ko du go ì veo i stva rao u po gra ni~ noj pro vin ci ji (pr vi kom {i luk Ne ma~ ke), i ta ko ube dqi vo ovla dao je zi kom, pra vi li ma i obi ~a ji ma, lo kal nim dru {tve nim igra ma, da su jo{ sa mo po ne ki od sta ri jih Fran cu za zna li da je stra nac, biv {i rat ni za ro bqe nik, po re klom “ne gde iz Ju go sla vi je”, ostva rio je u Fran cu skoj, star tu ju }i od nu le – {ta vi {e, star tu ju }i od dve nu le! – bi o gra fi ju za sva ki re spekt i ugle da we i, za {to ne pod vu }i, ute me qio sta bil nu bra~ nu, po slov nu i dru {tve nu ka ri je ru, ko ju bi se bi mno gi po è le li, oli ~e nu u ge ni jal noj spo sob no sti ovog stran ca da u tu |oj ze mqi or ga ni zu je mno go ~la nu po ro di cu, stvo ri im po zan tan ze mqi {ni i {um ski, sto~ ni ka pi tal, vi zi o nar ski ulo ì u ne kret ni ne (ku }e), i pri tom svo joj fran cu skoj de ci obez be di so li dan ime tak za wi ho ve po slov ne i bra~ ne po ~et ke. Bran ko Voj no vi} (Bu |a nov ci, SR BI JA), pak, tvo rac si na i }er ke, si ro ma {ni se qa~ ki sin, sko ro be ze mqa{, de te raz ve de nih ro di te qa i oca kon tra verz ne me |u na rod ne ka ri je re, ve} po ma lo umor ni mu` na pra gu Dru gog svet skog ubi ja wa, mo bi li sa ni re dov Srp ske kra qev ske voj ske (ka ko to kra qev ski zvu ~i), re~ ju, bra~ ni o~aj nik bez pa ra, bez {an se i bez na de – ali ne i bez op se siv ne i, ~i ni se, lo gi~ ne ide je za bek stvom iz bu |a no va~ ke bu |i, do bio je {an su i neo bo ri vi ali bi apri la ~e tr de set pr ve: pao je ku ka stim {i we li ma u {a ke i, kao da su we ga pi ta li, ote ran naj pre u Hi tle ri ju, za tim u Bel gi ju (ro bi jao u rud ni ku), i naj zad u Fran cu sku. U Fran cu skoj ga je Bog po gle dao. Ime tog Bo ga je Ana Ma ri ja Ha u dot. @e na s ko jom je u Kon den Nort he nu ute me qio ve li ku i sta bil nu se qa~ ku ma no fak tu ru Woj no witsh, gur nuv {i pod te pih fu sno tu da je u Sre mu osta vio è nu An ki cu i dvo je sit ne de ce – s ko ji ma }e se ~e tr de set go di na, sve do smr ti, “{i fro va no” do pi si va ti! – uda qa va ju }i se od svo je bu |a no va~ ke pro {lo sti sa sva kim no vo ro |e nim de te tom i sa sva kim no vim ku pqe nim hek ta rom, da bi pre stao da di {e 1988, spre ~en ta ko da obez be di obe }a ni bo qi ì vot i svo joj srp skoj de ci. Spa kuj mo sa da u ovaj pa sus sko ro ne ve ro vat nu okol nost da Ana Ma ri ja, svr dlom svog èn skog ~u la, svih tih go di na, od ~e tr de set pe te, ka da su u Me cu pot pi sa li bra~ ni ugo vor, ni je pro va li la ili, bar, pro kqu vi la u Pan do ri nu ku ti ju mu è vqe ve bu |a no va~ ke bi o gra fi je; do daj mo to me i ni {ta ma we neo bi~ nu isti nu da se, bar, jed no od wi ho ve de ce – Ma ri ja na, na pri mer, ko ju je o~e vo ba la kan sko po re klo naj vi {e svr be lo – svih tih go di na, sve do 1989, ka da su Fran cu zi pr vi put do {li u Ru mu, ni je oglu {i lo o Bran ko vu skan da lo znu iz ja vu na ra ~un Ti to sla vi je (“Ta mo su ko mu ni sti. îm pre |e te gra ni cu, od se }i }e vam gla ve! Pro gu ta }e vas mrak!”) i za pu ti lo se na kon ti - Bran ko Voj no vi} nent Srem u po tra zi za Ne ma wi} kim ko re ni ma. I ako sa da, dra gi ~i ta o ~e, ima ju }i u u{i ma Bran ko ve an ti ko mu ni sti~ ke pre po ru ke svo joj fran cu skoj de ci, is ce di mo ka kvo-ta kvo ob ja {we we {to su se Fran cu zi su o ~i li s isti nom tek ne ko li ko me se ci po sle o~e ve smr ti, ka ko ob ja sni ti isto ta ko ne ve ro vat nu si tu a ci ju da je osta vqe na pr va è na An ki ca – s ko jom je Bran ko jed no vre me, dok joj ni je do zlo gr di lo, bio u pre pi sci i ko joj je u pi smu ot krio sve o se bi i svo joj fran cu skoj po ro di ci – pri hva ti la psi ho pa to lo {ku igru ne ver nog mu à, da bi po {tan sku {ta fe tu pre pu sti la }er ki Sto jan ki, ko ja se u pi smi ma ocu (da ga ne bi ofi ra la) obra }a la sa: “Dra gi ro |a ~e...” Da li je od go vor u Bran ko vom obe }a wu: “Ni sam vas za bo ra vio... Kad do |e vre me, bu du} nost }u obez be di ti i va ma.” Kon den Nort hen, gro bqe. Na cr nom mer mer nom spo me ni ku po red ime na: An na Ma ri ja Woj no witsh, ure za no je zlat nim slo vi ma: Bran co Woj no witsh (1911–1988). I sa da, dra gi ~i ta o ~e, ima ju }i u vi du uz vrat nu po se tu rum skih Voj no vi }a od pre dva de set dve go di ne – pr vu i po sled wu wi ho vu po se tu Fran cu skoj – ak cen to va nu u za vr {ni ci pro {le epi zo de ovog me |u na rod nog se ri ja la, po ku {aj mo da iz nad mer mer nog gro ba Bran ka Voj no vi }a i we go ve su pru ge Ane Ma ri je, za mi sli mo de se to ro wi ho ve fran cu ske de ce (plus po je di na od wi ho ve de ce), i me |u wi ma uka dri raj mo Sto ja na Voj no vi }a iz Ru ma, we go vu su pru gu Ne ven ku i wi ho va dva si na. Svi se ose }a ju po ma lo ~ud no. I kao da su svi oni, i Woj no wits hi i Voj no vi }i, osta vqe ni u ne kom me |u pro sto ru da do ì vot no bu du us kra }e ni za od go vo re ko je je po neo go re (ili, ipak, do le) wi hov kon tra verz ni otac, iz gu bqe ni sin Sre ma, bu |a no va~ ki pro le ter i bo ga ti ze mqo po sed nik iz Kon den Nort he na, dva sve ta i dva kon cep ta ì va i su prot sta vqe na u jed noj is toj po ce pa noj li~ no sti. I dok Sto jan, Bran kov bu |a no va~ ki sin, u ime Woj no wits ha i u ime Voj no vi }a, i u ime svo je ro |e ne se stre Sto jan ke (uda te Ko {}al), po la è bu ket na grob nu plo ~u, po red ku ti ji ce sa ze mqom ko ju su Fran cu zi do ne li iz Bu |a no va ca pret hod ne go di ne sa gro ba o~e ve maj ke Da re, po gle daj mo ka ko su u Kon den Nort he nu pro ti ca li po sled wi da ni ~o ve ka ko ji ih je stvo rio... Stra nac ka me nog li ca i stal ne unu tra {we pre na preg nu to sti, uko ~e nog iz ra za kao spa zmu pre svu ~e nog sen kom po lu za mi {qe no sti sa se di men ti ma mr zo vo qe i de pre si je, go spo din s ka ri ra nom fran cu skom be -

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

an nakon stravi~nog masakra, u kojem je ubijeno 20 devoj~ica i de~aka i {estoro odraslih, osnovna {kola „Sendi Huk“ u Wutaunu, u saveznoj dràvi Kontektikat, izgledala je isto kao i na kraju krvavog vi{eminutnog pira 20-godi{weg me{tanina Adama Lanze. Tela mali {ana, uzrasta od 5 do 10 godina, troje u~iteqa, psihologa i direktora {kole, jo{ su se nalazila tamo gde su pala pod ki{om metaka u petak oko pola 10, dok su istraìteqi poku{avali da rekonstrui {u sled tragi~nog doga|aja koji je potresao SAD, ali i ceo svet. Suze zbog pogibije pre svega dece, predsednik Barak Obama nije ni poku{ao da sakrije u trominutnom, u nekoliko navrata dugim pauzama prekidanom, obra}awu ameri~koj javnosti. Jedan od najiskusnijih ameri~kih novinara, Volf Blicer, koji za Si-En-En izve{tava iz Wutauna, ju~e je na Tviteru napisao da ga „srce boli“. [irom Amerike zastave su spu {tene na pola kopqa, organizuju se komemoracije tokom kojih gra|ani pale sve}e u pomen postrada lima. Wutaun je mala zajednica sa tek 27.000 stanovnika, i tim vi{e je razumqivo {to je ovakva tragedija paralizovala wegove ìteqe. Ina~e, u posledwih deset godina u tom gradi}u dogodilo se samo jedno ubistvo. Motivi Adama Lanze koji se, kako su uvereni istraìteqi,

MASAKR U WUTAUNU POTRESAO AMERIKU, ALI I CEO SVET

U~i te qi ce te li ma {ti ti le ma li {a ne Ubica Adam Lanza...

... i dete koje je pre`ivelo wegov pir

Suze nije mogao da zadr`i ni Barak Obama

In du stri ja li~ nog na o ru `a wa u SAD 31 mi li jar da $ promet koji je u 2011. ostvarila ameri~ka industrija li~nog naoru`awa

19 mi li jar di $ promet industije li~nog naoru`awa u 2008. godini 4 mi li jar de $ godi{wa potro{wa u SAD na oru`je i municiju 270-300 mi li o na procewen broj oru`ja koje poseduju Amerikanci;

otprilike, jedna cev po glavi stanovnika 70-80 mi li o na broj Amerikanaca koji poseduju oru`je 700 do 2.000 $ cena poluatomatske pu{ke koja je navodno upotrebqena u pucwavi u Wutaunu 200%: uve}an je profit proizvo|a~a oru`ja od kada je Obama prvi put izabran za predsednika. 80% ubistava vatrenim oru`jem u 23 najbogatije zemqe sveta dogodio se u SAD 1 mesto koje SAD zauzimaju u svetu po broju cevi na sto stanovnika

ubio nakon {to je potro{io gotovo svu municiju, za sada nisu poznati. Prvobitna informacija da je najpre upao u odeqewe u kojem je wegova majka, ina~e u~iteqica, dràla ~as, i da je ona bila prva meta, kasnije je demantovana – policija je prona{la telo majke u wenoj ku}i, i pretpostavqa se da ju je Adam ubio neposredno pre masakra u {koli. Za Adamovu majku Nensi susedi kaù da je bila dobra i bri`na, ali iza te „idile” krila se ipak disfunkcionalna porodica. Roditeqi su mu se razveli nakon vi{e od ~etvrt veka braka, kada je Adam imao 16 - 17 godina, i on je razdvajawe oca i majke, kaù poznanici,

vrlo te{ko podneo, pa se sumwa da je to pogor{alo wegovo krhko i naru{eno duhovno zdravstveno stawe. Sa starijim bratom Rajanom nije komunicirao posledwe dve godine, a nije bio ni u redovnom kontaktu s ocem Piterom, koji se odselio i jedini jo{ nije ni{ta rekao ameri~kim novinarima, potpuno skrhan sinovim zlo~inom. „Bio je vrlo povu~en, srame`qiv, tih, plah. Nikada ga nisam vidio u dru{tvu. Nije pravio probleme. Bio je vrlo inteligentan, ~ak na granici genijalnosti, ali videlo se da je neuravnote`en, asocijalan i psihi~ki rastrzan, a u posledwe vrijeme, nakon bolnog razvoda roditeqa, i depresivan”, pri~aju poznanici i kolege sumanutog ubice. Ina~e, potvr|eno je da je majka ~esto vodila Adama i Rajana na streli{te, a policija ka`e da je to bio razlog {to on u svom apokalipti~nom napadu nije pucao nasumi~no, nego je bio vrlo precizan. Svedoci stravi~nog zlo~ina navode da su tri u~iteqice ubijene u o~ajni~kom poku{aju da spasu svoje u~enike od ubice u kojem su prepoznali sina svoje koleginice. Direktorica {kole Don Ho~spring, psiholog Meri [erlah i u~iteqica prvih razreda Viktorija Soto identifikovane su me|u telima poginilih radnika {kole. Prema nekim svedo~ewima, Viktorija Soto se doslovno bacila na liniju vatre kako bi za{titila u~enike svog odeqewa, decu od 6 i 7 godina, koriste}i svoje telo kao {tit. [kolska terapeutkiwa Dajan Dej posvedo~ila je da je, zajedno sa jo{ nekoliko nastavnika, bila na sastanku kod direktorice i psihologa kada su za~uli pucwe iz vatrenog oru`ja. Bili su tamo, rekla je, oko pet minuta u razgovoru, kada su ih prekinuli stravi~ni

Stra{na tuga i bol osete se u Wutaunu na svakom koraku

zvuci. „Ja sam se sklonila ispod stola”, priznala je Dajan Dej. Me|utim, direktorica i psiholog su istog ~asa sko~ile sa svojih mesta i potr~ale u pravcu odakle je dopirala paqba. „Nisu ni na tren oklevale”, dodala je terapeutkiwa. Drugi svedoci rekli su da su se wih dve susrele s ubicom u {kolskom hodniku, gde ih je obe hladnokrvno ubio. Kod Adama Lanza istra`iteqi su prona{li tri komada oru`ja: poluautomatska pu{ka bu{master, prona|ena je u wegovom automobilu na {kolskom parkingu, a

Ma sov na ubi stva diqem sve ta l 11. mart 2012: [esnaest qudi, uqu~uju}i i devetoro dece, ubijeno je u napadu ameri~ke armije na jedno selo u Avganistanu, zbog ~ega je optu`en narednik Robert Bejls (39). l 22. jul 2011: Anders Bering Brejvik najpre je podmetnuo eksploziv u centru Osla, a potom je upao u omladinski kampu na ostrvu Utoja i bukvalno streqao u~esnike. Ukupno je stradalo je 77 osoba. l 30. april 2009: Farda Gadirov (29) ubio je 12 qudi u presti`noj Dr`avnoj nafta{koj akademiji u glavnom gradu Azerbejyana, Bakuu. Napada~ je izvr{io samoubistvo po dolasku policije. l 23. sep tem bar 2008: Mati Sari (22) ubio je 10 osoba na koleyu u Kauhajoki (Finska), nakon ~ega je spalio tela i izvr{io samoubistvo. l 7. no vem bar 2007: Peka Erik Auvien (18) ubio je osmoro qudi u sredwoj {koli u Tusuli (Finska). Svoj krvavi pir prethodno je najavio na JuTjubu. l 26. april 2002: Robert [tajnhauzer (19) ubio je 13 nastavnika, dva biv{a {kolska druga i policajca u {koli u Erfurtu (Nema~ka), iz koje je ranije bio izba~en. [tajnhauzer je izvr{io samoubistvo nakon po~iwenog masakra. l 28. april 1996: Martin Brajant (29) ubio je 20 osoba u kafeteriji u Port Arturu na Tasmaniji. Nakon {to se odvezao na drugo mesto, ubio je jo{ 15 osoba. Uhva}en je i osu|en. l 13. mart 1996: Tomas Hamilton (43) ubio je u vrti}u u Danblejnu ([kotska) 16 mali{ana i wihovogo vaspita~a, a onda se ubio. l 19. av gust 1987: Majkl Rajan (27) ubio je 16 osoba u marketu u Hangerfordu (Engleska), a potom je izvr{io samoubistvo

kraj wegovog tela leàli su pi{toqi marke glok i sigsauzer. Oru`je je, potvr|eno je ameri~kim medijima, ne samo legalno kupila Adamova majka, nego se ~ak ponosno hvalila svojom kolekcijom. Upravo s tim arsenalom u rukama, obu~en u crne pantalone i vojni~ki prsluk, Adam je, nakon {to je ubio majku, krenuo je u {kolu Sendi Huk u petak ujutro na svoj krvavi pir. Wutaun{ki masakr je po ko zna koji put u SAD aktuelizovao pitawe kontrole prodaje oru`ja, tim pre {to se sada mnogi pitaju kako je Adamova mama mogla registrovati ~ek pet razornih pi{toqa i pu{aka kada se znalo da u ku}i ima “tempiranu bombu” – labilnog i rastrojenog sina. Stoga i ne ~udi da je u petak na zvani~nom sajtu Bele ku}e pokrenuto nekoliko peticija kojima se traì daleko rigoroznija provera potencijalnih kupaca oru`ja, a koje je za samo nekoliko sati potpisalo vi{e hiqada gra|ana. Jer, Amerika se samo u ovoj godini suo~ila s vi{e pucwava na javnim mestima u kojima je gotovo 90 osoba ubijeno i raweno. âk je i predsednik Obama u obra}awu javnosti priznao da je “sli~nih tragedija bilo i previ{e u posledwih nekoliko godina”. Tamo{wi mediji navode poda tak da je u posledwih 30 godina bilo 62 pucwave na javnim mestima sa vi{e desetina `rtava i rawenih. Masakr u Wutaunu je po broju `rtava drugi na crnoj listi, odmah iza pucwave na univerzitetu Virxinija Tehnoloxi, 2007. godine, kada su ubijene 32 osobe. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

e {ko je u ovom tre nut ku spe ku li SA PROROÂNSTVIMA SE NIJE IGRATI: sa ti da li je u po re me }e nom umu Ada ma Lan ze, ubi ce iz Wu ta u na, ka kvu ulo gu u od lu ci da po ~i ni je dan od naj mon stru o zni jih zlo ~i na u no vi joj isto ri ji SAD imao na ja vqe ni “smak sve ta za ka zan za sle de }i pe tak”, ali stru~ wa ci odav no upo zo ra va ju da at mos fe ra ank si o sta li da se ba ve svo jim po slom, od re kli su zno sti i pa ni ke, ko ja se ve} me se ci ma po se svih ze maq skih do ba ra i na pu sti li svo ten ci ra, ite ka ko mo è uti ca ti na la bil ne je do mo ve. A ka da sud wi dan ipak ni je osva li~ no sti. Uosta lom, do voq no je sa mo pod nuo, mno gi su bi li qu ti na cr kvu zbog iz se ti ti na bi zar nu na ja vu jed ne mla de è ne ne ve re nih o~e ki va wa. âk je i Kri sto fer iz Dan ske ko ja je, su o ~e na s “pret wa ma sud Ko lum bo imao te o ri ju o kra ju sve ta. û ve weg da na”, pri zna la da raz mi {qa da ubi je ni mo re plo vac je ve ro vao da }e svet po sto svo ju }er ku i iz vr {i sa mo u bi stvo ka ko bi ja ti ta~ no se dam mi le ni ju ma i da }e se s ih “po {te de la svih tih uà sa ko ji nam kra jem su o ~i ti 1658. pred sto je”... Da bi utvr di li ta ~an da Pre ma „in ter net pro ro ~an stvu“ za sno tum kra ja ci vi li za ci je sve va nom na ma jan skom ka len da ru, za sa mo pet {te na li ca, ali i na u~ ni ci, da na sve tu ka kvog po zna je mo do }i }e kraj. ko ri sti li su se slo è nim Su mor ne te o ri je o ne iz be `noj apo ka lip si ma te ma ti~ kim for mu la ma i ko ja je pred na ma za sni va ju se, pod se ti mo, tu ma ~e wem skri ve nih po ru na hi je ro gli fa ma is pi sa nim na ka me noj ka u Bi bli ji. Ipak, ne ki ma plo ~i pro na |e noj po lo vi nom pro {log ve su se zna ci o sud wem da nu ot ka u ju `nom Mek si ku. Ta blet, ~i ji nat pi kri va li sa mi, a si gur no je si ni su u pot pu no sti ja sni jer je na jed nom naj ~ud ni ji gla snik bi la jed de lu o{te }en, go vo ri o po vrat ku ma jan na ko ko {ka iz En gle ske. Na skog bo ga u po sled woj go di ni 13. bak tu na, i me, 1806. go di ne u gra di }u od no sno, pre ne se no na na {e ra ~u na we vre Lids, ko ko {ka je po ~e la da me na, u 2012. Ubr zo je ne ko po ve zao do la no si ja ja na ko ji ma je na ~i zak bo ga s ~i we ni com da se ma jan ski ka stom en gle skom bi lo is pi sa len dar za vr {a va 21. de cem bra 2012 – i jo{ no „Hrist do la zi“. Gla si na o jed na te o ri ja o sma ku sve ta je ro |e na. ovom bo àn skom ~u du se kao Najdestinacije za do~ek apokalipse Qud ski rod je jo{ od na stan ka ci vi li po àr pro {i ri la gra dom, a sta nov ni ci su kom mi le ni jum ske bu be“. Pla ne tom se, na za ci je fa sci ni ran we nim kra jem. Ide ja da bi li uve re ni da je kraj bli zu. Me |u tim, i me, pro {i ri lo ve ro va we da }e ka da sat se sva ~o ve ko va do stig nu }a bri {u u jed nom pred ska za we je po tra ja lo sve ga par da na, ot ku ca pr vi mi nut no ve go di ne na stu pi ti ka ta kli zmi~ kom da nu po ja vqi va la se to ka da je ot kri ve na pre va ra vla sni ka „pro teh no lo {ki ko laps, jer kom pju te ri ne }e kom isto ri je mno go pu ta. Kraj sve ta je opi ro~ ke ko ko {ke“. mo }i da na pra ve raz li ku iz me |u 1900. i san u Bi bli ji, epu o Gil ga me {u, bio je in Po ~et kom 20. ve ka astro no mi su do {li 2000. go di ne. „Mi le ni jum ska bu ba“ je po spi ra ci ja li te ral nim re mek de li ma kao do sa zna wa da se rep ko me te sa sto ji od ci - sta la pret wa svet skim kor po ra ci ja ma, {to je Pe ki }e va tri o lo gi ja „Be sni lo“, ja ni da. Ovo ot kri }e po bu di lo je pa `wu fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, vla di nim „Atlan ti da“ i „1999“, ali i ho li vud skim jav no sti tek 1910, ka da je tre ba lo da se po agen ci ja ma, te je sve tom za vla dao strah od blok ba ste ri ma ko ji su in ka si ra li sto ti ja vi Ha le je va ko me ta. Strah qu di da }e glo bal nog ci vi li za cij skog kra ha. Kao da ne mi li o na do la ra. umre ti od tro va wa ci ja ni dom pre tvo ri la to ni je bi lo do voq no, u kwi zi „5/5/2000 – Pr vo pro ro ~an stvo o sma ku sve ta za be se u pa ni ku svet skih raz me ra po {to je pri - led, ko na~ na pro past“ opi sa no je da }e pr le è no je u 7. ve ku pre Hri sta u an ti~ kom ~a ob ja vqe na na na slov noj stra ni “Wu jork vo po rav na we Mer ku ra, Ve ne re, Ze mqe, Ri mu. We go vi sta nov ni ci su ì ve li u Taj msa”. I dok su no vi na ri pot hra wi va li Mar sa, Ju pi te ra i Sa tur na u po sled wih stra hu da }e na 120. go di po sled wu ver zi ju pro ro 6.000 go di na iza zva ti le de no uni {te we {wi cu od osni va wa, Ve~ ni ~an stva o uni {te wu, sve ta. I... opet ni {ta. grad bi ti sru {en do te me Na kon 183 za be le è na pro ro ~an stva o Prvo proro~anstvo pred u zi mqi vi po je din ci qa. Pro ro ~an stvo je na sta su po ~e li da pro da ju pi lu sma ku sve ta, ve} iz ve sno vre me se po sta o smaku sveta lo na osno vu tu ma ~e wa mi le ko je su tre ba le qu de da vqa pi ta we – da li }e se ovo ga pu ta pred zabeleèno je u ta o osni va ~u Ri ma, Ro mu u~i ne ot por nim na ovaj ska za we mo `da ipak ob i sti ni ti? Pri to 7. veku pre Hrista lu, ko me se pri ka za lo 12 otrov ni gas. me se strah, ko ji je po sled wih go di na za or lo va. Pre ma ve ro va wu, Go di na ma od svog na - vla dao pla ne ne tom, mo è pri pi sa ti ne ve sva ki orao je pred sta vqao stan ka, No stra da mu so vi ro vat noj pre ci zno sti i kom plek sno sti jed nu de ka du u isto ri ji gra da i pro stom ra za pi si, sa ~i we ni od za go net ki i is pre ple ma jan skog ka len da ra. Ma je su, re ci mo, bi ~u ni com se do {lo do da tu ma we go vog uni ta ni {i fra ma, bu di li su pa `wu onih ko ji le sve sne da go di na tra je ne {to vi {e od {te wa. su è le li da pro nik nu u sr` we go ve mi 365 da na i wi ho vo ra ~u na we je bi lo ta~ ni Ka sni ja pred ska za wa pro pa sti ci vi li sli. Pre ma jed nom od tu ma ~e wa naj po zna je od Gre go ri jan skog ka len da ra. î we ni ca za ci je ve za na su za hri {}an stvo. Hri {}a ti jih No stra da mu so vih ka tre na, smak sve da ni su po se do va li te le skop jo{ vi {e iza ni su ko ri sti li raz li ~i te ma te ma ti~ ke ta je tre ba lo da na stu pi u sed mom me se cu zi va di vqe we, ali sa mim tim i “pro iz vo prin ci pe ka ko bi iz ra ~u na li dru gi si la 1999. go di ne. Ka ko je taj me sec do {ao i di” ve }u ve ru u ma jan ski ka len dar i na do zak Hri sta me |u qu de ko ji }e ozna ~i ti pro {ao, qu di su po ~e li da ve ru ju da }e la ze }e uni {te we. kraj sve ta. Po sto ja la su ve ro va wa da }e kraj ci vi li za ci je do }i tek u da le koj bu Otu da su {i rom sve ta qu di po ~e li da se sud wi dan na stu pi ti u dru gom sto le }u, pa du} no sti, 3797. go di ne. pri pre ma ju za na do la ze }u ka ta stro fu. U po lo vi nom mi le ni ju ma, a naj ve }a pa ni ka Mno gi su i 2000-tu do ~e ka li sa strep me dij skom lu di lu i ovog pu ta pred wa ~e za vla da la je Evro pom sa do la skom 1000. go wom u sr cu. Strah od okru glih broj ki ko ji Ame ri kan ci, a ko li ko su ozbiq ni u svo jim di ne. U i{ ~e ki va wu, mno gi qu di su pre - se i ra ni je po ja vqi vao, do pu wen je „pa ni - na me ra ma mo è da se vi di u emi si ja ma ko je

GLOBALNA POMAMA ZA „SMAKOM SVETA”

