Dnevnik 17.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 17. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23378 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR @A VA SPRE MI LA PLA CE VE ZA ZA PO [QA VA WE I PO MO] DO MA ]IM FIR MA MA

Za mala preduze}a 25 ari besplatno

str. 4

NASLOVI

Politika Foto: R. Hayi}

2 Formirana pokrajinska koalicija – Vojvo|anski preokret

Ekonomija 5 Giganti uni{teni, sada zidaju druga~iji majstori

Poqoprivreda

DS PO DR @A LO [EST MA WIN SKIH NA CI O NAL NIH SA VE TA

6 U ataru Sente nema bespravne setve

Pajti}: Mawinske zajednice bi}e zastupqene u institucijama

Novi Sad 7 Raspisan javni poziv za zapo{qavawe pripravnika

Dru{tvo 13 Mladi ne `ele da budu gazde 13 Od visokih temperatura lupawe srca

str. 3

INTERVJU DRA GAN TO DO RO VI], POT PRED SED NIK SRS-a

Kad mogu fudbaleri i zvezde „Granda”...

Srbija uKiDa PDV na De^ju OPreMu: Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} re kao je ju ~e da }e Vla da Sr bi je u na red nih de se tak da na usvo ji ti za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po re zu na do da tu vred nost i upu ti ti ga Na rod noj skup {ti ni na raz ma tra we. Tim pred lo gom za ko na bi }e omo gu }e no da se uki nu tro {ko vi PDV-a na hra nu i opre mu za be be. Da bi se pred u pre di le zlo u po tre be, pred lo gom za ko na-bi }e omo gu }en po vra }aj PDV-a na ku pqe nu hra nu i opre mu za be be. Ne po sred no pre to ga, pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} za tra `io je od Vla de Sr bi je da pro na |e re {e we za uki da we PDV-a i ogra ni ~a va we tr go va~ kih mar `i na opre mu i hra nu za be be, re ~e no je Ta nju gu u ka bi ne tu pred sed ni ka Re pu bli ke. Vi {e od 180.000 gra |a na pot pi sa lo je pe ti ci ju u ak ci ji „Gla saj za be be”

str. 13

str. 2 RAZ RE [E NA DRA MA RAD NI KA „BO RE LI JA” NA MER NOG DA SE SPA LI

KA KO DO SUB VEN CI JA, JEF TI NOG GO RI VA I ZAJ MO VA

Odlo`eno iseqewe, Danas sti`u spre~ena tragedija bonovi za dizel, str. 4

u ponedeqak krediti str. 6

PRE SU DA NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA

Za oru`anu pqa~ku zlatare „[iket” 23 godine zatvora

IGRA ZA FINALE

Najvi{a temperatura 23 °S str. 15 str. 16 – 20

SPORT

n NOLE S IZNEROM

Sun~ano

n KRE]E FORMULA JEDAN, NAJBR@I CIRKUS NA SVETU

n PLATINI U STAROJ PAZOVI POHVALIO FSS

POLiTikA

subota17.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ja hja ga: Sr bi ja iz bo ri ma de sta bi li zu je Ko so vo – Srbija izaziva nestabilnost time {to poziva srpsku zajednicu na Kosmetu da glasa na predstoje}im srpskim lokalnim i parlamentarnim izborima, zakazanim za 6. maj – rekla je kosovska predsednica Ati fe te Ja hja ga. Plan Srbije da odr`i glasawe i na Kosmetu dove{}e u

pitawe „teritorijalni integritet nove dr`ave i izazva}e nestabilnost na Kosovu”, rekla je Jahjaga agenciji AP. Kosovske vlasti strahuju da bi, ako srpska zajednica na severu Kosova glasa, to moglo dovesti do etni~ke podele Kosova i izazovati nove teritorijalne sukobe.

Da ~i}: Li ce mer je me |u na rod ne za jed ni ce Zamenik premijera Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e u Skopqu da je upozoravao na to da Pri{tina zastupa ideju „Velike Albanije” i da izjava kosovskog premijera Ha {i ma Ta ~i ja da bi svi Albanci trebalo da ìve u jednoj dràvi, pokazuje dvostruke ar{ine i licemerje me|unarodne zajednice. – Srbija je godinama optuìvana da vodi politiku da svi Srbi ìve u jednoj dràvi, da vodi politiku velikosrpskog nacionalizma, iako to nikad nije bila zvani~na politika Srbije – rekao je Da~i} u pauzi regionalne konferencije o saradwi mi-

nistarstava unutra{wih poslova dràva regiona. – Danas, kada o tome govori Ta~i, koji je miqenik me|unarodne zajednice, to nailazi na razumevawe. Jasno izno{ewe ideje velike Albanije, o ~emu sam ja govorio da jeste ciq, sada je bez reakcije me|unarodne zajednice, {to govori da ona nije nepristrasna i da se u ovim stvarima nalazi na strani privremenih pri{tinskih vlasti, {to nije dobro. Ako neko kaè da Albanci imaju pravo da ìve u jednoj dràvi, ko moè osporiti pravo Srbima na severu da iskaù svoj stav da ne èle da ìve u nezavisnom Kosovu?

Ta ~i: Spre ~i ti iz bo re – Odluka Vlade Srbije da raspi{e izbore na teritoriji Kosova predstavqa agresiju i naru{avawe teritorijalnog intergiteta i suvereniteta Kosova – izjavio je kosovski premijer Ha {im Ta ~i, a parlament u Pri{tini je izglasao rezoluciju kojom se odbija odr`avawe izbora na Kosovu, pi{e pri{tinska {tampa. Ve}ina poslanika, ukqu~uju}i i predstavnike srpske zajednice, ocenila je da odr`avawe srpskih izbora naru{a-

INTERVJU

va dobrosusedske odnose. Poslanici su rezolucijom obavezali Vladu Kosova da ne dozvoli odràvawe izbora. Pri{tinski listovi „Bota sot„ i „Lajm„ prenose Ta~ijevu izjavu da bi poku{aji promene granica trebalo da pomognu Albancima da svi ìve u jednoj dràvi. „[to se ti~e promene granica, stavio sam jasno do znawa prijateqima iz me|unarodne zajednice da bi u tom slu~aju Albanci najboqe ìveli u jednoj dràvi”, rekao je Ta~i.

RIK UTVRDIO ROKOVNIK

Li ste do 20. apri la u po no} Republi~ka izborna komisija utvrdila je sino} Rokovnik za sprovo|ewe parlamentarnih izbora, zakazanih za 6. maj, po kojem stranke i koalicije koje `ele da u~estvuju u izbornoj trci imaju rok da do 20. aprila u pono} RIK-u podnesu izborne liste, a zbirna lista bi}e objavqena do 25. aprila u pono}. RIK ima obavezu da u roku od 24 sata od prijema liste proglasi izbornu listu ukoliko ispuwava uslove, a da do 25. aprila u 24 sata utvrdi i objavi

zbirne izborne liste u „Slu`benom glasniku”. U roku od deset dana od dana objavqivawa ukupnih rezultata izbora moraju biti dodeqeni mandati kandidatima s izborne liste prema redosledu na listi, po~ev od prvog kandidata, a izdavawe uverewa o izboru za poslanika usledi}e odmah po dodeli mandata. U Rokovniku i Uputstvu za sprovo|ewe izbora, koje je tako|e usvojeno, navodi se da }e izbori na Kosovu i Metohiji

PIK PROPISAO PRAVILA

Trka mo`e da po~ne Pokrajinska izborna komisija na sino}noj sednici donela je uputstvo za sprovo|ewe izbora za poslanike Skup{tine Vojvodine. Predsednik PIK-a Dar ko Ru di} izjavio je sino} novinarima da se uputstvom utvr|uju radwe potrebne za sprovo|ewe izbora. Dodao je da su utvr|eni i obrasci za u~esnike izbora za oba izborna sistema (proporcionalni i ve}inski), koji su dostrupni i na sajtu PIK-a. U skladu sa zakonom za o finansirawu politi~kih stranaka, novac za finansirawe pokrajinskih izbora obezbe|en je u buxetu Vojvodine. Za te namene obezbe|eno je 0,1 odsto od ovogodi{weg buxeta. Prakti~no, nakon ovih odluka PIK-a, stranke }e od danas mo}i da po~nu sakupqawe potpisa i predaju liste. Pokrajinski izborni sistem odvija se po kombinovanom modelu tako {to se od 120 poslanika po-

lovina bira po proporcionalnom, a polovina po ve}inskom dvokru`nom sistemu. Za predaju liste po proporcionalnom sistemu potrebno je da se sakupi najmawe 6.000 potpisa, dok }e kanidati koji izlaze po ve}inskom sistemu morati da sakupe najmawe 200 potpisa u svojoj izbornoj jedinici. Liste moraju da se predaju najkasnije 15 dana pre izbora. Za osvajawe mandata po proporcionalnom sistemu neophodno je da se osvoji izborni cenzus od pet odsto. Gla sa~ ki li sti ~i bi }e {tampani i na jezicima mawinskih zajednica koji su u slu`benoj upotrebi u Vojvodini. Novina u odnosu na izbore 2008. jeste da na listama svako tre}e mesto pripadne `enama, kao i to da se mandati dodequju po redosledu na listi. B. D. S.

rijali dostavqeni RIK-u, koji je u obavezi da najkasnije do 10. maja u 20 sati utvrdi rezultate izbora. Komisija je, tako|e, utvrdila obrasce za izborne liste, za podno{ewe izbornih lista kandidata, za saglasnost nosioca izborne liste da bude nosilac, za izjavu o prihvatawu kandidature za poslanika, za spisak bira~a koji svojim potpisima podr`avaju izbornu listu, za re{ewe o potvr|ivawu izborne liste, za glasa~ki listi}…

Fej sbuk i Tvi ter Ve}ina stranaka nije shvatila mogu}nosti ni korist „Fejsbuka„ i „Tvitera„, re~eno je ju~e na predstavqawu izve{taja o kori{}ewu dru{tvenih mreà u predizborno vreme. Politikolog @a kli na @iv ko vi} je na konferenciji na kojoj je predstavqen izve{taj „Medijski mo ni to ring – Me di ja trends”, za pe riod ja nu ar–mart 2012. godine, u organizaciji Fondacije „Konard Ade na u er”, oce ni la da strankama stranice na „Fejsbuk„ mreì sluè kao servis vesti i „konferencijska sala”. Ona je navela da je najpopularnija stranka na „Fejsbu ku„ Uje di we ni re gi o ni Srbije i da imaju vi{e od 30.000 fanova, dok demokrate, socijalisti i liberali na toj mre ì ima ju sve ga 2.000 fanova. Govore}i o prednostima „Tvitera”, novinar-komunikolog Sa wa Ma sev ski istakla je da su liberali prvi uo~ili zna~aj te mreè jo{ 2009. godine, pogotovo wihov

lider ê do mir Jo va no vi}, koji sada vi{e nije aktivan na „Tviteru„. Ona je istakla da na toj mreì postoje politi~ari koji nemaju nijedan „tvit”, poput gradona~elnika Beograda Dra ga na \i la sa, koji ima oko 4.500 fanova. Politi~ke stranke ne koriste dovoqno ni svoje zvani~ne sajtove, koji im sluè prvenstveno za objavqivawe saop{tewa i preno{ewa izve{taja medija o wihovim aktivnostima, re~eno je na konferenciji. Profesor Fakulteta poli ti~ kih na u ka Mi r o q ub Ra d oj k o v i} sma tra da su elek tron ski me di ji in di rektno uvu~eni u predizbornu kampawu pre vi{e meseci i da }e se sada jasnije videti da listranke kontroli{u te medije, i kako. On je rekao da su, pri me nom oba ve zu ju }eg uputstva Republi~ke radiodifuzne agencije, u~esnici u predizbornoj kampawi podeqeni na privilegovane i nepoèqne.

DRAGAN TODOROVI], POTPREDSEDNIK SRS-a

Kad mo gu fud ba le ri i zve zde „Gran da”... – Nikoga ne prisiqavamo, i ako neko ne}e da potpi{e ugovor o od{teti i ne}e pod tim uslovom na listu, nije nikakav problem, ali ne moè, kao {to je bilo s blanko ostavkama, sada }u da potpi{em, a posle „puj pike ne vaì“ – obja{wava u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik SRS-a Dra gan To do ro vi} specifi~nu metodu disciplinovawa budu}ih poslanika u zakonskoj atmosferi nestanka blanko ostavki kojoj je priblegla ove stranka. l Kako ste do{li do ideje o deset miliona dinara? – Jednostavno, procenama, {to u novcu, {to u drugoj logistici, kada je u pitawu predizborna kampawa i osvajawe jednog poslani~kog mesta. Kada bismo sve procenili, mo`da stranka ulaè mnogo vi{e od tog iznosa po poslaniku. Sada }emo samo za predizbornu kampawu uloìti 80 miliona dinara, a gde je rad stranke na terenu, u centrali i kompletan doprinos za listu i nekog pojedinca na woj? l Mislite li da postoji pravna osnova da se u slu~aju prebega poslanik pojavi pred sudom? – Ovde se ne radi samo o prebegu ve} o pravno-obligacionom odnosu izme|u stranke i poslanika. Ukoliko on bude iskqu~en iz SRS-a u skladu sa Statutom zbog disciplinskog prekr{aja – a najteì je odustajawe od programa stranke ili odbijawe da zastupa dogovorene poteze – tu nema nikakve dileme. Takvih ugovora u praksi ima sijaset, od onih koji sklapaju fudbaleri do onih sa zvezdama „Granda“. Vi

biti sprovedeni na bira~kim mestima na kojima su ispuweni zakonski uslovi za sprovo|ewe izbora i na kojima su potpuno bezbedni svi u~esnici izbora, izborni materijal i bira~i. Predizborna ti{ina, po Rokovniku, te~e od 3. maja u pono} do zatvarawa bira~kih mesta 6. maja u 20 sati. Bira~ka mesta moraju biti otvorena od sedam do 20 ~asova. Najkasnije do 7. maja u 14 sati moraju biti utvr|eni rezultati glasawa na bira~kom mestu i izborni mate-

ula`ete u nekoga i o~ekujete da, ako se stvore uslovi, radi u skladu s ugovorom, i tu nema ni~ega ~udnog, ni dileme. Mi o~ekujemo da u Skup{tini Srbije

bi morali da plate, jer su to sada, zapravo, godi{wa poslani~ka primawa? – Ne zna~i. Ima tu jo{ nekih bitnih stvari na koje ne ra~unate, a to je smawewe svota koje stranka dobija po jednom poslaniku, pa naru{avawe ugleda. Tu postoje i materijalni i nematerijalni gubici. Mi nikoga ne prisiqavamo da potpi{e ugovor ni da bude na listi. l [ta }e biti s odbornicima? – Ostavili smo predsednicima op{tinskih odbora da na lokalnom nivou vide da li }e sklapati takve ugovore. Li~no sam im preporu~io na sednici na Centralne otaxbinske uprave da

S kim }e l Po okon~awu izbora i tokom formirawa vlasti, ako SRS bude pozvan, s kim biste mogli, a s kim ne? – U skladu s predizbornim i strana~kim programom i idelogijom vodi}emo ra~una o tome s kim }emo, eventualno, ukoliko rezultati izbora budu takvi da postoji mogu}nost stvarawa koalicije. Sada odmah mogu da ka`em da nepostoji ni teoretska mogu}nost sa SNS-om i sa strankama koje ho}e u EU. Na{ slogan za izbore jasno poru~uje „Ho}u Srbiju – ne}u EU“. poslanik koji bude izabran zastupa interese SRS-a i deluje u skladu sa strana~kom politikom. l Rekoste da sli~ni ugovori postoje i u fudbalu, a zna se kolike su zarade fudbalera. Da li zna~i da i poslanici imaju 10.000 evra, koliko

to u~ine s odbornicima, i to do mesta na listi do kojeg procewuju da mogu osvojiti mandat, uz procenu iznosa. l Ho}e li ostati i stara praksa radikala, zakletva u crkvi? – O tom – potom. Zalaga}u se za to da to ostane ~in koji treba

da se obavi jer smatram da ~astan ~ovek nakon wega ne bi preduzeo ni{ta ne~asno. [to neki to ~ine, i izdaju, ne zna~i da se zakletve u crkvi treba odre}i. Po meni, ona predstavqa mnogo teù obavezu nego bilo kakva nov~ana. l Razli~iti su komentari i spekulacije o tome zbog ~ega nema vas i Gordane PopLazi} na izbornoj listi SRS-a? – Te dve stvari, kao prvo, nemaju nikakve veze, i to je sticaj okolnosti. [to se ti~e mene, izneo sam razlog i trenutno sam u svojoj firmi na poslu. Taj poslovni razlog i problemi nastali su i zbog op{te situacije u kojoj je dràva, neodgovaraju}ih mera na{ih vlada u posledwih 12 godina, zbog svetske ekonomske krize. I pred ozbiqnom opasno{}u po opstanak moje firme moram, jednostavno, da se posvetim radu u woj. l Zna~i, spekulacije su da SRS zamewuje tvrdo jezgro da bi imao ve}i koalicioni potencijal? – Ne znam ko je tvrdo, a ko meko jezgro, a {to se ti~e koalicionih kapaciteta, za mene je on samo mogu}nost politi~ke prostitucije. Potpuno je besmisleno meriti ne~iji koalicioni potencijal kada su u pitawu stranke. Kada se kaè da neko ima veliki koalicioni kapacitet, po meni je to grupacija bez ikakvog programa, ideologije, samo skupina qudi koja obamwuje gra|ane Srbije ne bi li osvojila odre|eni broj mandata da bi wima trgovala, i ako bi uspela, vlast delila kao plen. D. Milivojevi}

poslanici

(Ne)za ko ni to

Ozbiq ni qu di

Za programskog direktora organizacije „Transparentnost Srbija” Ne ma wu Ne na di }a re{ewe kojem su pribegli radikali moglo bi biti suprotno zakonu. – Ako bi ugovor bio formulisan tako da se tra`i od poslanika da ostane i da ne mewa stranku, mislim da bi to moglo biti suprotno zakonu. Ali, o tome posledwu re~ ima sud ukoliko se tako ne{to desi – rekao je Nenadi} Tanjugu. On pretpostavqa da je ciq takvog ugovora isti kao i ciq koji su imale blanko ostavke, ukinute usvajawem izmena Zakona o izboru narodnih poslanika u maju pro{le godine. Zakonitost tog re{ewa, po wegovim re~ima, zavisi}e od toga kakva }e biti formulacija ugovora.

[efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju” Na da Ko lun xi ja rekla je Tanjugu da DS ima ozbiqne qude, koji nikada nisu napu{tali poslani~ki klub, ~ak i kada je bilo najte`e. To je, ka`e ona, pitawe kvaliteta kadrova koje ta stranka ima.

Po ve re we SPS }e se, po re~ima portparola \or |a Mi li }e vi }a, oslawati na poverewe prema kandidatima za poslanike. – SPS je nakon situacije s Bra ni sla vom Iv ko vi }em te bolesti prele`ao. Poverewe je prioritet prioriteta i nemamo potrebu da se {titimo na takav na~in (ugovorom) – rekao je Mili}evi}.

Pre le ta we I napredwaci veruju svojim kadrovima jer, kako je naveo {ef beogradskog odbora SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi}, na listi imaju „~estite i moralne” kandidate, koji u politiku nisu u{li zarad novca. – Sve je u poverewu – kratko je odgovorila potpredsednica Ujediwenih regiona Srbije Su za na Gru bje {i}. U Demokratskoj stranci Srbije, po re~ima {efa poslani~kog kluba Mi lo {a Ali gru di }a, o toj temi nisu ni razmi{qali. – Blanko ostavke su bile mogu}nost, a ne obaveza, i nije fer {to smo ispritiskani da ih ukinemo. Te promene zakona su neustavne – rekao je Aligrudi}. – Blanko ostavke bile su do tada jedini garant da poslanici i odbornici ne}e „preletati” u druge tabore, a pojedine stranke ranije su se oslawale i na druge „metode”.

Po sma tra ~i Posmatra~i Agencije za borbu protiv korupcije, koji prate aktivnosti stranaka tokom kampawe, „pokrivaju” 23 grada u Srbiji, me|u kojima je i Beograd, a podaci koje prikupe koristi}e se kao kontrolni mehanizam kada partije, nakon izbora, podnesu izve{taje o utro{enom novcu. – Ako se ispostavi da se ne poklapaju, to za rezultat mo`e imati ozbiqne posledice za politi~ke subjekte – izjavila je Tanjugu portparolks Agencije Alek san dra Ko sti}.

c m y

politika

dnevnik

subota17.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. DS PODR@ALO [EST MAWINSKIH NACIONALNIH SAVETA

Pajti}: Mawinske zajednice bi}e zastupqene u institucijama Li stu De mo krat ske stran ke na po kra jin skim iz bo ri ma po dr `a lo je {est sa ve ta ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca ko je ima ju se di {te u Voj vo di ni. Pred s tav n i c i ru m un skog, ru s in s kog, slo va~ k og, hr v at s kog, rom skog i ma ke don skog na c i o n al n og sa v e t a pot p i s a l i su ju ~ e u No vom Sa du s pot pred sed n i k om DS-a Bo ja nom Paj ti }em spo r a zum o za jed ni~ kom na stu pu na iz bo ri ma za po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne. Paj t i}, ko j i je i pred s ed n ik Vla d e APV, iz ja vio je da se ti me na sta vqa do sa da {wa sa ra da wa s pred stav ni ci ma ve }i ne ma win skih za jed ni ca u Voj vo di ni, od no sno wi ho vih pred stav ni~ kih te la. On je ka zao da }e li stu de mo -

kra ta ovi sa ve ti po dr `a ti i na re p u b li~ k i par l a m en t ar n im iz bo ri ma. – Ovih da na ima mo in fla ci ju mno gih ma win skih stra na ka

ko je ne ma ju ve li ko upo ri {te kod bi ra ~a. Mi smo za part ne re iza b ra l i na c i o n al n e sa v e t e, ko ji }e nam po mo }i da lak {e

ostva ri mo wi ho ve na ci o nal ne in te re se – is ta kao je Paj ti}. On je ka zao da ovaj spo ra zum ma win skim na ci o nal nim sa ve ti ma ga ran tu je da }e ima ti svo je pred -

– Mi smo i do sad omo gu }a va li ma win skim za jed ni ca ma da ima ju svo je pred stav ni ke u po kra jin skom par la men tu, a u na red nom sa zi vu `e li mo da vi di mo i Ro me i Ma ke don ce, jer ove za jed ni ce sa mo kroz in sti tu ci je si ste ma mo gu ostva ri ti svo je in te re se – na veo je Paj ti}. Pred stav ni ci svih {est na ci o nal nih sa ve ta po ru ~i li su da po dr `a va ju De mo krat sku stran ku, uz oce nu da se je di no ona po ka za la kao po uz dan part ner u de fi ni sa wu prav ne re gu la ti ve o za {ti ti i ne go va wu na ci o nal nih in te re sa ma win skih za jed ni ca i we noj im Foto: R. Hayi} ple men ta ci ji, kao i stav ni ke na pro por ci o nal noj li zbog to ga {to su de mo kra te ne sti na po kra jin skim iz bo ri ma i dvo smi sle no opre de qe ne za pro za stu pqe nost i u po kra jin skom i u ces evrop skih in te gra ci ja. re pu bli~ kom par la men tu. B. D. S.

FORMIRANA JO[ JEDNA POKRAJINSKA KOALICIJA

LDP, SPO, SDU, VP i BS u Vojvo|anskom preokretu Li be ral no-de mo krat ska par ti ja, Srp ski po kret ob no ve, So ci jal de mo krat ska uni ja, Voj vo |an ska par ti ja i Bo ga ta Sr bi ja ju ~e su u No vom Sa du po sti gli do go vor o za jed ni~ kom na stu pu na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma, na ko je }e iza }i kao Voj vo |an ski pre o kret. Pred stav ni ci ~e ti ri stran ke sa op {ti li su ju ~e no vi na ri ma u No vom Sa du da }e wi ho va iz bor na li sta ima ti na ziv „^e do mir Jo va no vi} – Voj vo |an ski pre o- kret“. – Pro gram ove ko a li ci je sa dr `an je u De kla ra ci ji „Voj vo |an ski pre o kret“, ko ju su pot pi sa li broj ni ugled ni po je din ci a ~i ja je su {ti na u to me da je Voj vo di ni po treb na no va po li ti ka

– iz ja vio je pot pred sed nik LDP i {ef voj vo |an skog od bo ra te stran ke Du{an Miji}. Li der Voj vo |an ske par ti je Aleksandar Oxi} is ta kao je da je LDP pr va „be o grad ska stran -

Po re ~i ma funk ci o ne ra Bo ga te Sr bi je Vitomira Vidovi}a, kroz pro gram „Pre o kre ta“ mo gu }e je da se ostva ri vi zi ja we go ve stran ke „da do ma }i far me ri na jed nom hek ta ru mo gu da

LDP je prva beogradska stranka koja se otvoreno zala`e za to da Vojvodina ima sudsku, zakonodavnu i izvr{nu vlast (Aleksandar Oyi}) ka” ko ja se otvo re no za la `e za to da Voj vo di na ima sud sku, za ko no dav nu i iz vr {nu vlast, kao i de fi ni sa ne sop stve ne pri ho de i imo vi nu. Ovi ci qe vi, na i me, na ve de ni su u pro gra mu Voj vo |an skog pre o kre ta.

pro iz ve du vred nost od 10.000 evra a ne kao sa da, sve ga 700 evra„. Pot pred sed nik SPO-a @ika Gojkovi} uve ren je u to da }e ova ko a li ci ja bi ti ve li ko iz ne na |e we ovih voj vo |an skih iz bo ra

ko ji sle de. On je ka zao da }e SPO na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du naj ve ro vat ni je na stu pi ti s Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne jer su, ka ko je oce nio, „lo kal ne sa mo u pra ve spe ci fi~ ne sre di ne i u mno gim me sti ma po li ti~ ki od no si za vi se od me |u qud skih od no sa„. – Ne ma raz lo ga da ne na sta vi mo sa rad wu u sre di na ma u ko ji ma se ona po ka za la kao do bra – ka zao je Goj ko vi}, do dav {i da je uve ren u to da ta ko a li ci ja na lo kal nim iz bo ri ma ne }e ima ti uti ca ja na re zul tat Ko a li ci je „Pre o kret” na po kra jin skim i na re pu bli~ kim iz bo ri ma. On je ka zao da o~e ku je i da }e No vi Sad da ti {i ro ku po dr {ku „Pre o kre tu”. B. D. S.

Na crtu izlazi Sa{a Pavlov je ve o ma is ku san pri vred nik i di rek tor „Pe tro he mi je” i sa svim ozbiq no }e u}i tr ku za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne – re kao je Ma ra{ na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du. No vi na ri ma se obra tio i no vo pri do {li ~lan URS-a Mihaq Matu{ka, ko ji je, ina ~e, pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Te me rin i

Ko a li ci ja „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}” pr va je ju ~e pre da la Grad skoj iz bor noj ko mi si ji li stu kan di da ta za 67 od bor ni ka u Skup {ti ni Su bo ti ce. Pr vi na li sti je funk ci o ner DS-a i mi ni star Oliver Duli}, ali ko a li ci ja oku pqe na oko De mo krat ske stran ke jo{ ni je is ta kla kan di da ta za gra do na ~el ni ka. – Ovo je znak ve li kog ugle da ko je stran ke na {e ko a li ci je u`i va ju me |u su gra |a ni ma i du gu je mo im ve li ku za hval nost na po ve re wu – re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra DS-a Modest Duli}. Uz De mo krat sku stran ku, u ko a li ci ji su i De mo krat ski sa vez Hr va ta u Voj vo di ni i So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je, a iz bor na li sta je pre da ta uz po dr {ku 3.565 Su bo ti ~a na.

îk da vam kaèm! Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} ni je ju ~e hteo di rekt no da od go va ra na pi ta wa da li }e iz bo ri bi ti odr à ni na Ko so vu, i po ru ~io da sve stva ri tre ba re {a va ti po la ko, mu drom i pa met nim po li ti kom jer je to re cept za po be du. Ta di} je u se lu Vi nar ce kod Le skov ca, gde je ob i {ao pla ste ni ke s ra nim po vr }em, ~i ji su vla sni ci tro ji ca me {ta na, re kao da je za Sr bi ju sa da naj va `ni ja pro iz vod wa. Na in si sti ra we no vi na ra da ka è da li }e ras pi sa ti pred sed ni~ ke iz bo re, Ta di} je {a qi vo od go vo rio: „îk da vam ka èm!„, i na sta vio da go vo ri o zna ~a ju po dr {ke dr à ve po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma.

Krkobabi}: Ovo je uvertira, opera tek dolazi Pred sed nik PUPS-a Jovan Krkobabi} re kao je ju ~e u Kra qe vu da je is pu nio pred iz bor no obe }a we iz 2008. go di ne i da ga ran tu je da }e se pen zi je re dov no is pla }i va ti i po ve }a va ti u gra ni ca ma mo gu} no sti. On je u~e stvo vao na sa stan ku Grad skog od bo ra PUPS-a, na ko jem je bi lo re ~i o pri pre ma ma za pred sto je }e iz bo re. On je no vi na ri ma re kao da }e PUPS sa ra |i va ti sa svim par ti ja ma s ko ji ma ima kom pa ti bil ne pro gra me, od de mo kra ta do na rod wa ka.

– Mi smo po no vo u ma loj ko a li ci ji u ko joj smo bi li. Ovo je uver ti ra, ope ra }e bi ti tek kad se za vr {e iz bo ri, vi de }e mo na sce ni ka ko }e se vla da kon sti tu i sa ti, on da }e te zna ti s kim }e mo i}i i {ta }e mo ra di ti – od go vo rio je Kr ko ba bi} na pi ta we o mo gu} no sti sa rad we s na pred wa ci ma i li be ra li ma. On je ka zao da o pred sed ni~ kim iz bo ri ma ne ma stav. – Pred sed ni ci Re pu bli ke i Na rod ne skup {ti ne mo gu da se do go vo re o to me, me ni je sve jed no – re kao je Kr ko ba bi}.

Za overu potpisa 500.000 dinara Po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na ko je pla ni ra ju da u~e stvu ju na par la men tar nim iz bo ri ma 6. ma ja tre ba da za sud sku ove ru pot pi sa bi ra ~a ko je je po dr à va ju iz dvo je po 500.000 di na ra. Uz li stu, u~e sni ci na iz bo ri ma Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji pod no se naj ma we 10.000 pot pi sa bi ra ~a ko ji je po dr à va ju, a je dan bi ra~ mo è po dr à ti sa mo jed nu iz bor nu li stu. Za sud sku ove ru pot pi sa Mi ni star stvo prav de Sr bi je pro pi sa lo je na kna du od 50 di na ra za je dan pot pis bi ra ~a, ka ù u tom mi ni star stvu. Re gi stro va ne po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na svo je iz bor ne li ste tre ba da pod ne su RIK-u naj ka sni je 15 da na pre odr à va wa iz bo ra, od no sno do 21. apri la.

Vlada: Posebni ra~uni za uplatu jemstva

I URS IMA KANDIDATA ZA POKRAJINSKOG PREMIJERA

[ef iz bor nog {ta ba Uje di we nih re gi o na Sr bi je Slobodan Mara{ iz ja vio je ju ~e da }e pred sen dik Po kra jin ske or ga ni za ci je G17 plus Sa{a Pavlov bi ti kan di dat URS-a za voj vo |an skog pre mi je ra na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma. – Sa {a Pa vlov je pr vi na li sti URS-a za po kra jin ske iz bo re. On

Subotica: DS prvi predao listu

Vla da Sr bi je na lo `i la je ju ~e Mi ni star stvu fi nan si ja i nad le `nim or ga ni ma upra ve auto nom ne po kra ji ne i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve da otvo re po se ban de po zit ni ra ~un za upla tu nov ca na ime iz bor nog jem stva. Ka ko je sa op {ti la Vla di na Kan ce la ri ja za sa rad wu s me di ji ma, ta od lu ka je do ne ta u skla du sa Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ -

do sko ra {wi ~lan Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra. On je ka zao da je ovu stran ku na pu stio po sle 14 go di na ak tvi nog po li ti~ kog ra da jer vi {e ni je imao pro sto ra za po li ti~ ko de lo va we, ko ji je, ka ko je na veo, pro na {ao u URS-u, kod ko jeg na ro ~i to ce ni za la ga we za re gi o na li za ci ju i de cen tra li za ci ju, te de par ti za ci ju vla sti. B. D. S.

REKLI SU

Popovi}: Sini{a Kova~evi} za Vojvodinu

Tabakovi}: \eli} nas prepisuje

Mileni}: Ko se pla{i [umadije

– No si lac iz bor ne li ste De mo krat ske stran ke Sr bi je u Voj vo di ni bi }e Sini{a Kova~evi}, a na ni vou Re pu bli ke li der stran ke Vojislav Ko{tunica – iz ja vio je za RTV pot pred sed nik DSSa i bu du }i no si lac li ste te stran ke za Be o grad Aleksandar Popovi}. On je iz ja vio da DSS ne }e iz ne ti pred log svog kan di da ta za pre mi je ra pre no {to bu du po zna ti re zul ta ti iz bo ra. On je po no vio da DSS ne }e ula zi ti u pred iz bor ne ko a li ci je ni s jed nom stran kom, a da po sle iz bo ra si gur no ne }e u ko a li ci ju s De mo krat skom stran kom. – Ne }e bi ti pred iz bor ne ko a li ci je ni sa kim, sa mo stal no ide mo, sa svo jim ime nom. Ne ma mo ni je dan raz log da be `i mo od ono ga {to je DSS, da na pra sno usred kam pa we me wa mo ime i po ku {a va mo da se pred sta vi mo kao ne ko dru gi, a ne ono {to je smo – iz ja vio je Po po vi}.

Funk ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Jorgovanka Tabakovi} tvr di da su na pred wa ci 2008. go di ne pred la ga li da se uki ne PDV na be bi-opre mu. – SNS ne ma ni {ta pro tiv to ga da ga pre pi su ju i da pri me wu ju we go ve me re, ali ka da to ra de, ne ka ma kar to ura de ce lo vi to i da gra |a ni ima ju od to ga in te re sa, a ne da to bu de u slu `bi do bi ja wa jo{ jed nog man da ta – re kla je ona. Jor go van ka Ta ba ko vi} je na ve la i da SNS i DS ne ma ju ni ka kve sli~ no sti, ilu stru ju }i to sli kom na ko joj je ona s funk ci o ne rom DSa Bo`idarom \eli}em, uz kon sta ta ci ju da „iz me |u wih dvo je ima isto ono li ko sli~ no sti ko li ko i iz me |u te dve stran ke”. Ona je re kla da \e li} „pre pi su ju }i iz Be le kwi ge SNS-a„ go vo ri o cen tra li za ci ji jav nih na bav ki, sma we wu po re za na pla te, uki da wu ve li kog bro ja agen ci ja...

„Rad ni~ ki. Po bed ni~ ki. Kra gu je va~ ki”, slo gan je kam pa we za lo kal ne iz bo re li ste „Ve ro qub – Ver ko Ste va no vi} – Za jed no za Kra gu je vac„. [ef iz bor nog {ta ba Sa{a Mileni} je re kao da je u pro te klih osam go di na ova ge ne ra ci ja Kra gu jev ~a na iz gra di la vi {e fa bri ka, ha la, pro dav ni ca, po slov nog pro sto ra i lo ka la ne go sve pret hod ne od osni va wa gra da. – Iz gra |e no je 500 ki lo me ta ra pu te va na se o skom pod ru~ ju i 50 vo do vod nih si ste ma. Ure di li smo Ve li ki park, [u ma ri ce, [u ma ri~ ko je ze ro, re kon stru i sa li sta dion, re no vi ra li otvo re ne ba ze ne i iz gra di li za tvo re ne ba ze ne. Do ve li smo u Kra gu je vac svet ske bren do ve i ti me otvo ri li pro ces ka pu noj upo sle no sti Kra gu jev ~a na – re kao je Mi le ni}. Po we go vim re ~i ma, „be o grad ska me dij ska pre }ut ki va wa na {eg po sto ja wa i na {eg uspe ha uka zu ju na po sto ja we sna ga ko je se pla {e [u ma di je”.

kih stra na ka. Za kon, na i me, pro pi su je da je po li ti~ ki su bje kat, ko ji je dao iz ja vu da na me ra va da ko ri sti sred stva iz jav nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we, du àn da po lo ì iz bor no jem stvo u go to vom nov cu, ban kar ske ga ran ci je, dr àv ne har ti je od vred no sti ili sta vqa we hi po te ke za iz nos jem stva na ne po kret noj imo vi ni li ca ko je da je jem stvo.

[est mawinskih stranaka „Svi zajedno” Ko a li ci ju „Svi za jed no„ for mi ra lo je {est stra na ka na ci o nal nih ma wi na, me |u ko ji ma su De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra (DZVM) i Gra |an ski sa vez Ma |a ra, ko je su pret hod no bi le u~e sni ce iz bor ne ko a li ci je ~e ti ri ma |ar ske stran ke „Ma |ar ski pre o kret”. Pred sed nik DZVM-a Aron ^onka iz ja vio je da u ide o lo {kom smi slu „Ma |ar ski pre o kret” kao pro gram po sto ji i da qe i da utvr |e ni pro gram oba ve zu je te stran ke ma |ar ske ma wi ne. – Po {to se pre mi jer Ma |ar ske Viktor Orban jav no iz ja snio, svr sta va ju }i se uz jed nu stran ku ma |ar ske ma wi ne SVM, i na ja vio da }e u~e stvo va ti u wi ho voj kam pa wi, za po je di ne par ti je unu tar „Ma |ar skog pre o kre ta” to je bi la po ru ka da se ne tre ba su prot sta vi ti vo qi ma |ar skog pre mi je ra, ali da je

bi lo neo p hod no da se za jed no s GSM-om tra è dru ga re {e wa – re kao je ôn ka. On je na gla suo da je ko a li ci ja {est ma win skih par ti ja u Sr bi ji „Svi za jed no” na sta la na osno vu ~i we ni ce da sve ma wi ne u Sr bi ji uglav nom ima ju iste pro ble me. Osim dve ma |ar ske par ti je DZVM-a i GSM-a, ko a li ci ju jo{ sa ~i wa va ju Bo {wa~ ka de mo krat ska za jed ni ca, Slo va~ ka stran ka, De mo krat ska par ti ja Ma ke do na ca i De mo krat ska za jed ni ca Hr va ta. Ovih {est stra na ka, ka ko na po mi we ôn ka, sa ~i wa va ju je zgro {i reg po kre ta s ci qem da se to kom evrop skih in te gra ci ja re {i i pro blem ostva ri va wa ma win skih pra va, o~e ku ju }i da }e ova ko a li ci ja ima ti do vo qan broj gla so va za ula zak u par la ment Sr bi je i da }e DZVM u no vom sa zi vu ima ti jed nog po sla ni ka. M. Mr.

ekonomija

subota17.mart2012.

dnevnik

RAZ RE [E NA DRA MA RAD NI KA „BO RE LI JA” NA MER NOG DA SE SPA LI

Od lo è no ise qe we lo ka la, spre ~e na tra ge di ja Dra ma Dra è na â vli na, rad ni ka som bor skog „Bo re li ja” ko ji se u ~e tvr tak za kqu ~ao u lo kal svo je fir me i za pre tio da }e se za pa li ti uko li ko se spro ve de re {e we ov da {weg Pri vred nog su da ko ji je na lo ìo uvo |e we u po sed for mal no prav nog no vog vla sni ka lo ka la, kra gu je va~ ke fir me u ste ~a ju „Ro -

nim oku pqe nim ^a vli no vim ko le ga ma ko je su od vra ta lo ka la raz dva ja le ja ke po li cij ske sna ge, po ja vio se i po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin, ko ga je, po we go vim re ~i ma, pred sed nik Vla d e Voj v o d i n e Bo j an Paj ti} ovla stio da pru `i po -

Dra ma rad ni ka „Bo re li ja” ko ji se u ~etvtr tak za kqu ~ao u lo kal svo je fir me i za pre tio da }e se za pa li ti, ju ~e je sre} no okon ~a na, a ^a vlin je, zbog op {te sla bo sti, pre ba ~en u Slu `bu hit ne me di cin ske po mo }i som bor skog Do ma zdra vqa jal”, ju ~e je u pre po dnev nim sa ti ma sre} no okon ~a na, a ^a vlin je po we nom za vr {et ku, zbog op {te sla bo sti, pre ba ~en u Slu `bu hit ne me di cin ske po mo }i som bor skog Do ma zdra vqa. U i{ ~e ki va wu sud skih iz vr {i te qa ju ~e uju tru, pred broj -

dr {ku rad ni ci ma „Bo re li ja„ i sa mom ^a vli nu. – Do {ao sam u ime Vla de Voj vo di ne da po dr `im oprav da ne zah te ve rad ni ka „Bo re li ja„ da pre sta ne pro da ja imo vi ne i od u zi ma we rad wi na te ri to ri ji ce le Sr bi je, za ko je jo{ uvek

sud ski ni je re {e no ko me pri pa da ju – ka zao je Va sin. – Mi zna mo da je po sto jao biv {i ju go slo ven ski kom bi nat „Bo ro vo„ i na kon to ga do {lo do ras pa da dr à ve, da je „Bo re li„ osno van kao deo fir me na te ri to ri ji Sr bi je, ko ja se ba vi istom de lat no {}u, i da ni kad ni je do {lo do pot pu nog raz gra ni ~e wa imo vi ne iz me |u „Bo ro va„ i „Bo re li ja„. Na à lost, u tom pro ce su raz gra ni ~e wa, u Sr bi ji se pro da ju lo ka li ko ji tre ba da bu du pred met suk ce si je. Bu du }i da spo ra zum o suk ce si ji iz me |u Sr bi je i Hr vat ske ni je za kqu ~en, „Bo re li„ je upu }en na di rek tan do go vor s „Bo ro vom„ do ko jeg ni je do {lo. Va sin je na po me nuo da je Vla da Voj vo di ne s pred stav ni ci ma som bor ske lo kal ne sa mo u pra ve vi {e pu ta in si sti ra la kod dr àv nih or ga na na to me da se za u sta vi pro da ja „Bo re li je vih” obje ka ta. – Na à lost, pro da ja se na sta vi la, ~ak i u sr cu „Bo re li ja”, u

Dra `en ^a vlin iz la zi iz lo ka la i ula zi u ko la Hit ne po mo }i

KLA STER TRAN SPOR TA I LO GI STI KE VOJ VO DI NE HVA TA IPA PRO GRA ME

DR @A VA SPRE MI LA PLA CE VE ZA ZA PO [QA VA WE I PO MO] DO MA ]IM FIR MA MA

Za ma la pred u ze }a 25 ari bes plat no Vla da Sr bi je usvi ji la je ju ~e no vu me ru za po mo} ma lim i sred wim pred u ze }i ma, a re~ je o ured bi ko ja }e omo gu }i ti lo kal nim sa mo u pra va ma da da ju ze mqi {te u za kup bez na kna de ili po ce na ma ni ìm od tr ì {nih. Ka ko je ju ~e na kon fe ren ci ji u Vla di re kao mi ni star ì vot n e sre d i n e, ru d ar s tva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}, po toj ured bi lo kal ne sa mo u pra ve }e mo }i da da ju do 25 ari ze mqi {ta ma lim pred u- ze }i ma i pred u zet ni ci ma pod uslo vom da otva ra ju no va rad na me sta. Na taj na ~in }e, po we go vim re ~i ma, bi ti pod stak nu te in ve sti ci je ~i ji su no si o ci MSP-i i pred u zet ni ci. Ze mqi {te }e mo }i da do bi ju sa mo pred u ze }a za pro iz vod ne de lat no sti i bi }e u oba ve zi da u ro ku od dve go di ne iz gra de obje kat, a u ro ku od pet go di na da za po sle naj ma we jed nog no vog rad n i k a na neo d r e | e n o vre me na sva ka dva ara za ku pqe nog ze mqi {ta. Du li} je ob ja snio da to zna ~i da }e za ze mqi {te ve }e od 20 ari mo ra ti da za po sle naj ma we de set no vih rad ni ka. Ze mqi {te }e se da va ti u za kup kao i ve li kim in ve sti to ri ma na rok do 99 go di na, re kao je

Sr bi ja ima vi {ak ze mqi {ta, ali ma wak rad ni ka i pred u ze }a (Oli ver Du li}) on. U slu ~a ju da in ve sti tor ne is pu ni ugo vo rom pre u ze te oba ve ze, lo kal ne sa mo u pra ve }e mo }i da jed no stra no ras ki nu ugo vor o za ku pu. To je, po we go vim re ~i ma, pr va od me ra Vla de za po mo} MSP-ima i pred u zet ni ci ma, a ve ro vat no i jed na

od naj va `ni jih, s ob zi rom na to da je wi ma po mo} naj po treb ni ja u „start-ap” fa zi. Min star je ob ja snio da }e na taj na ~in bi ti iz me we na ured ba iz 2010. ko ja je sve to pred vi |a la sa mo za ve li ke in ve sti to re, a sa da }e bi ti ob u hva }e -

KOM [I JE DI @U RU KE OD NU KLE AR KE „BE LE NE”

Bu ga ri od u sta ju, a s wi ma i Sr bi ja – Bu gar ska }e od u sta ti od no ve nu kle ar ne elek tra ne na Du na vu s in sta li sa nom sna gom od 2.000 me ga va ta, za ~i ju iz grad wu je an ga `o va la ru sku dr `av nu kom pa ni ju „Atom stro jek sport” – iz ja vio je ju ~e bu gar ski pre mi jer Boj ko Bo ri sov.

On je u in ter vjuu dr `av noj te le vi zij skoj sta ni ci re kao da je pro {log me se ca u Mo skvu po slao mi ni stre da ru skim zva ni~ ni ci ma ka `u da Bu gar ska ne }e iz gra di ti nu kle ar ku „Be le -

ne”, ali }e pla ti ti je dan ve} iz gra |e ni re ak tor s in sta li sa nom sna gom od 1.000 me ga va ta. Bo ri sov je do dao da }e we go va ze mqa po ku {a ti da taj re ak tor in kor po ri ra u po sto je }u nu kle ar nu elek tra nu „Ko zlo duj”, ~i ja in sta li sa na sna ga iz no si 2.000 me ga va ta. Pre mi jer Bo ri sov je na veo da ko na~ na od lu ka o sud bi ni pro jek ta „Be le ne” tek tre ba da bu de do ne ta, bu du }i da je Bu gar ska na we ga ve} po tro {i la 1,4 mi li jar du le va (935 mi li o na do la ra). – Vi de }u da li mo `e mo da sa zo ve mo re fe ren dum o „Be le nu„ – re kao je Bo ri sov. Ako kom {i je od u sta nu od „Be le na„, to }e zna ~i ti da }e od te nu kle ra ke di }i ru ke i Sr bi ja jer je na {a dr `a va iz ra zi la sprem nost da u~e stvu je u we noj grad wi.

Som bo ru, ~i me je u pi ta we do ve de na eg zi sten ci ja oko 700 rad ni ka ovog pred u ze }a – ka zao je Va sin, ape lu ju }i na Pri vred ni sud u Som bo ru da od lo ì iz vr {e we uvo |e wa na vod nog no vog vla sni ka u po sed. Ne du go po sle obra }a wa po kra jin skog se kre ta ra, iz Pri vred nog su da u Som bo ru je pri spe la in for ma ci ja da je iz vr {e we od lo è no do daq weg, ali Dra èn â vlin, rad nik ko ji je pre tio da }e za pa li ti se be i lo kal u ko jem se za kqu ~ao, ni je è leo da otvo ri vra ta bez pi sme nog do ka za o od la ga wu iz vr {e wa. Na kon go to vo dva sa ta, iz Pri vred nog su da je ipak pri speo iz vod iz za pi sni ka ko jim se iz vr {e we od la è, ali je zbog â vli no ve op {te fi zi~ ke sla bo sti po zva na eki pa som bor ske Hit ne po mo }i, ko ja je na kon pr vog pre gle da, rad ni ka, bur no po zdra vqe nog od mno go broj nih oku pqe nih ko le ga, pre ve zla u am bu lan tu. M. Mi qe no vi}

Evrop ski nov ci plo ve Ti som i Du na vom

ni i ma li. Du li} je na veo da }e op {ti ne for mi ra ti par ce le ze mqi {ta i ras pi sa ti jav ni po ziv i, uko li ko bu de do voq no ze mqi {ta za sve za in te re so va ne, ono }e bi ti bes plat no, a ako bu de vi {e za in te re so va nih, spro vo di }e se jav ne li ci ta ci je, ali }e ce ne u sva kom slu ~a ju bi ti ni è od tr ì {nih. On je ka zao da su, za hva qu ju }i sta roj ured bi, u Sr bi ju do { li ve l i k i in v e s ti t o r i, po put „Fal ka” i dru gih, kao i da su u pret hod nom pe ri o du ni ca le bes ca rin ske i in du strij ske zo ne. Mi ni star je re kao da Sr bi ja ima „vi {ak ze mqi {ta, ali ma wak rad ni ka i pred u ze }a, do da ju }i da je ta ured ba u skla du s usta vom”. On je uka zao na to da ured ba ne }e uti ca ti na pro ces re sti tu ci je, s ob zi rom na to da }e se da va ti u za kup sa mo ze mqi {te u jav noj svo ji ni, od no sno lo kal nih sa mo u pra va i dr à ve. Vla da Sr bi je tre ba lo bi da da nas na sed ni ci, po Du li }e vim re ~i ma, usvo ji i pro gram za una p re | e w e ener g et s ke efi ka sno sti u 2012. ko jim }e bi ti obez be |e no 1,3 mi li jar da di n a r a za ra d o v e na re k on struk ci ji i adap ta ci ji jav nih i stam be nih obje ka ta. E. Dn.

U or ga ni za ci ji Kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne, u No vom Sa du je odr àn ini ci ja tiv ni sa sta nak za evi den ti ra we pro je ka ta ~la ni ca ovog udru è wa ko ji bi bi li u sa gla sno sti s ak tu el nim jav nim po zi vi ma i kon kur si ma, kao i upo zna va we s po stup kom kon ku ri sa wa. Is ka za no je ve li ko in te re so va we ~la no va Kla ste ra, ko ji je oku pqa lo kal ne sa mo u pra ve, op {ti ne Apa tin, Oxa ci, Ka wi à, na u~ ne in sti tu ci je kao {to je Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, ma la i sred wa pred u ze }a, na ro ~i to tran sport ne or ga ni za ci je. Raz ma tra ni su mo gu }i pred lo zi pro je ka ta za ak tu el ni tre }i jav ni po ziv za pri ku pqa we pred lo ga pro je ka ta u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we iz me |u Ma |ar ske i Sr bi je. ^la ni ce Kla ste ra za in te re so va ne su i za kon kurs Po kra jin skog sek tre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne za su fi nan si ra we iz ra de pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je in fra struk tur nih obje ka ta u lo kal nim sa mo u pra va ma kao i za Jav ni po ziv Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja za do de lu bes po vrat nih sred sta va u okvi ru me re za su fi nan si ra we ini ci ja ti va je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve za pri pre mu i spro vo |e we pro je ka ta na lo kal nom i re gi o nal nom ni vou. U od no su na ak tu el ni IPA pro gram iz me |u Ma |ar ske i

Sr bi je, ~la ni ce Kla ste ra su za in te re so va ne za pred lo ge ko ji se od no se na vod ni sa o bra }aj, kon kret no – na pro jek te ve za ne za Ti su, za plo vid bu Du na vom u re jo nu Gor weg Po du na vqa, kao i za pro jek te ve za ne za ka nal ski si stem, u od no su na raz voj tran spor ta i lo gi sti ke. Za ~la ni ce Kla ste ra na ro ~i to su in te re sant ni pro jek ti usme re ni na ja ~a we eko nom ske ko he zi je, kao i

iz obla sti za jed ni~ kih is tra ì va wa i raz vo ja. Kla ster je vr lo an ga ò van u pro na la è wu re {e wa za al ter na tiv ne tran spor te è le zni com i vod nim sa o bra }a jem pre ma Ru si ji, Be lo ru si ji i Ka zah sta nu, u sa rad wi s Od bo rom za sa o bra }aj i ve ze Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne. Po re ~i ma kla ster-me na xe ra Mi la na Vu ~i ni }a, Kla ster }e u na red nom pe ri o du ra di ti na im ple men ta ci ji re {e wa iz Re gi o nal nog pro stor nog pla na APV, ko ja se od no se na raz voj lo gi sti~ kih cen ta ra, sa o bra }a ja i lo gi sti ke. Te ak tiv no sti oba vqa }e se u sa rad wi s lo kal nim sa mo u pra va ma u AP Voj vo di ni. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Putevi, U`ice

8,33

650

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

4,31

4.747

3.560.000

Urbisprojekt, Novi Sad

3,33

1.550

209.250

Tigar, Pirot

2,04

500

5.000

2,02 Promena %

505 Cena

64.600 Promet

-12,03

351

5.265

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom Albus, Novi Sad

BELEX 15 (542,25 -0,43)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,90

2.018

405.675

NIS, Novi Sad

-1,56

696

6.655.962

Komercijalna banka, Beograd

-6,28

1.642

2.780.557

Imlek, Beograd

1,16

3.045

3.986.144

Soja protein, Be~ej

-1,63

544

1.258.582

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,97

518

4.473.936

-10,20

10.961

Energoprojekt holding, Beograd

2,02

505

64.600

Jugohemija, Beograd

-7,14

2.600

28.600

Jubmes banka, Beograd

0,09

12.198

853.860

Radijator, Zrewanin

-6,30

506

54.648

Agrobanka, Beograd

-2,84

1.608

146.348

-6,28 Promena %

1.642 Cena

2.780.557 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,95

320

16.468.800

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

4,31

4.747

3.560.000

NIS, Novi Sad

-1,56

696

6.655.962

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.250

9.446.777

Soja protein, Be~ej

-1,63

544

1.258.582

Tigar, Pirot

2,04

500

5.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,95

320

16.468.800

Progres, Beograd

Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,36

1.100

385.000

Urbisprojekt, Novi Sad

3,33

1.550

209.250

Svi iznosi su dati u dinarima

MINISTAR NEBOJ[A ]IRI]

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota17.mart2012.

KAKO SU NESTALE VELIKE GRA\EVINSKE FIRME IZ VOJVODINE I SRBIJE

Gi gan ti uni {te ni, sad zi da ju dru ga ~i ji maj sto ri

Sma wi ti po re ze na pla te

– Pri o ri tet u ra du no ve vlade treba da bude nastavak reforme poreskog sistema, a posebno smawewe poreza i doprinosa na plate sa sada{wih 64 na 40 odsto, usvajawe zakona o redovnosti pla}awa obaveza i zavr{etak restrukturi ra wa od re |e nih jav nih preduze}a – izjavio je ju~e Tanju gu mi ni star eko no mi je i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}.

Poreski nameti na zarade zaposlenih su izuzetno visoke, {to neke poslodavce tera da svoje zaposlene pla}aju „na crno”, primetio je ]iri}, i podsetio na to da radnici u „sivoj zoni” nemaju pravo na penzijsko, zdravstveno osigurawe, mogu}nost uzimawa kredita... – Mislim da je to jedan reformski potez koji nova vlada mora odmah da uradi – naglasio je ]iri}, govore}i o smawewu da`bina na zarade, i ukazao na to da mora {to pre da se usvoji i zakon o redovnosti pla}awa. Ministar ]iri} je ocenio da odlagawe primene zakona o redovnosti pla}awa ne}e imati dobre efekte na privredu, i izrazio nadu da }e novi saziv parlamenta i vlada biti formirani {to pre i da }e jedan od prvih zakona koji }e se na}i na dnevnom redu novog sa zi va par la men ta bi ti o skra}awu roka pla}awa.

Iako je srpsko gra|evinarstvo u~estvovalo s vi{e od 60 odsto u nekada{wem jugoslovenskom, koje je posle Drugog svetskog rata zemqu podiglo iz pepela, a {irom planete, na gotovo svim kontinentima, izgradilo brojne gra|evine – od vodotorweva i brana, do hotela, stanova i puteva – danas je ova privredna grana u na{oj zemqi ne na kolenima, nego je gotovo nema. Giganti su nestali, mnogi su u ste~aju, proizvo|a~i gra|evin skog ma te ri ja la po la ko gase pe}i, a oni {to kako-tako rade, uglavnom su zaposleni kod stranih kompanija kao podizvo|a~i, a u vlastitoj zemqi. S druge strane, na tr`i{tu su se pojavili neki novi izvo|a~i radova. Srpsko gra|evinarstvo je osamdesetih godina pro{log veka donosilo zemqi oko 2,5 milijarde dolara s inostranih gra di li {ta po Ira ku, Libiji, Rusiji, Ju`noj Americi i Africi, {to sada vredi bar 12 do 13 milijardi, a danas ne zara|ujemo vi{e od 200 miliona dolara. U to vreme Turska je imala realizaciju od 200 miliona dolara, dok danas ta evroazijska zemqa ostvaruje 140 puta ve}i de vi zni pri hod od Sr bi je, oko 28 milijardi dolara, jer je dr `a va shva ti la zna ~aj ulagawa u gra|evinarstvo. Samo u Beogradu veliki sistemi nekada su zapo{qavali oko 100.000 radnika, u „Kom-

Na kqu~nim mestima pogre{ni qudi Ako zanemarimo devedesete godine sankcija, bombardovawa i krize, ne moèmo zanemariti period od 2000, kada gra|evina u Srbiji ne samo {to nije bila tretirana na pravi na~in ve} je uni{tena zahvaquju}i {to lo{oj privatizaciji, {to nebrizi dràve. Sekretar Odbora za gra|evinarstvo Privredne komore Srbije Go ran Ro di} je u vi{e navrata istakao da su na kqu~nim mestima pogre{ni qudi pa su u doma}im poslovima favorizovane strane kompanije i radovi su poveravani na brzinu osnovanim kompanijama, tako da su veliki ostali bez posla, time i bez referenci, pa ako jo{ nemaju ni bankarske garancije, propast je neizvesna. A i ako su u~estvovali u dràvnim projektima koji im nisu pla}eni na vreme, ugu{eni bankarskim kreditima kojima su pla}ali radove morali su da stanu. garpu” je, na primer, radilo do 11.000 qudi, „Radu„ 7.000, ko li ko i „Trud be ni ku”,

PREDSEDNIK TADI] NA OTVARAWU NOVE FABRIKE

Ne ma~ ke ~a ra pe iz Le skov ca U Leskovcu je ju~e otvorena nova nema~ka fabrika ~arapa, a predsednik Srbije Bo ris Ta di} je tim povodom poru~io da je izuzetno ponosan {to je ova kompanija izabrala upravo Leskovac za investirawe. Predsednik Srbije je naglasio da su nema~ko-srpski odnosi od fundamentalnog zna~aja, ne samo za evropsku budu}nost Srbije ve} i za boqi `ivot gra|ana. Otvarawu su prisustvovali i direktor Paul Fal ke, potpredsednica Vlade Srbije Ve ri ca Ka la no vi} i amabasador Nema~ke u Srbiji Vol fram Mas. – Od saradwe s Nema~kom Srbija mo`e imati samo korist – rekao je Tadi}.

On je dodao da Srbiju, iako se neki investitori vra}aju, u budu}nosti o~ekuju novi napori. – Konkurencija je nemilosrdna, ne bore se samo kompanije ve} i zemqe za radna mesta i investicije. Radno mesto je kao gol u fudbalu, kao ko{ u ko{arci – to je ono oko ~ega se danas vodi borba na

globalnom planu – ukazao je Tadi}. On je poru~io da }e Srbija nastaviti borbu za radna mesta, investicije i boqi standard gra|ana jer ta borba nema alternativu, kao {to }e nastaviti put ka Evropskoj uniji jer }e se u woj i u budu}nosti, uprkos sada{woj krizi, `iveti mnogo boqe nego u drugim zemqama. Nova fabrika ~arapa u Leskovcu predstavqa investiciju od preko deset miliona evra. U ovoj fabrici }e se u budu}nosti proizvoditi do 15 miliona pari ~arapa i finih hulahopki godi{we, a sredworo~no bi}e zaposleno {est stotina radnika, ~ime }e Falke postati najve}i poslodavac u regionu.

„Fi jat” kre }e 16. apri la

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

108,6854

110,9035

113,4543

108,3527

Australija

dolar

87,4380

89,2224

91,2745

87,1703

Kanada

dolar

83,6492

85,3563

87,3795

83,3931

Danska

kruna

14,6151

14,9134

15,2564

14,5704

Norve{ka

kruna

14,3616

14,6547

14,9918

14,3176

[vedska

kruna

12,2055

12,4546

12,7411

12,1681

[vajcarska

franak

89,9937

91,8303

93,9424

89,7182

V. Britanija

funta

130,4747

133,1375

136,1997

130,0753

SAD

dolar

83,0484

84,7433

86,6924

82,7942

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 3. 2012. godine

Fabrika „Fijat automobili Srbija„ u Kragujevcu bi}e otvorena 16. aprila, a sve~anosti }e prisustvovati predsednik Bo ris Ta di} i prvi ~ovek „Fijata„ Ser |o Mar ki o ne. Rekonstrukcija pogona nekada{we „Zastavine„ fabrike automobila je okon~ana, a zavr{eno je i instalirawe savremene opreme za proizvodwu modela „fijat 500L“ i drugih automobila B-klase. Fabrika je projektovana za proizvodwu 300.000 automobila godi{we, dok trenutno instalirana oprema omogu}ava godi{wu produkciju od 200.000 vozila. O~ekuje se da }e punim kapacitetom fabrika po~eti da radi ve} naredne godine.

„Energoprojektu” oko 5.500... S lica zemqe su izbrisani ili se bri{u i vojvo|anski

giganti, kao {to su novosadski „Neimar”, koji je izgradio po la gra da, i „Bu du} nost”, koja je uvek zavr{avala zgrade u obe}anom roku, zrewaninski GIK „Banat, zatim „1. maj” iz Ba~ke Topole, pan ~e va~ ki „Kon struk tor”, som bor ski „Du {an Sta ni~ kov”... Sekretar Odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko â |e no vi} kaè da su ga{ewu giganata doprineli nedostatak posla, dràva je kasno shvatila zna~aj gra|evinarstva, koje je prava zlatna koka privrede, i tek pro{le go di ne in ter ve ni sa la Zakonom o pomo}i gra|evinskoj industriji – ~ija je va`nost produèna i na ovu – ne bi li podstakla izgradwu. U zemqi su se u me|uvremenu po ja vi li no vi in ve sti to ri, koji su angaòvali novoformirane firme, koje su u po~etku radile na crno, pa oni koji su radili legalno nisu bili konkurentni, u ve}ini slu~ajeva su „otimale” radnike iz velikih sistema kojima je bila bitna kakva-takva zarada, ali im nisu upla}ivani doprinosi, a dràvi porezi. Mnogi koji su poku{avali da love u mutnom, nestali su s trì{ta ojadiv{i mnoge porodice. Danas, naravno, grade neki drugi majstori... R. Dautovi}

EPS NIJE GUBITNIK

Stru ja ne }e po sku pe ti – Elektroprivreda Srbije ostvarila je u 2011. godini profit od 26,8 milijardi dinara – izjavio je ju~e generalni direktor EPS-a Dra go mir Mar ko vi}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e taj novac biti potro{en za investicije koje u ovoj godini treba da iznose 350 miliona evra, dok }e u remontne aktivnosti biti ulo `e no 180 mi li o na evra. Naveo je da je vrednost EPS-a porasla na 12 milijardi evra u odnosu na 2007. godinu, kada je bila procewena na sedam do osam milijardi evra, i to zahvaquju}i investicijama koje prose~no godi{we iznose izme|u 400 do 500 miliona evra. Markovi} je naglasio da je u pro{loj godini ostvarena rekordna proizvodwa struje od oko 36 milijardi kilovat-~asova i ugqa od 40,2 miliona tona, kao i da je ostvaren vi{ak u izvozu struje od oko 245 gigavat-~asova. On je rekao da nema nagove{taja da }e struja poskupeti. Odgovaraju}i na pitawa novinara da li }e zbog obaveza pridru`ivawa EU EPS prestati da bude vertikalno integrisana kompanija i da li se sprema za prodaju, generalni direktor EPS-a je naglasio da reorga ni za ci ja di stri bu tiv nog sektora uop{te ne zna~i dezintegraciju EPS-a, istakav{i da }e sve reorganizacije i odva ja wa snab de va wa od di stri bu ci je is kqu ~i to bi ti ra|ene unutar sistema.

POQOPRivRedA

subota17.mart2012.

dnevnik

ZA [TO JE „BD-AGRO” OD U STAO OD ZE MQE U NO VOM BE ^E JU

RAZ RE [EN SPOR U ATA RU TOR WO [A, KOD SEN TE

Ne ma bes prav ne se tve dr àv nih wi va Okon ~an je in ci dent u ata ru Tor wo {a kod Sen te, gde je Dra gan Sre} kov iz Zma je va, iz fir me “@i to ê nej” bes prav no po ku {ao da ob ra |u je dr àv ne wi ve ko je su na li ci ta ci ji 17. ja nu a ra ove go di ne da te u za kup po qo pri vred ni ci ma iz Tor wo {a. Za hva qu ju }i re a go va wu tih pa o ra i ru ko vod stva sen }an ske op {ti ne, pre kju ~e po sle pod ne po li ci ja je us pe la da na osno vu sud skih re {e wa s par ce la od stra ni Sre} ko va i we go ve qu de. Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va iz ja vi la je za na{ list da je pred kraj pro {le go di ne Sre} kov ve} uz o rao deo dr à vih ora ni ca ko je je

tek tre ba lo da se do de le u za kup. Pro tiv we ga je pod ne ta ki vi~ na pri ja va jer je kon sta to va no da je bes prav no uz o rao dr àv ne wi ve. Me |u tim, ka ko na vo di [ir ko va, ume sto da pre sta ne ob ra du, kra jem pro {le ne de qe po ~eo je i se tvu na ze mqi {tu za ko je je u me |u vre me nu odr à na li ci ta ci ji i ko je je iz da to za in te re so va nim pa o ri ma ko ji ima ju pre bi va li {te na pod ru~ ju ka ta star ske op {ti ne Tor wo{. Re~ je o 507 hek ta ra ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni ko je su u za kup uze li po qo pri vred ni ci iz Tor wo {a. Oni ni su mo gli da u|u u po sed, iako su una pred pla ti li za kup, po {to je Sre} kov

po ~eo da oba vqa ra do ve svo jim ma {i na ma. Re a go va li su tor wo {ki pa o ri i svo jim vo zi li ma op ko li li me ha ni za ci ju Sre} ko va i po zva li op {tin ske ~el ni ke Sen te da se an ga ù ju na raz re {a va wu spor ne si tu a ci je. Pred sed ni ca op {ti ne Sen ta Ani ko [ir ko va na po mi we da se na raz re {e wu spor ne si tu a ci je an ga ò vao i pred sed ndik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} pa je di rek tor MUP-a Sr bi je iz dao na red bu da sen }an ska po li ci ja od mah iz vr {i re {e we Su da, ta ko da su pre kju ~e oko 15.30 sa ti s par ce la u ata ru Tor wo {a uda qe ni rad ni ci „@i to ê ne ja”. M. Mi tro vi}

KLAC KA LI CA NA PRO DUKT NOJ BER ZI

Ku ku ruz 20 di na ra, p{e ni ca 23,5 Pad ce ne p{e ni ce i rast ce ne ku ku ru za obe le ì li su ovu ne de qu na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du. U pro te kle ~e ti ri ne de qe, go to vo sve re fe rent ne svet ske ber ze be le ì le su rast ce na ku ku ru za, dok je kod nas sve do ove ne de qe ona bi la u bla gom pa du. Pr vi na go ve {ta ji ra sta ce ne bi li su do vo qan sig nal iz vo zni ci ma da pri hva te uglav nom sve {to se na tr ì {tu po nu di po za sa da i da qe po voq nim ce na ma za iz vo znu kal ku la ci ju. Zbog to ga ne iz ne na |u je {to se od 13 sklo pqe nih ku po pro daj nih ugo vo ra u 12 slu ~a je va kao kup ci po ja vqu ju tr gov ci

dok je sa mo u jed nom slu ~a ju to pre ra |i va~. Ce na se kre ta la u ra spo nu od 18,50 din/kg bez PDVa, pa do 19 din/kg. Pro se~ na ce na tr go va wa ku ku ru zom je iz no si la 20,07 din/kg (18,58 bez PDV-a), {to je 2,08 po sto vi {e od pro se~ ne ce ne u pret hod noj ne de qi, na vo de na Ber zi. Ce na p{e ni ce je u pa du. Pot pu no iden ti~ na pri ~a kao i kod ku ku ru za, sa mo u obr nu tom sme ru. Na {a je p{e ni ca du go bi la me |u sku pqim u {i rem okru `e wu, ali po sle smi ri va wa i stag na ci je, ce na hleb nog `i ta u ne de qi za na ma je po ~e la da pa da. Pro se~ na ce na tr go va wa od 23,68 din/kg (21,92 bez

PDV-a), u od no su na pret hod nu ne de qu je u pa du od 1,42 od sto. Za raz li ku od ku ku ru za, kup ci na tr `i {tu p{e ni ce, svi osim jed nog, su iz sek to ra pre ra |i va~ ke in du stri je. Uz ve} re a li zo va nu pro da ju 26.500 to na iz kon tin gen ta dr `av ne po nu de po 20 din/kg, de fi ni tiv no su se ste kli uslo vi za „od bra nu“ ce ne hle ba od mo gu }ih po sku pqe wa, sma tra ju na Ber zi. So ji na sa~ ma sa 44 od sto pro te i na je pro da va na po 44,73 din/kg (37,90 bez PDV-a), dok je na ba zi ~e ti ri ku po pro daj na ugo vo ra re a li zo van pro met od 350 to na mi ne ral nog |u bri va urea po pro se~ noj ce ni od 46,16 din/kg.

Da ga zdi ni je smr klo, pa o ri ma sva nu lo ne bi Vest da je pred u ze }e “BD-agro” iz Do ba no va ca od u sta lo od no vo be ~ej skog po qo pri vred nog do bra “So ko lac”, od ko jeg je pla ni ra lo da na pra vi sa vre me ni ge net ski cen tar vi so ko ste o nih ju ni ca, po sled wih da na od jek nu la je u do ma }oj jav no sti. Jo{ vi {e pa `we iza zva la je in for ma ci ja da je {e zde se tak no vo be ~ej skih pa o ra od lu ~i lo da se udru `i i od fir me “BD-agro” ot ku pi 1.700 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta ko je je bi lo u vla sni {tvu “So ko ca”. Jer, to je pr vi put u isto ri ji na {e ze mqe da se na ta kav na ~in ot ku pe wi ve i pre tek nu vo de }i srp ski taj ku ni ko ji su, ta ko |e, iz ra zi li na me ru da pre u zmu ov da {we ze mqi {te. Po re ~i ma pred sed ni ka op {ti ne No vi Be ~ej Mi li vo ja Vre ba lo va, za ora ni ce je bi lo za in ste re so va no mno go kom pa ni ja, iz me |u osta lih i “Del ta agrar”, “MK-ko merc”, “Ma ti je vi}”, “Pro mist” i “Al meks”. Ide ja lo -

je od u stao od in ve sti ci je u No vom Be ~e ju. – Zbog li mi ti ra ne po vr {i ne ze mqe u Do ba nov ci ma, ku pi li smo ze mqi {te u no vo be ~ej skoj op {ti ni. Po tro {i li smo go mi lu pa ra i uve zli 2.000 ju ni ca iz Ka na de. Ka da smo u{li u po sed, do {ao je no vi

Se qa ci se za du ì li u ban ka ma No vo be ~ej ski po qo pri vred ni ci Zo ran Mar ~i }ev i Va sa Stoj {in ot ku pi li su po 12 hek ta ra ze mqe. Mar ~i }ev je u ban ci po di gao kre dit od 60.000 evra, na pet go di na, ta ko da }e, uz ka ma tu, vra ti ti 76.000 evra. O~e ku je da }e se in ve sti ci ja is pla ti ti. Stoj {in se kre dit no za du ìo za 59.000 evra, s tim {to }e no vac vra }a ti u na red nih se dam go di na. – Do sa da sam ob ra |i vao 70 hek ta ra, {to u za ku pu, {to u li~ nom vla sni {tvu. Mo ra mo vi {e da ra di mo i za to sam i od lu ~io da ot ku pim deo ze mqi {ta od “BD-agroa” – ka zao je Stoj {in za “Dnev nik”. kal nih po qo pri vred ni ka bi la je da se na taj na ~in {to vi {e mla dih ra ta ra za dr ì u svom rod nom me stu i da se pri ho di od ze mqe sli va ju u op {ti nu, a ne u bu xe te fir mi bi zni sme na ko ji se iz vor no ne ba ve po qo pri vred nom pro iz vod wom. Ova kav na ~in raz mi {qa wa po zdra vio je i vla snik pred u ze }a “BD-agro” \u ra Ob ra do vi}, ina ~e po vrat nik iz Ka na de ko ji je u Sr bi ji za po ~eo uz goj kra va i pro iz vod wu mle ka. Ob ra do vi} je u raz go vo ru za “Dnev nik” ob ja snio za {to

mi ni star po qo pri vre de i sva kog od nas ko ima vi {e od sto hek ta ra pro gla sio taj ku nom, te nam uki nuo sve sub ven ci je, i na ze mqu, i na mle ko. Od jed nom je na {a ce lo kup na pri ~a iz gu bi la smi sao – ka zao je Ob ra do vi}, uz na po me nu da je “BDagro” sto ~ar ska fir ma i da se ba vi pro iz vod wom mle ka, a ne ~i stim ra tar stvom. Ka ko ka `e, no vo na sta la si tu a- ci ja je jed no pro spe ri tet no pred u- ze }e do ve la do si tu a ci je da ima ozbiq nu mu ku da pre `i vi. S ob zi rom na to da “BD-agro” ni je ima lo

eko nom sko oprav da we da i da qe dr ì po qo pri vred no do bro u No vom Be ~e ju, od lu ~i lo je da pro da wi ve. – Pred sed nik op {ti ne nas je ta da pi tao da li bi smo se sa se qa ci ma do go vo ri li o pre u zi ma wu ze mqe. Ide ja mi se od mah svi de la, u smi slu da bi qu di ko ji ì ve ov de tre ba lo i da upra vqa ju tom ze mqom. Raz mi {qao sam i ova ko – ako {e zde se tak po qo pri vred nih fa mi li ja pre u zme ze mqi {te, bar oko 200 qu di }e ì ve ti od to ga. Uko li ko ze mqu pro dam ne kom od ve li kih ze mqo po sed ni ka, on }e na ovih 1.700 hek ta ra ima ti mak si mum dva de set za po sle nih za to {to, uz mo der nu me ha ni za ci ju, i ne tre ba vi {e – na gla sio je Ob ra do vi}, i pod vu kao da dr à va, ka da je u pi ta wu agrar na po li ti ka, {a qe ve o ma lo{ sig nal. Jer, ka ko na vo di, mo è ona od lu ~i ti da uki ne sub ven ci je, ali bi tre ba lo na vre me da upo zo ri pro iz vo |a ~e. – Re al no bi bi lo da da nas ka ù da }e sub ven ci je bi ti uki nu te od 2014. go di ne. Da nam da ju vre me na da se pri la go di mo i uskla di mo na {e in ve sti ci je. Ova ko, u|e mo u ve li ku in ve sti ci ju i ra zno ra zna kre dit na za du è wa, a on da do |e no vi mi ni star i ka è da od su tra vi {e ne ma sub ven ci ja. To je neo zbiq no – za kqu ~io je vla snik “BD-agroa”. @. Ba la ban

KA KO DO SUB VEN CI JA, JEF TI NOG GO RI VA I ZAJ MO VA

Da nas sti `u bo no vi za di zel, u po ne de qak kre di ti Po qo pri vred ni ci }e od po ne deq ka mo }i ban ka ma da pod no se zah te ve za sub ven ci o ni sa ne kre di te za pod sti ca we po qo pri vred ne pro iz vod we, po tvr |e no je „Dnev ni ku” u Mi ni star stvu po qo pri vre de. Ta ko |e, da nas po ~i we dis ti bu ci ja bo no va za re gre si ra no di zel-go ri vo za pred sto je }u se tvu, naj pre u Su bo ti ci i Som bo ru, a

Pod no {e we pri ja va za re gre si ra no go ri vo za pred sto je }u se tvu ve} je po ~e lo, a za kqu~ no s pre kju ~e ra {wim da nom, za oko 25.000 to na go ri va apli ci ra lo je ~ak 65.000 po qo pri vred ni ka, re ~e no nam je u Mi ni star stvu po qo pri vre de. Ze mqo rad ni ci se mo gu do 9. apri la pri ja vi ti sa zah te vom za re gre si ra no go ri vo u 145 fi li ja la Upra -

Na pum pe ve} mo `e hi qa du Ki kin |a na U ki nind skoj op {ti ni do sad je hi qa du ze mqo rad ni ka pod ne lo zah tev za re gre si ra no go ri vo. – Zah tev za re gre si ra no go ri vo na na {em pod ru~ ju mo }i }e da pod ne su svi ko ji se ba ve ra tar skom pro iz vod wom i oni }e do bi ti oko 40 li ta ra po hek ta ru, vo }a ri }e do bi ti do 100 li ta ra, po vr ta ri do 75 li ta ra jef ti ni jeg go ri va po he ka tru. Zah te ve u pro sto ri ja ma Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be za po qo pri vred ni ke iz Ki kin de pri ma ju asi sten ti sa ve to dav ci, a u se li ma se mo gu pod no si ti u pro sto ri ja ma me snih za jed ni ca – ka `e di rek tor Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be u Ki kin di Mla den \u ran, uz na po me nu da se bo no vi mo ra ju utro {i ti do 15. apri la. – No vi na je da }e svi po qo pri vred ni ci ko ji do bi ju bo no ve bi ti oba ve zni da se, na po le |i ni bo na, pot pi {u i upi {u broj po qo pri vred nog ga zdin stva. Je di no ta da }e mo }i da ku pe go ri vo na ben zin skim pum pa ma. A. \. po tom i u dru gim gra do vi ma, da bi bo no vi bi li po de qe ni u ce loj za e mqi naj ka sni je do 22. mar ta. Po me ni mo, li tar di zel-go ri va D-2, uz bo no ve, ze mqo rad ni ke }e ko {ta ti 65 di na ra, a re gre si ra ni evro di zel, da da nas po~ ne dis tru bu ci ja, ko {tao bi oko 90 di na ra.

ve za tre zor {i rom ze mqe ili kod 1.500 po qo pri vred nih sa ve to da va ca. Za `i ta ri ce }e bi ti re gre si ra no do 40 li ta ra di zel-go ri va, in du strij sko bi qe do 40, krm no bi qe do 30, po vr }e do 75, vo }e i gro `|e do 100 li ta ra, aro ma ti~ no bi qe i le ko vi to bi qe do 50, a za

sad ni ma te ri jal i hor ti kul tu ru do 100 li ta ra. Ka da je o kre di ti ma re~, sub ven ci o ni sa ne zaj mo ve za pod sti ca we po qo pri vred ne pro iz vod we u 2012. go di ni po qo pri vred ni ci }e mo }i da pre da ju u ban ka ma: KBC, So si je te `e ne ral, Kre di agri kol, In te za, Ko mer ci jal na, Pro kre dit, Hi po Al pe-Adri ja, Agro ban ka, Po {tan ska {te di o ni ca i AIK ban ka Ni{. Kre di ti su di nar ski s fik snom ka mat nom sto pom od {est po sto go di {we i ro kom ot pla te do tri go di ne, a mo }i }e da kon ku ri {u fi zi~ ka li ca – no si o ci re gi stro va nog po qo pri vred nog ga zdin stva, pred u zet ni ci i prav na li ca. Mo }i }e da se ko ri ste za sve na me ne u po qo pri vred noj pro iz vod wi

– raz voj ra tar stva, vo }ar stva, vi no gra dar stva i po vr tar stva, sto ~ar stva, kao i in ve sti ci o na ula ga wa u po qo pri vred nu me ha ni za ci ju i objek te. Vla da Sr bi je je,

pod se ti mo, usvo ji la 9. mar ta Ured bu o pod sti ca wu po qo pri vred ne pro iz vod we pu tem kre dit ne po dr {ke kroz sub ven ci o ni sa we de la ka ma te u 2012, a iz agrar nog bu xe ta za te na me ne je obez be |e no ukup no 400 mi li o na di na ra. Ukup no odo bre ni iz nos kre di ta po ko ri sni ku, uko li ko je on fi zi~ ko li ce i pred u zet nik, ne mo è bi ti ve }i od pet mi li o na di na ra, cen zus za ze mqo rad ni~ ke za dru ge bi }e 15 mi li o na di na ra, a za prav no li ce pet mi li o na di na ra. Odo bre ni iz nos mo è bi ti po ve }an do 50 mi li o na di na ra za za dru ge i prav na li ca, uko li ko su pa re na me we ne raz vo ju sto ~ar stva, od no sno na bav ci ì vo ti wa za tov i hra ne za te ì vo ti we. Zah te vi za odo bre we kre di ta se pod no se ban ci do 1. no vem bra 2012.

„@i to voj vo di na”: Sub ven ci je po ki lo gra mu, ali i kva li te tu „Sva ka ko tre ba od u sta ti od do sa da {weg na ~i na sub ven ci o ni sa wa, ali isto vre me no, pre uvo |e wa na gra |i va wa po ki lo gra mu bez oba ve ze na kva li tet, tre ba do bro raz mi sli ti”, na ve la je `i to mlin ska or ga ni za ci ja „@i to voj vo di na” u pi smu mi ni stru po qo pri vre de Du {a nu Pe tro vi }u, u ko jem pod se }a na to da se odav no po ku {a va da se pri me ni mo del sub ven ci o ni sa wa po ko jem je neo p hod no utvr di ti re fe rent ni pri nos po hek ta ru, ko ji mo ra bi ti raz li ~it za cen tral nu Sr bi ju i Voj vo di nu i, {to je va `ni je, uve sti kri te ri jum kva li te ta pro iz vo da. Tek ka da pro iz vo |a~ is pu ni te uslo ve, mo `e ste }i pra vo na sub ven ci je.

Ured ba o sub ven ci o ni sa wu biq ne pro iz vod we, ko ju ra ta ri o~e ku ju s po seb nom pa `wom jer je ona i naj va `ni ja, a pri to me ka sni jo{ od kra ja ja nu a ra, bi }e, po uve ra va wu mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Du {a na Pe tro vi }a, ob na ro do va na sle de }e ne de qe. Iz ve sno je za sa da da }e se u}i u dru ga ~i ji vid sub ven ci o ni sa wa biq ne pro iz vod we po ostva re nom pri no su, a ne po je di ni ci po vr {i ne. – Ula zi mo u sa svim no vu fa zu da bi smo po ve }a li pro duk ci ju po hek ta ru – u sub ven ci o ni sa we po ko li ~i ni ko je mo ti vi {e po ve }a we pro iz vod we – na gla sio je Pe tro vi} do da ju }i da pred stav ni ci Mi ni star stva sa svim re le vant nim udru `e wi ma po qo pri vred ni ka raz go va ra ju sva kog da na da bi raz ra di li i utvr di li de ta qe. Pe tro vi} je po no vio da }e u 2012. za sub ven ci o ni sa we biq ne pro iz vod we bi ti iz dvo je no naj ma we 22 mi li jar de di na ra, 3,5 mi li jar de vi {e ne go la ne. Uka zao je na to da je u 2011. pra vo na re gres za ra tar sku pro iz vod wu ostva ri lo 82.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va, a da }e ove go di ne svih 450.000 ga zdin sta va ima ti pri li ku da ko ri sti bu xet ske pa re za una pre |e we po qo pri vre de. Uslov za do bi ja we sub ven ci ja vi {e ne }e bi ti pla }e ni do pri no si za pen zij skoin va lid sko osi gu ra we. S. Glu {~e vi}

No se krupa n ot pad Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da do su tra }e bi ti po sta vqe ni u MZ „Omla din ski po kret” na uglo vi ma uli ca Jo va na Hra ni lo vi }a i Stje pa na M. Qu bi {e, uli ca Bo go bo ja Ata nac ko vi }a i Omla din skog po kre ta, uli ca Omla din skog po kre ta i Ga ga ri no ve i u Ba~ koj uli ci kod pr o- la za pre ma Ru me na~ koj. Od da nas do po ne deq ka krup ni ot pad mo `e

se od lo `i ti u MZ „Na rod ni he ro ji” na uglu Bog da na Ga ra ban di na i Mi ~u ri no ve, u Tur ge we vqe voj, To pli ce Mi la na i ]ir pa no voj. Od su tra do utor ka ot pad }e mo }i da se od lo `i i u MZ „Sa va Ko va ~e vi}” u uli ci Sa va Ko va ~e vi} 7, za tim na spram br o ja 22, na uglu uli ca Kra qe vi }a Mar ka i Sa ve Qu bo je va i u uli ci Zmaj Og we na Vu ka. A. Va.

De ca pra ve brod od pa pi ra Po vo dom iz lo `be “Sent I{tvan”, Po vi je snog mu ze ja Is tre u Pu li, Mu zej Voj vo di ne or ga ni zu je igra o ni cu na te mu „Ka ko su na sta li bro do vi”su tra u 11 ~a so va u svo jim pro sto ri ja ma , Uli ca Du nav ska 35. Igra o ni ca je na me we na de ci uz ra sta od 6 do 10 go di na, ko ja }e slu {a ti pre da va we o bro do vi ma, na kon ~e ga }e i sa mi po ku {a ti da na pra ve brod od pa pi ra. G. ^.

Novosadska

Men sa su tra te sti ra pa met Te sti ra we in te li gen ci je, ko je or ga ni zu je Men sa Sr bi je, bi }e odr `a no su tra od 11 do 12 sa ti na Teh no lo {kom fa kul te tu, Bu le var ca ra La za ra 1. Kan di da ti, ko ji mo ra ju bi ti sta ri ji od 17 go di na, bi }e te sti ra ni u dve gru pe, a uslov je da ni su bi li na te -

sti ra wu u po sled wih go di nu da na i da test ni su po la ga li vi {e od dva pu ta. Po treb no je po ne ti li~ ni do ku ment ko ji sa dr `i sli ku i iz ko jeg se mo `e vi de ti JMBG. \a ci, stu den ti, ne za po sle ni i pen zi o ne ri pla ti }e te sti ra we

700 di na ra, a kao do kaz mo ra ju po ne ti |a~ ku kwi `i cu, in deks, rad nu kwi `i cu sa evi den ci o nim kar to nom ili po sled wi ~ek od pen zi je. Ce na za osta le su gra |a ne je 1.000 di na ra. Pri ja ve su da nas od 19 do 21 sat na broj te le fo na 021/ 456-000. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Tam bu re i ve li ki mag net “Tam bu ri ca fest” iz De ro wa do bi }e svo je “is tu re no ode qe ne”, od no sno sa svim no vu ver zi ju i u No vom Sa du. Po ovoj za mi sli, me |u na rod ni deo fe sti va la sa go sti ma iz ra znih ze ma qa od vi ja }e se na bi na ma Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ne sum wi vo jed nom od na za slu `ni jih me sta {to se sla va stru ne vi nu la u svet. Me |u tim ni ime De ro wa uz tam bu re ni je pa lo sa ne be sa. Ve ro vat no naj vi {e tam bu ra po gla vi sta nov ni ka po sto ji u tom ba~ kom se lu, a u spret no sti s ko jom {a ra ju po `i ca ma ne ma im rav nih. Ono {to su De row ~a ni sa svo jim pri ja te qi ma en tu zi ja zmom da nas stvo ri li je dan je od ve }ih i na pre po zna tqi vi jih fe sti va la u na {oj ze mqi. Ono {to }e im se lid bom fe sti va la u No vi Sad osta ti, iako }e i da qe na ci on al ni deo

fe sti va la biti u De ro wa ma, vre me nom bi mo glo da se pre tvo ri u ni {ta. Ne mo ra da se pod se }a ka ko u tom de lu sve ta iona ko ve }im de lom go di ne ne ma ni ~e ga, pa im ovaj fe sti val do |e mno go vi {e od u`i va wa u zvon ko sti tam bu re. A No vi Sad? Grad }e ta ko do bi ti jo{ je dan ve li ki fe sti val. Po sle “Eg zi to vih” En gle za, tvr |a vom }e se {e ta ti fa no vi be }a ra ca, a pri zor one do ne ba ras puk nu te le di ne u De ro wa ma kroz ko ju {a ra ju zvu ci svet skih tam bu ra {a mo gao bi po sta ti isto ri ja. No vi Sad }e se svet skim “Tam bu ri ca fe stom” ta ko do bro kom ple ti ra ti kar ne val skim oku pqa wi ma pod ve drim ne bom, da }e stvar no na da le ko bi ti po znat kao grad fe sti va la. Ve~ na pri ~a o gra du i “pro vin ci ji”? A. Latas

LABUDOVI ^UVAJU TRADICIJU DUNAVSKOG PARKA

Vra ti li se Isa i Bi sa Naj po zna ti ji sta nov ni ci Du nav skog par ka, la bu do vi Isa i Bi sa, ju ~e su se na kon zi mo va wa u Rib wa ku po no vo vra ti li u svo je omi qe no je zer ce. U pri sust svu zna ti `eq nih su gra |a na i

ma li {a na po red la bu do va, u park su sa istog me sta, sti gle i ~e ti ri pat ke, a kao {to smo ve} pi sa li u je ze ru se na la zi i 150 kor wa ~a. Na rav no, pri pad ni ci ma `i vo tiw skog sve ta naj vi {e

su se ob ra do va li klin ci {to se ja sno vi de lo na wi ho vim raz dra ga nim li ci ma. Pod se }a mo, pre do la ska la bu do va „sa od mo ra” je zer ce u Du nav skom par ku je pot pu no o~i {}e no, u we ga je si pa na

sve `a vo da i sve je bi lo sprem no da po ju ~e ra {wem pro le} nom da nu be li le po ta ni i wi ho vi pri ja te qi po no vo za plo ve u oazi cen tra gra da. B. M. Fo to: N. Sto ja no vi}

DANAS SVE^ANOST NA ADICAMA

Te me qac za obje kat Islam ske za jed ni ce Po sta vqa we ka me na te meq ca za ver sko-pro svet ni obje kat Islam ske za jed ni ce na Adi ca ma odr `a }e se da nas u 12 ~a so va na uglu Uli ca Vas ka Po pe i Ma ri je Bur sa}. Sve ~a nost po ~i we u 11.45 ~a so va, ko ji mi nut ka sni je pri sut ni ma }e se obra ti ti zva ni~ ni ci

c m y

Fo to: N. Sto ja no vi}

subota17.mart2012.

NA TEHNOLO[KOM FAKULTETU

Islam ske za jed ni ce, a po tom }e bi ti po sta vqen ka men te me qac. Ka ko je na ja vqe no, o~e ku je se do la zak pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a, gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i}, kao i pred stav ni ka dru gih ver skih za jed ni ca. G. ^.

V remeploV JAKNE I SLADOLED

Mar tov ske ~a ro li je Ko ka `e da je sla do led sa mo let wa po sla sti ca? Jak ne se jo{ ne osta vqa ju u or man, ali za sla do led ve} ima za in te re so va nih. Ta ko su ove ~e ti ri pri ja te qi ce je dva do ~e ka le da se, po sle

Na red ba neo zbiq no shva }e na No vo sad ski li sto vi na srp skom, ne ma~ kom i ma |ar skom je zi ku ob ja vi li su 17. mar ta 1940. na red bu dr `av nih vla sti da svi vla sni ci ku }a i sa la {a od re de me sta u svo jim dvo ri {ti ma na ko ji ma }e se is ko pa ti sklo ni {ta od va zdu {nog uda ra. Gra |a ni su i upo zo re ni da tre ba da

pri pre me „li~ na za {tit na sred stva” za slu ~aj ova kvih na pa da. Sve mu to me, po seb no o nad zo ru nad iz vr {a va wem ove na red be, svu da se i mno go go vo ri lo, ali do iz bi ja wa April skog ra ta ni je sko ro ni {ta ura |e no. N. C.

{kol skih ~a so va, po ~a ste i na pra ve |ir. Pro le} no sun ce je iz ma mi lo osme he, {to se mo `e za kqu ~i ti iz pri zo ra na uli ca ma. Od jed nom su uli ce pu ne, a smrk nu tih li ca ma we. I. D.

VESTI Svi ra „Me tak za zli kov ca”

„Ja ~a” u Te a tru 34

Mu zi~ ki sa stav iz Be o gra da „Me tak za zli kov ca” na stu pi }e ve ~e ras u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Wi ho va mu zi ka se ne mo `e svr sta ti u ja sno od re |e ni pra vac, ali ono {to je ~i ni in te re sant nom je kom bi na ci ja si ro ve gi tar ske svir ke i set nih xez mo me na ta. I. D.

Pred sta va “Ja ~a” bi }e od i- gra na u po ne de qak 19. mar ta u 20 ~a so va u “Te a tru 34”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Igra ju Vi {wa Ob ra do vi} i Ga bri e la Crn ko vi}. Ko mad, ina ~e, `an rov ski spa da u dra me, i tra je 45 mi nu ta. Ula zni ca je 500 di na ra a za stu den te i ne za po sle ne 250. I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota17.mart2012.

RAS PI SAN JAV NI PO ZIV ZA ZA PO [QA VA WE PRI PRAV NI KA

Fa kul te tli ja ma {an sa za po sao

Javni poziv za poslodavce, koji budu `eleli da u~estvuju u programu stru~nog osposobqavawa i zapo{qavawa pripravnika, raspisan je na sajtu Grada www.novisad.rs. Za zapo{qavawe pripravnika, koje je predvi|eno Akcionim planom zapo{qavawa, izdvojeno je 31.536.000 dinara, a novac }e biti raspore|en za plate 73 pripravnika sa ~etvorogodi{wim visokim obrazovawem. Prilikom izbora prio-

ritet }e imati privatni poslodavci, kao i poslodavci koji u zahtevu nazna~e da }e pripravnike, nakon godinu dana osposobqavawa i polo`enog pripravni~kog ispita, zaposliti na neodre|eno vreme. Javni poziv bi}e otvoren do petka 30. marta, a dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj upravi putem telefona 021/452-414, 021/66-14086 i 021/66-24-282. N. R.

KA KO SE KA FEYIJE NO SE S KRI ZOM

Go sti se de, sla bo na ru ~u ju

Ekonomska kriza i sve prazniji nov~anici posledwih meseci uticali su na pad prometa u ugostiteqskim objektima. U nekima mawe, u nekima vi{e, ali svi isti~u da je trenutna situacija veoma nepovoqna. Kada se na to doda i nedavno doneta Odluka o smawivawu buke u kafi}ima, sve je jasnije da }e ova godina biti te{ka za sve vlasnike ugostiteqskih objekata. Predsednik Udruèwa ugostiteqa Novog Sada Dra gan Sta no je vi} kaè da je situacija u ugostiteqskom poslu veoma lo{a i da je broj kafi}a i restorana koji posluju pozitivno mali. - Na na{e poslovawe negativno uti~e i pove}awe cene poslovnog prostora, pla}awe muzi~kog dinara ali i veoma lo{e vreme proteklih nedeqa - kaè Stanojevi}.- U to, skupqi je i benzin, vi{e su i cene u nabavci, a zna~ajno je i svakodnevno slabqewe dinara. To sve, naravno, pove}ava tro{kove ugosti-

teqa, pa }emo biti primorani da pove}amo cene u lokalima. Vlasnik jednog poznatog novosadskog kluba ka`e da je vidqivo da gosti mawe tro{e nego ranije. Ipak, iako to ima uticaj na smawewe zarade, na to daleko vi{e uti~u pove}ani tro{kovi. Istovremeno, isti~e na{ sagovornik cene pi}a u kafi}ima ostale su iste ili su neznatno pove}ane, jer bi, u suprotnom, lokali bili potpuno prazni. Po wegovim re~ima, broj gostiju se nije zna~ajno promenio, ali su smawene naruxbe, a najvi{e redovnih gostiju je ujutro, jer je, izgleda, jutarwa kafa s dru{tvom za mnoge ritual. Pojedini ugostiteqi ukazuju, me|utim, da se situacija neprestano pogor{ava, da je promet u posledwih {est meseci opao za ~ak 30 do 40 odsto i da se ne nazire kraj krizi. Ipak, nadaju se da }e lep{e vreme doneti boqe dane, ali dodaju da bi tome najvi{e doprinelo zaustavqawe neprestanog rasta tro{kova. G. ^et nik

VE ^E RAS U GIM NA ZI JI „LA ZA KO STI]”

Hu ma ni tar ni ko ncert za osmo me se~ nog Ser ge ja Humanitarni koncert „Sergej mora da `ivi”, za osmomese~nog Ser ge ja Mi li }e vi }a koji boluje od tumora, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova u pozor{noj sali gimnazije „Laza Kosti}” na Telepu, Laze Lazarevi}a 1. Koncert organizuje Folklorni ansambl „Splet” iz Novog Sada, a pored wih nastupi}e AKUD „Sowa Marinkovi}”, KUD „Svetozar Markovi}” i KIC „Mladost” iz Futoga. Ulaznice }e se prodavati pred po~etak koncerta po ceni od 300 dinara, a pored toga bi}e postavqene kutije za sakupqawe dodatnih priloga. I. D.

KO MU NAL NE SLU @BE PO JA ^A LE KON TRO LU

Di vqe de po ni je pod lu pom ^im se pro lep {a lo vre me patrole komunalne inspekcije i komunalne policije, u sklopu svojih redovnih, krenule su da kontroli{tu mesta na kojima se naj~e{}e prave divqe deponije. Kako saznajemo u kabinetu gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a, pro{le godine u gra-

{}ewa samo ako uo~i pre kr {aj, {to je retko, po{to je nemogu}e stal no pri su stvo patrola komunalne policije na po zna tim deponijama.

Za odlagawe sme}e gde mu mesto nije, komunalni policajac moè izre}i mandatnu kaznu fizi~kom licu u iznosu od 5.000 dinara, a pravnom licu i preduzetniku kaznu od 20.000 dinara du locirano je 52 ve}e divqe deponije, od kojih je o~i{}eno 20. Kako kaù, zahvaquju}i dobroj saradwi sa gra|anima, dolazi se i do informacija o mawim deponijama, koje mogu nastati na do sada ne evidentiranim lokacijama. Ko mu nal ni po li ca jac, na osnovu gradske Odluke o odràvawu ~isto}e, moè izre}i mandatnu kaznu fizi~kom i odgovornom licu u iznosu od 5.000 dinara, a pravnom licu i preduzetniku kaznu od 20.000 dinara. Me|utim, na osnovu Zakona o komunalnoj policiji, patrola moè da primewuje ovla-

- I ove godine, {to po slu`benoj du`nosti, {to po prijavama gra|ana, kontroli{emo stawe na terenu i proveravamo brojnost divqih deponija – ka`e za „Dnevnik” glavni komunalni inspektor Sr |an Ja ko vqev. - Situacija u gradu je, mawe vi{e, kao i do sada. Kada pri~am o deponijama, tu svrstavam sve, od onih najve}ih, pa do situacija kada se utvrdi da se mawe koli~ine otpada nalaze odba~ene u blizini kontejnera ka`e Jakovqev.

Po lu sat na emi si ja o Kar lov ci ma U okviru saradwe karlova~ke op{tine i Novosadske televizije 10. marta ova TV stanica po~ela je da emituje emisiju “Sremski Karlovci - od subote do subote“ . Emisija je informativnog karaktera i hronolo{ki prati de{avawa na podru~ju op{tine Sremski Karlovci u toku prethodne sedmice. Osim privrednih aktuelnosti, zaslu`enu pa`wu ima}e i obrazovne, kulturne i sportske

teme. U zavisnosti od specifi~nosti doga|aja, u istom terminu, subotom od 18.30 sati, bi}e emitovane i specijalizovane hronike o odre|enoj temi. Repriza emisije je ponedeqkom u isto vreme. Odlo`eno pra}ewe emisija je mogu}e na internet sajtu “Karlova~kog lista“ www.karlovackilist.co.rs/video. Autor priloga i urednik emisije je Branislav San~anin. Z. Ml.

Da nas ber za stri po va Velika berza stripova, koja }e okupiti izdava~ke ku}e koje se bave stripom, bi}e odr`ana danas u kwi`ari „Bulevar buks”, na Bulevaru oslobo|ewa 60. Prva velika berza stripova po~iwe u podne, a u~e{}e su potvrdili Marketprint, Sistem komiks, Beli put, Komiko i Studentski kulturni centar. I. D.

Prema wegovim re~ima, za svaku od ovih deponija su davali na lo ge „^i sto }i” da ih uklone. S druge strane, obave{tavali su komunalnu policiju da poja~aju kontrolu na reonima gde se pojave. Ukoliko primetimo neku specificnu vrstu otpada, recimo za uginule `ivotiwe ili wiho-

ve delove, obave{tavamo veterinarsku inspekciju, a inspekciju zdravqa, kada na|emo odba~ene lekove sa isteklim rokom trajawa - navodi Jakovqev. Pro{le godine je „^isto}a” uklonila oko preko 20 velikih deponija na teritoriji grada i vi{e stotina mawih. Q. Na to {e vi}

ZA [TI ]E NO DR VE ]E PRO [LO BEZ VE ]IH O[TE ]E WA

Sta bla me tu za le mi pre gu ra la zi mu Na teritoriji Novog Sada trenutno se nalazi {est stabala koja su odlukom Skup{tine grada u prethodnom periodu stavqena pod za{titu dr`ave, a kako ka`u u „Gradskom zelenilu”, tokom jake zime koja je iza nas na wima nisu prime}ena zna~ajnija o{te}ewa. Za{ti}eno drve}e u Novom Sadu su koprivi} u centru grada, ameri~ki platan na Sajlovu, ameri~ki plana u Futogu, platan u dvori{ti Osnovne {kole „Milo{ Crwanski”, dud na ~enejskom sala{u i jarolisni platan u dvori{tu kasarne na Futo{kom putu. Za {ti }e na sta bla ili „spo me ni ci pri ro de” svoj status dobijaju na osnovu izuzetnosti u dendrolo{kom i estet skom po gle du, kao predstavnici retkih vrsta na ovom podru~ju ili pak kao retki predstavnici vrsta tipi~nih za ovo podru~Ko pri vi} u cen tru star 110 go di na je. U na{em gradu su pre dve go- kog grada Nirnberga koji posedine boravila dvojica emi- duju licence EU za utvr|ivawe nentnih stru~waka iz nema~- statike stabala. Nema~ki in-

^ITAOCI PI[U SMS PRO JE KAT KAR LO VA^ KE OP [TI NE I NO VO SAD SKE TE LE VI ZI JE

dnevnik

statiku koprivi}a u ulici Modene, koji je tokom leta 2010. u vi{e navrata o{te}en. Oni su istakli da su stru~waci iz Zavoda za za{titu prirode i inèweri „Gradskog zelenila” odli~no obavili poslove takozvane drvne hirurgije i u potpunosti uspeli da spasu najpoznatije stablo u Novom Sadu, staro 110 godina. Gosti iz Nema~ke utvrdili su i stawe spomenika prirode u Futogu, a radi se o ameri~kom platanu starom oko 130 godina koji krasi dvori{te Sredwe poqoprivredne {kole. I pored redovnih mera nege, utvr|eno da je vitalnost stabla umawena. Radi se o problemima ka{wewa vegetacije i ve}em broju suvih grana i grana sa dubqim pukotinama. Nema~ki stru~waci u saradwi sa na{im inèwerima, tada su utvrdili mere saFo to: R. Ha yi} nacije ovog stabla od izuzetèweri instrumentima speci- ne va`nosti, koja je i obavqejalizovanim za re{avawe ove na. vrste problema proverili su B. M.

065/47-66-452

Ve li ki brat te gle da, ali uza lud Da li vi ne{to razumete - ja ne. Stave video kamere gde god na|u zgodno mesto (po pokrivenosti tre}i?). Rezultat istih je mizeran, a grad tra`i odr`avawe, ~isto}u... 065/9137... *** Svi se trude, na sve na~ine, da uzmu pare od gra|na. SUP (ili PU) napla}uje 1.500 dinara prijavu za ukradenu ili izgubqenu li~nu kartu. Ranije je bilo besplatno. Nova li~na karta ko{ta 1.200 dinara, {to je mawe od prijave nestanka. 063/5072.. *** Srbija {aqe jasnu poruku Evropi: Kada nas primite u EU i vi }ete mezetiti serviranu hranu sa golih devojaka! Do tada nema ni{ta! 063/5230.. *** Dokle }e ova vlast da dozvoqava ginekolozima da muqaju i

u dr`avnim i u privatnim ustanovama?! 063/4797…

*** ^itam o nagradama i priznawima studentima medicine, pa

sam se pitala da nisu to doktorska deca, jer na Medicinskom fakultetu doktorska deca uglavnom imaju sve desetke. Zar je mogu}e da su tako dobri i „talentovani” za medicinu? 064/1685... *** Pridru`ujem se ~itaocu 069/2280 koji je 15. marta porukom izrazio zahvalnost zaposlenima, a naro~ito rudarima i monterima EPS-a, za ulo`eni trud da bi nam u nenormalnim zimskim uslovima, obezbedili normalno snabdevawe elektri~ne energije. 063/1050... *** Uspe{nim gradona~elnicima In|ije, Subotice, Pe}inaca, Vr{ca prikqu~io se i gradona~elnik iz Novog Be~eja. Kada bi imali direktan izbor gradona~elnika znali bi na ~emu smo! 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota17.mart2012.

GRADONA^ELNIK PRIMIO PREDSTAVNIKE SRBA IZ HRVATSKE

Na re du eko nom ska sa rad wa De le ga ci ju Sr ba po vrat ni ka u ù pa ni je Dal ma ci je i Li ke iz [i ben sko-knin ske, Za dar ske, Li~ ko-sew ske ù pa ni je pri mio je ju ~e u Sve ~a noj sa li Grad sku ku }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. Tom pri li kom za me ni ca ù pa na Za dar ske ù pa ni je Raj ka Ra |e no vi} re kla je da je naj ve }i pro blem po vrat ni ka za po {qa va we, po go to vo u vre me kri ze. - Na{ da na {wi su sret na sta vak je sa rad we za po ~e te pre de se tak go di na iz me |u Vla de Voj vo di ne i na {e po vrat ni~ ke po pu la ci je. Osmi {qen je je dan pro je kat ko ji je u sa mom po ~et ku bio hu ma ni ta ran, a to je po mo} iz be gli ca ma ko je su u to ku „Olu je“ do {le na ova pod ru~ ja i osta li ov de, a isto ta ko i po mo} na ma ko ji smo se vra ti li u Hr vat sku. Da nas to pre ra sta u pro je kat eko nom ske sa rad we - re kao

Fo to: R. Ha yi}

je za me nik Li~ ko-sew skog `u pa na Ni ko la La li}. Gra do na ~el nik Pa vli ~i} je is ta kao ka ko je va `no da po sto ji do bra me |u sob na ko mun ka ci ja i vo qa za re {a va we za o sta lih pro ble ma.

Na sa stan ku se go vo ri lo o bu du }oj pri vred noj, kul tur noj i sport skoj sa rad wi, a raz ma tra ne su i mo gu} no sti da ve ze gra da sa hr vat skim `u pa ni ja ma i op {ti na ma bu du ja ~e u svim obla sti ma. A. L.

POSLE GENERALNOG [TRAJKA U GRADSKOJ UPRAVI

Pred {al te ri ma bez re do va Pred {al te ri ma u Grad skoj upra vi ju ~e ni je bi lo re do va, kao da i ni je bi lo ge ne ral nog {traj ka, zbog kog se od po ne deq ka do ~e tvrt ka do 13 ~a so va ni je ra di lo sa stran ka ma. Gu `vi ni je blo mo `da I zbog to ga {to su {al te ri otvo re ni od 7. 30 do 16.30 ~a so va. Ge ne ral ni {trajk je za mr znut, a ne pre ki nut, jer Sa mo stal ni sin di kat u Grad skoj upra vi ~e ka sed ni cu Skup {ti ne gra da za ka za nu za 30 mart. Od is ho da sed ni ce za vi se i ko ra ci [traj ka~ kog od bo ra. [trajk }e bi ti pre ki nut uko li ko od bor ni ci pri hva te pred log Grad skog ve }a da se pri ob ra ~u nu ja nu ar sih pla ta ne pri me ni Ured ba Vla de Sr bi je o ko e fi ci jen ti ma za ob ra ~un za ra da ime no va nim, po sta vqe nim i iza bra nim li ci ma i za po sle ni ma u dr `av nim or ga ni ma. Sin di kat i Grad su se do go vo ri li da se li~ ni do ho ci is pla }u ju po de ce bar skom ob ra ~u nu i da se re -

tro ak tiv no is pla ti raz li ka za ja nu ar i fe bru ar, jer su Ured bom za po sle ni ma sa osnov nom i sred wom {ko lom za ra de bi le uma we ne za vi {e hi qa da di na ra. Isto vre me no po me nu ta Ured ba ide u pri log ime no va nim, iza bra nim i po sta vqe nim li ci ma, ~i je su pri ma wa od po ~et ka go di ne uve }a na bez mi nu log ra da za vi {e od 20.000 di na ra, i Grad }e se dr `a ti ono ga {to je Vla da pro pi sa la za ovu ka te go ri ju za po sle nih. Pred sed nik sin di ka ta u Grad skoj upra vi La zar [ko ri} o~e ku je da }e Skup {ti na gra da po voq no re a go va ti i da }e za po sle ni ubu du }e bi ti pla }e ni po sta rom, te da }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pot pi sa ti ko lek tiv ni ugo vor. O to me je bi lo re ~i u so ci jal nom di ja lo gu to kom {traj ka i [ko ri} is ti ~e da vi {e ne ma smet we da se ugo vor pot pi {e, po {to je Grad sa sin di ka tom usa gla sio od red be. Z. Deli}

IZBORI 2012. GIK DANAS I SUTRA DE@URA

Vre me pre da je iz bor nih li sta Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) odr `a la je si no} pr vu sed ni cu na kon ras pi si va wa lo kal nih iz bo ra na ko joj je spre mi la ob rassce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu. Ta ko su stran ke i osta li u~e sni ci iz bo ra ve} si no} do 22 sa ta mo gli da pre u zmu obra sce. - GIK }e da nas i su tra de `u ra ti od 8 do 20 sa ti zbog pre u zi ma wa obra za ca i pre da je li sta. Ako bu de po tre be i sle de }eg vi ken da kan ce la ri ja }e bi ti otvo re na. Obra sci ne }e mo }i da se pre u zmu sa saj ta iz teh ni~ kih raz lo ga, a ka ko ko ju iz bor nu li stu GIK usvo ji, po sta vi }e se na sajt Skup {ti ne gra da www.skup sti nans.rs. Sve de taq ni je in for ma ci je mo gu da se do bi ju na broj te le fo na 526-970 - re kao je pred sed nik GIK-a Pre drag Za gor ~i}.

GIK je ve} do neo od lu ku da }e gla sa~ ki li sti} za lo kal ne iz bo re bi ti be le bo je, a we gov for mat za vi si }e od bro ja iz bor nih li sta

Uvid u bira~ki spisak No vo sa |a ni mo gu do 20. apri la tra `e upis, bri sa we, iz me nu, do pu nu ili is prav ku po da ta ka u bi ra~ kom spi sku. To mo gu da ura de u Grad skoj upra vi za op {te po slo ve, u @ar ka Zre wa ni na 2, od 7.30 do 15.30 sa ti. Zah tev da }e bi ra~ na par la men tar nim iz bo ri ma gla sa ti u ino stran stvu ili pre ma me stu bo ra vi {ta u ze mqi mo `e naj ka sni je da se pod ne se do 14. apri la. ko je }e se na }i na we mu. Na kon pre da je iz bor ne li ste GIK ima rok od 24 sa ta da se iz ja sni o woj od no sno da je usvo ji ili vra ti na do ra du. Red ni broj je dan na gla sa~ kom li sti }u za od bor ni ke Skup {ti ne gra da za u ze }e li sta ko ja pr va bu de usvo je na re {e wem GIK-a, i on da ta ko re dom.

DSS: Vo da naj sku pqa u dr à vi Ana li zi ra ju }i pro te kle ~e ti ri go di ne upra vqa wa JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja„ pot pred sed nik grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Pe tar ]i ro vi} re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ka ko pla }a mo naj sku pqu vo du u dr à vi, kva li tet iste nam je ne ko li ko pu ta ugro à van, a pla ni ra se i pri ta je na pri va ti za ci ja ovog pred u ze }a. - Iz ve {taj dr àv nog re vi zo ra po ka zao nam je ka ko funk ci o ni {e „Vo do vod”, dva kqu~ na me sta u pred u ze }u ni su po pu we na, to su me sta na me we na za jav ne na bav ke i unu tra {wu kon tro lu. Jav ne na bav ke su ra |e ne sa mo ka da je re~ o ka pi tal nim pro jek ti ma, a bez jav nog po zi va oda bra na je i kon sul tan ska fir ma za jav no-pri vat no part ner stvo u ko je ho }e da ugu ra ju pred u ze }e, iako po iz ve {ta ji ma „Vo do vod” po slu je sa do bi ti - re kao je ]i ro vi}. Re kao je da }e DSS, ako bu de u pri li ci, na upra `we na me sta za po sli ti stru~ ne qu de, re or ga ni zo va ti pred u ze }e i stpro vo di ti jav ne na bav ke, a uz do ma }in sko po slo va we ce na vo de mo gla bi i da se uma wi, ili da se uki ne blok ta ri fa. A. L.

ni ka ko li ko se bi ra. To zna ~i da iz bor na li sta za no vo sad sku skup {ti nu mo ra da ima naj ma we 26 kan di da ta i da je po treb no sa ku pi ti 780 pot pi sa, a za 78 od bor ni~ kih kan di da ta tre ba sa ku pi ti 2.340 pot pi sa. Lo kal ni iz bo ri bi }e odr `a ni 6. ma ja. D. Igwi}

U MILETI]EVOJ 11

Pot pi si za Ma ju Goj ko vi} Svi gra |a ni ko ji `e le da po dr `e kan di da tu ru pred sed ni ce Na rod ne par ti je Ma je Goj ko vi} za gra do na ~el ni ka svo jim pot pi som to mo gu da ura de da nas i su tra od 10 do 20 ~a so va u Mi le ti }e voj uli ci 11, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke. Na ovoj adre si na la zi se iz bor na kan ce la ri ja Ma je Goj ko vi}. A. L. „NS BLOK” APELUJE

Svi ma pri stup gla sa~ kim mest ima “NS blok” po zi va vla sti u gra du i Grad sku iz bor nu ko mi si ju da uklo ne sve pre pre ke ka ko bi omo gu }i li oso ba ma sa in va li di te tom rav no pra van pri stup gla sa~ kim me sti ma na pred sto je }im iz bo ri ma. - Na{ apel se ti ~e pra va svih pu no let nih gra |a na ko ji `i ve sa ne kom vr stom in va li di te ta. Mi slim da je va `no iza }i na iz bo re i da ti svoj glas ono me u ko ga ve ruj mo, bez ob zi ra ko ji je na{ iz bor. Da li je to mo gu }e? U gra du }e bi ti 190 iz bor nih me sta, a ko li ko wih }e bi ti pri stu pa~ no za oso be ko je se kre }u u in va lid skim ko li ci ma, ko ri ste be li {tap ili se spo ra zu me va ju zna kov nim je zi kom upi ta la je psi ho log u Cen tru „@i ve ti us prav no” i oso ba sa in va li di te tom Ta tja na Stoj {i} Pet ko vi}. A. L.

PO^ELA SEZONA PRAWA ULICA

Umi va we mo sto va i bu le va ra U okvi ru se zo ne pra wa jav nih po vr {i na, ko ja je po ~e la u sre du, JKP „^i sto }a” }e to kom na red nih da na de taq no opra ti sve ula ze u grad, mo sto ve, kao i glav ne uli ce i bu le va re u gra du. Eki pe, sa de vet ci ster ni, }e na te re nu bi ti od 22 do 5 sa ti uju tru. Za pra we }e se ko ri sti ti teh ni~ ka vo da, a po sao }e se oba vqa ti ru~ no i ma {in ski. Ru~ no se pe ru tr go vi i pe {a~ ke zo ne, ne pri stu pa~ ni te re ni ili ka da bi pri me nom ma {in skog pra wa mo glo do }i do o{te }e wa fa sa da, auto mo bi la i

Po kan di da tu na iz bor noj li sti po treb no je 30 pot pi sa, s tim da na li sti mo ra bi ti naj ma we tre }i na kan di da ta od 78 od bor -

sli~ no. Ko lo vo zi se pe ru ma {in ski, po mo }u pred wih mla zni ca ci ster ni. Pra wa jav nih po vr {i na ne }e bi ti uko li ko tem pe ra tu ra na po vr {i ni od de set cen ti me ta ra iz nad tla, u pe ri o du od 20 do 22 ~a sa bu de ma wa od ~e ti ri ste pe na ili u slu ~a ju sne `nih pa da vi na, pqu sko va i in ten ziv nog od li va wa ki {ni ce u sliv ni ke. Ra di }e se i u van red nim si tu a ci ja ma i ter mi ni ma, na pri mer za po tre be raz li ~i tih jav nih ma ni fe sta ci ja. A. Va.

Pla ni na re we do Kar lo va ca Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” po zi va sve qu bi te qe pri ro de da se ukqu ~e u ne deq ne {et we. U ne de qu 18. mar ta pe {a ci po la ze sa okret ni ce u Pe tro va ra di nu u 9 ~a so va. Vo di~ je Dra ga na Kqa ji} (063/18-38-280), a tu ra ide pre ko Ve zir ca, Ma gar ~e vog bre ga do Cr ve n ig kr s ta u Srem s kim Kar lov ci ma. Na red ne ne de qe, 25. mar ta, pe {a ci po la ze u 8.30 ~a so va sa @e le zni~ ke sta ni ce, auto bu som broj 64 za Bu ko vac. Vo di~ je Mil k a O`e g o vi} (021/447 - 563), a vo di }e pe {a ke od Bu kov ca do Stra `i lo va i Sta zom zdra vqa na zad do Bu I. D. kov ca.

UGAO BALZAKOVE I NARODNOG FRONTA: HAVARIJA NIJE, KONTROLA JESTE

To plo vo du pro ve ri li puls Ra do vi na uglu Bal za ko ve uli ce i Uli ce Na rod nog fron ta ju ~e su na te ra li mno ge su gra |a ne da za sta nu i upi ta ju maj sto re o ~e mu se ra di. Ka ko sa mo sa zna li u „No vo sad skoj to pla ni” ni je se ra di lo o ha va ri ji ve} o pre ven tiv nom po slu da bi se utvr di lo po sto ji li kvar na ce vi ma. Ova kvi ra do vi ni su ne u o bi ~a je ni i ~i ne se uvek ka da se sum wa da cu re na in sta la ci ja ma. Ta ko |e, na uglu ovih uli ca rad ni ci „Elek tro voj vo di ne” ju ~e su me wa li pri kqu~ ni kabl, ko ji stru jom snab de va obli `wu tra fi ku. Po {to je ovaj kabl u ra ni jim ob no va ma in fra struk tur nih obje ka ta o{te }en na mno go me sta, to kom re kon struk ci je bi }e za me wen u du `i ni od

Fo to: S. [u {we vi}

100 me ta ra. Is kqu ~e wa stru je zbog ra do va ni je bi lo, a tra fi -

ka je snab de ve na re zer vnim ka blom. B. M. - N. R.

VOJVODINA / NOVI SAD

subota17.mart2012.

По моћ ста ри ма у још шест се ла ПЕ Ћ ИН Ц И: Сер т и ф и кат Европ ске де ле га ци је у Ср би ји и Ми ни стар ства ра да и со ци јал н е по л и т и ке за про ј е кат „По моћ у ку ћи за оста ре ла ли ца” сти гао је у оп шти ну Пе ћин -

Дра ги ца Пет ко вић

це. Овим про јек том Пе ћин ча ни су кон ку ри са ли у окви ру про гра ма „Уна пре ђе ње ра да, за по шља ва ња и жи вот них усло ва из бе глих и ин тер но ра се ље них ли ца”. По ре чи ма по ве ре ни це за из бе гли це Дра ги це Пет ко вић, сер т и ф и кат је ре зул т ат

мно го број них про је ка та у ко ји ма је оп шти на уче ство ва ла, а би ће и до бра ре фе рен ца за бу ду ће про јек те. - Сер ти фи кат је и до каз да је ло кал на са мо у пра ва у по след њих не ко ли ко го ди на уна пре ди ла пру жа ње со ци јал них услу га гра ђа ни ма, али ће мо га ко ри сти ти и при ли ком апли ци ра ња у бу дућ но сти. По ка за ло се као ве о ма зна чај но што је оп шти на Пе ћин ци на ста ви ла да фи нан си ра про јек те за по че те пре не ко ли ко го ди на са Фон дом за со ци јал не ино ва ци је. Ти ме смо по ка за ли до след ност ко ја је по зи тив но оце ње на - ис ти че по ве ре ни ца Пет ко вић. Овим про ј ек том оп ш ти н а Пе ћин ци ће услу гу ге рон то до ма ћи ца, ко ја је и ра ни је по сто ја ла, про ши ри ти на још шест на се ље них ме ста ове оп шти не. Ј. А.

ОМЛА ДИН СКИ КЛУБ У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ СПРО ВО ДИ ПРО ЈЕ КАТ НА МЕ ЊЕН ЖЕ НА МА

Рав но прав не у жи во ту и еко но ми ји СТА Р А ПА З О В А: Уна пре ђе ње еко ном ског по ло жа ја же не кроз про мо ци ју и под сти цај жен ског пред у зет ни штва на зив је про јек та ко ји фи нан си ра Швед ска ме ђу на род на аген ци ја за ко о пе ра ци ју и раз вој у са рад њи са Упра вом за род ну рав н о п рав н ост Ми н и с тар с тва ра да и со ци јал не по ли ти ке Ср би је. Циљ је по ве ћа ње уче шћа же на у јав ном, по ли тич ком жи во ту и ме ди ји ма, те еко ном ско осна жи ва ње же на. Про је кат ће у ста р о п а з о вач кој оп ш ти н и спро во ди ти Омла дин ски клуб. - Бри га о рав но прав но сти по ло ва у свим обла сти ма ра да и од лу чи ва ња по сто ји у овој оп шти ни, ко ја је при мер до бре прак се, јер је за про те кле три го ди не мно го ура ђе но, а до при нос да ј у и Удру же њ е же н а пред у з ет н и ц а и Ко м и с и ј а за рав но прав ност по ло ва - ре као је на про мо ци ји про јек та пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић, на ја вив ши да ће ло кал на са мо у пра ва уче ство ва ти за јед но са пред у зет ни ца ма на кон кур си ма и по ма га ти им. Пред сед ни ца оп штин ске Ко ми си је за рав но прав ност по ло ва Вје ра Ру до вић, под се ти ла је на ре а ли зо ва ни по је кат „Рав но прав не у бу џе ту” ко јим су при ку пље ни по да ци о по тре ба ма и про бле ми ма пред у зет ни ца, јер се по ка за ло да од 2.500 рад њи и пред у зе ћа у ста ро па зо вач кој оп шти ни же на ма при па да око

С про мо ци је про јек та на ме ње ног же на ма у Ста рој Па зо ви

800, па је ура ђен но ви про је кат ко ји има за циљ да се под стак ну и обра зу ју не за по сле не же не, сту д ент к и њ е и сред њ о школ ке ка ко би на шле се бе у не ком би зни су. До кра ја ма ја кроз про грам од 10 пре да ва ња тре ба ло би да про ђе сто ти ну же на, а те ме ће би ти из ра да би знис пла на, мар ке тинг, ин фор ма ци о не тех но ло ги је као сред ство мо дер ног по с ло ва њ а, упра в ља њ е људ ским ре сур си ма, по ре зи, ра чу но вод с тво, ди р ект н а про д а ј а про из во да, ин тер на ци о на ли за ци ја по сло ва ња, ру рал ни раз вој и ру рал ни ту ри зам, европ ске ин т е г ра ц и ј е. По р ед аутор к и про јек та, мр еко но ми је На та -

DNEVNIK

c m y

ше Кец ман, Вје ре Ру до вић и Сан дре Дро њак, као пре да ва чи би ће ан га жо ва ни ис так ну ти струч ња ци у обла сти ма ко је ће би ти те ме пре да ва ња. Про је кат пред ви ђа и ор га ни зо ва ње три окру гла сто ла, ка ко би се ши ри ла свест о зна ча ју жен с ког пред у з ет н и ш тва, а успе шне пред у зет ни це из ове сре ди не ће би ти го сти-пре да ва чи у сред њим струч ним шко ла ма у Ста рој Па зо ви. На ја вље но је да ће би ти ура ђен и во дич „Пред у зет ни це“ ко ји ће би ти до сту пан са мо у елек трон ском об ли ку, на Би знис пор та лу оп шти не Ста ра Па зо ва ко ји већ по сто ји. А. Ма ли

ВАННАСТАВНИ САДРЖАЈИ У КИКИНДСКОЈ ОШ „ЈОВАН ПОПОВИЋ”

Јовине књижевне вечери

КИКИНДА: Јовине књижевне вечери у Основној школи „Јован Поповић” су један од пројекта које је подржала кикиндска локална управа у оквиру конкурса за суфинансирање пројеката у култури. Планиране су четири књижевне вечери у овој години. Прво ће бити посвећено љубавној поезији, а тема друге, априлске, вечери је књижевност за децу. У оквиру пројекта планирана је и набавка књига које обрађују књижевност за децу. Следеће школске године, септембра или октобра, биће треће књижевно вече посвећено књижевности као инспирацији за рок музику. На тој вечери обрађиваће се текстови песама које су препевали наши рок музичари. Четврто књижевно вече обрађиваће књижевност и традицију Баната, најавила је Драгана Радак, директор школе. Школско такмичење „Ја имам таленат” биће одржано 16. марта, а данас је аудиција за заинтересоване ђаке. Међушколско такмичење свих школа у општини планирано је за 11. мај у Народном позоришту. Ученички парламент организоваће међушколско такмичење у одбојци за ученике 7. и 8. разреда. Након отапања снега школска сала, у којој ће бити одржано ово такмичење је у врло лошем стању. Школа је предрачун за поправку послала Министарству просвете, Дирекцији за изградњу града и осигуравајућој кући. А. Ђ.

Ваздух загађен, али не алармантно КИКИНДА: Током јануара и фебруара у кикиндском ваздуху таложне материје биле су у оквиру дозвољених вредности, док је у јануару у центру града и у Микронасељу концетрација неорганских материја била испод дозвољених вредности. Већа концентрација

DANAS U NOVOM SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Ka mer na sce na ko mi~ na ope ra „Pro ba za ope ru” (20.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Kvar na far ma” (11)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.40, 14.10, 16.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12.10, 14.30), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (18.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.15, 15.15), „Ovo zna ~i rat” (18.30), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (22.25), „Po tom ci” (22.40), „Ko à u ko joj ì vim” (20.05), „Yon Kar ter” (19.30, 22), „Usta ni~ ka uli ca” (18, 20.15, 22.20), „Lo raks” (12.40, 14.30, 16, 17.45), „ê li~ na le di” (17.15, 19.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su : DEVOJ^ICE: Iva na Zeq ko vi}, Sa wa Pe ro vi}, De ja na Stoj ~i}, Sta na Ja wa nin i Mi le na Ra den ko vi} iz Novog Sada, Ta ma ra Ve se li no vi} iz Sremske Kamenice, Gor da na ]ur guz iz Futoga, Iva na Mol nar iz Plavne, Mo ni ka Gor iz Ba~kog Petrovog Sela i Ve li bor ka Tri vu no vi} iz Mo{orina, DE^ACI: \ur |a Du gan xi ja i San dra Sa mar xi} iz Novog Sada, Ma ri na Ka dvaw iz Maradika, Ja sna Ba lint iz \ur|eva, Du wa To mi} iz Beo~ina i Ani ca @a ri} iz Ba~kog Petrovog Sela.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mirjana Radivoja Petrovi} (1952) u 9.45 ~asova - ispra}aj, Bo`ana Stevana Ili} (1954) u 10.30, Milan Dragoquba Rackovi} (1933) u 11.15 - urna, Milena Nikole Naumovski (1935) u 12, Uro{ Dragoquba Jojki} (1933) u 12.45 - ispra}aj, Vera \ure Lovri} (1948) u 13.30, Du{an Laze Joji} (1940) u 14.15 i Neboj{a Nikole Novakovi} (1968) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Bogdan \or|a Ru{kuc (1936) u 11 ~asova - urna. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Marija Stevana Giadro{i} (1930) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Stana Nikole Radanovi} (1923) u 15 ~asova. Na Gorwem Starom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Krstivoje Danila Ne{ovi} (1937) u 13 - urna i Mimor Time Panteli} (1938) u 15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Rozalija Antona Untermajer (1938) u 13 ~asova.

суспендованих честица измерена је такође у Микронасељу. Прашине је у Микронасељу било више него што то прописи дозвољавају, али вредности су испод границе упозорења.У Заводу за јавно здравље кажу да је неопходно више зе-

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

лених површина и паркова у граду Завод ради на томе да набави апарат за мерење присуства угљоводоника у ваздуху, јер су нека прелиминирана мерења показала да их има више него што је прописима дозвољено. А. Ђ.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

РЕАГОВАЛА ЗАШТИТНИЦА ГРАЂАНА У ЗРЕЊАНИНУ

Обећање празно слово на папиру ЗРЕЊАНИН: Заштитница грађана у Зрењанину Драгана Радловачки Грозданов констатовала је да је ЈКП “Водовод и канализација” имало пропусте у раду и да је повредило права мештана зрењанинског приградског насеља Мужља. Локална омбудсманка јуче је саопштила да јој се представком обратио грађанин Мужље и пожалио да “Водовод и канализација” није омогућио њему, и неколицини житеља, прикључење на канализациону мрежу у Улици Барток Беле, мада за то постоје услови још од 2005.године. - Наиме, црпна станица је изграђена, али није у функцији, односно на њу није монтирана пумпа, због чега се не може користити улични вод. Заједно са подносиоцем представке, на исти проблем жалили су се и грађани који живе у Улици Јожефа Атиле, додајући да се поста-

Концерт за Бојана

БЕЧЕЈ: Фејсбук група „Твој, мој, наш Бечеј“ организује вечерас од 21 сат у Позоришном клубу Хуманитарни концерт за Бојана Бигу. Улазница нема фиксну цену, већ колико ко може да приложи у Фонд за нову операцију очију суграђанина, који од рођења живи у мраку. „Не можемо да обезбедимо неопходних 900.000 динара за операцију, не можемо Бојану вратити вид, али можемо део новца да приложимо и вратимо веру у људе. А то је некада светлије и светије, чак и од вида“ пише у позиву за В. Ј. хуманитарни концерт.

вљена сигнализација већ обрушила, с обзиром на то да није у функцији – објаснила је Радловачки Грозданов. Прво уопште не одговарајући на жалбу групе грађана Месне заједнице Мужља, прозвано јавно комунално предузеће тек касније се изјаснило да ће радови у улицама Јожеф Атиле и Барток Беле на црпној станици бити завршени до 1.августа 2011.године. Али, како то често бива у нашој земљи, рок је пробијен, а обећање је остало празно слово на папиру. - Позитивни прописи обавезују органе јавне власти да поштују рокове за доношење одлука. Сви рокови на које се предузеће обавезало да прикључи кориснике одавно су протекли, што указује да ЈКП “Водовод и канализација” није предузело основне мере у вези послова из своје делатности, а то је резултирало наношењем

штете и повредом права грађана – нагласила је заштитница грађана. Она је казала да је потребно да комунално предузеће у конкретном, али и у свим сличним случајевима, предузме све мере које се односе на примену позитивних прописа и води се начелом добре управе, за законито и поступање у прописаним роковима, поштујући оправдана очекивања грађана. - Потребно је да предузеће “Водовод и канализација” у најкраћем могућем року испоштује рокове, које је само одредило и да у улицама Барток Беле и Јожеф Атиле у Мужљи пусти у функцију црпну станицу, монтирањем пумпе, како би се грађани могли прикључити, као и да у Улици Мадач Имре, такође у Мужљи, заврши уличну мрежу канализације – поручила је Радловачки Грозданов. Ж. Балабан

НАЈКРАЋА СЕДНИЦА РУМСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Помоћ породиљама једногласно усвојена РУМА: По свим претпоставкама да је јучерашња седница и последња седница румског парламента у овом сазиву, завршена је у рекордном времену. На готово свим досадашњим заседањи-

дра Мартиновића, који је увек имао дуга излагања и реплике, или потреба одборника да коначно буду експедитивни и онакви какви је требало од самог почетка да буду, али било како било, 16

Дан планете на Јегричкој

СИРИГ: Поводом Дана планете земље Планинарско смучарски клуб Сириг организује 22. априла традиционалну акцију Јегричка 2012. Позивају се чланови и сви љубитељи природе и реке Јегричке да се припреме за планинарско оријетационо такмичење. Окупљање је испред Дома културе. Водичи су планирали акцију познатим стазама поред Јегричке и Хеверовог салаша до Ловачком дома у Сиригу где је обезбеђено освежење и војнички пасуљ. М. М.

Пријатељска атмосфера и експедитиван рад на крају мандата

ма, време колико је јучерашња комплента седница трајала, требало је само за усвајање дневног реда. Да ли је разлог томе било одсуство шефа опозиционе одборничке групе СРС-а Алексан-

Флуорографисање у општини Ковин

КОВИН: Институт за плућне болести Војводине отпочео је јуче флуорографисање становника ковинске општине. Екипе Института Сремске Каменице боравиће у Ковину до 22. марта, до када је предвиђено снимање плућа за све становнике, старије од 30 година, који ће позив и обавештење о времену и месту флуорографисања, добити на кућну адресу. Флуорографисање у Ковину ће трајати пет дана, од 10 до 16 часова. Испред Дома културе снимање ће бити могуће 16. 19. и 20. марта, а испред просторија Друге Месне заједнице у Колонији, 21. и 22. марта. Позиву се већ првог дана снимања одазвао велики број Ковинаца. Већ првог дана велики одзив З. Дг.

Бесплатнe кр ште ни це за пр ва ке ЗРЕ ЊА НИН: Градска управа саопштила је да ће и ове године бесплатно достављати изводе из матичне књиге рођених за сву децу рођену у Зрењанину, а која се уписују у школску 2012/13. годину у основне школе на територији града. Сви будући ђаци пр-

ваци, рођени у Зрењанину током 2005. па до краја фебруара 2006. године, добиће без новчане надокнаде, на кућне адресе родитеља или старатеља овај основни документ, неопходан за упис у први разред основне школе. Достава извода почела је пре неколико дана и биће реализована оним темпом којим буду пристизали спискови будућих првака из свих вртића Предшколске установе „Зрењанин” и основних школа из сеоских насеља. С обзиром на то да лично тражење извода захтева и одређено време и трошак, молимо све родитеље или старатеље да буду стрпљиви и да сачекају да им извод стигне на кућне адресе. Упис у основне школе почиње 1. априла, па нема разлога за журбу или бригу да ће дете остати неуписано, саопштено је из Градске управе. Ж. Б.

тачака дневног реда усвојено је за непуних два и по сата. Досадашња заседања су трајала између шест и дванаест сати и са много мање тачака дневног реда. Необично је било и то што је једна

тачка дневног реда усвојена једногласно и то да се незапосленим породиљама обезбеди финансијска помоћ у износу од десет хиљада динара месечно од рођења детета, до навршених годину дана. Румски одборници усвојили су већином гласова и предлог Општинског већа да се без новчане накнаде уступи земљиште инвеститорима заинтересованим за изградњу својих погона у Западној индустријској зони. Реч је о енглеској фирми „Албон“, која од 2006. године послује на територији општине Пећинци, у Шимановцима, фирми „Адриана“ из Сомбора и „Инсерт“ из Новог Београда. Отварањем ових погона ове фирме би упослиле око 700 лица. Одборници румског параламента донели су и одлуку о расписивању референдума о увођењу самодоприноса у Месној заједници Витојевци, као и о ангажовању екстерне ревизорске институције за ревизију општинског завршног рачуна за претходну годину. Ј. Антић

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Уручене 53 захвалнице БЕЧЕЈ: Општински штаб за ванредне ситуације у Бечеју одржао је седницу радног и свечаног карактера. Прво је обављена анализа организовања и спровођења мера заштите и спашавања током тронедељне ванредне ситуације у највећој потиској општини, а онда су уручене 53 захвалнице правним и физичким лицима која су се истакла током не баш пријатне ситуације. - Без обзира на одређене критике, општи је закључак да је, ипак, све функционисало како је догово-

чланови прихватили ризичан посао скидања снега с равних кровова неколико вишеспратница и касније уклањања леденица, као и пример Игора Браћа из Радичевића, који се као инвалид укључио у активности уклањања снега у свом селу - апострофирао је председник општине Бечеј и командант Општинског штаба за ванредне ситуације Петер Кнези. Начелник Одељења за ризике Управе за ванредне ситуације у Новом Саду Владимир Радојевић је честитао свим актерима на ангажовању приликом ванредних мера. Председник бечејских ронилаца, и „највећи кривац“ што су се они, уместо у добине, винули на висину, Ернест Клози захвалио се на честиткама за њихово ангажовање, али га је дирнуо гест Игора Браћа и понудио му да се укључи у њихов клуб, који има атрактиван програм за инвалиде. - Од рођења сам инвалид и не могу да ходам, али имам возило којим Командант штаба Петер Кнези у разговору сам стално у покрету. Кас Игором Браћом да сам видео шта је задерено на Општинском штабу и за до- сило моје село, сматрао сам својом бробит суграђана. Не треба изгуби- обавезом да се укључим у акцију ти из вида да је, за само 36 сати, у уклањања снега. Одмах смо прикабечејској општини пало снега коли- чили грталицу за моје возило и ко у просеку за три године, да је шпартао сам улицама, како би комуснежни прекривач достигао 53 сан- никација у селу не би била прекинутиметра висину и да су мере зашти- та. Обрадовао ме је позив ронилаца те вођене по температури која је би- и верујем да ћемо успоставити сала најнижа у региону. Морам да радњу, рекао је приликом примања приметим да је било суграђана који захвалнице Игор Браћ. Пошто су командант Петер Кненису били дорасли висини задатка, али и то да је било далеко, далеко зи и начелник Општинског штаба више оних који су били у служби за ванредне ситуације Чедомир ванредне ситуације. Посебно бих Алексић уручили захвалнице заистакао службу Дома здравља, која служнима, приређен је мали коктел је заједно с људима на терену, спа- у скупштинском ресторану, где су у сла троје суграђана сигурне смрти опуштеној атмосфери још једанпут од смрзавања, затим овдашњи Ро- анализирани минули зимски догаВ. Јанков нилачки клуб „Посејдон“, чији су ђаји.

subota17.mart2012.

ИЗБОРИ 2012.

Покрет Равноправност напустио СДПС ЗРЕЊАНИН: Локална зрењанинска политичка странка Покрет Равноправност одлучила је да иступи из Социјадемократске партије Србије (СДПС) Расима Љајића због, како је наведено, неразумевања проблема радника, очувања радних места и власничких права акционара. Покрет Равноправност, који је основан 2007. године, окупља раднике Фабрике лекова “Југоремедија” и других посрнулих предузећа, а 2010. је ступио у коалицију са СДПС. Одборници Равноправности тако су у Скупштини града Зрењанина наступали у оквиру одборничке групе СДПС – Равноправност. Коалициона сарадња огледала се и у

томе што је функционер СДПС Мехо Омеровић изабран за председника Управног одбора “Југоремедије”, фармацеутске куће чији је в.д. директора Здравко Деурић, иначе председник Градског одбора Покрета Равноправност. На предстојећим локалним изборима, како је најављено на конференцији за новинаре, ова зрењанинска странка наступиће самостално, са програмом у којем су приоритети покретање привреде, очување радних места, борба за права малих акционара, посебно у “Југоремедији”, “Шинвозу”, Зрењанинској индустрији пива и другим фирмама. Ж. Б.

Предраг Матејин, Златана Анкић и Иван Бошњак

Представљени кандидати за покрајинске посланике

ЗРЕЊАНИН: Познати пластични хирург др Предраг Матејин, дипломирана инжењерка текстилног инжењерства Златана Анкић и магистар ветеринарских наука Иван Бошњак кандидати су Српске напредне странке за посланике у Скупштини Војводине, са територије града Зрењанина, саопштено је на конференцији за новинаре. Ради се о кандидатима који ће учествовати на изборима по већинском изборном систему, у изборним јединицама у Зрењанину. Предраг Матејин ради на неколико приватних клиника у Зрењанину, Новом Саду и Београду, професор је у средњој медицинској школи, и члан је више домаћих и међународних струковних удружења. Златана Анкић је била успешан спортиста, вишеструки

првак Југославије у каратеу, а данас је међународни карате судија. Добитница је награде града Зрењанина. Иван Бошњак је резервни поручник Војске Србије. Има звање менаџера за управљање квалитетом у области безбедности хране и заштите животне средине по ИСО стандарду. - СНС је пажљиво бирала кандидате за покрајинске посланике. Нашим кандидатима политика није средство да би решили неки свој егзистенцијални проблем. Сви они су породични, ситуирани, запослени људи, успешни у свом послу. Заједно имају деветоро деце, а то значи да им је интерес да обезбеде боље услове за живот у нашем граду генерацијама које тек стасавају – изјавио је члан Председништва СНС Горан Кнежевић. Ж. Б.

Савети за четири месне заједнице

ТЕМЕРИН: Председник Скупштине општине Темерин Михаљ Матушка, донео је јуче одлуку о расписивању избора за чланове Савета месних заједница на подручју општине Темерин: Прве МЗ Темерин, МЗ Старо Ђурђево Темерин, МЗ Бачки Јарак и МЗ Сириг. У складу са овом одлуком, Статутом општине и Одлуком о месним заједницама избори ће се одржати 6. маја, у времену од 7 до 20 часова. Изборне радње почињу да теку наредног дана од дана објављивања ове одлуке у Службеном листу општине Темерин. М. М.

ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ПАНЧЕВА НА ПОЧЕТКУ РАДОВА

Започет водовод и ка Долову

ПАНЧЕВО: Градоначелница Панчева Весна Мартиновић присуствовала је јуче почетку изградње водоводне мреже од Панчева ка Долову. Она је истакла да је стварањем техничких предуслова да се и насељена места прикључе на градски водовод учињен велики корак ка квалитетнијем снабдевању водом. - Годинама се није довољно пажње полагало на то каквог је квалитета вода коју пију становници насељених места. Њихова комуналана предузећа су се старала о

редовном водоснабдевању, а да ли је та вода увек била задовољавајућег квалитета, нису - изјавила је Мартиновићева. Вредност ове инвестиције је око 960.000 евра, извођач радова је „Пројектомонтажа” из Београда, а у питању је једна од активности друге фазе програма немачке развојне банке KfW. У првој фази радова пружа се могућност повезивања и месне заједнице Стари Тамиш на градски водовод. З. Дг.

subota17.mart2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

СКУП ШТИ НА ДРУ ШТВА ЗА БОР БУ ПРО ТИВ ШЕ ЋЕР НЕ БО ЛЕ СТИ

Пре вен ти ва нај ва жни ја

Ан дри ја Алек сић, Бу ди слав Ме ду рић и Ср ђан Ве змар

НА ЈА ВА КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈЕ О КО РИ ШЋЕ ЊУ ФОН ДО ВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БЕ ЧЕ ЈУ

Умре жа ва ње с ма ђар ским парт не ри ма

БЕ ЧЕЈ: Креирањем заједничких пројеката и јачањем међуопштинске сарадње прекограничне регије Мађарске и Србије бавиће се конференција која се одржава у понедељак, 19. марта, с почетком у 11 сати у хотелу „Фантаст” недалеко од Бечеја. - Ми наш развој не можемо финансирати средствима општинског буџета, чак ни средствима НИП, па смо принуђени да се окренемо коришћењу фондова Европске уније за војвођанске општине. Добијањем статуса кандидата ЕУ, поред досадашње прекограничне сарадње и помоћи у транзицији, имамо право да аплицирамо за пројекте у још три јаче компоненте: регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој. Очекујемо да већ на конференцији у „Фантасту” нађемо партнере - рекао је заменик председника општине Бечеј Бу ди слав Ме ду рић. Ово је први случај да је конференција оваквог профила измештена из Новог Сада и убудуће ће то бити пракса. Поред промовисања начина и модела функционисања ради добијања средстава путем европских развојних

програма, промовисаће се партнерство институција. - Циљ нам је да се умноже институције, да се створи један вид доброг и јаког партнерства, да се дефинишу следећи кораци како би се искористила средства која су нам на располагању путем европских фондова, а то је приближно 200 милиона евра на годишњем нивоу - каже Ан дри ја Алек сић из канцеларије Фонда за Европске послове АП Војводина. Искуство с ранијих конференција оваквог профила казује да ваља очекивати добар од зив представника војвођанских општина и партнера из суседне Мађарске. Директор Регионалне развојне агенције „Бачка” Ср ђан Ве змар је, најављујући конференцију, говорио о политици регионалног развоја и ономе шта су до сада развојне агенције урадиле. Он је похвалио општину Бечеј, која ће у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом „Бачка” прва у Србији радити на ревизији по стојеће Стратегије одрживог развоја и ускладити га с Европском стратегијом развоја до 2020. године. В. Ј.

По кло ни ак тив ним пен зи о не ри ма

КИ К ИН Д А: Покрајински по сланик Са во До бра н ић, председник општине Ки кин да Или ја Во ји но вић и помоћни ца председника Гор да на Бу ла то вић по сетили су Општинско удружење пен зи онера. У оквиру Удружења ради Културн о - у м е т н и ч ко друштво „Сунчана је сен”, чији су се чланови обратили за помоћ. - Дошли смо да их по сетимо и да видимо на који начин проводе време. Председница „Сунчане је сени” Је ла Ве лич ков обратила нам се за помоћ и у договору са њом ми смо данас донели мини музичку линију и фотоапарат - каже Саво Добранић. - Домаћини су нам указали да на објекту који користе прокишњава таваница, па смо се договорили да ових дана стручњаци из Дирекције за изградњу града прегледа-

ју про стор и да се одреде приоритетни радови. Захваљујући на поклону, Јела Величков је рекла да ће им фотоапарат по служити да овекове оно што раде, да документују наступе и по сете. Музички стуб ће користити чланови фолклора, хора, солисти и групе певача. Кул тур но-уметничко дру штво „Сунчана је сен” има 60 сталних члано ва и чети ри секци је. У овом друштву две баке су чланице већ 30 година, а најстарија чланица хора има 92 године. А.Ђ.

БЕ ЧЕЈ: Имајући у виду да је на територији највеће потиске општине евидентирано око 3.600 дијабетичара, овдашње Друштво за борбу против шећерне болести не може бити задовољно тиме што броји само 242 члана. Ово је једна од констатација с Годишње скупштине Друштва за борбу против шећерне болести општине Бечеј.Акценат у деловању Друштва је стављен на превентивно деловање, па чланови не морају бити дијабетичари. Како каже председник Друштва за борбу против шећерне болести општине Бечеј Ра до слав Ива но вић, најзапаженије акције су „Здрављу у сусрет“, у оквиру које је евидентирано преко 800 мерења нивоа шећера у крви и крвног телесног притиска, затим „Бечејска стаза здравља – БЕСТ“ са преко 500 учесника. Запажене

су биле и едукативне акције „Здравље на тањиру“ и „Здрављу у сусрет на селу“, па предавање „Очи и дијабетес“... У Друштву се посебно поносе реализацијом пројекта „Да победимо дијабетес“, за који су средства добили од Министарства рада и социјалне политике. Пре годишње скупштине стотинак уче сника скупа је, захваљујући сталном партнеру новосадској фирми „Спектол“, преконтролисало ниво шећера у крви, а после скупа др Ср ђан Та нур џић одржао је предавање „Значај самоконтроле у дијабетесу“. В. Јан ков

Бе чеј ски ди ја бе ти ча ри на скуп шти нисвог дру штва

ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТА РИ ЈАТ НА ГРА ДИО СПОРТ СКИ СА ВЕЗ АПА ТИ НА

Успе шно афир ми шу спорт ску кул ту ру

АПА ТИН: Помоћник тинског савеза Пе секретара за омладину и тар Бур саћ су истаспорт АП Војводине Ја кли да је Покрајиннош Чи кош уручио је Ду ски секретаријат шан ки По по вић, генемного помогао спорралном секретару Опту на подручју ове штинског спортског савеза општине. Прва допреносиви рачунар. Ово је нација односила се симболична награда на изградњу трим Спортском савезу општистазе, терена и трим не као једнoj од најбољих кабинета у Средњој спортских асоцијација техничкој школи, Војводине и Србије за реследила су давања за зултате у афирмисању Дом спортова, Музеј спортске културе и анимиспортова и игралирању младих за бављење ште унутар зграде, спортом. спортске клубове и - Покрајински секреодлазак на њима ваУру чен ра чу нар на ме њен спор ти сти ма Апа ти на таријат је одлучио да се жна такмичења. и спортски савези укључе у инфор- У овој акцији пршле године су Исти Секретаријат финансира и маматички систем па је лане покрену- уручена четири рачунара, сада смо совне манифестације попут Личке та акција за обуку како би се напра- се определили за преносиве рачуна- олимпијаде, Дунавског полумаратовила комплетна база података. Ове ре и верујем да ће наша сарадња и на и других, а уз њихову помоћ сагодине је почела и обука спортиста надаље бити овако добра - рекао је нирани су многи спортски објекати са инвалидитетом а међу првима се мр Мла ден Стој шин, генерални се- у школама. У току је изградња обучава и истакнути стонотенисер кретар Спортског савеза Војводине. спортске хале у Купусини и постаДра ган Бун чић из Апатина - истаЗахваљујући се на поклону Ду- вљање електронске инфраструктуре као је Чикош. шанка Поповић и председник апа- везане за спорт. Ј. Прел чец

Но ви пр о стор ни план оп шти не Ки кин да КИ К ИН Д А: Нови Про сторни план општине Кикинда представљен широј јавно сти, а до ступан је заинтере сованим привредним субјектима и грађанима на Општинском и сајту Дирекци је за из град њу гра да. Евентуалне примедбе могуће је до ставити до 26. марта. -Нови нацрт предвиђа изград њу ин фра структур них и енергет ских објеката и, по његовом усвајању, све што није предвиђено, неће моћи ни да се изгради - каже ди рек то ри ца Јав ног пред у зе ћа „Ди рек ци ја за из град њу гра да„ Еди т а Див ко вић. По сто је ћи пр о стор ни план морао је да се доради, што је учињено у Заводу за урба ни зам Вој води не. План ска коми си ја га је усвојила и затим је стављен на јавни увид у трајању од 30 дана. А. Ђ.

СВЕЧАНОСТ У СУБОТИЦИ

Градска кућа на поштанским маркама СУБОТИЦА: На свечаности у Великој већници пуштена је свечано у промет поштанска марка са мотивима суботичке Градске куће. Тим поводом генерални директор ЈП ПТТ Саобраћаја „Србија” Горан Ћирић је истакао да је марка штампана у оквиру серијала „Уметност” и да су поред суботичког симбола своје место на поштанским маркама нашли и београдски објекти: Робни магацин, Телефонска централа и хотел Москва. - Вредност ових поштанских марака се креће од 22 до 55 динара, колико кошта марка Градске куће која ове године пуни 100 година од отварања. Промовисали смо и четири коверте - рекао је Горан Ћирић. Свечаности је присуствовао и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић који је истакао

да поштанска марка са Градском кућом стављена на писмо представља разгедницу. Није први пут да је Суботица представљена на поштанским маркама, објављена је и марка са мотивима „Дужијанце”. Градоначелник Суботице Саша Вучинић похвалио је добру сарадњу града и ПТТ и на пољу развијања и модернизације поштанских услуга. Прва Градска кућа је је изграђена 1751. године, друга од 1826. до 1828. а садашња од 1908. до 1912. године. Објекат је изграђен у стилу сецесије, представља вредну баштину, а дело је мађарских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба. Централна манифестација поводом обележавања 100 година Градске куће у Суботици биће 15. септембра, када овакав јубилеј славе и Велика тераса на Палићу и Женско купатило. С. Иршевић

ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ ВЛАДЕ ВОЈВОДИНЕ АЛИБУНАРУ

Хиљаду пакета за најсиромашније

АЛИБУНАР: Протекла зима била је баш тешка за све житеље општине Алибунар, а понајвише за социјално угрожене којих је у овом крају повелик број. Ту су породице у којима нико није запослен, доста је њих из старих сеоских домаћинстава, који више нису у стању да се баве пољопривредом. Ових дана у општину је пристигао контигент од хиљаду пакета са храном и средствима за хигијену, који је упутила

Влада Војводине. Председник општине Душан Јовановић је рекао да је иницијатива за ово кренула из локалне самоуправе због потребе да се кроз овакв вид донације помогне онима којима је то заиста неопходно. Они су се обраћали општини за помоћ, и чинило се колико је било могуће. Општина је обезбеђивала огрев, прехамбене производе, неки су добијали и једнократну новчану помоћ. Р. Ј.

dRU[TvO

dnevnik

subota17.mart2012.

KA DA ZA NE KO LI KO DA NA TEM PE RA TU RA SKO ^I DE SE TAK STE PE NI

FILM „PO DU NAV SKE [VA BE” PRI KA ZAN U APA TI NU

Vr to gla vi ca zbog na glih pro me na Ka da za sa mo ne ko li ko da na tem pe ra tu ra va zdu ha sko ~i s de se tak ste pe ni Cel zi ju sa na dva de set, go to vo da ne ma oso be ko ja ne ose ti lak {e ili te è zdrav stve ne pro ble me. Slu `be hit ne me di cin ske po mo }i tih da na be le è po ve }an broj po zi va gra |a na za po mo} ili sa vet ka ko da se iz bo re s vr to gla vi com, krv nim pri ti skom, sla bo {}u, lu pa wem sr ca... Po seb no su ugro è ne sta ri je oso be i hro ni~ ni bo le sni ci, na ko je pro me ne vre me na uti ~u dra sti~ ni je ne go na osta le qu de. Ast ma ti ~a ri, di ja be ti ~a ri, kar di o va sku lar ni bo le sni ci, oni ko ji pa te od po vi {e nog ili ni skog krv nog pri ti ska... ovih da na se ose }a ju lo {e iako re dov no uzi ma ju pro pi sa nu te ra pi ju. Po re ~i ma pe di ja tra-en do kri no lo ga dr Dra ga na Ka ta ni }a s In sti tu ta za zdrav stve ni za {ti tu de ce i omla di ne u No vom Sa du, ko ji se ve} du è ba vi uti ca jem me -

te o ro lo {kih uslo va na zdra vqe qu di, zna se da mno gi qu di ima ju mno go ose tqi vi je sen zo re od naj bo qih me te o ro lo {kih in stru me na ta. Za to je re a go va we or ga ni zma po seb no iz ra `e no ne na tre nut ne vre men ske pri li ke, ve} pre i po sle pro me na vre me na. Me te o-

uspa va ni, tro mi, ima ju gla vo bo qe, vr to gla vi ce, raz dra `qi vi su, ali ja vqa ju se i te `i zdrav stve ni pro ble mi ve za ni za cir ku la ci ju kr vi, di sa we, sr ~a ni rad i re u- mat ske bo lo ve. Le ka ri ka `u da je ve o ma va `no da je ~o vek sve stan da je me te o ro pa ta jer }e ta ko bo -

Dra sti~ na raz li ka u po na {a wu qu di u vre me ka da se, na pri mer, kra jem je se ni mo `e go vo ri ti o po od ma klom pro le }u, ote `a va ko mu ni ka ci ju i do vo di do mno go ~e {}ih kon fli ka ta ne go {to je uobi ~a je no ro pa te ose te kli mat ske pro me ne jo{ ka da su one uda qe ne i po tri sto ki lo me ta ra, ili, ~ak dva da na ra ni je. Na gli skok tem pe ra tu re, pro me ne at mos fer skog pri ti ska, vla `no sti... za ose tqi ve qu de su pra va mo ra. Me te o ro pa te ne mo gu da se adap ti ra ju na wih pa su da ni ma

qe mo }i da pro tu ma ~i i raz u me tre nut ne zdrav stve ne pro ble me. Pro le} ne pro me ne vre me na uti ~e i na ko mu ni ka ci ju me |u qu di ma. Dok su jed ni ve se li i or ni za po sao i dru `e we, dru gi su raz dra `qi vi, pu {e vi {e ne go {to je to uobi ~a je no, ne voq no oba vqa ju dnev ne po slo ve...

– Ova kva dra sti~ na raz li ka u po na {a wu qu di u vre me ka da se, na pri mer, kra jem je se ni mo è go vo ri ti o po od ma klom pro le }u, ote à va ko mu ni ka ci ju i do vo di do mno go ~e {}ih kon fli ka ta ne go {to je uobi ~a je no – ka è so ci o log Je le na La ki}. – Is tra ì va wa ko ja su spro ve de na u SAD a ko ja su se od no si la ne sa mo na po na {a we qu di u vre me na glih pro me na vre me na ve} i u od no su na go di {wa do ba, ka zu ju da je ~o vek ko ji ì vi u pod ru~ ji ma s ~e ti ri go di {wa do ba pri la go |en ova kvom ka len da ru pa ka da se de se du è vre men ske pro me ne ko je do vo de u pi ta we wi ho vo po sto ja we, we go vo po na {a we, funk ci o ni sa we pa i zdra vqe mo gu dra sti~ no da se me wa ju. Ba{ u vre me ova kvih pro me na be le ì se mno go vi {e sa mo u- bi sta va i ubi sta va, kri mi na la, sa o bra }aj nih ne zgo da, sva |a unu tar po ro di ce i iz van we... J. Bar bu zan

Li~ ne is po ve sti o stra da wu U ve li koj sa li Do ma kul tu re u Apa ti nu odr `a na je pro jek ci ja do ku men tar no-igra nog fil ma „Po du nav ske [va be” re di te qa i sce na ri ste Mar ka Cve ji }a ko joj je pri su stvo va lo oko 150 gle da la ca. Pre mi je ra ovog fil ma bi la je to kom le ta pro {le go di ne u No vom Sa du, a pro jek ci jom u Apa ti nu film je kre nuo na tur ne ju u 14 me sta Voj vo di ne, zbog, ka ko je is ta kao Mar ko

jer se o to me ni je u~i lo u {ko li. U to ku is tra ì va wa sa zna li smo mno ge ~i we ni ce ko je su nas po kre nu le da sni mi mo ovaj film. Ni je bi lo la ko do }i do tih qu di jer su u po sle rat nom pe ri o du bi li de ca i ti do ga |a ji su osta vi li tra ga u wi ma za ceo ì vot i ve }i na ni ka da o to me ni je pri ~a la – obra zlo ìo je Mar ko Cve ji} po vod sni ma wa fil ma o po du nav skim [va ba ma.

Cve ji}, in te re so va wa pu bli ke. Apa tin je bio lo gi ~an iz bor za po ~e tak pri ka zi va wa jer je na ovom pod ru~ ju do Dru gog svet skog ra ta ve }in sko sta nov ni {tvo bi lo ne ma~ ko, a u sa mom fil mu o stra da wi ma Ne ma ca po sle ra ta go vo ri pet Apa ti na ca. Za vr {e tak fil ma pu bli ka je po zdra vi la apla u zom, a u raz go vo ru s re `i se rom po hva qe no je in te re so va we mla dih da se ba ve ovom do sko ra ta bu-te mom. – Ro |en sam u Zre wa ni nu i za me ne je bi lo sa svim nor mal no da me {ta ni go vo re pet je zi ka, a ka da sam zvar {io {ko le i po ~eo pro fe si o- nal no da se iz gra |u jem, po `e leo sam da pre zen tu jem tu mul ti kul tu ral nost. Ka da sam po ~eo da ra dim ovu te mu, ni sam mno go znao o to me

Ka ko ka è, po seb no ga je pod sta kla ~i we ni ca da je nad Nem ci ma ko lek tiv na kri vi ca, a taj ter min je re la tiv na ka te go ri ja, ne {to {to se mo ra in di vi du a li zo va ti. – î we ni ca je da fil mu ne do sta je dru ga stra na jer pri pad ni ci te dru ge stra ne ni su è le li da u~e stvu ju u fil mu. Na ma je na me ra bi la ne da go vo ri mo o ide o lo {kim aspek ti ma do ga |a ja ne go da pru ì mo {an su qu di ma da go vo re o svo jim is ku stvi ma i ta ko omo gu }e da svi o to me pro mi sli mo, da po~ ne mo da go vo ri mo o na {im zlo ~i ni ma, a to je upra vo raz log {to se o fil mu go vo ri s odo bra va wem, ali i pot pu nim ne go do va wem – is ta kao je Cve ji}. J. P.

MLA DI NE @E LE DA BU DU GA ZDE

Si gur nost sa mo u kri lu dr à ve Da nas je sva ki tre }i ne za po sle ni u Sr bi ji mla |i od tri de set go di na. Na i me, na tr ì {tu ra da, po anek ti Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, vi {e od 235.000 ih tra ì po sao. Naj no vi je is tra ì va we “Mla di i pred u zet ni {tvo” Mi ni star stva omla di ne i spor ta i Gra |an skih ini ci ja ti va po ka za lo je da ve }i na

wih tra `e si gur nost i iz ve snost, ma kar i lo {i je pla }e no rad no me sto u dr `av noj slu `bi, ne go {to su sprem ni da i sa mi po sta nu ga zde. Na i me, re zul ta ti su po ka za li da ve }i na mla dih u Sr bi ji ni je mo ti -

vi sa na da se ba vi pred u zet ni {tvom i ne pla ni ra svo ju pro fe si o nal nu ka ri je ru u toj obla sti. Vi {e od po lo vi ne is pi ta nih ne pla ni ra po kre ta we sop stve nog bi zni sa u na red nih pet go di na, dok je tek se dam od sto mla dih to ve} ura di lo. Od 35 od sto mla dih ko ji `e le da po kre nu bi znis ve }i na je sa stru~ nom spre -

mom. Naj vi {e po ten ci ja lih pred u zet ni ka me |u mla di ma ima u Be o gra du – 53 od sto, dok je u Voj vo di ni si tu a ci ja obr nu ta jer ~ak 76 od sto mla dih ne pla ni ra da se oku {a u pred u zet ni {tvu u na red nih pet go -

di na. Vi {e od po lo vi ne ne za po sle nih mla dih, 57 od sto, mi sli da je za po sle we u jav nom sek to ru je di no si gur no, a 44 od sto da je rad u dr `av noj

for mi sa ni o ce ni po kre ta wa bi zni sa po ka zu je i po da tak da 74 od sto wih mi sli da je otva ra we fir me sku po i kom pli ko va no. No, is tra -

Dr `a va da je 160.000 di na ra U Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va we tvr de da sve ne za po sle ne, pa i mla de, sti mu li {u da po kre nu sop stve ni po sao, kroz sub ven ci je za sa mo za po {qa va we. Po mo} od 160.000 di na ra odo bra va se u jed no krat nom iz no su i uslov no su bes po vrat na. U pro {loj go di ni je na taj na ~in 3.725 ne za po sle nih po kre nu lo sop stve ni po sao a 25 do 35 od sto wih su li ca mla |a od 29 go di na. Ta ko |e, na po mi wu, po sto ji mo gu} nost i da se vi {e ne za po sle nih udru `i i sva ko od wih do bi je 160.000 di na ra, i za jed no za po~ nu po sao. Oba ve za ko ri sni ka nov ca je da re gi stru ju de lat nost i ra de naj ma we go di nu da na. Ova slu `ba or ga ni zu je i obu ke “Put do uspe {nog pred u zet ni ka” ko je pod ra zu me va ju raz li ~i te in for ma tiv no-sa ve to dav ne uslu ge, kao i mo ni to ring i spe ci ja li sti~ ke se mi na re.

upra vi naj bo qe pro fe si o nal no is ku stvo. Go to vo po lo vi na mla dih sma tra da je pred u zet ni~ ka za ra da ma la i tek tre }i na bi na pu sti la si gu ran, a lo {i je pla }en po sao ka da bi im se uka za la pri li ka da za po~ nu sop stve ni bi znis. Da je uku pan am bi jent za pred u- zet ni {tvo u da na {woj dr `a vi ne ga ti van sma tra 54 od sto mla dih, dok ~ak 70 od sto wih sma tra da je u Sr bi ji ve o ma vi sok ri zik za po slo va we. Da su mla di ne do voq no in -

PRED SED NI CI SKUP [TI NE PRE DA TO 180.000 POT PI SA IZ „BIT KE ZA BE BE”

Sr bi ja uki da PDV na de ~ ju opre mu

Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ni zo va li Fond B-92, Udru è we - Mi slim da je ovo pri li ka da re kao je ju ~e da }e Vla da Sr bi je u „Ro di teq”, por tal „Be bac” i ser - Sr bi ja bu de je din stve na i da oce na red nih de se tak da na usvo ji ti vis „Ha lo be ba”. ni da je bor ba za be be i raz u me va za kon o iz me na ma i do pu na ma Za Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi - we ro di teq stva dr àv ni in te res ko na o po re zu na do da tu vred nost je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} oce - to kom eko nom ske kri ze, is ta kla i upu ti ti ga Na rod noj skup {ti ni ni la je ju ~e da bi bi lo do bro da je \u ki} De ja no vi}. Ona je do da na raz ma tra we. Tim pred lo gom po sla ni ci akla ma ci jom, bez ras - la da je ras po lo è na da po zo ve za ko na bi }e omo gu }e no da se uki pra ve, usvo je pred lo ge za ko na ko - {e fo ve po sla ni~ kih gru pa i ini nu tro {ko vi PDV-a na ci ja to re pe ti ci je na hra nu i opre mu za be sa sta nak na ko jem bi Vi {e od 180.000 gra |a na pot pi sa lo je be. Da bi se pred u pre se raz go va ra lo o pe ti ci ju u ak ci ji „Gla saj za be be”, ko ju su ovom pi ta wu. di le zlo u po tre be i da bi po zi tiv ne efek te Pot pi se pred sed or ga ni zo va li Fond B-92, Udru è we ove me re ima li is kqu ni c i par l a m en t a „Ro di teq”, por tal „Be bac” i ser vis ~i vo ro di te qi s de pre da li su ~la no vi „Ha lo be ba” com, pred lo gom za ko na ini ci ja tiv nog od bo bi }e omo gu }en po vra ra iz Fon d a B–92, }aj PDV-a na ku pqe nu hra nu i jim bi se uki nuo PDV i ogra ni ~i - ser vi sa „Ha lo be ba„, udru è wa opre mu za be be. le tr go va~ ke mar è na opre mu i „Ro di teq„, por ta la „Be bac„ i Ne po sred no pre to ga, Pred sed hra nu za be be. Ona je, po {to su joj Mre è or ga ni za ci ja za de cu Sr nik Sr bi je Bo ris Ta di} za tra - pred stav ni ci ini ci ja tiv nog od - bi je. Pred sed nik Vla de Re pu ìo je od Vla de Sr bi je da pro na - bo ra pre da li pot pi se 180.000 gra - bli ke Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} |e re {e we za uki da we PDV-a i |a na ko ji tra è uki da we PDV-a i i mi ni star po qo pri vre de, tr go ogra ni ~a va we tr go va~ kih mar ì ogra ni ~e we mar ì, re kla da je vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de na opre mu i hra nu za be be, re ~e no ze mqa u pred iz bor nom pe ri o du, Du {an Pe tro vi} sa sta li su se je Ta nju gu u ka bi ne tu pred sed ni ka ali da ne ma zna ~aj ni jeg pi ta wa od ju ~e s ini ci ja to ri ma ak ci je za Re pu bli ke. Vi {e od 180.000 gra - pi ta wa ra |a wa be ba i od ra sta wa uki da we PDV-a i ogra ni ~a va we |a na pot pi sa lo je pe ti ci ju u ak - de ce, ko ja bi dr à va tre ba lo da mar ì na opre mu i hra nu za be ci ji „Gla saj za be be”, ko ju su or ga pot kre pi na sve na ~i ne. be.

ì va we je po ka za lo i to da bi mla di dru ga ~i je raz mi {qa li i è le li da je dru {tve na i eko nom ska si tu a- ci ja dru ga ~i ja. Na i me, 66 od sto wih po ku {a lo bi sop stve ni bi znis da ima ma te ri jal nu po dr {ku dr à ve u pr vim go di na ma ra da, 54 od sto ka da bi na tr ì {tu vla da la zdra vi ja kon ku ren ci ja, 52 od sto ka da bi mo gli da do bi ju po vo qan kre dit i 46 od sto ka da bi ima li mo gu} nost da stek nu is ku stvo u vo |e wu po sla. Q. Ma le {e vi}

Mi ni star ~e sti tao Dan Voj ne aka de mi je Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ~e sti tao je ju ~e biv {im i sa da {wim pri pad ni ci ma Voj ne aka de mi je Dan te usta no ve – 18. mart i 162. go di ne po sto ja wa. [u ta no vac je u ~e stit ki is ta kao da je Voj na aka de mi ja po sta la in sti tu ci ja od na ci o nal nog i re gi o nal nog zna ~a ja za {ko lo va we ka de ta i usa vr {a va we ofi ci ra. Mi ni star od bra ne je na veo i da je Voj na aka de mi ja od ove go di ne, s vi so kim stu di ja ma bez bed no sti i od bra ne, „i me sto naj vi {eg ni voa usa vr {a va wa ofi ci ra i dr `av nih slu `be ni ka u obla sti od bra ne i bez bed no sti u ze mqi”.

– Uve ren sam u to da }e te, kao i do sa da, svo jim obra zov nim, pe d a g o { kim i na u ~ n im ra d om za dr `a ti pri mat u {ko lo va wu pro fe si o nal nog ka dra za po tre be si ste ma od bra ne, me sto re gi o nal nog li de ra voj no na u~ ne mi sli i prak se i osta ti naj va `ni ji pro mo ter ofi cir skog po zi va – is ta kao je on. Voj na aka de mi ja obe le `i la je 162. go di nu po sto ja wa i svoj dan – 18. mart u znak se }a wa na isti da tum 1850. ka da je knez Alek san dar Ka ra |or |e vi} odo brio da se for m i r a Ar t i q e r ij s ka {ko la.

AR HE O LO [KA IZ LO @BA NA KI TA U ZRE WA NI NU

Kin |u re we iz naj sta ri jih vre me na Na kit ot kri ven na pod ru~ ju sred weg Ba na ta, iz fon da ar he o lo {ke zbir ke Na rod nog mu ze ja Zre wa nin, bi }e iz lo èn u sa lo nu ove usta no ve kul tu re od 22. mar ta, na ja vqe no je ju ~e. Autor ka ar he o lo {ke iz lo `be „Na kit iz zbir ke Na rod nog mu ze ja Zre wa nin“ je Sne à na Ma rin ko vi}, mu zej ska sa vet ni ca – ar he o log, a po se ti o ci }e ima ti pri li ku da vi de na kit na stao u pe ri o du od 6.000 go di na p. n. e. pa sve do kra ja sred weg ve ka. Naj vi {e na ki ta iz zbir ke po ti ~e s ar he o lo {kih is ko pa va wa, dok se dru gi vid sa ku pqa wa od vi jao pu tem da ro va wa ili ot ku pom. Iz lo `ba, ko ja }e tra ja ti do 20. apri la, po re ~i ma autor ke, ima za ciq da kroz pred me te do ~a ra ~o ve ko vo umet ni~ ko stva ra la {tvo i kre a tiv nost od neo li ta do sred weg ve ka. – Po tre ba za ukra {a va wem po ja vqu je se od naj sta ri jih vre me na, o ~e mu sve do ~i niz ukra snih pred me ta ~i ja je funk ci ja uti li tar na i re li gij sko-estet ska – ob ja {wa va Sne à na Ma rin ko vi}. – Na kit uti li tar ne

pri ro de pred sta vqa sa stav ni deo ode }e s od re |e nom funk ci jom i na osno vu na ~i na no {e wa od re |u je sta tus no si o ca u sta le `u, po ro di ci, voj sci, kul tu. Re li gij sko-estet ska je iz raz ~o ve ko vog du hov nog stva ra la {tva. Raz vi je nim tr go va~ kim ve za ma, ve li ona, rim ski na kit sti zao je u sred wi Ba nat, obo ga }u -

ju }i sli ku ì vo ta u 2. i 3. ve ku. Zna ~aj ni su na la zi rim skih fi bu la, pri ve sa ka i apli ka ci ja na pra vqe nih od bron ze ili sre bra. – Naj ra sko {ni ji na kit u zbir ci je sar mat ski. Im po zan tan broj pot pu no o~u va nih fi bu la, ogr li ca, na ru kvi ca na la èn je na n e k r o p o l a m a {i rom sred weg Ba na ta. Iz vre me na Se o be na ro da zna ~aj ni su na la zi ge pid ske sre br ne fi bu le i bron za ne kop ~e, dok sred wo ve kov ni na kit iz zbir ke ob u hva ta pe riod od 10. do 14. ve ka, ka da su na u {ni ce, ogr li ce, na ru kvi ce i pr ste we iz ra |i va ni od bron ze ili lo {i jeg sre bra – is ti ~e Sne à na Ma rin ko vi}. @. B.

crna hronika

subota17.mart2012.

NA AERODROMU U BATAJNICI O[TE]ENA NOVA LETELICA VS-a

Avion eli som za gre bao pi stu Avion „paj per se ne ka” Voj ske Sr bi je za do bio je ma wa o{te }e wa pri li kom sle ta wa na ba taj ni~ ki aero drom, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu od bra ne. – Avion je pre kju ~e eli som za gre bao pi stu a pi lot to ni je ni ose tio ve} je to utvr |e no pri li kom re dov nog pre gle da pre sle de }eg le ta – iz ja vio je Ta nju gu na ~el nik Upra ve Mi ni star stva od bra ne za od no se s jav no {}u pu kov nik Mi li vo je Pa jo vi}.

di gi tal no-teh no lo {kom li ni jom za aero fo to gra me trij sko sni ma we” za po tre be Voj no ge o graf skog in sti tu ta na ba vi lo je Mi ni star stvo od bra ne. Kom plet opre me ~i ni va zdu ho plov „paj per se ne ka 5” ame ri~ kog pro iz vo |a ~a „Paj per er kraft” s in te gri sa nom di gi tal nom aero fo to gra me trij skom ka me rom ADS-80 {vaj car skog pro iz vo |a ~a „Le i ca Ge osystems AG„ kao i pri pa da ju }e soft ve re. Opre ma omo gu }a va da se ce lo kup na te ri to ri ja Sr bi je sni ma u

dnevnik

c m y

NAKON [TO JE U MAKEDONIJI UHAP[EN OKRIVQENI ZA UBISTVO U PAN^EVU 2002.

Jor gi za tvor ili no vo su |e we Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Ma ke do ni je po tvr di lo je ju ~e da je u za jed ni~ koj ak ci ji ma ke don ske i srp ske po li ci je u Ohri du uhap {en Vla di mir Jor ga (37), ko ji je u Sr bi ji osum wi ~en da je 2002. go di ne u Pan ~e vu ubio Go ra na Gr ba na. Jor gi, ko ji je prek si no} u Ohridu uhap{en po{to je prepoznat na osnovu fotografije, odre|en je pritvor i po informacijama makedonske policije, u toku je postupak izru~ewa. Po prvim saznawima policije, Jorga, sin slavnog karatemajstora Ilije Jorge, imao je paso{ BiH, a deset godina je `iveo pod tu|im identitetom, kriju}i se u BiH i u Makedoniji. @iveo je u braku sa `enom iz Ohrida i ima dve }erke. Obra~un izme|u Vladimira Jorge i Gorana Grbana odigrao

se u ba{ti kafi}a „013” u Wego{voj ulici u Pan~evu. U toj pucwavi rawena je, usled riko{eta, i jedna beba. Danas jedanaestogodi{wi de~ak zbog toga ima trajne posledice jer je izgubio vid na jednom oku. Vladimiru Jorgi je u Pan~evu su|eno u odsustvu. Nakon {to je prva presuda ukinuta, tada{wi Okru`ni a sada Vi{i sud u Pan~evu doneo je drugu presudu kojom je Jorga, zbog ubistva, osu|en na 15 godina zatvora. Ali, ni ova presuda nije pravosna`na s obzirom na to da su se àlili i tuìlac i odbrana. – Trenutno je spis predmeta u Apelacionom sudu u Novom Sadu –izjavila je ju~e za Radio-televiziju Vojvodine portparolka Vi{eg suda u Pan~evu Sandra Medakovi}. – Po informacijama kojima raspolaèmo, pred ve}em Apelacionog suda u Novom Sadu

Mesto obra~una u ba{ti pan~eva~kog kafi}a

je otvoren pretres o ovom predmetu i o~ekuje se odluka. Postupak ekstradicije Vladimira Jorge je u toku. U Vi{em sudu u Pan~evu ka`u da

on ima pravo, nakon izru~ewa Srbiji, da tra`i ponavqawe postupka jer su prethodne sudske odluke donete u wegovom odsustvu. E. D.

ODLO@ENO SU\EWE ZBOG POMAGAWA U PRIPREMI ATENTATA NA VUKA DRA[KOVI]A 2000. U BUDVI

Sve dok ni je oslo bo |en ~u va wa taj ni

„Paj per se ne ka” na pi sti ba taj ni~ kog aero dro ma

Mi ni star stvo od bra ne ju ~e po sle pod ne sa op {ti lo je da su na avi o nu „o{te }e wa mi ni mal na, a stru~ ne slu `be is pi tu ju uzro ke ovog van red nog do ga |a ja”. U sa op {te wu Mi ni star stva od bra ne do da se i da je pi lot, ko ji je upra vqao avi o nom, za vr {io od go va ra ju }u obu ku u SAD, ima li cen cu za upra vqa we vi {e mo tor skim avi o ni ma i za vr {e nu prak ti~ nu obu ku za le te we na tom ti pu avi o na. Bio je to tre }i let u svr hu obu ke ope ra to ra za aero fo to sni ma we iz avi o na „paj per se ne ka”. Avion „paj per se ne ka 5”, ko ji je na ba vqen po ~et kom go di ne za po tre be fo to ge o me trij skog sni ma wa iz va zdu ha, ka sko je osi gu ran, do da ju u Mi ni star stvu od bra ne. Taj avion, ko ji su Voj ska Sr bi je i Voj no ge o graf ski in sti tut do bi li po sle go to vo 25 go di na, s naj sa vre me ni jom opre mom ko {ta 2,7 mi li o na evra. Avion s od go va ra ju }om opre mom, od no sno „naj sa vre me ni jom

stan dard nim ci klu si ma od tri do pet go di na i ti me olak {a va i ubr za va iz ra da ur ba ni sti~ kih pla no va svih op {ti na i gra do va u ze mqi. Di gi tal ni ge o pro stor ni po da ci bi }e od dra go ce ne ko ri sti svim bu du }im pro jek tan ti ma auto pu te va, naf to vo da, ga so vo da i dru gih in fra stuk tur nih obje ka ta, {to }e omo gu }i ti brz po vra }aj ulo `e nih pa ra. „Paj per se ne ka” je za me nio le te li ce „dor ni je Do-28D2”, ko je su vi {e od tri de ce ni je ko ri {}e ne za tu de lat nost. Avion „se ne ka 5„ je dvo mo tor ni klip ni avion, no si vo sti pet put ni ka, ili oko 500 ki lo gra ma ko ri snog te re ta. Mak si mal na br zi na avi o na je 378 ki lo me ta ra na sat, pla fon le ta je oko 7.600 me ta ra, dok je ra di jus le ta oko 1.600 ki lo me ta ra. U ci vil ne svr he avion za iz vi |a we iz va zdu ha ko ri sti Ko sta ri ka, dok se u voj ne svr he ko ri sti u va zdu ho plov stvi ma Bra zi la, Bur ki ne Fa so, Do mi ni kan ske Re pu bli ke, Ha i ti ja, Pa na me i Sr bi je.

PREKSINO] INCIDENT U BA^KOJ PALANCI

„Na {i” opet za pa li li za sta vu Ak ti vi sti po kre ta „Na {i” za pa li li su u ~e tvr tak uve ~e u Ba~ koj Pa lan ci jo{ jed nu za sta vu Voj vo di ne. Oni su ti me za po ~e li na ja vqe nu ak ci ju pa qe wa voj vo |an skih za sta va u znak po dr {ke svom ~la nu Ste fa nu Pe tro vi }u, ko ji je pred Pre kr {aj nim su dom u No vom Sa du osu |en na 15 da na za tvo ra i nov ~a no s 25.000 di na ra zbog pa qe wa za sta ve pre nekoliko dana, prenosi B-92. SNP „Na{i” je snimak paqewa zastave ponovo oka~io na „Jutjub„ i taj snimak naslovio s „Ups, ponovo smo to uradili”. Oni su u saop{tewu naveli da }e paliti vojvo|anske zastave sve dok presuda Petrovi}u ne bude poni{tena, kao i da paqewe zastave Vojvodine nije krivi~no delo. Koalicija nevladinih organizacija Gra|anska Vojvodina zatra`ila je u utorak da se izmenama Krivi~nog zakonika paqewe vojvo|anske zastave kvalifikuje kao krivi~no delo. Novosadski Prekr{ajni sud do sada nije dobio zahtev od policije da se protiv aktiviste ekstremisti~kog pokreta SNP „Na{i” Stefana Petrovi}a pokrene novi prekr{ajni postupak zbog navodnog upada u prostorije Lige socijaldemokrata Vojvodine, javio je ju~e novosadski Radio 021. U policiji tom radiju nisu rekli da li }e to i u~initi, ali

je demantovano da je Petrovi} prekju~e uhap{en. Preciziraju da je on bio na razgovoru u policiji, nakon {to su iz Lige prijavili da je im je doneo ostatke zastave Vojvodine koju je u nedequ uve~e zapalio. On je u centralne prostorije Lige socijaldemokrata Vojvodine na Trgu mladenaca do{ao s grupom momaka odmah nakon {to ga je Prekr{ajni sud osudio na kaznu od 15 dana zatvora i 25.000 dinara, zbog incidenata koje je po~inio u nedequ i u septembru pro{le godine. U Prekr{ajnom sudu za Radio 021 ka`u da je Petrovi} s 20.000 dinara ka`wen zbog kr{ewa Zakona o javnom redu i miru, odnosno paqewa zastave Vojvodine koje se desilo po~etkom septembra. Kazna od 15 dana zatvora odre|ena mu je zbog drugog po redu paqewa zastave, koje se dogodilo 10. marta. Tako|e, Petrovi} je du`an da plati jo{ 5.000 dinara zbog kr{ewa Zakona o li~noj karti, a istom presudom, zbog kr{ewa Zakona o javnom redu i miru, kaznom od 20.000 dinara ka`wen je i Nemawa Powevi}. Oni su ka`weni zato {to su ugrozili spokojstvo gra|ana, odnosno remetili javni redi i mir, nepristojnim, drskim i bezobzirnim pona{awem, za {ta su propisane nov~ane kazne od 5.000 do 20.000 dinara, te kazna zatvora u trajawu do 30 dana.

Su |e we biv {em {e fu be o grad skog cen tra Dr àv ne bez bed no sti Mi la nu Ra do wi }u i we go vim sa rad ni ci ma od lo è no je ju ~e za 5. april jer sve dok, ko ji je tre ba lo da bu de sa slu {an, ni je oslo bo |en ~u va wa i dr àv ne i slu `be ne taj ne. Pen zi o ni sa ni pri pad nik Bez b ed n o s no-in f or m a t iv n e agen ci je (BIA – ko ja je na sta la tran sfor ma ci jom DB-a) Go ran Ku zma no vi} ni je mo gao da sve do ~i jer ni je jo{ do bio odo bre we di rek to ra BIA-e Sa {e Vu ka di no vi }a. Do na red nog su |e wa u apri lu, di rek tor BIA-e tre ba lo bi su du da po {a qe re {e we ko jim Ku zma no vi }a, kao i Dra go mi ra A{a ni na, ko ji ta ko |e tre ba da sve do ~i, oslo ba |a ~u va wa dr àv ne i slu `be ne taj ne. Ra do wi }u, kao i biv {im na ~el ni ci ma za unu tra {wi i spoq ni eks tre mi zam u be o grad skom cen tru DB-a Ste va nu Ba sti i Rat ku Ro mi }u, su di se zbog op tu `bi da su da li lo gi -

Ra we ni Vuk Dra {ko vi}

sti~ ku po dr {ku u pri pre mi ne u spe log aten ta ta na li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a u Bu dvi 2000. Sve do ci mo gu bi ti oslo bo |e ni ~u va wa taj ni sa mo u od no su na sud pa se o~e ku je da jav nost u na stav ku su |e wa to kom

wi ho vog is pi ti va wa bu de is kqu ~e na sa su |e wa. Ba sta i Ro mi} su, po na vo dim op tu `ni ce, po Ra do wi }e vom na lo gu, pra ti li Dra {ko vi }a i fo to gra fi sa li we go vu ku }u u Bu dvi, a za tim te fo to gra fi je pre da li Ra do wi }u (u ra ni joj

op tu `ni ci Ra do mi ru Mar ko vi }u, ko ji je po stu pao po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a). Ka ko se na vo di u op tu `ni ci, Ra do wi} je te fo to gra fi je „po sred no pre dao ne po sred nim iz vr {i o ci ma ne u spe log aten ta ta – pri pad ni ci ma „cr ve nih be ret ki” ko ji su ve} osu |e ni na vi {e de ce nij ske za tvor ske ka zne pred Spe ci jal nim su dom – Bran ku Ber ~e ku, Le o ni du Mi li vo je vi }u i Ne na du Ili }u. Ovaj kri vi~ ni po stu pak pro tiv Ra do wi }a, Ba ste i Ro mi }a po kre nu lo je (ra ni je) Okru `no tu `i la {tvo u Be o gra du na osno vu kri vi~ ne pri ja ve Dra {ko vi }a iz 2000. po sle vi {e go di na „~e ka wa u fi o ci”. Svi op tu `e ni od po ~et ka pro ce sa od ba cu ju na vo de op tu `ni ce kao „sram ne i la `ne”, tvr de }i da su svo je za dat ke iz vr {a va li po pra vi li ma slu `be. Ra do wi}, Ba sta i Ro mi} bra ne se sa slo bo de. (Tanjug)

KOD REZIDENCIJALNIH VILA NA DEDIWU

Pro na |en lo ka tor na pu tu ko jim sva ki dan pro la zi Ta di} Iz me |u re zi den ci jal nih vi la “Cr no gor ka” i “Bo san ka” na De di wu, po li caj ci ko ji obez be |u ju ove objek te pro na {li su pro {le

ne de qe lo ka tor! Ure |aj, ko ji je bio ak ti vi ran i na ko jem su sve tle le lam pi ce, po di gao je na no ge srp ske spe ci jal ce i kon tra di -

ver zi o nu eki pu i iza zvao pra vu pa ni ku, eks klu ziv no sa zna je „Te le graf.rs„ u MUP-u Sr bi je. – S ob zi rom na to da u ovom kra ju ì ve pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, mno go broj ni po li ti ~a ri i am ba sa do ri, kao i di plo ma te, is pi tu je mo mo gu} nost da li je ne ko na ovaj na ~in è leo da te sti ra po li caj ce ko ji obez be |u ju va `ne li~ no sti ko je ì ve u ovom kra ju – ka è za por tal „Te le graf.rs„ sa go vor nik iz vr ha MUP-a. Lo ka tor je pro na |en go to vo slu ~aj no, u bla tu, to kom iz vo |e wa gra |e vin skih ra do va. – Dok su maj sto ri iz vo di li ra do ve, je dan od po li ca ja ca ko ji su nad gle da li ra do ve iz bez bed no snih raz lo ga, pri me tio je u bla tu neo bi ~an me tal ni pred met, ko ji li ~i na ~e tvr ta stu kon zer vu, ali s upa qe nim lam pi ca ma ko je su trep ta le. Ure |aj je go to vo iden ti ~an lo ka to ri ma ka kvi su ba ca ni {i rom Sr bi je to kom bom bar do va wa 1999. go di ne, sa mo je nov i mo der ni ji – ka è sa go vor nik ovog por ta la.

On do da je da je od mah alar mi ra na kon tra di ver zi o na eki pa ko ja je pre u ze la ure |aj, ali su an ga ò va na i dru ga po li cij ska ode qe wa. Slu ~aj je naj pre pri ja vqen Po li cij skoj sta ni ci Sav ski ve nac, ali je ovom por ta lu ta mo re ~e no da se sum wa da je re~ o naj o bi~ ni joj de~ joj igra~ ki, ko ja ne ve ro vat no li ~i na lo ka to re ko ji se ko ri ste za {pi ju ni ra we i pra }e we, ali i na vo |e we bom bi. Sa go vor nik iz vr ha MUP-a, me |u tim, ka è da je lo ka tor pro na |en na De di wu iza zvao pa ni ku, ali i ne do u mi ce. U i{ ~e ki va wu zva ni~ nih re zul ta ta, is pi tu je se ko je i zbog ~e ga ba cio lo ka tor ba{ na ovu lo ka ci ju. Po ja ~a na je kon tro la obje ka ta na De di wu. – âk i ako je re~ o igra~ ki, ne ve ro vat no je da ona za vr {i u bla t u iz m e | u dva zva n i~ n a objek ta, a jo{ je ma we ve ro vat no da ra di iako je bi la u oto pqe nom sne gu – za kqu ~u je sa go vor nik ovog be o grad skog por ta la.

NA PRELAZU HORGO[

Spre ~en {verc se me na ma ri hu a ne Ca ri ni ci su, u sa rad wi s gra ni~ nom po li ci jom, na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~i li kri jum ~a re we {est ori gi nal nih pa ko va wa in dij ske ko no pqe, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Dro ga je ot kri ve na to kom re dov ne ca rin ske kon tro le u tra ci ko ja je pred vi |e na za do la zak put ni ka ko ji ne ma ju ni {ta da pri ja ve, u vo zi lu mar ke „to jo ta ja ris” be o grad skih re gi star skih ozna ka. Vo zi -

lom je upra vqao 27-go di {wi Be o gra |a nin ko ji je sa su vo za ~em pu to vao na re la ci ji Be~–Be o grad. Ca ri ni ci su de taq nim pre gle dom auto mo bi la u ka se ti in stru ment-ta ble pro na {li {est pa ko va wa in dij ske ko no pqe s ukup no 41 se men kom u wi ma. Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom, do da je se u sa op {te wu. M. B.

crna hronika

dnevnik

subota17.mart2012.

U BE O GRA DU ^E TVO RI CA OSU \E NA ZA UBI STVO PO RO DI CE RA KI] U LI^ KOM OSI KU U HR VAT SKOJ 1991.

Za „Go lub wa ~u” 44 go di ne za tvo ra Odeqewe Vi{eg suda u Beogradu za ratne zlo~ine osudilo je ju~e na ukupno 44 godine ~etvoricu optuènih u predmetu „Golubwa~a” zbog ubistva peto~lane porodice Raki} u Li~kom Osiku u Hrvatskoj 1991. godine i ukinulo im pritvor, odnosno pustilo ih da se brane sa slobode u daqem toku postupka do pravosna`nosti presude. Na po 12 godina zatvora osu|eni su êdo Budisavqevi} i Mirko Malinovi}, dok su po deset godina zatvora dobili Milan Bogunovi} i Bogdan Gruji~i}. Apelacioni sud u Beogradu je ranije ukinuo prvostepenu presudu Odeqewa za ratne zlo~ine kojom su svi optuèni bili osu|eni na po 12 godina zatvora i naloìo novo su|ewe. Osu|eni imaju pravo da se ponovo àle Apelacionom sudu u Beogradu, koji je po zakonu duàn da im izrekne pravosna`nu presudu, odnosno prvostepena odluka se vi{e ne moè ukidati.

Budisavqevi} je tokom su|ewa priznao da je u~estvovao u tom zlo~inu. Tuìla{tvo za ratne zlo~ine tereti optuène da su, kao pripadnici MUP-a SAO Krajine i Teritorijalne odbrane Teslingrada ubili peto~alnu porodicu Raki} zbog sumwe da poseduje radio-stanicu i da sara|uje s hrvatskim oruànim formacijama. U optu`nici se navodi da ubili Maneta Raki}a i wegovu suprugu Luciju, kao i wihove sinove Dragana i Milovana i }erku Radmilu. U no}i izme|u 20. i 21. oktobra 1991. godine okrivqeni su prvo ubili Luciju Raki}, hrvatske nacionalnosti, i potom zapalili weno telo i vikendicu. Potom su, nekoliko dana kasnije, ubili i ostale ~lanove porodice Raki} – Maneta, Dragana, Milovana i Radmilu, koji su srpske nacionalnosti, tako {to su ih odvezli do kra{ke jame „Golubwa~a”, usmrtili hicem iz vatrenog oru`ja i potom bacili u jamu. (Ta njug)

Policija dovodi na saslu{awe Milo{a N.

i Doroteu B.

Fo to: S. [u {we vi}

PO SLE SAS LU [A WA, PRI TVOR OKRI VQE NI MA ZA SVI RE PO UBI STVO VE RE LO VRI] NA NO VO SAD SKOM TE LE PU

Mla di} i de voj ka }u ta li pred su di jom Okrivqenima za te{ko ubistvo penzinonerke Vere Lovri} (1948) na novosadskom Telepu, Milo{u N. (1981) i Dorotei B. (1987), oboje iz Novog Sada, ju~e je odre|en pritvor do 30 dana. – Oni su se branili }utawem u prisustvu branilaca koje su anga`ovali. Pritvor im je odre|en zbog mogu}eg uticaja na sau~esnike i svedoke, na~ina izvr{ewa dela, odnosno visine za-

pre}ene kazne – kazao je sino} za „Dnevnik” de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Nenad Simovi}. Kako je na{ list pisao, wima se pripisuje da su u no}i izme|u ponedeqka i utorka oteli zlato, pa ~ak i zubne navlake koje su skinuli sa `rtve, kao i mawu koli~inu evra i dinara od `ene koja je stanovala sama u ku}i na uglu Suboti~ke i Vardarske ulice.

Ona je preminula nakon vi{e uboda noèm i udaraca tupim predmetom. Beìvotno telo prona{la je ro|aka nastradale ène koja je do{la u posetu. Zlo~inci su navodno prodali zlato po zlatarama u centru Novog Sada, a pare potro{ili na kupovinu heroina, alkohola i nekoliko odevnih predmeta. Policija je osumwi~ene prona{la za oko 24 sata od pronala-

ska le{a, u Pivnicama kod Ba~ke Palanke, gde stanuje ~lan porodice okrivqenog. Potom im je odre|ena mera zadra`avawa od 48 sati do saslu{awa kod istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda. Kod okrivqenih su zate~eni materijalni dokazi koji ih dovode u vezu sa svirepim zlo~inom, saznali smo od izvora bliskog istrazi. M. V.

PRE SU DA NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA

Tan de mu 23 go di ne ro bi je za oru `a nu pqa~ ku zla ta re „[i ket” – Okrivqeni za oru`anu pqa~ku zlatare „[iket„ pretpro{le godine u centru Novog Sada Andrija Bjeladinovi} (25) iz Kotora osu|en je na 16 godina, a Nanad Sko~i} (59) iz Para-

{ewa oru`ja ~etiri i za neovala{}eno kori{}ewe tu|eg vozila 12 meseci, dok je drugokrivqenom odvagano za razbojni{tvo pet i za no{ewe oru`ja tri godine, ali su presu|ene na-

lezni~koj ulici, u centru Novog Sada, opqa~kali zlataru „[iket„. Bili su naoru`ani automatskim pi{toqem „{korpion” i maskirani. Prilikom razbojni{tva te{ko je povre|ena rad-

vedene jedinstvene kazne odlukom ve}a kojim je predsedavao sudija Vi{eg suda Miroslav Alimpi}. Po navodima optu`nice, okrivqeni su 24. septembra 2010. godine oko podneva u @e-

nica Eleonora U. (25) i wen momak Aron [. koji je vlasnikov sin. Izgrednici su posle muwevite pqa~ke utekli, ali je nekoliko sati kasnije policija u obli`woj Ulici Vase Staji}a li{i-

la slobode Sko~i}a kad je poku{ao da odnese plen. Na zadwem sedi{tu „audija”, koji je ukraden dan ranije na Limanu u Novom Sadu, zate~eni su ukradeni nakit i oru`je.

ZA MAR TOV SKO NA SI QE 2004. NA KO SO VU

Euleks osu dio 16 oso ba

Euleks je proglasio 16 osoba krivim a jednu oslobodio u okviru deset predmeta vezanih za martovsko nasiqe na Kosovu 2004. godine, na kojima je radila ili jo{ uvek radi Misija EU na Kosovu. Portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} izjavila je Tanjugu da su Euleksove sudije u Vrhovnom sudu Kosova radile na {est slu~ajeva nasle|enih od UNMIK-a u vezi s martovskim neredima 2004. godine. – Svih {est slu~ajeva je zavr{eno i 13 qudi je progla{eno krivim i osu|eno na zatvorske

kazne – rekla je Irina Gudeqevi}. Ona je dodala da su, osim tog, Euleksove sudije u Okru`nom sudu u Prizrenu zavr{ile tri slu~aja – u dva su pojedinci bili progla{eni krivim dok je u tre}em slu~aju osoba oslobo|ena svih ta~aka optu`nice. – U me|uvremenu, Euleksovi tu`ioci se bave jo{ jednim slu~ajem u vezi s martovskim neredima, optu`nica je u ovom slu~aju potvr|ena a osumwi~eni ~eka na su|ewe – rekla je portparolka Euleksa. (Ta njug)

RAZ BOJ NI [TVO U CEN TRU VR BA SA

Po be gao sa zlat nim ple nom Zlatara „Ti}a“ u centru Vrbasa opqa~kana je prekju~e u kasnim popodnevnim ~asovima. Za sada neidentifikovani mu{karac je u{ao u radwu i zatra`io

da be`i, zaka~io je jaknom za vrata i nekoliko lan~i}a mu je ispalo, ali se vratio i pokupio ih. Vrednost otetog nakita je oko 400.000 dinara.

Kamere snimile pqa~ku

Plen iz zlatare i pi{toq na|eni u kolima

}ina na sedam godina zatvora – saop{tila je ju~e za „Dnevnik„ portparolka novosadskog Vi{eg suda sudija Svetlana Tomi}-Joki}. – Prvooptu`enom je za dela poku{aja te{kog ubistva izre~eno 12 godina, za no-

Bjeladinovi} je uhap{en nakon dva i po meseca u beogradskom tramvaju, a u prestonicu je, kako se pretpostavqa, stigao desatak dana pre toga. Ina~e, pqa~ku su veoma kvalitetno snimile kamere zlatare. M. Vu ja ~i}

PQA^ KA [I IZ SR BI JE NA ME TI BE^ KE PO LI CI JE

„^a ~an ska gru pa” ogra nak ban de „Pink pan ter”? Austrijska policija, uz veliki trud i odli~nu saradwu sa srpskim kolegama, uspela je da identifikuje pqa~ka{e koji su proteklih meseci odneli nakit vredan vi{e miliona evra iz zlatara u Be~u i Salcburgu. Austrijsku policiju ponajvi{e je zanimala banda „Pink panter”, koja ve} godinama {irom sveta pqa~ka zlatare i o kojoj je do sada postojalo malo pouzdanih informacija. Kriminalisti~ka slu`ba policije u Be~u u{la je u trag jednom ogranku te grupe, koju je nazvala „^a~anska grupa” zbog

porekla dvojice osumwi~enih. Nikola B. (23) i Mihajlo M. (29), rodom iz ^a~ka, osumwi~eni su da su opqa~kali dve zlatare u Be~u i Salcburgu i pri tom odneli nakit vredan 3,5 miliona evra. – Oni su delovali dobro strukturirano, odli~no organizovano, i brutalno – obja{wava Robert Klug iz be~ke policije. Zahvaquju}i DNK otisku, identifikovan je jedan osumwi~eni, a drugi je prona|en na osnovu snimka iz zlatare. – To je bio veoma mukotrpan rad, kako za policiju u Austriji,

18. januar 2012. – Zlatara „Kornmeser” u centru Be~a – Dva pqa~ka{a prebila su ro|aka vlasnika radwe i naterala ga da otvori trezor. Jedan od wih razbio je vitrine pi{toqem, pri tom se povrediv{i, i tako ostavio DNK trag. Po vlasniku, pqa~ka{i su odneli robu vrednu 3,5 miliona evra. Ovaj pqa~ka se pripisuje „~a~anskoj bandi”. 2. februar 2012. – Zlatara „Turzo” u be~koj ulici Mariahilfer {trase – Jedan pqa~ka{ je vezao dvoje zaposlenih dok je sau-

~esnik vadio iz vitrina sve {to je video. Ova pqa~ka se pripisuje „~a~anskoj grupi”. 4. januar 2011. – Zlatara „Karner” u Salcburgu – dva mu{karca upadala su u radwu i pi{toqem pretila prodavcima, razbila vitrine i ukrala nakit. Potom su zatvorili `rtve u ostavu i pobegli. Za ovu pqa~ku terete se ~lanovi „~a~anske grupe”. 18. juni 2011. – Zlatara u Ulici Kurfirsten {trase – pqa~ka zlatare biva neuspe{na jer prodava~ica najpre nije pustila pqa~ka-

tako i oficira za vezu u Beogradu – naglasio je Klug. Obojica osumwi~enih su, po saznawima policije, najverovatnije u Srbiji, a jedan od wih je, navodno, u bolnici, po{to ga je jedan sau~esnik upucao. Kada je re~ o bandi „Pink panter”, policija je utvrdila identitet tri ~lana, od kojih je jedan, Marko N. u zatvoru u Austriji. On je uhap{en u Bosni i Hercegovini i izru~en Austriji, dok su ostala dva osumwi~ena – Filip P. i Nemawa V. i daqe u bekstvu. Srpski trio je, nakon neuspe{ne

pqa~ka zlatare u Be~u, prebio vlasnika. – To dokazuje kako su bili brutalni – objasnio je Klug. Ova trojica su, po Klugu, samo „vojnici” jer deluju na „frontu”, dok u pozadini deluju lica koja se bave logistikom, stavqaju na raspolagawe stanove, organizatori koji osmatraju radwe, i potom postoje jo{ lica koja u inostranstvu prodaju ukradenu robu, a vo|e dele dobit. Ova grupa, po be~koj policiji, ima oko 200 ~lanova, koji {irom sveta provaquju u zlatare. (Ta njug)

Pqa~ ke u ni zu

Centar Vrbasa

od prodava~ice da pogleda zlatne lan~i}e. – Pokupio je sve {to mu je prodava~ica iznela na pult – ka`e vlasnica zlatare Tijana Grozdanovi}. – Kada je krenuo

Policija je u roku od nekoliko minuta nakon dojave o pqa~ki do{la na lice mesta, obavila uvi|aj i ponela video-zapis bezbednosne kamere. Istraga je u toku. M. K.

{e da u|u u radwu, a potom je vri{te}i pobegla. Pqa~ka{i su zatim pobegli i izgubili jedan ranac sa {e{irom i pi{toqem. I ova neuspela pqa~ka pripisuje se „~a~anskoj bandi”. 1. septembar 2011. – Pqa~ka zlatare u be~koj Ulici Hernalser Haupt {trase. Tri pqa~ka{a upadala su u radwu i udarila prodavca. Wegove pozive u pomo} ~uo je jedan poznanik, koji je bio u zadwem delu radwe. Nakon {to je do{ao u prodajni deo, on je omeo pqa~ka{e, koji su pobegli s ma-

wim plenom. Ova pqa~ka se pripisuje bandi „Pink panter”. 7. septembar 2011. – Zlatara „[vet” na Julius Tandler placu u Be~u – Pqa~ka{i su upali u radwu, jedan od wih je pi{toqem pretio vlasnici i mla|em {efu, dok su ostali ~eki}em razbijali vitrine i uzimali sve {to stignu. Kao i kod prethodne pqa~ke, pobegli su motorima, a kasnije ulazili u automobil, pri ~emu su bili vi|eni, i zahvaquju}i ~emu im se u{lo u trag. Ova pqa~ka pripisuje se bandi „Pink panter”.

SPORT

subota17.mart2012.

c m y

dnevnik

KRE ]E NAJ BR @I CIR KUS NA SVE TU

KO JE KO OVE GODINE U FORMULI 1

Fe tel ju ri het-trik, a osta li we ga Od bro ja va we je pri kra ju. U ne de qu u se dam ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu qu bi te qi br zi na mo }i }e ko na~ no da u`i va ju u naj br `em cir ku su na sve tu. Ka ra van Fo ru le je dan ve} je u Austra li ji, pr vi slo bod ni tre nin zi su od ra |e ni, a na bo li di ma se ra de po sled we pre prav ke ka ko bi sprem ni do ~e ka li po ~e tak ovo go di {weg {am pi o na ta. Mel burn }e i ove go di ne ima ti tu ~ast da pr vi ugo sti ka ra van od 12 eki pa sa 24 maj sto ra vo la na. Oni }e iz Austra li je za po ~e ti put dug 20 tr ka i po ku {a }e da spre ~e dva de set ~e tvor go di {weg Se ba sti ja na Fe te la da po sta ne na mla |i tro stru ki

ni je na {la u For mu li je dan. Ove se zo ne bi do 22. apri la i tre ke u Ba hre i nu (ko ja je po sle ot ka zi va wa pro {le go di ne opet u ka len da ru) do sta to ga tre ba lo da bu de po zna to. [e fo vi ne ko li ko ti mo va pro ce ni li su da }e pred sto je }i {am pi o nat bi ti ne iz ve si ji i za ni mqi vi ji od pret hod nog. Po wi ma re zul ta ti pred se zon skih te sto va na ja vqu ju uz bu dqi vi ju bor bu za {am pi on sku ti tu lu, kao i to da Fe tel ne mo è da po no vi ta ko do mi nat nu go di nu. Iz vr {ni di rek tor Me kla re na Xo na tan Nil sma tra da ni ko ne mo è da pro ce ni ko }e bi ti naj br ì, po go to vo {to su mno gi

1970. da Ita li ja ne }e ima ti svog pred stav ni ka me |u vo za ~i ma, po {to je Jar na Tru li ja u eki pi Ka te ra ma za me nio Rus Vi ta li Pe trov. Ita li jan je za be le `io 252 na stu pa u For mu li je dan, jed nu po be du, 10 po di ju ma i ~e ti ri pol po zi ci je. Po sle 19 go di na na pi sta ma ne }e bi ti Bra zil ca Ru ben sa Ba ri ke la. We mu je pro {le se zo ne is te kao ugo vor sa Vi li jam som i ostao je bez an ga `ma na. Bri tan ski tim je od u ~io da ga ove go di ne za me ni su na rod ni kom Bru nom Se nom. Ba ri ke lo je pr vi vo za~ u For mu li je dan ko ji je za be le `io vi {e od 300 star to va, na stu pio je 322 pu ta. To kom 19 go di na ostva rio je

e mi ja i Ha i me Al ger su a ri ja. [arl Pik se tak mi ~io u GP2 se ri ji, a naj bo qi pla sman bi lo mu je ~e tvr to me sto u ge ne ral nom pla sma nu pro {le god ne. We gov an ga `man mno ge je iz ne na dio, ali je do {ao po sle de bi ja na te sti ra wi ma na sta zi u Abu Da bi ju. Sve je po tvr |e no na kra ju

11 po be da, 68 po di ju ma i 14 pol po zi ci ja. Bio je naj bo qi Bra zi lac u For mu li je dan jo{ od Ajr to na Se ne ko ji mu je bio i men tor, a uprao ga je u eki pi Vi li jam sa sa da za me nio Se nin se stri}. Dru gu god nu za re dom ne }e bi ti ni Po qa ka Ro ber ta Ku bi ce, ko ji se jo{ ni je opo ra vio od po vre de za do bi je ne u ude su to kom re li ja u Ita li ji po ~et kom pro {le go di ne. Kao i sva ke se zo ne i ove }e bi ti de bi ta na ta u na br `em cir ku su. To su 21 - go di {wi Fran cuz @an Re ne Ver we u eki pi To ro Ro so i we gov go di nu da na sta ri ji su na rod nik [arl Pik iz ti ma Ma ru si ja. Ver we je pre dve go di ne osvo jio bri tan sku For mu lu 3, a pro {le se zo ne je ti tu lu u For mu li Re no iz gu bio za sa mo de vet bo do va. On je sa Austra li jan cem Da ni je lom Ri kar dom za me nio Se ba sti ja na Bu -

pro {le se zo ne u Bra zli lu, ta ko da }e on ove se zo ne na stu pa ti uz Nem ca Ti ma Glo ka, a ve li ku po mo} ima }e i u svom men to ru, biv {em vo za ~u For mu le je dan Oli vi jeu Pa ni ju. Me |u no vaj li je mo gli bi i Da ni jel Ri kar do i Ro man Gro `an. Austra li ja nac je od ve zao tek 11 tr ka za Hi spa ni ju pro {le go di ne, a Fran cuz je 2009. je od ve zao se dam tr ka za Re no za me niv {i Nel so na Pi kea ju ni o ra, a pro {le go di ne im je bio test vo za~. I me |u eki pa ma ima no vo sti. Pro {le go di ne Vir xin je na stu pao s do dat kom Ma ru si ja, ali su Ru si sa da od lu ~i li da tim no si sa mo ime Ma ru si ja. Lo tus je na sle dio Lo tus Re no, a Ka te ram iz Ma le zi je je na stao od pro {lo go di {weg GP Lo tu sa, na ~i jem ~e lu se na la zi To ni Fer nan dez, vla snik fud bal skog pre mi jer li ga {a Kvins park ren xer sa. [to se ti ~e sta za, For mu la je dan se vra }a u SAD, pa }e se na pot pu no no voj sta zi u Osti nu 18. no vem bra vo zi ti pred po sled wa tr ka. Se zo na }e ima ti re kord nih 20 tr ka, a za ve sa se, kao i pro {le go di ne, spu {ta u Sao Pa o lu, gde }e se 25. no vem bra vo zi ti Ve li ka na gra da Bra zi la. G. Ma le no vi}

pr vak sve ta. Ne mac po sle ti tu le osvo je ne u tri ler za vr {ni ci 2010, pro {le se zo ne ni je imao do stoj nog ri va la, do na slo va je do {ao na ni zav {i 11 po be da i 392 bo da, ~ak 122 vi {e od dru go pla si ra nog Xen so na Ba to na.

[u ma her opet vo zi Ovu se zo nu obe le ì }e po ku {aj naj mla |eg dvo stru kog svet skog pr va ka Se ba sti ja na Fe te la iz eki pe Red Bul da osvo ji het - trik i do mog ne se tre }e uza stop ne ti tu le. Ti me bi nad ma {io le gen dar nog Ajr to na Se nu, a po stao bi i pr vi po sle Mi a he la [u ma he ra i Hu a na Ma nu e la Fan |a sa tri uza stop na lo vo ra. U to me bi tre ba lo da ga spre ~i jo{ pet svet skih pr va ka ko li ko }e ih je zdi ti pi sta ma {i rom pla ne te. To su, sed mo stru ki svet ski {am pion, Ne mac Mi hael [u ma her, dvo stru ki pr vak [pa nac Fer nan do Alon so, Bri tan ci Lu is Ha mil ton i Xen son Ba ton, te po vrat nik u For mu lu je dan Fi nac Ki mi Ra i ko nen, ko ji se dve se zo ne oku {a vao u re li ju. Le de ni Fi nac vra }a se u bo li du Lo tu sa (ne ka da {wi Re no). Ha mil ton i Ba ton }e àr ko è le ti da ti tu lu vra te u Me kla ren, Alon so da ko na~ no uzme na slov za Fe ra ri, [u ma her da ni je za sta ro gvo `|e, a Ra i ko nen da opet mo è me |u naj bo qe. Ovaj sek stet za jed no ima 14 na slo va, a ta kva se po sta va ni ka da

ti mo vi po boq {a li bo li de. We gov ko le ga iz Mer ce de sa Nor bert Ha ug ni je `e leo da ko men ta ri {e da li }e we gov tim us pe ti da za vr {i se zo nu is pred Red Bu la, Me kla re na i Fe ra ri ja, ali je re kao da }e se ve} na tr ci za Ve li ku na gra du Austra li je vi de ti „ko ko si, a ko vo du no si”. [ef Lo tu sa, biv {eg Re noa, Erik Bu li je sma tra da }e {est svet skih pr va ka u {am pi o na tu do ne ti za i mqi vi je tr ke i da }e ko uspe da se do mog ne na slo va to u~i ni ti pot pu no za slu `e no, po {to se o~e ku je do sta ne iz ve sni ja i ~vr {}a bor ba ove se zo ne u od no su na pret hod nu.

Ita li ja ni bez vo za ~a Ovo se zon ski ka ra van bi }e ja ~i i za jed nu da mu, [pan ki wa Ma ri ja de Vi qo ta bi }e test vo za~ u eki pi Ma ru si je. Ina ~e, ovo }e bi ti i pr va se zo ne jo{ od

Pre nos na „Sport praj mu” Qu bi te qi naj br `eg cir ku sa na sve tu kod nas mo }i }e da gle da ju pre no se tr ka na ka na lu „Sport prajm”.

SPORT

c m y

dnevnik

subota17.mart2012.

VOJVODINA PRED DANA[WI DUEL SA SLOBODOM POINT (17)

JELEN SUPERLIGA – 19. KOLO

@ele i aplauze i pobedu

NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da Po int SU BO TI CA: Spar tak ZV - No vi Pa zar Â ÂK: Bo rac - Haj duk BOR Â: BSK Bor ~a - Cr ve na zve zda BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na BE O GRAD: Rad - OFK Be o grad IVA WI CA: Ja vor - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki 1923

Fud b al s ko pr v en stvo Sr bi je ba{ se za u ka lo, pa naj bo qe eki pe prak ti~ no ne ma ju vre me na za od mor. Igra ~i Voj vo di ne pre tri da na po be di li su u go sti ma No vi Pa zar i prak ti~ no ni su ima li vre me na da u`i va ju u tom re zul ta tu. Da nas ih ~e ka duel sa Slo bo dom Po int, u ko jem su do ma }i ni, i to za wih ne }e bi ti ni la ka, jo{ ma we ru tin ska utak mi ca. U woj se po be da na me }e kao je di na op ci ja, a ni ka da, sta ro je pra vi lo, ni je la ko ka da se ne {to mo ra.

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Spar tak ZV 7. Slo bo da Po int 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. BSK 13. Ja vor 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

Ulaznice Utak mi ca Voj vo di na - Slo bo da Po int, na sta di o nu „Ka ra |or |e”, po ~e }e da nas u 17 ~a so va.Ula zni ce }e se pro da va ti po ce ni od 300 di na ra (Za pad), 200 di na ra (Is tok) i 100 di na ra (Se ver). Pre sa mo ne de qu da na Voj vo di na se za du ì la kod na vi ja ~a ka da je ja ko lo {e od i gra la duel s Me tal cem. Sa da No vo sa |a ni è le da po pra ve uti sak, iako }e u da na {wem su sre tu ima ti do sta per so nal nih pro b le m a. Zbog ù t ih kar to na u sa sta vu ne }e bi ti ~ak ~e tvo ri ce fud ba le ra ko ji su po ~e li utak mi cu u No vom Pa za ru, a ne iz ve stan je i na stup po v re | e n og Abu b a k a r a Ouma rua.

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

15 13 9 8 8 6 7 8 5 6 5 4 4 3 2 1

2 2 8 9 5 9 5 1 6 2 4 6 3 5 7 6

17 14.30 14.30 14.30 17 14.30 14.30 14.30 1 3 1 1 5 3 6 9 7 10 9 8 11 10 9 11

39:7 35:13 32:10 26:14 20:14 14:13 22:23 22:25 20:16 13:22 14:25 11:21 10:23 8:23 11:27 8:29

47 41 35 33 29 27 26 25 21 20 19 18 15 14 13 9

U sle de }em ko lu (24. mar ta) sa sta ju se - BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Par ti zan, U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Bo rac, JA GO DI NA: Ja go di na - Rad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - ja vor, LU ^A NI: Me ta lac - Sme de re vo, KRA GU JE VQAC: Rad ni~ ki 1923 BSK Bor ~a

Na e me ka A|u ru (le vo) da nas me wa Ste fe na Api ju

- Umo ri la nas je pro te kla ne de qa, ali sam ja ko za do vo qan {to smo po be di li u No vom Pa za ru, u utak mi cu ko ja je za nas bi la pra vo is ku {e we za

is ku pqe we - re kao je tre ner De jan Vu ki }e vi}. - Po ka za li smo ta mo ve li ku `e qu da po be di mo i ura di li ono {to tre ne ri uvek vo le da is ti ~u - pre -

ALEKSANDAR JOVANOVI], PREDSEDNIK SKUP[TINE NOVOG SADA

Vo{in jubilej svima na ponos Pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dar Jo va no vi} raz go va rao je sa ~la nom Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na Du {a nom Vla o vi }em, ~la nom Grad skog ve }a za du è nim za sport i omla di nu Alek san drom Kra vi }em i di rek to rom Ar hi va Gra da No vog Sa da Bo go qu bom Sa vi nom o mo gu }im vi do vi ma i ni vo i ma sa rad we gra da i FK Voj vo di na ra di obe le à va wa pro sla ve sto go di na od osni va wa na {eg naj sta ri jeg su per li ga {a. FK Voj vo di na osno van je 6. mar ta 1914. go di ne u No vom Sa du i za dve go di ne na vr {a va se vek po sto ja wa jed nog od naj ve }ih klu bo va ne ka da {we i sa da {we dr à ve. - Fud bal ski klub Voj vo di na je po nos No vog Sa da i sma tram da grad tre ba da do pri ne se obe le à va wu ve li ke pro sla ve ko ja nas o~e ku je za dve go di ne. U Sr bi ji ne ma mno go klu bo va ko ji se mo gu po hva li ti isto ri jom ka kvu ima FK Voj vo di na i mi

smo sprem ni da sa ~el ni ci ma klu ba raz go vo ra mo o mo gu }im aspek ti ma sa rad wa ka ko bi sto ti ro |en dan FK Voj vo di na na vi ja ~i i sim pa ti ze ri klu ba pro sla vi li na naj lep {i mo gu }i na ~in, do sto jan ime nu i re no meu klu ba - is ta kao je Jo va no vi}. Iako su raz go vo ri bi li tek po ~e tak po ten ci jal ne sa rad we, na sa stan ku je is tak nut za jed ni~ ki stav da pro sla va za sto ti ro |en dan ne tre ba da se odr `i na sam dan osni va wa ili u ne ko li ko da na, ve} da se or ga ni zu je niz sa dr `a ja to kom ~i ta ve 2014. go di ne. Is tak nu ta je sprem nost gra da da po mog nu ne sa mo fi nan sij ski, ve} i ar hiv skom i dru gom gra |om, ko ja se ~u va u usta no va ma ~i ji je osni va~ Skup {ti na gra da, a ko ja bi tre ba la da bu de te meq za iz da va we ve li ke mo no gra fi je o klu bu i za pra vqe we do ku men tar nog fil ma o FK Voj vo di na. Sle de }i sa sta nak pla ni ran je to kom sle de }e ne de qe.

Fo to: F. Ba ki}

o kre nu li smo re zul tat s 0:1 na 2:1. To ostva re we za nas je bi lo ve o ma va `no, ali smo se na pu tu do we go vog ostva re wa do sta po tro {i li. Sa da nas ~e ka duel sa Slo bo dom Po int, eki pom ko ja igra iz u zet no di sci pli no va no u od bra ni i ko joj je te {ko na pra vi ti pu no pri li ka. Tre ne ra Sta men ko vi }a iz u zet no ce nim i sve stan sam da je ti mo vi ma ko je on vo di ve o ma te {ko otvo ri ti bra vu, u {ta su se naj bo qe ne dav no uve ri li igra ~i Par ti za na. Go vo re }i o ka drov skim ne da }a ma u svo joj eki pi, {ef stru ke no vo sad skog su per li ga {a je re kao: - Ne }e mo mo }i da ra ~u na mo na ka pi te na Vu li }e vi }a, Pa vlo vi }a, Traj ko vi }a i Mi to {e vi }a, a Abu ba kar je u jed nom du e lu u No vom Pa za ru za ra dio po vre du oka i we gov na stup je pod zna kom pi ta wa. Uz to, ima }e mo pred so bom i pri ti sak da po pra vi mo uti sak s lo { e no v o s ad s ke pre m i j e r e. Na{ ciq je ja san - za ni ma nas

je di no po be da i ona nam se na me }e kao oba ve za. Uz tri bo da, `e li mo da pru `i mo i vi {e od mak si mu ma i da one zvi `du ke od pre ne de qu da na sa da pre tvo ri mo u apla u ze s tri bi na. Uz igra ~e ko je sam na veo, ne }e igra ti ni Ste fen Api ja, a za -

bi ti [a le ta Kor di} i Bo jan Na sti}. @e leo je De jan Vu ki }e vi} da na gla si i sle de }e: - Da nas }e ve o ma va `na bi ti na {a ogrom na `e qa da po be di mo, a da bi ciq is pu ni li i ona k o ka k o `e l i m o po ~ e l i

Potvrda uspeha iz Novog Pazara Pe tar [ku le ti} bio je je dan od tvo ra ca pre o kre ta u No vom Pa za ru. Po sti gao je iz jed na ~u ju }i gol i na go ve stio ono {to je Vuk Mi to {e vi}, dru gim po got kom za cr ve no-be le, sa mo po tvr dio i do neo tri va `na bo da No vo sa |a ni ma. - Da nas nas ~e ka iz u zet no mo ti vi sa na Slo bo da Po int, ri val ko ji zna da igra na re zul tat pro tiv ve li kih eki pa - re kao je [ku le ti}. - Na {a `e qa je da po pra vi mo uti sak s no vo sad ske pre mi je re i po tvr di mo po be du iz No vog Pa za ra. Na dam se da }e mo ima ti ve li ku po dr {ku s tri bi na i ko ri stim pri li ku da i na ovaj na ~in po zo vem na vi ja ~e da bu du da nas uz nas u {to ve }em bro ju. me ni }e ga od mor ni Na e me ka A|u ru. U pa ru s Mo jo so vom na po z i c i j i cen t ral n og be k a igra }e Mi lo vi}, ume sto Vu ki }e vi }a na de snom be ku bi }e Mi ro slav Ste va no vi}, a Pa vlo vi }a }e za me ni ti Vla e di mir Bran ko vi}. Pri kqu ~i li smo osam na e sto ri ci igra ~a i dva mom ka iz na {eg omla din skog ti ma, pa }e na klu pi, ali ne sa mo da bi po pu ni li broj,

pri pre mu za pr vi su sret po lu fi na la Ku pa Sr bi je u sre du s Bor cem u â~ ku, mo ra }e mo da bu de mo mak si mal no skon cen tri sa ni na utak mi cu s Uì ~a ni ma. Na dam se da }e na vi ja ~i u ve li kom bro ju do }i na tri bi ne sta di o na „Ka ra |or |e” i da }e to kom svih 90 mi nu ta pru à ti bez re zer vnu po dr {ku na {em ti mu. A. Predojevi}

KUQANI GOSTUJU U ^A^KU

PARTIZAN DO^EKUJE JAGODINU

I nere{eno puna kapa

Gost za respekt

Fud ba le ri Haj du ka go stu ju u â~ ku Bor cu. Bi }e to su dar eki pa ko je su u mi nu lom ko lu ube le ì le po ra ze kao do ma }i ni. - Na à lost, bi }e to duel dva da vqe ni ka, jer smo i mi po ra zom od Ja go di ne u{li u zo nu is pa da wa. Ni smo u pro {loj utak mi ci ostva ri li ono {to smo obe }a va li, a ima mo i ne kih ka drov skih pro ble ma unu tar eki pe, pa o~e ku jem te {ku utak mi cu. Bor cu go ri pod no ga ma jo{ vi {e ne go na ma, ali mi pla ni ra mo da se iz â~ ka vra ti mo ne po ra è ni. Mom ke po ku {a va mo da vra ti mo psi ho lo {ki, {to nam je naj ve }i pro blem i na dam se da }e mo uz an ga ò va nu i ~vr stu igru us pe ti da na pra vi mo po zi ti van re zul tat - ka è tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo. Po me nuo je mla di tre ner i ka drov ske pro ble me u eki pi. - Ima mo par igra ~a ko ji zbog kar to na mo ra ju da pa u zi ra ju, a i ne ko li ci na se à li na po vre de, pa }u start nu po sta vu zna ti pred sam su sret u â~ ku pja snio je Sa bo. Kar to ni ma su op te re }e ni Fej sa, Vej no vi} i ô vi lo i oni ne }e igra ti, pa }e Haj duk su sret naj ve ro vat ni je po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, La li}, Muj dra gi}, Va si qe vi}, Go lo ~e vac, Bu ba lo, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]o vin. \. Bojani}

Po sle dva uza stop na re mi ja, fud ba le ri Par ti za na za be le ì li su pr vu po be du na star tu pro le }a. U Hum skoj se na da ju da je to ula zak u se ri ju ko ja bi omo gu }i la da se ne raz mi {qa o od bra ni ti tu le. Da nas je gost Ja go di na ko ja je dru gi deo pr ven stva po ~e la po be da ma pro tiv Slo bo de SP (2:1), OFK Be o gra da i Haj du ka sa po 2:0. - O~e ku je nas te àk me~ - ka è je dan od stre la ca za Par ti zan na Ka ra bur mi Ivan Iva nov. - Do ~e ku je mo eki pu ko ja je sla vi la sva tri pu ta, od to ga dva pu ta u go sti ma i ja sno je o ka kvom se pro tiv ni ku ra di. Mo ra mo od i gra ti bo qe ne go pro tiv OFK Be o gra da uko li ko è li mo tri jumf.Ja go di na za slu ù je na{ mak si mal ni re spekt. Po sle sle di Kup duel sa Cr ve nom zve zdom. -Ne raz mi {qa mo jo{ o to me. Ni smo do bro po ~e li pro le }e i pri o ri tet je po pra vi ti igru i be le ì ti po be de. Zbog to ga mi sli mo sa mo na se be i pr vog sle de }eg pro tiv ni ka. Po sti gli ste vre dan gol u sre du. - Da, ali ne raz mi {qam pre vi {e o to me. Va `no je da smo po be di li i na dam se na ja vi li no vu se ri ju po be da. Pr vo ti mac Par ti za na Ivan Iva nov Eki pa je ve} pri mi la dva go la. - Da, i to je po ka za teq u ka kvoj smo for mi. Par ti zan }e me~ sa Ja go di nom ve ro vat no od Ali, ta ko smo po ~e li i je se nas pa smo po lu se - i gra ti u sle de }em sa sta vu: Stoj ko vi}, Miq ko zo nu za vr {i li tri jum fal no. Naj bo qi smo u ze - vi}, Vol kov, Rni}, Iva nov, Ka ma ra, Vu ki}, mqi i ve ru jem da }e mo od bra ni ti ti tu lu - is - Ili}, To mi}, Di ja ra, Mar ko vi}. ta kao je Iva nov. I. Lazarevi}

SPORT

subota17.mart2012.

dnevnik

IZ INTERVJUA PREDSEDNIKA UEFA MI[ELA PLATINIJA SAJTU FSS

Or lo vi ma ne do sta je do sled nost Predsednik UEFA Mi{el Platini je tokom dvodnevne posete FSS dao ekskluzivni intervju za zvani~ni sajt na{e fudbalske organizacije. Prenosimo najzanimqivije delove obra}awa prvog ~oveka evropskog fudbala . Kako ocewujete saradwu UEFA i FS Srbije tokom Va{eg predsedni~kog mandata? -Odnos izme|u UEFA i FS Srbije je odli~an. Kako ste se ose}ali u trenutku kada ste ~uli za odluku FSS da }e jedan od terena Sportskog centra biti nazvan va{im imenom i da li ste do sada imali tu ~ast? -Bio sam ponosan i istovremeno malo posti|en. Nikada do sada nisam prihvatao da se neki sportski objekti zovu po meni i do sada je samo jedan teren dobio moje ime, u Klerfontenu u Francuskoj.

Igra~ predsednik Da li vam nedostaju igra~ki dani i {ta je za vas ve}i izazov - biti igra~ ili biti predsednik UEFA? - Kada sam imao 20 godina, bilo mi je draè da igram fudbal, ali sada kada mi je 56, radije sam predsednik! Ideje nastanka regionalnih liga od sada su pod lupom posebno formirane Radne grupe. [ta vi mislite o tome? - Zapo~eo sam razgovore i osnovao Radnu grupu koja treba da razume èqe nacionalnih saveza. Jo{ uvek je taj proces konsultacija u povoju i u ovom trenutku nemam ~vrst stav ni za, ni protiv. Ali, zaista sam èleo da dam priliku da se razmene stavovi na ovu temu.

Posledwih godina ste veoma anga`ovani oko srpskog fudbala. Jedna od tema je vezana i za iskorewivawe huliganizma. Koliko ste zadovoqni dosada{wim u~inkom i saradwom sa nadle`nim dr`avnim organima?

- Tokom protekle godine UEFA i na{i panevropski partneri su u~estvovali u pozitivnim razgovorima sa dr`avnim vlastima i FS S. Integrisani akcioni plan, ~iji je ciq smawewe nasiqa u srpskom fudbalu, napreduje i sadr`i pozi-

OTVO REN TE REN „MI [EL PLA TI NI”: Pred sed nik UEFA Mi {el Pla ti ni re kao je da je sa mo u Fran cu skoj i Sr bi ji pri hva tio da te ren u ne kom sport skom cen tru no si we go vo ime.Fran cuz je u Sta roj Pa zo vi pri su stvo vao otva ra wu te re na ko ji se od ju ~e zo ve „Mi {el Pla ti ni„. - Za hva qu ju }i bri qant noj ka ri je ri ko joj sam imao uvek su mi nu di li da na zi va ju ne ke te re ne po mom ime nu, ali sam od bi jao. Me |u tim, ovog pu ta sam sa za do voq stvom pri hva tio po ziv FSSa, a isto je i u Kler fon te nu, teh ni~ kom cen tru Fud bal skog sa ve za Fran cu ske. Ne dav no su u Fran cu skoj pi ta li mla de ko je bio De Gol. ^e sto sam ~uo od go vor, to je: Aero drom u Pa ri zu. Na dam se da }e za 20 go di na ka da u Sr bi ji bu du pi ta li mla de ko je Mi {el Pla ti ni, oni re }i da je to te ren u cen tru Fud bal skog sa ve za Sr bi je- iz ja vio je Pla ti ni, ko ji je za uspo me nu do bio Zlat nu zna~ ku FSS, kao i ma ke tu te re na sa we go vim ime nom. I dru gi de lo vi sport skog cen tra u Sta roj Pa zo vi do bi ja }e u bu du} no sti ime na ne ka da {wih srp skih fud ba le ra i tre ne ra. - Ovo je dru gi te ren u Evro pi ko ji }e do bi ti ime po pred sed ni ku UEFA. Je dan se na la zi u Fran cu skoj. O~i gled no je da ima mo istu `e qu kao i Fran cu zi, da na wi ma ra stu klin cu ko ji }e sti }i do vi si na ko je je do sti gao Mi {el Pla ti ni, a mo `da i vi {e. Sa rad wa Fud bal skog sa ve za Sr bi je i UEFA je na naj vi {em mo gu }em ni vou. Cen tar ko ji smo otvo ri li pre ne ko li ko me se ci je sa mo je dan po ka za teq u ni zu uspe {ne sa rad we. Za to je i lo gi~ na od lu ka da da mo ime te re nu Mi {el Pla ti ni, kao iz raz di vqe wa za igra~ ku ka ri je ru i fe no me nal no vo |e we evrop ske ku }e fud ba la - re kao je pred sed nik FSS To mi slav Ka ra yi}.

tivne mere za primenu, ukqu~uju}i programe obuke za policiju, redare i uprave stadiona, kao i reviziju zakonodavstva. Me|utim, stepen nasiqa i nemira u fudbalu je i daqe neprihvatqivo visok, posebno u doma}im takmi~ewima. UEFA o~ekuje ve}u posve}enost i upravqawe od strane relevatnih dràvnih vlasti i punu saradwu sa FS Srbije. Kakvo je va{e mi{qewe o srpskom klupskom, a kakvo o srpskom reprezentativnom fudbalu? -Srpski fudbal je oduvek davao sjajne igra~e, tehni~ki nadarene fudbalere i to se nastavqa i daqe, a moè se dokazati brojem srpskih igra~a i wihovom aktivnosti u inostranstvu, u velikim ligama. Na àlost po srpski fudbal, ti igra~i rano napu{taju zemqu i to je o~igledno imalo uticaj na eventualni uspeh srpskih klubova na evropskoj sceni. Reprezentacija ima koristi od iskustva koje sti~e preko svojih igra~a iz inostranstva. Sa srpskom reprezentacijom moète sve da doìvite, ako im je dan dobar - lako }e pobediti Brazil, a ako imaju jedan od lo{ih dana, izgubi}e i od slabije ekipe. Po{teno bi bilo da se kaè da im ponekad nedostaje doslednost. Koja je Va{a poruka svima koji rade u srpskom fudbalu? - Kao {to je pro{lost i pokazala sa brojnim igra~ima svetske klase koji su ponikli u redovima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala, oni koji rade u srpskom fudbalu su ve} mnogo uradili za na{ sport. Ja samo èlim da oni nastave da i daqe rade za interese fudbala u godinama koje dolaze i ako tako bude, siguran sam da }e nastaviti da budu uspe{ni- istakao je Mi{el Platini Z. R.

ZVEZDA GOSTUJE U BOR^I

Na sta vak po bed ni~ kog ni za Tri prole}ne pobede, uz podizawe forme, donele su dobro raspolo`ewe na Marakanu, koje je potkrepqeno i optimizmom zbog ~iwenice da je bodovni minus u odnosu na kom{ije smawen. Crveno- beli }e danas biti gosti ekipe BSK-a u Bor~i. - Na{ ciq je da nastavimo pobedni~ki niz. Svaka utakmica je kqu~na, ima posebnu takmi~arsku va`nost. Pobeda je bitna zbog atmosfere, samopouzdawa, usled izazova koji nas ubrzo o~ekuju u Kupu. Nemamo vi{e prava na kiks – istakao je trener Robert Prosine~ki.

Duga klupa omogu}ava da se rotacijama sa~uva sveìna u ekipi. - Planiram da odmorim neke igra~e. Evandro }e propustiti gostovawe u Bor~i, kako bi ga osveìli za Partizan. Milunovi} ose}a bolove u le|ima, pa }e i on presko~iti ovaj duel. Ukaza}u {ansu od prvog minuta Miri}u, koji je do sada uvek ulazio u nastavku i ~inio da igra bude brà. Razmi{qam i o Kasalici, ne samo zbog gola i penala koji je napravqen nad wim, ve} zato {to donosi kvalitet i brù igru. Sigurno }e dobiti odre|enu minutaù.

BSK je slavio u ^a~ku, a stru~ni {tab crveno- belih studiozno je analizirao rivala. - Pokazali su da svakog mogu da iznenade. Od mojih saradnika ~uo sam da su glatko dobili Borac. Imaju u svojim redovima ~ak trojicu na{ih igra~a, plus mladog reprezentativca Kne`evi}a. Ipak, opet }e sve zavisiti od na{e igre. Verujem da }emo osvojiti nove bodove- konstatovao je Prosine~ki i izdiktirao startnu postavu : Bajkovi}, Miki}, Maksimovi}, To{i}, Mladenovi}, Mijailovi}, Kadu, Milivojevi}, Lazovi}, Miri} i Borha. Z. Rangelov

@REB ^ETVRTFINALA LIGE [AMPIONA

Brajt ner ~a stio Real i Ba jern Slavni nema~ki fudbaler Paul Brajtner na `rebu u Nionu bio je sre}ne ruke po Real Madrid, ali i po svoj nekada{wi klub Bajern iz Minhena.Kraqevi su izvukli najprijatnije iznena|ewe ove sezone, kiparski Apoel, kojem se posle serije podviga sme{i eliminacija iz elitnog takmi~ewa.Bajern je tako|e odli~no pro{ao, s obzirom na to da }e odmeriti snage sa Olimpikom iz Marseja. Najvi{e vatre bi}e u okr{ajima Milana i Barselone, koji su jesenas ve} igrali u okviru grupne faze takmi~ewa. Milan

je na Nou Kampu izvukao bod (2:2), a Katalonci su potom slavili na San Siru rezultatom 3:2.^elsi }e na krilima trijumfa nad Napolijem poku{ati da elimini{e jo{ jedan tim sa izra`enim latinskim {armom portugalsku Benfiku.

Parovi ~etvrtfinala (1) Apoel - Real Madrid (2) Olimpik Marsej - Bajern (3) Benfika - ^elsi (4) Milan - Barselona U polufinalu }e se sastati pobednik para 2 - pobednik para 1, odnosno pobednik para 3 - pobednik para 4.To zna~i da je u finalu mogu} okr{aj {panskih velikana Reala i Barselone!Prvi ~etvrtfinalni me~evi na programu su 27. i 28. marta, a revan{i nedequ dana kasnije.Polufinala su zakazana za 17. i 18, odnosno 24. i 25. april, dok je veliko finale 19. maja na Alijanc areni u Minhenu.

@REB ZA LIGU EVROPE

Ne ma~ ko-{pan ska ~e tvrt fi na la Fud ba le ri [al kea i Atletik Bilbaa sasta}e se u ~etvrtfinalu Lige Evrope, dok }e Atle ti ko Ma drid igrati sa Hanoverom. Vode}i tim holandske Eredivizije AZ Alkmar sastaje se sa Valensijom, a protivnik Sportinga iz Lisabona je Metalist. U polufinalu je mogu} {panski derbi izme|u Atletiko Madrida i Valensije, dok }e po bed nik su sre ta [al ke - Atle tik Bil bao igra ti sa bo qim iz me ~a Sporting - Metalist. Kuglice na `rebu izvla~io je nekada{wi fudbaler Crvene zvezde Miodrag Belodedi}. ^etvrtina finala na programu je 29. marta i 5. apri-

la, po lu fi na le 19. i 26. aprila, a finale 9. maja u Bukure{tu. Tri od osam u~esnika ~etvrtfinala ve} su osvaja trofej u Ligi Evrope, odno sno ne ka da {wem Ku pu {ampiona. [alke je 1997. godine pobedio Inter u finalu, sedam godina kasnije trijuf mo va la je Va len si ja, a 2010. Atletiko Madrid.

Parovi ~etvrtfinala AZ Alkmar – Valensija [alke – Atletik Bilbao Sporting Lisabon – Metalist Atletiko Madrid – Hanover

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi ja - PE]INCI: Dowi Srem - Srem, LUÂNI: Mladost - Novi Sad, BEOGRAD: Teleoptik - Sloga, NI[: Sin|eli} - Mladenovac, BEOGRAD: Beànija - Napredak, SOMBOR: Radni~ki - Radni~ki (N), BEOGRAD: ûkari~ki - Mladi radnik. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Srp ska li ga Voj vo di na - VETERNIK: Veternik Viskol Tekstilac Ites, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Cement, KIKINDA: Kikinda - Radni~ki (NP), BA^KI JARAK: Mladost - Pali}, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki ([). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok - SRPSKA CRWA: Budu}nost - Jedinstvo (BK), ADA: AFK - Jedinstvo (NB), NOVI KNE@EVAC:Obili} - Sloboda, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Kolonija, PANÊVO: Dinamo - Vojvodina (NM). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Za pad - SIVAC: Polet - Jedinstvo (SP), STANI[I]: Stani{i} - Sloga (E), NOVI BANOVCI: Omladinac - Mladost (BP), ZMAJEVO:

Obili} - Jugovi}, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Borac, RUMA: Prvi maj - Ba~ka (BP). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da FUTOG: Metalac AV - Kabel, KOVIQ: [ajka{ - Slavija, SRBOBRAN: Srbobran - Ba~ka 1923. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. No vo sad ska li ga - NOVI SAD: @elezni~ar - Sremac, FUTOG: Fru{kogorski partizan - Fru{kogorac. Oba me~a po~iwu u 14.30 sati.

Ko{arka ABA mu {ka li ga - ZAGREB: Cedevita - Hemofarm [tada (20), TEL AVIV: Makabi - Radni~ki (18), LA[KO: Zlatorog - Krka (18), ZAGREB: Cibona - Helios (18), QUBQANA: Olimpija Bud}nost (20). Agro ìv mu {ka li ga - U@ICE: Sloboda - OKK Beograd (19), ZREWANIN: Proleter -Napredak (20), VAQEVO: Metalac @elezni~ar (20), ÂÂK: Borac MS - Radni~ki FMP (19), KRAQEVO: Sloga - Tami{ (19), BEOGRAD: Mega Vizura - BKK Radni~ki (20). Plej-of A èn ske li ge - ~e tvrt fi na le - VRBAS: Vrbas

Medela - Partizan Galenika (20), JAGODINA: Jagodina Hemofarm [tada, BEOGRAD: Crvena zvezda - Vo`dovac, NOVI SAD: Vojvodina NIS - Radivoj Kora}. Plej-aut A èn ske li ge - LOZNICA: Loznica - Radni~ki (18), BEOÎN: Beo~in - Proleter (18.30), ÊLAREVO: êlarevo - Spartak (19), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Student (N) (18). Pr va B mu {ka li ga - KOSJERI]: Crnokosa - Vojvodina (18), BEOGRAD: Veovuk 72 - Jedinstvo NB (16), Viva Basket - Konstantin (12.30), ALEKSINAC: Napredak Maksi Co - Spartak (19), ZEMUN: Mladost (Z) - Mladost (^) (15.30), JAGODINA: Jagodina - [abac (19). Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - FUTOG: Meridiana - Vrbas (17.30), OXACI: Oxaci - Srem (19), BELEGI[: Dunav - Stara Pazova (19), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Veternik (17.30), NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas MT - Velika Kikinda. Za jed ni~ ka KSV èn ska li ga NOVI SAD: Vojvodina NIS MT - Ruma 92 (11). Dru ga srp ska li ga - Se ver - FUTOG: Top - Crvenka (16.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Krajina Grme~ (20), BANATSKO NOVO SELO: BNS - Futog Tehnomer (17).

Odbojka Pr va èn ska li ga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Klek Srbija{ume (17), NI[: Student Gimnazijalac (16), LAZAREVAC: Lazarevac - @elezni~ar (L) (19.30). Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Novi Sad - Smederevo (15.30). Dru ga èn ska li ga - se ver - FUTOG: Futog - Ki 0230 (20), @ITI[TE: @iti{te - Ruma (16.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver BA^: Partizan - Vojvodina NS seme 2 (18), APATIN: Apatin RFU (20), SREMSKA MITORVICA: Srem - Mladost Ekspans (17.30), IN\IJA: In|ija - FOK (16), RUMA: Sloven - Bavani{te (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga cen tar - NOVI SAD: VST - Novi Sad 2 (13), Vojvodina 2 - @abaq (12). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga se ver - SOMBOR: CVS - ôka (19), Volejstars - Mladost (BP) (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga Srem - NOVI BANOVCI: Omladinac - Srem 2 (14), SREMSKA MITROVICA: Radinci Prvi tempo 2 (15.30), Sloga Maks (14). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga Ba nat - VR[AC: Vr{ac - Proleter (17.15).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga cen tar - [ID: [id - Btafogo (19.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga se ver - BA^KA PALANKA: Merkur - Mladost (BP) (15.30), TURIJA: Mladost - Kikinda (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga Ba nat - VR[AC: Banat - Borac 2 (15).

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (18), PANÊVO: Dinamo Jugovi} Unimet (20.30), KRU[EVAC: Napredak - Partizan (19), [ABAC: Metaloplastika - Vojvodina (20), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral - @elezni~ar 1949 (20), CRVENKA: Crvenka Jafa - Poàrevac (18), KOSTOLAC: Rudar - Kolubara (19), BEOGRAD: PKB - Obili} (18.30). Su per li ga za da me - IN\IJA: @elezni~ar Metal Cinkara - Crvena zvezda (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki Lepenica - â~ak (20), ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Ba~ka Palanka Nopal (19), NI[: Naisa - Jagodina (18.30). Pr va mu {ka li ga - VRBAS: Vrbas Karneks - Vojput (18), ZREWANIN: Proleter Agroìv Crvena zvezda (17.30), PRIBOJ: Priboj - @elezni~ar (18), ZEMUN: Novi Beograd - Mladost

TSK (20.30), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Jagodina (20), NOVA VARO[: Zlatar - Mokra Gora (19), ZAJEÂR: Zaje~ar - Novi Pazar (18). Pr va èn ska li ga - BEOGRAD: BMS Milenijum - Radni~ki Resavac (18), ORK Beograd - Metalac (20.30), OBRENOVAC: Radni~ki - Crveni krst (19.30). Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Potisje Pleteks - Metalac AV (18), KAÂREVO: Jedinstvo - Somborelektro (19), KA]: Titel XD - @SK (20). Dru ga èn ska li ga, se ver PANÊVO: Pan~evo - Mladost (17.30), KIKINDA: Kikinda 2 Radni~ki (B) (18), APATIN: Apatin - Vrbas (17), ZREWANIN: Lehel - Temerin (16), SREMSKA MITROVICA: Srem - Jabuka 95 (13). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga CRVENKA: Sivac 69 - Grafi~ar (20), BANATSKI KARLOVAC: Vladimirovac - Lavovi (19), BAWA KAWI@A: Obili} - Ba~ka Palanka (19), JA[A TOMI]: Radni~ki - Vojvoda Stepa (19.30), SOMBOR: Kqaji}evo - Crvenka (15.30).

Vaterpolo Pr va B li ga, gru pa od 1. do 6. me sta - BEOGRAD: Singidunum TENT (17.15), OBRENOVAC: Zemun - Partizan Rajfajzen 2 (21), BE^EJ: Be~ejac - Dunav (19).

SPORT

c m y

dnevnik

CRVEN^ANI DO^EKUJU PO@AREVQANE

U po be du ni ko ne sum wa Ra ~u ni ca ru ko me ta {a Cr ven ke da im je u pre o sta lim utak mi ca ma do kra ja pr ven stva neo p hod no, po red uspe ha pred svo jim na vi ja ~i ma, da naj ma we dva bo da osvo je na stra ni ka ko bi iz be gli is pa da we iz Su per li ge, za sa da se ne ostva ru je. Po taj no su se na da li da bi se to mo glo de si ti u pro te klom ko lu u Ko stol cu, ali je ve} sam po ~e tak raz bio sve ilu zi je. Isti na, po ve li su 1:0 da bi po tom do ma }in po sti gao za re dom se dam go lo va, {to je bi lo i pre sud no da Cr ven ~a ni osta nu krat nih ru ka va. - Pri ma kli smo se u jed nom tre nut ku dru gog po lu vre me na na dva go la do iz jed na ~e wa i ima li lop tu ali smo to pro koc ka li re zig ni ra no ka è pred sed nik klu ba Mi li sav Ko va ~e vi}, ko ji na svim utak mi ca ma pra ti eki pu i sa do sta emo ci ja pro ì vqa va sva ki tre nu tak bor be za op sta nak. Ni re zul ta ti ne kih dru gih utak mi ca ne idu na ru ku Cr ven ~a ni ma, kao na pri mer po be da Po à rev ca nad Sme de re vom. - Ne mo è mo na to me gra di ti plan op stan ka. Sa mi se bi kro ji mo sud bi nu i pr ven stve no svo jim u~in kom je od re |u je mo ali mi se ~i ni da to me iz mno go raz lo ga za os ta je mo za dru gi ma, pre

Naj po u zda ni ji igra~ Cr ven ke De jan Pro le

sve ga mi slim na di rekt ne kon ku ret ne u bor bi za spas - vi |e we je tre ne ra Sve to za ra Jo vo vi }a. Je dan od tih je ve ~e ra {wi pro tiv nik eki pa Po `a rev ca ko ja tre nut no ima ~e ti ri bo da vi {e od Cr ven ke. Prog no ze pre ne ko li ko ko la su bi le da }e upra vo ovaj su sret bi ti pri li ka da se do ma }in bo dov no iz jed na ~i sa 13. pla si ra nom eki pom i da ta da rav no prav no u|e u za vr {ni cu pr ven stva i bor bu za jo{ jed no me sto vi {e ko je zna ~i i

op sta nak. Ova ko i po red ve ~e ra {weg uspe ha, u ko ji ni ko ne sum wa, oni }e i da qe bi ti u za o stat ku. - Ipak }e raz li ka bi ti ma wa, a ti me i na {e {an se za op sta nak ve }e, uz ne ki uspeh na stra ni - op ti mi sta je naj po u zda ni ji igra~ Cr ven ke De jan Pro le, ko ji je i naj ve }a na da svo jim sa i gra ~i ma da is pra vi mno ge wi ho ve pro pu ste i da se na kra ju za jed no ra du ju. Utak mi ca po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi}

subota17.mart2012.

SUTRA PO^IWU POLUFINALA PLEJ-OFA U OBE KONKURENCIJE

Voj vo di na kre }e iz Kra gu jev ca Su tra po ~i wu po lu fi na la plej-ofa Vi ner {te di {e su per li ge Sr bi je u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca i od boj ka {a. Po sle za ni mqi vih du e la u ~e tvrt fi na li ma, do {lo je vre me za po sled wi fil ter pre ne go {to kre nu bor be za ti tu lu. U po luf na la su pro {le eki pe ko je su to kom se zo ne pru à le naj vi {e i mo è se re }i da je sve ma we-vi {e o~e ki va no, iz u zev u slu ~a ju Va ra din ki ko je su pre ko obre no va~ kog TENT-a na {le me sto u po lu fi na lu. Kod od boj ka {a su, pre ma o~e ki va wu, Voj vo di na NS se me, Cr ve na zve zda i Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca pro {li u po lu fi na le, a Par ti zan je po sle tri su sre ta s po à re va~ kim Mla dim rad ni kom pro {ao me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u do i gra va wu. Za fi na le }e se bo ri ti Zve zda - Par ti zan i Rad ni~ ki - Voj vo di na NS se me, a pro }i }e eki pa ko ja pr va stig ne do tri po be de. - Pr va dve uta ki ce u po lu fi na lu igra mo u Kra gu jev cu i to je epi log na {e bor be s Rad ni~ kim za dru go me sto u li ga {kom de lu, jer je do ma }in iz bo rio igra we jed ne uta ki ce vi {e na do ma }em te re nu. Kra gu jev ~a ni su nas po be |i va li u pro te klim se zo na ma, ka da smo se su sre ta li u plej-ofu, jed nom u po lu fi na lu i jed nom u fi na lu i ovo je mo `da pri li ka da im se re van -

Li be ro Voj vo di ne Mi lo rad Ka pur

se o~e ku ju ne iz ve sne i kva li tet ne bor be. - Kra gu jev ~a ni su kva li tet na eki pa, ve o ma is ku sna i si gu ran sam da }e `e le ti da nas do bi ju. Ni su se pla si ra li na fi nal ni tur nir Kup i plej-of im je pri li ka da iz vu ku

Kao i kod mu {ka ra ca, fi na li sti }e bi ti eki pe ko je u po lu fi na lu do |u do tri po be de, a pr vi me ~e vi igra ju se su tra (ne de qa sre da - su bo ta) Cr ve na zve zda - Vi zu ra (20), NIS Spar tak - Va ra din BMG grad wa (20).

SUPERLIGA[KI DERBI U [APCU: METALOPLASTIKA窶天OJVODINA (RTS 2, 18.00)

Ka me re in spi ri {u Qu bi te qi ru ko me ta u No vom Sa du ve ro vat no se se }a ju je se weg du e la Voj vo di ne i Me ta lo pla sti ke na Sla noj , u ko me je bi lo mno go go lo va i re zul tat skih pre o kre ta, a u ne iz ve snoj za vr -

sad ske cr ve no-be le. Isti na, u pret hod nom ko lu sa vla da li su Na pre dak (36:30), ali igra ni je bi la na o~e ki va nom ni vou, na ro ~i to je {kri pa lo u od bra ni.To kom pro te kle ne de qe

Mi lo rad Ra di {i} (7) u napadu

{ni ci sport ski pri ja tqi i ve li ki ri va li na par ke tu po de li li su bo do ve. Eli mi na ci ja iz Ku pa osta vi la je tra ga na no vo -

stru~ ni {tab imao je pu ne ru ke po sla da po vra ti for mu i po pra vi ne do stat ke u od bra ni za der bi u [ap cu. No vo sa |a ni pro -

te kle dve se zo ne ni su gu bi li utak mi ce u [ap cu, pa je lo gi~ no da ve ru ju da }e i ovo ga pu ta osta ti ne po ra è ni. - Me ta lo pla sti ka je iz u zet na eki pa, jed na od naj bo qih kod nas. O~e ku je mo te àk i ne iz ve stan me~, a pred nost [ap ~a na je ta {to igra ju na svom te re nu. Mi se ni ka da ne pre da je mo, a u ovom du e lu od bra na mo è da od i gra od lu ~u ju }u ulo gu. Jed no stav no, mo ra mo da bu de mo mak si mal no fo ku si ra ni na se be i svo ju igru i mo ra mo da is po {tu je mo za mi sli tre ne ra \or |a ]ir ko vi }a. Ako bu de ta ko uspeh ne bi tre ba lo da iz o sta ne - na gla sio je is ku sni Mi lo rad Ra di {i}. Obe eki pe }e ima ti do dat nu mo ti va ci ju zbog ~i we ni ce da }e te le vi zi ja pre no si ti der bi, pa }e broj ni qu bi te qi ru ko me ta mo }e da uì va ju u su da ru dva kva li tet na ti ma.Utak mi ca Me ta lo pla sti ka - Voj vo di na igra se u {a ba~ koj ha li Zor ka u 18 ~a so va, uz di rek tan pre nos na dru gom pro gra mu RTS - a. I. Grubor

JUGOVI] GOSTUJE U PAN^EVU (20.30)

Ka }a ni fa vo ri ti Na kon isr pqu ju }e i faj ter ske igre s PKB-om, ru ko me ta {e Ju go vi }a Uni me ta ve ~e ras o~e ku je jo{ je dan te àk me~. Ka }a ni go stu ju pan ~e va~ kom Di na mu, eki pi ko ja }e, u slu ~a ju po ra za, naj ve ro vat ni je za pe ~a ti ti svo ju sud bi nu i is pa sti iz li ge. - ê ka nas sli ~an me~ kao pro te klog vi ken da pro tiv PKB-a, jer se i Pan ~ev ci bo re za op sta nak. Uve ren sam da }e da ti sve od se be da po be de. Ka ko li ga od mi ~e ta kvih me ~e va bi }e sve vi {e. Va qa o~e ki va ti da Di na mo od i gra pri li~ no agre siv no i ~vr sto u od bra ni. Mi ni ka ko ne sme mo da u|e mo u wi hov ri tam, na wi ho vu even tu al no tvr du igru tre ba da od go vo ri mo jo{ ~vr {}om, jer sa mo ta ko mo è mo da iz vu ~e mo po zi ti van re zul tat - sma tra ka pi ten Ka }a na Jo van Ku ko bat. Po raz bi Pan ~ev ce naj ve ro vat ni je pre se lio u ni ì rang. - Zna mo da im je ova utak mi ca bi ti ili ne bi ti. Opet, s dru ge stra ne, i na ma bi po be da do ne la mir no }u za do ma }in stvo Rad ni~ kom iz Kra gu jev ca, pa je ovaj su sret zna ~a jan za obe eki pe, na rav no, sva koj iz svog ugla. Fa vo ri ti ste u ovom su sre tu? - To {to smo fa vo ri ti na pa pi ru ni {ta ne mo ra da zna ~i. Ni su ne po zna te si tu a ci je ka da su do ma }i ni, iako sla bi ji, sa fa na ti~ nom bor be no {}u iz la zi li kao po bed ni ci i osva ja li bo do ve. Za to sma tram da je ne bit no ko je ko, ve} ko se po ka è bo qim na te re nu - upo zo ra va Ku ko bat. Utak mi ca Di na mo - Ju go vi} Uni met igra se ve ~e ras u 20.30 u pan ~e va~ kom Stre li {tu. J. Gali}

Ka pi ten Ju go vi }a Jo van Ku ko bat

Tre ner Va ra di na Jo vo Ca ko vi} (le vo)

{i ra mo, a ima mo raz lo ga za op ti mi zam jer smo ih sa vla da li u po sled wa ~e ti ri li ga {ka su sre ta. O~e ku jem bo qu at mos fe ru na tri bi na ma u Kra gu jev cu, a iz pro tiv ni~ kog klu ba na ja vqu ju vi so ke am bi ci je. Ima ju do bru eki pu, is ku sni su, ali ve ru jem da mo `e mo da pri ka `e mo do bru igru u Kra gu jev cu - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}. Pr vi me ~e vi igra ju se su tra ( ne de qa - ~e tvr tak), Zve zda - Par ti zan (17.30), Rad ni~ ki (K) - Voj vo di na NS se me (19), a do fi na la

se zo nu, ali `e li mo dru gi ovo se zon ski tro fej i ve ru jem da }e mo bi ti na vi si ni za dat ka i pro }i u fi na le. Mo ti va nam si gur no ne }e maw ka ti, `e li mo dru gi pe har i u~i ni }e mo sve da is pu ni mo za cr ta ne ci qe ve - is ta kao je li be ro No vo sa |a na Mi lo rad Ka pur. Kod od boj ka {i ca su Cr ve na zve zda, NIS Spar tak i Vi zu ra la ga no pro {li u po lu fi na le, a Va ra din ke su, kao {e ste s kra ja li ga {kog de la {am pi o na ta, pro {le tre }e pla si ra ni TENT i na {le su u po lu fi na lu plej-ofa u svo joj pr voj se zo ni u srp skoj eli ti.

- Od pred se zon skih am bi ci ja ko je su se svo di le na op sta nak u li gi, mno go smo ura di li i pre ma {i li sve pla no ve i o~e ki va wa i u{li u po lu fi na le plej-ofa. Po ka zu je mo bor be nost i ka rak ter ce le se zo ne, pu no ra di mo i to se is pla ti lo pla sma nom me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u ze mqi. ^e ku ju nas du e li sa Spar ta kom i sa mo `e li mo da na sta vi mo da se bo ri mo i da na sta vi mo s do brim igra ma, a vi de }e mo za ko li ko }e to bi ti do voq no u po lu fi na lu plej-ofa - re kao je tre ner Va ra din ki Jo vo Ca ko vi}. M. Risti}

REVAN[ ^ETVRTFINALA PLEJ-OFA ZA DAME

Cr ve no-be le to pe mi nus pet Ko {ar ka {i ce Voj vo di na NIS ve ~e ras igra ju re van{ su sret ~e tvrt fi na la plej-ofa pr ven stva Sr bi je s eki pom Ra di voj Ko ra }a. U pr voj utak mi ci sla vi le su Be o gra |an ke 78:73, ko je }e po ku {a ti da od bra ne pet po e na pred no sti. Voj vo di na u ovaj me~ ula zi u na di da mo è da iz ne na di fa vo ri ta i po red ~i we ni ce da su be o gra |an ke u ovoj se zo ni sva tri me |u sob na me ~a do bi le. - Igra mo na do ma }em te re nu, pred svo jim na vi ja ~i ma, pa se na da mo da je po be da od {est po e na raz li ke do sti `na i mo gu }a. Ako od i gra mo agre siv no i uspe mo da is kon tro li {e mo wi ho vu spoq nu li ni ju mi slim da mo è mo do po zi tiv nog is ho da.De voj ke su mo ti vi sa ne i èq ne nad i gra va wa, {to je do bro - ka zao je tre ner Mi lo rad Se li mo vi}.

No vo sa |an ka Vla din ka Erak (55) u ak ci ji

Utak mi ca Voj vo di na NIS Ra di voj Ko ra} igra se u 18 ~a so va u ma loj sa li Spen sa. Osta li pa ro vi: Vr bas Me de la - Par ti -

zan Ga le ni ka (20), Ja go di na 2001 - He mo farm [ta da (16.30), Cr ve na zve zda - Vo `do vac (18.30). I. Grubor

SPORT

subota17.mart2012.

VAWA DRNDAREVI], PRVOTIMAC ZREWANINSKOG SAS SAGOTA

Op sta nak u li gi è qa i re al nost Devetnaestogodi{wi Vawa Drndarevi} jedan je od najmla|ih ~lanova zrewaninskog SAS Sagota, kluba koji nastupa u Prvoj futsal ligi Srbije. Karijeru je po~eo u FK Petli} iz Zrewanina, da bi kasnije pre{ao u pionirsku ekipu onda{weg Proletera. Posle ga{ewa fudbalskog ponosa grada na Begeju, Drndarevi} je obukao dres Banata, tada superliga{a, u kojem je nastupao u pionirskoj i kadetskoj selekciji. Ozbiqna povreda noge, koju je 2010. godine doìveo kao prvotimac Gradnulice zapretila je da }e ga zauvek odvojiti od fudbalskog terena. - Pauzirao sam godinu dana. Lekari su mi isprva rekli da vi{e nikada ne}u mo}i da igram fudbal. Bilo je tada i suza, rodbina me je te{ila, jer zaista mi ovaj sport zna~i mnogo u ìvotu. Tek kasnije, drugi doktori su mi kazali da }u, ipak, posle zale~ewa povrede mo}i ponovo na teren– pri~a Drndarevi}. Karijeru je nastavio u malom fudbalu. Avgusta 2011. do{ao je u SAS Sagot koji se bori za opstanak u Prvoj ligi, s obzirom na to da se nalazi na 10. poziciji od ukupno 12 ekipa. Ipak, Drndarevi} je optimista. - Imamo velike {anse da se i od naredne sezone borimo u vode}oj ligi. Sve je na nama. Ako kod ku}e dobijemo sve protivnike opstanak je mogu} - veli na{ sagovornik ~ije su ambicije da postane profesionalni igra~ futsala.

Vawa Drndarevi}

Kada je re~ o opstanku u Ligi, optimisti su i Vawini saigra~i. Drndarevi} isti~e da je atmosfera u klubu odli~na. - Sve zahvaquju}i predsedniku i treneru kluba Simi Batinici, sposoban je da nas zadrì na okupu i uliva nam optimizam. âk i kada izgubimo, ne tugujemo previ{emo, ve} gledamo napred – nagla{ava Drndarevi} koji je, ina~e, 2008. dobio licencu za sudiju i deli pravdu u Podru~noj ligi Zrewanin. Mada skoro svaki vikend obla~i sudijski dres, napomiwe da uspeva da uskladi taj poziv sa obavezama u klubu, ali i na zrewaninskom Tehni~kom fakultetu “Mihajlo Pupin”, gde studira inèwerski menaxment. @. Balaban

dnevnik TURNIR U INDIJAN VELSU

No vak s Iz ne rom za fi na le Novak \okovi} je posle pobede nad Almagrom i plasm,ana u polufinale turnira u Indijan Velsu rekao: - Ono {to me ~ini veoma sre}nim i zadovoqnim je moj servis u ovom duelu. Bio je to, ina~e, te`ak me~, protiv Almagra nikada nije bilo lako, on je tu, me|u top 15 u svetu. Nikolas je specijalista za {qaku, ali mo`e veoma dobro da igra i na tvrdoj podlozi. Ipak, u me~u kada sam imao {anse, ja sam ih koristio - istakao je \okovi}. \okovi} je ju~e imao dan odmora, a ve~eras }e probati da se plasira u finale preko Amerikanca Xona Iznera. Izner je u uzbudqivom ~etvrtfinalnom okr{aju savladao Francuza @ila Simona rezultatom 2:1, po setovima 6:3, 1:6, 7:5. Novaku forma i tradicija idu Novak \okovi} na ruku, po{to sa Iznerom ima tim i u polufinalu turnira u skor 2:0, kao {to je imao proPekingu (2:0). tiv Nikolasa Almagra uo~i ~e- Se}am se kada smo igrali... tvrtfinala. Pobedio je 206 cm Mislio sam da serviram veoma visokog Amerikanca u Dejvis dobro, ali on je svaku lopticu kup me~u 2010. godine (3:2), zavra}ao ta~no na osnovnu lini-

TANGO LIMAN GOST KOPERNIKUS VIDRE

Od li~ ni Pe ko vi}

kusna ekipa, sastavqena od prekaqenih igra~a koji su godinama branili boje raznih ni{kih klubova. Od prvog minuta moramo da krenemo {to ja~im tempom, sa {to vi{e tr~awa i da poku{amo {to pre da slomimo wihov otpor. Naravno, svesni smo da }e Ni{lije poku{ati da se brane i da tra`e svoju {ansu iz kontre. Na{ zadatak je da to spre~imo, tako {to }emo svesti gre{ke na minimum. Nadam se da }emo napraviti prvi uspe{an korak u ispuwewu na{eg ciqa i pobediti u prelomnoj i najte`oj utakmici u preostalih {est kola. Utakmica Tango Liman - Kopernikus Vidre igra se ve~eras u 20.30 ~asova u maloj sali Spensa. J. Gali}

ANA IVANOVI] O POBEDI NAD BARTOLIJEVOM

DANAS DERBI TVR\AVA–BE^EJ (20.15)

Pa da od lu ka o pr va ku li ge Ve~era{wa utakmica Tvr|ava Be~ej mogla bi da razre{i sve dileme u vezi s prvakom Druge futsal lige- grupa Vojvodina. Be~ejci u Novi Sad dolaze kao lider s predno{}u od tri boda (u prvom me~u pobedili Tvr|avu 5:4) i s ve~era{wim trijumfom bi obezbedili siguran plasman u bara` za popunu elitne lige. S druge strane, pobedom od dva gola mladi sastav Novosa|ana bi zaposeo vrh vojvo|anske grupe i bio bi na dobrom putu da u|e u bara`. - Ra~unice su jasne. Minimalna pobeda do 5:4 nas stavqa na lidersku poziciju, kao i svaki na{ trijumf od dva ili vi{e golova. Na-

ravno, ako bismo u tome uspeli i bez kiksa u preostala tri kola ostvarili bismo istorijski uspeh - plasman u bara` za popunu Prve lige s preostala tri prvaka drugih liga (Istok, Zapad i Beograd) - pojasnio je trener Tvr|ave Zoran Dimi} i dodao:- Be~ejci imaju iskusnu ekipu, ~ije boje brani nekoliko igra~a s prvoliga{kim iskustvom. Opet, mi smo prili~no mlad tim (prosek 20 godina), fizi~ki spreman i tehni~ki prili~no potkovan. Ube|en sam u na{u pobedu. Utakmica Tvr|ava - Be~ej igra se u 20.15 ~asova u SC Slana bara. J. G.

No vak je po ~e tvr ti put u ka ri je ri po lu fi na li sta Ma ster sa u In di jan Vel su. Osva jao je taj tur nir 2008. i 2011, dok je 2007. po ra `en u fi na lu.

NBA LIGA

Te `ak is pit

U novosadskom Tangu Limanu ozbiqno su shvatili situaciju u kojoj mogu da se na|u u nastavku {ampionata u elitnoj diviziji. Alarmi su ukqu~eni, opstanak je pod imperativom i svi u novosadskom kolektivu na nogama do~ekuju preostalih {est kola, od ~ega po tri kao doma}ini i gosti. Posle ~etiri uzastopna gostovawa, Limance ve~eras o~ekuje prva prepreka, mo`da i najteà, kada im u goste dolazi ni{ke Kopernikus Vidre. - Pobeda i samo pobeda nam otvara vrata opstanka u elitnom dru{tvu, {to nam je i osnovni ciq u ovoj sezoni - rekao je trener Novosa|ana Nenad Popov. - Polaèmo teàk ispit. jer je Kopernikus is-

ju! Novak je svetska klasa, apsolutno je najboqi i za mene }e mnogo stvari morati odli~no da funkcioni{e da bih imao {ansu da ga pobedim - rekao je Izner.

Bi la sam agre siv na Ana Ivanovi} je pobedila Francuskiwu Bartoli u ~etvrtfinalu turnira u Indijan Velsu i na taj na~in se revan{irala protivnici za poraz pre ta~no godinu dana. - Presre}na sam {to sam pro{la daqe i ovo je moja osveta zato {to me je pro{le godine zaustavila u ~etvrtfinalu - rekla je u {ali Ivanovi}eva.- Znala sam da moram da budem agresivna. Ona mnogo ja~e udara loptu nego {to to mo`da deluje, a i servis joj je nezgodan. Ana je napravila brejk u osmom gemu i od tog trenutka

je krenula ka pobedi. - Bio je to prelomni trenutak, jer smo do tada obe igrale veoma dobro. U tom gemu sam promenila stav, spustila se ni`e i bila agresivna. Ose}ala sam da mi je to nedostajalo na samom po~etku me~a. Narednih nekoliko gemova sam odigrala stvarno dobro i napravila brejk na po~etku drugog seta. To je bilo veoma bitno rekla je na{a teniserka. Bartoli je izjavila da se nije ose}ala dobro, da je imala vrtoglavicu i da je drhtala, iako je na terenu bilo izuzetno toplo.

Odigrano je pet utakmica u NBA ligi bez u~e{}a srpskih ko{arka{a. Minesota je poraèna od Jute rezultatom 111:105, ali Darko Mili~i} nije bio na parketu. Najboqi tim zapadne konferencije Oklahoma Siti nastavqa dominaciju po{to je, predvo|ena tandemom Durant – Vestbruk, savladala Denver sa 103:90. Pobede su zebeleìli i Va{ington, Dalas i Finiks. Tander je protiv Denvera igrao u skladu sa stawem na tabeli zapadne konferencije, dok su Nagetski li~ili na ekipu koja i daqe traì formu. Oklahomu su predvodili Kevin Durant sa 24 i Rasel Vestbruk sa 23 poena. Andre Miler je postigao 17 poena za Denver, koji je trejdovao mladog i jo{ uvek povre|enog Nenea u Va{ington za Mekgija i Turiafa. Minesota je protiv Jute zabeleìla i 22. poraz u sezoni, ovaj put rezultatom 111:105. Nikola Pekovi} je ponovo prikazao odli~no partiju i za 36 minuta ubacio 20 poena uz devet skokova. Efikasniji od wega bio je Kevin Lav sa pet poena vi{e. Sa druge strane, briqirao je Gordon Hejvard sa 26 poena. Branilac titule Dalas nadoknadio je zaostatak od 14 poena razlike iz druge ~etvrtine i savladao [arlot rezultatom 101:96. Mavse je do preokreta vodio Dirk Novicki sa 27 poena i to je wihov drugi trijumf zaredom, 15. nad Bobketsima. Dalas ne igra

najboqe u posledwe vreme, po{to je u posledwih 11 utakmica zabele`io ~ak osam poraza. Finiks je savladao ekipu Los An|eles Klipersa sa 91:87 i to bez dvojice najboqih igra~a. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je [enon Braun sa 21 poenom ukqu~uju}i i ~etiri slo-

Nikola Pekovi} igra u sjajnoj formi

bodna bacawa u posledwih minut i po. Va{ington je sa 99:89 savladao Wu Orlians, a biv{i ko{arka{ Partizana Jan Veseli je proveo ne{to vi{e od ~etiri minuta na terenu, nije se upisao u strelce, ali je zabele`io ~etiri skoka. Re zul ta ti: Va{inton – Wu Orlians 99:89, [arlot – Dalas 96:101, Oklahoma Siti – Denver 103:90, Minesota – Juta 105:111, Finiks – LA Klipers 91:87.

OD BOJ KA SPORT BROJ JE DAN U [KO LA MA SR BI JE: Pre ma is tra `i va wu Mi ni star stva omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je, od boj ka je sport broj 1 u {ko la ma u dr `a vi. Na dru gom me stu je fud bal, a na tre }em ko {ar ka. Od boj ka {ki sa vez Sr bi je od 2008. go di ne spro vo di ak ci ju Od boj ka su tra – Lop te za po be de, ko jom je pred vi |e no da svih 1800 osnov nih {ko la do bi je pra ve od boj ka {ke lop te, u sa rad wi sa Kom pa ni jom Vip mo bi le, ge ne ral nim spon zo rom Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je i uz po dr {ku i sa gla snost Mi ni star stva omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je. Od boj ka {ki sa vez Sr bi je }e na sta vi ti sa svim do sa da po kre nu tim pro jek ti ma za u~e ni ce i u~e ni ke osnov nih {ko la u Sr bi ji, a u pla nu su no vi pro jek ti i ide je, ko je }e naj mla |i ma omo gu }i ti ba vqe we od boj kom – naj po pu lar ni jim spor tom u {ko la ma u Sr bi ji.

kultura

c m y

dnevnik

subota17.mart2012.

У СНП-у У УТОРАК ПРЕМИЈЕРА ДРАМСКЕ ПРЕДСТАВЕ ПО РОМАНУ АГАТЕ КРИСТИ

Мис Марпл на детективском задатку Нова драмска представа „Најављено убиство“, по роману Агате Кристи, у режији Ксеније Крнајски, премијерно ће бити изведена у уторак, 20. марта, када на сцену „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта

Ксенија Крнајски и Светислав Јованов, који је на јучерашњој конференцији за новинаре напоменуо да га је било неопходно модификовати на свим плановима, јер га је требало прилагодити да би могао да функционише

није тако, приметио је Светислав Јованов, додајући да многе форензичке тв емисије имају недостатак, јер нуде само један битан елемент кримића – логику, а немају други, врло битан – тајну. А, управо неке од дефиниција

Из представе „Најављено убиство“

ступа чувена знатижељна бакица госпођица Марпл, да примети оно што други не виде, и открије починиоце злочина. Драматизацију поменутог романа Агате Кристи начинили су

Фото: Никола Брадоњић

на позоришној сцени, с истим ефектом као у другим уметностима, односно на филму и телевизији. - Сви мислимо да знамо шта је кримић, али изгледа да баш и

кримића, по речима Јованова, кажу да је кримић прича о тајни. С овом представом се покушало да се скрене пажња на оно што је мејнстрим кримића, како је истакао Јованов, наводећи и

да су желели и да покажу женску страну Агате Кристи, бирајући женског детектива. Када је изабрана Мис Марпл, одмах је било јасно да њу треба да игра Гордана Ђурђевић-Димић, истакла је Ксенија Крнајски, додајући да је желела да њена глумачка енергија извире из овог лика, замишљајући га помало као мангупа, али широког срца, у којем нема осуде чак и за оне који су учинили нешто лоше. Радити кримић уопште није забавно ни атрактивно како можда изгледа, напоменула је Ксенија Крнајски, објашњавајући да је потребно много математике, прецизности да би сама прича била логична гледаоцу, без детаља који ће га збуњивати, тако да су ових дана доста били заокупљени тиме да из представе избаце сав „вишак материјала“. Ксенија Крнајски је аутор и сценографије у овој представи и објашњава да јој је идеја била да сцена одржава клише оног што представља Енглеску какву познајемо. Зато у овој представи, каже она, има много реквизита, цвећа, чајника, шољица, свега што везујемо за енглески миље и јунаке Агате Кристи. За разлику од Ксеније Крнајски, која зна све о Агати Кристи, Гордана Ђурђевић-Димић је признала да о мис Марпл није знала ништа пре рада на овој представи, и није се либила да

Гордана Ђурђевић-Димић

се подсети на сјајне енглеске глумице које су тумачиле овај лик. На основу тога, Гордана Ђурђевић-Димић је рекла да је створила неку врсту компилације, која ће представљати њену интерпретацију ове врло суптилне, минуцозне и логичне жене. У улози Доре Банер је Тијана Максимовић, која је јуче истакла да се у раду на овој представи водило много више рачуна шта се и како се изговара, што је веома битно када је енглески комад у питању, додајући да су тако у првом плану би-

ли реч, јасноћа, гласноћа и концентрација. Поред поменутих глумица, улоге у овој представи имају и Мирјана Гардиновачки, Марко Савић, Јована Мишковић, Александра Крнајски, Милан Ковачевић, Љубица Ракић, Игор Павловић, Мирослав Фабри, Марија Меденица, Сања Микитишин, Сања Ристић Крајнов и Урош Младеновић. Костимограф је Марина Сремац, а композитори су Игор Гостушки и Владимир Пејковић, док је за сценски покрет био задужен Дамјан Кецојевић. Н. Пејчић

„СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК” ПРЕДСТАВИО КОЛЕКЦИЈУ ОД ПЕТ КЊИГА САВЕ ДАМЈАНОВА

ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА ПРО МО ВИ СА ЊЕ УМЕТ НО СТИ И ТО ЛЕ РАН ЦИ ЈЕ

Српска књижевност искоса

Дах те а тру на гра да Фон да „Је ле на Шан тић”

У својој књижари-клубуу Београду, издавачка кућа „Службени гласник„ представила је колекцију „Српска књижевност искоса„ Саве Дамјанова, која ће имати укупно пет књига. О колекцији су говорiли уредник Гојко Тешић, доцент Радослав Ераковић и аутор. Професору српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду до сада су штампане четири књиге: „Нова читања традиције 1-3”, „Српски еротикон„, „Вртови нестварног„ и „Велики код: Ђорђе Марковић Кодер„ а до краја месеца трребало би да изађе из штампе „Шта то беше српска постмодерна”. У овој колекцији су сабрани књижевноисторијски и теоријски есеји и студије Дамјанова, који су добрим делом били расути по књижевној периодици. Менаџер за односе са јавношћу „Службеног гласника„ Гордана Милосављевић цитирала је проф. др Миливоја Ненина да је „Дамјанов од самог уласка у свет литературе више и другачије видео од осталих књижевних историчара„, да би објаснила зашто је колекција названа „Српска књижевност искоса”. Тешић је евоцирао успомене на прве сусрете са Дамјановим када је пре више од три деценије постао сарадник култне рубрике „Винаверовом улицом„ у часопису „Књижевна реч„ коју је Тешић уређивао. Он се сетио да је пре равно три деценије Дамјанов понудио први текст о Кодеру коме

је сада у колекцији посвећен цео један том. „Тада нисам ни сањао да ћу једног дана потписати целу колекцију његових књига и ово је за мене тренутак поноса на мој уреднички посао„, истакао је Тешић. За Тешића је важно што је Дамјанов гледао књижевност са висине са које се све јасније види и тако су настали текстови који су „књижевно-историјска провока-

ција”. Посебно је скренуо пажњу на ауторову способност да открива ретке и драгоцене текстове који су остали скрајнути и нису им препознате њихове праве вредности. За Тешића је Дамјанов нетипична личност за нашу књижевно-историјску науку јер је „истовремено научник и писац и причалац са оном дозом ‘неозбиљности‘, који говор са радошћу о оно-

ме што је препознао”. Упоредивши ауторову способност да заводи својим начином причања са онима који су написали приче „1001 ноћ„, Тешић је приметио да поседује и акрибичност каква се ретко среће и оценио да су књиге из ове колекције изазов за нашу литерарну и научну средину. Ераковић је Дамјанова представио као аутора чији су га текстови привукли пре него што га је срео јер су га подстакли да се заинтересује за писце који су му изгледали неважни и досадни. Говорећи о интересовању међу студентима за текстове Дајманова, он је рекао да „млади желе да сазнају о оним писцима који не чине канон српске литературе а о таквима Дамјанов најрадије пише”. Дамјанов, који има неколико збирки приповедака и два романа, објаснио је свој однос према историји књижевности коју види као још једну историју само што се она бави прошлошћу књижевности и зато јој је приступао као литератури уносећи елементе субјетивности и фикционализације. Он је одбацио тврдње да књижевну историју треба писати као сваку науку -сувопарно и строго објективно јер верује да у свему има елемената субјективног и фикционалног, и као највећи комплимент који је добио у својој научној каријери када га је један уважени професор „оптужио„ да је његов „Граждански еротикон„ он сам измислио. Дамјанов се не слаже да је његово виђење наше књижевне баштине „искошено„ и „провокација„ осим у односу на важећи канон, за који сматра да не би смео да буде непроменљив већ да свака генерација треба да ствара свој канон. (Танјуг)

ПРИЗНАЊЕ ФИЛМУ ПРЕДРАГА ВЕЛИНОВИЋА

„Мотел Нана” награђен у Шпанији Филм „Мотел Нана„ редитеља Предрага Велиновића награђен је на управо завршеном 3. фестивалу ИБАФФ у шпанском граду Мурсија, саопштио је српски продуцент тог остварења „Сириус”. Филм „Мотел Нана„ освојио је прву награду у категорији дугометражног играног филма, као најбољи филм.

До сада је учествовао на више од 35 међународних и домаћих филмских фестивала, а признање у Шпанији му је укупно 13. награда.У драми из савременог живота, која се дешава у Београду и на селу у Републици Српској, главне улоге играју Драган Мићановић, Николина Јелисавац и Зијах Соколовић.

Че твр ти до бит ник на гра де Фон да „Је ле на Шан тић„, ко ји про мо ви ше ми ров ни рад, умет ност и то ле ран ци ју, јесте Дах те а тар - Цен тар за по зо ри шна ис тра жи ва ња, за ак тив но сти у 2011. Фонд „Је ле не Шан тић„ осно ва ла је 2005. Гру па 484, у ци љу про мо ви са ња вред но сти за ко је се за ла га ла осни ва чи ца Гру пе 484 чу ве на ба ле ри на и ми ров на ак ти вист ки -

ња Је ле на Шан тић (1944-2000). Од лу ку о ла у ре а ту до нео је, у свој ству жи ри ја, Управ ни од бор Фон да, ко ји чи не: Во јин Ди ми три је вић (пред сед ник), Го ран ка Ма тић, Ми ра Ота ше вић, На та ша Ра шић и Та ња Па влов. На гра да „Је ле на Шан тић„ би ће уру че на Ди ја ни Ми ло ше вић, ре ди тељ ки и коосни ва чу Дах те а тра, су тра уве че, у До му омла ди не у Бе о гра ду. На гра ду

чи не трип тих фо то гра фи ја „Је ле на Шан тић„ Го ран ке Ма тић и као пре ла зна на гра да, ва јар ска ре пли ка „Кри ла„ из ра да „Ан ђе ли га ра вог ли ца„ Иго ра Гру би ћа. Том при ли ком Дах те а тар из ве шће пер фор манс „Жи ве ти у ДАХ-у„, а би ће пред ста вљен и је дан од ра ни јих ла у ре а та, про грам „Сло бод на зо на„ Кул тур ног цен тра Рекс. У обра зло же њу на гра де на ве де но је да је Дах те а тар ла не про сла вио 20 го ди на ра да ни зом до га ђа ја ко ји ма је на сим бо ли чан на чин ука за но на ва жност кон ти ну и те та у кул ту ри јед не зе мље. У го ди ни свог ју би ле ја Дах те а тар је по стао но си лац европ ског про јек та за обра зо ва ње и кул ту ру „Не/ви дљи ви град„ и пр ва ор га ни за ци ја у Ср би ји ко јој је по ве ре на уло га но си о ца европ ског про јек та у кул ту ри.У са рад њи са че ти ри парт нер ске ор га ни за ци је, Дах те а тар овај про је кат, ко ји до при но си нор ма ли за ци ји од но са раз ли чи тих ет нич ких за јед ни ца ши ром Евро пе и раз во ју ци вил ног дру штва за сни ва ног на то ле ран ци ји, ре а ли зу је у Дан ској, Ма ке до ни ји, Ве ли кој Бри та ни ји и Ср би ји. На гра да „Је ле на Шан тић„ уста но вље на је као дво го ди шња и прет ход ни до бит ни ци су Бе о град ски фе сти вал игре (2006), про грам „Сло бод на зо на„ Кул тур ног цен тра Рекс (2008) и Књи жев ни фе сти вал „На по ла пу та„ у Ужи цу (2010). Фонд „Је ле на Шан тић„ ове го ди не је уста но вио и по себ но при зна ње ко је се до де љу је за из у зет на до стиг ну ћа у обла сти ма ко ји ма се Је ле на Шан тић ба ви ла. Ово при зна ње до де љу је се ча со пи су за умет нич ку игру „Ор хе стра“ је ди ном струч ном ча со пи су у на шој зе мљи у це ли ни по све ће ном свим ви до ви ма умет нич ке игре.

ОТВОРЕН КОНКУРС ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ”

Нискобуџетски филмови Фестивал ‘’Синема ситy’’, који се одржава од 16. до 23. јуна у Новом Саду, званично отвара конкурс за селекцију ‘’Up to 10 000 bucks“, који ће трајати до 5. априла, а сви који желе да се пријаве могу то да учине на сајту фестивала. Селекција је такмичарска, а представиће филмове снимљене буџетом мањим од 10.000 долара и ауторе који су били довољно храбри и креативни да своју идеју спроведу у филм са мало новца. У оквиру селекције „Up to 10.000 bucks - Young Ta lent‘s Com pe ti tion” биће додељена новчана награда за најбољи филм, а ове године захваљујући ИПА прекограничном програму сарадње између

Мађарске и Србије суфинансираном од стране ЕУ, доделиће се и две додатне награде - за најбољи мађарски филм и награда за најбољи српски филм са циљем подстицања креативног рада и сарадње младих филмских аутора у пограничној области.Идеја је показати да не постоје материјалне, географске нити границе било које друге врсте у креативном процесу стварања филма. Ова селекција представља једну од најатрактивнијих на фестивал која уз бројну публику, сваке године открива нове таленте и пружа им шансу за афирмисање у филмској уметности.Аутори изабраних филмова из целог света

биће гости фестивала и имаће прилику да се упознају и едукују кроз учешће у бројним радионицама као и на мастер-класовима еминентних филмских аутора. Селектор програма је Никола Лежајић, редитељ филма ‘’Тилва Рош“, који је на прошлогодишњем фестивалу освојио Гран при за најбољи домаћи филм. Филмови који се пријављују за конкурс потребно је да нису снимљени пре 2010, а све врсте и жанрови филмова - кратки, документарни, анимирани, играни, су добродошли. Детаљне информације о конкурсу могу се пронаћи на сајту фестивала www.ci ne ma city.org.

SveT

subota17.mart2012.

AVGANISTAN

PO VO DOM 100. GO DI [WI CE RO \E WA SVOG OSNI VA ^A KIM IL SUN GA

Pjon gjang naj av io lan si ra we ra ke te

Pao tur ski he li kop ter KA BUL: Najmawe 16 qudi je poginulo, me|u kojima i dvoje dece, kada je turski helikopter u okviru NATO snaga pao na ku}u glavnom gradu Avganistana Kabulu. Avganistanska policija navela je da se helikopter sru{io zbog tehni~kih problema, a zvani~nici NATO-a da nije bilo aktivnosti pobuwenika u tom trenutku.

SEUL, TO KIO: Severna Koreja je saop{tila ju~e da }e idu}eg meseca lansirati „radni satelit” povodom obele`avawa 100. godi{wice ro|ewa svog osniva~a Kim Il Sunga i pored dogovora sa SAD da }e obustaviti lansirawe raketa dugog dometa i nuklearne probe u zamenu za pomo} u hrani. Zvani~nici u Seulu i Tokiju su odmah prokomentarisali da se radi o jo{ jednom preru{enom lansirawu rakete dugog dometa. Pjon-

gjang je ju~e tako|e podestio da je ranije ve} lansirao dva eksperimentalna satelita. Eksperti smatraju da je najavqeno lanisrawe jo{ jedna proba kamuflirane rakete dugog dometa kako bi se izvr{io pritisak na Va{inton da nastavi prekinute razgovore o nuklearnom razoru`awu Severa u zamenu za zna~ajniju ekonomsku pomo}. Severna Koreja, koja je nedavno saop{tila da }e obustaviti probe

lansirawa dalekometnih raketa kao deo dogovora sa SAD za dobijawe pomo}i od 250.000 tona hrane, ju~e je najavila da }e se lansirawe obaviti izme|u 12. i 16. aprila, navela je KCNA. Planirano lansirawe }e se obaviti skoro istovremeno kada se u Ju`noj Koreji odr`avaju parlamentarni izbori i tri nedeqe nakon svetskog nuklearnog samita u Seulu na kome }e biti i ameri~ki predsednik Barak Obama.

AK CI JE ZA RE [E WE SI RIJ SKE KRI ZE

U helikopteru se nalazilo dvanaest turskih vojnika, dok su u ku}i u Bagramiju, predgra|u Kabula, na koju je pao, bile dve `ene i dvoje dece. U Avganistanu se nalazi ukupno 1.845 turskih vojnika u okviru mirovnih snaga. Turskim vojnicima, za razliku od zemaqa iz EU, dozvoqeno je samo da u~estvuju u patrolama, ali ne i vojnim operacijama. Pad helikoptera dogodio se u trenutku kada raste nezadovoqstvo me|u zemqama partnerima NATO-a zbog nepopularnog rata u Avganistanu, koji traje ve} 11 godina.

Da mask obe }ao sa rad wu s Ko fi Ana nom DA MASK, @E NE VA: Sirija je ju~e obe}ala da }e sara|ivati s mirovnim izaslanikom UN i Arapske lige Kofijem Ananom i zatra`ila pomo} u borbi protiv „terorizma”, kako sirijski re`im naziva pobunu u zemqi.

„Sirijska vlada je odlu~na u nameri da za{titi svoje gra|ane tako {to }e razoru`ati teroriste, kao i da nastavi da traga za mirnim re{ewem za krizu kroz saradwu sa specijalnim izaslanikom Kofijem Ananom”, saop-

Voj nik bio pod stre som KA BUL: U me|uvremenu, advokat vojnika koji je ubio 16 avganistanskih civila saop{tio je da je wegov klijent, uo~i odlaska u Avganistan, bio uznemiren pred ~etvrtu vojnu slu`bu u jednoj ratnoj zoni i verovatno je bio pod stresom posle rawavawa i ubistva kolega. Advokat Xon Henri Braun rekao je da je 38-godi{wi poru~nik, koji je optu`en da je u nedequ ubio civile, ukqu~uju}i devetoro dece, ve} dva puta bio rawen, u glavu i stopalo, tokom tri slu`be u Iraku i bilo mu je re~eno da vi{e ne}e i}i u ratnu zonu. Jedan neimenovani ameri~ki zvani~nik rekao je za „Wujork tajms” da su ubistva rezultat „kombinacije stresa, alkohola i porodi~nih problema, on je, jednostavno, pukao”. Braun je, me|utim, rekao da mu nije poznato da li je wegov klijent bio pod uticajem alkohola i odbacio porodi~ne probleme kao „gluposti”, ali je rekao da je, svakako, u pitawu bio stres, s obzirom na to da je u vreme kada su se ubistva dogodila jedinica u kojoj je vojnik bio pretrpela gubitke. Advokat je rekao da se smrtna kazna i daqe razmatra u ovom slu~aju. Ime vojnika ne}e biti obelodaweno do objavqivawa optu`nice, a zasad se zna da je stupio u vojsku posle napada na Wujork i Va{ington 11. septembra 2001. godine.

Kofi Anan i Ba{ar al Asad

Zatvarawe ambasada u Damasku DUBAI: Jo{ ~etiri ~lanice Saveta za saradwu zemaqa Persijskog zaliva odlu~ile su da se pridruè Saudijskoj Arabiji i Bahreinu i zatvore svoje ambasade u Damasku zbog nasiqa reìma sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada nad antireìmskim demonstrantima. Saudijska Arabija i Bahrein su prekju~e objavili da zatvaraju svoje diplomatske misije u Siriji. Pored ove dve zemqe, Savet za saradwu zemaqa Persijskog zaliva obuhvata Ujediwene Arapske Emirate, Katar, Oman i Kuvajt.

{tilo je sirijsko Ministarstvo spoqnih poslova u pismu upu}enom UN. Damask je u pismu zatraìo „pomo} svih zemaqa i organizacija u borbi protiv terorizma”, kao i da se izvr{i pritisak na sve strane kako bi se zaustavilo pruàwe podr{ke teroristima i okon~alo krvoproli}e u Siriji, prenele su agencije. Anan, biv{i generalni sekretar UN, uputi}e po~etkom slede}e sedmice tim u Siriju radi razgovora o predlogu za razme{tawe me|unarodnih posmatra~a, saop{tio je Ananov portparol Ahmad Fazi. Izaslanik UN, koji je nedavno u Damasku razgovarao s predstavnicima reìma i opozicije, ju~e je iz @eneve izvestio, putem video linka, Savet bezbednosti UN o tim razgovorima. Anan je zatraìo od Asada da odgovori na „konkretna pitawa” kako bi se prekinulo krvoproli}e, obezbedila humanitarna pomo} stanovni{tvu i otvorio dijalog za re{ewe krize. U me|uvremenu, {efovi diplomatija Tunisa, Egipta i Libije, koji su se ju~e sastali u Tunisu, ocenili su da sirijska kriza moè biti re{ena samo u „arapskim okvirima” i izrazili su protivqewe bilo kakvoj stranoj intervenciji.

Pu tin i uspa va na ti gri ca MO SKVA: U Rusiji su se ovih dana pojavile sumwe u vezi sa ~uvenim susretom Vladimira Putina sa tigricom, pre tri godine, prenosi AP. Za{titnik prirodne okoline Dmitrij Molodtsov kaè da je ìvotiwa koju je Putin omamio i potom joj stavio ogrlicu za xi-pi-esom 2008. godine druga~ija od one koja je kasnije fotografisana u divqini. Molodtsov kaè da se na fotografijama koje je projekat za konzervaciju tigrova Amur postavio na svom veb sajtu

vidi ìvotiwa sa druga~ijim {arama od one koju je Putin uspavao pre nekoliko godina. Koordinator projekta Amur odbacio je ove tvrdwe kao neistinu. Molodtsov tako|e smatra da je ìvotiwa koju je Putin navodno pogodio iz vazdu{ne pu{ke uspavquju}im sredstvom zapravo uzeta iz jednog lokalnog zoolo{kog vrta i da nikada nije ìvela u divqini, a kao dokaz za svoje tvrdwe navodi fotografije ìvotiwe iz zoo-vrta.

dnevnik

Klu ni uhap {en is pred am ba sa de Su da na VA [ ING T ON: Po zna ti glu mac Xorx Kluni uhap{en je ju~e u Va{ing to nu to kom pro te sta is pred ambasade Sudana u ameri~koj prestonici, po{to nije po slu {ao zah tev policije da se sa de mon stran ti ma uda qi od zgra de am ba sa de. Po li cajci su Kluniju stavili lisice, nakon ~ega je odvezen policijskim vozilom sa lica mesta, javqaju mediji u Va{ingtonu. Holivudski glumac je u dru{tvu vi{e aktivista za qudska prava i ameri~kih kongresmena protestovao ispred sudanskog diplomatskog predstavni{tva zbog blokade dostavqawa humanitarne pomo}i sudanskom narodu

od strane predsednika Omara al Ba{ira. „@elim da privu~em pa`wu za ovo pitawe jer je to je di ni na ~in da se ne {to uradi i pomogne sudanskom narodu”, kazao je Kluni okupqenima, pre nego {to ga je policija privela. Klu ni je pri su stvo vao sed ni ci jed nog od kon gre snih odbora na kome je bilo re~i o situaciji u Sudanu.

BELGIJA

Mi nut }u ta wa za na stra da le BRI SEL: U Belgiji je ju~e ta~no u 11 sati minutom }utawa odata po{ta poginulima u te{koj saobra}ajnoj nesre}i u [vajcarkoj u kojoj je `ivot izgubilo 28 osoba, me|u kojima je bilo 22 dece. U Ambasadi Belgije u Beogradu otvorena je kwiga `alosti.

kofonske i flamanske jezi~ke zajednice, bila jedinstvena. „U ovim trenucima vi{e nema podela na ve}inu i mawinu, na Flamance i Valonce”, izjavila je preksino} Ingrid Lijeten, potpredsednica Flandrije, a belgijski dnevnik „Soar” konstatovao je u uvodniku da „bol

Iden ti fi ko va ne sve `r tve [vajcarska policija saop{tila je ju~e da su identifikovana tela svih 22 dece i {estoro odraslih, koji su nastradali u te{koj autobuskoj nesre}i u [vajcarskoj, dok su u Belgiju, koja je proglasila nacionalni dan àlosti, po~eli da se vra}aju preìveli, a o~ekuje se i dolazak aviona s nastradalima. Automobili, autobusi i tramvaji, pa ~ak i podzemna èleznica zaustavqeni su na jedan minut, dok su {irom Belgije odzvawala zvona sa svih zvonika. Za to vreme, televizijske i radijske stanice prekinule su program. Bio je to jedan od retkih momenata kada je Belgija, duboko podeqena izme|u fran-

prevazilazi granice, ~ak i granice jezi~kih zajednica”. Uzrok stravi~nog udesa jo{ se ne zna. Istra`iteqi sumwaju da je voza~ autobusa mo`da imao infarkt tokom vo`we, dok belgijski mediji, pozivaju}i se na svedo~ewa dece, pi{u da je neposredno pre udesa, voza~ poku{avao da ubaci DVD disk u ure|aj.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIK TOR OR BAN Ma|arski premijer Viktor Orban ka`e da Ma|arska ne}e `iveti prema zapovestima stranih sila i da ne}e biti kolonije Evropske unije. „Ne}emo biti kolonija. Kao nacija koja je deo Evrope zahtevamo da se prema nama odnose jednako kao prema svima. Ne}emo biti gra|ani druge klase u Evropskoj uniji”, kazao je on. EU je odlu~ila da zbog ma|arskog deficita uskrati toj zemqi gotovo 495 miliona evra pomo}i.

@O ZE MA NUEL BA RO ZO Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo smatra da pore|ewe Evropske unije sa SSSRom i Habsbur{kom monarhijom, koje je ju~e u govoru napravio ma|arski premijer Viktor Orban, predstavqa „odraz wegovog potpunog nepoznavawa demokratije Ma|arski premijer je poru~io da Ma|ari ne}e `iveti prema naredbama stranih sila, niti }e se odre}i svoje nezavisnosti i svoje slobode.

AN DERS BREJ VIK Norve{ka slu`ba bezbednosti PST saop{tila je da nije imala na~ine da otkrije plan Andersa Beringa Brejvika koji je u julu 2011. izvr{io masakr u Norve{koj. Na~elnik PST Roxer Berg ju~e je izrazio `aqewe {to doma}e obave{tajne agencije nisu bile u stawu da spre~e napade u kojima je ubijeno 77 qudi, ali je rekao da „nije bilo nikakvih nagove{taja da bi tako ne{to moglo da se dogodi.

ZBOG NAVODNE SVA\E IZME\U SNAJE I WENE SVEKRVE, BRITANSKE KRAQICE ELIZABETE DRUGE

ârls se razvodi od Kamile? LONDON: Princ ârls i Kamila Parker Bouls se razvode, donosi na naslovnoj strani britanski tabloid „Gloub”. Vest o razvodu britanskog prestolonaslednika i wegove dugogodi{we partnerke, s kojom se oènio 2005. godine, treba primiti sa velikom dozom rezerve jer je list i pro{le godine najavqivao bra~ni brodolom budu}eg kraqa. „Gloub” navodi da je do razilaèwa do{lo zbog sva|e izme|u Kamile i wene svekrve, britanske kraqice Elizabete Druge. „Prema na{im informacijama, kraqica

Princ ^arls i Kamila Parker

Elizabeta stoji iza ovog razvoda, koji se drì u strogoj tajnosti„, isti~e britanski tabloid, dodaju}i da supru`nici vode nemilosrdnu bitku oko podele ârlsove imovine koja se procewuje na 300 miliona dolara Po pisawu lista, razvod je razlog {to se ârls i Kamila vi{e ne pojavquju zajedno u javnosti uprkos brojnim obavezama u godini kraqi~inog jubileja. ârls i Kamila su se ven~ali nakon 25 godina duge i tajne veze. Izvori bliski dvoru tvrde da kraqica nikada nije prihvatila ârlsovu drugu suprugu.

UKRATKO Uhap{eno 16 ilegalaca ZAGREB: Hrvatska policija uhapsila je 16 stranaca, me|u kojima dvoje s Kosova, u ilegalnom prelasku granice Hrvatske i Srbije. U saop{tewu vukovarsko-sremske policije, na podru~ju Apa{evca u ~etvrtak je uhap{eno 14 dràvqana Somalije, a na podru~ju Iloka dvojica s Kosova. Protiv svih wih pokrenut je postupak povratka u Srbiju iz koje su nezakonuto pre{li u Hrvatsku, jer im zbog ilegalnog prelaska granice odre|eno proterivawe iz Hrvatske, kao i zabrana ulaska i boravka u toj dràvi, saop{tila je policija. Hrvatska policija je pre nekoliko dana uhapsila grupu od devet dràvqana Somalije koji su ilegalno u{li u Hrvatsku i pokrenula postupak wihovog povratka u Srbiju iz koje su nezakonito u{li u Hrvatsku. Od po~etka ove godine na podru~ju Vukovarsko-sremske ùpanije u nedozvoqenom prelasku granice uhap{eno je 100 stranih dràvqana, od kojih 34 Avganistanca.

Parada ponosa u Splitu ZAGREB: Udruèwa Iskorak i Kontra najavila da }e 9. juna u Splitu biti odràna gej parada iako je pro{logodi{wa nasilno prekinuta. Na konferenciji za novinare u Splitu organizatori su rekli da }e povorka i ove godine i}i centrom grada do Rive, iako im je policija predlagala drugo mesto (Prokurative), prenosi „Slobodna Dalmacija” na svom portalu. Organizatori o~ekuju od policije da ih za{titi, jer je na zagreba~koj gej paradi pokazala da to moè. „Dràva je na Zagreb Prajdu pokazala da nas moè za{tititi ako ima politi~ke voqe”, rekla je jedna od organizatora Sawa Juras. Moto i ovogodi{we parade je „Razli~ita porodica, ista prava”. Pro{logodi{wu, prvu gej paradu u Splitu, obeleìlo je nasiqe nad u~esnicima povorke. Tokom napada na splitskoj Rivi povre|eno je vi{e osoba, a privedeno je oko 140 huligana.

BALkAn

c m y

dnevnik

DRA MA ZBOG ALU MI NI JUM SKOG KOM BI NA TA U POD GO RI CI

Vlasni{tvo nad KAP politi~ki interes Rusije PODGORICA: Vlasni{tvo nad Kombinatom aluminijuma u Podgorici (KAP) je „politi~ki interes Rusije”, preneo je podgori~ki list „Dan”. Prema tom listu, ostanak ruske Centralnoevropske aluminijumske kompanije (CEAC), kao vlasnika KAP-a, zastupa ruski ministar za vanredne situacije i kopredsednik rusko-crnogorskog komiteta za saradwu Sergej [ojgu. Kako „Dan” pi{e, [ojgu je stav da je „ostanak CEAC-a politi~ki interes Rusije preneo predstavnicima ruskog vlasnika KAP-a. Oni su se zbog toga izjasnili protiv namere Vlade Crne Gore da raskine kupoprodajni ugovor sa Rusima i da preuzme otplatu duga prema Doj~e banci u iznosu od oko 22 miliona evra. Kako pi{e „Dan”, Deripaski nije u interesu da se suprotstavqa ruskoj vladi, jer o~ekuje dozvolu za

SAD tra `i le da se re {e Ru sa? Prema nekim ranijim medij skim in for ma ci ja ma, raskidawe ugovora sa Rusima o vlasni{tvu nad podgori~kim kombinatom, tra`e SAD. Mediji navode da je navodno, direktor KAP-a Aleksej Kuzwecov „predstavnik Ruske slu`be bezbednosti...”

Iz Nove je ukazano da je svaka podru~na jedinica i filijala policije u Crnoj Gori po zakonu obavezna, a samim tim i tehni~ki osposobqena, da iza|e u susret zahtevima gra|ana kada je u pitawu pismo i jezik na kojima `ele da imaju li~na dokumenta. Zato najo{trije osu|uje pona{awe nadle`nih u ulciwskoj policiji koji spre~avaju izdavawe dokumenata na srpskom jeziku i }irilici, ~ime direktno kr{e qudska prava gra|ana i ulaze u zonu krivi~ne odgovornosti, saop{teno je iz Nove Dodaje se da ulciwski slu~aj ne predstavqa usamqen primer, ve} kontinuitet u delovawu onih koji se trude da svakim svojim potezom poka`u netrpeqivost prema srpskom narodu i jeziku u Crnoj Gori.

Aleksej Kuzwecov

KAP-a Aleksej Kuzwecov je ranije tra`io da u parlamentu iznese vi|ewe situacije u toj fabrici. On je, ina~e, bio pozvan na sednicu skup{tinskog Odbora za pra}ewe procesa privatizacije, u pro{li ponedeqak, ali su je bojkotovali ~lanovi odbora, predstavnici vladaju}e koalicije u Crnoj Gori. Tada je i Kuzwecov napustio sednicu, iako je, kako je ranije najavqivao, imao da saop{ti va`ne informacije, jer, prema wegovoj oceni, crnogorska javnost nema sve podatke o Kombinatu aluminijuma. Vlada Crne Gore je najavila mogu}nost da bi, zbog odbijawa Rusa da napuste KAP, mogla da pokrene arbitra`ni postupak pred sudom u Be~u, jer je CEAC prekr{io kuporodajni ugovor, pored ostalog, i time {to Elektroprivredi Crne Gore duguje vi{e od 30 miliona evra za potro{enu struju

Poziv turskim investitorima PODGORICA, ISTANBUL: Potencijalna investicija turskih kompanija u nik{i}koj @eqezari je po`eqna, ka`e premijer Crne

Nema dokumenata na srpskom PODGORICA: Ulciwska policija ne izdaje li~na dokumenata na srpskom jeziku i }irilici, ~ime se kr{e qudska prava gra|ana, saop{teno je iz Nove srpske demokratije. Iz te opozicione stranke su naveli da je licemeran, neprihvatqiv i neistinit izgovor ulciwske policije da nema tehni~ke uslove za izdavawe li~nih dokumenata na }irilici.

gradwu 20 elektrana, namewenih za izvoz struje u Kinu, koja pati od deficita elektri~ne energije zbog naglog industrijskog razvoja. Takve odluke potvrdila je Skup{tina Crne Gore, na vanrednoj sednici krajem februara, a predsednik Odbora direktora

Igor Luk{i}

Gore Igor Luk{i}. Ta investicija bi, navodi Luk{i}, uve}ala duplo ili trostruko sada{wu trgovinsku razmenu Crne Gore i Tur-

ske.„U @eqezari je trenutno u toku proces prodaje i ohrabruje ~iwenica da je nekoliko velikih turskih kompanija zainteresovano za wu„, dodao je Luk{i} na doru~ku, kome su prisustvovali predstavnici oko 20 najja~ih kompanija iz svih sektora turske ekonomije. On je, posledweg dana ~etvorodnevnog boravka dràvne delegacije u Turskoj, kazao da dolazi vreme kada Crna Gora ne}e mo}i vi{e da se zaduùje, pa je primorana na aktivnije privla~ewe stranih direktnih investicija. „Na{ javni dug èlimo da zadrìmo na nivou od 45-46 odsto bruto doma}eg proizvoda„, kazao je Luk{i}. On je najavio da }e ve} sredinom aprila biti odràn prvi sastanak me{ovite komisije Crne Gore i Turske, koja treba da

razmotri sve mogu}nosti za boqu trgovinsku saradwu. Luk{i} je najavio daqe uklawawe biznis barijera kao i nastavak borbe protiv korupcije. Ministar ekonomije Turske Zafer âglajan kazao je da privatizacija u Crnoj Gori privla~i pa`wu tamo{wih investitcija. „@elim da na{e biznismene usmerim na investicije kod vas, a na{ premijer je pre dva dana dao saglasnost da turske firme direktno ulaù u Crnu Goru, koju smatramo prijateqskom zemqom. Sada je na{a du`nost da ispunimo te direktive”, rekao je âglajan, ~estitaju}i Crnoj Gori nedavni ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Turske investicije Crnoj Gori bi bile preko potrebne s obzirom na to da je ona jedna od retkih zemaqa koja ne trpi posledice globalnih ekonomskih i finansijskih poreme}aja.

Na dva Crnogorca ide jedan stan PODGORICA: Crna Gora ima 314.704 stambene jedinice {to, ako se uzme u obzir da ta dr`ava ima 620.000 stanovnika, pokazuje da na dva stanovnika do|e po jedan stan. Prema podacima Zavoda za statistiku, od ukupnog broja stambenih objekata u Crnoj Gori u gradovima je 56 odsto ili 177.398, dok se 44 odsto ili 137.306 stanova nalazi u ostalim naseqima. Za sezonsko stanovawe koristi se 61.860 objekata, za stalno stanovawe 247.354, za obavqawe delatnosti 3.755, dok je bez podataka o na~inu kori{}ewa 1.735 stanova. U Crnoj Gori postoji 58.978 sta-

nova u kojima niko ne stanuje, od ~ega privremeno nenanstawenih stambenih objekata ima 51.927, dok je napu{tenih 7.051 stanova. Najvi{e stanova je u Podgorici 72.688, a najmawe u Plu`inama - 2.116. U periodu izme|u dva popisa, broj stanova za stalno stanovawe bele`i porast od 20 odsto, stanova za sezonsko kori{}ewe ili vikendica za 53 odsto, a stanova za obavqawe delatnosti za 51 odsto. Najmawi porast gradwe izme|u dva popisa je na Cetiwu 1,8 odsto, a najve}i u Budvi 82,9 odsto. (Ta njug)

U hotelu 30 kilograma opala

PODGORICA: Budvanska policija istra`uje ko je u sefu poznatog hotela “Iberostar Belvi” deponovao oko 30 kilograma poludragog kamena - opala. Kako saznaju “Vijesti”, istraga je pokrenuta nakon {to je policija jedne zemqe tra`ila da se proveri da li je u Crnoj Gori zavr{io deo draguqa, koji je plen me|unarodnih {vercera. Podatke o tome {ta ima u sefu hotela policiji je saop{tio i poznati biznismen Branko – Brano ]upi}, koji je i vlasnik elitnog be~i}-

kog hotela. “U svojstvu gra|anina sam sam do{ao u policiju da pomognem u toj istrazi. Wima sam predao poludrago kamewe, koje su u sefu hotela deponovali inostrani gosti”, kazao je on. Iz crnogorske policije zvani~no nije saop{teno o kakvoj istrazi je re~ kao ni protiv koga su u toku provere. Za sada se ne zna ni da li je re~ o pripadnicima kriminalne grupe, koja se u Interpolovim bazama vodi pod projektom “Pink Panter”, a re~ je o kradqivcima draguqa, zlata

i vrednih umetnina. Opal koji je deponovan u sef be~i}kog hotela je mineraloid, koji spada u grupu dragog kamewa, a moè biti bezbojan ili obojen sivo, crveno, narandàsto, zeleno, plavo, ruì~asto, sme|e ili crno, navode „Vijesti”. Najre|i su opali crveno-crne boje, a naj~e{}i beli i zeleni. Opal se koristi za izradu nakita, ali i kao poludragi kristal, koji vidovwaci koriste za izradu amajlija, koje navodno pomaù u le~ewu bolesti, vra}awu pozitivne energije.

subota17.mart2012.

Josipovi} protiv rehabilitacije Dra`e ZAGREB: Rehabilitacija Dra`e Mihailovi}a nije dobar potez, jer je on ratni zlo~inac iz Drugog svetskog rata, izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} reaguju}i na najave iz Srbije o rehabilitaciji komandanta nekada{we Jugoslovenske vojske u otad`bini.

„Dra`a Mihailovi} je ratni zlo~inac iz Drugog svetskog rata. Znamo kakva su zla ~etnici ~inili. Ne mogu se setiti neke bitke u kojoj su se ozbiqno borili protiv okupatora, ali se mogu setiti bi-

taka u kojima su zajedno sa usta{ama u~estvovali u borbi protiv partizana. Mogu se setiti i toga da su se, zajedno sa svim poraènim silama, povla~ili prema Austriji”, rekao je Josipovi} u Splitu, na Filozofskom fakultetu. Na pitawe da li }e Hrvatska reagovati, Josipovi} je rekao da je i wegova izjava neko reagovawe. „Vide}emo kako }e postupak zavr{iti”, rekao je Josipovi}. Josipovi} je prvi hrvatski zvani~nik koji se oglasio povodom najava rehabilitacije Mihailovi}a. Vlasti dalmatinskog mesta Vrgorac zatraìle su ju~e od hrvatskih vlasti da zaustave rehabilitaciju Mihailovi}a zbog, kako navode, ~etni~kih zlo~ina po~iwenih na tom podru~ju. Beogradski mediji javili su da bi general Dragoqub Draà Mihailovi} trebalo da bude rehabilitovan u postupku koji je zakazan za 23. mart u Vi{em sudu u Beogradu.

SLOVENIJA

Bez ratifikacije sporazuma QUBQANA: Nova slovena~ka vlada desnog centra zamrzla je ratifikaciju ACTA sporazuma dok EU ne zauzme jedinstveni stav o tome. „Odlu~ili smo da zamrznemo ratifikaciju, sve dok rasprava o sporazumu ACTA ne budu zavr{ena u Evropskoj uniji”, rekao je novinarima portparol vlade An`e Logar. „Bilo bi besmisleno da prejudiciramo ishod te rasprave”, rekao jeLogar. Biv{a slovena~ka vlada levog centra je bi-

la me|u 22 zemqe EU, koja je u januaru, pre dolaska nove vlade, potpisala Trgovinski sporazum o za{titi autorskih prava na internetu. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Japan i Kanada su bile tako|e me|u potpisnicama ovog sporazuma. Evropska komisija (EK) je u februaru zatra`ila od Evropskog suda pravde da donese odluku o zakonitosti kontroverznog sporazuma o za{titi autorskih prava i sloboda na internetu.

GR^KA

Atina u selektivnom bankrotstvu LONDON: Agencija za kreditni rejting „Stan dard’s&Po ors„ dodelila je novim gr~kim obveznicama CCC rejting, a rejting Gr~ke zadr`ala na „selektivnom bankrotu”, objavila je agencija u ~etvrtak. Dodeqeni rejting CCC, koji je vi{i nego rejting zemqe, ograni~en je ipak nesigurnim prognozama gr~koga rasta, {to slabi politi~ki konsenzus oko ambicioznih i nepopularnih reformi, kao i jo{ uvek velikim spoqnim fiskalnim dugom, ~ak i nakon zavr{etka restrukturirawa duga, poja{wava agencija. Rejting tako|e odra`ava na{e dileme oko primene ambiciozne fiskalne konsolidacije predvi|ene u drugom paketu pomo}i Gr~koj, navodi „Stan dard’s&Po ors„. Gr~ ka vla da iz da la je 12. marta nove obveznice, nakon

{to je 85,8 posto privatnih kreditora prihvatilo ponudu o zameni postoje}ih gr~kih obveznica novim, ~ime je postignut ciq najve}eg restrukturirawa dr àv nog du ga u isto ri ji. Agencija kaè da }e zadràti rejting Gr~ke na „selektivnom bankrotu” dok se ne zamene obveznice, {to bi trebalo da bude obavqeno do 11. aprila. Nakon zamene, kaè agencija, verovatno }emo smatrati da je selektivni bankrot Gr~ke izle~en i dodeliti joj kreditini rejting CCC. Zamenom obveznica bi}e otpisano oko 100 milijardi evra duga Gr~ke, ~ime je ispuwen uslov potreban da bi Atina dobila drugi paket pomo}i od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda vredan 130 milijardi evra te tako izbegla bankrot.

Eksplozija u pogonima „Plive”, 9 povre|enih ZAGREB: U eksploziji i poàru u proizvodnom pogonu fabrike „Pliva” na zapadu Zagreba povre|eno je devet radnika, od toga dvojica te{ko, saop{tila je zagreba~ka policija. Vatra, koju su vatrogasci ugasili, izbila je oko 15 ~asova nakon eksplozije u pogonu za proizvodwu lekova u kvartu ^rnomerec u Zagrebu. Poàr su gasili vatrogasci „Plive”, a kako je poàr bio pod kontrolom, nije bila potrebna dodatna pomo} va-

trogasne jedinice Zagreb, saop{teno je iz Dr`avne uprave za za{titu i spasavawe. Dvoje radnika zadobilo je opekotine i prevezeni su u Traumatolo{ku bolnicu, dok su se ostali nagutali dima. Jedan od wih je u vrlo te{kom stawu. U istoj zgradi, ali ne istom mestu izbio je mawi po`ar i 10. oktobra pro{le godine i tada je jedan radnik lak{e povre|en. Policija vr{i uvi|aj kako bi se otkrio uzrok ju~era{we eksplozije.

lekar

subota17.mart2012.

Na no ~e sti ca ma pro tiv ra ka? la da fran cu ska kom pa n i j a „Na n o b i o tiks” po ~e la je da pa ci jen ti ma obo le lim od sar ko ma ubri zga va ~e sti ce, mi lion pu ta ma we od de bqi ne dla ke ko se, ko ji ma se de set pu ta po ve }a va dej stvo ra di o te ra pi ja. Ta ko se po ja vi la na da da bi na no ~e sti ce, ve o ma ma li pro iz vo di ~i ja je pri me na po zna ta u elek tro ni ci i he mi ji, mo gle da se ko ri ste i u me di ci ni, pre sve ga za uni {ta va we ra ka, sar ko ma, ret ke vr ste tu mo re ko ja na pa da pre sve ga mi {i }e udo va. Pr va fa za kli ni~ kog is pi ti va wa usme re na je pre sve ga na is pi ti va we bez o pa sno sti na no ~e sti ce haf ni jumdi ok si da (HfO2) ko ja bi, ~im se na |e u tu mo ru, tre ba lo da po ve }a ra zor no dej stvo H zra ka emi to va nih to kom ra di o te ra pi ja, iz ja vio je Lo ran Le vi, pred sed nik i osni va~ „Na no bi o tik sa”.

Uspe {no te sti ra na vak ci nu za si du u ban ski vo de }i bi o teh no lo {ki stru~ wa ci su na mi {e vi ma uspe {no te sti ra li no vu vak ci nu pro tiv si de i sprem ni su da usko ro po~ nu ma we, stro go kon tro li sa no te sti ra we i na qu di ma, sa op {te no je na Me |u na rod noj bi o teh no lo {koj kon fe ren ci ji, ko ja se odr à va u Ha va ni. Ra di se o vak ci ni pod na zi vom TE RA VAC-HIV-1, raz vi je noj iz re kom bi no va nih pro te i na, ko ja bi tre e ba lo da iza zo ve }e lij sku re ak ci ju na HIV vi rus. Te sti ra we }e bi ti oba vqe no na HIV po zi tiv nim pa ci jen ti ma ko ji ni su u uz na pre do va loj fa zi bo le sti. En ri ke Igle si jas, vo |a ti ma sa sta vqe nog od stru~ wa ka ku ban skog Cen tra za bi o teh no lo gi ju i ge net ski in è we ring (CIGB), ko ji su raz vi li do ti~ nu vak ci nu, ipak na po mi we da je do sad na Ku bi i {i rom sve ta te sti ra no pre ko 100 vak ci na pro tiv si de, pri ~e mu ni jed na ni je da la za do vo qa va ju }e re zul ta te. Ku ba, ina ~e, za pre ven ci ju si de i bri gu o za ra è ni ma HIV vi ru som go di {we iz dva ja 200 mi li o na do la ra. U to je ukqu ~e no i bes plat no le ~e we an ti re tro vi ral nim me di ka men ti ma od ko jih su ne ki i do ma }e pro iz vod we. U ovoj ze mqi je vr lo raz vi je na i in du stir ja bi o teh no lo {kih pro du ka ta, me |u ko ji ma i le ko va i vak ci na. Taj sek tor do no si i zna tan iz vo zni pri hod, pro ce wen na 400 mi li o na do la ra, {to zna ~i da su, po sle ni kla, bi o teh no lo {ki pro duk ti naj u spe {ni ji kun ban ski eks port ni pro iz vo di. (Ta njug)

U po ra stu za ra ze bak te ri jom iz ì vin skog me sa a ra za bak te ri jom Kam pi lo bak ter, ko ja se mo è na }i u si ro vom pi le }em me su i iza zva ti di ja re ju i po vi {e nu tem pe ra tu ru, sve je ~e {}a u ze mqa ma EU, upo zo ra va Evrop ska upra va za bez bed nost hra ne (EF SA).U 2010. slu ~a je vi za ra ze tom bak te ri jom u EU su se po ve }a li pe tu go di nu uza stop no i to za se dam od sto - na 212.064. Raz lo zi po ve }a wa za ra ze ovom bak te ri jom jo{ ni su ja sni, a Ko mi si ja EU je upra vo na ru ~i la ana li zu kon trol nih me ra ko je se pri me wu ju kod ì vin skog me sa na raz li ~i tim punk to vi ma lan ca is hra ne. S dru ge stra ne, broj slu ~a je va za ra ze dru gom bak te ri jom, sal mo ne lom, je 2010. opao na 99.020 sa 108.618 u 2009. In fek ci je

Le vi je na veo i da je za dru gu fa zu is pi ti va wa pred vi |e na ve }a gru pa pa ci je na ta ka ko bi se po ka za la de lo tvor nost no vog

me to da, ve} is pi ta nog na mi {e vi ma, kao i da se na da ko mer ci ja li za ci ji te ra pi je do 2015. go di ne. (Ta njug)

e voj ~i ce ko je kon zu mi ra ju ve }e ko li ~i ne D vi ta mi na su pod upo la ma wim ri zi kom od tzv. „stre snih frak tu ra”, ne go one ko je ga ne do voq no kon zu mi ra ju, uka zu je jed na ame ri~ ka stu di ja oba vqe na na {i ro kom uzor ku. Stre sne frak tu re su ma le na pu kli ne ko sti ju, ko je naj ~e {}e do `i vqa va ju oso be ko je se ba ve na por ni jim fi zi~ kim ak tiv no sti ma, kao {to su tr ~a we ili gim na sti ka. Ove po vre de pred sta vqa ju na ro ~i to ve li ku opa snost za de voj ~i ce ti nej xer skog do ba jer sna ga ko sti ju u tom go di na ma je u ve zi sa sklo no {}u oste o po ro zi i ozbiq ni jim po vre da ma u ka sni jem `i vo tu. Vi ta mi na D pri rod no ima u ma snoj ri bi, ali se ~e sto do da je i mle~ nim pro iz vo di ma, kao {to su mle ko i jo gurt. S ob zi rom da ni je uvek la ko kon zu mi ra ti ga do voq no iz hra ne, stru~ wa ci sa ve tu ju da se uzi ma i kao do da tak is hra ni. Stru~ wa ci De ~i je bol ni ce u Bo sto nu su se pi ta li da li bi is hra na bo ga ta

li ste ri jom su se ta ko |e ne {to sma wi le - sa 1.654 slu ~a ja u 2009. na 1.601 slu ~aj u 2010. Broj za ra `e nih {i ga tok sin-ve ro tok si nom, ko ji pro iz vo di e{e ri hi ju ko li, je u 2010. po ve }an na 4.000 sa 3.573 u 2009, a po ve }a we bro ja obo le lih bi lo je na ro ~i to iz ra -

Ume re no s ka fom i ~a jem a fa ili ~aj? Pi ta we ko je ~e sto po sta vqa mo ka da smo u di le mi {ta je za na {e zdra vqe bo qe. Le ka ri ka ù da oba na pit ka mo è mo s uì va wem uzi ma ti, ali ume re nost je pre sud na. I ka fa i ~aj ima ju svo je pred no sti, ali i ma ne, pa je do bro uskla di ti ovo sa zna we sa zdrav stve nim sta wem ka ko bi uì tak bio pot pun. Ka fa je {am pion u bu |e wu i da va wu vi tal no sti. U {o qi ci cr ne fa ke na la zi se 50 do 150 mi li gra ma ko fe i na, a uko li ko se ka fa pi je u ume re nim ko li ~i na ma, ova sup stan ca po boq { a v a sr ~ a n e funk c i j e , ras po lo è we, sti mu li {e ner vni si stem i po boq {a va we gov rad. Za to uko li ko bo lu je te od ovih bo le sti, ka fu va qa oba zri vo uzi ma ti, u ma lim ko li ~i na ma. Po sti mu la tiv nim svoj stvi ma ~ej ma lo za os ta je za ka fom, jer sa dr ì 35 do 80 mi li gra ma te i na po {o qi. Tein pod sti ~e ak tiv nost or ga ni zma kao i ko fein, ali se we gov u~i nak po sti è tek ka da se pi je u zna to ve }im ko li ~i na ma od ka fe. -Ko f ein iz ka f e ima bla g i anal g et s ki efe k atka è dr Si ni {a Ta tin - Uko li ko se uzi ma s le ko vi ma pro tiv bo l o v a, po j a ~ a v a wi h ov efe kat, {to va qa zna ti uko -

li ko pi je te ne ka ja ~a sred stva za umi re we bo lo va. Fla vo no i di su sa stoj ci ta ni na iz ~a ja za ko j e je utvr | e n o da ima ju an ti ok si da tiv na svoj stva ko ja od la `u sta re we i igra ju va `nu ulo gu u za {ti ti sr ca i krv nih su do va. Ze le ni ~aj je bo ga ti ji fla vo no i di ma od cr nog. Me |u tim, ni s ~a je vi ma ne tre ba pre te ri va ti, jer je do ka za no da on blo ki ra is ko ri {}a va we gvo `|e u or ga ni zmu. Oso ba ma ko je pa te od ane mi je ~aj se za to ne pre po ru ~u je.

Ne `e q e n o dej stvo ka fe ose te oni ko ji pi ju ve }e ko li ~i ne ovog na pit ka dnev no. Te go be se is po qa va ju kao na d u t ost sto m a k a, stva r a w e vi {ka ki se li ne u `e lu cu, ne sa ni ca, raz dra `qi vost. Ali uko li ko {o qi cu ka fe po pi je te po sle je la, olak {a va va re we. Ina ~e, dnev no ne bi tre ba lo po pi ti vi {e od tri do ~e ti r i {o q i c e ovog na p it k a. Po seb no se pre po ru ~u je oprez s in stant ka fom ko ju mno gi pi ju kao po sla sti cu sa mle kom, sla do le dom ili {la gom pa ni je ~u do {to pre te ru ju s dnev nim do za ma. J. Bar bu zan

Vi ta min sma wu je ri zik od frak tu ra D

dnevnik

kal ci ju mom, obil na u mle~ nim p r o i z v o d i m a , mo gla da {ti ti od stre snih frak tu ra, ali se is po sta vi lo

da je tu od po mo }i D vi ta min, a ne kal ci jum. Ovom stu di jom je bi lo ob u hva }e no 7.000 de voj ~i ca sta ro sti od

de vet do 15 go di na, ~ci ja je is hra na, ukqu ~u ju }i uzi ma we di je tet skih su ple me na ta, pra }e na iz me |u 1996. i 2001. go di ne. Ta ko je utvr |en i wi hov pro se ~an dnev ni unos D vi ta mi na. Sve ga je is pod ~e ti ri od sto is pi ta ni ca iz me |u 1997. i 2004. do ì ve lo stre sne frak tu re, a znat no ve }i ri zik od tih po vre da uo~en je kod onih ko je su sva kog da na bar je dan sat upra `wa va le ne ku in ten ziv nu fi zi~ ku ak tiv nost. Pri tom su one ko je su kon zu mi ra le naj vi {e D vi ta mi na, upo la ma we do ì vqa va le stre sne frak tu re ne go is pi ta ni ce ko je su kon zu mi ra le naj ma we tog vi ta mi na. Ta ko |e je utvr |e no da je onim is pi ta ni ca ma ko je uno se naj ma we D vi ta mi na, po treb no du è vre me da se opo ra ve. Ame ri~ ki Me di cin ski in sti tut pre po ru ~u je da i de ca i od ra sli sva kog da na kon zu mi ra ju 600 IU (me |u na rod nih je di ni ca) D vi ta mi na. (Ta njug)

è no u Ne ma~ koj i Ho lan di ji.U EU je 2010. od za ra ze bak te ri ja ma iz ì vo tiw skih pro iz vo da umr lo ukup no 25 oso ba, od ko jih je 16 bi lo za ra è no sal mo ne lom i li ste ri jo im. Naj vi {e smrt nih slu ~a je va, se dam, je re gi stro va no u [pa ni ji. Sle di Bri ta ni ja sa pet smrt nih slu ~a je va. (Ta njug)

Pi lu lom pro tiv ra si zma I

s tra ì va ~i sa uni ver zi te ta Oks ford u Ve li koj Bri ta ni ji su ot kri li da lek „pro pa nol” ko ji se pre pi su je pro tiv po vi {e nog pri ti ska i sma wu je efek te psi ho fi zi~ ke na pe to sti ima i se kun dar ni efe kat - sma wu je ra si zam. Na u~ ni ci su do tog za kqu~ ka do {li is tra ù ju }i uti caj ovog le ka ko ji spa da u gru pu be ta blo ka to ra, na ot kla we we ose }a ja stra ha i ank si o zno sti. Is tra ì va we je vr {e no na 36 is pi ta ni ka be le ra se ko ji su pri su stvo va li pa ne lu po sve }e nom ra si zmu. Gru pa is pi ta ni ka ko joj je dat lek „pro pa nol” po ka zi va la je mno go ma we pred ra su da u po gle du bo je ko è ne go gru pa is pi ta sni ka ko ja ni je ko ri sti la me di ka ment. - Mi ni smo è le li da tra ì mo lek pro tiv ra si zma, ve} smo se sa mo po slu ì li ovim le kom ka ko bi pro ve ri li va `nost emo ci o nal nih pro ce sa na ra ci sti~ ka ose }a wa ko ja qu di no se u se bi, a to ga ni su sve sni - ob ja snio je @u lian Sa vu le sku, ko a u tor ove stu di je. Auto ri stu di je uka zu ju ka ko „pro pa nol” ni je lek pro tiv ra si zma, ali ka ko ve li ki broj qu di ve} ko ri sti ovaj lek ko ji mo è da ima efek te na mo ral ne sta vo ve qu di, na u~ ni ci su po ku {a li da pre ci zni je od re de se kun dar ne uti ca je ovog me di ka men ta. (Ta njug)

Po sle di ce po tre sa mo zga kod de ce e ka de ca ima ju pro blem s pam }e wem i pa `wom i do go di nu da na po sle po tre sa mo zga, {to mo è da do ve de do po gor {a wa kva li te ta wi ho vog ì vo ta i po tre be za po mo }i u sa vla da va wu {kol skog gra di va, uka zu je stu di ja oba vqe na u De ~i joj bol ni ci u Oha ju. Po tres mo zga je naj ~e {}a po vre da tog or ga na, a u SAD ga sva ke go di ne do ì ve mi li o ni de ce, od ko jih mno ga i ne do spe ju do bol ni ce. Po re ~i ma Ki ta Jej tsa, ko ji je u~e stvo vao u do ti~ noj stu di ji, ve li ka ve }i na de ce pro la zi bez ika kvih po sle di ca po sle bla è tra u mat ske po vre de mo zga, ali po sto ji i ma wi pro ce nat kod ko jih se ja vqa ju ne ki simp to mi do go di nu da na ka sni je.Tim iz Oha ja je stu di ju oba vio na 186 de ce sta ro sti od osam do 15 go di na, ko ja su do spe la u bol ni~ ku hit nu slu `bu zbog po tre sa mo zga. Kod ove de ce se ~e sto ja vqa ju so mat ski simp to mi, kao {to su gla vo bo -

qa, umor, pro ble mi s rav no te `om, ali i kog ni tiv ni simp to mi po put za bo rav no sti i pro ble ma pa `we. So mat ski simp to -

ta te pre gle da mag net nom re zo nan vcom. Tim iz oha ja je utvr dio da oko 10 do 15 od sto de ce, ko ja su pri po tre su mo zga gu bi la

mi se vre me nom iz gu be, ali kog ni tiv ni po ne kad po tra ju du `e, na ro ~i to kod de ce ko ja su pri po tre su mo zga iz gu bi la svest ili ko ja ima ju ne ti pi~ ne re zul -

svest, me se ci ma ima kog ni tiv ne pro ble me. [to je po tres mo zga ja ~i, to su na ve de ni ovi pro ble mi u~e sta li ji, na po mi we Jejts. (Ta njug)

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota17.mart2012.

Zaspala je na{a mama, baka i svekrva

Tu`nim srcem javqamo da je na{

Jelica Stojkov

Branislav Vlaji}

24. 11. 1933 - 15. 3. 2012. Sahrana je danas, 17. marta 2012. godine, u 13 sati, na grobqu u @abqu.

O`alo{}eni: majka Marija sestra Branka, sestri}i Senka i Bojan i zet Dragan.

49211

49203

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Umrla je na{a majka i baka

iznenada umro u 57. godini. Sahrana je u ponedeqak, 19. 3. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

Sin \or|e, snaja Jovana, unuci Sara i Sergej.

Posledwi pozdrav kumu

Radmila Oti} ro|. [ovqanski

Sahrana }e biti u subotu, 17. marta 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u \ur|evu.

Porodica Oti}.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 44675 021/451-409.

49155

PRODAJEM komplet stvari za piqarnicu. Telefon: 422-409. 49070 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Tel.: 062/649-000. 48560 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 48606 POTREBNA `ena za ~uvawe starije osobe. Telefon 067/618-350. 48767 KUPUJEM kwige. Telefon 064/99-45002. Mile. 48827 MASA@A relaks 1000 din, celog tela 2000 din, kraqevska 3.000 din. Maserka sa iskustvom. Telefon 061/294-3277. 48993

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, Augusta Cesarca br. 11. Telefon: 48911 062/511-503. IZDAJEM dvosoban stan, 40m2, potpuno opremqen, komforan, klima, telefon, kablovska, internet, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 49010

Dana, 17. 3. 2012. navr{avaju se 3 godine bola i tuge od kada nas je napustio

Opra{tamo se od dragog druga i prijateqa

Mnogo }e{ nam nedostajati.

PRODAJEM kvalitetne trogodi{we sadnice jasena. Tel. 064/136-59-41. 49047 PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{wa, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Tel. 021/6619-236, 063/8351-900. 48849

PRIRODNI PREPARAT protiv {uqeva - hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za 7 dana. Deda Rado{, 037/790-797, 064/240-5549. 48954

Branislavu Vlaji}u

Jelici Stojkov od bra}e Budislava i Du{ana ]ur~i}a.

Porodice Obradovi} i Svorcan.

49198

Posledwi zaovi

pozdrav

tetki

49207

Posledwi pozdrav cewenom i voqenom kom{iji

Vladimira Stefanovi}a Sa po{tovawem: \or|e, Zoran, Bogdan, Ivan, Mladen i Spasoje.

49202

Jelici Stojkov

Uro{u Jojki}u

od: Sa{ke, Sa{e i Tereze.

Stanari Pap Pavla 2.

49199

49206

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Opra{tamo se od na{eg

Bo`ena Ili} Draga na{a Bo`o, iskreno }emo se se}ati tebe, tvog plemenitog srca i du{e i qubavi koju si nesebi~no delila sa nama. Porodica Sakovi}. 49210

PRODAJEM garsoweru od 26.5m2 u centru grada, drugi sprat, terasa, klima, centralno grejawe. Telefon: 063/8633-215. 48831

Bo`eni Ili} \uraki Zoran

PRODAJU se dve vikendice na potezu S. Kamenica - Staro Selo. Telefon 063/738-35-71. 48889

LOKAL 43m2, izdajem - prodajem, ful opremqen, Bulevar kraqa Petra 2. Telefon 065/55-10655. 48620

Prijateqstvo plemenitih qudi ve~na je vrednost. Ne}emo te zaboraviti.

Sowa i Ivanka.

Tvoji kumovi: @are, Jelena, Aleksa i Sofija.

49212

49205

Mnogo }e{ nam nedostajati. Opra{tamo se od Tebe qubavqu i tugom.

Tvoja Gaga.

48991

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom opra{tamo se od tragi~no preminule na{e drage kom{inice

POMEN U subotu, 17. marta 2012. godine navr{ava se 10 godina od smrti na{eg

KUPUJEM auta, sve vrste novija i starija, mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Tel.: 021/822-714, 063/70-81939. 48003 P^ELAR, hitno prodajem ladu â&#x20AC;&#x17E;nivuâ&#x20AC;? 17, 2003. pre{la 65.000km i prikolicu za 12 + 6 ko{nica. Telefon: 021/425865 i 063/7-821-170. 49119

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Tel.: 021/463-362. 47917 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila. Kvalitet zagarantovan. Telefon: 063/8034-735. 48908 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48967

[ebeta Neboj{e Novakovi}a

Neboj{i Novakovi}u Danica Bjelo{ Daca

49169

Pamti}emo te po dobroti, razumevawu i strpqewu. Sada neka te An|eli ~uvaju.

Du{an Joji}

21. 3. 2011 - 21. 3. 2012. Godina pro|e - bol i tuga nikada. Tu`ni i neute{ni: suprug Miroslav, sinovi Slobodan i Milo{, snaje Radica i Nata{a, unu~ad Ivan i Mi{el.

Vere Lovri}

Porodica ^etnik.

Sini{e Be{i}a Wegovi najmiliji: sin Dragan i supruga Mitra.

49200

Posledwi pozdrav ~ika Duletu od Radeta i Sne`ane Mi}anovi}.

49201

Kom{ije iz Vardarske ulice.

49209

49208

^iTUQe l POMeni

subota17.mart2012.

Danas se navr{ava godinu dana otkad nas je u bolu i neverici ostavio na{ dragi

Nikola Cvjeti}anin Pomen }e se odr`ati u 10 ~asova, u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu. Zahvalne porodice: Radi{i} i Cvjeti}anin.

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

Bo`eni Ili} Udru`ewe medicinskih sestara i tehni~ara Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Novi Sad.

dnevnik

Na{a draga supruga, majka, sestra i svekrva

Posledwi pozdrav

Jelena Raduq - Vrane{

Branislavu Vlaji}u

preminula je 15. 3. 2012. godine, posle kra}e i te{ke bolesti. Sahrana je danas, 17. marta, u 14 ~asova, na grobqu, Staro \ur|evo, u Temerinu.

elektrotehni~aru u tehni~koj slu`bi Klini~kog centra Vojvodine

O`alo{}eni: suprug Sr|an, sinovi Reqa i Dane, snaja Milica i brat Petar sa porodicom.

od wegovih kolega sa Patologije, Tehni~ke slu`be i svih zaposlenih u Klini~kom centru Vojvodine.

49164

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Tu`ni pozdrav dragoj priji

od porodice Mi{kovi}.

Posledwi pozdrav dragoj

od porodica Drini} i [evi}.

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i saradnici

Bo`eni Ili}

Leli

Bo`eni Ili}

59775/P

59774/P

49173

koju smo iskreno voleli i za kojom duboko `alimo.

od: wene drugarice Qiqe i Anite sa porodicom.

Kolektiv za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine.

Porodica Zlati}. 59773/P 49158

Dragom ocu i dedi

49157

Posledwi pozdrav

Vidoslavu Ili}u 1924 - 2012.

Dana, 16. 3. 2012. godine, preminula je u 74. godini na{a draga mama, baka i ta{ta

Rozalija Untermajer

Radmili Oti}

ro|. Krevedl Sahrana je na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici, danas, 17. 3. 2012. godine, u 13 ~asova.

posledwi pozdrav od: }erke Olivere Ili} i unuka Aleksandra Trupel - Ili}.

od prije Ane Komnenovi} i porodice Miti}.

49187

49156

49196

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 3. 2012. godine iznenada preminuo

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{eg

Vidoslav Ili}

Vidoslav Ili} Canko

1924 - 2012. penzioner PTT Novi Sad

Dragoj kumi

GODI[WI POMEN na{em dragom ocu, suprugu i bratu

Leli

Radivoju Mirkovi}u

Sâ&#x20AC;&#x2122; qubavqu, porodica Manojlovi}.

obele`i}emo danas, 17. 3. 2012. godine, u 10 ~asova, na ka}kom grobqu. Porodica Mirkovi}.

Weni najmiliji: sin, }erke, zetovi i unuci.

Sahrana je danas, 17. 3. 2012. godine, na Grobqu u Kisa~u, u 13 ~asova. O`alo{}eni: supruga Zorka i k}erke Olivera Ili} i Sne`ana Subi}.

Sahrana je 17. 3. 2012. godine, na grobqu u Kisa~u, u 13 ~asova. Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu, dedi i pradedi od: Sne`ane, Bate, Vladimira, Miodraga, Marka i Lazara Subi}.

49186

49185

Opra{tamo se od na{e voqene tetke

49166

49167

Posledwi pozdrav

49175 49168

SEDMODNEVNI POMEN

Na{ tragi~no nastradali

dragom kolegi i poslovnom saradniku Servis liftova KOM-DMD

Milan @ivkov

Lole

1947 - 2012.

Radovanu Kolarskom kumovi Vojinovi}i.

sahrawen je 14. u Novom Sadu.

marta

Gradskom

grobqu, Porodica.

Porodica Kitanovi}.

49159 49193

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

49194

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminula na{a draga

Uro{u Jojki}u Vere Zauvek }e nam nedostajati tvoja dobrota i toplina. Tvoji: Aca i Lidija sa tatom. 49190

od kom{ija sa Kamewara - porodice: Mar~ok, Qubojev, Tot T., Crni}, Tot G., Topalov, Nemet, ]iri}, Obradovi}, Stejin, Bata, Panteli}, @. Martinovi}, Marija{, Pupovac, Panteli} P., Vra~ari}, Ber~ek i Daki}. 49160

Vidoslavu Ili}u od stanara zgrade Gagarinove 10/5.

Vera Lovri}

Veri

1948 - 2012.

Porodica Stojkovi}.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 3. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

49192

49191

49189

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

U nedostatku ma{te, ali sa puno qubavi... ...zauvek...

subota17.mart2012.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. marta preminuo na{ dragi

Du{an Joji}

Loli

od porodica: Fabris i Zeqkovi}.

Neboj{a Novakovi} Lola

Posledwi ispra}aj je 17. marta, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Vole te tvoji: `ena Sitanka, sin Branko, }erke Tatjana i Dragana, snaja Olgica, zetovi Dejan i Dragan, unu~ad Du{an, Dragan i Dejana.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

Du{anu Ogrizovi}u

1940 - 2012.

obeleì}emo danas, 17. 3. 2012. u 11 ~asova, na ênejskom grobqu. Oàlo{}ena porodica.

49162 49182

Draga Oti} iz \ur|eva Draga tetice, iako je pro{lo dvadeset godina kako nisi sa nama, rado te se se}aju i nikada te ne}e zaboraviti tvoje: Katica, Plemenka i Kata sa porodicama.

49137

Posledwi pozdrav najboqem dedi

Posledwi pozdrav

49129

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Danas, 17. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Siri{kom grobqu, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj

Tvoja [mrle.

49184

Neboj{i Novakovi}u Loli

Obave{tavamo porodicu i prijateqe da je 15. 3. 2012. godine u 82. godini preminula na{a voqena

Du{anu Joji}u

Vesni Koji}

I umesto da mi ~ekamo tebe, ti }e{, kakve li nesre}e, ~ekati nas. Stepanovi.

od wegovih Miluna: Duleta, Gagija i Dejane.

od: Kamenke, Cece, Zorana, Milana i dece.

49183

49165

49163

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Sa tugom: majka Kaja, }erka Ma{a i sestra Tawa sa porodicom. 49095

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ~i~i

TU@NO SE]AWE

17. 3. 1996 - 17. 3. 2012.

Marija Giadro{i}

Mariji Giadro{i} Manciki

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Sestra Gizela sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

49176

Du{anu Joji}u

Verici Lovri}

Bol i tuga se ne mere re~ima ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja ostaje tvojim odlaskom. Osta}e{ po{tovan i nikad zaboravqen. Tvoji: Mirjana, Vladimir, Teodora i Nikola Zeremski.

@iveo je burno, a oti{ao tiho u nezaborav na{ voqeni sin, brat i ujak

Neboj{a Novakovi} [ebe 1968 - 2012. Sahrana je danas, 17. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Osta}e ve~no da `ivi u srcima: tate Nikole, mame \ur|ice i sestre Smiqane sa porodicom.

Vladimir Stefanovi} Sahrana je danas, 17. 3. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bukovcu. S qubavqu i po{tovawem, }erka Vesna i unuci Kristina i Nenad. 49178

Icuka sa porodicom.

Tuga traje, Ti `ivi{ u srcima i mislima tvojih najmilijih. ]erke Svetlana i Sne`ana, majka Mirjana i supruga Mirjana.

49140

49141

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu i deveru

Du{ku Joji}u

Milica Subi}

Mnogo je dobrote, qubavi i plemenitosti oti{lo sa tobom. Zahvalni smo ti {to si bio deo na{eg `ivota. Uspomena na tebe osta}e ve~na u na{im srcima.

Uvek si bila i bi}e{ u na{im srcima.

Tvoji: Mito i Mila.

Tvoji: Ka}a, Ankica i Dragan.

Opra{tamo se od na{e drage, dobre prijateqice

Vere Lovri}

ro|. Jeli}

Porodice Bor{o{ i Kova~ev.

49170

49181

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Pedeset godina bila si mi draga drugarica, bila si pored mene u radosti i boli. Neizmerno }e{ mi nedostajati.

49172

49177

Slobodan Kecojevi}

Posledwi pozdrav dragom {ogoru i te~i

na{em

Vladimiru Stefanovi}u

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav kumu

49179

49113

49130

dragom

Opra{tamo se od na{e drage, dobre prijateqice

Du{anu Joji}u

Mira sa }erkama Draganom i Tawom.

pozdrav

Vere Lovri}

Porodica Kov~in.

od kom{ija iz Rumena~ke 161.

Porodica Dubai}.

49180

49171

49131

^iTUQe l POMeni

subota17.mart2012.

3 Navr{ava se {est meseci od smrti na{eg oca i dve godine od maj~ine smrti.

dnevnik

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Petar Pe}o

dr Jugoslavi Krajnov Jugi Dragiwa i Golub Miqanovi} Parastos je danas, u 10 ~asova, u crkvi, u Bukovcu. Po~ivajte u miru. S tugom i qubavqu va{i najmiliji: sinovi Milovan i @arko, k}erke Tomka i Perka, unuke Tijana i Sawa i zet Zoran.

koja }e nam ostati u trajnom se}awu kao veliki ~ovek, lekar i prijateq. Komemoracija povodom pomena odr`a}e se u subotu, 17. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, u prostorijama Udru`ewa distrofi~ara JBO u ul. Zmaj Jovina 20 u Novom Sadu. Weni zahvalni pacijenti.

Posledwi pozdrav mom ocu

Pro{la je duga i tu`na godina od kada nisi vi{e sa nama. Nikada te ne}emo zaboraviti, zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Radmila, }erke Jelena i Qiqana sa porodicom.

59771/P

49118

Posledwi pozdrav Tati.

Milan D. Pavlovi}

O`alo{}eni: }erka Aleksandra, unuk Vladimir i zet \or|e sa porodicom ^avi}.

]erka Mila i zet \or|e.

49142

49124

Radivoj Davidovac ]u}a

Slobodan Kecojevi}

1990 - 2012.

Pro{lo je {esnaest tu`nih godina bez vas. Ostajete u na{em trajnom se}awu. Prijateqi sa posla.

Vreme prolazi, a uspomene na dragog oca, tasta i dedu ostaju zauvek. ]erka Qiqa sa porodicom.

49152

Posledwe zbogom dragom suprugu

Deset godina ~uvamo uspomene na tvoju plemenitost i dobrotu. Tvoji: Milana, Sa{a, Dejan, Olivera, Luka i Katarina. 49088

Milanu Gaxi}u odr`a}e se danas, 17. 3. 2012. godine, u 10.30 sati, na grobqu, u Gospo|incima. Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju u srcima onih koji te vole. Po~ivaj u miru. Supruga Joka, sinovi Milorad i Zoran, }erke Zorica i Qiqana sa porodicama.

49147

Posledwi pozdrav

ro|. 1942.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

17. 3. 1996 - 17. 3. 2012.

Uro{ Jojki}

\or|e \uragi} \ugara

49151

POMEN

SE]AWE

Momiru Panteli}u

SE]AWE

21. 3. 2002 - 21. 3. 2012.

19. 9. 2011 - 19. 3. 2012.

49146

POMEN

Danas, 17. 3. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nas je napustio na{ dragi i voqeni

Dejan Simi}

Uro{u Jojki}u

1990 - 2012.

Uro{u Jojki}u

Oti{ao si me|u an|ele. Neka te oni sada ~uvaju kada te ja nisam mogla i uspela sa~uvati. Ispra}aj je danas, 17. 3. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uro{u

Jedino {to u ovom tu`nom trenutku mo`emo re}i... „Hvala ti za sve”...

Tvoja Jovanka.

Tvoji: Sa{ka i Igor sa porodicama.

49126

49127

Katici Oti}

od kumova Zorana i Milice.

Godina za godinom prolazi, ali se}awe na tebe i qubav prema tebi nikada ne}e pro}i. Nedostaje{ mnogo.

Se}awe, lepe uspomene, to nam je ostalo. Sestri~ina Mira Mili} sa porodicom.

49144

Jovan Nani} Babi} 1952 - 2011.

49145

49149

POMEN

Danas je devet godina od kada nije sa nama na{a draga

Ve~no tvoji: supruga Vesna, sinovi Miroslav i Sini{a, snaja Zorica i unuci Dejan i Ivana. POMEN

Sa `alo{}u obave{tavamo da je preminula na{a mila sestra i tetka

22. 3. 2007 - 17. 3. 2012. S tugom i po{tovawem, wegovi najmiliji.

49132

Marija Mi{~evi}

Dragoslav Suboti}

Godine prolaze, a tuga ostaje. ^uva je od zaborava wena porodica.

^ovek drugi put umire kada ga svi zaborave. Ti si uvek u na{im srcima.

Sa tugom se opra{tamo od sina na{e koleginice \ur|ice.

Bo`ena Ili}

22. 3. 2002 - 22. 3. 2012.

Samo je vreme pro{lo. Se}awe na tebe ostaje zauvek. Uvek si sa nama.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 3. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

Tvoja porodica: supruga, sin, }erka, snaja, unuka i unuci.

Neizmerno tu`ni sestra Ana Krasnik sa decom.

Porodice Mi{~evi} i Pe{evi}.

Tvoji najmiliji.

49081

49114

49116 48992

Posledwi pozdrav prijateqici

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Du{an ]osin

dragoj

Umrla je moja koleginica i dragi prijateq moje porodice, na{a

^etiri godine suza i tuge za na{im

Neboj{a Novakovi}

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Vera Jovanovi} ro|. Drakuli} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 17. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odràti pomen na{oj voqenoj supruzi, majci, svekrvi i baki. Zahvaqujemo svima koji su nam u neizmernoj tuzi i bolu pruìli utehu svojim prisustvom ili putem mnogobrojnih telegrama sau~e{}a. Oàlo{}ena porodica Jovanovi}. 49112

Bo`eni Ili}

Mom~ilom Ergela{evim

Bo`ena Ili} vi{a medicinska sestra

Zauvek srcima.

ostaje{

na{im

Porodice Popadi} i Kunda~ina.

Tuguju weni: Miladinka i Sava sa decom.

49143

49117

Kolektiv Gimnazije „Isidora Sekuli}”.

1919 - 2008. Hvala ti za sve dobro, jer to `ivi u nama. Porodice: Ergela{ev, Suharevski i Brankov.

349/P

48995

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N 15. 3. 2010 - 15. 3. 2012. 1. 4. 1990 - 1. 4. 2012.

subota17.mart2012.

Pro {le su dve go di ne od ka ko nas je za u vek na pu stio

P O M E N U ne de qu, 18. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na @a baq skom gro bqu da }e mo go di {wi po men na {oj dra goj

Mi lin ko Gu to vi} Gu ta

Vo ji slav Vu ki} Mi lan Vu ki} Vo ja Mi ki ca

Zdrav ka Ba le no vi} ro|. Dra gi ~e vi} 17. 3. 2011 - 17. 3. 2012.

Tu ga i bol za va ma, ni kad ne }e ne sta ti. Va {i naj mi li ji. 48816

P O M E N

P O M E N Na vr {a va se {est me se ci od ka ko vi {e ni je sa na ma na {a dra ga i vo qe na su pru ga, ma ma i ba ka

Na {a qu bav je ja ~a od vre me na i za bo ra va, za to }e{ ve~ no `i ve ti u na {im sr ci ma.

dr Ru `i ci Gr bi}

Vre me pro la zi a qu bav i se }a we osta ju za u vek.

S qu ba vqu, po {to va wem i za hval no {}u po ro di ce: Vu ka {i no vi}, Pa vlov i Gr bi}.

Su pru ga Ol ga, si no vi No vi ca i Si ni {a, sna je Kri sti na i Ma ja, unu ci Je le na i Alek san dar.

48962

48924

S E D M O D N E V N I P O M E N na {em dra gom su pru gu, ocu i de di

P O M E N Su prug Mir ko, }er ke San dra i Dra ga na sa po ro di com i se stra Zo ri ca sa po ro di com.

48836

Raj ko Ra do va no vi} 2007 - 2012. Ve~ no }e bi ti tu ga u na {im sr ci ma za to bom.

Tvo ja po ro di ca.

Ka ta ri na Cvet ko vi}

Je li ci Vr ba {ki Se ki 1996 - 2012. Vre me pro la zi, a ve ~i ta tu ga i bol osta ju. Sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo uspo me nu na Te be. Sin Sr |an, su prug No vak i po ro di ca Vr ba {ki.

Ra do slav Mi haj lo vi} Ra le Za u vek tu `ni tvo ji: ma ma Ivan ka, ta ta Bo ca i se stra Na ta {a. 48946

48932

G O D I [ W I P O M E N

T U @ N O S E ] A W E

Ra do va nu Ko lar skom iz Ru men ke

S qu ba vqu ~u va mo naj lep {e uspo me ne na te be. Tvo ji: su pru ga Mi la na i sin Alek san dar s po ro di com. 48835

48938

Da nas, 17. 3. 2012. go di ne na vr {a va se tu `nih osam go di na od ka da si nas za u vek na pu stio dra gi na{

P O M E N

\u ra ]ur ~in iz Go spo |i na ca 1932 - 2002.

Da nas, 17. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, odr `a }e mo po men na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e ni: su prug Mi o drag, k}er ka Ta wa, sin Si ni {a, sna ja Qi qa na, unu ci Ti ja na, Bo ja na, Ste fan i Mi lan.

48942

vo qe noj

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

GODI[WI POMEN

Vi {wi An ti} Da nas, 17. 3. 2012. go di ne iza }i }e mo na gro bqe u Ma gli }u, u 10.30 ~a so va. Vi lo mo ja je di na, i ni ka da pre `a qe na. Kao sen ka pra zna {e tam, u pu stoj sa mo }i, tvoj lik je uvek sa mnom, a znam da mi ne }e{ do }i. Sr ce pra zno, du {a ve ne, ali ~u vam na {e uspo me ne, sre }u, ra dost, ple me ni tost ti si me ni da la. Do gro ba se di ~im to bom {to sam tvo ja ma ma. Tvo je Du wa i Ja go da sad su mo ja sre }a, a ti si mi tvo jom smr }u osta la bol naj ve }a. Ne ka Te an |e li ~u va ju si ne moj, a mi }e mo ~u va ti na{ ne spo koj.

Branislav Bjelo{

Mir ja nu Jo vi} Mi mu

17. 3. 2011 - 17. 3. 2012.

ro|. Ob ra do vi} 2005 - 2012. Sa mo mi zna mo ko li ko sna ge tre ba da se `i vi sa bo lom bez te be. We ni: de ca Mi li ca i Mi lo{ sa ta tom, Qi qa i Jo va sa Ni ko lom i Re qom, ma ma Ca na i ta ta Qu bi {a.

49030

U sredu, 21. marta 2012. godine navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{ dragi

ro|. Pla~ ki} 28. 3. 2011 - 28. 3. 2012. Vre me pro la zi, a tu ga i pra zni na osta ju.

48925

Na vr {a va se tu `nih {est me se ci od kad ni je sa na ma na{ vo qe ni

\u ra ki Zo ra na Na vr {a va ju se pu ne 3 go di ne od ka da si nas za u vek osta vio. An |e li te uze {e se bi. Osta de nam si ne, pra zno sr ce. Bez te be te {ki su mi da ni i no }i, je di ni si ne Zo ra ne, sr ce bo li, du {a ve~ no pa ti, su ze sa me li ju niz li ce, `eq na sam ~u ti tvoj dra gi glas, tvoj osmeh, tvo ju do bro tu. Po ~i vaj si ne u mi ru, ne ka te ne be ski otac i An |e li ~u va ju.

\or |e Hor wak

Ne ka te u ve~ nom mi ru pra ti na {a qu bav! Su pru ga Zdrav ka, sin Zo ran, }er ka Ru `i ca, unuk Bra ni slav i {o go ri ca Ana. 48988

Tvoj brat Miroslav - Ciki.

48922

49078

POMEN Danas se navr{ava godina od smrti na{eg voqenog.

Ne boj {i Ka la fa ti }u dipl. in`. arh. 20. 3. 2011 - 20. 3. 2012.

@ivko Popovi} @ile

obe le `i }e mo 17. mar ta, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. S qu ba vqu i po {to va wem we go vi naj mi li ji: su pru ga Zo ra, sin Mi li voj, }er ka Ma ri ja, sna ja Bi qa na, zet Sa {a i unu ci Ste fan, Jo va na i Mar ko.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i nikad ne zaboravimo. Tvoji najmiliji.

48921

49072

POMEN

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Milan Jovin 1933 - 2011.

Sada `ivi u nama, na{oj qubavi i na{im se}awima.

Po men }e mo obe le `i ti u ne de qu, 18. 3. 2012. u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Evo prole}a; Jegri~ka, Dunav, dunavci, rukavci... zovu. Ali, Ti si sada na nekim drugim obalama i udi{e{ sve`inu nekih drugih voda. Pa... bistro!

Tvo ja maj ka Mi ca, k}e ri Du wa i Ja go da i su prug Mi lo{.

De san ka Sto ja nov

Uspo me nu na te be ~u va tvo ja po ro di ca.

49029

S E D A M G O D I N A se }a wa na na {u dra gu

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na na {eg si na

Tvoj lik, tvo je le pe re ~i i qu bav ko ju si nam pru `io, ~u va mo za u vek u na {im sr ci ma. Tvo ji: su pru ga Go spa va, si no vi Dra gan i Mi lan, unuk Ra do van i sna ja Jo va na.

Sa va Qu bi ~i}

Milica Bala}

1930 - 2011. Ve ~i to o`a lo {}e ni tvo ji: ma ma, ta ta i sva tvo ja fa mi li ja.

Wegovi najmiliji.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo po men odr `a ti da nas, 17. 3. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Po ro di ca Qu bi ~i}.

48990

49071

49022

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nisi sa nama. Tvoji: }erka Dragica, unuka Du{ica i zet Stanko [ari}. 49068

tv program

subota17.mart2012.

Мари-Кристин Барол

07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Глас Аме ри ке Све о жи во ти ња ма Е-ТВ Но ге на пут И-ве сти Ха ло, пред сед ни че Про стор Здра вље је лек Дис ка ве ри Ви ше од от ко са Вој во ђан ске ве сти Ћа ска ње Са јам ин фо нет Вој во ђан ске ве сти Филм ски про грам Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.33 13.00 13.15 13.27 14.00 14.15

Ју тар њи про грам Ју тар њи Днев ник Ју тар њи про грам Ве сти Жи ки на ша ре ни ца Ди зни на РТС Пла ва пти ца Днев ник Спорт плус Уви ђај Га стро но мад Ви и Ми ра Ада ња По лак

Друга истина Када у освит зоре пронађу тело љубимице градића, мештани за злочин оптужују два човека са друштвене маргине. Случај је додељен младом инспектору који не верује да су они кривци... Улоге: Жулијен Боселије, Мишел Духасy, Мари-Кристин Барол Режија: Филип Моније (РТВ 1, 17.55) 08.05 Ди зни је ве ари је, кон церт де чи је му зи ке 08.30 Цр та ни фил мо ви 09.00 Ву ков ви део бу квар-сло во „М“ 09.20 Ка пљи ца, цр та ни филм 09.30 Хај де са мном у об да ни ште 10.05 Пи там се, пи там се 10.35 Кон церт де чи јег хо ра „Звон чи ћи” 11.00 Пу те ви на де 11.30 Агро мо за ик 12.00 Ве сти 12.10 Три де сет пет го ди на ра дио дра ме Ра дио Но вог Са да из се ри ја ла Зна ње 12.35 Пла ви круг 13.05 Без упу та 14.00 Би о гра фи је: Клерк Гебл 15.00 Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом 15.05 Пет ка за ње 16.20 Све о жи во ти ња ма 16.45 По тро шач ки ре пор тер 17.00 ТВ Днев ник 17.25 По лит би ро 17.55 Дру га исти на, филм 19.30 ТВ Днев ник 20.10 Исто ри ја фран цу ске оба ве штај не слу жбе 21.00 Фа ца 22.00 Вој во ђан ски днев ник 22.30 Из на шег со ка ка 23.30 Исто ри ја фран цу ске оба ве штај не слу жбе 00.15 Дру га исти на, филм 01.45 По лит би ро 02.10 Пу те ви на де 02.45 Пла ви круг

Тијана Печенчић

СЕРИЈА

Војна академија

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.10 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Се ри ја Вре ме је на мо јој стра ни Се ри ја Со ка че Се ри ја Ле ни ја Ве сти Ево нас код вас Ве сти Бо жић ни кон церт Ре цеп ти Ла у ре Ра ва јо ли Ви траж Ве сти Се ри ја Ве сти Се ри ја Се дам НС да на Срем ски Кар лов ци, од су бо те до су бо те Кар лов ци, ме сто мо је дра го Објек тив Са јам ин фо Све што же лим Се дам НС да на Се ри ја Објек тив Лич на гре шка Бо жић ни кон церт: По не кад у 8

Кадети су коначно стигли на Пасуљанске ливаде. Чека их мноштво узбудљивих доживљаја. Шаша, добија специјални задатак коме је дорасла и више него што је потребно. Командир Васке брине о свом воду, али се ипак догоди проблем... Улоге: Ања Станић, Мира Бањац, Тијана Печенчић, Иван Михаиловић, Бранко Јанковић, Бојан Перић, Тамара Драгичевић, Јелисавета Орашанин Режија: Дејан Зечевић (РТС 1, 20.05) 15.07 ТВ ли ца: Зо ран Пре дин...као сав нор ма лан свет 15.57 Ве сти 16.00 Вој на ака де ми ја 16.55 Го спо ђи ца Марпл: У 16.50 са ста ни це Пе динг тон, филм 18.36 Ква дра ту ра кру га 19.01 Сла га ли ца, квиз 19.30 Днев ник 20.05 Вој на ака де ми ја 20.59 При ча о Ип Ме ну, филм 22.56 Ве сти 23.00 Шер лок: Ве ли ка игра, филм

06.16 Зна ње има ње 07.14 ТВ ли ца: Го ран Мар ко вић... као сав нор ма лан свет 08.04 Ве ли ки је свет 08.32 Бер нард 08.35 Срећ ни клин ци 08.57 Чу до ви шта и гу са ри 09.11 Зу ја ли це 09.33 Ви ле ња ци 09.44 Вер ски мо за ик Ср би је 10.31 Кли ни ка вет 11.01 Про фил и про фит 11.30 Књи га ути са ка 12.12 Свет здра вља 12.41 Вре ме од лу ке 12.56 Мо ја ле па Ср би ја 13.30 Гра ђа нин 14.01 Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла 14.33 Са вре ме ни пи сци 15.13 Нај леп ше бај ке бра ће Грим 16.15 Мо ја ве ли ка од лу ка 17.11 Вре ле гу ме 17.42 То тал те нис 17.55 Ва тер по ло: ПС, Пар ти зан-Цр ве на зве зда, пре нос 19.00 Пр ви снег: Еуро бал кан куп 20.05 Ма ли ко ан церт: Ве ра Ив ко вић 20.25 Ства ра ње цар ства 21.13 По тро шач ки са вет ник 21.40 Свет спор та 22.05 Фуд бал: Је лен су пер ли га 22.25 Де бе ла по ро ди ца на ди је ти 23.13 Ве ли ка ни му зич ке сце не 23.59 Вре ле гу ме 00.29 Ру ко мет - ПС: Ме та ло пла сти ка - Вој во ди на

06.00 До у шни ци 08.00 До бра зе мља 09.00 Цр та ни фил мо ви 11.00 Ве сти Б92 11.35 Два и по му шкар ца 16.00 Ве сти 16.35 Филм: По ро ди ца по ли ца ја ца 1 18.30 Ве сти 19.00 АТП Ма стерс 1000 - Ин ди ан Велс, по лу фи на ла 23.00 Ве сти Б92 23.35 Спорт ски пре глед 23.55 Филм: Зми ја 01.30 Ин спек тор Ва лан дер 03.05 Филм: Слат ка осве та 04.35 Са ут Парк 05.20 Укљу че ње у Б92 Ин фо

Змија Након што је уништио доказе о братовљевој кривици, полицајац Тревис Блекстон осуђен је и послат у затвор. По изласку из затвора почиње да ради као камионџија све док га једног дана не посети бивша девојка Ронда са лошим вестима. Улоге: Лоренцо Ламас, Френки Торн Режија: Тибор Такаш (Б92, 23.55)

Гласници Рој и Дениз Соломон су одлучили да напусте живот у великом граду и преселе се на осамљену фарму сунцокрета у западној Дакоти. Иако им испрва поглед на поља процветалог сунцокрета причињава невероватно задовољство, Соломоновима ускоро постаје јасно да нису сами на фарми. Улоге: Дилан Мекдермот, Пенелопи Ен Милер, Кристен Стјуарт, Еван Тарнер, Џон Корбет Режија: Дени Панг, Оксид Панг Чун (Авала, 21.00)

09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.55 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.35

Ку хи њи ца – мађ. До бро ве че, Вој во ди но (слов) Еми си ја за де цу (слов) Хај де са мном у об да ни ште Ве сти (мађ) Вој во ђан ски ар хи тек ти, еми си ја на ма ђар.. са титл. на срп ском + му зи ка Кон церт: Ру ски ко за ци 2. део Ман дер леј, филм Ву ков ви део бу квар-сло во М Пи там се, пи там се Же не на се лу ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца – мађ. До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) Ур ба на џун гла (мађ) Лен да ва - рке стар „100 ви о- ли на” (мађ) Сте фан Ми лен ко вић и „Гу да чи Све тог Ђор ђа“ у но во сад ској Си на го ги Со на та за фла у ту и ги та ру

09.00 10.30 12.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 22.00 00.00 00.30

До ма ћин Филм: Ди вљи ди вљи за пад Сур ви вор Же не Рад на ак ци ја Бу два на пје ну од мо ра Га ли лео Ве сти Аси Су леј ман Ве ли чан стве ни Бу два на пје ну од мо ра Са вр шен ми нут РБ Еко ге ри ла Филм: Бек ство

Зрно по зрно У новом издању емисије можете погледати поред осталог и прилог о томе шта стручњаци из области воћарства саветују пре појаве првих пупољака и како заштити младе саднице. Припремили смо и прилог о протесту пољопривредника у Зрењанину због недоношења Уредбе о субвенцијама. (КТВ, 12.00)

Кристен Стјуарт 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Ке фа ли ца Ма ра тон Здра вље и Ви Филм: Шрек Отво ре ни сту дио Топ шоп Отво ре ни сту дио Здра вље и Ви Сва шта ри ца По след њи час Ве сти По ро ди ца Се ра но Филм: Бок се ри иду у рај Ве сти Сли ке жи во та С.О.С. Ко па о ник Фринџ Филм: Гла сни ци Филм: Ко ња ник на кро ву Филм: Бок се ри иду у рај

Ксенија Мијатовић

Скадарлијом Уочи свог првог солистичког концерта, новосадска певачица Ксенија Мијатовић најављује лепо дружење и подсећање на нека мало другачија времена. Она је испричала и колико ужива у мајчинству, али свакако води рачуна о себи. Добар изглед приписује авантуристичком духу, као рецепту за баланс у животу. (Хепи, 15.15) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.15 15.35 15.50 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30 04.55

Лоренцо Ламас 09.30 АТП Ма стерс Ин ди јан Велс 1/4 Фи на ле 11.00 НБА Ко шар ко ло ги ја 12.30 На ја ва Пре ми јер ли ге 13.00 СК сту дио 13.45 ФА куп: Евер тон – Сан дер ленд 16.00 Шам пи о нат: Лидс - Вест Хем 18.00 Пра ви НБА 18.30 НБА ак ци ја 19.00 АТП Ма стерс Ин ди јан Велс 1/2Фи на ле 23.00 Евро ли га Ма га зин 23.30 ФА куп: То тен хем – Бол тон 01.15 НБА ужи во

dnevnik

c m y

07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.00 03.00 04.45

Ју тар њи про грам Зна ње на по клон Торк Ме те ор и при ја тељ Ме га ми ни малс Ме да Чар ли Те ле шоп Бар би у Фе ри то пи ји: Мер ма ди ја, ани ми ра ни филм Хор сленд Моћ на чи гра Фан та стич но пу то ва ње По бу на ди но са у ру са Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Па ро ви - ужи во Ска дар ли јом Те ле шоп На пу шта ју ћи Лас Ве гас, филм Те ле ма стер Мо ја Ср би ја Па ро ви – Нај бо ље Па ро ви - ужи во Из ба ци ва ње Го ли жи вот Па ро ви - ноћ ужи во Ма тр јо шки Го ли жи вот Мо ја Ср би ја

До бро ју тро Ви кен дви зи ја Не мо гу ћа ми си ја Жи вот у трен ду Зве зде и фа но ви Голд му зич ки ма га зин Филм: Про ме ни ме Ма га зин ин На ци о нал ни днев ник Кур са џи је Зве зде Гран да Филм: Чи ту ља за Еско ба ра Филм: Мост зма јев ња Филм: По врат ни удар Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 09.00 Жи ва ва тра, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Зр но по зр но, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.00 Пи пи шоу, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм ски про грам, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Фешн сто ри, 01.00 Су бо том по под не, 04.00 Осве та

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућ ни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућ ни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи ка

07.00 Би блиј ске при че, 07.30 Пр слук аге ин, 09.30 Де чи ја се ри ја, 10.05 Икс арт, 11.20 Уди ца, 12.00 Ак цен ти, 12.30 Ис под по к лоп ца, 14.00 Ак цен ти, 14.10 Пун гас, 15.00 Пре зент, 16.00 Ак цен ти, 16.30 От кос, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Пи смо гла ва, 20.00 Филм Ин фо, 20.30 Ве зе, 21.00 То ко ви мо ћи, 21.30 Иза зо ви исти не, 22.00 Са јам Ин фо нет, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Игра мо се, 10.00 Ку ћи ца у цве ћу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Би бер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У на шем ата ру, 18.30 Би бер, 19.00 Кад по ра стем би ћу..., 20.00 Прес пре сек, 21.00 Филм, 22.30 Би бер, 23.15 Филм, 00.15 Би бер, 00.30 Ноћ ни про грам

12.00 Ку хи њи ца,13.00 Џу бокс, 14.00 До ку мен тар ни про грам, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Па ор, 16.45 Филм, 18.30 Сре март, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Пут ви на, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви, 00.50 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агрос фе ра, 18.00 Ве зе, 18.45 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota17.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Луда вожња Нисам знала да сам трудна Уз осмех довека Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Трудноћа и транссексуалност Л.А. Инк Уз осмех довека Дечији рођендани за памћење Четири венчања - Америка

08.00 Ван Гог – комплетна прича 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Шпански грип – заборављене жртве 11.00 Мао – кинеска прича 12.00 Џингис Кан 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Лето љубави 16.00 Импресионисти 17.00 Прича о струји 18.00 Ален Прост, трка кроз живот 19.00 Царство мора 20.00 Тутанкамон: тајне дечака краља 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Величанствени Тати 23.00 Лето љубави 00.00 Импресионисти 01.00 Прича о струји

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Лепотица и звер Краљ лав Ужичка република Било једном у Кини 3 Лавиринт Нација брзе хране Мрак филм 2 Мала риба Еротски филм Еротски филм

Ма ла ри ба Треј си за по чи ње нов жи вот без све та кри ми на ла и дро ге у ко јем њен брат Реј и да ље жи ви. Али про шлост се вра ћа у ви ду бив шег љу бав ни ка Џо ни ја, ко ји се из не на да по ја вљу је шар мант ни ји не го икад... Уло ге: Кејт Бланшет, Мартин Хендерсон Ре жи ја: Роан Вудс (Синеманија, 22.00)

Кејт Бланшет

06.00 07.35 09.00 11.10 12.15 13.40 15.10 16.35 18.15 20.05 22.00 23.45 01.30 03.10 04.35

Мала продавница ужаса Једноставни Симон X-Мен 2 Срећа Натали Холовеј Алфа и Омега Дечко моје девојке Маторани Дизање А кад брак није лак Ноћ вештица 2 Два пандура Разведени Списак клијената Вампири смарају

08.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30

Колин Фарел

Кри ми нал ци на го ди шњем Ха ри, лон дон ски ганг стер, по ша ље дво ји цу ир ских пла ће них уби ца Ке на и Ре ја да се са кри ју у Бел ги ји, по што им се из ја ло вио план у лон дон ској цр кви. Кен је вр ло ис ку сан, ина че оча ран сред њим ве ком, а га ји очин ски став пре ма мла дом Ре ју... Уло ге: Колин Фарел, Ралф Фајнс, Брендан Глисон, Ерик Гордон, Ана Мадели, Марк Донован Ре жи јан: Мартин Мекдонај (ХРТ 1, 22.41) 08.01 Кинотека - циклус класичног вестерна: Удаљени бубњеви, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Индонезија - тропски рај, док. филм 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.33 Ветерани мира 13.18 Духовни изазови 13.51 Призма 14.36 Мањински мозаик 14.51 ХАЗУ портрети 15.10 Еко зона 15.34 Земља под водом 16.31 Евромагазин 17.18 Репортери 18.23 Потрошачки код 18.52 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 До последњег збора 22.12 Најмоћније жене света: Валис Симпсон, док. серија 22.10 Дневник 3 22.41 Криминалци на годишњем, филм 00.28 Филмски маратон: Милк, филм 02.31 Филмски маратон: Шеве на концу, филм

08.22 Мала ТВ 08.55 Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (Ж), пренос 1. вожње 09.55 Шладминг: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 1. вожње 10.55 Тролови 11.25 Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (Ж), пренос 2. вожње 12.25 Шладминг: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 2. вожње 13.23 КС Аутомагазин 14.28 Одабрао Ђело Х: Изгубљени снимци о ЈФК-у 15.18 Ружиона 15.54 4 зида 16.24 Директ: Несрежа 16.55 Рукомет - Сехе лига: Нексе Борац, пренос 18.40 Ватерполо, Јадранска лига фајнал фор: Приморје - Југ, пренос 20.00 Циклус док.х филмова добитника Оскара: Залив 21.30 Пикантне холивудске приче, филм 23.17 Менкелов инспектор Валандер 00.45 Гала концерт Њујоршке филхармоније

07.55 09.20 11.20 12.45 14.20 16.00 17.25 18.50 20.20 21.50 23.25

Филм: Убиства у Мидсамеру Монк Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Лудило Убиства у Мидсамеру

08.00 Поп Пикси 09.20 Училица, квиз за децу 09.55 Ружа ветрова 12.10 Једноставно неодољива, филм 14.00 Велики филм, филм 15.40 Опасне девојке, филм 17.25 Звезде екстра: Камерон Дијаз, филм, 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Чудовишта против ванземаљаца, филм 21.40 Лара Крофт Томб Рајдер 2: Колевка живота, филм 23.40 Огледала, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Упозорење, филм

Огле да ла Бив ши њу јор шки де тек тив Бен Кар сон ра ди као ноћ ни чу вар роб не ку ће, или ба рем оног де ла ко ји ни је про гу тао по жар пре не ко ли ко го ди на. Бен је по стао ал ко хо ли чар и по ву као се из по ли циј ских сна га на кон што је убио чо ве ка... Уло ге: Кифер Сатрленд, Пола Патон, Ејми Смарт, Камерон Бојс, Ерика Глук Ре жи ја: Александре Аја (РТЛ, 23.40)

Пола Патон

10.00 Људских руку дело – Азије 10.55 Велики подухвати 11.50 Велике селидбе 12.45 X-машине 13.40 Браћа из мочваре 14.35 То могу и ја 15.30 Тачка пуцања 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Људских руку дело – Азије 18.15 Потрага за природним гасом 19.10 Борна кола браће Хау 20.05 Како се прави? 21.00 Од Чернобиља до Фукушиме 21.55 Преживљавање 22.50 Лов на сабљарке 23.45 Угаљ 00.40 Борна кола браће Хау 01.40 Од Чернобиља до Фукушиме

08.30 09.00 10.00 11.45

Град без Божића Скоро жена Кад анђели наврате у град Основне ствари У сенци моје сестре Божић за ожењене Татини анђели Управник ред рока Мрачни анђео Осамнаести анђео Кад прошлост сустигне

Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Биатлон

Бициклизам (Еуроспорт, 16.00)

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Тихи пад Септембар Позајмљивачи Дач К-9 Кад китови дођу Пољуби ме за збогом Друмска кафана Стигмата Џулина леђа

12.45 13.30 14.30 15.15 16.00 17.00 22.30 23.45 00.15 01.15

Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Бициклизам Билијар Коњички спорт Рели Скијашки скокови Бициклизам

Та бли це БГ у Де же ли за бра ње не

у то ва ња су, из гле да, би ла и оста ла кар ма ја ли ефи ка сни ји. Сло гу, ко ја би се по ја ви ла ка да се мог жи во та. Док сам сту ди рао, у злат но до - го во ри ло о том на чи ну убр за ног пре ла ска, увек су ба Ти то ве Ју го сла ви је, ра дио сам као ту ри - ру ши ли рет ки стран ци ко ји ма уоп ште ни је би ло ја стич ки во дич, од но сно тур-ди рек тор. Тих го ди на је сно за што пла ћа ти не што та ко јед но став но као што би ла пра ва екс пан зи ја јеф ти них, сви ма до ступ них је пре ла зак гра ни це. пу то ва ња у ино стран ство, а осим кла сич ног ту ри Ауто бус би у Љу бља ну до ла зио из ме ђу 11 и 15 зма, шо пинг је био ве о ма ва жан еле мент. У Ри му, ча со ва сле де ћег да на, с „пре жи ве ли ма“ – они ма ко Лон до ну, Па ри зу, Ам стер да му осе ћао сам се као ји су има ли сре ћу да има ју све до ку мен те, по твр де, код ку ће, ужи вао и при том од лич но за ра ђи вао. Кад смо са „Са чи јем„ кре ну ли у ре ги о нал ну екс пан зи ју 1992, ни је ми био про блем да осни вам и во дим на ше аген ци је из ван Бе о гра да. Про блем је на ста јао це па њем Ју го сла ви је, кр ва вим су ко би ма у Сло ве ни ји, за тим Хр ват ској, па Бо сни и Хер це го ви ни: нор мал не ства ри, по пут пу то ва ња, по ста ја ле су вр ло ком пли ко ва не. Ни је би ло мо гу ће ди рект но до ћи од ме ста А до ме ста Б, лу ди ло је по ста ло нор мал но, а нор мал но не нор мал но. Пр ву аген ци ју из ван Бе о гра да отво ри ли смо кра јем 1991. у Сло ве ни ји, уз ве ли ку по моћ сло ве нач ких при ја те ља из ра ни јих да на. Иако ди рек тан пут ни је био мо гућ, по сто ја ла је ал тер на ти ва: ави о ном до Бе ча, он да рен та кар до Љу бља не и на зад. Је сте да је тре ба ло до ста вре ме на, али је ипак чи тав „па кет“ био го спод ски. У ма ју 1992. С пријатељем Франом Ласићем на дубровачким скалинама УН уво де санк ци је СРЈ, па и за бра ну би ло ка квог авио-са о бра ћа ја с ино стран ством. Мој кон - из во де и до вољ но па ра да бу ду при ви ле го ва ни и до цепт пу то ва ња је уру шен и тре ба ло је сми сли ти но - би ју аусвајс ула ска у Де же лу. Ва ри ра ло је и тра ја ње ви. Мо гућ но сти ни су би ле ве ли ке: јав ни пре воз из - пу то ва ња – нај кра ће је би ло 15 са ти а нај ду же, ко је ме ђу две зе мље ни је по сто јао, ауто мо би лом с БГ та - сам ја про вео на тој ре ла ци ји, 30 са ти. Јед ног Бо жи бли ца ма ни је био до зво љен улаз у не за ви сну Сло ве - ћа смо на ма ђар ској гра ни ци на ула зак у Ср би ју че ни ју, а ја ни сам имао дру ге. ка ли 12 са ти. Го то во го ди ну да на, три сед ми це ме сеч но, имао Спас је био „Фу декс„, ком па ни ја ко ја је ула зи ла у ауто бу ски са о бра ћај и ну ди ла ре ше ње про бле ма не - сам уста ље ни рас по ред. Ма ло је вре ме на оста ја ло срећ ни ци ма, по пут ме не, ко ји су мо ра ли ићи у но ве за по ро ди цу и при ја те ље. Те, 1992. про вео сам око др жа ве бив ше до мо ви не. Иако ни сам сноб, ужа са - 800 са ти у ауто бу су. Још ма ло па као про фи во зач вао сам се пу то ва ња ауто бу сом, због при лич не „ки - ауто бу са. Ка ко сам ус пео? Не знам ни сам. По ку ша вао сам да се дис тан ци рам ло ме тра же“ ко ју сам имао као од се бе и не при јат не си ту а ци ту ри стич ки во дич. Ауто бус је Сло ве нач ки и, на ро чи то, је у ко јој ћу пет на е стак са ти је дан од нај не ком фор ни јих на ма ђар ски ца ри ни ци про ве сти на се ди шту ауто бу чи на пре во за јер са ти ма се диш са. То сам успе вао чи та ју ћи сти шњен. За раз ли ку од во за, не – го ми ла чуд них ли ко ва – мо жеш да про тег неш но ге, за ко ри сти ли су сва ку при ли ку не ку до бру књи гу, чи ји би ме са др жај ане сте зи рао и хип но раз ли ку од ави о на, пут тра је чи да нас на гра ни ци што ви ше ти зи рао до те ме ре да је све та ву веч ност. Да ме је не ко го ди ну да на пре то га пи тао, с гну - по ни зе, осе тио сам та да шта око ме не би ло не бит но и бе је за пра во се гре га ци ја зна чај но. Ка да бих се до вољ ша њем бих ре као: Ауто бус? Ја? но умо рио, па дао бих у кра ћи, Ни ка да! и по стао још од луч ни ји али вр ло ду бок сан, а он да на Али жи вот не ма ри за оно за штит ник ма њи на ста вљао да чи там. Ни са ким што ти ни кад не би ура дио па је ни сам ни кад раз го ва рао, сва ауто бус до Љу бља не и те ка ко био до бро до шао. По го то во, што дру гог из бо ра ни је енер ги ја ми је би ла по треб на за по сти за ње „зен“ би ло. Пут је био ви ше аван ту ра не го ре гу лар на ту - ста ња, ко је ме одва ја ло од ме ста на ко јем сам. До ра. Ишло се пре ко Ма ђар ске, где се на јед ној бен - бра му зи ка с вок ме на је до при но си ла тој изо ло ва зин ској ста ни ци бли зу Се кеш фе хер ва ра, у мр клој но сти и дис тан ци од си ту а ци је и чу ва ла ме од нер но ћи, оба вља ла кључ на ино ва ци ја – по лу про бу ђе - ви ра ња. Та ко до бро да сам, од мах по при спе ћу на ни, по че сто хлад ним, ки шо ви то/сне го ви тим, али ко нач но од ре ди ште, био у ста њу да нор мал но увек не при ја тељ ским но ћи ма, на пу шта ли смо „про - функ ци о ни шем. Људ ски мо зак је чу до – у све те ка же ни“ ауто бус, узи ма ли сво је ства ри – ко фе ре, убе ди. А нај го ри део ми је био бо ра вак у Сло ве ни ји, где тор бе, ку ти је, ке се, за ве жља је и пре ла зи ли у „при смо има ли од ли чан ди рек тор ски тан дем. Али сва ки хва тљи ви“, сло ве нач ки. Сло ве нач ки и, на ро чи то, ма ђар ски ца ри ни ци – го - пут ме до че ки вао све ду жи спи сак пи та ња на ко ја ми ла чуд них ли ко ва – ко ри сти ли су сва ку при ли ку сам мо рао да дам од го вор. Ужа сно те жак и стре сан да нас још ви ше по ни зе, ис пре па да ју и ста ве на још по сао би ло је до но ше ње од лу ка о нај ра зли чи ти јим ни же ме сто од оно га на ко јем смо би ли. На соп стве - пи та њи ма – од то га ка ко до би ти рад ну до зво лу, оне ној ко жи сам осе тио шта зна чи се гре га ци ја и по стао мо гу ћи ти кон ку рен ци ји да нас бло ки ра на ме ди ји још од луч ни ји за штит ник ма њи на. Ду жи на бо рав ка ма, до уре ђи ва ња кан це ла ри ја. Пре ви ше за мој мо на гра ни ци би ла је не по зна та и за ви си ла од то ли ко зак. Кад ми се све то сму чи ло, ре ги стро ва ли смо ко фак то ра да је би ло не мо гу ће пред ви де ти ко ли ко ће - ла на цр не та бли це еко ном ског пред став ни штва, ко мо че ка ти. Нај бр жи на чин је био да сва ко од пут ни - је су би ле иден тич не ди пло мат ским, и та ко сам се ка ста ви по јед ну нов ча ни цу у па сош, та да су по ста - ота ра сио ауто бу са. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota17.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Оства ру је те див не и до бре ве зе и кон так те. Бу ди те опре зни ко га и шта же ли те јер би вам се ла ко мо гло оства ри ти. Скло ни сте ужи ва њу и слат ки ши ма, што ће вам по ква ри ти ли ни ју. А ле то са мо што ни је!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. mart 2012.

Су бо та је до бар дан за шо пинг, шет њу и про вод, ако се опре де ли те ка том ци љу. Кон так ти с ино стран ством су и да ље по зи тив ни. Мо жда би сте да пу ту је те кра јем апри ла? Жељ ни сте но вих иза зо ва и про ме на.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Овог ви кен да по слу шај те парт не ров пред лог и пу то каз јер из гле да да зна шта ра ди. Не мој те пре те ри ва три у мен тал ним по сло ви ма и кон так ти ма. Не др жи вас ни ме сто ни вре ме. Не ми ри.

Кра ће пу то ва ње удво је, по све ће но љу ба ви и ужи ва њу, пра ви је из бор за овај ви кенд. Дра га осо ба вам ви ше ве дри не го обла чи, не бо и ср це. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и рас те ре ће ни хро нич них бри га.

По ве ћа ње за ра де ће на док на ди ти по ве ћа не тро шко ве. Па зи те где ула же те и ин ве сти ра те но вац и вред но сти ових да на. Са мо у про ве ре но и већ по ка за но, до ка за но као успе шно. Об но ва љу ба ви.

Ви кенд мо же те про ве сти у дру штву дра гих осо ба за ко је ина че не ма те до вољ но вре ме на. Бу ди те па жљи ви ји пре ма парт не ру. Про дор ни сте, упр кос све му. Из гле да да та ко мо ра да бу де, и то је ОК.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По тру ди те се да за вр ши те за по че те ак тив но сти, да се не по сва ђа те с при ја те љи ма или парт не ром и да са чу ва те се бе у нај бо љем из да њу. Љу бав за ви си од обо је под јед на ко, не са мо од вас.

Мо же те ре а ли зо ва ти све што за ми сли те, по го то во у при ват ном по слу. Има те по вољ не окол но сти, отво ре на вра та и пу те ве пред со бом, има те ко ри сти. успе ха у ве зи са зва нич ним по сло ва и па пи ра.

Оче к уј те ди на мич не од но се и окол но сти с уку ћа ни ма. Да ли ће те по зва ти го сте уз све то или не, раз ми сли те и са ми. Мо жда бал тре ба пре тво ри ти у ма скан бал?! Љу бав ни од нос гра ди те баш ка ко тре ба.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Узми те у об зир и оно што се де ша ва иза ва ших ле ђа. Не ко вас не оста вља на ми ру? Ин тен зив не стра сти у тај но сти мо гу вам угро зи ти здрав стве но ста ње па не мој те да пре те ру је те ни у че му.

Вре ме је да сре ђу је те свој дом, да га улап ша ва те, али и да ужи ва те у ње му. С во ље ни им би ћем је то увек нај бо ље. Ме ђу тим, ни при ја те ље не тре ба за не ма ри ти. Дру жи те се.

Скло ни сте ула га њу и тро ше њу нов ца и пре но што га за ра ди те. По бољ ша ње по слов не си ту а ци је ће по ве ћа ти при хо де, али и рас хо де. Не би сте сме ли про пу сти ти шан се. Кра ће пу то ва ње до но си до бар про вод.

TRI^-TRA^

Ра сел иде у за твор? V REMENSKA

Из дат је на лог за хап ше ње бри тан ског ко ми ча ра Ра се ла Брен да на кон чуд ног ин ци ден та ко ји се од и грао у Њу Ор ле ан су. Ра се ла тра жи по ли ци ја због окр ша ја са па па ра цем, ко јем је на вод но отео ајфон из ру ке и за ви тлао га на ули цу. Фо то граф је при ја вио слу чај по ли ци ји, а Бренд је у свом сти лу на Тви те ру про ко мен та ри сао ин ци дент. - Још од смр ти Сти ва Џоб са не мо гу да под не сем да ви дим да не ко др жи ајфон у ру ци. Са мо сам бра нио успо ме ну на Сти ва - на пи сао је ко ми чар и бив ши муж Ке ти Пе ри. Бренд (36) ће мо ра ти да се ода зо ве по зи ву за са слу ша ње у на ред них не ко ли ко да на, у про тив ном ће би ти ухап шен, пи ше „Деј ли мејл”. Оти ма ње те ле фо на па па ра ци ма или фа но ви ма из гле да је но ви хит ме ђу зве зда ма, по што је и Крис Бра ун не дав но ура дио исто.

PROGNOZA

VIC DANA

ЛеПо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 22 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

Evropa

Сунчано вРеме

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб ју жни и Rim ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра око 4, а мак си мал на 21 сте пе н. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар Cirih слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе Berlin ра ту ра од 1 до 23 сте пе на. Beч СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на Varшava тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 24 сте пе на. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и Moskva по чет ком иду ће сед ми це сун ча но и то пло, уз тем пе ра ту ре ма ло из над 20 сте пе ни. У уто рак, пр ви дан про ле ћа, про ла Oslo зно на о бла че ње уз ма ло ни же днев не тем пе ра ту ре. St. Peterburg Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због да љег по ра ста днев не тем пе ра ту ре свим хро нич Pariz ним бо ле сни ци ма се пре по ру чу је стро го при др жа ва ње Minhen про пи са не те ра пи је и сма ње на фи зич к а ак тив ност. Budimpeшta Умор и по спа ност би ће из ра же не као ме те о ро пат ске ре ак ци је. Stokholm

17 20 13 19 20 17 16

Ла ла и Со са се де за сто лом на се о ском ве се љу. Пи та Со са Ла лу: - Је л’, Ла ло, ко је она на кин ђу ре на же на? - То је Ми те апо те ка ра љу бав ни ца. - Ју! А ко је она мр ша ва што игра? - Та је љу бав ни ца Пан те пе ка ра. - А она ле па, је дра? - Е, та је на ша - ре че Ла ла с осме хом. - Ау, Ла ло, та на ша је нај леп ша - ка за Со са по но сно.

9 4 11 5 16 15 18 19 9

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

159 (-3)

Slankamen

242 (-10)

Apatin

218 (-7)

Zemun

297 (-6)

Bogojevo

189 (-8)

Panчevo

316 (-4)

Smederevo

480 (-6)

Baч. Palanka 204 (-11) Novi Sad

196 (-14)

Tendencija porasta, stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

182 (2)

S. Mitrovica

155 (-6)

Tendencija porasta

Senta

246 (1)

Beograd

246 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

236 (-9)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

76 (4)

TISA

90 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

72 (2)

Reшeњe iz proшlog broja