Dnevnik 17.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 17. DECEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23651 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

I PO RED MO GU ]EG STE ^A JA, TA [NA RI „MER KU RA” IMA JU [AN SU

Italijani se sele iz Indije u Palanku? str. 4

SKUP [TI NA SR BI JE IZ GLA SA LA NO VA PRA VI LA

Do juna 2013. rok za konkurse za izbor direktora str. 3

ZAVR[EN FESTIVAL RUKOMETA U SRBIJI

NASLOVI

Politika 2 Dr`avni vrh o platformi za KiM 3 Napredwaci pitaju Jovanovi}a, a pita i on wih

Ekonomija 4 Potro{a~ki zakon mrtvo slovo na papiru

Dru{tvo 6 Autizam nije razlog za netoleranciju

Novi Sad

VI [E VO ZI LA NA NA [IM AUTO PU TE VI MA

Od Koridora 10 godi{we 300 miliona evra str. 5

7 Mrak na pijacama rasteruje i kupce i trgovce 9 Danas „Jugodent” na prodaju

Vojvodina 10 Za direktora mo`e i gimnazijalac 11 Vetar zatrpao puteve snegom u Banatu

Kultura SI RO MA [TVO GLAV NI RAZ LOG RAZ DVA JA WA U PO RO DI CI

Kad deca postanu dr`avna briga str. 6

21 „Dobri~in prsten” Mikiju Manojlovi}u

Crnogorkama zlato, na{e ~etvrte

str. 14

BO GAT ASOR TI MAN NO VO SAD SKOG CA RIN SKOG DE POA

Od pokvarenih „milki” do blindiranog „mercedesa”

str. 13

REPORTA@E NO VO SAD SKI BES KU] NI CI ZA VI DE SA PAT NI KU KO JI SE LE TOS UDA VIO NA KE RE ]OJ PLA@I

Predve~e slaba ki{a

Najvi{a temperatura 6 °S

Ro|eni brat prodao ku}u i odneo sve pare str. 14 – 17

SPORT

n [OKANTAN PORAZ PARTIZANA

str. 12

n DU[AN VASI]: VREME JE MOJ SAVEZNIK

n PIPERSKI ODBRANIO TITULU

POLiTikA

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

Dr `av ni vrh o plat for mi za KiM

PREMIJER DA^I] U JABUCI KOD PAN^EVA

Se }a wem pro tiv zlo ~i na i mr `we Cen tral na dr àv na ko me mo ra tiv na ma ni fe sta ci ja obe le à va wa Na ci o nal nog da na se }a wa na Ro me stra da le u Dru gom svet skom ra tu odr à na je u Ja bu ci kod Pan ~e va, kod Spo men-kom plek sa „Stra ti {te”. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} po ru ~io je u Ja bu ci kod Pan ~e va da sve do ga |a je ko ji sve do ~e o stra d a w i m a to k om Dru g og svet skog ra ta obe le à va mo u Sr bi ji s na dom da se ta kvi zlo ~i ni i ta kva me |u na ci o nal na mr `wa vi {e ni ka da ne }e po no vi ti. „Ge no cid po ~i wen nad Ro mi ma u Dru gom svet skom ra tu pred sta vqa jed nu od naj tra gi~ ni jih epi zo da tog oru à nog su ko ba ko ji je kod sa vrem nih ge ne ra ci ja sko ro pot pu no za bo ra v qen”, re k ao je pre m i j er, obra }a ju }i se oku pqe ni ma na stra ti {tu Ro ma. Na vo de }i da je po vod za odr à va we da na {weg ko me mo ra -

tiv nog sku pa se }a we na 16. de cem bar 1942. ka da je Hajn rih Hi mler iz dao na red bu za si ste mat sko upu }i va we Ro ma u kon clo go re ra di li kvi da ci je, Da ~i} je pod se tio da je de por ta ci ja Ro ma tra ja la od fe bru a ra 1943. do ju la 1944. i da su Ro m i de p or t o v a n i u lo g or smr ti Au{vic-Bir ke nau. „Naj ve }e stra da we Ro ma na te ri to ri ji oku pi ra ne Sr bi je u Dru gom svet skom ra tu od i gra lo se ok to bra 1941. ka da su ne m a~ k e oku p a c i o n e sna g e spro ve le ma sov ne po gro me nad ci vi li ma u Be o gra du, Dra gin cu, Kra qe vu i Kra gu jev cu”, na veo je Da ~i}. Pre mi jer je is ta kao da stra da wa Ro ma na te ri o tri ji oku pi ra ne Sr bi je ni je bi lo ogra ni ~e no sa mo na ove tra gi~ ne do ga |a je i na veo da su broj na stra ti {ta Sr ba, Ro ma i Je vre ja {i rom ze mqe - Sta ro saj mi {te, Ba wi ca, Ja jin ci.

SUZANA GRUBJE[I]

Ne ma no vih uslo va Pot p red s ed n i c a vla d e za du `e na za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i} re kla je za RTS da }e Sr bi ja do kra ja ju na ot po ~e ti pre go vo re o ~lan stvu u EU. Na {oj ze mqi se ne po sta vqa ju no vi uslo vi, re kla je Gru bje {i}. Pra vi smi sao za kqu ~a ka je ste da je Sr bi ja po hva qe na zbog svih na po ra i na pret ka ko je je ostva ri la u po sled wih ne k o l i k o me s e c i na pla n u evrop s kih in t e g ra c i j a i ohra bre na je da na sta vi da qe„, ob ja sni la je Gru bje {i }e va. Pot p red s ed n i c a vla d e je na zna ~i la da je mart naj ve ro vat n i j e sle d e } a va ` na vre men ska od red ni ca za Sr bi ju, jer bi Evrop ska ko mi si ja mo gla da da pre po ru ku Sa ve tu da

se sa Sr bi jom ot po~ nu pre go vo ri do kra ja po lu go di {ta. Pod se tiv {i da }e od po ~et ka sle de }e go di ne do 1. ju la Uni jom pred se da va ti Ir ska, Gru bje {i }e va je re kla da sa pu nim pra vom o~e ku je mo da pre go vo re „otvo ri mo do kra ja pred se da va wa Ir ske„, uko li ko se na sta vi sa re for ma ma i sa na pret kom u di ja lo gu sa Pri {ti nom„. „Sve sni smo da tre ba da se na sta vi pro ces nor ma li za ci je od no sa sa Pri {ti nom. To je naj va `ni ji po li ti~ ki uslov ko ji Sr bi ja tre ba da is pu ni, u sve mu dru gom Sr bi ja mno go la {ke is pu wa va uslo ve, jer se tu pri me wu ju isti kri te ri ju mi, kao i pre ma dru gim ze mqa ma„, is ta kla je pot pred sed ni ca Vla de za evrop ske in te gra ci je.

Sa s ta n ak dr ` av n og vr h a na ko jem se raz go va ra o tek stu plat f or m e za Ko s o v o odr àn je si no} u vi li „Bo keq ka”, po tvr dio je za Ta njug vi so ki dr àv ni funk ci o ner. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} je za B92 re kao da }e pre ne go {to se plat for ma na |e pred {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa jo{ jed nom bi ti te ma dr àv nog vr ha. Plat for ma je glav na ali ne i je di na te ma. Naj va qu je se da }e se na sa stan ku ra go va ra ti i o ne kim ne su gla si ca ma u okvi ru vla da ju }e ko a li ci je, a ko je se ti ~u ra da di rek to ra jav nih pred u ze }a. Ka ko sa zna je Ta njug , pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni -

ko li} odr à }e u dru goj po lo vi ni ove sed mi ce sa sta nak sa {e f o v i m a po s la n i~ k ih gru pa par la men tar nih stra na ka na te mu plat for me o Ko s o v u i Me t o h i j i. Pred stav n i c i par l a m en t ar n ih stra na ka }e, na kon {to im pred sed nik upu ti po ziv za sa sta nak, bi ti upo zna ti sa sa d r ` a j em pla t o f r m e. „Plat f or m a je sprem n a, osta je sa mo da pred sed nik za ka è sa sta nak”, re kao je Ta nju gu vi so ki dr àv ni funk ci o n er, ko j i je è l eo da osta ne ano ni man. Tek po sle to g a, plat f or m a }e i}i u skup {ti nu. Iz vor agen ci je je ob ja snio da je bi lo kon fu zi je u me di -

ji ma oko taj min ga i na ~i na pre z en t o v a w a plat f or m e, iako je ja sno da je {ef dr `a ve taj ko ji za ka zu je sa sta nak. Ra ni je je , na i me, iz po sla ni~ kog klu ba SNS na ja vqe no da }e plat for ma da nas u skup {ti ni bi ti predstvqe na {e f o v i m a po s la n i~ k ih gru pa. Da to ni je ta ~an sce na rio, raz ja snio je pr vi pot pred sed nik vla de i {ef te stran ke Alek san dar Vu ~i}: „Ne znam da li }e bi ti u po ne d e q ak, ali znam da }e pred sed nik Ni ko li} na red nih da na raz go va ra ti sa {e fo vi ma po sla ni ~ih gru pa i da }e im to pred sta vi ti, a on da }e mo pred Skup {ti nu i}i s prin ci pi ma”, iz ja vio je

Vu ~i}. On je do dao da je do ku ment „pri l i~ n o re a l i s ti ~an”.[ef po sla ni~ ke gru pe DS Dra go qub Mi }u no vi} ta ko |e ka `e da ne ma po tvr du ka da bi sa sta nak sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa o plat for mi mo gao da bu de odr `an. Za me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba na pred wa ka Zo ran Ba bi} na ja vio je pro {le sed mi ce da }e plat for ma o KiM da nas bi ti pred sta vqe na {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa u Skup {ti ni Sr bi je. Pred s ed n ik par l a m en t a Ne boj {a Ste fa no vi} je ra ni je na ja vio da bi plat for ma mo gla da se na |e na dnev nom re du par la men ta do kra ja go di ne.

Pan ti}: Vla da iskre na pre ma na ma Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} iza ja vio je ju ~e da je Vla da Sr bi je iskre na pre ma Sr bi ma sa Ko so va i Me to hi je i da je pre mi jer Sr bi je Ivi c a Da ~ i} na raz g o v o r i m a u Bri se lu za stu pao stav Sr ba sa se ve ra po kra ji ne da ne `e le da pla }a ju ca ri ne pri {tin skim in sti tu ci ja ma. Pan ti} je, go stu ju }i na Pr voj te le vi zi ji, ta ko |e na veo da je pret hod na vlast bi la ne is kre na, i to ne sa mo pre ma Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, ne go i pre ma me |u na rod noj za jed ni ci. „Biv {a vlast je nas te ra la da po sta vi mo ba ri ka de na se ve ru Ko so va, a on da su nas po sle tri me se ca ube |i va li da ba ri ka de uklo ni mo na kon pri ti sa ka ko ji iz Bri se la. Ova vla da ne ra di na ta kav na ~in, iskre na je pre ma na ma, go vo ri nam {ta je do go vo re no u Bri se lu i {to mo `e da u~i ni, ali ni ka da ni -

smo ima li pri ti sak da na ne {to pri sta ne mo ili da ne {to ra di mo {to je su prot no na {im in te re si ma”, re kao je Pan ti}. Pre ma we go vim re ~i ma, Sr bi sa se ve ra Ko so va i Me to hi je su pri sta li da se po~ -

ne sa spro vo |e wem in te gri sa nog upra vqa wa pre la zi ma ka da su do bi li ga ran ci je od Vla de Sr bi je, {to je, ka ko tvr di, pr vi put da do bi ju bi lo ka kve ga ran ci je od svo je dr `a ve On je pod se tio i da su pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i srp ska vla da ja sno sa op {ti li da }e po li ti ka ve za na za Ko so vo i Me to hi ju bi ti jav na i tran spa rent na, ~e mu u pri log ide i ~i we ni ca da su Sr bi sa se ve ra Ko so va od mah na kon iz bo ra Ni ko li }a za pred sed ni ka do bi li po ziv da u~e stvu ju u di ja lo gu sa Pri {ti nom. Pan ti} je oce nio i da }e se me |u na rod na za jed ni ca u na red nom pe ri o du tru di ti da vr {i pri ti sak na Be o grad ka ko bi se uki nu le in sti tu ci je Sr bi je na se ve ru Po kra ji ne. „Si gu ran sam da }e vla da iz be }i tu zam ku i da ne }e pod le }i pri ti sci ma iz Bri se la da se te in sti tu cu i je ga se, jer bi to po la ko zna ~i lo da }e do }i do ise qa va wa Sr ba sa Ko so va i Me to hi je”, na veo je Pan ti}.

BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE I DS U AMERICI POSTAJE ^LAN „MADRIDSKOG KLUBA”

Ta di} u UN s Ban Ki-Mu nom Biv {i pred sed nik Sr bi je i DS, a da nas po ~a sni pred sed nik de mo kra ta Bo ris Ta di} na kon evrop s ke tur n e j e od l a z i u SAD, gde }e, ka ko „Dnev nik“ sa zna je, u Wu jor ku raz go va ra ti sa ge ne ral nim se kre ta rom UN Ban Ki -Mu nom. To kom ovog su sre ta bi }e iz ve sni je ko ju po zi ci ju nu de Ta di }u u Svet skoj or ga n i z a c i j i, uz ve} po s to j e } e pred lo ge iz EU da se na |e na

ne koj od bri sel skih funk ci ja. Na kon no vo go di {wih pra zni ka Ta di} }e do ne ti de fi ni tiv nu od lu ku u kom cen tru i or ga ni za ci ji }e na sta vi ti po li ti~ ku ka ri je ru, ve} po ~et kom 2013. go di ne. Sa da {wu tur ne ju Ta di} je za po ~eo u~e {}em na rim skoj kon fe r en c i j i No v e pro g re s iv n e ali jan se, gru pe par ti ja so ci jal de mo krat ske or jen ta ci je ko -

je ima ju za stup ni ke u Evrop skom par la men tu. Skup je bio po sve }en bu du} no sti stra na ka le vi ~ar ske or jen ta ci je u no vom okru `e wu i na ~i ni ma na ko je mo gu da od go vo re iza zo vi ma u vre me kri ze. Ta di} je u Ri mu is ta kao da ta po li ti ka ne mo `e bi ti tra di ci o nal na i oslo we na na sta re od go vo re. Po sle Ri ma Ta di} od la zi u Ne ma~ ku, a po tom u Litl Rok, u

Ar kan za su, gde 17. i 18. de cem bra oku pqa „Ma drid ski klub“. U „Klin to no vom pred sed ni~ kom cen tru“, vi {e od 40 biv {ih {e fo va dr à va, vla da, par la me na ta po za ba vi }e se pi ta wem osna ì va wa po lo à ja è na u 21. ve ku, a Ta di} }e po sta ti ~lan pre sti `nog klu ba, u ko joj }e bi ti uz Bi la Klin to na, Fe li pea Gon za le sa, Xo na Bru to na ili Tar ju Ha lo nen. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA Fa ca iz De è le Mi ni star Mla |an Din ki} ne kri je za do voq stvo {to je Ivan Si mi~ ime no van za v. d. di rek to ra Po re ske upra ve. „Kon kurs }e mo ras pi sa ti na kon dve go di ne, ka da za vr {i mo re for mu i ure di mo si stem. Ivan je ve} ra dio par me se ci kao moj sa vet nik, a ho no rar pri mao pre ko pro gra ma Uje di we nih na ci ja za raz voj (UNDP). Ta ko }e osta ti i ubu du }e“, po ru ~u je Din ki} s laj ne. Na pi ta we „tvi te ra {a”: „Da li go spo din Si mi~ ima srp sko dr à vqan stvo? Ako ne, ka ko mo è bi ti na ~e lu Po re ske upra ve?“, Din ki} ob ja {wa va: „Ima i srp sko i slo ve na~ ko dr à vqan stvo. Ro di te qi su mu iz Uì ca...”, pod vla ~i Din ki}, i do da je i ovo: „Bio je i pred sed nik Fud bal skog sa ve za Slo ve ni je ka da se wi ho va re pre zen ta ci ja kva li fi ko va la za po sled we Svet sko pr ven stvo u Ju `noj Afri ci...” „Tvi te ra {i” iz sve ga za kqu ~u ju: „Ma, to mo ra da je fa ca ~im do la zi iz de è le, oni pred ban kro tom, a mi uvo zi mo wi ho ve stru~ wa ke. Ima{ \e li }a ca ra...”

Naj bo qe {to zna{ Ka ko ga po pu lar no zo vu „pred sed nik sve ta“ Vuk Je re mi} po no vo je „sle teo“ na laj nu: „Po no vo u Wu jor ku, ubi xet-leg...” „Tvi te ra{„ ko ji se pot pi su je kao Rob Zom bi mu ka `e: „A ti si tek za ni mqiv lik, otva raj te fa bri ke da omla di na ra di! On da ’tvi tuj te’!”

Je re mi} }e na to: „Ako bu de sva ko ra dio svoj po sao, bi }e to ga... Moj je di plo ma ti ja, i po ku {a vam da ga ra dim naj bo qe {to mo gu...”

Mi nus–plus Vo |a or ke stra „Ga ra vi so kak” Ba ne Kr sti} i da qe je op ti mi sta: „Idem na mi nus, u krat ku {et wu... mo `da us put na |em ne ki plus...”

Do kaz Vo ji slav Ko {tu ni ca, su ve ren DSS- a ret ko, ili go to vo ni kad, iz da je sa op {te we i zbo ri na te mu ko ja ne ma ve ze s Ko so vom. We go va do sled nost u in si sti ra wu na toj te mi i od bi ja we dru gih, le gen dar na je. Neboj {a Krsti} smatra da dos lednost mora da p ostoji u s vem u {to se pri~a, pa z a Ko{tu ni cu ima ko nkretan p red lo g: „I ma jedan j e dnosta van na~in da K o{ tunica doka`e d a zaista m isl i ono {to g ovo ri - nek se pres eli u Pri{t inu . Ne u Mi tr ovicu , nego u Pri{t inu.“

Z a{ ti }en o silov aw e Nikak va ta jn a nije da za ko no davci u Srbij i upor no odbi ja ju da silovateqe ka zne st ro go, ka ko i dolik uje. I t o {to od re` u, sudov i pr epolov e. Sada s e ponovo raspravqa o izmen am a krivi~nog zakona i oped ista stvar. Liberal B ojan \ur ic smat ra da je to ne do pustiovo :“ Godina ma su izri ca ne kaz ne i spod mi ni muma z a del a sa element ima nasi qa, naro~ito

si lo va we. Sada h o} e to da vrate. Sk an da l je da se izm enama K Z predla `e mogu}nost ubla`av awa k azne za dela silovawa , iznude. ..Ono {to j e z abrawe no 2009.“

21. ve k Nova, z a sada j o{ nekr{t ena partija u S rb ij i, polako p o~iwe da do bija ob ris e. Da se ne zaboravi wen dolazak u javnosti, pokreta~ Z oran @ivk o vi} plavi tviter kri ti kama na sve strane. O po li ti~koj s cen i sve naj gor e, a ni ep oha mu nij e izma kl a: „Lokalne, po kr ajinsk e i r epu bl i~ke vl asti i zn enadi o sneg , gre ja we slabo,isk qu ~ewa struje , gorivo lo {e, c en e luduj u. T o je Sr bi ja u XXI ve ku.

@i vo t i misli Ka da se po gleda linija sa l iste „Politi ~ari“ na Tvi te ru , jasno je da su p arole wi hov omiqe n na~i n izra` ava wa. [to uop{tenije to boqe, pa m ak ar ni{ ta s misle no ne r ekli. Im a me|utim, po liti~ara tvite r a{a k o ji u to me preteraju do te m er e da bi im Paulo Koeqo pozadiveo na prazno}i izre~enog. S lav ic a Kari} to voli pseudolir ski: „@ivot nije n eprijat eq , mada n a{ e misli to mo gu biti. “

Slobodn i medi ji O medijima u Srbiji mo`e sv a{ ta da se k a` e. Jedino ne da postoji i jedan s lobodan. P ri ti sa ka

ima r azn ih, a u sk ladu s vre menom, na jaktu elniji je fi nansijsk i. Ne ma to g j avnog glasila ko je se ne tr ese od p ovla~ ewa rekla ma . Ali, ko u Sr bi ji upla}uje najvi{e reklama? Poverenik za informacije Ro doqub [ ab i} je iz neo po datak: „Na na {e m marketin{kom tr`i {tu g la vni „k upac”( 40%)je dr`ava v la st. Dok j e t ako ko li ko zbiqa im aju smis la raz govori o „s lobod ni m mediji ma”?“

J es, vala! D verovi s e n avrzli na auton omiju Vojvod ine k ’o sna jka n a sau~ e{} e. Gotov o svak og da na ima ju no vu idej u kak o uni{ ti ti to m al o nadle`n os ti pokrajine i time {a tro sa~ uv at i Sr biju o d ras pad awa. Sad misle da i dej a o nezavi os no sti mo `e n es tati kada se ukinu institucije Vojvodine. Socijalista Boris Mili}e vi } pi {e o naivnosti ov e ideje: „ Ka `e dverj an in Obra dov i} da s a uk idawem auton omije Vojvod in e nestaj e s eparatizam . Jes, vala, ko na Kosovu .“

B esmrtan Do k Vu~i} vo di sv oj u b orbu s korup ci jom , iskqu~ivo u f ormi mo nodrame , mnogi pom i{qaju d a bi ova po{ast mogla ubrzo da nestane. Politi~ar Drago Kova~ev} citira starije: „Veli moj stric - Samo da Vu~i} iskoreni korupciju, pa da umrem. A veli mu brat Nikola - Bogami stri~e, osta}e{ tako besmrtan.“ P. K. - S. St.

politika

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE IZ GLA SA LA NO VA PRA VI LA

Do ju na 2013. rok za kon kur se za iz bor di rek to ra Skup {ti na Sr bi je usvo ji la je u su bo tu Za kon o jav nim pred u ze }i ma ko ji pred vi |a da se do 30. ju na 2013. go di ne ras pi {u kon kur si za iz bor di rek to ra jav nih pred u ze }a. Di rek to ri jav nih pred u ze }a mo ra }e da za mr znu funk ci ju u po li ti~ koj stran ci ako è le da bu du na ~e lu jav nih pred u ze }a. Za kon se ne }e od no si ti na sa da {we di rek to re jav nih pred u ze }a, ve} sa mo na one ko ji tre ba da bu du iza bra ni, ali }e bi ti ras pi san kon kurs za me sta na ko ji ma su sa da vr {i o ci du `no sti di rek to ra jav nih pred u ze }a. Za kon ne ob u hva ta di rek to re u dr àv nim slu `ba ma, kao {to su Upra va ca ri na i Po re ska upra va, ko ji }e bi ti bi ra ni po po seb nom za ko nu. Usvo je nim za ko nom za bra we na je zlo u po tre ba imo vi ne i iden ti te ta jav nih pred u ze }a u bi lo ka kvim ak tiv no sti ma ve za n im za po li ti~ ke stran k e ili iz bo re, a jav na pred u ze }a ko ja ne ma ju kon ku ren ci ju na tr ì {tu ne mo gu da se ogla {a va ju na ko mer ci jal noj osno vi bez sa gla sno sti Vla de Sr bi je.

Jav ni kon kurs za iz bor di rek to ra spro vo di }e vla di na Ko mi si ja za ime no va we ka da je re~ o re pu bli~ kim jav nim pred u ze }i ma.

na ime nu je od bor Skup {ti ne Sr bi je nad le `an za po slo ve pri vre de na tri go di ne, a jed nog ~la na ime nu je Vla da za sva ko

Di rek to ri jav nih pred u ze }a mo ra }e da za mr znu funk ci ju u po li ti~ koj stran ci ako `e le da bu du na ~e lu jav nih pred u ze }a Ko mi si ja }e ima ti pred sed ni ka i ~e ti ri ~la na, od ko jih pred sed ni ka i dva ~la na ime nu je Vla da na pet go di na, jed nog ~la -

po je di na~ no ime no va we di rek to ra. Uki da ju se uprav ni od bo ru i pred vi |a se osni va we broj -

~a no ma wih nad zor nih od bo ra. Me |u uslo vi ma za ime no va we di rek to ra jav nog pred u ze }a ~i ji je osni va~ Re pu bli ka ili Auto nom na po kra ji na su naj ma we pe to go di {we rad no is ku stvo - od ~e ga tri go di ne na po slo vi ma za ko je je osno va no jav no pred u ze }e, ili tri go di ne na ru ko vo de }im funk ci ja ma. Utvr |e no je da pred log za raz re {e we di rek to ra jav nog pred u ze }a mo è pod ne ti nad zor ni od bor jav nog pred u ze }a, a kod jav nih pred u ze }a ~i ji je osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja i mi ni star stvo nad le `no za oblast iz ko je je de lat nost za ~i je oba vqa we se osni va jav no pred u ze }e. Amand ma nom Od bo ra za pri vre du iz za ko na je iz os ta vqe no in for mi sa we iz spi ska obla sti u ko ji ma dr à va mo è da osni va jav na pred u ze }a. Pre ci zi ra no je da }e se u jav nim pred u ze }i ma u obla sti in for mi sa wa kod ko jih ni je iz vr {e na svo jin ska tran sfor ma ci ja do da na stu pa wa na sna gu tog za ko na, we go ve od red be pri me wi va ti sve dok se ta tran sfor ma ci ja ne iz vr {i. S. St.

NA STA VQA SE RAT SA OP [TE WI MA SNS I LDP

Na pred wa ci pi ta ju Jo va no vi }a, a pi ta i on wih Srp ska na pred na stran ka po zdra vi la je da za la ga we „is tak nu tog bi zni sme na i pred sed ni ka kom pa ni je ’Fi de lin ka’ ^e do mi ra Jo -

va no vi }a„ da se is tra `i sve i sa zna ko su po li ti ~a ri ko je je Mi ro slav Mi {ko vi} pot pla }i vao u pret hod nom pe ri o du. „U tom smi slu, Srp ska na pred na stran ka se na da da }e nad le `ni dr `av ni or ga ni pro ve ri ti i ~i we ni cu za {to je is tak nu ti bi zni smen Jo va no vi} pre ne ko li ko go di na bio naj o {tri ji kri ti ~ar Mi ro sla va Mi {ko vi }a, a ne ko li ko me se ci ka sni je we gov naj ve }i po bor nik”, na vo di se u sa op {te wu SNS-a.

„[ta se to do go di lo da je bi zni smen Jo va no vi} pro me nio svoj stav i mi {qe we, da li mu se svi deo {ar mant ni na stup Mi ro sla va Mi {ko vi }a, we go va fri zu ra ili ne {to {to bi zni smen Jo va no vi} naj vi {e vo li, a to su pa re”, pi ta SNS u sa op {te wu. Srp ska na pred na stran ka zah te va od nad le `nih dr àv nih or ga na da se svi ti slu ~a je vi is pi ta ju i u naj kra }em mo gu }em ro ku oba ve sti jav nost o re zul ta ti ma. Pred sed nik LDP-a ê do mir Jo va no vi} po zvao je pre kju ~e pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a da ja sno ka è ko je taj ko pri ma no vac od Mi {ko vi }a i ko je su se stran ke ile gal no fi nan si ra le na taj na ~in, na ja vqu ju }i da }e LDP tra ì ti for mi ra we An ket nog od bo ra ko ji mo ra da ra sve tli po za di nu Vu ~i }e ve iz ja ve. „Si gur no }e mo tra ì ti an ket ni od bor na ko jem se mo ra ra sve tli ti po za di na Vu ~i }e ve iz ja ve, u su prot nom }e sva ko bi ti kriv. Na ma se ta kva at mos fe ra u Sr bi ji ne do pa da”, re kao je Jo va no vi}.

Jo va no vi} je re kao da vla da ju }a ko a li ci ja bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je ne tre ba da vo di pre ko ta blo i da ve} u okvi ru in sti tu ci ja dr `a ve Sr bi je.

„Ne pa da nam na pa met da se po mi ri mo sa po li ti kom ha ran ge i ra ci ja u {ta se pre tvo ri la sva ko dne vi ca u Sr bi ji sa ide jom da ta blo i di tre ba da ure |u ju `i vot me |u na ma”, re kao je Jo va no vi}. SNS po ru ~u je Jo va no vi }u da }e „sva ki po ku {aj na pa da na bes kom pro mi snu bor bu pro tiv ko rup ci je, ~i ji je ciq da se za u sta vi bo ga }e we pri vi le go va nih pre ko gr ba ~e na ro da i od Sr bi je ko na~ no stvo ri nor mal na i ure |e na ze mqa, i sa da i u bu du} no sti, bi ti osu |en na ne u speh”.

ponedeqak17.decembar2012.

Vu ~i} o Mi {ko vi }u i \i la su Pr vi pot pred sed nik vla de Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da ne ma ni jed nog od bo ga ta {a u Sr bi ji ko ji to ni je ura dio na dr `av noj gr ba ~i. On je za „Po li ti ku„ pod se tio da je bor ba pro tiv ko rup ci je tek po ~e la i na gla sio jo{ jed nom da ni ko ne }e mo }i da ra ~u na na we go vu za {ti tu, pa ni na pred wa ci. On je iz ra zio na du da }e Mi ro slav Mi {ko vi} re }i ko je je sve po li ti ~a re fi nan si rao. „Uosta lom, Mi {ko vi} je po li ci ji, pre zva ni~ nog sa slu {a wa u Tu `i la {tvu, go vo rio o svo joj mo }i, o to me ko li ko, i na ko ji na ~in je mno ge po ma gao, pa bi bi lo do bro da

to ura di i u zva ni~ nom de lu”, re kao je Vu ~i}. On je re kao da je bi lo i qu di iz we go vog okru `e wa ko ji su ur gi ra li za Mi {ko vi }a po sle we go vog pri vo |e wa, kao i iz raz li ~i tih po li ti~ kih stra na ka. Vu ~i} je re kao i da to {to Dra gan \i las uvek is ti ~e ka ko se ni je obo ga tio kao po li ti ~ar „bla go go vo re }i, ne go vo ri isti nu”. Za to, ka `e, „ap so lut no” ima do ka ze, ali i do da je da to i da qe ni je kri vi~ no de lo. „Po gle daj te ne gde od 2004, ka da (\i las) do la zi na funk ci ju, za 800 pu ta su mu uve }a ni pri ho di. Gde je to za ra dio?”, za pi tao je Vu ~i}.

REKLI SU

Vre ba lov: Din ki }e va si la Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Mi li voj Vre ba lov op tu `io je mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a da je u slu ~a ju Raz voj ne ban ke Voj vo di ne „de mon stri rao si lu”, zbog ~e ga je po kra jin ski par la ment bio do ve den „pred svr {en ~in” i, usva ja wem od lu ke o for mi ra wu Raz voj nog fon da Voj vo di ne, „spa sao {to se spa si ti mo `e”. „Bi li smo do ve de ni pred svr {en ~in, jer je mi ni star Din ki} jav no po zi vao da se po vu ku de po zi ti iz Raz voj ne ban ke Voj vo di ne”, re kao je Vre ba lov u emi si ji „Je dan na je dan” Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. On je do dao da Skup {ti nu Voj vo di ne ni ko ni je kon sul to vao, ni ti je iko u po kra jin skom par la men tu znao za do go vor Mla |a na Din ki }a i Vla de Voj vo di ne, osim po sla ni ka De mo krat ske stran ke, to jest qu di ko ji su pre go va ra li sa mi ni strom eko no mi je.

Ob ra do vi}: Voj vo |a ni ne po sto je Na rod ni po kret „Dve ri” je na tri bi ni u No vom Sa du po ru ~io da se za la `e za uku da we auto no mi je Voj vo di ne, jer }e to, ka ko je oce we no, pred sta vqa ti i uki da we se pa ra ti zma na tom pro sto ru. Je dan od osni va ~a „Dve ri” i ~lan sta re {in stva tog po kre ta Bo {ko Ob ra do vi} je re kao da su „Dve ri” po kre nu le „naj zna ~aj ni ju po li ti~ ku ide ju u Sr bi ji u po sled wih dva de se tak go di na”, a to je uki da we, ka ko je ka zao, po li ti~ ki ne po treb ne i eko nom ski ne is pla ti ve auto no mi je Voj vo di ne. „Uki da wem auto no mi je Voj vo di ne pred sta vqa }e ujed no i uki da we sva kog vi da se pa ra ti zma na ovim pro sto ri ma”, re kao je Ob ra do vi}. On je do dao da je su {ti na kam pa we za uki da we auto no mi je Voj vo di ne u to me da „sva ki Sr bin kad se pro bu di uju tru ne ma ni ka da vi {e di le mu da li je Voj vo |a nin ili Sr bin”, jer , ka ko je re kao, „Voj vo |a ni ne po sto je i ne }e ni ka da ni po sto ja ti”.

Lu to vac: Cr no gor stvo i Cr no gor ci Am ba sa dor Sr bi je u Pod go ri ci Zo ran Lu to vac oce nio je ju ~e da se ve }i na Cr no go ra ca na po sled wem po pi su u Sr bi ji iz ja sni la kao Sr bi, zbog pro me ne, ka ko je na veo, sa dr à ja cr no gor stva. Pre ma we go vim re ~i ma, dok je sa dr àj cr no gor stva bio srp ski je zik, za jed ni~ ka kul tu ra i sve osta lo, oni su se iz ja {wa va li kao Cr no gor ci. Ka da je uve den cr no gor ski je zik i ka da se sa dr àj cr no gor stva ofi ci jel no dru ga ~i je tu ma ~io, mno gi od wih su iz tog raz lo ga od lu ~i li da se dru ga ~i je na ci o nal no iz ja sne, od no sno sa da kao Sr bi, ka zao je Lu to vac za TV Atlas. U Sr bi ji, pre ma naj no vi jem po pi su sta nov ni {tva, ì vi 38.527 onih ko ji su se na ci o nal no iz ja sni li kao Cr no go ra ci, {to je 44,2 od sto ma we ne go 2002. go di ne.

eKoNoMIjA

ponedeqak17.decembar2012.

SRBIJA NE PRIMEWUJE REGULATIVU O ZA[TITI POTRO[A^A

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ak ci je ra stu, ali ih ni ko ne ku pu je Pro te kle sed mi ce na sta vqen je rast do ma }eg tr `i {ta ak ci ja, ali je uku pan pro met znat no osla bio pre sve ga kao po sle di ca sla bi je ak tiv no sti ob ve zni ca ma sta re de vi zne {ted we, uka zu ju ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, ra ste ve} ~e tvr tu sed mi cu za re dom, a to kom ovog pe ri o da do bio je na vred no sti 12,8 pro ce na ta. To kom pro te klih pet tr go va~ kih da na ova kor pa naj li kvid ni jih ak ci ja po ra sla je 3,9 od sto s ob zi rom da je na sta -

{tin skim od lu ka ma. Ka ko je ra ni je ob ja vqe no, svi ne sa gla sni ak ci o na ri „So ja pro te i na„ ima }e pra vo da od kom pa ni je tra `e ot kup ak ci ja po kwi go vod stve noj vred no sti od 827 di na ra. So li dan pro met od 14,8 mi li o na di na ra re gi stro vao je be o g rad s ki „Imlek„ ko j i je po ras tao 1,6 od sto na 3.150 di na ra, dok je me |u pro met ni jim har ti ja ma bio i gor wo mi la no va~ k i pro i z v o | a~ po s u | a i boj le ra „Me ta lac„ ko ji je do bio na vred no sti ne pu nih dva

dNevNIK

Po tro {a~ ki za kon mr tvo slo vo na pa pi ru Sr bi ja ima do bar za kon o za {ti ti po tro {a ca, ali ga ne pri me wu je, ka `e Ti je ri Bur go a wi, stru~ wak za prav na pi ta wa pro jek ta EU za za {ti tu po tro {a ~a kod nas. Bur go a wi je pre ci zi rao da mi sli na Za kon o za {ti ti po tro {a ~a ko ji je do net 2010. go di ne, ali da je za go di nu da na ko li ko je u Sr bi ji uo~io pro blem da „ne po sto ji me ha ni zam pro ce du re za efi ka sni je spro vo |e we tog za ko na”. Dr `a va mo ra sta ti iza svo jih za ko na, pa i ovo ga, u su prot nom oni su sa mo slo vo na pa pi ru i po tro {a ~i od to ga ne ma ju ni {ta, oce nio je Bur go a wi. Neo p hod na je pro me na u ~i ta vom si ste mu, ka da je u pi ta wu za {ti ta po tro {a ~a, jer bez to ga se ne mo gu o~e ki va ti ni ka kvi po ma ci, pro me ne i bo qi tak, a ni ja ~a we sa me za {ti te pra va po tro {a ~a u sr bi ji, oce nio je on.

Bur go a wi je is ta kao da u pri me ni za ko na o za {ti ti po tro {a ca, ve o ma va `nu ulo gu ima i ne vla din sek tor, od no sno Udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a. Ciq pro jek ta „Ja ~a we za {ti te po tro {a ~a u Sbi ji” ko jeg fi nan si ra Evrop ska uni ja sa 2,5 mi li o na evra, a spro vo di kon zor ci jum na ~e lu sa kom pa ni jom „Ju ro pian Pro fajls” je da po mog ne da se ove or ga ni za ci je osna è, jer su, ka ko je oce nio, sa da sla be. Pro je kat ukqu ~u je za ko no dav stvo u obla sti za {ti te po tro {a ~e, osna ì va we in sti tu ci ja ko je se ba ve za {ti tom po tro {a ~a pr ven stve no dr àv nih, una pre |e we po lo à ja i ja ~a wa ka pa ci te ta Udru è wa za za {ti ti po tro {a ~a da bi po sta li ak tiv ni ji na tr ì {tu. Ciq je i po di za we sve sti o pra vi ma po tro {a ~a, pre sve ga kod tr go va ca i su -

di ja, na veo je Bur go a wi i do dao da `e le ube di ti Mi ni star stvo spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i

te le ko mu ni ka ci ja da da je sred stva i vi {e po ma `e udru `e wa za za {ti tu pra va po tro {a ~a.

I PORED MOGU]EG STE^AJA, TA[NARI „MERKURA” IMAJU [ANSU

vqen pri li~ no sna `an pri ti sak na stra ni tra `we na ve }i ni naj kva li tet ni jih har ti ja. Uku pan pro met u tr go va wu bio je ne znat no pre ko tri mi li o na evra {to je is pod ovo go di {weg pro se ka. Naj p ro m et n i j a har t i j a na tr `i {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je sa re a li za ci jom od 70,5 mi li o na di na ra uz

od sto. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla„ re gi stro vao je jo{ jed nu sed mi cu „mr {a vih„ pro me ta, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 423 di na ra. Naj v e } i do m a } i gra | e v i n ar, „Ener go pro jekt hol ding„, po no vo je pro bio gra ni cu od 600 di na ra, sti zav {i po sled weg tr gov~ kog da na i do ni voa od 620 di na ra.

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

745

70.516.026

Soja protein, Be~ej

680

59.932.394

AIK banka, Ni{

1.702

19.204.048

Imlek, Beograd

3.150

14.813.207

Metalac, G. Milanovac

1.683

6.512.745

Akcija

rast na ne deq nom ni vou od 2,8 od sto. Pred kraj ne de qe ne znat no je po su sta la tra `wa za ak ci ja ma ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi ka da je po sle du `eg vre me na NIS ve zao dva da na pa da. Upr kos ovoj bla goj ko rek ci ji NIS be le `i skok od 16,4 od sto ot ka da je ob ja vio od li~ ne de ve to me se~ ne re z ul t a t e, a upra v a ove kom pa ni je na ja vi la di vi den du za na red nu go di nu. Be ~ej ski „So ja pro tein„ re gi stro vao je re a li za ci ju od ne pu nih 60 mi li o na di na ra uz rast na ne deq nom ni vou od 2,4 od s to. Na k on pro { lo n e d eq nog ve li kog ra sta mo ti vi sa nog za k a z i v a w em van r ed n e skup {ti ne ak ci o na ra, uz la zni trend ove har ti je na sta vqen je i u ovoj sed mi ci sve do is te ka „pre se~ nog da tu ma„ za is ka zi va we ne sa gla sno sti sa skup -

Naj pro met ni ja ban kar ska ak ci ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je po ra sla 4,4 od sto na 1.702 di na ra uz re a li za ci ju od 19,2 mi li o na di na ra. AIK je pr vi put u po sled wih osam me se ci pre sko ~io gra ni cu od 1.700 di na ra i sa da be le `i po zi ti van pri nos od po ~et ka go di ne u vi si ni od 3,3 od sto. Naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr `a ve, Ko mer ci jal na, do bi la je na vred no sti 4,3 od sto uz ne ve li ki pro met, pre sve ga usled sla bi je po nu de ovih ak ci ja. No vo sad ska Raz voj na ban ka Voj vo di ne pa la je 16,7 od sto u o~e ki va wu zva ni~ nih in for ma ci ja ko je bi mo gle uka za ti ka kvu }e sud bi nu po de li ti ma win ski ak ci o na ri RBV-a na kon {to se de po zi ti i deo ak ti ve ove ban ke pre ne su na dru gu ban kar sku usta no vu, na vo de u Sin te za in vest gru pi. E. D.

Ita li ja ni se se le iz In di je u Pa lan ku? Kra jem 2010. go di ne na osno vu od red bi Za ko na o ste ~a ju, ko ji re gu li {e auto mat ski ste ~aj za sva prav na li ca ko ja su u blo ka di tri ili vi {e go di na, za AD „Mer kur“ iz Ba~ ke Pa lan ke po kre nut je pret hod ni ste ~aj ni po stu pak. U fa bri ci ko ja od 1926. go di ne pro iz vo di mod nu ga lan te ri ju od ko è i ko ja je ima la ime na tr ì {tu EU, svo je vre me no je pri pre mqen plan re or ga ni za ci je, jer je fir ma po sle dve po ni {te ne pri va ti za ci je u ve li kim du go vi ma sa 60-tak za po sle nih, a u sre} na vre me na ra di lo je pre ko 1.000 rad ni ka. Sa pla nom se sa g la s i l a i ve } i n a po v e r i laca, a to je pri hva }e no od stra ne Pri vred nog su da u No vom Sa du. Sko ro dve go di ne fir ma je pri ti snu ta stal nim pret wa ma is k qu ~ e w em di s tri b u t e r a stru je, na mi ri va wem po re zni ka i dru gih po ve ri la ca, a za po sle ni su po seb no re zig ni ra ni od no som nad le `nih dr àv nih or ga na od lo kal ne sa mo u pra ve, Agen ci je za pri va ti za ci ju, Po re ske upra ve, Mi ni star stva pri vre de. Ve le da je jo{ 26. ok to bra ove go di ne od stra ne Agen ci je za pri va ti za ci ju do ne ta od lu ka o re struk tu ri ra wu, ali to u pi sa nom ob li ku ni je sti glo u Ba~ ku Pa lan ku. Da su ov da {wi ta {ne r i do b i l i ta k vu od l u k u bi li bi ob u sta vqe ni svi iz vr {ni i sud ski po stup ci, pa bi se mo glo na sta vi ti sa pro iz vod wom ko ja je pre ki nu ta 1. no vem bra, a rad ni ci su na pri nud nom od mo ru. - Po ~et kom de cem bre po se ti li su nas pred stav ni ci ita li j an s ke kom p a n i j e „Klan grup Ro ma“, a ova kom pa ni ja ras po lo è na je da nam obez be -

di kom plet nu pro iz vod wu i mo gao bi da se pro gla si tek tr ì {te – is ti ~e Pe ro â kra jem ja nu a ra ili po ~et kom bri lo, je dan od di rek to ra ko ga fe bru a ra, a do ta da mo è se je ime no vao za {tit nik dr àv jo{ mno g o to g a pro m e n i t i. nog ka pi ta la. – Tre ba li su da Jer, Ita li ja ni ko ji su ve le do |u i pred stav ni ci Agen ci je maj sto ri u pro iz vod wi mod nih za pri va ti za ci je ta {ni i ga lan te i Mi n i s tar s tva Dr à va je ko na~ no ri je od ko è tra pri vre de, ali ni è uzor ke, pa ako po ka za la su do {li. im se svi d i raz u me va we, Ne zva ni~ no smo sprem n i su da sa z na l i da je ka ù u „Mer ku ru”, pre me ste svo ja Agen ci ja za pri tri po go na ~ak iz ali se bo je va ti za ci ju i Mi In d i j e u Ba~ k u da ni j e doc k an ni s tar s tvo pri Pa l an k u! Da bi vre d e za u z e l a se po no vo po ~e la stav da „Mer kur“ ipak ide u pro iz vod wa, od no sno ura di li ste ~aj, ali da se na pra vi iz u mo de li, ka ù nad le `ni, po ze tak i da zbog {an se za sa rad treb no je ob no vi ti ceo si stem wu sa ita li an skim part ne ri u fa bri ci ko ji je uru {en. ma na sta ve pro iz vod wu. Upu Rad n i c i „Mer k u r a“, od n o }e n i j i ka ` u da even t u a l n i sno mo de la ri kao da su umor ni ste ~aj zbog sud ske pro ce du re od obe }a wa, jer ve le, da po no -

vo oni tre ba da se `r tvu ju. Iako su vr hun ski maj sto ri iz ra de mod nih ko ma da od ko è sma tra ju da su pot ce we ni, jer se od wih tra ì da i po no vo ra de „vo lon ter ski“, a ko zna {ta }e bi ti od ce le ove pri ~e. Naj vi {e su ogor ~e ne na one ko ji bi tre ba li da se bri nu o fa b ri k a m a kao naj b it n i j em po slu, a oni ih za tva ra ju. Se de u fo t e q a m a, pri m a j u do b re pla te, di ` u kre di te u ino stran stvu i fi nan si ra ju dr àv nu upra vu, agen ci je, a za pro iz vod wu ih ba{ bri ga - kao da }e ne ko sa ne ba pla ti ti javnu po tro {wu, ve le Pa lan ~a ni. za fa bri ku ko ja je de ce ni ja ma iz vo zi la svo je pro iz vo de u vred no sti na de se ti ne mi li o na do la ra i ste kli brend ko ji se jo{ pam ti. Ako i po red inert no sti dr à ve ko ja re a gu je br zi nom pu à, ipak ube di mo Ita li ja ne da smo pra vi part ner u wi ma bi ima li in ve sti to re, pa i mo gu }e no ve vla sni ke fa bri ke, a do po sla bi do {lo na sto ti ne rad ni ka – zar to ni je in te res dr àv nih ad mi ni stra ti va ca, pi ta ju se u Ba~ koj Pa lan ci. Ov de, ali i u ce loj Sr bi ji pu no je ola ko za tvo re nih ne ka da re no mi ra nih fa bri ka, a pr ven stve no za to {to ih je dr à va ola ko pro da la i ni je kon tro li sa la i pu sti la niz vo du. Ova ko is pa da da je lak {e di za ti kre di te u ino s tran s tvo ne g o iz v o z i t i ro bu ko ja je de ce ni ja ma ima la kup ce u sve tu. Ov da {wi pri vred ni ci is ti ~u da je pri mer Ne ma~ ke naj o ~i ti ji, jer je ova ze mqa sa ~u va la pro iz vod wu, pa ni je ~u do {to je pri vred ni li der EU. Ali, to je za raz li ku od na {e le p a pri v red n a pri ~a. M. Suyum

VESTI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,5090

113,7847

116,4017

111,1677

Australija

dolar

89,7746

91,6067

93,7137

89,4997

Kanada

dolar

86,5552

88,3216

90,3530

86,2902

Danska

kruna

14,9410

15,2459

15,5966

14,8952

Norve{ka

kruna

15,1435

15,4525

15,8079

15,0971

[vedska

kruna

12,7783

13,0391

13,3390

12,7392

[vajcarska

franak

92,2096

94,0914

96,2555

91,9273

V. Britanija

funta

137,3263

140,1289

143,3519

136,9059

SAD

dolar

85,1344

86,8718

88,8699

84,8737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 12. 2012. godine

[ta }e bi ti s „Ga le ni kom” Eko no mi sti sma tra ju da po sto ji {an sa da se pro na |e ku pac za „Ga le ni ku„, jer je to u osno vi zdra va fa bri ka a tr ì {te le ko va ve o ma zna ~aj no, ali sum wa ju da }e dr à va od pri va ti za ci je te fa bri ke do bi ti ve li ki no vac. Dok eko no mi sta Mi loj ko Ar si} sma tra da je pri va ti za ci ja oprav da na, we gov ko le ga, sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Mi la din Ko va ~e vi} is ti ~e da bi „Ga le ni ka„ tre ba lo da osta ne u vla sni {tvu dr à ve, kao „sta bi li za tor tr ì {ta le ko va”. „Ga le ni ka je ka pa ci tet ko ji }e sa svo jim tr ì {tem si gur no na }i kup ca”, is ta kao je Ko va ~e vi} u iz ja vi no vi na ri ma. Oce nu ju }i da je Ga le ni ka, u osno vi „vr lo zdra va fa bri ka, a tr ì {te le ko va zna ~aj no”, Ko va -

~e vi} je iz ra zio à qe we {to ta kva fa bri ka „mo ra even tu al no i}i na pro da ju”. On je pod se tio da je Ga le ni ka bi la vr lo uspe {na na tr ì {tu, na vo de }i da su gu bi ci na pra vqe ni u po sled we ~e ti ri go di ne po sle di ca, pre sve ga od no sa, me |u sob nih po tra ì va wa i du go va wa pro iz vo |a ~a le ko va, ve le dro ge ri ja i Fon da za zdrav stev no osi gu ra we. Ar si} sum wa da }e, upra vo zbog du go va, dr à va do bi ti ne ki ve li ki no vac po osno vu pri va ti za ci je te fa bri ke, ali po ru ~u je da je ona oprav da na.

Ba jec: Te {ko bez MMF-a Eko no mi sta Ju rij Ba jec sma tra da bi even tu al ni do go vor Vla de Sr bi je sa MMFom mo gao da ti si gur nost spro vo |e wu eko -

nom ske po li ti ke za 2013. go di nu.“Uko li ko MMF pro ce ni da je po ~e tak go di ne do bar, da ne ka obe }a wa idu ka re a li za ci ji, mi slim da bi mo gao da po tvr di da je do go vo re na eko nom ska po li ti ka u re du”, re kao je Ba jec. Ba jec, pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, je oce nio da bi to bio do bar sig nal za me |u na rod ne kre di to re i stra ne in ve sti to re. “Ve ru jem da bi ta kva od lu ka mo gla da do ve de do to ga da i ne bu de ono od ~e ga svi stra hu je mo, a to je re ba lans bu d`e ta za 2013. To bi bi la ve li ka pro me na u od no su na mno ge ra ni je go di ne”, na veo je Ba jec. Uko li ko bi ipak do {lo do re ba lan sa, Ba jec pro ce wu je da to ne bi bi lo po ~et kom, ve} kra jem go di ne i to iz “uobi ~a je nih raz lo ga”, bu du }i da u vre me kri ze, jav ni pro ho di mo gu bi ti ne do voq ni i po red sma we nih jav nih ras ho da.

ekOnOMiJA

dnevnik

Kada }e pote}i „Ju`ni tok” Vla da Sr bi je je, na pred log Mi n i s tar stva pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa, do ne la Ured bu o utvr |i va wu pro stor nog pla na pod ru~ ja po seb ne na me ne tran sna ci o nal nog ga so vo da „Ju `ni

na we g o v oj iz g rad w i po ~ e t i kra jem de cem bra ili po ~et kom ja nu a ra. - Da li }e se ra do vi otvo ri ti kra jem de cem bra ili po ~et kom ja nu a ra mi slim da je ma we va `no. Sr bi ja je deo Ju `nog to ka

ponedeqak17.decembar2012.

Nema navale na penzije Do pri me ne no vih po o {tre nih uslo va za od la zak u pen zi ju osta lo je ma we od dve sed mi ce, a u fi li ja la ma Fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we ne ma gu `vi i broj pod ne tih zah te va se ne po ve }a va. Ka ko na vo de u Fon du PIO, ~ak je pro sek, po sma tra no po me se ci ma, ma wi od pro {lo go di {weg.

U 2011. Fond PIO je u pro se ku me se~ no do bi jao oko 12.500 zah te va za sta ro snu pen zi ju, oko 6.000 za in va lid sku i oko 5.000 hi qa da za po ro di~ nu, dok je u no vem bru ove go di ne pri sti glo ne {to ma we - 12.200 za sta ro snu pen zi ju, 3.800 za in va lid sku i 4.700 za po ro di~ nu. Me |u tim, u Fon du o~e ku ju da u de cem bru uku -

pan broj zah te va, kao i sva ke go di ne, bu de ne {to ve }i. Osi gu ra ni ci ko ji u to ku de cem bra pre da ju zah te ve za pen zi ju re {e we mo gu o~e ki va ti u za kon skom ro ku - za 60 da na. U Fon du is ti ~u da se re {e wa u ro ku ko ji pro pi su je za kon do no se u 84 od sto slu ~a je va.

VI [E VO ZI LA NA NA [IM AUTO PU TE VI MA

Od Koridora 10 godi{we 300 miliona evra

tok”. Ta ured ba pred sta v qa osnov za pred u zi ma we da qih ko ra ka za do no {e we za ko na o utvr |i va wu jav nog in te re sa za eks pro pri ja ci ju ne po kret no sti ra di iz grad we po me nu tog ga so vo da. Po re ~i ma mi ni stra pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi la na Ba ~e vi }a, iz grad wom tog ga so vo da Sr b i j a }e, osim sta b il n og ener get skog si ste ma, do bi ti i mo g u} n ost di stri bu ci je tog ener gen ta ka Re pu bli ci Srp skoj i Hr vat skoj. Uz to, re kao je Ba ~e vi}, na {a ze mqa iz grad wom ga so vo da po sta je re gi o nal na ener get ska si la i ja ~a svoj po li ti~ ki i ge o stra te {ki zna ~aj. Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je da je Sr bi ja deo Ju `nog to ka i da je ma we va `no da li }e ra do vi

- na ve la je Mi haj lo vi} u iz ja vi no vi na ri ma, po sle pre zen ta ci je pla na pri o ri tet nih pro je ka ta iz obla sti ener ge ti ke i za {ti te `i vot ne sre di ne. Uka zav {i da Mi ni star stvo ni je ni na ja vqi va lo da tum po ~et ka iz grad we Ju `nog to ka, ona je do da la da je u Ru si ji po ~e la iz grad wa, da }e Ju `ni tok sva ka ko pro la zi ti kroz Sr bi ju i da }e na { a ze m qa ima t i dru g i pra vac do to ka ga sa. Sko ro isto vre me no sa do ne tom ured bom, pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} pot pi sao je u Bri se lu sa bu gar skim pre mi je rom Boj kom Bo ri so vom 120 mi li o na evra vre dan spo ra zum o iz grad wi ga so vo da ko ji }e po ve za ti dve ze mqe. Ka ko su oce ni la dvo ji ca pre mi je ra, taj ga so vod zna ~a jan je za evrop ski put Sr bi je i do dat no }e zbli `i ti dva na ro da. E. D.

Za Sr bi ju je po seb no va `no da se {to pre za vr {i Ko ri dor 10 da vo za ~i, ko jih je na na {im auto pu te vi ma sve vi {e, ne bi skre nu li na su sed ni Ko ri dor 4, pre ko Ru mu ni je i Bu gar ske. Pad tem pe ra tu re is pod nu le za tvo rio je ovo go di {wu gra |e vin sku se zo nu a za sle de }u go di nu pla ni ran je za vr {e tak is to~ nog kra ka do bu gar ske gra ni ce, a do kra ja 2014. – ju `nog de la pre ma Ma ke do ni ji. Mi ni star za sa o bra }aj Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da }e se za vr {et kom iz grad we Ko ri do ra 10 go di {we od pu ta ri ne ubi ra ti oko 300 mi li o na evra, te da }e se on is pla ti ti za de set go di na. Ka da se Ko ri dor 10 za vr {i, na auto pu te vi ma se o~e ku je vi {e vo zi la, a od pu ta ri ne vi {e nov ca. Mi ni star Mr ko wi} pod se }a na to da je u iz grad wi oko 130 ki lo me ta ra auto pu te va, ra do vi su otvo re ni na svim ne iz -

gra |e nim de o ni ca ma, osim kroz Gr de li~ ku kli su ru. Tro me se~ na ana li za bro ja vo zi la ko ja su pro kr sta ri la na {im auto pu te vi ma uka zu je na wi hov po -

Naj broj ni ji {le pe ri Naj ve }i po rast bro ja vo zi la od 4,89 po sto je u ~e tvr toj ka te go ri ji ko ja se od no si na {le pe re, za ko je je pu ta ri na i naj sku pqa. Po va `e }em ce nov ni ku, pu ta ri na za {le per na re la ci ji No vi Sad – Be o grad iz no si 1.420 di na ra, [id–Be o grad 2.050, a Be o grad–Ni{ 4.390 di na ra. Po lo vi na svih vo zi la pro {la je auto pu tem Be o grad–Ni{, a naj ve }i po rast sa o bra }a ja od 4,5 od sto za be le `en je na de o ni ci No vi Sad – Be o grad, ko jom je pro {lo vi {e od pet mi li o na vo zi la.

rast u od no su na pro {lu go di nu, {to je vi {e stru ko do bar po ka za teq: s jed ne stra ne, bi }e vi {e pa ra od pu ta ri ne, a s dru ge, vo za ~i ko ji pu tu ju sa se ve ra na jug kon ti nen ta nas ne za o bi la ze – o ~e mu je po sto ja la bo ja zan zbog Ko ri do ra 4 kroz Ru mu ni ju i Bu gar sku – ve} ko ri ste naj kra }i put pre ko Sr bi je Ko ri do rom 10. Di rek tor Sek to ra za na pla tu pu ta ri ne u JP „Pu te vi Sr bi je” Mi len ko Ca ko vi} ka `e da je na auto pu te vi ma Sr bi je za tri me se ca bi lo 374.529 vo zi la vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. Pre bro ja no je 10.870.319 vo zi la, ili 3,57 pro ce na ta vi {e ne go pret hod ne go di -

ne. Ca ko vi} ka `e da je pro cen tu al no naj ve }e po ve }a we bro ja vo zi la na de o ni ci Ni{–Le sko vac – 6,95 po sto, dok je no mi nal no naj ve }e po ve }a we na prav cu Be o grad-Ni{, ~ak 185.803 vo zi la. [to se, pak, pri ho da ti ~e, za tri me se ca na pla }e no je 4,5 mi li jar de di na ra, {to je 3,65 pro cen ta, ili 160 mi li o na di na ra, vi {e u od no su na isti law ski pe riod. „Pu te vi” su i od pro {lo go di {we pu ta ri ne in ka si ra li 14,4 mi li jar di di na ra, {to je 2,63 pro cen ta, ili 369 mi li o na di na ra, vi {e ne go 2010. Sva ka pa ra vi {e iz u zet no je zna ~aj na za odr `a va we sa o bra }aj ni ca. R. Da u to vi}

ponedeqak17.decembar2012.

DRU [TVO TE [KO PRI HVA TA OSO BE S IN VA LI DI TE TOM

Auti zam ni je raz log za ne to le ran ci ju Is tra ì va we Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju (Ce SID) o dis kri mi na ci ji u Sr bi ji po ka za lo je, iz me |u osta log, da dru {tvo ve o ma te {ko pri hva ta oso be s men tal nim i fi zi~ kim hen di ke pom. Te oso be su na mar gi na ma dru {tve nih zbi va wa, kre ta we im je ~e sto ve o ma ogra ni ~e no zbog ar hi tek ton skih ba ri je ra, do po sla te {ko do la ze pa ~e sto ì ve na ivi ci eg zi sten ci je... Zva ni~ na sta ti sti ka o bro ju oso ba s auti zmom u Sr bi ji ne po sto ji, ali se pret po sta vqa da ih me |u na ma ì vi 2.000, od ko jih su 800 de ca. Taj po re me }aj ni je to li ko po znat u jav no sti, oskud ne su i di jag no sti~ ke uslu ge, a

ogra ni ~en je i pri stup in for ma ci ja ma o auti zmu pa su oso be ko je pa te od tog po re me }a ja, kao i ~la no vi wi ho vih po ro di ca, pri li~ no usa mqe ni u iz na la è wu re {e wa za svo je sva ko dnev ne pro ble me. Auti zam je slo èn raz voj ni po re me }aj ko ji se obi~ no ja vqa to kom pr ve tri go di ne ì vo ta. Po sle di ca je o{te }e wa mo zga i is po qa va se kroz pro ble me u ~ul nom opa à wu, go vo ru, mi {qe wu i raz u me va wu so ci jal nih si tu a ci ja, zbog ~e ga se po na {a we i od nos sa spoq nim sve tom raz vi ja ju dru ga ~i je. Da nas se zna da auti zam ni je men tal na bo lest, da se ne ra di o „ras pu {te noj” de ci ko ju su ro di te qi za po sta vi li, ni ti su to „ne va -

in te lek tu al nom raz vo ju. Da bi se ot klo ni le ne do u mi ce o to me {ta sve spa da u auti zam, na ne dav nom kon gre su o auti zmu u Bar se lo ni stru~ wa ci su pri hva ti li ter min „auti sti~ ni spek tar“. Ka da se go vo ri o oso ba ma s auti zmom, od no sno s po re me }a jem u auti sti~ nom spek tru, bez ob zi ra na ste pen in te li gen ci je, uvek su pri sut ni po re me }a ji u ko mu ni ka ci ji, so ci ja li za ci ji i „kru tost„ u po na {a wu. – De ca s auti zmom od ra sta ju u od ra sle oso be s auti zmom – na to se mo ra stal no upo zo ra va ti – ka `e dr Si ni {a [o {ki}. – Mno gi ma od wih }e bi ti po treb na bri ga i sta ra we to kom

ce log `i vo ta. Iako sva kom de te tu s auti zmom tre ba in di vi du al ni pri stup, po sled wih go di na se i kod nas sve vi {e na sto ji da se ukqu ~e u re dov no pred {kol sko i {kol sko vas pi ta we i obra zo va we. Na i me, do do no {e wa Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, de ca s auti zmom ni su ima la pri stup re dov nom obra zo va wu ve} su ukqu ~i va na u spe ci jal ne {ko le, a u re dov no obra zo va we tek spo ra di~ no. Za kon pr vi put uvo di in klu ziv ni obra zov ni si stem, pred vi |a in di vi du al ne pla no ve ra da za u~e ni ke, pe da go {ke asi sten te i mul ti di sci pli nar ne ko mi si je za pro ce nu po tre ba u~e ni ka za po dr {kom.

Zna ~aj re {a va wa pro ble ma auti zma i na lo kal nom ni vou Is ku stva su uka za la na neo p hod nost sa rad we me |u raz li ~i tim sek to ri ma: zdrav stvom, obra zo va wem i po li ti kom, kao i na ogro man zna ~aj re {a va wa tog pro ble ma na lo kal nom ni vou. Vla da Sr bi je je u tom smi slu po mo gla lo kal nim sa mo u pra va ma da pre po zna ju svo ju ulo gu i kao re zul tat to ga u Sr bi ji da nas 130 op {ti na ima pro gram so ci jal ne za {ti te. spi ta na” de ca, ka ko se u na ro du ~e sto ve ru je. To su ose }aj ne oso be ko je `e le ko mu ni ka ci ju, ko je mo gu da se obra zu ju i ra de, ali za sve to im je po treb na po seb na pa `wa, stav i u~e we. Di jag no sti ku je se na osno vu po sma tra wa, a di jag no sti~ ke kri te ri ju me je pro pi sa la Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja. Auti zam se ja vqa u raz li ~i tim mo da li te ti ma, s ve li kim osci la ci ja ma u

Ka ko ka è dr [o {ki}, in klu zi ja ne slu ì za to da se ro di te qi bo qe ose }a ju, ni ti za to da se pro gra mi za sve u~e ni ke olak {a va ju ra di te de ce, ve} da se po stig ne mak si mum u smi slu so ci jal nog raz vo ja, dru {tve ne od go vor no sti i to le ran ci je me |u de com, kao i da se auti sti~ noj de ci pru ì pri li ka da stu pe u kon takt s re al nim sve tom. J. Bar bu zan

Ne ma gu `ve za pen zi je po sta rom Do pri me ne no vih po o {tre nih uslo va za od la zak u pen zi ju osta lo je ma we od dve sed mi ce, a u fi li ja la ma Fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we ne ma gu `vi i broj pod ne tih zah te va se ne po ve }a va. Ka ko na vo de u Fon du PIO, ~ak je pro sek, po sma tra no po me se ci ma, ma wi od pro {lo go di {weg. U 2011. Fond PIO je u pro se ku me se~ no do bi jao oko 12.500 zah te va za sta ro snu pen zi ju, oko 6.000 za in va lid sku i oko 5.000 hi qa da za po ro di~ nu, dok je u no vem bru ove go di ne pri sti glo ne {to ma we - 12.200 za sta ro snu pen zi ju, 3.800 za in va lid sku i 4.700 za po ro di~ nu. Me |u tim, u Fon du o~e ku ju da u de cem bru uku pan broj zah te va, kao i sva ke go di ne, bu de ne {to ve }i.

dRU[TvO

dnevnik

SI RO MA [TVO GLAV NI RAZ LOG RAZ DVA JA WA U PO RO DI CI

Kad de ca po sta nu dr àv na bri ga Zbog eko nom ske kri ze ko ja ve} ne ko li ko go di na tre se Sr bi ju, de ca su naj i zlo è ni ja si ro ma {tvu, a iz dva ja wa za po dr {ku po ro di ca ma ma la su i ne do voq na. Po po da ci ma Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke, u Sr bi ji se za oko 400.000 de ce iz dva ja ne ka vr sta ma te ri jal ne na dok na de zbog so ci jal ne ugro è no sti, ali su po tre be re al no mno go ve }e. I pro ce du ra za do bi ja we dr àv ne po mo }i je kom pli ko va na ta ko da tro je od pe to ro de ce ko ja ima ju pra vo na de~ ji do da tak ne ostva ru je to pra vo. Ne ka da se sma tra lo da je mno go de ce pra vo bo gat stvo, a da nas su sve po ro di ce ko je ima ju broj no po tom stvo u ve li koj ne vo qi jer ne mo gu ~ak ni da na hra ne glad na usta. Mno gi zbog ne mo gu} no sti da oba vqa ju ro di teq sku du `nost osta vqa ju de cu dr à vi na sta ra we i bri gu. Dr à va pri hva ta sta ra we na pu {te nih ili za pu {te nih ma li {a na, ali sa skrom nim bu xe tom, ma lo za wih mo è da u~i ni. Po po da ci ma Unicefa, 1,3 mi lion de ce mla |e od 18 go di na u Is to~ noj Evro pi i Cen tral noj Azi ji ì vi odvo je no od svo jih po ro di ca. Po tom iz ve {ta ju, 95 do 98 od sto de ce o ko ji ma se sta ra dr à va ni su si ro ~i }i. Na si qe i za ne ma ri va we de ce ni su glav ni raz lo zi zbog ko jih su ona raz dvo je na od po ro di ce, ve} su po ro di ce su vi {e si ro ma {ne da bi se o wi ma bri nu le ili ne ma ju pri stup so ci jal nim slu `ba ma ko je bi im po mo gle da osta nu za jed no. Sa 645 na 100.000 de ce mla |e od tri go di ne Bu gar ska je na pr vom me stu u ovom re gi o nu po bro ju na pu {te -

Sva ke go di ne 200 osta vqe nih be ba Sr bi ja, Ru mu ni ja i Hr vat ska su je di ne tri ze mqe u re gi o nu ko je su usvo ji le za ko ne ko ji ma se spre ~a va in sti tu ci o na li za ci ja de ce ra nog uz ra sta. Me |u tim, upr kos svim za kon skim pro pi si ma i do brim na me ra ma dr à ve, sva ke go di ne oko 200 no vo ro |e nih be ba bi va na pu {te no od maj ki, a ni je ma li ni broj ro di te qa ko ji shva te da ne ma ju men tal nih ka pa ci te ta ni ti eko nom ske uslo ve da ga je de te sa smet wa ma u raz vo ju i od lu ~u ju da se o we go voj sud bi ni sta ra ju vas pi ta ~i u do mo vi ma za de cu. nih ma li {a na tog uz ra sta. Iako je u pro te kloj de ce ni ji uo~en pad bro ja na pu {te ne de ce u re gi o nu, alar mant no po ve }a we za be le è no je u Bo sni i Her ce go vi ni i Ma ke do ni ji. Bri ga u dr àv nim in sti tu ci ja ma je i da qe do mi nan tan na ~in na ko ji mno ge ze mqe po ku {a va ju da iza |u u su sret po tre ba ma de ce s in va li di te tom, ko ja ~i ne od je dan do pet od sto ukup ne po pu la ci je de ce i od ko jih vi {e od po -

lo vi ne bo ra vi u do mo vi ma. Dru gu gru pu ri zi~ nih po ro di ca ~i ne mla de po ro di ce ko je do bi ju be bu, ali u jed nom tre nut ku je dan od ro di te qa osta ne bez po sla, zbog ~e ga ne mo gu da bri nu o de te tu. Na ro ~i to ra wi vu gru pu ~i ne sa mo hra ni ro di te qi ili oni ko ji ko ri ste dro gu ili al ko hol. Odva ja we de ce od po ro di ce osta vqa fi zi~ ke i psi hi~ ke po sle di ca na wi hov `i vot. Broj na psi ho lo {ka is tra `i va wa sve do -

~e o to me da od ra sta we u do mu osta vqa broj ne ne ga tiv ne po sle di ce po men tal ni raz voj de te ta. Ti ma li {a ni ka sni je pro go va ra ju i pro ho da ju i ka sne u psi ho fi zi~ kom raz vo ju i za wih je naj bo qa al ter na ti va, ako su ih ve} ro di te qi osta vi li dr à vi na sta ra we, da bu du sme {te ni na me sto ko je imi ti ra sta we u pri rod noj po ro di ci, a to je hra ni teq ska po ro di ca. Sr bi ja se oba ve za la na to da }e do 2015. go di ne u pot pu no sti uki nu ti in sti tu ci o na li za ci ju de ce mla |e od tri go di ne, a to zna ~i da }e u na red ne dve go di ne de ca ko ja su sa da u do mo vi ma bi ti sme {te na u hra ni teq ske po ro di ce ili }e bi ti da ta na usva ja we. U ovom tre nut ku 4.200 hra ni te qa {i rom Sr bi je ga ji ma li {a ne ko ji su se sti ca jem ne sre} nih okol no sti na {li u do mu. No, i po red to ga, tre nut no je u do mo vi ma ne ko li ko sto ti na de ce bez ro di teq skog sta ra wa ko ji ma dr à va tre ba da na |e traj ni ju i to pli ju ì vot nu adre su. Po seb no je te {ko sta we s ma li {a ni ma s te {ko }a ma u raz vo ju. Od ukup no 797 de ce i mla dih ko ji su bi li sme {te ni u usta no ve so ci jal ne za {ti te ni ko ni je po ha |ao re dov nu osnov nu i sred wu {ko lu, a sa mo 19 od sto wih pro {le go di ne je i{lo u spe ci jal ne {ko le. De ca s te {ko }a ma u raz vo ju se i da qe sme {ta ju u izo lo va ne usta no ve iako bi tre ba lo da im bu de omo gu }en ì vot u po ro di ci i za jed ni ci. U go to vo 70 od sto slu ~a je va osnov ni raz log do vo |e wa de ce u usta no ve je ne mo gu} nost ro di te qa da od go vo re na po tre be de te ta. Q. Ma le {e vi}

Stu den ti iz Ja go di ne u po se ti Be ~u U or ga ni za ci ji Skup {ti ne Ja go di ne, 200 naj bo qih stu de na ta iz tog gra da ot pu to va lo je ju ~e u po se tu pre sto ni ci Austri je, a pred sed nik skup {ti ne Gra da Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je da ni je do voq no da sa mo je dan grad u Sr bi ji bri ne o mla dim qu di ma... - Po zi vam sve mo je ko le ge da vi {e {te de, a da to {to u{te de da ju oni ma ko ji ma je neo p hod no. Si gu ran sam da }e Sr bi ja ima -

ti ve o ma do bre uslo ve za mla de qu de da ka da za vr {e fa kul te te i za po sle se, da za u sta vi mo wi hov od la zak u Evro pu - re kao je Mar ko vi} pred po la zak stu de na ta. Pre ma we go vim re ~i ma, no vac za put obez be |en je od do na to ra, a ovo pu to va we ni je pla }e no iz bu xe ta skup {ti ne gra da Ja go di ne. Mar ko vi} je is ta kao da se u gru pi stu de na ta na la ze oni sa pro se kom od 8,5 do 10, a da }e oni ko ji sa da ni su us pe li da

obi |u pre sto ni cu Austri je, za to ima ti pri li ku po ~et kom na red ne go di ne. To kom po se te Be ~u stu den ti }e obi }i Skup {ti nu gra da i Uni ver zi tet u Be ~u, kao i pa la tu [em brun, je dan od naj va `ni jih kul tur nih spo me ni ka u Austri ji, ko ja je i atrak tiv na tu ri sti~ ka de sti na ci ja. U de le ga ci ji ko ju pred vo di ti Mar ko vi} su i zva ni~ ni ci Kru {ev ca, Le skov ca i Uba. S. St.

NAD LE @NI TVR DE DA NE KI NE ZA PO SLE NI OD BI JA JU DA RA DE

Ne }e po sao, ve} so ci jal nu po mo} Nad le `ni u lo kal noj sa mo u pra vi u Zre wa ni nu tvr de da po je di ni ko ri sni ci so ci jal ne po mo }i zlo u po tre bqa va ju svoj po lo àj i od bi ja ju da se za po sle i on da ka da im bu de na |en po sao. Ne ki, za pra vo, pri ma ju nov ~a nu na dok na du a ujed no ra de “na cr no” i ta ko ostva ru ju do dat ne za ra de ko je, po ne kad, pre la ze su mu pro se~ ne pla te u Sr bi ji. Uko li ko bi, me |u tim, pri sta li da bu du le gal no za po sle ni, iz gu bi li bi pra vo na so ci jal na pri ma wa. Po slov ni se kre tar Lo kal nog sa ve ta za za po {qa va we Ma ja Pan du rov kao pri mer na vo di sa ku pqa ~e PET am ba la è ko ji sva ko dnev no obi ja ju kon tej ne re JKP “î sto }a i ze le ni lo” ili ce pa ju ke se za ot pad i iz wih iz vla ~e pla sti~ ne fla {e. - Po pro ce ni onih ko ji se le gal no ba ve ot ku pom PET am ba la è ti qu di sa mo u to ku jed nog da na, uko li ko se po tru de, mo gu da za ra de iz me |u 2.500 i 3.000 di na ra. I to sve “na cr no”. A ka da im se po nu di za po sle we, oni ga od bi ja ju jer on da gu be pra vo na so ci jal nu po mo} i de ~i je do dat ke – is ti ~e Pan du rov i do da je da so ci jal na po mo} na me se~ nom ni vou iz no si od 7.500 do 15.000 di na ra. Ona tvr di da je i li~ no ima la pri li ku da se uve ri u to da ne ki

zlo u po tre bqa va ju so ci jal ni po lo àj. - Jed na è na ko ja pre tu ra po kon tej ne ri ma à li la mi se ka ko ne mo è da je de cr ni hleb ko ji do bi ja iz Na rod ne ku hi we jer je na vi kla na be li. Re kla mi je da joj od cr nog pri pad ne mu ka – ve li Pan du rov. ^lan Grad skog ve }a za du èn za so ci jal nu po li ti ku Dra gan [a {i} ta ko |e tvr di da ima mno go po je di na~ nih sum wi vih slu ~a je va qu di ko ji ko ri ste si tu a ci ju kao pa ra van za svoj ne rad. Ali, ima i onih ko ji su stvar no so ci jal no ugro è ni a ko ji te {ko mo gu da do |u na red za po mo} ili se sra mo te da je za tra è. - Je dan od pri me ra zlo u po tre bqa va wa te {ke si tu a ci je je ste otac sed mo ro de ce ko ji je do {ao da se à li kod me ne i ko me smo ubr zo na {li po sao. Na kon tri

da na, me |u tim, on je dao ot kaz re kav {i ka ko mu je te {ko da ra di – ka `e [a {i}. Gra d o n a ~ el n ik Zre w a n i n a Ivan Bo {wak na ja vio je da }e u

Lak {e je u Ne ma~ koj kad ne ra di{ ni {ta Osta }e upam }e na iz ja va jed nog od Ro ma ko ji se u po stup ku re ad mi si je vra tio u Zre wa nin i sa po ro di com na se lio u rom sko na se qe Du da ra. - Ta mo smo ima li so ci jal nu po mo}, jer su de ca ro |e na ta mo. Ako se ne vra ti mo u Ne ma~ ku, osta je nam da ov de fi zi ka li {e mo, uda mo i o`e ni mo de cu, po mi ri mo se sa sud bi nom. Ubr zo }e se ne ma~ ka gar de ro ba iz li za ti, pre ra sti, po ce pa ti, a mi }e mo se uto pi ti u sve ovo ov de – re kao je on.

sle de }oj go di ni bi ti ve }a iz dva ja wa iz bu xe ta za so ci jal nu po mo}. Ali, grad ski oci po ru ~u ju i da }e usle di ti re vi zi ja svih onih ko ji se na la ze na evi den ci ji Cen tra za so ci jal ni rad i kri te ri ju ma za do bi ja we ova kve vr ste po mo }i. U bu du} no sti }e se stro go vo di ti ra ~u na da svi ma oni ma ko ji pri pa da ju so ci jal no ugro `e nim ka te go ri ja ma, ka da od bi ju po nu |e ni po s ao, bu d u uki n u t a pri m a wa. Isto ta ko raz mi {qa se i o mo de lu ka ko oni ko ri sni ci ko ji su rad no spo sob ni mo gu da na ne ki na ~in “od ra de” so ci jal nu po mo}. @. Ba la ban

O~i ta va we bro ji la

„KOKA-KOLA KARAVAN” PRO[AO KROZ NOVI SAD

Kwi ge za bi bli o te ke u de ~ jim bol ni ca ma Pra zni~ ni „Ko ka-Ko la ka ra van” se u okvi ru svo jih pu te {e stvi ja po Sr bi ji ju ~e ob reo i na Tr gu slo bo de, a u we mu su naj vi {e ob ra do va li ma li {a ni. De da Mraz i we go va ve se la dru `i na od i gra li su pred sta vu za naj mla |e ko ji su ima li pri li ku da se sli ka ju sa omi qe nim de kom, i fo to gra fi je od mah po -

ne su sa so bom. Na kon to ga ka ra van se upu tio na In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne gde je, ta ko |e, iz ve de na pred sta va i gde su ma li {a ni ma uru ~e ne kwi ge. Pod se }a mo, kwi ge su se pri ku pqa le za kre i ra we bi bli o te ka u de ~ jim ode qe wi ma bol ni ca. Ta ko |e, za jed ni~ ke so be u bol -

ni ca ma bi }e okre ~e ne i opre mqe ne no vim na me {ta jem i ta ko }e bi ti pre tvo re ne u „so be ra do sti”. Na taj na ~in bo ra vak u bol ni ca ma }e ma li {a ni ma bi ti pri jat ni ji jer }e kroz pri ~e i baj ke mo }i da u`i va ju u sve tu ma {te, i na tre nu tak za bo ra ve na zdrav stve ne pro ble me. B. M.

Novosadska ponedeqak17.decembar2012.

Foto: S. [u{wevi}

O~i t a v a w e sta w a na to plot nim bro ji li ma za gre ja we i vo do me ri ma za to plu vo du za de cem bar po ~i we da nas. Mo l e se su g ra | a n i, poseb no oni ko ji `i ve u ku }a ma, da omo gu }e rad ni ci ma pri stup mer nim ure |a ji ma u pod sta ni ca ma. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

PIJACAMA NEDOSTAJE OSVETQEWE

„Wu jork – dru gi tom” na dar

Mrak ras te ru je i kup ce i tr gov ce

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa ¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬ s ta sa po dve kwi¬ g e po ¬ n e¬ d eq¬ k om, sre¬ d om i pet¬ k om. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Wu jork - dru gi tom” Edvar da Ra der fur da. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Na de i sno vi, po hle pa i pot ku pqi vost – uvek su bi li pra ti o -

ci slo bo de i no vih mo gu} no sti na pre pu nim uli ca ma ovog gra da. Do se qe ni~ ki bro do vi do plo vqa va li su na Elis Aj lend, u sa moj sen ci Ki pa slo bo de, do no se }i sve vi {e Ne ma ca, Ira ca, Ita li ja na i Je vre ja u uza vre li et ni~ ki vr tlog gra da. Vr to gla va klac ka li ca bo gat stva i be de su no vra ti la se kroz lu de dva de se te i na gli pad ber ze, a bu du} nost gra da sim bo li~ no su pred sta vqa le zgra de ko je su i bukval no do ti ca le ne bo: Em pa jer stejt, Kraj z ler, bli z a n a~ k i torwe vi Svet skog tr go vin skog cen tra. N. R.

DANAS NA SPENSU

Tak mi ~e we u ki }e wu bo ì} nog drv ca Jav no tak mi ~e we u ki }e wu jel ki sa bu se nom bi }e odr à no da nas u 10 ~a so va na pr vom spra tu Spen sa. Tak mi ~e we je deo pro mo tiv ne kam pa we „100 % jel ka – jel ka sa bu se nom”, ko ju po dr à va Grad ska upra va za za {ti tu ì vot ne sre di ne. U tak mi ~e wu u~e stvu ju de ca {e stih raz re da iz 23 no vo sad ske osnov ne {ko le, ko ji su bi li u

„Ma loj {ko li aran `i ra wa cve }a” to kom pret hod na tri vi ken da ospo so bqa va ju }i se za iz ra du bo `i} no-no vo go di {wih aran `ma na i ukra sa za no vo go di {we jel ke. Wi hov trud }e bi ti na gra |en ta ko {to }e pet eki pa ko je naj ma {to vi ti je i naj o ri gi nal ni je oki te jel ku do bi ti eko lo {ke pa ke ti }e. I. D.

NOVOSADSKI VODI^

Foto: S. [u{wevi}

stvar no mno gi pi ja ~a ri odu. Kad ho }e{ ne {to da ku pi{, ni ti vi di{ do bro ro bu, ni ti pa re u nov ~a ni ku kad pla }a{. Sra mo ta je da tr `ni ca ne ma osve tqe we. Ima ne {to im pro vi zo va no na ne ko li ko me sta, ali ne do voq no – re kla nam je jed na No vo sa |an ka, ko ja ~e sto ku pu je na Fu to {koj pi ja ci, jer joj je naj jed no -

stav ni je da ta mo svra ti s po sla i snab de se neo p hod nim na mir ni ca ma. Di rek tor „Tr `ni ce“ Mi lo{ Tu bi} ka `e da pred u ze }e tre nut no ne ma do voq no nov ca da in ve sti ra u uvo |e we osve tqe wa, ali da }e raz mo tri ti pro blem i po tru di ti se da ga u sko ri je vre me re {i. I. D.

IZ „VODOVODA” UPOZORAVAJU NA MOGU]E PREVARE

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Tr gov ci na Fu to {koj pi ja ci à le se zbog sve sla bi jeg pro me ta, pr vo zbog kri ze, a sa da i zbog krat kog zim skog da na. S ob zi rom na to da na pi ja ci ne ma osve tqe wa, sve ma we ku pa ca svra }a na kon 16 sa ti, iako je rad no vre me do 18 ~a so va. - Ku pa ca sve ma we, a pi ja ~a ri na osta la ista. Sva ki dan se do vi ja mo ka ko da pri vu ~e mo kup ce i spu {ta mo ce ne. Zi mi je sva ka ko sla bi ji pro met, a do sta bi nam olak {a lo ako bi se uve lo osve tqe we. Ova ko ne ma smi sla da osta je mo do kra ja rad nog vre me na, ne ma ni uslo va za rad, ni ku pa ca – po à lio se tr go vac iz ze le nog de la pija ce. Sa pro dav ci ma su sa gla sni i kup ci, na ro ~i to oni ko ji ma rad no vre me ne omo gu }a va da odu u na bav ku ra ni je u to ku da na. - O{te }e ni smo mi ko ji ra di mo od 8 do 16 sa ti. Ako ne stig ne mo pre po sla, a ta da jo{ svi tr gov ci zi mi ne do |u, a ne mo è{ ni da iza |e{ sa po sla u to ku rad nog vre me na, po sle 16 sa ti

Ne pri hva ta ti po nu de za kon tro lu vo de

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Sta na re uli ca Jo va na Hra ni lo vi }a i Ba~ ke ovih da na su te le fo nom po zi va le ne po zna te oso be i na ja vqi va le da }e oba vi ti uzor ko va we i kon tro lu vo de za pi }e u wi ho vim sta no vi ma. Iz JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja„ upo zo ra va ju No vo sa |a ne da ovo pred u ze }e re dov no kon tro li {e vo du na mre `i, {to pod ra zu me va uzor ko va we na 16 raz li ~i tih lo ka ci ja dnev no u objek ti ma od jav nog zna ~a ja, a ni ka ko u pri vat nim sta no vi ma, osim ka da je re~ o po zi vu sta na ra u van red nim okol no sti ma. - Ape lu je mo na gra |a ne da ne na se da ju na ovu vr stu pre va re i ako ih ne -

ko po zo ve i na ja vi da }e kon tro li sa ti vo du, o to me tre ba da nas oba ve ste, a mi }emo skre nu ti pa `wu po li ciji - is ti ~e se u sa op {te wu “Vo do vo da”. Pre do ~a va ju da se vo da za pi }e na dnev nom ni vou kon tro li {e u la bo ra to ri ji „Vo do vo da i ka na li za ci je” i In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, kao ovla {}e ne zdrav stve ne usta no ve. Iz ve {taj o zdrav stve noj is prav no sti vo de za pi }e sa fi zi~ ko-he mij skim i mi kro bi o lo {kim pa ra me tri ma mo `e se vi de ti na saj tu po me nu te usta no ve. Q. Na.

Ba zar le pih è qa Ba zar le pih è qa, ko ji or ga nizu je Fa kul tet za evrop ske prav nopo li ti~ ke stu di je i EL SA FEPPS, odr à }e se da nas od 10 do 14 ~a so va u ho lu vi so kog pri ze mqa Fa kul te ta, Na rod nog fron ta 53. Ta mo }e bi ti iz lo è ne ru ko tvo ri -

ne ko je su iz ra di la de ca dnev nog bo rav ka [ko le za osnov no i sred we obra zo va we “Dr Mi lan Pe tro vi}”. Drv ce le pih `e qa, na ko jem }e se po red kla si~ ne de ko ra ci je na la zi ti i `e qe stu de na ta, ki ti }e se od 11.30 do 12.30 ~a so va. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na Kli si i od 10.30 do 13 ~a so va Do `a \er |a 53, 53a i 57. Ko viq: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

V remeploV

Pre mi je ra „Ba la de o me se cu lu ta li ci” GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ba let Srp skog na rod nog po zo ri {ta je 17. de cem bra 1985. pre mi jer no iz veo „Ba la du o me se cu lu ta li ci” po zna tog sa vre me nog kom po zi to ra Du {a na Ra di }a, de lo na sta lo jo{ 1950. U dru gom de lu pred sta ve igran je ba let „Ame ri ka nac u Pa ri zu” kom po zi to ra Xor xa Ger {vi na, ko ji je na no vo sad skoj sce ni sa ve li kim

uspe hom pri ka zan 1961 i 1978. Je di no je za ovu pri li ku u mu zi ku une ta i ~u ve na „Rap so di ja u pla vom”. Pu bli ci se po seb no svi deo li kov ni pri kaz sce ne i ko sti ma, de la Mi o dra ga Ta ba~ kog i Ja sne Do ri}, svi ra we ore ke stra sa diri gen tom Imre To pla kom i pi ja nist ki we Sr bo sla ve Vuk san - Lo pu {in ski. N. C.

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak17.decembar2012.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u dve po ro di ce Blizanci Ana La ra i Mi lan Mar ko - An|elije Ivkov-Xigurski i Du{ana Xigurskija, Uro{ i Sa {ka - Divne i Denisa Tuf~eki}a.

Devoj~ice Pe tra - Aleksandre i Igora Mi}i}a, Jo va na - Ane i Miodraga ^epi}a, Ni ko li na Antonele i Miodraga Grma{a, Ni na - Biqane Vukajlovi} i Miladina Erwakovi}a, Ni ko li na - Bojane i Nikole Labusa, Du wa - Branislave i Branislava Maravi}a, La na - Verice i Darka Andri}a, Mi la na - Vesne Marin i Milana Batan~eva, Ha na - Vojislave i Vladimira Savina, Adrien - Gabriele i Lasla Morvaija, So fi ja - Daniele i Miqana Matraka, Mi la - Dijane i Vuka{ina Velimirovi}a, Va wa - Dragane i Branislava Vov~uka, So fi ja - Dragane i Branka Gligori}a, Ne ve na - Du{anke Antonijevi} i Milutina Stojakovi}a, Du wa Zite i Sa|e Kovi}a, Ana - Ivane i Nikole [trboje, Kse na - Jane Man~i} i Aleksandra Jev|eni}a, Ni ko li na - Jelene i Milovana Dragi}evi}a, Ka li na - Jelene i Radovana Voki}a, Vik to ri ja - Jelene Tan~i} i Nenada Miqe{i}a, Iva - Jovane i Milo{a Popov @ikeli}a, Alek san dra - Kata rine i Mi{e Ba~ulova, Ma {a - Qiqane

Luki} i Slobodana Mik{i}a, Mi la na Qubice i Milana Stoki}a, Len ka - Qubice i Simice Ninkova, Jo va na - Magdalene i Vladana Novakovi}a, Iva na - Maje i Qu bi{e [ovqanskija, Len ka - Marije i Milana Telebaka, Iva na - Marine Bandin, Sta {a - Marine i Veqka Stamatovi}a, Una - Marte i Aleksandra Zeli}a, Mi la Melinde Basare Grise i Igora Basare, Mi la - Milanke Zori} i Roberta Rokni}a, Ele na - Milene i Borislava Dangubi}a, Ele na - Mirjane i Vladimira Vladisavqevi}a, Te o do ra - Nata{e i Vladimira Pani}a, Bri e ta - Olgice i Zorana Bo{kovi}a, Jo va na - Radmile i Gorana Bejatovi}a, Ja sna - Ruìce i To{ice @iàkova, \e ne ta - Samante Greku i Bajrama Rexepija, Ele na - Svetlane i Bojana Trifuwagi}a, Vi {wa - Svetlane i Milana Vranca, An |e la - Slavice Grbi} i Gorana Jovi}a, Si mo na - Sneàne Kuru~ev i Miroslava Gavrilova, Sta {a - Tawe i Branka Sa~i}a, Iri na - Tawe i Miodraga [arenca.

De~aci Ivan - Ane i Ivana Ubavina, Ste fan Andreje i Damira Simi}a, Emil - Anite i Atile Tota, Ne ma wa - Bla`enke i Dragana Bili}a, Ne boj {a - Bosiqke i Mladena Juri}a, Du {an - Vawe i Vladimira Mirkovi}a, Vuk - Daliborke Savi} i Miroslava Ili}a, Ste fan - Danijele i Aleksandra Radoni}a, Uro{ - Dragane i Marka ]ulibrka, An dri ja - Dragane i Milo{a Ivi}a, Jo van - Dragane i Strahiwe Lepojevi}a, Da ni lo Du{anke i Aleksandra Petri}a, Mi haj lo Du{ice i Miroslava De{i}a, Mi lo{ - Du {ke i Milana Stankovi}a, Ste fan - Du{ke [vedi} i Milovana Maksimovi}a, Fi lip \ur|ice i Otona Slavi}a, Vu ka {in - Zorke i Danila Babovi}a, Fi lip - Ivane Vi{wi~an i Vladimira Suvare, Ste fan Ivane i Dragana Stare{ine, Jo van - Ildike i Dragana Uvali}a, Mak sim - Jelene i

Slavka Hodaka, Da mjan - Jelice i Rada{ina Milovi}a, Alek sa - Julijane Vidak i Velimira Nikoli}a, Mi ha i lo - Lane Stankovi} i Milo{a Martinovi}a, Da vid - Qubice Bili} i Igora Letice, Alek san dar - Maje @ugi} Pantovi} i Veselina Pantovi}a, Ste fan - Milice i Marka Veli~kovi}a, Ivan - Mladenke i Ivana Novaka, Re qa Nade i Milije Mijailovi}a, Mla den - Radmile i Davida Bojani}a, Mi len ko - Radmile i Marinka Trivunovi}a, Sa bol~ - Roè Daniel i \er|a Sanisloa, An dri ja - Sandre Mi{kovi} i Milisava \oki}a, Mi wa Svetlane i Daniela Galamba, Og wen - Sla|ane i Branka Pekeza, Vuk - Sla|ane Rube ì} i Miroslava Vezmara, Ste fan - Sneàne Stojanovi} i Dragana Gruji~i}a, Ni ko la - Tawe i Neboj{e Krsti}a, Va si li je Todore i Aqo{e Ivaza.

Be ba Te o do ra, se stra Ne ve na, brat Da vid, ma ma Na ta li ja i ta ta Mi le La zu ki}

Ven~ani Alek san dra Ni ko li} i Pre drag Sta noj ~i}, So fi ja To pa lo vi} i Pre drag Sta ro vi}, Biqa na Pre ra do vi} i Igor Ma le ti}, Ma ri ja Klaj ner i Bo jan ^u br lo, Ana ma ri ja Komada no vi} i Vo ji slav Ka {i}, Ne da Ma ri ~i} i Vla di mir Mi }i}, Ma ri ja Ivan ko vi} i Alek san dar Ni ni}, Je le na Be ro wa i Bo jan Voj no vi}, Ta wa Fi li po vi} i Dra gan Niko li}.

Umrli Mi}o \uri} (1940), Milena Jovanovi} ro|. Lemai} (1926), Vladimir ]osovi} (1934), Bo{ko Aleksi} (1943), Du{anka Bjelobaba ro|. Hajdukovi} (1924), Tomislav Baqozovi} (1931), Anika Bogdanovi} ro|. Gutovi} (1929), Milan Brki} (1949), Kata Broj~in ro|. êleketi} (1921), Marija Bugarski ro|. Maravi} (1927), Milica Veqkov ro|. Marinkovi} (1936), Boìdar Vidanovi} (1939), Qiqana Videnovi} ro|. Jordanovi} (1938), Ruìca Vojvodi} ro|. Glamo~ak (1943), Smiqa Grbi} ro|. Luki} (1938), Ilonka Dobo ro|. [ere{ (1950), Anka Drqa~a ro|. Poznanovi} (1929), Kosa Duki} ro|. Vidovi} (1940), Dragan Zdjelar (1931), Gospava Zeqkovi} ro|. Nikoli} (1945), An|elka Kozarev ro|. êman (1937), Qutvi Kurte{i ro|. Ibinci (1947), Ferenc Lavro (1943), Danica Mali} ro|. Jovanovi} (1958), Vasilije Manojlovi} (1936), Olga Mari} ro|. Samarxija (1933), Milen Marinkovi} (1938), Dika Miqu{ ro|. Bakal (1940), Milivoje Milovi} (1925), Manda Milutinovi} ro|. Bibi} (1932), Milijana Mitrovi} ro|. Baranin (1943), Radojka Mihajlov Nikoli} ro|. Stevanov (1933), Dragica Mi{i} ro|. Dobanova~ki (1927), Jelica Mladenovi} ro|. Bankova~ki (1928), Mihaq Na|idai (1947), Roà Nemet ro|. Domow (1948), Andra{ Neme{ (1946), Ana Obradovi} ro|. Oègovi} (1927), Stanko Pavlovi} (1933), BiMi lan Mar ko i Ana La ra sa ma mom An |e li jom i ta tom Du {a nom Yi gur ski

qana Paro{ki ro|. Mihajlovi} (1952), Zorica Petrovi} ro|. Jovanvovi} (1951), Dragiwa Pe{i} ro|. Srem~ev (1937), Ivanka Poli} ro|. Burchner (1932), Ana Savi} ro|. Vargovi} (1929), Du{an Savi} (1938), Jovan Smiqani} (1932), Vojka Spaji} (1943), Denis Stiki} (1968), [piro Tepi} (1933), Rudolf Fizere{i (1942), Jano Hrubik (1945), Milanka âmprag ro|. Nikoli} (1931), I{tvan êrni (1951), Hilda Joli} ro|. Zombori (1942), Sava Arseni} (1941), Milan Bobi} (1949), \or|e Vasi} (1949), Stevan Vasovi} (1943), Qubica Va{a{ ro|. Dautovi} (1959), Mara Vojvodi} ro|. Jovanovi} (1937), Ratko Vojvodi} (1944), Bojana Vukovi} ro|. Jorgovi} (1935), Milosav Golobo~anin (1948), Rozalija Dopu|a ro|. [ablatura (1946), Ursula Ili} ro|. Veji} (1943), Ana Karaba ro|. Bewa (1929), Vi{wa Keì} ro|. Boì} (1965), Vukica Krsti} ro|. Vasin (1938), Ratko Laèti} (1942), Radovan Lon~arevi} (1956), @ivadin Mi}i} (1933), Petar Milutinovi} (1934), Geza Molnar (1961), Bo{ko Nedimovi} (1953), Joka Ribi} (1937), Ilija Stani} (1944), Slobodan Stojisavqevi} (1951), Petar Firic (1934), Lazar îpli} (1932), Predrag [evi} (1930), Cana Petrovi} ro|. Stefanovi} (1932), Gojko Kliska (1951), Zdenka Bo{wak-Stankov ro|. Bo{wak (1957), Stevan Reqin (1919).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak17.decembar2012.

U AUTO-[KOLAMA U GRADU

Obu ka bu du }ih vo za ~a te ~e po pla nu Vre men ski uslo vi pro te klih da na ni su po re me ti li obu ku kan di da ta za vo za~ ki is pit. Po re ~i ma in struk to ra auto-{ko le „For mu la B” Gorana Stoj{i}a, sneg ni je uti cao na kva li tet ~a so va, na pro tiv, bu du }i vo za ~i su ima li pri li ku da se upo zna ju sa vo `wom u ova kvim vre men skim pri li ka ma. Obu ka mo ra bi ti za vr {e na do 25. ja nu a ra, a po la zni ci }e vo za~ ki is pit mo }i da po la ù i na red nih go di na. Po ~e la je i obu ka iz pr ve po mo }i, ko ja je za bu du }e vo za ~e or ga ni zo va na u Cr ve nom kr stu. Za 8.500 di na ra, ko li ko ko {ta obu ka, su gra |a ni do bi ja ju li te ra tu ru, kao i dva da na na sta ve, ko ja tra je po ~e ti ri sa ta. Tre }eg da na po la è se te o rij ski i prak ti~ ni deo is pi ta, a po re ~i ma se kre ta ra Cr ve nog kr sta Strahiwe Gobeqi}a svi kan di da ti, ko ji su do sa da pro {li obu ku, po lo ì li su is pit. Po we go vim re ~i ma, is pit na ko mi si ja je sa sta vqe na od tri li cen ci ra na pre da va ~a. Pr vi ~as kan di da ti ra de test, na kom mo ra ju osvo ji ti mi ni mal no 66 bo do va, a na dru gom de lu is pi ta za da tak im je da sa ni ra ju po vre -

de za de vet mi nu ta. In struk tor pr ve po mo }i u Cr ve nom kr stu Sini{a Bla{kovi} ka è da je zna we iz pr ve po mo }i neo p hod no ka ko bi u sva kom tre nut ku vo za ~i bi li sprem ni da je uka ù po vre |e ni ma. - Hit na po mo} u sva kom gra du sti è za de set mi nu ta. Me |u tim, od ve li ke va `no sti je pr vih de set mi nu ta, pre ne go {to do |e slu `ba hit ne po mo }i - ka è Bla {ko vi}.- Kan di da ti u~e ka ko da obez be de me sto ne sre }e, ka ko da pri stu pe po vre |e nom i

je ko {ta ju 1.000, a tri ~a sa do pun ske vo `we sta ju 3.000 di na ra bez PDV-a. Do pun ski ~a so vi su neo p hod ni ka ko bi se kan di da ti upo zna li sa no vim pra vi li ma u sa o bra }a ju. Ce na po la ga wa vo `we i te sto va jo{ uvek ni je uskla |e na, ali ima na zna ka da }e bi ti 3.500 di na ra. Iako su su gra |a ni o~e ki va li da }e po la ga we bi ti jef ti ni je uko li ko se u auto-{ko le upi {u do 25. ok to bra, is po sta vqa se da to ba{ i ni je ta ko. Ka da se is pod svih tro {ko va pod vu ~e cr ta, do bi ja se ci fra od 50.000 di na ra, {to je pri bli `no mi ni mal noj Fo to: S. [u {we vi} ce ni po la ga wa po no vom za ko nu. {ta tre ba da ura de da bi sa ni ra Su gra |an ka Dragana Jovi} ka li po vre du. è da se na po la ga we u po sled Bu du }e vo za ~e o~e ku ju i tri wem tre nut ku od lu ~i la ka ko bi do dat na ~a sa iz te o ri je i vo `we, iz be gla {e sto me se~ na pre da va ko ja su po re ~i ma in struk to ra wa u auto-{ko la ma. Go ra na Stoj {i }a, neo p hod na ka - Ce na je ma lo vi {a u od no su ko bi se kan di da ti upo zna li sa na po la ga we vo za~ kog is pi ta po no vim za ko nom. sta rom si ste mu, ali je bo qe sa da - Kan di da ti, ko ji su se upi sa po la ga ti, ka ko bi se iz be gla li u auto-{ko lu po pret hod nom pre da va wa, ko ja }e tra ja ti {est si ste mu, mo ra }e da pro |u ~e tr me se ci. Obu ka ide ma lo spo ri je, de set ~a so va obu ke po sta rom i jer ima do sta kan di da ta, ali to po tri do pun ska ~a sa iz te o ri je nam i od go va ra, jer se jo{ uvek i vo `we po no vom za ko nu - ob ja ne zna ka da }e se po la ga ti vo {wa va Stoj {i}.- â so vi te o ri `wa- ka è Jo vi}. N. R.

U KARLOVA^KOM CRVENOM KRSTU

Po ~i wu ~a so vi iz pr ve po mo }i No vi si stem obu ke vo za ~a pred vi |a i ~a so ve iz pru `a wa pr ve po mo }i, ko ju u Srem skim Kar lov ci ma u pro sto ri ja ma Cr ve nog kr sta, pre da je li cen ci ra ni in struk tor Mi ni str stva zdra vqa Branislav San~anin. Obu ka, ko ja ina ~e ko {ta 8.520 di na ra, za pr vu gru pu po la zni ka bi }e odr `a na da nas i su tra od 15 sa ti u Do mu Cr ve nog kr sta, Pu pi no va 16. Te me iz

obla sti pr ve po mo }i ob ra |u ju se to rij ski i prak ti~ no kroz osam ~a so va. Pro gram obu ke se iz vo di u gru pi od naj ma we pet, a naj vi {e 15 kan di da ta. Bu du }i vo za ~i }e, iz me |u osta log, bi ti upo zna ti sa poj mom i zna ~a jem pr ve po mo }i, po stup ci ma na me stu sa o bra }aj ne ne zgo de, zna }e da pro ce ne sta we po vre |e nih.Na u ~i }e ka ko se po stu pa sa oso ba ma

DAnAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Le deno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.45), „Hotel Transilvanija” (15), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „Razbija~ Ralf” (13, 14.45), „Vir” (20.20), „Atlas oblaka” (17), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50, 20.10), „@elim te” (20.05, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Svet i motori” (23.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 16.45, 15.45, 17.45, 19, 21, 22.15).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Nevenka Obrena Lau{in (1935) u 11.15 ~asova, Qubomir Zlatoje Stankovi} (1945) u 12, Livija Lazara Komadini} (1929) u 12.45, Radovan Radomira Nestorovi} (1938) u 13.30 i Stana \oke Nov~o} (1928) u 14.15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Aleksandar Todora Monarev (1937) u 13 ~asova. Na grobqu Tranyament u Petrovaradinu bi}e sahrawen Lazar Save Kisa~anin (1936) u 13 ~asova.

bez sve sti i da pru `e po mo} kod kr va re wa i ra na. Is pit se pak sa sto ji iz te o rij skog i prak ti~ nog de la, gde }e kan di da ti ima ti oba ve zu da de mon stri ra ju ve {ti ne pru `a wa pr ve po mo }i. Pri ja vqi va we za obu ku iz pr ve po mo }i je sva kog rad nog da na od 7 do 15 ~a so va. Za de taq ni je in for ma ci je re zer vi san je broj te le fo na 882-515. Z. Ml.

Tre }i po ku {aj do no si kup ca? U Agen ci ji za pri va ti za ci ju da nas se otva ra ju po tre }i put po nu de za in te re so va nih ku pa ca za ce lo kup nu imo vi nu AD „Ju go dent” u ste ~a ju. Pre ma in for ma ci ja ma do ko jih je do {ao na{ list, vi {e je ku pa ca uze lo do ku men ta ci ju iz Agen ci je, ali ni je dan ni je upla tio no vac za u~e {}e u pro da ji. Po sled wi put „Ju go dent„ je bio na pro da ji 10. no vem bra, ka da je Od bor po ve ri la ca od bio po nu du ve ter ni~ kog pred u ze }a za tr go vi nu i uslu ge „Or na ment „ zbog ma le ce ne. „Or ma nent” je po nu dio 114.000.000 di na ra {to je oko 21, 5 od sto od ukup no pro ce we ne vred no sti pred u ze }a. Vred nost „Ju go den ta” se ce ni na oko 530 mi li o na di na ra.

VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE 420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Agen ci ja je do sa da po sle tre }e ne u spe le pro da je pre po ru ~i va la Od bo ru po ve ri la ca pred u ze }a slo bod nu po god bu sa kup cem. Me |u tim, u Agen ci ji ka `u da se to ne mo `e uze ti kao prak sa. U”Ju go dent” je uve den ste ~aj u ju lu 2009. go di ne, a ubr zo po sle to ga je pro gla {en ban krot. Pred u ze }e je pro iz vo di lo sto ma to lo {ku i me di cin sku opre mu, i svo je vre me no sa ra |i va lo sa „Si men som”. Bi lo je iz vo zno pred u ze }e, jer je ~ak 80 od sto pro iz vod we iz vo zi la, a osta tak pla si ra lo na pod ru~ je ta da {we SFRJ. Od bli zu hi qa du i po rad ni ka, ste ~aj je do ~e ka lo tri sto ti ne za po sle nih. Z. Deli}

Pred lo zi za Fe bru ar sku na gra du Ko mi si ja za obe le à va wa pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zva la je gra |a ne, kao i sva udru è wa da pod ne su ini ci ja ti ve za do de lu Fe bru ar ske na gra de i to do 31. de cem bra. Obra zlo è ne ini ci ja ti ve pod no se se Ko mi si ji u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wan ni na 2. Ova na gra da do de qu je se kao dru {tve no pri zna we za naj zna ~aj nija de la i do stig nu }a gr |a na No vog Sa da, ko ja su u du hu ne go va wa slo bo dar ske tra di ci je gra da i je din stva we nih gra |a na, a po vo dom Da na gra da 1. fe bru a ra, ka da je 1784. go di ne No vi Sad pro gla {en slo bodnim kra qev skim gra dom. G. ^.

Pre da va we u Je vrej skoj op {ti ni

tELEfOnI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DANAS „JUGODENT” NA PRODAJI

Pre da va we o spo me ni ku je vrej skim `r tva ma pa lim u ra to vi ma za otax bi nu od 1912. do 1919. go di ne na se fard skom gro bqu u Be o gra du, bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 ~a so va, u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska uli ca 11. Go vo ri }e Vuk Dautovi}. A. J.

Fran cu ski no vi ta las Ci klus fil mo va fran cu skog no vog ta la sa tra je u CK13 do sre de, u okvi ru ko jeg }e bi ti pri ka za no osam fil mo va fran cu skih re di te qa Kloda [abrola, Fransoe Trifoa, @an-Lik Godara, Alena Renea i Luja Mala. Fil mo vi se pri ka zu ju u ter mi ni ma od 19 i 21 ~as sa ti tlo vi ma na srp skom, a ulaz na sve pro jek ci je je bes pla tan. B. M.

Pro da ja jel ki s bu se nom „Grad sko ze le ni lo“ pro da je jel ke sa bu se nom na tri punk ta u gra du, na cen tral nom pla tou [tran da, na pla tou is pred Spen sa i u cen tru, u bli zi ni tak si sta ni ce. Rad no vre me punk to va je od 9 do 19 ~a so va sva kog da na, a ce ne

su 900 di na ra za jel ku vi si ne do 1,5 me tar, a za jel ku vi si ne od 1,5 do 2 me tra po treb no je iz dvo ji ti 1.300 di na ra. Sem ova tri punk ta, jel ke sa bu se nom mo gu }e je ku pi ti i u ra sad ni ku pred u ze }a na Fu to {kom pu tu broj 48.

^ITAOCI PI[U SMS

Od ove go di ne „Grad sko ze le ni lo“ do sta vqa jel ke sa bu se nom i na ku} nu adre su, a po rux bi ne su omo gu }e ne u cve }a ra ma „Nar cis„ na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 11 i „Cvet„ u Ka to li~ koj por ti 5. Q. Na.

065/47-66-452

Jel ka za pi sma, àl be, pi ta wa... Pred la èm da se u cen tru gra da po sta vi po seb na jel ka na ko ju }e gra |a ni ka ~i ti svo ja pi s ma, pi t a w a i po r u k e za grad ske funk ci o ne re, ured ni ke RTV-a i di rek to re pred u ze }a, po {to se te le fo nom, e-ma i lom, a ni no ga ma do wih ni ka ko ne mo è sti }i. Ni ti ste iz Be le ku }e, a ni ste ni CNN, pa spu sti te no se ve ma lo. 061/7232... *** Pi ta we za DP „No vi SadGas“ i gra do na ~el ni ka: ve ro va li ili ne opo me na pred tu `bu od pri vat nog advo ka ta za 1.300 di na ra!!? Ho }e jo{ mer me ra po hod ni ci ma i akva ri ju me po kan ce la ri ja ma!! Sra mo ta. 061/6802... *** Do kle }e mo da o~e ku je mo da ne ko za nas ra di? Ka da }e mo shva ti ti da tre ba sa mi ne {to da pre u zme mo. Dr à va, a i gra |a ni su do ve de ni do be de. Svi gle da ju ovaj sneg neo ~i {}en, a sa mo po 1 sat da uzme mo lo pa te ima li bi ma we za sto ja u sa o -

bra }a ju, ma we po vre |e nih. Za to da se vi {e dru `i mo i otva ra m o po me s nim za j ed n i c a m a do b ro v oq n a va t ro g a s na dru {tva bi li bi mno go sre} ni ji qu di. 063/6808.. *** Za {to za do ~ek No ve go di ne ne do ve de te mla de tam bu ra {ke ban de i rok ben do ve? No va grad -

ska vlast tre ba da bu de {te dqi va i efi ka sna, ako `e li da tra je. I jo{ ne {to: uli ce pu ne sne ga ko ji se ne ~i sti! Pla ti te qu de, re {i te to! 064/6791... *** NS65, sva ka ~ast na od go vo ru da mi ~i ji je naj ve }i pro blem {ti kla u re bru be ha to na! 063/5451...

ponedeqak17.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ТУРИСТИЧКИ ЦЕНТАР СЕ БАВИ САМ СОБОМ

За директора може и гимназијалац

НОВОГОДИШЊА ПРЕДСТАВА ЗА ВРШЊАКЕ

Модерна верзија бајке

БЕЛА ЦРКВА: И као што то обично бива у бајкама браће Грим прича почиње са „Био једном један ... па имао три сина...”. Шта се са њима даље дешавало видеће сви они који ових дана буду посећивали Центар за културу у чијој се позоришној сали игра нова представа дечјег ансамбла Белоцркванског аматерског позоришта. Ради се о адаптацији бајке „Златне гуска” Јакоба и Вилхелма Грима, за коју је режију, костиме и сценографију припремила професор Валентина Кастељанов. Реквизите су урадили Тереза Стаменковић и Иван Митровић, а позоришни плакат Александар Палфи и Нина Станојевић. Премијеру су извели за своје родитеље, пријатеље и чланове Бело-

цркванског аматерског позоришта.Наредних дана играће је за ученике белоцркванских основних школа, малишане из градских вртића и децу из Дома „Вера Радивојевић”. У модерној верзији бајке, поред родитеља, синова, чаробњака, краља и принцезе, појављује се и плесна група, која је извођење учинила веселијим. Тешко је рећи ко је био изузетно добар, с обзиром на то да је већини малишана ово било прво појављивање у позоришној представи. Одиграли су је без проблема, а временом ће постати и слободнији на сцени. Публика је уживала, а када су се светла упалила и даље су седели чекајући наставак. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Уместо да се, по узору на општину Нови Бечеј, чији су “Великогоспојински дани” постали једна од највећих манифестација у Војводини, баве развојем туризма у банатској престоници, у Туристичком центру града Зрењанина баве се сами собом. У року од неколико месеци, откако је град преузела нова власт, ово јавно предузеће које би, како му стоји у опису посла, требало да се бави обједињавањем туристичке понуде, добило је другог директора. Уместо Марице Косановић, која је именована за в.д. директора након смене Марине Мартинов, на чело Туристичког центра пре неколико дана постављен је Драган Вулешевић, кадар Социјалистичке партије Србије. Али, ту се прича око кадровања не завршава. На овонедељној седници Градског већа једна од тачака дневног реда била је и измена статута предузећа, па су већници прихватили предлог Управног одбора Туристичког центра, на чијем је челу Филип Јосифовски, да за директора може бити именована особа која

Честитке и поклони у хумане сврхе

Пре кићења ваља јелу прво исправити

Данас кићење новогодишње јелке

БЕЧЕЈ: Првобитно је најављено да ће предшколци и основци китити новогдишњу јелку на централном градском тргу у Бечеју 13. децембра, онда је атрактиван посао померен за један дан, да би се све одложило за данас по подне. - Метеоролози су били најавили ледену кишу за викенд, која би уништила украсе на јелки. То је разлог што је све пролонгирано за данас појаснио нам је помоћник председника општине Бечеј за односе с јавношћу Александар Марић. Јелка, висине шест метара, донета је по највећој децембарској мећа-

ви из суботичког расадника и истог дана засађена. Ветар ју је у међувремену искривио, па су радници ЈП „Комуналац“ ових дана морали мало да поткопају корен и ужем су је поставили у вертикалу. Данас ће је деца окитити, а многи украси ће бити, управо, њихов рад. Јела, како су деца из милоште назвала тек засађени четинар, убудуће ће, ако се прими, бити дрво које ће се редовно украшавати пред божићне и новогодишње празнике и моћи ће сваке године да се види колико је порасла. В. Ј.

Грејање задовољавајуће

ПАНЧЕВО: По градској одлуци у Панчеву грејање ради од пет ујутро до 21 сат увече. Викендом је то од седам до 22 сата. За сада проблема са грејањем у граду, бар како из ове фирме тврде, нема. Гас, на који ради панчевачка топлана, се редовно допрема, застоја нема. Надају се да ће тако и остати. Промена у сатници грејања неће бити све док Градски кризни штаб не одлучи другачије, као што је био случај у фебруару ове године када се грејало 24 сата, услед великог минуса. - За сада се придржавамо градске одлуке, уколико дође до промена и наредбе да се греје дуже ми ћемо тако и радити. Проблема, неких већих, што се тиче грејања у Панчеву нема. Била је мања хаварија у топлани на Котежу, али без искључивања грејања. Врло брзо је то решено - рекла је за „Дневник“ ПР „Грејања„ Мира Булатовић Пајић. З. Дг.

КИКИНДА: И ове године Црвени крст продаје новогодишње, божићне честитке и стоне календаре. Средства која се прикупе отићичће у хуманитарне сврхе. Од 24. до 28. децембра на Градском тргу у сарадњи са Туристичком организацијом, волонтери Црвеног крста ће спровести акцију под називом “Чај од ср ца”. Сав при ход од про да је че стит ки и ху ма ни тар не ак ци је на ме њен је Дечјем и По ро ђај ном оде ље њу ки кинд ске Бол ни це. Се кре тар ка Цр ве ног кр ста Аран ка Фел баб ка же да је по ред ових ак ци ја у при пре ми и јед но ле по из не на ђе ње за нај мла ђе: - При бли жа ва ју се пра зни ци те нам је же ља да об ра ду је мо оне ко ји то од нас оче ку ју- на ше нај мла ђе. Сто га ће мо ор га ни зо ва ти при клад не про гра ме и по де ли ти но во го ди шње па ке ти ће. Као и прет ход них го ди на го спо дин Ру долф Вал тер ће до ни ра ти 1.200 па ке ти ћа на ме ње них на шим ко ри сни ци ма - де ци ко ри сни ци ма На род не ку хи ње, де ци у хра ни тељ ским по ро ди ца ма и оној де ци о ко јој ми увек во ди мо ра чу на. У окви ру па ке ти ћа би ће и при руч ник “Све на све ту ро ди ла је мај ка” ко ји је штам пао Цр ве ни крст Ср би је, а ко ји је на ме њен свим но вим ма ма ма као јед но ма ло упут ство за што бо ље сна ла же ње о де ци до го ди ну да на. Као по след ња ак ци ја ко ја је пла ни ра на за ову го ди ну, 18. де цем бра у све ча ној са ли оп шти не Ки кин да од 11 до 13 са ти би ће ор га ни зо ва но до бро вољ но да ва ње кр ви. А. Ђ.

Треба привући туристе у град

има завршен четврти степен стручне спреме – гимназију и минимум три године радног искуства. Дакле, за директорску фотељу више није потребан факултет, чак ни виша школа, већ је довољно и средњошколско образовање. А за то време од промоције и унапређења туристичке понуде Зрењанина нема ништа. О лошем учинку Туристичког центра говори се већ годинама и неки, рекло би се

с правом, постављају питање има ли ово предузеће уопште своју сврху. За време директоровања Марине Мартинов традиционална манифестација “Дани пива” кренула је силазном путањом, излетиште Мотел “Шумице” зарасло је у траву и коров, неретко се догађало да званична летња сезона на популарној Пескари касни јер Туристички центар није стигао на време да уреди ово купалиште… Остаће упамћена

и организација дочека 2012. године у центру града, када је наступио извесни Џими Барка, на опште згражавање многих. Онда је уследила смена власти а политичка ситуација рефлектовала се и на ово предузеће. Овогодишњи “Дани пива”, због страначких препуцавања, каснили су скоро месец дана а програм је био веома дискутабилан. Док су у већ поменутом Новом Бечеју, на “Великогоспојинским данима”, певале највеће звезде са Балкана, попут Здравка Чолића и Тонија Цетинског, на зрењанинској фешти наступили су Весна Змијанац и група “Галија”. Ништа атрактивније неће бити ни у новогодишњој ноћи, у којој ће, како је ових дана најављено, наступити рок бенд “Дан 6” и тамбурашки оркестар “Мелем”. Наравно – овако скроман дочек правда се економском кризом. Али, упркос тој кризи прекобројни запослени у Туристичком центру редовно примају плате, баш као и директори који на чело предузећа долазе по политичкој линији. Ж. Балабан

Аласима пуне руке посла

ЛУКИНО СЕЛО: Зимски послови, поготово ако се обављају напољу, увек су тешки и изискују велике људске напоре. С обзиром на то да се приближава један од највећих православних свечарских празника, Свети Никола, Рибарско газдинство “Ечка” из Лукиног села ових дана има пуне руке (мреже) посла. Треба рибу извући из зимовника, а лед дебео и тврд као гранит. Ту ни савремене машине не помажу, тако да се прибегава већ опробаном начину вађења рибе - разбијање леда пијуком и ручно повлачење мреже. За те послове треба имати отпорне шаке и добра леђа. А рибарска леђа већ су свикла на ова искушења. Северац брије, пајвани смрзнути и оштри, а ивице зимовника клиске. Покаткад се и упадне у ледену воду. Ни чизме до паса

Зимовници за рибу

тада не помажу, но мора се издржати. Трпеза је пуно, светац је велики. Ж. Б.

ИСИДОРА БЈЕЛИЦА ЗА ДАН БИБЛИОТЕКЕ У АЛИБУНАРУ

Одушевиле приче о путовањима

АЛИБУНАР: Ледено и снегом завејано суботње вече, на дан Библиотеке у Алибунару, није омело

Исидора са обожаваоцима

бројне љубитеље романа о животу чувених Српкиња кроз историју, путописа и умећу у љубави Исидоре Бјелице, да дођу и уживају у њеним причама. А, помало академска атмосфера је нестала након интересантих прича ове списатељице о

својим доживљајима на бројним путовањима широм земљиног шара, које је и описала у својем богатом опусу књижевног старалаштва. А онда је кренула лавина питања обожаветаљки, које су се интересовале за њене интригантне погледе на љубавни живот савремене жене, које Исидора износи у часописима, бројним романима и свему што напише, или говори у бројним телевизијским емисијама. - Знате, после овога није ми жао што сам се пробијала кроз сметове на путу довде. Имала сам живот богат авантурама, нема иоле значајнијег места које нисам обишла на све

четири стране света. Дружила сам се са најпознатијим личностима из бивше Југе, али и света, наравно и света шаха, као што су Боби Фишер, Карпов и други. Писање о знаменитим Српкињама кроз историју је тежак посао копања по списима установа широм света, али је и захвално, јер су многе чињенице о њиховим животима угледале светло дана. Сада се спремам да пишем о савременицима српске културе, са којима сам пријатељевала, има их петнаестак, ту су, између осталих Милорад Павић, Оља Ивањицки... Како су живели, о чему размишљали и стварали, значајно је за нашу културу, али и тежак посао да се моји утисци реално преточе у писану реч – рекла је Исидора својим поштоваоцима из Алибунара. Уз рецитовање стихова наших песника, вече се завршило проглашењем најбољих читалаца из свих десет места ове општине и томболом са згодицима у књигама. Р. Јовановић

Отворен маркет „Медијуса”

СТАРА ПАЗОВА: Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин у суботу је у старопазовачкој општини, у насељу Бановци-Дунав отворио, заједно са председником ове општине Ђорђем Радиновићем и власником и директором Цвиком Крунићем, нови маркет фирме „Медијус” ДОО. Отварајући осми по реду малопродајни објекат „Медијуса” , покрајински секретар за привреду је истакао да ова компанија, која постоји 18 година и од три запослена, стигла на 200, не само да запошљава нове раднике, него својим развојем упошљава и капацитете земљорадника и малих предузећа. А. М.

vOJvOdinA

dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

ЛАЖНИ РАДНИЦИ „ВОДОВОДА” У ОМОЉИЦИ И СТАРЧЕВУ

Електродама муте чесмовачу ПАНЧЕВО: Градско Јавно комунално предузеће „Водовод и канализација“ упозорило је саопштењем грађане Панчева да су се, као и прошле године, на територији Месних заједница Омољица и Старчево појавили лажни радници овог предузећа. Тим поводом за Дневник је говорила технички директор „Водовода и канализације” Милица Радовановић. - Људи који кажу да су из „Водовода”, немају никакве легитимације, а обилазе месне заједнице Старчево и Омољицу. Представљају се као наши радници и

Вода потпуно исправна Вода из ЈКП „Водовод“ је у потпуности исправна. Квалитет воде се прати 24 часа, за то гарантује не само лабораторија „Водовода“, већ и акредитована лабораторија Градског завода за јавно здравље, која обавља анализе сваке недеље.

презентују лош квалитет воде, тако што носе неки уређај и пу-

тем електрода и хемијском реакцијом, изазивају одвајање талога и боје воде, која би се свакоме згадила. Након тога, људима нуде уређаје који коштају близу хиљаду евра. То су нам пријавили грађани - рекла је Милица Радовановић. - То је превара. Ово је и апел МУП-у да се тиме позабави, јер се људима продаје апаратура, ко зна каквог квалитета. - Покушали смо да објаснимо корисницима да такве људе не примају у кућу. Преваре се ређе дешавају у граду, јер се за то брзо прочује . З. Дг. ФЕСТИВАЛ ШКОЛСКИХ ПОЗОРИШНИХ СЦЕНА

Најбољи из Трешњевца и Малих Пијаца

Здравствене услуге на вишем новоу

СТАРОВРБАШАНИ ДОБИЛИ АМБУЛАНТУ

Лекар ближи народу

ВРБАС: У Старом Врбасу отворена је нова амбуланта Дома здравља „Вељко Влаховић“ површине око 330 квадратних метара, у којем су смештене ординације, апотека и више помоћних просторија за пружање услуга примарне здравствене заштите. Након што је пре десетак дана отворена амбуланта у Куцури, сада су и Староврбашани добили амбуланту после две године колико је прошло од затварања претходног неусловног простора. Општина Врбас издвојила је за изградњу 23 милиона динара, а радове је извело ГП „Гат“ из Новог Сада. Амбуланту у Старом Врбасу је свечано отворио председник општине Врбас др Жељко Видовић. - Коначно је 8.000 становника Старог Врбаса добило своју амбуланту. Претходних десетак година њихова амбуланта је била неусловна, претходне две није ни радила и сви грађани овог дела Врбаса били су приморани да иду у Дом здравља, што је за многе представљао проблем, посебно за старије. Успели смо да реализујемо један дугогодишњи план и обезбедимо нашим грађанима модерну примарну здравствену заштиту, али ја им превасходно желим да је што мање користе - рекао је Видовић. Координатор за пројекте и инвестиције у општини Врбас Ненад Ве-

Новогодишњи концерт БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић“ у Бечеју наставља традицију одржавања Новогодишњег концерта у Градском позоришту. Данас од 17,30 сати млади музичари ће се представити суграђанима и показати шта су научили током полугодишта које је при крају, али и раније. - Ово је наш божићни и новогодишњи поклон за љубитеље класичне музике. Уједно, ово је прилика да изабрана екипа ученика и наставника прикаже шта се ради у нашој школи. Чуће се солисти на инструментима који се изучавају код нас појединачно или уз пратњу, али и дуети, ансамбли, биће соло певања, али и хорског. У хорићу најмлађих „Бубамаре“ имаћемо атрактивне госте. Верујем да ће, као и минулих година, данашњи концерт оправдати наша очекивања и задовољити суграђане који му буду присуствовали каже директорка бечејске Музичке школе Тамара Крајтмар. На крају ваља нагласити да је улаз слободан за вечерашњи концерт и да су добродошли сви, а не само родбина извођача. В. Ј.

лицки истакао је да је одлука да се финансира изградња амбуланте у Старом Врбасу донета са намером да се унапреди квалитет живота у овом делу граду и изађе у сусрет потребама грађана. - Било је логично да се на овом месту изгради амбуланта, јер ка њој гравитира велики број становника. Сви рокови су испоштовани, радови су изведени по свим стандардима, а уз 23 милиона динара за изградњу, обезбедили смо и два милиона динара за опремање - напоменуо је Велицки. Посебно задовољство због нове амбуланте исказала је директорка Дома здравља „Вељко Влаховић“ др Брајана Николић. - Захвалила бих локалној самоуправи за све што је учинила да се изгради ова амбуланта. У њој ће радити два лекара и две медицинске сестре, али желимо да обезбедимо и рад лабораторије барем неким даном у недељи, за шта ће нам бити потребно посебно опремање. У склопу зграде ускоро ће се отворити и апотека, тако да уз стоматолошку амбуланту у Средњој стручној школи „4. јули“, можемо рећи да смо успешно заокружили пружање здравствених услуга у овом делу града - рекла је Николић. М. Кековић

КАЊИЖА: Основна школа „10.октобар„ из Хоргоша била је осми пут домаћин и организатор међународног фестивала школских позоришнх сцена, који је одржан под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине. Било је пријављено 14 представа, али због временских неприлика са снежним падавинама изостали су учесници из Старе Моравице и Градачца (Босна и Херцеговина). Због доградње Дома културе у Хоргошу фестивал смо приредили у Кањижи, на сцени Дома уметности. Приказано 11 представа са 138 учесника. Од наших учествовали су глумци основних школа из Кањиже, Новог Кнежевца, Трешњевца, Хоргоша и Малих Пијаца, као и гости из Миндсента и Реске (Мађарска). У представама вршњака уживали су ђаци из кањишке основне школе и најмлађи из Предшколске установе „Наши бисери„. Стручни жири у коме су били Залан Грегуш, Ана Вереш и Естер Краљевачки прогласио је најбоља глумачка остварења за представе и појединце. Прво место поделиле су драмске секције Истуреног одељења хоргошке школе „10.октобар„ из Малих Пијаца и Основне школе „Киш Ференц„ из Трешњевца. Награда за актере најбољих представа је бесплатан одлазак на позоришну представу. Појединачно за најбоља глумачка остварења награђени су код девојчица Драгана Вигњевић из Основне школе „Јован Јовановић Змај„ из Новог Кнежевца, а код дечака Лехел Биро из Основне школе „10.октобар„ из Хоргоша. Награда за најбољу режију додељена је учитељици Мелинди Чеке из Малих Пијаца, а награда за најбољи плакат припала је ученицима из Малих Пијаца. М. Митровић

У ЧОКИ У НОЋИ ИЗМЕЂУ ПЕТКА И СУБОТЕ

Демолиране просторије ЛСВ-а

ЧОКА: Просторије Општинског одбора Лиге социјалдемократа у Чоки демолиране су у ноћи између петка и суботе. Разбијена су стакла на вратима и прозорима, сав намештај са осталим инвентаром испретурани и поломљени.

Огорчени чланови ЛСВ Чоке

Чланови руководства чоканских лигаша секретар Општинског одбора Слободан Чобанов, председница Омладинског форума Тамара Коња и портпарол Општинског одбора Саша Дулка, на конференцији за новинаре изразили су огорчење због овог вандалског чина, са евидентном материјалном штетом, као и због чињенице да ово није први насртај на просторије ЛСВ Чоке и што

претходни случајеви нису разјашњени. - Љути смо због чињенице да се у овој земљи далеко више води рачуна о стварима које нису важне, а у последње време јако мало се има обзира према људима, обичним грађанима чија сигурност је јако угрожена, а на том планом су све акције периферне - рекао је Слободан Чобанов, који сматра да се ништа не предузима да се побољша ситуација, која је вероватно проузрокована низом ствари које обичног човека посебно и не дотичу. Чобанов је предочио да ако се жмури пред оваквим хулаганским испадима, који ће бити сасвим сигурно у једној сфери грађана окарактерисана као „патриотски чин„, онда су борба и настојања ЛСВ још упечатљивија и јаснија. - ЛСВ као тренутно једина грађанска опција у овом окружењу и до сада је била предмет свакаквих напада, али с обзиром да је ово већ по ко зна који пут ситуација када нам је јасно стављено до знања да смо опоменути, да пазимо шта радимо, неће нас поколебати у нашој даљој броби. М. Митровић

СНЕГ ЗАВЕЈАО БАНАТ

Ветар блокира саобраћај

ЗРЕЊАНИН,ЖИТИШТЕ: Поједини путеви на подручју средњег Баната и јуче су били непроходни. Нарочито је било критично у житиштанској општини, где су и у суботу поједина возила остала завејана на друмовима. Инфо центар општине Житиште саопштио је да је пут према Банатском Вишњићеву и јуче био непроходан и да су сметови на овом делу пута били висине преко једног метра. У суботу је било критично и на деоници пута између Житишта и Клека. Само једна трака је била проходна, а полиција је неизменично пропуштала возила. - Ветар који је дувао претходних дана створио је велике наносе на путевима. Њиве су остале без снега, али су зато путеви на готово свим деоницама завејани – рекао је председник општине Житиште и командант Општинског штаба за ванредне ситуације Душан Милићев. Биро за сарадњу са медијима МУП-а Србије саопштио је јуче

Завејан пут у Житишту

да је због снега, леда и сметова на деоницама на подручју Баната саобраћај обустављен. Командант Градског штаба у Зрењанину Иван Бошњак апеловао је за викенд на грађане да без преке

Сва механизација на терену

потребе не полазе на пут аутомобилима, јер је саобраћај у Средњобанатском округу врло отежан, због сметова на путу које ствара јак ветар и доводи до повремених блокада у саобраћају. - Механизација “Војводинапута” је максимално ангажована. Велику помоћ пружају приватни предузетници који су уступили своје машине у циљу што бржег одблокиравања путних праваца – истакао је Бошњак. Магистрални пут између Зрењанина и Новог Сада, по речима Бошњака, био је проходан, док су правци ка Кикинди, Сечњу, Новој Црњи и Београду били повремено у прекиду. - Временска прогноза даје наду да ће се, слабљењем ветра и појавом кише, ситуација у граду и околини до краја дана осетно побољшати – навео је Бошњак. Ж. Б.

У Кикинди скидају леденице

КИКИНДА: Хладно време довело је до стварања великог броја леденица на зградама у Кикинди, од којих су неке опасне по живот. Стога је Комунална инспекција направила листу приоритета, те је започето уклањање леденица. Најурегнтнија су места око Гиманзије „Душан Васиљев„ и улице Браће Татић.Штаб за ванредне ситуације је ангажовао пењачки клуб „Пентраx” за уклањање леденица. -Општинском одлуком прописано је да сви грађани морају испред својих кућа и објеката да уклоне снег и скину леденице. Уколико је то немогуће треба позвати Штаб за ванредне ситуације. Грађани сваког дана зову због леденица - каже шефица комуналне инспекције Даница Белош. А. Ђ.

Без превоза ка Самошу САМОШ: Ситуација на путу ка Самошу је критична. Аутобуси АТП- а иду само до Ковачице. Овај правац био је проблематичан и претходних дана, због вискоких сметова, а у недељу у преподневним часовима саобраћај је према том крају у потпуности обустављен. Аутобуси на осталим правцима саобраћају отежано, због ледене кише која је падала. Ветар који је дувао створио је велике наносе и на магистралном путу Панчево – Вршац. Екипе Војводинапута су на терену. З. Дг.

Сметови затворили путеве и пруге ПАНЧЕВО: Због сметова, на територији Панчева непроходан је пут Качарево–Банатско Ново Село. Од Долова до Мраморка пут је проходан као и путни правци ка Старчеву, Банатском Брестовцу, Омољици и Иванову, али се због снега саобраћај одвија отежано. У Јужном Банату у прекиду је саобраћај на путним правцима Вршац – Ватин (румунска граница) Алибунар – Пландиште, Алибунар – Самош, а за саобраћај је овога јутра затворена и деоница пута Ковачица – Уздин. У ковинској општини путеви су проходни, али се саобраћај

одвија отежано, сазнајемо у Зимској служби „Војводинапута“. Радници „Војводинапута“ су најдуже интервенисали на путном правцу од Вршца до румунске границе и у општини Ковачица. Путари кажу да се због јаког ветра, који дува и до 19 метара у секунди проходност путева тешко одржава. Према информацијама из АТП, аутобуси касне од пет до 10 минута ка селима и Београду. Због проблема са снегом неће саобраћати шинобус од Панчева до Зрењанина, а воз за Вршац касни до сат и по. З. Дг

РУМСКИ ШТАБ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Спремно чекају невреме РУМА: У складу са хитном наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације, у вези са предстојећим временским приликама, на седници румског штаба, формиране су екипе које ће пратити, обавештавати јавност о временским условима и бити спремне на деловање. -Све локалне самоуправе добиле су наредбу Републичког штаба, па тако је и Рума оформирла екипе за брзо реаговање. Чишћење града се наставља, обезбедићемо проходност путева и право-

времено обавестити грађане о временским условима. На 11 локација ће бити постављени контејнери са сољу из којих ће грађани узимати со за чишћење испред својих кућа или локала. Залиха соли има довољно око 205 тона, за укупно 80 километара улица, а у колико буде потребно ангажоваћемо и два расипача соли- нагласио је командант штаба и председник румске општине Горан Вуковић. На седници је наглашено да је реч о ванредним околностима, а

не ванредном стању. На грађане се апелује да не крећу на пут без преке потребе и да возачи ослободе јавне површине да би надлежне службе ефикасно очистиле. По речима првог човека румске општине, могу да се ангажују сви људи који имају механизацију, а већ су ангажовани људи у оквиру јавних радова да чисте. Социјална заштита одлично функционише, све угрожене породице збринуте су са храном, огревом и смештајем. М. Марушић

RePORTA@e

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

NO VO SAD SKI BES KU] NI CI ZA VI DE SA PAT NI KU KO JI SE LE TOS UDA VIO NA KE RE ]OJ PLA@I

Ro |e ni brat pro dao ku }u i od neo sve pa re u su u gradu, oko nas, a ve}ina ih i ne prime}uje, kao da su nevidqivi. @ive u {ahtovima, podzemnom prolazu, ventilacionim otvorima, napu{tenim i oronulim ku}ama, na @elezni~koj stanici, ispod stepeni{ta... Svi imaju tu`ne `ivotne pri~e, a spaja ih jedno – na ulici su od danas do sutra, ne znaju}i {ta donosi novi dan.

kad je temperatura oko nule, tra`e spas na lep{em i toplijem mestu. U Novom Sadu wih ~etrdesetak spas je na{lo u Dnevnom prihvatili{tu. Mesta ima za 13 qudi, pa zna da se napravi poprili~na gu`va, zato ~im jedu, okupaju se i malo zgreju, opet izlaze na ulicu i broje sate do novog dana – i tako ukrug. Jedan od wih, Novica Aleksi} (40),

Ble ki-blu zer se te {i uz „Hej, Yo”

Neki nikad nisu imali porodice i prepu{teni su sami sebi otkad znaju za sebe. Nekima su roditeqi umrli ili su se majke preudale i zaboravile ih, a ima i onih koje su namagar~ili najro|eniji – bra}a i sestre. ^esto ih stereotipno `igo{u i otpi{u kao klo{are ili skitnice. Leti se snalaze kako znaju, ali

ve} dve godine baza po ulicama. Ne pije i ne drogira se, kako to obi~no qudi misle, jednostavno ka`e: Lo{a karma! – Eto, prosto se desilo. Pre dve godine dobio sam otkaz u „@eleznicama Srbije„. Posle sam fizikalisao na gra|evini, bio i pomo}ni radnik, ali nisam mogao da se izborim. Stigla

me je bolest – pri~a Novica, i pita socijalnu radnicu Anu kako se zove wegova bolest. Ana mu govori: „Novice, nije bolest, ve} vijetnamski sindrom”. Novica se malo zamisli, pa posle nastavqa: Da, zabora vio sam da ti kaèm, 1991, dok sam bio na odsluèwu vojnog roka u Bitoqu, prebacili su me u Kninsku krajinu, tamo sam proveo devet meseci, ~ak sam dobio i ~in, ali ne èlim da pri~am o tome – smara~io se naglo. A onda nastavqa s pri~u i kako se zapravo na{ao na ulici. Kad je imao samo tri meseca, otac mu je umro a mama se preudala, sva imovina se vodi na o~uhovom imenu i Novica jednostavno tamo nije poèqan. Ipak, za sebe kaè da je veliki borac i ne traì ni{ta od dràve, sem zdravstvene kwiìce i li~ne karte, jer misli da bi mu to mnogo promenilo ìvot. On, kao i wegovi drugari iz prihvatili{ta, no}u spava u kontejnerima koje je obezbedio grad, ali, naravno, imaju problem. Tibor dodaje da im je najve}i problem taj {to u kontejnerima mogu boraviti samo do sedam ujutru, a posle razmi{qaju kako da ubiju dan. Zato dolaze ovde, slikaju, crtaju, pevaju... I Tiborova pri~a je tu`na. Tako-

Vi jet nam ski sin drom No vi ce Alek si }a

Ti bor je ne kad le po `i veo na Gr ba vi ci

|e je ve} dve godine na ulici, a nekad je ìveo u velikoj ku}i na Grbavici. – Kad su mi roditeqi umrli, prodao sam tu ku}u i kupio drugu u Temerinu, onda sam se dogo vorio s ro|enim bratom da i wu prodamo pa kupimo svakom po stan~i}. Me|utim, ku}a je prodata, a brat je ispario s novcima – pri~a Tibor. Sem wih dvojice, tu je i sli kar Geza, dok Bleki-bluzer uzima gitaru i po~iwe da peva „Hej, Xo”. Svi se slaù da su odba~eni i zaboravqeni. – Leti spavamo na Dunavu, po ulazima, {ahtovima, jedan drugar Rade se letos udavio na Ke re}aku: eto, ko zna, mo`da mu je boqe nego nama. Idemo na @. stanicu ili na „Spens„, u kadicu, ali ni tamo ne moèmo dugo boraviti jer nas obezbe|ewe tera i vi~u „m’r{ napoqe„ – pri~aju „nevidqivi”. Razgovor zavr{avamo, a oni se taman opustili pa sve im ào rastanka. Socijalna radnica i {efica Prihvatili{ta An|elka Vujani} kaè da se za po sledwe dve godine broj besku}nika udvostru~io, a promenila se i wihova struktura. Sve je vi{e mladih i sredove~nih, fakultetski obrazovanih, koji nisu imali sre}e u ìvotu, postali su tehnolo{ki vi{ak, porodica se raspala, ume{ao se alkohol... – Imali smo jednog ~oveka od 52 godine, sad je sme{ten u Dom u Futogu, postao je besku}nik jer je wegova pokojna majka dugovala „Informatici” za komunalije, uzeli su im stan i on se na{ao na ulici – kaè An|elka. Qi qa na Na to {e vi}

PO GLED NA TRI DR @A VE SA ZAM KA U SLO VA^ KOJ PRE STO NI CI BRA TI SLA VI

Mno ge vla da re kru ni sa la, a i ve {ti ce spa qi va la a oko pola miliona `iteqa slova~ka prestonica Bratislava sa atarom dose`e do granica Austrije i Ma|arske. Pogled sa zamka Bratislava, najupe~atqivijeg zdawa grada koji se naslawa na

Dunavu. Ugarski kraq Matija Korvin u 15. veku osnovao je ovde Univerzitet Istropolitana, koji je jedan od najstarijih ustanova te vrste. Nije slu~ajno {to je varo{ Po`un, ili na ma|arskom Po-

niji Novi most sa pilonom visokim 85 metara. Na vrhu pilona je restoran UFO nalik svemirskom brodu, koji slu`i kao izuzetan vidikovac za osmatra we grada i okoline, a u kome dominira meni mediteranske i azijske kuhiwe sa ponudom od ~ak 150 vrhunskih vina. U obiqu slova~ke, evropske i svetske gastronomske ponude, koja mami sa svih strana, opredelili smo se za nama blisku i cenom pristupaniju porciju od 4,99 evra, koliko staje „pe~ene ko le no”, od no sno pe ~e ne ko lenice. U obilasku starog jezgra grada u Mihalskoj ulici broj 15 nalazi se naju`a ku}a u Evropi. U 17. ve-

Po gled na No vi most i za pad ni deo gra da Pe tr `al ka

obe obale Dunava, doseè do ve trewa~a koja hvataju struju od vetra na autrijskom tlu, a nije daleko ni Ma|arska. Jedini je prestoni grad na svetu koji se grani~i sa dve dràve! Bratislavu i Be~ deli svega 50 kilometara, pa su to dve me |usobno najbliè evropske pre stonice. Pre Prvog svetskog rata Poùn, kako se tada zvala Bratislava, elektri~nim tram vajem bio je povezan sa predgra|em Be~a. Starogr~ki naziv varo{i je Istropolis, odnosno Grad na

`ow, koju Nemci jo{ uvek zovu Pezburg, u vreme Habzbur{ke monarhije bio i prestonica tada{we Ugarske, jer je u ovda{woj katedrali svetog Martina, naji staknutijoj goti~koj gra|evini u Bratislavu, u periodu od 1536. do 1830. godine krunisano ~ak jedanaest kraqeva i kraqica. I sama katedrala je „krunisana”. Na wenom vrhu se nalazi ogromna kruna svetog I{tvana, te{ka 300 kilograma, za ~iju izradu je bilo potrebno osam kilograma zlata. Obale Dunava ovde spaja pet mostova, od kojih je najneobi~-

Naj u `a ku }a u Evro pi

ku, za vreme ru{ewa gradskih utvr|ewa ostao je uzak prostor izme|u Mihaelovih vrata i Mihaelovog torwa, pa je prazninu popunila uska vi{espratna ku}a {iroka svega 130 centimetara, u ~ijem prizemqu se sada nalazi restoran brze hrane. Na plo~niku obli`weg trga postavqeno je obele`je na mestu gde je 24. maja 1602. godine spaqena prva bratislavska ve{tica Agata. Posebna atrakcija su bronzane skulpture, od kojih je naj po zna ti ji kip vojnika koji gorwim delom tela viri iz {ahSta ri deo Bra ti sla ve ne pri la zu zam ku ta kanalizacije. Nepa`wom voza~a U vreme vladavine Marije Tei prolaznika vi{e puta rezije u 18. veku Poùn je poje gubio glavu. ]o{ak stao najva`nija varo{ na pro na drugj strnai krasi storu sada{wih dràva ~lanica kip Dobrog Nemca. EU Slova~ke i Ma|arske, jer se Skulptura je nastala broj stanovnika utrostu~io, a u kao uspomena na stvargradu su izgra|ene mnoge pala nog anonimnog gospodite, samostani i druge monumenna u fraku s cilindrom talne gra|evine. U Bratislavi na glavi koji je po~etdanas nezaposlenost je svega tri kom 20.veka gospo|e u odsto, a oko 150.000 qudi iz mno Sedlarksoj ulici darigih mesta u slova~ku prestonicu vao cve}em. Ovekove~en svakodnevno putuje na posao. u bronzi vi{e damama Najupe~atqivije staro zdawe, ne daruje cve}e, ali tuzamak Bratislava podignut je na risti ne propu{taju platou koji se 82 metra uzdiè priliku za slikawe, pa iznad Dunava. Zamak je na tom ~ak i da isprobaju ciliprostoru od prastarih vremena, nadar koji uzdignuto drnajpre kao akropola keltskog ì u levoj ruci. grada, pa deo Rimskog carstva,

zatim kao vojno upori{te i religiozni i kulturni centar Velike Moravske. Dvorac je sagra|en je u 10.ve ku, a kasnije se preure|uje u renesansnom i baroknom stilu, a pod Marijom Terezijom preure|en je u presti`no sedi{te kraqevskog guvernera Alberta Te{ena. Kada je prestonica Ugarske iz Po`una preme{tena u Budim, {kolovalo se u wemu katoli~ko sve{tenstvo. Neslavna sudbina dvorac je zadesila 1811. godine kada je nepa`wom jednog francuskog stra`ara u potpunosti izgoreo, pa je tek polovinom pro{log veka obnovqen u stilu iz doba Marije Terezije... Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

ZA DR @A NI I PO MA GA ^I PQA^ KA [A ZLA TA RE

Odre|en pritvor sau~esniku u ubistvu policajca Istra`ni sudija Vi{eg suda u Leskovcu Ne boj {a Sto ji ~i} odre dio je ju~e popodne pritvor do 30 dana Ad na nu [. (31) iz Berana, zbog sumwe da je u~estvovao u ubistvu policajca Miroslava Stamenkovi}a (27) u petak u Vlasotincu. Sudija Stoji~i} je rekao da je Adnanu [. pritvor odre|en zbog te{kog ubistva u saizvr{ewu. - Pored Adnana [. danas oko 17.30 sati zavr{io sam saslu{awe i dvojice osumwi~enih koji su za izvr{ioce ubistva prona{li stan na podru~ju Leskovca i pru`ali im logisti~ku podr{ku.

Pritivor do 30 dana odredio sam Mi qa nu \. (31) i Zo ra nu S. (30), obojica iz Kragujevca, zbog krivi~nog dela neprijavqivawa krivi~nog dela u pripremi - rekao je sudija Stoji~i}. Policajac Miroslav Stamenkovi} ubijen je u petak ujutru u razmeni vatre sa trojicom pqa~ka{a zlatare „Unca” u centru Vlasotinca. U obra~unu su stradala i dvojica pqa~ka{a Darinko Vu{urevi} i Velibor Lutovac iz Berana, dok je Adnan [. uhap{en. (Ta njug)

NA AUTO PU TU KOD BE [KE

Troje povre|eno u sudaru Tri osobe su te{ko povre|ene ju~e oko 11 ~asova u saobra}ajnoj nesre}i na autoputu Novi Sad - Beograd, kod Be{ke. U sudaru kamiona i automobila pre mosta povrede su zadobili bra~ni par iz Novog Sada D. B. (74) i D. B. (74) i S. M. (48) za koju se pretpostavqa da je wihova }erka, koji su se nalazili u putni~kom vozilu, saznajemo nezavani~no. Povre|eni su zadr`ani na le~ewu, a wihovo stawe je stabilno saop{tila je portparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in. Saobra}ajci su na toj deonici puta naizmeni~no propu{tali vozila, a saobra}aj je normalizovan oko 13 sati, nakon zavr{enog uvi|aja i uklawawa vozila s puta. M. V.

NE PO ZNA TI UZRO CI NE SRE ]E KOD ^A^ KA

Iz Morave izvu~eno vozilo s telom Automobil „Peò 206” sa beìvotnim telom mu{karca, izvu~en je je ju~e posle podne iz Zapadne Morave, u Ri|agama kod â~ka. Nakon {to je {lep slu`ba izvukla automobil iz reke, vozilo je odvezeno u policiju, gde }e biti obavqen uvi|aj. Automobil je prime}en nakon podizawa brane kod Ov~ar bawe i spu{tawa nivoa vode, a kako je policija ranije danas rekla, ne zna se kada je vozilo i gde sletelo, jer nema tragova u snegu.

Kako je ranije ve~eras rekla portparol policijske uprave â~ak Biqana Nasti}, „Peò 206” je beogradskih registarskih tablica. Zbog nepristupa~nog terena izvla~ewe automobila je bilo oteàno. Prema re~ima me{tanina Milana Nikoli}a, vozilo je prime}eno pre ~etiri dana, ali se prepostavqalo da se radi o olupini ranije zapaqenog automobila. (Ta njug)

Od pokvarenih „milki” do blindiranog „mercedesa” Sa preko 350 vozila, tri {lepera cigareta i raznom drugom robom oduzetom zbog carinskih prekr{aja, ~ija vrednost iznosi vi{e desetina miliona dinara, carinski depo novosadske carinarnice li~i na dobro snabdeveno skladi{te neke trgovine na veliko. Novosadska carinarnica je druga po veli~ini u na{oj zemqi i pokriva podru~je Vrbasa, Be~eja, Ba~ke Palanke i grani~ne prelaze Batrovci, [id kao i re~nu ispostavu na keju u Novom Sadu. Prema re~ima Sne à ne Sa va no vi}, koordinatorke poslova u Carinarnici Novi Sad, najvi{e robe koja se oduzima definitivno stiè sa prelaza Batrovci koji je i jedan od na{ih najfrekventijih grani~nih prelaza. U prostoru koji je Uprava Carina zakupila od preduze}a „Agropanonka” nalazi se i privremeno i trajno oduzeta roba koja ~eka pravnosna`nu sudsku odluku nakon ~ega se ili vra}a vlasnicima ili ide na aukcijsku prodaju. U zatvorenom skladi{tu automobila, u o~i upada skupoceni „por{e karera 4s”, vredan par desetina hiqada evra koji je kao i ostala vozila u skladi{te dospeo zbog carinskog prekr{aja koji je utvr|en u avgustu ove godine. Nedaleko od „por{ea” svoju sudbinu ~eka i „jaguar” star nekoliko godina, zatim blindirani „mercedes 500sl” i desetine „audija”, „peòa”, „opela” i drugih automobila uglavnom novijih generacija.

Oru` je pro {lo kroz bit ke, ali ne i gra ni cu

ostali podaci potrebni za online kupovinu- naveo je Uro{evi}. Hakerskih zloupotreba u Srbiji, dodao je, bilo je puno, posebno prilikom kupovine u elektron skim prodavnicama, u toku 2009. i 2010. godine, a `rtve su bili stra ni dr`avqani. Osnovna preventiva je da gra|ani vode ra~una o tome koje informacije objavquju na Internetu, a posebno da obrate pazwu i ne daju

NA KON PET ME SE CI PO TRA GE

Izvu~eno telo nestalog mladi}a Ronioci iz Kragujevca danas su iz Zlatarskog jezera kod No ve Varo{i izvukli telo Darka Nikoli}a (29) iz U`ica, koji se od 14. jula vodio kao nestao. Telo Darka Nikoli}a ju~e su na{li me{tani nedaleko od mesta na kojem je on posledwi put vi |en letos u ~amcu. Na toj koti nivo Zlatarskog jezera trenutno je oko 20 meta ra ni`i od leto{weg vodostaja.Prema prvim informacijama, rodbina koja je bila prisutna izvla~ewu potvrdila je da je re~ o Darku Nikoli}u, a telo }e biti upu}eno na obdukciju. E D.

na taj na~in se dosta novca slilo u buxet kaè Sneàna Savanovi}. Ogromna koli~ina cigareta koja se pri kupila u novosadskom carinskom skladi{tu u prethodne tri godine ~eka da bude uni{tena, ali za to treba da se donesu nove odluke jer dosada{wi na~in uni{tavawa spaqivawem vi{e ne ispuwava propise o za{titi ìvotne sredine. U narednom periodu uni{tewe ~eka i ve}u koli~inu „mil-

razne hemikalije zaplewene u carinskim prekr{ajima - kaè na {a sagovornica. Ostala roba koja moè da stoji u skladi{tu se prodaje na aukcija ma koje su za razliku od prodaje vozila gde mogu da u~estvuju i fizi~ka lica, predvi|ena samo za preduze}a koja se bave trgovinom. Na tim aukcijama prodaje se garderoba, bela tehnika, name{taj, posu|e, kozmetika, obu}a, razni alati pa ~ak i skije kojih u skladi{tu trenutno ima na dese tine pari. êsto se na grani~nim prelazima plene i razna umetni~ka dela, koja Carina zbog nedostatka uslova za ~uvawe, uglavnom predaje mu zeju gde stoje dok se ne odredi wihova daqa sudbina.

- U otvorenom delu imamo i jedan kamion koji je zaplewen zajedno sa tovarom cigareta koje su bile sakrivene u {qunku, a imali smo u skladi{tu i plovne objekte i poqoprivredne ma{ine - ka`e Savanovi}eva. Zbog velikog rasta cene zlata, u posledwe tri godine u~estalo je krijum~arewe ovog plemenitog metala, a samim tim i zaplene. - Velike koli~ine zlata konstatno pristi`u sa grani~nih prelaza i to u svim oblicima. Obzirom da je najve}em broju slu~ajeva u pitawu bio klasi~an {verc, ve}inu zaplewene robe smo prodali zlatarskim radwama koje su u~estvovale n aukcijama i Blin di ra na „me~ ka” ~e ka sud bi nu u de pou

Na la ge ru bi lo i ova ca Lako kvarqiva roba i ìve ìvotiwe koje se oduzmu u nekom carinskom prekr{aju mogu se prodati i bez aukcije. Prema re~ima Sneàne Savanovi}, pre ne{to vi{e od dve godine novosadska carinarnica je imala karakteristi~an slu~aj kada je oduzeto stado ovaca koje je bez potrebne dokumentacije stiglo u Srbiju. - Po{to nemamo uslove da ~uvamo stado ovaca, tada je doneta odluka o prodaji po hitnom postupku i za kratko vreme uspeli smo da na|emo kupca i tako spasimo ovce - kaè Sneàna Savanovi}.

tako lako one podatke koje su finansijske prirode. Uro{evi} je naveo da bi poèqno bilo i da se ~esto, bar jednom mese~no, promeni prijava i lozinka na onlajn nalozima i da se uvek proverava da li sajt koji se pose}uje ima bezbednosne kontrole pre nego {to se unesu li~ni podaci. [vedska IT kompanija „Verisek„ koja nudi inovativna re{ewa u za{titi elektronskih i informacionih sitema banaka, dràvnih institucija i kompa nija {irom sve ta, otvorila je nedavno novi razvojni centar u Beogradu, a suosniva~ i potpredsednik te kompanije, zaduèn za strategiju i poslovni razvoj Dra go qub Ne {i}, kaè da je va`no da se radi na razvoju IT za{tite zbog brzog rasta sajber kriminala. -Procewuje se da je vrednost kriminala na internetu ve}a od ukupne svetske trgovine drogama, i da i daqe brzo raste. U [vedskoj je na primer, u prvih {est meseci ove godine, obim provala u ra~unarske

sisteme porastao za 99 odsto u odnosu na isti period prosle godine - upozorio je on. Prema Ne{i}evim re~ima, u posledwe dve godine je vi{e od 280 miliona lozinki „provaqeno” i pu{teno u opticaj na internet, tako da bilo ko mo`e da ih koristi. On je naveo da su naj~e{}i oblici zloupotrebe kupovina preko interneta na tu| racun, upotreba la`nih identiteta prilikom kupovine, ili da prodavac prevari kupca da kupi robu koja nikad ne bude isporucena. Ne{i} je rekao da je najva`nije da se izbegne upotreba stati~ nih lozinki jer je jedan od najjednostavnijih na~ina da se dobiju podaci tako {to se „provali” lozinka na ra~unaru gde postoji neki veb servis, koji nije dovoqno dobro za{ti}en. - Napada~u koji sedi u udaqe nom }o{ku sveta svejedno je gde se ciq nalazi, vi{e nema potrebe da se stavqa crna ~arapa na glavu i da se, kao nekada, obija banka ili pqa~ka pojedinac. A kako su rizici da se bude uhva}en i osu|en za takav prestup veoma mali, jasno je za{to je privla~no baviti se ovom vrstom kriminala - dodao je Ne{i}. (Ta njug)

OT KRI VE NI ILE GAL CI S KO SO VA

Dràvqanin Srbije optuèn za {verc qudi Osije~ka policija je kod mesta Daq u vozilu kojim je upravqao 27-godi{wak, dràvqanin Srbije, na{la trojicu ilegalnih imigranata, dràvqana Kosova. Kako je saop{tila osije~ka policija, oni su privedeni u slu`bene prostorije policijske stanice Daq zbog osnovane sumwe da su u petak ilegalno pre{li

ka” ~okolode, zaplewene u avgustu ove godine koja se od tada vi{e pu ta topila i sigurno vi{e nije za upotrebu. Sli~no va`i i ostalu prehrambenu robu kojoj tokom ~ekawa sudske presude istekne rok upotrebe, a sli~no je i sa lekovima i medicinskim preparatima. - U na{oj ispostavi u [idu na uni{tewe ~eka i oko 16 hiqada fla{a alkoholnih pi}a koji nemaju akcizne markice ili nisu vi{e za upotrebu, a isto va`i i za

Na evidenciji novosadskog depoa trenutno je i set anti~kog oru`ja od nekoliko sabqi i bo de`a za koje se ~eka kona~na odluka suda. Svake godine carinarnica Novi Sad, organizuje nekoliko aukcija vozila i druge robe. Od novca dobijenog na aukcijama, pokrivaju se tro{kovi skladi{tewa robe, dok se ostatak sliva direktno u republi~ki buxet. N. Per ko vi}

PO KU [AJ UBI STVA NA KON PRO VO DA

Hakeri vrebaju svaku nepa`wu korisnici doveli u zabludu da odaju odre|ene podatke, poput podataka o platnim karticama, bankovnim ra~unima. U svetu su veoma ~esti i ‘farming napadi’, i upotreba ra~unarskih virusa da bi se zarazio ra~unar korisnika i tako skupili odre|eni podaci, me|u kojima i brojevi platnih kartica i

BO GAT ASOR TI MAN NO VO SAD SKOG CA RIN SKOG DE POA

SAJ BER KRI MI NAL SU STI @E NAR KO - KAR TE LE

Pla}awe robe i usluga putem interneta sve je popularnije, a stru~waci upozoravaju da ono ~esto nosi rizike zloupotrebe platnih kartica budu}i da je sajber kriminal u porastu, a neke procene pokazuju da je vrednost kriminala na internetu po obimu blizu iznosa ukupne svetske trgo vine drogom. Tokom ove godine gra|ani Srbije prijavili su vi{e desetina zloupotreba platnih kartica, a {teta se kretala od nekoliko desetina pa do nekoliko hiqada evra. [ef Odseka za elektronski kriminal u Odeqewu za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala u MUP-u Srbije, dr Vla di mir Uro {e vi}, kaè da su zloupotrebe prilikom onlajn kupovine i pla}awa platnim karticama sve ~e{}e. On je za Tanjug objasnio da pored takozvanog „fi{inga” (peca wa) korisnika koji se dovode u za bludu da daju svoje podatke misle}i da se radi o legitimnim sajtovima za kupovinu ili za onlajn transak cije, sve ~e{}i je i takozvani „ci qani fi{ing” namewen ta~no od re|enim korisnicima od kojih èle da se „uzmu”podaci. -Koriste se i SPAM poruke i socijalni inìwering kako bi se

ponedeqak17.decembar2012.

Fo to Ni ko la Sto ja no vi}

dnevnik

dràvnu granicu. Na osnovu sprovedenog kriminalisti~kog istraìvawa sumwa se da je dràvqanin Srbije po~inio krivi~no delo protivzakonitog prebacivawa lica preko dràvne granice, pa je ju~e priveden istra`nom sudiji koji mu je odredio istra`ni zatvor. (Ta njug)

Napad no`em u piceriji Policija traga za mu{karcem starim izme|u 30 i 40 godina koji se sumwi~i za poku{aj ubistva Novosa|anina @. S. (42) u no}i izme|u subote i nedeqe u novosadskoj piceriji u Ulici Novosadskog sajma, koji je tom prilikom zadobio ubod no`em u stomak. Kako nezvani~no saznajemo, @. S. je bio u dru{tvu koje je

proslavqalo ro|ewe deteta, dok je osumwi~eni sedeo za drugim stolom. Povre|eni je, po re~ima portparolke Klini~kog centra Vojvodine Je le ne Ju ri {in, sme {ten na odeqewu polunitenzivne nege i wegovo stawe je stabilno. Vi{e informacija o doga|aju o~ekujemo danas iz policije. M. V.

PO SLE PRE TRE SA U NO VOM SA DU

Kru{evqanin u pritvoru zbog droge Igo ru \. (28) iz Kru{evca, s boravi{tem u Novom Sadu, okrivqenom za nedozvoqenu proizvodwu, dr`awe i promet narkotika, posle saslu{awa u Vi{em sudu u Novom Sadu, de`urni istra`ni sudija Ne nad

Si mo vi} odredio je pritvor do 30 dana. Kod wega je policija prona{la dva mawa paketi}a heroina, a u stanu koji je koristio u Novom Sadu, jo{ 90 grama ove droge. M. V.

OB RA ^UN BAL KAN SKIH KRI MI NA LA CA U CR NOJ GO RI

Ubijen brat pripadnika [ari}evog klana U Nik{i}u je u nedequ rano ujutru, u klasi~noj sa~eku{i, ubijen Vidak Vorotovi} (34), a policija traga za napada~em, saop{tila je Uprava policije Crne Gore. Vorotovi}u je, kako se navodi, nepoznati mu{karac pucao u glavu dok je, sa jo{ jednom osobom, sedeo u automobilu na parkingu ispred autobuske stanice u Nik{i}u. Osoba koja je bila sa Vorotovi}em nije povre|ena u pucwavi. Kako su preneli crnogorski me diji, ubijeni Vorotovi} dovo|en je u vezu sa vi{e krivi~nih dela, a zbog sumwe da je bio ~lan zlo~ina~ke grupe koja je pripremala likvidaciju Baranina Veselina Buji}a, u novembru 2008. godine ras-

pisana me|unarodna poternica po kojoj je uhap{en u Srbiji 2009. Brat ubijenog Vidaka Vorotovi}a, Marko (32), pripadnik je klana odbeglog narko bosa Darka [ari}a (42). On je zbog {verca dve tone kokaina uhap{en u akciji „Balkanski ratnik”, a u martu sa Tu`ila{tvom za organizovani kriminal Srbije postigao je dogovor o priznawu krivice i prihvatio kaznu u trajawu od devet godina. Marko Vorotovi} je neko vreme radio je kao {ef obezbe|ewa kotorske diskoteke „Maksimus” u Kotoru i telohraniteq kotorskog biznismena Dragana Dudi}a - Frica, koji je ubijen pre dve godine u Kotoru. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

ZAVR[ENO DESETO EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA

Cr no gor ke vla da ju Sta rim kon ti nen tom Norve{ka - Crna Gora 31:34 (28:28, 24:24, 11:12) BE O GRAD: Be o grad ske are na, gle da la ca: 13.598, su di je: Ma rin i Gar si ja ([pa ni ja). Sed mer ci: Nor ve {ka 4 (2), Cr na Go ra 4 (4). Is kqu ~e wa: Nor ve {ka 4, Cr na Go ra 14 mi nu ta. NOR VE [KA: Sol berg, Ha rald sen (16 od bra na), Na es, Of te dal, Al stad 11 (1), Lo ke 5, Braj vang 1, Lud ne – Bor ger sen, Edin 4 (1), Fra fjord, Brejn da len 2, Su land 3, Ko ren 2, Go se 1, Ja kob sen, He rem 2. CR NA GO RA: M. Vuk ~e vi}, Bar jak ta ro vi} (15 od bra na, 2 sed mer ca), Mi qa ni} 3, Pa vi }e vi} 2, Ra di ~e vi} 5, \o ki} 1, De spo to vi}, Jo va no vi} 2, A. Bu la to vi} 2, Kli -

eki pe bi le u re zul tat skom ega lu, a mak si mal na pred nost iz no si la sa mo tri go la, Cr no gor ke su no {e ne po dr {kom s tri bi na us pe le da ski nu s tro na ap so lut nog vla da ra u èn skom ru ko met nom sve tu. Igra ~a utak mi ce ima le su u od li~ noj Mi le ni Kne è vi}, ko ja je s de set go lo va, vo di la svoj tim do po be de. Kod po ra è nih Nor ve àn ki, Ida Al {tad je bi la 11 pu ta pre ci zna, ali ni to ni je bi lo do voq no da se od bra ni ti tu la osvo je na pre dve go di ne u Dan skoj. Vo di la se te {ka i ne iz ve sna bor ba to kom ce log me ~a, ima la je Cr na Go ra ak tu el ne {am pi on ke u

sti gle su do pre o kre ta, pa su na od mor oti {le s go lom pred no sti. U dru go po lu vre me nu su re pre zen ta tiv ke Cr ne Go re u{le od lu~ ni je, pa u 34. mi nu tu sti gle do tri go la pred no sti (15:12). Ipak, ne iz ve sno je bi lo do kra ja su sre ta. Ak tu el ne {am pi on ke na pra vi le su se ri ju 3:0 i sti gle do pre o kre ta (19:18). Mi le na Kne `e vi} je, kao i pro tiv Sr bi je, pra vi la naj vi {e pro ble ma ri val ka ma. Kri zu Nor ve `an ki, ko ja je tra ja la oko pet mi nu ta, od 51. do 56. mi nu ta, su is ko ri sti le Cr no gor ke, pa ssu sti gle do re zul tat skog po rav na wa. U po sled wa tri mu nu ta fi nal nog me -

Ko na~ ni pla sman 1. Cr na Go ra, 2. Nor ve {ka, 3. Ma |ar ska, 4. Sr bi ja, 5. Dan ska, 6. Ru si ja, 7. Ne ma~ ka, 8. [ved ska, 9. Fran cu ska, 10. Ru mu ni ja, 11. [pa ni ja, 12. ^e {ka, 13. Hr vat ska, 14. Ukra ji na, 15. Island, 16. Ma ke do ni ja.

Sa wa i An drea u ide al noj po sta vi Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja iza bra la je ide al ni tim na Evrop skom pr ven stvu ko je je upra vo za vr {e no u Sr bi ji. U naj bo qoj po sta vi me sto su za slu `i le re pre zen ta tiv ke Sr bi je Sa wa Dam wa no vi} i An drea Le ki}. Naj ko ri sni ja igra ~i ca je Awa Edin, sred wi bek Nor ve {ke. Ide al ni tim ~i ne gol man ka Ka trin Lun de Ha rald sen (Nor ve {ka), le vo kri lo Po li na Ku zwe co va (Ru si ja), le vi bek Sa wa Dam wa no vi} (Sr bi ja) sred wi bek An drea Le ki} (Sr bi ja) pi vot men Haj di Lo ke (Nor ve {ka), de sni bek Ka ta ri na Bu la to vi} (Cr na Go ra) i de sno kri lo Jo van ka Ra di ~e vi} (Cr na Go ra). Naj bo qi stre lac je Ka ta ri na Bu la to vi} iz Cr ne Go re, a naj bo qa u de fan zi vi bi la je Ne mi ca Awa Alt ha us.

Reprezentativke Crne Gore na pobedni~kom postoqu

ko vac, S. Vuk ~e vi}, To sko vi}, Nik ~e vi}, La zo vi} 1, K. Bu la to vi} 8 (3), Kne è vi} 10 (1). Ru ko me ta {i ce Cr ne Go re no ve su vla dar ke Sta rog kon ti nen ta. One su u fi na lu Evrop skog pr ven stva u Be o gra du sa vla da le, po sle dva pro du èt ka od po de set mi nu ta, ak tu el nog olim pij skog i svet skog pr va ka se lek ci ju Nor ve {ke 34:31. Ovim su se Cr no gor ke re van {i ra le Nor ve àn ka ma za po raz u fi na lu olim pij skog tur ni ra u Lon do nu i ta ko pr vi put u isto ri ji osvo ji le naj sjaj ni ju me da qu na EP. U iz jed na ~e noj utak mi ci, gde su go to vo od po ~et ka do sa mog kra ja

Iz vu ~e ni pa ro vi ba ra à za SP 2013. @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Fran cu ske igra }e pro tiv Hr vat ske, dok se Dan ska sa sta je s Tur skom u ba ra` utak mi ca ma za pla sman na Pr ven stvo sve ta 2013. go di ne u Sr bi ji, od lu ~e no je `re bom u Be o gra du. U osta lim me ~e vi ma igra ju: Island - ê {ka, Ma ke do ni ja - [pa ni ja, Ru si ja - Ho lan di ja, Ru mu ni ja - Slo va~ ka, Ne ma~ ka - Ukra ji na i [ved ska – Poq ska. Me ~e vi su na pro gra mu 1. i 2. ju na, a re van {i se dam da na ka sni je. Pla sman na Svet sko pr ven stvo iz bo ri le su Nor ve {ka, kao ak tu el ni {am pion, do ma }in Sr bi ja, kao i Cr na Go ra i Ma |ar ska na osno vu pla sma na na ovom {am pi o na tu. Svet sko pr ven stvo za è ne bi }e odr à no od 7. do 22. de cem bra u Sr bi ji.

{a ci, bi la na do mak po be de, ali su Nor ve àn ke osam se kun di pre kra ja utak mi ce sti gle do ega la i od ve le fi na le u pro du èt ke. U do dat nih de set mi nu ta Cr na Go ra je po no vo ima la zla to u ru ka ma, ali ni su us pe le dva mi nu ta da sa ~u va ja tri go la pred no sti. U fi ni {u do dat nih de set mi nu ta Ka }a Bu la to vi} do ne la je pred nost svo joj eki pi, a ka da su na kon kon tre po ve le 33:31 bi lo je ja sno da sla vqe mo è da po~ ne. I jed ne i dru ge su opre zno otvo ri le fi nal ni me~, ni su do zvo li le ri val ka ma da se od le pe, ma da su Cr no gor ke bi le u kon stant nom vo| stvu. Po {to su Nor ve àn ke za hva qu ju }i go lo vi ma Al {tad u dru gom mi nu tu vo di le 2:1, do no ve pred no sti do la ze tek u 15. mi nu tu, na kon {to su Ma ri ja Jo va no vi} i dru ga ri ce is pu sti le dva go la pred no sti. Ipak, do kra ja po lu vre me na

Vi {e ne go {to smo pla ni ra li Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je Sa {a Bo {ko vi} po hva lio je svo je iza bra ni ce za od li ~an na stup na pr ven stvu Evro pe na ko me su, na kon po ra za od Ma |ar ske sa 41:38 po sle pr o du è ta ka, za u ze le ~e tvr to me sto. - Ce lu utak mi cu smo ju ri li re zul tat, is tro {i li se u toj jur wa vi, {ta da se ra di. Ima mo stvar no mno go do bre de voj ke, stvar no se bo re. Ipak, bez ob zi ra na to {to ni smo uze li me da qu, za slu ì li smo da se na |e mo na po bed ni~ kom po sto qu. Ura di li smo vi {e ne go {to smo pla ni ra li, ali smo se po taj no na da li da ipak mo è mo do me da qe - re kao je Bo {ko vi}.

~a se u{lo sa jed na kim sna ga ma, bar {to se re zul ta ta ti ~e (23:23). Vi |e na je ve li ka bor ba, do po sled weg ato ma sna ge. Mi le na Kne è vi} po sti gla je osmi gol na me ~u 40 se kun di pre kra ja. To li ko su tre ba le da iz dr è, bi le su na do mak tri jum fa, ali osam se kun di pre su dij skog zvi `du ka Al {tad je do ne la egal i pri li ku da u pro du èt ku od bra ne ti tu lu. To kom pr vih pet mi nu ta pro du èt ka Cr no gor ke su sti gle do dva go la pred no sti, a od li~ nom od bra nom ni su do zvo li le Nor ve àn ka ma da po stig nu gol. U dru gih pet mi nu ta su us pe le da iza |u na kraj sa pri ti skom Nor ve àn ki, ali sa mo do fi ni {a, ka da su dva mi nu ta pre kra ja dru gog pro du èt ka pro koc ka le tri go la pred no sti, pa je po bed nik od lu ~en na kon do dat na dva pro du èt ka. Ni je bi lo la ko de voj ka ma iz kom {i lu ka, ali se

No vi re kord gle da no sti Fi nal ni dan Evrop skog pr ven stva u „Kom bank Are ni” u Be o gra du, do neo je no vi re kord u gle da no sti jed nog me ~a u `en skom ru ko me tu. Po sle 13.000 gle da la ca u po lu fi nal nom me ~u Sr bi ja - Cr na Go ra, ju ~e se na tri bi na ma naj ve }e ha le na Bal ka nu na {lo ~ak 13.598 na vi ja ~a. Po to me }e Be o grad i Sr bi ja jo{ du go osta ti po zna ti u ru ko met nom sve tu. ni su pre da va le, is tra ja le su do kra ja, uz ve li ku po dr {ku na vi ja ~a u Are ni, go lo vi ma Ka }e i An |e le Bu la to vi} 50 se kun di pre kra ja su po ve le 33:31 i ovog pu ta us pe le da sa ~u va ju pred nost za pr vu zlat nu me da qu Cr ne Go re na {am pi o na tu Evro pe.

Sawa Rajovi} i Sawa Damwanovi}

ME^ ZA TRE]E MESTO

Ma |a ri ca ma br on za, Srp ki we u su za ma Ma|arska - Srbija 41:38 (36:37, 33:33, 21:19) BE O GRAD: Be o grad ska are na, gle da la ca: 5.000, su di je: Go u sko i Rep kin (Be lo ru si ja). Sed mer ci: Ma |ar ska 6 (6), Sr bi ja 4 (3). Is kqu ~e wa: Ma |ar ska 2, Sr bi ja 8 mi nu ta. MA \AR SKA: Her (2 od bra ne), Ver ten 2, Tri {~uk, @u {~an ki 3, A. Ko va ~i~, Vin ce 3, Ba lat, Ger bic 6 (6), Kliv wi, Ki{ (8 od bra na, 1 sed me rac), @a mo ran ski 3, Re dei Sos 9, Bo di 1, Se ke re{ 3, M. Ko va ~i~ 3, To mo ri 8. SR BI JA: To ma {e vi} (6 od bra na), Kr pe` 1, Po po vi} 4, Le ki} 7 (2), Dam wa no vi} 2, Eri} 3, Ra jo vi}, Pop – La zi} 1, Og we no vi} 7 (1), Fi li po vi} 7, Ni {a vi} 1, Mi lo {e vi} 2, Sto iq ko vi}, Li {~e vi}, Dmi tro vi} 3, Ri so vi} (3 od bra ne). Re pre zen ta tiv ke Sr bi je ni su us pe le da osvo je me da qu na Evrop skom pr ven stvu, ko je se pret hod ne dve sed mi ce odr à va lo u na {oj ze mqi. I po red ve li ke è qe, na{ tim je po kle kao po sle pr o du è ta ka u bor bi za br on zu pr o tiv se lek ci je Ma |ar ske, ko ja je na kra ju sla vi la sa 41:38. Bez ob zi ra na to, na {e ru ko me ta {i ce za slu ù ju sve ~e stit ke. Ve li ka è qa, im pre siv na bor be nost to kom ~i ta vog Evrop skog pr ven stva, uz wi hov ne spor ni kva li tet, sve to je ka rak te ri sa lo na {e naj bo qe ru ko me ta {i ce u svim me ~e vi ma na ovom tak mi ~e wu, ali na kra ju ni je kru ni sa no me da qom. Ru ko me ta {i ce Sr bi je od i gra le su fan ta sti~ no Evrop sko pr ven stvo. Mno gi su pred vi |a li dru gi krug kao ve li ki uspeh, ali one su sti gle do ~e tvr tog me sta. Ostao je àl za br on zom, ali ovo is ku stvo sva ka ko }e ko ri sti ti na {im sjaj nim re pre zen ta tiv ka ma za bu du }a tak mi ~e wa, od no sno ve} sle de }e, Svet sko pr ven stvo, ta ko |e u na {oj ze mqi.

Pr vo po lu vre me je pr o te klo pot pu no ne u o bi ~a je no kad je u pi ta wu re pre zen ta ci ja Sr bi je. Obe le ì li su ga ve li ki pa do vi u igri na {eg ti ma. To kom ~i ta vog {am pi o na ta kra si la je Srp ki we od li~ na igra u od bra ni, uz sjaj ne par ti je Ka ta ri ne To ma {e vi} na go lu. Ovog pu ta ta kav sce na rio je iz o stao, pre vi {e go lo va su na {e re pre zen ta tiv ke pri mi le u pr vih tri de set mi nu ta, uz sa mo jed nu od bra nu To ma {e vi }e ve u tom pe ri o du igre. Sre }om, na pad je sa svim so lid no funk ci o ni sao, pa su Ma |a ri ce na od mor oti {le sa sa mo dva go la pred no sti - 21:19. Pred nost iz pr vog po lu vre me na Ma |ar ska je odr à va la do 38. mi nu ta, ka da su na {e ko na~ no us pe le da iz jed na ~e na 24:24. Me |u tim, ni ka ko srp ske ru ko me ta {i ce ni su uspe va le da po ve du, stal no su Ma |a ri ce do la zi le do pred no sti, na {e sti za le do iz jed na ~e wa, ali ipak su us pe le da iz bo re pr o du èt ke. Ka ta ri na To ma {e vi}, ko ja je ina ~e mno go pu ta do no si la po be de Sr bi ji, sa mo je u dva na vra ta bi la na vi si ni za dat ka. Po sle we ne dve od bra ne Sr bi ja je i us pe la da do |e do pr o du èt ka - 33:33. Da se, kao u ko {ar ci, igrao sa mo je dan, na {e de voj ke bi se oki ti le br on zom. Tu smo ~ak i po ve li go lom pred no sti po sle po got ka ka pi te na An dree Le ki} (36:37). Pr vi na pad u dru gom pr o du èt ku ima le su Ma |a ri ce, a Re dei je iz jed na ~i la na 37:37. Ubr zo su Ma |a ri ce da le jo{ tri go la (Ko va ~i}, Se ke re{ i To mo ri) i do {le do ne do sti `ne pred no sti. Ta ko je Ma |ar ska za hva qu ju }i to me {to je ima la vi {e sna ge i kon cen tra ci je na kra ju tri jum fo va la (41:38) i do {la do tre }e br on ze u isto ri ji. Pri pre mio: J. Gali}

SRPSKE RUKOMETA[ICE U [OKU

Ne ve ri ca, pla~ i `al za me da qom Po sle po ra za od Ma |ar ske ma lo srp skih ru ko me ta {i ca je u pr vim mi nu ti ma po okon ~a wu me ~a bi lo sprem no da da iz ja vu. To i ne ~u di. Dra ma ti~ na za vr {ni ca po dru gi put u ni zu za sa mo dva da na pri pa la je su par ni ca ma, a na kon po ra za od Cr ne Go re s go lom raz li ke, iz pr sti ju je is kli znu la i br on za. Mno ge srp ske ru ko me ta {i ce su osta le da le `e na par ke tu Be o grad ske are ne po sle po ra za, a mno ge su i pla ka le, ne kri ju }i su ze dok je tra ja lo sla vqe Ma |a ri ca i wi ho vih na vi ja ~a.

Ret ko ko od iza bra ni ca Sa {e Bo {ko vi }a je i mo gao da do |e do re ~i. - Stvar no je te {ko bi lo {ta re }i. To li ko smo se tru di le, da va le sve od se be. No, od bra na, ono {to nas je kra si lo na ce lom pr ven stvu za jed no sa gol ma ni ma, ni je bi la na ni vou - re kla je Sa wa Dam wa no vi}, dok je ka pi te nu An drei Le ki}, uz o~i pu ne su za, osta la na da da se pa do vi u igri vi {e ne }e de {a va ti kao u dva po me nu ta na stu pa. - Bo ri le smo se ce lo pr ven stvo, mo `da je na kra ju ne sta lo

sna ge. Sva ki me~ smo do bi le na sr ce, na po `r tvo va nost. Hte le smo i ovo ga pu ta, vra ti le se, ali nam ni je i{lo u kqu~ nim mo men ti ma. Vaq da nam se ovo ne }e vi {e de {a va ti - re kla je An drea Le ki}. - Ne mo gu ni {ta da ka èm – upla ka na bi la je Je le na Po po vi}. We na ko le gi ni ca Ma ri na Dmi tro vi} us pe la je tek ne ku re ~e ni cu da iz u sti kr oz su ze. - Svi smo o~e ki va li po be du i to li ko je è le li. Ovo nam je na uk za da qe. Ne znam {ta da ka èm.

Naj bo qu mla du igra ~i cu Evro pe Kri sti nu Li {~e vi} ni smo vi de li u du e lu za tre }e me sto. - Ne znam za {to me se lek tor ni je uba cio u igru, to je pi ta we za we ga. Ve ro vat no je sma trao da je An drea is ku sni ja za ova kve utak mi ce – re kla je Li {~e vi}, ko ja je svo je su ze is tro {i la po sle po lu fi nal nog me ~a pr o tiv Cr ne Go re. Vid no raz o ~a ra na Sve tla na Og we no vi} iz be gla je no vi na re i pr o vu kla se is pod re klam nog pa noa u miks zo ni. Ni je iz u sti la ni re~.

SPORT

dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Pri ja ve jo{ da nas i su tra Start 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog” tur nir u ma lom fud ba lu se pri bli `a va, pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ sa mo da nas i su tra,a `reb }e mo oba vi ti su tra u 12 sa ti u Ka feu In dek s o v a tri bi na na \a~ k om igra li {tu.

pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no, kao i mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi ~e we. Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}.

Pro {le go di ne ra do va li su se igra ~i Ka fe pi ce ri je Ug ner iz Ka }a

O~e ku je mo da }e i ove go di ne u~e stvo va ti oko 100 eki pa. Od la ga we star ta tur ni ra ne }e bi ti po {to }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma ra ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru -

[to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra -

ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na g rad n i fond, s ob z i r om da se ra d i o ju b i l ar n om tur n i ru, }e ove go d i n e bi t i ve } i ne go pret h od n ih, pr v a k u }e pri pa s ti 500.000 di n a r a, a bi } e na g ra | e n a i dru g o p la s i r a n a i tre } e p la s i r a n a eki p a. Nov ~ a nu na g ra d u smo pred v i d e l i i ve t e r a n i m a, a u mla | im ka t e go r i j a m a, po r ed me d a q a, naj b o qe eki p e do b i } e i sport s ku opre m u. Pod r a z u m e v a se, kao i ra n i j ih go d i n a, da }e se ove na g ra d e po d e l i t i pod uslo v om da se pri j a v i ukup n o oko 100 eki p a. Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ da nas od 10 do 14 sa ti u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat so ba broj 14) i u su tra do po ~ et k a `re b a u In d ek s o v oj tri bi ni i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 - 6827. G. K.

SVET SKO KLUP SKO PR VEN STVO

Ko rin ti jans {am pion Bra zil ski Ko rin ti jans sa vla dao je ^el si sa 1:0 u fi na lu Svet skog klup skog pr ven stva u Jo ko ha mi, a stre lac je di nog go la bio je Pa o lo Ge re ro u 69. mi nu tu. U sa sta vi ma obe eki pe ni je bi lo iz ne na |e wa, Be ni tes i Ti te su na te ren iz ve li svo je naj bo qe igra ~e. Ovo je dru gi tro fej {am pi o na sve ta za bra zil ski tim, na kon {to je 2000. go di ne bio osva ja~ i pi lot tak mi ~e wa, ka da je sa vla dao Vas ko da Ga mu na pe na le- 4:3. S dru ge stra ne, ^el si je is pu stio sjaj nu pri li ku da

po sta ne klup ski {am pion sve ta, pr vi put u svo joj isto ri ji, i ta ko ostao bez tre }eg tro fe ja ove se zo ne, na kon Su per ku pa Evro pe i Ko mju ni ti {il da. Vi {e od 20.000 na vi ja ~a Ko rin ti jan sa po dr `a lo je svo je igra ~e u Jo ko ha mi, ko ji su im do ne li ogrom nu ra dost i no vi pe har u vi tri na ma, ~i me su se iz jed na ~i li sa Bar se lo nom po bro ju osvo je nih ti tu la na Svet skom klup skom pr ven stvu. Mon te rej je sa vla dao Al Ahli sa 2:0 u me ~u za tre }e me sto.

TSK IZ TE ME RI NA NAJ PRI JAT NI JE IZ NE NA \E WE NO VO SAD SKE POD RU^ NE LI GE

Krup nim ko ra ci ma ka vr hu Ulo ga naj pri jat ni jeg iz ne na |e nak i da }e mo ras te re }e ni svih iz \ur |e va i Obi li }a iz Zma je va wa No vo sad ske pod ru~ ne li ge pri bri ga oko pla sma na da kro ji mo (po 3:0). Ka bel nas je mi ni mal no pa la je fud ba le ri ma TSK-a iz Te vrh. Ras po red je na{ sa ve znik, ti po be dio, iako smo nad i gra li li me ri na, po {to su je se wi deo tr ke mo vi iz gor weg de la nam do la ze, a de ra i stvo ri li vi {e {an si kraj za vr {i li na tre }oj po zi ci ji. ê - uz po dr {ku ver nih na vi ja ~a ne ma [tran da. Kri vo mi je zbog po ra ta tre ne ra Dra ga na Mi lo {e vi }a ne pre mo sti vih pre pre ka. Ima li za u Ba~ koj Pa lan ci, go lom iz (de vet po be da, dva re mi ja i ~e ti ri smo naj bo qu po se tu na tri bi na ma, of saj da Sta ri grad je sla vio u po ra za,gol-raz li ka 21:11) di {e za od ziv je pre va zi {ao okvi re ran ga pe tom mi nu tu na dok na de. Ni ko vrat Ka be lu i Vr ba su, glav nim tak mi ~e wa, jer nas je u pro se ku bo - nas ni je nad i grao, pa o~e ku jem da kan di da ti ma za pla sman u Voj vo - dri lo 400 gle da la ca. na sta vi mo bo dov nu è tvu. Ru ko |an sku li gu. vod stvo ne se di skr {te - Po sle po vrat ka u Pod nih ru ku, pred sed nik Omla din ci za po nos ru~ nu li gu, sa ~u va li smo Qup ko To do ro vi} i sa oko sni cu ti ma, po ja ~a li se Bli sta va je sen je iza omla di na ca, sa 13 po be - rad ni ci ve} pra ve spi u svim li ni ja ma, a op sta nak da i dva re mi ja, uz sjaj nu gol-raz li ku 55:6, pro sak po ja ~a wa. za cr ta li kao ciq.U uvod na {e ta li su se do tro na u li gi. Iza bra ni ci tre Pr va la sta je Ni ko la ~e ti ri ko la ni je sve i{lo ne ra Vla di mi ra Paj ~i na ni su ima li do stoj nog Svi ti} (19), ve zi sta srp po pla nu, ali si tu a ci ja se ri va la i za slu è no se {e pu re na vr hu Pod ru~ - sko li ga {a Mla do sti iz br zo pro me ni la. Sa {est ne li ge. Se dam bo do va ma we ima dru go pla si ra - Ba~ kog Jar ka. uza stop nih po be da, tra si ni Me ta lac iz Fu to ga i re al no ma le {an se da - Ne ma po tre be da go ra li smo put ka vr hu i vra Te me rin ce iz ba ci iz po bed ni~ kog ko lo se ka. mi la mo igra~ ki ka dar, ti li osme he na li ca. Kod na pra vqe na je do bra se ku }e smo igra li od li~ no, ni smo Naj bo qi stre lac je Mar ko Ro si} lek ci ja, pa }e mo po ku {a ti da an po be di li je di no Tvr |a vu (1:1), dok sa 5 go lo va, po je dan ma we po sti gli ga ù je mo naj vi {e tro ji cu fud ba je na stra ni osvo je no de set bo do va su Sr |an Ro si} i Vla di mir Ra bqe le ra sa pod ru~ ja te me rin ske op – ka è tre ner Dra gan Mi lo {e vi}. no vi}. Pred vo |e na ko {ar ka {ki {ti ne. Svi ti} je po ni kao u TSKKa bel ima tri bo da vi {e, dru - vi so kim gol ma nom Mom ~i lom Pet u, o~e ku jem da po dig ne kva li tet go pla si ra ni Vr bas je dan, a na pro - ko vi }em, od bra na cr ve no-be lih je, igre i po ja ~a kon ku ren ci ju u ve le }e go stu ju u Te me ri nu. po sle Ka be lo ve, naj bo qa u li gi. znom re du – re kao je tre ner Dra - U~i nak u je se wem de lu po ka zu - Naj u be dqi vi je po be de ostva gan Mi lo {e vi}. je da ne }e mo da stre pi mo za op sta - ri li smo u go sti ma pro tiv Ba~ ke Mar ko Me ni }a nin

BOK SER SKA RE VI JA U ZRE WA NI NU

Mi lan Pi per ski od bra nio ti tu lu Kla si~ nim no ka u tom {an su ka ko bih je re a li zo vao na u pr voj run di Mi lan Pi {to bo qi na ~in – ka zao je po pu per ski je u Zre wa ni nu, lar ni Pi per, ko ji je dan po sle me pred oko 4.000 gle da la ca, ~a pro sla vio 31. ro |en dan. po be dio Fe ren ca Zol da iz Slo va~ Tre ner Sr |an Ev |e ni} je re kao ke i po dru gi put od bra nio ti tu lu da se Pi per ski za me~ pri pre mao sve slo ven skog pr va ka u ver zi ji ve o ma ozbiq no, {to je i po ka zao. VBC, u sred woj ka te go ri ji. Ve} od - Iskre no, ni sam o~e ki vao da }e pr vog se kun da me ~a bi lo je ja sno da Zol da sa vla da ti u pr voj run di. iza zi va~ Zold ne ma {an se pro tiv Pi per skog. Si gu ran, sta lo èn, u od li~ noj for mi, na{ bok ser je ka pro tiv ni ku upu tio ne ko li ko od li~ nih uda ra ca, a bor bu je kru ni sao de snim kro {e om ko jim je Zol da po slao na pod. Na op {te odu {e vqe we pu bli ke, Pi per ski je, ne du go po sle ula ska u ring, po no vo po di gao {am pi on ski po jas. - No ka ut je do {ao sam po se bi, ma da ni sam o~e ki vao ta ko brz tri jumf. Ra di li smo na to me da sa vla dam pro tiv ni ka i na kra ju se is po sta vi lo da je Mi lan Pi per ski sa vla dao Fe ren ca Zol da tak ti ka bi la od li~ na – iz ja vio je Znam da je pro tiv nik ~vrst bo rac, po sle me ~a Mi lan Pi per ski. da je bok so vao sa {am pi o ni ma Zre wa nin ski spor ti sta, ko ji je Evro pe i sve ta po de set run di. Mi u pro fe si o nal noj ka ri je ri za be le lan ga je, me |u tim, tak ti~ ki nad mu ìo i de se tu po be du u isto to li ko drio. Pr va do bra se ri ja uda ra ca je me ~e va, za hva lan je do ma }oj pu bli uro di la plo dom i iza zi va~ ni je mo ci ko ja ga je bo dri la sve vre me. gao da iz dr ì – pro ko me nen ta ri Gro mo gla sno skan di ra we gle da la sao je Ev |e ni}. ca, me |u tim, ni je ga po ne lo. U uvod nim bor ba ma tri jum fo va - Da sam slu {ao è qu pu bli ke li su ~la no vi Bal kan bok sin ga, ti mo `da bih na pro tiv ni ka jur nuo od ma ko ji je sta jao iza or ga ni za ci je sa mog star ta. Mo rao sam da bu dem bok ser skog spek ta kla u gra du na str pqiv. Vi deo sam da je iza zi va~ Be ge ju. U pr vom me ~u Ha ris â la imao ne ko li ko po ku {a ja na sa mom ko vi} je sa vla dao Alek san dra Jan po ~et ku. Ipak, ~e kao sam svo ju ko vi }a pre ki dom u pr voj run di.

Iako se ne ko li ko pu ta na {ao na ko le ni ma, Mi {a Ni ko li} je us peo da iz dr ì ceo me~ pro tiv Ne boj {e û ro vi }a ko ji ga je, ipak, po be dio na po e ne (40:33). U po lu te {koj ka te go ri ji, u {est run di, sna ge su od me ri li Mi len Ni ko li} i Zvje zdan Vi da ko vi}. Su dij skom od lu kom 50:56 po be du je sla vio Vi da ko vi}. Ma ne Mar ~e ta je od lu kom su di ja (60:56; 59:56; 58:57) bio bo qi od pro tiv ni ka iz Hr vat ske Ja ko va Go spi }a. Spek takl u Kri stal noj dvo ra ni pra ti le i broj ne jav ne li~ no sti. Po dr {ku Mi la nu Pi per skom pru ì li su mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi}, gra do na ~el nik Zre wa ni na Ivan Bo {wak, pred sed nik Skup {ti ne gra da Ra do van Bu la ji}, biv {i bok ser i dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta Ne nad Bo rov ~a nin, kao i pro sla vqe ni spor ti sti Ta di ja Ka ~ar, Dra gan Va si qe vi}, Ivan Len |er Zo ran To {i} Bam bi... - Am bi jent je bio od li ~an, vi {e hi qa da gle da la ca je pri su stvo va lo bok ser skoj pri red bi. Uvod ne bor be su bi le do bre, a glav ni me~ je bio fan ta sti ~an. Pi per ski je po ka zao jed nu ozbiq nost i pri vr è nost tre nin gu i do broj for mi, {to ga je do ve lo do ova ko efekt ne po be de. Na dam se da je ovo do bra pod lo ga za we go ve bu du }e me ~e ve i ve }e ti tu le ko je }e bi ti te è osvo ji ti – na po me nuo je Ta di ja Ka ~ar. @. Ba la ban

SVET SKO PR VEN STVO U MA LIM BA ZE NI MA U IS TAN BU LU

Stje pa no vi} bez fi na la

Po sled weg da na 11. svet skog pr ven stva u pli va wu u 25-me tar skim ba ze ni ma u Is tan bu lu (Tur ska) srp ski pli va~ Ve li mir Stje pa no vi} ni je us peo da se pla si ra u fi na le. On je de o ni cu od 200 del fin pre pli vao za 1:55,41 {to je bi lo do voq no za 16. me sto na sve tu u ovom tre nut ku. - Ose }ao sam se do bro, ali na `a lost osta vio je tra ga pe riod tre nin ga u ko jem zbog zdrav stve nih pro ble ma ni sam ra dio de o ni ce i se ri je del fin teh ni ke, ve}

sam tre ning ba zi rao kroz slo bod nu teh ni ku, {to je uti ca lo na moj do bar re zul tat na 200 slo bod no. Sa da sve svo je mi sli okre }em ka Bar se lo ni i svet skom pr ven stvu u ve li kim ba ze nim - iz ja vio je tre nut no naj bo qi srp ski pli va~ Ve li mir Stje pa no vi}. Na ovom svet skom pr ven stvu Mi ro sla va Naj da nov ski se pla si ra la na19. me sto na 50 slo bod no, a Ve li mir Stje pa no vi} je osvo jio 19. na 200 slo bod no i 16. me sto na 200 del fin.

Ve li mir Stje pa no vi}

SPORT

ponedeqak17.decembar2012.

NOVINA IZ SAVEZA ZA DAQINSKO-MARATONSKO PLIVAWE SRBIJE

UTAKMICA ABA LIGE U SEGEDINU

[o kan tan po raz Par ti za na

Tak mi ~e wa i zim i U èqi da omasovi rad, Sa vez za daqinsko-maratonsko i masters plivawe Srbije odlu~io je da uvede neke novine u narednoj godini. O wima je, prilikom zavr{etka ovogodi {we sezone i ceremonije dode qi va wa na gra da naj u spe {nijima u kup takmi~ewu Srbije u Be~eju, govorio predsednik Saveza Mihajlo Koji}. - Posle {est sezona organizovanog odràvawa kup takmi ~ewa u daqinsko-maratonskom plivawu na otvorenim vodama, koje objediwava, izuzev {aba~kog, sve maratone u Srbiji tokom letweg perioda, sada }emo takmi~ewa odràvati i u zimskom periodu. Svakog meseca od januara do maja odrà }e se po jedno takmi~ewe u ba zenu, a deonica }e biti 2,5 kilo me tra. Zna ~i, obez be di li smo kontinuitet takmi~ewa preko cele godine, {to zna~i da moète da nastavite sa trenirawem. Mislim da je to zaveslaj napred u ciqu afirmacije na{eg sporta, pospe{ivawa wegovog kvaliteta i podizawa masovnosti - istakao je Mihajlo Koji}. U daqem obra}awu akterima srpskog maratonskog plivawa, takmi~arima i trenerima, dodao je da }e se nagradni fond idu}e godine, najverovatnije, uve}ati, da }e osam prvoplasi-

dnevnik

Solnok - Partizan MTS 70:68 (26:17, 21:18, 7:17, 16:16)

Mihajlo Koji}

ranih u svakoj trci biti nagra|ivani, {to bi doprinelo da se

pove}a broj takmi~ara u svakoj trci. V. Jankov

SE GE DIN: Tisaligeti Arena, gledalaca: 1.442, sudije: Muhvi}, Anzulovi} i Jovovi} (Hrvatska). SOL NOK: Simon - (5 as), Horvat 13, Fodor 2, Gej 5, Markovi} 3, Tot, [ehovi} 2 (5 sk), Sabo 5 (4 sk), Bader 18 (7 sk), Trepak, Nemet 6, Kalve 16 (7 sk). PAR TI ZAN MTS: Miluti nov 3, Vesterman 7, Gordi} 8, Lu~i} 2, Milosavqevi} 4, Bogdanovi} 6, Gagi} 2, Musli 4 (5 sk), ^akarevi}, \eki}, Gordon 20 (13 sk), Bertans 12 (11 sk). Partizan je o~ajno po~eo utakmicu, u prvom poluvremenu je gubio i s 18 poena razlike, ali kada je po~etkom posledwe deonice preokrenuo i prvi put poveo, delovalo je da }e uspeti da izvu~e pobedu. U samom fini{u crno-beli, me|utim, nisu uspeli da se odlepe i pretrpeli su poraz od najlo{ije ekipe u ligi, {to im je tre}i neuspeh u sezoni. Dru Gordon je bio jedini igra~ koji je odigrao na svom nivou u ekipi Du{ka Vujo{evi}a. U sastavu crno-belih nije bilo reprezentativca An|u{i}a, a ^akarevi} nije ulazio u igru.

SVETSKI KUP U VELESLALOMU ZA DAME

ê ti ri od ~e ti ri za Slo ven ku Ti nu Ma ze Slovenka Tina Maze nastavila je svoju dominaciju u veleslalomu ove sezone, po{to je pobedila i na ~etvrtoj trci Svetskog kupa, voènoj u francuskom Kur{evelu. Tini je to bila ~etvrta pobeda na isto toliko trka u toj disciplini, a peta ukupno ove sezone, a do we je do{la ukupnim vremenom od 2:16.84 minuta. Austrijanka Katrin Cetel bila je druga sa 22 stotinke zaostatka, a woj i slovena~koj skija{ici se na podijumu pridruìla Tesa Vorli iz Francuske. U Kur{evelu je trebalo da se takmi~i i srpska skija{ica Nevena Igwatovi}, ali je ona odlu~ila da ne startuje, ve} da se sa~uva za trke koje je narednih dana o~ekuju u tom ski centru u okviru Evropa kupa. Maze je jo{ posle prve vo`we pokazala da }e je te{ko neka skija{ica pobediti prvi put ove sezone u veleslalomu, po{to je bila 63 stotinke ispred Vorlijeve, dok je Cetelova bila {est stotih delova sekunde daqe. Iako je Austrijanka bila sjajna u drugoj vo`wi i

tako onemogu}ila Vorlijevu da je pretekne, Tina na kraju nije dozvolila iznena|ewe i zasluèno je slavila. êtvrto mesto u Kur{evelu zauzela je Austrijanka Ana Feninger, ispred sunarodnice Elizabet Gergl, Amerikanke Xulije Mankuzo, Irene Kurtoni iz Italije i sunarodnice Eva-Marije Brem. Mikaela [ifrin iz Sjediwenih Dràva bila je deveta, ispred jo{ jedne slovenke Ane Drev, dok je aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa Lindzi Von nije za vr{ila prvu vo`wu. Tina je zahvaquju}i novoj pobedi pove}ala svoju prednost u generalnom plasmanu i sada ima 799 bodova, a slede je Nemica Marija Hefl-Ri{ sa 468 i Cetelova sa 440. U poretku veleslaloma Slovenka je tako|e ubedqiva sa maksimalnih 400 bodova, ispred Cetelove koja ima 280. Svetski kup zas kija{ice nastavqa se u sredu u {vedskom Oreu, gde su na programu slalom i veleslalom.

SA SEDNICE OLIMPIJSKOG KOMITETA 11. SORV, ODR@ANE U TURIJI

Go ran Mi li} no vi pred sed nik Goran Mili} je novi predsednik Olimpijskog komiteta (OK) 11. sportske olimpijade radnika Vojvodine. On je na tu funkciju izabran na sednici OK odrànoj u Turiji. Na ovoj sednici verifikovani su i novi ~lanovi OK, razmatran je izve{taj o radu ovog tela u godini na izmaku, kao i Pripremnog odbora grada doma}ina Olimpijade 2015. godine, Srbobrana. Raspravqalo se i o izmenama i dopunama nekih pravila o radu i realizaciji programa za 11. SORV, kao i o programu za 2013. godinu. Sednicu u Turiji otvorio je predsednik OK dr Milorad Mijatovi} istakav{i da je veliko prisustvo ~lanova dokaz da za wih koji se bave sportom nema prepreka ni po ovakvom kijametu. O progra mu rada u 2012. godini kratko je govorio Milorad Peri{i}, podpredsednik OK i predsednik Save za sport za sve Vojvodine, istakav{i da je u minulom periodu najvi {e ura|eno na uspostavqawu sistema u okviru Saveza, kao i da su organi i tela OK realizovali gotovo sve predvi|ene zadatke. - Nije sve to bilo lako, ali zahvaquju}i angaòvawu svih uspeli smo da sve odradimo na zadovo qavaju}i na~in, a ako smo ne{to propustili popravi}emo slede}e godine. Uskladili smo sva na{a akta sa Zakonom o sportu, kao i s vaè}im propisima. Dugujemo ve liku zahvalnost gradu doma}inu 11. SORV koji je omogu}io da svi organi i radna tela OK vaqano odrade svoj deo posla i predlaèm vam da prihvatimo izve{taj o radu OK za 2012. godinu – rekao je Peri{i}.

O aktivnostima Pripremnog odbora grada doma}ina 11. SORV govorio je Zoran Dudvarski rekav{i da je Skup{tina op{tine Srbobrana izabrala 15 ~lanova tog tela, kao i peto~lani sekretarijat koji se sastaje jednom nedeqno. Doma}ini su izmirili deo obaveza prema Olimpijskom komitetu i ve} su po~eli da se pripremaju za Prvenstvo Vojvodine koje }e se idu}e godine odr`ati u Srbobranu. Zajedno s komisijom OK pregledani su svi tereni kako bi se snimilo stawe i videlo {ta treba da se uradi kako bi se neodgovaraju}i doveli u funkciju. U toku su razgovori oko sponzora, kao i generalnog sponzora, a kako je istakao Dudvarski, to }e nejverovatnije biti NIS, a tra`i se re{ewe za izradu maskote Olimpijade. Predsednik Sportsko-takmi ~arske komisije Rajko Paunovi} je pojasnio izmene nekih pravila istakav{i da je to u funkciji uspostavqawa sistema takmi~ewa i da tu nema nekih bitnih promena. Podvukao je da je startovao Kup Vojvodine i da su pobednici na ovom takmi~ewu prve rezerve za mesto na zavr{noj manifestaciji 11. SORV. Milorad Peri{i} je govorio o programu za narednu godinu, koji je obuhvatio sve programe organa OK kao i regionalnih saveza, kao i da }e se oni uskla|ivati tokom godine, istakav{i da sve o~ekuje jo{ mnogo posla i da ne sumwa da }e ga uspe{no obaviti. Za sve to potreban je i novac pa se razgovaralo i o finansijskom planu, kojije posle kra}e rasprave usvojen, kao i sve do tada, jednoglasno.

- Zbog prelaska na novu funkciju podnosim ostavku na mesto predsednika OK, rekao je dr Mijatovi} kada se stiglo do ta~ke sedam. – Moj rad u ovom organu, eto simbolike, po~eo je u Srbobranu 2000. godine za vreme sedme olimpijade, i eto zavr{ava se u Srbobranu na startu 11. Bila mi je velika ~ast i zadovoqstvo da radim

put na utakmici poveo (57:54). Delovalo je da }e to slomiti otpor doma}ina, ali to se nije dogodilo. Doma}i tim uzvratio je sa ~etiri vezana poena, a u nastavku utakmice igralo se ko{ za ko{. U samom fini{u doma}in je imao vi{e snage i energije i ostvario je iznena|uju}u i za wega veliku pobedu.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Ni {ta od bo do va Crvenka - Kolubara 22:29 (12:14) CR VEN KA: Dvorana „Slobodan île Mi{kovi}”, gledalaca oko 500, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvenka 2 (1), a Kolubara 2 (2), iskqu~ewa: Crvenka 12, a Kolubara 8 minuta. Diskvalifikacija Babi} u 38. minutu (Crvenka). CR VEN KA: Ra~i} (3 odbra ne), @egarac, Radowi} 5, Tunguz, Slavuqica 1, V. Ra~i} 1, Perovi} 6, Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi} 7, Egi}, Gruji~i} 1, Vitas (13 odbrana), Gugleta 1, Babi}. KO LU BA RA: \uki}, Trivi} 2, Markovi} 2, Lomi} 1, Boì} 1, âvaquga 7, Nenadi} 1, Risti}, Tomi} 5, Pilipovi} 6, \or|evi} (12 odbrana), Gruji}, Trivi}, Petrovi} 2, Radi}, Mitrovi} 2. Ni su us pe li ru ko me ta {i Crvenke da se pobedom oproste

od navija~a do prole}a i tako svoje {anse za opstanak u~ine bar realnijim. Pretrpeli su poraz koji ih je za ~itavih pet bodova udaqio od luke spasa, koju }e traìti u nastavku prvenstva. Celo prvo poluvreme gosti su bili u vo|stvu od jedan do ~etiri gola, da bi doma}i u 35.minutu sa dva uzatopna gola Perovi}a, najpre izjedna~ili a potom i prvi put poveli (15:14). Kada je u 49. minutu rezultat bio 21:19 izgledalo je da }e drgoceni bodovi ostati u trezoru doma}ina. Me|utim, tada nastaje neo~ekivani preokret. Igra~i Kolubare za pet minuta za re dom po sti ù pet go lo va (21:24) ,{to je prakti~no bio kraj, a preostalih 5-6 minuta gosti su iskoristili da ubedqivije i zasluèno pobede. T. Jovovi}

Mili} je jednoglasno izabran za novog predsednika, zahvalio se na ukazanom poverewu i istakao da sve ne}e i}i tako lako. - Vreme je te{ko, para nema i potreban je veliki entuzijazam i rad, od sindikata do grada doma}ina. Ali, to ne sme nikoga da obeshrabri, ve} motiv treba da nam budu objekti koji }e ostatai mladom

Jedinstvo (SP) – Varadin 3:0 (27:25, 25:16, 25:22)

sportskom nara{taju i da mi i daq budemo kao tim. Zahvaqujem se gospodinu Mijatovi}u za sve {to je do sada u~inio. Mnogo sam nau~io od wega i trudi}u se da ne pokvarim ni{ta od onoga {to je on do sada uradio – rekao je Mili}. S. Jakovqevi}

STA RA PA ZO VA: Hala sportova. Gledalaca: 100. Sudije: A. Balanxi} i D. Rogi} (oboje iz Beograda). JE DIN STVO (SP): Lazi} 8, Markovi} 10, Juri{i} 1, Martinovi} 18, Vojni}, \uri} 12, \ukanovi} (libero), Kne`evi}, Radosavqevi} 3, Jaki} 11, Bar jaktarevi}, Stanojevi}. VA RA DIN: Mal~i} 8, J. Mihajlovi} 5, Divac 2, Jak{i} 8, Male{evi} 10, Vulin 11, M. Mihajlovi} (libero 1), Miqanovi}, Ra~i}, Gaqak (libero 2), Bakmaz, Uzelac. Kako su u prvenstvu startovale Staropazova~ke odbojka{ice, tako su i nastavile drugi krug takmi~ewa. Sa pobedom protiv Varadina prekinule su Pazov~anke neprijatnu seriju, a ve} prvi set na me~u nagovestio je da doma}e mogu do dragocenih bodova. Dugo su imale prednost od dva-tri razlike, a onda su uporne go{}e re`irale neizvesnu zavr{nicu. U fini {u su povele doma}e 24:22, go{}e su potom preokrenule i kod rezultata 24:25 nisu iskoristile prvu set loptu. Bojana Martinovi} je sna`nim napa-

Goran Mili} i Milorad Mijatovi}

u ovom pokretu, ali da nije bilo svih vas ova manifestacija ne bi opstala i zato vam zahvaqujem na velikom trudu i entuzijazmu, a za novog predsednika OK predla`em Gorana Mili}a, predsednika Ve}a saveza samostalnih sindikata Vojvodine.

S o~ajnom igrom ekipa Du{ka Vujo{evi}a nastavila je i u drugoj ~etvrtini. Previ{e proma{enih slobodnih bacawa i izgubqe nih lopti imali su crno-beli, pa je doma}i sastav iz minu ta u minut uve}avao prednost koja je u 17. minutu iznosila ogromnih 41:23. Do kraja prvog poluvremena Partizan je u igru vratio Dru Gordon koji je u prvih 20 minuta bio je dina svetla ta~ka kod gostiju. Ni u tre}oj ~etvrtini Partizan nije briqirao u naDru Gordon padu, ali zato jeste u odbrani. Drugo poluvreme po~elo je poenima uz faul Kalvea (50:35), a od tog trenutka pa do kraja tre}e ~etvrtine crno-beli su napravili seriju 17:4 i pred posledwih deset minuta imali su samo dva poena deficita. Seriju iz tre}e Partizan je produ`io i na po~etak ~etvrte ~etvrtine, pa je uz jo{ pet vezanih poena prvi

SUPERLIGA ZA DAME

Sta ro pa zov ~an ke ube dqi ve Superliga (`) Je din stvo (SP) - Va ra din Di na mo (P) - NIS Spar tak Vi zu ra - TENT @e le zni ~ar (L) - Ko lu ba ra

3:0 1:3 3:1 3:1

Superliga (m) @e le zni ~ar - \er dap

1:3

Prva liga (`) Obi li} - Po {tar

0:3

Prva liga (m) No vi Pa zar - Bo rac Sme de re vo - Je din stvo (SP) Mla de no vac - Obi li} To pli ~a nin - K. Mi tro vi ca

3:1 0:3 3:2 1:3

dom preokrenula za vo|stvo od 1:0 i 27:25. Ve} u uvodnoj fazi druge deonice doma}e su stekle prednost od pet poena. Nakon polovine seta uve}avale je i duplirale vo|stvo. U zavr{nici susreta bilo je mawe dileme da devojke iz Petrovaradina mogu do po~asnog seta. Istina, u zavr{nici malo su pripretile, ali daqe nisu mogle.

SPORT

dnevnik VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DO ^E KU JE ME GA VI ZU RU

No vo sa |a ni `e le re van{

qi ko {ar ka{ u li gi. Ne tra ìm ni ka kav ali bi, ali do {li smo u si tu a ci ju da ne ma mo igra ~e na spoq nim po zi ci ja ma. Zbog to ga su po je din ci ima li ne pla ni ra no ve }u mi nu ta ù. Ra ci mo, Ive qa je imao po du ù pu zu, \u mi} mo ra da igra na po zi ci ji koj ni je we go va. U â~ ku smo po pu sti li u ~e tvr toj de o ni ci upra vo

Nikola Pekovi} (Minesota)

Sjaj ni Pe ko vi}

Vladimir Iveqa, prvotimac Vojvodine

Bor cem u â~ ku, {to ih je ve ro vat no ma lo i uz dr ma lo. O~i gled no je da je u~e ni ke Si ni {e Ma ti }a sti gao umor, klu pa ni je ba{ du ga~ ka, a po red od la ska Osmo kro vi }a i ne i gra wa ô ma gi }a, ima po vre |e nih i bol se nih igra ~a. Zbog sve ga No vo sa |a ni u ve ~e ra {wi duel ula ze pri li~ no opre zno i o~e ku ju po mo} na vi ja ~a, ko jih je u plej – ofu Su per li ge bi lo i vi {e od hi qa du, a sa da ih je mak si mal no tri sta. - Ovaj me~ je ve o ma bi tan za nas, a do la zi nam u ve o ma ne zgod no vre me, jer FI BA jo{ ni je ski nu la su spen zi ju @ar ku ô ma gi }u, a Zo ran Osmo kro vi} je ve} na pu stio na {e re do ve. Po vre da \u mi }a i ne spe rem nost Ive qe, uz ne do sta tak plej mej ke ra, uzro ko va li su i dva ne pla ni ra na po ra za. Me ga Vi zu ra ima mla du i po let nu eki pu, ko ju pred vo de is ku sni â ki} i Bo ban Mar ja no vi}, po me ni naj bo -

zbog za mo ra spoq nih igra ~a. Ipak, od ku ka wa ve ne ma vaj de, mo ra mo pru ì ti i vi {e od tre nut nih mo gu} no sti ako è li mo uspeh, a è li mo ga. Dva bo da iz der bi ja bi nam u pot pu no sti otvo ri la vra ta Su per li ge, a po sle i plsma na u plej – of i igra we u ABA li gi – re kao je Si ni {a Ma ti}. Bo ò \u mi} ve} du go vu ~e po vre du pe te, me |u tim, u sva koj utak mi ci, iako ne tre ni ra pu nim in ten zi te tom, da je pun do pri nos eki pi. - O~e ku je nas ve o ma te àk me~. O eki pi Me ga Vi zu re sve je re kao tre ner Ma ti}. Mo ra mo, a za to smo sprem ni, da ti sve od se be da sla vi mo u der bi ju. Re cept je po znat, agre siv no i ~vr sto u od bra ni i la ga ni po e ni iz kon tri. Na dam se da }e mu us pe ti – op ti mi sta je \u mi}. Utak mi ca se igra ve ~e ras u ma loj sa li Spen sa od 20 ~a so va. M. Pa vlo vi}

DER BI KO LA U [U MA DI JI: RAD NI^ KI (K) - VOJ VO DI NA NS SE ME (18.30)

NBA LI GA

Der bi po lu se zo ne

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras do ~e ku ju Me ga Vi zu ru. Mo `e se re }i da je to der bi po lu se zo ne, jer sna ge }e od me ri ti pr vo pla si ra ni i dru go pla si ra ni tim na ta be li Pr ve li ge Sr bi je. No vo sa |a ni su pre tr pe li dva uza stop na po ra za, s Ta mi {em u Pa ne ~vu i

ponedeqak17.decembar2012.

Sa 21 ko {em i de vet sko ko va biv {i cen tar be o grad skog Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} bio je naj za slu `ni ji za po be du Mi ne so te pro tiv Da la sa ko ji je pao tek u pro du èt ku (114:106). Po red Pe ko vi }a, od li~ nu par ti ju u po bed ni~ kom ti mu pru ì li su jo{ tri Evro pqa ni na: ru ski re pre zen ta tiv ci Alek sej [ved i An drej Ki ri len ko i [pa nac Ri ki Ru bio. Sa 18 po e na [ved je bio dru gi stre lac Mi ne so te, pri ~e mu je imao i {est asi sten ci ja, dok je Ki ri len ko uz 14 ko {e va imao i de set uhva }e nih lop ti. Naj zad, po sle vi {e me se~ ne ope ra ci je ko le na, na te ren se vra tio i Ru bio ko ji je za sa mo 18 mi nu ta ostva rio de vet asi sten ci ja. Re zul ta ti: Atlan ta - Gol den Stejt 93:115, Wu jork - Kli vlend 103:102, Ma ja mi - Va {ing ton 102:72, De tro it - In di ja na 77:88, [ar lot - Or lan do 98:107, î ka go - Bru klin 83:82, Mi ne so ta Da las 114:106 (pro du è tak), Mil vo ki - L.A. Kli pers 85:111, San An to nio - Bo ston 103:88 i Ju ta - Mem fis 86:99.

Po sle od li~ nog re va we nas je iz mo ri lo, bi lo je zul ta ta na evr op skoj po vre da i bo le sti, ali se po la sce ni i pla sma na u ko oku pqa mo i, na dam se, do la osmi nu fi na la ê lenx zi mo na svo je. Si gu ran sam da su Ku pa, mla da eki pa od boj ka {a {an se pod jed na ke, da }e ni jan se Voj vo di ne NS se me okre }e se od lu ~i ti, ali znam da }e mo bi ti do ma }oj sce ni. iz u zet no mo ti vi sa ni. Mo `da U Su per li gi za vr {en je pr vi Kra gu jev ~a ni ima ju ma lu pred deo tak mi ~e wa u ko jem su No vo - nost za to {o su do ma }i ni, {to sa |a ni ostva ri li ~e ti ri po be de ne mo ra ni {ta da zna ~i. Mo ra i pet po ra za, s tim da je u sva kom po ra zu uzet po bod, {to je po pra vi lo pla sman na ta be li. Ja sno je da su cr ve nobe li pla ti li da nak ne is ku stvu, ali su sna gu po ka za li u mo men ti ma ka da su bi li spu ta ni bo le sti ma i po vre da ma, na pra vi li su se ri ju od ~e ti ri po be de (dve na do ma }oj i dve na me |u na rod noj sce ni). U ta kvom na le tu i kom plet ni ji ne go ra ni je, pu le ni tre ne ra Ni ko le Sa la ti }a od la ze u Kra gu je vac, gde }e da nas u du e lu sa Rad ni~ kim otvo ri ti dru gi deo do ma }e Korektor Vojvodine Draèn Luburi} li ge i po ku {a ti da uzmu bo do ve i re van {i ra ju se mo da na met ne mo svo ju igru, da ri va lu za te san po raz u No vom u|e mo mak si mal no u me~ i da dr Sa du. ì mo kon cen tra ci ju od pr vog do - Rad ni~ ki je izu et no kva li - po sled weg po e na – re kao je ko tet na i is ku sna eki pa. Iz gu bi li rek tor No vo sa |a na Dra èn Lu smo u pr vom li ga {kom du e lu, bu ri}. ali mi slim da su ta da Kra gu jev Tre ner Sa la ti} pr vo je imao ~a ni ima li ma lo vi {e sre }e u mu ku da sa sta vi tim, zbog po vre pre sud nim mo men ti ma i, na rav - da i bo le sti, za tim i da ade kvat no, mak si mal no ko ri sti li svo je no pri pre mi eki pu zbog pro ble is ku stvo. Ima li smo do sta pro - ma oko te r mi na za tre ning. Jed ble ma u po sled we vre me. Pu to - no je ko li ko to li ko re {e no, dok

INTERVJU

te r mi ni za tre ning jo{ uvek za da ju gla vo bo qu no vo sad skom stra te gu. - Iako ima mo pro ble ma u tre na `nom pro ce su, ide mo u Kra gu je vac da od i gra mo do bru utak mi cu. Ma we-vi {e smo se kom ple ti ra li, pa }e mo, ve ru jem, u pred sto je }em pe ri o du po di }i fo r mu. O~e ku je nas te `ak i za ni mqiv

Fo to: F. Ba ki}

me~, jer se sa sta ju je di ne dve mu {ke eki pe ko je su osta le u Evr o pi. ^i we ni ca je da su oba ti ma umor na, ali iz go vo ra ne ma, ni za wih, ni za nas. Rad ni~ ki je is ku sni ji od nas, mi slim da wi hov tre nut ni po lo `aj na ta be li ne od go va ra wi ho vom kva li te tu. Mo ra mo u}i u me~ ja ko mo ti vi sa no i u~i ni ti sve za po be du – is ta kao je Sa la ti}. M. R.

DU [AN VA SI], VA TER POL I STA VOJ VO DI NE

Vre me je moj sa ve znik ju tu vr stu od go vor no sti. I na Pro t e k la go d i n a stu pi u klu bu i u re pre zen ta bi l a je uspe { na za tiv nim se lek ci ja ma ima ju svo je mla d og pr v o t im c a do bre stra ne. Ve o ma mi je dra Va t er p o l o klu b a go {to sam osvo jio sre br nu me Voj vo di na i ju ni or skog re pre da qu na ju ni or skom EP, po tru zen t a t iv c a Du { a n a Va s i } a. di }u se da ra dom i za la ga wem Ovaj de vet na e sto go di {wak je pro {ao Vo {i ni {ko lu i od 2009. igra za pr vi tim, a pred ovu se z o n u je pot p i s ao i pr v i pro f e s i o n al n i ugo v or. Za v r { io je Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj” a sa da je stu dent TIMS fa kul te t a. Tri go d i n e sa Voj vo di nom igra u naj e l it n i j em klup s kom tak mi ~e wu, a ovog le ta oki tio se sre br nom me d a q om na ju n i o r skom evrop skom pr ven stvu u Fran cu skoj. l [ta za mladog igra~a zna~i nastup u najja~em klupskom evropskom takmi~ewu? - Iz u z et n o mno g o zna ~ i, po d i ` e mu se sa mo po u zda we i sa mo i ni ci ja ti va za jo{ è {}i rad. Na stu pi ma u ja kim utak mi ca ma, sa ja k im ri v a l i m a mlad igra~ do bi ja vo qu za ra dom i na pret kom. E, na igra ~u je da {to bo qe is k o r i s ti {an s u ko ju mu uka ù klub i tre ner - ka è Va si}. Du{an Vasi} l Koliko ti zna~i u~e{}e u juniorskoj reprza slu ìm po ziv i u A se lek ci zentaciji i nada{ li se po- ju. Za me ne je sa da pri mar ni zivu u A tim? ciq da za slu ìm po ziv u uni - Na ju ni or skim tak mi ~e wi ver zi tet sku re pre zen ta ci ju, ma svi smo pri bli `no istih go po {to nas sle de }eg le ta o~e ku di na i on da ima{ pro sto ra i je Uni ver zi ja da u Ka za wu. Vre pri li ka da re {i{ utak mi cu, me je moj sa ve znik, ne ma raz lo da bu de{ je dan od glav nih igra ga da ne ve ru jem da }u za i gra ti ~a. U klu bu mla di igra ~i ne ma i u naj ja ~em na ci o nal nom ti mu.

vo di u po lu fi na le Ku pa Srbije? - Da ni smo ima li kiks pro tiv @AK-a ve} bi smo bi li na tom ~e tvr tom me stu. Tru di }e mo se da is pra vi mo gre {ke ko je pra vi mo i u du e lu sa Par ti za nom, a na ro ~i to pro tiv Du n a v a, gde smo fa v o r i t i. Uko l i k o is p o { tu j e m o zah t e v e tre ne ra De jan Sta no je vi} na }i }e mo se u po lu fi na lu Ku pa, {to nam je i ciq. l Moè li mladi tim Vo{e da iznena di nekoga od velike trojke u prvenstvu? - Na rav no, jer da ne ve ru je mo u se be ne bi smo se ni ba vi li ovim spor tom. Po tru di }e mo se da iz ne na di mo Rad ni~ ki, Cr ve nu zve zdu ili Par ti zan, sve jed no. Ma lo nam je fa li lo da iz ne na di mo Rad ni~ ki, ali mi slim da je to bi l o za t o {to oni ni su bi li uigra ni. No, to ne zna ~i da mi ne ma mo kva li tet da se no si mo sa ja ~im ti mo vi ma od nas. l Po te kao si iz po zna te va ter po lo {ko le Voj vo di ne. [ta mi sli{ o toj {koli? - U na {em klu bu zna Fo to: F. Ba ki} ju ka ko tre ba da se ra di sa mla |im se lek ci ja ma, vi {e je kva li tet nih tre pred do ma }om pu bli kom. Iako smo naj m la | a eki p a u Li g i ne ra, ta ko da igra ~i na pre du ju kroz se lek ci je do pr vog ti ma, {am pi o na, ima mo ve li ku pri {to je san sva kog klin ca. Do li ku da za be le ì mo isto rij pre ne ku go di nu i ja sam sa wao ski uspeh i pr vi put se pla si da za i gram u pr vom ti mu i evo ra mo u dru gu run du tak mi ~e san mi se ostva rio - is ta kao je wa. l Moète li do ~etvrtog Du {an Va si}. mesta na tabeli, koje vas G. Ma le no vi} l U sre du vas o~e ku je duel L[ sa Marseqom u Novom Sadu. Da li moète da se revan{irate Francuzima? - Po tru di }e mo se da se po ka ` e m o u naj b o q em sve t lu

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

KAMPUS UNS-a JE GRAD U GRADU, A SNEG SU OVDE RAZGRTALE SAMO NOGE PE[AKA

I stu den ti bi ~i sti li da je bi lo ak ci je

Foto: R. Hayi}

NOVOGODI[WA AKCIJA FONDACIJE „OSMEH NA DAR”

Igra~ ke, slat ki {i, ode }a za ugro è ne ma li {a ne ^la no vi pr ve hu ma ni tar ne stu dent ske fon da ci je “Osmeh na dan” ovih da na na fa kul teti ma No vo sad skog uni ver ziteta pri ku pqa ju slat ki {e, gric ka li ce, igra~ ke, {kol ski pri bor i ode }u za so ci jal no ugro è ne ma li {a ne. I dok je na Prav nom fa kul te tu, kao i Vi s o k oj vas p i t a~ k oj {ko l i, ak ci ja za vr {e na, na PMF-u, FTN-u, Eko n om s kom i Me dicin skom fa kul te tu vo lon te ri }e do pet ka, 21. de cem bra, pri ku pqa ti po mo} na svo jim {tan do vi ma od 11 do 16 ~a sova. – To je sed ma hu ma ni tar na ak ci ja ko ju fon da ci ja „Osmeh na dar„ or ga ni zu je – ka è ~la ni ca me di ja-ti ma Zo ri ca Pu {kar. – Od 2009. go di ne po sto ji mo, ali ak ci ja se spro vo di kao na sta vak one za po ~e te jo{ 2006. go di ne, ka da su se pri ku pqa li pa ke ti }i sa mo za de cu Ko so va i Me to hi je. Kao fond smo re gi stro va ni 2009, a ne dav no i kao fon da ci ja. No vo go di {wa ak ci ja je po sta la ve} tra di ci ja i pro {i ri li smo se na osta le gra do ve u Sr bi ji. No vi Sad kon kret no sku pqa naj vi {e za Voj vo di nu, a ove go d i n e pa k e t i } e no s i m o u Svra ti {te u No vom Sa du, za tim u Som bor, Su bo ti cu, Ob ro vac, To va ri {e vo, Irig, Baj mok, i iz ve stan broj pa ke ti }a ide na KiM. Za ne ke ma li {a ne to je je di na mo gu} nost da do bi ju pa ke ti} i da ih ob ra du je mo za pred sto je }e pra zni ke. Ta ko |e, ne koj de ci iz so ci jal no ugro è nih po ro di ca to je je di ni na ~in da do |u do ode }e i osnov nih stva ri ko je su im po treb ne. Or ga ni za ci ja je po de qe na u ti mo ve da bi smo mo -

gli bo q e funk c i o n i s a t i. Ima mo or ga ni za ci o ni, me di ja-tim i tim za spon zo re, ma da u su { ti n i po m a ` e m o jed n i dru gi ma i svi ra de sve. Po we nim re ~i ma, na po ~et ku ak ci je od ziv je bio sla bi ji, dok je ovih da na vi {e stu de na ta re {i lo da po mog ne. – Ipak, o~e ku je mo da se oda zo ve {to ve }i broj qu di. Stu den ti su u prin ci pu voq ni da po mog nu, bit no je sa mo oba ve sti ti ih da zna ju {ta, ka da i gde se de {a va. Naj vi {e do no se slat ki {e i igra~ ke, a na |e se i ode }e. Ret ki do ne su i obu }u, ali in si sti ra mo na ode }i – ka è Zo ri ca. Na {tan du na FTN-u ka ù da naj vi {e pri sti ù igra~ ke. – Pri met no je da je od ziv ove go di ne sla bi ji, la ne je bi lo mno go vi {e qu di voq nih da po mog nu – ka è vo lon ter ka Mi na Ba ko vi}. „Osmeh na dar“ ve} {est go di na za re dom ra di s bo le snom de com, so ci jal no ugro è nom i onom s iva li di te tom. Stu den ti se dru è i s de com na on ko lo {ko-he ma to lo {kom ode qe wu De~ je bol ni ce i is pu wa va ju im è qe u vi du ma wih po klo na. Po se }u ju de cu u Ro di teq skoj ku }i, Si gur noj ku }i, [ko l i “Mi l an Pe t ro v i}”, “Jo van Po po vi}” i dru gim. Svi ko ji è le da se pri dru è i po mog nu u na red nim ak ci ja ma, za sme ja va ju de cu i po de le svo ju po zi tiv nu ener gi ju s wi ma i upo zna ju no ve qu de mo gu po sla ti svo je po dat ke na osmeh na darns@gmail.com. Vi{e informacija moè se na}i na adresama www.osmehnadar.org i http://www.facebook.com/pages/Fondosmeh-na-dar/358513018664. A. Varga

Svet sko bi je na le stu dent skog pla ka ta Iz lo `ba Pe tog svet skog bi je na la stu dent skog pla ka ta bi }e sve ~a no otvo re na su tra u 12 ~a so va u auli Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma. Otvo ri }e je za me nik po kra jin skog se kre ta ra za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}. A. Va.

Pro te kle sed mi ce Kam pus UNS-a bio je pra vi za ve jan grad jer tu sva ko dnev no cir ku li {u na hi qa de stu de na ta, pro fe so ri, sa rad ni ci, osta li za po sle ni. I kra jem rad ne ne de qe za te kli smo go mi le neo ~i {}e nog sne ga i le da, a po uga `e nim blat wa vim sta za ma i sta zi ci ma vi de lo se gde su sa mo no ge pro kr ~i le sne `ne na no se. Bi lo je i ka {we w a na pre d a v a w a zbog ote `a nog i uspo re nog kre ta wa po le de nim na sla ga ma. Ko bi tre ba lo da se po bri ne da u zim s kim uslo v i m a stu d ent ski grad bu de o~i {}en, pi ta li smo stu den te No vo sad skog uni ver zi te ta.

Ma ri na ]ur ~i}

Ma ri na ]ur ~i}, Po qo pri vre di fa kul tet, pr va go di na fi to me di ci ne: – Sme ta mi {to ni je o~i {}e no. Kri ve su slu `be ko je bi tre ba lo da ~i ste sneg na pu te vi ma i sma tram da bi mo ra li bo qe da se or ga ni zu ju i vi {e po tru de. Ja bih uze la lo pa tu da ~i stim, uko li ko bi se or ga ni zo va la ne ka ak ci ja.

Foto: R. Hayi}

Vuk Ta ko vi}

Vuk Ta ko vi}, Prav ni fa kul tet, dru ga go di na: – Vo lim sneg. Iako su mi ma lo mo kre no ge, pre `i vqa vam. Ne mo gu da ka `em ko je kriv za neo ~i {}en kam pus jer se ni ja sam ni ka da ne bih do hva tio lo pa te. Mi ro slav Pej ~i}, Pri rod no ma te ma ti~ ki fa kul tet, pr va go di na ge o gra fi je:

Mi ro slav Pej ~i}

Bi qa na Ota {e vi}

– Si tu a ci ja je ve o ma lo {a, po kva si mo do bro no ge sva kog da na po ku {a va ju }i da stig ne mo na vre me do fa kul te ta. Sma tram da su kri vi ko mu nal ci. U slu ~a ju da se or ga ni zu je ne ka ak ci ja, ja bih se ukqu ~io. Bi qa na Ota {e vi}, Fi lo zof ski fa kul tet, ma ster stu di je psi ho lo gi je:

– Ka ta stro fal no je! Ne ~i ste do voq no, lo mi mo se da do |e mo do fa kul te ta i gu `va je. Ma lo pre sam ~e ka la de set mi nu ta da pro |em, a ve} uve li ko ka snim. Ukqu ~i la bih se u ak ci ju ~i {}e wa sne ga, ali ne znam ko je nad le `an da to or ga ni zu je. T. T. – S. I.

ZDRAVSTVENO POTPORNO UDRU@EWE NUDI POVOQNE ZIMSKE ARAN@MANE STUDENTIMA UNS-a

Ski ja we na Zla ti bo ru, Ja ho ri ni ili u Fran cu skoj Zdrav stve no pot por no udru `e we stu de na ta tra di ci o nal no do ti ra i ove zi me od mor na Zla ti bo ru stu den ti ma na bu xe tu No vo sad skog uni ver zi te ta. Ne deq ne sme ne po ~i wu 11. ja nu a ra i tra ju do kra ja mar ta. Za i te re so va ni se mo ra ju pri ja vi ti za pr vu sme nu do 4. ja nu a ra, a za osta le, naj ka sni je, de set da na pre po ~et ka sme ne. Ova po nu da ko ja iz no si 5.600 di na ra ob u hva ta sme {taj u od ma ra li {tu “Rat ko Mi tro vi}” na ba zi se dam pu nih pan si o na. Ta ko |e za qu bi te qe zim skih spor to va, na sa mo de vet ki lo me ta ra od cen tra Zla ti bo ra na la zi se ski cen tar “Tor nik”, na 1490 me ta ra nad mor ske vi si ne sa se dam ki lo me ta ra du gom ski sta zom i no vom atrak ci jom za mla de - tju bin gom. Ta ko |e, ZPU od 4. do 13. ja nu a ra vo di sa mo fi nan si ra ju }e stu den te i one na bu xe tu na de se to dnev no ski ja we u Fran cu skoj po ce ni do 260 evra. Po nu da ob u hva ta se dam no }e wa u 1/6, 1/4 i 1/8 apart -

ma ni ma s tri zve zdi ce, or ga ni zo va ni pre voz, {est da na ski pas i uslu ge pra ti o ca gru pe. Pri li kom pri ja ve se pla }a de po zit 50 evra.Ova ce na va `i sa mo za ~la no ve ZPU-a. To mo gu bi ti sa mo fi nan si ra ju }i i stu den ti na bu -

xe tu No vo sad skog uni ver zi te ta, a ~la na ri na na go di {wem ni vou je 1.000 di na ra. Stu den ti ove zi me ima ju pri li ku da po ce ni od 84 evra od 8. do 17. fe bru a ra odu na ski ja we na Ja ho ri ni. Aran `man se sa sto ji od

osam no }e wa u 1/4 stu di ju, 1/5 apart ma ni ma u cen tru na sta zi ‘’Po qi ce’’, ukqu ~u je or ga ni zo va ni pre voz i uslu ge pra ti o ca gru pe. Pri li kom pri ja ve se pla }a de po zit 30 evra. Po sto je i sme ne od 17. do 24. fe bru a ra, od 24. fe bru a ra do 3.mar ta i od 3. do 10. mar ta, a ce ne va ri ra ju u za vi sno sti od ter mi na. Za in te re so va ni za ova zi mo va wa mo gu da se pri ja ve u se di {tu ZPU-a u No vom Sa du, @e le zni~ ka 9, od 8 do 15 ~a so va. - Po sto ja la je i po nu da za Am ster dam ali smo je ot ka za li zbog ne do voq nog bro ja put ni ka. Kon kurs za Zla ti bor je otvo ren, uglav nom, to kom ce le go di ne. Za Ja ho ri nu vla da ve li ko in te re so va we, za Fran cu sku ma we, ali od to ga ne za vi si da li }e se ski ja wa re a li zo va ti- ka `e pred sed ni ca Skup {ti ne Zdrav stve no pot por nog udru `e wa stu de na ta No vi Sad Iva na Ma le tin. A. Varga

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu `ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

de^Ji dnevnik

dnevnik

Mo ja dru ga ri ca

o ja dru ga ri ca se zo ve Ti ja na. Ona ima 10 go di na. Ima sme |e o~i i sme |u ko su. Vi so ka je 140 cen ti me ta ra. Ima pra vi lan hod i uzak struk. Ona je ve o ma do bra dru ga ri ca. Uvek je sre} na i ve se la. Sprem na je da se `r tvu je za svo je dru ga re. Uvek se lu do za ba vqa mo ka da se igra mo. Ta ko |e vo li da slu {a stra nu mu zi ku. Za do voq stvo je dru `i ti se s Ti ja nom i bi ti we na dru ga ri ca. Jo va na To ro vi}, III/7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

ponedeqak17.decembar2012.

Iz gu bqe na pe sma Iz gu bi la sam jed nu pje smu, ni je bi lo dav no, ona se na zi va la - Za bo rav no. Tra `i la sam, pi ta la sam, a ni gdje ni gla sa, ali sam si gur na da joj ima spa sa. Mo ja pje sma za bo ra vu pa sti ne }e, jer dok pi {em, ne ma ve }e sre }e. Jo va na Go ga no vi} VII raz red O[ „Jo van Du ~i}” Bi je qi na Re pu bli ka Srp ska

Alek san dar Ha xi ba bi}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

[ta je za te be bo gat stvo

o gat stvo... {ta je to bo gat stvo? Da li je to sre bro i zla to ko je sja ji dok se ne ogre be, ko je nas ~i ni sre} nim dok se ne po lo mi ili iz gu bi... Mo `da... a mo `da su to qu bav i pri ja teq stvo qu di ko ji su uvek po red nas... oni qu di ~i ji se sjaj i sve tlost ni kad ne }e uga si ti, ~i je se sr ce ni kad ne }e po lo mi ti i ko ji se ni kad ne }e iz gu bi ti. Da li je no vac ne {to {to ~o ve ka mo `e to li ko usre }i ti ili je to sa mo iz go vor usa mqe -

nih qu di, ka ko bi se ose }a li bo qe. Kao i no vac, pri ja teq stvo se ve o ma te {ko stek ne, ali vr lo la ko iz gu bi, a ba{ to je bo gat stvo ko je mo ra mo ~u va ti i ce ni ti. Pri ja te qi i po ro di ca, to su oso be na ko je uvek mo è mo ra ~u na ti da nas usre }e i ora spo lo è. To je ne {to {to nam dra go ka me we i sve osta le ma te ri jal ne stva ri ni kad ne }e pru ì ti. Ka da po gle dam u kri stal, sve {to ja vi dim je obi~ no pro vid no sta klo, na ko je su na {i pre ci sta -

vi li ce nu i re kli da je bo gat stvo. Ali, ka da po gle dam svo ju po ro di cu i naj bli `e pri ja te qe, vi dim qu de ko ji su pu ni qu ba vi pre ma me ni i to je za me ne pra vo bo gat stvo. Ni sav no vac na sve tu ne mo `e usre }i ti pra zno sr ce, usa mqe nu du {u ni ~o ve ka ko ji pa ti. Lo re na Tor ma {i, VII-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Pro le }e

Mar ton Eme {e, I-6, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Sne ga ne ma na po qi ma, oti {la je zi ma, pro cve ta lo je cve }e, sti glo je pro le }e. Vrap ci se sme ju na ze le noj gra ni, a cvr ~ak ma li zvec ka u tra vi. Du {an To kin, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Krup ne sit ni ce A

i vas dve ste stvar no lu de, sva |a te se zbog glu po sti”, re ~e mi Ana, to ve ~e u ho te lu, u hod ni ku is pred so be. Za u stih da se od bra nim, da dam ne ko do stoj no ob ja {we we, ali se ubr zo po vla ~im, jer znam da je u pra vu. Tog hlad nog ju tra na eks kur zi ji, na iz gled sa svim obi~ nog, mno go pu ta po sle sam po è le la da vra tim vre me i is pra vim gre {ku ko ja me je ko {ta la pri ja teq stva. Ve se lo smo iza {le iz ho te la u è qi da ot kri va mo le po te Vr wa~ ke Ba we, ni ne slu te }i da }e dve „naj bo qe dru ga ri ce za u vek” to „za u vek„ iz bri sa ti i osta vi ti da le ì na ze mqi, iz me |u su vog opa log li {}a u je sen. Dve dru ga ri ce, bli ske kao dve se ste, iz me |u se be su po di gle le de ne zi do ve po no sa, za bo ra vqa ju }i na sve {to su za jed no pro -

{le. Te dru ga ri ce, do zvo li le su da ih krup ne sit ni ce raz dvo je i ne do pu ste im da raz go va ra ju du go po sle to ga, da na ~a so vi ma ne se de za jed no i da se u dru {tvu po na {a ju kao da ova dru ga ne po sto ji. Vr wa~ ku Ba wu smo na pu sti le se de }i odvo je no, raz mi {qa ju }i o to me ka ko smo do zvo li le da nam ma tur ska eks kur zi ja pro me ni `i vo te i, ume sto u le pom se }a wu na dru gar stvo, pro le te li u sva |i. Gle dam je ka ko se na od mo ru sme je sa svo jim no vim dru ga ri ca ma „naj bo qim dru ga ri ca ma za u vek” i ~u dim se ka ko joj je ta ko do bro bez me ne, ka da znam da je me ni bez we ne za mi sli vo te {ko. Ana sta zi ja Spa so je vi}, VI II-3 O[ „Dr Ar ~i bald Rajs” Be o grad

Dra ga na Do ro slo va~ ki, IV-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

De ja na Ko pas, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

Ra na je sen

ti gla je je sen ù ta. Pro {li su to pli sun ~a ni da ni. Wih su za me ni li hlad ni, ki {ni da ni. Je sen nam je do ne la so~ ne, {a re ne i ru me ne plo do ve. Sun ce se sti dqi vo kri je iza si vih obla ka. Dr ve }e je obu klo no vo zlat no ode lo. Od li {}a, ko je je opa lo, na pra vqe ni su {a re ni te pi si. Qu di uùr ba no ko ra ~a ju uli ca ma. Svi smo spre mi li pro {lo go di {we ki {o bra ne. Hlad ni da ni i ki {a su nam ogra ni ~i li igru u pri ro di, ali mi je je sen ipak le pa, jer nam ona pru à svo ja bo gat stva. Lu ka Ma le {e vi}, II-5 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

To le ran ci ja

o{ od pr vih go di na, ka da ro di te qi po~ nu da u~e de cu pi sa wu i ~i ta wu, tre ba lo bi im pri ~a ti {ta je to to le ran ci ja. To je ta ko va `na re~, ali ma li broj qu di zna we no pra vo zna ~e we. Da na ovom sve tu po sto ji ma kar ma lo to le ran ci je, ne bi bi lo ra to va, sru {e nih ku }a, de ca bi ì ve la sre} no sa svo jim ro di te qi ma. Svet bi iz gle dao mno go bo qe, ka da bi smo svi bi li ma lo vi {e to le rant ni. Ne mo ra se sve re {a va ti na si qem. Ne ko li ko le pih re ~i i sve }e bi ti mno go lak {e. Ja ne mo gu da shva tim, za {to je qu di ma te {ko da bu du ma lo to le rant ni. Na te le vi zi ji se ne mo è vi {e vi de ti de~ ja emi si ja, ve} sa mo ve sti, ve sti i po li ti ka, kao i upla ka na li ca de ce ko ja su osta la bez ro di te qa ili svo jih do mo va. Za {to ih qu di ne pu ste da bu du sre} ni? Sva ko de te, bi lo ko je na ci o nal no sti, tra ì mno go qu ba vi i pa `we, da bu de zdra vo i da ì vi sre} no s po ro di com u to plom do mu. Zar je to li ko te {ko pu sti ti ih da ì ve slo bod no? Ka ko mo gu na u ~i ti {ta je to to le ran ci ja, ka da su svu da oko wih sa mo mr `wa i ra to vi? Ka ko mo gu po sta ti do bri qu di, ka da ì ve u ta kvim uslo vi ma? Ja ne znam, {ta se to de {a va s qu di ma na ovom sve tu? Za {to ne mo gu ì ve ti sre} no? Ka ko je mo gu }e da po sto je ta ko zle oso be ko je sa mo mi sle ka ko }e na pa ko sti ti i u~i ni ti zlo ne ko me. Svu da oko nas je rat! Qu di vi {e ne po {tu ju jed ni

dru ge! Mi sle sa mo na se be, na svo je po li ti~ ke in te re se, a {ta je s na ma bu du }im ge ne ra ci ja ma?! Da li ne ko mi sli na nas? Ka ù da se od sud bi ne ne mo è po be }i, ali ja mi slim da sva ko sam gra di svo ju sud bi nu. Da bi smo bi li uspe {ni u ì vo tu, mo ra mo za vr {i ti vi so ke {ko le, a na to uti ~e na {e de tiw stvo.De tiw stvo pro ve de no u sre} noj po ro di ci je iz u zet no zna ~aj no za raz voj oso be i we nog men ta li te ta. Ja sam jo{ uvek vr lo mla da i mo ja re~ ne zna ~i ni {ta, ali qu di, mo lim vas, pro bu di te se! Pre sta ni te da vo di te ra to ve, da {i ri te mr `wu. Zbog va {ih gre {a ka stra da ju ne vi ni qu di. Mi sli te ma lo na de cu, mi sli te na mla de qu de. Mi u~i mo od vas, bu di te na{ pri mer, ka kav ì vot da vo di mo. Ali ka ko? Ka ko da sle di mo va{ pri mer, ka da vi ne ~i ni te ni {ta do bro za nas?! Ako nas ro di te qi ne na u ~e ka ko da vo li mo, ka ko da po {tu je mo jed ni dru ge, da bu de mo to le rant ni on da to ni je na {a gre {ka. Sve {to mi è li mo je da ì vi mo u mi ru, pu tu je mo svu da po sve tu i ima mo pri ja te qe raz li ~i tih na ci o nal no sti. Ni ka da ne sme mo za bo ra vi ti da je naj va `ni ja stvar na sve tu qu bav! Ako vi uni {ta va te va {e ì vo te, mo li mo vas, ne moj te uni {ti ti i na {e. Bu di te ma lo to le rant ni ji i sve }e iz gle da ti mno go bo qe. Sve lo {e stva ri se mo gu za bo ra vi ti. Po ka ì te nam ma kar ma lo to le ran ci je i mi }e mo za bo ra vi ti sve lo {e {to ste nam u~i ni li. Po ku {aj mo da ì vi mo bo qe, zdra vi je i du è u sve tu ko ji je pun to le ran ci je. @i vot pun to le ran ci je je ì vot ka kav ja è lim za me ne i za mo je dru go ve i dru ga ri ce. Alek san dra Mi lo sa vqe vi}, VI II-1 O[ „Jo van Kur su la” Var va rin

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

НАГРА ДА УФУС-a

РЕДИТЕЉ ПИТЕР ЏЕКСОН:

Лауреати Мајдак и Симјановић

Морали смо да продужимо причу о Хобиту

Удружење филмских уметника Србије (УФУС) доделило је Награду за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији доајенима српског филма Николи Мајдаку и Зорану Симјановићу. Награду за филмско стваралаштво у 2012. години равноправно деле Милан Спасић, за сниматељски рад на филму „Кад сване дан” и Петар Марковић за монтажу остварења „Парада”, саопштио је данас УФУС.

Редитељу Жарку Драгојевићу УФУС је доделио Диплому за изузетан допринос развоју српске филмолошке мисли и књигу есеја „Старе и нове покретне слике”. Комисија за награде у саставу: Мирослав Лекић, Милан Кнежевић, Димче Стојановски, Раде Владић и Божидар Зечевић (председник), донела је једногласну одлуку. Награђенима ће признања бити уручена на свечаности у Дворани Дома синдиката, 18. децембра у 13 часова. (Танјуг)

„Бели лавови” позвани у Индију Филм „Бели лавови„ редитеља, сценаристе, глумца и продуцента Лазара Ристовског позван је у такмичарски програм Pu ne - In ter na ti o nal Film Fe sti va la у Индији, саопштила је београдска продуцентска кућа „Зилион„. То ће бити 12. међународни фестивал на коме ће учествовати овај филм, истиче се у саопштењу и подсећа да су на фестивалу у Драчу

(Албанија) „Бели лавови„ добили награду међународног удружења критичара Фипресци. Премијера „Белих лавова„ у Београду била је у пролеће прошле године. „Зилион„ сада припрема нови филм сценаристе и редитеља Милоша Радовића, који је пријављен на конкурс Филмског центра Србије, под радним насловом „Тајна о машиновођама„.

Питер Џексон сматра да је био у праву што је Толкиновог „Хобита”, који је релативно кратак роман, преточио у три епска филма, продуживши тако причу о Билбу Багинсу и његовим пријатељима. Новозеландски редитељ се недавно нашао на мети критика због своје трилогије, чији су први део, „Хобит: неочекивано путовање”, амерички новинари имали прилику да виде у у Њујорку где ће филм ускоро имати и своју америчку премијеру. Џексон је објаснио да филмска адаптација Толкиновог романа за децу захтева спорији приступ. Првобитни план био је да се сниме два филма, али су сви врло брзо схватили да ће и трећи бити потребан. „У Толкиновом роману, сваки већи догађај описан је на две или три стране, а када кренете да обрађујете сцене, добијете жељу да додатно развијете ликове. Тако је филм ‘’нарастао’’”, објаснио је Џексон новинарима у Њујорку. Сценариста и копродуцент Фили-

Питер Џексон

па Бојенс навела је да је на спорији темпо радње филма утицала динамика рада са глумцима. „Велике глумце можете да придобијете само уколико им пружите добар материјал. Ако је оно што им нудите слабо, они вам неће доћи. Ми смо желели да напишемо сценарио за велике глумце”, дода-

ла је она. Британски глумац Ијан Мекелен, који глуми чаробњака Гандалфа, одбацио је оптужбе да аутори триологије покушавају да извуку што је већи профит од Толкинових обожавалаца. „Свако ко мисли да би Питер Џексон због профита занемарио уметност, једноставно га не позна-

је, нити познаје његов начин рада”, рекао је глумац новинарима, преноси АФП. Џексонова чаролија, реализована уз помоћ 3Д технологије и 48 фрејмова у секунди, уместо стандардних 24, изазвала је дивљење новинара, али се дужина појединих сцена није свима допала. Иако се сви слажу да филм садржи спектакуларне тренутке, део медија му замера претерано развучену, повремену чак досадну радњу као и пренатрпаност детаљима. Након бројних сцена у којима разна чудна бића нападају једне друге мачевима, кишом стрела и каменица и у којима тела лете у 3Д на публику, ретки кадрови са неколицином протагониста доживљавају се као благотворни предах. Када је у једном тренутку, после масовне сцене борбе мачевима уследила сцена у којој је Голум, јунак ког глуми Енди Саркис, сам у глувој пећини, у сали међу присутним на пројекцији разлегао се громогласан аплауз одобравања. (Танјуг)

ШЕСТИ „КУСТЕНДОРФ” ОД 16. ДО 22. ЈАНУАРА

У конкуренцији за награде 28 филмова Шести међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф„, посвећен будућим филмским ствараоцима и великанима савременог ауторског филма, одржаће се од 16. до 22. јануара у Дрвенграду на Мокрој Гори, а „Ретроспектива великана„ биће посвећена једном од најзначајнијих филмских аутора данашњице Џанг Јимоу. За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 28 филмова младих аутора из 18 држава: Велике Британије, Данске, Израела, Кореје, Кубе, Мексика, Немачке, Перуа, Пољске, Португала, Сингапура, Србије, САД, Филипина, Фран цуске, Холандије, Црне Горе и Швајцарске. Међународни жири чине израелска списатељица и глумица Алона Кимхи (председница), амерички филмски продуцент, директор продукције и асистент режије Мајкл Хаусман и српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер проф. др Олег Јекнић.

Награду за најбољу камеру „Вилко Филач„ доделиће жири у саставу: добитник награде Оскар, пољски директор фотографије и режисер Јануш Камински, познати чешки камерман Мартин Шец и прослављени српски мотажер и дизајнер звука Светолик Мића Зајц. Као и претходних година, селектор такмичарског програма је Дуња Кустурица. У оквиру „Ретроспективе великана„ Јимоу ће након пројекција својих филмова одржати неколико радионица. Биће приказани филмови „Ни један мање„ (1999) који је освојио Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији и „Подигни црвену светиљку„ (1991)

Савремене тенденције Програм „Савремене теденције” и ове године представиће неке од најбољих филмова прошлогодишње продукције и њихове ауторе, који ће након пројекција одржати радионице. У седам фестивалских дана биће приказана остварења као што су: „Цветови рата” Јимоуа, филм Бена Зејтлина „Звери јужних дивљина” који је ове године освојио награду „Ca me ra d’Or” за најбољи дебитантски филм на филмском фестивалу у Кану и Велику награду жирија на филмском фестивалу Санденс. На репертоару су и „И ја, такође” Алексеја Балабанова, италијански филм „Ријалити” Матеа Гаронеа, награђен Гран пријем на овогодишњем Канском филмском фестивалу и „Араф - негде између” турске режисерке Јешим Устаоглу. Филм „7 дана у Хавани” представиће палестински режисер Елија Сулејман, један од седморице редитеља окупљених око овог пројекта.

који је на истом фестивалу 1991. године освојио Сребрног лава и био номинован за награду Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. „Евергрин„ селекција подсетиће госте и посетиоце „Кустендорфа„ на нека од најважнијих филмских остварења прошлих времена, као што је остварење Петера Готара из 1982. „Време је стало„, а Готар ће као специјални гост фестивала након пројекције филма одржати предавање. У оквиру овог програма имаћемо прилику да видимо филмове једног од најзначајнијих пољских аутора Кшиштофа Кјешловског „Киноаматер„ (1979) и „Кратки филм о убијању„ (1988), као и вишеструко награђивано остварење „Ронилачко одело и лептир„ у режији Џулијана Шнабела на којем је као сниматељ радио гост фестивала и члан жирија Јануш Камин-

ски. Селекција „Нови аутори„ доноси откриће филмских критичара овогодишњег Венецијанског филмског фестивала „Она не жели да спава сама„ младе мексичке режисерке Наталије Бериштајн, затим филм „Нефудбал„ младог руског уметника Константина Смирнова и „Једноставно је„ Соње Карпунине, која је 2011. победила у „Такмичарском програму„ „Кустендорфа„. Сваке вечери, након пројекција и радионица, концерти бројних музичких група употпуниће познату атмосферу ноћног живота „Кустендорфа„, а организатори су најавили наступ група: „De bu sur le zank„ (Француска), Дејан Петровић Биг Бенд (Србија), трио „Балканске жице„ (Србија), „Радио застава„ (Италија) и „Че Судака„ (Шпанија). У сарадњи са Филмским музејем из Лођа, у галерији „Мацола„ биће представљена изложба посвећена сећању на једног од најпознатијих пољских режисера Кијшловског (1941-1996), под називом „Кшиштоф Кијшловски, знаци и сећања„. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф„, који организује „Раста Интернатионал„ под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, угостиће прослављене ауторе и глумце, младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма. Оснивач фестивала редитељ Емир Кустурица је недавно најавио долазак Монике Белучи у Дрвенград, али за сада није сигурно да ли ће славна глумица заиста и бити гост шестог издања „Кустендорфа”.

Кристен Стјуарт у секси комедији „Фокус” Звезда вампирског серијала Love”. Према писању медија, „Сумрак” Кристен Стјуарт потвр- Стјуартова (22) ће снимити страдила је да ће са колегом Беном ствене љубавне сцене са АфлеАфлеком играти у секси комедији ком (40), а глумац је раније гово„Фокус”. „Могу да потврдим те гласине”, рекла је Стјуартова за „Хафингтон пост” мислећи на спекулације које су се појавиле на интернету. „То је комедија и узбуђена сам што ћу играти у њој. Снимање почиње у априлу.” Филм ће режирати и радити сценарио Глен Фикара и Џон Реква, који су претходно радили филм „Crazu, Сtupid, Кристен Стјуарт

рио да се нада да ће она прихватити улогу јер је сјајна. Стјуартова је рекла да тренутно нема ниједан други заказан пројекат, али да би волела да, пошто је април далеко, до тада уради неки минипројекат. Недавно је завршила турнеју на којој је промовисала „Праскозорје 2”, пети и последњи филм из серијала „Сумрак”, који је од ње направио светске познату глумицу. Игра и у филмској адаптацији истоименог романа Џека Керуака „На путу” (On the Road).

Из филма „Pro mi sed Land”

63. БЕРЛИНАЛE

Од Ван Санта до Зајдла Берлински филмски фестивал је открио прелиминарну листу филмова који ће бити приказани у фебруару и на њој су и нова остварења америчког редитеља Гаса Ван Санта, јужнокорејског Хонг СангСуа и Аустријанца Улриха Зajдла. Како преноси АФП, Ван Сан ће на 63. Берлиналу које ће се одржати од 7. до 17. фебруара, представити „Pro mi sed Land„ (Обећана земља), еколошку драму са Метом Дејмоном и Френсис Мекдорманд у главним улогама. Организатори кажу и да ће Хонг Санг-Су, миљеник критике, имати светску премијеру свог филма „No body’s Da ug ter Ha e won„ (Ничија ћерка Хевон) на Берлиналу. Филм је наставак остварења „У другој земљи” у коме је играла француска глумица Изабел Ипер. Зајдл, један од најконтроверзнијих филмских стваралаца у Европи, познат по својим отвореним и искреним филмовима о сексу и експлоатацији, наћиће се у програму фестивала са „Pa ra di se: Ho pe„ (Рај: Нада), финалним делом трилогије, о девојци која се заљубљује у 40 година старијег мушкарца.

Амерички аниматори Кирк Де Мико и Крис Сендерс представиће свој 3Д филм „The Cro ods„ где су ликовима гласове позајмили Николас Кејџ, Ема Стоун и Рајан Рејнолдс. Филм ће бити приказан ван конкуренције. На фестивалу ће бити приказани и филмови Румуна Калина Петера Нецера „Child‘s Po se„ (Дечја поза) и чилеанско-шпанска продукција „Глориа”. У пратећем програму фестивала биће приказан документарац „Re demp tion Im pos sble„ (Искупљење немогуће) Кристијана Роста и Клауса Стригела о рехабилитационом пројекту у Аустрији за шимпанзе које су коришћене у фармацеутским тестирањима. Кинески редитељ Вон Кар Вај предводиће жири који ће 16. фебруара доделити Златног и Сребрног медведа победницима. Француски редитељ и продуцент Клод Ланцман добиће награду за животно дело. Прошле године браћа Тавијани добили су Златног лава за филм „Цезар мора да умре”, докудраму о затвореницима који у затвору припремају представу према Шекспировој драми. (Танјуг)

Бојл неће режирати следећег Бонда

Дени Бојл

Британски редитељ Дени Бојл одбацио је шпекулације да би могао да режира следећи филм о Џејмсу Бонду, преноси Би-Би-Си. После појављивања Данијела Крејга на Бојловој церемонији отварања Олимпијских игара, острвски медији почели су да спекулишу о евентуалној сарадњи њих двојице. Бојл је, међутим, на директно питање да ли ће режирати филм о тајном агенту 007 рекао: „Не. Нисам добар са огромним количинама новца”. Бојл је рекао да је од филмова са великим буџетом одустао после снимања „Плаже” са Леонардом Дикаприом. „Једноставно ми тај велики буџет није одговарао. Неки људи то могу и воле да гледају такве филмове, али мени више одговара мање новца и трка на дуже стазе”, рекао је редитељ филмова „Милионер из блата” и „Трејнспотинг”.

kultura

dnevnik „КЛАСИК ФЕСТ” ДАНАС И СУТРА У ПАНЧЕВУ

Фестивал класичне камерне музике Други међународни фестивал класичне камерне музике „Класик фест„ биће одржан данас и сутра у Центру за културу Панчево, а уметнички директор манифестације кларинетиста Огњен Поповић најављује два „веома ефектна концерта„ уз учешће пажљиво одабраних уметника који су „мајстори својих инструмената„. „Класик фест ће отворити Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније. Поповић, оснивач Балканске камерне академије и први соло кларинетиста Београдске филхармоније, у интервјуу Танјугу рекао је да ће фестивал ове године угостити позната имена европске класичне музике и издвојио хорнисту Боштјана Липовшека из Словеније и соло обоисту Штутгартског националног театра Ивана Данка. „Трудио сам се да програм на фестивалу буде веома разноврстан и да приредимо два веома ефектна концерта, да уметници поново буду пажљиво бирани и то су стварно мајстори својих инструмената, позната имена у европском домену када је класична музика у питању„, истакао

је Поповић, додавши да ће, осим гостију из иностранства, на „Класик фесту„ наступити и признати домаћи уметници, чланови Балканске камерне академије. Програм фестивала обухватиће два концерта - „Barock‘n‘Roll” данас и „Време је за Штрауса„

сутра. Према Поповићевим речима први концерт чиниће барокна музика, дела Томаза Албинонија, Георга Филипа Телемана, Јохана Себастијана Баха, али ће приступ бити другачији. „Оно што је барок био у 17. и првој половини 18. века, обележивши читав један битан историјски период, то се десило са рокенролом у другој пловини 20.

века„, објаснио је Поповић назив концерта. Он је додао да детаље везане за сам концерт не би да открива, али да они који га познају, знају да је пун изненађења и спреман на све. На другом концерту, посвећеном највећем мајстору бечких валцера свих времена Јохану Штраусу, извешће његову оперету „Слепи миш„ у адаптацији за дувачки ансамбл. „Потрефило се да се фестивал одржава крајем године када смо сви у празничком расположењу, па ће и овај концерт бити мала најава чувеног бечког концерта који нас очекује у јануару„, додао је. Поповић је приметио да у Србији има много фестивала класичне музике, али да је посебност панчевачке манифестације што је искључиво заступљена камерна музика и музика писана за ансамбле од 10-12 чланова. „Овај фестивал је јединствен у региону. Врло битан сегмент у музици је камерна музика, која се много изводи у иностранству. Ја сам студирао у Немачкој и имао сам прилику да наступам са великиим именима баш на фестивалима као што је овај у Панчеву. Отуд идеја да нешто тог типа преселимо код нас„, објаснио је он.

ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОЈ СИНАГОГИ КОНЦЕРТ „ДОДИР ЦРНЕ ГОРЕ”

Композиције Срђана Булатовића и Дарка Никчевића У оквиру Дана црногорске културе у Војводини, вечерас у 18 часова у Синагоги биће приређен концерт под називом “Додир Црне Горе”. Наступиће дуо гитара Срђан Булатовић - Дарко Никчевић, перкусиониста Драгољуб Ђуричић као гост концерта, а учествују и Неда Тадић (виолина), Ведрана Рашовић (виолина), Данијела Драшковић (виола), Еден Секуловић (виолончело) и Дарко Новак (бас гитара). На програму су ауторске композиције Срђана Булатовића и Дарка Никчевића. Улаз је слободан. Први дипломирани гитариста и магистар гитаре у Црној Гори Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, фламенко гитариста и композитор, основали су дуо 1991. године. Репертоар дуа обухвата ауторске композиције чланова које се могу описати занимљивим спојем класичне, фламенко, филмске, етно и џез музике. До сада су остварили четири компак диска: Дуо„ (2001), „Носталгија„ (2005), “Додир Црне Горе” (2011)

и “Синергија” (2012) и објавили два издања уџбеника “Гитара за почетнике” (2006 и 2011). Срђан Булатовић (Подгорица, 1972) дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Срђана Тошића. Завршава потом специјалистичке студије гитаре на Академији уметности у Новом Саду, а затим магистрира и докторира на Факултету музичке уметности у Београду. Први је дипломирани гитариста и магистар гитаре у Црној Гори. Поред активног бављења концертном делатношћу, заједно са фламенко гитаристом Дарком Никчевићем оснива дуо гитара. Захваљујући раду у дуу, упознаје и музику других жанрова као што су фламенко, филмска, етно и џез музика, што све снажно утиче на креирање његовог уметничког пута. Срђан Булатовић се бави и педагошким радом. Оснивач је одсека гитаре у Средњој музичкој школи у Подгорици где ради као профессор. Такође предаје и на Музичкој академији на Цетињу.

Фламенко гитариста и композитор Дарко Никчевић (Никшић, 1971) завршио је Електротехнички факултет у Подгорици, а мастер диплому је стекао на Електротехничком факултету у Београду (одсек Аудио и видео технологије). Ради на Музичкој академији на Цетињу као руководилац електро-акустичке лабораторије и предавач на предмету Музичка технологија. Учесник је бројних концерата у Црној Гори, Србији, БиХ, Хрватској, Словенији, Грчкој, Холандији, Италији, Великој Британији и Шпанијии. Аутор је првог албума инструменталне музике у Црној Гори “Фламенцо” (1994). Покровитељи концерта су Црногорско национално вијеће у Републици Србији, Амбасада Црне Горе у Републици Србији. Концерт се реализује у сарадњи са Скупштином општином Врбас, Црногорским културно просвјетним друштвом „Никола I„, Врбас и Културним центром Врбас. Н. П-ј.

ponedeqak17.decembar2012.

ГЛУМАЧКО ПРИЗНАЊЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

„Добричин прстен” Предрагу - Микију Манојловићу Овогодишњу награду „Добричин прстен” за животно дело добио је истакнути глумац Предраг-Мики Манојловић, саопштило је Удружење драмских уметника Србије. Манојловић је 28. лауреат тог високог сталешког признања, а у конкуренцији је овога пута било укупно 15 истакнутих глумица и глумаца. Поред њега, кандидовани су и Радмила Андрић, Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милан Гутовић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Ђорђе Јелисић, Мирјана Карановић, Драган Николић, Марко Николић, Никола Симић, Љиљана Стјепановић, Рената Улмански и Ђурђија Цветић. Седмочлани жири донео је одлуку већином гласова, а радио је у саставу: глумци Ружица Сокић, Војислав Брајовић, Предраг Ејдус (претходни добитници „До-

бричиног прстена”) и Душанка Стојановић Глид, театролог Ксенија Шукуљевић Марковић, редитељ Славенко Салетовић и драмски писац Игор Бојовић. Подршку додели награде дали су Министарство културе и информисања Србије и Секретари-

јат за културу града Београда. Термин и место одржавања свечаности уручења златне копије прстена чувеног глумца Добрице Милутиновића (израда Златаре Мајданпек) Предрагу Микију Манојловићу биће саопштени накнадно.

АНТОЛОГИЈСКА ИЗДАЊА

Поезија на магистрали историје У фебруару наредне године навршиће се годишњица смрти Ивана Гађанског (1937-2012), песника, есејисте и књижевног преводиоца. Издавачка кућа „Та-

неси“ из Београда, у којој је Гађански био уредник, објавила је недавно избор из његове поезије „Балканском улицом“. Антоло-

гију је сачинио аутор, а у поднаслову пише да је то роман о недовршеној песми. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века изашла су два издања овог избора из сопственог певања Ивана Гађанског, који је песник уобличио као нову, аутономну збирку, са низом нових поетских циклуса. Две основне карактеристике његовог поетског израза су ерудиција и историјски контекст. Историја је магистрала на којој се одвија певање Ивана Гађанског, запазили су књижевни критичари. Своју родну Војводину аутор уметнички транспонује као ковитлац старих и модерних цивилизација, народа, политичких и верских светоназора, којима суди време. Песник се стално бави вечитим темама живота и литературе-недостатком љубави, међуљудске блискости, усамљености. Наравно, на сопствени уметнички на-

чин, језиком који је разуђен, дигресиван, препун експресија и метафора. Тако у поговору овом издању Богдан А. Поповић запажа песниково мајсторство „да дочара један динамични, кружни ток у коме је историја део времена, култура део историје, а поезија део културе, а непрестано кружење омогућава песнику иронијску дистанцу која га одваја од прошлости и даје јој густину релног постојања, а реално постојање садашњости удањава колико је потребно његовом суђењу. Поповић закључује да склоп чинилаца који је у књигама овог песника тако дејствен, чинилаца какви су јединствен песнички дар, модерни сензибилитет, мисао вична метафизичким колико и питањима актуелне свакодневице, ерудиција храњена свестраним познавањем класичне и модерне културе и књижевности открива једну изгледну могућност да савремена поезија, бавећи се овим безизгледним добом, успе да га преживи. Иван Гађански је оставио више књига поезије, есеја и превода са немачког, енглеског и грчког . Његова поезија је преведена на преко 20 језика. Награђиван је и у земљи и у иностранству, а за поезију је добио најугледнију- Змајеву награду Матице српске. Р. Лотина

ОБЈАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О ВЕЛИКАНУ НАШЕ МОДЕРНЕ

Живот и дело Косте Хакмана У издању „Службеног гласника“, недавно је објављена монографија „Коста Хакман - живот и дело“ Љиљане Пилетић Стојановић (Београд, 2012). Значајну помоћ око реализације и приређивања ове вредне и темељно урађене студије, има уметникова ћерка Милица Хакман. У међуратном периоду, о Хакмановим изложбеним активностима пишу Вељко Петровић, Милан Кашанин, Бошко Токин, Сретен Стојановић, Тодор Манојловић, Растко Петровић, Бранко Поповић, Пјер Крижанић. После Другог светског рата његово сликарство наставља да прати ликовна критика, а написе о поставкама дају Павле Васић, Ђорђе Поповић, Миодраг Б. Протић, Смаил Тихић. Краће биографије Косте Хакмана за Енциклопедију Југославије (1958), Малу енциклопедију (1959 и 1978) и Енциклопедију ликовних уметности (1962), пишу Катарина Амброзић и Миодраг Коларић. Потврђен као значајни стваралац наше модерне, Хакман је заступљен у низу референтних монографских прегледа, као што су – „Српско сликарство 20. века“ Миодрага Б. Протића и „Српско сликарство 1900-1950“

Лазара Трифуновића. У каталозима постхумно приређених изложби, текстове и студије о сликарству Косте Хакмана објављују - Момчило Стевановић, Алекса Челебоновић,

Љиљана Пилетић Стојановић, Јасна Јованов, Јасмина Јакшић. Значајан допринос проширењу сазнања о

Хакмановом животу налазимо у радовима Иване Продановић и Мухарема Шеховића. Хакман је 1919. уписао Академију ликовних уметности у Прагу, код професора Влаха Буковца. На Академији је првенствено негован цртеж, док је рад у класи за сликарство још увек почивао на искуствима класицизма. Незадовољан програмом, Хакман је одлучио да студије настави у Бечу. Мада је у бечким музејима нашао одговоре на многа питања, он је за кратко време разумео да ни у престоници Аустрије неће наћи своју уметност. Пошто је положио пријемни испит, Хакман се 1921. уписао на Академију лепих уметности у Кракову. Академија у којој је била однегована генерација наших уметника (Јован Бијелић и други), важила је за прогресивнију школу од оних у Прагу и Бечу. Пријатељски односи са колекционарем Павлом Бељанским, управо су започели када је Бељански на почетку дипломатске каријере био у Варшави а сликар на студијама у Кракову.

Године 1925. Хакман је дошао у Београд, који је био стециште уметника који су се школовали на европским академијама. Идеје које су заговарали авангардни покрети у Југославији, иако одјек струјања у европској уметности, биле су занемариване од установа које су биле задужене да брину о сфери културе. Средина није могла да их разуме и прихвати, а властима није одговарала њихова деструкција, бунт, подстицање промена у друштву. У послератно време новац, најчешће у поседу „ратних богаташа“, ретко је ишао у корак са укусом. Београдском чаршијом је владао Колесников, сликар пасторалних пејзажа. Ратни и поратни шпекуланти за уметност нису били заинтересовани ни као снобови („снобизам је потребан у уметности јер ствара мецене“ И. Секулић). Популарисање уметности базирало се на иницијативи групе ентузијаста која је основала Удружење пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. У таквим приликама, Хакман је одржао своју прву самосталну изложбу. После затварања изложбе он је отпутовао у Париз. Током четворогодишњег боравка само је једном дошао у Југославију, да би учествовао

на Шестој југословенској изложби у Новом Саду (1927). Педагошким радом је почео да се бави 1930, када је постављен за суплента у беогрдској Првој мушкој гимназији. По потреби службе предавао је у гимназији у Сремским Карловцима до 1935, када је постављен за „учитеља за орнаментално цртање и акварелско сликање“ на Одсеку за архитектуру београдског Техничког факултета. У октобру 1940. Хакман је постављен за ванредног професора на Академији ликовних уметности. Преузет 1945. из „старе школе“ у истом звању, он је 1950. унапређен у редовног професора. Хакман је преминуо у Опатији, 8. децембра 1961. Вест о смрти забележио је велики број југословенских листова, међу којима се издваја текст историчара уметности Динка Давидова објављен у нашем листу. Хакманов тематски репертоар је интимистички - ентеријер, мртва природа портрет, предео. У његовим делима препознавао се амбијент париске школе, исто као и аутентична атмосфера париских ведута, београдских предграђа, далматинских места. Већ од раних изложби, запажено је да је уметник својом хуманошћу и топлином умео да оплемени једноста-

ван призор свакодневице. Као педагог са великим искуством, знао је да препозна могућности својих студената и на одговарајући начин им помогне да нађу прави пут за своје уметничко исказивање. Хакман није био борац револуције у уметности, већ тих и ненаметљив истраживач ликовних вредности. Одсуство сваке ароганције или провокације у ставу, учинио га је не само познатим већ и прихваћеним и омиљеним уметником. Значајни инострани ствараоци за живота завреде и по неколико опсежних студија посвећених њиховом делу и раду. Код нас је ситуација другачија, па многи великани нису ни постхумно добили исцрпне студијске монографије (М. Мурат, Л. Коен, Б. Барух, М. Милуновић, И. Радовић, Ј. Перић). Монографија Љиљане Пилетић Стојановић представља значајан допринос новијим проучавањима Хакмановог дела. Осим опуса истакнутог уметника наше модерне ауторка је дала и својеврсни есеј о етици образоване грађанске класе. У свим наредним тумачењима Хакмановог дела ова студија ће представљати добро истраживачко полазиште и незаобилазну библиографску референцу. Синиша Ковачевић

svet

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

PO SLE MA SA KRA U OSNOV NOJ [KO LI U KO NEK TI KA TU

VA[INGTON

Oba ma od re dio na sled ni ka Klin to no voj VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama izabrao je senatora Xona Kerija za naslednika Hilari Klinton na funkciji dr`avnog sekretara, javile su TV mre`e Si-En-En i ABC. Si-En-En je citirao izvor iz redova Demokrata, dok je

Hilari Klinton

ABC spomenuo neimenovane izvore, prenosi agencija AFP. Bela ku}a za sada nije `elela da potvrdi ove navode, ali o~ekuje se da }e Keri biti glavni kandidat za tu ulogu. Keri, pora`en kao predsedni~ki kandi-

dat Demokratske stranke na izborima 2004, trenutno je na ~elu uticajnog komiteta za spoqne poslove Senata. Suzan Rajs, Obamina ambasadorka u UN, u ~etvrtak je odustala od kandidature za mesto dr`avne sekretarke, ~ime je Keri izbio u prvi plan za ovu funkciju. Rajsova je u pismu, upu}enom predsedniku Baraku Obami, ocenila da bi, ako bi ona bila nominovana za tu funkciju, to bio dug proces, povezan sa brojnim problemima i da bi to uticalo na unutra{we i me|unarodne prioritete SAD. Ona je zamolila Obamu da vi{e ne razmatra weno ime kao mogu}eg kandidata. Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton ponovila je da ne namerava da se kandiduje za predsednika 2016. iako je, kao najpopularniji zvani~nik u Obaminoj administraciji, vi|ena kao vode}i kandidat na tu funkciju.

EGIPAT

Spor ni pred log Usta va pro {ao? KA I RO: Egip}ani su tesnom ve}inom podr`ali sporni predlog Ustava, u prvom krugu referenduma, saop{tili su islamisti, koji su taj dokument sastavqali, ali i opozicija, pozivaju}i se na prve, nezvani~ne, rezultate. Zvani~ni rezultati se ne o~ekuje pre naredne runde referenduma, slede}e subote, a analiti ~ari procewuju da }e gra|ani na kraju prihvatiti Ustav jer u narednoj nedeqi glasaju okruzi nakloweniji islamistima, preneo je Rojters. Rezultati baziran na nezva ni~nim podacima, ako budu potvr|eni, pokazuju da }e egipatski predsednik Mohamed Morsi

imati malo razloga za slavqe, jer bi oni ukazali na duboku po deqenost u zemqi kojoj je neophodan konsenzus za uvo|ewe o{trih ekonomskih mera. Morsijeva Partija slobode i pravda objavila je na svom sajtu da je 56,5 odsto Egip}ana glasalo za ustav. Jedan opozicioni funkcioner izjavio je Rojtersu da je islamisti~ki ustav izgleda do bio podr{ku iza{lih na referendum, iako je u prvi mah opozicioni blok saop{tio da je ve lika ve}ina bira~a glasala protiv spornog predloga Ustava.Za sada se opoziciona koalicija Nacionalni front spasa nije oglasila saop{tewem.

RUSIJA

Pu {te ni svi pri ve de ni MO SKVA: Policija je oslobodila sve gra|ane koji su bili pri ve deni na nedozvoqe nom mitingu u centru Moskve, na Trgu Lubjanka. Prema podacima moskovske Glavne uprave Ministarstva unutraswih poslova na mitingu je u~estvovalo pribli`no 700 osoba, a za protivzakonito pona{awe privedeno je bilo wih oko 40, podse}a RIA Novosti. Agenciji Inter-

faks re~eno je u pres slu`bi moskovskog MUP-a da je policija privodila samo one koji se nisu pot~inili legalnim zahtevima pripadnika MUP.Uprkos upozorewima policije da okupqawe nije odobreno, oko 500 qudi je do{lo na trg, od kojih su najmawe polovina novinari i blogeri, javila je ta agencija pozivaju}i se na neimenovani izvor.

Iden ti fi ko va ne `r tve W U T A U N / K O N E K TI KAT: Policija je saop{tila imena 26 osoba ubijenih u masakru u osnovnoj {koli „Sendi Huk” u Wutaunu u ameri~koj dràvi Konektikat, me|u kojima je bilo 12 devoj~ica i osam de~aka uzrasta od {est i sedam godina. Kako je pre neo Rojters, jedna od ubijenih devoj~ica u masa kru je pre ~etiri dana proslavila sedmi ro|endan.Ubijeno je i {est odraslih ènskih osoba, koje su imale izme|u 27 i 56 godina, saop{tio je na~elnik medicinskih istraìvawa u Konektikatu, Ej~ Vejn Karver. Karver, koji je nadzirao autopsije svih `rtava a mnoge od wih i sam izvr{io, rekao je da je to bilo „najgore {to je ikad video”. Prema wegovim re~ima, `rtve su upucane nekoliko puta iz poluautomatskog oru`ja a neki od |aka bili su ubijeni sa male razdaqine, preneo je AP. Prema izjavama svedoka, ubica nije rekao ni re~ dok je pucao u decu i kasnije izvr{io

samoubistvo. Vlasti su saop{tile da se napada~ ubio a Karver je najavio da }e biti ura|ena autopsija wegovog i le{a wegove majke, ubijene u blizini {kole. U masakru je `ivot izgubilo 28 qudi a na spisku `rtava nije objavqeno ime napada~a, kojeg je policija - za sada nezvani~no, identifikovala kao Adama Lancu, niti wegove majke. Policija je ranije rekla da je priku pila „neke vrlo dobre dokaze” o motivima ubice, {to }e pomo}i da se stekne kompletan uvid ka-

ko je i za{to izvr{io stravi~an zlo~in. Prema policijskim saznawima i majka ubice, Nensi Lanca, bila je strastveni kolekcionar oru`ja i imala je pi{toqe koje obi~no koristi policija (sig sauer i glok), kao i vojni~ku pu{ku „bu{master M4”. Prema izjavama policajaca upoznatih sa istra gom, veruje se da je Adam patio od poreme}aja li~nosti a `iveo je sa majkom. Wegov stariji brat, 24-godi{wi Rajan, rekao je policiji da nije bio u kontaktu sa Adamom od 2010. godine. Veruje se da on nije u~estvovao u masakru.Rojters isti~e da je u SAD do sada bilo mnogo masovnih ubistava ali da su retko `rtve bile toliko mlade, kao i da su o`ivele diskusije o ameri~kim propisima o oru`ju. Britanska agencija podse}a da je ovo jedno od najstra{nijih ubistava u {koli, posle ubistva 13 u~enika i nastavnika u {koli „Kolombajn” u Koloradu, 1999. godine.

Pri ve den u~e nik zbog pla ni ra wa na pa da VA [ING TON: U~enik jedne sredwe {kole u Oklahomi priveden je po{to je optu`en da je planirao da podmetne bombu i puca u druge |ake u {koli Bartsvil, istog dana kada je 20-godi{wak ubio 20 dece i sedmoro odraslih u {koli u Konektikatu. Semi Iglber ^aves (18), uhap{en je u pe tak, po{to je policija otkrila wegov navodni plan, istog dana kada je Adam Lanca po~inio masakr u {koli u Konektikatu, a zatim izvr{io samoubistvo.

Policija je navela da âves poku{ao da ubedi druge |ake da mu pomognu da namami u~enike u salu u {koli, kako bi zakqu~ao vrata katancima i po~eo da puca. Mediji navode i saop{tewe lokalnih vlasti da je mladi} pretio da }e ubiti sve one koji mu ne pomognu. Prema ovom izve{taju, âves je nameravao da aktivira bombu na ulazu ka da u {kolu stigne policija. Vlasti navode da u~enicima ne preti opasnost, a âvesu je odre|ena kaucija od milion dolara.

^E[KA

ALABAMA

Puc wa va u bol ni ci BIR MIN GEM: Naoru`ani napada~ ranio je u jednoj bolnici u Birmingemu u ameri~koj saveznoj dr`avi Alabami tri osobe, samo dan nakon {to je 20-godi{wi napada~ usmrtio 20 dece i sedam odraslih osoba u {koli u Konektikatu, a zatim izvr{io samoubistvo, javile su agencije. AP navodi da su u napadu u subotu u bolnici raweni policajac i dvoje radnika bolnice, a da je napada~a ubio drugi policajac. Prema izve{taju ameri~ke novinske agencije, policija je stigla u bolnicu „Sveti Vinsent” na dojavu da se u woj nala-

zi naoruàni mu{karac.Prema re~ima predstavnika birmingemske policije Xona Vilijamsa, osumwi~eni je otvorio vatru ~im je ugledao policajca i ranio wega i dvoje radnika bolnice koji su se tu zatekli. Policija jo{ utvr|uje razloge zbog kojih je naoruàni mu{karac bio u bolnici, a vlasti nisu objavile imena ni napada~a, ni povre|enih. Do novog oruànog napada u SAD do{lo je samo dan nakon {to je u osnovnoj {koli „Sendi Huk” u Wutaunu, u ameri~koj dr àvi Konektikat, Adam Lanca (20) ubio 20 |aka, sedam odraslih osoba i potom izvr{io samoubistvo.

FILIPINI

Glu mac pao u pu bli ku PRAG: Jedan od glumaca i troje gledalaca predstave „Robin Hud” u pra{kom pozori{tu Kalih povre|eni su kada je glumac, po{to je puklo ~eli~no uè koje ga je dràlo, pao u publiku. Glumac Jan Kì` pao je s visine od nekoliko metara u prve redove publike i povredio, osim sebe, jo{ dve ène i jednog {estogodi {weg de~aka. Povre|enima je na licu mesta ukazana pomo},a zatim su neki od wih preneti u bolnicu, rekla je portparolka Hitne pomo}i Jirìna Ernestova. Glumac nije gubio svest i wegove povrede nisu te{ke, a kasnije je pu{ten ku}i kao i jedna hospitalizovana èna, preneli

su ~e{ki mediji. De~aku je povre|ena glava, a posle ukazane pomo}i u pozori{tu baka je odbila da odvezu do bolnice. - Pozori{te Kalih radi ve} 14. sezonu i jo{ nikada nije do{lo do ovakve situacije -rekao je vlasnik i producent pozori{ta Mihal Kocourek, izviniv{i se gledaocima. Portparol pozori{ta Jaroslav Panenka kazao je da je si stem koji dr`i glumce iznad publike dobro proveren i da je radio u 200 repriza ovog mjuzikla. Predstava je posle nezgode koja se dogodila u subotu uve~e, pre kinuta, a gledaoci su napustili pozori{te.

Taj fun od neo 1.020 ì vo ta MA NI LA: Tajfun Bo fa odneo je do sada 1.020 ìvota na Filipinima, a strahuje se da }e ovaj broj znatno porasti, saop{tila je vlada te zemqe.Naj vi{e `rtava je zabeleèno na ostrvu Mindanao, gde je naneta i najve}a materijalna {teta, rekao je {ef civilne odbrane Benito Ramos. Kao nestali vode se 844 qudi, od kojih su polovina ri bari, dodao je Ramos.On je kazao da se strahuje da je ve}ina wih nastradala.

Tajfun Bofa je najja~i koji je ove godine pogodio Filipine, podse}a AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @E RAR DE PAR DJE Poznati francuski glumac @erar Depardje saop{tio je da se odri~e francuskog dr`avqanstva i paso{a po{to se ose}a uvre|enim zbog kritika na ra~un wegovog prese qewa u Belgiju kako bi izbegao poreze u svo joj domovini. premijer Ero opisao je odluku Depardjea da napusti Francusku kao „pate ti~nu”.

PA PA BE NE DIKT [E SNA E STI Poruka pape Benedikta [esnaestog povodom Svetskog dana mira, u kojoj se on jasno usproti vio istopolnim brakovima, nai{la je na o{tru kritiku liberalnih krugova, posebno u papinoj postojbini Nema~koj, a jedan od vode}ih politi~ara Zelene partije Foker Bek je izjavio da je re~ o „poruci nemira”: Bek je ocenio da papa zanemaruje „osnovna qudska prava„.

UGO Â VES Zdravstveno stawe predsednika Venecuele Uga âvesa, koji boluje od raka, popravqa se nakon najnovije operacije na Kubi. âves (58), koji je u oktobru po tre}i put izabran za predsednika, saop{tio je naciji pre nedequ dana da mu se kancer ponovo vratio nakon ~ega je na Kubi operisan.U Venecueli se ju~e odràni izbori za guvernere i poslanike u 23 dràve.

PLA NO VI ISLAM SKE ZA JED NI CE U LON DO NU

Iz grad wa naj ve }e ya mi je u Evro pi LON DON: Planovi islamske zajednice u Londonu da u ~etvrti Stratford, u isto~nom Londonu, sagradi mega-xamija za 12.000 vernika, nisu nai{li na odobrewe nadle`ne gradske komisije. Pozivaju}i se na britanske medije, Verska informativna agencija (VIA) je prenela da bi postoje}a xamija trebalo da bude znatno uve}ana, a uz wu bi bio sagra|en verski centar sa konferencijskim prostorom, {kolom, internatom i velikim parkingom za vozila i bicikle. Izgradwa xamije ko{talo bi 100 miliona evra. Ona bi bila ne samo najve}a u Velikoj Britaniji, ve} i u Evropi. Vlasti smatraju da bi wena gradwa na `eqenom mestu izazvala saobra}ajne probleme, xamija se ne bi uklopila u ambijent, a postoji opasnost od mogu}eg „he mijskog kontaminirawa”. Jedna muslimanska organizacija je, ovaj prostor na kome je bila he -

mijska industrija, kupila 1998. godine. Bilo je, dodaje se, i „drugih dilema”, prvenstveno u vezi sa terorizmom.Planovi gradwe postoje ve} pet godina. Xamija bi bila tri puta ve}a od glavne londonske hri{}anske bogomoqe, katedrale svetog Petra, i ujedno najve}i verski objekat na britanskom ostrvu.

Stru~waci smatraju da kom pleks xamije od 7,3 hektara omogu}ava da se na wemu u isto vreme na|e 40-70. 000 osoba, {to je u delu javnosti nai{lo na negodovawe.Potrebno bi bilo sagraditi i novu metro stanicu.Sada{wa xamija nema godi{we prihode ni milion evra, uz to ima brojne izdatke.

Nema odgovora ko bi finansirao taj veliki projekat, a ako bi to bila sredstva Saudijske Arabije, postoji opasnost od „fundamentalizma”. Sada{wa uprava xamije distancira se od „svakog terorizma”, mada ne preuzima garanciju za svakog vernika.Peticiju protiv ove gradwe potpisalo je vi{e desetina hiqada stanovnika Londona. Gradwa ima protivnike i me|u muslimanima. Jedan poslanik britanskog parlamenta, musliman, ve} godinama se protivi planovima gradwe, izjavquju}i da i sada ima dovoqno islamskih bogomoqa u Londonu i celoj zemqi. U Londonu, ina~e, `ivi oko 600.000 muslimana prema popisu iz 2001. godine. Prema sada{wih pro cenama ima ih vi{e od million, najvi{e iz Turske (300.000), Pakistana (240.000) Banglade{a (170.000), Somalije (140.000).

balkan

dnevnik

RE A GO VA WA NA NA U^ NI SKUP HR VAT SKE AKA DE MI JE ZNA NO STI

]i ri li ca hr vat ska ba {ti na?

ZA GREB: Na u~ ni skup u or ga ni za ci ji Hr vat ske aka de mi je zna no sti na te mu „Hr vat ska }i li~ na ba {ti na” iza zvao je è sto ka re a go va wa u Sr bi ji, s po ru kom da to ni je ni {ta dru go ne go {min ka we isto ri je i na sto ja we da se pot pu no iz bri {e iden ti tet pre ko drin skih Sr ba. Re dov ni pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu, stru~ wak za sta ro slo ven ski je zik i hr vat sko gla go qa {tvo Ma teo @a gar, je dan od or ga ni za to ra tog sku pa, iz ne na |en je re a go va wem ko le ga i me di ja iz Sr bi je. @a gar je Ta njugu re kao da, „ako su sta vo vi iz ne ti u srp skim me di ji ma do i sta re pre zen ta tiv no mi {qe we srp ske fi lo lo gi - Za greb je, to zna ~i da je ve li ko srp ski na ci o nal no-fi lo lo {ki kon cept jo{ uvek do mi nan tan, a to nas na ne ki na ~in su o ~a va s bol nom ~i we ni com da ni na {e ze mqe ne ì ve u mi ru ne go u svo je vr snom pri mir ju”.On je re kao da ne po sto je pri me re ni kon tak ti iz me |u ser bi sta i kro a ti sta i da bi on i we go ve hr vat ske ko le ge ra do ima li part ne re za raz go vor iz Sr bi je, ali ne one ko ji, ka ko ka è, in si sti ra ju na ve li ko srp skom kon cep tu, da je sve {to je {to kav sko srp sko. - ]i ri li ca ko jom su se Sr bi na pro sto ru Hr vat ske slu ì li deo je i hr vat ske kul tu re, kao GR^ KA

Pro test pro tiv ra si zma ATI N A: Vi { e sto t i n a gr~ kih i ak ti vi sta iz dva de se tak ze ma qa pro te sto va lo je u cen tru Ati ne pro tiv ra stu }eg ra si zma, an ti se mi ti zma i neo na ci zma u gr~ kom dru {tvu i u Evro pi, ja vi le su agen ci je.Or ga ni za to ri su, ka ko pre no si gr~ ka agen ci ja ANA, na zva li svoj mi ting „ve li kom evrop s kom bit k om za de m o kra ti ju”. Po li ci ja je sa op {ti la da je na cen tral nom tr gu Sin tag m a u Ati n i, pre k o pu t a zgra de par la men ta, u su bo tu bi lo pri bli `no 500 oso ba, dok or ga ni za to ri tvr de da ih je bi lo dvo stru ko vi {e.De mon stran ti su ra {i ri li ve li ki tran spa rent s nat pi som „Evro pa pro tiv neo na ci zma”, pre n eo je agen c i j a Frans pres. Me | u de m on s tran t i m a su bi l i Ati w a n i, imi g ran t i, in t e l ek t u a l c i, umet n i c i, pri pad ni ci an ti ra si sti~ kih po kre ta, po sla ni ci le vi ~ar skih par t i j a, na v o d i ANA, dok AFP is ti ~e da su bi li i fran cu ski lo vac na na ci ste Ser` Klar sfeld i ita li jan ski kwi ` ev n ik no b e l o v ac Da rio Fo. De mon stran ti ma se pri dru `io i gra do na ~el nik Ati ne Ge or gi os Ka mi nis, ko ji je re kao da „glad i po tre be ne ma ju na ci o nal nost ni ti pa so{„. -Zna mo da po sto je od re |e ne po li ti~ ke sna ge ko je po ku {a va ju da okri ve imi gran te za sve pro ble me ze mqe. To je ne pri h va t qi v o, ne i s ti n i t o i neo sno va no - re kao je Ka mi nis. Pre m a iz v e { ta j u AFP-a, bes je uglav nom usme ren na gr~ k u de s ni ~ ar s ku par t i j u Zlat na zo ra, ko ja je osvo ji la se dam od sto gla so va bi ra ~a na par la men tar nim iz bo ri ma u ju n u, ~i m e je obez b e d i l a ula zak u skup {ti nu. Ta par ti ja sum wi ~i se za ne ko li ko na pa da na imi gran te i pri pad ni ke ma win skih gru pa to kom pro te klih ne ko li ko me se ci, na vo di fran cu ska agen ci ja.

{to je i ce la srp ska kul tu ra na hr vat skom pro sto ru ukqu ~e na i u hr vat sku. Ti me uop {te ne ne gi ra mo ~i we ni cu da je to u osno vi ci, et ni~ ki gle da no, srp ski kul tur ni fe no men - re kao je i do dao da je i u srp sku kul tu ru ukqu ~e na kul tu ra Bu we va ca. @a gar je ra ni je u raz go vo ru za „Vi je nac” na veo da „zna tan deo sred wo ve kov ne, a do brim de lom

i no vo ve kov ne ba {ti ne ne mo `e mo raz re za ti, pa pri pi sa ti po je di nim na ci o nal nim kul tu ra ma”. - Na rav no je da je mno go {to {ta za jed ni~ ko i da sva ko ima pra vo u svo ju fi lo lo gi ju uvr sti ti ono {to sma tra da de fi ni {e we go vu kul tu ru i we gov iden ti tet. Ako ne ko sma tra da su i Hr va ti {to kav ci Sr bi, da ne po sto ji hr vat ski stan dard ni je zik, iz gra |en kao i srp ski na no vo {to kav skoj osno vi ci, da je sve }i ri li~ no srp sko, pa ma kar to pi sa li i bo san ski i sla von ski fra wev ci, Dal ma tin ci ili Du brov ~a ni, taj za pra vo ne gi ra

po sto ja we dru gih fi lo lo gi ja, a ti me i na ci ja - iz ja vio je. Isto ri ~ar sa be o grad skog In sti tu ta za sa vre me nu isto ri ju Ni ko la @u ti} uka zao je da naj no vi je pro gla {e we }i ri li ce hr vat skom kul tur nom ba {ti nom u pot pu no sti od u da ra od ra ni je hr vat ske „fal si fi ka tor ske je zi ko slov ne tra di ci je”. @u ti} je pod se tio da su se sled be ni ci An te Star ~e vi }a, Jo si pa Fran ka i An te Pa ve li }a gro zi li od „pri mi tiv nog srp skog bi zant skog pi sma” i go vo ri li da su oni „uzo ri ti la ti ni” i da pi {u „uzo ri tim la tin skim pi smom”. On je na veo da su Hr va ti ve} pri svo ji li pr vo bit ni }i ril ski ob lik pi sma - gla go qi cu, ko ja je bi la pi smo istar skih i pri mor skih Sr ba - ~a ka va ca. Po zna ti srp ski lin gvi sta i pro fe sor na ne ko li ko uni ver zi te ta Mi lo{ Ko va ~e vi} ka `e za be o grad ske me di je da Hr vat ska aka de mi ja zna no sti i umet no sti po ku {a va fal si fi ko va wem isto ri je da stvo ri pri mat nad je zi kom svih biv {ih ju go slo ven skih na ro da. Pre ma we go vim re ~i ma, Hr va ti se u ovom „{min ka wu” isto ri je slu `e ra znim fal si fi ka ti ma, a naj a lar mant ni je je to {to srp ske in sti tu ci je ne re a gu ju.

HRVATSKI PREMIJER ZORAN MI LA NO VI]:

Ne raz mi {qam o re kon struk ci ji vla de ZA GREB: Hr vat ski pre mi jer Zo ran Mi la no vi} iz ja vio je da sma we we kre dit nog rej tin ga Hr vat ske ni je raz log za pa ni ku, do da ju }i da ne raz mi {qa o re kon struk ci ji vla de.Mi la no vi} je u Ko priv ni ci oce nio i da Hr vat skoj sa da ni je po treb na po mo} MMF-a i da je kre dit ni rej ting opao, jer Hr vat ska ni je ra di la ono {to in ve ti tor ske ku }e o~e ku ju od svih vla da da ra de, a to je da „se ku na sve stra ne”.Hr vat ski pre mi jer je is ta kao da ne ma kon kret nih raz lo ga za pad kre dit nog rej tin ga, ve} su o~e ki va wa bi la da se sma we pla te i da se ot pu sti 20.000 do 25.000 qu di, o ~e mu, ka ko je do dao, hr vat ska vla da sa da ne raz mi {qa. Na pi ta we raz mi {qa li o re kon struk ci ji vla de, s ob zi rom na na vo de u me di ji ma da su mi ni stri inert ni, pre mi jer je od go vo rio da oni to ni su i da ih ne }e me wa ti. -Re kao sam, bez eufo ri je, ali i bez pa ni ke. Ako mi ni star po mor stva, sa o bra }a ja i in fra struk tu re ra di na re struk tu ri -

ra wu ~i ta vih me ga-si ste ma, ako mi ni star fi nan si ja za i sta uvo di red, a to ni ko ne mo è da mu ospo ri, i ti me mno gi ma sta je na ùq, jer mno gi su od ra sli u ne re du i to je wi hov hu mus, on da mi ne pa da na pa met da ih me wam, ne go }u im da ti jo{ do dat ni ve tar u le| -re kao je pre mi jer. On je is ta kao da u 2013. go di ni ve ru je u opo ra vak hr vat ske pri vre de. Sta we hr vat ske pri vre de je, ka ko je oce nio, te {ko, „ali ne i ka ta stro fi~ no”. -Ono je te {ko, iz ra zi to te {ko. Ni je pa ni~ no, ni je ka ta stro fi~ no, ali je van red no, jer smo re dov nim sma tra li ne {to {to je tra ja lo go di na ma zdra vo za go to vo. Mo ra }e mo se vra ti ti u ci klus ra sta i je di no rast ga ran tu je po sao. Ve }i pro blem je ni ska za po sle nost, ne go ne za po sle nost. Ima mo 350.000 gra |a na na ber zi, od to ga re al no 250.000 tra ì po sao, ali ni jed no, ni dru go ni su pre sud ne ka te go ri je. Pre sud no je {to ra di ma we od 1,5 mi li o na qu di - ka zao je hr vat ski pre mi jer.

AL BA NI JA

Cr kva ne pri zna je zva ni~ ne po dat ke po pi sa TI RA NA: Zva ni~ ni po da ci po pi sa 2011. go di ne u Al ba ni ji, ko je je sa op {tio Sta ti sti~ ki in sti tu te te ze mqe, ne pri hva tqi vi su i ne re al ni za Pra vo slav nu cr kvu Al ba ni je, a gr~ ka or ga ni za ci ja Omo nia zah te va od al ban ske vla de i me |u na rod ne za jed ni ce da ob ja vqe ne re zul ta te ne pri zna ju. Ka ko je pre ne la Ver ska in for ma tiv na agen ci ja (VIA), Cr kva je na ja vi la zva ni~ no sa op {te we tim po vo dom ko je }e pot pi sa ti po gla var, ar hi e pi skop Ti ra ne i ce le Al ba ni je Ana sta si je.

Omo nia sma tra da je re~ o fal si fi ko va nim re zul ta ti ma po pi sa na {te tu ne sa mo Gr ka, ve} i pra vo slav nih ma wi na - Ma ke do na ca i Cr no go ra ca. To udru è we na ja vqu je da }e na pra vi ti pa ra le lan po pis ka ko bi do ka za li da sa op {te ni po da ci ni su re al ni. Pre ma zva ni~ nim re zul ta ti ma po pi sa u Al ba ni ji ì vi 2,8 mi li o na sta nov ni ka. Gr ka ima 24.360 Gr ka, {to je 0,54 od sto sta nov ni {tva, a gr~ ki je ma ter wi je zik za 0,15 od sto gra |a na, dok me di ji i po je di ni zva ni~ ni ci tvr de da u Al ba ni ji ì vi ~ak 300.000 Gr ka.

ponedeqak17.decembar2012.

LI DER DE MO KRAT SKOG FRON TA MI O DRAG LE KI]

\u ka no vi} ne }e bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la POD GO RI CA: Li der opo zi ci o nog De mo krat skog fron ta Mi o drag Le ki} ka zao je da od no ve Vla de Cr ne Go re, pred vo |e ne pre mi je rom Mi lom \u ka no vi }em, ne o~e ku je kon kret nu bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. - Ne o~e ku jem kon kret nu bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, ina ~e osnov ne i si stem ske bo le sti cr no gor skog dru {tva. Jo{ ma we o~e ku jem kom pe tent nu ini ci ja ti vu za opo ra vak eko no mi je ko ja se pri vid no odr `a va sa mo no vim za du `i va wi ma - re kao je Le ki}. On je do dao da od \u ka no vi }e ve vla de ne o~e ku je bi lo ka -

Miodrag Le ki}

kav do pri nos od go vor nog i zre log dru {tva, na ba zi pra vi la gra |an ske de mo kra ti je i prav ne dr ` a v e. Le k i} je ne d eq n i k u

„Mo ni tor” ka zao da, s dru ge stra ne, o~e ku je da }e sve sla bo sti cr no gor skog dru {tva bi ti pri kri va ne is ti ca wem evro a tlan skog pu ta Cr ne Go re i „mi si o nar skom ulo gom {e fa re `i ma na tom pu tu”. - Bi }e pro gla {e ni an ti dr `av nim i an ti e vrop skim ele men ti ma svi ko ji bu du sma tra li da su ko rup ci ja i kri mi nal s jed ne stra ne, i evrop ski put s dru ge, ne spo ji vi, da se ti me za pra vo ukr {ta ju va tra i vo da. Ali, ka da smo kod te te me, bi }e za ni mqi vo {ta }e o to me mi sli ti u Bri se lu - na veo je li der De mo krat skog fron ta.

Za ple we no 35 ki lo gra ma ma ri hu a ne POD GO RI CA: Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je na gra ni~ nom pre la zu De be li bri jeg dr `a vqa ni na Hr vat ske P.N. (60) iz Za gre ba, kod ko ga je za ple we no oko 35 ki lo gra ma ma ri hu a ne, sa op {ti la je Upra va po li ci je Cr ne Go re. Dro ga je bi la sa kri ve na u po seb nim bun ke ri ma u auto mo bi lu mar ke „mer ce des” , hr vat skih re gi star skih ta bli ca, ko jim je upra vqao P.N. Is pod pla sti ke u pred wem de lu vo zi la, kao i u unu tra {wo sti zad weg bra ni ka pro na |e no je 85 pa -

ko va wa u ko ji ma se na la zi lo oko 35 ki lo gra ma ma ri hu a ne, na ve de no je u sa op {te wu. Kri mi na li sti~ ka ob ra da uka zu je na sum wu da je N.P. dro gu na ba vio na Ko so vu, ko ju je po tom pre ko te ri to ri je Cr ne Go re, od no sno gra ni~ nog pre la za De be li bri jeg, po ku {ao da pro kri jum ~a ri u Hr vat sku. Osum wi ~e ni N.P. je, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre dat nad le `nom tu `i la {tvu, zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa, dr `a we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga , sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

Do ~ek No ve godine uz estrad nu eli tu POD GO RI CA: Cr no gor sko pri mor je i za do ~ek No ve 2013. go di ne bi }e ste ci {te naj ve }i estrad nih zve zda iz re gi o na, {to bi, ka ko sma tra ju u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji te dr à ve, tre ba lo da bu de ga rant do brog pro vo da. U me tro po li cr no gor skog tu ri zma - u Bu dvi u no vo go di {woj no }i na stu pa }e naj po pu lar ni ji pe va~ na pro sto ru ne ka da {wu Ju go sla vi je Zdrav ko ô li}, dok je za 1. ja nu ar na ja vqen kon cert Par nog vaq ka. Di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Bu dva Je le nu Ra |e no vi} ka za la je da bo gat no vo go di {wi pro gram ga ran tu je do bar pro vod u tom gra du.Kva li te tan pro gram, in ten ziv na kam pa wa i imix Bu dve kao gra da od li~ nog pro vo da, o~e ku je mo re zul ti ra }e ve li kom po se tom. U or ga ni za ci ji no vo go di {weg do ~e ka ulo è no je oko 200.000 evra , na ve la je ona.

Ve se lo }e bi ti u u obli `wim Be ~i }i ma, gde }e go sti u naj po zna ti jem cr no gor skom ho te lu Splen did, naj lu |u no} mo }i da do ~e ka ju uz pe sme Ha ri Ma ta Ha ri ja i Je le ne Ro zge.U pe tro va~ kom ho te lu Pa las glav ne mu zi~ ke zve zde bi }e Ha lid Be {li} i Ne da Ukra den, a po red wih za do bar pro vod po bri nu }e se i gru pa No vi fo si li .U naj po zna ti joj cr no gor skoj dis ko te ci Mak si mus u Ko to ru u no vo go di {woj no }i na stu pa }e Xe nan Lon ~a re vi}, a za 1. ja nu ar na ja vqen je na stup Se ve ri ne.U tom pri mor skom gra du no vo go di {wi pro gram bi }e or ga ni zo van i na Tr gu od oru` ja i Tr gu Sve tog Tri pu na. I ho te li na se ve ru Cr ne Go re or ga ni zo va }e do ~ek No ve go di ne. Za vru }u at mos fe ru na @a bqa ku bi }e za du `e ni Ja dran ka Baj rak ta re vi}, Ba ne Moj si lo vi}, Mi li ca To do ro vi} i Mi -

lan Din ~i}. Ve se lo }e bi ti i u Ko la {i nu, gde }e u ho te lu Bjan ka na stu pa ti Mi ro slav Ili} i Da ni jel Ali ba bi}. Cr no gor ski ho te li je ri sa op {ti li su da }e ce ne do ~e ka i sme {ta ja bi ti na ni vou pro {lo go di {wih.^e ti ri da na bo rav ka u Splen di du, uz ga la ve ~e ru 31. de cem bra, ko {ta 360 evra po oso bi. Ova ce na pod ra zu me va i jed no do dat no no }e we gra tis.Ce na tro dnev nog no vo go di {weg aran `ma na, na ba zi pu nog pan si o na, u ho te lu Pa las u Pe trov cu iz no si 350 po oso bi. Po zna ti `a bqa~ ki ho tel Pla nin ka nu di tri no }e we i tri sve ~a ne ve ~e re uz mu zi~ ki pro gram za ce nu od 190 evra po oso bi, dok se aran `ma ni u ho te lu Po lar star kre }u od 300 do 350 evra po oso bi.Ce na tro dnev nog aran `ma na, na ba zi pu nog pan si o na, u ho te lu Bjan ka u Ko la {i nu ko {ta 459 evra po oso bi.

RU KO VOD STVO SO CI JAL DE MO KRAT SKOG SA VE ZA MA KE DO NI JE IS KQU ^I LO NE KO LI KO SVO JIH ^LA NO VA

De lo va li na {te tu stran ke

SKO PQE: Ru ko vod stvo naj ve }e opo zi ci o ne stran ke, So ci jal de mo krat skog sa ve za Ma ke do ni je (SDSM), is kqu ~i lo je iz par ti je ne ko li ko is tak nu tih ~la no va zbog to ga {to su, ka ko je ob ja {we no, de lo va li na {te tu stran ke. Raz re {e ni Vla do Bu~ kov ski, ko ji je bio pre mi jer i mi ni star od bra ne, da nas pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Sko pqu, vi {e pu ta je jav no kri ti ko vao po te ze stran ke i li de ra Bran ka Cr ven kov skog. Di mi tar Bu zlev ski, ko ji je svo je vre me no bio mi ni star u vla di SDSM i gra do na ~el nik Re se na, kao i Vik tor Cvet kov ski su ra sre {e ni zbog to ga {to su se kan di do va li kao ne za vi sni kan di da ti za gra do na ~el ni ke, upr kos to me {to je SDSM ve} is ta kao svo je kan di da te za tu funk ci ju u Re se nu i Ku ma no vu. Od lu ku o is kqu ~e wu iz stran ke sa op {tio je Cr ven kov ski na kon fe ren ci ju za no vi na -

Bran ko Cr ven kov ski

re. On je tom pri li kom na ja vio da }e SDSM boj ko to va ti lo kal ne iz bo re u mar tu sle de }e go di ne uko li ko ne bu du is pu we ni wi ho vi uslo vi, od no sno iz me wen iz bor ni za kon u skla du sa pre po ru ka ma OEBS/ODI HR i aù ri ra ni bi ra~ ki spi sko vi. Na op tu `be vla sti da opo zi ci ja ve li kim bro jem amand ma na na pred log bu è ta za 2013. go di nu blo ki ra funk ci o ni sa we ~i ta ve dr à ve, Cr ven kov ski je re kao da

wi hov ciq ni je da blo ki ra do no {e we bu è ta ve} da na te ra vlast da se od rek ne ne pro duk tiv nih tro {ko va i no vih za du ì va wa.On je na ja vio da }e su tra we go va stran ka pred lo ì ti plan za u{te de u bu xe tu i da }e od we go vog pri hva ta wa za vi si ti sud bi na bu xe ta. - U tom pla nu }e bi ti ma we nov ca za vla di ne re kla me, za eko nom ske pro mo ci je, za fon ta ne i spo me ni ke, za no ve objek te u okvi ru pro jek ta Sko pqe 2014, za no ve zgra de za Vla du i mi ni star stva, sa u{te dom od 204,8 mi li o na evra - iz ja vio je Cr ven kov ski. Pre mi jer Ni ko la Gru ev ski je op tu ìo Cr ven kov skog da blo ki ra wem do no {e wa bud ze ta za 2013. go di nu è li da na pra vi ha os u dr à vi. - We gov ciq je da spre ~i Vla du da po de li pla te i po ve }a pen zi je, da po ve }a so ci jal nu po mo}, da ne mo è da is pla ti sub ven ci je I da blo ki ra ~i tav rad dr à ve - iz ja vio je Gru ev ski.

ponedeqak17.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tugom i bolom javqamo svim prijateqima i poznanicima da je u 56. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Zakaria{ Perti}

Sahrana je u utorak, 18. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

O`alo{}eni: supruga Evica, sin Zaki i }erka Suzana sa porodicama.

66054

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65957

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke-nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

Qubi{i @ivan Bogdanovi} sa porodicom.

66051

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Te lefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 66041

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Qubi{i Stankovi}u

od Race i Qubice Kova~evi}.

66052

Posledwi pozdrav dragoj

Stani Nov~i}

Qiqana i Mom~ilo Vujovi}.

66061

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Liviji

Lazaru Kisa~aninu

od: Jelice, Sowe i Svetlane sa porodicama.

od: Zorana, Jelice, Jadranke i Dragana sa mnogobrojnom familijom.

66071

66053

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

Dana, 17. 12. 2012. godine navr{avaju se 4 godine od kada nije sa nama na{ dragi

na na{e

Dragoquba Jevtovi}a Vladu Jevtovi}a Zagu Le{nik Danicu Jevtovi} \or|a Uli}a Vojkana Jevtovi}a Du{anku Uli} Bosu Jevtovi} - Stojanovi} Emila [tiglera

Stevan Stojkovi} iz Sremske Mitrovice Uspomenu na tebe ~uvamo u svojim srcima.

Aleksandra i Milan.

Tvoji najmiliji.

65932

65948

Sau~estvujemo u bolu porodice za

Posledwi pozdrav dragom

ponedeqak17.decembar2012.

Dana 15. 12. 2012. godine napustila nas je na{a draga majka i baka

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 77. godini preminuo

Nikola Cviji}

Milka Radivoj{a Sahrana }e se obaviti 17. 12. 2012. na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 13 ~asova. Draga majko, hvala ti za sve u ovom `ivotu {to si nam pru`ila, {to si bila uvek uz nas. Ti si majko zaspala, nisi i nikad ne}e{ umreti dok god mi budemo disali ti }e{ biti u na{im srcima na{a radost i na{a tuga. Neka te An|eli ~uvaju Miqo na{a.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Quba, sin Miodrag i k}erka Branka sa porodicama. 66069

Posledwi pozdrav

Tvoji: Gaga, Bato, Sandra, Ki}a, Renata, Nikolina i An|ela.

66066

Milanu Vojvodi}u Uvek }emo se se}ati tvog nesebi~nog i vedrog lika. S po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Opra{tam se od mog dragog deke

Milanom Vojvodi}em

Posledwi tati

pozdrav

Miqi

Dacinom

Mila i Goran Ili}.

Porodice: Bosanac, Nini}, Samarxi}, Vukosavqev, Nikoli}, \urikin, Erceg.

66058

66068

Voja, Katica i Dragan Mitri} sa porodicom. 66057

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Nikoli Cviji}u

od kom{ija. Hvala na dugogodi{wem dru`ewu u dobru i zlu. Neka ti je ve~na slava.

od prijateqa Simi}a.

66070

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milana Vojvodi}a Milanu Vojvodi}u Bio si deo moga detiwstva. Ve~no }u pamtiti tvoj vedar lik i qubav koju si mi nesebi~no darivao. Jako }e{ mi nedostajati.

Milan Vojvodi}

Miqi

od porodice Stupar.

preminuo 15. 12. 2012. godine, u 88. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 17. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Titelskom grobqu.

od: Seje i Mi{ka sa familijama.

Tvoja unuka Teodora.

Ve~no tuguju: supruga Milena i }erka Danica sa porodicom.

Hvala ti za sve draga teto.

66055

Posledwi pozdrav

66056

66065

66073

Posledwi sestri

Jo{ jedno se}awe na moju

pozdrav

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Canu

Qubomiru Stankovi}u

Porodice: Stankovi}, Biriwi i Trifkovi}.

Vreme prolazi. Ni{ta se ne mewa. Nestalo je sada{wosti. Nema budu}nosti. Ostala je samo pro{lost. Ostale su samo uspomene, samo uspomene na Tebe, na tvoju, na na{u veliku qubav. Ostala je tuga i bol za izgubqenom sre}om. Nikad, nikad te ne}u zaboraviti. Tvoj @u}ko.

66059

66033

Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te iznenada izgubili, duboko sau~estvujemo u bolu tvoje porodice. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Miqi

Milki

od sestre Doje sa familijom.

od brata Mi}e i snaje Dese.

66067

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Milo{ Bo{wak

Stani Nov~i} S qubavqu, tugom i po{tovawem, dever Velimir Nov~i} sa porodicom.

66060

Posledwi pozdrav dragoj tetki

POMEN

Qubav i bol nikad ne mo`e pro}i. Neka te an|eli ~uvaju gore, mi }emo ovde, u srcima, od zaborava. Vole te: mama, brat i tvoja deca. 65952

66064

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milorad ^epi} Stani Nov~i} Pro{lo je ve} 10 tu`nih godina otkako nisi sa nama. Tvoj lik sa ozarenim osmehom i tvoja dobrota osta}e zauvek u na{im srcima. Zauvek na{, tvoja porodica. 66048

Stani Nov~i}

od sestri}a: Dragice, Danice, Vuka{ina, Nedeqka i Nikole.

Staj~i} Nedeqko sa porodicom.

66063

66062

06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.55 16.15 16.45 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.40 01.45

06.30 07.00 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.10 00.00

tv program

ponedeqak17.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Архив феномен Вести Палета Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Знање имање Чари риболова Хомеопатија Вести Бесни пси Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Џонатан Крик С друге стране Војвођански дневник Један на један Дејвид Коперфилд Заувек млад Добар посао НС џез фест 2011. Све(т) око нас

Кухињица – мађ. Миљеница Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) 13. сусрети мађарских војвођанских хорова ТИНИ 2012. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Лендава-Мој гост: Илона Часар (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Темпеста, филм Палета ТВ Продаја

Наталија Вербеке

Темпеста Амерички стручњак за уметност Патрик Донован је послат у Венецију да уради евалуацију за три слике... Улоге: Скот Вилијамс, Наталија Вербеке, Рутгер Хауер Режија: Тим Дизни (РТВ 2, 21.30)

06.00 09.00 10.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

08.05 08.17 08.24 08.31 08.45 09.14 10.00 10.00

Лов и риболов: Кокин Брод Некада се на Кокином Броду углавном пецало телескопским штаповима, дугим до 4 метра и клизећим пловцима. Последњих година су најкоришћенији болоњези од 6,7 па чак и 8 метара. Овога пута аутори емисије Јован Симоновић и Срђан Деспот Блаф воде вас на језеро Кокин брод. (РТС 1, 10.00)

08.30 09.00 09.10 09.50 10.30 11.05 12.00 13.00

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Ево нас код вас Зодијак Вести

СЕРИЈА

Украдена срца Прелепа Федора Гарцез имала је живот из бајке, све док зла Октавија Иразабал није украла њену срећу- отела јој ћерке, одузела успешну фабрику парфема подметувши јој злочин... Улоге: Соња Смит, Александра Лазкано, Давид Зепеда (Новосадска ТВ, 10.30) 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Неон сити Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Зодијак Људи са Менхетна Украдена срца

09.30 Одбојка Серија А1: Кастелана Гроте - Сан Ђустино 11.15 Шпанска лига: Барселона Атлетико Мадрид 14.00 Кошарка ВТБ лига: Нимбрук - Тсмоки Минск 16.00 НБА: Филаделфија - ЛА Лејкерс 18.30 Кошарка ВТБ лига: ВЕФ - Локомотив Кубан 20.15 Евролига Магазин 21.00 Премијер лига: Рединг - Арсенал 23.00 Шпанска лига 00.00 Премијер лига 01.00 Холандска лига

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.31 11.00 11.04 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 14.48 15.15 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.05 22.47 22.52 23.40 23.55 00.01 00.47 02.25 03.00 03.16 03.46 04.19 04.49 05.47

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 01.00 01.15 02.00 02.05 03.00 03.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести И то се зове срећа Вести Лов и риболов Еко караван Вести Зашто сиромаштво Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Евронет Цвећарка, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Опасан човек, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Пророчанство, филм И то се зове срећа Вести (04.00,05.00) Еко караван Око Лов и риболов Мој рођак са села Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Еџклузив Еџплозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Господар прстенова дружина прстена Ноћни журнал Серија: Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

10.30 11.08 11.40 12.10 12.34 13.03 14.00 14.14 14.53 15.29 15.57 16.42 17.15 18.02 18.35 19.04 19.50 20.00 20.30 21.00 21.50 22.22 22.51 23.39 00.02

Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Њено величанство енергија Београд у музичким збивањима 20.века Глас из Београда Вреле гуме Седница Народне Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса Књига утисака Клиника вет Контекст Оперска галаксија Еко рецепт за здрав живот Трезор Њено величанство енергија Београд у музичким збивањима 20.века Глас из Београда Закључано САТ Све боје живота Нирнбершки противнапад Ад либитум Свет здравља Верски мозаик Србије Мој лични печат Технологије На прву лопту Нирнбершки противнапад Наука 2012. Европа и Срби Либела И ја имам таленат Београдски џез фестивал

dnevnik

07.15 Шљака 07.25 Анатомија секса 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Тигар напада 11.45 Цртани филмови 13.50 Непобедиви: Банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.00 Вести

Нестали у акцији 2: Почетак Логор води злокобни пуковник Јин који тера заробљенике да узгајају опијум за француске дилере дрогом. Уједно их приморава да признају да су починили ратне злочине и тера их да потпишу своја признања. Брадоку је јасно да мора да побегне из кампа. Уз помоћ песница, експлозива и невероватне храбрости, он постаје војска од једног човека. Улоге: Чак Норис, Сун Тек О, Стивен Вилијамс Режија: Ленс Хул (Б92, 21.00) 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: Банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Нестали у акцији 2 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 00.00 Византија – Изгубљено царство 00.50 Тигар напада 01.40 Укључење у Б92 Инфо

Елен Берстин

Наши очеви Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века бостонску католичку цркву потресао је незапамћен скандал када се открило како су свештеници- педофили, а посебно отац Џон, злостављали младе дечаке. Иако је кардинал Бернард знао за све незаконите догађаје, злочинце није пријавио полицији, него их је у тајности и медијској тишини премештао из жупе у жупу како би тајна остала што скривенија... Улоге: Тед Денсон, Кристофер Пламер, Брајан Денехи, Данијел Болдвин, Елен Берстин Режија: Ден Кертис (Пинк, 02.00) 07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.10 20.45 21.15 23.00 00.00 01.00 02.00

Добро јутро Тренутак истине Први Национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Бинго Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Филм: Наши очеви

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови ВИП рум Филм: Убити Ирца Сити вести Филм: 36. станица Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Ми нисмо анђели 3 Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Породични посао Филм: Ивица таме Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Лилендова Америка

Џулијет Обри

Супер ерупција Национални парк Јелоустон. Сматра се да се испод њега налази огроман вулкан који је неколико стотина година успаван и чије постојање сведоче бројни гејзири у њему. Такође, многи стручњаци сматрају да би његова поновна активација могла да уништи Америку. Сада, након стотина година, изненада без упозорења, Јелоустон Калдера, избацује у вис црни млаз, пепео пропраћен муњама. Лава избија из земље ширећи се великом брзином ка шумама уништавајући све пред собом. Ренџери покушавају да усмере вулкан и да спрече глобалну катастрофу. Улоге: Џулијет Обри, Ричард Бурџ (Хепи, 01.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.55 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Дивљи ветар, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Вести Филм Супер ерупција, филм Црвени орао Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak17.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Салон „Последња прилика„ Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Екстремни преображај 23.40 Мајами инк 00.40 Савршен стил

07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Крег Потонова путовања дивљом реком, док. серија 11.05 Кључ у руке 11.27 Документарна серија 12.00 Дневник 12.22 ТВ календар 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.05 На рубу науке 00.00 Лудница у Кливленду 00.20 Регионални дневник 00.40 Игра судбине, филм 02.15 Др Оз 2, ток шоу

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Лондонска болница 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Величанствени Тати 15.00 Разбијачи шифара 16.00 Ћелија 17.00 Путовања и открића 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Сага о викинзима 20.00 Кракатау – последњи дани 21.00 Хрватски владари 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Путовања и открића 00.00 Тајм тим година X 01.00 Разбијачи шифара

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећни клинци Моје срце Буре барута Мајкл Клејтон Било једном у Кини 3 Остерманов викенд ТТ синдром Еротски филм Еротски филм

ТТ синдром Током једне ноћи 2001. године, група младих људи креће у провод у Београду. Један од момака је опседнут снимањем видео камером јер му тако стварност изгледа сношљивија. Други пак, одлучује у име колектива да улепша вече с нешто белог праха... Улоге: Ни ко ла Ђу рич ко, Со ња Да мја но вић, Бран ко Ба не Ви да ко вић, Не бој ша Гло го вац, Фе ђа Сто ја но вић Режија: Де јан Зе че вић (Си не ма ни ја, 22.00)

СЕРИЈА

Џе ни Триплхорн

За твоје плаве очи Мајкл Фелгејт ради као аукционар слика за познату кућу и типичан је британски, шармантни, али помало збуњени младић, лудо заљубљен у своју девојку, учитељицу Ђину. Планира да је запроси, уверен да ће она пристати. Међутим, на његово изненађење, Ђина оклева... Улоге: Хју Грант, Џејмс Кан, Џе ни Триплхорн, Барт Јанг, Џејмс Фокс Режија: Ке ли Ма кин (ХРТ 2, 20.00) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45 12.20 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35

20.00 21.45 22.30 23.15 00.00 00.43 01.31

11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин Породично благо Џ. Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комшиници из стана 23 Секс и град Увод у анатомију Како је бити Ерика Кугар Таун Шапат духова Секс и град

08.10 Вирус атек 08.35 Исплати се - ТВ аукција 08.50 Флешпојнт 10.55 РТЛ екстра Магазин 11.45 Крв није вода 12.50 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Чувар закона, филм 00.15 ЦСИ: Мајами 02.00 Астро шоу

ЦСИ: Мајами

19.20 19.30

Ни ко ла Ђу рич ко

Браћа и сестре Филм: Битка за Лос Анђелес Вокер, тексашки ренџер Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Видовњак Хаваји 5-0 Филм: Председников човеки 2 - Место удара 00.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.10 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 00.50

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Мерлин Одјек грома, филм Резервисан термин Плодови земље Игра судбине, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Два и по мушкарца Сплит: Море Буч Касиди и Санденс Кид, филм Цртани филм Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија За твоје плаве очи, филм Оптужени Закон и ред: УК Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

Друмска кафана Стела Кадилак мен Јентл Сав тај џез Непогрешиви пријатељ Удар Изгубљена веза У потрази за сном Тежак избор Еротски филм Еротски филм

07.30 Зојин тајни живот 09.00 Биографија - Џим Кери 10.00 Светилиште - Према роману Норе Робертс 11.30 Украдене жене, освојена срца 13.00 Биографија - Сесил. Б. Демил 14.00 Краљ Ралф 16.00 Завера Мастергејт 17.30 Биографија - Дени Девито 18.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Пајкан и по 23.00 Црни осветник

Наставља се потрага за Клејвом Крузом. Делко и Хоратио претражују паркиране аутомобиле тражећи таоца, судску стенографкињу Кети Гибонс. Одједном се зачује пуцањ и Делко пада погођен. И док му Хоратио потрчи у помоћ, други хитац Делка погађа у главу... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Адам Ро дри гез (РТЛ, 00.15)

Адам Ро дри гез

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Стручњаци за преживљавање Бер грилс - Дивљи викенд Изазов на точковима Чудовишта из реке Рос Кемп: Свет криминала

09.00 09.15 10.30 12.00 12.45 14.00 15.15 16.45 17.30 18.00 19.30 20.45 21.00 22.30 23.15 00.15

Коњички спорт Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Билијар Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Фудбал Билијар Скијашки скокови Сви спортови Рвање Биатлон Скијашки скокови Крос-кантри скијање

Пад класних баријера

ма ње ску че ном струк тур ном сми слу, Ма - та ни је, од луч не да уђе у је дан од сво јих нај бо љих карт ни и Ле нон су пред ста вља ли кла си чан пе ри о да. су дар исти не и ле по те. Сма тра ју ћи му зи ку Иако се про ме на мо гла осе ти ти и ван гра ни ца, сред ством за из ра жа ва ње ми сли и осе ћа ња, Ле нон мно ги ње ни ефек ти би ли су ло кал ни и ви ше знач ни. је на гла ша вао из ра жај ност, по це ну фор мал не еле - Сек су ал на ре пре си ја из про шло сти ис па ри ла је из ган ци је и ни је га за ни ма ла ње на вред ност пер се. све та но вих, бес кла сних, ур ба них мла дих љу ди, Ин ту и ти ван, он је тех ни ци при да вао ма ло па жње, а али би ла је по треб на још јед на де це ни ја да би по че пра ви ли ма ни ма ло, већ их је на све мо гу ће на чи не ла да не ста је и у дру гим зе мља ма. И док је цен зу ра кр шио. Иако по вре ме но оп се сив на и на чич ка на, не у тра ли са на, хо мо сек су ал ност ле га ли зо ва на а же ње го ва му зи ка рет ко из да је се бе, а го то во ни ка да не сте кле пра во на ан ти бе би пи лу лу и по ба чај на не све сно не скре ће ка ло шем уку су. С дру ге стра - зах тев, убла жа ва ње су ви ше стро гих за ко на о раз во не, Ма карт ни, по при ро ди бли жи фор мал ном ви ду ду то ком се дам де се тих, не из бе жно је до ве ло до за му зи ке, ства рао је тех нич ки „за о кру же ну” му зи ку го то во у пот пу но сти по мо ћу ин стинк та, а ње го ва хар мо ниј ска ре ше ња до ла зи ла су углав ном од са вр ше ног слу ха и ис тан ча ног па ра уши ју. Ме ђу тим, иако је ње го ва нај бо ља му зи ка да ле ко од не из ра жај но сти, умео је да, об у зет сво јом ла ко ћом ком по но ва ња, су ви ше ла ко од лу та од зна че ња, ства ра ју ћи по вр шну ле по ту, плит ке ва ри ја ци је сти ла и – што се ти че уку са – бол не кик се ве. Спо је ни за јед нич ком љу ба вљу пре ма „Љу ди, ба рем је дан ЛСД, да отво ри те очи”: Ален Гин зберг ро кен ро лу, пси хич ки су за це мен ти ра ни смр ћу сво јих мај ки ка да су би ли ме њи ва ња бра ка „ве за ма”, а осам де се тих и ши ро ко ве о ма мла ди. Иако ни ка да ни су пре ста ли да це не рас про стра ње но про па да ње по ро ди це. Мо мен тал та ле нат овог дру гог, њи хо ви тем пе ра мен ти и ега но за до во ље ње сек су ал них по тре ба по ста ло је иде убр зо су их као ауто ре раз дво ји ли па су по че ли ал дру штва у ко јем је од ла же ње у цр кву опа да ло ка ства ра ње у бу квал ном од но су по ла-по ла. То ком ве - ко је број вла сни ка те ле ви зо ра ра стао. Ка ко је тра ћег де ла ка ри је ре, њи хо во парт нер ство би ло је фор - ди ци ја иза шла из мо де, фо кус јав но сти по чео је да мал ни до го вор, а сва ки би ура дио ла вов ски део по - се пре ба цу је с но стал ги је и на док на де у ви ду не бе сла у сво јим пе сма ма пре не го што их од не се овом ске на гра де на са да шњост ком би но ва ну с не стр дру гом на про ве ру и, где је би ло по треб но, до да ва - пљи вим иш че ки ва њем дру штве ног ра ја на зе мљи у ње иде ја. Њи хо ва кре а тив на бли скост ство ри ла је бли ској бу дућ но сти. на е лек три са ну ат мос фе ру так ми чар ског ри ва ли те На гла сак на нео ба ве зној и тре нут ној за ба ви био та, што је би ла тај на нео бич не спо соб но сти је ма ње ви дљив на по љу, по себ но у Аме ри ци, где „Битлса„ да над ма ше са ме се бе. Та мо где су са ра - су се раз ви ја ла дру га два дру штве но-кул ту ро ло ђи ва ли на рав но прав ном ни воу, ре зул та ти су го то - шка по кре та. На сле ђен од ге не ра ци је бит ни ка, пр во увек би ли фан та стич ни и ви се по ја вио у об ли ку по ди за ли су тен зи ју из ме ђу ра ди кал не „кон тра кул ту Моментално задовољење њи хо вих су прот ста вље них ре” ко ја се, ис ко чив ши лич но сти и да ро ви то сти. као опо зи ци ја ма те ри ја сексуалних потреба постало је По ја ва „Битлса„ то ком ли зму мејнстри ма, ја ви ла идеал друштва у којем је 1962. и 1963. по кло пи ла се у Ка ли фор ни ји, по себ но од ла же ње у цр кву опа да ло ка ко је с па дом кон зер ва ти ви зма у у Сан Фран ци ску. Иако је број власника телевизора растао Бри та ни ји. Ухва ће на из ме уокви ре на осло бо ђе њем ђу пред из бор них обе ћа ња и сек су ал но сти и уте ме ље ре ша ва ња кри зе у от пла ти на на ре ли гиј ским иде ја ду го ва, ла бу ри стич ка вла да Ха рол да Вил со на из ма уве зе ним с Ис то ка, сре ди шњи део кон тра кул ту 1964. би ла је при мо ра на на то да по ве ћа по рез на ре би ле су дро ге, јед на ви ше од оста лих: д-ли сер за ра де. Бу ја ју ће тр жи ште не крет ни на, пот по мог ну - гич ни-есид-ди е ти ла мид 25, или ЛСД, ко ји је из то ве ли ком за по сле но шћу, убр зо је по кре ну ло про - дво јио швај цар ски хе ми чар тра же ћи лек за ми гре цват по т ро шње мла дих љу ди. Под вођ ством ну. То је сна жна ха лу ци но ге на дро га ко ја де лу је „Битлса„, дво го ди шња „бри тан ска ин ва зи ја” на пр - та ко што при вре ме но не у тра ли ше не у рал ни над зор вих де сет ме ста аме рич ких топ-ли ста по ста ви ла је мо зга, оста вља ју ћи ум да се бо ри ка ко уме са сен Бри та ни ју у цен тар поп све та, с про цва том та лен та зор ним ин фор ма ци ја ма ко је, то ком деј ства дро ге, ка кав ни је ниг де за бе ле жен ни пре ни по сле. Но ва ула зе без прет ход ног раз вр ста ва ња; то је не цен зу ге не ра ци ја мод них ди зај не ра, мо де ла и фо то гра фа ри сан до жи вљај ствар но сти ко ји ду бо ко ме ња пер кре ну ла је за пред вод ни цом Ме ри Квант у ства ра ње цеп ци ју. ЛСД је па жњу ма сов них ме ди ја при ву као кул ту ре бу ти ка „раз и гра ног Лон до на” у ко јем су се по чет ком 1966, ка да су се за ко но дав ци по кре ну ли оку пља ли свет ски фил ма ши, у на ди да ће ућа ри ти да га за бра не, а Ален Гин зберг здра вим Аме ри кан део та да шњег уз бу ђе ња за сво је фил мо ве. Ду го - ци ма ста ри ји ма од че тр на е ст го ди на пред ло жио да трај не кла сне ба ри је ре па ле су пре ко но ћи, ка да су про ба ју ба рем је дан „трип” да би пер ци пи ра ли се вер њач ки и кок ни јев ски ак це нат пе не три ра ли у, „Но ву ди вљи ну тех нич ке Аме ри ке” она кву ка ква до та да, окс форд ски до мен те ле ви зи је, огла ша ва ња за и ста је сте. „Ако се нео п ход на ре во лу ци ја до го ди и од но са с јав но шћу. Ко са је пу ште на, сук ње су у Аме ри ци„, ре као је пе сник, „де си ће се на тај на скра ће не, а сун це је иза шло из над под мла ђе не Бри - чин.” Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak17.decembar2012.

dnevnik

17. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Од ре ђе на особа би вам да нас мо гла за да ва ти гла во бо љу. Обич но с тим не ма те про бле ма и за то ка да до ђе до про бле ма ве ро ват но не зна те шта да ра ди те. Не из лу ђуј те се бе по во дом то га.

BIK 20.4-20.5.

Ваш при ја тељ је по ма ло за бри нут, али ви сва ка ко не ма те ве зе с тим. Та осо ба је пре ви ше оп те ре ће на по те шко ћа ма да би уви де ла не ке дру ге про бле ме. Бу ди те стр пљи ви и вр ло бр зо ће све би ти по ста ром.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Је дан члан ва шег дру штва је мо жда оти шао не где а да ни ко ме ни је ре као где иде и ка да ће се вра ти ти. То мо же би ти ве о ма за бри ња ва ју ће, ка ко за вас, та ко и за оста ле. Ипак, не ка вас то не му чи пре ви ше.

Чу дан и нео че ки ван по зив или имејл мо же вас да нас уз не ми ри ти. Мо гу ће је да не по зна је те осо бу ко ја вам је упу ти ла по зив, да ин фор ма ци је не ма ју сми сла или да пре не те ве сти не из гле да ју ло гич но.

Да ли је ва ша фи нан сиј ска си ту а ци ја збу њу ју ћа? Да ли сте по че ли да па ни чи те по во дом то га? Пре гле дај те све па пи ре, фо ку си рај те се на чи ње ни це и по ку шај те да схва ти те шта се за и ста де ша ва. На пра ви те спи сак же ља, али не ма по тре ба да осе ћа те да да нас мо ра те да за поч не те би ло шта. Мо жда је по треб но да про ђе не ко ли ко да на да би се иде је ис кри ста ли са ле пре не го што кре не те у ак ци ју.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Мо гу ће је да не мо же те да ус по ста ви те кон такт с те ку ћим или по тен ци јал ним парт не ром јер вам не уз вра ћа на по зи ве. Мо жда ће те се ус па ни чи ти и по ми сли ти да је та осо ба изу би ла ин те ре со ва ње. Оче куј те да нас под сти ца јан са ста нак, али мо жда ће се по ја ви ти не ко ко во ли да иза зи ва кон тро вер зе и де ба те. Бу ди те све сни те мо гућ но сти и спрем ни на то да не мо же те из бе ћи уза вре ле стра сти.

Ис ко ри сти те мо гућ ност и при ја ви те се на но во о тво ре на пре да ва ња да би сте уна пре ди ли сво је ве шти не. Мо жда ће те на по чет ку има ти по не ке по те шко ће, али ако бу де те упор ни, на кра ју ће све би ти у ре ду.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Чи ни се да сте без раз ло га за бри ну ти. Ор га ни зуј те ви ђа ње с при ја те љем и бу ди те до бар слу ша лац. У мо гућ но сти сте да олак ша те му ке тој осо би и да јој пре до чи те не ке пре ко по треб не пер спек ти ве.

Да ли има те до ста нов ца у ин ве сти ци ја ма? Чак и ако са мо има те кућ ну уште ђе ви ну, мо жда ће те би ти уз не ми ре ни ка да са зна те од ре ђе не ства ри. Бу ди те си гур ни у то да је та си ту а ци ја са мо при вре ме на.

Парт не ро ва ра стро је ност не ма ни ка кве ве зе с ва ма већ с ци ље ви ма ко је же ли да ис пу ни. Ка да се та осо ба од лу чи да по де ли сво ју за бри ну тост с ва ма, ве ро ват но ће све би ти мно го ја сни је.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Че рил Кол про тив „Блу ор би та”

PROGNOZA

Че рил Кол је тужила проду цент ску кућу „Блу орбит про дакшен„ јер јој није исплаћен хонорар за уче ствовање у две се зоне емисије та лент шоуа. До сада је добила 1,8 милион долара за прву се зону. Певачица је на неисплаћени део хонорара дода ла и своје ме сечне трошкове током снимања: 15.000 долара за смештај у луксузним хотелима у Лос Анђеле су, око 25.000 за стилисту, док је на ситнице и гардеробу потро ши ла око 100.000 дола ра. Продуценти на то још нису ре аговали.

Предвече слаба киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Ve}inom suvo, obla~no, mogu}a je ki{a krajem dana. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 2 stepena, a maksimalna 5 stepeni. VOJVODINA: Ve}inom suvo, ujutru magla, tokom dana obla~no sa sumaglicom, a predve~e slaba ki{a, najpre na zapadu. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1 stepen, a maksimalna 6 stepeni. SRBIJA: Ve}inom obla~no, ponegde s maglom i sumaglicom. Pre podne suvo, a po podne i uve~e ponegde slaba ki{a. Duva}e slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 8 stepeni, na zapadu. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U utorak malo hladnije s ki{om povremeno, koja po podne i uve~e ponegde prelazi u susne`icu i sneg. U sredu prohladno i uglavnom obla~no uz povremenu susne`icu i sneg. U ~etvrtak i petak hladnije i ve}inom obla~no, uz mogu} slab sneg u centralnim i ju`nim krajevima u ~etvrtak. Za vikend hladno i suvo sa mrazevima. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Smawewe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata, ali se u jutarwim satima astmati~arima savetuje izvesna opreznost. Mogu}i su reumatski bolovi i glavoboqa. U saobra}aju se preporu~uje dodatna pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-7

Moskva

-12

Oslo

-1

St. Peterburg -10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Оти шао чо век код док то ра. - Ис пру жи те ру ке - ре че му док тор. Чо век ис пру жи ру ке, а док тор кон ста ту је: - Мно го вам се тре су ру ке, пи је те ли не што? - Шта ну ди те?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

42 (3)

Slankamen

196 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

112 (2)

Zemun

277 (-1)

Bogojevo

108 (-1)

Panчevo

303 (0)

Baч. Palanka

131 (1)

Smederevo

464 (0)

Novi Sad

128 (-6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

188 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa

Titel

190 (2)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

-50 (2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 292 (-12) Beograd

Kusiћ

234 (-2)

s34 (0)

Reшeњe:

DUNAV