Dnevnik 17.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SREDA 17. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22634 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREGOVORI S ME\UNARODNIM MONETARNIM FONDOM NE IDU TAKO GLATKO

Srbija i MMF se ipak spotakli o penzije str. 5

NASLOVI Politika

Vojvodina

3 Turizam i FEP potvrdili 11 Naknada za zemqi{te jednistvo koalicije trostruko skupqa 3 Kad te gra|ani izaberu, Crna to nije sukob interesa 13 [ari}u privremeno Ekonomija oduzeta imovina? 4 Tr`i{te nekretnina Dru{tvo trenutno mrtvo 14 Kom{ija nasr}e 5 Isplata bruto plate ~im vidi mantiju po svaku cenu

Poqoprivreda

JUDITA POPOVI]

Prerano je za izbore

str. 2

ODBRANA KLANICE

Radni~ka stra`a u „Mitrosu”

MILION EVRA PO KILOMETRU NUDI PREDUZE]E ZA PUTEVE BEOGRAD: Na tenderu za izgradwu 110 kilometara severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije, najni`u cenu, 9,97 milijardi dinara – mawe od milion evra po kilometru – ponudio je doma}i konzorcijum na ~elu s Preduze}em za puteve Beograd. Predsednik tenderske komisije Dejan Kova~evi} je, na otvarawu ponuda u Vladi Srbije, rekao da je tendersku dokumentaciju preuzelo 25 preduze}a, od kojih su dobijene tri ponude za taj posao. Ponude su podneli doma}i konzorcijum PZP Beograd, hrvatsko preduze}e „Hidroelektra niskogradwa“ u konzorcijumu s „Vojputem“ u Subotici, koji je ponudio cenu od 11,55 milijardi dinara, i preduze}e „Primorje“ iz Slovenije, koje je ponudilo cenu od 13,47 milijardi dinara. str. 4

6 Paorski krediti do 300.000 evra

Novi Sad 8 Najezda zahteva za legalizaciju u fini{u?

15 @ilniku nagrada „Todor Manojlovi}”

Balkan 23 Strategija razvoja turizma na Dunavu

DVE GODINE OD TRAGEDIJE U KAFEU „LAUNY”

BIZNISMEN IZ STAJI]EVA OGLASIO SE IZ ZATVORA

I posle osam smrti, propisi nedore~eni

An|elko Bitevi} optu`io 12 biv{ih sudija

str. 4

str. 9

str. 13

str. 16– 21

SPORT

Ujutro ledena ki{a Najvi{a temperatura 6 °S

KINEZI SVE USPE[NIJI U VANKUVERU

KIKIN\ANKE SPREMNE DA POBEDE U DERBIJU

Kultura

FOTO-PRI^A SA PRIPREMA VO[E U TURSKOJ

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLITIKA

sreda17.februar2010.

U savetu je kqu~ Predsednik Boris Tadi} ocenio je ju~e, u razgovoru s poslanikom Rizom Halimijem i predsednikom Koordinacionog tela za jug Srbije Milanom Markovi}em, da je od kqu~ne va`nosti da Albanci izaberu svoj nacionalni savet. „U ciqu re{avawa problema albanske nacionalne mawine, posebno u obrazovawu, integraciji, upotrebi slu`benog jezika i pi-

sma, informisawu... od kqu~ne va`nosti je da Albanci izaberu svoj nacionalni savet“, konstatovano je na sastanku. Tadi} je sa svojim sagovornicima razgovarao i o na~inima za poboq{awe uslova `ivota za sve gra|ane u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, bez obzira na wihovu politi~ku i nacionalnu pripadnost.

Nikada

Gr~ka veza

Dràvni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} ocenio je da je nakon dve godine od jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova svima jasno da Srbija tu „kvazi-dràvu nikada ne}e priznati“. Po wegovim re~ima, Srbija }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da politi~kim i pravnim sredstvima o~uva svoj teritorijalni integritet, odnosno sa~uva Kosovo u svom sastavu. „To zna~i da ne}emo dozvoliti da se kosovski Albanci legitimi{u kao predstavnici nezavisne dràve. Oni mogu imati svoje me|unarodno predstavqawe samo i iskqu~ivo u sastavu delegacije UN, odnosno Unmika“, rekao je Ivanovi}.

[ef gr~ke kancelarije za vezu u Pri{tini bi}e posrednik izme|u Srpske pravoslavne crkve, s jedne strane, i Evropske unije i kosovskih vlasti, s druge, u oblasti za{tite verskog i kulturnog nasle|a SPC na Kosovu. Vlada Gr~ke se slo`ila s tim da u~ini dostupnim usluge ambasadora Dimitrisa Moskopulosa kao posrednika za za{titu verskog i kulturnog nasle|a SPC. „Ambasador Moskopulos }e posredovati u razvoju integrisanih politika za konzervaciju verskog i kulturnog nasle|a i bi}e aktivno anga`ovan na pove}awu svesti u vezi s kulturnim nasle|em“, saop{tila je kancelarija visokog predstavnika EU Pitera Fejta.

Nestabilno Potpredsednik Zajednice op{tina Kosova i Metohije Marko Jak{i} izjavio je da su minule dve godine, od kada su vlasti u Pri{tini jednostrano proglasile nezavisnost Kosova, dosta „rovite“, jer su proète incidentima, ali i pretwama upu}enim Srbima na severu Pokrajine. Jak{i} je upozorio i na to da poku{aji da se sever Kosova nasilno integri{e u takozvanu dràvu Kosovo mogu dovesti do toga da veliki broj Srba napusti Pokrajinu. „Srpska zajednica na svoj na~in nije dovoqno stabilna, nema budu}nost, nema perspektivu, jer svaka integracija za Srbe zna~i gubitak perspektive i egzistencije na prostoru na kojem vekovima ìve“, upozorio je Jak{i}.

KOSOVO

Kraqica Britanska kraqica Elizabeta Druga ~estitala je kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdijuu drugu godi{wicu progla{ewa nezavisnosti. Po re~ima ambasadora Velike Britanije na Kosovu Endija Sparksa, vlasti u Pri{tini i me|unarodna zajednica su postigli „veliki napredak“ da bi poboq{ali uslove `ivota svih zajednica na Kosovu i u miru gradili budu}nost. „Kosovo deli `eqe svojih suseda na Zapadnom Balkanu za zajedni~ku evropsku budu}nost, i Velika Britanija je spremna da sa svima u regionu radi na ostvarewu tog ciqu“, naglasio je Sparks.

Crveni paso{ Oko 900 osoba albanske nacionalnosti s Kosova i Metohije podnelo je u proteklih pet meseci Koordinacionoj upravi u Beogradu zahtev za izdavawe srpskog biometrijskog paso{a, javio je radio „Kontakt plus“ u Kosovskoj Mitrovici. Pozivaju}i se na informacije iz MUP-a Srbije, „Kontakt plus” je preneo da je Koordinacionoj upravi u Beogradu podneto ukupno 1.650 zahteva za izdavawe biometrijskih paso{a Republike Srbije.

Preglasavawe? Kosovo je samostalna dràva i to se vi{e ne moè poni{titi, a {to pre tu ~iwenicu i Srbija prihvati, to }e brè i wena budu}nost biti poboq{ana, ocenio je nema~ki politi~ar Kristijan [varc [iling. On smatra i da bi Evropa trebalo da re{i dràvnopravno pitawe Kosova, jer su 22 dràve EU priznale Pri{tinu. „To je velika ve}ina i zbog pet zemaqa koje zastupaju suprotno mi{qewe, Evropa ne bi trebalo da u vezi s tim pitawem nastupa tako tiho i boja`qivo“, objasnio je [iling.

INTERVJU

c m y

DNEVNIK

JUDITA POPOVI], POTPREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

Prerano je za izbore – Liberalno-demokratska veli do neke promene i ojapartija ni u kojem slu~aju ne ~ali jednu ili drugu stranu. z Lider JS-a Dragan moè se pridruìti politi~koj grupaciji koja treMarkovi} Palma, zbrajajunutno vodi akciju priku}i glasove koji ~ine vlapqawa potpisa za vanredne daju}e koaliciju, ubrojao parlamentarne izbore. Srje i LDP. Kako to komentabija nema vremena da bi ga ri{ete? tra}ila na beskona~ne izbo– I on moè da kaè svare – upozorava za “Dnevnik” {ta, papir sve trpi... Ali potpredsednica parlamenta mi znamo, i u tome smo jasni, iz redova LDP-a Judita Poda Vladu ne podràvamo bezpovi}. rezervno. Ne podràvamo Ona nagla{ava da LDP wene proma{aje, kada kasni, podràva Vladu samo u wekada luta, kada ne zna {ta nim proevropskim napori}e, kada nije jasna i decidima, u pogledu zakona koji se rana u svojim stavovima da ti~u harmonizacije doma}ih treba raskinuti s pro{lopropisa sa zakonima EU, na{}u, da Srbija treba da se pomiwu}i pri tome da “koaodredi i prema budu}nosti. licija na vlasti mora jo{ Ne podràvamo Vladu uvek, mnogo da radi, i to konkretve} samo onda kada se radi o no, na onome {to je obe}ala naporima da Srbija zaista na po~etku svog mandata”. stigne do EU, {to je, ujedno, – Za sada Vlada povla~i i centar programa LDP-a. z Da li ste zadovoqni tineke konkretne proevropske poimamo u vidu interese gra|ana teze koje moèmo da podrìmo. Srbije. Ako je to da se {to pre me koliko vlast ~uje taj glas S druge strane, ne moèmo podrprikqu~imo EU – a ova Vlada LDP-a kao opozicone stranke àti zahteve za vanredne parlapovla~i odre|ene poteze u tom koja joj ponekad i pomaè? mentarne izbore. Smatramo da je pravcu, dodu{e veoma sporo – u – Mislim da se to vrlo lepo to sada prerano, da vidi i u skup{tinmoramo prvo analiskim debatama, odzirati rezultate Da LDP nije u odre|enim kriznim momentima nosno koliko se nakoje je Vlada posti{ih amandmana na podrào koaliciju na vlasti, ne bi bila gla, da procenimo u te proevropske zarealizovana ni tri wena najva`nija kojoj su meri oni od kone usvaja. Nekada dostignu}a: aktivirawe Prelaznog koristi za na{e je to zaista ozbiqgra|ane. A mislimo no prihvatawe sutrgovinskog sporazuma, bezvizni reìm da neki jesu korisni gestija LDP-a, ali i kandidatura Srbije za ~lanstvo u EU – i odmrzavawe Trse ~esto de{ava i govinskog sporazuda se to nekako ma, „bela {engen lista“, predaja tom slu~aju moramo da se potrupropusti, ili pogre{no shvati. zahteva za kandidaturu... To su, dimo da omogu}imo da se konkreNo, ipak sam uverena u to da smo dakle, oni momenti koji opravtizuju ta wihova obe}awa i nadokazali da je ovaj stav, koji smo davaju na{ stav – obja{wava Jumere. A od toga da se pridruìjasno zauzeli, zaista od koristi dita Popovi}. mo takvoj opoziciji koja bi da za Srbiju. Jer, da LDP nije u odz Zbog ovakvog stava ostaponovo zaustavi Srbiju... e, od re|enim kriznim momentima poli protivnici vlasti optu- toga LDP ne moè o~ekivati nidrào koaliciju na vlasti, ne bi ùju LDP da zapravo i nije na kakvu korist ni za sebe, kao zrebila realizovana ni tri wena opozicionoj strani? lu politi~ku partiju, a kamoli najva`nija dostignu}a: aktivi– Oni nas mogu optuìvati, to za prospetitet ove dràve. rawe Prelaznog trgovinskog je wihov stav. Mi ne moèmo Uostalom, Srbija je o~igledno sporazuma, bezvizni reìm i uticati na stav jednog Ko{tuniraspolu}ena, tako da nemamo nikandidatura Srbije za ~lanstvo ce, jednog Nikoli}a, ili jednog kakve garancije ni da bi ti vanu EU. Ili}a. Pre svega, moramo da redni parlamentarni izbori doS. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

GORAN KAURI] (G17) PRVI VRATIO MANDAT U SKUP[TINI APV, „VE]INSKI” POSLANICI JO[ ^EKAJU STAV AGENCIJE

sreda17.februar2010.

SKUP[TINA VOJVODINE PREUZELA INGERENCIJE NAD FRU[KOM GOROM

Kad te gra|ani izaberu, Turizam i FEP potvrdili jedinstvo koalicije to nije sukob interesa êlnik Pokrajinskog odbora tawe ve}ina u Skup{tini Vojvo– Ube|en sam u to da se zakon G17 plus Goran Kauri} podneo je dine“. ne moè primewivati retroaktivno jer je to neustavno – oceju~e ostavku na poslani~ku funk– Ina~e, mislim da je to i bila nio je Filipovi}, ne iskqu~ivciju u Skup{tini Vojvodine, objapoliti~ka ideja s ovakvim priti{i ni mogu}nost pokretawa po{wavaju}i da se na taj potez odluskom na nas i retroaktivno{}u stupka za ocenu ustavnosti nave~io zbog zakonske obaveze po kojoj ovog zakona. Jer, mi smo direktno denog zakona. svi funkcioneri koji obavqaju izabrani od gra|ana, i to svakako Poslanik ZEV-a Borislav Novi{e funkcija moraju da se oprenije korupcija, niti sukob interevakovi}, koji je tako|e izabran po dele za jednu. Kauri} je, naime, i sa – ukazao je Je{i}, podse}aju}i ve}inskom modelu, a koji je i dizamenik gradona~elnika Zrewada Odbor za re{avawe o sukobu rektor novosadskog JP „Zavod za nina, pa je toj funkciji dao priointeresa, telo koje je nasledila izgradwu grada“, nije èleo da se ritet u odnosu na poslani~ki manAgencije, nije na{ao ni{ta sporizja{wava o tome kojoj bi od navedat. no u istovremenom obavqawu podenih funkcija dao prioritet. On – Ovo je moj li~ni ~in, a izaslani~ke i funkcije u lokalnoj je za na{ list kazao da }e u poglebrao sam funkciju zamenika grasamoupravi. – Problem je u tome du statusa mandata ve}inskih podona~elnika Zrewanina jer mi{to, u slu~aju da podnesemo ostavslanika koji imaju i funkcije u slim da sam potrebniji mom gradu ke, Skup{tina Vojvodine zbog orlokalnim samoupravama slediti i da treba da se potpuno posvetim ganizovawa izbora u tre}ini vojodluku koja se donese na nivou wetoj funkciji – rekao je Kauri} novo|anskih op{tina ne}e mo}i gove poslani~ke grupe. Poslanik vinarima u Skup{tini Vojvodine, normalno da radi prakti~no do Liberalno-demokratske partije gde je ju~e posledwi put prisukraja godine, a poslanici koji buMilivoj Vrebalov, koji je tako|e stvovao zasedwu u svojstvu posladu izabrani ima}e mandat od svega ~lan kluba ZEV-a a i ~elnik je nika. godinu i po. Da i ne govorim o Novog Be~eja, ne krije da su wegoKauri} je poslani~ki mandat enormnim tro{kovi za gra|ane ve ambicije vezane za op{tinu koosvojio na osnovu proporcionalVojvodine. ju vodi. Ina~e, i on je nog izbornog sistema kao uveren u to da nije u sukandidat na izbornoj liProblem je u tome {to, u slu~aju da kobu interesa. sti „Za evropsku Vojvopodnesemo ostavke, Skup{tina APV, – Jedino sam iz {tamdinu“. On je kazao da }e ga pe saznao da bi se to mou poslani~koj klupi zazbog organizovawa izbora u tre}ini glo tuma~iti kao sukob meniti neko od preostavojvo|anskih op{tina, ne}e mo}i interesa. Uostalom, za lih kandidata G17 plus s normalno da radi prakti~no mene su gra|ani glasali te izborne liste, a da }e do kraja godine (Goran Je{i}) na neposrednim izboriodluku doneti strana~ko ma i ne vidim {ta je predsedni{tvo. sporno ako i kao pokrajinski poMe|utim, bolna ta~ka vladaju[ef poslani~ke grupe ZEV-a slanik zastupam moje bira~e iz }e poslani~ke grupe u Skup{tini Dragoslav Petrovi} kazao je da, Novog Be~eja – kazao je Vrebalov Vojvodine nisu poslani~ki mandapo Statutu APV, pokrajinski na{em listu. ti osvojeni po proporcionalnom parlament ima pravo da posebnom Milan \uki}, „ve}inski poslamodelu, po{to i u klubu ZEV-a skup{tinskom odlukom utvrdi konik“ Srpskog pokreta obnove, naimaju dosta rezerevnih kandidata je su funkcije nespojive, navode}i pomiwe da je on bio jedini kandina izbornoj listi. Sporni su, naida se takva odluka o~ekuje sredidat SPO-a na listi ZEV-a, te da me, mandati koji su osvojeni po venom marta i da }e ona biti u sklabi podno{ewem ostavke na mandat }inskom modelu ~iji „vlasnici” du sa zakonskim okvirima koji se poslanika wegova stranka izgubisu i loklani ~elnici. U ovoj poodnose na borbu protiv korupcije. – U ovom trenutku, po{to Agenla status parlamentarne u Skupslani~koj grupi ima 13 gradonacija jo{ nije definisala do kraja {tini APV. \uki} je uveren u to ~elnika i jedan predsednik Skupstav o tome koje se sve funkcije da ne bi trebalo da bude dovedena {tine op{tine, i wihovo eventusmatraju nespojivim, o~ekujemo u pitawe ni wegova pozicija u alno odstupawe od poslani~kog preciznije tuma~ewe – rekao je PeGradskom ve}u Novog Sada jer je mandata, kao i jednog poslanika trovi} novinarima, uz ocenu da se, dobio pozitivno mi{qewe lokalSPS-a, za posledicu bi imalo rasbez obzira na ishod situacije s mannog parlamenta da moè obavqati pisivawe vanrednih izbora u ~ak datima „ve}inskih poslanika“, poi tu funkciju. 15 izbornih jedinica. zicija vladaju}e koalicije, odno– Moja jedina zakonska obaveza Predsednik op{tine In|ija i sno kluba ZEV-a, ne}e promeniti. je da podnesem zahtev Agenciji za poslanik iz kluba ZEV-a Goran Predsednik op{tine Sremski davawe saglasnosti na obavqawe Je{i} rekao je novinarima u Karlovci Milenko Filipovi}, obe funkcije. Uostalom, ja sam se Skup{tini Vojvodine da bi wegov tako|e poslanik iz kluba ZEV-a, u skladu sa zakonom pona{ao i kad li~ni izbor bio funkcija na losmatra da se u medijima stvorila sam biran na obe ove funkcije i kalnom nivou, ali je istakao da }e „bespotrebna kampawa o nespojipona{a}u se u skladu sa zakonom kona~nu odluku doneti Pokrajinvosti funkcija poslanika jer zakakav god stav Agencije bio – kaski odbor DS-a „jer se mora postikon o tome i ne govori“. zao je \uki}. B. D. S. }i dogovor da se ne bi dovela u pi-

VESTI Daleko je rezolucija Poslanica DS Jelena Trivan izjavila je za Radio „Slobodna Evropa” da jo{ nije po~eo konkretan rad na dokumentu o Srebrenici. Rezoluciju treba da predloì grupa poslanika, ali se to jo{ nije desilo, i to ne zbog nesporazuma, tvrdi Jelena Trivan, ve} zbog toga {to postoje neke prethodne parlamentarne obaveze.„Opet, ina~e, imamo proklamovane braniteqe Srba i braniteqe `rtava, i sa jedne i sa druge strane. Su{tina deklaracije, me|utim, nije to, nego da pokaèmo da oba pola Srbije, da cela Srbija, jednako osu|uje zlo~in“, kaè Trivan.

Radikali po Kneèvi}u Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a u Skup{tini Vojvodine Sa{a Santovac izjavio je da je biv{i zrewaninski gradona~elnik Zrewanina Goran Kneèvi}, sada funkcioner SNS-a, potro{io „ogromna nov~ana sredstva grada“ na sopstvenu i promociju DS-a, stranke kojoj je pripadao dok je bio na ~elu Zrewanina. „Buxet Zrewanina je prezaduèn i sad sluì prvenstveno za vra}awe velikih dugova iz proteklog perioda, tako da je nove investicije u gradu nerealno o~ekivati“, rekao je Santovac novinarima. On je ocenio da su, dok je Kneèvi} vodio Zrewanin, mnogi poslovi zapo~eti a nisu dovr{eni, brojni investitori neispla}eni, a sva javna preduze}a zapala u velike dugove kojih ne mogu da se re{e.

Raskol izme|u DS-a i SVM-a u Subotici, po svemu sude}i, nije se preslikao i na pokrajinsku koaliciju. Da u Banovini sve funkcioni{e uprkos lomovima koji se de{avaju i u jo{ nekoliko vojvo|anskih op{tina, potvrdilo je i ju~era{we glasawe u pokrajinskom parlamentu po svim ta~kama dnevnog reda, me|u kojim je bila i Strategija razvoja turizma u APV, koju je u ime Vlade Vojvodine obrazlagao wen potpredsednik i sekretar za privredu I{tvan Pastor, ina~e lider SVM-a. Saglasnost unutar koalicije bila je evidentna i kod promena u odluci o formirawu vojvo|anskog Fonda „Evropski poslovi“, kojima je predvi|eno da ~elnu poziciju u wegovom Upravnom odboru dobije predsednik parlamenta po

Jasmina Ma{ulovi} v. d. direktora „Dnevnik” Holdinga Odlukom Skup{tine Vojvodine, ju~e je za vr{ioca du`nosti direktora „Dnevnik” Holdinga imonovana Jasmina Ma{ulovi}. Ona je na to mesto do{la po{to je dosada{wi direktor Savo Dobrani} podneo ostavku na ovu funckiju. Izabran je i novi sastav Skup{tine „Dnevnik” Holdinga, za ~ijeg je predsednika postavqen novinar Ivan Bena{i}.

Egere{i najavio hitnu sednicu Odbora za bezbednost Predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i izjavio je da }e, ~im dobije izve{taj MUP-a Srbije o stawu bezbednosti u Vojvodini, hitno biti sazvana sednica Pokrajinskog aaveta za bezbednost. Povodom zahteva {efa poslani~ke grupe SRS-a Milorada Mir~i}a da se sazove sednica tog tela zbog porasta narkomanije, kao i uznemiruju}ih vesti da su „novcem od trgovine drogom u Vojvodini kupovane nekretnine kao {to su poqoprivredno zemqi{te, ku}e, hoteli, lokali...“, Egere{i, koji je i predsednik Saveta za bezbednost, rekao je da je o tome ve} razgovarao s ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em i da se sad ~eka izve{taj MUP-a. funkciji, odnosno [andor Egere{i, koji je i funkcioner SVM-a. U skladu s ju~e usvojenom odlukom, wegov zamenik bi}e resorni pokrajinski sekretar Boris Barjaktarovi} iz G17 plus, tako|e po funkciji. Govore}i o Strategiji o razvoju turizma, Pastor je istakao da je wen osnovni ciq da sagleda stawe i perspektive br`eg ukqu~ivawa Vojvodine kao turisti~ke destinacije na doma}e, a posebno me|unarodno tr`i{te.

IZUZEV SENTE, U VLASTI OSTALIH POTISKIH OP[TINA NE O^EKUJU SE POTRESI

Nije sve ba{ sjajno, ali funkcioni{e

U i{~ekivawu prekomponovawa op{tinske vlasti u Senti, gde je do{lo do razlaza koalicije DS – G17 plus – SVM i dogovorena nova izme|u DS-a, GSM-a i LSV-a, sude}i po trenutnom raspoloèwu i funkcionisawu koalicija, ali i odnosu politi~kih snaga, u Adi, ôki i Novom Kneèvcu, gde dominantne pozicije imaju DS i SVM, ne o~ekuju se potresi. U Kawiì je, pak, posle nedavnog neuspelog poku{aja DS-a za smewivawe predsednika op{tine, Ma|arska koalicija u~vrstila pozicije. U ôki, gde od 25 mandata vladaju}a koalicija ima 18 (DS deset i MK osam), vlast ima podr{ku i dva odbornika LSV-a, dok je u opoziciji SRS s pet odbornika. – Prilike iz Subotice i Sente ne odraàvaju se na na{u op{tinu. Nije sjajno, ali funkcioni{e – izjavio je za na{ list predsednik op{tine i ~okanskih demokrata dr Predrag Miji}. – Uvaàvamo voqu gra|ana ispoqenu na izborima. Sve drugo bilo bi gurawe prsta u oko bira~ima. Strana~ki odnosi na vi{im instancama ne mogu se tek tako kopirati u lokalnoj samoupravi. Zamenik predsednika op{tine Ferenc Bala` (SVM) potvr|uje da je bilo izvesnih trzavica u radu, ali da nema nikakvih nagove{taja poreme}aja odnosa u vladaju}oj koaliciji, napomiwu}i da su i unutar Ma|arske koalicije u ôki, u kojoj je uz sedam odbornika SVM i jedan iz DZVM, odnosi stabilni.

U Novom Kne`evcu ve}insku koaliciju ~ine „Koalicija za evropski Novi Kne`evac“ (DS, G17 plus i LSV) s deset i SVM sa sedam odbornika, osam odbornika ima SRS dok po dva mandata imaju SPS,

Zgrada op{tine u Adi

DSS i NS. Dakle, kao i u ôki, i u Novom Kneèvcu rasturawe vladaju}ih koalicija i formirawe novih mogu}e je samo ako bi DS ili SVM nove partnere traìli u radikalima, o ~emu, kako tvrde lokalni ~elnici politi~kih stranaka, niko i ne razmi{qa. Naj{areniju i, za eventualne promene matemati~ki najpodesniju strukturu ima SO Ada. Od 29 odbornika u op{tinskom parlamentu deset ima DS, devet mandata ima MK (od toga {est pripada SVM-u, dva DZVM-u i jedan DSVM-u), a vladaju}oj ve}ini sa {est odbornika prikqu~eni su koalicija G17 plus (~etiri) i GSM (dva), a po dva mandata imaju jo{ i Grupa gra|ana

– Strategijom razvoja turizma Srbije do 2015. Vojvodina je definisana kao jedan od ~etiri klastera za razvoj turizma Republike. Zbog toga se Vlada Vojvodine

„Ferenc Irmewi Feco“ i biv{i radikali koji su pre{li u SNS. Predsednik SO Ada Aron ônka (DZVM) konstatuje da je, posle po~etnih trzavica, u koaliciji uspostavqena zdrava radna atmosfera, tako da lokalna samouprava funkcioni{e stabilno, a odluke se donose uz konsenzus i uzajamno uvaàvawe partnera. – Koliko sam obave{ten, ne postoji bojazan od promena u vladaju}oj koaliciji, mada se u dana{we vreme u politici promene de{avaju i iz sata u sat, nikada ni{ta nije sigurno – kaè ônka. Predsednik Op{tinskog odbora DS-a Ade Tama{ Tot kaè da s koalicionim partnerima mora da se funkcioni{e kao tim s ciqem da se unapredi op{tina, a ne da se pojedina~nim akcijama gledaju strana~ki i li~ni interesi. – Mene ne zanima {ta se de{ava u Senti i Subotici, nego me interesuje Ada i ne bih pravio nikakve paralele. Ako }emo ne{to preduzeti, onda }e to biti posledica ekonomske situacije, da vidimo kako da unapredimo na{u op{tinu. Kod preispitivawa ne}emo uzeti u obzir politi~ku strukturu ve} iskqu~ivo ekonomsku i finansijsku situaciju, tako da promena, i ako bude, ne}e biti iz politi~kih razloga. I ne vidim za{to bi se sada raspala koalicija koja funkcioni{a jer smo je i formirali nezavisno od formirawa vlasti u Subotici i Senti. Nama je interes Ade na prvom mestu – kaè Tot. M. Mitrovi}

opredelila da izradi strate{ki dokument koji proizlazi iz pomenute strategije – kazao je Pastor. Ina~e, ovo je bila ta~ka dnevnog reda koja je nai{la i na najve}u pa`wu poslanika, ali su u raspravi vi{e u~estvovali oni iz vladaju}ih stranaka , uglavnom poku{avaju}i da uka`u na zna~aj ove odluke za razvoj vojvo|anskih op{tina. Neuporedivo mawe interesovawa bilo je za ostale ta~ke dnevnog reda, od kojih su mnoge usvojene bez ikakve rasprave.

Vojvo|anski parlament je na ju~era{woje sednici doneo i prve odluke kojima Pokrajina, u skladu s novim Zakonom o nadle`nostima APV, preuzima osniva~ka prava nad upravqawem Nacionalnim parkom „Fru{ka gora“, osnivawem JP „Fru{ka gora“, te Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode. Uz primedbu da dinamikom prenosa nadle`nosti s Republike na Pokrajinu nisu svi zadovoqni, {ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ Dragoslav Petrovi} izjavio je novinarima da se, po wegovoj proceni, taj proces ipak odvija odgovaraju}im tempom. – Imamo razumevawe republi~kih organa, ali se susre}emo i s nizom pote{ko}a kod operativnog kadra, na koji na~in da se preuzmu poslovi – rekao je Petrovi}, te ukazao na to da problem predstavqa i prenos finansija. On je ipak izrazio o~ekivawe da }e, i pored pomenutih pote{ko}a, najve}i deo prenosa nadle`nosti biti zavr{en do kraja ove godine, a celokupan posao krajem 2011. Vojvo|anski poslanici ju~e su razre{ili dosada{weg direktora Fonda za razvoj APV Mihajla Brki}a, koji je na to mesto podeno ostavku zbog prelaska na funkciju amabasadora Srbije u Kuvajtu, a na wegovo mesto postavili Sne`anu Repac, dosada{wu direktorku novosadskog komunalnog preduze}a „Gradsko zelenilo“. To nisu jedine kadrovske promene o kojima se ju~e izja{wavao vojvo|anski parlament. Doneta je i odluka da se Atila Salavai imenuje za direktora JP „Vode Vojvodine“, gde je ina~e do sad bio vr{ilac te du`nosti. B. D. S.

LIDER NS-a ODLU^IO DA VRATI ORU@JE MUP-u

Ili}: Sad mi se gadi da nosim pi{toq Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} izjavio je da je odlu~io da vrati dozvolu za no{ewe oru`ja i pi{toq koje je svojevremeno dobio od MUP-a. Na konferenciji za novinare, prvom pojavqivawu u javnosti nakon {to je 5. februara u centru Beograda udaren pesnicom u glavu, Ili} je rekao da je video spisak qudi koji imaju dozvole i oru`je i da mu se sada „gadi da nosi pi{toq“. Lider NS-a nije èleo da kaè o kakvom je spisku re~, ve} je uputio novinare da te podatke traè po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ali je naveo

da dozvole i oru`je imaju mnogi politi~ari, kriminalci, tajkuni, „mnogi problemati~ni“. „U mojoj biografiji nikada nije bilo incidenata, nikada krivi~no nisam gowen, a ispadoh najve}i silexija“, rekao je Ili}, i dodao da nikada nije „vadio pi{toq“. Predsednik Nove Srbije je dodao da je pi{toq, ~ije je vra}awe najavio, dobio od biv{eg ministra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a, u vreme vlade DOSa, kada su, po Ili}evim re~ima, svi ~lanovi Vlade dobili i oru`je i dozvolu za no{ewe.

DSS NAJAVIO JA^AWE STRANKE

Ko{tunica: Narod ho}e vanredne izbore – Dok smo bili na vlasti, bavili smo se funkcionisawem dràve, a sada smo u poziciji koja nam omogu}ava da ja~amo stranku, uo~i vanrednih parlamentarnih izbora – rekao je predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica na konferenciji za novinare. – Srbiji su potrebni vanredni parlamentarni izbori, a za to je potrebna jo{ ja~a, druga~ije organizovana stranka i mnogo mladih qudi. Po wegovim re~ima, Srbija je u „vanrednom stawu“ u kojem se neprestano uru{ava pravo, ja~a socijalno bezna|e, ugroàva dràvna celovitost, a poigravawem rezolucijom o Srebrenici „zabija se no` u le|a“ Republici Srpskoj. – Mi smo svedoci da je demokratija u Srbiji ugroèna stvarawem partijske dràve, udarom na medi-

je, pretvarawem parlamenta u glasovaonicu – ustvrdio je Ko{tunica, oceniv{i da su sve to razlozi za raspisivawe izbora. Lider DSS-a je dodao da je dobro {to su opozicione stranke saglasne da su Srbiji potrebni izbori, ali je, napomiwe, va`nije {to je takvo i raspolo`ewe naroda. Po wegovim re~ima, u ovom trenutku nema potrebe za ujediwavawem opozicije, jer, dodao je, „nema potrebe za stvarawem novog DOS-a”. Na pitawe kako komentari{e poziv lidera napredwaka Tomislava Nikoli}a da se izjasni o u~lawewu Srbije u EU, Ko{tunica je naveo da je stav wegove stranke po tom pitawu jasan – Srbija treba cela, a ne samo wen deo, da bude ~lan EU.

EKONOMIJA

sreda17.februar2010.

DNEVNIK ZA SADA BEZ NOVOG POSKUPQEWA GORIVA

OTVORENE PONUDE ZA AUTOPUT HORGO[ – NOVI SAD

Sirova nafta uko~ila cene

Milion evra po kilometru nudi PZP Beograd Na tenderu za izgradwu 110 kilometara severnog kraka Koridora 10, od Novog Sada do Horgo{a i od Subotice do Kelebije, najni`u cenu, 9,97 milijardi dinara – mawe od milion evra po kilometru – ponudio je doma}i konzorcijum na ~elu s Preduze}em za puteve Beograd. Predsednik tenderske komisije Dejan Kova~evi} je, na otvarawu ponuda u Vladi Srbije, rekao da je tendersku dokumentaciju preuzelo 25 preduze}a, od kojih su dobijene tri ponude za taj posao. Ponude su podneli doma}i konzorcijum PZP Beograd, hrvatsko preduze}e “Hidroelektra niskogradwa” u konzorcijumu s “Vojputem” iz Subotice, koji je ponudio cenu od 11,55 milijardi dinara, i preduze}e

Predstavnici hrvatskog i slovena~kog preduze}a najavili su da }e podneti `albu konkursnoj komisiji na osnovu toga {to ponuda PZP Beograd tek treba da bude uskla|ena s rastom cena na malo “Primorje” iz Slovenije, koje je ponudilo cenu od 13,47 mili-

jardi dinara. Predstavnici hrvatskog i slovena~kog preduze-

ODBRANA SREMSKOMITROVA^KE KLANICE

Radni~ke stra`e ~uvaju „Mitros” Radni~ke stra`e u „SL-Mitrosu“ u Sremskoj Mitrovici ~uvaju ma{ine da ih vlasnik „Svislajona“ Rodoqub Dra{kovi} ne prenese u Gorwi Milanovac i tamo nastavi proizvodwu kobasi~arskih proizvoda, pa{tete i mesnih narezaka. Re{eni su da Dra{kovi}u vi{e ne dozvole ulazak u fabriku, da se odreknu zarada i za taj novac kupe siro-

radnici „Mitrosa“, samo {to smo prevedeni papirima u drugu firmu, a u „Mitrosu“ je „ostalo“ samo 13 radnika i firma je u ste~aju. O~igledna namera je da se „SL-Mitros“ u Sremskoj Mitrovici ugasi. Mi to ne}emo dozvoliti, brani}emo fabriku svojim `ivotima, ne}emo u krug pustiti ni Dra{kovi}a, ni bilo koga iz „Svislajona“, a ni ste~ajnog uprav-

Direktor ~eka odluku suda U „SL-Mitrosu“ smo ju~e zatekli i direktora „Takovo agrara“ Miroslava Jovanovi}a, koji kaè da je „Takovo agrar“, koje je tako|e u „Svislajon grupi“, zakupilo pogone klanice, da se trenutno proizvodi mesni narezak, ali da su sirovine pri kraju, a i sam ~eka odluku Privrednog suda u â~ku. – Ni{ta ne mogu uraditi jer je sve pod sudskom odlukom. Nekih oz6iqnijih poslova nema, koristimo posledwe sirovine, pile}a klanica ne radi, ne radi linija klawa, sve }e se znati 22. februara, kada }e sud doneti odluku. Ovaj deo radnika koji se vodi na „Takovo agrar“ a zapravo su sve radnici biv{eg „Mitrosa“, deli}e sudbinu radnika u Gorwem Milanovcu ako se proglasi ste~aj i u „Takovo agraru“ – kaè Jovanovi}. vinu i nastave da rade za sebe, da nekad ~uvenu klanicu dignu na noge. – Dra{kovi} i nije vlasnik klanice. Za neispla}ene zarade on radnicima duguje 1,2 milion evra, tu su i akcije malih akcionara, dakle, fabrika je na{a, a Dra{kovi} neka se dogovara s Agencijom za privatizaciju, koja je, ina~e, najve}i krivac za ovo {to se ovde de{ava – pri~a nam ~lan {trajka~kog odbora Toplica Peri}. – Na dràvi je da {titi nas, radnike, a ne samo tajkune. Nas 147 je ovde, najve}i deo se vodi na „Takovo agrar“ iz Gorweg Milanovca, koji je tako|e u „Svislajon grupi“ i koji je, navodno, zakupio od grupe pogone „Mitrosa“. Svi smo mi biv{i

nika. Ve} 22. februara }emo znati ide li u ste~aj i „Takovo agrar“, o ~emu }e odluku doneti Privredni sud iz â~ka. Ma kakva odluka bila, mi smo re{eni da sa~uvamo „Mitros“. Radnik Dragan Ivi} i ve}a grupa mesara kaù da su spremni i ìvotima da brane klanicu, da }e posle 22. februara i}i u Beograd, u Agenciju za privatizaciju, jer je tamo krivac za propast „Mitrosa“ – Ako ima dràve, red je da nas za{titi. Dra{kovi}u je lako, on }e u [vajcarsku, a mi ostajemo ovde na ulici. To se ne}e desiti i niko ne}e preseliti proizvodwu trajnih i polutrajnih kobasica u Gorwi Milanovac – kaè Ivi}. S. Bojevi}

Na benzinskim pumpama u Srbiji za sada ne}e biti promene cene goriva. Kako smo saznali u Ministarstvu rudarstva i energetike, zahtev za wenu korekciju nije upu}en jer procenat promene nije dostigao potrebnih 1,5 odsto. Naime, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, kojom je propisano da se cena goriva na doma}em naftnom tr`i{tu mewa ako se za 15 dana ukupna cena goriva (prose~na cena sirove nafte i prose~na vrednost dolara) promeni za 1,5 odsto. Budu}i da ovi uslovi nisu ispuweni, korekcije za sada nema. Da podsetimo, posledwi put cena goriva promewena je 30. ja-

}a najavili su da }e podneti `albu konkursnoj komisiji na osnovu toga {to ponuda “PZP Beograd” tek treba da bude uskla|ena s rastom cena na malo, a kako su istakli, uslovi tendera propisuju da ponu|a~ mora da da fiksnu cenu. Komisija je du`na da u roku od dve nedeqe odabre najpovoqnijeg ponu|a~a. Vlada Srbije je krajem pro{le godine objavila javni poziv za izgradwu 110 kilometara poluautoputa, severnog kraka Koridora 10. Tender je raspisan za u~e{}e u izgradwi druge trake autoputa od Novog Sada do Horgo{a, i to na deonici izme|u Horgo{a i 28. kilometra od granice i izme|u 38. kilometra i 98. kilometra, kao i deonici izme|u Kelebije i Subotice.

nuara, kad je litar poskupeo oko tri dinara, ali je od tada, ipak, na pojedinim pumpama ono jefti-

nije. Radi se o pumpama Naftne indiustrije Srbije, gde litar bezolovnog i motornog benzina, umesto 110,20 dinara, ko{ta 108,20, litar dizela D-2 je, umesto 98,50 – 95,50 dinara, dok je litar evrodizela 105,90 dinara umesto 108,90. D. Ml.

NIKADA GORI JANUAR ZA PRODAVCE I KUPCE STANOVA

Trì{te nekretnina trenutno mrtvo Direktor me|unarodne agencije za promet nekretnina “Kolijers” u Srbiji Jovica Jakovac ocenio je da je srpsko trì{te nekretnina “trenutno mrtvo” jer se posledwih nekoliko meseci ne mogu dobiti gra|evinske dozvole. Jakovac tvrdi da od dono{ewa novog Zakona o planirawu i izgradwi nije izdata nijedna gra|evinska dozvola i da 250 gradili{ta u Beogradu “stoji” i da je slaba 2009. bila dobra u odnosu na januar ove godine. Cene nekretnina u Srbiji u proseku su niè 20 odsto i, kako procewuje Jakovac, subvencionisani stanovi ne}e dovesti do daqeg smawewa cene kvadrata. On veruje da }e u 2011, kako se Srbija bude pribliàvala EU, porasti potra`wa za stanovima svih struktura, jer se sada traè uglavnom mawi – garsowere i jednosobni. Cena kvadratnog metra sada je izme|u 2.000 i 4.000 evra. Upore|uju}i cene nekretnina sa Zagrebom, on kaè da su stanovi u Hrvatskoj skupqi nego u Beogradu i da je popuwenost kancelarijskog prostora boqa nego u glavnom gradu Srbije. Istraìvawa pokazuju da je promet nekretnina u Srbiji pao oko 80 odsto u odnosu na rekordnu 2008. godinu. Potra`wa je i daqe velika, ali je malo realizovanih ugovora, ve}ina aktivnosti se svodi na razgledawe. Zbrku je najpre donela ekonomska kriza, a onda najava o iz-

Subvencije za investitore Ministar za prostorno planirawe i ìvotnu sredinu Oliver Duli} obe}ao je da }e investitori brè do}i do gra|evinske dozvole, zbog ~ega je i donet novi zakon o planirawu i izgradwi. Me|utim, brojna gradili{ta su opustela ne zato {to nemaju gra|evinsku dozvolu, nego investitori nisu imali ~ime da zavr{e zapo~ete objekte, ponekad i u zavr{noj fazi, {to se poku{ava prevazi}i subvencionisanim kreditima, ali veliki stanovi i nadaqe te{ko nalaze kupca. gradwi jeftinih stanova, tako da gra|ani bez krova nad glavom koji bi i poku{ali da stambeno pitawe re{e kreditom, ~ekaju povoqniju cenu. U agencijama za promet nekretnina kaù da to {to su cene pale petnaestak procenata pravim podstanarima malo zna~i jer i uz ponudu hipotekarnog kredita oni se sve teè odlu~uju na dugogodi-

koju uvek formira ponuda i tra`wa, tako da drasti~nog pojeftiwewa sigurno ne}e biti. Podaci govore da je u Zapadnoj Evropi do{lo do blagog porasta cena nekretnina. Tako Londonska berza ve} ~etvrti mesec bele`i pozitivne tendencije, pa se o~ekuje poskupqewe kvadrata. Me|utim, Vuja~i} tvrdi da vi{e nikada ne}e biti dostignut nivo iz 2008. Po podacima „King strxa“, po cenama u Evropi predwa~i London, gde se kvadrat kre}e od 4.000 evra van centra, do 20.000 evra po kvadtratu u ekskluzivnim kvartovima. Me|utim, mnogi su se pre neki dan iznenadili kada je i Beograd lansirao visoku cenu za {est stanova u centru od ~ak 9.000 evra kvadrat. Ina~e, cena kvadrata u Beogradu kre}e se od 1.000 evra na periferiji do 3.000 u ekskluzivnim zonama, {to je 20 odsto mawe nego u 2008. godini. U Novom Sadu kavdrat naj~e{}e ko{ta od 800 evra na Detelinari ili Satelitu do 1.500 u centru, a u Subotici od 600 do 800 evra. R. Dautovi}

{we zadu`ivawe po sada{wim uslovima. Direktor engleske konsultantske ku}e za promet nekretnina „King strx“Sr|an Vuji~i} ka`e da je masovna stanogradwa pozitivan podsticaj za kupace koji imaju pli}i xep i planiraju da se sku}e u mawim stanovima. On smatra da to ne}e uticati na smawewe cena kvadrata,

12. 2. 2010.