...i on da osva ne no vi dan

Vre me (ne)ve re

PJONGJANG NEMA PARA DA NAHRANI NAROD, ALI IMA ZA RAKETE

Pod sti caj za no vog dra gog vo |u

n Pi{e: @ivica Tuci} Bar de se tak po sto svet skog da je do {ao sta nov ni {tva in ten ziv no se taj „dan i pri bo ja va 21. de cem bra, a jo{ ~as”. Uvek to li ko wih sum wa i na vod ni je to ga bi „sud wi dan” o~e ku je sa zeb lo ka da se wom. Ali kraj ove i ova kve d a t u m s k i qud ske ci vi li za ci je hri po klo pe pra zni ci Ve li ki pe {}an stvo vi di na dru gi na tak i Bla go ve sti. Za ne se ni ~in. „pro u ~a va o ci Bi bli je” oma U mo li tvi „O~e na{” sva nu li su de se ti ne pu ta. To se ko dnev no se mo li da „do |e pre to ga de si lo i pa pi Sil ve car stvo Tvo je”, Hri sto vo, stru Dru gom: tvr dio je da }e {to pred sta vqa ra do snu ve na sme ni mi le ni ju ma, 31. de sti. Evan |e qe po Ma te ju (gla cem bra 999. go di ne, ta~ no u va 24) ci ti ra Hri sta ko ji ka po no} „pro pa sti svet”. Su tra è da „ne }e osta ti ka men na dan je pa pa us tvr dio da je on ka me nu”. Do }i }e mno gi da go svo jim mo li tva ma spre ~io vo re „u ime mo je” ko ji }e za vo apo ka lip su. Bar ta ko je osta di ti svo jim u~e wem, la `ne lo u pre da wu. me si je i pro Va ti kan da ro ci. Ta kvog nas dru ga ~i je Ve ro va ti da kra jem an ti hri sta sa re a gu je, upo zo slede}e nedeqe da ne ma. Po ra va da se ka len predstoji kraj, tom, bi }e ra da ru Ma ja ne to va, us ta }e tre ba pri da va ti predstavqa na rod na na u n i v e r z a l a n nedostatak vere, rod, car stvo zna ~aj. Kar di na car stvo, bi - ili bar nesigurnost nal Mi ler, nad u wu }e gla di i ku le àn za u~e we ge, ze mqo tre ve re, ovih da na sa, hri {}a ne je is ta kao da se }e svi mr ze ti. „Ko is tra je do „u hri {}an stvu ne po mi we ne kra ja, bi }e spa {en”, uz pre po - ki smak sve ta, strah od bu du} ru ku da se „be ì u go ru” ({to no sti u ne skla du je sa ve rom, ne ki sa da ~i ne). Pri li~ no jer Hri stov do la zak je ra do sna apo ka lip ti~ nu i is crp nu sli - vest”. On od ver ni ka tra ì op ku Hri stos za vr {a va re ~i ma ti mi zam i de lo tvor nost, usme da o da nu i ~a su ka da }e se to re nost ka bu du} no sti, po seb no do go di ti ne zna ni On, ni an {to pred sto ji Bo ì}. Dru gim |e li ne be ski, ne go sa mo Bog; re ~i ma, ve ro va ti da kra jem tre ba uvek na to bi ti spre - sle de }e ne de qe pred sto ji kraj, man, bi ti ve ran i mu dar. pred sta vqa ne do sta tak ve re, Ipak, u isto ri ji hri {}an ili bar ne si gur nost u wu. stva to kom dva mi le ni ju ma (autor je verski bar sto ti nak pu ta se mi sli lo analiti~ar)

Dru ga pla ni na ko ja je po sled wih da na po bu di la pa `wu do ma }ih ali i svet skih me di ja, raz bo ko ri la se u is to~ nom de lu Sr bi je – Rtaw. Ka ko iz ve {ta va ju bri tan ski ta blo i di, ho te li na ovoj pla ni ni su pre bu ki ra ni re zer va ci ja ma qu di ko ji ve ru ju u ma jan sko pro ro ~an stvo. û do pri ro de ili ve {ta~ ka tvo re vi na, tek Rtaw, a na ro ~i to we gov vrh [i qak, ve} ve ko vi ma iza zi va po {to va we me |u lo kal nim sta nov ni {tvom. I ova pla ni na, ve ru ju, po se du je mi sti~ ne mo }i ko je }e bi ti od pre sud nog zna ~a ja upra vo u no }i 21. de cem bra. Na i me, na we nim ob ron ci ma ra ste le ko vi to bi qe ko je se na dru gim me sti ma ne mo è na se ovih da na pri ka zu ju na Na ci o nal noj ge o }i. Da qe, zra ~e we na Rt wu je da le ko ve gra fi ji. Me se ci ma una zad, „spre ma ~i“ – }e ne go u ur ba nim sre di na ma, ali je ka ko se be na zi va ju – pra ve za li he kon zer ipak naj za ni mqi vi ji od sve ga sam ob vi ra ne hra ne, vo de i ogre va o~e ku ju }i pot lik vr ha pla ni ne – ide al na pi ra mi da. pu no uru {e we ci vi li za ci je. Sva ko od wih Otud i tvrd we da se is pod pla ni ne na ima raz li ~i te ide je {ta }e bi ti uzrok la zi pi ra mi da ko ju su pre vi {e hi qa da kra ja sve ta, ali se u jed nom sla ù: na stu pi go di na iz gra di li van ze maq ci, a ko ja }e }e vre me anar hi je u ko jem }e ~o vek ~o ve ku u no }i apo ka lip se for mi ra ti za {tit bi ti vuk. Sto ga, da bi pri pre ma bi la pot no po qe. Po sled we me sto spa se wa ni je pla ni na pu na, ku pu ju va tre no oru` je, ve `ba ju pu ca ve} ma lo se o ce – [i rin xe na za pa du Tur we i bo ri la~ ke ve {ti ne. ske, u bli zi ni an ti~ kog gra da Efe sa. U No, s ob zi rom na to da je do „ma jan ske ovom se lu ì vi oko 600 sta nov ni ka, i do apo ka lip se“ osta lo sa mo ne ko li ko da na, sa da je bi lo po zna to po ho te li ma i vi ni po nu |e na su re {e wa i za sve one kam paw ma za tur ske bo ga ta {e. Ve} ne ko vre me ce na me re ne da spas po tra è u po sled wem po sto ji ve ro va we da se lo ima „po zi tiv nu tre nutku. Re~ je o mi sti~ nim me sti ma ko ener gi ju“ zbog ko je je ove zi me do {lo do ja svo jim iz gle dom i „ener gi jom“ po bu |u pra vog tu ri sti~ kog bu ma: o~e ku je se da ju pa `wu go di na ma una zad, a u ovim su }e ovo me sta {ce po se ti ti oko 60.000 go „pred ka ta kli zmi~ nim vre me ni ma” pre sti ju. Po red to ga {to [i rin xe svo jom po zna ta kao “pla ni ne spa se wa”. Po sled ener gi jom {ti ti tu ri ste od uru {e wa we dve go di ne ta ko, na pri mer, kru ì ci vi li za ci je, su je ver ni po se ti o ci }e u pre da we da }e na kon de cem bar skog sud pe tak ima ti pri li ku da pi ju i spe ci jal weg da na je di no ne tak nu to me sto na pla no „vi no apo ka lip se“ i ta ko uto pe strah. ne ti bi ti se o ce na ju go za pa du Fran cu ske, No, da li su Ma je uop u pod no` ju Pi ri ne ja. {te pro re kle smak sve Za Bi ge re{ do ne dav no ta? Ra ni je ove go di ne, u ret ko ko da je ~uo. Se lo Mesecima unazad ru {e vi na ma Ksul tu na, za sa 176 ì vih du {a i dve „sprema~i” prave ko ji se ve ru je da je bio uske uli ce mo è se po hva zalihe o~ekuju}i cen tar ma jan ske kul tu re li ti di vqim or hi de ja ma krah civilizacije i ci vi li za ci je, ar he o lo i ~i stim va zdu hom. Me |u zi su ot kri li 1.200 go di tim, ono {to ovo me sto na sta re astro nom ske po iz dva ja od osta lih je pla dat ke. Na kon te meq nog pro u ~a va wa naj ni na Pik de Bi ge re{, za ko ju se ve ru je sta ri jeg pro na |e nog ka len da ra, za kqu da je bi la in spi ra ci ja Spil ber go vog ~e no je da su Ma je za de cem bar 2012. go fil ma „Bli ski su sret tre }e vr ste“. Pik di ne za pra vo pred vi de le po ~e tak no vog de Bi ge re{ na zi va ju jo{ i na o pa kom vre men skog ci klu sa, a ne apo ka lip su. pla ni nom, jer su slo je vi na we nom vr hu Na u~ ni ci su, da kle, ube |e ni u to da se sta ri ji od onih ko ji se na la ze u osno vi. ni {ta spe ci jal no ne }e de si ti 21. de cem Ve ro va we da pla ni na po se du je mi sti~ ne bra. Ono {to nam osta je je ste qud ska mo }i po sto ji ne ko li ko de ce ni ja una zad, fa sci na ci ja kra hom ci vi li za ci je, od a po sled wih go di na kru ì le gen da da se po ~et ka vre me na do da nas, o ko joj }e mo u we noj unu tra {wo sti na la ze sve mir ski mo }i da raz mi {qa mo u naj du òj no }i bro do vi van ze ma qa ca, ko ji }e na dan 2012. apo ka lip se spa si ti sve qu de ko ji se ta mo za tek nu. n Doris Sav~i}

o ku {a ji Se ver ne Ko re je da lan si ra du go do met nu ra ke tu sa sa te li tom u or bi tu ko {ta li su tu ze mqu, pre ma pro ce na ma wi ho vih ju `nih su se da, mi li jar du i 300 mi li o na do la ra sa mo ove go di ne. To li ki iz da ci jed ne od naj si ro ma {ni jih ze ma qa sve ta, u ko joj su 90-ih go di na mi li o ni qu di umi ra li od gla di i gde i da nas mno gi te {ko do la ze do hra ne, do sad su se ~i ni li uza lud nim. No, u sre du je dr `av na no -

vin ska agen ci ja KCNA ob ja vi la da je sa te lit uspe {no po slat u or bi tu. Se ver na Ko re ja je pre ne ko li ko ne de qa na ja vi la naj no vi ji po ku {aj svr sta va wa uz ra me svet skih “sve mir skih si la”. Iza zva la je, o~e ki va no, sna `ne re ak ci je su sed nih ze ma qa ko je ne ve ru ju da je kraj wi ciq lan si ra wa sa te li ta da slu ì za vre men ske prog no ze i nad gle da we po qo pri vre de. Ra ke ta ’un ha-3’ sa sa te li tom ipak je is pa qe na, a ame ri~ ki iz vo ri po tvr di li su da se u sve mi ru na la zi no vi obje kat. Hro no lo gi ja Pre ma tvrd wa ma SAD-a, Ja pa na i Ju `ne l 1970-tih: Se ver na Ko re ja uz po mo} Ko re je, se ver no ko rej ski sve mir ski pro gram Ki ne po ~i we raz voj ra ke ta na osno vu zapravo je pri kri ve no je te si tra we du go do so vjet skih ’ska do va’. met ne ra ke te ko ja bi, no se }i nu kle ar ne gla l 1980-tih: Raz vi ja sop stve nu ver zi ju ve, pred sta vqa la pret wu i za SAD jer bi ’ska do va’. Kra jem 80-tih uspe {no te sti ra mo gla, pre ma ne kim pro ce na ma, do sti }i raketu ’hva song’ do me ta 500 ki lo me ta ra. Aqa sku. Ra ke te ko ji ma tre nut no ras po la è l 1990-tih: Ra ke ta na zva na ’no-dong’ ima la Pjon gjang u svom do me tu ima ju Ja pan. Us pe je do met 1.300 ki lo me ta ra, ~i me je {an let ra ke te ’un ha-3’ po ka zao je da je na Se ver na Ko re ja za pre ti la Ja pa nu i kon ni za teh ni~ kih pro ble ma ta ze mqa na Taj va nu. do brom pu tu u svom raz vo ju teh no lo gi je ve l 2000: Se ver na Ko re ja u za me nu za za ne za ba li sti~ ke ra ke te i svr sta va wa u ski da we de la ame ri~ kih sank ci ja red svet skih pret wi. za mr za va svoj ra ket ni pro gram, ali se Po tez Pjon gjan ga osu di li su Ju `na Ko re 2003, ne za do voq na onim {to je do bi la, ja, SAD i Ja pan, ocewuju}i ga pro vo ka tiv po vla ~i iz pre go vo ra o ne {i re wu nim ~i nom ko ji pre ti re gi o nal noj si gur no nu kle ar nog oru` ja. Iste go di ne Pjon gjang sti. Generalni se kre tar UN Ban Ki mun, iz ob ja vqu je da ima atom sku bom bu. ja vio je da se ra di o «ne dvo smi sle nom kr {e l 2006: Se ver na Ko re ja uspe {no te sti ra wu re zo lu ci ja UN o Se ver noj Ko re ji. U re atom sku bom bu. Iste go di ne ak ci ji Ki ne, naj ve }eg se ver no ko rej skog sa eks pe ri men tal no lan si ra raketu ’ta e po ve zni ka, na ve de no je, pak, da Pjon gjang tre ba dong 2’ ko ja bi u te o ri ji mo gla po sti }i i da po {tu je re zo lu ci je UN, ali su istovrete ri to ri ju SAD. Ipak, ra ke ta se sru {i la meno i sve stra ne po zva ne da osta nu su zdr na kon 40 se kun di le ta. à ne i za dr è „hlad nu gla vu”. l 2009: Se ver na Ko re ja oba vi la dru go Us pe {an test da }e zna ~a jan pod sti caj re te sti ra we atom ske bom be i na ja vi la pu ta ci ji no vog vo |e Kim Xong Una, si na pro je kat la ni ra wa sop stve nog sa te li ta. Dra gog vo |e Kim Xong Ila ko ji je umro pre l 2012: Upr kos pro te sti ma, u apri lu je go di nu da na. U Pjon gjan gu, gde su za pro sla vu lan si ra na da le ko met na ra ke ta ~i ji je ciq or ga ni zo va ni ma sov ni omla din ski sle to vi, bio da se po sta vi sa te lit u Ze mqi nu po seb no sla ve ~i we ni cu da je ne raz vi je ni se or bi tu. Ra ke ta se ras pa la ne ko li ko ver ni su sed nad ma {io ju `nog su sre da, azij se kun di po sle lan si ra wa i pa la u mo re. skog teh no lo {kog ti gra ko ji jo{ ni je us peo Lan si ra we ra ke te istog ti pa u sre du da raz vi je teh no lo gi ju lan si ra wa sa te li ta. za vr {i lo se uspe {no. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

KRATKI „HOBITOVSKI” DIVAN S PITEROM YEKSONOM

a è da jo{ ni smo iz ra sli u ma wi grad, ve} smo osta li u pa la na~ kom bla tu, do dat no de va sti ra ni. „Ovo je moj rod ni grad, kog naj vi {e vo lim ali je, re }i }u – pa lan ka. Ona ne do zvo qa va svo jim naj bo qim iz dan ci ma da iza |u iz bla ta. Mo è{ ma lo da bu de{ vi {i ali mo ra{ osta ti u we mu, jer ako ni si, on da si iz daj nik. Qu di se u ve li koj me ri zna ju i ne ~i ji uspeh, ne ~i ja sre }a, sa mo su do dat ni raz log da se uve }a tu |a, ve} pri sut na ne sre }a na ni vou ne re a li zo va no sti. On da ona iz gle da mno go ve }a u sop stve nim o~i ma. Ne ma mo ~ak ni la `nu po dr {ku. Div na je re ~e ni ca sa xin gla „Ra di ja 021”: No vo sa |a ni su gru pa neo r ga ni zo va nih umi {qe ni ka – ne ve ro vat no pre ci zna de fi ni ci ja”, go vo ri nam Alek san dar Ca ki Kra vi}, prav nik, ~u ve ni no vo sad ski ba si sta i kom po zi tor, ko ji je ka ri je ru iz gra dio u broj nim ben do vi ma, po stao po znat svi ra ju }i 16 go di na sa \or |om Ba la {e vi }em. Po vod za raz go vor su na gra de za naj bo qi tekst i mu zi ku ko je je na „Zlat noj tam bu ri ci” osvo ji la we go va pe sma „Pla vo ne bo, ù to ì to”, o ko joj ka è: „tu pe smu ve} vi {e od dve go di ne imam, ura dio sam je sa Du {a nom Bez u hom iz \o le to vog ben da. Du go se ni je da la, ni ti sam je for si rao, da bu em iskren. Oti {ao sam kod Jo ce Ada mo va da ga za mo lim da mi za re fren da ide ju za ne ke tam bu a {e, on je {me ker – to }e lak {e. Pi tao me je {to ja to ne pe vam? Ni sam pre vi {e raz mi {qao i sva ku di le mu sam od ba cio ka da sam pr vi put stao pred tam bu ra {e. Znam da ni sam naj bo qi pe va~ na ’Tam bu ri ci’ ali sam bio uver qiv”, pri ~a Kra vi}, ko ji na pro le }e sa Are snom De di }em sni ma spot za svo ju pe smu „@i vot”, a mi ga pr vo pi ta mo {to je na pu stio \o le tov bend? – Vi {e od 11 go di na ne svi ra mo, to je bio od li ~an bend. Po sto ji

Vo lim da raz ma {ta vam K O ve ne de qe je ve ro vat no naj va `ni ji blok ba ster go di ne do speo u bi o sko pe: re di teq Pi ter Xek son, ko ji se pro sla vio “Go spo da ri ma pr ste no va”, ka ko je ob ja snio u in ter vjuu za ne ma~ ki “Velt”, od lu ~io se za fil mo va we Tol ki no vog “Ho bi ta” sma tra ju }i tu kwi gu iko nom de ~i je li te ra tu re. – Ono {to ~i ni Tol kin jed no stav no je auten ti~ no, we go ve iz mi {qo ti ne de lu ju po put isto rij skih do ga |a ja, bez ob zi ra {to su u to ume {a ni i zma je vi i tro lo vi i sve osta lo. Tu auten ti~ nost sam po ku {ao da is tra ìm. Zbog to ga sam na pra vio pu no di vqih po kre ta ka me rom i ~e {}e ko ri stio {i ro ko u ga o ne objek ti ve ne go {to to obi~ no ra dim... Koja je faza rada na „Hobitu” bila najlep{a? – Mi slim da je to ona ka da sam pi sao sce na rio. U ova kvom pro jek tu ne ra di se o jed nom fil mu ne go o tri. Ka da pi {e{ sce na rio mo è{ da sa wa ri{. Bez gra ni ca. Ne ma ki {e, ka mi o na ko ji kroz di vqi nu mo ra ju da vo ze po ter mi ni ma za sni ma we.A ka da po~ ne sni ma we, do bi je{ ro ko ve i bu xet. Iz ne na da po ne sta ne vre me na za sve te pre div ne per spek ti ve ka me rom ko je è li{ da is pro ba{. Nije li vam Tolkinova fiktivna Sredwa zemqa dosadila? – Mi slim da bi bi lo za ni mqi vi je da je po sle “Go spo da ra pr ste no va” do {ao ne ki dru gi re di teq. Sli~ no kao kod “Ha ri ja Po te ra” ili fil mo va o Xem su Bon du. To fil mo vi ma da je no vi iz gled. Ali ja se „Ho bi tu” ipak ra du jem. Vo lim raz ma {ta va we. Ho bi to va ru pa je, re ci mo, isti set ko ji smo ko ri sti li i u “Go spo da ru pr ste no va”. Sa mo ima teh ni~ kih po boq {a wa. Za me ne su i 3D ili 48 frej mo va u se kun di, {to smo u “Ho bi tu” pr vi put ko ri sti li, pra vi po klon. S tim alat ka ma mo gu da iza zo vem u qu di ma uti sak kao da su usred Sred we ze mqe. Za hva qu ju }i po ma ku u teh no lo gi ji us pe li smo da i Go lum, na pri mer, sa da iz gle da mno go bo qe.

A zmaj [maug? Obe}ali ste jo{ pre po~etka snimawa da }e to biti najspektakularniji zmaj ikada... – [ma ug je je dan od pr vih zma je va kwi `ev no sti ma {te. Ali od tog vre me na je bi lo ja ko pu no zma je va, ta ko |e na fil mu. [ta mo `e da bu de dru ga ~i -

INTERVJU NEDEQE

ê ki} u vre me kad tre ba oti }i, shva tio sam da }e se na ~in ra da ko ji sam vo leo, pre sve ga kon ce ra ta, sma wi ti. Ima tu i za mo ra ma te ri ja la, i \o le ta i ben da, pa sam od lu ~io da odem, na sta vim po li ti~ ku ka ri je ru i pa ra lel no – mu zi~ ku.  Pomiwemo devedesete: da li smo svesni {ta nam se zapravo dogodilo? – Mi slim da ni smo. Ve lik deo qu di, ka da se po zi va na wih, se iz vla ~i za da na {wi ja va {luk. Te go di ne su pu sti le naj go re du ho ve iz bo ce. Ni su one kri ve za sve {to se de {a va da nas ali u ko re nu go mi le da na {wih pro ble ma – da, ta da je do zvo qe no da se ubi ja, la è, da se na rod na naj go ri na ~in sta vqa u po gon ne ke po li ti ke. De ve de se tih je po lu sve tu ami no va no da se an ga ù je, od po li ti ke do mu zi ke, i to nam je po stao mo dus vi ven di i ope ran di.  Kritika devedesetih je danas kod nekih stvar „marketinga„? – Naj lak {e je op tu ì ti ne ko ga za ne {to. Alo, qu di, ono {to je da nas – da nas je. Uve ren sam da je 80 po sto stva ri mo glo bi ti re {e no da smo od 2000. do da nas ra di li ka ko tre ba, da smo hte li. Po gle daj mo Nem ce, oni su 12 go di na Hi tle ro ve vla da vi ne su ro vo pla ti li, sve {to je mo glo da se uni {ti – uni {te no je, ali su na {li sna ge da ve} po ~et kom 60–ih sta nu na no ge.  [ta su Nemci uradili, a mi nismo? – Ra ci o nal ni su; dva i dva su ~e ti ri. Kod nas su dva i dva ka ko se do go vo ri mo.  Kako doìvqavate aktuelna hap{ewa?

Zen je? Ni sam hteo da [ma ug iz gle da kao Ali jen. On tre ba da bu de kla si ~an zmaj. Ja ko je zao, pod mu kao i kr vo lo ~an. Ka ko je sa mo Ho bi ta Bil ba u jed noj sce ni... Ali ni kom ne }u da us kra tim na pe tost. Po gle daj te! n E. N. L.

Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” sli kar ka Iva na Ko sa no vi} pi ta la je „na ne vi |e no” Alek san dra Kra vi }a ko ju kwi gu tre nut no ~i ta? – Pro ~i tao sam „Mir u sva kom ko ra ku”, od Ti ~a Na ta Ha na, bu di sti~ kog sve {te ni ka. Vo lim de la o sa mo spo zna ji i du hov no sti.

1<'- 17'

– U jed noj me ri po zi tiv no. Odav no je is te kao rok da se na pra vi red u ze mqi, ko rup ci ja je stra vi~ na na svim ni vo i ma. Ima li smo sli~ nu ak ci ju, Sa bqu 2003, gde su hap {e ni i kur ta i mur ta. Ma lo qu di je ima lo stvar ni osnov da tu `i zbog to ga dr `a vu i ne bih vo leo da se ovo pre tvo ri u va ri jan tu na {eg ti pin -

~og re {a va wa pro ble ma – na ju ri{. Ne mo è to na fr ku...  Rat sa korupcijom se vodi u tabloidima, a ne sudovima? – Na rav no. Bo jim se da taj rat u ta blo i di ma mo è sku po ko {ta ti Vu ~i }a. Sad mu di è rej ting ali ako se sud ski po stup ci ne za vr {e u sme ru u kom ta blo i di stva ra ju kli mu da }e se za vr {i ti, ko }e bi ti od go vo ran? Ta blo i di? Ne, ne go Vu ~i}.  Maskira li se time mawak vladine vizije za ekonomski oporavak?

)1&+0' '5317#3#&+0

+9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5# 71,71:#04-# -6*+0,# 7'<'3# 6 45#31, + 0171, )1&+0+ 2+;' 6 0'1)3#0+<'0+/ -1.+<+0#/# $1)#5# 51/$1.# .'517#0,' 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+

'23+8# 17' )1&+0' ,#06#3# +9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5 71,71:#04-+ /'0+ 4# 2+;'/ 51/$1.# 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+ $#7'95'0,' + 3'8'37#%+,' 0# 5'.'(10'

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

ALEKSANDAR CA KI KRA VI], MU ZI ^AR

sve mu vi di ek ser! – Vu ~i} ima dvo stru ku ko rist: di `e se bi rej ting, jer je qu di ma mu ka od ko rup ci je ko ja po ru ~u je da su po {te ni qu di bu da le. Dru go, on se ja ko obra }a ino stran stvu. Da je sig nal EU da on i we go va stran ka ima ju ve li ku `e qu da se ob ra ~u na ju s ko rup ci jom ko ja je ste jed na od na {e glav ne tri pre pre ke ka EU.

