Dnevnik 19.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 19. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22636 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DR@AVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA ZATRA@ILA POKRETAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA PROTIV 19 FUNKCIONERA

Ministri }e na sud i zbog kafanskih ra~una OTVORENA SLANINIJADA U KA^AREVU

Najvi{a temperatura 14 °S

EKSKLUZIVNO: OTKRIVEN NEOBJAVQENI ROMAN ALEKSANDRA TI[ME

„@enarnik”, kavez za zarobqenice Ovih dana navr{ila se sedma godi{wica smrti Aleksandra Ti{me (1924–2003), velikog novosadskog, srpskog i evropskog pisca. A nedavno mu se u ve~nosti pridruìla i wegova supruga Sowa. Oti{la je tiho, kao {to je i ìvela, u senci gromadne Ti{mine li~nosti, ne do~ekav{i ostvarewe velike èqe da me|u koricama vidi wegov dugo skrivani roman “@enarnik”. Ovaj rukopis je nastajao i zavr{en je tokom osamdesetih godina pro{loga veka. Ti{ma ga pomiwe u svome “Dnevniku”, a za{to ga nije objavio za ìvota, za sada je tajna. str. 22

Svetski brend pod doma}om bricom Toplo, ali vetrovito

Foto: A. Erski

str. 3

NASLOVI str. 11

INCIDENT NA RELACIJI LEKAR–PACIJENT U NOVOSADSKOJ AMBULANTI

„Mar{ napoqe!” umesto uputa?

str. 8

Politika 2 Otimawe para ni za kakve usluge 3 \eli}: Kandidatura u ustavnim granicama Srbije

Ekonomija 4 Kamate ogulile gra|ane

Novi Sad 8 Tra`e dinar i dok sahrana traje

Vojvodina 11 Sud ponovo raspravqa o klani~arima

Crna 12 Makaze presudile u obra~unu bra}e 12 Otmica ili raskol me|u ortacima

Dru{tvo 14 Stiù doìvotno sveè kr{tenice

str. 15– 19

Foto: J. Pap

SPORT

U VANKUVERU ISTORIJSKO ZLATO ZA LINDZI VON

CRVENO-BELI DERBI ODBOJKA[A

BE^EJSKI LOVO^UVAR LASLO KNEHT, JEDAN OD NAJVE]IH POBORNIKA USVAJAWA NOVOG ZAKONA

Stru~waci, napred, hobisti, stoj RUKOMETA[I VOJVODINE DO^EKUJU ZVEZDU

POMO] KLADIONI^ARIMA

str. 15

POLITIKA

petak19.februar2010.

DNEVNIK

c m y

[EFICA DIPLOMATIJE EU KETRIN E[TON JU^E U BEOGRADU RAZGOVARALA S NAJVI[IM DR@AVNIM ZVANI^NICIMA I PREDSTAVNICIMA NEVLADINOG SEKTORA

KOSOVO

Irak ne mewa stav Irak ~vrsto podr`ava teritorijalni integritet Srbije, izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} posle razgovora u Bagdadu sa ira~kim premijerom Nuri Al Malikijem. Jeremi} je napomenuo da je Irak bio izlo`en pritiscima da prizna jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ali da ta zemqa ne}e mewati svoj stav. Jeremi} je potvrdio i da je na sastanku sa premijerom Iraka dogovoreno da dve zemqe od narednog meseca diplomatske odnose dignu na nivo ambasadora, umesto dosada{wih otpravnika poslova.

Neuspe{ni Ekspert u va{ingtonskom Brukings institutu Igor Dan~enko ocenio je da Sjediwene Dr`ave u protekle dve godine nisu postigle zna~ajniji uspeh na promociji priznavawa nezavisnosti Kosova, posebno ne u nastojawu da se sa tom pozicijom Pri{tine saglase Ruska Federacija i Kina. Za dve godine, od ukupno 192 zemqe ~lanice UN, nezavisnost Kosova priznalo je wih 65.

Kqu~ za evropski put ostaje saradwa s Tribunalom Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton poru~ila je ju~e u Beogradu da je saradwa s Ha{kim tribunalom kqu~na za daqe integracije Srbije u EU. „Pozdravqamo aplikaciju Srbije za ~lanstvo u EU, to je dug i te`ak put, ali na wegovom kraju je nagrada izvesna“, istakla je britanska baronesa

Plan za sever pretwa regionu Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarao je sino} sa Ketrin E{ton o integracijama Srbije i Zapadnog Balkana u EU i situaciji na Kosovu i Metohiji. Predsednik Tadi} je istakao da je ciq Srbije ~lanstvo u EU, i ponovio je da Srbija, u saradwi s Ha{kim tribunalom, nesmawenim naporima i svakodnevno radi na locirawu i hap{ewu preostalih ha{kih begunaca Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a. [ef srpske drave je tako|e rekao da Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosmeta i ponovio da je takozvani plan za integraciju severnog dela pokrajine pretwa za stabilnost u celom regionu.

Srbija u EU 2018. godine Srbija bi u Evropsku uniju mogla u}i 2018. godine, ukoliko se svi potezi budu odvijali po planu, izjavio je jedan predstavnik Nema~ke u razgovoru s novinarima medija iz Srbije, koji je organizovala Fondacija „Konrad Adenauer” u Beogradu. Taj susret je, ina~e, organizovan po principu „êtam hausa“, po kojem je mogu}e javnosti preneti sadràj razgovora, ali uz striktno nepomiwawe izvora niti wegovo bliè „locirawe“. Nema~ki predstavnik je za srpske medije najavio da }e u junu ove godine EU dati zeleno svetlo za kandidaturu Srbije, ukoliko izve{taj glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca bude pozitivan po Srbiju. Potom }e, dodao je, Srbiji biti dostavqen upitnik, na koji bi mogla odgovoriti do po~etka

na sastanku s predstavnicima nevladinog sektora u Srbiji. Po wenim re~ima, aplikacija Srbije je dokaz re{enosti Vlade i gra|ana Srbije da dele zajedni~ke evropske vrednosti. „Nadam se da evropski entuzijazam u Srbiji ne}e opasti u budu}nosti“, dodala je E{tonova. Govore}i o Kosovu, ona je navela da pitawe statusa „ostaje

2011. godine, a u junu naredne godine Srbija bi mogla zapo~eti pregovore i okon~ati ih do septembra 2016. godine. – Zatim }e biti potrebno godinu dana za ratifikaciju pristupawa Srbije EU, tako da bi mogla postati punopravna ~lanica ili krajem 2017. ili po~etkom 2018. godine – kazao je sagovornik medija iz Srbije. On je, me|utim, poru~io i da }e Srbija u me|uvremenu morati da radi na re{avawu problema Kosova i na „regulisawu“ me|usobnih odnosa. – Ukoliko Srbija nastavi da ponavqa da je Kosovo deo we, a imamo li u vidu ~iwenicu da je, na primer, Nema~ka priznala nezavisnost Kosova, logi~no je da Nema~ka ne}e `eleti da ratifikuje sporazum o pristupawu Srbije Evropskoj uniji – objasnio je predstavnik Nema~ke.

va`na politi~ka tema“ za Srbiju. „Pojedina~ne odluke o priznavawu statusa Kosova EU je prepustila zemqama ~lanicama, ali EU kao celina smatra da Kosovo ima evropsku budu}nost“, poru~ila je Ketrin E{ton. Ona je ponovila da budu}nost celog Zapadnog Balkana le`i u Evropskoj uniji, dodav{i da zemqe regiona moraju da re{e sve svoje bilateralne i grani~ne probleme. „Dobri dobrosusedski odnosi i ja~awe regionalne saradwe su kqu~ni na putu ka EU i Unija pozdravqa dijalog izme|u dr`ava regiona. Bi}emo sre}ni kada Srbija i Kosovo razre{e sve svoje probleme“, rekla je E{tonova. Premijer Mirko Cvetkovi} je, nakon razgovora sa {eficom diplomatije EU, izjavio da je „dobio ~vrsta uveravawa da }e Srbija imati punu podr{ku EU u evropskim integracijama”. On

Ketrin E{ton u razgovoru s premijerom Mirkom Cvetkovi}em

je, ina~e, E{tonovoj predstavio planove Srbije na putu ka EU za ovu godinu, a pored toga razgova-

Zna~aj rezolucije o Srebrenici Ketrin E{ton je pozdravila inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da Narodna skup{tina usvoji pezoluciju kojom se osu|uje masakr u Srebrenici tokom rata u Bosni, u julu 1995. godine. „To je va`an korak ka distancirawu od zlo~ina i duhova pro{losti. Mi smo {irom Evrope vremenom nau~ili da moramo biti samokriti~ni u suo~avawu s pro{lo{}u“, rekla je britanska politi~arka. rano je i o ekonomskoj i finansijskoj situaciji u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, kao i o borbi protiv organizovanog kriminala. „Pred Srbijom ima jo{ mnogo toga {to treba da se uradi, ali imam ose}aj da je ona za-

Statut Vojvodine unapre|uje i me|udràvne odnose Predsednik ma|arskog parlamenta Bela Katona izrazio je zadovoqstvo usvajawem novog Statuta i Zakona o nadle`nostima Vojvodine u Skup{tini Srbije, te ocenio da taj akt Vojvodini omogu}ava da odràva intenzivniju me|uregionalnu saradwu i da nova ovla{}ewa Pokrajine mogu unaprediti i odnose izme|u Ma|arske i Srbije. Katona je ju~e u Novom Sadu, na zajedni~koj konferenciji za novinare s predsednikom Skup{tine Vojvodine [andorom Egere{ijem, istakao i da }e Ma|arska u~initi sve {to je u wenoj mo}i da Srbija {to pre dobije status kandidata, a potom i ~lana Evropske unije. – Mi s interesovawem posmatramo kako se vojvo|anska vlada i parlament pripremaju za preuzimawe novih nadle`nosti, a tokom ovih razgovora uverili smo se u to da oni ta~no znaju {ta èle – rekao je Katona. On je ukazao i na zna~aj Dunavske strategije za poziciju Vojvodine i Srbije u regionu, te poru~io da }e vlasti Ma|arske u evropskim institucijama potencirati da se oja~a uloga

Vojvodine u izradi ovog strate{kog evropskog projekta. Katona je rekao i da je Ma|arska spremna da svoja iskustva u pregovorima s predstavnicima EU prenese Srbiji. On je istovremeno pozitivno ocenio i razgovore koje prethodnog dana vodio u Beogradu s predsednicom Narodne skup{tine Srbije Slavicom \uki}-Dejanovi} i predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, te ju~er{wi sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovi}em. Ma|arski zvani~nik tako|e je izrazio zadovoqstvo zbog toga {to su vojvo|anski Ma|ari uspeli da sakupe dovoqno potpisa da bi se odr`ali neposredni izbori za novi nacionalni savet te zajednice, te ocenio da }e to telo biti zna~ajna veza izme|u Ma|arske i wenih sunarodnika u Vojvodini. Katona je kazao i da je od vlasti u Srbiji dobio uveravawa da }e se ispitati da li su posledwi incidenti u Vojvodini bili etni~ki motivisani. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i tim povodom najavio je skoru sednicu Pokrajinskog odbora za bezbednost, navode}i

da }e ona biti zakazana ~im u Skup{tinu APV stigne izve{taj Ministarstva unutra{wih poslova o bezbednosnoj situaciji u Pokrajini tokom 2009. godine. Egere{i je kazao i da je predsednika ma|arskog parlamenta obavestio da je na posledwoj sednici Pokrajinske skup{tine pokrenut proces preuizimawa novih nadle`nosti APV osnivawem Javnog preduze}a za upravqawe Nacionalnim parkom „Fru{ka gora“. – O~ekujem da }e taj proces te}i daqe i da }emo, korak po korak, preuzeti i ostale nadle`nosti – rekao je predsednik vojvo|anskog parlamenta. Egere{i je rekao da je na ju~era{wem sastanku oceweno i da je potrebno intenzivirati saradwu Vojvodine i ma|arskih `upanija „jer tu postoji jo{ dosta neiskori{}enih resursa“. On je tako|e istakao zna~aj Zakona o nacionalnim savetima, ocewuju}i da je to „jedan od najevropskijih zakona Srbije, koji doprinosi o~uvawu identiteta svih nacionalnih zajednica u zemqi“. B. D. S.

Otimawe para ni za kakve usluge

da vi{e odbija nego {to pridobija ameri~ki politi~ki establi{ment po pitawu boqeg razumevawa polo`aja Srba na Kosovu. Ta se strategija, naime, temeqila na upozorewu na to da su Srbi hri{}ani, a da se, s druge strane, na tlu Evrope stvara dr`ava ~iji su lideri teroristi, a uz to i muslimani, sve za~iweno tvrdwama da postoje veze sa Bin Ladenom i tome sli~no. Takav i pristup i rezultat, me|utim, ne ~udi jer je lobirawe za srpsku stvar u „Venable-u” vodio partner u toj firmi, Xim Xatras, ina~e gr~kog porekla, koji je na Kapitol Hilu imao veoma lo{u reputa-

integracijama“, rekla je E{tonova posle sastanka sa srpskim premijerom, kojem su prisustvovali su i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ministar odbrane Dragan [utanovac. E. D.

PREDSEDNIK MA\ARSKOG PARLAMENTA BELA KATONA POSETIO SKUP[TINU APV

SLABA VAJDA OD LOBISTA KOJE JE U AMERICI ANGA@OVALA EPARHIJA RA[KO-PRIZRENSKA

Sumwa da se novac prikupqen u humanitarnim akcijama koristio za pla}awa usluga lobi firme u Sjediwenim Dr`ava, nije jedina sporna stavka u poslu koju je Eparhija ra{ko-prizrenska, preko Srpskog nacionalnog ve}a KiM, pre nepune ~etiri godine sklopila sa malopoznatom va{ingtonskom firmom „Venable”. Na{ list je, podsetimo, jo{ tada do{ao do podatka da je za potrebe lobirawa u SAD „ Venable”, zvani~no advokatska firma kojoj je u opisu posla bilo i lobirawe, od SNV KiM dobila 600.000 dolara na period od {est meseci, odnosno 100.000 dolara mese~no. Poznavaoci prilika u Va{ingtonu tvrdili su tada da je u pitawu rekordan iznos kakvim se ne mogu podi~iti ~ak ni najja~a imena u va{ingtonskim lobisti~kim krugovima, poput Barbur, Grifit i Roxers (BGR) i Patton Boggs: pomenute firme lobirawe za strane entitete napla}uju izme|u 50.000 i 80.000 dolara mese~no. Osim {to je u tim krugovima slovila za anonimnu, firma „ Venable” nije se mogla pohvaliti ni bilo kakvim me|unarodnim iskustvom. Kako god, za iznos koji je ta firma dobila, rezultati wihovog anga`ovawa bili su veoma tanki – tri reklame u listu «„Roll Call”, te formulisawe strategije za koju se govorilo

ista posve}ena provo|ewu neophodnih reformi i da }e nam biti pouzdan partner u evropskim

ciju jer je slovio za izrazitog nacionalistu, hri{}anskog fundamentalistu i mrziteqa islama i muslimana. Na drugoj strani, verovatno najve}i, no ne i dovoqan uspeh za promenu ameri~ke spoqne politike, izdejstovao je srpski kongresni kokus, formiran krajem 2004. po ugledu na velik broj zemaqa koje su ve} imale svoje kokuse u Predstavni~kom domu Kongresa. U potowim godinama srpski kokus imao je respektabilno ~lanstvo, u jednom periodu okupio je vi{e od 30 ~lanova, me|u kojima je bio i dana{wi {ef administracije Bele ku}e Rem Emanuel.

Qudima iz Ambasade Srbije u Va{ingtonu uspelo je na kraju i da u srpski kokus u|e i nekoliko senatora, {to je predstavqalo kuriozitet. Kokus je uspeo da u vi{e navrata ubla`i sastav kongresnih rezolucija nepovoqnih za Srbiju ili, ~ak, da spre~i wihova usvajawa. Nakon promene ambasadora Srbije u Va{ingtonu, aktivnost srpskog kokusa je neprimetna, iako on, prema podacima na veb sajtu ameri~kog Kongresa, i daqe deluje. Ina~e, koliko je poznato, prvi ozbiqan ugovor koji je jedna srpska vlada nakon 2000. sklopila sa ameri~kom lobi

firmom bio je onaj iz 2008. godine, kada je potpisan {estomese~ni ugovor sa ve} pomiwanim BGR-om. Za 60.000 dolara mese~no jedna od najpoznatijih va{ingtonskih lobi firmi, koju su svojevremno anga`ovali i neki pojedinci iz Srbije, trebalo je da zastupa interese Srbije u SAD u procesu raspleta pitawa statusa Kosova, kao i na poqu saradwe Srbije sa sudom u Hagu. I dok u Srbiji nije bilo zvani~nih reakcija na polugodi{wi anga`man BGR-a (ugovor istekao u januaru 2009), za upu}ene u Va{ingtonu i wihov u~inak se svodio uglavnom na ocenu - zanemarqivo. Nezvani~no, u Beogradu se moglo ~uti gun|awe kako za toliko honorar BGR nije uspeo da organizuje nijedan va`an sastanak na{ih zvani~nika sa ameri~kim kolegama, da se na Kapitol hilu zapravo najvi{e bave za{titom interesa nekih srpskih biznismena, da je i wihov oglas u „Roll Call” bio pravi fijasko, lo{e dizajniran i neprimen... i tome sli~no. „Otimawe para ni za kakve usluge, e to je stvarna slika o tome {ta je lobbying za strane vlade u Va{ingtonu”, ocewuje dobro upu}eni izvor „Dnevnika” iz glavnog grada SAD. D. Kolunyija

VESTI Partnerstvo Srbije i SAD Predsednik Srbije Boris Tadi} zalo`io se ju~e, u razgovoru s ameri~kim senatorima Xorxom Vojinovi}em i Xin [ahin, za partnerske odnose Srbije i SAD. U tom kontekstu, Tadi} je naveo da bezbednosne agencije dve zemqe tesno sara|uju u borbi protiv organizovanog kriminala, {to je jedan od najva`nijih prioriteta Srbije u 2010. godini. Kada je re~ o Kosovu, Tadi} je ponovio da je to pitawe pred Me|unarodnim sudom pravde, da Srbija nikada ne}e priznati nelegalno progla{enu nezavisnost Kosova i da }e mirnim, pravnim i diplomatskim putem braniti svoj integritet. Tadi} je dodao i da se Srbija zala`e za najboqu regionalnu saradwu te da, uprkos neslagawu o pitawu Kosova, sa zemqama u regionu postoji mnogo podudarnih ta~aka. Predsednik vlade Srbije Mirko Cvetkovi} zahvalio se, u odvojenom razgovoru s ameri~kim senatorima, na podr{ci Va{ingtona pristupawu Srbije Evropskoj uniji, i istakao da Beograd u {to skorije vreme o~ekuje otpo~iwawe procesa ratifikacije SSP-a i sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Senatori Vojinovi} i [ahin istakli su, pak, da je Srbija u posledwih nekoliko godina ostvarila veliki i vidqiv napredak i da je stabilnost Zapadnog Balkana izuzetno va`na, ne samo za Evropsku uniju ve} i za ceo svet.

POLITIKA

DNEVNIK

petak19.februar2010.

VICEPREMIJER BO@IDAR \ELI] O^EKUJE EVROPSKI UPITNIK NAKON JUNSKOG ZASEDAWA SAVETA MINISTARA EU

Kandidatura u ustavnim granicama Srbije Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Boìdar \eli} izjavio je ju~e da je ciq Srbije da krajem ove ili najkasnije u prvoj polovini slede}e godine i formalno postane kandidat za ulazak u EU. – Na{ ciq je da tokom {panskog predsedavawa Evropska komisija dobije zeleno svetlo za razmatrawe kandidature Srbije, a da tokom slede}eg, belgijskog predsedavawa, Srbija i formalno dobije status kandidata – istakao je \eli} na senici skup{tinskog Odbora za evropske integracije gde je predstavio izve{taj o sprovo|ewu Nacionalnog programa integracije Srbije u EU za period oktobar–decembar 2009. godine. \eli} je istakao da Beograd ulaè zna~ajne napore da ta kandidatura bude stavqena na dnevni red jedne od predstoje}ih sednica Saveta ministara EU, prole}ne ili letwe. Vicepremijer je za „Dnevnik“ izjavio da mu je komesar za pro{irewe EU [tefan File u Briselu pro{le nedeqe rekao da }e upitnik za kandidaturu Srbija dobiti „veoma brzo posle zelenog svetla koje Evropska komisija dobije od Saveta ministara EU“. \eli} pri tome napomiwe da se Srbija ubrzano sprema za „brè i kvalitenije korake posle zelenog svetla“ kandidaturi od Saveta ministara EU. – Prvo, to je kvalitetna priprema i odvijawe predstoje}e sednice Saveta za nadzor sprovo|ewa Prelaznog trgovinskog sporazuma, koja }e se odràti 2. marta u Beogradu. Tu }emo razmotriti sve {to smo uradili jo{ od januara pro{le godine, tako da }e to vreme primene, koju su neki nazivali „jednostrana“, biti zapravo obostrano i vreme nije izgubqeno. To briqantno pokazuje ispravnost pro{logodi{we odluke Vlade Srbije – kaè vicepremijer. On tako|e navodi i da su krajem pro{le godine svim ministarstvima podeqeni evropski upitnici koji su prosle|eni ze-

Na pitawe da li }emo imati problem s EU u onom delu gde se u upitniku tra`i odgovor o granicama Srbije, \eli} je uzvratio: „Naravno da ne“. On je istakao da je dr`avna politika Srbije veoma jasna. – Da podsetim, EU ni na koji na~in nije vlasna da se odre|uje po pitawu statusa Kosova, a ni unutar we o tom pitawu nema saglasnosti, tako da jedna [panija, naravno, prihvata na{e granice, a ona upravo predsedava EU – naglasio je \eli}. On je rekao da EU ne odugovla~i u slawu upitnika Srbiji zbog Kosova, i podsetio na to da je Crna Gora pod-

Hrvatska ustupa prevode \eli} je na sednici Odbora rekao da Nacionalni plan za integraciju proisti~e iz ideje da na{a zemqa bude u potpunosti uskla|ena s pravnim tekovinama EU do kraja 2012. godine. On je naveo da izmewena verzija NPI-ja pokazuje da nas do 2012. godine o~ekuje usvajawe jo{ 420 propisa. „Hrvatska }e besplatno ustupiti Srbiji prevod velikog broja evropskih zakona, ~ime }emo u{tedeti nekoliko miliona evra. Uskoro se u tu svrhu o~ekuje dolazak u Beograd glavnog hrvatskog pregovora~a s EU”, najavio je \eli} za „Dnevnik“. mqama koje su koji mesec ispred nas u toj proceduri – konkretno, Crnoj Gori i Albaniji. – Po~etkom maja bi}e pripremqeni svi odgovori Srbije, dakle i pre nego {to upitnik iz Brisela stigne u Beograd. Ukoliko dobijemo zeleno svetlo s letweg zasedawa Saveta ministara EU i gospodin File ispo{tuje to {to je rekao da }e EK brzo nakon toga poslati upitnik, niko iz srpske administracije ne}e i}i na godi{wi odmor dok se ne pripreme veoma kvalitetni odgovori na evropski upitnik, da bi na{e kolege iz Evrope oti{le na odmor s popuwenim srpskim upitnikom – obja{wava \eli}.

nela zahtev za ~lanstvo u decembru 2008. godine, a razmatran je na Savetu ministara EU aprila 2009, dok je Albanija ~ekala od aprila do novembra iste godine. – Tako da tih nekoliko meseci nije nikakva neuobi~ajena praksa – dodao je \eli}. Po wegovim re~ima, Srbija }e u evropskom upitniku navesti svoje ustavne granice, koje su po najvi{em pravnom aktu zemqe „veoma dobro poznate“. – I kao {to smo rekli: evropske integracije ni na koji na~in ne mogu ugroziti na{ teritorijalni integritet – zakqu~io je vicepremijer Srbije. Dragan Milivojevi}

ZASEDAO USTAVNI SUD SRBIJE

Vojvo|anski akti na proveri Ustavni sud Srbije razmotrio je ju~e predloge za ocenu ustavnosti Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i ustavnosti i zakonitosti vojvo|anskog Statuta, i prosledio parlamentima Srbije i APV da se o wima izjasne u roku od 60 dana. Time je i zvani~no pokrenut postupak preispitivawa ustavnosti i zakonitosti „vojvo|anskih akata“, nakon {to je konstatovano da su inicijativu podneli zakonom ovla{}eni predlaga~i: grupa od 30 narodnih poslanika DSS–NS, kao i „pojedinci i grupa gra|ana“ Milorad Kuraica i Udru`ewe za za{titu srpskog pisma “]irilica” iz Novog Sada.

Kao argument za „obarawe“ spornog zakona i statuta, predlaga~i navode “neustavnost i nezakonitost, jer doprinose naravnopravnosti gra|ana Srbije i otvaraju mogu}nost seperatizma”. Narodwa~ka koalicija osporava ustavnost 26 odredbi zakona i ustavnost i zakonitost ve}ine ~lanova Statuta Vojvodine. Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti i Statut Vojvodine usvojeni su, podsetimo, u Skup{ini Srbije 30. novembra pro{le godine. Zakon je progla{en ukazom predsednika Srbije Borisa Tadi}a, a wegova primena je po~ela 1. januara ove, dok je Skup{tina Vojvodine Statut proglasila 14. decembra 2009. godine. S. St.

REKLI SU

@ivkovi}: Hajkom ho}e da mi zabrane da pri~am Biv{i premijer Srbije Zoran @ivkovi} ocenio je da se u pojedinim medijima vodi kampawa protiv wega da bi, kako je kazao, prestao da pri~a. “Ovo je nastavak hajka ne mene, ugro`avawe moje i bezbednosti moje porodice i poku{aj da mi se oduzme mo} govora. Moje politi~ke ocene osu|uju ono {to ne vaqa u Srbiji i vrlo eksplicitno govorim o tome koga ja smatram krivcem. A za stawe u nekom dru{tvu najvi{e kriva vlast, tako je bilo i kada sam ja bio na vlasti”, rekao je @ivkovi}. On je potvrdio da se wegovo materijalno stawe zna~ajno promenilo od 2003. do danas, ali uz napomenu da ni{ta u tome nije protivzakonito.

Jovanovi}: Izbori ne smeju biti povratak na staro Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} ocenio je da su inicijative napredwaka i narodwaka za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora “destruktivne”. On je naveo da LDP nema razumevawe „za takve projekte i wihove autore”. “LDP vrlo jasno ka`e kada treba i}i na izbore – znatno pre maja 2012, ali ne pre trenutka kada bude jasno da je prihva}ena kandidatura za EU i postane apsolutno nemogu}e da izbori dovedu do povratka na staro, do situacije gde bi eventualna vlada Nikoli}a, Ko{tunice i [e{eqa za tri dana zatvorila put prema EU”, rekao je lider LDP-a.

DR@AVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA ZATRA@ILA POKRETAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA PROTIV UKUPNO 19 FUNKCIONERA

Ministri }e na sud i zbog kafanskih ra~una Dràvna revizorska institucija podnela je zahteve za pokretawe prekr{ajnih postupaka protiv 19 sada{wih i biv{ih ministara i direktora uprava. Prijave su podnete protiv aktuelnih ministara Tomice Milosavqevi}a, @arka Obradovi}a, Olivera Duli}a, Neboj{e Bradi}a, Gorana Bodanovi}a, Sa{e Dragina i Slobodana Milosavqevi}a. Zahtev za prekr{ajni postupak podnet je i za biv{e ministre Predraga Bubala, Slobodana Samarxi}a, Zorana Lon~ara i Vojislava Brajovi}a. Na osnovu revizije zavr{nog ra~una buxeta Republike za 2008, sprovedene u 14 ministarstava, tri uprave i Republi~koj direkciji za imovinu, identifikovano je vi{e prekr{aja Zakona o buxetskom sistemu, o javnom dugu, o buxetu Srbije za 2008. i Zakona o javnim nabavkama. U saop{tewu Dràvne revizorske institucije nije, me|utim, naveden iznos za koji je o{te}en buxet u 19 prekr{aja za koje su podnete prijave nadle`nom prekr{ajnom sudu. Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} (G17 plus) osumwi~en je, kako navodi DRI, da je odobrio pla}awa iz Programa javnog zdravqa bez kwigovodstvene dokumentacije i da je odobrio pla}awe ugostiteqskih usluga bez dokaza da je novac utro{en u poslovne svrhe. Za nenamensko pla}awe ugostiteqskih usluga osumwi~eni su i sada{wi i biv{i ministar prosvete @arko Obradovi} (SPS) i Zoran Lon~ar (DSS). Sada{wi i biv{i ministri za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} (DS) i Slobodan Samarxi} (DSS), osim nenamenskog pla}awa ugostiteqskih usluga, osumwi~eni su i za isplate po ugovoru bez dokaza da je posao izvr{en. Prekr{ajna prijava protiv ministra trgovine Srbije Slobodana Milosavqevi}a (DS) podneta je zbog sumwe da je preuzeo obaveze i odobrio pla}awe izdataka koji nisu odobreni buxetom. Ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} (DS) sumwi~i se

da je platio robu i usluge bez kwigovodstvene dokumentacije. Dr`avna revizorska institucija podnela je prekr{ajnu prijavu i protiv biv{eg ministra za za{titu `ivotne sredine, koji je sada ministar poqoprivrede Sa{e Dragina (DS), i to zbog sumwe da nije sproveo javnu nabavku usluga u skladu sa zakonom. Sada{wi i biv{i ministri kulture Neboj{a Bradi} (G17 plus) i Vojislav Brajovi} (DS) sumwi~e se da su isplatili ugovore o delu bez dokaza da je posao ura|en i zato {to nisu kon-

Niko se ne buni – jako Ministar @arko Obradovi} izjavio je novinarima da je o~ekivao prekr{ajnu prijavu i da }e uvaìti odluku sudije. “Priloìli smo revizoru brojne argumente i dokaze. Neki su uvaèni a neki ne”, rekao je Obradovi}. Biv{i ministar trgovine Predrag Bubalo, protiv koga je podneta prekr{ajna prijava zbog pla}awa po ugovorima o radu, a bez dokaza da su ti poslovi izvr{eni, rekao je da ne zna o kakvim se to ugovorima radi. Slobodan Milosavqevi} je, pak, naveo da je wegovo ministarstvo razmotrilo dobijene primedbe i otklonilo nepravilnosti koje su, kako je istakao, kwigovodstvene prirode. trolisali kori{}ewe novca za finansirawe za{tite kulturne ba{tine. Biv{i ministar trgovine Predrag Bubalo (DSS) osumwi~en je da je pla}ao po ugovorima o delu bez dokaza da je posao obavqen. Istraga se, tako|e, vodi i protiv biv{ih sekretara Ministarstva ekonomije Aleksandre Popovi} i Aleksandra Todorovi}a, kao i sekretara i dràvnog sekretara u Ministarstvu rada Tatjane Mati} i Zorana Martinovi}a. Revizorska institucija zatraìla je i istragu protiv direktora Republi~ke direkcije za imovinu Milana Tomi}a i biv{eg i sada{weg direktora Uprave zajedni~kih poslova republi~kih organa Mirjane Nikoli} i Novice Anti}a. Istraga je zatraèna i protiv biv{eg direktora Uprave za trezor Ivana Mari~i}a. Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemawa Nenadi}

ODJECI PROMENE U OP[TINSKOJ VLASTI SENTE

G17 plus ulazi u novu koaliciju ^lan Izvr{nog odbora G17 plus i pokrajinski poslanik Joèf [andor iz Sente potvrdio je za na{ list da je Op{tinski odbor te stranke preksino} jednoglasno odlu~io da se pridruì novoj vladaju}oj koaliciji DS-a, GSM-a i LSV-a u SO Sente. – Nismo bili sre}ni zbog raspada dosada{we koalicije u kojoj smo u~estvovali, a u kojoj su dva ve}a partnera, DS i SVM, imali me|usobnih problema i nesuglasica, zbog ~ega i nisu mogle da se realizuju preuzete obaveze. Nismo glasali za smewivawe predsednika op{tine, ali smo podràli izbor novih funkcionera i spremni smo da u novoj koaliciji doprinesemo sve {to moèmo u interesu grada – rekao je [andor, preciziraju}i da je predvi|eno da dosada{wi predstavnik G17 plus u Op{tinskom

ve}u Andra{ Ko{icki ostane na du`nosti, {to }e biti ozvani~eno na narednoj sednici SO. Pristupawem G17 plus, minimalna ve}ina u op{tinskom parlamentu }e se popraviti na 17 mandata od ukupno 29, a iz redova najja~eg partnera u novoj koaliciji, Demokratske stranke, ne skrivaju da }e se na udaru promena prvi na}i na~elnik Op{tinske uprave Roland Jankovi}. Demokrate su jo{ pre raspada koalicije ukazivale na neefikasnost rada i nu`nost reformi u Op{tinskoj upravi, a predsednica op{tine Aniko [irkova (DS) ne skriva da o~ekuje re{avawe problema od neposrednih saradnika iz Op{tinskog ve}a i rukovodilaca u Op{tinskoj upravi. S druge strane, predsednik sen}anskog odbora SVM-a Zoltan Na| Abowi isti~e da su uz-

smatra da bi slede}i potez Dràvne revizorske institucije trebalo da bude istraìvawe celishodnosti rashoda buxeta. “Iskreno re~eno, ne o~ekujem krivi~ne prijave. Kod krivi~nog dela treba dokazati i nameru za sticawe nekakve koristi, {to je veoma te{ko i {to se ne moè videti iz same dokumentacije revizije”, kaè Nenadi}. Ipak, predsednik Transparentnosti Vladimir Goati ocenio je da podno{ewe prekr{ajnih prijava protiv sada{wih i biv{ih ministara predstavqa “po~etak stvarne borbe protiv korupcije

dignute glave napustili vlast i pre{li u opoziciju. – I daqe tvrdim da nismo krivi za raspad koalicije, nego da smo izba~eni, za {ta ne}emo traìti krivce u na{im redovima – kaè za “Dnevnik” Na| Abowi. – U svemu je bilo i malo revan{a zbog izbacivawa DS-a i LSV-a od SVM-a pre tri godine, tako da smo sada kvit. Mnogo poslova smo zapo~eli u radu lokalne samouprave, pa èlimo, da bez qutwe i vre|awa, kao najve}a politi~ka grupacija s 12 odbornika, budemo konstruktivna opozicija, podrìmo sve {to smatramo da je u interesu gra|ana i ~ekamo naredne izbore. Nadam se da }e po smirivawu sada{we histerije protiv SVM-a stvari ipak do}i na svoje mesto i da }emo nastaviti saradwu s DS-om i uspostaviti saradwu s GSM-om. M. Mitrovi}

i nenamenskog tro{ewa” novca iz dràvnog buxeta. “Bitno je da dràva ~isti samu sebe i da postoji jedna nezavisna institucija koja je u stawu da pod lupu stavi i samu Vladu”, rekao je Goati. I ministarka finansija Diana Dragutinovi} ocenila je da upravqawe javnim finansijama u Srbiji vi{e nikada ne}e biti isto posle po~etka rada Dràvne revizorske institucije. Ona je novinarima rekla da je u pitawu revizija koja se “slu~ajno odnosi” na tro{ewe novca iz dràvnog buxeta za 2008. godinu, jer se revizija mogla odnositi i na 2007. ili 2006. godinu i mogla je biti ura|ena mnogo ranije. Ministarka finansija je izrazila uverewe da }e ubudu}e svi ministri, posebno ministri finansija, postupati po preporukama dràvnog revizora. Ona je na kraju najavila i da }e novim zakonom o buxetskom sistemu biti poja~ane kontrole tro{ewa dràvnog novca. E. D.

Stigao zakon o Skup{tini Stranke vladaju}e ve}ine uputile su ju~e u skup{tinsku proceduru predlog zakona o Narodnoj skup{tini, a inicijativu da bude razmatran po hitnom postupku potpisalo je 128 poslanika liste ZES, G17 plus, Koalicije SPS–JS, poslani~ke grupe mawina i PUPS-a. Oko ovog propisa lomila su se kopqa u tri parlamentarna saziva, a na kraju su iz predloga otpale sve solucije koje su bole o~i javnosti zbog uvo|ewa dodatnih privilegija za narodne predstavnike. Navedenim odredbama se, takom ne reguli{u plate, penzije, niti mogu}nosti da nekome poslani~ki mandat miruje ako ode na usvar{avawe, ili na novu funkciju. O~ekuje se, da }e kako je ranije najavila, predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} sednicu na kojoj }e poslanici razmatrati ovaj predlog zakona zakazati za 23. februar. S. St.

EKONOMIJA

petak19.februar2010.

„DNEVNIK [TAMPARIJA”

Nastavqen {trajk

Radnici preduze}a “Dnevnik–[tamparija” nastavili su ju~e {trajk, a danas bi mogli obustaviti rad ukoliko ne budu uspeli da se dogovore

s predstavnicima Vlade Vojvodine o ispuwewu zahteva. Petoro radnika je ju~e stupilo u {trajk gla|u, a jo{ nekoliko najavquje da }e im se pridru`iti. Predsednik sindikalne organizacije u preduze}u Stevan Tomin ka`e da }e se {trajka~i danas sastati s potpredsedicom Vlade Vojvodine Anom Tomanovom-Makanovom da bi poku{ali da postignu dogovor o isplati zaostalih plata i ostalim zahtevima. V. ^v.

DNEVNIK

PAPRENO SKUPI BANKARSKI KREDITI

Kamate oguli{e gra|ane Gra|ani Srbije redovno sto je uzela privreda a 35 provra}aju kredite i druge obavecenata stanovni{tvo. Jedina ze. Podaci Kreditnog biroa uteha gra|anima “dok im deru UBS-a govore da je krajem prokoù s le|a” je {to sli~no po{le godine u docwi bilo tek stupaju i bankari u drugim ze3,2 odsto wih. Istovremeno, mqama. U “Kamatici” prime}uju da privrednici su kasnili s 8,8 bankari imaju vi{e tro{kova odsto u redovnom izmirivawu kod plasmana stanovni{tvu obaveza. Ovu aùrnost stanovnego privredi. Ipak, ta razlinika banke nisu nagradile, naka je daleko maprotiv. Istrawa nego {to poìvawe koje je Jedina uteha kazuju kamate. nedavno uradio gra|anima „dok im Ponderisane kaportal “Kamatica” govori da deru koù s le|a” je matne stope za bankari gra|ada sli~no postupaju zajmove gra|anima uglavnom su nima zara~unai bankari u drugim se kretale oko 30 vaju dvostruko zemqama posto. Lane su pa i trostruko prelazile 40 ve}e kamate nego procenata, a u februaru su doprivredi. Tako su gra|anima segle rekord – 57 posto. krajem 2009. na kratkoro~ne Gra|ani su dosta lo{e propozajmice zara~unavane kama{li i kod kratkoro~nih depote i do 36 posto na godi{wem zita, to jest {tedwe do godinu nivou. Istovremeno, privreda dana. Banka je pla}ala kamatu je isti novac pla}ala od deset od 2,14 do 12,95 posto godi{we, do 18 procenata. Preduze}a vo{to je 18 puta mawe od zarade de i u obimu kredita: od ukupna stopama vezanim za plasmano 1,40 milijarde, koliko je ne za iste usluge. lane odobreno kod nas, 60 od-

Ove raskorake bankari pravdaju visokim rezrevama NBS-a, ote`anom naplatom, ali {to je mnogo – mnogo je. Gra|ani kojima su finansijski stru~waci godinama obja{wavali da su pozajmice po ra~unu i kartici najskupqi vid zadu`ivawa, i sami su to ukapirali. Lane se

Trgovci naftnim derivatima u Srbiji Komisiji za za{titu konkurencije uputili su informaciju, traè}i da se ispita da li je zbog snièwa cena goriva na pumpama NIS-a do{lo do povrede konkurencije, a predsednica Komisije Dijana Markovi}Bajalovi} kazala je da }e stawe na trì{tu biti ispitano. Po wenim re~ima, sniàvawe cene odre|enih naftnih derivata, kada je Uredbom utvr|ena maksimalna cena, nije sporno i NIS ima pravo to da radi, ali pod odre|enim uslovima to moè biti povreda konkurencije. vata, a marà od pet dinara, koja se obra~unava od 2005. godine, po zakonu – ne se sme da se smawuje. Me|utim, iz Ministarstva rudarstva i enegetike kaù da oni propisuju maksimalne proizvo|a~ke cene i cene derivata u maloprodaji, a da li }e neko na trì{tu gorivo prodavati po ni-

ìm cenama – stvar je odluke i poslovne politike svakog u~esnika na trì{tu. Treba re}i da NIS nema monopol na naftnom trì{tu. Ipak, Atanackovi} ukazuje na to da NIS ima monopol na proizvodwu i veleprodaju naftnih derivata i da je re{ewe pre svega u

KOMISIONI MORAJU PRODATI ZALIHE DO 31. MARTA

Pra`wewe magacina po pravilniku Komisionim radwama u Srbiji odobreno je da do 31. marta ove godine zalihe robe prodaju pod uslovima koji su va`ili do primene novog pravilnika, saop{tilo je ju~e Ministarstvo trgovine i usluga Srbije. Komisioni do tog roka mogu prodavati robu koja je popisana u radwima na dan 31. decembra 2009, a posle tog roka evidencije komisionih usluga moraju se uskladiti s Pravilnikom. Po novim propisima Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, koji je stupio na snagu 1. januara 2010, uslovi prodaje robe u komisionima izjedna~eni su s drugim trgova~kim preduze}ima. To zna~i da mora da postoji dokaz o poreklu proizvoda u ko-

misionima i podaci o osobi koja je robu donela u komision. U saop{tewu se navodi da komisionari imaju obavezu da dostave popisne liste Ministarstvu trgovine i usluga. Izmena i dopuna Pravilnika ura|ena je u ciqu efikasnije za{tite legalne trgovine i potro{a~a, koji imaju pravo da budu informisani o poreklu robe koju kupuju.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

kroz posredovawe izme|u gra|evinske industrije i komercijalnih banaka omogu}i eventualne reprograme kredita radi pove}awa likvidnosti gra|evinskih preduze}a. Ministarstvo finansija }e istovremeno razmotriti poresku politiku prema gra|evinskoj industriji za vreme trajawa krize. Predsednik Grupacije industrije gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Qubo-

drag Kneèvi} u izjavi za na{ list izrazio je zadovoqstvo {to je, kona~no, Vlada Srbije shvatila u kakvim problemima je gra|evinska industrija i {to se krenulo s mrtve ta~ke. – Bilo bi poèqno da su objekti ve} okol~eni i da s prvim lepim danima nalivamo temeqe, me|utim, i ovo {to je dogovoreno je ne{to, budi nam nadu da }emo rasprodati nagomilane zalihe i ponovo potpaliti ciglarske pe}i – kaè Kneèvi}. – Pravo re{ewe bi bilo osnivawe razvojne banke Srbije koja bi omogu}ila investiciono ulagawe u proizvodwu po evropskim standardima, jer bez proizvodwe nema ni razvoja. R. Dautovi}

Pionir PP Srbobran, Srbobran

20,00

12.000

4.248.000

20,00

1.560

20.280

BIP, Beograd

19,67

706.704

Srbolek, Beograd

18,00

118

4.130

10,40 Promena %

690 Cena

Lepenica a.d., Bato~ina

-20,22

FIO Kostolac, Kostolac Go{a monta`a, Velika Plana

Lasta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Para}inka, Para}in

BELEX 15 (708,10 -0,59%)

Promet

Jugolek, Beograd

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,07

2.902

17.269.487

Komercijalna banka, Beograd

-2,05

31.100

62.200

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

900

3.246.123

6.210 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,14

9.000

7.533.272

Univerzal banka, Beograd

-0,01

6.850

68.500

146

Soja protein, Be~ej

0,09

1.103

260.285

-12,06

372

4.092

Imlek, Beograd

0,00

1.500

372.000

-12,02

1.566

46.980

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,13

2.351

521.958

Metals banka, Novi Sad

-12,00

1.232

2.464

-1,31

6.649

1.336.479

-12,00 Promena %

7.480 Cena

7.480 Promet

Privredna banka, Beograd

-3,03

703

4.086.754

Meser Tehnogas, Beograd

-1,17

6.490

32.450

4,43

1.201

10.154.380

Tigar, Pirot

-0,81

734

495.875

Pionir PP Srbobran, Srbobran

20,00

12.000

4.248.000

Alfa plam, Vrawe

0,82

8.700

43.500

Metals banka, Novi Sad

-1,31

6.649

1.336.479

Telefonija, Beograd

0,00

1.784

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

626

279.792

Vital, Vrbas

1.178,36678

liberalizaciji trì{ta ili da NIS smawi veleprodajnu cenu goriva. Naime, na doma}e trì{te slobodno se mogu uvoziti samo evrodizel i te~ni naftni gas, a ne i benzini i dizel D-2. Zato, isti~e on, dok je za prve dve vrste goriva presudan uticaj trì{ta, za cenu benzina i dizela D2 to se ne moè re}i jer se ova goriva mogu kupiti samo od NIS-a i po ceni koju ova kompanija nudi trì{tu. On dodaje da je sniàvawe cena ovih derivata na NIS-ovim pumpmama klasi~an primer nelojalne konkurencije i poku{aj da se s wega uklone svi, ili bar veliki deo onih koji se ovim poslom bave. Vlasnici privatnih pumpi obratili su se nadle`nim organima, pa }e se uskoro verovatno znati da li je re~ o nelojalnoj konkurenciji. Za to vreme gorivo se to~i, a sigurno je da je potro{a~a vi{e na onim pumpama gde je litar jeftiniji. Ipak, treba re}i i da je cena goriva u Srbiji izuzetno visoka i da je prodaja sve mawa i da to traje ve} duè. Podaci pokazuju da je u januaru ove godine zabeleèna najmawa prodaja derivata u posledwih deset godina, {to jasno kazuje da se vozi malo. Uz to, u{teda od oko dva dinara po litru, na prose~an rezervoar od oko 40 litara, u wega }e “dosuti” oko litar goriva vi{e na NISovim pumpama u odnosu na druge na trì{tu. D. Mla|enovi}

Krizu u gra|evinskoj industriji Srbije uzrokovali su svetska ekonomska kriza, pad tra`we, investicija i kreditirawa, zakqu~eno je na prvom sastanku Radne grupe za izlazak gra|evinske industrije iz krize. “Za gra|evinsku industriju su dobrodo{le mere Vlade Srbije za pokretawe masovne stanogradwe i mogu}e je da kroz projekte Vlade u 2010. godini bude izgra|eno najmawe 500.000 kvadratnih metara novih stanova, koji bi se prodavali po cenama znatno niìm od aktuelnih trì{nih”, saop{tilo je ju~e Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa. Na konstitutivnoj sednici Radne grupe, koja je odràna ju~e, za predsednika je izabran ministar ìvotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, a ~lanovi su i predstavnici nadle`nih ministarstava, kabineta premijera, Privredne komore Srbije, kao i predstavnici gra|evinskih kompanija i preduze}a za proizvodwu gra|evinskih materijala. Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa }e kroz dopise lokalnim samoupravama urgirati za hitno izdavawe svih potrebnih gra|evinskih dozvola radi otpo~iwawa gra|evinske sezone, i objasniti im proceduru za pokretawe takozvane fazne gradwe, koja omogu}ava izgradwu objekata do nivoa konstruktivnog sklopa bez potpunog zavr{etka procedure za izdavawe gra|evinskih dozvola. Kao jednu od hitnih mera, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preuzelo je na sebe da

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Zavod za zavarivawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

17. 2. 2010.

Inovativna re{ewa i predlozi zaposlenih u “Lafarù BFC” u Beo~inu, pristigli na interni konkurs „Vi{e za mawe“, omogu}i}e pove}awe efikasnosti u razli~itim segmentima poslovawa i ostvarivawe zna~ajnih u{teda, {to je posebno zna~ajno u ovim vremenima krize, kaù u cementari. Dobitnik prve nagrade za predlog koji se odnosi na boqe upravqawe pogonom za dozirawe je radnik odràvawa Zoran Jani}, ranije progla{en za radnika godine na osnovu ostvarenih rezultata na radu, pokazanog zalagawa i na predlog kolega u fabrici. Generalni direktor cementare “Lafar` BFC” Kostin Bork kaè da su nagrade zaposlenima znak po{tovawa znawa, iskustva i tehnolo{kih ume}a u funkcionisawu sistema. R. D.

Hitno izdavati gra|evinske dozvole

Monopol u nafti prelio ~a{u?

Komisija za za{titu kokurencije na potezu

„Lafar`“ pita radnike

SASTALA SE RADNA GRUPA ZA SPAS GRA\EVINARSTVA

PRIVATNI PUMPA[I PRETE BLOKADOM NIS-a I VLADE SRBIJE

Odluka Naftne industrije Srbije da na svojim benzinskim pumpama snizi cenu litra gotiva oko 2,50 dinara (benzin za dva, a dizel-goriva tri dinara) izazvala je veliko negodovawe vlasnika privatnih benzinskih pumpi. Zamenik predsednika Udruèwa vlasnika pumpi Bora Tati} ukazuje na to da }e zbog sada{we sitauacije na trì{tu, koja favorizuje samo jednog u~esnika – NIS – biti preduzeti svi neophodni koraci i pravna sredstva da bi se to promenilo. – Neka dràva dozvoli slobodan uvoz svih derivata, a dok je situacija takva kakva je – da se mogu uvoziti samo evrodizel i te~ni naftni gas i da je sve pod kapom dràve – dràva mora da obezbedi iste uslove na trì{tu za sve u~esnike na wemu – kaè Tati}. – O~ekujemo da se dràvni organi oglase, a kao posledwi koraci u nizu, ukoliko se ni{ta ne promeni, spremni smo i na blokadu rafinerija NIS-a, ali i Vlade Srbije. Do snièwa cene goriva na NIS-ovim pumpama, kako ukazuju u ovoj kompaniji, do{lo je zahvaquju}i smawewu sopstvene maloprodajne marè. Predsednik Upravnog odbora AD “Nafta” Neboj{a Atanackovi}, me|utim, ukazuje na to da je ovakvom odlukom i pona{awem, NIS sve ostale na naftnom trì{tu stavio u neravnoprvan poloàj. Po wegovim re~ima, NIS nije smawio nabavne/prodajne cene deri-

broj korisnika kreditnih kartica smawio za vi{e od tri odsto, a i minus se tro{i sve opreznije. Pa ako bankari `ele da klijentima pru`e uslugu a ne da ih deru, najboqe }e uraditi ako preispitaju kamatnu politiku u ovom segmentu. D. Vujo{evi}

BEO^INSKA CEMENTARA CENI KREATIVNOST

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

626

279.792

Soja protein, Be~ej

0,09

1.103

260.285

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

petak19.februar2010.

DIANA DRAGUTINOVI] O PREGOVORIMA S MMF-om

VESTI

DNEVNIK OPET KRIZA U PAN^EVU

NIS obustavio benzin Petrohemiji Naftna industrija Srbije (NIS) obustavila je isporuku sirovog benzina pan~eva~koj Petrohemiji zbog ~ega postoji realna opasnost da ta fabrika prestane da radi, izjavio je ju~e direktor Petrohemije Sa{a Pavlov.

Jo{ se reformi{u penzioneri Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da je Vlada Srbije uradila sve na {ta se obavezala aran`manom s Me|unarodnim monetarnim fondom. Ona je na konferenciji za novinare odbacila navode da postoje problemi u pregovorima s MMF-om u okviru tre}e revizije

kreditnog stend-baj aran`mana od 2,9 milijarde evra. – Vlada Srbije je relaksirano u{la u sada{wu etapu pregovora s MMF-om zato {to je uradila sve na {ta aran`manom obavezala – navela je ministarka finansija. – Po{to su reforme uvek te{ke i bole, najva`nija ta~ka pregovora je reforma penzijskog sistema.

Misija MMF-a po~ela je 9. februara razgovore s predstavnicima Vlade o reviziji aran`mana i op{tem stawu ekonomije u Srbiji. Tokom boravka Misije MMF-a u Srbiji, do 23. februara, bi}e razmotrena i najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretawa i realizacija dogovorenih strukturnih mera.

PO^ETAK 2010. GODINE NE NAGOVE[TAVA IZLAZAK IZ KRIZE

On je naveo da je NIS 16. februara obavestio Petrohemiju da, zbog tehnolo{kih problema, nije u mogu}nosti da isporu~i dodatne koli~ine benzina, koji je osnovna sirovina za rad te petrohemijske fabrike. “Postoji realna opasnost od zaustavqawa proizvodwe, jer nismo u mogucnosti da nadomestimo koli~ine koje je NIS otkazao”, naveo je Pavlov. Direktor fabrike izrazio je nadu da }e u me|uvremenu pojedini inostrani dobavqa~i omogu}iti Petrohemiji da odr`i proizvodwu na minimumu. Dodao je da }e to svakako izazvati dodatne gubitke te kompanije zbog logisti~kih tro{kova dopreme i rada na minimumu. NIS je pak saop{tila da pan~eva~koj Petrohemiji redovno isporu~uje ugovorenih 7.500 tona sirovog benzina mese~no, ali da trenutno nema mogu}nosti da isporu~i dodatne koli~ine. “NIS ispuwava svoje obaveze vezane za isporuku primarnog benzina u HIP Petrohemija i u potpunosti postuje Protokol o saradwi koji je potisan sa pan~eva~kom fabrikom i Ministarstvom za ekonomiju Srbije u jesen 2009. godine”, navodi se u saop{tewu. U NIS-u su istakli da su spremni i da isporucuju dodatne koli~ine primarnog benzina u periodima kada za to postoji tehnolo{ka mogu}nost. Trenutno NIS nema mogu}nosti da isporucuje dodatne koli~ine primarnog benzina jer su te sirovine potrebne za proizvodwu naftnih derivata u rafinerijama NIS-a.

Dugovi rastu brè od srpske privrede Sve ~e{}e se moè ~uti da }e oporavak Srbije biti spor i da }e se protegnuti u godine koje su pred nama. Time se dovodi u pitawe zvani~na prognoza da }e na{a privreda ove godine zabeleìti najmawe 1,5 posto rasta bruto doma}eg proizvoda i da bi se ve} u 2011. ekonomska aktivnost mogla vratiti stopama rasta koje je imala tokom ve}eg dela protekle decenije. Jedna od vode}ih revizorskih ku}a u svetu – KPMG – procenila je da Srbija u ovoj godini moè ra~unati na maksimalno jedan procenat pove}awe BDP-a i da }e oporavak biti postepen i dugotrajan. Me|utim, direktorka ogranka KPMG-a u Beogradu Nina Bulatovi} je, uz ovu prili~no opreznu procenu, dodala i malo optimizma. Naime, ona je ustvrdila da je poslovawe privrede ne{to stabilnije i da se izlazak iz krize ve} nazire. Na ~emu po~ivaju ovakva predvi|awa jedne velike i cewene ku}e, kakva je u svetskim razmerama KPMG? Oìvqavawe globalne, u ne{to mawoj meri i doma}e konjunkture, primetno je i kroz kretawe ostalih bitnih ekonomskih pokazateqa. Da nije bilo tih povoqnih vetrova, pad srpskog BDP-a bio bi ve}i od procewenih 2,9 odsto. Krajem 2008. smatralo se da bi Srbija mogla u}i u zonu ne{to sporijeg rasta (dva posto), zatim se prihvatila mogu}nost blage recesije, da

Gurawe u ponor Sve pokazuje da bi se blagi optimizam, koji je stigao s proizvodnim rastom i ne{to boqom konjunkturom, mogao istopiti u mo~vari srpskih finansijskih dubioza. Ako nas na duboku reformu ne natera MMF, onda }e nas sigurno na to primorati saznawe da izbegavawem jasne primene propisa i stroge regulative ste~ajnog zakonodavstva gu{imo dobra preduze}a i celokupnu privredu guramo u ponor. bi, kako je kriza odmicala, procene bivale sve nepovoqnije pa se ra~unalo i s padom od ~etiri procenta. Kako jo{ uvek nema preciznog rezultata za 2009. godinu, pa`we je vredan podatak da je BDP u tre}em kvartalu pro{le godine bio ni`i od onog u istom razdobqu 2008. za samo 2,3 procenta. To

je, ipak, niè od prognoziranih ~etiri odsto i govori da je do odre|enog privrednog oìvqavawa do{lo. Naàlost, moglo bi se pokazati da rast tra`we ne}e mo}i naduvati jedra privrednog broda ako ih, istovremeno, cepa i bu{i a`daja nelikvidnosti. Stru~waci

EBRD I „SRBIJAGAS” POTPISALI UGOVOR O KREDITU

Novci za podzemno skladi{te u Itebeju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i “Srbijagas” potpisali su ju~e ugovor o kreditu vrednom 150 miliona evra. Ugovor o zajmu potpisali su direktorka EBRD-ja za Srbiju Hildegard Gacek i direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}. Budu}i da je ovom javnom preduze}u dr`ava garant za vra}awe kredita, ministarka finansija Diana Dragutinovi} i predstavnica EBRD-a potpisale su i ugovor o garanciji. Ministarka Dragutinovi} je istakla da je kredit namewen izgradwi podzemnog skladi{ta gasa zapremine do milijardu kubnih metara, obnavqawu gasovodne mre`e i refinansirawu dosada{wih kredita “Srbijagasa”. – Radi se o va`nom strate{kom projektu. Uslovi kredita su standardni, a ciq je da Srbija postane energetski nezavisna i stabilna zemqa – kazala je Diana Dragutinovi}.

Ona je precizirala da }e se kredit, s rokom otplate od devet godina, ispla}ivati do 2022. u polugodi{wim ratama, budu}i da prva dospeva na naplatu tri godine od potpisivawa ugovora. Kamatna stopa kredita iznosi {estomese~ni euribor plus jedan posto, {to zna~i da je trenutno mawa od dva posto. Direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} objasnio je da }e 70 miliona evra iz kredita biti potro{eno na izgradwu skladi{ta gasa u Itebeju, 50 miliona je nameweno kupovini gasa, 20 miliona }e biti ulo`eno u projekte interkonekcije gasovoda prema Republici Srpskoj i Rumuniji, deset miliona ko{ta}e kupovina ure|aja koji ispituje unutra{we stawe cevi u gasovodu, dok je pet miliona evra nameweno izradi razli~itih studija izvodqivosti. On je istakao da }e se skladi{te graditi u dve faze u naredne dve godine.

Bajatovi} je najavio da je u planu i restrukturirawe “Srbijagasa” koji }e ostati u stopostotnom dr`avnom vlasni{tvu, ali }e se iz strukture izdvojiti posebna preduze}a za distribuciju, skladi{tewe, trgovinu gasom, koja }e, kako je rekao, biti neophodno dokapitalizovati. Direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek kazala je da }e prvi zajam ove institucije “Srbijagasu” omogu}iti ve}u energetsku efikasnost, bezbednost i reforme u sektoru energetike. Dodala je da }e EBRD nastaviti da odobrava kredite Srbiji te da }e u 2010. prioritet biti mala i sredwa preduze}a koja u borbi s krizom moraju da oja~aju bazu kapitala.

POKRAJINA PLA]A NASTUPE NA SAJMOVIMA KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

96,7211

98,695

100,965

96,425

Australija

dolar

63,8423

65,1452

66,6435

63,6469

Kanada

dolar

67,9651

69,3521

70,9472

67,757

Danska

kruna

12,9907

13,2558

13,5607

12,9509

Norve{ka

kruna

12,0703

12,3166

12,5999

12,0333

[vedska

kruna

9,8446

10,0455

10,2765

9,8145

[vajcarska

franak

65,9672

67,3135

68,8617

65,7653

V. Britanija

funta

111,546

113,822

116,44

111,204

SAD

dolar

71,2127

72,666

74,3373

70,9947

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 2. 2010. godine

Pomo} firmama za izlazak u svet

Pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor potpisao je ju~e ugovore za dodelu podsticajnih sredstava za subvencionisawe tro{kova u~e{}a kompanija na sajmovima u evropskim zemqama. Potpisani su i ugovori za u~e{}e na Turisti~koj berzi u Berlinu – ITB. Konkursi su raspisani u januaru ove godine, a od ukupno 36 u~esnika, 35 je obezbedilo potporu, u vidu subvencija za deo tro{kova nastupa na najve}im sajamskim priredbama u Evropi. Za u~esnike na konkursu za subvencije za sajamske nastupe obezbe|eno je 2,5 miliona dinara, a za u~e{}e turisti~kih organizacija na ITB-u 1,7 milion. Iako se radi o relativno skormnim iznosima, wihova va`nost je velika jer }e pomo}i vojvo|anskim firmama da se na najboqi na~in predstave na najzna~ajnijim evropskim sajmovima, kakvi su oni u Londonu, Hanoveru, Diseldorfu…

KPMG-a su procenili da je srpska privreda prezaduèna. To je lice problema, a wegovo nali~je je ono {to su utvrdili u Uniji preduzetnika Srbije. Naime, ova privredna asocijacija je navela da 1.600 preduze}a najmawe {est meseci, a negde i vi{e godina, ne uspeva da naplati poslove koje su obavili za neko od 590 javnih preduze}a. Taj problem preti gubitkom radnog mesta za 30 odsto od 70.000 radnika koji su zaposleni u tim preduze}ima. Istovremeno raste dug privrede dràvi. UPS smatra da ranija procena obima dugovawa (70 do 110 milijardi dinara) nije vaqana i da su obaveze dodatno narasle. Procewuje se da je dràva, kao vlasnik javnih preduze}a, glavni generator nelikvidnosti. Zato predstavnik UPS-a Dragoqub Raji} poziva Vladu Srbije da ponovi pro{logodi{wi dobar potez, kada je isplatila oko 450 miliona evra zaostalih dugovawa. Situacija se grani~i s apsurdom. Po{to se PDV pla}a unapred, privrednici su primorani na to da se kreditno zaduùju da bi platili ovu fiskalnu obavezu. Izlaz bi mogla ponuditi multilateralna kompenzacija. UPS predlaè da Ministarstvo finansija preporu~i Poreskoj upravi da dozvoli prebijawe obaveza javnog sektora s fiskalnim obavezama preduze}a poverilaca. V. Harak

EPS traì kredit Elektroprivreda Srbije zatraìla je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) kredit od 80 miliona evra za modernizaciju distributivne mreè. Kako se navodi, kredit bi bio upotrebqen za nabavku merne opreme za struju sredwe voltaè i za struju niske voltaè s mogu}no{}u daqinskog o~itavawa i iskqu~ivawa. Po predlogu EPS-a, EBRD i EIB bi s po 40 miliona evra finansirali projekat srpskog javnog preduze}a kojim bi se smawili gubici u distribuciji struje, poboq{ali kvalitet i pouzdanost snabdevawa i unapredila energetska efikasnost.

„Telenoru” danas licenca Republi~ka agencija za telekomunikacije (RATEL) danas }e “Telenoru” uru~iti licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji. “Telenor” je bio jedini u~esnik na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije na srpskom trì{tu, kojom se ukida monopol dràvne kompanije Telekom “Srbija” u toj oblasti. “Telenor” je za licencu platio 1,05 milion evra i ima rok od godinu dana da po~ne da pruà usluge fiksne telefonije i ADSL pristupa Internetu. Ta kompanija u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je norve{ke telekomunikacione grupe “Telenor”, koja posluje u 14 zemaqa.

Tri meseca bez kamate Korisnici kreditnih kartica iz programa “dina”, “viza” i “master kard”, koji ih koriste preko Alfa banke, imaju zanimqiv popust. Za sve transakcije koje obave od sredine ovog meseca pa do 15. marta ne}e pla}ati kamatu u naredna tri meseca. Ova banka ima u programu i zajmove za refinansirawe, koje se, sem kredita, odnosi i na obaveze po osnovu kartica i dozvoqenog minusa. D. V.

PROTEST RADNIKA „METALA“ U APATINU

Gazda ka`wava {trajka~e Zbog devet neispla}enih zarada i neupla}enih doprinosa za zdrastveno i socijalno osigurawe 22 radnika apatinskog „Metala“ je drugi put nameravalo da blokira regionalni put Apatin – Novi Sad, ali su osuje}eni prisustvom jedinice policije. Incidenata nije bilo. Uz zvi`duk pi{taqki, transparente i govore, pozive Finansijskoj inspekciji i Inspekciji rada, radnici su se povukli u krug preduze}a. Isti secnario bio je vi|en pre deset dana i od tada do ju~e jedini pomak je taj {to je ve}inski vlasnik „Metala“ Marinko Gavri} iz Novog Sada poslao spisak od deset radnika koji su tehnolo{ki vi{ak, a koji su ~lanovi Izvr{nog odbora sindikata metalaca. – Gavri} nam je posle prvog {trajka na ulici, 12. februara, rekao da }e isplatiti zarade kada bude imao novca. Do sada je mnogo puta obe}avao, ali ni{ta nije ispunio, osim {to je prilikom posete pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina isplatio dve plate. Ve} 16. februara je poslao spisak po kojem se deset radnika – sve {trajka~i – progla{ava tehnolo{kim vi{kom. Pristajemo na to da budemo tehnolo{ki vi{ak jer bi nam na Trì{tu rada bilo boqe, ali on ni da ~uje da pre toga uplati zaostale zarade, socijalno osigurawe i otpremninu, a mi bez toga ne moèmo ostvariti svoja prava – kaè predsednik sindikata “Metala” Du{an [ijan. – Pitamo se

{ta radi finansijska policija, koja ima dokaze da je gazda Gavri} utajivao porez i ispla}ivao radnike na crno u vidu „pozajmica“ da bi kupio }utawe radnika?. [trajka~i navode da bi mo`da i prekinuli {trajk i po~eli da rade kada bi im se uplatilo bar socijalno-zdrastveno osigurawe. Pre nekoliko meseci Gavri} je dao otkaze {trajka~ima, ali ih je Inspekcija rada vratila na posao. Isti radnici sada su ponovo tehnolo{ki vi{ak. – Zakonski, to je nemogu}e. Opet ima posla za Inspekciju ra-

da. Nijedno obe}awe Gavri} nije ispunio. Do sada je jedino na kredit radnicima povezao radni sta` od novembra 2008. do juna 2009. godine i isplatio dve plate na pritisak op{tinskog sindikata i pokrajinske administracije – ka`e predsednik Samostalnog sindikata op{tine Slobodan Lona~arevi}. [trajk u “Metalu” se nasatvqa sve do ispuwewa zahteva, poru~ili su Gavri}u sindikalci ove nekad uspe{ne firme. J. P.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

NARODNA SKUP[TINA, I LIDER I KO^NI^AR Pi{e: LASLO VARGA

odinama unazad je na po~etku svake godine kao najva`niji izazov pred Narodnom skup{tinom bilo identifikovano pitawe poboq{awa efikasnosti zakonodavnog procesa, odnosno potreba zna~ajnog pove}awa broja donetih zakona i drugih akata od strane najvi{eg zakonodavnog doma. Evropska komisija od 2007. godine u svim svojim izve{tajima o napretku Srbije u delu koji se odnosio na Parlament, pre svih konstatuje izostanak pomaka vezano za ovo pitawe. Izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skup{tine, koji su usvojeni u februaru 2009. godine, otklowene su poslovni~ke mogu}nosti za blokadu rada parlamenta i stvorene su uslovi za ubrzawe zakonodavne aktivnosti. Kao rezultat ovog koraka, posmatraju}i statisti~ke pokazateqe koji se odnose na broj donetih zakona, protekla godina je postala najefikasnija godina od 2000-te. Izmene i dopune Poslovnika Narodne skup{tine nisu, me|utim, otklonile mnoge druge slabosti Parlamenta, koje se iz godine u godinu ponavqaju u Izve{tajima Evropske komisije. Prema posledwem izve{taju EK iz oktobra 2009. godine, Narodna skup{tina i weni odbori i daqe nemaju dovoqan broj kvalifikovanog osobqa, odbori su slabi, wihov rad nije proaktivan, nastavqeno je sa praksom usvajawa zakona po hitnom postupku, institucionalna sposobnost parlamenta je mala, parlament nedovoqno koristi svoja ovla{}ewa za kontrolu izvr{ne vlasti, a ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad mandatima poslanika nastavqaju da ko~e rad i reformu zakonodavnog tela. Iz analize ovih konstatacija nedvosmisleno proizilazi da kqu~ni izazov koji stoji pred Narodnom skup{tinom, kako u 2010. godini, tako i u narednim godinama, jeste promena poloàja parlamenta kao institucije u odnosu na Vladu i politi~ke stranke, ali i pribliàvawe unutra{weg sistema funkcionisawa praksi parlamenata u modernim demokratskim zemqama. Ali ne smemo imati iluzije da se parlamentarizam u pravom smislu te re~i moè u Srbiji izgraditi u kratkom vremenskom periodu. Stoga izazov, kojem Parlament Srbije moè u 2010. godini realno odgovoriti, jeste da u~ini prve vidqive korake ka uspostavqawu sopstvene nezavisnosti, kao i da, s druge strane, delimi~no otkloni one nedostatke koje karakteri{u wegovo unutra{we funkcionisawe. Okon~awe procesa dono{ewa Zakona o Narodnoj skup{tini, koji se o~ekuje do

kraja februara, svakako je prva va`na stepenica na ovom putu. Vode}i, pre svega, ra~una o raspoloèwu javnog mwewa, a u mnogo mawoj meri o su{tinskim potrebama, prvi zakon o parlamentu }e se doneti sa sadràjem koji moèmo okarakterisati kao – ograni~eni pomak. U javnoj raspravi o Zakonu o parlamentu, koja traje vi{e godina, iskristalisala su se dva pitawa, koja dominantno uti~u na poloàj zakonodavnog doma. Re~ je o uspostavqawu finansijske nezavisnosti Skup{tine, kao institucije, te, sa druge strane, o stvarawu zakonskih uslova za politi~ku i finansijsku samostalnost narodnih poslanika. U ovom trenutku Parlament u finansijskom smislu u potpunosti zavisi od Vlade Srbije, a poslanicima nedostaje samostalnost u odnosu na stranke sa ~ije su liste izabrani. Zakonom o parlamentu }e se re{iti prvo pitawe, i to samo delimi~no. Mogu}nosti Narodne skup{tine da se izbori za finansijsku samostalnost institucije }e ostati i daqe ograni~ene, imaju}i u vidu ~iwenicu da }e Parlament i daqe ~initi narodni poslanici, koji }e u odnosu na rukovodstva svojih stranaka i daqe ostati u podre|enom poloàju. Poslanik koji se od strane svoje politi~ke stranke konstantno drì u neizvesnosti da u bilo kom trenutku moè biti zamewen, nema, naime, ni najmawi kapacitet da se efikasno bori za samostalnost institucije ~iji je ~lan. [to se ti~e re{avawa druge grupe markiranih problema, dakle unutra{we slabosti u funkcionisawu Narodne skup{tine, sa usvajawem Zakona o Narodnoj skup{tini i preuzimawem obaveze da se u roku od tri meseca od dana dono{ewa zakona usvoji novi Poslovnik, Parlament }e stvoriti pretpostavke da se i u ovom delu svog rada ostvari odre|eni napredak u 2010. godini. Naredni meseci }e pokazati da li zaista postoji u ovom trenutku u Parlamentu dovoqno politi~ke voqe (i snage) da se odbori oja~aju, pre svega putem preme{tawa zna~ajnog dela zakonodavne procedure sa plenuma u odbore, ali i da se administrativni kapacitet radnih tela poboq{a. No, po svemu sude}i, neke druge, mnogo zna~ajnije slabosti parlamenta, koje se odnose na nedovoqnu kontrolu nad radom izvr{ne vlasti, odnosno na kontrolu nad mandatima narodnih poslanika od strane politi~kih stranaka, jo{ duè vreme }e ostati aktuelni. (Autor je predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skup{tine)

VESTI dbornici Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka O doneli su odluku o pristupawu DOO Oblasna razvojna asocijacija „Ba~ka“, kao i odluku da }e ovu lokalnu sa-

moupravu u Skup{tini ove asocijacije zastupati i predstavqati Kosta Staki}, predsednik op{tine Ba~ka Palanka. Skup{tinska ve}ina procenila je da je pristupawe Asocijaciji „Ba~ka“ regionalni, ali i lokalni interes ove op{tine. Posebno je istaknuto ja~awe me|uop{tinske i prekograni~ne saradwe, {to je za ovu sredinu, koja se grani~i sa Republikom Hrvatskom, veoma bitno. Re~eno je tako|e da „Ba~ka“ treba da stvori uslove za izradu zajedni~kih projekata kojima }e se, primera radi, konkuristati kod doma}ih i me|unarodnih fondova, pa i pretpristupnih fondova EU. Kako je obja{weno, u pitawu je neprofitabilna DOO koja, izme|u ostalog, predstavqa i oblik partnerstva javnog i privatnog sektora, a kroz regionalnu saradwu ostvaruju se pojedina~ni i regionalni ciqevi, planovi i projektni razvoj. Ve}inski osnova~i i vlasnici kapitala bi}e lokalne samouprave, a mogu pristupiti i fakulteti, instituti, kompanije, banke... Predvi|eno je da Asocijacija za sada ima 13 osniva~a, a pored Ba~ke Palanke tu su i op{tine Ba~, Beo~in, Ba~ki Petrovac, Oyaci, Sremski Karlovci, Kula, @abaq, Titel, Srbobran, Vrbas,

kao i gradovi Sombor i Subotica. U Ba~koj Palanci isti~u da se na ovaj na~in mo`e ostvariti ja~awe lokalne samouprave, ali i qudskog kapitala kroz razne programe obuke i stru~nog usavr{avawa, te ja~awe projektnog menayementa, malih i sredwih preduze}a, poqoprivrede, turizma, prekograni~ne saradwe, a Asocijacija }e voditi i informativni sistem od zna~aja za oblast. M. Suyum akoni zemaqa Evropske unije sve vi{e name}u Z preduze}ima obavezu da u svoju politiku prevencije ukqu~e psihosocijalne rizike i stres, pokazala je studija

o zdravqu i zaposlewu iza koje stoji Eurogip, francuska organizacija koja se bavi evropskim aspektima profesionalnoh rizika. Prema tom istraìvawu, u Evropskoj uniji gotovo 28 odsto radnika, odnosno ~ak 56 miliona qudi, moglo bi da bude izloèno “najmawe jednom faktoru koji moè da lo{e deluje na wihovo psihi~ko stawe”. Na tom fonu Britanija, Belgija, Danska i Francuska ve} su uvrstile borbu protiv psihosocijalnih rizika u strate{ke prioritete. Ina~e, u ve}ini evropskih zemaqa, kao najefikasnija preporu~ena je organizaciona prevencija, {to zna~i izbe}i nastanak problema akcijama u radnom okruèwu i organizacijom posla. Naravno, za takav oblik prevencije neophodna je podr{ka uprave preduze}a, kao i weno u~e{}e.

Ciq Evropske unije je da osigura da do 2020. godine 40 posto mladih izme|u 30 i 35 godina ima fakultetsku diplomu, posebno u svetlu ~iwenice da trenutno na trì{tu rada ima vi{e mesta za one s visokim obrazovawem nego za niskokvalifikovane. Japan i SAD ve} su postigli ciq o preko 40 posto visokoobrazovanih, dok Evropa trenutno stoji na 31 posto. Po re~ima evropske komesarke za obrazovawe, kulturu, vi{ejezi~nost i mlade Andrule Vasiliju, „obrazovawe i obu~avawe preduslovi su za bilo kakav budu}i razvoj”. Na istom fonu su i stavovi ministara obrazovawa ~lanica EU, koji su upozorili da ako Unija ne stavi obrazovawe i obu~avawe u sredi{te svojih prioriteta, ne}e na}i put prema odrìvom i uravnoteènom rastu, a weni napori u promociji ekonomskog rasta i zapo{qavawa, zajedno s ravnopravno{}u i socijalnom kohezijom, bi}e uzaludni. „Ako èlimo prevladati krizu, obrazovawe i obu~avawe moraju biti u sredi{tu na{ih ekonomskih razmatrawa”, rekao je {panski ministar obrazovawe Angel Gabilondo Pujol

ada je na tre}oj Panevropskoj konferenciji o saobra}aju u Helsinkiju 1997. godine na mapu evropskih pravaca uvr{ten i Koridor 10 preko Srbije, niko nije mogao ni da zamisli da }e po~etkom 2010. na izgradwu ~ekati jo{ skoro 300 kilometara autoputeva. Dugogodi{wi nedostatak saobra}ajne strategije razvodwavao je dràvne prioritete izgradwe, a autoputevi su se uglavnom “gradili” pred izbore. Tako je Srbija dovedena u nezavidnu situaciju da su sve susedne zemqe ispred we: u Hrvatskoj su putevi pretvoreni u prave piste, u toku je izgradwa Koridora 5-c Plo~e-Sarajevo-Osijek-Budimpe{ta, a Bugarska i Rumunija ubrzano rade na zavr{etku Koridora 4, koji, odavno se na to upozorava, ozbiqno ugroàva Koridor 10 kroz Srbiju. Ako se stagnacija u izgradwi krajem pro{log veka i moè pravdati sankcijama prema Srbiji, nakon ~ega je usledilo bombardovawe zemqe, malo je opravdawa za zastoj u proteklih devet godina ovog veka. Dok su susedi grabili napred u izgradwi saobra}ajne infrastrukture, Srbija je tapkala u mestu i na jedvite jade za osam godina izgradila jednu traku autoputa od Novog Sada do Beograda, koja je pri tome nekoliko puta pu{tana u saobra}aj – u zavisnosti od dnevnih politi~kih potreba. Pod zakletvom prioritetne izgradwe, pro{le godine u saobra}aj

wegovi najve}i kriti~ari danas daju glas za izgradwu tog istog putnog pravca koji nosi lokalnu oznaku E-763, tako da je, sude}i po izjavi ministra Mrkowi}a, za izgradwu prve deonice od Beograda do Qiga iz buxeta ve} izdvojeno 100 miliona evra. Iako niko ne kaè da nam ne treba autoput za ju`ni Jadran, koji je, o~ito, jo{ vi{e potreban Italijanima koji u Rumuniji imaju vi{e hiqada preduze}a, mnogi pitaju za{to se Vlada ne drì progla{enog prioriteta – izgradwe Koridora 10, tim pre {to su svetske finansijske institucije prihvatile da kreditiraju wegovu izgradwu: od Svetske banke do Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske inevsticione banke. Me|utim, iako je godinama kukala kako nema dovoqno novca za izgradwu koridora, dràva je nedovoqno spremna do~ekala finansijska sredstva, jer nema gotove projekte, a nisu re{eni ni imovinsko-pravni odnosi, {to su osnovni preduslovi za izgradwu. To se vidi na vi{e projekata koji godinama tapkaju u mestu, poput izgradwe autoputa u zoni Novog Sada. Dràva se pokazala prili~no nespremna i kod izgradwe mostova koji se nalaze na Koridoru 10, {to najboqe ilustruju be{~anski i @eèqev most u Novom Sadu. Za most kod Be{ke raspisan je tender za izbor izvo|a~a ra-

EVROPSKI KORIDOR ZAPEO NA SRPSKOM PUTU Prema posledwem istraìvawu javnog mwewa, koje je ura|eno za potrebe Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, za ve}i deo srpske populacije evropska perspektiva predstavqa pre svega boqu budu}nost za mlade (to je ocena preko 50 procenata anketiranih), te otvarawe mogu}nosti putovawa i zapo{qavawa (40 i 38 odsto). Pored navedenih odgovora, koji se uglavnom odnose na li~nu polzu, vi{e od 10 odsto gra|ana vidi ulazak u EU i kao mogu}nost da se uredi stawe u na{oj dràvi. Prava koja EU nudi svojim gra|anima populacija Srbije uglavnom prepoznaje kao: pravo na rad (73 odsto) i stalni boravak i studirawe (50 odsto). Iako su u mla|oj populaciji o~ekivawa od EU uglavnom vi{a u odnosu na op{ti trend, ove razlike su trenutno mawe nego u prethodnim anketama. Ina~e, gotovo u svim istraìvawima do sada, mogu}nost u~e{}a u politi~kom ìvotu EU gra|ani Srbije ne prepoznaju kao zna~ajan dobitak. Gra|ani su o tome jo{ uvek nedovoqno obave{teni, a i motivacija za politi~ki anga`man je u konstantnom padu

su pu{tene samo dve deonice – 10 kilometara autoputa na pravcu Horgo{-Novi Sad i 20 kilometara na ju`nom kraku Koridora 10 od Levosoja do Pre{eva. Iako ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} za ovu godinu najavquje da }e se kompletirati i ostale neizgra|ene deonice na severnom kraku Koridora 10, ipak, oni oprezniji kaù da bi se na tom pravcu do kraja 2010. moglo zavr{iti oko 40 kilometara autoputa, a ostatak slede}e godine. Od sredstava iz Helenik plana trebala bi da se nastavi izgradwa autoputa na jugu Srbije, me|utim, saradwa s Atinom je isuvi{e spora i ve} nekoliko godina svodi se samo na obe}awa o donaciji od 100 miliona evra, koja je posebno upitna danas kada je Gr~ka u krizi. Tender za izgradwu obilaznice oko Dimitrovgrada pokazao je kolika pometwa vlada u saobra}ajnom sektoru, jer je tenderska komisija kao najpovoqnijeg ponu|a~a proglasila austrijsku firmu “Alpina”, a svi koji drè do zakonitosti rada kaù da je ovu kompaniju trebalo u startu eliminisati zato {to s na{om dràvom vodi spor zbog propale koncesije Horgo{-Poèga, koja je, ina~e, podelila Beograd i Vojvodinu u pogledu prioriteta izgradwe. Tada{wi ministar za kapitalne investicije Velimir Ili} govorio je da mu je ìvotni san da se Beograd spoji preko Poège i â~ka s ju`nim Jadranom, dok su u Pokrajini smatrali da najpre treba da se zavr{i Koridor 10. Me|utim, i sada{wa vlada novu strategiju temeqi na zalagawu biv{eg ministra Ili}a, jer oni koji su bili

dova i projektovawe i izabran austrijsko-nema~ki konzorcijum “Alpina - Dilinger”. Ovaj ponu|a~ bio je i skupqi od ponude doma}eg konzorcijuma, i, po tvrdwama pojedinih stru~waka, ponudio je lo{ije re{ewe za klizno podru~je, po{to je betonski most preteàk za porozno tlo. Savetnik za mostove u Ministarstvu za infrastrukturu Dejan Kova~evi} objasnio je da je Dràvna reviziona komisija najpre odbila predloèni projekat zbog brojnih mawkavosti, pa je izabrani izvo|a~ krenuo ispo~etka, traè}i novu projektantsku ku}u, {to je usporilo radove. Kod projektovawa èlezni~ko drumskog mosta, koji bi trebalo da se gradi na mestu pre 10 godina poru{enog @eèqevog mosta preko Dunava u Novom Sadu, dràva je najpre naru~ila projekat, a onda je Dràvna reviziona komisija traìla wegovu dopunu. Naime, naknadno su se setili da se most nalazi na evropskom saobra}ajnom koriduru preko koga }e se prolaziti dvokolose~na pruga, kakav treba i da je most. Kako god, u planu Ministarstva za infrastrukturu je da se Koridor 10 kompletira za dve godine. Me|utim, vi{egodi{wa praksa nas u~i da obe}awima slabo moèmo da verujemo, tim pre {to brojni tenderi jo{ nisu ni raspisani, a oni od ranije nisu zavr{eni (obilaznica oko Dimitrovgrada). Sve to prakti~no zna~i da dok god se ne odele babe i àbe i ne utana~i precizan redosled stvari, dok se jasno ne defini{e ~ija je posledwa u izgradwi, te{ko }e evropski koridor pro}i srpskim putem. Ranka Dautovi}

KCNS gotov do kraja meseca Do zavr{etka radova na objektu Kulturnog centra Novog Sada ostalo je jo{ mawe od deset dana, s obzirom da je kraj rekonstrukcije ranije najavqen za kraj februara. Ta~an dan kada }e objekat biti predat rukovdstvu Kulturnog centra nije poznat ali, kako saznajemo iz “Poslovnog prostora” koji nadzire objekat, u toku su finalni unutra{wi radovi.

- Trenutno se izvode radovi koje dozvoqavaju vremenski uslovi, a to su unutra{wi zavr{ni radovi, zavr{na farbawa i postavqawe podnih obloga, unutra{wih vrata, svetiqki i sli~no. Objekat je prikqu~en na grejawe, a trenutno se prikqu~uje i na strujnu mre`u „Elektrovojvodine“ - ka`e za na{ list arhitekta iz “Poslovnog prostora” Gordana Kosti}. N. V.

KAKO ]E INSTITUCIJE KULTURE KOJIMA GRAD NIJE OSNIVA^

Poznate manifestacije ~eka gusto sito Kako saznajemo u Gradskoj ku}i, trenutno se otvaraju poslate ponude na konkurs za finansirawe programa manifestacija onih institucija kulture kojima Grad nije osniva~. Prve informacije tome ko je sve konkurisao i za koje projekte bi}e poznato krajem ove sedmice, saznaje „Dnevnik“. Institucije konkuri{u za 114 miliona dinara, {to je za oko 200 miliona mawe u odnosu na lane. Novi zakon o kulturi pred-

vi|a finansirawe manifestacija, ali ne i godi{wih tro{kovi ustanova koji ih organizuju. Pro{le godine, po starim pravilima igre Muzi~ka omladina Novog Sada i Centar za kulturnu animaciju dobili su po 20 miliona dinara, Festival uli~nih svira~a 12, Zmajeve de~je igre sedam, Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ 5, Centar za likovno obrazovawe dece i omladine Vojvodi-

Novosadska petak19.februar2010.

Govor klocni u yepu I

torima, klanovima, mada, ne ide to tako lako - iz zonske lige samo najboqi napreduju. Neko se rodi da postane plen, nekog sudbina i limitirane sposobnosti zadr`e u beton ligi, drugi postaju „baje“, „mafija“, „politika“... Neko ve~no nosi klocne u yepu! Tako, vidi{, stoje stvari u tom wihovom... pa vaqda - svetu! Ili ga , prijatequ, tako vidim spoqa, a oni mi se smeju kako nemam pojma. Zna~i li to da kad napreduje{ na top listi kriminalaca, polako prestaje{ da bude{ kriminalac? Ko flertuje s logikom obavezno ostaje u ofsajdu. D. Apro

REGISTROVAO SE UNP

Penzionerima novo udruèwe Udruèwe novosadskih penzionera, nova gradska organizacija koja okupqa oko 40.000 ~lanova, ozvani~ena je re{ewem republi~ke Agencije za privredne registre, navodi se u saop{tewu koje je potpisao predsednik Udruèwa Tomislav Jakovqevi}. Sedi{te Udruèwa novosadskih penzionera je u Ulici Svetozara Mileti}a 28, a broj telefona 422-888. I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13 sati Suboti~ka ulica, od Romanijske do kraja ulice, delovi Vardarske i Ulice M. Boji}a. Futog: od 8 do 13 sati povremeno u

pojedinim ulicama starog Futoga. Beo~in: od 9 do 12 sati Ulica S. Markovi}a. ^ortanovci: vikend naseqe In|iski breg.

V REMEPLOV

Kowovi} kratko flertovao sa socrealizmom Izlo`ba Milana Kowovi}a, jo{ pre Drugog svetskog rata poznatog slikara otvorena je u salonu Matice srpske 19. februara 1950. On je sa 53 pastela i crte`a, ura|enim na jednom poqoprivrednom dobru, dao doprinos tada vladaju}em socijalisti~kom realizmu u umetnosti. Izlo`ba je bila izuzetno dobro pose}ana, a znalci likovne umetnosti u publici su `eleli da se uvere u Kowovi}ev odnos prema savremenim

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ma, zna{, jedan lopov u gradu. Mislim, ima ih na lopate, ali ovaj je bitan za pri~u. Taj lopov ba{ pre neki dan krenuo je u neki svoj suludi dribling Limanom. Vaqda je imao i neke sau~esnike, ali to sad nije va`no. Nego, krenuo on u taj dribling, poneo neki alat (i wega je ukrao?) i klocne u yepu: odradio neke „renoe“ na parkingu, poskidao gume i felne, a „kar“ ostavio na tim ostim klocnama. Nije lo{a varijanta! Utopio robu na Najlonu, primirio se... Ima gari petqu, nije da nije. Probao je mo`da sa dopom, hteo se ubaciti u ekipu {to radi banke, petqao s investi-

ne 1,4. Potom, KC „Bege~“ lane je dobio 700.000 dinara, KIC „Stepanovi}evo“ 500.000. Kulturno umetni~ko dru{tvo“Svetozar Markovi}“ dobilo je 4 miliona dinara, KUD „Sowa Marinkovi}“ 3, KUD „Petefi [andor“ 2,3 a KUD „Pavel Jozef [afarik“ 1,7 miliona dinara. Novac su dobijali i Rusinsko kulturno - prosvetno dru{tvo i to 1,7 miliona dinara i „Brankovo kolo“ 700.000. N. V.

umetni~kim tokovima kod nas. A on se predstavio jo{ 1947. na velikoj izlo`bi u Beogradu, obra|uju}i teme iz fabrika, sa `itnih poqa i sa gradili{ta velikih objekata. Wegovi crte`i su se u to vreme ~esto pojavqivali u na{oj {tampi. U to vreme „majstor iz Sombora“, kako je ~esto nazivan, bio je i predsednik Sreskog narodnog odbora. Sre}om po slikarstvo, ubrzo se vratio svojim jarkim i jakim bojama. N. C.

ODR@AN SASTANAK TRI DIREKTORA I GRADSKIH ^ELNIKA

Misterija havarije ~eka re~ komisije U Gradskoj ku}i su ju~e, na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a, predstavnici grada odr`ali sastanak sa direktorima Elektrovojvodine, Toplane i Termoelektrane-toplane, na kome je bilo re~i o situaciji koja se dogodila pro{le subote kada je gotovo pola grada zbog sne`ne oluje ostalo bez grejawa i tople vode.Pro{la subota bila je repriza prethodne subote, kada je mnogo Novosa|ana za vreme obilnog snega tako|e ostalo bez grejawa. Situacija je, kako su saop{tili iz kabineta gradona~elnika, sagledana sa svih aspekata, a govorilo se i o mogu}nostima trajnog re{avawa pomenutog problema. S obzirom da su pro{le subote iz sva tri pomenuta preduze-

je o radu u danima kada nije bilo grejawa i tople vode, a na sastanku su svi podr`ali i inicijativu gradona~elnika za osnivawe nezavisne komisije,

na~elnika, sastanku su prisustvovali i pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi} i ~lan Gradskog ve}a Aleksandar Kravi}, koji su naglasili da se nezavisna komisija, u kojoj }e

U Gradskoj ku}i ju~e, na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a, razgovarano sa direktorima Elektrovojvodine, Toplane i Termoelektrane–toplane

}a dobijane opre~ne informacije o uzrocima nestanka grejawa, predstavnici Elektrovojvodine, Toplane i Termoelektrane-toplane podneli su izve{ta-

koja }e utvrditi zbog ~ega su se Novosa|ani smrzavali. Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} istakao je da je nedopustivo da drugi po veli~ini grad u Srbiji ostane bez grejawa, a da }e zadatak nezavisne komisije biti i da prona|e na~ine za prevazila`ewe takvih situacija, kako do wih vi{e ne bi dolazilo. Pored zamenika grado-

sedeti stru~waci za energetiku, trenutno formira i da }e javnost biti blagovremeno obave{tena o rezultatima wenog rada. Ina~e, u pomenutim preduze}ima nisu `eleli da komentari{u ju~era{wi razgovor o nestanku grejawa, sve dok komisija ne bude uradila svoj posao. Kako samo ranije saznali, komisija }e najverovatnije biti formirana po~etkom slede}e nedeqe. B. M.

SPO O DUGOJ KAMPAWI ZA POVRATAK DP „NOVI SAD – GAS” GRADU

Za{to Vlada }uti o nepravdi? I nakon ~etiri meseca nije stigao odgovor Vlade Srbije na inicijativu odborni~kih grupa Skup{tine grada da se DP „Novi Sad – Gas“ vrati pod okriqe grada i postane javno komunalno preduze}e. Potpredsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove Nemawa Starocvi} apelovao je na Vladu da odgovori, jer, kako je rekao na ju~era{woj konferenciji za novinare, i negativan odgovor boqi je od nikakvog. Starovi} je predstavio rezultate osamnaestomese~ne kampawe tokom koje su poku{ali da isprave nepravedni poloàj potro{a~a prirodnog gasa, koji, iako pune gradski buxet, jedini pla}aju ekonomsku cenu grejawa, bez subvencija grada. U isto vreme oni posredno pla}aju subvencije onima koji se greju preko Toplane. - Da bi se ovaj poloàj popravio, Novi Sad mora preuzeti DP “Novi Sad – Gas”, uspeli smo da to pitawe stavimo na dnevni red grada, i za to smo dobili podr{ku udruèwa potro{a~a, javnosti i ostalih politi~kih partija u gradskom parlamentu – izjavio je Starovi}. Napomenuo je da je 74 od 78 odbornika, preko {efova odborni~kih grupa, podràlo zahtev da DP “Novi Sad – Gas” bude vra}eno gradu, kojem je, „vol{eb-

no“, oduzeto 1997. godine. Po wegovim re~ima, to je javni interes grada i Vlada ne bi smela da ostane gluva. Kako je naveo Starovi}, SPO je tokom godinu i po dana upoznao javnost sa „brojnim nepravilnostima“ u poslovawu DP “Novi Sad – Gas”, zbog kojih je, naglasio je Starovi}, direktor Jovan Vujanovi} izgubio legitimet, i ~ime su se stekli uslovi da rukovodstvo bude razre{eno. Starovi} je tu naveo slu~aj osnivawa zajedni~kog preduze}a “Eneko” u Ba~koj Palanki, „prelivawa kapitala preduze}a“ u projekte u Bijeqini, ka{wewe ra~una za gas zbog anga`ovawa drugog preduze}a umesto Po{te. - Kroz kampawu u mesnim zajednicama i tipiziranim reklamacijama uspeli smo da obezbedimo da stotinak porodica dobije nazad deo novca u vidu stotinak kubika gasa koji im je nezakonito obra~unat – kazao je Starovi}. On je apsurdnim nazvao ~iwenicu da se i daqe ne zna visina plata u DP „Novi Sad – Gasu”, a da bi ti podaci doveli do novih pitawa. Po podacima SPO-a, u stranci pretpostavqaju da je prose~na plata stotinak hiqada dinara, a da direktor ima nekoliko puta ve}u platu od toga. S. K.

Foto: S. [u{wevi}

POPRAVQAN VRELOVOD NA LIMANU 1

Trule cevi ohladile stanove Zbog havarije na uglu Fru{kogorske i Jire~ekove ulice ju~e su ve}i deo dana bez grejawa ostali stanovnici Limana 1. Radnici Toplane po~eli su da popravqaju kvar u 9 sati ujutro, a po najavama iz preduze}a, grejawe je trebalo da bude normalizovano u kasnim ve~erwim satima. Hladni radijatori bili su u delovima Fru{kogrske ulice, Drage Spasi}, Strumi~ke, Sun~anog keja, Vladislava Ka}anskog, Jire~ekove, Veqka Petro-

vi}a, Narodnog fronta, Ravani~ke i Milke Grgurove. Veliki gubitak vode dogodio se na vrelovodu iz 1986. godine, a popravka je podrazumevala zamenu 25 metara starih i trulih cevi na prelazu preko Jire~ekove ulice. Iz Toplane, pored izviwewa potro{a~ima, navode i da je, ukoliko bude dovoqno novca u toku sezone remonta, predvi|eno da vrelovod u Fru{kogorskoj ulici bude rekonstruisan ove godine. S. K.

U MULTIMEDIJALNOM CENTRU AKADEMIJE UMETNOSTI

Pesme i operske arije Koncert solo pesama i operskih arija bi}e odr`an ve~eras u 19 sati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. U~estvuju Marina Trajkovi} – Bixovski (sopran) i Zarifa Ali-Zade (klavir). Gost koncerta je Marko Josifovski (violina). Na programu su kompozicije Vivaldija, Hendla, Mocarta, Griga, ^ajkovskog, Rahmawinova i Guna. Z. Ml.

petak19.februar2010.

NAGLO OTOPQEWE I HITNA POMO]

Vreme, ipak, ne obara jako Zbog nagle promene vremena lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomo} u no}i izme|u srede i ~etvrtka imali su umereno te{ku no}. Situacija tokom ju~era{weg dana bila je ne{to boqa a ovoj ustanovi naj~e{}e su se javqali hroni~ni bolesnici. Deùrni dispe~er dr Sr|an ôbanov kaè da su ih ju~e u prepodnevnim satima naj~e{}e zvali pacijenti sa sr~anim smetwama, a bilo je i pet poziva od gra|ana koji pate od hroni~nih plu}nih bolesti. Sem ove kategorije javqali su se i oni sa visokim krvnim pritiskom. - Najvi{e poziva imamo izme|u 17 i do 19 sati, ali oni uglavnom

nisu vezani za bolest. Tada se u prigradskim naseqima zatvaraju ambulante pa nas zovu svi oni koji nisu stigli da odu kod lekara. Ina~e, hroni~ni bolesnici piju prepisanu terapiju, pa i na taj na~in smawuju zdravstvene tegobe – kaè ôbanov. Sem hroni~nih bolesnika, kada su nagle promene vremena, ovu slu`bu ~esto zovu i meteoropate koje se àle na bolove u zglobovima i glavoboqe. Najboqi lek za stabilno zdravstveno stawe je uno{ewe puno te~nosti, prilago|ena garderoba vremenskim uslovima i umerenost i ishrani. Najbitnije je unositi puno vitamina. Q. Na.

TE[KO STATI NA PUT NAJEZDI PROSJAKA NA GROBQIMA

Traè dinar i dok sahrana traje Prosja~ewe na grobqima je uobi~ajena pojava u na{oj svakodnevnici. Kako ih se osloboditi da ne ometaju tok sahrane i {ta radi Slu`ba za obezbe|ewe grobaqa, zapitao se nedavno na{ ~italac, kojeg su prosjaci okruìli u trenutku kada se pokojnik spu{tao u raku. Kako javqa na{ ~italac traìli su da im rodbina udeli neki dinar. [ef obezbe|ewa na grobqima u “Lisju” Boro Kuti} kaè da je nemogu}e prosjacima zabraniti ulaz na grobqe, jer su to javne povr{ine po kojima svako moè slobodno da se kre}e. Uz to, skre}e pa`wu, da radnici iz obezbe|ewa ne mogu da kontroli{u ulaze na Gradskom grobqu, jer ih ima osam. - Moèmo ih udaqiti iz pogrebne povorke, ali dok mi na wih obra}amo pa`wu tokom sahrane, druga grupa prosjaka, vrlo ~esto, pravi neku {tetu na drugom mestu nagla{ava Kuti}. Prema wegovim re~ima, gra|ani se uglavnom protive prosja~ewu

i podràvaju obezbe|ewe da prosjake drè na pristojnom odstojawu za vreme obreda, ali neki i odobravaju tu naviku. - Rodbina ~esto negoduje kada poku{amo da udaqimo prosjake iz okruèwa sahrane. Ho}e da im udele malo hrane ili pi}a za pokoj du{e - isti~e Kuti} i dodaje da u takvoj situaciji ne preostaje ni{ta drugo radnicima iz obezbe|ewa, nego da se udaqe. Kuti} nagla{ava da je prosja~ewe prekr{aj i da su radnici iz obezbe|ewa du`ni da ih prijave policiji. Ali to , izgleda ne ~ine ~esto. Jer gde }e qudi da prose ako ne na grobqu. U ovda{woj tradiciji, kod pravoslavnih vernika uobi~ajeno je da se na grobqe donosi hrana, {to privla~i sirotiwu. Opet, ta pojava nije vi{e tako ~esta u gradskim sredinama, koliko je dono{ewe hrane na grob pokojnika ustaqena navika na seoskim grobqima. Z. Deli}

DIREKTOR „LISJA” SRBOQUB BUBWEVI] U NEDOUMICI

(Ni)je u sukobu interesa

Direktor “Lisja” Srboqub Bubwevi} istovremeno je i pokrajinski poslanik u Skup{tini Vojvodine, a koje }e se od ove dve funkcije odre}i, ju~e nije znao da kaè za “Dnevnik” . Postupi}e kako kaè, onako kako to bude traìla Agencija za borbu protiv korupciju, koja, zna se, sporovodi zakonsku regulativu kojom je zabraweno obavqawe istovremeno vi{e funkcija. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije po~e}e da se primewuje od 1. aprila, pa }e Bubwevi} nagla{ava, videti koju }e funkciju da zadrì. Bubwevi}, ina~e, pripada Demokratskoj stranci, ~iji je kandidat bio za mesto poslanika u Skup{tini Vojvodine ispred koalicije Za evropsku Vojvodinu ZEV. Istovremeno Bubwevi} nagla{ava da je mesto direktora gradskog pogrebnog preduze}a lokalni nivo, te da se kao direktor pokazao u dobrom svetlu. Isti~e da su i ~lanovi Gradskog ve}a zadovoqni kako vodi ovo preduze}e, jer je tokom wegovog mandata vra}eno oko 1,2 milion evra duga, preduze-

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

INCIDENT NA RELACIJI LEKAR–PACIJENT U AMBULANTI NA TELEPU

„Mar{ napoqe!” umesto uputa? Procedura koja je na snazi u Domu zdravqa “Novi Sad”, po kojoj se nijedna àlba pacijenata na neprofesionalan rad lekara ne uzima za ozbiqno sve dok ugroèni pacijent ne napi{e pismo pravnoj slu`bi ove ustanove u kome obja{wava za{to se àli, dovela je do toga da svaki lekar zapravo moè da radi {ta ho}e, pa i da pacijentu kaè “mar{ napoqe”; a da za to ne odgovara. Posledwi eksces lekara Doma zdravqa, desio se pro{le nedeqe u Vr{a~koj ambulanti na Telepu. êtrdesetdvogodi{wa Tatjana

pa sam kod svog izabranog lekara dr Jovana J. oti{la kako bi mi ispisao uput. Iskoristila sam pravo da kao invalid u|em preko reda u ordinaciju jer laboratorija u Vr{a~koj toga dana nije radila, pa sam `urila da stignem na va|ewe krvi u ambulantu na Novom nasequ. Kada smo u{li u ordinaciju, moj suprug koji mi je pomagao da hodam i ja, dr Jovan J. me je upitao “[ta ho}ete?” Iznena|ena drskim pitawem, po~ela sam da mu obja{wavam zbog ~ega sam do{la, a on me je u pola re~enice prekinuo i viknuo:

Suspendovana tri bela mantila Od po~etka godine u Domu zdravqa je suspendovano troje lekara specijalista, dok je pro{le godine na taj na~in ka`wen samo jedan beli mantil. Tokom 2009. godine u pravnu slu`bu ove ustanove stiglo je 69 pisanih pritu`bi, dok je usmenih bilo mnogo vi{e. Kako su nam objasnili, „propisi nala`u da se sankcionisawe sprovodi tek nakon pisanog prigovora“, pa mo`emo zakqu~iti da zbog slabe upornosti ogor~enih pacijenata, mnogi lekari pro|u neka`weno za ekscese. R, obolela od cerebralne paralize, oti{la je pro{log utorka kod svog izbranog lekara dr Jovana J. - Kako mi se pojavio problem sa {titnom `lezdom, morala sam da dam krv na analizu,

“Mar{ napoqe!” Zate~eni, mu` i ja smo poku{ali da ga ubedimo da mu ispi{e uput za laboratoriju, ali je on i daqe vikao: “Mar{ napoqe!”. Kada sam videla da ne vredi da se s wim raspravqam, zatra`ila

VE^ERAS U SINAGOGI

Koncert hora „Jovine gimnazije” Me{oviti hor gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj” odr`a}e ve~eras u 20 ~asova koncert u Sinagogi, povodom 200 godina ugledne {kole. Na koncertu }e gostovati gimnazijsko peva~ko dru{tvo “1838”, klapa Panon, mu{ki kamerni hor, te solista i prijateq gimnazije Slavica Sredojevi}–Jefimija. Ulaz je besplatan, a gosti dobre voqe bi}e u prilici da pomognu prilozima koje }e hor iskoristiti kako bi uspeo da otputuje na takmi~ewe omladinskih horova, koje se odr`ava krajem aprila u Belgiji. Ig. M.

^ITAOCI PI[U SMS

sam svoj karton, ali on nije hteo da mi ga da. Poku{ala sam da ga dohvatim, ali je on zmahnuo rukom prema mojoj i uzviknuo: “Ne dirajte karton! Je l’ ho}ete da vas na{amaram?” – prepri~ava nesvakida{wu situaciju Tatjana R, koja se na razjarenog lekara jo{ tog dana `alila za{titniku pacijentovih prava u Domu zdravqa. Me|utim, wena pritu`ba nije stigla daqe od kancelarije pravne slu`be, jer nije incident opisala na par~etu papira?! - Rekli su mu da moram da napi{em pismo, {to }u i uraditi, ali mi nije jasno zbog ~ega ne mogu da ga makar opomenu. Bila sam zabezeknuta wegovim pona{awem. Kako lekar uop{te mo`e sebi da dopusti da se tako breca na pacijente? Ko to wemu dozvoqava i za{to ga {tite, kada je o~igledno da se on oglu{uje o osnovne odredbe Hipokratove zakletve. U ambulanti na Novom nasequ je osobqe za svaku pohvalu, zato sam tamo prona{la lekara kog }u da izabrem, samo da uspem da izvu~em svoj

karton i raskinem ugovor s dr Jovanom J. – kaè na{a sagovornica. U Domu zdravqa su nam odgovorili slede}im saop{tewem: „Veoma nam je ào zbog situacije koju je imala pacijentkiwa u ordinaciji izabranog lekara i izviwavamo joj se zbog toga. Dom zdravqa „«Novi Sad“» }e ispitati slu~aj pacijentkiwe i proveriti wene navode. Ukoliko se dokaè da su ti navodi ta~ni, lekar }e biti adekvatno sankcionisan“. I. Brcan

Ciklus ma|arskog filma U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u toku je manifestacija “Dani ma|arskog filma”. Svakog dana do 22. februara u Kino sali Muzeja od 18.30 i 19 sati su projekcije najuspe{nijih ma|arskih filmova nastalih u proteklih pet godina u selekciji Agnes De Kol. Ciklus treba da pru`i realnu sliku o savremenom filmskom stvarala{tvu u Ma|arskoj. Na programu su filmovi mladih autora, ostvarewa koja su bila predstavqena u Kini ili su osvojila nagrade za najboqi sredwoevropski film u Klivlendu, zatim dobitnik prve nagrade “Gold Hugo” u ^ikagu i drugi. Filmovi se prikazuju u okviru izlo`be Viktora Vazarelija “Objekti i grafike”. Z. Ml.

065/47-66-452 & 063/366-977

Toplina zabrinutih lica

}e nije vi{e u finansijskim problemima, a proizvodwa sanduka je tri puta ve}a nego kada je seo u direktorsku fotequ. - Na mesto direktora postavqen sam odlukom lokalnog parlamenta, i Agencija treba da ima u vidu da sam se pokazao kao dobar direktor prilikom odlu~ivawa. Ukoliko, pak , vratim mandat na mesto pokrajinskog poslanika izazva}u nove izbore, pa zato smatram da to nemam pravo da u~inim - veli Bubwevi}. Z. D.

Koncert tri pank benda Bosanskohercegova~ki pank bend “Izolanti”, beogradski hardkor pank sastav “Ti brejk” i doma}i “Step of”, ba{tinici stare {kole novosadskog hardkora, svira}e ve~eras u Crnoj ku}i, u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. Koncert po~iwe u 22 ~asa, a ulaznica ko{ta 200 dinara. I. S.

Imam 58 godina i pamtim mnogo `e{}e i ja~e zime, ali ne pamtim ovakav java{luk u grejawu. Malomalo pa im isko~i Toplana, iz samo wima znanog sistema, a i li~ni dohodci im (I)sko~e. Treba da ih je sramota ove zime vi{e mi je zubna proteza bila na podu nego u ustima od cvokotawa i hladno}e, tj. wihovog grejawa. 064/3041... *** Novosa|ani, 13. februara opet smo bez grejawa! Ho}emo i ra~un kona~no dobiti umaweno? Ne pamtim da je bilo ikad vi{e hladnijih stanova kao ove grejne sezone ili nas to greju neki novi qudi? Zamenimo ih! Jer da je i ne{to dobro previ{e je. Izvinite i hvala! 063/1591... *** Qudi ~ujte {ta nam rade u „Navipu“ Petrovaradin. Nemamo sta` {est godina, nemamo zdravstveno i dug od 30 plata. Na{a centrala u Zemunu na ~elu sa Slobodanom Lukicom izbegava svaki dijalog. Hvali se da je dobar sa jednim ministrom. Lepo od wega, a mi smo u {trajku ve} nedequ dana ispred kapije firme. 061/2958...

*** Mo`da na{ gradona~elnik misli da }e nas ugrejati wegovo izviwewe i zabrinuto lice? Ili je boqe da se zahvali na funkciji kojoj nije dorastao i prepusti je nekom ko zna da ka`e „Sad bi bilo dosta java{luka u svim JKP“. Ili da ode na par ~asova kod \ilasa u Beograd?! 064/1947...

*** Gradona~elni~e, kada }e ^ardak biti o~i{}en od snega i leda da bismo mogli da stignemo do svog glavnog grada Novog Sada? Pa, recimo, i do lekara! BAK 062/8248... *** U Koviqu para bu{i gde burgija ne}e. Napravqena je pilana i

*** Kompetentni, na pitawe u vezi na{e ambasade Uneskoa, ka`e da se tamo vodi bitka za Kosovo i da je cena te bitke visoka, pa je zato i wen „zakup“ visok. Te se pitam koliko }e ko{tati tek spomen tabla na doti~noj „vili mu~enici“, na kojoj bi pisalo da je, u toj i takvoj, kosovska bitka, zaslugom tog i tog, okon~ana, uz tolko i toliko „krvi“. Jedino znam da je tu neznani junak narod, a i to da bi takva plo~a bila za dr`avu suvi{e skupa. Krv je ionako xaba. 060/0227...

su{ara za daske, koja truje okolno stanovni{tvo i na mla|oj populaciji postoje vidni zdravstveni, respirativni problemi. Ekolo{ka inspekcija na zahtev 112 peticionara iza|e, ali kad su{ara prestane da emituje zaga|ewa. Postoji dva izve{taja u policiji za pomo}. Sekretar Mesne zajednice ka`e da su gra|ani dosadni, jeli ona ima i pre~eg posla. Predsednik se bez uspeha trudi, a mi se i daqe trujemo. 064/2465... *** Po{tovani gradona~elni~e, i Vi snosite veliku odgovornost

zbog ovog grejawa Novosa|ana. Odobrili ste izbor nestru~waka. Glavnu re~ u Toplani u vezi kadrova i tehnike vode konobari, mesari, trgovci i razni kursisti sumqivih diploma. Stvarno sramota. 065/4061... *** Odgovor na odgovor za 064/5789... Ako ste nezaposleni koji je razlog da dolazite svaki dan u Novi Sad iz Kisa~a? Zna~i da ipak radite negde ~im putujete za Novi Sad. Ne govorite istinu, a to se kaè da l......e , {to je vrlo ru`no. S po{tovawem. 064/0863... *** „Pop ]ira i pop Spira“, bi}e da su „evergrin“ a ovo sada, idemo daqe, prihvatimo jednostavno kao stvarnost i bez sekiracije. „Bi}e {to je bilo“. 060/0227... *** Legalizacija u prvoj stambenoj zoni Ni{u 3.600 dinara, a u Novom Sadu 14.700 din. Popust za pla}awe odjednom ovde 30%, a tamo 50%. Pa ovde su stanovi samo 10% skupqi. Jo{ jedna u nizu bezo~nih prevara. Od kazni, poreza, nameta... ne moè se normalno (pa ni nenormalno ìveti). Biv{i glasa~ DS-a. 064/4027... *** Od nestanka struje pocrka{e kompjuteri i razni aparati, a Elektrodistribuciju to nije briga. Jedino ako si duàn onda oni rade. Ako nisu elektrio seka~i, onda su cenopodiza~i. Pa pitam se ko }e na{u {tetu platiti. 063/1478... *** Kaù u Katastru subotu treba platiti da bi radili. A kome }e oni platiti ove mesece {to su {trajkovali? 063/7606...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

TOPQEWE SNEGA USIJALO TELEFONE „STANA“

Opet te~e kroz ravne krovove Mnogobrojni Novosa|ani koji stanuju u zgradama koje imaju ravne krovove ovih dana neprestano pozivaju majstore iz preduze}a „Stan“ da do}u i preduzmu ne{to zbog proki{wavawa. Najgore su prolazili oni sa Limana, Novog naseqa i Detelinare. Prema podacima preduze}a „Stan“ u gradu se zapravo i ne zna broj ravnih krovova, ali se pretpostavqa da ih je oko 300.000 kvadratnih metara. Portparol u preduze}u „Stan“ Mirko Jeftovi} kaè za „Dnevnik“ da kada pa{a ki{a ili se topi sneg, zaposleni u tom preduze}u imaju i po dvadeset poziva dnevno zbog proki{wavawa. - U tim slu~ajevima radnike ne {aqemo na teren, jer je vrlo opasno. Krovovi su klizavi, a i majstori ni{ta ne mogu da urade dok je mokro. Naime, problem ravnih krovova u na{em gradu je dugogodi{wi, a wih bi trebalo da odràvaju skup{tine stanara – kaè Jeftovi} i dodaje da nije jedini problem wihova starost.

Majstori ni{ta ne mogu da urade dok je mokro. Ravni krovovi na ukupno 300.000 kvadrata. Grad bi trebalo da napravi fond i ponudi povoqan kredit kako bi gra|ani mogli na rate da vra}aju pare za popravke Naime, mnogi sugra|ani su ih upropastili bu{e}i ih zbog postaqawa antena, neki su na wih

postavqali de~je bazene, a neretko na ravnim krovovima kom{ije prave `urke i igraju mali

PROMENE PROPISA MOGU DA [KODE ZDRAVQU

Bakteriji otvoren put u zalogaj? Novosa|ani ve} pola godine nisu sigurni da li u kioscima brze hrane postoje nu`nici, gde se skladi{te namirnice i u kojim uslovima se hrana priprema. Naime, od kada je donet nov Zakon o bezbednosti na-

Salmonela i {igela naj~e{}e Na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov isti~e da su naj~e{}i uzro~nici trovawa hranom salmonela i {igela. One se dobijaju zbog kvarqivih i namirnica koje se prave u nehigijenskim uslovima. mirnica, ceo posao kontrole hrane, umesto sanitarne, sada obavqa poqoprivredna inspekcija. Ovo konkretno zna~i da higijenu i ispravnost hrane koja se u wima prodaje niko ne kontroli{e. Ovaj problem je po-

sebno nagla{en leti, kada je u pitawu kontrola sladoleda, a sve ovo potkrepquju i {turi podaci koje gra|ani dobijaju iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine. U toj ustanovi isti~u da ni wihovi podaci koje iznose nisu relevantni, jer oni vi{e nisu zadu`eni za monitoring namirnica. - Za toj posao je sada zadu`ena poqoprivredna inspekcija,

- Nama se stranke same javqaju i taj posao radimo samoinicijativno odnosno na wihov zahtev. Zato i kada dobijemo podatke, oni nisu relevantni za javnost – navode lekari iz Instituta. S druge strane predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine Goran Papovi} ka`e za „Dnevnik“ da nije bitno da li sanitarna ili poqoprivredna inspekcija kon-

Za kontrolu hrane sada zadu`ena poqoprivredna inspekcija, koja jo{ uvek nema registar, a on je postojao dok je posao radila sanitarna koja jo{ uvek nema registar, kao {to je to bio slu~aj kada je namirnice kontrolisala sanitarna. Tada su instituti i zavodi za javno zdravqe imali registre na osnovu kojih se ta~no znalo gde hrana nije ispravna – ka`u u ovoj ustanovi. Sada institut kontroli{e samo namirnice koje im donose stranke, kao da su privatna laboratorija.

troli{e hranu, koliko je bitan jedan drugi problem. - Ve} godinama se borimo za to da se javno ka`e ime i prezime osobe ili proizvo|a~a koji nema ispravne namirnice. U protivnom svi koji saop{tavaju samo procente mikrobiolo{ke neispravnosti, direktni su sau~esnici u trovawu naroda – ka`e Papovi}. Q. Na.

PREVOZNICI I GRAD U KLIN^U, 23. FEBRUARA NOVO NEGODOVAWE?

Ponovo protestna kolona taksista Smatraju}i da su izigrani, novosadski taksisti i autoprevoznici nastavi}e proteste 23. februara. Odlu~ili su da ovoga puta protesti budu radikalniji, a kako su najavili, pridruì}e im se mnogo vi{e taksista. Predsednik taksi Udruèwa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da }e vozilima blokirati zgradu Pokrajinske vlade. - Po{to Zakonom o saobra}aju ne smemo da ometamo saobra}aj, re{ili smo da pro{irimo trasu protestne vo`we. Jedan deo taksista vozi}e po uèm delu centra i oko Izvr{nog ve}a, kroz Ulicu Jovana \or|evi}a, Platonovu, @arka Zrewanina, a drugi kejom, kroz Straìlovsku i daqe. Jo{ nismo odlu~ili u koliko sati kre}emo ali mislim da }e to biti oko 11– predo~ava Krsti}. Isti~e, da je wihovo nezadovoqstvo sada jo{ ve}e jer gradska vlast nije ispunila sve zahteve koje su ispostavili. - Traìli smo da svi regularni taksiji, koji voze vi{e od de-

set godina ne moraju da pola`u ispit o poznavawu grada. Tako|e, ne `elimo da nas ucewuju da moramo da posedujemo dve taksi legitimacija, a to su legitima-

cija voza~a i vozila koje su povezane s izmirewem poreskih obaveza – navodi na{ sagovornik. Isti~e i da je ova kontrola taksi vozila vi{e uperena protiv legalnih, jer je policija taksiste po~ela da kontroli{e i u vo`wi. Ina~e, taksisti `ele da u|u u socijalni program i da se uklone svi divqi u gradu.

^lan Gradskog ve}a zaduèn sa saobra}aj Sini{a Bubwevi} rekao je ju~e za na{ list da ne zna da }e taksisti da protestuju i poru~io da svako ko maltretira Novosa|ane, ne moè dobro da pro|e.“Po novom zakonu o saobra}aju, niko nema pravo da blokira saobra}aj, pa ~ak ni u sporednim ulicama, jer tada ~ini prekr{aj. Taksisti mogu da protestuju u koloni i to iskqu~ivo u pratwi policije“, kaè Bubwevi}. Dodao je da je zadovoqan kako te~e uklawawe divqih taksista i autoprevoznika, ali samo delom akcije koju sprovodi gradska saobra}ajna inspekcija i policija.“Nisam zadovoqan kako su u akciju ukqu~ene republi~ke i pokrajinske inspekcije i institucije i zato }u danas s wihovim {efovima imati sastanak“, naveo je ju~e Bubwevi}. Podse}a da je saobra}ajna inspekcija od jutra do mraka na terenu i kada je potrebno privremeno oduzimaju vozila, tablice i voza~ke dozvole. Q. Nato{evi}

fudbal, {to svakako doprinosi wihovom propadawu. Prema re~ima Jeftovi}a, godi{we to preduze}e sanira izme|u 12.000 i 15.000 kvadratnih metara ravnih krovova. - Najidealnije je da se ovaj posao radi od prole}a do kasne jeseni. Me|utim kada je lepo i toplo vreme qudi ne razmi{qaju o tom problemu, ali kada se desi da se sneg ovako topi ili kada pada jaka ki{a, sugra|ani tada misle da su na{i radnici svemogu}i – ka`e Jeftovi}. Drugi problem oko popravke ravnih krovova je novac, jer sugra|ani prosto nemaju para da snose tro{kove. Da bi se re{io ovaj problem, Jeftovi} smatra da bi Grad trebao da napravi fond za ravne krovove i da gra|anima ponudi povoqan kredit kako bi mogli na rate da vra}aju novac utro{en za popravke. Q. Nato{evi}

petak19.februar2010.

Danas „Salaja~ki doru~ak” Salaja~ani danas po deveti put organizuju „Salaja~ki doru~ak“, manifestaciju posve}enu o~uvawu kulture, tradicije i obi~aje ovog dela Novog Sada. U programu koji po~iwe u 10 sati, u sali Mesne zajednice „Salajka“ u [ajka{koj 26, u~estvova}e |aci O[ „Vuk Karaxi}“ i

tambura{i. Narednog petka, 26. februara, u restoranu „Slavija“ bi}e odr`ano „Salaja~ko ve~e“, tako|e deveto po redu. Ulaznice s prodaju u MZ “Salajka”, a sve informacije mogu se dobiti od 17 do 20 ~asova na telefon 446010. I. S.

„MILAN PETROVI]“ DANAS PREDSTAVQA

Inovacije u nastavi

Inovacije u nastavi za decu sa posebnim potrebama koje se primewuju u [kola za osnovno i sredwe obrazovawe „ Milan Petrovi}“ bi}e predstavqene danas u 10 sati u Sali broj 3 Master centra. Pedagozi [OSO u nastavi koriste interaktivne table, pokrenuli su {kolski internet portal „Milan~e“ koji se koristi za u~ewe na daqinu, a na osnovu rada sa decom o{te}ewem vida napravili su taktilnu ve`banku za decu pred{kolskog uzrasta. I. S.

ZELENI POKROV NA PE[A^KOJ RUTI

^ija }e biti posledwa [to bi se reklo, ju~e su vremenski uslovi bili nakloweni za delatnost radnika „Gradskog zelenila“, koji su postavqali rolne trave du` razdelnog ostrva na Bulevaru oslobo|ewa. Zemqa natopqena ki{om koja je sipila primi}e travnati tepih i da je sa-

mo do prirode, na mestu sada{we kaquge na prole}e bi imali lep travwak. Me|utim, trava se „ispre~ila“ posred uhodane staze kojom Novosa|ani prelaze Bulevar. Skoro da je suvi{no pitati ~ija }e biti posledwa. I. S.

VOJVODINA

petak19.februar2010.

DNEVNIK

c m y

RADNA GRUPA SASTAVQA STRATE[KI DOKUMENT ZA ROMSKU ZAJEDNICU

Akcioni plan za obrazovawe Roma SRBOBRAN: Op{tina Srbobran je formirala radnu grupu ~iji }e zadatak biti izrada Lokalnog akcionog plana za obrazovawe Roma. Re~ je o dokumentu neophodnom za sistemsko re{avawe, na lokalnom nivou, brojnih i duboko ukorewenih problema u vezi sa niskim obrazovnim nivom Roma ~ija zajednica u Srbobranskoj op{tini broji vi{e od hiqadu du{a. Do sada je ovakav dokument izradilo samo nekoliko vojvo|anskih op{tina, a plan }e biti sa~iwen uz pomo} humanitarne organizacije „« Care international”».

{a izradu na{eg dokumenta. Kako bi izradili delotvoran plan istra`iva}emo kroz rad sa nekoliko fokus grupa, i na taj na~in se ta~no upoznati se sa problemima koji ote`avaju ili spre~avaju {kolovawe Roma. Na osnovu svega toga u Lokalnom akcionom planu osmisli}emo konkretne mere za otklawawe problema u periodu od tri godine, koliko traje optimalni rok za wegovu realizaciju - rekla je na prvom sastanku radne grupe konsultant na projektu Branka Kresoja. N. Perkovi}

U KRWE[EVCIMA PU[TENA U RAD GASOVODNA MRE@A

Qutova~ki nasip

TRAJNA ZA[TITA POQOPRIVREDNOG ZEMQI[TA U PRIOBAQU TISE

Qutova~ki nasip ~eka rekonstrukciju NOVI BEÊJ: Iako je letwi nasip oko rudine Qutovo u probaqu reke Tise kod Novog Be~eja, koji je rekonstruisan 2006.godine, trebalo da brani od poplave ovo ziratno poqoprivredno zamqi{te, do kote ods plus 650 santimetara, posle poplavnog talasa reke Tise, sredinom januara, popustio je kod mnogo nièg vodostaja. Predstavici op{tine Novi Be~ej, u dogovoru sa JP „Vode Vojvodine”, dogovarali su se ovih dana, oko sanacije nasipa i trajne za{tite oko 800 hektara ziratnog poqoprivrednog zemqi{ta. Dogovoreno je da se ove godine gra|evinari angaùju na temeqnoj rekonstrukcija nasipa oko Qutova }e se podi}i na kotu od 700 centimetara, u radova koji }e trajati do konca godine, uloì}e se oko 30 miliona dinara iz buxeta op{tine Novi Be~ej, a u finasirawu }e u~estvovati i JP „Vode Vojvodine”. Imali smo nesre}nu okolnost polovinom januara, kada je voda u{la u Qutovo na koti od plus 492 centimetara, {to se do sada nije desilo.U dogovoru sa JP „Vo-

U radnoj grupi bi}e koja }e se baviti izradom dokumenta bi}e predstavnici op{tine, pred{koske ustanove, Centra za socijalni radi drugih institucija. Wima }e u izradi dokumenta pomagati organizacija „Care international” i Udru`ewe romskih studenata. - Lokalni akcioni plan za obrazovawe Roma trebao bi biti zavr{en za tri meseca. Zadovoqni smo {to je ve}ina ~lanova radne grupe ve} u~estvovala u izradi i dono{ewu strate{kih dokumenata, {to je dragoceno iskustvo i trebalo bi da olak-

de Vojvodne”, ove godine }emo trajno re{iti problem nasipa oko Qutova.Podi}i }emo ga na kotu od plus 700 centimatara, na nasipu }e biti ustava, kroz kuju }e se voda kod valikog vodostaja pu{tati u Qitovo, a na istom mestu voda }e se ispu{tati u Tisu, pa se ne}e de{avati da visoka voda pokida nasip.Sada se radi na projektnoj dokumentaciji. Radovi bi trebalo da po~nu ~im vreme dozvoli i okon~aju do kraja godine. Ula`e se oko 30 miliona dinara iz buxeta op{tine Novi Be~ej, a u finansirawu }e u~estvovati i JP „Vode Vojvodine” – rekao je predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov. Ze~ji nasip oko Qutova, poslewi put je popustio marta 2006. godne, kada je saniran sredstvima op{tine Novi Be~ej, a ve} tada se znalo da je potrebna ozbiqnija konstrukcija. U Novom Be~eju se nadaju da }e planiranim radovima u ovoj godinu biti trajno re{eno pitawe nasipa i za{tite ziratnog poqoprivrednog zemqi{ta Qutova. M. Kiseli~ki

BIOSKOPI ZREWANIN „Avatar” (15, 18, 21) PAN^EVO „[erlok Holms” (21) APATIN KULTURNI CENTAR „Prona}i pravog tatu” (20)

Gasifikovano i deveto selo KRWE[EVCI: Sve~anim ~inom paqewa bakqe kod glavne merno- regulacione stanice u Krwe{evcima, u industrijskoj zoni, nadomak autoputa Beograd-Zagreb, ozna~en je ju~e zavr{etak i pu{tawe u rad gasovodne mreè ~ime je i posledwe, deveto naseqe staropazova~ke op{tine gasifikovano. Bakqu je sve~ano zapalio predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, izraziv{i veliko zadovoqstvo {to je ova investicija uspe{no zavr{ena, a gasovodnu mreù u Krwe{evcima izgradila je, u proteklih godinu dana, firma „Gas-Feromont” iz Stare Pazove, ~iji je direktor Milan Gavran, pozdravqaju}i prisutne gra|ane, predstavnike op{tinskih organa, MZ Krwe{evci, saradnike na projektu i posebno direktora agencije za energetiku Qubomira Ma}i}a i direktora „Feromont grupe” Mirka Terzi}a, istakao da sa velikim zadovoqstvom „Gas-Feromont” proslavqa 20 godina postojawa pu{tawem u rad ove gasovodne mreè, za koju je izgra|eno pet kilometara ~eli~nog razvodnog gasovoda, 11 kilometara polietilenske distributivne mreè kroz selo Krwe{evci i industrijsku zonu i merno regulaciona stanica kapaciteta 1.800 kubnih metara gasa na sat, {to je sve ko{talo

45 miliona dinara. Ova investicija je doprinela da se zaokru`i u potpunosti gasifikacija naseqa u staropazova~koj op{tini, a „Gas-Feromont” svoj jubilej rada obele`ava snabdevaju}i ovim energentom preko 17 hiqada potro{a~a u staropazova~koj op{tini i jo{ tri naseqa u susednim op{tinama. Gra|ani }e mo}i svoje doma}instvo da prikqu~e na gasovod po ceni od 79 hiqada dinara i taj posao tek sledi, iako u Krwe{evcima ostaje nere{eno i pored sudskih presuda, {ta }e

biti sa 70-ak gra|ana koji su jo{ devedesetih platili gasifikaciju, po ceni od dve hiqade maraka, a zbog slabog odziva kod ugovarawa i neizmirenih obaveza tada, investicija nije realizovana. -O tome }e se jo{ morati razgovarati - rekao jepredsednik Saveta MZ Krwe{evci Dragan Trifunovi}, a me{tani Krwe{evaca ka`u da je lepo {to je posao zavr{en, no prema sada{wim cenama gasa, prikqu~i}e se ko bude mogao A. N.

ULTRAREKREACIJA MILOVANA JEREMI]A „Avatar”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: „Meri i Maks“ (17), „Dobro do{li u Zombilend“ (18.30), „Mlad mesec“ (20). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, „Matori yukci“ (17.30), „Sedam dana“ (Dani izraelskog filma) (19), 2012 (21), ulaznica ko{ta 250 dinara, projekcije na Danima izraelskog filma su besplatne

U februaru zaplivao Dunavom BA^KA PALANKA: Sa 59 godina `ivota Milovan Jeremi} iz Ba~ke Palanke spreman je da stane na crtu mnogo mla|ima kada je re~ o ultra rekreaciji, a posebno plivawu u Dunavu.

{to pa opet mi je bilo stra{no hladno. Kada su me polili kantom hladne vode u~inilo mi se da }e mi srce pu}i. Kada sam sko~io u vodu, a wena temperatura je tada merena i iznosila je

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Pera Dobrinovi}“: „Tartif“ (19.30), Kamerna scena: „Nesporazum“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, „Novi Sad grad kakvog vi{e nema“ (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Japanska savremena naivna umetnost“ (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba „Umetni~ka grafika i savremeni mediji“ (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“, „Vez po pismu - pismo po vezu“ (do 15. maja). Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 17. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Adrijana Goreti} iz Apatina (devoj~ice) i Jasmina Dobri} iz Despotova (devoj~ica i de~ak), DEVOJÎCE: Lazarela Zavi{a, Sla|ana Keli}, Vera \eri} iz Novog Sada, Ena Marinkovi} iz Sremske Kamenice, Sla|ana Popovi} iz Koviqa, Dragana Milakovi} iz Be{ke, DEÂKE: Jelena Grbi}, Danijela Marjanov, Dragana Ki{ iz Novog Sada, Maria Lazi} iz Gloàna, Tatjana Guqa{ iz Vajske, Mirela Stepan~ev iz Gospo|inaca, Marina Kova~evi} iz Veternika.

Milovan Jeremi}

Svojim novim poduhvatom ovih dana razbio je zimsku dosadu sugra|ana, jer je odlu~io da zapliva u Dunavu kod Gradske pla`e. I dok su Milovana, onako u kupa}im ga}icama i kapom na glavi prvo polivali hladnom vodom kako bi se adaptirao na re~nu vodu prisutna publika na obali je zvoktala u kaputima. - Prvo moram da javno skrenem pa`wu svima koji su ovo gledali ili za ovo ~uli da nikako ne probaju na svoju ruku da ponove ne{to ovako – upozorava Jeremi}. – Moj organizam je decenijama spreman na ovako ne-

minus 0,3 stepena, morao sam da plivam iz sve snage. Nema tog organizma koji u ovim uslovima moè da izdrì vi{e od 2 – 3 minuta, jer Dunav je mo}an i on nosi sve {to se u wemu na|e. Za ovakav poduhvat obavezno treba pratwa, ~amac i qudi koji }e pruìti pomo} zlu ne trebalo. Milovan se ve} godinama bavi pliva~kim maratonima, a ve} pet godina, plivao je u Savi na Bogojavqawe za ~asni krst u Sremskoj Mitrovici. Godine mu nisu smetwa, jer kaè da se celog ìvota rekreativno, ali punom snagom bavi sportom.

- Jedan sam od retkih u ovom kraju koji moè da pliva uzvodno u Dunavu – isti~e Milovan. – Krenem, primera radi, 500 metara nizvodno od mosta koji spaja Ba~ku Palanku i Ilok, plivam 40 – 50 minuta, pa zavr{im 500 metara uzvodno od mosta. Nije plivawe moja jedina pasija, jer dva puta sam u~estvovao na ultra maratonu na Fru{koj gori. Re~ je o konstatnom pe{a~ewu, a duìna staze je 102 kilometra. Tako|e hodao sam i maraton od 86 kilometara, a to su maratoni koji se ubrajaju me|u najmasovnije manifestacije ove vrste u Evropi, jer okupe i po 12.000 u~esnika. Ovaj vitalni Ba~kopalan~anin pun je ideja i tvrdi da se ovakve manifestacije mogu iskoristiti i za turisti~ku promociju grada i op{tine. Potrebno je da se angaùje lokalna samouprava, sponzori, turisti~ka organizacija... - Ne treba ni{ta izmi{qati, jer to rade i druge sredine - podse}a Milovan. – Poznat je pliva~ki maraton Klenak – [abac, a mi bi, primera radi, za Ivawdan, gradsku slavu ili za „Dunavski bal” mogli bi da organizujemo polu maraton. Po mojoj ideji plivalo bi se od Ba~kog Novog Sela do Ba~ke Palanke, a to je oko 20 kilometara. Ja to preplivam za oko tri sata, a siguran sam da ima momaka koji bi ovu distancu mogli da isplivaju bez velikih napora. Ovakve manifestacije izazivaju veliko interesovawe qudi i medija {to je odli~no za prezentaciju jedne sredine. M. Suyum

VESTI Koncerti i nagrade ZREWANIN: Beogradska grupa NE i zrewaninski sastav „The Full” odrà}e koncert ve~eras, sa po~etkom u 22 sata, u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono”. Bend NE ~ini grupa zaposlenih na RTV B92 i nastao je kao èqa da se, kako sami ~lanovi kaù, sada ve} prili~no ostareli biv{i muzi~ari, dobro zabave ali i da to prenesu na kolege i preostala dva zainteresovana fana. Dan kasnije, u subotu, od 22 ~asa, qubiteqi elektro zvuka ima}e priliku da uìvaju dok se za miks pultom bude nalazio DJ Gruver, resident novosadske radio stanice AS FM. Ovaj mladi rusko-srpski DJ diplomirao je klavir. Dok je boravio na razmeni studenata u Americi, 2000. godine, zainteresovao se za DJ kulturu, a 2001. se zaqubio u house muziku. Programska de{avawa u „Zelenom zvonu” nastavqaju se u ponedeqak, u 19 ~asova, kada }e se odràti razgovor sa Zaharijem Trnav~evi}em. Ovom prilikom bi}e predstavqena i monografija posve}ena 60. godini stvarala{tva ovog novinara, ~iji je autor Risto Kostov. Iz Pozori{nog kluba, tako|e, poru~uju da ve} mesec dana traje tradicionalni izbor za najboqi koncert i najboqi doga|aj „Zelenog zvona” u 2009. godini. Finalno izvla~ewe nagra|enih koji su glasali za svoje favorite, odrà}e se u subotu, 27. februara, u 12 sati. Tada }e nastupiti i zrewaninski bend „[i{arke”. @. B.

Radionica o filmu KAWI@A: Regionalni kreativni ateqea „Joèf Na|” u Kawiì sutra drugi put organizuje jednodnevnu radionicu „Mi{qewe filma”, ~ija tema je film kao umetni~ki izraz. Sesije u okviru radionice po~iwe od 10 i 15 ~asova u velikoj sali Doma umetnosti, u okviru kojih }e se prikazivati ve} pomalo zaboravqena filmska tradicija - vizuelna poetika pokretnih slika. Uz odabrane filmske inserte predavawa }e odràti vrsni poznavalac filma Ivan Obrenov iz Novog Sada i poznati kamerman Elemer Ragaqi iz Ma|arske. U radionicu }e se ukqu~iti studenti kamere dramskog odseka Akademije umetnosti u Novom Sadu. Radionica se odràva uz podr{ku Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine i kawi{ke op{tine. U~e{}e u radionici za qubiteqe filma je besplatno. M. Mr.

Svetski dan materweg jezika BEÊJ: Svetski dan materweg jezika obeleàva se 21. febuara i Narodna biblioteka Be~ej }e tim povodom organizovati prigodne programe u mati~noj zgradi i ograncima po naseqenim mestima. Centralno de{avawe je zakazano za danas u 17 sati u sve~anoj sali mati~ne zgrade u Be~eju, gde }e u~enici osnovnih i sredwih {kola pro~itati radove na zadate teme: „Dok ìvi jezik – ìvi narod” i „Jezik je du{a ìvota” na srpskom i ma|arskom jeziku. Najboqi radovi }e biti nagra|eni prigodnim nagradama u vidu kwiga. Serijal se nastavqa u ponedeqak, 22. februara, u Ba~kom Petrovom Selu, dan kasnije u Ba~kom Gradi{tu na srpskom i ma|arskom jeziku, a 24. februara u Radi~evi}u na srpskom jeziku. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

petak19.februar2010.

MENAYMENT BEK-a NAJAVQUJE PROIZVODWU, BIV[I RADNICI SUMWI^AVI

Sud ponovo raspravqa o klani~arima ZREWANIN: Menaxment zrewaninske Industrije mesa BEK, predvo|en direktorom @arkom Milidragovi}em, uporno najavquje da }e za mesec i po dana u nekada jednom od uzornih privrednih kolektiva, koji se sada nalazi u ste~aju, ponovo po~eti proizvodwa. Biv{i radnici sumwaju u ovakve prognoze i ponavqaju da je po sredi obi~na prevara. Podozrevaju da privatnik Vladan Be{ti}, za koga tvrde da stoji iza plana reorganizacije BEK-a, nema nameru da pokrene pogone u fabrici, ve} da do kraja opusto{i mesnu industriju. U prilog tome navode da je firma „Alfa Logistik”, zvani~an predlaga~ programa obnove BEK-a, nekoliko puta odlagala rok za ispuwewe plana reorganizacije, zato {to nije mogla da ga ispo{tuje. Privredni sud u Zrewaninu krajem oktobra usvojio je predlog izmene plana reorganizacije, u delu koji se ti~e dokapitalizacije, ~ime je „Alfa Logistiku” odobreno da smawi investiciona ulagawa i produ`i rok za ispuwe-

predstoje}e ro~i{te, radi provere da li je vlasnik fabrike i predlaga~ plana reorganizacije ispunio preuzete obaveze. - Neka nadle`ni prekinu sve prevare i spre~e agoniju BEK-a. Bojim se da }e u fabrici uskoro ostati samo goli zidovi. Posle pqa~ka{ke privatizacije i namerno izazvanog ste~aja, neuspe{ne reorganizacije, BEK i danas, posle ~etiri godine, ne radi – poru~uje Prstojevi}eva i optu`uje Milidragovi}a koji

[ofer kupio fabriku

we uslova. O tome }e, kako je „Dnevniku” potvr|eno u ovda{wem Privrednom sudu, biti re~i i 24. februara, za kada je zakazano ro~i{te na kome }e se raspravqati i glasati o izmenama plana reorganizacije. Nije poznato {ta te izmene podrazu-

mevaju i da li }e sud ponovo iza}i u susret predlaga~u plana i olak{ati mu daqe korake. Liderka biv{ih radnika i malih akcionara BEK-a i odbornica u Skup{tini grada Zrewanina Milena Prstojevi} pozvala je nadle`ne da do|u na

SREMSKA KOBASICIJADA U [IDU

Takmi~ewe u brzoj obradi mesa [ID: Sutra u [idu po~iwe „Sremska kobasicijada” koja }e trajati dva dana. Nastupi}e najboqi mesari iz Republike Srpske, Slovenije i Srema. Takmi~ewe u brzom klawu sviwa po~iwe u 13 sati. Na takmi~ewu }e u~estvovati tri ekipe od po tri ~lana. Zadatak im je da zakoqu, o{ure, odvoje meso od slanine i kosti i naprave kobasicu. Takmi~ewe traje 15 minuta, a progla{ewe pobednika bi}e u 16 sati. -Posmatra~i takmi~ewa mo}i }eda kupe pe~eno par~e kobasice, a mogu za svega 50 dinara kupiti i

sirovo par~e kobasice i sami ga pe}i na ra`wu – kaè pomo}nik direktora Tur odr [id Milan Bili}. Mesari i paori koji se bave proizvodwom kobasica izloì}e suve kobasice na igrali{tu. gde }e se takmi~iti i prodavati ih. Uzorke suvih kobasica pokupi}e ~lanovi komisije, a sutradan }e oceniti kvaliet uzoraka i proglasiti pobednike. U sali Slova~kog doma odrà}e se sviwokoqska ve~era. Cena sa pi}em je 500 dinara, kaè organizator „Sremske kobasicijade” Stanislav \erkan. D. S.

U VRDNIKU ODR@AN SEMINAR ZA RUKOVODIOCE FOLKLORNIH ANSAMBALA

Obuka za pobednike

VRDNIK: U bawi „Termal” u Vrdniku odr`ana je konferencija za novinare povodom Seminara za rukovodioce folklornih ansambala i gajda{e, koji je organizovao Zavod za kulturu Vojvodine. Da bawa Vrdnik nije samo idealno mesto za unapre|ewe zdravqa i u`ivawe u lepoti prirode, ve} i mesto na kome se neguje tradicija, posvedo~i}e i organizacija ovog doga|aja. Na seminaru koji je trajao {est dana u bawi „Termal” u~estvovalo je oko 150 polaznika iz osam zemaqa – [vajcarske, Nema~ke, Austrije, Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije, koji na{u bogatu folklornu tradiciju prezentuju kroz svoje aktivnosti u svim krajevima sveta. Za kvalitet seminara pobrinulo se 15 eminentnih predava~a, koji su svoja znawa i iskustva polaznicima preneli savremenim edukativnim metodama. Svake godine na seminaru se obra|uju razli~ite etno-muzikolo{ke, zdravstveno-pedago{ke oblasti i teme, kao i folklorno pismo.

se, i u vreme poslovnog sunovrata fabrike, nalazio na wenom ~elu, da je kumovao propasti mesne industrije. Milidragovi} demantuje ovakve navode i isti~e da je Be{ti}, preko firme „Alfa logistik”, u obnovu pogona BEK-a ulo`io 156 miliona evra i stvorio uslove da klanica ponovo krene, posle ~etiri godine stajawa. On je kazao da }e po~etkom aprila 155 radnika startovati ma{ine za klawe sviwa i prera-

Glavni organizator seminara i sekretar Saveza amatera Vojvodine Savo Mu~ibabi} isti~e da je ovaj seminar izrastao iz prvobitne ideje da se organizuje seminar za rukovodioce folklornih ansambala iz Vojvodine, me|utim zbog izuzetnog kvaliteta i specifi~nog na~ina rada, zainteresovao je veliki broj u~esnika iz dijaspore i prerastao u doga|aj internacionalnog karaktera. Kako Mu~ibabi} daqe navodi, seminar je idealna prilika da polaznici nau~e ne{to novo, da razmewuju iskustva, ali i da se druè i opuste nakon napornih treninga. Najve}i zna~aj ovog seminara je u kvalitetnoj obuci polaznika, naro~ito iz malih mesta, koji postiù izvanredne uspehe na takmi~ewima i folklornim smotrama. Zamenik direktora bawe „Termal” Mirko Axi} je naglasio da }e bawa i ubudu}e podràvati organizaciju i promociju ovog seminara i uvrstiti ga u redovan program. S. Bojevi}

Da je u fabrici, koja je ~etiri decenije uglavnom uspe{no radila, sa oko 1.000 zaposlenih, oduvek bilo dobrih majstora, svedo~e i podaci o izvozu na evropsko i ameri~ko tr`i{te. Usledile su, zatim, godine posrtawa i dva ste~aja, nakon toga i usvajawa plana reorganizacije, pa prodaja. Na aukciji u Novom Sadu, aprila 2006. godine, 70 odsto kapitala BEK-a, Agencija za privatizaciju prodala je fizi~kom licu Milo{u Jovi}u, dok je preostalih 30 odsto pripalo radnicima. - Ubrzo se ispostavilo da Jovi} nije pravi vlasnik, odnosno da je {ofer Vladana Be{ti}a. Umesto proizvodwe, Be{ti} je, preko svojih povezanih firmi, trgovao i uveo BEK u gubitke, u ste~aj, sve do plana reorganizacije - tvrde mali akcionari.

@arko Milidragovi}

du mesa, kao i da }e posle dve decenije, koje su obele`ili ste~ajevi, privatizacija i {trajkovi, preduze}e ponovo stati na noge. Po re~ima generalnog direktora, na konkurs o prijemu radnika, koji je nedavno objavqen, prijavilo se 2.158 kandidata i, posle provere, bi}e izabrani najboqi, a me|u wima je i jedan broj nekada{wih mesara. @. Balaban

OTVORENA SLANINIJADA U KA^AREVU

Svetski brend pod doma}om bricom KAÂREVO: Slanina, {unka, pe~enica, dimqeni vrat i sve drugo {to se od mesa zamisliti moè mamilo je poglede i izazivalo uzdahe mnogobrojnih posetilaca 23. Svetske Slaninijade, koju je ju~e u Ka~arevu otvorio Ka~arevac i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}. Znatièqni gosti od kojih mnogi ne propu{taju ovaj spektakularan gurmanski doga|aj, nisu brinuli o holesterolu i krvnoj slici, nego su potpuno predano isprobavali mesne prera|evine, tragaju}i za najukusnijim zalogajem. A proizvo|a~i nisu àlili, izneli su najboqe {to imaju i u slavu slanine odrekli se dela zarade. Tako su i slanina i drugi mesni specijaliteti, ba{ kao {to je i najavqeno, bili jeftiniji. Najtraèniji proizvod barenu slaninu proizvo|a~i su nudili po ceni od 240 do 500 dinara, dok je ni{ta mawe traèna pan~eta ko{tala od 550 do 690 dinara za kilogram. Kulen se prodavao od 650 do 860 dinara, dok je cena pe~enice varirala od 750 do 800 dinara. U zavisnosti od toga da li su suvqe ili sveìje, posetioci su kobasice mogli da kupe od 300 do 600 dinara. Beogra|anin Dragan Sto{i} dolazi na Slaninijadu unazad 20 godina, a ku}i se uvek vra}a sa punim cegerima. - Uvek kupim od ~etiri do pet tabli slanine, kobasice, krvavice i {vargle, a ne jedem mnogo. Volim da meso podelim s kom{ijama i prijateqima. Primetio sam da je ove godine sve pomalo skupqe, jer slanina koju sam pro{li put platio

350, sada je 510 dinara – kaè Dragan, demanituju}i proizvo|a~e. Prilikom otvarawa Slaninijade Jovan Krkobabi} je, pozdravqaju}i ro|ake kom{ije i prijateqe, rekao da je ka~arevska slanina srpski i svetski brend. On je najavio da }e Ka~arevo kona~no dobiti kanalizaciju. Obilaze}i {tandove proizvo|a~a, Krkobabi} je probao kowsku kobasicu industrije mesa „Golija”, podsetiv{i koliko je kowsko meso zdravo, ali i naglasiv{i da sklaninu ni{ta ne moè da zameni. Upitan koliko }e penzioneri mo}i mesa da stave u ceger, s obzirom na svoja primawa, Krkobabi} je rekao da su penzije male, ali da qudi znaju meru i da }e svako pazariti onoliko koliko moè.

Foto: A. Erski

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} proba specijalitete

Vlasnik „Golije” Slavko Risti} kaè da o~ekuje da }e za ~etiri dana prodati 10 tona mesa. -Imam akcijske cene i borimo se za svakog potro{a~a, jer smo proimorani da ~inimo ustupke velikim trgovinskim lancima - kaè Risti}. Me|u 320 izlaga~a, me|u kojim su neki do{li iz Kine, Ma|arske i Francuske, ìri je izabrao najboqe. Prema stru~nom mi{qewu ìrija, titulu najboqeg industrijskog proizvo|a~a ponela je Industrija mesa „Mesopromet- Banat” iz Banaskog Karlovca, koja je nagra|ena za najboqu pan~etu, dok su drugo i tre}e mesto podelili „Plavi Dunav” i „Burjan” za pe~enu slaninu. Me|u individualnim proizvo|a~ima najboqu doma}u slani-

nu proizveo je Du{an ûbri} iz Vladimirovca. Na drugom mestu je Branko Ugrenovi} iz Ka~areva, a tre}i je Qubi{a Don~evski, tako|e jedan od doma}ina „Slaninijade”. U okviru raznih manifestacija, za neve{te i po~etnike doma}ini su spremili kratk kurs topqewa slanine i pravqewa ~varaka koji su se jo{ vru}i mogli probati. Osim ~varaka, posetioci su bili u prilici da vide kako se prave kobasice, ali i da probaju stara i zaboravqena jela. Ina~e, „Slaninijada” u Ka~arevu odràva se od 1988. godine i predstavqa privrednoturisti~ku manifestaciju jedinstvenu po sadrìni. Kako bi stanovnici Ka~areva rekli: „Od svih „ijada” jedino je od od ka~areva~ke slaninijade starija Olimpijada. U subotu, tre}eg dana „Slaninijade” bi}e organizovano pu{tawe praseta, takmi~ewe u nadvala~ewu konopca i izbor najja~eg slaninara. Manifestacija se zavr{ava u nedequ u 18 ~asova. L. Nikovi}

CRNA HRONIKA

petak19.februar2010.

DNEVNIK

POSLE SAOBRA]AJNE NESRE]E U KA]U, U KOJOJ JE U^ESTVOVALO PET VOZILA

Preminuo te{ko povre|eni mladi} Tridesetdvogodi{wi Radoslav Maleti} iz Novog Sada, koji je zadobio te{ke telesne povrede u prekju~era{woj saobra}ajnoj nesre}i u Ka}u, preminuo je posle operacije u Klini~kom centru Vojvodine. U ovoj nesre}i, koja se dogodila u sredu oko 11 sati, tri lica su zadobila lake, a jedno te{ke telesne povrede. Po ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave, u nesre}i su u~estvovala ~etiri putni~ka i jedno teretno motorno vozilo. Putni~ki automobil „opel vektra“, koji je vozio \or|e G. (1959) iz Koviqa, zbog neprilago|ene brzine udario je u „hondu“ ispred sebe i to je izazvalo niz lan~anih sudara,

Ostaci smrskanog pikapa

KRVAVI OBRA^UN U VR[CU

Makazama na brata Tragedija kakvu Vr{ac ne pamti desila se u ovom ju`nobanatskom gradu preksino} ne{to pre 20 ~asova. U porodi~noj ku}i porodice Klari} u Ulici heroja Pinkija 112, devetnaestogodi{wi Nikola osumwi~en je da je ubio ro|enog brata Damira. Ubistvu je prethodila sva|a, koja je prerasla u fizi~ki obra~un. U Nikolinim rukama na{le su se makaze kojima je, kako je ju~e saop{tila Policijska uprava u Pan~evu, vi{e puta ubo Damira. Ubod u vrat bio je smrtonosan. Nikola se presvukao, obavestio je policiju telefonom o tome {ta je uradio i mirno ih sa~ekao da bi im na mestu tragedije i ispri~ao {ta se dogodilo. Svedok ovog nemilog doga|aja bila je wihova sedmogodi{wa sestra. Na vratima porodice Klari} ju~e nije bilo parte. Sahrana }e se obaviti posle obdukcije, datum jo{ nije odre|en. Majka Be`ika, koja je preksino} radila u drugoj smeni na farmi krava u «“Agrovr{cu“», nema je od bola. Kom{ije ka`u da je Damir umeo da uznemirava porodicu. Bio je zavisnik od alkohola i

sklon suicidu. Vi{e puta je sebi poku{avao da oduzme ìvot, na razne na~ine, a imao je i otvoren karton u Specijalnoj neuropsihijatrijskoj bolnici «“Dr Slavoqub Bakalovi}»“ u Vr{cu. Nije radio nigde. Bio je poznat i policiji po agresivnom pona{awu: protiv wega je bila podignuta krivi~na prijava zbog ometawa slu`benog lica u vr{ewu du`nosti. [ta je nagnalo Nikolu da makazama ubije ro|enog brata jo{ uvek se ne zna. Nezvani~no, Damir je do{ao ku}i pijan i pretio da }e pobiti celu porodicu ukoliko mu ne daju novac. Nikola je tako|e jednom poku{ao samoubistvo, ali, kako kaù kom{ije, zbog nesre}ne qubavi. Radio je povremeno s majstorima na gra|evini i jedini je, uz majku, doprinosio porodici. Nikola je s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu. Otac Miodrag nesre}no je izgubio ìvot pre 14 meseci. Umro je od posledica udarca glavom o pod, ta~no na dan kada je Nikola slavio punoletstvo. R. Jovanovi}

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ^ELNIKA PREDUZE]A „MINEKOM” U NOVOM SADU

Direktor se tereti za utaju 31 milion dinara poreza Poreska uprava podnela je Vi{em javnom tuìla{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv J. J. iz Subotice, direktora preduze}a „Minekom“ u Novom Sadu zbog osnovane sumwe da je zloupotrebio slu`beni poloàj i utajio porez, ~ime je o{tetio buxet Srbije za oko 31 milion dinara. Kako je ju~e saop{tila ta uprava, J. J. je od novembra 2007. do avgusta 2008. godine prodao robu vrednu 59 miliona dinara „na crno“, a da bi to prikrio, u poslovnim kwigama evidentirao je la`ne izlazne ra~une. On je nezakonito raspolagao podignutom gotovinom s teku}eg ra~una preduze}a i ra~una raznih fizi~kih lica u iznosu od 5,9 miliona, zloupotrebom slu`benog poloàja pribavio protiv-

pravnu imovinsku korist od 64,9 miliona dinara i izbegao pla}awe poreza na dohodak gra|ana na prihode od kapitala od 16,2 miliona dinara. U nameri da izbegne pla}awe poreza, od februara do decembra 2008. godine, pribavqawem la`nih ulaznih ra~una od dobavqa~a, ukupne vrednosti 60,7 miliona dinara, i neevidentirawem prodaje dobara vrednih 24,3 miliona dinara, nezakonito je izbegao obavezu pla}awa PDV-a od 13 miliona dinara. Tako|e je, od marta do juna 2008. godine, uno{ewem podataka o fiktivnoj nabavci dobara vrednih 11,1 miliona dinara u poreske prijave PDV-a, neosnovano uve}ao poreski kredit za 1,7 milion dinara, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

NA PRELAZU SREMSKA RA^A

Uhap{en po poternici Interpola Slu`ba grani~ne policije Sremska Ra~a saop{tila je ju~e da je, na osnovu me|unarodne poternice Interpola Rim, li{en slobode Mirko Kova~evi} (1958), dràvqanina Bosne i Hercegovine. Kova~evi} se potraùje radi dovr{ewa krivi~nog postupka zbog krivi~nih dela zlo~ina~kog udruìvawa, kr{ewa zakona o oru`ju i ilegalnog no{ewa oru`ja. Vi{i sud u Sremskoj Mitrovici Kova~evi}u je odredio ekstradicioni pritvor. (FoNet)

Foto: N. Stojanovi}

odnosno udara u parkirana vozila. „Opel“ je, zatim, zanose}i se, pre{ao na drugu kolovoznu traku i tada je u wega udarilo teretno vozilo pikap novosadskog Zavoda za dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju „Nuvan“, kojim je upravqao Maleti}. On je zadobio te{ke telesne povrede, opasne po `ivot, od kojih je preminuo u Klini~kom centru Vojvodine. Protiv \or|a G. policija }e podneti krivi~nu prijavu kojom se tereti za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, dodaje se u saop{tewu novosadske PU. Tragedija se dogodila u Ulici kraqa Petra prvog kod broja 114, kod auto-servisa

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

„Gabika“, na izlazu iz Ka}a prema Budisavi. – I tog pre podneva, kao i svakog dana, bio sam u servisu sa svojim radnicima – rekao je ju~e za „Dnevnik“ vlasnik servisa „Gabika“ Gabor Teleki. – Oko 11 sati ~uo sam strahovit udar. Gotovo iste sekunde potr~ao sam ka mestu udesa. Prizor je bio jeziv. Predwi deo pik-apa bio je potpuno smrskan. Zato sam prvo otr~ao do tih kola. Pristupa~niji je bio prilaz suvoza~u, pa sam oti{ao do wega da mu pomognem. Opipao sam mu puls, bio je `iv. Ubrzo su do{li i ostali radnici iz servisa i po~eli smo spasavawe povre|enih. U me|uvremenu, pozvani su policija i Hitna pomo}. Dok

lekari nisu stigli, Gabor Teleki i radnici iz wegovog servisa poku{ali su da izvuku voza~a iz smrskanog pikapa. – Tog momka nikako nisam mogao da izvu~em iz kola. Zbog toga smo iz servisa doneli alat i po~eli da se~emo limariju da bismo {to pre do{li do povre|enog. U me|uvremenu stigla je i specijalizovana ekipa Vatrogasne brigade iz Novog Sada, koja je za nekoliko sekundi isekla automobil i izvadila voza~a iz olupine – prepri~ava prekju~era{wi doga|aj Gabor Teleki, i isti~e da je u akciji spasavawa povre|enih u~estvovalo petnaestak qudi. J. Barbuzan M. Bozokin

KAKVA JE SUDBINA SUDSKIH ODLUKA NAKON REIZBORA

Presude neizabranih sudija nisu sporne Kad su iz Dru{tva sudija Srbije jo{ pre dva meseca zatraìli pojedina~na obrazloèwa od Visokog saveta sudstva o neizboru vi{e od 700 dotada{wih delilaca pravde, ukazuju}i na to da se nad svima koji nisu izabrani nadvila senka sumwe da ne ispuwavaju neki od kriterijuma stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti, te da bi se zbog toga, pored ostalog, u gra|anstvu moglo pokrenuti pitawe u vezi s wihovim odlukama, to se tada ~inilo tek kao jedno od brojnih mi{qewa iznetih povodom (re)izbora. Me|utim, nedavno je kontroverzni biznismen An|elko Bitevi}, pravosna`no osu|en u ~uvenoj aferi „zozova~a“, iz zatvora podneo krivi~nu prijavu protiv 12 sudija koje sada nisu izabrane za delioce pravde a svojevremeno su u prvom i drugom stepenu odlu~ivali u wegovom predmetu. On tim sudijama pripisuje navodnu zloupotrebu slu`benog poloàja, kr{ewe zakona, nesavestan rad u slu`bi. Bitevi} je u prijavi naveo da su “sudije bile podanici i nestru~no radile, o ~emu najboqe svedo~i ~iwenica da niko od wih nije pro{ao reizbor“. Uz to, Bitevi} je Republi~kom tuìla{tvu podneo i predlog za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti, tvrde}i da „nije odgovoran za krivi~no delo protiv op{te sigurnosti za koje je osu|en“. Tuìlac Goran Ili}, predsednik Udruèwa tuìlaca i zamenika tuìlaca, ocewuje da „i ovaj slu~aj ukazuje na to da u ovakve situacije ne bismo zapadali da su Visoki savet sud-

stva i Dràvno ve}e tuìlaca dostavqali obrazloène odluke o neizboru svakog sudije i tuìoca ponaosob“ . – Time bi se spre~ile spekulacije prema kojima je neizbor nekog sudije posledica wegovog odlu~ivawa u konkretnom

kretnim razlozima za neizbor sudije i tu`ioca. Tu`ilac Ili} je ocenio da je nerealno o~ekivati da bi neko od okrivqenih lica mogao poku{ati da ospori optu`nicu po istom principu, eventualno podnose}i krivi~-

predmetu. Drugim re~ima, da su postojala individualizovana obrazloèwa, iz wih bi se moglo videti da li je odluka o neizboru posledica postupawa u nekom predmetu ili je re~ o generalnim ocenama o stru~nosti, osposobqenosti ili dostojnosti sudije ili tuìoca. Tek ukoliko bi u obrazloèwu za odluku o neizboru stajalo da je neizbor posledica odlu~ivawa u konkretnom predmetu, moglo bi se razmatrati da li ti propusti imaju karakter povrede koje mogu biti osnov za izjavqivawe vanrednog pravnog leka – objasnio je Ili}. – I ovaj slu~aj ukazuje na to da je bilo neophodno da se donesu posebna obrazloèwa s kon-

nu prijavu protiv nekog od sada neizabranih tuìlaca. – Akti javnih tuìlaca ili zamenika tuìlaca, po pravilu, ne bi mogli biti dovedeni u pitawe jer po na{em krivi~nosudskom sistemu akti Tuìla{tva podleù kontroli suda ili o{te}enog, koji u slu~aju odbacivawa krivi~ne prijave moè sam preduzeti gowewe – kaè tuìlac Goran Ili}. Wegovo mi{qewe deli i beogradski advokat Krsto Bobot, koji isti~e da sama ~iwenica da neki sudija nije reizabran ne stvara nikakvu mogu}nost za podno{ewe krivi~ne prijave. – Oni su u trenutku kada su postupali – bili sudije. Jedna je stvar, da tako kaèm, naka-

radni na~in na koji je Visoki svet sudstva sproveo reizbor ili op{ti izbor sudija. Kao advokat i pravnik, smatram da je to ura|eno na potpuno neprimeren na~in, bez javnosti u odlu~ivawu, bez javnosti postupka i bez jasne primene kriterijuma. Nije im dato da se izjasne o razlozima za{to nisu reizabrani, nije im pruèna na uvid dokumentacija koja postoji u VSS-u. Zna~i, ura|en je niz stvari suprotno zakonu i potpuno suprotno svim evropskim standardima. âk sam li~no ube|en u to da su tu presu|ivali i odre|eni li~ni animoziteti i politi~ke prilike. Me|utim, koliko god da je op{ti (re)izbor problemati~an s mnogo aspekata, u svakom slu~aju to ne stvara bilo kakvu realnu mogu}nost da se protiv neizabranih sudija podnosi krivi~na prijava samo zato {to nisu ponovo izabrani – kaè Bobot. – Izbor sudija je jedna stvar, a krivi~na prijava za neko krivi~no delo eventualno u~iweno od sudije je potpuno druga stvar. Ako je sudija tokom svog posla izvr{io neko krivi~no delo, to se utvr|uje u svakom pojedina~nom slu~aju. Generalno, Tuìla{tvo je u obavezi da razmotri navode svih krivi~nih prijava, da po potrebi pribavi potrebna obave{tewa preko organa unutra{wih poslova, a onda donese odluku o tome da li ima osnova za pokretawe krivi~nog postupka ili ne. To je normalna procedura u pogledu svake krivi~ne prijave, pa i ove – kaè Bobot. J. Jakovqevi}

PO^ELO SU\EWE ZA PODMETAWE EKSPLOZIVA POD VOZILO IVANA PAVLOVI]A IKERA U BEOGRADU

Okrivqeni sve negirali Na su|ewu, koje je ju~e po~elo pred Vi{im sudom u Beogradu, okrivqeni Neboj{a Kneèvi} i Bratislav \or|evi} su odbacili navode optu`nice koja ih tereti da su 13. jula pro{le godine podmetnuli eksploziv pod automobil „maserati“, ~iji je vlasnik Ivan Pavlovi} Iker, protiv koga se vodi postupak zbog sumwe da je trgovao narkoticima. U ju~e iznetoj odbrani optuèni Neboj{a Kneèvi} je tvrdio da je kriti~nog dana do podneva bio kod ku}e, a da je potom s kolegom oti{ao poslom na Novi Beograd, te da su u jednom stanu name{tali kuhiwu. – Posao smo zavr{ili oko 23 sata, a kad sam do{ao ku}i, gle-

dao sam vesti i ~uo {ta se desilo. Pavlovi}a ne poznajem i nikada do sada za wega nisam ~uo – rekao je Kneèvi}. Drugooptuèni Bratislav \or|evi} je tako|e tvrdio da nema nikakve veze s postavqawem eksploziva pod „maserati“. Naveo je da je kriti~nog dana bio na poslu i da za to ima dokaz jer postoje snimci s video-kamere. Naglasio je i da se ne razume u eksploziv, te da je pro{ao test na poligrafu. Automobil „maserati“ Ivana Pavlovi}a kriti~nog dana je vozila wegova supruga Vedrana, a dok je obavqala poslove u gradu, parkirala je vozilo u podzemnoj garaì „Pionirski grad“ u Beogradu. Kada je htela da ga izveze, primetila

Pod „maseratijem“ Ivana Pavlovi}a bilo 400 grama eksploziva

je pod wim eksploziv pa je alarmirala radnike gara`e. Kontrolom, koju su obavili

pripadnici MUP-a, ispod „maseratija“ je prona|eno 400 grama eksploziva. J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak19.februar2010.

ODLUKA APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Damiru Doki}u potvr|eno 15 meseci Damir Doki} (52) iz Vrdnika, otac teniserke Jelene Doki}, jo{ uvek je u pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici, mada je ve}e Apelacionog suda u Novom Sadu, posle rasprave po àlbama odbrane i tuìoca na sednici od 3. februara, 16. februara potvrdilo zatvorsku kaznu od 15 meseci. Op{tinski sud u Rumi osudio je Doki}a 24. septembra pro{le godine na zatvorsku kaznu od 15 meseci za krivi~na dela ugroàvawa bezbednosti i nedozvoqenog posedovawa oru`ja i eksplozivnih naprava. Doki} je uhap{en 6. maja pro{le godine u svojoj ku}i u Vrdniku zbog sumwe da je telefonom pretio ambasadorki Australije u Beogradu Kleri Birgin {to ne}e da mu pomogne da {tampa u

Australiji prestane da objavquje klevete protiv wega, a posebno tvrdwe da je zlostavqao svoju k}erku Jelenu. Posle hap{ewa u Doki}evoj ku}i su, osim {est registrovanih lova~ki pu{aka i pi{toqa marke „bereta“, prona|ene i dve bombe ka{ikare i 20 revolverskih metaka kalibra 38 specijal. Prvo su|ewe odr`ano je 11. juna pro{le godine u Op{tinskom sudu u Rumi, iza zatvorenih vrata, kada je Damir Doki} osu|en na 15 meseci zatvora. Ovu presudu oborilo je vanraspravno ve}e Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, da bi na ponovqenom su|ewu, pred krivi~nim ve}em sudije Dragane Kli~kovi},

Damir Doki}

PREDSTAVNICI POLICIJSKE UPRAVE NOVI SAD POSETILI OP[TINU TEMERIN

Formirati savet za bezbednost

Zamenik na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Stevan Krsti} sa saradnicima, posetio je ju~e Temerin i u Skup{tini op{tine razgovarao s predsednikom i zamenikom predsednika Andra{om Gustowom i Vladislavom Capikom.

Doki} ponovo dobio 15 meseci zatvora i produèwe pritvora do pravona`nosti presude. Nova àlba Okru`nom sudu u Sremskoj Mitrovici pre{la je od 1. januara ove godine u nadle`nost novoformiranog Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je potvrdio presudu i po kojoj bi posle devet meseci i 11 dana leàwa u Pritvorskoj jedinici Damir Doki} trebalo da bude upu}en na daqe izdràvawe kazne u KPZ u Sremskoj Mitrovici. Upu}ivawe na izdràvawe kazne obavi}e izvr{no odelewe Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Me|utim, portparol ovog suda, sudija Branislav Trnini} kaè: – Odluka Apelacionog suda iz Novog Sada jo{ nije zaprimqena

Stevan Krsti} je naglasio da }e policija, kao i do sada, preduzimati sve zakonske mere na suzbijawu svih vidova nasiqa i kriminaliteta uop{te, radi blagovremenog rasvetqavawa svih krivi~nih dela, a posebno onih koja bi mogla uticati na me|unacionalne odno-

u pisarnicu na{eg suda, a kada bude, sudija koji je presudio Damiru Doki}u brinu}e se o wenom izvr{ewu. Advokat Damira Doki}a Bosiqka \uki} iz Beograda ka`e

Posle zatvora – svadba Kako saznajemo od na{eg izvora bliskog Doki}u, vest da je Apelacioni sud u Novom Sadu potvdio zatvorsku kaznu od 15 meseci, on je saznao iz pisanih medija. Me|utim, Damir se nada da }e se uskoro na}i na slobodi, i kako ka`e na{ izvor, stati na „ludi kamen“.

da je obave{tena o potvr|ivawu presude od 15 meseci, ali da jo{ uvek nije i zvani~no dobila re{ewe, a zna da Doki} nije tokom ju~era{weg dana preba~en iz Pritvorske jedinice na daqe izdràvawe kazne u KPZ u Sremskoj Mitrovici. – Moj klijent }e 6. marta napuniti deset meseci od kada je u zatvoru, a to zna~i da se sti~u uslovi za podno{ewe zahteva za uslovni otpust. Gotovo dve tre}ine kazne Doki} je odleào u pritvoru, shvatio je svu teìnu svog verbalnog delikta, a svojim dosada{wim vladawem zasluìo je da dobije uslovni otpust i da se vrati ku}i u Vrdnik – kaè za „Dnevnik“ Bosiqka \uki}. S. Bojevi}

NEDOUMICE OKO NAVODNOG KIDNAPOVAWA PREDRAGA DEDOEVI]A IZ VRBASA

Otmica ili raskol me|u ortacima? Slu~aj navodne otmice Vrba{anina Predraga Dedoevi}a (47), koji tvrdi da su ga sugra|ani Tomislav B. (30) i Veselin R. (46) vi{e od dva meseca dr`ali zato~enog u ku}i Veselina R., privukao je veliku pa`wu gra|ana Vrbasa, a pred sudom }e definitivno biti te`ak zadatak da utvrdi {ta se ta~no de{avalo od juna do septembra pro{le godine.

dinara u raznim proizvodima. Kako je naveo, on je 66 dana bio u zato~eni{tvu u Omladinskoj ulici u Vrbasu, nakon ~ega je uspeo da pobegne, a slu~aj je prijavio tek nedavno zbog straha od otmi~ara. – Anga`ovao sam advokata u Novom Sadu i na sudu }u tek re}i {ta se sve ta~no de{avalo i kako je sve teklo. Do tada ne `elim ni{ta da komentari-

ka. Veselinov sinovac Milo{ kaè da je Dedoevi} neko vreme ìveo kod strica u ku}i, ali da ga niko nije primoravao na to, ve} je on tu potraìo za{titu od nekog. – On je tu stanovao jer se krio od nekog. Ne znam ~ime se bavio i u kakvom je odnosu bio sa stricem, ali sigurno ga niko nije drào zarobqenog u toj ku}i, niti su prozori na ku}i bi-

dve porodice, ali nisam nikad primetio bilo {ta {to bi ukazalo na to da je neko tamo bio zatvoren – ka`e kom{ija. Sli~an komentar su imale i druge kom{ije, od kojih su neki potvrdili da su vi|ali Dedoevi}a u ku}i kod Veselina R., ali da ne znaju u kakvom je odnosu bio s wim. Oni tako|e ka`u da se ne se}aju da je u tom periodu bilo ikakvih znakova

Supruga tra`ila razvod

Temerin

U~esnici sastanka su se saglasili da se u ovoj op{tini formira savet za bezbednost, kao telo Skup{tine koje }e koordinirati bezbednosnu politiku, poja~ati odgovornost svih organa i institucija nadle`nih za weno sprovo|ewe i omogu}iti neposredniju saradwu pripadnika policije s predstavnicima lokalne zajednice. Ova obostrana inicijativa mogla bi biti realizovana, po re~ima Andra{a Gustowe, ve} na prvoj slede}oj sednici Skup{tine op{tine, kada bi, uz neophodnu saglasnost odbornika, mogla biti doneta odluka o formirawu saveta za bezbednost.

se i skladan zajedni~ki ìvot gra|ana Temerina. U~esnici sastanka su se tako|e saglasili da o svim incidentima u kojima u~estvuju pripadnici razli~itih nacionalnih zajednica javnost treba da bude obave{tena, blagovremeno i objektivno, uz maksimalnu odgovornost svih u~esnika u procesu informisawa i uvaàvawe stavova nadle`nih dràvnih organa. Povodom posledwih de{avawa u Temerinu, za{titnik gra|ana je u svom saop{tewu konstatovao da je policija „savesno i vaqano“ obavila svoj posao. M. B.

Predrag Dedoevi} ima suprugu i troje dece, s kojima `ivi u vi{e nego skromnoj ku}ici, a na pitawe kako to da niko od wegove porodice vi{e od dva meseca nije prijavio wegov nestanak, on ka`e da se supruzi nekoliko puta javio u tom periodu, ali da joj nije govorio gde je. Ina~e, wegova supruga je u to vreme podnela i zahtev za razvod braka, u kojem je navela da ne zna gde joj je suprug. Naime, Predrag Dedoevi} je ispri~ao policiji da su ga Tomislav B. i Veselin R. primoravali na to da, kao direktor fantomske firme, potpisuje dokumentaciju i uzima robu od drugih preduze}a koja nije nikad pla}ana, kao i da je na taj na~in uzeto oko 3,5 miliona

DEVOJKA IZ PAN^EVA UHAP[ENA U NOVOM SADU

Dva hica u plafon pekare Aleksandra S. (1971) iz Pan~eva li{ena je slobode zbog osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti i nedozvoqenog no{ewa oru`ja. Ona se tereti da je preksino} u jednoj novosadskoj pekari, ~iji je vlasnik wen ro|ak, stavila na pult koverat s metkom, a zatim

ispalila iz pi{toqa dva hica u plafon. Radnici pekare su je savladali i zadr`ali do dolaska policije, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Aleksandra je, uz krivi~nu prijavu, sprovedena na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu. M. B.

U PAN^EVU, BEOGRADU I ALEKSINCU UHAP[ENA ^ETVORKA

Osumwi~eni za proizvodwu i prodaju oru`ja Zbog nedozvoqene proizvodwe, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija uhap{eni su Dragan A. (54) iz Beograda, Bratislav M. (59) iz Aleksinca, kao i Predrag D. (42) i Sa{a A. (38) iz Pan~eva, saop{tio je ju~e MUP Srbije. U saop{tewu se navodi da su osumwi~eni uhap{eni u zajedni~koj akciji Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, @andarmerije, Policijske uprave Pan~evo i policijske stanice Aleksinac. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumwi~enih u Beogradu, Pan~evu i Aleksin-

cu, policijski slu`benici prona{li su pet pi{toqa, tri revolvera, ~etiri pu{ke karabina, kao i jedan karabin krate`. Policajci su, kako je navedeno, prona{li i dve pu{ke, ~etiri revolvera rastavqena u delove i vi{e od 1.000 komada municije razli~itog kalibra. Uhap{enima je odre|eno zadr`avawe do 48 sati nakon ~ega }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu, navodi se u saop{tewu MUP-a Srbije. Policija }e nastaviti da radi na ovom slu~aju. (Tanjug)

Predrag Dedoevi}

{em jer tada }e sve biti jasno. Ve} sam predao dokaze o tome {ta se de{avalo i kako sam dospeo u tu situaciju» – rekao je za „Dnevnik“ Predrag Dedoevi}. S druge strane, u ku}i Veselina R. u Omladinskoj ulici, gde, osim Veselina, `ivi i wegov brat s porodicom, tvrde da tu nikada nije bilo zato~eni-

Ku}a u Omladinskoj ulici u kojoj je, navodno, bio tobo`e oteti

li zakivani, kao {to taj ~ovek tvrdi. Kretao se slobodno i sam je i oti{ao nakon nekog vremena – rekao nam je Milo{ R. Po re~ima jednog kom{ije, nije bilo nikakvih znakova da je u ku}i Veselina R. zato~enik. – Kod wih ~esto neko dolazi i odlazi jer su tu prakti~no

Saop{tewe policije Policija je li{ila slobode Tomislava B. (1980) i Veselina R. (1964), zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela otmice i zloupotrebe slu`benog poloàja, navodi se u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu. Oni se terete da su tokom 2009. godine oteli i dràli zatvorenog na vi{e adresa Predraga D. (1968) iz Vrbasa i primorali ga da, kao direktor preduze}a „Deèks trejd“, potpisuje blanko menice i ugovore s drugim firmama. Nabavqenu robu su prodavali, a novac zadràli i tako o{tetili vi{e preduze}a za oko 1.700.000 dinara. Prilikom li{avawa slobode, Tomislav

je poku{ao da pobegne policiji i oglu{io se o nare|ewe da stane, pa je jedan od pripadnika policije ispalio hitac iz pi{toqa u vazduh, nakon ~ega je osumwi~eni uhva}en. S obzirom na to, on se tereti i za krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira, dodaje se u policijskom saop{tewu. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu je, posle saslu{awa, odredio Tomislavu i Veselinu pritvor od trideset dana, a protiv Predraga D. bi}e podneta krivi~na prijava za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, u redovnom postupku.

TROJKA IZ VOJVODINE TERETI SE ZA PEQE[EWE VI[E PREDUZE]A

Sumwiva zarada od pet miliona

Kraqeva~ka policija saop{tila je ju~e da je podnela krivi~nu prijavu protiv Dejana M. iz Novog Sada, Dejana \. iz Kr~edina i Jagode [. iz Novog Sada zbog sumwe da su prevarili vi{e preduze}a za iznos ve}i od pet miliona dinara. Krivi~na prijava je podneta i protiv Nenada N. iz Sombora zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni polo`aj. Sumwa se da su oni, krajem pro{le godine, za

iznos od preko pet miliona dinara prevarili vi{e privatnih preduze}a sa {ireg podru~ja Srbije. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Kraqevu je pro{irio istragu za Dejana M. i Jagodu [. za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja. Dejanu \. i Nenadu N. je odredio pritvor u trajawu do mesec dana, dok je protiv Jagode [. u toku redovan postupak. (FoNet)

da je neko u toj ku}i zato~en i da ih je pri~a koju su pro~itali u novinama {okirala jer im deluje potpuno neverovatno. Po nekim gradskim pri~ama, mogu}e je da otmice nije ni bilo, ve} da je ova trojka radila zajedno sve dok, najverovatnije zbog podele plena ili nekog duga, nije do{lo do razlaza izme|u partnera, pa sada svako poku{ava da se izvu~e za na~iwene prevare. Postoji i verzija po kojoj je Dedoevi} Tomislavu B. i Veselinu R. ostao du`an u nekom drugom poslu, pa kako nije mogao da izmiri dug, postigli su dogovor da ga vrati tako {to }e osnovati fantomsku firmu i preko we uzimati robu koja je kasnije prodavana na crno. Ta~an scenario trebalo bi da utvrdi sud, koji je Tomislavu B. i Veselinu R. odredio pritvor od 30 dana zbog sumwe da su po~inili delo iznude i otmice. N. Perkovi}

U TEMERINU UHAP[EN ARPAD P.

Tereti se za te{ku kra|u

Temerinska policija li{ila je slobode me{tanina Arpada P. (1984), zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e, saop{tila je ju~e novosadska policija. Arpad je li{en slobode neposredno po{to je provalio u „folksvagen“, iz kojeg je oduzeo muzi~ki ure|aj. On je, uz krivi~nu prijavu, sproveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, koji mu je odredio pritvor.

Pre desetak dana, policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Arpada zbog osnovane sumwe da je proteklog meseca izvr{io sedam krivi~nih dela te{ke kra|e na podru~ju ove op{tine. Pretresom wegovog stana policija je prona{la zna~ajnu koli~inu alata: bu{ilice, brusilice, ru~ne cirkulare, kao i jednu video-kameru, za koje se osnovano sumwa da poti~u iz krivi~nog dela, dodaje se u saop{tewu. M. B.

DRU[TVO

petak19.februar2010.

Stiù doìvotno sveè kr{tenice Od 1. marta izvodi iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih vaì}e neograni~eno. – Razni organi vi{e ne}e mo}i, kao dosad, od gra|ana zahtevati da uz svoje zahteve prilaù izvode koji nisu stariji od {est meseci – najavio je ministar za dràvnu i lokalnu upravu Milan Markovi}, ali i istakao da Zakon o mati~nim kwigama propisuje krivi~nu odgovornost ako gra|ani koriste izvod koji ne sadrì posledwe podatke koji su upisani u mati~nu kwigu. Aktuelne administrativne takse ne}e poskupeti, {tampawe izvoda koji ne bajati ko{ta svega 29 dinara vi{e nego stari, {to ne bi trebalo da mu pove}a cenu, ali

to zavisi od lokalnih samouprava. Izvodi }e sadr`iti osam elemenata za{tite kako bi se spre~ile razli~ite zloupotrebe, a bezbednost tih dokumenata je bila jedan od uslova za viznu liberalizaciju. [tampa}e ih Zavod za izradu nov~anica, ne}e ih biti u slobodnoj prodaji. Markovi} navodi kao novinu da se na pole|ini izvoda, u op{tinama gde je u slu`benoj upotrebi jezik nacionalne mawine, mogu {tampati nazivi rubrika na tom jeziku i pismu. Nakon ove prve faza primene Zakona o mati~nim kwigama, sledi uspostavqawe elektronske baze podataka o svim gra|anima, {to }e im omogu}iti da dobiju izvod u bilo kojem mestu u Srbiji.

MIROVNI KARAVAN „POGONA ZA PROIZVODWU POZITIVNE ENERGIJE”

Glasno protiv fa{izma Mirovni karavan “Glasno”, u organizaciji “Pogona za proizvodwu pozitivne energije” iz Sremskih Karlovaca, po~iwe danas u 18 ~asova u pan~eva~kom klubu “Kupe”, izlo`bom stripa i fotografija s antifa{isti~kih skupova, tribinom i rok koncertom. – Mirovni aktivizam i antifa{izam su vrednosti u koje verujem, i drago mi je {to me je „Pogon“ prepoznao kao osobu koja }e im

{to je antifa{izam i daqe neophodan. Mirovna aktivistkiwa Nada Dabi} nagla{ava da su ovu kampawu, osim Ministarstva za qudska i mawinska prava i Skup{tine Vojvodine, podr`ali mladi profesori Univerziteta i antifa{isti~ke organizacije. – A Vojvodina i Srbija imaju mnogo toga ~ime se mogu pohvaliti u borbi protiv antifa{izma – naglasila je Nada Dabi}.

Politizovani anarhisti Na pitawe {ta misli o su|ewu anarhistima optu`enim u Beogradu za navodni me|unarodni terorizam, Maja Sedlarevi} je istakla da smatra da je ~itav proces ispolitizovan, ali da je dobro {to je sud pustio aktiviste da se brane sa slobode, pa se nada da }e ti mladi qudi dokazati svoju nevinost. pru`iti podr{ku – istakla je potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi}. – U Srbiji su fa{isti~ki ispadi ve} godinama u ekspanziji, prema wima je dosta visoka tolerancija, pa }emo ovom kampawom poku{ati, pre svega mladima, da objasnimo za-

Karavan “Glasno” nakon Pan~eva putuje u Kikindu, Be~ej, Vr{ac, Zrewanin, Suboticu, Ba~ku Palanku, Sremsku Mitrovicu i Sombor. Zavr{na manifestacija planirana je za kraj aprila u Novom Sadu. P. Klai}

MALTE[KI HUMANITARCI POMA@U ZREWANINSKE BESKU]NIKE

Gazde nadnicu pla}aju rakijom Malte{ka dobrotvorna organizacija donela je humanitarnu pomo} zrewaninskom svrati{tu za besku}nike koje, zahvaquju}i Udruèwu gra|ana “Vojvo|anska incijativa”, radi od 6. januara. U 20 paketa, pristiglih iz Nema~ke, uglavnom su prehrambeni proizvodi i sredstva za higijenu. Donaciju je uru~ila potpredsednica Malteàna Hajnalka Stoker-Ke~kemeti, a primio ju je predsednik “Vojvo|anske inicijative” Dragan Nedeqkov. Nedavno je svrati{tu Savez èna sredweg Banata poklonio bra{no, zimnicu, pecivo, slatki{e i ostale namirnice. – Razumemo qude koji su bez krova nad glavom i oni ne smeju da ostanu na margini dru{tva. Zato nam je drago {to je na{

ono, na`alost, nedovoqnih 3,44 odsto bruto dru{tvenog proizvo-

Izja{wavawe gra|ana o izabranom lekaru u domovima zdravqa napreduje, ali veliki broj Vojvo|ana jo{ nema svog doktora. Lekara op{te prakse, ginekologa, stomatologa i pedijatra gra|ani mogu izabrati u domu zdravqa, ali su se do sad opredelili uglavnom pacijenti kojima je bio potreban recept za lek ili su imali zdravstvene tegobe. Oni zdravi ne dolaze u dom zdravqa samo da bi popunili formulare. Institucija izabranog lekara omogu}ava pacijentu da se le~i kod istog lekara, {to je vid modela porodi~nog doktora koji postoji u mnogim zemqama Zapadne Evrope. Smatra se da }e on biti boqe povezan s pacijentom i mo}i da kvalitetnije prati wegovo zdravstveno stawe. Od sredine godine izabrani lekari treba da budu pla}eni na osnovu broja „opredeqenih“ pacijenata. Iako akcija izbora lekara traje ve} vi{e od godine, mnogi

da, od ~ega je ~ak 96 odsto usmereno na plate zaposlenih. Osim toga, ovo je oblast gde se efekti ne vide odmah i vaqa biti veoma strpqiv, ali i oprezan pri promenama. Tokom tri sajamska dana predstavi}e se vi{e od 60 izlaga~a iz na{e zemqe, Gr~ke, Ma|arske i Italije, me|u kojima su akademije, dr`avni i privatni univerziteti i fakulteti, sredwe i osnovne {kole... D. D.

\aci zatrpani, nastavnici nemotivisani rawe u planove i programe ovih {kola, wihovu opremu, poboq{avawe uslova rada u wima, usavr{avawe nastavnika... – Analizirali smo gimnazijsko obrazovawe u Francuskoj, ê{koj, Sloveniji, Makedoniji, [vajcarskoj, Finskoj, Hrvatskoj i Irskoj i ustanovili da im je zajedni~ko to da imaju decentralizovane i trì{no prihvatqive obrazovne sisteme u kojima je sredwe obrazovawe obavezno, s nacionalnim, ali fleksibilnim kurikulumom, s dràvnom maturom i s profesionalnim usmeravawem i savetovawem u toku {kolovawa – rekla je Zorica Blagojevi} iz Ministarstva prosvete. – Gimnazijsko obrazovawe u ovim zemaqama traje od tri godine u Francuskoj, Finskoj i Irskoj, do osam u ê{koj. Razli~it je i procenat izbornih predmeta, od {est odsto u Hrvatskoj, do ~ak tre}ine u Irskoj. U svim programima su i fakultativni predmeti, a ma-

Iz Nema~ke stigli paketi sa hranom

{ta do 31. marta. Ovo udru`ewe ~ini sve da prona|e pare da bi ono radilo i kasnije. Planira da, osim tople sobe i ishrane, za ove

qude obezbedi psihosocijalnu pomo}, da bi se {to pre vratili `ivotu koji su nekad `iveli. @. Balaban

Li~ni lekar ordinira i na `elezni~koj stanici

KRAJWE VREME ZA TEMEQAN REMONT GIMNAZIJSKOG OBRAZOVAWA

– Posledwih godina, uz pomo} zemaqa EU, reformisali smo sredwe stru~no obrazovawe i pribliìli ga zahtevima poslodavaca i trì{ta rada, a slede}e godine zaokruì}emo i reformu osnovnog obrazovawa, ali su nam, naàlost, gimnazije ostale netaknute promenama, s preglomaznim i nefleksibilnim programima iz devedesetih godina pro{log veka, preoptere}enim u~enicima i nemotivisanim nastavnicima – rekao je ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi}. – Kako su ove {kole najva`nija osnova svakog akademskog obrazovawa, sve svoje snage usmerili smo na wihovu reformu. Po ministrovim re~ima, kod nas tek svaki peti u~enik poha|a gimnaziju, a u nekim zemqama EU i vi{e od polovine te populacije. Da bismo i mi omasovili gimnazije, potrebno je u~initi ih u~enicima privla~nim, a to zahteva mnogo novca za investi-

grad dobio sme{taj za wih – poru~ila je predsednica Saveza èna Milica Jovanov. Azil je, ina~e, u jednoj privatnoj iznajmqenoj ku}i od 200 kvadrata i trenutno je u wemu devetoro qudi, starosti izme|u 34 i 84 godine, koji su do sada ìveli po vagonima, podrumima i ru{evinama. Po nekim procenama, u gradu na Begeju tridesetak qudi nema svoj dom. – Od kad postoji svrati{te, ìvot mi je postao lak{i. Moj problem je u tome {to ne mogu na}i posao. I kad radim u nadnicu, svi mi nude rakiju, a ja èlim novac. Treba mi jer ho}u da izvadim paso{ i odem u inostranstvo – veli besku}nik Atila @adawi iz Subotice. “Vojvo|anska inicijativa” je obezbedila novac za rad svrati-

VOJVO\ANI BIRAJU SVOG LEKARA TEK KAD IH MNOGO ZABOLI

Otvoren sajam „Putokazi” – U ovom veku nauke poloàj svake zemqe, pa i na{e, zavisi od toga koliko kvalitetno obrazovawe moè obezbediti svojim gra|anima, jer samo obrazovni sistem obuhvata celokupno stanovni{tvo – rekao je, otvaraju}i u Novom Sadu [esti me|unarodni sajam obrazovawa „Putokazi“, ministar prosvete dr @arko Obradovi}. Dodao je i da to zahteva ve}e izdvajawe dràve – u Srbiji je

DNEVNIK

turski ispit je svuda eksteran, tj. svi imaju dr`avnu maturu. Ivan Peri} iz Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa naglasio je da }e u osnov reforme gimnazija biti ugra|ena mi{qewa qudi iz prakse jer je koncept potekao iz Zajednice gimnazija Srbije. – Izvesno je da }e, s nedeqnim fondom od 32 ~asa, prvi razred biti za sve isti, u drugom }e se opredeqivati izme|u prirodnomatemati~kog i dru{tveno-jezi~kog smera, u tre}em se u susret interesovawima u~enika ide s ~etiri, a u ~etvrtom s osam ~asova izbornih predmeta – rekao je Peri}. – Na kraju, gimnazijalce }e ~ekati eksterna matura s obaveznim i izbornim predmetima i maturskim radom, koja }e im biti i ulaznica za fakultet. Da bi gimnazije postale interesantnije te`i}e se i jednosmenskom radu, {to bi otvorilo prostor za dodatne aktivnosti gimnazijalaca. D. Deve~erski

Uskoro plata po broju pacijenata koji im povere zdravqe

gra|ani ne znaju da svog doktora mogu izabrati bez obzira na to kojem domu zdravqa pripadaju po mestu stanovawa, kao i u svim drugim ustanovama primarne zdravstvene za{tite. Mogu se opredeliti i za lekara u Zavodu za zdravstvenu za{titu radnika „@eleznice Srbije“ u Novom Sadu, nekad uglavnom poznatom po

izdavawu lekarskih uverewa za zaposlewe, upis u sredwu {kolu ili voza~ki ispit. I danas se za samo nekoliko sati tu mogu uraditi laboratorijske analize i mno{tvo specijalisti~kih pregleda neophodnih za ta uverewa, ali se ustanova otvorila prema svim gra|anima koji `ele da brigu o svom zdravqu povere wiho-

ASOCIJACIJU OSNIVA 11 PRAVOSLAVNIH RADIO I TV STANICA

Zabrawen marketing izme|u crkvenih zvona Od 2006, kad je usvojen Zakon o radiodifuziji, u Srbiji je osnovano 11 pravoslavnih i pet katoli~kih radio i TV stanica, ali sve odavno kubure s besparicom. Naime, Zakon nije dopustio crkvama da imaju nacionalne ili regionalne elektronske medije, ve} samo lokalne. Zabrawena im je i komercijalizacija, odnosno izdr`avawe od marketinga. Pokazalo se da je ba{ ta odredba “kazna”, jer od ne~eg se mora `iveti.

bi nastupala pred dr`avnim organima i potencijalnim finansijerima. Posao izrade statuta Asocijacije poveren je zameniku glavnog urednika Radija „Iskon“ iz Eparhije vrawske Draganu Tadi}u. Dogovorena je i razmena emisija, da bi program svih stanica bio raznovrsniji i kvalitetniji. Episkop {umadijski Jovan istakao je veliku odgovornost crkvenih elektronskih medija, nagla{avaju}i da oni mora-

U etru od Subotice do Prijepoqa U Srbiji trenutno program emituje 11 pravoslavnih radio i televizijskih stanica: novosadski i trsteni~ki RTV „Beseda“, odnosno „Logos“, te radio-stanice „Slavoslavqe“ (Subotica), „Tavor“ (Ba~ka Palanka), „Slovo qubve“ (Beograd), „Glas“ (Ni{), „Isto~nik“ (Vaqevo), „Iskon“ (Vrawe), „Mile{eva“ (Prijepoqe) i „Zlatousti“ (Kragujevac). Isti zakon je i vremenski ograni~io umreàvawa crkvenih RTV stanica na samo tri sata dnevno, pa se pokazalo da je mogu}nost da se prikupe reklame suèna. Tema nedavne sesije urednika 11 pravoslavnih radio i TV stanica, odrànog u Vladi~anskom dvoru eparhije {umadijske u Kragujevcu, bilo je umreàvawe i programska saradwa, te pokretawe inicijativa kod arhijereja i Sinoda SPC o osivawu Asocijacije elektronskih ckrvenih medija koja

ju biti neka vrsta crkvenog zvona “da se onaj koji ga ~uje seti da treba da u|e u crkvu”. Da bi se ta misija ostvarila, mora se i prona}i novac u eparhijama i doneti odluka o umre`avawu, ~ime bi se re{io problem dopisni{tava koja sada ne postoje. Urednici su razgovarali i o qudskim i finanijskim resursima svojih medija, a da se oja~a wihovo delovawe, predlo`eno je i zajedni~ko ime za sve crkvene radio-stanice. Q. Male{evi}

vom stru~wacima. – Osim centralnog objekta na novosadskom Trgu carice Milice, gde se rade i specijalisti~ki pregledi, imamo i ambulantu na @elezni~koj stanici, a i tu se gra|ani mogu opredeliti za svog lekara i stomatologa – kaè pomo}nik direktora Zavoda za za{titu radnika èlezbice u Novom Sadu prim. dr Radmila I|u{ki. – Kod nas nema zakazivawa za laboratorijske pretrage i rendgen, a i rezultati se dobiju istog dana. Samo kod kardiologa zakazujemo jer pregledi traju ne{to duè, pa ne èlimo da pacijenti bespotrebno ~ekaju. Naravno, hitni slu~ajevi se primaju odmah. Zavod je nedavno kupio nove holtere, aparate za merewe krvnog pritiska i sr~anog ritma, u planu je i „deksa“ za merewe gustine ko{tane mase, a kako ima i endokrinologa, mo}i }e da osnuje centar za osteoporozu. J. Barbuzan

VESTI Oktobarska naknada nezaposlenima Isplata naknada nezaposlenim licima za oktobar po~e}e danas na {alterima svih po{ta u Srbiji, saop{tila je Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Lica raseqena s Kosova i Metohije dobija}e, pak, svoje septembarske prinadle`nosti.

Rak otkriven na vreme Od jula pro{le godine u okviru Nacionalnog programa „Srbija protiv raka“ pokretnim digitalnim mamografom je pregledano 15.000 `ena starih od 45 do 69 godina. Me|u prvih 6.000, kod 31 otkriven je zlo}udni tumor, a u 28 slu~ajeva dobro}udni. One s karcinomom su operisane, a ove druge bi}e pod redovnom zdravstvenom kontrolom. Realizacija ovog programa se nastavqa, a mamografi su trenutno u Somboru i Vrawu. J. B.

Izbeglicama ku}e, ogrev i oprema za |ake Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, preko Pokrajinskog fonda za pru`awe pomo} porodicama izbeglih, prognanih i raseqenih u Vojvodini, za ovu godinu obezbedio je 119 miliona dinara. Pare su namewene kupovini ku}a i gra|evinskog materijala, te kao jednokratna pomo} za ogrev, opremawe |aka i druge potrebe. S. N.

petak19.februar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

BE^EJSKI LOVO^UVAR LASLO KNEHT, JEDAN OD NAJVE]IH POBORNIKA USVAJAWA NOVOG ZAKONA

Stru~waci, napred, „hobisti”, stoj Jedan od najve}ih pobornika i pristalica novog Zakona o divqa~i i lovstvu, koji ~eka na red da bude usvojen u Republi~koj skup{tini, svakako je ~uveni be~ejski lovo~uvar i lovni poslenik Laslo Kneht,

prirodi, divqa~i i lovstvu, a iskustvo mu je, prema sopstvenom priznawu, iskristalisalo mi{qewe da se u lovstvu, kao i u privredi, mora znati ko {ta radi, ko je gazda i ko za{ta odgovara.

se neka lovi{ta privatizuju pita se Lacika. - Pro{ao sam mnogo toga u `ivotu i video sam da kada je ne{to sva~ije, u praksi svi se pona{aju kao da je to ni~ije, pa svako radi {ta ho}e. U takvom stawu stvari

Za srnda}em i u nabujalu Tisu

poznatiji kao Lacika. Ovaj {ezdesetsedmogodi{wak najve}i deo `ivota posvetio je

Foto: J. Pap

- Nije mi jasno kako neko mo`e da bude vlasnik privatne firme, a protiv toga je da

nema napretka. Nije mi ba{ najjasnije kako neko udru`ewe gra|ana ima zaposleno lice i

stvara profit, a toga ima u na{em lovstvu. Tako|e, susretao sam se sa tim da je jedan te isti upravnik lovi{ta na slu`bi u vi{e udruèwa, {to mu do|e isto kao kad bi jedan konobar sluìo u vi{e kafana slikovito obja{wava Lacika. Zbog svojih stavova, ovaj ~ovek je, iako je tri decenije radio kao lovo~uvar i bio poznat ( i sada je ) kao izuzetno po{ten, odgovoran i vredan radnik, stekao brojne oponente, ~ak i neprijateqe. Poprili~no je “nagrabusio” kada je jo{ u prvoj polovini osamdesetih godina pro{log veka, vreme jo{ uvek relativno stabilnog socijalizma, javno izneo mi{qewe da lov ne treba da bude socijalna kategorija svakom dostupna, ve} se treba okrenuti profitabilnijim opcijama. Ni{ta boqe nije prolazio kada je govorio da amateri, ili “hobisti” kako ih on naziva, treba da love a ne da upravqaju, te da ne vaqa da se velika vrednost nekog lovi{ta daje na gazdovawe nestru~wacima. - Susretao sam se sa raznim amaterizmom, pa i takvim da je predsednik jednog lova~kog dru{tva svojim gostima ponosno pokazivao “jato srna” - kaè Lacika. Iako pre nekoliko godina penzionisan, wegova revnost u poslu i poznavawe prirode rezultirala je tim da ga opet “reaktiviraju” kao lovo~uva-

Lacika u svom elementu

ra. Za wega je vezana i ~uvena anegdota u mla|ih dana lovo~uvarstva, kada je dvogledom opazio grupu za koju je znao da je krenula u krivolov. Pretio ih je i sakrio se iza “kupe” uvezanih snopova tuluzine. Posle izvesnog vremena, za~uo je razgovor lovokradica koje su se dvoumile da li da pucaju ili ne. “Ma pucaj!” - re~e jedan svom saborcu. “^ekaj bre, nikad ne zna{ iza koje kupe }e onaj ludi Lacika da isko~i” - odgovori mu drugar. Naravno, Lacika je u sekundi “isko~io” iza snopa tuluzine pred zabezeknutim krivolovcima.

Ni{ta mawe nije poznat ni po velikoj qubavi prema divqa~i i ìvom svetu. Pre nekoliko godina, nakon velikih poplava, po ci~i zimi je ulazio u nabujalu vodu i izvla~io svaku ìvotiwu koju je mogao da dihvati, ne razmi{qaju}i kako }e i kada tako mokar sti}i da se presvu~e i zgreje. Zato ga mnogi cene, ali on ne odustaje od svoji (za neke) tvrdokornih stavova. Iako je trezvewak i apsolutno nije kafanski ~ovek, sluì se kafanskim primerima, vaqda da bi ga ovde boqe razumeli: Ne moè svakome pevaqka da igra na stolu, tako ne moè svako da ide u lov - ~esto govori Lacika. D. Kneì}

SOMBORSKI LOVCI I PROBLEM PASA LUTALICA

SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA LSS

Neuskla|enost zakona {titi „doma}e” predatore

Lova~ka ~lanarina 1.000 dinara

Kao i ve}ina wihovih kolega i somborski lovci vode rat protiv pasa lutalica bez mnogo izgleda na uspeh. Nekada{wi i ne~iji ku}ni qubimci napu{teni od vlasnika; u me|uvremenu su postali pravi predatori, pa nanose veliku {tetu gotovo svim lovnim revirima u somborskom ataru.

- Velike {tete nam nanose pravi ~opori pasa lutalica potvr|uje Miodrag Deli}, upravnik lovi{ta somborskog Lova~kog udru`ewa “Zapadna Ba~ka” koje pored jednog gradskog, okupqa i 15 lova~kih dru{tava u selima somborskog atara. - Neretko se de{ava da podivqali ~opo-

ri ulete u volijere i podave masu fazana, ali ne prezaju ni od nasrtawa na visoku divqa~, pogotovo tokom reprodukcije - `ali se Deli} i isti~e da je problem ve}i u revirima seoskih lova{kih dru{tava, pre svega zbog ustaqene prakse da u naseqenim mestima u okolini Sombora,

pojava ~opora izbezumqenih pasa lutalica predstavqa malte ne redovnu pojavu. Kako ka`e Deli}, za{tita od ovakve napasti je gotovo nemogu}a. Neuskla|enost zakonskih odredbi otvara “{iroko poqe delovawa” napu{tenim qubimcima, ~ije su omiqene mete upravo seoska

doma}instva, farme i lovi{ta. Dok sa jedne strane Zakon o za{titi `ivotiwa zabrawuje bilo kakvo nehumano postupawe prema psima i ma~kama lutalicama, Zakon o lovstvu dozvoqava lovcima da, ukoliko ih prona|u na ne mawe od 200 metara od naseqenog mesta, farme, sala{a, odstrele napu{tenog, ve} odavno razularenog, “qubimca”. - U tom slu~aju dovoqna je prijava protiv lovca i policija kao prvu meru oduzima oru`je, na ~iji povra}aj se ~eka i vi{e od godinu dana, do okon~awa sudskog procesa. Zato ne treba da ~udi {to lovci izbegavaju da koriste zakonsku mogu}nost iz Zakona o lovstvu, jer {to bi qudi sebi pravili probleme - veli Deli}. Ina~e, u Somboru je pre skoro dve godine otvoreno prihvatili{te za pse i ma~ke lutalice u okviru Zoohigijenske slu`be lokalnog Javnog komunalnog preduze}a “^isto}a”, ali zbog nepostojawa pravog azila za napu{tene ku}ne qubimce, kavezi ovog prihvatili{ta i po godinu dana ne mewaju “stanare”, {to usporava wihovo primetnije odstrawivawe sa ulica grada i seoskih sokaka i atara, pa samim tim i somborskih lovi{ta. M. Miqenovi}

IZ LOVA^KOG KODEKSA

Pu{ka je i muwa i grom Sa pu{kom lovac mora biti predostro`an. Pu{ka je, govorili su stari lovci, i muwa i grom, pa se tako sa wom treba i pona{ati. Neophodno je da se strogo po{tuju pravila bezbednosti sa oru`jem i u lovu i van wega. Biti krajwe oprezan u rukovawu oru`jem to je pravilo koje uvek va`i. Prema stati-

stikama, od sto nesre}nih slu~ajeva sa oru`jem, samo ~etiri nastaju usled nepredvi|enih okolnosti, a svi ostali su posledica neopreznosti i nepo{tovawa pravila. Prilikom dolaska u lovi{te, kao i pri povratku ku}i, bilo da se putuje automobilom, autobusom ili vozom, pu{ka se dr`i rastavqena u futroli.

Na 13. sednici UO LSS, odr`anoj 16. februara u Beogradu, jednoglasno je usvojen restriktivni finansijski plan za 2010. godinu. Posle vi{e predloga i `u~ne rasprave o visini lova~ke ~lanarine, odlu~eno je da ona i u ovoj godini bude 1.000 dinara po lovcu, kao i da ostali planirani tro{kovi ostanu na nivou pro{logodi{wih. Upravni odbor LSS tako|e je izglasao predlog Skup{tine LSS o usvajawu godi{weg finansijskog izve{taja za 2009. godinu. Pored ostalog, UO je jednoglasno (sa 17 glasova „za” i nijednim „protiv”) usvojio i predlog Komisije za informisawe i Ure|iva~kog odbora LSS

da se ure|ivawe i {tampawe ~asopisa “Lovac” poveri kompaniji “Dnevnik Vojvodina pres” u Novom Sadu. Zbog planirane {tedwe i zamrzavawa lova~ke ~lanarine, sa direktorom ove kompanije Du{anom Vlaovi}em dogovoreno je da se u 2010. godini {tampa {est brojeva “Lovca”, odnosno da se doda jo{ neki broj ako za to bude novca. Obave{tavamo lovce da kompanija “Dnevnik Vojvodina pres” nema nikakve veze sa novosadskim preduze}em “Dnevnik – Novine i ~asopisi”, sa kojim je Lova~ki savez pro{le godine raskinuo ugovor o {tampawu i distribuciji “Lova~kih novina”. B. Dodo{

FEBRUAR DONEKLE POPRAVIO SLABU SEZONU

Jato na Dunavu

Divqe guske zaobi{le lovce

U proseku samo jedanput u 10 godina lovci Srbije su te sre}e da im u lovi{ta doleti ve}i broj divqih gusaka, ali na`alost, ova sezona nije jedna od wih. Prema informacijama sa terena, februar je jo{ uspeo donekle da izvadi stvar, s obzirom da ih do pre koju nedequ, od po~etka zime, nije bilo u izobiqu.

- Ko je lovio blizu vode i imao labradora uz sebe, lovio je divqe guske, a oni koji su ovu divqa~ eventualno vrebali u ataru, nisu se ovajdili. Najvi{e ih je bilo na Dunavu ka`e apatinski lovac Jovo Qaji}. Lov na guske, ina~e vrlo opreznu divqa~, prili~no je zahtevan. ^esto se de{ava da

Foto: J. Pap

ptica koja je pogo|ena u grudi nastavi da leti i po 200 metara, ponekad zavr{i i u vodi, samom tim postaje izgubqena. Ina~e, u na{e krajeve svra}aju velika i mala lisasta guska, glogovwa~a, tu je velika siva stanarica, a ponekad navrati crvenovrata divqa guska, {to ove godine nije bio slu~aj. D. Kn.

SPORT

petak19.februar2010.

c m y

PRED DANA[WI CRVENO-BELI DERBI, U NIS VOJVODINI OCEWUJU

Zvezda jedini du`nik

Kalini}u napukla vilica

PRED DEJVIS KUP ME^ SRBIJA–SAD

Ameri bez Rodika i Blejka

Publika je bitna

Danas }e ponovo crveno-bele ekipe ukrstiti kopqa, ali sada u Spensu, i svi u novosadskom sastavu sla`u se u oceni da je pravo vreme da se kona~no savlada Crvena zvezda. - Svaki me~ u mini ligi je derbi i tako }emo pritupiti dana{wem susretu, ali je ovaj specifi~an, posebno u psiholo{kom smislu, jer }emo se s Crvenom zvezdom sastati u polufinalu Kupa Srbije slede}eg vikenda. Zvezda nam je jedini i najve}i du`nik ove sezone jer smo tri puta izgubili

U ME^U S PARTIZANOM

Vaterpolista novosadske Vojvodine Uro{ Kalini} dobio je jak udarac u jednom duelu tokom utakmice sa Partizanom u Bawaluci. Epilog udarca posle grubqe igre Partizanovih igra~a je napuknu}e zuba u vilici, pa su igra~u Vojvodine ugra|ene ìce kako bi dràle zube. @ice }e Kalini} morati da nosi do 2. marta. Za to vreme }e mo}i ta trenira blaìm ritmom, ali ne i da igra utakmice. Zbog ove povrede on ne}e mo}i da u~estvuje na pripremema reprezentacije ovog vikenda na Bawici sa selekcijom Kanade. Ina~e, pod zankom pitawa je i wegov nastup u posledwem kolu Evrolige, koji Novosa|ani igraju u Zagrebu protiv Mladosti 3. marta. G. M.

Odbojka{i NIS Vojvodine nalaze se u seriji odli~nih igara i rezultata i prema svemu prikazanom u dosada{wem delu mini lige od 1. do 4. mesta, evidentno je da su Novosa|ani prona{li neophodnu hemiju u ekipi. Kao proizvod dobrih igara u prethodna tri kola pali su Radni~ki iz Kragujevca, Partizan, a uzet je bod Zvezdi u Beogradu i za sada su crveno-beli iz prestonice jedini tim u ligi kojeg NIS Vojvodina nije savladala ove sezone.

Dobrim igrama dostojno za sada mladi Milija Mrdak mewa povre|enog Petra ûrovi}a na poziciji korektora i iz me~a u me~ sve vi{e koristi ukazano poverewe stru~nog {taba. On o~ekuje kvalitetan me~ s Beogra|anima. - Za dlaku nam je izmakla pobeda u Beogradu u prvom me~u mini lige, ali mislim da maksimalno koncentrisanom igrom moèmo da savladamo Zvezdu. Me~ }e sigurno biti kvalitetan, ali je veoma va`no da igramo veoma dobro. Na{oj mladoj ekipi mnogo zna~i podr{ka publike i pozivamo ih da do|u u {to ve}em broju da nas podrè - kratko je prokomentarisao Mrdak.

DNEVNIK

Radost odbojka{a Vojvodine

od wih, a na pro{lom me~u bili smo veoma blizu, ali nismo imali sre}e u taj-brejku. Najva`nije je da se u na{em timu vidi hemija u igri i da je atmosfera na mnogo vi{em nivou nego ranije. Svi igra~i imaju kvalitet i to nije sporno, ali je nama homogenost u igri najva`nija i taj zajedni~-

Foto: F. Baki}

ki duh treba da nas krasi do kraja. Ponovo }emo biti li{eni pomo}i ûrovi}a i Veselinovi}a, ali mladi Mrdak pruà sve boqe partije na poziciji korektora - rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}. Mladi tehni~ar Nikola Jovovi} slaè se sa svojim tre-

FINALNI TURNIR KUPA SRBIJE ZA DAME

Zvezda doma}in Finalni turnir 44. kupa Srbije za odbojka{ice odigra}e se u hali „[umice“ u Beogradu, 6. i 7. marta, a organizator je Crvena zvezda. Voqom `reba odlu~eno je da se u polufinalu sastanu Crvena zveda - Spartak i Po{tar - Dinamo Azotara. Subota, 6. mart - polufinale: Po{tar – Dinamo Azotara Pan~evo (18), Spartak – Crvena zvezda (20.30) (RTS 2). Nedeqa, 7. mart - finale (16) (RTS 2).

SPORTSKI SAVEZ BEO^IN–RAKOVAC PRVAK ZIMSKE LIGE FSNS U KONKURENCIJI PIONIRA: Pioniri Sportskog saveza Beo~in - Rakovac (igra~i 1995/96. godi{te) prvaci su zimske fudbalske lige koju je organizovao Fudbalski savez grada Novog Sada. Ekipa koju je prevodio Du{an Leti}, uz pomo} Branka Jeli}a, plasirala se ispred Ba~ke iz \ur|eva i [kole fudbala „Sini{a Mihajlovi}“, ali i Slavije, Ajaksa, Novog Sada, Crvene zvezde, TSK-a... Ekipa sastavqena od klinaca iz Rakovca i Beo~ina najefikasnija je bila u ligi s 29 postignutih golova, a najboqi strelac ekipe je Stefan Katani}. Iako su, prema re~ima Leti}a, sve ekipe igrale veoma dobro i da je vi|en kvalitetan fudbal za gotovo tri meseca trajawa lige. - Qubav prema sportu je preovladavala tokom ~itave lige, a posebno smo je iskazali 13. februara, kada smo po neverovatnoj vejavici putovali dva sata i stigli na utakmicu. Pripremali smo se u Rakovcu i u novoj hali u Beo~inu, a posebnu zahvalnost dugujemo Fudbalskom klubu Cement s kojim imamo odli~nu saradwu - istakao je Du{an Leti}. Ekipa Sportskog saveza Beo~in - Rakovac igrala je u sastavu: Nikola Sakan, Nikola Luki}, Petar jeli}, Nemawa Rankovi}, Nemawa Kalaba, Jakov Bagi}, Mirko Pavlovi}, Nemawa Mileti}, @ivojin Jeremi}, Trivun ^ude, Goran \uki} i Stefan Katani}. M. Risti}

nerom, ali nagla{ava da su me~evi sa Zvedzom u polufinalu Kupa i u mini ligi potpuno razli~iti. - Ovaj me~ nam je lepa uvertira za duel u polufinalu Kupa, ali za sada ne razmi{qamo o tome, jer je finalni turnir Kupa tek slede}e nedeqe. Potpuno je druga~iji pristup utakmici, iako je derbi, ali svi smo spremni za sve {to nas o~ekuje. Polako mo`emo da ka`emo da je na{ doma}i teren postaje neosvojiva tvr|ava i nadam se da }emo prikazati lepu igri u dana{wem susretu i nastaviti dobar niz igara i rezultata u kojem smo od po~etka mini lige - istakao je Jovovi}. Utakmica se igra u maloj sali Spensa od 18 ~asova, a ulaznice staju 100 dinara. M. Risti}

Selektor tima SAD, dok je Kveri do sada igrao samo Patrik Mekinro, suojednom za nacionalni tim. ~en sa povredama Endija Xon Ajzner (24 godine), moRodika i Xejmsa Blejka, mak visok 206 centimetara, svomorao je da se osloni na Xona Ajzju igru najvi{e zasniva za servinera i Sema Kverija u singlu, dok su i to ga je do sada doguralo do }e velikog aduta u dublu imati u 25. mesta ATP liste. Ukoliko bra}i Bobu i Majku Brajanu, koji TSSu Areni bude postavio posledwih nekoliko godina domi{qaku, wegovi ubita~ni po~etniraju igrom parova, uporedo sa ni udarci bi}e znatno usporeni. Nenadom Zimowi}em i Danijelom Ajzner je u karijeri osvojio jeNestorom. Me~ izme|u Srbije i dan ATP trofej, a na Rolan GaSAD u Beogradskoj areni bi}e odrosu ({qaka) nikada nije proigran od 5. do 7. marta i tada }e biti poznato koji }e tim u ~etvrtfinale, a koji u plej-of za opstanak u Svetskoj grupi. Prethodne dve sezone, Dejvis kup tim Srbije nije uspevao da pro|e prvo kolo, jer je za protivnike prvo dobijao Rusiju u Moskvi (2008), a potom [paniju u Benidormu (2009). Kona~no, Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi} dobili su priliku da prvo kolo igraju pred Bra}a Brajan, Bob i Majkl svojim navija~ima, a ukoliko ne bude naknadnih poziva i {ao prvo kolo, ba{ kao ni na preokreta, ove godine }e imati i Vimbldonu (trava). Znatno bone{to slabijeg protivnika na qe, teniser iz Severne Karolistartu. ne snalazi se na betonu, a tome Ipak, Mekinro ima pravo nasvedo~e i plasmani u ~etvrto knadno da pozove nekog od dvojikolo Australian i US Opena. ce povre|enih igra~a i tada bi Sem Kveri (22 godine, tako|e je Amerikanci, najtrofejnija naizrazito visok za tenisera (199 cija u Dejvis kupu, bili znatno, centimetara), ima dobar servis i znatno te`i protivnik. Ukolinajboqi tenis igra na tvrdim podko, ipak, ostane pri ovoj seleklogama. Za razliku od Ajznera, usciji, Mekinro }e Ajzneru prirepeo je jednom da stigne do drugog diti pakleni debi u reprezentakola Vimbldona, ali nikada to ciji, verovatno pred 20.000 qudi, nije u~inio na Rolan Garosu.

PUA^INI KLINCI BLISTALI U MA\ARSKOJ: Na Me|unarodnom turniru u ma|arskom gradu Beke{~abaekipa [kola fudbala „Petar Pua~a” (2001) osvojili prvo mesto. Novosa|ani su, u konkurenciji 17 ekipa iz Ma|arske, Rumunije i Srbije, opravdali reputaciju i bez poraza prigrlili pobedni~ki pehar. [etwa kroz grupu po~ela je torpedovawem Maro{va{arheqa (8:0), a nastavqena je protiv Beke{~abe (3:1), Elektrike B iz Temi{vara (2:1) i Tisa Volana (1:0). U polufinalu savladan je jaki Solnok (3:2), dok je u finalnom dvoboju pala rumunska Elektrika A (2:1). Na najvi{e postoqe, popeli su se: Branislav Hlipec, Nikola Samaryi}, Luka [}epanovi}, Vuka{in Marti}, Dejan Zuki}, Nikola Kaplarski, Ogwen Grabe` i Filip Zeqkovi}. Zbog bolesti nisu igrali: Neboj{a Man~i}, Strahiwa Stojni}, Danilo Vlaisavqevi} i \or|e Grgurevi}.Trener Filip [o} je u sastavu imao i najboqeg strelca turnira, Nikola Kaplarski je postigao 10 golova. Odli~an u~inak igra~a ro|enih 2001. godine nije slu~ajan, ova generacija je jedna od najtalentovanijih u {koli Petra Pua~e. Ova generacija je u Gradskoj ligi Novog Sada vodi na tabeli s maksimalnih 15 pobeda uz gol - razliku- 101:4, a dominirala je i u Mini maksi ligi.. M. Meni}anin

SPORT

DNEVNIK PARTIZAN SE VRATIO U BEOGRAD

Davidov se name}e Fudbaleri Partizana zavr{ili su glavni deo priprema i u Beogradu }e raditi na kona~nim finesama. Posle 17 dana u Antaliji crno – beli su sedmicu proveli u Portoroù gde su protiv Kopra doìveli poraz od 1:2 i u Italiji protiv Udinezea istim rezultatom. Utakmice su bile dijametralno suprotne jer su u prvoj Beogra|ani razo~arali dok su u drugoj, po svim izve{tajima, delovali odli~no. Junak Frijulija bio je novajlija Aleksandar Davidov. Trener Stevanovi}, ~ini se, ima dilemu mawe pred start polusezone, protiv Borca, u â~ku. - Aca je pokazao {to se od wega i o~ekivalo. Iako su postojale sumwe u wegov kvalitet pokazao je

Davidov je, ~ini se, vi|en kao starter protiv Borca ? - Ne bih jo{ o tome pri~ao. Imamo jo{ par dana da ocenimo situaciju i donesemo odluku. U svakom slu~aju i on i Brana Ili} opravdali su poverewe i na slatkim smo mukama – govori Stevanovi}. Davidov je zadovoqan s ionim {to je prikazao na pripremama. - Iskustvo me je nau~ilo kako se treba posvetiti obavezama. Dobio sam {ansu u velikom klubu i sve }u u~initi da je iskoristim. Partizan tra`i samo rad i dobre rezultate, a stubovi toga smo mi ,,stariji’’ igra~i. Trudim se da budem pravi primer mla|ima – isti~e Davidov. Po wemu Partizan je na pravom putu.

Aleksandar Davidov

zaista mnogo. Znali smo da ume, jer smo ga dugo posmatrali i na kraju odlu~ili da ga angaùjemo – rekao je Plavi o jednom od najboqih fudbalera na zimskim pripremama. Davidov se pokazao u oba smera. Igra u napadu nije bila sporna, ali, omaleni vezista se istakao i u defanzivi. - Wegova konstitucija je takva da moè da iozvr{i sve zadatke. Iz iskustva znam koliko za igra~a moè biti naporno kada ga neko napada ko osica. Gubi se koncentracija i de{avaju gre{ke. Tako smo i stigli do penala protiv Udinezea jer je Koradi bio nesmotren. Sa Acom smo dobili na agresivnosti.

- Stru~ni {tab ima viziju, modernog i agresivnog fudbala. Mi igra~i je sve vi{e usvajamo i o~ekujem beri}etno prole}e. Sa , Krstaji}em, Sa{om Ili}em, Moreirom, Dijarom i Kleom iluzorno bi bilo ne nadati se odbrani duple krune. Zaista smo jaki i, mislim, favoriti za oba trofeja. A o svojim ciqevima govori. - U slu`bi sam ekipe. [ta god bude tra`eno od mene poku{a}u i da uradim. Ako budem sedeo i na klupi, nema veze, ~eka}u svoju {ansu. Konkurencija je strahovita, posebno u vezi, i niko nema zagarantovano mesto. Va`no je da trener zna {ta ho}e, a sve ostalo }emo lako – zakqu~io je Davidov. I. Lazarevi}

NINKOV O^EKUJE DA ]E ZVEZDA OSVOJITI TITULU

Boqi smo nego jesenas

Naravno, to {to je bar do leta ostao me|u crveno-belima, brzonogom desnom beku Pavlu Ninkovu ne garantuje da }e iz klub oti}i kao {ampion ili pobednik Kupa, ali

Pavle Ninkov

wegov tim prvi put od januara 2008. godine u situaciji je da prole}ni deo prvenstva po~ne sa ulogom lidera. To 2008. i 2009. godine nije bio slu~aj. - Tri boda su malo, jer ima 15 utakmica do kraja prvenstva. Ne smemo da se opustimo nijednog trenutka, jedan kiks mo`e da dovede da u|emo u egal trku (sa Partizanom) i da u|emo u problem - po~eo je Ninkov pri~u. Da li je realno o~ekivati trofeje ove sezone? Jeste, jer imamo dobru ekipu, a to smo pokazali i jesenas. Bez obzira na poraz od Partizana o~uvali smo lidersku poziciju i sa najve}im {ansama, ujedno i nadama, nastavi}emo borbu za titulu, Kup tako|e - optimista je Ninkov, koji veruje da wegova ekipa ja~a sada, nego jesenas. - Ja~i smo, to tvrdim s razlogom. Da li zbog toga {to je i on ostao? Izme|u ostalog i zbog toga. - nije `eleo da bude la`no skroman.Ninkov je od prvog me~a sezone, sa Rudarom u kvalifikacijama

za Ligu UEFA, drào formu koja ga je lansirala u fokus pa`we nekolicine evropskih klubova. Prakti~no, u oktobru su po~ela svakodnevna medijska naga|awa oko toga da li }e, gde i za koliko novca oti}i... Bio sam optere}en neizvesno{}u, a kada se prelazni rok zavr{io, verujte da sam odahnuo. Od tog trenutka sam se maksimalno posvetio pripremama Crvene zvezde. priznaje Ninkov, koji dodaje da ga ~iwenica da je ostao u Srbiji ne}e demotivisati na prole}e. - Nije mi ào {to sam ostao. Uostalom, imam jo{ dve godine ugovora, a prvi smo na tabeli i boro}emo se za trofeje. Ova sezona moè da bude lepa za sve nas. Koliko rezultati u pet pripremnih me~eva nagove{tavaju uspehe ili neuspehe u nastavku prvenstva? Rezultati, naravno, nisu bili u prvom planu tokom priprema, ali smo na svakom me~u i{li na pobedu. Uspeli smo da pobedimo samo dva puta, zbog ~ega nismo nezadovoqni”, prokomentarisao je Ninkov, koji je u februaru 2008. godine debitovao u dresu reprezentacije Srbije. Zvezda je u Antaliji za protivnike imala Matersburg (0:1), Hiro{imu (1:1, strelac Vujadin Savi}), Liteks (2:0, strelci Dejan Leki} i Nikola Lazeti}), Slaviju (1:0, strelac Aleksandar Jevti}) i Leh (1:3, strelac Aleksandar Jevti}). Samo su Vujadin Savi}, Kadu, Bojan \or|evi}, Slavko Perovi}, Sr|an Reqi} i Aleksandar Jevti} igrali na svih pet me~eva, ali je najvi{e minuta na terenu tokom priprema proveo Savio, koji je na ~etiri utakmice odigrao 270 minuta. Nikola Miki} igrao je 256 minuta, Savi} 249, Nikola Igwatijevi} 245, a Sa{a Stamenkovi} 244...

petak19.februar2010.

VOJVODINA DANAS ZAVR[AVA TRONEDEQNE PRIPREME U TURSKOJ

Antalija s dve nepoznate Fudbaleri Vojvodine danas zavr{avaju tronedeqne pripreme u Turskoj. Novosa|ani su u Antaliji uradili glavnu fazu bazi~nih zimskih priprema pred nastavak prole}ne polusezone koja startuje slede}e subote. U Tursku je otputovalo 26 igra~a, a vra}a ih se 25, po{to je Darko Lovri} oti{ao na pozajmicu u jermenski Banants. Tamo }e igrati do leta, kada }e biti poznato ho}e li Jermeni odlu~iti da otkupe ugovor od crveno-belih koji Lovri}a za Vo{u veè do zime. Preostalih 25 igra~a imali su dovoqno vremena da pokaù {ta i koliko mogu, kao i da wihov trener Branko Babi} sa saradnicima proceni mogu}nosti svakog kandidata za prvi tim. Vo{a na prole}e ne}e morati da brine o golmanima. @eqko Brki} i Aleksandar Kesi} su tandem zbog kojeg i ekipa i navija~i mogu da budu bezbri`ni. Identi~na je situacija i na desnom boku. Miroslav Vuli}evi} je u Turskoj ponovio sve ono {to ga je krasilo tokom jeseni, pa je i taj segment tima re{en. Marselu Ple~u }e pripasti centralno mesto glavnokomanduju}eg u odbrani, a ~ini se da je Babi} najbliì odluci da mu pridruì Daniela Mojsova. Ta~no je da je Makedonac u Turskoj direktno skrivio dva gola, ali je i pokazao relativno brzo prilago|avawe trenerovim zahtevima. No, u Dejanu Karanu i novajliji Du{ku \uri{i}u, stru~ni {tab tako|e moè da traì adekvatne alternative za osetqivo i zna~ajno mesto. Ukoliko Vojvodina bude igrala s jednim zadwim veznim onda nema dileme kome }e pripasti ta uloga. Slobodan Medojevi} je neprikosnoven, suvo Vo|{ino zlato. U varijanti s dvojicom igra~a, Babi} opet ne mora da brine. Zapravo, na slatke muke stavqaju ga Naemeka

Du{an Nestorovi}, Vuk Mito{evi} i Danijel Faber

A|uru, Janko Tumbasevi} i Vuk Mito{evi}. Kome god da poveri ulogu, izbor }e biti dobar. Kako se formacija bli`i suparni~kom golmanu, Babi} ima sve vi{e varijanti za kombinovawe. U opredelewu s trojicom igra~a iza najisturenijeg napada~a, raspored bi mogao da izgleda ovako: Novakovi}, Stjepnaovi} ili Smiqani} - desno, a Tadi} ili Katai levo. Centralno mesto bi}e nameweno Adamsu, \urovskom ili Bilbiji, dok svoju ulogu sigurno tra`i i Gruzijac Mereba{vili koji drugove ~eka u Novom Sadu. Dragan Mr|a trebalo bi da bude taj kojem je jedno mesto u {picu osigurano, jer s wim tim dobija neophodnu dubinu. U varijantama kada se igra s dvojicom napada~a, onda bi Bilbija ili Adams bili ti koji bi se na{li uz bok kapitenu Mr|i. Zapravo, Sadik Adams iz Gane ostao je zagonetka po pitawu koja mu uloga u timu najvi{e odgovara: da li je to polu{pic ili klasi~ni

napada~, jer je u obe uloge nagovestio odre|ene kvalitete ali i nedostatke. Brzina, snaga i odli~na sko~nost preporu~uju ga za najisturenije mesto, dok dobra saradwa i pravovremeni pas nagove{tavaju da bi mogao da bude od koristi i u sredini. Ono {to jo{ nije pokazao je ve}a odlu~nost i samopouzdawe pred protivni~kim golom, preuzimawe odgovornosti u zavr{nici kakvo je, recimo, u vi{e navrata demonstrirao Bawalu~anin Nemawa Bilbija. Ako je dilema u vezi s Adamsom re{iva na na~in poverewa te uloge drugom igra~u, onda u~inak Duna{a Nestorovi}a na levom boku ne mo`e nikoga u Vojvodini da ostavi ravnodu{nim. Najlak{e bi bilo pomiriti se s konstatacijom da je u pitawu “ te`e prilago|avawe na novu sredinu ”. Ako je u pitawu samo period adaptacije onda ni po jada, ali {ta ako se ispostavi da wegovi dometi nisu mnogo ve}i od prikazanih igara i ne mogu da dosegnu zahteve kluba

HAJDUCI SE VRATILI U KULU

Odbrana ve} poloìla test Nakon tronedeqnog boravka na Crnogorskom primorju fudbaleri Hajduka su se j vratili iz Ulciwa. Na Jadranu su Kuqani traìli i tim i igru. - Moèmo biti zadovoqni onim {to smo radili i uradili - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. - Jedino vreme nije i{lo na ruku. Prve sedmice smo imali izvanredno vreme i tu smo najboqe a i najvi{e i uradili. Onda je nai{la serija kontronih utakmica io ki{a. Pruìli smo priliku svim igra~ima da se nametnu tako da moèmo biti zadovoqni onim {to smo uradili. Momci su savesno i disciplinovano izvr{avali svoje zadatke, bez pogovora, disciplina je bila na visokom nivou i za te tri nedeqe nismo imali ni jedan problem. Hajduci su u Ulciwu odigrali {est kontrolnih utakmica. Jednu su pobedili: OFK Bar sa 1:0, jednu izgubili od Berana 2:1, a ostale remizirali: sa barskim Mornarom 1:1, a sa Sevojnom, mostarskim Veleòm i Sarajevom 0:0. Postigli su tri gola (Komazec dva i Mara{ jedan). - Kako smo odigravali utakmice tako smo igrali sve boqe i na dobrom smo putu da napravimo dobar tim Hajduka koji }e igrati malo brè i agresivnije nego do sada. Kontrolne utakmice su pokazale da se polako stabilizujemo kao ekipa u defanzivnim zadacima, te za igru u fazi odbrane ekipa ve} sada moè da dobije prelaznu ocenu. Imamo malo problema u organizaciji igre i u samoj zavr{nici, {to }emo nadam se u nastavku uspeti da popravimo jer imamo dobre i kvalitetne igra~e. Me|utim, imali smo peh da nam se kapiten Nikola Bogi}, jedan od kqu~nih igra~a na sredini terena povredio, pa nije igrao nekoliko posledwih kontrolnih utakmica, ali to ne umawuje u~inak ostalih igra~a sredweg reda koji su dosta korektno igrali, ali moraju vi{e da se pojavquju u zavr{nici, da

Nikola Bogi}

u~estvuju u situacijama kada treba da se postigne gol, a ne da o~ekuju da nam gol daju @ivanovi}, Marjanovi}, Komazec. Tek onda }emo biti prava ekipa. Stvarali smo prilike, neke ma{ili neke realizovali, ali globalno gledano moramo da popravimo organizaciju igre na sredini terena i u fazi napada - istakao je Soldo. U prelaznom roku klupsko rukovodstvo je dovelo pet igra~a na koje ozbiqno ra~una u prole}nom delu prvenstva. Uz golmana Jov{i}a tu su iskusni Mr|anin, te mladi Brkovi}, Stani} i Marjanovi}. [ta su oni pokazali ? - Pokazali su da }e biti dobra i prava poja~awa za Hajduk. Nisu oni slu~ajno dovedeni, ve} su dobro selektirani i upravo su to pokazali na kontolnim utakmicama, ali i u samom radu sa ekipom. Dobili smo dobre momke koji `ele da se nametnu, da igraju. Tu je Stani}, kao najmla|i, a za nas veoma interesantan i bitan igra~ imao malo problema jer je zbog bolesti presko~io prve dve nedeqe priprema i on ima malo problema da se navikne na sve ove napore i treba mu malo vremena da sve to prebrodi - ka`e Soldo. Jedan od zadataka je uz pravqewe igre bila i kristalizacija ti-

ma. Je li “hajdu~ki” sastav izdefinisan? - Nije. Ima jo{ kontrolnih utakmica, a kao {to rekoh kapiten Bogi} nam je bio povre|en, Jovanovi}, jedan od najbitnijih igra~a nije odigrao ni jednu kontrolnu utakmicu, tako da jo{ uvek traìmo najboqu jedanaestoricu i nadam se da }emo to uspeti da uradimo do premijernog susreta sa Vojvodinom. Nismo optere}eni toliko da se zna prva jedanaestica ve} nam je najva`nije da oni koji iza|u na teren dobro funkcioni{u kao tim. Dakle, imena uop{te nisu bitna - podvla~i {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. Do susreta sa Vojvodinom poznat je reìm rada Hajduka.Ju~e su fudbaleri su dobili slobodno, da bi danas nastavili rad na terenu. U subotu }e odigrati kontrolnu utakmicu sa Sremom u Sremskoj Mitrovici, kako bi od nedeqe u{li u takmi~arski period u kojem }e vi{e pa`we biti posve}eno osveèwu ekipe, radu na zavr{nici napada, prekidima igre kako za tako i protiv Hajduka, kako bi finalizirali sve ono {to je potrebno da bi izgledali kao dobar i kompaktan tim. \. Bojani}

kakav je Vojvodina? Da budemo precizni: u fazi napada Nestorovi} je ispunio ono {to se od wega o~ekuje, ali se problem javqa kada suparnik oduzme loptu. U tim situacijama osamnaestogodi{wi Daniel Faber pokazao se kao takti~ki obu~eniji i spremniji igra~, no, te{ko je poverovati da }e mu stru~ni {tab dati prednost nad pet godina starijim Nestorovi}em. I koliko god u Vojvodini te{ko prihvataju pri~u o “slu~aju Kizito”, sada je i te kako jasno da se problem u formaciji pojavio upravo na mestu koje je pripadalo reprezentativcu Ugande. S wim u postavi, Vojvodina bi zaista mogla da nakrivi kapu. Ovako, stru~nom {tabu i navija~ima ostaje nada da }e Nestorovi} {to pre prevazi}i krizu i potvrditi epitet poja~awa ili, pak, svesni rizik pru`awa podr{ke mladom Faberu koji bi na du`i rok sigurno doneo vi{estruku dobit. S. Savi}

Vidi} èli da ostane na Old Trafordu Nemawa Vidi} je, bez dileme, jedan od fudbalera ~ije se ime ovih dana najvi{e ukucava na internet pretraìva~u. A ni mediji ga ne {tede. âs ide iz Man~ester junajteda, seli se u Real Madrid, pa Man~ester siti sprema ponudu... [ta o tome kaè srpski reprezentativac? - Ponovi}u stoti put. Imam ugovor sa Man~esterom do leta 2012. godine i èlim da ostanem tamo do posledweg dana. To je jedina istina. Sve ostalo su pri~e bez pokri}a - rekao je Vidi}. Pitan da li to zna~i da ne pregovara sa drugim klubovima, Vidi} je bio jasan: - Ne, ne i ne, ne pregovaram. U Man~esteru sam napravio karijeru i to po{tujem. Niti je bilo ko sa mnom kontaktirao, niti sam ja o tome re~ progovorio. U medijima se dosta {pekuli{e i oko toga da li je zaista povre|en, kakva je vrsta wegove povrede... - Pauzirao sam oko pet nedeqa, a po~eo sam da treniram sa prvom ekipom pre pet dana. Verujem da }u u subotu protiv Evertona u Liverpulu biti u kombinaciji, ali ne znam da li }u biti me|u 11 ili }u krenuti sa klupe. Odluku }e doneti Aleks Ferguson u zavisnosti od toga da li smatra da sam spreman rekao je Vidi} i objasnio o kakvoj je povredi re~. - Imao sam prvo problem sa mi{i}em lista a pre desetak dana po~eo sam da treniram. Onda sam osetio bol u loì, tako da sam prakti~no morao da saniram dve povrede. Vidi}u nije jasno kako lekar reprezentacije Miodrag Mladenovi} nije dobio dijagnozu wegove povrede od lekara Man~estera, ali je napomenuo da je mogao direktno wega da pozove. Ne moè da veruje {ta sve mediji pi{u, pa tako ni tvrdwu da je na nekakvoj crnoj listi Aleksa Fergusona. - Zaista da ~ovek ne poveruje. Ko god me bar malo poznaje, zna da je moj odnos sa svakim trenerom ~isto profesionalan. Takav je i sa Fergusonom. Nema zabune, samo veliko po{tovawe. Uverevam vas, obostrano. Nikada nisam imao konflikt sa ser Aleksom.

SPORT

petak19.februar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA–SERIJA A

Subota \enova - Udineze Inter - Sampdorija Nedeqa Atalanta - Kjevo Bolowa - Juventus Fiorentina - Livorno Kaqari - Parma Palermo - Lacio Roma - Katanija Sijena - Napoli Bari - Milan 1. Inter 24 16 2. Roma 24 14 3. Milan 23 13 4. Napoli 24 10 5. Sampdor. 24 11 6. Juventus 24 11 7. Palermo 24 10 8. Kaqari 23 10 9 . \enova 24 10 10. Bari 24 8 11. Fjorentina 23 9 12. Parma 24 8 13. Kjevo 24 8 14. Bolowa 24 7 15. Lacio 24 5 16. Udineze 23 6 17. Katanija 24 5 18. Livorno 24 6 19. Atalanta 24 5 20. Sijena 24 4

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

6 2 49:20 5 5 42:27 6 4 39:24 9 5 32:27 6 7 32:31 5 8 38:32 7 7 32:30 5 8 37:30 5 9 38:39 8 8 31:28 4 10 28:27 6 10 26:34 5 11 23:25 7 10 25:31 10 9 19:24 6 11 28:32 9 10 23:30 5 13 15:32 6 13 21:34 416:2546:21

54 47 45 39 39 38 37 35 35 32 31 30 29 28 25 24 24 23 21 16

ITALIJA–SERIJA B

Danas Bre{a - Askoli Subota Triestina - ]ezena Citadela - Re|ina Torino - Salernitana Galipoqi - Vi}enca Pja}enca - Albinolefe Frosinone - Empoli Modena - Groseto Ankona - Padova Mantova - Sasuolo Ponedeqak Krotone - Le}e 1. Le}e 2. Sasuolo 3. ]ezena 4. Groseto 5. Ankona 6. Bre{a 7. Empoli 8.Modena 9. Torino 10. Frosinone 11. Askoli 12. Galipoqi 13. Vi}enca 14. Albinol. 15. Krotone 16. Citadela 17. Triestina 18. Re|ina 19. Padova 20. Pja}enca 21. Mantova 22. Salernit.

25 13 25 12 25 10 25 10 25 12 25 11 25 10 25 10 25 9 25 10 25 8 25 8 25 7 25 8 25 8 6 9 25 8 25 8 25 6 25 7 25 5 25 3

7 9 10 10 4 6 7 6 8 5 9 9 11 8 9 9 6 5 9 6 11 6

5 4 5 5 9 8 8 9 8 10 8 8 7 9 8 11 12 10 12 9 16

(20.45) (14) (14) (14) (14) (16.15) (16.15) (16.15) (16.15) (16.15) (20.45) 39:25 39:24 32:16 39:34 34:29 33:29 32:27 21:22 30:22 32:40 36:35 25:32 25:23 32:34 27:31 29:31 26:35 31:38 24:27 20:29 27:31 22:41

46 45 40 40 40 39 37 36 35 35 33 33 32 32 31 30 30 29 27 27 26 15

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Hofenhajm - Borusija (M) Subota Borusija (D) - Hanover Hamburg - Ajntraht Keln - [tutgart Majnc - Bohum Nirnberg - Bajern (M) Nedeqa Frajburg - Herta Verder - Bajer (L) Volfsburg - [alke 1. Bajer (L) 22 13 2. Bajern (M) 22 14 3. [alke 22 13 4. Hamburger 22 10 5. Borusija (D)2210 6. Verder 22 9 7. Ajntraht 22 9 8. Majnc 22 8 9. Hofenhajm 22 8 10. [tutgart 22 7 11. Borusija (M)22 8 12. Volfsburg 22 6 13. Keln 22 6 14. Vohum 22 6 15. Frajburg 22 5 16. Hanover 22 4 17. Nirnberg 22 4 18. Herta 22 2

9 6 6 9 6 7 7 7 4 7 4 7 7 7 4 5 4 6

0 2 3 3 6 6 6 7 10 8 10 9 9 9 13 13 14 14

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (17.30) (17.30) 48:18 48:19 33:15 43:25 31:29 44:26 30:30 26:30 30:27 27:29 31:36 38:44 20:26 25:38 21:41 24:41 18:39 18:42

48 48 45 39 36 34 34 31 28 28 28 25 25 25 19 17 16 12

\avoli love karamele

[PANIJA–PRIMERA

Subota Deportivo - Kserez Barselona - Santander Majorka - Seviqa Nedeqa Atletik - Tenerife Malaga - Espawol Osasuna - Vaqadolid Saragosa - Hihon Almerija - Atletiko (M) Real (M) - Viqareal Ponedeqak Valensija - Hetafe 1. Barselona 22 17 4 1 2. Real (M) 22 17 2 3 3. Valensija 22 12 7 3 4. Seviqa 22 12 3 7 5. Majorka 22 11 4 7 6. Deportivo 22 10 5 7 7. Atletik 22 10 3 9 8. Hetafe 22 10 2 10 9. Viqareal 22 8 5 9 10. Osasuna 22 8 5 9 11. Atletik (M)22 7 6 9 12. Espawol 22 7 5 10 13. Hihon 22 6 7 9 14. Santander 22 6 7 9 15. Malaga 22 5 9 8 16. Almerija 22 5 8 9 17. Saragosa 22 5 6 11 18. Tenerife 22 5 5 12 19. Vaqadolid 22 3 10 9 20. Kserez 22 2 5 15

(4.00) Everton - (3.10) Man~ester junajted (1.80) Fudbaleri Evertona posle poraza od Liverpula 1:0 i pobede nad ^elzijem 2:1 ovog vikenda do~ekuju Man~ester junajted. „Plavi“ pod vo|stvom trenera Mojesa igraju sve boqe. Tradicija je na strani gostiju koji su slavili na osam od posledwih deset duela uz jednu pobedu „karamela“. Nevil, Saha i Arteta imaju priliku da se revan{iraju Man~esteru za poraz iz prvog dela (3:0). Na drugoj strani izabranici Aleksa Fergusona posle trijumfa protiv Milana 3:2 u Ligi {ampiona okre}u se trci za ^elzijem i odbrani titule. Na{ predlog: 2, 3+

(2.40) Man~ester siti (3.00) Liverpul (2.70) Derbi Premijer lige o igra se u Man~esteru gde }e izabranici trenera Man}inija ugostiti ~etu sa Enfilda. Siti je jedina ekipa uz êlzi koja nije poraèna na doma}em terenu, dok „crveni“ u gostima opruàju promenqive igre. U prethodnom kolu Adebajor i drugovi slavili su u duelu sa Boltonom 2:0, dok je Liverpul poraèn u derbiju od Arsenala 1:0, ~ime je prekinuo seriju od osam me~eva bez kiksa. Jesenas je na Enfildu utakmica zavr{ena bez pobednika (2:2). Tradicija je na strani gostiju koji su uspe{niji u me|usobnim duelima. Benitezovi puleni slavili su na ~etiri duela, uz ~etiri remija i samo jedan trijumf „gra|ana“. Na{ predlog: 3+

(2.40) Majorka - (3.10) Seviqa (2.80) U 23. kolu {panskog prvenstva fudbaleri Majorke ima}e te`ak ispit da odbrane do sada neosvojivu tvr|avu stadion ONO protiv raspucane Seviqe. Doma}i tim slavio je na svih 10 dosada{wih duela kao doma}in

1. Bordo 24 16 2. Montpeqe 24 15 3. Lil 24 13 4. Lion 24 12 5. Marseq 23 12 6. Okser 24 12 7. Monako 24 12 8. Ren 24 10 9. Lorijen 24 10 10. Valensijen 24 10 11. Tuluz 24 9 12. Nansi 24 9 13. So{o 23 9 14. PS@ 24 8 15. Lens 24 8 16. Sent Etijen24 6 17. Nica 24 6 18. Le Man 24 4 19. Bulow 24 3 20. Grenobl 24 2

3 3 5 7 6 6 3 7 6 5 7 5 5 6 6 5 5 5 7 4

(19) (19) (19) (19) (19) (21)

Momenat iz pro{logodi{weg me~a izme|u Evertona i Man~ester junajteda

pa je tako uz Real jedini bez poraza na doma}em terenu. U pro{lom kolu Majorka je slavila na gostovawu protiv Tenerifa 1:0, a istim rezultatom Seviqa je pobedili Osasunu. Trener Majorke, Arango uzda se u Kejtu, Adutiza, Alvareza i Borhu, dok su glavne utdanice Andalu`ana tandaem Luis Fabijano - Kanute. Ne treba zaboraviti ni sjajnog Zokoru, Renata i Negreda. Tradicija je na strani gostiju. Na{ predlog: 3+

(3.40) So{o - (3.00) Lion (2.00) Fudbaleri Liona posle slavqa u prvoj utakmici ~etvrfinala Lige {ampiona protiv Reala 1:0, ovog vikenda gostuju u So{ou. U jesewem delu {ampionata slavio je So{o(2:0). Olimpik jue u seriji od ~etiri vezane pobede. U pro{lom kolu So{o je remizirao sa Le Manom (0:0), a Lopez i drugovi savladali su Lens 1:0. Zanimqivo je da gosti iz Liona nisu slavili na posledwa ~etiri gostovawa, dok su izabranici trenera Giqota sedam kola bez poraza. Doma}in je

Yo Kol na leto u Man~ester junajtedu

posledwi put slavio na stadionu Bonal daleke 2002. godine. Na{ predlog: 2

(1.50) Hamburger (3.50) Ajntraht (5.50) Dolaskom Ruda van Nilsteroja u redove Hamburgera, ~eta trenera Labadije dobila je pravo poja~awe. U pro{lom kolu to je na svojoj koì osetio [tutgart . Posledwa tri kola doma}i tim nije osetio gor~inu poraza, a na Nordbank arenu ovog vikenda stiè Ajntraht. „Orlovi“ su pobedom u duelu sa Frajburgom 2:1, i u dobrom raspoloèwu stiù na sever Nema~ke. Trener Hamburga Bruno Labadija uzda se u proverene snage, pre svega Ze Roberta i kapitena Jarolima, a tu si u opasni Gerero, Boateng i Tri~kovski. Tradicija je na stranio doma}ina, koji je slavio na pet od posledwih {est duela uz jedan remi. Na{ predlog: 1

(2.20) Verder - (3.20) Bajer (L) (2.90) Derbi 23. kola Bundes lige igra se u Bremenu gde }e „zele-

ni“ do~ekati lidera {ampionata Bajer. Verder je slavio protiv Hanovera sa ubedqivih 5:1 i tako vezao tri pobede. Na drugoj strani u~enici trenera Hajnkesa posle pobede nad Volfsburgom (2:1) vode „mrtvu“ trku sa Bajernom. Tradicija je na strani ~ete sa Vezera koja je slavila na sedam od posledih devet duela, uz dve pobede „farmaceuta“. Prvi ovosezonski duel zavr{en je podelom bodova(0:0). Na{ predlog: h

(1.90) Palermo - (3.10) Lacio (3.60) Fudbaleri Palerma ovog vikenda do~ekuju Lacio. Izabranici trenera Rosija jedna su od tri ekipe koja u dosada{wem delu prvenstva nisu pora`eni na doma}em terenu. Lacio je promenio trenera i Splita stigao je Reja, {to je urodila plodom, lacijali su slavili u Parmi (2:0). U jesewem delu {ampionata u Rimu je bilo 1:1. Na{ predlog: 1 I. G.

Stankovi} po~eo da trenira

Fudbaler ^elzija Xo Kol oti}i }e na leto u redove Man~ester junajteda prenosi „Dejli ekspres“. Kolu isti~e ugovor na kraju ove sezone, pa }e sa „Stamford brixa“, gde je zara|ivao 120.000 funti nedeqno, pre}i na „Old traford“. Menaxer Junajteda Aleks Ferguson oduvek je po{tovao Kola kao igra~a i odavno `eli tog fudbalera. Man~ester }e morati da se suo~i sa konkurentim klubovima iz Premijer lige koji su tako|e zainteresovani za Kola. Liverpul, Man~ester siti i Totenhem, tako|e su spremni za pregovore o transferu fudbalera.

Nekada{wi igra~ Vest Hema postao je ~lan ^elsija 2003. godine i odigrao 171 utakmicu uz 26 golova. U nacionalnom timu Engleske je od 2001. a nastupio je na 53 me~a i zabele`io 10 pogodaka.

Paragvajski fudbaler Salvador Kabawas iza{ao je iz {ok-sobe, mesec dana po{to je rawen iz pi{toqa u glavu. Lekari bolnice u Meksiko Siti-

ju rekli su da je oporavak boqi od o~ekivanog i da }e Kabawas u narednom periodu biti sme{ten u posebnom bolni~kom apartmanu.

HOLANDIJA

BELGIJA

GR^KA

PORTUGAL

(17) (17) (21) 5 6 6 5 5 6 9 7 8 9 8 10 9 10 10 13 13 15 14 18

41:19 33:25 46:24 39:28 40:26 22:20 31:29 33:22 37:27 37:36 26:19 28:32 21:26 33:27 22:29 17:31 24:40 20:38 16:42 17:43

51 48 44 43 42 42 39 37 36 35 34 32 32 30 30 23 23 17 16 10

Danas Roda - Herakles Subota Breda - Utreht RKC - Herenven Venlo - AZ Alkmar NEC - Groningen Nedeqa Fejenord - Den Hag Ajaks - Vitese PSV - Sparta Tvente - Viqem 1. PSV 2. Tvente 3. Ajaks 4. Fejenord 5. Herakles 6. AZ Alkmar 7. Utreht 8. Breda 9. Groningen 10. Venlo 11. NEC 12. Vitese 13. Roda 14. Herenven 15. Sparta 16. Den Hag 17. Viqem 18. RKC

23 19 23 18 23 16 23 12 23 11 23 11 23 8 23 9 23 8 23 6 22 6 23 6 23 6 23 7 23 6 23 5 22 5 23 4

4 4 4 7 3 2 9 6 6 9 7 5 5 2 5 6 2 0

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 0 1 3 4 9 10 6 8 9 8 9 12 12 14 12 12 15 19

52:14 44:19 65:17 33:19 31:32 37:25 24:22 33:35 30:33 31:32 27:37 25:38 27:43 25:41 23:39 23:40 25:44 18:43

61 58 52 43 36 35 33 33 30 27 25 23 23 23 23 21 17 12

(17) (17) (17) (17) (19) (21) 53:13 53:15 39:21 33:24 35:24 24:24 28:29 30:28 33:31 21:22 33:35 16:29 22:26 24:31 26:26 24:33 26:44 18:40 25:39 12:41

(21) 55 53 43 39 37 35 33 32 29 29 27 26 25 25 24 23 21 20 19 11

[PANIJA–SEGUNDA

Fudbaler milanskog Intera i kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} po~eo je sa treninzima. Stankovi} je pauzirao od 9. januara kada je povredio koleno tokom prvenstvenog susreta protiv Sijene (4:3). Prema najavama klupskih

lekara, Stankovi} bi mogao da se na|e u timu @ozea Muriwa u nedeqnom me~u protiv Sampdorije. Dejan Stankovi} je u ovogodi{woj sezoni odigrao 23 utakmice za Inter i postigao pet golova.

Kabawas iza{ao iz {ok–sobe

FRANCUSKA

Subota Bulow - Le Man Grenobl - Valensijen Nica - Lorijen Lens - Monako Sent Etijen - Monpeqe PS@ - Tuluz Nedeqa Marseq - Nansi So{o - Lion Ren - Lil

(18) (20) (22)

Danas Genk - Lokeren Subota Gent - Sent Truden Kortrijk - Serkl Bri` Vasterlo - [arlroa Varegem - Ruselar Nedeqa Klub Bri` - Standard Anderlhet - Mehelen 1. Anderleht 23 17 2. Klub Bri` 24 14 3. Gent 24 12 4. Standard 25 10 5. Varegem 23 10 6. Kortrijk 24 10 7. Standard 24 10 8. @erminal 24 9 9. Mehelen 24 10 10. Genk 22 7 11. Serkl Bri`22 7 12. Vesterlo 24 6 13. [arlroa 22 4 14. Lokeren 22 4 15. Ruselar 23 4

3 5 6 8 7 7 5 6 2 8 5 7 7 3 3

(20.30) (20) (20) (20) (20) (16) (18) 3 5 6 7 6 7 9 9 12 7 10 11 11 15 16

50:19 44:30 44:27 36:29 35:27 31:26 30:31 27:35 31:41 27:23 34:34 22:32 23:35 18:36 26:53

54 47 42 38 37 37 35 33 32 29 26 25 19 15 14

Subota Iraklis - Levadiakos Kavala - Ksanti Ergoletis - Olimpijakos Nedeqa Atromitos - Asteras Larisa - Pantakikos Jawina - Panionios AEK - Aris PAOK - Panatinaikos 1. Panatinaik.22 16 2. Olimpijak. 22 15 3. PAOK 22 14 4. AEK 22 10 5. Aris 22 9 6. Atromitos 22 8 7. Kavala 22 8 8. Tripolis 22 8 9. Ergotelis 22 7 10. Panionios 22 6 11. Ksanti 22 7 12. Iraklis 22 6 12. Larisa 22 6 14. Jawina 22 5 15. Levadiak. 22 5 16. Pantrakik. 22 2

4 4 5 6 8 6 6 5 7 7 4 6 6 6 5 3

2 3 3 6 5 8 8 9 8 9 11 10 10 11 12 17

(15.45) (15.45) (15.45) (13.30) (13.30) (13.30) (15.45) (18) 41:14 37:13 27:9 34:29 26:21 27:25 20:18 24:24 27:28 24:25 17:23 25:31 20:32 19:31 20:36 16:45

52 49 47 36 35 30 30 29 28 25 25 24 24 21 20 9

Danas Maritimo - Nacional Subota Gimarae{ - Leiksoe{ Olhanense - Sporting (L) Nedeqa Rio Ave - Fereira V. Setubal - Naval Porto - Braga Ponedeqak Belenen{e{ - Akademika 1 Benfika 20 15 2. Braga 19 15 3. Porto 19 12 4. Sporti. (L) 19 7 5. Leirija 20 7 6. Nacional 19 7 7. Maritimo 19 7 8. Gimara{ 19 6 9. Rio Ave 19 5 10. Fereira 19 5 11. Akademika 19 5 12. Naval 19 5 13. Olhanense 19 3 14. Setubal 19 3 15. Leiksoe{ 19 3 16. Belenen{e{19 1

(21.15) (20.15) (22.15) (17) (17) (21.15) (21.15)

4 1 52:11 49 3 1 29:8 48 4 3 38:14 40 7 5 20:16 28 6 7 26:23 27 4 8 25:35 25 4 8 27:28 25 6 7 18:22 24 9 5 18:17 24 8 6 18:19 23 5 9 24:29 20 4 10 10:23 19 9 7 15:25 18 7 9 15:35 16 6 10 17:31 15 8 10 9:25 11

Danas El~e - Levante Subota Viqareal 2 - Rekreativo Betis - Albasete Kasteqon - Kartagena Nedeqa Kadiz - Herkules \irona - Sosijedad Gimnastik - Hueska Mursija - Numansija Selta - Kordoba Real Union - R. Vaqekano Las Palmas - Salamanka 1. Herkules 24 13 8 3 2. Sosijedad 24 13 8 3 3. Kartagena 24 12 7 5 4. Levante 24 10 9 5 5. Numansija 24 11 6 7 6. Viqareal 224 10 6 8 7. Betis 24 9 8 7 8. Gimnastik 24 10 5 9 9. El~e 24 9 7 8 10. Kordoba 24 7 11 6 11. R. Vaqek. 24 7 10 7 12. Salamanka 24 7 9 8 13. Hueska 24 6 11 7 14. Rekreativo24 7 8 9 15. Las Palm. 24 6 10 8 16. Albasete 24 6 9 9 17. Selta 24 5 11 8 18. \irona 24 6 8 10 19. Kadiz 24 5 9 10 20. Mursija 24 4 11 9 21. Real Union 24 5 6 13 22. Kastelon 24 4 7 13

(21) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17) (18) 38:19 47 36:21 47 35:22 43 30:23 39 33:28 39 35:33 36 32:25 35 25:26 35 35:35 34 20:25 32 36:32 31 27:30 30 19:20 29 20:22 29 25:27 28 33:39 27 20:25 26 32:38 26 24:37 24 28:32 23 19:29 21 22:36 19

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Everton - Man~ester j. (13.45) Arsenal - Sanderlend (16) Vest Hem - Hal (16) Vulverhempton - ^elzi (16) Portsmut - Stouk (18.30) Nedeqa Aston Vila - Barnli (15) Fulam - Birmingem (16) Man. siti - Liverpul (16) Vigan - Totenhem (17.15) Ponedeqak Blekburn - Bolton (21) 1. ^elzi 26 18 4 4 61:22 58 2. Man~est. J. 26 18 3 5 62:21 57 3. Arsenal 26 16 4 6 61:30 52 4. Man.siti. 25 12 9 4 48:33 45 5. Liverpul 26 13 5 8 43:27 44 6. Totenhem 26 12 7 7 45:26 43 7. Aston Vila 25 11 9 5 32:19 42 8. Birmingem 25 10 7 8 24:26 37 9. Everton 25 9 8 8 35:36 35 10. Fulam 26 9 7 10 30:28 34 11. Stouk 25 7 10 8 24:28 31 12. Blekburn 26 8 7 11 26:43 31 13. Sanderl. 25 6 8 11 32:42 26 14. Vigan 25 6 7 12 26:49 25 15. Vest Hem 25 5 9 11 32:40 24 16. Vulverh. 25 6 6 13 21:42 24 17. Hal 26 5 9 12 25:51 24 18. Bolton 25 5 8 12 29:46 23 19. Barnli 25 6 5 14 25:50 23 20. Portsmut 25 4 4 17 20:42 16

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Blekpul - Reding Kardif - Barnsli Kristal Palas - Koventri Derbi - Svansi Wukastl - Preston Notingem F. - Midlzbro Piterboro - [efild J. Plimut - Lei~ester Kvins Park - Donkaster Skantorp - Vatford [efild V. - Ipsvi~ Nedeqa Bristol - VBA 1. Wukastl 31 18 9 4 2. VBA 31 17 9 5 3. Noting. F. 32 16 10 6 4. Svansi 31 12 14 5 5. Kardif 30 14 7 9 6. Le~ester 30 12 11 7 7. [efild J. 31 12 9 11 8. Blekpul 32 11 11 10 9. Midlzbro 32 12 8 12 10. Donkaster 30 10 10 10 11. Koventri 32 10 10 12 12. Derbi 31 11 6 14 13. Barnsli 31 11 6 14 14. Preston 31 10 9 12 15. Vatford 29 10 8 11 16. Bristol 31 8 14 9 17. Skantorp 31 10 6 15 18. Reding 30 9 8 13 19. K. Park 30 8 10 12 20. [efild V. 31 9 7 15 21. Kristal P.ii3011 10 9 22. Ipsvi~ 30 6 15 9 23. Plimut 30 8 4 18 24. Piterboro 32 5 9 18

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 53:22 62:32 47:24 28:22 56:36 37:30 44:43 48:40 43:36 37:36 36:45 38:44 40:48 37:45 41:43 35:43 37:56 35:47 41:48 36:49 34:34 35:44 28:42 36:55

(15) 63 60 58 50 49 47 45 44 44 40 40 39 39 39 38 38 36 35 34 34 33 33 28 24

SPORT

DNEVNIK

petak19.februar2010.

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Zlato za Lindzi Von u spustu Amerikanka Lindzi Von osvojila je titulu olimpijske {ampionke u spustu na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru. Ona je u spustu do{la do svoje prve titule olimpijske {ampionke, ispred sunarodnice Xulije Mankuzo i Austrijanke Elizabet Gergl. Amerikanka je do zlata do{la u vremenu od 1:44.19 minuta i s predno{}u od 56 stotinki u odnosu na sunarodnicu Xuliju Mankuzo. Na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa u najbr`oj skija{koj discipli-

drea Fi{baher, a potom su sledile Fabijen Zuter iz [vajcarske, doma}a skija{ica Brit Janik, koja je bila najboqe plasirana Kana|anka, Francuskiwa Mari Mar{an-Arvije i Ri{ova, dok su prvih deset kompletirale Lucija Re}ia iz Italije i Nemica \ina [tehert. Pored ubedqivog trijumfa Vonove trku je obele`io i veliki broj padova. Najte`i pad imala je [vajcarkiwa Dominik @isin, koja je pala na stazi, a potom se neko vreme klizala u da bi je

bolnicu, gde joj je utvr|eno da nema prelom rebara, kako se u prvi mah ~inilo. Po povratku na stazu herojski se dr`ala i Sloveniji donela prvu medaqu u Vankuveru.

Krijukov posle foto-fini{a Rus Nikita Krijukov osvojio je zlatnu medaqu u skija{kom tr~awu u sprintu, klasi~nim stilom. Krijukov je do titule olimpijskog {ampiona na 1.600 metara do{ao posle foto fini-

{ampiona u brzom klizawu na 1.000 metara u Vankuveru i tako ponovio rezultat iz Torina 2006. godine. Pre ~etiri godine Dejvis je postao prvi Afroamerikanac koji je osvojio individualnu zlatnu medaqu na jednim Zimskim Olimpijskim igrama. Ovoga puta je èleo da bude upam}en samo po klizawu i u tome je uspeo, a ujedno je postao prvi Amerikanac koji je osvojio zlatnu medaqu u brzom klizawu na Igrama u Vankuveru. Dejvis je do svog drugog olimpijskog zlata do{ao u vremenu od 1:08.94 minuta, ispred {ampiona na upola kra}oj deonici Tae Buma Moa iz Ju`ne Koreje, koji je imao za 18 stotinki slabije vreme. Wima dvojici se na pobedni~kom postoqu pridruìo jo{ jedan Amerikanac êd Kendrik, koji je imao 38 stotinki zaostatka u odnosu na {ampiona.

Vangovoj novo zlato

Lindzi Von

ni popela se Austrijanka Elizabet Gergl. U~e{}e Vonove na Igrama u Vankuveru bilo je pod znakom pitawa zbog povrede potkolenice, ali je svetska {ampionka u spustu i aktuelna osvaja~ica Svetskog kupa, ve} na treningu pokazala da i povre|ena moè da do|e do samog vrha. Tako je bilo i u borbi za medaqe, gde je na kraju postala prva Amerikanka koja je osvojila zlatnu medaqu u spustu na nekim Olimpijskim igrama. Na po~etku prve trke u alpskom skijawu u konkurenciji èna u Vankuveru najboqa je bila Mankuzo, jo{ uvek aktuelna olimpijska {ampionka u veleslalomu. Ipak, Amerikanka se nije dugo zadràla na vrhu jer ju je Vonova ubedqivom vo`wom nadma{ila i zadala teàk zadatak rivalkama koje su krenule posle we. Najvi{e od svih o~ekivalo se od Nemice Marije Ri{, koja je ove sezone jedina uspela da pobedi Vonovu u spustu, ali je ona bila previ{e nervozna i morala je da se zadovoqi osmim mestom. - Ovo je kao u snu, nemam ideju {ta da kaèm. Prethodni dani su bili najteì u mnom ìvotu, mnogo sam brinula oko povrede i oko toga da li }u mo}i da se na|em na stazi. Oduvek sam sawala da osvojim olimpijsko zlato u spustu i sada sam u tome i uspela - rekla je Lindzi Von. Vonova isti~e da joj je trka zbog povrede te{ko pala, a da je ose}ala velike bolove jer je staza bila poprili~no neravna. Iza osvaja~ica medaqa na{la se jo{ jedna Austrijanka An-

Marit Bjergen

blizu ciqa nabacan sneg pored staze odbacio nekoliko metara. Usledila je kratka pauza po{to su se treneri skija{ica po`alili zbog te izbo~ine, a organizatori su je uklonili i takmi~ewe je nastavqeno. Posle we jo{ nekoliko skija{ica nije uspelo da zavr{i trku, a me|u

{a u vremenu od 3:36.3 minuta, ispred sunarodnika Aleksandera Panìnskog. Bronzana medaqa je oti{la u ruke velikog favorita za trijumf pre starta Igara u Vankuveru Norveànina Petera Northuga, koji je imao zaostatak ne{to ve}i od devet sekundi. Panìnski, svet-

Kineskiwa Meng Vang postala je druga `ena koja je uspela da odbrani titulu olimpijske {ampionke u klizawu na brzoj stazi u trci na 500 metara. Dvadeset~etvorogodi{wa Vangova, koja iza sebe ima neverovatnih 14 titula svetske {ampionke, zbog trijumfa u Torinu pre ~etiri godine va`ila je za prvu favoritkiwu za zlato pred Olimpijske igre u Vankuveru. I iako su iznena|ewa na brzoj stazi mogu}a, kao {to je pokazao Stiven Bredburi u Solt Lejk Sitiju, Kineskiwa je opravdala o~ekivawa. Vangova je u ciqu trke imala 15 metara prednosti u odnosu na doma}u takmi~arku Marijen Sent @ele, koja je sebi za 20. ro|endan poklonila najboqi poklon â&#x20AC;&#x201C; srebrnu medaqu, dok je do bronze do{la Italijanka Arijana Fontana.

Bra}a Linger ponovo {ampioni Austrijanci Volfgang i Andreas Linger odbranili su titulu olimpijskog {ampiona u pa-

Neuspesi Rusa tema i u parlamentu Predstavnici opozicije u parlamentu Rusije zatra`ili su ostavke ~elnika olimpijskog komiteta zbog lo{eg u~inka zemqe na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru. Lider Liberalne demotratske partije Rusije Igor Lebedev kazao je da su nastupi ruskih sportista u Vankuveru uvreda za zemqu. Lebedev je ocenio da bi predsednik Olimpijskog komiteta Rusije Leonid Tjaga~ev odmah trebalo da podnese ostavku, a da bi ruski ministar sporta Vitalij Mutko to trebalo da u~ini ako se rezultati ne poprave u nastavku takmi~ewa. Rusija je u dosada{wem toku Igara osvojila samo tri medaqe, po jednu zlatnu, srebrnu i bronzanu, pa je tek na 11. mestu po broju odli~ja.

^esima derbi, Selane u istoriji U prvom kolu B grupe Olimpijskog turnira za hokeja{e, i derbiju dana, reprezentacija ^e{ke je ~etvrtak u Vankuveru

strelaca svih vremena. Nastupaju}i na petim Olimpijskim igrama, Selane je golom u prvoj tre}ini, asistirao Jokinenenu i u{ao u galeriju besmrtnika. Hokeja{ â&#x20AC;&#x153;Majti Daksaâ&#x20AC;? je stigao do 36 poena, i tako se izjed-

Andreas i Volfgang Linger

savladala Slova~ku sa 3:1 (1:0, 2:1, 0:0). Golove za ^e{ku postigli su Marek Zidlicki, Miroslav Blatak i Jan Hejda, dok je strelac jedinog pogotka za Slova~ku bio Marijan Gaborik. Dan ranije u prvoj utakmici prvog kola B grupe Rusija je savladala Letoniju sa 8:2. Ipak zvezda dana bio je legendarni Teemu Se-

na~io na listi sa Kana|aninom Harijem Votsonom, reprezentativcem Sovjetskog Saveza Valerijem Harmalovim i nekada{wim igra~em ^ehoslova~ke Vlastimilom Bubnikom. Golove za Finsku postigli su Niklas Hagman (dva), Oli Jokinen, Valteri Filpula i Jarko Rutu. U posledwoj utakmici dana, [ved-

Povre|en australijski sanka{ Australijski reprezentativac u bobu Dankan Harvi primqen je u bolnicu sa lak{im povredama, po{to je do`iveo nesre}u na treningu za takmi~ewe u dvosedu na Olimpijskim igrama u Vankuveru. Harvi je sam iza{ao sa staze i sa lak{im povredama i u svesnom stawu primqen je u bolnicu, navodi se u saop{tewu australijskog tima. Harvi i ~lan dvojca Kris Spring su jedan od sedam timova koji su do`iveli nesre}u na treningu. Nesre}a se dogodila na istoj stazi na kojoj je pro{log petka poginuo Gruzijac Nodar Kumarita{vili. wima je bila i biv{a osvaja~ica Svetskog kupa [ve|anka Awa Person, koja je letela 60 metara u posledwem delu staze a potom je te{ko pala pre samog ciqa.

Marit Bjergen najboqa u sprintu Norveànka Marit Bjergen trijumfovala je u skija{kom tr~awu u sprintu, klasi~nim stilom u Vankuveru. Bjergenova, koja je u ponedeqak osvojila bronzu u sprintu na deset kilometara slobodnim stilom, je do prve titule olimpijske {ampionke na svojim tre}im Igrama do{la u vremenu od 3:39.2 minuta posle pre|enih 1.400 metara u finalu. Pored Norveànke na podijumu su se na{le dve velike favoritkiwe za trijumf u Vankuveru Justina Koval~ik iz Poqske i Slovenka Petra Majdi~. Posle najbrèg vremenna u kvalifikacijama, a potom i ~etvrtfinalu i polufinalu Bjergenova se u finalu odvojila od rivalki i ubedqivo do{la do trijumfa. Koval~ikova je na prvoj trci na Igrama u Vankuveru razo~arala osvajawem petog mesta. Iza Norveànke i Poqakiwe na{la se Majdi~eva, ~iji je pad pre po~etka kvalifikacija bacio u senku celo takmi~ewe u sprintu klasi~nim stilom. Slovenka je pala u jarak, ali je potom uzela u~e{}e u kvalifikacijama, ali je po wihovom zavr{etku morala da bude odvezena u

ski juniorski {ampion, je dominirao tokom ranih rundi takmi~ewa jer je bio najbr`i u kvalifikacijama, a potom i ~etvrtfinalu i polufinalu, ali je 24godi{wi Krijukov, u posledwih 200 metara finalne trke pretekao timskog kolegu i do{ao do zlata. Uprkos tome Pan`inski je poneo epitet najve}eg iznena-

Momenat s utakmice ^e{ka - Slova~ka

rovima i tako prekinuli dominaciju Nemaca u sankawu na Igrama u Vankuveru. Bra}a Linger su trijumfovala u obe runde takmi~ewa parova, a do novog najsjajnijeg odli~ja su do{li s predno{}u od 264 hiqaditinke u odnosu na Letonce Andrisa i Jurisa Sicsa. Bronzanu medaqu osvojili su Patrik Lajtner i Aleksander Re{ iz Nema~ke.

Novo zlato za Vajta u halfpajpu

Meng Vang

|ewe, jer u ovogodi{wem Svetskom kupu nijednom nije uspeo da do|e do mesta me|u prvom petoricom.

Dejvis odbranio titulu Amerikanac [ejni Dejvis osvojio je titulu olimpijskog

Amerikanac [on Vajt osvojio je zlatnu medaqu u snoubordu, u disciplini halfpajp. On je do svog drugog olimpijskog zlata do{ao ubedqivo i ve} posle prve runde je bilo poznato da }e odbraniti titulu osvojenu pre ~etiri godine u Torinu. Pored wega na pobedni~kom postoqu na{li su se Finac Pitu Pirojnen i jo{ jedan Amerikanac Skot Lago. Vajt je zajedno sa Lagoom broj medaqa Amerikanaca u obe konkurencije u halfpajpu doveo do 12 od 21, koliko ih je podeqeno od uvo|ewa discipline u program Olimpijskih igara 1998. godine u Naganu.

lane koji je asistencijom za Finsku u pobedi svoje reprezentacije nad Belorusijom od 5:1, stigao do prve pozicije na listi

ska je pobedila Nema~ku sa 2:0. [vedska je do pobede stigla zahvaquju}i golovima Matiasa Olunda i Luija Eriksona.

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 18. 18. 18. 22. 22.

SAD Nema~ka J. Koreja [vajcarska Kanada Francuska Kina [vedska Austrija Norve{ka Rusija Slova~ka ^e{ka Holandija Poqska Italija Japan Letonija Finska Estonija Australija Hrvatska Slovenija

zlato 5 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 3 4 2 0 3 1 1 0 2 2 1 1 0 0 2 1 1 1 1 1 1 0 0

bronza 6 3 0 1 1 4 1 0 2 2 1 0 1 0 0 3 1 0 0 0 0 1 1

ukupno 14 10 5 4 6 7 4 2 5 5 3 2 2 1 2 4 2 1 1 1 1 1 1

SPORT

petak19.februar2010.

VE^ERAS UTAKMICA VOJVODINA SRBIJAGAS – SLOGA

DNEVNIK VE^ERAS U NOVOM SADU DERBI: VOJVODINA @ELEZNI^AR – CRVENA ZVEZDA (20)

Doma}in bez prava Praznik rukometa na kiks Pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas, posle vezanih poraza od Borca i Novog Sada, nalazi se serija te{kih izazova. Naime, ukoliko èle da se ipak do~epaju plasmana u Superligu, crveno-beli vi{e nemaju pravo na kiks, odnosno potro{ili su sve kredite. Sre}a po starijeg novosadskog prvoliga{a je u tome {to su ostali rezultati u pro{lom kolu i{li na wihovu vodenicu, pa su ostali u konkurenciji za osvajawe jednog od prva tri mesta. Ve~eras u goste timu trenera Radenka Varagi}a stiè ekipa Sloge. Jasno je da su doma}ini favoriti u ovom susretu, ali, kao {to i sami upozoravaju, u wega moraju da u|u maksimalnom snagom. Nemaju pravo da potcene rivala i samo uz takav odnos mogu da ra~unaju na ispuwewe ciqa. - Ta~no je, vi{e nemamo prava na kiks - priznao je i bek Vojvodine Srbijagas Nenad Toma{evi}. - Posle dve poraza svaka naredna utakmica za nas je najva`nija, pa tako prilazimo i susretu s Kraqev~anima. Mislim da imamo kvalitetniji tim, a moè da nas hrabri ~iwenica da nam je forma u uzlaznoj putawi i nadam se da }emo to pokazati ve~eras. Trenera Varagi}a pomalo brine povreda iskusnog Ivana Bo{waka, zara|ena u duelu s kom{ijskim Novim Sadom. On je, ipak, po~eo da trenira i najverovatnije }e biti ve~eras u sastavu. - Dobro je to {to, i pored poraza u minula dva kola, sopstvenu sudbinu drìmo u vlastitim rukama, odnosno {to ne zavisimo od tu|ih rezultata - dodao je

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar nalaze se na velikom isku{ewu i izazovom. Ve~eras im u goste dolazi Crvena zvezda, vi{estruki prvak dr`ave i, uz Kolubaru, jedan od najozbiqnijih kandidata za osvajawe ovogodi{weg {ampionskog lovora. Samim tim pred Novosa|anima se nalazi delikatan zadatak u prvom prole}nom pojavqivawu pred svojim vernim navija~ima. - Zvezda je u prvom prole}nom kolu probila led protiv ve~itog rivala, pobedila je Partizan, dok }e ovo nama biti premijera, zbog u~e{}a Metaloplastike u evrokupu, samim tim imali smo i vi{e vremena da se pripremimi za derbi me~ - predo~ava nam kapiten novosadskih crveno-belih Steva Popov. - Ovaj me~ trebalo bi vi{e da zna~i na{im gostima, jer svaki kiks, udaqava ih od borbe za prvo mesto. Opet, mi se borimo za izlazak na evroscenu, tako da je i nama u interesu da pored, uslovno re~eno, laganih me~eva sakupqamo bodove i protiv rivala koji juri{aju na prvih pet mesta u nacionalnom {ampionatu. Iako imaju malih pehova s povredama (Radi{i} i Jovanovi}), kapiten Vojvodine smatra da }e uspeti da iza|u na kraj sa igra~ima Zvezde. - Svestan sam da }e to da bude izuzetno te`ak i tvrd me~, s puno naboja, ali smo se dobro pripremili i o~ekujem da svi

Nenad Toma{evi}

Varagi}. - Imamo solidan raspored do kraja prvenstva i nadam se da }emo ga iskoristiti na najboqi na~in. O~ekujem da momci ponove igru iz 25 minuta susreta s Novim Sadom, odnosno da ispoqe maksimalno zalagawe i `equ za pobedom.

Utakmica Vojvodina Srbijagas - Sloga igra se u velikoj sali SPC “Vojvodina”, po{to je mala sala zauzeta zbog odbojka{ke utakmice. Po~etak je zakazan za 18 ~asova, uz besplatan ulaz na isto~nu tribinu (zapad ne}e biti otvoren). A. P.

Steva Popov, kapiten Novosa|ana

igra~i zaigraju maksimalno anga`ovano, koncentrisano, da }e dati sve od sebe i da }e ostaviti srce na terenu ne bi li uspeli da im se revan{iramo za jesewi poraz od pet golova u Beogradu. Naravno, iako smo tada ve}i deo me~a igrali egal s wima, to sada ne}e biti nimalo lako ostvariti, jer se radi o odli~nojekipi, s mnogo dobrih i proverenih igra~a, koje je trener Igor Butulija sjajno ukomponovao. Jednostavno ne smemo da se opustimo ni sekunda, podjednaka opasnost vlada od svih igra~a, pogotovo od ]orovi}a, koji je motor te ekipe.

DANA[WI PROGRAM Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Crvena zvezda (20), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Planinka PV (19). Druga mu{ka liga, sever - FUTOG: Metalac AV - Radni~ki (NS) (18).

[ta bi moglo da presudi u ve~era{wem derbiju? - Zvezda sjajno vu~e polukontre i kontre i to bi moglo da predstravqa veliku opasnost po nas. Zato moramo to da spre~imo i tu vidim na{u {ansu, kao i u tome {to smo iskusniji i {to }emo pokazati ve}u èqu, motivisanost i {to }emo srce ostaviti na terenu. I pored svega ulogu favorita prepu{tamo Zvezdi. Ovo }e da bude prava prilika da vidimo koliko vredimo - kaè Popov. Nema sumwe da }e ve~eras mala sala Spensa biti ispuwena do posledweg mesta jer }e se na terenu na}i dve sjajne ekipe, spremne da prikaù sve najboqe ono {to srpski rukomet ima. Dolazak su najavili i navija~i. Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Crvena zvezda igra se u 20 ~asova u maloj sali SPC Vojvodina, a ulaz je 100 dinara. J. Gali}

SPORT

DNEVNIK

Stojakovi} odli~an Ko{arka{i Jute pobedili su u sredu uve~e Wu Orleans sa 98:90, a u pora`enoj ekipi istakao se srpski ko{arka{ Predrag Stojakovi} sa 24 poena. Jutu su do 15. pobede u posledwih 17 utakmica, predvodili Pol Milsap sa 24 poena i Karlos Buzer sa 16, od kojih je {est postigao u posledwa tri minuta, a imao je i 15 skokova. U ekipi Hornetsa Predrag Stojakovi} postigao je 24 poena, koliko je ubacio i Dejvid Kolison, uz devet asistencija. Va{ington je pobedio Minesotu sa 108:99, uz 33 poena i 13 skokova novog igra~a Andreja Ble~a. Pobedi su doprineli i Majk Miler sa 17 i Xo{ Hauard sa 14 poena. U porazu Minesote istakao se Al Xeferson sa 18 poena, dok je srpski ko{arka{ Sa{a Pavlovi} postigao jedan poen. Ko{arka{i Golden Stejta pobedili su Sakramento sa 130:98, a najboqi na me~u bio je igra~ Voriorsa Si Xej Votson sa 40 poena, sedam skokova i {est asistencija. On je u prvom poluvremenu postigao 23 poena i pogodio je 15 od prvih 16 {uteva na utakmici. Pobedi je doprineo i Stiven Kari sa 24 poena i 15 asistencija, dok srpski ko{arka{ Vladimir Radmanovi} nije igrao. Tajrik Evans zavr{io je utakmicu sa 17 poena i 10 asistencija u ekipi Sakramenta. Orlando je pobedio Detroit sa 116:91. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dvajt Hauard sa 33

Predrag Stojakovi}

poena, 17 skokova i sedam blokada. On je bio precizan sa linije za slobodna bacawa, od 13 poku{aja postigao je 11 poena. Vins Karter dodao je 20 poena. Sa druge strane

Mili~i} u Minesoti Srpski ko{arka{ Darko Mili~i} bi}e „trejdovan“ u Minesotu, objavio je ESPN pozivaju}i se na „dobro obave{tene izvore“. U suprotnom smeru }e Brajan Kardinal. Niksi }e takvim potezom u{tedeti 1,8 miliona dolara a Vulvsi imati priliku da do kraja sezone procene Mili~i}eve mogu}nosti. Ko{arka{ koji je u leto 2003. stigao u NBA ligu kao drugi na draftu ove sezone igrao je vrlo malo, „skidao se“ na samo osam utakmica. - Da, dogovor je postignut - prenosi re~i Mili~i}eog agenta Marka Korn{tajna Wujork Post u svom elektronskom izdawu. - @ele da mu pru`e pravu priliku. Darko je iznena|en ali je ovo kraj zaista razo~aravaju}eg perioda. Mili~i} je bio u nemilosti trenera Niksa Majka D’Antonija ali bi u Minesoti mogao da dobije novu priliku. Ne}e biti lako jer su mu konkurenti za mesto na parketu Al Xeferson, Kevin Lav, Rajan Holins i Nejtan Xavaj. Mili~i} je, po odlasku iz vr{a~kog Hemofarma, bio ~lan Detroit Pistonsa, Orlando Mexika, Memfis Grizlisa i Wujork Niksa. Sa Detroitom ima i {ampionski prsten 2004.

najboqi je bio Ri~ard Hamilton sa 36 poena. Ko{arka{i Dalasa pobedili su Feniks sa 107:97 i naneli mu peti uzastopni poraz u me|usobnim duelima u Dalasu. U doma}oj ekipi igralo je samo osam igra~a, od kojih su {estorica imali dvocifreni u~inak. Najefikasniji u ekipi Maveriksa bio je Dirk Novicki sa 28 poena i sedam uhva}nih lopti, a odli~an u~inak ostvario je i Xejson Kid, koji je postigao 8 poena, uz sedam skokova, 10 asistencija i sedam ukradenih lopti. U ekipi Sansa Amari Stodemajer postigao je 30 poena uz 14 skokova. U ostalim utakmicama San Antonio je pobedio Indijanu sa 90:87, Memfis je bio boqi od Toronta sa 109:102, a Majami je savladao Wu Xersi sa 87:84. Ko{arka{i ^ikaga pobedili su Wujork sa 115:109, Hjuston je pobedio Milvoki sa 127:99, a Atlanta je slavila protiv Los An|eles Klipersa sa 110:92.

PRVA LIGA ZA DAME

Sudije re{ile lokalni derbi Vojvodina NIS - êlarevo 68:67 (20:14, 21:22, 15:16, 12:15) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 150, sudije: Novakovi} i Golu{in (Zrewanin), Petrovi} (Stara Pazova). VOJVODINA NIS: Jovanovska, âbarkapa 7 (4-3), Popovi}, Maxarevi}, Du{ani} 18 (4-2), Krwetin 7 (2-1), Stankovski, Vu~kovi}, Stupar 12 (8-5), Terzi} 2, Bo{kovi} 4, Karaka{evi} 18 (10-5). ÊLAREVO: Stankovi}, Rado{evi} 8 (2-1), Lalovi}, Jugovi}, [kori} 8 (2-2), Miti} 2, Ciganovi}, Vasi} 8 (22), Mora~a 11 (5-5), Rado{evi} 3, Domazet 21 (8-5), Mari} 6 (2-1). Ko{arka{ice Vojvodine NIS posle neizvesne zavr{nice pobedile su borbenu i veoma dopadqivu ekipu iz êlareva, ali pre svega zbog ogromne pomo}i sudija. Qudi u sivom su od po~etka do kraja me~a o~igledno bili na strani Novosa|anki, {to je do kraja privuklo publiku na

Latinka Du{ani}

Foto: F. Baki}

stranu go{}i. Najboqa igra~ica êlarevki na ovom me~u Jelica Domazet imala je priliku da donese pobedu svom timu, ali je bila neprecizna i Vojvodina je uspela da izbegne poraz. Minimum u 10 situacija u prvom poluvremenu od strane sudija, posebno para Zrewaninaca, êlarveke su bile o{te}ene, ali su, ipak, uspevale da odrè egal zahvaquju}i dobroj igri Domazetove i Mora~ine, dok su kod doma}ih boqe od ostalih bile Karaka{evi}eva i Du{ani}eva. Sredinom posledwe deonice go{}e su imale {est poena prednosti (66:60), ali se posle toga nisu sna{le na zonu doma}ih, koje su uzvratile serijom 7:0 i povele u posledwem minutu. Kona~nih 68:67 postavila je Stupar pogodiv{i svega jedno slobodno bacawe, a Domazetova je na drugoj strani bila neprecizna nekoliko sekundi pre kraja. M. Risti}

MEMORIJALNA UTAKMICA NAP–RADNI^KI

U znak se}awa na Jokusa U Novom Sadu je odr`ana tre}a memorijalna utakmica u znak se}awa na Radenka Jokanovi}a Jokusa. Sastali su se KK NAP i KK Radni~ki, timovi za koje je nekad nastupao Jokanovi}, a ekipe su sa~iwavali Jokusovi prijateqi.

Me~ je zavr{en rezultatom 63:61 (33:33) za NAP, uz prisustvo rodbine, istaknutih ko{arka{kih radnika Novog Sada i drugova i prijateqa Radenka Jokanovi}a. A. P.

petak19.februar2010.

ZREWANINCI DO^EKUJU PLANINKU

Vreme za naplatu dugova Osvojen bod u duelu sa Radni~kim iz Kragujevca (34:34) u prethodnom kolu dobi}e na teìni ako nafta{i na ple}a poloè neugodnog rivala Planinku i do|u do va`nih bodova. Trijumf crveno – belih iz grada na Begeju gotovo osigurava opstanak u eliti. Znaju to Zrewaninci, a iznaju kako da stignu do pobede. Za to je potrebno da svi igra~i pre svih oni najiskusniji daju i vi{e od svog trenutnog maksimuma, tek tada se moè o~ekivati uspeh u utakmici sa tradicionalno te{kim rivalom. Svaki me~ pred doma}om publikom je prilika da se nafta{i jo{ jednom dokaù, a jo{ je bitnije osvajati bodove u direktnom duelu sa ekipama u borbi za opstanak. - Nama je me~ sa Planinkom od izuzetnog zna~aja, a moram da kaèm da imamo i neugodnu tradiciju koja je uglavnom na strani gostuju}eg tima koji je u nekoliko prethodnih sezona dolazio do bodova na na{em parketu. Vreme je da se ta tradicija prekine, i moja je ekipa silno motivisana da upravo pred na{im qubiteqima rukometa pokaè da imamo potencijal i kvalitet da savladamo rivala kojeg izuzetno po{tujemo, ali ga se, na-

Blok Zrewaninaca sve boqi

ravno ne pla{imo. Imamo sre}u da su svi igra~i u stroju i da mo`emo da ra~unamo na najboqu postavu koja bi ekipi iz Kur{umlije trebala da se hrabro suprostavi i da poku{a da do|e do veoma bitnih bodova, koji bi nam u nastavku olak{ali borbu za opstanak. Moramo da primenimo recept iz prethodnog duela sa Kragujev~anima i da omogu}imo na{im brzim krilnim igra~ima da istr~e mnogo kontranapada. Me|utim, partije na{ih golmana moraju biti na mnogo ve}em nivou nego u pret-

hodnim utakmicama. Znamo kako igraju gosti i tako }emo se i pripremati i prilago|avati, imamo jasnu nameru da osvojimo dva boda, {to zna~i da idemo na pobedu. Pozivam sve iskrene poklonike rukometa u gradu na Begeju da do|u i pru`e nam maksimalnu podr{ku, odu`i}emo se lepom igom i trijumfom – istakao je @eqko Bjelica, trener nafta{a. Utakmica Proleter Naftagas – Planinka igra se danas u Novoj hali sportova od 19 ~asova. N. Jowev

@ENSKA SUPERLIGA SRBIJE

Kikin|anke potopqene u Jezeru Kikinda - Zaje~ar 28:37 (9:17) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 1000, sudije: Stojkovi} (Ni{) i Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Kikinda 3 (0), Zaje~ar 3 (3), iskqu~ewa: Kikinda 6 i Zaje~ar 6 minuta. KIKINDA: Panti} (2 odbrane), \or|evi}, Kresoja 6, Ardala, @ivkovi} 1, Roki} 3, [tevin 5, Gruji}, Mati} 7, Krpe`, Pavlovi}, Almaàn (7 odbrana), Ni{evi} 6 i Ristanovi}. ZAJEÂR: A. Mi{kovi} (13 odbrana i 2 sedmerca), Pokrajac, Popovi} 8 (3), Barto{i} 3, Kamper, \eri} (6 odbrana), Bala} 6, Varvec 7, Dragoqubovi}, Pilipovi} 8, Beànovi}, Pop-Lazi}, Milanovi} i Medved 4. Doma}e rukometa{ice priredile su razo~arawe svojim ÊTVRTFINALE KUPA

Maksimalne Suboti~anke Spartak – Klek 3:0 (25:17, 25:23, 25:22) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca; oko 650. Sudije: Igor Miqkovi} (Beograd) i Dejan Anti} (Subotica). SPARTAK: Bokan 12 (3 bloka), Memi{evi} (libero), Niki} 13 (3 bloka, 1 sg), Stojanovi} 11 (5 blokova, 1 as, 3 sg), Medi} 7 (4 bloka, 1 as, 3 sg), ^e{qar 2 (1 sg), Klisura 15 /1 blok, 2 sg), Heli} 1 (1 as, 1 sg), Markovi}, Bogdanovi}, Mati}, [imi KLEK: Mijalovi} (libero), Joksi} 9 (1 as. 1 sg), Sandi} 5 (2 bloka, 1 as), Bartula 13 (1 blok, 1 as, 2 sg), Vasi} 5 (1 as, 1 sg), \uri} 5 (3 asa), Ivanovi} 8 (1 blok, 3 sg), Radanovi}, Cveti~anin, Radenkovi}, ^ikiriz, Sakarxija. . Odbojka{ice Spartaka su uspele da urade najavqeno, da sa 3:0 savladaju Klek u revan{ susretu ~etvrtfinala Kupa Srbije i ostvare plasman na zavr{nicu takmi~ewa. Imale su „golubice“ najja~eg rivala u ~etvrtfinalu, a voqom `reba }e tako biti i na finalnom turniru, jer Spartaku prvo predstoji me~ sa Zvezdom. N. S.

vernim navija~ima izgubile su od lidera Zaje~ara - 28:37. Bila je ovo jedanaesta uzastopna pobeda vode}e ekipe Superlige Srbije, koju s klupe uspe{no vodi nekada{wi u~iteq Kikin|anki Dragan Markov. Zaje~arke su po~ele odli~no, a svoj dan imala je i Adrijana Mi{kovi} koja je za~arala svoju mre`u i prvom delu imala ~ak 10 odbrana. Gostuju}a ekipa predvo|ena sa iskusnom Tawom Medved, potom nezadri`ivom Pilipovi}em odli~no odigrala prvo poluvreme i na odmor oti{la sa ~ak osam golova prednosti. Doma}e rukometa{ice u ovom delu igre imale su vi{e zicera. U drugom delu igre Kikin|anke su igrale bowe, u jednom momentu stigle na ~etiri gola

razlike, i to je bilo sve {to su mogle da u~ine. Posle utakmice zabeleìli smo i izjave oba trenera. - Igrale smo slabo u prvom delu, bile smo nemo}ne pred golom izvanredne Mi{kovi}eve. Nismo uspeli da se revan{iramo za poraz u jesewem delu i verujem da je ovim prvenstvo re{eno. êstitam Zaje~arkama i mom kolegi Markovu na osvojenoj tituli - kaè trener Kikin|anki prof Viktor Felbab. Trener pobedni~ke ekipe Zaje~ara Dragan Markov isti~e: - Nakon poraza od Nemica u evropskom takmi~ewu mi smo uspeli da se skoncentri{emo i u Kikindi pobedimo. Iako smo imali problema, zbog ~povreda uspeli smo da pobedimo. M. S.

FUDBALSKA LIGA [AMPIONA

Bajern – Fiorentina 2:1 (1:0) MINHEN: Alianc Arena , gledalca 66.000, sudija Ovrebro (Norve{ka), strelci: Roben u 45.( iz penala) i Klose u 89. za Bajern, a Kroldrup u 50. za Fiorentinu. @uti kartoni: Van Bomel, Klose(Bajern), Markioni, De Silvestri, Vargas (Fiorentina). Crveni karton: Gobi (Fiorentina). BAJERN: But – Lam , Van Bujten (Kontento), Demikelis, Badstuber – Roben, Van Bomel, [vajn{tajger, Riberi- Gomez (Klose), Miler (Oli}). FIORENTINA: Frej – Gobi, Natali (Paskal), Kroldrup, De Silvestri – Vargas, Bolati, Montolivo (Donadel), Markioni, Joveti}, \ilardino.

Porto – Arsenal 2:1 (1:1) PORTO: Stadion Dragao, gledalca 51.000, sudija Hanson ([vedska), strelci: Varela u 11.i Falkao u 51. za Porto, a Kembel u 18. minutu za Arsenal. @uti kartoni: Fucile, Bruno Alve{, Fernando, Alvaro Pereira (Porto), Diabi (Arsenal). PORTO: Helton – Fucile, Rolando, Bruno Alve{, Alvaro Pereira – Ruben Mikael ( Beluski), Fernando, Raul Mirale{ (Toma{ Ko{ta) – Varela, Falkao, Hulk (Mariano Gonzales). ARSENAL: Fabijanski – Sawa, Kembel, Vermalen, Kli{i – Diabi, Denilson, Fabregas,- Rosicki(Volkot), Bendtner(Vela), Nasri (Ebue).

Varela (Porto) i Dijabi (Arsenal)

KWIGA

petak19.februar2010.

EKSKLUZIVNO

DNEVNIK

OTKRIVEN NEOBJAVQENI ROMAN ALEKSANDRA TI[ME

„@enarnik” – kavez za zarobqenice vih dana navr{ila se sedma godi{wica smrti Aleksandra Ti{me (1924– 2003), velikog novosadskog, srpskog i evropskog pisca. A nedavno mu se u ve~nosti pridruìla i wegova supruga Sowa. Oti{la je tiho, kao {to je i ìvela, u senci gromadne Ti{mine li~nosti, ne do~ekav{i ostvarewe velike èqe da me|u koricama vidi wegov, dugo skrivani roman “@enarnik”. Ovaj rukopis je nastajao i zavr{en je tokom osamdesetih go-

preminula, ne do~ekav{i {tampawe tog uzbudqivog, javnosti nepoznatog romana, a wihov sin Andrej Ti{ma je tekst “@enarnika” dao Ivanu Negri{orcu. Dr`ali smo u rukama obi~nu belu fasciklu na kojoj pi{e Aleksandar Ti{ma, “@enarnik”. Roman je napisan na 223 strane, mehani~kom ma{inom za kucawe, u najve}em proredu. Ti{ma je svojeru~no, grafitnom olovkom, dodavao sitnije

Pisawe je „put napred” U “Dnevniku 1942–2001” (Izdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a, 2001) Aleksandar Ti{ma, autor, pomiwe rad na “@enarniku”. Tako je 17. juna 1983. godine zapisao, izme|u ostalog: “Danas sam i{~itao dosad ispisanih 70-ak stranica ’@enarnika’, prve moje pornografske inspiracije. îni mi se da bih mogao da nastavim prekinutu nit.” A pod datumom 28. juna iste godine stoji i ovo: “Rukopis ’@enarnika’ sam doneo ku}i i mada na wemu nisam ni{ta uradio, samo mogu}nost da bih mogao, da }u sutra mo`da mo}i, otvara mi put napred.” dina pro{loga veka. Ti{ma ga pomiwe u svome “Dnevniku”, a za{to ga nije objavio za ìvota, za sada je tajna. Deo misterije razre{en je kada je vlasnica i glavna urednica “Akademske kwige” iz Novog Sada, Bora Babi}, odlu~ila da {tampa celokupna dela Aleksandra Ti{me. – Dugo sam razmi{qala o tom poduhvatu, jer mi se u~inilo da

qavaju surovi ratnici, siluju ih i zatim ubijaju, a na wihovo mesto u ènarniku dolaze nove robiwe. I ovom, a i ostalim kwigama Aleksandra Ti{me, za izdawe celokupnih dela, bavi}e se razli~iti prire|iva~i. Urednica celokupnog izdawa je Gorana Rai~evi}, prire|iva~ “@enarnika” je Ivan Negri{orac, a ostali }e biti odabrani kasnije. Bora Babi} èli da to budu mladi autori koji }e na nov, sveìji na~in tuma~iti Ti{mu ali te odluke, svakako, prepu{ta urednici.

-Kada smo pre pet godina u Matici srpskoj pripremali zbornik radova ’Povratak miru Aleksandra Ti{me’, gospo|a Sowa Ti{ma mi je rekla kako bi ona volela da ja pogledam neobjavqeni roman Aleksandra Ti{me i kaèm joj svoje mi{qewe, obja{wava Ivan Negri{orac. Sticajem okolnosti to sve do nedavno nismo obavili, a onda mi se javio Andrej Ti{ma. Sa zadovoqstvom sam pro~itao delo i zakqu~io da je to stilski prepoznatqiv Ti{min roman, sa istraìvawem raznih oblika nasiqa i ’upotrebe ~oveka’, ali sa vremenskim i prostornim okvirima druga~ijim od svega {to je Ti{ma napisao. ispravke teksta. Prva re~enica glasi: “Ovo je ispovest ~oveka koji je upamtio mnoga sagre{ewa i pla{i se da mu ona ne}e biti opro{tena, iako je u wima u~estvovao protiv voqe.” Radwa romana se odvija u nepoznatoj zemqi, na izmi{qenoj planini Dargil. I vremenski okvir je nepoznat, a junaci koriste hladna oru`ja – ma~, no` i kopqe. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom, a glavni junak – narator, nema ime. Naslov “@enarnik” zapravo je kovanica koja ozna~ava kavez za zarobqene ène. Nad wima se iìv-

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Solaris” 1. „Izgubqeni simbol“ - Den Braun - „Solaris“ 2. „Doktor Aron“ - Vuk Dra{kovi} - „Srpska re~“ 3. „Lak na~in da ostavite pu{ewe“ - Alen Kar - „Izivej“ 4. „Voda iz kamena“ - Qiqana Habjanovi}-\urovi} - „Globosino“ 5. „Glasovi u vetru“ - Grozdana Oluji} - SKZ 6. „Lovac na zmajeve“ - Haled Hoseini - „Laguna“ 7. „Koliba“ - Vilijam Pol Jang - „Laguna“ 8. „Liturgija“ - Manastir Ostrog 9. „Tajna“ - Ronda Birn - „Dejadora“ 10. „Kako da najlak{e upropastite ro|eno dete“ - Nade`da Milenkovi} - „Bulevar“

DODEQENA KWI@EVNA NAGRADA „MATIJEVI]”

Laureat Milovan Danojli} z novosadske Fondacije dr [piro Matijevi} ju~e je saop{teno da je Milovan Danojli} dobitnik kwièvne nagrade “Matijevi}”, a wegov roman “Pri~a o pripoveda~u”( Izdava~ki centar Matice srpske, 2009), najboqa kwiga u protekloj godini. Tako je odlu~io ìri u sastavu Ivan Negri{orac, predsednik, Selimir Radulovi} i Milan Tripkovi}. U obrazloèwu se navodi da jezi~ki i stilski izvanredno utemeqen, ovaj roman na prepoznatqiv i ubedqiv na~in nastavqa niz dela u kojima je ispisana sjajna studija srpskog mentaliteta, sa karakteristi~nim portretima na{ih qudi, ~esto u kroki tehnici. U samom sredi{tu romana na{ao se odnos oca i sina, u kojem sinpripoveda~ preispituje prirodu wihovih nesporazuma i sukoba, ali i postupno, sa velike vremenske distance, uo~ava bliskost i sli~nost, koja s godinama postaje sve izrazitija. Roman “Pri~a o pripoveda~u”, navodi se u obrazloèwu

Stilski prepoznatqiv Ti{min rukopis bi Ti{ma, sedam godina nakon smrti, mogao da “sklizne” u zaboravqene pisce, obja{wava Babi}eva. U kwi`arama skoro da nema wegovih naslova, a koliko mi je poznato, posle smrti nije objavqena nijedna kwiga, ne ra~unaju}i “Upotrebu ~oveka”, roman koji je NIN {tampao u kolekciji deset najboqih romana dobitnika NIN-ove nagrade. Moja `eqa bila je da se u jednoj ediciji objavi celokupno stvarala{tvo Aleksandra Ti{me. Kontaktirala sam sa porodicom Aleksandra Ti{me, koja je sa zadovoqstvom prihvatila da “Akademska kwiga” bude izdava~ celokupnih Ti{minih dela. Tako sam i saznala za wegov neobjavqeni roman “@enarnik”. Dogovorili smo se da taj roman bude prva kwiga u prvom kolu ove edicije, odnosno prva u nizu od 25 kwiga celokupnih dela. Ugovor smo potpisali po~etkom ove godine, tako da }e se “@enarnik” pojaviti za dva-tri meseca. U tom prvom kolu jo{ su roman “Upotreba ~oveka” i zbirka pripovedaka “[kola bezbo`ni{tva”. Sowa Ti{ma je

TOP-LISTA

– Sa velikim zadovoqstvom, ali i odgovorno{}u zapo~ela sam ovaj projekat, obja{njava na{a sagovornica. Smatram da celokupna dela Aleksandra Ti{me treba {to pre objaviti, ali sve mora biti reprezentativno, kako i dolikuje klasiku srpske i evropske kwi`evnosti. “Akademska kwiga” ne mo`e sama da finansira ceo poduhvat, pa o~ekujem podr{ku Pokrajinske vlade, a prevashodno grada Novog Sada. Aleksandar Ti{ma je pisac ovoga grada, a Novi Sad je naj~e{}e i okvir Ti{minih pri~a. Radmila Lotina

ìrija, kao specifi~ni “ogled iz autofikcije”, kako glasi podnaslov, predstavqa upe~atqiv obrazac meditativne proze, koja je pisana danas i ovde, tako da kwièvnost, analizom dru{tvenih prilika i autoanalizom pripovednog subjekta, bude aktivni ~inilac samoga ìvota. Kwièvna nagrada “Matijevi}” osnovana je u znak se}awa na pesnika, proznog pisca, kriti~ara, esejistu i prevodioca [piru Matijevi}a (1943-1993), koji je poginuo u Tuzli u ratnim okolnostima. Istoimenu fondaciju osnovao je i wen je predsednik od 2007. Petar Matijevi}, ro|eni brat poginulog kwièvnika i vlasnik mesne industrije “Matijevi}”. Sve~ano uru~ewe nagrade, koja se sastoji od poveqe i nov~anog iznosa od deset hiqada evra u dinarskoj protivvrednosti, obavi}e se u Novom Sadu, 24. februara , na ro|endan [pire Matijevi}a. R. L.

GORDANA \ILAS, PESNIKIWA

KWIGA ZAUVEK

Straìlovo kao univerzalni simbol oema „Straìlovo” je jedna od najlep{ih i najzaumnijih pesama koje srpski jezik ima, a koju istovremeno odlikuje i „neobi~no strogo izvedena kompozicija”. Ona nadrasta moje postoje}e brojne i svakodnevne doìvqaje literature, jer svojom ~udesnom i neobja{wivom melodijom budi u meni skrivene i najboqe delove bi}a, preobraàvaju}i ga u svequdsko i univerzalno iskustvo. Stoga, svaki put kada poèlim da je ~itam, ja se pa`qivo pripremam i prilazim joj sa zebwom i ushi}eno{}u, {to, eto, postoji ne{to tako ma-

terijalno kao {to su re~i, slova, slogovi, stihovi, strofe, a {to me svojim ritmom, intonacijom, zvu~awem i „nepodno{qivom” ose}ajno{}u uzdiè u najvi{e sfere duha u kojima nalazim snagu, ili, {to bi se danas reklo, energiju tako potrebnu kao ravnoteù onoj tako stvarnoj i nemilosrdnoj stvarnosti. I stoga je svaki susret sa ovom pesmom koja iz toponima Straìlova izrasta u univerzalni simbol, u ta~ku u kojoj se svi mi, ma kako bili razli~iti moèmo sresti i moèmo razumeti. To je ona najdubqa poruka koju doìvim pri svakom novom susretu sa ovom poemom koja uspeva da mi svojom

KWI@EVNA BA[TINA

Filozofski pristup biologiji avle Kengelac (1772–1835), arhimandrit manastira Svetog \ur|a, kraj Temi{vara, objavio je 1811. godine u Budimu “Jestestvoslovije”, jednu od najinteresantnijih i najzna~ajnijih prirodwa~kih kwiga u Srba, pisanu u filozofskom duhu s blagom religiozno{}u. Pojava ove kwige obele`ava filozofski pristup biologiji, te ona zauzima zna~ajno mesto u istoriji razvoja biolo{kih nauka u Srba. Primerci tog dela nalaze se u Biblioteci Matice srpske i opisani su u elektronskom katalogu te ustanove, kao i u {tampanom katalogu u seriji “Katalog starih i retkih kwiga Bibliote Matice srpske”, kw. 3 (Novi Sad, 2005).

~ulnom i zvu~nom magijom do~ara meru stapawa u kojem ja (ili mi) kao svesna i samoìva bi}a postajemo deo univerzuma, nesvesno se kroz wen doìvqaj, odri~u}i dela svoje svesnosti da bi se prepustili katarzi. Ono pesni~ko, mesijansko i duboko svequdsko u “Straìlovu”, i koje mi je pomoglo da kona~no mogu da izrazim za{to me ta pesma toliko obezoruàva i ushi}uje, na{la sam u jednom Crwanskovom pismu (1918) u jednoj od tih re~enica: „Sve jade na{e, sav ponos, svu sramotu na{u, sve zna”. Ose}awe da smo pred ovom poemom, slu~ajno ili ne, sme{tenom nad plavim nebom Fru{ke gore i tu zauvek ostavqenom, ta-

kvi kakvi stvarno jesmo, upravo je ta~ka, da ponovim, iz koje moèmo doìveti svet i nas u svetu, u svoj mogu}oj puno}i. Bez ostatka. “Straìlovo” se pokazuje kao i kao mesto na kome se dodirujemo preko „mirisa tre{winog cveta”, „prole}nih vetrova”, „providnih brda”, „mladih vi{awa”, „tamne i duge magle”, „snegova”, „vo}aka na{ih poqa”, „{uma”. Crwanski je ove tajne uspeo da prevede u znake. I tu nas ~eka. Nas koji tek zriju}i pristièmo. Jer samo sazreo ~ovek, u punom smislu te re~i, u stawu je da se vrati majci prirodi i da u woj na|e, svako onoliko koliko moè, meru svog ostvarewa.

Najve}i rast internet prodaje

a li ste znali da vi{e od polovine gra|ana Srbije nikada u ìvotu nije kupilo kwigu? Znate li da Srbi najvi{e vole da kupuju nove kwige, i to u kwiàri, na osnovu preporuke prijateqa, a da oni koji ulaze u kwiàre biraju najvi{e beletristiku, podjednako i doma}eg i stranog autora, ali se kwiga na stranim jezicima klone kao |avo od krsta? Ovo su rezultati istraìvawa koje je za potrebe sajta kwiga.info urado Marketing centar “Most” iz Beograda. Kwiga.info je kwi`no-informacioni sistem o kwigama na trì{tu Srbije i Crne Gore. Informacije o kwigama se sakupqaju u saradwi sa izdava~ima, autorima, kwiàrama, medijima i bibliotekama. One se sme{taju u bazu podataka koja je dostupna posetiocima sajta i ostalim korisnicima preko {tampanog kataloga, specijalizovanog kataloga kwiga, na CD-u, kao i na veb sajtu www.knjiga.info. Sistem

informacija Kwiga.info snabdeva trì{te informacijama o kwigama koje su u prodaji, u pripremi, pa ~ak i rasprodatim kwigama ~iji }e tiraì mo`da biti obnavqani. Na sajtu Kwiga. info moète potraìti delo koje vas zanima pretraùju}i liste distributera, izdava~a, antikvarnica, kwiàra, biblioteka i {tamparija. Baza podataka podeqena je prema oblastima, autorima, moète pregledati nagra|ene kwige, i pro~itati biografije autora. Postoji i opcija birawa spiska najnovijih kwiga, kao i onih naj~itanijih, a ako ste pisac, ovde moète dobitii informacije o kwièvnim konkursima. Za ~itaoce, tu su i vesti iz oblasti kwièvnosti, intervjui s autorima i izdava~ima, kao i prikazi dela. Ako vam i to nije dosta, na po~etnoj strani ~eka vas upitnik o delu koji traìte, te prostim popuwavawem poda-

[E O ] NET

taka koje imate moète na}i gde èqena kwiga moè da se kupi ili iznajmi, koliko ko{ta i koji su uslovi dopremawa. I, da ne zaboravimo: iako su istraìvawa pokazala da u Srbiji preko interneta kwige kupuje samo jedan posto gra|ana, ovo je trì{te koje beleì najve}i rast. Projekat Kwiga.info realizovan je u okviru projekta bibliOdyssey 2003-2006, a u projektu su u~estvovali Holandsko ministarstvo inostranih poslova (Matra program), Fond za kwi`ne projekte centralne i isto~ne Evrope – CEEBP, Fond za otvoreno dru{tvo - Srbija, Fondacija Next Page, Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije i Narodna biblioteka Srbije. I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Po~ele probe „ôvekove tragedije“ U Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz ovih dana po~ele su probe predstave “ôvekova tragedija”, koju }e po tekstu Imrea Mada~a reìrati Kokan Mladenovi}, a publika }e mo}i premijerno da je pogleda 11. marta. Ovo delo Imrea Mada~a, ma|arskog pisca i pesnika, advokata i politi~ara, ro|enog 1823. u tada{woj ma|arskoj monarhiji, a danas Dowoj Strehovi u Slova~koj, smatra se i danas svetiwom ma|arske kulturne ba{tine. - „ôvekova tragedija“ i danas zauzima vrlo visoko, ako ne i centralno mesto u ma|arskom teatru. Ujedno je i obavezna literatura u svim sredwim {kolama. Delo se sastoji od 4000 stihova, odnosno 15 scena koje prikazuju deset istorijskih perioda. Zanimqivo je da Mada~, koji je bio plemi}kog porekla, nije imao kwièvnih ambicija. Pisao je vi{e za sebe ali kada je

svoje delo poslao jednom od najva`nijih ma|arskih pesnika 19. veka Jano{u Arawiju ovaj ga je, uz nekoliko saveta i sugestija, nagovorio i ohrabrio da dovr{i ovo delo - podse}aju u ovom pozori{tu. Glavni junaci ove drame su Adam, Eva i Lucifer, koji „putuju kroz vreme i pose}uju razli~ite periode qudske istorije. Tokom tog puta, Lucifer poku{ava da ubedi Adama da je `ivot besmislen, a ~ove~anstvo osu|eno na propast. Adam i Lucifer otvaraju svaku scenu, pri ~emu Adam igra neke od istorijskih li~nosti dok Lucifer igra wegovog podre|enog slugu ili poverenika, a Eva im se prikqu~uje u svakoj sceni...“ Ovo Mada~evo delo, koje je ~esto pore|eno sa Geteovim „Faustom“ , zapravo je „britka kritika hri{}anstva, najkonkretnije katoli~ke crkve i wenih dogmi... Postavqawe ovog

teksta u svakom ma|arskom teatru smatra se velikim ispitom za wegov ansambl, u smislu propitivawa wegovih mogu}nosti, znawa, kreativnosti i dometa...“, napomiwu u Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz. U glavnim ulogama su Aron Bala` (Adam), Agota Ferenc (Eva) i Emina Elor (Lucifer). Uz wih igraju i Iren Abraham, [andor Laslo, Livia Banka, Tama{ Varga, Andrea Jankovi~, Zoltan [irmer, Gabriela Crnkovi}, Gabor Pongo, Julia Kokrehel, Daniel Husta, Terezia Figura i Atila Nemet. Dramaturg je Kata \armati, scenograf je Marija Kalabi} a kostimograf Marina Sremac. Ovo je druga saradwa Kokana Mladenovi}a i ovog na{eg ma|arskog teatra, u kojem je u prethodnoj sezoni re`irao predstavu „Pomoranxina kora“ Maje Pelevi}. N. Pej~i}

petak19.februar2010.

U SENTI DANAS GOSTUJE ISTAKNUTI JAPANSKI VIOLON^ELISTA

Haja{i svira dela [opena i Betovena Jedan od najistaknutijih japanskih violon~elista Mineo Haja{i gostuje danas, u Senti gde }e uz pratwu pijanistkiwe Natalije Lavrik - Mladenovi} u Domu kulture, u 19 ~asova, prirediti koncert klasi~ne muzike. Gostovawe japanskog umetnika je pod pokrovi-

veliki koncert u Beogradu, kao i majstorski kurs ~ija je tema bila klasi~ni repertoar. Haja{i je diplomirao na `enevskom Konzervatorijumu 1971. godine, a na Me|unarodnom festivalu violon~elista u Beogradu pobedio je 1975.

NI[KO POZORI[TE NI@E VREDNE UMETNI^KE PROJEKTE

@iv dijalog s vremenom Od pro{le godine, kada je [ekspirovu „Buru“ re`irao Andra{ Urban, Narodno pozori{te Ni{ obi{lo je skoro sve festivala u zemqi, vrlo ~esto na wima osvajaju}i presti`ne nagrade. Kako stvari trenutno stoje, repertoar je i posle toga vrlo ozbiqno profilisan, a kao uspe{na formula pokazalo se

Nove Gorice), na neki na~in nastavio je u Ni{u, pokazav{i da je Nu{i} i daqe mogu} na ovim prostorima. I ne samo mogu}, nego, naàlost, vrlo verovatno ve~no aktuelan. Dosledno i iscrpno se pridràvaju}i Nu{i}evog ~uvenog teksta, Du{an Jovanovi} uspostavqa ìv dijalog ne samo sa

Iz predstave „Dom Bernarde Albe“

dovo|ewe rediteqa sa autenti~nim na~inom rada koje je kao predloàk interesovala dramska klasika. Tako su Ni{lije dobile jo{ dve vrlo dobre predstave, „Gospo|u ministarku“ Branislava Nu{i}a u reìji Du{ana Jovanovi}a i „Dom Bernarde Albe“ Federika Garsije Lorke u reìji I{tvana Bi~keija. Stari znalac publike u Srbiji, dramski pisac, rediteq i pedagog iz Slovenije, Du{an Jovanovi}, u posledwe vreme intenzivno se bavi Nu{i}em i wegovom „Gospo|om ministarskom“. Ono {to je povodom toga uradio u Sloveniji (rediteq koprodukcije pozori{nih ku}a iz Kopra i

wim, nego i sa novim vremenom. Ne preteruju}i, verno originalu, ali i aktuelnoj stvarnosti, u komunikacijski nivo „Gospo|e ministarke“ Du{an Jovanovi} ubacuje lokalni dijalekt, video bim, odnosno video interfon koji kasnije postaje i medijator ideje o slavoqubqu i `ivopisnom nacionalnom folkloru. @ivkinom svlaku Ninkovi} doprinosi salsom i kokainom, a ne brixom i cigaretama, dok je prequba jo{ uvek u modi... Naro~ito priznawe Du{anu Jovanovi}u treba odati za rad sa glumcima, filigransku orkestraciju brojnog ansambla u kojem je s velikom dozom masjtor-

stva dominirala Sawa Krstovi} kao @ivana, ministarka. U tome joj nesebi~no, veoma disciplinovanom igrom najvi{e pomaè Aleksandar Mihailovi} kao zet êda, kao i briqantne epizode Aleksandra Marinkovi}a (Ninkovi}) i Miroquba Nedovi}a (Rista Todorovi}). U umetni~ki jo{ zao{trenijem konceptu i svojevrsnoj koreodramskoj formi koja razbija teìnu Lorkinog sveta iz drame „Dom Bernarde Albe“, I{tvan Bi~kei u saradwi s koreografkiwom Marijom Kek kreira predstavu u kojem se jo{ jednom potvr|uje trenutno visoka forma ansambla ni{kog pozori{ta. Od Borjanke Qumovi} kao Adele do Verice Jovanovi} kao Bernarde, niz ènskih likova istan~ano je iznijansiran i ve{tom gluma~kom igrom prikazan u svoj svojoj kompleksnosti situacije kakvu opisuje Lorka. U motivu udovice koja svojim k}erkama nalaè strogih osam godina àlosti, I{tvan Bi~kei vidi priliku za scenski romanti~nu, pa i jezikom groteske predstavqenu pri~u u kojoj je fizi~ka i vizuelna manifestacija emocija u prvom planu. „Dom Bernarde Albe“ tako postaje studija problema potisnute seksualnosti kao potisnute ìvotnosti koja pre ili kasnije eksplodira donose}i oslobo|ewe. Posledwa scena u kojoj Bernarda Alba zavr{ava u muzeju vo{tanih figura duhovit je i optimisti~an komentar davno prevazi|enih svetonazora koji jo{ uvek u pojedinim sredinama i situacijama znaju biti i te kako zlo}udni, o ~emu ni{ka predstava svedo~i na visoko estetizovan na~in. Igor Buri}

^ASOPISI: „TEATRON“

Bitef – kriza op{teg koncepta Muzej pozori{ne umetnosti Srbije posvetio je temat u novom broju svog ~asopisa „Teatron“ (148/149) me|unarodnom festivalu Bitef. „Povod da se vratimo Bitefu ovog puta nije jubilejski, sve~arski. Naprotiv, re~ je o izvesnoj krizi wegovog op{teg koncepta koja se prepoznaje posledwih godina“, isti~e se u uvodniku ~asopisa, koji ure|uju Ksenija Radulovi} i Ivan Medenica. Koncepcijski problem se svodi na pitawe da li op{ti slogan ovog festivala koji se ne mewa od wegovog osnivawa - „nove pozori{ne tendencije“ - odgovara aktuelnoj program-

skoj politici Bitefa i, {to je jo{ va`nije, da li esteti~ki zahtev da se promovi{e „novo“ odgovara savremenim tokovima u dru{tvu, kulturi, umetnosti i pozori{tu. Razgovor na ovu temu vodili su dugogodi{wi umetni~ki direktor i selektor Bitefa Jovan }irilov, rediteqka i ve} nekoliko godina koselektor Awa Su{a i Medenica. Ovaj broj „Teatrona“ donosi i prilog uglednog teatrologa Hansa Tis Lemana, Gordana Vnuk pi{e o festivalu savremenog pozori{ta Eurokaz, dok Ivana Stefanovi} i Branislav Dimitrijevi} osvetqavaju fenomen bitefizaci-

je na{ih vode}ih kulturnih manifestacija. Novi „Teatron“ {tampao je dve drame mladih autora sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu - „Samo ne u [vajcarsku“ Petra Mihajlovi}a i „Sme}arnik“ Koste Pe{evskog. Tu su i standardne rubrike, osvrt na savremenu doma}u scenu sa kritikama novije dramske, operske i baletske produkcije. Promocija ~asopisa bi}e odr`ana u utorak, 16. februara, u Muzeju pozori{ne umetnosti u Beogradu, a govori}e ]irilov, Medenica i Ksenija Radulovi}. (Tanjug)

Mineo Haja{i

teqstvom Ambasade carevine Japana u Beogradu i kompanije „Japan Tobako Interne{nel“ (JTI), a u organizaciji Centra lepih umetnosti Jovana Kolundìje „Gvarnerijus“ iz Beograda. Po{tovaoci muzike ima}e }e priliku besplatno da uìvaju u kompozicijama Ludvig van Betoven, Johanes Brams, Robert [uman i Frederik [open, kao i japanskog kompozitora To{iro Majuzamija. Violon~elista Haja{i je pre gostovawa u Senti, odrào i

dok je godinu dana kasnije debitovao pred ameri~kom publikom nastupima u Va{ingtonu i u presti`nom wujor{kom Karnegi Holu. Reputaciju jednog od najboqih japanskih ~elista stekao je nastupaju}i sa svim vode}im evropskim orkestrima, a iz [vajcarske, gde mu je evropska baza, dr`ao je do sada resitale i majstorske kurseve {irom sveta. Muzi~ka kritika je Haja{ija s pravom naziva majstorom violon~ela, jer wegova izvo|ewa, puna topline i `i-

vota, zasnivaju se na preciznoj tehnici i dubokom poznavawu muzike, a poznat je po grandioznim umetni~kim projektima. Naime, upam}en je po seriji koncerata na kojima je izveo svih {est Bahovih svita u jednoj ve~eri, na ~ak 17 razli~itih lokacija {irom Japana, a povodom obeleàvawa 300. godi{wice ro|ewa ovog velikog kompozitora. Tako|e je objavio kompakt disk sa Bahovim ostvarewima za violon~elo. - Slede}i svoje japanske korene, kompanija JTI jedan je od glavnih promotera japanske kulture u Srbiji. Istovremeno, tradicionalno podràvamo projekte koji oboga}uju kulturnu ponudu Srbije, omogu}uju}i nastupe umetnika poreklom iz Japana - kaè menadèrka komunikacija u Kompaniji JTI Ana Veqkovi}. Ona dodaje da je JTI ve} godinama podràva brojne kutlurne manifestacije u Srbiji, me|u kojima su beogradski Sajam kwiga, „Gitar art festival“ i mnoge druge druge. Pored toga JTI je donirao 135.000 dolara za renovirawe Doma kulture u Senti, zavr{ene pre pola godine, podràvaju}i napore lokalne samouprave da potpomogne razvoju kulturnog ìvota u ovom potiskoj varo{i. Iz ambasade Japana u Srbiji isti~u da se svake godine trude da kroz seriju kulturnih manifestacija predstavi deo svoje bogate kulturne ba{tine, a tako|e da se promocijama japanske kulture doprinosi unapre|ewu prijateqskih odnosa izme|u dve zemqe. Do sada su gra|ani Srbije imali priliku da uìvaju u mnogobrojnim izlo`bama japanske likovne i primewene umetnosti, kao i u koncertima grupa koje izvode japansku tradicionalnu muziku. M. Mitrovi}

MIROQUB VU^KOVI], UMETNI^KI DIREKTOR I SELEKTOR BEOGRADSKOG ME\UNARODNOG FILMSKOG FESTIVALA

Festu treba nova slava

nu. To je izuzetan film koji Program 38. Festa, koji po~o predstavqa trasnformaciju jaju~e i traje do 28. februara, ko dobre li~nosti u neverovatpredstavi}e „zaista reprezenno efikasnog izvr{ioca. Zvu~i tativnu sliku onoga {to su kao lekarski receprt, a u suumetnost, zabava i industrija u {tini je izuzetno tanan, rafioblasti filma ponudili u 2009. niran film, koji je iskorak od godini“, rekao je uo~i otvarawa onoga {to je francuski film festivala umetni~ki direktor i selektor Festa Miroqub Vu~kovi}. On je podsetio da Fest donosi presek onoga {to je bilo najzna~ajnije na svetskim festivalima, jer je to su{tina ove manifestacije namewene doma}oj publici i dodao da je protekla sezona, po wegovoj oceni, bila veoma bogata. Na pitawe koje bi naslove izdvojio, odgovorio je da je nekoliko filmova izuzetno i naveo „Morfijum“ Alekseja Balabanova“, „Profet“ @aka Odijara, „IskasaMiroqub Vu~kovi} pqena“ Brilantea ponudio prethodne godine“, kaMendoze i dugometra`ni dokuzao je Vu~kovi}. mentarac „Devojka i pi{toq“ On je skrenuo pa`wu na novi Gustava Doj~a. film Mendoze, u koprodukciji „Po~eo bih od filma koji Francuske i Filipina. „Mendootvara Fest, ‘Morfijum’ Balaza je bio Festovo otkri}e pre banova, autora koji nije nepodve godine, kada smo prikazali znat na{oj publici i koji ima wegov ‘Servis’. O filmu ‘Isneverovatnu {irinu u smislu kasapqena’ sam naziv govori, to interesnih sfera, jezika i naje jedan neverovatan film koji ~ina na koji pravi filmove. Mi je dobio nagradu za re`iju u Kasmo pre neku godinu predstavinu, a Kventin Tarantino, koji je li wegov film ‘Rat’, zatim jako daleko od wegovog stila, ‘Kargo 200’, koji se bavi ne~im bio je presre}an da je Mendoza {to se mo`e nazvati avganinagra|en“. stanskim sindromom u ruskom Selektor je naglasio da 38. filmu“. Fest ima i nekoliko doma}ih „U nekoj vrsti kreativnog difilmova, izuzetan program azijjaloga je „Profet“ Odijara, koskog filma, kao i odli~ne dokuji je dobio Veliku nagradu u Ka-

mentarce u ciklusu „îwenice i slagalice“ koji uz nekoliko bitnih stranih naslova nudi i filmove @arka Dragojevi}a i Sr|ana Kneèvi}a, kojima }e to biti svetske premijere. „Prava ilustracija ovog programa je ‘Devojka sa pi{toqem’ Doj~a, velikog istraìva~a, koji dugi niz godina prati filmske arhive, pronalazi u wima blago i te dragocenosti stavqa u odre|eni kontekst“. Na pitawe o mestu Festa na me|unarodnoj sceni, odgovorio je da je „ono {to ~ini razliku izme|u Festa i ostalih festivala u okruèwu - zagledanost u pro{lost“. „Svake godine se pomiwe - Fest treba da vrati staru slavu. Fest ne treba da vra}a staru slavu, Fest treba da stvori novu slavu“, naglasio je on. „Mi treba da pogledamo u sutra, da se spremimo za sutra, jer sutra je ono {to }emo ìveti“, izjavio je Vu~kovi} dodaju}i da je divno imati lepe uspomene, biti ponosan na iskustvo i da on jeste ponosan da Fest ove godine na neki na~in daje posvetu Festu iz 70-ih godina kada je logo bio „Hrabri novi svet“, {to je tada bilo hrabro, odva`no, inteligentno i veoma uspe{no. Pomiwu}i da danas u svetu ima vi{e od 2.000 festivala, ukazao je da se kriterijumi mewaju i da se sada presti` postiè time {ta festival nudi mimo filmova. (Tanjug)

SVET

petak19.februar2010.

DNEVNIK

DA BI OBEZBEDIO SREDSTVA ZA KREDITIRAWE

MMF prodaje zlato iz rezervi VA[INGTON: MMF namerava da iz svojih rezervi proda 191,3 tone zlata, kako bi obezbedio sredstva za kreditirawe. Posle saop{tewa MMF-a, izdatog u sredu, kotacije zlata su opale za pribli`no jedan odsto, ispod 1,11 dolara za finu uncu (oko 31 gram). Odluka fonda nije iznenadila tr`i{te, iako je pre samo ~etiri mesca MMF prodao Indiji 200 tona tog plemenitog metala, zahvaquju}i ~emu su se rezerve zlata indijske Centralne banke na{le na desetom mestu u svetu. Prodaja zlata

na otvorenom trì{tu, u okviru pro{le godine pokrenutog programa, „obavqa}e se u nekoliko faza“ kako bi se izbegli potresi na trì{tu, naveo je Fond, ali i dodao da nacionalne centralne banke i daqe mogu direktno da kupuju „ùti metal“, preneo je Rojters. Pro{le godine MMF je objavio da planira da za pet godina proda 403,3 tone, odnosno osminu svojih rezervi zlata, kako bi diversifikovao izvore prihoda i pove}ao visinu kredita za najsiroma{nije zemqe.

UKRATKO

MMF je do sada zlato prodavao iskqu~ivo centralnim banakama. Indija, Mauritanija i [ri Lanka su od fonda otkupili ukupno 212 tona tog plemenitog metala. Fond je sada odlu~io da zlato ponudi na tr`i{tu, ali i daqe centralnim banakma daje pravo prvenstva. Finansijski direktor fonda Endru Tvidi je izjavio da }e prose~na cena zlata u prve tri faze prodaje iznositi ne{sto vi{e od 1.050 dolara za uncu. (Tanjug)

HAITI

U napadu na yamiju 30 mrtvih ISLAMABAD: U ju~era{wem bomba{kom napadu u blizini xamije u Aka Kelu, nedaleko od granice Pakistana sa Avganistanom, `ivot je izgubilo 30 qudi, a 100 je raweno. U trenutku eksplozije u xamiji je bilo 150 qudi, precizirao je policijski zvani~nik Kohat Halid Kan Umerzai. Prema dobro obave{tenim izvorima, izgleda da se me|u `rtvama nalazi i jedan va`ni talibanski komandant, javila je italijanska agencija Ansa pozivaju}i se na televiziju „GEO“. Napad je izveden u vreme posete Islamabadu Ri~arda Holbruka, specijalnog izaslanika SAD za Pakistan i Avganistan. (Tanjug)

Dràvni udar u Nigeru? PARIZ: U Nigeru je u toku poku{aj „dràvnog udara“ protiv predsednika Mamadua Tanxa, izjavio je ju~e agenciji Frans pres neimenovani francuski zvani~nik. „Sve {to mogu da kaèm jeste da predsednik Tanxa a priori nije u dobroj poziciji“, dodao je on. Agencije javqaju da se u centru Nijameja, glavnog grada Nigera, ~ula rafalna paqba u blizini predsedni{tva, i da su qudi pobegli iz tog dela grada. U centru je sada mirno ali je pusto. Predsednik Tanxa nakon pro{logodi{weg referenduma ima mogu}nost da se po tre}i put kandiduje na izborima. (Beta)

Poginulo devet qudi RAMADI: Devet qudi ubijeno je, a 15 je povre|eno u eksploziji u Ramadiju, glavnom gradu ira~ke provincije Anbar, na zapadu zemqe, saop{tila je policija. Za sada nije utvr|eno kako je do{lo do eksplozije. Parlamentarni izbori u Iraku se odr`avaju 7. marta. (Tanjug)

Oslobo|eno osam misionara PORTO-O-PRENS: Osmoro ameri~kih misionara pu{teno je iz zatvora na Haitiju, skoro tri nedeqe po{to su optuèni za otmicu u poku{aju da grupu dece izvedu iz zemqe pogo|ene katastrofalnim zemqotresom. Nekoliko sati ranije, sudija Bernar Senvil izjavio je agenciji AP da }e osmoro, od desetoro uhap{enih, biti oslobo|eno bez ikakvih uslova ili kaucije, po{to su roditeqi pomenute dece izjavili da su dobrovoqno predali decu misionarima. On je dodao da jo{ èli da ispita vo|u grupe Loru Silsbi i dadiqu ârisu Kulter, koje }e ostati u pritvoru, o wihovoj poseti Haitiju u decembru, pre zemqotresa, kada su se raspitivale o deci bez roditeqa. Deset Amerikanaca iz baptisti~ke crkve Ajdaha uhap{eni su pro{log meseca pod optu`bom da su nelegalno poku{ali da prebace 33 hai}anske dece u susednu Dominikansku Republiku.

PAKISTAN

Uhap{eni zbog Al Kaide ISLAMABAD: Devet pobuwenika povezanih sa teroristi~kom organizacijom Al Kaidom uhap{eno je u nekoliko racija u gradu Kara~iju, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Me|u uhap{enima je Amer Muavija, za koga dva pakistanska obave{tajna zvani~nika ka`u da je zadu`en za strane pripadnike Al Kaide koji deluju u pakistanskim oblastima blizu granice sa Avganistanom. Va`nu ulogu u hvatawu osumwi~enih, prema re~ima neimenovanih zvani~nika, imali su ameri~ki ure|aji za presretawe komunikacija, prenela je agencija AP. Novo hap{ewe pobuwenika usledilo je posle brojnih hap{ewa uticajnih avganistanskih talibana u Pakistanu ovog meseca, me|u kojima je i visoki vojni komandant mula Abdul Gani Baradar, drugi ~ovek talibana. Baradar je glavni zamenik talibanskog vo|e mule Omara, jedan od osniva~a talibanskog pokreta i najistaknutiji do sada uhap{eni pripadnik ekstremisti~kog pokreta. (Tanjug)

RUMUNIJA

Podr{ka evropskom putu Srbije BUKURE[T: Ministar spoqnih poslova Rumunije Teodor Bakonski „visoko je ocenio rezultate Srbije u 2009. godini u procesu pribli`avawa Evropskoj uniji“, saop{tilo je ju~e u Bukure{tu Ministarstvo spoqnih poslova.[ef rumunske diplomatije je ju~e na sastanku sa ambasadorom Srbije u Rumuniji Zoranom S. Popovi}em istakao da }e Bukure{t „nastaviti da podr`ava - i politi~ki i tehni~ki - evropski put Srbije“. Bakonski je naglasio stav Rumunije o nepriznavawu nezavisnosti Kosova, koji se zasniva „na striktnom po{tovawu principa me|unarodnog prava“. Tokom razgovora je posebno istaknuto ja~awe bilateralnih odnosa, potreba produbqewa saradwe, posebno ekonomske i stimulisawa obostranih ulagawa, pi{e u sop{tewu. Bakonski je naglasio interesovawe Rumunije za saradwu sa Srbijom kroz projekte povezane s Dunavom, u okviru budu}e strategije Evropske unije za Podunavqe.

INAUGURACIJA TRE]EG PREDSEDNIKA HRVATSKE

Josipovi} poloìo zakletvu ZAGREB: Novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} poloìo je ju~e u 12 sati i pet minuta, na Markovom trgu u Zagrebu predsedni~ku zakletvu pred sudijama Ustavnog suda. Predsednica Ustavnog suda Jasna Omejec pro~itala je odluku o izboru novog predsednika, nakon ~ega je Josipovi}, drè}i jednu ruku na Ustavu Hrvatske, poloìo zakletvu koja zavr{ava re~ima „Tako mi bog pomogao“. Nakon toga je odrào inauguracioni govor u kojem je poru~io da ose}a zahvalnost i veliku ~ast zbog izbora na du`nost. Naveo je da }e novu du`nost obavqati savesno i da }e biti predsednik svih hrvatskih gra|ana. „Domovinski rat i hrvat- Ivo Josipovi} ski antifa{izam, dva su stuba hrvatske dràvnosti ~ije }u tralo je oko hiqadu doma}ih i vrednosti uvek po{tovati“, istastranih zvanica, me|u wima i dekao je Josipovi}. Zaloìo se za set predsednika dràva regiona i dobru saradwu sa susedima, istisredwe Evrope, ali i odlaze}i ~u}i da }e to biti prioritet wepredsednik Stjepan Mesi}. gove spoqne politike. Sve~anu Ceremonija je po~ela nakon inauguraciju iz prvog reda posma{to je, kao i svakog dana, ozna~eno

Bilt `ali {to Tadi} nije do{ao Ministar spoqnih poslova [vedske Karl Bilt izrazio je ju~e u Zagrebu `aqewe zbog toga {to predsednik Srbije Boris Tadi} nije do{ao na inauguraciju novog predsednik Hrvatske Ive Josipovi}a. “Moramo da na|emo formulu ne samo za ovu inauguraciju, nego i za budu}e sastanke“, rekao je Bilt novinarima posle inauguracije, komentari{u}i nedolazak predstavnika Srbije na sve~anost zbog toga {to joj je prisustvovao predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Bilt je ukazao da je saradwa Hrvatske i Srbije „kqu~ za region“. [vedski ministar je ocenio da je inauguracioni govor novog predsednika pokazao da je evropska orijentacija Hrvatske ~vrsta i izrazio nadu da }e ta zemqa uskoro postati ~lanica EU.

podne pucwem Gri~kog topa, posle ~ega je hor otpevao hrvatsku himnu „Lijepa na{a“. Novina u odnosu na ranije inauguracije je da su uz novog predsednika na bini bili i ~lanovi wegove porodice - supruga Tatjana i }erka Lana. Na sve~anosti nije bilo predstavnika Srbije zbog dolaska predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, ali su zato inauguraciju iz prvog reda posmatrali predsednici svih zemaqa regiona, kao i dràvni vrh Hrvatske predvo|en premijerkom Jadrankom Kosor. Policija je doga|aj ozna~ila kao skup visokog rizika, pa je u gradu, posebno u ulicama i trgovima na Gorwem gradu, jo{ od ju~e poja~ano prisustvo pripadnika snaga reda. U obezbe|ewe inauguracije ukqu~ene su sve slu`be policije kao i svi delovi bezbednosnog sistema, a ceo doga|aj policija je snimati. Bilo je prisutno oko 70 dràvnih delegacija, predstavnici me|unarodnih organizacija, kao i politi~kog, verskog i dru{tvenog ìvota Hrvatske. Zanimqivo je da su strani dràvnici od hotela „Vestin“, u kojem su sme{teni, do Markovog trga dovezeni autobusom, uz pratwu jakih snaga policije. Nakon inauguracije Josipovi} je za {efove dràva priprema sve~ani ru~ak u palati Dverce, a u 17 ~asova je obavqena neformalna primopredaja predsedni~kih ovla{e}ewa izme|u Josipovi}a i Stjepana Mesi}a, koji je na ~elu dràve bio deset godina.

Kupre{ak: Niko nije hteo da poniàva Srbiju BEOGRAD: Ambasador Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak izjavio je ju~e da niko u wegovoj zemqi nije hteo da poniàva Srbiju odlukom ko }e biti pozvan na inauguraciju predsednika Ive Josipovi}a i izrazio àqewe {to predsednik Srbije Boris Tadi} nije prisustvovao inauguraciji. „Treba sti{ati emocije i smiriti strasti. Srbija je vaàn hrvatski partner, ali je za stabilnost situacije u regionu va`no pomo}i i demokratizaciju na Kosovu“, rekao je Kupre{ak gostuju}i na radiju B92.

On je rekao i da nije primereno da se druga dràva uslovqava odlukama kojoj dràvi moè da po{aqe poziv za inauguraciju predsednika. Hrvatski ambasador je istakao da bez obzira na sve, Hrvatska i Srbija danas imaju dobre odnose, napomenuv{i da je 1999. godine trgovinska razmena izme|u dve zemqe iznosila samo 20 miliona dolara, a danas iznosi vi{e od milijardu evra.On je rekao i da je stabilna Srbija u interesu Hrvatske spoqne politike i da je zajedni~ki interes i Beograda i Zagreba Evropska unija.

Mi}unovi}: Pru`enu ruku treba prihvatiti Odnosi Srbije i Hrvatske ne}e biti dodatno naru{eni zbog ~iwenice da je Srbija jedina zemqa u regionu ~iji predstavnici nisu prisustvovali inauguraciji Ive Josipovi}a, ocenio je Dragoqub Mi}unovi}, predsednik skup{tinskog Odbora za inostrane poslove. On je u intervjuu za „Slo-

bodnu Evropu” najavio da bi Ivo Josipovi} i Boris Tadi} mogli ve} narednog meseca da se sastanu. „O stavu Srbije upoznata je Hrvatska i savr{eno jasno je re~eno da mi `elimo dobrosusedske odnose i mislim da }e oni i biti takvi. Pozdravqam sve ono {to je posledwih mesec dana izjavio pro-

fesor Josipovi}. Verujem da }e odnosi izme|u Srbije i Hrvatske biti sigurno na uzlaznoj liniji”, ocenio je Mi}unovi}. Po wegovim re~ima, Hrvatska i Srbija su najva`nije zemqe u regionu i od wihovog odnosa zavisi stabilnost na ovom prostoru, kao {to je uvek zavisila u istoriji.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SERGEJ LAVROV Rusija je zabrinuta zbog usvajawa nove strategije NATO-a, prema kojoj Alijansa moè da primewuje silu u celom svetu, kaè {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov. “To nije sasvim povezano sa Poveqom UN, i nas, razume se, to ne moè da ne zabriwava“. NATO nastavqa da se {iri, {to prati izrada nove vojne strategije, koja kao jednu od varijanti predvi|a, izme|u ostalog, i primenu sile.

EDUARD KUKAN Zakon o referendumu u Republici Srpskoj nije usmeren ka razbijawu Bosne i Hercegovine, rekao je {ef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemqama jugoisto~ne Evrope Eduard Kukan. „Generalno, referendum je mehanizam demokratije, ali va{i politi~ari moraju biti vrlo odgovorni u toj pri~i, rekao je Kukan.

BIJONSE Ameri~ka peva~ica Bijonse bila je najuspe{nija muzi~ka zvezda u protekloj deceniji u SAD, saop{tilo je Ameri~ko udru`ewe diskografskih ku}a (RIAA). Bijonse je dobila 64 nagrade od RIAA u periodu od 2000. do kraja 2009, izme|u ostalog za najprodavanije albume, pesme u digitalnom formatu i melodije za mobilne telefone, preneo je „Holivud riporter“.

DUBAI RASPISAO POTERNICU ZA UBICAMA

La`ni Evropqani i izgled, a ubistvo pravo DUBAI: Vlasti u Dubaiju raspisale su poternicu za jedanaest ubica sa evropskim paso{ima koji su pro{log meseca likvidirali jednog od lidera Hamasa. [estorica su imala britanske isprave, trojica irske, po jedan nema~ka i francuska dokumenta. Izraelska vlada ne `eli da komentari{e optu`be da je ume{ana u ubistvo. La`ni Evropqani, la`ni izgled, ali je ubistvo pravo. Policija u Dubaiju objavila je video snimak na kome se vide osumwi~eni s perikama i la`nim bradama u hotelu kraj me|unarodnog aerodroma u Dubaiju. Oni su pratili Mahmuda Mabhuha visokog operativca Hamasa, a deo grupe se voziio u istom liftu sa `rtvom. Za ubistvo im je bilo potrebno deset minuta, a grad su napustili pre nego {to je telo `rtve prona|eno. [e-

storica Izraelaca, ~iji su identitet koristile ubice, bili su zaprepa{}eni {to su na poternici. „Ja sam {okiran, ne razumem kako se tako ne{to desilo, nisam zemqu napustio otkako sam pre deset godina do{ao iz Velike Britanije“, izjavio je Stiven Hods i dodao da je wegov paso{ je uvek kod wega. Hamas je odmah za ubistvo optu`io Izrael. „Niko to nije uradio, nego Mosad. To je indirektno rekla i policija u Dubaiju“, izjavio je Aliman Taha iz Hamasa. [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman ka`e da wegova zemqa ne otkriva obave{tajne stvari i da nema dokaza da je ume{ana. Premijer Gordon Braun naredio je da se ispita kako su ukradeni identiteti britanskih gra|ana. (Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak19.februar2010.

Posledwi pozdrav po{tovanom

Branku Radulovi}u Miqan Todorovi}.

99332

Posledwi tu`an pozdrav na{em dragom

Branku Radulovi}u Muji Biqa i Cober.

99334

Posledwi pozdrav milom ocu i dedi

PRODAJEM nov neuseqavan stan 32m2, na prvom spratu sa terasom u strogom centru grada.

Informacije na 063/47-57-65. 99131

NAU^ITE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost, profesor sa iskustvom podu~ava |ake i studente, garancija. Telefon 063/73-53-326. 99116

IZDAJEM na Novom nasequ ~etvorosoban stan, name{ten, prvi sprat, preko puta {kola i obdani{te, 200E. Telefon 021/6366-536. 99058 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari, zaposlenoj devojci. 130E + depozit. Telefon 062/838-5284. 99057

PRODAJEM nov neuseqavan stan 32m2, na prvom spratu sa terasom u strogom centru grada. Informacije na 063/47-57-65. 98952

BEOGRAD, Vra~ar - dvosoban stan 66 m2 + 2 terase III/VI, luks, vlasnik, ukwi`en. Telefon 063/213-521. 99298

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918 BEO^IN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5.5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 99029 VI[WI^KA BAWA, ku}a 170m2 nova, komplet, pogled, povoqno. Telefon 063/590992. 99136

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774

PRIRODNI preparat protiv hemoroida {uqeva. Klini~ki ispitan i lu~no proveren, eliminisawe za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 99011 VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 98509 KOKE za klawe 4 - 5 kg Duda{ farma \ur|evo, 400din kom ili 80 din kilogram preko 50 kom nosim ku}i.Telefoni: 021/839-123, 838-252. 98773 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 98933 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 98934 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35. 99042 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-28645. 99043 BUKVA bagrem moè cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 83588-56, 062/871-2927. 99044

na{em

Milanu Radanovi}u 1925 - 2010. Sahrana }e se obaviti 20. 2. 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10.30 ~asova. Sin Sreten, unuk Milan i snaha Vesna. 99337

Posledwi pozdrav

Slavku od: supruge Vide i prijateqa Jele i Mirka.

99374

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga majka i baka

Rihter Jelena 1928 - 2010. Sahrana je danas, 19. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: }erka An|ela, sinovi Vlatko i Zlatko sa porodicama. 99372

^ITUQE z POMENI

petak19.februar2010.

Posledwi pozdrav

[est meseci nije sa mnom moj sin

Mir~eta Arsi}

DNEVNIK

Dana 15. 2. 2010. godine oprostili smo se od na{eg profesora, plemenitog ~oveka, dobrog pedagoga i dragog nam prijateqa

Posledwi pozdrav dragom

Branku Radulovi}u

Qubav i tuga su neizmerni. @ivi{, sine, u svakoj mojoj pri~i, suzi, misli i svemu {to se zove tvojim imenom. Istina je prete{ka, tuga beskrajna, re~i je premalo, a bola previ{e. U subotu, 20. februara, u 11 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Neute{na mama.

ocu na{e koleginice Vi{we Braovi}.

Kolektiv Gimnazije â&#x20AC;&#x17E;Svetozar Markovi}â&#x20AC;? Novi Sad.

99268

[est bolnih meseci nije sa nama na{

Mir~eta Arsi}

Neka mu je ve~na slava i hvala. Komemorativi skup odr`a}e se 22. 2. 2010. godine sa po~etkom u 12.00 ~asova u Sali P-1 na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. KOLEKTIV DEPARTMANA ZA STO^ARSTVO POQOPRIVREDNOG FAKULTETA U NOVOM SADU.

Branku Radulovi}u

Tvoji: Jelena, Awa i Miqan.

99279

Se}awe na tvoju dobrotu i plemeniti lik nosi}emo zauvek u na{im srcima. Posledwi pozdrav na{em Batici

Posledwi pozdrav drugu i prijatequ

Branku Radulovi}u Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju veliki ~ove~e.

Vi{e ni{ta nije isto.

Du{an i Jovanka Smaji}.

5780/P

1004/P

Posledwi pozdrav voqenom i po{tovanom

Branku

prof. dr Milana Teodorovi}a

od kumova i prijateqa Suva~arov i Ibro~i}.

Branku Radulovi}u

Milijana Dra`etin sa porodicom.

99271

od porodice Urekar.

99286 99274

99284

S tugom i bolom opra{tamo se od dragog tate, dede i tasta

Sa neizrecivim bolom i tugom opra{tamo se od dragog prijateqa

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Branku Radulovi}u Branka Radulovi}a

Branka Radulovi}a

Dragi na{

Emile

Branku Radulovi}u od: Bece, Steve, Da~e, Dujke, Sawe i Sa{e.

od Da~e i Sawe sa decom.

99259

99261

JEDNOGODI[WI POMEN

99221

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragom kumu Keta i Vlada Braovi}.

Porodica [argin.

99265

99269

Vi{wa, Nikola, Marko i Bobe Braovi}.

zauvek }e{ nam ostati u se}awu kao drag i nezaboravan drug i prijateq.

Branku Radulovi}u

pozdrav

dragom

Branku Radulovi}u

Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama od porodice Matija{.

od kumova Bogdanovi}a.

Branko Radulovi} 99267

99194

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav Vi{winom tati

Hvala ti na podr{ci i qubavi.

Goca Govor~in

Mnogo te vole: Dragan, Bane, Qiqa, Nata{a i Duwa.

19. 2. 2009 - 19. 2. 2010. Sa tugom ~uvamo uspomenu na wu.

Branku

Branku Radulovi}u

Vita, Vitomirka, Sa{a i Mihailo. Jelena i Velibor.

99256

99273

od wenih koleginica: Olge, Iboje, Ivane i Ksenije. 99275

99192

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kolegi, saradniku i prijatequ

petak19.februar2010.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 2. 2010. godine, u 74. godini preminula na{a voqena majka

Sa velikim bolom i tugom javqamo da je moj sin

Danica Margeta Branku Radulovi}u od zaposlenih iz Centra za radiologiju.

Sahrana je 19. 2. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Beo~inu. O`alo{}eni: sin Berislav i }erka An~ica.

Branko Radulovi} 1950 - 2010.

99233

Dragi na{ Brawa po~ivaj u ve~nom miru i nek te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav Brawi,

99212

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tu`an pozdrav dobrom i dragom ~oveku, na{em

preminuo iznenada prekju~e, 17. 2. 2010. godine i ostavio nas unesre}enim za sva vremena. Sahrana }e se obaviti u petak, 19. 2. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni otac Dragutin sa porodicom.

Branku Radulovi}u Branko Radulovi} Tvoja drugarica Zora sa porodicom Krkqu{.

Hvala ti za prijateqstvo.

dugogodi{we

Danici Margeta

Branku

Po~ivaj uz blagoslov an|ela. Bebi, deci i celoj familiji iskreno sau~e{}e.

Duda sa porodicom.

99227

99236

99239

Posledwi pozdrav

od porodica: Muzeka i Ga}ina.

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako je oti{la na{a voqena

Porodica Ludo{ki.

99214

99232

Na{em dragom, najdra`em mu`u, ocu i dedi

Branko Radulovi}

Branku Radulovi}u

Rosa Jotanovi} Pomen }emo obele`iti u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mili na{ Brawa, uvek }emo te voleti.

od porodice @uti}.

Tvoj brat Sre}ko, brati} Nikola i snaha Oqa.

O`alo{}ena porodica Jotanovi}.

99230

99257

99095

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Branku Radulovi}u posledwi poqubac od: supruge Bogdanke, sina Nemawe, }erke Vi{we, zeta Borisa, unuka Marka i Nikole, sestre Tatjane, oca Dragutina.

Branko Radulovi} Bio si veliki brati}, bio si veliko bogatstvo. Bio si ono {to se ne mo`e nadoknaditi. Zauvek ~uva}u te takvog u srcu svom svojom qubavqu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e ispra}aj na{eg Branka biti u petak, 19. 2. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoja seka Taca.

Nedeqko Jari} Oti{ao si prerano i iznenada. Nemo}ni da izmenimo surovu stvarnost, ostaje nam da te se sa ponosom i qubavqu se}amo i ~uvamo uspomenu na Tebe. Ovom prilikom, èlimo da se zahvalimo svima koji su nam li~no, telefonom i telegramima izjavili sau~e{}e, kao i brojnim gra|anima koji su u~estvovali u posledwem ispra}aju na{eg dragog Nedeqka. Obave{tavamo rodinu i prijateqe da }emo 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, poloìti cve}e na wegov grob. Supruga Ruìca, majka Mirjana, otac Miladin i sestra Marija sa porodicom.

99228

99219

99162

^ITUQE z POMENI

petak19.februar2010.

Posledwi pozdrav dragom te~i

DNEVNIK

na{em

Posledwi pozdrav na{em

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, baki

Branko Radulovi} Dragi Brawa, nedostaje{ nam beskrajno!

Nevenki Petkovi} obele`i}emo u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa. O`alo{}ena porodica.

Branku Radulovi}u

Antonu Bio si nam oli~ewe dobrote, qudskosti, prijateqstva. Trajno }e{ ostati u na{im srcima i se}awima.

Slatka.

Porodica Nikoli}.

99310

99266 99305

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

od porodice ]esarov i Brki}.

Lazaru Zlokolici od porodica: Jokanovi} i Radowi}.

99300

99264

Posledwi pozdrav po{tovanoj kumi

Nevenka Petkovi}

Posledwi pozdrav

Gojku Zoranovi}u

Branku Radulovi}u

S po{tovawem i qubavqu, Vlatka i Zdravko.

od porodica: Trnini}, Popov, Marlog, Paj~in, Bogdanovi}, Vrani}, Radi}, Medan i Ne}ak iz Sremske Kamenice.

Iskreno sau~estvujemo u bolu wegovog oca i cele porodice. Kolektiv Osnovne {kole „Ivan Gunduli}” u Novom Sadu.

99311

99297

Izgubile smo najve}eg prijateqa i po{tovanog kolegu

Nema kona~nog rastanka, dok postoji se}awe na na{eg

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako te nema me|u nama.

107/P

Do dana kada }e milostivi Gospod re}i: „...Ustani Lazare...“, opra{tamo se od na{eg oca i supruga, koji je 17. 2. 2010. zaspao u Gospodu.

Branku Radulovi}u

Margeta Danici Iskreno i duboko sau~e{}e porodici.

Porodice: ^i~i}, Milivojev i Jankovi}.

Gojka Zoranovi}a Hvala za plemenitost i dobra dela.

od prijateqa, porodice: Milivojev, Putnik, Bor{o{, Tintor, Karanovi}, Jevi}, Kova~ev, Mer~, Manojlovi} i Zeremski.

Marijana Gagovi} i Vesna Stankovi}. 99335

Posledwi pozdrav voqenom

Branku Radulovi}u

Slavku Suboti}u 1940 - 2010.

Tetka Zaga sa }erkama.

od: supruge Vide, Sandre, Sne`e i Grozde.

337/P

99276

U subotu, 20. 2. 2010. godine navr{i}e se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Gojku Zoranovi}u

Dragan Roganovi}

Zauvek }e biti u na{im se}awima. Sinovi Aleksandar i Milo{, snaje Sne`ana i Biqana, unuci Katarina i Mihajlo.

od sinovca Mileta sa porodicom.

99277

99308

Posledwi stricu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Slavko Suboti}

Toga dana, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`i}emo pomen.

Sahrana je u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Zauvek o`alo{}ena porodica Roganovi}.

O`alo{}ena porodica Suboti}.

99313

pozdrav

99272

Gojko Zoranovi} 1942 - 2010. Sahrana je u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: supruga Du{ica, sin Zoran i snaha \ur|ica. 99306

voqenom

SE]AWE 19. 2. 2009 - 19. 2. 2010.

Gojku Zoranovi}u

1940 - 2010.

99303

Posledwi pozdrav mom ~iki

1940 - 2010. Uspomenu na tebe, tvoju dobrotu i plemenitost ~uva}emo ve~no!

Sahrana je danas, 19. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Jasminka, sinovi Miqan i Sa{a i snaja Livija.

99292

99301

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Slavku Suboti}u

in`ewer gra|evinske informatike

Mi}a i Buba Evi}.

99316

Posledwi pozdrav

Lazar Zlokolica

Branka

od sinovca Gorana sa familijom.

99309

Joco Romani} sekretar Akademije umetnosti Vreme prolazi, ali ne i se}awa. Sa ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg sekretara. Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti. 3073/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Napustila nas je moja mama

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deda

Ru`a Tomac

Anto Dilberovi}

ro|. Farka{ 1933 - 2010.

O`alo{}eni: }erka Jadranka Virc, zet Frawa i unuk Robert.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 19. 2. 2010. godine, u 14.15 ~asova. Posledwi pozdrav od: supruge Elizabete, Vladimira, Aleksandre, Nevene i unuke Katarine.

99186

99165

Umrla je moja mila majka

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi prijatequ

Emilu Marku{u

1939 - 2010.

Ispra}aj je danas, 19. februara, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

petak19.februar2010.

pozdrav

dragom

Veqi Milovi}u

Porodica Mi{uli}.

Dobrila i Miki sa porodicom.

99191

99185

Dana, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj

SE]AWE

Stevo Kosanovi}

Jovanka S. Brki}

20. 2. 2003 - 20. 2. 2010.

Vladimir ^ubrilo

ro|ena Filipovi} 11. 2. 1938 - 17. 2. 2010. Oti{la je tiho i mirno kao {to je i `ivela. Sahrana je u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Rajna, zet Slobodan, unuk Nemawa i unuka Milica.

Dragi na{ tata, ve~no `ivi{ u na{im srcima i mislima. Pomen }emo odr`ati u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova na Gradskom grobqu.

Pro{la je godina od kada si nas napustio. Ve~no }e{ ostati u na{em se}awu. Brat Dragan sa porodicom. 99193

99184

Tvoje k}erke Andrea i Daniela, unuk Stevo, zet Dragan i tvoja Milica.

Dragici Boji} 1963 - 2009. Godina tuge i bola za tvojom mladosti. Suze teku, praznina i bol u srcu. Ve~na tuga i se}awe na tvoju dobrotu i hrabrost. Dok mi `ivimo, `ive}e{ i ti. Tvoja mama i Mi}ko. 98969

99199

POMEN

GODI[WI POMEN na{em voqenom ocu i suprugu

JEDNOGODI[WI POMEN

Bogdan Dimitrov

Vladimiru ^ubrilo

21. 2. 2009 - 21. 2. 2010.

obele`i}emo u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji: sinovi Marko i Milo{ i supruga Ivanka.

Evo ve} godinu dana slu{amo eho koji prati ve~erwe svetlo. Prole}a zablistaju i nestaju, a ti }e{ tata zauvek biti u na{im srcima.

Stanica @ivkovi} - Arsi} 19. 2. 2009 - 19. 2. 2010. Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Posledwi koleginici

pozdrav

SE]AWE

dragoj

Petar Isakov

Milici Nedi}

19. 2. 1960 - 19. 2. 2010. od wene generacije geometara 1964/1968, Beograd: Mare, Miroslave, Slavoquba, Marinka, Vladana, Miomira, Cmiqane i Radmile.

Na{a qubav je i daqe sa tobom.

Tvoja Maja, mama Draga i Mira.

99081 99163

99175

Tvoji sinovi: Zoran i Qubomir Dimitrov.

TROGODI[WI POMEN

Umro je na{ mili brat i ujak U subotu, 20. 2. 2010. u 10 ~asova, da}emo na Gradskom grobqu u Vrbasu pomen na{em tati, ujaku, stricu i dedi.

99164

S qubavqu tvoji najmiliji: suprug Stanoje, k}erka Divna, sin Vladimir, snaha Qiqa i unuka Tara.

Posledwi pozdrav dragoj

99034

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Ilija Raji} Emil Marku{

Tini

Qubavi jedina moja, svakim danom nedostaje{ nam sve vi{e.

Sestra Nada i sestri}i Svetozar i Mileta sa porodicama.

od porodice Kosti}.

od: Sne`e, Tamare i Maje.

99167

99166

Tvoji: Neboj{a i Nena.

99240

99241

Dana, 15. februara iznenada smo ostali bez na{e voqene majke, supruge, }erke sestre i unuke

Valentine Jovanovi} \unisi} ro|. 1964.

Ilija Raji} Dobri moj }ale, pro{le su tri godine od kad si nas napustio, a ja jo{ uvek ne mogu da verujem. Vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{. @iveo si da druge u~ini{ sretnima, ni jedan dan nije pro{ao da nas nisi obradovao sa ne~im, iznenadio i planirao ne{to boqe za nas, neke boqe dane. Neka ti Gospod podari mir tamo gde pravednici po~ivaju, a an|eli neka te ~uvaju.

Ispra}aj je 19. 2. 2010. u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Rumena~koj b.b. Za wom tuguju: sin Aleksandar, suprug Zoran, majka Cica, sestra Violeta sa porodicom i baka Roza. 99226

Anti Dilberovi}u

od: sestri~ine Zorice, zeta Bo`idara, Maje i Danijele.

Tvoji: Tawa i Nemawa.

99243

Nedeqko Jari} Bato, jo{ uvek te ~ekamo subotom u podne... Tvoja baka An|a, strina Gordana, sestre An|elka i Jelena...

99203

99253

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.05 21.35 22.00 22.35 23.45

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Brevijer PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Koncert Ibrice Jusi}a Irena Hus, film 3. deo ^udesan svet TV Dnevnik Tajna hrane: Ananas Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Ubice, film Igra Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Irena Hus, film 3. deo

07.00 07.20 08.45 09.50 10.15 10.45 12.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano 5kazawe Me|uprostor ^emu... Porodica Serano Posledwi pozdrav (rum), dok. program Vesti (ma|) Wu{kawe Na sav glas Paideja Kameni~ki Robinzon Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Ra|awe qubavi, film

12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30

TV PROGRAM

petak19.februar2010.

08.00 08.10 08.35 09.00 09.50 11.00 12.00 12.20 12.30 14.30 15.00 15.30 15.55 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Crtani filmovi Lice s naslovnice Pop korn Tin in Sve {to mi pripada Art-boks Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

08.00 09.06 09.22 09.37 10.06 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 14.10 15.04 15.57 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.10 21.10 22.35 22.40 23.33 00.30 00.45 00.53 01.39

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Crta Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Katapultura Sprint Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

Ivana Jovanovi}

SERIJA

Greh wene majke Sa prozora svoje ku}e, Bojan durbinom prati Ivanino kretawe po selu. Zanima ga sve {to je u vezi sa tom devojkom. Jednoga dana dolazi Obradovoj ku}i, gde su Ivana i Grozda pravile kola~e... Uloge: Ivana Jovanovi}, Ivan Bosiq~i}, Nikola \uri~ko,Tijana ^urovi}, Dragana Milo{evi}, Du{an Kali~anin, Sowa Jaukovi} Re`ija: Zdravko [otra (RTS 1, 20.10)

@an-Pjer Lo

Ra|awe qubavi Dva prijateqa, Pol i Markus nisu svesni da je wihovo vreme pro{lo. Pol je pozori{ni glumac i oboàvalac èna koji zapostavqa svoju trudnu ènu. Markus je sredove~ni gospodin, novinar kojeg je devojka ostavila... Uloge: @an-Pjer Lo, Robert Kastel, Lu Kastel Reìja: Filip Garel (RTV 2, 22.30)

Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Vreme je za bebe Sat TV lica.. kao sav normalan svet Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Beskona~ni rat, dok. film Vesti Visoki napon, kviz Rim Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bisokop: U}uti i poqubi me, film

06.00 Tenis: ATP Marsej i ATP 500 Memfis 1/8 finala 11.15 ACB: Kopa del Rej 1/4 finale: Barselona – Kajasol 13.00 TVS 14.00 Tenis: ATP Marsej 1/4 finale 17.00 Tenis: ATP 500 Memfis 1/4 finala 19.45 Tenis: ATP Marsej 1/4 finale 23.45 NBA akcija 00.15 ACB: Kopa del Rej 1/4 finale: Real Madrid – Hoventud 02.00 NBA: Orlando – Dalas

07.20 07.55 09.05 10.05 11.00 11.10 11.40 14.00 15.00 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 23.20 00.05 00.35

Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut ^ari Suvajver - finale Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Policajac iz Holivuda

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Svaki dan Na mawe od mesec dana od roka za prijavu pripadnika nacionalnih zajednica u posebne bira~ke spiskove, za Radio Novi Sad }e o utiscima nakon posete nacionalnim savetima govoriti republi~ki ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}. (Radio Novi Sad, 10.30)

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00

\anfeli~e Imparto

Gomora Zasnovana na kontroverznoj kwizi Roberta Savijana, ova krimi drama Matea Garonea ispituje kako organizovani kriminal uspeva da u|e u sve pore napuqskog dru{tva. To je postigao pripovedaju}i pri~u o vi{e od 12 razli~itih qudi... Uloge: Toni Serviqo, \anfeli~e Imparto, Marija Nacionale, Salvatore Katalupo, \i|o Mora, Marko Makor, ]iro Petrone, Karmin Paternoster Reìja: Mateo Garone (RTS 2, 22.23) 05.55 ZOI: Hokej: Slova~ka - Rusija, prenos 08.01 \ole iz yungle 08.25 Ozi bu-pingvini 08.27 Stepeni{te 08.31 Ve~ni sjaj detiwstva 09.01 Neverovatne ìvotiwe 09.29 Neobi~no o biqkama 09.46 ]elavi heroj u Beogradu 10.07 Kontekst 10.32 Metropolis 11.00 @ivot i standardi 11.28 Siti filk 12.00 êlo fest 12.59 Trezor 14.00 ZOI: Klizawe, mu{karci, slobodno 16.00 Ovo je Srbija 16.30 Siti folk 17.00 Lov i ribolov 17.30 Hokej: Slo hokej liga: Parizan - Triglav, polufinale plej of, prenos 19.30 ZOI: pregled 20.30 ZOI: Skijawe, super veleslalom (m), prenos 21.35 Bostonski advokati 22.23 Festove premijere: Gomora, film 00.44 Trezor ju~e 01.45 Hokej: Slo hokej liga: Partizan - Triglav, polufinale plej of (r) 03.15 ZOI: klizawe, mu{karci, slobodno (r)

16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.30 22.00 00.00 00.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija UEFA Evropa liga: Ajaks - Juventus Vesti B92 Stawe nacije UEFA Evropa liga: Pregled Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Potraga Patrola Film: Kocka: Po~etak Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 23.30 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost VIP Veliki brat - uìvo Mobto Daniela VIP Veliki brat - uìvo Mobto Petkom u dva VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija VIP Veliki brat - uìvo Nacionalni dnevnik VIP Veliki brat Loto Grand {ou U tu|oj koì VIP Veliki brat - uìvo Film: Unakrsna vatra 2: Orlov pad 03.00 Film: Ka suncu

Maja Nikoli}

Petkom u dva 06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Bezmalo qudi i Yejn Gudal Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Napad tigrova Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Fojlov rat Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Fojlov rat

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina. 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls + , 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv,1 9.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita.

Gosti: Maja Nikoli}, Neda Ukraden, Cakana i ]ira Urednik i voditeq: Jelena Ba~i} Alimpi} (Pink, 14.00)

Yem (Hepi, 10.15) 05.00 07.00 07.45 07.56 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 10.00 10.15 10.40 11.02 11.25 11.45 12.00 13.00 13.23 13.55 14.10 15.00

Muzika Lude godine Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Sigma 6 Do neba [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.00 03.00 04.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Audicija za zvezde Imperija Kin Biseri Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Zakleti na }utawe Film Dok. program Vremenska prognoza

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak19.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 1

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Gabrijela Union

Pqa~ka Detektivka Romano i wen partner Burkalter re{avaju komplikovani slu~aj pqa~ke. Na mestu zlo~ina su dve `rtve Fin i Dani koji imaju razli~ite pri~e. Detektivi shvate da je u sve upetqan i biv{i policajac... Uloge: Jul Vazkez, A. J. Bukli, Gabrijela Union, \ankarlo Esposito, Awela N. Yonson Re`ija: A.J. Kpar (Nova TV, 22.50) 08.15 09.55 10.40 11.40 12.40 13.25 14.10 15.10 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.50 00.35 02.05 03.05

Ezo TV Tata i zetovi Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Provereno Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Meteor, film Pqa~ka, film U klin~u, film Vidoviti Milan, tarot {ou Meteor, film

08.00 Romanti~ari 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 Gering: Jedna karijera 11.00 Genocid nad Jermenima 12.00 @ivot i smrt u Rimu 13.00 1631- razarawe Magdeburga 14.00 Tajm tim godina 10 15.00 Rat veka 16.00 Ko je napisao Bibliju? 17.00 Tajne dubina 18.00 Ohbergovi siro~i}i 19.00 Kako se raspao Sovjetski savez 20.00 Ostvo minotaura 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Genije fotografije 23.00 Rat veka 00.00 Ko je napisao Bibliju? 01.00 Tajne dubina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Voze}i gospo|icu Dejzi Ameri~ka Imperija Jar~eva fe{ta Me|usvet Tajno ime: ^ista~ Nosferatu - Vampir no}i Erotski Seksi olimpijke Karla

06.00 Tinejyerski duh 07.25 Kukavi~ko ubistvo Yesija Yejmsa od strane Roberta Forda 10.00 Iskra 11.45 Na samom dnu okeana 13.35 Devojka – Edit Pjaf 15.55 Rog izobiqa 17.35 Nacionalno blago 2: Kwiga tajni 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kalifornikacija 20.35 Prva damska detektivska agencija 21.35 96 sati 23.05 Specijalitet ku}e 00.50 Pogre{no skretawe 2: Kraj puta 02.25 Traga~ - legenda o drevnom ratniku 04.00 Zaqubqeni profesor 05.30 Filmovi i zvezde

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca, telenovela* 10.15 Kineski zabraweni grad. Mo} lepe konkubine, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 13.05 Oprezno s an|elom 13.55 Fotografija u Hrvatskoj s prevodom za gluve 14.32 Dora 2010. - „Trio Tulipan“, Sving Mamas i „Golu si me skinuo“, Sabrina 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe: Suvremeni dijagnosti~ko-terapijski postupci u oftalmologiji 15.35 nau~na petica 16.10 Hrvatska u`ivo 17.50 Iza ekrana 18.21 Kod Ane 18.35 Dolina sunca, telenovela 19.20 HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta 19.30 Dnevnik 20.10 Predsednik Frawo Tu|man Stvarawe hrvatske dr`ave. Budu}nost Hrvatske u na{im je vlastitim rukama, dok. serija 21.00 Dvoboj kod Diabla, film 22.45 Lica nace 00.15 Drugi red partera, emisija o kazali{tu 00.45 Dora 2010. - „Trio Tulipan“, Swing Mamas i „Golu si me skinuo“, Sabrina 00.50 Obasjani vatrom, film

05.55 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Slova~ka - Rusija, prenos 08.25 TV vrti} 09.00 Loki Leonard 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Vip Muzi~ki klub 14.05 Puni krug 14.20 Izazovi 14.35 TV vrti} 15.10 Kod Ane 15.25 Drugi red partera 15.55 ZOI Vankuver 2010, snoubord, snimak 16.25 ZOI Vankuver 2010. - hokej na ledu, snimak 17.25 ZOI Vankuver 2010. - umetni~ko klizawe, snimak 17.55 Ko{arka{ki kup Hrvatske, prenos finala 20.05 ZOI - OLIMP 20.25 ZOI Vankuver 2010: Alpsko skijawe - Super G (M), prenos 21.40 ZOI - OLIMP 22.30 Sud i kazna

Sud i kazna Detektiv Konor i ekipa istraùju drsko ubistvo: vozilo hitne pomo}i isterano je s puta, a pacijent ustreqen u glavu. Diè se medijska pra{ina kada se sazna `rtvin identitet: to je Sebastijan Kol, verenik slavne manekenke Imogen Buler-Turi… Uloge: Dejvid Hejmen, Viktorija Smarfit (HRT 2, 22.30) 00.00 T-Mobile In muzi~ki festival, snimak 01.20 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: ê{ka - Letonija, prenos 04.00 ZOI Vankuver 2010: Umetni~ko klizawe - ples obavezno, ukqu~ewe u prenos 05.05 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Belorusija - [vedska, snimak

06.50 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

05.40 08.00 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20

Ulo`i sve! Moja slatka debequca Marfijev zakon @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Badi u nevoqi Dr Finli Kraj puta @ene fudbalera Kapetan Skarlet

Alamo Smrt na Nilu Prozor spava}e sobe Autsajderi Mra~ni kristal Jutarwi klub Batice, gde mi je auto? Veronika Gerin Alamo Operacija pustiwska po`uda 1 02.00 Izvo|a~

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Advokatova kazna Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Poqubac Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Tra~ Sudija Ejmi Xordan Medijum Zakon i red Medijum Vratila nam se Ubistvo se ne zaboravqa Advokatova kazna

08.35 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55 14.40 16.15 16.40

Malkolm u sredini Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ve~era za 5 Drugo lice Heroji iz strasti Malkolm u sredini Princ iz Belera

Marinac iznad zakona Yon Triton, marinac i heroj ira~kog rata, otpu{ten je protiv svoje voqe iz slu`be i vra}a se ku}i. Ali kada grupa kradqivaca dijamanata pod vo|stvom beskrupuloznog Romea otme wegovu `enu Kejt, Yon kre}e u potragu… Uloge: Yon Kena, Robert Patrik, Keli Karlson Re`ija: Yon Bonito (RTL, 20.00)

Keli Karlson

17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00

02.55

Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Marinac iznad zakona, film Jedanaesti sat, film Vrsta 3, film Marinac iznad zakona, film Astro {ou

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako to radi Kako to rade? Megagraditeqi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megagraditeqi Generalka Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako to rade? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Usporen snimak Divqe i bez cenzure Generalka Opake ma{ine

21.40 23.30 01.20

06.00 06.30 06.40 07.15 07.25 08.15 08.25 10.00 12.00 12.30 13.30 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.45 00.30 01.45

Hokej na ledu Vesti Hokej na ledu Vesti Hokej na ledu Vesti Umetni~ko klizawe Biatlon Zimski sportovi Umetni~ko klizawe Biatlon Zimski sportovi Biatlon Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Umetni~ko klizawe Umetni~ko klizawe

Pustolov uspeo i Teslu da fascinira P

rvi balkanski rat zatekao ga je u SAD. vi}, pi{e kao o ~oveku velikih sposobnosti i ne“Wujork tajms” ga je predstavio kao ~etrspornog obrazovawa, ali i sumanutom pretendentu desetosmogodi{weg oficira, pustolova, koji toliko mrzi Austrougarsku da smatra da je nacionalnog borca, plemi}a carske krvi, istoriwegov najve}i argument – dokument kojim su ga we~ara, politi~ara i idejnog tvorca najve}eg saobrane vojne vlasti ozna~ile kao ludaka. }ajnog projekta u istoriji ~ove~anstva. Wegova suU SAD knez je po~eo da objavquje kwige. Zajedpruga Elionor Kalhun bila je poznata ameri~ka no s drugom suprugom, Elionor je objavio kwigu glumica, posebno slavna po tuma~ewu [ekspiro“Srpski narod, wegova pro{la slava i budu}a sudvih likova. Wen predak bio je sudija i osniva~ jedbina”, a kasnije i studiju o Isto~nom pitawu. nog grada, a jedan deda-stric prvi potpredsednik Iako mu je Mijatovi} sporio originalnost i naSAD ro|en u ovoj „zemqi slobodnih“, tvorac jedne u~ni domet, dva toma ove kwige bila su hvaqena u poznate ameri~ke dràvne doktrine. stru~noj javnosti, a uvaèni Temperli ih citira Knez Stefan Lazar Eugen Lazarovi}-Hrebeqau svojoj “Istoriji Srbije” iz 1917. U ameri~kim novi} ve} je gotovo 20 godina ìveo drugi ìvot. otmenim krugovima ovaj ~ovek lepe pojave i Sredinom devedesetih godina ugledne tazbine plenio je pa19. veka on je iznenada prona`wu. Tokom Prvog svetskog {ao svoje korene. Napustio je rata objavqivao je ~lanke u austrougarsku vojsku i podanuticajnim novinama, a wegova stvo. Od tad se posvetio velisupruga u~estvovala u humanikim zadacima. Prvi je bio natarnim naporima. cionalna misija. Iako se predPretenziju na srpski presto stavqao kao knez ~ija vladarje odbijao, tvrde}i da Srbija ska prava seù u sredwi vek, do ima kraqa i veliki zadatak kneza Lazara, dinastije Nemapred sobom. Ipak, iz nekih wi}a i hercega od sv. Save, razloga, neposredno po dolauporno je tvrdio da ne èli sku u SAD po~eo je da se potpisrpski presto. suje kao princ, a wegova supruOvaj mladi oficir, ro|en u ga princeza. Tvrdio je da je Zagrebu pod imenom Eugen de 1903. na Velikoj skup{tini, êrnucki, èleo je ujediwewe koja je za kraqa izabrala Pesrpskog naroda i stvarawe tra Kara|or|evi}a, postojala balkanske federacije, s Makei struja naklowena wemu. I donijom kao posebnom ~laniwegova k}erka je zabeleìli com. Na osloba|awu te oblada je tokom Prvog svetskog rasti radio je sa svojim makedonta Nikola Pa{i} planirao da skim komitetom, sara|uju}i, Lazarovi}a-Hrebeqanovi}a za~udo, s emigrantima drugih istakne kao kandidata (nasunaroda, koji su se na terenu krprot vojvodi od Maklenburgvili sa srpskim komitama. Od Samoproklamovani princ Strelica) za presto smawene i Lazarovi}-Hrebeqanovi} 1904. knez Lazarovi}-Hrebeod Centralnih sila zavisne qanovi} po~iwe borbu za privredno osamostaqeSrbije, obnovqene nakon o~ekivanog sklapawa newe Balkana. Nameravao je da sprovede prokopavapovoqnog separatnog mira. we kanala Morava–Vardar, ~ime bi pomorski put Lazarovi}-Hrebeqanovi} je tri decenije ìveo izme|u Velike Britanije, severne Francuske, Neu SAD bez dràvqanstva, postojano odbijan od ma~ke, Skandinavije i Sredwe Evrope, te najrasrpskih i jugoslovenskih vlasti. Nije ~udo {to je zvijenijih oblasti Rusije, do Sredozemqa, Bli1912. u “Wujork tajmsu” ~uveni nau~nik i srpski skog i Dalekog istoka, bio skra}en za 1.500 kilokonzul Mihajlo Pupin o{tro kritikovao kneza i metara! Balkan bi doìveo ekonomsku revoluciju. wegovu suprugu, predstavqaju}i ih kao la`ne pleIpak, izme|u neprijateqskih velikih sila i na mi}e i pustolove. U wihovu odbranu ustao je drugi krajwe te{kom terenu veliki ameri~ki nau~nik trebalo je prokopati kasrpskog porekla – Tesla. Ro|en u Zagrebu, austrougarski nal i regulisati reku MoOn je napade na kneza ravu u duìni od 612 kiozna~io kao „flagrantan oficir Eugen de êrnucki lometara. Od Sueckog kakriminalni ~in“, tvrdio predstavqao se u SAD kao knez nala (163 km), to je gotovo je da osmanskim osvajawem ~etvorostruko, a od Pa- ~ija vladarska prava seù do kneza Srbije nisu ukinuta prava Lazara i dinastije Nemawi}a, namskog kanala (101 km) – srpskog plemstva, a i da je {est puta ve}i posao! Lazarovi}-Hrebeqanovi} ali uporno tvrdio da ne èli Kneza, ipak, nije bilo lastekao ugled „delom i retsrpski presto ko pokolebati. Naredno kom pame}u“ i „uslugama ~etvrt veka je za svoj veza srpski narod“. liki projekat poku{ao da na|e finansijere u NePrvi svetski rat doneo je prekretnicu u ìma~koj, Velikoj Britaniji i SAD. Pred Prvi votu kneza. Isto~no pitawe je re{eno bez obzisvetski rat s finansijerima iz SAD i Rusije ipak ra na wegove smele i u nekom pogledu dalekovije sklopio ugovor o po~etku radova. Rat je prekide predloge i planove. Interesovawe za Balkan nuo projekat, koji se, i da je zapo~et, verovatno ne zna~ajno je umaweno u odnosu na predratni pebi zavr{io za ìvota ina~e krepkog kneza. Posle riod. Plan o prokopavawu kanala Dunav – Egejrata, zna~aj tog kanala u podeqenoj i osiroma{esko more je gotovo zaboravqen. Iako je i daqe noj Evropi nije bio isti, a ve} nedovoqne prikupisao za poznate ameri~ke i evropske novine, pqene pare su postala neuporedivo mawe. Lazarovi}-Hrebeqanovi} morao je da se posveti No, knez Lazarovi}-Hrebeqanovi} je, poku{asvakodnevnim temama. Godinama je poku{avao da vaju}i da pomogne Srbiji, ostao neumoran u aktivza svoju decu iz prvog braka izradi nasledstvo od nostima i nepredvidiv u zamislima. O wemu je srppredaka wihove majke, francuskih grofova Seski poslanik u Londonu, u~eni êdomiq Mijatorijea.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA” u izdavu “Evolute” iz Beograd, moète naru~iti putem telefona 065/ 678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak19.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Va{ omiqeni dan je uglavnom petak, i to ono vreme kada zavr{ite posao i krenete put ku}e, pa put dru{tva. Ne dr`e vas ni mesto ni vreme, tako da vas o~ekuje zanimqiv vikend. Qubavna ~arolija?

[KORPION 24.10- 23.11.

Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste hedonisti~ki raspoloèni, èqni voqene osobe i ne`nosti. Promenqivog ste raspoloèwa i u promenqivim okolnostima. Nemojte nastupati otvorenog punog srca.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Materijalisti~ki ste opredeqeni. Tro{ite novac na lepe stvari. Mo`ete se uputiti u {oping, doterivati sebe i partnera. Izlazak donosi lep provod. Petak je, uostalom, dan qubavi!

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. februar 2010.

Mo`ete se suvi{e ozbiqno posvetiti poslu, pa zaboraviti na vreme i ~iwenicu da vas negde neko ~eka. Poseta prijateqa i gosti su uvek dobrodo{li. Partner u`iva punim plu}ima, na svoj na~in.

STRELAC 24.11- 21.12.

Vrlo uzbudqiv dan, nepredvidiv, pa povedite ra~una o tome da odrìte koliku-toliku kontrolu nad situacijama. Ukoliko se povu~ete u svoj intimni prostor, moète se opustiti i uìvati. Tajna qubav?

Novi vidici su pred vama, pa i nova poznansta, nove mogu}nosti. Unutra{wi mir doprinosi spokojnoj atmosferi u domu. Mo`ete se posvetiti porodici i uku}anima, na kvalitetan na~in. Obe}awa i dugovawa.

JARAC 22.12-20.1.

Petak je, dan za sve lepe sitnice koje `ivot zna~e, ako na|ete dovoqno vremena. Kra}i put ili neki kontakti bi mogli biti zanimqivi i vredni pa`we. Draga osoba vas nestrpqivo i `eqno i{~ekuje.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika, pa }e ovaj dan biti prijatan i lep, na svoj opu{ten na~in. Qubavni odnos dolazi do punog izra`aja. Mo`ete iza}i negde u restoran, kafi}.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Radite kao da je sredina radne sedmice, umesto da shvatite kako je ve} petak, pa bi mogli na produ`eni vikend. Odnosi u karijeri nisu pouzdani. Zato se okrenite svojim li~nim interesovawima.

Posve}eni ste poslu, iako gubite entuzijazam s vremena na vreme. Ekspanzija sastanaka i kontakata vam ide u prilog. Mnogo tro{ite, i pre no {to zaradite! Niko vam ni{ta ne mo`e!

RIBE 20.2-20.3.

Poslovna situacija je nepromewena. Dugoro~ne investicije i ulagawa su povoqni, bez obzira na trenutne te{ko}e. Aktuelne mogu biti i nekretnine, krediti, `ivotno osigurawe, penzija i {tedwa.

Pred sobom imate divan vikend, u kojem }ete potpuno i sasvim uìvati, onako opu{teno i bez ùrbe. Qubavni odnos vas podràva i ispuwava, tako da visoko vrednujete zajedni{tvo s voqenom osobom.

TRI^-TRA^

Grudima na paparace

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Ni{

Evropa

ALI VETROVITO

Madrid NOVI SAD: Relativno toplo, ali vetrovito uz naobla~ewe sa poRim vremenom ki{om od sredine dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Temperatura od 3 do 12 stepeni. London VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito. Ujutru suvo, Cirih a od sredine dana naobla~ewe sa jugozapada donosi povremenu ki{u. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu sa udaBerlin rima do 90 km/h. Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do 14 stepeni. Be~ SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito. Obla~nost koja se Var{ava brzo preme{ta iz Sredozemqa donosi povremenu ki{u od sredine dana. Duva}e umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod norKijev male. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 16 stepeni u Leskovcu. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu toplo sa maksimalnom temperaturom i preko 15 stepeni u centralnoj i ju`noj Srbiji. Oslo Po podne naobla~ewe sa ki{om, a krajem dana zahla|ewe na severu i zapadu. U nedequ hladnije sa mogu}om susne`icom i snegom ujutru, uz St. Peterburg razvedravawe u toku dana. Po~etkom idu}e sedmice ponovo toplije uz Atina jugoisto~ni vetar i ki{u izme|u ponedeqka i utorka. Pariz

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod zdravih i kod obolelih zbog naglog porasta temperature. Potreban je oprez u saobra}aju.

Minhen

9 15 5 3 2 6

TAMI[

-12 7

Budimpe{ta

Stokholm

-5

SAVA

107 (-7)

Zemun

324 (-2)

Tendencija porasta

Senta

311 (16)

Bogojevo

98 (-6)

Pan~evo

344 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

496 (-8)

Titel

260 (7)

NERA

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

veoma dobro

278 (-3)

126 (50)

4 8

utorak

sreda

~etvrtak

8 7

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

9 2

pun mesec

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9 8

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

274 (24) S. Mitrovica 290 (-10) Beograd

nedeqa

Apatin

147 (1)

subota

249 (4)

Novi Sad

petak

SUDOKU

-7

Slankamen

208 (8)

N. Kne`evac

najboqe

-7

48 (-10)

Hetin

242 (-20)

Pokucala smrt Lali na vrata i ka`e: - Do{la sam po tvoju du{u. Lala se okrene pa vikne: - Soso, du{o, neko te tra`i!

Bezdan

Ba~. Palanka 120 (-1)

Ja{a Tomi}

TISA

01~ 42’

VODOSTAWE DUNAV

RIBOLOVA^KA PROGNOZA www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

^lanica britanske `enske grupe „The Saturdays” Vanesa Vajt iz londonskog hotela „Mejfer” iza{la je u potpuno providnoj majici i bez brushaltera tako da su joj se jasno videle grudi. Ostale ~lanice grupe bile su relativno pristojno obu~ene tako da su se paparaci obru{ili na Vanesu {to je ona verovatno i pri`eqkivala kada je odenula prozirnu majicu. Ovog puta joj je uspelo da privu~e bliceve, ali kada ponovo bude htela da skrene pa`wu na sebe mora}e da preduzme neke drasti~nije mere, recimo da se pojavi gola.

Re{ewe iz pro{log broja