1.182,04475

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Go{a monta`a, Velika Plana

20,00

1.500

75.000

Putevi, U`ice

19,88

1.164

82.664

FIO Kostolac, Kostolac

19,83

423

3.384

Atomska bawa, Gorwa Trep~a

10,26

720

33.120

Heba, Bujanovac Pet akcija s najve}im padom

4,69 Promena %

670 Cena

Kqu~, Kladovo

-12,08

Varvarinsko poqe, Varvarin Radio Sombor, Sombor @itopromet, Ni{ Panon, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica Panon, Crvenka Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (712,15

Promet

Naziv kompanije

0,17%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,90

2.902

4.808.262

Komercijalna banka, Beograd

-1,70

31.750

63.500

Energoprojekt holding, Beograd

1,70

899

5.848.751

294.130 Promet

Agrobanka, Beograd

0,16

9.115

3.317.876

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.950

0,00

502

1.004

Soja protein, Be~ej

-1,61

1.100

97.885

-12,00

1.364

68.200

Imlek, Beograd

1,76

1.500

240.000

-11,76

360

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.350

0,00

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.737

0,00

Privredna banka, Beograd

1,27

717

60.220

Meser Tehnogas, Beograd

-11,70

415

6.225

-11,61 Promena %

685 Cena

342.500 Promet

-1,94

6.374

95.609

0,16

621

395.460

Tigar, Pirot

0,00

745

0,00

Alfa plam, Vrawe

-11,61

685

342.500

0,07

8.506

59.542

-1,61

1.100

97.885

Telefonija, Beograd

0,00

1.784

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,16

621

395.460

Fabrika {e}era, Crvenka

-2,91

3.301

79.224

Univerzal, Kawi`a

0,00

280

71.960

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

sreda17.februar2010.

DELEGACIJA MMF-a U „FIJAT AUTOMOBILIMA SRBIJA”

VESTI

DNEVNIK NOVA ULAGAWA U AUTO-INDUSTRIJU

Terenska pokazna ve`ba

Korejci sti`u u Srbiju

Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da bi ju`nokorejska kompanija za proizvodwu auto-delova “Jura” do kraja marta trebalo da preuzme fabriku “Zastava elektro” iz Ra~e. Dinki} je novinarima u Kragujevcu rekao da “Jura”, koja je dobavqa~ ju`nokorejskih proizvo|a~a automobila “kija”,

“daevu” i “hjundaji”, `eli da zapo~ne proizvodwu u Srbiji u junu. – Kompanija “Jura je zainteresovana za to da investira u proizvodwu kablova za automobile koja bi se ~itava izvozila. Ta ju`nokorejska kompanija, koja ima isti proizvodni program kao “Zastava elektro”, planira da u prvoj godini uposli 1.000 radnika – kazao je Dinki}. [umadija je postala atraktivna za ulaga~e posle dolaska “Fijata” u Kragujevac, kazao je Dinki}, koji je u posetu Kragujevcu do{ao zajedno s delegacijom Me|unarodnog monetarnog fonda. Predstavnici ju`nokorejske kompanije, kazao je ministar ekonomije, posetili su Srbiju vi{e puta i videli uspe{ne primere poslovawa auto-delovima kao {to su “Leoni” iz Prokupqa i nema~ki “Dreksler–Majer”. Dinki} je naveo i da su investitori iz Ju`ne Koreje obi{li nekoliko lokacija za sme{tawe proizvodwe, a da su prednost dali Ra~i zbog blizine autoputa i dobrih uslova u fabrici “Zastava elektro”.

Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda posetila je ju~e pogone kompanije “Fijat automobili Srbija”. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} rekao je da je delegaciju MMF-a doveo u Kragujevac da na licu mesta vide {ta dr`ava

Srbija i MMF se ipak spotakli o penzije Posle vesti iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabi}a da su predstavnici MMF-a visoko ocenili novi koncept penzionog sistema koji su pripremili na{i eksperti, u javnost su procurile vesti da tokom pro{lonedeqnih razgovora ipak nije napravqen zna~ajniji pomak i da su penzije ostale glavni kamen spoticawa. Mada je srpska strana pripremila nekoliko predloga, stru~waci iz Va{ingtona smatraju da nijedna od ovih opcija ne ispuwava neophodne uslove da bi se penzioni sistem u narednim godinama, verovatno i decenijama, finansirao na odrìv na~in. Ba{ ta re~ – odrìvost – kqu~na je u ovim pregovorima. MMF zahteva da se penzioni sistem organizuje tako da bude dugoro~no stabilan i da se dràva ne bi svake godine suo~avala sa sve ve}im dubiozama za koje je stalno potrebno iznalaziti nova re{ewa. Grubo re~eno, takva je polazna pozicija – a ako bi se i{lo u ne{to preciznije obrazlagawe, onda je sasvim dovoqno re}i da MMF zahteva da se udeo buxetskih izdataka za penzije hitno smawi sa 13 odsto bruto doma}eg proizvoda na deset. Hitnost je, navodno, nu`na jer su optere}ewa tolika da ih dràvni prora~un ne moè nositi i ceo sistem je pred pucawem. Niko u Vladi Srbije, bar javno, ne osporava procene da je situacija kriti~na, ali se, isto tako, ne odustaje od èqe da se izbegne tolika rigoroznost i od MMF-a se traì odre|ena doza popustivqivosti. U tome predwa~i ba{ vicepremijer

Prodaja du`nika kao privatizacija novac, u slu~aju da dugovawa ste~ajnog du`nika nisu prema{ila vrednost imovine – dodao je on. Po podacima Agencije za licencirawe ste~ajnih upravnika, u Srbiji je trenutno aktivan 691 ste~ajni postupak, a od toga je 375 dru{tvenih firmi i 216 privatnih. U grupi aktivnih ste~aja nisu postupci koji se vode po starom Zakonu o ste~aju i likvidaciji i ste~ajni postupci banaka i osiguravaju}ih dru{tava. Posmatrano po godinama, u 2006. godini pokrenuto je najvi{e ste~ajnih postupaka – 268, u 2007, pokrenuto ih je 200, u 2008, kao godini krize, pokrenuto je147 ste~ajeva, a u 2009. godini 266.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

uskoro jedan od “Fijatovih” kooperanata po~eti gradwu fabrike u Kragujevcu. Razgovori predstavnika MMF-a i Vlade Srbije po~eli su 9. februara, u okviru revizije stend-baj aran`mana od 2,9 milijarde evra.

PREGOVORI S ME\UNARODNIM MONETARNIM FONDOM NE IDU TAKO GLATKO

LICE I NALI^JE STE^AJA

– Osim prodaje dru{tvenog kapitala i besplatne podele akcija, prodaja ste~ajnog du`nika mo`e biti jedan od modela privatizacije – izjavio je ju~e sudija Vi{eg trgovinskog suda Vladimir Kozar. On je na stru~nom skupu “Prodaja ste~ajnog du`nika kao model privatizacije – prednosti i mane” u Privrednoj komori Beograda objasnio da kupac pravnog lica u ste~aju kupuje “~isto” preduze}e, odnosno firmu bez obaveza. Kozar je rekao da se obaveze prema poveriocima ispla}uju iz ste~ajne mase, a u ste~ajnu masu ulazi i cena po kojoj je kupac kupio firmu. – Kupac preuzima samo aktivu firme, u kojoj su prava, stvari i

radi na restrukturirawu srpske privrede i privla~ewu direktnih stranih investicija. Po wegovim re~ima, FAS }e, posle investicije od 150 miliona evra i rekonstrukcije fabrike, godi{we ostvarivati 1,5 milijardu evra izvoza. On je istakao i da }e

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,4047

98,3721

100,635

96,1095

Australija

dolar

63,0962

64,3839

65,8647

62,9031

Kanada

dolar

67,5008

68,8784

70,4626

67,2942

Danska

kruna

12,9503

13,2146

13,5185

12,9107

Norve{ka

kruna

11,9655

12,2097

12,4905

11,9289

[vedska

kruna

9,7771

9,9766

10,2061

9,7471

[vajcarska

franak

65,7379

67,0795

68,6223

65,5367

V. Britanija

funta

110,899

113,162

115,765

110,56

SAD

dolar

70,6468

72,0886

73,7466

70,4306

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 2. 2010. godine

[ta prodati MMF kaè da je za 3,5 posto ekonomskog rasta neophodno da strane direktne investicije u 2010. godinu budu najmawe tri milijarde evra. Takav rezultat je te{ko zamisliti jer nema nikakvih naznaka da bi strana direktna ulagawa mogla biti izrazito visoka. Dràvi nije preostao mnogo „porodi~nog srebra“ za prodaju. Veliki novac se moè o~ekivati jo{ samo za EPS i „Telekom“, ali nikakvih najava wihove prodaje nije bilo. Krkobabi}, koji je ovih dana najavio da bi se, ve} negde u aprilu, moglo razmi{qati o odmrzavawu penzija jer bi se, kako je primetio, tada moglo o~ekivati blago popravqawe ekonomskih prilika. Insistirawe na odmrzavawu penzija prva je ta~ka Vladine politike. Druga se svodi na ne{to lagodniju politiku kretawa penzija. Potpredsednik Krkobabi} smatra da prilago|avawe penzija treba vezati uz rast plata, dok MMF smatra da primawa penzionera, u najboqem slu~aju, mogu rasti do ni-

voa inflacije, odnosno pove}awa tro{kova ìvota. Po{to je, izgleda, MMF ostao tvrd na svojim pozicijima, Vladini pregovara~i su ponudili alternativno re{ewe. Tokom ove i naredne dve godine penzije bi pratile i rast plata i porast tro{kova ìvota, da bi u 2013. godini, veruje se u ne{to boqim ekonomskim okolnostima, wihovo kretawe bilo dovedeno u vezu s ne{to blaìm reperom, a to su inflacija i tro{kovi ìvota. Me|utim, predstavnici MMF-a smatraju da je i to neodrìvo jer bi tokom nared-

ne dve godine pritisak na buxet bio neizdrìv. Tako se pri~a o reformi penzionog sistema vratila na po~etak, odnosno na traèwe onog resursa koji bi omogu}io izglednost finansirawa penzionog sistema. Predstavnici MMF-a su rekli da se plate i penzije u Srbiji mogu blago korigovati ako zemqa zabeleì ekonomski rast od najmawe ~etiri posto BDP-a. Me|utim, i u tom slu~aju korekcija penzija ne bi mogla biti ve}a od dva procenta. Sve bi bilo dobro kad bi pri~a o odrìvosti buxeta i penzionog sistema ostala u domenu matematike i statistike. Ali, MMF traì od Vlade Srbije da pokaè iz kojeg smera }e do}i to pove}awe BDP-a za ~etiri posto. Bez obzira na sve, potpredsednik Krkobabi} tvrdi da penzije mogu samo rasti i da ne}e odstupiti od svojih stavova ~ak i ako bi to dovelo u pitawe opstanak Vlade. Te{ko je odgonetnuti {ta stoji iza ovako tvrde pozicije srpskog vicepremijera. Ako se po|e od toga da se mesto u Vladi ne napu{ta tek tako, tim pre {to je za interese penzionera lak{e boriti se u vlasti nego van we, onda je verovatnije da Krkobabi} ra~una na to da }e MMF ipak na kraju malo popustiti. To se do sada ~esto pokazivalo kao dobra taktika. Mo`da }e upaliti i ovog puta, ali }e na kraju ostati ona famozna re~ – odrìvost. Jer je pitawe koliko }e ko{tati kupqeno vreme i {ta }emo morati da ponudimo za godinu-dve, kad MMF ponovo do|e? V. Harak

Pomeren kredit „Srbijagasu” Potpisivawe ugovora Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) i “Srbijagasa” o zajmu od 150 miliona evra odlo`eno je po{to predstavnici banke nisu mogli da doputuju u Beograd, saop{tilo je ju~e Ministarstvo finansija Srbije. Ugovor o zajmu za srpsko javno preduze}e trebalo je da bude potpisan ju~e u Beogradu, ali prestavnici EBRD-a nisu doputovali zbog vremenskih neprilika u Evropi, kazali su agenciji Beta u EBRD-u. Novi termin za potpisivawe ugovora bi}e objavqen naknadno, najavilo je Ministarstvo finasnija.

Tender za „Galeniku” Rok za dostavqawe zahteva za otkup dokumentacije na pretkvalifikaconom tenderu za dostavqawe indikativnih ponuda za kupovinu ve}inskog u~e{}a u farmaceutskoj kompaniji “Galenika” isti~e 19. februara‚ navodi se u javnom pozivu Agencije za privatizaciju. U pozivu se isti~e da do navedenog datuma traje i rok za ostavqawe zahteva za otkup Informacionog paketa, koji obuhvata detaqne podatke o “Galenici”, navedene u Informacionom memorandumu i Uputstvu za ponu|a~e. Navedeni rok je va`an jer od broja zahteva, kao i od toga da li ih uop{te ima, zavisi i da li }e biti raspisan pravi tender i ova farmaceutska kompanija privatizovana.

Protest u PKB-u – Policija ju~e nije dozvolila radnicima PKB-a korporacije da blokiraju Zrewaninski put – izjavio je ~lan odbora Samostalnog sindikata PKB-a Zoran Brki}. On je za Radio “Beta RFI” kazao da su nameravali da kra}e vreme blokiraju Zrewaninski put da bi javnost upoznali s te{kom situacijom u tom preduze}u. Dodao je da je u kontaktu s policajcima bilo “nervoze i povika”, ali da nije bilo incidenata. Radnici PKB korporacije traè da im dràva, kao ve}inski vlasnik, hitno poveè radni sta`, uplati zdravstveno osigurawe i omogu}i besplatnu raspodelu akcija firme, saop{tio je ju~e Samostalni sindikat tog poqoprivrednog preduze}a.

DO KRAJA MARTA VLADA SRBIJE PRONALAZI „^AROBNU FORMULU”

Isplata bruto plate po svaku cenu Mada su nadle`ni iz srpske vlasti najavqivali da }e od Nove godine biti uvedena stroga kontrola poslodavaca da se vi{e ne bi doga|alo da radnici ostanu bez upla}enih penzionih i socijalnih doprinosa, i to tako da }e svaki gazda dobiti obavezu da prvo plati poreze i doprinose pa tek onda isplati platu, o~igledno se od toga odustalo. Naime, postalo je jasno da }e to proizvesti novi, mo`da ~ak i gori problem jer }e onda i zaposleni koji su do sada redovno dobijali platu morati da ~ekaju da se prvo namiri dr`ava a wima {ta ostane. Kako bi to, bez sumwe, u situaciji u kojoj ve} oko 300.000 qudi prima minimalnu platu od 15.910 dinara a jo{ toliko ih uop{te ne prima zaradu redovno, izazvalo nove socijalne nemire, od toga se odustalo pa su se u Vladi Srbije dali u potragu za novom formulom koja bi obezbedila da se u isto vreme ispla}uje i plata i doprinosi a koliko }e se u tome uspeti, tek }e se videti. Tek, u Vladi Srbije tra`e se re{ewa koja bi obezbedila da isplata bruto zarada – a to zna~i neto plata radnika, kao i svi porezi i doprinosi – ima prioritet prilikom namirivawa obaveza s ra~una poslodavca. Re{ewe jo{ uvek nije prona|eno, ali se o~ekuje da }e do kraja narednog meseca Vlada ve} imati sro~en recept da bi se ko-

na~no stalno na put rupama u sta`u koje dr`ava vi{e nema kako i ~ime da popuni. Jo{ uvek je na stolu obaveza da se popuni takva rupa za oko 100.000 radnika koje su gazde do polovine pro{le godine ostavile bez upla}enih doprinosa, ali i podatak da mnogi ni od tada ne upla}uju obaveze pa su zbog toga mnogi radnici od po~etka ove godine bez zdravstvenog osigurawa, odnosno bez overene

ma ve{te u izbegavawu pla}awa poreza i doprinosa radnicima te da se de{ava da postoje paralelne liste obra~una plata: jednu, iz koje proizlazi da su svi doprinosi pla}eni, daju zaposlenom, a drugu po{aqu Poreskoj upravi i u woj navedu da su isplatili mnogo niè plate pa im se, samim tim, obra~unava i niì porez i doprinosi. Gazde tako|e ucewuju zaposlenog, koga ìvot primora-

Nisu ni radnici nevini Da ne bi bilo da su samo dràva i gazde odgovorni za ovakvu situaciju u kojoj su i doprinosi neupla}eni i plate neredovne, treba re}i da i sami radnici snose deo krivice. Naime, mnogi pristaju na rad bez ugovora, odnosno na crno, rade bez evidentirawa radnog vremena, usmeno se s gazdama dogovaraju o visini plate i na kraju pristaju na to da im se doprinosi upla}uju na minimalnu zaradu iako u xep stavqaju vi{e. Kada bi svi zaposleni odbili sve ono {to im gazde nude – a prihvatawem zajedno s wima u~estvuju u varawu dràve – mo`da bi se u ovaj lanac prevara pre uveo red i prona{ao recept po kojem bi se po{tovala pravila pona{awa i svako bio na mestu koje mu ina~e u celom svetu pripada. zdravstvene kwiìce, {to im onemogu}ava besplatno le~ewe. Iako su inspektori i pro{le godine vredno radili – obavili su 7.500 kontrola obra~unavawa poreza i pla}awa doprinosa za zaposlene – jo{ uvek nije prona|en na~in da se stane na put nesavesnim gazdama i da u isto vreme radnici redovno primaju platu. Inspektori tvrde da su gazde veo-

va da bude zadovoqan ako dobije koji dinar, a ako ne}e da }uti ili tra`i da mu se plate i doprinosi – daje mu otkaz. S druge strane, ra~unice gazda ukazuju na to da je Srbija “rekorder” po stopama da`bina i da je to razlog {to oni moraju da muvaju. Naime, trenutno se za poreze i doprinose svakog zaposlenog u Srbiji izdvaja 68,25 odsto zarade, a

zbog velike nelikvidnosti – ~ak oko 70.000 preduze}a je trenutno u takvom stawu – gazdama ne preostaje ni{ta drugo nego da daju koju crkavicu radnicima a uplatu poreza i doprinosa ostave za sutra pa to ~esto bude i malo sutra. Ukoliko bi na prvo mesto stavili dràvu pa woj upla}ivali obavezni deo, za neto platu radnika para ne bi ostalo pa bi to dovelo do jo{ ve}eg ka{wewa u isplati plata. Dakako, kada takvu dilemu – dràva ili oni – stave pred radnike, i oni ih podràvaju u tome da “varaju” dràvu, insistiraju}i na tome da prvo wima isplati platu a ostalo neka ~eka. Tako se do|e do toga da se redovnost uplate i doprinosa i plate, {to je, ina~e, sasvim normalna stvar u celom svetu, svodi na dilemu: ko je va`niji, radnik ili dràva, i da je upravo to i razlog {to se godinama prave “rupe” u staù zaposlenih koje posle treba da popuwava dràva iz buxeta. Q. Male{evi}

POQOPRIVREDA

sreda17.februar2010.

U BE^EJU USKORO PRAVA POQO^UVARSKA SLU@BA

USVOJENA UREDBA O PODSTICAJIMA U STO^ARSTVU

Mleku dinar i po premije

Uvo|ewa reda u atar Imaju}i u vidu da je poqoprivreda oduvek bila glavna privredna grana u regionu, razumqivo je bilo interesovawe odbornika na minuloj sednici be~ejskog parlamenta kada se povela re~ o dono{ewu odluke o merama za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i organizovawu poqo~uvarske slu`be na podru~ju atara. Iz razli~itih

DNEVNIK

Be~ej, koje }e, izme|u ostalog, imati i poqo~uvarsku slu`bu. Predsednik op{tine i Op{tinsko ve}e ovla{}eni su da preduzmu potrebne i zakonom predvi|ene aktivnosti za izradu odgovaraju}ih dokumenata. – Do po~etka prole}nih setvenih radova na wivama mora}emo da organizujemo poqo~uvarsku

Vlada Srbije usvojila je urednog kapitala od najmawe 90 odse u saop{tewu. Kako je precibu o premiji za mleko u 2010. gosto i fizi~ka lica, nosioci pozirano, pravo na premiju se dini, kojom je predviostvaruje ako je kori|eno da se po litru issnik predao najmawe poru~enog mleka iz 4.000 litara mleka toPravo na premiju se ostvaruje ako je buxeta ispla}uje 1,50 kom tri meseca, ali ne korisnik predao najmawe 4.000 litara dinar, saop{tilo je vi{e od tri miliona limleka tokom tri meseca Ministarstvo poqotara mleka po kvartalu. privrede. Uredbom o uslovima i Pravo na kori{}ena~inu kori{}ewa prewe te premije imaju preduze}a rodi~nog komercijalnog poqomije za mleko za 2010. godinu kod kojih je utvr|en udeo dr`avprivrednog gazdinstva, navodi uveden je dowi nivo proizvodwe

koji proizvo|a~i mleka moraju da ispune da bi ostvarili pravo na premiju, da bi se stimulisalo ukrupwavawe proizvodwe mleka, isti~e se u saop{tewu.

NASTAVQA SE KRATKORO^NO I DUGORO^NO KREDITIRAWE POQOPRIVREDNIKA

Paorski krediti do 300.000 evra Nema kontrole I dok se u Gradskoj ku}i radi na iznala`ewu najboqeg re{ewa za za{titu poqoprivrednog zemqi{ta, dotle je atar, opet, bez ikakve kontrole. Jer, s posledweanga`ovanom firmom „Orme{ter“ iz Subotice zakqu~en je u decembru samo dvomese~ni ugovor, najvi{e radi za{tite tek iznikle p{enice od brojnih nesavesnih ~obana, koji pu{taju stada ovaca u wive i na taj na~in nanose veliku {tetu poqoprivrednicima. Koliko su se ~obani odoma}ili u Be~eju, potvr|uje ~esta slika iz parka kraj Tise, gde mirno napasaju svoja stada. politi~kih opcija na ponu|eni predlog odluke o re{avawu ove problematike stiglo je vi{e amandmana i Op{tinsko ve}e je veliki broj prihvatilo, ~ime su postali sastavni deo odluke. Zabrinutost odbornika je razumqiva jer ve} nekoliko godina poqo~uvarska slu`ba u be~ejskom ataru ne funkcioni{e najboqe. Upravo iz tog razloga je na istoj sednici doneta i odluka o pristupawu osnivawa pravnog lica za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe

slu`bu jer nam je u interesu da {to pre uvedemo red u ovoj problematici – naglasio je za skup{tinskom govornicom predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. Upravo zbog toga je postoje}a odluka inovirana, ~ime su konkretizovane du`nosti rukovodioca poslova poqo~uvarske slu`be i samih poqo~uvara, a pravilnikom o obavqawu poslova poqo~uvarske slu`be definisa}e se uslovi za prijem u slu`bu, prava i obaveze izvr{ilaca. V. Jankov

EU pu{ta GM kukuruz, krompir... Genetski modifikovani kukuruz “mon-810” i krompir “amflora” ne}e dobiti dozvolu odmah po stupawu na du`nost nove Evropske komisije, saop{tila je Evropska komisija, demantuju}i napise {tampe po kojima se dozvole za genetski modifikovane organizme o~ekuju u skorije vreme. Jo{ nije utvr|en termin za davawe dozvole za ova dva GMO, saop{tava agrarzeitung.de. Kukuruz i krompir su proceweni kao bezopasni i ve} du`e imaju zeleno svetlo Evropskog zavoda za ishranu. “Mon-810” }e Komisija dostaviti zemqama ~lanicama EU na odobravawe za deset godina. GMO krompir “amflora” je ve} pro{ao ovu proceduru i mogao bi odmah dobiti dozvolu Komisije.

ZIMA BEZ BRIGA

Sneg ~uva useve – Prose~ne dnevne temperature oko nule stepeni Celzijusovih i ne{to ja~i mrazevi zabele`eni po~etkom februara nisu ugrozili ozime useve i ti vremenski uslovi povoqni su za p{enicu – izjavila je Tanjugu Zorica Radi~evi} iz Odeqewa Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda za agrometeorologiju.

Ministartvo poqoprivrede nastavqa i ove godine kreditirawe poqoprivredne proizvodwe kroz kratkoro~ne i dugoro~ne zajmove, i to preko poslovnih banaka s kojima }e Ministarstvo potpisati ugovore, a zeleno svetlo dala je i Vlada Srbije, usvojiv{i Uredbu o kreditirawu paora. – Kratkoro~ni krediti, po usvojenoj uredbi, odobravaju se registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima u dinarima, u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara, a za paore koji imaju robne zapise – od 1.200.000 do 2.000.000 dinara, u zavisnosti od vrednosti robe koja se zalaè po robnom zapisu – kaè za “Dnevnik” ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. – Rok vra}awa kredita je do 12 meseci bez valutne klauzule. Kamata koju pla}a poqoprivrednik je pet posto za sve vreme trajawa kredita i pla}a je zajedno s glavnicom kredita o roku dospe}a. Ostatak kamate pla}a Ministarstvo poqoprivrede banci. Krediti se mogu koristiti namenski, za kupovinu repromaterijala i drugih obrtnih sredstava uloènih u poqoprivrednu proizvodwu. Dugoro~ni krediti se tako|e odobravaju registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima, kako fizi~kim licima, tako i pravnim. Ministar Dragin nagla{ava da }e ove godine, kao i slede}e, Ministarstvo odobravati dugoro~ne kredite po istom modelu kao i prethodne sezone, tako {to poslovna banka u~estvuje sa 60 odsto odobrenog

Regres za osigurawe Ministarstvo poqoprivrede i ove godine regresira osigurawe useva i `ivotiwa. Pravo na kori{}ewe regresa ima nosilac komercijalnog poqoprivrednog gazdinstava, u iznosu od 40 odsto od visine premije osigurawa, bez ura~unatog poreza na dodatu vrednost (PDV), ako je kod dru{tva za osigurawe koje ima dozvolu nadle`nog organa za obavqawe delatnosti osigurawa osigurao `ivotiwe od rizika koji su propisani uslovima osiguravaju}ih dru{tava, a useve i plodove od rizika umawewa prinosa. kredita a Ministarstvo daje 40 odsto novca. Korisnik kredita na ban~ina sredstva pla}a kamatu, a na deo koji je obezbedilo Ministarstvo ne, tako da je ukupna kamata za ceo iznos kredita koju klijent (korisnik kredita) pla}a pet posto na godi{wem nivou. Rok vra}awa ovih kredita je od pet do osam godina, posle isteka grejs-pe-

rioda koji mo`e biti od jedne do tri godine, u zavisnosti od proizvodwe za koju se tra`i kredit. Sredstva banke se vra}aju u prve tri odnosno pet godina otplatnog perioda, a ona od Ministarstva – u posledwe dve odnosno tri. Dugoro~ni krediti se odobravaju u evrima a ispla}uju u dinarima po sredwem zvani~-

U KAWI@I ZA@IVEO FOND ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Gazdinstvima zajmovi iz op{tinske kase Fond za razvoj poqoprivrede op{tine Kawi`a, osnovan na inicijativu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije, po~eo je da funkcioni{e dodeliv{i krajem protekle godine u dva navrata poqoprivrednicima 14 kredita po povoqnim uslovima.

Salkai-Neme{ o~ekuju da Ministarstvo poqoprivrede rad Fonda oja~a finansijskom potporom iz dr`avne kase. Prilikom pokretawe inicijative za osnivawe op{tinskih fondova za razvoj poqoprivrede Ministarstvo je obe}alo da }e obezbediti isti iznos koliki obezbedi op{tina, ali je

Za mla|e od 40 godina Ona je navela i da su u posledwih nekoliko dana zabeleèni prizemni mrazevi i temperature vazduha koje su se kretale od minus pet do nula stepeni, koji “nisu mogli napraviti {tete”, i ukazala na to da je re~ o temperaturama koje ne ugroàvaju poqoprivredne kulture, a ozime useve je {titio i tawi sne`ni pokriva~. – Temperature zemqi{ta tamo gde je dubina ~vora bokora, tako|e se nisu spu{tale na nivo koji bi ugrozio biqku – navela je Zorica Radi~evi}, dodaju}i da su zabeleèni vremenski uslovi povoqni za p{enicu.

nom kursu NBS na dan isplate i isto tako se vra}aju. Iznos odobrenog kredita mo`e biti od 5.000 do 300.000 evra. Lane je, da podsetimo, oko 8.200 poqoprivrednika preuzelo vi{e od 46,5 miliona evra kratkoro~nih i dugoro~nih kredita. Predsedavaju}i Upravnog odbora Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ki{ pozdravio je usvajawe uredbi o kreditima za 2010/2011. jer }e poqoprivrednici mo}i da planiraju proizvodwu. Iz Ministarstva poqoprivrede ponovio apeluju na poqoprivrednike da se registruju ili obnove registraciju gazdinstava do 31. marta, jer je to uslov za dobijawe podsticajnih sredstava. Kako je Ministarstvo poqoprivrede ranije saop{tilo, sam proces registracije i obnove registracije gazdinstava bi}e pojednostavqen i registrovana poqoprivredna gazdinstva }e od 2010. prijavqivati samo grupe poqoprivrednih kultura koje sade ili seju. Da bi se registrovalo poqoprivredno gazdinstvo, neophodno je da ima najmawe 0,5 hektara obradive zemqe. Ukoliko poqoprivrednici ili pravna lica `ele da se upi{u u registar poqoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor Ministarstva finansija, gde }e dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti za registraciju novog poqoprivrednog gazdinstva. D. U.

– Posebno nas raduje {to su korisnici kredita nosioci poqoprivrednih gazdinstava mla|i od 40 godina, uzorni su proizvo|a~i, pla}aju penzijsko-invalidsko osigurawe, ulaù u unapre|ewe svojih gazdinstava, budu}nost i egzistenciju vide u poqoprivrednoj proizvodwi – kaè Valerija Salkai-Neme{. – Uvereni smo u to da u sada{woj ekonomskoj krizi, kada su repromaterijali preskupi a poqoprivredni proizvodi jeftini, na{i solidni krediti mogu stvarno pomo}i poqoprivrednicima da sigurnije zasnuju ovogodi{wu proizvodwu i sredworo~nim ulagawima doprinesu unapre|ewu svojih gazdinstava i poqoprivrede. Poqoprivrednicima su krediti dati zahvaquju}i novcu obezbe|enom iz op{tinskog buxeta u iznosu od 4,45 miliona dinara, a predsednik Upravnog odbora Fonda Ede Sarapka i ~lanica Op{tinskog ve}a Kawiè Valerija

to u protekloj godini izostalo. U Kawi`i su osnivawem fonda poku{ali da stvore takve kreditne uslove da krediti koji su ponu|eni stvarno budu od pomo}i poqoprivrednicima u pospe{ivawu ulagawa u razvoj wihovih gazdin-

stava u vreme ekonomske krize, a ne faktor rizika. Sve administrativne poslove Fonda preuzela je na sebe stru~na slu`ba Op{tinske uprave Kawi`e, po~ev od prijema zahteva, obrade podataka, procene kredibiliteta, prikupqawa garancija za vra}awe kredita i ugovora o jemstvu, za {ta podnosioci zahteva nisu imali tro{kova. Jedino su im tro{kovi upisa hipoteke od oko 10.000 dinara pripisani glavnici duga i otpla}iva}e ih zajedno s kreditom. U finansijskim transakcijama i savetima op{tinskoj administraciji pomo}

je pru`ila kawi{ka ekspozitura Agrobanke. Za odobrene kredite kamata je veoma povoqna, dva posto na godi{wem nivou, s tim da kod sredworo~nih kredita na tri godine postoji i period mirovawa od godine uz obra~un interkalarne kamate od 1,5 posto. Tako za sredworo~ni kredit od 5.000 evra, kojem je prikqu~en i tro{ak od 110 evra za upis hipoteke, interkalarna kamata za godinu mirovawa iznosi 76,5 evra, a kredit se vra}a naredne dve godine u polugodi{wim ratama od 1.309 evra. M. Mitrovi}

Na{a hrana u Nirnbergu Na vode}em evropskom sajmu organske hrane „Biofax“, koji se odr`ava od 17. do 20. februara u Nirnbergu, u Nema~koj, me|u 2.500 izlaga~a iz celog sveta predstavi}e se i sedam srpskih preduze}a, pod okriqem nacionalne asocijacije „Serbia organika“. Na{e kompanije predstavi}e se ekskluzivnim asortimanom organskih proizvoda. Firme koje }e promovisati svoje proizvode na sajmu u Nirnbergu ove godine su: “Fudlend”, “Zadrugar”, “Zdravo organik”, ITN, “Rojal eko-fud”, “Radoslovi” i “Mondi”. Bogata ponuda organskih proizvoda koju }e srpski proizvo|a~i predstaviti inostranim kupcima obuhvata: ajvar, xemove od divqih jagoda, {ipurka, vi{awa, kajsija i {qiva, zatim sokove od cvekle, {argarepe i jabuka, organske kupine, maline i drugo vo}e i povr}e iz Srbije.

IAKO RADOVI NA KEJU JO[ UVEK STOJE

OD DANAS U „ZELENILU”

Ani Ferko pravo potpisa? Kako nezvani~no saznajemo ve} od danas bi na ~elu "Gradskog zelenila" mogla da se na|e Ana Ferko jer sada{wa direktorka Sne`ane Repac prelazi na mesto direktorke Fonda za razvoj Vojvodine. Me|utim, Ana Ferko }e, kako saznajemo, biti samo prelazno re{ewe, ta~nije osoba koja }e imati pravo potpisa. To zna~i da }e ona potpisivati dokumenta preduze}a, dok se na ~elnu poziciju "Zelenila" ne imenuje novi direktor. B. M.

ZBOG NEO^I[]ENIH ULICA

Otopqewe di`e nasip Radovi na nadzi|ivawu bedema na keju i daqe stoje zbog niskih temperatura ali, kako saznajemo, mogli bi da budu nastavqeni po~etkom naredne nedeqe jer je prognozirano osetno otopqewe. Podse}amo, radovi su obustavqani dva puta, a pre drugog prekida izbetonirano je oko 200 metara zida na keju. Do prvog privremenog obustavqawa posla na keju izvo|a~ radova, konzorcijum "Hi-

drosrem" iz Sremske Mitrovice, uklonio je {etnu stazu duìne 1.345 metara, kao i humus. Iskopan je rov za temeq odbrambenog zida duìne 1.220 metara a izbetonirana je i "stopa" zida. Potom, na tri mesta u duìni od 260 metara, betoniran je takozvani "AB" zid, kao i {est stepeni{nih silaza. Na oko 500 kvadrata je sre|ena obloga nasipa i popravqena je noìca nasipa. B. M.

Klizavica ru{ila Novosa|ane Zbog neo~i{}enih gradskih ulica lekari imaju pune ruke posla. Na~elnik Klinike za urgentnu hirurgiju Klini~kog centra Vojvodina dr Zoran \ermanov rekao je ju~e za “Dnevnik” da u proseku dnevno do|e oko 50 pacijenata zbog pada na ulici. - Bilo je dana kada su lekari pregledali i po 60 gra|ana koji su dobili po-

Novosadska sreda17.februar2010.

Gips vreba u sporednim ulicama

Novog naseqa… A kako ve} danima temperatura vazduha ne prelaze nulti podeok mnoge sporedne gradske ulice podse}aju na klizali{te. Mo`da ova zimska idila i nije tako lo{a, a Novosa|ani ne bi trebalo da se qute na zimsku slu`bu koja je od jutra do sutra na terenu. Zbog ekonomske krize ve}ina opet, kao i kad nije bilo krize, ne}e videti zimovawe a,ipak, kad iza|u iz stanova doìve svojevrsnu zimsku avanturu. Naàlost kao i u svakoj avanturi nekima se dese i nezgode, pa umesto do posla stiù u Urgentni centar po gips…. Q. Nato{evi}

Predstava za decu „Beli jelen” Lutkarska predstava za decu "Beli jelen" bi}e odigrana ve~eras u 18 ~asova u klubu za decu "Tigri} Petar", Ulica Partizanskih baza 22.

Predstavu je re`irala Emina Vasi}-Mili}, a u woj i glumi pored Sini{e Mili}a, Suzane Mili} i Dragana Zori}a. Ulaznica staje 200 dinara. B. P. P.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 10 do 13 ~asova ulica Ilije Bir~anina 57, od 11 do 13 krug Kvanta{ke pijace. Beo~in: od 9 do 12 ~asova Ulica Branka ]opi}a. Koviq: od 9 do 11 ~asova deo manastirskog puta oko hipodroma. ^ortanovci: od 10 do 13 ~asova vikend naseqe In|ijski breg. Futog: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama starog Futoga.

V REMEPLOV

Durmitor stao na veliko platno U "Odeonu", najluksuznijoj bioskopskoj dvorani u Novom Sadu, prikazan je 17. februara 1932. prvi jugoslovenski turisti~ki film, delo dr Branimira Gu{i}a, profesora Zagreba~kog sveu~ili{ta. Bio je to jedno~asovni dokumentarni film o Durmitoru. Iako je film snimqen u vi{e nego skromnim tehni~kim uslovima, wime je, ipak, gledaocima do~arana sva nedirnuta lepota Durmitora sa liticama, gustim {umama i divnim jezerima. Autor filma se bavio medicinskom i antropolo{kom geografijom, pa je umetni~ki sna`no i nau~no dokumentovano predstavio `ivot stanovnika besputnog Durmitora. Opisao je i srda~ne, prostodu-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosa|ani ~ak i posle ~etiri dana ose}aju posledice sne`ne oluje koja je minulog vikenda zahvatila na{ grad. Ovo nije prvo nevreme te vrste, tako da se ve}ina ipak izve{tila u novoj zimskoj olimpijskoj disciplini "hodawe po ledu bez padova i lomova". Dodu{e, na olimpijsim igrama lo{ije bi pro{li oni sre}nici, privilegovani sugra|ani, koji stanuju u ulicama prvog prioriteta, jer su one sre|ene cakum-pakum. Zbog neo~i{}enih ulica od snega najvi{e su nagrabusili `iteqi Telepa, Adica, dela Grbavice, kao i kvartovski delovi Detelinare, Limana,

vrede usled pada na ledu. Uglavnom se radilo o lak{im povredama, bilo je i preloma za gips, a nekoliko pacijenata je zbog pada moralo da bude operisano – naveo je \ermanov. Isti~e da zbog klizavih ulica i lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomo} imaju puno posla, jer non-stop dovoze pacijente u bolnicu. Q. Na.

FORMIRAWE KOMISIJE KRAJEM OVE NEDEQE, ILI PO^ETKOM SLEDE]E

Odgovornost za cvokotawe pod lupom Akti za formirawe nezavisne komisije koja treba da ispita zbog ~ega je gotovo polovina Novosa|ana pro{le subote usred sne`ne oluje ostala bez grejawa i tople vode, kao i ko je odgovoran za tu situaciju, trebalo bi da budu spremni danas a pomenuta komisija }e najverovatnije biti oformqena krajem ove, ili po~etkom slede}e nedeqe, saznaje "Dnevnik". Komisija se osniva po odluci gradona~elnika Igora Pavli~i}a i trebalo bi da broji pet stru~nih qudi, ~iji }e zadatak biti da ispitaju ceo slu~aj. Podse}amo da se identi~na situacija sa snegom i grejawem desila i pretpro{le subote, kada su mnogi Novosa|ani tako|e cvokotali zbog hladnih radijatora. Dakle, minule subote reprizirana je prethodna. Kada se postavilo pitawe odgovornosti,

do{lo je do opre~nih informacija i prebacivawa krivice izme|u "Toplane" i "Elektrovojvodine. Naime, u "Toplani" je

^LAN GRADSKOG VE]A SINI[A BUBWEVI]

Soli dovoqno za jo{ me}ava ^lan Gradskog ve}a zaduèn za saobra}aj i {ef gradskog {taba zimske slu`be Sini{a Bubwevi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da Novi Sad ne kuburi s industriskom soli i da bi sa ovim zalihama grad komotno mogao da pregura jo{ nekoliko sne`nih udara. - Stiglo je 150 tona soli, a jo{ toliko je naru~eno. Sve raspoloìve ekipe zimskih slu`bi su na terenu i ~iste sve ulice u gradu. Po{to je misnus sadam spetepni, posao ide sporije, jer so reaguje tek kada su temperature minus tri stepena – kaè Bubwevi} i dodaje da su se i Novosa|ani malo razmazili i zaboravili da i oni treba da se late lopate. U preduze}u "Put" kaù da je u ponedeqak wihova zimska slu`ba stavqena u drugi stepen pripravnosti, {to zna~i da im je na raspolagawu 15 vozila s tridesetak radnika. Wihovi za-

posleni su u prethodna dva dana posebnu pa`wu obratili na ~i{}ewe re{etki na slivnicima, jer se o~ekuju padavine i topqe-

Za vikend palo pet kazni {ne i gostoqubive doma}ine, izuzetno vredne `ene i bistru decu. Naravno, dao je jedinstvene slike biqnog i `ivotiwskog sveta ove planine, posebno carske orlove krsta{e, koji su vladali wenim visinama. N. C.

re~eno da su dobili dopis od "Elektrovojvodine" u kome je stajalo da je usled tri pada napona na mre`i do{lo do preki-

da u napajawu strujom, dok "Elektrovojvodina" tvrdi da nije bilo ve}ih problema u snabdevawu strujom postrojewa "Toplane" i da to nije razlog zbog ~ega nije bilo grejawa. U saop{tewu iz "Elektrovojvodine" ka`e se da oni podr`avaju inicijativu gradona~elnika da oformi nezavisnu komisiju koja }e utvrditi pravo stawe stvari u vezi sa isporukom toplotne i elektri~ne energije u Novom Sadu, i dodaju da su uvereni da }e rad komisije pokazati pravu istinu. U pomenutom preduze}u smatraju da bi svaka prevremena informacija u vezi pomenutih doga|awa bila samo nepotrebno i neeti~no uticawe na rad komisije, pa se oni do zavr{etka wenog rada stoga ne}e ogla{avati povodom nedavnih doga|aja. B. Markovi}

[ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev navodi za na{ list da je tokom vikenda napisano pet zapisnika, a ukoliko te osobe ne plate kazne zavr{i}e kod sudije za prekr{aje. - Gradska preduze}a koja su u zimskoj slu`bi dobro su uradili svoj deo posla. Tako|e i gra|ani ~iste sneg i led s ulica, ali konstantan minus im ote`ava posao. Sem ~i{}ewa snega s ulica gra|ani su du`ni da ~iste i sneg s krovova i terasa, a ukoliko je to tehni~ki neizvodqivo trebalo bi da napi{u upozorewe za prolaznike – navodi Jakovqev.

we snega, {to }e prouzrokovati velike koli~ine vode. Tako|e, po nalogu Zavoda za izgradwu grada, radi se na ~i{}ewu ulica drugog i tre}eg prioriteta. Sugra|ani su ovih dana imali primedbe da su prethodnog vikenda mnoge ulice, sem glavnih pravaca u gradu, bile pod snegom, a u "Putu" kaù da su u tom periodu, tako|e po nalogu ZIG - a, poja~ano ~istili Bocke, Popovicu, ârdak i Glavicu, kako bi prilazi gradu iz pomenutih naseqa bili ~isti. Zimska slu`ba “îsto}e” je tokom vikenda i praznika radila bez prestanka, uklawali su

sneg s pe{a~kih staza, trotoara, platoa i trgova, a ove povr{ine su odmah posipane soqu. Ju~e ujutru je na teren iza{lo 120 radnika i uklawali su gomile snega koje su napravwene prilikom ~i{}ewa centra grada. Iz ovog preduze}a saop{tavaju da ju~e zbog snega nisi mogli da odnosu sme}e iz dela Petrovaradina, Sremske Kamenice i Sremskih Karlovaca. I Zimska slu`ba preduze}a “Zelenilo” stalno je na terenu i ~iste sneg sa 26 lokacija, izme|u kojih su i autobuska stajali{ta u Novom Sadu. Q. Na - B. M.