To je do bar Vu ~i }ev po mak ali ja ipak ~e kam epi log sud skih po stu pa ka.  Da li je stu dent ski pro test pro tiv Ha ga iz ma ni pu li san? – Ve ru jem da deo je ste. Kad po gle dam s ko jih fa kul te ta kre }e ini ci ja ti va, sve mi je ja sno. Ali do bar deo stu de na ta zaista mi sli, ba{ kao i ja, da je ovo pro past Tri bu na la. Osno van je kao po li ti~ ki sud ko ji tre ba da po ka `e da u 21. ve ku ne mo `e ta ko da se ra di, ne sa mo ov de ne go i u Ru an di, po ka zna ve `ba, iz log UN–a, po prin ci -

pu „ovo je na ~in na ko ji mi ra di mo, ko ne }e – ima }e ozbiq ne pro ble me”. Ap surd no je da se oslo ba |a ju qu di s jed ne stra ne, a da s na {e do bi ja ju stra {ne ka zne. One su za slu è ne, ali ko je on da od go vo ran za pro te ra ne iz Hr vat ske? Ni je ov de pi ta we sa mo da li }e ne ko i}i u za tvor, ve} po ru ke ko ja se {a qe. Vo ji slav [e {eq, ko li ko god ja bio pro tiv nik we go ve po li ti ke 90-ih, i dan da nas, ve} de set go di na, se di ta mo bez pre su de, a dru ì na iz Hr vat ske i s Ko so va ma lo bu du pre mi je ri, ma lo na rod ni he ro ji. To je ja ko lo {e.  Ipak, stu den ti ima ju da le ko pre ~ih pro ble ma od Ha ga, a zbog to ga se ne bu ne: vi so ke {ko la ri ne i bes per spek tiv nost za po ~e tak? – Ovo stal no go vo rim: ~o vek ko ji u ru ka ma ima ~e ki} u sve mu vi di ek ser. E sad, ne ko ~e ki} ima sam po se bi, ne ko me ga uva le i ve li kom de lu mla dih ga je la ko uva li ti. Naj ve }i deo wih, ka da ga do bi je, tra ì ek se re, ume sto da ga pu sti i ka è „za {to ve ru jem u to {to ve ru jem„, du bo ko da se za mi sli, ne sa mo po li ti~ ki, ve} i u sve mu u ì vo tu.  Sla è te li se da je uni {ta va we kul tu re vi {e uti ca lo na pro past dru {tva ne go ra to vi i ne ma {ti na? – Ta ko je. Ru {i teq svih si ste ma u ovoj ze mqi je ma wak ku} nog vas pi ta wa. Mo ram re }i, je dan pro ce nat qu di je do te me re ne va spi tan, da ner vi ra do bar deo pri stoj nih ko ji se on da pa da ju na naj ni ì ni vo. Pri mi tiv ci ne opo na {a ju ci vi li zo va ne, ve} ba gra dik ti ra ka ko ì vi mo.  Da na {wa omla di na se bu kval no ko qe sva ke ne de qe? – Ka da je po ~eo cir kus u biv {oj Ju go sla vi ji, um ni qu di ko ji ni su svi ra li tru be i uda ra li u bub we ve re kli su da ula zi mo u zo nu ko ja mo è prek sku po da nas ko {ta. Do go di lo se i sa da tr pi mo po sle di ce, a be da da je sa mo do dat no sa mo po u zda we pri mi ti vi zmu. Mla di

vi de da si ste ma ti ~an, du go ro ~an trud mno gi ma ni je dao re zul tat, dok ban di ti uspe va ju. Sa da tr pi mo niz so ci jal nih i psi ho lo {kih po sle di ca, ~ak i an tro po lo {kih, re kao bih.  Od liv mo zgo va ne sa mo da ni je sma wen, ve} je i po ve }an? –Pre tvo ri }e mo se u ze mqu bu bu le ja. I to je zbog 90-ih: ode nam 200.000 mla dih, pa met nih, obra zo va nih i jo{ jed na va `na stvar – hra brih qu di.  Ima li smo 50 go di na al bu ma Bitlsa „Lo ve me do„, umro je Tu sta iz KUD Idi jo ta, a Jav ni ser vis }u ti kao za li ven? – Ako mo è da se ob ja vi: to je de be li bol u pre de lu pre po na.  Si tu a ci ja „iza mu zi~ ke sce ne” ne ka da i sa da? – Kao u pe smi: „Sve je la ko kad si mlad...” Go mi lu stva ri ni ne vi di{, ne ma{ poj ma, svi rao si, dru ìo se iza bi ne. Tek ka sni je vi di{ re al ni ju pri ~u. To je kr vav po sao, za to sam za vr {io fa kul tet, da ne za vr {im u ka fa ni svi ra ju }i ono {to ne vo lim. U ono vre me se lak {e ì ve lo, i u sno vi ma. Lak {e se ma {ta lo.  Bla go sta we uti ~e na ma {tu? – Kar Marks: ma te ri jal ni uslo vi od re |u ju svest ~o ve ka. Ni sam mark si sta ali tu je bio è sto ko u pra vu. Ako bih mo rao u jed noj re ~e ni ci da de fi ni {em Sr bi ju: ima sve, ali ni je to. In sti tu ci je, Par la ment, auto pu te ve...sve ima, ali ne ra di.  Eli ta slu {a |u bre? – Ko ja eli ta?! Oli ver Man di} je re kao mom pri ja te qu Iva nu Fe ceu Fir ~i ju da je pro na {ao no vo ime za rok: „ko me”? Tan ka je po pu la ci ja ko ja ga slu {a, zna{ ka ko se svi ra: ma lo Majkl Xek son pa Ce ca, pa ide mo U2 pa Ba ja Ma li Knin xa – ne ma mo is pro fi li sa nu pu bli ku. Ni ti po ma è mo qu di ma ko ji se ba ve pra vo umet no {}u, sve se svo di „znam ovo ga ili ono ga”. n Igor Mi ha qe vi}

S U S R E T I : NI KO LAS DA NIEL, DI RI GENT I OBO I STA

Mu zi ka je mo} ni ja i od ra ta a kon le to {weg de bi ja u ne ma~ kom Ko blen cu, or ke star „Tri or ka”, sa ~i wen od mla dih mu zi ~a ra iz Dr àv nog omla din skog or ke stra i Dr àv ne mu zi~ ke {ko le iz Rajn land-Pfal ca (Ne ma~ ka), Omla din skog or ke stra Nor fol ka (En gle ska) i no vo sad ske Mu zi~ ke {ko le “Isi dor Ba ji}”, na stu pio je si no} u no vo sad skoj Si na go gi. Bi lo je to fi na le dru ge fa ze isto i me nog evrop skog pro jek ta, ~i ji je ciq oku pqa we umet ni ka uz ra sta od 16 do 25 go di na, te pro mo ci ja ta len ta, za jed ni~ kog ra da, mu zi ci ra wa, kre a tiv no sti... Na kon cer tu u Si na go gi iz ve de ne su kom po zi ci je [o sta ko vi ~a i Bi zea, kao i no vo de lo mla de srp ske kom po zi tor ke Ane Ka zi mi} pi sa no spe ci jal no za „Tri or ku”, a sve pod di ri gent skom pa li com umet ni~ kog di rek to ra pro jek ta Ni ko la sa Da ni e la. – Pro {lo je go to vo 25 go di na ot ka ko sam po sled wi put bio u No vom Sa du i bi ti po no vo ov de za i sta pred sta vqa iz u ze tan ose }aj. û vam div na se }a wa na tu po -

Go vo ri mo istim je zi kom „Za me ne je ’Tri or ka’ za i sta fan ta sti ~an pro je kat, ko ji ima za ciq da mla de qu de iz tri raz li ~i te evrop ske ze mqe spo ji u za jed ni~ kom ra du. Dok za jed no stva ra ju mu zi ku, mo gu da pri me te iz ve sne raz li ~i to sti u tra di ci ji – re ci mo u mu zi~ kom fra zi ra wu, in to na ci ji... – ali u istom tre nut ku i da stva ra ju no vo is ku stvo, go vo re istim je zi kom, mo gu da ima ju srod nu eks pre siv nost, isto ose }a we stva ra wa mu zi ke... Ta ko mo gu da u pot pu no sti shva te da smo svi mi qud ska bi }a, jed na qud ska za jed ni ca. To je sjaj no!”, re kao je za na{ list Ri hard Mo zer, di rek tor Lan des mu zi~ ke gim na zi je iz ne ma~ kog Mon te ba u ra, jed nog od part ne ra u pro jek tu „Tri or ka”

sled wu po se tu, ali }u ovog pu ta oti }i s no vom qu ba vqu pre ma gra du i qu di ma u we mu, a po seb no pre ma va {im mla dim mu zi ~a ri ma – ka è za „Dnev nik” Ni ko las Da niel, bri tan ski obo i sta i di ri gent, do bit nik pri zna wa Kra qi ~i na me da qa za mu zi ku. Po we go vim re ~i ma, mno go je iza zo va u ukla pa wu mla dih mu zi ~a ra iz tri pot pu no raz li ~i te ze mqe, jer u pi ta wu je sje di wa va we na ci o nal nih ka rak te ra sva ke gru pe, tem pe ra men ta, ~ak i na ~i na {ti mo va wa in stru me na ta, sti la u~e wa i pre da va wa, pi ta wa ar ti ku la ci je, is ku stva i sti la mu zi ci ra wa... – Pa ipak, ako je ce lo ku pan mu zi~ ki kon cept do voq no sna àn i ako je mu zi ka do voq no „ve li ka“ da sva kog uz dig ne na no ve ni voe, vi {e ne go {to je bi lo o~e ki va no i mo gu }e - on da mo gu re }i da se sve to de {a va ov de. Da, po sto ji mno go vi {e pro ble ma ne go bi lo ~e ga dru gog. Ali zbog na {e za jed ni~ ke qu ba vi pre ma mu zi ci, mi svi ra mo. I, kao {to je slu ~aj sa svim div nim i ve li kim mu zi~ kim de li ma, po ka zu je mo istin sku ve li ~i nu i bes kla snost, a pro ble mi po sta ju pot pu no be zna ~aj ni... Po zna ti umet nik do da je da se, ka da se sje di ne ne ma~ ka ve li ko du {nost i bri tan ska od lu~ nost i otvo re nost sa srp skom sr ~a no-sna `nom to pli nom, do bi ja ite ka ko mo} na kom bi na ci ja! – I ma ko li ko mi u po ~et ku div no i bri `qi vo osmi {qa va li plan da spo ji mo ove tri ve li ke na ci je za jed no, ce lo ku pan re zul tat pro jek ta na kra ju za pra vo po sta je mno go uz vi {e ni ji ne go bi lo ko ji od we go vih po je di na~ nih de lo va. Ta ko je sa mu zi kom: ona je mno go mo} ni ja sna ga ne go rat ili vre men ska ne po go da, ona mo è da nad ma {i sve te po ja ve i po ka è istin sku do bro tu i do sto jan stvo ko ja od li ku je ~o ve ~an stvo. Sve bez ijed ne re ~i... n Da ni je la Kli~ ko vi}

UZ OD LA ZAK U ISTO RI JU TO MO SA, FA BRI KE ^I JI SU NAM MO TO RI ZNA ^I LI I „NE [TO VI [E”

Epi taf za san Ti to vog omla din ca

o mo sov auto ma tik je di ni je mo tor ko ji sam ika da umeo da vo zim. Se dah u mla do sti, isti na, i na ne ke ozbiq ni je ma ki ne, ali me wa we br zi na na dva to~ ka ni ka da mi, po ka za lo se, ni je bi la ja ~a stra na. A auto ma tik le po „kre sne{” i vo zi{ do god u we mu ima ~u ve ne me {a vi ne ben zi na i uqa ili dok mu se ne za pr qa sve }i ca. Za dru ge kva ro ve, ko li ko se se }am, taj jed no klip ni dvo sed ni je po ka zi vao sklo no sti. Ru ku na sr ce, i emo ci je su me ne ka ko ve zi va le za taj mo tor ~i}. Kao ti nej xer sam ma lo-ma lo pa po gle da vao kroz pro zor, gle da ju }i ho }e li niz uli cu na to mo su ko jeg je do bi la od }a le ta pro }i mo ja ve li ka qu bav – ko ja, da ne bu de za bu ne, za me ne ni ka da ni je i~ ma ri la. Ali ja sam i po red to ga ble nuo na so kak ili „sa mo” oslu {ki vao ne bih li ~uo po zna to „zu ja we”, pa da iz vi rim. I ~e sto bih se, na rav no, ze znuo, po {to su ta kav mo tor ima li i ~i ka Bri ca, i na stav nik Mi qen ko, i Ra {a po {tar, i kum Xorx, i... Za pra vo, naj ve }i fa no vi To mo so vog auto ma ti ka od u vek su bi li – pe ca ro {i. Pri ve `e{ {ta po ve i me re dov is pod si ca, gli ste, rov ce i ku ku ruz spa ku je{ u ku ti je, a wih u tor bu u ko joj je uvek bi lo me sta i za bar dva pi va. A po sle je i ri be bi lo la ko vra }a ti ku }i, sa mo ih oka ~i{ za kor man. Vo le li smo te mo tor ~i }e i mi, Ti to vi omla din ci, jer smo ih mo gli vo zi ka ti oko lo-na o ko lo bez po la ga wa za do zvo lu A ka te go ri je, ko ja je bi la oba ve zna za ma lo ozbiq ni je dvo to~ ka {e, u ko je su se ubra ja li i ta ko |e To mo so vi ~u ve ni AP-en ci. Auto ma tik si mo gao te ra ti i le ti i zi mi, pa ~ak i kad na pa da sneg, jer su u tim vre me ni ma i tro to a re i pu te ve ~i sti li udar ni~ ki. S wim se i{lo na po sao, u wi vu, ali i u {te tu, da se ne mo ra ~e ka ti auto bus. Ni je on bio lep, kao ve spa, ali ni na {e qu ba vi ni su bi le kao Be ba Lon ~ar. Na ma su bi le lep {e. Uosta lom, kad je pre ne kog vre me na sti gla vest iz Slo ve ni je da fa bri ka To mos od la zi u isto ri ju, ja sam se od mah – a eto, pro {le su bez ma lo tri

de ce ni je – se tio du ge cr ne ko se na mo tor ~i }u ko ji „ju ri” 20 na sat. Pri ~a o tim mo pe di ma na {e mla do sti za vr te la se, pi {e u kwi ga ma, ubr zo po {to smo ko na~ no di gli ru ke od pa ro le “Trst je na{“. Pr vo je 16. ju la 1954. do ne ta od lu ka da se osnu je TO var na MO tor nih ko les Se `a na, da bi ve} 15. no vem bra iste go di ne ce la pri ~a pre se qe na u Ko par. Ina ~e, ka ko sam sa znao od Ma ri ja Zr ne iz za gre ba~ kog Teh ni~ kog mu ze ja, na rod na vlast ima la je po de qe na mi {qe wa o ovom pro jek tu, pre vas hod no bri nu }i o to me ni je li ku -

pov na mo} Ju go slo ve na, ko ji su se ko li ko ju ~e re {i li po rat nih ta~ ki ca, jo{ uvek pre ma la. No, sled do ga |a ja oprav dao je in ve sti ci ju i uti {ao skep ti ke. No va fa bri ka bi la je za vr {e na za tri go di ne i ve} 1958. u woj je ra di lo go to vo 1.000 qu di, a sa mo go di nu ka sni je ta je broj ka s po ~et kom pro iz vod we na ra sla na 1.618 za po sle nih. Na vr hun cu, po ~et kom se dam de se tih, To mos je za po {qa vao ~ak 3.000 de lat ni ka ra znih fe la. Sa ma pro iz vod wa za po ~e la je u ne do vr {e nim ha la ma jo{ 1955. i to li cen cnom iz ra dom mo to ci ka la Steyr Daimler Puch. Na pro sto, ti na iz gled ro bu sni a pri to me pri li~ no eko no mi~ ni mo to ci kli bi li su ide al ni iz bor za lo {e do ma }e pu te ve. Me |u tim, do la zak Ti ta “na me sto zlo ~i na” 14. ju na 1959. is for si rao je pr vi do ma }i pro iz vod: kult ni mo ped “ko li bri”. U na red nih po la ve ka iz fa bri ke je te o ret ski iza {lo pe de se tak mo de la, ma da se,

ot kri va mi in è wer Zr na, za pra vo ra di lo o per fid nom na ~i nu za va ra va wa pa pi ro lo gi je i Sa ve znog iz vr {nog ve }a. Jer, ra di lo se, u stva ri, tek o ni zu va ri ja ci ja na te mu ko li bri ja, APN-ova i auto ma ti ka, pa je i za naj bo qeg znal ca da nas pro blem da sa si gur no {}u pre po zna ti ka da se o kom mo de lu ta~ no ra di. Osim {to je bio bez kon ku ren ci je na ju go slo ven skom tr ì {tu, To mos je osam de se tih s uspe hom na stu pao i na Za pa du. Pri me ra ra di, u Ho lan di ji su Ko pra ni ~ak ima li i fa bri ku gde je 10.000 mo to ra go di {we skla pa lo – 29 rad ni ka. Ipak, i pre no {to se ras pa la sta ra do bra Ju ga, su o ~a va se To var na s ozbiq nim pro ble mi ma, u pr vom re du „ne lo jal nim” tr ì {nim na le ti ma s is to ka. Ali gu bi tak po ten ci jal nog tr ì {ta od 20 mi li o na qu di po ka za }e se za pra vo kao kqu~ no, po go to vo ka da se to me do da za sta re la kon cep ci ja dvo takt nih mo to ra - za ga |i va ~a, te wi ho va pre vi so ka ce na na spram kon ku ren ci je. Ago ni ja je ipak tra ja la sve do po ~et ka no vem bra ove go di ne, kad je od lu ~e no da se pro iz vod wa u To var ni ko na~ no za u sta vi. I po ~et kom sed mi ce sa pro iz vod ne tra ke u Ko pru si {ao je po sled wi mo ped. U me |u vre me nu se pod vla ~i la cr ta, sa bi ra la imo vi na i tra ìo ku pac za wu – pre vas hod no za ve o ma vred no ze mqi {te, na ko jem le ì fa bri ka. Isto vre me no, kor po ra ci je Hi dria, ko ja je vla snik To mo sa od apri la 1998, ogla si la je na pro da ju i brend. No, ako je su di ti po tvrd wi spe ci ja li zo va nog ~a so pi sa „Bajk Evro pa”, sve po nu de do da nas pri sti gle iz In di je, Taj va na i Ki ne bi le su ne a de kvat ne, pa je Hi dria na kra ju od lu ~i la da ustu pi brend jed nom od bli ìh joj po slov nih part ne ra – ne è le }i da ot kri je kom. Pro iz vod wa mo pe da na no voj lo ka ci ji tre ba lo bi, po „Baj ku”, da po~ ne ve} s pr vim da ni ma 2013, ali za sa da se sa si gur no {}u mo è re }i sa mo to da to mos vi {e ne }e no si ti ozna ku „Made in Slo venia”. Eh, da... i to da vi {e ne ma ~e ki }a wa kraj pro zo ra. I ja sam se pre se lio... n Mi ro slav Sta ji}

DE SE TI RO \EN DAN ^A SO PI SA „YOJ” OKU PIO SVET PO ZNA TIH

„Ko la ~i} sre }e” s VIP ùr ke no ge glum ce, pi sce, pe va ~e i ma ne ke ne, ni su za u sta vi li sneg, led i be o grad ska ko {a va, da do |u na ro |en dan sku ùr ku „Xoj“ ma ga zi na, ko ja se od i gra la u dor }ol skom fen si klu bu „So va“. Pri ja te qi i sa rad ni ci pr vog i jo{ uvek naj ti ra `ni jeg li cen ci ra nog me se~ ni ka u Sr bi ji, bi li su u pri li ci da se uz mu zi ku, i}e i pi }e, dru è sa broj nim zve zda ma. Po red TV li ca Bo {ka Ja ko vqe vi }a, Ma ri ne Ko tev ski, Iva ne Ba ji} i Je le ne Helc, pe va ~a Bo ja na Ma ro vi }a, te mi si ce Alek san dre Dok ni}, kao {lag na ro |en dan sku tor tu do {la je ame ri~ ka pe va ~i ca Kri sten Mek na ma ra, ko ja je na ula sku u klub po zi ra la s na slov ni com ju bi lar nog 120. bro ja ma ga zi na. U sva kom od osam ku ta ka, te mat ski iz de qe nih ba{ kao i u ~a so pi su, ne pre kid no se cir ku li sa lo i na zdra vqa lo naj ra zli ~i ti jim kok te li ma. U sva kom je po ne ka ak tu el na jav na li~ nost, ko ja je raz go va ra la sa fa no vi ma, ili fir ma ko ja se pro mo vi sa la. Qu bi teq ke ko zme ti ke u „Bju ti“ kut ku ras pre da le su o le po ti, dok je sva ko od go sti ju mo gao da uba ci i pa pi ri} sa no vo go di {wom è qom. Mno gi su ba ca li po gle de na ka ta lo ge tu ri sti~ ke agen ci je „Big blu“, a jo{ vi {e na atrak tiv ne de voj ke ko je su pred sta vqa le ak cij ske pro gra me pu to va wa u „tra vel“ kut ku. Je din stve no za mi {qe na fe {ta ima la je i svoj „buk“ deo, lo ci ran u cen tru klu ba. Naj vi {e fa no va i pred stav ni ka me di ja oku pi lo se oko spi sa te qi ce i vo di teq ke Je le ne Ba ~i} Alim pi}, ko ja je sa sva kim pro zbo ri la po ko ju, i pot pi si va la svo je best se le re „Rin gi {pil“ i „Pi sma go spo |e Vil me“. Po ja vi la se u dru {tvu de vo ja ka iz iz da va~ ke ku }e „La gu na“, i upra vo za wi ho vim sto lom oti {lo je naj vi {e „ko la ~i }a sre }e“, ko ji ma su u klu bu slu ì li zva ni ce.

U sva koj hr ska voj po sla sti ci upa ko va noj u zlat nu ke si cu, na la zi la se po ru ka. Ne ki su je ~u va li u taj no sti, a bi lo je i onih ko ji su je ot kri li, bez stra ha da ta da ne ma is pu we wa. – Onaj ko ne ri zi ku je, taj i ne do bi ja. Va ma se po sre }i lo i za to is ko ri sti te svo ju {an su naj bo qe {to ume te, i ne bu di te la `no skrom ni – pro ~i ta la je za ~i ta o ce „Dnev ni ka“ Je le na Ba ~i} Alim pi}, i kroz smeh do da la da joj se po ru ka ve o ma svi de la, a po seb no ovo po sled we. Da je po zdra vi i iz qu bi pri {ao je glu mac Mi ma Ka ra xi}, ko ji je na ùr ku sti gao „di rekt no“ iz „Bu dve na pje nu od mo ra“, se ri ja la ko ji je osvo jio re gion, a po ja vio se u sla vqe ni~ kom am bi jen tu „So ve“ okru èn s ne ko li ko de vo ja ka. Na ce du qi ci we go vog „ko la ~i }a sre }e“ pi sa lo je „Princ uvek mo è po sta ti tr go vac, a kra qe vi} pro sjak, ali tr go vac ni ka da ne }e po sta ti princ, kao {to ni pro sjak ne }e po sta ti kra qe vi}. Uvek mo è te spu sti ti svo je kri te ri ju me i pa met, ali ih ne mo è te uve }a ti“. Svi ko ji su hte li da sa zna ju bu du} nost i pro ve re ko li ko ima isti ne u „ko la ~i }u sre }e“ oti {li su pra vac u „astro“ ku tak. Tu im je astro log Pre drag Pet ko vi} od go va rao na pi ta wa gle da ju }i u na tal nu kar tu im – na lap to pu. U „fe {en“ kut ku Ne nad Ra du je vi} ali jas „Ne {a klik“, s ra znim sti li sti ma, ma ne ken ka ma i ma ne ke ni ma, da vao je sa ve te qu bi te qi ma mo de, dok je Dr Fil gud pri ~ao o ono me {to ide uz mon den stvo i le po tu, o spor tu i zdra voj is hra ni. Ka ko re ~e „Xoj“ u jed nom od bro je va u ru bri ci„Bju ti”- Sa mo nek si ja! Ne `no, ele gant no i opa sno sek si – vr hun ski … A ak te ri pro sla ve we go vog ro |en da na po tru di li su se da ba{ bu de gla mu ro zno. n Vla di mir \u ri ~i}

SPORT

dnevnik

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pri ja ve do utor ka Do po ~et ka 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog„ tur nir u ma lom fud ba lu pre o sta lo je jo{ ne de qu da na,a spi sak eki pa ko ja su obez be di li u~e {}e na naj ve }oj smo tri mi ni - fud ba la u Sr bi ju sve du `i i ju ~e je ne ko li ko eki pa obez be di lo u~e {}e,a me |u wi ma su bi li: Er ker plus, Ju ni o ri i jo{ ne ki. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sa mo do utor ka, ka da }e mo oba vi ti i `reb, a pr vi me ~e vi na tur ni ru igra }e se 22. de cem bra. Od la ga wa ne }e bi ti jer }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma ra ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no, kao i mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi~e we. Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu ara, kao ni za Bad we ve ~e i Bo`i}. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

}e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na -

gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 ekipa. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ u po ne de a qak od 10 do 14 sa ti u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14) i u uto rak do po ~et ka `re ba u In dek so voj tri bi ni i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Pov ra tak Vi di }a Fud ba le ri Aston Vi le ni su po sti gli dva go la na utak mi ci Pre mi jer li ge sko ro go di nu da na, od 21. ja nu a ra ove go di ne. Re {i li su ne {to da pro me ne pa su na ~u ve ni En fild po sla li pod mla |en tim, ko ji je sa pro se kom od 23 i 308 da na ube -

}i po raz na svom En fil du, gde ove se zo ne ima ju po tri po be de, re mi ja i po ra za. Ka pi ten Sti ven Xe rard us peo je sa mo da u 87. mi nu tu po stig ne de se ti po go dak pro tiv Aston Vi le, ti ma ko ji je naj ~e {}e ka `wa vao u ka ri je ri. Ovog pu ta uza lud.

Vi di} ula zi u igru ume sto Fer di nan da

dqi v o naj m la | i tim ko j i je Aston Vi la ika da iz ve la na te ren od osni va wa Pre mi jer li ge, 1992. go di ne. Epi log? Li ver pul - Aston Vi la 1:3 (0:2), uz pr vi „brejs” (dva po got ka) Bel gi jan ca Kri sti ja na Ben te kea, ko ji je i na ma, u Be o gra du, ne dav no za gor ~ao `i vot. Red si su po be di li Vest Hem u go sti ma i on da do `i ve li tre -

U isto vre me, u Lon do nu Ko na~ no Po be da Ren xer sa. KPR je mo gao da po sta ne pr vi tim od 1902. go di ne ko ji ni je po be dio u pr vih 17 utak mi ca u elit nom ran gu tak mi ~e wa u En gle skoj. Eki pa u ko ju su ulo `e ni mi li o ni ne ka ko je iz be gla da „okre }e u gro bu” 110 go di na star re kord Bol to na iz se zo ne 1902/03. Go lo vi ma Ade la Ta rab ta, ko ji

je ove se zo ne tre sao mre `e sa mo klu bo va iz Lon do na, KPR je do bio ma li pre sto ni~ ki der bi pro tiv Fu la ma i upi sao pr vu „troj ku” tek 15. de cem bra, a po ~e lo se u av gu stu - 2:1. Man ~e ster ju naj ted je ra no po veo pro tiv San der len da, na kra ju je bi lo 3:1. Ro bin van Per si otvo rio je go ste ve} u 16. mi nu tu i ta da je po sta lo ja sno da }e „|a vo li” za dr `a ti {est bo do va pred no sti u od no su na grad skog ri va la, ko jeg su u dra ma ti~ noj utak mi ci po be di li na we go vom sta di o nu pro {le ne de qe (2:3). Man ~e ster si ti po be dio je Wu kasl kao gost re zul ta tom 3:1, ali ni je do ~e kao kiks Ju naj te da pro tiv San der len da. Utak mi cu na „Old Tra for du” sa klu pe za re zer vne igra ~e po sle du go vre me na po sma trao je opo ra vqe ni ka pi ten Ju naj te da, Sr bin Ne ma wa Vi di}, ko jeg je me na xer ser Aleks Fer gu son po sle du ge pa u ze i ope ra ci je me ni sku sa po slao na te ren u 67. mi nu tu ume sto Ri ja Fer di nan da. Re zul ta ti: Wu kasl - Man ~e ster si ti 1:3 (0:2) /Ba 51 Agu e ro 10, Gar si ja 39, J. Tu re 78/, Li ver pul - Aston Vi la 1:3 (0:2) /Xe rard 87 - Ben te ke 29, 51, Vi man 40/, Man ~e ster ju naj ted - San der lend 3:1 (2:0) /Van Per si 16, Kle ver li 19, Ru ni 59 - Kemp bel 72/, No ri~ - Vi gan 2:1 (1:0) /Pil king ton 15, Hu la han 64 - Ma lu ni 51/, Kvins Park Ren xers - Fu lam 2:1 (0:0) /Ta rabt 52, 68 - Pe tri} 88/, Sto uk - Ever ton 1:1 (0:1) /Xons 52 [o u kros ag 36/.

nedeqa16.decembar2012.

