Dnevnik 18.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22635 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLEDNIK IMAWA U KULPINU PODNEO SUDU ZAHTEV ZA ZABRANU PRODAJE

Po~iwe bitka za vojvo|anske dvorce str. 4

Foto: N. Stojanovi}

SAOBRA]AJNA NESRE]A JU^E U KA]U

NASLOVI

Politika 3 Plemenita ideja prerasta u lo{u poruku

Ekonomija 4 Koridor 10 ~eka odgovor Atine

Dru{tvo 6 Penzioneri masovno dobili proliv

Novi Sad 8 Varqive cifre elektronskog kantara

Vojvodina 11 U Ka~arevu se otvara 23. svetska slaninijada

Crna 12 No` u trudnu `enu zbog polomqenog CD-a?

str. 12

UHAP[EN DVOJAC OSUMWI^EN ZA OTMICU U VRBASU

Biznismena terali da zato~en osniva fantomske firme? str. 13

SPORT

Pet povre|enih u trostrukom sudaru DANAS U NOVOSADSKOJ GRADSKOJ KU]I SASTANAK ZBOG PRO[LONEDEQNE HAVARIJE

Tri direktora obja{wavaju hladne radijatore

str. 9

str. 15– 19

Obla~no s ki{om Najvi{a temperatura 10 °S

STARTOVAO HOKEJA[KI TURNIR U VANKUVERU

PO^IWE KUP „RADIVOJ KORA]”

PANTELI]EV AJAKS U EVROLIGI DO^EKUJE JUVENTUS

~etvrtak18.februar2010.

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

GORAN BOGDANOVI], MINISTAR ZA KOSOVO I METOHIJU

INTERVJU

Nismo mi ti koji be`e od novih pregovora BELGIJSKI PREMIJER JU^E U BEOGRADU

Evropska unija je budu}nost Srbije Belgijski premijer Iv Leterm izjavio je ju~e u Beogradu da nije toliko bitno u kojem trenutku }e Savet Evropske unije raspravqati o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u Uniji, nego da je va`no to {to je sada jasno da je Srbija ukqu~ena u evropske integracije. “Jo{ je neizvesno da li }e se kandidatura Srbije na}i na prole}nom samitu EU, ili na samitu u junu, ali sigurno je da }e Savet EU kandidaturu proslediti Evropskoj komisiji i od we zatra`iti mi{qewe. No, kada god da se to bude desilo, ve} sada je jasno da je Srbija u evropskim integracijama “, izjavio je Leterm. Premijer Mirko Cvetkovi} je svom belgijskom kolegi, pak, ponovio stav Srbije u vezi s pitawem Kosova i Metohije, rekav{i da Beograd o~ekuje savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu, ali i da Srbija ne}e promeni stav po pitawu svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Cvetkovi}

je istovremeno ukazao i na to da su pitawe Kosova i evropske integracije Srbije “dva odvojena procesa”. Srpski premijer je potvrdio da evropske integracije ostaju najvi{i prioritet vlasti u Srbiji. Na pitawe o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom i da li to oteàva pribliàvawe EU, Cvetkovi} je rekao da taj problem “vi{e nije politi~ki, nego tehni~ki”. “Mi ~inimo sve u svojoj mo}i da Ratka Mladi}a uhvatimo”, rekao je Cvetkovi}. Nakon susreta s Cvetkovi}em, Leterma je primio predsednik Srbije Boris Tadi}. Tom prilikom {ef srpske dràve je izrazio zahvalnost Belgiji zbog wene podr{ke ukidawu viza i nastavku evropskih integracija Srbije. On je istovremeno ponovio da Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova, i ocenio da je plan za integraciju severnog dela Kosova i Metohije „pretwa za stabilnost u celom regionu”.

KOSOVO

Optu`ba

Ciq je NATO i EU

Lider DSS-a Vojislav Ko{tunica ponovo je ju~e optu`io Vladu Srbije da je potpisala “tajni sporazum” s Euleksom o “priznavawu granice Kosova”. “Jasno je da je ovaj sporazum protivustavan i zbog toga ga sada{wa vlast ilegalno primewuje”, navodi Ko{tunica. Po wegovim re~ima, “sve dok u Ustavu Srbije bude stajalo da je Kosovo Srbija, ono }e biti na{e”. „I pored {tete koju sada{wa vlast pravi u dogovoru s me|unarodnim faktorima, srpski narod potvr|uje da je Kosovo sastavni deo Srbije onako kako je to zapisano u Ustavu Srbije”, naveo je Ko{tunica.

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju ocenio je da je tokom dve godine nezavisnosti Kosovo dokazalo svetu da je to re{ewe donelo vi{e mira i stabilnosti u regionu. Govore}i na sve~anoj sednici Skup{tine Kosova povodom druge godi{wice progla{avawa nezavisnosti, Sejdiju je rekao je Kosovo je do sada priznalo 65 dr`ava, a Pri{tina je otvorila 21 ambasadu i deset konzulata po svetu „i po~ela izgradwu solidne diplomatske slu`be”. Kosovski predsednik je na kraju naveo da je glavna te`wa kosovskih gra|ana i institucija ~lanstvo u NATO-u i Evropskoj uniji.

Izjava Ha{ima Ta~ija, na dvogodi{wicu jednostranog progla{ewa nezavisnosti, da je vlada u Pri{tini „do sada pokazivala uzdrànost” ali da je odlu~na u nameri da na severu „uspostavi red i zakon” predstavqa, po oceni ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovi}a, otvorenu pretwu, ali u istoj meri svedo~i i o nervozi „po{to plan za sever nije do~ekan s o~ekivanim stepenom odobravawa u me|unarodnoj zajednici”. – Najave uvo|ewe reda i zakona na severu su svojevrsna ironija, pa i cinizam jer, s jedne strane, to zvu~i kao najava etni~kog ~i{}ewa, po{to je jasno da jedini na~in da ovu strategiju na severu primene jeste da izvr{e etni~ko ~i{}ewe; s druge strane, Pri{tina treba da pogleda prvo u svoje dvori{te. Podsetio bih samo na to da je ~ak i Evropska komisija u jednom od svojih izve{taja vrlo realno prikazala i sveprisutnost kriminala i korupcije i su{tinsko nepostojawe i nepo{tovawe vladavine prava na Kosovu i Metohiji – izjavio je Bogdanovi} za „Dnevnik”. z Kako }e dràva Srbija odgovoriti na stavove Me|unarodne upravqa~ke grupe, koja prakti~no traì od Beograda „konstruktivnost” u sprovo|ewu strategije Pitera Fejta za sever Kosmeta? – [to se ti~e stavova Me|unarodne upravqa~ke grupe, podsetio bih na to da mi ovu ad hok formiranu grupu, ~ija je svrha postojawa implementacija Ahtisarijevog plana – ne priznajemo, niti prihvatamo kao sagovornika. Istovremeno, nema prostora ni za kakvu konstruktivnost u slu~aju kada se, bez po{tovawa stavova srpske strane, na ovakav na~in forsira Ahtisarijev plan i otvorena proalbanska politika. Ali niko ne treba da misli da }emo to mirno posmatrati, naprotiv. Beograd }e se, uz pomo} svojih saveznika iz Evrope i sveta, o{tro suprotstaviti jednostranim koracima na severu Kosmeta, koji bi za posledicu mogli imati opasno destabilizovawe ~itavog regiona. z Ho}e li Beograd insistirati na tome da Brisel uskrati mandat Piteru Fejtu zbog wegove „dvoglave” uloge: predstavnik je Me|unarodne upravqa~ke grupe sastavqene od dràva koje su priznale kosovsku nezavisnost, ali je istovremeno i specijalni izaslanik EU? – Upravo ta Fejtova „dvoglavost“ je jedan od glavnih razloga koji onemogu}ava u potpunosti iskren dijalog s EU – i mi to u kontaktima i ne krijemo. Istovremeno, i sam na~in na koji Fejt ovaj svoj dupli kapacitet koristi je takav da izaziva tenzije, nerazumeva-

we, konfuzije oko toga kada u kojoj funkciji istupa i izjavquje. Naj~e{}e se desi da se stvari ra{~iste tek kad se tenzije ve} uveliko podignu. Ovim se prakti~no onemogu}ava dijalog koji predstavqa jedini na~in za re{avawe problema. No, odluka o Fejtovoj sudbini ne zavisi, na`alost, od nas, ali su na{i stavovi u vezi s wegovim dosada{wim radom jasni i sve su samo ne pozitivni. z Sa severa Kosova sve su odlu~niji zahtevi da Beograd uskrati gostoprimstvo Euleksu, a kao argumentacija se koristi i ocena predsednika Tadi}a da se Misija EU ne pona{a statusno neutralno. Mogu li se o~ekivati skori koraci Vlade Srbije u tom pravcu? – Prilikom dolaska Misije EU, u okvirima koji su dati od UN, Srbija je pokazala svoju zrelost i ozbiqnost. Isto tako se mora shvatiti da Srbija, koja zala`e svoj kredibilitet u o~uvawu mira i regionalne stabilnosti, ne}e tek tako aminovati svaki po-

nekad i sebi~nih interesa, ne ulaze u konflikt sa svojom zajednicom. Istovremeno, ne be`imo od dijaloga ni s qudima koji su u~estvovali na izborima koje Srbija ne priznaje. Jednostavno, ne `elimo nikog da se olako odri~emo. Me|utim, i ovi na{i sunarodnici moraju da shvate da su sada upotrebqeni, kao i to da }e wihova daqa sudbina zavisiti od toga koliko shvataju realnost. Da }e biti daqih pritisaka dela me|unarodne zajednice i Pri{tine na daqe produbqivawe srpskih podela – to je sasvim jasno, i ba{ zato, na-

Ne}e biti izuzetaka od krivi~nog progona z Kakvi su rezultati kontrole tro{ewa novca u Pokrajini? Ho}e li biti i krivi~nih prijava, ne samo protiv onih koji su pare nenamenski tro{ili nego i onih koji su te pare svesno davali da bi bile na taj na~in potro{ene? – Svaki dinar koji ide na Kosmet se kontroli{e. Po preuzimawu funkcije u Ministrastvu samo smo na duplim platama u{tedeli 100 miliona dinara. Oni koji zloupotrebe svoj poloàj ne mogu izbe}i zakonsku odgovornost, izuzetaka ne}e biti. Pro{lo je vreme kada su se neki lupali u prsa, navodno brane}i Kosovo na sav glas, a istovremeno trpali pare u svoje xepove. Takvi su nas i doveli u ovu situaciju. tez bilo koje me|unarodne misije koja dolazi na KiM, pa ni Euleksa. U tom smislu moraju se uzeti u obzir i ove kritike upu}ene Euleksu. To, me|utim, ne zna~i da }e Srbija brzati u zahtevima koje pomiwete jer izme|u partnerske kritike i ~iwenice da je neko u potpunosti prekr{io i napustio povereni mu, statisno-neutralni mandat, ima dosta manevarskog prostora. z Sti~e se utisak da je me|u kosmetskim Srbima sve izraènija podela na one koji ìve severno i ju`no od Ibra. Ima li dràva strategiju kako smawiti tu podeqenost, ili }e ona, kako vreme bude odmicalo, i uz dodatni pritisak Pri{tine, samo ja~ati? – Mi smo u nekoliko navrata ve} pozivali Srbe, naro~ito ju`no od Ibra, u enklavama gde su najrawiviji, da ne dozvole podele i da zbog dnevnopoliti~kih, a po-

REKLI SU

Jeremi}: Kosovo i put ka EU razdvojena su pitawa Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} izjavio je da }e Srbija u narednom periodu u~initi sve da ponovo pokrene pregovara~ki proces o statusu KiM i da teme Kosova i evropskih integracija ostanu razdvojene. “Opredelili smo se za diplomatsku borbu, strpqivu i energi~nu, ~ime smo napravili presedan u istoriji ovih prostora”, istakao je ministar spoqnih poslova. On je naglasio da je “zvani~na politika i Beograda i Brisela da su put Srbije ka ~lanstvu u EU i Kosovo razdvojena pitawa vrlo jasna “. “U~ini}emo sve da to tako i ostane, jer unakrsno povezivawe te dve teme ne bi koristilo miru i stabilnosti u regionu”, zakqu~io je Jeremi}.

E{ton: Evropska perspektiva ~itavog regiona Visoka predstavnica EU za spoqnu i bezbednosnu politiku i potpredsednica Evropske komisije Ketrin E{ton danas dolazi u Beograd a sutra }e posetiti Pri{tinu. “Mi ostajemo privr`eni evropskoj perspektivi za ~itav region. Me|utim, za konsolidaciju stabilnosti i napredak ka EU odgovorna su rukovodstava i qudi u regionu. Vrata Evrope su otvorena za ~itav region, kada se uslovi budu ispunili”, poru~ila je {efica spoqne politike Unije pred po~etak prve balkanske turneje. Govore}i o Srbiji, ona je kazala da }e s najvi{im srpskim zvani~nicima razgovarati o daqim koracima koje Beograd `eli da preduzme u napredovawu svoje molbe za ~lanstvo u EU.

ro~ito srpski predstavnici na terenu moraju biti svesni sloènosti trenutka. Pred nama je delikatan period, u kojem ne smemo brzopleto i nepromi{qeno reagovati na provokacije secesionisti~kih vlasti u Pri{tini. Zato pozivam kosmetske Srbe da prevazi|u sve podele i me|usobne razlike, da ne nasedaju na provokacije, i imaju puno poverewe u dràvu Srbiju i wene organe. Nije vreme za ispoqavawe emocija nego za racionalne, mudre poteze u odbrani dràvnih i nacionalnih interesa, a to je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije z Doris Pak je najavila da bi Kosovo ve} 2012. moglo do}i na “belu {engensku listu”. Krije li se iza toga mo`da i plan da se kosovski Srbi “privole” na to da po~nu da uzimaju paso{e koje izdaje Pri{tina? – Mo`da treba obrnuti stvari pa se zapitati da li je tu ciq da se

kosmetski Albanci odvrate od uzimawa srpskih paso{a? Naime, zna se koliko proalbanski umeju biti stavovi gospo|e Pak. Me|utim, mislim da je i ona svesna toga da je vizna liberalizacija proces koji, sem politi~ke odluke, podrazumeva ~itav niz vrlo sloènih uslova koje je neophodno ispuniti – u {ta su se, na svojoj koì uverile i Srbija i sve zemqe koje su u posledwoj grupi dobile “beli {engen”. U svakom slu~aju, ako toga bude – bi}e zanimqivo posmatrati tu, i politi~ku, i ekspertsku gimnastiku poku{avawa da se Kosovo ubaci na “beli {engen”. z Iako se i u Briselu i daqe ponavqa teza o dva koloseka, koja se odnose na Srbiju i Kosovo u procesu pribliàvawa EU, sve su ipak ~e{}i signali da }e u jednom trenutku dogovor s Pri{tinom postati uslov? – Mi ne krijemo da èlimo da ve} posle mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u|emo u nove pregovore o statusu KiM – jednostavno, nama je jasno da jedini put u mirnu i prosperitetnu budu}nost vodi preko kompromisa – u suprotnom, mogu}i su neki mnogo pesimisti~niji scenariji. A to je, prizna}ete, znatno ranije od svih potencijalnih „stanica“ na putu ka EU. Me|utim, nismo mi ti koji beè i odugovla~e da se u|e u dogovore koji su neophodni radi dobrobiti svih u regionu. z Predstavqaju li najave Pri{tine, ali i pojedinih albanskih politi~kih lidera s juga Srbije, da }e biti otvoreno pitawe pripajawa Pre{evske doline Kosovu, svojevrsno upozorewe da se u vremenu koje predstoji, pogotovo u susret odluci Me|unarodnog suda pravde, moè o~ekivati poja~ani pritisak na Beograd? – Potpuno ste u pravu i u vezi s tim treba biti realan. I Pri{tina i oni koji su wenu nelegalnu, isihitrenu nezavisnost priznali, svesni su toga da u sferi pravnih argumenata te{ko mogu dobiti pred Me|unarodnim sudom pravde. Tu, me|utim, ostaje, onaj drugi, politi~ki nivo pri~e, i tu, zaista, o~ekujemo sve mogu}e pritiske. Nije slu~ajan ni Fejtov tajming, niti tajming ovakvih izjava o jugu. Ciq je jasan – ako ve} znamo da pravni argumenti nisu na na{oj strani, hajde onda da stawe na terenu toliko promenimo, ako treba i na silu, da bi svaki, pa i polovi~an uspeh Srbije, bio samo Pirova pobeda. Samim tim, s na{e strane za tako ne{to moramo biti spremni. M. Staji}

SRPSKI MUP BIO DOMA]IN SKUPA POSVE]ENOG REAGOVAWU U VANREDNIM SITUACIJAMA

Centar u Ni{u nema vojne primese

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da formirawe rusko-srpskog centra za pruàwe pomo}i u vanrednim situacijama u Ni{u ne predstavqa projekat s vojnim primesama, ve} humanitarnu aktivnost zasnovanu na potrebi da se organizuje zajedni~ki centar za pomo} u vanrednim situacijama dràvama u regionu. Da~i} je, na otvarawu na otvarawu Me|unarodne konferencije posve}ene razmeni iskustava u oblasti vanrednih situacija u beogradskom hotelu “Hajat”, ocenio da je, zbog geografskog poloàja, Ni{ dobro mesto za regionalni centar u kojem bi preko leta bile stacionirane ruske letelice za ga{ewe poàra i tako {to brè stizale do mesta gde gori. Centar u Ni{u bi, dodao je srpski ministar unutra{wih poslova, bio baza za reagovawe i u slu~aju poplava, zemqotresa, hemijskih i ostalih civilnih vanrednih situacija, a sluìo bi i kao logisti~ka

baza u kojoj bi se skladi{tile hitne materijalne rezerve za operacije za{tite i spasavawa. Centar bi, tako|e, bio i baza za obuku i stru~no usavr{avawe snaga za za{titu i spasavawe u vanrednim situacijama. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} poru~io je na istom skupu da je regionalna saradwa preko potrebna u obezbe|ivawu prosperiteta Jugoisto~ne Evrope i da je Vlada Srbije spremna na saradwu i u oblasti zajedni~kog suprotstavqawa vanrednim situacijama. Cvetkovi} je istakao da po`ari, poplave i zemqotresi ne poznaju granice i ~esto ostavqaju velike posledice. U radu skupa, ina~e, u~estvuje i delegacija Rusije koju predvodi ministar za vanredne situacije Sergej [ojgu, kao i delegacije Italije, [panije, [vajcarske, Danske, Gr~ke, Bugarske, Rumunije, Ma|arske, Kipra, Albanije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

REZOLUCIJU O SREBRENICI JO[ UVEK NIKO NE PI[E

Plemenita ideja prerasta u lo{u poruku Pro{lo je ne{to vi{e od mesec dana od kada je predsednik Srbije Boris Tadi} inicirao usvajawe rezolucije o Srebrenici, a srpski parlament jo{ uvek }uti. Nasuprot o~ekivanom predlogu poslani~kih klubova vlasti, u javnost stiù izjave da se rezolucija jo{ uvek – ne pi{e. Visoki funkcioner SDPSa i narodni poslanik Meho Omerovi} kaè za „Dnevnik“ da mu je ào {to jedna plemenita i civilizacijski ~ista ideja predsednika Republike o osudi zlo~ina u Srebrenici, koji je Me|unarodni sud pravde ocenio kao genocid, jo{ uvek nije urodila plodom u Skup{tini Srbije. – Ni predstavnici moje stranke, a koliko vidim – ni ostalih partija vladaju}e koalicije, nisu jo{ uvek videli nikakav tekst rezolucije o Srebrenici. Takvim pona{awem {aqe se veoma lo{a poruka me|unarodnoj zajednici, a pre svega zemqama iz okruèwa – kaè Omerovi}. Po wegovim re~ima, neprihvatqivo je i to {to u posledwe vreme javnost prisustvuje takmi~ewu u tome ko }e se vi{e dokazati tvrdwama da se to {to se desilo u Srebrenici – nije desilo. – Srbija je pred Me|unarodnim sudom pravde progla{ena odgovornom {to nije u~inila ni{ta da spre~i genocid nad muslimanima u Srebrenici, koji su po~inile snage pod komandom Ratka Mladi}a. Podse}am na to da ista presuda nalaè Srbiji da pruì simboli~nu kompenzaciju BiH zbog toga {to nije ispunila svoje obaveze, a to bi se, kako pi{e u presudi, moglo u~initi nekakvom deklaracijom. Iz svega ovoga {to se kod nas de{ava jasno je da je ponovo na delu dnevnopoliti~ko juna~ewe i poku{aj izjedna~avawa zlo~ina koji su se dogodili na prostorima biv{e SFRJ. Zlo~ina je bilo na sve tri strane, ali u Srebrenici je po~iwen zlo~in nad zlo~inima – ukazuje Omerovi}. Povodom dileme o tome kako do}i do saglasnosti u vladaju}oj koaliciji kada SPS ima svoje

rezerve na kqu~ne formulacije u dokumentu, Omerovi} napomiwe da su „predstavnici nekoliko stranaka iz vlasti nedvosmisleno pokazali da ni na koji na~in ne `ele da prihvate da se u Srebrenici desio genocid“.

Ni vlast ne mo`e da se dogovori, a kamoli opozicija

– To nije ni{ta novo. Ali ako èlimo da ja~amo pravnu dràvu, da budemo lider u regionu, kako se ~esto hvalimo, moramo da povla~imo i odgovorne dràvni~ke poteze. I potez predsednika Tadi}a vidim kao dràvni~ki i verujem da }emo u ne-

zlo~ina u Srebrenici, a da Skup{tina Srbije ostane nema, jer bi to odjeknulo i u okru`ewu, ali i u EU – kategori~an je Omerovi}. I analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} navodi da „nije dobro za sam politi~ki proces u Srbiji,

Ja~awe kredibiliteta dr`ave Omerovi} ocewuje da, kakva god rezolucija da bude doneta u Narodnoj skup{tini, ona ne}e preko no}i re{iti odnose izme|u BiH i Srbije. Me|utim, „bio bi to jasan signal da je Srbija svesna zlo~ina u Srebrenici i da je spremna da otpo~ne odlu~nije nego do sada svoje suo~avawe s pro{lo{}u“. – Na taj na~in }emo dobiti ne samo na moralnom i politi~kom kredibilitetu nego }emo oja~ati i na{u poziciju kada je u pitawu insistirawe na `rtvama srpskog naroda – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. kom kratkom roku morati da do|emo do teksta u kojem }e se to {to se desilo u Srebrenici nazvati pravim imenom, svi|alo se to nekome ili ne. O~ekujem da }e najve}a stranka u okviru vladaju}e koalicije, DS, ~iji je predsednik i inicirao ovu ideju, uspeti da obezbedi jasnu i nedvo-

@ELE I RADIKALI VANREDNE IZBORE, ALI NE VIDE SMISAO

Ne}e Nikoli}a umesto Tadi}a Me|u opozicionom desnicom u Srbiji nema saglasja oko zahteva za odràvawe vanrednih parlamentarnih izbora. U jednoj od ~etiri takve partije – Srpskoj radikalnoj stranci, smatraju da izbori ne bi doneli promene, ve} da bi to bio nastavak politike Borisa Tadi}a koju }e „na osnovu tendera“ sprovoditi Tomislav Nikoli}. – Po prirodi, opoziciona partija, kao {to je SRS, prièqkuje izbore. Ali, su{tina je da ni novim izborima Srbija ne}e dobiti ni{ta novo – kaè za „Dnevnik” potpredsednik SRS-a Milorad Mir~i}. – Moè, eventualno, kako to istraìvawa pokazuju, dobiti nekog ko }e i daqe da sprovodi politiku Borisa Tadi}a. Onda, su{tinski, nema ni potrebe za tom vrstom izbora. S druge strane, opoziciona Srpska napredna stranka Tomislava Nikoli}a nastavqa da prikupqa popise gra|ana kao inicijativu za raspisivawe vanrednih izbora, a do sada je, kako tvrde, sakupqeno vi{e od 500.000 od planiranih milion potpisa. Vanredne izbore traè i Nova Srbija i Demokratska stranka Srbije, iz koje i kroz svoj slogan poru~uju da vanredno glasawe „traì narod“. – Vreme je za izbore, vreme je da se zaustavi agonija i uni{tavawe Srbije – smatra predsednik DSSa Vojislav Ko{tunica. On, me|utim, kaè da „nema potrebe za novim DOS-om“ i da je saradwa kakvu ima ve}ina opozicionih stranaka kod zahteva za raspisivawem vanrednih izbora – dovoqna.

smislenu podr{ku u parlamentu Srbije da bismo usvojili i jednu i drugu rezoluciju, o Srebrenici i o zlo~inima po~iwenim nad Srbima. Ono {to sigurno ne sme da se desi je da do|emo do datuma koji je petnaestogodi{wica

Ina~e, kada obja{wava stav SRS-a o vanrednim izborima, radikal Mir~i} podse}a na istraìvawa po kojima su DS i SNS danas vode}e stranke u Srbiji, kao i na Nikoli}evu izjavu da je Tadi}eva politika dobra, ali se ne sprovodi. – Izbori ne}e doneti promene jer vo|a partije koja se zove SNS, a ime mu je Tomislav Nikoli}, kaè da je politika Borisa Tadi}a dobra i da bi on rado sprovodio tu politiku. [ta bi onda to bilo novo u odnosu na politiku Borisa Tadi}a? Ni{ta – kaè Mir~i}. Po wemu, ni skupqawe potpisa gra|ana kao inicijativa za vanredne izbore „ne zna~i ni{ta“ jer to nije i obaveza vlasti, i samo predstavqa „unutarstrana~ku akciju koja ima za ciq da se obezbedi {to vi{e sigurnih glasova“. – Istovremeno, javnosti se predstavqa kao da je to pritisak na vlast. To su te tzv. pli{ane metode borbe protiv vlasti – kaè Mir~i}. – Mi, me|utim, kao opozicija, ~ekamo izbore koji }e doneti promene, a ne izbore koje }e neko unapred da isplanira tako da imamo i daqe kontinuitet politike Borisa Tadi}a koju }e sprovoditi Tomislav Nikoli}. Vlast je, podsetimo, vi{e puta poru~ila da }e glasawa biti tek u redovnom terminu, dakle 2012. godine. Ako vlast tako kaè, to zna~i, zakqu~uje Mir~i}, da ima stabilnu ve}inu. A takvu ve}inu stabilnom, po re~ima samih predstavnika vlasti, ~ini i opoziciona Liberalno demokratska partija. S. Nikoli}

posebno kada re~ o tako osetqivim moralnim i politi~kim pitawima, da se stvari pokrenu, a onda na vol{eban na~in stanu“. – Umesto jednog ozbiqnog stava, koji bi oli~avao stav po tako osteqivom pitawu i politi~ke elite, i dru{tva i dr`ave u celini, lo{e je da se sve svede na

dnevnopoliti~ko prepucavawe i da se moralni smisao te rezolucije potro{i i istopi kroz sukobe stranaka – upozorava Stankovi} za „Dnevnik“. On dodaje da „kao posledica toga {to se de{ava posledwi mesec, imamo saznawe da je na{e dru{tvo prili~no nespremno za tako ne{to i da ta razli~itost u politi~kim uverewima pokazuje da jo{ uvek nije iskristalisana moralna i politi~ka svest o tome da je neophodno u~initi vaàn korak – osuditi stravi~an zlo~in koji se dogodio u Srebrenici, a koji su po~inile snage bosanskih Srba“. Na opasku da ne postoji jedinstvo ni u samoj vlasti, a komoli s opozicijom, o sadrìni teksta ovog dokumenta, Stankovi} prime}uje da „to i jeste problem“. – îni mi se da ta inicijativa jo{ uvek nije dovoqno politi~ki pripremqena. Sama po sebi ona jeste ne{to {to je politi~ki neophodno i {ire korisno za uspostavqawe komunikacije sa susedima i promenu prili~no negativnog imixa koji Srbija ima u me|unarodnoj zajednici, posebno na Zapadu. Ako osudite zlo kao {to je zlo~in, sti~ete neku vrstu moralnog i politi~kog kredibiliteta i pokazujete zrelost dru{tva u demokratskom smislu. Ali problem i jeste u tome {to to zvu~i ovako na~elno opravdano, ali ne postoji nu`na vrsta politi~kog dogovora me|u strankama, niti {ireg dru{tvenog konsenzusa da se to sprovede. [ta god da se dogodi s ovom rezolucijom, mislim da je weno stavqawe na dnevni red u na{oj javnosti ipak neka vrsta inicijalne kapisle da se krene u ozbiqno suo~avawe i da se stvori prostor za civilizovan dijalog u samoj Srbiji, u kojem }e mo}i da se ~uju sva mi{qewa. Ali kqu~ni motiv da ipak bude ideja da se ne{to {to nemoralno i neprihvatqivo, kao {to je zlo~in, mora osuditi – napomiwe Dejan Vuk Stankovi}. S. Stankovi}

U SENTI OZVANI^ENA NOVA VLADAJU]A KOALICIJA

Pocepano partnerstvo

Na sednici Skup{tine op{tine Senta, odrànoj ju~e, posle raspada vladaju}e koalicije DS-a, SVM-a i G17 plus, ozvani~ena je nova koju, od ukupno 29 odbornika, ~ine wih 15 iz redova DS-a, Gra|anskog saveza Ma|ara (GSM) i LSV-a. Time je SVM, posle duge vladavine, u Senti potisnut u opoziciju. S du`nosti predsednika op{tine smewen je Zoltan Pek (SVM), a izabrana je dosada{wa zamenica predsednika op{tine, diplomirana pravnica Aniko [irkova (DS), dok je za zamenika predsednika op{tine izabran Karoq îzik (LSV). U obrazloèwu predloga za smewivawe predsednika op{tine, koji je podnela grupa odbornika nove ve}inske koalicije, a koji je na zasedawu op{tinskog parlamenta obrazloìo odbornik i predsednik OO DS-a Slobodan Bor|o{ki, dosada{wem prvom ~oveku op{tine zamereno je da je tolerisao nezakonito stawe u Op{tinskoj upravi uprkos upozorewu ~lanova Op{tinskog ve}a, te da je tolerisao nerad u OU-u i time doprineo oteàvawu rada rukovodstva op{tine u celini. Zbog svega toga oceweno je da je wegov rad, kao predsednika op{tine, {tetan za gra|ane Sente. Tajnom izja{wavawu prethodila je polemi~na rasprava u kojoj su predstavnici nove vladaju}e koalicije izneli svoje razloge za eliminisawe SVM-a iz vlasti, dok su predstavnici SVM-a smatrali da su ipak imali rezultata u radu za proteklih 17 meseci. Zoltan Na| Abowi (SVM) rekao je da su po{tovali koalicioni sporazum i radili u wegovom duhu, ali da su „pojedinci iskoristili histeriju

protiv SVM-a” da formiraju novu vlast. Na| Abowi je rekao da se ne quti na dosada{we koalicione partnere, ali da je razo~aran, te da }e oti}i “uspravne ki~me i podignute glave. Lider GSM-a Laslo Rac Sabo ustvrdio je da je ogromna la` da je partija koju predvodi ultranacionalisti~ka i da time wegovi protivnici samo èle da upla{e qude. Pre izja{wavawa o smewivawu predsednika op{tine i drugim kadrovskim promenama, saop{tavaju}i da 12 odbornika SVM-a napu{ta zasedawe op{tinskog parlamenta, Na| Abowi je za govornicom demonstrativno pocepao primerak koalicionog sporazuma, koji je raskinut formirawem nove vladaju}e koalicije. Od 17 odbornika, za razre{ewe predsednika op{tine Peka, a tako|e i za smewivawe dosada{we zamenice predsednika SO Marte Bar{i (SVM) glasalo je 15, dok su dva glasa~ka listi}a odbornika G17 plus bila nevaè}a. Me|utim, odbornici G17 plus, koji su do sada bili u ve}inskoj koaliciji, podràli su izbor novih op{tinskih ~elnika. Wima su ostavqena otvorena vrata za prikqu~ivawe novoj koaliciji, o ~emu treba da odlu~i rukovodstvo OO G17 plus. Umesto dosada{we predsednice SO Aniko @iro{-Jankeli} (DS), koja je ostavku obrzaloìla nedavnim dobijawem mandata republi~kog poslanika, za novog predsednika SO izabran je lider GSM Laslo Rac Sabo, za wegovog zamenika Pal Na| Abowi (GSM), dok su u Op{tinsko ve}e izabrani Nata{a Ademi, Radomir Vukani}, dr Joèf Ezve| (DS), Katalin Ede{ (GSM) i Goran Jovanovi} (LSV). M. Mitrovi}

LIDER DSVM-a ANDRA[ AGO[TON ODUSTAO OD MIREWA SVM-a I GSM-a

Ni{ta od ma|arske koalicije – Inicijativa da sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara i Gra|anskim savezom Ma|ara oformimo ma|arske samouprave u tri op{tine: Senti, Kawiì i Ba~koj Topoli – propala je. U Kawiì je sve u redu, ali u druge dve op{tine su radije napravili vlast s DS-om – izjavio je za “Dnevnik” lider DSVM-a Andra{ Ago{ton. – Danas je ve} kasno jer je odluka doneta. Smatrao sam da je jo{ mogu}e napraviti ma|arsku koaliciju u dogovoru s liderima ovih dveju stranaka, I{tvanom Pastorom i Laslom Racom Saboom, ali do toga nije do{lo. Podsetimo, predsednik DSVM-a je u otvorenom pismu predsedniku SVM-a predloìo hitan susret s Laslom Racom Saboom da bi mu ponudili formirawe vladaju}e koalicije u Senti. U toj epistoli Ago{ton je predloìo Pastoru obnavqawe izborne Ma|arske koalicije i saradwe izme|u ma|arskih partija u Vojvodini. Istovremeno je

predlo`io i podno{ewe inicijative za izmenu Zakona o nacionalnim savetima u ciqu sastavqana legalnog i legitimnog bira~kog spiska mawina u Srbiji. Na pitawe misli li da Demokratska stranka zaista poku{ava da preuzme budu}i Ma|arski nacionalni savet, kako to tvrde

iz SVM-a, Ago{ton je istakao da „DS zaista to radi da bi mogao kontrolisati Ma|are u Vojvodini”. Po wegovim re~ima, dovoqno je da ih se troje iz DS-a na|u u nacionalnom savetu i ve} imaju politi~ki uticaj. – Jer, zna se ko dr`i vlast na republi~kom nivou i ~iji je uti-

caj neprikosnoven – obrazlo`io je Ago{ton. Na pitawe {ta o~ekuje od, za sada vrlo predvidive pobede ma|arske stranke desnog centra FIDES Viktora Orbana na narednim izborima u Ma|arskoj, Ago{ton je istakao da se nada da }e Orban na me|unarodnom planu isticati potrebu za istinskom autonomijom Ma|ara u Srbiji umesto ove koja je predvi|ena Zakonom o nacionalnim savetima. Ipak, kada su u pitawu lokalne razmirica koje pojedine ma|arske stranke imaju s DS-om u Vojvodini, a pre svega u Subotici, Ago{ton smatra da nova vlast u Ma|arskoj takve politi~ke incidente ne}e dizati na vi{i nivo. – Sigurno ne}e biti me{awa u politi~ka de{avawa u Srbiji. Dvadeset godina sam u politici i jo{ se nije dogodilo da iz Budimpe{te do|e nekakva intervencija zbog ovda{wih politi~kih pregawawa – navodi Ago{ton. P. Klai}

VESTI Dok se sva|aju, grad propada

Stara-nova poslanica

Gradski odbor Liberalno-demokratske partije u Subotici ocenio je da su politi~ka previrawa izme|u DS-a i SVM-a „potpuno neozbiqna i neodgovorna” u trenutku kad je Subotica ostala bez usvojenog buxeta, te je na privremenom finansirawu do marta. „Prose~ne plate Suboti~ana su prvi put posle 20 godina pale ispod republi~kog proseka. Dok su gra|ani na pragu siroma{tva, krajwe je licemerno boriti se za strana~ke foteqe”, ocenio je suboti~ki LDP.

Poslanica Lidija Dimitrijevi} ponovo }e u republi~kom parlamentu predstavqati Srpsku radikalnu stranku po{to }e u skup{tinskim klupama zameniti Gorana Cvetanovi}a, koji je mandat vratio radikalima i pre{ao u napredwake. Zamenik {efa poslani~kog kluba SRS-a Aleksandar Martinovi} rekao je da bi skup{tinski Administrativni odbor uskoro mogao konstatovati taj poslani~ki mandat.

Poseta Katone Predsednik Boris Tadi} izrazio je ju~e u razgovoru sa predsednikom ma|arskog parlamenta Belom Katonom zadovoqstvo zbog dobre saradwe dr`avnih organa Srbije sa Ma|arskim nacionalnim savetom. Tadi} je sa Katonom razgovarao i o bilateralnim odnosima dveju zemaqa, kao i evropskim integracijama Srbije. Sa Katonom je ju~e razgovarala i predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}. „Dogovorili smo se da nastavimo zajedni~ku saradwu vezanu za sva iskustva koja ma|arski parlament ima iz vremena kada su bili kandidat za ~lana EU”, rekla je \uki}-Dejanovi}.

EKONOMIJA

~etvrtak18.februar2010.

DNEVNIK

NASLEDNIK IMAWA U KULPINU PODNEO SUDU ZAHTEV ZA ZABRANU PRODAJE

Po~iwe bitka za vojvo|anske dvorce Advokat Nikole Tanurxi}a, unuka biv{eg vlasnika \oke Dun|erskog, koji je pre dve godine sudski rehabilitovan, Zoran Risti} podneo je sudovima u Novom Sadu i Ba~kom Petrovcu zahtev za sudsku zabranu bilo kakvog prometa nad dvorcem u Kulpinu. U zahtevu koji nam je dostavio, advokat Risti} podse}a na to da je sudskom rehabilitacijom \oke Dun|erskog utvr|ena ni{tavost kazne na osnovu koje je imovina oduzeta i wen prenos dat na kori{}ewe dràvi. U zahtevu dostavqenom sudu traì se odre|ivawe privremene mere otu|ewa i optere}awa dvorca u Kulpinu sve do dono{ewa zakona o restituciji. Nikola Tanurxi} se odlu~io na ovaj korak nakon saznawa da se priprema prodaja pojedinih delova dvorca u Kulpinu. Iako ne èli da kaè ko bi mogao biti eventualni kupac dvorca i ko namerava da prodaje wegove delove, Tanurxi} ostaje pri tvrdwi da su mnogima “sko~ili apetiti” i da je zbog toga potrebno da sud donese odluku o zabrani otu|ewa i op-

tere}ewa sve do dono{ewa zakona o restituciji koji jedini mo`e regulisati {ta }e biti s oduzetom imovinom i odrediti na~in na koji }e ona biti ili vra}ena – u naturi ili obe{te}ewem u obveznicama.

no tome, oni rade na wegovoj obnovi i prikazivawu u punom sjaju. – Zaista ne znam odakle gospodinu Tanurxi}u takva informacija, ali u Muzeju Vojvodine to niko nijednog trenutka nije ne pomiwao, ve} ni pomislio. Na-

Sre|ivawe i restitucija – Posla oko dvorca ima jo{ te nas ~eka wegovo daqe ure|ivawe i sre|ivawe. Dobili smo i ne{to novca za to i ve} imamo gotove projekte za daqe radove. Kada se sve to zna, nema ni re~i o tome da nam je i na pameti da otu|imo ili prodajemo pojedine delove dvorca. [ta }e biti ako se donese zakon o restituciji i da li }e se dvorac vratiti naslednicima ili ne}e, to nije pitawe za nas ve} za neke druge institucije – zakqu~uje Mitrovi}. Na ovaj na~in ne samo da je zapo~eta svojevrsna borba za kulpinski dvorac ve} verovatno i za mnoga sli~na zdawa {irom Vojvodine. Vr{ilac du`nosti direktora Muzeja Vojvodine, koji od 2004. godine upravqa dvorcem u Kulpinu, Vladimir Mitrovi} tvrdi za na{ list da niko ne namerava da ga otu|i niti je to uop{te pomiwano, dodaju}i da, upravo suprot-

protiv, uloìli smo mnogo vremena i napora da dvorcu vratimo puni sjaj i da ga na prole}e otvorimo za posetioce, koji }e imati proliku da pogledaju novu izlo`bu, ali i name{taj kojim smo ga opremili i sredili – obja{wava Mitrovi}. –Ta~no je da dràva nema dovoqno novca da ulaè u obnovu dvoraca ali se snalazimo i sami. Sasvim je sigurno da je TV serija “Sva ta ravnica” pobudila

neke da pokrenu pitawe dvorca u Kulpinu jer je on u woj do{ao do punog izra`aja. Sve {to se vidi na TV ekranima, od name{taja, tepiha, egcajga, lustera – sve to je iz na{e kolekcije. Iznajmili smo to, a za uzvrat smo dobili sre|en enterijer, okre~ene prostorije i mnogo {to{ta drugo za {ta bi nam, ina~e, trebalo mnogo novaca da sami uradimo. To nam je omogu}ilo da sada idemo daqe i da u tom sre|enom prostoru organizujemo izlo`bu i pozovemo turiste da im dvorac u Kulpinu bude obavezno mesto na turisti~koj mapi Vojvodine. Na{ sagovornik isti~e da se Muzej Vojvodine o dvorcu stara kao savestan doma}in. Pri tom, dodaje Mitrovi}, neke prostorije sporazumno koriste op{tina Ba~ki Petrovac i MZ Kulpin, i to funkcioni{e bez ikakvih problema jer su svi svesni toga da je Muzej Vojvodine “gazda” i da se ni{ta bez wegovog znawa u dvorcu i oko wega ne mo`e raditi. Napomiwe da Jan Ki{geci nije direktor Poqoprivrednog muzeja, mada se on tako predstavqa,

ve} da je on osnovao Udru`ewe “Poqoprivredni muzej” koje je koristilo i odr`avalo deo dvorca u Kulpinu, ali da im to ne daje pravo da ga svojataju niti da danas tvrde da su skrajnuti i da se o ni o ~emu ne pitaju jer sasvim je logi~no da Muzej Vojvodine, kojem je dvorac poveren na ~uvawe, sam odlu~uje o wemu, ali u isto vreme i odgovara za wega. Podsetimo da je i op{tina Ba~ki Petrovac demantovala

KRENULI DR@AVNI KREDITI

DA LI ]E KRIZA U GR^KOJ UGROZITI „HELENIK PLAN”

Ide „punto” na zajam

Koridor 10 ~eka odgovor Atine

Od po~etka primene novog programa subvencionisanih kredita za 2010. godinu, primqeno je 1.693 zahteva, vrednih 38,7 miliona evra, a realizovano 925 kredita vrednih 8,3 miliona evra, pokazali su najnoviji podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Vlada Srbije usvojila je sredinom januara program subvencionisanih kredita za privredu i gra|ane u 2010. godini radi ubla`avawa efekata ekonomske krize, za koji je iz buxeta izdvojeno 3,5 milijarde dinara. Preduze}a su do sada podnela 128 zahteva za kredite za likvidnost, a realizovano je 13, vrednosti oko 1,5 milion evra. Podneta su i tri zahteva za investicione kredite, a za sada je realizovan jedan, vredan 50.000 evra. Primqeno je i 965 kreditnih zahteva za subvencionisanu kupovinu automobila “fijat punto”, a realizovano ih je 589, u vrednosti 4,03 miliona evra.