U PETAK U MZ „SALAJKA”

Deveti „Salaja~ki doru~ak” "Salaja~ki doru~ak", manifestacija koju devet godina zaredom organizuje mesna zajednica Salajka u nameri da sa~uva tradiciju, kulturu i obi~aje me{tana tog dela Novog Sada, bi}e odr`an u petak, 19. februara. Program po~iwe u 10 sati u velikoj sali MZ Salajka, u [ajka{koj ulici 26, a u~estvuju u~enici Osnovne {kole "Vuk Karaxi}" i tambura{i. U Mesnoj zajednici napomiwu da }e deveto Salaja~ko ve~e biti 26. februara u 19.30 sati u restoranu "Slavija". Gra|ani mogu da kupe ulaznice u MZ, gde mogu da dobiju i dodatne informacije, kao i na broj telefona 021/446-010 od 17 do 20 ~asova. Z. Ml.

c m y

sreda17.februar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

JO[ TRI NEDEQE DO ISTEKA ROKA ZA LEGALIZACIJU

Najezda zahteva tek u fini{u? DRU[TVO ZA POMO] MNRO OBELE@ILO PET GODINA RADA

Savr{en dan u dru{tvu dragih osoba Kako izgleda savr{en dan korisnika Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama (MNRO) u Novom Sadu moglo se ~uti ju~e, na jednoj od wihovih mnogobrojnih radionica, koja je odràna na wihovu petogodi{wicu rada. Za mnoge od wih savr{en dan je onaj koji bi proveli s dragim osobama, okruèni qubavqu i u opu{tenoj atmosferi. Imaju}i razumevawa za wihove potrebe, Dru{tvo je nastalo je pre 48 godina udruìvawem gra|ana s istim ciqem, da pomognu mladim nedovoqno razvijenim osobama. - Na{e udruèwe je jedno od retkih u Novom Sadu koje je dobilo podr{ku Grada. Zahvaquju}i toj pomo}i, pet godina animirali smo znatan broj qudi sa smetwama u razvoju i realizovali 450 edukativnih radionica razli~itog sadràja - rekao je predsednik Dru{tva Zoran Saveski. Dru{tvo je organizovalo i obuku za volontere gde su mladi qudi dobili priliku da kroz rad sa korisnicima steknu neophodna znawa i ve{tine i da se zaposle u svojoj struci. B. P. P.

NOVOSA\ANI KRITIKOVALI „LISJE”

Za pare ~istili prilaz grobovima Redakciji je SMS-om stigla poruka na{eg ~itaoca da se u nedequ na Gradsko grobqe od snega nije moglo u}i kolima i da je to jo{ jedna sramota „Lisja“. „Probijeno je nekoliko staza {irine metar i po ili dva, s velikim nanosima s obe strane, bez pro{irewa za zaustavqawe i okretawe, a u wihovoj gara`i samuju ogormne ma{ine koje bi jednim prolaskom re{ile problem. Sramota, ni do svojih pokojnika ne mo`emo do}i bez pla}awa mladim Romima, koji tamo stoje s lopatama, da nam ra{~iste sneg“ -ogor~eno javqa na{ ~italac. hhh - Sneg je na Gradskom grobqu ali i na drugim grobqima o~i{}en ve} u subotu oko 9.30 sa-

ti, a pedesetak radnika prihvatilo se lopate jo{ pre svanu}a. Prvo je o~i{}en parking, te prostor oko sale za da}e, a onda i sve staze, u {ta sam se i li~no uverio, kontroli{u}i rad na licu mesta. U zapisniku koji kontroli{e ZIG kao Nadzorni organ, opisano je sve kako je posao odmicao i {ta je sve ura|eno, ka`e direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi}. Podsetio je da je posao „Lisja“ da o~isti staze, a nije posipawe soli da bi se spre~ila klizaciva. Odbacio je tvrdwe na{ih ~italaca da Gradsko grobqe nije bilo uredno o~i{}eno tokom proteklog vikenda, napomiwu}i da je to mogla biti samo neka staza, slu~ajno zaostala u obimnom i velikom poslu. Z. D.

NA SPENSU OD 16. DO 20. MARTA

Jubilarno „Novosadsko prole}e“ Jubilarno 20. „Novosadsko prole}e“ bi}e odr`ano na prvom spratu Sensa od 16. do 20 marta, saop{tili su na ju~era{woj konfenrenciji za novinare organizatori iz Pokreta gorana Novog Sada; koji ujedno i proslavaqaju 50. godina postojawa. Na predstoje}em „Prole}u“ Novosa|anima }e se predstaviti vi{e od 180 izlaga~a i oko 2.000 aktivnih u~esnika, a organizatori o~ekuju 70.000 posetilaca. Kao i prethodnih godina, „Prole}e“ }e trajati pet dana, tokom kojih }e se posetiocima, u okviru prodajnih izlo`bi, nuditi veliki izbor prole}nog cve}a, sadnica i opreme za hor-

tikulturu, kao i zdrave hrane i rukotvorina starih i umetni~kih zanata. Ovogodi{wa manifestacija je u znaku popularisawa raznolikosti biolo{kog sveta, s akcentom na za{titi ekosistema. Prvog dana bi}e odràne ekolo{ke radionice za osnovce i kviz o ekologiji za sredwo{kolce. Ostali dani „Novosadskog prole}a“ bi}e u znaku cve}a, meda ekologije i ozlelewavawa. Manifestaciju podràvaju Gradska uprava za za{titu ìvotne sredine i Turisti~ka organizacija Novog Sada. N. V.

Ukupno 2.000 zahteva za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata u Novom Sadu, podneto je do 1. februara, kazao je ju~e za „Dnevnik“ pomo}nik direktora za pravne poslove u Zavodu za izgradwu grada (ZIG) Marijan Petrovi}. Ve}e gu`ve i broj predatih zahteva on o~ekuje u samom fini{u akcije legalizacije, koja traje do 11. marta. Celokupan broj nelegalizovanih objekata u gradu, mogao bi se meriti prema broju ustanovqenom do 11. septembra 2009. godine – do kada je va`io i stari zakon o planirawu i izgradwi. - Do isteka va`ewa starog zakona o izgradwi, u Novom Sadu je prijavqeno izme|u 23 i 24 hiqade objekata. Od tog broja, wih 1.800 je obave{teno da ne mogu da legalizuju svoj objekat, a 12.000 je pozvano da to i u~ine. Od tih 12 hiqada, oko 4.000 objekata je do 11. septembra i legalizovano, dok ostatak nije – kazao je Petrovi}. Zahteve za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata, Novosa|ani od 8. februara, pored {altera Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj ulici 2, mogu da predaju i u Mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”,

“Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Te-

lep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu. Tokom radnog vremena, zahteve u prostori-

U Ribwaku obavezan i dokaz Vlasnici bespravno izgra|enih nekretnina u Ribwaku, uz svu potrebnu dokumentaciju, Pravilnikom o legalizaciji su obavezni da dostave i dokaz o tome da je objekat stabilan i da ne ugroàva stabilnost terena- po{to je taj lokalitet klizi{te, re~eno je „Dnevniku“ u ZIG-u. Dokazi su - inèwersko-geolo{ki izve{taj o stati~kim i geomehani~kim svojstvima objekta i terena, izve{taji, grafi~ki prilozi planskog dokumenta sa ozna~enim povr{inama – tlom koje je nepovoqno za izgradwu, i sli~no. Nadle`na Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove }e, kako kaù, razmatrati svaki slu~aj ponaosob.

jama primaju referenti. Prema wihovim re~ima, interesovawa ima, a cene legalizacije objekata variraju u zavisnosti od zone. Najjeftinija je legalizacija porodi~nih objekata do 50 kvadrata na Adicama, Veterni~koj rampi, neopremqenom delu Klise, Malom Beogradu i u Velikom Ritu i staje 177,34 dinara po kvadratu. Najskupqa je legalizacija u Ekstrazoni i starom centru, pa je kvadrat porodi~nog stana veli~ine do 50 kvadratnih metara 6.384,24 dinara a za ve}e od te povr{ine iznosi 14.719,22 dinara. S. Tanuryi}

U Karlovcima legalizacija u modi Karlov~ani, ali i gra|ani koji `ive u drugim mestima a poseduju ku}e ili kakve druge objekte bez gra|evinske dozvole u Sremskim Karlovcima, pokazuju veliko interesovawe za legalizaciju. Istina, po broju podnetih zahteva to ne deluje tako, jer je od po~etka primene novog Zakona o planirawu i izgradwi do kraja pro{le godine predato 32 zahteva, a od januara do polovine februara jo{ 26. Me|utim,nadle`ni u Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini tvrde da se gra|ani svakodnevno

raspituju li~no, ili telefonom o tome {ta im je potrebno za legalizaciju. - Dnevno iznesemo izme|u 20 i 30 obrazaca na informativni pult koji smo sredinom januara postavili ispred na{eg odeqewa i gra|ani sve odnesu - ka`e na~elnica Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te Du{anka Jawu{i}. - S obzirom da je zakonodavac ovog puta propisao da uz zahtev mora da se preda i kompletna dokumentacija, svima savetujemo da prvo prikupe sve papire, pa da ga onda podnesu. Ako pak ne uspeju da kompletira-

^ITAOCI PI[U SMS

ju dokumentaciju do 11. marta, kada je krajwi rok za podno{ewe zahteva, treba da predaju nepotpun zahtev, a onda }e dobiti naknadnih 60 dana da taj posao zavr{e. Obi~no qudi iz udaqenih mesta, da ne bi ponovo dolazili, po`ure pa ostave zahtev iako nije potpun. Du{anka Jawu{i} podse}a da se prilikom podno{ewa zahteva pla}aju republi~ka i op{tinska taksa za naknadno izdavawe gra|evinske dozvole, koja zavisi od kategorije objekta. To obi~no zbuwuje gra|ane, jer u odeqewu Republi~kog geodetskog zavoda,

koje se nalazi u Magistratu, moraju da plate takse za izdavawe kopije plana i prepis liste nepokretnosti, a ko `eli da i i konverziju prava kori{}ewa u pravo svojine i za to, pa misle da vi{e namaju nikakvih nov~anih izdataka. Obrasce zahteva za legalizaciju gra|ani mogu da uzmu u prijemnoj kancelariji Magistrata, u sobi broj 2 ili u Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te svakog radnog dana od 8 do 13 sati. Popuwene obrasce sa dokumentacijom treba da predaju u prijemnoj kancelariji. Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

(Ne)~i{}ewe – direktan prenos Svaka ~ast interventnoj ekipi policije koja je spre~ila pqa~ku Uspenske crkve. Bravo momci. 063/303... *** Za{to su ra~uni Informatike za januar uve}ani? Ne grejemo se na daqinsko, ne radimo u JP, kod privatnika nam je plata 15.000 dinara. 064/2253... *** Do{lo vreme za smene i otkaze. Sad je vaqda jasno svima da je ovo jedino re{ewe, jer se ponovio decembar 2009. i blokada grada usled sne`nih padavina. Ta~no je da su uslovi za rad katastrofalni ali da direktor nije otpu{tao qude koji znaju da rade i imaju iskustva, da je zapo{qavao radnike a pravnicima delio otkaze, situacija bi bila bar 10% boqa. Sneg ~iste radnici i ispravne ma{ine, a ne kancelarijski pacovi i pravnici sa fotokopijama diploma. 062/510...

*** 13. februar, 9 ~asova, radijatori se hlade, upalim „Apolo“, a na Trgu slobode partvisar ~isti sneg. 10 ~asova, partvisar jo{ uvek kru`i oko spomenika i za sat a mo`da i vi{e o~i{}ena je kru`nica od oko 3 metra {irine, koja ni~emu ne koristi. A pe{aci za to vreme bauqaju po snegu na koju god stranu da po|u! 061/1145... *** „Futura plus“ i daqe bez plate, putnog tro{ka, zdravstvenog osigurawa. Od ~ega mi da `ivimo? Izgleda da }emo svi zavr{iti u Dunavu. 063/8797... *** Po{tovana gospodo, {to se bunite kad vi svi imate ve}e plate od mene? Ja u zadwe dve godine dobijam jedan deo plate za ceo mesec, celih 6.000 din. Vreme je za 5. oktobar. 061/1476... *** Nedavno, direktor elektrodistribucije Vojvodine apeluje na gra|ane da {tede struju i iskqu~e svaku suvi{nu sijalicu. Lepo, tako i treba. Pogledam kroz prozor, ne mogu da verujem, uli~no osvetqewe nije poga{eno, a restrikcija. Iako je uveliko svanulo, senzori jednostavno zakazali po{to je tmurno vreme. Mo`da bi dispe~er mogao ru~no iskqu~iti, ali, zato je potrebno ili nare|ewe ili savest? 063/597... *** Vratite nam Stanka Suboti}a Caneta! “Futura plus”! Imali

smo redovne plate, zdravstvene kwi`ice, putne tro{kove, a sad prazan `eludac i ~ir na wemu. 062/1959... *** Za{to su u svim zemqama i, na primer, u susednoj nam Hrvatskoj u zakonu taksativno nabro-

jane vrste pasa koje treba da nose korpu (brwicu)?! Na primer staford, pit bul, {arplaninac, doga... wihovi kri`anci! A u Srbiji vas milicija zaustavqa i zbog zlatnog retrivera! U svetu su vodi~i slepih, spasavaju davqenike, a kod nas ih izgleda smatraju vukovima. Ne bi me ~udilo da u na{oj zemqi i ova miroqubiva rasa po~ne da ujeda,

kad dràva i na wima uzima pare za kazne! 063/494... *** Po{tovani ~itatequ Dnevnika 063/471... Ako niste znali postoji i linija 7 u drugom smeru, pa ne}ete morati da ~ekate na okretnici, a kao drugo pitao bih ja vas {ta bi bilo da ste vi voza~ tog istog autobusa? Pa i on je ~ovek, ima fiziolo{ke i ostale potrebe. I kao tre}e, po novom zakonu ima pravo na odmor od pet minuta! I kao ~etvrto, najva`nije, mogli biste malo za promenu da gledate sebe i svoja posla, a ako vam se ne dopada uzmete lepo taksi!!! 064/5255... *** Iako je to wihov posao, treba ih pohvaliti i predloìti nadle`nima da ih nagrade. Radnici zimske slu`be JKP “Put” veoma savesno odràvaju, ina~e zahtevnu deonicu puta od Rakovca do Zmajevca. Hvala im na tome, pa ako niko drugi, neka ih Bog nagradi i ~uva. Me{tani starog Rakovca 064/1568... *** Na sahrani moje bake, nismo imali mira od prosjaka.Toliko su se osilili, da su i prilikom spu{tawa sanduka u raku, od nas ~lanova porodice traìli da im udelimo novac. Ovakvo nepo{tovawe pokojnika, rodbine i svih koji su do{li na ispra}aj je za svaku osudu, a pre svega postavqamo pitawe nadle`nima u upravi Novog grobqa. 060/5278...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda17.februar2010.

DVE GODINE OD SMRTI OSMORO MLADIH U PO@ARU U KAFEU „LAUNY“

I posle tragedije propisi nedore~eni Pro{lo je ta~no dve godine od poàra u kafeu „Launx“ u pasaù Zmaj Jovine ulice 10, u kojem je poginulo osmoro mladih qudi, ali ni ta tragedija nije promenila ni{ta u sferi protivpoàrne za{tite u Novom Sadu. Jednako, kako „Dnevnik“ saznaje od protivpoàrne policije, kao i pre tog 17. februara 2008. godine, kafane i klubovi mogu se otvoriti bez ikakvog protivpoàrnog pregleda, vatra jednako moè izbiti (slu~ajno ili namerno) i nijedna inspekcija jednako ne}e biti kriva! Istovremeno, inspektori Odeqewa za za{titu i spasavawe novosadske policije nemaju nikakve mehanizme za zatvarawe lokala?! Za vreme su|ewa optuènima za poàr u „Launxu“, biv{i na~elnik tog odeqewa Stojan Suknovi} izjavio je da u tom kafi}u nikad nije obavqena kontrola mera za{tita od poàra, a takav slu~aj je sa ve}inom lokala u gradu. Kafi}i spadaju u takozvanu ~etvrtu kategoriju opasnosti od izbijawa poàra {to, ustvari, zna~i da ne postoji obaveza wihovog redovnog kontrolisawa. Novi Zakon o za{titi od poàra, koji }e po~eti da se primewuje 1. oktobra, ukida famoznu ~etvrtu kategoriju, ali jo{ uvek se ~eka usvajawe niza propisa i neizvesno je kako }e sve to u praksi izgledati. Dodu{e, posle „Slu~aja Launx“ MUP je inicirao akciju u okviru koje se za mesec dana obavila kontrola velikog broja kafi}a na teritoriji cele dràve. U tom periodu, u gradu je evidentirano 100 kafi}a koji ranije za inspekcije nisu postojali, a za „Dnevnik“ je u Odeqewu za spasa-

Venci na spomen-plo~u Povodom obeleàvawa godi{wice tragedije, zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, ~lanica Gradskog ve}a Jelena Atanackovi} Jeli~i} i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} danas }e u 12 sati poloìti vence na spomen-plo~u u Zmaj Jovinoj ulici. U 13 ~asova venci }e biti poloèni na spomenik na platou kod Fakulteta tehni~kih nauka. vawe re~eno da je do danas pergledano oko 300 objekata. Ve}ina novosadskih ugostititeqa svesna je rizika, ali postoje i oni

koji se ne obaziru na upozorewa. Inspektori (ima ih samo 15 na teritoriji Ju`noba~kog okruga) u kafi} moraju dolaziti najma-

SKUP[TINA BEO^INA OSTAJE BEZ JEDNOG ZAMENIKA

Ustavni sud uvodi red

da od samog imenovawa op{tinSkup{tina op{tine Beo~in konom o lokalnoj samoupravi – skih ~elnika 2008. godine pojo{ uvek uz predsednika ima i isti~e predsednik Saveta za instoje potpredsednika beo~inske dva zamenika, mada je Ustavni sud formisawe SNS-a u Beo~inu Zoskup{tine i da za svoj rad imaju Srbije u svojoj odluci od 13.januran Stoku}a. mese~ni pau{al od po 17.000 diara ove godine jasno rekao da Za- Traìo sam da se ne imenuju nara. kon o lokalnoj samoupravi izridvojica zamenika predsednika - Odluka Ustavnog suda je obja~ito predvi|a da predsednik Skup{tine, jer je to protivzavqena u Slu`benom glasniku Srskup{tine op{tine ima samo jedkonito, a sekretar Skup{tine bije 29. januara, a bi}e i u Slunog zamenika. Ova odluka Ustavop{tine Tatjana Simi} mi je `benom glasniku op{tine Beonog suda Srbije je i objavqena u tada rekla da ne postoji zakon~in u broju koji je u {tampi, a noSlu`benom glasniku Republike ski razlog da se ne izaberu dva si datum od 5. februaSrbije.A dva potra. Tako }e Milanu predsednika – Drago Ne spomiwe se ko }e u buyet op{tine [odi}u(DS) prestati Soproni}(PUPS) i vratiti oko 280.000 dinara funkcija potpredsedMilan [odi}(DS), nika Skup{tine opjo{ uvek su aktuelni {tine a i daqe }e biti odbornik zamenici predsednika Skup{tizamenika. Podne}u krivi~ne – kaè Sekula Petrovi}. ne op{tine Milana â~i}a. prijave protiv predsednika - Odmah po izboru dva zameniSkup{tine op{tine Milana Ne spomiwe se ko }e u buxet ka predsednika pismeno sam staâ~i}a, sekretara Skup{tine op{tine da vrati mese~ne navio primedbu da se to kosi sa ZaTatjane Simi} i na~elnika Opknade koje je [odi} primao kao konom o lokalnoj samoupravi, da {tinske uprave Sekule Petrozamenik, a po grubim ra~unicaje ~lan 42. stav 2. Statuta op{tivi}a. Oni su odgovorni qudi, pa ma to je oko 280 hiqada dinara. ne Beo~in u suprotnosti sa zakomoraju snositi i sankcije za neTo sigurno nije [odi}, jer on nom. Niko ni{ta nije preduzeo, zakonit rad- obja{wava odborsebe nije ni imenovao na funkpa sam se obratio Ustavnom sudu nik GG Goran Kalabi}. ciju zamenika predsednika Na~elnik Op{tinske uprave Srbije, koji je doneo odluku da Skup{tine op{tine Beo~in. Sekula Petrovi} nam je rekao Statut nije u saglasnosti za ZaS. Bojevi}

VESTI Ima li zaga|ewa

„Budi moje sunce”

Danas u 18 sati, u sedi{tu Mesne zajednice „Salajka“, bi}e odr`an zbor gra|ana, na kome }e se raspravqati o zaga|ewu na teritoriji ove MZ, za koje `iteqi sumwi~e preduze}e „Pre-Print“. Zakqu~ci zbora, koje mora da donese najmawe 30 prisutnih gra|ana sa prijavqenim boravi{tem na podru~ju MZ „Salajka“, bi}e upu}eni nadle`nim gradskim instancama. I. S.

Kwiga “Budi moje sunce” Vuka{ina Vojvodi}a bi}e predstavqena danas u 20.30 sati u kwi`ari “Most”, u Zmaj Jovinoj 22. O delu }e govoriti kwi`evnice Ivana Miji} i Ivana Todorovi}, glumci Senka Petrovi} i Atila Nemet i autor. Z. Ml.

^uvawe mladosti i zdravqa Kurs „Put mladosti i zdravqa“ doktorke Larise Fotine na Fakultetu tehni~kih nauka po~iwe sutra a traja}e do 28. februara. Predavawa }e biti dr`ana od 17 do 21 ~as u amfiteatru A 2. Prijave za poha|awe kursa primaju se na telefone 6417-356, 063-80-88260 i na mejl mljubisa@eunet.rs. I. S.

„Porodica u vrtlogu droge” Promocija kwige „Porodica u vrtlogu droge“ autora Nedeqka V. Jovi}a bi}e odràna danas u 17 ~asova u Kulturno-informativnom centru „Lukijan Mu{icki“ u Temerinu, dok }e izlo`ba „ârolija keramike“ biti otvorena u petak 19. februara u 19 ~asova u galeriji tog centra. Autori izlo`be su Agne{ Buxarov-Nemet, Edita Neme{-Fekete, Lajo{ Vekow, Ferenc Matu{ka i Erèbet [inkovi}. B. P. P.

we ~etiri puta da bi podneli prijavu. Me|utim, kod sudije za prekr{aje firme plate kaznu od 50.000 do 1.000.000 dinara (od 5.000 do 10.000 za odgovorne osobe) i ponovo sve iz po~etka. Podse}amo, Vrhovni sud Srbije nedavno je potvrdio presudu Okru`nog suda u Novom Sadu kojom je prvooptuèni za izazivawe poàra u „Launxu“ Milo{ Male{ev osu|en na 12 godina zatvora (maksimalna kazna za to delo), dok je ostaloj trojici osumwi~enih umawio kazne. Tako je „pomaga~“ Bojan Kula~anin zaradio dve godine, a suvlasnici lokala Tama{ Kolar i Sr|an Bovan po sedam godina zatvora. U poàru su izgoreli sestra i brat Mirjana (23) i Milo{ (19) Peki}, Milena Kolunxi} (23) i Branka Sakovi} (23) iz Novog Sada, Boris Bjeki} (23) iz Veternika, Du{ica Kula{ (23) iz Vaqeva i Marija Gavran~i} (23) iz Kikinde, a te{ko povre|eni Vladan Dragovi} (22) iz Savinog Sela preminuo je u bolnici. Iz zapaqenog lokala, skokom kroz prozor, uspeli su da se spasu Aleksandar Anti} i Maja Milik{i}. Dve godine posle tragedije, ekipa Radio televizije Vojvodine snimila je dokumentarni film o poàru u „Launxu“. êtrdesetominutni film bi}e premijerno emitovan na prvom programu RTV-a danas u 19.50 sati , a kao autori potpisani su Marko Jakovqev, Sawa Blagojevi}, Maja Dragi} i Branislav [ovqanski. Ina~e, i danas se tek u svakoj desetoj zgradi u gradu nalazi atestiran protivpoàrni aparat... D. Apro

U^ENICI [KOLE „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ” U SKUP[TINI GRADA

Gimnazijalci spoznali samoupravu U~enici gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ posetili su ju~e Skup{tinu grada i razgovarali sa predsednikom gradskog parlamenta Aleksandrom Jovanovi}em o radu i funkcionisawu lokalne samouprave. - Ovo je nastavak Projekta od pro{le godine, a ideja je da se sredwo{kolci i studenti upoznaju s procesom dono{ewa odluka i da im se pribliì institucija. Volim da imam sa wima otvoren razgovor i da ~ujem da li znaju koliko je rad lokalne samouprave bitan za svakodnevni ìvot - rekao je Jovanovi}. U~enici su primqeni u Velikoj sali, gde se odràvaju sednice gradske Skup{tine, a pored

osnovnih informacija o instituciji i radu gradskog parlamenta, gimnazijalce su zanimala re{ewa za svakodnevne probleme s kojima se susre}u. Posebnu pa`wu su posvetili pitawu kada }e se oformiti Savet za mlade jer se, prema mi{qewu u~enika Budimira ]iri}a, mladima ne posve}uje dovoqno pa`we. - Mladi se nalaze na ulicama, nemaju {ta da rade, a treba nam ve}a motivacija i mogu}nost da se usmerimo na neke aktivnosti smatra ]iri}. Predsednik gradskog parlamenta je gimnazijalcima poru~io da se Savet za mlade mo`e o~ekivati krajem aprila. I. D.

TRA@I SE RE[EWE ZA RADNI^KE PROBLEME

Navipovci sutra s Vasinom

Zaposleni u „Navip - Fru{kogorac“ u Petrovaradinu nastavili su ju~e protest, zapo~et pre nedequ dana. Predsednik sindikata Quban Amixi} ka`e da }e protest trajati dok se ne na|e re{ewe za oko 60 zaposlenih, jer od septembra 2007. godine ne primaju plate. Sve do protesta su radili, nemaju povezan radni sta` od 2005. godine, niti overene zdravstvene kwi`ice

za ovu godinu. Proizvodwa je u leru vi{e od godinu dana. Poslovodstvo firme, ~ije je sedi{te u Zemunu, do sada se nije oglasilo niti je dolazilo u Petrovaradin. Predstavnici sindikata sutra treba da razgovaraju s pokrajinskim sekretarom za rad i zapo{qavawe Miroslavom Vasinom. Na sastanak su pozvani vlasnici „Navipa“, preduze}e Mineko LTD. Z. D.

sreda17.februar2010.

„VRBAS GAS” PRIMORAN NA NEPOPULARNE MERE

Zbog dugova zavr}u gas VRBAS: Zbog nagomilanih dugova od strane fizi~kih i pojedinih pravnih lica, JP „Vrbas gas” je doneo odluku da se u 45 slu~ajeva neodgovorni potro{a~i iskqu~e sa gasne mreè. Prema re~ima direktora JP za distribuciju gasa „Vrbas gas” Vladimira Bijelovi}a dva naloga ve} su realizovana dok je ve}ina preostalih du`nika po~ela da izmiruje obaveze i pokazala spremnost da sa preduze}em dogovori reprogram dugova. - Preduze}e od fizi~kih lica potraùje 7,2 miliona dinara. Spremni smo da sa du`nicima potpi{emo ugovor o isplati duga na rate, dok }emo u protivnom iskqu~ivati potro{a~e sa mreè i prava potraìti na sudu - rekao je Bijelovi}. Kao poseban problem on je apostrofirao potraìvawa pojedinih buxetskih korisnika, me|u kojima predwa~i JKP „Standard” sa

10 miliona dinara duga, i PU „Bo{ko Buha” sa oko tri miliona dinara duga. - Sva ova potraìvawa ugroàvaju likvidnost preduze}a i zato smo primorani da koristimo i o{trije mere za naplatu dugovawa. Ne moèmo dozvoliti da zbog 20 odsto neredovnih plati{a ceo grad ostane bez gasa i podjednako bude ka`weno i 80 odsto potro{a~a koji redovno izmiruju obaveze rekao je Bijelovi}. Govore}i o velikim potro{a~ima gasa kao {to su industrijska postrojewa, Bijelovi} je pohvalio skoro sve kompanije u Vrbasu, posebno isti~u}i primer poslovnosti i odgovornosti „Medele”, „Trivit peka”, „Karneksa” i „Vitala”. - Svi oni govoto u celosti izmiruju svoje obaveze kako to ra~uni zahtevaju, ve} u toku meseca rekao je Bijelovi}. N. P.

Pri~e velikana kwièvnosti NOVI BEÊJ: Narodna biblioteka Novi Be~ej, organizuje danas predstavu „ôvek ~oveku”, pri~e velikana srpske kwièvnosti: Bore Stankovi}a, Ivo Andri}a, Branka ]opi}a, Isaidore Sekuli}, Milovana Danojli}a i Momo Kapora, u izvo|ewu glumica Rade \uri~in i Vjere Mujovi}. Predstava }e po~eti u 19 sati, a ulaz je slobodan. M. K.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 12. februara, u 7 ~asova, do ju~e, 16. februara, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Jelena ûbrilo-Vranac, Vesna Dostani}, Stana Bawac, Jasmina Qubi~i} i Dejana \uri} iz Novog Sada, Gordana Pquco iz Be~eja, Ivana Petrovi} iz Obrovca, Melani @ivkovi} iz Temerina, Marijana Dropi} iz Kucure, Jelena [krbi} iz Ba~ke Palanke, Vedrana Srdi} iz Ne{tina, Marija Trusina iz Selen~e, Biqana @ivkovi} iz Sremske Kamenice, Tatjana Zoloti} iz Petrovaradina i Maja â~i} iz Veternika, DEÂKE: Marija Subi}, Nikolina Travar, Jelena Cvetkovi}, Jelena Jeli}, Vesna Prusina, Stanka Radoji~i}, Tawa Dola{-Vrane{, Vesna Mili}-Mutavxi}, Marija Mili~i}, Vida Peri{i}, Mira Novakovi}-Ilin, Amela Jovi}, Jovana Ninkov, Ranka Begi}, Danijela âvi} Trivanovi} i Lidija Vojvodi}-[}epanovi} iz Novog Sada, Silvija Svalina iz êneja, Vidosava Ni{evi} iz Ba~kog Jarka, Vesna Kesi} iz Ka}a, Jelena Miler iz Petrovaradina, Andrea @adawi iz Temerina, Milana Resanovi} iz @abqa, Dragana Damjanovi} iz In|ije, Sandra Cvjeti} i Zdravka Lisica iz Veternika, Marijana Karanovi} iz êlareva, Valeria Raj{li iz Budisave, Stojana Stankovi} iz Be~eja i Nata{a Jovanov iz \ur|eva.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

PRE RAVNO 261 GODINU SOMBORCI IZVOJEVALI SLOBODU

Status grada vredan 150.000 zlatnih forinti SOMBOR: Sombor danas obeleàva datum kada je pre ta~no 261 godine postao slobodni kraqevski grad, {to je omalena imperatorka Marija Terezija potvrdila potpisom na elibertacionu povequ 1749. godine. Trajala je ta fiskalna i sudska sloboda Somboraca gotovo dva veka, da bi formalno nestala izme|u dva velika, Svetska rata. Kukali su Somborci za svojim nekada{wim sjajem i „pravicama” idu}ih osamdesetak godina, te im je milo{}u i voqom narodnom, {to }e re}i od Vlade i Narodne skup{tine Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije status grada i formalno vra}en tek pre dve godine. Koliko }e ovaj, ponovo ste~eni status, moderno re~eno, „benefita” doneti ostaje da se vidi u danima i godinama koje slede, ali kao {to red nalaè i ove godine Somborci }e, u skladu sa ekonomskim trenutkom skromno, obeleìti taj datum tako zna~ajan za varo{ku povesnicu. Povodom proslave Dana grada, u sredu za 11 sati zakazana je sve~ana sednica Skup{tine grada, na kojoj }e ujedno biti odràna i prezentacija projekta „Katastar zelenila u gradu Somboru”, pla}en novcem Ministarstva za prostorno planirawe i za{titu ìvotne sredine Republike Srbije, a koncept i scenario kulturno – umetni~kog programa Sve~ane sednice zajedni~ki su osmislili Kulturni centar „Laza Kosti}” i somborsko Narodno pozori{te. Nakon sve~ane sednice, na kojoj se pored odbornika Skup{tine grada, gradona~elnika, ~lanova Gradskog ve}a i pomo}nika gradona~elnika, o~ekuje i pred-

Grb Sombora

Glavni somborski sokak nekad

sednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, za 13 sati je predvi|eno otvarawe novoizgra|ene osnovne {kole „22. oktobar” u Ba~kom Mono{toru, da bi pola sata kasnije u mono{torskoj Vili „[trbac” direktorica „Vojvodina{uma”, [umske uprave Sombor Boàna \or|evi}, odràla prezentaciju specijalnog rezervata prirode Gorwe Podunavqe. Dan kasnije, 18. februara, Grad }e povodom proslave Dana grada, sugra|anima pokloniti pretpremijeru pozori{ne predstave „Nora (lutkina ku}a)”, u reìji Predraga [trbca, za koju su ulaznice besplatne. A sve je po~elo pre vi{e od dva i po veka, kada je na ovim prostorima vladaju}a carevina

za srce ujela Sombor oduzimawem statusa vojni~ke, militarske varo{i, i to zbog razvoja~ewa Potiske vojne granice 1741. godine. Sama mogu}nost da, ukoliko se ne presele u Be~ej ili Zemun gde bi i daqe bili grani~ari, budu uni`eni u rang obi~nih kmetova do te mere je potpalilo somborske militare da je stawe u varo{i bilo na ivici otvorene pobune, iako, vrlo mudro i uvi|ajno, nisu propu{tali da svako malo daju izjave o lojalnosti imperijalnom dvoru u Vijeni, a bogami povremeno i uplate ne{to od feudalnih da`bina u blagajnu „akrepske” Ugarske komore. Nije ba{ da im je nedostajalo kidawe sa Turcima osmanlijama zarad slave krune Habzburga, ali je promena statu-

sa varo{i zna~ila udarac i nov~anicima i gra|anskim slobodama, {to su ih imali kao soldati, a ne komorski podanici. I re{e se Somborci, „Rascijani pravoslavne i katoli~ke vere” , {to }e re}i Srbi i Buwevci, da otkupe prava slobodnog i kraqevskog grada, te na velikom skupu 518 ku}e doma}ina somborskih izabra{e svoja tri odli~nika, Atanasija Stoj{i}a, Mihajla Bokerovi}a i Martina Par~eti}a, da ih, kako dolikuje, zastupaju na carskom dvoru. Za tada enormnih 150 hiqada zlatnih forinti Somborci izbori{e sebi status slobodnog grada, koji im je omogu}io da postanu `iteqi jednog od najlep{ih i najprosperitetnijih gradova tada{we epohe. M. Miqenovi}

VOJVODINA

DNEVNIK LANE POTPISANO 17.000 UGOVORA O RADU

Najbrojniji ugostiteqi i trgovci ZREWANIN: Na kraju pro{le godine broj nezaposlenih u Sredwobanatskom okrugu, po podacima zrewaninske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, bio je 19.842, od ~ega su u Zrewaninu 12.523 osobe bile bez radnog mesta – izjavio je na konferenciji za novinare v.d. direktora NSZ Filijale Zrewanin Pero Kneèvi} napomiwu}i da je na evidenciji ove slu`be bilo oko 700 nezaposlenih osoba mawe u odnosu na 2008. godinu. - Prvi razlog je primena mera aktivne politike zapo{qavawa u koje su, iz republi~kog i pokrajinskog buxeta, uloèna zna~ajna sredstva, a drugi je brisawe sa evidencije zbog nepridràvawa zakonskih odredbi. Pro{le godine je bilo 12.289 takvih slu~ajeva, s tim da se de{avalo da jedno lice bude brisano vi{e puta. Trudimo se da na listi ostanu oni kojima zaista treba posao i koji èle da rade – objasnio je Kneèvi}, doda-

ju}i da je u 2009. godini potpisano 17.000 ugovora o radu, od ~ega su u 4.500 slu~ajeva oni kasnije i produèni. Po konkursu za subvenciju za samozapo{qavawe Filijali Zrewanin podneta su 252 zahteva, a ugovor je zakqu~en sa 202 osobe, od kojih su dve samohrani roditeqi i ~etiri invalida. Delatnosti koje su naj~e{}e registrovane u tim slu~ajevima su zanatstvo, ugostiteqske i trgova~ke radwe, kao i taksi usluge. - Zahtev za subvencionisawe novog zapo{qavawa podnelo je 112 poslodavaca za 245 lica. Odobrena je subvencija za 229 osoba, dok je ugovor zakqu~ilo 98 poslodavaca za zapo{qavawe 183 nezaposlenih. Najve}i broj radnika uposlen je u proizvodwi, ugostiteqskim radwama i trgovini – kazao je Kneèvi}, uz napomenu da je u tu svrhu uloèno 23 miliona dinara. @. B.

VE]INA U BA^KOPALANA^KOJ SKUP[TINI ODLU^ILA

Se~ razre{en funkcije potpredsednika

BA^KA PALANKA: Na inicijativu 23 odbornika skup{tinske ve}ine u Ba~koj Palanci, a ~ine je DS, DSS, SPS-PUPS-PSS i G17 plus, ju~e je na sednici lokalnog parlamenta razre{en funkcije potpredsednika [tefan Se~. Razre{eni potpredsednik Skup{tine je predsednik Slova~ke narodne stranke, a kao odobrnik bio u koaliciji koja je na vlasti od po~etka novembra 2008. godine.

Ju~e je Se~ govorio na slova~kom jeziku, a ostalim odbornicima wegovo izlagawe prevodio prevodilac koji je anga`ovan za ovu priliku. Po razre{ewu za koje je glasalo 22 od 37 prisutnih odbornika, Se~, koji je sada u opoziciji, izjavio je da }e nastaviti saradwu sa svim skup{tinskim politi~kim strankama. Dodao je da je wegovo zalagawe da slova~ki jezik bude zastupqen u lokalnoj skup-

„Nisam ìveo od skup{tinske plate” Se~ je, izme|u ostalog, rekao da se ne bori za funkciju ve} za prava Slovaka i da èli da pomogne svom narodu. Rekao je da za vreme obavqawa funkcije nije ìveo od skup{tinske plate i da ve} ima svoj posao. Tako|e je zamerio {to u slu`bama lokalne samouprave, po wemu, radi jako mali broj pripadnika slova~ke nacionalne mawine i da su to, uglavnom kadrovi koji su se zaposlili u vrmenu komunizma, te da su sada pred penzijom. Oni koji su bili upoznati sa turbulencijama u vladaju}oj koaliciji kaù da sukob Se~a i pojedinih lidera stranaka koje ~ine vladaju}u koaliciju nije od ju~e, a odbijawem da glasa za buxet Op{tine u decembru pro{le godine, navodno „potro{io je” strpqewe partnera. Za sednicu Skup{tine koja je bila zakazana za 3. februar na dnevnom redu se na{la i promena Statuta op{tine po kojoj bi umesto dosada{wa dva zamenika, odnosno potpredsednika na stalnom radu trebalo da bude jedan volonter. Ovo je, kaù u skup{tinskoj slu`bi uskla|ivawe sa Zakonom. Se~ je na toj sednici traìo da ima simultani prevod i da skup{tinski materijal dobije na slova~kom jeziku, pa je sednica odloèna za 16. februar.

{tini u skladu sa zakonom, s obzirom na to da u ovoj op{tini Slovaci ~ine 12,5 odsto stanovni{tva. Slova~ki jezik je ravnopravan u slu`benoj upotrebi, pa ovu temu ne treba me{ati sa dnevnom politikom. [ef Odborni~ke grupe SRS Dragan Bozalo, koja u lokalnom parlamentu ima 18 mesta i do sada je bila jedina opozicija, rekao je da je on protiv razre{ewa Se~a sa fukcije zamenika predsednika. Smatra da bi stranke nacionalnih mawina trebalo da budu u vlasti. Tako|e, Bozalo smatra da bi kao i u nekim drugim sredinama, pa i u Skup{tini APV, neko od predstavnika mawina trebalo da bude na fukciji zamenika predsednika parlamenta. M. Suyum

SUTRA PO 23. PUT U KA^AREVU

Po~iwe Slaninijada KAÂREVO: Sve je spremno za po~etak 23. svetske slaninijade, koja u centru Ka~areva po~iwe sutra u podne i traje naredna ~etiri dana. U ka~areva~koj sportskoj hali i na tezgama pod otvorenim nebom na centralnom seoskom trgu prera|evine od mesa izloì}e oko 300 izlaga~a. Organizatori o~ekuju da }e do nedeqe ovo mesto posetiti izme|u 90.000 i 100.000 turista – kaè Branislava Bogdanovi}, jedan od portparola ove manifestacije. Ona i wen kolega Igor Le~i} su kao pravi doma}ini ju~e posetili Redakciju „Dnevnika” i doneli tablu slanine i poga~u kako bi se pokazali kvalitet proizvoda koji }e sutra ponu-

diti mnogobrojnim posetiocima. - Uzorke su prijavili proizvo|a~i iz Francuske, Nema~ke, Kine i oni }e se takmi~iti u kategoriji doma}e slanine, dok }e se industrijski proizvo|a~i takmi~iti posebno. Imena najboqih bi}e progla{ena na dan otvarawa – ka`e Le~i}. Dodaje da }e osim vrsnih specijaliteta posetioci mo}i da prisusutvuju mnogbrojnim propratnim sadr`ajima koji }e obogatiti ve} nadalako ~uvenu Slaninijadu. Manifestaciju }e otvoriti potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, a prisustvo su najavili ambasodori Kine i Brazila. L. N.

Koncert u znak jubileja [ID: Tradicionalni godi{wi koncert SKUD-a „Sveti Sava” odr`an je u hali sportskog centra u [idu. Nastupili su brojni izvo|a~i koji su se u najboqem svetlu predstavili bogatim programskim sadr`ajima. U tome su im pomogli i gosti, ~lanovi kulturno-umetni~kog dru{tva „@elezni~ar” iz Novog Sada i izvorna grupa narodnih pesama „Vila”. Na kraju su najuspe{nijim pojedincima i grupama SKUD-a „Sveti Sava”, kao i dru{tvima sa kojima sara|uju dugi niz godina dodeqena priznawa i nagrade. U ime nagra|enih zahvalio se umetni~ki rukovodilac KUD-a „Kolo” iz Beograda Radojica Kuzmanovi} sa kojim [i|ani imaju dugogodi{wu saradwu. D. S.

sreda17.februar2010.

SMRT SUVLASNIKA „BERNARDIJA” USPORILA INVESTIRAWE U PE]INCE

O~ekuje se poseta Italijana PE]INCI: Posle potpisivawa ugovora u maju 2009. godine, izme|u Op{tine Pe}inci i italijanske kompanije „Bernardi”, o izgradwi poslovno-komercijalnog centra vrednog oko 250 miliona

^ak su u januaru predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov i predsednik SO @ivko Markovi}, sa predstavnicima VIP fonda, boravili u Italiji u sedi{tu kompanije „Bernardi”, radi utvr-

Regional~ni centar zapo{qavawa Ova investicija bi trebalo da donese oko pet hiqada radnih mesta Pe}incima koji su ve} sada ispod republi~kog proseka po nezaposlenosti. Vukov ocewuje da ova investicija uveliko prevazilazi porebe Op{tine. Sini{a Vukov

evra, u novembru pro{le godine je, na sajmu investicija u Kanu, potpisan i aneks ugovora, kojim je definisano, da }e isplata preostale sume iz dela ugovora vrednog 8,5 miliona evra biti obavqena 31. marta ove godine, a kompanija je potvrdila odlu~nost, da realizuje ugovorenu investiciju.

|ivawa dinamike i na~ina realizacije ove investicije koja je obe}avala zapo{qavawe mnogo vi{e radnika no {to ima sama op{tina Pe}inci. Ali iskrsli su objektivni problemi, ka`e Sini{a Vukov. Jedan od suvlasnika kompanije je preminuo i u ovom trenutku se kompanija, bavi unutra{wim

stvarima i reorganizacijom. Ipak, nagla{ava predsednik op{tine Pe}inci, ni u jednom trenutku nije postavqeno pitawe realizacije investicije u Pe}incima. Tokom marta }e delegacija kompanije Bernardi do}i u Pe}ince i tada bi trebalo da se defini{e kako }e ~itav posao biti

GRAD ZREWANIN NA SVE NA^INE POKU[AVA DA POPUNI BUYET

Naknada za zemqi{te trostruko skupqa ZREWANIN: Ho}e li lokalna samouprava u Zrewaninu u~initi ijedan korak a da ne izazove revolt ovda{wih privatnika i vlasnika firmi? Tek {to se povela rasprava o komunalnim taksama, za koje preduzetnici tvrde da su ogromne i neizdrìve, „na tapetu” se na{la i Odluka o ure|ivawu i naknadi za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta. Ona }e se, pod rednim broj jedan, na}i na sednici Skup{tine grada koja }e biti odràna u petak. Iz te odluke, ba{ kao i iz niza drugih poteza gradske vlasti, moè se zakqu~iti da se lokalna samouprava nalazi u procepu i da na sve na~ine, ne obaziru}i se zamerke privatnika i gra|ana, poku{ava da popuni ovogodi{wi buxet. Ovakvu konstataciju mogu}e je izvesti i nakon ju~era{weg nastupa predsednika udruèwa „Zrewa-

Dragan Vidakovi}

ninski poslovni krug” (Zrepok) Dragana Vidakovi}a koji je, na konferenciji za novinare, komentarisao predlog odluke o gra|evinskom zemqi{tu. Vidakovi} je primetio da }e, ako odbornici u petak podr`e taj predlog, naknada biti zna~ajno uve}ana, ~ak dva do tri puta. - Predlo`ena odluka u potpunosti je neprihvatqiva, kako sa stanovi{ta pravnih osnova na koje se predlaga~ poziva, tako i sa pozicije interesa gra|ana i privrede. U krajwoj liniji, pro-

DANI VINA U I\O[U

Ivan A}imov pobednik I\O[: U I|o{u, kraj Kikinde, odr`ani su po deseti put „Dani vina”. Organizator manifestacije je Udru`ewe vinara i vinogradara „[asla”. Na ovogodi{woj manifestaciji nagra|eno je 126 vina, dodeqeno je 17 zlatnih medaqa, 44 srebrne i 65 bronzanih odli~ja. Za najboqe progla{eno je vino Milana Mirkowa iz I|o{a. Nagra|ena su vina roze me{anih sorti, odnosno „slankamenka” i „ma{arka”. Nagrada za najboqe vino u kikindskoj op{tini pripala je dr Peri Radlovi}u, a zlatna medaqa pripala mu je za vino sorte „{ardone”. Apsolutni pobednik celokupnog takmi~ewa je Ivan A}imov iz Novog Sada. Na ovogodi{we takmi~ewe prispelo je 169 uzoraka vina iz ~itave Vojvodine. A. \.

Investitorima vezane ruke

Nema opravdawa za izmene Po mi{qewu Vidakovi}a, potrebno je zadràti sve kriterijume i merila za utvr|ivawe naknade, ukqu~uju}i i raspored po zonama. Tro{kove opremawa i pripremawa gra|evinskog zemqi{ta trebalo bi uve}ati za propisanih 6,5 odsto, zatim predvideti maksimalne popuste za legalizaciju, uz omogu}avawe duèg roka za otplatu, i dodatni popust za avansno pla}awe. - Nema razloga da se mewaju koeficijenti pogodnosti lokacije, jer se u posledwih nekoliko godina nisu obavqala nikakva zna~ajnija ulagawa u komunalnu opremqenost lokaliteta koja bi mogla da opravdaju izmenu ovih korektivnih koeficijenata – mi{qewa je Vidakovi}. tivna je interesima dràve Srbije i direktno se kosi sa politikom republi~ke Vlade. Mi{qewa smo da ovakav predlog ne treba ni iznositi na javnu raspravu a da bi, eventualno, weno usvajawe dovelo do nesagledivo lo{ih posledica – propalog procesa legalizacije i potpunog zaustavqawa novih investicija – ocewuje Vidakovi}. Obrazlaù}i ovakav stav, on je naglasio da se predloènom odlukom ne utvr|uje visina naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, ve} se navodi da }e to biti regulisano drugim aktom. To je u suprotnosti sa Zakonom, jer su osnovica i kriterijumi sastavni deo koji uti~e na visinu naknade i moraju biti precizno

odre|eni odlukom. On upozorava da se, bez osnova, mewaju koeficijenti koji }e, ako se primene na dosada{we osnovice, znatno pove}ati naknadu. - Svako uve}awe ukupne naknade preko propisanog predvi|enog rasta buxetskih prihoda od 6,5 odsto je direktno ignorisawe vladinog memoranduma i obavezuju}ih uputstava – podvla~i Vidakovi} i napomiwe da predvi|eni popusti za legalizaciju u potpunosti gube smisao ako se pre toga na ovaj na~in uve}aju naknade. Do krajwe mere }e biti obesmi{qen postupak legalizacije i intencija dr`ave da se ovim procesom obuhvati {to ve}i broj nelegalno izgra|enih objekata. @. Balaban

BOGAT POZORI[NI @IVOT SENTE

Turneja „Venecijanke” SENTA: Prvi gluma~ki ansambl Kamerne scene „Miroslav Anti}” iz Sente sa najnovijim komadom sa repertoara komedijom „Venecijanka” krenula je na turneju po Srbiji. - Pozivi nam stiù sa svih strana, tako da }emo sa predstavom „Venecijanka” 4. marta gostovati u Ubu. Komad „Lepe o~i, ru`ne slike” koja je tako|e na na{em repertoaru je traèna tako da }emo 19. februara gostovati u Domu kulture u Crvenki, a 27. februara sa ovom predstavom u~estvova}emo na festivalu „Milivojev {tap i {e{ir” u Poàrevcu - kaè upravnik KS „Miroslav Anti}” Neboj{a Basari}. Pored gostovawa misli se i na sen}ansku pozori{nu publik, pa }e KS „Miroslav Anti}”

ugostiti Gradsko pozori{te iz Jagodine koje }e na sceni sen}anskog Doma kulture 20.februara prikazati komediju Imre Ben~ika „Pozajmqeni stan” u re`iji Qiqane Ivanovi}. Omladinski ansambl KS „Miroslav Anti}” priprema novu premijeru komada „@enski razgovori” po tekstu Du{ka Radovi}a. Premijera „@enskih razgovora”, u kojoj je u ulozi rediteqa Branko Vu~eti}, zakazana je za 27. februar, a u komadu igraju ~lanovi sen}anskog gluma~kog podmlatka Nata{a Ago{ton, Jovana Vejnovi}, Marina ^iki}, Silvija [ogorovi}, Jovana Radovanovi}, Nata{a Farago, Sawa Dimi}, Jovana Konti}, Sandra Stojanovi} i Aleksandra Cvetkovi}. M. Mr.

nastavqen, obja{wava predsednik Vukov. - Italijanska dr`avna agencija za podsticaj investicija van Italije i daqe je u projektu koji treba da se realizuje na teritoriji na{e op{tine i to jeste pozitivan signal, koji nam daje nadu da }e investicija biti realizovana - isti~e Vukov. On nagla{ava da se centar kakav je zamislio „Bernardi” ne gradi se samo za potrebe jedne op{tine, ve} za potrebe ovog dela Evrope, kompanija „Bernardi” je dovoqno velika da ne dozvoli da ovakva tragedija uti~e na rad, te da o~ekuje da }e akcionari i daqe voditi ra~una o interesima kompanije i da }e se, nakon re{avawa trenutnih unutra{wih problema, vratiti planovima koje su definisali i od kojih su, koncipiranih na duge staze, o~ekivali dobit. A. N.

VESTI Ko jede besplatnu uìnu IN\IJA: Na teritoriji In|ijske op{tine po~elo je anketirawe dece u okviru projekta „Podele besplatne uìne”, koji je op{tina In|ija zapo~ela 2007. godine. Namera je da se prikupe podaci o broju dece koja uzimaju besplatnu uìnu. Ankete su podeqene svim |acima u osnovnim {kolama, a oni }e ih sa roditeqima popuniti. Povod za sprovo|ewe ankete je saznawe da se veliki broj dece u Srbiji ne hrani zdravo. Op{tina In|ija, je jedina op{tina u Srbiji i u ovom delu Evrope koja daje |acima potpuno besplatne uìne. Hrana koju deca u osnovnim {kolama u In|iji dobijaju za uìnu propisana je od strane nutricioniste in|ijskog Doma zdravqa, tako da je |a~ka uìna zdrava i prikladna za uzrast u kom se nalaze. S. B.

Skup{tina u petak ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton sazvao je za petak, sednicu lokalnog parlamenta. Na dnevnom redu 19. zasedawa na}i }e se, izme|u ostalog i predlog nacrta Odluke o ure|ivawu i naknadi za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, predlog Odluke o lokalnim komunalnim taksama, kao i jo{ nekoliko ta~aka iz oblasti urbanizma i prostornog planirawa. Odbornici }e razmatrati i uvo|ewe samodoprinosa na teritoriji Mesne zajednice Elemir, izmenu odluke o parkirawu vozila, kao i informaciju o ostvarenim javnim prihodima i rashodima u periodu od januara do decembra 2009. godine. @. B.

Objektivom u Dubaiju BE^EJ: Dubai, fenomen savremenog sveta, bio je inspirativna sredina i za fotografa Vojina Reqina, koji je na dokumentaran na~in, na 55 fotografija, prikazao kontrast i raznovrsnost ~udesa ovog grada. Fotografije je snimio digitalnom tehnikom i nisu ra|ene klasi~no na foto-papiru, nego su printane na ~vrstu podlogu. Izlo`ba }e biti postavqena u galeriji „Krug” Gradskog pozori{ta Be~ej. Sve~ano otvarawe zakazano je za danas u 19 ~asova, a qubiteqi fotografije mo}i }e da je vide do 2. marta. V. J.

CRNA HRONIKA

sreda17.februar2010.

DNEVNIK

JU^E POSLE PODNE U NOVOM SADU

Opqa~kana prodavnica u Gagarinovoj NAKON RAWAVAWA U BUJANOVCU

Povre|eni policajac se oporavqa – Pripadnik Ministarstva unutra{wih poslova Srbije Bqerim Mustafa, koji je te{ko povre|en u teroristi~kom aktu u Bujanovcu, dobro se oporavqa posle uspe{no izvedene operacije – izjavio je ju~e Tanjugu direktor Urgentnog centra KBC Srbije Vladimir \uki}. – Kontrolu zdravstvenog stawa oba-

vili su danas specijalisti mikrohirurgije, ortopedije i intenzivne nege i konstatovali da pacijent pokazuje konstantno poboq{awe. Po wegovim re~ima, postoperativni tok te~e bez komplikacija. Mustafa je prekju~e operisan u Urgentnom centru u Beogradu.

BIV[I DIREKTOR KOMERCIJALNE BANKE SVEDOK U ISTRAZI PROTIV BIV[IH FUNKCIONERA „ZVEZDE”

Saslu{awe Qubomira Mihajlovi}a 2. marta Saslu{awe biv{eg direktora Komercijalne banke Qubomira Mihajlovi}a u okviru dopune is-

Qubomir Mihajlovi}

trage protiv nekada{weg direktora FK „Crvena zvezda“ Dragana Xaji}a i jo{ dvojice funkcionera tog kluba, zakazano je za 2. mart, izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti}. Ona je podsetila na to da je Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu nedavno stavilo predlog za dopunu istrage protiv Xaji}a, Milo{a Marinkovi}a i Vladimira Cvetkovi}a i da bi istra`ni sudija trebalo da saslu{a Mihajlovi}a u svojstvu svedoka. Po dosada{wim podacima iz istrage, Mihajlovi} bi pred istra`nim sudijom trebalo da iznese svoja saznawa u vezi s transferom biv{eg fudbalera „Crvene zvezde“ Gorana Druli}a u {panski „Real Saragosa“, ~iji je od{tetni zahtev protiv tog kluba pre dve godine inicirao pokretawe istrage. Uplate u vezi s Druli}evim transferom obavqene su preko ove banke, a Tu`ila{tvo

tereti biv{e „Zvezdine“ funkcionere da su od tog transfera protivpravno prisvojili vi{emilionski iznos u evrima. Istraga protiv Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a zbog sumwe da su protivpravno prisvojili vi{emilionske iznose od transfera pet fudbalera tog kluba u inostrane klubove prvobitno je okon~ana 28. oktobra pro{le godine, kada je Tu`ila{tvo po~elo razmatrawe mogu}nosti za podizawe optu`nice. Posle op{teg izbora pravosudnih funkcija, u tom predmetu odre|en je novi istra`ni sudija. Xaji}, Marinkovi} i Cvetkovi} terete se za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje je zapre}ena kazna zatvora do 12 godina. Oni su uhap{eni su 5. februara 2008. godine i u pritvoru su proveli pet meseci. Dva

bojnika, a u trenutku pqa~ke u marketu je bila samo prodava~ica. Mladi}i koji su upali u prodavnicu nosili su crne kape i ubrzo nestali be`e}i izme|u okolnih zgrada, a niko od „lokalaca“ koji su se na{li u blizini nije ih prepoznao. Na lice mesta stigla je ekipa novosadske policije i istraga je u toku. D. A.

OTVORENA ISTRAGA PROTIV \. B. IZ ZREWANINA

Osumwi~eni za ubistvo [tiklice jo{ u bekstvu Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage protiv Zrewaninca \. B. (46) zbog sumwe da je ubio sugra|anina i taksistu Predraga [tiklicu (51). \. B. je, ina~e, u bekstvu i policija za wim intenzivno traga. Istraga je otvorena i protiv Gorana D. (33), tako|e iz Zrewanina, a wemu se stavqa na teret da je podstrekivao na ubistvo, nedozvoqeno dr`ao vatreno oru`je i izazivao op{tu opasnost. [tiklica je ubijen 11. februara, oko 21 sat, u sa~eku{i prire|enoj u blizini wegove porodi~ne ku}e na periferiji Zrewanina. \. B. se tereti da je ispalio vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja u [tikli~inom pravcu, od kojih ga je jedan metak pogodio u srce i na licu mesta usmrtio. Tom prilikom Du{ko Markovi} (38) je lak{e povre|en, dok je Dragan Zdravkovi} (25), koji je te ve~eri bio s wima, ostao neozle|en. \. B. je, kako se sumwa, ovo u~inio na nagovor Gorana D. Ubistvo je, po saznawima ”Dnevnika”, usledilo nakon {to se Goran D. sukobio s grupom kojoj su pripadali pokojni [tiklica, Markovi}, Zdravkovi} i jo{ jedan mladi}. Wih ~etvorica su, u prepodnevnim satima tog 11. februara, do{li do

Ku}a pokojnog Predraga [tiklice

ku}e Gorana D. u nameri da se s wim obra~unaju zbog navodnih dugova. Goran D., koji je ranije bio u sukobu s Markovi}em, oterao ih je ispaliv{i jedan hitac iz pi{toqa u vazduh. Kasnije je u gradu prona{ao poznanika \. B., za koga je znao da je u sukobu s ovom ~etvoricom. Navodno su s

jo{ jednim poznanikom odlu~ili da predve~e sa~ekaju [tiklicu i wegovu ekipu na periferiji Zrewanina. Druge detaqe trebalo bi da utvrdi istraga. \. B. i Goran D. su odranije poznati policiji i vi{e puta su osu|ivani. Posle novih detaqa

NE STI[AVA SE BURA POSLE REIZBORA SUDIJA

Slede stotine `albi Ustavnom sudu Goran Druli}

dana kasnije, protiv wih je pokrenuta istraga zbog sumwe da su protivpravno prisvojili 5,1 milion evra prilikom Druli}evog transfera u „Real Saragosa“, 2001. godine.

SU\EWE NAVIJA^U „ZVEZDE” ZA POKU[AJ UBISTVA NEBOJ[E TRAJKOVI]A

Odbrana optu`enog osporava izjave `andarma

Odbrana Uro{a Mi{i}a, optu`enog za poku{aj ubistva `andarma Neboj{e Trajkovi}a, predo~ila je ju~e sudu vi{e Trajkovi}evih izjava datih lekarima i psihijatrima u kojima nije navodio ta~ne podatke, a koje su kasnije kori{}ene prilikom ve{ta~ewa wegovog o{te}ewa. Trajkovi} je, pak, na ju~era{wem pretresu izjavio da nije bio rawavan pre incidenta na stadionu 2. decembra 2007, iako ve{taci koji su procewivali wegovo psihi~ko stawe u usmenom izja{wavawu na sudu krajem septembra pro{le godine nisu sporili postojawe ranijih povreda. Predsednik komisije ve{taka Du{an Duwi} izjavio je

Dvojica nepoznatih mu{karaca, od kojih je jedan bio naoru`an pi{toqem, ju~e su oko 15 sati opqa~kali prodavnicu AT u Gagarinovoj ulici 10 u blizini @elezni~ke stanice u Novom Sadu. Po re~ima vlasnika marketa Zorana Tadi}a, to je tre}i put u posledwe dve godine da se wegov lokal na{ao na meti raz-

tada da ve{taci „nisu koristili medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na ranije Trajkovi}eve povrede zadobijene tokom ratova u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, kao i wihove posledice, po{to je nisu dobili“. Mi{i}evi advokati su zato na prethodnom pretresu u decembru predlo`ili dopunsko ve{ta~ewe na osnovu uvida u staru medicinsku dokumentaciju, koju policija jo{ nije dostavila sudu. Na ju~era{wem su|ewu Mi{i}ev branilac Borivoje Borovi} predlo`io je da dopunsko ve{ta~ewe obavi nova komisija ve{taka. (Tanjug)

Sudije koje nisu (re)izabrane na sudijsku funkciju u postupku op{teg izbora, u toku ove nedeqe }e podneti àlbe Ustavnom sudu Srbije na nedavno dobijenu odluku Visokog saveta sudstva da im je prestala sudijska funkcija. Ina~e, neizabrane sudije su pre mesec dana podnele vi{e od 800 ustavnih àlbi povodom samog postupka izbora vr{ilaca pravosudnih funkcija. Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi}, koja tako|e nije ponovo izabrana za sudiju, kaè da je mi{qewa da }e, kao i ranije u slu~aju ustavnih àlbi koje su ve} u sudskoj proceduri, ve}ina wenih kolega koje su proteklih dana dobile odluku Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije, podneti protiv te odluke àlbe Ustavnom sudu. – Povodom ustavnih àlbi koje smo podneli polovinom januara, pre desetak dana smo se obra}ali Ustavnom sudu Srbije i tada nam je re~eno da su sve àlbe date jednom sudiji izvestiocu i da je wegovo ime progla{eno za tajnu. Sada nezvani~no ~ujemo da su te àlbe, po wih osamdesetak, podeqene

svakom od sudija, a {ta je od toga ta~no, ne znamo. Mi ne razumemo za{to je potreban elemenat tajnosti. O~igledno je da je ovo, kao {to i poverenik za informacije od javnog zna~aja ka`e – pitawe od su{tinskog, prvorazrednog dru{tvenog zna~aja, i nikako nam ni-

je jasno za{to se u wega i daqe unosi elemenat tajnosti. Uvek je problem, kad god postoji element tajnosti – uvek se sumwa u fer, nezavisno i nepristrasno su|ewe – ka`e Dragana Boqevi}. Ona dodaje da ni posle nedequ dana; otkako je poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} nalo`io Visokom savetu sudstva da Dru{tvu sudija

Srbije omogu}i uvid u informacije o op{tem izboru nosilaca pravosudnih funkcija, s tim u vezi nema pomaka. – Po tom pitawu nema ni{ta novo, a mi i ne o~ekujemo da bude. Visoki savet sudstva je poku{ao da povereniku za informacije od javnog zna~aja plasira kao ~iwenicu da nije dobio zahtev Dru{tva sudija da nam se omogu}i uvid u te podatke po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog zna~aja. Me|utim, veoma je simptomati~no to {to su iz kancelarije Dru{tva sudija 30. decembra odneti, kako taj zahtev, tako i ~etiri pojedina~na zahteva sudija, me|u kojima i moj, a svima nama je pojedina~no odgovoreno. Jednostavno je nemogu}e da nisu primili zahtev Dru{tva sudija. Mi mislimo da Visoki savet sudstva i ne moè postupiti po odluci poverenika za informacije od javnog zna~aja jer smo ube|eni u to da najve}i deo svega toga {to mi traìmo Visoki savet i nema. To sve ukazuje na proizvoqnost u radu Visokog saveta i wegov pogre{an rad – kaè Dragana Boqevi}. J. J.

vezanih za ovaj slu~aj, sve glasnije se mo`e ~uti da je posledwi obra~un bio samo nastavak razra~unavawa dva kriminalna klana u Zrewaninu, od kojih se oba terete da se bave rektirawem divqih taksista, dilovawem droge, iznudama i kra|ama. @. B. HAP[EWE U IN\IJI

Osumwi~en diler Vuka{in Z. (22) iz In|ije prove{}e u pritvoru 30 dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo proizvodwe i prodaje opojnih droga. Posle policijskog privo|ewa i saslu{awa, istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici mu je odredio pritvor. Naime, policija je posle osnovane sumwe da se Vuka{in Z. bavi dilovawem droge u In|iji, izvr{ila pretres wegovog stana i tom prilikom prona{la 32 grama marihuane, upakovane u 23 paketi}a i 12 paketi}a heroina ukupne te`ine 2,73 grama, navodi se u saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. S. B. NA PRELAZU BATROVCI

Fal{ isprave Pograni~na policija na grani~nom prelazu Batrovci posumwala je u ispravnost me|unarodne voza~ke dozvole, zeleni karton i punomo} za „mercedes C220“, kojim je upravqao Neboj{a D. (44), s boravi{tem u Novom Sadu. Daqim pregledom policija je posumwala i da su falsifikovane registarske tablice na „mercedesu“, pa je Osnovnom javnom tu`iocu u Sremskoj Mitrovici podneta krivi~na prijava protiv voza~a Neboj{e D.zbog osnovane sumwe da po~inio krivi~no delo falsifikovawa isprava. S. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda17.februar2010.

NAVIJA^I „PARTIZANA“ SE TERETE ZA UGRO@AVAWE SIGURNOSTI NOVINARKE

Optu`nica za pretwe Brankici Stankovi} Prvo osnovno javno tuìla{tvo u Beogradu podiglo je ju~e optu`nicu protiv {estorice navija~a „Patrizana“ okrivqenih za ugroàvawe sigurnosti novinarke Brankice Stankovi} 16. decembra pro{le godine, na fudbalskoj utakmici „Partizan“–“[ahtjor“. Portparol Republi~kog javnog tuìla{tva Tomo Zori} je u izjavi za Tanjug precizirao da je optu`nica podignuta protiv Gorana Kqe-

Brankica Stankovi}

ODLO@ENO SU\EWE MILANU KNE@EVI]U, OKRIVQENOM ZA UBISTVO KUMA U ^ELAREVU OKTOBRA 2009.

Ni svedoka, ni ve{taka, ni advokata

U novosadskom Vi{em sudu ju~e je, prevashodno zbog nedolaska svedoka i jednog od ve{taka, odloèno su|ewe Milanu Kneèvi}u (1978) iz êlareva, osumwi~enom da je pro{le godine ubio saobra}ajnog policajca, svog ven~anog kuma Miroslava Bata Srdi}a (31). Ubistvo se desilo u jednom ~elarevskom kafi}u 7. oktobra, a po svoj prilici, uzrok svemu je davna{wi sukob i velika netrpeqivost kumovskog para. Tragedija se dogodila kada je stolu, za kojim je Srdi} sedeo s

Nekoliko meseci ranije kumovi su se potukli, kada je, navodno, Kneèvi} izvukao debqi kraj, a su|ewe zbog te tu~e je trebalo da se odrì u ba~kopalana~kom sudu samo dan nakon {to se desilo ubistvo. Ju~era{we su|ewe je, po re~ima predsednika ve}a sudije Zorana Drecuna, odloèno jer se na glavnom pretresu nije pojavio ve{tak balisti~ar, ~iji je iskaz vrlo bitan s obzirom na to da je zajedni~ki nalaz izradio u saradwi s ve{takom sudske medicine, pa je neophodno obojicu ih saslu{ati na jednom su|ewu.

^elarevski kafi} – mesto krvavog obra~una

bratom i dva prijateqa, pri{ao osumwi~eni Kne`evi} s pi{toqem u ruci i, kako je opisala situaciju konobarica u lokalu, jednim hicem iz “kratke devetke” pogodio Miroslava u grudi i odmah pobegao. Vinovnik doga|aja se kasnije predao policiji, a `rtva je od zadobijenih povreda preminula u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu.

PRITVOR TANDEMU IZ NOVE PAZOVE

Okrivqeni za nasilni~ko pona{awe

Rade J. (27) i Milo{ M. (23) iz Nove Pazove su prethodne no}i, dobro podgrejani alkoholom, odlu~ili da se zabave u centru ovog mesta, pa su prvo polupali izloge na prodavnici „Gigo“, a zatim maltretirali prolaznike i zasutavqali saobra}aj. Prevr{ili su svaku meru kada su zaustavili „Lastin“ autobus, verbalno napali voza~a i lupali u stakla autobusa, pa je intervenisala i policija, koja je ovu dvojicu privela istra`nom sudiji. Istra`ni sudija osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici je, zbog osnovane sumwe da su Rade J. i Milo{ M. po~inili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, posle saslu{awa, odlu~io da im odredi pritvor do osam dana. S. B.

Foto: S. [u{wevi}

Tako|e, na ju~era{wem pretresu nije bilo ni advokata zastupnika porodice o{te}enog Srdi}a, kao nijednog od ~etiri pozvana svedoka, s tim {to je samo za jednog od wih stigao dopis da je otputovao u inostranstvo. Sudija Drecun najavio je da }e, ukoliko bude prinu|en, izdavati naloge za privo|ewe nedo{av{ih svedoka. D. Kn.

{tana, Aleksandra Peri{i}a, Milana Gudovi}a, Dragana \ur|evi}a, Nemawe Odalovi}a i Nemawe Bogdanovi}a, zbog krivi~nih dela ugro`avawa sigurnosti i nasilni~kog pona{awa. Oni se terete da su 16. decembra 2009. na stadionu FK „Partizan“, za vreme odigravawa utakmice izme|u „Partizana“ i „[ahtjora“, koja je direktno preno{ena na Televiziji B92, s tribina ugrozili sigurnost novinarke Brankice

Stankovi}, naglasio je Zori}. On je istakao da je ova optu`nica od velike va`nosti jer je prvi put posle uvo|ewa u zakonodavstvo – primeweno krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti lica koje obavqa poslove od javnog zna~aja u oblasti informisawa. – Novinarima }e biti omogu}ena za{tita u ciqu nesmetanog obavqawa svojih poslova, a ova optu`nica je doprinos prevenciji nasiqa i borbi protiv huliganstva, {to

zna~i da dràva ne}e dozvoliti ugroàvawe novinara jer sada i po Krivi~nom zakoniku oni imaju status slu`benog lica i uìvaju krivi~nopravnu za{titu – ukazao je Zori}. – U skladu s najavom dràvnog tuìoca Republike Srbije Zagorke Dolovac, dràva }e nastaviti o{tru borbu protiv huliganstva. Do incidenta na stadionu do{lo je posle emitovawa vi{e emisija „Insajder“ koju ure|uje i vodi Brankica

BIZNISMEN IZ STAJI]EVA OGLASIO SE IZ ZATVORA

An|elko Bitevi} optuìo 12 biv{ih sudija Kontroverzni banatski privrednik An|elko Bitevi} (55) iz Staji}eva kod Zrewnina, osu|en kao jedan od odgovornih aktera u aferi “zozova~a”, podneo je republi~kom javnom tuìocu krivi~nu prijavu protiv 12 biv{ih sudija Vrhovnog suda Srbije i Okru`nog suda u Ni{u. Bitevi} je prijavu uputio iz zatvora u Poàrevcu, gde izdràva vi{egodi{wu robiju, po{to je osu|en zbog krivi~nog dela protiv op{te sigurnosti. Po saznawima “Dnevnika”, privatnik iz Staji}eva optuùje sudije za zloupotrebu slu`benog poloàja, kr{ewa zakona, nesavestan rad u slu`bi i drugo. Istovremeno je zatraìo da tuìlac podnese zahtev za za{titu zakonitosti u wegovom predmetu “zozova~a”, tvrde}i da nije odgovoran za krivi~no delo za koje je osu|en. „Osudile su me sudije koje su podlegle pritiscima javnosti i javnog lin~a, izvr{enog nada mnom nakon otkrivawa afere ’zozova~a’. Sudije su bile podanici i nestru~no su radile, o ~emu najboqe svedo~i ~iwenica da niko od wih nije pro{ao reizbor“, istakao je Bitevi} u prijavi, u koju je “Dnevnik” imao uvid. Podsetimo, Bitevi} je presudom Okru`nog suda u Ni{u od 2005. godine progla{en krivim za proizvodwu i prodaju otrovne rakije, od koje su, nakon konzumacije, umrle 44 osobe iz raznih krajeva Srbije. Bitevi} se teretio da je januara 1998. Miroslavu @ivadinovi}u (53), koji se u Ni{u bavio proizvod-

wom rakije “zozova~a”, prodao 46 buradi s 2.300 litara otrovnog i neispravnog metil-alkohola, koji je prethodno, na ime duga, dobio od poslovnog partnera Miladina Radi}a (57) iz Srbobrana. Od dobijenog metil-alkohola @ivadinovi} je u

Radi}u na {est meseci. Sredinom 2008. Vrhovni sud je odbio zahteve sve trojice za ispitivawe zakonitosti pravosna`nih presuda. Bitevi} je od tada na izdr`avawu kazne, najpre u sremskomitrova~kom zatvoru, a sada je u po`areva~kom.

Stankovi}, a koji se u posledwim serijalu bavio huliganstvom me|u navija~kim grupama. Navija~i fudbalskog kluba „Partizan“ tokom utakmice vre|ali su novinarku B-92 i uputili joj pretwe smr}u, skandiraju}i s tribina „Opasna si kao zmija, pro}i }e{ kao ]uruvija“. Sve je pra}eno {utirawem, udarawem u glavu i probadawem plasti~ne lutke koja je predstavqala Stankovi}evu.

U BA^KOM PETROVCU

Maloletnici uhva}eni u kra|i Policija u Ba~kom Petrovcu uhvatila je dvojicu maloletnika iz ovog mesta u izvr{ewu krivi~nog dela te{ke kra|e, stoji u policijskom saop{tewu. J. D. (1994) i B. J. (1993) terete se da su razvalili drvena vrata prodavnice i oduzeli izvesnu sumu novca, kao i vi{e komada ode}e i obu}e, ali ih je policija spre~ila u nameri da pobegnu s plenom. Ukradene stvari su vra}ene vlasniku, a protiv dvojice maloletnika }e biti podneta krivi~na prijava. D. Kn.

UZ PRETWU AUTOMATOM

Opqa~kana pumpa u Magli}u

Nepoznata osoba prekju~e je izvr{ila razbojni{tvo na benzinskoj pumpi GKT u Magli}u, zapretiv{i radnicima automatskom pu{kom. Po{to je oteo izvesnu sumu novca, neidentifikovani izvr{ilac je pobegao s lica mesta, a policija intenzivno traga za wim. D. Kn. An|elko Bitevi}

svojoj destileriji proizveo 7.400 litara rakije, koja je sadr`ala izme|u 40 i 75 odsto otrovnog metanola. Sud je Bitevi}u izrekao kaznu zatvora u trajawu od devet godina. Glavni akter afere Miroslav @ivadinovi} osu|en je na petnaestogodi{wu robiju, a Radi} na godinu i po. Zbog dono{ewa novog Krivi~nog zakonika, presudom Vrhovnog suda iz 2007. godine @ivadinovi}u je kazna smawena na 12, Bitevi}u na {est godina, a

U BA^KOM PETROVCU Kao oteàvaju}u okolnost, ina~e, sud je prilikom izricawa presude uzeo ~iwenicu da privatnik iz Staji}eva nije pokazao kajawe. On je u prijavi protiv biv{ih sudija objasnio da se ne moè kajati za ne{to {to nije u~inio. – Jedina istina je da nisam znao da je u buradima otrov koji moè biti opasan za qude. @ivadinovi} je bio taj koji je trebalo da zna {ta sadrì alkohol i od ~ega pravi rakiju – istakao je Bitevi}. @. Balaban

Zapaqen „golf”

U Ba~kom Petrovcu nepoznata osoba je zapalila „golf“ jednog me{tanina, parkiran u Kuku~inovoj ulici. Policija radi na rasvetqavawu svih okolnosti u vezi s ovim doga|ajem i traga za osobom osumwi~enom za izazivawe op{te opasnosti. D. Kn.

OSUMWI^ENI ZA [VERC KOKAINA IZ JU@NE AMERIKE OSTAJE BEZ BOGATSTVA

[ari}u privremeno oduzeta imovina?

Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu donelo je ju~e odluku o zahtevu za privremeno oduzimawe imovine od Darka [ari}a, osumwi~enog za organizovawe {verca 2,7 tone kokaina, koji je zaplewen u Urugvaju i Aregnetini u akciji „Balkanski ratnik“, saznaje nezvani~no “Dnevnik”. Prema nepotvr|enoj infomaciji, prihva}en je zahtev za oduzimawe imovine koji je podnelo Tuìla{tvo za organizovan kriminal, ali nije poznato da li se sudska odluka odnosi na svu imovinu koja se na{la na spisku za oduzimawe. Proteklih dana je obelodaweno da je Tuìla{tvo u zahtevu za oduzimawe imovine zbog sumwe da je ste~ena izvr{ewem krivi~nog dela, traìlo da se od Darka [ari}a oduzme ve}i broj nepokretnosti koje se vode ne samo na wegovo ime, ve} i najbliè srodnike i saradnike. Na spisku nepokretnosti ~ije je oduzimawe traèno su [a-

Vila u Ulici Ivana Franka u Sremskoj Kamenici

ri}eva porodi~na vila na Dediwu povr{ine 411 kvadratnih metara u Omladinskoj ulici, nekoliko stanova u Beogradu, tri gara`e, no}ni klub “Kazino” u Kragujevcu, dve vile na placu od ukupno oko dva hektara u Sremskoj Kamenici.

Prema informacijama koje su se pojavile u medijima, u Beogradu je tra`eno i oduzimawe stanova na Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a od 180 kvadratnih metara, u Ulici generala Mihaila Nedeqkovi}a od 98 kvadratnih metara, u Ulici {pan-

skih boraca na Novom Beogradu stana od 76 kvadratnih metara, u Ulici antifa{isti~ke borbe na Novom Beogradu dva stana od po 115 kvadratnih metara, garaè od 26 kvadratnih metara i garaè od 23 kvadratna metara - Najvi{e imovine je prona|eno u Novom Sadu na Tatarskom brdu. To je kompleks od petnaestak katastarskih parcela u op{tini Sremska Kamenica ukupne povr{ine od oko jednog hektara i 80 ari, sa objektima koji se nalaze na parcelama. Pored toga, predmet na{eg zahteva su i stanovi u Beogradu, za sada ukupno {est, povr{ine po~ev od 76 kvadratnih metara, pa do 181 kvadrata, kao i porodi~na zgrada na Dediwu povr{ine preko 400 kvadratnih metara. Tu su i garaè, objekat kazina u Kragujevcu kao i druga imovina - izjavio je specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi}. E. D.

U VRBASU

Ciglom do ode}e Vrbaska policija rasvetlila je seriju te{kih kra|a koje su se dogodile ovog meseca, saop{tila je PU Novi Sad. Zbog osnovane sumwe da je da je izvr{io te{ke kra|e u ~etiri prodavnice, li{en je slobode Vrba{an Mihajlo K. (21) koji se tereti da je ciglom razbijao stakla na izlozima ili ulaznim vratima i iz prodavnica krao ode}u i sportsku opremu. Wemu je odre|eno policijsko zadr`avawe. D. Kn.

DRU[TVO

sreda17.februar2010.

„Lovac” poveren „Dnevniku” Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije, koji je izdava~ specijalizovanog lova~kog ~asopisa “Lovac”, jednoglasno je ju~e odlu~io da poveri ure|ivawe i {tampawe ovog magazina „Dnevnik Vojvodina presu“. Ponuda ove kompanije ocewena je najpovoqnijom u konkurenciji jo{ tri firme na

nedavno zavr{enom tenderu za {tampawe i ure|ivawe magazine “Lovac”, koji }e u pretplati jednom mese~no stizati na adrese 75.000 registrovanih lovaca u na{oj zemqi. „Dnevnik Vojvodina pres“ je, ina~e, izdava~ dnevnog lista “Dnevnik” i nedeqnih “Oglasnih novina”. E. D.

Nismo mi [vedska pa da po{tujemo ène – Neravnopravnost me|u polovima jo{ uvek je o~igledna u mnogim oblastima, od politike, do porodice, gde su ène ~e{}e `rtve nasiqe nego drugi. Mnogo je razloga da o tome vodimo ra~una i u obrazovawu. Iako ono nije nedostupno ènama, zbog stereotipnog stava one biraju mawe profitabilna zanimawa – ocenila je tokom posete Zrewaninu zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov. Ona je razgovarala s ~elnicima grada o primeni Zakona o ravnopravnosti polova, usvojenog lane u decembra, kojim su ustanovqene nove obaveze i za lokalne samouprave.

– Zrewanin je jedan od tri grada koji je prvi formirao Komisiju za ravnopravnost polova u 2002. i smatramo da ovde postoje kapaciteti da se lako primene zakonske odredbe o lokalnoj samoupravi – rekla je Danica Todorov. – Ne mi `ivimo u [vedskoj, ve} na Balkanu, gde se neke stvari ne podrazumevaju, kao u zemqama, pre svega skandinavskim, s dugom demokratskom tradicijom. No, Zrewanin }e uskoro verifikvati odluke o ravnopravnosti polova i formirati nadle`na radna tela – najavio je predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Marton. @. B.

VLADIKA ATANASIJE NAJAVIO ZATVOR ZA SEKRETARA PREOSVE]ENOG ARTEMIJA

Iguman uzimao novac i od „Majke Jugovi}a” Administrator Ra{ko-prizrenske eparhije vladika Atanasije ka`e da je „dobri, radni, vredni i ~estiti vladika Artemije, na`alost, zaposednut od jednog ~oveka, Simeona Vilovskog, koji je opak, posesivan, ne znam da li je zdrav, moralno i psihi~ki sigurno nije. Simeon je oko sebe, sa svojom mafijom, crpeo ugodnosti i bogatio se od sirotiwskog hleba.“ Preosve}eni Atanasije nagla{ava da su vladiku Artemija na kriminal wegovog sekretara Simeona opomiwali jo{ 2006. „Doneli smo odluku da se on ra{~ini i najuri, zajedno s wegovom bandom. Registrovao je firmu ’Rade

Moskovski dnevnik „Komersant“ ocewuje da je odluka Sinoda SPC da razre{i vladiku Artemija upravqawa eparhijom „krupan politi~ki skandal“. Nagla{ava i da je odluka doneta samo tri nedeqe od kad je na ~elu crkve patrijarh Irinej. „Nije iskqu~eno da }e skandal s Artemijem imati za Srbiju i va`ne politi~ke posledice. Wegovim razotkrivawem nanosi se udarac jednom od najradikalnijih srpskih episkopa i wegovim saveznicima me|u srpskim nacionalistima“. To mo`e biti i „priprema javnog mwewa za omek{avawe pozicije Beograda prema Kosovu“, tim pre {to se skoro o~ekuje odluka Me|unarodnog suda u Hagu o legitimnosti progla{ewe kosovske nezavisnosti. „Ako odluka ne bude u korist Beograda, srpsko rukovodstvo mo`e mirne savesti objaviti da je u~inilo sve za povratak Kosova i koncentrisati se na ulazak u EU“.

Kom{ija nasr}e ~im vidi mantiju

Ro|ak poznatog politi~ara Kako se pri~a po selu, Z. S. je ro|ak poznatog zrewaninskog politi~ara, koji se u posledwe vreme vrlo ~esto pojavquje u javnosti jer je portparol jedne stranke. Za wega kaù da je fakultetski obrazovan i svojevremeno bio poznat u svojoj bran{i, ali niko ne moè, ~ak ni lobotomijom, da ustanovi za{to je toliko kivan na kler. prijavqen ceo slu~aj, ipak, odraditi svoj deo posla. – ôveku sam oprostio – kaè za “Dnevnik” mladi sve{tenik, uz napomenu da je napada~a prvi put u ìvotu video u nedequ, 7. februa-

Od vladike dobio dozvolu da se brani

ra, kada se i na{ao na wegovom udaru. Tog dana Z. S. je nasrnuo na Kuki}a i zadao mu nekoliko udaraca u rame i grudni ko{. Sve{tenik je posle toga upu}en u zrewaninski Urgentni centar, gde su mu konstatovane lak{e povrede. Pretpostavqa da je iskqu~ivi razlog napada mr`wa prema crkvi i Bogu. – ^im vidi ~oveka u mantiji, on se odmah iznervira, ne mogu to racionalno da objasnim. Izja{wava se kao ateista i sve {to je vezano za crkvu wemu smeta. @ivi jo{ u vremenu od pre 30 ili 40 godina, kad je oti{ao iz Luki}eva. Pre godinu dana vratio se u selo i misli da je situacija ista kao i kada

Neimar’ ovde i u Beogradu ~ovek koji je imao kiosk za prodaju vir{li. Obogatio se brzo, stekao ku}u i plac u Beogradu. Tek }e sad na sud, jer su se vlasti setile da je izbegavao pla}awe poreza. Ustanovqeno je i da je Vilovski samovoqno uzimao novac iz fonda NVO ’Majka Jugovi}a’ namewenog za ~etiri narodne kuhiwe, koje hrane 1.200 najugro`enijih Srba, a pare se skupqaju SMS-om. Taj novac je Vilovski koristio za li~ni luksuz, kupovinu i opremawe poslovnog prostora u Beogradu i druge svrhe, protivno stavu Svetlane Stevi} koja vodi tu NVO i ulo`ila je velike napore

„Komersant” zabrinut za najradikalnijeg

PAROHA JOVANA KUKI]A U LUKI]EVU, KOD ZREWANINA, TUKAO OGOR^ENI ATEISTA

Jovan Kuki} (30), jerej pravoslavne crkve u Luki}evu, nedavno je bio `rtva sugra|anina Z. S. koji ga je, posle liturgije, fizi~ki napao ispred ku}e. Nasilnik i daqe slobodno {eta selom, a Luki}evom kru`i pri~a da se “nije smirio”, pa Kuki} i daqe strahuje. O~ekuje da }e policija, kojoj je

DNEVNIK

ga je napustio – pri~a nam Kuki}, koji u Luki}evu bogoslu`i od 2007, kad je ovde, prvi put u istoriji mesta, podignuta pravoslavna crkva. Nedugo pre fizi~kog nasrtaja Z. S. je verbalno provocirao jereja, nazivaju}i ga pogrdnim imenima. – Znate kako Srbi dobro psuju, i majku, i oca, i crkvu. Nisam hteo da ga prijavim policiji, smatrao sam – bilo je {ta je bilo, idemo daqe. No, nisu pro{le ni dve nedeqe kad me je napao. Hteo sam da mu uzvratim, ali sam se suzdr`ao. Kakvo je vreme, odmah bi se povela pri~a da sve{tenik udara qude po svojoj parohiji. Vikao je: “Ili ti, ili ja”, svega je tu bilo – prise}a se Kuki}. Tri dana kasnije Z. S. je, dok su sve{tenici imali sastanak crkvenog odbora, vikao na popove da su “crni gavranovi”. – Od tada, bogu hvala, nije bilo nikakvih problemas. Vladika banatski Nikanor, koga sam obavestio o svemu, nije se jo{ oglasio, mada je rekao da se moramo braniti jer crkvu napadaju za svih strana. Dosta je bilo mu~enika kroz istoriju, ne smemo dozvoliti da ih bude i danas – zavr{ava Kuki}. @. Balaban

Iz penzije Atanasije poslat na prqav posao

da spre~i odlivawe novca za gladne“. Vladika u penziji Atanasije dodaje da je „Simeon pobegao i ve} du`e se vodi kao gr~ki klirik. Znaju li oni tamo da je taj ’junak’ sve zakuvavao i eksploatisao, a i nas je zavadio. Od narodnih para, predvi|enih za narodne kuhiwe, on ima ku}u u Gr~koj, mo`da }e da sagradi i neki manastir, ali to je oduvek bio mra~an ~ovek. On }e na sud, verovatno i u zatvor ako se vrati iz Gr~ke. Mewao je usput kola. Savest mu nije bila ~ista iako ga niko nije gawao. Bio je ~ovek fatalan za ovu eparhiju, smewivao je qude i gonio ih“.

On je kazao da je sve to davno govorio i Artemiju. „Mo`da on i danas veruje da ima neke kampawe protiv wega. Ti wegovi i{~a{eni monasi su izazvali tu~u u manastiru Gra~anica. Rekli smo vladiki da ne}e mo}i tako da traje jer moè dovesti sebe do toga da bude udaqen s Kosova i Metohije, {to nije namera, ve} oslobo|ewe od nenormalnog stawa“, objasnio je vladika Atanasije, i pozvao javnost da ne naseda na propagandu, tvrde}i da je grupa oko Simeona ve} stvorila la`ni sajt eparhije. „Mi smo prethodni ugasili jer je bio ’pquvaonica’, gde se velikodostojnici SPC nazivaju izdajnicima“. Ina~e, jo{ od osamdesetih godina episkopi Atanasije, Artemije, Irinej ba~ki i mitropolit Amfilohije smatraju se ne samo teolo{ki najuticajnijim arhijerejima SPC. Zovu ih justinovcima po zajedni~kom u~iteqi i duhovniku, znamenitom bogoslovu avi Justinu Popovi}u. Patrijar srpski Irinej, pak, kaè da je Artemije „dobar i ~estit ~ovek, ali je poslove suvi{e prepustio drugima koji su ga kompromitovali“. MUP }e, po nalogu Vi{eg tuìla{tva u Beogradu, pokrenuti istragu protiv najbliìh saradnika razre{enog vladike.

PECARO[I BOQE OD POLITI^ARA SARA\UJU SA ZAPADNIM SUSEDOM

U Hrvatskoj somovi stradaju cele godine

Skup{tina apatinskog Udruèwa sportskih ribolovaca „Bucov“, koje ima vi{e od 600 ~lanova, zaloìla se za formirawe asocijacije udruèwa pecaro{a od Bezdana do Ba~ke Palanke da bi se izborili za boqe uslove rada u Srbiji. A i uspostavili kvalitetniju saradwu sa Zajednicom {portskih ribolovnih klubova iz Osijeka na o~uvawu ribqeg fonda u Dunavu i za{titi ìvotne sredine. Ova asocijacija bi se, kaè predsednik Udruèwa Milan ]opi}, mogla pojaviti i pred fondovima EU da bi se obezbedile potrebne pare. S ribolovcima s druge obale mogli bi se izboriti za nesmetano pecawe na Dunavu jer ribe ne priznaju granicu. ^lanovi Skup{tine su odlu~ili i da se prodaju stari pontoni za koja su, do preseqewa u novoizgra|enu marinu, bili vezana plovila, a od dobijenog novca kupe ~amci s vanbrodskim motorima, koje bi Udruèwe moglo iznajmqivati zainteresovanim ribolovcima i turistima. – Po zakonu, rekreativni ribolovci mogu pecati samo s obale ako to upravqa~, „Vode Vojvodine“, druga~ije ne defini{e.

Rekreativci mogu pecati samo sa obale

Pravilnikom ne znamo da li je tako ili ne – kaè sportski ribolovac Josip Nef. Wegovi saborci isti~u da im je propisana procedura beleèwa ulova, {to za privredne ribare ne vaì. Pitaju se i ko je procenio da je ribqi fond toliko smawen, pa je predvi|en ulov samo jedne kvalitetne ribe, kao i za{to je u na{em delu Dunava zabrawena bu}ka, dok se u Hrvatskoj som lovi cele godine. Penzioneri su nezadovoqni i {to vi{e nemaju povlastice, ve} }e dozvolu

pla}ati kao i svi ostali, iako retko izlaze na vodu. Predsednik Zajednice {portskog ribolovnog kluba, koji ima oko 3.500 ~lanova s podru~ja Barawe, Osijeka i Vukovara Josip Dimwa{evi} je obrazlo`io da sad ribolovci wegove zajednice imaju daleko ve}u snagu u ostvarivawu svojih zahteva kod vlade Hrvatske. Uspeli su i da obezbede zna~ajne pare, s kojima }e na prole}e po~eti izmuqivawe zna~ajnog mrestili{ta u Malom Kopa~kom ritu. J. Prel~ec

PORODICA KUZMAN U IZBEGLI^KOM TOVARU PONELA I RECEPTE IZ ZAVI^AJNOG MOSTARA

Gazda pla}a svaku tre}u turu pi}a Vlatka i Tihomir Kuzman jedni su od onih koji su – Ja sam ba{ Mostarka, a moji su iz Ba}evi}a – i motelima – isti~e Tihomir. – Dolaze ovde, npr. s decom po raspadu biv{e Jugoslavije morali da napukaè Vlatka. – Srbi su se tamo gotovo svi vratili monteri iz raznih krajeva Srbije, pa i inostranste zavi~aj. Prvo su 1992. do{li u Gajdobru, a pre ~ena svoje. Tihomir je iz Pjesti i tamo su se vratili stva, traè krevet i doma}u hranu, a mnogo im je tiri godine kupili i sredili ku}u u Ba~koj Palanci, samo stari. Mi smo odlu~ili da ìvimo ovde, a jepreno}i{te i doru~ak za 3.500 dinara. Gradim osam pa tu otvorili restoran u kojem sada radi cela porodan sin zavr{io je za kuvara i sad je u vojsci. Kad soba gde }e sme{taj biti mnogo jeftiniji. Pu{nidica. se vrati, bi}emo kompletni u ugostiteqstvu. ca je puna kobasica, pr{ute i dimqenog mesa, a zna– Po struci sam ugostiteq, {kolu sam zamo spremiti i narodnu hranu koja je jaka i vr{io u âpqini 1977, nastavio u Splitu i potrebna ~oveku za ove hladne dane. Dolaze Prijesnac kao afrodizijak diplomirao Vi{u ugostiteqsku 1981. – prikod nas qudi poreklom iz Hercegovine, ali ~a Tihomir. – Do rata sam radio za mostarPalana~ki Mostarci upozoravaju na to da se sir iz mje{ine moima i me{tana, Bosanaca. Sednem sa svima, sko ugostiteqsko preduze}e „Pepos” u najra jesti kao delikates, pomalo, jer je jaka hrana, a ima i |akonija popri~am i po{tujem obi~aj da je svaka ~uvenijem restoranu „Rondo”. U ulici Markoje su prava holesterolska bomba. tre}a runda gazdina. Malo mi je ~udno {to {ala Tita 276 sam kupio ku}u, a u woj je bi– Spremimo nekad gostima i prijesnac – dodaje Tihomir. – Prasu neki razumeli da oni turu treba da plala trgovina i pekara. U ratu je zapaqena i vi se od dimqenog ov~ijeg ili kozjeg loja, bjelog i kukuruznog brate svake tri godine – {ali se Kuzman. gotovo sru{ena, a kad sam je prodao, od tih {na, ali i jo{ nekih sitnica. Kad se ~ovek toga najede, ~ini mu se Doma}in otkriva i neke kulinarske tajpara sam kupio staru ku}u u Palanci, renoda je jeo afrodizijak, a s tako jakom hranom moè{ u ko{uqi i bos ne, kao i da je june}i jezik jedino meso koje virao je, dogradio i otvorio pored Gradskog i}i na mraz. kuvawem pove}a svoju zapreminu. Samo se grobqa restoran. xigerice ne sole prilikom spremawa, ve} Hercegovci ne bi bilo to {to jesu da ga tek kad su gotove, a beli se bubrezi moraju restoran nisu nazvali „Neretva”. Na zidovima Kuzmanovi stalno ulaù u porodi~ni posao, a spremati u dva tigawa. U prvom se peku na 220 steslike starog kraja, poru{en stari most preko neguju i stare obi~aje i posebno gostima ponude peni dok ne po~nu da cvr~e, a potom se preme{taju Neretve, porodi~na ku}a i druga se}awa. Na{lo gratis ne{to od specijaliteta iz starog kraja. u drugi tigaw. Kod Kuzmanovih ima i sira iz mjese tu mesta i za narodnu no{wu, kubure, delove – Primetio sam da Palanci fali sme{taj za one {ine kao meze svakom gostu i podse}awe na Hercerazboja... koji ne mogu da plate skupo preno}i{te u hotelima govinu. M. Suyum

Jaka hercegova~ka hrana za hladne palana~ke dane

c m y

KULTURA

DNEVNIK

sreda17.februar2010.

PRIZNAWE REDITEQU ZA MODERAN UMETNI^KI SENZIBILITET

@ilniku nagrada „Todor Manojlovi}”

Foto: B. Lu~i}

OBELE@EN 184. RO\ENDAN MATICE SRPSKE

Spomenik nacionalne kulture Himnom Matice srpske, kao {to tradicija nalaè, sino} je zapo~ela sve~anost obeleàvawa 184. ro|endana najstarije srpske kwièvne, kulturne i nau~ne ustanove. A okon~ana je uru~ewem Zmajeve nagrade MS za poeziju. Slobodanu Zubanovi}u, kwièvniku iz Beograda, to priznawe

skog re~nika". Finansijski razlozi usporavaju rad na "Srpskoj enciklopediji" i "Leksikonu pisaca". Istaknut je rad Izdava~kog centra, koji uspe{no nastavqa Mati~inu tradiciju "da kwige srpske na svet izdaje". Tokom ove godine MS }e, izme|u ostalog, ispuniti dva dru-

Odbrana prava na trajawe Istakav{i da je Jovan Jovanovi} Zmaj najve}i srpski pesnik 19. veka, Zubanovi} je dodao: - Ali, dana{wi pesnici jo{ mogu od Zmaja nau~iti. Ne samo to da ~itavog veka, dokle god imaju snage, mogu pisati; mogu, bez bojazni, usvojiti wegovu odbranu prava na trajawe lirike i wen opstanak, i tragawe za formama najbliìm duhu vremena. Mogu, bez razmi{qawa, usvojiti wegov stav da je poezija jedna od najneophodnijih stvari u ìvotu ~oveka. Mogu, na kraju, s nadom verovati da su dobrota i nesebi~nost samo spoqne oznake onih kvaliteta koje jedan pesnik gradi ~itavog ìvota. uru~io je predsednik MS êdomir Popov, za zbirku pesama "Soneti sa sela" (Zavod za uxbenike, 2009). Izve{taj o radu u protekloj godini simboli~no je naslovqen "Uprkos krizi", a êdomir Popov je ispred svih uspeha naveo rekonstrukciju Trandafilkinog zdawa, u kome je sedi{te MS. U nau~noj delatnosti slede kapitalni projekti: "Pravopis srpskoga jezika", koji }e biti {tampan do jeseni, deset svezaka "Re~nika srpskih govora Vojvodine", ~etiri toma "Srpskog biograf-

{tveno i dr`avno zna~ajna zadatka, naglasio je predsednik. Prvi je priprema reprezentativne izlo`be "Srbija, kulturna spona Istoka i Zapada", koja }e biti otvorena u Be~u od 29. juna do 30. oktobra 2010. godine. Drugi je pripremawe Obrazovnog centra za poqoprivredne nauke, na zadu`binskoj zemqi Matice srpske i dvorcu "Fantast" u Be~eju. ^edomir Popov je zakqu~io da su nacionalne kulture i wihove vrednosti nezaobilazni deo i ujediwene Evrope.

Ovogodi{wa sve~ana sednica MS bila je posve}ana 175. godi{wici Sretewskog ustava, o kome je besedio prof. dr Sima Avramovi}. On je podsetio da je Srbija 1835. godine dobila prvi pravi ustav u ovom delu sveta. - Ustav je dobila, sticajem istorijskih okolnosti, pre velikih sila kakave su bile Rusija, Turska ili Austrija - objasnio je profesor Avramovi}. - I to ne bilo kakav, ve} ustav u kome su ustanovqena najliberalnija pravna na~ela toga doba: jednakost pred zakonom, sloboda i sigurnost li~nosti i imovine, ukidawe feudalnih odnosa, uvo|ewe narodne skup{tine, ministarske odgovornosti, sudske nezavinosti, stalnost ~inovnika. Ovaj ustav se javio pre svog vremena, rano je zapevao nacionalnu pesmu i zato je bio tako kratkotrajan. O stvarala{tvu laureata Slobodana Zubanovi}a govorio je Ivan Negri{orac. On je istakao da su "Soneti sa sela" pesme koje pi{e zreo ~ovek, a wegovo elegi~no raspolo`ewe posledica je egzistencijalnog sagledavawa koje iza sebe ima daleko vi{e dana i doga|aja nego {to u budu}nosti i{~ekuje. Stihove iz nagra|ene kwige kazivao je dramski umetnik Miodrag Petrovi}. Muzi~ki program izveo je oktet "Akademac" iz Novog Sada. Radmila Lotina

MINISTAR BRADI] U POSETI STERIJINOM POZORJU

Podr{ka festivalu nacionalne drame Republi~ki ministar kulture Neboj{a Bradi} ju~e je u Novom Sadu posetio Sterijino pozorje i sa v. d. direktorom ove institucije Milivojem Mla|enovi}em, pomo}nikom gradona~elnika Novog Sada Vladimirom Kopiclom i ~lanom Gradske uprave zadu`enim

za kulturu Andrejom Bursa}em razgovarao, kako je izneo novinarima, o tome {ta mogu "zajedni~ki da urade sa Sterijinim pozorjem u narednom periodu i kako da u dobrom partnerskom odnosu sa Pokrajinom, Gradom Novim Sadom i

sa institucijom Sterijinog pozorja u~ine va`an iskorak u razvoju Sterijinog pozorja ka festivalu koji }e biti i veran svojoj tradiciji i identitetu koji godinama ostvaruje, ali koji }e na svoj na~in odgovoriti zahtevima savremenog evropskog pozori{ta".

i u regionu, koliko i {irom sveta. Svedoci smo da se veoma uspe{ne predstave realizuju po tekstovima pisaca koji stvaraju u Srbiji koji su deo na{eg kulturnog nasle|a ali koji jesu i na{ potencijal za boqu komunikaciju ka drugim zemqama u regionu, i verujem da }e i ovogodi{wi selektorski izbor upravo dati tu vrstu slike o tome gde se nalazi i srpska savremena drama i drama koja se stvara na na{im prostorima - istakao je Bradi}. Uz uverewe da u ovom republi~kom ministarstvu, kada je finansirawe u pitawu, ovu godinu spremnije do~ekuju nego pro{lu, Bradi} je izrazio nadu da }e imati dovoqno dobrog razloga da uz saradwu Republike, Pokrajine i Grada Novog Sada, ostvare manifestaciju koja }e biti u domenu onoga {to svi o~ekuju od we, i stoga izrazio i podr{ku novoj upravi Sterijinog pozorja. Bradi} je najavio i potpisivawe protokola sa Foto: B. Lu~i} svim pomenutim nivoima vla- Moje jasno opredeqeno stanosti i Sterijinog pozorja o podrvi{te jeste da Sterijino pozorje u {ci ovoj instituciji i festivalu su{tini jeste festival nacionalkoji bi, po wegovim re~ima, trene drame. U tom smislu, veoma sam balo da bude stabilan, i kao takav sre}an {to znam da u ovom periomo}i da izdr`i i iznese ambiciodu drama pisaca sa na{ih prostozan program koji }e uskoro biti ra ima veoma veliki ugled i zna~aj predstavqen. N. Pej~i}

Nagrada "Todor Manojlovi}" za moderni umetni~ki senzibilitet za 2009. godinu dodeqewa je reditequ iz Novog Sada @elimiru @ilniku, rekla je Tanjugu predsednica Upravnog odbora istoimenog Fonda Vladislava Gordi}-Petkovi}. U obrazlo`ewu odluke se konstatuje da je @ilnik "osobena pojava u doma}oj kinematografiji, originalan stvaralac beskona~ne imaginacije i energije, umetnik uvek spreman na ideolo{ka zao{travawa i jasan politi~ki anga`man". @ilnik je 18. dobitnik ove nagrade, koja se dodequje od 1992. godine, a me|u dosada{wim laureatima su Milorad Pavi}, Vida Ogwenovi} Jovan Hristi}, Jovica A}in i Milena Markovi}. Odluka je doneta na sednici odr`anoj u Gradskoj narodnoj biblioteci „@arko @elimir @ilnik ske biblioteke, koja je i sediZrewanin" u Zrewaninu, a po{te Fonda i neguje uspomenu na red Gordi}-Petkovi}, u UpravTodora Manojlovi}a. Podsetivnom odboru Fonda su Radovan {i da je laureat "autor 25 dugo@ivanki}, Predrag Miki Mametra`nih i isto toliko filnojlovi}, Bo{ko Milin i Vlamova kratkog metra, rediteq i dimir Arsenijevi}.

„Stara {kola kapitalizma” u Domu omladine Novi film @elimira @ilnika "Stara {kola kapitalizma", bioskopsku premijeru }e imati ve~eras u Domu omladine Beograda. Novi @ilnikov film svetsku premijeru je imao na nedavno odr`anom Me|unarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, a beogradska publika }e mo}i da ga pogleda i 20. februara, saop{teno je iz Doma omladine. "Stara {kola kapitalizma" je doku-drama koja baca novi pogled na Srbiju u tranziciji. U sredi{tu pa`we autora su radnici koji {trajkuju, ruski tajkuni, krah wujor{ke berze, prazne fabrike i ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden u poseti Srbiji. U filmu igraju @ivojin Popgligorin, Lazar Stojanovi}, Branimir Stojanovi}, Zoran Paro{ki, Ratibor Trivunac, Slobodan Markovi}, Rade ]ur~in.

Nagrada se sastoji od nov~anog iznosa, plakete i objavqavawa kwige dobitnika u ediciji "Feniks", u izdawu zrewanin-

scenarista sa zavidnom svetskom reputacijom i brojnim filmskim nagradama", UO je ocenio da je "i danas predan bo-

rac za dignitet kulture i kulturnih vrednosti". "Cenzurisan i zabrawivan tokom sedamdesetih, @ilnik istrajava na ekstremnim temama: od anarhoterorizma do ekonomske emigracije, od studentskih demonstracija 1968. do balkanske kataklizme devedesetih, od seksualnih mawina do fenomena divqeg kapitalizma, od poloàja èna do karnevalske dekonstrukcije Brozovog lika i dela", pi{e u obrazloèwu odluke. @iri podvla~i da je "wegov opus xepna kulturna istorija SFRJ, re~nik svih na{ih pogre{no postuliranih dru{tvenih i eti~kih vrednosti. Balkanski ma~izam, ratna ideologija i bespu}a kapitalizma ve~ite su @ilnikove teme, a wegovi junaci su mali qudi, marginalci i apriorni gubitnici". "Predanost i snaga kreativne vizije opredelili su ìri Fonda 'Todor Manojlovi}' da legendi srpskog autorskog filma dodeli nagradu za moderni umetni~ki senzibilitet", navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

NAGRADA „ME[A SELIMOVI]”

Laureat pesnik @ivorad Nedeqkovi} Nagrada "Me{a Selimovi}", za najboqu kwigu objavqenu u 2009. godini, koju svake godine dodequje Kompanija "Novosti", pripala je @ivoradu Nedeqkovi}u za zbirku pesama "Ovaj svet", saop{teno je ju~e na konferenciji za novinare u Vukovoj zadu`bini u Beogradu. Novinar Ve~erwih novosti Dragan Bogutovi} rekao je na konferenciji za novinare da je pesni~ka kwiga "Ovaj svet", koju je objavila izdava~ka @ivorad Nedeqkovi} ku}a "Arhipelag" dobila 15 glasova ~lanova Velikog ìZa kwigu "Ovaj svet" glasali rija. Prema wegovim re~ima, u su Bojana Stojanovi} Pantoizboru za nagradu "Me{a Selivi}, Mileta A}imovi} Ivkov, movi}" u~estvovala su 52 kritiSowa Veselinovi}, Dragan Ha~ara iz Beograda, Novog Sada, movi}, Radivoje Miki}, Du{an Mladenovca, Kru{evca, Ni{a, Stojkovi}, Milo{ Petrovi}, Novog Pazara, Zrewanina, SomAleksandar Kostadinovi}, Zobora, Bawaluke i Mokrina, svaran Jeremi}, Aleksandar B. Laki kriti~ar je predloìo po kovi}, Alen Be{i}, Tatjana pet naslova, a ove godine je biLazarevi} Milo{evi}, Jovan lo 90 predloènih kwiga. Pej~i}, Goran Maksimovi} i Najvi{e glasova, od 15 kriSa{a Radoj~i}. ti~ara dobila je zbirka pesama Pisac @ivorad Nedeqkovi} "Ovaj svet", a na drugom mestu je rekao da mu je velika ~ast {to na{la se kwiga "Qetopis Vje~mu je u godini u kojoj se obeleànosti" @arka Komanina sa 14 va vek od ro|ewa Me{e Selimoglasova. Me|u kwigama koje su vi}a, pripala nagrada koja nosi imale ve}i broj glasova su i ime tog velikana srpske kwi"Forvard" Slobodana Vladuèvnosti. Prema wegovim re~i{i}a, "Glasovi u vetru" Groma, ugledu tog priznawa doprizdane Oluji}, "Planeta Dunav" neli su prethodni dobitnici i Qubomira Simovi}a, "Srpska wihova nagra|ena ostvarewa, kwièvna avangarda" Gojka Tekao i kwièvni kriti~ari koji {i}a. su u~estvovali u radu ìrija.

"Posebno me raduje ~iwenica da je ove godine poverewe ukazano poeziji i to potvr|uje da poezija u svakom, pa i ovom vremenu, ipak nalazi svoje malobrojne ali istinski posve}ene ~itaoce", rekao je on. Nedeqkovi} je dodao da veruje da "medijska pa`wa kojom je pra}ena ova nagrada, moè podsta}i nekoga ko ne ~ita poeziju, da se lati pesni~kih kwiga, u kojima se ili veli~a ovaj svet ili mu se odri~e savr{enstvo". Nagradu "Me{a Selimovi}" ~ine skulptura sa likom kwièvnika Me{e Selimovi}a, koja je rad umetnika Miroslava D. Savi}a, Poveqe i nov~anog iznosa, a nagrada }e biti uru~ena polovinom marta meseca na sve~anosti u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Nagrada "Me{a Selimovi}" osnovana je 1988. godine na inicijativu Ogwena Laki}evi}a i Dragana Bogutovi}a, a osnovali su je Ve~erwe novosti i Udruèwe izdava~a i kwiàra. Neki od dosada{wih dobitnika nagrade su: Dubravka Ugre{i} za kwigu "Forsirawe romana reke", Milorad Pavi} za "Predeo slikan ~ajem", Slobodan Seleni} za kwigu "Timor mortis", Svetlana Velmar Jankovi} za "Lagum", Antonije Isakovi} za delo "Gospodar i sluge", Stevan Rai~kovi} za kwigu "Fascikla 1999/2000". (Beta)

sreda17.februar2010.

SPORT FOTO–PRI^A S PRIPREMA FUDBALERA VOJVODINE U ANTALIJI

c m y

DNEVNIK

Foto: S. Savi}

SPORT

DNEVNIK ZVEZDA OKON^ALA PRIPREME U TURSKOJ

Pi`on ve} zna tim

Fudbaleri Crvene zvezde su okon~ali dvonedeqne pripreme u Antaliji. Trener Vladimir Petrovi} zaduèn je da podvu~e crte. Iza Beogra|ana je pet kontrolnih duela, dve pobede (Liteks i Slavija), jedan remi (Hiro{ima) i dva poraza (Matersburg i Leh), uz gol razliku 5:5. Neuspeh protiv Poqaka u generalnoj probi nije previ{e zabrinuo stru~ni {tab. - Imali smo sjajne uslove za rad, zadovoqan sam kako je sve funkcionisalo, od treninga preko utakmica koje smo odigrali. Statistika me u ovom periodu ne zanima. Ponovi}u jo{ jednom, nisu bitni rezultati, ma kakvi oni bili. Lepo je kad se pobedi, ali najva`nije je da se uigravamo i spremamo za {ampionat – kaè Petrovi}. îni se da je osnovni problem Zvezde slaba realizacija stvorenih prilika. - Nisam zabrinut ni najmawe zbog toga. Dakle, plan je ispuwen, nazire li se startna postava? - Apsolutno, uz ogroman voqni momenat svakog igra~a, odradili smo osmi{qeni program. Zaista }u biti na mukama na prole}e i kod sastavqawa protokola, a da ne govorim o onima koji }e po~iwati me~eve. Dilema, izgleda, nema. - Znam kako }e izgledati tim. Normalno je da ne}u re}i imena. Ima jo{ nekih sitnih dilema oko definitivne odluke, ali one su vezane za jednu do dve pozicije. Realno, opet }e u vatru momci koji su poneli teret jesewih bitaka, uz minimalne korekcije. Prema tome najbliì statusu startera su: Stamenkovi}, Ninkov, Igwatijevi}, S. \or|evi}, Viloti}, Savio, Isah, Blaì}. Lazeti}, Trifunovi} i Leki}.

Novinari koji izbliza prate pripreme branioca duple krune izve{tavaju da je Moreira potpuno nemotivisan i da se pomirio sa ~iwenicom da }e do leta ostati u statusu koji nije mogao da predvidi ni u najgoroj no}noj mori. On, ipak, ka`e da svoje obaveze ispuwava kao pravi profesionalac i da je spreman da sa~eka {ansu. - Naravno da nisam zadovoqan, bilo bi glupo da ka`em suprotno

DANAS DVE UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Bavarci na putu stare slave

Danas MINHEN: Bajern – Fiorentina (sudi Ovrebo, Norve{ka) (20.45) PORTO: Porto – Arsenal ( Hanson , [vedska) (20.45) Vladimir Petrovi}

- Nisu svi na isti na~in podneli te{ke pripreme, mislim na novajlije, ali svakako su poja~ali konkurenciju i produ`ili klupu. To je bio ciq prelaznog roka. Sada smo mnogo kompletniji i bi}emo spremni za ritam sreda–subota. Nije moj stil da pri~am o pojedincima, hvalim u~inak, jer generalno zadovoqan sam kako je kompletna ekipa odreagovala u drugoj fazi priprema. Do prvenstvene premijere sa Jagodinom trenira}e se na Marakani, na terenu sa ve{ta~kom travom. - Mnogo je va`no da dobro startujemo. To svi znaju i sigurno je da }emo dati maksimum kako bismo obradovali navija~e. Nema velikih obe}awa, ginu}emo na svakoj utakmici, i}i korak po korak napred. Ciqevi se znaju, a izvesno je da su i navija~i bitan deo svakog Zvezdinog uspeha – istakao je Petrovi}. Z. Rangelov

Moje je da radim, trener odlu~uje

Almami Moreira

Drugi dan osmine finala Lige fudbalskih {ampiona ~ini se da je "najtawi", me~evi izme|u Bajerna i Fiorentine i Porta i Arsenala su daleko od derbija kao {to su recimo Milan - Man~ester i Inter-^elzi, {to ne zna~i da su nezanimqivi. Bavarci se posle dvogodi{wih posrtawa polako vra}aju i opet su

MOREIRA O TRENUTNOM STATUSU U PARTIZANU

Desetak dana pre gostovawa u ^a~ku, kojim }e Partizan po~eti prole}ni deo sezone, jasno je da Almami Moreira vi{e nema mesto u prvoj postavi. Trener Goran Stevanovi} odavno je rekao da najskupqi fudbaler Partizana i povratnik Sa{a Ili} ne mogu zajedno i prednost dao Ili}u.

sreda17.februar2010.

jer bih onda lagao. @elim da igram, kao svi ostali, ali to nije slu~aj. Za mene je to nova situacija, iskreno, ne se}am se kada sam posledwi put bio rezerva rekao je Moreira. Portugalac kaè da sa Stevanovi}em nije konkretno razgovarao, ve} da mu je Albert Na| saop{tio da Partizan ra~una na wega kao na sve ostale fudbalere. Najboqe pla}en, na terenu sigurno jedan od najboqih - a kao svi ostali?! - Mo`da nisam sjajan fudbaler, ali sam i daqe vrlo dobar profesionalac. Trudim se da radim najboqe {to znam. A Goran odlu~uje o svemu. Moreira je istakao da moè da igra sa svima, a posebno sa veli~inama kakva je Sa{a Ili}. - Neverovatan je fudbaler. Mo`da napravimo sjajne stvari zajedno, a mo`da Partizan sa drugim igra~ima stigne do velikih rezultata - rekao je Moreira. ôvek kojeg su navija~i prozvali "Doktor Mo" prili~no je degradiran, ali kada vidi doskora{weg kapitena Nenada \or|evi}a kako maltene sam trenira u Zemunelu verovatno shvata da je mogao i gore da pro|e.

RAPORT IZ TURSKE

Oporavak i voqno Posle ~etvrtog remija (Saturn 1:1, strelac Mario \urovski) na {estoj kontrolnoj utakmici na pripremama u Turskoj, fudbaleri Vojvodine ju~e su predahnuli. - Pre podne igra~i su imali trening oporavka, a posle podne su dobili slobodno. Ve}ina je predah iskoristila da skokne do grada, dok su se pojedinci opredelili za relaksaciju u bazenu i odmor – kratak je raport generalnog sekretara Radisava Rabrenovi}a. Ju~e se, a prema ranijem dogovoru, lekar dr Borko Vukosav vratio u Novi Sad. - Ekipa se vra}a u petak. Definitovno smo odlu~ili da do polaska za Srbiju ne}emo vi{e igrati me~eve u Turskoj. Do po~etka prvenstva i utakmice s kulskim Hajdukom na stadionu “Kara|or|e” ima}emo jednu proveru po povratku u Novi Sad. Jo{ nismo odlu~ili da li }e to biti u nedequ, po{to }e igra~i u subotu dobiti slobodan dan, ili eventualno u utorak – rekao je Rabrenovi}. S. S.

strah i trepet za sve klubove u Bundesligi. U Ligi {ampiona jo{ uvek ne funkcioni{u kao u doma}em {ampionatu, ali velika pobeda jesenas u Torinu protiv Juventusa (4:1) nagove{tava da bi ~eta Luja van Gala mogla na stazu stare slave. Za razliku od Bavaraca, Fiorentina je jesenas igrala daleko boqe nego sada. - Slabiji rezultati Fiorentine ne}e nas zavarati – ka`e trener Bajerna Luj van Gal. – Viole igraju vrlo dobro, imaju sjajan napad i vrlo dobru i sigurnu odbranu. Kao i sve italijanske ekipe, u gostima igraju ~vrsto, no ako na vreme postignemo gol u kasnijem toku utakmice ne}emo imati problema. Mi smo uhvatili formu, puno smo radili u pauzi prvenstva, uigrali smo neke kombinacije, uz to oporavili su se i na{i glavni igra~i, {to je moralo da donese pomak u igri i rezultatima. Kada se potpuno

Slavqe fudbalera Bajerna posle pobede u me~u s Juventusom

oporavi Riberi ima}emo zaista mo}an tim. Fiorentina je iznena|ewe liga{kog dela Lige {ampiona, bez po muke ispra{en je Liverpul i osvojeno prvo mesto u grupi. Sada imaju dosta problema, Alesandro Gamberini i Mario Santos su povre|eni,a ostali su i bez Rumuna Mutua, koji je bio pozitivan na antidoping testu. - Pokazali smo jesenas da se mo`emo uspe{no da se nosimo i sa Liverpulom i sa Olimpikom, nadam se da }emo i protiv Bajerna biti pravi. Dobro je da se prvi me~ igra u Minhenu. Na{a je {ansa kontra, poznato je da je odbrana Bavarca ne{to sporija, a da su u napadu odli~ni. Znam da su izvanredno pripremqeni i da }e

juri{ati od prvog do posledweg minuta, ali verujem da nismo bez {ansu za dobar rezltat u Minhenu - smatra trener Fiorentine Prandeli. Porto i Arsaenal su se sastali i pre dve godine u Ligi {ampiona: u Londonu tobxije su ubedqivo trijumfovale sa 4:0, u revna{u Porto je slavio sa 2:0. U me|uvremenu oba kluba su prili~no izmenili sastave ekipa, ali se ~ini da je Arsenal, ipak, za nijansu ja~i. - Nama odgovara stil igre engleskih timova, ali Arsenal u svojim redovima ~esto nema ni jednog igra~a s Ostrva – konstatuje trener @asualdo Fereira. – Dakle, moramo se prilagoditi na pas igru Fabregasa, Ar{avina,

Nasrija i Songa. Bi}e to veliki okr{aj, a pobednika }e odlu~iti nijanse. Posle pobede u me~u s Liverpulom, u taboru tobxija je atmosfera sasvim dobra. Bentner se polako vra}a, Van Persi se ose}a sve boqe, ali je jo{ uvek daleko od startne postave. - Nemamo {ta da izgubimo, mi u svaku utakmicu ulazimo jednako – na pobedu – tvrdi trener Arsenala Arsen Venger. – Na Dragaou te{ko je igrati, ali ako zaustavimo Hula i Falkaoa imamo dobre {anse da pobedimo i u prvom me~u. Porto ne voli presing,a mi }emo upravo tako igrati u oba me~a i nadam se plasirati se u ~etvrtfinale. G. Kova~

ISPOVEST PRVOTIMCA STOUKA METJUA ETERINGTONA

Prokockao sam bogatstvo Jedan od najboqih fudbalera Stouka Metju Eterington priznao je da je u periodu zavisnosti od kockawa izgubio oko milion i po funti! Sa problemom se uhvatio u ko{tac tek septembra pro{le godine, kada su ga po povratku sa treninga sa~ekali roditeqi, sestra i devojka i zatraìli da im sve otkrije. Kroz suze su mu rekli: „@elimo da ti pomognemo”... - Kocka me je promenila. Povukao sam se u sebe, nisam bio osoba koju su poznavali. Kada ste kockar, vi ste u drugom svetu. Ne ~ujete qude iz svog okruèwa jer razmi{qate samo o slede}oj opkladi - ispri~ao je Eterington. Sa alkoholi~arom ili narkomanom je lako, vidi{ ga i odmah ti je jasno da ne{to nije u redu. Kockara je teè provaliti. Nikom nisam pri~ao {ta radim i ve}ina nije imala pojma u kakvim sam dugovima. Tog dana, kada sam do{ao ku}i, shvatio sam koliko sam povredio qude koje najvi{e volim. Shvatio sam da to mora biti kraj mog poroka. Eterington je januara pro{le godine pre{ao u Stouk iz Vest Hema, gde je kartaju}i se sa sai-

Metju Eterington

gra~ima umeo da unapred prokocka celu platu. Ta plata uop{te nije bila mala - iznosila je 20. hiqada funti nedeqno. - Kada razmislim o svom pona{awu u to vreme, nije mi jasno kako sam se spremao za utakmice. Na jednom putovawu autobusom mogao si da izgubi{ 20. 000 ili dobije{ isto toliko. A to ne mo`e biti dobro po moral tima. Svaki

DANICA PATRIK UNI[TILA BOLID: Atraktivna Amerikanka srpskog porekla Danica Patrik lo{e je debitovala u trci NASCAR serije u Dajtoni. Na pola trke na{la se u sudaru sa ~ak 12 bolida i skoro je u potpunosti uni{tila svoj bolid. Pre samo nekoliko meseci bila je presre}na {to je kona~no dobila priliku da se oproba i u elitnom voza~kom takmi~ewu, ~ak je i dobro zapo~ela novu sezonu. Upravo u Dajtoni je zauzela {esto mesto u ARCA seriji. Uprkos neslavnom debiju, Danica moè da ima satisfakciju u tome {to je veoma popularna, a deo popularnosti duguje i fotografisawu za brojne magazine koji su teìli da prikaù wenu atraktivnost i izvajano telo. Pre trke u Dajtoni, tokom predstavqawa voza~a mnogo mu{kih oboàvalaca sakupilo se oko we èle}i da je fotografi{e.

normalan ~ovek koji izgubi veliki novac po~e}e da mrzi ~oveka koji mu ih je uzeo. I kako da igra{ dobro kada zna{ da ti je zarada unapred prokockana? Fudbaler sredine terena ka`e da je kocka bila jedina stvar u wegovoj glavi. - Prvo {to bih uradio ujutru bila je opklada, preko interneta ili preko bukmejkera. Umesto da

se koncentri{em na utakmicu, ja sam razmi{qao na kojeg kowa da uloìm novac. Kad bih se istu{irao posle utakmice, odmah bih uzeo mobilni da saznam rezultate trka. Naravno, sa gubicima je do{lo ose}awe prezira prema samom sebi, ali odluku da prekine sa pogubnom navikom nije doneo tako lako. Jesenas je pro{ao tretman u centru koji je osnovao nekada{wi as Arsenala i reprezentacije Engleske Toni Adams, a sada dva puta nedeqno pose}uje instituciju sli~nog tipa u Birmingemu. Da ne bi ni{ta prepustio slu~aju, brigu o svojim prihodima i rashodima poverio je majci. - Bolest }e uvek biti tu. Znam da ~eka da se opustim i pomislim da vi{e ne moè da me savlada. Ako se opkladim jo{ jednom, mogao bih da upropastim ostatak svog ìvota, a to nikako ne èlim - zakqu~io je Metju Eterington. Metju ima 28 godina, pre Stouka i Vest Hema igrao je za Totenhem i Piterboro, a dres mlade reprezentacije obukao je tri puta. Ove sezone je na 23 utakmice Premijer lige postigao tri gola.

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda17.februar2010.

VOJVO\ANSKI FESTIVAL MLADIH

SUPERTURNIR U LINARESU

Gri{~uk i Topalov poveli

Podeqene medaqe

U petak je po~elo 27. izdawe presti`nog turnira u Linaresu. Prva nagrada iznosi 75.000 evra a posledwa je 15.000 evra. U prvom kolu partije Arowan – Gri{~uk, Geqfand – Ga{imov i Vaqeho – Toplaov zavr{ene su remijem. Rezultati 2. kola: Gri{~uk – Geqfand 1:0, Topalov – Ga{imov 1:0, Vaqeho – Arowan remi. Stawe posle 2. kola: 1-2. Gri{~uk i Topalov 1,5, 3-4. Arowan i Vaqeho 1, 5-6. Ga{imov i Geqfand pola.

NAGRADNI ZADATAK Za nagradni zadatak problema br. 270 stigao je veliki broj ta~nih odgovora: 1.Dg6! Dve kwige autora @eqka Medara “Nau~ite {ah uz svoje dete” dobili su: Iva Vojkov (Novi Sad) i Stefan Majstorovi} (Novi Sad). Najnovije, peto, izdawe kwige mo`e se nabaviti u novosadskim kwi`arama: “Mala velika kwiga”, “Nublu” i “Orfelin” po redovnoj ceni kao i kod autora (064/1704359) i u Novosadskom {ah klubu (021/452632), po promotivnoj ceni.

U Vrbasu je zavr{en 17. vojvo|anski {ahovski festival mladih. U~estvovalo je 136 de~aka i devoj~ica. De~aci su igrali u {est grupa po uzrastnim kategorijama a devoj~ice u dve grupe. Prvoplasirani takmi~ari su osvojili medaqe a pobednicima svih grupa [ahovski savez Vojvodine snosi}e tro{kove pansiona na [ahovskom festivalu mladih Srbije. Devoj~ice do 8 godina: 1. Adrijana \ermanovi} 5. Devoj~ice do 10 godina: 1. Marina Gaj~in 5,5, 2. Sa{a Brankovi} 5, 3. Tara Vorkapi} 4,5, 4. Ana Petri} 3,5, 5-6. Miqana Maksimovi}, Jovana Krsti} 3, 7. Natalija Coni} 2,5. Devoj~ice do 12 godina: 1. Mila [oklova~ki 7, 2. Marija Stanimirovi} 7, 3. Zvezdana Stankovi} 7, 4-5. Danka Lali}, Gorica A}imovi} 6, 6-7. Nevena Horvat, Teodora Raci} 5, 8. Teodora Sladojevi} 4,5. Devoj~ice do 14 godina: 1. Ksenija Tomin 8, 2. Kristina Ke~kemeti 7, 3. Jasmina Gaj~in 4,5, 4-5. Milana Galin, Marica Milovanovi} 4, 6. Jovana Soki} 2, 7. Dragana Soki} 0.

PROBLEM BR. 272

Beli daje mat u dva poteza S. Kiping „Salut Publik“, 1929.

Vuk Rute{i}

Re{ewe problema br. 271 (V. Masman „Kiler N.N.“ 1933.) sa pozicijom: beli – Kc1, Dc4, Sd4; crni – Ka1, Ta3, La4, pe{ak a2; je 1.Db4! Pretwa 2.Db2 mat. Na 1...Tb3 sledi 2.Sc2 mat. Na 1...Lb3 sledi 2.Dc3 mat. .

Kadetkiwe do 16 godina: 1. Svetlana Stojadinov 6,5, 2. Jovana Maxgaq 5, 3. Stanislava Nedeqkovi} 4,5, 4. Renata Lorinc 4,5, 5. Aleksandra Krsmanovi} 2,5. Kadetkiwe do 18 godina: 1. Danijela Petrovi} 6,5, 2. Milica Milivojevi} 4.

Kratka pauza za slikawe

De~aci do 8 godina: 1. Vuk Rute{i} 5,5, 2. Sergej Vla{kali} 5, 3. Milo{ Milivojevi} 4,5, 4. Du{an Draì} 2,5, 5. Marko Radmanovi} 2, 6. Reqa Laki} 1,5, 7. Miqan Bulaji} 0. De~aci do 10 godina: 1. Nemawa Miqevi} 8, 2. Sr|an [ukovi} 7,5, 3. Nikola \oki} 7, 4. Nikola ]ur~i} 5,5, 5-7. Miqan Radovi}, David Romani}, Ilija Galin 5, 8-10. Denis Straka, Milo{ Pisari}, Denis Juri} 4,5, 11. Uro{ \erman 4, 12-14. Oliver Veli~kov, Nikola Seatovi}, Pavle Jovanovi} 3,5, 15-16. Boìdar Na|, Darko Kova~evi} 1, 17. Sa{a Brankovi} 0. De~aci do 12 godina: 1. Arpad Ke~kemeti 8,5, 2. Damjan Cvetanovi} 7, 3. Vladimir Cvetkovi} 7, 4. Nikola O{ap 6, 5. Vladimir Vidakovi} 5,5, 6-9. Ako{ Korponai, Vuk @egarac, Igor Nedeqkovi}, Milo{ Vu~eti} 5, 10-12. Luka î~a, Vasilije Boòvi}, Branislav [obot 4,5, 13-16. Aleksa Tucakov, Milan Viola, Uro{ Korica, Lazar Lazi} 4, 17-20. Milo{ êvizovi}, Andrej Vig, Nemawa Samarxija, Nikola Brki} 3,5, 21. Branislav Mili}evi} 1,5, 22. Marko @ivkov 0. De~aci do 14 godina: 1. Novak âbarkapa 7, 2. Filip Ku-

mi} 7, 3. Bence Juhas 6,5, 4-6. Jovan Mrle, Danilo Besede{, Blaò \urni} 6, 7-11. Lazar @ivkov, Petar Krstin, Bo{ko Stanimirovi}, Petar Ratkovi}, Qubo Vlahovi} 5,5, 12-15. Miloje Ratkovi}, Stefan Qu{i}, Jovan Deli}, Aleksandar Ma}a{ 5, 16-18. David Zarin, Viktor Ti{ler, Nenad Carevi} 4,5, 19-26. Marko Markovi}, Vladimir Blagojevi}, Vuksan Popovi}, Neboj{a Pavkov, Nixa Pivni~ki, Ma{an Popovi}, Danilo Kova~evi}, Miqan Rako~evi} 4, 27. Nikola Vasiqevi} 3,5, 28-29. Dmitar Vukmirovi}, Milo{ êrni} 3, 30. Du{an Bukvica 2, 31. Predrag @ivkovi} 1. Kadeti do 16 godina: 1. Milovan Ratkovi} 8, 2. Aleksandar In|i} 6,5, 3. Sebastijan Kotrla 6, 4. Aron Ago{ton 6, 5-9. Dragan î~a, Nenad Tomin, Tigran Okiq, Strahiwa \urni}, Ivan Banovi} 5,5, 10-11. Ivan Daqev, [andor Farka{ 4, 12. Milan Mirosavqev 3,5, 13. Vladimir Nama~inski 3, 14. Perica Radovi} 2,5, 15-16. Damir Sukovi}, Aleksandar Maxgaq 2, 17-18. Igor Vlajni}, Marko Rodi} 0. Kadeti do 18 godina: 1. Vladan Desnica 5,5, 2. Viktor Kasa{ 4,5, 3. Roland Molnar Gabor 4, 45. Nikola Tadi}, Nikola Milovi} 3, 6. Mihajlo Selmi} 1, 7. Milo{ Staji} 0 poena.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA: NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE (7)

Kombinacije: Otvarawe i prekidawe linija

ANALIZIRANE PARTIJE

Qubav i strast Akademik Mihailo Markovi} (1923-2010) jedan od najzna~ajnijih srpskih filozofa 20. veka, marksisti~ko-humanisti~ke orijentacije, preminuo je nedavno u 87. godini u Beogradu. Akademik Markovi} je bio predsednik Jugoslovenskog dru{tva za filozofiju, dekan i upravnik Instituta za filozofiju beogradskog Filozofskog fakulteta, ~lan mnogih drugih stru~nih udru`ewa i ~asopisa. Bavio se op{tim pitawima filozofije, metodologijom nauka i humanisti~kim problemima socijalisti~kog dru{tva. Malo je poznato {irim {ahovskim krugovima da je na wegovom bogatom `ivotnom putu, {ah imao zna~ajnu ulogu. Imao je zvawe nacionalnog majstora koje je osvojio na drugom {ampionatu Jugoslavije u Zagrebu 1946. godine. I slede}e godine, na tre}em {ampionatu u Qubqani, na kojem su tada igrali svi zna~ajni {ahisti onog doba zavr{io je u gorwem delu tabele. U tom periodu pa do 1949. godine igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije u prijateqskim susretima a na drugoj Balkanijadi u Sofiji imao je najboqi rezultat sa osvojenih 2,5 poena iz tri partije (~etvorome~). Neko vreme obavqao je i du`nost saveznog kapitena. Po zavr{etku studija prestao je aktivno da igra, ali strast i qubav prema {ahu ostala je pa je i pored svojih nau~nih aktivnosti stizao da bude u toku i aktuelnih {ahovskih de{avawa.

Markovi}–Er| Katalonka Budimpe{ta, 1948.

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 d5 4.Lg2 dc4 5.Da4+ Ld7 6.Dc4: Lc6 7.Sf3 Sbd7 Ovde se jo{ ~e{}e igra 7...Ld5 uz 8...c5. 8.Sc3 Sb6 9.Dd3 Lb4 10.0-0 0-0 1 l.Tdl Lf3? Daju}i svog belopoqca, crni se odlu~io na pasivnu igru: on }e postaviti svoje pe{ake na daminom krilu na bela poqa i ~ekati juri{ pe{a~ke lavine belog u sredi{tu. Ina~e, ovde se igra 11..De7 ili jo{ boqe 11...h6. 12.Lf3: c6 13.a3 Le7 14.e4 Te8 15.De2 Na 15.Le3 crni bi dobio mogu}nost protivudara u centar 15...e5! 16.de5 Dd3 17.Td3 Sfd7 itd. 15......Sfd7 16.Le3 Lg5 17.Lg2 Le3 18.De3 De7 19.f4!

omogu}eni zbog “vezivawa” lovca na f8. Za kraj dela o otvarawu linija pokaza}u jo{ jedan problem iz XVIII veka, ~iji je autor Filip Stama. Problem je prelep.

Postoji veoma veliki broj partija u kojima je otvarawe linija (i dijagonala) bilo od presudnog zna~aja za ishod partije. U tim kombinacijama je naj~e{}e potrebno `rtvovati material. Ali, kada se linije otvore, onda dolazi do strahovitog napada. Naro~ito mi se dopada slede}i primer iz partije Hort – Porti{ (Madrid, 1973):

I povr{an pogled na poziciju crnog kazuje da tu ne{to nije u redu. Figure su mu nepovezane, a rokadni polo`aj izuzetno slab. Sa druge strane, beli j eve} krenuo u prebacivawe svojih figura u napad na kraqevom krilu. Me|utim, malo ko je pomislio da je kraj ba{ tako blizu: 1.Tg4+! Potez odigran sa ciqem da se otvori put belom lovcu. 1…f:g4 2.Dg5+! Kh8 3.Dh6! “Tihi” potez posle kog je crni predao partiju. Dvostruka pretwa matom (na f8 i h7) se ne mo`e braniti. Slede}a kombinacija jo{ je lep{a:

DNEVNIK

1.Dd7+!! U ciqu otvarawa linija, beli je `rtvovao damu. Lovac mora uzeti ponu|enu figuru i tako otvoriti e-liniju. 1…L:d7 2.Sd6++! Kd8 3.Sf7+ Kc8 4.Te8+! Sada beli `rtvuje i topa, opet sa ciqem da se otvori, ovaj put d-linija. 4…L:e8 5.Td8 mat. Zaista lepo. Otvarawe najdu`e dijagonale je prikazano u slede}em primeru. Lovac na b2 kao na rendgenu snima situaciju oko crnog kraqa.

1.Dg7+!! K:g7 2.Sf5++! Kg8 3.Sh6 mat. Ovde su otvarawe dijagonale i lep mat bili

1.Df4+! g:f4 2.L:f4+. Beli je `rtvovao damu sa ciqem da uzme pod kontrolu dijagonalu h2-b8. 2…Ka8 3.Sb6+! a:b6 4.a:b6+. Kao {to vidimo otvorila se a-linija. 4…Sa6 5.Tc8+! Elimini{e crnog lovca. 5…T:c8 6.T:a6+! Sada se otvara i velika dijagonala za lovca na f1. 6…b:a6 7.Lg2+ Tc6 8.L:c6 mat. Mislim da nije potreban boqi primer. Prekidawe linija je vrlo opasan kombinacioni elemenat, jer je ~esto potpuno neo~ekivan, a slabija strana bude kao paralizovana. Sve je u poziciji na broju, a odbrane nema. [ta god da se pokrene – ne vaqa. Pogledajmo klasi~an primer.

1.Td5!! Beli je odigrao strahovit potez. Top je “tu~en” ~ak ~etiri puta, a ni jedno uzimawe ne ide. Na 1…D:d5, sledi 2.Df6 mat, na 1…T:d5, sledi 2.Df8 mat, dok na uzimawe lovcem ili pe{akom, beli matira sa 2.D:e8 mat, Sjajno! Slede}i primer prekidawa linija je vi|en u jednoj dopisnoj partiji.

1.Td7!! Crni se maksimalno trudio da za{titi ta~ku f7, ali posle ovog poteza, ipak gubi partiju. Prekinut je sedmi red crnoj dami i ona vi{e ne ~uva to poqe. 1…L:d7. Na 1…S:d7, beli bi igrao prosto 2.D:f7+ uz 3.D:e8+ sa dobitkom. 2.L:h7+! Va`an potez. Uklawa se pe{ak na h7 radi slabqewa poqa g6. 2…S:h7 3.D:f7+ Kh8 4.Sg6 mat.

Izmena crnopoqaca samo je na izgled olak{ala poloàj crnog. Sada beli moè slobodnije juri{ati sa svojim pe{acima i zaigrati na oslabqena crna poqa u taboru crnog.) 19...Ted8 Crni je i daqe prinu|en na pasivno i{~ekivawe. Tako npr. „rasteretno“ 19...c5 brzo bi dovelo do poraza nakon 20.Sb5 Tec8 21.e5 itd. 20.Df2 Sf6 21.Taci Td7 22.e5! Beli je maksimalno mobilizovao svoje snage i on ne sme vi{e da okleva. 22...Sfd5 23.Se4 Tad8 24.Lh3! g6 25.g4 f5 Jo{ vi{e ruinira pe{a~ki poloàj crnog, ali prodor f4-f5 crni ipak nije smeo dopustiti. 26.ef6 Sf6 27.Sc5 Td6 28.g5! Odmah 28.Te1 nije vaqalo zbog 28...Td4 29.Se6 Se4!

28...Se8 I na svaki drugi potez skaka~em usledio bi potez u partiji.

29.Te1! Sg7 Sada ne bi bilo dobro 29...Td4? 30.S:e6 Td2 31.S:d8, itd. 30.Te4 Dolazilo je u obzir i 30.Se4!? 30...Te8 Pasivno, ali ni ja~i nastavak 30...Sf5 31.L:f5 g:f5 32.Te5 crnog ne li{ava nevoqe jer beli preti jednostavno 33.Tce1, a opet ne ide 32...T:d4 zbog 33.Se6 Td2 34.S:d8, itd. 31.Tcel Df7 32.De2 Sd5 33.Se6 Tee6 34.Le6 Se6 35.Te6 Te6 36.De6 De6 37.Te6 Sf4 38,Te7 Sh3+ 39.Kg2 Sg5 40.Tb7 Se6 41.Td7 crni predaje. Komentar: Braslav Rabar

Markovi}–Mili} Kraqeva indijka Zagreb, 1946. 1.d4 Sf6 2.Sf3 d6 3.g3 g6 4.Lg2 Lg7 5.c4 0–0 6.Sc3 Sbd7 7.0–0 e5 8.d5 a5 9.e4 Sc5 10.Se1 Sfd7 11.Le3 f5 12.Dd2 Sf6 13.f3 b6 14.Sc2 La6 15.Sa3 Sh5 16.e:f5 g:f5 17.Sab5 f4 18.L:c5 b:c5 19.g4 Sf6 20.a4 Lc8 21.Kh1 Se8 22.Tg1 h5 23.g:h5 Dh4 24.Lf1 D:h5 25.Dg2 Tf7 26.Ld3 Lh3 27.Df2 Te7 28.Lg6 Dh6 29.Se4 Sf6 30.S:f6+ L:f6 31.Le4+ Kf7 32.Dc2 Tg8 33.Lf5 Th8

34.L:h3 1–0

Markovi}–Kosti} Damin gambit Zagreb, 1946. 1.Sf3 d5 2.d4 Sf6 3.c4 Lf5 4.c:d5 S:d5 5.Db3 e6 6.Sbd2 Sb6 7.e4 Lg6 8.a4 a5 9.Lb5+ c6 10.Ld3 Lb4 11.0–0 0–0 12.Td1 S8d7 13.Sf1 h6 14.Sg3 De7 15.Ld2 Tfb8 16.L:b4 D:b4 17.D:b4 a:b4 18.b3 18...c5? 19.Lb5 c:d4 20.a5 Sc5 21.a:b6 S:b3 22.Tab1 Sc5 23.T:d4 b3 24.Sd2 Ta5 25.Lf1 Ta3 26.Tb4 Td8 27.S:b3 Sa4 28.Ta1 T:a1 29.S:a1 1–0

Radoj~i}–Markovi} [panska partija Qubqana, 1947. 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 d6 5.0–0 Ld7 6.d4 g6 7.d:e5 S:e5 8.S:e5 d:e5 9.L:d7+ D:d7 10.Df3 0–0–0 11.Sc3 f5 12.Lg5 Te8 13.Tad1 Ld6 14.Sd5 De6 15.Ld2 c6 16.Sb6+ Kb8 17.Lc3 Sf6 18.e:f5 g:f5 19.b3 Lc7 20.Sc4 Thg8 21.La5 L:a5 22.S:a5 Sd5 23.c4 Sf4 24.g3 Sh3+ 25.Kh1 f4 26.Dc3 b6 27.c5 b:a5 28.D:a5 Dc8 29.Td6 Tg6 30.Kg2 T:d6 31.c:d6 Sg5 32.Td1 Td8 33.D:e5 Dh3+ 34.Kh1 Sf3 0–1 Obrada: B. Dankovi}

PRVENSTVO SUBOTICE

Danas po~etak

Danas, od 18 ~asova, po~iwe otvoreno prvenstvo Subotice za 2010. godinu. Prvenstvo se igra u prostorijama {ahovskog kluba Spartak (Petra Drap{ina 5). Igra se 9 kola po [vajcarcu po FIDE pravilima, 90 minuta po igra~u uz bonus od 30 sekundi za svaki odigrani potez. Pravo u~e{}a imaju svi registovani igra~i sa podru~ja Srbije. Nagradni fond iznosi 50.000 dinara i raspore|en je na deset redovnih nagrada i tri specijalne za najboqe plasiranog veterana, omladinca i pionira. Upisninu od 700 dinara pla}aju svi u~esnici. Sudije su Milorad Maravi} i I{tvan Brindza.

SPORT

DNEVNIK

sreda17.februar2010.

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Zlato kineskom bra~nom paru Kineski par Ksju [en i Hongbo @ao osvojio je zlatnu medaqu u umetni~kom klizawu . Oni su u ukupnom zbiru osvojili 216,57 bodova, a do srebrne medaqe do{li su wihovi zemqaci ]ing Pang i \ijan Tong sa 213,31 poenom. Nema~ki takmi~ari Aliona Sav~enko i Robin [olkovi osvojili su bronzano odli~je sa 210,6 poena. Sportski i bra~ni par iz kineskog zimskog centra Harbina tako je najzad i na Olimpijskim

kundi i tri desetinke. Drugo mesto pripalo je veteranu Pjetru Pileru Kotreru iz Italije sa 24,6 sekunde zaostatka, tre}i je bio ^eh Luka{ Bauer, koji je za pobednikom zaostao 35,7 sekundi. Kolowina pobeda je tre}a zlatna medaqa za [vajcarsku. Dvadesettrogodi{wi [vajcarac je u karijeri ostvario dve pobede u takmi~ewima za Svetski kup i bio najboqi u ukupnom poretku u sezoni 2008/2009. Bau-

TURNIR HOKEJA[A

Slovaci bez udarne trojke Reprezentacija Slova~ke u sredu }e protiv ê{ke po~eti takmi~ewe bez trojice najboqih napada~a - Marijana Gaborika, Marijana Hose i Miroslava Satana. Najvi{e problema sa povredom ima Gaborik, koji nije ni trenirao zbog posekotine na butini. Gaborik je sa 35 golova trenutno najefikasniji igra~ NHL ekipe Wujork Renxers, a na ZOI u Torinu pre ~etiri godine bio je jedan od nosilaca igre reprezentacije. - Gabiju je potrebno vreme za oporavak. Nadam se da }e se uskoro ose}ati boqe - rekao je Gaborikov saigra~ Pavel Demitra. Za razliku od Gaborija, Marijan Hosa, koga je pro{le nedeqe u NHL nokautirao jak udarac pakom u glavu, mogao bi da zaigra protiv suseda êha. - Jo{ se ose}am pomalo o{amu}eno, ali se se}am svega {to se desilo i nakon incidenta sam sam oti{ao u svla~ionicu - kazao je Hosa, ~iji nastup }e zavisiti i od lekarskih pregleda. Miroslav Satan povredio se pro{le nedeqe na utakmici svog kluba Bostona protiv Tampe u NHL ligi. - Trenirao sam, ali jo{ uvek nisam siguran da li }u mo}i da nastupim - naveo je Satan. Slova~ka je pre ~etiri godine na ZOI u Torinu osvojila peto mesto, a u ~etvrtfinalu je izgubila od ê{ke.

Belma [mrkovi} 78.

Didije Defago

igrama napravio zlatni iskorak. [en i @ao bili su tre}i u Slot Lejk Sitiju 2002. godine i u Torinu 2006, a u me|uvremenu osvojili su tri zlatne i jednu srebrnu medaqu na prvenstvima sveta. Zbog povrede Ksju [en propustili su skoro dve godine ali su uspeli da se za deset meseci pripreme za nastup u Vankuveru.

Spust Didijeu Defagu [vajcarac Didije Defago trijumfovao je u spustu na Zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru. Defago je na mestu olimpijskog {ampiona nasledio Francuza Antoana Denerijua, a do zlata je do{ao u vremenu od 1:54.31 minuta. Drugo mesto, sa zaostatkom od sedam stotinki, osvojio je aktuelni osvaja~ Svetskog kupa Aksel Lund Svindal iz Norve{ke, dok se na tre}e mesto na pobedni~kom postoqu na{ao Amerikanac Bodi Miler, kome je ta bronza tre}a olimpijska medaqa, posle dva srebra iz Solt Lejk Sitija pre osam godina. - Ovo je jedan od najlep{ih dana u mom `ivotu - rekao je posle pobede Defago: - Znao sam da }u biti dobar. Ovo je kruna jedne sjajne sezone. Svindal je bio zadovoqan srebrnom medaqom, ali se stekao utisak da se nadao zlatu pa nije `eleo da pri~a sa novinarima neposredno posle trke.

Dario Kolowa

er je u Torinu u istoj disciplini osvojio srebrnu medaqu, a bio je drugi i na svetskom prvenstvu 2009. godine u Liberecu. Pileru Kotreru je medaqa iz Vankuvera ~etvrta olimpijska, posle zlata iz Torina i srebra u Solt Lejk Sitiju u {tafetnim trkama i bronze u Torinu na 15+15 kilometara. [ve|anin Helner je zavr{io na najte`em, ~etvrtom mestu, a peto i {esto mesto pripali su Francuzima Vitozu i Manifakau.

Iznena|ewe - Dario Kolowa [vajcarski trka~ Dario Kolowa osvojio je zlatnu medaqu u trci na 15 kilometara. On je stazu pre{ao za 33 minuta, 36 se-

[arlota Kala

[ve|anka [arlota Kala olimpijska je pobednica u tr~awu na 10 kilometara slobodnim stilom. Ona je stazu pre{la za 24 minuta, 58 sekundi i ~etiri desetinke i sa 6,6 sekundi prednosti pobedila Estonku Kristinu Smigun-Vaehi. Tre}e mesto i bronzana medaqa pripali su Norve`anki Marit Bjergen, a bez odli~ja je ostala jedna od favoritkiwa, Poqakiwa Justina Koval~ik. Jedina predstavnica Srbije u ovoj disciplini Belma [mrkovi} zavr{ila je na 78. mestu sa vremenom 35:47.4. - Presre}na sam. @elela sam zlato, naravno, ali sam veoma

sre}na. Nisam se spremala tako dobro kao za Torino 2006. ali sam bila koncentrisana na Igre - rekla je Estonka Smigun - Vaehi. [arlot Kala jeste iznenadila ali je nekada{wa juniorka {ampionka sveta pokazala da se razvila u vrhunsku takmi~arku ve} sa 22 godine. - Ovo je potpuno ludo, ne mogu da verujem da sam osvojila zlatnu medaqu - rekla je Kala. - Dobro je i{lo na stazi, trudila sam se da budem strpqiva. Sada je sve divno.

Korejac Mo najbr`i na 500 metara Takmi~ar iz Ju`ne Koreje Tae Bum Mo osvojio je zlatnu medaqu u brzom klizawu na 500 metara. On je do najsjajnijeg odli~ja do{ao u vremenu od 34 sekunde i 92 stotinke. Srebrna i bronzana medaqa pripale su reprezentativcima Japana. Kei~iro Naga{ima je osvojio srebro sa vremenom 35,108, dok je do bronze do{ao Joxi Kato (34,937). Tae Bum Mo je titulu olimpijskog {ampiona osvojio na svoj 21. ro|endan, a pred po~etak takmi~ewa dobio je i poklon od navija~a iz Holandije. - Ne mogu da verujem da se ovo de{ava - rekao je prvi osvaja~ zlatne medaqe za Ju`nu Koreju u bilo kojoj disciplini osim {ort treka. - Nisam zaista o~ekivao ovako ne{to, mo`da sam sawao i zami{qao, ali nisam mislio da mo`e da se dogodi. Tae Bum Mo je iznenadio i sunarodnike Li Kang Seoka i Li Kjo Hjuka, zahvaquju}i kojima i nema nijedan zna~ajniji rezultat u seniorskoj karijeri, ni na nacionalnim ni azijskim takmi~ewima. Pre zlata u Vankuveru bio je juniorski prvak sveta 2006. godine i pobednik zimske Univetzijade 2009.

BELMA [MRKOVI] O NASTUPU NA OLIMPIJADI

Dala sam sve od sebe Jedina predstavnica Srbije u skija{kom tr~awu Belma [mrkovi} svoje u~e{}e u trci na deset kilometara zavr{ila je na 78. mestu. - Trka je bila veoma te{ka, a konkurencija je bila mnogo jaka. Staza je bila puno zahtevna, a s obzirom da u Srbiji nije bilo snega i da sam malo vremena provela na snegu nisam ni o~ekivala da }u posti}i neki zavidniji rezultat - rekla je Belma. [mrkovi}eva isti~e da je imala tremu, ali da je dala sve od sebe i da se prvenstveno trudila da zavr{i trku. - Utisci su stvarno neverovatni, bilo je puno treme, pogotovo kada zna{ da predstavqa{ svoju dràvu i kada svi o~ekuju od tebe dobre rezultate. Stvarno sam dala sve od sebe i trudila sam se da zavr{im trku. Sama pomisao da predstavqam dràvu davala mi je snagu. Zadovoqna sam {to sam zavr{ila trku, ali ne i rezultatom, jer uvek moè boqe, ali kada se uzme u obzir kakvim smo uslovima raspolagali mogu re}i da sam zadovoqna - istakla je Belma [mrkovi}. (B92)

Set Veskot odbranio trofej Amerikanac Set Veskot odbranio je zlatnu medaqu u snoubord krosu. [ampion iz Torina je u finalu bio boqi od drugoplasiranog Kana|anina Majka Robinsona i Francuza Tonija Ramoana. Finalna trka bila je veoma uzbudqiva.

[ve|anke i Kana|anke u polufinalu

Tae Bum Mo

Hongbo @ao i Ksju [en

@enska reprezentacija [vedske u hokeju plasirala se u polufinale olimpijskog turnira u Vankuveru, po{to je savladala Slova~ku sa 6:2 u drugom kolu grupe A. [ve|ankama je to druga pobeda na turniru, a nazaslu`nija za to bila je Pernila Vinberg sa tri gola. Plasman u polufinale iz ove grupe osigurala je i Kanada, koja je bila boqa od [vajcarske sa 10:1. Pitawe pobednika Grupe A bi}e re{eno u duelu [vedske i Kanade koji se igra u no}i izme|u srede i ~etvrtka po sredwoevropskom vremenu.

Set Veskot

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. SAD 2. Nema~ka 3. Francuska 4. Kanada 5. [vajcarska 6. J. Koreja 7. Norve{ka 8. Italija 9. Kina 10. ^e{ka 11. Japan 12. Holandija 12. Slova~ka 12. [vedska 15. Australija 15. Estonija 15. Poqska 18. Austrija 18. Hrvatska 18. Rusija

zlato 2 1 2 1 3 2 0 0 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0

srebro 2 3 0 2 0 1 2 1 1 0 1 0 0 0 1 1 1 0 0 0

bronza 4 1 2 1 0 0 1 2 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1

ukupno 8 5 4 4 3 3 3 3 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

sreda17.februar2010.

PRVA LIGA: VOJVODINA NIS DO^EKUJE ^ELAREVO

Presudi}e trenutna inspiracija Ko{arka{ice Vojvodine NIS danas do~ekuju êlarevo u me~u Prve lige koji je veoma bitan za oba tima. Novosa|anke èle {to boqu poziciju pred plej-of, a êla-

- Odlaskom Karaka{evi}eve i povredom Ostoji}eve, bi}emo u promewenom sastavu u odnosu na na{ prvi susret sa êlarevom, pa je sigurno da nas o~ekuje neizvestan duel. êlarevo igra po principu toplo-hladno, pa se nadamo da }e danas biti u hladnoj fazi, ali moramo da odigramo maksimalno agresivno i da time nadomestimo inferiornost u skoku - rekao je trener Vojvodine NIS Zoran Mirkovi}. êlarevke znaju recept za trijumf nad Vojvodinom, ali trener Mr|a isti~e da wegova ekipa dolazi da pruì lepu ko{arka{ku predstavu. Dolazimo kompletni {to je veoma bitno. Mali hendikep za nas je to {to nismo odigrali me~ za vikend s Radivoj Kora}em, pa nismo trenirali, ali nadam se da }emo odigrati dobro i da }e svi biti zadovoqni naNata{a Krwetin, plejmejker Novosa|anki {om predstavom. Foto: F. Baki} Ekipe su izjednarevke bi eventualnim trijum~ene i presudi}e trenutna infom zacementirale mesto mespiracija, imali smo ~ast i za|u osam najboqih. U prvom dedovoqstvo da dobijemo Vojvolu sezone ekipa êlareva sadinu na na{em terenu i nadam vladala je Vojvodinu, pa crvese da moèmo da ponovimo no-bele treba da odigraju makisti uspeh - istakao je trener simalno angaòvano kako bi êlareva Milkan Mr|a. do{le do pobede i ostale u Utakmica se igra u maloj saborbi za ~etvrto mesto pred li Spensa od 20 ~asova. doigravawe. M. Risti}

DNEVNIK PRVA A LIGA

Ubedqivi crno-beli Vojvodina - Partizan Rajfajzen 7:14 (3:5, 1:2, 1:3, 2:4) BAWALUKA: Gradski olimpijski bazen, gledalaca: 500, sudije: Wegovan (Beograd) i Vitijevi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: Vojvodina 6 (3), Partizan 7 (4). Peterci: Vojvodina 1 (1), Partizan 1 (0). VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Basara 1, Vasi}, Mili~i} 1, Vapenski 1, Kalini}, Ovuka, Ran|i}, Kova~evi}, Komar 1, Vuki}evi} 3, V. Mitrovi}, M. Mitrovi}. PARTIZAN: Soro, Mirkovi}, Ra|en 1, Korolija 2, Aleksi}, Pijetlovi} 2, Prlainovi} 4, Goci}, Avramovi} 2, S. Mitrovi} 1, Vujasinovi} 1, Gak 1, B. Mitrovi}, ]uk. Vaterpolisti Partizan Rajfajzena nastvaqaju domivaciju u svim takmi~ewima u kojima nastupaju. Posle Honveda i Ujpe{ta savladali su izabranici Igora Milanovi}a i drugi naj-

Evrointer liga Vojvodina - Partizan 1. Partizan 14 14 2. Vojvodina 12 8 3. Va{a{ 11 6 4. Honved 12 5 5. Seged 10 4 6. Eger 10 4 7. Ferenc. 9 4 8. Ko{ice 8 3 9. Oradea 8 2 10. Ujpe{t 14 0

7:14. 0 0 164:86 0 4 111:103 2 3 114:85 0 7 103:111 2 4 86:81 1 5 82:91 1 4 61:74 1 4 70:81 1 5 69:70 0 14 93:170

41 24 20 15 14 13 13 10 7 0

Prva A liga Rezultati 6. kola: Student - Ni{ 7:6, Beograd - TENT 12:5, Vojvodina - Partizan Rajfajzen 7:14. 1. Partizan 2. Vojvodina 3. Beograd 4. Student 5. Ni{ 6. TENT

6 6 6 6 6 6

6 4 4 1 1 0

0 0 0 2 1 1

0 2 2 3 4 5

91:21 61:45 55:40 34:56 33:56 29:85

18 12 12 5 4 1

boqi klub u Srbiji, novosadsku Vojvodinu sa 14:7. Susret Prve A lige Srbije izme|u Vojvodine i Partizana odigran je, kao i onaj sa starta prvenstva, u Bawaluci. Ovoga puta ulogu doma}ina imali su Novosa|ani, ali su, opet, ubedqivo pora`eni (prvi susret 12:6 za Partizan). Dodu{e, igrala je Vojvodina oslabqena, bez povre|enih Sra|ana Vuksanovi}a i Petra Filipovi}a i to se i osetilo tokom utakmice. S druge strane Partizan je nastupio u najja~em sastavu. Ova utakmica ra~unala se i za Evrointer ligu. Novosa|ani su se dobro dr`ali u prvoj ~etvrtini, ali su onda u posledwem minutu prvog dela primili dva brza gola, pa je Partizan sa 3:3 oti{ao na 5:3. U drugoj deonici Partizan je uspeo da pove}a prednost na 7:4, a onda u preostale dve ~etvrtine tu prednost i da duplira. Odli~no su crno - beli odigrali u odbrani, a jo{ boqe u napadu. Znatno su popravili i igra~a vi{e, elemant igre Milo{ Vuki}evi} koji im je ove sezone predstavqao problem. U druge ~ak deset udaraca svojih nekadve ~etvrtine prvog golamana da{wih saigra~a. Sora uspe{no je zamenio BraIako je Vojvodina ove sezone nislav Mitrovi}, koji je jedan pokazala da ima kvalitet i ~ak od nazaslu`nijih {to Vojvodiuspela da savlada i jednu Barsena nije postigla vi{e golova. lonetu, jo{ uvek nije dorasla Naime, Mitrovi} je zaustavio Partizanu. Od Novosa|ana naj-

Foto: F. Baki}

boqi i najefikasniji, sa tri pogotka, bio je centar Milo{ Vuki}evi}. Treba ista}i i nastup mladog Komara, koji je zamenio Filipovi}a i ~ak uspeo da postigne i jedan pogodak. G. M.

SPORT

DNEVNIK TURNIR U DUBAIJU

sreda17.februar2010.

@ENSKA SUPERLIGA: KIKINDAâ&#x20AC;&#x201C;ZAJE^AR

Kikin|anke spremne da pobede u derbiju

Jelena istr~ala maraton Jelena Jankovi} plasirala se u tre}e kolo turnira u Dubaiju, po{to je posle dva sata i 15 minuta savladala Francuskiwu Aravan Rezai 2:1, po setovima 4:6, 6:4, 7:5. Naredna protivnica bi}e joj Ruskiwa Vera Zvonareva (14. na VTA listi), koja je deklasirala Belgijanku Kirsten Flipkens (83) - 6:0, 6:0. Jelena u me|usobnim susretima vodi sa 6:4 (posledwi put igrale krajem 2008), ali }e morati da zaigra znatno boqe ako misli da ostvari velike ambicije na turniru vrednom dva miliona dolara. - Sve me je nerviralo - vetar, loptice, sunce, ali trudila sam se da ostanem pozitivna. Malopomalo sam se vratila u me~, borila sam se i uspela da pobedim. Hvala navija~ima koji me uvek podr`avaju u Dubaiju. Podr`ali su me i danas, iako nisam bila ni blizu svog najboqeg tenisa - rekla je Jelena posle me~a. Jelena je igrala prili~no defanzivno, o ~emu svedo~i broj napravqenih vinera (18:32) i neiznu|enih gre{aka (23:49). Rezai je mnogo vi{e rizikovala, me|utim, superiorna realizacija brejk {ansi (5/9 prema 4/12) i smirenost u trenucima odluke doneli su pobedu Jankovi}evoj.

Rukometa{ice Kikinde jo{ uvek s pravom u`ivaju u istorijskom uspehu, plasmanu u ~etvrtfinale Kupa EHF (dva puta pobedile holansku ekipu Amsterdam, 32:28 i 34:31).No,ve} od danas pola`u novi ispit,igraju doma}i derbi (zaostali me~) sa liderom na tabeli Zaje~arom.Zaje~arske su jesenas bile uspe{nije na svom parketu, pa je ovo prilika za izabranice Viktora Felbaba da se revan{iraju i zaostatak od ~etiri boda prepolove.Trener Zaje~arki je dugogodi{wi u~iteq ki-

Dijana [tevin, kapiten Kikinde

@REB EVROKUPOVA ZA DAME

Kikin|anke s Nemicama Rukometa{ice Kikinde igra}e u ~etvrtfinalu Kupa EHF sa nema~kim Leverkuzenom. Kikin|anke }e biti doma}ini u prvom me~u. U ~etvrtfinalu Kupa pobednika kupova rukometa{ice Naise igra}e tako|e s nema~kom ekipom Oldenburg.Prve utakmice su na programu 13. i 14. marta, a revan{i nedequ dana kasnije. J. G. kindskih rukometa{ica Dragan Markov, a na golu go{}i bi}e Kikin|anka Mi{kovi}eva. Za me~ sa Zaje~arkama u Kikindi je veliko interesovawe,

pa se o~ekuje da tribine, kao i u duelu sa Holan|ankama, budu ispuwene do posledweg mesta. - Zaje~ar je veoma dobra ekipa sa vi{e reprezentativki, a

sa klupe ih vodi iskusni strateg Dragan Markov. O~ekujem da devojke ispo{tuju ono {to smo na treningu uve`bavali, da pruè maksimum i da pobedimo.Ra~unamo na veliku pomo} publike - istakao je Felbab. Reprezentativka Srbije i kapiten Kikinde Dijana [tevin (na dva me~a sa Amsterdamom postigla 16 golova) kaè: - Ovo je prilika da se go{}ama iz Zaje~ara revan{iramo za poraz u wihovoj dvorani. Ostavi}emo srce na terenu, a o~ekujemo veliku podr{ku sa tribina. Jedino mogu da obe}am maksimalno angaòvawe i da navija~e u tom segmentu ne}emo da razo~aramo. S obzirom da je re~ o derbiju neprimerno bi Me~ se igra u hali Jezero sa po~etkom u 18 ~asova, ulaz je besplatan. M. Sekuli}

NAJBOQI: Zimska rukometna liga okon~ana je u mu{koj konkurenciji trijumfom ekipe @SK iz @abqa. Izabranici Predaraga Topi}a su tokom ~etiri vikenda pokazali najvi{e, a u finalu su bili boqi od Jugovi}evih kadeta. Jo{ jednom se potvrdilo da je ovo takmi~ewe veoma va`no, s obzirom da u ovoj besparici klubovi bez velikih tro{kova i na jednom mestu provere sve igra~e i da vide s kakvim snagama ulaze u nove liga{ke izazove. Razloga za zadovoqstvo, pored @SK-a, imali su Mile Matijevi} (@SK), Mladen Krsman~i} (Jugovi}) i Dragan Nenad (@SK), koji su i progla{eni za najboqe pojedince Zimske lige. Matijevi} je poneo priznawe za najboqeg golmana, Krsman~i} najboqeg igra~a, dok je Nenad najboqi strelac. J. Gali}

NOVOSADSKI RUKOMETNI LAVIRINT

Zar je greh biti fin

U ovovremenom Novom Sadu, pod maskom sveop{te krize, otvoreno se i, utisak je, pomalo i osvetni~ki progoni rukomet iz Spensa zbog duga kud i kamo maweg u odnosu na neke druge korisnike ovog na daleko ~uvenog hrama sporta. Tako doìvqavaju u Rukometnom klubu Vojvodina @elezni~ar svoje zlu sudbinu i igrawe provernih (po svemu sude}i i prvenstvenih) utakmica u ka}kom Hramu, ne beè}i od ~iwenice da su jedan od Spensovih du`nika, s tim {to je davno obelodaweno da je i Spens du`nik, ali se nije preselio, recimo u Suboticu. Potpresednik kluba Ranko Babi} napomiwe da Vojvodina dugo ~eka svoj deo kola~a iz gradskog buxeta i kada bi se to realizovalo dobijena sredstva bi se usmerila Spensu. Jo{ dodaje da klupski ~elnici ~ine i vi{e od svojih realnih mogu}nosti da bi klub i u ovim zlim vremenima funkcionisao, da bi dobio evropske obrise, pa je nekako prirodno da Vojvodina utakmice igra u najelitnijem sportskom objektu u svom gradu. Spens duguje drugima, Vo{a duguje Spensu, Grad ima neizmirene obaveze prema Vo{i... U tom za~aranom krugu izlaz nije ni na vidiku, pa po svemu sude}i u novosadskom sportskom hramu, moè da se dogodi da se rukometne utakmice elitnog ranga pri odlasku zime i dolasku prole}a i ne igraju. Vojvodina, ako ho}e da ostane fina, ako ne izmiri dug prema Spensu (upu}eni kaù da je novosadski rukometni klub od svih sportskih korisnika Spensovih sala i privilegija na dnu lestvice du`nika) mora}e da se seli u halu na Klisi ili u ka}ki Hram. Alternacije da ne bude vi{e fina, jer je to o~igledno greh, nego da okrene plo~u, da zakuka, raspla~e se, vu~e za rukave, dodvorava se, moli... A moè i da saop{ti da vi{e nije u mogu}nosti da se rve sa ovovremenskim mukama i da jednostvano stavi kqu~ u bravu. Prvi ~ovek jedne fine i gopodske varo{i na molbu da simboli~nim parama pomogne lokalni fudbalski klub da se ne ugasi ovako je odgovorio: "Pa zar deca ne mogu da {utiraju loptu na ulici, ili u svojim dvori{tima"? Stvarno, a {to Vojvodina mora da igra rukomet u Spensu? Ve}ina aktuelnih prvotimaca je pozavr{avala fakultete, zaposleni su, pa neka se rekreiraju recimo na igrali{tu u Dunavskom parku, koji godinama propada (~lan UO Vojvodine @elezni~ar Du{an Vida~i} nudi re{ewe i projekat za obnavqawe i funkcionisawe ovog sportskog centra). [ta }e Vo{a u najja~oj ligi i jo{ ho}e da se izbori za mesto koje obezbe|uje i evropsko takmi~ewe? Grad u kome ìvi oko 300 hiqada qudi i ima hram sporta kakav je Spens i ne mora da ima rukometnog superliga{a, ali ako ga, eto, ima neka utakmice igra na Klisi, u Magli}u, Ka}u... Da podsetimo, u Ka}u je jedan ~ovek sa~inio prelepo zdawe nameweno samo rukometu. I ovi Vo{ini po{tovaoci, a ima {ta da se po{tuje i u ekipi i u struci i u igri i oko we, neka vi{e ne dolaze na Spens pre nego {to se raspitaju gde Jevti}evi ({ef stru~nog {taba) izabranici nastupaju ali samo kod najistaknutijih klupskih ~elnika. Jer struka i igra~i naj~e{}e ni dva sata uo~i proverne utakmice ne znaju gde }e da igraju. I }ute. A ovamo ho}e u Evropu. Sva je prilika da je u ovovremenom sportskom Novom Sadu fino}a greh. B. P.

FINALNI TURNIR JUNIORSKOG PRVENSTVA VOJVODINE

Pehari Vojvodini i Spartaku U novosadskoj hali na Slanoj bari, u organizaciji Odbojka{kog saveza Vojvodine, odr`an je pokrajinski finalni turnir juniora. Kod mu{karaca prvo mesto osvojila je ekipa NIS Vojvodine pobediv{i u finalu Petrovaradin 3:0 (25:17, 25:20, 25:17), a kod devojaka suboti~ki Spartak je u finalu savladao Novi Sad 3:0 (25:21, 25:14, 25:15). - Realno, mnogo smo ja~i od svih ekipa u Vojvodini i na{ prevashodni ciq je osvajawe prvenstva Srbije.

Petrovaradin je iznenadio sve plasmanom u finale, pokazao kvalitet, ali se na{i igra~i nisu opustili i potvrdili su ulogu favorita - rekao je trener juniorske ekipe NIS Vojvodine Sini{a Reqi}. Tre}e mesto u mu{koj konkurenciji pripalo je Spartaku savladav{i pan~eva~ki Dinamo 3:1 (25:20, 21:25, 25:18, 25:18), a kod devojaka novosadskoj Vojvodini posle pobede nad Zrewaninom 3:1 (25:20, 24:26, 25:18, 25:19). M. R.

SVET

sreda17.februar2010.

Iran }e razmotriti ideje o nuklearnom sporazumu TEHERAN: Iran je spreman da razmotri sve nove ideje o predlogu o razmeni iranskog slabo oboga}enog uranijuma za gotovo nuklearno gorivo, izjavio je ju~e iranski ministar spoqwih poslova Manu~er Motaki, u Teheranu, posle razgovora sa turskim kolegom Ahmetom Davutogluom. Davutoglu je do{ao u Teheran u ponedeqak uve~e, kako bi poku{ao da spasi nacrt sporazuma koji je sastavila Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), ali za sada nema naznaka da je wegova poseta dala o~ekivane rezultate, ocewuje Rojters. Prema predlogu sporazuma IAEA, predvi|eno je da Iran po{aqe 75 odsto zaliha slabo oboga}enog uranijuma u Rusiju i Francusku na daqu preradu, me|utim Iran tra`i da dobije gotovo gorivo za teheranski reaktor, pre nego {to po{aqe svoj

Manu~er Motaki

uranijum u inostranstvo. Ciq Zapada je da se, sprovo|ewem ovog plana, zalihe iranskog slabo oboga}enog uranijuma svedu na koli~inu koja nije dovoqna za proizvodwu materijala za atomsku bombu. Turska, koja ima dobre odnose sa Iranom, ponudila je pomo} u re{avawu dugotrajnog spora izme|u svetskih sila i Teherana oko iranskog nuklearnog programa, navela je britanska agencija.

Motaki je razgovore sa turskim kolegom opisao kao konsultacije, a ne poku{aj posredovawa izme|u Irana i svetskih sila, koje nastoje da re{e spor sa Iranom diplomatskim sredstvima, prenele su agencije. Turska je ponudila da, uz Francusku i Rusiju, bude tre}a zemqa za razmenu iranskog uranijuma za gorivo, ali o tome nije bilo re~i na konferenciji za novinare odrànoj u Teheranu, posle sastanka ministara spoqwih poslova dve dràve. Davutoglu bi trebalo da razgovara i sa predsednikom Irana Mahmudom Ahmadinexadom, javila je britanska agencija. SAD i wihovi zapadni saveznici strahuju da Iran poku{ava da proizvede atomsku bombu i traè uvo|ewe sankcija toj zemqi, dok Teheran tvrdi da wegov nuklearni program sluì iskqu~ivo za proizvodwu goriva. (Tanjug)

DNEVNIK

Prvi redovan sastanak nove evropske vlade BRISEL: Dvadeset sedam komesara u okviru novog sastava Evropske komisije pod predsedavawem @ozea Manuela Baroza okupi}e se danas u Briselu prvi put na redovnom nedeqnom sastanku.

