Dnevnik 18.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 18. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23652 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SIN DI KAT PU TA RA SR BI JE TRA @I SME NU MI NI STRA

Pu ta ri ma do zlo gr di la i ko rup ci ja, i Mr ko wi}, i...

str. 4

NASLOVI

U NOVOM SADU TAKMI^EWE U KI]EWU JELKI S BUSENOM

Politika 2 Do kraja nedeqe bi}e predstavqena platforma o Kosmetu 3 Dinki}: Odli~na saradwa s Vu~i}em 3 Bajatovi}: Dr`avni vrh nije razgovarao o meni i „Srbijagasu”

Ekonomija

LO KAL JO[ NE STA BI LAN: SLU ^AJ BE O ^IN I BA^

Tre}e doba 6 Starci bez novca dobri samo za izbegavawe 6 Ba~kopalan~anin nau~io i Ruse da gaze po podu

Novi Sad 9 Uz pomo} mobilnog telefona izbegavaju saobra}ajce 9 Za ~lanstvo u SES-u grada treba 14.000 ~lanova?

Do~ek 2013. ve} u srcu

Vojvodina

Kultura 19 Hologramska borba Kusturice i Brusa Vilisa 19 U Pozori{tu mladih premijera „Bajke o vitezu bez kowa”

U Ba no vi ni spre ma ju kan di da te za Din ki }e vu rad nu gru pu str. 3

4 Sa ^esima osvajamo Aziju i Afriku

10 Zrewaninska slobodna zona ~eka ulaga~e 10 U sredwem Banatu 19 nagrada „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”

USKO RO RAD NA ZA KO NU O FI NAN SI RA WU APV

str. 7

KA KVA ]E BI TI SUD BI NA OKO 500 RAD NI KA RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

Iz RBV idu pr vo na od mor, pa na no vi po sao ili bi ro

str. 5

US PEO ^E TVR TI TEN DER ZA UKQU ^I VA WE PRI VAT NIH KLI NI KA U VAN TE LE SNU OPLOD WU

[an sa za be bu za 450 pa ro va

str. 11

DR @AV NI SE KRE TAR MUP-a VLA DI MIR BO @O VI] NA JA VQU JE:

Pod lupom i Agencija za pri va ti za ci ju str. 13

Najvi{a temperatura 4 °S

str. 14 – 18

SPORT

n POHVALE NA[IM RUKOMETA[ICAMA I ORGANIZATORU EP

Malo hladnije, povremeno ki{a

n KATAI BI DA OSTANE U VOJVODINI

n SAVI] I ZVANI^NO SELEKTOR VATERPOLISTA

Pro te sti ma i pre le ti ma od bor ni ka do op {tin ske vla sti str. 3 SPOQ NO TR GO VIN SKI DE FI CIT POKRAJINSKE PRI VRE DE SKRE SAN ZA TRE ]I NU

Voj vo di na ma we iz vo zi, a ma we i uvo zistr. 4 Srpska struja najjeftinija u Evropi str. 4

utorak18.decembar2012.

POLiTikA

dnevnik

NO] NI RAZ GO VO RI DA ^I ]A I VU ^I ]A

Mi sle kao je dan poslani^ke teme

Ko je po klo nio Be ku 120 mi li o na di na ra? Ob je di we na ras pra va o se tu gra |e vin skih za ko na u Skup {ti ni Sr bi je, me |u ko ji ma i o iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz gra |i, po kre nu la je ju ~e po le mi ku iz me |u po sla ni ka opo zi ci je ko ji tvr de da

je Mi la nu Be ku „po klo we no 120 mi li o na evra” i mi ni stra gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mi ra Ili }a, ko ji ka è da je dan iz vo |a~ biv {e vla sti „du gu je dr à vi 30 mi li o na evra, ~i me je po to pio srp sku pri vre du”. Po sla nik DS Jan ko Ra da ko vi} u ni zu kri ti ka iz re ~e nih na pred lo è ni za kon pod se tio je na svo je iz la ga we u par la men tu od pre ne ko li ko me se ci, ka da je re kao da je mi ni star Mi lan Ba ~e vi} tra ìo uki da we Ured be o kon ver zi ji ze mqi {ta sa mo iz jed nog raz lo ga -

da bi mo gao da ”do zvo li Mi la nu Be ku da ne pla ti 120 mi li o na evra za kon ver zi ju Lu ke Be o grad”. On je od mi ni stra Ili }a tra `io da na ve de bar jed nu stra nu kom pa ni ju ko ja ima ze mqi {te u Sr bi ji i ko ja ne }e pla ti ti kon ver zi ju ze mqi {ta, a da “ne ma po sred ni ka u li ku Mi la na Be ka, Mi ro sla va Mi {ko vi }a, Vo ji na La za re vi }a, Bo go qu ba Ka ri }a”. “Da li je ovo dug pre ma Mi la nu Be ku, a zna se ko ga je on po se }i vao dok je taj se deo na sti ro po ru i {traj ko vao gla |u”, re kao je Ra da ko vi}. Mi ni star Ili} mu je od go vo rio da taj ku ni ko je po mi we ni su stvo re ni bi lo gde, ve} da su bi li bli ski biv {oj vla sti. ”Ko li ko va {i iz vo |a ~i du gu ju pa ra dr `a vi, je dan va{ iz vo |a~ du gu je 30 mi li o na evra, po to pio je srp sku pri vre du. [to za sa ve zni SUP (zgra da u Kne za Mi lo {a) ne da te do zvo lu, izra el ska fir ma do la zi sto pu ta, obi ja pra go ve vla de, ku pi li su lo ka ci je, a ne mo gu da gra de, ne da te im do zvo le, {to? Ova vla da se bo ri da sve do ve de u red”, re kao je Ili}.

LDP: An ket ni od bor za Mi {ko vi }a i taj ku ne Za me nik pred sed ni ka Li be ral no de mo krat ske par ti je Ne nad Mi li} iz ja vio je ju ~e da ova stran ka pred la `e for mi ra we An ket nog od bo ra, ko ji }e is pi ta ti ve ze vla sni ka Del ta hol din ga Mi ro sla va Mi {ko vi }a i dru gih taj ku na i bi zni sme na sa po li ti ~a ri ma i po li ti~ kim stran ka ma i ne le gal no fi nan si ra we par ti ja i po je di na ca. Za ovo tra `i mo po dr {ku jav no sti i svih po li ti~ kih stra na ka, re kao je Mi li} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skup {ti ni Sr bi je i na gla sio da su in stu ti ci je pra vo me sto

u ko ji ma mo è da se is pi ta ta kav od nos. On je re kao da se na an ket nom od bo ru mo è raz go va ra ti i o to me ko je obe }ao Mi {ko vi }u da ne }e bi ti uhap {en, a uzak je krug sum wi vih li ca ko ja mo gu ta ko ne {to da obe }a ju. „Na à lost is pa {}e da je sa mo To mi slav Ni ko li} uzi mao no vac od Mi ro sla va Mi {ko vi }a, {to je on je di ni i pri znao. Mi slim da to ni je ta~ no. Ni je mi na me ra da bra nim To mi sla va Ni ko li }a. Ali mi slim da to ni je ta~ no, mno gi su uzi ma li no vac”, re kao je Mi li}.

Ste fa no vi}: Da se pred log ople me ni Po sla nik DS Bo ri slav Ste fa no vi} je po ru ~io da ta stran ka po dr à va rad svih te ma ko ja tre ba da utvr de da li je bi lo ne za ko ni tih rad wi, ali da se isto vre me no za la è da bor ba pro tiv kor pu ci je ne bu de se lek tiv na. U tom smi slu on je na veo da DS po dr à va i ini ci ja ti vu pr vog pot pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a da se for mi ra rad no te lo ko je }e utvr di ti da li je po sto jao uti caj taj ku na na po sla ni ke u Skup {ti ni Sr bi je od go vor ne za do no {e we za ko na od 2000. go di ne, ali da zah te va da se to od no si i na pe riod od 1990. go di ne do da nas i u tom smi slu i na uti caj ko ji je Srp ska ra di kal na stran ka ima la na bu xet Sr bi je.

„Tra `i mo da se utvr di ko je od taj ku na ste kao bo gat stvo i na ko ji na ~in i da li je to bi lo sa mo od 2000. ili jo{ od 1990. go di ne ka da su na

vla sti bi li Slo bo dan Mi lo {e vi}, To mi slav Ni ko li} i Vo ji slav [e {eq. Mi tra `i mo da se ovaj pred log ople me ni”, ka zao je Ste fa no vi}.

Ju go vi}: Tre ba [ef po sla ni~ ke gru pe SPO-DHSS Alek san dar Ju go vi} re kao je da ni je ~uo da je to sa mo ide ja LDP, ve} da i vla da pred la è rad no te lo ko je bi is pi ta lo do no {e we za ko na ko ji su prak ti~ no omo gu }i li da se taj ku ni lak {e i br è obo ga te.U tom smi slu on se slo ìo rad no te lo tre ba for mi ra ti.

DSS: O ~e mu se ra di? [ef po sla ni~ ke gru pe DSS Slo bo dan Sa mar xi} je na veo da an ket ni od bor je ste me ha ni zam uz ~i ju po mo} mo gu da se is pi ta ju sum wi ve stva ri. Ta stran ke ne mo `e da po dr `i ini ci ja ti vu dok ne vi di o ~e mu se tu kon kret no ra di.

Ko lunyija: DS ne {ti ti ni ko ga Po sla ni ca De mo krat ske stran ke Na da Ko lun xi ja iz ja vi la je da ta stran ka po dr `a va sva ku ini ci ja ti vu ko ja do pri no si bor bi pro tiv ko rup ci je i do da la da DS ne }e {ti ti ti ni ko ga ko je bio u bi lo ka kvom ko rup tiv nom od no su sa bi lo kim.“DS je sprem na da po dr `i sva ku ini ci ja ti vu ko ja bi do pri ne la pot pu nom od go vo ru na pi ta we da li je me |u pli ti ~a ri ma

bi lo onih ko ji su bi li u ko rup tiv nom od no su sa bi lo kim u ovoj dr `a vi pa i sa Mi {ko vi }em. Do dat ni raz log zbog ~e ga DS sma tra da je ja ko va `no do }i do tog od go vo ra je ~i we ni ca da po li ti ~a ri vla da ju }e ve }i ne stal no tu te mu na me }u kao deo po li ti~ ke kam pa we pro tiv po li ti~ kih pro tiv ni ka”, re kla je Ko lun xi ja no vi na ri ma u par la men tu. E. D.

Na sa stan ku dr àv nog vr ha jo{ jed nom po tvr |en je din stve ni dr àv ni pri stup o svim te ma ma, iz ja vio je ju ~e uju tro pre mi jer Sr bi je i pred sed nik SPS Ivi ca Da ~i}, is ti ~u }i da je po tom na sa stan ku sa li de rom SNS Alek san drom Vu ~i }em po tvr |e no da iz me |u dve naj ve }e stran ke u vla da ju }oj ko a li ci ji po sto ji pot pu no je din stvo o svim naj va `ni jim pi ta wi ma. „Na sa stan ku dr àv nog ru ko vod stva jo{ jed nom je po tvr |en je din stve ni dr àv ni pri stup o svim te ma ma sa stan ka, u ve zi sa dr àv nom po li ti kom o Ko so vu i Me to hi ji, o da qem to ku evrop skih in te gra ci ja i o ci qe vi ma eko nom ske po li ti ke„, iz ja vio je Da ~i} Ta nju gu. Da ~i} je ka zao da je, po sle tog sa stan ka, sa li de rom

SNS Alek san da rom Vu ~i }em du go raz go va rao o daq im po te zi ma Vla de Sr bi je, ve za no za naj va `ni ja dr àv na i na ci o nal na pi ta wa. „Iz me |u dve naj ve }e stran ke u vla da ju }oj ko a li ci ji po sto ji pot pu no je din stvo o svim naj va `ni jim pi ta wi ma. Ozbiq nost si tu a ci je u ko joj se na la zi dr à va i na rod, na me }e neo p- hod nost je din stva i po li ti~ ke sta bil no sti, ~e mu su obe stran ke sprem ne da pru è naj ve }i do pri nos, ka ko bi Vla da Sr bi je ima la ka pa ci tet da re a li zu je svo je ci qe ve u da qim re for ma ma dru {tva, pro na la è wu odr ì vog i pra ved nog re {e wa za Ko so vo i Me to hi ju, na stav ku evrop skog pu ta, eko nom skom opo rav ku i od lu~ noj bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je”, re kao je Da ~i}.

DO KRA JA NE DE QE PRED SED NIK SR BI JE PRED STA VQA PLAT FOR MU O KiM

Iz me |u dr àv nih in te re sa i re al no sti te re na Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} na ja vio je ju ~e da }e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ove ne de qe upo zna ti {e fo ve opo zi ci o nih po sla ni~ kih gru pa sa si tu a ci jom na Ko so vu i Me to hi ji i pla nom dr àv nog ru ko vod stva ka ko da se re {i taj pro blem. Da ~i} je, na kon sa stan ka sa pre mi je rom ê {ke Pe trom Ne ~a som, re kao no vi na ri ma da }e se u pro ce su iz ra de plat for me za Ko so vo i Me to hi ju raz go va ra ti i sa Sr bi ma iz Po kra ji ne i da }e sa slu {a ti sva re le vant na mi {qe wa.On je na gla sio da se, ka da je re~ o plat for mi, ona ne mo è po sta vi ti ta ko da se po sle „na |e te u si tu a ci ji da ne mo è te ni na pred ni na zad”. Po {to plat for ma, na ja vqe na za ju ~e, ni je sti gla do {e fo va po la ni~ kih klu bo va i fun ci o ne ra re pu bli~ kog par la men ta ona je bi la i pred met po le mi ke pod ko ro vom Skup {ti ne Sr bi je. Po sla ni ci vla da ju }e ko a li ci je iz ja vqi va li su no vi na ri ma da je u to ku za vr {no usa gla {a va we plat for me o KiM i da }er je {ef dr à ve do kra ja sed mi ce pred sta vi {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa,a opo zi ci ja da je taj dok ment za ka sneo, ako je uop {te i do sa da na pi san. Iz vla da ju }e ve }i ne po ru ~i li su da na tek stu tog do ku men ta tre ba ra di ti br zo ali ne i br zo ple to, a {ef po sla ni~ ke gru pe SPS Bran ko Ru ì} uka zao je no vi na ri ma da je to kom plek san tekst ko ji tre ba da bu de re flek si ja o~u va wa dr à vo tvor nih in te re sa Sr bi je i uva à va wa re al no sti. - Naj va `ni je je da je dr àv ni vrh po sti gao pot pu no je din stvo u ve zi sa plat for mom o Ko so vu i Me to hi ji, i o evrop skoj in te gra ci ji i o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je- ka zao je Ru ì} po vo dom sa stan ka naj vi {ih dr àv nih funk ci o ne ra, na ~e lu sa pred sed ni kom i pre mi je rom Sr bi je. Po sla nik SNS i pred sed nik par la men tar nog Od bo ra za KiM

Mi lo van Dre cun re kao je no vi na ri ma da se do go vo ra ju jo{ ne ki teh ni~ ki de ta qi plat for me i ne ka re {e wa.Dre cun je re kao da ne

Po sla nik opo zi ci o ne DS Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da od plat for me za Ko so vo si gur no ne tre ba o~e ki va ti ne {to spek ta ku -

mo è da spe ku li {e ter mi ni ma, da je mo gu }e da plat for ma bu de usvo je na do kra ja 2012. ali da je to pi ta we za qu de iz iz vr {ne vla sti. Pre ma we go vim re ~i ma, bit no je da plat for ma ima per spek ti vu, da po nu di odr ì va re {e wa, da stvo ri osno vu da Sr bi ja mo è da za -

lar no, i da }e je DS sa pu nom pa `wom pro u ~i ti i do ne ti stav da li }e even tu al no po dr `a ti, ili ne, taj do ku ment. - Bo jim se da ova vlast na `a lost ne ma plan, ne ma ja san stav o tom pi ta wu kao {to je to do sa da i po ka za la. Mi smo bi li na pa da ni za raz -

\u ri}: Vlast be ì od od go vor no sti Po sla nik LDP Bo jan \u ri} ka zao je no vi na ri ma da plat for me ne }e bi ti u na red ni da ni ma, da }e Sr bi ja uto nu ti u pe riod sla va, jed ne i dru ge No ve go di ne i da }e od sre di ne ja nu ra sve bi ti za bo ra vqe no i da je o~i gled no da tog do ku men ta ni je ni bi lo, jer vlast be ì od od go vor no sti, me se ci ma pri ~a o plat for mi ko ja jo{ ni je pred sta vqe na. -Ako je plat for ma kao one pret hod ne ni je nam po treb na. Ako vla da ju }a ko a li ci ja ima am bi ci ju da pro me ni po li ti ku on da nam je po treb na plat for ma- re kao je \u ri} i i do dao da ako tog do ku men ta ne bu de on da }e vlast u Sr bi ji sva ki ne u speh u pre go vo ri ma sa Pri {ti nom mo }i da in ter pre ti ra na svoj na ~in i da be ì od od go vor no sti, kao {to je us pe la da u in ter pre ta ci ji do go vo ra sa Pri {ti nom za pra vo sla è qu de na se ve ru Ko so va. {ti ti svo je vi tal ne i na ci o nal ne in te re se, a da isto vre me no to ne bu de pre pre ka za pra vqe we kom pro mi sa sa Pri {ti nom.

ne stva ri, mi smo bi li naj ve }i iz daj ni ci srp skog na ro da po ni ho vim re ~i ma. Po gle daj te {ta oni da nas ra de. Ne znam ka ko se on da ovo zo -

ve, ako smo mi bi li iz daj ni ci- re kao je Ste fa no vi}, ko ji je i biv {i {ef pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu sa Pri {ti nom. On je do dao da pre mi jer Da ~i} pre go va ra bez ika kve plat for me, i da ni ko ìv ne zna o ~e mu se raz go va ra. [ef po sla ni~ ke gru pe DSS Slo bo dan Sa mar xi} re kao je no vi na ri ma da je plat for ma u ve li kom za ka {we wu i da se bo ji da ma ka kva bi la po svom sa dr à ju da je ka sno za wu da bi lo {ta pro me ni, is pra vi, u~i ni na bo qe. - Sr bi ja je da le ko za bra zdi la u pre da va wu Ko so va ve }in skim Al ban ci ma u toj po kra ji ni i da le ko je oti {la u pod re |i va wu in ten ziv nim zah te vi ma EU da se to u~i ni ta ko da ova plat for ma ne ve ru jem da mo è do ne ti ne ki pre o kret, a uko li ko bu de ve ri fi ko va la ono {to je vla da do sa da ~i ni la, a bo jim se da }e to ura di ti, ona ni je ni po treb na, re kao je Sa mar xi} i is ta kao da bi plat for ma mo ra la da po ka è vo qu dr à ve da o~u va svoj te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet, i da pre ki ne da sa EU vo di ta kvu vr stu di ja lo ga u ko jem gu bi, a da „Vla da Sr bi je spro vo di jed nu dru gu plat for mu o ko joj ne go vo ri, a to je plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja”. [ef po sla ni~ ke gru pe SPODHSS Alek san dar Ju go vi} re kao je da je zna ~aj no {ta }e bi ti sa dr àj plat for me. -Na{ ma ne var ski pro stor je izu zu et no ma li. Mi ne sme mo tom re zo lu ci jom do dat no ve za ti ru ke, jer pro ces pre go va ra wa do no si mo gu} nost po boq {a wa od re |e nih pred lo ga ko ji se ti ~u bo qeg sta tu sa Sr ba na Ko so vu, a po seb no {to se ti ~e se ve ra, re kao je Ju go vi}, is ti ~u }i da u di o ku men tu tre ba da sto ji da Sr bi ja ni ka da ne sme pri zna ti ne za vi snost Ko so va i da osno va za pre go vo re sa Pri {ti nom tre ba da bu de Ah ti sa ri jev do ku ment, po boq {an u de lo vi ma ko ji su u in te re su svih Sr ba sa KIM, a po seb no na se ve ru po kra ji ne. D. Mi li vo je vi}

PO SLE POD NO [E WA OSTAV KI U SKUP [TI NI SR BI JE

Ma lo vi} i Du li} tra è pla te Do sko ra {wi po sla ni ci De mo krat ske stran ke Sne à na Ma lo vi} i Oli ver Du li} za tra ì li su od Ad mi ni stra tiv nog od bo ra odo bre we da u na red nih {est, od no sno dva me se ca, pri ma ju po sla ni~ ku pla tu od 75.000 di na ra, iz ja vio je ju ~e pred sed nik tog skup {tin skog te la Zo ran Ba bi}. Od bor }e o to me, ka ko je re kao Ba bi}, od lu ~i va ti na sed ni ci ko ja }e bi ti odr à na u ~e tvr tak ili pe tak i to u for mi e-par la men ta. Ma lo vi }e va i Du li} bi li su u stal nom rad nom od no su u par la men tu i po tom osno vu su i za tra ì li to za kon sko pra vo. Ba bi} je ka zao da Du li} i Ma lo vi }e va ima ju za kon sko pra vo na na kna du na ime li~ nog do hot ka, ali je oce nio da je wi hov zah tev ne mo ra lan.

„Ima mo opo zi ci ju ko ja i ka da iza |e iz par la men ta i pod ne se ostav ke, iako su iz u zet no imu} ni i ima ju svo ja rad na me sta kao {to ga ima Du li} kao or to ped, tra ì da ih i da qe fi nan si ra ju gra |a ni, {to mi slim da je kraj we ne mo ral no”, re kao je Ba bi}. „Ne ka èm da to ni je u skla du sa za ko nom, na à lost, ali u sva kom slu ~a ju ni je u skla du sa mo ra lom da se u tre nut ku ka da se dr à va Sr bi ja i vla da bo re za sma we we jav nog du ga, za odr à va we de fi ci ta u in ter va lu od 3,4 do 3,6 od sto BDP, ka da se vla da i pot pred sed nik Alek san dar Vu ~i} bo re sa vr hun skim kri mi na lom i ko rup ci jom, biv {i po sla ni ci DS ba ve sa mo svo jim li~ nim in te re si ma”, do dao je Ba bi}.

On je ka zao da se ti me po ka zu je i bez i dej nost opo zi ci je, kao {to je to bio slu ~aj i sa wi ho vim pro ti vqe wem zbog ra da su bo tom. „Na rav no da tre ba da se ra di i su bo tom i ra di }e se, jer su po sla ni ci ov de po sla ti da bi kre i ra li za ko ne ne sa mo utor kom, sre dom i ~e tvrt kom, ve} u pu nom ka pa ci te tu, svim da ni ma ako je to po treb no”, re kao je Ba bi}. Pre ma Za ko nu o Na rod noj skup {ti ni, po sla nik ko ji ostva ru je pla tu u Na rod noj skup {ti ni ima pra vo na na kna du pla te po pre stan ku po sla ni~ ke funk ci je u vi si ni pla te ko ju je imao na dan pre stan ka funk ci je, a naj du è {est me se ci.Ovo pra vo se mo è pro du ì ti do sti ca wa

pra va na pen zi ju, ali ne du `e od {est me se ci.To pra vo ne pri pa da po sla ni ku ko me je pre stao man dat pre is te ka vre me na na ko je je iza bran ako je prav no sna `nom sud skom od lu kom osu |en na bez u slov nu ka znu za tvo ra u tra ja wu od naj ma we {est me se ci.To pra vo pre sta je za sni va wem rad nog od no sa, sti ca wem pra va na pen zi ju, kao i u slu ~a ju iz bo ra, od no sno ime no va wa na dru gu funk ci ju po osno vu ko je ostva ru je pla tu. Ma lo vi }e va i Du li} pod ne li su ostav ke na po sla ni~ ke funk ci je na kon {to je no vi pred sed nik DS Dra gan \i las na Iz bor noj skup {ti ni te stran ke re kao da bi to tre ba lo da u~i ne svi biv {i mi ni stri DS zbog lo {ih re zul ta ta.

politika

dnevnik

USKORO RAD NA ZAKONU O FINANSIRAWU APV

U Ba no vi ni spre ma ju kan di da te za Din ki }e vu rad nu gru pu Pokrajinska vlada uputi}e ove nedeqe Ministarstvu finansija predlog kandidata za u~e{}e u radnoj grupi koja treba da pripremi zakon o finansirawu AP Vojvodinee, izjavio je ju~e na{em listu potpredsednik Vlade APV Dra go slav Pe tro vi}. On je dodao da }e ta zajedni~ka radna grupa republi~ke i pokrajinske vlade biti formirana u skladu sa prethodnim dogovorom sa minstrom finansija Mla |a nom Din ki }em. Petrovi} je kazao da }e na „pokrajinskoj listi” biti najverovatnije pet kandidata, me|u kojima }e uz predstavnike administracije biti i eksperti iz nau~nih ustanova s podru~ja Vojvodine. - Imena }e biti poznata ovih dana kada se oko svega i formalno usaglasimo. Izrada zakona o finansirawu Pokrajine je ozbiqan posao i uz na{e predstavnike i eksperte, o~ekujem da }e na{ tim, kao i pokrajinska amdinistracija generalno u tom poslu imati i {iru podr{ku stru~ne i politi~ke javnosti u Vojvodini - rekao je on. Petrovi} je izrazio o~ekivawe da }e u izradi ovog zakonskog predloga biti postignut kompromis pokrajinske i centralne vlasti, te da bi bilo „primereno da se taj akt za {est meseci na|e i pred poslanicima Skup{tine Srbije”. Ministar Dinki} izjavio je pro{le nedeqe da o~ekuje da mu vojvo|anska vlada dostavi spisak svojih kandadata za zajedni~ku radnu grupu. On je potvrdio i da }e rad na zakonu o finasirawu AP Vojvodine po~eti od Nove godine, te da }e zakon biti zavr{en za {est meseci. Podsetimo, prema Ustavu Srbije donetom 2006. godine, finansirawe APV definisano je normom koja procentualno utvr|uje da pokrajinski buxet iznosi najmawe sedam odsto repu-

U posledwih {est godina kreirawe buyeta APV pratile su politi~ke tenzije izme|u dva nivoa vlasti oko obra~una navedenog ustavnog procenta za Vojvodinu, kao i wegove strukture bli~kog buxeta, s tim da se najmawe tri sedmine iz pokrajinske kase plasira u kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine. Ustav je nalo`io i da se ovo pitawe bli`e zakonski uredi, ali je rok za usvajawe tog zakona istekao jo{ 31.12. 2008. godine.

U posledwih {est godina tako su kreirawe buxeta APV pratile politi~ke tenzije izme|u dva nivoa vlasti oko obra~una navedenog ustavnog procenta za Vojvodinu, kao i oko wegove strukture, a s obzirom da se u pokrajinsku kasu ra~unaju i transferi kojima APV ne raspolaè, ve} ih samo prosle|uje lokalnim samoupravama i za plate zaposlenih u prosveti. Problem je, naime, {to ovi transferi ~ine i preko dve tre}ine ukupnih sredstava u pokrajinskoj kasi. U posledwih nekoliko godina politi~kih prepucavawa je bilo i s prenosom novca za kapitalna ulagawa iz republi~kog buxeta, a u Banovini tvrde da su za zbog toga do sad o{te}eni za preko 70 milijardi dinara, koliko ina~e iznosi jednogodi{wi buxet APV. Zbog promena u Zakonu o buxetskom sistemu Vlada APV àlila se ove godine po prvi put i Ustavnom sudu, jer smatra da se time kr{e ustavne garancije o „vojvo|anskih sedam odsto”. Istovremeno, u republi~kom parlamentu nije pro{la zakonska incijativa pokrajinskog parlamnta za izmenu tog zakona, kao ni amandmani APV na republi~ki buxet. U me|uvremenu predsednik Vlade APV Bo jan Paj ti} saop{tio je da je postignut dogovor sa resornim ministrom o definisawu buxeta APV za 2013. godinu da se obezbedi minimalnih sedam odsto tako {to }e se 12 milijardi dinara planiranih za izgradwu saobra}ajnice Novi Sad-Ruma i fru{kogorski tunel „kwiìti” kroz kasu Vojvodine. Me|utim, u pokrajinskoj vlasti mi{qewa o tom dogovoru su podeqena, pa tako lider SVM-a i predsednik Skup{tine APV tvrdi da ustavna norma o finansirawu APV ovim ipak nije ispo{tovana. On je najavio i da zbog toga wegova stranka ne}e mo}i da glasa za novi buxet Pokrajine. B. D. Savi}

Din ki}: Od li~ na sa rad wa s Vu ~i }em Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} izjavio je ju~e da je wegova saradwa s prvim potpredsednikom vlade Alek san drom Vu ~i }em odli~na i da je promenio mi{qewe, jer Srpska napredna stranka nema nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Dinki} je, gostuju}i na B92, naglasio da ni nije o~ekivao da }e biti ovakva koalicija, ali da su se okolnosti promenile, jer su prethodni partner - Demokratska stranka i Bo ris Ta di} - oterali od sebe i hteli da mu uni{te stranku i wega.

Dinki} je naglasio da je Nacionalna {tedionica najve}a iskonstruisana afera i da nema ni{ta protiv da se u istra`nom po-

Dinki} ka`e da je na sastanku dr`avnog vrha bilo re~i o poslovawu tri velika javna preduze}a, Elektroprivrede Srbije, Srbija-

Na sastanku dr`avnog vrha posebno se razmatralo poslovawe „Srbijagasa”, wegova zadu`enost i likvidnost stupku ispita wena privatizacija.On je rekao da, ukoliko se kroz istra`ni postupak utvrdi da postoje zloupotrebe, krivci treba da odgovaraju, a ako ne postoji krivica, da dobiju izviwewe.

gasa i Telekoma, a posebno se razmatralo poslovawe Srbijagasa, wegova zaduènost i likvidnost. „Ja sam od direktora Srbijagasa traìo da pred svima nama izloì kako misli da Srbijagas po-

sluje, a da mu dràva vi{e ne pomaè u davawu kredita za likvidnost, po{to je nagomilani dug za koji dràva garantuje ve} dostigao 750 miliona evra”, kazao je Dinki} za televiziju B92. Prema re~ima ministra finansija direktor „Srbijagasa„ Du {an Ba ja to vi} je dao elemente plana za re{avawe ovih problema. - O~ekujemo da ga razradi, dostavi i da „Srbijagas„ postane samoodrìva kompanija, bez pomo}i dràve, osim za kapitalne investicije- kazao je Dinki}.

Ba ja to vi}: Dr `av ni vrh ni je raz go va rao o me ni i „Sr bi ja ga su” Direktor „Srbijagasa” i potpredsednik SPS Du {an Ba ja to vi} izjavio je ju~e da dr`avni vrh nije preksino} u vili „Bokeqka” razgovarao o wemu i tom javnom preduze}u. Bajatovi} je novinarima u Parlamentu, odgovaraju}i na pitawe da li su lideri vladaju}e kolacije razgovorali o informacijama o koprupciji u preduze}u

koje on vodi, odgovorio odri~no, isti~u}i da je tema bila likvidnost i cena gasa. „Nije se razgovoralo ni o meni, ni o Srbijagasu kao takvom, ve} o likvidnosti preduze}a i tome kako }e se gas pla}ati”, kazao je Bajatovi}. Na pitawe za{to se o likvidnosti i ceni razgovara no}u, Ba-

jatovi} je odgovorio da dràvni vrh ima puno posla. Obja{wavaju}i temu razgovora dràvnog vrha, Bajatovi} je rekao da je cena gasa 12 dinara mawa od trì{ne, odnosno nepunih 30 odsto i da je Srbijagas u posledwem kvartalu ove godina napravio gubitak od 70 miliona evra.

„To je cifra o kojoj vlada mora da razmi{qa, jeste u pitawu vo|ewe socijalne politike, ali mora se na}i mera. Ako ne do|e do korekcije cene gasa u prvom kvartalu slede}e godine, mo`emo o~ekivati dodatni tro{ak od barem 70 miliona evra, ako ne i vi{e”, naveo je Bajatovi}.

REKLI SU

Ru `i}: Mi {ko vi} ni je fi nan si rao SPS

Ili}: Ne u stav na po sto je }a le ga li za ci ja

Po po vi}: Sr bi qu ti na Slo bu jer je gu bio

[ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije Bran ko Ru ì} izjavio je ju~e da vlasnik Delta holdinga Mi ro slav Mi {ko vi} nije finansirao tu partiju. „Govorim kao predsednik Izvr{nog odbora SPS i sa indignacijom odbijam bilo kakvu mogu}nost da je bila prisutna bilo kakva finansijska pomo} SPS”, rekao je Ruì} novinarima u parlamentu. On je istakao da ne vidi ni{ta lo{e u predlogu Liberalno demokratske partije da se formira Anketni odbor koji bi ispitao veze Mi{kovi}a i drugih tajkuna sa politi~kim strankama, ali postoje nadle`ni dràvni organi koji to mogu da utvrde. „Ne vidim na koji }e na~in Anketni odbor boqe da sagleda tu situaciju od nadle`nih dràvnih organa koji predano rade na tome”, naglasio je Ruì}.

Ministar gra|evinarstva i urbanizma Ve li mir Ili} izjavio je ju~e da je postoje}a legalizacija objekata neustavna i da je zato je u pripremi zakon koji }e omogu}iti upis svih izgra|enih objekata u katastar nepokretnosti. Ili} je novinarima u parlamentu rekao da je nedopustivo da postoji 1,3 miliona objekata koji nisu upisani u katastar i dodao da se to mora ispraviti, da svi objekti moraju biti upisani u katastar.Od tog dana bi}e zabrawena i spre~ena svaka divqa gradwa, rekao je ministar. “To od nas tra`i svet, tra`e banke, jer u Evropi postoji jedinstven katastar. Nelogi~no je da se prostor oko Hrama Svetog Save vodi kao gradski pa{wak, a ~itavo Dediwe kao obradive povr{ine”, rekao je Ili}.On je dodao da se objekti moraju upisati, da }e time dobiti i lokalne samouprave, jer }e na ime poreza na imovinu imati ve}i priliv sredstava.

Advokat Sr |a Po po vi} izjavio je da je ve}ina Srba quta na Slobodana Milo{evi}a jer je izgubio sve ratove, a ne zato {to ih je vodio. On smatra da se u Srbiji u posledwih deset godina ni{ta bitno nije promenilo. „Problemi Srbije nisu politi~ki. Imamo dru{tvo koje je zapu{teno i obeshrabreno i ta nacionalisti~ka ideologija i danas je osnovna ideologija dru{tva. Dok se to ne promeni, ne}e biti boqe’, rekao je Popovi} gostuju}i u emisiji „Nedeqom u 2” na HRT-u. On nagla{ava da, za razliku od Nema~ke koja je do`ivela katarzu, u Srbiji za to ne postoje realni uslovi. Komentari{u}i rad Ha{kog tribunala, Popovi} je rekao da taj sud ima pozitivnu ocenu, ali i da je napravio mnogo gre{aka. Jedna od gre{aka suda u Hagu, prema wemu, je osloba|aju}a presuda hrvatskim generalima An te Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u.

utorak18.decembar2012.

LOKAL JO[ NESTABILAN: SLU^AJ BEO^IN I BA^

Pro te sti ma i pre le ti ma od bor ni ka do op {tin ske vla sti Lokalne vlasti u pojedinim op{tinama nisu stabilizovane ni vi{e meseci nakon majskih izbora. Poku{aj prepakivawa lokalne vlasti po republi~kom modelu, koji podrazumeva odlazak demokrata s vlasti a dolazak napredwaka, danas }e biti demonstriran u Beo~inu, dok se s druge strane u Ba~u o~ekuje da demokrate ponovo preuzmu ~elne funckije u toj op{tini. Naime, u Beo~inu }e danas uo~i sednice lokalne skup{tine, zakazane povodom buxeta za narednu godinu, biti odr`an „veliki narodni protest nezadovoqnih gra|ana” koje }e podr`ati odborni~ka grupa SNS-URS, najavili su organizatori, koji su se u dopisu medijima predstavili kao „glas obespravqenih, nezaposlenih, zapostavqenih i opqa~kanih”. Protest po~iwe u osam sati, dok je sednica zakazana u devet.

- Grupa nezadovoqnih gra|ana nama se, kao opoziciji koja se bori za smenu ove bahate vlasti, obratila, tako da smo u neku ruku mi suorganizatori tog protesta - rekao je ju~e na{em listu odbornik i predsednik Op{tinskog odbora URS-a u Beo~inu Mi lan ^a ~i}. - Mi smo ranije i tu`ila{tvu i medijima

vqeno da }e do promena lokalnih vlasti do}i kako bi se one, gde je to matemati~ki mogu}e, uskladile sa republi~kom koalicijom, ali da se, kako je to kazao funkcioner socijalista Ra do slav Stri -

ko vi}, „svi ozbiqno moramo navikavati na to da su sada odbornici vlasnici mandata”. U „slu~aju Ba~”, demokrate ovih dana ponovo imaju skup{tinsku ve}inu, umesto napredwaka koji su sa socijalistima to „ba~ko utvr|ewe” DS-a bili osvojili prvi put posle vi{e godina. Me|utim, ju~e je, saop{tava Pokrajinski odbor DS-a za Vojvodinu, novoizabrani predsednik Skup{tine op{tine Ba~ Dra gan Me di} spre~en na najgrubqi mogu}i na~in da u|e u skup{tinsku zgradu na svoje radno mesto. „Neidentifikovana lica i obezbe|ewe SO Ba~ nije dozvolilo da novoizabrana ve}ina preuzme du`nost”, navode demokrate i dodaju da je o nemilom doga|aju obave{tena policija u Ba~u koja je bila na mestu doga|aja i sa~inila zapisnik. Demokrate navode da to nije prvi primer „grubog kr{ewa zakona i politi~kog vandalizma”

LSV: U Temerinu ve}ina bez ve}ine U Temerinu, predsednik odbora LSV-a Ro bert Ka ran optuùje vladaju}u ve}inu predvo|enu DS-om i strankama Ma|ara da su „pogazili osnovna demokratska na~ela”. Oni su, kako je to u ju~era{wem saop{tewu za javnost naveo Karan, u Prvoj MZ izglasali odluke bez potrebne ve}ine. „Traìmo od nadle`nih organa da ispitaju rad temerinskih mesnih zajednica. Traìmo da prestane obmawivawe, nenamensko tro{ewe i baha}ewe sredstvima”, navodi se u saop{tewu predsednika OO LSV. ukazivali na korupciju u beo~inskoj vlasti. Ne}emo da ta vlast sada raspore|uje pare i u novom op{tinskom buxetu. U Beo~inu lokalnu vlast predvode demokrate, u koaliciji sa socijalistima, liga{ima i Romskom demokratskom strankom. Wih 18 od ukupno 29 odbornika ~ini skup{tinsku ve}inu. U opoziciji su odborni~ka grupa SNS-URS (osam) i odbornici DSS-a (~etvoro). - Sa izlaskom SPS-a koji imaju ~etiri odbornika postojala bi matemati~ka ve}ina za formirawe nove vlasti - kaè â~i}, podse}aju}i da je visoki funkcioner SPSa Bran ko Ru ì} najavio da }e se lokalne vlasti prekomponovati po modelu republi~ke vlade do kraja novembra, ali da se to nije desilo ni u Beo~inu, ni u Kikindi i drugim op{tinama. I iz Pokrajinskog odbora SPS-a ranije je vi{e puta naja-

SNS-a. SNS i SPS su, dodaje se u saop{tewu, izgubile skup{tinsku ve}inu, a formirana je nova koju ~ine DS, LSV i SRS. „DS o{tro osu|uje politi~ko nasiqe koje SNS sistemski sprovodi u [idu, Zrewaninu i Ba~u jer to nije samo ~in potirawa demokratije i voqe gra|ana, ve} i dovo|ewe u pitawe normalnog funkcionisawa op{tina”, saop{tavaju demokrate. Ina~e, „slu~aj Ba~” je zanimqiv i po tome {to je tamo lokalna vlast napredwaka, socijalista i stranke penzionera najpre formirana uz pomo} sada ve} biv{ih odbornika Li di je [i ma no vi} iz LSV-a i Bo ri sla va An to ni }a iz SRS-a. A sada je novu ve}inu demokrata, liga{a i radikala omogu}io prelazak odbornice Mir ja ne Vu ko vi} iz tabora SNS-a u DS. S. Kova~evi}

Fak tor plus: SNS ima po dr {ku 35,6 od sto bi ra ~a Srpska napredan stranka mogla bi da ra~una na podr{ku ~ak 35,6 posto bira~a ukoliko bi danas bili odràni izbori, pokazalo je najnovije istraìvawe javnog mnewa agencije „Faktor plus”. Prema tom istraìvawu, kako prenosi „Informer” od ponedeqka, DS bi dobila 18,2 posto, koalicija SPS-PUPS-JS 13,1 odsto, DSS 7,4 posto, a cenzus bi sa po 5,2 posto podr{ke pre{li jo{ URS i LDP. Direktor „Faktor plusa” Vla di mir Pe ji} kao razlog rasta popularnosti SNS vidi ostvarene rezultate u borbi protiv korpucije. Hap{ewe Mi ro sla va Mi {ko vi }a sna`no je odjeknulo u javnosti i, ako se nastavi u ovom pravcu jednakim intenzitetom, SNS bi uskoro mogao da dostigne magi~nu granicu od 40 posto podr{ke bira~a, koja obezbe|uje apsolutnu ve}inu u parlamentu, rekao je Peji}.

ekonomija

utorak18.decembar2012.

dnevnik

SINDIKAT PUTARA SRBIJE TRA@I SMENU MINISTRA

Pu ta ri ma do zlo gr di la i ko rup ci ja, i Mr ko wi}, i... Republi~ki odbor Samostalnog sindikata putara Srbije je pozvao ministra saobra}aja Mi lu ti na Mr ko wi }a da zbog ukupne situacije u delatnostima za koje je resorno zaduèn podnese ostavku, imaju}i pri tome u vidu i aktuelnu korupciona{ku aferu. Predsednica Sindikata So wa Vu ka no vi} kaè za na{ list da bi to bilo moralno, jer problemi s kojima se suo~avaju putari nisu od ju~e: uni{tavana je jedna po jedna firma, nije re{en problem naplate ogromnih dugova koji su putare bacili na kolena, kao ni na~in finansirawa, a iz godine u godinu se donose kratkoro~ne mere koje ne daju rezultat. Ukoliko ministar Mrkowi} ne prihvati ovaj poziv, Sindikat zahteva od predsednika Vlade i Narodne Skup{tine da donesu odluku o wegovoj smeni zbog ukupnog stawa u delatnosti za koju je resorno zaduèn. Zahtev Sindikata dostavqen je ministru Mrkowi}u, pred-

sedniku Vlade Ivi ci Da ~i }u i predsedniku Skup{tine Srbije Ne boj {i Ste fa no vi }u. S druge strane, Mrkowi} je izjavio da ne}e dati ostavku koju su mu zatra`ili nezadovoqni putari.

Sowa Vukanovi} ka`e da su duboki koreni koji godinama potresaju putnu privredu. Isti~e da nigde na svetu putari ne ~ekaju na naplatu dugova za izvedene radove po tri godine, da sami finansi-

Sistemski problem U Udruèwu poslodavaca putne privrede Srbije kaù da danas ne postoji ni jedna firma iz ove oblasti koja nije u finansijskim problemima do grla, a to je znak da sistemski ne{to ne vaqa, jer nemogu}e je, obja{wavaju, da nevaqa niti jedan direktor. Putari napomiwu da je osnovni problem to {to nije re{eno finansirawe putne mreè Srbije, firmama se daju nalozi da urade odre|ene poslove, a onda im se ne pla}a na vreme uz obrazloèwe kako u buxetu nema dovoqno novca. U Udruèwu isti~u da se odràvawe puteva mora pla}ati preko prodate litre goriva, sve drugo je mrcvarewe i putara, i dràve, i saobra}ajnica koje godinama imaju isti epitet: lo{i. „Neka ona prvo da ostavku, pa onda neka proziva mene”, poru~io je preko „S media” portala Mrkowi} predsednici Samostalnog sindikata putara Srbije Sowi Vukanovi}.

raju radove vlastitim sredstvima koja obezbe|uju uz pomo} banaka uz visoke kamate, zbog ~ega su dospeli u ponor, pa brojni radnici jo{ nisu primili ni avgustovsku platu.

Iako je ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} obe}ao da }e se ubudu}e zabraniti mogu}nost pla}awa putarima za tri godine, kao {to je bila do sada praksa, ostalo je nere{eno pitawe {ta da putari rade s nagomilanim dugovima koji iznose oko milijardu evra! Pomisao da se odràvawe puteva poveri strancima ne moè da re{i problem besparice, jer ni oni ne}e da rade xabe. Dinki} je objasnio kako }e dug putarima biti namiren izdavawem obveznica u vrednosti od oko 5,5 milijardi dinara do 20. marta slede}e godine, {to nije ohrabrio putare. Kaù, to je samo na prvi pogled boqe od ni~ega, ali boje se da }e ostati praznih ruku kao i prilikom reprograma od pre tri godine, kada je glavnina novca oti{la bankama, a sveèg kapitala nigde. Ukoliko dràva ranije ne reaguje konkretnijim merama i ne omogu}i raniju naplatu dugovawa,

Lawski protesti putara

koja su davno prema{ila milijardu evra, u Udruèwu poslodavaca putne privrede Srbije „Putar”kaù da }e mart 2013, koji se spomiwe kao datum do koga }e se re{iti problem s dugovima, biti u stvari sahrana putarske privrede. Kako isti~u, dobro se se}aju lo{eg aran`mana s dràvom iz 2009, kada

SPOQNOTRGOVINSKI DEFICIT POKRAJINSKE PRIVREDE SKRESAN ZA TRE]INU

Voj vo di na ma we iz vo zi, a ma we i uvo zi

Sa ê si ma osva jamo Azi ju i Afri ku Odli~ni politi~ki odnosi Srbije i ê{ke stvorili su okvir za unapre|ewe ekonomske saradwe dve zemqe koja treba da bude na obostranu korist i da se ogleda u pove}awu investicija, izvoza, ali i zajedni~kom nastupu na tre}im trì{tima, oceweno je danas na otvarawu Biznis foruma “Srbijaê{ka”. Potpredsednik vlade Srbije Ra sim Qa ji} pozvao je ~e{ke investitore da ulaù u Srbiju, istakav{i da }e vlada pomo}i na{im privrednicima da na|u mesto na zahtevnom ~e{kom tzrì{tu. Qaji} je istakao da postoji veliki prostor za zajedni~ku saradwu kompanija dve dràve i nastup na trì{tima Azije i Afrike, pomenuv{i poslove u gra|evinarstvu i energetici u Iraku, Azerbejxanu, ali i Libiji, ~im se situacija smiri. On je naglasio da su odli~ni politi~ki odnosi i brojni bilateralni sporazumi stvorili okvir za unapre|ewe privredne i ekonomske saradwe. Ministar industrije i trgovine ê{ke Martin Kuba naglasio je da je za tu dràvu Srbija atraktivan partner {to pokazuje i brojnost ~e{ke delegacije koja je posetila Beograd, a kako je rekao, bila bi i ve}a da je ve}i vladin avion kojim su doputovali.