IZ BO RI U CR VE NOJ ZVE ZDI

Yaji} ve} pred sed nik Dru gi put u ovoj go di ni, Cr na ~ e n o u re f e r en d um s ko sa ve na zve zda, od no sno we ni ~la „da” i „ne. no vi bi ra }e pred sed ni ka klu Mno gi ~la no vi klu ba, me |u ba. Kao i u ma ju ove go di ne, ta ko ji ma i po zna te li~ no sti, ve} ko ni na van red nim, de cem bar su jav no is ka za le po dr {ku Xa skim iz bo ri ma, ne }e bi ti ne iz ji}u, na da ju }i se da }e po ve sti ve sno sti. Ta da je je di ni kan di Zve zdu iz tu ne la u ko jem se sa dat bio Vla dan Lu ki}, ko ji se u da na la zi. me |u vre me nu po vu kao sa me sta pred sed ni ka, a sa da je je di ni kan di dat Dra gan Xa ji}. To je po tvr dio pred sed nik Iz b or n e ko m i s i j e FK Cr ve na zve zda Igor Ra do ji ~i}. - Na gla s a~ k om li sti }u je ime sa mo jed n og kan d i d a t a, Dra ga na Xa ji }a, jer je di no on od pri ja vqe n ih kan d i d a t a is pu wa va uslo ve i od red be pro pi sa ne klup skim Sta tu tom u ve zi sa kan di do va w em za me s to pred sed ni ka klu ba - re kao je Ra do ji ~i} za klup ski sajt. S ob z i r om na Dra gan Ya ji} pro m e n e Sta t u t a klu ba, ko je je na pra vi lo pret Da kle, iz bo ri u po ne de qak i hod no ru ko vod stvo, Xa ji }u }e u uto rak bi }e, prak ti~ no, for bi ti do vo qan je dan glas da bu mal nost, i Xa ji} }e po no vo de zva ni~ no no vi pred sed nik. oba vqa ti funk ci ju na ko joj je Ka da je pra vqen no vi Sta tut, bio od 1998. do 2004. go di ne. Za od no sno Iz bor ni pra vil nik, raz li ku od maj skih iz bo ra, sa re zul ta ti iz bo ra ni su uslo - da je bi lo po ku {a ja da Xa ji} vqe n i iz l a z no { }u, ni t i je ima pro tiv kan di da ta. Bran ko pred vi |e no da u slu ~a ju jed nog Te ki} je pod neo kan di da tu ru, je di nog kan di da ta pi ta we na ali je ona od bi je na, jer ni je is gla sa~ kom li sti }u bu de pre i pu wa va la sve uslo ve. Te ki},

Le gle pla te u Par ti za nu Upra va Par ti za na is pu ni la je obe }a we da to fud ba le ri ma pred za vr {e tak je se we po lu se zo ne. Igra ~ i m a i za p o s le nima u FK Par t i z a n a ispla }en je deo za o sta lih pla t a. Fud b a l eri su najpre pri m i l i ugo v o reni deo za o s ta l ih za rada, a po tom i re dov ne pla te. Ako iz UEFA do kra ja go di ne bu de upla }en no vac za u~e {}e u evrop skim tak mi ~e wi ma, a to u klu b u o~e k u j u, on d a }e igra ~i do bi ti jo{ jed nu pla tu do kra ja go di ne, a on da bi u ja nu a ru tre ba lo da im „leg n u” jo{ dve upla te. Lak {e se di {e na Top ~i der skom br du!

ka ko je obra zlo `e no u klu bu, ni je bio ~lan klu ba go di nu da na, ni ti je imao do vo qan broj gla so va ko ji bi po dr `a li kan di da tu ru. Iz bo ri u Zve zdi bi }e spro ve de ni 17. i 18. de cem bra na sta di o nu u Qu ti ce Bog da na a

oni ko ji `i ve u unu tra {wo sti ili u ino s tran s tvu mo g u da gla s a j u elek tron s kim pu tem. Pra vo gla sa ima ne {to vi {e od 7.500 ~la no va. Ovog pu tra ne }e se gla sa ti i za Skup {ti nu klu ba, jer je pro ce we no da bi ceo iz bor ni pro ces bio sku pqi, a to u vre me nu ne ma {ti ne u Zve zdi sa da uop {te ni je po treb no.

Bla ter tra ì stro ì je ka zne Sep Bla ter je iz ja vio da }e pri ~a ti sa Mi {e lom Pla ti ni jem po vo dom ka zne ko ja je iz re ~e na Fud bal skom sa ve zu Sr bi je zbog in ci de na ta ko ji su se do go di li u Kru {ev cu na utak mi ci mla dih slek ci ja Sr bi je i Englske. UEFA je ve} ra ni je ob ja vi la da }e se à li ti na od lu ku Di ci plin ske ko mi si je ko ja je Fud bal skom sa ve zu Sr bi je iz re kla nov ~a nu ka znu od 80.000 evra i jed nu utak mi cu igra wa bez pu bli ke u kva li fi ka ci ja ma. Uz to, su spen zi je su za ra di li i igra ~i, Go ran â u {i} ~e ti ri me ~a, Og wen Mu drin ski i Fi lip Mal ba {i} po tri utak mi ce pa u zi ra wa i Ni ko la Nin ko vi} dva pu ta po de ve de set mi nu ta pro ve {}e na klu pi. Tre ne ri Pre drag Ka ti} i An dre ja Mi lu ti no vi} su pro {li naj go re jer su zbog u~e -

stvo va wa u in ci den ti ma do bi li po dve go di ne su spen zi je. - Pri ~a }u sa pred sed ni kom UEFA. Ne znam da li on ima bi lo ka kav uti caj na Di sci plin s ku ko m i s i j u ali stav FI FA je da za ra si zam i to le ran ci ju ne ma me sta na fud bal skom te re nu. Mo ra mo bi ti ri go ro zni ka da su pi ta wu ka zne za ra si zam - na veo je pred sed nik FI FA. Na rav no, od lu kom o ka zni ni je za do voq na ni Fud bal ska aso ci ja ci ja En gle ske ko ja je sa op {ti la da je ka zna iz re ~e na Sr bi ji za 20.000 evra ni `a od one ko ja je iz re ~e na Dan ci ma , zbog to ga {to je Ni klas Bendt ner na utak mi ci Eura 2012. is pod dre sa no sio ma ji cu sa lo gom jed ne kla di o ni ce. Vi de }e mo da li }e ne go do va wa Mi {e la Pla ti ni ja i Se pa Bla te ra uro di ti plo dom.

Ko so vo bi i zva ni~ no u FI FA Pred s ed n ik fud b al skog sa ve za Ko so va, Fa diq Vo kri, na ja vio je da }e za tra `i ti ~lan stvo u FI FA. Iz vr {ni ko mi tet FI F A u pe t ak je odo brio ko sov skom sa ve zu da igra pri ja teq ske utak m i c e, ali sa m o za mla |e se lek ci je, klu bo ve, ama ter ske i `en ske eki pe. Ipak, iako se ni o ri ni su do bi li pra vo da igra ju me |u na rod ne utak mi ce, to ne obes hra bru je pred stav ni ke Fud bal skog sa ve za Ko so va, na pro tiv.

- Od lu ka Iz vr {nog ko mi te ta FI FA je va `na jer pre po zna je ulo gu Ko so va u me |u na rod nom fud ba lu. Od lu ka je sa dru ge stra ne

raz o ~a ra va ju }a, jer je is kqu ~en se ni or ski tim iz neo bja {wi vih raz lo ga. Pre da }e mo zah tev za ~lan stvo i to je lo gi ~an po tez s ob zi rom da je ve }i na ze ma qa Uje di we nih na ci ja, wih 97, pri zna la Ko so vo - re kao je Vo kri. FI FA je u ma ju ove go di ne pr vo do zvo li la Ko so vu da igra pri ja teq ske me ~e ve na svim ni vo i ma, ali je po sle pro te sta pred stav ni ka Fud bal skog sa ve za Sr bi je su spen do va la tu od lu ku. Ta da se to tu ma ~i lo kao ve li ka di plo mat ska po be da na {eg sa ve za.

SPORT

nedeqa16.decembar2012.

dnevnik

NBA LIGA

NEMA^KA BUNDES LIGA

Pe ko vi} bli stao Ve ~e u NBA li gi obe le ìo je Ni ko la Pe ko vi} po sti gav {i 31 poen u po be di Mi ne so te nad Wu Or le an som, 113:102. Lej ker si po sle ~e ti ri po ra za sti gli do po be de nad Va {ing to nom, 102:96. Ni ko la Pe ko vi} je za be le ìo re kord ka ri je re. Ta ko je Pe ko vi} po ka zao da za Mi ne so tu ne ma ni ka kvih pro ble ma ~ak ni kad Ke vin Lav ne igra na svom ni vou. Lav je do ì veo po vre du de snog pal ca, a na sni ma wi ma ko ja su oba vqe na po za vr {et ku me ~a se pka za lo da po vre da ni je te è pri ro de. - Bi lo je ovo do bro ve ~e, mo ji sa i gra ~i su me „pro na la zi li” lop ta ma ka da sam bio na pra vim po zi ci ja ma. Ra dio sam ono {to

znam naj bo qe a to je ~vr sta igra bli zu ko {a, za to je i bi lo do bro ve ~e - re kao je Pe ko vi}. Uz Pe ko vi }a, za Mi ne so tu je do bro od i grao i An drej Ki ri len ko ko ji je dao 21 poen. Lej ker si su po sle se ri je po ra za sti gli do po be de pro tiv naj go reg ti ma u li gi, Va {ing ton Vi zard sa. „Je ze ra {i” su po be di li sa {est po e na raz li ke i to naj vi {e za hva qu ju }i naj bo qe u svo jim re do vi ma, a ko me dru gom, ne go Ko bi Bra jan tu.Ko bi je za be le `io 30 po e na uz se dam asi sten ci ja, Dvajt Ha u ard se za u sta vio na 12 po stig nu tih po e na uz 14 sko ko va. Eki pa iz Los An |e le sa je ostva ri la po be du, me |u tim Lej ker si ni su bli sta li u igri i pi ta we je da li bi pre ki -

nu li niz po ra za da su igra li pro tiv ne kog ja ~eg ti ma, a ne naj lo {i je eki pe u li gi. Re zul ta ti: Mi ne so ta - Wu Or le ans 113:102 /Pe ko vi} 31 -Vas kez 15/, LA Lej kers - Va {ing ton 102:96 /Bra jant 30 -Mar tin 21/, Fi la del fi ja - In di ja na 85:95 /Tar ner 22 -Xorx 28/, Gol den Stejt - Or lan do 85:99 /Li 24 -Vu ~e vi} 12/, Da las -To ron to 74:95 /Me rion 12 -Kle i za 20/, De tro it Bru klin 105:107 /Najt 22 -Va las 25/, Mil vo ki - Kli vlend 90:86 /Elis 33 -Va re hao 8/, Bo ston Hju ston 89:101 /Ron do 15 -Par sons 15/, Sa kra men to - Okla ho ma 103:113 /To mas 26 -Du rent 31/, Ju ta - Fi niks 84:99 /Mil sap 12 Da dli 22/, Mem fis - Den ver 94:99 /Gej 21 -Igu da la 20/. ,

JARA^ANI RE[ILI PITAWE TRENERA

Jo va Pa vlov na klu pi Jo va Pa vlov je iza bran za no vog tre ne ra ru ko met nog pr vo li ga {a Mla dost TSK iz Ba~ kog Jar ka. Po sle ra stan ka sa da ma ma Ha las Jo `e fa, is ku sni stra teg ni je du go ~e kao na no vi an ga `man, pa je po no vo pre u zeo kor mi lo ja ra~ kog bro da.

^e ti ri ko la pre spu {ta wa je se we za ve se, Go ran Kur te{ je, upr kos od li~ nim re zul ta ti ma, di gao si dro i seo na klu pu Cr ve ne zve zde iz Mo kri na, a pri vre me no re {e we, bio je Jo van Ri so vi}, tre ner mla |ih ka te go ri ja. Ja ra ~a ni ve} pla ni ra ju po ja ~a wa za na sta vak tr ke i na do mak

su do go vo ra sa pi vot me nom su per li ga {kog ka li bra. Sa dru ge stra ne, naj vi {e po nu da ima bek Mi lan Li si ca, naj bo qi stre lac ti ma, po tvr dio je da je pre va zi {ao pr vo li ga {ke okvi re i ne }e bi ti iz ne na |e we ako pro me ni klup ske bo je. M. Me.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA liga - SOL NOK: Sol nok - Par ti zan MTS (17), ZA GREB: Ce de vi ta - [i ro ki (18.30), QU BQA NA: Olim pi ja - Bu du} nost (20.30). Prva mu{ka liga Srbije BE O GRAD: OKK Be o grad Sme de re vo (18.30). Prva mu{ka liga - sever VR BAS: Vr bas - Sve ti \or |e (19). Druga mu{ka liga - sever/jug - LA ]A RAK: LSK - Omla di nac (16). Prva ènska liga Srbije BE O ÎN: Be o ~in - Rad ni~ ki (18.30). Druga ènska liga - sever BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka - Pro le ter (18).

Odbojka Viner {tedi{e `enska su perliga - U@I CE: Je din stvo (U) - Cr ve na zve zda (19).

Viner {tedi{e mu{ka superliga - KRA QE VO: Rib ni ca - Cr ve na zve zda (19.30). Prva ènska liga - IN \I JA: Voj vo di na - Fu tog (19). Druga ènska liga - sever SREM SKA MI TRO VI CA: Iton Srem tem po - Omla di nac (17), STA RI BA NOV CI: Du nav - Mla dost (I) (19). Druga mu{ka liga - sever VR BAS: Vr bas - Ba va ni {te (14.15), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Iton - No vi Sad (15). Prva vojvo|anska ènska liga - centar - NO VI SAD: VST

- Gr bi} (11), No vi Sad - @a baq (12.45), FOK - NS vo lej tim 2 (19). Prva vojvo|anska ènska liga - sever - TU RI JA: Tu ri ja Apa tin (19). Prva vojvo|anska ènska liga - Srem - SREM SKA MI TOR VI CA: Iton Srem tem po 2 - Mi tro vi ca (14). Prva vojvo|anska ènska liga - Banat - VR [AC: Ko ral @i ti {te (14.45), KLEK: Klek 2 - Ki kin da (17).

Rukomet Druga mu{ka liga, sever ADA: Po ti sje Ple teks - Rad ni~ ki ([) (18), ZRE WA NIN: Na pre dak - Dal ma ti nac (18).

MU[KA SUPER LIGA

Ki kin |a ni dru gi Po {to su ra ni je od i gra li me~ po sled weg, 9. ko la mu {ke Su per li ge pro tiv Sme de re va ko jeg su po be di li 4:0, sto no te ni se ri Ki kin da bus kom pju ters osvo ji li su ti tu lu je se weg vi ce {am pi o na iza eki pe zre wa nin skog Ba na ta od ko jeg su iz gu bi li (1:4) a jo{ je dan po raz tim iz Ki kin de za be le `io je od Po `a rev ca sa 4:2. Eki pa tre ne ra Vla di mi ra To {ev skog u sa sta vu Zol tan Pe te, Bran ko Anu {i} i Idvor Ka ti} ostva ri la je se dam po be da i to pro tiv su bo ti~ kog Spar ta ka (4:1), Vr {ca (4:2), Cr ve ne zve zde (4:2), Obi li }a (4:2), zre wa nin skog Ste ne sa (4:1), Par ti za na (4:1) i Sme de re vo (4:0). Tre ner To {ev ski za do vo qan je uspe hom svo je eki pe pred ko jom su sta vqe ni za da ci da bu de me |u ~e ti ri eki pe ko ja }e se bo ri ti u plejofu za ti tu lu pr va ka Sr bi je. Dru gi deo pr ven stva po ~i we za me sec da na pa ta ko tre ner To {ev ski ni je dao od mor eki pi. Me |u tim, ki kind ski sto no te ni se ri su je di na eki pa u naj kva li tet ni joj li gi Sr bi je ko ja ne ma svo ju dvo ra nu. Sre }om, raz u me va wem za po sle nih u SC Je ze ro Ki kin |a ni svo je me ~e ve igra ju u ha li, a to je sa dru ge stra ne do bro jer ih po sma tra u pro se ku oko 200 na vi ja ~a. M. S.

Ba jern zi mu je na vr hu Ba jer iz Le ver ku ze kqu ~e wa @o su ea. Volf sburg je na je na pu tu sta re sla pro {le ne de qe sa vla dao Bo ru ve. Far ma ce u ti su za si ju usred Dort mun da, a sa da je vr {i li je se wu po lu se taj uspeh ba cio u bla to. zo nu u Bun de sli gi kao dru go pla [tut gart, za ko ji je pro tiv si ra ni tim i za pra vo jo{ je di ni Majn ca od pr vog mi nu ta igrao ko ji mo gu da ugro ze min hen ski Zdrav ko Ku zma no vi}, pro pu stio Ba jern, ko ji zi mu je na prom me stu sa ve li kih +9 bo do va pred no sti nad eki pom iz Le ver ku ze na. Te {ko je i za mi sli ti da bi Ba jern mo gao da pro spe to li ku pred nost u na stav ku se zo ne, ali u fud ba lu smo sva {ta vi |a li, pa tre ba osta vi ti bla gu re zer vu. U po sled wem me ~u ove je se ni, Ba jer je ube dqi vo po be dio Ham burg (ni je bi lo ni Slo bo da na Raj ko vi }a, ni Goj ka Ka ~a ra u ti mu) 3:0. Dva go la sjaj nog [te fa na Ki slin ga (ukup no 12), i je dan [ur lea, po sle asi sten ci je Ki slin ga, za lep Slavqe fudbalera Bajera opro {taj od na vi ja ~a do po ~et ka je pri li ku da se ume {a u vrh ta pro le} nog de la se zo ne. be le. „[va be” su po ra `e ne od Ajn traht je po be dio Vols Majn ca 1:3, iako su pr ve do {le u fburg u go sti ma 2:0 i po tvr dio vo| stvo. kan di da tu ru za pla sman u Li gu U der bi ju da vqe ni ka - ne re {am pi o na (idu ~e ti ri eki pe iz {e no. Groj ter Firt je ugo stio Bun de sli ge). Eki pi iz Frank Aug zburg, dve eki pe ko ji ma }e fur ta po sao je bio olak {an jer bi ti po treb no ~u do da sa ~u va ju je vi {e od sat vre me na ima la sta tus bun de sli ga {a. Na kra ju igra ~a vi {e na te re nu zbog is - re mi ko ji ne od go va ra ni ko me.

Na sta je Ga sprom li ga U Mo skvi je osno van or ga ni za ci o ni od bor za pri pre mu fud bal ske li ge ko ja bi oku pqa la ti mo ve iz biv {eg So vjet skog sa ve za.Iza tog pro jek ta sto ji naj ve }a ru ska kom pa ni ja, ga sni gi gant, Ga sprom, od no sno di rek tor kom pa ni je, Alek sej Mi ler ko ji je idej ni po kre ta~ na stan ka li ge. Ga sprom je u fud bal skoj Evro pi po znat kao spon zor vi {e klu bo va me |u ko ji ma je i po sr nu la Cr ve na zve zda. U Ru si ji, Ga sprom je i spon zor ho ke ja {ke li ge ko ja oku pqa klu bo ve iz biv {eg So vjet skog sa ve za, kao {to je na ovim pro sto ri ma ABA li ga u ko {ar ci. Ide ju je jav no sti pred sta vio pred sed nik ru ske Pre mi jer li ge, Ser gej Pr jad kin, a po dr {ka za ide ju je do {la i od tri naj ja ~a ru ska klu ba, Ze ni ta, CSKA i An `i ja. - Za sa da ne ma mo kon cept li ge, tek }e mo od lu ~i ti o to me. Ve} su pri sta li CSKA, Ze nit, An `i, [a htjor, BA TE, a ~e ka se jo{ od go vor Di na ma iz Ki je va. Li gu ne }e mo gra di ti po prin ci pu NHL ili NBA, ve} po pra vi li ma UEFA - re kao je Pr jad kin. Na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je se odav no po mi we for -

mi ra we li ge u ko joj bi u~e stvo va li ti mo vi ko ji su ne ka da na stu pa li u za jed ni~ koj dr `a vi, a ar gu men ti su uvek isti „Zna{ li ti ko li ko je pu bli ke bi lo na Zve zda - Di na mo ili Par ti zan Haj duk, opet bi to bi lo ta ko”. Sli~ no u ru si ji raz mi {qa i Jev ge nij Gi ner iz CSKA. - Uo~a va mo pad gle da no sti u ru skoj li gi, a se ti mo se pre pu nih sta di o na na utak mi ca ma Di na mo Ki jev - CSKA. Ta ko da bi ta kva li ga za na vi ja ~e i kva li tet fud ba la bi la pun po go dak, a o fi nan sij skom u~in ku da i ne go vo rim - re kao je vla snik CSKA. Za sa da su osim tih tri ru ska klu ba, in te res za ob no vu ne ka da {we So vjet ske li ge ve} po ka za li [a htjor, mi li jar de ra Ri na ta Ah me to va, za tim sen za ci ja ovo go di {we Li ge {am pi o na iz Be lo ru si je BA TE Bo ri sov, a ja vio se i Jer men ski fud bal ski sa vez ~i ji su svi klu bo vi za in te re so va ni za ta kvu li gu. U toj li gi bi jo{ mo gli da za i gra ju i klu bo vi ko ji su po zna ti na ovim pro sto ri ma jer su igra li sa na {im ti mo vi ma u evro ku po vi ma, kao {to je Nef ~i ili mol dav ski [e rif.

Su tra Iz bor na skup {ti na OFK Ki kin de Pe to ~la na rad na gru pa u sa sta vu Dra gan @i vi}, Mar ko Vu ko brat, Ma rin ko To mi}, Mi len ko Jo va nov i Veq ko Bo dro `i} ko ja je vi {e me se ci pred vo di la eki pu voj vo |an skog li ga {a FK Ki kin de za ka za la je za su tra Iizbor nu skup {ti nu. Na Skup {ti ni }e se pr vo usvo ji ti sta tut klu ba ko ji je uskla |en sa no vim za ko nom o spor tu, a bi }e iza bra no i no vo ru ko vod s tvo, od n o s no pred s ed n ik Skup {ti ne, no vi Uprav ni od bor od 11 ~la no va ko ji }e ~i ni -

ti ka ko spon zo ri, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve ta ko i biv {i fud ba le ri. Bi }e iza bran i Nad zor ni od bor kao i ge ne ral ni se kre tar, a rad na gru pa, ka ko je sa op {te no pred stav ni ci ma me di ja pod ne }e i iz ve {taj o svom do sa da {wem ra du. Skup {ti na }e se odr `a ti u Kul tur nom cen tru Ki kin de (19 sa ti) a mo gu da pri su stvu ju u svoj stvu ~la na Skup {ti ne svi ~la no vi klu ba sa pla ~e nom ~la na ri nom i fud ba le ri. M. S.

Da nas Van red na skup {ti na @AK-a Po {to je do sa da {wi pred sed nik Uprav nik od bo ra FK @AK iz Ki kin de Ne boj {a La ke ta pod neo ostav ku shod no Sta tu tu da nas }e odr `a na van red na Skup {ti na klu ba u 11 sa ti u Tre }oj me snoj za jed ni ci. M. S.

N ov oj ekipi Nikole \ur|i}a, a to je Grojter Firt, zaista predstoji mukotrpna borba za opstanak. Rezultati: Bajern Minhen Borusija Menhegladbah 1:1, Bajer Leverkuzen - Hamburg 3:0

(2:0) /Kisling 27’,67’, [urlke 37’/, Fortuna Diseldorf Hanover 2:1 (1:0) /[ahin 40’, Ilso 83’ - Dijuf 70’/, Grojter Firt - Augzburg 1:1 (0:1) /Zobih 69’ - Mulders 10’/, Majnc - [tutgart 3:1 (0:0) /Miler 55’,71’, Soto 90’ - Harnik 48’/, Volfsburg - Ajntraht 0:2 (0:2) /Mejer 13’, Inui 18’/.

To pol ~a ni na od mo ru Fud ba le ri Ba~ ke To po le pre zi mi }e na 13. me stu Srp ske li ge, gru pa Voj vo di na sa 17 bo do va. Iza bra ni ci @eq ka Ra ~i }a to kom je se weg de la upi sa li su ~e ti ri po be de, pet re mi ja i {est po ra za, uz gol raz li ku od 10:13. - Ni sam za do vo qan bro jem bo do va, mo gli smo i mo ra li smo vi {e. Na ro ~i to se to od no si na me ~e ve u Srem skoj Mi tro vi ci i pro tiv Je din stva iz Sta re Pa zo ve - ka è tre ner Ra ~i}. Sli~ no raz mi {qa i Sa bol~ Pa la |i sport ski di rek tor Ba~ ke To po le: - At mos fe ra u klu bu je sjaj na, Upra va je iz mi ri la sve oba ve ze pre ma igra ~i ma. U ti mu ima mo fud ba le re s pr vo li ga {kim is ku stvom. Ima mo sja jan ras po red u na stav ku se zo ne, to tre ba da is ko ri sti ma i do |e mo do è qe nog ci qa. Stru~ ni {tab ra du je po da tak da je vi {e fud ba le ra po ga |a lo mre ù pro tiv ni ka. Pa `wu su skre nu li gol ma ni Kro ni} i Ma jer, Dra gi}, Cvet ko vi}, Top ~a gi}, To do ro vi}, Ma slo va ra, Bo jo vi}, Ci co vi}, Me zei, Mi lo va no vi}, Mar ti no vi}, Ke ke zo vi}, Do pu |a, Ko so vi}, Ga zdi}, Bo ro{, Ta ka~ i \u ka no vi}. To pol ~a ni su po sled wi tre ning ima li u uto rak,a no vi skup tre ner Ra ~i} za ka zao je za 15. ja nu ar, ka da }e po ~e ti pri pre me za pro le} nu se zo nu. S. St.

Le ma ji} oti {ao u Arau Dar ko Le ma ji}, dva de se to go di {wi fud ba ler In |i je, ne ko li ko pu ta omla din ski re pre zen ta ti vac, od i grao je sa mo pet utak mi ca za ze le no-be le na star tu je se we se zo ne pr ven stva Pr ve li ge, a on da je spa ko vao ko fe re i oti {ao u re do ve Ara ua. Vi so ki cen tar for je, ra ni je od i gra nih ne ko li ko prob nih me ~e va, po sti gao je ne ko li ko go lo va, pa su ga vlals ni ci klu ba po no vo po zva li. Po no vo je bio efi ka san, oprav dao o~e ki va wa na pri ja teq skim me ~e vi ma, pa }e naj ve ro vat ni je u zim skom pre la znom ro ku i zva ni~ no po sta ti ~lan {vaj car skog dru go li ga {a. Pre o sta je da se za vr {i neo p hod na pa pi ro lo gi ja iz me |u dva klu ba. pa da na da re ni igra~ ve} u pro le} noj se zo ni kon ku ri {e za naj bo qi sa stav Ara ua. D. V.