PRVA POSETA GR^KOG PREMIJERA MOSKVI

UKRATKO Klizi{te na jugu Italije RIM: Svih 2.300 stanovnika mesta Majerato u Kalabriji evakuisano je ju~e, kada se obru{io deo planinske litice i zatrpao ve}i deo ovog gradi}a. Gradona~elnik Majerata Ser|io Rico izjavio je da je to bila, apokalipti~na scena. Vlasti italijanske regije Kalabrije saop{tile su da je u toj oblasti tokom vikenda zabele`eno vi{e od 200 klizi{ta izazvanih olujnim nevremenom, ali da za sada nema povre|enih, javila je italijanska agencija Ansa. Mesta oko grada Kosence su, tako|e, evakuisana usled poplava i klizi{ta koji su uni{tili ju~e glavnu vodovodnu cev i ostavili vi{e hiqada domova bez vode. (Tanjug)

Vojnici kao zamor~i}i PARIZ: Francuska je namerno izloìla svoje vojnike nuklearnoj eksploziji u Alìru {ezdesetih godina, kako bi prou~avala posledice radijacije na qude, objavio je ju~e francuski dnevnik "Parizjen", pozivaju}i se na poverqivi izve{taj vojske iz tog perioda. Prema tom izve{taju, ciq je bio da se prou~e efekti atomskog oru`ja na qude, kako bi se budu}i vojnici boqe pripremili za borbu. Francuska vlada je pro{le godine obe}ala da }e platiti od{tetu `rtvama nuklernih probi i Alìru, koje su sprovo|ene izme|u 1960. i 1966. godine, ~ime je priznala vezu izme|u eksplozija i bolesti poput raka, od kojih su u me|uvremenu oboleli pojedini veterani. (Tanjug)

Potvr|en zna~aj balkanskih projekata MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e, u razgovoru s gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom u Moskvi, da se nada da }e odnosi dveju zemaqa za vreme aktuelne gr~ke vlade zadobiti novu dinamiku. Papandreu, koji je doputovao u Rusiju prvi put kao predsednik gr~ke vlade, pru`io je uveravawa ruskom lideru da je Atina, tako|e, usmerena na daqe ja~awe odnosa sa Moskvom, javila je agencija Itar-Tass. Agencija je izvestila da su u razgovoru u~estvovali pomo}nik Medvedeva Sergej Prihodko i direktor Federalne slu`be za vojno-tehni~-

ku saradwu Mihail Dimitrijev, a sa gr~ke strane dr`avni ministar Haralampos Pampukis i vicepremijer Jorgos Petalotis. Papandreu se ju~e sastao i s predsednikom ruske Dume (doweg doma parlamenta) Borisom Grizlovom, i s ruskim premije-

rom Vladimirom Putinom, na ~iji je poziv doputovao u Rusiju. Prema najavi iz ruske vlade, u razgovoru Putina i Papandreua prvorazredna pa`wa bila je posve}ena razmatrawu obimnih zajedni~kih projekata - izgradwa gasovoda Ju`ni tok i transbalkanskog naftovoda Burgas-Aleksandropolis. U intervjuu ruskoj dr`avnoj agenciji uo~i posete, gr~ki premijer je izrazio uverewe da }e wegovi razgovori u Moskvi potvrditi visok nivo bilateralnih odnosa i naveo da su odnosi Evropske unije i Rusije strate{ki i da se zasnivaju na zajedni~kim interesima u politi~koj i ekonomskoj oblasti. (Tanjug)

Gr~ka nije traìla pomo} Rusije ATINA, MOSKVA: Gr~ka nije traìla finansijsku pomo} od Rusije, izjavio je zamenik ruskog ministra finansija Dmitrij Pankin uo~i dolaska gr~kog premijera Jorgosa Papandreua u Moskvu. Pankin, zaduèn za sektor spoqnih dugova, je rekao da wegovo ministarstvo nije dobilo nikakve zahteve gr~ke strane, preciziraju}i da on nema planirane sastanke sa predstavnicima gr~ke delegacije, preneo je Rojters. Pred odlazak za Moskvu, Papandreu je u intervjuu ruskoj agenicji RIA Novosti izjavio da Atina moè samostalno da re{i buxetske probleme i da ne}e traìti pomo} ni od Evropske unije, niti od svetske zajednice. Devizne rezerve Gr~ke su na nivou od oko sedam milijardi evra, s tim {to u aprilu

i maju dospevaju na naplatu obaveze u visini od 20 milijardi evra. Rusija je, pak, na tre}em mestu u svetu po visini deviznih rezervi, koje prema{uju 430 milijardi dolara.U nameri da poja~a svoj uticaj na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu, Moskva je u jeku svetske finansijske krize pomogla kreditima mnoge zemqe, uglavnom biv{e sovjetske republike. Globalna finansijska kriza je, me|utim, ozbiqno uzdrmala i rusku privredu, a rusko rukovodstvo je konstantovalo prvi buxetski deficit u posledwih deset godina, zbog ~ega je Moskva odbila da odobri kredit Islandu, prvoj evropskoj zemqi koja je od Rusije zatra`ila finansijsku pomo}. (Tanjug)

Novi Barozov tim na du`nost je zvani~no stupio 10. februara, a dana{wi sastanak prva je sednica "evropske vlade" koja se redovno okupqa jednom nedeqno kako bi razmatrala pitawa od va`nosti za Uniju. Posledwi

sastanak prethodne komisije, kojom je tako|e predsedavao Barozo, odràn je 3. februara i na wemu su razmatrana pitawa vezana za strategiju stabilizacije i privrednog razvoja EU. Ekonomska stabilnost i na~ini za izlazak iz krize, a pre svega lo{a ekonomska situacija u Gr~koj, glavne teme samita {efova dràva i vlada EU odrànog pro{le nedeqe, verovatno }e biti predmet rasprave i dana{we sednice. Nova Evropska komisija je prva koja radi u skladu sa Lisabonskim sporazumom, osmi{qenim da poboq{a na~ine za dono{ewe odluka u Uniji i poja~a me|unarodni profil evropskog bloka. Upravo je na Komisiji da obezbedi da ova reformska poveqa bude i sprovedena, {to ne}e biti lak posao s obzirom da se wome unose promene u skoro svaku instituciju Unije. (Tanjug)

Libija ne izdaje vize Evropqanima BRISEL: Evropska komisija ulazne vize. Libijsko-{vajcarski (EK) osudila je ju~e odluku Libije spor datira iz jula 2008. godine, da prestane da izdaje vize dràkada su Gadafijev sin Hanibal i vqanima zemaqa {engenske zone, snaha uhap{eni u [vajcarskoj nazvav{i je "jednostranom i nesrazbog zlostavqawa dvoje doma}ih zmernom" . slu`benika. Optu`nica protiv Komisija je napomenula da }e drwih je naknadno povu~ena. Tripoàve na koje se odluka odnosi razmotriti "odgovaraju}i odgovor", javio je ju~e britanski radio Bi-Bi-Si. U Tripoliju je ju~e saop{teno da se libijske vize vi{e ne}e izdavati gra|anima zemaqa {engenske zone, ali nije navedeno nikakvo obrazloèwe. [engenska zona obuhvata 23 ~lanice EU i [vajcarsku. Od- Moamer el Gadafi luka je usledila po{to je [vajli je u to vreme obustavio izvoz carska, navodno, svrstala na "crnafte u [vajcarsku, povukao minu listu" 188 istaknutih Libijalijarde dolara sa ra~una {vajcarca, me|u kojima libijskog lidera skih banaka i izveo pred sud dvojiMoamera el Gadafija i ~lanove cu {vajcarskih poslovnih qudi wegove porodice, kojima ne izdaje kojima je istekla viza. (Tanjug)

Ro|endan â&#x20AC;&#x17E;briqantnogâ&#x20AC;? Kim Yong Ila PJONGJANG: Severna Koreja obele`ava ju~e 68. ro|endan "neuporedivo briqantnog" lidera Kim Xong Ila, u situaciji kada se u svetu dosta spekuli{e o stawu wegovog zdravqa i budu}nosti te siroma{ne zemqe, posednika nuklearnog oru`ja. Ve} du`e vreme, Kimova pojavqivawa u javnosti su vrlo retka, ali se u medijima pojavquju fotogafije i snimci na kojima on deluje nasmejan i dobrog izgleda, prenose zapadne agencije. Nacionalna agencija KCNA, u prigodnom tekstu, isti~e Kimovo zalagawe za dijalog sa SAD, navode}i wegovo uverewe da je do{lo vreme za

"okon~awe neprijateqstava". Severna Koreja je apelovala na SAD da otvore dijalog o miru, postavqaju}i to kao uslov za vra}awe u pregovore {est nacija o wenim nuklearnim ambicijama, ali Va{ington to odbija zahtevaju}i da se prethodno postigne saglasnost atomskom razoru`awu. Analiti~ari procewuju da Kim nikada ne}e pristati da se odrekne nuklearnog arsenala svoje zemqe, ali }e poku{avati da obe}awima osigura ekonomske kompenzacije. Kim, verovatno dosta oporavqan od sr~anog udara iz 2008. godine, nastavqa da sna`nom propagandom ja~a svoj kult. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VUKTOR JANUKOVI^ Ukrajinska skup{tina odlu~ila je ju~e da izabrani predsednik dr`ave Viktor Janukovi~ zvani~no preuzme du`nost i polo`i zakletvu na specijalnoj sednici parlamenta u ~etvrtak, 25. februara. Za taj predlog glasala je ve}ina od 238 od ukupno 450 poslanika, nakon {to je Janukovi~ u drugom krugu predsedni~kih izbora pobedio aktuelnu premijerku Juliju Timo{enko.

EVAN BAJ Senator Indijane iz redova demokrata Evan Baj odlu~io je da se ne kandiduje ponovo za tu funkciju, {to je jo{ jedan u nizu potresa koji je ovih dana pogodio vladaju}u Demokratsku partiju u SAD. Baj je postao tre}i senator koji je najavio povla~ewe pre isteka mandata. "Kongres ne radi kako bi trebalo", rekao je Baj novinarima i dodao da je u radu premalo "onoga {to je narodu potrebno".

NIKOL RI^I Ameri~ka starleta Nikol Ri~i uda}e se za svog partnera Xoela Madena objavio je magazin Pipl. "Da, verena sam. Veoma sre}na. Da, vereni smo ve} neko vreme", napisao je Maden na sajtu Tviter, kada se na internetu pojavila vest o skorom ven~awu.Nikol Ri~i (28) i Maden (30) zabavqaju se od decembra 2006. i imaju dvogodi{wu }erku Harlou i petomese~nog sina Sparoua.

Ven~awa obi~nih gra|ana u britanskom parlamentu LONDON: Britanci }e uskoro mo}i, prvi put u istoriji svog parlamenta, u wemu da organizuju ven~awa. Na osnovu dozvole koju je izdala op{tina Vestminster, dve prostorije u Vestminsterskoj palati, Domu parlamenta Ujediwenog Kraqevstva, mo}i }e ubudu}e da se koriste za odr`avawe ven~awa obi~nih gra|ana. Kako javqa Bi-Bi-Si, do sada je to bila privilegija samo poslanika, pojedinih parlamentarnih zvani~nika i wihovih porodica. Sala za jubileje mo`e da primi 80, a sala za ru~avawe poslanika, s pogledom na Temzu, ima prostora za 150 osoba. Budu}i da se verski hramovi ne mogu koristiti za sklapawe gra|anskih brakova, dozvolom nije

Vestminsterska palata

predvi|eno kori{}ewe kapele svete Marije iz 14. veka, koja se nalazi u sklopu Vestminsterske palate. Alison Ketkart, koja je ve} 20 godina mati~ar i ven~ala je mnoge poznate li~nosti - poput Silvestera Stalonea, Xoane Kolins i Barabare Vindzor, pozdravila je ovu odluku. "Odu{evqena sam {to je ovo renomirano zdawe dobilo dozvolu i sa nestrpqewem ~ekam da sklopim prvu gra|ansku ceremoniju u tom ~uvenom, istorijskom okru`ewu", kazala je ona. Ideja da se dozvoli organizovawe ven~awa u parlamentu potekla je od britanskog premijera Gordona Brauna, koji ovaj predlog izneo u oktobru pro{le godine. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

BRITANSKI REFLEKTORI PONOVO UPERENI NA SRBIJU

I London tra`i re{ewe za sever Kosova (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Visoka predstavnica za spoqne poslove EU, britanska baronesa Ketrin E{ton, dolazi sutra u Beograd, a u petak }e posetiti Pri{tinu. – Drago nam je {to je Ketrin E{ton prepoznala va`nost pitawa Srbije i Kosova i uvrstila ga u svoje prioritete – izjavio je za „Dnevnik“ sagovornik u britanskom ministarstvu spoqnih poslova. Istini za voqu, pre se mo`e govoriti o sugerisawu Londona {efici diplomatije EU i potpredsednici Evropske komisije da uvrsti Kosovo u prioritete nego o wenom spontanom prepoznavawu va`nosti tog pitawa. Podsetimo, u svojim prvim nastupima, E{tonova je pomiwala samo BiH kao svoj prioritet u na{em regionu, a Kosovo je prvi put navela na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.

VESTI Ubijen u poku{aju pqa~ke SARAJEVO: U sarajevskom nasequ Ciglane, ispred kladionice Derbi, sino} je u poku{aju pqa~ke u razmeni vatre ubijena jedna osoba a dve su rawene. Neslu`beno se saznaje da su dva mu{karca poku{ala da uz pretwu oru`jem opqa~kaju kladionicu. Radnica Amele Xindo (28) je, me|utim, izvukla svoj pi{toq i pucala. Jednog pqa~ka{a je ubila, a drugoga ranila.Raweni pqa~ka{ pucao je u devojku i te{ko je ranio. Kako saznaje agencija Beta iz bolni~kih izvora, devojka je rawena u predelu abdomena, grudnog ko{a i leve natkolenice. Operisana je i nalazi se na intenzivnoj nezi u bolnici Ko{evo u Sarajevu. (Beta)

EU dala Gr~koj novi rok

BRISEL: Ministri finansija Evropske unije upozorili su ju~e na sastanku u Briselu Gr~ku da mora da otkloni rizike koje prete da ugroze stabilnost evropske valute evra i zna~ajno smawi potro{wu za ovu godinu.

Ketrin E{ton

– Pro{le godine smo usredsre|eni na Bosnu i cegovinu, ali kako smo u u{li u izbornu godinu u

bili Her2010. BiH,

jasno je da nije realno posti}i u slede}im mesecima neke rezultate, zato svoju pa`wu vra}amo na Kosovo – navodi na{

izvor iz Forin ofisa, i obja{wava da }e prioritet politike Velike Britanije na Zapadnom Balkanu u 2010. godini biti pitawe severa Kosova. Po re~ima sagovornika „Dnevnika”, London ocewuje da za severni deo Kosova postoje tri re{ewa: implementacija Fejtove strategije, zatim nadogradwa Ahtisarijevog plana koja bi Srbima dala jo{ ve}u i opipqiviju autonomiju i, kao krajwe re{ewe – podela. – Za nas je podela lo{a solucija, a mislimo da je i za Srbiju. Ako bude do{lo do podele, onda }e Srbija morati da ~eka Kosovo da zajedno s wim u|e u EU. Iskreno, ne verujemo da se to srpskim politi~arima i gra|anima isplati. Zato mislimo da bi sredwe re{ewe, vi{e od Ahtisarijevog plana a mawe od podele, moglo biti povoqno i prihvatqivo za sve – zakqu~io je na{ sagovornik. @eqko Panteli}

ME\UNARODNA KOMISIJA ZA ZA[TITU DUNAVA

Strategija razvoja turizma na Dunavu BE^, BUKURE[T: Predstavnici 14 podunavskih zemaqa obavezali su se ju~e u Be~u da }e wihove zemqe ~istiti i {tititi Dunav od zaga|ewa, saop{tila je Me|unarodna komisija za za{titu Dunava. Predstavnici Nema~ke, Austrije, Ma|arske, Hrvatske, Bosne, Bugarske, Rumunije, ê{ke, Slova~ke, Srbije, Slovenije, Ukrajine, Crne Gore i Moldavije kao i zvani~nici Evropske komisije usvojili su plan upravqawa Dunavom do 2015. godine u ciqu "poboq{awa stawa reke i wenih pritoka". Re~ je o smawewu zaga|ewa, spre~avawu izlivawa reke i poboq{awu sistema upozoravawa i spre~avawa poplava. "Svi mi delimo vodu Dunava i onda treba da delimo i odgovornost", izjavio je predsednik Me|unarodne komisije za za{titu Dunava (ICPDR) Mitja Briceq. Vi{e evropskih nevladinih organizacija dostavilo je JUÊ ministrima peticiju kojom se zahteva po{tovawe ìvotne sredine u pro-

Jorgos Papakonstandinu

U saop{tewu objavqenom posle sastanka, ministri EU dali su rok Gr~koj da do 16. marta poka`e da je na dobrom putu da smawi buxetski deficit sa 12,7 odsto, koliko je iznosio pro{le godine, na 8,7 odsto u 2010. godini. Ministar finansija Gr~ke Jorgos Papakonstandinu rekao je da je wegova zemqa ve} na putu ostvarewa postavqenih ciqeva i da je ~ak u posledwem periodu zabele`ila pozitivne rezultate. Vlada premijera Jorgosa Papandreua obavezala se ranije da }e buxetski deficit svesti na tri odsto do 2012. godine, {to je i zahtev Evropske unije. Kriza u Gr~koj uticala je na poverewe prema evropskoj valuti u svetu, tako da je vrednost evra u odnosu na dolar od po~etka 2010. godine pala za pet odsto. Evro je danas na berzi u Londonu vredeo 1,37 dolara. (Beta-AP)

jektima razvoja saobra}aja na Dunavu, javila je agencija Frans pres. Ministarstvo za regionalni razvoj i turizam predstavilo je ju~e u ju`nom rumunskom gradu Braila strategiju Deturvej o odr`ivom razvoju u zoni Podunavqa, s naglaskom na razvoj turizma u kojoj je u~e{}e uzela i Srbija. U strategiji razvoja turizma u Podunavqu, koju finansira Program transnacionalne saradwe u jugoisto~noj

zbog najavqenog prisustva predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, a Josipovi} je vi{e puta izrazio `aqewe zbog takve wegove odluke. Na inauguraciji ne}e biti ni predstavnika Srpske pravoslavne crkve (SPC) koji su, kako je za Betu rekla [ilovi}-Kari}, poslali izviwewe zbog nedolaska. Predstavnici Srpskog nacionalnog ve}a (SNV) i Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) prisustvova}e inauguraciji novog predsednika dr`ave, potvrdio je za Be-

Dolazak potvrdilo deset predsednika Dolazak na inauguraciji potvrdli su predsednici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije, Slovenije, Albanije, Bugarske, Ma|arske, Poqske i Slova~ke. rekla je ju~e da Srbija nije poslala nikakvo obave{tewe o tome da }e poslati svog predstavnika na inauguraciju, pa tako ni ambasadora u Hrvatskoj. U Ministarstvu spoqnih poslova Srbije je tako|e re~eno da niko od predstavnika Srbije ne putuje u Zagreb. Predsednik Srbije Boris Tadi} jo{ ranije je saop{tio da ne}e do}i na Josipovi}evu inauguraciju,

SRBIJA I BiH POTPISALE SPORAZUM O SARADWI U OBRAZOVAWU

Dogovorena razmena nastavnika i studenata SARAJEVO: Ministar civilnih poslova BiH Sredoje Novi} i ambasador Srbije u BiH Grujica Spasovi} potpisali su ju~e u Sarajevu Sporazum Vlade Srbije i Ve}a ministara BiH o saradwi u obrazovawu, kulturi i sportu. Prema re~ima Novi}a, ciq sporazuma je da se razvije neposredna saradwa obrazovnih institucija, razmena stru~waka, nastavnika, sta`ista, postdiplomaca i studenata, kao i davawe stipendija. Potpisnici su najavili da }e uspostaviti neposrednu saradwu organizacija i institucija u oblasti kulture, umetni~kih udru`ewa i fon-

dacija. Obrazovawe, kultura i sport su oblasti koje su "izuzetno zna~ajne i koje uistinu najvi{e doprinose razvoju i odnosima zemaqa", rekao je Novi} i ocenio da }e se tim sporazumom odnosi BiH i Srbije u~vr{}ivati i razvijati. Novi} je ocenio da sport jedan od najzna~ajnijih faktora pomirewa naroda i "najboqi ambasador u predstavqawu svake zemqe". Ambasador Spasovi} je ocenio da su BiH i Srbija i do sada imale dobru saradwu u kulturi, te da je sporazum posebno va`an zbog {irewa saradwe u obrazovawu. (Beta)

Evropa ocewuje polo`aj mawina u Crnoj Gori PODGORICA: U Crnu Goru je ju~e stigla prva ekspertska misija Evropske komisije za qudska prava koja }e, kako je saop{teno, tokom pet dana boravka oceniti stawe i definisati preporuke za unapre|ewe qudskih prava. Ekspertska misija }e ispitivati polo`aj raseqenih osoba, radno zakonodavstvo, ulogu civilnog dru{tva, borbu protiv nasiqa u porodici, antidiskriminatornu politiku, slobode medija i prava

nacionalnih mawina.^lanove misije ju~e je primila ministarka za evropske integracije Gordana \urovi} koja je rekla da je Crna Gora pripremila "a`urirane informacije i podatke" iz oblasti qudskih prava. Pre nego {to Crna Gora dobije zvani~no mi{qewe Komisije o spremnosti za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, Podgoricu }e posetiti jo{ nekoliko misija Evropske komisije. (Beta)

Leterm: Albanija kqu~na za stabilnost Balkana

Evropi, i sprovodi se od 2009. do 2012. godine, u~estvuju Srbija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Bugarska, Ma|arska i Rumunija, saop{tava rumunsko ministarstvo. Zajedni~ka strategija zemaqa partnera previ|a razvoj turizma du` Dunava i promovisawe projekata u zonama sa zna~ajnim turisti~kim potencijalom, a sredstva }e obezbediti EU. (Beta)

Inauguracija Josipovi}a bez predstavnika Srbije ZAGREB: Na inauguraciju novog predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a, u ~etvrtak, u Zagreb dolazi deset {efova dràva, evropski komesar za pro{irewe [tefan File i zamenik ameri~kog dràvnog sekretara Xekob Lu. Sve~anom progla{ewu novog predsednika prisustvova}e predsednici svih zemaqa regiona, ali me|u brojnim zvanicama ne}e biti predstavnika Srbije. Portparolka u Uredu predsednika dràve Dawa [ilovi} Kari}

sreda17.februar2010.

tu predsednik SNV-a i saborski poslanik SD[-a Milorad Pupovac. Pupovac je podsetio da je SDSS podr`ao Josipovi}evu predsedni~ku kandidaturu i da s wim ima dobre odnose, pa }e, kako je istakao, u skladu s tim u ~etvrtak u podne do}i na sve~anost preuzimawa predsedni~ke du`nosti. Na inauguraciji, na kojoj }e Josipovi} polo`i-

ti predsedni~ku zakletvu, o~ekuje se oko hiqadu zvanica, me|u kojima i predstavnici 18 dràva, a bi}e prisutni i gra|ani. Policija }e strogo kontrolisati ulazak na Markov trg, a bi}e pregledani svi gra|ani koji budu èleli da prisustvuju ceremoniji. Ve} od danas poslepodne centralne gradske ulice bi}e povremeno blokirane, a do ~etvrtka u 17 ~asova bi}e zabrawen saobra}aj, ali i zaustavqawe i parkirawe svih vozila na podru~ju Gorweg grada. Pripreme za sve~anost privode se kraju. Zbog najavqene ki{e, pozornica na Markovom trgu bi}e natkrivena, a na woj }e se, uz istaknutu zastavu Hrvatske, nalaziti i sto na kojem }e biti Ustav i govornica s koje }e se novi predsednik, nakon {to poloì zakletvu, obratiti javnosti. Kada Josipovi} stigne na Markov trg, na pozornici }e ga ~ekati sudije Ustavnog suda i predsednica tog suda Jasna Omejec pred kojom }e poloìti zakletvu koja se zavr{ava re~enicom "Tako mi Bog pomogao". Josipovi} }e u pratwi supruge do mesta sve~anosti ispred crkve Svetog Marka do}i pe{ke izme|u okupqenih gra|ana. Mirjana Vujovi}-\urak

TIRANA: Premijer Belgije Iv Leterm izrazio je ju~e u Tirani podr{ku svoje zemqe integraciji Albanije u Evropsku uniju, javqaju agencije. Leterm, koji je u poseti regionu Balkana, nakon Tirane posetio je ju~e podne Podgoricu, a danas boravi u Beogradu. "Mislimo da je prikqu~ewe Albanije Evropskoj uniji kqu~ni faktor za stabilnost Balkana", izjavio je premijer Belgije na konferenciji za novinare sa albanskim kolegom Saqijem Beri{om, javqa agencija Frans pres.Premijer Belgije koja od jula preuzima predsedavawe EU,

istakao je da je "evropska integracija Albanije u interesu Albanije ali i gra|ana EU", javila je agencija Ata. Kad je re~ o viznoj liberalizaciji, Leterm je kazao da EU smatra prioritetnim ukidawe "{engenskih viza" za gra|ane Albanije. Beri{a je ocenio posetu belgijskog premijera Tirani istorijskim doga|ajem za odnose dve zemqe. On je tako|e izrazio zahvalnost Belgiji zbog podr{ke u izgradwi demokratije, tr`i{ne ekonomije kao i u procesu evroatlantskih integracija Albanije. (Beta)

Dodik prikazan kao Hitler BAWALUKA: Upravni odbor Federalne radio-televizije (UO FTV) zakqu~io je da emitovawe priloga kao {to je "Vidimo se u Bile}i" u informativnim emisijama moè zapretiti ugroàvawem ure|iva~kih na~ela javnog radiotelevizijskog servisa, Kodeksa emitovawa Regulatorne agencije za komunikacije i op{teprihva}enih dru{tvenih normi. "Tako ne{to nije, niti }e biti opredeqewe FTV-a, te je zbog toga Upravni odbor ove medijske ku}e zaduìo menaxment da preduzme odgovaraju}e mere u skladu sa utvr|enom odgovorno{}u", saop{teno je iz UO FTV-a. U saop{tewu se kaè da je doneta i odluka o raspi-

sivawu konkursa za ~lanove Programskog ve}a. "Imenovawem kompetentnog Programskog ve}a kao savetodavnog tela Upravnom odboru kona~no }e se upotpuniti efikasan aparat koji omogu}ava potpuno artikulisawe stavova, kao i nadzor nad po{tovawem interesa javnosti", ka`e u saop{tewu. Regulatorna agencija za komunikacije saop{tila je u petak da je FTV prikazivawem video-klipa na kojem je premijer RS prikazan kao Adolf Hitler, a rukovodstvo RS kao pripadnici Tre}eg rajha, ozbiqno ugrozila profesionalne i eti~ke standarde javnih servisa, kao i wihovu funkciju. (Tanjug)

MRE@A

sreda17.februar2010.

DNEVNIK

Gugl pravi tablet

Pet novih modela „lumiks” K

ompanija Panasonik predstavqa pet novih kompaktnih modela digitalnih fotoaparata pod oznakom „lumiks”. Modeli TZ10 i TZ8 najnoviji su ~lanovi popularne putuju}e druìne iz TZ linije koji imaju 25 mm super{iroki ugao i sna`ni 12x opti~ki zum sa „lejka“ so~ivima, dok model TZ10 ima savr{enu sposobnost snimawa filmova i sadrì opciju AVCHD Lite. Znatno tawi i elegantno dizajnirani oblik modela ZX3 objediwen je sna`nim 8x opti~kim zumom zajedno sa „lejka“ so~ivima i 14.1 megapiksela visokom rezolucijom CCD. Izdr`qivi model FT2 je u velikoj meri otporan na udarce i propu{tawe vode i peska, a bitno je pomenuti veoma kvalitetnu „lejka“ optiku sa 28mm {irokim uglom i 4.6x opti~kim zumom. Model FX66 ima 25mm {iroki ugao i opti~ki 5x zum u superkompaktnom i elegantnom obliku i sadrì unapre|enu procesnu tehnologiju „inteligentna rezolucija ” za boqi kvalitet slike. Novi kompaktni modeli omogu}avaju korisnicima da osete istinsko zadovoqstvo prilikom pravqewa savr{enih snimaka, koje je jednostavno ~ak i za po~etnike. Svi modeli bi}e do-

stupni u prodavnicama od marta u razli~itim bojama.

komande ukqu~uju}i i odvojeno dugme za snimawe filmova koje prvenstveno omogu}ava jednostavan rad u oba na~ina snimawa. S ugra|enim GPS-om, model TZ10 ne samo da bele`i geografsku {irinu i daqinu ve} i lokacije s istovremenim fotografisawem ili vra}awem fotografije unazad. Model TZ10 ima visoku rezoluciju od 3-in~a i 460.000-ta~kica inteligentnog LCD-a sa

tuaciji fotografisawa. HD film (1280x720) ili snimawe u pokretu JPEG pri 30fps je novi sadr`aj ovog modela. Model TZ8 je tako|e nadmo}an u efikasnom kori{}ewu energije tako da omogu}ava du`i vek trajawa baterije i to do 340 ispucanih snimaka (CIPA) pri samo jednom puwewu. Ovaj model }e biti dostupan u radwama od marta u crnoj i crvenoj boji.

FT2

{irokim uglom gledawa i antirefleksnom postavkom, sa odli~nom vidqivo{}u tokom snimawa i pu{tawem fotografija i filmova. Uprkos kompaktnom obliku veli~ine xepa, svestrani digitalni fotoaparat DMC-TZ10 sigurno }e zadovoqiti svakog korisnika zbog svoje izvanredne efikasnosti, a nudi bogato iskustvo kao nikad pre. Model TZ10 u prodaji }e biti u martu i to u crnoj, srebrnoj, plavoj, sme|oj i crvenoj boji.

DMC-TZ10

DMC-TZ8

Model Lumix DMC-TZ10 najnoviji je ~lan serije TZ koja je osvojila simpatije {irom sveta. Re~ je o modelu koji ima posebnu opciju AVCHD Lite HD za snimawe filmova, 25mm super{iroki ugao i so~iva sa sna`nim 12x opti~kim zumom. Digitalni fotoaparat TZ10 od 12.1-megapiksela unapre|en je sa atraktivnim dodacima poput tehnologije inteligentna rezolucija, ugra|enog GPS ure|aja i ru~nog upravqawa. Mnogo funkcija za fotografisawe i snimawe filmova organizovano je kroz operativne

Kao i TZ10, TZ8 model tako|e sadr`i 25mm {iroki ugao sa 12x sna`nim opti~kim zumom (25300mm) i so~ivima LEICA DC VARIO-ELMAR u svom kompaktnom obliku. Ovaj model je unapre|en sa atraktivnim dodacima ukqu~uju}i tehnologiju inteligentne rezolucije sa 16x zumom. Model TZ8 dolazi s novom tehnologijom inteligentne rezolucije koja je ugra|ena u opcije High speed i Venus Engine VI. Sa 2.7-in~a, 230.000-ta~kica {irokog ugla gledawa LCD-a lako je za gledawe u bilo kojoj si-

Model Lumix DMCFT2 naslednik je modela D M C FT1, prvog digitalnog aparata koji je opremqen za aktivan rad na otvorenom. Model FT2 sadrì visoko kvalitetna so~iva „lejka“ sa 28mm {irokim uglom gledawa i 4.6x opti~kim zumom. Sa AVCHD Lite HD sposobno{}u za snimawe filmova, novi 14.1-megapikselni FT2 model predstavqa unapre|eni model u odnosu na prethodni. Vodootporan je na dubinu od 10 metara i na pra{inu porede}i sa standardima IPX8 i IP6X. Zahvaquju}i gumenoj podlozi, u~vr{}enom staklu i ugqanoj smoli unutar kamere, model FT2 je za{ti}en od vode, pra{ine i peska. Za{titna plo~a na LCD-u moè podneti pritisak koji je jednak dubini od oko 10 metara. Fotoaparat je otporan na pad sa visine od dva metra. Fotoaparat je i sa unutra{we strane osnaèn novorazvijenim sistemom Venus Engine HD II. Mnoge funkcije koje su u slu`bi fotografisawa i snimawa filmova organizovane su kroz prikaz operativnih komandi i ~ine ovaj model naprednim i jakim digitalnim fotoaparatom. I ovaj fotoaparat }e biti u radwama od prole}a u predivnim bojama

vaju vrednost kocke s kojom se spoje, pa one koje mo`ete samo jednom pomeriti i sli~no. Naravno, ciq vam je da svaki nivo o~istite. Neki od nivoa prili~no su laki - re{ewa su o~igledna na prvi pogled, dok su neki prili~-

no frustriraju}i, pogotovo zato {to ne postoji opcija za poni{tavawe posledweg poteza, tako da, napravite li gre{ku, morate sve iz po~etka. Igra podràva tri reìma igrawa i tri nivoa teìne. U svakom slu~aju, mora}ete dobro

zinskih sadr`aja prikazanu u okviru projekta Mag+ medijskog giganta Bonije. Trenutno izgleda kao izvanredan rad u Foto{hopu, jer nije realizovan u fizi~kom smislu, i verovatno }e jo{ neko vreme ostati upravo to – koncept, jer Gugl verovatno ne `eli da odvra}a proizvo|a~e hardvera od svog operativnog sistema Krom kao {to je to u~inio Motoroli koja je taman pomislila da }e joj Android doneti spas a onda ustanovila da joj je ba{ Gugl postao konkurencija svojim telefonom Neksus 1. I pored toga, sve su u~estalija naga|awa da bi Gugl mogao da ponudi nekakav tablet, a ovaj video i slike na strani projeka-

terakcije s tastaturom na ekranu, lanserski prekriva~ koji omogu}ava da se vebu pristupi dodirom ili pretraìvawem, kontekstualne aktivnosti koje se pokre}u zadràvawem na jednom mestu, zumirawe vi{e strana, tabovi pore|ani du` ivice ekrana i mogu}nost da se na ekranu otvori ve}i broj ~ita~a sadràja. Guglov koncept pomalo podse}a na interaktivni tablet za ~itawe grafi~ki bogatih maga-

ta Kromijum ~ak ih dodatno podgrevaju. Po~etkom godine pojavile su se tvrdwe da }e 2010. biti godina tableta i najavqivano je da }e glavni takmaci na tom tr`i{tu biti Eplov ajped, Guglov jo{ neimenovani ure|aj i Majkrosoftovo re{ewe s dva ekrana nazvano kurijer. Na osnovu onog {to je vi|eno do sada ~ini se da je ajped slab ure|aj u odnosu na ono {to obe}avaju druga dva proizvo|a~a.

kao {to je `uta, naranxasta, srebrna i crna.

ZX3

DMC-ZX3 digitalni fotoaparat sadrì 25mm super Leica DC VARIO-ELMAR so~iva {irokog ugla sa sna`nim 8x opti~kim zumom zajedno sa 14.1 – megapikselnim CCD-om visoke rezolucije. Model ZX3 tako|e sadrì AVCHD Lite funkciju za snimawe filmova. Sa visoko kvalitetnom aluminijskom teksturom koja je otporna na otiske prstiju i prqav{tinu, tanak, kompaktan i xepne veli~ine ovaj digitalni fotoaparat sadrì niz funkcija za fotografirawe i snimawe kako bi bio idealan partner u putovawima ili u svakodnevnom snimawu. Ovaj model donosi {iroku varijaciju boja od crne, srebrne, plave, sme|e i crvene, a u radwama }e biti dostupan od marta.

FX66 Model FX66 dolazi sa 14.1-megapikselnim senzorom za slike u svetski poznatoj tankoj i elegantnoj FX seriji. Tako|e sadrì procesnu tehnologiju „Intelligent Resolution“ za boqi kvalitet slike koja je ugra|ena u Venus Engine VI sistem. Sadrì sna`ni 5x opti~ki zum koji moè i}i i do 6.5x. Do-

Gugl uspostavqa superbrzu vezu nternet kompanija Gugl namerava da u nekim delovima Sjediwenih Dràva uspostavi probnu internet mreù koja }e omogu}iti korisnicima vezu sa internetom sto puta brù od one koja im je sada na raspolagawu. Zvani~nici Gugla kaù da }e eksperimantalni sistem pokrivati mala podru~ja Sjediwenih Dràva, sa izme|u 50 hiqada i 500 hiqada korisnika. Oni isti~u da }e superbrza veza omogu}iti, na primer lekarima, da posmatraju izuzetno detaqne vi-

datni 25mm super{iroki ugao je idealan za fotografisawe kako prostranih predela tako i zatvorenih prostora. Sa 14.1-megapikselnom rezolucijom CCD reprodukuje detaqniji ugao snimka sa mogu}no{}u doterivawa ili jo{ sna`niji ekstra opti~ki zum koji koristi wegov sredi{wi deo. Sa raznoliko{}u ponu|enih boja (crna, srebrna, plava i qubi~asta) od visoko kvalitetne aluminijske teksture, tanki i super kompaktni model FX66 najboqe pristaje korisnicima koji `ele upravo elegantni fotoaparat. Ovaj model }e se pojaviti na tr`i{tu u martu.

„Ziro”, doma}a igra za mozgawe osle “Pajroblazera”, novosadski razvojni tim Eipix odlu~io je da se oproba u `anru logi~kih igara. “Ziro” na prvi pogled najvi{e podse}a na prastari i legendarni “Sokoban” (igra stara „samo“ 27 godina), s tim {to je sve zapakovano u moderniju grafiku i malo druga~iju tematiku. Iako pri~a u ovakvim igrama i nije toliko bitna, mora se naglasiti da je ona u igri “Ziro” malo konfuzna. Klimatske promene na Zemqi uzrokovale su bu|ewe Ziroa, najmla|eg ~lana prastarog reda za{titnika planete, koji je neka varijanta Sne{ka Beli}a?! Ipak, ova pri~a je dobra osnova za poruke o za{titi `ivotne sredine, koje se provla~e kroz igru. Sama igra sastoji se od nekih 300 nivoa, na kojima morate ohladiti Zemqu uni{tavaju}i ledene kocke s brojevima. Uni{tavate ih tako {to spajate dve iste, mada je glavna za~koqica u tome {to se kocka, kad je pomerate u jednom smeru, ne zaustavqa dok god ne nai|e na neku prepreku. Pored toga, postoji gomila specijalnih kocaka, kao one {to umawuju i pove}a-

ko je suditi po videu koji je postavqen na Jutjub, izgleda da i Gugl èli da uzja{e na talas tablet ra~unara koji je pokrenuo Epl najnovijim proizvodom kojim se upravqa iskqu~ivo prstima. U saop{tewu objavqenom na strani posve}enoj projektima Chromium vidi se da razmatra ideju tablet ra~unara s ekranom osetqivim na dodir poput Eplovog ajpeda. Strana sadrì vizuelna istraìvawa koja pokazuju kako bi mogao da izgleda korisni~ki interfejs tableta koji koristi operativni sistem Krom, ako se realizuje u hardveru. Neke od istraènih mogu}nosti su in-

napregnuti sive mo`dane }elije, ako èlite da zavr{ite sve nivoe igre. Reìmi igrawa jesu Quest, Skill i Practice. Quest vas vodi po mapi sveta, na kojoj morate „hladiti“ sve poznatije gradove, u Skill-u moète igrati nivo za nivoom bez navigacije po mapi, dok ime reìma Practice dovoqno govori o wemu. Razli~ite nivoe teìne odlikuje kra}i rok i mawe poteza za zavr{avawe nivoa. Tristotinak nivoa obe}ava vi{esatnu zanimaciju, mada su igre ovog tipa vi{e za kratke predahe, kada imate vremena za nekoliko nivoa. De{ava se, dodu{e, da to potraje jer igra moè biti zarazna, pogotovo ako ste qubiteq ovog ànra. U eri haj-end puca~ina, visokobuxetnih MMORPG-ova, kvalitetnih strategija i RPGova koji imaju boqe zaplete od ve}ine kwiga te tematike, Ziro mo`da deluje zastarelo i siroma{no. Ali ovakve igre imaju svoje fanove dok, sa druge strane, svaki napredak na poqu doma}e produkcije kompjuterskih igara zasluùje pa`wu ovda{wih igra~a. (B92)

deo snimke pacijenata u udaqenim podru~jima. Tako|e }e biti znatno smaweno vreme za skidawe celove~erwih filmova u tehnici visoke rezolucije. Superbrza veza mogla bi da podstakne i neke nove na~ine kori{}ewa interneta. Regulatorna tela koja nadgledaju industriju komunikacija pozdravila su ovu Guglovu ideju. Federalna komisija za telekomunikacije nedavno je saop{tila da }e uskoro otkriti planove za poboq{awe pristupa internetu u ~itavoj zemqi.

Samsung diskovi u Yeksonovom stilu amsung je obznanio svoje planove o specijalnoj ediciji hard diskova S2 Portable. Ona }e se izdvajati po

tome {to }e na woj dolaziti “Majkl Xekson This is it”, posledwi film o kraqu popa. Specijalni model 2,5-in~nog diska }e imati kapacitet od 500GB, USB 2.0 interfejs, podr`ava}e Power Saving Mode, automatski bekap, kao i SecretZone, karakteristiku koja omogu}ava da deo diska funkcioni{e kao virtuelni drajv sa bezbednim fajlovima i AES-128bitnom ili AES256-bitnom enkripcijom. This is it S2 Portable drajvovi }e se na evropskom tr`i{tu pojaviti krajem februara, zajedno sa DVD i blurej verzijom filma. Nije poznato kolika }e biti wihova cena.

PORODICA

DNEVNIK

Kako detetu olak{ati u~ewe aria Montesori jednom je rekla: „êsto sam nagla{avala da od ve}ine u~enika ne moèmo stvoriti genija. Sve {to moèmo jeste da svakom pojedincu damo priliku i pomo} da razvije sposobnosti koje poseduje.“ Mnogo je razli~itih na~ina koji mogu uticati na lak{e svladavawe te{kog {kolskog gradiva. Ovde su navedeni samo neki koji roditeqima sluè kao predlog, a deci kao pomo} pri u~ewu. Uvek pokaìte iskreno zanimawe za ono {to dete u~i. Neka prepozna va`nost onog {to radi. Verujte u detetov uspeh, ne potcewuju}i trud koji je u wega utro{en. Osigurajte mesto u stanu koje sluì samo za u~ewe. Pobrinite se da mesto bude dobro osvetqeno, a prostor uvek izluftiran, s prijatnom sobnom temperaturom.

Prostor za u~ewe trebalo bi da bude izolovan od buke, `amora

ili glasne muzike. Me|utim meditacijska muzika mo`e biti veoma podsticajna i izvrsna pomo} pri u~ewu. Uka`ite detetu na va`nost razlikovawa bitnog od nebitnog, podstaknite ga na izvla~ewe va`nih datuma, godina i pojmova.

Pripreme za dolazak {teneta upujete psa? Odli~no! Uradili ste doma}i zadatak, odabrali pasminu, znate ta~no gde }ete ga nabaviti. Ali, pre nego dovedete to klupko dlake ku}i, pripremite sve {to morate kako biste smawili stres za va{eg novog ~lana porodice.

Razgovarajte sa uzgajiva~em ili prodavcem u pet {opu, u zavisnosti od toga gde kupujete psa, o tome ~ime se ku~e hranilo. Koju vrstu hrane je konzumirao, od kog proizvo|a~a, da li je to bila samo pse}a hrana ili i ostaci od ru~ka? [to bliè budete tome da psi}a dovedete ku}i u sli~niju rutinu, lak{e }e pro}i wegovo prilago|avawe. Ako èlite da hranite psa drugom vrstom hrane, to je u redu, samo neka bude postepeno. Previ{e radikalna promena moè uticati na wegov èludac i prouzrokovati povra}awe, proliv i sli~no. Posetite i veterinara kako bi ga pregledao i vakcinisao. Tako }e kuca potpuno ispravno zapo~eti novi ìvot u va{em domu.

Par ostalih stvari na koje morate da mislite su posude za vodu i hranu, nekoliko sigurnih igra~aka i poslastica. Veliki plus je, pogotovo ako }e to biti ku}ni pas, ku}ica. To je odli~an alat za dresuru jer psi ne vole nered u svom skloni{tu, a ku}ica }e im upravo to i predstavqati. Ku}ica }e za psa biti mesto na kojem }e se ose}ati sigurno i gde }e mo}i da se odmori i odspava posle igre sa vama. Obratite pa`wu da igra~ke budu potpuno sigurne za igru. Nikad mu ne dajte da se igra sa cipelama, makar one bile stare. Ne samo da to ne sigurno za wega, ve} va{e ku~e ne}e mo}i da razlikuje staru patiku od salonke od nekoliko hiqada dinara. Za wega }e to biti samo cipela, a vi ste bili ti koji ste mu dozvolili da se igra sa prvom koju je zgrabio. Vrlo je va`no da psu ne budu dostupne stvari za koje ne èlite da ih uzima. Mo`da }e zvu~ati sme{no, ali najboqi na~in da mu to onemogu}ite jeste da sednete na pod, budete u wegovoj visini i sklonite sve ~ega se potencijalno moè do~epati, pro`vakati, progutati ili uni{titi. Sklonitee sve nov~i}e, dostupne elektri~ne kablove i sve sitnice koje predstavqaju opasnost za {tene. Svi èle da im {tene izraste u predivnog odraslog psa i ìvi dug, zdrav ìvot. Slu{aju}i ove savete, to }ete i posti}i, a sam po~etak va{eg prijateqstva bi}e opu{ten i za pam}ewe.

Sugeri{ite isticawe va`nih ~iwenica razli~itim bojama. Na taj na~in nau~eno trajnije ostaje u se}awu. Uz pretpostavku da postoje adekvatni uslovi, bilo bi dobro da dete nastavnu jedinicu ~ita naglas, a zatim je i prepri~a svojim re~ima. Glasno ~itawe spre~ava „beàwe“ misli od predmeta u~ewa, dok se raspon koncentracije pove}ava. Usmeravajte dete na vi{e izvora u~ewa (uxbenici, enciklopedije, ~asopisi, dokumentarni filmovi, Internet i sli~no). Posle obavqenog zadatka obvezno podstaknite dete na uzimawe kra}e pauze od 10–15 minuta. Nagradite ga ~okoladicom ili nekim slatkim vo}em, kako bi se odmorno i osveèno lak{e koncentrisalo na zadatke koji slede. Ukoliko primetite kako va{e dete ima te{ko}a s koncentracijom, te{ko pamti, lo{e ~ita ili pi{e, potrebno je potraìti pomo} stru~waka.

sreda17.februar2010.

Kreativne ideje za ~i{}ewe

ad po ku}i, deca, zabava? Mogu li ove re~i da stanu u istu re~enicu? Naravno, ali treba da ubacite malo kreativnosti u poslove. Prvo moramo raspraviti kako dodeliti poslove.

Tablice koje rotiraju zadatke mogu biti jako efikasne. Bilo bi zgodno koristiti magnetsku, po kojoj moète pisati i brisati koliko èlite, ali tablice sa imenima dece koja se rotiraju su tako|e efikasne. No, table sa raspodelom poslova nisu za sve, pa }emo ukqu~iti jo{ nekoliko ideja. Kao finu alternativu moète poku{ati da ispe~ete zadatke u kola~i}e, mafine i sli~no. Za naj-

boqe rezultate napi{ite zadatke na komadi}e papira, savijte ih i zamotajte u kva-

drati}e od folije kako bi ostali netaknuti. Klinci }e jedva ~ekati da zavr{e s poslom da dobiju jo{ slatkih poslastica.

Jo{ jedna ideja je da sastavite zadatke za taj dan no} pre zadate obaveze. Prvo dete koje ustane i obu~e se kao nagradu moè da izabere zadatak koji wemu najboqe odgovara ({to je verovatno uvek najlak{i i najbrì)! Ako va{e dete jo{ uvek ne ~ita dobro, uvek tablicu poslova moète napraviti sa slikama i raznim kodovima. Za wih }e biti zabavno da poga|aju o kakvom se poslu radi. Ako je ~i{}ewe pra{ine ne{to {to va{a deca ne vole, zamenite staru krpu za pra{inu za onu sa perjem. Koje dete moè odoleti peru? Jo{ jedna zabavna ideja – poku{ajte da sakrijete bombone u }o{kove i zagone u name{taju. To je odli~an na~in da pri ~i{}ewu pomere okvire za slike i po~iste tamo gde ina~e ne bi ni pri{li. Uvek prebrojte koliko ste slatki{a sakrili, pa kad vam deca kaù koliko su ih prona{li da znate jesu li sve prona{li i zavr{ili posao do kraja.

Deset saveta za dopisivawe na poslu avno su ga smatrali tabuom u komunikacijama, ali instant dopisivawe ima sve vi{e i vi{e poklonika unutar korporacija kao brz i efikasan na~in komunikacije sa saradnicima i klijentima. Prema istraìvawu iz 2006. godine, 35 posto zaposlenih u 416 kompanija koristi dopisivawe na poslu. Bilo da va{a organizacija koristi dopisivawe u slu`bene svrhe ili ne, pratite naredne predloge kada se dopisujete na poslu. Raspitajte se o tome ima li va{a kompanija odre|enu politiku o dopisivawu. Ako ima, pobrinite se da saznate sve o nepodràvanom kori{}ewu dopisivawa, kao i posebna pravila koja se ti~u i slawa i primawa poruka i priloga. Iskoristite privatnost dopisivawa. U mnogim okruèwima koja dozvoqavaju dopisivawe, zaposleni mogu da komuniciraju me|usobno bez ometawa saradnika ili bez dwihovog ubacivawa. Ipak, pre nego {to po~nete da kuckate poruku, pro~itajte pravilo broj 3. Va{e se poruke mogu pro~itati. Ako su instant i izbri{ete ih brzo, ne zna~i da se ne mogu pregledati ili da ih primalac ne moè arhivirati. Suzdrìte se od ukqu~ivawa li~nih podataka, poverqivih in-

formacija ili bilo kakvih drugih {kakqivih tema. Budite svesni virusa. Mnogi programi za dopisivawe su besplatni. Ako ste skinuli sa interneta takav program, pobrinite se da pro|e kroz antivirus proveru, kako mreà va{e kompanije ne bi bila ugroèna. Nemojte koristiti sladuwave nadimke na poslu. Uvek odràvajte profesionalni imix. Klijenti ne èle da {a-

qu poruke nekom ko se zove ‘mala slatkica’ ili ‘vru}i komad’. Pratite prihva}ene IM protokole. Skoro 78 posto korisnika preferira brz odgovor putem dopisivawa nad mejlom. Zato, budite kratki. Neka va{i li~ni i profesionalni kontakti budu odvojeni. Samo zato da se ne bi dogodilo to da neko dobije neku... neprikladnu poruku.

Oprez sa izra`avawem. Iako se obi~no dopisuje u opu{tenom tonu, setite se da ste na poslu, pa neka poruke budu prikladne. Znajte {to govorite. Pre nego {to po~nete da koristite skra}enice, nau~ite {ta one ustvarizna~e. Izbegavajte uplitawe u tra~eraj. Brzo dopisivawe jako pogoduje turbo brzom {irewu tra~eva. Izbegavajte uplitawe u to, ili }ete se ope}i.

Pazite {ta bacate u kanalizaciju e zvu~i tako stra{no – ka{i~ica maslinovog uqa, pa malo zalutale kose... A kada to ode u kanalizaciju, proces te~e tako glako da je te{ko uop{te zamisliti kako tako male stvari mogu da stvore tako velike probleme. Svi ti, prividno, mali prekr{aji vode velikim za~epqewima (i glavoboqama), a da ne spomiwemo uticaj na vodu i bi}a koja su zavisna od we. Budu}i da nam je svima u interesu da odr`imo na{u vodu ~istom (osim ako ne `elite vodu za~iwenu hemikalijama), treba da nau~imo {ta nikada ne smemo pustiti niz odvod.

Kada tamo do|e, veliki ostaci se isfiltriraju, posle ~ega se voda jo{ jednom o~isti pre nego

bi spre~ili nastanak bakterija, postaje pitka. Ona je vi{e ekolo{ki prihvatqiva i jeftinija od

Najve}e opasnosti cevovoda

Gde to sve ide i {ta sadr`i? Da bismo razumeli kakve probleme odre|ene stvari mogu da prouzrokuju, moramo prvo da shvatimo kako ceo odvodni proces funkcioni{e. Kad pustite vodu u toaletu ili niz slivnik, ona te~e kroz podzemne cevi, do pro~ista~a (ili u septi~ku jamu, ako nemate kanalizaciju).

SAD pusti u kanalizaciju dnevno oko 568 litara otpadne vode. To se ~ini kao neverovatno velika brojka, ali svi se odlasci u kupatilo, tu{irawe i prawe su|a vrlo lako saberu. Pa, iako se mo`da ~ini da povremeno kr{ewe pravila ne}e tako jako uticati na sveukupnu sliku, istraìvawe u Americi je dokazalo suprotno. Nau~nici koji se bave geolo{kim nadzorom u SAD uzeli su uzorke vode iz 139 vodenih tela. Wih osamdeset posto sadràvalo je kontaminante, sa gotovo 70 izvora koji sadrè barem sedam razli~itih hemijskih kontaminanata.

ote~e u velika vodena tela – reku, jezero, more. Voda iz slavine dolazi iz tih vodenih tela i kroz tretirawe filterima, koji je o~iste od lo{ih ukusa, mirisa, i hlori{u da

vode iz fla{e, a i mnogi proizvo|a~i fla{irane vode koriste vodu iz slavine kao osnovni izvor. Prema istra`ivawu ameri~ke Uprave za za{titu vode i `ivotne sredine, svaka osoba u

Iako su pre~ista~i voda i otpadnih voda efikasni, ipak ne mogu pre~istiti apsolutno sve. Iz gorweg istra`ivawa je tako|e potvr|eno da mnogo zaga|iva~a ulazi u na{ vodovod i vodene tokove, te su potencijalna opasnost, ne samo za `ivot u vodi, ve} i nas, jer pijemo tu vodu. Odre|eni proizvodi

nikada ne bi trebalo da se pu{taju u kanalizaciju, jer mogu da nagrizu ili za~epe cevi. Kako biste spre~ili zaga|ewe vode, drìte podaqe ove stvari od odvoda i toaleta. Uqa i masno}e To ukqu~uje uqa za kuvawe, ìvotiwske masno}e, kori{}eno motorno uqe, i ~ak kozmetiku baziranu na uqu. Kada se te stvari ohlade (a uvek se ohlade u kanalizaciji), one se s zgusnu i za~epquju odvod. Ne samo da to moè uni{titi va{ ku}ni kanalizacioni sistem, ve} moè zablokirati kanalizacione cevi i prouzrokovati isticawe kanalizacije u obli`we vodene tokove. Opasan otpad Ostaci boje, benzin, antifriz, pesticidi i ostale te~ne hemikale nikada nemojte bacati u slivnik. Umesto toga, odnesite ih na |ubre. Naàlost, kod nas jo{ uvek ne postoji sistem uni{tavawa hemijskog otpada. Lekovi Lekovi kojima je istekao rok trajawa ili koje ne koristite treba vratiti u apoteku.

Bacite u kantu za sme}e To su one stvari koje bi uvek trebalo da bacite u sme}e, a ukqu~uju konac za zube, ostatke cigareta, tampone/ulo{ke, kondome, kosu, dlake, vatu za skidawe {minke, pelene i hranu.

O uticaju vode Voda je tako bitna komponenta u na{im ìvotima da je opasno zaga|ivati je samo zbog nemarnosti. Ne bi trebalo da se brinemo o tome {ta to~imo sa vodom iz slavine, ili kakve hemikalije kolaju vodovodom. Mo`da je istina da ne moèmo da smawimo ono {to svi ostali pu{taju niz odvod ili toalet, ali barem imamo kontrolu nad na{im li~nim doprinosom. Tih nekoliko koraka do kontejnera ili nekoliko minuta vo`we do odlagali{ta otpada mo`da zahteva dodatni napor, ali kada razmislite o tome koliko je velika uloga vode – a s time i svih wenih zaga|iva~a – u na{im ìvotima i okoli{u, to je jako mala cena.

sreda17.februar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

POMEN po{tovanoj zaovi

BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6413-575. 98933 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 98509

Radmili Raki} Tejki iz Turije 17. 2. 2009 - 17. 2. 2010. Snaja Verica - Nata Raki}. 99037

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi, strini i baki

Slavojki Ubovi} Slavojki Ubovi} od Zeqkovi} Ranka i Du{ka sa porodicama.

Tvoji: Qepa, Petar, Stevan, Vera, Qiqana, An|ela i Milo{.

99025

Posledwi pozdrav tetki

99038

Posledwi pozdrav mojoj dragoj

IZDAJEM jednosoban lepo name{ten stan 31 m2 kod Ribqe pijace 150 evra. Telefon 064/253-84-58, 021/661-117. 98779

Sne`i

PRODAJEM nov neuseqavan stan 32m2, na prvom spratu sa terasom u strogom centru grada. Informacije na 063/47-57-65. 98952

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 98932 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98485 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 97774

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798 PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva. Klini~ki ispitan i lu~no proveren, eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 99011

Rozi

od: Olge, \oleta i zeta Slobe.

od wene Nene sa porodicom.

99032

99045

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ voqeni

Veqko Milovi} 1958 - 2010. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 18. 2. 2010. godine u Sirigu. Porodica Milovi}. 99047

Posledwi pozdrav dragoj na{oj koleginici

Milici od porodica: Topalov, An|u{i}, Mara{, Imbrowev i Beki}. 99036

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i prijateqici

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom ujaku

sreda17.februar2010.

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu, {ogoru i ujaku

17. 2. 2008 - 17. 2. 2010.

Milici Nedi}

Gini Stoj{i}

od kolega iz katastra: Brane, Nemawe, Maje, Bubeta, Rade, @eqke, Nade, Zorana, Violete, Biqe, Kumele, \uke i Ivane.

Postoji ne{to {to ne umire. To je se}awe na tebe.

iz Despotova

Milo{u Api}u

Marija Gavran~i} Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti... Sebi~no te ~uvam u srcu.

Porodica Dimitrijevi}. 99028

Posledwi pozdrav tetki

99027

Posledwi pozdrav majci

Milo{u Api}u

od: Daneta, Zdravke, Milene i Mireta.

98995

Posledwi pozdrav

od sestri}a Zorana Gajinova sa porodicom.

od porodice Gajinov.

99012

Posledwi pozdrav

Tvoj Nikola.

99017

Evgeniji Stoj{i}

Evgeniji Stoj{i} Gini

Posledwi pozdrav

99010

S po{tovawem se opra{tamo od na{e drage tetka Gine

Sne`ani ^eke - Pavlov

Novki Pavlov

iz Futoga 1923 - 2010. od porodice Valega.

od: sina Paje, snaje Svetlane, unuka, unuke i praunu~adi.

od Sr|ana i porodice Jakovqev.

99033

98986

99031

Voqenoj

Gini Stoj{i}

Sne`i

Evgenije Stoj{i}

od porodice Jeli~i}.

Porodica [kori}.

98996

98993

od Keke Pani} sa decom.

99009

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Novki Pavlov

Posledwi pozdrav dragoj baki

iz Gardinovaca

Za{to tako rano istro{i snagu i ode, du{o moja usnula? Hvala za svu qubav i pomo}, dobrotu i ~ove~nost, moja zaovo - sestro. Zora Milnovi} sa sinom Qubom, k}erkom Qiqom i wihovim porodicama.

Sahrana drage nam pokojnice je danas, 17. 2. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu u Gardinovcima. Brat Mi{a, snajka Pavica sa decom Nadom, Radovanom i Danijelom. 99008

99005

Posledwi pozdrav koleginici

Evgeniji Stoj{i} od Marijane i Nemawe.

98992

Rozika Stojiqkovi} Sa tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja majka

1930 - 2010. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e 17. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu u Futogu biti posledwi ispra}aj na{e drage baba Rozike.

Milici Nedi} DP â&#x20AC;&#x17E;GEOPLANâ&#x20AC;? GEODETSKI ZAVOD.

O`alo{}ena porodica. 99024

5777/P

Opra{tamo se od na{e drage

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom

Evgenija Stoj{i} 1923 - 2010. Sahrana je danas, 17. februara 2010. godine, u 11 ~asova, na Dowem starom grobqu u Futogu.

Slobodanu Ili}u Bobanu

Milice Nedi} S qubavqu i po{tovawem, sin Lazar.

Uvek }emo te se se}ati sa dubokim po{tovawem. Porodica Risti}.

18. 8. 2009 - 18. 2. 2010. Pro|e {est meseci kao tren, kao ve~nost. Bol i tuga ne mere se vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala. Zauvek u na{im srcima, mislima i molitvama. Sin Marko, }erke Jelena i Milica i supruga Tawa.

98973

98994

98991

^ITUQE z POMENI

sreda17.februar2010.

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kumi

Slavojki Ubovi}

Posledwi pozdrav na{oj

Zaspala je na{a draga

Posledwi pozdrav

Milica Nedi}

Sne`ani

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli s tobom. od wenih kumova: Jevi}a, Materi}a i Medarevi}a.

Leona i Vladimir.

98970

Posledwi koleginici

pozdrav

na{oj

Tuguju: Evica, Ivica, Igor, Marko i Ivana Mihaqevi}.

98976

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

DNEVNIK

Sne`ani ^eke - Pavlov

Sne`ana ^eke - Pavlov 28. 1. 1956 - 15. 2. 2010.

od zaove Magde.

98939

98983

Posledwi pozdrav kumi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 54. godini preminula na{a }erka, supruga i majka

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Hvala ti za qubav, posve}enost i podr{ku. Tvoj odlazak ostavqa ogromnu prazninu u na{im `ivotima. Sahrana je danas, 17. 2. 2010. godine, u 14.30 ~asova, na grobqu u @abqu.

O`alo{}eni: majka Du{ica, suprug Zoltan, sin Du{an i }erka Ilona.

98938

Sne`ani ^eke - Pavlov

Slavojki Ubovi}

Kolege i koleginice Izvr{nog odelewa Osnovnog suda u Novom Sadu.

Sne`ani ^eke - Pavlov

Vera Cicmilovi}.

od kumova: Zorice i Zorana.

98974

98943

98975

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Sne`i

POMEN

17. 2. 2008 - 17. 2. 2010.

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

Ve~no }e{ biti u na{im srcima. Tvoja brati~ina Qiqana sa porodicom. 98940

Sau~estvujemo u bolu porodice ^eke.

Sne`ani ^eke - Pavlov Kolektiv Osnovnog suda u Novom Sadu.

1002/P

Sne`i

Boji Topi}

od: majke Darinke, bra}e i sestara sa porodicama.

Marijana

Posledwi pozdrav voqenoj majci, ta{ti i baki

Sne`ana ^eke

Znala si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ znati koliko patimo za tobom. od porodice Soviq.

Porodica Sekeq. Tvoji: }erka Tatjana i suprug Bata.

98978

98968

98977

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

98942

Posledwi pozdrav dragoj priji

17. 2. 2008 - 17. 2. 2010.

Slavojki Ubovi} ]erka Drenka, zet Nenad i unuk Vladimir.

98953

Marijani

Mirko Vje{tica Postoji ne{to {to ne umire, to su qubav i se}awe na tebe. Tvoji najmiliji.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga i voqena

Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i.

Tvoji: sestra Slavica i zet Bora.

98985

Posledwi pozdrav

Slavojki Ubovi}

od prijateqa Dragana i prije Gospave Kova~evi}.

98967

98954

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj baki

Posledwi pozdrav voqenoj majci, svekrvi i baki

Slavojka Ubovi} preminula 14. 2. 2010. godine u 79. godini. Sahrana je danas, 17. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sne`i

Slavojki

Slavojki Ubovi} od Nade i I{tvana Ecet sa decom.

98944

Sin Jovica, snaha Dragana i unuci Stefan i Filip.

98951

O`alo{}eni: suprug Lazar, }erka Drenka, sin Jovica, snaha Dragana, zet Nenad i unuci Vladimir, Stefan i Filip.

Vladimir, Stefan i Filip.

98950

98947

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 17. 2. 2010. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

DEVETOGODI[WI POMEN

Svetlani Kvrgi} Ceci

Svetlana Kvrgi}

iz Siriga

Ivan [erkov Wegovi najmiliji: Olga, Nata{a i Vlada sa porodicama.

An|ele moj, mir i ti{ina neka vladaju nad tvojim grobom, a veliku tugu nosi majka sa sobom. Voli te mama Ratka.

98897

Posledwi koleginici

POMEN

pozdrav

sreda17.februar2010.

Sa tugom u srcu opra{tamo se od dragog i po{tovanog kolege

iz Siriga Sejo, u ti{ini ve~nog mira uvek te prate na{e misli, qubav i tuga za tobom. Tuguju: seja Sawa, sestri~ine Svetlana i Milana i zet Milan.

98963

98957

dragoj

Umrla je moja najboqa drugarica

Dragana Petrovskog profesora likovne kulture Pero Popr`en 31. 3. 1947 - 17. 2. 2009. Samo mi koji te najvi{e volimo znamo kako je `iveti bez tebe. Uvek }e{ biti u na{im mislima i srcima. Tvoji unuci: Aca, Kristina, Ana, Ivana, Sofija i Pera.

Tina

Milici

Kolektiv Medicinske {kole â&#x20AC;&#x17E;7. aprilâ&#x20AC;?.

Od detiwstva i zauvek.

98865

GODI[WI POMEN

od Milice i Dejana Lazarevi} sa porodicama. \ena.

1001/P

Pero Popr`en Dragi na{ tata, ponovo si nas okupio kao {to si to ~inio mnogo puta. Na prvu godi{wicu tvog preranog odlaska opet nas je neverica zaledila. Mnogo nam nedostaje{. Mnogo si nas zadu`io. Ve~no }emo se se}ati, spomiwati i nositi u na{im srcima. Tvoja deca: Milka, Miroslav, Dragana i zetovi.

98937

98982

Na{oj Brankici

Sa bolom u srcu obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je na{a

98864

POMEN Danas, 17. 2. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{a draga majka i supruga

Branka Sakovi} An|ele na{, ne postoji vreme koje mo`e da umawi tugu, ni re~i kojima se mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Radoslava Teofilovi} ro|. Bori} iz Sremskih Karlovaca

Stric Vuko, strina Ilona, Ogwen, Sun~ica, Nikola, Milo{ i Maja.

Milica Nedi}

Zauvek }e `iveti u na{im srcima. Sowa, Marko i Du{an Teofilovi}.

98949

98945

ro|ena Markovi}

POMEN

17. 2. 2010.

Sa tugom se opra{tam od mog prijateqa velikog srca

O`alo{}eni: sin Zoran, suprug Jovan, sestra Milijana, sestri~ina Olivera i zaova Biqana.

Zoran Dragovi} 1954 - 1993.

Milice

Jedino dete moje, majka àli i àli}e, u àlosti i umre}e za tobom sine moj. Majka Milka Dragovi}. 98885

posle kratke i te{ke bolesti preminula 16. 2. 2010. godine. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 18. 2. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nikad te ne}u zaboraviti. Voli te Kati. 98972

98955

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

sreda17.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Vinarije Vesti Signali Zabavni program Sredina Vesti Irena Hus, film Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane: Mandarine Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Zabavni program Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Brevijar Gruvawe Irina Hus, film

08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.30 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna Vrele gume Tin in Hedonist Reportaà Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Svet divqine,svet ìvotiwa Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ûvaj me Vojvo|anske vesti Multietnik

08.00 09.06 09.23 09.38 10.05 10.33 11.05 12.00 12.15 12.32 12.48 13.38 14.17 14.32 15.05 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 19.01 19.30 19.54 20.40 21.31 21.45 22.49 00.00 00.05 01.09 01.52

Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Ekskluzivno Kulinarski letopis Mansarda 2 Jedna pesma, jedna `eqa Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal - Liga {ampiona: Bajern - Fiorentina, prenos 1. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Bajern - Fiorentina, prenos 2. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Rim Jedinica No}ni bioskop: ^ovek godine, film

Irena Hus

07.00 07.25 08.50 09.20 10.20 10.45 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 13.45 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Sva Evina lica Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Nar Hajde sa mnom u obdani{te Na sav glas Aladinove avanture TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Na sav glas Tarzan

10.00 11.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15 23.45

09.00 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 16.15 17.45 18.45 22.45 23.15 00.30

Hrana i vino Objektiv S vetrom u le|a Integracija Guliver Karmelita Buntovnici Korvinova potraga Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Sprint Vitra` Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Istraga S vetrom u le|a

Yo Morton

Kao nekad Reyi je u mladosti bio sitni gangster, ali je zbog rawavawa u jednom okr{aju zavr{io kod svog oca koji je uspe{an ko{arka{ki menayer, i ne odobrava dru`ewe sina sa sumwivim likovima... Uloge: Yo Morton, Ya Rul, Norman Grant Re`ija: Yejms Hanter (Foks, 20.00) 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.30 11.40 12.30 13.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00

Tenis: ATP Marsej Serija A Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga FA kup Tenis: ATP Marsej Italija â&#x20AC;&#x201C; Serija A: Parma â&#x20AC;&#x201C; Lacio Biciklizam: Tur of Oman Tenis: ATP Marsej Portugalska liga Profi boks Argentinska liga

Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Po{tar Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Ro|en da preìvi Film: Hajduk ja âri Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Kao nekad Survajver Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Monako zauvek

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Voda za `ivot Kakav je kvalitet voda kod nas i kultura wihove upotrebe? Kako se mi, u dekadi vode, koja, po odluci Ujediwenih nacija, traje od 2005. do 2015. godine, odnosimo prema tom dragocenom prirodnom resursu? Autor i urednik: Aleksandra Bo`ovi} (RTS 2, 17.30) 07.14 07.45 08.13 08.17 08.43 08.51 09.23 10.08 10.34 11.00 11.29 12.01

Angela Kova~

Irena Hus je detektivka koja radi na rasvetqavawu jednog zlo~ina. Ubistva koja se de{avaju li~e na ona od pre pet godina i povezana su sa magijom i satanom. Uloge: Angela Kova~, Lars Bjarke, Lars Brandebi, Erik Erikson, Klaus Gerving Re`ija: Martin Asphaug (RTV 1, 15.05)

@IVOTNA SREDINA I ZDRAVQE:

Svaki dan Slu{aoci }e mo}i da ~uju brojne korisne informacije u vezi sa subvencionisanim stambenim kreditima, kao i mogu}im problemima na koje se nailazi, a gosti u studiju Radio Novog Sada bi}e predsednica udru`ewa proceniteqa Danijela Ili} i Novosa|ani koji su podneli zahteve za subvenciju dr`ave. (Radio Novi Sad, 10.30)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

13.00 14.01 16.00 16.36 17.06 17.30 18.01 18.30 20.00 20.25 20.40 21.25 22.00 22.50 22.50 00.29 01.00 02.51 03.50 05.30

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.30

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola Adi pod morem Mi{i}i iz kupiwaka Ozi bu-pingvini Klinika vet Adi pod morem Interfejs TV mre`a Emisija iz ekologije Evropa i Srbi Aleksandar Mayar, klavir i SO RTS Trezor @iveo Zapata, film Ovo je Srbija Evropa i Srbi Obrazovno ogledalo @ivotna sredina i zdravqe U svetu Beokult ZOI: Skijawe, spust (`), prenos Fudbal - Liga {ampiona ZOI: Skijawe, spust (`), prenos Bele staze Srbije Bostonski advokati Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ Selestina, film Poziv na ples @iveo Zapata, film Trezor Fudbal-Liga {ampiona: Bajern - Fiorentina (r) Poziv na ples

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Savr{eni grabqivci Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Saba i nosorogova tajna, dok. serija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Pomr~ina Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Film: Pomr~ina Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Laka lopa Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Hitna pomo} Film: Deca {pijuni Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Pokojo (Hepi, 08.22) 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Danijela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Balkan parti VIP Veliki brat - uìvo

[eron Stoun

Makaze Mladu `enu neko napada u liftu. Uspeva da se izvu~e i upoznaje dva brata, kom{ije. Jedan krije veliku tajnu, a drugi je zaqubqen u wu... Uloge: [eron Stoun, Stiv Rejlsbek, Roni Koks, Mi{el Filips Re`ija: Frenk de Felita (Pink, 01.00) 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.15 22.30 23.30 01.00

Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Ami Yi {ou Trenutak istine VIP Veliki brat - u`ivo Film: Makaze

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.05 23.00 23.55 00.05 01.00 03.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Kartel Imperija Kin Nije lako biti ja Karaoke {ou Stefan Braun Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Zakleti na }utawe Dok. program Vremenska prognoza

Ekstremi U ve~era{woj emisiji argumente }e ukrstiti pomo}nik ministra za dijasporu u Vladi Srbije Miodrag Jak{i} i analiti~ar, dr Du{an Jawi}. Oni }e govoriti o potencijalima dijaspore kada je re~ o ulagawima u Srbiju, uticaju na{ih qudi u rasejawu na politi~ku sliku Srbije, polo`aja Srba u regionu... Autor i voditeq: Bojan Panaotovi} (Most, 21.00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazovi istine, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda17.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

EMIGRANTSKI KUVAR EKS–JUGOSLOVENA

31 6

Pi{e: Dejan Nova~i}

@ustina Ma~ado

SERIJA

Nestali Dok je na ven~awu na kom je wen de~ko Erik kum, Bruk i ostali gosti su {okirani kada mlada iznenada nestane. Iako }e se Erik naqutiti na wenu insinuaciju da su Na|a i wen verenik u dogovoru, Bruk istra`uje te se pita je li do{lo do zlo~ina… Uloge: Glorija Ruben, Ketrina Skorsone, @ustina Ma~ado, Din Mekdermot Autor: Glen Dejvis (Nova TV, 23.15) 08.15 09.40 10.25 11.25 11.55 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.45 02.45 04.30

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan, tarot {ou Lovac demona, film Nebeske visine, film

08.00 Rimske misterije 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Van Gog – kompletna pri~a 11.00 Pra{ko prole}e 13.00 Tajni ratovi 14.00 U potrazi za mitovima i herojima 15.00 Rat veka 16.00 Moj dnevnik 16.30 Zaboravqeni bogovi 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Isusov tajni `ivot 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 Misterije mumija iz mo~vara 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tajm tim godina 10 23.00 Rat veka 00.00 Moj dnevnik 00.30 Zaboravqeni bogovi 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Beograd 011 Avgust Grad radosti Na{ italijanski zet Romansa i cigarete Plivati uzvodno Seksi fudbalerke Slatka patwa

06.00 Spasilac 07.50 No} u muzeju 09.40 Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 11.40 Te{ko lomqiv 13.20 Reanimacija 14.40 Holivud na snimawu 15.10 Madagaskar: Bekstvo u Afriku 16.45 Osi i Ted 18.15 Sivi vrtovi 20.05 Devojka mog najboqeg prijateqa 21.55 Kalifornikacija 22.25 Prava krv 23.20 Trojka 00.55 Patologija 02.30 Bele{ke o skandalu 04.00 Karantin 05.30 Holivud na snimawu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Nestali gradovi staroga veka: Tajanstveni vladari Hatu{e, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.40 Re~ i `ivot 15.35 Dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.16 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu 21.00 Mamutica 21.50 Proces 22.20 Otvoreno

NESTALI GRADOVI STAROG VEKA:

Tajanstveni vladari Hatu{e Hetiti su vladali svojim carstvom iz svog glavnog grada, ali je wihova civilizacija nestala pre 2.000 godina, pa ne ~udi da se veli~anstveni grad Hatu{a potpuno izgubio iz istorije. Tek su ~uda arheologije 20. veka uspela da rasvete {ta se sve tu doga|alo… (HRT 1, 10.15) 23.50 00.05 00.45 01.40 02.25 03.10

Nau~ne vesti e-Hrvatska Zvezdane staze U tu|oj ko`i Opra {ou Skica za portret

05.50 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Rusija - Letonija, prenos 08.25 TV vrti} 09.00 Loki Leonard 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.25 Koga briga? 13.45 TV vrti} 14.25 Kod Ane 14.40 Zvezdane staze 15.25 e-Hrvatska 16.00 ZOI Vankuver 2010, snimak 16.20 ZOI Vankuver 2010, umetni~ko klizawe, snimak 17.00 ZOI Vankuver 2010, hokej na ledu: Kanada - Norve{ka, snimak 17.30 ZOI Vankuver 2010. hokej na ledu: Rusija - Latvija, snimak 18.20 @upanijska panorama 18.50 Vip Muzi~ki klub 19.25 Doktor Hu 20.15 Fudbal, LP - emisija 20.40 Fudbal, LP: Bajern Fiorentina, 1. poluvreme 21.40 Fudbal, LP. Bajern - Fiorentina, 2. poluvreme 22.35 Fudbal, LP - emisija 23.05 ZOI Vankuver 2010: Alpsko skijawe - spust (@), snimak 23.50 ZOI - pregled dana 00.10 U tu|oj ko`i 01.25 ZOI Vankuver 2010. - Hokej na ledu: [vedska - Nema~ka, prenos 04.00 ZOI Vankuver 2010: Snoubord - halfpajp (M), snimak 04.15 ZOI Vankuver 2010: Snoubord - halfpajp (M), prenos 05.15 ZOI Vankuver 2010: Alpsko skijawe - spust, snimak

06.45 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Bekstvo iz Angole Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 [erlok Dr Finli Misionar @ene fudbalera

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Petak posle petka Tamo gde bizoni lutaju Rt straha U potrazi za Ri~ardom CB4 Serpiko Nacija vanzemaqaca Spremni za igru Zatvorenik Iseqewe Dragocene ma{tarije

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Tajanstvena `ena: Fotografija Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Poqubac Sudija Ejmi Xordan Medijum Dobra `ena Poqubac Zagonetka

08.25 09.10 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.55 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 21.45 22.30 23.30 01.05

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet Najgori neprijateq Osvoji qubav, film Astro {ou

Osvoji qubav Mladi glumac Ted Hamilton kao deo promocije svog novog filma predstavqa glavnu nagradu u takmi~ewu „Osvoji sastanak“. Prodava~ica Rozali osvaja nagradu, a ubrzo i Tedovo srce. Slavni glumac, sasvim neo~ekivano, zaqubi se u dobitnicu, a tu je i wen najboqi prijateq… Uloge: Kejt Bosvort, Tofer Grejs, Yo{ Duhamel, Nejtan Lejn, [on Hejs, Geri Kol, Yinifer Gudvin, Ketrin Hah Re`ija: Robert Luketi} (RTL, 23.30)

Kejt Bosvort

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako stvari rade Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? Pre`ivqavawe Lovci na oluje Uni{tavawe! Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

07.25 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.45 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 20.00 21.30 23.00 00.30

Hokej na ledu Umetni~ko klizawe Biatlon Alpsko skijawe Zimski sportovi Biatlon Alpsko skijawe Zimski sportovi Biatlon Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Umetni~ko klizawe Alpsko skijawe

Purgerska ve~era kod Krleè ednom prilikom drug Tito je u Belom dvoru re~e: “Matvejevi}u, voda se ne sipa, nego ulijeva. priredio radni doru~ak za delegaciju CK Sipa se bra{no. A vino to~i”. Matvejevi} se KP BiH. Kao i obi~no, na stolu su bili zbuweno nasme{io, ostavio bokal i dohvatio ka`ganci. «E ba{ fino!» – rekao je {ef delegacije {ike. Po{to je kupus bio vreo, po~eo je da duva. \uro Pucar Stari, bodro protrqao ruke i seo s Krleà ga samo pogleda, ali tako da je ovaj odmah desne strane druga Tita. Zatim su posedali i prestao. A kad je po~eo da sr~e, Krleà je jo{ ostali ~lanovi delegacije, me|u kojima se svojom podigao i obrve, na {ta je Matvejevi} pocrveneo, prostosrda~nom pojavom i neobi~no velikom a Krleà rezignirano zavrteo glavom i rekao: glavom isticao omladinski funkcioner Xemal – Matvejevi}u, Matvejevi}u, ne ide glava `liBijedi}. ci, ve} `lica glavi! *** «– Ja meraka!» – ponavqao je Bijedi}, ùstro trpaju}i Sarma je jedno od retkih ju`gance u usta i kolutaju}i goslovenskih jela koje je boo~ima. qe jesti kod ku}e nego u kafaTito, koji je sedeo u ~elu ni. Zato zimi, od Vankuvera stola, dobrodu{no se nasmedo Be~a i od Geteborga do jao i pokazao \uri Pucaru [tutgarta, po hodnicima, viqu{kom na Bijedi}a: – Majostavama i kupatilima na{ih ku ti bo`ju, vidi ga {to maiseqenika puzi diskretan miè!» ris kiselog kupusa. IseqeniJede Bijedi} `gance, jedu ci se se}aju kako su nekad zna`ganci wega, a on samo ponali da spreme i pola tone u vqa: «Jes nam fino, jes nam fiplasti~nim cilindrima velino!» ~ine industrijskog bojlera i U jednom trenutku, Tito mu pokrivali ga kamenom teìne dobaci preko stola: Xemo, nadgrobnog spomenika. A sad, bu{ pukel!» kriju se kao mi{evi i no}u – Bum! – veselo je uzviknuo kri{om izlaze na terasu da Xemo. obi|u onu jedinu glavicu *** spremqenu za Novu godinu. U Kad je Predrag Matvejevi} kofici za pesak koju su maprvi put pozvan da ve~era na znuli od deteta. Gvozdu, doneo je Krleì na Srpska sarma “Lijepa napoklon fla{u „ìlavke“, a Po partijskoj liniji Bijedi} {a” se pravi od po pet deka je i `gance oboàvao Beli buket cve}a u celofanu. mqevenog mesa (sviwetina i Bela se toplo zahvalila i predala buket Ivki, a govedina) i kiselog kupusa, po jedne deke {peka i Krleà samo ovla{ pogledao bocu, namr{tio se suhe doma}e kobasice, 2,5 deke suhih sviwskih rei procedio sebi ne{to u bradu. Matvejevi} se bara, pet deka riè, po `lice mqevene crvene zbunio i rekao “nema na ~emu”. Bela se utom izpaprike, bra{na i koncentrata raj~ice, pola vinila (“Vi se, de~ki, sjedite, a ja idem pogledadeci uqa, per{in, sol i papar. Mqevenom mesu ti Ivku”) i iza{la u kuhiwu. Krleà i Matvejedodati sitno narezani {pek, posoliti i popavi} su seli u foteqe jedan naspram drugoga. Krpriti. Dodati sjeckani per{in, riù poprènu leà je }utao. Bio je mrzovoqan jer je tog jutra na malo uqa i papriku te sve dobro izmije{ati. ustao na levu nogu. Matvejevi} je, tek da prekine Listove kiselog kupusa oprati i nadjenuti ti{inu, upitao “a kako smjesom te saviti i doste Vi?”, na {ta se Krlebro u~vrstiti krajeve. à napravio da ga ne ~uje Iseqenici se s nostalgijom se}aju Dno posude obloìti i ni{ta nije odgovorio. kako su u zavi~aju znali da spreme listovima kupusa i na Samo se okrenuo prema wih posloìti sarme. i po pola tone kiselog kupusa vratima i qutitio vikIzme|u sarmi posloìu plasti~nim cilindrima veli~ine nuo: “Gladan sam!” ti sviwska rebra i koluindustrijskog bojlera i bri`no Li~ki kupus po purgerti}e suhe kobasice. Odoski pravi se od sauerkrazgo posloìti listove ga pokrivaju kamenom teìne uta, sviwskih rebaraca, kupusa te sve preliti nadgrobnog spomenika spreja s mirisom dima, vodom i kuhati sat vrekrompira, soli, bibera i mena na laganoj vatri. lovora. Kako u emigraciji nema ni li~kog kupuNa uqu poprìti `licu bra{na, dodati konsa, ni suvog mesa, ni Ivke, isprìte na uqu recentrat raj~ice, prokuhati i preliti preko. barca prethodno poprskana sprejom, dodajte saPosudu staviti u zagrijanu pe}nicu i pe}i jo{ uerkraut i krompire, nalijte vodom i kuvajte sat do dva na temperaturi od 160°C. Pouzdani jedan sat na tihoj vatri. izvor www.hrvatska-sarma.hr. Bela je, kao i sve Li~anke, volela kupus i stalNeke doma}ice prave sarme veli~ine de~je no terala Ivku da ga kuva. Krleà se nije bunio glave, a neke sasvim male, “kliker-sarme”. jer je i sam voleo pu~ku hranu. Sam bi, kad se preJugosloveni, pak, i jednima i drugima tepaju jede, optuìvao Belu i Ivku da mu rade o glavi, “sarmice” i tamane ih ko foka sardine. Mnogi u ali to bi ga brzo pro{lo. Te ve~eri je Krleà toku jela uzdi{u, ve}ina mqacka, a neki i je~e. }utke seo za sto i nervozno namestio batist oko Ima i onih koji, osim sarmi, vole i ène. Jedan vrata. Bela je poku{avala da drì konverzaciju: lokalni {valer, koji je operisao po bifeima u “Sad }ete, Matkovi}u, vidjeti {to znade na{a trome|i Biha} – Cazin – Velika Kladu{a Ivka!” Krleà opet promrmqao ne{to sebi u udvarao kelnericama i ~ista~icama tako {to bi bradu. Matvejevi}u bi neprijatno, pa se uhvatio stavio ~a~kalicu u usta, malo spustio nao~ari za za bokal s vodom i okrenu ka Beli: “Da Vam sisunce i {apnuo: “Gricko bi ti govno ko pam?” Krleà prevrnu o~ima i umornim glasom sarmicu!”

Kwigu Dejana Nova~i}a „EMIGRANTSKI KUVAR“ mo`ete po ceni od 540 dinara naru~iti od izdava~a IK „Stylos Art“ na telefon 021/4891–644 i 4891–645, putem mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com. Vi{e o Nova~i}evim kwigama na www.sfrjzaponavljace.com i www.otpisani.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda17.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dobar dan, za vas! Mesec je uplovio u va{ znak i doneo vam novu energiju i jasniji pravac delawa. Imate dobar odnos sa `enskim bi}ima i osobom koju volite, na nov i zdrav na~in. Optimizam!

BIK 20.4-20.5.

Pritiskaju vas obaveze, kao ma~ka da vam ska~e na le|a, pa im se morate odupreti, a opet raditi, istovremeno. Nije vam lako, ali ne budite lewi, mo`ete i zaraditi! A onda u {oping, i provod!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

17. februar 2010.

Prijateqi vas angaùju i animiraju. Moète biti rastrzani na vi{e strana, sve zbog drugih. Potraìte vreme i za sebe. Budite pa`qivi u saobra}aju i komunikaciji. Nemojte da se ka~ite za izazove. Mesec danas prolazi kroz znak vatrenog Ovna, pa je va`no da pred sobom imate jasan ciq i stav. Me|utim, u ovo vreme nevremena, pogotovo u odnosu na finansije i poslove, ne moète ni{ta silom. Ako ste se usamili, to je zato {to vam je potrebno da akumulirate energiju. Ako ste ipak dopustili dragoj osobi da bude uz vas, to je za sva vremena i pod sre}nim okolnostima. Zajedno ste ja~i! Radite uz punu koncentraciju, i ~vrstu dugoro~nu saradwu s pretpostavqenim ili nekim drugim autoritetom. Delite zajedni~ke brige i breme, {to samo u~vr{}uje odnos poverewa. [tedwa.

VAGA 23.9- 23.10.

Partnerski odnos je nagla{en. Izgleda da niste samo vi uobi~ajeno neodlu~ni – sve mawe u posledwe vreme – ve} je i draga osoba nerealna. Budite stub i oslonac me|usobnog odnosa.

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{a planeta Mars se jo{ uvek vra}a ku}i, pa biste i vi mogli vi{e vremena provoditi u svom domu, odmaraju}i se. Bilo da vam dolaze gosti ili se bavite decom, uku}anima, ostajete dosledni.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate povoqne okolnosti, zbog upliva Meseca iz vatrenog znaka Ovna, pogotovo u odnosima s dragom osobom, partnerom ili decom. Povedite ih na sankawe, klizawe, na aktivan odmor.

JARAC 22.12-20.1.

Prepu{teni ste sami sebi u ovom periodu te{kih i hladnih vremena. Nemojte se distancirati, ako ne morate, ve} posvetite pa`wu drugima, na pedago{ki na~in. U poslu zarada, slu`bena putovawa.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Budite odlu~ni i dosledni u onome {to zapo~nete i radite, da ne biste zbuwivali qude svojim idejama i promenama pravca. Reguli{ete zvani~ne papire i dokumenta. Partner naprosto ne zna {ta bi.

RIBE 20.2-20.3.

Radoznali ste, nemirni, pozitivni, pa je lepo biti u va{em dru{tvu. Moète tro{kariti vreme i novac, kupuju}i lepe stvari, doteruju}i se, ure|uju}i svoje ìvotno okruèwe. U qubavi strasti i prilago|avawe.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Grudi dva broja ve}e

UJUTRO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

LEDENA KI { A

Zvezda serije „Heroji” 19-godi{wa Hajden Panetier pove}ala je grudi za dva broja i zbog toga je, kako ka`u weni bliski prijateqi, jako sre}na. - Hajden je pove}ala grudi za dva broja i presre}na je zbog toga, jer je to godinama `elela. I kosu je obojila u crveno kako bi skrenula pa`wu s grudi, ali opet su svi primetili - izjavio je prijateq blizak glumici. I dok su neki uvereni da je Hajden oti{la pod no`, wen PR tvrdi da su joj grudi narasle i da je to normalno u wenim godinama.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Prete`no obla~no uz mogu}u slabu ki{u, a ujutru Rim i ledenu ki{u. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 0 do 4 stepena Celzijusa. London VOJVODINA: Prete`no obla~no. Povremeno je mogu}a slaba Cirih ki{a, a ujturu i ledena ki{a. Vetar umeren isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak ispod normale. Temperatura od Berlin -1 do 6 stepeni. Be~ SRBIJA: Prete`no obla~no. Povremeno }e padati ki{a, a samo u vi{im planinskim predelima i Timo~koj Krajini sneg. Vetar Var{ava umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. MinimalKijev na temperatura -2, a maksimalna 9 stepeni na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ~etvrtka do suMoskva bote znatno toplije uz ju`ne i jugoisto~ne vetrove i maksimalnu Oslo temperaturu preko 10, a u petak i subotu oko 15 stepeni. Povremeno }e padati ki{a. U nedequ hladnije sa prolaznom ki{om, a u St. Peterburg planinama sa snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike bi}e relativno nepovoqne za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara. Glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima su mogu}i kao meteoropatske reakcije. Oprezno u saobra}aju!

VIC DANA

14 4

Prozove u~iteqica Milenu pred kartu i kaè joj: - Pokaì nam Ameriku, Milena. Milena pokaè. U~iteqica pita Pericu: - Ko je otkrio Ameriku, Perice? - Pa, Milena, u~iteqice!

5 -1 3 0 -2

SUDOKU

-8 -6 -7

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-2

9 6

1 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

62 (-1)

Slankamen

238 (2)

Apatin

117 (-3)

Zemun

319 (-2)

Tendencija porasta

Senta

287 (11)

Bogojevo

106 (-4)

Pan~evo

338 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

496 (-2)

Titel

244 (5)

NERA

Novi Sad

143 (-5)

Tendencija stagnacije

Hetin

276 (30)

176 (28)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Ba~. Palanka 121 (-2)

Ja{a Tomi}

TISA

241 (11) S. Mitrovica 320 (-10)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

269 (-5)

3 8 5

9 7

2 78 (-10)

7 3

2 1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 1

Re{ewe iz pro{log broja