- Za prvih devet meseci ove godine, ukupna robna razmena privrede Vojvodine sa inostranstvom iznosi 7,024 milijarde dolara, {to je za osam odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine - rekao je pokrajinski sekretar za privredu Mi ro slav Va sin na ju~era{woj konferenciji za novinare. - Izvoz je 3,134 milijarde dolara, {to je za 3,5 odsto mawe nego u isotm periodu lani, a smawen je i uvoz i to za 11,4 odsto i iznosi 3,889 milijardi dolara. Po wegovim re~ima, ostvaren je spoqnotrgovinski deficit od 755,3 miliona dolara, a zvog ve}eg smawewa uvoza nego izvoza vojvo|anski spoqnotrgova~ki deficit smawen je za 34 odsto u odnosu na onaj koji je ostvaren u istom periodu pro{le godine. Istovremeno, zabele`eno je i pove}awe pokrivenosti uvoza izvozom. [to se ti~e strukture robne razmene po proizvodima, iz Vojvodine se navi{e izvozi kukuruz, potom {e}er, lekovi na malo, pokriva~i podova i tapete..., dok se najvi{e uvoze nafta, gas, gasna uqa.... Vojvo|anski privrednici najzna~ajnji izvoz ostvarili su u zemqe Evropske unije - 57,9 odsto, izvoz u zemqe CEFTA regiona je 24,6 odsto, dok se u ostale zemqe izvozi 17,5 odsto ukupnog izvoza. Najve}i deo uvoza je iz zemaqa EU, potom sledi uvoz iz ostalih zemaqa, me|u

kojima je i Ruska federacija iz koje se uvozi 23,4 odsto ukupnog uvoza, dok uvoz iz zemaqa CEFTA iznosi svega 7,6 odsto ukupnog uvoza. - Odnos uvoza i izvoza sli~an kao i pro{le godine, nema velikih padova ni rasta, {to ukazuje na stabilnost privrede Vojvodine. Tako|e, jasno je da se najzna~ajniji izvoz ostvaruje u zemqe EU i da je to put kojim treba da ide vojvo|anska privreda, koja, ina~e, s oko 30 odsto u~estvuje u ukupnoj spoqnotrgovinskoj razmeni Srbije s inostranstvom, i ima dobar odnos uvoza i izvoza. Ipak, neophodno je da se pove}a izvoz jer je to jedini na~in da se pozitivno uti~e na razvoj privrede i dru{tva. Neophdno je i da se promeni struktura izvoza - da se izvozi vi{e finalnih proizvoda, a mawe sirovina i poluproizvoda, da se poboq{a ponuda za dolazak stranih investitora, te da se preduzmu koraci koji bi doprineli uspostavqawu kvalitetnije poslovne saradwa sa zemqama s kojima Vojvodina ima deficit, pre svega Rusijom, Belorusjom i Kinom. Da bi se to i postiglo Vlada Vojvdine }e pruàti podr{ku vojvo|anskim privrednciima, a podsticaj }e biti usmeren ka klasterima, kao i onim preduze}ima koja u proizvodwi usvajaju potrebne svetske standarde jer samo se na taj na~ni moè nastupiti na stranim trì{tima - rekao je Vasin. D. Mla|enovi}

PKV spremna za nova pravila Od 1. januara naredne godine po~iwe primena Zakona o privrednim komorama, koji }e doneti promene u wihovom radu jer pla}awe ~lanarina, vi{e ne}e biti obavezno. Kako je za „Dnevnik” rekao predsednik Privredne komore Vojvodine Rat ko Fi li po vi}, PKV je spremna da funkcioni{e po novim pravilima, a za danas je planirano usvajawe novog satatuta, koji }e se primewivati kada po~ne primena novih odredbi Zakona o komorama. - PKV je na vreme po~ela pripremu kako bi se prilagodili novim uslovima - ka`e Filipovi}. - U posledwih desetak godina upola je smawen broj zaposenih, u proteklom periodu je obavqeno niz razgovora s privrednicima i predstavnicima velikih preduze}a o tome kakav oblik saradwe }e biti uspostavqen, a razgovarali smo i s predstavnicima Vlade Vojvodine i drugih institucija o uspostavqawu saradwe koja }e doprineti pove}awu kvaliteta rada svih.

su pristali na reprogram duga i odrekli se pripadaju}e kamate, zbog ~ega su samo dubqe po~eli da tonu. Naime, novac od reprograma tada su pojele banke, `ivog kapitala nije ostalo za zdravo poslovawe, pa su se ponovo upleli u vrzino kolo bankarskih kredita, koji sada sti`u na naplatu. R. Dautovi} IMAMO NAJNI@E CENE ELEKTRI^NE ENERGIJE U EVROPI

Stru ja nam sko ro za ba da va

Gra|ani Srbije pla}aju najjeftiniju struju u Evropi, a elektri~na energija je u Srbiji gotovo upola jeftinija nego u zemqama regiona. U Srbiji kilovat~as ko{ta 0,051 evra, ali bi trebalo imati u vidu da je prose~na plata u Srbiji najni`a u regionu i iznosi 380 evra.

Struja je u Srbiji posledwi put poskupela u aprilu 2011. godine za oko 15 odsto, a postoji mogu}nost da }e struja u Srbiji od po~etka 2013. godine poskupeti za 20 ili 25 odsto. S tim u vezi, ministarka energetike Srbije Zo ra na Mi haj lo vi} izjavila je nedavno da se ne mo`e govoriti o pove}awu cene elektri~ne energije dok se ne zavr{e socijalne karte i nov tarifni sistem. Posle Srbije, najjeftiniju struju u regionu imaju gra|ani Makedonije, gde kilovat~as ko{ta 0,069 evra. Od ostalih zemaqa jugoisto~ne Evrope, slede Crna Gora sa 0,077, Bosna i Hercegovina sa 0,082 i Albanija 0,091 evra po kilovat~asu, navedeno je u istra`ivawu koje sprovela agencija Anadolija.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,1195

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,3872

115,9951

110,7793

Australija

dolar

88,9525

90,7679

92,8556

88,6802

Kanada

dolar

85,6478

87,3957

89,4058

85,3856

Danska

kruna

14,8916

15,1955

15,5450

14,8460

Norve{ka

kruna

15,0072

15,3135

15,6657

14,9613

[vedska

kruna

12,6367

12,8946

13,1912

12,5980

[vajcarska

franak

91,9482

93,8247

95,9827

91,6667

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,7120 84,4565

139,5020 86,1801

142,7105 88,1622

136,2935 84,1980

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (505,82 -1,18)

Energoprojekt industrija, BG

13,33

1.700

37.400

Go{a monta`a, Velika Plana

11,17

2.240

479.360

AIK banka, Ni{

0,00

1.702

0,00

AMS Osigurawe, Beograd

7,14

285

NIS, Novi Sad

-3,49

719

2.102.443

Neoplanta, Novi Sad

4,60

455

4.550

Imlek, Beograd

-1,21

3.112

3.535.460

1,52 Promena

67 Cena

15.576 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.160

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-12,50

350

25.200

-1,13

612

281.008

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Dunav osigurawe, Beograd

-4,65

677

174.110

0,00

423

284.562

Soja protein, Be~ej

NIS, Novi Sad

-3,49

719

2.102.443

-2,94

660

506.050

Jubmes banka, Beograd

0,93

9.028

1.056.268

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.683

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,09

2.302

1.657.300

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.500

71.500

293.750

Veterinarski zavod, Subotica

-1,29

534

293.750

Tigar, Pirot

-1,25

237

278.854

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Tehnogradwa, Zrewanin

Po{tanska {tedionica, Beograd Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,20

24.200

242.000

-2,94 Promena

660 Cena

506.050 Promet

NIS, Novi Sad

-3,49

719

2.102.443

Soja protein, Be~ej

-2,94

660

506.050

Veterinarski zavod, Subotica

-1,29

534

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

8.500

136.000

Inter{ped, Subotica

0,00

370

74.740

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak18.decembar2012.

KA KVA ]E BI TI SUD BI NA OKO 500 RAD NI KA RAZ VOJ NE BAN KE VOJ VO DI NE

Iz RBV idu pr vo na od mor, pa na no vi po sao ili bi ro SOM BOR SKI KON ZOR CI JUM HO ]E „BRO DO RE MONT” U BA^ KOM MO NO [TO RU

Ku pu ju bro do gra di li{ te, a ne }e i brod Konzorcijum koji ~ine “Vip grup” doo Sombor i “Ju agent” doo Bezdan bili su jedini ponu|a~i na tre}oj javnoj licitaciji za pokretnu i napokretnu imovinu “Te ra trejd – Bro do re mont” u ste~aju, brodogradili{tu u Ba~kom Mono{toru, selu onkraj Sombora, a odgovor Odbora poverilaca na ovu najnoviju ponudu o~ekuje se oko 20. decembra. Ponu|a~ iz prethodne druge licitacije, nedavni kupac bezdanskog Brodogradili{ta „Dunav”, poznati hrvatski lekar, neurolog, Mi ro slav Re qa no vi} nije u~estvovao u tre}em krugu, najverovatnije zbog odbijawa prethodne ponude, ali i kako su wegovi predstavnici u Srbiji rekli zbog nedostatka iskustva u oblasti brodogradwe i pokretawu proizvodwe. Po nezvani~nim saznawima, jedan od najve}ih poverilaca, OTP banka, prethodnu ponudu kupaca iz Hrvatske je odbila, pre svega jer je ponu|enim iznosom bilo predvi|eno da ponu|a~u pripadne i zavr{eni brod. O~ekujemo da }e Odbor poverioca pristati na prodaju brodogradili{ta, jer je na{a ponu|ena cena srazmerno ista kao i na pret-

hodnoj licitaciji, s tim da nas ne zanima kupovina broda ve} iskqu~ivo brodogradili{ta. Pozitivan odgovor Odbora obezbedi}e posao za najmawe 50 radnika i vrlo konkretne ugovore, uglavnom izvozno orjentisane - pojasnio je Branko Savi}, direktor bezdanskog “Ju agen ta”, napomiwu}i da oba preduze}a u konzorcijumu, imaju iskustva u radu sa brodovima i nameravaju da daqe ula`u u brodogradwu, bez obzira {to se ovaj period smatra nepovoqnim za takve investicije. Preduze}e „Ju Agent” iz Bezdana se deceniju bavi brodskim prevozom tereta i uspe{no sara|uje sa brojnim partnerima u gotovo u svim delovima toka Dunava. Savi} je potvrdio da su pojedine firme iz inostranstva ve} sada izrazile spremnost da postanu deo stvarawe novog Brodoremonta u Ba~kom Mono{toru. Drugi ~lan konzorcijuma je tako|e ovda{wa, somborska, „Vip gru pa”, ~iji je direktor Mi lan Vu~ ko vi}, ve} du`e vreme organizuje poslove i izvodi radove na remontu brodova, te vodi pregovore za nove poslove koji bi se nesmetano obavqali u Brodoremontu po zavr{etku procesa kupoprodaje. M. Mi qe no vi}

Promena ve}inskog vlasnika kompanije uvek je stres za zaposlene. Neko }e ostati, pa i napredovati, a za druge se priprema socijalni program. Cela ta pri~a ~eka uskoro zaposlene u Razvojnoj banci Vojvodine, a prema sveìjim podacima na platnom spisku je wih preko pet stotina. Ovih dana su dobili celu decembarsku platu i poruku da iskoriste godi{wi odmor do kraja. Obe}ana im je i otpremnina po modelu koji je primewen u Novoj Agrobanci, a gde je to bilo 300 evra po godini staà. Oni koji pre|u na posao u banku koja postane novi vlasnik RBV mora}e da vrate otpremninu, a isto vaì i za one koji premeste radu kwiìcu u budu}i pokrajinski reazvojni fond. Ostalima ostaje da se snalaze shodno bankarskom iskustvu i stru~nosti koje imaju. A {ta ih tu ~eka? Otkako su krediti u Srbiji sve teè naplativi a novih kandidata za zajam je mawe, i broj zaposlenih u bankama se smawio. Vaì pravilo - boqe dobar klijent nego dobar bankarski menaxer. Podaci govore da je pre tri godine u tom sektoru radilo 31.182 qudi. Ovu godinu zavr{i}emo sa oko 29.000 pa i mawe. Kako }e ta statistika izgledati naredne godine zavisi}e, velikim delom, od privatizacije RVB, plus Privredna banka Beograd. Ako odbacimo pri~e o onim kadrovima s dobrom partijskom vezom koji moraju ostati, bar neko vreme, postavqa se pitawe koji su to kadrovi koji }e u Srbiji biti nezamenqivi narednih godina.

Raj faj zen od u stao Kao jedan od ozbiqnih kandidata za preuzimawe Razvojne banke Vojvodine pomiwana je Rajfajzen banka. Oni sami smatraju da ih ne treba traìti u toj pri~i – Rajfajzen grupacija je ve} najavila da posle zna~ajne akvizicije u Poqskoj nema planove za daqa preuzimawa – kaè zamenik predsednika Izvr{nog odbora Zo ran Pe tro vi}. – Razmatrawe tako ozbiqnog poteza kao {to je preuzimawe RBV-a zahtevalo bi znatno duè vreme od onoga koje je na raspolagawu. Rajfajzen banka nema interesa za preuzimawe dela imovine i obaveza RBV-a. Isto kao i u svetu, vlada}e poja~ano interesovawe za kadar vi~an proceni rizika, s tim {to Srbija ima specifi~nosti. Jedan od na{ih stru~waka koji je godine proveo u stranim bankama, a i u na{im privatizovanim,

ka`e da nam u ovom trenutku ne treba velika mudrost. Srpskim bankama, koje listom mu~e muku s potra`ivawima, potrebni su profesionalci koji su u stawu da dobro prodaju imovinu pristiglu u vlasni{tvo banaka preko nena-

pla}enih kredita. Traèni }e biti i eksperti koji dobro znaju da sagledaju situaciju klijenta. Ako je u pitawu preduze}e – da znaju da pomognu da se kompanija osposobi da vrati zajam. Za takve }e, izvesno, u bankama koje rade u Srbiji biti posla u narednim godinama. U jednoj stranoj banci koja je pro{la put od kupovine stare banke u Srbiji pa do wenog sre|ivawa i uklapawa po svim, pa i kadrovskim parametrima, u novu grupaciju, kaù da nezaposlenih bankara ima ali da one qude koji su im stvarno potrebni te{ko nalaze. Wima su potrebni mladi qudi sa zavr{enim fakultetom na koje }e mo}i ra~unati ~itav niz godina. Oni se lako i brzo nau~e principima poslovawa u grupi i postanu deo tima i zato imaju prednost. Traè se oni koji su ve} nau~ili ve{tine pregovarawa, komunkacija i prezentacije, bez obzira na godine. Naàlost, malo je takvih stru~waka koje su te ve{tine nau~ili na na{im fakultetima. Oni koji to umeju, zapo{qavaju se i ako su ~etrdesetogodi{waci. U Srbiji ima mladih i talentovanih koji lako mogu napraviti bankarsku karijeru. Me|utim, oni ve} posle prvih godina rada u bankama shvate da mogu brzo u inostranstvu da na|i boqe pla}en posao i odlaze. U vrhu smo po „odlivu mozgova” mladih stur~waka i u finansijskoj bran{i. Dodamo li tome i negativnu stopu nataliteta, izgleda da }e Srbija u budu}nosti morati da uvozi stru~wake, a to se ne odnosi samo na sektor bankarstva. D. Vu jo {e vi}

tre]e doba

utorak18.decembar2012.

Pa o ri ma ~e ko vi u pe tak Pen zi o ni sa ni pa o ri }e pr vi do bi ti dru gi deo no vem bar ske pen zi je - oni ma ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne pri na dle `no sti sti `u u pe tak, 21. de cem bra. Biv {i za po sle ni }e na dru gi deo no vem bar ske pen zi je mo ra ti sa ~e ka ti na red nu sed mi cu, jer je is pla ta pla ni ra na za uto rak, 25. de cem bra. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

Da nas jed no krat na po mo} Is pla ta dru ge ra te jed no krat ne po mo }i u iz no su od 4.000 di na ra za oko po la mi li o na pen zi o ne ra ko ji pri ma ju do 15.000 di na ra po ~i we da nas. Pra vo na ovu po mo }i osim sta ro snih, po qo pri vred nih i voj nih pen zi o ne ra ima ju i svi ko ji pri ma ju pri vre me nu na kna du dru ge i tre }e ka te go ri je, oni ko ji su ostva ri li pra vo na pri vre me nu na kna du, in va lid ska de ci pod uslo vom da ima ju pre bi va li {te u Sr -

bi ji i da su bi la na plat nom spi sku pr vog de la po mo }i is pla }i va ne u sep tem bru, te oni ko ji pri ma ju i ino stra ne pen zi je, ako im zbir me se~ nog ~e ka po me |u na rod nom ugo vo ru o so ci jal nom osi gu ra wu , ne pre la zi 15.000 di na ra. Jed no krat na po mo }i naj u gro `e ni jim pen zi o ne ri ma od 16.000 di na ra is pla }u je se u ~e ti ri jed na ke ra te. Da nas je dru gi deo, dok je tre }i i ~e tvr ti pla ni ran za mart i jun.

TEK SA [KI PO LI CAJ CI JE DI NE BO @I] BA TE MNO GIH VRE ME [NIH SU GRA \A NA

„Pla vi an |e o” bez pen dre ka po tvr de o ban kov nom ra ~u nu i pri ho di ma. To u wi ho vo ime mo gu da ura de i ro |a ci ili ak ti vi sti ne ke od hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja, a ako se na la ze u bol ni ci, za ovu ak ci ju mo è da ih pri ja vi ne ko od zdrav stve nog oso bqa. I sa mi po li caj ci mo gu da za ak ci ju pri ja ve svo je kom {i je, po go |e ne kri zom ili one ko ji ma ne do sta je no vac i za osnov ne po tre be. Po klo ni za sta ri je oso be ko ji se na la ze u bol ni ca ma ili do mo vi ma za sta re, bi }e is po ru ~e ni pre Bo ì }a, obe }a li su do bro voq ci „Pla vog an |e la“. I dok po ro di ce sa de com sti ù u po li cij sku sta ni cu da se sli ka ju sa De da Mra zom i po ku pe po klo ne, is pred sta ni ce pu ni se ka mion stva ri ma ko je }e „pla vi an |e li“ od ne ti pen zi o ne ri ma sa I u dràvi bogatoj naftom i stokom po du ga~ kog spi ska. Jer, ima sirotiwe sve je vi {e onih ko ji ma je su vi {e te {ko da oba ve i naj o Ode qe we po li ci je do sa da je snov ni ju ku po vi nu, sve ma we onih pri mi lo ve li ke do na ci je od lo s po ro di com ko ja se o wi ma bri kal nih pro dav ni ca i fir mi, ta ko ne, a naj vi {e je sta rih, usa mqe da je obez be |e no da sva ka oso ba nih i bo le snih ko ji se na la ze u ko ja je ukqu ~e na u ovaj pro gram ne koj od zdrav stve nih ili in sti do bi je po klon sli~ ne vred no sti. Na red nik Xon Eg wu, PR Po li - tu ci ja za ne gu sta ri jih oso ba. cij ske upra ve, ka è da je pro ce du Upra vo oni do bi }e na po klon ra za pri ja vqi va we za ovaj pro - naj ne op hod ni je stva ri i ta ko se gram po jed no sta vqe na, na ro ~i to jo{ jed nom pod se ti ti na naj ve }i za sta ri je oso be ko je ima ju pro - po ro di~ ni pra znik, na vre me do ble ma da pra vil no po pu ne upit ni - brih de la i da ri va wa. ke o imo vin skom sta wu i na ba ve Iva na Vu ja nov Ak ci ja „Pla vi an |eo“ odr à na je 16. go di nu za re dom u ame ri~ kom gra du Bri jan, u dr à vi Tek sas. Uo~i Bo ì }a, po li caj ci i pri pad ni ci lo kal ne po li cij ske upra ve, de le pa ke ti }e i ku} ne po trep {ti ne za naj u gro è ni je sta nov ni ke svog gra da. Naj ~e {}e za de cu, ali i naj sta ri ji su gra |a ni ni su za bo ra vqe ni.

JE DAN PEN ZI O NER MO RA DA IZ DR @A VA DVE GE NE RA CI JE PO TO MA KA

Star ci bez nov ca do bri sa mo za iz be ga va we Is pi ti va we In sti tu ta za pe da go {ka is tra ì va wa po ka za li su da {to su de ca sta ri ja od nos pre ma sta ri ma po sta ju ne ga tiv ni ji. Po sle di ce su broj ne, od gru bog po na {a wa u auto bu su do onih da le ko se `ni jih. Re ul ta ti o sta vo vi ma de ce o sta ro sti, po oce ni is pi ti va wa ~a, mo gu se sa è ti u jed noj re ~e ni ci: sta rost je ne po èq na, a sta re tre ba iz be ga va ti. No, i po red ta kvih sta vo va de ce i mla dih pre ma sta ri ma ne spor na je ~i we ni ca da da nas pro se~ nu po ro di cu u Sr bi ji sve vi {e iz dr à va ju pen zi o ne ri. Na i me, pen zi je su da nas de fi ni tiv no naj si gur ni ji pri ho di a u mno gim do mo vi ma i naj ve }i. Do ova kve po ra à va ju }e eko nom ske si tu a ci je do ve lo je i to {to su za ra de kod pri vat ni ka ne re al no ma le i ne re dov no kao i da je u Sr bi ji vi {e pen zi o ne ra ne go za po sle nih. Spi sak za po sle nih je iz me se ca u me sec sve kra }i a sve je vi {e rad ni ka ko ji ne pri ma ju pla tu. Zva ni~ na sta ti sti ka je iz ra ~u na la da su na 1,68 mi li o na is pla }e nih pen zij skih ~e ko va bi le sve ga 1,63 za ra de. Za to sva ko ko ima pen zi o ne ra u ku }i, bez

Kad zagusti, penzioneri jedini siguran ku}ni „kapital”

ob zi ra po ko jem osno vu da je oti {ao u pen zi ju ne mo è bi ti mlad ve} star, da nas je pra vi “sre} nik”. Do {li smo u si tu a ci ju da pen zi o ne ri iz dr à va ju za po sle ne i ne za po sle ne, wi ho vu po ro di cu pa i de cu ko ja u is tra ì va wu is ka zu ju uve re we da sta re qu de tre ba iz be ga vi ti. Ka da bi ro di te qi te iste de ce de li li wi -

ho vo mi {qe we on da bi se su sre li sa ogo qe nom ~i we ni com da ne ma ju ni dom , ni no vac za hra nu, ode }u i obu }u svo je de ce. Na i me, za mno ge mla de bra~ ne pa ro ve za jed ni ca sa ro di te qi ma i do na ci je od pen zi ja je di ni su na ~in da pre `i ve. Da su pen zi o ne ri da nas u Sr bi ji eko nom ski stub po ro di ce

sve sna je i vlast ko ja je uki nu la sva da va wa ko ja su se uki nu ti mo gla ali su u bu xe tu za na red nu go di nu pred vi de li re dov nu is pla tu svih 12 pen zi ja. Je ste da su “za ki nu li “ pen zi o ne ri za po ve }a we ko je bi im pri me nom pret hod nog Za ko na o PIO pri pa da lo i da su na ne ki na ~in za mr znu li pen zi ju, jer su je ogra ni ~i li na po ve }a we od dva od sto 1.ok to bra ove i 1. apri la na red ne go di ne, ali }e pen zi ja sva ka ko bi ti a na taj na ~in i dru gi gra |a ni zna ju da mo gu ra ~u na ti na po mo} pen zi o ne ra. Stru~ wa ci ~ak pro ce wu ju da }e za vi snost do ma }in sta va od we nih naj sta ri jih ~la no va do go di ne bi ti jo{ ve }a jer su na ja ve no vih ot ka za sve gla sni je. Re dov ne pen zi je , ~i ji se ta ~an da tum is pla te zna una pred, bi }e je di no “do bro” i si gur no na {ta se mo è ra ~u na ti. Oni ko ji da nas ima ju pen zi o- ne re ko ji ih iz dr à va ju za No vu go di nu sa svim si gur no }e im po è le ti do bro zdra vqe i dug ì vot jer osta ti u ovim vre me ni ma bez je di nog iz vo ra pri ho da pra va je ka zna. Qu bin ka Ma le {e vi}

PA LA NA^ KI HRO NI ^AR, TEH NO LOG KO JI JE IZ INA TA PO STAO I EKO NO MI STA

Na u ~io i Ru se da ga ze po po du Ma da ve} 17 go di na pri ma pen zi ji i sa svim do bro ga zi osmu de ce ni ju ì vo ta, da je tzv. tre }e do ba za pra vo pr vo i pra vo da se ne {to osta vi na sled ni ci ma i isto ri ji Ba~ ke Pa lan ke, tvr di Ra do van [uw ka, di plo mi ra ni teh no log i eko no mi sta pri de. Svo je vre me no je ra dio u kom bi na tu po do va „Sin te lon„, bio tu go di na ma teh ni~ ki di rek tor, a po tom pr vi ~o vek fa bri ke tri ko ta è „Vu no plet„. Su pru ga i sin su pro fe so ri kwi èv no sti, ali ka ko on naj vi {e pi {e, mo è tvr di ti da kod ku }e ima po u zda nog lek to ra. I to ne jed nog, ve} dvo je. - U Pa lan ku sam sti gao 1963. i jed no vre me bio pro fe sor Gim na zi je a po tom se, kao teh no log, opre de lio za pro iz vod wu po do va – pri ~a Ra do van. – Mo `da ~ud no zvu ~i, ali su bo ti~ ki Eko nom ski fa kul tet za vr {io sam do slov no iz ina ta. Jer, kad smo ima li sa stan ke di rek to ra „Sin te lo nu„ po je di ne ko le ge, za du è ne za eko -

KAKO LEKAR KA@E

Za gor ~a ju ì vot i slat ke ja bu ke da ~ak 99 onih ko ji pa te od ne to Simp to mi ne to le ran ci je ili le ran ci je u is hra ni sa svim do bro, pre o se tqi vost na re ci mo lak to pak, pod no si krom pir. Ka ko je we zu, glu ten, ì ta ri ce, ja ja, so ju, gov udeo u is hra ni ve li ki, po seb po je di ne adi ti ve i dru ge vr ste hra ne su iri ti ra na cre va, mi gre na, ek cem ili is cr pqe nost. Ka ko je su sve broj ni ji qu di ko ji ne mo gu ba{ sve da je du, pre hram be na in du stri ja sve vi {e po kla wa znat nu pa `wu pro iz vod wi spe ci jal nih na mir ni ca. (Kod nas je ova „boq ka” po ~e la da se ozbiq no shva ta ka da je ob na ro do va no da No vak \o ko vi} po stao naj bo qi te ni ser sve ta tek na kon us pe le glu ten ske te ra pi je, ko ju mu je pre pi sao nu tri ci o ni sta.) Ita li ja i Bri ta ni ja su po sta la vo de }a Nole se pati kao i ostali netolerantni no to kom zi me, ka da je iz bor po vr evrop ska tr ì {ta pro iz vo da }a ve o ma su èn, qu di ma pre o se bez glu te na a i pro met ro be bez tqi vim na po je di ne sa stoj ke u na lak to ze po sled wih ne ko li ko go mir ni ca ma pre po ru ~u je se da ga di na je znat no po ras tao. Ne dav no is tra ì va we spro ve - {to ~e {}e ima ju na tr pe zi. de no u Ve li koj Bri ta ni ji na uzor Me |u na mir ni ca ma po god nim ku od 8.000 pa ci je na ta je po ka za lo za pre o se tqi ve su i grej pfrut

dnevnik

(na we ga je ne to le rant no sve ga 0,44 od sto is pi ta ni ka), ali ima i ret kih ko ji ma ì vot za gor ~a va ju je ~am, li mun, kaj si je ili ja bu ke. Ka ko re ak ci ja na po je di ne sa stoj ke mo gu bi ti ve o ma bur ne, osim {to tre ba da pa ze {ta je du, ne to le ran ti mo ra ju i le ko ve uzi ma ti sve do kra ja ì vo ta. Ina ~e, neo p hod no je raz li ko va ti dva poj ma. Aler gi ja je pro ces po sre do van an ti te li ma pro tiv pro te i na hra ne i ma ni fe stu je se br zom uzro~ no po sle di~ nom re ak ci jom, dok je ne to le ran ci ja re ak ci ja ko ja mo è da iza zo ve ne pri jat ne simp to me i mno ga hro ni~ na sta wa. Ni je ve ro vat no da }e ugro zi ti ì vot, ali mo è zna ~aj no pro me ni ti we gov kva li tet. Dok ma we od dva pro cen ta po pu la ci je pa ti od aler gi ja, pro ce wu je se da je vi {e od 35 od sto ne to le rant no na hra nu. J. Bar bu zan

nom sku pro ble ma ti ku, zna le su da nas iz pro iz vod we „po klo pe„, kon sta ta ci jom ka ko je bo qe da gle da mo svo ja po sla u po go nu. Do ka zao sam im da se od po je di nih bo qe raz u mem u fi nan si je, plan i ana li zu, uvoz i iz voz, dok oni o teh no lo gi ji ne ma ju ima li poj ma. [uw ka je do sad ob ja vio se dam kwi ga, ra ni je stru~ nih, dok po sled wih go di na pi {e o isto ri ji ovo ga kra ja Ba~ ke. Jo{ 1974. ma ri bor ski „Ve ~er„ ob ja vio mu je stu di ju „Po do vi u sta nu„, ~i je je do pu we no i gra fi~ ki pre le po ob li ko va no iz da we {tam pa no je u Ru si ji u 100.000 pri me ra ka. O po do vi ma je dr `ao je i stru~ no pre da va we na ~u ve nom uni ver zi te tu„Lo mo no sov”. Pre tri go di ne ob ja vio je hro ni ku pet ve ko va Pa lan ke, a za le to pis sva kog od 14 na se qa u op {ti ni ka `e da je spre mio bar po sto stra ni ca. Go di na ma je Ra do van, bez di na ra, sva ko ne deq no po pod ne vo dio i ure |i vao na Ra dio Ba pu vr lo

Vrati}e Radovan [uwka mar{alu bar soka~e

slu {a nu emi si ju za pen zi o ne re. Ukup no 719. Ve} dve go di ne za lo kal ne „Ne deq ne no vi ne„, u sva kom bro ju ob ja vqu je za ni mqi ve tek sto ve o za vi ~a ju i qu di ma. Na

pri mer, kad je ko je me sto do bi lo stru ju, put, te le fon, gas, vo du, ka na li za ci ju... Ili, ko li ko ima uli ca, tra fo ili ga snih sta ni ca... Ini ci ja tor je mno go ~e ga, pa je za hva qu ju }i we go voj upor no sti svo je vre me no po dig nut spo me nik So lun ci ma u To va ri {e vu i Bo |a ni ma dok je aka da mik Mi lan Ku re pa „do bio„ deo pa la na~ ke Uza ne uli ce. Kao {a hov ski fa na tik osno vao je {ko lu {a ha i do veo u wu le gen dar ne ve le maj sto re Gli go ri }a i Ma ta no vi }a. Vaj ka se {to ~ak ni Ka ra |or |e vo, gde je Broz vi {e bio do ma }in, ne go gost, ne ma uli cu s we go vim ime nom. Ali o~e ku je da mar {al po no vo do bi je ba rem so ka ~e u ne kad re zi den ci jal nom se lu, ali i Pa lan ci. Stal no je u `ur bi jer, ve li, ima jo{ do sta to ga da pri ku pi, za pi {e, fo to gra fi {e i ob ja vi, a pen zi o ner ski sta tus, po red osta log, slu `i i za to. M. Suyum

Du è pri ma ju pen zi ju ne go pla tu Rast pen zi ja 1. ok to bra ove i 1. ju sve do 65. go di ne, a i na kon to - od 31.024 di na ra, a naj sta ri ji od apri la na red nog go di ne ogra ni ga mo gu na sta vi ti da ra de, ali sa - wih ima 21 go di nu rad nog sta à. ~en je na dva po sto iako je sa mo od mo ako na krat ko pre ki nu rad ni To li ki pen zij ski sta` ima i 638 ok to bra tre ba lo da po ra stu bar od nos. Osim to ga, svi sta ro sni in va li da, ali su oni ra di li 11 go se dam pro ce na ta. No, na ne ki na pen zi o ne ri i sad se mo gu za po - di na, da kle bez ma lo po la ve ka do ~in za mr za va we pen zi ja – ma da je sli ti i ta ko uve }a ju svoj pen zi o - bi ja ju pen zi ju. ne iz ve sno {ta }e bi ti po sle Od 709.623 pen zi o ne ra ko ji su ni sta`. apri la – do pri no si spre ~a va wu Pre vre me no pen zi o ni sa we je ne ka da ra di li u dr àv noj upra vi, ko lap sa pen zi o nog si ste ma ko ji je pro blem, ko ji se „vu ~e„ ve} go di - ad mi ni stra ci ji, jav nim slu `ba ma pre tio, jer dr à va ne ma do voq no na ma. Od ukup nog bro ja pen zi o ne - i pred u ze }i ma sa mo wih 324.744 je nov ca da is po {tu je po od ra di lo pun sta`. Od sto je }e pro pi se. 218.948 biv {ih po qo U Sr bi ji 277 sta ro snih pen zi o ne ra Ipak, to je sa mo pri pri vred ni ka, sve ga 1,2 prima ~ekove ve} 47 godina, prose~no vre me na me ra a na Vla od sto ima pun pen zij ski 31.024 dinara, najstariji nakon di je da tra ga za re {e sta`. wi ma ko ja }e sta bi zo va Pro se ~an biv {i za 21 godine radnog staà. Toliki ti pen zi o ni si stem. Iz po sle ni pen zi ju pri ma penzijski sta` ima 638 invalida, ve sno je da se na red nih do 76. go di na, sa mo stal ali su oni radili 11 godina, dakle, go di na ne }e bi ti po di ci do 75, a po qo pri vred skoro pola veka raduju se po{taru za wa sta ro snih gra ni ca ni pen zi o ne ri do svo je za od la zak u pen zi ju, pa 78. Tre nut no 47.414 do }e è ne i da qe do pr vog ~e ka do - ra iz ka te go ri je biv {ih za po sle - bi ja ~e ko ve tek go di nu da na, iako la zi ti sa 60, a mu {kar ci sa 65 go - nih, pun sta` je la ne od ra di lo sa - su pro se~ no ra di li 34 go di ne. di na ì vo ta. Ima pred lo ga da se mo 45,8 od sto, dok je me |u pen zi o- Zbog iz me we nog Za ko na, wi ma je uve du pe na li za one ko ji se pen zi - ne ri ma osta lih ka te go ri ja taj od - pro se~ na pen zi ja za to li ki sta` o ni {u ra ni je. Ta ko je Fi skal ni nos jo{ ne po voq ni ji. Ta ko ima - da nas je 27.000 di na ra, {to je ma sa vet pred lo ìo da se ko na~ ni mo pen zi o ne re ko ji ko ri ste pen - we od onih ko ji su se pen zi o ni sa iz nos pen zi je uma wi {est od sto zi ju du plo du è ne go {to su pri - li pre 2001, kad se za ob ra ~un pen po sva koj go di ni pen zi o ni sa wa ma li pla tu i upla }i va li do pri - zi ja uzi ma lo de set naj po voq ni jih pre re gu lar ne do bi, ali po istom no se. go di na. Jer, sa da se za osno vi cu prin ci pu na gra de oni ko ji ra de Po po da ci ma PIO, 277 sta ro - uzi ma ce lo kup ni sta` pa su za to du è. Jer, è ne, kao i mu {kar ci, snih pen zi o ne ra u Sr bi ji pri ma pen zi je u star tu, i po red ce lo kup ni da nas ne mo ra ju da idu u pen zi - pen zi ju ve} 47 go di na, u pro se ku nog sta à ma we. Q. M.

V remeploV

Iz lo `ba sta rih igra ~a ka

Zbog pso va wa za vr {io u tam ni ci U vreme Marije Terezije ka`wavani su weni podanici, plemi}i i neplemi}i, ako bi psovali Boga i svece. Terani su da veslaju na galijama, godine su provodili u tamnici i sli~no. Iako je carica ve} tridesetak godina bila mrtva, wen zakon je primewivan. Tako je Magistrat u Novom Sadu osudio Stevana Jovanovi}a, kabani~ara, na vi{egodi{wi

zatvor, jer je „govorio drske re~i protiv svete osobe wegovog Veli~anstva...”Ali, iz Be~a je 18. de cem bra 1812. stigla poruka najvi{e vlasti. Jovanovi} je odan pi}u i u~inio je veliki greh. Izdr`ao je ve} {est meseci u tamnici i zato ga pustite na slobodu, uz pretwu da }e iskusiti „svu strogost zakona” ako ponovo opsuje... N. C.

Izlo`ba starih igra~aka iz kolekcije @eqka Komneni}a otvorena je u Zbirci stranih umetnosti u Muzeju grada, koji se nalazi na Petrovaradinskoj tvr|avi. Posetioci imaju priliku da vide vi{e od 700 igra~aka, koje su nastale u periodu od 1870. godine do osamdesetih godina pro{log veka. Tako|e, mo}i }e da se poigraju sa igra~kama, kao i da u~estvuju u edukativnim igricama, ali i da Muzeju daruju svoje stare igra~ke ili fotografije na kojima se vide deca koja se igraju. Zbirka je otvorena od utorka do petka od 9 do 20 sati i subotom od 9 do 18 sati. N. R.

Novosadska utorak18.decembar2012.

No vo go di {we „Kul tur no sklo ni {te” Novogodi{wi koncert “Kulturno skloni{te” odr`a}e se ve~eras u 20 sati u Studiju M, Ulica Igwata Pavlasa 3. Ulaz je besplatan. N. R.

Ma li sa jam le pih stva ri Novogodi{wi „Mali sajam lepih stvari”, 25. po redu, odr`a}e se u nedequ, 23. septembra, od 13 do 20 ~asova u Studiju M, Ulica Igwata Pavlasa 3. Bi}e izlo`eni nakit, torbe i nov~anici, garderoba i modni dodaci, igra~ke i ode}a za decu, prirodna kozmetika i dekoracije za ku}u. Ulaz je besplatan. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

KRAJ SA TA NA TVR \A VI

Ve ~e sa Pe rom Zup cem Susret sa pesnikom Pe rom Zup cem odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova, u Institutu za transfuziju dizajna, pored sata na Petrovaradinskoj tvr|avi. Organizuje se i izlo`ba „Grafika kwi ge” u ~ast 50 go di na umetni~kog rada pomenutog pesnika, a autor je Bra ni slav Ra -

TAK MI ^E WE U KI ]E WU JEL KI SA BU SE NOM

Naj kre a tiv ni ja eki pa O[ „Vuk Ka ra yi}”

do {e vi}. Ovom prilikom Zubac }e govoriti o Lenki Dun|erskoj, a posetiocima pokloniti 20 primeraka kwige „Lenka”. U pro gra mu u~e stvu je i autor istoimene opere, kompozitor Mi ro slav [ta ki}. Ulaz je slobodan. A. J.

Tradicionalno javno takmi~ewe u ki}ewu jelki sa busenom u kojem su u~estvovali u~enici {estih razreda 23 novosadske osnovne {kole, odr`ano je ju~e u Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina”. Ekipa Osnovne {kole „Vuk Karaxi}” je najkreativnije ukrasila jelku, te je osvojila prvo mesto. Pobednici su nagra|eni vrednim nagradama, ekolo{kim igra~kama i kwigama. Pored novosadskih osnovaca, u takmi~ewu su u~estvovali i deca iz Be~eja, Kucure, Stare Pazove, Sremskih Karlovaca , koji su okitili jelke na tradicionalan na~in, onako kako se to radi u wihovim lokalnim sredinama. Posetioci

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

i u~esnici takmi~ewa ju~e su mogli uìvati i u izvo|ewu gradskog hora „Zvon~i}i”. Takmi~ewu je prisustvovao i gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e vi} koji je izjavio da je ova akcija predstavqa dobar na~in da se deci pribliì ideja o za{titi ìvotne sredine, kroz zabavu i igru, a u

BO GAT PRO GRAM NA SPEN SU DO KRA JA ME SE CA

Kon cert, iz lo `be, tur ni ri Do kraja meseca na Spensu }e se odr`ati dosta zanimqivih doga|awa, {to zna~i da }e svako prona}i ne{to za sebe. U Galeriji za mlade („Macut”) do nedeqe se odr`ava izlo`ba „Kvarner iznad i ispod povr{ine mora i Venecija”, dok manifestacija „Novosadska zima” po~iwe danas i traje do 29. decembra. Na woj }e se na}i blizu sto iz-

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

duhu bo`i}nih i novogodi{wih praznika. On je Novosa|anima preporu~io da iskqu~ivo kupuju jelke sa busenom, ~ime se spre~ava nekontrolisana se~a i uni{tavawe ~etinarskih {uma.

laga~a koji }e ponuditi razne proizvode {to je lepa prilika da obradujete najbli`e. U naredni ponedeqak, 24. decembra, po~iwe „Novogodi{wi de~ji festival” koji }e trajati do 29. decembra, a istog dana se otvara i izlo`ba slika Sa sa Bla ze skog u Galeriji za mlade. U subotu 22. decembra }e se odr`ati tradicionalni Koncert godine,

a dan kasnije startuje „Spensova liga malih {ampiona” koja }e trajati do 26. decembra. Tako|e u subotu, 22. decembra, u maloj dvorani Spensa startuje ~uveni „Dnevnikov turnir u malom fudbalu” koji }e trajati do 5. januara, a za 27. decembar zakazan je koncert Ha ri sa Xi no vi }a. B. M.

PR VI PUT, DRU GI PUT...

Ne ma kup ca za „Ju go dent” Ni tre}i put ni{ta. Za celokupnu imovinu AD „Jugodent” u ste~aju ni ju~e nije bilo kupaca, pa je tako i tre}a prodaja preduze}a za proizvodwu stomatolo{ke i medicinske opreme, na Futo{kom putu 10, ogla{ena neuspe{nom.U

Agenciji za privatizaciju ju~e su rekli da nisu primili nijednu ponudu potencijalnih kupaca. Na Privredom sudu je da odlu~i da li }e Odboru poverilaca preduze}a preporu~iti slobodnu nagodbu sa kupcem, ili }e opet Agenciji naloìti da zakaè novu prodaju. Ina~e, u ranijim slu~ajevima kada preduze}a nisu prodata ni iz tre}eg poku{aja, Odboru poveralaca je sud prepu{tao da samostalno ugovaraju prodaju. Imovina AD „Jugodent” je procewena na oko 530 miliona dinara. Privredni sud je proglasio bankrot u julu 2009 godine, a mesec dana ranije iste godine je bio otvoren ste~aj. Imovina preduze}a je dràvna i radnici nemaju akcije, ali oko tri stotine zaposlenih potraùje 30 plata i povezivawe radnog staà. Foto: F. Baki} Z. De li}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak18.decembar2012.

ZA VERNOG KUPCA „LAGUNINIH” IZDAWA

PIJACA I RIBARNICE DOBRO SNABDEVENE ZA PRAZNIKE

Romanti~na posveta vodi u Be~ Iz da va~ ka ku }a “La gu na” i autor de la “Tre {we od olo va” Alek san dar-Sa {a Ig wa to vi} na gra di }e jed nog kup ca te kwi ge pu to va wem, na pro sla vu No ve go di ne u Be ~u. Da bi osvo ji li pu to va we ver ni ~i ta o ci La gu ni nih iz da wa mo ra }e da po {a qu naj ma {to vi ti ju, naj du ho vi ti ju ili naj ro man ti~ ni ju po sve tu, ko ju su na pi sa li na bi lo ko joj kwi zi po klo we noj dra goj oso bi, a tekst po sve te sa li~ nim po da -

ci ma tre ba po sla ti na mejl info@laguna.rs. @iri, koji ~ine urednici Lagune i autor, izabra}e najlep{u poruku. Dobitnik nagrade mo}i }e da podigne vau~er 21. decembra, kada se odr`ava radicionalna manifestacija “No} kwige”, u nekoj od beogradskih kwi`ara u kojima }e Igwatovi} potpisivati svoju kwigu. Putovawe poklawa Turisti~ka agencija “Aleksandria”. N. R.

Promocija kwige u Gradskoj biblioteci Pro mo ci ja kwi ge “Prog na nik iz svi je ta svje tlo sti, ì vot i dje lo Sta ni sla va Pre pre ka” odr à }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. O kwi zi }e go vo ri ti Ivan Ba le no vi}, Ja sna Ta na si je vi} i Dra gan Ko ji}. J. L.

DNEVNIK

Slavska trpeza prazni nov~anike Po sna tr pe za, ko ju }e pri pre m i t i sve ~ a r i za Sve t og Ni ko lu, iz ma mi }e do sta nov ca, jer su na mir ni ce po treb ne za pri pre mu slav skog ru~ ka do sta sku pe. Za pet ki lo gra ma jef ti ni je ri be su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 3.000 di na ra, a ova ci fra je mno go ve }a uko li ko se u wu ura ~u na i osta la hra na i pi }e. Iz ri bar ni ca smo sa zna li da se od po ~et ka po sta sve vi {e ku pu je ri ba, ali da se ta ku po vi na sve la na ko mad.

- No vo sa |a ni uzi ma ju ri bu, ali sve je vi {e onih ko ji ku pu ju na ko mad, pa uzmu jed nu {nic lu {a ra na ili fi let. U po sled we vre me pri met no je da qu di ne ma ju pa ra kao ra ni je, jer se sve vi {e ku pu je naj jef ti ni ja ri ba. Po sao je ma lo kre nuo, ri be ima do voq no i mo }i }e mo da po kri je mo po tre be mu {te ri ja- ka `e tr go vac Jo va Bre guq. Ka ko smo se uve ri li u ri bar ni ca ma, ki lo gram {a ra na sta je 390 di na ra, som je 570, smu| 750,

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” DARUJU

„Jelena i sultan” ta nov ha rem, gde }e se na }i uple te na u opa sne po li ti~ ke igre i splet ke. Po ka za }e da se pra va bor ba za mo} u sul ta no vom car stvu ne vo di ta mo gde se gu be ì vo ti, na po pri {tu bi ta ka, ve} ta mo gde {u {ka svi la i zvec ka na kit ha rem skih qu bav ni ca. U me |u vre me nu, Je le nin ve re nik Du {an kre }e u sop stve ni po hod, spre man da `r tvu je sve ka ko bi vra tio è nu ko ju vo li. „Je le na i sul tan” je pr va kwi ga „Oto man ske tri lo gi je”, ko ja pra ti ne ko li ko ge ne ra ci ja tur skih sul ta na u 16. ve ku i wi ho vu bor bu za mo}, na sled stvo i pre vlast u Oto man skoj im pe ri ji. Kwi ga ujed no pri po ve da o na ra {ta ji ma jed ne srp ske po ro di ce ~i ji su ì vo ti sud bin ski po ve za ni sa osman lij skim pre sto lom. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.20), „Hotel Transilvanija” (14.05), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „razbija~ ralf” (12.05, 14.15), „Vir” (20.20), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50), „@elim te” (20, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16.05, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Urnebesna tragedija” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi” (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ma ri ja na Ste va no vi}- Jan ~i} iz No vog Sa da (de voj ~i cu i de ~a ka), DE VOJ Î CE: An |e li ja Ve li sa vqev, Da li bor ka Cvet ko vi}, Mi le na Tri fu no vi}, Sa wa Ri sta-Po pi}, Iva na Vu ~i}, Ja dran ka Je vi}, Ma ri ja na An ì}, In di ra To pli ca, Eri ka Sr |e vi} i Na ta {a Vu li} iz No vog Sa da, Dra ga na Ili {e vi} iz Ma gli }a, Ma ri ja An |e li} iz Ba~ ke Pa lan ke, Sav ka Bo kan iz Fu to ga, San dra ]e ha ji} iz Rav nog Se la, Dra ga na Cvet ko vi} iz In |i je, Dra ga na Or lo vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Qi qa na Mi qe vi} i Na da Va sin iz û ru ga i Du brav ka Vu~ ko vi} iz Ba~ kog No vog Se la, DE Â KE: Ja smi na Ne {ko vi}, Ne ven ka Pej ~i}, Dra ga na To do ro vi}, Alek san dra Bi ~an ski, Ve dra na Pu {a ra-\u ri}, Ta tja na Duv wak, Ivo na Nin kov, Dra ga na Vu ke li} i Je le na Sr da no vi}-Ma ra{ iz No vog Sa da, Ve sna Fi ri} iz @a bqa, Bi qa na Maj sto ro vi} iz Fu to ga, Alek san dra Mi tro vi}-Ko va ~ev iz Rav nog Se la, Iva na Di mi tri je vi} iz Pe tro va ra di na, Dra ga na Mar kov iz Be {ke i Kri sti na Sal ma iz Vaj ske.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Borivoja Rajkovi} (1937) u 10.30 sati, Sofija Jovana Petrovi} (1929) u 11.15, Zakarija{ Ambru{a Perti} (1957) u 12 i Zora Paje Novakov (1936) u 12.45 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Krsto Ilije Marjanovi} (1936) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Slavojka Sava Brajovi} (1948) u 11 sati.

Foto: N. Stojanovi}

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Je le na i sul tan” De bo re Fer nbak u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Go di na je 1526. Na oba la ma Bos fo ra, u ras ko {nom i mo} nom Is tan bu lu, ve li ~an stve ni sul tan se spre ma za no vi osva ja~ ki po hod. Pri li kom pro la ska tur ske voj ske kroz se lo u Sr bi ji, Je le nu, mla du de voj ku ve re nu za Du {a na, gru bo oti ma ju voj ni ci i od vo de je u sul -

Riba

Cena po kilogramu

[aran

390

Som

570

Smu|

750

Tostolobik

290

Pastrmka

480

Deverika

170

Bela riba

120

Sku{a

320

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

a pa strm ka 480 di na ra. Sku {a ko {ta 320 di na ra, a ki lo gram to sto lo bi ka je 290 di na ra. Za ki lo gram de ve ri ke tr gov ci tra `e 170, a naj jef ti ni ja je be la ri ba ko ja ko {ta 120 di na ra po ki lo gra mu. Pro dav ci na pi ja ca ma do bro su se pri pre mi li za jed nu od naj ve }ih srp skih sla va. Te zge su snab de ve ne svim po trep {ti na ma, a po wi ho vim re ~i ma pro da ja do bro ide. Naj vi {e se ku pu ju sa stoj ci za pri pre mu ko la ~a, pa suq i sa la te. Po re ~i ma tr gov ca Ami ra Ho da i la ra zbog na stu pa ju }ih pra zni ka po ve }ao se obim po sla. - Pro da ja ide do bro, jer su mu {te ri je po la ko po ~e le da se pri pre ma ju za pro sla ve ko je nam do la ze. Ku pu je se za Sve tog Ni ko lu, ali ne ko uzi ma i za no vo go di {we pra zni ke. Zbog po sta ma lo vi {e se pro da je pa suq, do bro idu i ora si za po sne ko la ~e, a ce nu sam sni zio za 100 di na ra, pa imam vi {e mu {te ri ja od osta lih- ka `e Ho da i lar.

Ki lo gram pa su qa na pi ja ci se mo `e ku pi ti po ce ni od 350 do 600 di na ra, krom pir i cr ni luk sta ju 40, a gla vi ca be log lu ka je 20 di na ra. Ve za ze le ni ko {ta 40 di na ra, ki lo gram ku pu sa je 30, a kar fi o la 100 di na ra. [to se ti ~e vo }a ja bu ke s mo gu ku pi ti za 35 di n a r a, ko l i k o ko { ta j u naj jef ti ni je. Ba na ne su od 65 do 85 di na ra, man da ri ne 85, a na ran xe 80. Ki lo gram kru {a ka sta je od 160 do 200 di na ra, a gro `|e je 200. Sla do ku sci, ko ji vo le da pri pre ma ju ko la ~e, na pi ja ci mo gu pro na }i bo ga tu po nu du ko {tu wa vog i su {e nog vo }a. Za ki lo gram ora ha tr gov ci tra `e 900 di na ra, le {nik je 1.000, a 100 gra ma ba de ma je 95 di na ra. Za 100 gra ma su vih kaj si ja do ma }i ce }e mo ra ti da iz dvo je 70 di na ra, gro `|e je od 40 do 60, a bru sni ca 80 di na ra. Ki lo gram su vih {qi va ko {ta 200, a smo kve su 220 di na ra. @e le bom bo ne sta ju 35, a ko kos 20 di na ra za 100 gra ma. N. R.

Predstava „Izgubqeni cirkus”

O delima Slobodana [ijana

Pred sta va “Iz gu bqe ni cir kus” od i gra }e se da nas u Osnov noj {ko li „Pe te fi [an dor”, Uli ca Bo re Pro da no vi }a 15a, u 17 ~a so va. Ova pred sta va je deo De cem bar skih pro gra ma Zma je vih de ~i jih iga ra, a pri pre mi li su je i re a li zu ju de ca iz Svra ti {ta, za jed no sa glum ci ma Kre a tiv nog po go na. J. L.

Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be “Slo bo dan [i jan: Mo ra }u da skre nem! Vi zu el ni eks pe ri men ti, 1960-2012.” odr `a }e se da nas u 13 sa ti u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. O po stav ci, ko ja }e mo }i da se po gle da do pet ka 28. de cem bra, go vo ri }e Ste van Vu ko vi} i Ne boj {a Mi len ko vi}. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Svetski, a na{ taksi Tak si od @e le zni~ ke sta ni ce do Naj lo na 400 din. Svet ski, a na{ tak si. 062/2630... * * * Qu di ovo je kla si~ na pqa~ ka.”î sto }i” pla }a ti 2.000 za ke si cu sme }a {to ba cam sva ki tre }i dan. Re a guj te. 060/6700... * * * Ni su svi pred u zet ni ci ima li sre }e da im se ce na iz no {e wa sme }a po ve }a sa mo 30 od sto, jer su mno gi ma po ve }a li 100 po sto, pa ne znam da li smo mi lu di ili oni u „î sto }i“ ne zna ju ma te ma ti ku, na na {u {te tu. 064/1127... * * * Mo lim vas ne ka mi ne ko od go vo ri za {to ne ma do pu na MTS na 99 od sto me sta u gra du! Ver na ~i ta teq ka! 069/1132... * * * Tr `ni ca ni je o~i sti la pro daj na me sta, a zna ju da tra è 900 din za dva kva dra ta. 062/2630... * * * Da li je mo gu }e da u Bo si le gra du rad no spo sob ni ko ri sni ci so ci jal ne po mo }i mo ra ju da ~i ste uli ce od sne ga? 065/9137... * * * V.d. di rek to ri Vla di mir Je li}, Dra gan Bo ì}, To mi slav

Bo kan i ko jo{ (?) na na red noj sed ni ci Skup {ti ne gra da pod no se - ostav ke! Pa {ta su oni mi sli li, da u po vla {}e nim fo te qa ma cu ri med i mle ko?! Ko }e se jo{ ugle da ti na wih? Da li }e mo `da i gra do na ~el nik?! 063/5230... * * * Da li zna te za {to vla da be la ku ga u Sr bi ji? Evo sa mo je dan od raz l o g a. Zdrav s te n a usta no va u @a bqu ne ma vak ci na za na {e be be ve} nas {a qu kod pri vat ni ka gde vak ci na ko {ta 3.000 din. Ako su ti qu di ne s po s ob n i da oba v qa j u svoj po sao ne ka se sklo ne i ne ka pu ste po {ten svet da ra di ka ko tre ba. 062/9674... * * * Na slov: „Kad de ca po sta nu dr `av na bri ga”, a pro baj te da usvo ji te de te, po seb no ako ni -

ste u bra~ noj za jed ni ci, pa to je „ne m o g u } a mi s i j a”. Osta vqe na de ca na ve tro me ti ni ko zna ka kve sud bi ne, ne ret ko za vr {a va ju kao so ci jal ni slu ~a je vi, al ko ho li ~a ri, nar ko ma ni... Ne ka se mi sa mo dr `i mo za ko na i pro pi sa EU... 069/7033... * * * Voj vo di na je po sto ja la, po sto ji i po sto ja }e. Po la ve ka i fr taq `i vim u woj i ni sam Sr bi jan ka, ve} Srp ki wa. 063/7611...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

AM BI CI O ZNI PLA NO VI „NO VO SAD SKE TO PLA NE” ZA 2013.

Pod mla |u ju i pro {i ru ju vre lo vod Pla no vi JKP „No vo sad ska to pla na„ za sle de }u go di nu su vr lo am bi ci o zni. Ka ko ka `u u ovom pred u ze }u, u skla du sa in ve sti ci -

o nim pla nom, kao i fi nan sij skom si tu a ci jom, u 2013. go di ni pla ni ra se za me na naj kri ti~ ni jih de lo va vre lo vod ne mre `e, po -

Bi}e obnovqeno oko se dam ki lo me ta ra mre `e

Fo to: F. Ba ki}

seb no na lo ka ci ja ma gde je ra ni je za be le èn naj ve }i broj ha va ri ja. O~e ku je se pod mla |i va we oko se dam ki lo me ta ra mre è u Uli ci Va se Sta ji }a, od @e le zni~ ke do Mi le ta Jak {i }a i od Pa vla Si mi }a do zgar de su da, po tom u Pod go ri~ koj uli ci, u blo ku Pu {ki no ve i Bu le va ra ca ra La za ra, u Uli ci Alek se [an ti }a, deo vre lo vo da u Uli ci Jo va na \or |e vi }a, ogra na ka za Ban ski pro laz, de la vre lo vo da u Uli ci Ste va na Bra no va~ kog, kao i Bu le va ru Ja {e To mi }a, od ras kr sni ce sa Bu le va rom Ja {e To mi }a do ogran ka za auto bu sku sta ni cu. U pla nu je pri kqu ~e we oko de set no vih obje ka ta na da qin ski si stem gre ja wa, kao i pro {i re we vre lo vod ne mre è. Sa mo u pret hod nih go di nu da na broj ko ri sni ka je uve }an za dve hi qa de. Na sta vi }e se, ka ko ka ù u To pla -

ni, auto ma ti za ci ja to plot nih pod sta ni ca ka ko bi se omo gu }io da qin ski nad zor i upra vqa we, ali i sma we we gu bit ka to plot ne ener gi je. U na red nom pe ri o du „No vo sad sku to pla nu” o~e ku je i pri me na no vog si ste ma ob ra ~u na i na pla te pre ma po tro {wi. Po usva ja wu pra te }e do ku men ta ci je, for mal no – prav no }e se uskla di ti ak tiv no sti unu tar nad le `nih sek to ra pred u ze }a. No vo sa |a ni ta ko mo gu da o~e ku ju niz ak ci ja i kam pa wa kroz ko je }e bi ti in for mi sa ni o no vom si ste mu ob ra ~u na i na pla te, kao i zna ~a ju izo la ci je obje ka ta, jer pre la zak na no vi na ~in ob ra ~u na gre ja wa zah te va ozbiq ne pri pre me za we go vu pri me nu, ka ko Gra da, ta ko i To pla ne i su gra |a na. B. Mar ko vi}

APLI KA CI JA „NA [A PA TRO LA”

Uz po mo} te le fo na iz be ga va ju sa o bra }aj ce Bli ca we fa ro vi ma, kao znak vo za ~i ma da idu u su sret po li cij skoj pa tro li, po stao za sta re li na ~in upo zo re wa. Na i me, na in ter ne tu se po tup no bes plat no mo `e ski nu ti apli ka ci ja za an droid mo bil ne te le fo ne „Na {a pa tro la” ko ja ve o ma po u- zda no i de taq no ot ki va na ko jim se me sti ma u gra du na la ze po li cij ske pa tro le. Osno va pro gra ma je Gugl ma pa gde ko ri sni ci ka da vi de pri pad ni ka sa o bra }aj ne po li ci je ucr ta va ju ta~ ke upo zo re wa za dru ge u~e sni ke sa o bra }a ja. - Da bi ko ri stio pro gram, pr vo mo ra{ bi ti re gi stro van. Po tom sva ki ko ri snik ima svo je bo do ve, ko li ko da je is kre ne in for ma ci je. Ta ko se po ve }a va po u zda nost sa mog pro gra ma. Re ci mo, ja pro |em, vi dim po li ci ju i to uku cam u pro gram. Ako po sle me ne tu in for ma ci ju po tvr di jo{ ne ko li ko qu di, me ni po u zda nost ra ste - ob ja {wa va ko ri snik ovog pro gra ma Vo ji -

slav Ko sti}. Ako je apli ka ci ja stal no ukqu ~e na ona zvu~ nim alar mom oba ve {ta va da se u kru gu od 1.200 me ta ra na la zi po li -

Ali ka ci ja „Na {a pa tro la”

ci ja. Kli kom na sva ku pri ja vqe nu pa tro lu mo gu se do bi ti i pro {i re ne in for ma ci je o ve ro vat no }i da se pa tro la za i sta tu na la zi, kao i ko ju je i ka da pr vi i po sled wi pri ja vio. A pa tro le se mo gu pri ja vqi va ti, po tvr |i va ti ili ne gi ra ti sa mo u kru gu od 1200 me ta ra od tre nut ne lo ka ci je gde se ~o vek na la zi. Na kon sat vre me na, Pro na la ze sa o bra }aj ce u krugu dg 50 ki lo me ta ra ako ni ko ne po tvr |u je in for ma ci ju o pri sut no sti ken dom. Ka ko ka `e pro gram bi po li ci je, we na po u zda nost vre - mo gao da se una pre di i ucr ta va me nom po la ko opa da. - Apli ka - wem po li cij skih ra da ra. Za sa ci ja ti ne }e po mo }i je di no ako da, pri ka za ne su sa mo pri ja vqe pr vi na le ti{ na po li ci ju - ka - ne pa tro le u kru gu od 50 ki lo me `e Ko sti}. ta ra od tre nut ne lo ka ci je gde se Pre no se }i svo je is ku stvo, na - ~o vek na la zi, a pre ma Ko sti }e vo di da je apli ka ci ja ve o ma ko - vim re ~i ma, apli ka ci ja naj bo qe ri sna, a naj vi {e se ko ri sti vi - ra di u Be o gra du. A. La tas U O[ „MI RO SLAV AN TI]”

CE NOV NIK „LI SJA” DO PU WEN NO VOM TA RI FOM

Za pre pis grob nog me sta 5.000 di na ra Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Li sje”od ok to bra u svoj ce nov nik uve lo je no vu stav ku - 5.000 di na ra za ob ra du po da ta ka na po se ban zah tev gra |a na ra di pre no sa pra va ko ri {}e wa grob nog me sta, s jed nog li ca na dru go, {to pred sta vqa no vi nu u ra du sa stran ka ma ovog po greb nog pred u ze }a. Ce nov nik po seb nih po greb nih uslu ga je do neo Uprav ni od bor pred u ze }a jo{ u ju nu pro {le go di ne, ka da je uve de na i ova na kna da. Me |u tim , po greb ni ci su tek sa da po ~e la da je pri me wu ju zbog ve li kog in te re so va we gra |a na, da pra vo ko ri sni ka grob nog me sta pre ne su na dru gog. Ka `u da su iz nos od 5.000 di na ra une li da bi sma wi li pri ti sak gra |a na i olak {a li prav noj slu `bi, jer po sao pre no sa zah te va pre gled obim ne do ku men ta ci je. Grad sko gro bqe iz gra |e no je jo{ 1974. go di ne, pa je mno gim po ro di ca ma is te kao za kup grob nog me sta. Gra |a ni se, ka ko na vo de iz „Li sja”, ja vqa ju pred u ze }u po sle

Fo to: F. Ba ki}

is te ka 30 go di na za ku pa grob ni ce ili ka se te za po hra wi va we ur ne u na me ri da i da qe ko ri ste isto grob no me sto. - Po ro di ca po sle is te ka za ku pa grob ni ce da bi za dr `a la grob ni cu gde im po ~i va ju pre ci, pod no si zah tev „Li sju” da grob no me sto i da qe osta ne u svo ji ni fa mi li je i on da pod no si lac zah te va skla pa ugo vo ra sa „Li sjem”. Do ku men ta ci ju pre gle da po seb na ko mi si ja

[ta sve pla }a mo Ob no va na kna de za ko ri {}e we i odr à va we gro bqa se pla }a go di {we i iz no si od 1.130 di na ra.Ta ista na kna da ali za grob ni cu sa jed nim kov ~e gom ko {ta 1.660 di na ra, a za dva kov ~e ga 2.170 di na ra. Ob no va na kna de za ko ri {}e we i odr à va we gro bqa za go di nu da na ka se te za dve ur ne je 780 din ra. Ovaj no vac „Li sje” ko ri sti za odr à va we sta za, ogra da, ka pi je, ~e sme... a dru gi deo nov ca za odr à va we ze le ni la na gro bqi ma. Iz nos od 5.000 di na ra je je di ni tro {ak ko je po ro di ce pla }a ju ra di sre |i va wa ad mi ni stra ci je. Osta le uslu ge u ce nov ni ku po seb nih uslu ga se od no se na tro {ko ve pri sa hra wi va wu. To su da kle iz da ci, ko je po ro di ca pla }a jed nom.

pred u ze }a ko ja kon tro li {e pa pi re kod nad le `nih or ga na i su da, odo bra va i od lu ~u je o pra vu za ku pa i pra vu ko ri {}e wa. Upra vo na kna da za tro {ko ve ob ra de tih po da ta ka i rad ko mi si je ko ja je for mi ra na ko {ta ju 5.000 di na ra - ob ja {wa va ju u „Li sju„. Da bi po je di nac do bio sta tus ko ri sni ka grob nog me sta, grob ni ce, ure |e ne par ce le i ka se te, pr vo tre ba da pod ne se zah te va pra voj slu `bi „Li sja” i da do ka `e da je na sled nik grob nog me sta. To se do ka zu je iz vo di ma iz kwi ga umri lih i ro |e snih, i ove re nom iz ja vom even tu al no prav nih na sled ni ka, da su sa gla si da po je di nac po ~i va na od re |e noj par ce li- grob nim me stu. U „Li sju” skre }e pa `wu da pre nos sta tu sa ko ri sni ka grob nog me sta ni je isto {to i na kna da za odr `a va we i ko ri {}e we gro bqa. To su, pod vla ~e, raz li ~i te ka te go ri je u ce nov ni ku uslu ga. Z. De li}

Do na tor sko ve ~e

Osnov na {ko la „Mi ro slav An ti}” iz Fu to ga, do bi la je no vac od Fon da ci je Ana i Vla de Di vac, i po vo dom to ga u pe tak or ga ni zu ju u 17 sa ti do na tor sko ve ~e, u okvi ru tra di ci o nal nog No vo go di {weg {kol skog va {a ra. - Na {a {ko la u~e stvo va la je na kon kur su - Stvar no va `na ide ja, Fon da ci je Ana i Vla de Di vac. Od 88 ide ja pri ja vqe nih na kon kurs, na {a ide ja, pod na zi vom „Lak {e |a~ ke tor be”, u{la je u iz bor 15 naj bo qih - ka `e se u sa o {te wu {ko le„Mi ro slav An ti}”. Q. Na.

utorak18.decembar2012.

„SO LI DAR NOST” @E LI U SO CI JAL NO-EKO NOM SKI SA VET

Za Sa vet po treb no 14.000 ~la no va? Sin di kat „So li dar nost” zah te va da u~e stvu je u ra du So ci jal no - eko nom skog sa ve ta gra da (SES) a pet hi qa da ~la no va mi slim da je do vo qan ar gu ment da sed ne mo sa pred stav ni ci ma po slo da va ca za isti sto, iz ja vio je je dan od li de ra „So li dar no sti”, i osni va~ ovog sin di ka ta Mi {a Sta ro vi}. On ka è da Grad sko ve }e Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da zlo u po tre bqa va rad SES-a ta ko {to na me }e sa mo vo qu pri od re |i va wu sin di kal nih pred stav ni ka u SES No vog Sa da. - Tra ì mo da nam se do sta vi tekst spo ra zu ma o osni va wu SES-a za No vi Sad, {to Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da ne }e, a to je jav ni do ku ment. Ne ma ga ~ak ni na saj tu gra da - ka zao je Sta ro vi}. Pred vod nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sind ka ta No vog Sa da Dra go \o ki} od go va ra da „So li dar nost„ mo è da u~e stvu je u ra du SES-a, tek ka da do bi je re pre ze ta tiv nost ko ju utvr |u je Mi ni star stvo ra da. - U No vom Sa du je po me nu to Mi ni star sto pri zna lo sa mo re pre zen ta tiv nost „sa mo stal ci ma„, jer re gu la ti va Za ko na o

SES-u pro pi su je da se re pre zen ta tiv nost do bi ja na osno vu de set od sto pri stup ni ca od ukup nog bro ja za po sle nih na pod ru~ ju gra da - is ti ~e \o ki}. U pri me ru No vog Sa da, ka è, sin di ka ti ma tre ba vi {e od 14.000 rad ni~ kih ~lan skih kwi ì ca, jer se vo di da na{ grad ima 142.000 za po sle nih. I spo ra zum o osno va wu SES-a za No vi Sad pra ti re gu la ti vu za ko na o SES-u , u po gle du re pre ze ta tiv no sti - do da je \o ki}. SES ima de vet ~la no va, po tri pred stav ni ka iz Gra da, Uni je po slo da va ca i iz sin di ka ta. U do sa da {wem ra du SES-a u No vom Sa du iz re da sin di ka ta u~e stvo vao je osim dva pre stav ni ka iz Sa mo stal nog sin di ka ta i pred stav nik Kon fe de ra ci je sa ve za slo bod nih sin di ka ta, ko ji ni je re pre zen ta ti van u gra du. \o ki}, ka è da je ~lan stvo pred stav ni ka iz Kon fe de ra ci je bi la do bra vo qa Sa mo stal nog sin di ka ta, ali da od no vem bra taj sin di kat ni je vi {e u SES -u, ve} da tri ~la na iz sin di ka ta ~i ne sa mo pred stav ni ci Sa mo stal nog, re pre ze ta tiv nog sin di ka ta. Z. De li}

LE KA RI UPO ZO RA VA JU

Pe tar de {to da qe od de ce Zvuk pe tar di, ~i ja puc wa va iz da na u dan po sta je sve u~e sta li ja pod se }a da se bli è se no vo go di {wi i bo ì} ni pra zni ci. Zbog to ga le ka ri Do ma zdra vqa „No vi Sad” ape lu ju na ro di te qe da ne do zvo qa va ju de ci ba ca we pe tar di i dru gih eks plo ziv nih na pra va, kao i da na red nih da na, po go to vo oko No ve go di ne i Bo ì }a, stro go kon tor li {u de ~i je xe po ve i tor be.

- ope ko ti na po ko `i, na ro ~i to na ru ka ma, od no sno pr sti ma. Mo gu }e su i ra ne na eks tre mi te ti ma, li cu, pa i o~i ma. Ni su ret ke ni tra u- mat s ke am p u t a c i j e pr s ti j u ru k u i ozbiq n i j e po v re d e o~i ju i po vre de li ca, pa je po treb na hi rur {ka in ter ven ci ja. Le ka ri uka zu ju da de c a i sa m a pra v e opa s ne eks plo ziv ne na pra ve. To su raz n e bo c e ili sta k le n i

Ka zne do mi lion di na ra U Sr bi ji je do zvo qe na le gal na pro da ja pi ro teh ni ke, ali se jav na upo tre ba, kao i pro da ja bez po seb nih kon tro la is prav no sti, ka `wa va. Zbog neo vla {}e nog pro da va wa pe tar di in spek to ri mo gu da pod ne su zah tev su di ji za pre kr {a je. On mo è iz re }i ka znu u ra spo nu od 50.000 do mi lion di na ra za prav no, od 2.500 do 75.000 di na ra za od go vor no i fi zi~ ko li ce i od 5.000 do 250.000 di na ra za pred u zet ni ka. Le ka ri ape lu ju i na vla sni ke tr go vi na i pi ja~ nih te zgi da ne na ba vqa ju pe tar de i sli~ ne eks plo ziv ne na pra ve ili da ih ba rem ne pro da ju de ci. Ne smo tre no {}u se mo è do go di ti da iz be za zle nih de ~i jih iga ra na sta nu te è po vre de ko je }e ih pra ti ti kroz ~i tav ì vot. Iz no v o s ad s kog Do m a zdra vqa upo zo ra va ju da po vre de mo gu bi ti ra zno li ke, od be za zle nih - lak {eg ste pe na ope ko ti na, ogre bo ti na, raz de ro ti na, do ozbiq ni jih

pred me ti u ko je ma li {a ni uba cu ju eks plo ziv i on da ih ak ti vi ra ju na ne koj raz da qi ni, ali pri li kom ras pr ska va wa mo gu bi ti po vre |e ni ka ko de te ko je je ba ci lo na pra vu, ta ko i svi one ko ji su se za te kli u ne po sred noj bli zi ni. Upo z o r a v a j u da po v re d e na sta le pe tar da ma mo gu do ve sti do ope ko ti na ka pa ka i spo qa {wih de lo va oka: ve `wa ~e i ro `wa ~e. Ta ko |e, mo ` e do } i do pri s u s tva stra nog te la u oku. Q. Na to {e vi}

VESTI Bez stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti re sto r a n i “Po g led”, “Gra ~ ak”, ED “No vi Sad” na Ri bar skom ostr vu, Ve sla~ ki klub “Da nu bij us” i vi kend na se qe na Ri bar skom ostr vu; od 8 do 13 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Kli sa. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti Bog da na Ga vri lo vi }a od 1 do 23 i od 2 do 34. Ko viq: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

Pr o mo ci ja de la „Dnev nik iz In di je” Kwi ga “Dnev nik iz In di je” auto ra Sve to za ra Pe tro vi }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 sa ti u Klu bu “Tri bi na mla dih”

u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Go vo ri }e Ni ko la Gr di ni}, Go ra na Ra i ~e vi} i Rad mi la Gi ki}-Pe tro vi}. N. R.

Iz lo `ba u Mu ze ju Voj vo di ne Iz lo `ba “Sve je sa mo re kla ma” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Auto ri su mu zej ski sa vet ni ci Qu bi ca Oti} i Mir ko Gr li ca, kao i vi {i ku stos isto ri ~ar Ve se lin ka Mar ko vi}. A. Va.

Svet sko bi je na le stu dent skog pla ka ta Iz lo `ba Pe tog svet skog bi je n a l a stu d ent s kog pla k a t a bi }e sve ~a no otvo re na da nas u

12 ~a so va u auli Ma ster cen tra No vo sad skog saj ma. Na bi je na lu }e bi ti pred sta vqe no 100, od 900 pri sti glih ra do va se lek to va nih od stra ne stru~ nog `i ri ja, a ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti za me nik po kra jin skog se kre ta ra za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}. A. Va.

Tru di ca ma pu na pla ta i 2013. Trud ni ce u No vom Sa du }e i sle de }e go di ne do bi ja ti pu nu pla tu dok su na bo lo va wu, sa zna li smo iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka. Grad }e na sta vi ti da bu du }im maj ka ma ko je, dok ~e ka ju pri no vu, od su stvu ju sa po s la, is p la } u j e pre o s ta l ih 35 od sto, ka ko bi do bi ja le za ra du kao da su na po slu. A. Va.

utorak18.decembar2012.

ПРИ ЗНА ЊА „КА ПЕ ТАН МИ ША АНА СТА СИ ЈЕ ВИЋ” ЗА СРЕД ЊИ БА НАТ

Уручено 19 награда ЗРЕЊАНИН: Признања “Капетан Миша Анастасијевић”, која додељују “Медиа Инвент” и Факултет техничких наука из Новог Сада, уручена су јуче, у свечаној сали Скупштине града Зрењанина, добитницима из средњег Баната. Ово је својеврсно вредновање предузетничког стваралаштва, организовано у оквиру пројекта “Пут ка врху”, насталог пре 12 година, а добитницима се додељују плакета и златник са ликом Капетана Мише, уметничко дело академског вајара из Београда Љу би ше Ман чи ћа. Добитници овогодишњег признања су генерални директор компаније “Агрожив” Пре драг Ами жић, директор фабрике “Дрекслмајер” Ми ро Ви до ше вић, помоћник градоначелника Зрењанина Иван Де вић, власница зрењанинског предузећа “Агро – дукат” Та тја на То до ро вић, директор “Кемикал Агросава” радне јединице Зрењанин Ра до ван Бу ла јић и бискуп Зрењанинске бискупије Ла ди слав

Не мет. Признања су добили и чланица Градског већа задужена за културу и друштвене делатности Ду брав ка Бен гин Бу ло ван, председник општине Нови Бечеј Са ша Шу ћу ро вић, власник Земљорадничке задруге “Мркшићеви салаши” Ми лан Мрк шић, декан Техничког факултета “Михајло Пупин” Ми лан Па вло вић, привредник и добротвор из Сутјеске Мар ко Ми ло ше вић, директор “Војводина локал преса” Ср ђан Ву чу ре вић, директорка Образовно културног центра Сечањ Бра ни сла ва Ру дан и директор компаније “ББ Трејд” Дар ко Бје ло глав. На списку награђених су и директор Основне школе “Вељко Ђуричин” из Јарковца Љу бо мир Кри шан, естетски хирург и покрајински посланик Пре драг Ма те јин, новинар агенције Тањуг Ми ло рад Са вић, власник компаније “Раца” Јо ван Ра ца и члан Стонотениског клуба “Банат” Или ја Мај сто ро вић. Ж. Б.

На дар 161 беби пакет

КИКИНДА: Локална самоуправа поклонила је јуче пакете са беби опремом свим родитељима из кикиндске општине, који су добили

бебу у периоду од августа до новембра ове године. У Свечаној сали СО Кикинда уручен је 161 пакет, а присутне је поздравила председник Скупштине општине Кикинда

Ђур ђи на Је рин кић. Родитељима се обратио и члан Општинског већа задужен за социјалну политику Јо ван Ро дић, који је нагласио да ће од наредне године кикидска општина финансијски помоћи паровима који морају на вантелесну оплодњу, како би постали родитељи, без обзира на помоћ државе: -Локална самоуправа исплаћује додатак за првородено дете, а и све незапослене породиље примају тромесечну надокнаду. Новина у новој календарској и буџетској години биће новчана помоћ Општине Кикинда свим паровима који морају А. Ђ. на вантелесну оплодњу.

Пакетићи за све малишане у вртићима

КИКИНДА: Сва деца из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ њих 1.550, добиће наредне седмице бесплатне новогодишње пакетиће са „Банини“ слаткишима. Предшколска установа издвојила је за ову лепу акцију 500 хиљада динара из сопствених средстава. - Фирма АД „Банини“ нам је много помо- Слат ки ши за ра дост гла. Вредност једног пакетића је 490 20. децембра биће у вртићима „Мидинара са ПДВ-ом, међутим фирма ки“ и „Полетарац“ а у петак, 21. де„Банини“ нам је дала 25 посто по- цембра, у вртићима „Плави чупепуста, као и плаћање у више рата - рак“, „Пчелица“ и „Наша радост“. каже директор Предшколске уста- У понедељак, 24. децембра, Деда Мраз стиже у Вртић „Колибри“, а нове Ми лош Пе ја ков. Подела ових пакетића и фотогра- до краја децембра и у друге вртиће. А. Ђ. фисање са Деда Мразом у четвртак,

Систематска и бесплатна дератизација

АПАТИН: Велика систематска акција заштите здравља грађана и њихове имовине од штетних глодара на целој територији општине Апатин почела је јуче. Овај обиман посао поверен је новосадској „Циклонизацији”, а на терену ће свакодневно бити десетак екипа, са по два оперативца. Систематска дератизација биће спроведена у Апатину и свим околним местима, а осим домаћинствима обухватиће и јавне површине, јавне установе и инфраструктуру и бесплатна је. - Користимо модеран биоцидни препарат нове генерације, одложеног деловања - објашњава менаџер за односе са јавношћу „Циклонизације“ Дарио Аћимовић. В. Х.

vOJvOdinA

dnevnik

ПРЕД СТА ВЉЕ НА СЛО БОД НА ЗО НА У ЗРЕ ЊА НИ НУ

Право место за улагаче ЗРЕЊАНИН: Челници града Зрењанина позвали су јуче стране и домаће компаније да инвестирају у овдашњу индустријску зону, наводећи да ће им се улагања вишеструко исплатити. На презентацији уприличеној у Градској кући представљена је Слободна зона у Зрењанину, која по оцени магазина “ФДИ интелиџенс”, специјализованог за директне стране инвеститоре, представља једно од 50 најатрактивнијих места за инвестирање на планети. Основана 2005. године, Слободна зона Зрењанин дуго није успевала да се афирмише и за то време опслуживала је само једну већу фирму - словеначку “Колпу”. Након опремања и отварања две нове индустријске зоне - “Багљаш” и “Ечка - Југоисток”, локална самоуправа је успела да изгура пројекат проширења Слободне зоне са шест, колико је до тада имала, на чак 98 хектара - уз обједињавање све три зоне.

- Ту постоји на стотине расположивих хектара, а на нама је да их попунимо инвеститорима. Зрењанинска Слободна зона је изузетно повољна, имајући у виду близину Новог Сада и Београда – рекао је јуче директор Слободне зоне Бра ни слав Ма ла гур ски и нагласио да препорука новим улагачима могу бити и постојећи инвеститори који су веома задовољни условима пословања у овом граду. Малагурски је додао да се у наредном периоду очекује интензивно јачање и проширење зоне Југоисток Ечка и да је већ најављен долазак неколико нових инвеститора. - Очекујем да за годину - две све локације буду попуњене – истакао је он. Директор Управе за Слободне зоне Србије при Министарству финансија Ми лан Ри стић оценио је да су се проширењем Слободне зоне у Зрењанину отвориле велике могућности, а посебно због то-

га што град годинама уназад има изузетно добру презентацију на свим сајмовима у Европи. - Погодности рада у слободним зонама су те да је увоз и извоз опреме и готових производа ослобођен плаћања царине и ПДВ-а – објаснио је Ристић. О погодностима и уштедама било је речи и на ранијим презентацијама када је наведено да пословањем у Слободној зони трошкови могу да се смање и до 40 одсто. Пример уштеде у пословању – на увоз и извоз робе од милион евра, уштеда на ПДВ-у је 180.000, а у царинским дажбинама 200.000 - укупно 380.000 евра. То је довољно да се плати 80 радника за годину дана. Градоначелник Зрењанина Иван Бо шњак казао је да је овај град надалеко познат као место где су инвеститори пронашли адекватне партнере. Бошњак је додао да се локална самоуправа труди да добар рејтинг побољша у наредном периоду. Ж. Ба ла бан

ПО КРА ЈИ НА И СЛО ВАЧ КА КОМ ПА НИ ЈА ПОТ ПИ САЛЕ МЕ МО РАН ДУМ

За соларну електрану 10 милиона евра

ОЏАЦИ: Председница општине Оџаци Иза бе ла Ше рић и њен заменик Ни ко ла Кри во ку ћа присуствовали су потписивању меморандума о сарадњи Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине и словачке компаније „Грин енерџи“, која је већ дуже време заинтере сована за изградњу електране на соларну енергију јачине пет мегавата. Потписивању Меморандума су присуствовали покрајински секретар На та ша Па ви ће вић Ба јић, генерални директор „Грин енерџија“ То маш Лац ко, вд. директор Фонда

за капитална улагања Не бој ша Ма лен ко вић, као и представници општина Сремска Митровица и Беочин. Поред потписаног меморандума, потписан је и протокол о сарадњи између општина Оџаци, Беочин и Сремска Ми-

тровица, о сарадњи ових општина са компанијом „Грин енерџи“, у којима ће се градити електране. - Почетак радова је предвиђен на пролеће наредне године, уколико Министарство енергетике, развоја и животне средине да позитивно мишљење за изградњу соларне електране. Електровојводина и електромрежа Србије су дали позитивно мишљење за припајање соларне електране на електричну мрежу - рекао је Никола Кривокућа. Предвиђено је 10 милиона евра за ову инвестицију у Оџацима. С. Ми лер

Деда Мразови помоћници за сву децу

КИКИНДА: Чланица Општинског већа Дра га -

на Ду кић и координаторка Канацеларије за младе Би ља на Сто ја но вић посетиле су јуче вртић у Башаиду, у којем је одиграна представа „Деда Мразови помоћници”. Ова представа је дар локалне самоуправе свој деци за новогодишње празнике. -Заједно са младима из позориштанцета „Лане” осмишљена је дечја представа, која ће пропутовати сва села и тако забавити и поздравити децу. Представу ће имати прилику да виде и малишани из кикиндскох вртића, али најпре ће је видети деца која живе на селима, јер су на неки начин она ускраћена за поједине садржаје - рекла је Драгана Дукић. Биљана Стојановић је додала да је инцијатива за представу потекла из ове канцеларије. Улоге у представи „Деда Мразови помоћници” тумаче Алек сан дар Ма ле тин, Алек сан дар Круљ, Ми А. Ђ. лан Ву јић и Јо ва на По пов.

Награда за Туристички водич ОЏАЦИ: Туристичка организација општине Оџаци награђена је на изложби туристичких публикација Србије у Крушевцу, другом наградом за Туристички водич кроз општину Оџаци, у конкуренцији 45 публикација градова и општина, које су штампане у претходне две године. Стручни жири који су сачињавали Дра го слав Го гић (РТС), дизајнер Ра до ван Вуч ко вић, графичар Ми ро слав Ми ла ди но вић и директорка Туристичке организације Крушевца Ма ја Да ни ло вић, доделио је награду Оџачанима, по други пут заредом. Свечаној додели награда присуствовао је и директор Туристичке организације општине Оџаци Вла ди мир Иг ња С. Мл. то вић.

По уч на за ба ва за ма ли ша не

Стратегија и медијска слобода на локалу БЕЧЕЈ: „Медијска стратегија и слобода медија у локалним срединама“ назив је округлог стола који ће се данас у подне одржати у Градској кући Бечеј. У питању је скуп који је био заказан за 12. децембар, али је због лоших временских услова све пролонгирано за данас. Углавном ће бити речи о деловима Стратегије развоја система јавног информисања у Србији до 2016. године који се односе на положај локалних медија и улогу локалних самоуправа у информисању на локалном нивоу. Индиректни повод за данашњи скуп је, подсетимо, најава пред-

седника општине Бечеј мр Ву ка Ра до је ви ћа да ће локална самоуправа на чијем је челу основати своје медије, што је, по оцени Медијске коалицје, у супротности с Медијском стратегијом. И док су на првобитно заказаном скупу требали да присуствују представници свих чланица Медијске коалиције, АНЕМ, Локалпрес, НДНВ, НУНС и УНС, данашњем скупу ће, поред представника ОЕБС, локалне самоуправе и бечејских медија, из Медијске коалиције присуствовати само представници НДНВ и НУНС. В. Ј.

Дани црногорске културе

ВРБАС: Изложбом цртежа академског вајара и сликара из Никшића Пе ка Ник че ви ћа, у Врбасу су отворени други по реду Дани црногорске културе. Ове године вишедневни програм одржан је у Новом Саду и Врбасу, а обележили су га изложбе, филмске пројекције и концерти. Изложбу у Ликовној галерији Културног центра Врбас отворио је амбасадор Црне Горе у Србији Игор Јо во вић. Добродошлицу у име Црногорског културно просвјетног друштва „Никола 1.“ из Врбаса амбасадору Јововићу пожелео је познати сликар Рат ко Шоћ.

Спремност локалне самоуправе да и даље помаже активности Црногорског културно просвјетног друштва „Никола 1.“ у име општине Врбас исказао је и заменик председника Скупштине општине Вељ ко Циц мил. - Мислим да је логично да Скупштина општине Врбас буде подршка и Покровитељи Дана црногорске културе су Амбасада Црне Горе у Републици Србији, Скупштина општине Врбас и Културни Центар Врбас. М. Кк.

VESTI Од Божића до Божића БЕОЧИН: У организацији општине Беочин, културног центра града, туристичке организачије и ФК „Сремац“ одржаће се тадиционална винско-културно забавна манифестација „Од Божића до Божића“. Манифестачија почиње 22. децембра у 12 часова, кувањем вина која ће се бесплатно делити посетиоцима. Припремаће се и гастрономски специјалитети, као што је сремачки паприкаш, пећи ће се кобасице и месо на ћумуру, снаше ће припремати војвођанске штрудле, а биће организовано и такмичење у кувању рибље чорбе. Манифестацију ће пратити пригодан културно-уметнички програм, који ће изводити КУД - ови из Беочина, целог Срема и Новог Сада, Поред њих, музику са простора Војводине изводиће еминентни естрадни уметници, а сваког дана госте ће увесељавати и забављати тамбураски оркестри. Моћи ће да се пробају најбоља вина и ракије из Срема, домаћи колачи, сухомеснати производи, лицидерска срца и бомбоне старих В. Х. бомбонџија.

„Триред риба плива” БЕЧЕЈ: „Триред риба плива“ је наслов књиге Па вла Ма ле ше ва, која ће вечерас од 18 сати бити промовисана у Бечеју, а „триред“ је и најављена. Први пут за 10. децембар, али је све одложено због завејаних путева широм Војводине, други пут за јуче, а онда, ваљда да би било „триред“, све је пролонгирано за данас. Као и претходне две књиге дугогодишњег колеге у Дневнику, „Лили, лили паче моsје мало“ и „Марим ја, нек лају“, и „Триред риба плива“ је свет угледала у издању новосадске издавачке куће „Тиски цвет“, чији ће уредник Си ма Ма тић, уз аутора Павла Малешева, бити један од уводничара вечерашње промоције. Саговорници Бечејцима у галерији „Круг“ биће и Малешеве колеге по разним основама, новинар и публициста Ми ро слав Бо жин, лекторка Ма ја Рај ков и новинарка Ве сна Са вић. В. Ј.

Бисера у Културном центру ПАНЧЕВО: Би се ра Ве ле тан лић ће, у оквиру своје турнеје по Србији, са бендом „Дарквуд Даб“ гостовати и у Панчеву. Концерт ће бити одржан у Културном центру 22. децембра у 20 сати, а карте за концерт су у продаји на благајни КЦ-а, по цени од 600 динара. На дан концерта карте ће се продавати З. Дг. по цени од 800 динара.

dru[tvo

dnevnik

IS TI ^E ROK JAV NOG PO ZI VA ZA DO DE LU SVE TO SAV SKE NA GRA DE

pred lo è ni ima ju i stru~ na dru {tva pro svet nih rad ni ka, za jed ni ce {ko la, auto ri stru~ nih i na u~ nih de la iz obla sti obra zo va wa i vas pi a wa, kao i osta li po je din ci i in sti tu ci je ko je u~e stvu ju u for mal nom i ne for mal nom obra zo va wu i po seb no do pri no se raz vo ju i una pre |e wu pro sve te i afir ma ci ji op {tih i po seb nih stan dar da po stig nu }a od no vi na ra, pre ko me di ja, pri vred nih dru {ta va, or ga ni za ci ja, pa do fon do va, za du `bi na i dru gih. Pred lo zi se do 20. de cem bra mo gu do sta vi ti na adre su Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, 11.000 Be o grad, Ne ma wi na 22-26, s na zna kom „Jav ni po ziv za do de lu Sve to sav ske na gra de za 2012. go di nu”. Pred log za Sve to sav sku na gra du tre ba da sa dr ì obra zlo è we na srp skom je zi ku u {tam pa noj for mi, te do ku men ta ci ju ko jom se do ka zu ju na vo di iz obra zlo è wa, a za fi zi~ ka li ca po treb na je i pro fe si o nal na bi o gra fi ja. D. D.

MI NI STAR ST VA KA SNE SA USVA JA WEM PRO TO KO LA ZA ZA [TI TU @E NA

Na si qe je pro blem ce log dru {tva Mi ni star stva prav de, unu tra {wih po slo va i ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke ni su u ro ku od go di nu da na, ko ji je is te kao 24. no vem bra, do ne le svo je po seb ne pro to ko le o po stu pa wu u slu ~a je vi ma na si qa nad `e na ma u po ro di ci i u part ner skim od no si ma. Na i me, ova mi ni star stva, kao i mi ni star stva zdra vqa ko ji je svoj deo ura dio, su ima la oba ve ze da se pri la go de Op {tem pro to ko lu o po stu pa wu i sa rad wi usta no va, or ga na i or ga ni za ci ja u si tu a ci ja ma na si qa nad `e na ma u po ro di ci, a do no {e we po seb nih pro to ko la pred u slov je me |u sek tor ske sa rad we u spro vo |e wu za -

dru gim gra |a ni ma ostva ri le pra vo na pri stup in sti tu ci ja ma, prav di i de lo tvor nim sred stvi ma za {ti ti le svo ja pra va, pre sve ga pra vo na ì vot. Mi ni star stvo zdra vqa je di no je do ne lo svoj pro to kol i do sta vi lo ga svim zdrav stve nim usta no va ma ra di spro vo |e wa u sva ko dnev nom or di ni ra wu le ka ra. U pre po ru ci za {tit ni ka gra |a na pod se }a se da na si qe u po ro di ci ni je, i ni ka ko ne mo è bi ti, sa mo pri vat ni ve} pre sve ga jav ni pro blem ko ji tre ba da re {a va dr à va i we ni or ga ni. Uko li ko to dr à va ne ~i ni zna ~i da ga pre }ut no odo bra va. Zbog to ga je neo p -

US PEO ^E TVR TI TEN DER ZA UKQU ^I VA WE PRI VAT NIH KLI NI KA U VAN TE LE SNU OPLOD WU

[an sa za be bu za 450 pa ro va

Pred lo zi do ~e tvrt ka Vas pit no-obra zov ne usta no ve, stru kov na udru `e wa pro svet nih rad ni ka, obra zov no na u~ ne in sti tu ci je, uni ver zi te ti i dru ga prav na i fi zi~ ka li ca do ~e tvrt ka mo gu Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja do sta vi ti svo je pred lo ge kan di da ta za ovo go di {we Sve to sav ske na gra de. Sve to sav ska na gra da i ove go di ne do de li }e se za po seb ne re zul ta te i do pri no se raz vo ju i una pre |e wu vas pit no obra zov ne prak se i raz vo ju na u~ nih do stig nu }a u obla sti obra zo va wa i vas pi ta wa uz Re pu bli ci Sr bi ji. Za ovu na gra du mo gu bi ti pred lo `e ni u~e ni ci osnov nih i sred wih {ko la, stu den ti post di plom ci i dok to ran ti, za po sle ni u pred {kol skim usta no va ma, osnov nim i sred wim {ko la ma, {ko la ma sa do mo vi ma u~e ni ka i u vi so ko {kol skim usta no va ma. Po red po je di na ca za na gra du mo gu da kon ku ri {u i pred {kol ske usta no ve, osnov ne i sred we {ko le, {ko le sa do mo vi ma u~e ni ka i vi so ko {kol ske usta no ve. Ta ko |e, pra vo da bu du

utorak18.decembar2012.

Ten der za ukqu ~i va we pri vat nih kli ni ka u po stu pak van te le sne oplod we o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, po sle tri ne u spe la po ku {a ja, ovaj put je uspe {no okon ~an. Po re ~i ma pi-ara Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Sa we Mi ro sa vqe vi}, ovih da na }e bi ti pot pi san ugo vor Fon da sa Kon zor ci ju mom pri vat nih kli ni ka. Na me, ovaj put na ten de ru su na stu pi le udru `e nih osam

cin ski pot po mog nu tu oplod wu ura di ti o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, ali ka ko ka `u u Fon du, uko li ko se uka `e po tre ba za ve }im bro jem pa ro va, u sa rad wi sa Mi ni star stvom zdra vqa i In sti tu tom za jav no zdra vqe „Ba tut” ras pi sa }e se nov ten der. Ka da }e pr vi pa ci jen ti kre nu ti sa pro ce som van te le sne oplod we od re di }e sa me zdrav stve ne usta no ve ko je od lu ~u ju o da tu mu pri je ma pa ci je na ta.

U Srbiji svaki sedmi bra~ni par ima problema sa sterilitetom, a stru~waci ukazuju da je procenat uspe{nosti metode vantelesne oplodwe 23 odsto u zdravstvenim ustanovama cele Srbije pri vat nih kli ni ka me |u ko ji ma je i „Pe ri na tal” iz No vog Sa da, a ko ji je na pre hod nim jav nim po zi vi ma na stu pio sa mo stal no. Ten der je ras pi san za 450 pa ro va ko ji ~e ka ju na van te le snu oplod wu, a vred nost na bav ke je 111 mi li o na i 600 hi qa da di na ra. Za ovaj jav ni po ziv ovo je ko na ~an broj pa ro va ko ji }e me di -

U Sr bi ji na van te le snu oplod wu ~e ka vi {e od 600 pa ro va. Ukqu ~i va wem pri vat nih kli ni ka u ovaj vid le ~e wa ste ri li te ta, po red dr `av nih usta no va u ko ji ma se ovaj po stu pak ra di, o~e ku je se da }e svi pa ro vi mo }i da ura de van te le snu oplod wu. Na i me, na spi sku je tre nut no oko 320 pa ro va ko ji ~e ka ju na

van te le snu oplod wu u pri vat nim usta no va ma, a go to vo isto to li ko pa ro va je upu }e no u dr àv ne usta no ve ka ko bi bi li pri pre mqe ni za taj po stu pak u sle de }oj go di ni. Ka ko bi se kra }e ~e ka lo, u plan mre è zdrav stve nih usta no va u ko ji ma se ra di pot po mog nu ta oplod wa ne dav no je ukqu ~e na i dr àv na zdrav stve na usta no va u Va qe vu. U Sr bi ji sva ki sed mi bra~ ni par ima pro ble ma sa ste ri li te tom, a stru~ wa ci uka zu ju da je pro ce nat uspe {no sti me to de van te le sne oplod we 23 od sto u zdrav stve nim usta no va ma na ni vou ce le Sr bi je, {to je pri bli àn re zul tat ko ji se po sti è i u zdrav stve nim usta no va ma u dru gim ze mqa ma. Na pro ces van te le sne oplod we od 2006. go di ne

upu }e no je oko 7.000 pa ro va. RF ZO fi nan si ra dva po ku {a ja. J. Bar bu zan

U KU HI WI BIV [E KA SAR NE „BA GRE MA RA” U BA^ KOJ PA LAN CI DNEV NO SPRE ME 2.000 OBRO KA ZA 800 MA LI [A NA

Od no ve go di ne bi }e i vi {e Biv {a voj na ka sar na „Ba gre ma ra“ na pe ri fe ri ji Ba~ ke Pa lan ke od stra ne lo kal ne sa mo u pra ve svo je vre me no je adap ti ra na za po tre be or ga ni zo va wa i sme {ta ja u~e sni ka Sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, a po tom je re no vi ra na ve li ka ku hi wa da ta na ko ri {}e we ov da {woj Pre do {kol skoj usta no vi „Mla dost“. U ne ko li ko vr ti }a ove usta no ve dnev no bo ra vi oko 800 ma li {a na, a za wih je to kom da na po treb no spre mi ti do ru ~ak, ru ~ak i u`i nu. - Uz ma {i ne i opre mu ko ju smo za te kli do da li smo i sve {to je neo p hod no iz na {e ra ni je ku hi we, pa sa da ku hi wa u „Ba gre ma ri“ ra di bez pro ble ma – is ti ~e Ve sna Jo vic ki, di rek tor ka PU „Mla dost“. - Na {ih pet ku va ri ca sti `e da to kom da na pri re mi

do voq no kva li tet nih obro ka za na {e ma li {a ne. Uz po mo} lo kal ne sa mo u pra ve, na bav kom na men skog vo zi la, re {i li smo i pro blem tran spor ta hra ne od „Ba gre ma re“ do vr ti }a. U Pa lan ci is ti ~u da je po sle iz me ne Sta tu ta PU „Mla dost“ upu }en zah tev nad le `nom se kre ta ri ja tu Vla de AP Voj vo di ne za odo bra va we pro {i re wa de lat no sti. Ta ko bi se u „Ba gre ma ri“ omo gu }i lo pri pre ma we hra ne i pru `a we uslu ga i dru gi ma. In te re so va we su po ka za le ov da {ne {ko le, pri vat ni vr ti }i, Cen tar za di ja li zu ba~ ko pa la na~ kog Do ma zdra vqa... O~e ku ju ov de da bi sa pri pre ma wem ve }e ko li ~i ne hra ne mo gli da kre nu od No ve go di ne, a do ta da }e se re or ga ni zo va ti i za po sli ti no ve rad ni ke. M. Suyum

HU MA NI TAR NA AK CI JA U NO VOM BE ^E JU

Pro da jom sli ka po ma `u po ro di li {tu

{ti te `e na od na si qa. Sva ko da qe od la ga wa ure |i va wa efi ka sne me |u sek tor ske sa rad we, sma tra za {tit nik gra |a na, po red to ga {to je pri mer lo {eg ad mi ni stra tiv nog po stu pa wa, uma wu je efi ka snost spro vo |e wa me ra za {ti te kao na ~i na pre ven ci je `e na od na si qa u po ro di ci.

hod no da ova mi ni star stva ura de ono {to u pro te klih go di nu da na ni su ka ko bi se è na ma po mog no dok jo{ ni je ka sno. Za {tit nik gra |a na kao pri mer do bre prak se is ti ~e pro to kol Mi ni str stva zdra vqa ko ji sa dr ì upit nik ko ji po ma è le ka ru da po sta vqa wem pi ta wa na ve de `r tvu da ot kri je

Po seb na za {ti ta za è ne na se lu Za {tit nik gra |a na pod se }a mi ni star stva da pri li kom do no {e wa po seb nih pro to ko la po seb no tre ba vo di ti ra ~u na da pro pi sa ne me re za {ti te bu du pri me wi ve, de lo tvo re ne za è ne u ru ral nim sre di na ma, sta ri je è ne, è ne sa in va li di te tom, Rom ki we, mi grant ki we i dru ge è ne ko je su vi {e stru ko mar gi na li zo va ne. Za {tit nik gra |a na pre po ru ~io je ovim mi ni star stvi ma da bez od la ga wa usvo je po seb ne sek tor ske pro to ko le o po stu pa wu u slu ~a je vi ma na si qa nad è na ma i u wi ma de taq ni je raz ra de in ter ne po stup ke unu tar sva kog po je di nog si ste ma. Po red to ga ima ju oba ve zu da ob u ~e za po sle ne za pri me nu pro to ko la i obez be de dru ge stru~ ne i teh ni~ ke uslo ve ka ko bi è ne `r tve na si qa ne sme ta no i rav no prav no sa

da tr pi na si qe od no sno da pre po zna simp to me ko ji }e po ka za ti da je pa ci jent ki wa ko joj se pru à zdrav stve na za {ti ta iz lo è na na si qu i da joj po mog ne oba ve {ta va wem dru gog or ga na o osno va ma sum we. Na kra ju tre ba pod se ti ti da su mno ge ubi je ne è ne ove go di ne tra ì le po mo} od dr àv nih usta no va ali ih ni su do bi le na ade kva tan na ~in. Q. Ma le {e vi}

Op {ti na No vi Be ~ej jo{ jed nom hu ma ni tar nom ak ci jom pri kqu ~i la se kam pa wi “Bit ka za be be” ~i ji je ciq pri ku pqa we sred sta va za ku po vi nu opre me po ro di li {ti ma u Sr bi ji. Da nas }e, u 17 ~a so va, u ku }i \u re Jak {i }a u Be o gra du, bi ti odr `a na auk ci ja sli ka na sta lih to kom Ti ske aka de mi je akva re la u No vom Be ~e ju. Na pro da ju }e bi ti po nu |e na de la

Ja no {a Me sa ro {a, Ti va da ra Ko {u ta, Mi lo ra da Ma ra vi }a, \or |a Si mi }a i osta lih. No vac pri ku pqen na ovaj na ~in bi }e utro {en za na bav ku de la opre me za po ro |aj no ode qe we zre wa nin ske Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}”. Uko li ko pri ku pqe na su ma ne bu de do voq na, op {ti na }e obez be di ti osta tak nov ca ka ko bi se ku pio neo p hod ni deo

opre me za zre wa nin sko po ro di li {te. No vo be ~ej ci su od ra ni je po zna ti po svo jim in ve tiv nim, du ho vi tim i do bro or ga ni zo va nim ak ci ja ma. Ta ko je pr vi deo hu ma ni tar ne ak ci je, u sa rad wi sa Fon dom “Bit ka za be be”, upri li ~en le tos, za vre me tra ja wa tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je “Ve li ko go spo jin ski da ni”. U na da le ko po zna tom he -

pe nin gu “Ga |a we pred sed ni ka op {ti ne” svi po se ti o ci no vo be ~ej ske fe {te ima li su pri li ku da ku pe ba lo ne pu we ne vo dom i wi ma ga |a ju pr vog ~o ve ka op {ti ne Sa {u [u }u ro vi }a, ali i re pre zen ta tiv ca Sr bi je u ka ja ku Mar ka No va ko vi }a ko ji se oda zvao ak ci ji. Pro da jom ba lo na pri ku pqen je pr vi deo sred sta va za zre wa nin sko po ro di li {te. @. B.

VESTI Post hum no od li ko van Sta men ko vi} Pred sed nik To mi slav Ni ko li} do neo je Ukaz o do de li od li ko va wa, Zlat ne me da qe za hra brost „Mi lo{ Obi li}“, po li caj cu Mi ro sla vu Z. Sta men ko vi }u, post hum no. Sta men ko vi} (27) je, pod se ti mo, stra dao pri po ku {a ju pqa~ ke zla ta re u Vla so tin cu. On je po gi nuo bra ne }i svo jim `i vo tom ne na o ru `a ne gra |a ne ko ji su mo gli da se na |u na me ti pqa~ ka {a. Post hum no je od li ko van, ka ko je sa op {te no iz Pred sed ni {tva Sr bi je, zbog is po qe ne hra bro sti i de la li~ nog he roj stva.

Ban ka In te za ob no vi la no vo pa zar ske be de me Ban ka In te za za vr {i la je ob no vu grad skih be de ma u No vom Pa za ru, jed nog od tri lo ka li te ta ko ji su osvo ji li naj ve }i broj gla so va gra |a na na jav nom kon kur su re a li zo va nom u okvi ru pro jek ta dru {tve ne od go -

vor no sti „Me sto ko je vo lim“. Ra do ve re sta u ra ci je i kon zer va ci je, otvo re ne sre di nom av gu sta, u pot pu no sti je fi nan si ra la ban ka iz no som od 10 mi li o na di na ra, a oba vqe ni su na osno vu pro jek ta Re pu bli~ kog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re i uz stru~ ni nad zor ovog te la. Sve ~a no otva ra we re kon stru i sa nih be de ma bi }e odr `a no na pro le }e, ka da }e stu den ti Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du re a li zo va ti svoj aka dem ski pro je kat, pred sta vu „Bu |e we be de ma“, ko jom }e pri ka za ti isto rij ski tre nu tak u ko me je Isabeg Isa ko vi} po di gao no vo pa zar sku tvr |a vu, pre te ~u da na {weg gra da No vog Pa za ra.

Isti uslo vi za pri vat ne i dr `av ne apo te ke Mi ni star ka zdra vqa prof. dr Sla vi ca \u ki} De ja no vi} iz ja vi la je da }e ugo vo ri sa pri vat nim apo te ka ma o iz da va wu le ko va

na re cept bi ti pot pi sa ni pod istim uslo vi ma kao i sa dr àv nim apo te ka ma. Ona je na gla si la da to zna ~i da sva ka mo ra ima ti far ma ce u ta u sme ni, da bu de umre è na i da mo è da ~e ka i do 150 da na na pla }a we le ka: - Sva ka apo te ka ko ja ugo va ra sa Re pu bli~ kim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we mo ra ima ti u sme ni far ma ce u ta, jer po za ko nu je di no far ma ce ut mo è iz da ti lek. Ona je do da la da pri vat ne apo te ke sa ko ji ma se pot pi {e ugo vor mo ra ju bi ti umre è ne, kao {to su umre è ne dr àv ne apo te ke, ka ko bi se pra tio tok re cep ta. - Ta ko |e smo upo zo ri li da tre ba da u|u u ugo vor ne oba ve ze sa mo one apo te ke ko je mo gu da iz dr è i do 150 da na za pla }a we tog le ka na re cept. Na {a su ge sti ja je bi la da to ne bu du ju ~e otvo re ne apo te ke, ve} one sa rad nim is ku stvom od go di nu, dve, tri - re kla je mi ni star ka zdra vqa, na gla {a va ju }i da to zna ~i da ve ro vat no ne }e mo }i sve pri vat ne apo te ke da na pra ve ugo vor sa RF ZO, ali da je ovim po te zom mi ni star stvo otvo ri lo vra ta iz jed na ~a va wu pri vat nog i dr àv nog zdrav stva.

utorak18.decembar2012.

BE O GRAD SKI OKRU @NI ZA TVOR BI ]E IZ ME [TEN IZ BA ^VAN SKE ULI CE

CZ se se li u Bu baw Po tok 2021. go di ne

Okru `ni za tvo ru Be o gra du tre ba lo bi da 2021. go di ne ko na~ no bu de iz me {ten iz Ba ~van ske uli ce na no vu lo ka ci ju, naj ve ro vat ni je u Bu baw Po tok. Bez ob zi ra na pla no ve o se lid bi, na sta vqa se s neo p hod nim re k on s truk c i j a m a sa d a {weg objek ta po zna ti jeg kao Cen tral ni za tvor (CZ) ko ji da ti ra iz dru ge po lo vi ne pro {log ve ka. Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ste vo vi} re kao je da je se lid ba za tvo ra neo p hod na ne sa mo zbog sme {taj nih ka pa ci te ta, ve} pr ven stve no bez bed no snih raz lo ga, s ob zi rom da

je pro le ma ti~ na lo ka ci ja na ko joj se za tvor na la zi. - @i vo ti gra |a na iz su sed stva ili pro l a z ni k a sva k o dnev no su iz lo è ni ri zi ci ma ka da se spro vo de ak ci je pre ba ci v a w a, od n o s no pri v o | e w a pri tvo re ni ka. Mno gi od pri tvo re ni ka se pre ba cu ju u sud uz ja ko obez be |e we kroz cen tar gra da, ka da je ugro è na ne sa mo bez bed nost onih ko ji ih ~u va ju ve} i ì vo ti sa mih gra |a na - na veo je Ste vo vi}. On je uka zao da je sa da {wa lo ka ci ja za tvo ra na Le ki nom br du u Ba ~van s koj od g o v a r a l a ne k om dru gom vre me nu i dru ga ~i jem ti pu pri tvo re ni ka, ali da su sa da „po treb na br za dej stva uz vi sok ni vo bez bed no sti”. Uprav nik Okru `nog za tvo ra u Be o gra du Zvon ko Gru lo vi} iz ja vio je da je Ur ba ni sti~ k im pla n om pred v i | e n o da se za tvor ski obje kat i Spe -

ci jal na bol ni ca iz me ste 2021. go di ne, ali da je de vet go di na dug pe riod i da }e re no vi ra we blo ko va bi ti na sta vqe no i u na red nom pe ri o du. - Po ~et kom go di ne po ~e }e re n o v i r a w e dva blo k a ko j e tre ba da se okon ~a u ma ju. Re kon s truk c i j om }e m o za d o v o qi ti sve po treb ne stan dar de, po seb no u po gle du dnev nog sve tla i do vo da sve `eg va zdu ha u }e li je - uka zao je Gru lo vi}. Kao no va lo ka ci ja za za tvor raz ma tra se Bu baw Po tok jer je, pre m a re ~ i m a uprav n i k a Okru `nog za tvo ra, naj po god ni ja za ve zu sa sa o bra }aj ni ca ma ko ji ma se naj ~e {}e pre vo ze pri tvo re ni ci.

Gru lo vi} je na po me nuo da za tvor ski obje kat u Ba ~van skoj da ti ra iz 1953. go di ne ka da je taj deo pra da bio pred gra |e. - Sa da su se okol no sti pro me ni le. Sa mim tim po ve }a ni su bez bed no sni ri zi ci i po za po sle ne i po gra |a ne, pa je iz me {ta we za tvo ra van cen tra gra da neo p hod no - is ta kao je on. Iako je ne ko li ko blo ko va Okru `nog za tvo ra do sa da re no vi ra no, ve }i deo zda wa je u lo {em sta wu, a po seb no kom pleks bol ni~ kog de la, gde su sme {te na men tal no obo le la li ca ko ji ma je ume sto ka zne iz re ~e na me ra psi hi ja trij skog le ~e wa. Iako ima ju do bro gre ja we, ne ki blo ko vi, ko ji jo{ uvek ni su re no vi ra ni, su u lo {em sta wu, po da u so ba ma sko ro i da ne ma, mal ter ot pa da sa zi do va... (Ta njug)

crna hronika BIV [I PRI PAD NIK JSO SVE DO ^IO U NA STAV KU SU \E WA MI LE TU DRA GI ]U U ZRE WA NIN SKOM SU DU

Ka ko je pu {ka „fa mas” do spe la u kom pa ni ju? Sa slu {a wem sve do ka Mi }e Pe tra ko vi }a, biv {eg pri pad ni ka Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra ci je (JSO), ju ~e je u zre wa nin skom Osnov nom su du na sta vqe no su |e we po zna tom srp skom bi zni sme nu Mi le tu Dra gi }u, vla sni ku kom pa ni je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ko ja se ba vi iz ra dom voj ne i po li cij ske opre me. Dra gi }a tu ì la {tvo te re ti da je po ~i nio dva kri vi~ na de la zlo u po tre ba ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju i ne do zvo qe no dr à we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, a na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su bi lo je re ~i sa mo o dru goj ta~ ki op tu `ni ce. Sve dok Pe tra ko vi}, ko ji je u JSO bio od we nog osni va wa 1996. pa sve do ras for mi ra wa mar ta 2003. go di ne, go vo rio je o pu {ci mar ke “fa mas” ko ja je na |e na u Dra gi }e voj kom pa ni ji, a ~i je na ba vqa we i po se do va we gra |a ni ma uop {te ni je do zvo qe no. Pe tra ko vi} je po no vio ono {to je na pret hod nom glav nom pre tre su re kao oru àr–ma ga ci o ner u JSO Zo ran Cvi je ti no vi}, a to je da pu {ku “fa mas” ni je mo gao da na ba vi ni ko u biv {oj Ju go sla vi ji, jer su wu po se do va li sa mo pri pad ni ci (ras for mi ra ne) JSO. Biv {i ko man dant za ope ra tiv ne po slo ve je ob ja snio da su pu {ke “fa mas” na ba vqe ne ta ko {to su ih pri pad ni ci Voj ske Re pu bli ke Srp ske za ple ni li od fran cu skih voj ni ka Unprofora ko ji su ih po se do va li. Po tvr dio je da su pri pad ni ci JSO no si li ovo oru` je u kom pa ni ju “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}”. - Iz ma ga ci na Je di ni ce sam 2002. uzeo pu {ku “fa mas”, od neo je u kom pa ni ju i pre dao Stan ku Ti {mi. Ta pu {ka je slu ì la kao uzo rak za iz ra du od re |e nih de lo va za

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, na iz la zu iz ze m qe, spre ~ i l i bri t an s kog dr `a vqa ni na da po ku {a kri jum ~a re we lo ba we i ro go va ar gal skog mu flo na, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. U sa rad wi s gra ni~ nom po li ci jom, u dr ve nom san du ku iz me |u se di {ta, me |u osta lim su ve ni ri ma, to kom vi ken da, pro na |en je je dan par ro go va i ko sti gla ve ne po zna te `i vo ti we „za ko ju je po sto ja la sum wa da se ra di o za {ti }e noj vr sti”. Za od re |i va we vr ste ro go va, kon sul to van je ru ko vo di lac Gru pe za spro vo |e we CI TES kon ven ci je Pa vle Jo va no vi}, ko ji je po tvr dio da se ra di o za {ti }e -

noj vr sti i to: „ovis ammon argali„ - ar gal ski mu flon. Pro t iv bri t an s kog dr ` a vqa ni na po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak, dok su ro go vi i lo b a w a ar g al s kog mu f lo n a pri vre me no za dr `a ni, na vo di se u sa op {te wu. Ko sti su ot kri ve ne u kom bi ju bri tan skih re gi stra ci ja ko jim je upra vqao bri tan ski dr `a vqa nin sa sa put ni com, a u Sr bi ju su u{li pre ko gra ni~ nog pre la za Pre {e vo. Oni su pu to va li na re la ci ji Pe kingIs tan bul-Lon don i na pi ta we ca ri ni ka od go vo ri li su da ne ma ju ni {ta za ca ri we we, do da je se u sa op {te wu. (Ta njug)

Dra gi}: Tu ì la {tvo la è Mi le Dra gi} je iz ja vio za “Dnev nik” da je pred su dom odav no do ka zao da su tvrd we tu ì la {tva neo sno va ne i zlo na mer ne. Ali, ka ko na vo di, tu ì la {tvo i da qe ne od u sta je od kri vi~ nog go we wa, ve} odu go vla ~i sud ski pro ces ka ko bi mu na ne lo {to vi {e {te te. - Do ka zao sam da sam voj nu opre mu u ino stran stvu pro da vao po vi {im ce na ma ne go u Sr bi ji, a i sve do ci su po tvr di li da tu ì la {tvo jed no stav no la è u op tu `ni ci – is ta kao je Dra gi} i do dao da je zbog mon ti ra ne afe re we go vo pred u ze }e pre tr pe lo ogrom ne gu bit ke, {to se re flek to va lo i na rad ni ke, ali i na dr à vu ko ja je iz gu bi la mi li o ne na ime po re za ko ji bi we go va fir ma pla ti la da je po slo va la u nor mal nim uslo vi ma. wu i bi la je ne is prav na i ne u po tre bqi va – re kao je Pe tra ko vi}. On je is ta kao da je bi lo neo p hod no da se oru` je no si u pro sto ri je fir me “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” jer je je di no ona mo gla da iz ra di ne do sta ju }e de lo ve. - Na tim pu {ka ma ne do sta ja li su po klo pac za tva ra ~a i re me nik a

ova kom pa ni ja je mo gla da ih iz ra di, ka ko bi oru` je bi lo is prav no. Ako ne ma po klo pac za tva ra ~a, pu {ka ne mo `e bi ti auto mat sko oru` je, jer na kon opa qe nog pr vog met ka do la zi do funk ci o nal nog za sto ja ko ji mo ra da se ot klo ni, a za tim da se oru` je po no vo re pe ti ra – na veo je Pe tra ko vi}.

VSS da po {tu je od lu ku Ustav nog su da Dru {tvo su di ja pre da lo je Vi so kom sa ve tu sud stva zah te ve 110 su di ja ko ji ma se tra ì po {to va we od lu ka Ustav nog su da o re i zbo ru i da su di je bu du vra }e ne na po sao. Pi smo sa zah te vi ma po sla to je i pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u, pred sed ni ku Ustav nog su da Dra gi {i Sli jep ~e vi }u, pred sed ni ku Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {i Ste fa no vi }u, mi ni stru prav de Ni ko li Se la ko vi }u i za {tit ni ku gra |a na Sa {i Jan ko vi }u, re kla je pred stav ni ca tog udru è wa Dra ga na Bo qe vi}, pre no si B92. Ona je, go stu ju }i na RTS-u, na gla si la da je Ustav ni sud na lo ìo Vi so kom sa ve tu sud stva da iza be re su di je ko je neo sno va no ni je iza -

Je dan po gi nuo, tro ji ca po vre |e na

Ro go vi ar gal skog mu flo na u kom bi ju

Mi le Dra gi} u prat wi advo ka ta, do la zi na su |e we

Na pi ta we za me ni ka tu ì o ca da li je osim pu {ke “fa mas” u Dra gi }e vo pred u ze }e no sio jo{ ne ko auto mat sko oru` je, sve dok je od go vo rio da su iz JSO do no si li iz snaj per ske pu {ke, ali da one ne spa da ju u auto mat sko oru` je. - Me |u tim, one ni su osta vqa ne u fir mi, ne go je u na {em pri su stvu nad wi ma oba vqa no uzor ko va we, pa smo ih po sle to ga vra }a li – po ja snio je Pe tra ko vi} i na gla sio da je sa ra |i vao sa mo sa Stan kom Ti {mom iz kom pa ni je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}”, a da Dra gi }u ni ka da li~ no ni je pre dao ni pu {ku “fa mas”, ni ti bi lo ko je dru go na o ru à we. Sle de }i glav ni pre tres za ka zan je za 12. fe bru ar idu }e go di ne, u 10 ~a so va, a na we mu se o~e ku je iz no {e we za vr {nih re ~i. Ina ~e, Dra gi }u se, osim zbog kri vi~ nog de la ne do zvo qe nog dr à wa va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja su di i zbog sum we da je po ku {ao da zlo u po tre bi ovla {}e wa u pri vre di. Dra gi} je okri vqen da je 25. av gu sta 2005. go di ne, u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e u iz no su od oko 6,7 mi li o na evra, na vod no do veo u za blu du na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri Mi ni star stvu od bra ne Mi le ta Bog da no vi }a, jer mu je pri krio ~i we ni ce da je ce na voj ne opre me, ko ja je bi la pred met ugo vo ra, bi la znat no ve }a od tr ì {ne. Ovi ugo vo ri, me |u tim, ni su re a li zo va ni, a pu kov nik Bog da no vi} je pred su dom iz ja vio da on uop {te i ni je za kqu ~io ugo vor s “Pro iz vod wom Mi le Dra gi}”, jer se u to vre me na la zio na go di {wem od mo ru u Cr noj Go ri, ta ko da ni je ni mo gao da bu de do ve den u za blu du, ka ko se na vo di u op tu `ni ci. @. Ba la ban

ZAH TEV DRU [TVA SU DI JA SR BI JE POT PI SA LO 110 SU DI JA

MLA DI] IZ @I TI [TA OKRI VQEN ZA IZA ZI VA WE TE [KE SA O BRA ]AJ KE

SPRE ^EN [VERC NA PRE LA ZU HOR GO[

dnevnik

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, zre wa nin sko Vi {e jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Dra ga na K. (34) iz @i ti {ta. Tu ` i l a { tvo na v o d i da je okri vqe ni 29. av gu sta ove go di ne, oko 17,40 ~a so va, pod dej stvom al k o h o l a, upra v qao auto mo bi lom mar ke “fi jat sti lo”, kre }u }i se ne pri la go |e nom br zi nom iz prav ca ^e ste re ga pre ma @i ti {tu. Na kri vi ni je iz gu bio kon tro lu nad vo z i l om, pre { ao u su p rot n u ko lo vo znu tra ku i na le teo na auto “re no” ko jim je upra vqao V. V. iz Jan kov Mo sta. Tom pri li kom V. V. je za do bio vi {e stru ke po vre de od ko jih je pre mi nuo na li cu me sta, dok su te {ko po vre |e ni put nik u “re nou” ^. I. iz Ba nat skog Dvo ra i put nik u “fi ja tu” Q. V. iz Tor ka. O{te }e ni V. S. iz @i ti {ta, ta ko |e put nik u auto mo bi lu okri vqe nog, za do bio je la ke te le sne po vre de. @. B.

brao u de cem bru 2009. go di ne, ali da pret hod no sta vi van sna ge od lu ke o wi ho vom ne i me no va wu, {to ni je u~i we no. Bo qe vi }e va je is ta kla i da se mo ra pre i- spi ta ti iz bor za no vi Vi so ki sa vet sud stva i Dr àv no ve }e tu ì la ca. - Ne za vi sno sud stvo se mo ra us po sta vi ti ne sa mo ta ko {to }e se vra ti ti sve ne i za bra ne su di je, ne go {to }e se pri stu pi ti iz bo ru za no vi Vi so ki sa vet sud stva i Dr àv no ve }e tu ì la ca, jer za wi hov iz bor ni je gla sa la tre }i na su di ja i ni su mo gli da se kan di du ju is ta kla je Bo qe vi }e va. Ona je do da la da je to isto kao ka da dva mi li o na qu di ne bi u~e stvo va lo na iz bo ri -

ma i do da la da su pod ne li ustav nu àl bu Ustav nom su du Sr bi je da se po ni {ti ova od lu ka. - O~e ku jem da }e Ustav ni sud usko ro od lu ~i ti o to me i da na taj na ~in do ka è mo i se bi i sve tu da Sr bi ja mo è bez re vo lu ci o nar nih pro me na da za vr {i ono {to do sa da ni je bi lo u re du - za kqu ~i la je Bo qe vi }e va. Su di je su zah te ve za po {to va we od lu ke Ustav nog su da pot pi sa le u su bo tu, 15. de cem bra na sve ~a noj skup {ti ni Dru {tva su di ja po vo dom 15 go di na po sto ja wa tog udru è wa. Ta da su po ru ~i li da se na da ju da }e pod no {e we zah te va bi ti po sled wa ak ci ja za po ni {te we re i zbo ra.

crna hronika

dnevnik PO SLE PO KU [A JA UBI STVA U NO VO SAD SKOJ PI CE RI JI

Su vla snik lo ka la iza bra ve Po li ci ja ra di na iden ti fi ka ci ji mu {kar ca ko ji se te re ti za kri vi~ no de lo po ku {a ja ubi stva po ~i we no u no }i iz me |u su bo te i ne de qe u no vo sad skoj pi ce ri ji u Uli ci No vo sad skog saj ma, o ~e mu je „Dnev nik” pi sao. Iz gred ni ku se pri pi su je da je za dao ubod no `em u sto mak go stu lo ka la ~e tr de se to go di {wem me {ta ni nu i ta ko mu na neo te {ke te le sne po vre de.

Po vo dom ovog do ga |a ja, od re |e na je me ra za dr `a va wa do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je su vla sni ku pi ce ri je dr `a vqa ni nu Cr ne Go re M. M. (1973) zbog sum we da je po ~i nio kri v i~ n o de l o po m o } i u~i n i o c u po s le iz v r { e n og kri vi~ nog de la, sa op {ti la je ju ~ e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. M. V.

DO LI JAO LO POV U ^U RU GU

Paj se rom do pa za ra i pri tvo ra Po li ci ja je u û ru gu iz me |u su bo te i ne de qe uhap si la J. K. (1980) iz op {ti ne @a baq ne po sred no po {to je paj se rom obio pro dav ni cu i iz we ukrao no vac, ka è se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Osum wi ~e nom je od re |e na me ra za dr à va wa do 48 ~a so va, na kon ~e ga je pri ve den kod is tra `nog su di je Osnov nog su da, ko ji mu je po sle sa slu {a wa od re dio pri tvor do 30 da na. M. V.

ZA TVO RE NIK U KPZ U SREM SKOJ MI TRO VI CI TRA @I PRE ME [TAJ

Dar ko Elez ho }e u za tvor BiH

Dar ko Elez iz Is to~ nog Sa ra je va, ko ji iz dr à va ka znu zbog vi {e po ~i we nih kri mi nal nih de la u za tvo ru u Srem skoj Mi tro vi ci, tra ìo je da osta tak ka zne iz dr à va u BiH, ja vi la je RT Re u bli ke Srp ske. Ne zva ni~ no, Tu ì la {tvo

Dar ko Elez

BiH za tra ì lo je iz ru ~e we Dar ka Ele za, ko ji se do vo di u bli sku ve zu s pri pad ni ci ma or ga ni zo va nih gru pa uhap {e nih u po li cij skoj ak ci ji „Lut ka. Od lu ku }e, ipak, do ne ti Spe ci jal no ode qe we Vi {eg su da u Be o gra du. Se kre tar Mi ni star stva prav de BiH Ju suf Ha li la gi} ka è da je Elez upu tio za htjev ovom mi ni star stvu da u BiH iz dra à va osta tak ka zne, kao i da na to ima pra vo, jer je dr à vqa nin BiH. Advo kat Dar ka Ele za Du {ko To mi} ne ma di le mu da }e Elez

osta tak ka zne da iz dr à va u BiH, u ne kom od za tvo ra u Srp skoj. O Ele zo vim po slov nim i kri mi nal nim ve za ma s Na se rom Keq men di jem, sum wa ma da sto ji iza vi {e ne re {e nih ubi sta va u Is to~ nom Sa ra je vu i Sa ra je vu, za stra {i va wu, iz nu da ma, pqa~ ka ma To mi} ne è li da go vo ri. U pri tvo ru Su da BiH na la zi se 17 li ca iz Is to~ nog Sa ra je va i Sa ra je va, uhap {e nih to kom op se `ne ak ci je „Lut ka”, ve }i na bli skih sa rad ni ka Dar ka Ele za. Na ~el nik CJB Is to~ no Sa ra je vo Ra den ko Va si qe vi} re kao je da su kon tak ti Ele zo ve or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe po sto ja li s dru gim gru pa ma, kao i gru pom od be log nar ko bo sa Na se ra Keq men di ja. Li ca uhap {e na u naj op se `ni joj po li cij skoj ak ci ji u post dej ton skoj BiH sum wi ~e se za naj ma we {est ne raz ja {we nih ubi sta va i po ku {a ja ubi stva u pro te klih 10 go di na, vi {e oru à nih pqa~ ki, kri jum ~a re we dro ge i dru ga |e la or ga ni zo va nog krin mi na la. Me di ji spe ku li {u, a Tu ì la {tvo BiH ne de man tu je, da broj ne iz ja ve i do ka zi upu }u ju upra vo na Dar ka Ele za ko ji }e, ako do }e u BiH, ima ti {ta da ka è. (Ta njug)

Fo to: S. [u {we vi}

UZ BU NA U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

La `na do ja va o bom bi

Rad n i k u na te l e f on s koj cen tra li no vo sad ske Pa la te prav de ju ~e, oko 10.20 sa ti, ne po zna ti mu {ki glas sa op {tio je te le fo nom da je u zgra di su da po s ta v qe n a eks p lo z iv n a na p ra v a, a po s le pre g le d a zgra de utvr |e no je da je do ja va bi la la `na, iz ja vio je Ta nju gu {ef slu `be obez be |e wa zgra de su da u No vom Sa du Slo bo dan Kne `e vi}. Pre ma Kne `e vi }e vim re ~i ma, od mah po do ja vi pri stu pi -

lo se eva ku i sa wu za po sle nih i oso ba ko je su se na {le u zgra di su da. Zgra da je ve o ma br zo is pra `we na. - U iz u zet no krat kom ro ku sti gla je pa tro la po li ci je, a za tim i ~la no vi pro tiv di ver zi o ne je di ni ce MUP-a ko ji su pre gle da li zgra du i utvr di li da u woj ne ma ni ka kvih eks plo ziv nih na pra va - re kao je Kne `e vi}. No vo sad ski sud je na sta vio rad u 12.30 sa ti.

utorak18.decembar2012.

DR @AV NI SE KRE TAR MUP-a VLA DI MIR BO @O VI] NA JA VQU JE:

Is pi ta }e se i ulo ga Agen ci je za pri va ti za ci ju Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Vla di mir Bo ò vi} re kao je ju ~e u Kru {ev cu da }e Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je na sta vi ti da pre i spi tu je spor ne pri va ti za ci je u Sr bi ji, kao i da }e se, iz me |u osta log, pre i spi ta ti i ulo ga Agen ci je za pri va ti za ci ju. - U Sr bi ji je pri va ti zo va no 1.200 pred u ze }a, po lo vi na ugo vo ra je, zbog ne is pu we wa oba ve za od stra ne kup ca, ras ki nu ta - pod se tio je Bo ò vi} i do dao da }e se u na stav ku bor be pro tiv ko rup ci je pre i spi ta ti sve spor ne pri va ti za ci je, a ne sa mo 24 pri o ri tet nih. On je, go vo re }i o Na ci o nal noj stra te gi ji za bor bu pro tiv kor pu ci je i ak ci o nom pla nu, no vi na ri ma ka zao da }e se u okvi ru wih de taq no pred vi de ti me re i ak tiv no sti svih dr àv nih or ga na, a bi }e pred vi |e na pre kr {aj na, pa ~ak i

bi }e do bra sa rad wa iz me |u po li ci je i tu `i la {tva, a na ro ~i to u pri o ri tet nim za da ci ma is pi ti va wa spor nih pri va ti za ci ja, jer to je ono {to naj vi {e in te re su je gra -

pred sed ni ka Vla de Alek san dra Vu ~i }a da se Sr bi ja ob ra ~u na s ko rup ci jom i kri mi na lom, i po seb no is ta kao da “stva ri u Sr bi ji vi {e ne }e bi ti iste”.

Kru {e vac da ru je uni for me po li ci ji Dr `av ni se kre tar ju ~e je raz go va rao i s pred sed ni ci ma Osnov nog i Vi {eg su da, kao i s gra do na ~el ni kom Kru {ev ca. Gra do na ~el nik Bra ti slav Ga {i} ka zao je ovom pri li kom da }e grad ska upra va u Kru {ev cu obez be di ti uni for me za pri pad ni ke Po li cij ske upra ve u tom gra du, kao i da }e se iz Fon da od na pla te ka zni fi nan si ra ti ku po vi na mo to ra za po tre be sa o bra }aj ne po li ci je.

Vla di mir Bo `o vi}

kri vi~ na od go vor nost za ne is pu wa va we za da ta ka. - Po no voj stra te gi ji, udar na pe sni ca u bor bi pro tiv kor pu ci je

|a ne, ko je bio be sram no bo ga }en, dok je Sr bi ja si ro ma {i la - is ta kao je Bo `o vi}. On je na gla sio da, za raz li ku od pret hod nog pe ri o da, sa da po sto ji ~vr sta po li ti~ ka vo qa i po dr {ka pred sed ni ka Re pu bli ke, Vla de Sr bi je i pr vog pot -

Bo `o vi} je ju ~e u Kru {ev ca raz go va rao s na ~el ni kom Po li cij ske upra ve od ko ga je do bio obe }a we da }e kru {e va~ ka po li ci ja da ti mak si ma lan do pri nos u bor bi pro tiv ko rup ci je. (Ta njug)

BRA NI O CI VLA SNI KA „DEL TA HOL DIN GA”, WE GO VOG SI NA I ^EL NI KA „NI BENS GRU PE” ULO @I LI @AL BE

„Ne ma raz lo ga za pri tvor” Od bra na vla sni ka kom pa ni je „Del ta hol ding“ Mi ro sla va Mi {ko vi }a, we go vog si na Mar ka Mi {ko vi }a, kao i bi zni sme na Mi la \u ra {ko vi }a, pro tiv ko jih je po kre nu ta is tra ga po vo dom sum wi za „zlo up tre be u pri va ti za ci ji ne ko li ko pred u ze }a za pu te ve i iz vla~ we fi nan skih sred sta va iz wih“, ulo ì li su àl be pro tiv sud skih re {e wa ko ji ma im je od re |en pri tvor do 30 da na. Advo kat Kr sto Bo bot, bra ni lac bi zni sme na Mi la \u ra {ko vi }a, vla sni ka „Ni bens gru pe“, „[er kor po ra ci je“ i PZP „Ni{„, iz ja vio je za „Dnev nik“ da, po sta vu od bra ne, „ne ma prav nih raz lo ga za pri tvor“. We go vom kli jen tu je, ka ko uka zu je, „pri tvor ska me ra od re |e na po tri za ko nom pred vi |e na raz lo ga: mo gu} no sti bek stva, uti ca ja na sve do ke, te zbog po seb no te {kih okol no sti i po sle di ca zbog ko jih bi, u slu ~a ju od bra ne sa slo bo de mo glo da do |e do uz ne mi re wa jav no sti“. Po te zi od bra ne, \u ra {ko vi} se na {ao pod kri vi~ nim prog nom „zbog od re |e nih po slov nih po te za u vla sti toj kom pa ni ji, ko ji se in kri mi ni {u kao iz vla ~e we sred sta va iz sop stve nih pred u ze }a u ko rist Mi {ko vi }a“. Advo kat Bo bot na po mi we da je \u ra {ko vi} ve} bio u pri tvo ru u po stup ku ko ji je ra ni je po kre nut pro tiv we ga po vo dom slu ~a ja pred u ze }a FAM iz Kru {ev ca, za tim mu je za me wen elek tron skim na do zo rom ta ko zva nom na ru kvi com, a po tom mu je i ta me ra uki nu ta. - U ~i ta vom pe ri o du \u ra {ko vi} se re dov no oda zi vao na sve po zi ve su da i po li ci je. Na kon {to mu je ski nu ta na ru kvi ca, u me |u vre me nu je u dva na vra ta pu to vao iz van Sr bi je i ured no se vra }ao. Ov de ì vi, ov de mu ì vi po ro di ca. Sva \u ra {ko vi }e va imo vi na je pod hi po te kom, ~ak i pro di~ na ku }a. On je sve sta vio pod hi po te ku da bi spa sa vao pred u ze }a ko ja je ku pio u po stup ku pri va ti za ci je. U tom smi slu je jo{ ap surd ni ja op tu `ba

da je iz svo jih pred u ze }a iz vla ~io sred stva da bi se bo ga tio Mi {ko vi} - ka `e Kr sto Bo bot. Advo kat na vo di i da „sva do ku men ta ci ja ko ju je po li ci ja pri ku -

Mi ro slav Mi {ko vi}

pi la, naj le gal ni ja mo gu }a, a po ti ~e iz po slov nih kwi ga upra vo iz svih pred u ze }a ko ja se po mi wu i dr `av nih in sti tu ci ja raz li ~i -

de lo nig de u sve tu i da je to ka `wi vo je di no u Sr bi ji - ka `e Bo bot. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je u ~e tvr tak do ne lo na -

vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja. Tvr di se da su “ Mi ro slav Mi {ko vi} i \u ra {ko vi} za jed ni~ ki po sao za po ~e li to kom 2005. go di ne, a ta da je ’PZP –

Mar ko Mi {ko vi}

Mi lo \u ra {ko vi}

red bu o spro vo |e wu is tra ge pro tiv ukup no de set oso ba u ve zi s pu tar skim pred u ze }i ma, a su di ja za pret hod ni po stu pak Spe ci jal nog

Ni{’ za ku po vi nu ”PZP- Be o grad’ uzeo kre dit od 23 mi li o na evra , s go di {wom ka ma tom od tri od sto, od Mi {ko vi }e ve fir me ”Hem slejd’ s Ki pra. U po stup ku vra }a wa je, ume sto 25 mi li o na evra kre di ta s ka ma tom, „Hem slej du“ vra }e no 26,5 mi li o na evra“. Da qe se na vo di da je „u to ku 2006. go di ne u po sao u{ao Mar ko Mi {ko vi}, ko ji je pre ko svo je of {or kom pa ni ja „Me ra in vest” s Ho land skih An ti la, ulo `io u do ka pi ta li za ci ju PZP „Ni{„ de vet mi li o na evra, ~i me je ste kao oko 48 od sto ak ci ja tog pred u ze }a“. „U to ku 2008. go di ne ’Me ra in vest’ je pro da la ak ci je PZP ’Ni{’ \u ra {ko vi }e voj ’Ni bens kor po ra ci ji’, a pret hod no je go to vo tri pu ta uve }a na wi ho va vred nost na 25 mi li o na evra”. Za ku po vi nu tih ak ci ja „Ni bens kor po ra ci ja“ je sred stva obez be di la kre di tom od 25 mi li o na evra za ~i ju su ot pla tu so li dar no jem ~i la pu tar ska pred u ze }a ko ja se sa da na la ze u ste ~a ju ili za ko je su ras ki nu ti ugo vo ri o pri va ti za ci ji – iz no si se u kri vi~ noj pri ja vi. J. J.

Sa slu {a we sve do ka ~e ka is hod àl be Sa slu {a we pr vih sve do ka u is tra zi pro tiv vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a i jo{ de vet osum wi ~e nih za mal ver za ci je s pu tar skim pred u ze }i ma po ~e }e na red nih da na, od no sno ~im se od lu ~i o àl ba ma ko je su pod ne te na re {e wa o od re |i va wu pri tvo ra osum wi ~e nim, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je ob ja snio da tu ì la {tvo mo ra da sa ~e ka da se spi si pred me ta iz su da, ko ji od lu ~u je o àl ba ma, vra te tu ì la {tvo, na po mi wu }i da rok za iz ja vqi va we tih àl bi is te kao ju ~e, a rok za do no {e we od lu ke po vo dom àl bi je 48 sa ti. Ra di sa vqe vi} je na po me nuo da je tu ì la {tvo pred vi de lo da za po ~e tak sa slu {a vi {e od de set sve do ka di rekt no po ve za nih s do ga |a ji ma za ko je se te re te osum wi ~e ni, a da }e da qe iz wi ho vih is ka za pro ce ni ti po tre bu za sa slu {a wem i dru gih li ca. tih nad le `no sti u obla sti pri vred nog i fi nan sij skog po slo va wu“. - Ko le ga Zden ko To ma no vi}, ko ji bra ni Mi {ko vi }e, i ja, ima mo isto ve tan stav po pi ta wu to ga da ono {to se na {im kli jen ti ma sta vqa na te ret, ni je kri vi~ no

OSUM WI ^EN MLA DI] IZ NO VOG MI LO [E VA

Ma ri hu a na uz ga ja na u dvo ri {tu Vi {e jav no tu ì la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mi la na B. (29) iz No vog Mi lo {e va zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la neo vla {}e we pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, od no sno omo gu }a va wa uì va wa opoj nih dro ga. We mu se sta vqa na te ret da je ove go di ne, u No vom Mi lo {e vu, u dvo ri {tu ku }e u ko joj ì vi, za sa dio biq ke in dij ske ko no pqe i odr à vao ih, a za tim ubrao gra ne s li sto vi ma i cve to vi ma, osu {io ih, usit nio i pa ko vao u ma we pa ke ti }e ko je je pro da vao po ce ni od 500 i 1.000 di na ra. Sum wa se, ta ko |e, da je dru gi ma da vao ma ri hu a nu da je ko ri ste u we go voj ku }i. @. B.

su da u Be o gra du je od re dio pri tvor sed mo ri ci osum wi ~e nih me |u ko ji ma su Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi}. Po kri vi~ noj pri ja vi ~i ji sa dr `aj je obe lo da ni lo Tu `i la {tvo, osum wi ~e nim Mi {ko vi }i ma i \u ra {ko vi }u se na te ret sta vqa kri -

UHAP [EN ZRE WA NI NAC OSUM WI ^EN ZA RAZ BOJ NI [TVO

@r tvu po se kao po vra tu? Pri pad ni ci zre wa nin ske Po li cij ske upra ve li {i li su slo bo de Ste va na V. (49) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. Pret po sta vqa se da je osum wi ~e ni 12. de cem bra, oko 19 ~a so va, u Zre wa ni nu, uz pret wu no `em, od jed nog su gra |a ni na uzeo 3.000 di na ra i ru~ ni sat, na nev {i mu pri tom po se ko ti nu na vra tu. Kod o{te }e nog su kon sta to va ne la ke te le sne po vre de. Osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Zre wa ni nu ko ji mu je od re dio pri tvor. @. B.

SPORT

utorak18.decembar2012.

dnevnik

UZ ZA VR [E TAK EVROP SKOG PR VEN STVA ZA RU KO ME TA [I CE, U SR BI JI

Na{e heroine zasluùju samo pohvale Spu {te na je za ve sa na ju bi lar no 10. pr ven stvo Evro pe za ru ko me ta {i ce, ~i ji je do ma }in bi la Sr bi ja od 4. do 16. de cem bra. [am pi on sku ti tu lu, pr vu u isto ri ji, osvo ji la je re pre zen ta ci ja Cr ne Go re, ko ja je u fi na lu sa vla da la do sa da {weg pr va ka, ak tu el nog svet skog i olim pij skog {am pi o na, se lek ci ju Nor ve {ke po sle dva pro du èt ka (34:31, 28:28, 24:24, 12:11). Bron za nom me da qom oki ti le su se ru ko me ta {i ce Ma |ar ske, sa vla dav {i u bor bi za tre }e me sto re pre zen ta ci ju Sr bi je po sle pro du èt ka (41:38, 33:33, 21:19). Ovo go di {wi {am pi o nat, ~i ji su do ma }i ni bi li Be o grad, No vi Sad, Ni{ i Vr {ac, pr vo bit no je tre ba lo da bu de odr àn u Ho lan di ji, ali na kon {to je ta ze mqa iz fi nan sij skih raz lo ga od u sta la, tur nir je do de qen Sr bi ji, pre sve ga zbog sjaj ne or ga ni za ci je mu {kog {am pi o na ta u ja nu a ru. Ono {to nas naj vi {e za ni ma je u~e {}e na {e re pre zen ta ci je, ko ja je, mi mo svih o~e ki va wa, u{la u kon ku ren ci ju za ras po de lu me da qa. Me |u tim, sple tom ra znih okol no sti, iz me |u osta log i ne do stat ka kon cen tra ci je, kao i ve li ke is cr pqe no sti po -

Ru ko me ta {i ce Sr bi je su bi le naj pri jat ni je iz ne na |e we na EP

sle po lu fi nal nog me ~a sa Cr no gor ka ma, iza bra ni ce Sa {e Bo {ko vi }a za u ze le su ~e tvr to me sto. Iako ni su osvo ji le me da qu, Srp ki we su za slu `i le po hva lu za ono {to su pri ka za le to kom dvo ne deq nog tur ni ra. Te {ko je pro na }i pra ve i pri klad -

ne re ~i ko ji ma bi se na naj bo qi na ~in opi sa lo sve ono {ta su u pret hod ne dve sed mi ce ura di le srp ske ru ko me ta {i ce, pred vo |e ne sjaj nom Ka ta ri nom To ma {e vi}. Od ano nim nih de vo ja ka, ko ji ma ni ko ni je da vao ni ka kvu {an su i ko je su ima le po dr {ku

sa mo uskog kru ga qu di, se lek ci ja za ko ju na ci ja, slo bod no mo `e mo re }i, do po lu fi na la go to vo da i ni je na vi ja la, iz ra sle su u he ro i ne, sti gle su do po lu fi na la, a po tom i bor be za pr vu me da qu za Sr bi ju na evrop skim pr ven stvi ma.

Na à lost, re pre zen ta tiv ke Sr bi je ni su us pe le da osvo je me da qu, ali su za slu ì le sve ~e stit ke. Ve li ka è qa i im pre siv na bor be nost to kom ~i ta vog EHF EURO, uz wi hov ne spor ni kva li tet, su ka rak te ri sa li na {e ru ko me ta {i ce u svim me ~e -

vi ma na ovom tak mi ~e wu, {to, ipak, na kra ju ni je kru ni sa no me da qom. Pre po ~et ka {am pi o na ta, mno gi su im pred vi |a li dru gi krug kao ve li ki uspeh, ali one su sti gle do ~e tvr tog me sta. Ostao je àl za bron zom, s tim {to }e ovo is ku stvo sva ka ko ko ri sti ti na {im sjaj nim re pre zen ta tiv ka ma za bu du }a tak mi ~e wa, a sle de }e je Svet sko pr ven stvo, ta ko |e u na {oj ze mqi. Bek Je le na Eri} slo ì la se s kon sta ta ci jom da je ~e tvr to me sto ve li ki uspeh i tek po ~e tak uspe ha ove ge ne ra ci je. – ê tvr to me sto je sa mo po ~e tak za nas. Iz vu }i }e mo po u ke i po ku {a ti da osvo ji mo me da qu na Svet skom pr ven stvu sle de }e go di ne, a ta da }e te vi de ti ko smo. Ceo tur nir smo od i gra le ja ko do bro, a on da smo dve naj va `ni je utak mi ce iz gu bi le. Ne ma {ta da nam se za me ri, to je de fi ni tiv no, bi le smo bor be ne i po `r tvo va ne i, {to je naj va `ni je, mo ra mo zna ti da ne ma uspe ha pre ko no }i – re kla je is ku sna 33–go di {wa ru ko me ta {i ca, ko ja je u re pre zen ta ci ji Sr bi je uglav nom bi la za du è na za od bra nu. Pri pre mio: J. Ga li}

LA SKA VE OCE NE ZA OR GA NI ZA CI JU TAKMI^EWA

Postavqeni novi rekordi i standardi

LI STE NAJ BO QIH

Srpkiwe u vrhu Evrop sko pr ven stvo, do ma }oj i stra noj sport skoj jav no sti, po ka za lo je u naj bo qem sve tlu srp ske ru ko me ta {i ce, ko je su za vr {i le kao ~e tvr te, po sle dva te sna po ra za to kom za vr {nog vi ken da. Da su de voj ke od li~ no pred sta vqa le na {u ze mqu u pret hod nih 13 da na go vo re i li ste naj bo qih po je di na ca, gde se na la ze u vr hu. Na li sti stre la ca An drea Le ki} se na la zi na de ve tom me stu sa 33 po stig nu ta go la, a od mah iza we je Sve tla na Og we no vi} sa go lom ma we. [to se asi sten ci ja ti ~e, tu je Le ki }e va (25) ne pre va zi |e na i na {la se na tre }em me stu, iza dve Cr no gor ki Kne `e vi }e ve i Bu la to vi }e ve. Sa wa Dam wa no vi} se na la zi na osmom me stu sa 15 asi sten ci ja. [to se ti ~e naj bo qih de fan zi va ca, na de o bi tre }eg me sta se na {la Je le na Eri} sa 10 blo ka da i tri ukra de ne lop te, dok je sa de set is kqu ~e wa i {est `u tih kar to na Sa wa Dam wa no vi} po ne la epi tet „naj gru bqe” igra ~i ce Evrop skog pr ven stva. Po pro cen tu od bra na, Ka ta ri na To ma {e vi} je za u ze la pe to me sto (36 pro ce na ta), dok je po bro ju od bra we nih uda ra ca od mah iza Ka trin Lun de Ha rald sen sa od bra nom ma we, ukup no 98. Mla da Jo va na Ri so vi}, ko joj je ovo bio de bi na me |u na rod noj sce ni, na {la se na 10. me stu na li sti od bra we nih sed me ra ca, tri pu ta je bi la uspe {na iz 12 po ku {a ja pro tiv ni ca.

êl ni ci Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je i Ru ko met nog sa ve za Sr bi je iz ra zi li su za do voq stvo zbog uspe {ne or ga ni za ci je Evrop skog pr ven stva za è ne, gde su po sta vqe ni no vi re kor di i stan dar di u or ga ni za ci ji ve li kih tak mi ~e wa. - Ve o ma smo za do voq ni go sto prim stvom, ko ji su qu di u Sr bi ji po ka za li pre ma svim ak te ri ma ovog tak mi ~e wa. Svi iz ve {ta ji na ci o nal nih fe de ra ci ja su ve o ma po zi tiv ni. Ka da smo re kli da po no vo do la zi mo u Sr bi ju po sle ja nu a ra, svi su bi li ve o ma sre} ni i sa da mo gu re }i da su po no vo za do voq ni. @e lim da iz ra zim za hval nost vo lon te ri ma, ko jih je bi lo oko 650. Ta ko |e se za hva qu jem vo za ~i ma, ko ji su u ovim uslo vi ma bez bed no pre vo zi li qu de. Za hval ni smo i za po li ti~ ku po dr {ku. [ta god da se de {a va lo u spor tu i ru ko me tu u Sr bi ji, ima fan ta sti~ nu po dr{lku od gra do va, dr à ve i po li ti~ kih struk tu ra. Za hval ni smo i RSS-u, pred sed ni ku Mar ja no vi }u i we go vom ti mu – re kao je pred sed nik EHFa @an Bri jo i do dao: - U po je di nim ha la ma broj gle da la ca je bio raz o ~a ra va ju }i, ali na to je uti ca lo ne ko li ko fak to ra. Pre sve ga, kra tak pe riod za or ga ni za ci ju. Mo bi li za ci ja gle da la ca je uvek

naj ve }i iza zov, a ako ne ma te vre me na, on da je to pro blem. Ovo je pr vo tak mi ~e we po sle OI i zna mo da ono iza zi va ma wu pa `wu iz fi nan sij skih raz lo ga, jer se na vi ja ~i ve} is tro {e. Obo ren je re kord u gle da no sti jed nog me ~a na EP, ima li smo 13000 gle da la ca, {to je fan ta sti ~an re zul tat. Pot pred sed nik EHF-a Ar nor El fe son je ta ko |e po hva lio or ga ni za ci ju EP. - Hva la svi ma na ve li kom ra du ko ji je pro iz veo ova ko uz bu dqiv tur nir. Trend je da su mno gi ti mo vi do {li sa no vim igra ~i ma i tre ne ri ma. Ovo je bio i te `ak po sao za na {e su di je, ali su i oni od ra di li do bar po sao. To je po tvr |e no od na {ih eks pe ra ta. Ima li smo i isto rij ski tre nu tak za tre ne re, za vr {e tak se mi na ra na ko me je po pr vi put 20 tre ne ra do bi lo PRO li cen cu. Ge ne ral ni se kre tar EHF-a Mi hal Vi de rer je is ta kao: - RSS je u jed nom da nu bio spre man da pre u zme or ga ni za ci ju pro {log le ta. U ja nu a ru smo re kli zbo gom ovim qu di ma, ali po no vo smo do {li i na naj bo qi na ~in is ko ri sti li wi ho vo is ku stvo iz ja nu a ra. Bi lo je sve na pro fe si o nal nom ni vou. Hva la RSS i pred sed ni ku Mar ja no vi }u – re kao je Vi de rer i pod vu kao: - Ima li smo

Ide al na po sta va Evrop skog pr ven stva

od li~ ne re zul ta te u gle da no sti pr ven stva. Nor ve {ka je ima la TV {er 50 pro ce na ta, a u Sr bi ji je dva mi li o na qu di gle da lo me ~e ve, {to je 25 po sto ude la u gle da no sti. To je ve o ma do bro za ru ko met. Sva ki me~ je pre no {en na na {oj Ju tjub plat for mi. Ima li smo 1.5 mi li o na pre gle da nih vi dea ove go di ne, ukqu ~u ju }i i mu {ko pr ven stvo. Dnev ne iz ve {ta je je gle da lo vi {e od 10.000 qu di.To je ve li ki ko rak na pred.

Pred s ed n ik RSS Ve l i m ir Mar ja no vi} ve ru je da }e Svet sko pr ven stvo idu }e go di ne u na {oj ze mqi ta ko |e bi ti uspe {no. - Ve o ma smo za do voq ni ovim tur ni rom. Da li smo sve od se be, iz vi wa va mo se zbog gre {a ka, ako ih je bi lo. Na da mo se da }e i Svet sko pr ven stvo bi ti uspe {no kao Evrop sko. Sre} no svi ma, vi di mo se u Hr vat skoj i Ma |ar skoj 2014. go di ne.

Ge n e r al n i se k re t ar RSS Bo ì dar \ur ko vi} je na red nim do ma }i ni ma EP, Ma |ar skoj i Hr vat skoj, po è leo sve naj bo qe: - Ve o ma smo za do voq ni or ga ni za ci jom. Sa rad wa je bi la od li~ na. Do bi li smo no vu {an su, hva la EHF-u {to nam je pru ìo pri li ku da or ga ni zu je mo jo{ jed no ve li ko tak mi ~e we. @e lim Hr vat skoj i Ma |ar skoj sve naj bo qe - is ta ko je \ur ko vi}.

PRE PU NA „MO RA ^A” DO ^E KA LA EVR OP SKE [AM PI ON KE

Pozlatile godinu

Vi {e od se dam hi qa da na vi ja ~a pri re di lo je u Pod go ri ci do ~ek no vim ru ko met nim {am pi on ka ma Evr o pe. Ru ko me ta {i ce su iz Be o gra da u Pod go ri cu sti gle u po ne de qak oko dva sa ta po sle po no }i, a u ha li Mo ra ~a do ~e ka ne su sa to r tom u ob li ku zlat nih la vi ca. - Znam da ste du go ~e ka li, ali ima li ste i ko ga. Ovo su ve li ke he ri o i ne. Hva la vam na sve mu, vo li mo vas - re kao je se lek tor Dra gan Axi}. Cr no gor ke su osvo ji le tro fej po sle dva pro du `et ka fi nal ne utak mi ce sa No r ve {kom i po be de 34:31. - Dve me da qe u ro ku od ~e ti ri me se ca, pa qu di! Ali, ni kad ni je mno go. Zla to je tu, po zla ti li smo ovu go di nu. Hva la vam {to ste od po ~et ka do kra ja

go di ne bi li uz nas. Hva la i mo jim sa i gra ~i ca ma, za ko je ka `em da su mo ja fa mi li ja- za dov qno je re kla Ana \o ki}. Ka pi ten Ma ri ja Jo va no vi} iza {la je pred na vi ja ~e sa pe ha rom. - Za nas, de fi ni tiv no, ne po sto je gra ni ce. Mi slim da smo ko na~ no oprav da le na slov „Zlat ne la vi ce”- re kla je ona. [am pi on ke Evr o pe su na aero dro mu do ~e ka li i pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} i gra do na ~el nik Pod go ri ce Mi o mir Mu go {a. I u dru gim cr no gor skim gra do vi ma na vi ja ~i su po sle utak mi ce i to kom no }i iza {li na uli ce da pro sla ve po be du nad olim pij skim {am pi on ka ma.

SPORT

dnevnik

PRED JU BI LAR NI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

@reb ipak u ~e tvr tak Pla ni ra li smo da da nas oba vi mo `reb za ju bi lar ni 50. „Dnev ni kov” tur nir u ma lom fud ba lu, ali smo se u po sled wi ~as, ipak, od lu ~i li da ga od lo `i mo za dva da na, ka ko bi smo mo gli da evi den ti ra mo sve pri sti gle pri ja ve. Kao i ra ni jih go di ne, eki pe su sa ~e ka le po sled wi ~as da se pri ja ve, da -

ja vi li su se Ca ri grad, Me wa~ ni ca Ris, Stu dio Be rar i mno gi dru gi. Tur nir po ~i we 22. de cem bra (su bo ta), od la ga we ne }e bi ti po {to }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma ra ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do no ve

Eki pa Me wa~ ni ce Ris pro {le go di ne osvo ji la dru go me sto

nas }e pre ko `i ro ra ~u na pla ti ti ko ti za ci ju, pa zbog to ga ne ma mo uvid ko li ko je eki pa u kon ku ren ci ji. Zbog to ga smo i pro du `i li rok za pri ja ve. Sa mo ju ~e je vi {e od 20 eki pa po tvr di lo u~e {}e na tur ni ru, pa se o~e ku je i da }e ove go di ne smo tra mi ni fud ba la u No vom Sa du bi ti pr vo ra zred ni do ga |aj. Me |u eki pa ma ko je su se ju ~e pri ja vi le su: Mi ma na lajn, „19.de cem bar”, Re sto ran Kra ji na, Bor ko, Te ma trejd, No vi Sad, Vi ta plej, Alf, Auto ot pad @i ka, a na -

go di ne. Na rav no, kao i mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi ~e we. Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni (igra ~i ko ji su

Me si 90 pogodaka, Li ver pul 89 Li ver pul ve} du gi niz go di na ne igra u skla du sa rej tin gom klu ba, a o{tri me di ji na Ostr vu na {li su jo{ je dan raz log da se pod sme va ju. Leo Me si je sa dva go la pro tiv Atle ti ka sti gao do 90 po go da ka u 2012, go di ni, {to je za je dan gol vi {e od ce log ti ma Li ver pu la u tak mi ~ar skim me ~e vi ma ove go di ne. List „Dej li mejl“ to je kon sta to vao ve} u na slo vu ve sti o

der bi ju Bar se lo na – Atle ti ko, a usle dio je i niz po dru gqi vih ko men ta ra na dru {tve nim mre `a ma. A evo i po da tka ko ji se ne }e do pa sti na vi ja ~i ma ma drid skog Re a la - Me si je ove se zo ne u Pri me ri ve} dao 25 go lo va, {to je vi {e od za jed ni~ kog u~in ka Kri sti ja na Ro nal da (14), Gon sa la Igu a i na (7) i Ka ri ma Ben ze me (3).

Ibra hi mo vi }u sle di ka zna Fud ba ler Pa ri Sen @er me na Zla tan Ibra hi mo vi} od go va ra }e pred Discplin skom ko mi si jom Fran cu ske li ge (LFP) zbog to ga {to je u me ~u sa Li o nom ko pa~ kom zga zio na gla vu hr vat skog in ter na ci o nal ca De ja na Lo vre na. Taj we gov ne sport ski po stu pak ni je pri me tio glav ni su di ja,

ali za pred sed ni ka Li o na @a na Mi {e la Ola ne ma sum we da {ved ski in ter na ci o na lac tre ba da od go vra, - To je u~i nio na mer no - re kao je Ola. Po sle po be de nad Li o nom od 1:0, Pa ri Sen @er men je za u zeo pr vo me sto na ta be li.

LE GEN DAR NI LA SLO [A GI IZ VEO JO[ JED NU GE NE RA CI JU SREM SKO KAR LO VA^ KIH FUD BA LE RA: Po la zni ci [ko le fud ba la Stra ì lo vo iz Srem skih Kar lo va ca su za trud, za la ga we, re dov nost na tre nin zi ma, kao i za re zul ta te u {ko li i po na {a we na uli ci od svog tre ne ra, le gen dar nog La sla [a gi ja, do bi li pri god ne na gra de. Ovo je pe ta go di na za re dom ka ko La slo [a gi svo je po le tar ce na gra |u je, jer sma tra da je na gra da, ka da se za slu ì, vr lo va `na u vas pi ta wu i for mi ra wu bu du }ih qu di i fud ba le ra. Svih 46 po la zni ka {ko le, od pet do 10 go di na, me |u ko ji ma su i dve do voj ~i ce, do bi lo je me da qe,a lop ta ma i fi gu ri ca ma na gra |e ni su oni ko ji su se ma lo vi {e is ti ca li od osta lih. Po seb na pri zna wa oti {la su u ru ke pe to ri ce de ~a ka ko ji su, pre ma oce ni wi ho vog tre ne ra, bi li ove se zo ne naj bo qi. Veq ko Cr ven kov, Bra ni slav Ka ti}, Mar ko Pa ro {kaq, Ste fan Man di} i Ste van @i va nov su ovo ga pu ta po ne li ti tu lu naj bo qih. U znak za hval no sti {to wi ho vu de cu u~i pr vim ko ra ci ma u fud ba lu i ujed no ih vas pi ta va i u~i le pom po na {a wu, ro di te qi ma li {a na su [a gi ja ta ko |e da ri va li. Is traj nost La sla [a gi ja u ovom tre ner skom po slu, ko ji ni je sa mo to, ne go i mno go vi {e, mo è se ob ja sni ti sa mo ve li kom qu ba vqu pre ma de ci. [a gi se 30 go di na ba vi tre ner skim ra dom. Za po ~eo ga je u Pe tro va ra di nu, u kom je, na kon fud bal ske ka ri je re u Be ~e ju a po tom i Fu to gu, okon ~ao svo je ak tiv no igra we. U fi skul tur noj sa li O[ “23. ok to bar”, u pri su stvu ro di te qa, pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Srem ski Kar lov ci Raj ka Ma rin ko vi }a i di rek to ra {ko le Go ra na Ma ra vi }a, ma li {a ne je po zdra vio i pred sed nik FK Stra ì lo vo Ve li bor Ne di}. Z. Ml.

na pu ni li 35 go di na), ka de ti (1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. Da kle, pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ sa mo da nas i su tra od 10 do 14 sa ti u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, so ba 14) i pred `reb u ~e tvr tak u Ka feu In dek so va tri bi na. @reb je u 11 sa ti. Na rav no, i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480 6827. G. K.

utorak18.decembar2012.

ALEK SAN DAR KA TAI JO[ NE ZNA HO ]E LI OSTA TI U VOJ VO DI NI

Vo leo bih da osvo jim tro fej U dru gom de lu je se we po lu se zo ne u Je len Su per li gi Alek san dar Ka tai (21) bio je stan dar dan u po sta vi Voj vo di ne. Ipak, ni je bio do voq no spre man da iz dr `i ri tam to kom svih 90 mi nu ta, pa ga je tre ner Ne boj {a Vig we vi} po sle dve tre }i ne utak mi ca po vla ~io s te re na. We go va for ma i{la je uz la znom li ni jom i sve vi {e i ~e {}e pod se }ao je na Ka ta i ja ko ji je pre go di nu i po da na pot pi sao ugo vor sa slav nim Olim pi ja ko som iz Ati ne. Dru ga po zaj mi ca Ka ta i ja Voj vo di ni od {est me se ci is te kla je s po sled wim ko lom je se ni, ali pla vo ko si fud ba ler ni je pre stao s tre nin zi ma. - Ra dim pri vat no po pro gra mu ko ji smo u Voj vo di ni do bi li, a u tom ra du po ma `e mi tre ner Alek -

Pro me nio sam se Pri met no je to kom je se ni bi lo da se Alek san dar Ka tai pro me nio, da je mno go sta lo è ni ji i voq ni ji da kva li tet no tre ni ra i igra. Ka tai je tim po vo dom re kao: - Ta~ no je, pro me nio sam se. Shva tio sam da ona ko vi {e ni je mo glo da ide i od lu ~io da okre nem list. Tre ner Ne boj {a Vig we vi} mi je pru ào {an su i igrao sam ono li ko ko li ko sam mo gao i za slu ì vao u tom tre nut ku. san dar Jan ko vi} - re kao je ovaj ro |e ni Sr bo bra nac. - @e lim da mak si mal no spre man do ~e kam po ~e tak pri pre ma, jer sam le tos, zbog bo le sti, pro pu stio do sta to ga... Od ~e ga ste bi li bo le sni? - Do kra ja to ni je ta~ no utvr |e no. Dok tor mi je re kao da mo gu da tre ni ram i se dam pu ta dnev no, ali da ni vo mo je sprem no sti ne }e bi ti ve }i od 50 po sto u od no su na osta le igra ~e. Je se nas sam se opo ra vio i po ~eo s nor mal nim ra dom, ta ko da sa da na dok na |u jem sve ono {to ni sam mo gao da po stig nem. Gde }e te do ~e ka ti po ~e tak zim skih pri pre ma? Igra~ ste pod ugo vo rom Olim pi ja ko sa, a ak tu el ne su pri ~e da bi Ati wa ni mo gli da vas jo{ na {est me se ci ustu pe ma ti~ nom klu bu? - Za me ne je naj va `ni je to da igram. Moj me na xer Ni ko la Da mja nac za du èn je za taj deo pri ~e, a, po me ni, re al na je op ci ja da osta nem u Voj vo di ni jo{ po la go di ne. U sva kom slu ~a ju, na me ni je da kva li tet no tre ni ram i igram, a na me na xe ru i qu di ma iz klu bo va da raz go va ra ju i pro na |u naj bo qe re {e we.

Alek san dar Ka tai

Ima te mo tiv da i da qe no si te cr ve no-be li dres Voj vo di ne? - Imam do sta mo ti va da osta nem, jer nam se {i rom otvo rio put da osvo ji mo po bed ni~ ki tro fej u Ku pu Sr bi je. U kon ku ren ci ji ne ma Par ti za na i Cr ve ne zve zde, {to ne zna ~i da na bi lo ko ji na ~in pot ce wu jem od li~ ne eki pe OFK Be o gra da, Ja go di ne i Ja vo ra. Mi slim da ima mo ve li ku {an su da tri jum fu je mo u Ku pu, a ja bih ja ko vo leo da uz svo je ime upi {em je dan tro fej osvo jen s Voj vo di nom. Sve je mo gu }e, a ja se na dam da }u bi ti deo ti ma ko ji }e No vom Sa du do ne ti to li ko `e qe ni pe har. Do ka da o~e ku je te da }e bi ti po znat va{ sta tus? - Ve ru jem da }e sve bi ti re {e no do po ~et ka zim skog pre la znog ro ka. Ne bih vo leo da ne znam na ~e mu sam i na dam se da }u ve} 14. ja nu a ra zna ti gde }u igra ti to kom pro le }a - do dao je Alek san dar Ka tai. A. Pre do je vi}

PRED SED NI^ KI IZ BO RI U CRVENOJ ZVE ZDI

Yaji }u man dat za spas klu ba Van red ni dvo dnev ni pred sed ni~ ki iz bo ri na Ma ra ka ni su po ~e li. Je di no gla sa~ ko me sto otvo re no je ju ~e u 9 ~a so va u Me di ja cen tru na na {em naj ve }em sta di o nu. Pra vo gla sa ima }e 7.669 ~la no va klu ba, wih 970 pri ja vi lo se da svo ju du `nost oba vi elek tron skim pu tem. Iz bo re je ini ci ra la Rad na gru pa za sta bi li za ci ju i re or ga ni za ci ju klu ba, ko ja je pre me sec da na do bi la man dat da sa ni ra iz u zet no te {ku, pre sve ga fi nan sij sku si tu a ci ju, i tro fej ni klub spa si ban kro ta. U svim struk tu ra ma po stig nu ta je sa gla snost da je di ni kan di dat za funk ci ju pred sed ni ka tre ba da bu de le gen dar ni Dra gan Xa ji}. Pre ma va `e }em Sta tu tu, u ova kvim si tu a ci ja ma, za iz bor pred sed ni ka do vo qan je sa mo je dan glas, pa je pi ta we pro mo ci je tre }e Zve zdi ne zve zde pu ka for mal nost. Da kle, po sle me sec da na od abo li ci je od kri vi~ nog go we wa

Pe tar [kun dri} pr vi gla sao

zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, Dra gan Xa ji} vra }a se u

svoj dru gi dom da is ku stvom, zna wem i ha ri zmom pru ì svoj do pri nos na tr no vi tom pu tu opo rav ka ne kad {weg gi gan ta. Ka ko se i o~e ki va lo, pred sed ni~ ki kan di dat se ne }e po ja vi ti na bi ra li {tu, jer bi mo rao da za o kru ì svo je ime, a u ku ti ji je pr vi li sti} uba cio pred sed nik SD Cr ve na zve zda Pe tar [kun dri}. - Ve li kim od zi vom na iz bo ri ma Zve zda {i }e is ka za ti lo jal nost pre ma klu bu, a ti me }e i le gi ti mi tet no vog pred sed ni ka bi ti ve }i. Ko li ku po dr {ku ima Dra gan Xa ji} vi de lo se na utak mi ci pro tiv Voj vo di ne. Kao igra~ i funk ci o ner osvo jio je pre ko 30 tro fe ja, obe le ìo naj ve }i deo Zve zdi ne isto ri je- kon sta to vao je pred sed nik Iz bor ne ko mi si je Ma ti ja Ra do ji ~i}, uz do da tak da iz bor ni pro ces te ~e po pla nu. Ve li ki po sao u op se `noj ana li zi po slo va wa cr ve no-be lih u

pro te klom pe ri o du, ka da je na pra vqen ogro man mi nus, ura dio je ~lan Rad ne gru pe za du èn za fi nan si je Ne boj {a ô vi}. - Cr ve na zve zda }e do bi ti no vog- sta rog pred sed ni ka sa ko jim je bi la u zna ~aj nom i ve li kom i naj ve }em uspe hu u pret hod nom pe ri o du . Mi slim da je ovo no vi po ~e tak u smi slu ne {to dru ga ~i je kon cep ci je ra da Fud bal skog klu ba Cr ve na zve zda, ko ji tre ba da bu de glav na oso vi na ce log Sport skog dru {tva. Da kle, Dra ga na Xa ji }a ho }e na vi ja ~i, ho }e ga cr ve no-be la jav nost, pre ma to me, sve je ja sno-is ta kao je ô vi} na kon gla sa wa. Dra gan Xa ji} se na kon osam go di na pa u ze vra tio na me sto uspe ha. We gov pred sed ni~ ki man dat ve ri fi ko va }e Skup {ti na, a sed ni ca je za ka za na za 22. de cem bar. Ta da }e iza bra ti ~la no ve UO, sa op {ti ti svoj pro gram za opo ra vak klu ba i is ta }i pri o ri te te za na red nu go di nu. Z. Ran ge lov

SPORT

utorak18.decembar2012.

dnevnik JE DIN STVO STE VI] NAKON PO LU SE ZO NE VICE[AMPIONA

Novi sjaj Ka~arevaca

Fud ba le ri Ka be la

KA BEL ZI MU JE NA VR HU POD RU^ NE LI GE NO VI SAD

Jesewa titula obavezuje Ne ka da tre }i klub No vog Sa da i dru go li ga{ Ka bel po no vo je u `i `i fud bal ske jav no sti. Ma e stral nim igra ma ~e ta sa [tran da pred vo |e na am bi ci o- znim tre ne rom Mi o dra gom Cvi ji }em i agil nom upra vom na kra ju je se ni sti gla je do je se we ti tu le u No vo sad skoj po dru~ noj li gi. Nov osa |a ni su osvo ji li 32 bo da, dva vi {e u od no su na dru go pla si ra ni Vr bas. Ima li su to kom 15 je se wih ko la naj e fi ka sni ju na va lu (29) i naj bo qu od bra nu (9), uz de vet po be da, pet ne re {e nih re zul ta ta, i sa mo je dan po raz u Fu to gu od Me tal ca.

li. Mo gli smo vi {e i u me ~e vi ma sa Su tje skom kod ku }e i na ne ko li ko go sto va wa u ko ji ma smo pro pu sti li {an su da sla vi mo. U Ba ~u smo ve }i deo me ~a zbog is kqu ~e wa Ce li na igra li sa igra ~em ma we, a i u po sled woj utak mi ci u [aj ka {u smo pro koc ka li pri li ku da ostva ri mo po be du – ja da se stra teg Ka be la Mi o drag Cvi ji}. Ka bel je u pr ven stvo u{ao sa am bi ci ja ma kao i pro {le go di ne da bu de pr vi i po ku {a da se pla si ra u Voj vo |an sku li gu: – Od lu ka da tim osve `i mo sa biv {im igra ~i ma bio je pra vi

Igralo 20 fudbalera Kroz ve o ma uspe {no pr ven stvo dres Ka be la no si lo je 20 igra ~a. Naj vi {e na stu pa ima ju: \u ri kin, Ra doj ~i}, Ha |i nac i Se ku li} (15), me~ ma we od i grao je Kr sti} (14), Uze lac i Be ri} (13), Sta ni}, An |i} (12), Bub we vi}, Ce lin i Mi jin (11), Za mla kar (10), Ba ri}, Bog da nov (9), [i jan (8), Pre ve den (7), Klin cov (5), Br qak (3), Na ri} (1 me~). Naj bo qi strel ci su: Ha |i nac i Uze lac (6), Se ku li} (5), Be ri} (3), Mi jin, Kr sti} i Pre ve dan (2), Ce lin, Bub we vi} i Bog da nov (1 gol).

Danas sve~ana akademija Ka bel ove go di ne sla vi 80 po sto ja wa klu ba, a po vo dom to ga da nas }e se na sve ~a noj aka de mi ji oku pi ti sve ge ne ra ci je Ka be la ko je }e za jed no sa upra vom tre ne ri ma i igra ~i ma si gur no ko va ti pla no ve da u na red noj po lu se zo ni „ka be lov ci” stig nu do Voj vo |an ske li ge (14 sa ti). – Naj ve }i pro blem {to bo dov ni sal do ni je ve }i je po vre da Sve to za ra Mi ji na ve o ma bit nog igra ~a ko ji ni je igrao na ~ak se dam utak mi ca, pa je sav te ret u na val nom re du pao na mla |a nog Ha |in ca ko ji je iz u zet no do bro igrao. Ku mo va le su po vre de i kar to ni, a pro ble me je za da vao i ma li fon da igra ~a. Mo gli smo pu no vi {e, po go to vo u su sre tu sa Me tal cem, pro tiv Fu to `a na smo se pro pi sno is pro ma {i va -

po tez. Do ve li smo Bub we vi }a, Uzel ca i Mi ji na ko ji su po ni kli u Ka be lu, pri kqu ~i li smo ta len te omla din ce ko ji su oprav da li o~e ki va wa po seb no Ha |i nac ko ji je igrao sjaj no,a {an su su do bi li Bog da nov, Klin cov, Pre ve den, a uz wih si gur no i eks tra ta len to va ni gol man \u ri kin. To kom pr ven stva igra li smo sta bil no bi li na pr vom me stu sko ro ce lu po lu se zo nu sem u osmom ko lu. Svi pa ra -

me tri po ka zu ju da smo bi li naj bo qi u ovom de lu pr ven stva. Ostva ri li smo naj vi {e po be da, ima mo naj bo qu gol-raz li ku, to po ka zu je da smo se za slu è no na {li na tro nu – ob ja {wa va Cvi ji}. To kom po lu se zo ne Ka bel je imao do stoj ne tak ma ce u Vr ba su, TSK-u, Su tje sci i Je din stvu, to }e bi ti i na pro le }e. – Ono {to me po seb no ra du je, da smo na pra vi li do bru se lek ci ju, a da se u igri vi di na pre dak. Na dam se da }e mo u ta kvom tren du na sta vi ti i na pro le }e. Oslo ni li smo se i na igra ~e ko ji ose }a ju Ka bel kao dru gu ku }u, tu su i omla din ci iz na {ih re do va. Do bi li smo po treb nu he mi ju ko ja nam je omo gu }i la da i u utak mi ca ma ko je su bi le te {ke igra ~i po ka ù ka rak ter i da uz sve ne da }e stig ne mo do ci qa. Ne }e nas uspa va ti pred nost, si gur no }e mo se po ja ~a ti do bro oba vi ti pri pre me i u}i sprem ni u pr ven stvo. Na dam se da }e mo osvo ji ti pr vo me sto i Ka bel vra ti ti ta mo gde mu je re al no i me sto u Voj vo |an sku li gu – is ta kao je na kra ju Mi o drag Cvi ji}. Po se ban pe ~at us pe si ma osim tre ne ra Cvi ji }a i igra ~a da la je upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Go ra nom Tan ko si }em i di rek to rom klu ba ne ka da uspe {nim ka pi te nom Mi la nom @iv ko vi }em. – Sta bil nost klu ba i bri ga fa bri ke i UO do pri ne le su da je sen za vr {i mo na pr vom me stu. Obez be di li smo ade kvat ne uslo ve za ne sme tan rad, sve {to je po treb no za na pre do va we. Kva li tet nim igra ma bo do vi ma i je se wom ti tu lom smo se odu ì li, na dam se da }e i u pro le} nom de lu upra va po ka za ti raz u me va we da }e mo po ja ~a ti eki pu i us pe ti da ostva ri mo è qe i pla si ra mo se u vi {i rang. M. Po po vi}

BA^ KA IZ PA ^I RA ZI MU JE NA TRE ]EM ME STU

S poja~awima na ~elo lige Fud ba le ri Ba~ ke iz Pa ~i ra su na za slu `e nom od mo ru po sle na por ne je se we se zo ne. Osvo ji li su tre }e me sto u Su bo ti~ koj li gi s 29 bo do va, ko li ko ima ju i vo de }i Pro le ter iz We go {e va i We go{ iz Lov }en ca. U pr vom de lu pr ven stva Pa ~ir ci su za be le `i li osam po be da, pet re mi ja i dva po ra za uz gol raz li ku 30:19. Is ku sni tre ner Mi lo{ Ce ti ca ko ji pred vo di Ba~ ku je za do vo qan. - Igra li smo do bro, mo `da smo mo gli osvo ji ti i ko ji bod vi {e. Na da mo se da }e mo na pro le }e igra ti jo{ bo qe i da }e mo osvo ji ti pr vo me sto i vra ti ti se

u Voj vo |an sku li gu gde nam je me sto. Tr ka ne }e bi ti ni ma lo la ka jer su tu jo{ Pro le ter, We go{ i Ti sa ko ji isto è le pr vo me sto ka è tre ner Ce ti na. I pred sed nik Skup {ti ne klu ba Raj ko Mo star ski je za do vo qan. - Na pro le }e ima mo po vo qan ras po red, {to tre ba da is ko ri sti mo ka ko bi do {lo do è qe nog ci qa. Si gur no da }e mo u pre la znom ro ku po ja ~a ti re do ve, po ku {a }e mo da do ve de mo ne ko li ko is ku snih i pro ve re nih fud ba le ra. - ka è Mo star ski. Naj bo qi stre lac u eki pi je bio Dra gan [i car sa 15 go lo va,

a naj bo qi igra~ u se zo ni je bio Ra do van Po lo vi na. Fud ba le ri Ba~ ke su pre par da na za vr {i li po sled wi tre ning i po sle za jed ni~ ke ve ~e re do bi li od mor do 31. ja nu a ra. Te ret su iz ne li gol ma ni ^eh i Ha las, D. Va da si, V. Va da si, B. Ikra{, G. Ikra{, Po lo vi na, Ba lu no vi}, Lu ki}, S. Pe tro vi}, R. Pe tro vi}, La za re vi}, ]uk, [i car, Be rak, Va si}, Ra |e no vi}, Pre do je vi}, Mi haj lo vi} i Mi klo{. U stru~ nom {ta bu su ra di li Mi lo{ Ce ti na sa svo jim po mo} ni ci ma Mi la nom Ivan ~e vi }em i Ho qom Kal man. S. Sto jiq ko vi}

VAN RED NA SKUP [TI NA KI KIND SKOG @AK-a

Quboja novi predsednik Odr `a na je van red na skup {ti na FK @AK-a iz Ki kin de (~la na MFL Ki kin da - No vi Be ~ej) na ko joj su de le ga ti (21 pri su tan) iza bra li no vog pred sed ni ka skup {ti ne i ~el ni ka klu ba. Za pred -

sed ni ka Skup {ti ne iza bran je dr. Jan dra Lu ka~ a ume sto pr vog ~o ve ka klu ba Ne boj {e La ke te ko ji je ra ni je pod neo ostav ku na ovu funk ci ju je Du {an Qu bo ja. M. S.

U je se wem de lu se zo ne Ju `no ba nat ske li ge, za pad ne ka da {wi srp sko li ga{ Je din stvo Ste vi} za be le `io je od li~ ne re zul ta te i po sle 17 od i gra nih ko la na la zi se na dru goj po zi ci ji sa do brim iz gle di ma da ove se zo ne iz bo ri pla sman u vi {i rang. Fud ba le ri Je din stva Ste vi} u pro te klih 17 ko la ostva ri li su 14 po be da, dva re mi ja i je dan po raz i sa osvo je nih 44 bo do va uz od li~ nu gol raz li ku od 76:19 s spra vom se na da ju da mo gu osvo ji ti vrh ta be le u dru gom de lu pr ven stva. Mi o drag Ste vi} ko ji jo{ od 1991. go di ne spon zo ri {e klub po sle uspe {ne je se ni ka `e. - Fud ba le ri su naj za slu `ni ji za lep uspeh ko ji smo ostva ri li ove je se ni. Naj va `ni je je da u klu bu igra ju svi fud ba le ri iz na {eg me sta ve} ne ko li ko se zo na i to se po ka za lo is prav nim po te zom. Tim je sa sta vqen od mla dih igra ~a i ne ko li ko is ku snih fud ba le ra i dra go mi je da su do brim re zul ta ti ma i igra ma oprav da li o~e ki va wa qu bi te qa fud ba la u na {em me stu. I ubu du }e }u po ma -

ga ti klub, ka ko bi imao sve neo p hod ne uslo ve za rad i tak mi ~e we. Ka ~a rev ci pet bo do va za o sta ju iza pan ~e va~ kog @e le zni ~a ra. - Zna mo da ne ko li ko eki pa rav no prav no kon ku ri {e za naj vi {i pla sman i da je mno go bo do va u op ti ca ju do kra ja se zo ne, ali mi ve ru je mo da }e mo na pro le }e igra ti jo{ bo qe. Ciq ove eki pe je da se

Igra~i To kom je se ni dres Je din stva Ste vi} no si li su: Si ni {a Ne sto rov ski, Ste fan Pe {ov ski, Ste fan Mom ~i lo vi}, Vla di mir Traj ~ev ski (17 utak mi ca) Ivan Pe {ov ski(16), Pre drag Oku ka, Ne nad Oku ka(14), Mi lo{ Vla jin, Ni ko la Spa si}, Bo jan Kne `e vi}, Ivan Mla de nov ski(12), Dra gan Spa skov ski, No vi ca Br ko vi}, Mar jan Di mi tri jev ski, Alek san dar Stoj ~ev ski (10), Ivan Zla ta no vi}, Bo jan An dre ji} (8), Ne ma wa \o ko vi} (4), Ra de Ri stov ski , Ni ko la Stoj kov ski (3), De jan Se ku li} (1).

Pe{ovski prvi strelac Pr vi stre lac eki pe i li ge je Ste fan Pe {ov ski sa 28 go lo va, za tim sle de Si ni {a Ne sto rov ski 13, Ste fan Ata na sov 10, Vla di mir Traj ~ev ski 8, Pre drag Oku ka 6, Ne nad Oku ka 4, Ivan Zla ta no vi}, Dra gan Spa skov ski po 2, Ivan Mla de nov ski je dan gol.

pla si ra mo u vi {i rang i da za go di nu - dve po no vo igra mo u Voj vo |an skoj li gi {to po kva li te tu i za slu ù je mo - ka è Ste vi}. Du go go di {wi di rek tor klu ba Dra gan Sre te no vi} je op ti mi sta. - Ral no ima mo tim ko ji mo è da iz bo ri pla sman u vi {i rang. [to se po ja ~a wa ti ~e, ne raz mi {qa mo pu no, jer è li mo da u ti mu bu du igra ~i iz na {eg me sta i ta kva po li ti ka klu ba do ne la je po sled wih ne ko li ko se zo na do bru i zdra vu at mos fe ru i od li~ ne re zul ta te. Us pe li smo da vra ti mo ne ko li ko fud ba le ra ko ji su igra li u okol nim klu bo vi ma i ko ji su svo jim zna wem i kva li te tom na te re nu po mo gli mla dim mom ci ma da fud bal ski na pre du ju i da po stig nu o~e ki va ne re zul ta te. Ima mo do sta kva li tet nih mla dih igra ~a ko ji }e na da mo se vra ti ti ne ka da {wi sjaj fud ba la u Ka ~a re vu - ka è di rek tor Sre te no vi}. Na klu pi Ka ~a re va ca je od 2004. go di ne tre ner Bran ko Stoj kov ski ko ji naj bo qe po zna je svo je fud ba le re i ko ji je sve le pe i te {ke tre nut ke u pro te klih osam go di na pro veo sa ovim mla dim fud ba le ri ma. - Du go go di na smo za jed no i oni su naj za slu `ni ji za uspeh klu ba. Za jed no smo ve ro va li da }e do }i wi ho vo vre me, jer su ~e sto bi li kri ti ko va ni pro te klih go di na zbog sla bi jih re zul ta ta, ali oni su to is tr pe li i na naj bo qi na ~in po ka za li jav no sti da su igra ~i za ve }a de la. @e lim da is tak nem da ovaj tim u pro se ku ima 22 go di ne i po sle du èg vre me na igra~ ki je sa zreo. Dra go mi je da sa da svi dru ga ~i je gle da ju i go vo re o na {em klu bu i to je do kaz da smo na do brom pu tu i è lim da to {to du è po tra je. R. R.

TI TE QA NI JE SE WU SE ZO NU ZA VR [I LI NA DRU GOJ POZICIJI

Ciq sputao igra~e Fud ba le ri Ti te la u go di ni ve li kog ju bi le ja - sto go di {wi ce po sto ja wa i ra da ga jio je am bi ci je da se pre se li u Pod ru~ nu li gu No vi Sad. Me |u tim, po sle za vr {et ka je se we se zo ne Ti te qa ni su tek na dru gom me stu s ve li kim za o stat kom iza vo de }eg @SK- a iz @a bqa. Kre nu li su do bro Ti te qa ni, na star tu pr ven stva la ko po be di li Haj duk iz Gar di no va ca, ali su ve} u dru gom iz gu bi li u der bi ju u @a bqu (4:0). Po tom, su igra li do bro sve do no vog okr {a ja s @SK- om, ka da su pred vi {e od 600 gle da la ca iz gu bi li pro tiv sprem ni jeg pro tiv ni ka (1:0). Ni ovaj po raz ne

bi pu no zna ~io da u 10. po sled wem ko lu osla bqe ni, ne i gra wem ve li kog bro ja igra ~a ni su iz gu bi li u Mo {o ri nu (4:1), ta ko svo ja na da wa i è qe za osva ja we pr vog me sta sve li na te o ri ju. Uz to pla vo-be li ni su bli sta li ni u Ku pu u fi nal nom me ~u de kla si rao ih je Mi le ti} iz Mo {o ri na (5:1). Po sle po ra za od @SK -a u dru gom ko lu upra va klu ba an ga ò va la je no vog tre ne ra, Zo ra na Pa vlo vi }a. - Eki pa je bi la ne sprem na - ka è Zo ran Pa vlo vi}. - Kroz igru i rad po la ko smo po di za li for mu ti mu. Od ziv na tre nin zi ma je bio do bar, iz ne de qe u ne de qu smo

i{li na pred, ali lo {i me |u sob ni od no si, va `nost sva ke na red ne utak mi ce i ciq ko ji je bio po sta vqen spu ta va li su nas u re {a va wu pro ble ma. Svi ma nam je ve} sa da ja sno da od pr vog me sta ne ma ni {ta, pa }e mo na pro le }e ima ti vi {e vre me na za in di vi du al ni rad sa mla |im igra ~i ma. Ta ko |e o~e ku jem da u na red nom pe ri o du Uprav ni od bor sed ne za sto sa svim igra ~i ma i da na pra vi plan za sle de }u go di nu. U klu bu je do go vo re no da se pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva po~ nu po ~et kom fe bru a ra,a ve} se zna da }e pr vi deo pri pre ma oba vi ti u ha li. @. M.

SREM SKO VE ^E U STA ROJ PA ZO VI

Druèwe bez granica Pod ru~ ni fud bal ski sa vez Srem ska Mi tro vi ca or ga ni zo vao je tra di ci o nal no dru è we, kao i sva ke go di ne fud ba le ri, tre ne ri su di je i sport ski rad ni ci oku pi li su se u Sta roj Pa zo vi. - Na jed nom me stu oku pi li su se svi ko ji su u fud ba lu, u Sre mu, da ro va li do bar deo slo bod nog vre me na, mi slim na ama te re, ali i pro fe si o nal ce ko ji su se opre de li li za ovaj na ~in, ba vqe wa naj po pu lar no i jim spor tom. I ovo ga pu ta bi la je pri li ka da se na kra ju uspe {ne go di ne pod se ti mo i na pro {la vre me na. Opet smo raz me ni li i do sta in for ma ci ja za no va is ku stva. Fud bal u Sre mu, do ì vio je na pre dak, a

do kaz su pla sma ni klu bo va u vi {i rang, pri ~e mu ni su bi li za po sta vqe ne i mla |e ge ne ra ci je, pa sva ki dan ni ca li su no vi ta len ti - is ta kao je Slav ko Tu ve xi}, pred sed nik i do ma }in PFS Srem ska Mi tro vi ca. Bio je to skup svih ge ne ra ci ja, ret ka pri li ka da se jed nom go di {we sret nu sta ri i no vi pri ja te qi u fud ba lu. Raz me nu is ku stva, a na kra ju jed ni dru gi ma po `e le jo{ be ri }et ni ju fud bal sku i sport sku 2013. go di nu. Naj za slu `ni jim ko lek ti vi ma i po je din ci ma uru ~e na su pri zna wa za za pa `e ne re zul ta te u pro te kloj go di ni. Ne nad Va ni}, tre ner Rad ni~ kog iz No ve Pa zo -

ve, na gra |en je kao naj bo qi u svo joj ka te go ri ji. \or |e @u ti} pri mio je pri zna we kao pred sed nik voj vo |an skih su di ja, a pri zna wa su do bi li i svi klu bo vi ko ji su iz bo ri li pla sman u vi {e ran go ve.Do wi Srem iz Pe }i na ca (po stao ~lan Su per li ge), Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve (u{ao u Pr vu li gu), Rad ni~ ki iz Srem ske Mi tro vi ce (pla si rao se u Srp sku li gu-Voj vo di na). Pri zna wa su do bi li i pred sed ni ci svih op {tin skih sa ve za i PFS Srem ska Mi tro vi ca. A, po seb no pri zna we do bio Mi lo{ Jo si mov, fud ba ler i ~lan su per li ga {a Do weg Sre ma iz Pe }i na ca. B. Rok ni}

SPORT

dnevnik

utorak18.decembar2012.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE MARSEQ

VOJVODINA GOSTUJE U KRAGUJEVCU

^vr stom od bra nom do bo do va

Igra ~i za slu `i li po dr {ku U pro {lom ko lu Lige {ampiona Vojvodina je neo~ekivano pora`ena s visokih 13:7 od Marseqa. Novosa|ani }e sutra imati priliku da se revan{iraju Francuzima, za koje nastupaju i dva biv{a igra ~a Voj vo di ne, Igor Kova~evi} i Miroslav Ran|i}. U Francuskoj su Novosa|ani prikazali jednu od najlo{ijih partija u proteklih nekoliko godina, tako da }e pred svojom publikom poku{ati da

{ampiona. @eleo bih da gledali{te bude puno, iako se igra na Svetog Nikolu, jer su igra ~i za slu `i li po dr {ku publike - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Centar Franko Geratovi} op ti mi sta je pred duel sa Francuzima. - Do bro smo tre ni ra li u prethodnom periodu, odigrali pripremni turnir, zatim prvenstveni me~ sa Beogradom i sparngovali s Radni~kim. Podigli smo se i fizi~ki i psi-

UPRAVNI ODBOR VSS POTVRDIO

De jan Sa vi} no vi se lek tor Stru~ni savet Vaterpolo saveza Srbije je pre nekoliko dana predlo`io Dejana Savi}a, dosada{weg vr{ioca du`nosti {efa stru~nog {taba seniorske reprezentacije i selektora juniorskog tima, za selektora A ekipe. Ju~e je to na sednici potvrdio i Upravni odbor VSS. Tako je re{ena i ta formalnost. Savi} }e do kraja sezone voditi i prvi tim Crvene zvezde. Ugovor je potpisan na dve plus dve godine i te~e od 1. januara 2013. Na mestu selektora juniorske i B reprezentacije Savi}a }e zameniti sada{wi trener Partizana Vladimir Vujasinovi}, a bi}e ukqu~en i u stru~ni rad VSS. Tako }e dva ve-

- Kroz rad sa juniorskom reprezentacijom video sam da imamo dosta mladih i talentovanih igra~a. Naravno da je dug put od juniorske do seniorske reprezentacije, a mla|i igra~i }e naknadno biti prikqu~ivani A timu. Ponavqam, jo{ uvek je rano za neke konkretne pri~e. U novoj godini o~ekuje vas nastavak takmi~ewa u Svetskoj ligi, a onda sledi veoma zgusnut kalendar takmi~ewa. Opet }e biti problema sa pripremama, kako }ete to da re{ite? - Da, o~ekuje nas veoma zgusnut kalendar, ali kako je nama tako je i drugima. Do sada imamo dobre re-

Ka ri je ra Dejan Savi} je ro|en 1975, a za nacionalni tim na{e zemqe (Jugoslavija, SCG i Srbija) odigrao je 444 utakmice (rekorder) i postigao 405 golova. Igra~ku karijeru zapo~eo je u Partizanu, a zavr{io je u Crvenoj zvezdi. U me|uvremenu igrao je i za Barselonu, Barselonetu, Florenciju, Pro Reko i Sintez. Osvojio je dve olimpijske bronze i srebro, svetsko zlato, srebro i dve bronze, tri evropska zlata i dva srebra, ~etir zlata u Svetskoj ligi i jedno srebro.

Cen tar Voj vo di ne Fran ko Ge ra to vi}

se iskupe, jer bi ih pobeda dovela na korak od istorijskog uspeha - plasmana u drugi krug Lige {ampiona. - Igramo s timom koji je svoju snagu pokazao pre dve nedeqe protiv nas. Zato }emo morati da odigramo na potpuno dru ga ~i ji na ~in ne go u Francuskoj ukoliko `elimo pobedu. Moji igra~i moraju da budu borbeni i da poka`u pravi karakter, jer samo oni imaju do bit iz utak mi ca Li ge

Fo to: F. Ba ki}

hi~ki. Idemo na pobedu u duelu sa Marseqom. Nismo se poka za li u pra vom sve tlu u Francuskoj, mislio sam da }emo i tamo pobediti, ali nismo pru`ili maksimum. Zato sada, uz maksimalan prilaz i borbenost, mi sli da mo `e mo do uspeha - rekao je Geratovi}. Utakmca izme|u Vojvodine i Marseqa igra se sutra u 19 ~asova na bazenu Spensa (prenos na RTV-u ), ulaz je besplatan. G. Malenovi}

likana vaterpolo igre sada sa klupe voditi delfine do novih uspeha. Vodi}ete tim koji je selektirao va{ prethodnik Dejan Udovi~i}. Da li }e biti nekih promna i da li }ete nekim mla|im igra~ima dati {ansu? - Pre svega treba da obavim razgovor sa predsednikom VSS Veliborom Sovrovi}em, pa je jo{ uvek rano da pri~am o A reprezentaciji i daqim planovima i re{ewima. Mislim da jo{ uvek ima dosta vremena da se sve to izvede - rekao je novi selektor Dejan Savi}. Novi olimpijski ciklus je pred nama, a timovi se ve}inom prave od jednih do drugih Igara. Imate veliki broj igra~a na raspolagawu, pogotovo {to ste kao selektor juniora imali priliku da ih vidite na delu. Kako }ete to re{iti?

zultate u Svetskoj ligi, gde nam je ciq da do|emo do zavr{nice, a o po~etku priprema otom potom, jer je sve vezano za unapred odre|ene datume. Da li ose}ate neko optere}ewe, jer su vaterpolisti razmazili naciju navikav{i ih na odli~ja sa svakog takmi~ewa? - Nemam optere}ewe u tom smislu. ^iwenica je da su zasluge Dejana Udovi~i}a nemerqive, jer je on i kao selektor juniorske i seniorske reprezentacije osvojio pregr{t medaqa. Sigurno je da }e biti te{ko nastaviti taj kontinuitet, ali ko god da je selektor ili igra za nacionalni tim Srbije ima zadatak da dostigne najvi{e mesto u svetskom vaterpolu - istakao je Savi}. G. Malenovi}

Utakmicom izme|u vanoj odbrani i uglavnom postiRadni~kog i Vojvodine, è lake golove preko brzih krive~eras u hali Jezero, la Kosti}a i Rai~evi}a. U pospu{ta se zavesa na prsledwih nekoliko susreta wihov vi deo superliga{kog karavana. golman Petkovi} briqira, {to Duel Kragujev~ana i Novosa|ana jasno govori da nam prdstoji tebio je predvi|en za 9.decembar, àk duel.Kqu~ uspeha leì u odali je odgo|en zbog lo{ih vrebrani, a evidentno je da imamo odmenskih uslova. U 13.kolu crveno - beli su rutinski savladali fewera{a @elezni~ar (43:30), dok su Kragujev~ani poraèni na gostovawu u Zaje~aru (29:24). Superliga{ki debi u dresu crveno - belih, nakon duge pauze i oporavka od povrede, imao je sredwi bek Miqan Pu{ica pa }e vice{ampion u srcu [umadije biti posle dugo vremena u najja~em sastavu. [to se ti~e tradicije kada su u pitawu dana{wi rivali, ona je na strani rukometa{a Vojvodine koji su protekle dve Fo to: F. Ba ki} sezone trijumfalno odlazi- Stra hi wa Stan ko vi} li iz [umadije. re|enih problema u fazi napada. - U Kragujevcu nas o~ekuje teO~ekujem da moji igra~i odigraju {ko gostovawe i nezvisna utaku defanzivi kao i do sada, a da mica. Ekipa Radni~kog je kvaliigri u napadu dodamo dozu strtetan i neugodan rival, pogotovo pqewa. Gre{ke moramo svesti na na doma}em parketu. Me|utim, s minimum i onda uspeh ne bi treobzirom na na{e ambicije, morabalo da izostane - smatra trener mo da odigramo najboqe {to moVojvodine Momir Rni}. èmo jer èlimo da kalendarsku Utakmica Radni~ki - Vojvodigodinu zavr{imo trijumfalno. na igra se danas u hali Jezero s Doma}in, sli~no nama, veliku papo~etkom u 18 ~asova. `wu poklawa jakoj i disciplinoI. Grubor

ABA LIGA

Zve zda vra }a du go ve Crveno-beli }e u naredna dva kola poku{ati da se revan{iraju Splitu (danas, 20~) i Zadru(subota)za poraze na startu takmi~ewa. Ko{arka{i Crvene zvezde Diva nalaze se na polovini serije od ~etiri utakmice, koje igraju pred svojim navija~ima.Kahasol je odnela bodove iz Pionira, u me~u Evrokupa od kojeg nije bolela glava, a stvari su postavqene na pravo mesto pobedom nad Radni~kim iz Kragujevca. - Dobili smo direktnog konkurenta u trci za fajnal for, a trijumf je bio va`an i sa psiholo{kog aspekta, jer se ekipa vratila u normalu. Kada to ka`em, ne mislim da je bilo ne~eg negativnog, ve} da je svakom timu potrebna potvrda da je na pravom putu - rekao je trener Vlada Vukoi~i}. Split (utorak) i Zadar (subota) po kvalitetu nisu ekipe od kojih

bi trebalo strahovati, koje same po sebi motivi{u na maksimalan pristup, ali tu su zato lo{e uspomene na mini-turneju po Dalmaciji, krajem septembra i po~etkom oktobra.Vukoi~i} isti~e da su Spli}ani zaduìli crveno-bele pobedom u prvom kolu (87:81).Tada se sa 32 poena proslavio Ivan Mimica, a neiskusni Milivoje Lazi} napravio prvi od dva koraka u pravcu ekspresnog smewivawa sa Zvezdinog kormila. - Iz tog razloga imamo veliku èqu i motiv da im se revan{iramo. To svakako nije primarno u na{oj motivaciji, ali jeste ne{to dodatno- objasnio je Vukoi~i}. Zvezda zauzima tre}e mesto na tabeli, sa skorom 8-5. Jasno je da su dve pobede do kraja godine imperativ, kako bi ekipa u dobroj poziciji i raspoloèwu oti{la na kratak prazni~ni predah.

IZVR[NI ODBOR FSV ZASEDAO U NOVOM KNE@EVCU

Ras pra va o pro me ni si ste ma tak mi ~e wa ^lanovi Izvr{nog odbora FS Vojvodine (predsedavao Ratko Borovnica), u Novom Kneèvcu, su razmatrali i pozitivno ocenili informaciju o razvijenosti i organizacionoj strukturi FSV. Generalni sekretar FSV Du{an Tomi} naglasio je da je u ovoj godini broj fudbalskih klubova pove}an za 12, da je do pove}awa do{lo u svim savezima, a da je zadovoqavaju}e stawe stru~nog kadra u trenerskoj i sudijskoj organizaciji za normalno odvijawa sistema takmi~ewa. Na javnu raspravu upu}en je predlog o sistemu takmi~ewa na nivou FS Vojvodine, koji je obrazloìo predsednik Radne grupe za promenu sistema takmi~ewa Marjan Rni}. Javna rasprava }e se odvijati od 1.januara do 31.marta naredne godine, nakon ~ega }e se sagledati predlozi iz fudbalske baze i u roku od mesec dana doneti kona~na odluka o eventualnoj promeni sistema takmi~ewa, koja se odnosi na seniorske ekipa na teritoriji FSV. Inicijativa za promenu sistema takmi~ewa na teritoriji FSV pokrenuta je od strane Gradskog odbora FS Novog Sada i PFS Sremska Mitrovica. Radna grupa je razmatrala razne oblike organizovawa pokrajinskog stepena takmi~ewa i predloìla dve varijante.

Pored postoje}e dve grupe Vojvo|anske lige sa po 16 klubova (Istok i Zapad), predlo`ena je â&#x20AC;&#x17E;Bâ&#x20AC;? varijanta sa tri grupe vojvo|anskih liga sa po 16 klubova. Po tom predlogu, grupa Banat bi obuhvatila klubove sa podru~ja PFS Pan~evo i Zrewanin, gde bi ulazili prvaci PFS i pobednici bara`a drugoplasirnaih ekipa. Grupu Ba~ka sa~iwavali bi klubovi sa podru~ja PFS Subotica i Sombor, TFS Novi Sad izuzev klubova iz GFS Novi Sad, a u grupu bi ulazili pr-

vaci PFS Sombor i Subotica i lige TFS Novi Sad. NovosadskoSremsku grupu sa~iwavali bi klubovi GFS Novi Sad i PFS Sremska Mitrovica, a u grupu bi ulazili prvaci GFS Novi Sad i PFS Sremska Mitrovica i pobednici bara`a drugoplasiranih ekipa. Mada se u materijalu tvrdi da bi predlo`ene varijante obezbedile pribli`no isti kvalitet fudbala, teritorijalnu udaqenost, infrastrukturu i broj klubova, jer grupa Banat pokriva 150, Ba~ka 155

Problemi srpskoliga{a Srema Od svih izve{taja o jesewem delu prvenstva u Srpskoj ligi-Vojvodina i ostalim pokrajinskim ligama, naj`u~nija rasprava vo|ena je o stawu u srpskoliga{u Sremu iz Sremske Mitrovice, koje je pre svih potencirao Miodrag Mora~a, ukazuju}i na neshvatqivo tolerisawe okolnosti pod kojim se takmi~i klub iz Sremske Mitrovice, a da nadle`ni organi FSV i FSS ne preduzimaju nikakve sankcije. Na stadionu FK Srem vode nema jo{ od 4.kola jeseweg dela prvenstva, ne izmiruju se obaveze za slu`bena lica i klub nema licenciranog trenera. Mora~a je zapitao, ko toleri{e ovakvo stawe i ne preduzima adekvatne mere, odnosno, treba li uop{te Sremskoj Mitrovici klub u kome nema nikoga iz ove sredine i bez podr{ke grada. Re~eno je da Srem vu~e dugove iz Prve lige Srbije od 1,2 miliona dinara, da je bilo izricawa i povla~ewa suspenzije, ali da nema informacije {ta je u~iweno. Izvr{ni odbor FSV je zakqu~io da se sagleda stawe, po{aqe Komisija za prijem terena, kao i da se o svemu pokrene pitawe na predstoje}oj konferenciji klubova Srpske lige-Vojvodina, a ne iskqu~uje se i mogu}nost suspenzije i iskqu~ewa iz takmi~ewa. Komesar takmi~ewa Srpske lige - Vojvodina Miodrag Radakovi} rekao je da prihvata svu odgovornost, ali da u wegovoj nadle`nosti nije preduzimawe tako drasti~nu i te{ku odluku bez podr{ke organa FSV.

i Novosadsko-Sremska 151 klub, rasprava me|u ~lanovima Izvr{nog odbora pokazale je da nisu svi fudbalski regioni u Pokrajini zadovoqni predloènim re{ewem. Predsednik PFS Subotica Nenad Nikoli} smatra da sada{we dve pokrajinske lige su preskupe i klubovi iz ovog regiona nemaju ambicije da se u wega ukqu~uju, a da bi pojedini fudbalski centri novopredloènim re{ewem sa tri lige bili o{te}eni i u neravnopranom poloàju, bez mogu}nosti da se razvijaju. Miodrag Mora~a je bio kategori~an da ne misli da bi FSV u promeni sistema takmi~ewa trebao da polazi od toga {ta misle, nego {ta i kako rade klubovi, te da je neophodna svobuhvatna analiza sada{weg sistema takmi~ewa, odnosno da nisu ponu|eni ozbiqni kriterijumi za promenu sistema takmi~ewa. Slavko Tuvegxi} iz PFS Sremske Mitrovice ukazao je da su op{tinski savezi neujedna~eno razvijeni, a tako|e da isti status ima PFS sa {est op{tinskih saveza i 108 ~lanova sa PFS sa tri saveza i upola mawe klubova. Razmatrani su i usvojeni izve{taji takmi~arskih, disciplinskih i sudijskih organa Srpske lige - Vojvodina, Vojvo|anskih liga, omladinskih i kadetsko-pionirksih liga Vojvodine i Druge ènske lige - sever. M. Mitrovi}

SPORT

utorak18.decembar2012.

KO[ARKA ABA liga Split - Zadar C. zvezda - Radni~ki Igokea - Cibona Skopqe - Krka Solnok - Partizan 1. Igokea 13 11 2. Partizan 13 9 13 8 3. C. zvezda 13 7 4. Radni~ki 13 7 5. Skopqe 6. Budu}nost 12 7 7. Cedevita 12 7 8. Olimpija 12 6 13 5 9. Cibona 13 5 10. Zadar 13 5 11. Krka 13 5 12. Split 12 4 13. [iroki 14. Solnok 13 3

2 4 5 6 6 5 5 6 8 8 8 8 8 10

75:78 87:73 94:88 92:88 70:68 1006:891 24 956:920 22 1029:943 21 1023:993 20 917:920 20 852:807 19 891:881 19 931:907 18 962:970 18 953:988 18 916:982 18 923:993 18 869:871 16 907:1069 16

Prva mu{ka liga Srbije 101:83 Sloga - Borac 73:68 Sloboda - BKK Radni~ki Metalac - Jagodina 95:63 OKK Beograd - Smederevo 77:90 74:56 Radni~ki FMP - Konstantin 77:82 Tami{ - Vr{ac 1. Mega Vizura 12 11 1 1088:968 23 2. Vojvodina SG 12 9 3 1051:907 21 3. Sloboda 13 8 5 974:1022 21 13 8 5 964:935 21 4. Metalac 13 8 5 1070:1059 21 5. Vr{ac 6. Konstantin 13 7 6 938:890 20 7. BKK Radni~ki13 6 7 1007:998 19 8. Radni~. FMP 13 6 7 1001:998 19 13 6 7 960:975 19 9. Borac 10. Tami{ 13 5 8 969:966 18 11. OKK Beograd 13 5 8 1054:1139 18 12. Smederevo 13 4 9 973:1018 17 13. Jagodina 13 4 9 963:1044 17 14. Sloga 13 3 10 16

Druga mu{ka liga Srbije Spartak - Proleter NG Napredak (K) - Mladost (Z) Crnokosa - Napredak (A) Meridina - Morava Plana - Mladost (^) 1. Meridiana 12 11 1 2. Napredak (K) 12 9 3 12 8 4 3. Crnokosa 12 7 5 4. Morava 5. Mladost (Z) 12 6 6 6. Napredak (A) 12 6 6 7. Proleter NG 12 6 6 8. @elezni~ar 10 7 3 9. Plana 12 4 8 11 4 7 10. Partizan 11 4 7 11. Radni~ki 11 4 7 12. Beovuk 12 2 10 13. Spartak 14. Mladost (^) 11 3 8

72:82 69:66 81:62 88:62 99:77 982:875 23 887:820 21 935:840 20 869:879 19 916:911 18 896:909 18 884:912 18 816:750 17 951:968 16 865:884 15 786:849 15 852:883 15 803:860 14 772:874 14

Prva mu{ka liga - sever Vojvodina - Jedinstvo S. Pazova - Srem Akademik - Mladost Veternik - Oxaci Dunav - N. Pazova Vrbas - Sveti \or|e Topola - Vojvodina SG 11 10 1. Srem 2. Vojvodina 11 9 3. Vrbas 12 7 4. Topola 11 7 5. Akademik 11 7 6. Vojvodina SG 12 6 7. Jedinstvo 11 6 8. Sveti \or|e 11 6 9. S. Pazova 11 5 10. Dunav 11 5 11. N. Pazova 12 4

1 2 5 4 4 6 5 5 6 6 8

101:67 81:96 93:82 69:61 93:77 92:65 97:67 951:809 21 955:696 20 964:940 19 856:788 18 908:853 18 960:1022 18 866:907 17 881:887 17 908:923 16 879:843 16 903:1021 16

VELIKE PROMENE U PE]INA^KOM SUPERLIGA[U

ODBOJKA

12. Mladost 13. Veternik 14. Oxaci

11 12 11

4 7 2 10 1 10

827:878 15 959:1045 14 758:963 12

Druga mu{ka liga sever Futog Tehnomer - Kadet 99:55 Mladost Veter. - Sport Ki plus 95:87 9 9 0 706:440 18 1. Hajduk 11 7 4 813:776 18 2. Sport Ki 3. V. Kikinda 10 8 2 699:560 18 4. Mladost V. 10 7 3 746:665 17 5. Crvenka 10 7 3 702:710 17 6. Futog Tehno. 10 6 4 652:562 16 7. Kadet 10 4 6 649:746 14 10 3 7 610:737 13 8. Apatin 9. So ko{ 10 3 7 662:683 13 18 0 18 0:360 0 10. ^oka

Druga mu{ka liga sever/jug Vojka - Ruma Radni~ki - Dinamo LSK - Omladinac 1. Omladinac 9 2. Dinamo 9 3. Vojka 9 7 4. Ruma 8 5. Radni~ki 8 6. BNS 8 7. LSK 8. Kris Kros 7 7 9. Petrovgrad

7 7 5 5 4 3 2 2 1

2 2 4 2 4 5 6 5 6

67:83 81:68 62:72 699:638 16 688:697 16 599:642 14 614:510 12 564:578 12 635:576 11 579:615 10 514:528 9 460:568 8

M@RK liga Vojvodina - R. Kora} Sloboda - Pe~uj Vr{ac - ]elik 11 11 1. Partizan 12 10 2. Pe~uj 3. R. Kora} 12 9 12 8 4. Vojvodina 5. Vo`dovac 11 6 11 6 6. ^elik 13 3 7. Sloboda 8. M. Kraji{nik 10 5 12 2 9. Vr{ac 10. Atlete 11 2 11. Subrina 9 0

0 2 3 4 5 5 10 5 10 9 9

64:62 80:87 85:81 956:664 22 840:780 22 873:718 21 860:748 20 818:793 17 764:678 17 764:1007 16 664:600 15 696:910 14 675:808 13 486:690 9

Prva `enska liga Srbije [umadija - Srbobran Jagodina - S. Pazova Vrbas Med. - Student C. zvezda - [abac Beo~in - Radni~ki 1. C. zvezda 13 12 13 11 2. Jagodina 3. Radni~ki 12 9 4. [abac 13 8 5. Student 13 7 6. Srbobran 13 6 7. Vrbas Med. 13 5 8. S. Pazova 13 5 9. [umadija 12 4 10. Beo~in 13 3 11. ^elarevo 12 0

1 2 3 5 6 7 8 8 8 10 12

66:69 76:67 63:69 77:68 49:71 1049:816 25 979:873 24 731:657 21 841:816 21 810:834 20 868:897 19 913:926 18 859:908 18 835:868 16 785:894 16 745:926 12

Druga `enska liga sever Sivac - Ruma Basket Star - Kovin Topol~anka - Proleter 8 8 1. Spartak 2. Vr{ac 8 7 9 6 3. Sivac 4. Kovin 9 6 5. Topol~anka 9 5 9 4 6. Ruma 7. Basket Star 9 3 8 3 8. Vojvodina 9. Proleter 9 1 10. Gimnazija 8 0

0 1 3 3 4 5 6 5 8 8

74:65 79:96 87:51 735:422 16 573:413 15 594:589 15 691:655 15 585:602 14 665:595 13 578:667 12 522:561 11 467:729 10 493:670 8

REVIJA BOKSA U KA]U

Bo ri {ev i Ja wa win odu {e vi li U lepom ambijentu ka}ke dvorane Hram, pred vi{e od oko 500 gledalaca, odr`ana je revija boksa, posve}enu Nestoru Poqakovu Neci. [lager ve~eri bio je me~ izme|u doma}eg borca Bogoquba Bori{eva i Sla|ana Jawanina iz Republike Srpske. Tokom ~etiri runde izmeweno je dosta te{kih udaraca, a zaslu`eno se radovao Bori{ev. Posle tri decenije, kada su u sportskoj dvorani Jugovi} bokseri Vojvodine iz Novog Sada, predvo|eni bra}om Slobodanom i Tadijom Ka~arom, takmi~ili u Prvoj ligi, u Ka}u je postavqen ring. - Posle pobede nad Jawaninom mojoj sre}i nije bilo kraja. Posebno mi je drago {to su me moji sugra|ani tokom ~itave borbe zdu{no bodrili i na kraju ispratili dugotrajnim aplauzom. Organizacija je bila sjajna i zadovoqstvo je jo{ ve}e {to sam bio glavni akter ve~eri rekao je Bori{ev. Dragan Xever Gi{ka je ve} pred kraj prve runde nokautirao Sa{u Obradovi}a iz Repu-

dnevnik

blike Srpske. Sli~na situacija bila je i u borbi izme|u Aleksnadra Jankovi}a iz Ka}a i Gorana Zori}a iz Republike Srpske.Tri puta je Zori}u brojano, a po~etkom druge runde, posle ~etvrtog nokdauna, Jankovi}u je sudija podigaoruku. Uvodne borbe tako|e su bile dobre, po seb no odu {e vqe we izazvala je borba u pionirskoj konkurenciji izme|u Stefana Krasni}a, ~lana BK Car Lazar iz Novog Sada, i Nemawe Male{eva, ~lana BK Zlatni gong iz Ba~kog Petrovaca. Iako je Male{ev stariji ~etiri godine, Krasni} je iza{ao na megdan i odu{evio vi{e od 500 gledalaca. Rezultati: Jankovi} (Ka}) Zori} (RS) 2:0 (PKO 2. runda), Xever (Ka}) - Obradovi} (RS) 2:0 (PKO 1. runda), Bori{ev (Ka}) - Jawanin (RS) 2:0. Revijalne borbe- pioniri:Krasni} (Car Lazar, Novi Sad) - Male{ev (Zlatni gond, Ba~ki Petrovac) 2:0, kadeti: Vasi} - Jeli} 1:1, seniori: Perduh - Toma{ 2:0 (PKO 2. runda), Krasni} - Kuki} 0:2. M. Grbi}

SUPERLIGA (`) Jedinstvo (SP) – Varadin Jedinstvo (U) – C. zvezda Dinamo (P) – NIS Spartak Vizura – TENT @elezni~ar (L) – Kolubara 1. C. zvezda 10 9 1 2. NIS Spartak 10 8 2 3. Vizura 10 8 2 4. Jedinstvo (U) 10 5 5 5. TENT 10 5 5 6. Jedinstvo (SP) 10 4 6 7. @elezni~ar 10 4 6 8. Kolubara 10 3 7 9. Varadin 10 3 7 10. Dinamo 10 1 9

29:8 27:9 25:12 19:18 17:19 18:21 19:24 13:23 12:26 10:29

3:0 0:3 1:3 3:1 3:1 27 24 22 16 13 13 13 10 8 4

SUPERLIGA (m) Spartak (S) – M. radnik Partizan – Spartak (Q) Ribnica – C. zvezda @elezni~ar – \erdap 1. C. zvezda 10 10 2. \erdap 10 8 3. M. radnik 10 6 4. Ribnica 10 5 5. Vojvodina 9 4 6. Radni~ki 9 4 7. Spartak (S) 10 5 8. Spartak (Q) 10 4 9. Partizan 10 3 10. @elezni~ar 10 0

0 2 4 5 5 5 5 6 7 10

30:9 27:11 19:16 21:18 22:19 20:19 17:20 14:21 11:23 5:30

3:0 3:1 2:3 1:3 28 25 16 15 15 14 13 11 9 1

PRVA LIGA (`) Vojvodina – Futog Radni~ki (K) – MD Zrewanin Crnokosa – Radni~ki (B) Obili} – Po{tar Sme~ 5 – Lazarevac Takovo – Kraguj 1. Sme~ 5 10 10 0 2. Crnokosa 10 8 2 3. Kraguj 10 7 3 4. Radni~ki (K) 10 7 3 5. Futog 10 5 5 6. Takovo 10 6 4 7. Zrewanin 10 5 5 8. Radni~ki (B) 10 4 6 9. Po{tar 10 3 7 10. Vojvodina 10 2 8 11. Lazarevac 10 2 8 12. Obili} 10 1 9

30:6 27:11 23:11 23:14 20:17 20:20 16:21 18:23 17:24 13:24 13:24 5:28

1:3 3:0 3:1 0:3 3:1 3:1 29 24 21 21 16 15 13 13 11 7 7 3

PRVA LIGA (m) Dunav volej – Klek Smederevo – Jedinstvo (SP) Sloven – Jagodina Novi Pazar – Borac Mladenovac – Obili} Topli~anin – K. Mitrovica 1. N. Pazar 10 10 0 2. Jedinstvo (SP) 10 9 1 3. Borac 10 7 3 4. Klek 10 7 3 5. Smederevo 10 6 4 6. K. Mitrovica 10 5 5 7. Mladenovac 10 5 5 8. Dunav volej 10 4 6 9. Sloven 10 3 7 10. Obili} 10 2 8 11. Jagodina 10 2 8 12. Topli~anin 10 0 10

30:5 29:5 25:13 22:15 22:18 16:20 18:21 18:20 14:21 12:26 11:24 1:30

0:3 0:3 3:0 3:1 3:2 1:3 29 27 21 19 18 14 13 13 11 8 7 0

DRUGA LIGA – SEVER (`) Klek – Ruma NS volej tim – Vr{ac Iton Srem t. – Omladinac Dunav – Mladost (I) 1. Klek 9 8 1 25:6 2. Mladost (I) 9 7 2 24:9

3:1 3:1 3:1 0:3 24 21

3. Srem-tempo 4. Ruma 5. NS v. t. 6. Ki 0230 7. Vrbas 8. Vr{ac 9. Dunav 10. Omladinac

9 9 9 8 8 9 9 9

7 6 5 4 3 2 2 0

2 3 4 4 5 7 7 9

24:11 20:13 18:16 17:13 9:16 9:21 7:23 2:27

21 16 15 14 9 6 6 0

DRUGA LIGA – SEVER (m) Mladost (NP) – FOK Vrbas – Bavani{te Srem – Novi Sad Vojvodina 2 – Futog In|ija – Proleter 1. In|ija 9 2. Novi Sad 9 3. Proleter 9 4. Vojvodina 9 5. Futog 9 6. Bavani{te 9 7. FOK 9 8. Srem 9 9. Vrbas 9 10. Mladost 9

9 7 6 5 6 4 3 2 2 1

0 2 3 4 3 5 6 7 7 8

27:1 22:11 19:12 19:15 19:19 15:17 11:23 15:24 11:25 13:24

2:3 1:3 1:3 2:3 3:0 27 21 17 15 13 13 8 8 8 7

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – CENTAR (`) VST – Grbi} Novi Sad – @abaq NS tim – Vojvodina 2 Partizan – ^emp 07 Varadin 2 – Futog vest FOK – NS volej t. 2 1. Novi Sad 9 2. VST 9 3. Grbi} 9 4. Futog vest 8 5. Varadin 8 6. Partizan 9 7. Vojvodina 9 8. NS tim 9 9. ^emp 07 9 10. NS v. t. 8 11. FOK 8 12. @abaq 9

9 9 6 5 5 5 4 3 2 1 2 1

0 0 3 3 3 4 5 6 7 7 6 8

3:1 3:0 2:3 3:0 odgo|eno odgo|eno 27:6 26 27:7 25 20:12 18 18:13 15 18:13 15 18:14 15 15:20 11 13:21 9 10:22 7 11:21 6 9:20 5 8:25 4

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SEVER (`) Hajduk – Mladost (BP) Volejstars – Partizan CVS – NIS Spartak 2 Turija - Apatin Be~ej – Merkur 1. Spartak 9 2. CVS 9 3. Volejstars 8 4. Merkur 7 5. Hajduk 9 6. Mladost 9 7. Be~ej 8 8. Turija 9 9. Apatin 9 10. Partizan 9

9 6 6 5 5 5 2 2 2 1

0 3 2 2 4 4 6 7 7 8

2:3 3:0 0:3 3:0 odgo|eno 27:2 27 22:10 20 19:10 17 17:10 15 18:14 15 17:15 13 9:19 7 9:21 6 6:23 5 6:26 3

PRVA VOJVO\ANSKA LIGA – SREM (`) Sloga – Prvi tempo Iton Srem t. 2 – Mitrovica Maks – Radinci Mladost (NP) 1. Srem-tempo 8 8 0 2. Mladost 7 5 2 3. Maks 7 5 2 4. P. tempo 8 4 4 5. Sloga 7 3 4 6. Radinci 7 1 6 7. Mitrovica 8 0 8

0:3 3:0 odgo|eno slobodan 24:5 22 17:7 16 16:7 15 14:12 12 12:14 10 4:18 3 0:24 0

VATERPOLO Prva A liga

Prva B liga

Sedmo kolo: Dunav - Crvena zvezda 4:9, Beograd - Vojvodina 4:19, Radni~ki Bawica 22:4, Partizan - @AK odlo`eno. 1. Radni~ki 6 6 0 0 109:27 18 2. C. zvezda 6 6 0 0 71:24 18 3. Bawica 6 3 1 2 46:52 10 4. Partizan 5 3 0 2 57:24 9 5. Vojvodina 6 3 0 3 63:48 9 6. @AK 5 2 1 2 37:44 7 7. Dunav 6 2 0 4 32:58 6 8. Singidunum 6 1 0 5 29:72 3 9. Beograd 7 0 0 7 27:114 0

^etvrto kolo: Nais - Spartak Prozivka 11:9, TENT- [abac 8:5, Zemun - Be~ejac 6:10, Proleter -Partizan 2 odlo`eno. 1. Nais 4 3 1 0 36:28 10 2. Be~ejac 4 3 0 1 36:28 9 3. TENT 4 2 1 1 40:26 7 4. [abac 4 2 1 1 30:25 7 5. Zemun 4 1 1 2 41:29 4 6. Spartak 4 1 0 3 35:36 3 7. Partizan 2 3 1 0 2 20:24 3 8. Proleter 3 0 0 3 17:59 0

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE

Od li~ ni Vr ba {a ni U organizaciji [otokan karate saveza Vojvodine i KK Soko u Novom Sadu je odr`ano Otvoreno prvenstvo Vojvodine u borbama i katama u svim uzrastima. Takmi~ewe je otvorio ~lan Gradskog ve}a Novog Sada

sednik [otokan karate saveza Srbije dr Branko Peri{i}. U ukupnom plasmanu najboqi su takmi~ari Sloge - Hemofarma (Doboj), drugi je bio Vrbas i tre}i Kamikaze (Velika Plana). Prva mesta u borbama pojedina~no kod seniora osvojili su

Svet sko pr ven stvo u No vom Sa du Izuzetni rezultati reprezentacije [otokan karate saveza Srbije na Svetskom prvenstvu u Milanu nisu pro{li nezapa`eno. Svetska karate federacija, na kongresu u Milanu, odlu~ila je da se Svetsko prvenstvo dodeli Srbiji. Doma}in }e naredne godine u oktobru biti Novi Sad, a [KSS, koji ima vi{e od 130 klubova, uveliko je po~eo pripreme za planetarnu smotru. zadu`en za sport Predrag Svilar. U~estvovalo je 450 karatista i karatistkiwa iz Srbije, BiH, Republike Srpske i Crne Gore. Bilo je ovo posledwe takmi~ewe u ovoj godini, a dodeqene su i priznawa najboqima na Svetskom prvenstvu u Milanu, gde je osvojeno {esnaest zlatnih medaqa, kao i na Prvenstvu Evrope. Nagrade je uru~io pred-

- apsolutna: Nikola Salati} (Soko, Novi Sad), iznad 84 kg: Aleksandar Miqkovi} (Mladost, Oxaci) i do 75: @ivko Todorovi} (Vrbas). Seniorke - do 60: Ana ]iri} (Mladost, Oxaci). Kate (seniori): Andrija Stankovi} (Elid, Ni{). Seniorke: Maja Svrdlin (Enpi, Subotica). M. Pavlovi}

No vi Do wi Srem

O~igledno je da }e Dowi Srem u nastavak prvenstva Jelen Superlige u}i sa drasti~no promewenim igra~kim kadrom u odnosu na jesewu polusezonu. - Odre{ene ruke u izboru nove sredine imaju: Dragan Star~evi}, Boris Mileki}, Nemawa Markovi}, @arko Jeli~i}, Branislav To{i}, Dejan Jovanovi}, Met Birn, Uro{ Milosavqevi}, Aleksandar Radi{i} i Mi{a Petkovi} - saop{tio je sportskidirektor Dragan Despotovi}. Sasvim je realno da }e spisak slobodnih igra~a biti jo{ du`i. Po kuloarima se pri~a da su na meti doma}ih i inostranih klubo-

va Milo{ Josimov, Ogwan Damwanovi}, Nemawa Laki} Pe{i}, Lazar ^orda{i}, Stefan Bukorac... Da li }e do transfera do}i vreme }e pokazati. Agilna uprava je u velikom poslu oko anga`ovawa poja~awa. Zvani~nih ionformacija nema, ali je sigurno da }e broj novih igra~a biti poprili~an. - Zimski odmor za igra~e bi}e zavr{en 10. januara, za kada je zakazan po~etak priprema. Do 29. januara, kada se odlazi na dvonedeqne pripreme u Antaliju, radi}emo u Pe}incima. Tokom boravka u Turskoj odigra}emo vi{e kontrolnih utakmica - rekao je Despotovi} . @. Radivojevi}

PRVA FUTSAL LIGA

Lak po sao {am pi o na Ekonomac – Be~ej 7:1 (2:1) KRA GU JE VAC: Hala Jezero, gledalaca: 200. Sudije: B. Nin~i} i V. Pani} (obojica iz Beograda). Strelci: Bojovi} u 4, Raki} u 12. i 27, Vesi} u 26, Radin u 30, Koci} u 34. i Raj~evi} u 39. minutu za Ekonomac, a Arvai u 12. minutu za Be~ej. EKO NO MAC: Jovanovi}, Bojovi}, Vesi}, Raki}, Jawi}, Grci}, Cvetanovi}, De Suoza, Radin, Koci}, Raj~evi} i Aksentijevi}. BE ^EJ: Andri}, [}epanovi}, Arvai, Kobiqski, Sekuli}, Grbi}, Husanovi}, Petkovi}, Bla`in i Vadanski. Momci sa Tise su samo u prvom poluvremenu bili koliko- toliko ravnopravan rival {ampionu, ko-

Rezultati Ekonomac – Be~ej 7:1, VIK Naisus – Vrawe 4:1, Pirot – Tango 2:2, Smederevo –Kolubara 2:8, Marbo Intermeco – Kopernikus (igrano sino}).

1. Ekonomac 4 2. VIK Naisus 4 3. Pirot 4 4. Kolubara 4 5. Tango 4 6. Marbo 3 7. Kopernikus 3 8. Be~ej 4 9. Vrawe 4 10.Smederevo 4

4 4 2 2 1 1 1 1 1 0

0 0 1 0 1 1 0 0 0 1

0 0 1 2 2 1 2 3 3 3

27:5 12 16:8 12 10:9 7 21:13 6 16:16 4 6:6 4 8:8 3 13:24 3 9:24 3 4:17 1

ji se u nastavku razigrao i zabele`io ubedqivu pobedu. V. J.

BE^EJSKI ZIMSKI TURNIR U MALOM FUDBALU

U igri 24 eki pe

Be~ejski turnir u malom fudbalu okupio je 24 ekipe, koje }e se boriti za pobedni~ki pehar i nov~anu nagradu od 200.000 dinara. Pored be~ejskih, na turniru u~estvoju ekipe iz Ba~kog Gradi{ta, Ba~kog Petrovog Sela, Vrbasa, Novog Be~eja, Novog Sada, Radi~evi}a i Turije. Turnir se igra u sportskoj dvorani OSC Mladost i ulaznica za ~etiri utakmice ve~erweg programa je 30 dinara. - Nagradni fond iznosi 300.000 dinara, {to zna~i da se ne}e ovajditi samo pobednik. Broj od 24 ekipe je optimum, pa }e se turnir, ako sve bude teklo po planu, zavr{iti

5. januara. Ima veoma kvalitetnih ekipa {to garantuje svakodnevnu lepu sportsku zabavu u ve~erwim satima. Turnir se ne}e igrati samo 19. decembra na Svetog Nikolu, 25. ovog meseca kada se slavi katoli~ki Bo`i}, 31. decembra, 1. i 2. januara, tokom Novogodi{wih praznika - rekao je u ime organizatora Milorad Raki}. Rezultati utakmica prvog dana turnira: MD Centar – Vodokanal 8:0, Domus – Knot 2:1, Be~ejprevoz – Mi smo ta ekipa 3:0 i Mladost (Turija) – Vojvodina (Ba~ko Gradi{te) 11:4. V. J.

NA PRVENSTVU SRBIJE ZA KADETE, JUNIORE I MLA\E SENIORE

Zre wa nin ci ma je da na est me da qa

Prvenstvo Srbije za kadete, juniore i mla|e seniore odràno je u beogradskoj hali [umice gde se okupilo preko 500 karatista iz oko stotinu klubova, koji su stekli plasman na regionalnim prvenstvima. Zrewaninski karatisti ostvarili su veoma zapaèn uspeh osvojiv{i ukupno 11 medaqa: ~etiri zlatne, jednu srebrnu i {est bronzanih, {to Zre wa nin ski ka ra ti sti ih je u konkurenciji 100 klubova svrstalo na drugo mesto po brno odli~je osvojio je Marko Miuspe{nosti u generalnom plasmahajlovi} (kadet, -52), dok su bronzanu. Ujedno su najuspe{niji vojvone medaqe pripale Awi Kapelan |anski klub. (mla|a seniorka, +60), Ivanu StanZlatne medaqe pripale su Jovakovu (kadet, -52), Nikoli Petrovu ni Petrov (mla|a seniorka, -53), (mla|i senior, -78), Nikoli DoNikoli Man~evu (kadet, -57), \or{lu (kadet, +70), Nikoli Isailo|u Salapuri (kadet, -63) i ènskoj vi}u (junior, -55) i mu{koj kadetekipi mla|ih seniorki (N. âskoj ekipi (N. Man~ev, \. Salapuvri}, J. Petrov, A Kapelan). Srera, I. Stankov, N. Nai}). @. B.

DRUGO KOLO REGIONALNE LIGE VETERANA

Zve zda ko lo vo di

Iako novajlija u Regionalnoj ligi vaterpolo veterana, beogradska Crvene zvezde je jedina nepora`ena u prva dva kola, a inicijator ovog takmi~ewa somborski Polet je jedini s oba poraza. Drugo kolo igrano je u novom suboti~kom bazenu „Prozivka“, a zabele`eni su slede}i rezultati: Spartak (Subotica) – Pijani somovi (Beograd) 15:11, Crvena zvezda (Beograda) – Polet (Sombor)

17:3, Be~ej – Kruna (Osijek) 13:5, Vojvodina (Novi Sad) – Partizan 8:6. 1. Crvena zvezda 2. Spartak 3. Partizan 4. Be~ej 5. Vojvodina 6. Pijani somovi 7. Kruna 8. Polet

2 2 2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 1 1 2

27:6 28:22 18:17 16:15 16:15 20:23 18:24 12:29

6 4 4 4 4 4 4 2

Tre}e koli igra}e se u drugoj polovini februara, najverovatnije, u Novom Sadu. V. J.

kULTURA

dnevnik ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО „КУМОВИ” ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА У ЗРЕЊАНИНСКОМ ПОЗОРИШТУ

Пријатељство човека и кера без посла У Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину вечерас у 20 часова премијерно ће бити изведена представа „Кумови“ Душана Ковачевића, у режији Љиљане Тодоровић. У представи играју: Јелена Шнеблић (Ана), Јован Торачки (Милан), Наташа Илин (Кума), Југослав Крајнов

дневне трагедије“, који је Душан Ковачевић сам режирао, и која је премијерно изведена почетком године у „Звездара театру“. Како и сам поднаслов говори, ово је прича о нашој стварности, из угла нама добро познатог аутора, мајстора да бритким хумором испреплете наше невоље, мане и

(Инспектор), Љубиша Милишић (Вучко) и Александар Дошен (Марко). Поред „Балканског шпијуна“ из 1984. године, „Кумови“ су други комад Душана Ковачевића, који је постављен на сцени Народног позоришта „Тоша Јовановић“. Ово је, иначе, нови комад, с поднасловом „Комедија свако-

недостатке, и све доведе до апсурда. - “Кумови” су необична прича о пријатељству човека који је остао без посла са кером из оближњег парка, који, такође, нема посао. И та прича почиње обично, као све приче које ће касније да се искомпликују и добију сасвим друго значење. У основи је

трилер и не бих га препричавао, јер ћу открити ко је убица. Оно што ме је пишући занимало, данашња је економска и политичка ситуација у нашој земљи. Али не испричана на уобичајени, политикантски начин који има своју трајност и вредност само док та политичка ситуација траје... – говорио је овај писац поводом београдске премијере свог новог комада. - Ово је и омаж животињском свету који је од памтивека са човеком: колико је човеку добро, толико је и тим бићима која су по предању створена од истог творца. Дакле, желео сам да видим да ли је могуће и да ли ће се то десити, да ћемо једног дана од све муке сви - лајати. Редитељка Љиљана Тодоровић, гошћа из Београда, којој је ово прва режија у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, потакнута овим комадом, указује да „истина о стварности у којој живимо, иако свима видљива, чини се недокучива зато што је та истина невероватна“. Сценографкиња и костимографкиња је Магдалена Влајић. Дизајнер звука је Зоран Јерковић, музику је изабрала редитељка, а сонгове је адаптирао Емил Сакс. Н. Пejчић

НА ОТВАРАЊУ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА КУСТЕНДОРФ У ЈАНУАРУ У ДРВЕНГРАДУ

Холограмска борба Кустурице и Бруса Вилиса Шести Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф„, који се одржава од 16. до 22. јануара у Дрвенграду, на Мокрој Гори, биће отворен холограмском пројекцијом обрачуна редитеља и оснивача манифестације Емира Кустурице и холивудског глумца Бруса Вилиса, најављено је јуче на конференцији за новинаре. Кустурица је рекао је да ће на ливади бити пројектован његов „обрачун„ са Вилисом, у свим оним познатим акционим сценама из филмова „Умри мушки„. На отварању ће наступити један од најталентованихих младих виолиниста у свету Немања Радуловић са својим саставом „Devil‘s Trills”.

са својим новим филмом„, приметио је редитељ у изјави Танјугу. За награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 28 филмова студената из 18 земаља: Велике Британије, Данске, Израела, Кореје, Кубе, Мексика, Немачке, Перуа, Пољске, Португала, САД, Сингапура, Србије, Филипина, Француске, Холандије, Црне Горе и Швајцарске. У жирију су израелска списатељица и глумица Алона Кимхи, амерички продуцент и асистент режије Мајкл Хаусман и теоретичар медија и режисер др Олег Јекнић. Награду за најбољу камеру „Вилко Филач„ доделиће пољски директор фотографије и редитељ, добитник Оскара

На питање новинара да ли у Дрвенград долази Моника Белучи, Кустурица је рекао да славна глумица „није рекла да неће доћи„, тако да је „можемо очекивати„ и додао да, када су гости у питању, припремају велико изненађење. Кустурица је објаснио да се наставља идеја започета пре шест година, да се студентима плати авионска карта да дођу, прикажу своје филмове, прављене „без комерцијалног притиска„, и успоставе контакт са значајним ауторима светског филма. „Фестивал открива нове људе, а онда се они кроз годину-две појаве

Јануш Камински, познати чешки камерман Мартин Шец и Светолик Мића Зајц. Кустурица је истакао да је програм шестог „Кустендорфа„ можда и најпогоднији до сада за презентацију и разговор, јер се „ретко догоди да оволики број аутора направи толико добрих филмова„. „Број добрих филмова и аутора које имамо на шетром ‘Кустендорфу‘ можда је и најусклађенији, односно свих седам дана у ‘Савременим теденцијама‘ имамо најбоље филмове и најбоље ауторе„, рекао је Кустурица Танјугу и издвојио филмове „Цвеће рата„ Џанг Јимоуа и

„Ријалити„ Матеа Гаронеа, аутора остварења „Гомора„ - „прве приче о мафији која има смисла и која је уобличена како ваља„. Јимоу ће бити гост „Кустендорфа„, а у оквиру програма „Рестроспектива великана„ биће приказани његови филмови „Ни један мање„ (1999) и „Подигни црвену светиљку„ (1991) - један од најдивнијих филмова у протеклој деценији по Кустуричином мишљењу. Кустурица је најавио и филм „Звери јужних даљина„ Бена Зејтлина, који у свету важи за „новог великог аутора„, а ту је и „И ја, такође„, ново провокативно остварење руског бунтовника Алексеја Балабанова, „Араф-Негде између„ Јешим Устаоглу (Турска) и „Седам дана у Хавани„ старог госта „Кустендорфа„ Елије Сулејмана, у коме игра Кустурица. Аутори филмова који су у програму „Савремене теденције„, након пројекција одржаће радионице за студенте и младе редитеље. У програму „Евергрин„ биће приказана рестаурирана и дигитализована копија филма „Време је стало„ (1982) Петера Готара, као и остварења пољског аутора Кшиштофа Кишловског - „Киноаматер„ (1979) и „Кратки филм о убијању„ (1988). У исти програм је уврштен и филм „Ронилачко одело и лептир„ Џулијана Шнабела, у присуству директора фотографије Јануша Каминског „Нови аутори„ доносе филм „Једноставно је„ Соње Карпунине која је два пута награђена на „Кустендорфу„, као и остварења „Она жели да спава сама„ младе мексичке режисерке Наталије Бериштајн„ и „Нефудбал„ Константина Смирнова (Русија). У вечерњим часовима наступиће „Дебу сур ле Занк„ (Француска), Дејан Петровић Биг Бенд (Србија), Трио Балканске жице (Србија), „Радио Застава„ (Италија) и „Че Судака„ (Шпанија). Министар културе и информисања Братислав Петковић рекао је да је Министарство и овога пута препознало важност фестивала који је признат у светским оквирима и додао да ће наставити да помажу манифестацију. „Кустендорф је признат од европске и светске културне јавности и уврштен у назначајније догађаје у кинематографији, уз велике фестивале попут ‘Трајбека‘ и „Санденса„, оценио је министар. (Танјуг)

utorak18.decembar2012.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Леп калеидоскоп илузије и стварности Марта Гушњовска, Бајка о витезу без коња, режија Јарослав Антоњук, Позориште младих Готово да не треба ништа рећи, осим наслова, па да буде јасно о чему пише Марта Гушњовска, млада ауторка из Пољске, чији је комад „Бајка о витезу без коња“ у Позоришту младих режирао њен сународник Јарослав Антоњук. Реч је о естетски упечатљивој обради наслеђа, али тако да оно задржи своје основне обрисе, а донесе дах актуелности у театру за најмлађе. Антоњук то поставља овако. Једне давне вечери, за клавиром у аристократском салону, два пара вешта у маскирању, песми и игри, одлучују да се забаве изводећи причу о омиљеним херојима старих времена – витезовима и њиховим верним пратиоцима коњима. Само, у причи Марте Гушњовске витез је без коња, а коњ без витеза. То је њихов највећи проблем, јер ни један ни други такви какви јесу, гиздави и опремљени у сјај и оружје, нису за борбе које им предстоје, него један за другог. Каква би прича о витезу и коњу била, а да ту нема и принцезе, која се умешала на крају, како каже, самозакључана у кули да би је неко ослободио. А тај неко, зна се, може да буде прави само ако има нешто више од самог себе, смотаног, штуцавог. У сусрет разрешењу, и између редова, аутори духовито раскринкавају и читав низ других савремених медиокритета, као што је миш крвопија који заправо има нашивена крила, змај којем као и принцези одговара само комплет („лепи-

ња“), а не појединачни залогајчићи у виду витеза, коња, или не дај боже, миша... Основни квалитети представе за децу и младе у Позоришту младих

у сцени отворила је лепо искоришћен простор испред, према просценијуму, као и изнад, на себи (конструкцији), бришући понеке од старих конвенција да аниматор и лутка не би требало да откривају свој механизам за стварање илузије. Баш као и са мишем, у представи „Бајка о витезу без коња“ у Позоришту младих, илузије се више разбијају, распршују употребом неустаљених поступака, коришћењем могућности позоришта у позоришту и сталном излажењу из ликова, њиховом прескакању у домене који не припадају изворном контексту (нешто попут принцезиног смешног вапаја за удајом). Тако данас и настају најлепши позоришни калеидоскопи, узбудљиве сцене и ликови нарочито подешени слојевима значења и смисла. Мишевима, змајевима, чаробњацима и лоповима, смештеним у тај простор испред, транупечатљивим сформацијама владају Марија Митровић и Славица Вучетић. Аниматори главних Фото: С. Шушњевић ликова, глумци Слобоуочавају се већ ритмом, осећајем дан Нинковић и Саша Латиновић за атмосферу у чијем креирању ре- су се тешко, али захваљујући додитељу и глумцима веома помаже број драматуршкој и естетичкој визуелни идентитет (креација лу- идеји редитеља, сасвим задовољатака, сценграфије и костима Ева вајуће пробијали кроз детаље леФаркашова). Верно жељеној епо- пршавости покрета тешких мариохи, поред бљештавих костима, пе- нета. Њихове партнерке на сцени и рика, израђени су неокласични у причи су им таман толико више и стубови и забат, кулисе које уокви- помогле у живописности призора рују позорницу, готово идентичне и доживљаја на усамљеном, одлучкулисама позорнице на сцени за ном путу двојице добрих момака у прелепе, детаљно и брижљиво ре- свет зала која нису више просте алистички израђене марионете Ви- але. теза, Коња и Принцезе. Ова сцена Игор Бурић

ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА НА ФЕСТИВАЛУ ВИДЕОМЕДЕЈА

Награда „Богданка Познановић” Горану Шкофићу Холандски аутор Нил Белуофа добио је награду „Сфинга„ за најбољи видео рад на 16. међународном видео фестивалу Видеомедеја у Новом Саду, док је Горану Шкофићу из Хрватске припала награда „Богданка Познано-

тању „комплексан експеримент у слагању вишеструких слојева репрезентације“.Жири у образложењу награде Шкофићу скреће пажњу „на коришћење неколико елемената са максималном ефикасношћу у евоцирању друштве-

Награђена медијска инсталација Горана Шкофића

вић„ за најуспешнију медијску инсталацију, саопштили су организатори те манифестације. Белуофа је награђен за видео рад Санс-титре , који је базиран на стварном догађају - нападу терориста на вилу у близини Алжира 90-их година прошлог века, а Шкофић за инсталацију Фронта , која приказује обичног човека који умножавањем постаје нека врста корпорације. Жири у образложењу наводи да „рад Белоуфа реконструише меморију са неколико веома сугестивних елемената“, истичући да је у пи-

них и просторних односа, као и структура реда“. Према одлуци фестивалског жирија, у коме су били Александар Давић (Србија), Харалд Хунд (Аустрија) и Мануел Саиз (Шпанија), специјално признање додељено је Алексеју Дмитријеву из Русије за видео рад Херменеутикс , кратко описан као ратни филм. Прочишћен комад филмске машинерије са добрим тајмингом у коме су рат и фестивал редуковани до њиховог најмањег заједничког садржатеља – технологије“, стоји у образложењу.

Ауторка из Финске, Рета Неитанмаки заслужила је специјално признање трочланог жирија за медијску инсталацију „Лилипут“. „Посебно смо импресионирани начином на који рад комбинује два посебна односа – најпре однос гледаоца према инсталацији као објекту, а затим и гледаоца са цртаним карактером унутар реалности коју рад успоставља“, истиче жири. Тема рада је вирење и његови различити облици у друштву, као што су ријалити програми и камере за видео надзор. У оквиру такмичарског програма на овогодишњем фестивалу Видеомедеја , одржаном од 14. до 16. децембра у Студију М, представљено је 49 видео радова и 15 медијских инсталација. Уредници програма, Ивана Сремчевић Матијевић и Драган Живанчевић, бирали су међу 700 пријављених уметничких радова аутора из више од 50 земаља. Овогодишњи избор радова био је јединствена прилика за едукацију и увид у могућности примене напредних технологија у актуелној светској уметничкој пракси. Фестивал је реализован у продукцији Удружења за видео уметност Видеомедеја , а подржали су га Градско веће за културу Новог Сада, Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Министарство културе и информисања. К. Р.

svet

utorak18.decembar2012.

EGIPAT

dnevnik

IRAK

Opozicija poziva na proteste zbog referenduma KAIRO: Egipatska opozicija pozvala je ju~e na nove masovne proteste zakazane za danas, po{to su islamisti podràli tvrdwe predsednika Mohameda Morsija o pobedi u prvoj fazi referenduma. Opoziciona koalicija Front nacionalnog spasa smatra da je glasa~kim me{tima bilo brojnih zloupotreba i poziva Egip}ane da „u utorak iza|u na ulice kako bi branili svoje slobode, spre~ili prevaru i odbacili nacrt ustava,” uo~i druge faze referenduma 22. decembra. Opozicija tvrdi da su prvu fazu referenduma koja je odràna pro{log vikenda i na kojoj je glasalo pola zemqe, obeleìle brojne neregularnosti i zloupotrebe, dok Muslimanska bra}a, pokret iz koga je potekao Morsi, tvrdi da se 57 odsto gra|ana izjasnilo „za” nacrt ustava, prenosi AFP. Zvani~ni rezultati bi}e objavqeni posle druge faze, kada druga polovina Egip}ana iza|e na referendum. Egipat su protekle tri nedeqe potresali masovni

protesti i sukobi pristalica i protivnika nacrta ustava, {to svedo~i o dubokim podelama u zemqi povodom Morsijeve vladavine. Po~etkom meseca, osmoro qudi je raweno, a vi{e od 600 povre|eno u sukobima demonstranata ispred predsedni~ke palate u Kairu {to je navelo vojsku da rasporedi trupe i tenkove kako bi za{titila institucije. Oko 250.000 vojnika i policije mobilisano je da ~uva red na referendumu. Opozicioni Front tvrdi da ustav slabi za{titu qudskih prava, naro~ito `ena, potkopava nezavisno sudstvo i ja~a vojsku. Oni strahuju da islamisti koji su do{li na vlast posle revolucije u kojoj je sru{en re`im Hosnija Mubaraka planiraju da uspostve {erijatske zakone. Lider Fronta, dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed el Baradej, ocenio je da }e posle refernduma razdor izme|u islamisti~kog i svetovnog tabora u zemqi postati jo{ ve}i.

KINA

Ubijao decu zbog „smaka sveta” PEKING: Na ~oveka koji je ispred {kole u centralnoj Kini noèm povredio 23 dece i jednu stariju osobu, „psiholo{ki uticale” glasine o predvi|awima sudweg dana. Min Jong|un je osumwi~en da je u petak u{ao u ku}u jedne starije ène i ubo je kuhiwskim noèm. On je zatim oti{ao ispred osnovne {kole u selu ênpeng u provinciji Henan, gde je noèm povredio 23 dece pre nego {to su ga savladali {kolski ~uvari i policija. Min je uhap{en i optuèn da je ugrozio javnu bezbednost, preneo je AP. U saop{tewu oblasnih vlasti

navedeno je da }e policija ispitati Minovo psihi~ko stawe, ali da prvi nalazi istrage ukazuju da je on bio pod sna`nim uticajem „glasina o sudwem danu”. Posledwih meseci i u Kini je bilo dosta rasprava na Internetu o kalendaru Maja koji navodno predvi|a smak sveta u petak. U Kini je posledwih godina bilo vi{e sli~nih napada na {kole i obdani{ta koje su izveli mentalno poreme}eni qudi ili oni koji su izgubili posao i ose}ali se zapostavqeni u periodu privrednog buma.

BELGIJA

Putin u petak u Briselu BRISEL: Glavna tema samita EU-Rusija koji }e 21. decembra biti odr`an u Briselu bi}e vizna liberalizacija za gra|ane Rusije, energetika i qudska prava, najavqeno je iz briselskih diplomatskih izvora. O~ekuje se da ruski predsednik Vladimir Putin u petak sa predsednikom Evropske komisije Zzose Manuel Barozom potpi{e ugovor o viznim olak{icama, koji }e nekim kategorijama ruskih gra|ana (diplomatama, biznismenima i novinarima) omogu}iti da lak{e dobiju vize za putovawa u Ssengensku zonu. Ruska strana ve} nekoliko godina zahteva viznu liberalizaciju za

sve svoje gra|ane, ali Brisel to odbija uz obrazlo`ewe da se u Rusiji kr{e qudska prava. Moskva je nedavno uzvratila o{trom kritikom stawa qudskih prava u EU, ukazuju}i na porast ksenofobije, diskriminacije i rasizma {irom Evrope. Jo{ jedan kamen spoticawa je istraga o poslovawu ruskog energetskog giganta „Gasprom” koja je ranije ove godine pokrenuta po Barozovom nalogu. Komisija istra`uje da li je „Gasprom” kr{io evropske antimonopolske zakone i prisiqavao klijente da sklapaju nepovoqne ugovore.

Desetine mrtvih u napadima BAGDAD: U serija napada u Iraku ubijeno je najmawe 25 qudi, a na desetine je raweno {irom zemqe, samo dan posle napada u kome je ubijeno 18 qudi. Danas je godi{wica od napu{tawa ameri~kih vojnika Iraka. Naoru`ani napada~i napali su policijski kontrolni punkt na autoputu zapadno od Tikrita i ubijen je policajac, a troje qudi je raweno. Policijska patrola je uspela da otera napada~e, ali su oni aktivirali eksploziv u automobilu kojim su do{li i ubili jo{ ~etiri policajaca i dvoje qudi ranili, saop{tila je policija. U selu Al-Buslaibi, severno od Bagdada, aktivirana je podmetnuta bomba kada je vojna patrola prolazila i ubila troje, a u severnom ira~kom gradu

Mosulu poginuo je jedan vojnik kada su naoru`ani napada~i napali vojni

punkt. Automobil bomba u Khaznahu, selu u blizini Mosula, naseqenom Shabak mawinom usmrtio je sedam osoba, a 12 je raweno, dok je u odvojenom napadu kada su dva automobila bombe eksplodirala u blizini {iitske bogomoqu ubijeno petoro i raweno 26 osoba u gradu Tuz Khurmatu, prenosi agencija AFP. Tri bombe na putu eksplodirale su u blizini Bakube, severno od Bagdada i usmrtile jednu i ranile ~etiri osobe. U gradu Rutba u provinciji Anbar, u seriji od 10 minobaca~ckih napada ubijeno je dvoje, a raweno devet osoba, saop{tili su zvani~nici. Automobil bomba blizu Duxaila, severno od Bagdada, usmrtio je jednog Ira~anina i ranio najmawe 10 iranskih hodo~asnika.

SAD

Obama odao po{tu `rtvama WUTAUN: Barak Obama doputovao je ju~e u Wutaun da bi odao po~ast `rtvama masakra u osnovnoj {koli Sendi Huk. Uo~i wegovog dolaska evakuisana crkva zbog dojave o bombi. Povorka automobila u kojoj se nalazio ameri~ki predsednik zaustavila se ispred {kole u kojoj Obama treba da se sastane sa porodicama `rtava i pripadnicima policije koji su u~estvovali u akciji spasavawa `rtava. Predvi|eno je i da Obama odrì govor na verskom obredu, koji je bio odràn kasnije sino} po lokalnom vremenu. Crkva st. Rouz u Wutaunu, koja je ranije ve~eras evakuisana zbog dojave o bombi, bila je bezbedna, ali je ostala zatvorena do jutra, saop{tila je ameri~ka policija. Crkva je evakuisana po{to je sve{tenik tokom slu`be upozorio vernike o pretwi. Vernici su u ùrbi napustili crkvu, navode}i da su obave{teni da je bomba postavqena nedaleko od {kole u kojoj je pre dva dana ubijeno 26 qudi, prenela je agencija AP. Desetine policajaca u kamufla`nim uniformama odmah su stigli na to mesto, a zatim opkolili susednu zgradu. U Wutaunu se u petak dogodio stravi~ni masakr, koji je po~inio te{ko naoruàni 20godi{wi Adam Lanca u osnovnoj {koli u predgra|u, kada je ubijeno je 20 dece i {est odraslih, me|u kojima i napada~ koji je izvr{io samoubistvo.

Sve vi{e svesnih globalnog zagrevawa VA[INGTON: Gotovo ~etiri od pet Amerikanaca smatra da temperatura vazduha u svetu raste i da }e globalno zagrevawe prestavqati veli ki pro blem za SAD. Ovo pokazuje anketa novinske agencije AP i agencije za trì{na istraìvawa GfK. Sa druge strane, samo 45 odsto anketiranih smatra da }e predsednik Barak Obama tokom svog drugog mandata na ~elu SAD-a preduzeti konkretnije mere za re{ewe problema klimatskih pro mena, prenela je agencija AP. Me|u Amerikacima raste broj onih koju veruju da su u toku klimatske promene i koji su zbog toga zabrinuti, ali je strepwa jo{ vi{e porasla me|u qudi ma ko ji slabo veruju nau~nicima kad je re~ o ìvotnoj sredini. Neki od onih koji su sumwali u tvrdwe nau~nika da su u toku klimatske promene, naveli su u anketi kako ipak veruju svojim o~ima, kojima su videli rast temperature u termometrima, poplave u podzemnoj èleznici u Wujorku, topqewe leda na polovima i su{e na poqima na sredwem zapadu SAD-a. U najnovijoj anketi AP i GfK je 78 odsto anketiranih izjavilo kako sma-

traju da temperatura raste, a 80 odsto je to nazvalo ozbiqnim problemom, dok je u anketi iz 2009. godine 75 odsto reklo kako su klimatske promene u toku, a samo 73 odsto da je to ozbiqan problem. Procenat Amerikanaca koji veruju da se klimatske promene de{avaju je tokom godina fluktuirao, ali se uglavnom kre}e izme|u 70 i 80 odsto. Do najve-

{to je zna~ajno pove}awe u odnosu na 2009. godinu, kad je samo 47 odsto onih koji imaju malo ili nimalo poverewa u nau~nike tvrdilo da se svet zagreva. To predstavqa va`an pomak zato {to se u pro{losti mi{qewe o klimatskim promenama nije zna~ajnije mewalo u okvirima pojedinih grupa qudi, kao {to su oni koji pori~u postojawe globalnog zagrevawa.

}e promene je u odnosu na anketu iz 2009. do{lo me|u qudima koji malo ili nimalo ne veruju nau~nicima, a u tu kategoriju spada svaki tre}i anketirani. U toj skepti~noj grupi, 61 odsto navodi da su temperature po~ele da rastu pre 100 godina,

„Oni ne veruju u ono {to nau~nici govore, ali veruju u ono {to ka`e termometar. Doga|aji poma`u da ti qudi vide ono {to nau~nici ve} odavno govore”, izjavio je sociolog sa ameri~ kog Uni ver zi teta „Sten ford”, Xon Krosnik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [IN ZO ABE Budu}i japanski premijer [inzo Abe izjavio je da su ostrva Senkaku u Isto~nom kineskom moru pod suverenitetom Japana i da se o tome ne mo`e trgovati sa Kinom. „Ostrva Senkaku su integralni deo japanske teritorije. Japan je vlasnik tih ostrva i kontroli{e ih na osnovu me|unarodnih zakona. Sa tim se ne mo`e trgovati”, rekao je Abe

FI DEL KA STRO Fidel Kastro nominovan je za kandidata za poslanika u parlamentu. Biv{i kubanski lider na ~elu liste od 25 imena iz isto~nog grada Santijago de Kuba. Nema nikakvih nagove{taja da li biv{i kubanski predsednik namerava da tu du`nost prihvati, prenosi novinska agencija AP.

SIL VIO BER LU SKO NI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni otkrio je da je veren sa `enom koja je gotovo pola veka mla|a od wega i tvrdi da se „napokon ose}a mawe usamqenim”. Berluskoni (76) saop{tio je ju~e da se verio s 28-godi{wom Fran~eskom Paskale. Berluskonijeva druga supruga napustila ga je 2008. godine zbog wegovih brojnih afera sa mla|im `enama.

GLU MAC @E RAR DE PAR DJE „PO SVA \AO” FRAN CU SKU I BEL GI JU

Vra }a fran cu ski pa so{ zbog po re za za bo ga te PARIZ: Glumac @erar Depardje, koji je na meti kritika francuske politi~ke javnosti zbog odluke da se preseli u Belgiju, izazvao je nove polemike posle otvorenog pisma. U tom pismu, glumac je francuskom premijeru @anMark Ernou poru~io da }e se odre}i francuskog dr`avqanstva. U Belgiji zakon o oporezivawu bogatih ne postoji, dok je socijalisti~ka vlada Fransoa Olanda odlu~ila da uvede 75 odsto poreza na godi{we prihode iznad milion evra. Predstavnici levice optu`ili su glumca za nepatriotski gest, dok je desnica to iskoristila za kritiku aktuelne vlasti socijalista zbog iseqavawa bogatih qudi iz zemqe. - Smatram to prili~no jadnim. Sve to samo da bi se izbeglo pla-

}awe poreza - rekao je u sredu francuski premijer, komentari{u}i preseqewe Depardjea. Posle ovakvih optu`bi Depardje je napisao otvoreno pismo Ernou na tri strane koje je u nedequ objavqeno u listu „@urnal de diman{„. „Odlazim jer vi smatrate da uspeh, kreacija i talent, koji nas ~ini raz-

li~itim, treba da budi ka`weni. Nemam {ta vi{e ovde da tra`im, vra}am vam paso{„, napisao je uvre|eni glumac. „Nikada nikog nisam ubio, ni{ta nisam zgre{io, platio sam porez od 145 miliona evra dr`avi u posledwih 45 godina, zaposlio 80 qudi. Ne o~ekujem ni grdwu ni pohvalu, ali ne dozvoqavam da me bilo ko naziva jadnikom„, navodi se u pismu. „Vra}am vam paso{ i moje socijalno osigurawe, koje nikada nisam ni koristio, ja sam pravi Evropqanin, gra|anin sveta, ~emu me je nau~io moj otac„, dodao je glumac.

Francuski ministar sa `aqewem konstatuje da takvo pona{ewe ne dolikuje jednom glumcu. - Nije li sasvim normalno da oni koji zara|uju ogromnu koli~inu novca pla}aju veliki porez? - dodao je Sapen. - Mnogo sam cenio Depardjea, imao sam priliku da ga ~esto sretnem, to je jedan ekstravagantan ~ovek, sklon preterivawu, kome se ovakvi trenuci mogu dogoditi - istakao je francuski ministar. Belgijski ministar spoqnih poslova Didije Renders reagovao je ju~e izjavom da Belgija ne `eli da bude „`rtveni jarac” u aferi iseqewa @erara Depardjea. On je dao savet Parizu da se upita o razlozima iseqewa glumca, ukqu~uju}i i one poreske prirode.

BALkAn

dnevnik

utorak18.decembar2012.

RUMUNIJA

Pon ta po no vo pre mi jer BUKURE[T: Ru mun ski pred sed nik Tra jan Ba se sku po no vo je ju ~e ime no vao Vik to ra Pon tu za pre mi je ra, ~i me je svom le vi ~ar skom ri va lu dao man dat da za k qu ~ i no v i spo r a z um sa MMF-om i umi ri in ve sti to re, ja vqa ju agen ci je. Sa op {te we o Pon ti nom ime no va wu ot klo ni lo je za bri nu tost u po gle du po li ti~ ke sta bil no sti Ru mu ni je, ali pred sed nik i pre mi jer su ra ni je ima li ne su gla si ce i ni je im pri jat no da ra de za jed no, pod se tio je Roj ters. Evrop ska uni ja je kri ti ko va la Pon tu (40), ko ji je po pro fe si ji advo kat, za pot ko pa va we

Viktor Ponta

vla d a v i n e za k o n a zbog ne u spe log po ku {a ja da sme ni Ba se skua u ju lu. Taj spor je us po rio do no {e we od lu ka u ze mqi a ru mun ska va lu ta je pa la na naj ni `u ta~ ku. Ba se sku je s dru ge stra ne, po po vrat ku na vlast po sle ne va `e } eg re f e r en d u m a re kao da ni ka da ne }e po n o v o ime n o v a t i Pon t u, {to je iza zva lo za bri nu tost u po gle du to ga ko li ko }e br z o Ru m u n i j a

mo }i da za kqu ~i spo ra zum sa MMF-om. Me | u t im Pon t i n a So ci jal-li be ral na uni ja je do bi la ja snu ve }i nu na iz bo ri ma 9. de cem bra i Ba se sku je mo rao da po pu sti. „S ob zi rom da je to bio je d i n i pred l og stra n a k a, pred s ed n ik Tra j an Ba s e s ku je ime n o v ao Vik t o r a Pon t u kao kan di da ta za no vog pre mi je ra,” sa op {tio je ka bi net pred sed ni ka. Pon ta je od mah po za vr {te ku iz bo ra, ~im su an ke te sa bi ra li {ta po ka za le da je we go va ko a li c i j a le v og cen t ra po s ti g la ube dqi vu po be du, iz ja vio da je spre man da vo di na red nu vla du.

Re vi zi ja za {ti }e nih zo na del te Du na va BUKURE[T: Na u~ ni sa vet Ad mi ni stra ci je re zer va ta bi os fe re del te Du na va (ARBDD) odo brio je re vi zi ju stro go za {ti }e nih zo na re zer va ta i pred lo ìo we go voj upra vi da po boq {a od no se sa sta nov ni {tvom del te, da bi lo kal ne za jed ni ce raz u me le me re ko je }e bi ti pred u ze te. ^la no vi na u~ nog sa ve ta su se pro {le ne de qe sa sta li u Tul ~i (281 ki lo me ta ra is to~ no od Bu ku re {ta), gde su raz go va ra li o is tra ì va wu spro ve de nom u 13 zo na del te Du na va i slo ì li se da je po treb na re vi zi ja da tih obla sti zbog di na mi ke pri rod nih ele me na ta,

pre ne la je ru mun ska agen ci ja Ager pres. „Na osno vu stu di ja ko je je iz ra dio ARBDD, ima mo do voq no ele me na ta da na pra vi mo ma le iz me ne u 13 za {ti }e nih zo na. Ne ke obla sti su is kqu ~e ne, ne ke dru ge auto mat ski ukqu ~e ne, re ci mo, ta mo gde su pti ce pre se li le svo ja gne zda”, iz ja vio je pred sed nik na u~ nog sa ve ta An ge lu ta Va di ne a nu. Tre nut no u del ti Du na va po sto ji 20 stro go za {ti }e nih zo na, ko je po kri va ju 50.904 hek ta ra, od no sno 8,7 od sto re zer va ta. ARBDD na vo di da u del ti po sto je re pre zen ta tiv ni pri mer ci kop ne nih i vo de nih eko si ste ma.

HRVATSKA

Po pis 2011: Ma we Sr ba u Hr vat skoj ZAGREB: Broj Sr ba u Hr vat skoj sma wen je u pro te kloj de ce ni ji za oko 15.000, po ka zu ju da nas ob ja vqe ni re zul ta ti po sled weg po pi sa sta nov ni {tva, odr à nog u mar tu pro {le go di ne. Ka ko je ob ja vio Dr àv ni za vod za sta ti sti ku, u Hr vat skoj ì vi 4.284.889 sta nov ni ka, od ko jih je Hr va ta 3.874.321 ili 90 od sto, {to je po ve }a we za je dan od sto u pret hod nih 10 go di na. Sr ba, po istim po da ci ma, ima 186.633, ili 4,33 od sto u od no su na uku pan broj sta nov ni {tva, {to je ma we 10 go di na ra ni je, kad ih je bi lo 201.631 i ~i ni li su 4,54 od sto sta nov ni {tva. Re zul ta ti se od no se na broj sta nov ni ka pre ma po lu, sta ro sti, dr à vqan stvu, na rod no sti, ve ri i ma ter wem je zi ku. Po po pi su iz 2011. od dru gih ma wi na, Al ba na ca ima 17.513, Bo {wa ka 31.479, Cr no go ra ca 4.517, Ma |a ra 14.048, Ma ke do na ca 4.138, Ne ma ca 2.965, Ro ma 16.975, Slo va ka 4.753, Slo ve na ca 10.517, a Ita li ja na 17.807,

Ru sa 1.279, a Ru si na i Ukra ji na ca ot pri li ke po |ed na ko (1.936 na pre ma 1.878), dok je Je vre ja 509. I pre ob ja vqi va wa po da ta ka, de mo gra fi su upo zo ra va li da }e broj Sr ba bi ti ma wi, pre sve ga jer se u svo je do mo ve vra ti lo sta ri je sta nov ni {tvo, od ko ga

je deo umro u me sti ma po vrat ka, ali i za to {to u je zad woj de ce ni ji broj Sr ba po vrat ni ka bio ma wi ne go u pret hod noj de ce ni ji Ne ga tiv ne tren do ve na ja vqu je i po da tak da je pro se~ na sta rost Sr ba od 53,1 go di ne ve }a od dr `av nog pro se ka ko ji iz no si 41,7 go di na. Is pod pro se ka su

Hr va ti (41 go di na), Al ban ci (32,4), Ro mi (21,9), Tur ci (36,9) i Ru mu ni (40,8). Svi osta li, po ~ev {i od Bo {wa ka (41,8 go di na) do Slo ve na ca (59,7 go di na) su sta ri ji od pro se ka. Broj onih ko ji su se iz ja sni li kao ka to li ci pao je sa 87 od sto na 86 od sto. Pra vo slav nih ver ni ka je 190.647, oko 5.000 ma we ne go 10 go di na ra ni je, od ~e ga je naj vi {e Sr ba (159.530), a ima i onih ko ji su se iz ja sni li kao Hr va ti pra vo slav ne ve re (16.647). Me |u pra vo slav ni ma naj vi {e je Ro ma (2.381) i Ma ke do na ca (2.401), a sle de Cr no gor ci, Ru si. Sr ba ate i sta je 17.385, a ag no sti ka 2.099. Za ni mqi vi su i re zul ta ti po pi sa po ma ter wem je zi ku. Da go vo ri hr vat ski je zik, iz ja sni lo se 4.096.305 li ca, a srp ski 52.879. Po red to ga, 3.059 oso ba iz ja sni lo se da go vo ri hr vat sko-srp ski, 7.822 da go vo ri srp sko-hr vat ski. Za 16.856 li ca ma ter wi je zik je bo san ski, a za 876 cr no gor ski.

BOSNA I HERCEGOVINA

Vlaj ki upo zo rio na ko laps BAWALUKA: Pot pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Emil Vlaj ki uka zao je da Re pu bli ci Srp skoj pre ti unu tra {wi ko laps, zbog ~e ga je ra zu mqiv re volt sin di kal nih or ga ni za ci ja i udru `e wa gra |a na, ali i upo zo rio na mo gu }u zlo u po tre bu tog re vol ta u vi du or ga ni zo va nog „na ran xa sto-bal kan skog pro le }a” - sa ci qem dis kre di ta ci je i uni {te wa Re pu bli ke Srp ske. Vlaj ki za to sma tra da bi po slov ni qu di RS u naj kra }em ro ku tre ba lo da stvo re kon zor ci jum ko ji }e svo jim ka pi ta lom po kri ti de fi ci te pri vre de i da po l i ti~ k e stran k e hit n o for mi r a j u pri vre me n u vla du na ci o nal nog spa sa ko ja }e sa wi ma usko sa ra |i va ti. Vlaj ki, na i me, is ti ~e da je nu `no spro ve sti hit nu i obim nu ko mu ni ka ci ju sa svi ma u BiH i sve tu

ko j i su voq n i da Re p u b li c i Srp skoj po mog nu u te {kim tre nu ci ma. On je do dao da je stva ra we kon zor ci ju ma po slov nih qu di u ovom tre nut ku i pa tri ot ska du `nost onih ko ji mo gu svo jim sred s tvi ma osi g u r a ti opo r a vak, a ne da ~i tav te ret me ra pad ne, pre ko re za wa pla ta i no vih na me ta, na le |a rad ni ka i osta lih gra |a na. - Bo qe je, da se to de si na mi ran na ~in, ne go da se to u~i ni u vr lo mo gu }em ru {i la~ kom ha o- su i `lo vu na vje {ti ce` ko ji }e usle di ti”, na vo di se u pi sa noj iz ja vi pot pred sed ni ka Srp ske i do da je da je iz ve sno da na rod sa da, bez okle va wa, tra `i je din stvo svih po li ti~ kih fak to ra, van uobi ~a je nog nad mu dri v a w a na li n i j i po z i c i j aopo zi ci ja. - re kao je Vlaj ki.

Uhap {en re kor der u tu ~a ma BAWA LUKA: Gra ni~ na po li ci ja BiH uhap si la je na sa ra jev skom aero dro mu Iva na Zad ko vi }a (26) zva nog Cr no go rac iz Ba wa lu ke, re kor de ra po bro ju sa o bra }aj nih pre kr {a ja, na sil ni~ kog po na {a wa i tu ~a. Ka ko je po tvr |e no ba wa lu~ kim „Ne za vi snim no vi na ma”, Zad ko vi} je uhap {en na osno vu me |u na rod ne po ter ni ce ko ju je za wim jo{ ra ni je ras pi sao Osnov ni sud Ba wa lu ka, a zbog kri vi~ nih de la ugro `a va wa sa o bra }a ja. Zad ko vi} u BiH va `i za re kor de ra po bro ju sa o bra }aj nih pre kr {a ja, te re me }e wa re da i

mi ra iza zva nih tu ~om i na sil ni~ kim po na {a wem, a do da nas ih je sa ku pio 107! Zbog ovih pre kr {a ja Zad ko vi }u su ujed no iz re ~e ne nov ~a ne ka zne i to u ukup nom iz no su od 23.700 kon ver ti bil nih ma ra ka (oko 11.800 evra). On je u po sled wih ne ko li ko go di na za da vao pra ve mu ke po li ci ji RS, ali i fe de ral noj po li ci ji, jer je bez po lo `e nih vo za~ kih is pi ta vo zio mo to ci kle i auto mo bi le iz ren ta kar agen ci ja, ko ji ma je po ~i nio ve }i broj te {kih sa o bra }aj nih pre kr {a ja.

Do dik na ja vio pro me nu za ko na o pre bi va li {tu SREBRENICA: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske (RS) Mi lo rad Do dik na ja vio da }e RS pro me ni ti za kon o pre bi va li {tu, ko ji }e se usko ro na }i u par la men tar noj pro ce du ri. - Iz me ne i do pu ne za ko na o to me usko ro }e do }i u par la men tar nu pro ce du ru i mi slim da }e se ta da vi de ti ko za i sta è li da uve de evrop ske stan dar de, a ko è li da se ba vi spe ku la ci ja ma u tom po gle du - re kao je Do dik, na kon {to je Sud BiH do neo od lu ku o pri z na va w u re zul ta ta lo k al n ih iz b o r a u toj op {ti ni. Ko m en t a r i { u } i po dr {ku li de ra SDP-a Zlat ka La gum xi je pla nu za for mi ra we ko a li ci je ci vil nog dru {tva „1. mart”, Do Srebrenica dik je re kao da „mo gu da po dr à va ju {ta ho }e”, ali da }e RS pro me ni ti za kon o pre bi va li {tu. La gum xi ja je ra ni je po dr ào plan za for mi ra we ko a li ci je ci vil nog dru {tva „1. mart”, od no sno kam pa we za re gi stra ci ju in ter no ra se qe nih, iz be gli ca, prog na ni ka i po vrat ni ka za op {te iz bo re u RS 2014. go di ne. Do dik je re kao i da su srp ske stran ke opre de qe ne za ula zak u struk tu ru skup {tin ske vla sti u ovoj op {ti ni, ali da po sto je od -

re |e ne „tur bu len ci je u ve zi s bo {wa~ kom kom po nen tom”. - SNSD je ve} raz go va rao s part ne ri ma, pre sve ga, iz Re pu bli ke Srp ske. Mi slim da po sto ji za jed ni~ ki pri stup ko ji go vo ri o to me da se u|e u od re |e nu struk tu ru skup {tin ske vla sti, gde bi za jed no sa SDP-om i SBB-om BiH po de li li man da te po prin ci pu 50-50 od sto - re kao je Do dik.

ALBANIJA

Po sle SAD, i EU kri ti ku je Al ba ni ju TIRANA: Am ba sa dor EU u Al ba ni ji Eto re Se kui upo zo rio je al ban ske po li ti ~a re da na ci o na li sti~ kim iz ja va ma mo gu da ugro ze do bro su sed ske od no se Ti ra ne sa ze mqa ma re gi o na. - Al ba ni ja je uvek te `i la ka do bro su sed skim od no si ma. Ta kva kon struk tiv na ulo ga je je dan od zah te va EU kad je re~ o Al ba ni ji. U bu du} no sti, Al ba -

Tirana

ni ja mo ra ima ti po zi tiv nu ulo gu na Bal ka nu i ne go va ti do bre od no se sa svo jim su se di ma - ka zao je Se kui na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ti ra ni. Ka ko je ja vi la tur ska agen ci ja Ana do li ja, Se kui je is ta kao da na ci o na li sti~ kim iz ja va ma al ban ski po li ti ~a ri ne sme ju da uni {te te do bre od no se. - Sa vet EU oce wu je kon struk tiv nu ulo gu Al ba ni je. Al ba ni ja mo ra da se dr `i da qe od po na {a wa ko ja se pro ti ve do bro su sed skim od no si ma. To je stav

svih 27 ze ma qa EU - do dao je on. Se kui je, ta ko |e, re kao da se sla è sa ame ri~ kim am ba sa do rom u Al ba ni ji Alek san de rom Ar vi zu om, ko ji je 13. de cem bra re kao da na ci o na li sti~ ki is tu pi al ban skih po li ti ~a ra pred sta vqa ju „opa snu igru”. Ar vi zu je ta da re kao da je „na à lost” do {lo do {i re wa na ci o na li sti~ ke re to ri ke me |u al ban skim po li ti ~a ri ma pred par la men tar ne iz bo re sle de }e go di ne, upo zo riv {i bi ra ~e u toj ze mqi da ne pod leg nu pri ~a ma o „ilu zor noj ve li koj Al ba ni ji”. Re a gu ju }i na po zi ve jed ne ma le al ban ske na ci o na li sti~ ke par ti je da se odr ì re fe ren dum o uje di wa va wu Al ba ni je sa obli `wim Ko so vom, Ar vi zu je upo zo rio da gla sa ~i u Al ba ni ji ne tre ba da pad nu na pri ~e o „ilu zor noj ve li koj Al ba ni ji”. Al ban ski pre mi jer Sa qi Be ri {a ne dav no je iza zvao ne go do va we gr~ kih i ma ke don skih zva ni~ ni ka, ka da je u no vem bru u go vo ru na sve ~a no sti po vo dom pro sla ve 100 go di na al ban ske ne za vi sno sti pri ~ao o al ban skim ze mqa ma u Gr~ koj, Ma ke do ni ji, Sr bi ji, Cr noj Go ri i na Ko so vu. Be ri {in ka bi net je ka sni je sa op {tio da je pre mi jer po mi wao al ban ske te ri to ri je is kqu ~i vo u isto rij skom kon tek stu.

CRNA GORA

Sto pa ne za po sle no sti 13,25 od sto PODGORICA: Na bi rou ra da u Cr noj Go ri tre nut no je pri ja vqe no 30.732 gra |a na, a sto pa ne za po sle no sti u toj dr à vi iz no si 13,25 od sto, sa op {te no je da nas iz Za vo da za za po {qa va we. Naj ve }a sto pa ne za po sle no sti u Cr noj Go ri - 32,7 od sto za be le è na je u ju lu 2000., dok je naj ni à - 10,1 od sto re gi -

stro va na u av gu stu 2009. go di ne. Za vod je od po ~et ka go di ne evi den ti rao 19.334 no vo za po sle nih, a iz da to je 20.110 rad nih do zvo la ne re zi den ti ma. Broj ogla sa za slo bod na rad na me sta u do sa da {wem de lu 2012. go di ne ve }i je za 1,1 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

BUGARSKA

Bu gar ske kom pa ni je u Je me nu

On je is ta kao da, pre sve ga, tre ba odr `a ti je din stvo srp skih po li ti~ kih par ti ja u Sre bre ni ci. Do dik je u iz ja vi Sr ni po no vio da su iz bo ri u Sre bre ni ci spro ve de ni spe ku la tiv no, uz po mo} zna ~aj nog de la me |u na rod nog fak to ra, ko ji je ma ni pu li sao za kon skom mo gu} no {}u u ve zi sa re gi stra ci jom bi ra ~a, za ko ju je i Evrop ska ko mi si ja re kla da pra vi ve li ki pro blem u BiH.

SOFIJA: Me |u vla di na bu gar sko-je men ska Ko mi si ja za eko nom sku sa rad wu odr à la je pr vi sa sta nak u Sa ni pro te klog vi ken da, gde je do go vo re no u~e {}e bu gar skih kom pa ni ja u una pre |e wu je men ske in fra struk tu re, sa op {ti lo je bu gar sko Mi ni star stvo eko no mi je, ener ge ti ke i tu ri zma. Ko mi si jom su ko pred se da va la za me nik mi ni stra eko no mi je, ener ge ti ke i tu ri zma Bu gar ske Ivo Ma ri nov i za me nik mi ni stra tr go vi ne Je me na Moh sen Ali al-Na kib. Do go vo re no je da }e bu gar ske kom pa ni je is tra ì va ti mo gu} no sti za mo der ni za ci ju je men skih elek tra na. Mo gu} no sti za is tra ì va we bu gar skih kom pa -

ni ja od no se se i na ugo va ra we in fra struk tur nih pro je ka ta u Je me nu, ukqu ~u ju }i put ne objek te, bra ne i si ste me za na vod wa va we. U pred sto je }im pre go vo ri ma, „Bul gar gaz” i je men ska LNG kom pa ni ja raz mo tri }e mo gu} nost do vo |e wa te~ nog pri rod nog ga sa iz Je me na pre ko gr~ kih i tur skih ter mi na la. Bi la te ral na eko nom ska sa rad wa mo `e bi ti po ja ~a na kroz is po ru ke bu gar skih le ko va i le ko vi tih sup stan ci, ma {i na, po qo pri vred ne i pre hram be ne opre me, kon zer vi ra nu hra nu, me so, ve {ta~ ka |u bri va, si ste me za na vod wa va we i ma {i ne, ja vi la je bu gar ska agen ci ja (BTA).

lekar

utorak18.decembar2012.

Otrov u am ba la `i

aboratorijska istra`ivawa na `ivotiwama su pokazala da bisfenol A

ima toksi~ni efekat na mozak i nervni sistem, pa je u Francuskoj zarawena wegovo kori{}ewe u prehrambenoj ambalaì. On se ko ri sti kod polikarbonatnih pla sti~ nih bo ca i kao za{titna obloga limenki hrane i pi}a. Istraìvawa su utvrdila i vezu izme|u izloènosti bisfenolu A i koronarnih sr~anih bolesti i reproduktivnih poreme}aja.

dnevnik

ODNEDAVNO I U SRBIJI

Stent koji nestaje O

d nedavno i u Srbiji je dostupna bioresorbilna vaskularna potpora za le~ewe koronarne arterijske bolesti tzv. stent koji nestaje. Pod nazivom ABSORB, bioresorbilna vaskularna potpora je namewena le~ewu koronarne arterijske bolesti koje obavqa istu funkciju kao i klasi~an stent sa lekom. Za razliku od klasi~nog metalnog stenta koji zauvek ostaje u krvnom sudu, ABSORB se nakon ugradwe, u toku slede}e dve godine, u potpunosti resorbuje

prirodnim metaboli~kim putem. Nakon toga, krvni sud ostaje bez implantata, ali potpuno sposoban da normalno funkcioni{e. Wegovom upotrebom elimini{e se izvor hroni~ne iritacije tkiva, upale zida i drugih problema vezanih za prisustvo metala u krvnom sudu, olak{ava se izvo|ewe eventualnih budu}ih intervencija, a wegova primena mo`e biti posebno korisna kod mla|ih pacijenata koji se

prvi put le~e primenom interventne kardiolo{ke metode. Koristi se u vi{e od 30 zemaqa sveta, a eminentni svetski interventni kardiolozi ocenili

No vo je di we we pro tiv gri pa

[TA NAJVI[E SMETA DAMAMA

Vi {ak ki lo gra ma i ce lu lit kva re ras po lo è we ajve}i broj èna èli da izgubi vi{ak kilograma, mnogim damama najvi{e smeta celulit, a jedan broj ispitanica se brine o svom zdravqu zbog nezdrave ishrane. Ovo je deo istraìvawa koje je Endermolo{ki centar LPG u Beogradu tradicionalno po~etkom decembra obradio sumiraju}i rezultate istraìvawa koje je ra|eno u toku cele godine. Istraìvawe na uzorku od 1.950 èna pokazalo je da je ~ak 83 odsto èna nezadovoqno zbog vi{ka kilograma, da 11odsto smatra da bi trebalo da izgubi mawe od 5 kg, a da svega 6 odsto ispitanica nagla{ava da ima idealnu teìnu.U anketi se 78 odsto dama izjasnilo da se hrani nezdravo, jer im se ru~ak uglavnom svodi na jela iz pekare, doru~ak obi~no preska~u i uve~e imaju najobilniji obrok. Wih 14 odsto je izjavilo da nekoliko dana u toku nedeqe jede zdravu hranu, a osam odsto èna je istaklo da se trudi da svakodnevno jede zdrave namirnice. Kao svoj najve}i „porok” najve}i broj je istakao ~okoladu i torte i kola~e, dok jedan mawi broj wih ne moè da zamisli dan bez mnogo hleba i peciva kao i koje ~a{e alkoholnih pi}a.âk 95 odsto ispitanica naglasilo je da bi najradije èlelo da se podvrgne nekim metodama za re{avawe problema sa celulitom, a ostale su objasnile da bi se najpre otarasile neèqenih dlaka na licu i telu ili re{ile problem sa dermatolo{kim problemima na licu i „peglawem” bora. Kada je re~ o zdravqu, anketa pokazuje da 67 odsto èna brine o tome da }e zbog nepravilne ishrane i neve`bawa imati neki zdrav-

Lek za rak i mul ti plu skle ro zu? ek „alemtuzumab”, namewen le~ewu nekih vrsta raka, daje dobre rezultate i kod multiple skleroze (MS), utvrdili su britanski stru~waci s Univerziteta Kembrix. Taj lek, naime, smawuje u~estalost akutnih faza MS-a, ~iji se simptomi javqaju sporadi~no. U dva istraìvawa, obavqena na ukupno oko 1.400 pacijenata, se ispostavilo da su oboleli od MS-a koji su primali „alemtuzumab”, bili pod dvostruko mawim rizikom da u roku od dve godine doìve akutnu fazu bolesti nego oni koji primaju interferon, standardni lek za MS. Alister Kompston, koji je vodio oba istraìvawa, isti~e da wihovi rezultati obe}avaju boqi kvalitet ìvota i boqu budu}nost za hiqade qudi obolelih od MS-a. Ve} sada mnogli oboleli od MS-a u Britaniji i SAD koriste „alemtuzumab”, iako on jo{ nije zvani~no odobren za wihovo oboqewe. Veruje se da }e to odobrewe u EU i SAD biti izdato tokom 2013. godine.

stveni problem, a 16 odsto smatra da tome doprinosi i pu{ewe duvana. Kada bi im lekar zbog zdravqa rekao da moraju da povedu ra~una o ishrani, na to bi bilo odmah spremno 89 odsto ispitanica.Kako obja{wava Sla vi ca Qu bo je vi}, iz

Endermolo{kog LPG centra, vi{ak kilograma je veliki problem u svetu a i u na{oj zemqi, zbog ~ega su uvideli da je va`no govoriti `enama o ovoj temi i ujedno napraviti im programe pravilne ishrane i to po meri svakog klijenta.

- Ono {to unosimo u svoj organizam ogleda se na nama– kaè Slavica Qubojevi}. - Od ishrane umnogome zavisi koliko }emo kilograma imati, kakva }e nam biti koà, kosa ili nokti, ali i stawe unu{tra{wih organa. Me|utim, navika da se zdravo i pravilno hranimo se vrlo ~esto veoma te{ko sti~e iz dva razloga jedan je {to nam je mo`da te{ko odoleti slatki{ima, prènoj hrani ili grickalicama, a drugi je {to neretko ni sami ne znamo pravila zdrave ishrane. Tu mi stru~waci priska~emo u pomo}, jer od pregleda koè lica i tela, kose, utrvr|ivawa stepena celulita i masnog tkiva, do predloga pravilne ishrane, kao i daqe ishrane nakon dostignute zdrave teìne mnogo toga zavisi. Glavno je pravilo da ène ne moraju da gladuju kako bi izgledale vitkije i lep{e, kao i da pravilan program ishrane }e mo}i da u isto vreme doprinese poboq{awu celokupnog zdravqa i da dovede telo zainteresovanih da promene navike u zavidnu formu bez gladovawa i velikog odricawa. Za kratko vreme na{i klijenti dolaze do zdrave teìne. Kao rezultat pravilne ishrane ène se lepo ose}aju i izgledaju, pove}ava im se samopouzdawe, izlaze iz depresije koja je uzrokovana vi{kom kilograma, vi{e nisu umorne, ve} pune energije i elana za privatne i poslovne obaveze. Ujedno im je smawen rizik za pojavu raznih bolesti ka {to su povi{en holesterol, dijabetes, visok krvni pritisak, infarkt i bolest srca, artritis, ù~ni kamenac, depresija. J. Barbuzan

SA VET STRU^ WA KA

Sladoled po`e qan i zimi sna {upqina i `drelo su u neposrednom odnosu sa ko{tanim {upqinama glave, dowim disajnim putevima, putevima za prolaz hrane, sredwim uvom i sinusima, ka`e otorinolaringolog i fonijatar u Klini~kom centru Srbije prof. dr Pre drag Stan ko vi}. - Gorwi disajni putevi ne predstavqaju sterilnu sredinu, ve} regiju u kojoj se normalno nalazi veliki broj razli~itih mikroorganizama (bakterija, virusa i gqivica). Prisustvo ovih mikroorganizama je veoma zna~ajno za obavqawe normalnih funkcija ovih organa. Konzumirawe sladoleda i hladnih proizvoda u zimskom periodu ne remeti

odbrambene funkcije organizma i ne uti~e na funkcionisawe gorwih disajnih puteva i puteva za prolaz hrane, sredwe uvo i sinuse. Kod grebawa, pec-

kawa i `arewa u `drelu, zapu{enog nosa i sli~nih problema, uzimawe sladoleda mo`e da umawi ove tegobe. J. B.

su ga kao ~etvrto revolucionarno otkri}e u ovoj oblasti. Prva tri otkri}a su: balon dilatacija, metalni stent i stent sa lekom. J. B.

rupa francuskih nau~nika u Lionu prona{la je na~in da spre~i uni {tavawe }eli ja u plu}ima osoba koje su obolele

od te`ih oblika gripa. Novootkriveno jediwewe blokira slabqewe imunolo{kog sistema i tako dovodi do ozdravqewa. Nau~nici iz Instituta za

poqoprivredna istra`ivawa i sa Uni ver zi teta „Klod-Ber nar” u Lionu su ovo jediwewe uspe{no testirali na mi{evima protiv vi{e vrsta virusa - H1N1, H3N2 (koji su izazi va~i se zon skog gri pa), veoma patogenog H5N1, kao i pan de mij skog vi ru sa H1N1, koji su postali otporni na lek „oseltamivir” (tamiflu). Trenutno se u Lionu obavqa i ispitivawe na qudi ma.Od gri pa go di {we umre vi{e od 500.000 qudi u svetu, a Fran cuskoj iz me|u 2.000 i 4.000.

An ti mi krob nim ge lom pro tiv si de ntimikrobni gel, koji se ve} vi{e godina usavr{ava u jednom od francuskih instituta, mogao bi da se poka`e kao delotvorno sredstvo protiv {irewa virusa HIV (side). Gel je, posle uspeha }elijskih testova u laboratoriji, nedavno ispitan na primatima, {to je obavezna faza pre testirawa na qudima. [est majmunica iz porodice makaki kojima je nanet gel bilo je potom

izlo`eno velikoj dozi virusa. Pet me|u wima je bilo potpuno za{ti}eno, nikakav trag virusa HIV kod wih nije prona|en. . Gel sadr`i miniproteine, peptide, koji mogu da „imitirawem” receptora CD4, „ulaza” za virus na povr{ini limfocita T (}elija imunolo{kog si ste ma), „za va ra ju” vi rus skre}u}i ga od limfocita T i zarobqavaju}i u gelu.

VESTI Za me na ko le na zbog go je wa

Psi spo sob ni da ot kri ju rak

Vi{ak kilograma pove}ava izglede da se pojavi potreba za zamenom kolena, a time, kako je potvrdila najnovija ameri~ka studija, raste rizik od gojewa. Istraìva~i Univerziteta Virxinija komonvelt su analizirali slu~ajeve gotovo 1.000 osoba kojima je obavqena operacija zamene kolena, utvrdiv{i da se 30 odsto wih ugojilo za pet ili vi{e odsto tokom pet godina posle intervencije. Pore|ewa radi, u kontrolnoj grupi u kojoj su bile osobe koje nisu operisale koleno, samo se ispod 20 odsto osoba tokom pet godina ugojilo za pet odsto ili vi{e.Pod najve}im rizikom od gojewa su mladi qudi koji su uo~i operacije izgubili dosta kilograma, napomiwe vo|a istraìvawa Da ni jel Ridl, koji se zalaè za istraìvawe na~ina odràvawa ili gubitka teìne nakon zamene kolena i za podsticawe pacijenata da se vi{e kre}u.Za ~esto gojewe posle operacije kolena lekari okrivquju naviku smawene fizi~ke aktivnosti koja se razvila dok su pacijenti pre operacije patili od artriti~nih bolova. Takva navika se kasnije relativno te{ko iskorewuje. Uzrok se u mawoj meri krije i u naj~e{}im godinama u kojima se obavqa operacija kolena - pedesetim i {ezdesetim, kad su qudi i ina~e skloniji gojewu.

Psi su za~u|uju}e sposobni da otkriju rak plu}a, zahvaquju}i svom izvanrednom ~ulu mirisa, potvr|uje jedna pilot studija vo|ena u Austriji, koja nudi potencijalnu nadu za rano di jag no sti ko vawe ove bo le sti.Psi nemaju nijedan problem da identifikuju pacijente pogo|ene malignim tumorom, smatra dr Pe ter Er halt, jedan od autora ove studije. Israìvawe je podrazumevalo 120 proba sa psima koji su wu{ili dah pacijenata i zdravih osoba i u 70 osto slu~ajeva ku}ni qubimci su uspe{no iden ti fi ko vali bolesne osobe. Ovaj rezultat studije je podstakao jedno mnogo {ire istraìvawe koje obuhvata 1200 osoba i predvi|eno je da traje dve godine, najavio je na pres konferenciji dr Erhalt, ina~e na~elnik odeqewa za pneumologiju u bolnici u Kremsu (severna Austrija). Ciq ovog istraìvawa je da se odredi koji ta~no miris iz daha pacijenata detektuju psi, obja{wava dr Mi hael Mi ler iz be~ke bolnice „Oto Vagner” koji je sara|ivao na projektu.To }e u budu}nosti omogu}iti nau~nicima da proizvedu neku vrstu „elektronskog nosa” koji }e pomo}i u dijagnostikovawu kancera plu}a u najranijem stadijumu, {to }e obolelima znatno uve}ati {ansu za preìvqavawe, nagla{ava dr Miler.

dnevnik

OGLASi

utorak18.decembar2012.

OGLASi

dnevnik

PRO DA JEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 66075

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65957

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefon 6618-846, 064/9533-943, 063/84-85-495. 66041

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa neizrecivom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 12. 2012. godine iznenada zauvek zaspala na{a draga

utorak18.decembar2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Krsto Marjanovi} Jagoda Ivkov ro|. Moji}

Tiho si `iveo i tiho si oti{ao. Tvoju dobrotu i plemenitost nikad ne}emo zaboraviti. Ispra}aj je danas, 18. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: supruga Jela, sin Predrag, snaja Dragica i unu~ad Nenad i Jelena.

66094

Posledwi pozdrav dragoj

Jo{ jedan dobri an|eo ~uva}e na{e male an|ele! Qubav i `ivot }e pobediti!

Jagodi Ivkov

na{em

Posledwi striki

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Krsti Marjanovi}u

66092

Krsti Marjanovi}u

od sinovice Rade sa sinom Danetom @egarac.

od prijateqa \ure Bawca.

od brata Nenada sa porodicom.

66099

66098

66089

66088

66091

Najiskrenije sau~e{}e na{oj koleginici An|eliji i posledwi pozdrav wenoj majci

od bratanica Qiqe i Gordane sa porodicama.

Posledwi kom{inici

Neizmerno zahvalan za sve, Du{an.

Sa po{tovawem i qubavqu opra{tamo se od drage

Krsti

66080

Posledwi pozdrav bratu

od An|elijinih kolega sa posla.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav stricu

od Cane i Arijane sa porodicom.

66090

Krsti Marjanovi}u

Jagoda

pozdrav

Monarev Aleksandru - [aci

iz Futoga 1936 - 2012.

Ispra}aj drage na{e Jagode je u ~etvrtak, 20. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. ]erka An|elija, zet Du{an, unuka Ana Lara i unuk Milan Marko.

Posledwi dragom

Jagodi Ivkov

od ^ede i Radmile.

Kolege sa Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

Jagode Ivkov

639-P1

pozdrav

dragoj

Stani Nov~i}

Stanari zgrade Bulevar cara Lazara 21.

66076

Posledwe zbogom malom, prerano odletelom an|elu

Kokai Viviene Jagodi

Zaki

Kolektiv Pred{kolske ustanove â&#x20AC;&#x17E;Radosno detiwstvoâ&#x20AC;? Novi Sad.

Neka te an|eli ~uvaju.

Porodica Jani}.

59946-P

66079

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminuo na{ voqeni

Milorad Komazec

Milorad Savi}

2005 - 2012.

Jagodi Ivkov

Sahrana }e se obaviti u sredu, 19. 12. 2012. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Ve~no }emo te voleti.

66096

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN Nata{a i Dalibor.

66097

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 12. 2012. godine preminuo

Jagodi

Ni jedan dan bez se}awa tebe, na veliku qubav koju si nam dao. Zauvek u na{im srcima voqen i nezaboravqen. Porodica Beqanski.

od Bobe i Jelene sa decom.

Tvoji: majka i sestre sa porodicama. 66077 66095

O`alo{}ena porodica. 66104

66109

Posledwi pozdrav dragoj priji

Gojko Nikola{ev

Posledwi pozdrav posve}enom saradniku i ocu na{e koleginice Simonide

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je petnaestog decembra u 46. godini preminuo na{

Qubomiru Stankovi}u

Ivica Burka Zec

penzioneru Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Neda Mimica Duki} i kolege iz dekanata.

iz Loka Sahrana }e se obaviti u Loku, 18. 12. 2012. godine, u 13 sati.

639-P

66100

iz Ka}a

Sahrana je 18. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na grobqu u Gospo|incima.

Jagodi Ivkov

od: Du{anove tetke Vjene, te~e Milo{a, sestre Marijane i sestri}a Marka.

66101

O`alo{}eni: brat Novak, snaja Nada, brati} @eqko, unuk Novak i snaja Nata{a.

66105

O`alo{}ena porodica.

До ку мент Ако је ду хо ви тост по след ња од бра на у све озбиљ ни јем све ту, ка кви смо ми као на род? И да ли су по ли ти ка и по ли ти ча ри сме шни ји од би ло ко га? Са го вор ни ци: Драгољуб Љубичић Мићко Тим та ле на та, Милован Филиповић - глу мац, Добрила Ћирковић - глу ми ца, Гојко Тодоровић - се љак и пи сац. Аутор ка: Ержика Пап-Рељин (РТВ 1, 19.00) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.55 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 23.50 00.20 00.40 01.35 02.30

06.30 07.00 08.35 09.25 10.30 11.00 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.00 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.15 00.05

tv program

utorak18.decembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Вести Палета-колажна Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик С друге стране Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Џонатан Крик Радар Војвођански дневник Један на један Дејвид Коперфилд Заувек млад Документ Радар Дејан Цукић андерграунд Таблоид

Кухињица – мађ. Миљеница Гламоур тоујоур Стефан Миленковић и Гудачи Св.Ђорђа Мали концерт Хомеопатија-природни путеви излечења Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Добар посао Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Дејвид Коперфилд Грување Палета-колажна емисија ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

Про стор (Панонија, 12.30)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 10.05 10.11 10.38 11.09 11.13 11.35 12.00 12.15 12.31 13.17 13.22 14.51 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.06 22.10 23.05 23.09 23.55 00.10 00.20 01.04 02.28 03.00 03.16 03.47

06.30 08.30 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.05 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Азбука родитељства Сремски Карловци, од суботе до суботе Тасксисткиња Опчињени Истрага Спринт Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Објектив Опчињени ИЦТ плус Сећања Мистерије КГБ-а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

10.30 Преглед Евролиге 11.30 Шпанска лига: Депортиво Ваљадолид 13.40 Шпанска лига: Селта - Бетис 15.30 Преглед холандске лиге 16.30 Кошарка ВТБ лига: Спартак СтП Донетск 18.15 Преглед Премијер лиге 19.45 Преглед руске лиге 20.15 НБА 21.00 Копа Италија: Интер - Верона 23.00 Седмица пред вама 23.15 Преглед Евролига 00.00 ЕБЕЛ: Медвешчак - Инсбрук 01.45 Турски куп

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Волим и ја неранџе, но трпим Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Евронет Генерацијски јаз, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села.јутро Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Дилајла, филм Волим и ја неранџе, но трпим Вести(04.00,05.00) Путопис Око магазин

Аманда Пит

Љу бав не ма пра ви ла Ха ри је 60-го ди шњак ко ји од би ја да жи ви по кли шеу же на, де ца и уну чи ћи. То не до ла зе у об зир! Он је увек окру жен мла дим и ле пим де вој ка ма, а ње го ва по след ња де вој ка, Ма рин, од лу чу је да га по ве де са со бом у сво ју ку ћу на пла жи. Уло ге: Џек Николсон, Дајан Китон, Кијану Ривс, Аманда Пит Ре жи ја: Ненси Мајерс (Прва, 22.15) 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.15 20.10 20.20 21.15 22.15 00.40

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Филм: Љубав нема правила Ноћни журнал

dnevnik

07.25 Византија – Изгубљено царство 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.35 Тигар напада 11.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви: Банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 19.10 Непобедиви: Банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Матрикс 3 23.25 Вести 00.00 Спортски преглед 00.20 Византија – Изгубљено царство 01.10 Тигар напада

Емир Кустурица

Гра ни ца КО ШАР КА:АБА ЛИ ГА

Цр ве на зве зда – Сплит

(РТС 2, 19.55)

06.02 06.59 07.21 07.27 07.38 08.01 08.13 08.20 08.27 08.57 09.05 09.16 09.35 09.41 09.58 10.21 10.52 11.18 11.46 12.31 13.00 14.00 14.30 14.37 14.48 15.07 15.54 16.30 17.00 17.49 18.52 19.18 19.48 19.55 21.45 22.46 00.23 00.44 01.37 02.35 03.57 04.31

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Датум Верски календар Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Чело фест Технологије Трезор Енциклопедија за радознале Досије икс и окс Српска уметност 19.века Математика у срцу Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко глобал Нирнбершки противнапад Ја имам таленат ТВ мрежа Други век Мој лични печат Кошарка - АБА лига: Црвена звезда - Сплит, пренос Нирнбершки противнапад Анри четврти, филм И ја имам таленат Борис Березовски Трезор Кошарка-АБА лига: Црвена звезда-Сплит Време је за бебе Еко глобал

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 02.15 02.45

Добро јутро Звезде гранда Први Национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Слажи, ако смеш Српска посла Приче које пише живот Филм: Џеси Стоун: Морска промена 04.45 Филм: Свила

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45

Цртани филмови Шопингхоличарке Филм: Породични посао Сити вести Филм: Ивица таме Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Домаћи филм: Четврти човек Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Живот или нешто слично Филм: Чудотворац Опасна игра Тријумф љубави Сити вести

Жи вот или не што слич но Ова ро ман тич на при ча ба ви се рас про стра ње ним про бле мом мо дер ног све та - за по ста вља њем основ них људ ских по тре ба, као и емо ци о нал ном оту ђе но шћу због бес ком про ми сне пре да но сти ка ри је ри и успе ху... Уло ге: Анђелина Џоли, Едвард Барнс, Тони Шалуб, Стокард Ченинг Ре жи ја: Стивен Херек (Пинк 2, 20.00)

Спе ци јал но из да ње „Гра ни це” по во дом до де ле при зна ња Нај пле ме ни ти јег под ви га. У еми си ји ће мо се упо зна ти с ху ма ним љу ди ма и њи хо вим де ли ма, као пу то ка зом ка но вој до бро ти. Жи ри је био јед но гла сан – нај пле ме ни ти ји под виг 2012. го ди не учи нио је наш про сла вље ни ре ди тељ Емир Кустурица град њом Ан дрић гра да. (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Трен, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Граница Љубавна докторка Долина вукова Филм Филм Црвени орао Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Су бо том по под не, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ски пре глед, 16.00 Осве та, 17.00 По ли ти кон, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам

08.00 Де чи ји про грам, 08.30 Из бли за, 09.00 Ку хи њи ца, 09.30 Де чи ји про грам, 10.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 12.00 Ре при зе ве чер њих еми си ја, 14.55 Ин фо, 15.30 Ку ћи ца у цве ћу, 16.55 Ин фо, 17.30 Би бер, 18.00 Кул ту ра те ла, 18.30 Ку хи њи ца, 18.55 Ин фо, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран , 21.15 Рат, ре во лу ци ја, ге ри ла, 22.00 Би бер, 22.30 Ин фо, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

12.00 Срем на дла ну:Шид, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ру ма, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

utorak18.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Екстремни преображај Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај Мајами инк Екстремни преображај

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Други светски рат у боји Ћелија Сага о викинзима Разбијачи шифара Викторијанска апотека Ко си заправо ти? Кракатау – последњи дани Свете животиње фараона Ћелија Путовања и открића Викторијанска апотека Ратнички краљеви из Сибира Ловци на митове Ратници Други светски рат у боји Путовања и открића Тајм тим година X Свете животиње фараона

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећни клинци Намештаљка Моје срце ТТ синдром Остерманов викенд Мамин син Сукијаки Вестерн Ђанго Еротски филм Еротски филм

Моје срце Две сестре су заљубљене у истог човека. Једна од њих се удаје за њега, а друга остаје заљубљена ... Растплет ће имати озбиљне последице по животе свих актера ... Улоге: Хе ле на Бо нам Кар тер, Пол Бе та ни, Оли ви ја Ви ли јамс Режија: Та де уш О Са ли вен (Си не ма ни ја, 13.15)

Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Филм: Божићни пољубац Монк Видовњак Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм: Џек Хантер и изгубљено благо Угарита 02.20 Дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20

Ми шел Ро дри гез

Три ујутро Бокс, власница једног од њујоршких так сија, мора окрутна баш као што је и живот на њујоршким улицама окрутан према њој. Нема довољно так си возача, чека кредит од банке како би одржала фирму и то је једини разлог зашто још увек трпи новог возача Рашу, који је, у пет недеља колико ради, имао пет судара... Улоге: Де ни Гло вер, Сер геј Три фу но вић, Ми шел Ро дри гез, Пам Гри ер Режија: Ли Деј вис (ХРТ 1, 23.53) 07.00 10.15 11.03 12.00 12.40 13.29 14.30 14.46 15.22 15.58 16.41 16.58 18.00 18.20 19.10 19.30 20.12 21.06 23.15 23.53 01.22 01.43 02.03 02.44

07.26 07.52 07.58 08.23 08.45 09.10 09.56 10.43 12.25 13.39 15.10 16.00 16.20 16.42 17.05 17.40 18.20 18.52 19.09 20.40 21.25 22.32 23.25 00.07 00.48 01.36

Добро јутро, Хрватска Путовање рекама дивљине Домови Марока, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Културна баштина Међу нама Крст који нестаје, док. филм Луда кућа ТВ календар Хрватска уживо Контакт 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Параван Циклус хрватског филма: Киклоп Дневник 3 Три ујутро, филм Лудница у Кливленду Регионални дневник Др Оз 2, ток шоу Оптужени

Веселе тројке Причам ти о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Мерлин У освит зоре, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Међу својима, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Два и по мушкарца Потрошачки код Мадона ди Кампиљо: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 1. вожње Златна пируета, репортажа Коко Бил Др Дулитлу: Вау-вау за председника, филм Мадона ди Кампиљо: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 2. вожње Оптужени Закон и ред: УК Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

Хе ле на Бо нам Кар тер

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Како је бити Ерика Кугар Таун Нова девојка Не веруј комсиници из стана 23 Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин. Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Не веруј комсиници из стана 23 Секс и град Увод у анатомију Штиклама до врха Бивши Шапат духова Секс и град

05.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Јентл Непогрешиви пријатељ Удата за мафију Изгубљена веза Недужни Ударен у главу Мртав као ја: Живот после смрти 20.00 Празници са Ејприл 22.00 Неконтролисана моћ 00.00 Еротски филм

06.00 Светилиште - Према роману Норе Робертс 07.30 Украдене жене, освојена срца 09.00 Биографија - Ен Рајс 10.00 Убиство пута седам 11.30 Докторка Квин, филм 13.00 Биографија - Џим Кери 14.00 Пајкан и по 16.00 Црни осветник 17.30 Биографија - Сесил. Б. Демил 18.30 Господин Шав 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Драгнет 1987 23.00 Поноћна трка

08.00 Југио 09.00 Исплати се - ТВ аукција 09.15 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Школа живота, филм 00.45 Чувар закона, филм 02.25 Астро шоу

Школа живота Професор историје господин Ди је одличан предавач, а страст према предмету који предаје видљива је на сваком школском часу. Ученици воле новог професора историје, па он представља велику конкуренцију професору биологије Мет на путу освајања награде најбољег професора године... Улоге: Деј вид Пеј мер, Ра јан Реј нолдс, Џон Астин, Кејт Вер нон Режија: Ви ли јам Дир (РТЛ, 22.30)

Ра јан Реј нолдс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Моћни авиони Опасни летови Позадина авионских несрећа Повраћај авиона

08.45 09.30 11.00 11.15 12.30 14.00 14.45 16.00 16.45 17.15 17.30 18.45 20.15 21.45 23.00 23.15 00.45

Фудбал Билијар Коњички спорт Скијашки скокови Биатлон Фудбал Билијар Крос-кантри скијање Скијашки скокови Зимски спортови Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Бокс Мотоспортови Билијар Сви спортови

Godina qubavi i godina barikada ogled na ìvot iz perspektive LSD preurioda: lagani, pozitivni optimizam, s opipqizeo je oblik nasme{enog nemi{qewa koje vom aurom duha i uzbudqivo sveòm neformalje „trezveno” razmi{qawe, ukqu~uju}i no{}u (Makartni: „U principu, droge”). Za neke politi~ke stavove od krajwe levice do ekstremne je, me|utim – kao za satiri~ara Zapu, urbano-redesnice, smatralo suludima. Za one koje je droga alisti~ne The Velvet Underground i The Doors, u wihovim mra~nijim pesmama – sve to bilo tek prosvetlila, svi qudski problemi i podele nisu vizionarsko sawarewe. U okvirima Bitlsa, na bili pitawe materije, nego percepcije. Qudska takav skepticizam pravo je imao Lenon, ~ije glavrsta je s LSD mogla da prevazi|e „primitivno stawe neuroti~ne neodgovornosti” i, postaju}i ujediweno kreativisti~ka, nastavi direktno ka utopiji. To, me|utim, nije bio jedini ponu|eni utopijski recept. Ro|ena u borbi za slobodu i mar{evima Pokreta za gra|anska prava, ameri~ka Nova levica ponudila je alternativni put: neosocijalisti~ki krsta{ki pohod moralne obnove, fokusiran na kompromitovawe sistema („mo}ne elite” percipirane kao pravac usmerewa mese~arskog napretka sredweg toka medijski drogirane „Amerike”) i, konkretnije, jednog wegovog dela – Vijetnamskog rata. Sa sredi{tem u organizaciji „Studenti za demokratsko dru{tvo”, ova koalicija bila je aktivna u vne pesme iz 1967. „All You Need Is Love” i „Acro – kampusima, okrenuta mladima, duboko idealiThe Universe”, pore|ene s Harisonovom sredisti~na i veoma autocentri~na. Imala je mnogo to{wom filozofskom pesmom „Within You Without ga zajedni~kog s demonstracijama studentskih poYou” za Sgt. Pepper – zvu~e neuverqivo, a daleko kreta u Francuskoj i Nema~koj, wihovim edipovsu mawe li~no autenti~ne od qute „I Am The Walskim pobunama protiv stare komunisti~ke partirus” ili tragi~no-transcendentne „A Day In The je (prvi) i posleratne zavere o }utawu o nacizmu Life”. (drugi). U oba slu~aja, glavni motiv bila je „re„Pol je rekao: ’Do|ite i pogledajte {ou’”, presivna tolerancija” koju je bezose}ajna instiprimetio je kasnije Lenon. „Ja sam rekao: ’Danas tucionalna hijerarhija bez moralnog mandata sam pro~itao vest, ~ove~e’.” U ovom svetlu, on je sprovodila nad svime {to je bilo novo, mlado, bez predvideo prelaz iz 1967 – godine mira i qubapredrasuda, eksperimentalno i neodgovorno. vi – u 1968, godinu barikada. Zapravo, on je bio Iako su se me|usobno takmi~ile, hiperpolitoliko svestan rastu}eg sukoba izme|u kontrati~na Nova levica i apoliti~na „esidna” kontrakulture i establi{menta da je svoju polemi~nu kultura su se u Americi u mnogo ~emu poklapale. pesmu „Revolution” napisao mesecima pre de{aHipi komune i alternativna ekonomija delimi~vawa iz maja ’68. na razno su bile zasnovane i na re|enom vazduhu Ri{ikeideologiji paralelnih Ro|ena u borbi za slobodu {a, himalajskog uto~istruktura „Nenasilnog studentskog koordinacij- i mar{evima Pokreta za gra|anska {ta Mahari{ija Mahe{a prava, ameri~ka Nova levica Jogija. skog komiteta”, a deliDa je 1967. oti{ao na mi~no na filozofiji Diponudila je alternativni put: hodo~a{}e u San Frangersa, anarhisti~ke grupe neosocijalisti~ki krsta{ki cisko, Lenon bi, nema iz San Franciska, inspipohod moralne obnove, fokusiran sumwe, osetio za~etak risane LSD, koja je naziv na kompromitovawe sistema komercijalizacije koni inspiraciju uzela od trakulture i nadolaze}i jednog engleskog protokosunovrat u te{ke droge i napisao pronicqivu munisti~kog pokreta iz 17. veka. Na beskrajnim pesmu o tome. Ali, on je bio suvi{e op~iwen sedeqkama i demonstracijama organizovanim na psihodeli~nim istraìvawem svoje unutraBerkliju tokom {ezdesetih ~esto nije bilo mogu{wosti da bi se time bavio. Jednim delom ego}e razlikovati ove dve politi~ke struje, iako su centri~an, a drugim utopisti~ki nihilisti~an, agitacijski i konfrontacijski prioriteti Nove on je tipi~an konzument LSD bio samo po re{elevice postali daleko mawe savremeni tokom vrnosti da veruje da }e droga neizbe`no imati dohunca uticaja LSD 1966. i 1967. [ta god da je jo{ bar uticaj na wega. Wegov opasan potez s brisapredstavqao, ovaj vi{estruki fenomen bio je opwem identiteta („Tomorrow Never Knows”) nije ~iwuju}i i stavqao je u isku{ewe stotine hiqada se desio samo zbog katastrofalno lo{eg tripa, mladih hodo~asnika da do|u u San Francisko, da ve} i zbog ogromnog samopopu{tawa. Drugi su bi, kako je Frenk Zapa kratko rekao, „svirali imali mawe sre}e, pretrpev{i trajna, ~ak i fabongose u pra{ini”. Snimaju}i album Sgt. Pepper u talna o{te}ewa. Pa ipak, za masu korisnika to vreme, Bitlsi su bili na udaru ovog previrawa LSD ({to je krajem {ezdesetih bilo nekoliko vi{e nego bilo koja druga britanska grupa, a Hamiliona najbistrijih mladi}a i devojaka te gerison i Makartni oti{li su u Kaliforniju kako neracije), efekti ove mo}ne halucinogene drobi sami procenili {ta se tamo zbiva. Da je tada bilo ne~ega neobi~nog u vazduhu, i ge bili su dobro}udniji, iako na duge staze svadaqe moè da se ~uje sa mnogih plo~a iz tog pe- kako podmukli.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak18.decembar2012.

dnevnik

18. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Друштвени догађаји у комшилуку или вашем дому могу донети корисне информације које можете да искористите да унапредите своју каријеру. Могуће је да ћете остварити неке веома вредне контакте.

BIK 20.4-20.5.

Сви проблеми које имате могу нестати као магијом однесени. Који год посао да радите, било да је лични или се тиче каријере, требало би да се одвија сасвим глатко. Требало би да се осећете снажно и енергично.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Све указује на то да се осећате сјајно. Ваши професионални и финансијски интереси требало би да осете нагло побољшање. Ово је веома добро време да направите планове за будућност. Финансијске потешкоће требало би да превазиђете данас уз помоћ одређене особе која је знатно старија од вас. Очекујте да ће вам корисни савети умногоме олакшати деловање у будућности.

Подаци за којима сте трагали вероватно ће вам данас бити доступни. Због ваше вештине управљања новцем вероватно ћете бити позвани да помогнете пријатељу или једном члану породице.

Успех и добра срећа су снажно наглашени, посебно када је новац у питању. Забринутост поводом финансија ће вероватно нестати. Ово би требало да буде веома задовољавајући период за вас.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Увећана машта и оригиналност могли би да вам донесу нове идеје када је у питању финансијски напредак. Очекујте да ће се практичне информације из спољних извора поклапити с вашим увидима.

Друштвени догађаји могу вам данас донети неке веома узбудљиве контакте. Однос са партнером требало би да буде плодан и узајамно користан, посебно ако сте и веома блиски пријатељи. Ваша ефикасност и практичне способности данас би требало да буду на веома високом нивоу. Дугорочни циљеви на којима радите већ дуго сада би коначно требало да покажу резултате.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Дугоочекивани одмор или путовање којем сте се надали коначно би требало да буде могуће сада. Пре него што кренете можда ћете се морати позабавити неком папирологијом.

Ваш изражени пословни осећај и практичност употпуните маштом и иновацијама како бисте што брже напредовали. Информације издалека могу се показати као веома корисне и употребљиве.

Могуће је да ћете упознати неке нове пријатеље чија ће стручност донети бољитак вашим пројектима. Можда ћете почети да маштате о томе како да потрошите новац који ћете зарадити на овом пројекту.

TRI^-TRA^

Че ка ла је Ро ни ја Ву да V REMENSKA

PROGNOZA

Мало хладније, повремено киша

Vojvodina Novi Sad

Са ли (34) и Ро ни Вуд (65) највероватније ће се венчати почетком 2013, јер им је тај период у години најдражи. Ронију ће то бити трећи брак, а Сали први. „Рони је био ожењен па разведен. Ја сам имала момке, а Рони је увек био ту негде. Морала сам да будем стрпљива да постанем једина.„ Разлика у годинама између њих двоје Сали не смета, и не искључује могућност да добију бебу. „Добро се слажемо, јер сам ја у срцу мало старија, а он мало млађи и таман се нађемо на пола„, рекла је Сали.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA Evropa

Madrid НО ВИ САД: Облачно и мало хладније с кишом повремено, која постепено прелази у суснежицу и влажан снег. Дуваће Rim умерен источни ветар. Притисак око нормале. Минимална London температура 1, а максимална 3 степена. Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Облачно и мало хладније с кишом повремено, која постепено прелази у суснежицу и влажан снег. ДуBerlin ваће умерен источни ветар. Притисак око нормале. МинималBeч на температура 0, а максимална 4 степена. Varшava СР БИ ЈА: Облачно и мало хладније с кишом повремено, која постепено прелази у суснежицу и влажан снег, најпре на Kijev западу. Дуваће умерен источни ветар. Притисак око нормале. Moskva Минимална температура -1, а максимална 5 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У среду хладно Oslo и облачно уз повремену слабу суснежицу и снег, а постепен St. Peterburg престанак падавина у току дана. У четвртак и петак променAtina љиво облачно и већином суво. За викенд мало хладније.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Појачање тегоба код хронично оболелих, а нарочито цереброваскуларних болесника и астматичара. Могући су главобоља, нерасположење и болови у костима и зглобовима. Неопходно је адекватно одевање.

14 14 7 4 3 6 1

- Докторе, не могу да дишем добро - каже Мујо. - Сестро, донеси ми инструмент - рече доктор. - Ја не могу да дишем, а теби је до музике - побуни се Мујо.

-8 -14 -2 -14 16

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

44 (2)

Slankamen

188 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

113 (1)

Zemun

268 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

246 (-1)

Bogojevo

108 (0)

Panчevo

295 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

458 (-6)

Titel

180 (-10)

NERA

Baч. Palanka 129 (-2) Novi Sad

122 (-6)

Tendencija stagnacije

Hetin

90 (10)

TISA

-48 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 177 (-11) S. Mitrovica 282 (-10)

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

225 (-9)

40 (6)

Reшeњe:

DUNAV