SPORT

dnevnik

MU [KA SU PER LI GA

Ras pu ca ni cr ve no-be li Voj vo di na - @e le zni ~ar 43:30 (21:14) NO VI SAD: Hala â&#x20AC;&#x17E;Slana baraâ&#x20AC;?, gledala ca: 50, sudije: Trivkovi} i Milosaveqevi} (Be{ka). Sedmerci: Vojvodina 4 (4), @elezni~ar 1 (1). Iskqu~e wa: Vojvodina 8, @elezni~ar 4 minuta.

vlovi} (2 odbrane), Basari} 5, \uki} 2, Mani} 6, Ta{kovi}, Kladarin. Rukometa{i Vojvodine oprostili su se od malobrojne publike pobedom u duelu sa ni{kim @elezni~arom 43:30. Bila je ovo deseta prvenstvena pobeda

Vr bas - Na pre dak Cr ven ka - Ko lu ba ra Voj vo di na - @e le zni ~ar Ru dar - Ju go vi} Cr ve na zve zda - PKB Me ta lo pla sti ka - Par ti zan Za je ~ar - Rad ni~ ki Uto rak Rad ni~ ki - Voj vo di na 1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Vr bas 4. Me ta lop. 5. Ko lu ba ra 6. Ru dar 7. C. zv. (-2) 8. Za je ~ar 9. Rad ni~ ki 10. Ju go vi} 11. PKB 12. Na pre dak 13. Cr ven ka 14. @e le zn.

13 11 12 10 13 9 13 7 13 6 13 6 13 7 13 6 12 6 13 4 13 4 13 5 13 2 13 0

2 0 0 2 0 4 0 6 1 6 1 6 1 5 0 7 0 6 3 6 3 6 1 7 2 9 013

29:24 22:29 43:30 32:27 26:30 19:20 29:24 (18)

386:320 338:277 342:339 328:310 384:370 346:337 347:347 366:366 308:310 336:338 345:351 326:345 313:376 310:379

24 20 18 14 13 13 13 12 12 11 11 11 6 0

Su per li ga {ko tak mi ~e we na sta vqa se 9/10. fe bru a ra 2013 go di ne.

Mar ja nac i Ve se li nov (Voj vo di na) u ak ci ji

VOJVODINA: Arseni} (17 odbrana), B. Radi{i} 3, Popov 7, M. Radi{i} 3, Bari{i} 5, Veselinov, Abaxi}, Stojanovi} 5 (3), ^upkovi} 5, Pu{ica 1 (1), Jo{i} 2, Marjanac 1, Milo{evi} 2, Mitrovi}, Stankovi} 9, ]urkovi}. @ELEZNI^AR: Bogdanovi} (5 odbrana), Petkovi}, Vasiqe vi} 1, Stojanovi}, Xoki} 3, Doli} 4, Petrovi} 1, Veqkovi} 2(1), Stefanovi} 6, Miti}, Pa-

Fo to: F. Ba ki}

izabranika trenera Rni}a i lepa uvertira pred posledwu utakmicu u godini, gostovawe u Kragujevcu protiv Radni~kog u uto rak. Novosa|ani su bili golgeterski rasloèni protiv fewera{a iz Ni{a. U prvom poluvremenu maestralnu rolu imao je desno krilo Strahiwa Stankovi} koji je postigao devet golova, a pratili su ga Bari{i} i Popov. Goste je u ìvotu drào

Me ta lo pla sti ka - Par ti zan 19:20 (8:10) [A BAC: Sala Gimnazije, gledalaca: 800, sudije: Stojkovi} (Ni{) i Nikoli} (Leskovac). METALOPLASTIKA: Maksimovi}, Karanovi} 2, Al~akovi}, Milovanovi}, Aleksi}, Stevanovi}, Medi}, Palevi} 2, Marjanovi} 1, Obradovi} 2, Markovi} 4, Arsi}, Gruji~i} 5, Jezdimirovi}, Mitrovi} 4, Prodanovi}. PARTIZAN: Vasi}, Milo{evi} 2, S. Ili}, Me{ter, Radanovi}, Pavlovi}, @ujovi} 5, M. Radovanovi}, Kajgani}, B. Radivojevi} 3, N. Ili} 2, A. Radovanovi} 1, Ivo{evi} 1, Mitrovi} 3, Marseni} 3, Poti}. Rukometa{i Partizana savladali su u [apcu protiv Metaloplastike - 20:19, i u~vstili su se na prvom mestu tabele Superlige.

Stefanovi}. Na odmoru su crveno - beli stekli sedam golova vi{ka (21:14). U nastavku, trener Momir Rni}, {ansu je ukazao svim rukometa{ima, a u 53. minutu na parket Slane bare istr~ao je Miqan Pu{ica, nakon vi{emese~ne pauze zbog te{ke povrede. Uspeo je Pu{ica da se upi{e u listu strelaca, dodu{e sa linije sedam metara i tako upotpuni prve superliga{ke minute u dresu srpskog vice{ampiona. U ubedqivom trijumfu Novosa|a na treba ista}i i mladog golmana Luku Arseni}a koji je sakupio 17 odbrana. I. Gru bor PR VA A LI GA

Be o gra |a ni ru tin ski Du nav - Cr ve na zve zda 4:9 (1:3, 0:2, 2:0, 1:4) NO VI SAD: Slana bara, gledalaca 50, sudije: Vuka{inovi} i Putnikovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Dunav 4 (1), Crvena zvezda 4 (3). DUNAV: Filipovi}, [iman, Savi}, Joksimovi}, Tohoq, Voj~i}, Prekoga~i} 1, ]atovi} 3, Leki}, Kati}, Petrovski, Grba, Jovanovi}. CRVENA ZVEZDA: [efik, S. Ra{ovi} 4, Ra|en, Ivo{evi}, Mili}evi}, Pijetlovi} 1, Avramovi}, V. Ra{ovi}, Ran|elovi}, Vapenski 2, Prlainovi} 1, E{kert 1, Draksimovi}. Re zul ta ti 7. ko la: Du nav - Cr ve na zve zda 4:9, Be o grad - Voj vo di na 4:19, Rad ni~ ki - Ba wi ca 22:4, Par ti zan - @AK od lo `e no. 1. Rad ni~ ki 2. C. zve zda 3. Ba wi ca 4. Par ti zan 5. Voj vo di na 6. @AK 7. Du nav 8. Sin gi du num 9. Be o grad

6 6 6 5 6 5 6 6 7

6 6 3 3 3 2 2 1 0

0 0 1 0 0 1 0 0 0

0 109:27 18 0 71:24 18 2 46:52 10 2 57:24 9 3 63:48 9 2 37:44 7 4 32:58 6 5 29:72 3 7 27:114 0

Vaterpolisti Crvene zvezde rutinski su odradili posao u Novom Sadu savladav{i u 7. kolu ekipu Dunava (9:4). Izabranici Dejana Savi}a igrali su taman koliko im je bilo potrebno da opravdaju ulogu favorita u ovom duelu.Iako su u napred znali da ne mogu da pariraju jakoj ekipi Crvene zvezde mladi}i Dunava se nisu u napred predavali i do kraja su bili borbeni. Dva puta su uspevali i da stignu na minus dva gola, prvi put pred kraj tre}e ~etvrtine (5:3), a drugi put u prvom delu ~etvrtog periodu (6:4), me|utim iskusni Beogra|ani su do kraja susreta ipak sigurno re{ili pitawe pobednika. U redovima doma}ina odli~an je bio golman Radoslav Filipovi} (15 godina) kome je ovo bilo prva prvenstvena utakmica u karijeri. G. Ma le no vi}

nedeqa16.decembar2012.

Novosadska nedeqa16.decembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU ^E U SRP SKOM NA ROD NOM PO ZO RI [TU

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „Razbija~ Ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas oblaka” (17), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50, 20.10), „@elim te” (20.05, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Svet i motori” (23.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15).

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih mala sala „Bajka o vitezu bez kowa” (11).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Car sko ubi stvo” Pola Do er tija Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Car sko ubi stvo„ Pol Do er ti. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. ^i ta o ci kwi ge mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. Ro man „Car sko ubi stvo” sme {ten je 313 go di na na kon Hri sto vog ro |e wa u Ri mu, ko ji ko na~ no iz la zi iz raz do bqa ve li kih po tre sa. Di o kle ci jan je po de lio car stvo i po vu kao se s vla sti. No -

vi car Za pa da po sta je Kon stan tin, ko ji za jed no s maj kom Je le nom è li da is ko ri sti ra stu }u mo} hri {}an ske cr kve u svo joj bor bi za pre mo}. Me |u tim, mi ste ri o zna ubi stva de vo ja ka, ko je pri pa da ju Afro di ti nom kul tu do vo de u pi ta we we go ve pla no ve, po go to vo {to ubi ca iza se be osta vqa znak kr sta na te li ma de vo ja ka. Je le na, za bri nu ta za si gur nost svog si na, an ga ù je Agen te in Re bus, po seb nog {pi ju na, ko ji }e joj po mo }i u re {e wu ovih mi ste ri ja. To {to je {pi jun ca ri ce maj ke è na i {to ima sop stve ne mo ti ve - sa mo da je ve }u ~ar ovom iz vr snom za ple tu u vre me sud bo no sno za isto ri ju ovog de la sve ta. Z. Ml.

„Du {ko Ra do vi} po no vo me |u na ma”

Pro mo ci ja „San fla u ver ye ne tiks end bri ding”

Pred sta va “Du {ko Ra do vi} po no vo me |u na ma” Kul tur no umet ni~ kog dru {tva “Isi dor Ba ji}” bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 ~a so va na ma l oj sce n i Po z o r i { ta mla dih. Pred sta vu re `i ra Vo ja Sol da to vi}. A. Va.

In ter na ci o nal na mo no gra fi ja “San fla u ver xe ne tiks end bri ding” bi }e pred sta vqe na u po ne de qak, 17. de cem bra, u 12 sa ti u Sve ~a noj sa li ogran ka SA NU, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Go vo ri }e aka de mik Dra gan [ko ri}, prof. dr Ma ri ja Kra qe vi}-Ba la li} i prof. dr Ste van Ma {i re vi}. N. R.

V REMEPLOV

Pro gla {e na anek si ja Ba~ ke Na kon zva ni~ ne ka pi tu la ci je voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je u April skom ra tu 1941. Ne ma~ ka je svo joj sa ve zni ci, hor ti jev skoj Ma |ar skoj, pre pu sti la oku pa ci ju Ba~ ke. Ona je to od mah u~i ni la, ali da ne bi iz gle da lo da su do bi li po klon od Hi tle ra, ma |ar ske vla sti su od za po se da wa de la Ju go sla vi je na pra vi le kr va vu po zo ri {nu pred sta vu ubi ja ju }i sta nov ni ke. Jer, na vod no su srp ski ~et ni ci, ko jih stvar no ni je bi lo, pu ca li na ma |ar ske ~e te dok su pro la zi le kroz wi ho va se la. Za to su i Sr bi, ko ji su se po sle 1918. do se li li u Ba~ ku, mo ra li za dva da na da pre |u u Sr bi ju, osta vqa ju }i svu imo vi nu. Oni ko ji to ni su u~i ni li, za tva ra ni su u lo go re. A 16. de cem bra 1941. pro tiv no me |u na rod nom pra vu, Bu dim pe {ta je pro gla si la anek si ju Ba~ ke, na zi va ju }i je „po vra tak Ju `nog kra ja ze mqe ma ti ci”. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7 do 20 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Pred sta vqe no „Ot kri }e Bi bli je” \or |a Ran de qa Kwi ga „Ot kri }e Bi bli je – Sta ri i No vi za vet” po zna tog kwi èv ni ka i no vi na ra \or |a Ran de qa pred sta vqe na je ju ~e u Srp skom na rod nom po zo ri {tu u pri su stvu broj nih po {to va o ca ra da auto ra. O kwi zi, na 600 stra na u tvr dom po ve zu, go vo ri li su sve {te nik Mi le Ime rov ski, isto ri ~ar prof. dr Dar ko Ga vri lo vi}, iz da va~ Zo ran Ko lun xi ja i autor. - Ova kwi ga je vaq da i mo je ì vot no de lo. Po ne kad mi se u~i ni da je i ni sam sam stvo rio, jer kroz wu od je ku je glas mog po koj nog oca na ~a so vi ma ve ro na u ke ko je sam od de tiw stva slu {ao i upi jao i iz we go vih ne deq nih pro po ve di, ko je su me kad god u ì vot uve le i kroz we ga do da nas pro ve le – re kao je Ran deq. Autor je na po me nuo da je od ra stao u po ro di ci gde se Bo` je stva ra la {tvo ni je do vo di lo u

pi ta we i da je naj gru bqa re~, od no sno psov ka bi la „Bog te vi deo”. Is ta kao je da su, ka da je po ti snut Bog, sve tom vla da li Hi tler i Sta qin, te da on ne `e li ta kav svet, ve} stre mi sve tu pro sve ti teq stva, qu ba vi pre ma kwi ga ma i hri {}an stvu. Pro fe sor Ga vri lo vi} je re kao da }e svi ko ji pro ~i ta ju ovu kwi gu pro na }i qu bav i po uz da we. - Po uz da we iz bi ja iz re ~e ni ca ka da autor go vo ri o svom de tiw stvu, u opi si ma ka da ga je maj ka vo di la u cr kvu. \or |e Ran deq je qu bav, ko ju on no si pre ma qu di ma i Bo gu – opi sao je svo je vi |e we kwi ge Ga vri lo vi}. Sve {te nik Ime rov ski pre po ru ~io je kwi gu svim te o lo zi ma, pro fe so ri ma svih stru ka i mla di ma, na vo de }i da ovo {ti vo stal no te ra na pre i spi ti va we i

Fo to: S. [u {we vi}

da se ~i ta lac na |e u po zi ci ji is po ve da ~a. Iz da va~ Ko lun xi ja sma tra ovu kwi gu vred nom da se na |e u

po ro di~ noj bi bi lo te ci i da se ~e sto i ge ne ra cij ski uzi ma u ru ke. I. D.

DANAS OD 18 DO 20 ^A SO VA NA TR GU SLO BO DE

NA NA RED NOJ SED NI CI SKUP [TI NE GRA DA

Di rek tor „Vo do vo da” pod no si ostav ku? Vr {i lac du `no sti di rek to ra „Vo do vo da i ka na li za ci je” Vla di mir Je li} na ja vio je da }e na pr voj na red noj sed ni ci Skup {ti ne gra da pod ne ti ostav ku „iz mo ral nih raz lo ga”, zbog to ga {to je „su pru gu svo je voq no za po slio kod se be u fir mu”, bez ras pi sa nog kon kur sa za to rad no me sto. Je li} je su pru gu u „Vo do vo du„ za po slio na me sto {e fi ce Slu `be za qud ske re sur se. Pre ne go {to je po stao di rek tor „No vo sad ske to pla ne” ona je ta mo ve} bi la za po sle na, a na kon {to je na pu stio to pred u ze }e, pred sed nik Grad skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve je na krat ko bio i di rek tor ZIGa, gde je me |u no vo za po sle ni ma bi la isto we go va su pru ga. Ka ko „Dnev nik„ sa zna je, Je li} ni je je di ni ka dar ko a li ci je SPO - RDS ko ji ne }e kon ku ri sa ti za me sto di rek to ra, ka da kon kurs bu de ras pi san, a pre ma ne zva ni~ nim iz vo ri ma i v.d. „^i sto }e„ Dra gan Bo `i} i we gov ko le ga iz „Ur ba ni zma„ To mi slav Bo kan se pre mi {qa ju. I. D.

„Ko ka-Ko la ka ra van” pri ku pqa kwi ge

Pra zni~ ni ka ra van, ko ji or ga ni zu je „Ko ka-Ko la„ u sa rad wi sa iz da va~ kom ku }om „La gu na”, B92 i kom pa ni jom „Ke non”, odr à }e se na Tr gu slo bo de da nas od 18 do 20 ~a so va. Ta da }e se pri ku pqa ti kwi ge i opre ma za za jed ni~ ku so bu de~ jeg ode qe wa u In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne. Po se ti o ci ka ra va na }e mo }i i da uì va ju u pred sta vi, a po seb no iz ne na |e we za naj mla |e je fo to gra fi sa we sa De da Mra zom. „Ko ka-Ko la„ vo lon te ri }e za jed ni~ ke de~ je so be u 11 zdrav stve nih usta no va {i rom Sr bi je okre ~i ti i opre mi ti no vim na me {ta jem i ta ko stvo ri ti ku tak gde }e ma li {a ni, uz dru è we i kwi gu bar na tre nu tak mo }i da za bo ra ve na zdrav stve ne pro ble me. I. D.

NO VI SAD SLE DE ]E GO DI NE DO MA ]IN EVROP SKOG PR VEN STVA U STRA TE [KIM IGRA MA

Tak mi ~a ri iz 35 ze ma qa de le meg dan

Qu bi te qi stra te {kih iga ra do go di ne }e ima ti raz log vi {e da bu du za do voq ni, jer }e u No vom Sa du u av gu stu bi ti or ga ni zo va no sed mo po re du Evrop sko tim sko pr ven stvo u stra te {kim igra ma (ETC). Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je je no vo sad sko Udru è we qu bi te qa dru {tve nih iga ra “Val ha la”, ko je se ve} du gi niz go di na ba vi pro mo ci jom sa vre me nih dru {tve nih iga ra kao kva li tet nog na ~i na pro vo |e wa slo bod nog vre me na. Ka ko je ob ja sni la pred stav ni ca Udru è wa Ta ma ra Sto ja no vi}, ovaj tur nir ob u hva ta tak mi ~e we u tri naj po pu lar ni je sto nostra te {ke igre, “Vor ha mer fan ta zi”, “Vor ha mer 40K” i “Flejms ov vor”. Ma ni fe sta ci ja se odr à va ve} {est go di na i pred sta vqa naj ve }e tak mi ~e we ovog ti pa na sve tu. Kon kret no, ra di se o tak mi ~e wi ma u tri ma naj po pu lar ni jim sto no-stra te {kim igra ma i ono {to je po seb no in te re sant no je da se tak mi ~e ti mo vi iz raz li ~i tih ze ma qa ko ji se sva ke go di ne oku pqa ju da bra ne bo je svo je ze mqe- ka za la je Sto ja no vi}. Do da la je da se o~e ku je oko 650 tak mi ~a ra iz pre ko 35 ze ma qa sve ta, te bi se ovo evrop sko pr ven stvo mo glo oka rek te ri sa ti i kao svet sko. O~e ku je se do la zak igra ~a iz En gle ske, Fran cu ske, Ne ma~ ke, Gr~ ke, Dan ske, Austra li je, po tom sa Mal te, No vog Ze lan da, a po sto ji i mo -

O~ekuje se oko 650 takmi~ara iz preko 35 zemaqa sveta tako da bi se ovo evropsko prvenstvo moglo okarekterisati i kao svetsko. O~ekuje se dolazak igra~a iz Engleske, Francuske, Nema~ke, Gr~ke, Danske, Australije, sa Malte, Novog Zelanda, a postoji i mogu}nost da do|u i Indijci gu} nost da do |u In dij ci. Pre ma re ~i ma na {e sa go vor ni ce, tak mi ~a ri je su uglav nom ~la no vi klu bo va, i for mal nih i ne for mal nih, jer je „kul tu ra dru {tve nih iga ra po pri li~ no raz vi je na u dru gim ze mqa ma“. Ono {to ih sve o~e ku je je ste tim ski rad, u~e stvo va we ti mo va od po osam od no sno {est igra ~a. Sva ki igra~ od i gra }e po pet par ti ja sa

igra ~i ma dru gih ti mo va i we go vi bo do vi u}i }e u zbir ne bo do ve ce le eki pe. Po be |u je tim ko ji bu de imao naj vi {e bo do va po sle pet par ti ja. - Pra vi la igre mo gu se upo re di ti sa {a hom. Na i me, po sto je dva igra ~a i sva ki od wih ima svo ju voj s ku, pre l e p e mi n i j a t u r e, ru~ no sklo pqe ne i far ba ne. One su ras po re |e ne po raz li ~i -

tim je di ni ca ma. Sva ka vr sta je di ni ce, kao {to su pe {a di ja, ko wi ca, rat ne ma {i ne i dru go, kre }e se i „na pa da“ po po seb nim pra vi li ma, a na igra ~u je da oda be re naj bo qu stra te gi ju ka ko bi sa vla dao pro tiv ni ka - pre do ~i la je ova qu b i t eq k a stra t e {kih iga ra do da ju }i da su na gra de sim bo li~ ne, u ob li ku pla ke ta i me da qe, {to je u sa gla sno sti sa Po v e q om „Evrop s kog tim skog pr ven stva“, ~i me se na gla {a va da je po en ta sa ma igra i dru è we, a ne re zul tat. Or ga ni zo va we ETC u No vom Sa du Sto ja no vi} sma tra ve li kim uspe hom, jer se sva ke go di ne ras pi su je kon kurs za do ma }i na, a gla so vi igra ~a su ti ko ji od lu ~u ju ko }e to bi ti. Ove go di ne na kon kur su je ube dqi vu po be du od ne la po nu da „Val ha le“ iako su kon ku ri sa le ze mqe sa da le ko ve }im bro jem igra ~a i gde su dru {tve ne igre po pu lar ni je, kao {to su Poq ska, Ne ma~ ka i Gr~ ka. Pri ja ve tak mi ~a ra su u to ku, a oni ko ji è le da pred sta vqa ju svo ju ze mqu, tre ba da kon tak ti ra ju wi ma naj bli ì klub. [to se Sr bi je ti ~e, usko ro }e po ~e ti i kva li fi ka ci o ni tur ni ri ko ji }e od lu ~i ti o ~la no vi ma na ci o nal nog ti ma, a pri ja vqi va we je na valhala ns@gmail .c om d o sredin e januara . Vi{e o samom Udruèwu moè se na}i na sajtu www.valhala.eu. A. Jerini}

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

„TR@NICA” DARIVALA NAJMLA\E SUGRA\ANE

PREMA PRO[LOGODI[WEM POPISU STANOVNIKA

Kar lov ~an ke i da qe broj ni je od mu {ka ra ca

Otvo re na bes plat na igra o ni ca za de cu De~ja igraonica sve~ano je ju~e otvorena u hali na Detelinarskoj pijaci, u kojoj su najmla|i sugra|ani ve} prvog dana imali priliku da se zabavqaju uz odgovaraju}u muziku i soki}e. Ova igraonice je besplatna i radi}e svakog dana od 8 do 20 ~asova, a u pitawu je inicijativa “Tr`nice” pod nazivom “Na{ poklon Va{oj deci”. - Ovo je poklon “Tr`nice” svim Novosa|anima, a posebno onima koji ìve u ovom delu grada, koji nije ba{ pogodan za decu. Ovde ìvi vi{e od 50.000 stanovnika, a deca nemaju gde da se igraju i ìve u betonskim zgradama, tako da od sada roditeqi mogu besplatno da pruè svojoj deci zabavu i u ovim te{kim vremenima – rekao je direktor pomenutog preduze}a Mi lo{ Tu bi}. Ovaj poduhvat omogu}i}e i „Tr`nici” odre|eni ekonomski boqitak, tako {to se ja vqaju potencijalni zakupci da ispune prostor u hali koja ve} godinama nema nijedan zakupqen lokal. - Ve} imamo dva zakupca, u pitawu je dis kont pi}a i mesara, a ~etiri zakupca su se najavila, tako da se nadam da }e ve} za mesec dana ova hala biti puna zakupaca. [to je najboqe, od jedne mese~ne kirije }emo po kriti sva ulagawa u igraonicu – kaè Tubi}. Zamenik gradona~elnika Novog Sada Bor ko Ili} napomenuo je da je ovo jedan od na~ina da „Tr`nica” konkuri{e supermarketima i hipermarketima, koje tako|e imaju

Mu ral ople me nio Rad ni~ ku uli cu rektna i prikazuje pravo na slobodu i bezbednost. Prioritet je bilo pokazati da upravo na mestu koje je sinonim za pra{inu,

nervozu i buku, mo`e nastati ne{to prelepo. Upravo zato je slogan ovog posledweg murala „Radni~ka ulica nije samo centar radova, ona je i centar umetnosti, lepote i pozitivne energije.

Bes plat na pro ve ra slu ha Kompanija „Alfa” besplatno proverava sluh u okviru akcije „Druga~ija pri~a o sluhu”. Oni koji budu `eleli da zaka`u pregled i poku{aju da do|u do besplatnog aparata mogu to u~initi li~no u Ulici vojvode Bojovi}a 10 ili na brojeve telefona 063/103-1-884 i 021/633-0-929. Gra|ani mogu u~estvovati i u edukativnim radionicama u vezi sa sluhom i time u}i u krug potencijalnih dobitnika besplatnih slu{nih aparata. Ova kompanija je za Novi Sad obezbedila pet beslatnih pomagala, ali }e ih dobiti i drugi gradovi i u tu svrhu pripremqeno je 35 apara ta.Ovu akciju pomenuta firma organizuje u saradwi sa Gradom i Cen trom za socijalni rad. A. J.

Kako vremenski uslovi vi{e ne dozvoqavaju kvalitetno ocrtavawe spoqa{wih fasada i zi dova, NPC planira da svoje aktivnosti prebaci na enterijer. Oslikava}e se platna i plo~e koje }e ~lanovi na prole}e prikazati u vidu izlo`be, a u planu je i oslikavawe predvorja Ledene dvorane Spensa. Ovo udruèwe postoji od 2010. godine, a osnovni ciq im je promovisawe kulture i aktivnog kulturnog, umetni~kog i kreativnog delovawa. Afirmi{u uli~nu umetnost, a primarna delatnost im je muralno oslikavawe ruiniranih, i{aranih i praznih povr{ina. Oni su „krivi” zato {to su odre|eni delovi grada i ustanova oslikani izuzetno zanimqivim motivima, poput Sredwe muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, O[ „Du{an Radovi}”, O[ „Jovan Du~i}”, zid Kulturnog centra grada, stubovi Mosta slobo de i drugo... Vi{e informacija o udruèwu moè se na}i na sajtu www.npcrew.com. A. Jerini}

182. ^etvrti po brojnosti su Jugosloveni. Wih, sude}i po tome kako su se izjasnili na popisu pro{le godine, ima 71. Nemaca u Karlovcima ima 63, Crnogoraca 41, Slovaka 29, Makedonaca 25. Da su Romi izjasnilo se 14 Karlov~ana. Slovenaca ima 15, Rusina 16, Rusa 11, a ispod deset zabale`eno je Alabanaca, Buwevaca, Bugara, Goranaca, Muslimana, Rumuna, Ukrajinaca, a Bo{waka i Vlaha nema. Na pitawe koja su nacionalnosti na ovom popisu 534 Karlov~ana nije dalo odgovor, wih 244 je zavedeno u rubriku regionalna pripadnost, a 45 u rubriku nepoznato. Kada se uporede ovi sa podacima sa popisa iz 2002. godine prime}uje se da je kada je nacionalna struktura u pitawu, broj onih koji su se izjasnili kao Hrvati, Ma|ari, Nemci, Jugosloveni, Crnogorci, Slovaci ovog puta je mawi. Z. Ml.

Kwi ga o je zi~ kim gre {ka ma no vi na ra

nisti~ki objekti, te nedostaju parkovi, igrali{ta i zelene povr{ine i ova igraonica je poku{aj da i ovaj kraj grada dobije jedan ovakav sadr`aj gde }e deca mo}i bes platno da se igraju - izjavio je Ili}. I. D.

UDRU@EWE „WU POJINT OV KAL^ER” PROMOVI[E KREATIVNO DELOVAWE

Sivilo gradskih nebodera i asfaltiranih ulica razbio je jo{ jedan mural udruèwa gra |ana „Wu pojint ov kal~er” (NPC, ili u prevodu „Nova poenta kulture”) koji je oslikan na zidu zgrade u Radni~koj ulici 22. Autori su ~lanovi tog udruèwa Ne nad Je lo vac, Su za na Sa va no vi} i Ma ri ja Jev ti} koji su, koriste}i kombinacije boja, nastojali da prenesu poruku o slobodi. Velika ptica koja se pribliàva gnezdu, u uglu iscrtan ogromni qiqan jarkih boja, zelene i qubi~aste nijanse pro{arne kroz ~itavo delo sa jednim ciqem- razbijawe monotonosti koju daje kombinacija cigli, betona i zidova. Prema re~ima portparolke NPC Vi {we Kne è vi}, u pitawu je jedan u nizu murala u okviru projekta „Novi Sad- grad murala” kojim je, za ovu sezonu, zavr{eno spoqno oslikavawe. - Ciq projekta je pribliàvawe veoma bitne i tabuizirane teme obi~nom ~oveku, a to su qudska prava- kazala je Kneèvi}. -Poruka ovog murala je di-

Pro{logodi{wi popis stanovni{tva pokazao je da se broj ìteqa Sremskih Karlovaca po drugi put smawio od 1948. godine naovamo. Lane je evidentirano 8.750 Karlov~ana, za 89 mawe nego 2002. godine. Ne{to mawi pad broja stanovnika zabeleèn je 1991. godine. Tada je bilo 7.534 Karlov~ana, 13 mawe nego na prethodnom popisu iz 1981. godine. Ono {to se iz popisa u popis ne mewa je odnos broja èna i mu{karaca. Karlov~anke su u blagoj prednosti i prema pro{logodi{wem popisu. Od 8.750 stanovnika, 4.527 je èna, za 304 vi{e nego mu{karaca. I pre 10 godina Karlov~anke su bile brojni je.Tada je wih bilo 3.853, a mu{karaca 3.642. Nedavno objavqeni podaci s popisa 2011. godine o polu i nacionalnoj pripadnosti potvrdili su i to da je u Karlovcima ve}insko stanovni{tvo srpsko. Srba ima 6.820, Hrvata 576, a Ma|ara

Fo to: S. [u {we vi}

igraonice, te da se novosadska pijaca u~ini atraktivnijom. - Detelinara je deo Novog Sada koji je najbr`e rastao i gde su vrlo brzo ku}e zamewivale zgrade, ali, na`alost, svedoci smo da takve delove grada ne prate adekvatni urba-

Kwiga „Koji qudi govore, koga kada treba koji” autora Ra do mi ra Da be ti }a - Da be sa bi}e predstavqena sutra u 19 sati u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Autor je u ovom izdawu predstavio novinarska ogre{ewa o jezik, odnosno naj~e{}e gre{ke koje novinari prave. O kwizi }e govoriti Qi qa na Smaj lo vi} i prof. dr Go ran Bu la to vi}. Q.Na.

DOGODINE U DOMU ZDRAVQA

Di gi ta li zu je se ra di o lo {ka opre ma Dom zdravqa „Novi Sad” naredne godine bi trebalo da digitalizuje radiolo{ku opremu, {to }e ubrzati proces snimawa i smawiti zra~ewe, a za ovu namenu Gradska uprava za zdravstvo izdvojila je 35 miliona dinara, potvrdio je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Pe tar No va ko vi}. Ovo je ~etvrta godina zaredom da Dom zdravqa podnosi zahtev Grad-

skoj upravi za novac za kupovinu digitalne opreme za rentgentsko odeqewe, ali to do sada nije realizovano zbog nedovr{ene dokumentacije. Digitalizacija rendgen aparata omogu}i}e prelazak sa klasi~nog rendgen filma na kvalitetniji digitalni snimak. Za istu vrstu snimawa bi}e potrebno do 40 odsto mawe zra~ewa, samim tim i doza zra -

~ewa koju prima pacijent se proporcionalno smawuje. Digitalna obrada snimka omogu}ava promenu osvetqewa, kontra sta, uveli~avawe, obele`avawe i lekar }e mo}i br`e i lak{e da postavi dijagnozu. To }e omogu}iti i da digitalni snimak, u slu~aju potrebe, bude prosle|en i u druge ustanove, na vi{e nivoe zdravstvene za{tite. I. D.

nedeqa16.decembar2012.

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta â&#x20AC;&#x17E;Ma{incaâ&#x20AC;?. Tel.: 063/301-975, 063/370-787. 63184

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, od-

raslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 65838 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 65839

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kva litetno, profesionalno, dugo godi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 65840

oglasi

IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 na Novom nasequ - [onsi. Telefon 063/503-710. 65801 IZ DA JEM praznu ku}u blizu centra, Kara|or|eva 27, Salajka, bez gazde. Telefon 064/212-0222. 65908 SU PER KOM FOR NA garsowera u Petrovaradinu, nova, sa grejawem, name{tena, u prizemqu. Telefon: 064/2394354. 64814 IZ DA JEM odmah novu name{tenu garsoweru 25m2, sa dva kau~a, cg, terasa, kod Nove Detelinare. Telefoni: 069/1553-421, 021/445-654. 65754

IZ DA JEM garsoweru pored Instituta u Kamenici, sre|ena i name{tena novim stvarima sa dva leàja, odmah useqiva. Telefon 060/4620-700. 65808 IZ DA JEM dvosoban stan, Mi{e Dimitrijevi}a. Dogovor. Telefon 062/786-678. 65846 IZ DA JEM dvosoban kompletno name{ten stan, ulica Starine Novaka, slobodan od januara. Telefon 064/1481-334. 65871 IZ DA JEM na duè, zaposlenoj èni komforan stan, 42m2, na Keju, pogled na Dunav. Telefon 520271 posle 22 ~asa, ili 063/69-09-89. 65882 IZ DA JE SE garsowera: sobam kuhiwa, kupatilo. Poseban ulaz, na Telepu, kod {kole. Telefoni: 6911-172, 064/180-3728. 65887 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj ènskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav, 150+depozit. Telefon 063/513-307. 65899 IZ DA JEM luks stan u strogom centru od 100m2. Telefon 062/291829. 65947 IZ DA JE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma, cena 130E. Telefon 063/538413. 65962 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 65953 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19004 ili nas potraìte na www.solis-nekretnine.com. 683595 IZ DA JEM kompletno name{ten stan na Limanu III. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423-208. 685205

PO TREB NI stanovi svih struktura za izdavawe. Telefon 062/780-578. 65847 OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan. Pla}awe devizno. Telefon 065/645-71-86. 65848

dnevnik

KU PU JEM mawi dvosoban stan, od 1. do 4. sprata u zgradi sa liftom, ukwi`en od vlasnika. Bez posrednika. Telefon 063/528-759. 65809 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685080 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 685170

PRO DA JEM - mewam 39m2, Vaqevo, Dr Panti}a 74, stan 7 (predsobqe, {pajz, kupatilo, kuhiwa, soba). Pismene ponude Spasojevi} Stana. 65886 NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2 svaki ima + 30m2, terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDV-a direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318. 685064

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531 U STRO GOM CEN TRU kod Ribqe pijace prodajem odli~an jednosoban stan, ukwièn, 36m2, V sprat sa liftom. Povoqno, bez posrednika. Telefoni: 063/563077, 021/462-364. 65866 LI MAN I, Fru{kogorska 19, jednosoban stan, 33m2. II sprat, sve jedinice odvojene, u blizini fakulteta, moè zamena. Telefon 063/58-0302. 65964 PRO DA JE MO na Novom nasequ ukwièn i ocmah useqiv jednosoban stan za 21.600. Telefon 063/540-165. 65976 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 685171 TE LEP, nova, odli~na,odmah useqiva garsowera od 25m2 na II spratu. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 685172

GAR SO WE RA, centar, 30m2 27.900E, garsowera, Park City, luks, 27m2 - 41.200E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 685150 PRO DA JEM ukwiènu noviju garsoweru 24m2 sa odvojenom kuhiwom na Grbavici. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423-208. 685198 BU LE VAR OSLO BO \E WA, novija ukwièna garsowera, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa, 23m2 27.900E. Odli~an! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 685165 NO VA DE TE LI NA RA odli~na garsowera 25m2, prvi sprat, ima terasa i ostava, ukwièna. Parking mesto pod video nadzorom. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 685083 DAL TON KA!!! Garsowera sa odli~nom terasom!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 685134 CEN TAR!!! U strogom centru grada na izuzetnom mestu garsowera od 30m2 niè spratnosti u ekstra zgradi!!! Telefon 063/500-213. 685135 NO VA garsowera 25m2, Gunduli}eva ulica, I sprat, zgrada sa liftom, gleda na ulicu, terasa, centralno grejawe, prvoklasna gradwa, useqiva u martu 28.500. Tele fon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra:1021128. 685124 OD MAH USE QI VA, novija garsowera 20m2 na Futo{kom putu. Uredni papiri. Cena 17.500. Telefon 063/504-799. 685099 OD MAH USE QIV, ukwièn stan 28m2 u Radni~koj ulici. III sprat. Cena 31.000. Telefon 063/1010-664. 685100 SA VI NA-NO VO NA SE QEukwièna garsowera 19m2-novija zgrada, miran kraj, lift, CG, gradila Budu}nost cena-22.200E. Tel: 064/823-6604 021/542-779. 683630 LI MAN II 26m2-garsowera sa odvojenom kuhiwom, CG, lift, ukwièna-odmah useqiva cena30.900 Tel. 064/823-6601, 021/542779. 683640

oglasi

dnevnik

NO VO NA SE QE, Toze Jovanovi} 27m2, jednosoban, noviji, zgrada od crvene fasadne cigle, lift, ukwièn 27.800. Telefoni: 444107, 633-7853. 685073 BRA NI MI RA ]O SI ]A 45m2, jednosoban u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, zgrada od crvene fasadne cigle 46.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 685074 MI LEN KA GR Î ]A jednosoban stan 25m2 sa odvojenom kuhiwom, odmah useqiv, odli~no stawe, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685085 SA TE LIT klasi~an jednosoban stan, odmah useqiv, ukwièn, prizemqe za 22.000. Telefoni: 528137; 063/538-166. 685086 NA LI MA NU I klasi~an jednosoban stan kod fakulteta i Keja 39m2 na III spratu, ukwièn 41.000. Telefoni: 451-318, 060/0753-782, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1004511. 685042 JED NO SO BAN stan 29m2 ukwièn sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace 21.600. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. 685043 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv nov JS 26m2, Telep, 400m od Limana, II sprat, lift, dvori{na strana, perfektan raspored, ekstra gradwa, odvojena kuhiwa sa trpz, cena sa PDV-om 27.600. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 685208 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv JS 27m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa prozorom, novija zgrada, ukwièn 1/1, cena samo 27.900 za ke{ popust! Telefoni: 021/523-700, 065/5536212. 685209 JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, III sprat, ekstra, ukwièn. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 685149 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 685173 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m2 24.000E, odli~an, novo! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 685163

USE QI VA garsowera u Cankarevoj ulici, 27m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4god. Cena - 27.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614200. 683637 UKWI @E NA garsowera 24m2odvojena kuhiwat, odmah useqiva, 2. sprat, terasa, lift, CG cena25.800E . Tel. 064/823-6601, 542779. 683644 U PA STE RO VOJ ULI CI 25m2 na petom spratu, ukwièn 25.000. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. 685040 NO VA DE TE LI NA RA, nova zgrada, stan odmah useqiv, drugi sprat, kuhiwa u kupatilo sa prozorom, terasa okrenuta prema dvori{tu, hitna prodaja, 26m2 za 26.000 evra. Tel. 064/2003-103. 683605 NO VI JI, komplet name{ten stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwièn, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 19.000 evra i nije fiksna. [ifra: 24009. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231, www.so lisne kret ni ne.com. 683600 PRO DA JEM ukwiènu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {ko le, 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.000 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683601 GAR SO WE RA, 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwièna garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520-231; 065/20-19-011, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683602 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, potrebno ulagawe u stan, 30m2, cena: 27.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683603

PRO DA JEM 1.0 stan 36m2 na Nasequ, ukwièn, bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130. Tel. 064/134-0459; 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683604 UKWI @EN jednosoban stan u Janka Veselinovi}a, 31m2, 2. sprat, odmah useqiv, gradila Budu}nost. Cena 33.000 evra. Tel. 064/823-6610 542-779. 683647 JED NO SO BAN, 30m2 - gradila Budu}nost, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG. Odli~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena 26.800 evra. Tel. 064/823-6601 021/542-779. 683632 OD MAH USE QIV jednosoban stan sa urednim papirima 25m2 Milenka Gr~i}a. Odli~na prilika! Cena:19.700. Telefon 063/1010-664. 685102 IZ VAN RE DAN noviji stan, gradila „Budu}nost” 30m2, Starine Novaka. Lift, terasa, ostava, odvojena kuhiwa sa prozorom. Cena sa name{tajem 27.000. Telefon 063/108-8017. 685103 GR BA VI CA, noviji ukwièn 1.0 stan na I spratu, 34m2, Doà \er |a. Dobro stawe. Cena: 33.000. Te lefon 063/108-8017. 685104 RI BQA PI JA CA!!! Deo bliì Dunavu jednosoban stan, useqiv, ukwièn od 31m2, na dvori{te okrenut, terasa. Telefon 063/500213. 685136 STE VA NA MO KRAW CA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa, bez ulagawa 32.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 685071 MI LEN KA GR Î ]A 32m2, jednosoban, ukwièn, prazan, odmah useqiv 28.000 Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. 685072

PRO DA JE MO nov jednoiposoban stan na Salajci za 24.000. Stan je na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65974 PRO DA JEM dvosoban ukwièn stan 66m2, Kej `rtava racije 4/III Novi Sad, bez posrednika, cena 94.000E. Telefon 064/244-62-58. 65440 PRO DA JEM ili izdajem dvosoban, 51m2, na Keju, {kola susedna zgrada, dva obdani{ta, Saobra}ajna {kola, gimnazija, fakultet. Telefoni: 523-304, 063/1949-660. 65857 NO VO GRAD WA! Dvosoban stan 50m2, odvojena kuhiwa, terasa, lift, PTV. Telefon 062/404-870. 65864 FU TO [KI PUT 34, dvosoban stan, tre}i sprat, prodaje se u vi|enom stawu. Telefoni: 401-031, 061/1354-100. 65949 VA SE PE LA GI ]A, dvosoban, 50m2, I, 58.000, M. Mari} name{ten, 62m2, III, lift, 47.000, Detelinara 52m2, IV, 35.000. Telefon 063/587-602. 65968 HIT NO prodajemo komforan dvosoban stan 57m2, na Limanu, za 48.000. Ukwièn. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 65972 HIT NO prodajemo dvosoban stan 62m2, na tre}em spratu, sa liftom za 46.500. Moè sa kompletnim name{tajem. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65975 SA JAM, odli~an ukwièn noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2 cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 685174 GR BA VI CA, odli~an, noviji ukwièn 1.5 stan od 34m2, terasa, moè zamena za 2.5. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 685175 NO VA DE TE LI NA RA, îka Stevina ul., odli~an, ukwièn 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 685176 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 685177 KA TO LI^ KA POR TA!!! Odli ~an nesvakida{wi umetni~ki stan od 40m2 izuzetno moderan useqiv i ukwièn!!! Telefon 065/2500-213. 685139

JED NO I PO SO BAN stan, Liman III, 41m2, novija zgrada, ukwièn, lift, terasa, ostava. Tel.: 021/450417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com. 685154 HIT NO! Brzo useqiv JIS 45m2, Straìlovska, III sprat, nov, u toku zavr{ni radovi, placene komunalije u celosti, dvori{na strana, cena 41.800. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 685210 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bo mil.rs. 685180 NO VA DE TE LI NA RA jednoiposoban stan, drugi sprat, terasa, odli~an raspored, ukwièn za 34.500. Telefoni 528-137, 063/538166. 685087 BU LE VAR EVRO PE nov jednoiposoban stan 38m2 odmah useqiv, ukwièn, okrenut na dvori{nu starnu 35.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 685088 NO VO NA SE QE stan 40m2 u neposrednoj blizini {kole i vrti}a prvi sprat, hitno i povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685084 LI MAN, [ekspirova, klasi~an jednoiposoban 49m2, IV sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, terasa, ukwièn, 49.500. Telefon 063/517846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {i fra: 1021127. 685125 JED NO I PO SO BAN ukwièn stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Povoqno! Tel. 060/621-1685. 685105 BUL. JO VA NA DU Î ]A 34m2 ukwièno i 11m2 pro{iren za jednu sobu u potkrovqu. Lift, 1. maj zidao. Cena: 31.000. Telefon 063/108-8017. 685106 UKWI @EN, jednoiposoban stan 35m2 Gagarinova. Lift u zgradi, terasa uz stan 57m2!!! Odli~na prilika! Cena: 31.000. Telefon 063/7759-121. 685107

PE [A^ KA ZO NA, 40m2 Katoli~ka porta, kompletno renoviran, bez ulagawa. Odmah useqiv, ukwièn. Povoqno! Telefon 063/108-8017. 685114 SO CI JAL NO -Jednoiposoban stan u novijoj zgradi 29m2-odli~an raspored-ukwièn-useqiv. lift, CG cena – 36.000 Tel. 064/823-6601 021/424-963. 683633 UKWI @EN-USE QIV, 40m2 - 1. sprat, lift, CG, delimi~no renoviran-kupatilo, odli~an raspored Cena 34.000 evra. Tel. 064/8236601 021/542-779. 683635 CEN TAR - zgrada stara 4 godine 43m2 - jednoiposoban, ukwièn stan sa terasom. Odli~an raspored, CG, lift perfektno stawe. Cena – 44.300 evra. Telefon: 064/823-6610, 542-779. 683641

nedeqa16.decembar2012.

NA LI MA NU 41m2 na prvom spratu, ukwièn, lift, terasa, odvojena trpezarija, cena 42.200. [ifra 1004467, www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 685041 JED NO I PO SO BAN 44m2, 3 sprat, terasa, lift, CG. Ukwièn, useqiv, bez ulagawa. Cena – 33.000 evra. Tel. 064/823-6604 542779. 683646 U NO VOJ zgradi pred useqewem odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope 36,5m2 na prvom spratu, cena 38.000. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/075-37-82, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 685046 SO CI JAL NO - 44 m2-ukwièn jednoiposoban stan-odmah useqiv, nova zgrada, 2. sprat, terasa, lift, CG, isto~na strana, Cena 46.400 evra. Tel. 064/823-6601 021/6614200. 683626 GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, moè kredit, ukwièn, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-62-39; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683606 LI MAN 2, ukwièn, odli~nog rasporeda, jednoiposoban stan, 39m2, tre}i sprat, lift, terasa, cena: 36.000 evra. [ifra: 24520. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683607 MO DE RAN, izvanredan jednoiposoban stan na Grbavici, 53m2 ukwièn i odmah useqiv, hitno i povoqno se prodaje. [ifra: 24478. Telefon: 065/20-19-013; 021/451570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683608 BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo 56.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 064/2003-103, www.so lisne kret ni ne.com. 683609 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683610 NO VA DE TE LI NA RA, 51m2, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwièno... Pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; 063/520-296, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683611 OD MAH USE QIV dvosoban stan povr{ine 61m2 na uglu Maksima Gorkog i Bulevara. IV sprat, terasa, lift. Ukwièn, mogu}a kupovina na kredit. Hitna prodaja, moè biti 2,5-soban. Cena 56.500 evra. Tel. 064/134-04-59; 021/520231, www.so lis-ne kret ni ne.com. [i fra: 24367. 683612 DVO SO BAN stan 52m2 u blizini Keja na 4. spratu, nema lift, ukwièn, cena: 46.400 evra. [ifra: 13226. Tel. 065/20-19-011; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683613 NOV, novcat i ukwièn dvosoban stan na Somborskom bulevaru, 46m2, na tre}em spratu, lift, terasa, sa PDV-om, cena: 47.400 evra. [ifra: 20949. Tel. 065/20-19-011; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683614 OD LI ÂN dvosoban stan kod Limanskog parka, na prodaju. [ifra: 24370. Tel. 063/77-26-845, www.so lis-ne kret ni ne.com. 683615

EKS TRA PO NU DA: 58m2, 2. sprat, lift, CG, terasa, ukwièn, useqiv, odli~an raspored - dvostrano orjentisan. Gradila Budu}nost. Cena 52.500 evra. Tel. 064/823-6604 021/542-779. 683625 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, 3. sprat, odvojena kuhiwa, ostava, ukwièn, garaà, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 683591 U CEN TRU kod „Foruma” i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 50.000. [ifra 1004351. Telefoni: 451318, 523-193, 065/850-66-16, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 685047 U RAD NI^ KOJ ULI CI klasi~an dvosoban stan 67m2 sa dve velike sobe odvojena velika kuhiwa sa trpezarijom, kupatilo sa prirodnom ventilacijom, cena 69.000. [ifra 1003626, www.ne kret ni nemoj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 685048 UGAO BUL. OSLO BO \E WA i M. Gorkog 61m2 gleda na dvori{te klasi~an dvosoban ukwièn. Povoqno 56.600. Telefoni: 451-318, 063/101-06-61, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1004500. 685049 U PARK CITY dva dvosobna stana 67m2 i 62m2 komplet zavr{eni prazni i odmah useqivi ukwièni. [ifra 1002648. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 685050 NA LI MA NU II dvosoban stan 54m2 na VI spratu nije posledwi gleda na dvori{te, lift, terasa, ukwièn 50.500. [ifra 1002157, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tele foni: 451-318, 523-193. 685051 HIT NO!!! Centar. lux dvosoban stan od 51m2 u novoj zgradi u Vase Pelagi}a, 3. sprat, terasa, lift, CG, uli~na strana – jugozapad. Cena: 58.000 evra – nije fiksno. Tel. 063/1650-245. 683629 UKWI @EN stan, 47m2 - odmah useqiv, lift, terasa, CG, zgrada od fasadne cigle, cena-35.000e. Tel. 064/823-6604 021/542-779. 683648 HIT NO!!!! Grbavica 51m2- dvosoban, ukwièn-useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG Cena 42.000 evra. Tel. 064/823-6601 021/424-963. 683649 HIT NO!!!!!! 48m2-ukwièn-use qiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, Cena 30.900 evra. Tel. 064/823-6604, 424-963. 683642 BE TA NI JA-54m2-du plex dvoso ban stan-dole 34m2 - gore 20 m2, CG, terasa, odli~an raspored, 3. sprat, cena - 46.400e. Tel. 064/8236604, 6614-200. 683643 DA NI LA KI [A: 45m2, dvosoban, ukwièn stan, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv. Cena 53.600 evra. Tel. 064/823-6610, 6614200. 683645 NO VA DE TE LI NA RA – Ilije Bir~anina. Nov, dvosoban stan od 41m2 na 1. spratu, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa. Ukwièn. Cena 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 683636 POT PU NO nov stan u centru, 200m od pe{a~ke zone 51m2 Vuka Karaxi}a. I sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena: 54.000. Telefon 060/6211-685. 685115 OD MAH USE QIV, ukwièn noviji stan 60m2, Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena: 46.000. Telefon 063/108-8017. 685108 LI MAN I, dvosoban stan pored fakulteta 47m2. III sprat, lift, terasa, ukwièn. Cena: 46.500. Telefon 060/6211-685. 685109 OD LI ÂN, noviji dvosoban stan 50m2 Laze Kosti}a. II sprat, lift, terasa. Bez ulagawa! Cena: 51.500. Telefon 063/108-8017. 685110 GR BA VI CA, odli~an, useqiv, ukwièn stan 56m2 Milana Simovi}a. Lift, velika terasa, ostave u stanu i podrumu. Sve odvojeno. Cena: 50.000. Telefon 063/7061341. 685111 OD LI ÂN, prazan, ukwièn stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, „Aleksandar” gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, moè u dvoiposoban. Cena: 57.700. Telefon 060/6211-685. 685112 LI MAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwièn, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena: 54.000. Telefon 063/7776-233. 685113 KLA SI ÂN dvosoban 60m2 Veselina Masle{e, IV sprat sa liftom, nije posledwi, zgrada od fasadne cigle, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, dve terase, ukwièn, 49.500. Telefon 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021125. 685126

nedeqa16.decembar2012.

DVO SO BAN na Grbavici, 48m2, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, sve novo. Useqiv po isplati, ukwièn, 47.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra:1013034. 685127 LI MAN SKA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban povoqno. Telefon 063/500213. 685137 NOV, ukwièn dvosoban stan od 37m2 na Podbari u lepoj mirnoj ulici idealan za starije qude!!! Telefon 065/2500-213. 685138 LI MAN dvosoban stan 58m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn, ima terasu, za 48.100. Telefoni: 528137, 063/538-166. 685089 LI MAN, Balzakova 58m2, lift, terasa, ukwièn 47.900, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 6337853. 685075 NA AVI JA CI JI 47m2, lift, terasa, ukwièn. Povoqno 36.000 451-318, 523-193. [ifra 1004254, www.nekretnine-mojdom.com. 685044 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2 ~etvrti sprat za renovirawe 44.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. [ifra1002498. 685045 U ]IR PA NO VOJ ULI CI 54m2 u novoj zgradi zidana 2008. godine, stan u suterenu, cena 31.000. [ifra 1004134, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/101-06-61, 523-193. 685058 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 685181 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 685182 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 685183 HIT NA PRO DA JA! Ukwièn DS 60m2, Bulevar Evrope, V. Ma sle{e, brzo useqiv, dvori{na strana, odli~an raspored, terasa, cena samo 37.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 685206 PRO DA JEM dvosoban komforan stan na @itnom trgu, II sprat, 44m2. Cena dogovor. Telefoni: 063/111-80-85, 063/111-41-42. 685199 LI MAN I, dvosoban stan u izvornom stawu u Ul. Veqka Petrovi}a 54m2. Telefoni: 063/111-41-42, 021/423-208. 685200 NOV, luksuzan dvosoban stan 52m2 na Grbavici, ukwièn. Telefon 6615-117. 685196 LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 47m2, bez ulagawa, nià spratnost, povoqno. Telefon 6615-117. 685197 DVO SO BAN, Stara Detelinara, 50m2, III sprat, terasa, ukwièn, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 685153 LI MAN, klasi~an 2.0 ukwièn stan od 56m2, cena 52,500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 685178 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Te lefon 636-8429, www.bomil.rs. 685179 KOD SO CI JAL NOG, dvosoban ukwièn, renoviran stan, I sprat, 50m2 - 47.500E. Telefoni: 063/444743, 021/522-177. 685164 SA JAM, dvosoban, odli~an, II sprat, lift, 43m2 - direktno od investitora. Telefoni: 064/215-60-90, 021/522-177. 685161 KOD @EL. STA NI CE, ukwièn dvosoban kompletno renoviran stan, 49m2 - 42.500E. Odli~an, od mah useqiv! Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 685162 CEN TAR, 40m2, odli~an dvosoban stan, direktno od investitora. Povrat PDV. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 685158

MA STER CEN TAR, Sajam, ukwi èn dvoiposoban, 63m2, odvojena velika kuhiwa, lift, zatvorena terasa, sunce, odli~an raspored. Telefon 063/121-74-60. 65800 DVOIPOSOBAN 64m2, Bul. K. Petra, prvi sprat, terasa, ukwièn, renoviran, sa stvarima, moè kredit. Telefon: 060/418-3223. 65990

PRO DA JE MO lep ukwièn dvoiposoban stan od 68m2, u blizini @elezni~ke stanice za 59.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 65971 UKWI @EN! Odmah useqiv, 3.0soban, 62m2, novija gradwa. Bez ulagawa. Tel. 062/404-870. 65862 TRO SO BAN 67m2 Grbavica, nov, drugi sprat, ukwièn, hitno, bez posrednika, povoqno. Telefon: 064/8345476. 65950 SE GE DIN, prodajem trosobni stan 72m2, u blizini „Teska”. Cena 32.000E, moè i na rate. Telefoni: 021/6612-600, 063/535-944. 65951 PRO DA JEM stan 80m2 Grbavica Mi{e Dimitrijevi}a, ekskluzivan, ukwièn. Tel. 063/602888. 65958 LI MAN I!!! Dvoiposoban stan niè spratnosti za renovirawe od 63m2. Hitno i povoqno!!! Telefon 063/500-213. 685142 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kuptilo, cena 63.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 685184 CEN TAR, originalno dvoiposoban stan 50m2, ukwièn, nov, mirno mesto, odli~an. Telefon 6615117. 685194 NA GR BA VI CI 54m2 kod Limanske pijace preure|en u dvoiposoban. Lift. Terasa, lep ulaz ukwièn 37.000. [ifra 1004612, www.nekretnine-mojdom.com. Tel.: 063/101-06-61, 451-318. 685054 LI MAN I 63m2, dvoiposoban, ukwièn, terasa, dvostran 59.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 685076 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i Tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 685128 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwièn! 58.000. Telefon 063/7776-233. 685116 OD LI ÂN dvoiposoban stan kod Limanske pijace 72m2, II sprat, lift, terasa. Ukwièn. Cena: 64.000. Tel. 060/6211-685. 685117 GR BA VI CA, odli~an dvoiposoban stan 54m2 kod Limanske pijace. Ukwièn, lift, terasa. Cena: 37.100. Tel. 063/7061-341. 685118 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 59.000E. Tel. 063/108-8017. 685119 LI MAN 1 kod [tranda dvoiposoban stan od 63 m2, delimi~no renoviran, ukwièn, useqiv, CG, terasa, 3. sprat. Cena: 58.700E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779 683628 BU LE VAR kod Lutrije 57m2-dvoiposoban stan, ukwièn-useqiv, lift, terasa, Cg, odli~an raspored - isto~na strana cena-51.500 e Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 683638 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwièn i odmah useqiv, II sprat. Hitno 63.800. [ifra 1004100, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/308-89-93. 685052 DVO I PO SO BAN stan 52m2, funkcionalan, 3. sprat, kuhiwaprozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 683592 LI MAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwièn i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 683616 KOD MER KU RA, dvoiposoban stan u dobrom stawu, 66m2, cena samo: 48.400 evra. [ifra: 23257. Tel. 063/132-14-70; 021/520-231, www.so lis-nekretnine.com. 683617 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 68.000 evra. [i fra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 683618 IZ U ZET NA PRI LI KA, odli ~an trosoban stan u Maksima Gorkog. Klasi~an, renoviran, sa lepom terasom, zgrada od fasadne cigle. [ifra: 24352. Tel. 065/2019-010; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 683619

oglasi TRO SO BAN stan na Bulevaru, kod „Simpa”, 76m2, hitna prodaja, po~etna cena: 70.000 evra. [ifra: 24412. Tel. 063/132-14-70; 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 683620 NO VO NA SE QE, kod Doma zdravqa, pravi porodi~an stan odli~nog rasporeda, 90m2, drugi sprat, prostrana terasa, dva mokra ~vora, ugradni plakari, stan ukwièn, odmah useqiv, dobra cena 80.000 evra. [ifra: 24513. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 683624 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, cena 71.000. Telefoni: 063/101-06-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 685053 LI MAN IV, trosoban 77m2, ukwièn – useqiv, ju`na strana, 2 terase, lift, CG, proto~na topla voda. Cena 71.100 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 683639 @E LE ZNI^ KA STA NI CA, 75 m2 – klasi~an trosoban, 1. sprat, terasa. CG... Ukwièn, useqiv, odli~an raspored, trostrano orijentisan, renovirano kupatilo... Cena 54.600 evra. Tel. 064/823-6601 021/6614-200 683631 HIT NO!! Trosoban 70m2, ukwièn-useqiv, terasa, lift, CG, zgrada stara 4god., luksuzno ura|en. Cena 59.200 evra. Tel. 064/823-6601 021/542-779. 683634 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno! 62.000 evra. Tel. 060/6211-685. 685120 TRO SO BAN 86m2, Rumena~ki put, I sprat sa liftom, fasadna cigla, dve terase, lepo kupatilo, posebno wc, velika kuhiwa sa trpezarijom, dve ostave, dvostrano, ukwièn, 65.000. Telefon 063/517846, www.lider-nekretnine.co.rs, {i fra: 1021124. 685130 BU LE VAR 84m2 trosoban, lako moè biti troiposoban, prazan, odmah useqiv, ukwièn 74.000 cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 685077

BU LE VAR 76m2, trosoban, lift, terasa, dvostran, dva kupatila, ukwièn 70.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 685078 LI MAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2 na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa, pozovite. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685090 BU LE VAR EVRO PE odli~an, nov, ukwièn, trosoban stan 71m2, odmah useqiv na drugom spratu 67.000, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685091 KOD MA STER CEN TRA trosoban stan 84m2 na tre}em spratu, lift i garaà 15m2, ukwièno. Sve za 77.500. Telefoni: 528-137; 063/538-166. 685092 U MIR NOJ ULI CI u blizini Bulevara oslobo|ewa ekstra trosoban stan 97m2, ima garaù 28m2, moè kompletno mame{ten. Tel.: 528-137, 063/538-166. 685093 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 89.000. Tel.: 021/451-318, 523-193, 065/85066-16. [ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 685055 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom useqivo oko nove godine. [ifra 1004376. Tel.: 060/075-3782, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 685056

NA BUL. EVRO PE 82m2 idealan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak cena 950E/m2. Telefoni: 451-318, 523193, 063/550-387, www.nekretninemojdom.com. 685057 U DU [A NA VA SI QE VA 74m2 ukwièn bez ulagawa, cena 67.000. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004570. 685059 NA LI MA NU IV Narodnog fronta 77m2, lift, terasa, ukwièn, odràvan stan 71.000. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004590. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. 685060 KLA SI ÂN trosoban stan 66m2 kod Betanije sa odvojenom kuhiwom, ukwièn, III sprat, 60.800. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 685062 LI MAN III, sre|en, trosoban, bez ulagawa, 75m2, povoqno. Telefon 6615-117. 685195 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 685185 KEJ, ukwièn, prazan, 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda na II spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 685186 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 685187 CEN TAR, trosoban, ukwièn stan kod gimnazije „J. J. Zmaj”, sprat I, cena 65500E. Tel.: 063/11180-85, 021/423-208. 685202

LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 685188 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 685189 CEN TAR, Ul. Petra Drap{ina, trosoban ukwièn stan na drugom spratu sa garaòm i parking mestom. Telefoni: 021/ 522-484, ili 063/111-41-42. 685203 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska - kod fakulteta, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, novija zgrada, odv. kuhiwa, 2 san. ~vora, ukwièn, cena 92.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 685207 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Mirniji deo bliè stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 685140 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwièn trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 685160

UKWI @EN! Centar, Ul. Sowe Marinkovi}, 104m2. Mo`e zamena za mawi. Tel. 062/404-870. 65863

dnevnik

PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 685191 U CEN TRU u @elezni~koj ulici salonski troiposoban stan 85m2. Povoqno 82.500. Telefon 060/07537-82. [ifra 1004517, www.nekretnine-mojdom.com. 685063 NA LI MA NU II 90m2 Ravani~ka ulica komplet sre|en. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004508. 685061 MAK SI MA GOR KOG 89m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, visina plafona 3.20m 83.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 685079 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Straìlovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwièn, moze zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra:1013277. 685131 OD LI ÂN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19010, www.solis-nekretnine.com. 683621 PRO DA JEM 3.5-soban stan povr{ine 86m2 u Seqa~kih buna. Sre|en, 3. sprat, blizu osnovne {kole, lepa terasa, okrenut na sun~anu stranu - jugoistok. Tel. 064/13404-59, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 24354. 683622 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 683623 USE QIV ~etvorosoban stan 147m2, odli~an poloàj, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, garaà, ukwièn. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 683593 Ê TVO RO SO BAN u strogom centru, Kosovska 105m2, V sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, dva kupatila, velika terasa sa pogledom na centar i Tvr|avu, ukwièn 119.500. Telefon 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021126. 685133 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. êtvorosoban, ukwièn, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063/7776233. 685122 OD MAH USE QIV salonski stan 136m2 kod Dunavskog parka. II sprat, Ukwièn, lift, tri terase. Retka prilika! Cena: 125.000. Telefon 063/108-8017. 685123 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685095 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan 106m2 na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 685096 KOD SKUP [TI NE salonski stan 137m2 na drugom spratu zgrada je sa liftom ukwièn odli~na, cena 113.000. [ifra 1003338. Tel.: 523-193, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com. 685065 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 685192 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 685190

CEN TAR, salonski stan kod Izvr{nog ve}a 78m2, na I spratu, ukwièn, za adaptaciju. Povoqno. Telefoni: 063/111-80-85, 063/1114142. 685201 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 685143 DU NAV SKI PARK!!! Salonski stan od 900E po m2 kompletno za adaptaciju u odli~noj zgradi dvostran!!! Telefon 063/500-213. 685144 NO VI BU LE VAR!!! êtvorosoban stan sa garaòm, izuzetan po svemu u de luks stawu, nova zgrada, ukwièn!!! Telefon 063/500-213. 685145 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan niè spratnosti!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 685146 KA PI TA LAN salonski stan od oko 270m2 sa velikim tavanom u srcu na{eg grada!!! Telefon 063/500-213. 685147 Ê TVO RO SO BAN stan 100m2 podne povr{ine 85 etaìrane u Mi{e Dimitrijevi}a ulici, lift. Hitno 60.000. Telefoni: 523-193, 063/101-06-61. 685067 Ê TVO RO SO BAN stan 83m2 na Novoj Detelinari ukwièn dupleks. Hitno i povoqno 60.000, jednoipsoban u dowoj etaì i u gorwoj etaì dve sobe. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 685066

MA WA ku}a 50m2 Alekse Nenadovi}a 23, plac 700m2, pom. objekti, velika ba{ta, cena: 25.000E. Telefoni: 021/6500051, 062/8760536. 65934 PE TRO VA RA DIN blok vila, povoqno prodajem polovinu dvojne ku}e sa dva odvojena stana po 90m2, moè zamena. Telefon 063/500223. 65465 PE TRO VA RA DIN ku}a monta`na, 80m2, nusprostorija 40m2, plac 500m2. Rakovac, ku}a monta`na 90m2 sa garaòm, ukwièna, plac 870m2. Hitno. Telefon 063/587-602. 65967 ZE MQA, 7.5 jutara, Ba~ki Petrovac, placevi Rumenka 1/1. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 65896 GRA \E VIN SKI PLAC 3000m2 (deqiv na 4 dela) naseqe Veliki rit, cena 30E/m2. Telefoni: 021/6500051, 062/8760536. 65936 ZA PO Ê TA vikendica na Bege~koj jami, plac 600m2, preko nasipa, cena 10.000E. Telefoni: 021/6500051, 062/8760536. 65937 PRO DA JEM plac na Popovici povr{ine 1100m2, regija Buxak, sa prelepim pogledom na grad. Telefon: 064/1789-789. 64340 GRA \E VIN SKI PLA CE VI - Adice, 1.500m2-44.000E, 300 i 600m2 dogovor. Sva infrastruktura. Pomo} pri izradi dokumentacije. Telefoni: 064/6301-650, 064/115-06-39. 65914 KU ]A 110m2, trosobna, sa nusprostorijom – jednosobnim stanom, plac 500m2, izlazi na 2 ulice. Komplet sre|ena, zidano ciglom. Brzo useqiva. Cena dogovor Tel. 021/6614-200, 064/823-6601 021/424-963. 683627 KU ]A, Telep, odli~na lokacija, 215m2/620m2, novija, odli~na gradwa, prelepo dvori{te. Telefoni: 021/450-417; 063/665-230, www.kvart-nekretnine.com. 685152 KU ]A, blizina Najlona, ukwièn, 134m2, na placu od 1468m2, odli~no za firme, front 27m, povoqno 110.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 685155 TE LEP, Bolmanska 26, ukwièna trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 685157 HIT NA prodaja - Novi Sad, Sla na Bara, u idealnom delu ukwiène ku}e, dvosoban stan, 47m2, i JIS - 33m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, garaòm od 15m2, plac 150m2, 30.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 685167 NO VI SAD, Slana Bara, u idealnom delu ukwiène ku}e, 2 komforna trosobna stana 73m2, i 63m2, (zasebne celine), sa posebnim brojilom, 2 garaè po 15m2, i placem 350m2, cena 50.000 evra. Hitna prodaja. Telefoni: 063/1124-911, 021/526-622. 685168 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 685193

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

TELEP, samostalna mawa ku}a na placu od 285m2, sa svom infrastrukturom, veoma povoqno. Telefoni: 063/111-41-41, 021/522-484. 685204 KU]A, Petrovaradin, 110/500m2, odli~na lokacija. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 685148 KU]A Sr. Kamenica, 118m2 na placu od 700m2, odli~na nekretnina, blizina centra, super cena 54.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 685151 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwièna 80.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 685069 VETERNIK, odli~na ukwièna spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Telefoni: 021/522-177, 064/215-60-90. 685159 ÔRTANOVCI, odli~na ku}a 80m2 i garaà, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Moè i zamena za stan u NS. Telefon 063/7776-233. 685098 KUPUJEM obradivo zemqi{te od 5-50ha u Ba~koj. Telefon 063/11-24-911. 685166 LOKACIJA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadra ti. Za vi{e informacija 064/2003103. 683599 PLAC na putu Novi Sad - Ba~ki Jarak, 21000m2; 7,5E/m2 i gra|evinski plac mi{eluk 763m2 ekstra povoqno, hitno, moè zamena. Telefoni: 021/450-417; 064/996-9755, www.kvart-nekretnine.com. 685156 NOVI @EDNIK, obradivo zemqi{te 8 jutara, I kl, u komadu, 56.500 evra fiksna. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622. 685169 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Cena 10.000. Telefon 063/10-880-17. 685097

IZDAJEM pekaru u radu i dva prodajna prostora, pijaca i bulevar. Telefoni: 021/419-211, 063/500-031, 063/508-696. 65842 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 65893

nedeqa16.decembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Desanka Bar~ikin 1942 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 16. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Gardinovcima. O`alo{}ene }erke Jovanka i Jelica sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Livija Komadini} Sahrana }e se obaviti 17. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: suprug Milorad i sin Jovica sa porodicom. 66046

66043

Posledwi pozdrav

PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520296, www.solis-nekretnine.com. 683598 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio â&#x20AC;&#x17E;Moj Domâ&#x20AC;?. Telefoni: 021/451-318, 523193, 063/550-387, www.nekretninemojdom.com. 685038 ULI^NI lokal sa portalom u Petra Dra{pina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno. Telefoni: 063/101-06-61, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 685039 PRODAJEM lokal u @elezni~koj ulici 83m2 povoqno.... Telefon 063/538-166. 685082

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77-695, 062/ 823-12-98, 824611. 65052 PRODAJEM havarisanu Floridu 1.4 mo`e i za delove. Telefon 063/524-090. 65945

PRODAJEM trosed i fotequ kombinacija ko`e i mebla i malo kori{}eno, izuzetno o~uvano. Telefon 063/841-5341. 65919

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tele-foni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65958 GIPS povoqno, spu{teni plafoni, pregradni zidovi, izolacija potkrovqa, rasveta. Telefon: 064/117-1894. 65957

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da nam je na{a voqena mama, svekrva i baka preminula u 85. godini.

Milanu Petrovi}u Didiki Wegovi drugari: Cojle, Moma, Cune, Bajkan, Simeun i \ule.

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65880 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65881

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454-157, 063/540-596. 65591 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 MAJSTOR za popravke krova ako curi, ~isti oluke i sneg, popravke dimwaka, pregled krova. Tel.: 6434-313, 064/157-14-04. 65799

KROJA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon: 6612-570 od 9-12 i od 15-19. 65868

SPLAVU - ^ARDI potreban kuvar i pomo}na radnica u kuhiwi. Telefon: 063/509-167. 65792 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti, kuvari, konobarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon 021/400-148. 65890 KU]NA NEGA bolesnih, starih u va{em domu. Nudimo: medicinske sestre, gerontonegova te qi ce, ge ron to do ma }i ce, fizioterapeuta, za korisnike u zemqi i inostranstvu. Telefon 021/400-148. 65891 AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: pedijatrijske sestre, vaspita~ice, doma}ice ku}e. Telefon 021/400148. 65892

PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, mogu}a usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-2219, 063/77-19-142. 65780 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 061/62-63-212. 66005 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 064/40-21-425. 66006 KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 66041

1928 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 17. 12. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Sinovi: Budimir i Vladimir sa porodicama. OG-1

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj dragi otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

DESETOGODI[WI POMEN

18. 12. 2002 - 18. 12. 2012.

Radovan Nestorovi} KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

Stana Nov~i}

66044

Lazar Kisa~anin

1938 - 2012.

1936 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 17. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Radmila.

Sahrana }e se obaviti 17. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

66045

KUPUJEM (tehni~ki pregled) objekat sa kompletnom opremom u radu u Novom Sadu. Tel. 064/1340459, 065/2019-006. 683596 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 683594 PRODAJEM ili izdajem uli~ni lokal u prizemqu Master centra Novosadskog sajma. Lokal se sastoji od prizemqa + galerija, ukupne povr{ine 250m2. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 063/527459; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. [ifra: 80389. 683597

Borislav Nedi} Zauvek neute{ni, porodica Nedi}.

O`alo{}ene porodice Kisa~anin i Gavrilov. 66047

Posledwi pozdrav tati

66001

SEDMOGODI[WI POMEN

Lazaru Kisa~aninu

od: }erke Maje, zeta Stevice i unu~adi @arka i Sawe.

Lazar Kisa~anin Bora Jankov Posledwi pozdrav najdra`em dedi od: unuka Dragana i unuke Marije sa porodicama.

Pro{lo je sedam godina od kada si oti{ao na put bez povratka. Utehe nema, nedostaje{ mi, Boro moj, qubav ne umire. Tvoja Buca.

66050

POMEN voqenom bratu

66049

65999

POMEN Danas, 16. 12. 2012. godine navr{ava se petnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi

Svetislavu Beli}u Brati

Svetislav - Bata Beli}

iz Ratkova

Godine prolaze, istina je te{ka i bolna. Nikad te ne}u pre`aliti, dobri moj brate.

Sa po{tovawem te spomiwemo, a sa qubavqu ~uvamo u srcu. Tvoja porodica: supruga Mira, sinovi Slobodan i Miodrag, snaje Milanka i Tamara, unuci Nemawa i Miodrag.

Sestra Verica Raki}. 65980

65979

^iTUQe l POMeni

nedeqa16.decembar2012.

Posledwi pozdrav dragom

dnevnik

Sa dubokim bolom obave{tavamo {iru rodbinu i prijateqe da je, posle duge i te{ke bolesti, preminula na{a draga

Doletu

Sa dubokim `aqewem posledwi pozdrav upu}ujemo dragoj priji

Posledwi pozdrav

od porodica Korica i [u{wevi}.

Ivona Srdanovi} Draga na{a Ivona, bila si najboqa }erka, sestra i unuka. Tvoja du{a je u svima nama, koji su te poznavali i voleli. Sebe si nesebi~no davala svima, ne tra`e}i ni{ta za uzvrat.

66014

TU@NO SE]AWE na dragog supruga, oca i dedu

Mirjani ^aleni} - Martinovi}

Mirjana ^aleni} - Martinovi} Sahrana je obavqena u krugu u`e porodice 14. 12. 2012. godine.

Zauvek tvoji: mama i Aleksa, baka i deka.

SE]AWE

Pavla Petkovi}a Paju Po dobru te pamtimo, sa ponosom pomiwemo i qubavqu ~uvamo od zaborava.

â&#x20AC;&#x17E;Tijo no}i, moje sunce spava...â&#x20AC;?

Ve~no tuguju za tobom: suprug Velimir, }erke Aleksandra i Tamara, zetovi Goran i Sa{a i unu~ad Ana, David, Luka, Senka i Marko.

Supruga Milka, k}erke Verica i Stanka, zet Zoran i unu~ad.

ro|. Bawac

66020

66017

2000 - 2012.

Mileva Ubiparip

od Bube i Zvonka Kova~evi}a.

Prijateqi Ro`a i Mita Timotijevi}.

66019

16. 12. 1993 - 16. 12. 2012.

Smiqi Baji}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo se oprostiti od na{e voqene supruge i majke

66015

65912

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

na{em

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Smiqke Baji}

Va`no je da samo negdje Postoji{... da postoji{ i da nas Voli{..., va`no je da smo tu ispod istog Neba i da si uz nas kad nam Treba...

ro|. ]ulibrk dana 16. 12. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na grobqu, u Bukovcu. Suprug Mirko Baji} Crni i majka ]ulibrk Dragica.

Tvoja unuka Milica sa dekom, ujom, mamom i tatom.

66016

65954

PETOGODI[WI POMEN

Qubomiru Stankovi}u Qubomiru Stankovi}u

Wegovom smr}u izgubili smo po{tovanog kolegu i dragog prijateqa.

Cvetin Gligori}

Komemoracija }e se odr`ati 17. 12. 2012. godine, u 10 ~asova, u prostorijama Departmana.

17. 12. 2007 - 17. 12. 2012. Ako smrt nadja~a `ivot, ne mo`e uni{titi qubav prema voqenima. Godine prolaze, a nama jedino preostaje da te ~uvamo od zaborava. Tvoja porodica: supruga Dragica, sin Vlajko, k}erke Vesna i Vera sa porodicama.

Porodica Golubovi}.

65889

66023

Kolektiv Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, P. M. F-a u Novom Sadu.

Smiqka Baji} ro|. ]ulibrk Oskudna priroda rodnoga ti kraja kr`qava i bona, bez sunca i maja, gde mrtvilo hladno kao avet dira, nek da tvojoj du{i blagotvorenog mira. Tvoja }erka Lela, Ana, Stefan, Sofa i Stevan.

Dragi prijateqi, draga rodbino, obave{tavamo vas da je na{ voqeni suprug i otac

457/P

POMEN Godine prolaze bez tebe Bato, sama u bolu, samo}i i suzama.

Slavko Petra Radovi} (Bato)

Qubomir Stankovi}

iznenada napustio svoje jedine i najmilije: suprugu Branku, }erku Simonidu, sina Nemawu, unuke Nata{u i Vuka i zeta Predraga.

An|eli su odabrali da im raj lepotom krasi{, a mene ostavili da ti sliku suzom kvasim.

66018

DVOGODI[WI POMEN

Oti{la je u ve~nost moja voqena sestra

Slavko Petra Radovi}

Smiqa

Svaki dan bez Tebe bato, pe~at je sve ve}i na mojoj du{i, `equ da te samo vidim, istina i bol mi ru{i. Tu`ni smo Bato.

Tvoja sestra Slavica.

Tvoji: Mi{o, Petar, Radovan i Milica.

66012

66011

Surova sudbina otrgnu te iz na{eg zagrqaja, ali nikada ne}e iz srca i pam}ewa.

Smiqi Baji}

66021

66022

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN povodom 39. ro|endana na{em dragom

Smiqi Baji}

Sa{i Subotinu Subi Bez poqubaca i zagrqaja, tu`ni bez tebe, s puno qubavi ~uvamo uspomene i doga|aje, zvezdice na{a. Tvoji: tata Dule, mama Julia i sestra Naca. 66024

voqenoj

od unuka Mladena sa porodicom.

Na{ dragi, dobri Quba, bi}e sahrawen u krugu najbli`e porodice u utorak, 18. decembra 2012. godine, u selu Jo{eva kraj Uba.

Tu`na porodica.

pozdrav

Sestra Lepa, zet Svetozar, sestri} Pera, sestri~ina Gordana Rodi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 17. decembra 2012. godine, u 12 ~asova, u kapeli Gradskog grobqa, u Novom Sadu.

Posledwi baki

65969

od devera Janka sa porodicom.

od jetrve Dubravke sa porodicom.

66025

66026

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

Milanu Petrovi}u Didiki

pozdrav

dragom

pozdrav

dragom

Sa velikim bolom vas obave{tavamo da je na{ voqeni otac i deda

preminuo u 76. godini.

Porodica Jani}ijevi}.

od stanara iz Vojvode Mi{i}a 8.

66029

66040

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 17. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu. Wegovi najmiliji: sin To{a, }erka Vera i unuke Jelena i Duwa.

455-1/P

66042

Posledwi pozdrav

Milanu Petrovi}u Didiki

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga

Milanu Petrovi}u Didiki

od Fudbalskog kluba â&#x20AC;&#x17E;Cementâ&#x20AC;?.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{

Milan Petrovi} Didika

Darinka Vukovi}

1959 - 2012.

ro|. Petrovi} Samo je tuga ostala, koju vreme ne le~i.

od: Sini{e, Tatjane, Marka i Milice Proli}.

Tvoji: suprug Aleksandar, }erka Sofija, zet Branislav i unuk Aleksandar.

66028

66037

preminuo u 53. godini. Sahrana dragog nam pokojnika }e biti 16. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Beo~in Selu. O`alo{}eni: majka Vida, supruga Veronika, sin Milo{ i }erka Milica.

455/P

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

Milanu Petrovi}u Miwa Zeqkovi} sa porodicom.

Aleksandar Monarev Aca

Aleksandru Monarevu [aci

dr Tomislavu Baqozovi}u

od Sportskog saveza op{tine Beo~ina.

Posledwi kom{iji

nedeqa16.decembar2012.

66038

Posledwi pozdrav dragoj tetki

18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

Slavki Kuzman

Pe|a - Predrag Radosavqevi}

od porodice Vulovi}.

Posledwi pozdrav dragom bratu, zetu i ujaku

Milanu Petrovi}u

Za tvoj ro|endan, neka je mir tvojoj du{i, koja je znala da razume, nesebi~no pru`a, pra{ta i voli.

Sne`ana, Zoran, Marko i Na|a.

Porodica. 456/P

Preminula je na{a draga, mila majka, baba i prababa

Slavka Kuzman

66031

Dana 17. 12. 2012. godine navr{ava se 7 godina od smrti na{e drage bake, mame i supruge

65827

66039

Oti{la je u ve~nost na{a voqena supruga, baka, majka i sestra

Vidosave Krivokapi}

ro|. Mi~eta ro|. 1927. Sahrana je na Veterni~kom grobqu, danas, 16. 12. 2012. godine, u 12 sati. Posledwi ispra}aj je iz ku}e Partizanska 48, Veternik. Ve~no zahvalni: sinovi Milovan i Radovan sa porodicama. 66030

@ivot sa tobom bio je bogatstvo. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji: Tatjana, Igor, Vera i Danilo. 66027

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i poznanicima da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Nevenka Lau{in Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ponedeqak, 17. decembra 2012. godine, u 11.15 ~asova.

Dobrosav Markovi}

Dobrosavu Markovi}u

preminuo u 71. godini. Sahrana }e se obaviti na Centralnom grobqu, u Novom Futogu, danas, 16. 12. 2012. godine, u 13 ~asova.

Dragi Dole, sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od tebe.

O`alo{}ena porodica.

Porodica Buzarov.

66034

O`alo{}eni: suprug Bane, }erka Biqana, unuci Veqko i Pavle, sestra Vera i zet Toma.

66036 66035

tv program

nedeqa16.decembar2012.

07.00 Верски недељник 08.00 Вести 08.05 Прсте да полижеш 08.30 Све о животињама 08.55 Академац 09.20 Увек медаља 09.45 Зелено, волим те, зелено 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Таблоид 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 15.55 Нека песма каже 16.50 Двоугао 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.50 Поаро 18.50 Државни посао 19.30 ТВ Дневник 20.05 Путовање кроз Русију 21.05 Бесни пси 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 22.50 Филмска премијера: Темпеста, филм 00.35 Грување 01.30 Поаро 02.25 Биографије

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.35 13.00 13.15 14.02

Здравље и Ви (Панонија, 16.00) 06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

16.37 18.42 19.01 19.30 20.05 21.13 22.20 22.25 00.45 01.03 01.39 02.00 02.39 03.22 03.53 04.41 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Балканском улицом: Жељко Шашић Рукомет (ж) - ЕП: пренос утакмице за треће место Рукомет (ж) - ЕП: финале, пренос Гастрономад Слагалица Дневник Јагодићи Ја имам таленат Вести Сумрак сага: Млад месец, филм Дневник Егзит Шљивик Вести(03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Сасвим природно САТ Јагодићи Верски календар

Таблоид Гости емисије „Таблоид” су Александра Ивановић, водитељка националног ТВ дневника, Срђан Чолић, фронтмен групе „Моби Дик” и Тихомир Тепић, а музичком делу наступиће „Трио Пасаж”. Уредник и водитељ: Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

САТ

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.45 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Биографије Како... Траговима давне прошлости (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Такмичење војвођанских мађарских хорова Под истим кровом Портрет наивног сликара, док.филм (слов) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава - Мој гост: Илона Часар (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Ово је слободан свет, филм ТВ Продаја

06.30 Документарни програм 07.30 Путовање сербез задовољства и уживанције 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 09.00 Серијски програм 11.00 Аргументи 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.10 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Витраж 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Филм

10.30 Премијер лига: Ливерпул – Астон Вила 12.00 Кошарка ВТБ лига: Астана – Калев 13.55 СК студио 14.30 Премијер лига: Тотенхем – Свансеа 17.00 Шпанска лига: Валенсија – Рајо Валекано 19.00 Шпанска лига: Реал Мадрид Еспањол 21.15 Португалска лига: Пакос Фереира – Ђимарес 23.20 Премијер лига, голови 23.55 НБА: Филаделфија – ЛА Лејкерс 02.30 Премијер лига: ВБА - Вест Хем

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

Да зима заиста не мора бити лав потврдиће данашња емисија САТ у којој ћете видети низ практичних и конкретних савета о томе како припремити и возити аутомобил у зимским условима. Уредник и водитељ: Мирко Алвировић (РТС 1, 14.50)

06.00 07.15 08.30 09.45 12.10 13.00 14.00 15.45 19.00 19.15 20.30 22.30 00.30 01.30

Домаћин Жене Галилео Филм: Апокалипто Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Филм: Манекенка и детектив Досије Став Србије

06.02 07.00 07.45 07.52 08.02 09.01 09.25 09.28 09.43 09.58 10.22 10.30 11.00 11.59 12.22 12.32 13.03 13.32 14.03 14.25 16.01 16.43 16.55 17.00 17.25 18.27 18.59 19.19 19.43 20.23 20.30 21.19 23.05 23.52 00.16 00.43 04.09 04.47 05.32

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Дозволите.. Попај Бернард Поштар Пат Анђео, ЕБУ драма Проветравање Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Рукомет (ж): за треће место, пренос Београд-вечити град Верски календар Задња кућа, Србија Вести Шљивик Сасвим природно Привреда, спорт, привреда Српске спортске легенде Магазин Србија на вези Мој лични печат Откривање Арди Дон Жуан се враћа из рата, играни програм Јелен топ десет Проветравање Викенд Евронет Рукомет (ж) Београд-вечити град Јелен топ десет Мој љубимац

06.30 Слике живота 07.00 Добро јутро 11.00 Моја велика свадба 12.00 Топ спид 12.30 Прељубници 13.00 Филм: Тераса на крову 15.00 Ја то тако 16.15 Недељно поподне са Леом Киш 18.15 Добро вече србијо 19.30 Национални дневник 20.00 Курсаџије 21.00 Тренутак истине 22.40 Модна полиција 23.15 ВИП рум 00.15 Филм: Упознајте Фокерове 02.00 Филм: Едит и Марсел 04.45 Филм: Упознајте Фокерове

dnevnik

07.25 07.50 09.50 10.30 11.00 11.35 13.55 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 03.15

Цртани филм Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Четири венчања и сахрана Вести Спортски преглед Сити и витки Свет на длану Вести Филм: Роки 5 Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Убити вођу Укључење у Б92 Инфо

Несташлуци црквених момака Радња филма смештена је у седамдесете године прошлог века. Два бунтовника из католичке школе, стидљиви и повучени Францис и интелигентни и импулсивни Тим, своје слободно време проводе планирајући смицалице. Улоге: Кјеран Калкин, Џена Мелоун, Емил Хирш, Џоди Фостер, Винсент Д’Онофрио Режија: Питер Кер (Пинк 2, 01.00)

Бакуган 3 Најновији серијал о паралелном свету Весторија, моћном Бакугану који је у потрази за снагом Нага. Ово је трећи наставак чувене приче о борби шест пријатеља који проналазе карте са Весторије, уче са њима и о пореклу Бакугана, као и о борби људи под контролом Наге. (Хепи, 12.50) 05.30 07.30 09.00 09.20 09.45 10.00

Џена Мелоун 08.00 Филм: Синбад: Легенда седам мора 10.00 Амиџи шоу 1100 Филм: Татино обданиште 12.30 Сити новости 13.00 Филм: Директна акција 15.00 Филм: У жару освете 17.15 Филм: Дани грмљавине 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм: Убити Ирца 00.00 Тријумф љубави 00.45 Сити новости 01.00 Филм: Несташлуци црквених момака 03.00 Филм: Убити Ирца

11.20 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.05 15.45 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 03.30 04.25

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби – 12 разиграних принцеза Моћни ренџери Нинџа корњаче Бакуган 3 Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне – Брвнара Телешоп Ћирилица Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Мала ноћна музика, филм Једна жеља једна песма Луда кућа Филм Црвени орао Једна -еља једна песма

Тери Поло

Упознајте Фокерове У овом урнебесном наставку хит комедије, Грег и Пем са њеним родитељима крећу ка Фокер Ајслу где живе Барни и Роз Фокер, Грегови отац и мајка. Ту ће младини и младожењини родитељи, који су сушта супротност једни од других, имати прилику да проведу 48 сати заједно и нешто боље се упознају. Улоге: Роберт де Ниро, Бен Стилер, Дастин Хофман, Барбра Стрејсенд, Тери Поло, Блајт Денер, Овен Вилсон Режија: Џеј Роуч (Пинк, 00.15)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa16.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Медијум са Лонг Ајланда Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште У спаваћој соби са Лором Берман Карсонов свет Трудноћа и транссексуалност Мушкарац у другом стању Породилиште

07.00 Тајм тим година X 08.00 Мистерије олупина на дну океана 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Древни светови 13.00 Дневник скулптура 14.00 Упознајте Римљане 17.00 Ловци на митове 18.00 Лондонска болница 20.00 У телу Хенрија осмог 21.00 Хрватски владари 22.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 23.00 Мистерије олупина на дну океана 00.00 Тајм тим година X 01.00 Келтско наслеђе 02.00 Дневник Ане Франк

08.00 Мунзи 09.30 Књига о џунгли 10.30Путовање у средиште земље 12.00 Полтергеј 14.00 Било једном у Кини 3 16.00 Буре барута 18.00 Мамин син 20.00 Мајкл Клејтон 22.00 Уздизање Ханибала 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Бу ре ба ру та У Бе о гра ду сре ди ном де ве де се тих го ди на 20. ве ка, бру тал ност и на си ље по ста ју део сва ко днев не ре ал но сти. Низ одво је них при ча ме ђу соб но је по ве зан си ту а ци ја ма на сља... Уло ге: Сер геј Три фу но вић, Ми ра Ба њац, Иван Бе кја рев,Алек сан дар Бер чек, Во ја Бра јо вић, Бог дан Ди клић, Ми ле на Дра вић, Мир ја на Јо ко вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Сер геј Три фу но вић

07.15 07.35 09.30 11.10 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Рокерка Рита Да, драга Шапат духова Секс и град Пројекат „Модна писта„ Секс и град Штиклама до врха Бивши Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Судије за стил Паранормална искуства познатих личности

07.35 Златна кинотека: The Caine Мутинy, филм 10.00 Ни да ни не 10.55 Истраге госпођице Фишер 12.00 Дневник 12.30 Плодови земље 13.25 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Поглед из висине, док. серија 17.15 Баштованка 17.50 Волим Хрватску 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.05 Стипе у гостима 21.45 Недељом ујутро, суботом увече 22.20 Дамин гамбит, ток шоу 23.05 Дневник 3 23.45 Недељом у два 00.50 Истраге госпођице Фишер 01.45 Филм

08.00 Филм: Мегаајкула против Крокосауруса 10.00 Видовњак 14.00 Монк 19.00 Пандури новајлије 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Пандури новајлије 00.00 Филм: Паклене улице 02.00 Филм: Битка за Лос Анђелес

08.05 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.50 Галилео 10.00 Љубав је на селу, док. сапуница 11.15 РТЛ Хотспот 12.00 Смртоносних 60, док. серија 13.05 Астерикс и Обеликс: Мисија Клеопатра, филм 15.10 Чврста рука мира, филм 17.05 Бибин свет 17.45 РТЛ екстра Магазин 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сулејман Величанствени 22.15 ЦСИ: Мајами 00.25 Паника у ваздуху, филм 02.30 Астро шоу

Па ни ка у ва зду ху

На ста сја Кин ски

Ре во лу ци ја Го ди не 1776. аме рич ки ко ло но сти по бу не се про тив бри тан ске вла сти, на шта Бри тан ци од го во ре же сто ком ре пре си јом. Њу јор шки тра пер Том Доб про тив сво је во ље уву чен је су коб, а ње гов ма ло лет ни син Нед при дру жи се по бу ње ни ци ма. Мла да ари сто крат ки ња Деј зи Ме ко на хеј та ко ђе је ср ча на по бор ни ца аме рич к е не за ви сно сти... Уло ге: Ал Па ћи но, На ста сја Кин ски, До налд Са тр ленд, Сид Овен, Дек стер Фле чер Ре жи ја: Хаг Хад сон (ХРТ 2, 20.05) 09.25 Алта Бадија: Светски скијашки куп (М) велеслалом, пренос 1. вожње 10.50 Библија 11.00 Вуковар: Миса, пренос 12.00 Јеловници изгубљеног времена. 12.25 Алта Бадија: Светски скијашки куп (М) велеслалом, пренос 2. вожње 13.55 Резервисан термин 14.15 Плес са звездама 16.00 Олимп - спортска емисија 16.50 Нови Сад: Рукомет, ЕП (Ж) финале, пренос 18.40 Истанбул: Пливање, СП у кратким базенима, пренос 20.05 Револуција, филм 22.10 Циклус фестивалских победника: Сви остали, филм 00.10 ХР Демо клуб ‘12, снимак концерта 01.25 Ноћни музички програм

08.00 Светла велеграда 10.00 Стела 12.00 Авантуре Присиле, краљице пустиње 14.00 Кадилак мен 16.00 Капоти 18.00 Сав тај џез 20.00 Удар 22.00 Друмска кафана 00.00 Еротски филм 01.15 Еротски филм 02.15 Еротски филм

06.00 Зојин тајни живот 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 10.30 Девојка из сестринства 12.00 Буђење покојнице 14.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 15.30 Господин Шав 17.00 Момци с Мадисона 19.00 Екстремно крупан план 20.00 Краљ Ралф 22.00 Завера Мастергејт 00.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 01.30 Господин Шав

По сле не сре ће у ко јој је ко мер ци јал ни ави он уда рио у је дан од не бо де ра у Ден ве ру, ФБИ и ФАА по кре ћу ве ли ку ис тра гу. От крив ши ка ко би глав ни кри вац за тра ге ди ју мо гао би ти су лу ди ком пју тер ски ге ни је Кејн, агент ФАА, Нил, укр ца ва се на ави он за ко ји сум ња да би мо гао би ти са бо ти ран... Уло ге: Род ни Ро ланд, Кри ста на Ло кен, Алек сан дер Ен берг, Бар ба ра Ка ре ра Ре жи ја: Боб Ми си о ров ски (РТЛ, 00.25)

Кри ста на Ло кен

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15

21.00 22.00 23.00 00.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Трговци Лет изнад Аљаске Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Пут око света са 80 превозних средстава Желели сте да знате Полицајци на задатку Чудовишта из реке Чудо да сам жив

09.00 10.30 11.15 11.45 12.45 13.45 15.30 16.15 17.00 19.00 19.45 20.15 21.45 22.00 23.45 00.45

Пливање Алпско скијање Скијашки скокови Санкање Биатлон Скијашки скокови Нордијско скијање Биатлон Билијар Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Коњички спорт Билијар Пливање Скијашки скокови

17.10 18.05 19.00 20.00

На сле ђе цр нач ке ба шти не

по слу шнич ком окру же њу, јед на од нај моћ - кон вен ци о нал ним гру па ма так то ва. Зна ју ћи да је ни јих стру ја ко ја је по кре ну ла ше зде се те би - због њи хо ва му зи ка би ла та ко жи ва и је дин стве на ла је бор ба за цр нач ка пра ва. По ли тич ки оте - не до стат ка ин сти ту ци о нал не струк ту ре, чу ва ли су ло вље на у бор би за не за ви сност африч ких др жа ва и је од уста ја ло сти не пре ста ним ис тра жи ва њем но мар шу По кре та за гра ђан ска пра ва у Аме ри ци, та вих ме то да и иде ја: по чи ња ње и за вр ша ва ње пе са ма бор ба је на бе лач ку кул ту ру нај сна жни је уда ри ла у „по гре шном” то на ли те ту, ко ри шће ње мо дал не, му зи ком, пре све га пло ча ма блу за, ро кен ро ла и рит - пен та нон ске и ин ди јан ске ле стви це, по ве зи ва ње ма и блу за, ко је су у Ли вер пул сти за ле кроз уво - сту диј ских ефе ка та и ег зо тич них ин стру ме на та и знич ке луч ке рад ње и ва зду шну ба зу аме рич ке вој - пре у ре ђи ва ње рит мо ва и раз ли чи тих му зич ких из ске у Бар тон ву ду, и ко је су ин спи ри са ле „Битлсе„. ра за је дин стве ном ра зно ли ко шћу. Увек тра га ју ћи за Ути цај цр них пе ва ча, ин но вим под сти ца јем, екс стру мен т а ли ста, ауто ра и пе ри мен ти са ли су са сви про ду це на та био је пре су дан ме, од лу по ва до дро га и у њи хо вој ра ној ка ри је ри, и по сту па ка на су мич но сти, то ни ка да ни су за бо ра вља ли по зајм ље ним од ин те лек да ис так ну. Ожи вља ва њем ту ал не аван гар де. И, као ро кен рол-по бу не пе де се тих да све то ни је би ло до об ра да ма пло ча Ча ка Бе ри ја, вољ но, сва ки од три ауто Литл Ри чар да и Ла ри ја Ви ра пе са ма „Битлса„ имао ли јам са, „Битлси„ су сре ди је са свим дру га чи ји на чин ном ше зде се тих би ли глав ни ком по но ва ња, што је – до но си лац и пре но си лац цр удру же но – њи хо вом нач ке енер ги је, сти ла и емо ства ра ла штву да ло још ци ја у бе лач ку кул ту ру, по ве ће бо гат ство и не пред ма жу ћи јој да об но ви сво ја ви ди вост. И док је му зич из глад не ла чу ла, убр за ва ју ка не кон вен ци о нал ност ћи ти ме „афир ма ци ју” сек су гру пе убр зо при ву кла па ал не ре во лу ци је. жњу кри ти ча ра кла сич не Иако је цр нач ко на сле ђе му зи ке, њи хо ва не мо гућ ба шти ном „Битлса„ до би ло ност да уви де да парт нер на зна ча ју, све што је про шло Тон ски „хо ри зон та лац” и „вер ти ка лац” ство Ле нон–Ма карт ни са кроз њи хов про цес пи са ња и др жи два за себ на ком по зи аран жи ра ња би ло је пре о бли ко ва но та ко кре а тив но то ра би ла је из не на ђу ју ћа, али ра зу мљи ва по гре да је ма ло дру гих умет ни ка ус пе ло да им се при бли - шка. Све у све му, ако је иде ја да не ко 1962. и 1963. жи. Прем да им је би ло не у год но да сво је и об ра де мо же да ства ра и из во ди соп стве ну му зи ку са ма по рит ма и блу за и ро кен ро ла сви ра ју у Аме ри ци, њи - се би би ла за па њу ју ћа, по ми сао да аутор ски тим мо хо ве же сто ке свир ке у хам бур шким ба ро ви ма из ме - же да се са сто ји не са мо од ком по зи то ра и тек сто пи ђу 1960. и 1962. ули ле су до вољ но чвр сти не и агре - сца не го од два не за ви сна ауто ра/из во ђа ча – би ла је сив но сти у њи хо ве на сту пе и та ко их ста ви ле ра ме не за ми сли ва. уз ра ме с би ло ко јом вр стом поп му зи ке ко ја се та да Раз ли ке у му зич ком сти лу из ме ђу Ле но на и Ма из во ди ла у САД. Осим то га, тач но су зна ли ко ли ко карт ни ја би ле су, за пра во, од по чет ка при лич но ја су до бри као ауто ри пе са ма, не по пу шта ју ћи ни сне. Од ра жа ва ју ћи ње го ву не по крет ну и иро нич ну пред њи хо вим до та да шњим аме рич ким узо ри ма. И лич ност, Ле но но ве ме ло ди је има ле су тен ден ци ју док су њи хо ви пр ви тек сто ви – пре ма стан дар ди ма што ма њег по ме ра ња што се ти че ви си не, ле лу ја Ча ка Бе ри ја, Смо ки ја Ро бин со на, Еди ја Ко кра на, во пле ту ћи свој пут кроз хар мо ни је и лан це по но Лај бе ра и Сто ле ра би ли про сти, Битлси су сво је ри - вље н их то н о ва („Help!”, „Tomorrow Never ва ле над ма ши ли ме ло диј ским и хар мон ским ино ва - Knows”, „I’m Only Sleeping”), дво тон ске осци ла ци ја ма, шо ки рав ши сту диј ци је у ми ни мал ним ин ске про фе си о нал це сво јим тер ва ли ма („I Should HaЛе нон и Ма карт ни су по дру гљи во нео че ки ва ним ре ђа њем ve Known Better”, „A акор да. Hard Day’s Night”, „I Am иг но ри са ли обра зо ва ње Та ква све жа не кон вен ци и ве жба ње, из бе га ва ју ћи тех нич ко The Walrus”), или по но о нал ност, ви ше од но ви те вље не фра зе („I Feel Fiта, би ла је јед на од кључ них зна ње због стра ха да ће оно уби ти ne”, „Rain” и „Lucy In њи хо ву спон та ност ка рак те ри сти ка ше зде се тих. The Sky With DiaСа мо у ки му зи ча ри, Ле нон и monds”). По што је за пра и „ука лу пи ти” им звук Ма карт ни по дру гљи во су во био ре а ли ста, он је иг но ри с а ли обра зо ва ње и ин стинк тив но сво је ме ве жба ње, из бе га ва ју ћи тех нич ко зна ње због стра ха ло ди је др жао бли зу рит мо ва и ка ден ци го во ра, бо да ће оно уби ти њи хо ву спон та ност и „ука лу пи ти” је ћи сво је тек сто ве блу зер ском ат мос фе ром и хар им звук. Њи хо во ми шље ње де ли ла је ве ћи на та да - мо ни јом ви ше не го што је ства рао ме ло ди је ко је шњих бри тан ских мла дих ауто ра – Џе гер и Ри чардс, би ства ра ле соп стве не упе ча тљи ве об ли ке. Реј Деј вис, Пит Та ун сенд, Сид Ба рет, Рој Вуд, ко ји Ма карт ни је ве ли ни је, на су прот то ме, по ка зу ју су се сви фор ми ра ли на осно ву еле мен та са мо и зне - ње го ву екс тро верт ну енер ги ју и оп ти ми зам, сло на ђе ња, за сно ва ног на не до стат ку уса ђе ног осе ћа ја бод но се кре ћу ћи кроз пар ти ту ре у ле ствич ним ко за то шта мо ра да сле ди. По чев ши од ком по но ва ња, ра ци ма и ши ро ким ин тер ва ли ма, че сто об у хва та ју они су у сво је ме ло ди је уно си ли не пред ви ди ве обр - ћи ви ше од ок та ве. Ње гов из раз је онај при род ног те, ме ња ју ћи по зи ци је акор да на нео бич не и че сто ме ло ди сте и ауто ра ме ло ди ја ко је мо гу по сто ја ти и слу чај не на чи не, те ра ју ћи сти хо ве у нео че ки ва не без њи хо ве хар мо ни је, док Ле но но ве ли ни је те же сме ро ве, пра ве ћи хар мо ни је у квар та ма и квин та ма, алу зи ја ма и ћу дљи вим рас по ло же њи ма, ко је има ју а не у кон вен ци о нал ним тер ца ма. Украт ко, они ни - сми сла са мо кад су пра ће не хар мо ни ја ма. Дру гим су у гла ви има ли шта је сле де ће и ту отво ре ност су ре чи ма, иако су ме ло ди је обо ји це ауто ра озна че не све сно екс пло а ти са ли, те је она игра ла глав ну уло гу нео бич ним по ја ва ма то но ва ко ји не при па да ју у не ки ма од њи хо вих ко мер ци јал но нај у спе шни јих акор ди ма, Ма карт ни јев на чин ра да је, што се ти че пе са ма („I Wanna Hold Your Hand”). ин тер ва ла, „вер ти ка лан” (ме ло диј ски, кон со нан Ни њи хов осе ћај за фор му ни је био ни шта ма ње тан), а Ле но нов „хо ри зон та лан” (хар мо ниј ски, ди ли чан, очи ту ју ћи се у не пра вил ним фра за ма и не - со нан тан). Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa16.decembar2012.

dnevnik

16. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Могуће је да вас сувише преокупирају циљеви које сте поставили себи. Можда се питате да ли ћете успети све да завршите. Иако ћете врло лако бити ометени, можете се фокусирати ако се мало више потрудите.

BIK 20.4-20.5.

Имаћете много сјајних идеја о томе шта да урадите с данашњим даном, али нажалост, ваша способност да планове претворите у дело вероватно ће бити умањена неким другим пословима и обавезама.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Данас би се могле појавити дискусије поводом религије. Недавни налет интуитивних открића могао би вам донети жељу да проширите своја уверења, али ће то вероватно бити мач с две оштрице.

Ваше размишљање није толико фокусирано као што би требало да буде. Искористите своју интуицију да вас предводи. Ваша способност да увидите оно што је испод површине сада је посебно наглашена. Комуникација унутар породице или с вољеном особом данас би могла бити веома фрустрирајућа. Или вам се размишљања не поклапају или недостајете једни другима. Не дозволите да вас то узнемири.

Могуће је да данас размишљате о путовању или унапређењу свог образовања. То би могло пореметити вашу фокусираност на тренутне задатке које треба да урадите. Ипак, ништа не брините.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Можда планирате да присуствује те данас друштвеном догађају. Уна пред се радујете томе. Ипак, чини се да размишљате да ли можете све да постигнете јер вам одређено питање одузима много времена. Необуздана комуникација, која укључује неке пројекте или породичне послове, може вам донети осећај расејаности или неусредсређености. Чини се да вас је одједном погодило превише забринутости.

Добре вести о новцу могу вам донети много добрих идеја о томе како да га потрошите, поготово на дом. Можда вам је потребан нови намештај или размишљате о уређењу животног простора.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Не дозволите да размишљање о финансијама утиче данас на ваше расположење. Завршите своје обавезе, а затим испланирајте шта ћете радити увече. Никада није касно за пријатеље и добру забаву!

Ваше размишљање је оштро и спремно на све изазове. Чланови породице или пријатељи ће то свакако приметити, зато се немојте изненадити ако вам затраже помоћ или савет. Изађите им у сусрет. Књиге и часописи о психичким, духовним и метафизичким питањи ма могли би вам данас преокупирати пажњу. Ваша наклоност према томе може бити толико снажна да ћете све послове оставити по страни.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Ко ли ко ко шта ка да ре кла ми ра Би јон се

PROGNOZA

Од кише до сунца

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Би јон се рекламира „пеп си” већ годинама, а за нови уговор с произвођачем тог газираног пића добиће 50 милиона долара. Снимиће неколико ТВ реклама за „пепси” и дизајнираће лимитирану колекцију лименки. Заузврат ће компанија, уз поменуту суму, спонзорисати промоцију њеног петог студијског албума, који излази следеће године. „Компанија ‘Пепси’ подстиче креативност и схвата да је уметнику потребан простор како би еволуирао. Као пословна жена, одушевљена сам овим уговором„, саопштила је Бијонсе.

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no sa mogu}om ki{om ujutru, a zatim suvo tokom dana, povremeno sa sun~anim intervalima. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna oko 6 stepeni. VOJVODINA: Prete`no obla~no sa ki{om povremeno. U drugom delu dana prestanak padavina. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 1 do 4, a maksimalne od 4 do 7 stepeni. SRBIJA: Prete`no obla~no sa ki{om povremeno. U drugom delu dana postepeni prestanak padavina. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od -2 do 4, a maksimalne od 2 u Timo~koj Krajini do 10 stepeni u zapadnoj Srbiji. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ve}inom suvo, obla~no, ponegde i uz re|u pojavu ki{e. U utorak malo hladnije sa ki{om, koja popodne i uve~e prelazi u susneìcu i sneg. U sredu prohladno i uglavnom obla~no uz povremenu slabu susneìcu i sneg. U ~etvrtak i petak slab mraz ujutru i sun~ani periodi tokom dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ka situacija moè imati ne{to povoqniji uticaj na ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvesna opreznost se savetuje kardio-vaskularnim bolesnicima i astmati~arima. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu poreme}aja sna, glavoboqe i bolova u mi{i}ima. Preporu~uje se pridràvawe saveta lekara, kao i posebna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-5

Moskva

-12

Oslo

St. Peterburg -10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA - Хало, је л‘ хитна помоћ? - виче Хасо у слушалицу. - Да, изволите - јави се сестра. - Мали ми прогутао пенкало, шта да радим? - плачу ћи ће Хасо. - Долазимо за петнест минута. - А шта да радимо у међувремену? - Нек пише обичном оловком - одговори сестра.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

39 (-2)

Slankamen

194 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

110 (-2)

Zemun

278 (-5)

Bogojevo

109 (-4)

Panчevo

303 (-5)

Smederevo

464 (-10)

Baч. Palanka 130 (-4) Novi Sad

134 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

180 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa

Titel

188 (-4)

NERA

Hetin

76 (0)

TISA

-52 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 304 (-18) Beograd

Kusiћ

236 (-6)

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV