Dnevnik 18.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 18. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23262 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO^ASNI KONZUL SLOVENIJE NOVOSA\ANIN RAJKO MARI] ZA „DNEVNIK”

Otva ra se slo ve na~ ki kon zu lat u No vom Sa du

str. 3

NASLOVI

MIODRAG KOSTI] KUPIO VRBASKI „KARNEKS”

JU^E U NOVOM SADU

Politika

Kra qu {e }e ra slatke i pa {te te

2 SPO bio qut, Dinki} imao obaveze

Ekonomija 5 Otpu{tenima ho}e da otmu otpremnine?

Dru{tvo 6 Za studije u inostranstvu 413 stipendija 6 U parlamentu nikad radosnije

Novi Sad 8 Grad vice{ampion po broju stanovnika 9 Koncertom protiv Batenove bolesti

Vojvodina 10 Crep za srpsku {kolu u Ma|arskoj 11 Bolnica opstaje, ali nedostaju specijalisti

str. 4

I N T E R V J U : GORDANA \ILAS, DOBITNICA NAGRADE „MILICA STOJADINOVI] SRPKIWA”

Ve~nost sa~uvana Svat ov ac kliz io niz grl o u jeziku

NOVA IZLO@BA SLIKA SAVE STOJKOVA

„Obzorja ravnice” i u Briselu str. 12

Prohladno, ali sun~ano

str. 22

str. 7

Najvi{a temperatura 10 °S

PRITVOR OKRIVQENOJ RADICI K. NAKON PRONALASKA LE[A U DVORI[TU KU]E NA NOVOSADSKOJ KLISI

Mu` usmr }en me tal nom {ip kom i no `em zbog mal tre ti ra wa?

str. 15

U PRVIH DEVET MESECI 11 MILIJARDI DINARA OD NAKNADE ZA KORI[]EWE AUTOPUTEVA

SRBIJA JU^E DOBILA JO[ JEDAN ZATVOR

Pu ta ri na ne mo `e ni da za kr pi dru mo ve

str. 4

SPORT

No vi „Pa di wak” naj be zbed ni ji na Bal ka nu

str. 14

n ODBOJKA[ICE SRBIJE POBEDILE ARGENTINU

n ORLOVI ODLETELI U JAPAN

n RADE SAVI] PONOVO SVETSKI PRVAK

n NOLE TRENIRA S NADALOM str.

16 – 20

POLiTikA

petak18.novembar2011.

[EF PRE GO VA RA^ KOG TI MA BO RI SLAV STE FA NO VI] S PRED SED NI CI MA OP [TI NA SA SE VE RA KiM

Bez dogovora o prelazima [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je na kon ju ~e ra {weg sa stan ka s pred sed ni ci ma op {ti na sa se ve ra KiM da i da qe po sto je ne sla ga wa u po gle du re {e wa ko ja se ti ~u ad mi ni stra tiv nih pre la za na se ve ru Po kra ji ne, ali i mno gih dru gih pi ta wa. Ste fa no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da to ne zna ~i da ne tre ba te `i ti ka za jed ni~ kom ci qu za ko ji se za la `u i

va run da pre go vo ra na ko joj }e se raz go va ra ti o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma, pri zna va wu fa kul tet skih di plo ma i pred sta vqa wu Pri {ti ne na re gi o na lim sku po vi ma. Ste fa no vi} je jo{ jed nom o{tro od ba cio tvrd we pri {tin skih zva ni~ ni ka da je o pre la zi ma po stig nut do go vor. – U ovom tre nut ku ne mo `e do }i do re {e wa za ad mi ni stra tiv ne pre la ze jer se Pri {ti na po -

dnevnik

SKUP [TI NA SR BI JE JU ^E PRE KI NU LA GLA SA WE

SPO bio qut, Dinki} imao obaveze Par la ment Sr bi je pre ki nuo je ju ~e gla sa we, po {to je u dva na vra ta vla da ju }a ko a li ci ja osta la bez kvo ru ma. Naj pre su po sla ni ci SPO-a iza {li iz sa le, zah te va ju }i da se upri li ~i gla sa we o ra du mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a, a kad su se oni vra ti li u klu pe, li der URS-a Mla |an Din ki} mo rao je da na pu sti za se da we zbog ra ni jih oba ve za. Ta ko se gla sa we na sta vqa u uto rak, 22. no vem bra, a i kod utvr |i va wa tog da tu ma bi lo je po me ra wa. Pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} naj -

zbr ka na re la ci ja ma SPO – ko a li ci o ni o ni part ne ri, Vla da je u “zad wi ~as” u Skup {ti nu po sla la mi ni stra Oli ve ra Du li }a. Do bro oba ve {te ni iz vo ri tvr de da je Sre} ko vi }u su ge ri sa no da se {to ma we po ja vqu je u me di ji ma, ali i da ne obra zla è za ko ne u par la men tu. Gla sa we o pred lo è nim za ko ni ma pre ki nu to je kod 7. ta~ ke dnev nog re da – do pu na Za ko na o odr à va wu stam be nih zgra da, ka da su po sla ni ci Srp skog po kre ta ob no ve iz va di li svo je iden ti fi ka ci o ne kar ti ce i na -

Ta ba ko vi}: Kol’ko ko {ta Vla da? Pot pred sed ni ca Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} na ja vi la je ju ~e po vra tak po sla ni ka klu ba “Na pred, Sr bi jo!” u skup {tin ske klu pe na kon boj ko ta ko ji je tra jao od 20. ok to bra, uz zah tev da par la ment, ume sto o za ko ni ma, ras pra vqa o Ko so vu. Ona je oce ni la da Vla da odav no ne funk ci o ni {e i da gra |a ne ne za ni ma ka ko }e pre va zi }i kri zu na sta lu na kon {to su po sla ni ci SPO-a na pu sti li gla sa we u par la men tu. – Po sled wih da na vlast funk ci o ni {e kraj we na te gu to. Pi ta we je da li gra |a ni mo gu pre ì ve ti s ovom vla dom – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je, is ti ~u }i da ni ko ne pi ta “ko li ko ko {ta ova kva vla da, ko je uop {te ne ma”. pred sed ni ci op {ti na i dr à va Sr bi ja, a to je o~u va we dr àv nih in te re sa na Ko so vu i Me to hi ji, po {to va we Usta va i za ko na i Re zo lu ci je 1244 SB UN.

sta vi la na ne pri hva tqiv na ~in. Ne mo è za sta va Ko so va bi ti na ad mi ni stra tiv nom pre la zu, ne mo è bi ti gra ni~ nog ka me na, me |u dr àv nog spo ra zu ma i one -

Kri vi~ na pri ja va Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} po tvr dio je da su na sa stan ku osta le raz li ke u sta vo vi ma, i po no vio da je za pred stav ni ke lo kal ne sa mo u pra ve sa se ve ra ne pri hva tqi vo bi lo ka kvo pri su stvo ko sov skih pred stav ni ka na pre la zi ma Br wak i Ja ri we. Pan ti} je do dao da, uko li ko se ta kva re {e wa pri hva te u Bri se lu, pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve ih ne }e im ple me ti ra ti i na sta vi }e blo ka de. On je re kao i da pred stav ni ci op {ti na sa se ve ra KiM osta ju pri kri vi~ noj pri ja vi pro tiv Ste fa no vi }a, a zbog na vod nog kr {e wa Usta va Sr bi je u ve zi s do go vo ri ma na vod no po stig nu tim u Bri se lu o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma. Me |u tim, na pi ta we da li }e tra ì ti we go vu sme nu, on je od go vo rio da je Ste fa no vi }a iza bra la Vla da i da }e ta in sti tu ci ja i pred sed nik Sr bi je od lu ~i va ti o to me da li on do bro ra di svoj po sao. – Mi ne è li mo su kob s dr à vom, mi Vla du Sr bi je sma tra mo svo jom – re kao je Pan ti}, i do dao da je o kri vi~ noj pri ja vi pro tiv Ste fa no vi }a po stig nu ta sa gla snost svih pred sed ni ka op {ti na sa se ve ra Ko so va. To je, me |u tim, de man to vao pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Bran ko Ni ni}, re kav {i da on ni je pot pi sao kri vi~ nu pri ja vu, kao i da ne }e tra ì ti Ste fa no vi }e vu sme nu. Na pi ta we ka ko }e im ple men ti ra ti do go vo re po stig nu te u Bri se lu ako pred sed ni ci op {ti na i lo kal no sta nov ni {tvo sa se ve ra Ko so va to ne po dr è, Ste fa no vi} je od go vo rio da }e se im ple men ta ci ja spro vo di ti kao i do sa da, kroz od lu ke Vla de i dr àv nih or ga na. – Gra |a ni na Ko so vu i Me to hi ji su gra |a ni Re pu bli ke Sr bi je i tre ba da po {tu ju od lu ke te dr à ve – re kao je Ste fa no vi}. On je po no vio da }e u po ne de qak u Bri se lu bi ti odr à na no -

Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} oce nio je ju ~e da se zah tev ne kih Sr ba za dr à vqan stvo Ru si je ko si s pa tri o ti zmom i da su pot pi sni ci tog zah te va qu di ko ji ne ì ve na Ko so vu i Me to hi ji. On je, na ni {kom aero dro mu gde je do pre mqe na hu ma ni tar na po mo} Ru si je za Sr be s KiM, re kao je da sva ko mo è da tra ì dr à vqan stvo bi lo ko je dru ge ze mqe, ali da to ni je na ~in da se na Ko so vu i Me to hi ji bra ne na {i in te re si. Bog da no vi} je oce nio i da raz log to me ne mo è bi ti ne po ve re we u Be o grad. Mi ni star je na po me nuo da je taj zah tev pro iz vod ne za do voq stva me |u na rod nom za jed ni com u po gle du osi gu ra wa bez bed no sti, ali da ga ne tre ba do dat no po li ti zo va ti jer on na taj na ~in na no si {te tu. Bog da no vi} je na po me nuo da su pot pi sni ci tog zah te va qu di ko ji ne ì ve na Ko -

pu sti li sa lu. Pred sed ni ca Skup {ti ne, ka da je vi de la da ne ma kvo ru ma, za kqu ~i la je: “Ma lo smo se umo ri li, pred la `em da se od mo ri mo de se tak mi ni ta”. Me |u tim, da se ni ko ni je umo rio po tvr dio je po sla nik SPOa @i ka Goj ko vi}, ko ji je no vi na ri ma u par la men tu ob ja snio da su sed ni cu na pu sti li jer in si sti ra ju na to me da se gla sa we o in ter pe la ci ji ra di ka la sta vi na dnev ni red da bi se za vr {i la “ta pri ~a o Sre} ko vi }u”, ko ji je ina ~e i pot pred sed nik SPO-a. Na pi ta we ka ko bi ~e ti ri po sla ni ka SPO-a gla sa la o toj in ter pe la ci ji, Goj ko vi} je od go vo rio da bi bi li uz dr `a ni. Ka da je si tu a ci ja “iz gla |e na”, di rek tor SPO-a Alek san dar Ju go vi} je sa op {tio da se SPO vra tio u sa lu.

mo gu }a va wa kre ta wa Sr bi ma ko ji ko ri ste re gi star ske ta bli ce i do ku men ta Re pu bli ke Sr bi je – is ta kao je Ste fa no vi}. On je re kao da je s pred stav ni ci ma op {ti na raz go va rao o tre nut noj si tu a ci ji na se ve ru Po kra ji ne, kao i o ukqu ~i va wu eks pe ra ta sa se ve ra Ko so va u im ple men ta ci o ne gru pe i pre go va ra~ ki tim, po seb no kod pi ta wa pri me ne do go vo ra o slo bo di kre ta wa i ad mi ni stra tiv nih pre la za. D. Mi li vo je vi}

VESTI Bogdanovi}: To nije patriotizam

pre je za ka za la gla sa we za po ne de qak, ba{ na Aran |e lov dan, ne usli {iv {i u pr vom tre nut ku mol bu par la men ta ra ca ko ji su se bu ni li. Me |u tim, po {to je kvo rum na sa moj ivi ci neo p hod nih 126 gla so va, de si lo se da po sla nik Li ste za San xak Baj ram Ome ra gi} ima neo d lo `na po sla pa je na kon sa stan ka {e fo va po sla ni~ kih gru pa – sve po me re no za su tra dan. De {a va wa u par la men tu, ka ko “Dnev nik” sa zna je, uti ca la su i na zbi va wa u Ne ma wi noj 11, pa je Vla da po me ri la sed ni cu za po ne de qak. Ka ko su “Dnev ni ku” re kli do bro oba ve {te ni iz vo ri, po ra ni jem do go vo ru pred lo `e ni za kon o re ha bi li ta ci ji tre ba lo je u par la men tu da bra ni ba{ mi ni star di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}. Ka da je na sta la

so vu i Me to hi ji i ko ji su s Ko so va oti {li po {to su pret hod no pro da li svu svo ju imo vi nu.

Lavrov: Razumevawe za zahteve Srba [ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov iz ja vio je ju ~e da Kremq „u pot pu no sti raz u me” ma sov ne zah te ve ko sov skih Sr ba da do bi ju ru ske pa so {e i da }e ih Mo skva ozbiq no raz mo tri ti. – U po li ti~ kom smi slu, u pot pu no sti raz u me mo mo ti ve Sr ba s Ko so va da pod ne su ta kve zah te ve i pa `qi vo }e mo ih pro u ~i ti – re kao je La vrov. On je iz ja vio da }e zah te vi bi ti raz mo tre ni „u skla du s ru skim imi gra ci o nim za ko nom”, ja vqa DPA. Ru sko Mi ni star stvo za van red ne si tu a ci je je sa op {ti lo da je ju ~e u Ni{ po sla lo voj ni avion „il-76” s 36 to na {e }e ra, kon zer vi ra ne hra ne, opre me za kam po va we, kao hu ma ni tar nu po mo} za ko sov ske Sr be.

Vuk i Sre}kovi} na istom poslu Uru ~e we tra di ci o nal ne na gra de „Dra gi {a Ka {i ko vi}”, ko ju do de qu ju Mi ni star stvo di ja spo re i ve ra i Aso ci ja ci ja za ne go va we te ko vi na rav no gor skog po kre ta,”zbli `i lo” je ju ~e mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a i we go vog stra na~ kog {e fa Vu ka Dra {ko vi }a. Ina ~e, za do stig nu }a u isto ri o gra fi ji, pu bli ci sti ci, no vi nar stvu i sa ti ri ovo go di {wi la u re a ti su isto ri ~ar Bran ko Jev ti}, sa ti ri ~ar Du {an Pu a ~a, so ci o log kul tu re Rat ko Bo `o vi} i no vi nar Mi len ko Va so vi}.

– Do bi li smo uve ra va we da }e se gla sa we o in ter pe la ci ji odr `a ti {to pre, za dve ne de qe – re kao je Ju go vi}, od ba cu ju }i da je mo tiv SPO-a bi la sme na Sre} ko vi }a. – SPO ni na ko ji na ~in ne }e ru {i ti Vla du Sr bi je jer je ce lo kup na po li ti ka SPO-a usme re na ka 9. de cem bru, kao da tu mu na ko jem se pre la ma sud bi na Sr bi je. Ne }e mo de sta bi li zo va ti Vla du i sve }e mo u~i ni ti da Sr bi ja do bi je kan di da tu ru. Ju go vi} je re kao i da je SPO do bio uve ra va wa da }e pre sta ti me dij ska haj ka ko ja se vo di pro tiv te stran ke, ~ak i “od po je di nih funk ci o ne ra Vla de”, pre ci zi ra ju }i da tu mi sli na Mi lu ti na Mr ko wi }a, Ivi cu Da ~i }a, “a

– Onog tre nut ka ka da ne bu de mo mo gli da ra di mo, da se do go va ra mo, mo è se to do go di ti – od go vo ri la je na di le mu da li je mo gu} pad Vla de. – O~i gled no je da se bli è iz bo ri, da sva ka po li ti ka ima ten den ci ju da do |e do bi ra ~a i kroz usta po sla ni ka. Mi slim da smo jo{ u po zi ci ji da mo è mo re {i ti funk ci o ni sa we i par la men tar ne ve }i ne i ove vla de jer ni smo za vr {i li po slo ve ko je smo se do go vo ri li da za vr {i mo. Po vo dom op tu `bi SPO-a na ra ~un mi ni sta ra iz SPS-a, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je kon sta to va la: Kad ne ko tri i po go di ne ne ma pro blem s Da ~i }em i Mr ko wi }em, a on da od je dan put do bi je pro blem, mo è bi ti da je to po li ti~ ki ten den ci o zno. Wen stra na~ ki ko le ga, {ef po sla ni~ ke gru pe SPS–JS-a Bran ko Ru ì}, oce nio je da je to {to su po sla ni ci SPO-a na pu sti li gla sa we pro blem De mo krat ske stran ke i da }e, ako se taj pro blem ne re {i, usle di ti iz bo ri. Na pi ta we da li bi za rad op stan ka vla da ju }e ko a li ci je gla sa li za sme nu mi ni stra Sre} ko vi }a, Ru ì} je re kao da ne è li da uti ~e na ko a li ci o ni do go vor unu tar li ste ZES-a. Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} sma tra da su de {a va wa u par la men tu po sle di ca ne sta -

DSS: Tr go vi na gla di od no se Pot pred sed nik par la men ta iz DSS-a Ra de Ob ra do vi} sma tra da je “Vla da pa la jo{ pre dve i po go di ne„. – Ona sa mo pre ì vqa va od da nas do su tra. Si gu ran sam u to da }e se po no vo na pra vi ti ne ka tr go vi na, po ko zna ko ji put, i da }e Vla da na sta vi ti da ì vi jo{ ne ko vre me – pro ce wu je Ob ra do vi}. ima mo to i ne kri je mo pro blem u svo joj stran ci”. – Ima mo for si ra we ko sov ske po li ti ke s ko jom se SPO ne sla è pre ko ~la na Vla de ko ji je na{ mi ni star – do dao je Ju go vi}, is ti ~u }i da je toj stran ci obe }a no da }e “SPO ima ti svog ude la u pro me ni po li ti ke ko ja se bu de vo di la pre ma ko sov skom pi ta wu”. Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} re kla je na kon dva kru ga kon sul ta ci ja da ima “uve ra va wa {e fo va po sla ni~ kih gru pa da }e mo ima ti kvo rum, da }e mo mo }i da pri ve de mo kra ju ovu sed ni cu i da po~ ne mo sle de }u„. – Si gur no je da }e in ter pe la ci ja do }i na dnev ni red po za vr {et ku ove sed ni ce, u de cem bru – na ja vi la je pred sed ni ca, uz na po me nu da je jo{ pre de se tak da na od lu ~i la da od go vor Vla de na in ter pe la ci ju ne sta vi na dnev ni red. Na pi ta we da li je vre me da se par la ment ras pu sti, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je od go vo ri la da je “za onog ko ru ko vo di par la men tom po se ban iza zov da ra di kad je te {ko”.

bil no sti u vla da ju }oj ko a li ci ji, ko ju pro iz vo di dez o ri jen ti sa nost DS-a.

– Kam pa wa pro tiv Dra {ko vi }a i we go ve stran ke sa mo zbog to ga {to su u jed nom tre nut ku re kli „do sta„ u ve li koj me ri je po re me ti la od no se u vla da ju }oj ko a li ci ji. Pre mi jer Cvet ko vi} mo ra pro na }i od go vor na pi ta we od no sa vla da ju }e ve }i ne i jed nog mi ni stra. LDP ni na ko ji na ~in ni je su ge ri sao SPO-u do sa da {we de lo va we, ni ti }e mo to ~i ni ti ubu du }e – iz ri ~it je Jo va no vi}. S. Stan ko vi}

Nenadi}: Sumwivo finansirawe stranaka Pro gram ski di rek tor ne vla di ne or ga ni za ci je „Tran spa rent nost Sr bi ja„ Ne ma wa Ne na di} oce nio je ju ~e da ob ja vqe ni iz ve {taj Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je za 2010. go di nu o fi na si ra wu stra na ka sa dr `i sum wi ve po dat ke, i po zvao Agen ci ju da ob ja vi do ko jih je na la za do {la. – Agen ci ja bi tre ba lo da iz ne se {ta je pro na {la ana li zi ra ju }i iz ve {taj za 2010. jer on sa dr `i po dat ke ko ji su ne lo gi~ ni i iza zi va ju sum wu – re kao je Ne na di} no vi na ri ma.

Po we go vim re ~i ma, sum wu iza zi va ju ne lo gi~ ne raz li ke tro {ko va stra na ka sli~ ne ve li ~i ne. – Ima mo stran ke sli~ nog obi ma, a po sto je ve li ke raz li ke u pri ka za nim iz no si ma za kup ni na pro sto ra, go ri va i dru gih tro {ko va ko je su bi li oba ve zni da pri ja ve – na veo je on. – Zbog to ga je iz u zet no va `no da Agen ci ja to pre kon tro li {e, po {to ona ima za kon ska ovla {}e wa da tra `i do dat ne po dat ke od stra na ka, ali, ve li ka je ne iz ve snost sank ci o ni sa wa, bu du }i da su iz ve {ta ji pod -

no {e ni pre ne go {to je no vi za kon stu pio na sna gu. – S ob zi rom na to da iz bo ri u Sr bi ji jo{ ni su ras pi sa ni, pred iz bor na kam pa wa za kon ski jo{ ni je po ~e la, a fak ti~ ki je ste, po sta vqa se pi ta we, ka ko }e bi ti kwi è ni tro {ko vi za ova tri me se ca? – upi tao je Ne na di}. Po we go vim re ~i ma, da stran ka osnu je ne vla di nu or ga ni za ci ju ili udru è we je le gal no, ali je upit no fi nan si ra we, na pri mer, udru è wa kao {to su Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ili „Dve ri”.

c m y

politika

dnevnik

PO ^A SNI KON ZUL SLO VE NI JE NO VO SA \A NIN RAJ KO MA RI] ZA „DNEV NIK”

Otva ra se slo ve na~ ki kon zu lat u No vom Sa du U Novom Sadu }e 25. novembra biti otvoren prvi konzulat neke strane dr`ave, a to je Slovenija. Ipak, na adresi tog konzulata na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa 78 ne}e se vizirati paso{i i obavqati sli~ni diplomatskokonzularni poslovi za gra|ane kojima je to potrebno, ve} }e biti sedi{te po~asnog konzula Republike Slovenije, Novosa|anina Raj ka Ma ri }a, obja{wava ovaj advokat za „Dnevnik”. Kako je to na{ list preneo pro{log decembra, Mari}a je tada za po~asnog konzula imenovala Vlada Slovenije, opisuju}i ga kao „odli~nog poznavaoca srpskog tr`i{ta, srpske i slovena~ke kulture i istorije”. – Konzulat u Novom Sadu ima}e vi{e po~asnu funkciju i osnovni nalog da povezuje Sloveniju i ovaj deo Srbije, AP Vojvodinu, u oblastima privrede, kulture, sporta – kazao je ju~e za „Dnevnik” Mari}, napomiwu}i

lata, do}i dràvna sekretarka slovena~kog ministarstva spoqnih poslova Dra go qu ba Ben ~i na i ambasador u Beogradu Franc But, dodaju}i da je poziv upu}en i predsedniku Vlade Vojvodine Bo ja nu Paj ti }u. Novosa|anin Mari} kaè da su wegove veze sa Slovenijom pre svega porodi~ne. Osniva~ je Dru{tva Slovenaca „Kredarica” iz Novog Raj ko Ma ri} pri li kom jed nog raz go vo ra Sada i Poslovnog kluba u Vla di Voj vo di ne Slovenije i Vojvodine, da je po~asni konzul, po Be~koj danas wegov po~asni predsednik. konvenciji, nekarijerni diploPo lawskim podacima tog klumata. ba, slovena~ke investicije u VojZa funkciju po~asnog konzula vodini iznosile su 535,45 milios nadle`no{}u u oblasti Vojvona evra u prethodnih osam godidine dobijena je, po wegovim rena, postoji 31 preduze}e koje za~ima, egzeklatura ili saglapo{qava oko 7.800 qudi. snost Srbije, dràve doma}ina. Potpredsednik Vlade VojvoPo~asni konzul o~ekuje da }e dine i pokrajinski sekretar za u Novi Sad, na otvarawe konzume|uregionalnu saradwu i lo-

kalnu samoupravu To mi slav Sta ni} kaè za „Dnevnik” da je Slovenija vaàn trgovinski partner i da su investicije iz te zemqe u samom vrhu na teritoriji na{e pokrajine. – Nadamo se da Slovenija ne}e biti jedina koja èli da oja~a komunikaciju s Vojvodinom – kaè Stanti} iz Pokrajinskog sekretarijata u ~ijoj nadle`nosti je da prati ostvarewe diplomatskih i konzularnih aktivnosti na teritoriji Vojvodine. U Vojvodini su ranije otvorena tri konzulata. U Subotici su to diplomatska predstavni{tva Ma|arske i Hrvatske, a u Vr{cu – Rumunije. Konzulat na teritoriji Vojvodine o~ekuju ovda{wi Crnogorci, a najglasniji u tom zahtevu su okupqeni oko Crnogorske partije i Udrèwa „Krsta{„ iz Lov}enca u op{tini Mali I|o{. S. Ni ko li}

Ni ko li}: EU va `ni ja od iz bor nih {an si Predsednik Srpske napredne stranke To mi slav Ni ko li} veruje da }e Srbija 9. decembra dobiti status kandidata, jer }e, kako je izjavio Tanjugu, Evropska unija kod odlu~ivawa uzeti u obzir ~iwenicu da bi u zemqi nastao haos ukoliko se to ne dogodi. Nikoli} je dodao da je pitawe statusa kandidata va`nije od izbornih {ansi stranaka i wihovog politi~kog nadmetawa, te èli da Srbija dobije taj status bez obzira na to {to }e takva odluka Brisela „odràti u ìvotu” stranke koje su na vlasti. Lider SNSa je ukazao i na to da bi eventualna negativna odluka EU oja~ala antievropske snage u

Srbiji, {to nije u interesu Unije. On je uveren u to da bi Vlada Srbije pala 10. decembra ako ne bismo dobili status kandidata. Lider napredwaka je kazao i da je Vlada Srbije mogla mirno da radi, da je sve radila sama „nikog ni{ta ne pitaju}i” i da ne bi imala {ta da ponudi u slu~aju negativnog izja{wavawa EU. – Ne}e vaqda da ponovo {etaju na mostu kod Be{ke, na mostu na Adi Ciganliji, da „Fijat” ponovo ka`e da }e da proizvodi automobile? [ta }e onda da ponude za april ili maj, za kada kao planiraju izbore? – zapitao je lider SNS-a.

On je rekao da se pri~a da postoje neki uslovi koje treba ispuniti, koji wemu nisu poznati, ali bi savetovao predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a, s kojim se, kaè, nije video od aprila ove godine, da ne izlazi u susret neprihvatqivim zahtevima. Na pitawe {ta bi on uradio, Nikoli} je odgovorio da nije „u koì” predsednika Srbije i da Tadi} „sam mora da iza|e iz situacije koju je sam i stvorio”. – On gde god se krene ose}a da mu je ta koà na toj strani tesna. Mislim da je izgubio mnogo toga {to je imao i na Zapadu i na Istoku – rekao je Nikoli}.

petak18.novembar2011.

REKLI SU

Ka la no vi}: Tre ba nam ener gi~ ni ja vlada – Srbiji je potrebna br`a, efikasnija i energi~nija vlada kao i vlast koja }e izmeniti naopak birokratski sistem koji nas gu{i – izjavila je potpredsednica Vlade Ve ri ca Ka la no vi} „Novostima”. Ona je kazala da partner URS-a posle slede}ih izbora mo`e biti neko ko je spreman da se okrene gra|anima, a ne kabinetskoj politici, i dodala da oni ne}e po svaku cenu ulaziti u novu vladu. Na pitawe kako gra|ani da veruju da }e URS promeniti Srbiju,

„kada ste ~itavu deceniju na vlasti”, Verica Kalanovi} je rekla da su bili deo vlasti „ali, na`alost, uvek mawinski partner. Glavnu re~ su vodili drugi”. [to se ti~e podr{ke Vladi, ona je rekla da je URS pouzdan partner i sprovodi Vladinu politiku, navode}i da o~ekuje da ova vlada opstane do kraja mandata.

Ko {tu ni ca: Vlast sr qa ka EU Predsednik DSS Vo ji slav Ko {tu ni ca zauzeo se za pokretawe rasprave o tome da li je u interesu Srbije da postane ~lanica Evropske unije po{to je, po wegovoj oceni, jasno da je uslov za kandidaturu uspostavqawe dobrosusedskih odnosa s Kosovom kao nezavisnom dr`avom. Ko{tunica je za Betu rekao rekao da su 22 zemqe EU priznale nezavisnost Kosova, {to je prvi spor Srbije s Unijom, ali da treba uzeti u obzir i probleme s kojima se EU suo~ava a to su, kako je naveo, „ekonomska kriza i prestanak pro{irewa EU”.

Predsednik DSS-a je ocenio da je vlast u Srbiji do sada „srqala” ka EU, uz tvrdwu da ~lanstvo u Uniji nema alternativu i da su pitawa Kosova i ulaska u taj savez dva odvojena procesa. Ko{tunica je ocenio da Srbija treba da sara|uje s EU, pre svega na ekonomskom planu, na na~in na koji to ~ine mnoge druge zemqe Evrope i sveta, poput Norve{ke i [vajcarske.

Jo va no vi}: [ver co va we ne do vr {e ne Sr bi je – Srbija mora da promeni na~in razmi{qawa i prioritete da bi dobila status kandidata za Evropsku uniju 9. decembra – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik LDP-a ^e do mir Jo va no vi}. On je istakao da Vlada Srbije mora biti iskrena u svom nastojawu da ispuni uslove Evropske unije jer }e Evropa prepoznati svaki „poku{aj {vercovawa nedovr{ene Srbije u status kandidata”. Osvr}u}i se na kritike na ra~un LDP-a i wihovog insistirawa da se primeni Ahtisarijev

plan, Jovanovi} je rekao da je Vlada krajem pro{le nedeqe na telefonskoj sednici usvojila uredbu o predaji mati~nih kwiga Pri{tini, {to je predvi|eno i Ahtisarijevim planom. Diplomatsku ofanzivu srpskih zvani~nika Jovanovi} je okarakterisao kao teatralnost i poku{aj odr`avawa neodr`ive teze „I Kosovo i Evropa”.

ekonomija

petak18.novembar2011.

dnevnik

MI O DRAG KO STI] KU PIO VR BA SKI „KAR NEKS”

Kra qu {e }e ra slatke i pa {te te Po sao ko ji se ve} vi {e od go di ne naj vqu je ko na~ no je i sklo pqen jer je biv {i Vr ba {a nin i srp ski kraq {e }e ra Mi o drag Ko sti} ju ~e ku pio i vr ba sku in du stri ju me sa „Kar neks„. In du stri ja me sa „Kar neks”, ko ja je od 2006. bi la u sa sta vu en gle skog In ve sti ci o nog fon da „A{mor”, od ju ~e po slu je u sa sta vu „MK-gru pe„, sa op {ti la je Ko sti }e va kom pa ni ja. Po in for ma ci ja ma „Dnev ni ka„, ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je

„Kar neks“ Hju Me krej nolds ve} je pod neo ostav ku, kao i pred sed nik Uprav nog od bo ra Go ran Al te ras. Ina ~e, po pro ce na ma, „Kar neks“ u svom sa sta vu ima i oko 7.000 hek ta ra ob ra di ve ze mqe, od ~e ga je oko 2.500 pod za liv nim si ste mom, tri far me svi wa – u Vr ba su, Ba~ kom Do brom Po qu i Sa vi nom Se lu – kao i vo} wak u Ba~ kom Do brom Po qu. U vla sni {tvu ove kla ni~ ne in du stri je je i oko 580.000 kva drat nih me ta ra gra |e vin skog ze mqi {ta, vi {e od 16.000 kva drat nih me -

Vrednost kompanije 26 miliona evra Koliko je Kosti} platio „Karneks” ju~e niko nije èleo da saop{ti, ali se vrednost moè proceniti na osnovu podataka Beogradske berze, a po wima, kompanija „Karneks„ vredi 26 miliona evra, {to je pribli`no i wena najve}a vrednost u posledwu godinu dana. Da li je toliko i pla}ena... Ova firma je pro{le godine ostvarila dobit od 237 miliona dinara i u odnosu na 2009. godinu pove}ala profit oko 60 miliona. Za razliku od „Midlenda„, firme koja je 2003. platila „Karneks„ 14 miliona evra i u me|uvremenu dozvolila da ova firma izgubi trì{nu utakmicu, „A{mor„ je angaòvawem Irca Hjua Mekrejnoldsa za direktora, pokrenuo velike investicije. Stabilizovali su proizvodwu, pokrenuli izvoz i re{ili mnoge ekolo{ke probleme. Kompanija je pro{le godine zapo{qavala oko 1.600 qudi.

de tiw stva svih nas. Pla ni ra mo da na sta vi mo raz voj „Kar nek sa„, da uve de mo no ve pro iz vo de na tr `i {te, da po ve }a mo iz voz – is ta kao je Ko sti}. U „A{mo ru„ ju ~e ni su `e le li da ko men ta ri {u sklo pqe ni po sao, a ono {to je iz ve sno je da no vi di -

Radnici strepe od otkaza Zvani~no u sindikatima „Karneksa„ niko ju~e nije `eleo da komentari{e promenu gazde. Po nezvani~nim informacijama, radnici nisu potpisali kolektivne ugovore tako da wih oko 1.600, koliko ih je zaposleno ovoj mesnoj industriji, trenutno strahuje od otkaza, a predstavnici sindikata se smatraju izigranima jer nisu o~ekivali da }e do prodaje „Karneksa“ do}i tako brzo. rek tor „Kar nek sa„ na po sao do la zi ve} u po ne de qak. U sva kom slu ~a ju, ova kav is hod se dao i na slu ti ti s ob zi rom na to da je Ko sti} ne dav no iz ja vio da „MK-gru pa„ sa da ima pro blem da upo sli no vac i da je spre man da ulo `i oko 120 mi li o na evra. Se zo nu in ve sti ra wa Ko sti} je otvo rio nedavnim pu{tawem u rad silosa u Ukrajini, vrednog 20 miliona evra, i k up ovinom Brodo gra di li{ta „Apatin„ za oko 1,5 milion

evra, koja jo{ nije u potpunosti ralizovana. Kosti} paralelno radi i na kupovini gr~ke kompanije „Helenik {ugar„ koja ima dve {e}erane u Srbiji. Tender je u toku, a od prvobitno desetak konkurenata, u igri su ostali „MKgrupa„ i bugarski „Liteks”. Poslovni sistem „MK-grupe„ je pre preuzimawa „Karneksa„ obuhvatao 35 povezanih preduze}a u oblasti poqoprivrede, trgovine, turizma, informacionih tehno -

logija, upravqawa nekretninama, finansija i obnovqivih izvora energije. Miodrag Kosti}, izme|u ostalog, u Srbiji obra|uje 20.000 hektara zemqe, a u Ukrajini 30.000, vlasnik je {e}eranau Vrbasu, Pe}incima, Kova~ici i one {to ne radi u Ba~u, a bavi se trgovinom poqoprivrednim proizvodima, semenskom robom... Na Kopaoniku je vlasnik dva hotela, „Grand„ i „Femili„, apartmana „Sun~ani vrhovi„ i restorana nacionalne kuhiwe. Vlasnik je firme „Maradik holidej rizort„ koja poseduje jezero [elevrenac na Fru{koj gori veli~ine 65 hektara. Ima i brokersku ku}u „MV-investment„, a i 46 odsto kapitala u „MK Fintel Wind„, firmi za proizvodwu „zelene“ elektri~ne energije... M. K. – D. U.

U PR VIH DE VET ME SE CI 11 MI LI JAR DI DI NA RA OD NA KNA DE ZA KO RI []E WE AUTO PU TE VA

PAJ TI] PRI MIO DI REK TO RE KOM PA NI JE „KLO VER”

Pu ta ri na ne mo `e ni da za kr pi dru mo ve

Ame rika nci u Pe tro va ra di nu

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} pri mio je ju ~e Mar ka Pe ri ja i Ro bi na Edvard sa, di rek to re ame ri~ ke kom pa ni je „Klo ver – teh no lo xi grup„, ko ja se ba vi re pro i zvod wom i re ci kla òm mo bil nih te le fo na i ker tri xa za {tam pa ~e. U raz go vo ru, u ko jem je u~e stvo vao i di rek tor voj vo |an skog VIPfon da Bra ni slav Bu gar ski, pred sta vi ci „Klo ve ra” pred sta vi li su kom pa ni ju i pla no ve za bu du} nost svo je fir me u Sr bi ji. Na i me, „Klo ver” je u av gu stu ove go di ne ku pio TRS u Pe tro va ra di nu, vo de }eg evrop skog re pro i zvo |a ~a to nerker tri xa za la ser ske {tam pa ~e, ~i ja se go to vo kom plet na pro duk ci ja iz vo zi. „Klo ver” ima pro je kat da pro {i ri svo ju de lat no sti u pe tro va ra din skoj fa bri ci na re pro i zvod wu elek tron skih ure |a ja na vi {em teh no lo {kom ni vou. Na taj na ~in stvo ri }e se po tre ba za no vim rad ni ci ma, po seb no in è we ri ma ma {in ske i elek tro stru ke. – Po kra jin ska vla da kroz svo je pro gra me po dr à va sva ku no vu in ve sti ci ju i za po {qa va we u Voj vo di ni, po seb no ka da se ra di o an ga ò va wu vi so ko o bra zo va nih qu di, tim pre {to sva ka pro iz vod wa sa sa vre me nim teh no lo gi ja ma pred sta vqa pred nost za na {u po kra ji nu jer sti ù no va zna wa – iz ja vio je Paj ti}. – Osim to ga, iz u zet no je zna ~aj no {to se ve }i deo ta kve pro iz vod we iz vo zi.

ta ra ma {in skog par ka, si lo si, uprav ne zgra de... Ve li ki su i pre ra |i va~ ki ka pa ci te ti „Kar nek sa“, za tim ka pi tal u traj noj ro bi na za li ha ma, po slov ne je di ni ce u dru gim ze mqa ma, kao i sam brend „kar neks“, ko ji mno gi stru~ wa ci pro ce wu ju na oko osam mi li o na evra. In ve sti ci o ni fond „A{mor“, ko ji je vla snik „Kar nek sa“ od 2006. go di ne, od ta da je imao oko 21 mi lion evra vred ne in ve sti ci je u vr ba sku me snu in du stri ju. – Vra }a we „Kar nek sa„ u do ma }e vla sni {tvo je pod jed na ko do bro, ka ko za Sr bi ju, ta ko i za srp sku pri vre du i srp ske rad ni ke – oce nio je ju ~e pred sed nik „MK-gru pe„ Mi o drag Ko sti}. Kqu~ ne stra te {ke ta~ ke bu du }eg po slo va wa „Kar nek sa„ bi }e ute me qe ne na po ve }a wu ste pe na pro iz vod we, ra stu iz vo za i pla si ra wu no vih pro iz vo da na tr ì {te, na ve la je u sa op {te wu „MK-gru pa„. – Sve sni smo ogrom nog ugle da ko ji brend „kar neks„ uì va me |u po tro {a ~i ma na do ma }em tr ì {tu, bri `qi vo gra |e ne re pu ta ci je i tra di ci je s ko jom su ge ne ra ci je od ra sle. „Kar neks„ je bio i bi }e naj bo qi srp ski brend, on je sim bol

Sek tor za na pla tu pu ta ri ne JP „Pu te vi Sr bi je” ostva rio je u pr vih de vet me se ci ove go di ne pri hod od 10,8 mi li jar di di na ra, {to je oko dva po sto vi {e ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, ka da je na pla }e no 10,58 mi li jar di. Od Su bo ti ce do No vog Sa da na pla }e no je mi li jar du i pe de set mi li o na di na ra (po ve }a we 2,38 po sto), od glav nog voj vo |an skog gra da do Be o- gra da 1,38 mi li jar da (2,38 po sto vi {e), a od [i da do Be o gra da 1,77 mi li jar da, od no sno, 2,63 pro cen ta vi {e. Od pu ta ri ne na re la ci ji Be o grad–Ni{ in ka si ra no je 5,92 mi li jar di di na ra, a od Ni {a do Le skov ca 665 mi li o na. Ge ne ral ni di rek tor u „Pu te vi ma” Zo ran Drob wak ka è da tom pred u ze }u dr à va ne od re |u je bu xet za odr à va we, ve} se pu te vi po pra vqa ju od pu ta ri ne i ak ci za na ben zin. Ka da bi pu ta ri na bi la po ve }a na 11 po sto, kao {to su ne ko li ko pu ta tra ì li, Drob wak ob ja {wa va da bi bu xet za odr à va we sa o bra }aj ni ca bio 15 do 16 mi li o na evra ve }i. Za odr à va we 16.000 ki lo me ta ra ma gi stral nih pu te va sa da {wi bu xet te ì 10,1 mi li jar di di na ra, {to je, ka ko ka è Drob -

Ma la pla ta za evrop ske tro {ko ve Pro fe sor Sa o bra }aj nog fa kul te ta Mi lan Vu ja ni} ka è da je ce na pu ta ri ne od pet evro cen ti po ki lo me tru evrop ska, {to bi zna ~i lo da nam tre ba ju i evrop ske pla te, i to bar 2.000 evra pro se~ no. Po {to Vla da ne mo è da stvo ri am bi jent u ko jem bi se to li ko za ra di lo, dr ì pod kon tro lom broj ne ce ne, me |u ko ji ma je i ce na pu ta ri ne. wak, do voq no za go lo odr à va we, ali ne do voq no za in ve sti ci o no ula ga we i re ha bi li ta ci ju, a ~im se pu te vi ne po pra vqa ju, po ve }a va ju se tro {ko vi odr à va wa. Ka da bi se pu te vi re -

dov no po pra vqa li, ne bi bi lo po treb no ~ak 110 mi li o na evra, ve} bi se te ku }e odr `a va we pod mi ri lo sa 70 mi li o na evra. Go di {wi pri hod od pu ta ri ne po ve }an je uvo |e wem vi deo-nad -

zo ra i ana li ze na pla te ~ak 860 mi li o na evra. One mo gu }en je bi lo ka kav vid or ga ni zo va nih kra |a za po sle nih na na pla ti pu ta ri ne, po je di na~ ni po ku {a ji kra |e su is ko re we ni. Pri me ra ra di, sa mo u 2010. je re gi stro va no vi {e od 42.000 u~e sni ka u sa o bra }a ju na auto pu te vi ma ko ji su iz be gli pla }a we pu ta ri ne ko ri {}e wem ne le gal nih iz la za s auto pu ta i oko 50.000 vo za ~a ko ji su od bi li da pla te na kna du za ko ri {}e we auto pu ta. Ako se ovoj u{te di do da i pro ce na {te te u po stup ku „drum ska ma fi ja” od 6,5 mi li o- na evra za dve go di ne, di rek tor na pla te pu ta ri ne u tom pred u- ze }u Mi len ko Ca ko vi} ka `e da ra ~u ni ca po ka zu je da se go di {we spre ~a va od liv vi {e od ~e ti ri mi li o na evra u tom jav nom pred u ze }u. S ob zi rom na po sto je }e sta we, sa Svet skom ban kom, Evrop skom ban kom za ob no vu i raz voj i Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom ugo va ra se kre dit od oko 300 mi li o na evra. No vac bi se u na red ne ~e ti ri go di ne in ve sti rao is kqu ~i vo u re ha bi li ta ci ju pu te va, a „Pu te vi” bi iz dvo ji li do dat nih 100 mi li o na evra za ob no vu sa o bra }aj ni ca. R. Da u to vi}

BU YET ]E BI TI [TE DQIV

Po pa re u si vu eko no mi ju

– Pr vi „od go vor” Vla de Sr bi je na eko nom sku kri zu bi }e bu xet za 2012. go di nu, u ko jem }e pri ho di bi ti ve }i, a ras ho di ma wi – iz ja vi la je ju ~e u Be o gra du pot pred sed ni ca Vla de Ve ri ca Kla no vi} no vi na ri ma u ho te lu „Ha jat” gde je pred sta vqe na stu di ja o ad mni stra tiv nim pre pre ka ma po slo va wu. – Po ve }a we bu xet skih pri ho da mo gu }e je kroz bor bu pro tiv si ve eko no mi je jer svi pri ~a ju o to me da je mi mo le gal nih ka na la 40 od sto pri vre de. Vla da, po we nim re ~i ma, mo è po ve }a ti pri ho de u dr àv noj ka si i ukqu ~i va wem u bu xet pri ho da mno gih di rekt nih ili in di rekt nih bu xet skih ko ri sni ka. – Na ras hod noj stra ni bu xe ta u{te de tre ba tra ì ti na svim mo gu }im me sti ma – uka za la je Ve ri ca Ka la no vi}. Ona je is ta kla da }e {te dqi vim bu xe tom Vla da po ka za ti od go vor nost i sprem nost da se iz bo ri s po sle di ca ma kri ze.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

Valuta

evro dolar dolar kruna kruna kruna franak funta dolar

Va`i za

1 1 1 1 1 1 1 1 1

Kupovni za devize

100,8166 75,3769 73,0343 13,5413 12,9146 11,0029 81,2709 117,5841 74,6182

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 102,8741 76,9152 74,5248 13,8177 13,1782 11,2274 82,9295 119,9838 76,1410

105,2402 78,6842 76,2389 14,1355 13,4813 11,4856 84,8369 122,7434 77,8922

100,5080

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (529,38 -0,65)

Lasta, Beograd

19,32

315

37.800

Go{a FOM, Smederevska Palanka

12,58

349

69.800

AIK banka, Ni{

-2,39

1.757

1.368.761

Jugoelektro, Beograd

6,06

700

29.400

NIS, Novi Sad

0,00

643

5.105.298

^a~anska banka, ^a~ak

4,00

10.400

93.600

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

2,00 Promena %

51 Cena

12.640 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.215

0,00

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

75,1462

Progres, Beograd Pet akcija s najve}im padom

-1,61

551

355.780

72,8107

Danubius, Novi Sad

-12,00

13.640

136.400

Energoprojekt holding, Beograd

-0,48

418

12.122

Jugohemija, Beograd

-12,00

3.624

181.200

Agrobanka, Beograd

-0,38

3.981

718.464

Galeb GTE, Beograd

-11,71

264

37.224

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,59

505

805.320

Junior, Brus

-11,11

800

55.200

Jubmes banka, Beograd

0,00

14.299

0,00

-10,26 Promena %

1.750 Cena

3.500 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.700

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.710

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

643

5.105.298

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

10.400

117,2242

Radijator, Zrewanin

0,00

445

613.210

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

74,3898

Soja protein, Be~ej

-1,61

551

355.780

Tigar, Pirot

0,00

495

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

356

0,00

13,4999 12,8751 10,9692 81,0221

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 11. 2011. godine

Kredi banka, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

Karneks, Vrbas

-2,45

1.873

262.220

Budu}nost grafika, Novi Sad

0,00

1.300

161.200

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak18.novembar2011.

ZAKULISNE RADWE I OKO MMF-a I OKO IZMENA ZAKONA O RADU

Ot pu {te ni ma ho }e da ot mu ot prem ni ne? POKRET PRIVREDNIKA ZATRA@IO KORENITE EKONOMSKE REFORME

Sr bi ja je ze mqa pro pu {te nih {an si Pokret privrednika Srbije ima dva osnovna ciqa – pokretawe privrede i upro{}avawe poslovnih zakona i propisa, te profesionalizciju dr`avne uprave i javnog sektora, re~eno je ju~e na predstavqawu Pokreta u Novom Sadu. Kako je navedeno, Pokret privrednika ne}e prerasti u politi~ku stranku i u~estvovati na izborima, ali `eli da postane krovna privredna aso-

trebno za dobijawe dozvola za 100 dana, dok kod nas to i daqe traje gotovo 300 dana i negde smo na za~equ svetskih lista konkurentnosti. U mnogi zemqama o kojima imamo lo{e mi{qewe stvari se rade boqe nego kod nas. Po~asni predsednik ba~kopalana~kog „Tarket–Sintelona” Ni ko la Pa vi ~i} nazvao je Srbiju zemqom propu{tenih {ansi: samo

Kurs }e se otka~iti – Prognoziram da }e u decembru kurs dinara da se „otka~i” jer }e banke ~istiti bilanse, a dràva i privreda vra}ati dugove. S takvim kursom cela srpska privreda }e biti gubitni~ka – kaè Branislav Gruji}. cijacija u Srbiji i da s tom snagom uti~e na kreirawe politi~kih odluka koje se ti~u ekonomije. Koordinator Pokreta, predsednik kompanije „PSP-farman” Bra ni slav Gru ji}, ocenio je da je srpska privreda u toliko lo{em stawu da aktuelna du`ni~ka kriza u Evropi vi{e ni ne uti~e na wu ve} samo predstavqa alibi za nesposobnost vlasti. – Po istraìvawima, samo izgubqeno vreme na ispuwavawu obaveza iz nepotrebnih propisa ko{ta privredu Srbije milijardu evra godi{we – kazao je Gruji}. – Kongo je za jednu godinu skratio vreme po-

kroz Sporazum o slobodnoj trgovini Rusija Srbiji godi{we `eli da pokloni milijardu evra svojih buxetskih prihoda od carina, ali mi to ne koristimo. Pavi~i} je dodao da to o ~emu Pokret privrednika pri~a ne vole da slu{aju ne samo politi~ari ve} ni gra|ani jer niko ne voli donosice lo{ih vesti. – Bilo ko da do|e na vlast, mora}e da kona~no krene u reforme, ali je problem u ome {to reforme u Srbiji ne}e mo}i da se sprovedu bez finansijske pomo}i sa strane, ba{ kao sad u Gr~koj. Pitawe je da li }emo mi tu podr{ku dobiti – kazao je Pavi~i}. V. ^vorkov

Iako je o~igledno da i Me|unarodni monetarni fond i strani investitori sve vi{e pritiskaju srpske vlasti da izmene Zakon o radu, jasno je da }e do nekih promena morati do}i, ali najverovatnije tek posle izbora. Kakve }e promene biti zavisi pre svega od sposobnosti sindikata da odbrani najosnovnije interese radnika. Imaju}i u vidu da su pritisci sve ja~i, ja~aju i zakulisne radwe oko dono{ewa izmena Zakona o radu. Tako je ju~e potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Dra gan Za ru bi ca negirao da su predstavnici tog sindikata razgovarali s predstavnicima MMF-a o izmeni propisa o trì{tu rada. On je rekao da je sastanak predstavnika tog sindikata s misijom bio dogovoren za petak, 11. novembar, ali je otkazan. – Predstavnici SSSS-a nisu bili u petak na sastanku s MMF-om, a ko je bio, ja to ne znam – kazao je Zarubica. On je naglasio da je neistina da su svi sindikati podràli predloène izmene Zakona o radu, i ocenio da je „zaklawawe” iza MMF-a „jo{ jedan poku{aj da se novi propisi uvedu na mala vrata i bez konsultacija sa sindikatom”. Sindiklaci su se ranije èstoko usprotivili ocenama stranih investitora o radni~kim pravima u Srbiji, nazvav{i ih poku{ajima da se zaposleni pretvore u robovsku radnu snagu. Po Zarubi~inim re~ima, za SSSS su neprihvatqive predloène izmene Zakona o radu koje se odnose na isplatu otpremnina radnicima samo za radni sta` kod posledweg poslodavca i produèwe ugovo-

Klevetawe i poniàvawe srpskih radnika Zvani~ni statisti~ki podatak da je 376.827 radnika u Srbiji zavr{ilo samo osnovnu {kolu sluì da se gra|ani „prikaù kao nepismen i lew narod koji samo traì neka prava”, ocenio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qu bi sav Or bo vi}. On je o primedbama Saveta stranih investitora na trì{te rada u Srbiji kazao da se tim podatkom „vre|a narod Srbije i èli da se prikaè da je kvalifikaciona struktura lo{a”. – Taj podatak je neistinit, i do wega se do{lo jer poslodavci radnike prijavquju da imaju (samo) zavr{enu osnovnu {kolu da bi na tu osnovicu pla}ali poreze i doprinose – kazao je Orbovi}. Po wegovim re~ima, objavqivawe i izno{ewe takvih podataka u javnost je pritisak da se plate u Srbiji smawe. Orbovi} je naveo da su, po zvani~nim statisti~kim podacima, u 2010. godini od ukupno zaposlenih bez osnovne {kole bila 16.994 radnika, a s nepotpunom zavr{enom osnovnom {kolom 156.100. – Tim podacima se radnici Srbije degradiraju i èli se da budu jeftina radna snaga – smatra predsednik SSSS-a. Orbovi} je naveo da je, po posledwim podacima, u Srbiji u aprilu bilo oko 1.750.000 zaposlenih, {to je oko 237.000 mawe nego 2007. godine. – Od 2000. godine do danas u Srbiji je broj zaposlenih smawen za 520.000 – naglasio je on. Orbovi} je kazao da je Savet stranih investitora u „Beloj kwizi” preporu~io da se rad na odre|eno vreme produì s godinu na tri godine, {to za sindikat nije prihvatqivo jer mladi koji zapo~iwu svoj radni vek tako ne mogu planirati svoju budu}nost.

ra o radu na odre|eno vreme s jedne na tri godine. – Izmene Zakona o radu koje se odnose na otpremnine – da radnici imaju pravo da naplate potraìvawe samo kod posledweg poslodavca, maksimalno su kr{ewe svih prava radnika, i to }e omogu}iti zloupotrebe poslodavaca – kazao je on. Zarubica je kazao da je za sindikat prihvatqivo da naplata otpremnina bude kod posledweg poslodavca, ali samo ako je radnik od prethodnog poslodavca naplatio potraìvawa. – Od posledweg poslodavca radnik moè da naplati samo razliku za godine koje je proveo kod wega, ali ako je za prethodne godine sve naplatio – objasnio je potpredsednik ve}a SSS Srbije. On je naglasio i da je produèwe ugovora o radu na odre|eno vreme s jedne na tri godine „apsolutno neprihvatqivo za sindikat i o tome sindikat ne}e da razgovara”. Regionalni predstavnik MMF-a za Centralnu i Isto~nu Evropu Mark Alen izjavio je prekju~e u Vladi Srbije povodom zavr{etka prve revizije stend-baj aran`mana sa Srbijom „iz predstro`nosti„, da je s predstavnicima sindikata i poslovne zajednice dogovoreno da se Socijalno-ekonomskom savetu predo~e izmene Zakon o radu. Alen je kazao da nije preciziran rok za dono{ewe tih izmena i da }e one biti dostavqene Skup{tini Srbije po{to se postigne dogovor u Socijalno-ekonomskom savetu u kojem su predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije. E. Dn.

dru[tvo

petak18.novembar2011.

DECENIJA VERONAUKE U [KOLAMA

Verou~iteqi rade na odre|eno vreme De ce ni ju na kon po vrat ka u osnov ne i sred we {ko le u Sr bi ji, vi {e od po la mi li o na u~e ni ka po ha |a ~a so ve ve ro na u ke. Ma da je in te re so va we u~e ni ka iz go di ne u go di nu sve ve }e, mno gi pro ble mi oko sta tu sa ve ro u ~i te qa jo{ ni su re {e ni. Ve ro na u ka je kao pred met vra }e na u {ko le2001. go di ne, po sle vi {e od po la ve ka, a we nom po vrat ku ta da su pri su stvo va li pa tri jarh Pa vle i pre mi jer Zo ran \in |i}. Te go di ne ~a so ve ve ro na u ke po ha |ao je sva ki dru gi u~e nik, dok ih je da nas ~e ti ri po sto vi {e. Pra vo da pre da je ver sku na sta vu do bi lo je se dam tra di ci o nal nih ver skih za jed ni ca i cr ka va. Pred stav ni ci ver skih za jed ni ca u Sr bi ji slo `ni su u oce ni da je uvo |e we ve ro na u ke do bar po tez, da tre ba una pre di ti na sta vu, ali i ko na~ no re {i ti sta tus ve ro u ~i te qa.

sle we ni ti ga ran ci je da }e i na red ne go di ne bi ti za po sle ni. Me se~ na pla ta im je ma wa od pla te na stav ni ka za isti fond ~a so va. Pro blem na stav ni ka ver ske na sta ve je i to {to se |a ci sva ke go di ne po no vo opre de qu ju da li }e po ha |a ti ve ro na u- ku pa se s pro me nom fon da ~a so va me wa i pla ta. Ne ki do bi ju vi {e |a ka pa sa mim tim i ve }u pla tu, ali ima i onih ko ji iz gu be |a ke pa sa mim tim i na kra ju me se ca ima ju ma wu za ra du. Mi ni star stvo di ja spo re i ve ra sma tra da su pri med be ve ro u ~i te qa oprav da ne i da wi hov sta tus tre ba ure di ti na dru ga ~i ji na ~in, od no sno da tre ba me wa ti pro pi se da bi se i oni mo gli za po {qa va ti na neo d re |e no vre me. Me |u tim, ka ko je ob ja snio Vla dan ^u ro vi} iz Vla di ne ko mi si je za ver sku na sta vu, le tos je taj za kon mo rao da se me wa ali je iz pred lo ga iz bri -

Za potpuno ukqu~ewe u obrazovni sistem Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} sma tra da bi bi lo lo gi~ no da se sta tus ve ro u ~i te qa iz jed na ~i s osta lim u~i te qi ma ko ji ra de u obra zov nom si ste mu: – Ti me bi se omo gu }i lo da se svi ovi mla di i obra zo va ni qu di ko ji su za vr {i li ver ske uni ver zi te te u pot pu no sti ukqu ~e u na{ obra zov ni si stem. Na dam se da }e mo u na red nom pe ri o du za jed no s Mi ni star stvom pro sve te re {i ti taj pro blem – ka è on. Jer, i na kon de set go di na, na stav ni ci ve ro na u ke u Sr bi ji ra de na od re |e no vre me i bez pra va ko ja ima ju osta li pre da va ~i u osnov nim i sred wim {ko la ma. Oni se ne pri ja vqu ju na kon kur se ka kve {ko le ob ja vqu ju za pri jem na stav ni ka ve} ih bi ra ju i pred la ù cr kve i ver ske za jed ni ce. Oni sva kog 31. av gu sta osta ju bez po sla i iz go di ne u go di nu su u ne iz ve sno sti ho }e li im ugo vor bi ti pro du èn, {to pre sve ga za vi si od ver ske za jed ni ce i cr kve ko ja pred la è ve ro u ~i te qe. Po {to im je rad ni od nos na od re |e no vre me, ne ma ju mo gu} nost da ko ri ste ban kar ske po god no sti kao {to su ra zni kre di ti jer ne ma ju stal no za po -

sa no da se ve ro u ~i te qi za po {qa va ju po kon kur su kao i dru gi na stav ni ci, pa je sa mim tim wi hov sta tus ostao ne pro me wen. Pred stav ni ci ver skih za jed ni ca i cr ka va, i na kon {to wi hov zah tev iza ko jeg je sta lo Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re ni je pri hva }en, osta ju pri sta vu da je neo p hod no iz jed na ~i ti sta tus ve ro u ~i te qa sa sta tu som svih dru gih na stav ni ka. Iz Mi ni star stva ve ra po ru ~u ju da }e na sta vi ti da ra de na to me da se u Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa vra ti od red ba ko jom bi ve ro u ~i te qi za sni va li rad ni od nos ba{ kao i svim dru gi na stav ni ci – kon kur som. Q. Male{evi}

FOND ZA MLADE TALENTE

Za studije u inostranstvu 413 stipendija Na sed ni ci Fon da za mla de ta len te usvo je na je li sta ko jom je odo bre no 413 sti pen di ja za stu di ra we na vo de }im svet skim uni ver zi te ti ma, sa op {te no je iz Mi ni star stva omla di ne i spor ta.

– Na kon kur su za stu di ra we u ino stran stvu iz dvo je no je 580.000 di na ra za po je di na~ ne ne to sti pen di je, od no sno sti pen di ra no je 413 stu de na ta – iz ja vi la je mi ni star ka omla di ne i spor ta i pred sed ni ca Fon da Sne `a na Sa mar xi}Mar ko vi}. Ona je do da la da }e ove go di ne bi ti fi nan si ra no 30 po sto vi {e stu de na ta u od no su na pret hod nu. Po dr {ku na kon kur su do bi li su oni ko ji }e obra zo va we sti ca ti u ino -

stran stvu, ali ko ji }e se na kon to ga vra ti ti jer, po ugo vo ru, sti pen di sti su na kon za vr {et ka stu di ja u oba ve zi da pet go di na ra de u Sr bi ji. Na Kon kur su za sti pen di ra we za stu di je na uni ver zi te ti ma ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je i Evrop ske aso ci ja ci je za slo bod nu tr go vi nu (EF TA) i na vo de }im svet skim uni ver zi te ti ma za {kol sku 2011/12. go di nu naj vi {e za in te re so va nih bi lo je, ka ko je sa op {te no, za stu di ra we u [vaj car skoj, Ne ma~ koj i Ita li ji. Ta kva prak sa po sto ja la je i na ra ni jim kon kur si ma, a naj ve }i broj pri ja vqe nih stu de na ta je s teh ni~ ko-teh no lo {kih fa kul te ta, a sle de dru {tve no-hu ma ni sti~ ke na u ke, umet nost, pri rod no-ma te ma ti~ ke i me di ci na. Se dam stu de na ta }e obra zo va we na sta vi ti na „Kem bri xu”, je dan na „Oks for du”, a je dan na ame ri~ kom „Sten for du”. Fond je, ka ko je sa op {te no, do sa da iz dvo jio vi {e od 1,3 mi li jar de di na ra za fi nan sij sku po dr {ku za vi {e od 6.000 mla dih.

dnevnik

ZAVR[NA MANIFESTACIJA AKCIJE „BITKA ZA BEBE” ODR@ANA U SKUP[TINI SRBIJE

U parlamentu nikad radosnije U Do mu Na rod ne skup {ti ne ju ~e je odr `a na za vr {na ma ni fe sta ci ja hu ma ni tar ne ak ci je Fon da B-92 “Bit ka za be be” u ko joj je to kom dva i po me se ca na ba vqe no 160 in ku ba to ra, a za po bed ni ke su pro gla {e ni svi u~e sni ci ak ci je.

ja “Bit ka za be be” naj bo qa ko ju je do sa da re a li zo vao taj fond jer je re {i la si stem ski pro blem u Sr bi ji. Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} sma tra da je una pre |e we uslo va za rad i ula ga we u opre mu pri o ri tet Mi ni star stva i da je sva ka po -

Omo gu }io ku po vi nu de set in ku ba to ra: bi zni smen Mi lan Po po vi} u dru {tvu su pru ge Se ve ri ne Vu~ ko vi}

Pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da ne ma ve }eg za do voq stva ne go ka da se naj mla |i oku pe u par la men tu u ko jem, ka ko je na ve la, mo `da ni ka da ni je bi lo to li ko ra do sti ko li ko je ju ~e bi lo. Pred sed nik Fon da B-92 Ve ran Ma ti} re kao je da je ak ci -

mo} do bro do {la. Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} za tvo rio je ak ci ju „Bit ka za be be“, po ru ~iv {i da su hu ma ni tar ne ak ci je ko ji ma se pod sti ~e na ta li tet od su {tin skog zna ~a ja za dru {tvo. – Me ni je ~ast da bu dem po kro vi teq ove ak ci je jer ne po sto ji iza zov s ko jim se na {a ze mqa su -

o ~a va i ko ji ima ta ko de struk tiv nu sna gu kao {to je ne ra |a we de ce – re kao je Ta di} na ovoj sve ~a no sti ko joj je, osim do na to ra i or ga ni za to ra, pri su stvo vao i ve li ki broj be ba i maj ki. – Mo ra mo mno go vi {e da ura di mo na pro me ni si ste ma vred no sti i da raz vi ja mo sprem nost da se ra |a ju de ca. To je naj ve }i pro blem s ko jim se su o ~a va mo da nas i u na red nih 20 go di na. Ako sva kih de set go di na ima mo 200.000 ili 300.000 sta nov ni ka ma we, ne }e mo ima ti ~i me da raz vi ja mo dru {tvo i ne }e mo ima ti ko me da osta vi mo to dru {tvo.

Pri god ni or de ni su uru ~e ni naj ve }im do na to ri ma, me |u ko ji ma su bi zni smen Mi lan Po po vi}, am ba sa dor ka SAD Me ri Vor lik, kao i pred stav ni ci ma kom pa ni ja “Ma ti je vi}”, „Ju ra kor po rej{n„, „Vik to ri ja gru pe„, „Voj vo di na {u me„... Ak ci ja „Bit ka za be be” po ~e la je 1. sep tem bra, a bi la je pla ni ra na na bav ka 100 in ku ba to ra. U ak ci ji je u~e stvo va lo vi {e od 80 kom pa ni ja, vi {e od 500 po je di na ca i bli zu 170 ma lih pred u ze }a, vr ti }a, {ko la, rad wi, udru `e wa gra |a na, fa kul te ta, sport skih klu bo va... E. D.

ZBOG NEDOSTATKA CITOSTATIKA U POJEDINIM OP[TIM BOLNICAMA

Vi{e pacijenata na Institutu za onkologiju Vojvodine Fi nan sij sku kri zu ko ja je za hva ti la na {e zdrav stvo ose }a ju sve zdrav stve ne usta no ve. Zbog ne do stat ka ci to sta ti ka u po je di nim usta no va ma u Voj vo di ni, In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo di ne ima po ve }an pri liv pa ci je na ta. – Op {te bol ni ce u Srem skoj Mi tro vi ci i Vr ba su ne ma ju ci to sta ti ke, svo je pa ci jen te {a qu kod nas na te ra pi ju pa ima mo po ve }an pri liv – ka è za na{ list di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju Voj vo di ne prof. dr Du {an Jo va no vi}. – Zbog pre li va wa pa ci je na ta iz op {tih bol ni ca u In sti tut, ima mo po ve }a nu po tro {wu ci to sta ti ka, za ko je ne do bi ja mo do dat ni no vac. Mi smo, kao je di na on ko lo {ka usta no va ter ci jar nog ni voa zdrav stve ne za {ti te u Voj vo di ni, za du è ni za le ~e we pa ci je na ta le ko vi ma s C li ste, a {to se ti ~e se kun dar nog ni voa, za du è ni smo sa mo za Ju `no ba~ ki okrug, sem Vr ba -

sa, ko ji ima op {tu bol ni cu. Ne ma mo du go va wa Re pu bli~ kog fon da za zdrav stvo, no vac re dov no do bi ja ju i dru ge bol ni ce, a za {to ni su na ba vi li ci to sta ti ke ni je mi po zna to. Li sta ~e ka wa na te ra pi ju zra ~e wem na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne se sma -

wu je i tre nut no se zra ~e pa ci jen ti ko ji su za ka za ni u av gu stu. – Te ra pi ja zra ~e wem se ra di na dva apa ra ta, na jed nom od wih se ra di u tri sme ne, a fi zi ~a ri na pri pre mi pa ci je na ta ra de u dve sme ne – ka è dr Jo va no vi}. – Osim to ga, li sta ~e ka wa se skra }u je i zbog otva ra wa mo gu} no sti da se na {i pa ci jen ti zra ~e u Kla do vu, gde ra di je dan na{ le kar. Jo{ uvek ~e ka mo od lu ku Po kra ji ne za ku po vi nu jo{ dva apa ra ta za zra ~e we, {to }e do pri ne ti to me da se na tu te ra pi ju ~e ka jo{ kra }e i da li sta bu de sve de na na naj ma wi mo gu }i broj pa ci je na ta. Za sa da In sti tut ima do voq no le ko va za le~ we pa ci je na ta, a ne do sta je je di no ci to sta tik „5-flu o ro u ra cil” ko ji je de fi ci ta ran na na {em tr ì {tu ve} ne ko li ko me se ci. Ka ko ka è na{ sa go vor nik, o~e kuj se da }e lek sti }i sre di nom na red nog me se ca. J. Barbuzan

VESTI Sindikati prosvete prete {trajkom Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Gran ski sin di kat pro svet nih rad ni ka Sr bi je „Ne za vi snost„, u ju ~e {wem otvo re nom pi smu pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u i mi ni stru @ar ku Ob ra do vi }u, upo zo ri li su da }e bi ti pri nu |e ni da po no vo {traj ku ju, uko li ko ju bi lar ne na gra de hit no ne bu du is pla }e ne. U pi smu, ko je su pot pi sa li pred sed ni ci dva sin di ka ta Slo bo dan Braj ko vi} i To mi slav @i va no vi}, pod se }a se da spo ra zum od 1. apri la pred vi |a is pla tu ju bi lar nih na gra da za 2009. i 2010. go di nu do kra ja sep tem bra, a za 2011. do kra ja go di ne. Vla da ig no ri {e sin di ka te i ne oba ve {ta va ih o re a li za ci ji do go vo re nog, na ve de no je u pi smu do sta vqe nom me di ji ma, u ko me se is ti ~e da su u ve o ma ma lom bro ju op {ti na is pla }e ne ju bi lar ne na gra de za ovu go di nu. - Isto vre me no, po zi va mo i dru ge bu xet ske ko ri sni ke da pri stu pe ovoj ak ci ji, u ci qu di sci pli no va wa vla de, da po {tu je ono {to je do go vo re no - na vo di se u pi smu.

Tre }i sin di kat pro sve te, Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, ra ni je je ta ko |e na ja vi la da }e kra jem ove ne de qe do ne ti od lu ku o pot pu noj ob u sta vi ra da, zbog ne is pla }i va wa ju bi lar nih na gra da.

SOS telefon zbog nasiqa u {kolama – Mi ni star stvo pro sve te i na u ke po kre nu }e SOS te le fon sku li ni ju za po mo} `r tva ma na si qa me |u de com u {ko la ma, pu tem ko jeg }e bi ti omo gu }e ni prav ni sa ve ti i psi ho lo {ka po dr {ka – na ja vio je mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}. – Slu ~a je vi ko ji se de {a va ju ne tre ba da bu du ana te ma za ceo obra zov ni si stem, de cu ili na stav ni ke. Po sto ji Pro svet na in spek ci ja na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve, wen za da tak je da tra gom ne ke ve sti ili pri ja vqe ne in for ma ci je sve pro ve ri, on da se utvr |u je od go vor nost pred met nog na stav ni ka, utvr |u je se i od go vor nost di rek to ra. O to me od lu ~u je {kol ski od bor. Tek ka da se {kol ski od bor iz ja sni o od re |e noj stva ri, pri me ra ra di, za di rek to ra, on da ima mo mo gu} nost mi u si ste mu da re a gu je mo.

„Del Arno bend” dobitnik nagrade „Novi optimizam” Jed no gla snom skup {tin skom od lu kom Udru è wa gra |a na “No vi op ti mi zam”, ovo go di {we pri zna we “Do bar pri mer No vog op ti mi zma” bi }e do de qe no be o grad skom mu zi~ kom sa sta vu “Del Ar no bend”. Ci qe vi ko ji ob je di wu ju ak tiv no sti “No vog op ti mi zma“ i “Del Ar no ben da” na la ze se u na vo di ma da gru pe qu di oku pqe nih oko ove dve ide o lo gi je po kre }u dru {tve ni ì vot, pod sti ~u kri ti~ ko mi {qe we i we go vo jav no is po qa va we, za go va ra ju pra vo na raz li ~i tost, kao vr hun sko pra vo sva ke in di vi due i pod sti ~u so li dar nost me |u qu di ma, sa op {ti lo je voj vo |an sko udru è we, ~i ji je idej ni tvo rac Bra ni slav - Gu ta Gru ba~ ki, ge ne ral ni me na xer ~u ve nog Po zo ri {nog klu ba “Ze le no zvo no” u Zre wa ni nu. La u re at za 2010. go di nu, da pod se ti mo, bi la je glu mi ca i bo rac za qud ska pra va Mir ja na Ka ra no vi}, a ovo go di {wa na gra da do bit ni ci ma }e bi ti uru ~e na 10. de cem bra, ka da }e u zre wa nin -

skom Na rod nom po zo ri {tu “To {a Jo va no vi}” bi ti obe le `en Me |u na rod ni dan qud skih pra va. @. B.

Tre}ina èna u Srbiji `rtve porodi~nog nasiqa Tre }i na è na u Sr bi ji su `r tve po ro di~ nog na si qa, a u ovoj go di ni ubi je ne su 44, re ~e no je na ju ~e {woj kon fe ren ci ji o su zbi ja wu na si qa pre ma è na ma. – Tre }i na è na u Sr bi ji su `r tve po ro di~ nog na si qa, ali one to ne pri ja vqu ju zbog psi ho lo {kih, so ci jal nih i kul tu ro lo {kih fak to ra – iz ja vio je pred stav nik De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji En dru He dej. On je uka zao na to da è ne u Sr bi ji ne ma ju do voq no po ve re wa u po li ci ju, so ci jal ne slu `be i pra vo su |e, a ima ju ve }e te {ko }e pri za po {qa wu ne go mu {kar ci. Po we go vim re ~i ma, za po sle nost me |u è na ma u Sr bi ji kon stant no opa da, a i wi ho va za stu pqe nost u po li ti ci je ma la – na ~e ti ri od sto mi ni star skih me sta su è ne, a u Skup {ti ni Sr bi je one ~i ne 22 od sto.

Kwi ga o Te ke li ja ma

ZIG MODERNIZUJE RAD SEMAFORA

Promocija fototipskog izdawa kwige „Tekelije: vojni~ko plemstvo 18. veka” prof. dr Alek san dra Fo ri {ko vi }a bi}e odr`ana danas u 12 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske, u Ulici Matice srpske 1. Govori}e prof. dr Qu bo mir ka Kr kqu{, prof. dr Vo jin Da bi} i prof. dr Bran ko Be {lin. G. ^.

Ras kr sni ce u rit mu op ti~ kog ka bla Zavod za izgradwu grada potpisao je ugovor vredan 2,45 miliona dinara sa preduze}em „Elkom” iz Zemuna za posao unapre|ewa sistema SAUS (Sistem automatskog upravqawa saobra}ajem) odnosno povezivawa raskrsnica. Unapre|ewe koje }e po~eti naredne sedmice podrazumeva promenu logike na osnovu koje raskrsnice rade u koordinaciji. Kako su objasnili u ZIG-u trenutno u odre|enoj grupi raskrsnica postoji jedna kao glavna, a ostale se ravnaju po woj i wi-

hova me|usobna komunikacija se obavqa preko bakarnih - telefonskih kablova. - Po novoj logici raskrsnice }e se uskla|ivati sa „ta~nim satom” i dobija}e ta~no vreme od centra, ili od drugog ure|aja na terenu i dovoditi same sebe u potrebnu sekundu u ciklusu. Time se omogu}ava ta~nija i pouzdanija koordinacija rada semafora i vrlo bitna postepena zamena postoje}eg sistema komunikacije preko bakarnog kabla na sistem opti~kih vlaka-

Novosadska petak18.novembar2011.

na u saradwi sa „Informatikom„. Na taj na~in }e se smawiti kvarovi na semaforima koji se zbog bakarnih kablova ~esto javqaju tokom grmqavina i varijacija napona - rekli su u ZIG-u. Tako|e, ostala unapre|ewa se odnose na softver u centru, na~in prikupqawa, prezentacije i kori{}ewa podataka o brojawu vozila, na~in unosa, kontrole, upisa i ostvarivawa detektorskog re`ima rada pojedinih raskrsnica, unapre|ewe rada, zame-

na vrste ure|aja koji povezuju pojedine kontrolere preko GPRS modula. U Novom Sadu je instalirano 79 kontrolera svetlosne signalizacije koji pokrivaju 81 raskrsnicu i 8 pe{a~kih prelaza. Od tog broja u sistemu SAUS je povezano 73 kontrolera od ~ega je 61 povezano putem kabla, a 12 preko GPRS-a. U narednom preriodu }e se jo{ ~etiri kontrolera povezati putem GPRS-a, najavili su iz ZIG-a. D. Igwi}

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

@i vot na ma te ma ti ka

ko 11 hiqada tu`bi iz „Informatike” sti}i }e na adrese Novosa|ana, a radi se o sugra|anima koji od januara ove godine do juna nisu pla}ali ra~une objediwene naplate. Ovo je epilog pri~e vezane za one koji duguju, a sve }e se kona~no razmrsiti na sudu. Pri~a nije nimalo vesela, jer pomenuti du`nici verovatno ne pla}aju zbog toga {to ne}e, ve} zato {to nemaju, ali bez obzira na sve protiv wih }e biti presavijen tabak. Postavqa se pitawe kako kalkulisati sa nevelikim ku}-

nim buyetom i {ta je pametno raditi. ^ini se da je ipak boqe napraviti ra~unicu po kojoj }e se ra~uni redovno platiti i ne dozvoliti da stvar dospe na sud jer se tako tro{kovi samo pove}avaju i muka postaje sve ve}a i ve}a. Istina, lako je ovako pametovati, praviti kalkulacije i razne {eme, a druga je stvar kada se na jednu stranu stave novci, a na drugu tro{kovi. Tada kre}e opasna matematika, jer treba dobro izmeriti {a je pre~e. Neki prvo plate ra~une pa {ta ostane, a neki se odlu~e za druga~iju varijantu. B. Markovi}

ZAHVAQUJU]I „MA^KOVOM PODRUMU” I TONS-u TO^EN PORTUGIZER NA SPENSU

Sme ne na ba ze nu me wa ju ras po red Gra|anske smene na zatvorenom bazenu na Spensu bi}e izmewene za vikend. Bazen }e sutra raditi u smenama od 9 do 11 sati, od 12 do 14 sati, a no}no kupawe je od 21 do 23 sata. Novosa|ani koji budu posetili ovaj centar u nedequ mo}i }e da se kupaju u tri smene, a prva je od 12.30 do 14.30 sati. Druga smena traje od 15 do 17, a tre}a od 18 do 20 sati. Radno vreme bazena za gra|ane izmeweno je zbog odr`avawa XXXII Me|unarodnog pliva~kog mitinga „Vo{a 2011”. N. R.

Vi {e kli za wa za vi kend Zbog pove}anog interesovawa u Spensu su odlu~ili da se narednog vikenda odr`i vi{e smena klizawa. Tako }e se smene u subotu odr`ati od 9.30 do 11, od 11.30 do 13, 13.30 do 15, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.20 sati. U nedequ }e termini za klizawe biti od 9.30 do 11, od 13.30 do 15, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 ~asova. B. M.

U cen tru sva to vac kli zio niz gr lo Gra|ani su imali prilike da ju~e, u centru, prisustvuju ma ni fe sta ci ji u ~ast Da na mladog vina i probaju specifi~an ton portugizera, odnosno svatovskog vina, kako ga zovu. Novosa|ani su se sjatili na {tand vi na ri je „Ma~ kov podrum” iz Iriga koja je to~ila litre i litre pomenutog vina, a prolaznici su mogli besplatno da ga degustiraju.

V remeploV

Portparolka Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) Ti ha na Vi da ko vi} rekla je da u gradu postoji preko 160 manifestacija i da se ovom Novi Sad prikqu~io evropskim i svetskim trendovma, jer se u Francuskoj otvara vino bu`ule, u Italiji nuvelo, a u Novom Sadu portugizer. - ”Ma~kov podrum” ~uva tradiciju mladog vina i `eqa nam

je da podr`imo manifestaciju, ne samo da bismo pokazali dobar primer javno-privatnog partnerstva, ve} da ovaj doga|aj dogodine bude jo{ ve}I - objasnila je portparolka TONS-a. Vlasnik pomenute vinarije Sa va Jo ji} kazao je da je ispijawe mladog vina velika atrakcija i doga|aj u svim zemqama sa vinskom kulutrom i izrazio nadu da }e vremenom i Srbija postati

jedna od onih koje uspostavqaju takvo po{tovawe prema vinu. Uz besplatnu degustaciju i, razume se, prodaju vina znati`eqnici su imali prilike da ~uju zvuke „Veselih tambura{a”, gledaju nastup folklorne grupe iz Vrdnika. „Ma~kov podrum” dodelio je i nagradu za najlep{u pesmu o vinu, „Vino je poqubac postojawa”, autorke Va siq ke Ni ko li}. A. J. Fo to: F. Baki}

KROV OBNOVQEN, USKORO GOTOVA I FASADA

E| {eg vra }a sta ri sjaj

Ve za uvek kro ji la sud bi nu [estorica qudi se u jesen 1819. prijavila na konkurs Magistrata u Novom Sadu za popunu radnog mesta geometra. Petorica su imali univerzitetske diplome, ali {esti, izvesni poreznik Efinger, u`ivao je podr{ku vladinog komesara i, naravno, 18. no vem bra 1822. bio izabran. Magistrat nije pristao da potvrdi ovakav izbor, ve} se

opredelio za najstru~nijeg kandidata Lazara Uro{evi}a. Ali, ovaj je u svojoj `albi {to nije izabran uspeo da uvredi i gradske vlasti i samog cara. Spor je re{en tako {to je Uro{evi} dobio `eqeno mesto geometra, s tim da deli platu sa Efingerom, koji je sada, posle 32 godine slu`be, dobio mesto zemenika gradskog senatora. N. C.

Biv{a streqana E|{eg, koja obnavqa nakon dvadeset godina propadawa, ovih dana bi trebalo da dobije novu fasadu, a krov je u zavr{noj fazi postavqawa. Radovi teku po planu, a majstorima na ruku ide i lepo vreme tako da se zavr{nica moè o~ekivati u januaru naredne godine, kako je i predvi|eno. - Krovna kontrukcija kompletnog objekta u potpunosti je rekonstruisana i ostalo je samo da sloìmo crep. U zavisnosti od vremenskih prilika, u narednih desetak dana bi trebalo da se zavr{i i malterisawe fasade. [to se ti~e radova u unutra{wosti zgrade, postavqene su vodovodna i kanalizaciona mreà, a sada treba da uvedemo grejawe i struju - kaè {ef gradili{ta Bra ni slav Kr kqe{.

Po wegovim re~ima, ~im se reguli{e grejawe, restaurato-

~e}e da rade svoj deo posla u cen tral noj sa li. Majstori ovih dana obijaju malter na unutra{wim zidovima i instalirana je skela koja }e restauratori ma omo gu }i ti lak {e oslikavawe tavanice. Grad je u obnovu E|{ega ulo`io 55 miliona dinara, a radovi se izvode pod nadzorom gradskog Zavoda za za {ti tu spo me ni ka kulture jer je ciq da se u {to ve}oj meri vrati prvobitan izgled. Kako je nedavno izjavio gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, obnovqen objekat koristi}e se u javne svrhe, no jo{ se ne zna kojoj ustanovi }e pripasti rukovo|e we E| {e gom. Sta ra stre qana naj ve ro vat ni je }e postati koncertna saFo to: S. [u {we vi} la, a delom }e se koristiri iz gradskog Zavoda za za- ti za sportske namene. {titu spomenika kulture poJ. Zdjelarevi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no u po je di nim ulicama na Telepu. Ra kovac: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa Salaksije od TS ka Ledincima. Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Srem s ka Ka meni ca: od 8 do 11.30 ~asova Ulica Gavrila Principa 2446 i 29-75. Be o ~in: od 8.30 do 11 ~asova deo naseqa Beo~in selo od Planinske ulice ka

manastiru. Pe tro va ra din: od 8 do 11.30 ~a so va Pre ra do vi}eva ulica 181-193 i 160180 i Uli ca Kar lo va~ ki drum. Su tra: Pe tro va ra din: od 7 do 16 ~asova Tvr|ava, Gradi}, Studeni do, Bukova~ki put, Puc ka ro{, Za no{, Rib wak, Kameni~ki put i ulice: Tome Mati}a, Palmoti}eva i Bo`idara Axije i firme „Pobeda” i „Navip”.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak18.novembar2011.

dnevnik

[TA JE POPIS POKAZAO O NOVOM SADU

F. Ba ki}

Grad {am pion po bro ju pri vre me nih sta nov ni ka ISPRED INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Ko na~ no no vi par king

Ra do vi na ure |e wu par kin ga i po sta vqa we ram pe za in va li de is pred In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne bi }e za vr {e ni za dve do tri ne de qe, re kao je za na{ list na ~el nik teh ni~ ke slu `be ove usta no ve Zo ran To pa lov. Na osno vu an ke ti ra nih ko ri sni ka uslu ga ove zdrav stve ne usta no ve ve} ne ko vre me po sto ji po tre ba da se ure di po sto je }i par king i pri laz. Pre ma re ~i ma To pa lo va, In sti tut jed nom go di {we spro vo di an ke tu me |u pa ci jen ti ma ka ko bi una pre di li u ra du ono na {ta im pa ci jen ti uka `u. Upra vo zbog to ga, In sti tut je fi nan si rao sre |i va we par kin ga. Po sto je }i par king je ve} go di na ma u lo -

{em sta wu, pre kri ven ru pa ma i udu bqe wi ma, pa je ote `a no ka ko par ki ra we vo zi la, ta ko i pro laz pe {a ci ma. Ova usta no va do sa da ni je ima la ni pri laz za in va li de. - Obez be |e na je ram pa za in va li de, pro {i ri li smo ste pe ni {te, po sta vi li no vu ogra du, po `ar ni put }e se na su ti, u to ku je as fal ti ra we i po sta vqa we beh to na na par king, a u pla nu je i da se po sta ve no ve klu pe i ra sve ta is pred In sti tu ta na Fu to {koj uli ci - ka zao je To pa lov. As fal ti ra we par kin ga bi }e za vr {e no ve} to kom na red ne ne de qe, dok }e kom plet ni ra do vi bi ti go to vi za tri ne de qe. G. ^.

JUBILEJ HUMANITARNE ORGANIZACIJE

„Ka ri tas” pro sla vio prvu deceniju Pro sla va po vo dom de se to go di {wi ce ra da “Ka ri tas” De ka na ta No vi Sad odr `a na je ju ~e u dnev nom cen tru za sta re ove or ga ni za ci je, a ma ni fe sta ci ji su pri su stvo va li gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i},

~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci dr Sa wa Sto ja no vi} i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq . U okvi ru pro gra ma po de qe ne su za hval ni ce svim vo lon te ri ma i pri ja te qi ma ove or ga ni za ci je, a de ca iz “Mon te so ri de ~i je ku }e” iz ve la su dram ski ske~. -De set go di na qu di iz “Ka ri ta sa” ne se bi~ no po ma `u svi ma ko ji ma je po treb na po mo} bez ob zi ra na po re klo, ve ru, na ci ju,

imu no sta we. Grad po ma è sa svo je stra ne, ali bez qu di ko ji ov de ra de i vo lon te ra ko ji sva ki dan po ma ù na {im naj sta ri ji ma, ovaj cen tar ne bi mo gao da funk ci o ni {e- re kao je Pa vli ~i}. “Ka ri tas” De ka na ta No vi Sad je hu ma ni tar na or ga ni za ci ja ka to li~ ke cr kve ko ja ve} de set go di na ak tiv no ra di na zbri wa va wu raz li ~i tih mar gi na li zo va nih so ci jal nih gru pa. - Ak tiv no ra di mo na pro jek ti ma ku} ne ne ge, dnev nog cen tra za sta re, “Mon te so ri de~ je ku }e” i pred {kol skom pro gra mu za de cu. Dnev no kroz na{ cen tar pro |e od 15 do 20 oso ba. Do bi ju uslu gu pre vo za ako im je po treb na, me di cin ske uslu ge, ov de se mo gu oku pa ti, iz me ri ti pri ti sak i {e }er. Ta ko |e mo gu u~e stvo va ti u re kre a tiv nim i du hov nim ra di o ni ca ma ili ~u ti pre da va wa ve za na za zdra vqe. Po red to ga do bi ja ju sva ko dnev no ru ~ak u na {em dnev nom cen tru. Na ma se qu di sa mi ja vqa ju, ko ri sni ci nas uglav nom pre po ru ~e dru gi ma sa re ~i ma hva le i ve ro vat no ta le pa re~ qu de, ta ko da nam ni je po treb na ne ka po seb na re kla ma. Mi ov de po ku {a mo da bu de mo ovim qu di ma dru ga po ro di ca, da ih sa slu {a mo i pru ì mo qu bav ka è za me ni ca pred sed ni ca “Ka ri tas” De ka na ta No vi Sad Ani ta Go vqa. A. Varga

^ITAOCI PI[U SMS

Pre ma pr vim re zul ta ti ma po pi sa sta nov ni {tva, No vi Sad je u svim po ka za te qi ma za be le ìo po rast od 2002. go di ne i po sled weg evi den ti ra wa. Na{ grad, od mah po sle ni {ke op {ti ne Pan te lej, ima naj ve }i po rast bro ja sta nov ni ka, sa in dek som 112,6. Od ce le Sr bi je, u No vom Sa du je naj vi {e pri vre me no pri sut nih sta nov ni ka od no sno qu di ko ji ov de tre nut no stu di ra ju ili ra de i taj broj iz no si 18.856. Ta ko |e, grad za u zi ma dru go me sto, po sle â je ti ne, po po ve }a wu bro ja sta no va, sa in dek som 139,6. Grad pod no Pe tro va ra din ske tvr |a ve je i ube dqi vo na dru gom me stu, iza Be o gra da po bro ju sta nov ni ka. No vi Sad sa Pe tro va ra di nom i svim pri grad skim na se qi ma ima 335.701 sta nov ni ka, {to je u od no su na 2002. go di nu po ve }a we za 36.407 qu di. U sa mom gra du bez pri grad skih na se qa ì vi 221.854 qu di dok Pe tro va ra din sa srem skim se -

li ma bro ji 33.733, a bez wih 14.298 sta nov ni ka. Od pri grad skih me sta naj vi {e qu di ì vi u Fu to gu i Ve ter ni ku, 18.269 od no sno 16.895 du {a. Naj ma wa me sta su Ste pa no vi }e vo i ê nej gde je po pi sa no 2.012 od no sno 2.095 me {ta na. Tu su i Sta ri i No vi le din ci ko ji sku pa bro je 2.802 sta nov ni ka. Kao ne ras po re |e ni ni u jed no me sto sta no va wa, evi den ti ra no je 6.000 qu di. Na te ri to ri ji No vog Sa da evi den ti ra no je ukup no 126.906 do ma }in sta va u ko ja spa da ju i po ro di~ na i ne po ro di~ na bez ko lek tiv nih i 163.128 sta no va od no sno stam be nih je di ni ca. U Pe tro va ra di nu ima 5.068 do ma }in sta va i 6.176 sta no va dok je u sa mom gra du bez pri grad skih na se qa abe le è no 89.264 do ma }in sta va i 118.762 sta no va. Kad je re~ o pri grad skim na se qi ma naj vi {e do ma }in sta va i sta no va ima u Fu to gu, Ve ter ni ku i Srem skoj Ka me ni ce u pro se ku

Fo to: B. Lu ~i}

5.000, a naj ma we u Ste pa no vi }e vu i ^e ne ju is pod hi qa du. Na ce loj te ri to ri ji gra da evi den ti ra no je 5.394 qu di da bo ra vi u ino stran stvu. Sva ka ko

naj vi {e je pre ko gra ni ce oti {lo iz sa mog gra da i to 3.031 oso ba, za tim sle de Ve ter nik i Fu tog ko je je na pu sti lo 561 od no sno 391 me {ta na. D. Igwi}

NA POPISU STANOVNI[TVA POTVR\EN PAD BROJA @ITEQA

Kar lov ~a na 117 ma we Pr vi zva ni~ no ob ja vqe ni po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku s ovo go di {weg po pi sa sta nov ni {tva po ka zu ju da u Srem skim Kar lov ci ma ipak ima ma we sta nov ni ka ne go {to ih je bi lo 2002. go di ne. U Kar lov ci ma ima, pre ma tim po da ci ma, 8.722 gra |a na, za 117 ma we ne go pre de set go di na ka da ih je bi lo 8.839. U ino stran stvu `i vi 147 Kar lov ~a na, a raz li ku do 9.124 li ca ko li ko je u vre me po pi sa evi den ti ra no qu di u tom me stu, ve ro vat no ~i -

ne |a ci Bo go slo vi je i dru gi sa pri vre me nim bo rav kom. Za sad ob ra |e ni po da ci go vo re i da u Kar lov ci ma ima 3.024 do ma }in sta va, te 4.925 sta no va. Ovim je i zva ni~ no po tvr |e na pret po stav ka o pa du bro ja Kar lov ~a na, ma da su po sto ja le i na de da se de mo graf ska sli ka u por te klih de ce ni ju pro me ni la na bo qe. Ono na ~e mu su ne ki za sni va li svo je pret po stav ke o po ve }a wu `i te qa je ste po da tak iz bi -

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ne ka tu |a pra vi la” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la

kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Ne ka tu |a pra vi la” Sti ve na Kel ma na. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ne dav no pri speo iz Ga ne s maj kom i sta ri jom se strom, je da na e sto go di {wi Ha ri son Opo ku ì vi na de ve tom spra tu zgra de u na se qu u si ro ma {nom kra ju gra da. Dru gi naj bo qi tr ka~ u ~i ta vom sed mom raz re du, Ha ri ju ri kroz no vi ì vot u svo jim do ra |e nim pa ti ka ma – na ko ji ma su mar ke rom na cr ta ne Adi da so ve pru ge – bla è no ne sve stan ve o ma stvar ne pret we ko ja vre ba sa svih stra na. Ali ka da jed nog de ~a ka ne ko iz bo de no èm na glav noj uli ci, a apel po li ci je da se ja ve sve do ci na i |e sa mo na }u ta we, Ha ri od lu ~u je da za po~ ne vla sti tu is tra gu ubi stva. Ta ko ne ho ti ce ugro à va sla ba {nu mre ù ko ju je we go va maj ka is pre la oko svo je po ro di ce u po ku {a ju da je za {ti ti. N. R.

ra~ kog spi ska o bro ju qu di s pra vom gla sa, na kom se sa da na la zi 8.493 ime na. Naj o bi~ ni jim po re |e wem ci fa ra pro iz i la zi da od 8.722 gra |a na ne mo `e bi ti 8.493 bi ra ~a, pa je vi {e ne go ja sno da je spi sak ne a `u ran. Od mah po za vr {et ku ovog po sla u Kar lov ci ma po pi sna ko mi si ja je ob ja vi la po da tak da je u Kar lov ci ma po pi sa no 9.024 qu di i da ima 5.134 sta no va, a na kon sta ti sti~ ke ob ra de do {lo se do sa da {wih 8.722 sta nov ni ka i 4.925 sta no va. Z. Ml.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Podela kan ti za sme }e Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Be li lo” iz Srem skih Kar lo va ca po de li }e bes plat no gra |a ni ma no ve kan te za sme }e. Re~ je o kon ti gen tu od 800 kan ti na me we nih is kqu ~i vo oni ma ~i je su po su de za sme }e o{te }e ne. Ka ko sa zna je mo od di rek to ra JKP „Be li la” \or |a Hor va ta, kan te }e pred u ze }u bi ti is po ru ~e ne do 28. no vem bra, a gra |a ni ko ji ma su po treb ne, mo gu ve} da se pri ja ve na por tir ni ci Ma gi stra ta.

- De li }e mo ih pre ma spi sku ko ji je ra ni je sa ~i ni lo Ode qe we za ko mu nal no - stam be ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne - ka `e Hor vat i do da je da }e i no vo pri ja vqe ni do bi ti {an su da ze me ne kan te. - Po su de }e bi ti nu me ri sa ne i sa sva kim od gra |a na sklo pi }e mo ugo vor o da va wu kan ti na ko ri {}e we. Jo{ uvek ni smo do ne li od lu ku ka da i gde }e bi ti po de la, ali gra |a ni }e o sve mu bla go vre me no te le fon skim pu tem bi ti oba ve {te ni. Z. Ml.

Kar lov ci bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i, da nas od 10 do 15 ~a so va bez vo de }e bi ti Srem ski Kar lov ci. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te lef na 0800-333-021. A. J.

Pe sme Pa tri ka Ko val skog Kwi ga pe sa ma Pa tri ka Ko val skog „@u~ mi kro ko zma” bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Po r ed auto r a, u do g a | a j u }e

u~e stvo va ti i mo de ra tor Bo jan Sam son. Ova pro mo ci ja se odr `a va u okvi ru no vog ci klu sa kwi `ev nih ve ~e ri Grad ske bi bli o te ke. D. R.

065/47-66-452

Sta ra zo na pro pa da, no va se gra di No vi Sad gra di po slov nu oazu na Rim skim {an ~e vi ma, a in du strij ska zo na Se ver uz ka nal, sa in fra struk tu rom i objek ti ma, zvr ji sko ro pra zna. Ko vo di pri vre du u grad skoj upra vi? I ka da }e ko na~ no gra do na ~el nik da obi |e i taj deo gra da i vi di ko ji po ten ci jal ni je is ko ri {ten. 063/5878.. * * * Sva ka ~ast za po ru ku sa tel. 064/ 8242... Ra di se o uli ci Iva na Go ra na Ko va ~i }a ko jom i Adi ~a ni hva ta ju ve zu sa sve tom. Uli ca ne ma ivi~ wa ke, a uza na je. Ru pe su „ras po re |e ne” du `i nom ivi ce ko lo vo za i naj ve }u opa snost pred sta vqa ju pri li kom mi mo i la `e wa vo zi la. 064/1304...

* * * Mi slim da bi mo gli na pra vi ti od li~ nu pri ~u o pen zi o ne ri ma i bes plat nim no vi na ma sa okret ni ce na Li ma nu IV. Sva ko ju tro u 8 sa ti od i gra va se `e sto ka bor ba oko to ga ko }e po ku pi ti vi {e no vi na. Zar mi osta li qu di ne ma mo pra va na te no vi ne? 064/3070... * * * Voj na bol ni ca u Pe tro va ra di nu sla vi 225 go di na po sto ja wa. Za po sle ni u ovoj usta no vi se hva le ka ko se kod wih us pe sno oba vqa ju svi (!?) pre gle di, ope ra ci je, ka ko za voj ne osi gu ra ni ke, ta ko i za ci vi le. Ali, isti na je dru ga ~i ja. Na i me, ova usta no va ne ma le ka ra re u ma to lo ga,

pa su pa ci jen ti pri mo ra ni da na pre gle de pu tu ju na VMA u Be o grad. Zar mo ra ova ko? Da li na bi rou ra da ne ma le ka ra ove

stru ke ili je ne {to dru go u pi ta wu? Dok se ne re {i ovo (a ~i sto sum wam da ho }e), pu tuj te qu di 160 ki lo me ta ra, mal tre ti raj -

te se, ~e kaj te u re du. Za {to da bu de jed no stav no, ka da mo è kom pli ko va no? 064/9708... * * * SBB je po no vo oteo No vo sa |a ni ma wi ho vu TV „Ka nal 9”. Stvar no bez o bra zno! Ko nam je na tu rio i za ko ju ce nu emi te ra ko ji oti ma gra |a ni ma no vac ? 063/8715... * * * Go spo din sa bro ja 066/9405... ni je u pra vu. Za {to mla di stru~ wa ci pre od la ska „na po qe” tre ba da vra te no vac dr à vi za wi ho vo {ko lo va we? Dr à va je do zvo li la hi per pro duk ci ju stru~ wa ka, ko ji ne ma ju ni ka kve {an se da se

za po sle, zbog lo {e eko nom ske po li ti ke. Pa re tre ba da vra te sa ka ma tom, oni ko ji su za to od go vor ni. 064/3385... * * * Eko no mi ja o ~e ti ri in du strij ske zo ne u Op {ti ni [id je na u~ na fan ta sti ka, a `i vot mla dih, na rav no ne za po sle nih je ho ror. 064/3627... * * * U Be ta ni ji na kon zer va tiv nom ne ra di ul tra zvuk ve} ne de qa ma! Za {to? Ko je od go vo ran za to? Ka ko `e ne da se le ~e kad se kre }e od pre gle da na ul tra zvu ku, pa tek on da ope ra ci ja? 064/2369...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak18.novembar2011.

KO [AR KA[ MI LI ^I] I GRAD NA JA VI LI HU MA NI TAR NU AK CI JU NA SPEN SU

Kon cer tom pro tiv Ba te no ve bo le sti Hu ma ni tar ni kon cert za de cu obo le lu od Ba te no ve bo le sti na ko jem }e u~e tvo va ti po zna ta ime na sa na {e estrad ne sce ne odr `a }e se 27. no vem bra na Spen su, na ja vi li su na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} ko ji je oku pio mu zi ~a re, gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi} i ~la ni ca iz udru `e wa „«@i vot„ Bo ja na Mi ro sa vqe vi}. Mi li ~i}, ko ji je ra ni je ve} po ma gao de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti, po zvao je sve da se oda zo vu kon cer tu na ko jem }e od li~ nu at mos fe ru pra vi ti tak mi ~a ri „Pr vog gla sa Sr bi je„, „Ap so lut no ro man ti~ no„, „Zve zde Gran da„, tru ba ~i iz sa sta va „Bal ka ni ka„, „Fraj le„ i „Ga ra vi so kak„. Na po me nuo je da }e sav pri ku pqen no vac bi ti dat za le ~e we ~e ti ri ma li {a na, da svi iz vo |a ~i na stu pa ju bes plat no, kao i da je or ga ni za ci -

Pri ku pqen no vac i}i }e za le ~e we ~e ti ri ma li {a na, svi iz vo |a ~i na stu pa ju bes plat no, or ga ni za ci ja vo lon ter ska. Po zna ti ko {a ra{ po kla wa 500 ula zni ca ja ta ko |e pot pu no na vo lon ter skom ni vou. - Ape lu jem na sve qu de da ku pe kar te, a ja li~ no po kla wam 500

ula zni ca oni ma ko ji ne mo gu se bi da ih pri u {te, kao {to su de ca iz De~ jeg se la i sli~ no - re kao je ko {ar ka{.

Maj ka de voj ~i ce obo le le od Ba te no ve bo le sti Bo ja na re kla je da ih je po po vrat ku iz Ki ne sa te ra pi je do ~e ka la le pa vest o or ga ni za ci ji hu ma ni tar nog kon cer ta i za hva li la se Dar ku Mi li ~i }u ko ji je bio uz wih od sa mog po ~et ka. - Ide ja pri ku pqa wa sred sta va pro da jom ula zni ca za kon cert je od li~ na, a mi }e mo se tru di ti da u~e {}em u toj ak ci ji po mog ne mo i olak {a mo `i vot ovoj de ci i wi ho vim po ro di ca ma - sap {tio je gra do na ~el nik, re kav {i i ka ko se sve ovo de {a va za hva qu ju }i ne se bi~ no sti i ve li kom sr cu Dar ka Mi li ~i }a. Pa vli ~i} je ape lo vao i na sva pred u ze }a i kom pa ni je da se pri kqu ~e ovoj hu ma noj ak ci ji i ku pe kar te za kon cert pre ma svo jim mo gu} no sti ma. Kar te se mo gu ku pi ti na bla gaj ni Spen sa po ce ni od 800 i 1000 di na ra. A. L.

TO PLA NA PRED LO @I LA, DA LI ]E GRAD PRI HVA TI TI

Od 1. de cem bra gre ja we skupqe 7,5 po sto? Port pa rol ka „To pla ne” Je le na Vu jin iz ja vi la je da su od Agen ci je za ener ge ti ku do bi li pro ce nu da bi gre ja we tre ba lo da po sku pi za 13,5 od sto. Od mah na kon {to je sti gao do pis od Agen ci je, sa stao se uprav ni od bor pred u ze }a i od lu ~io da od Grad skog ve }a tra `i po sku pqe we gre ja wa od 7,5 po sto. Vu jin je na ja vi la da bi no va ce na mo gla star to va ti ve} od 1. de cem bra. Ovim po sku pqe wem gre ja we bi se ubu du }e pla }a lo 92,07 di na ra, a ce na to ple po tro {ne vo de bi la bi 286,49 di na ra. S dru ge stra ne, di rek tor Agen ci je za ener ge ti ku De jan Ko va~ re kao je za „Dnev nik” da je Agen ci ja ura di la kal ku la ci ju i pred lo `i la SNS O NA JA VI PO SKU PQE WA GRE JA WA

Ener get ski {ok

Na ja vqe no po sku pqe we gre ja wa, ~e tvr to po re du, ovog pu ta od 7,5 od sto, sma tra mo sa mo lo gi~ nim ni zom ne lo gi~ nih, dr skih i is kqu ~i vo in te re snih po te za grad ske vla sti na od la sku, ka `e se u sa op {te wu GO Srp ske na pred ne stran ke. Na ja vqe na no va ce na gre ja wa od 92,1 di nar po me tru kva drat nom, {to pred sta vqa po ve }a we od sko ro 105 po sto od ka da su stu pi li na vlast, uz pro se~ nu tem pe ra tu ru od is pod 20 ste pe ni u ve li koj ve }i ni no vo sad skih sta no va, i is pod pro se~ nu ko li ~i nu pa ra u nov ~a ni ci ma No vo sa |a na, pred sta vi }e pra vi ener get si {ok, na sta vqa se u sa op {te wu. Na pred wa ci pod se }a ju i da se pre sa mo ne ko li ko da na od nad le `nih iz JKP „No vo sad ska to pla na” mo gla ~u ti su prot na in for ma ci ja, ka ko ne ma raz lo ga da gre ja we po sku pi. A. L.

VESTI „Vir vel” u CK13 Be o grad ski bend “Vir vel” na stu pi }e ve ~e ras u 22 sa ta u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Kon cert }e tra ja ti sat vre me na, a ula zni ca ko {ta 250 di na ra. N. R.

Ra di ka li da ju prav ne sa ve te Sa vet za pra va i pro pi se Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e prav ne sa ve te da nas od 16 do 18 ~a so va. Grad ski od bor stran ke na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18. G. ^.

Kon cert kla si~ ne mu zi ke Kon cert kla si~ ne mu zi ke odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, u \u re Jak {i }a 7. Na fla u ti }e na stu pi ti Iva na Jur ca, a za kla vi rom Ko sta Jev ti}. Ulaz je slo bo dan. M. S.

„To pla ni” i Grad skom ve }u da gre ja we po sku pi 15 po sto. - Po ve }a we od 15 od sto je op ti mal no da bi „To pla na” po slo va la po zi tiv no, sve is pod to ga je kr pqe we ru pa. Ne ve ru jem da }e sa no vom ce nom pa sti ste pen na pla te ko ji je bli zu 80 od sto. Te {ko je re }i {ta je eko nom ska ce na gre ja wa u Sr bi ji jer su i „Sr bi ja gas” i to pla ne op te re }e ne kre di ti ma - ob ja snio je Ko va~. Pro ce na ce ne gre ja wa se ra di na osno vu tro {ko va „To pla ne” za ener gen te, a naj vi {e nov ca od la zi na gas, ko ji ~i ni 70 od sto tro {ko va ovog pred u ze }a. Pod se }a mo da je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} na ja vio da }e gre ja we po sku pe -

ti do 10 od sto, a sad osta je da se vi di ko li ki }e pro ce nat grad ska vlast odo bri ti. Ko va~ je na po me nuo da je no vom od lu kom o snab de va wu to plot nom ener gi jom ko ja po ~i we da se pri me wu je od na red ne grej ne se zo ne re gu li sa no da ce na gre ja wa pra ti ce nu ga sa. Kao pro blem, Ko va~ je is ta kao i to {to je „To pla na” kva li fi ko va ni ku pac, pa ni je mo gla da me wa ce nu gre ja wa u skla du sa ra stom tro {ko va, jer je sa „Sr bi ja ga som” pot pi sa la ugo vor pre po sku pqe wa ga sa. Po sled wi put gre ja we je po sku pe lo pre go di nu da na, ka da je ce na ko ri go va na za 30 od sto. Tre nut na ce na gre ja wa je 86,42, a to ple po tro {ne vo de 266,49 di na ra. D. Ig wi}

JU ^E PRO MO CI JA U GRAD SKOJ KU ]I

Veb por tal zo ve in ve sti to re Kan ce la ri ja za lo kal ni eko nom ski raz voj pred sta vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je u Grad skoj ku }i, do sa da re a li zo va ne i pred sto je }e ak tiv no sti pro jek ta „Veb por tal za in ve sti to re sa GIS-om”. Na kon fe ren ci ji se mo glo ~u ti da je vred nost ovog pro jek ta pre ko 292 hi qa de evra, a da je we gov glav ni za da tak pru `a we in for ma ci ja o in ve sti ci o nim mo gu} no sti ma No vog Sa da za po tre be ula ga ~a, kao i lo kal no - pri vred nog sek to ra, in stu tu ci ja i gra |a na. Pro je kat }e do pri ne ti jed no stav nom i br zom na ~i nu do bi ja wa po treb nih in for ma ci ja ko je }e bi ti stal no a`u ri ra ne, do pri ne }e stva ra wu bo -

qeg in ve sti ci o nog okru `e wa za po sto je }e i po ten ci jal ne in ve sti to re. Do sa da je for mi ra no stal no rad no te lo ko je ~i ne pred stav ni ci gra da, grad ske Upra ve za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve, Za vo da za iz grad wu gra da, „Ur ba ni zma” i pred stav ni ci Re pu bli~ kog ge o det skog za vo da. Do sa da je ura |e na di gi ta li ca ci ja par ce la ka tar star skih op {ti na No vog Sa da 1, 2, 3 i 4, ure |e na je osno va veb por ta la, na ba vqe ni su soft ve ri i deo opre me ko ji }e slu `i ti za da qi raz voj Ge o- graf skog in for ma tiv nog si ste ma. Sa da pred sto ji iz ra da du go ro~ nog pla na raz vo ja GIS - a, sle di obu ka ~la no va rad nog te la i unos po da ta ka. B. M.

U VR TU SE ]A WA, NA ^E TVR TOM GROB NOM PO QU NA GRAD SKOM GRO BQU

Usko ro po hra na ur ni u osa ri ju mu Po greb no pred u ze }e „Li sje” uve li ko pri vo di kra ju gra |e vin ske ra do ve na gro bqi ma po pla nu po slo va wa za ovu go di nu. U Vr tu se }a wa na ~e tvr tom grob n om po q u na Grad s kom gro bqu sa gra |en je osa ri jum, za jed ni~ ka grob ni ca za po hra nu ur ni. “Do kra ja me se ca, da kle za ne ko li ko da na, po ~e }e i pr ve po hra na ur ni”, iz ja vi la je Sla vi ca Zeq ko vi} iz Slu `be za in f or m i s a w e po g reb n og pred u ze }a. Ka è da je vred nost in ve sti ci je 2,7 mi li o na di na ra, te da }e oko osa ri ju ma bi ti ure |e no ze le ni lo i po dig nut trav wak. Pre do ~a va da za ne ko li ko da na tre ba da se za vr {e ra do vi na re k on s truk c i j i vo d o v od n e i hi d rant s ke mre ` e na pr v om grob nom po qu. Ukup no }e bi ti re kon stri sa no 450 me ta ra hi drant ske mre è i oko 140 me ta ra vo do vod ne mre è, a ovi gra |e vin ski ra do vi, ve li Zeq ko vi}, iz no se ~e ti ri mi li o na di na ra.

– Po sao }e bi ti na sta vqen na pro le }e na tre }em grob nom po qu ko ji se, ina ~e, na sla wa na pr vo, a za tim i da dru gim po qi ma i is pred po slov no - teh ni~ kog blo ka „Li sja” na Grad skom gro bqu. Ta ko }e bi ti ura |e na kom plet na obo va at mos fer ske ka na li za ci je sa vo do vod no-ka na li za ci o nom mre `om. Na svim de o ni ca ma }e se po pra vi ti ili po sta vi ti no ve pe {a~ ko - kol ske sta ze - na po mi we Zeq ko vi}. „Li sje” ove go di ne ni je ra di lo sa mo na Grad skom gro bqu ve} je in ve sti ra lo i na dru gi gr bo qi ma. - Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu iz gra |e no je 600 me ta ra kva drat nih sta za. Na gro bqu na Tran xa men tu u Pe tro va ra di nu bi }e usko ro jo{ ozi da no no ve ogra de u du `i ni 220 me ta ra. Ta mo jo{ tre ba da se po sta ve i dve ka pi je, pe {a~ ka i pe {a~ ko kol ska. Ra do vi na tom gro bqu ko {ta ju „Li sje” pet mi li o na di na ra - re kla je iz Slu `be za in for mi sa we Sla vi ca Zeq ko vi}. Z. De li}

VESTI Vu le Jev to vi} pred sed nik GO SUB NOR Na van red noj iz bor noj Skup {ti ni Grad skog od bo ra (GO) SUB NOR-a za no vog pred sed ni ka iza bran j pen zi o ni sa ni voj ni pod o fi cir Vu le Jev to vi}, ina ~e ne ka da {wi ko man dant re~ nih bro do va u Re~ noj flo ti li Voj ske Sr bi je. On je na toj funk ci ji na sle dio Mir ka Pa ji }a, ko ji je zbog bo le sti, pod neo ostav ku. Vu le Jev to vi} je do sa da bio ~lan Grad skog od bo ra i pred stav nik je no vo sad ske bo ra~ ke or ga ni zu je u Re pu bli~ kom od bo ru SUB NOR-a Sr bi je.

Bor ci NOR-a sla ve go di {wi cu Sa vez udru è wa bo ra ca NOR-a obe le à va 69 go di na od for mi ra wa 6. Li~ ke pro le ter ske di vi zi je, 7. Ba nij ske udar ne di vi zi je i 8. Kor du na {ke udar ne di vi zi je. Sve ~a nost }e se odr à ti su tra u Klu bu bo ra ca, Zmaj Jo vi na 3/1 u No vom Sa du sa po ~et kom u 10.30 sa ti. I. J.

Fo to: B. Lu ~i}

PAJ TI] PO SE TIO KUD „PE TE FI [AN DOR”

Vre me ve li kih ju bi le ja

Po red Pe te fi je vih da na, Kul tur no-umet ni~ ki cen tar „Pe te fi [an dor” obe le à va ove sed mi ce i 80 go di na po sto ja wa i 60 go di na ot ka ko cen tar no si ime ovog pe sni ka. Ka ko je ka za la pred sed ni ca ove in sti tu ci je Te o do ra Mar ton Ba lint, do kra ja ne de qe bi }e iz ve de no vi {e ma ni fe sta ci ja. - Sva ki dan bi }e pred sta vqa ne na {e sek ci je ko je ak tiv no ra de. U po ne de qak je bi lo ot vra we iz lo `be ru~ nih ra do va i fo to gra fi ja ko je pri ka zu ju 80 go di na ra da cen tra - na ve la je Mar ton Ba lint do da u }i da je u pla nu iz da va we mo no gra fi je ko ja }e sa dr à ti sve pri ku pqe ne fo to gra fi je i bi }e de qe na na sku pu za Bo ì}.

Cen tar je ju ~e po se tio i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ko ji se osvr nuo na voj vo |an sku {a ro li kost zna ~aj we nog o~u va wa. - Voj vod na je je di na re gi ja u Evro pi sa {est slu `be nih je zi ka i to bo gat stvo mo ra mo ~u va ti. KUD „Pe te fi [an dor” jed no je od naj ve }ih i naj zna ~aj ni jih dru {ta va u Voj vo di ni i za to za slu `u je sva ku po dr {ku po kra jin ske vla de- re kao je Paj ti} na vo de }i da gra |a ni ima ju ci vi li za cij sku oba ve zu da sa ~u va ju sve ono {to su im pre ci osta vi li. Ve ~e ras }e obe le `a va wu ju bi le ja Ma |ar skog kul tur nog cen tra pri su stvo va ti i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i. A. J.

SKUP [TIN SKI SA VE TI O BEZ BED NO STI U [KO LA MA

Ra ste na si qe me |u mla di ma „Me sec bez na si qa” tre ba la bi da bu de no va mar ke tin {ka kam pa wa ko ja }e se spro ve sti na te ri to ri ji gra da u svr hu pre ven ci je na si qa me |u u~e ni ci ma osnov nih i sred wih {ko la, za kqu ~e no je na ju ~e ra {noj za jed ni~ koj sed ni ci Sa ve ta za jav ni red i mir i bez bed nost i Sa ve ta za obra zo va we i sport Skup {ti ne gra da. Je di na te ma na dnev nom re du bi la je bez bed nost de ce osnov nih i sred wih {ko la. ^la no vi ovog sa ve to dav nog te la iz ra zi li su svo je ne za do voq stvo jer ve }i na {ko la ko je u~e stvu ju u pro gra mu Unicefa „[ko la bez na si qa” ni su do sta vi le iz ve {ta je o ak tiv no sti ma. Na i me, to je do sa da ura di lo sa mo 11 osnov nih i dve sred we {ko le, iako je rok pro {ao pre ne ko li ko me se ci. Sa ve ti su da li {ko la ma rok do kra ja go di ne da do sta ve iz ve {ta je, kao i da se na ak ti vu di rek to ra raz mo tri raz log za {to su se {ko le oglu {i le na zah te ve Skup {ti ne. Ru ko vo di lac Gru pe za su zbi jan we ma lo let ni~ ke de li nkven ci je

PU No vi Sad Ne nad Er de qan ka è ka ko je u po sled wih de set me se ci u {ko la ma za be le è no 541 ne pri me re no de lo, u od no su na pro {lo go di {wih 370, te da je u istom pe ri o du u objek ti ma sa mih {ko la bi lo 115 kri vi~ nih de la. Na po rast ma lo let ni~ kog na si qa uka za la je i pred stav ni ca Cen tra za de ka dent no po na {a we mla dih, is tak av {i da je No vi Sad pr vi grad ko ji je po kre nuo ak ci ju pro tiv svih vr sta na si qa pu tem in ter ne ta, te da se ovom pro ble mu kod nas ne po sve }u je do voq no pa `we. Pred sed nik skup {ti ne Alek san dar Jo va no vi} apo stro fi rao je {kol ske in sti tu ci je kao po lu gu ko ja tre ba naj vi {e da do pri ne se u ovom pro ce su. Po we mu, an ga ò va we po li ci je ili pri vat nog obe ze be |e wa u {ko la ma, za ko je grad ne ma ni za kon ske osno ve, ne go is kqu ~i vo sa me {ko le, re {i li bi pro blem sa mo krat ko ro~ no. Ono na {ta, ka ko ka è, tre ba ra di ti je edu ka ci ja u~e ni ka, pa i ro di te qa, na sma we wu mr `we pre ma raz li ~i to sti ma iz ko jih se da qe ra ~va ju na si qa. A. L.

NA ZI RE SE PO MAK U [TRAJ KU U „NO VI TE TU”

Sti `e deo pla te? Za po sle ni u AD”No vi tet” da nas }e od lu ~i ti da li }e se vra ti ti na po sao ili i da qe na sta vi ti {trajk. Po ~e tak ra da, po sle ne de qu da na {traj ko va wa, za vi si od upla te dru gog de la pla te za sep tem bar, re kla je iz sin di ka ta pred u ze }a Alek san dra Ig wa to vi}. - No vac ni je sti gao na ra ~u ne ju ~e do kra ja rad nog vre me na do 15 ~a so va, ma da smo do bi li uve ra va we od po slo vod stva pred u ze }a da }e deo za ra de bi ti upla }en - re kla j Ig wa to vi}. Pre ma we nim re ~i ma pred stav ni ci sin di ka ta da nas }e raz go va PO KLO NI I SNI @E WE

Otva ra se no va „Idea”

No va pro dav ni ca „Idea” bi }e otvo re na da nas, u 8 ~a so va, na Bu le va ru oslo bo |e wa 27. Pr ve kup ce o~e ku ju po klo ni, a po je di ni ar ti k li bi } e na sni ` e w u. Ovaj obje kat ra di }e od po ne deq ka do su bo te od 7 do 21.30 ~a sa, a ne de qom od 8 do 15 sa ti. A. J.

ra ti s po kra jin skim se kre ta rom za rad i za po {qa va we Mi ro sla vom Va si nom. - Na{ zah tev ni je sa mo is pla ta za o sta log de la li~ nog do hot ka ve} i po ve zi va we rad nog sta à za go di nu i po da na i pot pi si va we ko lek tiv nog ugo vo ra, {to ~e ka mo dve go di ne. Raz go vor s Va si nom sma tra mo zna ~aj nim i od we ga }e mo tra ì ti da ulo ì auto ri tet kod vla sni ka „No vi te ta” da ostva ri mo pra va iz rad nog od no sa - is ta kla je Ig wa to vi}. Vla snik Dra gan \u ri} to kom ne de qu da na pro te sta iz be ga vao je no vi na re. Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak18.novembar2011.

У ЗРЕЊАНИНУ ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА НЕГУЈЕ ДИРЕКТАН ПРИСТУП

На кафи с предузетницама

Почаст српским ослободиоцима

ЗРЕЊАНИН: Полагањем венаца на неколико спомен обележја, јуче је у Зрењанину обележен 17. новембар, Дан ослобођења града у Првом светском рату. Венце су на спомен -обележје на Граднуличком гробљу, спомен плочу пуковнику Драгутину Ристићу Бригадиру, бисту војводе Петра Бојовића, спомен-плочу српским добровољцима у порти храма Успења пресвете Богородице и на споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу на Тргу слободе положили одборници Скупштине града из редова владајуће коалиције и опозиције, као и представници Удружења потомака ратника ослободилачких ратова 19121918. и Одбора за обнову споменика краљу Петру Карађорђевићу. Празник града Зрењанина,

установљен је у знак сећања на 17. новембар 1918. године, када је пешадијска бригада пуковника

Драгутина Ристића ослободила Велики Бечекрек. Тада је Српско народно веће преузело управљање градом од мађарске власти. То веће је осно-

вано 31. октобра 1918. године, као прво у Војводини, и имало је кључну улогу приликом доноше-

ња одлуке о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Србији, на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године. Ж. Б.

Безбедније на мосту

Асфалтиран тротоар и попрaвљена ограда

Фото: М. Митровић

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (20.00)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Yo ni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vez po pi smu, pi smo po ve zu”; „[est de ce ni ja od boj ka {kog klu ba u Srem skim Kar lov ci ma”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sa wa Cve ta no vi} ( de~aka i devoj~icu) iz Novog Sada, Kri sti na Ko va ~e vi} (de~aka i devoj~icu) iz Futoga i Slav ka Sa vi} (dva de~aka) iz Ka}a, DEVOJÎCE: Afer di ta [a ba naj, Dra ga na Tor wan ski i Mi li ca Ma le ko vi} iz Novog Sada, Mi li ca Po po vi} iz Nove Gajdobre, Ta wa Ta ti} iz Starog Slankamena, Ana Ko ma di na iz Beo~ina, Jo va na Bo san ~i} iz Ba~kog Jarka, Ta ma ra De ja no vi} iz Petrovaradina, Sa wa Smo qa no vi} iz Kqaji}eva, Ma ja Pro da no vi} iz [ida i Vi da Fi li po vi} iz [ajka{a, DEÂKE: Qi qa na Bor ko vi}, Dra ga na Tur bi}, San dra Gra ~a nin i Qu bi ca Per ko vi} iz Novog Sada, Ta wa Ni ko li} iz Derowa, Ana Tru si na iz êneja, Ti ja na Ro ca iz Sombora i Qu bi ca Ni ko li} iz Obrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragiwa Jovana Mandari} (1931) u 12 ~asova, Biserka Milo{a Bogdanovi} (1924) u 12.45 i Srpko Spasoje Gaji} (1933) u 13.30 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Branko Vase Lemaji} (1928) u 15 ~asova.

АДА: Јавно комунално предузеће „Стандард” из Аде је започело санцију моста на регионалном путу Р-122 на крају Улице Жарка Зрењанина у Ади према Молу. Укупна вредност радова који се финансирају из општинског буџета Аде је 500.000 динара. Радови подразумевају асфалтирање тротоара и попрaвку ограде на мосту, па ће, када се радови заврше, промет на мосту бити безбеднији. М. Мр.

СТАРА ПАЗОВА: Следом слогана „Стара Пазова - општина бизниса и спорта” први човек ове локалне самоуправе Горан Јовић приредио је први пут дружење са женским делом предузетничке популације. Сусрет назван „Кафа са предузетницама” одвијао се у једном од салона Националне куће фудбала. Поред уживања у омиљеном напитку, вођен је разговор председника са тридесетак предузетница из разних области, окупљених у Удружењу „Бистра” које је формирано ове године. Председник Јовић је предложио да се и убудуће с времена на време предузетнице и представници локалне власти окупљају да би унапредили услове у којима привреда живи и ради. Поред Оливере Мандић, председнице Удружења „Бистра”, првом „кафенисању” са председником су присуствовала је неколицина предузетница које су већ одавно успешне у бизнису, неке тек развијају посао, има и оних које већ дуго раде у породичним фирмама, док су неке само помажући чланови на афирмацији женског предузетништва, оснаживању и економском осамостаљивању жена.

Сусрет у Националној кући фудбала

Предузетнице, различитог доба старости и пословног искуства су председнику поставиле више питања и указале на проблеме претераног администрирања, комуникације са разним инспекцијама и различите аршине у примени прописа за поједине предузетнике у разним областима па и код постављања рекламних паноа. Председница „Бистре” Оливера Мандић је изразила жељу и наду да се предузетнице састану „на кафици” са председни-

ком бар квартално да би могле да изнесу проблеме са којима се суочавају у послу и размене идеје како их решавати. Горан Јовић је најавио да ће тражити извештаје од надлежних служби и изразио спремност да се на такав начин ради на решавању свих проблема уз позив да му се предузетнице, као и сви грађани, обрате директно кад примете некакве неправде и привилегије. А. Мали

НОВОБЕЧЕЈСКИ ДАР СЕЛУ ДЕСКА У МАЂАРСКОЈ

Цреп за српску школу НОВИ БЕЧЕЈ: У потрази за новим прекограничним партнером, представници места Деска из Мађарске дошли су у Нови Бечеј како би се са челницима ове локалне самоуправе договорили о помоћи при изградњи српске школе у том мађарском градићу. Председник тамошње мањинске самоуправе и Културно-уметничког друштва „Банат” Кристија Брцан рекао је

TElEfOnI

да је повод доласка гостију из Мађарске прекогранични пројекат на којем већ сарађују са Новим Кнежевцем. - Сада тражимо још партнера за будуће програме. Mи обнављамо српску школу и забавиште, и преко неких веза стигли смо и до Новог Бечеја. Тражимо донацију, конкретно цреп, за покривање зграде. Већ смо добили позитивне нагове-

штаје и надамо се да је ово само почетак једне дугорочне сарадње изјавио је Брцан. Деска је место у коме живи највише Срба у Мађарској. Планирано је да обновљена зграда почне са радом почетком следеће године. Она траба да обезбеди достојанствено место, простор за мањинско образовање и за различите културне програме. Ж. Б.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Пуштен „Систем 48 сати” МАЛИ ИЂОШ: Покрајински секретар за локалну самоуправу и међурегионалну сарадњу др Томислав Стантић званично је пустио у рад „Систем 48 сати” у Малом Иђошу. Овим ће сви грађани општине Мали Иђош моћи да пријаве било који комунални проблем у свако доба дана током целе године, а одговор могу да очекују у року од 48 сати. Пријаве се могу односити на проблеме из области јавних површина, расвете, водовода и канализације, затим илегалних сметлишта, игралишта, као и гробља и саобраћајних знакова. Грађани своје примедбе могу упутити путем телефона 024/731-421, преко поруке на број 063/699998 и преко е-mail адресе: sistem48maliidos@gmail.com. За рад овог система, Покрајински секретаријат за локалну самоуправу и међурегионалну сарадњу је издвојио више од 1,5 милиона динара. М. Кк.

НАД ЛЕ ЖНИ УМИ РИ ЛИ КИ КИНД СКУ ЈАВ НОСТ

Болница опстаје, али недостају специјалисти КИКИНДА: Кикиндска болница неће бити угашена, рекао је јуче приликом посете овој установи покрајински секретар за здравство др Ати ла Чен ге ри. Он је са директорима здравствених установа у граду разговарао о проблемима које имају, а осим новца, највећи је недостатак лекара специјалиста. За кадрове је задужено Министарство здравља, које већ дуже време није одговорило Болници на питање да ли ће бити одобрено запошљавање неопходних лекара специјалста. - Очито да неко злоупотребљава и плаши грађане кикиндске општине неистинама. План мреже здравствених установа у АП Војводини неће бити мењан - нагласио је др Ченгери. Директор Опште болнице у Кикинди др Ду шан Ко ла ро вић указао је да „неко уноси немир и не-

ЗЕ ЛЕ НО СВЕ ТЛО ЗА МА ЊИН СКУ ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВУ

Ипак ће бити пара за сомборске труднице СОМБОР: И да се у Србији то- примања. Време ће показати како и лико не прича о предстојећим избо- на који начин ће се ова одлука и рима, Сомборци су могли да дођу провести у живот. до закључка да ће врло брзо иза паИзједначавање трудница са оним равана бирачких места. Наиме, јед- из већих и богатијих градова траже на од иницијатива мањинских коа- и из Уједињених региона Србије, лиционих партнера у сомборској чији је стожер Г17 плус, са додатвласти, ЛСВ, Г17 и СПО, да се у ком да се, након промене Закона правима изједначе овдашње са обезбеде средства и за младе мајкетрудницама у Београду и Новом супруге пољопривредника, које би Саду, односно да им из варошког сваки месец добијале по 20 хиљада буџета буде надокнађена разлика динара док им дете не напуни годиизмеђу зарада и суме коју добијају ну дана живота. Како се услед издок су на трудничком боловању, из- мена законске регулативе очекује ненада је, по свему судећи, добила да ће сомборски градски буџет сле„зелено светло” и већих партнера у деће године бити већи за преко 200 овдашњем парламииона динара из менту. УРС, такође по Застрашујући су Ова иницијатива угледу на веће српсе већ једном, проске градове, захтедемографски летос, требала навају и бесплатне подаци: од 2002. у ћи на дневном реаутобуске карте за Сомбору је 10.000 ду Скупштине грапревоз на територистановника мање да, што су захтеваји града за суграђала три одборника не старије од 65 гоЛСВ,Г17 и СПО, дина. али су њихови партнери у власти, Изборе на страну, али застрашуДС (са 26 одборника), ДСС (пет јућа демографска слика Сомбора мандата) и Мађарска коалиција (че- добијена овогодишњим пописом тири одборничка места) одбили, уз становништва јесте разлог за узбууздржане одборнике СРС. ну. Наиме, градско подручје СомбоДа се нешто „променило у при- ра од 2002. године броји чак 10 хиступу” посведочила је јавна распра- љада становника мање, па тако сам ва и презентација градског буџета Град поново има мање од 48 хиљаза следећу фискалну годину, када је да становника, што је бројка о којој ЛСВ замерила предлагачу што није су ђаци у основним школама учили узео у разматрање ову иницијативу. још пре неколико деценија. Да није Према одговору сомборског градо- само Сомбор угрожен депопулациначелника Не ма ње Де ли ћа, Веће јом, сведочи и податак да цео Заје донело одлуку да се у варошкој паднобачки округ (Сомбор, Апакаси за следећу годину обезбеде тин, Кула и Оџаци) има чак 26 хисредства за труднице са нижим љада житеља мање него пре девет примањима као и оним које су неза- година, односно претходног попипослене, а имају нижа породична са. М. Ми ље но вић

Уређује се центар Кукујеваца

КУКУЈЕВЦИ: Када су Кукујевчани изгубили сваку наду да ће уредити центар села, на помолу је извођење радова. Село ће добити шест метара широк и километар дуг асфалтни пут у Војводе Синђелића улици, као и плато испред капеле и бетонску стазу која ће повезати Дом здравqа, Пошту и Дом културе, а укупна вредност радова је 10 милиона. Инвеститор је Јавно предузеће за стамбену изградwу и грађевинско земqиште. Директор овог ЈП Зо ран Се ме но вић најавио је почетак радова до краја ове недеље.

petak18.novembar2011.

- Улица војводе Синђелића је уска, похабана, јер је преоптерећена тракторима и тешким приколицама као и возилима у сезони кампаwе соје, пшенице, шећерне репе и кукуруза. Годинама је овај проблем био на дневном реду зборова грађана, али због недостатка новца ништа није могло да се уради - каже председник МЗ Кукујевци Ми ро слав Стој че вић-Ше риф. - Тај пут, који води према силосима и Земqорадничкој задрузи, биће проширен, а Гробqанска улица у дужини од 300 метара имаће ширину три метара и биће асфалтирана. Д. С.

Др Ати ла Чен ге ри и др Ду шан Ко ла ро вић окон ча ли гла си не о га ше њу бол ни це

сигурност у наше суграђане дезинформацијама о гашењу болнице”. Др Атила Ченгери разговао је са директорима Опште болнице и Дома здравља, др Душаном Коларо-

вићем и др Је ли цом Ка ла бом о проблемима које имају и на који начин их је могуће решити. Највећи проблем је, поред недостатка новца, и мањак квалификованог кадра.

- Кадровски план и дозволе за пријем нових запослених су у надлежности Министарства здравља. Нажалост, Комисија у надлежном министарству дуго није заседала, а према информацијама које имам састаће се ускоро и надам се да ће бити разматрани и захтеви који долазе из Војводине - додао је др Ченгери. - Од директора Опште болнице сазнао сам да чак 20 лекара специјалиста одлази у пензију у наредних пет година, а на специјализацији је седам лекара. Др Душан Коларовић и директорка Дома здравља др Јелица Калаба сутра иду у Министарство здравља где ће бити одржан састанак на којем ће тема бити недостатак кадрова, јер само Министарство здравља може да реши овај проблем. У по следњих пет година покрајински секретаријат за здравство

У БАЧ КОЈ ПА ЛАН ЦИ СТЕ ЖЕ МРАЗ, АЛИ СТЕ ЖЕ И КРИ ЗА

Локали се нуде и бесплатно

БАЧКА ПАЛАНКА: Када су својевремено улагали позамашна средства у пословни простор, односно локале, Бачкопаланчани који су имали новца, процењивали су да ће кроз кирију брзо отплатити инвестицију и да ће имати солидне месечне приходе. Неки су подигли чак и кредите, док су други новац добијен од отпремнина и продатих акција уложили у тада прескупе квадрате пословног простора, а цена се на појединим локацијама у центру града кретала и преко хиљаду евра. Данас је очито да је реч о лошој инвестицији, јер и у центру, а још теже је на периферији, пуно је празних локала. И овде стеже новембарски мраз, али је све видљивији и учинак кризе за коју из света стижу упозорења да ће бити још гора. Пуно је малих предузетника одустало од услуга, затворено је доста бутика, кафића, па чак и фризераја, разних агенција... Опстале су адвокатске канцеларије, пекаре, ме саре, а велики продајни центри којих је овде све више и најављује се градња нових, прете прео сталим малим продавницама мешовите робе, односно традиционалним бакалницама.

Власници пословног простора не само што су изгубили очекиване кирије, већ морају за празне квадрате да плаћају комуналне

кала има и у самом пословно-трговинском центру Бачке Паланке, а они коју су већ дуже време без станара дочекали су да њихови из-

Пра зни ло ка ли из лог за стра нач ку про па ган ду

трошкове, па и грејање. Због тога их је све више који нуде своје локале бесплатно уз обавезу корисника да плаћа трошкове грејања, струје, воде... И поред оваквих понуда само у неколико локала уселили се нови станари, првенствено они који су напустили пословни простор за који су плаћали преко 100 евра месечно. Празних ло-

лози постану огласни панои. Пролазници констатују да је то ружно, а надлажни не реагују. Ово је и прилика да политичке странке нађу простор за своју пропаганду, а има и оних које су само уз плаћање трошкова комуналија, обезбедиле добар простор за изборне штабова у време изборне кампаМ. Су џум ње.

ПОВЕЋАНА СОЦИЈАЛНА ДАВАЊА У ВРБАСУ

Два милиона више за најугроженије

ВРБАС: У складу са новим Законом о социјалној заштити према којем је повећан број корисника социјалне помоћи, као и номинални износ за ову намену, и општина Врбас је на последњој седници Скупштине општине донела одлуку да се ребалансом буџета средства за социјална давања знатно повећају. Према речима саветника председника општине Врбас за социјална питања Радмиле Мусић претходне године је износ за помоћ социјално најугроженијем становништву био близу пет милиона динара, док је ове године повећан на 7,2 милиона. - Прошле године смо имали 380 породица корисника социјалне помоћи, док се ове године тај број попео на 420 породица. Повећани су номинални износи, а самим тим и одређеним категоријама као што су самохрани родитељи, породице у којима су сви чланови неспособни за рад, износ социјалне помоћи је повећан за 20 одсто - истакла је Радмила Мусић. У ситуацији опште беспарице многи грађани покушавају да добију неку врсту социјалне помоћи, па се често обраћају локалној самоуправи за једнократну исплату, а Рад-

Радмила Мусић

мила Мусић каже да се сви они који покушавају да остваре ово право, морају прво обратити Центру за социјални рад. - Њихова стручна служба прво мора установити да ли ти грађани одговарају критеријумима у складу са новим Законом о социјалној заштити односно да ли су стварно социјално угрожени, као и да процени да ли можда треба да поднесу захтев за новчану социјалну помоћ коју даје Репу-

блика Србија - објаснила је Мусићева и додала да се људи најчешће јављају у случају да немају новца за лечење болесног члана породице, као и почетком грејне сезоне када имају великих проблема са набавком огрева и плаћањем рачуна за струју. Ове године из општинског буџета опредељено је око 2,2 милиона динара за једнократну помоћ грађанима који нису у могућности да плате рачун за утрошену електричну енергију. - Још увек нисмо одлучили да ли ћемо ту помоћ ове године давати у новцу или ћемо им обезбедити огрев, али планирано је да се из буџета за ове намене издвоје средства за свих 420 породица које су корисници социјалне помоћи - нагласила је Радмила Мусић. Када је реч о услузи Народне кухиње која тренутно броји сто корисника, за наредну годину је планирано повећање броја оних који ће моћи да остваре ово право. Такође, у плану је и да се идуће године обезбеде ланч пакети Народне кухиње за социјално најугроженије који живе у селима врбаске општине. М. Кековић

је у болницу уложио 50 милиона динара. Др Ченгери је напоменуо је да је у тешкој финансијској ситуацији веома важно то што локална самоуправа помаже Општу болницу, па је тако у овој години из буџета издвојено 4,5 милиона динара који се троше за поправку апарата за колоно скопију и ре спиратора, као и за набавку дефибрилатора са спољним пејсмејекром, на ЕКГ апарат и ректо скоп. Доктори у амбулантама кикиндске болнице дневно прегледају 750 пацијената. За првих шест ме сеци болнички су лечене 3.354 особа са 29 хиљада болничких дана. У болници је запо слено 580 радника, од чега је 80 лекара, 69 специјалиста, 12 субспецијалиста, четири магистра наука, три примаријуса и један је доктор наука. А. Ђу ран

VESTI За двојно држављанство 28 захтева БАЧКА ПАЛАНКА: По попису из 2002. године у Бачкопаланачкој општини живи 1.490 Мађара који чине 2,44 одсто укупног становништва, а по последњем попису, број становника ове општине смањио се за око 5.000 хиљада (са око 61.000 на око 56.000), па се вероватно једним делом смањио и број припадника мађарске националне мањине. Приликом недавне посете конзула Мађарске Миклоша Ритецза Бачкој Паланци, а на позив Општинског одбора СВМ и локалног културног удружења, између осталог, званичницима мађарске амбасаде предато је 28 захтева за издавање двојног држављанства. - Велико нам је задовољство што смо преузели захтеве за двојно држављанство људи који организовано похађају курс мађарског језика – рекао је Ритецз. – Уверио сам се да они са којма сам разговарао добро говоре мађарски језик. Чак и не знање мађарског језика не представља препреку да преуземемо захтеве за издавање двојног држављанства. М. Сџ.

„Зла жена” осваја публику КУЛА: Културни центар Кула са представом „Зла жена” недавно је учествовао на „Фестивалу казалишног стваралаштва” у Белом Манастиру и том приликом потписана је Повеља о прекограничној сарадњи два позоришта. Представа „Зла жена”, у режији Драгана Остојића је већ показала одређен квалитет, с обзиром на то да је победила на 53. Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије, а ових дана представа је забележила успех на „IV Repassage festu” у Убу који окупља победнике смотри аматерских позоришта из бивших југословенских држава. Овом приликом, редитељ представе Драган Остојић награђен је плакетом „Александар Аца Поповић” за најбољу сценографију, а глумци Ксенија Вукореп и Каменко Бертић плакетама „Радомир Раша Плаовић” за најбољу женску односно најбољу епизодну улогу. М. Кк.

petak18.novembar2011.

ЗАВРШЕНО ОВОГОДИШЊЕ ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВИ У БЕЧЕЈУ

У осам акција 1.198 давалаца

БЕЧЕЈ: Мобилне теренске еки- знаће се касније, када Завод допе Завода за трансфузију крви Вој- стави свој извештај. Јер, мушкарводине биле су ове године чести го- ци, углавном, дају око 450 грама, сти највећег потиског града у нас. а жене око 400 грама крви. На Укупно осам пута организоване су крају овогодишњег серијала доакције добровољног давања крви у Бечеју, којима се одазвало 1404 хуманитараца, прегледано је 1.355, а крв је дало 1.198, од којих је 67 то урадило први пут. - Прилика је ово да се захвалимо свим хуманим људима, који су се одазвали нашем позиву за учешће у акцији добровољног давања крви. Истовремено, захваљујемо се и Заводу за трансфузију крви Војводине, који су нашли времена да у нашем граду ове године осам пута дођу. Не смемо С последње овогодишње акције добровољног давања крви у Бечеју заборавити ни Градско позориште Бечеј, које нам је омогући- бровољног давања крви, само су ло да у сали за пробе организујемо нумерички показатељи евидентакције. Издвојили бисмо априлску ни. У првој јануарској акцији крв акцију, када се 203 суграђана ода- је дало 153 житеља Бечеја, од козвало нашем позиву, 196 их је пре- јих је 7 то урадило први пут, а онгледано, а 176, од којих 11 први пут, да су се ређале акције у фебруару дало је крв - рекли су Невен Ан- (155,6), априлу (176,11), мају дрић и Ева Шереги, који педантно (145,7), јулу (130,7), августу (150,8), октобру (153,11) и новемводе евиденцију бечејских акција. Колико је то укупно дате течно- бру (136,10). В. Јанков сти која многима живот значи, са-

Дани индијске културе ЗРЕЊАНИН: Презентацијом „Духовна лепота Индије”, одржаном у Барокној сали Градске куће, у Зрењанину су почели „Дани индијске културе и филозофије”, који ће

трајати и сутра. Манифестацију је свечано отворила амбасадорка Индије Ненгче Лоувум. Овим поводом градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, са сарадницима, уприличио је пријем за амбасадорку, којем је присуствовала и организаторка манифестације, професорка Александра Максић. Михајлов

је истакао да је почаствован и срећан што је, макар на кратко, Индија пресељена у Зрењанин. - На овај начин Зрењанинци ће моћи да осете дух Индије и да се упознају са културом, уметношћу и књижевношћу те земље - рекао је Михајлов. Амбасадорка Лоувум је напоменула да је ово њена друга посета Зрењанину у последњих шест месеци и приметила је да овде постоји знање о индијској култури. Ова манифестација је битна и сигурно ће утицати на развој будуће сарадње наших земаља, када је култура у питању, казала је она. Председник Регионалне привредне коморе Милан Радовановић је указао да постоје могућности за привредну сарадњу са Индијом, а то су улагања по основу гринфилд и браунфилд инвестиција. Ж. Б.

vojvodina

dnevnik

c m y

ОД СУТРА НОВА ИЗЛОЖБА СЛИКА САВЕ СТОЈКОВА У ПРЕПАРАНДИЈИ

„Обзорја равнице” и у Бриселу СОМБОР: Мада спада у ред најстаријих активних српских сликара, познати Сомборац Сава Стојков наставља да изненађује српску и светску јавност својом, чини се непресушном енергијом и активизмом. На конференцији за медије је најављена нова, 462. по реду самостална изложба овог чувеног уметника, под називом „Снегови равнице”, која ће бити приређена у галерији његових слика, у здању Препарандије Педагошког факултета у Сомбору. Само у првих десет месеци ове године познати сомборски сликар је приредио 21 самосталну изложбу, док ће новембар обележити још три самосталне презентације његовог богатог опуса. Поред актуелне изложбе у Темишвару и сомборске која се отвара сутра, у орга-

низацији Владе Републике Србије 22. новембра у Европском парламенту, у Бриселу, биће организована самостална изложба Саве Стојкова „Обзорја равнице”, на којој ће бити представљено 27 равничарских пејзажа. Уз две велике сомборске и београдске, као и једну новосадску изложбу, те новембарских изложби у Темишвару и Бриселу, равничарски пејзажи Саве Стојкова ове године приказани су и по галеријама у Бања Луци, Брчком, Бијељини, Смедереву, Сремској Митровици, Руми, Крушевцу, Младеновцу, Темерину, Ковину, Александровцу, Белој Цркви, Вршцу, Јагодини, Пећинцима, Деспотовцу и Ћуприји. Сликар је, осим тога, ове године учествовао и на преко 30 колективних изложби.

Снежна белина детињства Како је написао ликовни критичар Сава Степанов у предговору за каталог ове изложбе, зима је у сликарству Саве Стојкова и синонимски мотив за специфично осећање мира и тишине, а такав осећај проистиче колико из слике, толико и из уметникове личности. Говорећи о свом новом „снежном” циклусу, насталом у време летошњих врућина, сликар Сава Стојков је рекао да је надахнуће црпео из свог „завејаног” детињства у коме су снегови били обилати, беспрекорно бели и скоро паперјасти, без сивила од смога и загађења, те да је овај опус на одређен начин његов дуг према детињству.

Уз велико признање, орден Светог Саве, које је сликару ове године уручила Српска православна црква, Сави Стојкову је, на Годишњој скупштини Вукове задужбине у Београду, одржаној 4. новембра, једногласном одлуком Одбора за награду, додељена и овогодишња Награда за уметност Вукове задужбине. Ово високо национално признање сомбор- Изузетна уметничка виталност: Сава Стојков ском сликару биће свечано уручено у децембру. На свој 87. рођендан сликар припрема пригодној свечаности у Задужби- велику изложбу „Војводина стара”, ни Иве Андрића у Београду пово- која ће, такође премијерно, бити издом педесет година од доделе Но- ложена у галерији Препарандије у белове награде нашем великом Сомбору, 29. марта наредне године. Говорећи о новој изложби Саве књижевнику, сликар је пре десетак дана Задужбини даровао пор- Стојкова у Сомборској Препарандији др Наташа Бранковић, протрет Иве Андрића. До краја године Сава Стојков ће декан за науку Педагошког факулприредити самосталне изложбе и у тета у Сомбору, истакла је да овом Араду (Румунија), Трстенику, Шап- изложбом, надахнутом војвођанцу и у Хотелу „Континентал” у Бе- ским зимским мотивима, наш слиограду, а почетком наредне године кар, већ дубоко у деветој деценији изложба „Снегови равнице” биће живота, показује и даље своју изуиз Препарандије пресељена у Гале- зетну уметничку виталност. рију Руског дома у Београду, док за М. Миљеновић

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Заједно с разликама

БЕЧЕЈ: Мађарско културно друштво „Петефи Шандор” традиционално је, уз подршку локалне самоуправе, у свом истоименом дому било домаћин свечаности по имену „Живимо заједно, али с разликама“, којом су Бечејци обележили Међународни дан толеранције. Партнер овогодишње целовечерње манифестације била је ОШ „Здравко Гложански“, која је у оквиру програма реализовала део пројекта Министарства просвете по имену „Инклузивно – ексклузивни“. - Пројекат у који је укључена наша школа веома је обиман и садржајан, а, између осталог, предвиђа и организацију хуманитарног концерта. Сматрали смо да је Дан толеранције прави термин за реализовање таквог задатка, како бисмо читаву проблематику из школске зграде издигли на општински ниво и омогућили суграђанима да се упознају с чињеницом да су школе

Свечани програм почео наступом „Бубамара“

као васпитно-образовне установе у обавези да створе услове за образовање свој деци, па тако и деци с сметњама у развоју - рекао је директор ОШ „Здравко Гложански“ Душан Захар. Улазнице за хуманитарни концерт имале су симболичну цену од 50 динара и сав приход је намењен куповини лаптопа и дидактичког

материјала за ученике поменуте школе с инвалидитетом и сметњама у развоју. Да би се сакупило што више средстава и да би читава манифестација посвећена Дану толеранције била садржајнија, у холу зграде домаћина организована је продајна изложба рукотворина „здравковаца“, деце, наставника и родитеља. На концерту су наступи-

ле групе „Лимитед едитион“, „Но фигуре“ и „Супер с карамелом“. Хармонични суживот у највећој потиској општини, која се одликује мултиетичношћу, мултикултуралношћу и мултиконфесионалношћу добио је потврду у програму са слоганом „На терену и ван њега, толеранција пре свега!“. Почело је наступом Градског дечијег хора „Бубамаре“, па песмом и игром двојезичне групе Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, настављено разиграно наступима млађих састава АНИП „Ђидо“ и МКД „Петефи Шандор“, а завршило се наступом Градског хора. У међувремену, суграђанима су се пригодним беседама на српском и мађарском језику обратили челници локалне самоуправе, председник општине Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић, односно православни и римокатолички свештеници Дејан Станојев В. Јанков и Ласло Фудерер.

REPORTA@E

dnEvnik

petak18.novembar2011.

APO TE KAR I ADVO KAT UVE ZLI PRE 130 GO DI NA PLI VA^ KI SPORT U ZRE wA NIN

I lova~kim stilom se plivalo po Begeju liva~ki miting “Srbija gran pri” okupio je u Zrewaninu s dobrim povodom renomirane pliva~e iz zemqe i okruèwa – proslavqano je 130 godina pliva~kog sporta u banatskoj prestonici. Tom prilikom klub “Proleter”, rasadnik talenata poput Ivana Len|era, âbe Sila|ija, Ivana Gute{e, Miroslave Najdanovski, Katarine Draganovôrda{, Nikole Trajkovi}a, Igora Vule{evi}a i mnogih drugih, {tampao je i obimnu monografiju, u kojoj su opisani po~eci pliva~kog sporta u gradu na Begeju, ali i evidentira-

razvijalo kad i u celom modernom svetu. U Srbiji se, kao sredstvo telesnog razvoja, plivawe uvodi u program za ~etvrti razred sredwih {kola od 1891, dok organizovan sport postaje najpre u Vojvodini, na prelazu u 20. vek, i to u Somboru, Subotici, Velikom Be~kereku i inim mestima. – Geografski polo`aj i krivudavi tok reke Begej, koja proti~e kroz sam grad, glavne su odrednice `ivota wegovih stanovnika – veli Gordana Kosti}. – U 19. veku, naime, ova reka je bila glavna magistrala vodenog saobra}aja te su se prevoz

Sila|i i Len|er predvode nove delfine

ni najzna~ajniji rezultati ovda{wih takmi~ara, postignuti na doma}im i me|unarodnim nadmetawima. Autorka, istori~arka Gordana Kosti}, ka`e se da se u ovim krajevima plivawe

robe i trgovina odvijali uglavnom na ~amcima i dereglijama. Delu stanovni{tva to je bio glavni izvor sredstava za `ivot. Osim toga, blagodeti vode i wena obala bili su idealni za

odmor i rekreaciju. Zato se plivawe ovde po~elo razvijati ranije nego u drugim mestima. Tako je ve} 1855. otvoreno prvo kupatilo, nazvano po svome osniva~u “Rozenfeld”. Ono je bilo na levoj obali Begeja, blizu dana{weg pe{a~kog mosta. Tu je otvorena i prva {kola plivawa s ta~no usvojenim mese~nim ~lanarinama ~ija je visina bila razli~ita za mu{karce (tri forinte) i `ene (~etiri). Drugo kupali{te – [tajgervaldovo, otvoreno je 1877. na desnoj obali Begeja, kod biv{eg “Jugopetrola”. Ve} naredne godine i tu po~iwe da radi {kola

Sve je po~elo od Rozenfeldovog kupatila

plivawa. Prvo takmi~ewe, ta~nije dvoboj, organizovano je u leto 1881. Entuzijasti, intelektualci i veliki prijateqi – apotekar Jakov Grob i advokat [amu

Mangold, nadmetali su se u veoma napornoj trci, koja je prema{ila prvobitno planiranu “stazu” od tri kilometra. Pobedio je Grob, {to je zabele`ila i onda{wa {tampa. Slede}e

takmi~ewe bilo je sli~nije ovim sada{wim, a odràno je u dobrotvorne svrhe avgusta 1894. kod Rozenfelda. Oko 250 posetilaca obezbedilo je 52,19 forinte, prosle|ene Udruèwu za pomagawe siroma{nih |aka gimnazije. Ovo je bilo uzvodno plivawe dece od 8 do 12 godina. Discipline su bile brzo i “lova~ko” plivawe, koje je do danas ostalo nepoznanica. Najboqi takmi~ar I{tvan Kelemen dobio je nagradu “srebrni sat sa duplim poklopcem”, dok su ostali nagra|eni po jednom krunom. – Prvo takmi~ewe po me|unarodnim pravilima, a u skladu s tada{wim mogu}nostima jer jo{ nije bilo plivali{ta odre|enih dimenzija, odràno je avgusta 1906. – obja{wava Gordana Kosti}. – Tek posle punih {est godina uprili~eno je i slede}e na Rozenfeldovom kupali{tu. Svaka aktivnost zamrla je u toku Prvog svetskog rata, a po wegovom zavr{etku je osnovano sportsko dru{tvo “Viktorija”.

Zatim su odràne dve pliva~ke utakmice – oktobra 1919, i druga godinu dana kasnije. Posle 1925. plivawe stagnira zbog nedostatka odgovaraju}ih plivali{ta, a pliva~i su se preorijentisali na vaterpolo. U monografiji, u kojoj su opisani uspesi vrhunskih zrewaninskih pliva~a, po~ev od Lasla Bala i Stojana Mihajlovi}a do dana{wih “mladih delfina”, pi{e da je pliva~ki susret u onda{wem Petrovgradu, odràn 5. avgusta 1940, ozna~io kraj predratnog plivawa. Tokom rata nije bilo ~ak ni treninga, ali se sportski ìvot obnavqa ve} po~etkom aprila 1945. Dve godine docnije osnovan je Pliva~ki klub “Proleter”, koji pod tim imenom nastupa i danas. Za 64 godine u Zrewaninu su stasavale nove generacije, izgra|eni su plivali{te, kasnije i bazen, a riznica „Proleterovih„ trofeja je sve bogatija. @eq ko Ba la ban

PA LA NA^ KI PE cA RO [I VE TE RA NI U^E PO ^ET NI KE I KA KO DA LA @U

STA RI VOJ VO \AN SKI PLE MI ]I U EGIP TU KU PO VA LI MU MI JE, NO VI NE ]E NI VI TRI NE

Tako je bilo, svastikinog mi zdravqa

Govedo i u drugom `ivotu ostaje govedo

kilometru leve obale Dunava, mestu poamo {to nije gotova sezona za oko znatijem kao „Kr{tak“. Obja{wava da hiqadu sportskih ribolovaca, peca iskqu~ivo somove i smu|eve, ali, za koji ordiniraju uz Dunav kraj razliku od ostalih bratstvenika po udiBa~ke Palanke, tek je jo{ koji dan ostao ci, ne àli se na nizak vodostaj i riboda se iza|e ~amcem na vodu i zabace udikradice koji love i na struju i dinamit. ce. A potom se, naj~e{}e na obali zalivIna~e, pri~a da mu je za svaki dan dovoqnog jezera „Tikvara“ u domu mesnog no 3-4 kilograma ulova, a ako bude vi{e, Udruèwa „[aran“, prepri~avaju uloon to proda pa ima za cigarete i druge povi, pokazuju fotografije skepticima, trebe kampa. Gotovo dok preparirani svaki dan dolazili kapitalni primersu gosti jer se usici ve} vise na zidodrio blizu grada pa vima. Ima i ma{tose do wega moè stivih koji samo {to se }i i pedalawem ili ne zakunu u svastimotociklom. kino zdravqe da je plavi kit ba{ wima Poznati palana~pokidao najlon i ki novinar Svetopobegao. Sve po stazar Tomi} tvrdi da rom pesmi~uqku „U je iz proverenih izribara mokre gavora saznao da [ika }e...” najavquje da }e na Oni koji su upeprole}e ustanoviti cali trofeje, na analfabetski kurs pecawa prvenstveno vreme su se slikali za prijateqe. Moè pa vi{e nema laì da bude {ala, ali i prevare. Najve}a ima tu i istine. riba, som orija{ od Ose}ajan ~ovek pa 32,5 kile pao je, kao mu ào nekih koji i smu| od sedam, na ~itavo leto samo mamac Dragana Vu~iste ono {to on kovi}a [ike, koji upeca. Drugi jo{, ve} ~etvrt veka navodno, nisu naukampuje na levoj Dragan Vukovi} [ika i som kapitalac ~ili da se udica i obali Dunava, a peplovak moraju zabaciti u vodu, a ne u ca oko mosta {to povezuje Palanku i grawe obli`wih vrba. Tre}i su zaboraIlok. Najve}eg {arana, te{kog 13,5 kivili da se ~amac mora vezati za neko drlograma, upecao je u „Tikvari“ deda Stevo ili paw, a vrhunac {ege je savet oniva Ivanek, Tomislav Bakmaz nizvodno ma koji vole da hvataju smu|eve, a ne znaod Gradske plaè {arana od 6,5, a Miju, da ih pre lova moraju nahraniti ìlo{ Luki} imao je soma od 6,5 i bucova vim kederima! od 4,5 kilograma. Vukovi} je ove godine na vodu je izaNe bi bilo lo{e ni da ih nau~i i ka{ao ve} 25. aprila i ìveo uz wu i na woj ko da laù i prodaju maglu, a ne budu sve do 25. septembra. Ulogorio se na 1279. uhva}eni. M. Su yum

Vodeni poslovi i razonoda banatske prestonice

ok je Bog ’odao po zemqi a u narodu bilo ne~eg qudskog, bivalo je i napretka, smatraju ve~iti pesimisti, àle}i se na sve i sva{ta. U odmeravawu koliko je zapravo ~a{a poluprazna i ve~itom boju s onima koji mere koliko je polupuna, obema stranama podjednako naruku ide gotovo sve {to se desi u Srbiji pa makar bila re~ i o muzejima i wima pripadaju}im artefaktima. Ima Serbija ~ime da se di~i, kli~u optimisti, pokazuju}i ba{ onako lepe fotografije npr. zlatnog avarskog pojasa, dok „mra~waci“ odgovaraju pitawem „di vam je i kad bio izloèn?“ Tako se to ovih dana dohvatilo i retkog artefakta, mumije egipatskog sve{tenika Nesmina datovanog u 3. vek pre nove ere dok Egiptom vlada{e plemenita ku}a Ptolomeja Sotera, generala Aleksandra Makedonskog. Stru~waci Filozofskog fakulteta, u ~ijoj se arheolo{koj zbirci ova mumija i ~uva, kako to naslovqavaju mediji, „otkrili su lice“ jedne od najzanimqivijih egipatskih mumija u evropskim muzejima, ~ijoj jedinstvenosti doprinosi ~iwenica da se pored we, u sarkofagu, ba{ na mestu gde se i ritualno stavqa, ispod ruke, nalazi svitak papirusa s tekstovima ~uvene „Kwige mrtvih“. Pesimisti su smesta upozorili na to da se radi „samo“ o digitalizovanoj trodimenzionalnoj pretpostavci kako je ve} 2.300 godina mrtvi Nesmin izgledao, ali i da je bruka {to ve} decenijama znatièqni puk ne moè „uìvo“ da vidi beogradsku mumiju jer nema nikakvih uslova za weno izlagawe. Za{to? Pa ta’ka dràva! A i nema qudi kao {to je onomad bio Haxi Pavle Ri|i~ki plemeniti Skribe{}anski ot Mokrina, kome nije bilo te{ko da, èle}i svoj srpski rod prosve{teniju privesti, mumiju u te{kom sarkofagu od kiparisa 1888. kupi i dovu~e ~ak iz

Luksora, dok je ovim dana{wim tranziciono-tr`i{nim sprinterima prete{ko da nekako nakrckaju 60.000 evra koliko bi ko{tala specijalna staklena komora u kojoj bi mogla biti izlo`ena, po mi{qewu stru~waka, jedna od 20 najvrednijih postoje}ih egipatskih mumija. Nema qudi kao {to je znameniti Paja Jovanovi}, koji je svojim darovima bio utemeqiva~ egiptolo{ke zbirke u Vr{cu, ~ak i jednu godinu pre Ri|i~kog. Nema qudi kao

Hayi Pavle Ri|i~ki ot Mokrina

{to je veliki Ba~-Bodro{ki `upan Jozef Fernbah, koji svega godinu pre po~etka 20. veka s dalekih putovawa po severu Afrike donosi amulete posve}ene Ozirisu i ostalim bogovima egipatskog panteona ne bi li i Sombor uvrstio na mapu gradova i muzeja s egiptolo{kom zbrikom. A ne bi bilo lo{e da se i ovi na{i tranzicioni pobednici upoznaju s Ne-

Sve{tenik Nesmin odavno me|u Srbima

sminom i wegovim sve{teni~kim „biznisom“. Onda bi makar saznali da su Egip}ani verovali da po smrti ~oveka bogovi wegovo srce stavqaju na kantar na ~ijem se drugom tasu nalazi pero. Pa ako perce pretegne, ide{ u nebesa, a ako ti je „zna}i-brate-~uka“ te`a, sleduje ti nova reinkarnacija. A onda mo`e{ da se vrati{ i kao govedo. Mi li} Mi qe no vi}

crna hronika

petak18.novembar2011.

U PRITVORU HA[KOG TRIBUNALA

Ratka Mladi}a pregledali lekari iz Srbije Gru pa le ka ra spe ci ja li sta iz Sr bi je pre gle da la je ge ne ra la Rat ka Mla di }a, op tu `e nog za ge no cid nad ne sr bi ma u BiH, u pri tvo ru Ha {kog tri bu na la, po tvr di la je ju ~e pred stav ni ca su da Ner ma Je la ~i}. – Ta po se ta je oba vqe na ove ne de qe. Od re |e ni broj le ka ra iz Sr bi je pre gle dao je Mla di }a u pri su stvu ho land skih le ka ra ko ji ga le ~e. Le ka ri iz Sr bi je ima }e mo gu} nost da o svo jim na la zi ma oba ve ste se kre ta ra Tri bu na la, ali ne i da pro pi {u te ra pi ju – iz ja vi la je Ner ma Je la ~i} to kom re dov nog su sre ta sa sud skim iz ve {ta ~i ma. Ona je na po me nu la da „iz bez bed no snih raz lo ga” ne mo `e da go vo ri da li je po se ta le ka ra Mla di }u okon ~a na. Ner ma Je la ~i} je po no vi la da Mla di} ima zdrav stve ne pro ble me ko ji po ti ~u iz vre me na pre ne go {to se, kra jem ma ja, na {ao u pri tvo ru Tri bu na la. – Mno gi od tih pro ble ma su od ta da le ~e ni i sa ni ra ni – na gla si la je ona, pod vla ~e }i da ni je dan od do sa da {wih na la za le ka ra ne po ka zu je da je Mla di} ne spo so ban za sud ski po stu pak. Po dat ke o zdrav stve nom sta wu svih pri tvo re ni ka Tri bu nal tre ti ra kao po ver qi ve i ne sa op {ta va ih, osim u iz u zet nim slu ~a je vi ma, po sle od lu ke su di ja. Pre tre sno ve }e na re di lo je pre kju ~e da Mla di} bu de pod vrg nut de taq nom le kar skom pre gle du, ko ji }e oba vi ti ne za -

vi sni spe ci ja li sta. Ve }e, ko jim pred se da va su di ja Al fons Ori, na lo ì lo je da mu spe ci ja li sta pod ne se iz ve {taj o Mla di }e vom zdrav stve nom sta wu do 6. de cem bra, ka da bi tre ba lo da bu de odr à na sle de }a ras pra va o sta wu u po stup ku. Mla di}, ko ji je za se be vi {e pu ta u sud ni ci re kao da je „ve o ma bo le stan ~o vek” ali do ne dav no ni je do pu {tao uvid su du u isto ri ju bo le sti, pro {log me se ca je od su di ja, to kom ras pra ve o sta wu u po stup ku, za tra ìo da omo gu }e da ga po se te le ka ri iz Be o gra da ko ji su mu „po sta vi li pr vu di jag no zu”. Ne du go po sle sta tu sne kon fe ren ci je, po ~et kom ok to bra, Mla di} je pre ba ~en u jed nu ha {ku bol ni cu zbog upa le plu }a. We gov be o grad ski advo kat Mi lo{ [a qi} iz ja vio je ju ~e be o grad skoj {tam pi da je Mla di }u ta da iz plu }a punk ti ra wem uklo we na ve li ka ko li ~i na vo de. U pri t vor s koj bol n i c i, Mla di }u je le tos bi la ope ri sa na ki la. Od pr vog po ja vqi va wa u sud ni ci, po ~et kom ju na, Mla di} je do ok to bra bio pri met no smr {ao. Dok se ni je na {ao u Ha gu, Mla di} je do ì veo bar dva mo `da na uda ra, od ko jih je je dan, po ne dav noj iz ja vi glav nog tu ì o ca Ser à Bra mer ca, bio ne po sred no pre hap {e wa. Tri bu nal je vi {e pu ta od Mla di }e vog pri je ma u pri tvo ru u She ve nin ge nu kra jem ma ja ne gi rao da su kod we ga ot kri ve na ozbiq ni ja obo qe wa.

dnevnik

c m y

SRBIJA JU^E DOBILA JO[ JEDAN ZATVOR

Novi „Padiwak” najbezbedniji na Balkanu U Pa din skoj Ske li, kraj Be o gra da, ju ~e je for mal no otvo ren no vi za tvor, ko ji je po si ste mu obez be |e wa me |u naj be zbed ni ji ma na Bal ka nu, a pr ve osu |e ne za naj te `a kri vi~ na de la pri mi }e do No ve go di ne. Iz grad wa no vog za tvo ra, ko ji su ju ~e ob i {li no vi na ri, ko {ta la je oko de set mi li o na evra, a mo }i }e da pri mi oko 450 osu |e nih na ka zne za tvo ra od 10 do 40 go di na. Po ste pe nu obez be |e w a, ovo je naj b e zbed ni ji i naj mo der ni ji za tvor u Sr bi ji, sa spe ci j al nim teh ni~ kim si ste mom za {ti te, gra |en po uzo ru na ita li jan ske za tvo re, a mo gu} nost bek stva je, ka ko su sa op {ti li nad le `ni, is kqu ~e na. Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ob ra do vi} re kao je no vi na ri ma da su u no vom za tvo ru obez be |e ne i dve pro sto ri je za oso be s in va li di te tom, i pro sto ri je za du hov ne po tre be sve tri ve ro i spo ve sti – pra vo sla va ca, ka to li ka i mu sli ma na. Ob ra do vi} je re kao da je sva ka od 222 so be za sme {taj po dva osu |e ni -

lim usta no va ma za iz vr {e we za vod skih sank ci ja. Taj za tvor ima i re kre a tiv ni cen tar s dve sport ske ha le, {est odvo j e n ih {e ta l i {ta nat kri ve nih `i com i ~e ti ri „qu bav ne so be” s fran cu skim le `a jem i ku pa ti lom, u ko ji ma osu |e ni ke mo gu po se }i va ti su pru ge i de voj ke. Kom ple tan za tvor, osim „qu bav nih so ba”, po kri ven je vi deo-nad zo rom s 300 ka me ra, a ono {to se sni mi, auto mat ski se pre no si u ope ra tiv ni cen -

raz lo ga ne ma tu {a ni vre le vo de da se osu |e ni ci ne bi mo gli sa mo po vre |i va ti. Ume sto kla si~ nih tu {e va, ugra |e ni su auto mat ski ko ji se ak ti vi ra ju pri ti skom na dug me i tro {e ve} pri pre mqe nu mla ku vo du. U sva koj }e li ji ugra |en je i in ter fon, dok se cr na me tal na vra ta sa {pi jun kom za tva ra ju auto mat ski. Na ula zu u obje ka ta su ne pro b oj n a sta k la, kon t ra d i ver zi o na vra ta naj no vi je ge ne ra ci je, rend gen apa rat i

sve osma tra~ ni ce su s ne pro boj nim „pa na cir” sta klom. Za tvor ima 360 pro zo ra, od ko jih 324 s re {et ka ma ~i je su {ip ke ukup no du ga~ ke dva ki lo me ta ra, a okru èn je s dva re da „ì let ì ce” vi si ne 4,5 me tra. Unu tar za tvo ra po sto je tri lif ta – je dan te ret ni i dva za slu `be na li ca i osu |e ni ke, ko ji se mo gu po kre ta ti sa mo uz elek tron sku kar ti cu sa {i from, kao i bol ni~ ki blok, bi bli o te ka i rad ni pro stor.

BIV[I DIREKTOR CARINE NEGIRA DA JE NELEGALNO STEKAO KU]U

Kertes tvrdi da je `rtva politi~ke osvete Ne ka da {wi di rek tor Sa ve zne upra v e ca r i n a Mi h aq Ker tes ne gi rao je ju ~e na su |e wu pred Vi {im su dom u Be o gra du da je ne le gal no ste kao ku }u iz Fon da Vla de Sr bi je u Uli ci Be o grad skog ba ta qo na na û ka ri ci, tvr de }i da su svi pro ce si pro tiv we ga po kre nu ti zbog po li ti~ ke osve te. – Sve {to mi se de {a va od 2000. go di ne je po ku {aj uni {ta va wa mo je po ro di ce i tra je jo{ od 1988. go di ne zbog mog ne mer qi vog do pri no sa da se Voj vo di na pri po ji Sr bi ji jer ko zna ko sve to ne mo è da mi za bo ra vi – re kao je Ker tes iz la ù }i od bra nu.

Mi haq Ker tes

We mu se, za jed no s jo{ se dam op tu è nih, s biv {om se kre tar kom Vla de Sr bi je @iv kom Ci com Kne è vi} na ~e lu, su di zbog mal ver za ci ja s dr àv nim sta no vi ma. Ker tes, ko ji je za sad ne pra vo sna `no osu |en na vi {e od de set go di na za tvo ra zbog „ki par skog pro ce sa” i kao pri pad nik gru pe Stan ka Su bo ti }a, na po ~et ku iz la ga wa je sud sko ve }e de taq no upo znao s tim pro ce si ma i s jo{ dva – o {ver cu naf te, ko ja se vo de pro tiv we ga u Su bo ti ci i Ne go ti nu.

– Sve {to mi se de {a va je po li ti~ ki lin~, or ke stri ra na haj ka ko ja }e tra ja ti dok sam ìv, a oni zna ju da ne }u jo{ du go jer ima ju mo ju zdrav stve nu do ku men ta ci ju – re kao je Ker tes. On je po seb no is ta ko da je po sle, ka ko je na veo, „{est go di na me dij skog i po li ti~ kog lin ~a”, do bio pri zna we Ca rin ske uni je Evro pe kao eks pert za ca rin ska pi ta wa, ko je mu je uru ~i la de le ga ci ja od tri mi ni stra, do nev {i mu ga u ku }u. Po we go vim re ~i ma, de le g a c i j a je ta k o | e upu t i l a pismo ta da {wem pre mi je ru s pre po ru kom da mu se omo gu }i da ra di jer je stru~ wak u svo joj obla sti. Ker tes, ko ji je pre me sec da na od slu ìo go di nu i po za tvo ra zbog po ma ga wa u zlo ~i nu na Ibar s koj ma g i s tra l i, po tvr dio je da je u vre me ka da mu je do de qe na po me nu ta ku }a, kra jem 1998, imao stan, ko ji je pro dao jer mu je zbog ugro è ne bez bed no sti bi lo na re |e no da se s po ro di com pre se li u jed nu od ku }a u Uli ci Be o grad skog ba ta qo na. Na po mi wu }i da je 1989. po ku {an pr vi aten tat na we ga na pu t u za Te m i { var, a dru g i 1995. go di ne iz pred zgra de u ko joj je ì veo, Ker tes je na veo da je kao di rek tor SUC-a u „bio naj u gro è ni ji”. On je re kao da je Sa ve zno mi ni star stvo ino s tra n ih po s lo v a po s la l o do pis Vla di Sr bi je ko jim je da lo sa gla snost da mu se do de li ne kret ni na iz di plo mat skog fon da – u okvi ru Fon da Vla de Sr bi je, kao i da je taj do ku ment u spi si ma pred me ta. Na is toj op tu `ni ci s Ker te som i osta lim op tu è ni ma je i ne ka da {wa pred sed ni ca JUL-a Mi ra Mar ko vi}, ali je pro ces pro tiv we raz dvo jen jer je u bek stvu. (Tanjug)

Mo gu} nost bek stva is kqu ~e na

]e li ja za tvo re ni ka

Qu bav na so ba

Jed na od dve sport ske ha le

ka po vr {i ne po de set kva drat nih me ta ra, s 37 kub nih me ta ra va zdu ha, {to je iz nad stan dar da po {to va wa qud skih pra va. On je is ta kao i da je ce na no vog obje ka ta mno go ma wa ne go {to se tro {i za sli~ ne u okru `e wu jer su svi pred me ti od dr ve ta i me ta la ura |e ni u osta -

tar tog za tvo ra ali i cen tral ni ope ra tiv ni cen tar Upra ve za iz vr {e we za vod skih sank ci ja u Be o gra du. So be za osu |e ni ke ima ju dva kre ve ta na sprat, sto i dve sto li ce, ka se te za gar de ro bu, ta o let sa sa ni ta ri jom u an ti van dal ver zi ji, a iz bez bed no snih

tu nel za ske ni ra we po se ti la ca, kao i pro sto ri je za ru~ ni pre tres. Ceo kom pleks, u ko jem }e ra di ti vi {e od 200 slu `be ni ka i po seb no ob u ~e nih pri pad ni ka slu `be obez be |e wa, ogra |en je pe ri me tar skim si ste mom za {ti te, sam obje kat IC-sen zo ri ma a

Obje kat je {e sto u ga o nog ob li ka, u we ga je ugra |e no 7.000 kva dra ta fa sad ne ci gle i 3.000 kva dra ta ke ra mi~ ke ci gle, a na me wen je i za sme {taj oso ba ko je su pri li kom iz dr `a va wa ka zni u dru gim za tvo ri ma po ka za le de struk tiv no i ne pri la go |e no po na {a we. (Tanjug)

KOD SRPSKOG DR@AVQANINA U BUGARSKOJ OTKRIVENA DROGA

Osam kila heroina u de~jim igra~kama Na gra ni~ nom pre la zu Ka lo ti na–Gra di na iz me |u Bu gar ske i Sr bi je prek si no} je za dr àn srp ski dr à vqa nin A. C. ko ji je po ku {ao da u de~ jim igra~ ka ma u Sr bi ju une se vi {e od osam ki lo gra ma he ro i na. To kom pro ve re auto bu sa, ko ji je sa o bra }ao na re dov noj auto bu skoj li ni ji iz Tur ske za Cr nu Go ru pre ko Bu gar ske, bu gar skim ca ri ni ci ma bi la je sum wi va igra~ ka ka mion, zbog ve li i ke te ì ne, a pa `qi vim

po sma ta wem pri me }e no i da je otva ra na, a za tim le pqe na, sa op {te no je ju ~e iz bu gar ske Upra ve ca ri na. Is p o s ta v i l o se da su u igra~ ki naj lon ke si ce s nar ko ti kom. Na pi ta we bu gar skih ca ri ni ka ~i ja je igra~ ka, vo za~ auto bu sa po ka zao je jed nog od dva de se tak put ni ka, 30-ogo di {weg srp s kog dr ` a v a q a n i n a A. C., na vo di se u sa op {te wu. A. C je he roin pre no sio i u jo{ jed noj igra~ ki, ko wi }u.

Bu gar ski ca ri ni ci su u igra~ ka ma pro na {li 26 pa ka ti }a ukup ne te ì ne 8,217 ki lo gra ma, ~i ja se vred nost pro ce wu je na vi {e od po la mi li o na evra. Od te za pqe we ne ko li ~i ne mo è se pri pre mi ti 15.000 do za. – Za nas pro fe si o nal ce ni je to li ko va `no da li je nar ko tik za Bu gar sku ili na me wen ne koj dru goj dr à vi. Va `ni je je da he roin ni je sti gao na nar ko tr ì {ta – iz ja vio je na ~el nik ca rin ske is po sta ve na Ka lo ti ni Mi len Di mi trov.

On je upo zo rio na to da de~ je igra~ ke po sta ju „bun ker” za sa k ri v a w e dro g e to k om Bo `i} nih pra zni ka, kao i da se u igra~ k e kri j u la ` na li~ n a doku men ta, ure |a ji za ske ni ra we po da ta ka s li~ nih ka ra ta i de vi ze. Pred ca ri ni ci ma A. C. je ob ja snio da mu je iga~ ke u Tur skoj dao je dan ne po zna ti ~o vek, ko ji ga je za mo lio da ih pre ba ci u Sr bi ju. Za uslu gu mu je pla tio 1.000 evra. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik PO SLE NAJ NO VI JE AK CI JE PRI VO \E WA OSUM WI ^E NIH ZA DE^ JU POR NO GRA FI JU

Jedan u pri tvo ru, za 11 po li cij sko za dr à va we Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va sa op {ti lo je ju ~e da je Go ra nu T. (50) iz Be o gra da, ko ji je osum wi ~en za de~ ju por no gra fi ju, od re |en pri tvor do 30 da na, a da je po li cij sko za dr à va we od re |e no za jo{ 11 oso ba. Po li cij sko za dr à va we od re |e no je Bo go ju B. (62) iz Kla do va, Ra di {i L. (60) iz Zre wa ni na, Mi o dra gu S. (61) iz Gam zi gra da, De ja nu O. (30) iz Ka wi è, Vi do ju P. (33) iz Uzov ni ce i Mi ro sla vu J. (43) iz Gor weg Mi la nov ca, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se da je po li cij sko za dr à va we od re |e no i Bla ì I. (49) iz Sa ra or ca, Pre dra gu R. (46) iz Iva wi ce, Dra ga nu G. (58) iz Sa la {a Cr no bar skog, Ra do sla vu @. (45) iz Tu le à i @eq ku C. (34) iz Ba~ kog Pe trov ca. MUP na vo di i da je pri li kom pre tre sa pro sto ri ja kod Go ra na T. pro na |e na ve li ka ko li ~i na por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce i ma lo let nih li ca: 1.587 DVD-ja, 2.576 VHS-ka se ta, 60 op ti~ kih kom pakt-di sko va i ~e ti ri harddi ska. Pro na |e no je i 340 po tvr da o pri je mu po {iq ke, 411 po tvr da o pri je mu nov ca s ukup nim iz no som od 1.254.669 di na ra, do da je se u sa op {te wu.

Go ran T., ko me je is tra `ni su di ja Vi {eg su da od re dio pri tvor do 30 da na, osum wi ~en je da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju i ne do zvo qe ne tr go vi ne i pra wa nov ca. U okvi ru ak ci je „Ar ma ge don” po li ci ja je iz vr {i la niz pre tre sa na 19 lo ka ci ja {i rom te ri to ri je Sr bi je, sa slu {a no je 19 oso ba, a pro tiv 11 ko ji ma je od re |e no po li cij sko za dr `a va we pod ne te su kri vi~ ne pri ja ve. Pri li kom pre tre sa wa sta no va i dru gih pro sto ri ja ko je su ko ri sti li osum wi ~e ni pro na |e na je ve li ka ko li ~i na por no graf skog ma te ri ja la na sta log is k o r i { }a v a w em de c e i ma lo let nih li ca, ~i je je ve {ta ~e we u to ku. Osum wi ~e ni }e bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be og ra du u za kon skom ro ku, do da je se u sa op {te wu. Ak ci ju je iz ve la Slu `ba za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u sa rad wi s po li cij skim upra va ma u No vom Sa du i Som bo ru, u ko or di na ci ji s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Be o gra du. (Ta njug)

LI SI CE DVO JI CI MLA DI ]A IZ BA^ KE PA LAN KE

Uhap {e ni zbog dro ge Kri mi na li si ti~ ka po li ci ja uhap si la je An dri ju L. (1983) i Ma ri ja L. (1973) iz Ba~ ke Pa lan ke pod sum wom da su tr go va li nar ko ti ci ma. Ma rio se te re ti da je pre kju ~e pro dao prah, za ko ji se osno va no sum wa da je he roin, Mi la nu T. (1977) iz Ti te la i Da ni je lu S. (1983) iz No vog Sa da, kod ko jih je po li ci ja pro na {la po me nu tu sup stan cu. Pri li kom pre tre sa sta na ko ji su An dri ja i Ma rio ko ri sti li u No vom Sa du za te ~e ni su prah i biq na ma te ri ja za ko je se

osno va no pret po sta vqa da su he roin i ma ri hu a na, kao i ta ble te s li ste opoj nih dro ga, ali i di gi tal na va ga za pre ci zno me re we, iz ve sna su ma do ma }eg i stra nog nov ca, za ko ji se sum wa da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. An dri ja i Ma rio za dr `a ni su do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je, a pro tiv Mi la na i Da ni je la sle di kri vi~ na pri ja va za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. M. V.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE O RA NI JIM DE [A VA WI MA U BE O GRAD SKOJ HIT NOJ PO MO ]I

Pri ja va pro tiv dvo ji ce dok to ra

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne la je Vi {em tu ì la {tvu u Be og ra du kri vi~ ne pri ja ve pro tiv dvo ji ce le ka ra be o grad skog Grad skog za vo da za hit nu me di cin sku po mo}, ka ko je pre ci zi ra no, po stu pa ju }i po pred stav ci do sta vqe noj u ma ju ove go di ne. „Kri vi~ ne pri ja ve su pod ne te pro tiv le ka ra M. T. i Z. M. zbog po sto ja wa sum we da su od ja nu a- ra do av gu sta 2006. go di ne, u do go vo ru s dis pe ~e ri ma, pr ven stve no do bi ja li po zi ve za pru à we hit ne po mo }i umi ru }im pa ci jen ti ma ili u slu ~a je vi ma gde je smrt ni is hod go to vo iz ve stan„, obe lo da ni la je ju ~e Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Pri to me se, po sum wa ma ko je u ve zi s kri vi~ nim pri ja va ma iz no si Agen ci ja, „uop {te ni je vo di lo ra ~u na o to me gde se le ka ri na la ze u od no su na po ten ci jal nog pa ci jen ta i da li je u tom tre nut ku bi lo bli ìh slo bod nih eki pa“. Osim to ga, Agen ci ja is ti ~e da je u kri vi~ nim pri ja va ma ob u hva ti la i svo je sum we „da su, na kon {to su kon sta to va li

smrt, ovi le ka ri pre po ru ~i va li pri vat ne po greb ni ke s ko ji ma su bi li u ‘po slov nim od no si ma‘“. U me dij skim kru go vi ma se spe ku li {e da bi mo glo bi ti re ~i o ve }em bro ju „spor nih slu ~a je va“ te da se zbog to ga i ja vi la po do zri vost u od no su na dru gu op ci ju da je ipak mo `da re~ o pu koj slu ~aj no sti. Pod se ti mo, ovu afe ru, ko ja je pre pet go di na, kad se o woj pro ~u lo, po tre sla be o grad sku jav nost, obe lo da nio je u sep tem bru 2006. ta da {wi di rek tor Hit ne po mo }i dr Bor ko Jo si fov ski, ko ji je ubr zo po sle to ga i sme wen s te funk ci je. Ka sni je se u jav no sti spe ku li sa lo o to me da se u je sen 2006. go di ne ovaj slu ~aj is pi ti vao pod kro vom Grad skog za vo da za hit nu me di cin sku po mo} te da je ta da pro ve re oba vi la za to de le gi ra na eks ter na ko mi si ja u okvi ru sa mog zdrav stve nog si ste ma. Po ne pro ve re nim me dij skim pri ~a ma, eks ter na ko mi si ja je 2006. go di ne ima la man dat da pro ve ri i rad le ka ra M. T. i Z. M. Me |u tim, {i roj jav no sti ni je po zna to ni {ta po drob ni je o to me. J. J.

NA NO VO SAD SKOJ RAN @IR NOJ STA NI CI

Krala dvo ji ca `e le zni ~a ra Po li ci ja je li {i la slo bo de dvo ji cu rad ni ka JP „@e le zni ce Sr bi je” ko ji se te re te da su to kom ove go di ne iz vr {i li vi {e te {kih kra |a na no vo sad skoj Ran `ir noj sta ni ci ta ko {to su iz te ret nih va go na kra li raz li ~i tu elek tro teh ni~ k u i pre h ram b e n u ro b u.

Wi ma se pri pi su je da su plen pro da va li u No vom Sa du i Ki sa ~u. Obo ji ci je od re |e no za dr `a va we, a kri vi~ na pri ja va bi }e pod ne ta u re dov nom po stup ku, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

petak18.novembar2011.

PO SLE TRA GE DI JE U STA RIM LE DIN CI MA

Osum wi ~e ni za ubi stvo po li caj ca pre ba ~en u za tvor sku bol ni cu Osum wi ~e ni za ubi stvo po li caj ca Si ni {e Hr we za (39) i svog oca Jo va (62), po ~i we no 30. ok to bra u Sta rim Le din ci ma kod No vog Sa da, Sre} ko Mar ti} (36), ko ji je tom pri li kom i sam te {ko po vre |en u eks plo zi ji bom be, pre ba ~en je u uto rak iz Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u bol ni cu Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du. On jo{ ni je sa slu {an pred is tra `nim su di jom i ni je po zna to kad }e pr vi put iz ne ti svo ju od bra nu. Ka ko je „Dnev nik” pi sao, zlo ~in se do go dio ka da je pa tro la do {la u ku }u Jo va Mar ti }a na kon {to je we go va }er ka pri ja vi -

la bra ta Sre} ka da mal tre ti ra ro di te qe i pra vi r{um u pro sto ri ja ma. Sre} ko, ko ji se te re ti da je bio pi jan, a i ra ni je je umeo da pra vi sli~ ne pro ble me, ute kao je u po drum, a ka da je we gov otac s po li caj ci ma do {ao do we ga, ak ti vi rao je ru~ nu bom bu „ka {i ka ru”. Tom pri li kom, dru gi ~lan pa tro le Sa {a Ma rin ko vi} (40) lak {e je ra wen. Osum wi ~e ni ni je bio za po slen, a do {ao je kao iz be gli ca iz Kni na 1995. go di ne. Po koj ni po li ca jac Si ni {a Hr w ez je imao tro j e de c e i `enu. E. D.

Me sto zlo~ina

PRI TVOR OKRI VQE NOJ RA DI CI K. NA KON PRO NAL ASKA LE [A U DVO RI [TU KU]E NA NO VO SAD SKOJ KLI SI

Mu` usmr }en me tal nom {ip kom i no èm zbog mal tre ti ra wa? Ra di ci K. (1977), okri vqe noj da je po ~i ni la kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo, ta ko {to je 19. ju la ove go di ne usmr ti la svog su pru ga Bra ni sla va K., ~i je je te lo dr à la sa kri ve no do pre kju ~e u ku }i u Uli ci Pa je Ra do sa vqe vi }a na no vo sad skoj Kli si, si no} je od re |en pri tvor na kon sa slu {a wa kod is ta `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ne na da Si mo vi }a. Ona se sa ma pri ja vi la po li ci ji pre kju ~e oko 18 ~a so va. Ubr zo na kon to ga, oko 21 sat, le{ je pro na |en u po ro di~ noj ku }i is pod ste pe ni {ta, za li ven pur-pe nom. I pred su di jom okri vqe na je pri zna la de lo, sa zna li smo ne zva ni~ no. Ka ko su nam ka za le kom {i je na li cu me sta, Ra di ca je sta no va la sa svo jim su pru gom i si nom, u~e ni kom {e stog rad zre da osnov ne {ko le. Po re ~i ma su se da, re~ je o po ro di ci ko ja se ni je mno go dru ì la s wi ma i bi la je pri li~ no za tvo re na. Ra di ca je, na vod no, pro da va la ~a ra pe na pi ja ci, a wen mu` je u to me po ne kad po ma gao. On je, ka ù, ra ni je dr ào ne ki ugo sti teq ski klub. – Sre la sam je u ne de qu, le po se ja vi la, pi ta la sam je u pro la zu ka ko su, a ona mi je od go vo ri la da su svi do bro. Re kla mi je da je do {la iz Cr ne Go re da bi spa ko -

Ku }a u ko joj je na |e no te lo ubi je nog mu {kar ca

va la si na ko ji je tre ba lo ovih da na da ide na ne ke sport ske pri pre me u ino stran stvo. Mi slim da je otac we nog su pru ga Bra ni sla va, ko ji je do svo je smr ti pre ne ko li ko go di na s wi ma sta no vao u ku }i, imao ku }u u Bi je loj, a ona je na go ve {a tva la da }e je pro da ti. Ste kla sam uti sak da na me ra va da se vra ti do le kad spa ku je si na – pri se }a se kom {i ni ca iz uli ce. – Kad sam je pi ta la ka ko joj ide po sao, od go vo ri la mi je da je

Fo to: N. Sto ja no vi}

za do voq na, da na pre du je i da ima rad ni cu. Ni sam si gur na, ali mi slim da su i on i ona ima li brak pre ovo ga, ko li ko znam, ona ima sta ri jeg si na od oko 15 go di na, ko ji je ve ro vat no kod we ne maj ke. Nor mal ni i ne pa dqi vo se po na {a la i obla ~i la. Pri jat no se ja vqa la, ali ni kad ni sa ma vi de la da joj ne ko do la zi u po se tu. Ja ne znam {ta je mo tiv ubi stva i da li ju je da mu` mal tre ti rao, ka ko to ne ki pret pso ta vqa ju. Tek sa da se po -

ja vqu je po ne ko iz kra ja ko ji su na vod no po ve za li ne {to iz we nog ì vo ta {to je uka zi va lo na pro ble me u po ro di ci od nso no mal tre ti ra we – na vo di na {a sa go vor ni ca. Po jed noj ver zi ji, bli zak ro |ak ubi je nog Bra ni sla va je pri ~ao s Ra di com u ne de qu i in te re so vao se gde je on. Ona je, na vod no, go vo ri la da je mu` je u Cr noj Go ri i da je, na vod no, ta mo imao sa o bra }aj ku pa sto ga ne do la zi. Ka sni je je ovaj ~o vek vi deo auto mo bil par ki ran u dvo ri {tu, {to je po ja ~a lo we go ve sum we, pa je, na vod no, na ja vio da na me ra va da po tra ì Bra ni sla va u Cr noj Go ri. Dva da na ka sni je, ona se pre da la po li ci ji i pri zna la zlo ~in. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, na le {u u po lu ra spad nu tom sta wu ima tra go va na sil ne smr ti. Be ì vot no te lo bi lo je spa ko va no u naj lon ski xak a po tom je osta ve no u ru pu is pod ste pe ni {ta, za tr pa no ze mqom i ci gla ma i po tom za li ve no pur-pe nom. Ni je is kqu ~e no da je ubi stvo po ~i we no me tal nom {ip kom, ali i se ~i vom no à. Vi {e de ta qa o to me ka ko se zlo ~in od i grao zna }e se na kon ob duk ci je i za vr {et ka is tra ge. M. V.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU O SLU ^A JU VLA DI MI RA MI TRI ]A IZ LO ZNI CE

Udvo stru ~e na ka zna na pa da ~u na no vi na ra Ape la ci o ni sud u Be o gra du je pr vo ste pe nu pre su du Osnov nog su da u Lo zni ci na pa da ~u na lo zni~ kog no vi na ra Vla di mi ra Mi tri }a pre i na ~io u de lu o ka zni ko ju je udvo stru ~io i, zbog kri vi~ nog de la te {ke te le sne po vre de, Qu bin ka To do ro vi }a osu dio na go di nu da na za tvo ra. Mi tri} je ju ~e re kao Ta nju gu da je upra vo do bio pi sa ni ot pra vak pre su de iz re ~e ne po sle dve pre tre sa, u sep tem bru i ok to bru, pred tro ~la nim ve }em Ape la ci o- no ig su da ko jim je pred se da vao Sret ko Jan ko vi}, po stu pa ju }i po àl ba ma ko je su na pr vo ste pe nu pre su du upu ti li osnov ni jav ni tu ì lac u Srem skoj Mi tro vi ci i To do ro vi }ev bra ni lac. U pre su di Ape la ci o nog su da je na ve de no da je uva è na „àl ba Osnov nog jav nog tu ì o ca u Srem skoj Mi tro vi ci (ko ji je po slu `be noj du `no sti u~e stvo vao u po stup ku), pa se pre su da Osnov nog su da u Lo zni ci od 8. sep tem bra 2010. go di ne pre i na ~a va sa mo u de lu od lu ke o ka zni”. Ape la ci o ni sud je po tvr dio pr vo ste pe nu od lu ku ko jom je „zbog kri vi~ nog de la te {ke te le sne po vre de” To do ro vi} „ogla {en

kri vim”, a pre i na ~io je pr vo bit nu pre su du „sa mo u de lu od lu ke o ka zni”, osu div {i op tu è nog „na ka znu za tvo ra u tra ja wu od jed ne go di ne”. U obra zlo è wu pre su de Ape la ci o ni sud je na veo da je pr vo ste pe nom pre su dom To do ro vi} „ogla {en kri vim zbog kri vi~ nog de la te {ke te le sne po vre de iz ~la na 53, stav 1 KZ RS i osu |en na ka znu za tvo ra u tra ja wu od {est me se ci”, u ko ju mu je ura ~u na to vre me pro ve de no u jed no me se~ nom pri tvo ru. Na ve de no je i da je op tu è ni „oba ve zan da pla ti tro {ko ve kri vi~ nog po stup ka u iz no su od 94.207 di na ra i 5.000 di na ra na ime pa u- {a la” i da o{te }e nom Mi tri }u „na dok na di tro {ko ve u iz no su od 255.000 di na ra, sve u ro ku od 15 da na po pra vo sna `no sti pre su de, pod pret wom iz vr {e wa”. Na pad na Mi tri }a, do pi sni ka „Ve ~er wih no vo sti”, do go dio se 12. sep tem bra 2005. go di ne u cen tru Lo zni ce, u ula zu zgra de u ko joj je sta no vao, oko 22 sa ta, a iz ve den je mu~ ki, iza le |a, dr ve nim pred me tom sli~ nom pa li ci za bej zbol, pri ~e mu je Mi tri} za do bio pre lom le ve po dlak ti ce i dru ge te {ke te le sne po vre de.

IN CI DENT KOD OSNOV NE [KO LE U NO VOM PA ZA RU

U~e nik no èm ra nio vr {wa ka No vo pa zar ska po li ci ja sa op {ti la je da je ju ~e pri ve la is tra `nom su di ji Vi {eg su da ma lo let nog A. T. zbog sum we da je po ku {ao da ubi je vr {wa ka E. Z. „Osum wi ~e ni A. T. je u bli zi ni pro dav ni ce ‘Amer’ u No vom Pa za ru, u Uli ci Ge ne ra la @iv ko vi }a na kon kra }e sva |a, a za tim i tu ~e, o{trim pred me tom u pre de lu grud nog ko {a svom vr {wa ku E. Z. na neo te {ke te le sne po vre de”, na vo di se u po li cij skom sa op {te wu. ê tr na e sto go di {wi E. Z, u~e nik osmog raz re da, iz bo den je no èm u pre de lu le ve stra ne grud nog ko {a na pu tu do Osnov ne {ko le

„Vuk Ka ra xi}”. Hi rurg Dra go{ Va si} re kao je Be ti da je zdrav stve no sta we E.Z. sta bil no i da je on van ì vot ne opa sno sti. Po re ~i ma di rek tor {ko le „Vuk Ka ra xi}„ Ze nu na Mu ~i }a, in ci dent se do go dio na 500 me ta ra od {ko le. Mu ~i} je re kao da ne zna {ta je mo gao bi ti po vod za wi ho vu pre pir ku, ali je do dao da obo ji ca ima ju troj ke iz vla da wa zbog ma wih ne sta {lu ka, a ne zbog fi zi~ kih su ko ba s dru go vi ma. Ovo je dru gi slu ~aj u No vom Pa za ru u po sled wih go di nu da na da u~e ni ci u svo jim ob ra ~u ni ma po te ù no è ve.

SPORT

petak18.novembar2011.

c m y

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE OT PU TO VA LA U JA PAN

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [I CE U JA PA NU

Pobeda za sedmo mesto Sr bi ja - Ar gen ti na 3:0 (25:15, 25:18, 25:23) TOKIO: Ha la Me tro po li tan gim na zi je, gle da la ca: 950, su di je: Pe rez (Ku ba), Var ta li tis (Gr~ ka).

SR BI JA: Bra ko ~e vi} 17, @iv ko vi}, Ma le {e vi} 9, Mol nar 10, An to ni je vi} 4, Ve so vi}, Bje li ca 2, Nin ko vi}, Ra {i} 11, Veq ko vi} 8, ]e bi} (l2), Po po vi} (l1).

A grupa

AR GEN TI NA: Ga i do (l), Ni ze ti~, Pe rez 5, Fre sko 12, Ri zo, So sa 4, Bar to lo zi 6, Bo ska }i 2, Kar lo to, Bu skets 4, Ku ra to la, Ka sti li o ne 1.

dnevnik

Ki na - Ke ni ja Ita li ja - SAD Ja pan - Ne ma~ ka

3:0 1:3 3:2

B grupa Do mi ni kan ska R. - Ko re ja Al `ir - Bra zil Ar gen ti na - Sr bi ja

3:2 0:3 0:3

1. SAD 10 2. Ita li ja 10 3. Ki na 10 4. Ja pan 10 5. Ne ma~ ka 10 6. Bra zil 10 7. Sr bi ja 10 8. Do mi ni kan . 10 9. Ar gen ti na 10 10. Ko re ja 10 11. Al `ir 10 12. Ke ni ja 10

26 25 23 21 20 18 15 12 9 8 3 0

9 9 7 7 6 7 4 5 3 2 1 0

1 1 3 3 4 3 6 5 7 8 9 10

27:7 28:8 27:13 24:11 25:14 22:16 19:19 17:22 9:23 10:24 4:28 3:30

Tempo igre brine orlove Naj bo qi od boj ka {i Sr bi je su ju ~e pre ko Mo skve ot pu to va li Ja pan na Svet ski kup, ko ji je ujed no pr vi kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pij ske igre. Svet ski kup po ~i we u ne de qu, 20. no vem bra i tra ja }e dve sed mi ce. Isto kao kod od boj ka {i ca, tri pr vo pla si ra ne se lek ci je obez be di }e pra vo na stu pa u Lon do nu 2012. Se lek tor Igor Ko la ko vi} od lu ~io je da na put po ve de sle de }ih 14 igra ~a: Vla do Pet ko vi} (Um bri ja), Mi haj lo Mi ti}

Ak tu el ni pr va ci Evro pe za 15 da na }e od i gra ti 11 utak mi ca u ~e ti ri gra da - Na go ji, Osa ki, Ha ma ma cuu i To ki ju. U pr voj run di ri va li }e im bi ti Ar gen ti na, Poq ska i Iran, u dru goj Ja pan i Ku ba, u tre }oj Ru si ja, Ita li ja i Bra zil, a u po sled woj Egi pat, Ki na i SAD. Ja sno je da }e naj te `e bi ti u Ha ma ma cuu, gde }e „or lo vi” tri da na za re dom (27, 28. i 29. no vem bra) igra ti pro tiv eki pa iz svet skog vr ha.

DA NAS

A grupa Ita li ja - Ke ni ja Ki na - Ne ma~ ka Ja pan - SAD

(3) (7) (10.20)

B grupa Al `ir - Sr bi ja Do mi ni kan ska R. - Bra zil Ar gen ti na - Ko re ja

Milena Ra{i} u napadu na argentinski blok

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Servis i blok doneli razliku Na{ sle ke tor Zo ran Ter zi} bio je za do vo qan na ~i nom na ko ji je po be |e na Ar gen ti na. - U po re |e wu s pro {lom utak mi com, na ovoj smo bi li mno go bo qi. Naj pre, ko ri sti li smo mo zak, ce ni li pro tiv ni ka i pri pre mqe nu tak ti ku. U sva kom se tu, na pra vi li smo raz li ku po sle do brih ser vi sa i blo ko va, ali i od bra nom i kon tra ma. Osta la nam je jo{ jed na utak mi ca i si gu ran sam da }e mo za vr {i ti po be dom - re kao je Ter zi}. Na{ ka pi ten Jo va na Bra ko ~e vi} od i gra la je ceo su sret i bi la naj e fi ka sni ja. - Ni je bi lo la ko vra ti ti se po sle sla be igre u me ~u s Do mi ni kan skom Re pu bli kom i od i gra ti do bro, pa sam za to za do voq na tri jum fom. Po no vo smo ima li pro ble ma s pri je mom i stal no po ku {a va mo da ra di mo na to me ka ko bi smo mo gle bo qe da na pa da mo. Do bro smo ser vi ra li i ni smo da li pri li ku Ar gen tin ka ma da se raz mah nu - re kla je Bra ko ~e vi }e va. PA RO VI OSMI NE FI NA LA KU PA

Novosa|ani lo{e izvukli Iz vu ~e ni su pa ro vi osmi ne fi na la Ku pa Sr bi je za od boj ka {e i od boj ke {i ce, a no vo sad ski ti mo vi ima }e ve o ma te `ak po sao da se pla si ra ju u me |u osam naj bo qih u ovom tak mi ~e wu. No vi Sad }e u obe kon ku ren ci je ima ti po tri eki pe. Kao i ra ni je, u osmi ni fi na la igra se je dan su sret, a po bed ni ci }e pro }i u ~e tvrt fi na le. @e ne }e igra ti 22. i 23. de cem bra, a sa sta }e se - IVA WI CA: Stu dent Di na mo Azo ta ra, KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Je din stvo (U`i ce), NO VI SAD: No vi Sad - Cr ve na zve zda, Va ra din BMG grad wa - Vi zu ra, Voj vo di na - Spar tak (Su bo ti ca), IN \I JA: Mla dost - Ko lu ba ra, STA RA PA ZO VA: Je din stvo - TENT, BE O GRAD: Po {tar - Rad ni~ ki (Be o grad). Mu {kar ci igra ju 7. i 8. de cem bra, a sa sta }e se - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Par ti zan, VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - Je din stvo (Sta ra Pa zo va), SME DE RE VO: Sme de re vo Voj vo di na NS se me, BE O GRAD: Obi li} - Rad ni~ ki (Kra gu je vac), @e le zni ~ar - Spar tak (Qig), SU BO TI CA: Spar tak - Mla di rad nik, NO VI SAD: No vi Sad - Rib ni ca, Du nav vo lej - Cr ve na zve zda. M. R.

Sa mo 65 mi nu ta igre bi lo je do voq no iza bra ni ca ma Zo ra na Ter zi }a da ostva re ~e tvr tu po be du u Ja pa nu, pro tiv Ar gen ti ne, u me ~u u ko me se pi ta we po bed ni ka ni je po sta vqa lo ni jed nog tre nut ka. Od po ~et ka je Sr b i j a na m et n u l a svoj stil igre i tek po vre me no, sop stve nim opu {ta wem i gre {ka ma, do zvo qa va la Ar gen ti ni da se bar na tre nu tak re zul tat ski pri bli `i, ali ne do voq no da tu pred nost i ugro zi. Na po ~et ku me ~a Sr bi ja je po ve la sa 8:5 i 16:10. Po sle dru gog teh ni~ kog tajm – auta, Sr bi ja je se ri jom 4:0 sti gla do ogrom nih 10 po e na vi {ka. Do kra ja, ru tin skom igrom, Sr bija je sti gla do 25:15 i 1:0 u se to vi ma.

(3) (6) (9)

U dru gom se tu se vo di la iz jed na ~e na bor ba na po ~et ku, pa je Ar gen ti na vo di la sa 6:5, a Sr bi ja na pr vi teh ni~ ki tajm – aut oti {la sa vo| stvom od 16:8. Usle di la je se ri ja Ar gen ti ne od 7:2, pa je pred nost Sr bi je bi la sa mo tri po e na (18:15). Ipak, ta da su iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a za i gra le mno go bo qe i sti gle do 24:16, a za tim is ko ri sti le tre }u set lop tu. Po ve la je Ar gen ti na u tre }em se tu sa 1:0, a za tim je Sr bi ja na pra vi la se ri ju od pet uza stop nih po e na za 5:1, da bi na pr vom teh ni~ kom tajm – autu bi lo 8:5 za Sr bi ju, a na dru gom 16:10. Vo di la je Sr bi ja sa 23:17, a on da su Ar gen tin ke osvo ji le ~e ti ri uza stop na po en a, naj vi {e za hva qu ju }i gre {ka ma od boj ka {i ca Sr bi je. Ima la je Sr bi ja tri me~ lop te i is ko ri sti la tek tre }u za ko na~ nih 25:23 i 3:0 u se to vi ma. M. R.

AN DRI JA GE RI], NAJ BO QI OD BOJ KA[ VOJ VO DI NE

Jo{ uvek mi se igra Le g en dar ni srp s ki od boj ka{ An dri ja Ge ri} ove se zo ne bra ni bo je Voj vo di ne i is ti ~e da jo{ uvek ne pla ni ra da se po vu ~e. Ge ri} je pro {ao ce le pri pre me sa No vo sa |a ni ma, po ma gao je tre ne ri ma, jo{ vi {e mla dim igra ~i ma, a po tom

Andrija Geri}

po ka zao za {to je i da qe je dan od naj bo qih u na {oj ze mqi. Vest da je pot pi sao ugo vor sa Voj vo di nom mno ge je iz ne na di la, ali Ge ri} ja sno na gla -

{a va raz log za {to se od lu ~io na ta kav po tez. - Me ni se jo{ uvek igra od boj ka, o to me se ra di. Znam da je lo {a si tu a ci ja u Sr bi ji, ali da je ne ko dru gi ov de ume sto Va se Mi ji }a ne znam da li bih pri stao. Imam i sa da po nu de, ali one ni su nov ~a no to li ko in te re sant ne da mo gu da mi pro me ne `i vot. U ka ri je ri sam za ra dio do voq no da mo gu ne ko li ko na red nih go di na do bro da `i vim - re kao je Ge ri}. Osva ja~ zlat ne olim pij ske me da qe iz Sid ne ja ot krio je i dru gi raz log za {to se od lu ~io za po vra tak u No vi Sad. - Ovo je za me ne iza zov, in te re sant no mi je, jer sa da sve po sma tram sa ne ke dru ge ta~ ke, dru ga ~i je ne go ka da sam imao 18. Ne ke stva ri mno go bo qe uvi |am. Ho }u da se ba vim psi ho lo gi jom, pa u

ve zi sa tim i psi ho lo gi jom spor ta. Sa da tu psi ho lo gi ju vi dim i ma lo iz nu tra. O to me sam ~i tao do sta i dok sam igrao u ino stran stvu - na gla sio je Ge ri}. Voj vo di na je do bro po ~e la se zo nu, na ni za la ~e ti ri po be de, za tim do ì ve la kiks u Kle ku, a po tom se u me ~u sa Spar ta kom vra ti la na sta ri ko lo sek. - Do sa da smo od i gra li dva der bi ja i oba smo do bi li, ali ka ko sto je stva ri, za sa da, mi tek tre ba da igra mo sa eki pa ma ko je su vi {e po ka za le, sa Zve zdom i Mla dim rad ni kom - is ta kao je Ge ri}. - U ne kim utak mi ca ma smo igra li ja ko do bro, u ne kim utak mi ca ma i u ne kim mo men ti ma ja ko lo {e, ali to je sve nor ma lan put u spor tu, po seb no ka da je eki pa mla da. Je di no ja ni sam mlad. Mo `da je bo qe to {to smo iz gu bi li na vre me, ta ko da ve} sa da mo è mo da uvi di mo gre {ke. O~i gled no je da sa sla bi jim eki pa ma mo ra mo da bu de mo ve }i pro fe si o nal ci, da te me ~e ve od ra di mo ona ko ka ko tre ba. î we ni ca da je ne ko na pa pi ru sla bi ji od nas ne mo ti vi {e nas do voq no.

Rade Savi} ponovo svetski prvak Di za~ te go va Ra de Sa vi} iz Gor weg Mi la nov ca tri jum fo vao je na Svet skom pr ven stvu GPC de fe ra ci je u di sci pli ni ben~ pres sa opre mom, na kon {to je po di gao 340 ki lo gra ma. Po sle titule i svetskog rekorda u disciplini RAV ben~ pres, Rade Savi} je postao svetski {ampion i u disciplini sa opremom do 140 kilograma. Iako je najavio da }e mu po~etna te`ina koju podi`e biti 350 kilogra-

ma, Savi} je prijavio po~etnu kila`u od 340 kg i sa tom kila`om je i zavr{io takmi~ewe u tre}em poku{aju. Zbog pomerawa zadwice i noge prva dva poku{aja sudije su ocenile kao neuspe{ne. Drugoplasnirani je podigao 325 kg, a tre}eplasirani 310 kg. Rade Savi} je planirao da u Limereku podigne 365 kg i time za kilogram popravi aktuelni svetski rekord.

Ivan Miqkovi}

(Cr ve na zve zda) (teh ni ~a ri), Ivan Miq ko vi} (Fe ner bah ~e), Alek san dar Ata na si je vi} (Bel ha tov) (ko rek to ri), Ni ko la Ro si} (Fri drihsha fen) (li be ro), Dra gan Stan ko vi} (Lu be), Mar ko Pod ra {~a nin (Lu be), Mi lan Ra {i} (A] Vo lej), Bo ri slav Pe tro vi} (Po a tje)(blo ke ri), Ni ko la Ko va ~e vi} (Ni `wi Nov go rod), Mi lo{ Ni ki} (Ga be ka), Mi lo{ Ter zi} (Tur), Uro{ Ko va ~e vi} (A] Vo lej) i Mi lo{ Ve mi} (Fri drihsha fen) (pri ma ~i).

- Tem po tak mi ~e wa ni je hu man. Svi mom ci ko ji pre `i ve tur nir i za vr {e po sled wu utak mi cu bez po vre de, bi }e he ro ji, bez ob zi ra na re zul ta te. re kao je Ivan Miq ko vi}. Srp ski „bom bar der” do dao je da ne sme mo pot ce ni ti ni jed n og pro t iv n i k a, pa ni Iran. Na EP smo ima li par xo ke ra sa klu pe, ko ji su da li svoj do pri nos. Ovog pu ta }e ti igra ~i mo ra ti da iz ne su te ret ne kih te {kih utak mi ca, a ne sa mo da u|u na poen-dva.

VOJVODINA NS SEME SUTRA GOSTUJE U PO@AREVCU: Sa sa mo jed nim po ra zom u {est utak mi ca, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me go stu ju na vru }em te re nu u Po à rev cu gde }e igra ti s Mla dim rad ni kom. Po à re vqa ni su u vr hu ta be le, pa je ovaj su sret der bi, a No vo sa |a ni su u pre o te klih {est me ~e va za be le ì li isto to li ko po be da nad su tra {wim ri va lom. Po sled wi put su se sa sta li Mla di rad nik i Voj vo di na na pred se zon skom tur ni ru u Bu gar skoj, a Vo {a je sla vi la 3:1. - Po à re vac je do bro po ~eo se zo nu i za to na{ su tra {wi su sret no si zva we der bi ja. Mla di rad nik je dva pu ta po ra èn, od Zve zde i Par ti za na i na do ma }em te re nu igra ju ve o ma do bro. Do bi li smo ih u pred se zo ni, a eki pa im je go to vo ista, sa mo su do ve li ko rek to ra [ul ca, ma |ar skog in ter na ci o nal ca. Am bi ci o zno su kre nu li, sta bi lan su li ga{, a o~e ku je se pu na sa la (oko 1.500 qu di), ali po {to smo ih do bi li po sled wih {est pu ta, ne ma raz lo ga da sum wa mo u no vu po be du - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}. Me~ iz me |u Mla dog rad ni ka i Voj vo di ne NS se me igra se u su tra od 19 sa ti u Po à rev cu. M. R.

Gale{ev umesto Savi}a

Dvostruki svetski {ampion: Rade Savi}

Na{ tro fej ni tre ner Slo bo dan Ga le {ev na klu pi od boj ka {i ca No vog Sa da, ~la ni ca Pr ve li ge, za me nio je Sta ni sla va Sa vi }a ko ji je eki pu vo dio u pr vih {est ko la. Spo ra zum no su se ras ta li klub i Sa vi}, a No vi Sad u do sa da {wem de lu pr ven stva ni je osvo jio ni set i ube dqi vo je po sled wi na ta be li. M. R.

c m y

dnevnik

SVE BO QI KA DROV SKI BIL TEN NA MA RA KA NI

Der bi ve} u mi sli ma

Fi ni{ se zo ne bi }e pa klen za fud ba le re Cr ve ne zve zde.Pra vo na gre {ku u `e qi da se oki te naj zad {am pi on skom ti tu lom go to vo da i ne ma ju. Sve kre di te su br zo i ola ko po tro {i li. Sa da je pa `wa usme re na na go sto va we u Ja go di ni, sle di Kup okr {aj sa Sme de re vom, pa ve ~i ti der bi, po tom od la zak na Ba wi cu, na kra ju i der bi s Voj vo di nom.

Ne ma di le me, u gla va ma Zve zda {a odav no je okr {aj sa kom {i ja ma iz Hum ske, jer je to mo `da i kqu~ ni meg dan u tr ci za lo vo rom. - Neo p ho dan nam je trij muf da bi smo sma wi li bo dov ni za o- sta tak. Ta ko bi se bi olak {a li put do ti tu le to kom pro le }a. @i vi mo za po be du u der bi ju. Pre du go tra je do mi na ci ja Par ti za na, gle da mo im stal no u le -

Gol man Crvene zve zde Bo ban Baj ko vi}

Pa u za u pr ven stvu je pri ja la Be o gra |a ni ma, pre sve ga da ne ko li ko fud ba le ra za le ~e po vre de. Mla di re pre zen ta ti vac La zo vi} se opo ra vio, spre man je za na red ni su se ret, kao i Ve {o vi}. Ka du se ose }a mno go bo qe, sa ni ra na je po vre da mi {i }a, ali o~i gled no we gov na stup se mo `e o~e ki va ti tek pro tiv Par ti za na. Da kle, ka drov ska si tu a ci ja na Ma ra ka ni se po pra vi la, jer je u stro ju i Mi ja i lo vi}, a na me }e se i Pet ko vi}, ko ji }e ve ro vat no za me ni ti Re qi }a u Ja go di ni. - Uz mak si ma lan pri stup igri mo ra mo da osvo ji mo bo do ve u Ja go di ni, za tim da za vr {i mo po sao u Ku pu. Tre ba nam po bed ni~ ka se ri ja uo~i ve ~i tog der bi jave li gol man cr ve no-be lih Bo ban Baj ko vi}.

|a. Vre me je da se {am pi on ski pe har vra ti na Ma ra ka nu, ako se to ne do go di on da i ne za slu `u je mo ovaj dres, tu naj pre mi slim na se be- iskre no }e Baj ko vi}. Uve li ko u ta bo ru cr ve no- be lih raz mi {qa ju i o zim skom pre la znom ro ku. Neo p hod no je po ja ~a ti re do ve. Naj pre }e tre ner Pro si ne~ ki u svom iz ve {ta ju apo stro fi ra ti na ko ga ne ra ~u na vi {e, a po tom je na po te zu upra va klu ba. Okvir ni spi sak za ni mqi vih igra ~a za Zve zdi je na pra vqen, ali o~e ku je si da i ge ne ral ni spon zor „Ga sprom“ pri tek ne u po mo} fi na nisjkom iwek ci jom u iz no su od pre ko dva mi li o na evra ka ko bi za mi {qe ni plan bio re a li zo van. Z. Ran ge lov

SA [A ILI] NA ME RA VA KA RI JE RU DA ZA VR [I U DRE SU PAR TI ZA NA

Is pu nio sam sve sno ve

Ka pi ten FK Par ti zan Sa {a Ili}, ko ji se na la zi na tre }em me stu po bro ju utak mi ca od i gra nih u dre su tog klu ba, re kao je da se na da da }e tu i za vr {i ti ka ri je ru. Ili} je u dre su klu ba za ko ji na vi ja od de tiw stva ostva rio svo je sno ve, osvo jio je se dam {am pi o na ta, ~e ti ri ku pa i dva pu ta igrao Li gu {am pi o na. - Iz u zet no mi je dra go {to sam u sa mom vr hu te li ste, ma da se ne op te re }u jem pi ta wem do kle }u do gu ra ti. Kao {to ste re kli, ve }i nu svo jih sno va sam is pu nio sa Par ti za nom, ti tu le, dve Li ge {am pi o na, Li ge UEFA. Bio na po zaj mi ci u Sel ti, ka sni je je bio i u tur skom gi gan tu Ga la ta sa ra ju. Igrao je i u Austri ji, oda kle se vra tio u Par ti zan. - U svo joj ka ri je ri sam sva {ta pre ko gla ve pre tu rio, od ve de te Par ti za na do me ni ne shva tqi vog, neo bja {wi vog, a ako iskre no ho }e te i ne za slu `e nog pa da u Austri ji. Po po vrat ku u Sr bi ju i Par ti zan 2009. go di ne, kao da sam se po no vo ro dio – ti tu la, pro gla {e we za naj bo qeg igra ~a li ge. Ipak sam je naj sre} ni ji ov de u mom klu bu u ko me sam po ni kao, gde sam pro veo naj ve }i deo ka ri je re i u ko jem }u na dam se i za vr {i ti ka ri je ru. On is ti ~e da ga za tim iz Hum ske ve zu ju naj lep {e uspo me ne. - Ja sam de te Par ti za na, ne ma za me ne ni ~e ga lep {eg ne go da is tr ~im na te ren sta di o na u Hum skoj, pred pu nim tri bi na ma na vi ja ~a ko ji skan di ra ju, pe va ju. Pro sto se sva ki put na je `im ka da sam u tu ne lu i ~u jem huk sa tri bi na, bez ob zi ra ko ja je utak mi ca u pi -

ta wu. Po se ban ose }aj je dok is tr ~a va mo iz tu ne la i pra ti nas pe sma sa tri bi na, da vo lim cr nobe le’. Na rav no da se naj bo qe ose }am pred 30.000 na vi ja ~a, ali i na ma wim utak mi ca ma na {i na vi ja ~i na pra ve od li~ nu at mos fe ru. Ili} je mi qe nik na vi ja ~a, a po tvr da to ga je da je pred pu nom Are nom na ko {ar ka {koj utak mi ci do bio tro fej Dra gan Man ce.

Sa {a Ili}

- Ka da su mi sa op {ti li da }u do bi ti to pri zna we i to na ko {ar ka {koj utak mi ci, ni sam mo gao da ve ru jem. Taj tro fej je i naj dra è pri zna we u mo joj ka ri je ri. Zna te, na te re nu ste naj bo qi uz po mo} mno gih fak to ra, ta len ta, tre nin ga, sa i gra ~a i sre }e na kra ju kra je va, a osvo ji ti sr ca na vi ja ~a. To ni je ni ma lo la ko. Oni su ti zbog ko jih po sto ji mo, ko ji nas no se kroz naj te è tre nut ke. Po sto je mi {qe wa da je we go vo vre me pro {lo. - û jem i ja te ko men ta re, ali ne de lim to mi {qe we. Ve ru jem da jo{ ni sam za sta ro gvo `|e. Do kle god tre ner mi sli da tre ba da igram, do tle }u gi nu ti za cr no – be li dres - re kao je Ili}.

SPORT

petak18.novembar2011.

PRED SU TRA [WI PR VEN STVE NI DUEL VOJ VO DI NA–SME DE RE VO

Du `ni No vo sa |a ni ma Ju ~e su se na tre nin g u po j a v i l i svi fud b a l e r i na ko j e tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} ra ~u na, {to zna ~i da su se, po sle go to vo dve ne de qe iz bi va wa zbog re pre zen ta tiv nih oba ve za, sa i gra ~i ma pri dru ì li i ka pi ten Slo bo dan Me do je vi}, Vuk Mi to {e vi}, Da niel Moj sov, Mi ro slav Ste va no vi} i Ne ma wa Bil bi ja, a ozdra vio je i Mi lan Bo jo vi}. Pred No v o s a | a n i m a je, ka k o {ef stru ke na gla {a va, iz u zet no te {ka ne de qa, u ko joj ih o~e ku ju ve o ma va `ni su sre ti sa Sme de re vom i BSK-om u Je len Su per li gi, ali i ~e tvrt fi nal ni su sret Ku pa Sr bi je, s Ja vo rom (sre da, 23. no vem bar). - Isti na je da su pred na ma tri te {ke utak mi ce, ali je ~i we ni ca i to da u sva tri du e la è li mo da ostva ri mo po be de re kao je Vu ki }e vi} i na sta vio: - Sa da nam je u fo ku su su tra {wa utak mi ca sa Sme de re vom na na {em sta di o nu i bi }e nam to pri li ka da od ra di mo deo du ga ko ji ima mo pre ma No vo sa |a ni ma. Moj ciq je da eki pa pa som sti è do go la ri va la i da uì va u fud ba lu i na dam se da }e mo upra vo ta kvu igru pri ka za ti u du e lu sa Sme de re vom. Ni ka ko ne sme da nam se po no vi iz da we iz Iva wi ce, jer Voj vo di na ta ko ne sme da igra. Da li je iz da we iz pri ja teq ske utak mi ce s Be à ni jom (6:2) ono ~e mu te ì te? - Nor mal no je to {to smo po be di li Be à ni ju, ali ono {to me ra du je bio je pri stup igri svih fud ba le ra. Da smo ta ko igra li pro tiv Ja vo ra, ne ma ni ka kve sum we, mno go ra do sni ji bi se vra ti li s tog go sto va wa. Ima li smo do voq no vre me na da kroz tre nin ge osve ì mo eki pu, do du {e bi li smo ne kom plet ni zbog iz o stan ka re pre zen ta ti -

Ba lak na pu {ta Le ver ku zen Is ku sni ne ma~ ki fud ba ler Mi hael Ba lak (35) iz ja vio je da }e na kra ju se zo ne si gur no na pu sti ti Ba jer iz Le ver ku ze na. We mu po okon ~a wu se zo ne is ti ~e dvo go di {wi ugo vor, a jo{ uvek ni j e do b io po n u d u klu ba o pro du `et ku sa rad we. - Ne za no sim se da }e mi ~el ni ci po nu di ti na sta vak sa rad we. Sa svim je iz ve sno da }u oti }i iz Le ver ku ze na - re kao je Ba lak ne ma~ kim me di ji ma. Mi hael Ba lak je do {ao u Le ver k u z en iz ^el s i j a u ju n u 2010. go di ne. Pret hod no je na stu pao za Ba jern i Kaj zer sla u- tern.

Na ja va uspe {nog fi ni {a je se ni: ra dost fud ba le ra Voj vo di ne

va ca, a vi de }e mo ve} su tra ko li ko nam je pa u za pri ja la. Va `no nam je to {to smo za dr `a li ri tam od i gra va wa utak mi ca, kao i to to {to su pro tiv Be `a ni je igra li svi igra ~i, iz u- zev re pre zen ta tiv ne pe tor ke,

SVET SKO KLUP SKO PR VEN STVO

Bar se lo na pro tiv pr va ka Afri ke ili Azi je [am pion Evro pe Bar se lo na u po l u f i n a l u Svet s kog klup s kog fud b al s kog pr v en stva igra }e pro tiv po bed ni ka du e la Espe ran sa (Tu nis) - Al Sad (Ka tar), od lu ~e no je `re bom u Jo ko ha mi. Espe ran sa je pr vak Afri ke, dok je Al Sad osvo jio ti tu lu u azij skoj Li gi {am pi o na. Duel azij skog i afri~ kog pr va ka u ~e tvrt fi na lu igra -

DI SCI PLIN SKA KO MI SI JA FSS

No vi Pa zar bez pu bli ke Di plin ska ko mi si ja FSS ka zni la je No vi Pa zar, Rad ni~ ki 1923, Cr ve nu zve zdu i Haj duk iz Ku le. Pa zar ci }e igra ti bez pu bli ke na dva me ~a. No vi Pa zar i Rad ni~ ki 1923 su me |u naj gle da ni jim klu bo vi ma u Su per li gi, ali }e taj pro sek da po kva re.Klub iz gra da na Jo {a ni ci mo ra }e ne red ne dve utak mi ce u Su per li gi da igra pred pra znim tri bi na ma svog sta di o na (pro tiv Slo bo de i Ja go di ne), od lu ka je Di sci plin ske ko mi si je Fud bal skog sa ve za Sr bi je. Pa zar ci su ka `we ni zbog in ci de na ta na utak mi ci pro tiv Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. Ka `we ni su i Kra gu jev ~a ni. Rad ni~ ki ne }e sme ti da ima po dr {ku na vi ja ~a na dve na red ne utak mi ce ko je igra u go sti ma pro tiv OFK Be o gra da i Par ti za na. Zni mqi vo da su No vi Pa zar i Rad ni~ ki, po sle Cr ve ne zve zde,

na ko je ra ~u na mo za tak mi ~ar sku eki pu i {to su po ka za li da na sva kog od wih mo gu ozbiq no da ra ~u nam. To mi je zna ~aj no jer u se ri ji }e mo za ne de qu da na od i gra ti tri te {ke utak mi ce i sva ki igra~ bi }e nam po -

tre ban u tom mi nici klu su. Mar k o Qu b in k o vi} se po seb no is ta kao u me ~u s Be à ni jom? - O~e k i v a l i smo vi {e od we ga, zna to i on sam - ka te go ri ~an je bio Vu ki }e vi}. - Ku bu rio je s po vre dom ka da je do {ao u No vi Sad, a ni je ni fi z i~ k i bio spre man. Ra du je me to {to po la ko ula zi u for mu i si gur no je da na we ga naj o zbiq ni je ra ~u nam za utak m i c u sa Sme de re vom. Da li }e bi ti u start n oj po sta v i ili me | u 18 igra ~ a, mo l im vas, osta vi te mi da raz mi slim do utak mi ce. Po sle du e la s Ja vo rom na ja vi li ste pro me ne u eki pi. Da li ste osta l i pri ta kvom sta vu? - Bi }e si gur no ~e ti ri ili pet pro me na. To kom ove pa u ze ne ki igra ~i su is ko ri s ti l i pri l i k u i na met nu li se. Ima mo pred so bom ja sne ci qe ve i è qe i za to in s i s ti r am na to m e da }e nam sva ki igra~ bi ti i te ka ko va àn. Za nas je kqu~ n a utak mi ca po lu se zo ne ~e t vrt f i n al n i me~ Ku pa Sr bi je s Ja vo rom i ta ko smo se i pri pre ma li to kom pa u ze. Ve ru jem da }e mo od go vo ri ti o~e ki va wi ma i da }e mo na po lu se zo ni bi ti tre }i, od no sno da }e mo u}i me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe u ku pu - za kqu ~io je De jan Vu ki }e vi}. A. Pre do je vi}

naj gle da ni ji klu bo vi eli te. Oni su po sle 11 od i gra nih ko la iza se be osta vi li Par ti zan. No vi Pa zar do sa da je pro se~ no gle da lo oko 7.000 na vi ja ~a, a Kra gu jev ~a ne oko 6.000. Ta ko |e, fud ba ler Rad ni~ kog Mi lo{ Tin tor je zbog sred weg pr sta po ka za nog na vi ja ~i ma No vog Pa za ra na po me nu toj utak mi ci do bio je dan me~ su spen zi je i ka znu od 50.000 di na ra. Na vi ja ~i Rad ni~ kog pa li li su pi ro teh ni~ ka sred stva u Be o gra du pro tiv Zve zde, pa }e klub iz tog raz lo ga mo ra ti da iz dvo ji i do dat nih 100.000 di na ra. Istu ka znu do bio je i be o grad ski klub. Me |u ka `we ni ma je i pred sed nik kul s kog Haj d u k a Zo r an Osma ji}, ko ji je po sle utak mi ce sa Me tal cem na pao su di ju. On je su s pen d o v an na tri me s e c a, a klub }e mo ra ti da pla ti ka znu od 100.000 di na ra.

Ab du lah Av ~i me wa Hi din ka Fud bal ski sa vez Tur ske sa op {tio je da }e za no vog se lek to ra ime no va ti Ab du la ha Av ~i ja, ko ji }e na tom me stu za me ni ti Ho lan |a ni na Gu sa Hi din ka. Pred sed nik tur skog sa ve za Me met ali Aj din lar no vi na ri ma u Is tan bu lu re kao je da se br zo do go vo rio sa Av ~i jem.

}e se 11. de cem bra u gra du To jo ta. Kao i Bar se lo na, di rek tan pla sman u po lu fi na le SP obez be dio je {am pion Ju `ne Ame ri ke, bra zil ski San tos. Bra zil ski tim }e u po lu fi na lu ~e ka ti po bed ni ka du e la mek si~ kog Mon te re ja sa jed nim od ti mo va ko ji }e mo ra ti da igra ju pr vo ko lo. U pr v om ko l u sa s ta } e se {am p ion Oke a n i j e, no v o z e land ski Oukland si ti i {am -

pion Ja pa na, ~i je ime }e bi ti po zna to po ~et kom de cem bra. Utak mi ca pr vog ko la igra se 8. de cem bra u To jo ti. Utak mi ce po lu fi na la SP za klu bo ve igra }e se 14. i 15. de cem bra u To jo ti i Jo ko ha mi. Fi nal ni duel na pro gra mu je 18. de cem bra u Jo ko ha mi. Pro {le go di ne ti tu lu svet skog klup s kog {am p i o n a osvo jio je mi lan ski In ter.

sport

petak18.novembar2011.

SA OP [TE WE FK VOJ VO DI NA PO VO DOM IN TER VJUA ZO RA NA MI LIN KO VI ]A

Isti na je naj ve }a po be da Fudbalski klub Vojvodina zvani~no je reagovao na intervju svog biv{eg trenera Zorana Milinkovi}a, objavqen u Sportskom ùrnalu. Saop{tewe prenosimo u celini: Ne malo iznena|ewe za FK Vojvodina predstavqa intervju Zorana Milinkovi}a novinaru Sportskog ùrnala Q. P. koji je bio zaposlen u marketingu na{eg kluba u periodu kada je Zoran Milinkovi} bio {ef stru~nog {taba. Podse}awa i istine radi: - Svi detaqi o kojima se polemi{e u pomenutom intervjuu su nedvosmisleno regulisani ugovorom koji je potpisan prilikom dolaska gospodina Milinkovi}a na ~elo stru~nog {taba FK Vojvodina. Zbog toga, a i zbog èqe za istinom, prilaèmo ugovor na dnu ovog saop{tewa. - Danom potpisivawa Ugovora sa {efom stru~nog {taba, utvr|ena je, a tokom saradwe i ispla}ena plata u visini od 70.000 evra, kao i 8.000 evra na ime premija. - Ugovorena je nagrada za osvajawe {ampionske titule u iznosu od 300.000 evra. - Ugovorena je nagrada za osvajawe Kupa Srbije u iznosu od 200.000 evra. - Na izri~it predlog {efa stru~nog {taba dovedeni su igra~i na ~ije je obe{te}ewe klub utro{io bezmalo 1.000.000 (milion) evra, samo za wihov dolazak, bez obaveza iz ugovora potpisanih sa samim igra~ima (Trajkovi} 318.000, Jao 200.000, Abubakar 123.000, Lazeti} 150.000, Mojsov 80.000). Zanimqivo je koliko su neki od wih malo igrali. - Na izri~ito insistirawe {efa stru~nog {taba, iz FK Metalac doveden je igra~ jer je isti taj {ef struke garantovao za wegove kvalitete. Nakon 14

dana ispostavqa se da pomenuti igra~ nema kvalitet za FK Vojvodina.. Pogre{ne procene su mogu}e, ali se prema klubu iz kojeg je anga`ovan igra~ obrukao kolektiv FK Vojvodina - Na izri~ito insistirawe {efa stru~nog {taba doveden je pomo}ni trener Marko Perovi} i trener golmana Zoran Stojanovi}, koje smo, kao i ceo stru~ni {tab, isplatili do posledweg dinara, o ~emu svedo~e i wihove poruke zahvalnosti. - [efu stru~nog {taba na raspolagawe je stavqen apartman u hotelu s pet zvezdica, s neograni~enim tro{kom za wega i wegove prijateqe. - Ugovorom je predvi|eno i da {ef stru~nog {taba ima automobil na raspolagawu, {to je i realizovano. Posledwe kolo prethodnog {ampionata igrano je 29. maja 2011. godine. Samo tri dana ranije, 26. maja, tada{wi {ef stru~nog {taba u razgovoru s predsednikom kluba obe}ao je produ`ewe saradwe na jo{ godinu dana i razgovarao s upravom o eventualnim poja~awima tokom letweg prelaznog roka. Na dan odigravawa pomenute utakmice s Crvenom Zvezdom, predsednik kluba ponovo je razgovarao sa {efom struke od kojeg je dobio informaciju da ga ne interesuje nikakav novi anga`man u Vojvodini, pa ni u Srbiji, ve} samo u inostranstvu. Ve}ina ~lanova UO FK Vojvodina poku{ala je da uti~e na to da do prestanka saradwe ne do|e, ali stav trenera Milinkovi}a ostao je tvrd i nepromewen. Napomiwemo da je premija za utakmicu s Crvenom Zvezdom iznosila 5.000 evra i da bi nam pobeda u tom susretu omogu}ila kasniji start u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a samim tim i vi{e vremena za odmor i pripremu tima.

Sve finansijske detaqe iznosimo javno jer je FK Vojvodina uvek radila transparentno, a posebno u periodu u posledwih pet-{est godina, pa se ~ak suo~avala s ~iwenicom da zbog istine i iskrenosti trpi posledice. FK Vojvodina nije ostao duàn jedan evro ni jednom treneru i igra~u, a ako jeste pozivamo ih da se javno oglase. Takvi navodi su lako proverqivi u Fudbalskom savezu Srbije i zato nikako ne stoji opaska biv{eg {efa stru~nog {taba da i wegovi prethodnici imaju sporna potraìvawa. Najboqi dokaz ove na{e tvrdwe jeste i re~enica samog trenera Milinkovi}a u datom intervjuu koji kaè ,,da je pitawe para, ja bih i danas bio u Vojvodini,,. Zbog svega navedenog nije nam jasno po kom osnovu FK Vojvodina duguje 20.000 evra treneru. Svi igra~i, stru~ni {tab i sva ostala lica su po zavr{etku sezone ispla}eni u celosti. Na sporni iznos {ef struke smatra da polaè pravo na osnovu osvojenog tre}eg ili ~etvrtog mesta u Ligi koje vodi u Kvalifikacije za Ligu Evrope. Svi oni koji vole i prate FK Vojvodina znaju da klub nikada nije nagra|ivao za tre}e mesto. FK Vojvodina moli sve dobronamerne da ovo ne shvate kao kritiku bilo koga. Klub je uvek vodio ra~una o svim svojim biv{im i sada{wim ~lanovima. Pa zar dokaz toga nije i napor koji je na{ kolektiv u~inio da bi se opozvala suspenzija trenera Milinkovi}a, a svim na{im funkcionerima kazna i daqe traje. Na kraju, cene}i neizbrisiv trag koji je gospodin Milinkovi} ostavio tokom rada u na{em klubu, èlimo mu puno zdravqa i uspeha u daqoj karijeri, jer on to i zasluùje. FK Voj vo di na

HU MA NI TAR NA UTAK MI CA

Ras po lo `e ni Di a ra Kri va ja - Par ti zan 0:4 (0:0) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 700, sudija: Simovi} (Lov}enac). Strelci: Georgijevi} u 55., Manga u 68. i Diara u 72. i 75. minutu. KRI VA JA: Bawanin, Suxukovi}, Nedi}, Dikli}, Jovanovi}, A. Majki}, Pani}, Borenovi}, Lazi}, [icar, M. Majki}. Igrali su jo{: Veselinovi}, Pe{ut, Zagorac, Lovri}, Vujaklija, Plav{i}, Balunovi}, ^agaq, Mihajlovi}, Jablan. PAR TI ZAN: Petrovi}, @ivkovi}, Savi}, Anderson, Stankovi}, Smiqani}, Banga, Babi}, Quji}, Edvardo, Jovan~i}. Igrali su jo{: Tomi}, Milovanovi}, [aka, Diara, Geogrijevi}, Mitrovi}, Stojanovi}. Na stadionu Krivaje odrigana je humanitarna utakmica za povre|enog igra~a Krivaje Strahiwe Bukvi}a. Susret je posmatralo oko 700 gledalaca s pla}enim ulaznicama.

Imali su fudbaleri Partizana koristan trening. Trener Stanojevi} pru`io je {ansu svim kandidatima za tim po{to u kombinaciji nisu bili zbog reprezentativnih obaveza Stojkovi}, Tomi}, Volkov, T. Markovi}, M. Markovi}, Lazeveski i Mirkovi}. Strelci su bili raspolo`e-

ni tek u drugom poluvremenu, kada su postignuta sva ~etiri gola. U 55. minutu Dejan Georgijevi} posti`e gol na asistenciju Diare. Potom se u strelce upisao Manga, a u fini{u igre Diara posti`e dva gola i postavqa kona~an rezultat ove humanitarne utakmice. S. Sto iq ko vi}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce [ABAC: Metaloplastika Jugovi} Unimet (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver FUTOG: Metalac AV - Hercegovina (19.30), NOVI SAD: Radni~ki - Napredak (16.30), SOMBOR: Somborelektro Ruma (19), Dru ga `en ska li ga, se ver SREMSKA MITROVICA: Srem - Radni~ki (B) (18.45). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - CRVENKA: Sivac 69 - Vla-

dimirovac (19.30), BA^KA PALANKA: Lavovi - Obili} (19.30).

Ko {ar ka Pr va A mu {ka li ga - BEOGRAD: BKK Radni~ki - Vojvodina Srbijagas (18, TV). Pr va B mu {ka li ga - BEOGRAD: Viva Basket - Beovuk 72 (16), ^A^AK: Mladost - Jagodina (19). Pr va srp ska mu {ka li ga se ver - NOVI SAD: Vojvodi-

na Srbijagas MT - Veternik (21).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - SUBOTICA: NIS Spartak - TENT (19), U@ICE: Jedinstvo - Dinamo Azotara (18). Pr va `en ska li ga - BEOGRAD: Po{tar - Crnokosa (20). Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Novi Sad - \erdap (16).

dnevnik SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Cr ven ~a ni sta li tek na kra ju Cr ven ka - Par ti zan 26:32 (16:16) CR VEN KA: Dvorana „Slobodan Mi{kovi} île”, gledalaca 1.200, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvenka 3 (3), Partizan 1 (1), iskqu~ewa: Crvenka 8, Partizan 4 minuta. CR VEN KA: Mjerima~ka, Tomi} 3, @egarac, Radowi}, Jolovi} 1, Slavuqica, Rad~i} 3, Gugleta, Nikoli}, Kova~evi}, Prole 8, Gruji~i} 5, Vitas (12 odbrana), Mili}, Holpert 5, Stankovi} 1. PAR TI ZAN: Vasi} (5 odbrana), Milo{evi} 6, V. Ili} 3, Mandi} 7, Radanovi}, Dimitrijevi} 3, Maksi} 6, Mili} (5 odbrana), Radivojevi}, Babi}, N. Ili}, Milini} 2, Kostadinovi} 2, Me{ter 1, Marseni} 2, Poti}. Rukometa{i Crvenke doìveli su novi poraz, mo`da i o~ekivan, ali se nidu obrukali. Naprotiv, igrali su kao preporo|eni, sa mnogo voqe i velikom èqom, u

najve}em delu veoma diciplinovano, organizovano i uz dobru koncentraciju. Rezultat kako pristupa i igre bio je sna`an otpor koji su pru`ili od samog po~etka {to je nagove{talo sve do petnaestak minuta pre kraja. Po~etak je bio u znaku veterana Mandi}a, odnosno Ra~i}a (1:1), a

RE ZUL TA TI I TA BE LE EVRO LI GE A gru pa C gru pa Fe ner bah ~e - Kan tu Ka ha La bo ral - Bil bao Olim pi ja kos - Nan si 1. Ka ha La bo ral 2. Kan tu 3. Fe ner bah ~e 4. Olim pi ja kos 5. Bil bao 6. Nan si

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 2 2

2 2 2 3 3 3

85:83 84:89 91:78

400:393 374:367 388:389 385:372 377:383 410:419

8 8 8 7 7 7

B gru pa CSKA - Uni ka ha Za greb - @al gi ris Bro se - Pa na ti na i kos 1. CSKA 2. Uni ka ha 3. Pa na ti na i kos 4. @al gi ris 5. Za greb 6. Bro se

5 5 4 5 5 4

5 3 3 1 1 1

0 2 1 4 4 3

77:66 80:78 sino}

425:337 406:416 347:292 386:414 339:442 318:319

10 8 7 6 6 5

Ar ma ni - Par ti zan MTS sino} Ma ka bi - Spi ru sino} Real - Ana do lu Efes sino} 1. Ma ka bi 2. Real 3. A. Efes 4. Ar ma ni 5. Par ti zan 6. Spi ru

4 4 4 4 4 4

3 2 2 2 2 1

1 2 2 2 2 3

319:309 346:322 297:286 302:305 310:314 313:251

7 6 6 6 6 5

D gru pa Uniks - Olim pi ja sino} Ga la ta sa raj - Bar se lo na sino} Mon te pa ski - Pro kom sino} 1. Bar se lo na 2. Mon te pa ski 3. Ga la ta sa raj 4. Unik 5. Olim pi ja 6. Pro kom

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

359:265 336:297 296:313 276:304 261:306 263:306

8 7 6 6 5 4

potom su Crven~ani do 13. minuta imali po gol ili dva prednosti (3:2, 6:4, 8:7) pogocima Gruji~i}a, Jolovi}a i Prola. Gosti, nakon izjedna~ewa 10:10 deluju superiornije, pove}avaju svoje vo|stvo na tri gola prednosti 12:15. Tada je u igru u{ao Holpert i sa tri uzastopna pogotka izjedna~io rezultat.(15:15) da bi se ovaj deo igre zavr{io simetri~nim rezultatom (16:16). U drugom poluvremenu doma}i rukometa{i, uz sjajnu podr{ku publike, diktirali su tempo i u 42. minutu imali najve}u prednost (23:20). Narednih pet minuta su pro{le u obostrano bezuspe{nim poku{ajima, a vrhnac su dva proma{ena zicera Holpetra i to je bio uvod u promenu odnosa snaga na terenu. Gosti su s tri vezana pogotka izjedna~ili rezultat (23:23). Posledwih desetak minuta sve je bilo u znaku Beogra|ana.Crven~ani su izgubili snagu, a {to su gosti znala~ki iskoristili i dosta lako postigli golove. A na kraju rezultat je bio ubedqiviji nego {to se to ~inilo na osnovu utiska koju su doma}i rukometa{i pru`ili. T. Jo vo vi}

SREM SKA LI GA

Gosti nemo}ni Slo ven – Haj duk ([) 6:1 (3:0) RU MA: Stadion Slovena, gledalaca 150, sudija Xombi} (Stara Pazova).Strelci: Vidakovi} u 3, ûpeqi} u 5, Spasojevi} u 20, 65. i 76. i Berowa u 57. za Sloven, \or|evi} u 74. minutru za Hajduk. SLO VEN: Velebit 7, Milo{evi} 7 (Raki} 7), Milanovi} 7 (Milojevi} 7), Lazi} 7, Marinkovi} 7, ûpeqi} 8, Gre~ 7 (Alimpi} 7),Vidakovi} 7, Spasojevi} 8, Berowa 8, Stupar 7. HAJ DUK: Tovilovi} 7, Mijatovi} 5, \or|evi} 6, Grba~i} 5, Radivojevi} 5, Korov 5, Kneèvi} 5, Kliska 5, @ivanovi} 5, Domazet 5 (âvi} 5), Krtstovi} 5. Lepo je bilo gledati Rumqane, koji su bili veoma raspoloèni za igru, i nemo}ne goste.Svi golovi, na utakmici, su pali posle smi{qenih akcija, jedino su gosti dali gol posle odbijene lopte. Na wu je natr~ao \or|evi} i lepim {utem savladao iskusnog Velebita. B.Rok ni}

Pod ri we – Ja dran 1:0 (0:0) MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Stadion Podriwa, gledalaca 150, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelac: Petri} u 80. minutu. @uti kartoni: Petri}, Todorovi}, Simi} (Podriwe), Ra{i} (Jadran). POD RI WE: Mihajlovi} 7, Jovanovi} 7, Vu~i} 6 (Simi} 8), Jeremi} 7, Zabla}anski 7, Petri} 8, Radovanovi} 6, Vitorovi} 6 (Arnautovi} ), Trivkovi} 6, Todorovi} 7, Vitas 7 (Dobo). JA DRAN: Kova~evi} 7, Bo{wakovi} 7, Vukajlovi} 7, Brankovi} 7, Bulatovi} 7, Ra{i} 7, M.Koj~inovi} 7 (Savi}), Milakovi} 6, Samac 7, Peki} 6, J.Koj~inovi} 6. Gosti su bili boqi rival u toku cele utakmice, ali na`alost nisu iskoristili ni jednu svoju {ansu. M. Dr ma no vi}

Dru ge u dr `a vi: eki pa Zre wa ni na

SPE CI JAL NA OLIM PI JA DA – @EN SKI FUD BAL

Zre wa nin ke vi ce {am pi on ke Nastavqaju}i takmi~arske aktivnosti, ~lanovi zrewaninskog sportskog kluba za decu i omladinu sa posebnim potrebama Hendi sport u~estovali su na dràvnom prvenstvu Specijalne olimpijade Srbije u ènskom fudbalu. Na ovom takmi~ewu u~estvovale su ekipe iz Pan~eva, Beograda, Jabuke, Pirota, â~ka, Kru{evca i Zrewanina. Zrewaninske fudbalske dame u drugoj diviziji osvojile su srebrno odli~je, pobediv{i ekipu Jabuke sa 3:1, remiziraju}i sa ekipom iz â~ka 0:0, zatim su izgubile (0:1) od

ekipe Pirota koja je trijumfovala na ovom takmi~ewu. Zrewaninski sportisti sa smetwama u razvoju, sa trenerima Borislavom Nuhanovi}em i Simom Salapurom, pripremaju se za dràvno prvenstvo Specijalne olimpijade u ko{arci, koje }e se odràti 26. novembra u Kru{evcu. Isti~u da izuzetnu saradwu imaju sa Udruèwem „Suncokret“, kao i sa Osnovnom i sredwom {kolom „9. maj“,~iji ~lanovi i |aci vredno treniraju za predstoje}a takmi~ewa. @. B.

SPORT

c m y

dnevnik

UO^I MA STERS KU PA U LON DO NU

petak18.novembar2011.

JU GO VI] GOST ME TA LO PLA STI KE (19)

\o ko vi} tre ni ra Umor [ap ~a na adut Ka }a na s Na da lom Ru ko me ta {i Ju go vi }a i Me ta lo pla sti ke da nas u 19 ~a so va od i gra }e utak mi cu 9. ko la Su per li ge zbog oba ve za [ap ~a na u SE HA re gi o nal noj li gi. Ka }a ni u [a bac idu s mak si mal nim re spek tom pre ma do ma }i nu, ali isto ta ko ve ru ju da su ka dri da „ot ki nu” bar bod iz u zet no kva li tet nom ri va lu, o ~e mu sve do ~e i re ~i kre a to ra Ju go vi }e ve igre Ni ko le Ra da ko vi }a. - Mak si mal no ce ni mo i po {tu je mo eki pu Me ta lo pla sti ke, ko ja nas je u po sled we vre me re dov no po be |i va la, po sled wi put ube dqi vo na „Me mo ri ja lu Bog dan Ro di}” u No vom Sa du - pod se }a Ra da ko vi}. @eq ni smo da im se re van {i ra mo i do ka `e mo da i mi ima mo kva li tet. Ima ju }i u vi du da [ap ~a ni vo ju ju na dva fron ta, na{ adut mo `e da bu de wi hov umor, jer po zna to je da naj ve }i te ret pod no si wi ho vih se damosam igra ~a.

Pr v i re k et sve t a No v ak \o k o v i} je tre n i r ao sa Ra f a e lom Na da lom u sklo pu pri pre ma za Ma sters kup u Lon do nu. Tak mi ~e we u Lon do nu po ~i we u ne de qu, a \o ko vi} i Na dal su sme {te ni u

No le igra u Abu Da bi ju No vak \o ko vi} po tvr dio je u~e {}e na tur ni ru ko ji }e se igra ti u Abu Da bi ju od 29. do 31. de cem bra. Or ga ni za to ri su pre za do voq ni jer je u~e {}e po tvr di lo {est te ni se ra iz Top 10. No vak \o ko vi}, Ra fael Na dal, Ro xer Fe de rer, Da vid Fe rer, @o Vil frid Con ga i Gael Mon fis bo ri }e se za ti tu lu. Svoj pr vi me~ No le }e igra ti 29. de cem bra od 15 ~a so va sa Mon fi som. Po bed nik }e igra ti sa pro {lo go di {wim fi na li stom Ro xe rom Fe de re rom u po lu fi na lu, gde je i Na dal, pro {lo go di {wi {am pion. Po lu fi nal ni me ~e vi za ka za ni su za 30. de cem bar, dok su me ~e vi za pr vo i tre }e me sto za ka za ni za po sled wi dan 2011. go di ne. raz li ~i te gru pe. \o ko vi} }e se u pr vom de lu igra ti pro tiv En di ja Ma ri ja, Da vi da Fe re ra i To ma {a Ber di ha, dok }e Na da lo vi pro tiv ni ci bi ti Ro xer Fe d e r er, @o-Vil f red Con ga i Mar di Fi{. U do sa da {wem de lu se zo ne, pr vi i

Na sta vqa se od bro ja va we No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

dru gi te ni ser na sve tu sa sta li su se {est pu ta i svih {est pu ta sla vio je \o ko vi}. Upr kos to me {to je iz gu bio pr vo me sto na ATP li sti, Na dal je re kao da je za do vo qan ovom se zo nom, iako je to kom ce le bio u sen ci No va ka \o ko vi }a. Na dal je ove se zo ne iz gu bio pr vo me sto na sve tu i osvo jio je sa mo je dan Gren slem, a uz to je i do `i veo {est po ra za od \o ko vi }a, sva ki put u fi na lu. - Se zo na je sko ro go to va i za do vo qan sam wom. Za vr {io

sam je kao dru gi na sve tu, osvo jio sam je d an Gren slem i igrao sam u tri fi na la na naj ve }im tur ni ri ma. To je ve o ma po zi tiv no. Ni sam to li ko aro gan tan da mi slim da ovo ni je bi la do bra se zo na sa ta kvim re zul ta ti ma - re kao je Na dal. Za Na da la pred sto je jo{ dva tak mi ~e wa u ovoj go di ni. Pr vo je Ma sters Kup u Lon do nu, a dru go fi na le Dej vis Ku pa u ko jem [pa ni ja u Se vi qi od 2. do 4. de cem bra do ~e ku je Ar gen ti nu.

\o ko vi} ve} za ra dio 11 mi li o na do la ra Dve sto ti ne i dva de set hi qa da do la ra ne do sta je No va ku \o ko vi }u da pro bi je ma gi~ nu gra ni cu od ne ve ro vat nih 11 mi li o na ze lem ba }a za ra |e nih u se zo ni. Ka ko se sa mo u~e {}e u Lon do nu na gra |u je sa 120.000, ja sno je da mu je neo p hod na jed na po be da u gru pi da pre |e taj iz nos. Po red kla si~ nih za ra da sa tur ni ra, No le je do bi jao i bo nu se, po put onog sa ame ri~ ke tur ne -

je, gde je imao naj bo qi re zul tat (500.000 do la ra uz po bed ni~ ki ~ek u Wu jor ku), kao i 1,6 mi li o na usled u~e {}a na osam Ma ster sa u go di ni. Po sled wa stav ka za bo le la je mno ge kri ti ~a re \o ko vi }a, ali Sr bin ni je od go vo ran za to {to mu se no vac sli va u xe po ve, ve} je to ATP ko ji je po sta vio si stem bo ga tog na gra |i va wa naj bo qih na pla ne ti.

Pr pi} pod neo ostav ku Se lek tor hr vat ske Dej vis kup i Fed kup re pre zen ta ci je Go ran Pr pi} pod neo je ostav ku na obe funk ci je, sa op {tio je Hr vat ski te ni ski sa vez (HTS). Pr pi} se po vu kao sa kor mi la mu ske i `en ske re pre zen ta ci je sa mo tri me se ca pre me ~a pr vog ko la Svet ske gru pe Dej vis ku pa, od 10. do 12.fe bru a ra pro tiv Ja pa na. Iz vr {ni ko mi tet HTS sa sta }e se kroz dve sed mi ce ka ko bi

ime no vao no vog se lek to ra, a hr vat ski me di ji kao naj ve }eg kan di da ta po mi wu Go ra na Iva ni {e vi }a. Pr pi} je pred vo dio Dej vis kup tim Hr vat ske od 2006, dok je na ~e lu Fed kup re pre zen ta ci je bio po sled wih 11 go di na. Dej vis kup tim Hr vat ske osvo jio je „sa la ta ru” 2005. go di ne, dok je 2010. u ~e tvrt fi na lu iz gu bio od Sr bi je, ko ja je te go di ne osvo ji la ti tu lu.

Dar ko Mi li ~i}

Mi li ~i}: Iz vi wa vam se, ali... Srp ski ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i} de li mi~ no je po vu kao uvre de ko je je upu tio na ra ~un se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a. Mi li ~i} je iz neo niz op tu `bi na ra ~un Iv ko vi }a u in ter vjuu za ma ga zin “Sto ri”, a is ku snog stru~ wa ka je na zvao i la `o vom. Iv ko vi} je na sve to od go vo rio iz ja vom pre ko Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je u ko joj je re kao da }e wih dvo ji ca sve to re {i ti ka da se bu du sre li. - Mo `e mo da se sret ne mo i po pri ~a mo, to ni je spor no.

Ovom pri li kom po vla ~im re~ „pas„, jer sam gru bo iza {ao u jav nost, ali osta jem pri to me da je Iv ko vi} la gao. Ni ko me ni je zvao i glu po sti su da se ni sam ja vqao na te le fon - re kao je Mi li ~i} u raz go vo ru za emi si ju “Eks klu ziv” Pr ve te le vi zi je. Pod se ti mo, Mi li ~i} je za “Sto ri” iz ja vio da „Iv ko vi} la `e kao pas”, dok je se lek tor or lo va re kao da }e se ne ka da wih dvo ji ca sre sti i po gle da ti u o~i.

Utak mi ce Me ta lo pla sti ke i Ju go vi }a uvek su bi le egal, ne iz ve sne i pu ne pre o kre ta. - Ima li smo pri li ku da [ap ~a ne gle da mo ne ko li ko pu ta ove se zo ne na ma lim ekra ni ma i do bro smo upo zna ti s wi ho vom igrom. Ta ko da, s wi ho ve stra ne, ne bi tre ba lo da bu de ne kih po seb nih iz ne na |e wa, dok s na {e se mo è o~e ki va ti. Upo zna ti smo s wi ho vim na me ra ma u na pa du i na ~i nom igre u od bra ni. Do voq no je da ima mo in spi ra ti van dan, ko ji mo è da do ne se pre va gu u na {u ko rist. Po sle od li~ nog star ta ma lo smo za sta li, ali je evi dent no da smo eki pa ko ja mo è sva kog da po be di,a li i da ima slab dan i da kik sne mo. No, da }e mo sve od se be da utak mi cu u~i ni mo {to za ni mqi vi jom, a ako uspe mo u na {oj na me ri da ot ki ne mo bar bod bi }e mo za do voq ni - na gla sio je Ni ko la Ra da ko vi}. J. Ga li}

Ni ko la Ra da ko vi}

KUP VOJ VO DI NE ZA DA ME I MU [KAR CE

Ru ko met ni sa vez Sr bi je na sta vqa sa ak ci jom - Od bro ja va we do po ~et ka Evrop skog pr ven stva 2012. ui na {oj ze mqi. Ta~ no dva me se ca osta la su do po ~et ka Evrop skog pr ven stva. Sad ve} tra di ci o nal no u ~e ti ri srp ska gra da No vom Sa du, Vr {cu, Be o gra du i Ni {u, gde }e se odr à ti EURO 2012, za jed no se od bro ja va ju da ni, sa ti i mi nu ti do po ~et ka ovog ve li kog do ga |a ja. Da nas se na sta vqa ju no va dru è wa i sva po ~i wu u 14 ~a so va. U No vom Sa du, na ve} stan dard nom me stu, na Tr gu slo bo de, me ri }e se na ja ~i {ut, a opro ba }e se u~e ni ci O[ „\or |e Na to {e vi}“, po la zni ci kam pa „Ra sti mo“ i gim na zi je „Isi do ra Se ku li}“.U Vr {cu, na tr gu sv. Te o do ra Vr {a~ kog, osnov ci }e se tak mi ~i ti u {u ti ra wu sed me ra ca. U pre sto ni ci, u atri ju mu Del ta si ti ja, te ma oku pqa wa je pro mo ci ja èn skog ru ko me ta. Spe ci jal ni go sti bi }e re pre zen ta tiv ke Sr bi je An drea Le ki} i Ka ta ri na To ma {e vi}. Is pred TC Kal ~a sa Ni {li ja ma }e se dru ì ti zva ni~ na ma sko ta {am pi o na ta –Ta sa. J. G.

U Pan ~e vu 69 go lo va Od i gra ne su utak mi ce ~e tvr ti ne fi na la ru ko met nog Ku pa Voj vo di ne u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Kod mu {ka ra ca po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - @e le zni ~ar (In |i ja) 28:18, ADA: Po ti sje Ple teks - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) 15:40, Di na mo (Pan ~e vo) - Do lo vo 40:22, ORK Cr ven ka 2 - Voj put (Su bo ti ca) 24:28. Da me - VR BAS: Vr bas - Voj vo di na (No vi Sad) 22:25, KI KIN -

DA: Ki kin da 2 - Le hel (Mu `qa) 35:24, PAN ^E VO: Pan ~e vo - Ja bu ka 95 44:25, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Apa tin 23. no vem bar (20.30). U po lu fi na lu (30. no vem bra) sa sta }e se: La vo vi - Voj put i Pro le ter Agro `iv - Di na mo, a kod da ma: po bed nik me ~a Rad ni~ ki (B)/Apa tin - Voj vo di na, Ki kin da 2 - Pan ~e vo. Pr vak }e obez be di ti di rekt no u~e {}e u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je. J. G.

OD DA NAS U RU MU NI JI

Srp ki we na Ku pu Kar pa ta @en ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je ju ~e je ot pu to va la put ru mun skog gra da Dro be ta Turn Se ve rin, gde }e u na red na tri da na u~e stvo va ti na Ku pu Kar pa ta. Naj bo qe srp ske ru ko me ta {i ce u pr voj utak mi ci od me ri }e sna ge s Ma ke do ni jom (da nas u 15.45), dan ka sni je pro tiv nik }e im bi ti re pre zen ta ci ja Ma |ar ske (17.15), a na za tva ra wu, u ne de qu, Sr bi ja }e se sa sta ti s d oma }i nom Ru mu ni jom od 12 ~a so va. J. G.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DA NAS GOST BKK RAD NI^ KI (18, RTS)

Li der pla ni ra no ve bo do ve Voj vo di na Sr bi ja gas je vo de }i tim Pr ve A ko {ar ka {ke li ge Sr bi je, je di na ni je ose ti la gor ~i nu po ra za, pa je nor mal no to {to ri va li è le da joj „ski nu skalp” i bu du pr vi ko ji }e je po be di ti. No vo sa |a ni su, s dru ge stra ne, po ~e li da stva ra ju kult mo} nog sa sta va, è le da u sva koj utak mi ci oprav da ju ulo gu fa vo ri ta i po ka ù da im je me sto u Su per li gi, pa su, u tom prav cu, po ja ~a li eki pu i ang ò va li Stra hi wu Mi lo {e vi }a ko ji }e da nas po no vo za i gra ti u cr ve no-be lom dre su. Pro {le su ~e ti ri se zo ne od ka da je na pu stio No vi Sad, a sa da, uti sak je, je dva ~e ka no vi de bi u ma ti~ nom klu bu i no vu po be du, ko ju pri èq ku ju i we go vi sa i gra ~i, pred vo |e ni sve bo qim Dun |er skim, Ze ko vi }em, Sto ja ~i }em, Ka li ni }em, Ku è tom i ka pi te nom Mar ko vi }em. - O~e ku je nas utak mi ca sli~ na onoj ko ju smo igra li s Rad ni~ kim FMP - re kao je tre ner No vo sa |a na Si ni {a Ma ti}. - @e li mo da pro du ì mo po bed ni~ ku se ri ju, ali smo sve sni da nas ~e ka mo ti vi san i kva li te tan ri val, pa }e mo po no vo mo ra ti da od i gra mo rat ni~ ki me~. Sa mo s ta kvim pri stu pom mo è mo da upi {e mo jo{ jed nu po be du, jer BKK Rad ni~ ki ve} go di na ma igra u go to vo ne pro me we nom sa sta vu, ima is ku san tim i tre ne ra ko ji je ve} du è vre me na klu pi ovog klu ba. Ho }e te li Mi lo {e vi }u da nas uka za ti {an su? - On je od ra dio tek tri-~e ti ri tre nin ga s na ma, ali je si gur no da }e bi ti u sa sta vu eki pe - ka te go ri ~an je bio Ma ti}. - Ima }e mo `da ne {to ma wu mi nu ta ù dok se u pot pu no sti ne upo zna sa si ste mom na {e igre, ali je si gur no da od we ga u na red nim su sre ti ma pu no o~e ku je mo. U sva kom slu ~a ju, bit no nam je to {to su svi igra ~i, s iz u zet kom Vu ka {i na Pet ko vi }a, sprem ni za ve ~e ra {wi su sret i {to }e mo mo }i da igra mo s naj ja ~im ti mom. Igra mo sve bo qe i ovo }e bi ti pri li ka da jo{ jed nom po tvr di mo kva li tet i am bi ci je ko je ima mo, tim pre {to utak mi cu pre no si RTS. Duel BKK Rad ni~ ki - Voj vo di na Sr bi ja gas po ~i we u 18 sa ti, a igra se u Sport skom cen tru „[u mi ce” u Be o gra du. A. Pre do je vi}

Ste fan Sto ja ~i} (be li dres)

Fo to. B. Lu ~i}

sport

petak18.novembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta

No ri~ - Ar se nal Ever ton - Vul ver hemp ton Man ~e ster si ti - Wu kasl Sto uk - Kvins Park San der lend - Fu lam VBA - Bol ton Vi gan - Blek burn Svon si - Man ~e ster j.

Ne de qa

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Sle pi mi {e vi na pa da ju ga lak ti ko se

^el zi - Li ver pul

(17)

To ten hem - Aston Vi la

(21)

(5.50) Va len si ja - (4.20) Real (M) (1.50)

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP

Sle pi mi {e vi na Me stqi u der bi ju ko la {pan skog pr ven stva ugo sti }e Real. Va len si ja je u mi nu lom ko lu sa vla da la Le van te u grad skom der bi ju 2:0, na ni za la tre }u uza stop nu po be du. Na dru goj stra ni, ga lak ti ko si su de mo li ra li Osa su nu (7:1) i upi sa li sed mu po be du u ni zu. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Ma dri |a ni ma. [to se ti ~e me |u sob nog sko ra, Real je do bio se dam, Va len si ja ~e ti ri me ~a uz dva re mi ja na po sled wih 13 utak mi ca. Na{ predlog: 2

Po ne de qak

1. Man. si ti 2. Man ~e ster j. 3. Wu kasl 4. ^el zi 5. To ten hem 6. Li ver pul 7. Ar se nal 8. Aston Vi la 9. No ri~ 10. Svan si 11. Kvins Park 12. Sto ke 13. Vulvs 14. VBA 15. San der lend 16. Fu lam 17. Ever ton 18. Bol ton 19. Blek burn 20. Vi gan

11 10 1 11 8 2 11 7 4 11 7 1 10 7 1 11 5 4 11 6 1 11 3 6 11 3 4 11 3 4 11 3 3 11 3 3 11 3 2 11 3 2 11 2 4 11 2 4 10 3 1 11 3 0 11 1 3 11 1 2

0 1 0 3 2 2 4 2 4 4 5 5 6 6 5 5 6 8 7 8

Su bo ta

Barn li - Lids No tin gem F. - Ip svi~ Vat ford - Por tsmut Bir min gem - Pi ter bo ro Midlzbro - Blek pul Ko ven tri - Vest Hem Der bi - Hal Barn sli - Don ka ster Sa u temp ton - Braj ton Re ding - Kar dif

Ne de qa

Mil vol - Bri stol Le ster - Kri stal P. 1. Sa u temp ton 2. Vest Hem 3. Midlzbro 4. Kar dif 5. Blek pul 6. Kri stal P. 7. Lids 8. Der bi 9. Hal 10. Braj ton 11. Pi ter bo ro 12. Le ster 13. Bir min gem 14. Re ding 15. Ip svi~ 16. Por tsmut 17. Mil vol 18. Barn li 19. Barn sli 20. No tin gem F. 21. Vot ford 22. Bri stol 23. Ko ven tri 24. Don ka ster

16 11 3 2 16 9 4 3 16 8 6 2 16 7 6 3 16 7 4 5 16 7 4 5 16 7 4 5 16 7 3 6 15 7 3 5 16 6 5 5 16 7 1 8 16 6 4 6 13 6 3 4 16 5 6 5 15 6 2 7 16 5 4 7 16 4 6 6 15 5 3 7 16 4 6 6 16 5 2 9 16 4 4 8 16 3 4 9 16 2 6 8 16 3 3 10

39:10 28:12 17:8 24:15 21:15 14:10 23:21 16:15 16:18 12:15 10:20 8:19 12:18 9:16 14:13 14:15 11:15 18:27 13:24 7:20

31 26 25 22 22 19 19 15 13 13 12 12 11 11 10 10 10 9 6 5

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.15) (16)

37:17 28:13 20:12 29:20 26:19 18:14 26:25 22:23 14:15 19:17 32:29 20:19 18:14 16:15 21:27 19:18 19:18 20:23 17:21 15:27 15:26 14:27 13:24 13:28

36 31 30 27 25 25 25 24 24 23 22 22 21 21 20 19 18 18 18 17 16 13 12 12

ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta

In ter - Ka qa ri Fi o ren ti na - Mi lan Na po li - La cio

(18) (20.45) (20.45)

Bo lo wa - ]e ze na Ka ta ni ja - Kje vo \e no va - No va ra Ju ven tus - Pa ler mo (15) Par ma - Udi ne ze Si je na - Ata lan ta Ro ma - Le }e

(12.30) (15) (15)

Ne de qa

1. Udi ne ze 2. La cio 3. Mi lan 4. Ju ven tus 5. Pa ler mo 6. Na po li 7. Ro ma 8. Ka ta ni ja 9. Si je na 10. Ka qa ri 11. \e no va 12. Ata lan ta 13. Fi o ren ti na 14. Kje vo 15. Par ma 16. Bo lo wa 17. In ter 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

10 10 10 9 10 9 10 10 10 10 9 10 10 10 10 10 9 10 10 10

6 6 6 5 5 4 4 3 3 3 3 5 3 3 4 3 2 2 1 0

3 3 2 4 1 2 2 5 4 4 3 3 3 3 0 1 2 2 4 3

1 1 2 0 4 3 4 2 3 3 3 2 4 4 6 6 5 6 5 7

(15) (15) (20.45)

13:4 16:8 23:14 15:7 14:12 13:7 13:11 12:16 12:8 9:10 13:12 13:12 10:9 8:11 12:18 9:16 11:16 8:16 12:19 3:13

Da nas

Li vor no - Asko li

(20.45)

Su bo ta

Ba ri - Samp do ri ja Kro to ne - To ri no Em po li - Ve ro na Ju ve Sta bia - Mo de na No }e ri na - Vi }en ca Pa do va - Gro se to Pe ska ra - Gu bio Sa su o lo - Bre {a Va re ze - Ci ta de la

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Al bi no le fe - Re |i na

(20.45)

Po ne de qak

1. To ri no 2. Sa su o lo 3. Pe ska ra 4. Pa do va 5. Re |i na 6. Ve ro na 7. Samp do ri ja 8. Va re ze 9. Ba ri 10. Li vor no 11. Gro se to 12. Si ta de la 13. Ju ve Sta bia 14. Bre {a 15. Kro to ne 16. Vi }en ca 17. Em po li 18. Al bi no le fe 19. Mo de na 20. Gu bio 21. No }e ri na 22. Asko li

15 10 4 15 9 4 15 9 2 15 8 4 15 8 3 15 7 4 15 5 7 15 6 4 15 6 3 15 5 5 15 5 5 15 5 3 15 6 3 15 4 5 15 4 5 15 4 4 15 4 3 15 4 3 15 3 5 15 3 5 15 3 4 15 3 3

1 2 4 3 4 4 3 5 6 5 5 7 6 6 6 7 8 8 7 7 8 9

19:8 20:9 34:23 25:18 30:18 20:18 23:14 19:15 12:14 18:13 18:13 17:21 19:21 12:17 15:19 16:21 19:23 19:29 13:24 14:26 20:24 15:23

po be de i dva re mi ja), a u pro {lom klu sa vla da li su Ever ton (2:1) i na sta vi li niz od tri sla vqa. Wu kasl put Man ~e ste ra od la zi bez po vre |e nog tan de ma Ober tan - Ame o bi. Tra di ci ja je na stra ni gra |a na ko ji ni su po ra `e ni na po sled wih de vet du e la. Na{ predlog: 1, 3+

po vre |en je i we gov na stup je pod zna kom pi ta wa. Oba du e la pro {le se zo ne do bi li su mi li o ne ri (3:1 i 2:0), a tra di ci ja je na stra ni Ba jer na ko ji je do bio osam od po sled wih 11 du e la. Na{ predlog: 1

(1.30) Man ~e ster si ti (4.80) Wu kasl (8.20)

(1.65) Ba jern - (3.40) Bo ru si ja (D) (4.70)

Sa sta ju se dve ne po ra `e ne eki pe u Pre mi jer li gi. Gra |a ni pred vo |e ni su u mi nu lom ko lu sla vi li su pro tiv Kvins Par k a (3:2), ~i m e su ve z a l i {est po be da, dok su na svom Iti ha du upi sa li svih pet po be da. Na dru goj stra ni svra ke su bez po ra za na go sto va wi ma (tri

Su dar ve li ka na na Ali nac are ni ujed no je i der bi 13.ko la Bun des li ge. U pro {lom ko lu Ba jern je te {kom mu kom sla vio pro tiv Aug zbur ga (2:1) i ve zao dve po be de, dok je Bo ru si ja bi la bo qa od Volf sbur ga (5:1), ~i me su go sti na sta vi li se ri ju od pet tri jum fa. Na{ Ne ven Su bo ti}

Fud ba le ri Par me neo ~e ki va no na {li su se na sa mom za ~e qu ta be le, pa im je okr {aj pro tiv li de ra pr ven stva Udi ne zea mo `da i pre su dan. Naj bo qa od bra na li ge, pred vo |e na gol ma nov Haj da no vi ~em, pr vim strel cem ti ma Di Na ta le om (8 go lo va), Asa mom i Pa ri zi jem `e li da na sta vi se ri ju od dva ve za na tri jum fa. Tre ner Gvi do lin ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog Ba -

34 31 29 28 27 25 22 22 21 20 20 18 17 17 16 16 15 15 14 14 13 2

Duel gol ma na Ce za ra i Ro nal da pro {le se zo ne (3:6)

Mi lan `e li Te ve za

Kar los Te vez

HO LAN DI JA Su bo ta De Graf {ap - PSV NEC - Ro da He ren ven - RKC He ra kles - Tven te Ajaks - Bre da Ne de qa Den Hag - Utreht Vi te se - Fe je nord Gro nin gen - Ven lo Eks cel zi or - AZ Alk mar

(12.30) (12.30) (14.30) (16.30)

1. AZ Alk mar 12 10 1 1 28:8 31 2. Tven te 12 7 4 1 32:12 25 3. PSV 12 7 4 1 33:14 25 4. Vi te se 12 6 3 3 18:12 21 5. Ajaks 12 5 5 2 32:20 20 6. He ren ven 12 5 5 2 25:19 20 7. Gro nin gen 12 5 3 4 22:18 18 8. Fe je nord 12 5 3 4 21:17 18 9. He ra kles 12 4 4 4 18:18 16 10. Bre da 12 5 1 6 18:19 16 11. Utreht 12 4 3 5 22:22 15 12. RKC Val vajk 12 4 2 6 12:19 14 13. NEC 12 4 1 7 11:17 13 14. Den Hag 12 4 1 7 14:24 13 15. Ro da 12 4 0 8 15:33 12 16. De Graf {ap12 2 3 7 11:26 9 17. Ven lo 12 1 4 7 12:29 7 18. Eks cel zi or 12 1 3 8 7:24 6

(2.90) Par ma - (3.10) Udi ne ze (2.40)

ar gen tin ske re pre zen ta ci je Kar lo sa Te ve za. Te vez je su spen do van od stra ne sa da {weg klu ba jer je od bio da to kom dru gog po lu vre me na utak mi ce Li ge {am pi o na pro tiv Ba jer na u|e u igru. Mi lan tra `i na pa da ~a ko ji }e u od su stvu An to ni ja Ka sa na ~i ni ti ubi ta ~an tan dem za Zla ta nom Ibra hi mo vi }em. - Ni je ne mo gu }e da Te vez do |e u Mi lan na po zaj mi cu. Pre dve go di ne, ka da Ro bi wo ni je `e leo da zi vi u Man ~e ste ru, oti {ao je naj pre u San tos, i na kra ju je za vr {io u Mi la nu. Isto bi mo glo da se de si i sa Te ve zom ko ji ni je u do brim od no si ma ni sa kim u Si ti ju. - is ta kao je za ita li jan ske me di je po zna ti me na xer Mi no Ra jo la.

Van Gal se vra }a u Ajaks

HR VAT SKA

BO SNA I HER CE GO VI NA

1. An der leht 13 2. Gent 13 3. Serkl Bri` 13 4. Klub Bri` 13 5. Stan dard 13 6. Kor trijk 13 7. Genk 13 8. Mons 13 9. Ber {o 13 10. Lo ke ren 13 11. Le u ven 13 12. Me he len 13 13. Va re gem 13 14. Lirs 13 15. Sent Tru den 13 16. Ve ster lo 13

1. Di na mo 14 12 1 0 34:5 37 2. Haj duk 14 9 3 2 30:10 30 3. Split 14 9 3 2 26:14 30 4. Sla ven 14 8 3 3 20:14 27 5. Osi jek 14 6 5 3 21:17 23 6. In ter 14 7 2 5 16:15 23 7. Ci ba li ja 14 6 2 6 12:17 20 8. Za greb 14 6 1 7 13:20 19 9. Ri je ka 14 4 5 5 14:14 17 10. Lo ko mo ti va 14 4 4 6 16:16 16 11. Za dar 14 4 4 6 15:24 16 12. Kar lo vac 14 4 2 8 12:25 14 13. [i be nik 14 3 4 7 13:15 13 14. Lu~ ko 14 3 4 7 12:17 13 15. Istra 14 2 5 7 10:18 11 16. Va ra `din 14 0 2 12 6:29 2

2 3 1 3 3 4 3 4 4 6 7 7 5 5 8 8

26:10 32:18 18:11 26:18 16:17 20:14 25:20 25:22 24:21 19:21 15:24 15:26 11:17 9:16 19:32 11:24

Fud ba le ri Tu lu za do `i ve li su po raz na go sto va weu pro tiv Ok se ra 2:0, ~i me su pu le ni tre ne ra Ka za no ve pre ki nu li se ri ju od ~e ti ri sla vqa. Na re du je ob ra ~un pro tiv Li la na Mu ni si pal sta di o nu, gde qu bi ~a sti ima ju sa mo je dan kiks na {est me ~e va. Dru go pla si ra ni Lil re mi zi rao je na svom bu wi {tu od i gra vi (1:1) pro tiv no vaj li je Evi ja na, {to je bio dru gi ve za ni re mi po pu lar nih ma sti fa, ko ju ni su po ra `e ni na po sled wih 11 utak mi ca. Tra di ci ja je na stra ni go sti ju. Na{ predlog: 3+ I. G.

Po zna ti fud bal ski tre ner Luj van Gal od 1. ju la sle de }e go di ne pre u ze }e funk ci ju ge ne ral nog di rek to ra Ajak sa. Po red Van Ga la, ka ko je sa op {te no iz re do va ak tu el nog {am pi o na Ho lan di je, u klub }e sa vra ti ti Da ni Blind kao teh ni~ ki di rek tor, dok }e na me sto fi nan sij skog di rek to ra „ko pqa ni ka” do }i Mar tin Stur ken bom. Van Gal, ko ji je pro {le se zo ne do bio ot kaz u ne ma~ kom Ba jer nu, tre ner sku ka ri je ru po ~eo je ba{ u Ajak su pre 20 go di na. On je sa Ajak som pr vo osvo jio Kup UEFA 1992, a tri go di ne ka sni je do {ao je i do tro fe ja u Li gi {am pi o na. Van Gal se 2003. vra tio u Ajaks na me sto teh ni~ kog di rek to ra, ali je ve} sle de }e go di ne pod neo ostav ku.

Da nas Za greb - Ci ba li ja Split - Di na mo Su bo ta Va ra `din - In ter [i be nik - Lu~ ko Za dar - Osi jek Istra - Sla ven Lo ko mo ti va - Haj duk Ne de qa Ri je ka - Kar lo vac

2 2 5 4 4 3 5 5 5 3 2 2 6 6 4 4

(2.70) Tu luz - (3.00) Lil (2.45)

Pred sed nik fud bal skog klu ba Real Ma drid Flo ren ti no Pe rez iz ja vio je da }e @o ze Mu ri wo si gur no i na red ne se zo ne bi ti tre ner klu ba. Pred sed nik is ti ~e da je Mu ri wo uz bu |en i za do vo qan si tu a ci jom u klu bu i we go vim igra ~i ma. Eki pa je li der na ta be li i na do brom pu tu da pre ki ne do mi na ci ju Bar se lo ne u [pa ni ji. Pe rez je i sport skom di rek to ru Ho ze An hel San ~e zu re kao da je uve ren da }e Mu ri wo osta ti. U me |u vre me nu, Pe rez je po ~eo kon sul ta ci je sa Mu ri wom u ve zi po ja ~a wa za ja nu ar ski pre la zni rok. Tre ner Ma dri |a na ima sa mo dve `e qe, de snog be ka i de fan ziv nog ve znog

Da nas Le u ven - Stan dard (20.30) Su bo ta Genk - Ve ster lo (20) Lo ke ren - Ber {o (20) Kor trijk - Gent (20) Me he len - Va re gem (20) Mons - Lirs (20) Ne de qa An der leht - Sent Tru den (18) Klub Bri` - Serkl Bri` (20) 9 8 7 6 6 6 5 4 4 4 4 4 2 2 1 1

stu. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Par mi (2:1, 2:0). Na{ predlog: 2 - 3

Mu ri wo osta je tre ner Re a la

BEL GI JA (18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45)

9 7 7 7 4 5 5 4 3 3 3 4 2 2 2 2 2 1 2 2

1 4 3 2 6 2 1 3 5 5 4 1 5 4 4 4 3 6 3 2

1 0 1 2 1 4 5 4 3 3 4 6 4 5 5 5 6 4 6 7

(18) (20) (22) (12) (16) (16) (18) (20) (22) (21) 39:7 34:6 17:9 17:9 11:8 12:14 9:13 14:13 17:14 14:24 14:14 10:15 9:17 12:17 8:16 12:22 10:16 7:15 4:12 9:18

28 25 24 23 18 17 16 15 14 14 13 13 11 10 10 10 9 9 9 8

[PA NI JA – SE GUN DA

Duel ~e tvr to pla si ra nog êl zi ja i {e sto pla si ra nog Li ver pu la da }e od go vor ko ja od ove dve eki pe tre nut no u bo qoj for mi. Do ma }in je sla vio na go sto va weu pro tiv Blek bur na 1:0, a kod ku }e je do bio dva od po sled wa tri du e la. Go sti su re mi jem pro tiv Svon si ja (0:0), na sta vi li se ri ju od {est utak mi ca bez po ra za, a na stra ni ima ju dve ve za ne po be de. U ti mu êl zi ja po vre |e ni su Hi la rio i Esi jen. Cr ve ni ko je pred vo di tre ner Dal gli{ kom plet ni su. Oba pro {lo se zon ska du e la pri pa la su Li ver pu lu (1:0, 2:0), a tra di ci ja je na stra ni êl zi ja ko ji je do bio de vet, go sti, ~e ti ri, uz pet re mi ja na po sled wih 18 utak mi ca. Na{ predlog: 1

Ita li jan ski fud bal ski klub Mi lan za in te re so van je da po zaj mi na pa da ~a Man ~e ster si ti ja i

Su bo ta Vi qa re al - Be tis Bar se lo na - Sa ra go sa Va len si ja - Real (M) Ne de qa So si je dad - Espa wol Hi hon - He ta fe Osa su na - R. Va qe ka no Se vi qa - Atle tik (B) Atle ti ko (M) - Le van te Gra na da - Ma jor ka Po ne de qak Ra sing - Ma la ga 1. Real (M) 11 2. Bar se lo na 11 3. Va len si ja 11 11 4. Le van te 11 5. Se vi qa 6. Ma la ga 11 7. Espa wol 11 8. R. Va qe ka no 11 9. Bil bao 11 11 10. Osa su na 11. Atle ti ko (M)11 11 12. Be tis 13. Vi qa re al 11 14. He ta fe 11 15. Ma jor ka 11 16. Sa ra go sa 11 11 17. Hi hon 18. Ra sing 11 19. Gra na da 11 20.So si je dad 11

(1.75) ^el zi - (3.40) Li ver pul (4.80)

21 21 20 19 16 14 14 14 13 13 12 12 12 12 12 10 8 8 7 3

ITA LI JA – SE RI JA B

[PA NI JA – PRI ME RA

29 26 26 22 22 21 20 17 17 15 14 14 12 12 7 7

(18) (18) (15) (15) (15) (15) (17) (17)

Su bo ta ^e lik - GO[K (13.30) Ve le` - Slo bo da (13.30) Sla vi ja - Bo rac (13.30) Sa ra je vo - Zvi je zda (13.30) Ko za ra - @e qe zni ~ar (13.30) Le o tar - Olim pik (13.30) [i ro ki Bri jeg - Zriw ski (13.30) Trav nik - Ru dar (13.30) 1. [i ro ki 2. @e qe zni . 3. Sa ra je voo 4. Bo rac 5. Zriw ski 6. Olim pik 7. Zvi je zda 8. Ve le` 9. Ru dar 10. GO[K 11. Ko za ra 11. Le o tar 13. ^e lik 14. Trav nik 15. Slo bo da 16. Sla vi ja

13 10 2 1 25:6 32 13 9 2 2 29:10 29 13 8 2 3 25:10 26 13 7 2 4 21:13 23 13 6 5 2 22:15 23 13 6 2 5 19:13 20 13 4 4 5 13:15 16 13 4 3 6 14:18 15 13 4 3 6 10:17 15 13 3 5 5 9:12 14 13 3 4 6 9:13 13 13 3 4 6 9:13 13 12 3 4 5 10:15 13 13 3 4 6 17:23 13 12 4 1 7 8:21 13 13 2 1 10 12:38 7

Da nas Him na stik - Gva da la ha ra (21) Su bo ta Va qa do lid - Vi qa re al B (16) Al ko ja no - Re kre a ti vo (18) Kor do ba - Al ko ron (18) Hi ro na - Sa ba deq (18) Mur si ja - Bar se lo na B (18) Sel ta - Her ku les (18) Nu man si ja - Hu e ska (18) Las Pal mas - Kse rez (18.30) Ne de qa El ~e - De por ti vo (12) Al me ri ja - Kar ta ge na (20) 1. Her ku les 13 13 2. Al me ri ja 13 3. Sel ta 4. Va qa do lid 13 5. De por ti vo 13 13 6. Mur si ja 13 7. Kor do ba 8. El ~e 13 9. Sa ba deq 13 10. Nu man si ja 13 11. Las Pal mas 13 12. Al kor kon 13 13. Gva da la ha ra 13 14. Bar se lo na B 13 15. Re kre a ti vo 13 16. Vi qa re al B 13 13 17. He rez 18. Al ko ja no 13 19. Hi ro na 13 20. Him na stik 13 21. Kar ta ge na 13 22. Hu e ska 13

9 7 7 6 7 6 6 6 6 5 5 5 5 4 4 3 3 2 2 2 2 1

1 4 2 5 2 4 4 3 3 4 4 3 3 4 3 5 4 6 5 4 3 4

3 2 4 2 4 3 3 4 4 4 4 5 5 5 6 5 6 5 6 7 8 8

13:6 19:11 24:15 20:13 20:17 17:13 12:9 18:13 18:22 17:14 19:18 15:10 15:20 21:18 14:15 21:25 12:16 13:18 17:24 13:19 9:20 14:25

28 25 23 23 23 22 22 21 21 19 19 18 18 16 15 14 13 12 11 10 9 7

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Kaj zer sla u tern - Ba jer Su bo ta [al ke - Nir nberg Fraj burg - Her ta Keln - Majnc Volf sburg - Ha no ver Bo ru si ja (M) - Ver der Ba jern (M) - Bo ru si ja (D) Ne de qa [tut gart - Aug zburg Ham burg - Ho fen hajm 1. Ba jern 2. Bo ru si ja (D) 3. Ver der 4. Bo ru si ja (M) 5. [al ke 6. Ha no ver 7. [tut gart 8. Ba jer 9. Ho fen hajm 10. Her ta 11. Keln 12. Kaj zer sla u . 13. Volf zburg 14. Majnc 15. Nir nberg 16. Ham bur 17. Fraj burg 18. Aug zburg

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 7 7 7 7 5 5 5 5 4 5 3 4 3 3 2 3 1

1 2 2 2 1 4 3 3 2 4 1 4 1 3 3 4 1 5

2 3 3 3 4 3 4 4 5 4 6 5 7 6 6 6 8 6

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

32:4 26:9 23:16 15:9 24:18 16:17 18:12 15:16 15:13 16:17 20:26 10:15 15:25 16:23 13:20 15:25 16:27 9:22

28 23 23 23 22 19 18 18 17 16 16 13 13 12 12 10 10 8

FRAN CU SKA

Su bo ta Aja ~io - Kaen Di `on - Bor do Evi jan - Lo ri jen Lion - Ren Ni ca - Sent Etjen Tu luz - Lil Mon pe qe - Mar sej Ne de qa Brest - So {o Va len si jen - Ok ser PS@ - Nan si 1. PS@ 2. Mont pe qe 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Tu luz 7. Lo ri jen 8. Mar sej 9. Kaen 10. Sent Etjen 11. So {o 12. Ok ser 13. Evi jan 14. Bor do 15. Brest 16. Va len si jen 17. Ni ca 18. Nan si 19. Di `on 20. Aja ~io

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

9 8 6 7 6 6 5 4 5 4 4 3 2 2 1 2 2 2 3 1

3 3 6 2 4 4 5 6 3 5 5 6 7 7 9 5 5 5 2 4

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 1 2 1 4 3 3 3 3 5 4 4 4 4 4 3 6 6 6 8 8

26:11 28:16 22:13 21:15 22:16 13:12 15:12 17:14 20:19 12:16 20:25 19:18 15:18 15:18 13:14 13:14 12:14 10:16 13:28 10:26

30 27 24 23 22 22 20 18 18 17 17 15 13 13 12 11 11 11 11 7

c m y

LOv

dnevnik

petak18.novembar2011.

KINOLO[KI KUP „SV. HUBERT”

ZA PAQEVINU LOVI[TA KO^OVAT ZA SADA NIKO NE ODGOVARA

Regionalna takmi~ewa pro{la, finale Vojvodine sutra u De~u

Piromani oterali i ko~ovatske lisice

Фото: J. Pap

Takmi~ewa u lovno-kinolo{kom ku pu „Sve ti Hu bert” odr`ana su minule subote i Ba~koj, Sremu i Banatu, a po ~etiri prvoplasirana takmi-

Nema bodova bez marke i aporta

~ara nastupi}e sutra na finalnoj utakmici u Vojvodini, koja }e se odr`ati u selu De~ kod Pe}inaca.

Lovno-kinolo{ki kup za region Ba~ke odràn je u Ba~u. I pored lepog vremena, dobrih terena i dobre organizacije, dogodili se ne{to {to se retko zbiva - niko nije imao plasman. Podse}awa radi, kompletan ciklus je kada ker traì di vqa~, mar ki ra je, podiè, lovac je odstrequje, a pas mu je aportira. U ovom slu~aju ni jedan takmi~ar nije nije sakupio dovoqan broj bodova za jedan od tri nagradna raz reda, ali su, prema re~ima sudije Sawe Mom~i lo vi} Bogni~, imali dovoqan broj bodova za priznavawe polo ènog is pi ta, {to im je omogu}i lo kvali fi ko vawe za vi{i rang takmi~ewa. S obzirom da se to dogo di lo, ~eti ri takmi~ara su odabrana prema abe cednom redu, a to su: @ar ko Mi ka la~ ki, Si la |i De ne{, Bra ni slav Vr ba {ki i Mi qan Vu jo vi}. Neki takmi~ari nisu pri-

hvatili ovakav epolig, pa je pisana i àlba koja, prema informacijama kojima raspolaèmo, do ju~e nije razmatrana. Ze region Srema, kup je odràn na terenima LU „In|ija”, a u~estvovalo je 10 takmi~ara. Plasman je bio slede}i: 1. Alek san dar Mi ni}, pas GAL „SAF” JU (nod) 120 bodova 2. Mi ro slav Ran ko vi}, pas DIK (eb) 118 3. Zo ran Ste fa no vi}, pas ASTOR (nkd) 117 4. Ra so slav Vu kaj lo vi}, pas BEK (nkd) 99 rezerva: Mi haj lo Ma noj lo vi}, pas CEZAR (mv) 83 Kup u Banatu odràn je u Plandi{tu, na terenima LU „Brzava”. Bilo je 18 u~esnika. Plasman: 1. Dra go slav Voj nov, pas BEN (es) 128 poena 2. Bra ni slav \o ro vi}, pas BETA (nod) 118 3. Du {an Ba ji}, pas VENTURA (nkd) 116 4. Ne nad Ste va no vi}, pas BEA (nkd) 115 rerzerva: \u ri ca Ra di vo je vi}, pas KLIO (nkd) 108 D. Kneì}

U LOVU NA DIVQE SVIWE U KAMARI[TU

Фото: J. Pap

Svi pucali i poga|ali U lovi{tu „Kamari{te” kraj Karavukova, koje va`i za odli~no mesto za lov divqih sviwa pogonom, minule subote lovilo je 11 doma}ih lovaca. U lov i

ulov su bili odli~ni: vreme lepo, doru~ak pored vatre, a nakon ~etiri pogona odstreqeno je 35 divqih sviwa. Svi u~esnici lova su imali priliku da pucaju i

svi do jednog su je iskoristili, tako da nije bilo lovca koji se nije mogao pohvaliti odstrelom. D. Kn.

U SELU MILO[EV DO, KRAJ PRIJEPOQA

Vukovi masakrirali ovce U selu Milo{ev Do, kod Prijepoqa, u no}i izme|u 24. i 25. oktobra, u tor s ovcama vlasnika Ra do ja Jok si mo vi }a upao je ~opor vukova, zaklao deset ovaca i ranio jo{ 16. Narednih dana od posledica napada uginule su jo{ tri ovce. – Ovce sam dr`ao u {tali. Ali tih dana bilo je ki{ovito pa sam zbog vode u {tali bio prinu|en na to da ih izvedem napoqe. Oko pono}i bilo je sve u redu, ali oko 5 sati imao sam {ta da vidim! Zatekao sam poklane i izbezumqene ovce – pri~a Radoje.

Po tragovima, moglo se zakqu~iti da je ovce napala vu~ica s mladuncima, o~ito u~e}i vu~i}e kako da koqu. Ovce su bile stare oko 20 meseci i mnoge su

bile bremenite. Zato je Joksimovi} pretrpeo ogromnu {tetu. – Vrednost poklanih ovaca je 348.450 dinara. Me|utim, indirektna {teta, na osnovu procewene dobiti u narednih pet godina, dostiè 1.206.950 dinara. Zahtev za nadoknadu {tete podneo sam Ministarstvu za za{titu ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa. Kada bih odmah dobio pare, {teta ne bi bila velika jer bih odmah kupio druge ovce, ali s obzirom na to da isplate kasne i po pola godine, mogu samo da ~ekam – kaè Radoje, koji od sto~arstva izdràva peto~lanu porodicu. M. Bra{wovi}

Za paqevinu najbogatijeg deje dolazilo oko 300 lovaca iz svih krajeva Srbije, sve je pola lovi{ta u potesu Ko~ovat kvarila ova paqevina. Nema na samoj srpsko-rumunskoj granici u ataru Banatskog Aran- smisla da zamajavamo goste u drugom delu lovi{ta, jer je iz|elovu, koja je izazvana 6. i lazak na Ko~ovat za sve qubi7.oktobra, sude}i prema dosada {wim re zul ta ti ma po tra ge za piromanima, niko ne}e odgovarati za pri~iwenu ekolo{ku i materijalnu {tetu. Predsednik LU „Ko ~o vat” Cvet ko Jeg di} kaè da je ogromna {te ta pri ~i we na na preko 600 hektara lovi{ta, gde su iz go re li tra va i rastiwe na terenu koje je oduvek bio najbogatiji deo lovi{ta. - [teta je pri~iwena prirodi i na {em Lo va~ kom udruèwu, ali kako sada stvari stoje niko nije konket no osum wi ~en za pa qe vi nu ko ja je, prema na{im saznawima, izazvana na mer no. Me |u Zgari{te umesto bogatog lovi{ta tim, sem sumwi, za teqe oduvek bio najve}i uìsank ci je pre ma po ~i ni o ci ma tak. nema dokaza - kaè Jegdi}. - PaJegdi} potse}a da LU „Ko~oqevina koja je izazvana na Ko~ovatu nane}e direktne {tete vat” ima na raspolagawu oko na {em Udru è wu, po {to je deset hiqada hektara lovnog terena, ali da je poàrom uniovaj deo lovi{ta uni{ten i treba}e dosta vremena da se {ten upravo najbogatiji i najaoporavi. Nemamo gde da odrì- traktivniji deo lovi{ta bogat mo tradicionalu manifestaci- ze ~e vi ma, sr na ma, fa za ni ma, ju „Lov na ko~ovatsku lisicu”, divqim sviwama, pa i lisicakoja je trebala da se odrì de- ma. Divqa~ je uglavnom napuseti put. Taman kada smo se raz- stila teren pred vatrenom stimahnuli i uspeli da zaintere- hijom migriraju}i na okolne terena, a na zgari{tu je najvisujemo veliki broj gostiju, jer

{e ostalo fazana. LU „Ko~ovat” je letos pustilo u lovi{te u ataru Banatskog Aran|elova 500 odraslih fazana, od ~ega 300 upravo na terenu koji je pretvoren u zgari{te.

Ove jeseni je, ina~e, kao i svake prethodne, na delu paqevina strwi{ta na wivama {irom Vojvodine i Srbije. Ne vrede upozorewa da je to pritivzakonito, da se na taj na~in uni{tava divqa~ i wihovo stani{te, da i ratari sebi ~ine medve|u uslugu jer se paqewem uni{tavaju povr{inski sloj zemqi{ta i wegovu mikrofloru... Kako vaqanih kazni nema, pri~a se vrti u krug i konstantno ponavqa. M. Mitrovi}

kWiGA

petak18.novembar2011.

INTERVJU

dnevnik

ГОРДАНА ЂИЛАС, ДОБИТНИЦА НАГРА ДЕ „МИЛИЦА СТОЈА ДИНОВИЋ СРПКИЊА”

Вечност сачувана у језику

а недељу дана, на свечаном отварању 35. књижевних сусрета „Милици у походе“, новосадској песникињи Гордани Ђилас(1958) биће уручена награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ Завода за културу Војводине. Признање је стигло за књигу поезије „Сећање које се није догодило“ („Футура публикације“, Нови Сад, 2011.), која је одабрана као најбоља међу педесетак поетских наслова објављених у години између два сусрета. То је њена седма и семантички најсложенија књига поезије. Гордана Ђилас је као библиотекар-библиограф у БМС приредила и објавила неколико стручних књига, као и преко педесет селективних библиографија савремених српских писаца. l Са каквим осећањима сте примили вест о награди „Милица Стојадиновић Српкиња“? - Вест о награди стигла је неочекивано, те је стога примљена сa још већим интензитетом. Била сам усхићена и узбуђена, навикла сам да су награђивани други, а кад сам мало поразмислила, схватила сам колико је лепо и важно и значајно да наградом књига бива на посебан начин осветљена и доживљена, скренута је пажња на њу, још ће неко пожелети да је прочита, прошириће се круг читалаца. Ова награда је за мене и изузетна част јер носи име песникиње која симболише и указује на континуитет стваралаштва пе сникиња код нас. Исто тако, и велика одговорност али и подстрек да истрајем и наставим. lЗа кога пишете поезију, коме првом покажете песму?

- Не размишљам о томе док пишем, реч је о стваралачком импулсу, једној концентрисаној и фокусираној енергији, која ми помаже да све што се може из живота- пренесе на један лепши

по е зији инсистирам на једно ставности и чистоћи језика, а када мислим да нисам у томе успела, у последње време поделим утиске са сином, он ми помогне да разрешим неку дилему. lКако ваша струка библиотекара-библиографа утиче на књижевно стваралаштво? - Волим библиотеке и библиотекарство, посебно библиографију као једну од библиотекарских

те и лепоте језика и ви сте одговорни и према једном и према другом, исто као и када кувате, спремате колаче... Важно је само једно, да у сваком послу који радите дате свој максимум, све што можете. l Шта мислите о електронским књигама? Читате ли таква издања? - Електронске књиге су постале стварност, и та се чињеница не може занемарити. Ако се књи-

Беседа о Врдничкој вили

и уређенији ниво, када постаје песма. Жеља ми је да успоставим комуникацију са читаоцем песме, да пренесем емоцију и слику пре свега, да о свакодневним и такође не свакодневним животним чињеницама говорим на овакав начин, да их из сивог, безначајног, тугаљивог преобразим у облике; да будем искрена колико год је то могуће; да знам да дајемо када се цели дајемо; да смо сви део неког тока који има свој крај; да меру свога трајања колико год можемо испунимо позитивном енергијом, све остало је усамљеност, туга, неспоразум, немогућност, а понекад и не-жеља за остваривањем задовољавајуће комуникације. Волим да у

KWIGA ZAUVEK

- Када изговорим име Милицe Стојадиновић Српкиње увек прво помислим на то како је за Вука сакупљала српске народне песме, али истовремено одрастала и сазревала у традицији грађанских песмарица, као и у лектири коју је читала (Хердер, Клопшток, Гете, Шилер, Балзак, Бајрон, Жан-Жак Русо), објашњава Гордана Ђилас. Не може се занемарити ни њена страст за истином, а Андрић је написао како је страст за истином најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик поштовања самог себе. Ту су и њене песме посвећене завичају (Фрушка гора у најширем смислу) као и дубока и свепрожимајућа повезаност с природом. Тренутно поново читам поезију Врдничке виле, текстове о њој и питам се шта се то променило од 1828. године (када је Милица рођена) и суштински мислим да су промене веома мале. Доживљавам њену поезију као самосвојан и осетљив део који је утицао и допринео да потоњи песници баштине то искуство. То су извори којима се непрекидно враћамо када смо жедни или када стварамо. Жеља ми је да и ја додам нешто том извору, он је наша залога за вечност сачувана у језику. дисциплина, која у вама развија стрпљење, упорност, поступност у раду, а и стално сте на извору информација, уочавате неке закономерности, узрочно-последничне везе, развој неке идеје. Библиотекарство је дисциплина са својим правилима која се морају знати и примењивати. Поезија, опет пружа безброј могућности да се изразите, али она захтева сталну бригу o речима, неговање чисто-

ге читају, макар и електронски, немам ништа против.Доћи ће генерације које ће књиге читати преко рачунара и за њих ће то бити сасвим природно, можемо само ићи у сусрет тим променама, прилагођавајући им се. Електронске књиге тражим на рачунару када ми је потребна књига, а није ми при руци, иако још увек више волим када ми је књига у руци. Радмила Лотина

БОЈАНА КОВАЧЕВИЋ-ПЕТРОВИЋ, КЊИЖЕВНИ ПРЕВОДИЛАЦ

Мириси хиспанског тла

живам у мирисима. Један од омиљених ми је мирис књиге: старе или нове, шивене или лепљене, домаће или стране. Након сликовница, дуго сам била заљубљена у стрипове: Лунов „Магнус“, „Златна серија“, „Стрип 82/3“... „Стрипотека“ је више била за дечаке, њу сам повремено позајмљивала од старијих другова, али смо зато „Забавник“ и „Алана Форда“ сви куповали. Када сам открила Библиотеку, едиција „Плава птица” увела ме је у Нови свет. Тада сам већ увелико градила кућни фонд књига и свакодневно се играла позајмљивања и издавања, с намером да једног дана по станем библиотекар. Те књиге и данас имају бројеве под којим сам их заводила, а у некима још увек стоје импровизовани библиотечки картончићи.

Током мојих средњошколских дана, „Просвета”, а потом и други издавачи, почели су да објављују дела латиноамеричких писаца: Бенедетија, Маркеса, Борхеса, Фуентеса, Габријеле Мистрал... Та узбудљива дела учврстила су моју жељу да се бавим шпанским је зиком и да проучавам богату књижевност са пространог хиспанског тла. Обожавала сам и БИГЗ-ове џепне књиге, тај беспрекоран избор врхунских дела домаће и светске књижевно сти: Црњанског, Киша, Пекића, Павића; Превера, Кундере, Сингера, Булгакова... Као гимназијалци смо за време великог одмора, уместо по ужину, трчали у књижару по нову књигу. Факултет ми је донео нови доживљај језика и књижевности, на

KWI@EVNA BA[TINA

Гласник за графичаре

ипографски гласник је покренут у Београду, а излазио је 1901–1914. и 1919–1920. Власник је био Милорад Стефановић, a први уредник Светозар Поповић. Од 1910. лист је по стао Орган Дружине типографских радника Србије. Променио је више уредника, а то су били Степан Радивојевић, Стеван Васиљевић, Никола Новаковић и др. Штампан је ћирилицом и латиницом. Поред стручних прилога доносио је и прилоге о графичким организацијама и прилоге марксистичке садржине.

изворном језику, уз савете професора да купујемо најразличитије приручнике, јер ће нам бити дра-

гоцени ако се отиснемо у преводилачке воде. Били су у праву. Дело које сам највише пута прочитала, у целини или деловима, је сте Серванте сов „Дон Кихот(е)“: два пута у оригиналу и

барем три пута на српском, у три различита превода. При сваком читању откривала сам нову димензију тог величанственог дела. Кад год одем у Мадрид, неизо ставно обиђем Серванте сову гробницу, додирнем споменик Дон Кихоту и Санчу испред бисте највећег шпанског писца и прођем Улицом од пера, пуном златних цитата. Данас поново уживам у дечјој литератури: моја ћерка има пет година и око 500 књига у својој библиотеци. Још им не прави картончиће, али их зато мирише, и неуморно тражи да јој изнова читамо. Неке зна и напамет. У последње време се с радошћу бавим приповеткама и драмским текстовима: састављам антологије и тежим да домаћа позоришта обогатим шпанском и хиспаноамеричком драмом, која је за све нас још неоткривено благо.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Мост” 1.“Виноградарство“, Иван Д. Куљанчић „Прометеј“ 2.“Уловити љубав“, Зоран Миливојевић „Психополис“ 3.“Женски разговори“, Душан Радовић „Mascom - Booking“ 4.“Име и презиме Нови Сад“, група аутора „Прометеј“ 5.“Лак начин да престанете да пушите“, Ален Кар - „Вива партнерс“ 6.“Врати ми се“, Гијом Мусо - „Алнари” 7.“Три метра изнад неба2, Федерико Моћа - „Океан“ 8.“Лазин крос животу уз нос“, Милан Живановић - „ Прометеј“ 9.“Филозофија паланке“, Радомир Константиновић, - „Откровење“ 10. „Зашто?“, Уле Бјерке - „Прометеј“

НОВО ИЗ „АРХИПЕЛАГА“

Андрићева субверзивна имагинација К

њига Тихомира Брајовића „Фикција и моћ“, управо објављена у издању „Архипелага“, доноси једно суштински ново тумачење књижевно сти Иве Андрића, најављује издавач. У пет одлично написаних огледа о субверзивној имагинацији Иве Андрића, при томе спрегнутих у једну теоријску, књижевноисторијску и методолошку целину, Тихомир Брајовић показује како је овај писац у својим неупоредивим историјским романима и хроникалним причама остао и сведок времена у коме је написао дела за која је добио Нобелову награду за књижевност. Овај Андрићев субвер зивни приступ у приповедању, према Брајовићу, посебно је видљив у појединим причама и у свим пишчевим романима писаним по сле Другог светског рата. Брајовић на упечатљив начин показује како се у Андрићевим књигама, поготову у романима „Проклета авлија“ и „Омер паша Латас“ или у једној од најбољих пишчевих приповести- „Прича о везировом слону“, успо ставља узбудљив однос приче и моћи. Андрићева прича не говори само о моћи, она је преиспитује и разлаже приказујући и њена страшна својства, и њена ограничња и недовољности, и њено губљење темеља одрживости у модерним временима. Полазећи од историје, Андрић и те како говори о својој савремености, откривајући како је моћ врло често фиктивна, а субјект моћи испражњен. Андрићеве велике прозне творевине изнутра сагледавају како моћ и у историјском и у модерном времену губи на снази и стабилности. Моћ се празни, некада остајући само љу-

штура без смисла и садржаја, а некада изнова и непрестано мора да се самодоказује, чиме, заправо, саму себе суштински самооспорава. Књига „Фикција и моћ“ представља субвер зивног Андрића као либералног ироничара у сенци етаблираног писца. Ако је том сенком Андрић у временима то-

талитарног комунизма штитио и себе и своје дело, у самом делу се отварају видици и слојеви у којима се открива снага пишчевог суштински модерног разумевања моћи, политике и силе. Отуда однос приче и моћи у Андрићевој књижевно сти описује круг од „фикције историчности до политичности фикције, и натраг“. У помним и студиозним анализама Андрићевих великих дела Тихомир Брајовић открива брижљиво уткане детаље у којима се несумњиво показује Андрићев однос према властитом друштвеном и политичком времену, чиме отвара питања да ли се у Омерпаши Латасу може препознати Тито и да ли се у „Проклетој авлији“ може препознати Голи оток? К. Р.

Ноћна мора која је постала стварност

док се код нас највећи издавачи дневне штампе тек одлучују на већа улагања у своја интернет издања, један од највећих листова у Сједињеним Америчким Државама, „ЛА Тајмс“ отишао је и корак даље, објављујући е-књигу „Ноћна мора која је постала стварност“, проширену верзију чланка свог новинара Кристофера Гофарда. Ову причу у два наврата „ЛА Тајмс“ објављивао је на својим странама током лета, а сторија о Луису Гонзалесу Трећем, банкару из Лас Вегаса оптуженом за киднаповање, прва је од десет књига сличне тематике које ће „ЛА Тајмс“ издати у електронском формату.

„Ноћна мора која је постала стварност“ прати случај Луиса Гонзалеса, којег је бивша девојка, у борби за старатељство над заједничким сином, оптужила за злостављање, мучење, отмицу и силовање. Како се касније утврдило, све је било намештено, а Гонзалес је у притвору провео 83 дана, док га, захваљујући полицијском раду, нису ослободили на основу доказа који су јасно указивали на превару. Ширење послова на тржиште електронских књига омогућиће „Тајмсу“ да садржај који нуди читаоцима понуди у пријемчивим формама, рекла је председница „Тајмса“ Кети Томпсон. Прва у серији „Тајмсових“ књига биће доступна

[E O ] N ET

за „киндл“, „нук“ и „ајбукс“ по цени од 99 центи. Проширена верзија Гофардове приче више пажње посветиће главним ликовима, а говориће и о томе како га је једна необична сторија коју је пратио као новинар заинтригирала толико да је почео да је разрађује у глави. Електронске књиге нуде могућност да се првокласно новинарство које постоји у „Тајмсу“ представи у другачијем светлу, нудећи нове доживљаје – рекао је уредник „Тајмса“ Рас Стентон“ – Издавањем ових књига проширићемо своје поље рада, а његови резултати биће лако доступни и пријемчиви за читаоце. Ивана Вујанов

kultura

c m y

dnevnik

petak 18.novembar2011.

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО НА СЦЕНИ ПОЗОРИШТА МЛАДИХ

НОВОСАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ УЛАЗИ У ЗАВРШНИЦУ

Пучинијева опера „Сестра Анђелика”

Најбоље за крај

Пучинијева једночина опера „Сестра Анђелика“, у режији Ивана Свирчевића и Владислава Шегуљева, премијерно ће бити изведена вечерас у 20 сати на великој сцени Позоришта младих. Улогу Анђелике први пут ће певати со-

сић и Весна Варагић и други. Под диригентским вођством Имреа Топлака, солисте прати шесточлани камерни ансамбл у којем су Александар Узелац, Ева Веребеш, Роберт Нађ, Кристоф Јан, Стеван Бибер и Александра Караџић.

С једне од проба опере „Сестра Анђелика”

листкиња Опере Српског народног позоришта сопран Лаура Павловић. Поред ње, улогу кнегиње Зие пева Нора Чонкић-Петровић, док остале улоге тумаче Јелена Кончар, Верица Пејић, Весна Аћимовић, Памела Киш, Јасна Кастел, Дина Ђокић, Јелена Алек-

НА ТАКМИЧЕЊУ „БАСМАСТЕР” У ЗАГРЕБУ

Победник басиста Дејан Зец

Novosa|anin Dejan Zec pobednik je internacionalnog takmi~ewa „Basmaster”, koje je nedavno odràno u Zagrebu, na „Zagreb gitar {ou”. Za najboqeg basisistu u finalu se nadmetalo {est izvo|a~a iz Hrvatske, Srbije i Italije. Nakon prvog nastupa, u konkurenciji je, uz Zeca, ostao i Italijan Gabrijel Rusilo, a do pobede je mladi Novosa|anin stigao jednoglasnom odlukom ìrija posle ponovqenog nastupa i ad hok bas duela. Pobedniku je pripala unikatna bas gitara koju je za izradio Havier Lopez iz [panije, koji je bio i ~lan ìrija, a sigurno je da }e ovaj instrument puno zna~iti Novosa|aninu. On èli da bavqewe muzikom bude wegov ìvotni poziv i namerava da nastavi {kolovawe na muzi~koj akademiji. Na ovom poqu konkurenicija je veoma o{tra, pa treba puno rada, {to Zec i ~ini, a do tada se usavr{ava sviraju}i u nekoliko novosadskih bendova, me|u kojima je i „îka Joca i zmajevi” koji nastupa kao predgrupa „Ribqe ~orbe”. Д. Мл.

Фото: А. Скурупатис

Ову представу реализује оперско друштво „Арс Опера“ из Новог Сада, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и информисање и Град Нови Сад, а карте за њу стају 400 динара. „Сестра Анђелика“ говори о опатици самостана која бива ка-

жњена за свој грех у младости, те себи одузима живот у жељи да се у рају придружи свом умрлом детету, по мишљењу стручне литературе једно је од најуспелијих дела италијанског генија оперског веризма. Ова потресна оперска драма на новосадској сцени није извођена самостално, нити интегрално с остале две опере Пучинијевог „Триптиха“ неколико деценија уназад. Наиме, Пучини је замислио да целовечерње извођење чине три опере (одатле и назив „Триптих”) које су тематски везане и црпе свој садржај из сваког од делова Дантеове „Божанствене комедије”. Прва је опера „Плашт“, друга је „Сестра Анђелика” а трећа „Ђани Скики”. Иако су ове опере разнородне по сижеу и приступу, од веризма до комедије дел арте, једна тема се провлачи кроз све три приче: љубав родитеља и детета . У „Плашту” несрећна Ђорђета вара свог мужа, од којег се емотивно удаљила након смрти њиховог детета; у „Сестри Анђелики”, Анђеликино самоубиство је њен начин да се придружи свом сину у рају; а насловни лик у „Ђанију Скикију” превари породицу покојног Буоза Донатија да би обезбедио мираз за своју ћерку Лаурету. Н. Пejчић

Наташи Нинковић награда „Раша Плаовић” Драмској уметници Наташи Нинковић припала је овогодишња награда „Раша Плаовић”, коју Народно позориште у Београду додељује за најбоље глумачко остварење у сезони, саопштио је национални театар. Нинковићева је награђена за улогу Хеде Тесман у представи „Хеда Габлер„, по тексту Хенрика Ибзена и у режији Снежане Тришић. Жири у саставу: Ивана Димић, Небојша Ромчевић, Радослав Миленковић, Светлана Бојковић и Борис Комненић већином гласова донео је одлуку о лауреату за сезону 2010/2011. Поред Нинковићеве, кандидати за награду били су Драган Мићановић, Игор Ђорђевић, Небојша Дугалић, Никола Ристановски и Хана Селимовић. Награда ће бити уручена у уторак, 22. новембра, на свечаности

Можда није старији од Душка Гојковића, али је зато снимио више албума од њега! Прича каже да је Рон Картер, који са својим „Голден страјкер“ триом наступа вечерас на Новосадском џез фестивалу у Српском народном позоришту, учествовао у снимању преко две хиљаде албума. А за његову вештину свирања контрабаса кажу да је најоригиналнија, најплоднија и најутицајнија у џез музици. Сигурно да је за Картера детерминишући моменат у каријери период од 1963. до 1968, када је био члан славног квинтета Мајлса Дејвиса. Би-Би Кинг, Кронос квартет, Кенонбол Едерли, Томи Флениген, само су нека од великих имена с којима је Картер сарађивао. За своје музицирање освајао је низ награда, па и два Гремија, добијао је почасне докторате, а осим џеза, компоновао је и музику за филмове, бавио се педагошким радом... Рон Картер у Нови Сад долази са својим „камерним“ џез триом у којем, поред њега, наступају Кевин Јубенкс на гитари и Малгру Милер на клавиру. Такорећи предгрупе чувеном „Голден страјкер“ трију, вечерас од 20 часова биће „Клаб бугалу“ Ендија Кисенбека и Гисле Торвик трио. Енди Кисенбек свира „хемонда“, а из тога је већ прилично јасно да звук који негује има доста фанки грува. Момци из бенда свој модерни џез дефинишу још и стиловима као што су бибап, свинг, али помиње се ту и блуз. Уметници који су их инспирисали су Џими Смит, Џек Мекдаф, Џорџ Бенсон, Вес Монтгомери... Ко је прексиноћ слушао наступ Торстена Гудса, који гитару свира и у постави „Клаб бугалу“, отприлике зна шта да очекује. Гисле Торвик, пак, потпуна је непознаница, но у њиховим референцама стоји да су међу најбољим младим нордијским џез уметницима. Њихова музика је окарактерисана као меланхолично мелодична, шаптава, али и експлозивна у свингу. Норвешка народна музика и органски нордијски звук, такође су присутни у композицијама Гисле Торвик трија, у којем још наступају Один Елингсен (контрабас) и Хермунд Нигард (бубњеви). Сутрашње, последње вече овог издања Новосадског џез фестивала, у 20 часова у Српском народном позоришту отвориће Биг бенд РТВ

Рон Картер

Словеније, који има традицију дугу шест деценија. Биг бендове публика воли, јер су њихови наступи углавном веома атрактивни. Затим следи један од ретких овогодишњих вокалних наступа, али је зато вредан, јер представља Џеј-Ди Волтера чији иноваторски стил многи пореде са „титанима гласа“. Џеј-Ди тренутно највише наступа на њујоршкој сцени, водећим манифестацијама и глубовима, а у Њујорку је и запослен као предавач у музичкој школи „Арон Копленд“. Волтеров трио у Новом Саду чиниће домаћи музичари . Никола Станошевић (клавир), Душан Новаков (бубњеви), Федор Рушкуц (контрабас). Човек који ће затворити Новосадски џез фестивал је пијаниста Гонзало Рубалкаба и није случајно иза-

бран за сам крај, јер се показало да латино џез ритмови одзвањају још дуго у ноћи, у главама и срцима публике. Рођени Кубанац, Рубалкаба је део породице музичара који су осим матичних ритмова и мелодија ослушкивали и шта се дешава „преко пута“, у САД, где су џез мајсторство развијали Телонијус Манк, Бад Пауел, Оскар Петерсон, Чарли Паркер, Дизи Гилеспи, Арт Блејки... Куба је за његов таленат брзо постала мала, па је Гонзало Рубалкаба кренуо пут Јапана, Америке и Европе, да шири добар глас латино џезера. Листа признања и еминентних сарадника је велика и у његовом случају, баш као и репертоар који ће сутра увече око поноћи Новосађани и њихови гости имату прилике да слушају у СНП. И. Бурић

ПРЕМИЈЕРА „СВОЈТЕ” У ПОЗОРИШТУ „БОШКО БУХА”

Црнохуморна политичка сатира

која ће се одржати на Великој сцени поводом 143 године рада Народног позоришта.

Представа „Својта„ по тексту Небојше Ромчевића и у режији Николе Завишића премијерно ће бити изведена у недељу, 20. новембра, на вечерњој сцени позоришта „Бошко Буха” у Београду. „Својта„ је црнохуморна комедија и политичка сатира која кроз причу о једном венчању осликава Србију у транзицији. Ромчевић је на конференцији за новинаре рекао да се представа „врти око модуса вивендија

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Сценарио и режија: Срђан Драгојевић Улоге: Никола Којо, Горан Јевтић, Милош Самолов, Христина Поповић, Горан Навојец, Дејан Аћимовић, Тони Михајловски, Наташа Марковић, Младен Андрејевић, Реља Поповић, Мира Ступица, Радослав Миленковић, Анита Манчић, Ева Рас, Бранимир Поповић, Марко Николић, Урош Ђурић, Соња Дамјановић Филмска фотографија: Душан Јоксимовић; монтажа: Петар Марковић; музика: Игор Перовић; сценографија: Кирил Спасески; костим: Јелена Ђорђевић и Стефан Савковић

Лимун (Никола Којо) је оличење грубо сте саног балканског мачо типа. Бивши је џудо-шампион, криминалац и учесник рата из деведесетих. После свега има мали спортски клуб и малу агенцију за обезбеђење која пружа услуге “добитницима” транзиције, тајкунима и естрадним звездама. Његова вереница је Бисерка (Христина Поповић), новокомпонована власница козметичког салона која од свог човека захтева венчање, у складу са новим, финим временом. Стицајем околности њих двоје упознају Мирка (Горан Јевтић) и Радмила (Милош Самолов), геј пар који је укуључен у организацију београдске Параде поноса. Када ЛГБТ активисти затраже Лимунову заштиту, он и пристаје, невољно, под притиском Христинине уцене. Међутим, из београдске екипе тврдих момака нико у овом послу није уз Лимуна и он креће да потражи помоћ од својих ранијих (не)пријатеља са бившег ју простора...

Шести играни филм Срђана Драгојевића „Парада“ је комедија која својим кадкад сировим, каткад софистикованим хумором и причом о споју два неспојива света, чини да се овдашња, и то широка публика, најпре насмеје сама себи, пре него што на крају, можда, пусти и неку сузу. Дакле, насмеје најпре својим предрасудама, искључивостима и нетолеранцији, који свакодневно воде у насиље, и личне, и колективне трагедије. Тако се можда и несвесно чини први корак ка, ако не на дуже срећнијој и задовољнијој, оно макар мање насилној заједници. Отуда, и да јесте бављење темом видљивости сексуалних мањина, актуелан и вешт маркетиншки потез аутора „Параде“, он у себи садржи и ангажман, рекло би се чак промишљен, и више него што се то чини на први поглед. Драгојевић је опет у форми, а то је увек када се у његовом сценаристичко редитељском видокругу, под лупом, али и пред нишаном, нађу овдашњи колико специфични, толико и универзални типови и модели ликова и ситуација. Мајстор када треба оживотворити архетип и клишеу додати нешто од оригиналности, у више од осамдесет одсто филма, Драгојевић сценариста и Драгојевић редитељ ефикасно сарађују, у типично брзом и чврстом драгојевићевском ритму градећи главни и побочне токове приче. Више него солидна глумачка екипа, предвођена Николом Којом, којем уз раме стоје Милош Самолов и Горан Јевтић је, без да изгуби даха, а са доста духа и великом посвећеношћу истрчала од редитеља наметнут им готово, спринт. „Парада“ као јасно постављени и убедљиво изведен балкански мејнстрим, у својој „брзоплетости“ и разуђености није могла да досегне савршенство, ипак понудила је гледаоцима, сем добре забаве, доста неочекиваног, и за мало, памфлетски претерано, поучног. В. Црњански

оних који одлучују о судбинама свих осталих”. „Ова представа ништа неће променити али ћемо се ми осећати боље„, рекао је он. Редитељ Никола Завишић оценио је да представа обилује бруталним хумором који ће забавити људе али и пренети им поруку да живе у болесном друштву коме је потребан прави а не лажни лекар или чак „психоегзорциста„ како би се све очистило и довело у

ред. „Представа неће дати одговоре на питања која сви постављамо али ће бити нека врста шамара„, оценио је он. Главне улоге у представи тумаче Милорад Мандић Манда, Милош Влалукин, Анастасиа Мандић, Александра Симић, Катарина Марковић, Горан Јевтић и други. Музику за представу радили су „Земља Гроова„ и Милош Влалукин. Прва реприза је 27. новембар.

REPERTOAR

Film

Parada

svet

petak18.novembar2011.

UKRATKO

dnevnik

Lek za evro

PRO TE STI U ITALIJI

Stu den ti ne }e ban kar sku vla du

Ra di ja ci je u Evro pi BE^: Ma|arska je saop{tila da je izvor niskog nivoa radiaktivnog joda zabeleèn u Evropi posledwih nedeqa verovatno jedan proizvo|a~ izotopa u Budimpe{ti, objavila je ju~e Me|unarodna agencija za atomsku energiju u Be~u. Radi se „najverovatnije o ispu{tawu u atmosferu (joda-131) iz Instituta za izotope u Budimpe{ti”, saop{tila je IAEA, a preneo Rojters. Institut za izotope proizvodi radioizotope za zdravstvene ustavove, istraìvawa i industrijsku primenu, navodi se u saop{tewu agencije UN. ”Nivo joda-131 koji je bio zabeleèn u Evropi je izuzetno mali i nema opasnosti po zdravqe qudi”, navodi se u saop{tewu IAEA.

EU i raz voj an ti bi ot i ka BRI SEL: Evropska komisija je ju~e izloìla plan za podsticawe istraìvawa u zanemarenoj oblasti antibiotika, kojim je predvi|ena pomo} malim farmaceutskim firmama u ovoj oblasti i promocija saradwe u istraìvawu i razvoju antibiotika me|u velikim kompanijama tog sektora. Kqu~ni element tog plana je ve} postoje}a Inicijativa za unapre|ewe razvoja novih antibiotika, prenosi Rojters. „Moramo da preduzmemo brzu i odlu~nu akciju, ukoliko ne èlimo da ostanemo bez lekova koji su osnov terapija za bakterijske infekcije kako qudi, tako i ìvotiwa”, istakao je komesar za zdravstvo EU Xon Dali. Na vi{e lekova otporne bakterije, tzv. „superbakterije”, su sve ve}a pretwa {irom Evrope. U najugroènijim zemqama, otpornost na lekove nekih vrsta bakterija se beleì u ~ak 50 odsto slu~ajeva. (Ta njug)

Dan pli {a ne re vo lu ci je PRAG: Predsednik ê{ke Vaclav Klaus ju~e je na 22. godi{wicu po~etka ~ehoslova~ke pli{ane revolucije zatraìo od êha da energi~nije brane svoj nacionalni suverenitet. „Mi nikome nismo obe}avali sre}u i bogatstvo. Na{ zadatak je bio da promenimo sistem iz komunisti~kog u ne{to drugo a u tome smo u potpunosti uspeli”, kazao je ju~e polaùci cve}e na Narodnom bulevaru predsednik Klaus. Glavni vo|a pli{ane revolucije, biv{i ~e{ki predsednik Vaclav Havel nije prisustvovao manifestacijama u Pragu, zbog slabog zdravqa. Na tradicionalnom mestu okupqawa êha u vreme nacionalnih tragedija i radosti na Vaclavskom trgu protiv, kako nagl{avaju, socijalno neosetqivih reformi, protestestovali su sindikati i opoziciona levica.

MI LA NO: Hiqade studenata ju~e je protestovalo u Milanu protiv nove vlade ekonomiste Marija Montija i sukobilo se sa snagama bezbednosti. Studenti su bacali petarde, jaja i falsifikovane nov~anice dolara na policiju kada je poku{ala da se pribli`i Bakoni univerzitetu, na ~ijem se ~elu nalazi novi predsednik vlade. Studenti su objasnili da su organizovali proteste protiv „bankraske vlade”, aludiraju}i na to da se na ~elu novog kabineta na{ao finansijski stru~wak, vi{egodi{wi biv{i komesar Evropske unije, tehnokrata Monti. Novi premijer je je postao simbol tehnokrata, koji, posle ostavke Silvija Berluskonija, sada poku{avaju da izvedu zemqu iz krize. U wegovom kabinetu sede}e osam profesora, kao i jedan od najuticajnih bankara u Italiji Korado Pasera. Policija je na napade studenata odgovorila pendrecima. U tim incidentima povre|en je jedan novinar, prenele su novinske agancije iz Milana, grada koji je poznat kao finansijski centar Italije. Novi premijer Monti je u jednom od prvih obra}awa naciji rekao da }e Italija mo`da biti primorana da

u budu}nosti podnosi „`rtve” i zatraìo vi{e strpqewa na finansijskim trì{tima. „Ne ignori{em va`nost trì{ta, ali mi smo u demokratiji i potrebno nam je izvesno vreme i

de usmerene na borbu protiv izbegavawa pla}awa poreza, za smawivawe tro{kova kompanijama kako bi mogle da zapo{qavaju vi{e qudi i za pomo} mladima u zapo{qavawu.

Ju~era{we demonstracije u Milanu

strpqewe”, istakao je on. Zadatak tehnokratskog kabineta Montija bi}e da Italiju, koja je dospela na ivicu finansijskog kolapsa, uspe{no provede kroz krizni period. Monti je rekao da su mere nove vla-

„Kraj evra bi izazvao raspad ujediwenog tr`i{ta”, rekao je Monti Senatu uo~i glasawa o wegovoj vladi i podvukao da „budu}nost evra tako|e zavisi od onoga {ta }e Italija uraditi slede}e nedeqe”.

AM BA SA DO RI NA PU [TA JU BAG DAD, SI RI JA SVE IZO LO VA NI JA

Ki na za bri nu ta, Tur ska tra ì o{tre me re RA BAT, DA MASK, ISTAN - odluke Ankare da podrì inicijaBUL, PE KING: Zao{travawe tive Arapskle lige da suspenduje krize u Siriji dovelo je do sve ve- Siriju iz te organizacije i da uve}e izolacije reìma u Damasku i de sankcije ukoliko reìm ne prenekoliko zemaqa je ve} povuklo kine da se obra~unava sa demonambasadore iz te zemqe ili prete strantima koji traè demokratske da }e to uskoro u~initi ukoliko se promene. Krug izolacije oko reìnastave napadi na strana diplo- ma Ba{ara al Asada u arapskom matska predstavni{tva. svetu se svakodnevno sve vi{e zaPrema izve{tajima agencija, Maroko je po hitnom postupku povukao svog ambasadora iz Damaska, posle nedavnog napada na ambasadu te zemqe u Siriji. Pristalice reìma Ba{ara al Asada ju~e su napale i ambasadu Ujediwenih Arapskih Emi- Napadnuta ameri~ka ambasada rata, {to je, tako|e, nai{lo na o{tre osude vlasti u Ama- tvara. Kraq Jordana Abdulah II je nu. Na udaru su se na{la i diplo- bio prvi lider u tom regionu koji matska pristavni{tva Saudijske je pozvao Al Asada da podnese Arabije, Katara i Jordana. ostavku. Posle napada na ambasadu, „Svet hitno mora da ~uje krike Francuska je odlu~ila da povu~e iz Sirije i da preduzme ne{to kasvog ambasadora iz Sirije i da za- ko bi se spre~ilo krvoproli}e u tvori konzulate i kulturne misije toj zemqi”, istakao predsednik u toj zemqi. Na udaru se na{la i turske vlade Tajip Erdogan giovoturska ambasada u Damasku i konzu- re}i na Crnomorskom ekonomskom lati u unutra{wosti zemqe posle i energetskom forumu koji se odr-

`ava u Istanbulu. „Nema sumwe problemi Sirije i Bliskog istoka su globalni problemi”, upozorio je predsednik turske vlade. Predstavnik kineskog ministarstva spoqnih poslova Liu Veimin izjavio je ju~e da je Peking veoma zabrinut zbog situacije u Siriji i zatra`io prestanak nasiqa u toj zemqi. Liuov komentar je usledio nakon {to je Arapska liga ju~e potvrdila suspenziju Sirije i dala vladi predsednika Ba{ara A{ada tri dana da prekinu sa upotrebom sile protiv civila i prihvati posmatra~ke misije ili }e biti suo~ena s ekonomskim sankcijama. Kina se po~etkom oktobra, zajedno sa Rusijom, suprostavila nastojawu zapadnih zemaqa da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija kojom se osu|uju sirijske vlasti zbog obra~una sa proreformskim protestima koji su po~eli pre pola godine. (Ta njug)

Monti je izlaù}i prioritet vlade rekao da }e se usredsrediti na „strogo” obuzdavawe potro{we i podsticawe rasta.On je rekao da }e brzo raditi na smawivawu ogromnog duga Italije koji sada iznosi 120 dosto bruto nacionalnog dohotka. „Vlada banaka”, pisalo je ju~e na jednom transparentu koji su nosili milanski studenti. U Palermu na Siciliji demonstranti su bacali jaja i dimne bombe na banke, a policiju koja ih je prskala biber sprejom ga|ali su kamewem, prenela je italijanska novinska agencija Ansa i dodala da je jedan demonstrant povre|en. [trajk zaposlenih u saobra}aju na nekoliko sati paralisao je sistem podzemne èleznice i autobuski saobra}aj u Rimu, a sli~an poziv za obustavu rada upu}en je i u Milanu. Dràvne èleznice su navele da je 24-~asovni generalni {trajk èlezni~ara, na koji je pozvao jedan mali sindikat, uticao da samo pet odsto vozova nije funkcionisalo. @elezni~ari traè boqe uslove rada. ju~e su {trajkovali i italijanski kontrolori leta i zaposleni na aerodromima, obustavom rada na ~etiri sata.

DA BLIN, MO SKVA: Nema~ki kancelar Angela Merkel, posle sastanka sa irskim pre mi je rom En dom Ke li jem, priznala je da evrozona jo{ nije odredila put ka oporavku od du`ni~ke krize. Merkelova je na konferenciji za {tampu u Dablinu istakla da zona evra i daqe traì pravi lek da bi izle~ila zajedni~ku evropsku va lu tu, pre ne la je agen ci ja AFP. „Smatram da jo{ nismo na pravi na~in odgovorili na pita we bu du} no sti evro zo ne”, izjavila je nema~ka kancelarka i ponovila kako veruje da je jedini na~in za povratak trì {nog po ve re wa pro me na sporazuma o EU, {to bi pove}alo ovla{}ewa Unije za ka`wa va we ze ma qa ko je fla grantno kr{e propise o buxetskoj disciplini. Rusija je i daqe spremna da pruì pomo} EU u prevazilaèwu krize, izjavio je ruski premijer Vladimir Putin na sastanku sa vode}im nema~kim preduzetnicima. „Spremni smo da pruìmo prakti~nu, realnu pomo}, prevenstveno posredstvom me|una rod nog mo ne tar nog fon da {to ve} i radimo”, rekao je Pu tin na gla siv {i da Ru si ja danas ima takve mogu}nosti zahva qu ju }i o~u va nom eko nom skom rastu. (Ta njug)

AME RI^ KA OFAN ZI VA PO AZI JI

Po ~e lo uob li ~a va we i Da le kog is to ka MA NI LA: Sjediwene Ameri~ke Dràve }e dati i drugi ratni brod slabo opremqenoj mornarici Filipina kako bi se nosila s Kinom u sve napetijem teritorijalnom sporu u Ju`nom kineskom moru, saop{tio je ju~e ministar odbrane Volter Gazmin. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton pruìla je uveravawa Gazminu tokom prekju~era{wih razgovora u Manili da }e Va{ington svom davna{wem savezniku dati i drugi brod za Obalnu straù gotovo besplatno tokom idu}e godine. Prvi polovni patrolni brod ameri~ke Obalne straè uplovio je u Manilu avgusta meseca i postao odmah najmoderniji brod u zastareloj floti Filipina. Kina, Vijetnam, Filipini, Malezija, Brunej i Tajvan polaù pravo na teritorije oko nenaseqenih ostrva Spratli, lanac od oko 190 ostrvaca, grebena i koralnih atola, gde se veruje da postoje velika nalazi{ta nafte i gasa, zbog kojih mnogi strahuju da moè do}i do novog konflikta u Aziji. Kina ne treba da bude zabrinuta najnovijom diplomatskom ofanzivom Obamine administracije po

Aziji, objavio je ju~e zvani~ni partijski list “@enmin ìbao”. U Kanberi, prvoj stanici turneje po regionu, Obama je poru~io da }e vojska SAD pro{iriti svoju ulogu u Aziji i Pacifiku i ostati snaga koja }e pomo}i da se uobli~i taj region. „Povratak (SAD) u Aziju u stvari i nije povratak, nego je pre konsolidovawe dominantnog statusa SAD u Aziji”, naveo je list koji u svom inostranom izdawu ne prenosi obavezno zvani~ne stavove nego pre odraàva razmi{qawa zvani~nika o nekom pitawu. „Sjediwene Dràve èla da se Kina razvija, ali tako|e èle da se razvija u skladu sa pravilima igre koja su postavile i kojima dominiraju SAD”, napisao je u komentaru na prvoj strani stariji urednik u listu Ding Gang. Me|utim, Kina ne treba da pani~i, naveo je Ding i dodao da „ni jedna zemqa ne èli da vidi kako se SAD i Kina bore pravim ma~evima i pu{kama”. U odgovoru na Obamino saop{tewe o razme{tawu trupa u Australiji, ministarstvo spoqnih poslova je izrazilo sumwe u ispravnost te odluke, ali nije direktno optuìlo Va{ington za „strate{ko opkoqavawe” Kine. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Grupa qudi protestovala je ju~e ispred australijskog parlamenta protiv mogu}eg izru~ewa osniva~a sajta Vikiliks Xulijana Asan`a vlastima SAD koje ga terete za objavqivawe stotine hiqada dokumenata ameri~ke vlade. Protest, kojem se prikqu~ila i Asan`ova majka, organizovan je u trenutku dok se Barak Obama obra}ao ~lanovima parlamenta.

[EIK AL SABAH Nekoliko stotina qudi protestovalo je ispred zgrade parlamenta u prestonici Kuvajta, zahtevaju}i ostavku premijera {eika Nasera alMohameda al-Sabaha, a vi{e desetina osoba je upalo u poslani~ke prostorije. U zgradu parlamenta upali su i neki poslanici opozicije, koji u~estvuju u protestima. Oni tra`e ostavka premijera zbog korupcije.

TEODOR MERON Novi predsednik Ha{kog tribunala, Amerikanac Teodor Meron, koji je ju~e stupio na tu du`nost, ocenio je da je taj sud dao ogroman doprinos razvoju me|unarodnog krivi~nog prava i da predstavqa model za druge me|unarodne sudove.Ha{ki tribunal je, smatra Meron pru`io je dragocenu pomo} nacionalnim pravosu|ima u predmetima vezanim za ratne zlo~ine.

IS TRA @I VA WA U VE LI KOJ BRI TA NI JI

Ve ge ta ri jan ci ima ju ma wi mo zak

LON DON: Vegetarijanska ishrana moè biti lo{a za rad mozga jer, kako tvrde stru~waci, qudi koji ne jedu meso ni ìvotiwske proizvode imaju {est puta ve}u {ansu da pate zbog smawivawa mozga. Vegani i vegetarijanci su najugroènija skupina, jer su najboqi izvor vitamina B12 meso, posebno jetra, mleko i riba, prenosi sajt Stetoskop. Nau~nici Univerziteta Oksford otkrili su tokom testirawa memorije i snimawa mozga 107 osoba uzrasta od 61 do 87 godina da nedostatak vitamina B12 moè uzrokovati anemije i upalne procese nervnog sistema. Me|utim, ekstrakti kvasca su me|u re|im u vegetarijanskim namir-

nicama koje nude dobar nivo vitamina. Kad su volonteri posle pet godina opet testirani, oni sa najmawim nivoom vitamina B12 imali su i najvi{e {ansi da imaju smawen mozak, {to je potvrdilo ranije istraìvawe koje je ukazivalo na vezu izme|u atrofije mozga i nivoa vitamina B12. Snimci mozga vi{e od 1.800 osoba pokazale su da osobe koje ispijaju 14 ili vi{e alkoholnih pi}a nedeqno, imaju 1,6 odsto smawewe mozga za razliku od onih koji vole tople napitke. To ne ~udi, jer je od ranije poznato da zloupotreba alkohola deluje {tetno na nivo vitamina B12 u organizmu, pri ~emu su posebno ugroène ène u sedamdesetim godinama. Istraìva~i su ustanovili da je hipokampus - deo mozga koji odgovoran za memoriju, 10 odsto mawi kod pivopija nego kod onih koji preteruju s vinom. (Tanjug)

BALkAn

dnevnik

petak18.novembar2011.

VU KO VAR DVE DE CE NI JE PO SLE RA TA

Ob no vqe ni mno gi objek ti i vra }en `i vot

NAJ VE ]I PRO TEST STU DE NA TA CR NE GO RE

Pre mi jer Luk {i} pri hva ta di ja log POD GO RI CA: Nekoliko tivna i inicijativna. Crnogori koji je wihov doprinos poboqhiqada studenata okupilo se juski premijer je rekao da se i on {awu ìvotnog standarda, jer ~e ispred zgrade Tehni~kih fakao student borio za ve}u repre- „svaka kritika zna~i i davawe kuteta u Podgorici na najve}em zentativnost studentskih udru- predloga”. studentskom protestu u posledèwa, kao i da je sa kolegama po„Kao neko ko je posve}en dijawih 20 godina, traè}i boqe kretao nova udruèwa da bi stu- logu, rado }u u~estvovati u dijauslove studirawa. Studenti kodentski glas bio ja~i. logu sa mladim qudima, jer ako ji su stigli iz svih gradova CrLuk{i} veruje da su crnogor- ra~unamo na budu}nost onda gone Gore blokirali su most „Blaski studenti „svesni da Vlada vorimo o budu}nosti u kojoj }eò Jovanovi}”. Oni, izme|u Crne Gore snagom raspoloì- mo svi aktivno doprinositi, i ostalog, zahtevaju smawewe vih kapaciteta radi na poboq- studenti i penzioneri, zaposle{kolarina, re{avawe ni i nezaposleni, problema nedovoqnih Vlada, op{tinska kapaciteta domova, zarukovodstva, priKao neko ko je posve}en dijalogu, rado }u garantovanu mogu}nost vredni subjekti u~estvovati u dijalogu sa mladim qudima prelaska na buxet za Igor Luk{i} i (Igor Luk{i}) studente koji ostvare svaki drugi poje60 ECTS kredita, dodinac u Crnoj Godatne rokove i popravri nisu suprotne ni kolokvijum. {awu kvaliteta ìvota gra|a- strane, ve} partneri”, naveo je U koordinisanoj akciji na na, unapre|ewe biznis ambijen- Luk{i}. kraju blokiranog mosta, u blita, a kroz posve}enost evropPodgori~ki „Dan”, me|utim, zini Skup{tine Crne Gore, skim integracijama uti~e da pi{e da je nakon protesta studedvadesetak studenata je razvilo gradimo sistem koji }e u budu}nata u utorak na Filozofskom transparente „Blaò izvini”, nosti nuditi vi{e {ansi”. fakultetu u Nik{i}u student „Dabogda se svi zaposlili” i Luk{i} je u poruci studentiOgwen Jovovi} dobio pretetwe „Luk{i}u, oli platit tu kafu?” ma na Fejsbuku istakao da Vlada smr}u SMS porukama.On je rePredsednik Vlade Crne Gore, naporno radi na poboq{awu kao da se pla{i za svoju i bezbedIgor Luk{i} je, uo~i velikog studentskog standarda i podse}a nost svojih kolega koji su iskazastudentskog protesta poru~io na plan da pripravni~ki sta` ti nezadovoqstvo poloàjem da je za svako dru{tvo dobro kabude dostupan svima. On o~ekuje studenata protestom na ulicama da je studentska populacija akda }e studenti na protestu re}i Podgorice. (Ta njug)

ske dobrovoqa~ke jedinice po~ele BE O GRAD, ZA GREB: Danas, rani, a kasnije su tajno preba~eni u op{ti tenkovsko-pe{adijski na18. novembra, navr{ava se 20 godi- Rizvanu{u, oko 500 kilomatara dapad na grad, u kom se nalazilo izna od predaje hrvatskih snaga u Vu- qe, na obroncima planine Velebit me|u 1.800 i 2.500 pripadnika Zbokovaru pripadnicma tada{we u Lici. Sud u Beogradu i Ha{ki ra narodne garde, policije i doJNA, Teritorijalne odbrane i do- tribunal za Ov~aru su petnaestobrovoqaca. brovoqa~kih srpskih jedinica, ka- rici izrekli kazne od ukupno 207 Prema hrvatskim podacima, u da je taj grad napustila ve}ina hr- godina robije, dok je osije~ki sud „sabirne centre” u Srbiji odvedevatskog stanovni{tva. Gotovo tro- za ubistvo u Paulin Dvoru osudio no je oko 7.000 zaromese~nu borbu za Vukobqenih vojnika i civar, Zagreb smatra najvavila, a iz Vukovara je `nijim doga|ajem savreevakuisano oko 22.000 mene hrvatske istorije i stanovnika. Na popistvarawa samostalne drsu nestalih osoba jo{ àve. uvek se nalazi nekoNekoliko dana posle liko stotina osoba sa ulaska biv{e JNA i srpvukovarskog podru~ja, skih teritorijalaca i i Hrvata i Srba. Najdobrovoqaca u Vukovar, ve}i broj Hrvata koji hrvatski zarobqenici su su iz Vukovara i okoiz hangara na Poqopriline evakuisani u jevrednom dobru „Ov~ara” sen 1991, vratio se u traktorskim prikolicata mesta krajem 1997. ma prevezeni pribli`no i na samom po~etku dva kilometara severoisto~no, gde su poubijani Si ni {a Gla va {e vi}, rat ni iz ve {ta~ ubi jen na „Ov ~a ri”, 1998. godine, po{to je od li ko van po smrt no do{lo do mirne reini ba~eni u jame. U masovNikolu Ivankovi}a na 12 godina tegracije dotada{we srpske oblanim grobnicama na Ov~ari pronazatvora. Tokom 86 dana, koliko su sti Isto~na Slavonija, Barawa i |eno je, po hrvatskim izvorima, 200 trajale borbe za grad i luku na Duzapadni Srem (Hrvatsko Podunatela, a za pojedinima se jo{ traga. vqe) u pravni sistem Republike Hrvatske, u procesu koje su organizovale UN, a utvr|en je Erdutskim Pro test is pred am ba sa de u Za gre bu mirovnim sporazumom iz 1995. goPred zgradom ambasade Srbije u Zagrebu ju~e je odràn protest dine. koji su povodom 20. godi{wice pada Vukovara, ali i zbog nere{eU Vukovaru su obnovqeni mnogi nog pitawa nestalih i optu`nica za hrvatske veterane organizoobjekti, vra}en je ìvot, ali je i vale dve desno~arske stranke - Hrvatska stranka prava - dr. Ante daqe veliki broj o{te}enih objeStar~evi} i Hrvatska ~ista stranka prava.U~esnicima skupa kokata koji svedo~e o razarawu tog jem je prisustvovalo oko 30 qudi, obratio se {ef H^SP Josip grada pre dve decenije. Prema poMiqak. Skup je obezbe|ivala policija, ali nije bilo incidenata. pisu stanovni{tva iz 2001. godine, u Vukovaru je ìvelo 31.690 stanovnika, od ~ega su oko tre}ina Srbi navu, prema hrvatskim podacima, (32,8 odsto). U tom gradu je srediPrema optu`nici Ha{kog tribupoginulo je oko 1.700 hrvatskih {te Vukovarsko-sremske ùpanije nala iz bolnice su na Ov~aru odvebranilaca i civila. Sukobi su poi ùpanijskih ustanova. Tu je i sredena i ubijena 194 lica. ~eli u leto 1991. kad su hrvatske di{te Zajedni~kog ve}a op{tina, Na tom podru~ju u jesen iste gosnage odvele i ubile oko 20 srptela koje uskla|uje interese srpske dine ubijeno je i 19 srpskih civiskih civila zbog ~ega niko nije odzajednice na tom podru~ju, kao i nala, u no}i izme|u 11. i 12. decembra govarao. Tada je i blokirana kasarja~e politi~ke partije Srba u Hr1991, u obli`wem Paulin Dvoru. na JNA. vatskoj, Samostalne demokratske Prema podacima Dokumentacionog Borbe su intenzivirane kad su srpske stranke. centra „Veritas”, le{evi su zakoJNA, Teritorijalna odbrana i srp(Ta njug) pani u blizini sela gde su likvidi-

Na sta vqe no su |e we Ivi Sa na de ru

Ju~e nove demonstracije u Atini ATI NA: Vi{e desetina mladih sukobilo se sino} sa policijom ispred zgrade gr~kog parlamenta i ameri~ke ambasade u Atini, a u neredima je privedeno oko 60 qudi. Policija je morala da upotrebi suzavac i {ok bombe kako bi rasterala uglavnom studente i levi~are koji su se okupili da bi obele`ili godi{wicu studentskih demonstracija iz 1973. godine koje su tada ugu{ene u krvi. Prema proceni policije, u mar{u na ulicama Atine u~estvovalo je oko 28.000 qudi, {to je jedna od najmasovnijih godi{wica studentskih protesta u posledwih nekoliko godina. U obezbe|ewu skupa bilo je anga`ovano oko 7.000 policijaca. Policija je reagovala kada su maskirani mladi}i na pripadnike organa reda ispred zgrade parlamenta u centru glavnog grada bacili molotovqeve koktele, javio je Rojters. Za sada nema izve{taja o povre|enima i uhap{enima tokom ju~era{wih protesta, na kojima su gra|ani, uprkos podr{ci koju je nova vlada preksino} dobila u parlamentu, poru~ili premijeru

Lukasu Papademosu da nisu spremni na daqa odricawa. Oko 7.000 studenata i nastavnika, radnika i penzionera u~estvovalo je u protestnoj {etwi do ameri~ke ambasade uz zvuke bubweva, uzvikuju}i „Napoqe EU, MMF”. Ju~era{wi protesti prvi su test raspoloèwa javnosti u pogledu nove vlade nacionalnog jedinstva, ~iji je zadatak da sprovede pove}awe poreza i smawewe potro{we kako bi zemqa dobila novu tran{u kredita od MMF-a od osam milijardi evra do sredine decembra i tako izbegla bankrot. Agencije su ju~e javile da su u gr~koj prestonici sprovedene vanredne mere bezbednosti, kao i da su posebne mere preduzete ispred ambasade SAD, koja je ranijih godina bila na udaru po{to gra|ani optuùju Belu ku}u da je podràvala vojnu diktaturu koja je trajala od 1967. do 1973. godine. Ve}ina gra|ana podràva premijera Papademosa, poznatog finansijskog stru~waka, ali pozivaju vladu da poja~a borbu protiv poreskih prevara i sive ekonomije, odnosno da mere {tedwe ravnopravnije raspodeli i da o{trije oporezuje one koji najvi{e imaju. (Ta njug)

ZA GREB: Biv{em premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu ju~e je nastavqeno su|ewe po spojenoj optu`nici za ratno profiterstvo, odnosno dobijawe provizije od Hipo banke 1995, kao i mita od ma|arske kompanije Mol za prepu{tawe upravqa~kih prava u naftnoj kompaniji INA. Odbrana je sudskom ve}u zagreba~kog ùpanijskog suda, pod predsedawem Ivana Turudi}a, predloìla da se saslu{aju svedoci iz redova vlade, ali i {efa uprave MOL-a @olt Hernadi, koji je navodno Sanaderu dao mito, ~emu se suprotstavila zastupnica optu`be Tamara Lapto{. Pored Hernadija, za svedoke su predloèni vicepremijeri Slobodan Uzelac i Boìdar Pankreti} zbog okolnosti dono{ewa odluka u vladi, potpredsednik Sabora Josip Fri{~i}, na okolnosti koalicionog ugovora i eventualnog pritiska u davawu saglasnosti, Sanaderov brat Flavio na okolnosti susreta s Robertom Jeì}em i Sanaderom u [vicarskoj, {ef Sabora Luka Bebi} na okolnosti politi~kih odluka HDZ-a, biv{a ministarka graditeqstva Marina Matulovi} Dropuli} na okolnosti dono{ewa odluka u Vladi i u HDZ-u. Osim wih odbrana je predlaìla i da se ispitaju Ratko Ma~ek,

ZA GREB: Hrvatskom generalu Anti Gotovini, osu|enom pred Ha{kim tribunalom na 24 godine zatvora zbog ratnih zlo~ina, bi}e dodeqena godi{wa nagrada grada Zadra, odlu~ili su ju~e tamo{wi gradski odbornici, a prenose hrvatski mediji. Kako javqa Hrvatska radiotelevizija (HRT), nagrada }e biti uru~ena Gotovininoj porodici na sve~anoj sednici povodom Dana grada Zadra, 24. novembra, a predlog je stigao od lokalnog

kao je da gradski odbor te stranke sa koalicionim partnerima podr`ava predlog da se nagrada dodeli Gotovini, jer on „dostojanstveno, ponosno i ~asno pred sudom u Hagu brani istinu o sebi i Domovinskom ratu”. „Na ovaj na~in, u ime gra|ana Zadra, iskazujemo mu podr{ku da istraje u pravi~noj borbi za istinu”, rekao je Talismani}. Odbornik iz opozicione Socijademokratske partije (SDP) @eqko Ivan~evi} rekao je da ta

internet portala, na osnovu rezultata ankete me|u wegovim ~itaocima. Odluka o nagradi je prihva}ena sa 17 glasova „za”, nijednim „protiv” i nijednim uzdr`anim. Gradska ve}nica Zadra ima 25 odbornika, a opozicija nije htela da u~estvuje u glasawu, javqa novinska agencija Hina. Kako navodi HRT, vladaju}a Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je jednoglasno podr`ala dodelu nagrada, dok opozicija smatra da se radi o manipulaciiji i da je odluka doneta u pogre{no vreme.Danijel Talismani}, odbornik iz redova HDZ-a, re-

stranke „ne}e u~estvovati u bilo kakvom poku{aju manipulacije s likom generala Ante Gotovine”. „Smatramo da nijedan rodoqub i gra|anin ne sme u~estvovati u bilo kakvoj slu`benoj odluci koja, posebno u ovom trenutku, mo`e ugroziti odbranu generala Gotovine i Domovinskog rata na bilo koji na~in”, rekao je Ivan~evi}. Ante Gotovina je u aprilu pred Ha{kim tribunalom prvostepeno osu|en na 24 godine zatvora zbog ratnih zlo~ina nad Srbima tokom operacije „Oluja”.

biv{i portparol HDZ-a i vlade, biv{i vicepremijer Damir Polan~ec, Robert Jeì}a protiv koga se vode postupci i biv{i ministar finasnija Ivan [uker koji se sastao sa @oltom Hernadijem nakon odstupawa Ive Sanadera. Iako se naga|alo da }e i premijerka Jadranka Kosor biti pozvana kao svedok, odbrana to nije u~inila. Sanader je optuèn da je kao zamenik ministra spoqnih poslova za vreme rata uzeo 3,61 milion kuna (483.000 evra) provizije od zajma koji je austrijska Hipo banka dala Hrvatskoj i da je obe}ao da }e ta banka imati povla{}en poloàj na hrvatskom trì{tu, kao i da je od Hernadija dobio deset miliona evra kako bi kompaniju INA preustio MOL-u. (Ta njug)

[trajk na aero dro mu Ple so ZA GREB: Zagreba~ki aerodrom Pleso danas od 11 do 16 ~asova bi}e zatvoren za saobra}aj zbog {trajka radnika ~iji se sindikati nisu mogli dogovoriti s upravom. Dana{wa obustava rada bi}e {trajk upozorewa, a od ponedeqka bi mogao po~eti i generalni {trajk Sindikati su se na {trajk odlu~ili kad su propali ko-

Go to vi ni do de qe no pri zna we Za dra

lektivni pregovori s upravom aerodroma, a {trajk }e biti tek upozorewe.Ako uprava ne ispuni uslove sindikata, u ponedeqak po~iwe generalni {trajk koji }e trajati svakodnevno i celodnevno do ispuwewa uslova, zbog ~ega avioni ne}e mo}i sletati ni poletati.Radnici }e danas biti na svojim radnim mestima, ali ne}e raditi, saznaje Tanjug.

SveT POZnATiH

petak18.novembar2011.

c m y

Влага јој уништила вилу Р

dnevnik

PAPARACO

ијана продаје вилу на Беверлy Хилсу јер јој прокишњава кров. Одлучила је да тужи бившег власника и агента за некретнине који јој је лускузну вилу пре две године продао за 5 милиона евра.

Бил и К р и с т а л о п ет дом аћ ин Оск ар а

о што је пред сто је ћу до де лу Оска ра за се нио скандал око вређања хомосексуалаца и затим се Еди Марфи повукао са места водитеља, америчка штампа брујала је о томе ко ће га наследити. Кристал (63) је недоумицу разрешио на свом Твитер налогу. „Да, ја сам домаћин Оскара. Прихватио сам ту тезгу само да би девојка у апотеци престала стално да ме пита за име”, нашалио се глумац. Предстојеће Оскаре продуцираће холивудски ветеран Брајан Грејзер, а Кристал ће их водити, што ће му бити девети пут. Први пут водио је доделу 1990, затим три наредне године, 1997, 1998. 2000. и 2004. године. Додела Оскара биће 26. фебруара 2012. у Лос Анђелесу.

Увек бес пре кор на Гви нет Пал троу

ви нет Пал троу ко ри сти сва к у при ли к у ка к о би по к а за ла сво је са вр ше но об ли ко ва но те ло, ко је је

Луксузну вилу на Беверлy Хилсу, коју је за пет милиона евра купила пре две године, певачица Ријана сада жели да прода. Незадовољна је лоше обављеним грађевинским радовима и тврди да прозори и кров прокишњавају па јој је немогуће живети у тој кући. Вилу сада продаје и одлучила је да тужи бившег власника куће и агента за некретнине који јој је кућу продао. Кућа у којој је десет спаваћих соба сада је уништена влагом.

Новосађанка Жељка Јаковљевић (23) у акционом хиту „Браћа Блум” била је двојница Рејчел Вајз (41).

Ово се не в и ђ а с в а к и д а н А

х, у ка квим со ба ма спа ва ју де ца по зна тих! Већ смо се не ма ли број пу та уве ри ли у то ко ли ко по зна ти и слав ни мо гу да ле ко оти ћи ка да уре ђу ју сво је рас ко шне и лук су зне ви ле. Ни су ни шта дру га чи ји ни ка да су у пи та њу со бе за њи хо ву де цу. На стра ни ци shine.yahoo.com об ја ви ли су не ко ли ко фо то гра фи ја деч јих со ба не ких по зна тих и слав них осо ба и ве руј те - та ко не што не ви ђа се сва ки дан! Ни је пр ви пут да има мо при ли ку да за ви ри мо у лук су зне до мо ве по зна тих и већ смо се уве ри ли ко ли ко па жње по све ћу ју уре ђе њу свог до ма, а за њи хо ве нај ми ли је спрем ни су оти ћи још да ље. У деч јој со би ко ју је за сво ју кћер ку да ла уре ди ти Мел Б све пр шти од ‘слат ко ће‘, а кре вет из гле да ве ли ко као да је за од ра слу осо бу. По сте љи на је на рав но од сви ле, а ру жи ча сте ор хи де је на зи ду осли ка не су руч но. Гво зде ни ко ва ни и иден тич ни кре ве ти, кри стал ни лу сте ри, дра ма тич не за ве се, кр зне ни те пи си, све то и још пу но ви ше за бли зан це Џе ни фер Ло пез ко ји се од ма ле на уче на ап со лут ну рас кош и чи ји жи вот ни стил ни ка ко не по др жа ва ју бло ге ри Ро ди тељ ског ма га зи на. ‘Же ли мо да се ти слат ки бли зан ци др же по да ље од то га. Укло ни те ја сту ке, пу ње не жи во ти ње и де ке из кре ве ти ћа...’, на пи са ли су. Но, њи хо вој слав ној мај ци се за си гур но баш та ко сви ђа. Ма ра ја Ке ри је за со бу за сво је бли зан це ис ке ши ра ла ми ли он до ла ра. На сред со бе је огром на ими та ци ја прин це зи не ко чи је у ко ју је сме штен кре ве тић. Ово је ина че са мо део деч је ре зи ден ци је за ње не бли зан це. Још по сто ји игра ли ште за де ча ка те кри ло за од ра сле. Др. Фил и ње го ва су пру га за сво ју су пр ву уну ку Аверy Ели за бет да ли на пра ви ти рас ко шну спа ва ћу со бу. Кри стал ни лу сте ри, клу пи ца уз про зор, гар де ро ба...

ис те са ла уз по моћ му ко трп них ве жби о ко ји ма отво ре но и че сто при ча. А за што и не би? Та ко је би ло и на до де ли Бам би на гра де у не мач ком Ви зба де ну, где се по ја ви ла у пре див ној зе ле ној ха љи ни од шљо ки ца с пот пи с ом Ели Саб, с де кол те ом ду бо ким све до тр бу ха. Фви нет (39) је још јед ном не по гре ши во по шло за ру ком уз по моћ пра вог кро ја ха љи не ис так ну ти са вр ше но об ли к о ва но те ло, на ко јем је, на кон дру гог по ро да, зду шно ра ди ла с особ ном тре нер ком Треј си Ан дер сон. Да је и са ма пре за до вољ на ре зул та ти ма ве жба ња нај бо ље го во ри да је Ан дер со но вој по мо гла у про мо ви са љу ДВД с пле сним кар дио ве жба ма. Глу ми ца је на до де лу у Не мач ку до шла ка ко би на гра ду Бам би уру чи ла ка над ској поп-зве зди Џа сти ну Би бе ру. На гра да Бам би нај ве ћа је ме диј ска на гра да у Не мач кој, а ове се го ди не до де љи ва ла по 63. пут.

Еди Марфи

OUT Кевин Сорбо

За б ра њ е н а ре к ла м а с мо д ер н ом Ло л и т ом

е кла ма за пар фем „Ох Ло ла” не ће сме ти да бу де об ја вље на у бри тан ској штам пи, јер је про гла ше на за пре ви ше сек се пил ну. Зве зда ове кам па ње је глу ми ца Да ко та Фе нинг, ко ја на ре кла ми у ха љи ни ци се ди на по ду и др жи огром ну фла шу пар фе ма у кри лу. Иако Да ко та има 17 го ди на, бри тан ска Аген ци ја за ре клам не стан дар де сма тра да је ова ре кла ма пре ви ше про во ка тив на „по што у њој уче ству је де те”. „Ду жи на ха љи не је не при клад на, као и по ло жај фла ше пар фе ма. Да ко та је на мер но сти ли зо ва на да из гле да мно го мла ђе, што ову ре кла му чи ни сек су а ли за ци јом де це”, на во ди се у са оп ште њу. Марк Џеј кобс, ко ји је осми слио кам па њу за свој но ви пар -

фем, ра ни је је на звао Да ко ту мо дер ном Ло ли том. Ком па ни ја „Ко ти”, ко ја про из во ди Џеј коб сов пар фем, са оп -

шти ла је да ре кла ма је сте про во ка тив на, али да не ма го во ра о ис ко ри шћа ва њу де це у не при клад не свр хе.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

petak18.novembar2011.

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav kumi

Branki Gaji} Kothai Valeria

Draga i voqena na{a Valeria, oti{la si daleko od nas a ipak si sa nama u svakom danu, u bu|ewu... i u snu... Volimo te zauvek i ~uvamo u na{im srcima.

Imati te za prijateqa bilo je ogromno bogatstvo, jer bila si oli~ewe besprekornog prijateqa. Odlaskom ostavila si nam neizmernu tugu {to te vi{e nemamo i topla se}awa na vreme provedeno sa tobom. Neka te an|eli ~uvaju. Vesna Murga{ki sa }erkama. 41816

Tvoja porodica: majka Ilona, brat Arpad, brati~ina Ines, snaja Vesna i Du{an.

41775

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41437

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 40986

PRODAJEM ogrevno drvo, bukva sa uslugom rezawa i prevozom. Ta~na mera, isporuka odmah. Telefon: 069/691-722, 064/28-54782. 41468 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Tel.: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 41490 KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile. 41568

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Branka Gaji} Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Dragica, Jaca i Vesna.

41807

Posledwi pozdrav

Nikoli Stankovi}u od: ujne Qubice i Mirjane Jablan sa porodicom.

41776

Na{em dobrom i plemenitom {kolskom drugu i velikom ~oveku

Smiqi Staki}

od supruga Kova~ Jovana.

41811

Opra{tamo se, ali }e ve~no ostati da `ivi u nama na{a

Nikoli Stankovi}u

posledwe zbogom, ve~an spokoj i neka ga ~uvaju nebeski an|eli.

Branka Gaji}

PRODAJEM veoma povoqno stan na IV spratu, 80m2 u strogom centru grada, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41714

EKSKLUZIVNO, veoma povoqno!!! Prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine

2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}i hotel „HOLYDAY INN” idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”-a. Informacije na telefon 063/475-765. 41711 LOKAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u Prezindentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41712 LOKAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41713

„Na ovu zemqu sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane ne{to kao lepr{av trag. Nemoj da bude{ tu`an. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, ~udno drag...” Kolege i koleginice iz Platnog prometa „NAFTAGAS”-a.

Generacija 1970/71. Gimnazije iz Sremskih Karlovaca.

41810

41840

Dragiwa Mandari} Sin Milan, unuk Bojan i unuka Olivera.

41800

Zbogom draga na{a drugarice.

Po~ivaj u miru draga na{a Branka.

Branka Gaji}

Nedostaja}e nam tvoje tiho i postojano prijateqstvo, draga Brankice. Olivera i Vjekoslav. 41818

^uva}emo u srcu i uspomenama tvoju vedrinu, dobrotu i osmeh. Tvoje kolege: Emil, Slavica, Radmila, Rada, Qubica, Milica, Mara, Nada, Silvana, Qiqa, Stana, Ranka i Jovanka. 41803

^iTUQe l POMeni

petak18.novembar2011.

dnevnik

Oti{la je zauvek na{a draga sestra

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj

Posledwi pozdrav na{oj

Moja draga majka

bakici

Dragiwa Mandari}

Dragiwa

ro|. Berowa

Branki Tvoj Mi}a.

41791

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a voqena Seka

preminula je u 81. godini. Sahrana }e se obaviti u petak, 18. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru maj~ice moja, i neka te An|eli ~uvaju. ]erka Mirjana Dragovi} sa porodicom.

O`alo{}ene: \uja, Savka, Bojana i porodice Lukovi} i Mijailovi}.

41754

Tvoji Pili}i: Sale, Boki, Oqa i Sowa Tijana, Emili i @eqko. 41755

41757

U trenucima neizmernog bola upu}ujem posledwi pozdrav

DVOGODI[WI POMEN

Hvala {to si svojim prisustvom ulep{ala na{a detiwstva, nadamo se da si bila ponosna na nas.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Pro{le su dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Branka Gaji} Seka

Branku Lemaji}u

1963 - 2011. Sahrana je danas, 18. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Obrovcu. O`alo{}eni: brat Branko sa suprugom Spomenkom i decom Mirkom i Majom. 41792

Opra{tamo se od na{e voqene

Bogdan Grba

Branku Lemaji}u

2009 - 2011.

@ivko Cvjeti}anin sa porodicom.

Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko smo te voleli, koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i sa qubavqu ~uvamo se}awe na tebe, na tvoju beskrajnu qubav i sve dobro koje si nam pru`io. Danas, 18. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na mesnom grobqu u Ba~kom Jarku, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u i zaliti je suzama. S’ qubavqu: supruga Mira, sinovi Veqko i Branko, unu~ad: Bogdan, Rade, Na|a i Nikola, snaje: Radmila i Du{ica.

Po~ivaj u miru, dragi brate.

Sestra Bosa Cvjeti}anin sa porodicom.

41769

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se trogodi{wi pomen odr`ati u subotu, 19. 11. 2011. godine, u 11 sati, na Kameni~kom grobqu.

59702/P 41768

Branke Gaji} Seke

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

[ESTOMESE^NI POMEN voqenoj supruzi majci i baki

Qubica Heror

Draga Seko, tvoj vedri lik osta}e ve~no u na{im srcima. Ujak Vojin, ujna Smiqana Markovi}, tetka Mileva Markovi}.

Draga Qupka, s qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe. Porodica Heror.

41790 41796

Preminuo je na{ dragi

Seki

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. Qubica, Sawa, Marijo i Du{an. 41793

Sindikalna organizacija „Poslovne funkcije” NIS „Naftagas” s tugom se opra{ta od svoje koleginice i izuzetnog ~oveka

Branki Gaji} od: brata Branka i Tawe Markovi} sa decom Nevenom i Vojom.

Qiqani Rube`i}

Petar Sekuli} Kvando Posledwi pozdrav od: sinova Du{ana i Miroslava sa porodicama.

41787 41804

obele`i}emo 19. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Seki Branki

Posledwi pozdrav

Uvek }e{ biti u na{im srcima, uvek voqena i nikada zaboravqena.

Branke Gaji} Tvoji: suprug Slobodan, sin Milovan, }erka Svetlana, snaja Nevenka, zet Pe|a unuci Katarina, Slobodan, Bjanka, Nikolina i Anastasija.

Branki Gaji} od: ujaka Luke, supruge Svetlane, seke Jelene sa porodicom.

41786

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici i hvala joj za sve trenutke koje je podelila sa nama.

Perici Kvandu

od porodice Jovanov.

41740

41806

41805

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Danas, 18. novembra 2011. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{a draga i voqena

Na{ voqeni suprug, otac i deda

petak18.novembar2011.

Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga koleginica

Branko Lemaji} preminuo je 17. 11. 2011. godine u 83. godini. Sahrana je danas, 18. 11. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Opra{tamo se od tebe uz veliku tugu i bol. Tvoji: supruga Du{anka, }erka Brankica, sin Dragan i unuci Jovan i Milan. 41756

Mirjana Popovi} ro|ena Kavgi} 1928 - 2006.

Marija Bobaq Opra{tamo se sa velikom tugom od na{eg dragog zeta Nikice.

@ivi{ u na{em se}awu. Tvoj kolektiv.

Vawa, Lidija i Tawa sa porodicama.

41716

41717

41733

Posledwi pozdrav

Posledwi sinovcu

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Bikici

Nikici Stankovi}u

od \oletovog dru{tva iz „Koneta”.

od: Dragice, Nade, Qiqane, Biqane i Radenka Popovi}a.

Posledwi pozdrav dragom

Nikoli Stankovi}u iz \ur|eva

Draga na{a, `ivi{ u na{im srcima uvek voqena i nikada zaboravqena. Tvoji najmiliji: suprug Stevo i k}erke Stojanka i Vera sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Sabo [andor

Sabo Rozalija

1994 - 2011.

ro|. Sekere{ 2009 - 2011.

pozdrav

dragom

Nikoli Stankovi}u od: Mare, Oqe, Vlade i Mi{e.

41720

Posledwi pozdrav

Milanu Perovi}u Nikoli Stankovi}u Neka te an|eli ~uvaju.

Uvek ste u na{im srcima. ^uvamo vas od zaborava.

od Qiqe i Jovice.

Aleksandar Drobwak sa porodicom.

41718

41715

]erke: Edita i Ida sa porodicama. 41780

Posledwi pozdrav dragoj mami, babi i ta{ti

41735

41736

Posledwi pozdrav dragoj baki

TU@NO SE]AWE

TROGODI[WI POMEN

Draga mama, opra{tamo se od tebe sa tugom i bolom u srcima.

Stanimir Nikoli} Stajko

Darinka Jovanovi}

18. 11. 1975 - 18. 11. 2011.

Biserki Bogdanovi}

od unuka Milana sa porodicom.

od: Zage, Milice i Milosava.

41748

Posledwi pozdrav tetki i baki

sestri,

Qubomir Gavrilovi} Bata

iz Ka}a

Sve ove godine name}e nam se samo jedno pitawe: „Za{to?” Za{to smo tako rano ostali bez tebe? Ti si stalno u na{im mislima i srcima. Se}awe na tebe ne}e nikada izbledeti. Tvoje: mama i Buba.

od sestre Seke sa porodicom.

Tvoji najmiliji: supruga Mira, sinovi Goran i Neboj{a, snaja Jelena, unuke Milica i Marija.

41671

41750

Posledwi pozdrav majci i babi

Posledwi sestri}u

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom sinu, bratu i ujaku

Biserki Bogdanovi}

Stajko, vreme prolazi, uspomene ne blede. Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

pozdrav

dragom

U subotu, 19. novembra 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{em voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Sahrana je danas, 18. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

obele`i}emo u nedequ, 20. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Dragi na{, pro|e najtu`nija godina za nas, a bol osta ista. Vreme tugu ne mo`e da izle~i. Ve~no u na{im srcima.

Po~ivaj u miru uz qubav i nezaborav.

S qubavqu, mama Mara, sestra Jasminka, sestri}i Vesna i Aleksandar.

Tetka Desanka.

41705

41738

41746

Nikoli Stankovi}u iz Sremskih Karlovaca

Umro je na{ ne}ak

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je jednogodi{wi pomen 19. 11. 2011. u 11 ~asova, na grobqu u Temerinu, na{em dragom

\oki Kalu|erskom

Prete{ki su dani bez tebe, ali nijednog trenutka nisi zaboravqen. Rana u srcu i bol u du{i je prevelika i tako nam puno nedostaje{. Dok postojimo bi}e{ voqen i nezaboravqen. Neka te dobri An|eli ~uvaju na nebu, a u srcima tvojih voqenih `ive}e se}awe na tebe zauvek. Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

Izgubio je bitku sa opakom bole{}u na{ dragi sestri} i brat

Nikola - Nikica Stankovi}

Nikola Stankovi} Nikica Draganu Vukovi}u

Tvoja jedina }erka Slavica, unuci Sa{a i Nikola. 41734

Jasminku Zari}u

41752

Sahrana je danas, 18. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ka}u.

41686

Biserki Bogdanovi}

Vladimir, Olga, Biserka i Dalibor.

ro|ena Mandi} 1931 - 2011.

1952 - 2011. iz Sremskih Karlovaca

iz Sremskih Karlovaca

Te{ko je ìveti sa tugom i traìti pogledom da se odnekud pojavi, a ne ugledati ga. Bol koju ose}amo ne ispoqava se suzama, jer je rana duboko u srcu urezana. Oàlo{}eni: supruga Rada, }erka Jelena, zet Mi}o i unuk Senko.

Neka Bog podari mir wegovoj ~estitoj, po{tenoj i predobroj du{i i odmor bolnom telu. Voleli smo ga i vole}emo ga dok smo `ivi. Tetka Nada, brat Nikola - Kole i te~a Milorad Babi} iz Bukovca.

Uspomenu na wega ~uva}e wegovi ujaci: \ura i Braca sa porodicama.

41753

41737

41739

Tvoja voqena porodica.

41743

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.20 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.25 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.35

tv program

petak18.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Заувек млад Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Изблиза Биоскоп: Љубомир Бандовић Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Фаца Балкан експрес Војвођански дневник Петказање Отићи и вратити се, филм Један на један

07.30 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 12.30

Глас Америке Панонско јутро Вести Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Портрет привредника

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 13.00 13.45 14.45 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Кибиц фенстер Арт-бокс Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонско јутро Дискавери Војвођанске вести Аналија Вреле гуме Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филм: Почети из почетка

Евелин Буис

Отићи и вратити се Угледни лекар Симон срећно је ожењен, има пријатеље лекаре и живи идиличним животом све док није почело да се говори о рату. Доласком Немаца, Гестапо га хапси и одводи у затвор. Улоге: Евелин Буис, ЖанЛуј Тринтињан, Ани Жирардо Режија: Клод Лелуш (РТВ 1, 23.40)

07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.55 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт Бајаге и инструктора 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Јоан Баба у дијалогу с Аном Бладијаном,ем.на румун.са титл.на срп 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за пензионере (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Лекар умирућег времена, филм (слов) 22.30 Пажња, бандити, филм

08.30 09.05 10.00 10.05 11.05 12.00 12.07 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

09.30 10.00 11.30 13.15 14.45 15.15 17.00 18.15 20.30 22.30 23.30 00.00 01.00

Храна и вино Интерна истрага Вести Ево нас код вас Крајња сила Вести Године пролазе Интерна истрага Вести Витраж Дунавска салетла Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Ускијавање Евролига: Макаби – Спироу Евролига: Брос - Панатинаикос Евролига: Реал Мадрид – Ефес Премијер лига, магазин Евролига: Армани Милан – Партизан Преглед Евролиге Украјинска лига: Иличиветс – Арсенал Белгијска лига: Ловен – Стандард Преглед Евролиге Најава Премијер лига Евролига, магазин Евролига: Армани Милан – Партизан

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.48 10.00 10.09 10.35 11.00 12.00 12.15 12.30 12.37 13.23

02.33 02.45 03.00 03.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Гастрономад Вести Разгледница На скривено те водим место Атлас света Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Алжир, снимак Гастрономад Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Полицајац са Беверли Хилса 3, филм Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Моје другарице Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Алжир (р) Гастрономад Отворена врата.вова Вести(04.00,05.00) На скривено те водим место

06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.45 23.30 00.30 01.00 01.15

Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај, брате Вампирски Дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

14.45 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 22.55 23.00 23.50 00.05 00.14 01.12

СЕРИЈА

Певај, брате „Катапулт Рекордс” је чуо демо снимак песме „Буна на дахије” и решио да потпише уговор са „Зеленом граном”. У плану су сингл и спот, као и комплетан редизајн уз стилисту, дизајнера и фотографа Сашу Фабијани... Улоге: Андрија Милошевић, Милан Калинић, Милан Васић, Тијана Чуровић, Маја Шаренац, Александра Томић, Нина Јанковић, Милена Васић Режија: Андрија Милошевић и Огњен Јанковић (Прва, 22.45)

06.48 07.25 07.31 07.36 07.48 08.09 08.19 08.48 09.04 09.55 10.23 10.51

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Грчка митологија Томас и другари Београд у музичким збивањима 20. века Необично о биљкама Свет природе Контекст Метрополис Место за нас

Јуко Даике

Затоичи Јапан, деветнаести век. Затоичи је слепи луталица који зарађује за живот коцкањем и пружањем масерских услуга. Међутим, испод његове скромне спољашњости крије се мајстор мачевалачке вештине Улоге: Такеши Китано, Таданобу Асано, Мишио Огусу, Јуко Даике, Гуадалканал Така Режија: Такеши Китано (РТС 2, 21.59) 11.20 11.52 12.28 13.00 14.03 14.18 15.09

03.54 04.24 04.49

Никодин у свету биљака Бемус: Иштван Варга (прем) Пола века анимације у Србији Трезор Необично о биљкама Свет природе Авала филм - решење или пропадање Породица Сопрано Кошарка - ПС: БКК Раднички баскет - Војводина, пренос Досије о... Лов и риболов Породица Сопрано Фестивал фестивала: Затоичи, филм Бунт Хари Мата Хари уживо Трезор Кошарка - ПС: БКК Раднички баскет - Војводина Пола века анимације у Србији Досије о... Хари Мата Хари

06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.15 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Фуснота Мајсторски Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Живот пред очима Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Дрвосеча НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Месец од порцелана

16.41 17.58 19.59 20.24 21.00 21.59 23.58 00.35 01.17 02.17

dnevnik

c m y

07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.00 Џет-сет 12.35 Велика Србија 13.00 Само вечерас 14.00 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топшоп 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: За долар више 23.30 Вести Б92 00.10 Између две ватре 00.30 Шта да обучем? 00.35 Доушници 02.35 Саут Парк 03.30 Београдски ЗОО

Између две ватре Каквим резултатима мандат завршава министарство за инфраструктуру? Да ли је влада Мирка Марјановића функционисала боље од владе Мирка Цветковића? Полемике унутар владајуће опозиције: аргументоване критике или предизборна кампања? Гост: Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре и енергетике. Водитељ: Југослав Ћосић (Б92, 17.00)

Југослав Ћосић

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Тренутак истине 11.30 Тајна љубав 12.00 Двоструки живот 13.00 Сестре 14.00 Петком у два 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Љубав, навика, паника 21.00 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.00 Наслеђе једне даме 01.00 Ноћ у јуну 01.45 Кеш на ноге 02.30 Филм: Човек у ватри

Сабрина Ово је прича о гимназијалки Сабрини која похађа и часове чаролије поред редовне наставе. Све је лепо, док не дође у ситуацију да дели своја знања са младом вештицом, рођаком најмоћније чаробнице свих времена. (Хепи, 10.45) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.30 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 04.45 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Граница Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Главна улога Мувиленд Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Главна улога Мувиленд Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak18.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Велики пројекти 10.25 Посластичарски ас 11.20 Новац на јеловнику 11.50 Новац на јеловнику 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о мачкама 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 20.55 Партнери у љубави и злочину 21.50 Смртоносне жене 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Приче о злочинима са Афродитом Џоунс

08.00 Мрачна страна Микеланђела 09.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака 10.00 Ратници 11.00 Азијске монархије 12.00 Стоунхенџ 13.00 Александрова највећа битка 14.00 Тајм тим година X 15.00 Египат 16.00 Марија Калас: живети и умрети за уметност и љубав 17.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 18.00 Бити Мухамед Али 19.00 Трилер у Манили 20.30 Прохоровка. Кроћење тигра 21.00 Фарма из Викторијанског доба – посебно Божићно издање 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Египат 00.00 Марија Калас: живети и умрети за уметност и љубав 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Легенда о змају Завера Рузвел Острво Корњача 1. Дигсвил Завера Рузвел Штићеник Тренер Чаробна фрула Малена Учитељ Испод површине Ф. С. И. Породичне секс афере Голе лепотице

Ис под по вр ши не По ро ди ца Манс, отац Џон и ње го ви си но ви Крис и Тим по ву кли су се у шу ме ру рал не Џор џи је. Жи вот им се за у- век ме ња до ла ском уја ка Ди ла и тра ге ди јом ко ја пра ти Кри со во од ра ста ње. Уло ге: Џејми Бел, Џош Лукас, Дермот Милрони Ре жи ја: Дејвид Гордон Грин (Синеманија, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.55 Краљ винограда 09.56 Дан сећања на Вуковар 1991, пренос 13.00 Дан сећања на жртву Вуковара, пренос мисе 14.57 Алиса, слушај своје срце 15.42 Ој, Лишане, село најмилије 16.07 Скица за портрет 16.25 Хрватска уживо 17.15 Глобално село 17.40 Путем европских фондова 17.58 Иза екрана 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Хрватски краљеви, докиграна серија 21.05 Снага на Дунаву - емисија о Вуковару 22.45 Дневник 3 23.25 Пети дан, ток шоу 00.20 Филмски маратон: Девета врата, филм 02.30 Филмски маратон: Розенштрасе, филм

Лена Олин

Де ве та вра та Дин Кор со је струч њак за ста ре и рет ке књи ге и ве о ма је спре тан тр го вац. На кон свог по след њег по слов ног успе ха ан га жу је га мул ти ми ли о нер и стра стве ни би бли о фил Бо рис Бал кан за до сад нај не о бич ни ји за да так у ка ри је ри. Уло ге: Џони Деп, Лена Олин, Френк Лангела, Џејмс Русо, Џек Тејлор Ре жи ја: Роман Полански (ХРТ 1, 00.20)

08.25 08.45 09.30 10.00 10.45 12.40 13.05 13.25 13.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.45 17.05 18.00 18.20 18.35 19.15 19.38 20.10

23.25 00.15 01.25 02.10 02.40

07.20 09.00 10.40 12.30 14.10 15.40 17.30 19.00 20.30 22.20

06.00 07.50 09.25 11.10 12.45 14.35 16.10 17.40 18.10 20.05 20.30 21.00 22.00 22.55 00.45 02.30 04.10

Борба Титана Посебна веза Писма Јулији Главна улица (2010) Под сунцем Тоскане Има ли тамо кога? Пљачка Усамљене девојке Филмови и звезде Вечера за глупане Досадно на смрт Обдарен Права крв Камелот Предатори Версо Тајни прозор Ти и ја, ми смо света два

08.10 Драгон Бол З 08.35 Поп Пикси 08.50 Ексклузив таблоид 09.30 Кобра 11 11.25 Вечера за 5 12.20 Емператриз 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Погоди ко долази на вечеру, филм 22.05 Исплата, филм 00.15 Седам, филм 02.35 Астро шоу

По го ди ко до ла зи на ве че ру

21.00 21.45

Џејми Бел

06.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Закаснела порука 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Дан св. Малија 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Пандури новајлије 23.20 Плаве крви

00.10 01.45

06.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.40 19.30 23.00 01.20 02.40

Конор на тајном задатку Школски програм. Четворо против З Алиса, слушај своје срце Милагро, филм Паралеле Јеловници изгубљеног времена Пола сата културе Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски програм Пуни круг Руперт Мала ТВ Аладинове пустоловине Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Патак Фрка Музика, музика... Ђани Гамулин и Глорија Гејнор, снимак концерта Прљави секси новац Из времена у време, ТВ филм На рубу знаности Време је за џез Закон и ред Откад си отишла Монк

Кад прошлост сустигне Долина светлости Протуве са трибина У сенци моје сестре Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара Адвокат са плаже Страх изнутра Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија Узбуна: Рубиконова завера Кад прошлост сустигне

Тајанствени странац Милагро Пирати из Пензанса Лак за косу Зашто се будале заљубљују? Маyбе Бабy Дони Дарко Врата раја Булевар звезда Лезбејке 2. - диве Нимфоманске дроље (Хетеро1.)

На го ди шњи цу бра ка сво јих ро ди те ља, Пер си ја и Мер лин, ко ји су тим по во дом од лу чи ли да се по но во вен ча ју, Те ре за у ку ћу до во ди свог но вог деч к а, Сај мо на. Осим што ро ди те љи не зна ју да је Сај мон бе лац, они ни не слу те да кћер ка за њих има још но во сти... Уло ге: Берни Мак, Џудит Скот, Зои Салдана, Ештон Кучер Ре жи ја: Кевин Родни Саливен (РТЛ, 20.00)

Зои Салдана

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Обрачун са Тајсоном Најтежи задаци у војсци Успорен снимак Разоткривање митова Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Обрачун са Тајсоном

08.30 09.00 09.30 10.30 13.00 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00 01.15

Аутомобилизам Трке коња Фудбал Фудбал Уметничко клизање Дрвосече Дрвосече Бокс Најјачи човек Уметничко клизање Мотоспортови Сви спортови

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Змај појео славуја

сво јој све оп ште на па да ној „Књи зи о Зма - у би ја ли. Њи хо ве ле ше ве су на шли у по сте ља ма! ју„ Ла за је пи сао свом при ја те љу и се кре - Пре сно сио се и глас да су сви ми ни стри по у би ја та ру Ма ти це срп ске Ми ла ну Са ви ћу: ни. Но ве по је ди но сти ис кр са ва ле су усред оп штег „Је сам ли ја крив што се пре да мном ство рио за пре па шће ња, че сто про тив реч не, увек кр ва ве. змај и сла вуј, те ми се учи ни да је змај зи нуо на Убр зо је по ста ло ја сно да се те но ћи до го дио сла ву ја? Зар ми ти мо жеш за ме ри ти што ми је би - пре врат. Вој ни за ве ре ни ци су пре пла ви ли кра ло пре че уда ри ти и од бра ни ти зма ја, не го не од - љев ски Двор. По ми ња на су и име на, Ми ши ћа, пу бра ни ти сла ву ја?„ ков ни ка ше стог пе ша диј ског пу ка, као во ђе за ве Ни шта ни је вре де ло па су су Ко стић и ње го ва ре ни ка, ме ђу ко ји ма се ука зи ва ло на На у мо ви ћа, књи га до че ка ни на нож, као ри вал ска осве та ма ње Љу бу Жив ко ви ћа, ко ман дан та Ан ђел ко ви ћа и пу по пу лар ног пе сни ка. Је дан од рет ких ко ји је о то ме го во рио и пи с ао, али у мо стар ском „Пре гле ду„, 1902. био Све ти слав Сте фа но вић. Иако је Зма је ва сли ка би ла до бро уз др ма на, мла ди пе сник се опре де лио за Ко сти ћа, али је ни је од ре као Јо ва н о в и ћ а. Ла з и н а књи га, по соп стве ном при зна њу, по мо гла му је да бо ље раз у ме и ви ше це ни Зма ја. Та ко је и сам Ко стић иза брао Сте фа но ви ћа, као рет ко ко јег мла дог пи сца ко је је чи тао, пра тио, па и де лио му очин ске са ве те, по ве ра ва ју ћи му сво ј у нај д у б љу исти н у. Огор чен сви ме што је до жи вео, гор ко је про клео зна ње и по зва ње пе сни ка као ни ко до та да. У јед ном пи сму му пи ше: „Да ви зна те шта ја знам, да ви зна те шта ја пам тим, ни ка да не би сте же ле ли да по - На монархе ударили сабљама, секиром и мецима ста не те срп ски пе сник!” Још је Сте фа но ви ћу са - ков ни ка Ма ши на, бра та пр вог му жа кра љи це Дра ве то вао да се „од рек не сим па ти ја на ње га да би ге. се би оси гу рао бо љу бу дућ ност и из гле де на успех Ки ша пљу шти, али је на те ве сти цео Бе о град и на пре дак„. Као да му је све би ло ја сно, па је на ули ца ма. При ла зи Дво ру су за бра ње ни. Тру пе пред о се тио и тра ги чан крај мла дог при ја те ља – свих ору жа них сна га по стро је не су у око ли ни, а сти ца јем смут них окол но сти стре љан је на кон то по ви спрем ни на паљ бу„, дик ти рао је Ко стић у осло бо ђе ња ок то бра 1944. у Бе о гра ду. пр вом те ле гра му, а за тим дра ма тич ним то ном Углав ном, по сле „Књи ге о Зма ју„ Ла за ни кад опи сао и сам чин уби ства: не ће до би ти ме сто ко је му с пра вом при па да. Ње „За ве ре ни ци се при бли жа ва ју Кра љу, при си ља го ва пе снич ка ли ни ја је пре ки ну та. Да је то у шта ва ју га да аб ди ци ра. Пот пу ков ник На у мо вић му је ве ро вао „усво је но„, од те ме ља зва нич не књи - под но си акт о аб ди ка ци ји, са ста вљен од нај по грд жев но сти не би остао ни ка ни јих из ра за: ту је ре че но мен на ка ме ну. Змај је за у- да је Краљ же нид бом ’са Слу чај но или во ђен век по јео сла ву ја. јав ном жен ском’ ком про ми не по гре ши вим но ви нар ским Док је са су пру гом Ју ли ја то вао част и ин те рес Ср би ном про во дио мир не сом ин стинк том, Ко стић се за те као је. бор ске да не, Ко стић је дра - у Бе о гра ду ка да су срп ски краљ Ви дев ши тај до ку мент, стич но сма њио сво је мно го Краљ се ма ши ре вол ве ра и Алек сан дар Обре но вић и број не ве зе са све том и све на ме сту уби је На у мо ви ћа. кра љи ца Дра га но ћу уби је ни у свео на узак круг ода них Али он не при ме ти бес сво при ја те ља. Али ни је пре стао вој ном пу чу, ко ји је по су ро во сти јих не п ри ј а т е љ а. По бе же да чи т а фран ц у с ки лист по лу о бу чен, ума че и до мог шо ки рао це лу Евро пу „Фи га ро„, чи ји је био ре дов не се двор ског кро ва. Та мо ни прет плат ник. Упра во у је, ка жу, уби јен јед ним хи ње му ће, у сво јој 62. го ди ни, пра вим жур нал ни - цем из ре вол ве ра. Да ли га је кра љи ца Дра га сле стич ким под ви гом по ка за ти да ни је слу чај но био ди ла у ње го вом лу дом бек ству? Не ки ка жу да је пр ви пред сед ник срп ског удру же ња но ви на ра. По сте. Дру ге при че пред ста вља ју ка ко је по ку ша ла во ка ци ји пе сник, по обра зо ва њу док тор прав ник да се са кри је, за тим убр зо от кри ве на и обо ре на на у ка, Ла за је бар че ти ри де це ни је фор мал но нај - удар цем се ки ре. Ње не две се стре има ле су исту ви ше де лао као но ви нар и пу бли ци ста, и то нај ви - суд би ну. шег ран га. При ча се да је Кра љи ца умр ла од мах, док ће је Са свим слу чај но, или во ђен не по гре ши вим ин - Краљ на џи ве ти не ко ли ко ми ну та. У сва ком слу ча стинк том, Ко стић се у пра во вре ме на шао на пра - ју, бор ба је би ла же сто ка. На ђе не су за ве се ис трг вом ме сту. За те као се у Бе о гра ду ка да су срп ски ну те са про зо ра, ок на по раз би ја на, по це па ни ко краљ Алек сан дар Обре но вић и кра љи ца Дра га но - ма ди вој них уни фор ми. Твр ди се да је пу ков ник ћу уби је ни у вој ном пу чу, ко ји је по су ро во сти Ми шић убио кра љи цу.” шо ки рао це лу Евро пу. Већ у под не 11. ју на 1903. Па ри жа ни су та ко из са та у сат, пре ко „по себ по слао је из Зе му на пр ву де пе шу „Фи га роу„, а за - ног из ве шта ча„, при су ство ва ли исто риј ској дра ми тим се ја вљао мал те не из са та у сат. Пот пи си вао ко јој го то во да не ма пан да на. Би ли су, све до 25. се с К, а ка сни је Ко стић. ју на, оба ве шта ва ни из пр ве ру ке, из ван ред но пре „Ју трос је ужа сна вест по тре сла град у тре нут - ци зно, пра во вре ме но и из пе ра ра сног но ви на ра, ку бу ђе ња. Офи ци ри на ко њи ма ју ри ли су ули ца - ка кав је био Ко стић. На су прот то ме, до ма ћа јав ма ви чу ћи: Краљ и кра љи ца су мр тви! Јед ни су го - ност је у штам пи мо гла да чи та са мо шту ра са оп во ри ли да су уби је ни, а по дру ги ма са ми су се по - ште ња.

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak18.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ва ша за штит ни ца и бо ги ња Ве не ра је у то плом зна ку Стрел ца, што по зи тив но ути че на до га ђа је, кон так те с ино стран ством и емо тив на ста ња ко ја не куд во де. За до вољ ни сте со бом иако нов ца ни кад до вољ но.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 18. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Пе так је до вољ но ди на ми чан за ваш укус и скло но сти. Дру штве ни жи вот мо же би ти ве о ма на гла шен, а мен тал ни труд и на пор та ко ђе. Љу бав ни од нос би мо гао за бли ста ти ако се до вољ но по тру ди те.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

У свом до му има те ве о ма ди на мич ну си ту а ци ју, ко ју не ће те та ко ла ко ре гу ли са ти и ре ши ти. Ба ви те се уку ћа ни ма тек то ли ко ко ли ко мо ра те и хва тај те пут под но ге. Про ме не ра со пло же ња.

Ди ван дан за вас! За но си те се и про во ди те, за во ди те или би ва те за ве де ни. У по зи тив ном, али мо гу ће и у не га тив ном сми слу. Бу ди те све сни и осло ни те се на сво ју ин ту и ци ју, ко ја је ве о ма на гла ше на.

Љу бав ни су срет је крај ње ро ман ти чан. Парт нер вас др жи у од но су ко ји не мо же те де фи ни са ти да нас. Про ве ди те се нај леп ше што мо же те јер вам зве зде с не ба и ан ђел чи ћи то су ге ри шу и омо гу ћа ва ју.

Ра ди те, ак тив ни сте и фи зич ки и мен тал но, па ни сте ни при ме ти ли да је ви кенд на ви ди ку. Ис пла ни рај те да не од мо ра, ак тив но и до бро за сво је здра вље. Ви ше се од ма рај те. Сна жан уну тра шњи по рив.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

До ми нант ни сте, при ма те по кло не и па жњу парт не ра и свих дру гих, зна те шта же ли те, а же ли те сил но. Та ко ђе сте ис кљу чи ви, што вам дра га осо ба мо же за ме ри ти, би ло да то ка же или не. Про вод.

Ви ше осо ба је за ин те ре со ва но да бу де у ва шем дру штву, да вам при ву че па жњу. Ди пло мат ски, све је мо гу ће. Са мо по ве ди те ра чу на о то ме ко ји су чи ји. Не ко ће по ла ко и од у ста ја ти, по вла че ћи се.

Као тра ди ци о на лан знак и стуб ку ће, мо же те ужи ва ти у по ро дич ном окру же њу. Пре по ру чу јем про ду же ни ви кенд и пу то ва ње с дра гом осо бом или оку пља ње уку ћа на око окру глог сто ла.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уко ли ко има те ноћ не мо ре или не са ни цу, то је због при су ства Мар са ко ји вам не да ми ра. Не мир ни сте у сва ком по гле ду, иако де лу је те ста ло же но. Тај ни љу бав ни су срет је под при ти ском.

Иде а ли зу је те парт не ра, жељ ни ег зо тич не ро ман ти ке. Има те мно го иде ја, мно го при ја те ља и ма ло сло бод ног вре ме на. Да нас ће те иза ћи у ши ро ке и про стра не пре де ле, ше та ти се и ди са ти.

Па зи те да не пре те ра те у та ко зва ним услу жним де лат но сти ма. Има те мно го по сла и мо гу ће про бле ме с из вр ши о ци ма, мај сто ри ма, пот чи ње ни ма. Мо гу ћи су и здрав стве ни про бле ми. Ви ше се од ма рај те.

TRI^-TRA^

Шти кле за ма ме V REMENSKA

PROGNOZA

Прохладно, али

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Evropa

Сунчано

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз. У то ку да на про хлад но и сун ча но са ма ло обла ка. Ве тар слаб про мен љив. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни Rim мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 8 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла, а то ком да на сун ча ни пе ри о ди са ма ло обла ка и су ма гли цом. Би ће обла сти где ће се ма гла за др жа ти Cirih ве ћи део да на уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб, про мен љи вог прав ца. Berlin При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 10 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру мраз и по не где ма гла, а то ком да на сун ча но са су Varшava ма гли цом и ма ло обла ка на се ве ру. Би ће и обла сти где ће се ма гла за др жа ти ве ћи део да на, уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб про мен љи вог Kijev прав ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си Moskva мал на 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд су во са ју тар Oslo њим мра зе ви ма и ма глом. Усле ди ће по раст тем пе ра ту ре у сун ча ним пре де ли ма, али ће би ти и обла сти са це ло днев ном ма глом и хлад ни јим St. Peterburg вре ме ном. На пла ни на ма сун ча но и то пли је. По чет ком иду ће сед ми це Atina по сте пе но ра зи ла же ње ма гле. Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на Minhen би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја ће би ти ре ла тив но по вољ на за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Али се из ве стан опрез са ве ту је аст ма ти ча ри Budimpeшta ма, осо ба ма са ср ча ним и це ре бро ва ску лар ним те го ба ма, по го то во у Stokholm ју тар њим ча со ви ма.

14 17 15 7 3 2 3

Вик то ри ја Бе кам (37) воли да се разликује од других, па тако за транспорт своје мале Хар пер не користи колица већ је но си на рукама где год да иде, а при том изгледа као да је сишла с модне писте. Мајка три сина, Викторија напро сто је луда за својом ћеркицом, па не може да подне се помисао да је одвојена од ње. Мала Харпер проводила је дан са својом мајком шопингујући у Њујорку, а Викторија ју је стално но сила на рукама и то док је парадирала у штиклама невероватне висине. То де фи ни тив но ни су практич не ципеле за одлазак у шопинг с бебом у наручју, али Викторија се одлично снашла. Увек дотерана Вики је на себи има ла припијену хаљину у плавој и наранџастој боји, коју је сама дизајнира ла и која је истакла њено витко тело. Тешко је и замислити да је Бекамова родила дете пре само четири ме сеца.

VIC DANA Хра брост је ка да до ђеш ку ћи усред но ћи до бро пи јан, же на те че ка с ме тлом у ру ци, а ти је упи таш: - Чи стиш, или се спре маш некуда да од ле тиш?

2 0 0 4 14 14 2 7 4

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-28 (-10)

Slankamen

102 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

26 (-9)

Zemun

185 (0)

Bogojevo

33 (-7)

Panчevo

212 (-4)

Baч. Palanka

61 (-3)

Smederevo

418 (2)

Novi Sad

45 (-3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

153 (-1)

S. Mitrovica

22(-2)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-1)

Beograd

139 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

89 (0)

NERA

Hetin

82 (6)

TISA

30 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja