Dnevnik 19.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 19. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23653 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USKO RO ]E NAS SI GUR NO ZA LEDITI NO VE CE NE ENER GE NA TA

Gas i stru ja po sku pqu ju za naj ma we 10 po sto

str. 5

SU TRA PRED LOG BUYETA APV ZA 2013. GO DI NU?

U CENTRU NOVOG SADA

Te sti ra we ko a li ci je u Ba no vi ni

NASLOVI

Politika 2 Da~i}: Nema pregovora ako se kr{i sporazum 3 Beo~in: Vu~i}u, spasi nas!

Ekonomija 5 Zrewaninska {e}erana: Pravda i plate sti`u iz Strazbura 5 Me|u mo}ne firme ugurali se vojvo|anski gubita{i

str. 3

INTERVJU DU [AN JA WI] O PLAT FOR MI ZA KIM I RE [E WI MA ZA SE VER

Poqoprivreda Foto: R. Hayi}

Sr bi ji mo ra bi ti re ~e no da NA TO od lu ~u je str. 2

Povremeno sneg

Najvi{a temperatura 3 °S

Praznik za o~i ve} po~eo

str. 7

PA PRE NA LI CI TA CI JA U BA^ KOJ

Arenda u Zma je vu 94.000 di na ra

NA JA VQENA KON TRO LA HU MA NI TAR NIH UDRU @E WA

La `ni hu ma ni tar ci ha ra ju Zrewaninom

Vojvodina 10 Zrewanin: Dvojica odbornika ne}e iz skup{tinskih klupa

Crna str. 6

13 Mi{kovi} i \ura{kovi} ostaju u pritvoru

U Orlovatu gaje „ispeglana” vina

str. 12

str. 6

DRUM SKI SA O BRA ]AJ PRE PUN NE LE GAL NOG PO SLO VA WA

str. 11

Sva ki dru gi ka mion vo zi u si voj zo ni

str. 4

SPORT

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Novi Sad 7 „Novitet”: Nedostatak mazuta poslao kroja~ice ku}i 8 Od sutra autobusi mewaju trasu 9 Poplava progutala privremeni parking

REPORTA@E

PO KRA JIN SKA VLA DA DRE [I KE SU ZA VO DO PRI VRE DU, PO QO ^U VA RE...

Agraru u Vojvodini 150 mi li o na di na ra

6 „Banat seme” ima kupca za silose, skladi{ta...

Ra di slav Osto jin

Bran ko Ilin

str. 14 – 19

n PARE@ANIN NOVI-STARI PREDSEDNIK SS VOJVODINE

n VATERPOLISTI VOJVODINE POLA@U TE@AK ISPIT

n SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

POLiTikA

sreda19.decembar2012.

PREMIJER IVICA DA^I] O RE[EWU KOSOVSKOG PITAWA

INTERVJU DU[AN JAWI] O PLATFORMI ZA KIM I RE[EWIMA ZA SEVER

Sr bi ji mo ra bi ti re ~e no da NA TO od lu ~u je - Dràvnom vrhu Srbije danas je potrebna hrabrost da javnosti kaù da ni{ta oko Kosova i Metohije ne moè da se uradi mimo NATO , i da ovde Rusija ne moè da pomogne, izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ politi~ki analiti~ar Du {an Ja wi} u ju~era{wem danu koji je bio u znalu medijskih spekulacija da se u dràvnoj platformi za KiM, koja

jo{ nije stigla do parlamenta, ali jeste do ambasadora akreditovanih u Beogradu, traì specijalni entietski status za sever pokrajne, poput onog koji ima RS. l Da li biste precizirali {ta u ovom momentu podrazumevate sve pod tim „dràvni~ka hrabrost“ kada je u pitawu re{ewe najkrupijeg dràvnog i nacionalnog pitawa, kakvo je KiM? - Po meni bi to bilo iza}i otvoreno i re}i da je pozicija takva da mi moramo da idemo ka sporazumu o normalizaciji, koji zna~i da prihvatamo Kosovo u teritorijalnom okviru u kom je danas, dakle da razvijamo doborsusedske odnose i da ga pritom ne priznajemo. Dràvni vrh bi potom trebalo da kaè da }e unutar toga probati da uradi {to vi{e za nacionalne i dràvne interese, {to podrazumeva ne samo otvarawe pitawa severa Kosova, ve} i investicija Srbije u energetskom sektoru, mogu}nosti saradwe u wemu. Hrabost je javno izre}i da ni{ta ne moèmo uraditi mimo NATO. Ta hrabrost o~igledno momentalno nedostaje i predsedniku To mi sla vu Ni ko li }u i premijeru Ivi ci Da ~i }u. Po meni, ako je neko predsednik ili premijer mora biti dovoqno i hrabar za dràvni~ke odluke, a to su one koje je Tomislav Nikoli} najavio, ali do sada nije i izvr{io. l [ta pod tim podrazumevate? - Najavio je promenu politike prema Kosovu, ali je nije

dnevnik

promenio.On se i daqe kao Bo ris Ta di} i pre wega Vo ji slav Ko {tu ni ca drì Evrope i Kosova, a pritom ne govorim o sada{wem opozicionaru Ko{tunici koji je protiv EU i za Rusiju. Dakle vezivati Kosovo za napredovawe u evropskom procesu je stara strategija. Drugo Nikoli} nije promenio ni taktiku, ve} isto kao Tadi} sve drì u tajnosti, uskom krugu, ne obave{tava javnost. l A ako se kada platforma iza|e u javnost pokaè kao istinit zahtev da sever KiM postane entitet, koje su {anse? - To nije realna kalkulacija i ta spekulacija je o~ito ideolo{ka èqa nekoga. Preno{ewe modela Republike Srpske na sever Kosova je traèwe nemogu}eg, a to zna~i olak{avawe pozicije Pri{tine, zatim to zna~i smawewe zna~aja ili cene RS, ali u prst u oko velikim silama. Mi prisustvojemo ponavqawu politike od Ko{tunice preko Tadi}a, do Nikoli}eve u kojoj se Mi lo rad Do dik i RS zloupotrebqavaju u kosovskim pri~ama. Pritom mi se ~ini da medijska spekulacija o severu koja je sada aktuelna o~igledno ciqa na oteàvawe pozicije Nikoli}a i Da~i}a, a ne na re{avawe pozicije severa KiM. l Kako komentari{ete upoznavawa abasadora sa tekstom platforme o KiM? - Predpostavqam da je to bio Nikoli}ev odgovor na wihov zahtev ili pritiske da ne{to saznaju. Mislim da je predsednik Srbije pogre{io u dve stvari, prvo {to je uop{te u{ao u posao sa platformom, jer je to dokument koji }e svi da prihvate i nikome nije potreban.No, kada je ve} u{ao u to morao je celu stvar da vodi druga~ije, da mnogo ranije napravi tekst, da se vodi neka vrsta javne rasprave, a ne da platformu koju svi treba da prihvate i da se na woj izgradi konsenzus, drì u tajnosti mesecima. Mislim da bi platforam koju bi svi prihvatili, kao {to je rekao Da~i}, vezala ruke i noge wemu kao pregovara~u i ne bi bila od koristi, mada je to manevar da se izbegne odgovornost. A, ponavqam ovo je doba kada dràvnik mora da ima odgovornost. Dragan Milivojevi}

Ne ma pre go vo ra ako se kr {i spo ra zum „Ja ne}u u~estvovati u pregovorima, ako se ne bude po{tovalo ono {to smo se dogovorili”, rekao je ju~e premijer Ivi ca Da ~i} novinarima u Beogradu. On je dodao da je apsolutno nezadovoqan onim {to se trenutno doga|a povodom dogovora o integrisanom upravqawu prelazima. Prema wegovim re~ima, problem je ulazak akcizne robe na Kosovo, i Beograd je ~ak spreman da pristane na to da se ograni~e koli~ine akcizne robe za sever Kosova, kako bi se izbeglo da se roba samo fiktivno transportuje na teritoriju severno od Ibra, a da zapravo zavr{i u ju`nom delu. Da~i} je istakao da }e vlast u Beogradu, u zavisnosti od situcije na administrativnim prelazima, veoma brzo doneti odluku o tome da li ostaje u dijalogu s Pri{tinom. Odgovaraju}i na pitawa novinara povodom pisawa medija da Srbija tra`i neku vrstu entiteta za Srbe na KiM, Da~i} je rekao da je ono {to se pojavilo u medijima deo celokupnog razmi{qawa koje treba proveriti sa me|unarodnom zajednicom i politi~arima u Srbiji. „To nije pozicija za pregovore o trajnom re{enu. Ako se ne `eli regulisawe na{ih odnosa, odnosno trajno re{ewe koje bi bilo prihvatqivo i za Srbe i za Al-

Prema wegovim re~ima, Srbiju u narednim mesecima ~eka tema srpskih institucija na KiM i tema posebnosti Srba u odnosu na pri{tinske vlasti, te da je zato neophodno da Beograd istupi sa nekakvim predlozima. „Srbija mora da iza|e sa predlozima. Mi ne mo`emo vi{e samo

Sma tra mo da je Ko so vo deo Sr bi je, ali mo ra mo da utu vi mo u gla vu da smo iz gu bi li ra to ve u Hr vat skoj i na KiM i da ne mo `e mo da se po na {a mo kao da smo po be di li

Ne}e nam diktirati Na pitawe da li je srpska platforma za KiM ve} dostavqena ambasadama nekih zemaqa, Da~i} je odgovorio obja{wewem da Beograd svoju politiku mora da kreira uzimaju}i u obzir me|unarodne faktore. „Da li mi ho}emo da donesemo platformu, da je ukucamo u stenu i kaèmo: ’Ovo je Sveto pismo’ i da onda do|emo u situaciju da ne moèmo ni napred ni nazad. Mi sami ne moèmo da re{imo pitawe Kosova. Moramo da ga re{imo uz pomo} ili protivqewe nekih iz me|unarodne zajednice. To ne zna~i da }e nama neko diktirati {ta je u na{em najboqem interesu”, rekao je Da~i}. bance, mora se videti kako }e se Srbi na Kosovu organizovati”, rekao je Da~i}. Kako je istakao, u posledwih 13 godina vo|ena je pogre{na politika, jer Srbi na KiM nisu „ekspozitura Beograda”, ve} autohtono stanovni{tvo.

„Moramo da imamo inicijativu. Smatramo da je Kosovo deo Srbije, ali moramo da utuvimo u glavu da smo izgubili ratove u Hrvatskoj i na KiM i da ne mo`emo da se pona{amo kao da smo pobedili”, objasnio je Da~i}.

Ka cin: Da ~i }eva iz ja va ko rak na pred Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jel ko Ka cin pozdravio je ju~e izjavu premijera Ivi ce Da ~i }a o neophodnosti da Srbija ima predloge koji }e i}i u susret za{titi interesa Srba u pokrajini, kao korak napred u odnosu na izjave od pre par meseci o podeli Kosova. Odgovaraju}i na pitawa novinara povodom pisawa medija da Srbija traì neku vrstu entiteta za Srbe na KiM po uzoru na Republiku Srpsku, Da~i} je danas rekao da je ono {to se pojavilo u medijima deo celokupnog razmi{qawa koje treba proveriti sa me|unarodnom zajednicom i politi~arima u Srbiji.”To nije pozicija za pregovore o trajnom re{ewu. Ako se ne èli regulisawe na{ih odnosa, odnosno trajno re{ewe koje bi bilo prihvatqivo i za Srbe i za Albance, mora se videti kako }e se Srbi na Kosovu organizovati”, rekao je Da~i}. Kacin je u izjavi Tanjugu ocenio da „opcija o statusu Republike Srpske, koliko god je kontroverzna, zapravo ukazuje da Srbija traì re{ewe unutar granica Kosova” i da je Srbija posve}ena da u dijalogu sa Pri{tinom „oja~a srpsku zajednicu na Kosovu koja je danas podeqena”. Kacin je naveo da je Da~i} „kao premijer krajem leta nekoliko puta nastupio sa izjavama da treba podeliti Kosovo” i podsetio da je na to dobio „veoma

jasne i odlu~ne odgovore da to ne dolazi u obzir.” On ju~era{wu izjavu premijera vidi pre svega kao doprinos ka formirawu platforme i poziv dru{tvu Srbije da se ne bavi pro{lo{}u ve} budu}no{}u Kosova.Prema Kacinu ovakva rasprava je korak daqe u odnosu na ono {to se ~ulo pre nekoliko meseci kada se govorilo o podeli. „Drugo opcija o statusu Republike Srpske koliko god je kontroverzna zapravo ukazuje da Srbija traì re{ewe unutar granica Kosova. I tre}e, {to ja razumem je posve}enost Srbije da u dijalogu sa Kosovom oja~a srpsku zajednicu na Kosovu koja je danas podeqena”, rekao je izvestilac. Na precizirawe da je za razmi{qawe o stvarawu entiteta za Srbe na KiM premijer rekao da to nije pozicija za pregovore o trajnom re{ewu, Kacin je rekao da ne èli da ulazi u detaqe jer platforma nije doneta. „Na osnovu svega {to je rekao do sada ja mislim da je to korak napred. Koliko znam obojicu, Da~i}a i Ha {i ma Ta ~i ja na drugoj strani, ja mislim da su oni posve}eni budu}nosti i da }e iskoristiti tu istorijsku {ansu koja se pruà Beogradu i Pri{tini da unapredi dijalog i da ceo region krene brè ka EU, {to u praksi donosi strana ulagawa i nova radna mesta”, zakqu~io je Kacin.

da ponavqamo kao papagaji ili da drìmo glavu u pesku, osim ako ne}emo da se vodi novi rat za Kosovo. Ali, ako je tako, neka izglasaju to u Skup{tini”, istakao je Da~i}. On je protivnicima sada{we politike Srbije prema KiM poru~io da ne èli da Srbija vi{e ikada ratuje i da zato poku{ava da ne{to ostvari pregovorima. „Ako ne}emo pregovore sa EU moramo da vidimo {ta ho}emo. Hajde onda da izvr{imo mobilizaciju. Ako nemate tre}e re{ewe nemojte vi{e da pri~ate o tome”, poru~io je Da~i} protivnicima dràvne politike. D. Milivojevi}

Ni ko li} s am ba sa do ri ma ze ma qa ~la ni ca EU Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} razgovarao je ju~e sa {efovima misija zemaqa ~lanica Evropske unije o evropskom putu Srbije i napretku u dijalogu Beograda i Pri{tine, kao i o predstoje}im izazovima sa kojima se zemqa suo~ava na tom putu. Kako je saop{tila Delegacija EU u Srbiji, ova razmena mi{qewa usledila je posle sastanka Saveta EU, koji je odràn pro{le sedmice kada su poslate poruke ohrabrewa Srbiji od strane 27 zemaqa ~lanica. Sastanak je, dodaje se, deo ustaqene prakse {efova misija zemaqa ~lanica EU da se redovno sastaju sa predsednikom Srbije, kao i sa ostalim liderima u ciqu razmene mi{qewa i stimulisawa politi~ke i ekonomske saradwe ka unapre|ewu odnosa izme|u EU i Srbije. Nikoli} je prisustvovao sastanku na zajedni~ki poziv {efa Delegacije EU ambasadora Ven sa na De è ra i ambasadorke Kipra Naf si ke Kro u sti. Srpski predsednik se u ponedeqak susreo sa ambasadorima Ruske Federacije, Kine i Velike Britanije Alek san drom ê pu ri nom, Xang Van sju e om i Maj klom De ven por tom i obavestio ih o postignutom napretku u izradi dràvne strategije za Kosovo i Metohiju.

TVIT CRTICA [a pi} i [qi van ~a nin Alek san dar [a pi} postavio na svom nalogu na Tviteru fotografiju s Ve se li nom [qi van ~a ni nom uz poruku „Veliki pozdrav za Veselina [qivan~anina”. Demokratska stranka ogradila

vqa zvani~ni politi~ki stav DS-a. „Biti nacionalista zna~i voleti svoj narod... a ne mrzeti druge. Nisam birao koje }u nacije biti ro|en, ali biram da na svoje ne dam!”, napisao je u jednom od ranijih postova [api}. U drugom postu [api} ka`e: „Oduvek sam bio ponosan na svoje srpsko poreklo, kako 90-ih, kad su nas svi napadali, tako i sada, kada nas sramnim presudama ponovo poni`avaju”.

Tur bo Dverovi obe}avaju tesawe glogovog koca koji bi da probodu Vojvodini kroz srce. [ta god bilo to srce Vojvodine i gdegod ima da se ubere takav kolac, pretwe ekstremista uvek vaqa uzeti za ozbiqno. Vlada se na~inila neve{ta, a politi~ar Dr ago Kova ~evi} u toj pri~i nalazi i komi~nu dimenziju: „Turbo nacionalisti ve} imaju novu zanimaciju. Sad }e „braniti” Vojvodinu, ali jo{ ne znaju od koga.” se od svog funkcionera i predsednika op{tine Novi Beograd tako {to je na svom sajtu saop{tila da je [api}eva fotografija li~ni ~in, na privatnom [api}evom profilu, koji ne predsta-

Klaker za megdanyije Liberal Bojan \uri} redovno komentari{e skup{tinska de{avawa, ali i dru{tvene doga|aje. Prosto se smrzne kad vidi M arjana Ri sti~evi -

}a kako se zapetqava u sopstvene re~i kao pile u ku~ine: „Ne kapiram tu potrebu da se uporno odgovara Risti~evi}u i da se tako samo otvara prostor tom ~oveku.” U{i mu je zaparala i najava virtuelnog obra~una Emira Kusturi ce i B rusa V il isa koja se ima odigrati na Mokroj gori, kojoj caruje prvopomenuti filmaxija: „A kad se Kusturica i Brus izmore od dvoboja, ministar kulture na livadu iznosi vanilice i klaker za megdanxije„

Va ist inu je di ni! Za pravac do Evropske unije nije dovoqno pratiti put od ùte cigle. No, sti~e se utisak da se samo to i ~ini. Ko ume vi{e od proseka, do Evrope stiè i bez Vladinih rezolucija, „krajwih napora”, „truda”, „rada”... Zoranu @iv ko vi}u upravo to i smeta, pa kaè: „Da li je ovo jedini na~in da gra|ani Srbije u|u u EU?„ uz oka~en tekst o ~iwenici da 30.000 qudi godi{we odlazi iz Srbije.

O se}aj Ovde ni{ta ne uspeva tako dobro kao kalkulacije, teorije i aksiomi. Ho}e li biti novog pol-

iti~kog megdana, parola, bilborda i izbornih reklamnih blokova, niko jo{ pouzdano ne zna. Napredwak Vladimi r \uka novi} misli da poseduje {esto ~ulo: „Miris novih izbora ose}a se u vazduhu!„

IT m aline Ima izvoza i mimo stru~waka. I mimo malina. Eto, IT sektor donosi vi{e novca nego ova potowa samonikla biq~ica. To je za oko zapalo i Mila nu \uki}u iz SPO pa je zakqu~io: „Izvoz IT sektora iz Vojvodine ve}i od izvoza maline, ups, eto i mi ne{to da imamo, kad svoj zavod za statistiku nemamo i nedaju nam.„

Gl uvi te le foni O ~emu su prvaci vladaju}ih stranaka zborili one no}i, prosta raja ne zna, a ispostavqa se, ne znaju ni sagovornici. Tu politi~ku anomaliju Maja Videnovi} iz DS-a sa`ela je u nekoliko kratkih citata: Dinki}: „pri~ali smo o Srbijagasu”. Bajatovi}: „nismo”. Odalovi}: „nije tema platforma o KiM”. Dinki}: „najvi{e smo razgovarali o platformi” P. K.

politika

dnevnik

sreda19.decembar2012.

SUTRA PREDLOG BUYETA APV ZA 2013. GODINU?

Te sti ra we ko a li ci je u Ba no vi ni Upr kos ne sla ga wi ma ko ja su ovih da na obe le `i la od no se u po k ra j in s koj ko a l i c i j i oko bu xe ta APV za 2013. go di nu, pred log tog ak ta tre ba lo bi ve} da nas da bu de usvo jen u Vla di APV ka ko bi se do kra ja go di ne na {ao i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Voj vo di ne u re dov noj pro ce du ri. Pot pred sed nik vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} je op ti mi sta i ve ru je da }e no vi po kra jin ski bu xet do bi ti po dr {ku svih ~la no va vla da ju }e ko a li ci je. - Raz go va ra }e mo sa ko a li ci o nim part ne ri ma i mi slim da }e mo raz ja sni ti pro ble me ko je ima mo i da }e bu xet do bi ti po dr {ku - iz ja vio je Je {i} ju ~e no vi na ri ma, od go va ra ju }i na pi ta we po vo dom na ja va iz Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra o mo g u } em us k ra } i v a w u po d r {ke voj vo |an skom bu xe tu. Na i me, ka ko je pret hdo nih da na iz ja vio li der te stran ke i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor, po dr {ka SVM-a mo gla bi iz o sta ti uko li ko ne bu de is po {to va na ustav na nor ma o voj vo |an skih se dam od sto. A na ja va da }e u po kra jin ski bu xet za 2013. go di nu bi ti ukqu ~e no jo{ 12 mi li jar di di na ra na me we nih za iz grad wu pu ta No vi-Sad[a bac i tu ne la kroz Fru {ku go ru, pre ma we go vim re ~i ma, ne obez b e | u j e po { to v a w e Usta v a jer tim sred s tvi a m Po kra ji na fak ti~ ki ne ras po la `e. U Li g i so c i j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e ko j a je uz DS i SVM ta ko |e ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je u Po kra ji ni ju ~e

^eka se saglasnost Vlade Srbije za zakon o razvojnom fondu Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja o~e ku je da }e Vla da Sr bi je to kom ove ne de qe da ti sa gla snost na za kon sku ini ci ja ti vu Skup {ti ne APV o for mi ra wu no vog raz voj nog fon da Voj vo di ne, a ka ko bi se taj akt do kra ja go di ne na {ao i pred re pu bli~ kim po sla ni ci ma. U pe tak je, pod se ti mo, Skup {ti na Voj vo di ne utvr di la ovaj za kon ski pred log, za ko ji su gla slai i po sla ni ci opo zi ci o nih SNS i SPS, ko je su ina ~e vla da ju }e stran ke na re pu bli~ kom ni vou. Ini ci ja ti va za for mi ra we raz voj nog fon da po kre nu ta je na kon do go vo ra s Mi ni star stvom fi nan si ja o re {a va wu sta tu sa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne ~i je de po zi te bi pre u ze la ne ka dru ga ban ka, dok bi deo ak ti ve RBV pri pa lo no vom voj vo |an skom fon du.

ni su mo gli da nam ka ù da li }e po slan ci te stran ke po dr à ti no vi bu xet APV. [ef po s la n i~ k e gru p e LSV u Skup {ti APV Bra ni slav Bo ga ro {ki re kao nam je da }e tu od lu ku do ne ti ka da vi de pred log bxu e ta. - Bi lo bi neo zbiq no da se iz j a { wa v a m o o ne ~ e m u {to jo{ ni smo vi de li. Kad vi di mo pred log bu xe ta za 2013. go di nu, od lu ~i }e mo da li }e mo ga po dr à ti ili ne - re kao je Bo ga ro {ki. Pred s ed n ik voj v o | an s ke Vla de Bo jan Paj ti} iz ja vio je pro {le ne de qe da je sa mi ni strom fi n an s i j a Mla | a n om Din ki }em do go vo re no da se u po kra jin ski bu xet ukqu ~i na ve den iz nos od 12 mi li jar di di na ra, ko ji je pret hod no bio pla ni ran u re pu bli~ kom bu xe tu za na red nu go di nu. Ti me }e, ka ko je oce nio, bi ti is po {to va ne ustav ne ga ran ci je o mi ni mal nom iz no su sred sta va u po kra jin skoj ka si, kao i o pro cen tu ko ji mo ra bi ti usme ren u ka pi tal ne in ve sti ci je u Po kra ji ni. Paj ti} je ta ko |e na ja vio i da }e bu xet Voj vo di ne za na red nu go di nu iz no si ti oko 71 mi li jar du di na ra. A ju ~ e je pot p red s ed n ik Vla de APV Go ran Je {i} ka zao da }e od tog iz no sa oko {est mi li jar di bi ti na me we no po q o p ri v re d i, vo d o p ri vre di i {u mar stvu, a {to }e, pre ma we go vim re ~i ma, omo gu } i t i zna ~ aj n a ka p i t al n a ula ga wa u se o sku in fra struk tu ru i stva ra we neo p hod nih uslo va za efi ka sni je pri stu pa we evrop skim fon do vi ma, po go to vo do 2014. go di ne. B. D. S.

poslani^ke teme

Jer kov pi ta Vu ~i }a Po sla ni ca Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov po no vo je ju ~e upi ta la pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a da li mu je po zna to ka kvim se sve me to da ma slu `e lo kal ni funk ci o ne ri SNS {i rom Sr bi je u na me ri da pre kom po nu ju i upo do be vlast, jer ni je bi la za do vo qa od go vo rom iz Vla de Sr bi je. “Ovo je ta kva uvre da za par la men ta ri zam u Sr bi ji da ne mam re ~i za ovaj od go vor. Mo lim da do bi jem od go vor ko ji ima bi lo ka kvog smi sla. U ime par la men ta ri zma u Sr bi ji tra `im da mi pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je obez be di da do bi jem smi slen od go vor na pi ta we ko je sam po sta vi la”, re kla je Jer kov u de lu sed ni ce u ko me po sla ni ci sva kog utor ka po sta vqa ju pi ta wa pred stav ni ci ma vla sti.Ona je re kla da je od bor ni ci ma {i rom Sr bi je od stra ne

FI FA, Ko so vo i me di ji D[ je upi ta la ka ko }e dr `a va re a go va ti po vo dom od lu ke FI FA da odo bri “sa te lit skoj” dr `a vi Ko so va da ta mo {wi ti mo vi mo gu da igra ju me |u na rod ne pri ja teq ske utak mi ce i ka ko }e za {ti ti na ci o nal ne i sport ske in te re se Sr bi je. Po sla ni ci SPO-DHSS upi ta li su Vla du Sr bi je da li po sto je ve li ki pri ti sci in te re snih or ga ni za ci ja da se me dij ska stra te gi ja pro me ni i ne pri me ni u de lu re gi o nal nih jav nih ser vi sa.

A|u tan ti, do glav ni ci i par ti fi rer Pre po dnev ni deo sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je obe le `i la je o{tra po le mi ka i raz me na te {kih re ~i LDP i SNS, u ko joj su li be ra li po no vo kri ti ko va li mi ni stra prav de Ni ko lu Se la ko vi }a zbog u~e {}a na pro test nom sku pu po vo -

Be o ~in: Vu ~i }u, spa si nas! Pro test ni skup gra |a na Be o ~i na odr `an je ju ~e is pred zgra de Skup {ti ne op {ti ne uo~i we nog za se da wa na ko me je

usvo jen bu xet za na red nu go di nu „te `ak„ 510 mi li o na di na ra. Skup {ti na je od bi la da ras pra vqa o na vo di ma iz pro test nog

pi sma gra |a na ko je je pred sed ni ci SO Be o ~in Vi da ni Ne di} pre dao Mi lan â ~i} iz od bor ni~ ke gru pe SNS-URS. - Mo gu da raz u mem da vla da ju }a ve }i na od bi je ne ki zah tev opo zi ci je, ali kad to od bi ju na ro du ko ji se is pred oku pio - to je fra pant no - ka è â ~i}. U pro test nom pi smu se be o ~in ska vlast op tu ù je za na vod ne bu xet ske zlo u po tre be i tra ì for mi ra we no ve ko a li ci je po re pu bli~ kom mo de lu. „Za {to je Be o ~in ostao u ru ka ma DS-a, a vlast je pre kom po no va na u to li kim me sti ma, pa i u No vom Sa du?”, na vo di se u pi smu i do da je da po kra jin ska vla da i de mo kra te Be o ~in, u ko me se na la zi i kon gre sni cen tar „An dre vqe”, „sim bo -

li~ no sma tra ju ba sti o nom svo je mo }i”. - Oku pi lo se 40-50 qu di, uglav nom pri sta li ca opo zi ci je ko ji su dr à li ne ka kve pa ro le „Vu ~i }u spa si nas” i me ga fo nom se obra }a li sku pu. Ja sno je da oni è le no vu skup {tin sku ve }i nu, ali ak tu el na ko a li ci ja je sta bil na i od tih pri ~a ne ma ni {ta - ka è pred sed ni ca SO Vi da na Ne di}. U SO Be o ~in ju ~e je iz re do va stra na ka na vla sti for mi ra na no va od bor ni~ ka gru pa SPS-DSS-RDS, {to je za opo zi ci o nog â ~i }a znak da bi mo glo do }i do pro me ne skup {tin ske ve }i ne. Ne di }e va iz DS-a pak sma tra da je for mi ra we od bor ni~ kih gru pa nor mal na po ja va u par la men ta ri zmu. S. K.

REKLI SU

Goj ko vi}: Od la ga we pri me ne kon ver zi je ne po `eq no

Paj ti}: Biv {a vlast ot kri la ve zu Mi {ko vi }a i [a ri }a

Ko jen: Da ~i} }e ura di ti ono {to Ta di} ni je

Pot pred sed nik SPO-a i na rod ni po sla nik @i ka Goj ko vi} iz ja vio je ju ~e da vla di na Ured ba o od la ga wu pri me ne kon ver zi je pra va ko ri {}e wa u pra vo svo ji ne ni je po èq na.Sma tra da bi ote à la iona ko ve o ma spor pro ces re sti tu ci je, kao i da bi i{la „na ru ku broj nim taj ku ni ma ko ji, za hva qu ju }i ka ta stro fal nom pro ce su pri va ti za ci je, u pro te kloj de ce ni ji ko ri ste na ci o na li zo va no ili kon fi sko va no ze mqi {te”. „Po klo nom vred nim ne ko li ko mi li jar di evra, bor ba pro tiv ko rup ci je, a ko ju SPO u pot pu no sti po dr à va, bi la bi obe smi {qe na”, na veo je Goj ko vi}. On je re kao da SPO pod se }a i na od lu ku Ustav nog su da iz sep tem bra, ko jom se od ba cu ju ini ci ja ti ve „Lu ke Be o grad” i dru gih ad mi ni stra tiv nih ko ri sni ka da im se uki ne na kna da za kon ver zi ju. SPO se za la è i za iz me ne Za ko na o re sti tu ci ji i pred la è uvo |e we sup sti tu ci je, na veo je Goj ko vi} u pi sa noj iz ja vi me di ji ma.

Is tra gu po slo va Mi ro sla va Mi {ko vi }a i [a ri }a za po ~e la je biv {a vlast i, do brim de lom, za hva qu ju }i toj is tra zi vla snik „Del te” je pro {le ne de qe i uhap {en, iz ja vio je za TV Pink 2 za me nik pred sed ni ka DS Bo jan Paj ti}. Paj ti} je re kao da je biv {a vlast za sum wi ve fi nan sij ske ve ze vla sni ka „Del te” Mi ro sla va Mi {ko vi }a i [a ri }e vog nar ko-kla na sa zna la jo{ u je sen 2009. go di ne, ka da je otvo re na afe ra „[a ri}”, ka zao je Paj ti}, a pre neo „In for mer”. Pre ma re ~i ma Paj ti }a, biv {a vlast je ima la ozbiq ne in di ci je da Mi {ko vi} u~e stvu je u pra wu nar ko-mi li o na, ali ni je ima la ~vr ste do ka ze, do voq ne za hap {e we. Na kon sta ta ci ju da su ogro man deo pr qa vog nov ca [a ri }i „opra li” upra vo u Voj vo di ni, Paj ti} je ka zao da o to me ni je znao ni {ta i da je pr vi put ~uo za bra }u [a ri} tek ka da je otvo ren taj slu ~aj.

Ka da Sr bi ja, ko joj ni ko voj no ne pre ti, sa ma pri sta je da po dig ne gra ni cu sa Ko so vom i Me to hi jom, tre ba li mo `da }u ta ti, ili se ra do va ti „evrop skom pu tu” ko ji nas je do tle do veo, iz ja vio je biv {i sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, pro fe sor Leon Ko jen i do dao da je Da ~i} iz gle da spre man da ura di i ono od ~e ga je Ta di} za zi rao. Ko jen je re kao „Da na su„ da pre i za vre me pre go vo ra s Ah ti sa ri jem, stav „i EU i Ko so vo” uop {te ni je od re |i vao srp sku po li ti ku. On se ja vqa tek s ko a li ci jom DSDSS i dru gom vla dom Vo ji sla va Ko {tu ni ce, ka da po sta je ak tu el no pot pi si va we Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu sa EU. Pa ro lu „i EU i Ko so vo” uvek sam sma trao pot pu no pro ma {e nom i to sam jo{ 2007. jav no go vo rio, za la `u }i se za to da Sr bi ja pot pi {e SSP je di no ako joj EU iz ri ~i to ga ran tu je te ri to ri jal ni in te gri tet, re kao je Ko jen i ka ko je do dao sve {to se do go di lo za ovih pet go di na po ka zu je da je bio u pra vu.

lo kal nih funk ci o ne ra SNS nu |en mi to, da su po ku {a va ni da bu du pot ku pqe ni, da gra |a ne za ni ma od go vor na to pi ta we, zbog ~e ga je od Vu ~i }a po no vo za tra `i la od go vor na isto pi ta we.

dom ha {kih pre su da. Po {to je li be ral Zo ran Osto ji} u jed nom tre nut ku na pred wa ke na zvao evro ra di ka li ma, wi ho vog ne ka da {weg li de ra To mi sla va Ni ko li }a „[e {e qe vim do glav ni kom”, a sa da {weg li de ra Alek san dra Vu ~i }a „a|u tan tom”, na pred wa ci su od go vo ri li, po red osta log, da se li der

LDP ^e do mir Jo va no vi} „glat ko mo `e na zva ti par ti fi re rom”. Po le mi ka je po ~e la po nov nom kri ti kom Osto ji }a na ra ~un mi ni stra prav de, zbog u~e {}a u ne dav nom stu dent skom pro te stu po vo dom po sled wih od lu ka Ha {kog tri bu na la, a na ko jem su, ka ko je na veo, u~e stvo va le i de sni ~ar ske or ga ni za ci je ko je sa da „pra ve li ste”. Osto ji} je de man to vao tvrd we Se la ko vi }a da je po sla nik LDP hteo i sam da go vo ri na tom sku pu, ali da je izvi `dan, te ob ja snio da je sa mo hteo da iza |e iz skup {tin ske zgra de. “Go spo do evro ra di ka li, ka da je Vo ji slav [e {eq, po glav nik [e {eq vo dio od re de cr nih ko {u qa {a pre 20 go di na, ta kvih se ni sam pla {io. A go spo din Se la ko vi}, ako mi sli da sam hteo da go vo rim, ne ka se ras pi ta kod ta da {weg do glav ni ka Ni ko li }a i kod a|u tan ta Vu ~i }a da je to isti na”, re kao je Osto ji}.

Ko se ko ga (ni)je pla {io Na iz re ~e no da je Ni ko li} do glav nik re ak ci ja je sti gla od po sla ni ka SNS Mar ja na Ri sti ~e vi }a, ko ji je ka zao da se re~ po glav nik od no si na po glav ni ka An tu Pa ve li }a, za vre me ~i jeg vla da wa je na stra da lo oko mil lion Sr ba, {to je bio po ~e tak et ni~ kog ~i {}e wa Sr ba ko je je do vr {e no ak ci ja ma “Olu ja” i “Bqe sak”. We gov stra na~ ki ko le ga Pre drag Mi ja to vi} po ru ~io je li be ra li ma da svog pred sed ni ka Jo va no vi }a „glat ko mo gu zva ti par ti fi re rom”. Osto ji }u je od go vo rio i {ef po sla ni ka SNS Ve ro qub Ar -

si}, ko ji je ka zao da se ni je pla {io “po glav ni ka ê do mi ra Jo va no vi }a ni ka da je iza se be imao 176 na rod nih po sla ni ka”, a da se da nas SNS we ga jo{ ma we pla {i. Osto ji} je Ar si }u od go vo rio da se mo `da ni je pla {io Jo va no vi }a sa 176 po sla ni ka, ali da je tra ìo „imu ni tet zbog pu ca wa u ka fa ni”. „Ni ka da ni sam imao po tre be da se po zi vam na imu ni tet, a to iz raz lo ga {to ni sam, kao po glav nik ê do mir Jo va no vi}, imao ve ze sa or ga ni zo va nim kri mi na lom i ni ka da ni sam bio u [i le ro voj”, uz vra tio je Ar si}.

Da su Du li} i Mi {ko vi} slu {a li Ve qu... Uki da we kon ver zi je, ka ko to pred la `u iz me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, re zul ti ra la je me |u sob nim op tu `ba ma po sla ni ka opo zi ci je i mi ni stra Ve li mi ra Ili }a o to me ko je stvo rio taj ku ne u Sr bi ji i da li se tim iz me na ma za ko na omo gu }a va pe to ri ci taj ku na da do bi ju ze mqi {te. Ili} je za tim od go vo rio da su taj ku ni bi li „pa ci jen ti pret hod ne vla sti go di na ma”, a da je on vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a „vi {e pu ta na pa dao”. „Da me je Mi {ko vi} po slu {ao, da me je po slu {ao Du li}, da nas ne bi bi lo pro ble ma, ali ni su hte li da me po slu {a ju. Ja }u sve da za vr {im {to ste vi po ~e li i vi ste mo je za vr {i li”, za kqu ~io je Ili}.

Ga ran ci je za EPS Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je raz ma tra li su ju ~e vi {e za ko na, me |u ko ji ma je i Pred log za ko na o da va wu dr `av ne ga ran ci je za za du `e we jav nog pred u ze }a „Elek tro pri vre da Sr bi je” u iz no su od 74 mi li o na evra. Ciq za ko na je obez be |e we ne sme ta nog

ra da ter mo e lek tra na, i o~u va we `i vot ne sre di ne, is ta kla je mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu Ve ri ca Ka la no vi}. Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je na sta vi }e rad u ~e tvr tak, 20. de cem bra. D. M.

ekonomija

sreda19.decembar2012.

DRUM SKI SA O BRA ]AJ PRE PUN NE LE GAL NOG PO SLO VA WA

Sva ki dru gi ka mion vo zi u si voj zo ni

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin po zvao je ju ~e dr `a vu da se ob ra ~u na sa ko rup ci jom i „si vom” eko no mi jom i u drum skom sa o bra }a ju na vo de }i da zbog to ga dr `a va gu bi go di {we 50 mi li o na evra. Oko 45 od sto pre vo zni ka je u „si voj” zo ni, is ta kao je Bu ga rin u PKS na sku pu po sve }e nom tom pro ble mu. Bu ga rin je ka zao da se ko mo ra tim po vo dom obra ti la Mi ni star stvu sa o bra }a ja ko je je od mah re a go va lo i ve} su pred u ze te od go va ra ju }e ak tiv no sti.

sa o bra }a ju ì vi ve li ki broj qu di i da je neo p hod no stvo ri ti im uslo ve da nor mal no ra de. Mi ni star Mr ko wi} je pred lo ìo i da se for mi ra za jed ni~ ka ko mi si ja ko ja }e po nu di ti pre ci zna re {e wa i od re di ti re do sled po te za ka ko bi se na go mi la ni pro ble mi u pr voj fa zi zna ~aj no uma wi li, a on da i uz di rekt no u~e {}e Vla de Sr bi je pot pu no ne u tra li sa li. On je pred stav ni ke PKS po dr ào u na sto ja wu da se su zbi ju ne le gal ni to ko vi od vi ja wa sa o bra }a ja, jer taj pro -

U oblasti drumskog transporta ima oko 26.000 zaposlenih i 6.000 vozila, a oko 45 odsto prevoznika je u sivoj zoni Dr `a va je za po ~e la od lu~ nu bor bu pro tiv ko rup ci je i ova oblast ni je ni {ta ma we zna ~aj na, zbog ve li kog bro ja ile gal nih pre vo zni ka, is ta kao je Bu ga rin. U obla sti drum skog tran spor ta ima oko 26.000 za po sle nih i 6.000 vo zi la. Po mo} nik mi ni stra sa o- bra }a ja Mi lo rad Ili} je na gla sio da ni ko od pre vo zni ka ne }e bi ti iz u zet od ak ci je su zbi ja wa „si ve eko no mi je u obla sti drum skog sa o bra }a ja. Ili} je re kao da }e bi ti svi kon tro li sa ni i da i oni ko ji pri ja vqu ju dru ge, ta ko |e, mo ra ju da ra de u skla du sa za ko nom.Ak ci ju su zbi ja wa, pre ma we go vim re ~i ma, vo de Mi ni strar stvo sa o bra }a ja i MUP. Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} je po ~et kom de cem bra na ja vio, na sa stan ku sa pred stav ni ci ma PKS, `e sto ku bor bu pro tiv si ve eko no mi je u drum skom sa o bra }a ju. On je is ta kao da je su zbi ja we si ve eko no mi je na pr vom me stu. „Vla da je du `na da spre ~a va si vu eko no mi ju na naj bo qi mo gu }i na ~in i mi }e mo to ura di ti”, na gla sio je Mr ko wi}, uka zav {i da od po sla u

blem, ka ko je oce nio, „prak ti~ no aku mu li ra u se be i kom ple tan di ja pa zon si stem ski ne re {e nih po ja va ko je su se odo ma }i le u ovoj obla sti”. Pro gram bor be pro tiv ne le gal nih pre vo zni ka de fi ni san je u se dam ta ~a ka, a do go vo re no je i da se u gra do vi ma u ko ji ma su cr ne sa o bra }aj ne zo ne naj i zra è ni je po ja ~a rad in spek cij skih or ga na, uz asi sten ci ju pri pad ni ka po li ci je. Ka ko je sa op {te no iz Mi ni star stva, u~e sni ci sa stan ka is ta kli su da ile gal ni pre voz put ni ka di rekt no uti ~e na ne li kvid nost i le gal ne pre vo zni ke do vo di u ne rav no pra van eko nom ski po lo àj. Oni su na gla si li za in te re so va nost da se ta oblast po sle vi {e go di {we „don ki ho tov ske bor be” za kon skom re gu la ti vom i dru gim sred stvi ma do ve de u le gal ne okvi re. Ne pri ka zi va we ukup nog pri ho da, neo bra ~u na va we i ne pla }a we PDV-a, ne pri ja vqi va we rad ni ka i ne pla }a we po re za i do pri no sa na za ra de do vo di u pod re |en po lo àj le gal ne pre vo zni ke i di rekt no uti ~e na wi ho vu li kvid nost. R. D.

dnevnik

KRI ZA DR MA HR VAT SKU KOM PA NI JU I KOD KU ]E I U VOJ VO DI NI

Ci gla ne Nek se moraju na zim ski od mor In d u s tri j a gra | e v in s kog ma te ri ja la u Sr bi ji se ve} go di na ma opi re kri zi ko ja za tva ra ci gla nu za ci gla nom. Od za tvo re nih tri de se tak po go na naj vi {e je onih ma lih, 12 je ve }ih, me |u tim, ovih da na na ja vqu je se krah ~ak i naj ve }ih pro iz vo |a ~a iz sa sta va hr v at s ke kom p a n i j e Nek s e gru pe, ko ja je u Sr bi ju do {la na ve li ka vra ta i pri va ti zo va la fa bri ke u No vom Be ~e ju, Srem skim Kar lov ci ma, Je len Do lu... Fi nan sij ski di rek tor ove gru pa ci je za Sr bi ju [an dor Ki{, ko ji je ujed no i ge ne ral n i di r ek t or ci g la n e „Stra ` i l o v o” u Srem s kim Kar lov ci ma, iz ja vio je za na{ list da je sta we ka ta stro fal no, da }e mno gi za vr {i ti ovu go di nu s gu bit kom i ako ne kre nu no ve in ve sti ci je, spa sa im ne ma. Svet ska kri za us po ri la je in ve sti ci je u svim ze mqa ma i ugro z i l a sta b il n ost naj v e }ih. Na po slo va we kom pa ni ja Nek se gru pe u Sr bi ji ne po voq no se od ra zi lo i to {to Nek se gru pa iz Na {i ca ni je u mo gu} no sti da fon do vi ma is pla ti iz nos ka ma ta po pri spe l im ra n i j e emi t o v a n im ob ve zni ca ma u Hr vat skoj, {to je, ka ko ka è [an dor Ki{, sni z i l o kre d it n i rej t ing kom pa ni je i alar mi ra lo ban ke na oprez. Gu bi tak ula ga ~a ce ni se na oko mi li jar du ku na, {to ne osta vqa ni ko ga rav no du {nim. Sa go vor nik ka è da je naj te è u ci gla ni „Stra ì lo -

po la ka pa ci te ta. Ume sto mo gu }ih 120 mi li o na je di ni ca nor mal nog for ma ta blo ko va, ova go d i n a za k qu ~ i } e se s pro iz vod wom od sa mo 55 mi li o na. Zbog sma we nog obi ma ra da 32 rad ni ka se de kod ku }e i pri ma ju tek 65 od sto za ra de, jer ne ma nov ca za wi ho ve ot prem ni ne. Pre o sta lih 73 za po sle nih }e osta ti da ra de po sle re mon ta, iako se pro iz vod wa ma lo is pla ti, jer su ce ne pa le za oko 50 od sto, pa se pro se~ ni blok pro da je is pod 20 evro cen ti. Ka ko su kre dit ne oba ve ze ve li ke, ci gla na ni je bi la u mo gu} no sti da re dov no pla }a gas, zbog ~e ga je blo ki ra na is po ru ka ovog ener gen ta. Pla te se is pla }u ju ka ko- ta ko i rad ni ci su upra vo pri mi li akon ta ci ju za no vem bar. Ka ko sa zna je mo u raz go vo ru, u pla nu je da se na sta vi sa sma we nom pro iz vod wom vi {e zbog to ga ka ko bi se sa ~u va lo ime na tr ì {tu, jer upr kos svim na po ri ma dr à ve da se po m og n e gra | e v in s koj in d u stri ji, ka ko bi se na sta vio in ve sti ci o ni ci klus, pro da ja je sla ba i u ze mqi i ino stran stvu. Dok je ra ni jih go di na „Stra ì lo vo” iz vo zi lo sa mo u su sed nu Ru mu ni ju tre }i nu ukup ne pro iz vod we, da nas je iz voz sim bo li ~an. Tek ne {to ide u Hr vat sku zbog za tvo re nog po go na u Na {i ca ma, ali to je ne do voq no za rad pu nim ka pa ci te tom. R. Da u to vi}

Cr no tr ì {te Ci gla na „Stra ì lo vo” u Srem skim Kar lov ci ma jo{ je pro le tos upo zo ra va la na ve li ke pro ble me u obla sti gra |e vin ske in du stri je i raz mi {qa la da li na sta vi ti s pro iz vod wom ili sta ti, upr kos we nom iz van red nom po lo à ju uz re ku Du nav i iz me |u dva ve li ka cen tra - No vog Sa da i Be o gra da. Ge ne ral ni di rek tor „Nek se gru pe” za Sr bi ju Mom ~i lo Ra doj ~in iz ja vio je ka ko je po red sma we ne tra `we na lo {e re zul ta te po slo va wa uti ca lo i cr no tr ì {te ko je je obo ri lo ce ne pro iz vo da, pa su lo {e re zul ta te ostva ri li oni ko ji su ra di li le gal no i pla }a li i dr à vi po re ze i rad ni ci ma do pri no se. Sku pi ener gen ti sa mo su pre li li ~a {u. vo”, no v o b e ~ ej s koj fa b ri c i „Po let-Ke ra mi ka” i fa bri ka ma be to na u No vom Sa du, Ba taj ni ci i Ostru `ni ci, ko ji su na ivi ci pro pa sti. Je di ni ko ji se dr è iz ove gru pa ci je su pro iz vo |a ~i cre pa u No vom Be ~e ju i ka me no lom s kre ~a nom u Je len Do lu, ali za we ga je pot pi san ugo vor o pro da ji.

Ki{ do da je da }e ci gla na u Srem skim Kar lov ci ma 24. de cem bra pre ki nu ti pro iz vod wu zbog re mon ta i zi me, ka da je i ina ~e ma la pro da ja sim bo li~ na. Ra di sa mo po gon za pro iz vod wu blo ko va, me |u tim, zbog ma le po tra `we i ote `a nog pla sma na ove go di ne je is ko ri {}e no ma we od

Otvo re na pum pa „Ga sprom” U Be o gra du od ju ~e ra di ben zin ska sta ni ca pod bren dom „Ga sprom”, ko ju je oto vri la }er ka-fir ma «„Ga sprom naf te„» - Naft na in du stri ja Sr bi je. Ovo je pr va pum pa ove kom pa ni je u Sr bi ji i ovom re gi o nu, a usko ro se o~e ku je otva ra we i u Bu -

bal kan skog tr `i {ta go ri va, a na ovim pum pa ma pro da va }e se go ri vo vi so kog kva li te ta, vi so ko kva li tet na uqa i ma zi va, te do pun ska ro ba. Pri li kom ju ~e ra {weg sve ~a nog otva ra wa pum pe, NIS je, u okvi ru pro gra ma dru {tve no od go vor nog po slo va wa, SOS De~ jem se lu u Kra qe vu do ni rao go ri vo u vred no sti od 300.000 di na ra i na taj na ~in za po ~eo sa rad wu s ovom in sti tu ci jom. Na gra da – NIS kar ti ca za go ri vo u vred no sti od 30.000 di na ra uru ~e na je i Sa wi So vr li}, a do bi la ju je za hva qu ju }i to me {to se pr va pri ja vi la za ak ci ju NIS Pe tro la „Pr vi ki lo me tri sa NIS Pe tro lom“ ko ja se or ga ni zu je pre ko fej sbuk stra ni ce NIS-a. Ova ak ci ja na me we na je mla dim vo za ~i ma ko ji su u pret hod nih {est me se ci po lo `i li vo za~ ki is pit, do sa da je po de qe no oko 300 kar ti ca u vred no sti od 2.000 di na ra, a ak ci ja }e se na sta vi ti i sle de }e go di ne. D. Ml.

gar skoj i Ru mu ni ji. Raz voj mre è pum pi „Ga sprom” pla ni ra se, osim u ovim dr à va ma, i u Bo sni i Her ce go vi ni, a do kra ja 2013. go di ne o~e ku je se da }e bi ti oko 100 ben zin skih sta ni ca. Mre à ben zin skih sta ni ca „Ga sprom” pri pa da pre mi jum seg men tu

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

110,7516 88,5516

113,0118 90,3588

115,6111 92,4371

110,4125 88,2805

Kanada

dolar

85,4498

87,1937

89,1992

85,1882

Danska

kruna

14,8398

15,1427

15,4910

14,7944

Norve{ka

kruna

14,9853

15,2911

15,6428

14,9394

[vedska

kruna

12,6211

12,8787

13,1749

12,5825

[vajcarska

franak

91,6135

93,4832

95,6333

91,3331

V. Britanija

funta

136,2761

139,0572

142,2555

135,8589

dolar

84,0619

85,7775

87,7504

83,8046

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 12. 2012. godine

Cena

Promet

20,00%

480

1.440

Frikom a.d. , Beograd

15,38%

15.000

150.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

10,77%

10.000

80.000

Privredna banka a.d. , Beograd

5,97%

119.639

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

4,73%

709

Pet akcija s najve}im padom

Promena

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d

-15,56%

380

2.280

BIP. , Beograd

-11,11%

1.600

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-8,26%

2.055

82.200

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

-2,44%

200

180.000

Neoplanta a.d. , Novi Sad

-2,42%

444

67.970

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Radijator a.d. , Zrewanin

BELEX 15 (508,05 0,44) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d

1,31%

541

92.010

Jubmes banka a.d. , Beograd

10,77%

10.000

80.000

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

2,08%

4.900

49.000

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,13%

2.305

46.100

NIS a.d., Novi Sad

0,97%

726

7.637.632

Energoprojekt holding a.d.

0,16%

613

2.087.107

Soja protein a.d. , Be~ej

-9,09%

600

1.190.290

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,71%

420

755.630

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

237

141.368

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

-0,18%

1.680

2.377.200

-3,49%

5.308

10.616

Promena

Cena

Promet

Sunce a.d. , Sombor

3,13%

3.300

990.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

-2,44%

200

180.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

7,76%

1.250

8.750

0,00

1.702

0,00

3.112

0,00

^oka duvanska industrija a.d.

0,00%

2.160

159.840

AIK banka, Ni{

BB Minakva a.d. , Novi Sad

0,00%

6.200

124.000

Imlek, Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,31%

541

92.010

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda19.decembar2012.

LI CE I NA LI^ JE LI STE 500 NAJ VE ]IH SRP SKIH KOM PA NI JA

Me|u mo}ne firme ugurali se i vojvo|anski gubita{i Me |u 10 naj ve }ih srp skih kom pa ni ja, me re no ve li ~i nom po slov nih pri ho da, ~ak ih je pet iz Voj vo di ne, na vo di se u pu bli ka ci ji „Top 500” ko ju su ob ja vi li ne deq nik „NIN”, Hi po Al pe Adri ja ban ka i kom pa ni ja „Al tis ka pi tal”. Me |u tim, ka da se po sma tra 100 naj ve }ih kom pa ni ja u ze mqi, u~e {}e voj vo |an skih fir mi je upo la sla bi je tek ih je 24. Naj ve }a voj vo |an ska i srp ska kom pa ni ja je NIS, sa po slov nim pri ho di ma od 193 mi li jar de di na ra u 2011. go di ni, uz rast pri ho da u od no su na go di nu ra ni je od 13,5 od sto i ~i stu do bit vred nu 40 mi li jar di di na ra. Sle de ga Elek tro pri vre da Sr bi je, Te le kom, „Del ta” i „De lez” - ko li ko je mo} na bi la im pe ri ja ne dav no uhap {e nog naj bo ga ti jeg Sr bi na Mi ro sla va Mi {ko vi }a po ka zu je po da tak da su „Del ta„ i

„De lez” (ku pac „Mak si ja”) za jed no ostva ri li pro fit od 217 mi li jar di di na ra, da kle vi {e od pr vo pla si ra nog NIS-a. Na {e stom me stu je „Sr bi ja gas„ sa pri ho di ma od 80 mi li jar di, ra stom pri ho da za 8,5 od sto i ne to gu bit kom od ~e ti ri mi li jar de di na -

ra. Sle di u me |u vre me nu uga {e ni „US stil”, a on da, od osmog do 10. me sta, jo{ tri kom pa ni je sa se di {tem u Voj vo di ni. Po qo pri vred no-pre hram be na gru pa ci ja „Vik to ri ja” pri ho do va la je 58 mi li jar di, uz rast od 3,5 pro ce na ta i pro fit od 2,3 mi li jar de di na ra, „Mer ka -

Lo {i sig na li Auto ri pu bli ka ci je „Top 500” uka zu ju da je u ovom tre nut ku go ru }i pro blem sa ko jim se su o ~a va srp ska pri vre da pi ta we ne li kvid no sti, ali i slab po slov ni am bi jent. „Po red efe ka ta fi nan sij ske kri ze, je dan od bit nih uzro~ ni ka ne li kvid no sti bi lo je po na {a we dr à ve bi lo usled da va wa lo {ih sig na la tr ì {tu kroz to le ri sa we ne e fi ka sno sti i fi na nij ske ne di sci pli ne, bi lo kroz di rekt no ge ne ri sa we ne li kvid no sti kroz po ve }a we doc wi bu xe ta i ra sta du ga jav nih pred u ze }a”, na vo de auto ri stu di je. Oni uka zu ju da u ta kvim okol no sti ma mno ga pred u ze }a ne }e pre ì ve ti i do da ju da je to ne sa mo nor mal no za tr ì {nu pri vre du ve} ~ak i po èq no jer se na taj na ~in po ve }a va efi ka snost pri vred nog si ste ma.

tor” je imao pri ho de od 53 mi li jar de, po ve }a ne za 12,3 od sto, i do bit od dve mi li jar de di na ra, dok je ba~ ko pa la na~ ki pro iz vo |a~ po do va i te pi ha „Tar ket”, uz rast od 21,8 od sto, pri ho do vao 52 mi li jar de di na ra a za ra dio 4,5 mi li jar de. Me |u 10 naj ve }i voj vo |an skih kom pa ni ja je se dam onih ko ji po slu ju po zi tiv no, dok su tri gu bi ta {i. Na li sti naj ve }ih pred u ze }a iz Voj vo di ne ta ko sle di sle di naj ve }i gu bi ta{ u ze mqi, pan ~e va~ ka he mij ska in du stri ja u re struk tu ri ra wu „Pe tro he mi ja”, sa pri ho di ma od 36 mi li jar di, po ve }a nim za 23,6 od sto u od no su na 2010. go di nu, ali uz ~ist gu bi tak od 11 mi li jar di di na ra. Sle di jav no sti ma we po zna ta no vo sad ska kom pa ni ja „Auto ri tas in vest ment” (ko ja pod svo jim okri qem dr `i pred u ze }a kao {to su „Ve le ta bak”, „Pres in ter ne {nel”, „Ta bak

pres”...) sa 35 mi li jar di di na ra pri ho da i ne {to bli zu mi li jar de pro fi ta. Iza wih su se po zi ci o ni ra li vr {a~ ki far ma ce u ti iz „He mo far ma”, sa 26 mi li jar di pri ho da i gu bit kom od 4,5 mi li jar de, za tim sle de jo{ dve ve li ke kom pa ni je iz po qo pri vred no-pre hram be nog sek to ra: no vo sad ski „Su no ko” (21 mi li jar da pri ho da i 6,5 mi li jar di di na ra pro fi ta) i zre wa nin ski „Di ja mant” (17 mi li jar di di na ra pri ho da i bli zu mi li jar de pro fi ta). Me |u 100 naj ve }ih srp skih kom pa nij na la ze se jo{ i sle de }e fir me iz Voj vo di ne: „Ma ti je vi}”, Apa tin ska pi va ra, „Uni ve rek -

USKO RO ]E NAS SI GUR NO ZALEDITI NO VE CE NE ENER GE NA TA

MO RA SE ULA GA TI U ONO [TO JE IZ GRA \E NO

Mostovi ~ekaju 500 miliona evra Za me nik ge ne ral nog di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Sla vo qub Tu bi} iz ja vio je ju ~e da je za po ve }a we bez bed no sti mo sto va i put ne mre è u ze mqi po treb no in ve sti ra ti oko 500 mi li o na evra u na red nih pet go di na. Tu bi} je na ja vio da }e pr vi ra do vi na po boq {a wu bez bed no sti na pu te vi ma Sr bi je po ~e ti u sep tem bru 2013. Na pred sta vqa wu ba ze po da ta ka za vi {e od 3.000 mo sto va u Sr bi ji, ko ju je fi nan si ra la fran cu ska vla da i tre ba da po m og n e na ostva r e w u u{te da u wi ho vom odr à va wu, Tu bi} je re kao da }e wo me upra vqa ti „Pu te vi Sr bi je”, ali }e mo }i da je ko ri ste i za in te re so va ni in ve sti to ri i iz vo |a ~i ra do va. Eko nom ski sa vet nik Am ba sa de Fran cu ske u Sr bi ji Oli ver Re mon re kao je da Sr bi ja, po sle dve de ce ni je pa u ze, po no vo ula è u iz grad wu put ne mre è, kon kret no u Ko ri dor 10, a u okvi ru tog pro jek ta gra di no ve i re vi ta li zu je po sto je }e mo sto ve.

Gas i struja poskupquju najmawe 10 posto

Pri rod ni gas i stru ja usko ro }e si gur no bi ti sku pqi, a za ko li ko te {ko je re }i sa si gur no {}u jer nad le `ni i da qe }u te i ra ~u na ju. Na i me, po me dij skim spe ku la ci ja ma ali i re al nim pro ce na ma, ku bik pri rod nog ga sa tre ba lo bi da po sku pi naj ka sni je do kra ja go di ne za 10 od sto, a stru ja od fe bru a ra za oko 12 od sto. Iz JP „Sr bi ja gas” ni su ni de man to va li ni po tvr di li me dij ske spe ku la ci je o even tu la nom po sku pqe wu ku bi ka pri rod nog ga sa za 10 od sto do kra ja go di ne, dok je di rek tor sek to ra Elek tro pri vre de Sr bi je za od no se se jav no {}u Mi lan Mi ro sa vqe vi} re kao da ne o~e ku je da }e stru ja po sku pe ti pre kraja grejne sezone i da se jo{ ne zna koliki procenat poskupqewa }e traìti EPS, te da EPS jo{ nije Agenciji za energetiku uputio zahtev o poskupqewu. Po wegovim re~ima, u toku je pravqewe kalkulacije cene, ali po{to taj postupak jo{ nije zavr{en, bilo kakvo pomiwawe procenta poskupqewa pre toga samo je improvizacija. Dakle, pove}awe cene je izvesno, a treba re}i da su eventulani procenti - 10 za gas, i 12 - za struju, mawi od onih s kojima se ranije spekulisalo. Naime, u medijima se ranije pomiwalo poskupqewa struje i do 27 odsto, dok generalni direktor JP „Srbijagas” Du{an Bajatovi} ve} duè vreme govori da je cena gasa u Srbiji i do 30 odsto nià od ekonomske i da ova kompanija, zbog toga, gomila gubitke.

Elektroenergetska situacija stabilna Elektroenergetska situacija u Srbiji je stabilna, a potro{wa struje je oko 120 miliona kilovat-~asova dnevno, objavilo je Ministarstvo energetike. Kapaciteti za proizvodwu elektri~ne energije anga`uju se u skladu sa planom za podmirewe potreba elektroenergetskog sistema. Stabilne su i isporuke gasa, u ponedeqak je u sistemu JP „Srbijagas„ potro{eno 12.955.412 metara kubnih gasa, a toplanama je isporu~eno 192.534 kubika gasa na sat. Eventualno poskupqewe gasa i struje, ma kada da do toga do|e, svakako }e izazvati negodovawe gra|ana. Mese~ni tro{kovi iz dana u dan se pove}avaju, a plate, mahom, miruju, smawuju se, ili, budu}i da mnogo qudi ostaje bez posla, potpuno presahwuju, pa }e pla}awe ra~una, koje je i sad, malo je re}i, sa

zadr{kom, biti jo{ te`e. I dok se ne bude saznalo koliko }e biti skupwi kubik i kilovat, mo`e se izra~unati kolikobi se uve}ali mese~ni tro{kovi, ukoliko bi ovi energenti poskupeli za 10, odnosno 12 procenata. Ako gas poskupi za najavqenih 10 odsto, kubni metar ovog ener-

genta bi s oko 40 dinara, u proseku, „oti{ao” na oko 44 dinara. Uz dodavawe ostalih stavki koje se „ka~e” na ra~un - porez na dodatu vrednost, distributivna razlika ..., cena kubika se dodatno uve}ava, pa ne bi bilo ~udno da kubik dostigne cenu i od 50 dinara. Posebno kod distributera koji imaju malo potro{a~a, a treba re}i da u mnogim mestima u Vojvodini ve} sad, kubni metar prirodog gasa ko{ta oko 45 dinara. Dakle, uz eventualno poskupqewe, mese~na potro{wa od oko 300 kubika bi sa sada{wih od oko 13.000 dinara, mogla pri}i cifri od oko 15.000 dinara, {to, sasvim je izvesno, mnogi potro{a~i ne mogu da plate. Uz poskupqewe struje od 12 odsto i ra~uni bi bili za toliko vi{i, s tim da treba re}i da visina ra~una za struju u zna~ajnoj meri zavisi i od tarife, odnosno da li se struja vi{e koristi kada su kilovati jeftini ili skupi, kao i da li se prelazi u skupq, palavu ili crvenu zonu. Tako bi, uz poskupqewe od 12 odsto, recimo za potro{wu od oko 500 kilovata struje, umesto oko 3.000 dinara ra~un bio ne{to vi{i od oko 3.300 dinara. Me|utim, oni koji svoja doma}instva greju na struju, tro{e mnogo vi{e kolovata, pa bi tako za potro{wu od 1.600 kolovata i vi{e potro{enih jeftinih kilovata ra~un s oko 7.600 dinara „oti{ao” na gotovo 8.500 D. Mla|enovi} dinara.

sport”, „Ra dun in `i we ring” iz Ba~ ke pa lan ke, „Lin gru pa” Su bo ti ca, „Naf ta hem” No vi Sad, „Karls berg” ^e la re vo, pan ~e va~ ka „Azo ta ra”, no vo sad ski „Agro glob”, „Sir mi um stil” Srem ska Mi tro vi ca, „Al meks” Pan ~e vo, no vo sad ska „RST kor por ci ja”, TeTo Sen ta i be o ~in ski „La far`”. V. ^vor kov ZRE WA NIN SKA [E ]E RA NA JO[ NA SU DO VI MA

Pravda i plate sti`u iz Strazbura U Zre wa ni nu je za vr {e no kom ple ti ra we do ku men ta ci je ko ju }e 192 biv {a rad ni ka Fa bri ke {e }e ra do sta vi ti Agen ci ji za pri va ti za ci ju, u skla du sa od red ba ma Ured be o evi den ti ra wu do spe lih i ne iz mi re nih oba ve za dru {tve nih pre u- ze }a, po iz vr {nim pre su da ma za po tra `i va wa iz rad nog od no sa. Ne ka da {wi pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta Fa bri ke

{e }e ra u Zre wa ni nu i ini ci ja tor ak ci je za evi den ti ra we po tra ì va wa, Ste van Zo ri}, iz ja vio je da shod no od lu ci Evop skog su da za qud ska pra va u Sta zbu ru, ko ji je pre su dio u ko r ist biv { ih za p o s le n ih, 192 rad ni ka [e }e ra ne o~e ku ju da dr à va is pla ti ne iz mi re ne oba ve ze. Pre ma we go vim re ~i ma, rad ni ci o~e ku ju is pla tu 39 za o sta lih me se~ nih pla ta od dr à ve ko ja je bi la vla snik 61 od sto ka pi ta la [e }e ra ne do sre di ne 2009. go di ne, ka da je fa bri ka oti{la u ste~aj. „Na{e potraìvawe je prihva}eno u ste~ajnom postupku, ali smo uspeli da naplatimo tek 2,93 odsto potraìvawa “, kaè Zori}.

sreda19.decembar2012.

PA PRE NA LI CI TA CI JA U BA^ KOJ

Arenda u Zmajevu 94.000 dinara Na ne dav no odr `a noj li ci ta ci ji dr `av ne ze mqe za 313 hek ta ra ora ni ca ko je ni su iz da te u pret hod nim nad me ta wi ma, ce na hek ta ra ze mqe u zma je va~ kom ata ru do sti g la je ne v e r o v at n ih 94.000 di na ra. Na i me, pa o ri iz ovog se la vr ba ske op {ti ne su ti me do sti gli ce nu ko ja se sma tra za naj sku pqu u Ba~ k oj. Za i n t e r e s o v a n im

na red na go di na bu de rod na, ne ma za ra de. Ako bu de su {a pla ti li su svo ju pro past – re kao je Bo ti}. Ta ko |e, on je na gla sio da ve }i na po qo pri vred ni ka iz dru gih ka ta star skih op {ti na po stig nu do go vor ka ko bi za ku pi li ze mqu po po ~et noj ce ni. - Zma j ev ~ a n i o~i g led n o ima ju vi {ak pa ra ko ji su ra -

POQOPRivRedA

dnevnik

ZRE WA NI NSKA FIR MA ^E KA SPA SI O CA

„Banat seme” ima kupca za silose, skladi{ta... Za ku p o v i n u zre w a n in skog pred u ze }a “Ba nat se me” u ste ~a ju ima za in tre so va nih i to za obe ce li ne ko je su po nu |e ne na pro da ju, po tvr dio je ste ~aj ni uprav nik Dra gan Bo `i}. Fir ma se pro da je kao prav no li ce, sa iz dvo je nom ce li nom, si lo som u Bo to {u, a pro ce we na vred nost je ne {to ma we od 550 mi li o na di na ra. Naj vred ni ja imo vi na “Ba nat se me na” su si lo si, skla di {ta, va {a ri {te i plac u Var d ar s koj uli c i. Jav n o otva ra we po nu da bi }e oba -

vqe no u ~e tvr tak, u 12 ~a so va, u uprav noj zgra di “Ba nat se me na”. Ste ~aj ni po stu pak u zre wa n in s koj se m e n e r a s koj kom pa ni ji otvo ren je no vem bra pro {le go di ne, na pred l og Raz v oj n e ban k e Voj vo di ne, jer je kon sta to va no da je ra ~un fir me u tre nut ku otva ra wa ste ~a ja bio blo ki ran na pre ko 203 mi li o na di na ra. Po sle ova kvog raz vo ja do ga |a ja, svih ~e tr de se tak za po sle nih, po si li za ko na, do bi lo je ot ka ze. @. B.

PO KRA JIN SKA VLA DA DRE [I KE SU ZA VO DO PRI VRE DU, PO QO ^U VA RE...

Vojvo|anskoj poqoprivredi 150 miliona dinara di da po klo ne dr à vi. Ve} ze m qo r ad n i c i m a po n u | e n o go d i n a m a ima m o pro b lem je oko 167 hek ta ra dr àv ne oko to ga – is ta kao je Bo ti}. ze mqe u Zma je vu po pro se~ Sa dru ge stra ne, oko 90 noj ce ni od 30.000 di na ra za hek ta ra u ata ru Ku cu re iz jed no go di {wi za kup. Na li da to je pod za kup po po ~et ci ta ci ji, hek tar u zma je va~ noj ce ni od 30.000 di na ra. kom ata ru do sti gao je pro se~ nu ce nu od pre ko 88.000 Bo jan \o ro vi} iz Op di na ra. {tin skog ode qe wa za pri Je dan od u~e vre du ka è da je sni ka li ci ta ci na ovoj li ci ta Zakup hek tara je Sve to zar Bo ci ji od 313 hek u zmajeva~kom ti} is ti ~e da je ta ra dr àv nih ataru dostigao je ora ni ca iz li ci na vre m e od u - stao od nad m e ti ra no 262 hek prose~nu cenu ta wa iako je, ka ta ra, uglav nom u od preko 88.000 ko ka ` e, bio k a t a s t a r s k i m dinara spre man da pla op {ti na ma Ku ti za hek tar vi cu ra i Zma je vo. {e ne go du plo, oko 65.000 - Za osta tak dr àv ne ze di na ra. mqe u Vr ba su, Rav nom Se lu - Ra ~u nao sam da }e mi pri - i Ko san ~i }u ni je bi lo in te hod od p{e ni ce oko 50.000 re s o v a w a. Zbog dra s ti~ n o di na ra i po vra }aj od dr à ve po d ig n u t e ce n e hek t a r a u omo gu }i ti da ba rem bu dem u Zma je vu i ukup na pro se~ na plu su oko 100 evra po hek ta - ce n a dr ` av n ih ora n i c a u ru. Ka da sam vi deo da ce na op {ti ni Vr bas po ra sla je ide na vi {e, di gao sam ru ke. na oko 67 hi qa da di na ra, a Pro sto ne mam ra ~u ni cu, a pri hod od ove li ci ta ci je je ka kvu ra ~u ni cu ima ju oni ko - ne {to vi {e od 17 mi li o na ji su da li za hek tar pre ko di na ra – re kao je \o ro vi}. 800 evra, ne znam. Sve i da M. Ke ko vi}

Zakon o zadrugama na prole}e No v i za k on o za d ru g a m a tre ba lo bi da bu de usvo jen na pro le }e na red ne go di ne. „U ja n u a r u je pla n i r a n a skra } e n a jav n a ras p ra v a o nac tu no vog za ko na o za dru ga ma, ko ji bi tre ba lo da se na |e u skup {tin skoj pro ce du ri na pro le} mnom za se da wu par la me ta”, iz ja vi la je sa vet ni ca u Mi n i s ta r a s tvu fi n an s i j a i pri vre de Dra gi ja na Ra do wi} Pe tro vi}. Ona je is ta kla da ze mqo rad ni~ ke za dru ge pred sta vqu po t en c i j al za oì v qa v a w e po qo pri vre de, ru ral ni i lo kal n i eko n om s ki raz v oj i omo gu }a va ju sma we we mi gra ci ja iz se o skih pod ru~ ja. Dr àv n i se k re t ar Mi n i s tar stva po q o p ri v re d e Se n ad Mah mu to vi} is ta kao je da }e dr à va sve u~i ni ti da ze mqo rad ni~ ke za dru ge po no vo bu du oko s ni c a raz v o j a po q o p ri vre de i se la i da bu du ukqu ~e ne u sve seg me te agrar nog raz vo ja i raz vo ja se la {to do sa da ni je bio slu ~aj. On je do dao da }e se za dru ga ma obez be di ti pod sti ca ji, kao i za sve dru ge

u~e s ni k e u po q o p ri v red n oj pro iz vod wi. „Naj bo qi me ha ni zam in ve sti c i j a u po q o p ri v re d u je pre k o za d ru ` nog sek t o r a,” is ta ko je on, na vo de }i da po sto je }i za kon ne nu di naj bo qa re {e wa za ovu oblast. Pred sed nik Za dru `nog sa ve za Sr bi je Ni ko la Mi ha i lo vi} na veo je da je u Sr bi ji tre nut no re gi stro va no 1.733 ze mqo rad ni~ ke za dru ge od ko jih je 1.503 ak tiv no. On je re kao da je u 2012. osno va no 53 no vih ze mqo rad ni~ kih za dru ga, {to je na ni vou pret hod nih go di na, ali je isto vre me no u ste ~a ju 92, a u li kvi da ci ji 52. Pre ma we go vim re ~i ma, ze mqo rad ni~ ke za dru ge ima ju u Sr bi ji 32.700 za dru ga ra i vi {e od 100.000 ko o pe ra na ta. Pre m a po d a c i m a Mi n i s tar stva fi nan si ja i pri vre de, u Sr bi ji su re gi stro va ne 2.124 za d ru g e, u ko j i m a ~lan s tvo ima 123.000 gra |a na, a za dru ge su or ga ni zo va ne u 16 za dru `nih sa ve za. Od ukup nog bro ja za dru ga, 67,1 od sto su ze mqo rad ni~ ke.

Po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} ju ~e je pot pi sao ugo vo re sa oko 200 ko ri sni ka iz lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni, pre ma ko ji ma }e iz ovo go di {weg voj vo |an sog bu xe ta bi ti iz dvo je no ukup no 150 mi li o na di na ra za su fi nan si ra we iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je, kao i za iz grad wu ili ob no vu obje ka ta u vo do pri vre di. Deo tog nov ca bi }e na me wen i za od vo |e we i pre ~i {}a va we ot pad nih vo da, kao i za opre ma we po qo ~u var skih slu `bi u po kra ji ni. No vac je obez be |en re ba lan som bu xe ta AP Voj vo di ne i od 150 mi li o na di na ra, ko li ko je bi lo pred vi |e no za tri kon kur sa, 40 mi li o- na di na ra do de qe no je za su fi nan si ra we iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je, iz grad wu ili re kon struk ci ju obje ka ta vo do snab de va wa. To li ko je na me we no za su fi nan si ra we iz ra de pro jekt ne do ku men ta ci je za iz grad wu ili re kon struk ci ju obje ka ta za od vo |e we i pre ~i {}a va we fe kal nih ot pad nih vo da, od no sno za ka na li za ci o ne mre `e, dok je 70 mi li o na di na ra do de qe no za an ga `o va we i opre ma we po qo ~u var ske slu `be u voj vo |an skim op {ti na ma. Po ovim kon kur si ma, je dan deo sred sta va do de qen je op {ti na ma za iz ra du pro jekt ne do ku men ta ci je vo do vo da i ka na li za ci je u na se qe nim me sti ma, jer je na kon sa gle da va wa sta wa na te re nu uo~en taj ne do sta tak.

Pa or ska ka sa {est mi li jar di Uku pan bu xet Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo u 2013. go di ni, pla ni ran je u iz no su od oko {est mi li jar di di na ra. - Neo p hod no je da op {ti ne ve} sa da mo gu da zna ju ka ko }e iz gle da ti ovaj bu xet, ne sa mo za 2013. go di nu, ve} za na red ne ~e ti ri go di ne, kao i {ta }e Po kra jin ski se kre ta ri jat fi nan si ra ti, od no sno su fi nan si ra ti, za jed no sa lo kal nim sa mo u pra va ma i me snim za jed ni ca ma na te ri to ri ji AP Voj vo di ne - re kao je Je {i}. Je {i} je ka zao da }e u na red noj go di ni bi ti fi nan si ra ni ka pi tal ni in fra struk tur ni pro jek ti u se o skim sre di na ma, kao {to su vo do vod, ka na li za ci ja i ni sko na pon ska mre `a. To je, ob ja snio je, pred u slov za in ve sti ra we u po qo pri vre di, a ova pro jekt na do ku men ta ci ja pred sta vqa i pri pre mu za evrop ske fon do ve ko ji bi tre ba lo da bu du otvo re ni 2014. go di ne. Pr vi ~o vek

Iz „Sunoka” 220.000 tona {e}era Kom pa ni ja Su no ko, naj ve }i do ma }i pro iz vo |a~ i iz vo znik {e }e ra, pro iz veo je u kam pa wi 2012. go di ne vi {e od 217.784 to na {e }e ra, pri ~e mu je pre ra |e no 1.455.000 to na {e }er ne re pe

sa bli zu 38.000 hek ta ra, sa op {te no je iz kom pa ni je. Fa bri ka {e }e ra u Vr ba su, ko ja ove go di ne sla vi 100 go di na po sto ja wa, ostva ri la je re kord nu pro iz vod wu od 101.180 to na {e }e ra, {to je naj vi {a pro iz vod wa ika da za be le `e na u in du stri ji {e }e ra Sr bi je. Pre ra da slat kog ko re na se od vi ja la u tri

pro iz vod na cen tra Su no ko-a: Vr ba su, Pe }in ci ma i Ko va ~i ci. Upr kos ne po voq nim vre men skim pri li ka ma, zbog ko jih su pri no si zna ~aj no uma we ni, za hva qu ju }i do broj agro teh ni ci i ogra ni ~e wu iz vo za {e }er ne re pe obez be |e no je do voq no si ro vi ne za pro iz vod wu {e }e ra, ko ja za do vo qa va po kri va we do ma }e po tro {we i iz voz na tr `i {te EU do vi si ne ra ni je do de qe ne kvo te. Go di {wa pro iz vod wa {e }e ra u Sr bi ji je ove go di ne 405 hi qa da to na, a iz vo zna kvo ta za EU iz Sr bi je je 180.000 to na. Is pla ta {e }er ne re pe je za vr {e na pre ugo vo re nog ro ka za ve }i nu pro iz vo |a ~a, na vo di se u sa op {te wu i do da je da je u to ku ugo va ra we se tve za 2013. go di nu, te da je po nu |e na ce na za {e }er nu re pu 40 evra.

voj vo |an skog agra ra ka zao je da je u pla nu da se u na red ne tri go di ne o~i sti kom plet na ka nal ska mre `a u Voj vo di ni, ~i me bi se obez be di lo po ve }a we pri no sa za 20 od sto. On je na ja vio i su fi nan si ra we pla ste ni ka i sta kle ni ka, sa oko 80 mi li o na di na ra, a za pro tiv grad ne za {tit ne mre `e u vo }ar skoj pro iz vod wi bi }e opre de qe no 160 mi li o- na di na ra. Za ka pi tal ne in ve sti -

ci je u do me nu di ver zi fi ka ci je po qo pri vred ne pro iz vod we po kra ji na }e da ti 170 mi li o na di na ra. U 2013. go di ni, za kon kur se za od vod wa va we po qo pri vred nog ze mqi {ta, gde mo gu da kon ku ri {u lo kal ne sa mo u pra ve, pla ni ra no je 200 mi li o na di na ra. Ako se sa be ru sred stva ugo vo re na za od vod wa va we po qo pri vred nog ze mqi {ta i od bra nu od unu tra {wih vo da u 2012. i ko ja }e bi ti ugo vo re na u 2013. go di ni, ona iz no se vi {e od dve mi li jar de di na ra, za oko 4.000 ki lo me ta ra o~i {}e nih ka na la. Za no vu ko ma sa ci ju pred vi |e no je 10 mi li o na di na ra, ali je, pre ma Je {i }e vim re ~i ma, po treb no od re di ti pra vu ce nu. Isti iz nos, 10 mi li o na di na ra, pla ni ran je i za pro gram do bro voq nog gru pi sa wa par ce la. Za iz ra du teh ni~ ke do ku men ta ci je za obez be |e we do stup no sti vo de za na vod wa va we po qo pri vred nih kul tu ra - 24 mi li o na di na ra, za me li o ra ci ju pa {wa ka, {to je po seb no va `no za Ba nat - 25 mi li o na di na ra. Pla ni ra se na sta vak sa rad we sa lo kal nim sa mo u pra va ma u su fi nan si ra wu iz ra de do ku men ta ci je i iz vo |e we ra do va na iz grad wi i re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e u ukup nom iz no su od 300 mi li o na di na ra. Za po di za we no vih {u ma na ze mqi {tu u dr `av noj svo ji ni pla ni ra no je oko 70 mi li o na di na ra. S. G.

Srbiji ne treba GMO Sr bi ji ni je po treb na hra na pro iz ve de na od ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma (GMO), ve} zdra va, or gan ska hra na, oce we no je na kon fe ren ci ji „GMO - da ili ne”. Ta ko |e je oce we no da bi pro iz vod wa zdra ve, or gan ska hra ne kla si~ nim agro me to da ma mo gla da se po ve }a za oko 40 od sto i da se iz vo zi. GMO ni je bu du} nost Sr bi je, ve} pro iz vod wa or gan ske hra ne ~i ja ce na ra ste, re kla je pred sed nik od bo ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne u Skup {ti ni Sr bi je Mi li ca Vo ji}-Mar ko vi} i is ta kla da o to me ne tre ba ni da raz mi {qa mo. Sr bi ja je 2009. go di ne do ne la za kon o GMO ko ji je re strik ti van i bra ni i pro iz vod wu i pro met GMO u ko mer ci jal ne svr he u na {oj ze mqi, re kla je Vo ji}-Mar ko vi} i is ta kla da taj za kon ne bi tre ba lo me wa ti, ni do zvo li ti da se GMO na |e na srp skom tr `i {tu, pre sve ga, jer su zdra va hra na i vo da stra te {ko pi ta we za Sr bi ju. Ona je pod se ti la da je GMO {tet na po zdra vqe qu di, i da ve} u tre }oj i ~e tvr toj ge ne ra ci ji iza -

zi va tu mo re, po ve }a va smrt nost i ste ril nost kod qu di. Ako bi do zvo li la pro iz vod wu GMO, Sr bi ja bi sa mo za se me na mo ra la da pla }a 70 do 100 mi li o na evra go di {we, a GMO hra nu ne bi smo mo gli da pro da mo ni na do ma }em tr `i {tu, a ne da je iz ve ze mo, re kla je ona i do da la da bi do ma }i po qo pri vred ni in sti tu ti bi li za tvo re ni i pro da ti i uni {te ne li cen ce na {ih po qo pri vred nih pro iz vo da i hi bri da. Pro fe sor sa In sti tu ta za bi o lo {ka is tra `i va wa Alek sej Ta ra sjev re kao je da je Sr bi ji po tre ban iz ba lan si ran pri stup ka da je re~ o GMO, ko jim bi se sa gle da li i ko ri sti i ri zi ci od te hra ne. On je re kao da je neo p hod na pro me na za ko na o GMO u Sr bi ji, ko ji je re strik ti van, jer su mo gu }i pro ble mi u pri kqu ~e wu STO. Pred stav ni ci am ba sa de SAD u Sr bi ji su ta ko |e po ru ~i li da je neo p hod na iz me na tog za ko na, jer bi mo gli bi ti ob u sta vqe ni pre go vo ri za u~la we we Sr bi je u STO, i ako ne do |e do iz me ne tog za ko na to bi mo glo bi ti pre pre ka u bi la te ral nim od no si ma Sr bi je i SAD.

Pred sta va Ba let ske {ko le

Koncert studenata katedre za duva~ke instrumente odr`a}e se sutra u 20 sati u prostorijama multimedijalnog centra Akademije umetnosti, \ure Jak{i}a 7. U programu }e biti predstavqena dela Debisija, Paresa, Ubera i Baha. E. K.

Vo|ewe kroz izlo`bu grafika Ankice Opre{nik „Simbolizacija intimnog” bi}e odr`ano sutra u 18 ~asova u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzi}a. Postavku ~ine grafike u boji nastale tokom vi{e od tri decenije duge grafi~arske karijere ove slikarke i grafi~arke. Autor izlo`be je kustos Galerije Ana Jo va nov, a postavka }e u Poklon-zbirci biti izlo`ena do 29. decembra. I. D.

Bez vo de Uli ca So we Ma rin ko vi} Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreì danas, od 9 do 11 ~asova, }e bez vode ostati Ulica Sowe Marinkovi}, od Bulevara Mihajla Pupina do Radni~ke ulice. Iz „Vodovoda i kanalizacije” kaù da postoji mogu}nost da }e blokada vodovodne mreè biti pro{irena i na okolne ulice. G. ^.

Novosadska sreda19.decembar2012.

Tri bi na „Slo ga svih Sr ba sve ta” Tribina, koju organizuje Udruèwe gra|ana “Sloga svih Srba sveta” bi}e odràna u ponedeqak, 24. decembra, u 18 sati u velikoj sali MZ “Bistrica”, Ulica bra}e Drowak 11. O radu Udruèwa govori}e predsednik Udruèwa Du {an Ton ti}. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

PRED NO VU GO DI NU I BO @I]

Zasvetleo centar grada

Sta tut Udru è wa na pro ce ni Novosadsko dobrotvorno jevrejsko udruèwe kojem je predsednica bila Cecilija Cvibah, supruga poznatog veletrgovca Salamona Cvibaha, predala je predlog statuta ovog udruèwa Magistratu Novog Sada. Zakon je nalagao da gradske vlasti ovaj dokument, sa svojim mi{qewem o wemu, dostave Mini-

Kon cert stu de na ta Aka de mi je

Iz lo `ba gra fi ke „Sim bo li za ci ja in tim nog”

Baletska predstava „Nevidqivo ogledalo, pri~a o qubavi”, po motivima kwige Milorada Pavi}a „Nevidqivo pgledalo - {areni hleb”, odr`a}e se sutra u 18 ~asova u Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5. Ovom predstavom obele`i}e se 10 godina od osnivawa odseka za savremenu igru Baletske {kole. G. ^.

starstvu unutra{wih poslova Ugarske. To je u~iweno samo ~etiri dana posle prijema zahteva 19. de cem bra 1876. Ministarstvo je saop{tilo svoje primedbe, osniva~i dobrotvornog udru`ewa su ih uva`ili, pa je ono ve} u maju te godine dobilo klauzulu odobrewa, ta~nije po~elo da radi. N. C.

OT KLO WE NA EKO LO [KA OPA SNOST

„Si ci ja” na sta vi la plo vid bu Du na vom Tanker „Sicija”, koji plovi pod hrvatskom zastavom, a koji se nasukao u blizini Sremskih Karlovaca, ju~e ujutro u 7.30 ~asova je, uz pomo} drugog broda, „oslobo|en” i nastavio je plovidbu. Podse}amo, brod se nasukao jo{ u nedequ, ali je tek u ponedeqak ujutru problem prija-

vqen Lu~koj kapetaniji u Novom Sadu. Ina~e, brod je bio nasukan na poziciji koja je izvan plovnog puta na Dunavu. Ovaj tanker ve} je imao incidente u srpskim teritorijalnim vodama, a u tovarnom delu broda, kada se nasukao, nalazilo se oko 550 tona baznog uqa. B. M.

Radnici „Stana” ju~e su okitili Dunavsku ulici i po~eli da ukra{avaju Zmaj Jovinu. U susret boì}nim i novogodi{wim praznicima najuì deo centra grada ulep{ava se novim ukrasima u obliku vaqka. Oki}ena je i Ulica kraqa Aleksandra gde svetle ukrasi na sajlama, tako|e u obliku vaqka. U Dunavskom parku na stubovima javne rasvete postavqeni su ukrasi razli~ith oblika. Danas, kaù u „Stanu”, po~e-

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa Klisa. Ko viq: od 8 do 13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

PRO JE KAT DILS U DO MU ZDRA VQA „NO VI SAD”

No vac za sta zu i ogra du am bu lan te u Fu to gu Dom zdravqa „Novi Sad” dobio je 1.277.000 dinara koje je iskoristio za sanaciju staza i zidane ograde oko ambulante u Futogu, a ova sredstva su obezbe|ena u okviru realizacije projekta Ministarstva zdravqa „Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou DILS”. Ministarka zdravqa prof. dr Sla vi ca \u ki} De ja no vi} u ponedeqak je uru~ila direktorima 43 doma zdravqa ugovore o dodeli finansijskih sredstava za

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

}e da se kiti Gradska ku}a, jelka na po~etku ulica Modena i Laze Tele~kog. Stari ukrasi u obliku venca ve} svetle na stubovima javne rasvete. Ti ukrasi su ostali od lane, pa su sada samo upaqene lampice. U „Stanu” o~ekuju da centar grada i bulevari du` glavnih saobra}ajnica zasvetle 24. decembra. Na terenu vi{e od deset radnika stavqa ukrase do 20 ~asova. Z. D. Foto: B. Lu ~i}

podr{ku investicionim ulagawima, ukupne vrednosti 55 miliona dinara, odnosno oko 480.000 evra. Pored podr{ke za investiciona ulagawa dodeqena su i sredstva za podr{ku akreditacije za 76 domova zdravqa, za nabavku sertifikovanog softvera za 162 ustanove primarne zdravstvene za{tite i za realizaciju projekata za pove}awe dostupnosti zdravstvene za{tite osetqivim populacionim grupama za 42 doma zdravqa. I. D.

„NO VI TET” U ZA STO JU

Ne do sta tak ma zu ta po slao kro ja ~i ce ku }i

Hlad no na po qu, hlad no i unu tra Foto: F. Baki}

U proteklih mesec dana u „Novitetu”se i radi ne radi. Oko dve stotine radnika mahom `ena, od petka je ku}i i ~eka da stigne mazut potreban za proizvodwu i za grejawe, ka`e predsednica GO sindikata „Solidarost” Gor da na Ko ji}. Prema wenim re~ima u „Novitet” radi nekoliko dana, pa se onda zaustavi posao, na dvatri dana. Pre desetak dana, navodi Koji}eva, zaposleni su primili drugi deo zarade za septembar. Od po~etka godine u preduze}u se {trajkovalo {est-sedam puta, uvek istim povodom, zbog ka{wewa plata. Predsednica sindikata „Solidarnost” veli da se kolektivni ugovor po{tuje u

delu visine plata koja iznosi kao i minimalac, oko 21.000 dinara, {to nije bio ranije slu~aj. Ju~e je bilo nagove{taja da }e danas po~eti radni proces u fabrici, ali je iz preduze}a stigla informacija da }e {iva}e ma{ine ipak mirovati, po{to energenta nema. Vlasnik „Noviteta”je preduze}e „Zekstra” u posedu Dra ga na \u ri }a, poznatog u javnosti i kao predsednika Fudbalskog kluba „Partizan”. Na poziv na{eg lista odgovorio je da je na sastanku i da }e se javiti kasnije, ali do zakqu~ewa broja nije bio dostupan za komentar o stawu u „Novitetu”. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda19.decembar2012.

ZBOG RADOVA U FRU[KOGORSKOJ ULICI

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Mla di sa mu raj – krug vo de” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬ red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na { ¬ eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Mla di sa mu raj krug vo de” Krisa Bredforda u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Avgust, 1613. Xek Fle~er ostavqen je da umre... Izubijan i rawen, budi se u neuglednom drumskom svrati{tu, umotan samo u prqavi kimono. Izgubio

je sve, ukqu~uju}i i se}awe na sve {to se dogodilo. Odlu~an da otkrije istinu, Xek kre}e u pohod kako bi povratio ono {to mu pripada: wegove voqene ma~eve, crni biser – dar prijateqice Akiko – i, najva`nije od svega, o~evo zave{tawe. Oslawaju}i se na obuku samuraja i ninxe, Xek shvata da je krug vode jedino re{ewe za opstanak. Me|utim, budu}i da jedinu pomo} moè da prona|e u zanemo}alom roninu, samuraju bez gospodara, {ta uop{te moè da otkrije? Sa druge strane, {ta vi{e ima da izgubi? [ta moè biti kona~na `rtva? A. Va.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„Ati la – smak sve ta” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬- red¬ nom pe¬ri¬od¬ u da r ¬ u je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬d om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ati la – smak sve ta” Vilijema Nejpijera. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u kwi `a ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Le ta go spod weg 449. sud bi na ce log sve ta vi si o kon cu. Ne ka d a mo} n o Rim s ko car s tvo

sad le ì ra wi vo i iz l o ` e n o na p a d u ogrom ne hun ske voj ske ko ja se oku pi la na oba la ma Du na va sprem na da na sr ne – ali opa snost uvi |a sa m o je d an ~o v ek. Rim ski voj sko vo |a Aeci j e zna da je Ati la i da qe è dan kr vi i è qan ra z a r a w a, ali ne mo }an je da spre ~i na let olu je. Ati la je na u mio da uda ri na sam ve li ~an stve ni Rim, u sr ce car stva. Ipak, da li je to pre o pa sno, ~ak i za naj o ko re li jeg od svih pred vod ni ka rat ni ka na sve tu? Is hod Ati li nih od lu ka po ka za }e se u evrop skim rav ni ca ma, gde }e ga ko na~ no do ~e ka ti we go va sud bi na. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hrabra Merida” (12.20), „Hotel Transilvanija” (14.05), „Artiqero” (22.25) „Skajfol” (22.40), „razbija~ ralf” (12.05, 14.15), „Vir” (20.20), „Smrt ~oveka na Balkanu” (16.10), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (17.50), „@elim te” (20, 22.30), „Pet legendi” (12.30, 14, 16.05, 18.05), „Deda Mraz je pao na zemqu” (14.10), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ Î CE: Radenka Drobwak, Marija Kuzeqevi}, Marija Veselinovi}, Gordana Cerovi} i Olgica An|elkovi} iz No vog Sa da, Sneàna Stanojevi} iz Pe tro va ra di na, Sawa Milanovi} iz Rav nog Se la, Milena Krsti} iz Fu to ga i An|elka Radovanovi} iz Ve ter ni ka, DE Â KE: Violeta Vukovi}, Jelena Stajkovi} i Jelena Vasiqevi} - Radosavqevi} iz No vog Sa da, Sa{ka Skakavac iz Ba~ kog Bre stov ca, Ruìca Jankovi} iz Ko vi qa, Ivana Mari} iz Pe tro va ra di na i Jasmina Obradovi}-Bidault iz Srem ske Ka me ni ce.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Borislav Milana Bo{wakovi} (1924) u 10.30 ~asova, Dragan Du{ana Prodanov (1971) u 11.15 ~asova i Du{an Matije Bo`i} (1940) u 12 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Milorad Slavka Savi} (1952) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Od su tra auto bu si me wa ju tra su Auto bu si grad skog pre vo zni ka na li ni ja ma 1, 4, 8 11 a i 11 b od su tra do 23. de cem bra i}i }e dru gim pu tem zbog ra do va u Fru {ko gor skoj uli ci. Auto bu si na li ni ja ma 1 i 8 u sme ru pre ma Li ma ni ma, od Spen sa }e i}i pra vo Bu le va rom ca ra La za ra do [ek spi ro ve uli ce oda kle }e skre nu ti le vo u Uli cu Na rod nog fron ta. Iz te uli ce vo zi la }e skre ta ti na Bu le var oslo -

bo |e wa i na re dov nom auto bu skom sta ja li {tu, is pred apo te ke, i{ ~e ki va ti vre me po la ska. U po vrat ku „je di ni ca” i „osmi ca” sa Bu le va ra oslo bo |e wa skre }u de sno na Bu le var ca ra La za ra i on da ukqu ~u ju na re dov nu tra su. Bu se vi na li ni ji 4 }e se u sme ru pre ma Li ma nu kre ta ti Bu le va rom ca ra La za ra, oda kle }e skre nu ti le vo na Bu le var oslo bo |e wa do

Uli ce Na rod nog fron ta i na sta vi ti re dov nim pu tem. U sme ru pre ma cen tru auto bu si }e iz Na rod nog fron ta skre ta ti le vo na Bu le var oslo bo |e wa, a po tom de sno na Bu le var ca ra La za ra i na sta vi ti po sto je }om tra som. Li ni ja 11 a - iz Uli ce Na rod nog fron ta auto bu si }e skre ta ti le vo na Bu le var oslo bo |e wa, po tom de sno na Bu le var ca ra La za ra,

oda kle }e na sta vi ti re dov nom tra som. Auto bus na li ni ja 11 b }e sa Bu le a vra ca ra La za ra skre ta ti de sno na Bu le var oslo bo |e wa, te }e se iz Uli ce Na rod nog fron ta ukqu ~i va ti na re dov nu tra su. U iz me we nom de lu tra se auto bu si }e ko ri sti ti po sto je }a auto bu ska sta ja li {ta. Z. D.

PO^IWU „NOVOSADSKE DE^JE ZIMZARIJE 2”

Ras pust uz kre a tiv ne ra di o ni ce Ma ni fe sta ci ja “No vo sad ske de~ je zim za ri je 2”, ko ju or ga ni zu je Fon da ci ja “De ci na dar”, bi }e otvo re na u pe tak 21. de cem bra u 11 sa ti u ho lu Po zo ri {ta mla dih, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re. Po se ti o ce }e po zdra vi ti ~lan Grad skog ve }a

skog ras pu sta u~e stvu ju u vi {e od 70 pro gra ma, ko ji su na me we ni uz ra stu od ~e ti ri do 14 go di na. Ma ni fe sta ci ja je or ga ni zo va na ka ko bi se ma li {a ni pred {kol skog i ra no {kol skog uz ra sta ospo so bi li za kre a tiv no osmi {qa va we slo bod nog vre me na.

Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da u~e stvu ju u vi {e od 70 pro gra ma, ko ji su na me we ni uz ra stu od ~e ti ri do 14 go di na za obra zo va we Radomir Dabeti}, na stu pi }e hor De~ jeg kul tur nog cen tra i Mi ni klub. Pro gra mi kre a tiv no-edu ka tiv nih ra di o ni ca za de cu po ~e }e u po ne de qak 24. de cem bra i tra ja }e do su bo te 12. ja nu a ra. Ma li {a ni }e ima ti pri li ku da to kom zim -

U pr vom de lu “Zim za ri ja”, ko je }e tra ja ti do pet ka 28. de cem bra, ma li {a ni }e re {a va ti za go net ke, ot kri va ti zna ~aj na umet ni~ ka de la, na u ~i }e ka ko se pra ve stri po vi, {ta se sve na la zi u sun ~e vom si ste mu, ka ko je ne ka da iz gle dao No vi Sad. Osmi {qe ne

su i no vo go di {we i bo `i} ne ra di o ni ce na ko ji ma }e de ca ~u ti bi blij ske pri ~e o Hri sto vom ro |e wu, no vo go di {wem dr ve tu i le gen de o De da Mra zu, a upo zna }e se i sa taj na ma ve li kih {a hov -

skih maj sto ra. U kre a tiv nom de lu ra di o ni ca iz ra |i va }e ~e stit ke sa mo ti vi ma zim skih pej za `a, va ja ti i pra vi ti ma ske, pe va ti, ple sa ti i re ci to va ti. Dru gi deo pro gra ma po ~i we 3. ja nu a ra, a naj mla |i su gra |a ni }e sa vla da ti osnov ne ele men te glu ma~ ke igre i cir ku skih ve {ti na, upo zna }e svet ma gi je, a od sa o bra }aj nog po li caj ca u~i }e o sa o bra }a ju. Upo re do sa kre a tiv no-edu ka tiv nim pro gra mom de ca }e ima ti pri li ku i da ve `ba ju ka pu e ru, tre ni ra ju fud bal, kao i da na u ~e pra vil no dr `a we te la. Sve in for ma ci je o pro gra mi ma mo gu se pro na ci na adre si www.no vo sad ske de ci je zim za ri je.in fo . Ge ne ral ni po kro vi teq je Grad ska upra va za kul tu ru. N. R.

GDE GOD NA\E[ ZGODNO MESTO...

Auto na tro to a ru, pe {a ci u vo di Jed na od po {a li ca ko je kru è gra dom ka è da je naj bo qi auto onaj slu `be ni. Za {to? Pa za to jer se sa wim po je din ci vo ze do mi le vo qe, a i do bro ide pre ko ru pa. Je dan ~i ta lac (ime po zna to re dak ci ji) po slao nam je ovu fo to gra fi ju auto mo bi la, za ko ji ka è da je slu `be no vo zi lo „Li sja”, a ko je je par ki ra no po sred tro to a ra. Vo za~ je, ka ko smo sa zna li, skok nuo do obli `we pro dav ni ce, a za to vre me pe {a ci su ga ca li po vo di. Ako ne po sto ji ne ki ja ko do bar iz go vor, re~ ko ja opi su je ovu si tu a ci ju je jed no stav no - ba ha tost. B. M.

IZ ELEKTRODISTRIBUCIJE PODSE]AJU

telefoni

Pla }a we u ro ku do no si po pust

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” ape lu ju na kup ce da u ro ku, do 20. de cem bra, pla te ra ~u ne za stru ju, jer }e je di no ta ko mo }i da do bi ju po pust. Za su gra |a ne, ko ji na vre me pla te ra ~un, to pred u ze }e odo bri lo je po pust od pet od sto, dok }e {te di {a ma, ~i ja po tro {wa stru je ne pre la zi 350 ki lo -

^ITAOCI PI[U SMS

va ta, ra ~un bi ti uma wen za 11,89 od sto. Po tro {a ~i, ko ji za me sec da na utro {e do 500 ki lo va ta elek tri~ ne ener gi je do bi }e po pust od 15 od sto, a Elek tro di stri bu ci ja je odo bri la i uma we we ra ~u na za 35 od sto so ci jal no ugro `e nim ka te go ri ja ma su gra |a na. N. R.

065/47-66-452

Vra ti te nam du plu „dvoj ku” Dra gi JGSP, stvar no bi bio red da vra ti te du plu „dvoj ku“, pa po da vi }e mo se! Da ne pri ~am o „sed mi ci“ po sle po no }i, ceo grad ide ovim auto bu som i ume da bu de pre kr ca ta. Re a guj te! 064/2886... *** U vi {e stam be nim zgra da ma u{te di mo na vo di i to plot noj ener gi ji. U sva ki stan ugra di mo vo do mer i xu lo mer (me ra~ to plot ne ener gi je) 1 J (xul)=1 VAs (volt am per se kun da)= 0,2388 ka lo ri ja. 064/3340... *** Na ta li tet, da-na rav no! Da li na {i ~el ni ci mi sle na po ro di ce sa tro je i vi {e de ce? Da ih ob ra du ju ne kim di na rom za No vu go di nu u ovim te {kim vre me ni ma. Hva la. 064/2506... *** Mo li mo nad le `ne da nam vra te u funk ci ju Po {tu na Li ma nu 3. 99 od sto `i te qa bi lo bi vam za hval no. Stra {no je gle da ti ka ko zvr ji pra zan pro stor i pro pa da. Una pred hva la. 064/2506... *** U Do mu zdra vqa na Li ma nu sam ima la fi zi kal nu te ra pi ju i naj pri jat ni je sam iz ne na |e na od no som za po sle nih pre ma pa ci jen ti ma. Ret ko se sre }u oso be kao {to su Dra ga na, Do min ka, Iva na, ko ji {i re po zi tiv nu

ener gi ju, po `r tvo va ne su i pri la ze vam sa osme hom. Za slu `ne su {to sam ra do od la zi la da ve `bam sa wi ma i ve o ma sam im za hval na. Za sva ku po hva lu... 063/4296... *** Sa da je sa svim ja sno da ne po sto je iskre no, ni ti oni ko ji su za Evro pu, ni ti oni ko je zo vu

li tak si sti ma 66 di na ra po ki lo me tru, a mi {to ima mo 3 di na ra dnev no to pli obrok, na ma ni {ta. 062/2630... *** Ni je mi ja sno iz ko jih raz lo ga se kri je po sku pqe we ga sa do kra ja me se ca, a stru je u ja nu a ru! Tre b a na r od bom b ar do va ti afe ra ma i hap {e wi ma, a ka ko

evro skep ti ci, oba poj ma su li~ ni in te res od ko ga sta nov ni {tvo Sr bi je ne ma ko ri sti, oba opre de qe wa su ~i sta la`. 060/0227... *** Grad sve do ti ra i do zvo li... Do ti ra GSP-u ako fa li, do zvo li ra zna po ve }a wa ce na, do zvo -

}e pla }a ti svo je oba ve ze to na {u „bri `nu” vlast ne za ni ma. Za {to se Ba ja to vi }u i osta lim di rek to ri ma ne sma wi pla ta, ma kar na re pu bli~ ki ni vo pa da vi de ka ko `i ve obi~ ni qu di ko ji ima ju sre }e da pri ma ju i to li ko. 060/4913...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Hu li ga ni pra ve pro blem i se bi i klu bu na”, grad No vi Sad i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne. - Na vi ja ~i ko ji idu na utak mi ce mo ra ju da zna ju osnov na pra vi la po na {a wa, {ta je za bra we no, a {ta ne i ko li ke su ka zne - kri vi~ ne i pre kr {aj ne. Tre ba lo bi da zna ju da za utak mi cu po sto je i pra vi la obla ~e wa - ob ja snio je So ki}. Na veo je i da su pre kr {aj -

Pre da va wa i u dru gim {ko la ma Pre da va wa na te mu spre ~a va wa hu li ga ni zma u okvi ru kam pa we „Da sta ne mo na lop tu, okre ni mo se spor tu” odr `a }e se i u dru gim {ko la ma, a na me ra je da s |a ci ma pred stav ni ci po li ci je i pred stav ni ci FK „Voj vo di na” otvo re no pri ~a ju ko li ko zna ju o na si qu na sta di o ni ma i uli ca ma ka da se igra ne ki me~, i da li su uop {te bez bed ni na uli ci ka da no se obe le` ja klu ba za ko ji na vi ja ju. ~e no je na ju ~e ra {wem pre da va wu u Elek tro teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin”. U~e ni ci ma ove {ko le odr `a no je pre da va we u okvi ru ak ci je je „Da sta ne mo na lop tu, okre ni mo se spor tu”, ~i ji je autor \or |e So ki} iz no vo sad ske po li ci je, a za jed ni~ ki je or ga ni zu ju Po li cij ska upra va „No vi Sad”, FK „Voj vo di -

ne i kri vi~ ne ka zne zna ~aj no po ve }a ne, gde se, pri me ra ra di, za ba ca we ba kqe pla }a ka zna od 200.000 di na ra, a za po kri va we li ca na sta di o ni ma ka zna je tri me se ca za tvo ra i 120.000 di na ra. Go vo re }i o kri vi~ nim pri ja va ma, hu li ga ni mo gu da do bi ju ka znu za tvo ra i do 10 go di na. - Ove ka zne mo ra ju da se pla te, a uko li ko no va ca ne -

ma pre kr {i com, on da pla }a ju ro di te qi - is ta kao je So ki}. \a ke je iz me |u osta log za ni ma lo i zbog ~e ga po li ci ja tu ~e na utak mi ca ma na vi ja ~e, a od go vo re no im je da po li ci ja, u si tu a ci ja ma ka da se na ru {a va jav ni red i mir i bez bed nost, ima ovla {}e we da upo tre bqa va si lu. Na tri bi ni su bi li i pred stav ni ci FK „Voj vo d i n e”, a se k re t ar klu b a Alek san dar Vla {ka li} na veo je da i klu bo vi tr pe ka zne ne po e ne zbog di vqa~ kog po na {a wa po je di na ca.

- Po sle di ce po klub su ve li ke, po put utak mi ce bez na vi ja ~a, klub osta je bez bo do va i na rav no pla }a vi so ke nov ~a ne ka zne - na veo je Vla {ka li} i do dao da je sa mo fer na vi ja we wo hov dva na e sti igra~. Ta ko |e, u~e ni ke je in te re so va lo zbog ~e ga je pu {ten iz za tvo ra na vi ja~ „Cr ve ne zve zde” Uro{ Mi {i}, ko ji je po ku {ao po li caj cu da ugu ra ba kqu u usta, ali su pred stav ni ci po li ci je ob ja sni li da sa tim oni ne mju ve ze, i da je re~ o pra vo su |u, ali i abo li ci ji pred sed ni ka Sr bi je ko ja je i we ga ob u- hva ti la. Q. Na to {e vi}

MU KE STA NA RA ULI CE BRA NI MI RA ]O SI ]A

Po pla va pro gu ta la pri vre me ni par king „Vi {e od 25 go di na mi, sta na ri iz uli ca Bra ni mi ra ]o si }a, Slo bo da na Ba ji }a, Tur ge we ve i Bu le va ra oslo bo |e wa... mo ra mo sva ke zi me, ili po sle sva ke ki {e, da tr pi mo po pla ve, bla to i pr qav {ti nu na pri vre me nom par kin gu...“ po ~e tak je pi sma ko je je sti glo na {u re dak ci ju, a ti ~e se ze mqi {ta u Uli ci Bra ni mi ra ]o si }a kraj vr ti }a „Pal ~i ca“. U pi smu gra |a ni ovog kra ja na vo de da su obra }a li svim gra do na ~el ni ci ma, Za vo du za iz grad wu gra da, „Par king ser vi su“, ali uza lud no. Oni na vo de da je to ne mar pre ma wi ma, te da je to na ka ra da od par kin ga. Ono {to, pak, iz grad skih slu `bi sti `e kao od go vor, sve do ~i o ne do stat ku nov ca, ko ji uzro ku je ove pro ble me, te da se taj deo grad skog ze mqi {ta i da qe tre ti ra kao pri vre me ni par king. [to se ti ~e Za vo da za iz grad wu gra da, oni po se du ju po dat ke da je tu pred vi |e na iz grad wa jav ne

Fo to: S. [u {we vi}

ga ra `e od tri spra ta sa su te re nom, za oko 360 vo zi la. U me |u vre me nu, to ze mqi {te pre da to je „Par king ser vi su“ da na pra vi

Sa sta nak u No vo sad skom klu bu ko ji je tre bao da se odr `i da nas, od lo `en je do daq weg. Raz log od la ga wa je sla va Sve ti Ni ko la. A. Va.

Po me re ne sme ne na ba ze ni ma Da nas zbog od i gra va wa va ter po lo utak mi ce sme ne na ba ze ni ma Spen sa bi }e iz me we ne. Ba zen }e bi ti do stu pan gra |a ni ma od 11.30 do 13.30 sa ti i od 13.30 do 15.30 sa ti. E. K.

Tro dnev ni sa jam teh ni ke Pu tu ju }i sa jam ra ~u na ra i teh ni ke pod na zi vom „Ada kom pju ters svo me gra du za 20 go di na po ve re wa” po ~i we su tra i tra je do 22. de cem bra u Ga le ri ji Ma cut na Spen su. Po se ti o ci }e to kom tri da na saj ma od 10.30 do 19. 30 sa ti ima ti pri li ku da se upo zna ju sa naj no vi jim re {e wi -

Ono {to se ne zva ni~ no mo è sa zna ti, je ste, da u nar de noj go di ni ovaj po sao ne po sto ji, od no sno, ni je iz dvo jen no vac za ostva ri va we ovog pro jek ta. Grad ska upra va za ur ba ni zam po ru ~u je da je po treb no i mo gu }e una pre di ti sta we u ko jem se ovo grad sko ze mqi {te na la zi. Po wi ma, to {to tre nu tr no ne ma nov ca da se ovaj pro je kat ostva ri, ne zna ~i i to da ga je po treb no me wa ti. Po go to vo {to gra du ne do sta je me sta za par ki ra we i da bi pro me na na me ne tog ze mqi {ta tu po te {ko }u sa mo uve }a la. Sve u sve mu, gra |a ni ma se, kao i obi~ no, pre po ru ~u je str pqe we, a iz grad wa ga ra è, za sa da, po sto ji sa mo na pa pi ru. Bla to, ne ~i sto }a, po pla ve, kao {to je na ve de no u pi smu na {ih sgra |a na, i da qe }e bi ti re al nost i pre pre ka kom for nom ì vo tu gra |a na iz okol nih zgra da, a ure |e we ovog pro sto ra mo ra }e da do ~e ka ne ke bo qe da ne. S. Kr.

Usme ni sa ve ti bez na kna de U Srem skim Kar lov ci ma je od lu kom o Op {tin skoj upra vi u sep tem bru for mi ra na Slu `ba za pru à we prav ne po mo }i, ko ja je za ì ve la ~im je i osno va na. Na la zi se u pot kro vqu Ma g i s tra t a, na Tr g u Bran ka Ra di ~e vi }a 1, u so bi 39 i ra di sva kog rad nog da na od 8 do 12 sa ti. Obra zo va na je kao ser vis gra |a ni ma sla bi jeg ma te ri jal nog sta wa i oni ma ko ji iz bi lo ko jih raz lo ga ne è le da po slo ve prav ne po mo }i po ve re advo ka ti ma. - Svi gra |a ni, bez ob zi ra na imo vin sko sta we, usme ne prav ne sa ve te do bi ja ju bes plat no ka è {ef slu `be Ve ra Ste va no vi} Ni ko li}. - Sa sta vqa we pod ne sa ka, u ko je spa da ju tu `be, pred lo zi, àl be, pred stav ke, mol be i sli~ no, te is pra va kao {to su iz ja ve, ugo vo ri, te sta men ti, kao i za stu pa we pred su do vi ma, dr àv nim or ga ni ma, usta no va ma, pred u ze }i ma se na pla }u je i to 50 od sto od iz no sa na kna de od re |e ne ta ri fom o na gra da ma i na kna di tro {ko va za rad advo ka ta. Za ne ke ka te go ri je sta nov ni ka i ova uslu ga je bes plat na ako do sta ve do ku men ta ko jim po tvr |u ju da ne mo gu da pla te. To su ko ri sni ci nov ~a ne po mo }i Cen tra za so ci jal ni rad ili ne k e dru g e ma t e r i j al n e

na kna de, pri vre me no ne za po sle ni, kao i oni ~i ja su pri ma wa i pen zi je is pod za kon skog mi n i m u m a. Oslo b o | e n i su pla }a wa i gra |a ni ko ji po ku {a va ju da ostva re pra va u ve zi sa svoj stvom rat nih ili mir no dop skih, in va li da ra da ili po r o d i~ n ih in v a l i d a, te u slu ~a je vi ma re gu li sa wa sta tu snih pi ta wa iz be glih, in ter no ra se qe nih li ca i po vrat ni ka. U ovoj kan ce la ri ji gra |a ni mo gu da za tra è po mo} u obla sti uprav n og, pre k r { aj n og, par ni~ nog, van par ni~ nog, iz vr {nog i kri vi~ nog po stup ka, osim u slu ~a je vi ma oba ve zne od b ra n e. Po re ~ i m a, Ve r e Ste va no vi} Ni ko li}, pi sa we àl bi, tu `bi, pod ne sa ka, ugo vo ra se za ka zu je pri pri je mu ko ri sni ka za pr vi slo bo dan ter min. Srem ski Kar lov ci spa da ju u gru pu od 46 op {ti na od 160 ko li ko ih ima u Sr bi ji, ko je su osno va le Slu `bu za pru à we prav ne po mo }i. Od 2008. do kra ja pro {le go di ne u op {ti ni je pru à na bes plat na prav na po mo}, ali jed nom ne deq no u okvo ru spo ra zu ma ko ji su sklo pi li om bud sman Ka ta lo ni je, Advo kat ska ko mo ra Voj vo di ne i Vla da Voj vo di ne. Z. Mi lo sa vqe vi}

LE ^E WE STE RI LI TE TA O TRO [KU DR @A VE

Van te le sna oplod wa u bol ni ci „Ge ne zis” Spe c i j al n a gi n e k o l o { ka bol ni ca „Ge ne zis”, u Uro {a Pre di }a 4, oba ve {ta va pa ro ve za in te re sov ne za tret man bra~ nog ste ri li te ta, ko ji su na li sti ~e ka wa, da na sta vqa sa rad wu sa Re pu bli~ kim za vo dom za zdrav stve no osi gu ra we, ob zi rom da je ten der us peo. Ten der je ras pi san za

450 pa r o v a ko j i ~e k a j u na van te le snu oplod wu, a vred nost na bav ke je 11 mi li o na i 600 hi qa da di na ra. Ovih da na }e bi ti pot pi san ugo vor Fon d a sa Kon z or c i j u m om pri vat nih kli ni ka. Broj te le fo na bol ni ce „Ge ne zis” je 021/549-444 i 021/549-777. I. D.

Hu ma ni tar na ùr ka za po mo} Kon stan ti nu Hu ma ni tar na no vo go di {wa ùr ka za de cu, na ko joj }e se pri ku pqa ti sred stva za na sta vak le ~e wa Kon stan ti na Jan ko vi }a ko ji bo lu je od ce re bral ne pa ra li ze, odr à }e se su tra u 16.30 ~a so va u ro |en da o ni ci „ô ko bar svit drims”, Bu le var ca ra La za ra 7. Po se ti o ci }e mo }i da da ju nov ~a ni pri log, pre ma wi ho vim mo gu} no sti ma, ce ne pi }a }e bi ti pro mo tiv ne, a sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj 063/802-89-79. Su gra |a ni ko ji ho }e da po mog nu, pri lo ge mo gu upla ti ti i na di nar ski ra ~un ban ke „In te za” na ime Kon stan tin Jan ko vi}, Uli ca Mak si ma Gor kog 41, 21000 No vi Sad. Broj ì ro ra ~u na je 160-255-87, a po ziv na broj 5510200023222. G. ^.

BES PLA TAN SOS TE LE FON ZA @E NE @R TVE NA SI QA

VESTI Bez sa stan ka u No vo sad skom klu bu

pri vre me ni par king. Ko bi tre bao da tu ga ra `u iz gra di, da oba vi neo p hod nu pre par ce la ci ju ze mqi {ta, za sa da ni je utvr |e no.

U KAR LOV CI MA FOR MI RA NA SLU @BA ZA PRU @A WE PRAV NE PO MO ]I

PRE DA VA WE U ELEK TRO TEH NI^ KOJ [KO LI

Fud bal ski sta dion tre ba da bu de i osta ne me sto fer i sport skog na vi ja wa za vo qe ni klub, a ne za fi zi~ ki ob ra ~un sa na vi ja ~i ma ri val skog klu ba i po li ci jom i upo tre bu pi ro teh ni ke, jer u tom slu ~a ju za kon pro pi su je vi so ke ka zne ka ko za klub, ta ko i za hu li ga na ko ji ne sport skim na vi ja wem pred sta vqa klub u naj go rem sve tlu, re -

sreda19.decembar2012.

ma iz obla sti ra ~u na ra i IT opre me naj za stu pqe ni jih bren do va na na {em tr ì {tu. U isto vre me u Ga le ri ji Ma cut se odr à va iz lo `ba fo to gra fi ja „Kvar ner is pod i iz nad vo de i Ve ne ci ja”. Or ga ni zo va wem saj ma „Ada kom pju ters” je po dr à la ini ci ja ti vu za vra }a we sta rog sja ja Spen su. Z. Ml.

Pro jek ci ja u Pla ne ta ri ju mu Pro jek ci ja “Sa zve `|a zim skog ne ba” bi }e odr `a na su tra u 20 ~a so va u Pla ne ta ri ju mu na Tvr |a vi. Pre da va }e Rat ko Miq ko vac, a ulaz je bes pla tan. Or ga ni za tor pre da va wa je Astro nom sko dru {tvo “Ad nos”. A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma “Zlat na gra na” Em su re Ham zi} odr `a }e se su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u Du nav skoj 1. O kwi zi }e go vo ri ti Se li mir Ra du lo vi}, Sa {a Ra doj ~i} i autor ka kwi ge. J. L

Po mo} i po dr {ka pre ko ì ce Or ga ni za ci ja ”Mre à SOS Voj vo di na” je, kao po mo} i po dr {ku è na ma ko je su `r tve na si qa, obez be di la otvo re nu te le fon sku li ni ju. Po ziv na broj 0800/101010 je bes pla tan, po {to se pro ce wu je da naj ve }i broj `r ta va ni je u pri li ci da pla }a mo bil ni te le fon, a iz ku }e ne sme ju da zo vu. - Mre ù ~i ni pet or ga ni za ci ja, “SOS èn ski cen tar” i “Iz kru ga Voj vo di na” iz No vog Sa da,

ni u sle de }oj naj bli `oj kan ce la ri ji. Sva ko udru `e we ima in for ma ci ju ka ko ra de in sti tu ci je i or ga ni za ci je u sva kom me stu u Voj vo di ni. Ipak, oni naj bo qe po zna ju svo ju oko li nu, za to smo or ga ni zo va li da te le fon zvo ni ovim re dom. Oso be ko je po zo vu ovaj SOS broj ne mo ra ju da se pred sta ve, a mo gu da do bi ju psi ho-so ci ja nu po mo} od ob u ~e nih vo lon ter ki ili prav nu po mo}.

Broj 0800/101010 je dostupan svakog radnog dana od 10 do 20 ~asova “@en ska al ter na ti va” iz Som bo ra, “Sa ve to va li {te za prav nu i psi ho so ci jal nu po mo}” iz Ki kin de i “Udru è we Ro ma” iz No vog Be ~e ja - ka è psi ho log Zo ra na Sta me ni} iz “@en skog cen tra”. Broj je do stu pan sva kog rad nog da na od 10 do 20 ~a so va, a osmi {qen je ta ko da kad è na po zo ve sa ne ke te ri to ri je, te le fon za zvo ni u kan ce la ri ji ko ja je ge o- graf ski naj bli à. Ako je tu ve za za u ze ta ili se ni ko ne ja vqa, zvo -

- Ka ko je li ni ja no va, ni je jo{ za be le èn ve li ki broj po zi va, ali na te le fon na {e or ga ni za ci je 021/442-740, ko ji po sto ji ve} de set go di na, u pro se ku stig ne oko 400 po zi va go di {we. Naj ~e {}e è ne zo vu da pro ve re in for ma ci je, jer ve lik broj wih ni je si gu ran da li su uop {te `r tve na si qa. Uko li ko je ste u pi ta wu na si qe, mi ih upu ti mo o ko joj vr sti se ra di i ob ja sni mo im ka ko ide ci klus - ka è Sta me ni}.

Sa promocije novog SOS telefona

Pr va fa za na si qa je ne tr pe qi vost me |u part ne ri ma ko ju pra ti na si qe. Na kon to ga, na sil nik po ri ~e da je do na si qa uop {te do {lo, a za tim ide fa za me de nog me se ca, u ko joj na sil nik obe }a va ka ko se to ni kad vi {e ne }e do go di ti. - Zbog ove fa ze è ne u naj ve }em bro ju slu ~a je va è le da osta ju sa part ne rom. Ipak, po sle opet do la zi do na si qa, ali sa vre me nom te fa ze tra ju sve kra }e, i do sva kog na si qa do la zi sve br è. Mi ne go vo ri mo è ni {ta da ra di, ve} joj ka è mo ko je su joj op ci je, ko me mo è da se obra ti da qe. Sma tram da

je pred nost na {eg te le fo na i to {to è ne ko je nas zo vu mo gu osta ti ano nim ne. ê sto nas kon tak ti ra ju do ma }i ce ko je zna ju da fi nan sij ski ne mo gu sa mo stal no da ì ve i tre ba im sa mo ne ko ko me }e da se iz ja da ju. âk i u ve za ma ve li ki broj mla dih de vo ja ka tr pi na si qe. U mla do sti u po ~et ku ve ze je dan od pr vih po ka za te qa mo gu }eg na sil ni ka je ste odva ja we de voj ke od we nog dru {tva, ~i me ona gu bi bli skost sa pri ja te qi ma, po sta je usa mqe na i ne ma ko me da se obra ti – is ti ~e Zo ra na Sta me ni}. A. Var ga

sreda19.decembar2012.

ОДБОРНИЦИ ВРШЦА ПРИХВАТИЛИ ПОКЛОН „ХЕМОФАРМА”

„Миленијум” под капом општине

ВРШАЦ: У расправи о поклону компаније „Хемофарм Стада“ одборници Скупштине општине Вршац су скоро једногласно прихватили одлуку о прихватању поклона пакета акција компаније „Хемофарма“ од 60 посто власништва над спотским центром „Миленијум“ ове фирме општини Вршац. Тим пре је наишла на одобравање одборника и важна одлука ове фармацеутске куће да се уз овај несуњиво велики дар да се „Миленијуму“ отпише дуг од 61 милион динара које је овај спортски центар дуговао „Хемофарму“. Чуле су се и опаске одборника да се задњих година „Миленијум“ претворио у елитистичку спортско пословну установу, где се могло само уз закупе термина за велике паре. Отуда је и ово било неприступачно за обичне грађане, а ово се сматра враћање „Миленијума“ свим грађанима оп-

штине Вршац. По ономе што се чуло од председника општине Вршац спортске и друге просторије моћиће да користе сви спортисти града, невладине организације, културноуметничка друштва и удружења грађана за своје активности у реализацију својих програма. Одборници су усвојили и буџет општине за наредну годину од скоро две милијарде динара и ребаланс за ову, али су предложене ставке одборници опозиције жестоко ретешали, нарочито део који се односи на инвестициона улагања у комуналне објекте. Уз предлог да ће се у објекте уложити око 700 милиона, председник Живковић је рекао да је то само иницијална средства за ушечће на конкурсе са пројектима код фондова Европске уније, републике и покрајине одакле се очекује око милијарду динара за те пројекте. Р. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik

ЛОКАЛНИ ПАРЛАМЕНТ РАСПРАВЉА О ОДУЗЕТИМ МАНДАТИМА

Двојица одборника неће из скупштинских клупа ЗРЕЊАНИН: На дневном реду наредне седнице локалног парламента у Зрењанину, заказане за петак, наћи ће се и предлози решења о престанку мандата одборницима Горану Каурићу (ДС) и Тибору Вашу (ЛСВ). Комисија за мандатна питања је образложила да су њих двојица, од тренутка када су положила заклетве као одборници, почели да остварују две плате из буџета града – као запослени у Градској управи и одборничку накнаду, а Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе је нагласило да по закону није могуће акумулирање оба права. Јер, Каурић као бивши заменик градоначелника Зрењанина, и Ваш, као доскорашњи члан Градског већа, искористили су право да након престанка функције, у наредних пола године, примају плату коју су имали као функционери. Због тога је секретар Скупштине 21. новембра упутио обавештења Каурићу и Вашу, у којем је од њих захтевао да се у року од 24 часа изјасне о томе да ли ће и даље користити функцио-

Горан Каурић

нерски додатак или ће се тог права одрећи и задржати статус одборника. Пошто одговори нису стигли у предвиђеном року, заседала је мандатна комисија и утврдила да Каурићу и Вашу престаје одборнички мандат. Међутим, двојица одборника из редова опозиције сматрају да

Тибор Ваш

Скупштина нема право да им одузме мандате. Тибор Ваш, иначе потпредседник Градске организације Лиге социјалдемократа Војводине, оценио је на јучерашњој конференцији за новинаре да је у Зрењанину на делу политичко насиље и позвао надлежне институције да правовремено ре-

ИШТВАН ПАСТОР У МАЛИМ ПИЈАЦАМА, КОД КАЊИЖЕ

Споразум за бољи живот

Још 55 купатила за Роме

ОЏАЦИ: Потписаним споразумом између Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада, Канцеларије за Роме општинске управе Оџаци и општине Оџаци, настављен је програма којим су изграђена 32 купатила у ромском насељу у Дероњама, а наставком овог програма, биће изграђена и купатила у кућама где живе Роми у Оџацима, Бого-

јеву и Раткову. Споразум су потписали Јелица Мишковић и Андрија Ђурић из канцеларије за Роме општинске управе Оџаци и председница општине Оџаци Изабела Шерић. Потписивањем споразума настављена је сарадња Екуменске хуманитарне организације из Новог Сада и оџачке општине, која се спроводи већ више година. С. Мл.

ПЛАНОВИ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ СУБОТИЧКЕ СИНАГОГЕ

Десет милиона за фронталну фасаду СУБОТИЦА: У Суботици је на чело новог ИПА пројектног тима за реконструкцију Синагоге постављен др Ненад Иванишевић. У плану је да се наредне године пронађе новац из Европских фондова, како би се завршили радови на реконструкцији објеката, а град ће за наредну годину да издвоји 10 милиона динара за завршетак радова на фронталном делу фасаде. - Имамо идеју да Светским меморијски фонд потпише протокол са градом, у вредности од 70.000 долара, који ће бити довољини за ренови-

рање другог дела фасаде Синагоге према Гимназији и онда нам остаје реновирање фронталног дела објекта. Град је обећао да ће за наредну годину у буџету издвојити 10 милиона динара за реконструкцију фронталног дела фасаде Синагоге и када се заврше сви ти радови, 2014. године, уколико све буде текло по плану, почеће радови на уређењу унутрашњости објеката. Надамо се да ће објекат ускоро засијати у пуном сјају и да ће у будућности бити прави културни центар - рекао је Иванишевић. С. И.

Поноћ уз валцер

СУБОТИЦА: Током Новогодишње ноћи на градском тргу у Суботици програм почиње у 22 часа наступом Хенриете Дер и групе „Шугерлоф“, из Мађарске, са поп хитовима. Након њих, око 23,15 наступиће суботички EX YU бенд, који ће свирати домаће поп и рок хитове све до поноћи. По традицији, у поноћ следи седмоминутни ватромет, уз валцер „На лепом плавом Дунаву“. После ватромета, до 1,15 часова после поноћи, публику ће поново забављати EX YU бенд. Из буџета за дочек на градском тргу је издвојено 1,5 милиона динара. Као и ранијих година, трг ће бити ограђен и неће моћи да се унесе оружје, пиротехничка средства, петарде и стаклена амбалажа. Суботичани, који буду дочекивали Нову годину на тргу, у ограђен простор могу унети храну и пиће, али не у стакленој амбалажи. Координатор програма градског дочека Нове године на Тргу слободе Тони Бедалов рекао је да ће неколико излагача са „Винтер феста” обезбедити топле напитке и брзу храну за то вече, по популарним ценама. С. И.

Здрава вода из сваке чесме МАЛЕ ПИЈАЦЕ: Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и председник кањишке општине Михаљ Њилаш јуче су пустили у погон постројење за деарсенизацију пијаће воде за месни водовод у Малим Пијацама. Ово је први уређај у Војводини којим се из пијаће воде одстрањују арсен и други штетни елементи, а инсталисала га је фирма „Хидротренд„ из Нађкањиже (Мађарска), а грађевинске радове извела фирма „Конструкт„ из Кањиже. Средства за ову инвестицију у вредности 16,8 милиона динара обезђеђена су из буџета кањишке општине. Здраву пијаћу воду добило је 1.830 житеља Малих Пијаца у 555 домаћинстава. - Сличних проблема са квалитетом пијаће присутан је на подручју Војводине па ова и свагдашња власт има обавезу да обезеди минимум услова за здрав живот, а један од мерила за то је здрава пијаћа вода. Улагања попут овог у Малим Пијацама није прескупа и морају послужити као пилот пројекат за друга насеља са сличним проблемима - рекао је предсендик Скупштинер АПВ Иштван Пастор. Пастор је напоменуо, да што се тиче обећања за подршку локалним зајендицама, ситуација је таква да је Републичка влада објавила уредби којом је извршила категоризацију региона и општина по којој је Војводи-

агују и спрече, како је рекао, незаконито деловање зрењанинске Скупштине. - Разлог за одузимање мандата је скандалозно неразуман, јер није утемељен ни у једном закону или правном акту - рекао је Ваш, додајући да се до сада није оглашавао по овом питању, јер је чекао било какво правно утемељено објашњење, али га није добио. Ваш је нагласио да нема ни једну другу јавну функцију, да нема уговор о раду у Градској управи, нити одлази на посао. - То што неко сматра да сме да тумачи закон на своју руку веома је опасно. Правна регулатива је јасна - одборник који је стекао бенефите обављајући ранију функцију, није у радном односу и верујем да ће то правна држава потврдити и да ће бити толико поштовања да се неће изгласати противзаконита одлука - рекао је он и најавио да ће се, у случају да се овако предложена одлука усвоји, и он и ЛСВ успротивити томе свим дозвољеним правним средствима. Ж. Балабан

Колектив библиотеке уз директорицу

СОМБОР: Након што је, већинско вољом одборника, Скупштина Града упутила покрајинској Влади иницијативу за смену досадашње директорице Градске библиотеке „Карло Бијелицки“, отвореним писмом се огласио и колектив ове установе, по многим параметрима једне од најбољих такве врсте у Србији. У свом писму у

Зрнићева није члан ДС

на неразвијен регион, а Кањижа спада у ред најразвијенијих општина, па се треба ослонити на сопствене потенцијале и могућности. - Овај пројекат доживљавам као пример за том, а с друге стране позиција коју имамо као статистички регион није одржива и ми ћемо се трудити да то променимо, такође и да обезбедимо привлачење средстава из других фондова. Треба да будете посносни што сте у могућности да сами реализујете овакав пројекат. Знам да људи воле да критикују сопствене снаге и власт, али у неким моментима сопственој власти потребно је одати признање. Желим да пијете здраву воду, а желео бих када би генерално у нашем друштву у све више чаша била чиста вода - нагласио је Пастор. Михаљ Њилаш је најавио да ће се наставити са улагањима у овој обла-

сти, јер је потребе за инсталирањем уређаја за деарсенизацију пијаће воде у насељима Мартонош, Хоргош и Кањижа, где је присутан исти проблем. Он је изразио уверавање да ће ДОО „Потиски водоводи„ из Хоргоша, као и фирма „Хидротренд„ из Нађкањиже добити послове и изван кањишке општине, јер проблема са квалитетом воде имају многа војвођанска места, а ради се о квалитетном послу који обезбеђује здраву пијаћу воду становништву. Директорка „Потиских водовода„ Весна Маркотић и њен саветник Фриђеш Балинт, који је био дугогодишњи директор хоргошке фирме, којој је поверено водоснабдевање у кањишкој општини, истакли су да је овим улагањем остварен вишегодишњи сан да се започне са пројектом деарсенизације воде. Текст и фото: М. Митровић

ИЗЛОЖБА У ХОЛУ ГРАДСКЕ КУЋЕ У КАЊИЖИ

Иконе сликане на свили КАЊИЖА: Уочи бо300, углавном православжићних и новогодишњих них икона, којих сада има празника у холу Градске широм света на свим контикуће у Кањижи отворена нентима, урамљених уније изложба икона сликакатним рамовима, који су них на свили Кларе Каручни столарски рад. саш-Томић из Новог Са- Техника сликања на да. Изложбу је приредило свили ми је љубав на први Удружење уметника „Војпоглед, још од средње вођански ликовни круг„ школе од 1979. године где из Кањиже и она ће бити сам се за њу заинтересоваотворена до 15.јануара. На ла, мада смо је по школотварању изложбе, која је ском програму учили свега привукла пажњу бројне четири часа. Верна сам испублике, наступили су кључиво сликању на свили ученици Онсовне музичке и другим сликарксим техшколе „Кањижа„, рецита- Клара Касаш-Томић и њена остварења на свили никама се нисам бавила. торка Ђеђни Керменди и Све што радим су уникатне хор „Ангелус„. Стваралаштво сли- саш Томић се бави од завршетка ствари за одевне предмете, јер сам карке из Новог Сада представили су Школе за примењену уметност „Бог- по струци дизајнер текстила и одеводитељ програма Шандор Нађ, дан Шупут„ у Новом Саду. Поред вања - каже Клара Касаш Томић, копредседница „Војвођананског ли- сликања разних мотива, она се бави ја је последњих година редовни ковног круга„ Иванка Кењереш и украшавања одевних предмета, учесник хуманитарних ликовних ауторка Клара Касаш Томић. ешарпи и марама. Осликавањем ико- колонија у Новом Кнежевцу и КаДревном техником сликања на на преокупирана је већ петнаестак њижи. свили која потиче са Јаве, Клара Ка- година и до сада је осликала скоро Текст и фото: М. Митровић

У извештају са седнице градске Скупштине, на којој је по већинској одлуци одборника из редова ДС, ДСС,СРС,ЛСВ, СВМ и НП упућена иницијатива покрајинској Влади за смену Миљане Зрнић, поткрала се ненамерна грешка у тврдњи да је Зрнићева „ и сама члан ДС“. Наиме, Миљана Зрнић НИЈЕ члан Демократске странке, како је то наведено у спорном извештају. Због ове грешке аутор текста се извињава госпођи Миљани Зрнић и Демократској странци. коме отворено узимају у одбрану досадашњу директорицу Миљану Зрнић, чланови колектива истичу да су „затечени начином на који је разрешена дужности директор Градске библиотеке у Сомбору, која је својим троиподеценијским радом и прегалаштвом оставила значајан траг модернизацијом библиотечког пословања као и у културном животу града“ али и да су мислили да су „времена када су се одлуке доносиле иза затворених врата, далеко иза нас“. Подсетимо, због испреплетених надлежности и оснивачких права, Скупштина Града, из чијег се буџета у доброј мери и финансира рад библиотеке, власна је једино да предложи покрајинској Влади смену директора библиотеке, а да ли ће до тога доћи, остаје да се види. М. Миљеновић

dru[tvo

dnevnik

sreda19.decembar2012.

ME NAYER SKA BO LEST

Re kre a ci jom pro tiv stre sa OMLA DI NA U SR BI JI: HOD PO IVI CI PRO VA LI JE

Ve ge ta ci ja u mar gi na li zo va nom pro sto ru Mla da po pu la ci ja u Sr bi ji su o ~a va se da nas sa mno {tvom pro ble ma ko ji se bez po mo }i dr à ve ne mo gu pre va zi }i. Vi {e ne go ika da pre omla di ni u Sr bi ji po treb na je po mo} svih ka ko bi sa vla da li te {ko }e u od ra sta wu, bor bi za go lu eg zi sten ci ju, vred no va wu zna wa i di plo ma... Sve vred no sti ko je su ne ka da kra si le mla de su zbog ra to va, sank ci ja, tran zi ci je po ru {e ne, a no ve ni su iz gra |e ne {to za po sle di cu ima sa svim dru ga ~i ji po lo àj omla di ne u da na {woj Sr bi ji. U stu di ji In sti tu ta za so ci o lo {ka is tra ì va wa Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du “ Mla di - na {a sa da {wost” uo~e ni su mno gi pro ble mi sa ko ji ma se omla di na da nas su sre }e. Pre ma ob ja {we wu so ci o lo ga Smiq ke To ma no vi}, ko ja je ru ko vo di la is tra ì va wem, od da na {we omla di ne se tra ì “so ci ja li sti~ ko” po na {a we ko je pod ra zu me va da u~e, za vr {e fa kul tet i za po sle se, oè ne i bri nu o po ro di ci a to, ka ko is ti ~e, da nas jed no stav no ni je mo gu }e. - Da nas mla di mo ra ju da ra de upo re do sa po ha |a wem fa kul te ta ne bi li is pla ti li tro {ko va sve

wa nor mal nog dru {tva ili da pad ne mo u pro va li ju. - Ova stu di ja go vo ri o po pu la ci ji ko ja }e no si ti te po zi tiv ne pro me ne ili su no vrat. Uti sak ko ji se sti ~e je ste da mla di qu di ve ge ti ra ju u mar gi na li zo va nom pro sto ru u ko jem se ne ose }a ju do bro, ali ne ma ju ni svest {ta tre ba da u~i ne - re kla je Mi li }e va. Dr `a va je sve sna pro va li je iz nad ko je sto ji dru {tvo i mla di i po ku {a va da sve seg men te ukqu ~i u mo ral no ozdra vqe we i pro sve tle we mla dih. Ta ko se Mi ni star stvo spo ra i omla di ne ovih da na okre }e cr kva ma - pra vo slav noj i ka to li~ koj, ali i ver skim za jed ni ca, sa na dom da }e i one po mo }i da mla di pro na |u dru ga ~i i je me sto u dru {tvu. Srp ski pa tri jarh Iri nej slo `io se u oce ni da je ve o ma bit no usme ri ti omla di nu ka traj nim i uni ver zal nim vred no sti ma, jer su oni bu du }ost sva ke ze mqe. Zbog to ga je bit no da se sa mla di ma ra di, jer u wi ma tre ba ne go va ti qud ska ose }a wa ~o ve ko qu bqa, qu ba vi i do bro te, uka zao je pa tri jarh Iri nej do da ju }i da po se ban pro blem kod omla di ne da nas pred sta vqa nar ko ma ni ja pro tiv ko je se kao dru {tvo mo ra -

De cem bar, me sec sa mo u bi sta va O ve li kom pro ble mu mla dih ko ji je po seb no vi dqiv u de cem bru, me se cu u ko jem je naj vi {e sa mo u bi sta va me |u mla dim nar ko ma ni ma, Cen tar za tran zi ci ju i qud ska pra va i Spek tar or ga ni zu ju u pe tak, 21. de cem bra, okru gli sto “ Mla di u ra qa ma nar ko ma ni je” s ci qem da se po dig ne svest ce lo kup nog dru {tva da je kraj wi tre nu tak da se svi za jed no ukqu ~i mo u bor bu pro tiv svih ob li ka za vi sno sti ko ji ma su naj po dlo `ni ji mla di, a to su nar ko ma ni ja, al ko ho li zam i igre na sre }u. Za na red ni me sec pla ni ra ju se no ve tri bi ne na ovu te mu, u po ~et ku po be o grad skim i sred wim {ko la ma, a po tom i u ce loj Sr bi ji. sku pqih stu di ja, a si stem ih pri me nom Bo low ske de kla ra ci je, oba ve zu je da po ha |a ju sva pre da va wa. To do vo di do re pro duk ci je za sta re log shva ta wa iz ra ni jeg pe ri o da po ko jem ili stu di ra{ ili ra di{ - re kla je To ma no vi }e va. Ona do da je da sa ve li kom ne za po sle no {}u u Sr bi ji, gde ~ak i kad ima te po sao ne zna te da li }e su tra usle di ti ot kaz, za mla de re~ pla ni ra we ne po sto ji. To, me |u tim, ka ko ob ja {wa va, ne zna ~i da se mla di ne tru de da op sta nu, ali to ~i ne uz ve li ko osla wa wa we na svo je naj bli è, {to uvek za po sle di cu ima dru ga ~i ji po lo àj omla di ne ne go {to je on bio ka da je sve u dr à vi bi lo si gur no i ka da ni je bi lo ne iz ve sno sti oko rad nog me sta i za po {qa va wa. No, ka ko je na gla si la so ci o log An |el ka Mi li}, ovo is tra ì va we ni je do ne lo re zul tat ko ji bi zna ~io da su mla di “r|a vi” i da ne }e da ra de, ali ih pre vi {e ni ne hva li i ne is ti ~e wi ho ve vr li ne. Po we nom mi {qe wu dru {tvo u Sr bi ji na la zi se na ivi ci sa ko je mo è mo ili da se vra ti mo u no vi po ku {aj stva ra -

mo bo ri ti sva ko dnev no, pre sve ga pro mo vi sa wem vr li na a ne vred no sti uli ce. - Mi }e mo na sva ki na ~in kod mla dih ne go va ti i po dr à va ti so li dar nost, qu bav pre ma qu di ma i za jed ni ci. Na {oj dr à vi }e mo bi ti na ras po la ga wu pro mo vi sa wem po ro di ce, pod sti ca wem obra zo va wa mla dih, ba vqe wem spor tom i kul tur nim uz di za wem. ê sti tost i pra ved nost ne sme ju bi ti isme va ne, ve} bi tre ba lo da po sta nu bu du }im ka rak te rom dru {tva. Za jed no }e mo ne go va ti du hov ne vred no sti i osno ve mo ral no sti me |u na {om omla di nom i po tru di }e mo se da mla di shva te da je naj va `ni je bi ti ~o vek - is ta ko je Ne nad Bo rov ~a nin, dr àv ni se kre tar za omla di nu u Mi ni star stvu omla di ne i spor ta. On se ju ~e sa stao i sa be o grad skim nad bi sku pom go spo di nom Sta ni sla vom Ho ~e va rom, s ko jim je raz go va rao o za jed ni~ kim ak tiv no sti ma usme re nim ka bo qem ì vo tu mla dih qu di u Sr bi ji i ulo zi Ri mo ka to li~ ke cr kve u to me. Q. Ma le {e vi}

Pra vo slav ni ka len dar za mo bil ne ure |a je Ap ple Epar hi ja ra {ko-pri zren ska na pra vi la je Sve ti o nik - apli ka ci ju za mo bil ne te le fo ne Ap ple, ko ja sa dr ì pra vo slav ni ka len dar za 2013. go di nu i pod set nik. Deo pri ho da od pro da je na me wen je ob no vqe noj bo go slo vi ji Sve ti Ki ri lo i Me to di je u Pri zre nu. Za sa da je ovaj pro gram do stu pan na srp skom je zi ku. Pla ni ra no je da na red ne ver zi je bu du i na en gle skom je zi ku i da sa dr è ko ri sne in for ma ci je o naj zna ~aj nim pra vo slav nim ma na sti ri ma i cr kva ma na Ko so vu i Me to hi ji (adre se, kon tak ti, isto ri ja, ì vo to pis, pra zni ci i va `ni da tu mi). Q. M.

Is tra ì va wa ame ri~ kog Na ci o nal nog in sti tu ta za si gur nost i zdra vqe na ra du po ka zu ju da stres na po slu po ve }a va ri zik na stan ka po re me }a ja mi {i} nog i ske let nog si ste ma le |a i gor wih udo va, ra ka, ~i ra na è lu cu i dva na e sto pa la~ nom cre vu, kao i sla bqe wa imu no lo {ke funk ci je. Pro u ~a va ju }i re zul ta te is tra ì va wa, ko jim je bi lo ob u hva }e no vi {e od 3000 is pi ta ni ka, is tra ì va ~i u SAD su do {li do de set glav nih uzro~ ni ka stre sa na po slu: rad no op te re }e we, ose }aj bez vred no sti, ro ko vi, vr sta po sla, oba vqa we tu |eg po sla, po maw ka we za do voq stva po slom, po maw ka we kon tro le rad no ga da na, du è osta ja we na po slu, fru stri ra nost rad nim okru è wem i vi so ko po sta vqe ni ci qe vi. O stre su i iz ga ra wu na rad nom me sti da nas se go vo ri i zna vi {e ne go ika da. Ono {to se po ve zu je s wim su bo le sti ko je su do bi le na ziv „me na xer ske”, a od no se se na in farkt, bo le sti ner vnog si ste ma, re u mat ske bo le sti, rak... Stres da nas za u zi ma vi so ko me sto na le stvi ci fak to ra ri zi ka za broj na obo qe wa, {to ne ~u di jer, ka ko se ~i ni, qu di ni su ni ka da bi li pri ti snu ti sva ko dnev nim, eg zi sten ci jal nim bri ga ma u ovo li koj me ri. [to stre sna si tu a ci ja du è tra je, ve }e su i po sle di ce po zdra vqe.

Jed na bri tan ska stu di ja uka zu je da su qu di ko ji ra de 10 i vi {e sa ti dnev no iz lo `e ni ji ozbiq nim sr ~a nim pro ble mi ma, ukqu ~u ju }i i in farkt, ne go oni ko ji ra de do se dam sa ti. Me |u tim, stu di ja je po -

sum wi ve, ali da nas qu di po ne kad gu be me ru u sve mu, pa pre te ru ju i sa po slom: ner vi ra ju se, ne zna ju ka ko da se iz bo re sa ne da }a ma, u stal nom su stre su, ne re dov no i ne kva li tet no se hra ne, se de i vi {e

Kada osetite gotovo svakodnevne glavoboqe, ustajete umorni, te{ko donosite odluke i postajete svadqivi, to je znak da ste oboleli od menayerske bolesti ka za la da oni qu di ko ji po sle po sla mo gu kva li tet no da se od mo re ne ma ju ta kvih zdrav stve nih pro ble ma. - Ovo is tra ì va we ni je usa mqe no, jer su mno ga ra ni ja po ka za la da ni je pre sud no to da li ra di te osam, sat ili dva du è, ve} ko li ko ste spo sob ni da se na rad nom me stu iz bo ri te sa stre som, a po sle ra da da se kva li tet no od mo ri te ka è psi ho log Pe tar La li}. - Rad je stvo rio ~o ve ka, we go ve pred no sti za zdrav um i te lo su ne -

od 12 sa ti dnev no... To je ono {to „ubi ja”, a ne rad. Le ka ri upo zo ra va ju da ne ke simp to me, ko ji mo gu da uka `u na ozbiq ne zdrav stve ne pro ble me, ne tre ba ig no ri sa ti. Ka da ose ti te go to vo sva ko dnev ne gla vo bo qe, usta je te umor ni, te {ko do no si te od lu ke i po sta je te sva dqi vi, to je znak da ste „obo le li” od me na xer ske bo le sti i da vam je od mor neo p ho dan. Me na xer ska bo lest ve} du `e vre me na pred sta vqa pro blem sa vre me nog, po slom op te re -

}e nog ~o ve ka, vi {e mu {kra ca ne go è na. - Bo lest se pri kra da u ti hoj for mi, kao bla go po vi {en krv ni pri ti sak, pri ti sak u gru di ma, „lu pa we” sr ca, uko ~e nost u lim bal nom i vrat nom de lu ki~ me, ne sa ni ca, ne mo gu} nost kon cen tra ci je... - ka è dr La li}. - Me na xer ska bo lest se naj ~e {}e ja vqa kod oso ba iz me |u 30 i 45 go di na, a ka ko se ra di o mla |im rad nim qu di ma, za ko je se pret po sta vqa da su zdra vi, za ne ma ru ju se ova ko „sit ni” zdrav stve ni pro ble mi. U naj ve }em bro ju slu ~a je va pri stu pa se „sa mo le ~e wu” u vi du uzi ma wa pi lu la za smi re we, za spa va we, lak sa ti va, le ko va pro tiv bo lo va... U po ~et ku, me na xer ska bo lest se mo è re la tiv no jed no stav no le ~i ti. Neo p hod no je da se {to pre po~ ne se re kre a tiv nim ba vqe wem spor tom. Do voq no je sat vre me na dnev no {et we ili vo `we bi ci kla, ma kar i u ku} noj va ri jan ti, dva do tri pu ta ne deq no igra we fud ba la ili te ni sa ili tr ~a we u pri ro di. Ka da na stu pe pr vi simp to mi me na xer ske bo le sti tre ba lo bi oti }i na go di {wi od mor od bar se dam da na. Na rav no, od mor ne pod ra zu me va se de we uz TV ekran, ve} ak ti van, re kre a ti van od mor, bez ko mju te ra i te le fo na. J. Bar bu zan

ZRE WA NIN NA JA VQU JE KON TRO LU HU MA NI TAR NIH UDRU @E WA

La `ni hu ma ni tar ci ha ra ju gra dom Ni je no vost da Sr bi jom ha ra sve vi {e la `nih hu ma ni ta ra ca, ~la no va fan tom skih or ga ni za ci ja, ko ji na vod no pri ku pqa ju no vac za po mo} so ci jal no ugro è nim gra |a ni ma i obo le loj de ci. Ne ki pa re sku pqa ju pro da jom bo jan ki, sli kov ni ca, a u ovo vre me i no vo go di {wih ~e stit ki, po uli ca ma, a ne ki na dru ge na ~i ne do la ze do nov ca la ko ver nih gra |a na. No vost je da se po je di na udru è wa pred sta vqa ju kao part ne ri lo kal nih sa mo u pra va, iako je to da le ko od isti ne. ^lan Grad skog ve }a za du èn za so ci jal nu po li ti ku u Zre wa ni nu Dra gan [a {i} po tvr dio je da se u po sled we vre me ja vqa ju od re |e ne hu ma ni tar ne or ga ni za ci je ko je po red svog ime na ko ri ste grb gra da, pred sta vqa ju se kao part ne ri lo kal ne sa mo u pra ve, pa im gra |a ni, bez ika kve pret hod ne pro ve re, upu }u ju do na ci je. - Grad Zre wa nin ni je part ner ni sa jed nom hu ma ni tar nom or ga ni za ci jom, iako fi nan sij ski po ma è mno ge. Sa ra |u je mo is kqu ~i vo sa Cen trom za so ci jal ni rad i

Cr ve nim kr stom. A Cen tar za so ci jal ni rad je je di ni ovla {}en da ras po la è so ci jal nim kar ta ma na {ih su gra |a na ko ji su ugro è ni – na gla sio je [a {i} i upo zo rio gra |a ne da vo de ra ~u na u ko ja hu ma ni tar na udru è wa no se do na ci je. On je is ta kao da su za vre me no vo go di {wih i bo ì} nih pra zni ka do na ci je gra |a na i do de set po sto ve }e na spram osta lih da na. - Ape lu je mo na gra |a ne da se, pre ne go {to upu te svo je do na ci je, ras pi ta ju da li no vac ili ro ba ko ju da ju od la ze oni ma ko ji ma je to po treb no, a mi }e mo u na red nom pe ri o du po ja ~a ti kon tro lu hu ma ni tar nih or ga ni za ci ja i tra ì ti iz ve {ta je od svih da bi smo bi li upo zna ti sa wi ho vim ra dom – na ja vio je [a {i}, na po mi wu }i da }e sve or ga ni za ci je ko je kao kraj wi ciq ima ju po mo} ugro è nim gra |a ni ma ima ti sna `nu po dr {ku od stra ne gra da. O la `nim hu ma ni tar ci ma u zre wa nin skoj jav no sti bi lo je re ~i i la ne, ba{ pred

No vu go di nu, ka da su ko mu nal ni po li caj ci pre sre li jed nu od ak ti vist ki wa iz ve snog udru `e wa ko ja je “pa tro li ra la” glav nom grad skom xa dom u Zre wa ni nu. Po {to za do bro tvor nu ak tiv nost ni je bi lo va qa nih pa pi ra, ko mu nal ni po li caj ci su je za ve li u za pi snik i na re di li joj da pre ki ne “hu ma nu” ak ci ju. Na kon to ga i pre o sta li deo eki pe iz gu bio se iz gra da. Iz Po li cij ske upra ve su ta da sa op {ti li da tog da na ni ko ni je pod neo pri ja vu da }e pri ku pqa ti hu ma ni tar nu po mo}, {to bi ina ~e bi la oba ve za pre spro vo |e wa ova kve ak ci je. Ogla si li su se i iz Cr ve nog kr sta i re kli da uli~ ne ak ci je, ili od vra ta do vra ta, iri ti ra ju gra |a ne i stva ra ju lo {u kli mu. - Sa da ima mo si tu a ci ju da ka da de li mo pro mo tiv ni ma te ri jal po vo dom od re |e nih da tu ma, qu di be `e, od ma hu ju ru kom i pro la ze, jer mi sle da se ra di o “hu ma ni tar nom” pri ku pqa wu po mo }i za ne zbri nu tu de cu, za si ro ma {ne, ope ra ci ju, ili ko zna {ta - po ru ~i li su iz Cr ve nog kr sta. @. Ba la ban

\A CI U RA QA MA DI GI TAL NOG NA SI QA

Na sil ni ci vre ba ju iz mo bil nih te le fo na i ra ~u na ra Na ne dav no odr à noj go di {woj raz re da, oko 80 od sto onih u sta - vre |a we te le fon skim po zi vi ma i kon fe ren ci ji Mre è {ko la bez ri jim raz re di ma osnov ne, i ~ak SMS po ru ka ma. U ulo zi `r tve na si qa, na ko joj su su mi ra ni re 90 od sto sred wo {ko la ca sva ko - sni ma wem mo bil nim te le fo nom zul ta ti sed mo go di {weg ra da na ili ka me rom na {lo se osam od sto dnev no na in ter ne tu. pre ven ci ji na si qa nad i me |u de Ve li ke mo gu} no sti za di gi tal - ~e tvr ta ka, za pro ce nat vi {e sta com u {ko li i {kol skom okru è - no na si qe sva ka ko no se i dru - ri jih osno va ca i ~ak 18 od sto sred wu, pred sta vqe ni su i re zul ta ti {tve ne mre è, a u wih je re dov no wo {ko la ca. Po red to ga, me |u u~e is tra ì va wa o iz lo è no sti de ce ukqu ~e no 80 od sto sred wo {ko la - ni ci ma ~e tvr tog raz re da osnov ne di gi tal nom na si qu ko {ko le, 16 od sto ih je je je, u okvi ru pro jek ta ~u lo ili vi de lo da je Ve li ke mo gu} no sti za di gi tal no na si qe „Za u sta vi mo di gi tal ne ko od wi ho vih dru go no na si qe“, uz po dr - no se i dru {tve ne mre è, a u wih je re dov no va ili dru ga ri ca do ì {ku kom pa ni je Te le veo ne pri jat nost od ukqu ~e no 80 od sto sred wo {ko la ca nor, spr o veo In sti tut stra ne dru gih pu tem ra i 65 od sto sta ri jih osno va ca za psi ho lo gi ju. ~u na ra ili mo bil nog te le fo na, dok je u vi S ob zi rom na to da vi {e od 80 od sto osno va ca i ca i 65 od sto sta ri jih osno va ca, pa {im raz re di ma ta kvih u~e ni ka sred wo {ko la ca ima mo bil ni i sko ro po lo vi na ~e tvr ta ka, a sva - vi {e od ~e tvr ti ne. Is tra ì va we o iz lo è no sti te le fon, te da 40 od sto u~e ni ka ki dru gi |ak po se }u je i saj to ve za ni ìh raz re da osnov ne {ko le i ko je mi sli da bi mu ro di te qi bra - de ce di gi tal nom na si qu u osnov nim i sred wim {ko la ma u Sr bi ji 65 od sto onih iz vi {ih raz re da ni li. Uz ova kve pro cen te ni je ni ~u do po slu ì }e za raz vi ja we pro gra ma osnov ne i iz sred we {ko le pri stu pa in ter ne tu pre ko mo bil nih {to je is tra ì va we po ka za lo da je do dat ne edu ka ci je u~e ni ka, {kol te le fo na, a uz sve to i vi {e od di gi tal nom na si qu iz lo è na ve - skih ti mo va i ro di te qa o pre ven 90 od sto u~e ni ka ko ri sti ra ~u - }i na |a ka. One iz ~e tvr tog raz re - ci ji i in ter ven ci ji na ovu vr stu nar, di gi tal nim na sil ni ci ma ne da osnov ne {ko le naj vi {e uz ne mi - na si qa, a po re ~i ma iz vr {ne di ne do sta je pri li ka. Da su te pri - ra va ju te le fon skim po zi vi ma i rek tor ke ko r po ra tiv nih ko mu ni li ke sva ko dnev ne do kaz je i po da - pre ko in ter ne ta, dok osta li ka ci ja i qud skih re sur sa Te le no tak da je sva ki dru gi |ak ni ìh uglav nom tr pe uz ne mi ra va we i ra u Sr bi ji San dre [taj ner, u tom

po slu po mo }i }e i ova kom pa ni ja ve li kim me |u na rod nim is ku stvom u raz vo ju pro je ka ta i me ha ni za ma za {ti te de ce od di gi tal nog na si qa sa è qom da ih na u ~i da pred no sti te le ko mu ni ka ci o nih uslu ga is ko ri ste na pra vi na ~in, jer te ì da svo jim ko ri sni ci ma pri bli ì sve pred no sti te le ko mu ni ka ci o nih re {e wa, a po ve re we gra di, iz me |u osta log i bez bed no {}u svo jih uslu ga. D. De ve ~er ski

RePORTA@e

sreda19.decembar2012.

dnevnik

„ISPEGLANA” VINA GAJE BANA]ANI IZ ORLOVATA, ZEMQACI SLAVNOG SLIKARA I TREZVEWAKA URO[A PREDI]A

Ve se la bra }a, pe va la im maj ka o zna ta sli ka „Ve se la bra }a” ~u ve nog maj sto ra srp skog re a li zma Uro {a Pre di }a (1857-1953), ko ji je ro |en i po ~i va u Or lo va tu, na sta la kao iz raz qut we na svo je se qa ne {to su se raz u zda li na kon uki da wa ne gda {we Voj ne gra ni ce, sa da je „iko na” ovog se la i we go vih vi no gra da ra. - Ka da bi ko jim slu ~a jem ovaj na{ ve li ki sli kar mo gao sa da da je na sli ka, bi la bi sa svim dru ga ~i ja, jer se o ski qu bi te qi Ba hu so ve bo àn ske ka pqi ce, da nas vi no pi ju ot me no, sa uì va wem, po {to va wem i u har mo ni ji, kao da pi ju sve tu vo di cu - ka zu je pred sed nik me snog Dru {tva vi no gra da ra „Ve se la bra }a” Mir ko ân ~ar. Da je to za i sta ta ko, vi de lo se i na tra di ci o nal noj de gu sta ci ji

pod vi no gra di ma, a je dan od vla sni ka dva lan ca, vi tez Ba nat skog vin skog re da „Sve ti Te o dor”, je ste Ra do slav Osto jin, ko me je i na ovoj smo tri do de qe no pr vo me sto za vi no ro ze. - Ovu ma ni fe sta ci ju or ga ni zu je mo u pri su stvu qu di iz sve ta po li ti ke, na u ke, pro sve te, kul tu re, me di ci ne, jer svi mo gu da do pri ne su raz vo ju vi no gra dar stva, ko je je ne pra ved no za po sta vqe no. Oni pri su tvu ju oce wi va wu vi na, mo gu da ih pro ba ju i uve re se u oce nu ko ju jav no sa op {ta va pri zna ti di plo mi ra ni eno log Go ran Axi} iz ^o ke - ob ja {wa va Osto jin. Sto ti nak pri sut nih u or lo vat skom Do mu kul tu re mo gli su da de gu sti ra ju {e zde se tak uzo ra ka be log, ro ze i cr ve nog vi na. Iz me |u gu tqa ja vi na de gu sti ra lo se i {est vr sta ba nat skih je la, ko ja su

Vi tez vi na Ra di slav Osto jin

[am pion be log vi na Bran ko Ilin

ko ju je pri re di lo Dru {tvo „Ve se la bra }a”. Na Vi {oj ta mi {koj te ra si da nas je pe de se tak la na ca

vred ne do ma }i ce ser vi ra le po „vo znom re du”. Na tr pe zi bi li ta mi {ki {a ra ni, pe ~e ne gu ske, ru -

me ne sviw ske but ki ce a na kra ju svi su se za sla di li {tru dlom sa ma kom. - Vi na ni su ni na lik na ona ko je su ne kad ope va li \u ra Jak {i}, Bran ko Ra di ~e vi}, Mi lo{ Cr wan ski i mno gi dru gi ve li ka ni. Da nas su is pe gla na, uteg nu ta, per fekt no teh no lo {ki ura |e na bez ika kvih ma na i mi se po no si mo na {im vi ni ma - ube dqiv je Ra do slav Osto jin. Vi na ri iz Or lo va ta pro iz vo de uglav nom be la vi na, jer ka ko ve le to je tra di ci ja Ba na ta, ko ju ne `e le da iz ne ve re. - Ne gu je mo dva ti pa be lih vi na: ri zling sa po vi {e nim ki se li na ma, sa iz ra zi tim bu ke om, pre fi we nog mi ri sa i pu no }om, a dru gi tip su mi ri {qi va mu skat na vi na, ko ja ima ju ma lo po vi {e ne {e }e re i ma wa ki se li ne - ot kri va asor -

Ilin tvr di da je u ge net skom ko du ì te qa Or lo va ta za pis, po ko me se sva vi na tro {e u ka snu je sen i ra nu zi mu, ka da su svi wo ko qi, iz lo vi ri be i se zo na sve ~a ra. - Ova go di na ni je bi la sjaj na za vi no gra da re - za pa à Ne nad Da vi do vi}, ~i je je cr ve no vi no pro gla {e no {am pi on skim. – Law ska vi na su bi la har mo ni~ ni ja, a ovo go di {wa, zbog de hi dra ta ci je vi no gra da i du go traj ne su {e, ima ju ve }u ko li ~i nu {e }e ra i ve }i pro ce nat al ko ho la. Ima i bo je nih ma te ri ja vi {e pa su ro ze vi na po sta la cr ve Pred sed nik „Ve se le bra }e” Mir ko ân ~ar na, a cr ve na cr na. Cve ta Osto jin ti man Bran ko Ilin, po bed nik sma tra da su vi na uvek le pa i tak mi ~ew u kon ku ren ci ji be lih pit ka, pa i iz ovo go di {we ber vi na. be, ta ko da ne ma bo ja zni da ne }e

ju stariji (ili samo hr~edu na banku, igrati se crvenih rukavica i kartati sedmica, ako ima jo{ neke dece s kojom se ne sva|a{). Zape}ak je prostor izme|u zida i tzv.paorske pe}ke u velikoj, predwoj sobi, gde je ona i zidana. Po{to ni te “velike” sobe nisu ba{ velike, ni zape}ak nije prostran. Jedva ako je malo vi{e od pola metera odvojen od zida koji, obi~no, gleda “zaku}u”. Zape}ak je i ostavqen da se ne bi grejao taj zid i kom{ijska avlija. Odignut je od zemqe koliko i banak, dakle na visinu obi~ne stolice. Patos mu je tako|e zemqani, ali pomazan ùtom zemqom, pa posle pokriven ov~ijim koìcama, moè da ima i neki jastu~i}, ali nema ni{ta za pokrivawe jer je tamo navek – toplo.

Zape}ak ili za {to se i va `ne stva ri pro gla {a va ju ne bit nim Osim zape}ka, pe}ka ima jo{ samo dve strane koje “gledaju” u sobu. Ni one ne zvrje prazne. Tamo je na zemqani banak name{tena drvena klupa, bar na jednu stranu, a ako ima mesta, i drugu. Kao ku}a {to ide na lakat. Tu je najlepe{e sedeti i grejati le|a, isterivati reumu ili le~iti {klopce, promrzline na no`nim i drugim prstima. êtvrta strana pe}ke je u kujni, gde su i vrata za loèwe, a u samoj pe}ki je ogwi{te, iza tankog cuga {to vodi u oxak. Pe} se zaloì rano ujutro, ako je ba{ zimsko doba i ~eqad ostaje kod ku}e, a obavezno ako je dan me{we hleba. Onda se tu peku ~uvene lepiwe ise~ene na roga}ice koje su fru{tukuju s dro`dinom, ~varcima, gu{~ijom i pa~ijom ma{}u, mada su slatke i prazne, onako samo malo osoqene na gorwoj strani. U pe}ki se, nekad, priprema i ru~ak (krompira~a, veliko pe~ewe, jela u kastroli) pa ~ak i ve~era (ladwa~a, krompiri u ~ak{irama, bukte od kukuruznog bra{na) mada se jelo obi~no kuva na {poretu u kujni. U paorsku pe} se obi~no loè ogrizine, {apurike, razno grawe, ali i drva (kad ih ima), mada sa svakim ogrevom treba oprezno da se tanki zidovi pe}ke, napravqeni od lupanih crepova i blata, ne pregreju i popucaju. Na samom vrhu pe}ke je {iica, kao neki turban, gde se drì sa}ura s kiflicama i poga~icama, podgreva komlov (kvasac), a kad tamo nema ni~eg, obavezno drema ma~ka. Pavle Male{ev (Gra |a za kwi gu „Di va ni o re ~i ma: Na sred ~e tir’ {o ra”)

bi ti po tro {e na do pro le }a. On pri me ~u je da ga i one za kle te pi vo pi je sa da tro {e, ta ko |e i è ne. - Za vi na i hra nu ovo je u Or lo va tu naj lep {i deo go di ne pri me }u je Cve ta Osto jin, za du èn za pr è we ta mi {kih {a ra na i sviw skih but ki ca. Za {to su vi na sa Vi {e ta mi {ke te ra se kva li te ni ja od onih iz dru gih re gi o na Ra do slav

Osto jin ka è da je pre su dan ge o graf ski po lo àj. - Ovo je vrh sred weg Ba na ta ko ji se po te è u du ì ni od de se tak ki lo me ta ra do Far ka `di na sa oko 99 me ta ra nad mor ske vi si ne. Vi no gra di su na sa moj oba li Ta mi {a gde ima mo mi kro kli mu, spe ci fi~ ne ve tro ve i sa stav ze mqi {ta du {u dao za lo zu uve ra va Ra do slav. Milorad Mitrovi}

Ma e stro Ko wo vi} opet pu tu je

PREÂNSKA LEKSIKA vek kad ~ujem da je “problem gurnut u zape}ak“ (ili pod tepih, svejedno), setim se koliko je ìvot ~esto nepravedan prema stvarima, mestima, pa ~ak i obi~nim zidovima. Jer, zape}ak nije nekakva neva`na nedo|ija,“eks Ponto”, Sibirija ni pograni~na pustiwa. Zape}ak je divno zakloweno mesto, toplo i u{u{kano, “sigurna ku}a” u samoj ku}i. Ogra|eno s tri strane, samo s jednim otvorom kroz koji moè{ a ne mora{ da gleda{ {ta se zbiva u spoqnom svetu, koji te, ustvari, sasvim malo i interesuje. Dok si u zape}ku. Kad odraste{ da iz wega iza|e{, seti}e{ se kako je u zape}ku bilo zdravo lepo. Dremati, slu{ati jednim uhom {ta pri~a-

Ba{ vole da se kere Ze mqa ci Uro {a Pre di }a ka zu ju da je wi hov zna me ni ti su gra |an bio an ti al ko ho li ~ar, ali ni je mo gao da odo li ba nat skim vi ni ma, te da je na sli kao „Ve se lu bra }u” s ka sne je se ni u Ba na tu, u pe ri o du ka da je po po vrat ku iz Be ~a ove ko ve ~io se ri ju mo ti va iz `i vo ta svo jih se qa na. - Kad je do {ao iz Be ~a i za te kao ze mqa ke oda ne pi }u i lum pe ra ju, na qu tio se, jer Or lo va }a ni vo le da se ke re i `e le da zna ce lo se lo kad se na pi ju. Za ni mqi vo da je to bio pe riod sa mo 15 go di na po iz la sku iz Voj ne gra ni ce, ali da su Or lo va }a ni ima li ose }aj da su iza {li iz mi li tar ne stro go }e, pa su se ras pu sti li od jed nom. Svi su po sta li ga zde, ras pa le su se po ro di~ ne za dru ge, a to se ni je do pa lo Pre di }u, pa je ta ko na sta la po zna ta sli ka pod se }a vi tez vi na Ra do slav Osto jin.

ao i sva ki ve li ki, bez vre men ski umet nik, za ~et nik srp skog sli kar skog eks pre si o ni zma, ali i ro do na ~el nik per for man sa u Sr ba, ve li ki Som bo rac, Mi lan Ko wo vi}, do zve zda nog sta tu sa se pro bi jao go di na ma upor nog ra da ko ji je, po go to vo na kon Dru gog svet skog ra ta na i la zio na ide o lo {ke pre pre ke. Ipak, we gov rod ni grad mu je uvek bio si gur no uto ~i {te, kao i ne pre su {na in spi ra ci ja, pa ne ~u di da je vaq da je di ni sli kar sta re Ju ge ko ji je za `i vo ta do bio svo ju ga le ri ju, ko ju fi nan si ra sam grad. Ve li ki Ma e stro ve} dve de ce ni je „ore ne be ske wi ve“, a za hva qu ju }i we go voj Ga le ri ji, kre nuo je le tos na jo{ jed no od broj nih pu te {e stvi ja. Za hva qu ju }i ~el ni ku Ga le ri je, Pe tru Mra ko vi }u, ina ~e va jar, le tos su plam te }a plat na Ma e stra su po no vo oba sja la Pa riz, je sen je u Pra gu je obe le `i la jo{ jed na we go va re tro spek tiv na iz lo `ba, a sle de }e go di ne sli ka ma se Ko wo vi} vra }a i u Be~ i Min hen. Ro |en 1898. u Som bo ru, kao jed no od de ce ugled nog advo ka ta i ze mqo po sed ni ka Da vi da Ko wo vi }a, ~i ja ga je bez re zer vna po dr {ka ta ko du go pra ti la, svo je li kov no obra zo va we za po ~eo je 1919. u Pra gu na Aka de mi ji u kla si Vla ha Bu kov ca, gde je pro veo sve ga dva se me stra. Vo |en unu tra {wim ne mi rom, osta je u Pra gu sa ra |u ju }i sa avan gard nim sli ka rom Ja nom Zr za vi jem, ali ubr zo kre }e da qe, u~e }i po mu ze ji -

ma i ga le ri ja ma Be ~a Min he na, Dre zde na i Ber li na. Na na go vor Sa ve [u ma no vi }a od la zi kra jem ma ja 1924. u Pa riz, gde po red u~e wa cr ta wa kod An drea Lo ta mno go vre me na pro vo dio pred sli ka ma Le o nar da, Pu se na i En gra, ali i dru `e }i se sa ve li ka ni ma ta da {we pa ri skog li kov nog `i vo ta. Iz be ga va ju }i da sa mo stal no na stu pa sve dok ne na |e vla sti ti stil, Ko wo vi }ev ogrom ni ta le nat oli ~en u „pla voj fa zi“ pro sto eks plo di ra to kom bo rav ka u Ka sis-Sir-Me ru a na kon tri jum fal nog po ho da po naj u gled ni jim ga le ri ja ma fran cu ske pre sto ni ce, vo |en stva ra la~ kim ne mi rom, vra }a se u Som bor

1932, gde se po sve }u je sli ka wu voj vo |an skih pej sa `a i qu di, sa po vre me nim eks a pa da ma u Dal ma ci ju. „Cr ve na fa za“ tra je sve do tmur nih da na Ve li kog ra ta. Bio je za ro bqe nik u lo gor Osna brik do 1943, na red ne de ce ni je we go vom pa le tom do mi ni ra si va bo ja, a on ak tiv no u~e stvu je u za ta vre me na opa snoj bor bi za pra vo na umet ni~ ki in di vi du a li zam. Vra tio se po tom svom pu nom ko lo ri zmu aso ci ja tiv ne fa ze, ko jom od 1960. stva ra sle de }e dve de ce ni je, kad po ~i we i sa va ri ja ci ja ma vi zan tij skih mo ti va, {to je obe le` je stva ra la {tva sve do smr ti u rod nom gra du 1993. M. Miqenovi}

TUR SKA OAZA PRED SMAK SVE TA: Mno gi ko ji ve ru ju da je, pre ma ka len da ru Ma ja, pre ko su tra smak sve ta, po hr li li su u ma lo se lo [i rinye na za pa du Tur ske, ne da le ko od an ti~ kog gra da Efe sa. Jer, ovo na se qe sa oko 600 sta nov ni ka ima po zi tiv nu ener gi ju, sma tra ju oni ko ji ve ru ju u apo ka lip su. Do {lo je do pra vog tu ri sti~ kog bu ma i pre ma lo kal nim me di ji ma o~e ku je se do la zak vi {e od 60.000 qu di. [i rinye je, ina ~e, po zna to po ho te li ma za tur ske bo ga ta {e i svom vi nu. Bi zni smen Er kan Ono glu pro iz veo je i spe ci jal no „vi no apo ka lip se”, na me we no su je ver ni ma.

crna hronika

dnevnik

BIV[I MINISTAR TU@IO ZBOG POVREDE ^ASTI

Sud od bio Du li }e vu tu `bu

Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je tu`bu biv{eg ministra za za{titu `ivotne sredine Oli ve ra Du li }a kojom je tra`io naknadu nematerijalne {tete od Topli~kog centra za

demokratiju i qudska prava zbog povrede ~asti i ugleda. Portparol suda Go ra na Vu ko vi} rekla da je sud doneo presudu kojom se odbija tu`beni zahtev Duli}a kao neosnovan. Duli}, me|utim, ima pravo da ulo`i `albu na odbijaju}u presudu Apelacionom sudu u Beogradu, napomenula je Vukovi}eva.

Biv{i ministar je tuìo Topli~ki centar i wihovog pravnog zastupnika Dra ga na Do bra {i no vi }a zbog teksta, objavqenog 11. marta 2011. godine na Internet stranici Koalicije za nadzor javnih finansija, koji se odnosio na milionske sume navodno potro{ene na promociju Duli}evog ministarstva. Na ime naknade nematerijalne {tete, zbog pretrpqenih du{evnih bolova usled povrede ~asti i ugleda Duli} je traìo da mu Centar isplati 900.000 dinara. U Duli}evoj tu`bi se navodi da Topli~ki centar za demokratiju i qudska prava iznosi „neistine i neproverene informacije o tome da je Duli} kao ministar dao nalog za nenamensko tro{ewe 225.000 evra kroz nabavku usluga u pregovara~kom postupku bez objavqivawa javnog poziva”. Protiv Duli}a je toku dopuna istrage zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni poloàj u postupku davawa dozvola za postavqawe opti~kih kablova preduze}u „Nuba invest”. (Tanjug)

Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi} osta ju u pri tvo ru Vla snik „Del ta hol din ga„ Mi r o s lav Mi { ko v i}, we gov sin Mar ko Mi {ko vi}, i vlasnik „Nibens grupe„ Mi lo \u ra { ko v i}, osta ju u pri tvo ru, povodom istrage u kojoj se sumwi~e za zloupotrebe u vezi s ve}im brojem preduze}a za puteve, koju je protiv wih i jo{ sedam osoba, krajem pro{le sedmice pokrenulo Specijalno tuìla{tvo. -Krivi~no vanpretrsno ve}e Specijalnog suda u Beogradu odbilo je àlbe branilaca protiv re{ewa o odre|ivawu pritvora do 30 dana -izjavila je ju~e za „Dnevnik“ sudija Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, portparolka Specijalnog suda, uz napomenu da nije upoznata o razlozima sudske odluke. Odbijene su àlbe i advokata jo{ ~etvorice osumwi~enih kojima je u istom istra`nom postupku odre|en pritvor. Ina~e, odlukom sudije za prethodni postupak, trojica osumwi~enih se brane sa slobode. Kako „Dnevnik„ saznaje, odbrana Mi{kovi}a je iskazala spremnost da poloì jemstvo kako bi se obojica branili sa slobode, a u iznosu koji sud odredi, ali u tom

Se ku li} pre ba ~en u bol ni cu kre}e. Jednostavno, ne moè da brine sam o sebi. Zbog prirode Sekuli}eve bolesti, kolega Mi o drag Ra {i} i ja, kao wegovi advokati, nemamo na~in da uspostavimo kontakt s wim - pri~a âbrilo. Prema informacijama kojima raspolaù branioci, Sekuli}evi zdravstveni problemi pojavili su pre vi{e od dve decenije kad su posle duèg le~ewa u potpunosti sanirani, ali su se vratili pre dve godine . U medicinskim nalazima iz februara meseca, a potom i iz marta ove godine, kako ukazuje âbrilo, lekari su konstatovali da mu se zdravstveno stawe pogor{ava. - Tokom istra`nog postupka je ve{ta~eno zdravstveno stawe Sekuli}a, koje su obavili vrhunski specijalisti Klini~kog centra

Srbije i Klinike za psihijatriju. Lekari su i u osnovnom i u dopunskom nalazu izneli mi{qewe da on ne moè da prati sudski postupak koji se vodi. Kolega Ra{i} i ja smo pisali Tuìla{tvu povodom zdravstvene situacije Sekuli}a, a Tuìla{tvo je predloìlo da se obavi novo medicinko ve{ta~ewenapomiwe âbrilo. Osumwi~eni Radoslav Sekuli} i wegov sin Du{an, uhap{eni su i pritvoreni krajem avgusta ove godine povodom afere „Agobanka„ , a u istrazi, kako je javno saop{teno iz MUP-a i Tuìla{tva, obavqaju se provere u vezi s ve}im brojem kredita koje je „Agrobanka„ dodelila Sekuli}evoj kompaniji „Habitfarm„ i povezanim firmama. J. J.

SPECIJALCI PROSLAVILI RO\ENDAN

Po li ci ja ni je kri va za po gre {ne od lu ke Premijer Srbije i ministar unu tra {wih po slo va Ivi c a Da ~i} ~estitao je danas pripadnicima Specijalne antiteroristi~ke jedinice Dan jedinice uz poruku da }e Srbiju ponovo po{tovati i ceniti kada ona ponovo bude jaka, za {ta je potrebna jaka vojska i policija. Da~i} je na sve~anosti povodom 34 go di ne od osni va wa SAJ-a izjavio da je èqa Vlade Srbije da vi{e nikada ne bude sukoba i da gra|ani Srbije ìve u miru i prosperitetu, bezbedno i sigurno. - Zato mi danas, koji vodimo dràvu, moramo da budemo svesni svo je od go vor no sti i da u~inimo sve {to je najboqe za na{ narod i dràvu ma koliko to te{ko i bolno bilo da se ne bi ponovile tragedije iz pro{losti- rekao je Da~i}. Premijer je naveo da je Srbija u pro{losti doìvela niz nepravednih odluka, od kojih je po sled wa sti gla iz Ha {kog tribunala, ali da je to realnost u kojoj ìvimo. -Zato moramo vi{e da cenimo sebe. Kada Srbija ponovo bude jaka jo{ vi{e }e je ceniti i po{tovati. Zato mora da ima jaku vojsku i policiju- rekao je Da~i}. On je tako|e poru~io pripadnicima SAJ-a da vojska i

policija ne mogu da snose odgovornost „~ak iako je dr`avno ru ko vod stvo do no si lo po gre {ne odluke”. -Zato nema razloga da se stidite ve} treba da se ponosite jer ste bili u prvim redovima u odbrani svoje zemqe. Dr`ava

ODBIJENE @ALBE VLASNICIMA „DELTE” I „NIBENSA”

OSUMWI^ENI VLASNIK „HABITFARMA” JO[ NIJE IZNEO ODBRANU

Biznismen Ra do slav Se ku li}La le ,vlasnik kompanije „Habitfarm„ u ste~aju, jedan od osumwi~enih u aferi „Agrobanka„, kome je nakon saslu{awa odre|en pritvor, zbrinut je u bolnici zbog lo{eg zdravstvenog stawa, saop{tio je wegov advokat @e li mir â bri lo. Mada je istraga pokrenuta pre ~etiri meseca, po re~ima branioca, Radoslav Sekuli} zbog te{kog zdravstvenog stawa jo{ uvek nije izneo odbranu. Kako tvrdi advokat âbrilo, „komisija lekara je u dva nalaza, osnovnom i dopunskom , iznela mi{ewe da on nije sposoban da prati postupak. -Naàlost, te{ko je oboleo. On je senka od ~oveka, ima mo`da ~etrdestak kilograma i oteàno se

sreda19.decembar2012.

postoje jedinice poput SAJ-a koje su maksimalno spremne da se suprostave opasnostima, pre svega terorizmu i organizovanom kriminalu- rekao je Da~i}. Premijer je u Batajnici polo`io venac na spomenik po-

pogledu zasad nema ni{ta konkretno. O~ekuje se da bi ve} narednih dana u istrazi moglo da po~ne saslu{awe svedoka. Odbrana zasad

hipotekom„. Istra`ni ogani sumwi~e Mi{kovi}e i \ura{kovi}a za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja te da su ,navodno, izvla~ili novac iz putar-

Osum wi ~e na troj ka osta je iza bra ve

ne}e isticati svoje predloge, ve} }e, kako iz tih krugova najavquju, sa~ekati poteze Tu`ila{tva. Advokat Kr sto Bo bot, branilac biznismena Mila \ura{kovi}a, vlasnika „Nibens grupe„, „[er korporacije„ i PZP -Ni{, za na{ list je rekao da oni ne}e nuditi jemstvo za odbranu sa slobode jer je , kako je naglasio, „sva imovina koju \ura{kovi} poseduje, pa i wegova porodi~na ku}a, ve} pod

skih preduze}a i sebi pribavili veliku imovinsku korist. Ukrivi~noj prijavi se navodi da su “Miroslav Mi{kovi} i \ura{kovi} zajedni~ki posao zapo~eli tokom 2005. godine, a tada je „PZP Ni{” za kupovinu „PZPBeograd„ uzeo kredit od 23 miliona evra od Mi{kovi}eve firme „Hemslejd„ sa Kipra, a potom je toj firmi vra}eno 26,5 miliona evra, umesto 25 miliona ko-

liko je trebalo po ugovorenoj kamati od 3 posto na godi{wem nivou. Potom je, tvrdi se prijavom, „u toku 2006. godine u posao u{ao Marko Mi{kovi} koji je preko svoje of{or kompanija ‘Mera invest‘ dokapitalizovao PZP Ni{ s devet miliona evra, ~ime je stekao oko 48 odsto akcija tog preduze}a, a 2008. godine je te akcije prodao \ura{kovi}evoj „Nibens korporaciji„, pri ~emu je prethodno oko tri puta uve}ana wihova vrednost na 25 miliona evra“. Za kupovinu tih akcija „Nibens korporacija„ je sredstva obezbedila kreditom od 25 miliona evra za ~iju su otplatu solidarno jem~ila putarska preduze}a koja se sada nalaze u ste~aju ili za koje su raskinuti ugovori o privatizaciji – iznosi se u krivi~noj prijavi. U iskazima pred policijom i u istrazi osumwi~eni su odbacili optu`be, tvrde}i da je re~ o obi~nom kreditnom plasmanu, uredno vra}enom, te o trgovini akcijama zatvorenog tipa u okviru jednog privrednog dru{tva, uz po{tovawe zakona kao i propisa koji reguli{u brokersko poslovawe. J. J.

UZ PROTIVQEWE RUSKE FEDERACIJE

Pro du èn man dat su di ja ma Tri bu na la Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio je rezoluciju kojom se produàva mandat sudijama Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, a Tribunal poziva da preduzme „sve mogu}e mere” da okon~a procese i àlbe do 31. decembra 2014. Rezolucija je ju~e usvojena sa 14 glasova. Rusija se uzdràla od glasawa jer se rezolucijom ne pokre}e pitawe efikasnosti suda. Savet bezbednosti produìo je mandat jednom broju sudija, kako bi mogli da dovr{e slu~ajeve za koje su zaduèni. Od Tribunala je zatraèno i da do 15. aprila 2013. predstavi plan okon~awa procesa i prenosa svih preostalih zadataka na novo me|unarodno telo. Kako su prenele agencije, Rusija je ostala uzdr-

`ana i kritikovala je rad Tribunala. - Rad Tribunala ima ozbiqne sistemske probleme, s kojima sam ne mo`e da se izbori - rekao je za-

menik ruskog predstavnika u UN Ser gej Ka rev, posle usvajawa rezolucije. - Mere Tribunala koje su imale za ciq da navodno poboq{aju

efikasnost su|ewa postigle su suprotan efekat. Sistematske gre{ke rukovodstva Tribunala da po{tuje svoja obe}awa o krajwim rokovima za okon~awe svog rada definitivno su oslabili na{e poverewe u to telonaglasio je Karev. SAD i Britanija, podr`ale su rad Tribunala. - @ao nam je {to konsenzus nije bio mogu}. Tribunal igra kqu~nu ulogu u borbi protiv neka`wavawa i u pru`awu pravde bezbrojnim `rtvama zlo~ina u biv{oj Jugoslaviji- rekao je britanski ambasador u UN Mark La jol Grant. (Tanjug)

BAHATA VO@WA TEMERINCA

Pi jan be `ao od po li ci je Temerinac B. J. (1965) osu|en je, u prekr{ajnom postupku, na nov~anu kaznu od 163.000 dinara i na 12 meseci zabrane upravqawa vozilom na teritoriji Republike Srbije, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. On je, voze}i pijan, preticao preko pune linije, a kada ga je policija zaustavila i alkotestirala, odvezao se sa mesta sa-

obra}ajne kontrole, iako mu je saop{teno da je, zbog vo`we pod dejstvom alkohola, iskqu~en iz saobra}aja. Tako|e, odbio je da zaustavi automobil uprkos jasnim znacima saobra}ajne policije. Budu}i da je alkotest pokazao da ovaj voza~ ima 1,1 mg/ml alkohola u organizmu, zadr`an je u policiji do 12 sati i, u skra}e-

nom postupku, doveden prekr{ajnom sudiji. Protiv wega }e biti podneta i krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ometawe ovla{}enog slu`benog lica u obavaqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira, dodaje se u saop{tewu. M. V.

EKSPLOZIJA U KRAQEVU PRO[LA BEZ @RTAVA

Plin ska bo ca uni {ti la po la ku }e

ima obavezu da oda priznawe i ~uva ve~no se}awe na `rtve koje su pale- rekao je premijer. On je pod se tio da je SAJ formirana 1978. godine „kada je svet imao problem sa terorizmom”. -SAJ je svo jim de lo va wem potvrdio da Srbija ima ~ime da se poredi sa ostalim zemqama u ovoj oblasti. Svesni smo da i daqe prete opasnost i izazovi zbog ~ega je neophodno da

ginulim pripadnicima te jedini ce na kon ~e ga su uru ~e ne plakete onima koji su doprineli radu te jedinice kao i pripadnicima SAJ-a koji su se istakli vr{e}i svoju du`nost. Sve ~a no sti su pri su stvo va li vi so ki zva ni~ ni ci po li ci je, pred stav ni ci di plo mat skog ko ra, prin ce za Je l i s a v e ta Ka r a | or | e v i} i broj ne zva ni ce. (Tanjug)

U po ro di~ noj ku }i Zo ra na Pa jo vi }a, u Bora~kom nasequ u Kraqevu, eksplodirala je plinska boca od 12 litara, pri ~emu je vi{e od pola ku}e uni{teno. Pre ma Zo ra no vim re ~ima, iz plinske boce je pri li kom za me ne, plin po~eo nekontrolisano da izlazi, a po{to je u blizini bio otvo re ni pla men na {poretu, do{lo je do zapaqivawa, dok je doma}in u posledwem trenutku uspeo da istr~i iz prostorije gde je eksplozija nastala. -Detonacija je oti{la na spoqne zidove, tako da je polovina

ku}e totalno uru{ena - ka`e Pajovi}. Nesre}a se dogodila oko pono}i i svi uku}ani, Zoranova supruga i dve k}eri bile su u prostorijama na drugoj strani

ku}e. Prve kom{ije tvrde da su delovi crepa i stakla leteli i preko krovova obli`wih ku}a. -Celo dvori{te je bilo puno sr~e. Veliki komadi stakla bili su na terasi, stepenicama, svuda po dvori{tu- rekla je jedna od `ena iz kom{iluka. Ku}a Pajovi}a je povr{ine 80 kvadratnih metara, a u eksploziji je uni{tena kompletna krovna konstrukcija i nose}i stubovi. Odmah nakon dojave intervenisala je vatrogasna jedinica, ali po`ar ipak nije izbio. E. D.

sport

sreda19.decembar2012.

VE SE LIN VU KO VI] USKO RO OKU PQA RE PRE ZEN TA TIV CE

Kre }e se iz Ru me Rukometa{i Srbije 23. decembra po~iwu operaciju - Svetsko prvenstvo 2013, koje }e se od 12. do 27. januara odr`ati u [paniji. Srbija }e se takmi~iti u C grupi sa Ju`nom Korejom, Slovenijom, Belorusijom, Poqskom i Saudijskom Arabijom, a ~etiri najboqe selekcije

izbori}e plasman u osminu finala. Za prvu fazu priprema, koje }e se odr`ati u Rumi, selektor Veselin Vukovi} pozvao je 19 igra~a i tri rezerve - golmani: Darko Stani} (Metalurg), Ivan Gaji} (Gorewe), Mihailo Radovanovi} (Partizan), krila: Ivan Nik~evi} (Visla Plock), Nemawa

NI KO LI] ^E STI TAO RU KO ME TA [I CA MA

Na {e sport ske he ro i ne Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikoli} uputio je telegram ~estitke Rukometnom Savezu Srbije povodom visokog plasmana na{ih reprezentativki na Evropskom prvenstvu, koje se odr`alo u Srbiji od 4. do 16. decembra 2012. godine. - Drage rukometa{ice, hvala vam {to ste nas nakon tri decenije podsetile na zaboravqenu radost koju nam je donosio `enski rukomet. Vi ste na{e sportske heroine koje su svakog gra|anina Srbije u~inile ponosnim. Iako je izostala sna`nija podr{ka sa tribina, koje su ~e{}e bile ispuwene navija~ima drugih reprezentacija nego li zemqe doma}ina, svojom sjajnom igrom, izgarawem na terenu, ~asno ste zastupale Srbiju i pokazala svima koji nisu dovoqno verovali u vas kako se voli i kako se za svoju zastavu, svoju zemqu, bori dok je snage i nade. Uz obe}awe da }e Srbija pomo}i da imate iste uslove za pripreme kao i reprezentacije sa kojima ste ravnopravno delile sportski megdan, ~estitam vam na izvanrednom sportskom uspehu - naglasio je predsednik Nikoli}.

VLA DI MIR DRA GI ]E VI] OKU PQA JU NI O RE

Tri pro ve re pre pu ta u Slo va~ ku Srpske juniore (igra~i ro|eni 1992. i mla|i) od 4. do 6. januara 2013. godine u slova~kom gradu Mihalovce ~ekaju kvalifikacije za Svetsko rukometno prvenstvo. Zavr{ne pripreme junori }e odraditi u Kawi`i (21–30.decembar) i Ma|arskoj (1–3. januar 2013.). Trener Vladimir Dragi}evi} pozvao je slede}e igra~e - golmani: Luka Arseni} (Vojvodina), Mihajlo Radovanovi} (Partizan), Filip Risti} (Koluba-

U Kawi`i juniori }e odigrati kontrolnu utakmicu (17.30 ~asova) sa seniorskom selekcijom Olimpijske nade. Za ovu utakmicu koordinator stru~nog rada u RSS i prvi saradnik selektora Veselina Vukovi}a Vladan Jordovi} pozvao je slede}e igra~e - golmani: Stanko Abaxi} (Vojvodina), Tibor Ivani{evi} (Crvena zvezda), Darko Arsi} (Metaloplastika), leva krila: \or|e Spasi} (Napredak), Filip Marjanovi}

Veselin Vukovi}

Ili} (Partizan), Rajko Prodanovi} (Pik Seged), Bogdan Radivojevi} (Partizan), pivoti: Alem Toski} (Ceqe), Mijailo Marseni} (Partizan), bekovi: Petar Nenadi} (Visla Plock), Milo{ Draga{ (Vardar), @arko [e{um (Rajn Nekar Loven), Momir Rni} (Gepingen), Nikola Manojlovi} (Koper), Uro{ Mitrovi} (Partizan), Nenad Vu~kovi} (Melsungen), Ivan Stankovi} (Kretej), Nemawa Zelenovi} (Ceqe), Marko Vujin (Kil). Me|u rezervama su: Dobrivoje Markovi} (levo krilo, Vardar), Qubomir Jo{i}

(desni bek, Vojvodina) i Dra{ko Nenadi} (levi bek, Gvadalahara). Posle pet dana rada u Rumi, rukometa{i }e odigrati dva kontrolna me~a, protiv Rumunije 28. decembra u Balatonfiredu i dva dana kasnije u Vespremu sa Ma|arskom. U Vespremu timu }e se prikqu~iti @arko [e{um, Momir Rni}, Nenad Vu~kovi} i Marko Vujin. Novo okupqawe predvi|eno je za 1. januar 2013. u Staroj Pazovi, a u drugoj fazi priprema orlovi }e odigrati me~eve sa Ma|arskom i Egiptom. J. G.

(Metaloplastika), desna krila: Strahiwa Stankovi} (Vojvodina), Aleksandar Gugleta (Crvenka), pivoti: Miqan Vukovqak (Jugovi}), Zoran Nikoli} (Radni~ki), Vuk Lazovi} (Vardar PRO), levi bekovi: Nenad Zeqi} (Izvi|a~, BiH), Vladimir Dimitrijevi} (Rudar), Ilija Abutovi} (Vardar PRO), sredwi bekovi: Stefan ]iri} (Crvena zvezda), Ivan Lazi} (Valence, Makedonija), desni bek: Novak Bo{kovi} (Koper, Slovenija), Igor Milovi} (Napredak). Od 28. decembra juniori }e otputovati u Daba{ u Ma|arskoj, gde }e odigrati dve pripremne utakmice sa reprezentacijom doma}ina. J. G.

Za slu `ni ma pri zna we, tro fej Be o gra |a ni ma U Novom Sadu je odr`an me |u na rod ni brix tur nir gradova uz u~e{}e igra~a iz vi{e evropskih zemaqa, a u organizaciji klubova NS-1 i NSBK. Turnir je podr`ao i gradski sekretarijat za sport i omla di nu. U sa li ho te la „Auro ra” nad me ta lo se 12 eki pa. U ~e tvrt fi na lu Bu dimpe{ta je bila ubedqiva pro tiv So fi je, a Plov div protiv Nik{i}a, dok su mnogo neizvesnije pobede izvojevali Beograd nad Tel Avivom i Novi Sad nad Qubqanom.

u sastavu Zipovski - Kiki}, Kolxi} - Jovanovi} i Todorovi} - Pe ri {i}, nad i grao Plovdiv sa 63:55. U me~u za tre}e mesto Budimpe{ta je pobedila Novi Sad. Odigran je i nagradni turnir povodom 30 godina postojawa Novosadskog brix kluba. Pobedio je bra~ni par Stoku}a, ispred Zagrep~ana Lamze i Ra{i}a, dok su tre}i bili \uri~i} i Buwi. Predmetnu nagradu osvojili su Nik{i}ani Da~i}eva i Erakovi}. Po zavr{etku je prire|ena i ma-

Fi na la Ku pa Voj vo di ne Rukometa{i Spartaka Vojputa i Proletera Agro`iv iz Zrewanina u petak igraju finalni me~ Kupa Vojvodine, dok }e se kod dama za trofej boriti rukometa{ice Kikinde i novosadske Vojvodine.Obe utakmice igraju se u suboti~koj hali Dudova {uma. I kod mu{karaca i kod dama sastaju se po dve prvoplasirane ekipe Prve lige Srbije, {to }e svakako doneti veoma kvalitetne utakmice. prvoplasirani i drugoplasirani tim na tabeli Prve Savezne lige. Za mu{ko finale u Subotici vlada veliko interesovawe,pa se o~ekuju pune tribine. - Namera nam je da nastavimo seriju dobrih igara i da osvojimo Kup Vojvodine - rekao je trener Suboti~ana Branislav Zeqkovi}. - Proleter ima mladu i poletnu ekipu, koju predvodi vrsni

trener Neboj{a Joki}. Nema nikakve dileme da nas o~ekuje èstok me~. Mi ra~unamo na veliku pomo} sa tribina, pa ako odigramo utakmicu maksimalno i bez padova u igri smatram da moèmo do pehara. - îqwenica je da smo Zrewanince pobedili na po~etku sezone, ali od tada se dosta toga izmenilo. Proleter je kvalitetna ekipa, zna da igra na rezultat i zato nam sledi veliko isku{ewe. Pozivam qubiteqe rukometa da do|u na rukometnu reviju, a mi }emo se boriti najboqe {to moèmo i verujem trijumfovati optimista je jedan od nosilaca igre Spartaka Petar Papi}. @ensko finale, u petak, po~e}e u 16 ~asova, a mu{ko dva sata kasnije. S. Sto jiq ko vi}

Na pro le }e jo{ bo qe

ra), leva krila: Vawa Ili} (PKB), Viktor Mati~i} (Novi Beograd), Marko Perovi} (Crvenka), levi bekovi: Stefan Ili} (Jugovi} Unimet), Nikola Perovi} (Vrbas), Nikola Damjanovi} (Vojvodina), sredwi bekovi: Mladen Krsman~i} (Jugovi} Unimet), Nemawa Mladenovi} (Gumersbah, Nema~ka), Marko Xoki} (@elezni~ar 1949), desni bekovi: Predrag Vejin (Metaloplastika ZK), Stefan Terzi} (Hamburg, Nema~ka), Nikola Crnoglavac (Jugovi}), desna krila: Darko \uki} (@elezni~ar 1949), Aleksandar Radovanovi} (Partizan), pivoti: @ivan Pe{i} (Vesprem, Ma|arska), Mila{in Trivi} (Kolubara), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet).

ME \U NA ROD NI TUR NIR GRA DO VA U BRIYU

U PE TAK U SU BO TI CI

UZ DO BRE RE ZUL TA TE MO KRIN SKE CR VE NE ZVE ZDE

Nemawa Vu~i}evi} (29), Mladen Krsman~i} (15) i Stefan Ili} (11)

dnevnik

Pobedom u posledwem kolu pred rek, Dukatarev, Goli}, ^vorak, Nesvojim navija~ima protiv ekipe deqkov i Jovanovi}. @SK iz @abqa (25:24), rukometaJedan od najiskusnijih igra~a {i Crvene zvezde iz Mokrina Du{an Pa{i} kaè: okon~ali su jesewi deo u Prvoj ligi Srbije- sever na ~etvrtoj poziciji sa 12 bodova, koliko imaju i pan~eva~ki Dinamo i Titel. Mokrin~ani su ostvarili {est popobeda i pet poraza, uz gol razliku 288:278. Od 7. kola ekipu je preuzeo iskusni trener Goran Kurte{ i zabeleìo tri pobede i poraz. U klubu nisu Trener Goran Kurte{ savetuje svoje pulene nezadovoqni plasmanom, jer isti~u da su objektivno gledaju}i - Otac i majka su igrali rukomet vode}e ekipe, suboti~ki Spartak i u Mokrinu, pa, evo, i ja na zalasku Proleter Agroìv iz Zrewanina, igra~ke karijere branim boje Zveigra~ki kvalitetnije i plus su u zde. Raduje me {to u ekipi imam povoqnijoj finasijskoj situaciji. mladih igra~a koji }e naslediti Vaqa ista}i da Crvena zvezda svoje nas starije. U ekipi je atmosfera utakmice kao doma}in igra u Ki- izvanredna, mogu da kaèm porokindi, jer jo{ uvek, naàlost, no- di~na. Ne moèmo da do~ekamo da voizgra|ena hala u Mokrinu nije kona~no zaigramo pred publikom u dobila upotrebnu dozvolu. hali u Mokrinu. No, bez obzira ka[to se ti~e igra~kog kadra, na da }emo se useliti u na{u dvoranu golu su stajali Vladimir Tepavac i verujem da }emo na prole}e igrati Mi{kov, a igrali su: Lazi}, Veki}, jo{ boqe nego {to smo to ~inili Stapanovi, Doki}, Velemirov, Pa- jesenas - isti~e Pa{i}. {i}, Terek, Belo{, Babi}, KomaM. Se ku li}

S turnira briyista u Novom Sadu

To je nagovestilo vema zanimqi ve po lu fi nal ne du e le. Novosa|ani su u posledwem de qe wu iz gu bi li pri stoj nu prednost i Plovdiv je oti{ao u finale pobedom 28:27. U duelu izme|u Budimpe{te i Beograda bilo je 17:17, pa su se igrani produ`eci. Vi{e nerava imali su Beogra|ani i plasirali se u finale. U finalu je Beograd, koji je igrao

la sve~anost gde su Ratomiru Do ro {kom, Pre dra gu Drap {inu i Milanu Haxi}u (posthumno) dodeqene plakete kao osniva~ima kluba zaslu`nim za razvoj brixa u Novom Sadu. Ana Marija Juhas, Branislav \uri~i} i Darko Pare`anin su kao vi{estruki dr`avni prvaci i u~esnici evropskih prvenstava dobili plakete za vrhunske sportske rezultate.

SPORT

dnevnik

sreda19.decembar2012.

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Ve} se pri ja vi lo 65 eki pa Iz gle da da je po sta la prak sa da svi na mer ni da u~e stvu ju na tra di ci o nal nom „Dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu pri ja ve do sta ve u po sled wi ~as. Na -

Ju ~e, iz me |u osta lih, pri ja ve za tur nir su po o tvr di li: No vi Sad Gas, Stu dio Be rer, Ca ri grad, Uni ver zi tet Edu kons, Gr ba vi ca, Ta ver na, Vul kan, Kan kon, Ci ak,

{to }e ma la sa la Spen sa po sle no vo go di {wih pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma ra ni je na pra vqe nom pla nu, me ~e vi u gru pa ma igra li bi se do No ve go di ne. Na rav no,

ci ja: se ni o ri, ve te ra ni ( igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti ( 1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o ni ri (1999. i mla |i). Ko ti za ci je za se ni or ske eki pe je ista kao i pro {le go di ne 15.000 di na ra, ve te ra ni }e pla }a ti 11.500, ka de ti 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret -

Pri ja ve jo{ da nas, `reb su tra Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ sa mo da nas od 10 do 14 sa ti u Sport skoj ru bri ci „Dnev ni ka” (Bu le var oslo bo |e wa 81, so ba 14) i pred `reb, su tra u Ka feu In dek so va tri bi na. @reb je u 11 sa ti.Eki pe mo gu da upla te u~e {}e i na `i ro ra ~un [ah klu ba „Dnev nik” 340 - 2511- 60, s na zna kom za „Dnev ni kov” tur nir i ime nom eki pe. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon: 021/480-6827.

Mla |i pi o ni ri Zo re iz Ve ter ni ka

pri mer, ju ~e je vi {e od 20 eki pa po tvr di lo u~e {}e, pa je sa da broj pri ja vqe nih eki pa 65, {to je da le ko od ko na~ nog bro ja s ob zi rom da }e mo pri ja ve pri ma ti da nas i su tra ne po sred no pred `reb. Po u ~e ni is ku stvom iz ra ni jih go di na, sa ve li kom do zom si gur no {}u mo `e mo da ka `e mo da }e se na 50. tur ni ru nad me ta ti bli zu 90 eki pa, ko li ko ih je, ma wevi {e, bi lo i mi nu lih go di na.

Dru ga ku }a (se ni o ri), Gra mont Ja maj ka, Vi ki liks, Ener go teh ni ka Ju `na Ba~ ka (ve te ra ni), Agro o me ga (@a baq), Elik sir agrar ([a bac), Dr, Fud ba ler ~i }i, IM Fri zer ski sa lon, FK Voj vo di na (ka de ti), Xen tle me ni, Gro fo vi (Be o grad), NS Agro, @i to pre ra da (pi o ni ri), In deks 00, In deks 99, Da mi bau, Po be da auto, Ka} 99, Zo ra (mla |i pi o ni ri)... Tur nir po ~i we 22. de cem bra (su bo ta), od la ga we ne }e bi ti po -

MILORAD BALABANOVI], PRVOTIMAC NOVOG SADA

Vre di mo mno go vi {e

Cr ni obla ci nad vi li su se ove je se ni nad no vo sad skom De te li na rom. [e sna e sto me sto na ta be li i sa mo 14 bo do va na go ve {ta va ju ne iz ve snu bor bu za op sta nak. Igra li su `u ti sa pu no osci la ci ja, od sja ja do o~a ja. Bor be no {}u i za la ga wem od ska kao je Mi lo rad Ba la ba no vi} (22). Od i grao je 14 me ~e va bez

Mi lo rad Ba la ba no vi} u ak ci ji

osci la ci ja, po sti gao gol u U`i cu i da vao pri mer sa i gra ~i ma ka ko se bo ri za klup ske bo je, pa ne ~u di {to su na adre su ne u mor nog ve zi ste sti gle po nu de dru gih klu bo va. – No vi Sad po igra~ kom ka dru vre di pu no vi {e od pla sma na, spa da me |u osam naj bo qih klu bo va. Jed noj od naj sla bi jih se zo na ku mo va le su po vre de i ka sni do la zak po ja ~a wa. Do la zak tre ne ra Bog da na Ko ra ka tr gao nas je iz le tar gi je, na pra vi li smo ve li ko iz ne na |e we troj kom na Ba no vom br du. Eli mi na ci jom Kra gu jev ~a na u Ku pu i po be da ma nad Ba na tom (2:0) i Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve kre nu li smo ka sre di ni ta be le. Me |u tim, ka ko je pr ven stvo od mi ca lo, zbog ne pri pre mqe no sti po je di nih igra ~a, su sti gao nas je umor. Ni smo pru `i li ni 50 po sto re al nih mo gu} no sti.Bi lo bi jo{ ka -

ta stro fal ni je po nas da smo i kao do ma }i ni gu bi li, sa ku pqa li smo bod po bod, ma da smo u po je di nim me ~e vi ma za slu `i li i vi {e – ka `e Ba la ba no vi} i na stva qa:– De te sam No vog Sa da, pro {ao sam sve se lek ci je. Naj vi {e mi je u do sa da {woj ka ri je ri po mo glo ka qe we u voj vo |an skom li ga {u Cr ve noj zve zdi i

Fo to: F. Ba ki}

tre }e li ga {i ma Me tal cu i Pa li }u. Po ziv ta da {weg tre ne ra ka na ri na ca Go ve da ri ce sti gao je kao na gra da za ulo è ni trud i igre ko je sam pru ào. Po stao sam stan dard ni i kod tre ne ra Ili }a, a po tom i kod Ko ra ka, ma da znam da sam mo gao i mo rao mno go bo qe. Za ne u mor nog ve zi stu pred zim ski pre la zni rok je ve li ka di le me osta ti ili oti }i? – Ne }u da kri jem, imam ne ko li ko po nu da na {ih su per li ga {a i pr vo li ga {a, kao i klu bo va iz ino stran stva. Ugo vor sa No vim Sa dom ve è me jo{ go di nu i po da na. Ra do bih se oku {ao u dru goj sre di ni, na rav no, ako bi to za do vo qi lo sve za in te re so va ne stra ne.Ako osta nem tru di }u se mak si mal no da sa sa i gra ~i ma iz bo ri mo op sta nak u li gi - is ta kao je– is ta kao je Ba la ba no vi}. I. Grubor

kao i mi nu lih ne ko li ko go di ne dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e na sta vi ti tak mi ~e we. Vo di }e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret hod ne tur ni re, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~i wa va }e 10 fud ba le ra. Igra }e se u pet kon ku ren -

hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj bo qe eki pe do bi }e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo vom da se pri ja vi ukup no oko 100 eki pa. G. K.

Bra ni slav Iva no vi}

FSS ]E USKORO URU^ITI ZLATNE LOPTE NAJBOQIMA U GODINI NA IZMAKU

Iva no vi} i Oku ka bez kon ku ren ci je Ne dav no for mi ra na Ko mi si ja za utvr |i va we pred lo ga za do d e l u jav n ih pri z na w a Fud b al s kog sa v e z a Sr b i j e, ko j u ~i n e pred s ed n ik Ivan ]ur ko vi}, Sa vo Mi lo {e vi}, Slo bo dan San tra~, Mi lo qub Osto ji} i Jo van Se ku li}, ura di la je svoj deo po sla. Pred lo zi za zna ~aj na pri zna wa bi }e pro sle |e na IO FSS ko ji da j e ko n a~ n u re~ pri l i k om iz bo ra naj bo qih u go di ni na izam ku: Bra ni slav Iva no vi}igra~ go d i n e i Dra g o m ir Oku ka - tre ner go di ne. U kon ku ren ci ji za do de lu pri z na w a naj b o q em igra ~ u go d i n e, po r ed ka p i t e n a re pre zen ta ci je Sr bi je i fud ba le r a ^el z i j a Bra n i s la v a Iva no vi }a, bi li su Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund) i Alek san dar Ko la rov (Man ~e ster si ti).

U kon ku ren ci ji za pri zna we naj bo qem tre ne ru go di ne, po red Dra go mi ra Oku ke (ki ne ski \i ang su), bi li su Mi ro slav \u ki} (Va qa do lid) i Si mo Kru ni} (Ja go di na), ko ji su ta ko |e sa svo jim klu bo vi ma u ovoj go di ni ostva ri li za pa `e ne sport ske re zul ta te i ostva r i l i kva l i t e t an stru~ ni rad. Ko mi si ja je is ta kla i zna ~aj ne tre ner ske uspe he ko je su sa svo j im se l ek c i j a m a ostva r i l i Mi l an Ra s ta v ac (se l ek t or `en s ke omla d in ske re pre zen ta ci je, pla sman na za v r { ni deo Pr v en s tva Evro p e) i Aca Ko v a ~ e v i} (se lek tor fut sal re pre zen ta ci je, u~e snik Svet skog pr ven stva). Zlat n e lop t e na g ra | e n im bi }e uru ~e ne do kra ja go di ne. Z. Ran gelov

IGRA^I VOJVODINE SE ODMARAJU, A ^AR[IJA NAGA\A

Ste va no vi} na me ti Se vi qe, Bra zi lac Ti ja go pre skup Srp ski fud ba le ri tre nut no se od ma ra ju od pr ven stve nih oba ve za i pri pre ma ju se za po ~e tak zim skih pri pre ma. Na od mo ru su i igra ~i Voj vo di ne, ko ji }e s ra dom po ~e ti 9. ja nu a ra, a sport ska ~ar {i ja u No vom Sa du ba vi se na ga |a wi ma ko bi i gde mo gao da ode i ko ji bi to fud ba le ri mo gli na pro le }e da obu ku cr ve no-be li dres. Od igra ~a ko ji su za ni mqi vi i na evrop skom tr ì {tu, ne ka ko je u pr vi plan is pli va lo ime zva ni~ no naj bo qeg igra ~a AP Voj vo di na u 2012. go di ni Mi ro sla va Ste va no vi }a. Od li~ ni fud ba ler iz Zvor ni ka i re pre zen ta ti vac BiH, zna lo se to i ra ni je, bio je na me ti ne kih ne ma~ kih pr vo li ga {a, pre svih [al kea, a naj no vi ja in for ma ci ja „do bro oba ve {te nih kru go va” gla si da je za ni ma we za po pu lar nog Bo ske ta po ka za la i {pan ska Se vi qa. Ste va no vi} nam je re kao u ne dav nom in ter vjuu za „Dnev nik” da je stva ri oko even tu al nog od la ska ili ostan ka u No vom Sa du pre pu stio me na xe ri ma i da je, ka ko sa da stva ri sto je, naj bli ì op ci ji da pro le }e pro ve de u Voj vo di ni. âk je, go vo re }i pro cen tu al no, pro ce nio da su iz gle di za to 99 po sto. Ipak, uko li ko bi za we ga sti gla po nu da ko ja bi za do vo qi la Voj vo di nu i we ga li~ no, stva ri bi mo gle da se pre o kre nu u se kun di, a da ni pred na ma po ka za }e ko li ko ima isti ne u pri ~a ma o è qi po je di nih ja kih, evrop skih ti mo va da an ga ù ju ovog od li~ nog igra ~a. Do sa da {wi ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, ko me je ugo vor s Voj vo di nom is te kao, iz ra zio je è qu da uhle bqe we pro na |e van gra ni ca Sr bi je. Po u zda ni igra~ do ka zao se u dre su No vo sa |a na, ali pra va po nu da za we ga na adre su cr ve no-be lih jo{ uvek ni je sti gla. Na rav no, to ne zna ~i da ne }e bi ti ti mo va ko ji bi hte li da ga an ga ù ju, a s po ~et kom pre la znog ro ka (14. ja nu a ra) i u ovom slu ~a ju stva ri }e bi ti mno go ja sni je. Ka pi ten Voj vo di ne u pro le} noj po lu se zo ni tre ba lo bi da bu de Bra ni slav Traj ko vi}. Po u zda ni

ogra dom pred sed ni ka UO klu ba Rat ka Bu to ro vi }a da mo ra da se osta vi do voq no pro sto ra za mla de igra ~e iz omla din skog ti ma, ko ji su je se nas igra li va `nu ulo gu u Vig we vi }e vom ti mu. Da kle, ne ka ko su u pr vi plan is pli va la ime na sa da {weg igra ~a Slo bo de Po int, Bra zil ca Ti ja ga Gal vaa, kao i we go vog ze mqa ka iz iva wi~ kog Ja vo ra Eli o ma ra Ko re je Sil ve.

Me leg i Ajaks De jan Me leg, mla di pr vo ti mac Voj vo di ne, odav no je na me ti slav nog Ajak sa. Klub iz Ame ster da ma `e leo bi da ovog mla di }a ve} to kom zi me vi di u svo jim re do vi ma na pri pre ma ma. I sam Me leg iz ra zio je ve li ku `e qu da ode u Ho lan di ju. Po nu da Ajak sa je sti gla na dre su Voj vo di ne i o~e ku je se da bi usko ro sve tre ba lo da bu de ja sni je oko De ja no vog sta tu sa.

Bra ni slav Traj ko vi}

{to per je, po sle pa u ze od tri me se ca, po no vo za u zeo me sto u eki pi i od i grao dru gi deo je se we po lu se zo ne na re pre zen ta tiv nom ni vou. We ga jo{ ve `e ugo vor s No vo sa |a ni ma, ali ni je ni ka kva taj na da bi i on, u slu ~a ju da na adre su klu ba stig ne pra va po nu da, mo gao da ode u ino stran stvo. Pri ~a se da bi ga ra do u svo jim re do vi ma vi de li po je di ni tur ski klu bo vi, a za wi ma i eki pe iz Gr~ ke, ali za sa da su to sa mo pri ~e, bez zva ni~ ne po tvr de. Sam Traj ko vi} je, s dru ge stra ne, re kao da bi vo leo da pred vo di Voj vo di nu na pu tu ka even tu al nom osva ja wu Ku pa Sr bi je, ta ko da je u

Fo to: A. P.

ovom tre nut ku mo `da bli `e isti ni to da }e osta ti igra~ Voj vo di ne do na re dog le ta. Abu ba kar Ouma ru tre nut no ni je u Sr bi ji, s tim {to se zna da bi ga ra do u svo jim re do vi ma vi de li klu bo vi iz mno gih ze ma qa, a u po sled we vre me in te res su is ka za le i po je di ne ru ske eki pe. Ka kvi su pla no vi po pu la rog Abua te {ko je re }i, tim pre {to tre nut no ni je ov de i prak ti~ no je ne mo gu }e pro ve ri ti kod we ga sa mog {ta na me ra va da u~i ni. Za ni mqi vi ve su i pri ~e o do la sci ma po je di nih igra ~a u No vi Sad. U op ti ca ju su mno ga ime na, s

Ti ja go je, pre ma in ter net por ta lu Tran sfer markt, u ovom tre nut ku vre dan 700.000 evra, a Uì ~a ni, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, za we ga tra è 100.000 evra vi {e. Uz to, za Bra zil ca je za in te re so va na i Cr ve na zve zda, s tim da su Be o gra |a ni u fi nan sij skim pro ble mi ma i te {ko mo gu da pla te to li ku ce nu. U sva kom slu ~a ju, ce na Ti ja ga je li mi ti ra ju }i fak tor za na {e eki pe, osim, na rav no, uko li ko se ne pro na |e ne ki kom pro mis. Eli o mar Ko re ja Sil va, fud ba ler Ja vo ra, pre ma Tran sfer mark tu ima ce nu od 525.000 evra. Bra zli ca igra na po zi ci ji cen tral nog ve znog igra ~a i to je ba{ ono {to je Voj vo di ni je se nas ne do sta ja lo. Ka ko sa zna je mo, on je vo qan da pro me ni dres i do |e u No vi Sad, a osta je da vi di mo da li }e mu se è qa re a li zo va ti. Na vod no je za we ga za in te re so va na i Cr ve na zve zda. A. Predojevi}

SPORT

sreda19.decembar2012.

IZBORNA SKUP[TINA OFK KIKINDA

Dragan @ili} predsednik, Jevta Jar~evi} trener Peto~lana Radna grupa, formirana 8. avgusta, organizovala je izbornu Skup{tinu FK Kiknda, ~lana Vojv|anske lige istok. Prisustvovala su 26 od 34 ~lana Skup{tine, potom predsednica Skup{tine op{tine Kikinda \urina jerinki}, ~lanica IO SO zadu`ena za sport Dragana Duki}, direktor JP Zelenilo i pijace i pokrajinski poslanik Milo{ [ibul, kao i navija~i kluba. Pre saop{tewa dnevnog reda neo~ekivano se za govornicom na{ao ~lan radne grupe Marinko Tomi} postaviv{i u ime navija~a nekoliko pitawa u vezi poslovawa FK Kikinda, na koje je tokom sednice i dobio odgovor. Dragana Duki} obratila se pristnim re~ima da je u~inila sve {to je u wenom delokrugu rada za dobrobit kluba. Izve{taj o radu Radne grupe u petomese~nom periodu podneo je Dragan @ivi}. On je saop{tio da je nedequ dana pre po~etka takmi~ewa seniorska ekipa bila sa svega tri igra~a, blokiranim `iro ra~unom i dugom od 6,3 miliona dinara, ~etiri zaposlena bez plate, pa je pretila opasnost da Kikinda ne bude ukqu~ena u takmi~ewe. Me|utim, sve je prevazi|e-

no, formirana je ekipa za takmi~ewe u Vojvo|anskoj ligi i polusezonu zavr{ila na osmoj poziciji sa 20 bodova. Za pet meseci klub je na ime dotacija dobio preko milion dinara. Formirane su ekipe u mla|im uzrastima (oko 80 igra~a) koje se takmi~e u kadetskoj i pionirskoj konkurenciji a sa kojima rade ~etiri trenera. Mnoge stvari re{avane su se u hodu. Klub nije napravio nove dugove, a trenutni dug je preko pet miliona dinara. Dogovoreno je sa zaposlenima da wih troje prekinu blokadu `iro ra~una i obe}ano im je da }e na ime neispla}enih zarada dobiti po 230 hiqada dinara. Za re~ se javio dosada{wi v.d. direktor kluba An|elko Crnomarkovi} i izneo podatak da je ekipa, mada sastavqena na brzinu, postigla zadovoqavaju}i uspeh. Trener Goran Cvijan zadovoqan je ostvarenim u~inkom, mada smatra da se moglo posti}i vi{e. U dogovoru sa rukovodstvom klubu, on }e biti direktor svih mla|ih selekcija. ^lan Radne grupe Milenko Jovanov istakao je da je klub u proseku imao na raspologawu u proseku 250 hiqada mese~no i zahvalio se na pomo}i iz op{tine. Na kraju ovih diskusija izve{taj je usvojen.

Du{an Latinovi} upoznao je delegate sa novim Statutom kluba uskla|enim sa Zakonom o sportu. Novina je da Skup{tinu ~ine ~lanovi sa pla}enom ~lanarinom od 2.000 dinara, a klub je vratio staro ime - OFK Kikinda. Za predsednika Skup{tine izabran je Du{an Latinovi}, a za wegovog zamenika Milan Veselinov. Za predsednika UO OFK Kikinde izabran je proslavqeni golman Dragan @ili}, koji je ujedno i profesionalni sekretar op{tinskog Sportskog saveza. U Upravnom odboru su: Mirko [o} (potpredsednik), Ivica Ru`i}, Marko Vukobrat, Kojo Drezgi}, Aleksandar Olaji}, Sami ^o~aj, Dejan Jak{i}, Milenko Jovanov, Milorad Radoj~i} i Svetozar \ur|evi}. Predsednik kluba @ili} je rekao da je ciq da se formira mlada ekipa, spremna da se u {to kra}em vremenskom periodu ukqu~i u borbu za plasman u vi{i rang, u Prvu ligu Srbije. Od preko 100 mladih fudbalera o~ekuje da }e bar wih desetak stasati za prvi tim. Izabran je i Nadzorni odbor: Branko Quboja, Milan Reqi} i Jovan Mirkov, generalni sekretar bi }e An|elko Crnomarkovi}, a trener prvog tima Jevta Jar~evi}. M. Sekuli}

U HAJDUKU IZ BE[KE ZADOVOQNI JESEWOM POLUSEZONOM

Srpska liga nije nedosti`na

Trener Slobodan Markovi} preuzeo je fudbalere be{~anskog Hajduka po~etkom 2011. godine, izborio sa wima opstanak u Sremskoj ligi, naredne sezone osvojio prvo mesto i zaigrao u pokrajinskom rangu takmi~ewa. U zapadnoj grupi Vojvo|anske lige Be{~ani su zavr{ili na visokom ~etvrtom mestu, ukwiìli su dva boda mawe od lidera na tabeli Indeksa, pa }e se u nastavku prvenstva boriti za plasman u tre}eliga{ku konkurenciju. - êlnici kluba su zadovoqni plasmanom, ali se, zasada, ne razmi{qa o osvajawu prve ili druge pozicije koje vode u bara` za popunu Srpke lige - Vojvodina. Najva`nije je da se zadrìmo u ovom rangu takmi~ewa i da dobro igramo. Me|utim, ukoliko se ukaè prilika iskoristi}emo je i opet, posle tridestak godina, zaigrati protiv najja~ih pokrajinsksih klubova - kaè trener Markovi}. Upam}eni ste kao izuzetno dobar fudbaler, majstor za postizawe golova iz slobodnih udaraca, pa i direktno iz kornera.Va{i puleni mo`da i zbog toga igraju dopadqivo i napada~ki?

- Deset pobeda i pet poraza, bez nere{enih rezultata, i najvi{e postignuh golova u ligi (33) to nedvosmisleno potvr|uju. Prevashodni ciq nam je da postignemo gol vi{e od rivala, {to logi~no nije uvek mogu}e. Otvorena igra nas je ponekad skupo ko{ta-

igri koju je zaista vredelo pogledati. Ekipa je ukomponovana od iskusnih i mladih igra~a, nekoliko wih je nastupalo za mla|e kategrije prvoliga{a In|ije. - Naj~e{}e su igrali: Mijatovi}, Jovanov, Bujenovi}, Krivo{ija, Subotin, Glavatovi}, Poqak, Muti}, M. Mitrovi}, @. Mitrovi} i Dubravac, Simovi}, Brki}, Jagodi}, Trtica, Marjanovi}, Peji}, Blagojevi}, ûkanovi}, Baji} i Milenkovi} su imali svoju minutaù, pa i wima pripadaju ~estitke za vosok jesewi plasman. Dosta wih je postizalo golove, s tim {to je @. Leto{we pripreme Fud ba le ri Haj du ka Mitrovi} naj~e{}e pola, pa smo pretrpeli dva poraza ga|ao protivni~ke mreè. na doma}em terenu. Me|utim, zaTreba li belo-plavima poja~abeleìli smo najvi{e pobeda u wa za prole}e? gostima (4), ofanzivne igre done- Nekoliko igra~a je najavilo le su visok plasman. odlazak pa moramo, hteli ne hteIzdvojite,ipak, utakmicu koju li, potraìti poja~awa ili bar ste najboqe odigrali? dovesti igra~e da pove}aju konku- Svakako protiv tada lidera renciju za mesto u timu - rekao je na tabeli, kasnije jeseweg prvaka Markovi}. Indeksa. Pobedili smo sa 2:1 u D. Vi}enti}

^SK PIVARA, LIDER OMLADINSKE LIGE FS VOJVODINE

Stasavaju novi prvotimci Biti najboqi i to sa pet bodova vi{e od drugoplasiranog Novog Sada( bez poraza, sa pet primqenih golova, deset pobeda i dva nere{ena rezultata) u Oladinskoj fudbalskoj lifi FSV, me|u timovima kakvi su Novi Sad, Vojvodina, Spartak ZV, Radni~ki (S), Hajduk (K) i drugi, sigurno zna~i mnogo za tim ^SK Pivare, za ^elarevo, za qude koji vode i rade u ovom klubu. A i letos ovoj generaciji je izmakla titula najboqeg u posledwa dva tri kola. Me|utim, {to su onda propustili sada su nadoknadili i s pravom vi{e nego zaslu`eno osvojili jesewu titulu u ligi.

Somborcima sedam komada Najubedqiviju pobedu omladinci ^SK Pivare postigli su protiv Radni~kog iz Sombora - 7:0, dok su jedino Novi Sad i Omladinac uspeli da izbegnu poraz- 0:0 i 1:1. Evo i ostlih rezultata: Slavija 5:0, Proleter 3:1, Polet (K) 5:0, Dowi Srem 1:0, Kabel 4:0, Hajduk 3:2, Spartak ZV. 2:0, Indeks 2:1 i Vojvodina 1:0.

Sastav Za omladinski tim ^SK Pivare ove jeseni igrali su: Koci}, ]iri} i Radovanov (golmani), Ze~evi}, Ogwanovi}, Boì}, Simovi}, Lovre, Plav{i}, Jeli}, Tanasi}, U{}umli}, Radojevi}, Qubi~i}-Miji}, dok su [qivan~anin i Mitrovi} ~lanovi i kadetskog pogona, Dujakovi} je igrao i za prvi tim u KUP takmi~ewu, Kerkez tako|e igra i za kadete, Dabi`qevi}, [vowa i Kupre{ki igraju i za prvi tim. - To je generacija igra~a koja ve} godinama igra zajedno od najmla|ih fudbalskih dana. Ima u ekipi i nekoliko kadeta, ima ih koji ve} nose i dres prvog tima kada je potreb no i to veoma uspe{no. A sve je to dala na{a {kola fudbala u klubu ~iji su planovi jasno zacrtani pre nekoliko godina i ~iji su sada prvotimci sa osamnaest do dvadeset godina ve} postali nosioci igre u prvom timu - kaè tim menaxer, trener i koordinator rada sa svim selekcijama u klubu Dragan Ivanovi}. Ivanovi}u pomaè wegov dugogodi{wi saradnik Sini{a ûbrilo, biv{i igra~ i pomo}nik mnogih trenera koji su u posledwih desetak godina radili u ^SK Pivari. Sve pohvale za ove mlade igra~e, za wihovo sportsko pona{awe, od-

nos prema radu i igri. Oni znaju da samo mukotrpnim radom mogu posti}i ono {to se od wih o~ekuje, da do|u do prvog tima,{to su wih nekoliko ve} i postigli. Ali ni tu ne treba da se zadovoqe, treba da postignu i vi{e, da iza|u na superliga{ku scenu, pa i van granica, a i tu su ve} neki postigli ciq u posledwe tri godine - isti~e Ivanovi}. Sude}i po onome {to su ove jeseni ostvarili omladinci ^SK Pivare, kadeti u ligi Srbije i sve ostale mlade selekcije ovom klubu predstoji lepa fudbalska budu}nost. - Mi ve} imamo u prvom timu i kadeta sa {esnaest godina, a vi{e wih kuca na vrata prvog tima. To je recept koji daje rezultate i ne}emo ga mewati - napomiwe Ivanovi}. V. Vujanovi}

dnevnik

IZBORNA SKUP[TINA SPORTSKOG SAVEZA VOJVODINE

Darko Pareànin novi-stari predsednik Dosada{wi predsednik Sportskog saveza Vojvodine Darko Pareànin dobio je poverewe delegata za jo{ jedan ~etvorogodi{wi mandat na Izbornoj skup{tini u Novom Sadu. On je s velikom ve}inom pobedio protivkandidata prof dr Milorada Bejatovi}a - 54:14 glasova( prisustvovalo 68 od 77 delegata koliko broji Skup{tina). Dosada{weg predsednika Skup{tine Milorada Stanulova u novom mandatu }e zameniti Dragomir Vujkovi}, dok }e generalni sekretar ostati mr Mladen Stoj{in. U Upravni odbor, ~ije je predsednik Pareànin, izabrani su: Anika @iro{ - Jankeli} (gimnastika), Du{an êtojevi} (ko{arka), dr Nenad Sudarov (triatlon), Milorad Peri{i} (Sport za sve), Jovica Momirov (Savez op{tine Vr{ac), Vladimir [i{ka (stoni tenis), Jasminka Ivani{evi} (ples) i Dragan Luka~ (predsednik Privredne komore Novi Sad). Novi Nadzorni odbor ~ini}e Stojan Ivanovi} (kungfu, vu{u), Jovica Tula} (rukomet) i Vukosava \api} (Zrewanin). - O~ekujem da Sportski savez Vojvodine oja~a u svakom smislu. Po{to znamo kakva je finasijska situacija, potrebno je da prona|emo i druge pomaga~e sporta, a to su privrednici iz Vojvodine. Za taj posao veoma nam je zna~ajna i pomo} medija u Pokrajini i da oni prepoznaju da smo mi partner i zagovornik najboqih projekata i ideja vezanih za potrebe gra|ana u Pokrajini. Prvenstveno, o~ekujem ve}e

uvaàvawe medija kao {to su RT Vojvodina i „Dnevnik„, kao i ostalih kojima je va`no da se preko wih gra|ani {to boqe informi{u - rekao je novi stari predsednik SSV Darko Pareànin po izboru. Izbornoj skup{tni prisustvovali su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu sa sekretarkom Marinikom ôbanu, koja je pozdravila prepunu salu i istakla da je veliki odziv de-

Dar ko Pa re `a nin

legata dobar znak jer su se qudi vrlo zainteresovali za izbor wihovih zastupnika. - Izbori u SSV postali ju jako va`ni i to je dobro, imali smo dva kandidata za predsednika i 26 za ~lanove Upravnog odbora. Sprotski savez Vojvodine je desna ruka Pokrajinskog sekretarijata i ja sam na Izbornu skup{tinu do{la da ~estitam pobedu jednom od kandidata, jer je predsednik SSV na{ prvi partner. Sportski savez Vojvodine i granski savezi su najve}i indirektni korisnici buxeta Sekretarijata. Zatim, imala sam i potre-

bu da demantujem vi{enedeqne spekulacije u okviru lobi grupa koje su se pozivale i na Sekretarijat i na mene li~no da podràvam ovog ili onog kandidata. Zato sam se i obratila delegatima sa èqom da ih razuverim i rasteretim i zamolila sam ih da glasaju po svojoj savesti, jer Sekretarijat nije stalo ni iza jednog kandidata. Sekretarijat je imao stav da treba da pobedi najboqi. Zato smo i zamolili predsedavaju}eg da se kandidati obrate Skup{tini, naro~ito po{to je bilo nekih „{umova”, ru`nih konotacija, pa ~ak i pretwi i ucewivawa radnim mestom. Na kraju je rezultat glasawa pokazao ozbiqnu dominaciju dosada{weg predsednika - rekla je Marinika ôbanu. Ona je dodala i jo{ jednu veoma va`nu vest za granske sportske saveze u Vojvodini, a to je da je rebalansom buxet Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu uve}an. - Mogu da obavestim saveze da }e posle ~etiri godine, od 1. januara, dobiti pove}awe dotacija proporcionalno od 20 do 30 posto na postoje}i buxet za wihove redovne aktivnosti. Svi }e imati proporcionalno uve}awe od 20 posto, s tim da smo mi pripremi li no vi Pra vil nik o sportskim granama od posebnog zna~aja za Vojvodinu, gde }e od 10 do 12 sportsih grana dobiti dodatna sredstva. To zna~i da }e neki savezi dobiti pove}awe do 30 posto - rekla je ôbanu. G. Malenovi}

IZ OFS TITEL–@ABAQ

Po~iwe i pionirska liga Izvr{ni odbor Op{tinskog fudbalskog saveza Titel – @abaq odr`ao je 4. sednicu na kojoj se raspravqalo o radu ove fudbalske organizacije. Sednici su, uz predstavnike klubova (ne svih) sa podru~ja ove dve op{tine, prisustvovali doktor fudbala \uro Babi} i Stanko Mati}, biv{i internacionalni fudbalski sudija. Jesewi deo prvenstva u OFS Titel – @abaq protekao je bez ve}ih problema. Veliki je uspeh {to se u ovako siroma{nim op{tinama nijedan klub nije ugasio, a jo{ ve}i uspeh je to {to se takmi~e i mla|e kategorije, {to garantuje ve}u perspektivu ovda{wem fudbalu. Istina je da mla|e selekcije nisu uspeli da selektiraju ba{ svi klubovi, ali ve}ina jeste. Najboqe rezultate u ovom delu takmi~arske sezone ostvario je @SK iz @abqa. Sudijska organizacija dobila je nekoliko novih mladih ~lanova. Dva ~lana ove sudijske organizacije polo`ila su ispit za sudiju druge kategorije (Republi~ki sudija), dok je tre-

}em ostala jo{ samo jedna ispitna utakmica da bi dobio to zvawe. Jedan sudija sa drugom kategorijom na pragu je da dobije zvawe sudije pomo}nika prve kategorije. Najvi{e se raspravqalo o trenerima u ovom savezu. Konstatovano je da ve}ina klubova nemaju trenere sa licencama. Posebno ~udi {to ni profesori fizi~kog vaspitawa, fakultetski obrazovani pedagozi kojih ima u svakoj {koli, nemaju automatsko pravo ni na C licencu, a mogli bi da vode barem mla|e kategorije. Da bi se ovaj problem re{io, organizuju se seminari za dobijawe trenerskih licenci. Po{to je to velika finansijska prepreka za qude koji `ive za fudbal, a ne od fudbala, op{tina @abaq }e platiti tro{kove seminara za sve koji se prijave sa wenog podru~ja. To je pozdravqeno i pohvaqeno od strane prisutnih, a isti gest se o~ekuje i od op{tine Titel. Uz starije pionire koji su od letos ukqu~eni u takmi~ewe, a igraju u predigri seniora, od

prole}a 2013. godine u sistem takmi~ewa uvode se i mla|i pioniri, uzrasta od 7 do 11 godina. Ovo je dobra vest za budu}nost fudbala na ovom podru~ju, ali }e opteretiti klubove, pa se tra`i re{ewe za wihovo finasirawe . Od narednog leta, od sezone 2013/2014. godine, ujedini}e se dve lige, OFS Titel – @abaq sa OFS Vrbas. Za ovu ligu treba}e i boqi uslovi (tereni, svla~ionice, sanitarni ~vorovi...) {to neki klubovi nemaju (Mo{orin, Vilovo Gardinovci...), pa se o~ekuje da se po ovom pitawu ne{to konkretnije uradi. Prole}na takmi~arska sezona po~e}e, ako vremenski uslovi dozvole, u 24. marta 2013. Prvoplasirani iz ove lige }e igrati bara` sa prvoplasiranim klubom iz OFS Vrbas za ulazak u vi{i rang. Na kraju sednice, koju je vodio predsednik OFS Milko Geli}, podeqene su zahvalnice predsednicima op{tina Titel i @abaq, STR „Golub“ i TR „Borko – ~elik“ iz [ajka{a. N. D. Turajli}

SUSRETI: BOJAN PETKOVI], FUDBALER SUTJESKE

U Fo~i kao kod ku}e

Za Sutjesku iz Fo~e, ~lana Prve lige Republike Srpske, u proteklih {est meseci nastupao je biv{i fudbaler pan~eva~kog Dinama i Borca (Star~eva) Bojan Petkovi}. Ovog talentovanog dvadesetedvogodi{waka sreli smo u rodnom Pan~evu, s obzirom da je pauza u prvenstvu. - Letos sam imao pozive od nekoliko klubova, ali sam se odlu~io za Sutjesku i nisam pogre{io. U klubu sam {est meseci, a ose}am se kao da sam godinama. Uslovi su idealni, qudi su vrlo korektni i drago mi je da sam izabrao pravu fudbalsku sredinu - ka`e Petkovi}. Posle prvog dela prvenstva Sutjeska zauzima 13. mesto mada

su ambicije bile gorwi deo tabele. - Sami smo krivi {to se nalazimo u dowem delu tabele. Dosta utakmica i bodova nesre}no smo izgubili, a slaba realizacija je najve}i razlog {to se nalazimo u dru{tvu timovima koji }e se boriti za opstanak. Da li ostaje u Fo~i? - Prednost ima moj sada{wi klub, mislim da sam dobrim igrama na najboqi na~in opravdao poverewe. Ima nekoliko klubova koji bi èleli da me angaùju, ali nema razloga da napustim Sutjesku, èlim da pomognem da izbori opstanak u ligi - jasan je Petkovi}. B. Stojkovski

Bo jan Pet ko vi}

SPORT

dnevnik UZ POBEDU VOJVODINE SRBIJAGAS U DERBIJU NAD MEGA VIZUROM

Sle de jo{ bo qe par ti je

Dva uza stop na po ra za ko {ar ka {a Voj vo di ne Sra bi ja gas po ma lo su za bri nu li no vo sad ske ko {ar ka {ke po klo ni ke, po seb no zbog ~i we ni ce da su cr ve no-be li mo ra li da se „va de” u su sre tu s tre nut nim li de rom na ta be li Me ga Vi zu rom. Ipak, ozbiq na, di sci pli no va na i br za ko {ar ka, ko ju su de mon stri ra li do ma }i ko {ar ka {i, bi la je i vi {e ne go do voq na da se nad vi se Be o gra |a ni, da se der bi za vr {i na spek ta ku la ran na ~in i da

ni {ta. Igra li smo ko lek tiv no, {to i je ste na {a od li ka. Pr vi put bi lo je do sta na {ih na vi ja ~a i bi lo bi sjaj no da uvek igra mo u ta kvoj at mos fe ri - re kao je Ze ko vi}. Da li }e vam ova po be da bi ti do dat ni mo tiv za sle de }e du e le, jer ve} u pe tak do la zi Vr {ac, ko ji je za sa da pri jat no iz ne na |e we? - Ve ru jem da }e mo igra ti sve bo qe. Vr {ac ima dvo ji cu od li~ nih tre ne ra, ko ji ra de s vi so kim igra ~i ma. Aqo {a Mi tro vi} i

sreda19.decembar2012.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA I MARSEQ DELE MEGDAN

Po be da otva ra vra ta dru gog kru ga Va ter po li sti Voj vo di ne da nas u 6. ko lu C gru pe Li ge {am pi o na do ~e ku ju eki pu Mar se qa. Pre dve ne de qe No vo sa |a ni su u Fran cu skoj ube dqi vo po ra `e ni (7:13) i lo gi~ no je da su `eq ni re van {a. Ni su u tom du e lu iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a bi li na vi si ni za dat ka, za to su u pret hod nom pe -

Dana{wi program A grupa: Vu qag me ni - Li ga mus (17), [ur man - Eger (20.30), Ha no ver - Spar tak Vol go grad (20.30). B grupa: Olim pi ja kos Jug (18), Kroj clin gen - Mon pe qe (20.30). C grupa: Bre {a - Sin tez (19), Voj vo di na - Mar seq (19). D grupa: Se ged - Ga la ta sa raj (18), Ora dea - [pan dau (20.30). Cr ve na zve zda u B i Par ti zan u D gru pi su u pe tom ko lu slo bod ni. ri o du vred no tre ni ra li ka ko bi se pred svo jom pu bli kom po ka za li u naj bo qem sve tlu.Sa ka pi com Mar se qa na stu pi }e i ne ka da {wi igra ~i Voj vo di ne Igor Ko va ~e vi} i Mi ro slav Ran |i}, sa da no si o ci igre fran cu skog ti ma.

Ne ma wa Mat ko vi} po zi va na vi ja ~e

- Za raz li ku od pr ve utak mi ce, ovoj mo ra mo pri stu pi ti agre siv no i mak si mal no bor be no. U Mar se qu smo od i gra li jad na od naj lo {i jih par ti ja od ka da sam ja u klu bu i iz gu bi li ~ak sa se dam go lo va raz li ke. Uko li ko `e li mo da po be di mo on da mo ra mo da igra mo ona ko ka ko ume mo, bor be no i s kon tra na pa di ma. Ova nam je u tak mi ca pri o ri tet, a on da ima mo jo{ tri du e la kod ku }e i po tru di }e mo se da se pla si ra mo u dru gi krug tak mi ~e wa,

Fo to: F. Ba ki}

{to bi bio ogro man uspeh - re kao je cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi}. We gov ime wak Mat ko vi} is ta kao je da je su sret sa Mar se qom je dan od naj bit ni jih u ovoj se zo ni. - Po be da je bit na za pro la zak u na red nu run du Li ge {am pi o na. Tre ni ra li smo na por no i do bro smo se spre mi li i na dam se da }e mo agre siv no {}u, an ga `o va wem i di sci pli nom us pe ti da tri jum fu je mo. Po zi vam na vi ja -

~e da nas po dr `e ka ko bi smo ostva ri li ciq - re kao je Mat ko vi}. Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Mar se qa igra se na ba ze nu Spen sa od 19 ~a so va, pre no si je RTV, a ulaz je bes pla tan. Upra va, tre ne ri i igra ~i Voj vo di ne na da ju se da }e i po red to ga {to je da nas ve li ka sla va, Sve ti Ni ko la, do }i ve li ki broj na vi ja ~a i da ti po dr {ku eki pi ko ja ve} ~e tvr tu go di nu na stu pa u Li gi {am pi o na. G. Malenovi}

Sa bqa {i Spar ta ka

TURNIR U MA^EVAWU U BEOGRADU

Sjaj ni Su bo ti ~a ni Dra gan Ze ko vi} imao za pa `e nu ro lu u der bi ju

se u na sta vak pr ven stva kre ne s no vom, jo{ ve }om sna gom i mo ti vi ma ko ji su ve za ni za vrh ta be le. Go to vo ru tin ska po be da Vo {e (88:76) u der bi ju od sli ka va ogrom no hte we do ma }i na, ali i ve ru u svo ju igru i `e qu da se {to pre vra te na ~e lo do ma }e li ge, na ko jem su pro ve li ve }i deo pr ven stva. Ka da je bi lo te {ko, od no sno, ka da je Me ga Vi zu ra dik ti ra la tem po, na {li su se u Vo {i je dan ili dva igra ~a, ma {i no vo |e eki pe. Naj pre je no vo sad sku ko {ar ka {ku lo ko mo ti vu za huk tao Ra do van Mar ko vi} {u te vi ma iz da qi ne, na do ve zao se Ni ko la Pe {a ko vi} s

Ne ma wa Ra do vi} su mom ci ko ji ima ju le pu per spek ti vu, a Vr {ac je ostva rio mo `da i neo ~e ki van pla sman. Ne }e nam bi ti la ko, ali mi odav no ni smo iz gu bi li utak mi cu na na {em te re nu i ube |en sam da tra di ci ja ne }e bi ti pre ki nu ta. Ko li ko Vo {a mo `e u ovoj se zo ni? - Ve ru jem da }e se u dru gom de lu sre di ti si tu a ci ja i da }e sti }i po ja ~a wa na po zi ci ja ma ko je ni su pot pu no po kri ve ne. Ne do sta tak sa mo jed nog igra ~a u eki pi pred sta vqa pro blem. Ova ko, pri mo ra ni smo da na ne kim po zi ci ja ma igra ju mom ci ~i je to ni je me sto. Ipak, o~e ku jem da

„Dnev ni ko vo” pri zna we kao pod strek Ze ko vi} je bio ko {ar ka {ki la u re at na {eg li sta u tra di ci o nal nom iz bo ru naj bo qih spor ti sta Voj vo di ne. - Bez bi lo ka kve kur to a zi je - mno go mi zna ~i ta kvo pri zna we. To {to sam u an ke ti „Dnev ni ka” iza bran za naj bo qeg ko {ar ka {a u Po kra ji ni, u ko joj ima za i sta mno go do brih igra ~a, pod sta klo me je da igram jo{ bo qe. @e lim to da oprav dam u utak mi ca ma ko je do la ze. ne ko li ko uza stop nih po en ter skih mi ni ja tu ra, a sve su za ~i ni li Dr ga na Ze ko vi} i Ra do mir Ma ro je vi}, ko ji su u{to po va li naj o pa sni jeg po je din ca go sti ju Bo ba na Mar ja no vi }a. - Po sle dva uza stop na po ra za, po be di li smo vo de }eg na ta be li. Pre va zi {li smo kri zu u ko joj smo bi li, igra ju }i bez Osmo kro vi }a i ^o ma gi }a, ko ji ni su u ti mu bi li od 4. ko la. Wi ho vo od su stvo pri li~ no je uti ca lo na or ga ni za ci ju igre. U du e lu s Me ga Vi zu rom igra li smo na sve ili

}e mo se na }i u Su per li gi Sr bi je, a am bi ci je su nam pla sman u Ja dran sku li gu. Me |u tim, bor ba }e do kra ja bi ti ne iz ve sna. Ka kve su va {e am bi ci je? - Do kra ja se zo ne si gur no }u osta ti u Voj vo di ni, a po sle }u vi de ti. Spre man sam da {to bo qe od i gram se zo nu i zbog se be i zbog klu ba. [to je klub bo qe pla si ran, svi ma }e bi ti bo qe. Za sad sam is pu nio o~e ki va wa i tre ne ra i upra ve - na gla sio je Ze ko vi}. M. Pavlovi}

Lu ka Ti kvic ki iz su bo ti~ kog Spar ta ka i ma ~e val ka klu ba „Sve sti Ar han gel Mi ha i lo“ iz Be o gra da Alek san dra Jo va no vi} po bed ni ci su tur ni ra Tro fe ja Ar han gel u di sci pli ni sa bqa. Ti kvic ki je u fi na lu sa 15:9 sa vla dao dru ga iz klu ba Mar ka Kqa ji }a. Dve bron ze su pri pa le Vla di mru ^er ni ci nu („Sve ti Arg han gel“) ko ga je sa 15:9 eli mi ni sao Ti kvic ki i Pe tru Ko sta di no -

vi }u iz be o grad ske Lo ko mo ti ve ko ji je sa 15:7 iz gu bio u po lu fi na lu odk Kqa ji }a. Alek san dra Jo va no vi} je sa 15:11 u fi na lu po be di la Bo ja nu Kqa ji} iz Spar ta ka. Bron za ne me da qe osvo ji le su Te o do ra Mar ko vi} (Spa rak) ko ju je eli mi ni sa la u po lu fu na lu sa 15:4 Kqa ji }e va i Ka ta ri na Ti kvic ki (Spa rak) od ko je je u me ~u za ula zak u fi na le sa 15:8 bi la bo qa Jo va no vi }e va.

JOLA KUP U NOVOM SADU

Sa bi ni [ur jan dve ti tu le Sa bi na [ur jan obe le `i la je sto no te ni ski Jo la kup 2012, ~i ji je or ga ni za tor bio STS Voj vo di ne. Sa bi na je tri jum fo va la u dve sto no te ni ske kon ku ren ci je. Po be di la je u kon ku ren ci ji ka det ki wa (nad me ta lo se 64 sto no te ni sr ke), a u fi na lu je nad vi si la Dra ga nu Vig we vi} 3:0. Tre }e me sto osvo ji le su Iza be la Lu pu le sku i Ti ja na Jo ki}. Istim re zul ta tom Sa bi na [ur jan je tri jum fo va la i u kon ku ren ci ji mla |ih ka det ki wa, sa 3:0 po be di la je Kse ni ju Ve reb. Tre }e me sto pri pa lo je Ti ja ni Jo ki} i La u ri Ko `o kar. U kon ku ren ci ji mi ni ka det ki wa sla vi la je Rad mi la To mi wak, ko ja je 3:0 po be di la u fi na lu Bar ba ru \ur ~ik. Do tre }eg me -

sta sti gle su La u ra Do bo i Re ka Be zeg. U mu {koj kon ku ren ci ji naj bo qi kod ka de ta bio je Ni ko la Ma rin ko vi}, u fi na lu je po be dio Nik {u Mar ti no vi }a 3:1. Tre }e me sto osvo ji li su Alek sa Ada mo vi} i Ni ko la Gr bi}. Kod mla |ih ka de ta u fi na lu je sla vio Di mi tri je La va jac. Sa 3:0 po be dio je Ma ti ju Jo vi ~i }a, dok su tre }e me sto osvo ji li Nik {a Vu ja no vi} i Fi lip Ra do vi}.Kod mi ni ka de ta ^a ba An dra{ u fi na lu je sa 3:0 nad vi sio Mi lo {a Pa vlo vi }a, dok su tre }e me sto osvo ji li Ako{ Ben ke i Ni ko la Ku bu ro vi}. Na tur ni ru je u~e stvo va lo pre ko 200 de ~a ka i de voj ~i ca od 10 do 14 go di na. S. S.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda19.decembar2012.

„ME MO RI JAL SR BE MAR KO VI ]A”

Dan ko vi} ube dqi vo U Ge ron to lo {kom cen tru na Novom nasequ, odigran je Novogodi{wi turnir penzionera Novog Sada pod nazivom “Me mo ri jal Sr be Mar ko vi }a”, na kome je u~estvovalo 36 igra~a. Igralo se sedam kola, 15 minuta po igra~u, po pravilima igre za ubrzani {ah. Ubedqivo je pobedio mk Bogoqub Dankovi} sa svih sedam pobeda i drugoplasiranu grupu ostavio iza sebe za ~itavih 2 poena. Plasman: 1. Bogoqub Dankovi} 7, 2-5. Nenad Svitlica, Milo{ Cvijanovi}, Ratomir Bogdanovi}, Vladimir Na| 5, 6-10. Du{an Jazi}, Bela Ipa~, Milivoje Suboti}, Slobodan Drini}, Milan @ivanov 4,5, 11-16. Bogoqub Ugrinov, Milisav Miki}, Damjan Risti}, Marko Joci}, Du{an Li~ina, Milo{ Ku~ 4, 17-21. Boro Bala}, Dragoqub Stani{i}, Davorin Vrane{, Goran Stojanovi}, Radisav Nikoli} 3,5, 22-28. Matija Raki}, Cvetko Vu ko vi}, Mi lo rad Zla ti}, Nedeqko Radusinovi}, Ilija Ru je vi}, Zdrav ko Ju go vi}, Branko Draga{ 3, 29. Milan [ehovac 2,5, 30-34. Bratislav Staj ko vi}, Si mo Ko wa ti}, Marinko ^avar, \uro ^oli}, Ranko Rodi} 2, 35. Milan Tokin 1,5, 36. \or|e Mati} 0. SU BO TI^ KA [A HOV SKA JE SEN

Za ti tu le i rej ting

U Subotici je po~eo tradicionalni festival Suboti~ka {ahovska jesen 2012, kojeg u saradwi sa [ahovskim savezom Subotice organizuje [K Spartak. U okviru festivala igra se me|unarodni Berger turnir sa 10 u~esnika za osvajawe inter-balova, a drugi je rejting turnir na kome u~estvuje 21 igra~ iz Subotice i okoline. Na IM turniru posle 4 odigrana kola stawe na tabeli je: 1. Balind Na| He|e{i 2,5 (1), 2-3. De jan Di nev, Mi lo{ Stankovi} 2,5, 4-6. Kristijan Tan~ik, \ozo Pataki, Novak ^abarkapa 2, 7. Filip Kumi} 1,5 (1), 8-9. Josip Sto}ko, Nenad \oki} 1,5, 10. Rudolf Serti} 1. Na rejting turniru posle 3 od i gra na ko la vo di Ve so Avram sa sve tri pobede. Po 2,5 poena osvojili su: Ivan Sedlak, Karoq Sabado{ i Antal Hegedu{, Slede: 5-10. Julius Ve~eri, Slobodan Zaki}, Slo bo dan Bo {wak, Zdrav ko Puhalo, Ivko Jelovac i Robert Me{ter 2, 11. Rade Vuceli} 1,5, 12-19. Ivan Ra ji}, Uro{ Beli}, Milan Jovanovi}, Lako Dulac, I{tvan Kova~, Aleksandar Beli} i Mihaq Bi~kei 1, 20-21. Laslo LKawi, Stevan Lawi 0. PRO BLEM BR. 420

Be li da je mat u dva po te za Vja ce slav An ti pov Serp&Mo lot

Re{ewe problema br.419 (Vjaceslav Antipov, Cherkaska Pravda, 1987.) sa pozicijom: beli – Ke4, Dc2, Le8, pe{ak f6; crni – Kg5, pe{aci: e3, h4; je 1.Dh2! Na 1…K:f6 sledi 2.De5 mat. Na 1…Kh6 sledi 2.D:h4 mat. Na 1…Kg4 sledi 2.Dg2 mat. Na 1…e2 (h3) sledi 2.Df4 mat.

LON DON ^ES KLA SIK

Kar lsen no vi re kor der U Londonu je zavr{en 4. London ês-klasik. Ne moè se traìti vi{e od tog istorijskog superturnira od onoga {to smo videli u Londonu! Vi{e od polovine partija je odlu~eno (19 prema 17 remija),a pobednik Magnus Karlsen je novi svetski rejting rekorder sa 2862,4 poena. Nadma{io je najvi{i rejting Garija Kasparova (2851) star 13 godina. Ovo je tre}a Karlsenova pobeda na ovom turniru (prethodno je pobedio 2009, 2010, dok je 2011. pobedio Kramnik). Magnus Karlsen se zaista pokazao kao najboqi {ahista u istoriji. Potvrdio je jo{ jednu stvar: ciklus za svetskog prvaka je kontraverzan i zbog toga je bojkotovao prethodni {ampionat. Me|utim, po izjavi wegovog menaxera sada se ponovo razvio TUR NIR DE CE U KA ]U

Ko se sne ga bo ji jo{ U Ka}u je odr`ano prvenstvo O[ „\ura Jak{i}”. Sneg nije smetao mladim qubiteqima {aha da do|u u impozantnom broju na ovaj turnir. Igralo se 5 kola po [vajcarskom sistemu, 10 minuta po igra~u (zajedni~ki turnir), a plasmani su izdvojeni po grupama od prvog do ~etvrtog razreda i od petog do osmog razreda u kategoriji de~aka i devoj~ica. [K Jugovi} kao organizator takmi~ewa obezbedio je za pobednike grupa pehare i medaqe, a za sve u~esnike i odgovaraju}u {ahovsku literaturu. Plasman -mla|i de~aci: 1. Milo{ Cvetkovi} 4, 2. Sini{a Beqin 3, 3-4. Aron Jakab, Luka @uki} 2, 5. Ogwen Duki} 1. Stariji de~aci: 1. Vuk Kesi} 4,5, 2-3. Jovan Arkula, Nemawa Basta 4, 4-5. Nikola Antoni}, Stefan Vasiqevi} 3,5, 6-10. Marinko Ra|evi}, Sava Vu ni}, Bra ni slav Ja ko vqe vi}, Mom ~i lo Ja ko vqe vi}, Goran Jovanovi} 3, 11-12. Marko Bosak, Nenad Kondi} 2,5, 13-16. Neboj{a \akovi}, Du{an Jovanov, Neboj{a Beqin, Nedeqko Bosni}, 2, 17-20. Dani jel [u qi}, Alek san dar [krbi}, Mihajlo Kadar 1,5, Vladimir Helc 1. Mla|e devoj~ice: 1. Milica Antoni} 3, 2. Ivana Jakovqevi} 2, 3. Nikolina Travar 1,5. Starije devoj~ice: 1. Milica Mihajlov 3,5, 2. Awa Gvozdenovi} 3, 3. Dragana Crn~evi} 2, S. Ne deq ko vi} NO VO U NO VOM SA DU

Ku }a {a ha i obra zo va wa @enski {ahovski klub Dame iz Novog Sada je po~eo sa radom u svojim prostorijama na Tr gu Ma ri je Tran da fil broj 11 (na prvom spratu zgrade IP Prometej, preko puta Zanatskog doma). Prioritet je, kako kaè predsednik kluba Stanislav Nedeqkovi} – Deka, okupqawe {ahistkiwa i stva ra we eki pe za Dru gu ènsku ligu Srbije, kao i tima za Novosadsku ligu. Deka preporu~uje svim {ahistkiwama, bez obzira na uzrast i {ahovsku kategoriju, da posete prostorije kluba gde }e mo}i da se druè, u~e {ah i da se takmi~e u prijatnom ambijentu. Sve informacije mogu se dobiti na telefone 060/5528005 i 065/5528-005. Istovremeno, u prostorijama kluba po~ela je sa radom i {ahovska {kola velemajstora Gorana Kosanovi}a. Informacije u vezi te {kole mogu se dobiti na www.gmkosaanovic ili kosanovicgoran62@gmail.com i telefon 063/8002-976. B. D.

Mag nus Kar lsen

wegov interes za osvajawe svetskog {ampionata. On bi voleo tu titulu a ni novac (2,6 milona dolara) koje dobija pobednik

nije za bacawe, ma koliko se neslagali sa FIDE. Kada ve} govorimo o novcu, evo i nagrada koje su primili igra~i: Karlsen je primio 50.000 evra za prvo mesto, Kramnik 25.000 za drugo mesto, Nakamura i Adams po 17.500 evra, dok su Anand i Arowan dobili po 10.000 evra. Igraci su za pobede dobili ekstra honorar i za to je podjeljeno 21.000 evra. Kako je bilo 19 pobjeda svaka pobeda je donosila 1.105 evra. Tako|e je dodeqivana nagrada za najboqu partiju dana od 1000 evra. Plasman: 1. Magnus Karlsen 18 (6,5), 2. Vladimir Kramnik 16 (6), 3-4. Hikaru Nakamura, Majkl Adams 13 (5), 5. Vi{vanatan Anand 4 (9), 6. Levon Arowan 3,5 (9), 7. Judit Polgar 2,5 (6), 8. 2 (5), 9. Gavin Xouns 1,5 (3).

DE^ JI TUR NIR „[AH U [KO LE”

Ili ja bez prem ca U organizaciji [K [ahmatni kru`ok, a u saradwi sa [ahovskim savezom Vojvodine, u Novom Sadu je u prostorijama O[ “@arko Zrewanin” odr`an jo{ jedan u nizu de~ijih turnira pod nazivom [ah u {kole. Pored Novosa|ana, u~estvovala su deca i iz Pan~eva, Zrewanina, Banovaca, Sremske Mitrovice i drugih mesta. Igralo se po [vaj-

carskom sistemu u 6 kola. Po troje prvoplasiranih u svakoj grupi dobili su medaqe a pobednici i pehare. Prvih desetoro u svakoj grupi dobilo je prigodne nagrade. Plasmani de~aci: 1-2. razred: 1. Ilija Serafimovi} 6, 2. Marko Maro{an 5, 3-11. Lav Paj~in, Mirko Bukinac, Slavko Ugqe{i}, Lazar \or|evi}, Vawa Gaò, Ivan Groznica, êdomir \urin, Danilo Ili}, Andrej Nikoli} 4, 12. Andrej Plancak 3,5, Gavrilo @ivkovi}, Marko Pe{i}, Du{an Markovi}, Marko Galovi}, Milan Borovina, Nikola ôlakovi} 3, 19-21. Jovan ]alasan, Du{an Kijanovi}, Sini{a Milovanovi} 2,5, 22-27. Uro{ Milakovi}, Marko Sala{ki, Nikola Markovi}, Andrija Miji}, Luka Komad, Du{an Vasi} 2, 28-29. Maksim Stojkovi}, Dimitrije Mu{icki 1. 3-4. razred: 1. Vu-

ka{in Gr~i} 5,5, 2. Milo{ Stankovi} 5, 3. Dejan Omorjan 4,5, 4-6. Aleksandar Zdravkovi}, Veqko Radi}, Aleksa Savin 4, 7-8. Aleksa Stojkovi}, Nikola Bokan 3,5, 9-11. Dimitrije Balanac, Mihajlo Cuji}, Mihailo Vla~i} 3, 12-13. Du{an Dra`i}, \or|e Sabo 2,5, 1415. Aleksandar Milo{ev, Vasilije [olaja 2, 16-17. Mihajlo Ivan-

kovi}, Stefan Saki} 1. 5-6. razred: 1. Jovan [erbexija 4, 2-7. Andrija Stani{i}, Milo{ Pisari}, Filip Despi}, Stefan Majstorovi}, Pavle Jovanovi}, Ivan Stanfeq 3, 8. Du{an Predojevi} 2. 7-8. razred: 1-2. Luka ^i~a, Branislav [obot 5,5, 3-5. Luka [erbexija, Igor Nedeqkovi}, Nikola Pani} 4, 6-7. Sava Polimac, Branislav Mili}evi} 3, 8. Bojan Nini} 2. Plasman devoj~ice: 1-2. razred: 1. Mia Mi}in 4, 2. Duwa Ostoji} 3, 3. Marija Stankovi} 2,5, 4. Dijana Markovi} 1,5. 3-4. razred: 1. Bojana Robal 5, 2-3. Tijana Ostoji}, Tamara Gr~i} 3, 4. Milana Jovanovi} 2,5, 5. Tara Stoli} 1, 6. Sla|ana Bogdan 0,5. 5-6. razred: 1. Iva Vujkov 4,5, 2. Petra Supi} 3. 7-8. razred: 1. Teodora Raci} 5,5, 2. Marina Robal 4, 3. Nina Udovi~i} 3, 4. Awa Nini} 2.

PO LU FI NA LE NO VOG SA DA

Slab od ziv

U organizaciji [ahovskog saveza Novog Sada, u prostorijama N[K-a, odr`ava se polufinalni turnir 82. prvenstva grada. Posle nekoliko uzastopnih rejting turnira, novosadski {ahisti su se izgleda malo zamorili pa otuda i ne{to mawi broj u~esnika. Deset prvoplasiranih sti~e pravo igrawa u finalu 82. prvenstva grada. Plasman posle 8. kola: 1. Miroslav Panti} 7, 2. Ivan Banovi} 6,5,

3. Zoran Milenkovi} 6, 4-5. Slavko Stanojevi}, Luka ^i~a 5, 6-7. Slobodan Kostadinovski, Dragoqub Vojvodi} 4,5, 8-10. Dejan Vu~kovi}, Jasmina Milivojevi}, Aleksandar Aleksi} 4, 11-16. Svetlana Stojadinov, Borsislav Mandi}, Dragan Cveti}, Milorad Obradovi}, Nenad \uri}, @arko Simovi} 3,5, 1718. Bo{ko Zlatkovi}, Miodrag Milosavac 3, 19. Miodrag Taskovi} 2,5, 20. Svetislav Domastovi} 1 poen.

PR VEN STVO BA^ KE TO PO LE U RA PI DU

To vi lo vi }ev re van{ Nakon zavr{etka otvorenog prvenstva Ba~ke Topole odigrano je i prvenstvo u ubrzanom {ahu. Milomir Tovilovi} je u klasi~nom {ahu bio drugoplasirani, iza Dragomira Soki}a, ovog puta mu se revan{irao jer je na deobi prvog mesta imao boqe dodatne rezultate. Plasman: 1-2. Tovilovi}, D. Soki} 7, 3-5. Kumi}, Sr|anov, M. Tot 6,5, 6-7. Puhalo, Skrobowa 5,5, 8-13. Manojlovi}, Hala{i, Koci}, Pajzer, L. Tomik, [. Pastor 5, 14-15. @ivanovi}, Jelovac 4,5, 16-21. \urica, Jawu{evi}, Fa}ol, Daj~, Sabo, Vu~i} 4, 22-23. [}eki}, Seme{i 3,5, 24-26. Vadoc, Miqkovi}, Ba~a 3, 27. Cindri} 2,5.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pre ra na iz me na Karjakin je u posledwem kolu FIDE Gran-pri turnira pobedio biv{eg svetskog prvaka Ruslana Ponomariova i tako podelio prvo mesto sa Hao Vangom i Aleksandrom Morozevi~em, ali je po dodatnim kriterijumima progla{en pobednikom. Prema mi{qewu komentatora Ponomarjov je pogre{io u 21. potezu kada je odigrao 21...Lb6 i tako prerano izmenio crnopoqnog lovca.

Kar ja kin – Po no mar jov Si ci li jan ska od bra na (B33) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 e5 6.Sdb5 d6 7.Lg5 a6 8.Sa3 b5 9.Sd5 Le7 10.L:f6 L:f6 11.c4 b4 Varijanta Sve{wikova je po~etkom 2000-tih izgubila popularnost uglavnom zbog ove varijante. Me|utim, nedavno su za crne na|ene neke zanimqive odbrambene mogu}nosti. 12.Sc2 0–0 13.g3 Le6 14.Lg2 Lg5 15.0–0 Db8 Rano Lc6 za crnog je ne{to neobi~no, ali izgleda da je u redu. A5 sledi, a uskoro }e crni preuzeti kontrolu nad dijagonalom a7-g1. Karjakin }e mo`da dobiti ovu partiju, ali u svakom slu~aju varijanta Sve{wikova se vra}a na scenu. 16.b3 a5 17.f4 Ld8 18.Kh1 Ta7 (18...e:f4 19.g:f4 Te8 20.Dd2 zadr`ava pritisak.) 19.Dh5 f6 20.Tad1 Se7 21.Sce3 Lb6? 22.S:b6 D:b6 23.Td3 Dc5 24.Dd1 Td8 25.f5! „Sve u pokretu“, {to zna~i nema povratka nazad. Beli ubija svog lovca na g2, ali sada ima mogu}nost napredovawa g4-g5 na kraqevoj strani. Ako to ne uspe, ne}e biti {tete, ali Karjakin uo~ava da je taj pritisak jak. 25...Lf7 26.g4 a4?! 26...Sc6 je bilo potrebno da se izna|e na~in za odbranu kraqeve strane. 27.g5! a:b3 28.a:b3 Kf8 (28...f:g5 29.Dg4 h6 30.h4±) 29.Dg4 Tda8 30.g:f6 g:f6 31.Dh4 Sg8 32.Sg4 Ke7 33.D:h7 Ta1 Kontraigra crnog je dovoqna, ali je monotona. Ako igra belog nije ba{ precizna wegov vi{ak pe{aka bi}e dovoqan i ne mora da ra~una ba{ previ{e. 34.Se3 Kf8 35.Dh4 T8a2 36.Dg3 Dc6 37.h3 T:f1+ 38.S:f1 Ta1 39.Kh2 Ta2 40.De1 Lh5? Ovaj nesre}ni 40. potez omogu}ava Karjakinu da osvoji jo{ jednog pe{aka {to ~ini privo|ewe partije kraju lak{om. 41.Sg3 Le8 42.D:b4 Dc5 43.De1

(43.D:c5 d:c5 44.h4 verovatno dobija ali to moè da bude malo problemati~no jer su pe{aci trenutno blokirani.) 43...Lc6 44.Sf1 Sh6 45.Dh4 Sf7 46.De1 Ke7 47.h4 Sh6 48.Td2 Da5 49.Kh3 Ta3 50.Dg3 Sf7 51.Td3 Beli napreduje malo po malo, iako tu nema dovoqno pritisaka crni ne}e biti u stawu da zaustavi napredovawe pe{aka. 51...Da8 52.Se3 Dh8! Jak manevar koji prouzrokuje crnom probleme. 53.c5 Ta2? Ovaj potez je za mene neobja{wiv kada je crni toliko eksponiran i nemo}an da odrì poziciju. Nisam siguran za{to Ponomarjov nije uzeo c5-pe{aka – mo`da je video duhove? (53...d:c5 54.Sc2 Ta5! (54...Ta2? 55.Df2+- i kraj) 55.b4 Tb5 i crni se jo{ drì. 54.c:d6+ S:d6 55.Sd5+ L:d5 56.T:d5 Dc8 57.b4 Sada }e uznapredovani pe{aci angaòvati crne figure, omogu}avaju}i belom da stvori jake pretwe protiv kraqa. 57...Tc2 58.Kh2 Dc4 59.Tc5 De2 60.Dg8 Sf7 61.T:c2 D:c2 62.Db8 Dd2 63.Da7+ Kf8 64.Dc5+ Kg7 65.b5 Sh6 66.De7+ Sf7 67.Da3 Sd6 68.b6! Pe{ak je daleko uznapredovao pa crni nema vremena da kreira kontraigru. Od pasivne odbrane naravno nije bilo ni{ta, iako Pono poku{ava da napravi zbrku na tabli. 68...S:e4 69.Df3! Jedini potez koji dobija, ali dovoqan. To stavqa crnog na ple}a. 69...Sd6 70.b7 Db4 71.Dh5 Sf7 72.Ld5

Beli kraq je poprili~no ogoqen, ali ve~itog {aha nigde nema. 72...Sh8 (72...Dd2+ 73.Kh3 D:d5 74.Dg6++-) 73.Kh3 Db1 74.Dg4+ Kh6 75.Df3 Db6 76.Db3 Df2 77.b8D D:f5+ 78.Kh2 Nema vi{e {aha i dve dame ne mogu vi{e da se zaustave. Tehnika Karjakina je bila mo}na i dovoqna da se odbrana oko Ponomarjevog kraqa sru{i. 1:0 Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

LI GA PEN ZI O NE RA NO VOG SA DA

Pr va voj vo |an ska bri ga da udar na U organizaciji Gerontolo{kog centra Novog Sada zavr{ena je Liga penzionera Novog Sada u kojoj su u~estvovale i ekipe iz Futoga, Veternika, Petrovaradina i Ka}a. U~estvovalo je 10 ekipa po Berger sistemu – dvokru`no, koje se igralo u terminu prole}e - jesen. Tempo igre bio je sat po igra~u. Zaslu`eno i ubedqivo pobedila je ekipa Prve vojvo|anske brigade, koja je disciplinovano i u najja~em sastavu odigrala sve me~eve za razliku od nekih, tako|e, kvalitetnih ekipa.

Plasman: 1. Prva vojvo|anska brigada (T. Raki}, M. Jovanovi}, S. Kova~evi}, Balenovi}, A. Stojkovi}) 33 (57,5), 2. Radni~ki (Mujagi}, Na|, Danko vi}, Vu~ kov, Zo ri}, Dra ga{) 29 (49,5), 3. “Olga Petrov” (M. Ilij}, No ta ro{, Buzan~i}, S. Jovi}, Tica) 27 (48), 4. Novo Naseqe 17 (36,5), 5. 23. Oktobar 17 (34,5), 6. Kozara (Futog) 17 (32), 7. “Vladimir Nazor” (Petrovaradin) 14 (28,5), 8. Ka} 10 (28,5), 9. “Ivo Andri}” 10 (28), 10. Veternik 7 (18,5).

FI DE GRAN PRI

Gu `va u Ta {ken tu U Ta{kentu je zavr{en i drugi FIDE Gran pri turnir. Na prvom mestu na{li su se Sergej Karjakin, Hao Vang i Aleksander Morozevi~, a po dodatnim kriterijima Karjakin je bio najboqi i progla{en je pobednikom. Me|utim, sva trojica dobijaju po 140 poena za kona~no bodovawe. Mame|arov, koji se nalazi na deobi 4-6 mesta, posle dva Grand pri turnira vodi sa ukupno 220 poena. Turnir je bio posebno slab za Borisa Geqfanda, ovogodi{weg izaziva~a svetskog {ampiona, koji je sa 4,5 poena osvojio deseto mesto (od 12 u~esnika). Plasman: 1-3. Karjakin, Hao Vang, Morozevi~ 6,5, 4-6. Karuana, Kasimxanov, Mame|arov 6, 7-9. Ponomarjov, Svidler, Leko 5,5, 10. Geqfand 4,5, 11. Domingez 4, Kamski 3,5.

SPORT

dnevnik

sreda19.decembar2012.

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Go di {te: 2003. FK Sini{a Mihajlovi} FK êmp 07-03 0:2 Go lo ve za FK êmp 07-03 dao je Mar se ni}. FK Sini{a Mihajlovi}: \u ri}, Ne go va no vi}, Den da, Do ma ze to vi}, Der vi {i, \u ro vi}, Mi la no vi}, [o bot, Mir ko vi}, Gvo zde nac, Pa vlov. FK êmp 07-03: Ne sto ro vi}, Xa ri}, Ma ru na, Mi qe vi}, Ma ru na, Di mi trov ski, Mar se ni}, Pan ti}, Agi}, Jo ki}, Pan ti}.

FK Prof. Bolesnikov Novi Sad 5:2

FK Petrika: Mi lo va no vi}, Ive zi}, Bre s to v ac, Bi ~ a n in, Ra d in, Mak s i m o v i}, Trif k o v i}, Ma l i n o vi}, Ru `i}. FK Meridijana: Sa vi}, Jo vi}, Ga ji} J, [a hu ri}, Po po vi}, Fat, Ga ji} B, Du ki}, Dum ni}, \or |i ev ski, Do lo v ac, Se d lar, [i k et, Ni k o l i}, Tor bi ca.

Go lo ve za FK Prof. Bo le sni kov da li su: Bla go je vi}, Ne met i Pe tri} 3, a za No vi Sad Sto ja no vi} i Ko zi}. FK Prof. Bolesnikov: Tu li}, Stoj kov, Ba tos, Bla go je vi}, Ne met, Vel kov ski, Vic ko vi}, Pe tri}, De be qa ko vi}, Mu {ki wa, Jo {i ko vi}, Bo ji}. Novi Sad: Ste fa no vi}, Te {i}, Sto ja no vi}, Gu {a, Ku no vac, Gvo zden, Se ku lo vi}, Ze ki}, Ko lo wa, Ko zi}, Pe ra}.

FK Bistrica 05 FK Sini{a Mihajlovi} 12:0

Go di {te: 2001.

Go lo ve za FK Bi stri ca 05 da li su: Te {a no vi}, Je len ko vi} 2, Vu ko ti} 2, Po po vi} 3 i Mi ja to vi} 4 go la. FK Bistrica 05: Je len ko vi}, Pe tro vi}, Pan te li}, Mi ja to vi}, Te {a no vi}, Ga vra no vi}, Vu ko ti}, Po po vi}, Ro si}, Mo ro vi}. FK Sini{a Mihajlovi}: ^e re vi}, Mir ko vi}, Bo sni}, [a ko ta, Zec, An dri ga, Mi la no vi}, Vi da ko vi} V, Vi da ko vi} F, Va si}, Kec man, Mar ja no vi}, Der vi {i, Ka lu |e ro vi}, Ve li~ ko vi}, Le ko vi}.

FK Sini{a Mihajlovi} [F Dejan Kuriya 1:0 Gol za FK Si ni {a Mi haj lo vi} dao je ]ir ko vi}. FK Sini{a Mihajlovi}: Ra do sa vqe v i}, Ko v a ~ e v i}, Ko l a r i}, Ma ki{, ]ir ko vi}, Jo va no vi} V, Jo van ~e vi}, @e `eq, Kamp fer, Jo va no vi} O, Po po vi}, ^a vi}, Ko la rov. [F Dejan Kurixa: \ur |e vi}, Ko va ~e vi}, Do bro mi rov, Gra be`, Pa vlov, Ra {i}, Ko ska, Ma ti}, Bo rov ni ca, Be a to vi}, Bu di mir.

FK Petrika FK Prof. Bolesnikov 0:0 FK Petrika: Ra o ni}, Mi lo va no vi} L, Mi lo va no vi} S, Ba la{, Sa raj li ja, Drob wak, Ga lo vi}, Po lo vi na, Sr da no vi}, Ra do va nov. FK Prof. Bo le sni kov: Te d i}, Avra mov, Dra ga ni}, Po pov, Mar ko vi}, Vlaj ko vi}, Jo ~i}, Vr ki}, Jan ko vi}, No va ko vi}, Jo vi}, ]o rac.

FK Futog Gale FK Kinder 2:2 FK Petrika FK Meridijana 0:3 Go lo ve za FK Me ri di a na da li su: [a hu ri}, \or |i ev ski i Tor bi ca.

Go lo ve za FK Fu tog Ga le dao je Ra do sav ki}, a za FK Kin der Pa vlo vi}. FK Futog Gale: Kqa ji}, Ra do ska vi}, Alek si}, Ba bi}, To kin, [pi ri}, Lan ~u `a nin, Ne deq kov, Stu par, Ka ~a ven da, Ja zi}.

Go di {te: 2000.

Arhitektura Proing FK Petar Pua~a 5:2

FK Kinder: Bar zak, Ru `i} Vuk, Ru `i} Veq ko, Voj no vi}, Pa vlo vi}, Ob ra do vi}, Dok wa{, Axe mi, Fi fa, Ri sta no vi}.

FK Bistrica 05: Var gec, Stan ko vi}, \u ro vi}, Zec, Gru ji}, Hor vat, Mu sa, Pan to vi}, ]ur ~in - Mi le ta {ki, Ba ji}, Isa kov ski, Mi ja to vi}.

Go lo ve za Ar hi tek tu ra Pro ing da li su: Pu pin, Vu ka {i no vi} 2 i Bo {kan 2, a za FK Pe tar Pu a ~a Mur se li. Arhitektura Proing: Pu pin, Ma jer, La lo vi}, Ku {e ta, Vu ka {i no vi}, Opar ni ca, No va ko vi}, Do li naj, To ma no vi}, Do ron ti}, Bo {kan, Ra do wi}, Var ga, Po po vi}, Opa ~i}.

Vojvodina: Mi ja no vi}, Toj zan, Mi ri}, Sa mar xi ja, Lu le xi ja, [e vo, Ba bi}, Vu ru na, No vev ski, Rad mi lo vi}, Ma ti}, Kqa ji}, Su ba {i}.

FK Petar Pua~a: Pu {a ra, [proh, Mi lo {e vi}, Po po vi}, Ne ne zi}, Mur se li, Ra doj ~i}, Jo va no vi}, Er ceg, ^u li}, Lu ki}, Ga ~e vi}.

FK Petar Pua~a SK Vojvodina RMR 5:0 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Vi da ko vi}, Der vi {i, Ja cen ko i Pa ro {ki 2 go la. FK Petar Pua~a: Vi da ko vi}, Ce ki}, Voj n o v i}, Der v i { i, Ja c en k o, Pa ro {ki, Gra }e {a, @iv ko vi}, Aba xi ja, Voj vo di}, Ri sti}, No va ko vi}, Ze ko vi}. SK Vojvodina RMR: Su {i}, Pej ~i}, Ra jo vi}, Po pa di}, Pe ka no vi}, ^vo ro vi}, Po po vi}, Pe tro vi}, Sav ~i}, Su b o t i}, Pe { e v i}, Ken | ur, Tri fu no vi}, Pe ri}.

Go di {te: 2002. FK Petar Pua~a FK Futog Gale 4:0 Go lo ve za FK Pe tar Pu a ~a da li su: Go mi rac, Ko sti} i Pan ti} 2 . FK Petar Pua~a: Uru ka lo, Pan ti}, Ko s ti}, Ra k o v ac, Go m i r ac, Kvo~ ka, To mi}, Ma ti je vi}, Der vi {i, Vi da ko vi}, Voj no vi}, Ja cen ko, Pa ro {ki, Ce ki}. FK Futog Gale: To do ri} A, To do ri} M, Mar ti}, Ben cun, Tr ku qa, Me di}, Sa vi}, Ro kvi}, Su rut ka.

FK Bistrica 05 Vojvodina 3:1 Go lo ve za FK Bi stri ca 05 da li su: Isa kov ski i Mi ja to vi} 2, a za Voj vo di nu [e vo.

kULTURA

sreda19.decembar2012.

dnevnik

ОТВОРЕНО 5. СВЕТСКО БИЈЕНАЛЕ СТУДЕНТСКОГ ПЛАКАТА У АУЛИ НОВОСАДСКОГ САЈМА

Најбољи радови из Пољске, Естоније и Русије Изложба 5. светског бијенала студентског плаката, на којој је представљено 100 радова које је стручни жири одабрао међу 900 пристиглих, отворена је јуче у аули Новосадског сајма, уз проглашење најбољих радова. Прво место освојила је Ивона Цичи из Пољске, друго Лаури Шарк из Естоније, а треће Надежда Росохина из Русије. Изложбу је отворио заменик покрајинског секретара за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, наводећи неколико разлога због којих овај секретаријат подржава поменуто бијенале. Три су важна разлога за то, а

први је, како је навео Ђурић, да је ово бијенале светско, и тиме укључује најшири могући контекст учесника и идеја. Други разлог је што су аутори студенти, којима увек треба подршка, јер су на почетку, а трећи је сам плакат, као изузетно значајно средство комуникације. У име декана Академије уметности у Новом Саду, продекан Дубравка Лазић је на отварању подсетила да су изложени студентски радови плаката као уметничке дисциплине, која се изучава на академијама широм света. Генерални директор Новосадског сајма Горан Васић изразио је за-

довољство што су домаћини ове изложбе, и наговестио даљу сарадњу са креативним људима, којима ће понудити простор да представе оно што стварају. Некадашњи декан АУНС Ненад Остојић, заслужан за оснивање овог бијенала, истакао је да радује то какве идеје имају младе колеге, као и начини на које их изражавају кроз плакат, што сведоче радови на овој изложби. Светски бијенале студентског плаката одржава од 2003. у организацији АУНС, под покровитељством надлежних министарстава и покрајинских секретаријата, као и Града Новог Сада.

ИЗЛОЖБА У ЗРЕЊАНИНСКОЈ САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ

Запад-исток, исток-запад

Радови Иве Недељков, Данила Вуксановића и Драгане Пајковић-Додиг

У зрењанинској Савременој галерији у понедељак је отворена седма по реду изложба „30 х 30“ у организацији Културног центра Зрењанина. Од великог броја пристиглих радова за изложбу је изабрано 196 дела насталих у различитим техникама и визуелним медијима. На отварању изложбе је мр Милутин Мићић, иначе аутор пројекта 30 х 30, извео перформанс са „Белом заставом из 1992. године“ говорећи о побуни уметника, односу моћи и уметности, побуни кича и другим проблемима с којима се сусреће савремени уметник. Влада Ђурић из КЦ Зрењанина је прогласио добитнике награда, док је награде уручио директор КЦ Зрењанина Горан Маринковић. Прву награду добила је Ива Недељков, млада уметница из Зрењанина за инвентиван рад – јастук на коме су извезени бројеви у пољима табеле. Награђени рад Иве Недељков претпоставља замишљено одмориште за ствараоца који сабира и броји утиске око себе, стварајући платформу за мирнији живот уметника данашњице. Добитком ове награде Ива Недељков аутоматски добија термин за самосталну изложбу у Савременој галерији Зрењанина идуће године.

Другу награду добио је Данило Вуксановић, уметник из Новог Сада за свој рад уметничку књигу названу „Црни биво у срцу“ посвећену Гаврилу Стефановићу Венцловићу, свештенику, писцу и илуминатору рукописних књига који је стварао у 18. веку. У књизи су и цртежи и колажи (исечци из дневне штампе) који алудирају на проблеме и појаве које се тичу (са)учешћа цркве у животу савременог човека. Данило Вуксановић биће следеће године учесник Колоније цртежа у Ечкој. Трећу награду добила је Драгана Пајковић-Додиг, уметница из Београда која је својим радом у комбинованој техници сублимисала симбол шпијунке, малог простора кроз који гледају сви, око кога се налази црнило осликано у прекомерној знатижељи. У мноштву занимљивих остварења посетиоци се могу сусрести са успелим и мање успелим решењима у оквиру просторним димензија 30 х 30 цм, а која су имала задатак или тему „Запад-исток, исток-запад“, на коју је одговорио мали број уметника. Овај пројекат није подржан од стране надлежног секретаријата или министарства.

НА АКАДЕМИЈИ УМЕТНОСТИ У НОВОМ САДУ 21. И 22. ДЕЦЕМБРА

У ЕДИЦИЈИ „СРПСКА ПРОЗА У ПРЕВОДУ“

Фестивал видеа и филма

„Балтимор” Јелене Ленголд

Трећи по реду Интернационални фестивал видеа и експерименталног филма под називом „Shortz“, биће одржан 21. и 22. децембра у Мултимедијалном центру Академије уметности у Новом Саду (Ђуре Јакшића 7) од 19 часова.Улаз је слободан. Тема овогодишњег фестивала је „Mu te“ (Без звука). Како најављују организатори, током два фестивалска дана фестивалској публици ће се представити светски афирмисани видео уметници, заједно са младим уметницима на почетку каријере. - Посебно скрећемо пажњу на аудио / визуелни перформанс који ће се десити другог дана фестивала, када ће на видео радове без тона, електронски и класични музичари импровизовати пар-

титуре, и на тај начин стварати уживо музику за видео радове – препоручују организатори. Фестивал је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Н. П-ј.

У оквиру едиције „Српска проза у преводу„ (Ser bian Pro se in Tran sla tion) у издању „Геопоетике„ управо је објављен роман Јелене Ленголд „Балтимор”. „Геопоетика„ је у сарадњи са Министарством културе покренула 2009 ову едицију у којој се објављују дела савремених српских писаца преведена на енглески језик да би се тако приближила издавачима у иностранству. „Балтимор„ је 17. наслов у преводу Персиде Бошковић. Показало се да су неки наслови већ привукли пажњу издавача у свету и медија који прате књижевност и нашли су се међу кандидатима за глобалну награду „Импак Даблин„ за коју је једини услов да је књига објављена на енглеском и да су дело препоручиле две библиотеке или сличне институције изван матичне земље писца. Први роман из ове едиције „Фама о бициклистима„ Светислава Басаре већ је нашао свог америчког издавача и појавио се у САД, а роман Дејана Стојиљковића „Константиново раскршће„ требало би да доживи америчко издање.

Фото: Р. Хаџић

Одлуке о наградама поверене су међународном жирију у области плаката. У жирију су Дан Рајзингер (Израел), Лекс Древински (Пољска), Божидар Икономов (Бугарска), Борис Љубичић (Хрватска) и Симонида Добановачки (Србија). Циљ и смисао бијенала

је да се, путем реализованих задатака - плаката, саберу и представе различити наставни програми сродних високообразовних установа код нас и у свету, а намера је и да студенти реално одмере своје квалитете, вредности и домете.

Сви одабрани плакати за изложбу, која ће трајати до 30. децембра, биће представљени и у електронској форми на сајту бијенала, а сви приспели плакати током протеклих бијенала остају у трајном власништву АУНС. Н.Пејчић

ПРИЗНАЊЕ ЗА ОРИГИНАЛНИ ДРАМСКИ ТЕКСТ

Војиславу Савићу награда „Бранислав Нушић” Драматург из Београда Војислав Савић добитник је 33.награде „Бранислав Нушић„ за оригинални драмски текст који додељује Удружење драмских писаца Србије, саопштило је председништво овог струковног удружења. Савићева драма „Егзекутор„ победила је једногласном одлуком жирија који је радио у саставу: Божидар Зечевић, Стојан Срдић и Горана Баланчевић. Према образложењу жирија, ова драма савремене тематике у којој се суочавају двојица протагониста,

прогоњени и прогонитељ, и у којој после неочекиваних обрта прогонитељ пресуђује сам себи, одликује се прецизном драматуршком структуром, ефектним дијалозима и релевантном литерарном вредношћу. У саопштењу Председништва УДП Србије истиче се да је Савић ове године добио две најзначајније награде за оригиналне драмске текстове у Србији, Стеријиног позорја и „Бранислав Нушић„ што је куриозитет јер никада никоме није успело да у истој години, са два

различита комада, добије признањима посвећена ауторима који су створили српску драму. Савић је награду Стеријиног позорја добио почетком године за комедију „Одлазак у красни„ а сада и награду Удржења драмских писаца Србије „Бранислав Нушић„ за драму „Егзекутор”. Савић је дипломирао драматургију на Факултету драмских уметности, његови комади „Чујеш ли, мама, мој вапај!?” и „Кенгури” играни су у позориштима широм Србије.

У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Најновији роман Тони Морисон Прва Афроамериканка овенчана Нобеловом наградом за књижевност, Тони Морисон ни у 81. години не посустаје и „Лагуна„ је управо лансирала њен најновији роман „Дом„ који се у САД појавио пре неколико месеци. Овога пута Морисонова је одабрала причу о трауматизованом ратном ветерану Корејског рата који се 1950-их враћа у САД, да би могла да покаже колико су те наводно срећне године биле још увек расистичке и колико је тај рат утицао поразно на оне који су учествовали у њему. Користећи новац који му је дао пастор, главни лик Френк Мани, пун гнева и самопрезира путује од Чикага до родног града Лотуса у Џорџији - „најгорег места на земљи„ где нико „не зна ништа нити жели да научи”. Упозорен на старту да Север није ништа мање расистички од Југа, Мани упознаје насиље и сегрегацију и безакоње полиције током ове одисеје на коју је кренуо подстакнут претњом да му је млађа сестра у смртној опасности. У једном интервјуу за агенцију АП, Морисонова је, поводом изласка из штампе романа „Дом„ казала: „Заиста сам покушавала да скинем ту корицу, тај вео или штагод са година за које су говорили да су биле добре, послератне, људи су имали послове, а телевизија је била пуна срећних прича и тако даље”. Књижевница, која је рођена у Охају, никада није живела у Џорџији, али је инспирацију за „Дом„ нашла у причама оца који је рођен, у тамо и успоменама на југ Америке током студентских дана, када је са другим студентима почетком 1950-их видела колико црнци на Југу брину једни о другима, што је приказала и у „Дому”. Морисонова је већи део живота провела на северу. Дипломиравши на Харварду годинама је радила као уредник у „Рендом Хаусу„, а први роман „The Blu est Eyes„ издала је 1970. Пробила се са „Соломоновом песмом„ 1977. и потом „Вољеном„ 1988. за коју је добила Пулицера и који је преточен у филм.

Критика је, као и све њене претходне романе, дочекала хвалоспевима па је тако критичар америчког јавног радија оценио да је „ Дом„ „ величанствен и напет, суров а ипак саосећајан и пун искрене хуманости”. Ништа мање није био надахнут ни „Сиетл Тајмсов „ критичар који је забележио да „Морисонова пише о психолошком насиљу са инжењерском прецизношћу и песничком узвишеношћу„. (Танјуг)

НА НОВОГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ БЕЧКИХ ФИЛХАРМОНИЧАРА

Диригује Франц Велзер-Мест Традиционални бечки Новогодишњи концерт 2013. године биће у потпуности у знаку два велика јубилеја – Вагнера и Вердија. Након 2011. године по други пут ће концертом који се преноси у преко 70 земаља света дириговати Франц Велзер-Мест. Осим композиција породице Штраус, Јозефа Ланера и Јозефа Хелмесбергера биће изведене композиције Ђузепеа Вердија и Рихарда Вагнера, а тек ће бити саопштено које. ОРФ пренос уживо концерта бечких филхармоничара у Му-

зикферајну обухватиће и балетске прилоге из дворца Хоф у Доњој Аустрији. Избор на ову локацију близу словачке границе је пао поводом 350. рођендана његовог ранијег власника принца Еугена. Кореографију балетских прилога радио је први пут Ешли Пејџ, директор Шкотског балета, а костиме по шести пут Јохан Енгелс. Филм који ће бити приказан у паузи, „Медени месец“ режисера Патрика Плајсницера, прати млади брачни пар на свадбеном путовању по Доњој Аустрији.

moja ku]a

dnevnik

sreda19.decembar2011.

Јелка, дрво живота

рво као симбол живота карактеристично је за све културе, још пре појаве хришћанства. У нашој традицији дрво храста симболизује живот, грана храста је бадњак који на Бадње вече уносимо у кућу, у сеоским домаћинствима се бадњак спаљује, ово има корене у паганској традицији којом се симболично спаљивала прошлост а искре су представљале светло на новом путу. Чак и тада, приликом паљења грана

дрвета, људи су размењивали поклоне. Непознато је како је јелка постала дрво испод кога ће се остављати поклони и која ће постати симбол Божића, претпоставља се да је то због тога што је јелка зимзелена, њено лишће, односно иглице су зелене целе године. У старом Египту, јелка се због овога сматрала светим дрветом, можда и због тога што је њен облик

подсећао и на пирамиде. У античкој Грчкој јелка је била посвећена рађању, а у неким деловима Азије је сматрана космичким дрветом засађеним у центру универзума. Неки подаци говоре да је прва јелка окићена 1605. године у Стразбуру, да су са ње висиле јабуке, ушећерено воће и свеће од папира а све то је симболизовало живот и плодност. Прве јелке су наишле на осуду па је тако народ био саблазнут када је 1840. године, принцеза Јеле-

на, супруга војводе од Орлеана, у Француској, окитила божићну јелку. До 19. века, кићење јелке је било карактеристично само за северну Европу. Данас се о првим окићеним јелкама причају легенде, али свака легенда је прича о томе да јелка симболизује живот који се наставља и најављује долазак пролећа, богатство природе, светла, анђеле и светлост на крају пута.

Заблежена је прича која каже да је једна немачка војвоткиња припремала дочек Нове године у свом дворцу, почетком 17. века, и када су све припреме биле при крају, приметила је један угао који је изгледао празно у односу на остатак просторије у којој је требало да прими госте. Изашла је у врт да прошета и тада је угледала малу јелку. Помслила је како би та јелка лепо изгледала у оном празном углу. Позвала је баштоване и замолила их да ископају јелку из земље, ставе је у саксију ставе у онај празни угао који јој није дао мира. Јелке су се тако уселиле у домове. А онда, 1846. године, краљица Викторија и принц Алберт су се фотографисали са својом децом испред окићене јелке. Ова фотографија објављена у лондонским Илустрованим новостима, довела је до тога да су сви одједном почели да ките јелке, нарочито племићке породице, а обичај се веома брзо рпочирио и у Америку. Први амерички председник који је показао окићену јелку у Белој кући био је Френклин Пирс и јелка је крајем 19. века постала део америчке божићне традиције. Људи су дуго јелку китили воћем, орасима, урмама, сувим шљивама, све то је била радост за децу и симбол благостања. А онда су се појавили стаклени украси. Кажу да је један Немац који је радио као дувач стакла био толико сиромашан да је читавог дана на послу био тужан

што нема ништа чиме би окитио јелку и обрадовао своју децу. Онда се, дувајући стакло, досетио да би то могао да уради стакленим куглама, направио их је и њима окитио јелку. Ово се свидело његовој деци али се свидело и другима и тако су настали стаклени украси за јелку. Прва вештачка јелка, од пластике, направљена је негде око 1880. године у Немачкој, како би се праве јелке сачувале. Међутим, многи људи, без обзира на апеле да купују пластичне јелке не желе да се одрекну правих због мириса боровине који је карактерисичан за Божић, пластична јелка једноставно не мирише. Данас је кићење јелке препуштено машти сваког човека понаособ, али се оне не могу замислити без малих светлећих сијалица које је први пут 1882. године, употребио Едвард Џонсон, помоћник Томаса Едисона.

Украшавање јелке

разници су на прагу. Ако сте одлучили да купите јелку, која је симбол зимских празника, обавезно купите са бусеном. Окитите је с породицом, учините радост свима. Ево неколико савета за кићење. Јелке се сада могу наћи у различитим бојама. Традиционалисти ће изабрати зелену, али ми предлажемо да мало експериментишете бојама и да ваше новогодишње дрвце ове зиме буде бело, црно или љубичасто. Најбоље је да прво поставите светлеће лампице, после тога перле, гирланде и траке, а тек на крају појединачне украсе. Предлажемо да украшавање почнете од унутрашњег дела ка спољашњем. Иако вам то можда делује као неважан савет, веруј-

те да ће и те како утицати на то да јелка делује богатије и уједначеније окићена. Кад бирате декорацију, водите рачуна да јелка може изгледа-

ти као потпуни промашај уколико претерате са бојама и различитим украсима. Зато, уколико нисте геније за дизајн, предлажено да се држите правила −

највише три боје. Тако ће јелка изгледати елегантно, а ви ћете добити прегршт комплимената да сте је украсили са стилом. У духу празничне атмосфере, нека свако од укућана стави понеки украс на јелку. Не морате их обавезно куповати. Наш савет је да украсе направите од теста, које ћете обликовати модлама у облицима које желите, затим их испећи и прошарати белом или шареном фондан масом. Окачите их уз помоћ декоративних трачица. Уместо великих кугли, предлажемо да набавите широку декоративну траку у омиљеној боји и да од ње направите велике машне које ћете распоредити на неколико места. Пазите само да не претерате јер превише огромних детаља може да „угуши“ јелку.

Унесите празник у дом

несите празничну атмосферу у ваш дом. Ево идеја које ћете лако спровести у дело. Рамови су лаки и за декорацију и за качење. Ако имате неки празан рам позовите децу и украсите га заједно. Улепшаће празан зид истог тренутка. Шишарке на вратима: искорисртите шишарке у шетнји са децом и окачите их на улазна врата. Једноставно и ефек тно.

Ставите мало природе у чинију ређајући лимете, бруснице, поморанџе и зелене борове гранчице. Провидне чиније пружају неограничене могућности. Дајте машти на вољу. Свеће су веома присутне током божићних и новогодишњих празника. Довољно је да у танирић који их држи додате ситне украсе да би сцена изгледала сасвим другачије.

Смарагдна проглашена за боју 2013. године

огатство, обнова и свежина - то су прве асоцијације на смарагднозелену боју, коју је Институт за боје Пантоне прогласио бојом 2013. године. Стручњаци саветују да је комбинујете са светлим неутралним бојама или са црном. Јарка, раскошна... боја елеганције и лепоте која наглашава осећај благостања, равнотеже и хармоније... Овим речима описана је смарагднозелена нијанса коју је светски позната компанија Пантоне прогласила за боју 2013. године. Пантоне, иначе, креира и уклапа боје за индустрију намештаја, моде и лепоте и при избору главне нијансе за наступајућу сезону, ослања се на по-

датке о актуелној употреби боја и прогнозама за одржање популарности различитих нијанси.

Према речима Леатрисе Ајзман, која води истраживачко одељење Пантенеа, зелена боја не силази с

позорнице још од деведесетих година прошлог века, захваљујући еколошким друштвеним покретима. Смарагднозелену нијансу она описује као “избалансирану боју” која асоцира на развој и јединство. Боју зреле шуме, новогодишњих јелки и омиљеног Клеопатриног драгог камена који, наводно, мења боју у случају прељубе можете комбиновати у свим просторијама у стану. Љубитељи трендова сигурно ће се одлучити за бар један детаљ у овој боји – ефектан зид, неколико јастучића, елементе у полицама за радну собу, мебл штоф класичне столице са елегантним, сребрнастим дрвеним оквиром или декорација на зиду кухиње и дечје собе.

svet

sreda19.decembar2012.

BELGIJA

dnevnik

HOLANDIJA

Vo |a mi li ci je Kon ga oslo bo |en op tu `bi

Euta na zi ja i za ma lo let ni ke BRI SEL: Vladaju}a belgijska Socijalisti~ka partija najavila zakon kojim bi se pravo na eutanaziju, koja je u Belgiji legalna, pro{irilo i na maloletnike. Senator Filip Mau rekao je za belgijski dnevnik „L Soar” da je wegova partija nakon dugih priprema ju~e usaglasila predlog amandmana na zakon o eutanaziji i da }e ga podneti parlamentu. „[okantno je da neko ko ima sedamnaest godina, a pati od neizle~ive bolesti nema pravo na osloba|awe koje bi imao da je samo nekoliko meseci stariji”, izjavio je Mau obrazla`u}i predlog. Belgija je uz Holandiju, Luksemburg i

[vajcarsku jedna od zemaqa u kojoj je pravo na eutanaziju zakonski regulisano ve} vi{e od deset godina. Zakonska procedura je komplikovana i zahteva, izme|u ostalog, da zdravstveno stawe pacijenta bude „beznade`no”, da je svestan i sposoban da rasu|uje, te da bez pritisaka jasno i ponovqeno izrazi `equ da umre. Do sada je, me|utim, ova procedura bila mogu}a samo za punoletne osobe. Novi predlog otvara mogu}nost da se eutanazija primeni i na maloletnike, pod uslovom da su roditeqi ili staraoci saglasni, a lekarske komisije potvrde da nema nade za ozdravqewe.

EGIPAT

Pro te sti zbog kra |e gla so va KA I RO: U Egiptu su odràne demonstracije ispred predsedni~ke palate i na trgu Tahrir u Kairu, kao i na trgovima {irom zemqe. Bio je to prvi javni protest opozicije od kada je u subotu, 15. decembra, odràn prvi krug glasawa u kom je ustav prema zvani~nim rezultatima podràlo 56 odsto bira~a.Grupe za za{titu qudskih prava zajedno sa opozicijom podnele su àlbe na nepravilnosti prilikom glasawa, ukqu~uju}i tu pojedine sudije za koje navode da su odugovla~ile glasanje u izbornim jedinicama za koje se o~ekivalo da }e biti protiv ustava. Opozicija tako|e navodi da su u nekim izbornim jedinicama, umesto sudija koje bojkotuju referendum, nadzor glasanja protivzakonito vr{ili zaposleni na niìm poloàjima u pravosu|u.

SIRIJA

Oslo bo |en ame ri~ ki no vi nar DA MASK: Dopisnik ameri~ke televizijske mreè NBC Ri~ard Engel i wegov produkcijski tim oslobo|eni su ju~e nepovre|eni, nakon pet dana zarobqeni{tva. Wih je zarobila nepoznata grupa Sirijaca i odvela ih na nepoznatu lokaciju, prenosi NBC. Ratni izve{ta~ Engel (39), koji je posle Libije, izve{tavao i iz, oruànim sukobima zahva}ene Sirije, otet je i dràn pet dana unutar Sirije da bi ga kidnaperi oslobodili i on je sada bezbedan i

nalazi se izvan te zemqe, navodi se u saop{tewu. U Siriji je od izbijawa gra|anskog sukoba ubijeno nekoliko novinara. Me|u wima je nagra|ivani francuski televizijski novinar @il @akuje, fotograf Remi Ohlik, dopisnik britanskog Sandej tajmsa Mari Kolvin, dok je Entoni [adid dopisnik Wujork Tajmsa preminuo posle te{kog napada astme, dok je bio na zadatku u Siriji, prenela je agencija AP.

HAG: Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu oslobodio je vo|u milicije Konga optu`bi da je komandovao borcima koje su uni{tili jedno selo na istoku zemqe 2003. Osloba|aju}a presuda Matijeu Ngu|olu za optu`be silovawa, ubijawa i pqa~ke, druga je presuda u desetogodi{wem radu suda i prva da je neki optuènik oslobo|en optu`bi. Presuda tako|e baca senku na nastojawe tuìteqa suda da prikupe i predstave dokaze o zlo~inima u kompleksnom ratnom sukobu hiqadama kilometara daleko od suda u Hagu. Sudije su rekle da svedo~ewa tri svedoka tuìla{tva nisu bila pouzdana i nisu mogla da definitivno dokaù da je Ngu|jolo vodio pobuwenike u

napadu na selo Bogoro, ali su naglasili da osloba|aju}a presuda Ngu|ola ne zna~i da u selu nisupo~iweni zlo~ini, peneo je AP.

Erik Vajt, stru~wak za me|unarodno pravo Inicijative za pravdu Otvorenog dru{tva rekao je da }e presuda „poslati pogre{an signal o kvalitetu tuìla{tva”. Sud je osim Ngu|ola podigao optu`nice i protiv mnogo vi{ih osumwi~enih, me|u kojima su sudanski predsednik Omar al-Ba{ir i biv{i predsednik Obale Slonova~e Lorenat Gbagboa. Al-Ba{ir je odbio da se preda sudu, a Gbagbo je u pritvorskoj jedinici suda i ~eka su|ewe. Tuìla{tvo je iznelo da su mnogi seqaci u Bogoru bili silovani pre nego {to je wih 200 izmasakrirano ma~etama od strane pobuwenika u jednom danu februara 2003. Organizacije za za{titu qudskih prava odmah su pozvale sud da objasni osloba|aju}u presudu preìvelima u selu isto~nog kongoanskog regiona Ituru i da poboq{a svoje istra`ne radwe.

SAD

Pe ti ci ja za kon tro lu oru` ja VA [ING TON: Bela ku}a je na svojoj internet stranici pokrenula peticiju sa pozivom na kontrolu distribucije i upotrebu oru`ja koju je ve} potpisalo 172.000 Amerikanaca. U masakru u {koli Sendi Huk u Wutaunu u petak 20-godi{wi Adam Lanca ubio je 20 dece, uzrasta {est i sedam godina, kao i {estoro odraslih - direktorku {kole, psihologa i ~etvoro nastavnika, a zatim izv{io samoubistvo. Barak Obama je dan posle posetio Wutaun i o`alo{}ene porodice i tom prilikom kazao da Bela ku}a mora uraditi mnogo vi{e na za{titi dece. Bela ku}a je ranije saop{tila da je kontrola oru`ja deo, ali ne celokupan odgovor za re{avawe pitawa nasiqa u SAD. Pre krvavog pohoda, Lanca je sa vi{e metaka ubio svoju majku. Motivi

ovog uàsnog zlo~ina jo{ se istraùju. Peticijom se, naime, traì dono{ewe zakona o kontroli distribucije i upotrebe oru`ja. Prema ameri~kim zakonima, peticiju mora da podrì najmawe 25.000 Amerikanaca da bi u{la u parlamentarnu proceduru i taj uslov je do sada vi{estruko zadovoqen. SAD su poznate po nepostojawu striktnih i strogih zakona i pravila o posedavawu oru`ja, a prema posledwim podacima, na 300 miliona Amerikanaca registrovano je ~ak 270 miliona primeraka oru`ja. Ova ~iwenica se ~esto navodi kao osnovni problem sigurnosti i sve u~estalijih oruànih napada na civile. Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je sa potpredsednikom Xozefom Bajdenom i tri ~lana

kabineta o odgovoru vlade na zlo~in u {koli u Wutaunu, u Konektikatu. Neimenovani zvani~nik je rekao da je Obama razgovarao sa visokim zvani~nicima Bele ku}e, kao i sekretarom za obrazovawe Arnom Dankanom, dr`avnim tu`iocem

Erikom Holderom i sekretarom za zdravstvo i qudske resurse Ketlin Sibelijus, preneo je Rojters. Ciq sastanka je bio „po~etak pronalaèwa na~ina na koji dràva moè da odgovori na tragediju u Wutaunu”, kazao je taj zvani~nik. On nije naveo detaqe, ali je dodao da }e se rad nastaviti. Obama je rekao da }e podràti akciju kada je re~ o masovnim ubistvima u SAD, ali Bela ku}a za sad nije saop{tila nikakve korake. Demokrate su najavile da nameravaju da ponovo uvedu zabranu poluatomatskog oru`ja koja je istekla 2004. godine.

JAPAN

KINA

Ot ka zi zbog na pa da na de cu

Se ver no ko rej ski sa te lit po kva ren

PE KING: Vlasti Kine otpustile su 6 zvani~nika zbog pro{lonedeqnog napada, kada je ~ovek noèm uboo 23 dece i jednu stariju ènu u centralnoj kineskoj provinciji Henan. Agencija Sinhua je javila ju~e da su dva direktora {kole, dva policijska funkcionera, jedan zvani~nik zaduèn u okrugu za obrazovawe i mesni funkcioner za bezbednost, otpu{teni nakon incidenta pro{log petka u selu ênpeng u okrugu Guang{an. Slu`benici u okrugu su potvrdili agenciji AP ova otpu{tawa, ali su rekli da ne znaju ta~ne razloge koji su navedeni u odluci za uklanawe {est zvani~nika. Lokalne vlasti su saop{tile da su na Mina Jong|una, osumwi~enog da je ispred {kole u selu noèm povredio 23 dece i jednu stariju osobu, „psiholo{ki uticale” glasine o predvi|awima sudweg dana. Min je u petak u{ao u ku}u jedne starije ène i ubo je kuhiwskim noèm. On je zatim oti{ao ispred osnovne {kole u selu ênpeng u provinciji Henan, gde je noèm povredio 23 dece pre nego {to su ga savladali {kolski ~uvari i policija.

TO KIO: Satelit koji je Severna Koreja pro{le nedeqe poslala u svemir verovatno se pokvario, kaù stru~waci ameri~kog Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku. Posmatra~ki centri u Ju`noj Africi i Britaniji registrovali su promene u bistrini svetlosti koju satelit reflektuje, {to ukazuje na to da se satelit prevr}e u orbiti umesto da stalno bude okrenut prema Zemqi. „Satelit }e nastaviti da kruì oko Zemqe godinama, ali najverovatnije je da su se pokvarili stabilizatori i da satelit ne radi”, izjavio je za agenciju AP Dònatan Mekdauel iz Harvard-Smitsonijan centra. Severna Koreja je pro{log utorka uspe{no lansirala raketu dugog dometa i poslala satelit u svemir, {to je izazazvalo osudu od strane zapadnih dràva. Savet bezbednosti saop{tio je da }e razmotriti „prikladan odgovor” na ovaj potez Severne Koreje, kojoj je zabraweno lansirawe interkontinentalnih raketa zbog wenog spornog nuklearnog programa kojeg se ne odri~e.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI Ya lal ta la ba ni Ira~ki predsednik Xalal Talabani do`iveo je mo`dani udar i u nesvesnom je stawu. Lekari su ju~e poku{avali da stabilizuju stawe ira~kog predsednika. El-Musavi je kazao da je premijer Nuri el-Maliki u bolnici u koju je prevezen predsednik. Lekari jo{ nisu odlu~ili da li }e predsednika le~iti u Bagdadu, ili }e biti prevezen u inostranstvo.

Ro beR to be wi ni Italijanski komi~ar i dobitnik „Oskara” Roberto Bewini rekao je da je najava Silvija Berluskonija da ponovo bude premijer gora vest od najavqenog smaka sveta. „On se vratio. Nek nam je bog u pomo}i”! rekao je sino} Bewini, rediteq filma o holokaustu „@ivot je lep”, u {ou programu posve}enom italijanskom ustavu.

MaH MUD aH Ma Di ne YaD Iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad izjavio je da sankcije zapadnih sila mogu na kratko da odlo`e razvoj iranskog nuklearnog programa, ali ga ne}e zna~ajno usporiti. On je rekao da „Zapad nije sre}an iranskim napretkom” u razli~itim tehnolo{kim poqima, ukqu~uju}i i oboga}ivawe uranijuma, koje je mogu}i put ka nuklearnom naoru`awu.

^E [KA SE SE]A SVOG VELIKANA

Po ~ast pi scu i dr àv ni ku Vac la vu Ha ve lu PRAG: ê{ka i Evropa odale su ju~e po{tu piscu i dràvniku Vaclavu Havelu na prvu godi{wicu wegove smrti. Ispred kowi~kog kipa sveca za{titnika ~e{kog naroda sv. Vaclava, na istoimenom trgu u Pragu, postavqena je sve}a u obliku plamte}eg srca sa inicijalima V.H. U Briselu, na zgradi Evropskog parlamenta nalazilo se veliko neonsko srce. Plamte}e srce postavio je neko nepoznat od hiqada êha koji su jo{ nekoliko dana pred godi{wicu po~eli da donose sve}e na wegov grob u Pragu. U prestonici kao i u drugim gradovima sve}e i cve}e pojavili su se i na mestima vezanim za „pli{anu revoluciju” i wenog vo|u. Pisca koji je igrom istorije postao dràvnik, posledweg predsednika êhoslova~ke i prvog samostalne ê{ke, umro je 18. decembra pro{le godine u 76. godini. Izdalo ga je zdravqe podriveno brojnim komplikacija nakon operacije raka plu}a 1996. godine. Neonsko srce kakvo je je Havel dodavao uz svoj potpis kao simbol mira i tolerancije svetlelo je i na pra{kom zamku Hrad~ani posledwih meseci Have-

lovog predsedni~kog mandata pre 10 godina. Takvo srce su u Briselu postavili evropski zvani~nici kao po{tu borcu za qudska prava i ujediwenu, gra|ansku, tolerantnu Evropu. „To ‘Havelovo’ srce je podse}awe koliko je zaslu`an za modernu Evropu”, kazao je slova~ki evroposlanik Eduard Kukan. Evropski parla-

ment je odao po{tu tom velikom Evropqaninu zahvaquju}i kome je i glas malene ê{ke imao daleko ve}u teìnu nego {to joj je primereno odlukom da jedna od zgrada EP nosi Havelovo ime. U trenutku kada je zasijalo ogromno crveno srce na EP, Havelov prijateq iz disidentskih dana, pra{ki nadbiskup, poglavar ê{ke katoli~ke crkve Dominik Duka sluìo je za Havela rekvijem u nekada{woj crkvi svete Ane. Na mestu koje je Havel sa svojom fondacijom pretvorio u kulturnu i duhovnu raskrsnicu i mesto susretawa i dijaloga, nadbiskup Duka podsetio je na Havelovu umetni~ku, duhovnu i dràvnu zaostav{tinu i na to da je i danas aktuelan wegov ìvotni primer neumorne borbe protiv komunisti~ke i raznih drugih diktatura. Duka je upozorio na povratak komunista na vlast u koaliciji sa opozicionim socijaldemokratama u nekim lokalnim samoupravama u ê{koj nakon jesewih regionalnih izbora.

BALkAn

dnevnik

MAKEDONIJA

EU odlo`en proces evrointegracija Makedonije, istakav{i da je iz Brisela Skopqu poslata pogre{na poruka koja ne ide u prilog ostvarivawu ci-

Skopqe

qeva osniva~a ujediwene Evrope. „Bojim se da odlagawe procesa integracija za Makedoniju i region ne doprinosi ostvarivawu ciqeva osniva~a ujediwene Evrope. @ao mi je {to nisu uspeli da po{aqu pravu poruku. O~igledno je da neki qudi ne razumeju zna~aj te poruke za nas, za na{e gra|ane i za na{a dru{tva u regionu”, rekao je Ivanov u svom godi{wem obra}awu poslanicima makedonskog parlamenta. Kako je prenela makedonska agencija MIA, Ivanov je naglasio da }e, uprkos pro{lonedeq nim za kqu~ ci ma Sa ve ta mi ni sta ra spoq nih po slo va EU, Skopqe dodatno poja~ati napore da ispuni sve uslove za daqe pribli`avawe Uniji. „Uprkos svemu, ne samo da }emo ostati lojalni i re{eni u na{oj evroatlanstskoj opredeqenosti, nego }emo ispuniti preporuke i intenzivirati na{e napore. Blisko }emo sara|ivati sa Evropskom komisi-

jom i nastavi}emo da sprovodime na{e unutra{we reforme. Na{a politika je oduvek bila i nastavi}e da bude evropska politika”, rekao je makedonski predsednik. [efovi diplomatija EU su na samitu pro{le sedmice zakqu~ili da }e, kada je re~ o Makedoniji, Brisel na prole}e prou~iti napredak u ispuwavawu uslova za po~etak pristupnih pregovora. Kako su poru~ili ministri spoqnih poslova, akcenat se i daqe stavqa na odr`avawe dobrosusedskih odnosa, ukqu~uju}i re{ewe spora sa Gr~kom oko imena kroz dijalog, pod pokroviteqstvom UN. Iako su {e fo vi di plo ma ti ja po ru ~i li da je Ma ke do ni ja za jed no sa Cr nom Go rom u~i ni la na pre dak u pri bli `a va wu EU, Sko pqe je ne do voq no za do voq no, jer se o~e ki va lo da }e do bi ti pre ci zan da tum za po ~e tak pri stup nih pre go vo ra.

HRVATSKA

Pre vr nuo se auto bus sa stu den ti ma KU TI NA: Povre|eno 36 studenata iz Bawaluke, od kojih dvoje teè, kada se prevrnuo auto bus na auto-pu tu Za greb–Beograd kod Kutine. Povre|eni su zbrinuti u bolnicama u Sisku i Novoj Gradi{ki i nisu u ìvotnoj opasnosti. Na auto-putu Beograd–Zagreb, rano jutros prevrnuo se autobus u kome su bili studenti bawalu~kog fakulteta. U udesu je povre|eno 36 osoba, od kojih dve teè. U autobusu koji pripada „Te{a-tursu” iz Lakta{a, bili su stu den ti Ar hi tek ton sko-gra |evinskog fakulteta koji su se vra}ali iz Graca. Dve osobe su teè povre|ene, ali ni su ì vot no ugro è ne. Svi povre|eni prevezeni su u bolnice u Sisku i Novoj Gradi{ki. U autobusu je bilo 55 putnika. U op{toj bolnici u Sisku dve pa ci jent ki we Sa wa

Glamo~ak i Nina Kondi} iz Bawaluke su hirur{ki zbrinute, a jedna pacijentkiwa izrazila je `equ da se prebaci u

bolnicu u Bawaluku, javqa novinar Marko Veji} iz Siska. Hrvatski mediji javili su da su

Ano ni mu si ob ja vi li rat ban ka ma ZA G REB: Ha ker ska gru pa Anonimus objavila je rat bankama u Hrvatskoj, a prva se na udaru na{la Karlova~ka banka ~ije su internet stranice pro{le no}i bile hakovane. Na sajtu je ostavqena poruka: „Dovoqno dugo ste krali od naroda. Uskoro padaju i ostale banke”. Internet stranica Karlova~ke banke nije sru{ena do kraja, a na woj je ostavqen i prepoznatqiv potpis te grupe: „Mi smo Anonimusi. Mi

smo legija. Mi ne pra{tamo. Mi ne zaboravqamo. O~ekujte nas”. Ve }in ski vla snik Kar lo va~ke banke je predsednik Hrvat skog ru ko met nog sa ve za San di [o la. Ano ni mu si su ove godine napali veb stranice predsednika Hrvatske Ive Jo si po vi }a, Mi ni star stva spoqnih i evropskih poslova, Hr vat ske bi skup ske kon fe ren ci je i klu ba na vi ja ~a split skog fud bal skog klu ba Hajduk „Torcide”.

va tro ga sci Do bro voq nog va tro ga snog dru {ta va (DVD) Stru`ec bili prvi na mestu ne sre }e i od mah po ~e li da

osloba|aju povre|ene putnike. „Sa ~e tvo ri com stu de na ta bilo je najvi{e posla da ih iz-

tate da bismo videli koliko i gde bi mogao imati negativne posledice. Imamo opravdane razloge da verujemo da su nepravilnosti koje su uo~ili, ne to le ran ci ja ko ja se mo è osetiti u pojedinim sredinama dovela do toga i zato }emo zadràti pravo da nakon analize ocenimo do koje mere taj popis odraàva realno stawe broja Srba u Hrvatskoj”, kaè Pupovac. Prema popisu iz 1991. godine, u Hrvatskoj je ìvelo 581 hiqada Srba, 2001. godine 201 hi qa da, a pre ma po sled wem popisu u Hrvatskoj ìvi 186. 000 Srba.

vu ~e mo iz iz gu `va nog li ma. An ga `o va no je vi {e vo zi la hitne pomo}i koja su povre|ene razvozila u bolnice, a u pomo} za izvla~ewe stigla su va tro ga sna poja~awa iz okoline”, rekao je komandir Bran ko Ti {qar. Policija }e protiv 38-go di {weg vo za ~a pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu zbog izazivawa saobra}ajne nezgode. Sat posle pono}i, na ju`noj traci autoputa A3 nedaleko od Kutine, s puta je sleteo jedan od dva autobusa koji su prevozili studente s Univerziteta u Bawaluci na povratku sa studentskog putovawa iz Graca.

Sa na der od ve den u bol ni cu ZA GREB: Ivo Sanader zbog zdravstvenih problema ju~e nije dovezen iz pritvora u Remetincu na zagreba~ki @upanijski sud. Sudsko ve}e pre po~etka rasprave telefonski je obave{teno da Sanader iz zdravstvenih razloga nije sposoban da prisustvuje dana{woj raspravi, pa je ona odlo`ena.

Pu po vac: Ne pra vil no sti na po pi su ZA G REB: Srpsko narodno ve}e Hrvatske sumwa u verodo stoj nost po pi sa u Hr vat skoj, zbog ozbiqnih nepravilnosti, ka`e za B92 predsednik SNV Milorad Pupovac. Prema ob ja vqe nim re zul ta ti ma pr o {lo go di {weg po pi sa u Hr vat skoj, Sr ba je za oko 15.000 mawe nego pre 10 godina. Pupovac navodi da je bilo nepravilnosti, poput sugerisawa pripadnicima srpske zajednice za koju etni~ku i versku pripadnost treba da se izjasne. „Mi tek moramo prou~iti ukupan popis i wegove rezul-

CRNA GORA

Iva nov: EU po sla la po gre {nu po ru ku Sko pqu SKO P QE: Ma ke don ski predsednik \or|e Ivanov izrazio je danas u Skopqu `aqewe {to je na posledwem samitu {e fo va di plo ma ti ja ze ma qa

sreda19.decembar2012.

Ivo Sanader

Isto tako iz zatvora su obavestili sud da }e Sanader biti preme{ten u bolnicu za osobe li{ene slobode, preneli su zagreba~ki mediji. Sanaderovi advokati su za wegovo lo{e zdravstveno stawe saznali ju~e u sudu. Oni su rekli novinarima da se on nije `alio ni na kakve tegobe, i da ne znaju o ~emu je re~. Nastavak su|ewa u slu~aju „Fimi-medija” zakazan je za sutra. Po{to je izru~en iz Austrije, Sanader je

bio hospitalizovan zbog sr~anih problema. Biv{i hrvatski premijer i predsedik Hrvatske demokratske zajednice Ivo Sanader se zajedno sa jo{ 10 fizi~kih i pravnih lica tereti za izvla~ewe oko 10 miliona evra iz dràvnih preduze}a i ministarstava preko marketin{ke agencije Fimi-medija po kojoj je afera i dobila ime. Me|u optuènima je i HDZ kao prva stranka koja se tereti za korupciju. Krivicu su u tom slu~aju priznali ra~unovo|a HDZ-a Branka Pavo{evi}, biv{i blagajnik HDZ-a i {ef carine Mladen Barisis} koji tvrdi da je sve radio po Sanaderovom nalogu, i vlasnica marketin{ke agencije „Fimi-medija” Nevenka Jurak. Me|utim, wih troje nisu se nagodili s tuìla{tvom kao optuèni Anita Lon~ar-Pape{ i Bojan Dimi} preko ~ijih se firmi, u saradwi s „Fimimedijom”, tako|e izvla~io novac. Krivicu su na po~etku su|ewa odbacili Sanader, HDZ i wihov biv{i portparol Ratko Ma~ek. Sanader tvrdi da su optu`be iskontruisane i da ga ostali optuèni terete kako bi dobili mawe kazne.

Otva ra we pre go vo ra sa EU POD GO RI CA: Crna Gora u Briselu otvara prvo pregovara~ko poglavqe sa EU, koje se odnosi na nauku i istra`ivawe, odnosno poglavqe 25. Crnogorsku delegaciju na sastanku u Bri se lu tim po vo dom pred vo di }e pot pred sed nik vlade i ministar inostranih poslova i evropskih integracija Igor Luk{i}. Ukoliko ~lanice EU sutra na me|uvladinoj konferenciji o pri stu pa wu za kqu ~e da je

re, u Briselu imati sastanke sa visokom predstavnicom EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton, evropskim komesarom za pro{irewe [tefanom Fileom i direktorom Direkcije za pro{irewe EU Stefanom Saninom. O~ekuje ga i u e~e{}e na tre}em sastanku Saveta za stabilizaciju i pridru`i va we. Cr no gor skog {e fa diplomatije u Briselu o~ekuju i sastanci s generalnim sekreta rom NA TO An der som Fog

Crna Gora postigla potpunu uskla|enost sa pravnim tekovinama EU u oblasti nauke i istra`ivawa, poglavqe 25 se privremeno zatvara. Crna Gora je za ovo poglavqe ve} dobila pozitivne ocene u kvartalnim izve{tajima o napretku, kao i pozitivnu ocenu u godi{wem izve{taju Evropske komisije. Cr na Go ra, isto vre me no, o~ekuje i rezultate skrininga za poglavqa 23. i 24. koja se ti~u pravosu|a i temeqnih prava, odnosno pravde, slobode i bezbednosti. Luk{i} }e, kako je najavqeno iz Vlade Crne Go-

Rasmusenom i ambasadorima zemaqa koje su ~anice Severnoatlantskog saveza. Zvani~na Podgorica je pregovore sa EU po~ela 29. juna, kada je u Briselu odr`ana prva me |u vla di na kon fe ren ci ja Crne Gore i EU. Me|uvladinoj kon fe ren ci ja pret ho di la je po zi tiv na od lu ka Evrop skog saveta o otvarawu pristupnih pre go vo ra sa Cr nom Go rom. Zvani~nici dr`ava EU su tada, uz odluku za po~etak pristup nih pre go vo ra, po zva li Crnu Goru da poja~a napore na bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kriminala i korupcije.

BiH

Op tu `ni ca pro tiv Sta ni {qe vi }a BA WA LU KA: Okru`no tuìla{tvo Bawaluka podiglo je optu`nicu protiv Boìdara Stani{qevi}a, nedozvoqene proizvodwe i prometa oru`ja ili eksplozivnih materija. Stani{qevi} (64) se tereti da je u vremenskom periodu od 2008. do 9. januara ove godine neovla{}eno trgovao i drào oru`je u ve}im koli~inama, muniju i eksplozivni materijal u Sportskoj dvorani „Borik“, u prostorijama u ko-

je je, kao zaposleni radnik, imao pristup. Optu`nica je prosle|ena na potvr|ivawe sudiji za prethodno saslu{awe Osnovnog suda u Bawaluci. Oru`je je u „Boriku” prona|eno uo~i odr`avawa sve~anosti povodom Dana Republike Srpske kojoj su prisustvovali tada{wi predsednik Srbije Boris Tadi}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i patrijarh Irinej.

Osu |en gra do na ~el nik Du brov ni ka DU B ROV N IK: Gradona~elnik Dubrovnika Andro Vlahu{i} osu|en je nepravosna`nom presudom na godinu dana zatvora uslovno, zbog zloupotrebe slu `be nog po lo `a ja. We gov koalicioni partner Pero Vi-

preneli su hrvatski mediji. Vlahu{i}a je USKOK-ova optu`nica teretila za nezakonitu pozajmicu iz gradskog bud`e ta pri vat noj Vi }a no voj firmi „Dubrova~kom primorju”, to jest da je kao dubrova~ki

Andro Vlahu{i}

}an do bio je de set me se ci uslov ne ka zne, ta ko |e zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Vlahu{i} je nakon izricana presude izjavio da nema nameru da podnosi ostavku na funkciju gradona~elnika, jer presuda nije pravosna`na. Vlahu{i}u i Vi}anu je sudio @u pa nij ski sud na osno vu USKOK-ove optu`nice za zloupotrebu slu`benog polo`aja,

gradona~elnik u aprilu 2010. prekr{io gradski statut i da je Vi}anu, ~ija je firma zapala u fi nan sij ske te {ko }e, bez odobrewa Gradskog ve}a odobrio pozajmicu od dva miliona kuna. Vi}ana optu`nica tereti zbog podsticawa zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa kako bi Grad Dubrovnik od wegove firme „Dubrova~ko primorje” kupio nekretninu na [ipanu.

sreda19.decembar2012.

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN

Sava Stoj{i} Dragi na{, s qubavqu i po{tovawem mislimo na Tebe. Tvoji najmiliji. 66149

Posledwi pozdrav

Miloradu Savi}u od: }erke Jelene, unu~adi Ma{e, Andreja i Andrijane i zeta Todora.

66146

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminuo na{ voqeni

Milorad Savi} Sahrana je danas, 19. 12. 2012. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Ve~no }emo te voleti, o`alo{}ena porodica. 66147

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 65957

PRI ROD NI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj slu`bi i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797. 66110

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041 PRO DA JEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 66075 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 061/62-63-212. 66107 BU KVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 064/40-21-425. 66108

Umro je - partner

moj

dragi

dubl

Bora Bo{wakovi}

Za wim tuguje Lale Popovi}.

66141

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu i dedi

Nikoli Bujaku FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

obele`i}emo u petak, 21. 12. 2012. u 11 ~asova, u Bege~u. O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Goran i }erke Gordana i Biqana sa porodicama. 66143

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Ispra}amo dragog strica Boru sa velikom tugom.

2008 - 2012.

Desanka Male{evi}

Borislav Bo{wakovi}

Uvek }emo je voleti i se}ati se.

Sa{a, Svetlana, Sr|an i Sowa sa porodicama.

Mama, tata, brat Milan i sestra Sa{a sa porodicama.

66142

66086

Posledwi pozdrav milom

Sa velikom tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se upokojio u Gospodu na{ otac

Marica Rus

1997 - 2012.

Osta}e da trajno `ivi u na{em se}awu tvoj vedri lik velikog sportiste i ~oveka.

POMEN

TU@NO SE]AWE

Borislav Bo{wakovi}

Sin Jovica, snaja Marija i sestra Milosava.

u 89. godini. Sahrana je danas, 19. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Borislav i snaja Biqana.

66103

66140

SE]AWE Danas, 19. 12. 2012. godine navr{avaju se tri godine bez na{eg dragog brata Rade.

POMEN

Posledwi pozdrav

sreda19.decembar2012.

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ voqeni sin

Du{ica Stokin Vawi

Vawi

od Ivana ^ubjaka sa porodicom.

Vawa ^ubjak

od tetke [tefice i te~e Peje.

Sahrana }e se odr`ati 19. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki. O`alo{}eni: roditeqi Josip i Jelena i brat Vuk.

DESETOGODI[WI POMEN

Vawi

66128

66132

Du{an Andri}

66032

POMEN

19. 12. 2008 - 19. 12. 2012.

S qubavqu i tugom zauvek se}awe na Tebe.

Zauvek je tu sa nama u mislima i srcima. Deca: Marica i Milan sa porodicama. 66122

Posledwi pozdrav

U na{im srcima ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost.

Prof. mr Radosav Ble~i}

19. 12. 2002 - 19. 12. 2012. posledwi pozdrav od neute{nih, bake Anke i dede Gregora.

1935 - 2009.

66084

Luka Dai}

od: tetke Viktorije, te~e Ri~arda i sestara Eme i Tawe.

Radivoj Tubi}

Sestre i bra}a sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u 64. godini upokojio na{ dragi

Svom an|elu

Posledwi pozdrav

Porodica Stokin.

66127

66130

66135

Do pre ~etrnaest godina `ivela si za nas i ~uvala nas od svega. Od tada, od zaborava mi ~uvamo tebe, a ti i daqe `ivi{ sa nama.

Posledwi pozdrav

nakon mukotrpne bolesti u kojoj mu je svesrdno pomoglo osobqe klinike Frezenius. Sahrana je u ~etvrtak, 20. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Povodom iznenadne smrti posledwi pozdrav sinu

Tvoji: supruga Radmila, }erke Jovana, Ivana i zet Kristof. 65998

^ETVOROGODI[WI POMEN

O`alo{}ena porodica: Nemawa, Nata{a i Slavica.

66136

Vawi

Draganu Prodanovu

Vawi

od porodica: Stupar, Mu{an i Nedeqkovi}.

DVADESETOGODI[WI POMEN

Vreme traje u Nedostaje{ nam.

Sahrana je danas, 19. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. od porodice Mato{evi}.

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav voqenom

66125

66131

Posledwi pozdrav kumu

Povodom iznenadne smrti posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

66102

DVOGODI[WI POMEN

Marku Leti}u i se}awe na

Igwat Devi}

Vawi

se}awima.

Tvoja porodica: Duda, Rade i Sofija.

Mama i tata. 66134

An|elko Stanoj~i}

Draganu Prodanovu Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

od: uja Vlade, bake Jelice i dede Nikole.

od: Gorana i Nata{e Bjeli} sa decom.

66133

66129

Vawa, Qiqa, Dule i Luna Prodanov. 66126

Maru Leti}

2010 - 2012.

sa ^eneja

Uvek te se rado se}amo, mili na{...

Va{i: Olgica, Vesko, Lale, Biqana, Sa{a i Natalija.

Tvoji: Sne`ana, Dragan i Boba.

66008

66123

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.45 18.55 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.25 00.20 00.45 01.10 01.35

Добро јутро, Војводино 06.00 Музичко свитање Државни посао 08.00 Лола Архив феномен 09.00 Панонско јутро Вести 11.00 Меридијанима Палета-колажна емисија 12.00 Агро Парламент Заувек млад 13.30 Сајам инфонет Кухињица 14.30 Лице с насловнице Име мог сокака 16.00 Панонска хроника Вести 17.30 Војвођанске вести Како... 18.00 Лола Добар посао 19.00 За корак испред Живопис 20.00 Војвођанске вести Документ 20.30 Без цензуре Вести 22.00 Војвођанске вести Гламур тужур 22.30 Документарни програм Вести за особе са оштећеним 00.00 Глас Америке слухом 00.30 Ноћни програм Џонатан Крик Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Ватерполо - Лига шампиона: Војводина-Марсеј, пренос Џонатан Крик Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Под истим кровом Дејвид Коперфилд Заувек млад Повратак на село Живопис Концерт- Кулпин фест 2012.

ВАТЕРПОЛО ЛИГА ШАМПИОНА

Војводина–Марсеј (РТВ 1, 18.55)

06.30 06.55 08.40 09.05 09.30 09.55 10.40 11.05 11.25 12.00 12.30 12.40 13.05 14.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25 00.20

tv program

sreda19.decembar2012.

Кухињица – мађ. Миљеница 18.школско позорје Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Божићна романса, филм Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Дејвид Коперфилд Биографије Плави круг Палета-колажна емисија ТВ Продаја

08.30 09.00 09.10 09.35 10.30 11.00 11.10 11.35 12.05 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.25 22.00 22.30 23.20 00.10

Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Спринт Истрага Зодијак Вести Опчињени Бели мантил ИЦТ плус Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ленија Мистерије КГБ-а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

Ленија Емисија посвећена пољопривреди, запажена по својим актуелним темама. Прати све активности из света пољопривредне производње, са посебним акцентом на едукацији, кроз сталну сарадњу са нашим најпознатијим институтима. Ауторка: Даница Милутиновић (Новосадска ТВ, 20.30)

09.30 10.30 11.30 12.30 14.20 15.00 17.10 17.30 19.30 20.00 20.45 21.00 00.00

Преглед холандске лиге Преглед Премијер лиге Преглед шпанске лиге Холандски куп Преглед руске лиге Копа Италија: Лацио - Сијена Седмица пред вама Копа Италија: Удинезе - Фјорентина Фудбал мондијал магазин Преглед Чемпионшипа НБА уживо Копа Италија: Наполи - Болоња Турски куп

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Зоо пузле, 08.30 Кућица у цвећу, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Изблиза, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Инвестиције, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Зелена патрола, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.03 09.55 10.14 10.44 11.12 11.34 12.00 12.15 12.28 13.18 14.47 15.15 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 23.30 23.45 00.37 01.23 02.53 03.56 04.29 04.57 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волим и ја неранџе, но трпим Гастрономад Траг Задња кућа, Србија Острво орангутана Како се то ради Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Трапави херој, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Монтевидео, бог те видео, филм Дневник Место злочина: Њујорк Хероји Ноћни биоскоп: Пољуби младу, филм Волим и ја неранџе, но трпим Око Траг Мој рођак са села Верски календар

Аманда Детмер

Пољуби младу Хумористички поглед на живот наизглед срећне америчке породице, италијанског порекла, из малог града Вестерлија, с острва Род и њихове борбе за љубав и самопотврђивање. Прича прати три радикално различите сестре с њиховим момцима и љубавницима, након повратка кући са венчања њихове четврте најтрадиционалније васпитане сестре... Улоге: Аманда Детмер, Шон Патрик Фланери, Брук Лангтон Режија: Ванеса Прајс (РТС 1, 01.23)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине, ожени се Филм: Десперадо Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

Јевгениј Миронов

СЕРИЈА

Достојевски Мини-серија од осам епизода приказује живот највећег руског писца, Фјодора Михајловича Достојевског. Обухвата најзначајнији период пишчевог живота, од тренутка када је Достојевски осуђен на смрт стрељањем због завере, па све до самог краја. Улоге: Јевгениј Миронов, Чулпан Хаматова, Ала Југанова Режија: Владимир Хотиненко (РТС 2, 21.00) 07.00 07.27 07.50 08.02 08.09 08.16 08.43 09.02 09.45 10.15 10.45 11.15 11.42 12.16 13.00 14.02 14.29 14.47 15.30 16.06 16.48 17.13 17.59 18.29 19.02 19.25 19.37 19.44 19.55 20.00 20.27 21.00 22.00 00.18 00.41 02.06 03.06 03.48 04.12 04.37

Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Е-ТВ ТВ мрежа Други век Наука 2012. Моцарт: Увертира и клавирски концерт Либела Трезор Плава птица Романсирана ботаника Одгонетање историје Проветравање Ви и Мира Адања Полак Моја улица Нирнбершки противнапад Челисимо Либела Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Мој лични печат У свету Беокулт Достојевски Колевка сновс, филм И ја имам таленат Концерт ‘’Село гори...’’ Трезор Ви и Мира Адања Полак Моја улица У свету Концер „Село гори”...

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.10 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 01.45 02.15 03.45 05.30

Добро јутро Гранд шоу Први Национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика Свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Приче које пише живот Филм: Оркански висови Филм: Господин просечни Филм: Оркански висови

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 Византија – Изгубљено царство 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Грабљивац против плена 11.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви. банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Серија: Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: банзуке 20.00 Серија: Никита 21.00 Филм: Нова полицијска прича 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Византија – Изгубљено царство 01.05 Грабљивац против плена

Византија: Изгубљено царство Древно Византијско царство, познато и као Источно римско царство, наџивело је пад Рима за хиљаду година. Данас се оно сматра једном од најважнијих цивилизација у историји, иако је дуго времена било синоним за пропаст и декаденцију. (Б92, 00.15)

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 04.00

Цртани филмови Ђавоља вечера Филм: Живот или нешто слично Сити вести Филм: Чудотворац Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Мала Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Омиљени пар Филм: Рођене убице Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Рај на земљи Филм: Омиљени пар

Богољуб Митић Ђоша

Скандалозно Вечерас у емисији с Ољом Црногорац и Маријаном Каменовићем открићемо скандалозне приче из шоу бизниса. Гости Богољуб Митић Ђоша и Саша Пантић познатији по улози Шиптара из Курсаџија отворено су говорили о темама које раније нисте имали прилику да чујете. (Хепи, 22.00) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.45 15.25 15.40 15.55 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.45 03.30 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Телешоп Црна мачка, бели мачор, филм Вести (сеча филма) Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Скандалозно Долина вукова Филм Њујорк: Ужаси торнада, филм Црвени орао Једна жеља једна песа, микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda19.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Велике ромске свадбе Четири венчања - Америка Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Богата млада, сиромашна млада Невесте са Беверли Хилса Нисам знала да сам трудна Екстремни преображај Мајами инк Богата млада, сиромашна млада

Други светски рат у боји Ћелија Свете животиње фараона Ратнички краљеви из Сибира Викторијанска апотека Ко си заправо ти? Годар, Маде ин УСА Инуитска одисеја. освајање Новог света Ћелија Путовања и открића Викторијанска апотека Вучице Ханибал Животиње које су ушле у историју Други светски рат у боји Путовања и открића Тајм тим година X Инуитска одисеја. освајање Новог света

Мунзи Срећни клинци Беки Шарп Намештаљка Мамин син Живот у ружичастом Сукијаки Вестерн Ђанго Харолд и Кумар Еротски филм Еротски филм

Жи вот у ру жи ча стом Жи вот Едит Пјаф био је не пре ста на бор ба за пре жи вља ва ње и по тра га за љу ба вљу. Иако је од ра сла у си ро ма штву, глас Едит Пјаф био је ни шта ма ње не го ма ги чан, а ње не стра сне ве зе са ве ли ка ни ма то га до ба и при ја тељ ства са Ивом Мон та ном, Шар лом Азна ву ром, Мар лен Ди трих учи ни ли су је зве здом... Уло ге: Ма ри он Ко тијар, Сил ви Те студ, Па скал Гре го ри Ре жи ја: Оли ви јер Да хан (Си не ма ни ја, 18.00)

Ма ри он Ко ти јар

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Штиклама до врха Бивши Нова девојка Не веруј комсиници из стана 23 Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин. Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Једном давно Секс и град Шапат духова Секс и град

07.00 10.14 11.02 12.00 12.41 13.28 14.31 14.54 15.29 16.02 16.58 18.00 18.22 19.10 19.30 20.15 20.45 21.43 22.38 23.19 00.08 00.29 00.49 02.22 03.03 03.23

Добро јутро, Хрватска Путовања рекама дивљине Документарна серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Јеловници изгубљеног времена. Реч и живот Индекс Луда кућа Хрватска уживо Контакт 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Глобално село Хрватско водено благо, док. филм Хоризонти Дневник 3 Други формат Лудница у Кливленду Регионални дневник Биоскоп Фламинго, филм Др Оз 2, ток шоу Јеловници изгубљеног времена Идемо на пут с Гораном Милићем

Браћа и сестре Филм: Божићни пољубац Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Филм: Божићна пошта Монк Видовњак Филм: Хладна фузија Филм: Џек Хантер и потрага за Акхенатоновом гробницом 01.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

08.00 Ју-Ги-Ох! 08.55 Исплати се - ТВ аукција 09.10 Флешпојнт 11.30 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Потопљени, филм 00.20 Школа живота, филм 02.30 Астро шоу

По то пље ни

Ме ри Ели за бет Ма стран то нио

Бездан

Крис Ко ди је пла ће ник за гла вио у вој ном за тво ру. Сре ћом, Ко ди ба рем та ко ми сли, вла да од лу чи да га ан га жу је да спре чи те ро ри стич ки на пад на те ри то ри ју САД-а. Али, ка ко би за у ста вио на пад, он ће мо ра ти да пре кр ши низ за ко на... Уло ге: Сти вен Си гал, Кри сти н Адамс, Ви ли јам Хоп, Ви ни Џонс Ре жи ја: Ен то ни Хи кокс (РТЛ, 22.30)

Аме рич ка ну кле ар на под мор ни ца стра да по сле су сре та с та јан стве ним објек том, а вој ска ан га ж у је за по сле не обли жње под вод не нафт не плат фор ме да до ђу до ње и про ве ре да ли има пре жи ве лих. Шеф наф та ша је Вир џил Бад Бриг ман, а вој ну стра ну спа си лач ке по са де пред во ди по руч ник Ко фи... Уло ге: Ед Ха рис, Ме ри Ели за бет Ма стран то нио, Ми шел Би ен Ре жи ја: Џејмс Ка ме рон (ХРТ 2, 17.08) 07.00 07.30 08.01 08.25 08.47 09.57 10.44 12.10 12.55 13.29 15.09 16.00 16.20 16.40 17.08 20.00 21.53 22.55 23.41 00.27 01.10 01.51 02.39

06.00 08.00 10.00 12.00

Мала ТВ Цртана серија Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Зов дивљине, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Потрошачки код Биоскоп Фламинго, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Еко зона Бездан, филм Топ Ган, филм Топ гир 13, док. серија Залагаоница, док. серија Закон и ред: УК Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак Сестра Џеки

14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.15

Удата за мафију Недужни Велика језа Мртав као ја: Живот после смрти Бат 21 Празници са Ејприл Плава лагуна Слушкињина прича Обучена да убије Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 18.00 18.30 20.00 21.00 23.00

Убиство пута седам Докторка Квин, филм Биографија - Дени Девито На златном језеру Мекгајвер: Пут до судњег дана Окршај холивудских звезда Драгнет 1987 Поноћна трка Окршај холивудских звезда Нити видим, нити чујем Окршај холивудских звезда Мирис жене Апостол

Кри сти н Адамс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство У потрази за забавом Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Како извући живу главу Опасне телесне повреде Суперљуди Стена Лија Преваранти на делу

08.45 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 14.45 15.15 17.00 19.00 20.00 20.05 21.05 22.05 22.10 22.15 22.55 23.25 23.45 00.45

Скијашки скокови Биатлон Сви спортови Билијар Скијашки скокови Биатлон Биатлон Алпско скијање Фудбал Алпско скијање Сви спортови Поло Коњички спорт Коњички спортови Сви спортови Голф Једрење Сви спортови Аутомобилизам Фудбал

Svi putevi vode do Bitlsa a ra doks ta ko zva ne dro ge qu ba vi le ì u tio u vi du hi ste ri je „Pol je mr tav” i Le no no ve to me {to je uni ver zal na em pa ti ja ko ju smr ti na ru ka ma po re me }e nog obo à va o ca, je ona stva ra la ret ko pre vo |e na u stvar - 1980. go di ne, ta ko je i za i gra ni re la ti vi zam nu qu bav pre ma dru gom qud skom bi }u, sve zbog „mo }i cve }a” iz le ta 1967. pro u zro ko vao sop sa mo ne ga ci je iza zva ne ti pi~ nim do ì vqa jem stve ni ne me zis 1968. i 1969, u ob li ku eks tre mi uzi ma wa LSD, gde je in di vi du al nost pre sta ja la sta pro lu pa lih od esi da, kao {to su or ga ni za da se sma tra va `nom. Uzi ma wem LSD nor mal ni ci je Ma dr fa kers, Men so no va fa mi li ja, Mo lo qu di mo gli su da se kre }u pra vo ka sta wu „oke an ske sve sti”, ko ju bi mi sti ci do se gli tek po sle go di na pri pre ma i mno gih in ter ven ci ja na ra stu }oj sa mo sve sno sti, zbog ~e ga su mno gi ne pri rod no za kqu ~i va li da je stvar nost ha os ple {u }ih ener gi ja bez zna ~e wa i svr he. Po {to ni je bi lo na ~i na da se ta kav fe no men pro ce ni, mo gao je sa mo da se „pro gu ta”. Zbog to ga je u sr cu kon tra kul tu re bio mo ral ni va ku um: ne bog, ne go po nor. O~u van u mo tou ~a so pi sa Rol ling Sto ne kao „ko smi~ ki ki kot”, bio je to po gled na svet bez okvi ra i sta bil no sti. I za i sta, jed na sa vre me na dru {tve na stu di ja be le ì da su hi pi ci {e zde se tih ak tiv no uì va li u „on to lo {koj ne si gur no sti”, po sma tra ju }i one ko ji ne po bit ne isti ne i vred no sti tra è s obe snom iro ni jom, ~e ga wi ho ve me te ni su bi le sve sne ili to ni su raz u me le. Upr kos sve mu, stav hi pi ka – ako se za ta ko he te ro ge nu gru pu mo è re }i da su dr à li jed nu po zi ci ju – bio je, ne ma sum we, za i gran. Wi ho va kul tu ra bi la je ka le i do sko pi~ no ino va tiv na, ak tiv no po sve }e na sti ca wu zna wa o se bi i pro mo ci ji te meq nih dru {tve nih pro me na. Ele men ti hi pi kul tu re ko je je pank po kret (od 1976. do Gu ru esi da Ti mo ti Li ri 1979. go di ne) od ba cio, bi li su ka ri ka tu ral nost i to {to ni su bi li ni bli zu ika kvom shva ta wu tov kok tel par ti i Ve der men. Po ra à va ju }a je ono ga pro tiv ~e ga su za mi {qa li da se bo re. Za - ~i we ni ca {to je LSD mo gao da one ko ji su ga jed ni {tvo hi pi ka bi lo je stvar no, bez ide o lo - uzi ma li pre tvo ri u bi lo {ta: od cve }em oki }e gi je, a mno ga po qa wi ho vog de lo va wa – otvo re - nih pa ci fi sta do na o ru à ne ur ba ne ge ri le. nost pre ma sek su, za ni ma we za du hov nost, pi o- Naj ek spli cit ni ji od nos iz me |u esi da i anar nir ska fo ku si ra nost na eko lo gi ju, en tu zi ja zam hi sti~ kog na si qa po ka za la je or ga ni za ci ja Ve pre ma al ter na tiv noj teh no lo gi ji i me di ci ni – der men. Od go vor ni za hi qa de bom ba {kih na pa br zo su se sto pi li s in te li gent nim mar gi na ma da na ame ri~ ke in sti tu ci je iz me |u 1969. i 1972, sred weg to ka dru {tva. Po sve }e ni hi pi ci, {ta - po ku {a va li su da spre ~e in fil tra ci ju FBI i vi {e, ubr zo su uvi de li opa snost ko ja pre ti od CIA u svo je re do ve sa zi va wem sa sta na ka to kom dro ga, pa su za od go vo ri ma na unu tra {wa pi ta - ko jih je sva ko ko je bio pri su tan mo rao da uzme wa tra ga li kroz is to~ wa~ ki mi sti ci zam (wi - LSD, po prin ci pu da ni je dan pri ta je ni po li ca ho vo po {to va we tra di ci je, pod uslo vom da je jac ne }e mo }i da se pri kri je to kom pro ì vqa sta ri ja od one pret hod ne va wa tri pa. Go di ne 1970, ge ne ra ci je, è sto ko se gru pa ko ja se pre i me no Po ra à va ju }a je ~i we ni ca {to je ko si lo s ru {i la~ kim va la u Ve der pipl iz po iko no bor stvom wi ho vih {to va wa pre ma mno go LSD mo gao da one ko ji su ga ri va la iz No ve le vi ce, broj nim ù strim ~la ni uzi ma li pre tvo ri u bi lo {ta: me |u ko ji ma su bi li i si ca ma gru pe, oslo bo di la od cve } em oki } e n ih pa c i f i s ta tu a ci o ni sti – pre te ~e je gu rua esi da Ti mo ti ja do na o ru à ne ur ba ne ge ri le pan ka). Me |u tim, sa mo je Li ri ja od mi ni mal nog ma wi na onih ko ji su bi za tvor skog osi gu ra wa, li iz lo è ni LSD na sta vi la da prak ti ku je ta - po zdra viv {i ga kao kqu~ nu fi gu ru „re vo lu ci kav na ~in ì vo ta. Za ve }i nu je in tro spek ci ja je”. Opa san pi {to qem, pre ne go {to je po be gao pre ra sla u sa mo po {to va we, a ve se la is kqu ~e - u Al ìr, biv {i pro rok qu ba vi i mi ra na go va nost de ge ne ri sa la se u ne ku vr stu ni hi li sti~ ke rao je ono {to je osta lo od we go vih na iv nih igre, ote lo vqe ne u pr qa voj dis kor di jan skoj sled be ni ka da po kre nu svo je „po bo `ne, ne na sil fi lo zo fi ji tri lo gi je Il lu mi na tus. ne gu zi ce” i na si lu oslo bo de sve dru ge za to ~e Pro pa gi ra no kroz iz ma gli cu dro ga i po lu do - ne pred stav ni ke ne ka da do bro }ud nog, al ter na mi {qe nih ide ja, ono {to je za po ~e lo kao fler - tiv nog dru {tva. to va we s ne de ter mi ni zmom me |u mo der nim Iako Bitlsi ni su ima li ni ka kve di rekt ne umet ni ci ma, u glav ni tok je u{lo pu tem pop ve ze s bi lo ~im od ovo ga, Le non je pri stao, na kul tu re, kra jem {e zde se tih. Re zul tat to ga bi lo pu stiv {i po zi ci ju skep ti ka, da na pi {e pe smu je ne {to {to mo è da se na zo ve rok men ta li te - „Co me To get her” za Li ri je vu pred iz bor nu kam pa tom: sta we uma (ka sni jih de ce ni ja re dov no po ve - wu 1969, a ka sni je je spe vao i odu Xo nu Sin kle zi va no sa bez um nim ubi stvi ma i grup nim sa mo u - ru iz Be lih pan te ra i po zvao bun tov nog Xe ri ja bi stvi ma) u kom po tre ba is ti sku je eti ku, pod Ru bi na da svi ra bon go se u we go voj kva zi re vo lu na su mi~ nim tu tor stvom po lu ra zu mqi vih tek - ci o nar noj wu jor {koj gru pi. Za pra vo, ve }i na sto va pe sa ma. Bitlsi su zna ~a jan do pri nos ne - ono ga {to se de {a va lo u wi ho vo vre me, ko li ko mo ral nom od su stvu zna ~e wa da li svo jim na su - god ble sa vo ili ozlo gla {e no bi lo, od mah je mi~ nim tek sto vi ma i efek ti ma ko ji ma su ukra - pro na {la put do ì vo ta i stva ra la {tva {a va li svoj ka sni ji rad. Ba{ kao {to im se vra - Bitlsa.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda19.decembar2012.

dnevnik

19. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Не брините се превише због других данас. Ваш посао је да се забавите и лепо проведете. Потрудите се да избалансирате ствари пре него да се дубоко удубите у једну одређену тему или пројекат.

BIK 20.4-20.5.

Ако не изразите данас оно што мислите, остали би могли стећи утисак да нешто није у реду. Особе са којима разговарате могле би помислити да су вам досадне. Пружите и ви свој допринос конверзацији.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ово је изузетно повољан дан за куповину. Позовите пријатеље и обиђите продавнице како бисте обновили гардеробу нечим лепим и удобним. Држите се што даље од лошег квалитета и јефтиних ствари.

Можда се осећате као да споро напредујете, али ситуација би требало да се побољша сада. Успели сте да збаците терет с леђа и спремни сте да узлетите. Ускоро ћете поново бити она стара особа.

Не схватајте ништа превише озбиљно данас. Остали би могли бити непажљиви и повредити ваша осећања, чак вам и сломити срце. Не размишљајте сувише дубоко о ономе што је неко рекао.

Сада је ред на вас. Можда сте до сада чекали нешто, али никада није било право време за акцију. Можда сте успут имали психичку или физичку блокаду, која вас је ометала. Не чекајте више.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Показаћете своју поенту уз врло мало труда. Уживајте и понашајте се према себи на начин који заслужујете. Уколико поштујете себе, и други ће вас ценити. Седите усправно и будите поносни на себе.

Можда ће вам бити тешко да се држите задатака данас. Ваше размишљање је највероватније веома расејано. Вероватно ће вам бити веома тешко да се фокусирате и концентришете на посао. Изађите данас и забавите се. Побегните од свих послова. Одвезите се на неко ново место и препустите се дугачкој шетњи уз пријатеље. Поседујете пуно енергије, зато поделите свој ентузијазам с другима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не залазите сувише у детаље данас. Ако и даље покушавате да усавршите сваки аспект пре него што кренете у акцију, проћи ће вас воља и ништа нећете урадити. Не успоравајте развијање ситуације.

Будите позитивни. Поседујете пуно информација које треба да поделите с другима, било да то схватате или не. Ово је веома погодан дан за провод. Вечера с пријатељима чини се као идеално решење.

Могуће је да скачете с једне теме на другу, али то је у реду. Неочекивана авантура донеће вам пуно забаве. Нека вас не забрињавају последице. Данашња енергија је изузетно наелектрисана.

TRI^-TRA^

Не га с пот пи сом Дру Ба ри мор V REMENSKA

Повремено снег

Vojvodina Novi Sad

Дру Баримор најавила је да ће се њена колекција „Цвет„ наћи у продаји у америчком ланцу „Волмарт” од јануара следеће године. Колекција обухвата производе за лице, очи, усне и нокте, а цене препарата биће од 5 до 15 долара. „Волим мацкање и част ми је да са стручњацима сарађујем на креирању најбољих производа за улепшавање”, рекла је Бариморова на презентацији колекције. Дру Баримор се у јуну удала за Вила Копелмана, а у септембру су добили ћерку Олив.

PROGNOZA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Облачно уз слаб снег. Нападаће највише пет центиметара снега. Дуваће слаб северни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 1 степен, а максимална 3 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало хладније и облачно уз повремену суснежицу и снег. Биће највише 5 цм новог снега. Постепен престанак падавина. Дуваће слаб северни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 0, а максимална 3 степена. СР БИ ЈА: Мало хладније и облачно уз повремену суснежицу и снег. На северу постепен престанак падавина. На југу је могуће од 5 до 10 цм снега, а на северу до 5 цм. Дуваће слаб северни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1, а максимална 3 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак и петак променљиво облачно и већином суво. Крајем петка и у ноћи ка суботи могуће су слаба киша и суснежица. За викенд променљиво облачно и већином суво, уз могуће краткотрајне сунчане интервале. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Астматичарима и цереброваскуларним болесницима се препоручује опрез услед очекиваних биометеоролошких прилика. Могући су реуматски болови, главобоља и поспаност. Поред адекватног одевања, неопходна је додатна пажња у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-8

Moskva

-16

Oslo

-3

St. Peterburg -16 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

VIC DANA - Сада вичите најгласније што можете - каже зубар пацијенту. - Али, мене ништа не боли. - Знам, у чекаоници је гужва, а мени се жури на утакмицу.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

44 (0)

Slankamen

188 (0)

Apatin

114 (1)

Zemun

270 (2)

Bogojevo

109 (1)

Panчevo

298 (3)

Baч. Palanka

130 (1)

Smederevo

464 (6)

Novi Sad

125 (3)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

174 (-3)

Tendencija porasta

Senta

244 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

180 (0)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

116 (26)

TISA

-45 (3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 297 (15) Beograd

Kusiћ

227 (2)

50 (10)

Reшeњe:

DUNAV