Kriza u Gr~koj pobudila je bojazan da }e Srbija, kona~no, dobiti davno obe}anih 100 miliona evra iz “Helenik plana” za izgradwu ju`nog kraka Koridora 10, o ~emu se pri~a gotovo deceniju. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da je ministarstvu inostranih poslova Gr~ke poslata tenderska dokumentacija radi obe}ane donacije i ~eka se saglasnost vlade u Atini. On je izrazio uverewe da }e se iz tih para ove godine graditi deo Koridora 10 od Levosoja do Neredovca. Gr~ka je jo{ 2001. godine najavila ulagawe od 550 miliona evra u realizaciju “Helenik plana”, koji je imao za ciq pru`awe podr{ke razvoju sedam balkanskih dr`ava (Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije i Rumunije). Krajem jula 2002. u Solunu je potpisan Sporazum o petogodi{wem programu saradwe Gr~ke i Srbije, dakle, od 2002. do 2006. godine, kada je obe}ana pomo} od 265 miliona evra. Srpska vlada ponudila je tada osam projekata, a gr~ki parlament prihvatio tri. Me|u wima bila je izgradwa autoputa od Vladi~inog Hana do makedonske granice, dugog 66 ki-

Nastavak posla Ministar Mrkowi} tvrdi da }e se ove godine nastaviti izgradwa Koridora 10 na vi{e frontova – na severnom kraku od Horgo{a do Novog Sada, koji se finansira iz buxeta, gradwa jo{ dve deonice na jugu, obilaznice oko Beograda i dela autoputa kod Dimitrovgrada. Ukupna vrednost tih radova je oko 400 miliona evra. lometara, ali je Gr~ka sporazum ratifikovala tek po~etkom 2003. Gr~ka je tra`ila da se najpre izradi studija opravdanosti ulagawa, {to je i ura|eno, ali se otegla izrada studije uticaja na `ivotnu sredi-

SREDWOBANATSKA PRIVREDA POSUSTAJE

Blokirana svaka peta firma Od ukupno 5.294 registrovana ra~una preduze}a u Sredwobanatskom okrugu, do kraja pro{log meseca svaki peti je bio u blokadi, {to je izuzetno visok procenat, ocewuju u Regionalnoj privrednoj komori Zrewanina. Iznos blokade ovda{wih firmi bio je 5,674 milijardi dinara, {to je, uz bezmalo neizmewen broj blokiranih ra~una, gotovo milijardu mawe u pore|ewu s februarom 2009. godine. Po podacima RPK-a, do godinu dana neprekidno je nelikvidno 477 ra~una s iznosom blokade od 934 miliona dinara. Du`e od godinu dana u blokadi je 671 ra~un privrednih subjekata s ukupnim iznosom od 4,740 milijarde dinara. “Ogroman iznos i izuzetno duga~ak period blokade proiz-

veli su niz multiplikovanih negativnih efekata na sve ostale subjekte privre|ivawa koji potraùju pare od nesolventnih du`nika. Osim ugroàvawa wihove likvidnosti, nesolventni du`nici su nepla}awem obaveza primoravali poverioce na kreditno zaduìvawe po skupim kamatama, ~ime su direktno uticali na wihovu profitabilnost”, isti~u u zrewaninskom RPK-u, i napomiwu da bi trebalo preduzeti energi~nije mere na sankcionisawu ovakvog poloàja privrede, kroz proces pokretawa ste~ajnog postupka, odnosno plana reorganizacije od ve}inskih poverilaca. Na taj na~in bila bi prekinuta du`ni~ka agonija i propadawe kapitala preduze}a. @. B.

nu. “Helenik plan” je bio izvesno vreme potpuno gurnut u stranu, Gr~ka je u jednom trenutku bila odustala od wegove realizacije i izgradwe autoputa od Vladi~inog Hana do makedonske granice, a Evropa

prodaju kulpinskog dvorca, isti~u}i da oni nemaju vlasni{tvo nad wim pa ga, samim tim, i ne mogu prodavati. Prvi ~ovek ba~kopetrova~ke op{tine Vladimir Turman podsetio je na to da na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije lokalne samouprave ne mogu ste}i vlasni{tvo nad nepokretnostima, a bez toga se wima ne mo`e raspolagati niti se mogu prodavati. Q. Male{evi}

DINKI] U PAN^EVU

Dr`ava uz „Petrohemiju”

se bila okrenula drugim saobra}ajnim pravcima. Me|utim, kako transevropski saobra}ajni pravac E-75 kao deo Koridora 10 za jedan od ciqeva ima povezivawe hladnih i toplih mora Evrope, zbog ~ega je svrstan u TEM puteve, Gr~ka se vratila ovom saobra}ajnom pravcu i “Helenik planu” i u vi{e navrata potvrdila da je zainteresovana za gradwu autoputa od Leskovca do makedonske granice. Tako je 2006. vek “Helenik plana” produ`en na jo{ pet godina, od ~ijeg isteka nas, na`alost, deli samo godina. Gr~ka je obe}ala 250 miliona evra za ekonomski razvoj Srbije, od kojih je 100 miliona rezervisano za izgradwu ju`nog dela Koridora 10, me|utim, svetska kriza i buxetski problemi Gr~ke ponovo su realizaciju “Helenik plana” doveli u pitawe. R. Dautovi}

16. 2. 2010.

1.178,38963

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} je ju~e izjavio da je, u okviru novog investicionog ciklusa, u pan~eva~ki HIP “Petrohemija” neophodno ulo`iti oko 70 miliona evra, i najavio da }e Vlada obezbediti garanciju za taj kredit kod Evropske investicione banke.

– Iz kategorije dr`avnih preduze}a, “Petrohemija” i RTB “Bor” su okosnica srpskog izvoza, s obzirom na to da obe fabrike imaju perspektivu u pove}awu proizvodwe i ve}em izvozu – rekao je Dinki}. – Sta}emo aktivno iza wih s dr`avnom garancijom kako bismo obezbedili povoqne kredite za pove}awe proizvodwe. Ministar je dodao da bi se ulagawem 70 miliona evra u “Petrohemiju” obezbedio godi{wi prihod te fabrike ve}i oko 25 miliona evra. Dinki} je istakao da je, za ~etiri meseca od ponovnog pokretawa proizvodwe u septembru, “Petrohemija” u{tedela oko 13 miliona evra na povoqnim aran`manima s dobavqa~ima i smawivawu tro{kova.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Zidar GP, Surdulica

19,70

1.112

10.008

Go{a monta`a, Velika Plana

18,67

1.780

8.900

BIP, Beograd

15,09

254.087

Informatika, Beograd

11,18

3.780

7.560

9,19 Promena %

297 Cena

Privredna banka, Pan~evo

-11,99

Estetika interprojekt, Beograd Panon, Crvenka

Kompanija Fidelinka, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Galeb GTE, Beograd

BELEX 15 (712,29

Promet

Naziv kompanije

0,02%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,07

2.900

34.632.024

Komercijalna banka, Beograd

0,00

31.750

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,11

900

1.178.578

172.190 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,12

9.104

1.219.993

Univerzal banka, Beograd

-1,42

6.851

171.270

3.802

64.634

Soja protein, Be~ej

0,18

1.102

1.881.915

-11,87

9.500

95.000

Imlek, Beograd

0,00

1.500

129.797

-11,82

604

181.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,17

2.354

345.970

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.737

0,00

1,12

725

72.500

-11,67

318

15.900

-7,22 Promena %

1.800 Cena

108.000 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

3,03

6.567

183.867

Soja protein, Be~ej

0,18

1.102

1.881.915

Tigar, Pirot

-0,67

740

2.034.820

Veterinarski zavod, Subotica

0,81

626

209.671

Alfa plam, Vrawe

1,45

8.629

146.700

-11,82

604

181.200

Telefonija, Beograd

0,00

1.784

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,81

626

209.671

ABS Minel DV, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Panon, Crvenka Kompanija Fidelinka, Subotica

9,19

297

172.190

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK „DNEVNIK HOLDING” PONOVO U [TRAJKU

~etvrtak18.februar2010.

BO@IDAR \ELI] S MMF-om

Vlada }e po{tovati ograni~ewe plata i penzija

Gde su zarade i sta` Radnici novosadskog preduze}a “Dnevnik holding” ponovo su stupili u {trajk jer im, uprkos obe}awima iz pokrajinske vlasti, jo{ uvek nisu ispla}ene zaostale zarade niti im je povezan radni sta`. Iako u {trajku, zaposleni }e za sada nastaviti da rade, a po

Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio ju~e da }e Vlada po{tovati obaveze o ograni~avawu rasta plata i penzija prihva}ene aran`manom s Me|unarodnim monetarnim fondom. \eli} je na sastanku s predstavnicima MMF-a rekao da je Vlada posve}ena po{tovawu aran`mana s MMF-om, naro~ito

u pogledu obaveze ograni~avawa rasta zarada, penzija i drugih fiskalnih izdataka. – Zakon o fiskalnoj odgovornosti, za ~iju je izradu formirana Radna grupa pri Ministarstvu finansija, ograni~i}e buxetske rashode i poboq{ati buxetsko planirawe i kontrolu, {to }e dovesti do stabilnosti i predvidivosti sredwero~-

nog fiskalnog sistema u Srbiji – rekao je \eli}. \eli} je ~lanove Misije MMF-a upoznao s koracima koje Srbija ~ini u pribli`avawu Evropskoj uniji, a Misiji je predstavio i mere Vlade koje }e doprineti pove}awu konkurentnosti srpske privrede.

SRBIJA POSTAJE REGIONALNI CENTAR AUTO-INDUSTRIJE?

Mnogo krivina na putu do novih fabrika re~ima predsednika sindikalne organizacije ovog preduze}a Steve Tomina, danas }e oti}i pred Vladu Vojvodine da dobiju odgovor na pitawe za{to im kasne obe}ane plate. Tako|e, nekoliko radnika }e stupiti u {trajk gla|u. Radnici “Dnevnik holdinga” – preduze}a u pokrajinskom vlasni{tvu – nekoliko puta su tokom posledwih meseci stupali u {trajk zbog neispla}enih plata, neupla}enih penzionih i zdravstvenih doprinosa, te nepovezanog staà, a svaki put bi ga prekidali nakon dogovora s predstavnicima vojvo|anske administracije. Posledwi put su to u~inili pred kraj pro{le godine, ali sada obja{wavaju da Vlada ponovo nije ispunila obe}ano. – Nemamo zdravstveno osigurawe, a primili smo pola plate za dva meseca. Vi{e ne znamo od ~ega da ìvimo – kaè Tomin. On navodi da sindikat nema nikakva posebna o~ekivawa od novog rukovodstva “Dnevnik holdinga” koje je Skup{tina Vojvodine izabrala ovih dana. Tomin dodaje da je dobio nezvani~nu informaciju da }e Vlada Srbije ovih dana doneti odluku da poveè radni sta` radnicima ovog preduze}a. V. ^v.

Potvrdom “Fijatove” opredeqenosti da organizuje proizvodwu putni~kih automobila u Srbiji i najavom da }e ve} ove godine u Kragujevcu biti investirano oko 150 miliona evra, ponovo su aktuelizovane pri~e o tome da na{a zemqa ima potencijale da postane regionalno sredi{te auto-industrije. Mogu}nosti postoje jer u Jugoisto~noj Evropi samo Rumunija i donekle BiH imaju razvijenu produkciju motornih vozila, a trì{te s oko 70 miliona stanovnika svakako je interesantno za svakog proizvo|a~a automobila, pogotovo u segmentu niè sredwe klase. Proizvodwa automobila nekada{we SFRJ, kojoj je srpska autoindustrija predstavqala ki~mu, svoj vrhunac doìvela je krajem devedesetih godina pro{log veka, kada se godi{wa produkcija pribliìla brojci od 300.000 vozila. Posle toga je usledio sunovrat, koji je najlak{e do~arati podatkom da je u te{kim godinama embarga i sankcija u Kragujevcu sklapano tek nekoliko hiqada automobila i da je kvalitet srozan na najniè grane. Slova~ka, koja se naj~e{}e uzima kao povod na{ih optimisti~kih razmi{qawa o balkanskom liderstvu u automobilskoj industriji, do po~etka ove decenije nije ni imala ozbiqnu proizvodwu motornih vozila. Dodu{e, postojali su odre|eni pogoni ~e{ke “[kode”, ali je do procvata auto-industrije do{lo kad je stigao kapital velikih svetskih proizvo|a~a: nema~kog “Folksvagena”, francuskog “Peò–Sitroena” i korejske KIA-e. Za 2008. bila je predvi|ena pro-

Giqotina propisa Ozbiqno se razra|uje jo{ jedna korisna ideja za razmah stranog investirawa u Srbiji. Vlada Srbije priprema teren za punu primenu tzv. giqotine propisa, koja bi pre~istila mno{tvo regula, izbacila nekorisne i one koje ve} postoje u drugim propisima i u~inila ekonomski sistem znatno prohodnijim. Strani investitori, koji ve} posluju u Srbiji, naj~e{}e svoje primedbe usmeravaju na zamr{ene procedure i brojne instance koje im stoje na putu realizacije pripremqenih projekata. A jednostavnost postupaka bila je i ostala jedan od najva`nijih aduta Slova~ke u takmi~ewu na svetskom investicionom tr`i{tu. izvodwa 675.000 vozila, {to je bilo 18 procenata vi{e nego prethodne godine, a sva tri velika proizvo|a~a najavquju dodatni rast proizvodwe. U ovom industrijskom sektoru zaposleno je 67.000 radnika, s tim {to se predvi|a da bi Slova~ka krajem ove decenije mogla izra|ivati 800.000 vozila godi{we i u autoindustriji obezbediti posao za 100.000 qudi. [ta su Slovaci u~inili da bi investicioni kapital pohrlio u

SPOR OPORAVAK SRBIJE

BDP }e porasti jedan posto – Ekonomski oporavak Srbije }e biti vrlo spor i u 2010. godini se o~ekuje blagi rast – ocenila je ju~e direktorka revizorske ku}e KPMG za Srbiju i Crnu Goru Nina Bulatovi}. Ona je kazala da se u 2010. godini o~ekuje rast bruto doma}eg proizvoda najvi{e do jedan posto i blago smawewe broja nezaposlenih. Dodala je da u ovoj godini ne}e biti ve}eg priliva stranih investicija. – Investitori su vrlo oprezni, banke nisu spremne da finansiraju nove projekte jer su rizici pove}ani – kazala je ona. Nina Bulatovi} je rekla da ne mo`e proceniti kako }e se kretati kurs dinara, i izrazila uverewe da }e biti stabilan. Dodala je da je kurs dinara tr-

ì{an i da se ne moè govoriti o realnom kursu jer se dinar ne moè kupiti nigde u inostranstvu. Nina Bulatovi} je kazala da banke, ve}im delom i zahvaquju}i merama Narodne banke, nemaju problema s likvidno{}u, da imaju vi{e kapitala nego {to je potrebno, ali da ne treba o~ekivati ve}i kreditni rast jer su preduze}a ve} prezaduèna i banke oprezne prilikom odobravawa pozajmica. Predstavnica KPMG-a Milica Bisi} je kazala da je stawe javnih finansija zabrawavaju}e jer je u januaru ove godine u odnosu na januar 2009. ve}i prihod od akciza zbog pove}awa te da`bine za cigarete i poreza na dodatu vrednost, ali da je kod ostalih prihoda lo{iji.

Rokade u „Delti” KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,4611

98,4297

100,694

Australija

dolar

63,1373

64,4258

65,9076

96,1658 62,944

Kanada

dolar

67,0567

68,4252

69,999

66,8514

Danska

kruna

12,9563

13,2207

13,5248

12,9166

Norve{ka

kruna

11,9609

12,205

12,4857

11,9243

[vedska

kruna

9,7601

9,9593

10,1884

9,7302

[vajcarska

franak

65,6734

67,0137

68,555

65,4724

V. Britanija

funta

110,469

112,723

115,316

110,13

SAD

dolar

70,0466

71,4761

73,1201

69,8321

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 2. 2010. godine

Dosada{wi generalni direktor “Delta–Maksi grupe” Dragan Filipovi} imenovan je za potpredsednika “Delta holdinga”, objavila je ju~e ta kompanija. Kako se navodi u saop{tewu, zadu`ewe novog potpredsednika bi}e pregovori s potencijalnim strate{kim partnerima (equity) u osnovnim poslovima “Delta hodinga”, strate{ko povezivawe i regionalno {irewe kompanije. Umesto Filipovi}a, trgovinski lanac “Delta–Maksi” vodi}e dosada{wi generalni direktor “Delta agrara” Dejan Jeremi}.

wihovu privredu? Kqu~ni doga|aj bila je pobeda koalicije desnog centra, koju je predvodio Mikula{ Dzurinda. Nova vlada je liberalizovala propise, odredila je i pripremila investicione lokacije za velike ulaga~e i usaglasila stimulativnu poresku politiku. Mada je, u prvi mah, izgledalo da dr`ava mnogo daje a malo dobija, pokazalo se da je davawem impulsa razvoju auto-industrije pokrenut zamajac o`ivqavawa ukupne privrede.

Srbija dugo nije znala {ta }e sa “Zastavom”. Lutalo se, traèna su optimalna kwi{ka re{ewa da ne damo mnogo ili gotovo ni{ta, a da dobijemo mnogo, odnosno sve. Tek su u posledwe dve-tri godine u~iweni hrabri koraci. Vlada Srbije je investirala u nacionalnog proizvo|a~a automobila i sada se pozicionirala kao suvlasnik “Zastave”, zajedno s “Fijatom”. Strani partner je dobio status privilegovanog snabdeva~a doma}eg trì{ta, a u Kormanskom poqu u Kragujevcu se priprema teren za kooperantsku strukturu italijanske kompanije. Ako bi se u Vladinoj politici stimulisawa svetskog investicionog kapitala traìle slabosti, moglo bi se re}i da Srbiji mawka organizovanosti. Dolazak “Fijata” u Kragujevac ne}e imati puni efekat ako se uz ovog svetskog proizvo|a~a ne formira ~vrsta struktura finaliste i podizvo|a~a, odnosno prava auto-industrija. Iskustva “Leonija” u Prokupqu, “Drekslmajera” u Zrewaninu, IGB “Bauerhima” u In|iji, kao i interes korejske “Jure” za fabriku “Zastava elektro” u Ra~i govore da se ovde isplati ulagati. Pitawe je samo da li boqa organizovanost, uvo|ewe svih delova doma}e auto-industrije u klaster i takvo wihovo predstavqawe investitorima, rezultirali ve}im efektima. Direktor “Bet [eme{ LPO” u Adi Aleksandar Mi{kovi} kaè da su Poqaci koncentrisali na jednom mestu sve livnice za avio-industriju i da su pro{le godine, samo u tom segmentu, napravili izvoz vredan 750 miliona dolara. V. Harak

VESTI Poni{tena prodaja BIP-a Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji beogradske pivare BIP litvansko{vedskom konzorcijumu. Ugovor o kupoprodaji 51,9 odsto pivare, zakqu~en krajem jula 2007. s konzorcijumom litvanske “Alite” i {vedskog “Junajted Nordik beverixisa”, raskinut je posle isteka naknadnog roka zbog neizvr{ewa obaveza, saop{tila je ju~e Agencija. Ugovor je raskinut zbog neizvr{ewa investicione obaveze za drugu godinu od 2,6 miliona evra, neizvr{ewa obaveze otkupa akcija, prinudne naplate putem prodaje osnovnih sredstava zbog neizmirivawa poreskih obaveza, kao i zbog raspolagawa imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora. Litvansko-{vedski konzorcijum je 51,9 odsto kapitala beogradske pivare platio 21,4 milion evra. Konzorcijum se kupoprodajnim ugovorom obavezao i na to da u prve tri godine u fabriku investira 5,1 miliona evra, a obe}ao je i da }e proizvodwu izmestiti iz centra Beograda.

„Erbas” `eli s „Jat ervejzom” Potpredsednik “Erbasa” Andreas Kramer izjavio da taj evropski proizvo|a~ aviona namerava uskoro da po~ne pregovore o izmeni ugovora s “Jat ervejzom”. – Na{a `eqa je da se sastanemo s Jatom i razmotrimo mogu}nosti za prilago|avawe i izmene ugovora da bi na kraju avioni bili isporu~eni – kazao je on novinarima u Tuluzu. Kramer je podsetio na to da su dve kompanije 1998. potpisale ugovor o kupovini osam aviona, koji je trebalo da budu isporu~eni izme|u 2000. i 2005.

U Sloveniji la`ne viwete Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je ju~e na to da su se u Sloveniji i susednim zemqama na crnom tr`i{tu pojavile falsifikovane viwete za automobile. U saop{tewu se navodi da viwete treba da se kupuju iskqu~ivo na slu`benim prodajnim mestima – benzinskim stanicama, trafikama, poslovnicama Auto-moto saveza Slovenije. Voza~i kod kojih eventualno bude utvr|eno kori{}ewe falsifikovane viwete plati}e kaznu od 300 do 800 evra, a mora}e da kupe i novu validnu viwetu koja ko{ta 95 evra.

VLADIMIR ILI] ODLAZI IZ NACIONALNE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE U POSLANIKE

Napustio dve funkcije i dve plate Nakon godinu i po, Nacionalna tor i ~lan UO, dobili smo objaslu`ba za zapo{qavawe dobi}e {wewe da je, po ~lanu 12 Zakona o novog direktora. Naime, sada{wi zapo{qavawu, direktor NSZ-a direktor Vladimir Ili}, koji je po funkciji i ~lan Upravnog odna tu funkciju izabran 17. sepbora. tembra 2008, odlazi do kraja ovog U informatoru o radu NSZ-a, meseca u profesionalne politikoji je objavqen na sajtu ove slu~are, preuzimaju}i funkciju za`be, stoji da je predsednik UO menika predsednika G17 plus. On NSZ-a za april primio mese~nu }e ujedno u Skup{tini Srbije zanadoknadu od 55.584 dinara, a meniti Dragog Damwanovi}a, ~lanovi po 37.056 dinara. Otpripredsednika op{tine @agubica like tolike iznose primali su i koji }e zbog sukoba interesa mosvih ostalih meseci pro{le gorati da se odrekne poslani~ke dine. Pro{log meseca mese~na funkcije. naknada za predsednika i ~lanoKo }e biti imenovan za novog ve UO bila je ne{to mawa pa se direktora Nacionalne slu`be za kretala od oko 50.000 za prvog do zapo{qavawa jo{ uvek se ne zna, 33.638 dinara za ostale ~lanove. ali je sasvim sigurno da Ina~e, visina mese~ne }e na to mesto do}i nenaknade za ~lanove UO Kada smo pitali u NSZ-u kako to da je ko iz G17 plus ili bliodre|ena je Vladinim Vladimir Ili} i direktor i ~lan zak toj stranci, s obziaktom. Direktor NSZ-a rom na to da je prili- Upravnog odbora, dobili smo obja{wewe kom “podela plena”, odda je, po ~lanu 12 Zakon o zapo{qavawu, Vladimir Ili} je, kako nam je potvr|eno, kao nosno dogovora o fordirektor NSZ-a po funkciji i ~lan UO ~lan UO po funkciji mirawu koalicije, primao mese~nu naknaupravo toj stranci pridu kao i svi drugi. Kako je to popalo pravo da imenuje ~elnika bije. Predsednik UO je Mihail stao tek od decembra, on je za taj i ove slu`be. Arandarenko, a ~lanovi Aleksanprvi mesec ove godine primio Prvog ~oveka NSZ-a, ina~e, dar Radosavqevi}, Milo{ Nenesveukupno ne{to vi{e od 60.000 imenuje Upravni odbor, uz pretzi}, Ivan Kova~evi}, Vlada Andinara. Iz NSZ-a skre}u pa`wu hodnu saglasnost Vlade Srbije. U dri}, Branislav ^anak, Desimir na to da }e mu pravo na naknadu Upravnom odbor NSZ-a ima devet Mi{i}, Milo{ \aji} i Vladiprestati s odlaskom s mesta di~lanova koje je 17. novembra promir Ili}. Kada smo pitali u rektora. Q. Male{evi} {le godine imenovala Vlada SrNSZ-u kako to da je Ili} i direk-

DRU[TVO

~etvrtak18.februar2010.

Prosvetari pod Cvetkovi}evim prozorom Sindikat radnika u prosveti Srbije najavio je za mart protest ispred zgrade Vlade ako se zaposlenima ne predlo`i stimulativni socijalni program umesto „sporazumnog raskida odnosa“ jer ponu|enim merama gube pravo zakonske naknade za nezaposlene. Insistira i na tome da u pregovorima bude po{tovana reprezentativnost wihovog sindikata. Predsednik SRPS-a Slobodan Brajkovi} nagla{ava da }e,

ukoliko im zahtevi ne budu uvaèni, organizovati obustavu rada na 15 minuta. Generalni sekretar SRPS-a Haxi Zdravko Kova~ kaè da bi socijalni program trebalo da bude usvojen posle uspostavqawa kriterijuma za mreù {kola. Razlog za {trajk je i Zakon o osnovama sistema obrazovawa, koji, po oceni SRPS-a, ugroàva radna mesta u prosveti, a neophodni su i pregovori o korekciji cene rada za 14,5 posto.

Po smrti od raka evropski prvaci Lekari zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“ predstavili su ju~e rezultate pilot programa „Decena“, namewenog ranom otkrivawu raka grli}a materice, koji se sprovodi u Vojvodini, uz finansijsku pomo} pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku. Onkolog dr Jelena Korovqev ka`e da je u zrewaninskoj bolnici od decembra 2006. do avgusta 2009. ovom pregledu podvrgnuto ukupno 595 `ena, izme|u 20 i 50 godina, a kod 104 otkriveno je prisustvo HPV virusa. Ina~e, u Evropi stopa

smrtnosti od raka grli}a materice najve}a je ba{ u Srbiji. Blagovremeno otkrivawe omogu}ava i izle~ewe, dok odmakli stadijum zahteva komplikovane operativne, zra~ne i citostatske procedure. „Decena“ je po~ela 2006. nabavkom sistema za testirawe i obukom stru~waka u Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrewaninu i Institutu za onkologiju Vojvodine i lane je u Briselu dobio jednu od deset nagrada kao veoma uspe{an poduhvat. @. B.

MENAYERSKA BOLEST STIGLA I ME\U SRPSKE RADOHOLI^ARE

Zbog karijere ne stiù ni da di{u Italijanski stru~waci upozoravaju na to da je rak plu}a povezan i s pojedinim zanimawima. Mada je pu{ewe daleko naj~e{}i uzro~nik, oko pet odsto slu~ajeva ovog kancera kod mu{karaca povezano je s wihovim poslom, odnosno wihovom izloèno{}u raznim hemikalijama i drugim rizicima struke. Veliki broj oboqewa je i posledica te{kih uslova rada i lo{e za{tite. Posledwih godina lekare sve vi{e zaokupqa menaxerska bolest. Ona je u ekspanziji, a prevencija za sad ne daje odgovaraju}e rezultate. Naj~e{}e zahvata qude sredwih godina, izme|u 35. i 50. Sloèna bolest nastaje pod uticajem stresa i posledica je nemogu}nosti adaptacije na promene. Naime, trend u zapadnom svetu, koji sve vi{e zahvata i na{e zaposlene, nije samo u~estvovati u ne~emu nego biti najboqi, {to qude drì u stalnoj napetosti. Zato je postalo „normalno“ da su na poslu okruèni {tetnim faktorima stresa – vremenski tesnac zbog

Mladi i vrlo intimni s laptopom i mobilnim

prekratkih rokova, velika odgovornost, lo{i me|uqudski odnosi, pritisak stalne te`we da se hijerarhijski napreduje i stekne ve}a materijalna dobit. Po~etak menaxerske bolesti

PROF. DR SRBIJANKA TURAJLI] O BUDU]NOSTI DOKTORSKIH STUDIJA U SRBIJI

Vaqda }e se studenti uozbiqiti pre dràve Gotovo da nema dràvnog, a ni privatnog, fakulteta u Srbiji koji nema bar nekoliko programa doktorskih studija. O tome da li svi mogu opstati i {kolovati kvalitetne doktore govorila je na sesiji Dunavske rektorske konferencije u Novom Sadu prof. dr Srbijanka Turajli}, {ef Uneskove katedre pri Centru za obrazovne politike u Beogradu. Ve} sam naslov izlagawa dr Turajli} (ina~e pomo}nice ministra prosvete u \in|i}evoj i @ivkovi}evoj vladi) „Doktorske studije u Srbiji – put ka uspehu ili }orsokak?“ je upozoravaju}i. U intervjuu „Dnevniku“ ona nagla{ava da ~ak i u Evropi veoma malo univerziteta ima svetlu budu}nost doktorskih studija. – Evropi predstoji diferencijacija univerziteta na obrazovne institucije i istraìva~ke – kaè prof. Turajli}. – Ube|ena sam u to da svih sedam dràvnih univerziteta u Srbiji nema pojedina~no budu}nost u doktorskim studijama. Ono {to na{a mala zamqa, eventualno, moè u~initi je da prvo ustanovi u kojim oblastima ima {anse da bude kompetitivna u Evropi i svetu, i tu udruènim snagama razvije doktorske programe, gde god oni bili sme{teni. Oni bi mo`da mogli preìveti. Na~in na koji pristupamo doktorskim studijama, s enormnim brojem upisanih – nema nikakve {anse

i {to pre mladi qudi to shvate, boqe }e biti i za zemqu, jer se ne}e rasipati novac na ne{to {to apsolutno nema smisla. z A {ta }e biti s tim enormnim brojem upisanih doktoranata? – Narednih pet-{est godina doktorira}e ko mo`e, a dotle }e, o~ekujem, biti zavr{eno prestrojavawe univerziteta u Evropi. Ako se ne uozbiqimo, na{i univerziteti bi}e razvrstani me|u neistra`iva~ke, a onda ne}emo imati budu}nost. z Kako komentari{ete to {to je na dva privatna univerziteta u Srbiji u posledwe tri godine odbraweno 150-200 doktorata? – Mnogo ve}i problem za Srbiju je to {to Univerzitet u Be-

ogradu raspisuje konkurs za upis 1.500 doktorskih studenata, a u wegovoj stogodi{woj istoriji doktoriralo ih je 12.000! To je neozbiqno. Kao i da beogradski Pravni fakultet prima 150 doktoranata, a ima svega 74 nastavnika. To sni`ava ugled. Lako }ete jednog dana re}i: taj privatni fakultet nije vaqao i te diplome ne vrede ni{ta, ako se to mo`e dokazati, a mo`da su one i veoma dobre. Ali kad srozate ugled najstarijeg univerziteta u zemqi, onda ste potpuno uni{tili pojam doktorskih studija. Privatni fakulteti i univerziteti se kori-

toranata u Beogradu, dobi}ete isti odgovor: Pa ne}e svi doktorirati. Ne}e ni 100, to svi znamo, ali im je uzet novac. Sramota je za akademsku zajednicu da, kad govorite o ciframa, svi pri~aju o novcu, a niko o kvalitetu. z Potpuna novost u Srbiji bi}e doktorske studije u poqu umetnosti, za koje je dugo smi{qana forma. Kako je to u drugim zemqama? – Priznajem da o doktoratima iz umetnosti ne znam ni{ta. Ina~e, smisao doktorskih studija vidim jedino u odre|enim oblastima umetnosti koje su teoretski orijentisane, a ne vidim smisao da neko postane doktor na osnovu izlo`be slika, koja mo`e biti vrhunska. Pro-

Apsurdno je da Univerzitet u Beogradu raspi{e konkurs za 1.500 doktoranata, a u stogodi{woj istoriji doktoriralo ih je 12.000! A wegov Pravni fakultet prima 150 doktoranata, a ima svega 74 nastavnika ste kao „crvena marama“, a oni su najmawi problem u zemqi, mnogo ve}i je neozbiqnost dr`avnih institucija. z [ta mislite da je kumovalo novoj praksi masovnog upisa na doktorske studije? – Univerziteti su korumpirani, kao i celo dru{tvo. Koga god da pitate {ta }e s 1.500 dok-

sto ne razumem zna~ewe titule. Nemam pojma koja je praksa napoqu, ali imam utisak da je vrhunskim umetnicima dovoqno to {to su vrhunski i da im ne trebaju titule. Nisam sigurna u to da bi Artur Rubin{tajn ili neki drugi veliki umetnik bio ne{to drugo s titulom doktora. V. ^eki}

TROVAWE HRANOM U ZREWANINSKOM GERONTOLO[KOM CENTRU

Penzioneri masovno dobili proliv Zrewaninski Zavod za javno zdravqe saop{tio je da je od 11. do 13. februara u Gerontolo{kom centru prijavqeno 28 osoba s klini~kom slikom trovawa hranom. Direktor Zavoda dr Mirko Ba~i} navodi da oboleli su imali mu~ninu, povra}awe, proliv, malaksalost, bolova u trbuhu, a dve osobe i temperaturu do 38 stepeni. Le~eni su u stara~kom domu. „Nakon {to nas je obavestio lekar Gerontolo{kog centra, epidemiolog na{eg Zavoda je sa Sanitarnom i Veterinarskom inspekcijom iza{ao na teren, uzeti su brisevi posuda, pribora i radnih povr{ina. Sproveden je vanredni sanitarni pregled zaposlenih u kuhiwi, a mikrobiolo{ko ispitivawe je jo{ u toku“, saop{tava Zavod, dodaji}i da se na osnovu dosada{wih preliminarnih rezultata pretpostavqa da je trovawe hranom izazvano patogenim bakterijama.

DNEVNIK

Potraga za bakterijama i daqe traje

Direktorka Gerontolo{kog centra Zorica Vu~kovi} je, me|utim, u izjavi za „Dnevnik“ odbacila tu mogu}nost, i isti~e da se najverovatnije radi o virusnoj infekciji.

– Sanitarni inspektor je utvrdio da je u na{oj kuhiwi sve u redu, ~ak nas je i pohvalio. Nikad nismo imali problema s kvalitetom hrane, ona se redovno kontroli{e, kao i prostor gde se spravqa. Sve je ~isto i nema bakterija – poru~ila je Vu~kovi}eva s godi{weg odmora. U posledwem izve{taju Zavoda za javno zdravqe o ispravnosti namirnica pi{e da je do sad opisano vi{e od 250 bolesti prenosivih hranom, a u dve tre}ine su uzro~nici bakterije. Podaci razvijenih zemaqa pokazuju da sam ekonomski razvoj nije dovoqan preduslov da se spre~i razvoj bolesti nastalih kao posledica mikrobiolo{ke kontaminacije hrane. Takva oboqewa sve ~e{}i su uzrok smrtnosti u svim zemqama, a spisak potencijalnih patogenih mikroorganizama je sve du`i. @. Balaban

ponekad je prili~no te{ko uo~iti. Nervoza, karakteristi~na za gotovo sve zaposlene, blaga nesanica koja se pogor{ava, slab apetiti ili stalna zavisnost od hrane, pa se osoba

stalno vrzma oko friìdera ili na radnom stolu uvek ima ne{to za grickawe, razdra`qivost pa se lako „plane“... neki su od po~etnih simptoma. – [to stres duè traje i ako se ponavqa svakodnevno, pove}ava o{te}ewe zdravqa – kaè dr Goran Joki}. – To moè dovesti do ~estog lupawa srca, oteànog disawa, krvni pritisak je povi{en, ponekad se uo~ava drhtawe ruku i rasejanost... To nisu zanemarqivi problemi i vaqa ih ozbiqno shvatiti. Odmor je vrlo ~esto najboqi lek. Naàlost, sve je vi{e qudi koji odbijaju da odu na godi{wi odmor ili ga svode na svega nekoliko dana, {to je nedovoqno. Menaxerska bolest preti da u na{im uslovima bude i izraènija nego u razvijenim zemqama. Kako tvrde sociolozi, posle godina krize i stagnacije, mladi poslovni qudi èle da nadoknade izgubqeno, uhvate voz za napredovawe i brzo boga}ewe. J. Barbuzan

Bi}e i pevawa na Sajmu obrazovawa Na Novosadskom sajmu danas po~iwe [esti sajam obrazovawa „Putokazi“, na kojem }e se vi{e od 60 izlaga~a: dr`avni i privatni univerziteti, fakulteti, sredwe i osnovne {kole, akademije iz na{e zemqe i inostranstva, predstaviti |acima i budu}im studentima. Posetioci }e mo}i da se upoznaju i s aktivnostima studentskih udru`ewa, informativnih centara, omladinskih zadruga, {kola stranih jezika, auto-{kola, agencija za obrazovawe zaposlenih, izdava~kih ku}a, a i prisustvuju seminarima posve}enim me|uqudskim odnosima, motivaciji za rad i upravqawu vremenom i

stresom. U Hali „Master“ bi}e odr`ana i tribina o reformi gimnazija. U okviru „Putokaza“ je i „Karaoke liga {kola“, te kviz znawa iz istorije nacionalnih zajednica Vojvodine „Koliko se poznajemo“. Najsre}niji posetilac dobi}e na poklon 100.000 dinara za daqe obrazovawe, za {kolu je pripremqen desktop ra~unar, a za profesora koji u organizovanoj poseti dovede najvi{e |aka sedmodnevni aran`man za dve osobe na Zlatiboru. Cena ulaznice za kolektivne posete je 80 dinara, a svaki |ak }e uz ulaznicu dobiti Katalog u~esnika Sajma. D. D.

NOVOSADSKI OSNOVCI U^E RODITEQE KAKO DA EKONOMI[U STRUJOM

[tedqive sijalice zamewuju celu elektranu

\aci novosadske Osnovne tera, a trenutno ~lanovi Sek{kole „Svetozar Markovi} cije za energetiku ra~unaju Toza“ su najozbiqnije prikoliki bi bili izdaci a kolistupili akciji pokrajinskih ka u{teda, ako se metalni sekretarijata za energetiku i prozori zamene onim od PVCza obrazovawe „Energija je a jer je prvi materijal dobar svuda oko nas“, pa su pokrenuprovodnik toplotne energije, li svoju kampawu „Zamenite a drugi lo{, pa bi ugradwa pobar jednu sijalicu – u{tedetowih donela u{tedu od ~ak }emo mnogo“. 40 odsto. – Prvo smo, preko U~eni~kog parlamenta, uspeli da u {koli tre}inu sijalica zamenimo {tedqivim, a zatim su |aci dobili zadatak i da ubede svoje roditeqe u to da zamene bar jednu sijalicu u ku}i – obja{wava mentor akcije nastavnik Nikola ûdi}. – Sad }emo Detelinaru, deo grada gde je na{a {kola, oblepiti plakatama s pozivom svim stanovnicima da se prikqu~e ovoj akciji, a potom se {irimo na ceo Novi Sad. Po ra~unici {kolske Sekcije za energetiku, ako svako doma}instvo u Vojvodini samo jednu sijalicu zameni {tedqivom, godi{we se u{tedi oko Kompjuteri rade na solarnu energiju {est megavat ~asova, {to je proizvodwa jedne oma– Vaspitni efekti ovakvih we elektrane. akcija, koje su u~enici sami i – U okviru ove akcije oforosmislili i sproveli, izuzetmili smo i |a~ke patrole koje no su veliki – veli ûdi}. - Za proveravaju da li su iskqu~esad je ona ograni~ena na |ake ne sve nepotrebne sijalice – od petog do osmog razreda koji kaè ûdi}. – One ne gore u stalno razmi{qaju o tome kau~ionicama za vreme odmora, ko jo{ mogu u{tedeti, pa se i a gase se i ako ima dovoqno ~itava odeqewa u tome takmidnevnog svetla. ~e. Navike koje sad steknu zaDoprinos {tedwi struje u drà}e kad odrastu, prenosiovoj {koli daje i solarni pa}e ih i na druge, pa }e se i nel, na koji istovremeno mogu efekti umnoìti. biti prikqu~ena tri kompjuD. Deve~erski

NOVOSADSKOM POZORI[TU POTREBNE IGRA^KE

„INFORMATIKA” ZADOVOQNA U^INKOM

Broj redovnih plati{a raste Uprkos besparici, ekonomskoj krizi, nezaposlenosti i poskupqewima potro{a~ke korpe, „Informatika“ je zadovoqna s naplatom ra~una objediwene naplate kako u ovoj tako i u predhodnoj godini. Prema informacijama iz te firme broj redovnih plati{a je ~ak ve}i nego lane. PR menaxer u preduze}u Gordana Gale{ev ka`e za „Dnevnik“ da je na-

plativost ra~una standardno dobra i da na godi{wem nivou ona iznosi 90 odsto. - Uporedni periodi ove a pro{lom godinom, pokazuje da je procenat naplativosti isti, {to iznosi oko 60 odsto na mese~nom nivou – obja{qava Gale{ev. Prema wenim re~ima, broj urednih plati{a se pove}ao za hiqadu, {to zna~i da do

20, odnosno 30. u mesecu svoje obaveze za komunalije pla}a 35.000 porodica. To su gra|ani koji imaju Zlatnu kuglicu, a to zna~i uredno pla}aju u kontinuitetu predhodnih {est meseci. Govore}i o naplati dugovawa, Gale{ev ka`e da je naplata uobi~ajeno dobra. Q. Na.

Novosadska ~etvrtak18.februar2010.

Praznik spre~io pqusak kazni

hronika

inspekcija napisala pet kazni a 60 Novosa|ana zbog zatvorenih firmi palo zbog leda i slomilo ruku, ili nogu. Ovoga puta, poslodavci su se provukli, jer gradska komunalna inspekcija prema onima koji ne po{tuju odluke grada nema milosti. Dodu{e, i ne treba da ima, jer gradske odluke bilo kakve vrste moraju da se po{tuju. Privatnici se i daqe provla~e, jer im na ruku sada ide vreme, pa umesto wih sneg i led „lomi“ ovo malo sunca i temperatura u plusu. Q. Nato{evi}

OBELE@ENA DVOGODI[WICA OD SMRTI OSMORO MLADIH U KAFEU „LAUNY”

Ve~na tuga i opomena Dve godine posle izbijawa poàra u kafeu „Launx“, u kojem je ìvot izgubilo osmoro mladih qudi, wihove porodice i prijateqi obeleìli su pomen na ovu tragediju poloìv{i vence kod spomen-plo~e u Zmaj Jovinoj ulici. Cve}e ispred spomen-plo~e ju~e su poloìli i predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi} i zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Podsetimo, u poàru u kafi}u nastradali su: Mirjana i Milo{ Peki}, Milena Kolunxija, Branka Sakovi}, Boris Bjeki}, Du{ica Kula{,

Marija Gavran~i} i Vladan Dragovi}. - Pre dve godine na ovom mestu ìvot je izgubilo osmoro mladih qudi. Ovu tragediju, koja je jedna od najve}ih u istoriji na{eg grada, nikada ne smemo da zaboravimo. Utehu za stradale wihovim najbliìm nikako ne moèmo pruìti, ali grad vi{e nikada ne sme dozvoliti da sli~na nesre}a ponovi - kazao je predsednik gradskog parlamenta. Zamenik gradona~elnika istakao je da je poàr istovremeno velika tragedija, ali i velika opo-

Sutra „Salaja~ki doru~ak”

Venci polo`eni kod spomen-plo~e u Zmaj Jovinoj ulici i na platou izme|u PMF-a i FTN-a, gde je spomenik stradalim studentima. Pomenu prisustvovali porodice stradalih, prijateqi, predstavnici Grada i Univerziteta

Deveti „Salaja~ki doru~ak“ bi}e odr`an sutra 10 ~asova u velikoj sali MZ „Salajka“ u [ajka{koj 26. U programu }e u~estvovati |aci O[ „Vuk Karaxi}“ i tambura{i. Salaja~ani po deveti put organizuju ovu manifestaciju kako bi sa~uvali kulturu, tradiciju i obi~aje me{tana ovog dela grada. Salaja~ko ve~e, deveti put }e se odr`ati slede}eg petka, 26 februara, u 19.30 ~asova u restoranu “Slavija”. Prodaja ulaznica organizovana je u MZ “Salajka”, [ajka{ka 26, gde se mogu dobiti sve informacije, kao i na telefon 446-010 od 17 do 20 ~asova. S. K.

mena. Igi} tvrdi da gradske vlasti preduzimaju niz aktivnosti kako bi preventivno delovali u ciqu za{tite od po`ara. Tu`na godi{wica obele`ena je i na platou izme|u Prirodno-matemati~kog i Fakulteta tehni~kih nauka, gde je postavqen spome-

„îsto}i” stiè nova oprema Od novca kapitalnih subvencija“îsto}a“planira da u ovoj godini nabavi dva mala kamiona podiza~a, kamion sme}ar za pra`wewe kontejnera i kanti i kamion sandu~ar za sakupqawe krupnog odpada iz doma}instava. Za pomenutu kupovinu predvi|eno je 34 miliona dinara. Tako|e, u pomenutom preduze}u planiraju da nabave jo{ dosta

mehanizacije, ali sa sopstvenim novcem. Izme|u ostalog, u planu investicija za ovu godinu pi{e da „^isto}i“ treba pet autocisterni, mali kamion za pra`wewe korpi, buldo`er, kamion sme}ar za pra`wewe kontejnera, otvoreni kamion od pet tona... Za opremu preduze}a izdvojeno je blizu 415 miliona dinara. B. M.

V REMEPLOV

I Zmaj sedeo „Kod Kamile” Ugostiteq Petar Jovi~i} iz fru{kogorskog sela Rivice ku-

Imate li Kena ili Barbiku? Svi koji bi da se re{e ovih igra~aka mogu da ih donesu do 25. februara u Novosadsko pozori{te i ostave na portirnici ovog teatra, u Ulici Jovana Suboti}a 3-5. Naime, potrebni su, u {to ve}em broju, za predstavu „^ovekova tragedija“, koju po tekstu Imrea Mada~a re`ira Kokan I. D. Mladenovi}.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

neg koji je napravio ~itav haos u gradu kako na putevima tako i na trotoarima i{ao je na ruku privatnicima i preduze}ima, jer se nisu preterano latili lopate. .. Naime, zbog vikenda i dr`avnog praznika, inspekcija koja je bila stalno na terenu, nije mogla da ka`wava nesavesne poslodavce i privrednike, po{to nisu radili tri dana. Najgore je kao i uvek bilo ispred banaka, koje ne rade vikendom sa strankama. Zbog svega ovoga minulog vikenda je komunalna

^ekaju Barbike i Kena na poklon

pio je 18. februara 1845. ku}u na uglu dana{wih ulica Jovana Suboti}a i Mileti}eve, i u woj otvorio kafanu „Kod Kamile“. Za svoje vreme bila je veoma velika. Pored prostrane dvorane i sa vi{e posebnih, odvojenih prostorija, imala je trpezariju, staju za 50 kowa, podrum za 500 akova vina i rakije, ledaru, dva bunara... U kafani „Kod Kamile“ su se redovno okupqali glavni akteri kulturnog i politi~kog `ivota Srpske Atine: Jovan Bo{kovi}, Ja{a Igwatovi}, \or|e Rajkovi}, Novak Radowi}, \ura Jak{i}, Jovan Jovanovi} Zmaj...Po~etkom Prvog svetskog rata kafana je izgubila svaku dra`, a zgrada u kojoj se nalazila sru{ena je dvadesetak godina kasnije. N. C.

VESTI Ana Ferko vodi „Zelenilo” Ana Ferko od ju~e, kako saznajemo, ima pravo potpisa u „Gradskom zelenilu“, ta~nije ona je trenutno na mestu Sne`ane Repac, koja je imenovana za novog direktora Fonda za razvoj Vojvodine. Ferkova nije imenovana za direktora ni vr{ioca du`nosti nego je prelazno re{ewe dok se na ~elnu poziciju „Zelenila“ na imenuje novi direktor. B. M.

nik nastradalim studentima. Cve}e su polo`ili rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Veskovi} i dekan FTN-a Ilija ]osi}, porodice i nekoliko desetina drugova i kolega. D. A. Foto: B. Lu~i} i S. [u{wevi}

U „RADOSNOM DETIWSTVU” PRESAVILI TABAK

Od 1. marta u vrti}ima samo redovni Deca ~iji roditeqi ne donesu opravdawa u vrti} do 1. marta bi}e ispisana iz PU „Radosno detiwstvo“. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} ka`e za „Dnevnik“ da se to iskqu~ivo odnosi na mali{ane koji se od septembra do da-

@onglirawe u CK 13 Radionica ònglirawa “Poi” bi}e odràna od 15 do 18 ~asova u subotu 20. februara, u Omladinskom centru CK 13. U~esnici }e na ~asovima mo}i da nau~e kako se ònglira lopticama, ~uwevima i drugim predmetima. Ulaz na radionice je besplatan. N. V.

nas ni jednom nisu pojavili u grupi, a redovno su upisani i pla}aju akontaciju boravka u ustanovi. - Za sada ne znam koliko je roditeqa donelo opravdawe, a tu informaciju ima}emo naredne nedeqe. Da ne bi bilo zabune, ovde se ne radi o deci koja ponekad ne do|u zbog bolesti ili iz nekog drugog opravdanog razloga. A ~ak i tada wihovi roditeqi donose opravdawa od lekara. Imamo listu ~ekawa za 1.000 mali{ana, a 200 upisanih nikada nije do{lo. To zaista nije uredu prema roditeqima kojima je vrti} preko neophodan – navodi Samarxi}i i ka`e da u svakoj starosnoj grupi ima takve dece, sem naravno u pred{kolskoj. Zbog cele ove situacije ve} do aprila „Radosno detiwstvo“ }e mewati ugovore i pravilnike, {to zna~i da }e samo lekarsko opravdawe, dogovor s vaspita~icom i godi{wi odmor mo}i da opravda du`i izostanak deteta. Q. Na.

Adamovi}evo sino} u mraku

^etiri sata bez vode

Adamovi}evo naseqe je sino} oko 18.30 sati ostalo bez struje, a informaciju o kakvom se kvaru radi nismo uspeli da dobijemo ni na dva telefonska broja dispe~era u „Elektrovojvodini“ koji su stalno bili zauzeti. Nezvani~no smo saznali da je u pitawu bio ve}i kvar, da su radnici sino} utvr|ivali o ~emu se radi, i da su nakon toga iza{li na teren kako bi otklonili kvar. B. M.

Zbog planiranih radova na vodovodu danas od 9 do 13 sati vode ne}e biti u Ulici vojvo|anskih brigada, od Sremske do Pavla Simi}a. Vode ne}e biti ni na Bulevaru cara Lazara, od Ulice dr Zorana \in|i}a do Stra`ilovske, kao i u Ulici dr Sime Milo{evi}a, od 9 do 11 sati. B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 10 do 13 sati, ulica Haxi Ruvimova 65 i 67, Kopernikova od 42 do 56 i od 41 do 57, stovari{te „Romanija“ i Veselina Masle{e od 2 do 28. Od 9 do 11 Kvanta{ka pijaca, Marka Miqanova 17 i pogon u istoj ulici. Futog od 8 do 13 povremeno u pojedinim ulicama starog Futoga. Beo~in od 9 do 12 \ure Jak{i}a. ^ortanovci od 10 do 13 vikend naseqe In|ijski breg.

c m y

~etvrtak18.februar2010.

NOVI JAVNI TOALET IMA]E I VIDEO NADZOR, OZVU^EWE I LIFT

Do VC-a kroz objektiv

Zavod za izgradwu grada dostavio je dodatnu ponudu za pro{irewe radova u javnom toaletu koji se nalazi u centru, u Ulici kraqa Aleksandra. Ona se odnosi na video nadzor, ozvu~ewe i lift. Portparol u preduze}u “Stan” Mirko Jeftovi} rekao je za “Dnevnik” da su za video nadzor i ozvu~ewe dostavili ponudu, ali da jo{ uvek nisu sigurni da li }e u~estvovati na tenderu za ugradwu lifta. - Posao te~e po planu, a majstori rade na termi~ko-ma{inskim poslovima. Posao bi uskoro trebalo da bude gotov, a ukoliko pro|emo na tenderu nastavi}emo s ostalim radovima. Ove kamare }e biti postavqene na ulazu u toalet, po{to se on ipak nalazi ispod Gradske ku}e – ka`e Jeftovi}. Za sre|ivawe toaleta ulo`eno je skoro 12 miliona dinara, a wegovo pro{irewe omogu}i}e da se sa nekada{wih 50 metara kvadratnih, pro{iri na 150 kvadratnih metara. Renovirawe je po~elo u decembru, rok za zavr{etak je ne{to vi-

{e od 60 dana, a pored postavqawa nove kanalizacione, vodovodne i elektroinstalacione mre`e, novina je i {to }e taj prostor mo}i da koriste osobe s invaliditetom, stariji i majke s bebama koje su jo{ u kolicima. Iako se za sada jo{ uvek ne zna koliko }e ko{tati kori{}ewe toaleta, sigurno je da }e taj sre|eniji toalet sugra|anima puno zna~iti, jer vi{e ne}e morati da mole za VC u nekim od obli`wih kafi}a, ili jo{ gore, da nu`du obavqaju u okolnim pasa`ima. Ina~e, Novosa|ani se ne libe da se”olak{aju” u strogom centru, a takav slu~aj ju~e je video i novinar „Dnevnika“ u [afarikovoj ulici u sred bela dana. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je da inspekcija do sada nije kaznila ni jednu nekulturnu osobu koja vr{i nu`du na ulici. Ipak za to postoje i kazne, mandatna je 800 dinara, dok je ona kod sudije za prekr{aje od 250 do 25.000 dinara. Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

Automobili se bude na klocnama Na Limanu su se pojavili pitstop lopovi. Iz svedo~ewa nekih stanovnika tog dela grada, mo`e se zakqu~iti da je to nova i posebna (i kulturnija?) podvrsta kradqivaca, koji, jednostavno, pokradu sva ~etiri to~ka sa automobila i {asiju ostave na klocnama. Nemawa Stjepanovi}, jedan od vlasnika automobila koji su se u posledwih nekoliko dana na{li na udaru “pit-stop lopova”, ispri~ao je kako je ujutro zatekao svog ~etvoroto~ka{a, koji to vi{e nije bio.

Iako za takvu pqa~ku nije potrebno obijawe kalauzima niti nasilno provaqivawe, sli~an lopovski poduhvat zahteva zavidan stepen spretnosti. U firmi “Sava vulkanizer” obja{wavaju da du`ina “remonta” zavisi od toga kakav je neko vulkanizer, kao i od tipa vozila. - Ja, naravno, ne znam kakvom opremom se ti lopovi slu`e, ali mi profesionalni vulkanizeri imamo dizalicu, kompresor, pi{toq... U tom slu~aju treba nam nekoliko minuta da skinemo jedan to-

Guma za jeftiniji putni~ki automobil, recimo “jugo”, ko{ta od 2.500 do 3.000 dinara, dok je felna izme|u 1.500 i 2.000 - Nestala su mi sva ~etiri to~ka sa mog “reno megana”. Za prvu priliku, uzeo sam neke polovne to~kove i, dok sam ih montirao ispred zgrade, pri{ao mi je ~ovek koji mi je rekao da se ranije i wemu dogodila potpuno ista stvar. Mada, moram primetiti da su ovo izgleda neki kulturni lopovi koji ne o{te}uju vozilo, nego ga postave na klocne. Navodno, iste no}i bez to~kova ostao je i automobil ispred mesare u Ulici Drage Spasi}, u blizini [tranda - kazao nam je Stjepanovi}.

~ak. Ina~e, sama guma za jeftiniji putni~ki automobil, recimo “jugo”, ko{ta od 2.500 do 3.000 dinara, dok je felna izme|u 1.500 i 2.000 ispr~ao je na{ sagovornik. O{te}eni su stvar prijavili policiji i istraga je u toku. Me|utim, vispreni kradqivci jo{ uvek nisu otkriveni a, kako ka`u vlasnici klocni umesto automobilskih to~kova, kada su policajci ~uli za “modus operandi” u nedavnim kra|ama, bili su za~u|eni i govorili su da ne pamte da se ne{to sli~no ranije doga|alo. D. A.

DNEVNIK

ZAKINUTI KUPCI I UDRU@EWE POTRO[AÂ TRA@E Ê[]E BA@DAREWE PIJAÂRSKIH VAGA

Varqive cifre elektronskog kantara [oping na pijaci, po pitawu vagawa odabranog vo}a, povr}a i mle~nih proizvoda, ~esto zna da se pretvori u pravi verbalni rat na novosadskim tr`nicama. Dok su trgovci apsolutno slo`ni u tezi da je vagawe kupqenog sto procentno ta~no, jer “elektronska vaga ne laè”, kupci ~esto tvrde da su zakinuti i lukavo i nepravedno “o{i{ani” prilikom naplate. - Kaè prodava~ica “Eto! Ta~no kila!“. Doda jo{ kao jednu mandarinu i naplati mi punu cenu. Pravo stawe sam videla tek kada sam do{la ku}i. U kesi je bilo 900 grama, a ne kila! Nije mi bilo ào ni {to je sve tako ve{to upakovala, nego {to nisam odmah shvatila da pla}am vi{e nego {to sam pazarila – prepri~ala je doga|aj od pre dve nedeqe na Futo{koj pijaci Jovanka Pani}. Trgovkiwu, kako kaè, nije kasnije posetila, ali je sebi obe}ala da }e ubudu}e tu tezgu obilaziti “u {irokom luku”. Trgovci su, pak, apsolutno sigurni u brojke koje, sada mahom elektronske, vage pokazuju na displeju. Tvrde da im nije ni u interesu da zakidaju mu{teri-

Birawe ne prija trgovcima Stavovi prodavaca u zelenom delu novosadskih pijaca podeqeni su po pitawu toga da li bi birawe trebalo zabraniti, ili je to legitimno pravo svakog kupca. Pojedini kupci tvrde da ih zabrana birawa vo}a momentalno odvede do druge tezge, dok drugi to ne do`ivqavaju kao veliki problem. Trgovci se, pak, bore za to da rasprodaju sve izlo`eno, pa birawe i prebacivawe robe sa jedne gomile na drugu o{tro kritikuju, {to zna da izmami burnu reakciju mu{terije. je, jer na taj na~in stvaraju lo{u reputaciju. A ona vodi,

^ITAOCI PI[U SMS NOVOSADSKA PREMIJERA PIT-STOP LOPOVA

c m y

tvrde, do gubitka stalnih mu{terija, odbijawa novih i pa-

da prometa, {to im nikako ne odgovara. Sli~ne prijave kupaca na neregularnost pija~nog {opinga svakodnevno, ve} dugi niz godina, stiù i na telefon Udruèwa za za{titu potro{a~a Vojvodine, tvrdi predsednik udruèwa Goran Papovi}. Problem karakteri{e kao realnost, ali nudi i re{ewe. - êsto se de{ava da vaga na kojoj se meri nije ba`darena i stoga se preko we ne bi smelo napla}ivati. Problem je ve} godinama prisutan, pa se zalaèmo za uvo|ewe fiskalnih kasa na pijace. Ba`darewe vaga bi, tako|e, trebalo da bude obavezno, a bilo bi korisno i kada bi postojale one koje trgovcima za kori{}ewe obezbe|uje pijaca – smatra Papovi}. Kako je ukazao direktor JKP “Tr`nica” Du{an Baji}, na svakoj novosadskoj pijaci postoji najmawe jedna kontrolna vaga, na kojoj kupci mogu da izmere kupqeno; ukoliko su sumwi~avi glede brojke saop{tene na tezgi. Izdavawe vaga trgovcima, kako kaè, ne postoji kao opcija. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Toplina vi{epartijskog sagorevawa Kako je mogu}e da na uplatnom mestu Informatike na Novom nasequ 10. u mesecu nemaju obra~un objediwene naplate za prethodni mesec? Naime, po{to redovno stiù uplatnice posle 10. u mesecu, ve} drugi mesec za redom me odbijaju sa uplatom s obja{wewem da jo{ nije gotov obra~un! Taj problem ne postoji u ispostavi kod Glavne po{te. Nadle`ni, reagujte! 063/1033... *** Dragi na{ predsedni~e, napadaju Vas neradnici i oni iz îsto}e {to skupqaju po desetak papiri}a za platu od 30.000, a diplomirani inèweri zara|uju 25.000 dinara. Neko mora da traì red od javnih preduze}a, a vi ste taj doma}in kojeg mi gra|ani podràvamo. GSP bi se vozao u taqigama da se od na{e sirotiwe iz buxeta ne kupuju autobusi, te Vam savetujemo, kad im trebaju pare za autobuse i druge izdatke da ni vi wih ne poslu{ate. 063/512... *** Svi koji su odgovorni za nastalu situaciju oko grejawa trebalo bi da se smene i da se postave po{teni i odgovorni qudi koji znaju da rade taj posao. Ovako narod ispa{ta zbog wih. Dok politi~ke

stranke budu postavqale svoje ~lanove za direktore JKP-a, radi svojih interesa a ne radi naroda, uvek }e biti problema i narod }e ispa{tati. Vreme je da gradska vlast podnese ostavke na svim mestima i raspi{e nove izbore. Sramotite ovaj grad i nesposobni ste da ga vodite! 060/3000...

*** Kada se uzme u obzir koliko je wih steklo invalidsku sa gotovo praznim kartonom, a posle rade privatno kao besni, dok u ordinacijama pravi, sa debelim kartonima, padaju u nesvest. To Krkobabi} treba da saop{ti MMF-u. Pa ne}emo vaqda mi, koji smo se glupirali na izborima. 064/3078... *** Molba za Toplanu: Poja~ajte grejwe u Felegi Tivadora 5 (kod @elezni~ke stanice), jer ima male dece i ve} prehla|enih, smrzavamo se!!! 064/0863... *** Za 064/3385... Gospodine ili gospo|o, Turinska kobasicijada

*** Kada }e se rekonstruisati @elezni~ka stanica Novi Sad, da bar li~i na stanicu Salzburg, iako je grad Novi Sad ve}i od Salzburga dva puta. @elezni~ka stanica Novci Sad ubedqivo najgora u Srbiji, peroni puni rupa, proki{wava podzemni prolaz i najsporiji saobra}aj kroz istu 10 kilometara na ~as. @eleznice Srbije ubedqivo je najgora u Evropi. 065/6402...

jeste lepa manifestacija, sa aspekta krkanluka nezdrave hrane i ispijawa velikih koli~ina alkohola na kojima pojedinci dobro avanzuju, pa nije ni {teta ako posetilaca bude mawe. Pozdrav 065/2576... *** Gospodine 063/547... ovo je vrhunac gluposti zbog koje optu`ujete gradona~elnika. Nema Pavli~i} ~arobni stapi} da re{i sve na{e

probleme. Malo vi{e tolerancije i razumevawa ne bi skodilo nikom, zar ne? Ve~iti podstanar. 064/6159... *** Molim broj 061/1327... da zna da firma „Futura plus“ duguje svojim radnicima {est plata, 12 putnih tro{kova, topli obrok i regres. Moèmo samo sawati zdrastvene kwiìce koje nisu overene. To zna~i da 3.000 radnika ne kuka ve} samo traì ustavom zagarantovana prava radnika da im se rad plati, a ako ne da nas po{aqu na biro rada {to nam i pripada po zakonu o radu. Ina~e firma „Futura plus“ ima 3.000 radnika i dosta radnika ima vi{e od 50 godina, a deca nam gladuju mesecima. S po{tovawem 064/8902... *** Gospodin Bela ôrba iz Temerina nalazi opasne pamflete u prozorima privatnih ku}a. Tu`no, a jo{ je i na funkciji. E pa takvi i provociraju probleme. [ta bi bilo da zaviri u sobu sa me{ovitim brakom gde su parovi glasniji, ko bi tu bio ugroèn? 064/1132... *** Da li je mogu}e da niko u odràvawu autobusa u GSP, od dana nabavke do danas, nije na solo autobusima „Ikarbus“ zapazio kod nekoliko vozila kako u kabinu ubacuju izduvne gasove, da je u wima jako te{ko disati pozadi? Najboqi primer je 856 koji je iznutra ~a|av i crn od patosa do plafona. Nazdravqe sugra|ani i sretan nam put, nas voza GSP. Panta pe{ak. 064/3456...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

KARDIOLOZI IZ KAMENICE EDUKUJU LEKARE DOMA ZDRAVQA

Kra}i put do doktora za srce Direktor Doma zdravqa “« Novi Sad»“ dr @ivota Lazarevi} i direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dr Nada ^emerli}-A|i} postigli su ju~e dogovor o edukaciji kardiologa i internista Doma zdravqa. Kardiolozi s Instituta }e narednih {est meseci tri sata dnevno, ~etri dana nedeqno pregledati pacijente Doma zdravqa i istovremeno obu~avati specijaliste interne medicine i kardiologe u ehokardiografiji

(ultrazvuk srca), kao i dopleru karotida (ultrazvuk krvnih sudova). - Dom zdravqa kao ustanova primarne zdravstvene za{tite, odavno je prepoznala zna~aj ovog problema i aktivno se bavi prevencijom, kao i ranim otkrivawem i pravovremenim le~ewem kardiovaskularnih bolesti. Planirana edukacija iz ehokardiografije i doplera karotida je nastavak dosada{we dobre saradwe ustanove s Institutom. Ovo }e znatno dopri-

neti kvalitetu i kvantitetu usluga koje pru`a Dom zdravqa. Vi{e pacijenata ima}e priliku da obavi ultrazvuk srca kod svog kardiologa u ambulanti, a dopler karotida, kao nova dijagnosti~ka metoda u Domu zdravqa» smawi}e optere}ewe drugih ustanova u gradu, odnosno pacijenti }e u kra}em roku mo}i da obave ovu uslugu – izjavio je Lazarevi}. Nakon obuke, dopler karotida }e se prvi put raditi u Domu zdravqa. Q. Na.

DANAS U GRADSKOJ KU]I SASTANAK ZBOG HLADNIH RADIJATORA PRO[LE SUBOTE

Tri direktora obja{wavaju havariju Kako saznajemo danas }e se u Gradskoj ku}i, na zahtev gradona~elnika Igora Pavli~i}a odr`ati sastanak direktora Toplane, TE-TO i „Elektrovojvodine“ na kojem bi trebalo da se razgovara o havariji pro{le subote zbog koje je polovina grada bila bez grejawa i tople vode. Pored toga, akti za formirawe nezavisne komisije, ~iji }e zadatak biti da ispita odgovornost za pomenutu situaciju, trebali su da budu spremni ju~e a pomenuta komisija }e najverovatnije biti oformqena krajem ove, ili po~etkom slede}e nedeqe. Komisija se osniva po odluci gradona~elnika i trebalo

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE UPOZORIO

Fekalna bakterija u hrani Tokom jednomese~nog perioda Institut za javno zdravqe Vojvodine proverio je zdravstvene ispravnosti 214 uzoraka namirnica u Novom Sadu i 146 uzoraka predmeta op{te upotrebe koji su bili nameweni javnoj potro{wi. Od ukupnog broja kontrolisanih uzoraka namirnica, 198 uzoraka je bilo ispravno, dok 16 nije, a {to se ti~e predmeta op{te upotrebe 4 odsto uzorka je bilo neispravno. Naj~e{}i uzroci mikrobiolo{ke neispravnosti jesu bakterije, ukqu~uju}i prisustvo i e{erihije koli, bakterije koja ukazuje na fekalno zaga|ewe. Prisustvo ove bakterije utvr|eno je u polovini od ukupno 16 neispravnih uzoraka namirnica. U saradwi sa Upravom za zdravstvo grada, nastavqena je kontrola hranqive i biolo{ke vrednosti 143 obroka organizovane dru{tvene ishrane u pred{kolskoj ustanovi, osnovnim {kolama i socijalnim ustanovama na teritoriji grada. I. B.

Susret s ~elnicima Toplane, TE-TO i „Elektrovojvodine“ zahtevao gradona~elnik Igor Pavli~i} ti~na situacija sa snegom i grejawem desila i pretpro{le subote, kada su mnogi Novosa|ani tako|e cvokotali zbog hladnih radijatora. B. M.

Cvokotawe ne smawuje ra~un za grejawe tro{a~ima Toplane {u{ka se o ~ak i o gra|anskoj neposlu{nosti zbog hladnih stanova. Tog 13. februara, Toplanini telefoni zazvonili su neverovatnih 2.045 puta, najvi{e iz podru~ja koje

kvarova i wihovom uticaju na grejawe Novosa|ana, iz Toplane navode da svaki put kada do|e do pada napona prestaju da rade cirkularne pumpe,{to dovodi do pada pritiska, koji ne

Oni koji su se tokom posledwe dve subote smrzavali u stanovima ne}e dobiti mawi ra~un, po{to, po vaè}oj gradskoj odluci o grejawu, nisu bez grejawa ostali duè od 24 sata greju toplane “Jug” i “Istok”, od kojih je ipak najvi{e poziva upu}eno sa podru~ja “Istoka” po{to je tamo grejawe kasnije stiglo. I dok u Elektrovojvodini ne èle da govore o razlozima

mo`e da se povrati brzo kao napon. Naime, kako tvrde u Toplani, za normalizaciju pritiska u slu~aju kada prestanu da rade cirkularne pumpe u spregnutom re`imu, kada prestanu da rade i pumpe TE-TO, potreb-

no je dva ~asa u normalnim uslovima. Nakon uspostavqawa pritiska, ukqu~uju se kotlovi i po~iwe povi{avawe temperature u stanovima pogo|enim havarijom. I pored svega, gra|ani koji tokom posledwe dve subote nisu imali grejawe ne}e dobiti mawe ra~une, po{to, po vaè}oj gradskoj odluci o grejawu, nisu bez grejawa ostali duè od 24 sata. Onima koji su najduè ostali bez grejawa, stanovnicima dela grada koji greje toplana “Istok”, Toplana je, kako kaù u preduze}u, vi{ak zime nadoknadila dvadeset~etvoro~asovnim grejawem. S. Krsti}

SNS ZBOG HAVARIJA TRA@I OD GRADONA^ELNIKA

Izviwewe nedovoqno, potrebna ostavka

Foto: S. [u{wevi}

DVE DECENIJE GIMNAZIJE „ISIDORA SEKULI]”

Kroz {kolu pro{lo 16 generacija

Gimnazija „Isidora Sekuli}“ proslavila je ju~e dvadesetogodi{wicu postojawa i uspe{nog rada, sve~anim programom prire|enim u amfiteatru na Spensu. Dan {kole |aci i profesori su posvetili umetniku koga je Isidora duboko po{tovala, Antonu Pavlovi~u êhovu, a povodom veka i po od wegovog ro|ewa. ^lanovi dramske sekcije {kole „GIS - teatar“ izveli su tri êhovqeve jedno~inke „O {tetnosti duvana“, „Labudova pesma“ i „Medved“, u reìji profesora Slobodana Torwanskog, a muziku je odabrala profesorka Sneàna @ivanac. Publika je imala ose}aj kao da gleda pravu pozori{nu predstavu, a vizuelni ugo|aj su

bi da broji pet stru~nih qudi, ~iji }e zadatak biti da ispitaju ceo slu~aj. Podse}amo da se iden-

TOPLANI 13. FEBRUARA TELEFONI ZVONILI 2.045 PUTA

Ve} dve subote zaredom Novosa|ani su se u ve}em delu grada smrzavali, kako oni koji se greju na gas i struju, tako i oni koji grejawe dobijaju od Toplane. Nezadovoqstvo gra|ana prenelo se i na prvog ~oveka grada, te je gradona~elnik Igor Pavli~i} pro{le subote najavio formirawe komisije koja bi trebala da utvrdi za{to dolazi do kolapsa sistema kada temperatre odu u minus, kao i ~ija je to odgovornost.Tra`io je i da se tu`ila{tvo ukqu~i. Danas se sa gradona~elnikom povodom subotwe havarije sastaju direktori Toplane, Elektrovojvodine, TE-TO “Novi Sad”. U me|uvremenu, me|u mnogim po-

~etvrtak18.februar2010.

upotpunili kostimi i {minka iz Srpskog narodnog pozori{ta. Tom prilikom direktorka gimnazije Ru`ica Vukobratovi} pozdravila je sve prisutne podsetiv{i kako je {kola po~ela rad koriste}i prostorije u Zmaj Jovinoj gimnaziji, do svoje zgrade, a zatim su usledile i brojne nagrade. - Svaki po~etak je te`ak, ali treba imati veliku voqu i entuzijazam. Za ovih dvadeset godina 16 generacija je maturiralo, dakle 3.428 |aka. Na{a {kola ima pro{lost i tradiciju, ali i budu}nost. Iza nas je dinami~an, razvojan i uspe{an rad i wega treba samo potencirati - rekla je direktorka Vukobratovi}. I. D.

- Izviwewe gradona~elnika Igora Pavli~i}a gra|anima Novog Sada {to su dva uzastopna vikenda proveli u hladnim stanovima jeste ~in elementarne pristojnosti, ali to nije dovoqno. On treba da podnese ostavku, jer je o~igledno da nema autoritet da utvrdi ko je za to kriv - izjavio je na na ju~era{woj konferenciji za medije poverenik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Zoran Milo{evi}. Tako|e je zatra`io da gra|anima Novog Sada, me|u kojima ~ak 80 odsto redovno pla}a ra~une za grejawe, bude vra}en bar deo od 270 miliona dinara koliko se mese~no naplati. Komentari{u}i uzajamno prebacivawe odgovornosti zbog hladnih

radijatora izme|u rukovodstava „Elektrovojvodine“ , Termoelektrane - toplane „Novi Sad“ i Toplane dok u me|uvremenu Novosa|ani strepe od prve naredne me}ave, Milo{evi} je ocenio da }e se praksa be`awa od odgovornosti za propuste u komunalnom sistemu nastaviti sve dok su strana~ki interesi ispred interesa gra|ana. Poverenik GO SNS osvrnuo se i na rad zimske slu`be, oceniv{i da je nedopustivo da sremska strana, Adice i Telep danima budu odse~eni od ostatka grada.“^lanovi SNS }e zato organizovati radnu jedinicu od pedesetak qudi koji }e po potrebi ~istiti sneg ispred {kola, stara~kih domova i zdravstvenih ustanova. I. S.

SVM POZIVA MA\ARSKU NACIONALNU ZAJEDNICU

Upis na mawinski bira~ki spisak

Iz kancelarije Saveza vojvo|anskih Ma|ara poru~uju Novosa|anima ma|arske nacionalnosti da se na osnovu Zakona o savetima nacionalnih mawina sakupqaju potpisi za poseban mawinski bira~ki spisak, jer se ma|arska nacionalna zajednica opredelila da }e dati prioritet neposrednim izborima. Pripadnici mawinskih zajednica imaju pravo da biraju svoje predstavnike u Nacionalnim savetima, kao i da za wih sami budu birani. SVM moli gra|ane ma|arske nacionalnosti, koji `ele da iskoriste svoje zakonsko pravo i upi{u se na poseban bira~ki spisak, da se jave u kancelariju ove stranke na Trgu Ferenca Fehera 1, radnim danima od 9 do 19 ~asova. Sve informacije se mogu dobiti na broj telefona 456-422. B. M.

Foto: N. Stojanovi}

PUTARI LE^E „HITNE SLU^AJEVE” NA KOLOVOZU

Najve}im rupama zakrpe

Interventne ekipe „Puta“ su u vi{e navrata u prethodnih mesec dana sanirale „udarne rupe“ na glavnim saobra}ajnicama u gradu a ovaj posao se radi i daqe. Zbog veoma niskih temperatura i o{te}ewa na kolovozu u prethodnom periodu o~ekuje se da }e se broj „udarnih rupa“ dodatno pove}ati nakon {to se sneg otopi. Obimnije sanirawe o{te}ewa, kako ka`u u „Putu“, nije mogu}e zbog niskih temperatura i velike vla`nosti, a shodno to-

me, interventne ekipe preduze}a samo po hitnim nalozima inspekcije za saobra}aj i puteve i Zavoda za izgradwu grada krpe rupe koje ugro`avaju bezbednost saobra}aja. Sanacije se trenutno rade pomo}u ma{ine za reciklirawe asfalta i takozvanog hladnog postupka. Trajnije sanirawe o{te}ewa kolovoza mo}i }e da po~ne kada temperatura podloge bude iznad pet stepeni stepeni celzijusa i kad ne bude padavina i vetra. B. M.

VESTI Na Salajki odràn zbor gra|ana U Mesnoj zajednici „Salajka“ sino} je odràn zbor gra|ana na kome je odlu~eno da se Gradskoj inspekciji za za{titu ìvotne sredine kao i komunalnoj inspekciji uputi zahtev da obave vanredni inspekcijski pregled preduze}a „Pre-Print“ u Ulici Josifa Marinkovi}a 10, jer postoji sumwa da zaga|uje ìvotnu sredinu. Tako|e, od Sekretarijata za urbanizam i stambene poslove se zahteva da ne dozvoli izmene Regulacionog plana ovog dela Salajke, a od sudskih instanci pred kojima se vode postupci povodom ovog problema da ubrzaju dono{ewe odluka zbog ozbiqnosti situacije. I. S.

Dve kwige u „Radio kafeu” Promocija romana “Bakarni bubwevi” autora Miomira Petrovi}a i “Tigrastija od tigra” autorke Qubice Arsi} bi}e odr`ana ve~eras u “Radio kafeu”, u 19 ~asova. “Radio kafe” se nalazi u Mileti}evoj 45. N. V.

LSV savetuje roditeqe Savet za obrazovawe Lige socijaldemokrata Vojvodine organizuje “Savetovali{te za roditeqe”, svakog ~etvrtka od 18 do 20 ~asova. Predvi|en je savetodavni i preventivni rad stru~waka sa roditeqima, u kancelarijama LSV-a na Trgu mladenaca 10. N. V.

VOJVODINA

~etvrtak18.februar2010.

ODLUKA ^OKANSKIH ODBORNIKA

Tehno-park umesto industrijskog ÔKA: Odbornici Skup{tine op{tine ôka usvojili su izmenu i dopunu odluke o izradi plana detaqne regulacije za Industrijski park ôka-Senta, kojom je on pro{iren i dato mu je novo ime Poslovno-proizvodna zona, po modelu tehno-park naseqa ôka-Senta. Budu}i tehno-park prostira}e se na povr{ini od 234 hektara izme|u ôke i Sente, umesto 82 hektara, koliko je bilo predvi|eno ranijom odlukom. [ef odborni~ke grupe Ma|arske koalicije Karoq Barna pitao je {ta zna~i promena naziva. Odgovorio je prof. dr Miodrag Ralevi} sa Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, gde je ura|en plan detaqne regulacije tehno-parka, preciziraju}i da su u wemu pored proizvodnih, predvi|eni poslovno-uslu`ni i trgovinski prostori, te da je zato bila neophodna promena naziva. Realizacija projekta izgradwe Industrijskog parka ôka-Senta zapo~eo je 2006. godine zajedni~kim programom op{tina ôka i Senta, kada su dve susedne op{tine podràne sredstvima NIP-a sa po 400.000 evra. Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu je uradio Program za izradu plana detaqne regulacije, a onda je op{tina Senta odustala od daqe realizacije ovog zama{nog

projekta, uz obrazloèwe da nema interes za {irewe na banatsku stranu, po{to na podru~ju grada ima vi{e lokacija sa ve} ure|enom infrastrukturom za podizawe tehnolo{kih parkova i industrijskih zona, tako da je ~okanska op{tina samostalno nastavila sa realizacijom ovog projekta. ôkani smatraju da je neplodno zemqi{te izme|u ôke i Sente oivi~eno magistralnim putem, èlezni~kom prugom i rekom Tisom atraktivno za investotore. U nazivu je ipak zadràno ime Sente, a predsednik ~okanske op{tine dr Predrag Miji} o~ekuje da budu}i tehno-park bude nosilac privrednog i ekonomskog razvoja ôke. Odlukom odbornika imenovan je sedmo~lani Savet za me|unacionalne odnose op{tine ôka u kojem su po predlogu nacionalnih saveta kao predstavnici ma|arske nacionalne zajednice Peter Gligor iz ôke, Robert Urban iz Jazova i Kristian Ripco iz Padeja, slova~ke nacionalne zajednice Emil Samec iz Ostoji}eva, romske Gordana Prede iz Sanada, dok su predstavnici Srba Milorad Marjanov iz ôke i Jugoslav Cvetkovi}, po predlogu Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetska pitawa SO ôka. M. Mitrovi}

Takmi~ewe invalida NOVI BE^EJ: Novoosnovna Op{tinska organizcija invalida rada Novi Be~ej, bi}e u petak doma}in sportskih susreta invalida rada sredweg Banata.

Organizator o~ekuju u~e{}e ekipe iz Se~wa, Zrewanina i Kikinde, koje }e se, zajedno sa doma}inima takmi~iti u pikadu i {ahu. M. K.

BIOSKOPI ZREWANIN „Avatar” (15, 18, 21) PAN^EVO „[erlok Holms” (21) APATIN KULTURNI CENTAR „Prona}i pravog tatu” (20)

„Avatar”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: „Meri i Maks“ (17), „Dobro do{li u Zombilend“ (18.30), „Mlad mesec“ (20), ulaznica ko{ta 250 dinara Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Matori yukci“ (17.30), „Sedam dana“ (Dani izraelskog filma) (19), „2012” (21), ulaznica ko{ta 250 dinara, projekcije na Danima izraelskog filma su besplatne

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}“: koncert Olivere Katarine (20), scena „Pera Dobrinovi}“ „Tajni dnevnik Viryinije Vulf“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Dina i oblak“ (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Japanska savremena naivna umetnost“ (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

U BE^EJU OSNOVANO DRU[TVO SRPSKO–RUSKOG PRIJATEQSTVA

Ciq – podsticawe privredne saradwe BE^EJ: U Be~eju je osnovano Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog”, a konstitutivna sednica Upravog odbora novoformiranog Dru{tva odr`ana je u hotelu „Bela la|a”, posle ~ega je organizovana konferencija za novinare. - U na{oj sredini organizova}emo u~ewe ruskog jezika, razne skupove iz oblasti nauke, privrede, kulture, umetnosti, sporta, a tokom {kolskih raspusta omogu}iti razmenu dece i

omladine... U narednih tridesetak dana odr`a}emo u Gradskom pozori{tu konvenciju, kojoj }e prisustvovati predstavnici Ambasade Rusije u Beogradu, ali i privrednih subjekata, jer nam je jedan od bitnih ciqeva podsticawe privredne saradwe. Mi smo 40. dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva u Srbiji i uskoro se o~ekuje formirawe Saveza udr`ewa srpsko-ruskog prijateqstva Repubilke Srbije, kojem }emo pristupiti - rekao je predsednik novoformi-

ranog Upravnog odbora Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog” Qubomir Mandi}. Predsednik Skup{tine be~ejskog Dru{tva „Ostrog” je Zoran ]ur~i}, koji je i ~lan Upravog odbora. U sastavu Upravnog odbora su jo{ Drago Bezarevi}, Radivoj Glavardanov, Branislava \urkovi}-Deru{ek, Mihajlo Ika~, Dragan Kokovi}, Branislava Pavlovi}, Pavle Pustaji}, Sini{a Radulov, Stevan Raki} i Dubravka Svir~evi}-Lali}. V. Jankov

U SELIMA OKO ALIBUNARA STANOVNI[TVO SIROMA[NO

Po drva kraj puteva BANATSKI KARLOVAC: Zima je, mraz reè, a sunce zubato. Iz tople ku}e i stana se ide po hleb ili drva za ogrev i da se namiri stoka. Igra se tablonet, {ah ili neka druga dru{tvena igra, a ène uz kuvawe vezu goblene ili pletu ~arape i ostalo za uku}ane. Me|utim, ima onih koji nemaju drva, struju ili gas. Grejawe ne mogu da plate i po ogrev moraju u {umu ili drvorede pokraj puteva, gde, kako kaù, skupqaju suvarke. U Alibunaru, drva ima dosta. Brojni su {umarci na obodima Alibunarske grede. Tu iz Mesne zajednice se ide organizovano po drva i nema nikakve {tete, jer se seku trula ili obolela stabla za sve one kojima je neophodno da zimu prebrode. Tako je i penzionerka Sevda Avdi} iz Banatskog Karlovca sa testerom iza{la u park i tu reè sasu{ene grane ili mawe drve}e. - Nemoj molim te da me tuì{, xaba ti slikawe za novine, ako zbog toga moram da platim kaznu. Pitala sam u op{tinu i nisu mi zabranili, jesam majke mi, za{to bi te lagala. Imam penziju od pokojnog muà Avdije deset hiqade za mesec i time pla}am komunalije, ne{to ostane za hranu. Tu su mi preko zime }erke Alma i Anan nigde ne rade, a na prole}e }e oti}i za poslom – pravda se Sevda i nastavqa. - E, dobro {to nisi inspektor. Za novine

moè, ali ako neko pro~ita, eto opet belaja. No dobro, kom{ija si mi, znamo se, verujem da mi ne èli{ zlo, a ja ovo ~inim {to moram, boqe nego da kradem – re~e Sevdija Avdi} i nastavi da testeri{e suvarke. A u Banatskom Karlovcu ima oko 1.300 penizionera. Ve}ina je sa invalidskim penzijama od deset 15 hiqada, a oko 80 redovno dobija socijalnu pomo} - wihove penzije su mawe od deset hiqada. U Op{tini Alibunar je oko tri hiqade penzionera, slika je ista i svi veoma te{ko ìve. Direktor Centra za socijalni rad iz Alibunara Dragan \unisi} isti~e da je kod wih na spisku za socijalnu pomo} oko 1.200 lica, od ko-

jih su najbrojniji Romi, a pomo} se kre}e od pet do deset hiqada mese~no za one koji su nesposobni za rad. U kabinetu predsednika Op{tine Sla|a Vukajlovi} ka`e da oni koji do|u kod predsednika po pomo} dobiju oko pet hiqada dinara jednokratno. I tako u ve~erwim satima ili rano izjutra kraj puteva ili u {umicama gde ih ima, ~uju se ru~ne testere i kad se prikupi onoliko koliko mo`e da se na rame stavi, nosi se ku}i, bar za jedan dan, pa preko sutra ponovo sa strahom da ih neko ne kazni. Kad do|e prole}e bi}e mnogo lak{e, re~e na kraju Sevda, a tako se brane i ostali koji tako moraju da se snalaze. R. Jovanovi}

DIREKTOR DOMA ZDRAVQA [ID UVEO NOVINE

Lekar u svakom selu [ID: [idski lekari sti`u i najmawa sela ove op{tine. Jednom nedeqno lekari op{te prakse dolaze u Privinu glavu, Molovin, Biki} do, Batrovce, Bingulu, Qubu i Gibarac. U malo ve}a sela kao {to su Berkasovo i Ba~inci lekari dolaze dva puta nedeqeno, dok u ostalih osam naseqenih u kojima Dom zdravqa [id ima svoje objekte lekar se nalazi sa pacijentima svakodnevno – ka`e direktor

nojlovi} i dodaje da }e od 25. februara biti otvorena laboratorija u Erdeviku gde }e gra|ani mo}i da obave pregled krvi i mokra}e. Tako|e organizovan je i dopunski rad lekara koji se odnosi na zdravstvene usluge koje ne mogu da se obave u roku od 30 dana i koje nisu obuhva}ene obaveznim zdravstvenim osigurawem, kao i pregledi pacijenata bez zdravstvenog osigurawa.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Kristina Cavni}, Marija Mrvi~in, Monika Spasi}, Nurije Osmani i Vesna Radovanov iz Novog Sada, Sawa Markovi} iz Bukovca, Dragana Pani} iz Oxaka, Veronika Beri} iz Temerina, Silvana Nikoli} iz \ur|eva, Tamara Pavlovi} iz Temerina, Jelica Lakatu{ i Vesna Cvetkovi} iz @abqa, DEÂKE: @eqka Nestorovi} Toko{ i Renata Mi{i} iz Novog Sada, Jasmina Vujasinovi} iz Ne{tina, Violeta [anta iz Be~eja, Jarmila Milec iz Pivnica, Sun~ica Tri{i} iz Gajdobre, Vesna Dragani} iz Ba~ke Palanke i Maria Balcova iz Gloàna.

DNEVNIK

c m y

Direktor Doma zdravqa [id doktor Svetozar Manojlovi}

Doma zdravqa dr Svetozar Manojlovi} koji je ovu novinu uveo od dolaska na tu funkciju. - Namera mi je bila da svakom stanovniku lekar bude dostupan. Do sada u mawa sela lekari nisu dolazili iz raznih razloga, a sada }e svi gra|ani na teritoriji op{tine imati dostupniju zdravstvenu uslugu - ka`e Ma-

- Lekari specijalisti pru`a}e im zdravstvene usluge van radnog vremena. To zna~i da ne}e ugroziti zbriwavawe onih pacijenata koji strpqivo ~ekaju na red za pregled – obja{wava Manojlovi}. On podse}a da je Dom zdravqa [id proteklih godina solidno opremqen tehni~kim sredstvi-

Cenovnik Prema usvojenom cenovniku lekarska usluga za specijalisti~ki pregled u okviru dopunskog rada iznosi 800 dinara. Za ultrazvuk srca potrebno je izdvojiti 2.000 dinara, a pregled za lekarsko uverewe za zasnivawe radnog odnosa ko{ta 2.799 dinara. Ultrazvuk abdomena i bubrega ko{ta 1.200 dinara, dopler krvnih sudova vrata iznosi 1.000 dinara, koliko ko{ta i pregled krvnih sudova ekstremiteta. Pregledi se zakazuju na {alteru br. 10 na prvom spratu Doma zdravqa u [idu, a lekari specijalisti pacijente }e primiti svakog dana po zavr{etku radnog vremena. ma i pomagalima zahvaquju}i vi{im zdravstvenim i dràvnim instancama. Kaè da za sada lekara specijalista ~ije usluge ne zaostaju za slugama koje pruàju wihove kolege u drugim gradovima APV i Srbije ima dovoqno. - Pacijenti iz {idske op{tine preglede mogu da obave u svom Domu zdravqa i ne moraju da putuju u druge gradove kao {to je Sremska Mitrovica, Beograd, Novi Sad i drugi. Cene tih usluga utvr|uje Upravni odbor i one su niè nego u okruèwu. Od izvr{ene uplate od strane pacijenta 50 posto ostaje Domu zdravqa, a drugih 50 posto dobija lekar specijalista. Prakti~no zadovoqni su i pacijenti i Dom zdravqa i specijalisti lekari. D. Savi~in

VESTI Humanitarni bal gradona~elnika SUBOTICA: Na Pali}u, u Maloj gostioni, odràn je êtrnaesti humanitarni bal gradona~elnika. Doma}in bala, gradona~elnik Subotice, Sa{a Vu~ini} rekao je da }e sav prihod od bala biti namewen izgradwi rampe za invalide ispred zgrade suboti~ke filijale Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Poslato je ukupno 220 pozivnica, koje su u rekordnom roku rasprodate, a cena je iznosila 9.900 dinara. Goste je zabavqao kvintet Gabora Bunforda sa vokalnim solistkiwama Tawom Jovi}evi} i Mirjanom Dragani} i pop peva~ica Jelena Toma{evi}, a prisutni su imali i priliku da uìvaju u umetni~kom spektaklu iz predstave „Marlen” suboti~kog Narodnog pozori{ta. - Ono {to Suboticu izdvaja je jak ose}aj za pomo} drugima i to je grad koji se ponosi kulturom, arhitekturom, nasle|em i razlikama. Za goste smo pripremili razglednice sa motivima stare Subotice iz Monografije „Nekad i sad” Mirka Grlice – rekao je tom prilikom gradona~elnik Sa{a Vu~ini}. Torta je bila u u obliku grba grada, a nije izostala ni tombola. A. A.

Sajam omladinskih ideja NOVI BEÊJ: Omladinski klub Novog Be~eja – NBO i PAAD centar za sociokulturolo{ke izizetnosti, organizuje u Novom Be~eju od 20. do 22. aprila 2010. godine, Tre}i sajam omladinskih ideja i Drugi regionalni susret Kancelarija za mlade i omladinske organizacije. Sajam }e biti organizovan u Domu kulture i obli`wem Omladinskom klubu, gde }e biti postavqeni {tandovi, a tu }e se i organizovati promocije, okrugli stolovi, tribine i radionice volontera. Dvodnevni susret volontera, bi}e obeleèn druèwem i sportskim susretima u stonom tenisu, stonom fudbalu, pikadu, {ahu i bilijaru. Pokrvitaqi su Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i me|unaronu saradwu, op{tina Novi be~ej i ovda{wi Hotel „Tiski cvet”. M. K.

Savetovawe o nasiqu nad ènama APATIN: Suzbijawe nasiqa nad ènama tema je seminara koji }e se odràti u bawi „Junakovi}” danas i sutra, u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije (EHONS) iz Novog Sada. Seminar se odràva pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe. Prema re~ima Dragane Stankovi} iz EHONS-a, na seminaru }e se okupiti predstavnici svih relevantnih institucija, sudova, policije, {kole, centara za socijalni rad, psiholozi, lekari. Seminar oba dana po~iwe u 9 ~asova. J. P.

Jem{i} ponovo predsednik IRIG: Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo „Fru{ka gora” na redovnoj izbornoj skup{tinu opet je poverilo mesto predsednika dosada{wem predsedniku DVDa Dimitriju Jem{i}u. Na Skup{tini izabrano je i novo rukovodstvo, za potpredsednika DVD-a Branko Marti}, sekretar Oqa Brzak, komandir Ranko Pavlovi} i ~lan Nikola Radoj~i}. S. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

SLOVACI ZAINTERESOVANI ZA SUBOTI^KE VAGONE

USPE[NA RACIONALIZACIJA U IN\IJSKOJ OP[TINI

Tender za „Bratstvo”

U{tedeli 1,5 milion evra

SUBOTICA: Kako najavquje pomo}nih gradona~elnika za infrastrukturu Jasmin [e~i}, u martu }e biti raspisan tender za privatizaciju suboti~ke fabrike vagona „Bratstvo”. Proteklih dana u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja razgovaralo se o re{ewu problema u kojoj se na{la suboti~ka fabrika. - Zainteresovana je slova~ka firma „Tetra vagonka”. Ukoli-

ko ona na tenderu bude izabrana kao najboqi ponu|a~, isplati}e sve poverioce, a u planu je i da izgradi stadion, kojim fabrika raspola`e. Re~ je preduze}u koje ima 280 miliona evra godiwe naruxbi za proizvodwu {inskih vozila.U planu je da sva proizvodwa za doma}e i strano tr`i{te bude u fabrici „Bratstvo” - obja{wava [e~i}. A. A.

IN\IJA: Program mera {tedwe i racionalizacije, koji je u In|iji uveden jo{ krajem 2008. godine, u okviru usvajawa buxeta za 2009. godine urodio je plodom. Ovaj program sa~uvao je Op{tini 1,5 milion evra. Najvi{e se u{tedelo ukidawem dnevnica i tro{kova reprezentacija, ali smaweni su i ostali tro{kovi. Kako bi tro{kovi bili {to transparentniji, po-

tro{wa goriva, gasa i struje iskazuje se u litrama, kubicima i kilovatima, a s obzirom na to da je u sva vozila ugra|en GPRS ure|aj i ta~no se zna u koju svrhu su kori{}ena. Kako je re~eno, ovaj trend nastavi}e se i u budu}e. Zamenik predsednika op{tine In|ija Sini{a Filipovi} ka`e da su najve}e u{tede ostvarene u javnim preduze}ima i {kolstvu.

Naime, tro{kovi fiksnih telefona kod javnih preduze}a smaweni su za 26, a u osnovnim i sredwim {kolama za 50 procenata. Ra~uni za mobilne telefone u JP mawi su za 15 odsto, dok su u {kolama iskqu~eni, a dnevnice i reprezentacije svedene su na nulu. U JP tro{kovi seminara smaweni su za 50 odsto, a goriva za 18 odsto. Prosvetni radnici umesto dnevnih,

U ZREWANINSKIM JAVNIM PREDUZE]IMA TRO[I SE NEMILICE

Ar~e imovinu u privatne svrhe Predsednik Vojvo|anske vlade Bojan Pajti} otvara {kolu

DAN GRADA SOMBORA

Na praznik otvorena {kola u Mono{toru SOMBOR: Proslava 261 godine od kada je Sombor skupo platio status slobodnog kraqevskog grada 1749. godine, bez sumwe je, pored sve~ane sednice varo{kog parlamenta, obeleìlo otvarawe nove zgrade Osnovne {kole „22 oktobar“ u Ba~kom Mono{toru, selu somborskog atara. Ovo zdawe, ~ija je izgradwa finansirana novcem iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, sve~ano je otvorio predsednik Vojvo|anske vlade Bojan Pajti} uz prisustvo brojnih zvanica, me|u kojima i ~lana pokrajinske vlade zaduènog za ekologiju i odrìvi razvoj Slobodana Puzovi}a, prvog ~ovek Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ila Milovi}a, kao i potpredsednika vojvo|anske asembleje Sini{e Lazi}a, koji se ujedno nalazi i na ~elu gradske Skup{tine Sombora. - Duboko verujem da Vojvodina nije mogla da uru~i lep{i poklon Somboru za wegov praznik od ovog - zavr{etka izgradwe Osnovne {kole u Ba~kom Mono{toru kazao je Pajti}. - Ovim se jasno demonstriraju na{e tri namere, u kojima predwa~i ona da smo zagle-

dani u budu}nost i duboko svesni da ulagawe u obrazovawe zna~i ujedno i ulagawe u na{e zajedni~ko boqe sutra. U isto vreme jasno pokazujemo podr{ku na{im selima i iskazujemo pomo} mladim qudima da na wemu ostanu. Tre}i, ne mawe vaàn razlog, je nastojawe da sa~uvamo versku i nacionalnu raznolikost koju gajimo vekovima u Vojvodini - naglasio je Pajti} prilikom otvarawa nove zgrade O[ „ 22 Oktobar“ u Mono{toru u koju je samo u posledwoj, tre}oj fazi, uloèno 22 miliona dinara iz pokrajinskog buxeta. Ova {kola je, ina~e, bila poznata i po tome {to je izgradwa novog objekta po~ela jo{ davne 1986. godine, da bi tek zalagawem Vlade Vojvodine u ovom mandatu bila kona~no i zavr{ena i opremqena. Sam Dan Grada Sombora, ustanovqen u znak se}awa na 17. februar 1749. godine, kada je Habzbur{ka carica Marija Terezija potpisala akt o elibertaciji Sombora, obeleèn je i sve~anom sednicom gradskog parlamenta u zdawu nekada{we @upanije, odnosno varo{ke asembleje. M. Miqenovi}

ODBORNICI PROMENILI STATUT PALANA^KE OP[TINE

Predsedniku Skup{tine zamenik volonter

BA^KA PALANKA: Drugog dana zasedawa Skup{tine Ba~kopalana~ke op{tine razvila se diskusija oko izmene Statuta ove op{tine, a ~inilo se da je ne}e biti. Skup{tinska ve}ina koju ~ine DS, DSS, SPS-PUPS-PSS i G17 plus sa 23 odbornika predlo`ila je da se u Statutu promene ~lanovi 53 i 54. Predvi|eno je da umesto dva zamenika, predsednik Skup{tine ima jednog potpredsednika. Osim toga, do sada su potpredsednici bili na stalnom radu, odnosno primali platu, a promenama je predvi|eno da zamenik bude volonter. Zamenik na~elnika Op{tinske uprave Mile Kolar rekao je da se Statut mora uskladiti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a posebno posle stava Ustavnog suda Srbije koji je osporio statute nekih op{tina koje su, tako|e imale po dva zamenika predsednika lokalnih parlamenata na stalnom radu. Najavqene su i u{tede, jer dva potpredsednika Skup{tine godi{we su poreske obveznike bruto ko{tala oko dva miliona dinara, a mese~ni honorar volontera je oko 15.000 dinara. Po{to je odbornik Nove slova~ke stranke [tefan Se~ prvog dana zasedawa razre{en funkcije potpredsednika, kao jedini zamenik ostao je Miroslav Rodi} iz

DSS. Se~ je ju~e, izme|u ostalog, rekao da je ve}ina prvo morala da izmeni Statut, pa tek onda da ga smeni i da on zbog toga moè da ih tuì i da dobije na sudu, {to ipak ne}e da uradi. Predstavnici opozicije, odnosno SRS koja ima 18 odbornika, o{tro su kritikovali izmenu Statuta tvrde}i da i pored toga {to je re~ o uskla|ivawu sa Zakonom i {tedwi, oni ipak misle da je sve ovo u~iweno zbog Se~a. [ef odborni~ke grupe radikala Dragan Bozalo smatra da se sa {tedwom krenulo na pogre{nom mestu. - Ako je mogu}e da u Op{tinskom ve}u ima tri ~lana koji su u stalnom radnom odnosu, ako predsednik Op{tine ima zamenika sa punom platom, pa ~ak i na~elnik op{tinske uprave ima zamenika u stalnom radnom odnosu ispada da jedino predsednik Skup{tine ne moè da ima zamenika sa platom – rekao je Bozalo. – Ovo nije {tedwa jer moè trpeti rad parlamenta, a izgleda da smo se mi prvi u Srbiji setili da ovako ne{to uradimo. Za{to nismo sa~ekali da vidimo {ta }e drugi da urade tim pre {to nadle`no Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu nije nama naloìlo da ovo uradimo – tvrdi Bozalo. M. Suyum

ZREWANIN: Afera u JKP „Pijace i parkinzi” ponovo je ukazala na to kako se (ne)namenski tro{i novac u zrewaninskim javnim preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju iz gradskog buxeta. Kako je „Dnevnik” ve} pisao, u „Pijacama i parkinzima” u toku je istraga buxetske inspekcije i policije za privredni kriminal, a povodom optu`bi Samostalnog sindikata da se pare ar~e na bespotrebne stvari. Posledwa de{avawa isprovocirala

su i reakcije opozicionih stranaka u gradu na Begeju. Gradski odbor Liberalno demokratske partije ocenio je da za uspeh u sprovo|ewu reformi ekonomskog sistema kqu~nu ulogu imaju lokalne samouprave. One moraju sprovesti racionalizaciju na svim nivoima, {to podrazumeva smawewe broja zaposlenih u gradskim upravama i javnim preduze}ima, strogu kontrolu na~ina kori{}ewa buxetskih sredstava, smawewe tro{kova poslovawa i drugo. - Sve ovo u Zrewaninu ne sprovodi se uop{te ili ne u dovoqnoj

meri. Zapo{qavawe u javnim preduze}ima je bez ikakve kontrole i prepu{teno je partijskim potrebama te je, za pet posledwih godina, broj radnika dupliran. Neslavni rekorderi su javna komunalna preduze}a „^isto}a i zelenilo”, „Vodovod i kanalizacija” i „Pijace i parkinzi”. Uz sve ovo, imovina grada se koristi protivno propisima i za privatne svrhe, javna preduze}a posluju sa velikim gubicima, dok se plate neopravdano pove}avaju

– upozorava menaxer zrewaninskog ogranka LDP Ninoslav Komlu{ki i poru~uje da se svemu ovome jednom za svagda mora stati na put. Osim {to pojedinci u vrhu javnih preduze}a imaju neopravdano visoke plate, i zato ih ~esto i kriju od o~iju javnosti, poznato je da pojedinci zloupotrebqavaju svoj polo`aj i slu`bene automobile koriste u privatne svrhe. Ba{ i to je bila jedna od zamerki predstavnika Samostalnog sindikata u JKP „Pijace i parkinzi” koji su optu`ili poslovodstvo, na ~elu sa direkto-

rom \or|em Raduom i zamenicom direktora Mirjanom Gavrilovi}, da je u sred krize kupilo novi slu`beni auto, kako bi ga koristilo za sopstvene namene. Opozicija je ~esto napadala gradske ~elnike, tvrde}i da se bahato pona{aju po tom pitawu, a {ef najbrojnije opozicione odborni~ke grupe u lokalnom parlamentu SRS Sa{a Santovac je na jednoj od prethodnih sednica Skup{tine grada poru~io da se slu`beni auto direktorke jednog ovda{weg javnog preduze}a koristi kako bi se wena pudlica odvezla na sre|ivawe?! - O~igledno je da u Gradskoj upravi postoji java{luk kada je u pitawu kori{}ewe slu`benih vozila. Podseti}u vas da je samo u 2008. grad na ime bonova za gorivo uplatio {est miliona dinara. Znate li koliko je to litara goriva? Nismo jo{ dobili podatke za pro{lu godinu. Mo`da je potro{wa bila ne{to mawa zbog ekonomske krize, ali to bitnije ne mewa stvari. Vozila se ne koriste samo za li~ne, ve} i za partijske svrhe. ^ak ima slu~ajeva da direktor javnog preduze}a prisvoji slu`beni auto, vozi ga ku}i, koristi ga za privatne potrebe. Za sve te tvrdwe imamo i dokaze – ka`e Santovac i dodaje da su postali uobi~ajeni gotovo svakodnevni odlasci u Rumuniju. Da je to ta~no pokazao je i u slu~aj u „Pijacama i parkinzima” kada je direktor Radu slu`beno otputovao u Temi{var na proslavu dve decenije rumunske revolucije, {to je i sam potvrdio, navode}i da je za tako ne{to postojala odluka Upravnog odbora. Me|utim, ostalo je nejasno kakav je interes ovog komunalnog preduze}a u celoj toj pri~i. @. Balaban

Skup vinogradara i enologa TARA[: Udruèwe vinogradara i qubiteqa vina iz Tara{a okupilo je ovih dana svoje ~lanove i prijateqe, po trinaesti put, da odmere kvalitet „pi}a bogova”. Komisija za ocewivawe vina, na ~ijem je ~elu poznati i vrsni somelijer Igor Lukovi} iz Novog Sada, degustirala je i vrednovala uzorake tara{kih belih, roze i crvenih vina. Brojni ~lanovi udruèwa i qubiteqi vina okupili su se u vinogradu ovogodi{weg slavskog kuma Qubinka Beli}a, da bi osve{tali i orezali ~okote. Mesni sve{tenik Branko Den~i} je rezao slavski kola~ i izabran je kum za narednu godinu - Aleksandar Pavlovi} Caja. U kategoriji belih vina na prvo mesto plasirala su se vina Veselinke Markov i Aleksandra Pavlovi}a, drugoplasirani je bio Radovan Tolma~, a na tre}em mestu ovogodi{wi kum slave Qubinko Beli}. Zoltan Nemet imao je najboqi roze, drugoplasirani je bio Slobodan Ludo{ki, a na tre}e mesto plasirao se Predrag Wagri}. U klasi crvenih vina zlato su podelili Qiqana Ludo{ki i Jovan Demenesku, mesto iza pripalo je Veselinu Pou~kom, a bronzu je zasluìo Slavko Markov. @. B.

sada dobijaju mese~ne karte za me|umesni prevoz, pa je ostvarena u{teda, u samo ovom segmentu 30 odsto. Plan {tedwe nastavi}e se i u narednoj godini. Uvo|ewe elektronskih sednica, koje }e doneti ogromnu u{tedu na materijalu i pozivima, ve} je po~eto, kao i mawa potro{wa kancelarijskog materijala, goriva i mnogih drugih segmenata. S. Bojevi}

VESTI Osmoro na le~ewu ZREWANIN: Broj obolelih od novog gripa u Sredwobanatskom okrugu je u opadawu i prethodne nedeqe za pomo} lekarima se obratilo 36 osoba, navodi se u redovnom izve{taju zrewaninskog Zavoda za javno zdravqe. Od 8. do 14. februara na le~ewu u Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}” i Specijalnoj bolnici za plu}ne bolesti „Dr Vasa Savi}” zadr`ano je osam pacijenata. Od 12. novembra pro{le godine, kada je Ministarstvo zdravqa proglasilo epidemiju gripa u Srbiji, u Sredwem Banatu registrovan je ukupno 4.591 slu~aj, a tri lica su umrla. Od 17. decembra zapo~ela je vakcinacija protiv pandemijskog gripa na punktovima svih pet regionalnih domova zdravqa. Sredwobanatskom okrugu isporu~eno je 11.320 doza vakcina i do sada je vakcinisano 6.411 osoba. @. B.

Ginisov kotli} mewa lokaciju BA^KA PALANKA: Urbanisti u Ba~koj Palanci re{ili su da turisti~ko–kulinarsku atrakciju ovog grada pribliè centru varo{i, odnosno da nekada najve}i kotli} na svetu dobije novu lokaciju. Za sada je jedino izvesno da se kotli} u kome se pre skoro jedne decenije kuvala ribqa ~orba za Ginisa, jer je iz wega jelo preko 10.000 qudi, premesti sa sada{we lokacije. Ogromna {erpa, kako ovde nazivaju kotli}, ne}e vi{e dremati pored ~uvene ~arde „Kalo{” na obali rukavaca „Bager”. - Dao sam nalog da se prona|e nova lokacija za kotli}, a ima vi{e ideja me|u kojima je nekako najprihvatqivija ona pored Sportske hale „Tikvara” u priobaqu Dunava i zalivnog jezera, a u Parku prirode i sportsko rekreacinoj zoni grada – kaè direktor Direkcije za izgradwu Aleksandar Bogunovi} i dodaje da postoje i druge ideje, a kona~an predlog da}e arhitekte. Poslenici turizma u ovoj varo{i kaù da je Ba~ka Palanka i ovaj deo priobaqa Dunava poznat po ribqoj ~orbi i ribqem paprika{u, pa se ~ak razmi{qa da se predloì da kotli} u|e i u obele`je grada. Kotli} bi bio i jedna vrsta spomenika, atrakcija, ali obzirom da je jo{ u dobrom stawu prilikom organizovawa velikih manifestacija u wemu bi jo{ moglo i da se kuva – kaù brojni majstori kuvawa ribqih specijaliteta. M. Suyum

Dug od ~etiri miliona Portparoli Slaninijade u Redakciji „Dnevnika”

Foto A. Erski

KA^AREVO O^EKUJE 100.000 POSETILACA

Otvara se 23. svetska slaninijada KAÂREVO: Danas ta~no u podne zvani~no se otvara 23. svetska slaninijada, koja }e u naredna ~etiri dana okupiti oko 100.000 qudi, procewuju organizatori. U ka~areva~koj sportskoj hali i na tezgama pod otvorenim nebom, na centralnom seoskom trgu prera|evine od mesa izloì}e oko 300 izlaga~a. Jedan od portparola ove ve} nadaleko ~uvene manifestacije Branislava Bogdanovi} kaè da }e proizvo|a~i, kako doma}i tako i industrijski, cene spustiti od 10 do 30 odsto, {to }e omiqenu vojvo-

|ansku mesnu prera|evinu u~initi jo{ primamqivijom. ^ast da otvori Slaninijadu ukazana je potpredsedniku Vlade Srbije Jovanu Krkobabi}u, a od visokih zvanica organizatori izdvajaju ambasadora Kine kojeg vi{e ne moraju ni da pozivaju jer sam dolazi, odu{evqen srpskim specijalitetom. Na trpezi osim slanine bi}e jo{ ukusnih specijaliteta, poput sviwarskog paprika{a, pasuqa i drugih jela koje }e doma}ini pripremati za qubiteqe dobrog zalogaja. L. N.

SONTA: U Trgova~kom preduze}u „Sontapromet” u Sonti poverioci potra`uju oko ~etiri miliona dinara, a kako se o~ekuje, javno nadmetawe za prodaju imovine }e se odr`ati tokom marta. U aprilu pro{le godine u „Sontaprometu” je uveden postupak prinudne likvidacije. J. P.

CRNA HRONIKA

~etvrtak18.februar2010.

DNEVNIK

Foto: N. Stojanovi}

JU^E SAOBRA]AJKA U KA]U, NA IZLAZU KA BUDISAVI

U udesu tri vozila petoro povre|eno Petoro qudi je povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i koja se ju~e oko 11 sati dogodila u Ka}u, u Ulici kraqa Petra Prvog, na izlazu iz tog sela ka Budisavi. U udesu su u~estvo-

vala tri vozila, dok su dva parkirana automobila tom prilikom o{te}ena. Po nezvani~nim podacima, u trenutku udara „pik ap“ se kretao iz

POLICIJSKA ISTRAGA U RA[KO-PRIZRENSKOJ EPARHIJI

Uhap{en direktor firme „Rade Neimar” Pripadnici policije uhapsili su ju~e direktora Gra|evinskog centra Eparhije ra{ko-prizrenske „Rade Neimar“ u Beogradu Predraga S., najbli`eg saradnika razre{enog vladike Artemija, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Predrag S. je, kako se navodi, uhap{en zbog sumwe da je protivpravno prisvojio oko 300.000 evra koje su mu date na ruke, bez priznanice, za rekonstrukciju manastira. Firma „Rade Neimar“ bila je anga`ovana na rekonstrukciji i obnovi manastira na Kosovu i Metohiji od 2004. do 2009. godine. Uhap{eni je kum ro|enog brata Simeona Vilovskog. Na osnovu krivi~ne prijave koju je podnela Srpska pravoslavna crkva, Ministarstvo unutra{wih poslova zapo~elo je istragu u vezi s nepravilnostima u finansijskom poslovawu u Ra{ko-prizrenskoj eparhiji. Ministar policije Ivica Da~i} najavio je da }e o rezultatima te istrage javnost biti veoma brzo obave{tena. Sinod Srpske pravoslavne crkve razre{io je u subotu, 13. fe-

bruara, vladiku Artemija upravqawa nad Eparhijom ra{koprizrenskjom zbog sumwe da postoje finansijske nepravilnosti u poslovawu tom eparhijom. Za episkopa administratora postavqen je vladika Atanasije Jevti}. Vladika Atanasije je, posle sukoba dve grupe sve{tenika u nedequ u manastiru Gra~anica, rekao da je Sabor SPC dva puta eksplicitno upozoravao vladiku Artemija, 2006. i 2009. godine, na pogubno delovawe wegovog sekretara Simeona Vilovskog i na duhovno nezdravu situaciju u eparhiji koju vodi. „Prilikom pregleda eparhijske dokumentacije ustanovqeno je da je Simeon Vilovski samovoqno uzimao novac iz fonda NVO ‘Majka Jugovi}a’, namewenog za ~etiri narodne kuhiwe u kojima se hrani 1.200 najugro`enijih Srba, za koje se pare prikupqaju putem SMS-a“, istakao je vladika Atanasije, i dodao da je taj novac Vilovski koristio za potrebe li~nog luksuza.

SU\EWE LIDERU RADIKALA U HAGU

[e{eq: Bio sam za proterivawe Hrvata

HA{KI TRIBUNAL Optu`eni Vojislav [e{eq potvrdio je ju~e pred Ha{kim tribunalom da se 1992. zalagao za proterivawe Hrvata iz Srbije, tvrde}i, me|utim, da je kao uslov za to navodio dolazak na vlast Srpske radikalne stranke. Tokom unakrsnog ispitivawa za{ti}enog svedoka VS-067, [e{eq je svedoka pitao „zna li za

we hrvatskog stanovni{tva iz Hrtkovaca u prole}e i leto 1992. [e{eq je ju~e potvrdio da je u aprilu 1992. u Skup{tini Srbije zagovarao retorziju, odnosno odmazdu nad Hrvatima u Srbiji za proterivawe Srba iz Hrvatske. U sudnici je tvrdio da me|unarodno pravo dozvoqava retorziju. Citiraju}i svoj govor, [e{eq je, me|utim, sugerisao da je to wegovo zalagawe bilo hipoteti~no, odnosno da bi se ostvarilo kada bi SRS do{ao na vlast. – Ja sam kritikovao tada{wu vlast – ka`em da je Milo{evi}ev re`im blag prema Hrvatima i da posle izbora ne}e biti pardona – po istom pravilu po kojem je Tu|-

Slavko Jerkovi} napustio tim za odbranu Tokom ju~era{weg zasedawa [e{eq je potvrdio da je wegov dosada{wi pravni savetnik Slavko Jerkovi} napustio tim za odbranu, ne obavestiv{i ga o razlozima. Sudija Antoneti rekao je da je pretresno ve}e prethodno odlu~ilo da dozvoli Jerkovi}u i drugom pravnom savetniku Zoranu Krasi}u da [e{equ pomaù u sudnici na javnim zasedawima tokom dokaznog postupka odbrane, ako ga bude. Po toj odluci, pravnim savetnicima, me|utim, nije obnovqeno pravo da bez nadzora komuniciraju sa [e{eqom. [e{eq je tu mogu}nost, me|utim, odbacio. ijednog Hrvata koga su dràvne vlasti naterale da ode, a da je ostavio imovinu“ u vojvo|anskom selu Hrtkovci. Svedok, koji je ju~e izjavio da je u junu 1992. napustio Hrtkovce zato {to se posle [e{eqevog govora na mitingu u selu osetio ugroènim, odgovorio je da ne zna za takav slu~aj. Tribunal sudi lideru radikala po optu`nici za zlo~ine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i Hrvatskoj 1991–93, ukqu~uju}i i proteriva-

man proterao Srbe, mi }emo proterati Hrvate... Zna~i, govorim kao opozicionar {ta }u raditi kad do|em na vlast – rekao je optu`eni. Na isti na~in [e{eq je protuma~io i svoj govor na mitingu u Hrtkovcima u maju 1992, iz kojeg je, izme|u ostalog, citirao i re~enicu: „Bi}e dovoqno autobusa, odve{}emo ih (Hrvate) do granica srpske zemqe, odatle nek idu pe{ke, ako pre ne odu sami“. (Beta)

pravca Novog Sada, dok su „honda“ i „opel astra“ dolazili iz pravca Budisave. U ovoj nesre}i povre|eno je pet osoba. Najte`e su stradali M. M. (1978), koji je zadobio te{ke telesne

povrede i N. N. mu{karac, koji je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot. K. \. (1959), P. M. (1986) zadobili su lak{e telesne povrede i posle

ukazane lekarske pomo}i pu{teni su ku}ama, kao i I. N. (1981), koji je teè povre|en, ali nije ìvotno ugroèn. M. B.

GLAVNI TU@ILAC HA[KOG TRUBUNALA SER@ BRAMERC

Krug qudi oko Mladi}a i Karayi}a nije isti Glavni tuìlac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc ocenio je da nije isti krug qudi koji podràvaju skrivawe Ratka Mladi}a i onih koji su pomagali Radovanu Karaxi}u, izraziv{i umereni optimizam da }e Mladi} biti uhap{en do isteka mandata tog suda. „Mi smo uvek vrlo oprezni kada se radi o operativnim pitawima, jer posledwe {to èlimo je da kroz intervjue ili druge informacije otkrijemo na{a saznawa. Ono {to mogu re}i je da u osnovi ne polazimo od toga da su mreè podr{ke Mladi}u i Karaxi}u sastavqene od istih osoba“, rekao je Bramerc u intervjuu Internetizdawu nema~kog lista „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ). Bramerc je rekao da bi se „slu~ajevi Mladi}a i Karaxi}a eventualno jo{ mogli spojiti“ ako bi biv{i komandant vojske bosanskih Srba uskoro bio uhap{en. „Umereni sam optimisti da }e jo{ za vreme trajawa Tribunala do}i do uspeha“, rekao je Bramerc i najavio da Ujediwene nacije „za najgori slu~aj, da se hap{ewe ne dogodi do zatvarawa Tribunala“, razra|uju mehanizam koji predvi|a aktivira-

Ser` Bramerc

we jedne komponente suda kada Goran Haxi} i Mladi} budu uhap{eni. Bramerc je rekao da time me|unarodna zajednica stavqa do znawa da ta dvojica, bez obzira na to kada budu uhap{eni, ne mogu izbe}i sud i da }e se protiv wih voditi me|unarodni postupak. Bramerc je na pitawe o pritisku na Vladu u Beogradu odgovorio da u ha{kom Tuìla{tvu nisu politi~ari i da èle jasno da stave do znawa da se samo zajedni~ki moè do}i do „dobrog

NA PO^ETKU SU\EWA ZA NAPAD NA GR^KU AMBASADU OPTU@ENI ANARHISTI TVRDILI:

Nismo teroristi

^lanovi i simpatizeri Anarholo ogarave zgradu. Ve} po dodlasindikalisti~ke inicijative : sku pred zgradu ambasade, naveo Ratibor Trivunac Tadej Kurepa, Vuli}, “sve {to je moglo, po{lo je Ivan Vulovi}, Sawa \oki}, Ivan naopako, ba{ kao po „Marfijevom Savi} i Nikola Mitrovi}, kojizakonu“. Ispred zgrade ambasade ma je ju~e pred Vi{im sudom u Besu, po tvrdwi Vulovi}a, bila ogradu po~elo su|ewe po optu`bi dvojica wemu nepozantih mladiza me|unarodni terorizam, zbog }a, koji mu ne li~e „na momke koispisivawa grafita i bacawa dva ji su sa wim optuèni“. molotovqevih koktela na zgradu Prema re~ima Vulovi}a Sawa gr~ke ambasade, 24. avgusta pro{le \oki} je napisala grafit, slovo godine, u odbrani iznetoj pred A na zidu, na {ta niko nije reasudskim ve}em odbacili su optugovao. `be koje im se stavqaju na teret. - Jedan od mladi}a je bacio flaSvi okrivqeni se od ju~e brane {u, ali malo ja~e, koja je pogodila sa slobode, jer je sudsko ve}e priprozor i odmah je pobegao, a za hvatilo predlog branilaca za wim i drugi momak koji je pri ukidawe pritvora tom ostavio flaizkog su pu{teni Ni{ta se nije Svi okrivqeni se od {u. bez odlagawa. de{avalo, pa sam ju~e brane sa slobode ja uzeo tu fla{u i - Nisam terorista, a nisam ni kribacio. îni mi se minalac. Na{a akcija trebala je da je pogodila ivi~wak - opisao je da predstavi solidarnost sa GrVulovi} leto{wi doga|aj. kom Teodorisom Iliopulosom, Optuèni Ratibor Trivunac i koji je {trajkovao gla|u, zbog Tadej Kurepa su u odbrani naveli protesta prema gr~koj Vladi - kada su ~lanovi ASI, te da su razzao je u odbrani Ivan Vulovi}. govarali o Grku koji je {trajkoNi jednog trenutka ideja nije bila vao gla|u, ali da nikakve akcije da se na bilo koji na~in o{teti vezano za pruàwe podr{ke nisu gr~ka dràva. preduzeli, te da nemaju nikave veOkrivqeni Vulovi} je isprize s bacawem molotovqevih kok~ao da se kriti~nog 24. avgusta tela na ambasadu Gr~ke. Trivuoko 23 sata na{ao s optuènim nac je u odbrani naveo da se “proRatiborom Trivuncem i Sawom tiv wih vodi politi~ki proces, Dojki}, te da je jedina ideja bila kao i da wihova organizacija nije da ispi{u grafite i benzinom materoristi~ka”. J. J.

Radovan Karayi}

zavr{etka“ i da nema alternative hap{ewu begunaca, koje je prioritet suda. Na pitawe da li }e se na su|ewu Karaxi}u kao svedoci pojaviti biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton i nekada{wi nema~ki {ef diplomatije HansDitrih Gen{er, Bramerc je odgovorio da prvo mora biti razja{weno da li }e se Karaxi} braniti sam ili }e branilac po dru`nosti da preuzme wegovu odbranu. To pitawe }e, po Bramercu, biti razja{weno u mar-

Ratko Mladi}

tu, a tada Karaxi} i wegov tim treba da, kako je rekao, odlu~e koga `ele za svedoke. Na pitawe {ta bi bilo kada bi se dokazalo da je biv{i ameri~ki izaslanik za Balkan Ri~ard Holbruk u tajnom sporazumu obe}ao Karaxi}u imunitet, Bramerc je odgovorio da postupak protiv Karaxi}a sigurno ne bi bio obustavqen i da niko, sem Savet bezbednosti UN, ne mo`e dati imunitet od krivi~nog gowewa. (Tanjug)

U SUBOTICI DVOJICA SUMWIVIH LI[ENA SLOBODE

Policija stala na kraj razbojnicima

Pripadnici Policijske uprave u Subotici odredili su meru zadr`avawa Miodragu S. H. (26) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela razbojni{tva.Osumwi~eni je u toku posledwa dva meseca ulazio u prodavnice na teritoriji Subotice i, uz pretwu no`em, od radnika uzimao dnevni pazar. Miodrag S. H. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

Suboti~ka policija li{ila je slobode i Dejana P. (32) iz Subotice zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e. Dejan P. se tereti da je u subotu, 13. februara, iz ogra|enog dvori{ta firme AD „Andeks“ iz [upqaka odneo ve}u koli~inu metalnih cevi, koje je zatim prodao kao sekundarnu sirovinu. Osumwi~eni }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.

KINESKIWU U PAN^EVU TERETE DA JE O[TETILA BUYET SRBIJE ZA 23,5 MILIONA DINARA

Prodavala robu na crno? Poreska uprava je ju~e saop{tila da je Vi{em javnom tuìla{tvu u Pan~evu podnela krivi~nu prijavu protiv N. A. iz Kine, direktorke preduze}a „Asu“ iz Pan~eva, zbog osnovane sumwe da je zloupotrebila slu`beni poloàj i o{tetila buxet Srbije za 23,5 miliona dinara. N. A. je, zloupotrebom slu`benog poloàja, od januara do decembra 2008. godine prodala robu vrednu 68,6 miliona dinara „na crno“, bez fakturisawa kupcima i evidentirawa prome-

ta u poslovnim kwigama preduze}a, ~ime je nezakonito izbegla pla}awe poreza na dodatu vrednost (PDV) od 12,3 miliona dinara. Istovremeno, primqeni novac od kupaca nije uplatila na teku}i ra~un preduze}a, ve} ga je prisvojila za sebe, bez pla}awa poreza na ostale prihode, u iznosu od 11,1 miliona dinara, ~ime je ostvarila protivpravnu imovinsku korist od 68,6 miliona dinara, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

UHAP[EN DVOJAC KOJI SE TERETI DA JE DVA MESECA DR@AO ^OVEKA U ZATO^ENI[TVU

Osumwi~eni za otmicu biznismena iz Vrbasa Policija u Vrbasu, u saradwi s Odeqewem za privredni kriminal novosadske policije, uhapsila je dvojicu mu{karaca pod sumwom da su jednog vrbaskog biznismena dr`ali zato~enog dva meseca i iznudili mu vi{e miliona dinara. Kako prenosi specijalizovani Internetportal „Nskriminal.net“, Vrba{ani Veselin R. (46) i Tomislav B. (30) terete se da su oteli P. D. i od kraja juna do po~etka septembra 2009. ga dr`ali u iznajmqenom stanu

u Vrbasu i terali da osniva fantomske firme, putem kojih su prevarili nekoliko preduze}a. Oni su o{te}enom pretili da }e ubiti wega i porodicu ako ne pristane na wihove zahteve da po~ini niz prevara osnivaju}i fantomske firme, a kada je bilo potrebno, jedan od otmi~ara bi i{ao s wim u banku, dok bi drugi, navodno, bio u blizini wegove porodice. Kako prenosi sajt, P. D. je 3. septembra iskoristio trenutak nepa`we i pobegao im,

ODLO@ENO SU\EWE ZA POKU[AJ UBISTVA U GLO@ANU

No` u trudnu ènu zbog polomqenog CD-a? U Vi{em sudu u Novom Sadu ju~e je odloèno su|ewe Zlatu Nikoli}u (29), optuènom za poku{aj ubistva vanbra~ne supruge Sawe S. koja je u tom trenutku, 20. aprila pro{le godine, bila u tre}em mesecu trudno}e. Nastavak postupka pred ve}em, kojim predsedava sudija Zlata Rodi}-Kneèvi}, zakazan je za 26. april. Po navodima optu`nice, Nikoli} se oko 23.20 sati u svojoj Ulici mar{ala Tita u Gloànu èstoko posva|ao sa svojom vanbra~nom suprugom. Posle verbalnog sukoba do{lo je i do fizi~kog: Zlato je zgrabio no`, se~iva dugog 11 centimetara, pri{ao Sawi i zadao joj vi{e uboda po telu. Tom prilikom naneo joj je te{ke povrede opasne

po `ivot. Nikoli}u je pripisano krivi~no delo te{kog ubistva u poku{aju, budu}i da je `rtva wegovog napada bila osoba u drugom stawu. Tokom istra`nog postupka, Nikoli} je ispri~ao da kriti~ne no}i jeste uzeo no` koji je stajao u wegovoj i Sawinoj spava}oj sobi, ali da se ne se}a {ta je daqe uradio s wim. Tako|e, on je ispri~ao da se s o{te}enom posva|ao zbog CD-a koji je slomio. Navodno, ne se}a se ni~ega {to se desilo posle uzimawa sklopqenog no`a. Neuropsihijatrijskim i psiholo{kim ve{ta~ewem utvr|eno je da je okrivqeni bio u lakom stepenu pijanstva – bio je pod uticajem alkohola i imao je oko 1,374 grama po kilogramu alkohola u krvi. D. A.

ali nije prijavio otmicu. Slu~aj je otkriven nedavno, nakon {to su poverioci po~eli da tra`e novac za preuzetu robu. Veselin R. i Tomislav B. su prekju~e privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, koji im je nakon saslu{awa odredio pritvor u trajawu do 30 dana. U novosadskoj policiji agenciji Beta je potvr|eno da su dve osobe uhap{ene zbog otmice biznismena u Vrbasu i da }e zvani~no saop{tewe biti izdato danas. (Beta)

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE SRBIJE SLOBODAN HOMEN:

Od [ari}eve imovine za socijalu Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Slobodan Homen izjavio je ju~e da }e imovinom i novcem zaplewenim od osumwi~enog za organizovawe me|unarodne kriminalne grupe Darka [ari}a i wegove porodice biti finansirani socijalno ugro`eni delovi stanovni{tva. – Su{tina samog Zakona o oduzimawu imovine je da }e se novcem oduzetim od

dodatnih zahteva Specijalnog tu`ila{tva za oduzimawe imovine. Homen je napomenuo da se, po prvom preliminarnom oduzimawu, radi o imovini velike vrednosti, koja se nalazi na celoj teritoriji Srbije, i najavio da }e Ministarstvo pravde blagovremeno obave{tavati javnost o svakom pojedina~nom preuzimawu objekata da bi se stekao uvid u to {ta je sve ovaj narkoklan posedovao. Mi-

OSUMWI^ENI ZA NELEGALNU TRGOVINU NARKOTICIMA OSTAJU IZA RE[ETAKA

Grupi Kristijana Golubovi}a produèn pritvor Vi{i sud u Beogradu produìo je ju~e, za jo{ mesec dana, pritvor Aleksandru Golubovi}u, poznatijem kao Kristijan, i jo{ petorici pripadnika wegove grupe, osumwi~enih za nelegalnu trgovinu narkoticima. – Pripadnicima Golubovi}eve grupe krivi~no vanpretresno ve}e je pritvor produìlo zbog opasnosti od bekstva, bojazni da bi mogli ponoviti krivi~no delo, kao i zbog visine zapre}ene kazne i okolnosti pod kojima je delo izvr{eno – precizirala je

udruìvawa radi vr{ewa krivi~nih dela i neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Vi{i sud u Beogradu vodi istragu protiv Kristijana, wegove majke Milanke Golubovi}, Safeta Ibrovi}a, Mirsada Fujaqki}a, Uro{a Vukovi}a i Ferata Skenderovskog, koji su uhap{eni u saradwi s Bezbednosno-informativnom agencijom i Vi{im tuìla{tvom. Ta grupa se tereti da se u duèm razdobqu bavila trgovinom narkoti-

Vila u Sremskoj Kamenici

kriminala i mafije, s jedne strane, finansirati socijalno ugroèni delovi na{eg stanovni{tva, dok }e drugi deo novca i}i na ja~awe kapaciteta dràve u borbi protiv organizovanog kriminala – izjavio je Homen Tanjugu. – Konkretne odluke o tome kome }e pripasti [ari}eva imovina, koja je privremeno oduzeta od wega i wegovih srodnika re{ewem Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu bi}e doneta narednih dana. – Ovo je tek po~etak finansijske istrage – naveo je dràvni sekretar, i izrazio o~ekivawe da }e narednih dana biti jo{

nistarstvo pravde je, kako je naveo Homen, u{lo u postupak oduzimawa imovine i ve} ju~e su blokirani svi [ari}evi ra~uni da ne bi bili otu|eni. – U narednih deset dana o~ekujem da }e Direkcija za upravqawe privremeno oduzetom imovinom preuzeti kompletnu imovinu koja je zaplewena po ovom zahtevu Tu`ila{tva – dodao je Homen. Re{ewem Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu, koje je dostavqeno Direkciji Ministarstva pravde za upravqawe oduzetom imovinom, od [ari}a, osumwi~enog za organizovawe me|una-

[ta se oduzima Imovina koja se vodi na Darka [ari}a su nekretnine na Novom Beogradu – stan od 180 kvadrata na Bulevaru Arsenija ârnojevi}a 78 i garaà u Ulici antifa{isti~ke borbe od 23 kvadrata. Na spisku je i klub „Kazino“ i prate}i objekti u Ulici Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a 71 u Kragujevcu, kao i 15 katastarskih parcela u nasequ Tatarsko brdo u Sremskoj Kamenici, povr{ine od jednog hektara i 80 ari s objektima. Re~ je o ku}i od 400 kvadrata s bazenom i garaòm u Ulici Ivana Franka 11, zatim, vili od 927 kvadrata, sme{tenoj dva broja daqe, kao i ku}i u istoj ulici, ali u broju 10. Privremeno }e biti oduzeta i imovina koja se vodi na wegovog brata Du{ka, majku Ivanku, sestru Nata{u i biv{u suprugu Danijelu, kao i decu Dariju i Matiju. Pleni}e im se vila na Dediwu od 410 kvadrata u Omladinskoj ulici, dva stana od po 115 kvadrata u Ulici antifa{isti~ke borbe na Novom Beogradu, i garaà od 26 kvadrata. Privremeno }e biti oduzet i petosoban stan u Ulici Arsenija ârnojevi}a, stan u Ulici generala Mihaila Nedeqkovi}a od gotovo sto kvadrata, i tridesetak kvadrata mawi stan u Ulici {panskih boraca. rodne kriminalne grupe koja je {vercovala kokain iz Latinske Amerike u Evropu, i wegove porodice privremeno je oduzeta imovina vi{emilionske vrednosti. Na ovo re{ewe odbegli [ari} moè uloìti àlbu Apelacionom sudu, koja ne odlaè izvr{ewe re{ewa. Privremeno oduzimawe traje do dono{ewa odluke o zahtevu za trajno oduzimawe. Bi}e zapleweni i ra~uni koji se vode na [ari}evu decu.

KAKO JE OSUMWI^ENI ZA ORGANIZACIJU [VERCA KOKAINA IZ JU@NE AMERIKE DOBIO PASO[ U BRATISLAVI

Morao da doka`e da je pet godina bio u Slova~koj

Hap{ewe Kristijana Golubovi}a

u izjavi Tanjugu portparolka suda Du{ica Risti}. Ona je napomenula da }e ve}e u petak odlu~iti o produ`ewu pritvora jo{ jednom osumwi~enom pripadniku Golubovi}eve grupe (jer nisu svi uhap{eni istog dana), posle ~ega }e spisi predmeta biti vra}eni istra`nom sudiji. – O zahtevu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu za pro{irewe istrage protiv Golubovi}a i pripadnika wegove grupe istra`ni sudija }e odlu~iti po{to ih saslu{a, a datum saslu{awa odredi}e po prijemu spisa predmeta – objasnila je Du{ica Risti}. Pro{irewe istrage se zahteva jer postoji osnovana sumwa da su izvr{ili krivi~no dela

cima na liniji Novi Pazar – Beograd, a on se sumwi~i i za dràwe i promet oru`ja i eksplozivnih materija. Golubovi} je pre godinu dana pu{ten iz zatvora u Poàrevcu, gde je izdrào kaznu od ~etiri godine zatvora zbog iznude 3.000 kilograma zlatnog nakita od jednog bra~nog para. Od mladih dana poznat je u kriminalnim krugovima, hap{en je vi{e puta, pored ostalog u akciji „Sabqa“, a su|eno mu je i kao vo|i kriminalne grupe koja je iznudila 15.000 evra od Petra Ze~evi}a, vlasnika agencije iz Sremske Mitrovice. Poznat je i po bekstvu iz gr~kog zatvora Malandrino, u kojem je sluìo kaznu od 14 i po godina zbog oruàne kra|e.

Darko [ari}, za kojim tragaju srpska policija i Interpol zbog sumwe da je organizovao {verc 2,7 tona kokaina, morao je da za dobijawe slova~kog paso{a 2006. godine dokaè da je najmawe pet godina neprekidno boravio u Slova~koj i da zna slova~ki jezik, pi{u ju~e slova~ki mediji. îwenica da je taj balkanski narkobos bez problema dobio slova~ko dràvqanstvo izazvala je u Slova~koj pravi skandal, jer se „obi~nim“ strancima koji dugo ìve u Slova~koj, dobro znaju jezik, nisu osu|ivani i uredno pla}aju porez, slova~ko dràvqanstvo ponekad odbija bez ikakvog obrazloèwa. „Bratislava mora da se stidi {to je dala paso{ jednom od narkobosova balkanskog kriminala za kojim Beograd traga u najmawu ruku podjednako energi~no kao za Ratkom Mladi}em, optuènim za rat-

ne zlo~ine“, pi{e ju~e slova~ki dnevnik SME. Vladimir Palko, koji je u prethodnoj vladi premijera Mikula{a Dzurinde bio ministar unutra{wih poslova, zatraìo je od sada{weg ministra Roberta Kaliwaka da objavi odluku o dodeqivawu dràvqanstva [ari}u zajedno s obrazloèwem, da bi se saznalo ko je pravi krivac za to {to se narkobos krije od policije ba{ sa slova~kim paso{em. Portparol slova~kog MUP-a Erik Toma{ je kazao za SME da je [ari} morao da dokaè da je u Slova~koj boravio pet godina i da ubedi ~inovnike da govori slova~ki, ali da, po tada{wim propisima, strancu nije bilo neophodno da, uz policijsku, dobije i preporuku slova~ke kontraobave{tajne slu`be SIS. Biv{i {ef slova~ke pograni~ne policije i policije za strance Mihal Borgula kazao

je za ju~era{wu „Pravdu“ da je mogu}e da stranac dobije slova~ko dràvqanstvo ~ak i kada to policija ne preporu~i. „Policija proverava da li je stranac u Slova~koj do{ao u sukob sa zakonom. Na osnovu toga daje preporuku da li da mu se dodeli dràvqanstvo. Policija ne odlu~uje, samo daje preporuku. Odbor MUP-a koji odlu~uje o dràvqanstvu, moè ga dodeliti ~ak i kada je stav policije negativan“, kazao je Borgula. Ukoliko stranac nije osu|ivan, ve} postoji samo sumwa da bi se mogao baviti nedozvoqenim poslovima, to bi, po Boruglinim re~ima, te{ko moglo predstavqati glavni argument za odbijawe dràvqanstva, ali MUP bi ipak trebalo da i to uzme u obzir. Darko

[ari}, po saop{tewu slova~kog MUP-a, ima stari slova~ki paso{, bez biometrijskih podataka, po{to nove, biometrijske paso{e, Slova~ka izdaje tek od 2008. godine, ali i taj stari mu je {irom otvorio vrata celog {engenskog prostora. (Beta)

KULTURA

~etvrtak18.februar2010.

SUTRA U CENTRU „SAVA”

41. FESTIVAL MA\ARSKOG FILMA

Po~iwe 38. Fest Me|unarodni filmski festival Fest otvori}e sutra u Sava centru srpski glumac, rediteq i producent Qubi{a Samarxi}, saop{teno je ju~e iz Direkcije Festa. Nakon sve~anog otvarawa festivala, koje je zakazano za 19 ~asova, publika }e biti u prilici premijerno da pogleda novi film ruskog rediteqa Alekseja Balabanova „Morfijum“, zasnovan na pri~i Mihaila Bulgakova „Bele{ke mladog lekara“.

Na 38. Festu u {est programa bi}e premijerno prikazana 64 filma iz tridesetak zemaqa. Publika }e biti u prilici nove filmove Larsa fon Trira, Kena Lou~a, Anga Lija, Patrisa [eroa, Vernera Hercoga, Karena [ahnazarova, Romana Polanskog, bra}e Koen, Martina Skorsezea, Klinta Istvuda, Sema Mendeza, Alekseja Balabanova i mnogih drugih autora. Pored takmi~arskog programa „Evropa van Evrope“, i ove godine bi}e prikazani najboqi

DNEVNIK

filmovi s presti`nih svetskih festivala u tradicionalnom programu „Horizonti“, zatim ciklus filmova novih autora „Otkri}a“, kao i program dokumentarnih filmova „^iwenice i slagalice“. Najavqen je i specijalni kratki program „Zimske pomoranxe“ posve}en izraelskom filmu, tradicionalni program „Fantazija“, kao i prate}i ciklus „Otvaraju}i {ampawce“ koji }e biti prire|en u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. (Beta)

@ILIMIR @ILNIK, LAUREAT NAGRADE FONDA „TODOR MANOJLOVI]”, JU^E U VLADI VOJVODINE

Istina mora biti normalna Izgleda da je svet skrojen po meri i do`ivqaju svakog od nas, pojedina~no. Podsetio nas je na to, novim filmskim delom, bezvremeni maestro Miklo{ Jan~o, kojim je otvorena Nedeqa ma|arskog filma ( 41. izadawe nacionalnog filmskog festivala odr`ano je od 2. do 8. februara u Budimpe{ti). On je u svojoj 89. godini snimio je jo{ jedan „rubikon film“, na granici toka i vrtloga, obra}aju}i se

{to qudi ne prime}uju ono {to im se doga|a, sve dok o|ednom sve ne postane ni{ta (se}ate li se „Ameri~ke lepote“...?). Op{tem utisku festivala ma|arskog filma ton je ponovo dala budimpe{tanska publika, dokazuju}i da je film weno nezamenqivo kulturno {tivo, jer se interesovawe godinama u bitnom ne mewa. Ove godine, 95 filmova razli~itih `anrova (dokumentarni, kratki i igra-

radi prostitucije izvla~e iz miqea male rumunske varo{ice, `ivota kome je zemqa prostira~ a nebo pokriva~, u kojem se vreme ne pomera. Jedini doga|aji su va{ari u dane svetkovina, a vesti donose samo opsenari i gatare. Ali odjednom, „kao na filmu“, sve se mewa. Monu prodaju na pijaci, kao robu. U jednoj od evropskih metropola, i ona ulazi u svet nezamislivih sadr`aja u kojem je surovost na~in komu-

ni) videlo je 48. 000 gledalaca u devet bioskopskih sala Mom parka u Budimu, a o ovako respektabilnoj poseti „filmad`ije“ u Srbiji mogu samo da sawaju. No, bi}e da nije sve puka tradicija, ima ne{to i u zaslugama. Festival je pratilo preko 100 novinara iz 30 zemaqa sveta (Evropa, Kanada, Amerika, Indija, Ju`na Koreja...). Kao ret-

nikacije, a izopa~enost jedini doìvqaj. Sve se odigrava u srcu velegrada, u otmenom zdawu biblioteke Paskal, kraj kojeg prolazi reka bezbri`nih qudi koja ùri domovima i svojim malim radostima, a mlada devojka sa druge strane bqe{tave fasade, biva izloèna mu~ewu, koje po morbidnosti nadilazi i sredwevekovnu inkviziciju. Ne-

Istrajan u anga`ovanom filmu U zdawu Vlade Vojvodine ju~e je sve~ano progla{en dobitnik nagrade Fonda „Todor Manojlovi}“ za 2009. godinu, koja je dodeqena na{em poznatom filmskom reditequ @elimiru @ilniku. U prisustvu laureata i ~lanova `irija ove nagrade, dodeqene 18. put, u ime doma}ina ove sve~anosti, pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova podsetila je da se ovo priznawe dodequje za poseban senzibilitet u savremenoj umetnosti, koja je ta-

umetni~ki senzibilitet. Zato je to jedan od osnovnih kriterijuma za dodelu pomenutog priznawa, koje je ovog puta dobio @ilnik, „legenda srpskog autorskog filma“, po mi{qewu Upravnog odbora ovog fonda koji dodequje nagradu, „i danas predan borac za dignitet kulture i kulturne vrednosti“. - Wegova ~etrdesetogodi{wa karijera obele`ena je kreativnim isku{ewima i otporom ideolo{koj represiji koja je stalno mewala oblik. Istrajan u po-

ka ove nagrade, me|u kojima su i Milorad Pavi}, Vida Ogwenovi}, Jovan Hristi}, Marina Abramovi} i drugi, @elimir @ilnik je dodao i da je ovim priznawem stvorena atmosfera u kojoj se ponovo javqa interesovawe za delo Todora Manojlovi}a, koji je bio marginalizovan dugi niz godina. - Filmski rediteq i scenarista ne kle{e svoje delo sam i totalno wemu posve}en, onako kako radi pisac ili slikar. Rediteq ima jo{ jedan zadatak:

Laureat nagrade Fonda „Todor Manojlovi}“ @elimir @ilnik u Vladi Vojvodine

ko|e veoma va`na jer je obaveza cele na{e dr`ave da {titi kulturni identitet, kako kroz podr{ku tradicionalnom, tako i savremenom stvarala{tvu. Todor Manojlovi}, ro|en u Zrewaninu na ju~era{wi dan, 17. februara, kada se po tradiciji saop{tava odluka o dobitniku nagrade koja nosi wegovo ime, bio je pesnik, dramski pisac, esejista, kwi`evni i likovni kriti~ar i prevodilac, koga je, po re~ima potpresednika Vlade Vojvodine Du{ana Jakovqeva krasio upravo moderan

lemici sa dru{tvenom stvarno{}u, @ilnik insistira na formi autorskog filma i dokumentarne drame kao na najboqim sredstvima za mapirawe nepravdi, ekscesa i razli~itosti, na poetici politi~ke nekorektnosti, zdrave provokacije i artikulisanog socijalnog anga`mana - rekla je ju~e predsednica UO Fonda „Todor Manojlovi}“ Vladislava Gordi} - Petkovi}, saop{tavaju}i obrazlo`ewe za dodelu ovog priznawa. Izra`avaju}i zadovoqstvo {to je uvr{ten u krug dobitni-

Foto: B. Lu~i}

da se osloni na talente i energiju svojih saradnika. Nema filma bez qudi sa kojima sara|ujete i u tom smislu komplimenti, meni upu}eni, jesu i komlimenti mnogim mojim saradnicima bez kojih ne bi bilo mojih filmova - istakao je @elimir @ilnik, zahvaquju}i se na nagradi. Ova nagrada, koja se sastoji od nov~anog iznosa, poveqe i objavqivawa kwige laureata, bi}e uru~ena u posledwoj nedeqi aprila u Zrewaninu. N. Pej~i}

NOVO IZ „STILOS ARTA”

@ene `rtve rata U presti`noj ediciji “Kola`”, novosadski “Stilos art” objavio je ovih dana roman “Sege sabur - Kamen strpqewa” Atika Rahimija (prevod sa francuskog Jelena Mirkovi}). Ovom uzbudqivom kwigom izdava~ nastavqa praksu da doma}e ~itaoce upoznaje sa najkvalitetnijim inostranim ostvarewima- roman je u Francuskoj dobio najpresti`nij Gonkurovu nagradu za 2008. godinu. Atik Rahimi je francusko-avganistanski pisac i rediteq, koji `ivi i stvara na relaciji Kabul-Pariz. Prema svojim kwigama snimao je filmove. Roman “Kamen strpqewa” je lirska ispovest, dramati~na pri~a,

sna`na moralna i duhovna pobuna, koji govori o avganistanskoj èni u vihoru rata, koja neguje te{ko rawenog muà u represivnom reìmu. Roman je preveden na preko 30 jezika, a svetsku slavu koju mu je pribavio, Rahimi je iskoristio da otvoreno progovori o problemima èna u dana{wem Avganistanu. - @ene su te koje najvi{e pate. Moramo prestati da idealizujemo avganistanske mu{karce kao odva`ne ratnike. To su mu{karci paralizovani sopstvenim idiotizmom i predrasudama. Ako }e ne{to spasiti Avganistan, onda su to kultura i obrazovawe - tvrdi Rahimi. R. Lotina

Iz filma „Biblioteka Paskal“

(uvek upitanoj) publici ostvarewem „Ode pravda“. Naslov aktuelan, poruka nejasna. Istorijski film je vezan za 15. vek, vreme Kraqa Ma}a{a, najvoqenijeg i najpo{tovanijeg ma|arskog suverena, za kojeg se vezuje ideal pravde. Ma|ari i danas imaju izreku da je sa Ma}e{em oti{la pravda, da se do danas ne vrati. Dakle, samo ~estitost moè da uìva silu (mada su i na trpeze tog doba obilato izno{ene gqive koje se samo jedanput jedu), a pore|ewa izvedite sami. Ina~e, uvek aktuelna tema o interakciji filma i novca, imala je svoj reper i u poglavqu Jan~o, a àoke su bile uperene na budèt ovog 90-minutnog projekta (pozama{nih 400 miliona forinti, {to pokriva finasijsku stavku nekoliko filmova zajedno), ali je maestro suvereno o}utao i sa mladala~kim uverewem najavio novi film u 2010. godini! Opus bez presedana se nastavqa... Ipak, da je svetska ekonomska kriza stigla i pred kamere (da se slika) bilo je primetno po izostanku scena spektakla svake vrste i „suhomesnatog“ dekora. Reìseri su pa`wu usmerili na kvalitet scenarija i izbor glumaca, uo~iv{i potrebu dana{weg ~oveka da prisustvuje razlo`nom, celovitom i suvislom razgovoru, i na taj na~in u~estvuje u wemu. Bi}e da smo mi u eri tehnolo{kih inovacija zaboravli da razgovaramo. Zaboravili smo i da slu{amo i da govorimo, a „razgovor“ se sve ~e{}e svodi za potezawe za ruku, viku, lupawe o sto...

\oko-ba~i, Srbija Nagrada za ìvotno delo ove godine prvi put je dodeqena jednom strancu - i to Srbinu, \oku Rosi}u, ro|enom pre 78 godina u Bosanskoj Krupi. Srbin po opredeqewu, od 1950 (posle IB-a) ìvi u Bugarskoj (Sofija). Svojim osnovnim zanimawem smatra novinarstvo i uvek mu se vra}ao, iako je snimio ukupno 118 filmova: u Ma|arskoj (30), Nema~koj, Italiji, Slova~koj, Rusiji..., nikada u Jugoslaviji i Srbiji, mada je imao vi{e zajedni~kih projekata sa svojim ànr kolegom Gojkom Miti}em („Vinetu“ i dr.). Na festivalsku binu iza{ao je do~ekan freneti~nim aplauzom, moglo bi se re}i i ovacijama, a on se publici obratio re~ima: „Dobro ve~e Ma|arska, dobro ve~e qubavi!“ Za uzvrat, Ma|ari ga zovu \oko ba~i. Ovu vrstu po{tovawa i qubavi uìva jo{ samo Miki ba~i (Miklo{ Jan~o). ko kada u posledwih desetak godina (koliko autor teksta prati festival), ukusi oficijelnog ìrija, novinara i publike su se poklopili. Ve} na sredini repertoara, za „filmske bukmejkere“ nije bilo dileme, da }e nagrade poneti Sabol~ Hajdu sa filmom „Biblioteka Paskal“ (u kategoriji igranog filma) i Tama{ Alma{i u konkurenciji dokumentarnog filma, sa ostvarewem „Pu{ka{-Hangeri“. Nagrada koju strani novinari tradicionalno dodequju najboqem filmu i koja

vini i bezazleni naziv firme (Biblioteka...) bio je pokri}e za egzekutore ovog zlo~ina koji u sredini u kojoj ìve imaju besprekornu biografiju uspe{nih poslovnih qudi (kao po pravilu). Odsustvo emocija i samilosti, uz beskrajno licemerje u kojem ìvi dana{wi svet, reìser nam pokazuje i kroz epilog filma kada glavnu junakiwu ~udo izvla~i iz kanxi monstruma, i vra}a je ku}i, gde traì da joj vrate starateqstvo nad malom }erkicom. Ona ispoveda svoj neverovatan doìvqaj or-

Kada sve postane ni{ta Tama{ [a{ u svom filmu „Zati{je“, ima na raspolagawu tri izvanredne glumice, jedrewak i mirnu povr{inu Balatona. Sve ostalo je doìvqaj, koji kod gledaoca stvara projekciju sopstvenog u~e{}a u ovoj psiholo{koj drami. Sli~nu ideju imao je i reìser @ombor Dìga, a da je pogodio u srce publike videlo se po ja~ini i trajawu aplauza Ferencu Eleku, koji je dobio nagradu za najboqu mu{ku ulogu. Film nosi naslov „La`ni zidovi“, a odigrava se u Ibzenovskoj atmosferi jedne sobe, u kojoj jedna èna i dva mu{karca odvojenozajedno razgra|uju kockice jednog la`nog ìvota. Nagradu za najboqu ènsku ulogu ponela je Eva Vica Kereke{, za ulogu u filmu „Tavaret“. Pa`wu je privukao i film Joèfa Pa~kovskog „Dani ùdwe“, sa brutalno{}u svakodnevne rutine ìvota, koja se ponavqa kao red vo`we metro linija. Tehnolo{ka verzija ìvota izmi~e qudima, iako je tehni~ki sve ispravno: novac, karijera, seks... Fatalnost je u tome

Scena iz filma “Zati{je“ Tama{a [a{a

nosi naziv „Xin Moskovic“, u znak se}awa na jednog od prvih stranih izve{ta~a sa Festivala, pripala je filmu „Biblioteka Paskal“, ~ime je potvr|en presti` ovog ostvarewa. Sa takvim priznawima, ovaj film je kao ma|arski predstavnik ispra}en na Berlinski festival.

Muke po prostitutki „Biblioteka Paskal“ je pri~a iz dana{weg vremena, drama mlade i lepe devojke Mone, koju

ganu starateqstva, ali prekaqeni ~inovnik koji treba da utvrdi osnovanost zahteva, traì od we normalniju i ìvotniju pri~u, ne{to {to je ve} sadràno u formularima i upitnicima. Nema ìvota izvan wegovog administrativnog ure|ewa. Administracija tako uspostavqa vlast {to usisava svu pamet koja nije wena. Dakle, i Istina mora imati meru normalnosti i svoje pravno utemeqewe. Miroslav Zdjelar

c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Magdalena Nojner okitila se i olimpijskim zlatom Nemica Magdalena Nojner osvojila je zlatnu medaqu u bijatlonskoj dohvatnoj trci na deset kilometara na Olimpijskim igrama u Vankuveru. Ona je slavila ispred Slovakiwe Anastazije Kuzmine, koja je u trci na 7,5 kilometara postala olimpijska {ampionka, i Mari Lor Brunei iz Francuske. [estostruka svetska {ampionka je do svoje prve zlatne olimpijske medaqe na debitantskim Igrama do{la u vremenu od 30:16.0 minuta i s dva proma{ena hica. Nemica je na kraju imala prednost od 12 sekundi u odnosu na Kuzminu, koja je imala dva proma{aja, dok je Bruneova imala zaostatak od 28 sekundi, ali bez proma{aja. Trku je obele`ila i gre{ka na startu po{to su tri takmi~arke startovale kasnije u odnosu na predvi|eno vreme. Tako je [ve|anka Ana Karin Olafson-Cidek krenula 14 sekundi kasnije i trku je zavr{ila kao peta, ali je ulo`ila protest pa su tih 14 sekundi oduzete od wenog vremena i klasifikovana je kao ~etvrta. Me|unarodna bijatlonska unija kasnije je uputila izvi-

os i [vajcarskiwe Olivije Nobs. Rajkerova, trenutno vode}a u generalnom plasmanu Svetskog kupa, ina~e je ro|ena u Vankuveru. - Presre}na sam. Ne mogu da verujem kako je dan po~eo i kako se sve odvijalo. Dr`ala sam se i dala sam sve od sebe - rekla je Rajkerova. Velika favoritkiwa za jednu od medaqa Lindzi @akobelis je u polufinalu izgubila kontrolu i proma{ila je jednu od kapija zbog ~ega je diskvalifikovana. Amerikanka je kasnije pobedila u malom finalu i tako osvojila peto mesto.

Pqu{~enko prvi posle slobodnog dela

Magdalena Nojner

Feri prvi na 12,5 kilometara [ve|anin Bjorn Feri novi je olimpijski {ampion u bijatlonu na 12,5 kilometara. Srebrna medaqa pripala je Austrijancu Kristofu Zumanu, a bronzana olimpijskom {ampionu na 10 kilometara Vensanu @aju iz Francuske. Feri je do svog prvog zlata, ujedno i prve medaqe, na tre}em u~e{}u na Zimskim igra-

nenadio je sve, iako je i na trci na deset kilometara ostvario odli~an plasman na osmom mestu. Norve`anin Ole Ejnar Bjorndalen, jedan od najboqih bijatlonaca svih vremena, je dugo bio iza Ferija i @aja, ali je u posledwem ga|awu dva puta bio neprecizan i morao je da se zadovoqi sedmim mestom. Naredno takmi~ewe bijatlonce o~ekuje se danas, za kada je zakazana trka na 20 metara, a na woj }e u~e{}e uzeti i srpski reprezentativac Milanko Petrovi}.

Jevgenij Pqu{~enko iz Rusije pobedio je u kratkom programu umetni~kog klizawa, ~ime je napravio prvi korak u

Sang Hva Li

- Lako? Ovo je takmi~ewe i nikada ne}e biti lako. Ne verujem nikom ko ka`e “danas nisam nervozan” ili “lako klizam” ili “nisam umoran”. Izveo sam ~ist program i to

Hokeja{i krenuli, svi idu daqe Hokeja{ki turnir po~eo je o~ekivanim pobedama Kanade, SAD i Rusije, a kuriozitet

Tatjana Hifner {ampionka u sankawu

Bjorn Feri

wewe takmi~arkama zbog velikog propusta. Vode}a u generalnom plasmanu [ve|anka Helena Jonson ponovo je razo~arala, posle 12. mesta na 7,5 kilometara, dohvatnu trku je zavr{ila kao 14.

ma do{ao u vremenu od 33:38.4 minuta sa jednim proma{enim hicem. Tridesetjednogodi{wi {vedski bijatlonac je startovao ne{to vi{e od minuta posle @aja, ali je pretekao Francuza i uz preciznost iz-

Samo dva dana posle Feliksa Loha, Tatjana Hifner je Nema~koj donela novo zlato u sankawu u Vankuveru. Pored we na podijumu su se na{le Austrijanka Nina Rajtmajer i Nemica Natali Gajsenberger. Hifnerova je do titule olimpijske {ampionke do{la u vremenu od 2:46.527. - Bila sam poprili~no nervozna pre posledwe trke, ali sam odmorila malo i posle je sve bilo u redu. Start je bio teàk, posebno za nas iz Nema~ke, jer su startna vremena na{a najve}a snaga, ali sam ovde do{la da pobedim i to sam i u~inila. Ovo je ostvarewe sna - rekla je Hifnerova. Trijumfom u Vankuveru Hifnerova je svojoj zemqi donela devetu zlatnu medaqu u sankawu u konkrenciji èna na 13. igara na kojima je odràno takmi~ewe u toj discipline. Tako|e, zajedno sa Lohom je Nema~koj donela {esti dvostruki trijumf. Zanimqivo je da je od 39 medaqa u sankawu, koliko ih je dodeqeno do sada u istoriji na Igrama, ~ak 26 oti{lo u ruke Nemica. Kao i kod mu{karaca i u konkurenciji èna takmi~ewe u sankawu je ostalo u senci tragedije koja se dogodila u petak, kada je Gruzijac Nodar Kumarita{vili izgubio ìvot.

Sang-Hva Li najboqa na 500 metara Sang-Hva Li iz Ju`ne Koreje trijumfovala je u trci na 500 metara u brzom klizawu, dok je srebrnu medaqu osvojila Nemica Xeni Vulf, a bronzanu Beiksing Vang iz Kine. Dvadesetogodi{wa Sang-Hva, koja je u januaru postala svetska {ampionka, je do zlatne medaqe na svojim debitantskim Igrama do{la ukupnim vremenom od 76.09 sekundi. Sang-Hva Li je ovim trijumfom nastavila savr{en niz takmi~ara iz Ju`ne Koreje, jer je samo dan ranije wen sunarodnik Tae-Bum Mo trijumfovao, tako|e, u trci na 500 metara kod mu{karaca.

Novo zlato Kanadi

Tatjana Hifner

Kana|anka Mael Rajker osvojila je zlatnu medaqu u snoubord krosu i tako donela drugo zlatno odli~je doma}inima.Ona je slavila ispred Francuskiwe Debore Antoni-

Momenat iz me~a Rusija – Letonija

odbrani zlatne medaqe. Pqu{~enko je sakupio 90,85 poena i zavr{io ispred svetskog prvaka Evana Lajsa~eka iz SAD,

mi je va`no. Ovo su mi tre}e Olimpijske igre i nisam lo{e klizao - rekao je posle nastupa Pqu{~enko.

Jevgenij Plu{~enko

koji je imao 0,55 poena mawe. Tre}i je bio Japanac Daisuke Takaha{i sa 0,60 poena zaostatka. Slobodni sastav bi}e pun neizvesnosti jer je izme|u trojice takmi~ara veoma mala razlika u broju bodova. Mu{ka konkurencija u umetni~kom klizawu jedno je od najinteresantnijih takmi~ewa, po{to, prema ocenama izve{ta~a, ima toliko talentovanih kliza~a da bi mogli da popune dva olimpijska turnira. U~estvuju ~etvorica svetskih {ampiona, ukqu~uju}i i Pqu{~enka, koji se vratio iz penzije da bi probao da osvoji drugo uzastopno olimpijsko zlato, {to nikom nije po{lo za rukom jo{ od 1952. godine. Pqu{~enko je dao notu celom programu, dok Stefan Lambijel i svetski prvak Brijan @uber nisu uspeli da ostave dobar utisak na sudije.

takmi~ewa u Vankuveru je ~iwenica da niko ne ispada posle prve runde. Dvanaest ekipa podeqeno je u tri grupe, pobednici obezbe|uju mesto u ~etvrtfinalu, sa wima se odvaja i najboqa drugoplasirana ekipa. Slede}i kvartet, dva drugoplasirana tima i dva boqa tre}eplasirana ~ini nosioce u osmini finala, rivali su najslabiji tre}eplasirani i tri ekipe koje su takmi~ewe zavr{ile na posledwim mestima u grupama. Takmi~ewe po grupama zavr{ava se 21. februara, 23. se igraju me~evi osmine finala, dan kasnije na programu su ~etvrtfinalni dueli. Polufinala su zakazana za 25. feburar, 27. }e se igrati za tre}e mesto, a veliko finale na programu je posledweg dana meseca i Igara.Rezultati: Kanada Norve{ka 8:0 (0:0, 4:0, 4:0), SAD - [vajcarska 3:1 (1:0, 2:0, 0:1), Rusija - Letonija 8:2 (3:0, 1:0, 4:2).

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 12. 14. 15. 16. 16. 16. 19. 19.

Nema~ka J. Koreja [vajcarska SAD Kanada Francuska [vedska Kina Slova~ka ^e{ka Holandija Austrija Norve{ka Italija Japan Poqska Estonija Australija Hrvatska Rusija

zlato 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 4 1 0 2 2 1 0 1 1 0 0 2 2 1 1 1 1 1 0 0

bronza 2 0 1 4 1 4 0 1 0 1 0 1 1 2 1 0 0 0 1 1

ukupno 9 4 4 8 5 7 2 3 2 2 1 3 3 3 2 1 1 1 1 1

~etvrtak18.februar2010.

SPORT

c m y

DNEVNIK

DANAS PO^IWE FINALNI TURNIR KUPA „RADIVOJ KORA]” U NI[U

Partizan prvi favorit Lagano prerasta u tradiciju da doma}in finalnog ko{arka{kog turnira Kupa „Radivoj Kora}“ bude grad Ni{. Tre}i put uzastopno, a deveti u istoriji, Konstantinov grad ugosti}e osam ekipa, finalista najmasovnijeg takmi~ewa i bi}e to prilika, prvi put u ovoj sezoni, da se na jednom mestu okupe na{e najja~i ko{arka{ki timovi. Turnir po~iwe ve~eras i traja}e do nedeqe, kada je, od 20 ~asova, na programu finalna utakmica. Titulu brani ekipa Partizana, koja je pro{le godine bila boqa od Crvene zvezde (80:65), a crno-beli su i ovog puta najve}i favorit za osvajawe 11. titule u Kupu. @reb je odràn jo{ 4. februara i najzanimqivije je to {to se, po mnogima najja~i timovi, Partizan i Crvena zvezda, ne mogu sastati pre finalne utakmice. To, me|utim, ne zna~i da su beogradski crno-beli i crveno-beli bez konkurencije u Ni{u, jer svoju {ansu iz prikrajka vrebaju i probu|eni Hemofarm, a za wim i FMP, pa i Radni~ki Basket. Prvog dana zavr{nog turnira snage }e odmeriti Partizan - Radni~ki Basket i Hemofarm - Metalac, dok su sutra na programu druga dva ~etvrtfinlna para u kojima su rivali FMP - Crvena zvezda i Radni~ki (Kg) - OKK Beograd. - Kup je veliko takmi~ewe i, bez obzira na probleme koje imamo, u Ni{ dolazimo da damo sve od sebe i da pokaèmo koliko moèmo u ovom trenutku - rekao je trener Hemofarma @eqko Lukaji}. - Re~ je o specifi~nom nadmetawu koje dodatno obavezuje i na{a je èqa da se javnosti u Srbiji predstavimo u najboqem svetlu. Prve utakmice su uvek najopasnije i duel s Metalcem nikako ne smemo da shvatimo po principu „lako }emo“. U Kupu su iznena|ewa uvek mogu}a i to treba

da bude u glavama mojih igra~a. Prilike za popravni niko nema i u svakom me~u morate da pru`ite maksimum. Metalac je u vrhu doma}eg prvenstva i tra`i priliku za plasman u NLB dru{tvo, a na strani Vaqevaca je i to {to u susret mogu da u|u opu{teno jer nemaju {ta da izgube, a mogu puno da dobiju.

Raspored turnira Danas A: Partizan - Radni~ki Basket (18 ~asova), B: Hemofarm - Metalac (20.30).

Sutra C: Radni~ki (Kg) - OKK Beograd (18), D: FMP - Crvena zvezda (20.30)

Subota - polufinale E: Pobednik A - Pobednik B (18), F: Pobednik C - Pobednik D (21).

Nedeqa - Finale Pobednik E - Pobednik F (20)

Partizan je, naravno, veliki favorit pred duel s Radni~kim Basketom, ali to nikako ne uquqkuje u~enike trenera Du{ka Vujo{evi}a. Iako su maksimalno optere}eni non-stop igrawem u NLB ligi i u Evroligi, nema sumwe da crno-beli `ele da nisku trofeja obogate jo{ jednim peharom. Svoju ra~unicu prave i FMP, odnosno Crvena zvezda, ali upravo ove dve ekipe me|usobno }e se sastati sutra, {to zna~i da }e se samo jedna od wih na}i u polufinalu. Nema sumwe da }e Zvezda ulo`iti maksimum napora ne bi li stigla do jednog trofeja, a u ulici Qutice Bogdana misle da je ni{ki skup idealna prilika za to. A. Predojevi}

Novi duel mogu} u finalu: Jan Veseli (Partizan) i Nemawa Bjelica (Crvena zvezda)

Kadetkiwe i pionirke na skupu u Beo~inu

REVIJALNE UTAKMICE U BEO^INU

Dve pobede Vojvo|anki U nastavku akcije popularizacije i podsticawa razvoja `enske ko{arke, KS Vojvodine i KS [umadije su u novom sportskom centru u Beo~inu organizovali susret mladih reprezentacija u dve kategorije mla|ih uzrasta - U16 kadetkiwe (devoj~ice ro|ene 1994. godine i kasnije) i U14 pionirke (1996. i mla|e). Organizaciju utakmica su obezbedili pokrajinski ko{arka{ki savez i @KK Beo~in. Na ovom veoma zanimqivom skupu postignuti su slede}i rezultati - pionirke: Vojvodina - [umadija 85:50 (17:10. 21:14, 24:17, 23:9). Kadetkiwe: Vojvodina [umadija 75:57 (13:18, 21:10, 28:16, 13:13). Za najboqe igra~ice prvog me~a progla{ene su Tijana Cuki} (KS Vojvodina) i Bojana Stevanovi} (KS [umadija), dok su u drugoj utakmici to bile Danica

Piper (KS Vojvodina) i Mirjana Risti} (KS [umadija). Treneri vojvo|anske selekcije kadetkiwa bili su Marjan Stojanac i Dejan Kova~evi}, a za wihovu ekipu su nastupile: Dragana Nikoli}, Jelena Ple}a{, Marijana Krxalin, Mila Iveti}, Teodora Bogdanovi}, Danica Piper, Aleksandra Stana}ev, Maja [trbac, Iva Babi}, Teodora Marunki} i Tamara Zekovi}. Boje KS Vojvodine u pionirskom uzrastu branile su: Brankica Perin, Milica Zori}, Tamara Repac, Tijana Cuki}, Awa Spasojevi}, Du{ica Stana}ev, Bojana Kustudi}, Jovana Jovovi}, Ksenija Maxarevi}, @eqka Petkovi}, Marija Labus i Katarina Kne`evi}. Treneri su bili Dejan Mudre{a i Nedeqko Trtica. A. P.

SPORT

DNEVNIK VEST IZ UEFA OBRADOVALA NOVOSA\ANE

Mereba{vili Vo{in i zvani~no Ju~era{wa vest iz kancelarije UEFA, koja je stigla na adresu FK Vojvodina, obradovala je Novosa|ane. I zvani~no je s najvi{eg mesta evropske ku}e fudbala potvr|eno da je Gruzijcu Giorgiu Mereba{viliju odobren transfer iz Dinama Minsk u novosadski klub. Podse}amo, bojazan koja je pro-

- Za to vreme Gruzijac je podvrgnut seriji lekarskih pregleda – ka`e lekar Vojvodine dr Borko Vukosav, koji se iz Antalije vratio u utorak. – Mereba{vilija o~ekuju zdravstveni i klini~ki pregledi, a potom }emo obaviti funkcionalno testirawe da vidimo wegovu trenutnu spremnost.

U nedequ s ^SK-om Do po~etka prvenstva, 27. februara kada }e Vojvodina na svom stadionu do~ekati Hajduk iz Kule, Novosa|ani }e imati generalnu proveru. Prema re~ima generalnog sekretara Vojvodine Radisava Rabrenovi}a, po povratku iz Turske fudbalere u subotu o~ekuje slobodan dan, a u nedequ }e se sastati sa ^elarevom u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Taj me~ po~e}e u 14.30 sati. teklih dana provejavala kroz redove crveno-belih nije bila bez osnova. Naime, po~etak pregovora i transfer zapo~eti su par sati pre isteka zimskog prelaznog roka, a okon~an je po wegovom isticawu. No, u UEFA su imali razumevawa za tih par sati ali su imali u vidu i to da prilikom dogovora u

S obzirom na to da je Mihael Kuci{vili prakti~no zavr{io karijeru, jer ima sr~anih problema, Vojvodina }e i ubudu}e u svojim redovima imati internacionalca iz Gruzije. Prema onome {to se moglo ~uti i videti na osnovu snimaka, Georgi Mereba{vili je dobar igra~, golgeter, pa }e wegovo

~etvrtak18.februar2010.

DANAS [ESNAESTINA FINALA UEFA EVROLIGE

Ajaks i Juve u centru pa`we Dve nekada najboqe fudbalske ekipe na Starom kontinentu Ajaks i Juventus sastaju se u {esnaestini finala Uefine Evrolige. Holan|ani se nisu kvalifikovali za Ligu {ampiona, a stara dama je osvojila tek tre}e mesto u D grupi liga{kog dela najelitnijeg takmi~ewa ( u odlu~uju}em me~u Toriwani su izgubili od Bajerna, 1:4). Juve je na novom po~etku, u me|uvremenu je promewen trener, umesto ]ire Ferara na klupu je seo Alberto Zakaroni. - Ovo je prelazna godina za Juventus, ali i pored toga imamo visoke ciqeve ka`e kapiten Juventusa Alesandro del Pjero. - @eleli bismo u samu zavr{nicu

Danas KAZAN: Rubin - Hapoel (TA) (15) AMSTERDAM: Ajaks - Juventus (19 TV) BRI@: Klub Bri` - Valensija (19) EN[EDE: Tvente - Verder (19) LIL: Lil - Fenerbah~e (19) LIJE@: Standard - Salcburg (19) VIQAREAL: Viqareal - Volsburg (19) BILBAO: Atletik - Anderleht (21.05) MADRID: Atletiko - Galatasaraj (21.05) KOPENHAGEN: Kopenhagen - Olimpik (M) (21.05) LONDON: Fulam - [aktjor (21.05) HAMBURG: Hamburger - PSV Ajndhoven (21.05) BERLIN: Herta - Benfika (21.05) LIVERPUL: Liverpul - Unirea (21.05 TV) ATINA: Panatenaikos - Roma (21.05) LISABON: Sporting - Everton 2:1 Revan{ utakmice su na programu 25. februara Evrolige. Znam, bi}e te{ko, konkurencija je izuzetna, ali verujem u na{ kvalitet. Ve} na startu nas ~eka te`ak rival. Istina, Ajaks nije ono {to je nekada bio, ali je uvek tvrd orah. U dosada{qim okr{ajima dva kluba Juventus je imao vi{e uspeha. Mnogima je me|u na{im qubiteqima fudbala u se}awu ostao wihov me|usobni duel u finalu Kupa {ampiona u Beogradu (30. maj 1973.) kada je Ajaks golom Xonija Repa savladao staru damu. - Ajaks je imao nekada mo}an tim - konstatuje centarfor Marko Panteli}. Sada je mnogo toga druga~ije u Ajaks are-

Georgi Mereba{vili

vezi s prelaskom ovog igra~a nije bilo ni najmawih nejasno}a na relaciji klub – igra~ klub, {to je svakako doprinelo pozitivnom re{ewu. Kako u Vojvodini ne `ele ni{ta da prepuste slu~aju kada je re~ o novajlijama, isti je slu~aj i s napada~em Dinama Giorgi Mereba{vilijem. Gruzijac je stigao u Novi Sad za vikend, prema dogovoru nije odputovao u Antaliju, ve} }e se prikqu~iti novim klupskim drugovima ~im se vrate iz Turske (sutra u popodnevnim satima).

prisustvo jo{ vi{e poja~ati ionako o{tru konkurenciju u navalnom redu. Problem bi mogao da bude jedino taj {to Mereba{vili nije pro{ao pripreme s ekipom Vojvodine i sigurno je da }e bar u po~etku biti u drugom planu. No, kako }e takmi~arski kalendar biti zgusnut zbog Svetskog prvenstva u fudbalu, ritam sreda–nedeqa iziskiva}e znatne napore i veliki broj spremnih igra~a, pa }e u prednosti biti timovi s du`om klupom i izjedna~enijom konkurencijom. S. S.

Marko Panteli}, centarfor Ajaksa

ni, ali ni sada nismo slabi. Verujem da mo`emo da pobedimo Juventus. Meni je u Amsterdamu lepo i `eleo bih da ostanem. Zanimqiv okr{aj se igra na Enfildu, gde Liverpul do~ekuje iznena|ewe jeseni Unireu iz Rumunije.

Vest Hem ipak bez novog stadiona Fudbalski klub Vest Hem ipak ne}e preuzeti novi stadion po zavr{etku OI u Londonu 2012. godine, ve} }e taj objekat biti kori{}en samo za atletske manifestacije. Ministarka za OI Tesa Xauel tako je odbila `equ Dejvida Golda i Dejvida Salivena koji su pro{log meseca preuzeli klub iz isto~nog Londona. Oni su nameravali da klub presele na novi stadion koji se gradi u blizini. - To }e biti atletski stadion za najve}a takmi~ewa i to je ono {to nam treba - rekla je ministarka u Vankuveru. Xauelova je izjavila da Gold i Saliven jo{ uvek mogu da se prijave kompaniji za olimpijsku zaostav{tinu, koja odlu~uje o budu}nosti svih sportskih objekata po zavr{etku Igara 2012. godine.

- Uspeli smo da konsolidujemo ekipu uverava trener Liverpula Rafa Benitez. - Nedostaje nam jo{ samo Fernando Tores. Siguran sam da }emo presko~iti prvu prepreku u Ligi Evrope, a posle }e biti znatno te`e po{to su u konkurenciji jaki timovi. G. Kova~

Milan – Man~ester junajted 2:3 (1:1) MILANO: Stadion \uzepe Meaca, gledalaca 80.000, sudija Bankurensa (Portugal), strelci : Ronaldiwo u 3.i Sedorf u 85. za Milan, a Skols u 37. i Runi u 58. i 74. minutu za Man~ester junajted. @uti kartoni: Ronaldiwo (Milan), Runi, Karik (Man~ester junajted). Crveni karton: Kerik (Man~ester junajted). MILAN: Dida – Bonera, Nesta, Tijago Silva, Antonini (Favali) – Bekam (Sedorf), Pirlo, Ambrosini – Pato, Huntelar (Inzagi), Ronaldiwo. MAN^ESTER JUNAJTED: Van der Sar – Rafaelo (Brovn), R. Ferdinand, Evans, Evra – Nani (Valensija), Fle~er, Kerik, Skols, Park – Runi.

DIREKTOR ZVEZDE IVAN AYI] VIDI NAPREDAK EKIPE

Napada~ki do pobeda i trofeja Sportski direktor Crvene zvezde Ivan Axi} sve vreme tokom priprema u Antaliji nije se odva-

Pi`onu ni meni to nije merilo. Ekipa je radila sjajno, podneli su sve napore, a ku}i smo se vratili

renciju. Mislim da smo kupili najboqe sa doma}eg tr`i{ta. Doveli smo igra~e koji mogu da pomognu, a

Ayi} hvali rad fudbalera na pripremama u Turskoj

jao od ekipe. Za igra~e i stru~ni {tab ima samo re~i hvale na kraju priprema za prole}nu sezonu. - Mnogi }e svoj sud dati kroz prizmu rezultata, jer bilo je u Turskoj i izgubqenih me~eva, ali ni

bez ijednog povre|enog igra~a. Spremni smo za po~etak {ampionata. To je bio ciq i on je ispuwen – ka`e Axi}. Re~- dve i o novajlijama: - Pokazali su kvalitet i podigli konku-

to je bilo najva`nije. Kona~an rezultat }emo videti kad po~nu da se osvajaju bodovi. O~ekuje se da Zvezda podigne nivo kvaliteta igre u drugom delu sezone.

- Stil igre i formacija je pitawe za {efa struke. On tu ima autonomiju, {to je i normalno. Ipak, jasno je da kad tra`i{ pobedu na svakom me~u mora{ da igra{ ofanzivno i napada~ki. To je jednostavno preduslov. Crveno-beli su sa~uvali sve nosioce igre iz jeseweg dela prvenstva. - Ekipa je ostala ista i vidi se napredak kod svakog pojedinca. Uigraniji su, boqe se poznaju. Uz to stigli su novi, kojima }e tako|e trebati vreme da poka`u sve mogu}nosti. To jeste na{a najve}a prednost u odnosu na rivale. Sledi juri{ na trofeje. - Obe}awa nema, ali svakako da samo o tome razmi{qamo, sa takvim ambicijama nam po~iwe svaki radni dan na Marakani. Zvezda je spremna, kako za prvo kolo prole}a sa Jagodinom, tako i za celokupni nastavak {ampionata. Dava}emo maksimum na svakoj utakmici i to je jedino obe}awe, uz ~iwenicu da nemamo pravo nikoga da potcenimo – istakao je Ivan Axi}. Z. Rangelov

Dvostruki strelac: Vejn Runi (beli dres)

Olimpik (L) – Real 1:0 (0:0) LION: Stadion @erlan, gledalaca 46.000, sudija: Atkinson (Engleska), strelac: Makun u 48. minutu. @uti kartoni: Govu (Olimpik), Marselo, Arbeola, ]abi Alonso (Real). OLIMPIK: Loris – Revelier, Kris, Bouseng, Cisoko – Makun, Tulalan, Pjani}(Kelstrem) – Govu, Lisandro (Gomis), Delgado (Bastos). REAL: Kasiqas – Arbeola, Serhio Ramos, Albiol, Marselo (Garai)– M. Diara, ]abi Alonso, Grenero – Kaka – Iguain (Benzema), Kristijano Ronaldo.

SPORT

~etvrtak18.februar2010.

NEVOQE NOVOPAZOVA^KIH KLUBOVA

Besparica nikad ve}a Svih 11 sportskih klubova u Novoj Pazovi na{li su se u te{koj finasijskoj situaciji nakon odluke Ustavnog suda da se ukine mesni samodoprinos. Mesna zajednica ostala je bez sredstava za sopstevenii rad, kao i za finansirawe sprotskih i kulturnih aktivnosti.U tra`ewu

voj Pazovi je predvi|eno da se dodeli 28 miliona, {to nije dovoqno za potrebe koje imamo. Planiramo u maju da raspi{emo novi mesni samodoprinos, ali na nova sredstva mo`e da se ra~una tek od drugog polugodi{ta. Potrebna nam je jo{ jedna hala i vi{e otvorenih terena, ali od toga ne}e biti bez pomo}i Op{tine, odre-

Rukometa{i Nove Pazove se takmi~e u Prvoj ligi Srbije

izlaza iz te{ke situacije klubovi su se dogovorili da jedinstveno nastupe prema MZ Nova Pazova i SO Stara Pazova. Na sastanku predstavnika klubova bilo je re~i i o osnivawu sportskog saveza u Novoj Pazovi, ali se od toga za sada odustalo dok se ne uspostave stabilni finansijski izvori. - Mesna zajednica nema novca ni za pla}awe desetak zaposlenih, kao ni za mnoge druge aktivnosti, a samim tim ni za sport i kulturu. Ina~e, MZ je godi{we za sport izdvajala preko sedam miliona dinara. Buxetom SO Stara Pazova za ovu godinu No-

|ivawa lokacije i izrade projekata, bez ~ega ina~e ne mo`emo da konkuri{emo ni kod Pokrajine, ni kod Ministarstva za sport Srbije - nagla{ava predsednik Mz Nova Pazova Radivoj \uki}. Predsednik RK Nova Pazova (~lan Prve lige Srbije) Luka Stani{i} je primetio da su svi klubovi uskra}eni za 50 odsto sredstava, pa se postavqa pitawe ho}e li mo}i da se nastave takmi~ewe. - Sportsku halu mo`emo da koristimo od 19 ~asova, posle {kolske nastave, {to nam onemogu}ava da organizujemo rad sa mladima. Ako nam Op{tina

Stara Pazova ne pomogne, mora}emo da istupimo iz lige, {to bi bila i {teta i bruka - isti~e Stani{i}. Klubovi iz Nove Pazove su me|u najkvalitetnijima i najmasovnijima u op{tini. Odbojka{ki klub Mladost Ekspans okupqa oko 200 ~lanova, takmi~i se u Drugoj ligi,interesovawe devoj~ica je sve ve}e, a termina za trening nema. Predsednik odbojka{kog kluba Zoran Dudi} zalaè se za osnivawe sportskog saveza i za zajedni~ki nastup klubova prema lokalnoj vlasti. - Rukomet je trenutno najkvalitetniji sport u Novoj Pazovi, a radimo u veoma nepovoqnim uslovima. Neophodno je da se klubovi udruè, da istupamo slo`no u ime 2.500 sportista i da pod hitno radimo na projektima za novu halu i otvorene sportske terene. Ako se klubovi ugase, mladi }e se na}i na ulici izloèni mnogim opasnostima - naglasio je Bo{ko Pilipovi}, predsednik @RK Maks sport. Referent za sport MZ Radoje Blagojevi} obavqa poslove za ovu delatnost u hodniku, pa su klubovi podneli zahtev da se obezbedi kancelarija u kojoj bi se obavqali svi neophodni administrativni poslovi. Predstavnik FK Radni~ki Perica Kova~evi} je primetio da u posledwe dve godine Nova Pazova nije dobila ni paru za investicije iz sportskog dinara, pa je vreme da se iz tog fonda ove godine pomogne izgradwa i opremawe sportskih objekata u ovoj sredini. Predstavnici klubova su se dogovorili da se dva puta mese~no sastaju, analiziraju {ta je ura|eno i donose odluke o daqim merama u re{avawu teku}ih problema. J. Vukovi}

DNEVNIK SUPERTURNIR U LINARESU

Sve remi do remija Na zapadu ni{ta novo, u Linaresu ([panija) odigrana su jo{ dva kola {ahovskog superturnira. Sve partije zavr{ene su nere{enim rezultatima iako se, po broju odigranih poteza, ne mo`e re}i da su to bili salonski dogovori. Tako ostaje redosled koji je ustanovqen posle drugog kola kada su jedine dve partije, od do sada 12 odigranih, odlu~ene. Rezultati 3. kola: Arowan – Topalov remi (51 potez), Ga{imov – Gri{~uk remi (40), Geqfand – Vaqeho remi (42). Rezultati 4. kola: Gri{~uk – Vaqeho remi (34), Ga{imov – Arowan remi (48), Geqfand – Topalov remi (40). Stawe pole 4. kola: 1-2. Gri{~uk i Topalov 2,5, 3-4. Arowan i Vaqeho 2, 5-6. Ga{imov i Geqfand 1,5 poen. Arowan – Topalov Benoni 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 c5 4.d5 e:d5 5.c:d5 d6 6.Sc3 g6 7.Lg2 Lg7 8.Sf3 0–0 9.0–0 Te8 10.Sd2 a6 11.a4 Sbd7 12.h3 Tb8 13.Sc4 Sb6 14.Sa3 Ld7 15.e4 Sc8 16.Dd3 Te7 17.Tb1 Le8 18.b4 c:b4 19.T:b4 Tc7 20.Ld2 Sd7 21.Tc1 Sc5 22.Db1 b5

23.a:b5 a5 24.Tb2 Sb6 25.Ta2 a4 26.Se2 Tcb7 27.Lf4 Sc8 28.T:c5 d:c5 29.L:b8 T:b8 30.f4 g5 31.e5 g:f4 32.g:f4 f6 33.De4 f:e5 34.f:e5 Dg5 35.Sc4 L:b5 36.h4 Dg6 37.D:g6 h:g6 38.Tb2 Sd6 39.S:d6 a3 40.Ta2 L:e2 41.T:e2 L:e5 42.Sc4 Lb2 43.S:a3 L:a3 44.Te6 c4 45.T:g6+ Kf7 46.Tc6 Th8 47.Tc7+ Kf8 48.T:c4 Le7 49.Tc8+ Kg7 50.T:h8 K:h8 51.h5 remi. Ga{imov – Gri{~uk Sicilijanka 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6

6.Lg5 e6 7.f4 Db6 8.Dd3 D:b2 9.Tb1 Da3 10.f5 Le7 11.f:e6 f:e6 12.Le2 Da5 13.Ld2 Dc7 14.g4 h6 15.Dh3 0–0 16.g5 h:g5 17.S:e6 Dc6 18.Tf1 g4 19.L:g4 S:g4 20.T:f8+ L:f8 21.D:g4 Dd7 22.Sd5 D:e6 23.D:e6+ L:e6 24.Sc7 Ta7 25.S:e6 b5 26.S:f8 K:f8 27.Lb4 Ke7 28.e5 Sc6 29.e:d6+ Ke6 30.a4 S:b4 31.T:b4 b:a4 32.T:a4 K:d6 33.Ta5 g6 34.h4 Te7+ 35.Kd2 Te4 36.T:a6+ Kc5 37.T:g6 Td4+ 38.Kc3 Tc4+ 39.Kd3 Td4+ 40.Kc3 Tc4+ remi. B. D.

RAZI[LI SE TRENER @ENSKE EKIPE I HEMOFARM

Vr{~ani otpustili Vi{i}a Ko{arka{ki klub Hemofarm i dosada{wi trener ènske ekipe Zoran Vi{i} sporazumno su raskinuili saradwu, saop{tio je klub iz Vr{ca. Ekipu }e do angaòvawa novog stru~waka voditi dosada{wi pomo}ni trener Bogdan Buq. Hemofarm je zahvalio Vi{i}u na dosada{em radu i poèleo mu uspeh u nastavku trenerske karijere. U saop{tewu kluba navodi se da je ugovor s Vi{i}em raskinut zbog rezultata koji su ispod

ambicija kluba i nisu u skladu sa dugogodi{wim uspesima Vr{~anki, koje su kao petostruke osvaja~ice duple krune ostavile veliki zadatak budu}im generacijama. @enski ko{arka{ki klub Hemofarm ukupno je osvojio devet titula prvaka dr`ave i isto toliko nacionalnih kupova. Ko{arka{ice Hemofarma trenutno se nalaze na drugom mestu u {ampionatu Srbije sa ~etiri poraza, vi{e nego u prethodnih pet sezona zajedno. Vodi beogradski Partizan bez poraza.

NASTAVQENO PRVENSTVO U NBA LIGI

Peta pobeda Wu Yersija Ko{arka{i Wu Xersija pobedili su u gostima [arlot sa 103:94 i tako ostvarili tek petu pobedu u sezoni. Oklahoma je pobedila Dalas rezultatom 99:86, uz ~etiri poena i dva skoka Nenada Krsti}a. Pobede su ostvarile i ekipe Jute, Memfisa, Detroita, ^ikaga, Majamija, Bostona, Portlanda i Los An|eles Lejkersa. Ekipu Wu Xersija su do pobede predvodili Kortni Li sa 21 poenom i Devin Heris sa 17. Netsi sada imaju u~inak 5/48 i ovim trijumfom su prekinuli se-

Dvejn Vejd (Majami)

BRZOPOTEZNI TURNIR U NOVOJ PAZOVI

Azari}u prvo mesto Na brzopoteznom turniru u Novoj Pazovi, na kome je u~estvovalo 14 igra~a iz Banovaca i Nove Pazove, pobedio je FM Slavko Azari} sa 11 poena. Prva petorica dobili su nov~ane nagrade,a sudio je Jovan Vukovi}. Kona~na tabela: Slavko Azari} 11, Milan Skoko 10,5, Nikola Elez i Tomislav Jovanovi} po 10, Srbislav Suboti} 9, Nikola Raci} i Slobodan Jovanovi} po 8, Petar Kalini} 6, Miodrag Stankovi} i Dalibor @e`eq po 5,5, Zoran Jovanovi} 3,5, Milorad Eri} i Stefan Qu{i} po 2, Filip Bo`ovi} 1 poen. J. V.

riju od osam uzastopnih poraza. Tim sa najgorim skorom u NBA svih vremena je Filadelfija iz sezone 1972/73. koja je takmi~ewe zavr{ila sa u~inkom 9-73. Oklahoma je na svom terenu pobedila Dalas sa 99:86 i tako produìla seriju na sedam uzastopnih trijumfa. Najefikasniji u timu bio je Kevin Durant sa 25 poena i 14 skokova. Kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krsti} igrao je 17 minuta i imao u~inak od ~etiri poena i dva skoka. Durantu je ovo 26 uzastopna utakmica u kojoj je postigao 25 poena i vi{e. Dirk Novicki je postigao 24 poena za Dalas. Najubedqiviju pobedu zabeleìla je ekipa Majamija koja je u gostima demolirala Filadelfiju rezultatom 105:78. Najefikasniji u pobedni~koj ekipi bio je Dvejn Vejd sa 24 poena i po {est skokova i asistencija, a pratio ga je Xermejn O’Nil sa ~etiri poena mawe. Za Filadelfiju, Tadeus Jang postigao je 16 poena. Uzbudqivo je bilo u Sakramentu gde je Boston na kraju slavio sa 95:92. Seltiksima je to bila tek ~etvta pobeda u posledwih devet me~eva. Ra{id Valas i Pol Pirs su postigli po 17, a Rej Alen 15 poena za pobedni~ku ekipu, dok su se kod Kingsa istakli Omri Kaspi sa 19 poena i Tajrik Evans sa 17 poena, 11 skokova i sedam asistencija. Da Lejkersi mogu da pobe|uju i bez Brajanta, najboqe su dokazali [enon Braun i Endrju Bajnam koji su bili najboqi u pobedi nad Golden Stejtom od 104:94. Braun je postigao 27 poena uz deset uhva}enih lopti, dok je Bajnam imao 21 poen i sedam skokova. U ekipi Voriorsa boqi od ostalih bili su Entoni Morou (23 poena), Si-Xej Votson (20 poena) i Stiven Kari (11 poena, 10 skokova, osam asistencija). Rezultati: Hjuston - Juta 95:104, Memfis - Feniks 109:95, Detroit - Minesota 108:85, îkago - Wujork 116:85, Filadelfija - Majami 78:105, [arlot - Wu Xersi 94:103, Oklahoma - Dalas 99:86, Sakramento Boston 92:95, Portland - LA Klipers 109:87, LA Lejkers - Golden Stejt 104:94.

U SUBOTU U BOR^I

Prvenstvo Srbije u krosu Nova atletska sezona u Srbiji bi}e otvorena u subotu Prvenstvom dràve u krosu, koje }e se odràti na terenu BSK Bor~e. Trku zajedni~ki organizuju Omladinski atletski klub Beograd i op{tina Palilula, a titulu u ènskoj konkurenciji brani Marija Stamboli}. - O~ekujem novi trijumf. Ovo }e biti dobra priprema za ostatak sezone, pre svega za Olimpijske igre mladih u Singapuru - izjavila je Stamboli}eva. - Teren je dobar, staza je odli~na, u blizini je hotel, pa postoje svi razlozi da ba{ na stadionu

Bor~e organizujemo Kros Srbije - objasnio je Novica Panteli}, dugogodi{wi trener i sekretar OAK Beograd. Qubi{a \urovi}, zamenik predsednika te op{tine je dodao: - Prepoznali smo potrebu da op{tina pomogne sport. Obaveza dràve je da ulaè i u nekomercijalne sportove. Bazi~ni sportovi su va`ni zbog toga {to obezbe|uju zdravqe. Generalni sekretar Atletskog saveza Srbije (ASS) Slobodan Brankovi} ocenio je da je to lep primer kako lokalna samouprava pomaè i podsti~e razvoj atletike.

SPORT

DNEVNIK

Partizan gazda u regionu Vaterpolisti Partizana, posle osvajawa Kupa Srbije i plasmana u ~etvrtfinale Evrolige, mogu da se podi~e i da su najboqi u regionu jugoisto~ne Evrope. êtiri kola pre kraja Evrointer lige zna se pobednik tog takmi~ewa, koje je ove sezone imalo svoju premijeru. [estostruki prvak Evrope i mnogostruki prvak Srbije, beogradski Partizan osvojio je Evrointer ligu i to na kakav na~in! Dosada{wi skor crno-belih je impresivan: 14 utakmica - 14 pobeda, uz gol-razliku164:86! Na putu do prvog mesta, crnobeli su pobe|ivali velikane ma|arskog i evropskog vaterpola, kao {to su Va{a{, Honved (dva puta u okviru Evrolige), Eger... Ali, i dva puta novosadsku Vojvodinu koja je ove sezone pokazala veliki potencijal i od koje se ve} u narednim izazovima mogu o~ekivati jo{ boqi rezultati. Do kraja takmi~ewa, Partizan treba da odigra jo{ ~etiri utakmice u Evrointer ligi, a dva najve}a isku{ewa bi}e u Ma|arskoj. Prvo mesto ne moè niko da ugrozi crno-belima, pa makar izgubili i sve ~etiri utakmice, ali je jasno da }e ekipa Igora Milanovi}a èleti da iz svakog me~a iza|e kao pobednik. [ampion Ma|arske Va{a{ 19. marta do~ekuje Partizan è-

qan osvete za poraz na otvarawu regionalnog takmi~ewa, a vrlo je mogu}e da se te dve ekipe jo{ jednom sretnu ove godine. Naime, Partizan se odavno plasirao u ~etvrtfinale Evrolige, a Va{a{ 3. marta igra u Dubrovniku odlu~uju}i duel protiv Juga za prolaz me|u osam najboqih na Starom kontinentu. Ako Va{a{ dobije Jug, ma|arska ekipa bi}e druga u Grupi B, {to zna~i i da }e biti potencijalni rival crno-belih u ~etvrtfinalu Evrolige. Posle utakmice sa Va{a{om, Partizan u Evroligi 27. marta do~ekuje rumunsku Oradeu, a ~etiri dana kasnije ima}e jo{ jedno te{ko gostovawe u Ma|arskoj, ekipi Egera, koja je tako|e potencijalni protivnik crno-belih u ~etvrtfinalu Evrolige. Ali, to }e se znati 3. marta uve~e. Takmi~ewe u Evrointer ligi Partizan zavr{ava 2. aprila, gostovawem u Slova~koj, kada }e igrati protiv Ko{ica. Evrointer liga, nesumwivo je opravdala o~ekivawa i nade svih u~esnika. Partizanu i Vojvodini, pre svih, jer su im bile potrebne ja~e utakmice za sticawe kontinuiteta igre, odr`avawa forme, takmi~arskog naboja. Uz anga`ovawe jakih sponzora pora{}e i interes medija i publike, a samim tim ra{}e i ugled takmi~ewa.

GEMAKS OPEN 2010.

Srbi ekspresno Janko Tipsarevi} ekspresno se plasirao u tre}e kolo pobedom nad Ivom Minarom, a Ilija Bozoqac u drugo preko Ivana Dodiga. Prvi nosilac Gemaks opena startovao je u utorak protiv Nemca Simona [tadlera (6:3, 6:4), koga je slomio za 62 minuta, a dva minuta

dao i u drugom me|usobnom duelu. Prethodno su se sastali 2008. u Kvins klubu. U ~etvrtfinalu ~elenxera (nagradni fond 106.500 evra) igra}e protiv pobednika me~a izme|u ^eha Luka{a Rosola (156) i [vajcarca Mihaela Lamera (191). Ilija Bozoqac stigao je do drugog kola pobedom nad 160.

~etvrtak18.februar2010.

VOJVODINA IZME\U PARTIZANA I VA[A[A

Oslabqeni na Ma|are Vaterpolisti novosadske Vojvodine nalaze se u specifi~noj situaciji. Prvo su u nedequ odigrali susret Evrolige sa Jadranom (5:9), onda su u utorak u Bawaluci snage odmerili sa Partizanom (7:14) u dràvnom prvenstvu (utakmica se ra~unala i za Evrointer ligu), a ve~eras do~ekuju Va{a{ u Evrointer ligi. Za mladi sastav Dejana Stanojevi}a to je s jedne strane odli~na stvar za sticawe iskustva, jer malo koja ekipa moè da se pohvali da je u kratkom vremenu igrala sa tri tako jaka tima, ali s druge strane to je veliki napor. - To bi i boqi timovi te{ko izdràli. Protiv Jadrana smo dali i vi{e od sto posto snage da bismo im isparirali, a isto je bilo i protiv Partizana. Obe ekipe su sna`nije i boqe fizi~ki pripremqene od nas. Ne igrawe jednog ili dvojice igra~a iziskivao je jo{ ve}i napor ostalih. Pitawe rezultata se nije ni postavqalo, jer mi nismo ekipa koja odra|uje posao pa {ta bude. Mi smo tim koji daje maksimum od starta, bez obzira na rivala. Sada nam stiè Va{a{ u ~ijim redovima nastupaju igra~i koji imaju olimpijska odli~ja. Znamo ko su, ali osim po{tovawa drugo im ni{ta ne}emo prepustiti rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}.

Evrointer liga Hornets Ko{ice - Oradea 8:8. 1. Partizan 14 2. Vojvodina 12 3. Va{a{ 11 4. Honved 12 5. Seged 10 6. Eger 10 7. Ferenc. 9 8. Ko{ice 9 9. Oradea 9 10. Ujpe{t 14

14 8 6 5 4 4 4 3 2 0

0 0 2 0 2 1 1 2 2 0

0 4 3 7 4 5 4 4 5 14

164:86 41 111:10324 114:85 20 103:11115 86:81 14 82:91 13 61:74 13 78:89 11 77:78 8 93:170 0

Poziva navija~e na Slanu baru: Miroslav Ran|i}

Pored ve} povre|enog Sr|ana Vuksanovi}a i bolesnog Petra Filipovi}a, Novosa|ani }e protiv Va{a{ nastupiti i bez Uro{a Kalini}a, koji je dobio jak udarac u duelu sa Partizanom, a jo{ nekoliko igra~a je rovito. - Pribojavao sam se ovoga {to nam se de{ava, da }e u ovakvom ritmu utakmica dolaziti do povreda i bolesti. Ali, to je sport i mi s tim moramo da se nosimo. Pred nama je jo{ dosta utakmica. Nama je najva`niji kolektiv, a svaki izostanak ga krwi. A dolazi nam Va{a{ u takvoj atmosferi. Oni bi trebalo da imaju imperativ rezultata, a mi da pru`imo maksimum, kao i do sada - istakao je Stanojevi}. Miroslav Ran|i} se jo{ jednom osvrnuo na susret Evroli-

ge sa Jadranom, koji su on i saigra~i izgubili sa 5:9, kao i na poraz od Partizana (7:14) u dràvnom prvenstvu. - Dali smo sto posto u ovoj utakmici i mislim da rezultat nije bio pravi odraz snaga u bazenu. Zasluìli smo poraz sa mawom razlikom. Dràli smo se tri ~etvrtine odli~no i ostavili srce u bazenu. To se osetilo u duelu sa Partizanom, koji smo u utorak odigrali u Bawaluci. Tada smo samo u prvoj ~etvrtini uspeli da pariramo rivalu. Osetilo se odsustvo Filipovi}a i Vuksanovi}a. Imamo izuzetno zgusnut raspored, pa su igra~i premoreni i javqaju se povrede i bolesti. Dodu{e, i Partizan ima isto zgusnut program, ali oni su trenutno ja~i i boqe fizi~-

Foto: F. Baki}

ki pripremqeni od nas - rekao je Ran|i} i dodao: - Ni u duelu sa Va{a{om ne}emo biti kompletni. Ali, uvek imamo obavezu da damo maksimum u svakom duelu, pa }e tako biti i sada. I u Budimpe{ti nam nije bilo lako, gubili smo sa 5:9, onda uspeli da se vratimo i izjedna~imo na 9:9 i na kraju nesre}no izgubimo sa 9:11. I tada smo bili oslabqeni, nije igrao Filipovi}, ali mi smo tim i moramo to da prebrodimo. Nadam se dobroj utakmici i rezultatu bez obzira ko }e od nas usko~iti u bazen. Vojvodina poziva navija~ da do|u u {to ve}em broju i bodre ih u susretu sa Va{a{om, koji se igra ve~eras na bazenu Slana bara u 19 ~asova. G. Malenovi}

@ABAQSKI @SK POBEDNIK ZIMSKE LIGE

Nagrada za dosada{wi rad Janko Tipsarevi}

vi{e mu je trebalo dan kasnije da ku}i po{aqe ^eha Ivu Minara - 6:2, 6:3. Tre}i reket Srbije tri puta je oduzeo servis 155. igra~u sa ATP liste, pritom nije pretrpeo nijedan brejk, pa ga je savla-

igra~em sveta Ivanom Dodigom iz Hrvatske - 7:6, 6:1. Bozoqac, 162. igra~ na ATP listi, u drugom }e kolu igrati protiv @ila Milera iz Luksembruga (328), koji je posle dva taj-brejka eliminisao Hrvata Marija An~i}a.

Rukometa{i @SK-a iz @abqa s dobrim igrama od jesenas u Drugoj ligi sever nastavili su i tokom prvenstvene pauze kada su, potpuno zaslu`eno, osvojili Zimsku ligu. Odli~na i kvalitetna igra izbacila je i najboqe pojedice, pa

opravdano poverewe {to smo dobili {ansu da se kao drugoplasirani u Vojvo|anskoj ligi na|emo u vi{em rangu, gde smo posle jeseweg dela zauzeli ~etvrto mesto - rekao je mladi trener @abaqaca Predrag Topi}, koji zajedno sa svojim igra~ima stasava u vrsnog stratega. -

Topi} posebno nagla{ava sjajnu organizaciju koju je odradio Okru`ni rukometni savez Ju`na Ba~ka. - Sve je funkcionisalo besprekorno. Ove utakmice su svim klubovima dobro do{le, nismo morali da jurimo rivale s kojima }emo igrati, a sve utakmice

ambicijama ulaze u nastavak takmi~ewa? - Imaju}i u vidu da smo novajlije nekako ~etvrta pozicija se poklopila s na{im ambicijama. Ovu godinu iskoristi}emo da se na{i mladi igra~i kale, da steknu potrebno iskustvo, bez nekih ozbiqnijih ambici-

su vi{e imale takmi~arski nego prijateqski karakter. Ono {to je jo{ va`no, ni kvalitet nije izostao. Mnogim klubovima zbog mawkawa trena`nih termina Liga je do{la kao pun pogodak. Jesewi deo sezone zavr{ili su na ~etvrtom mestu. S kakvim

ja. Me|utim, ako uspemo da zadr`imo kompletan igra~ki pogon, kao i da se ambicije uprave poklope s na{im, mo`da }emo slede}e sezone da razmi{qamo i o najvi{em plasmanu - jasan je Topi}. J. Gali}

TURNIR U MEMFISU

Poraz Vemi}a i Karlovi}a Srpski teniser Du{an Vemi} i Hrvat Ivo Karlovi} nisu uspeli da se plasiraju u drugo kolo takmi~ewa u dublu na me|unarodnom teniskom turniru u Memfisu. Vemi}a i Karlovi}a su eliminisali na startu takmi~ewa Nemac Mihael Kolman i Finac Jarko Niminen sa 2:0, po setovima 7:5, 6:4.Turnir u Memfisu igra se za nagradni fond od 807.000 dolara.

PO^ELA PRODAJA KARATA ZA DEJVIS KUP ME^ SRBIJAâ&#x20AC;&#x201C;SAD

Spektakl za pune tribine

Po~ela je prodaja ulaznica za me~ prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa izme|u Srbije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Me~ }e biti odigran u Beogradskoj areni od 5. do 7. marta, a organizatori veruju da }e \okovi}a, Troickog, Zimowi}a i Tipsarevi}a bodriti svakoga dana vi{e od 20.000 gledalaca. Komplet ulaznica za sva tri dana za nivo 400 ko{ta 1.200 dinara. Kompleti za ni-

vo 200 prodaju se za 3.500 dinara. Pojedina~ne karte za nivo 400 za prvi i tre}i dan ko{taju 500 dinara, a za drugi dan 300 dinara. Za nivo 200 pojedina~ne ulaznice se prodaju po ceni od 1.300 za prvi i tre}i, odnosno 1.200 za drugi dan. Prvog dana na programu su dva singl me~a, a prvi po~iwe u 16 ~asova. U subotu 6. marta od 14 ~asova igra}e se dubl, a u nedequ 7. marta od 15 ~asova posledwa dva singla.

Pobednik Zimske lige: ekipa @SK-a

su priznawa poneli ~lanovi `abaqskog kluba golman Mile Matijevi} i strelac Dragan Nenad. - Prezadovoqan sam osvajawem prvog mesta u jakoj konkurenciji. To nam je velika satisfakcija za rad i trud, ali i za

Velike zasluge za uspeh ({est utakmica bez poraza) imaju igra~i, koji su tome doprineli zahvaquju}i velikom zalagawu, radu, trudu, a posebno bih pohvalio kapitena Zorana Keziju i dvojicu nagra|enih - Matijevi}a i Nenada.

SVET

~etvrtak18.februar2010.

SAD ponovo {aqu ambasadora u Damask VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama imenovao je dugogodi{weg diplomatu Roberta Forda za ambasadora SAD u Siriji {to je, prema oceni AFP, znak ameri~kog otvarawa prema Damasku u okviru napora za uspostavqawe mira na Bliskom istoku.Ako Senat prihvati to imenovawe, Ford }e biti prvi ameri~ki ambasador u Damasku nakon pet godina. SAD su u februaru 2005. povukle ambasadora iz Sirije posle ubistva premijera Libana Rafika Haririja za {ta su optu`ene sirijske vlasti. Va{ington je saop{tio da je dobio saglasnost Sirije za slawe Forda za ambasadora, koji je ranije bio na slu`bi u Al`iru i u Ambasadi SAD u Iraku. Imenovawe novog ambasadora je objavqeno uo~i posete visokog zvani~nika Stejt departmenta Vilijama Barnsa Siriji u ciqu, kako je saop{tila ameri~ka administracija, unapre|ewa dijaloga sa tom zemqom u „svim aspektima“. (Beta-AFP)

DNEVNIK

Uhap{en istaknuti vo|a talibana ISLAMABAD: Uhap{en je Mula Baradar, drugi najzna~ajniji vo|a avganistanskih talibana, rekao je ju~e portparol pakistanske vojske. Saop{tewe generala Atara Abasa prva je zvani~na potvrda da je Baradar u pakistanskom pritvoru. Pakistanski i ameri~ki zvani~nici rekli su pre dva dana da je Baradar uhap{en ovog meseca u lu~kom gradu Kara~i. Vest je tuma~ena kao kqu~ni udarac ekstremnom ta-

libanskom pokretu u Avganistanu, i kao podstrek ameri~kim trupama koje u~estvuju u tamo{wem ratu. U poruci koju je poslao novinarima, Abas je nazna~io da je „detaqan identifikacioni postupak“ zavr{en, i da je Mula Baradar jedan od nekoliko nedavno uhap{enih. Portparol pakistanske vojske nije izneo vi{e detaqa o hap{ewu, pozivaju}i se na razloge bezbednosti. (Beta-AP)

POSETA NETANIJAHUA MOSKVI

Izrael ne}e zapo~eti regionalni rat TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je da Izrael ne namerava da zapo~ne rat ni protiv jednog regionalnog igra~a na Bliskom istoku.Netanijahu je u preksino}wem razgovoru sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u Moskvi, zapravo, odgovorio na predvi|awe iranskog predsednika Mahmuda Ahmedine`ada da }e Izrael pokrenuti vojne udare na Iran na prole}e, ili leto, ove godine. „Izrael ne planira nikakvu vrstu rata“, kazao je on na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Putinom, naglasiv{i da su „Iranci ti koji su po~eli razgovore sa Sirijom o tom pitawu i da koriste sve vrte manipulacija“. „Ne bi me iznenadilo da je pona{awe Irana direktni rezultat rastu}e me|unarodne debate o sankcijma Saveta bezbednosti UN protiv Irana“, istakao je Netanijahu, preneki su izraelski mediji. Ve}i deo razgovora Putina i Netanijahua bio je posve}en planovima Rusije da proda rakete ze-

Netanijahu i Putin u Moskvi

mqa-vazduh tipa S -300 Teheranu, kao i prodaji ruskog oru`ja Damasku, {to Izrael poku{ava da spre~i. Izraelski premijer je rekao da je Putinu predo~io potrebu da se uvedu o{tre ekonomske sankcije protiv Irana uz spre~avawe trke u nuklearnom naoru`avawu na Bliskom istoku. „Rusija dobro razume problem naoru`avawa Irana“, rekao je Netanijahu.

U me|uvremenu je napetost u regionu dodatno poja~ana nakon {to je lider libanskog Hezbolaha, {eik Hasan Nasralah zapretio da }e, u slu~aju da Izrael napadne Bejrut, ta proiranska organizacija napasti Tel Aviv. „Ako pogodite me|unarodni aerodrom Rafik al-Hariri u Bejrutu, mi }emo pogoditi aerodrom Ben-Gurion u Tel Avivu“, rekao je Nasralah hiqadama svo-

jih sledbenika povodom obeleàvawa dvogodi{wice smrti vojnog lidera Hezbolaha Imada Mugnijea, za koju ta proiranska organizacija optuùje Izrael. „Nije istina da dajemo Izraelu izgovor da povede agresiju na Liban. Izraelu nije potreban izgovor, ako mu je potreban, on ga stvara,“ zakqu~io je Nasralah. Izraelski bezbednosni zvani~nici su povezali izjave koje su dali Ahmedineàd i Nasralah, ozna~iv{i ih delom napora Irana i wegovih saveznika da stvore utisak da Izrael planira napad u narednim mesecima. „Iranci znaju da ni Izrael, ni Sirija, ni Hezbolah nemaju interes da nasiqe izbije du` severne granice. Ipak, èle da poja~aju napetost na severu u svetlu napretka u uvo|ewu me|unarodnih sankcija protiv wih“, rekao je neimenovani visoki izraelski zvani~nik.On je upozorio da Islamska republika èli da skrene pa`wu sveta sa svog nuklearnog programa na hitniji problem kao {to je recimo sukob Izraela i Hezbolaha. (Tanjug)

Makarov: „Patrioti” u Poqskoj nisu usmereni protiv Irana MOSKVA: Instalirawe ameri~kih protivraketnih sistema „patriot“ u Poqskoj nije usmereno protiv Irana, izjavio je ju~e na~elnik General{taba Oru`anih snaga Rusije Nikolaj Makarov i istakao da je pozicija Moskve „u celini negativna“ prema planovima SAD za postavqawe protivraketnog {tita u zemqama isto~ne Evrope. Instalirawe protivraketnih kompleksa „patriot“ u Poqskoj nikako nije usmereno protiv Irana. Mi shvatamo protiv koga su oni usmereni i to smo saop{tili poqskom rukovodstvu, rekao je Makarov izra`avaju}i zabrinutost General{taba planovima za {irewe protivraketne odbrane u isto~noj

Evropi, dok Rusija povla~i svoje snage i sredstva iza Kaliwingradske oblasti. Zemqe isto~ne Evrope, dodao je Makarov, po~eli su da ja~aju naoruàwe baterije protivavionskog i protivraketnog sistema „patriot“ u Poqskoj, radarska stanica u ê{koj, za wima idu Rumunija i Bugarska. To izaziva odre|ene emocije kod rukovodstva Oruànih snaga, rekao je na~elnik General{taba ruske vojske. Podse}aju}i da je posledwih godina na Zapadu bilo mnogo pri~e u vezi sa demilitarizacijom Kaliwigradske oblasti i da su „naro~ito o tome mnogo govorili u Poqskoj i balti~kim zemqama“, Makarov je rekao da

je 2008. i 2009. iz te najzapadnije ruske oblasti povu~ena ogromna koli~ina tehnike, javqa Itar-tass. Prema wegovim re~ima, povu~eno je vi{e od 600 tenkova, oko 500 oklopnih transportera i borbenih pe{adijskih vozila, oko 600 komada oru|a i minobaca~a. „Tamo smo ostavili samo snage neophodne za borbenu stabilnost Balti~ke flote“, rekao je Makarov, dodaju}i da je na taj na~in fakti~ki sprovedena demilitarizacija Kaliwingradske oblasti i „u odre|enom stepenu realizovani predlozi zapadnih partnera“. (Tanjug)

„DNEVNIK“ SAZNAJE: 20. MARTA U SLOVENIJI SAMIT EU – ZAPADNI BALKAN

Kosovo pozvano pod kapom Unmika (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Slovena~ki premijer Borut Pahor dobio je pozitivan odgovor od svih lidera zapadnobalkanskih dr`ava, kao i preliminarni pristanak predsedavaju}eg EU, [panije, i visoke predstavnice za spoqnu politiku Ketrin E{ton, da se okupe na Brdu kod Krawa 20. marta, saznaje „Dnevnik“. Svi predsednici ili premijeri zapadnobalkanskih dr`ava su ve} potvrdili svoje u~e{}e (Srbiju }e predstavqati predsednik Boris Tadi}), tako da je ostalo da se utvrdi ko }e, osim slovena~kog doma}ina Boruta Pahora, biti predstavnik EU. Da li samo {panski premijer Hoze Luiz Zapatero, ili }e Uniju zastupati i predsednik EU Herman van Rompuj, visoka predstavnica Ketrin E{ton i komesar za pro{irewe EU [tefan File. Kako trenutno stvari stoje, najverovatnije }e biti prisutan trio Zapatero, E{ton i File. Po saznawima „Dnevnika“, Kosovo }e biti pozvano pod takozvanom „Gimnih“ formulom: Unmik–Kosovo, odnosno bi}e pozvan {ef Unmika Lamberto Zanijer, a danas bi trebalo da se utvrdi da li }e sa

Borut Pahor

wim na Brdo do}i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju ili i premijer Ha{im Ta~i. U Qubqani se nadaju da }e predstavnici Kosova pokazati pragmati~nost i da }e do}i na samit, s obzirom na va`nost skupa. Ciq skupa je, ina~e, da se usvoji dokument koji bi predstavqao odsko~nu dasku za deklaraciju koju bi trebalo da usvoje ministri spoqnih poslova EU na konferenciji u Sarajevu, posve}enoj Zapadnom Balkanu, kojom }e se obele`iti deset godina od Zagreba~kog samita na kojem je dr`avama regiona obe}ana evropska perspektiva. @eqko Panteli}

Suspendovani rezultati izbora u Ukrajini KIJEV: Upravni sud u Ukrajini suspendovao je rezultate predsedni~kih izbora u toj zemqi, kako bi se prou~ila àlba Julije Timo{enko, koja je prema rezultatima izborne komisije poraèna na izborima. Sud je ju~e saop{tio da je suspendovao odluku centralne izborne komisije na osnovu koje je Viktor Janukovi~ pobedio na izborima od 7. februara, sa samo 3,5 odsto prednosti nad svojom rivalkom, premijerkom Ukrajine. Do slede}eg ~etvrtka, kada je ukrajinski parlament zakazao inauguraciju Janukovi~a, sud mora da odlu~i po àlbi Timo{enkove, koja je odbila da prizna re-

Julija Timo{enko

zultate izbora i nastoji da sudski doka`e svoje tvrdwe da su izbori la`irani. (Beta-AP)

Ameri~ki nosa~ aviona u Hongkongu HONGKONG: Ameri~ki nosa~ aviona „Nimic“ usidrio se ju~e u Hongkongu, uprkos najavi Kine da }e suspendovati vojnu razmenu sa SAD zbog wihove prodaje naoruàwa Tajvanu kao i planiranog sutra{weg susreta ameri~kog predsednika Baraka Obame i tibetanskog duhovnog vo|e dalaj-lame. Na jednom od najve}ih brodova na svetu, sa ~etiri prate}a broda, nalazi se vi{e od 5.000 mornara, prenela je agencija Rojters.Prva grupa mornara ju~e je posetila ìvopisni okrug Van~ai, a mornar koji je èleo da ostane anoniman rekao je da je tre}i put u Hongkongu jer mu se veoma svi|a.Hongkong je omiqena destinacija ameri~kih mornara jo{ od rata u Vijetnamu. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da ne namerava da ima bilo kakva posla sa gruzijskim predsednikom Mihailom Saka{vilijem, koji je odgovoran za napad na Ju`nu Osetiju 2008. godine, javile su ruske novinske agencije.“S aktuelnim predsednikom Gruzije li~no nikakva posla ne}u imati. On je za Rusku Federaciju persona non grata“, rekao je predsednik Rusije.

ROBERT GIBS Bela ku}a ne iskqu~uje ni jednu od opcija, ukqu~uju}i i vojnu operaciju, kada je u pitawu iranski nuklearni program, saop{tio je portparol Robert Gibs. On je rekao da je odbijawe Irana svih poku{aja administracije ameri~kog predsednika Baraka Obame da se spor re{i diplomatskim putem dokaz da nuklearni program te zemqe nema ciqeve koje Teheran navodi i u {ta poku{ava druge da ubedi.

LEJDI GAGA Ekscentri~na ameri~ka peva~ica Lejdi Gaga trijumfovala je u utorak uve~e na 30. dodeli britanskih muzi~kih nagrada sa tri osvojena trofeja, javile su agencije. Gaga (23) je osvojila nagrade Brit u kategorijama najboqa internacionalna peva~ica, najboqi internacionalni album za „The Fame“ i me|unarodno otkri}e godine.

Za la`ne lekove Evropa tro{i milijarde evra LONDON: Stanovnici zapadne Evrope tro{e oko 10,5 milijardi evra godi{we na nelegalno dobavqene lekove, od kojih su mnogi falsifikati, pokazala je najnovija studija koju je sponzorisala farmaceutska firma „Fajzer“. U Nema~koj i Italiji se najvi{e kupuju bez recepta lekovi koji bi trebalo da se izdaju samo na recept, bilo preko Intrerneta, ili na putovawima u inostranstvo, u no}nim klubovima, radwama ili preko prijateqa, prenosi Rojters.Falsifikovani lekovi ~esto sadr`e pogre{ne, pa ~ak i toksi~ne sastojke i sve su ve}a pretwa zdravqu {irom sveta, a naro~ito u zemqama u razvoju, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Oni su tako|e „trn u peti“ farmaceutskih firmi, kao {to je „Fajzer“, vode}i svetski proizvo|a~ medikamenata, ~ija su dva leka „vijagra“, protiv impotencije i „lipitor“, protiv holesterola, omiqeni me|u falsifikatorima medikamenata.

Kriti~ari isti~u da farmaceutske firme naduvavaju ovaj problem kako bi potkrepile svoje zahteve za stro`om kontrolom isporuka i pakovawa lekova, {tite}i time svoje brendove. Evropski zvani~nici, me|utim, ovaj problem shvataju sve ozbiqnije. Tako je odlaze}i evropski komesar za industriju Ginter Ferhojgen u decembru izjavio kako ga je „izuzetno zabrinulo“ to {to je na graniciama Unije tokom

samo dva meseca zapleweno 34 miliona tableta la`nih lekova. Predsednik Evropskog saveza za pristup bezbednim lekovima Xim Tomson tvrdi da su testirawa koja je obavila ova organizacija (koju, istina, finansiraju farmaceutske firme) pokazala da je 62 odsto onlajn kupqenih lekova la`no ili ne zadovoqava standarde. Tomson zato isti~e da bi dru{tvo trebalo da ima jo{ ve}i interes nego farmaceutske kompanije da stavi ta~ku na takvu praksu. Od 14.000 gra|ana anketiranih u 14 dr`ava, 21 odsto je priznalo da je nabavqalo lekove na nelegalan na~in - odnosno od 38 odsto u Nema~koj i 37 odsto u Italiji, do 12 odsto u Britaniji i 10 odsto u Holandiji. Me|u onlajn kupqenim lekovima, sredstva za gubitak kilograma imaju udeo od gotovo 50 odsto, zatim lekovi protiv gripa koji se izdaju samo na recept, kao {to je „tamiflu“, potom pilule za erektivnu disfunkciju, sredstva za ostavqawe pu{ewa i lekovi protiv bolova. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

INTERVJU NOVOG PREDSEDNIKA HRVATSKE AGENCIJI FONET

Da {to pre s Beogradom zapo~nemo dijalog Hrvatska i ja nudimo Srbiji ruku prijateqstva, prihvatite je, poru~io je novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} u intervjuu FoNetu i naglasio da mu je ào {to predsednik Srbije Boris Tadi} ne}e prisustvovati danas wegovoj inauguraciji, ali je istakao da je Beograd „prevaàn partner“ za Zagreb. „Meni je ào {to predsednik Tadi} ne dolazi. Mislim da je to jedna propu{tena prilika da {to pre zapo~nemo dijalog“,ocenio je Josipovi} i napomenuoa da to ne shvata kao rezultat neprijateqstva ni prema Hrvatskoj, ni prema wega li~no. „To je deo neke politike koju Srbija sprovodi, za koju“,rekao je Josipovi}, „nisam siguran da je ba{ racionalna i da }e dati neki rezultat.Ali, to je stvar Srbije i ja se u to ne bih hteo me{ati, samo mi je ào {to je propu{tena, ~ini mi se, jedna dobra prilika za otvarawe dijaloga“, ocenio je Josipovi}. Upitan o susretu sa Tadi}em, Josipovi} je ocenio da je svejedno je ko }e povu}i prvi potez i uputiti poziv na sastanak, za koji bi trebalo na}i neki sre}an trenutak. „Voleo bih da susret bude {to pre“, rekao je Josipovi} i naglasio da razli~ite pozicije Srbije i Hrvatske o Kosovu „ne bi smele“ da uti~u na budu}i razvoj bilateralnih odnosa. Josipovi} ne veruje da }e do}i do promene dràvnopravnog statusa Kosova i smatra da bi to, po wegovom sudu, „trebalo biti neko ~udo“. On je, me|utim, primetio da

Hrvatska ne re{ava pitawe Kosova, ve} da ga moraju re{iti Beograd i Pri{tina. Upitan o stavu Hrvatske, u slu~aju da Me|unarodni sud pravde oceni jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova suprotnim me|unarodnom pravu, Josipovi} je odgovorio da se svaka presuda tog suda po{tuje, ali da ni ona ne}e uticati na ~iwenicu postojawa neke dràve. „Ako takva odluka bude doneta, ona }e mo`da uticati na na~in pregovora Kosova i Srbije i modalitete ure|ewa me|usobnih odnosa, ali ne verujem da }e promeniti ~iwenicu da tamo postoji dràva“, ocenio je Josipovi}. On je, u nastavku, osvr}u}i se na nedavne izjave i poteze Stjepana Mesi}a, istakao da je odlaze}i hrvatski predsednik bio pozitivni faktor stabilnosti i saradwe u regionu. Prema re~ima Josipovi}a, kritika nedavne Mesi}eve posete Kosovu je preterana, jer je Hrvatska priznala Kosovo i mora ga tretirati kao i svaku drugu dràvu. „Za mene to nikako ne zna~i bilo kakvu rezervu u odnosima sa Srbijom, koja je vaàn, rekao bih prevaàn partner“, naglasio je Josipovi}. Odnose koje ima sa Kosovom, dodao je Josipovi}, „Srbija mora, na neki na~in, pravno, me|u-

narodnim pravom, pregovorima ili bilo kako drugo re{iti sama“ i tu Hrvatska „ne mo`e pomo}i, ni odmo}i previ{e“. Komentari{u}i Mesi}evu izjavu o slawu vojske u BiH, Josipovi} je naglasio da je do`iveo kao izve-

snu metaforu i èqu da se naglasi potreba o~uvawa BiH. „Naravno da Hrvatska nema ambicije da ratuje i {aqe vojsku bilo gde, osim u operacije NATO, tako da ozbiqne namere ugroàvawa bilo koga nije ni bilo“, rekao je Josipovi}. On je istakao da je BiH suverena, prijateqska i susedna dràva Hrvatskoj, ~iji je interes da Hrvati u BiH opstanu i imaju dobar poloàj, a da se oko ure|ewa odnosa moraju dogovoriti tri konstitutivna naroda.

Jandrokovi} primio delegaciju Hrvata iz Srbije ZAGREB: Hrvatska }e se i daqe zalagati za za{titu prava i interesa hrvatske nacionalne mawine u Srbiji, izjavio je ju~e hrvatski ministar spoqnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandrokovi} nakon razgovora s predstavnicima hrvatske nacionalne mawine u Srbiji. Jandrokovi} se u Zagrebu sastao s predsednikom Hrvatskog nacionalnog ve}a u Srbiji Brankom Horvatom i predsednikom Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petrom Kunti}em. Hrvatski ministar je rekao da je „puna primena ugovora o za{titi nacionanih mawina koji je Hr-

„Gasprom” i u Bukure{tu BUKURE[T: Rumunski ministar ekonomije Adrijan Videanu i potpredsednik ruske kompanije „Gasprom“ Aleksandar Medvedev razgovarali su danas u Bukure{tu o saradwi u oblasti energetike, posebno o izgradwi skladi{ta za ruski gas u Rumuniji. „Gasprom“ je zainteresovan za izgradwu skladi{ta u Rumuniji kapaciteta dve milijarde kubnih metara gasa, {to predstavqa 15 odsto rumunske potro{we u 2009. godini. List „Adevarul“ pi{e da u strategiju „Gasproma“ ulazi i izgradwa skladi{ta na teritoriji susednih zemaqa, ~ime bi se smawila zavisnost od Ukrajine prilikom transporta ruskog gasa u Evropu, jer bi skladi{ta bila bli`a evropskim potro{a~ima. Rumunsko Ministarstvo ekonomije saop{tilo je da su ju~e sa „Gaspromom“ razmotreni aspekti bilateralne saradwe u oblasti energetike, uvoz ruskog gasa i razvoj kapaciteta {kladi{ta za gas na rumunskoj teritoriji. Izra`ena je i namera da u saradwi sa rumunskom kampanijom „Romgaz“ bude pro{irena saradwa u proizvodwi elektri~ne struje. (Beta)

vatska potpisala sa Srbijom najboqa garancija da }e za{tita interesa i prava Hrvata u Srbiji biti ostvarena“. „Ne mogu jo{ da ka`em da se sve primewuje, ali smo na dobrom putu i `elimo da se to u budu}nosti ostvaruje u punoj meri“, rekao je Jandrokovi} novinarima. Jedna od tema razgovora bio je Zakon o nacionalnim savetima Srbije, koji je stupio na snagu pro{le godine. Na osnovu tog zakona sve mawinske zajednice koje su registrovane u Srbiji moraju da organizuju izbore za nacionalne savete. Horvat i Kunti} su upoznali hrvatskog ministra spoq-

nih poslova s aktivnostima koje sprovode da bi prikupili {to vi{e potpisa pripadnika hrvatske mawine za posebne bira~ke popise, kao i o trenutnom polo`aju Hrvata, kojih je prema podacima iz 2002. ne{to vi{e od 70 hiqada. Horvat je rekao novinarima da se na bira~ki popis do sada upisalo 14.000 Hrvata, a mora da bude upisano duplo vi{e. Izrazio je o~ekivawe da }e uspeti da prikupe dovoqan broj potpisa, ali je naveo da postoji i druga~iji izbor nacionalnog saveta i to putem elektora. Dodao je i da je razjediwenosti Hrvata u Srbiji sve mawe. (Beta)

Ono {to je meni i Hrvatskoj va`no je da sva tri naroda i svaki gra|anin BiH budu pravno jednaki, objasnio je Josipovi} i predvideo da ure|ewe budu}ih odnosa ne}e biti lako, jer kod bar dva naroda postoji pluralizam ideja kako bi BiH trebalo da izgleda. Interesi nisu lako pomirqivi, ali se politi~ari sva tri naroda u BiH moraju suo~iti sa ~iwenicom da odgovornost le`i na wima da se ne nastavi ovako te{ka politi~ka situacija, koja BiH ~ini faktorom nestabilnosti, ukazao je Josipovi}. Prema oceni Josipovi}a, prevladavawe pro{losti i suo~avawe sa zlo~inima jedan je od preduslova za ulazak u EU. Kako je rekao, Hrvatska i daqe ima problem sa re{avawem sudbine nestalih Srba i Hrvata, obnovom ratom uni{tene ekonomije, spaqenim naseqima i povratkom prognanih Srba i Hrvata. „Mi imamo problem kako sve qude vratiti ili barem im omogu}iti da se vrate u svoje domove, bez obzira da li su Hrvati ili Srbi“, objasnio je Josipovi}. To vi{e nije povezano sa netrpeqivo{}u i napadima, jer ako toga ima sporadi~no je i nije dominatno, smatra Josipovi}, nego kako qude uveriti da imaju uslove za egzistenciju. Sumiraju}i ukupne bilateralne odnose Srbije i Hrvatske, Josipovi} ih je okarakterisao kao nedeovoqno dobre i poru~io da sada{we generacije politi~ara nemaju

sti motivisali holokaust“, prenosi televizija Realitatea. Pismo su potpisali Gra|anski savez Roma iz Rumunije, Udru`ewe Aksept, Agencija za monitoring medija i jo{ 10 nevladinih organizacija. Reagovawe nevladinih organizacija odnosi se na nedavni susret u Bukure{tu rumunskog ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog sa francuskim dr`avnim sekretarom Pjerom Lelu{om na kojem su razgovarali o problemu migracije Roma u Francusku. Ministarstvo spoqnih poslova odbacilo je kao neosnovanu svaku rasisti~ku i etni~ku interpretaciju izjave rumunskog ministra. U saop{tewu ministarstva navodi se da je Bakonski imao u vidu ~i-

pravo da ostavqaju probleme narednim generacijama, ve} ih moraju re{iti. U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, smatra Josipovi}, kqu~na je saradwa zemaqa regiona, jer kriminalci u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i Crnoj Gori sara|uju boqe od dràva, boqe su umreèni i rade globalno. Izuzetno je va`no da institucije krivi~nog progona u svim zemqama dobro sara|uju, dodao je Josipovi}, nagla{avaju}i da ima mnogo „ohrabruju}ih primera“. „Znate za slu~ajeve u kojima su hrvatsko i srpsko tuìla{tvo i policija odli~no sara|ivali. To nije samo klasi~ni kriminal, to se sada {iri, {to je jako dobro, na pitawa ratnih zlo~ina“, rekao je Josipovi}, uz ocenu da je saradwa u toj oblasti mnogo boqa od politi~ke. Govore}i o ekonomiji, Josipovi} je napomenuo da Srbija i Hrvatska imaju komplementarna tr-

ì{ta i da je neophodno unaprediti ekonomsku saradwu. To otvara mogu}nost saradwe i plasmana proizvoda na tre}a trì{ta, poru~io je Josipovi}, koji isti~e da je interes Hrvatske dolazak investitora iz Srbije, jer novac nema politi~ki i nacionalni predznak. „Investicije su dobrodo{le. ûo sam prigovore da postoji neki put nevoqnost da se prihvate investicije iz Srbije. Nisam siguran da je to tako, mo`da je to pitawe uslova investirawa i ulaska kapitala“, rekao je Josipovi}. „Ako ima nekih prepreka“, najavio je Josipovi}, „one }e otpasti, jer je interes svih da kapital kruì i da se otvaraju nova radna mesta“. Nemamo jezi~ke barijere, postoje hrvatska mawina u Srbiji i srpska u Hrvatskoj, imamo kulture koje se prepli}u. Mawine su na{e bogatstvo i kultura je pravi medij za poboq{awe odnosa, zakqu~io je Josipovi}.

Br~ko nema problema sa strujom zbog srpskog entiteta BAWALUKA: Predsednik Parlamenta RS Igor Radoji~i} je reagovao na izjavu supervizora za Br~ko Rafija Gregorijana u kojoj tvrdi da „iz razloga poznatih samo koaliciji predvo|enoj SNSD-om, RS i daqe odbija da dopusti Br~kom da bude dio pravnog okvira za snabdevawe elektri~nom energijom u BiH“. Radoji~i} je rekao da ne mo`e da prihvati ovu ocenu supervizora za distirkt Br~ko. „Ne mogu prihvatiti ocene da je RS kriva ili odgovorna, jer Br~ko nema problem u snabdevawu strujom nego, kao i RS, ima problem sa lo{im odlukama visokog predstavnika iz septembra pro{le godine“, rekao je Radoji~i}.On ka`e da te odluke nisu bile takve, nametnute, do sada bi imali konkretnija i boqa re{ewa. „Ali, mi }emo da nastavimo da razgovaramo i sa visokim predstavnikom i sa supervizorom za di-

wenicu da odre|ene stope prestupni{tva mogu biti ocewene kao „prirodne“ u okvirima bilo koje etni~ke zajednice, ali „kori{}ena formulacija nije uspela da prenese adekvatno poruku ministra“. „Ministarstvo spoqnih poslova i ministar Bakonski smatraju da su prestupi individualna pona{awa i da se ne odnose se na etni~ko poreklo“, saop{tilo je rumunsko ministarstvo. U saop{tewu se precizira da je to ministarstvo uvek imalo tesnu saradwu sa predstavnicima Roma i promovisalo na evropskom nivou problematiku Roma, a ministar ima i specijalnog savetnika za to pitawe. (Beta)

Pucwava u Atini: jedna osoba poginula i dve povre|ene ATINA: Jedan civil je poginuo, a dva policajca su rawena u razmeni vatre izme|u vlasti i dvojice osumji~enih za pqa~ku banke, u isto~nom delu Atine. Prema prvim izve{tajima, osumwi~ene osobe albanske nacionalnosti, ju~e su pobegle policiji bacaju}i na wih ru~ne bombe, prenela je novinska agenija ANA. Jedan od wih je odmah uhva}en, dok je drugi pobegao u obli`wu pekaru, odakle je nastavio da baca ru~ne bombe na policajce, ali je na kraju uhap{en. Od najmawe pet ru~nih bombi koji su osumwi~eni bacili eksplodirale su dve ili tri. U razmeni

Ocewuju}i protivtu`bu Srbije protiv Hrvatske pred Me|unarodnim sudom pravde kao politi~ki odgovor, jer misli da }e teza o genocidu te{ko biti uzeta u razmatrawe, Josipovi} je naglasio da su tu`ba i protivtu`ba posledica situacije iz pro{losti. On je podsetio da je Hrvatska podnela tu`bu u trenutku kada je Srbija odbijala saradwu sa Tribunalom u Hagu, odgovornost za zlo~ine, vra}awe kulturnog blaga odnetog tokom rata i kada nije bilo saradwe u re{avawu sudbine nestalih i zarobqenih, {to je glavni sadràj tu`be. Od tada su se stvari promenile na boqe, istakao je Josipovi} i precizirao da je veliki deo kulturnog blaga vra}en i da je Srbija po~ela procesuirawe ratnih zlo~ina. Preostaje hap{ewe Ratka Mladi}a i Gorana Hadì}a koji su optuèni za ozbiqne zlo~ine, dodao je Josipovi}, ocewuju}i da „ima jo{ puno ratnih doga|aja koji nisu do kraja ra{~i{}eni“. „Ako se sve ra{~isti, naravno da tu`ba nije potrebna. Tu`ba nije sama sebi svrha“, napomenuo je Josipovi}, koji veruje da }e, „ako bude dobrog napretka u razgovorima, i te tu`be biti upitne u stvarnosti“.

BOSANSKI SRBI ODBACILI STAVOVE GREGORIJANA O ELEKTROPRIVREDI

Nevladine organizacije traè ostavku rumunskog ministra BUKURE[T: Rumunske nevladine organizacije koje se bore protiv diskriminacije zatraìle su ju~e ostavku ministra spoqnih poslova Teodora Bakonskog zbog izjave o Romima, koju te organizacije ocewuju kao rasisti~ku. U pismu grupe nevladinih organizacija navodi se da je Bakonski nedavno izjavio da „postoje fiziolo{ki, prirodni problemi prestupni{tva me|u mawinskim rumunskim zajednicama, posebno u redovima zajednice rumunskih dràvqana romskog porekla“. Nevladine organizacije ocewuju da Bakonski „direktno povezuje krivi~no delo sa etni~kim poreklom i biolo{kim faktorom, {to je obja{wewe kojim su naci-

Tu`ba i protivtu`ba posledica pro{losti

vatre 25-godi{wi Grk, koji je radio na gradili{tu, zadobio je te{ke povrede, kojima je podlegao nekoliko sati kasnije u bolnici. U Solunu su uhap{ena trojica Pakistanaca, koju su oteli 24-godi{weg sunarodnika, za ~ije su pu{tawe tra`ili otkup, saop{tila je danas policija, dodaju}i da je ~etvrti ~lan kriminalne grupe pobegao i da se za wim traga. U saop{tewu je navedeno i da je ~etvorka, starosti izme|u 24 i 30 godina, otetog mladi}a zatvorila u baraku u Solunu. (Tanjug)

strikt Br~ko kako bi se to pitawe, kao i pitawe supervizije i kona~ne arbitra`e za Br~ko kona~no zavr{ilo“, rekao je Radoji~i}. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ju~e je o{tro kritikovao zamenika visokog predstavnika u BiH Rafija Gregorijana , a wegove tvrdwe u vezi sa snabdevawem strujom distrikta Br~ko nebulozama. Dodik je rekao novinarima da nisu ta~ne tvrdwe da je Elektroprivreda RS stanovnicima Br~kog struju napla}ivala po vi{im cenama nego stanovnicima RS i da mu je to priznala i direktorka te kompanije Branislava Mileki}. Osim {to je prvi zamenik visokog predstavnika, Rafi Gregorijan je i me|unarodni supervizor za distrikt Br~ko. (Beta)

CRNA GORA

Rudari iz Nik{i}a ponovo si{li u jamu PODGORICA: Grupa rudara Rudnika boksita kod Nik{i}a ponovo je, tokom prepro{le no}i, si{la u rudni~ku jamu, u mestu Bio~ki stan, radi protesta zbog toga {to svim radnicima nije ispla}ena otpremnina i jo{ neke naknade. Ranije dogovoreni rok za isplatu bio je 15. februar, ali je prekju~e na protestnom skupu ispred upravne zgrade Rudnika boksita u Nik{i}u bilo dogovoreno da se protest radikalizuje u petak ako se do tada ne okon~a isplata. Predsednik sindikata Rudnika bok{ita Ratko Radulovi} nije ju~e mogao da potvrdi vest Radija Crne Gore da je grupa rudara si{la u rudni~ku jamu, ali je agenciji Beta rekao da „to mo`e biti grupa od 20-ak qudi koji u tome imaju neki svoj li~ni interes“. Me|u onima koji protestuju, prema re~ima Radulovi}a, ima i penzionera i onih koji su otpremninu ve} primili. Radulovi} je rekao da je do sada 600 rad-

nika Rudnika boksita primilo otpremninu i da je ostalo jo{ „pedesetak“. „I to je sve“, dodao je Radulovi} koji je najavio da }e proizvodwa u Rudniku boksita po~eti za nedequ dana. Rudari su krajem decembra 2009. godine i prvih dana januara {trajkovali tako {to su si{ili u rudni~ku jamu, nakon ~ega je postignut dogovor o ispuwewu wihovih zahteva. [trajka~i se pozivaju na garanciju premijera Mila \ukanovi}a o isplati zaostalih plata i otpremnina. (Beta)

EKOLOGIJA

~etvrtak18.februar2010.

DNEVNIK

ZREWANINSKI EKOLOZI TRA@E ZA[TITU KUPALI[TA PESKARE

Kupawe pokraj regionalne deponije Trud sedam zrewaninskih nevladinih organizacija da za{tite popularno gradsko kupali{te Peskara za sada nije urodio plodom. Zavod za za{titu prirode Srbije, naime, nije podr`ao wihovu inicijativu da se jezerima na periferiji Zrewanina dodeli odre|eni status, kako bi bila obezbe|ena od eventualne devastacije i zaga|ewa. Ne-

Uprkos uveravawima nadle`nih da smetli{te ne}e ugroziti kupali{te koje tokom letwih meseci pose}uje ogroman broj gra|ana, ekolozi su zahtevali da se Peskara proglasi za{ti}enom zonom. O~igledno nisu imali dovoqno dobre argumente za takav stav, pa je Zavod za za{titu prirode odbio da alternativnom letovali{tu da po-

Ribolovci otkrili „Kopakabanu“ Jezera na Peskari, ina~e, nastala su dugogodi{wom eksploatacijom peska. Ispo~etka su bila prili~no zapu{tena, a kada se shvatilo da se radi o vodi koja je dobrog kvaliteta za kupawe i da se okoli{ mo`e iskoristiti u turisti~ke svrhe, wihov zna~aja je naglo porastao. Najpre su sportski ribolovci uredili jedno od jezera pa je ono postalo omiqeno pecaro{ko mesto za ceo kraj. Ubrzo zatim, izleti{te je pretvoreno u peskovitu gradsku pla`u, a mnogi su je krstili „zrewaninskom Kopakabanom“. vladine organizacije i ekolozi podigli su svoj glas posle najave gradskih vlasti da bi u neposrednoj blizini Peskare trebalo da bude izgra|ena regionalna deponija.

Na ispitu klimatska pomo} Bogate dr`ave su obe}ale gotovo 30 milijardi dolara pomo}i siroma{nim zemqama za borbu protiv klimatskih promena u periodu izme|u 2010. i 2012. godine, {to }e biti prvi test sporazuma u Kopenhagenu, sklopqenog krajem pro{le godine., ali bez preciznih detaqa o uslovima za dobijawe tih sredstava. Donatori }e verovatno sami morati da odlu~e kako }e 2010. usmeriti sredstva, budu}i da nema mehanizma za upravqawe isplatama pomo}i, a plan za osnivawe „Kopenhagenskog zelenog fonda za klimatske promene“ jo{ nije realizovan, preneo je Rojters. - O~ekuje se da }e zemqe donatori isplatiti sredstva putem postoje}ih bilateralnih i multilateralnih kanala po sopstvenom izboru - izjavio je Eliot Dirinxer iz Centra za globalne klimatske promene „Pju“, dok je direktor za me|unarodnu politiku u ekolo{koj organizaciji WWF Gordon [eperd napomenuo da postoje neke zakonske pote{ko}e proiza{le iz toga {to sporazum nije instrument Ujediwenih nacija. On je, me|utim, dodao da bi priliv sredstava mogao da doprinese izgradwi poverewa izme|u bogatih i siroma{nih. Sporazum iz Kopenhagena, koji su potpisali najve}i svetski emiteri {tetnih gasova, predvo|eni SAD i Kinom, predvi|a ograni~ewe globalnog zagrevawa na dva stepena Celzijusa iznad nivoa iz predindustrijskog doba. Ipak, zbog protivqewa nekih dr`ava, taj dokument nije zvani~ni sporazum pod okriqem UN. Me|u obe}anim sredstvima za period od 2010. do 2012. godine je oko 15 milijardi dolara od Japana i 10,32 milijardi dolara od Evropske unije, dok su SAD za ovu godinu predvidele pomo} ve}u od jedne milijarde dolara. (Tanjug-Ekos)

seban status i time za{titi jezerski pojas od eventualnog zaga|ewa. Odluka je obrazlo`ena time da se ~itav jezerski kompleks ve} eksploati{e u komercijalne i turisti~ke svrhe, da se tu

vadi pesak, te da bi bilo te{ko sprovoditi mere za{tite i upravqawa ovim podru~jem. Pored toga, u Zavodu tvrde da zahtev zrewaninskih nevladinih organizacija nije pratila odgovaraju}a dokumentacija, niti eventualna studija o zaga|iva~ima, koja bi svemu dala ja~e argumente. - O~igledno je re~ o nesporazumu i verovatno da Zavodu nije dostavqeno dovoqno informacija. Ne moè se ignorisati podatak da }e sme}e biti odlagano u neposrednoj blizini jezera gde se leti kupa nekoliko hiqada Zrewaninaca – rekla je magistarka ekologije Mirjana ]uri}. Nekada divqe kupali{te, ure|eno je pre par godina i sada je zna~ajna turisti~ka oaza za Zrewanince, ali i wihove goste. Mnogi su mi{qewa da se ovaj prostor jo{ vi{e moè iskoristiti u turisti~ke i rekreativne svrhe. Zato su ekolozi i brojna udruèwa gra|ana nepoverqivi prema ideji lokalne samouprave da pokraj Peskare podigne |ubri{te. S tim u vezi, nedavno je odràna i tribina u Kulturnom centru

Letwu idilu kvari smetli{te

Zrewanina, na kojoj je zakqu~eno da se ni u kom slu~aju ne sme dozvoliti da regionalna deponija osvane na samo 200 metara od jezera u kome brojni kupa~i nalaze spas od letwih vru}ina. Pojedine organizacije, nedugo posle tribine, oti{le su i korak daqe i rukovodiocu novosadske ispostave Zavoda za za{titu prirode Srbije Biqani Pawkovi} uputili zvani~an zahtev da se Peskara proglasi za{ti}enom zonom. Da se to

NOVI EKOLO[KI ZAKONI UVODE RED

Priroda ~istija, op{tina bogatija Zakon o upravqawu otpadom kao i set drugih nedavno usvojenih zakonskih re{ewa u oblasti za{tite ìvotne sredine, bi}e u potpunosti primenqivi od polovine godine, do kada }e biti zavr{ena izrada podzakonskih akata, re~eno je na tribini u Subotici, koja je krajem januara odràna u okviru projekta „Otpad nije sme}e“. Novi Zakon o upravqawu otpadom, koji je usvojen maja pro{le godine dao je ve}a ovla{}ewa lokalnim samoupravama koje izdaju dozvole otkupnim stanicama. Veoma pose}enoj tribini, na kojoj su uvodni~ari bili predstavnici republi~kog Ministarstva ìvotne sredine i prostornog planirawa, prisustvovalo je vi{e od pedeset u~esnika i to iz redova predstavnika lokalnih samouprava, otkupnih stanica, privrede, zdravstvenih ustanova i institucija, javnih i komunalnih preduze}a, inspektora, ekolo{kih organizacija i zainteresovanih pojedinaca iz Subotice, Vrbasa, Kikinde, Kule. Svima su podeqeni pamfleti i priru~nik na temu zna~aja smawivawa koli~ine otpada i reciklaè. - Novo zakonodavstvo predstavqa integrisani pristup ure|ewa ove problematike na

teritoriji Srbije, doprinosi uspostavqawu odrìvog sistema kojim se obezbe|uje smawewe zaga|ewa ìvotne sredine, finansijska dobit za lokalnu samoupravu, razvoj recikla`ne industrije i zapo{qavawe lokalnog stanovni{tva - istakla je {efica Odeqewa za upravqawe otpadom u Ministarstvu ekologije Radmila [erovi}. Vi{e od 30 odsto svih propisa koje na{a zemqa treba da usvoji i implementira u procesu evropskih integracija iz oblasti za{tite ìvotne sredine. Veoma je va`no {to je 2003. godine done{en bazni dokument - Nacionalna strategija upravqawa otpadom, koja je shodno novim zakonima inovirana. Nov zakon ure|uje dono{ewe niza planskih dokumenata. Tako se do maja mora doneti Lokalni plan upravqawa otpadom, za go-

Saradwa kqu~ uspeha Sweàna Mitrovi} iz Udruèwa „Tera” je istakla da je i ova trinina rezultat dobre saradwe republi~ke i lokalne vlasti sa civilnim sektorom, {to je za primer u na{oj zemqi. Projekat „Otpad nije sme}e“ pokrenut je jo{ pre tri godine sa JKP „îsto}a i zelenilo“, a u ciqu smawivawa koli~ine otpada kroz edukaciju i informisawe. U potpunosti se uklopio i u republi~ku kampawu „O~istimo Srbiju“, koja }e biti intezivirana i u narednom periodu, jer je problem otpada prioritet.

dinu dana popisati neure|ene i divqe deponije, za dve godine izraditi projekti sanacije i rekultivacije neure|enih deponija, na ko-

je saglasnost daje Repulika, odnosno Pokrajina. U roku od godinu dana treba odrediti lokaciju za izgradwu i rad regionalnog postrojewa za skladi{tewe, tretman i odlagawe otpada. „Otkucavawe” je po~elo u maju pro{le godine kada je usvojen Zakon o upravqawu otpadom. U maju pro{le godine je usvojen i Zakon o ambala`i i ambala`nom otpadu i set pravilnika, a ostao je onaj koji se ti~e ambala`e od hemikalija. Predstaqaju}i ove zakone i pravilnike Luka Star~evi} iz Odeqewa za upravqawe otpadom nagla{ava da su osnovna na~ela u wima podela odgovornosti svih

Pepeo korisna sirovina

Prema nekim pokazateqima, “« Lafar`“» iz Beo~ina mogao bi, na godi{wem nivou, da “« proguta“» vi{e od 60 hiqada tona pepela iz termoelektrane „Nikola Tesla» B“. Ukoliko se obrenova~ki pepeo poka`e podesnim za proiz-

vodwu, isporuke bi mogle narasti i do 250 hiqada tona godi{we, samo za potrebe cementare u Beo~inu. Ono {to bi, prema o~ekivawima, trebalo da usledi je i upotreba pepela iz TENT-a u putograd-

privrednih subjekata po sistemu „zaga|iva~ pla}a”, spre~avawe, odnosno smawivawe ambalaè i {tetnosti po ìvotnu sredinu, zatim ponovna upotreba ambalaè, reciklaà, te dobrovoqno sporazumevawe o upravqawu ambala`nim otpadom. On je tom prilikom izneo podatak da }e Srbija u pridruìvawu EU morati da reciklira 60 odsto mase staklene ambalaè, papira i kartona, 50 odsto metala, 22 odsto plastike i 15 odsto mase drveta.

Omogu}eni boqa za{tita `ivotne sredine, razvoj recikla`e i otvarawe novih radnih mesta

SARADWA TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA” I CEMENTARE „LAFAR@“”

Iz obrenova~ke termoelektrane “« Nikola Tesla B“» krajem pro{le nedeqe otpremqeno je {est cisterni od po 24 tona pepela za fabriku cementa „ L « afar`»“ iz Beo~ina, ~ime je prakti~no po~ela realizacija ugovora o komercijalnoj prodaji pepela izme|u ova dva preduze}a. - Put Beo~ina su pre desetak dana, kao probne koli~ine, otpremqene tri cisterne sa ukupno 80 tona pepela, koji je, po oceni stru~waka „«Lafar`a“», pokazao odli~ne karakteristike kao sirovina, naveo je }, {ef projekta izmene sistema za otpepeqivawe TENT B Predrag Vasi}. - Ovo je samo prvi korak ka realizaciji velikog posla, a u toku su pregovori za potpisivawe ugovora sa “« Titanom“» iz Kosjeri}a i cementarom iz Novog Popovca.

dogodilo, a nije, deponija bi mogla da se izgradi samo na udaqenosti ve}oj od tri kilometra. S druge strane, iz Gradske uprave poru~uju da o izgradwi regionalne deponije ne odlu~uju samo lokalni, ve} i faktori na pokrajinskom i republi~kom nivou i da postoji opravdana sumwa da kampawa za za{titu Peskare ne ide u prilog odre|enim poslovnim interesima. Lokalna samouprava uverava da regionalna deponija nikoga ne treba da zabriwava, s obzirom da na mestu gde }e ona biti izgra|ena ve} postoji gradsko smetli{te na kome je trenutno stawe nezadovoqavaju}e. Postrojewa za recikla`u i preradu otpada, kako je najavqeno, bi}e podignuta na sigurnoj udaqenosti od Peskare, bi}e primewivana najnovija tehnolo{ka dostignu}a i uop{te ne}e biti zaga|ivawa okoline. Precizirano je da }e se ovde zbriwavati samo onaj otpad ~ije }e se {irewe spre~avati geotekstilnim barijerama, {to zna~i da ne}e biti mogu}nosti da se zagade okolne vode. @. Balaban

wi, o kojoj su Institut za puteve Srbije i Zavod za geotehniku 2007. godine uradili studiju. Re~ je o projektima koji }e u zna~ajnoj meri unaprediti za{titu `ivotne sredine i o~uvawe prirodnih resursa, ne samo na podru~ju obrenova~ke op{tine, ve} i u ~itavoj Srbiji. Ne treba zanemariti ni finansijske efekte, koji se za sada ne mogu precizno proceniti, objasnili su stru~waci u Elektroprivredi Srbije. Podse}amo da je u ovoj termoelektrani u toku uvo|ewe nove tehnologije transporta pepela i {qake, kojom se re{ava problem zaga|ewa naseqa u okolini deponija pepela, odnosno otklawa opasnost od razno{ewa pepela vetrom i {tetnog uticaja deponija na podzemne vode. A. B.

U ime grada doma}ina stru~ni saradnik za ekologiju Gordana Gavrilovi} je govorila o ve} preduzetim aktivnostima u skladu sa zakonom. U toku je pripremna faza za izradu lokalnog plana upravqawa otpadom, a do novembra pro{le godine kada je bio rok, 14 operatera je prijavilo svoju delatnost u skladu sa Zakonom i u toku je postupak obave{tavawa operatera vezano za ispuwenost uslova za izdavawe dozvole za upravqawe otpadom. Ujedno, preduze}e „Regionalna deponija“ je krajem pro{le godine podnelo projekat za odre|ivawe lokacije za izgradwu Regionalne sanitarne deponije, koji bi u martu trebalo da ide na dr`avnu reviziju i onda na usvajawe od strane odbornika Skup{tine grada Subotice. A. A.

Rad postrojewa diktira dozvola Zakonom o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ivawa ìvotne sredine propisano je da nijedno novo postrojewe u Srbiji ne moè zapo~eti rad bez integrisane dozvole, a sva postojewa su u obavezi da ih dobiju najkasnije do 2015. godine, re~eno je ju~e na skupu u Privrednoj komori Beograda. Nada Luka~evi} iz Odeqewa za integrisane dozvole Ministarstva ìvotne sredine kazala je da su Zakonom o integrisanom spre~avawu i kontroli zaga|ewa ìvotne sredine, usvojenom 2004. godine, propisani uslovi pod kojima }e neko postrojewe raditi. Ona kaè da integrisana dozvola treba da vaì 10 godina, ali se moè izdavati i na kra}e vreme. U Srbiji 182 postrojewa podleù odredbama iz tog zakona, a zahtev za izdavawe dozvole sadrì podatke o postrojewu i wegovoj aktivnosti, kao i izvorima emisija zaga|uju}ih materija koje proizvodi. Integrisana dozvola podleè reviziji ako postoji opasnost da zagadjewe izazove {tetu po ìvotnu sredinu i zdravqe qudi, kaè Nada Luka~evi} i dodaje da se o~ekuje se usvajawe nove direktive u okviru koje }e biti niè grani~ne vrednosti emisija zaga|uju}ih materija. Na sastanku je re~eno da je Zakon o za{titi vazduha usvojen, a da se o~ekuje i dono{ewe dve nove Uredbe, koje se ti~u monitoringa vazduha i iskqu~ivawa {tetnih supstanci iz wega. (Tawug)

Za{tita {uma Akademsko udru`ewe „Eko logik“ iz Bawa Luke, sa partnerskom organizacijom EkoForum iz Beograda, pokrenulo je na regionalnom nivou projekat pod nazivom „Za{tita urbanih {uma i zelenih povr{ina“. Projekat je izabran me|u projektima u regionu Zapadnog Balkana, a u okviru programa SECTOR - „Podr{ka organizacijama civilnog dru{tva u jugoisto~noj Evropi koja se bave `ivotnom sredinom“ i trebalo bi da uti~e na donosioce zakona i politi~are da usvoje izmene u zakonskim i podzakonskim aktima koja se odnose na planirawe, upravqawe i za{titu urbanih {uma i zelenih povr{ina u BiH i Srbiji. Dodatni ciq projekta je podizawe na vi{i nivo i ja~awe na-

~ina komunikacije izme|u strana zainteresovanih za odrìvost urbanih {uma i zelenih povr{ina, kao i podizawe svesti i poboq{awa znawa o ovim predelima. Pokrenut je i posebna portal: www.urbano-zelenilo.org, na kojem moète na}i mno{tvo korisnih informacija vezanih za planirawe, upravqawe i za{titu urbanih {uma i zelenih povr{ina. Udruèwa „Eko logik“ i EkoForum apeluju na sve pojedince i organizacije da ih obave{tavaju o svim lokalnim problemima, aktivnostima i inicijativama, kako bi se zajedni~ki angaòvali na re{avawu problema za{tite i unapre|ewa stawa urbanih {uma i zelenih povr{ina u na{im sredinama.

GLOBUS

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

Yekpotom do liste najbogatijih ritanski par Najxel Pejx i Xastin Lejkok osvojili su rekordni xekpot od 56 miliona funti, to jest 64 miliona evra, u nagradnoj igri Evromilion. Zahvaquju}i ovom dobitku, dospeli su na listu hiqadu najbogatijih Britanaca i plasirali se ispred nekih mnogo poznatijih sunarodnika. Godinama su se `alili da nemaju sre}e na lotou ali kada su Najxel Pejx i Xastin Lejkok saznali da su dobitnici milionskog xekpota u nagradnoj igri Evromilion samo su zanemeli. Kada su u subotu ujutru ~uli su da su osvojili xekpot, 43ogodi{wi zanatlija i wegova dve godine mla|a neven~ana supruga, mirno su oti{li u obli`wi restoran na doru~ak i kafu, ~ekaju}i daqe vesti. „Kada sam ~uo vest da su dobitnici xekpota u Britaniji

i [paniji, po{ao sam sa }erkom da preko kompjutera proverim svoj listi}. Tada sam na monitoru video ispisano: ^estitamo, osvojili ste 56 mi-

liona funti i 20 penija”, pri~a Najxel Pejx. Sre}ni par, koji sa troje dece `ivi u Gloster{iru, namerava da kupi imawe sa ku}om, a

na vrhu liste èqa su i nova kola i putovawe na Novi Zeland i Karibe. Planiraju i da pomognu ro|acima, prijateqima i {kolama. „Imamo duì spisak ro|aka i prijateqa kojima èlimo da pomognemo. Oni znaju koji su”, kaè Xastin Lejkok. Najxel Pejx i wegova partnerka sada su se na{li na 980. mestu liste najbogatijih Britanaca, ispred filmskog rediteqa Gaja Ri~ija, peva~a grupe „Oejzis” i glumca Majkla Kejna. Evromilion igra se u devet evropskih zemaqa. Ostatak dobitka od ukupno 128 miliona evra, koliko iznosi dobitak, pripa{}e dobitniku u [paniji, koji jo{ ne zna da je milioner.

Ukrao bolni~are i pacijentkiwu ijani mladi} iz Ilinoisa ukrao kola Hitne pomo}i kako bi se „malo provozao” ne znaju}i da su u wima bolni~ari i pacijentkiwa. Amerikanac Nikolas Pontilo (24) je nakon jednog dobrog provoda sa drugarima re{io da pozajmi vozilo Hitne pomo}i koje je bilo parkirano u neposrednoj blizini od kafi}a u kojem je pijan~io. Malo provoda i iskazivawa lude hrabrosti, pogotovo posle koje ~a{ice vi{e, nikada nije

Begunac se dopisuje sa policijom preko Fejsbuka vadesetosmogodi{wi Britanac Kreg Lin~, D koji je nedavno pobegao iz zavora u Safolku, gotovo svakog dana javi se policiji posredstvom Fejsbuka. Pored raznih poruka, redovno im {aqe i svoje fotografije. Na jednoj od wih u ruci dr`i }urku, dok na drugoj pokazuje sredwi prst.

Dr`ao dah pod vodom skoro 20 minuta eter Kolat (38), {vajcarski ronilac, dr`ao je dah pod vodom 19 minuta i 21 sekundu, ~ime je u{ao u Ginisovu kwigu rekorda, prenosi „Telegraf”. Kolat (38) je postavio novi rekord na bazenu u {vajcarskom gradu Sent Galenu. Novi {ampion je izjavio da prvih 12 minuta nisu predstavqali problem, i da je veoma kasno osetio potrebu za vazduhom. Dodao je da je veoma ponosan na

svoj uspeh i zahvalio je publici koja je u velikom broju do{la da ga podr`i u wegovom pohodu. Prethodni svetski rekord, koji je maja pro{le godine postavio Italijan Nikola Putigano, bio je slabiji za 19 sekundi. Prema pravilniku Ginisove kwige rekorda, Kolat je pre svog poku{aja, imao pravo da deset minuta udi{e ~ist kiseonik.

„Ako neko sumwa da li sam na slobodi, evo dokaza. Kako bih u zatvoru mogao da nabavim ovako lepu }urku”, napisao je Lin~, koji nakon bekstva policiju uredno obave{tava o svim svojim potezima. Policija je saop{tila da sara|uje sa operaterima Fejsbuka i da stalno proverava adrese na kojima bi begunac mogao da se skriva.

Trudan mu{karac ~eka tre}e dete merikanac Tomas Biti (35), koji je javnosti postao poznat kao prva transrodna osoba koja je ostala u drugom stawu, ~eka tre}e dete, pi{e internet sajt MomLogic.com. Tomas je ro|en kao èna Trejsi Lagondino, a operaciji promene pola se podvrgao 2002. godine, kada je upoznao svoju sada{wu ènu Nensi. Po{to wegova supruga nije bila u mogu}nosti da ostane u drugom stawu, Tomas Biti je zadrào ènske reproduktivne organe u nadi sa }e jednog dana mo}i da ima decu. Tomas i Nensi ve} imaju dvoje dece, }erku i sina, a tre}e dete o~ekuju krajem februara.

„na odmet”, ali }e Nikolasa taj provod ko{tati nekoliko dana slobode jer je, kada je ukrao kola Hitne pomo}i, sa wima „ukrao” i bolni~ko osobqe koje se u wemu nalazilo i pacijentkiwu sa povre|enim kolenom. îm je startovao motor aktivirala se ko~nica za hitne slu~ajeve, tako da nije odmakao daleko ni bolni~arima koji su iza{li iz zadweg dela kombija i zasko~ili ga, kao ni policiji koja ga je optuìla za vo`wu u pijanom stawu i ugroàvawe ìvota.

Postoji lek za qubavni bol ako ve}ina misli da je vreme jedini lek za qubavni bol, ~ini se da i nije ba{ tako jer jedna apoteka u estonskoj prestonici pravi lek za „slomqeno srce”. U apoteci u Talinu mu{terijama obe}avaju da }e ih qubavni jadi pro}i od leka koji dobijaju me{avinom biqaka na bazi badema. „Ovde se od sredweg veka po posebnom receptu priprema i prodaje lek kojim se ublaàva qubavni bol. Vekovima se ovaj lek sa ukusom marcipana pravi po istom receptu, a potra`wa za wim je sve ve}a”, kaè Uli Nudapera, farmaceutkiwa apoteke „Raeapteek“ koja je u Talinu otvorena 1422. i vaì za najstariju u Evropi. Naravno, recept je dobro ~uvana tajna, a sastoji se od 72 odsto badema i 28 odsto „tajnih” sastojaka. Lek se prodaje u dozi od 40 grama i ko{ta samo jedan evro. Pored leka za qubavni bol, ova apoteka nudi mno{tvo drugih „~udesnih” napitaka i preparata kao {to su: su{eni àbqi kraci, ribqe o~i, pra{ak jednoroga, krv crne ma~ke, masno}a s prqave ov~je vune, komadi}i mumije, crv konzervisan u uqu, spaqene p~ele, vu~je crevo, ze~je srce... Ali ovi proizvodi ve} vekovima nisu u prodaji i sluè samo kao eksponati.

Kako postati sre}an u tri lekcije ni koji smatraju da su nesre}ni trebalo bi da promene svoje poglede i otkriju kako da navuku dobru sre}u, kaè Ri~ard Vajzmen, psiholog univerziteta u Herford{iru, prenosi „Telegraf”. Vajzmen je pre oko deset godina pokrenuo istraìvawe sre}e. On je èleo da ispita kako na qude uti~u {anse koje dobijaju u ìvotu, sre}ni preokreti i kada se zateknu „u pravo vreme na pravom mestu”. U svrhe istraìvawa ovaj psiholog je ispitao 400 mu{karaca i èna, volontera starosti izme|u 18 i 84 godine. Vajzmen je od wih zatraìo da vode dnevnike i podvrgao ih je raznim testovima. On sada tvrdi da razume za{to su neki qudi sre}niji od drugih i isti~e da je mogu}e postati sre}niji. Rezultati istraìvawa su pokazali da, iako nesre}ni qudi gotovo uop{te nemaju uvid u stvarne uzroke svoje dobre ili lo{e sre}e, wihove misli i pona{awa su odgovorni za wihovu dobru ili lo{u sudbinu.

Sre}ni qudi, na primer, stalno nailaze na ìvotne {anse, dok se to onim mawe sre}nima ne doga|a. Testovi li~nosti su pokazali da su nesre}ni qudi mnogo napetiji od sre}nih, a napetost ometa sposobnost qudi da uo~e neo~ekivane doga|aje i ne propuste neku priliku. Nesre}ni qudi propu{taju prilike jer su previ{e fokusirani traè}i ne{to drugo. Oni odlaze na ùrke sa namerom da na|u idealnog partnera i tako propuste priliku da ostvare dobra prijateqstva. Oni gledaju oglase za posao traè}i odre|enu vrstu zanimawa i tako propuste brojne druge prilike za zaposlewe. Sre}ni qudi su mnogo opu{teniji i otvoreniji, samim tim vide {ta je „ovde”, umesto da traè ne{to odre|eno. Vajzmenovo istraìvawe je otkrilo da takvi qudi ostvaruju svoju sre}u na osnovu ~etiri osnovna principa. Oni uspevaju da stvore i primete ìvotne prilike, donose dobre odluke slu{aju}i svoju intuiciju, stvaraju dobre rezultate

kroz pozitivna o~ekivawa i imaju elasti~an stav koji pretvara lo{u u dobru sre}u. Vajzmen kaè da postoje tri lake tehnike koje mogu pomo}i da se lo{a sre}a pretvori u dobru, a to su: 1. Nesre}ni qudi ~esto ne prate svoju intuiciju kada treba da donesu odluku, dok oni sre}ni slu{aju svoj unutra{wi glas. Sre}nim qudima je bitno kako ose}aju i {ta misle o raznim izborima, umesto da razmatraju racionalnu stranu situacije. 2. Nesre}ni qudi teè rutini. Oni uglavnom koriste isti put od ku}e do {kole ili posla i nazad i pri~aju sa poznatim, ili sli~nim tipovima qudi na ùrkama. Za razliku od wih, sre}ni qudi poku{avaju da unesu raznovrsnost u svoje ìvote. 3. Sre}ni qudi teè da vide pozitivnu stranu ~ak i kad je situacija lo{a. Oni misle kako je moglo da bude mnogo gore i da su dobro pro{li.

@ENSKA POSLA

~etvrtak18.februar2010.

DNEVNIK

Najdebqe dijetne la`i

e sme{ jesti kasno uve~e, nikad ne kombinuj mast i ugqene hidrate, smawi unos {e}era – brojni su

saveti kada su vi{ak kilograma i dijeta u pitawu. Ipak, {ta od najpro{irenijih dijetnih saveta dr`i vodu, a {ta su zapravo samo „debele“ la`i.

Ko se bavi sportom, moè da jede {ta god poèli – delimi~no istinito. Sportske aktivnosti sagorevaju mast i ~iwenica da onaj ko se bavi sportom moè da pojede vi{e, a da se ne ugoji. Me|utim, nije istina da se moèmo pre`deravati te{e}i se da smo ionako sagoreli dosta kalorija na aerobiku. Lak{e je uneti kalorije, ali teè ih je sagoreti. Ra~unica je ista, bez obzira na to da li se bavite sportom ili ne – ko vi{e unosi nego {to potro{i, goji se. Lajt proizvodi ne goje – pogre{no. Mo`da lajt proizvodi sadrè mawe masti, ali zato u svom sastavu imaju vi{e {e}era. îwenica je jednostavna – bez masti neki proizvodi jednostavno nemaju dobar ukus. Zbog toga se dodaje {e}er. Nemojte

da zapadnete u zamku i jedete vi{e lajt proizvoda smatraju}i da se od wih ne moè ugojiti. Moè. Jedite umereno. Pet obroka je boqe nego tri – delimi~no pogre{no. Kada je broj obroka tokom dana u pitawu, vode se brojne rasprave. Odre|eni broj stru~waka smatra da je idealno konzumirati tri obroka. Drugi pak savetuju pet obroka, jer nas ne}e hvatati nagla glad zbog koje ~esto znamo da preteramo tokom jela. Ovde tako|e zavisi i {ta smatrate da su dva me|uobroka – ceo sendvi~ ili samo jedna jabuka? Tokom leta potrebno je mawe jesti – pogre{no. Na{ organizam nije sposoban da tokom leta sam kreira zalihe energije. Kako bi se odràvala temperatura telu je potrebno energije, jer znojewe

upravo crpi energiju. Tokom leta, osim jela pobrinite se da unosite dovoqno te~nosti. Meso i dobra linija idu zajedno – ta~no. Ako èlite da izgubite koju kilu ne morate se odre}i mesa kako biste to postigli. âk ne morate s menija skinuti ni crveno meso. Meso sadrì va`ne materije koje su potrebne organizmu, kao {to su cink i gvo`|e, koji su potrebni na{im mi{i}ima. Nije istina da su svi vegetarijanci mr{avi – sir, uqe, le{nici, bademi i brojni drugi proizvodi isto u prevelikim koli~inama goje. [e}er goji – pogre{no. [e}er nas ne}e udebqati, jer je na{ organizam sposoban da ga u normalnim okolnostima razgraditi. Ali, ako telo dobija vi{e kalorija nego {to mu je potrebno, ne}e sti}i da

ih obradi, {to zna~i da po~iwemo da se gojimo. U tom procesu telo taloì mast, a za energiju obra|uje {e}er. Potpuno odustati od {e}era je opasno, jer je upravo on glavni izvor energije za na{ mozak. „Jedi samo pola“ – najlak{i na~in gubitka kilograma – pogre{no. Umesto cele vre}ice ~ipsa, pojedi samo pola. Ne jedi celu {niclu, nego odseci pola. Naravno, uz ovakvu filozofiju mogu}e je smr{ati, ali svakako ne na zdrav na~in. Telo dobija premalo vitamina i drugih sastojaka koji su mu potrebni za normalno funkcionisawe. Ovu filozofiju moète primeniti na brzu hranu koja ne sadrì za organizam bitne sastojke. Nipo{to to nemojte primeniti na vo}e, povr}e i unos te~nosti.

Ve`bati sa dijabetesom portske aktivnosti ne samo da uti~u na na{ izgled nego i na na{e zdravqe. Pozitivno uti~u na na{ imunitet, ja~inu kostiju, pritisak, sr~anu aktivnost, cirkulaciju, a i na na{e mentalno zdravqe. Nije iznena|ewe da se redovnim ve`bama moè smawiti rizik oboqewa od hroni~nih bolesti. Isto tako nije iznena|ewe da je sport dobar saveznik sa hroni~nim bolestima od kojih ve} patimo, a to se odnosi i na dijabetes. Kako biste lak{e ìveli sa dijabetesom, potrebno je paziti na svoju ishranu i na fizi~ke aktivnosti. Sportske aktivnosti ublaàvaju tegobe, a isto tako mogu umawiti rizik dugotrajnih komplikacija koje nastaju kao posledica dijabetesa.

Pozitivne strane ve`bawa Ve`bawe sagoreva kalore, {to vam pomaè da odrìte svoju teìnu ili smawite prekomernu teìnu ako je to potrebno. Redovnim ve`bawem pomaète telu da lak{e reaguje na insulin.

Podsti~ete cirkulaciju, posebno u predelu ruku i nogu, delovima tela koji naj~e{}e stvaraju probleme dijabeti~arima. Ve`bawem mo`ete smawiti holesterol i visoki krvni pritisak.

Pre nego {to odlu~ite da ve`bate, porazgovarajte sa doktorom i pitajte ga za savet. Uvre`ena je praksa da se sportskim aktivnostima mogu da se bave bolesnici kojima je nivo

puta nedeqno. Odli~na je opcija ve`bati najmawe pet puta nedeqno po pola sata nego tri puta nedeqno po sat vremena u jednom komadu. Nakon odre|enog vremena }ete pove}ati kondiciju i ja~inu organizma. Tada mo`ete ve`bati svaki dan.

Koje sportske aktivnosti odabrati Hodawe, pewawe stepenicama, plivawe, aerobik, ples, vo`wa bicikla, tenis, skijawe, ko{arka i odbojka. Ako odaberete teretanu, svakako se posavetujte s trenerima.

Mere opreza

Sportske aktivnosti smawuju stres, a to ujedno uti~e i na nivo glukoze. Kod bolesnika koji pate od drugog tipa dijabetesa, redovno ve`bawe mo`e zameniti konzumaciju lekova.

glukoze u krvi mawi od 250mg/dl i ne pate od kardiovaskularnih problema.

Koliko ve`bati Dijabeti~arima se savetuje da raspodele ve`bawe na vi{e

Tokom ve`bawa obavezno pijte dovoqno te~nosti. Izbegavajte kori{}ewe tegova za noge. Izbegavajte ve`bawe kada imate nizak krvni pritisak. Ve`bajte redovno u isto vreme. Ako imate bilo kakvih nedoumica, obavezno porazgovarajte sa svojim doktorom.

Iznena|uju}e reakcije posle odnosa

vako na svoj na~in reaguje nakon polnog ~ina. Neko je sre}an, zadovoqan, smiren, nasme{en, neko drugi nemiran, setan, zbuwen. ^ini se kao da postoji bezbroj reakcija na seks. Neke su normalne i svima skoro shvatqive. No, postoje iznena|uju}e reakcije koje nismo u stawu da kontroli{emo.

Plakawe Nije nam do plakawa, naprotiv, posle seksa se ose}amo smireno. No, suze dolaze same od sebe. Ne{to ne {tima u va{oj vezi? Suze posle seksa nipo{to ne moraju da zna~e da u va{oj vezi postoje nere{eni problemi. Kod odre|enih qudi orgazam je izduvni ventil za tenzije u `ivotu – kada se do`ivi, emocije izlaze na videlo.

Krvarewe Krvarewe nakon seksa, osim ako nije u pitawu menstruacija ili prvi seksualni odnos, nije normalna pojava. Krv nakon seksa ukazuje da “tamo dole” ne{to nije u redu. Treba da posetite ginekologa, naro~ito ako se to doga|a vi{e od jednog puta.

Leèran stil za sportske zavodnice vog prole}a imate priliku da za sebe izaberete sportski izgled prema sportu koji vam se svi|a ili ode}i koja vam najboqe stoji. Sve devojke koje vole leèrniji stil odevawa i one sportskog duha, ovog prole}a }e uìvati. Sportski izgled ove godine sigurno }e biti jedna od opcija odevawa u kojemu }e se brojne devojke i ène dobro sna}i, i vrlo brzo prihvatiti. Kada pomislimo na sportsku ode}u, naj~e{}e nam u glavi promi~u slike trenerki i patika, ali sportska ode}a je ove godine mnogo vi{e od toga... Svaki sport ima prepoznatqiv dres, a to je podstaklo modne kreatore koji su

inspiraciju prona{li u tenisu, fudbalu, bejzbolu, hokeju, kao i plesu i rowewu. [ta i kako kombinovati? Uz sportsku ode}u najboqe stoji pomalo neuredna kosa za~e{qana u stranu. Sportske cipele na {tiklu bi}e pravi pogodak. Dokolenice ili natkolenice kombinujte sa bodijima i kratkim {orcevima. Kombinujte ko`ne pantalone i modne dodatke koji podse}aju na sportske rekvizite. Kombinujte ode}u s velikim ko`nim torbama koje podse}aju na torbe za rekreaciju.

Potreba za samo}om

~ak i migrene, ipak posetite lekara kako biste eliminisali druge uzro~nike.

Privremena amnezija Zvu~i filmski – posle dobrog seksa `ena gubi privremeno svoje pam}ewe. Ne zna ko je, gde je i koje je vreme. Ono {to zvu~i kao fikcija zapravo je realnost. Ova vrsta amnezije retka je pojava, ali ipak postoje qudi u svetu koji pate od we. Lekari oba{wavaju da orgazam na trenutak mo`e zaustaviti protok krvi ka mozgu. Ako vam se dogodi amnezija, posetite obavezno doktora.

Alergija na spermu @ene koje su alergi~ne na spermu posle polnog ~ina ose}aju svrab, peckawe, a mogu ~ak i da nateknu i imaju problema s disawem. U nekim slu~ajevima alergija mo`e prouzrokovati i smrt. Stawe se lako izbegne – kori{}ewe kondoma kqu~ je za bezbri`an seks. Ako iznenada po~nete da ose}ate sli~ne simptome posle seksa, proverite da li se iza toga krije neki drugi uzro~nik – nova namirnica koju ste po~eli da konzumirate, novi omek{iva~.

Glad

Dok mnogi qudi posle seksa u`ivaju u ma`ewu, drugi ose}aju pove}anu potrebu za samo}om. To ne mora biti znak poblema. Ako ste se uvek ose}ali tako posle odnosa, to je va{a reakcija na seks. Ali, ako primetite da se ta reakcija po~ela doga|ati u zadwe vreme, ne{to nije u redu s va{om vezom. Preispitajte svoj stav prema seksu s partnerom.

Nije {ala da neki mu{karci odmah posle seksa hrle do fri`idera kako bi si spremili so~an sendvi~. Postoje i `ene koje nakon seksa ose}aju jaku glad. Seks je zapravo fizi~ka aktivnost, a ona nas umori. Nije ~udo {to smo posle dobre akcije gladni.

Jaka glavoboqa

Suva usta

Ako posle seksa ose}ate glavoboqu, niste jedini. Doktori napomiwu da je to veoma ra{irena pojava. [ta uzrokuje glavoboqu? Tu`no, ali istinito – orgazam. Mada je medicinski dokazano da orgazam mo`e biti uzro~nik jakih glavoboqa, pa

Mnogo `ena nakon seksa ima suva usta. To je veoma ra{irena pojava. Razlog tome je uzbu|enost koju ose}amo i zbog kojeg ubrzano di{emo otvorenih usta. Re{ewe je jednostavno – dr`ite ~a{u vode pored kreveta.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak18.februar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

NOVA jedinstvena, zanimqiva, prakti~na

kwiga vrednog sadr`aja „Kako postati uspe{an poslovni sekretar i menayer”.

Telefoni: 527-450, 063/556-190. 98987

PRODAJEM nov punto decembar 2009. god motor 2650kubika, klima, ~etvoro vrata, metalik siva. Telefon 062/504-310. 98917 KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824-885, 064/1501200. 97615

IZDAJEM sobu devojci sa upotrebom kupatila, kuhiwe i ve{ ma{ine, na Novom Nasequ, povoqno. Telefon 021/498-894. 99020

IZDAJEM trosoban stan 70m2, 1. sprat, terasa, pogodan za stanovawe ili kancelarijski prostor, sva infrastruktura, 190e+depozit. Telefon 060/0846-036, 061/2-444899. 98771 IZDAJEM garsoweru, po~etak M. Gorkog, name{tena, a pogodna i za kancelariju, drugi sprat. Telefon 063/344-711. 98112 IZDAJEM komforan, dvoiposoban, name{ten stan blizu @elezni~ke stanice, porodici ili devojkama. Telefoni: 021/633-44-89, 064/29-204-29. 98997 IZDAJE SE name{tena garsowera, preko puta Sajma. Cena 150E. Telefoni: 47-555-00, 063/538-413. 98981 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim uslazom mladim bra~nim prarobima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 99000 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 25m2 klimatizovanu u centru grada od 1.3. 2010. Telefon 063/8633215. 99026 IZDAJEM nov name{ten stan u centru ekstra od 40m2. Telefoni: 064/5089478, 021/6360-337. 99015 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 35 m2 kod futo{ke pijace 180 E. Telefon 021/547-920, 064/09-07-889. 99039 IZDAJEM prazan trosoban stan sa CG i telefonom, Liman III, 200e mese~no. Telefoni: 064/15798-89, 064/257-27-85. 98066 NAME[TENA garsowera 24m2 Bo{ka Buhe 10 Liman II, drugi sprat st.50. Telefoni: 6330-588, 065/440-3389. 99021 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207. 99041

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482. 98988 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 98929 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 98930

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 98931

NOVA DETELINARA, prodajem garsoweru od 25m2, nova, odmah useqiva za 33.700, ima povrat PDV-a. Tel. 636-8429. 50001 NOVI BULEVAR, prodajem novu odmah useqivu, komplet name{tenu garsoweru od 28m2. Tel. 6368429. 50002 CENTAR, novija, luksuzna zgrada, prodajem ukwi`ene garsowere, namenski opremqene za izdavawe za 21.600 i 24.500. Tel. 636-8429. 50003 PRODAJEM jednosoban stan 37m2, @elezni~ka ulica, I sprat, grejawe TA, ukwi`en, useqiv, 34.000E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 99040

SAJAM, prodajem noviji, odli~an 1.5 stan od 36m2 po ceni od 40.700. Tel. 636-8429. 50004 CARA DU[ANA, prodajem nov 1.5 stan, odli~an raspored po ceni od 48.200. Tel. 636-6952. 50005 NOVI BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv 2.0 stan, odli~an raspored za 53.500. Tel. 636-8429. 50006 DETELINARA, povoqno prodajem ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 53m2 po ceni od 48.500. Tel. 6368429. 50007

LIMAN, kod parka, hitno prodajem 3.0 stan, renoviran, ukwièn od 78m2. Tel. 636-8429. 50008 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, ukwièn 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Tel. 636-6952. 50009 LIMAN 3, trosoban, 72m2, prvi sprat. Mogu}a zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064/118-1104. 99049 PRODAJEM trosoban, ukwièn, komforan stan, 73m2, kod autobuske stanice, drugi sprat u Gagarinovoj ulici br. 10, Novi Sad. Telefoni: 022/627-725, 064/073-9206. 97728

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 063/8288-377. 50010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30. 97620

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918 KLISA, nova okretnica, 2 placa moè pojedina~no, Rumenka: ku}a sa lokalom+2 stana i garaà, povoqno. Telefon 6621-797, 064/5025379. 98948 BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5.5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 99029

ZLATARA u radu, 70m2, centarpe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/502-5379, 063/598-463. 98946 IZDAJEM poslovni prostor na glavnom putu u Veterniku (magacin + 3 kancelarije). Telefon 063/510-224. 98961

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11x7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 99063

AGRONOM - orezujem vo}e i vinovu lozu. Redosled obavqawa po prijavama. Za ve}i broj biqaka anga`ujem ekipu. Telfeoni: 063/108-38-03, 021/503-198. 98594 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 97774 MOLERSKA FASADERSKA RADWA, najpovoqnije cene radova. iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefon 060/5518-346, 063/518-346. 99046 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25. 98932 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 98485

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 97689 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON STOP, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14 97690 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! DVD-playere! dolazak, isplata odmah! non-stop, Mladen! Telefon 021/421-516, 064/157-25-14. 97691

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 99044 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 96079 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614274. 98509 KOKE za klawe 4 - 5 kg Duda{ farma \ur|evo, 400din kom ili 80 din kilogram preko 50 kom. nosim ku}i.Telefoni: 021/839-123, 838252. 98773 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19, 021/6-413-575. 98933 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 6419-439. 98934

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice

Verki Nikoli}

od Radmilinih koleginica i kolega iz Centra za puteve Vojvodine Novi Sad.

5778/P

Posledwi pozdrav velikom srcu

hvala

tetka Milici

od Vladana i Valike. PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511932. 97837

99127

Posledwi pozdrav Milanovom tati

POTREBNI kuvari, konobari i pomo}ni radnici u kuhiwi. Stalni radni odnos. Telefoni: 062/842-9965, 021/445-993. 98429

Isi Neninu BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-8635. 99042 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87129-13, 066/51-286-45. 99043

od: Milutina, Vlade i Deje.

99152

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Preminula je na{a draga

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj kom{inici

~etvrtak18.februar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Vesela i spremna za {alu, zauvek }e `iveti u srcima na{a

Veqko Milovi} Keqa

Zorki Gak

1958 - 2010.

Zorka Gak ro|. Umi}evi} 1923 - 2010.

dragoj kom{inici: Kisi} Jovanka i Mika i Jovanovi} Jelena.

Tica

Sahrana }e biti odr`ana u ~etvrtak, 18. 2. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Siri{kom grobqu. O`alo{}ena porodica Milovi}.

Peca, Tea, Arsa i Maca.

99155

99137

99157

Volimo te. Tvoji: unuk Aleksandar, snaja Du{ka i praunuci Luka, Nikola i Kosta.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem saradniku i prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

99158

Sa po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog

Nada Pavkov ro|. Rajakovac 1999 - 2010.

Valentini Jovanovi} \unisi} od maminih prijateqa: Veki, Sju, Jece i Zorana.

Veqku Milovi}u

Koliko mi nedostaje{ nikad ne}e{ saznati a ovo {to boli nikad ne}e prestati.

Marku{ Emilu

Veqku

od: ujaka Sime, ujne Jelene i brata Miroslava Vuji~i}a.

od: sestre Gordane, zeta Milije, sestri}a Lazara i sestri~ine Katarine Milosavqevi}.

99123

99122

Tvoj Joca. 99160

Posledwi dragom

pozdrav

99132

Posledwi pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav prijatequ

Zaposleni i penzionisani radnici u â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodiniâ&#x20AC;? doo.

Veqka Milovi}a iz Siriga

5779/P

Posledwi pozdrav O`alo{}eni: Mileva, Dragica, Mom~ilo i Veqko sa porodicama.

Veqku Milovi}u

Veqku Milovi}u od: strine Smiqe, Nenada i Aleksandre.

99141

Posledwi pozdrav dragom sinovcu

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

od Cvije i Bube sa porodicom.

Miletu Marku{u

Veqku

od sestre Dragane Bla`evi} sa porodicom.

od: Ivana, Mare i Dragane.

99100

99143

99139

99118

na{em

Sa velikom tugom opra{tamo se od dragog

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

Veqka Milovi}a

Miletu Marku{u

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Valentini \unisi}

Veqku Milovi}u

Posledwi dragom

Veqku Milovi}u

od strica Milutina i strine Dane.

od: tetke Stanike, Ba}e, Milana, Gordane, Svetislava, Predraga i Aleksandre.

99145

99147

pozdrav

od Zoranovih prijateqa iz Rodi}a.

Posledwi pozdrav Dana, 16. 2. 2010. god. na{a draga drugarica Ru`ica ispustila je svoju plemenitu du{u.

Veqku Milovi}u

Ru`ica Dap~evi}

99146

od: Sa{e i Qubice sa decom.

od kumova: Braneta i Borke Peji} iz Ka}a.

99129

99098

99111

Posledwi sinovcu

pozdrav

dragom

Na{em dragom

Veqku Milovi}u

ro|. @eki} iz Koviqa od sestre Gordane sa porodicom.

Stric Milivoje i brat Mihajlo Milovi} sa porodicom.

99148

na{em

Oti{la si tiho, kao {to si i `ivela. Tvoje drugarice i drugovi: Nada, Radinka, Qubica, Mira, Mare i Mire sa u~iteqicom Milkom Repi}. 99153

Milici Nedi}

od strica Slobodana Milovi}a sa porodicom.

99130

Vequ Milovi}u posledwi pozdrav od Biqane i Cice sa porodicama.

99126

^ITUQE z POMENI

~etvrtak18.februar2010.

Pro{le su dve tu`ne godine od kad nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Draga na{a voqena kumo

Tetka

Verice,

Verice

prim. dr Qubomir Baji} S qubavqu i po{tovawem, u na{im si mislima.

POMEN

Upokojio se u Gospodu rab

Nikola Kotara{

Stevan Kavraja

hvala vam {to ste svoj osmeh i plemenitost delili sa nama. Bi}ete uvek u na{im srcima.

2008 - 2010.

DNEVNIK

18. 2. 1990 - 18. 2. 2010.

Ispra}aj je danas, 18. 2. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

Tvoji najmiliji.

Bogdan~i}, Milan i Biqanica.

O`alo{}ena deca: Slobodanka, Slobodan i Zdravko. 99110

99125 99107

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom

99093

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

po{tovanom kolegi

Slobodanu Ili}u Bobanu 18. 8. 2009 - 18. 2. 2010. Sine, na dana{wi dan pre {est meseci prestalo je da kuca tvoje srce, a sa wim i na{a. Postoji qubav koju smrt ne gasi, postoji tuga koju vreme ne le~i. Otac Sekula i majka Slobodanka. 99105

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi sestri}u

pozdrav

dragom

Slobodanu Ili}u

Ru`ici Dap~evi}

Nikoli Kotara{u

Nixi

1933 - 2010.

1939 - 2010.

18. 8. 2009 - 18. 2. 2010. Kolege i koleginice iz â&#x20AC;&#x17E;Milexaâ&#x20AC;?.

od: sina Du{ana, snaje Qiqane i unuke Emili.

99124

99097

od @areta.

Porodice: Sopka i Stankovi}.

99106

99102

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a mama i baka

Ru`ica Dap~evi}

Nikola Kotara{

Nikoli

1939 - 2010.

Veqku Milovi}u Veqku Milovi}u

iznenada preminula. Sahrana drage nam pokojnice je danas, 18. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Du{ica, zet Zoran i unuci Nikola i Damjan. 99099

od deda Mije Vuji~i}a i Zore. od ujaka Nikole Vuji~i}a sa porodicom.

99088

od: Qiqe, Rade, Zorana i Pe|e.

Sau~e{}e u boli Kotani od dru{tva iz Amsterdama.

99115

99108

Napustila nas je iznenada na{a draga sestra

99089

Dana, 15. februara, iznenada smo ostali bez na{e voqene majke, supruge, }erke i sestre

Ru`ica Dap~evi} 1939 - 2010. Za wom tuguju: An|elka i Bojana sa porodicama. 99090

Dana, 17. 2. 2010. godine, ugasio se `ivot na{e drage i plemenite tetka Kose.

Nikola Kotara{

Emil Marku{

Nikola je oti{ao tamo gde obitavaju svi srpski velikani!

Dragi kume Mile, tu`ni smo bez tebe.

Dinarski ^etni~ki pokret.

Bla`i}evi.

99117

99070

Umro je na{ predobri deda, otac, suprug i svekar

Valentine Jovanovi} \unisi} ro|. 1964.

Za wom tuguju: sin Aleksandar, suprug Zoran, majka Cica, sestra Violeta sa porodicom.

99091

Kosa Bukvi} 1917 - 2010.

Emil Marku{

U tvom ve~nom spokoju neka te prati na{a qubav i zahvalnost za sve {to si nam pru`ila. Tvoj Milorad sa porodicom, Rada i Ilinka.

Sahrana je danas, 18. 2. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Isprati}emo je na Zmajeva~kom grobqu danas, 18. 2. 2010. god. u 13 ~asova.

Porodica.

99079

99071

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Umro je na{ dragi

Danas, 18. 2. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada nas je napustila

Emil Marku{ Mile Sau~estvujemo u bolu wegovih najbli`ih.

Tamara, Dejan i Stanoje sa porodicama.

@ivana Maksi}

Weni najmiliji.

99075

Posledwi pozdrav

prof. dr Milan Teodorovi}

Hvala ti za nesebi~nu qubav, brigu, pomo}, podr{ku i sve {to si nam pru`io u `ivotu.

Vere Soldatovi} S tugom, qubavqu i po{tovawem, biv{a u~enica Vera Vu~kovi} Ne}ak.

99076

Preminuo je na{ dragi kolega

Emilu Marku{u

Opra{tam se od moje najdra`e profesorke

Generacija 1958/62, Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sto~arski smer.

~etvrtak18.februar2010.

Prerano je umro na{ dragi kum

Posledwi pozdrav brati}u i bratu

Veqko Milovi}

Veqku

Sau~estvujemo u bolu wegove porodice.

Ru`i od prijateqa: Andrije, Bebe, Marine i Gorana.

99077

Veqku

Uvek }e{ ostati u srcima, tetka Ranke, brata Sr|ana i sestre Mire sa porodicama.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Tetka Lela, te~a Ne|o, sestra Daca i brat Dejan sa porodicom.

99082

99067

99066

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Dana, 20. 2. 2010. godine navr{ava se pola godine od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i tast

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama na{a voqena

@u`ana Prvulov

Slobodan Vukovi}

1945 - 2010.

1945 - 2009.

Sahrana je danas, 18. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zagorka Tegeltija ro|. Prole

Pomen }emo obele`iti toga dana, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uvek te se se}aju i vole: suprug Mile i sin Vlajko sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Mirjana, }erka Milena, zet Smiqan i ostala rodbina.

99086

99062

99065

Zauvek nas je napustila na{a draga

U petak, 19. februara, je godina dana od kako nisi sa nama.

Milica Nedi}

Joco Romani}

Na{oj deci i nama ostaju lepe uspomene.

Poseti}emo tvoj grob u 15 ~asova.

99085

POMEN Dana, 4. marta navr{ava se tu`na godina od kako nas je prerano napustio na{

Tvoji: Sowa, Ivana i Nena.

Posledwi pozdrav dragom brati}u, bratu i stricu

Kumovi: Ti}a i Nata sa decom.

99080

Posledwi pozdrav priji

99069

Posledwi pozdrav

\or|e \uki}

Milica Nedi}

1935 - 2009. God{wi pomen odr`a}e se, 20. februara 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu. Iako si nas prerano napustio tvoj lik, qubav i dobrota zauvek }e ostati sa nama. O`alo{}eni: }erka Julkica, zet Tihomir i unuke Aleksandra i Milena.

Milutinu Sre}kovi}u Posledwi pozdrav tetka Milici od: Milane, Rade, Jelene i Sa{e Li{i}.

Posledwi koleginici

pozdrav

99061

dragoj

Plemeniti qudi kratko `ive, a pamte se zauvek...

99064

98909

99054

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

18. 2. 1985 - 18. 2. 2010.

od stanara Gagarinova 14.

99078

Svetlana i Miroslav Nedi}.

^uvamo te u srcu, tvoji: sinovi Dino i Darko i supruga Beisa.

Draganu Petrovskom

Miladinka Mila Glo`anski Mil~e ro|. Gajinov

Danas, 18. 2. 2010. godine, navr{avaju se dve godine tuge i bola od rastanka sa suprugom, ocem, dedom i tastom

IN MEMORIAM

Branko Motok 18. 2. 1995 - 18. 2. 2010.

Nikolom \ureti}em

od Galerije NS-ART.

Weni: Nata{a, Miona, Milutin, Miladinka, Milorad i Petar.

S qubavqu i po{tovawem wegovi najmiliji.

1003/P

99023

99055

Supruga Mira i sin \or|e Motok.

99048

DVOGODI[WI POMEN 18. 2. 2008 - 18. 2. 2010.

Milici Nedi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom bratu i ujaku

Milici Nedi} na{oj kumi, posledwi pozdrav.

od: Biqane, Qiqane, Milene, Marije, Rade, Dragane, Bori{e, Miroslava, Zorana, Ka~e i Nade.

Savka Jankovi} ro|. Olbina \or|e, Brana i Maja.

99059

99060

Vasiliju J. Popovu

Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama, ali ve~no }e{ biti u na{im srcima. Suprug Bo`idar, sinovi Predrag i Luka, k}er Bo`idarka i svekrva Milenka, snajke Jasna i Danijela.

I neka su bla`eni oni mesto kojih }e, kada se upokoje u Gospodu, goreti kandilo se}awa. Tvoji iz Sente: porodica Ga{ovi} - sestra Zorica i sestri}i Mirko i Jovan.

98960

98956

iz Sente

06.30 08.30 09.00 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 20.15 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak18.februar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stress Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Irina Hus, film 2. deo ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: \umir Izlog strsti Razglednice Vaterpolo: Vojvodina - Va{a{ (Ma|arska), prenos Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Irina Hus, film 2. deo

Bau, bau (Panonija, 20.50) 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.25 14.50 15.55 16.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.15

U susret suncu Poqoprivreda danas U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Multietnik Tin in Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Poqoprivreda danas U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin

Na{i stranci

07.00 07.25 08.45 09.10 09.40 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawa (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Mandarine Potro{a~ki reporter Na sav glas Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Na sav glas Tarzan

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Ono kao qubav Bal na vodi, film Jedna pesma, jedna `eqa Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Feniksov let, film Rim Dnevnik Jedinica No}ni bioskop: Pono}na vrelina, film 03.16 @ivot i standardi 03.41 UNHCR - Povratak: Kosovo

06.30 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 21.00 00.00 00.05 00.25 00.26 01.00

Vei Vei ^en

„Moj mozak ne misli kineski, ve} balkanski“ - ka`e Vei Vei ^en, na{ stranac, Kinez ro|en jula 1983. godine u [angaju od oca Bao ]inga i majke Huang Ksi Ping, vi{estrukih pobednika olimpijada i svetskih takmi~ewa stonotenisera. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30)

06.05 08.00 09.06 09.20 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.29 13.15 15.15 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.10 21.14 23.19 00.20 00.42 01.26

10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 14.45 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 20.00 21.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi S vetrom u le|a Sprint Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Sprint Vitra` Radionica Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Crta Buntovnici Karmelita S vetrom u le|a

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Po{tar Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Kao nekad Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Survajver - finale Foks vesti ^ari No}ni program- Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Teror na Beverli Hilsu

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.00 21.05

Marina Vladi

Bagdadski lopov Uz dosta specijalnih efekata ovaj film ne zaostaje u elementima arapskih pri~a: od lete}ih }ilima do duhova iz lampe, dok se kre}e u osloba|awe princeze Jasmine koju je zarobio zli Vizier. Uloge: Rodi Makdauel, Piter Justinov, Terens Stemp, Kabir Bedi, Marina Vladi Reìja: Klajv Doner (RTS 2, 14.00) 05.55 ZOI: Hokej: ê{ka - Slova~ka, prenos 08.01 Saobra}ajna kontrola 08.28 \ole iz yungle 08.52 Ozi bu-pingvini 08.54 Muzi~ki spotovi 08.56 [e{ir bez dna 09.25 Antologija ku}ae 09.54 Brojevi 09.59 Akva viva derbi 10.35 U svetu 11.00 @zivotna sredina i zdravqe 11.30 Trag u prostoru 12.00 Muzi~ke ve~eri RTS 12.58 Trezor 14.00 Bagdadski lopov, film 16.00 Ovo je Srbija 16.45 Bardovi teatra: Gojko [anti} 17.55 Odbojka - PS: Partizan - Radni~ki kredi bank, prenos 19.15 ZOI: skijawe, superkombinacija (`), ukqu~ewe u prenos 21.00 @ivot i standardi 21.28 Metropolis 21.55 ZOI: skijawe, superkombinacija (@), prenos 22.49 Kontekst 23.18 Mera za muziku 23.50 Bagdadski lopov, film 01.30 Trezor 02.33 Odbojka - PS: Partizan - Radni~ki kredi bank (r) 03.45 ZOI: Hokej: ê{ka - Slova~ka 05.23 Mera za muziku

23.00 00.00 00.35 01.05

TV dizawe Vesti Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Deca {pijuni Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 UEFA Evropa liga: Ajaks -Juventus UEFA Evropa liga: Liverpul - Unirea Dok. film Vesti Broj3vi Moje drage kom{ije

Sigma 6 (Hepi, 10.40)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 19.55 20.00 21.15 22.30 23.00 00.00 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Danijela VIP Veliki brat - uìvo Film: Ptice koje ne polete VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto VIP Veliki brat Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza VIP Veliki brat - uìvo Film: Nikada ne pri~aj sa strancem

05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 00.15 01.15 02.15 04.40

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Stars Arena u ~etiri oka Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Zakleti na ~utawe Arena u ~etiri oka Dok. program Vremenska prognoza

Andrija Milo{evi}

Survajver - finale 08.00 09.30 13.15 14.00 16.00 17.00 18.45 22.30 23.00 00.30

Biciklizam: Tur of Oman Tenis: ATP Marsej Klupske TV Tenis: ATP Marsej 1/8 finala Biciklizam: Tur of Oman Tenis: ATP 500 Memfis 1/8 finala Tenis: ATP Marsej 1/8 finala NBA akcija ACB: Kopa del Rej 1/4 finale: Valensija – Estudiantes ACB: Kopa del Rej 1/4 finale: Barselona – Kajasol

Po zavr{etku posledweg Plemenskog saveta na Filipinima sledi direktno ukqu~ewe u studio Foks TV gde }e se, u specijalnoj emisiji “Povratak u civilizaciju”, glasovima takmi~ara i publike odlu~iti ko osvaja nov~anu nagradu u iznosu od 100.000 evra. Voditeqi: Andrija Milo{evi} i Ivan Ivanovi} (Foks, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Svaki dan Dana{wa emisija donosi pri~u o aktuelnim temama koje interesuju privrednike, ali i o li~nom bankarstvu; da li ga ima kod nas, da li gra|ani znaju dovoqno o tome i mo`e li se u Srbiji proglasiti „li~ni bankrot“, samo su neka od pitawa na koje }e slu{aoci dobiti odgovor. (Radio Novi Sad, 10.30)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00 03.30 05.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Savr{eni grabqivci Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Dok. serija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Mawe zlo Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Present Film: Mawe zlo Slatka moja Poslovni dan

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

Rebeka de Mornej

Nikada ne pri~aj sa strancem Dr Sara Tejlor upravo radi na slu~aju masovnog ubice Maksa Ceskija, brutalnog zlo~inca i psihopate. Istovremeno, ona iznenada u prodavnici vina, upoznaje neobi~nog ~oveka, vrlo zgodnog, ali i misterioznog, koji je osvaja na prvi pogled. Uloge: Antonio Banderas, Rebeka de Mornej, Heri Din Stenton Re`ija: Piter Hol (Pink, 01.00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak18.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

EMIGRANTSKI KUVAR EKS–JUGOSLOVENA

Pi{e: Dejan Nova~i}

Meg Rajan

U klin~u Posle trideset godina braka Yeki Kejlen iz Detroita je napustila svog supruga. Kako bi daqe krenula u ìvot ona postaje zastupnik Me|unarodne ènske bokserske organizacije i menayerka boksera Lutera [ava… Uloge: Meg Rajan, Omar Ejps, ârls S. Duton, Toni [alhaub Reìja: ârls S. Duton (Nova TV, 02.45) 08.05 08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.05 23.15 00.15 00.45 01.45 02.45

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

@abqa patrola, crtani Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Predsedni~ka inauguracija, prenos Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Nejvi CIS Vesti Nestali Sajnfild Post mortem Vidoviti Milan, tarot {ou U klin~u, film

Moj dnevnik Zaboravqeni bogovi Drevna otkri}a Isusov tajni `ivot @iveti sa neprijateqem Misterije mumija iz mo~vara Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Rat veka Romanti~ari Misterije olupina na dnu okeana Gering: Jedna karijera Genocid nad Jermenima @ivot i smrt u Rimu 1631- razarawe Magdeburga Tajm tim godina 10 Rat veka Romanti~ari Misterije olupina na dnu okeana

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Grad radosti Na{ italijanski zet Ameri~ko carstvo Plivati uzvodno Jar~eva fe{ta Me|usvet Erotski film: Seksi fudbalerke 02.30 Nosferatu - Vampir no}i

06.00 Reanimacija 07.15 Madagaskar: Bekstvo u Afriku 08.45 Osi i Ted 10.15 Sivi vrtovi 12.00 Simpsonovi - film 13.25 Tinejyerski duh 14.50 Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda 17.25 Iskra 19.10 Prva damska detektivska agencija 20.05 Senke iz pro{losti 21.30 Prekinuto de~a{tvo 23.05 Umri mu{ki 03.20 Kethaus: Do|ite na `urku 03.50 Praznik qubavi 05.30 Holivud na snimawu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Kineski Zabraweni grad: Carev sudbonosni plan, dok. serija 11.20 Dnevnik 11.30 Inauguracija predsednika RH, Ive Josipovi}a 13.30 TV kalendar 13.45 Oprezno s an|elom 14.45 Trenutak spoznaje 15.35 Dok. film 16.20 Hrvatska uìvo 17.00 Hrvatska uìvo - primopredaja du`nosti u Kancelariji predsednika 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko èli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr

KINESKI ZABRAWENI GRAD:

Carev sudbonosni plan

Bio je svetiwa i ìla kucavica Kineskog carstva. Danas je najve}a atrakcija moderne Kine: pekin{ki Zabraweni grad. Ovaj jedinstveni kompleks struktura koje odraàvaju hijerarhiju boànske i carske mo}i bio je svedok spektakularnih ceremonija i grandioznih trijumfa, ali i prqavih intriga i poniàvaju}ih poraza. (HRT 1, 10.15) 22.00 22.30 00.00 00.30 02.30

Pola sata kultsata Otvoreno Vreme za kwigu Vip Muzi~ki klub LP Zbor „Romea i Julije“ u Samoboru 03.25 Dok. film 03.55 Dosije.hr

06.00 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu. ^e{ka - Slova~ka, prenos 08.30 TV vrti} 09.05 Loki Leonard 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Vip muzik klub 14.05 Kokice 14.35 Kod Ane 14.55 ZOI Vankuver 2010, snimak 15.55 ZOI Vankuver 2010. spust (@), snimak 16.55 Ko{arka{ki kup Hrvatske, polufinale, prenos 18.45 EL, Fudbal - emisija 18.50 Vip Muzi~ki klub 18.55 EL, Fudbal: Ajaks - Juventus, prenos 20.50 EL, Fudbal - emisija i sa`eci 21.00 ZOI Vankuver 2010: Superkombinacija (@) - spust, snimak 22.00 ZOI Vankuver 2010: Biatlon 20 km (M), prenos 23.35 ZOI - pregled dana 23.55 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: SAD - Norve{ka, snimak 00.40 ZOI Vankuver 2010: Biatlon (@), snimak 01.25 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: [vajcarska Kanada, prenos 04.00 ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe - slobodan program (M), prenos

06.20 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Bekstvo iz Sobibora Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Misionar Dr Finli Badi u nevoqi @ene fudbalera Ulo`i sve!

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.20 20.00 22.00 00.00 02.00

Opasna {ifra Spremni za igru Serpiko CB4 Nacija vanzemaqaca Prozor spava}e sobe Smrt na Nilu Autsajderi Carstvo vatre Opasna {ifra Izvo|a~ Iseqewe

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Kajawa Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Tajanstvena `ena: Vizija ubistva Sudija Ejmi Xordan Medijum Gresi iz pro{losti Zagonetka Zakon i red

08.25 09.10 11.00 11.30 13.10 14.00 14.40 16.25 17.15 17.35 18.05 19.05 20.00 21.00 22.35 00.20 00.30 01.10 01.55

Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Inauguracija 2010. Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju O~ajne doma}ice Vesti CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet

SERIJA

O~ajne doma}ice Linet saznaje da su weni blizanci Porter i Preston odgovorni za poàr u Rikovom restoranu. Kako bi saznali {ta je de~ake podstaklo na tako glupu ideju, Tom je besan i predlaè psihoterapiju, ne znaju}i da ih je za poàr inspirirala Kila… Uloge: Teri He~er, Felisiti Hofman, Mar{a Kros, Eva Longorija, Nikolet [eridan, Dejna Delajni, Brenda Strong, Yejms Denton, Dag Savant (RTL, 22.35)

Teri He~er

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako to radi Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? O~evidac Nevoqe u raju Smrtonosne `ene Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

06.40 07.25 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 19.00 20.45 22.00 23.45 00.45 01.45 02.00

Hokej na ledu Hokej na ledu Alpsko skijawe Hokej na ledu Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Brzo klizawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Brzo klizawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Biatlon Kros-kantri skijawe Biatlon Brzo klizawe Biatlon Snoubord Umetni~ko klizawe

Kara|or|eva {nicla habzbur{ko jelo agrep~ani su na Kor~uli od ranog popostoran u Pekingu otvoren za strance. U izboru dneva igrali karte, pili bevandu i re{ajela pomogao mu je drug Vu, {ef sale, i preporuvali fundamentalna filozofska pitawa ~io, kao intelektualcu, konfu~ijansko jelo (“ako ja {trocan malu, a ti pe{ka{ duju, ko je “pet prole}nih mirisa i tri nebeska ukusa” – ubija karika?”). Po{to niko ìv nije razumeo kola` lakih vegetarijanskih jela, {to je ve} {ta pri~aju – ~ak ni nema~ki filozofi poput bilo vi{e u skladu s Andri}evim ukusom i Jirgena Habermasa i Herberta Markuzea – na eti~kim uverewima. Usput su malo pri~ali, a Kor~uli je vladalo op{te uverewe da su ovi Andri} je bio iznena|en Vuovim izvrsnim znapurgeri mnogo pametan svet. Posebno jer su znawem engleskog jezika. “Gde ste ga tako dobro nali kad da prekinu, odu do plaè i osveè misli u~ili?”, pitao je Andri}. “Kao da ste studirali pre ve~ere. U konobi su ostavqali samo Rudija u Kembrixu?“ “Ne, doktorirao sam englesku Supeka, zvanog Juhica, da im ~uva mesto. A i zakwièvnost u Oksfordu”, rekao je drug Vu i isto {to nije znao da pliva. pri~ao da je kratko predavao na Pekin{kom Ako nemate ro{tiq, sku{e “Teorija i praksis dionizijskog socijalizma” pore|ajte u pleh, namaìte uqem, pokrijte folijom i gurnite u pe}nicu. Za~inite me{avinom maslinovog uqa, per{una i belog luka. Uz ovo najboqe ide doma}i kruh (koji se uma~e u uqe), a lepo je i da se doda malo blitve s krompirima. “Kako da ti, Agatone, opi{em ovu gozbu?”, pisao je Gajo Petrovi} mla|em bratu Svetozaru u Beograd. “Ovdje se i neformalne diskusije u restaurantima spontano pretvore u ìve sokratovske dijaloge. A povrh svega, nije ni skupo”. Odu{evqeni Anri Lefevr je napisao seriju tekPosle Nobela, Andri} sebe ~astio ~ajem stova za “L’Humanité” o jugoslovenskom modelu samoupravqawa pod naslovom univerzitetu, a onda su ga poslali na prevaspi“Dionizijski socijalizam”. \er| Luka~ je, protavawe u {kolu “Sedmog maja” u provinciju Hesvetqen blatskim plavcem, izjavio da mu je tek bei, gde je godinama radio na riìnim poqima i na ovom ostrvu “sve postalo jasno” („Egri Bikavér kopao kanale za navodwavawe. “Prevaspitavawe a béka segge alatt! – K vragu vra`jemu i tu ’bi~ju je urodilo plodom, pa mi je Partija poverila krv’!“) . Najdaqe je oti{ao Ernst Bloh: posle ovaj odgovoran posao”, rekao je drug Vu, qubazno tre}e boce “grka” ne samo da mu je sve postalo jase sme{kaju}i. Kad je oti{ao, zamislio se Ansno ve} je uspeo i da izgovori prezime Kangrga dri} i umesto “pet mirisa” naru~io {oqu zelebez gre{ke. Na Kor~uli tih godina samo nije nog ~aja. bilo Slovenaca. Jednom je svratio @ièk, ali *** je oti{ao da se kupa s malim Rajkom dok su odraNacionalno srpsko jelo “Kara|or|eva {nicsli pri~ali. la”, osim starog srpskog imena \or|e u svom nazivu sadrì i dve strane re~i: “kara” (turski) i *** U kwizi “Krleà i Andri} kao antipodi” “Schnitzel” (nema~ki). Srbi se ustru~avaju da ih prof. Nikola Milo{evi} lucidno prime}uje: prevode – prvu jer su fini, a drugu iz straha od “Iako je bio intelektualac, Krleà je voleo da uroka – jer, ne{to {to se zove “Kara|or|ev odpojede. Za razliku od werezak” ne sluti ni na ga, Andri} nije”. U de{ta dobro. Kako bilo, Slavnom filozofu Ernstu Blohu tiwstvu je Andri} bio nema strankiwe koja je mr{av, nije igrao fud- posle tre}e boce „grka” ispijene na posetila Beograd a da joj bal i stalno je ne{to ~iKor~uli ne samo da je „sve postalo {armantni i originalni tao. Od toga {to je ~itao doma}in nije objasnio da jasno”, ve} je uspeo i da izgovori prolazio ga je apetit. Na “Kara|or|eva {nicla” u prezime Kangrga bez gre{ke studijama u Be~u i Gracu: prevodu na engleski znadok su se ostali studenti ~i “ladies’ delight”. Zato nalivali pivom i gu{ili u bratwurstu, on se posvaki srpski restoran koji drì do nacionalne vla~io u sobu i radije pio ~aj. Umerenost u jelu reputacije nudi gostima “Kara|or|eve {nicle” i pi}u nije uspela da mu promeni ~ak ni dràvna hiperboli~ne veli~ine i epske duìne. slu`ba: me|u rumenim i je{nim jugoslovenskim Kako je Kar|or|evu {niclu “Velika Srbija” diplomatama, on se izdvajao bledim likom i vitnemogu}e napraviti kod ku}e, jer ne staje u rerkim stasom. âk i na sve~anom banketu povodom nu, kupite u radwi gotov cordon bleu ili obi~an dodele Nobelove nagrade, kad su mu [ve|ani s chicken chop with ham and cheese i ubacite ga u miponosom servirali haringe, Andri} se samo nagkrotalasnu na pet minuta. nuo nad tawir, pomirisao ih i – nakon {to mu se Hrvati – kao da ih je neko ne{to pitao – laù pred o~ima na tren pomra~ilo – u~tivo se zahvada Kara|or|eva {nicla nije srbijansko ve} lio i zamolio za {oqu ~aja… austrijsko jelo. Navodno je Kara|or|e, kad je “U Kini sam nau~io kako ~ovek treba da posluìo habzbur{ku vojsku u Vojvodini, toliko {tuje u sebi drugoga, i kako u drugome treba da zavoleo “kalbsschnitzel”, tj. rolovanu be~ku po{tuje sebe”, zapisao je Andri} tokom boravka {niclu sa sirom i {unkom, da je na kraju prepiu Kini, zemqi koja je ve} u {estom veku pre nosao recept (za razliku od svog kuma, bio je pive ere, prema “Istorijskim analima” Sima Qia- smen) i pro{vercovao ga u Srbiju. Ali tu je na, imala zbirku od preko 2.000 klasi~nih receumesto {vapskog sira koristio turski kajmak pata i koja je, osim baruta, svilene bube i mu~e(da se dodvori Turcima) i umesto vojvo|anske wa vodom, izmislila i civilizovanu ishranu. {unke – uì~ku pr{utu (da bi se dodvorio SrAndri} je, fasciniran kineskom kulturom, odbima). Ali ni{ta mu nije pomoglo – na kraju su lu~io da ne{to proba, pa kud puklo da puklo. mu Turci i Srbi zajedno do{li glave. Oti{ao je u “International Club”, tada jedini reKRAJ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak18.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Promenqivog ste raspolo`ewa i u promenqivim okolnostima. Svemu tome je kriv Mesec koji prolazi kroz va{ znak. Nemojte nastupati, ni raditi, otvorenog, punog srca, da se ne biste izlo`ili povredama.

BIK 20.4-20.5.

Vrlo uzbudqiv dan, ali bi mogao biti lep, prijatan, strastan, ukoliko ne dozvolite da vas drugi opterete svojim problemima. Povedite ra~una o svom zdravqu i nemojte se preforsirati u poslu ili provodu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. februar 2010.

êtvrtak je, dan za pomirewa, saradwu, kompromise, i za sve one lepe sitnice koje ìvot zna~e. Kra}i put ili neki plan i kontakti u vezi s daqom destinacijom, mogli bi biti zanimqivi i vredni pa`we. Radite iz sve snage, vi{e {to morate, nego {to èlite. Mnogi saradnici nisu zadovoqni, pa izbegavajte nepotrebne provokacije. Iz inostranstva stiù povoqne vesti i uslovi, ponude, pozivi. Putovawe? Okupite dru{tvo oko sebe i organizujte aktivnosti. Ali samo one koje moète podneti. Nepoèqne izostavite ili elimini{ite! Va`no je da se u ovom periodu koncentri{ete na budu}nost i svoje prioritete. Poslovna situacija je nepromewena. Razmislite o dugoro~nim ulagawima i nekretninama, kreditu, osigurawu, {tedwi. U osnovi ste nemirni i pomalo nervozni s vremena na vreme. [etwa!

VAGA 23.9- 23.10.

Diplomatski se odnosite prema klijentima, a u poslovawu vodite ra~una o tome da svi budu zadovoqni. Ovo je za vas vreme preporoda. Romantizam i renesansa. Zato nije ni ~udo {to ste odsutni!

[KORPION 24.10- 23.11.

Moète se posvetiti karijeri, na sopstveno nezadovoqstvo. Pozovite dru{tvo u svoj topli dom i napravite ìvu ùrku! Potrebni su vam predah i vi{e zabave, promene. Poslu{ajte dragu osobu. Izlazak?

STRELAC 24.11- 21.12.

Novi vidici su pred vama, pa i nova poznanstva, nove mogu}nosti. Unutra{wi mir doprinosi spokojnoj atmosferi u domu. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in. Poslovna dugovawa.

JARAC 22.12-20.1.

Neki novi likovi u poslu }e vam omogu}iti dobro poslovawe. O~ekujte sve ve}i priliv novca kako vreme bude odmicalo. Samostalni ste, stabilni i ~vrsti. Neko vam ni{ta ne mo`e! Vi{e odmora?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Romanti~ni ste i izuzetno kreativni. Budite stvaralac i usmerite svoje talente i sposobnosti na ne{to konkretno, materijalizovano. [ta re}i, a ne preterati? Dru{tveni ste, i zaqubqeni u samu qubav!

RIBE 20.2-20.3.

Vesti iz nesvesti vam poru~uju da je samo qubav ono {to vam treba! Novac se podrazumeva. Imate mogu}nosti da se ugojite. [to da ne? I to je za qude, i za ribice! Pred sobom imate divan period!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

[akira upecala Nadala? ^ini se da su peva~ica [akira i teniska zvezda Rafael Nadal vi{e od prijateqa. Pro{le nedeqe su vi|eni kako sami sede za stolom u restoranu u jednom hotelu u Barseloni. - [aputali su i smejuqili se. Definitivno su vi{e nego prijateqi - prenosi o~evidac. Ina~e, [akira je u vezi sa dugogodi{wim verenikom Antonijem de la Ruom, dok je Nadal ve} ~etiri godine u vezi sa 20-godi{wom Marijom Franciskom Perel, svojom qubavi iz sredwe {kole.

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Ni{

S KI { OM

VIC DANA

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa slabom ki{om povremeno. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do 7 steRim peni. London VOJVODINA: Prete`no obla~no sa ki{om povremeno. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperaCirih tura 0, a maksimalna 10 stepeni na jugu Banata i Srema. Berlin SRBIJA: Obla~no sa ki{om povremeno. Vi{e padavina po podne na jugu Srbije gde }e biti toplije nego na severu i uz mogu}nost lokalnih Be~ pquskova. Vetar umeren ju`ni. Pritisak ispod normale. Minimalna Var{ava temperatura 0, a maksimalna 14 stepeni u Leskovcu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i subotu jo{ toKijev plije sa maksimalnom temperaturom preko 10 stepeni u ve}ini mesta. Pada}e povremeno ki{a, najpre u petak po podne, a zatim i u subotu i Moskva na prelazu ka nedeqi. Duva}e umereni do poja~an ju`ni i jugoisto~ni Oslo vetar u petak, a u subotu po podne skre}e na severozapadni na severu Srbije. U nedequ hladnije sa prolaznom ki{om ujutru, a u planinama sa St. Peterburg snegom. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadr`ava se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja. Oprez se posebno savetuje kardiovaskularnim bolesnicima i astmati~arima. Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji glavoboqa i reumatski bolovi.

7 15 4 7 2 6 0

Prevarila Sosa Lalu. Lala je sav snu`den, ali Sosa ga te{i govore}i mu da se sve desilo slu~ajno: - Bio mrak, ja legla da spavam. On u{ao na kapiju, pa u ku}u - isto kao ti. U{ao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, ba{ kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da }e jo{ jedared, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

SUDOKU

-8 -2 -11 21

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

Bezdan

58 (-4)

Slankamen

245 (7)

Apatin

114 (-3)

Zemun

326 (7)

Tendencija porasta

Senta

295 (9)

Bogojevo

104 (-2)

Pan~evo

344 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

121 (0)

Smederevo

504 (8)

Titel

253 (9)

NERA

Novi Sad

146 (3)

Tendencija stagnacije

Hetin

262 (-14) N. Kne`evac

200 (24)

Tendencija stagnacije

250 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 300 (-20) Beograd

Kusi}

281 (12)

76 (-2)

5 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja