Dnevnik 20.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 20. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23322 cENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SR BI JA ME WA ZA KON O ZA PO [QA VA WU STRA NIH DR @A VQA NA

Na cr no ra di 30.000 stra na ca? str. 5

TONS UGO STIO NO VI NA RE, IZ VE [TA ^E SA RU KO MET NOG PR VEN STVA STA ROG KON TI NEN TA INTERVJU @I KA GOJ KO VI], POT PRED SED NIK SPO-a

DS i SNS da nas su vr lo bli ski

str. 3

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 U februaru uredbe o vra}awu imovine RTV, VANU i Novosadskog sajma

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija

Reporta`e

Dru{tvo 6 Na maloj maturi vi{e nepoznatih zadataka

str. 7

Vojvodina 11 I Zrewanin bi preuzeo kasarnu

4 „Nektar” ho}e ceo „Fruktal”

Fru{ k o g o r s ka vin a za evrops ku sedm u sil u

7 Februarska nagrada Du{anu Popovu

12 Udarnici se kale srpskim kavijarom – prebrancem

Toplo, ali ki{no Najvi{a temperatura 8 °S

U RUMI, ZREWANINU, SOMBORU, SANADU

NA KON DE VET GO DI NA VE LI MIR ILI] NA SU DU U NO VOM SA DU ZBOG UDA RA WA VLA DI MI RA JE [I ]A

Ve qa se sla bo se }a {u ti ra wa no vi na ra str. 15

str. 10 i 12

Plivali za ~asni krst

SPORT

n VOJVODINA I MOREIRA SE DOGOVORILI

str. 16 – 21

n SIGURNA POBEDA VATERPOLISTA SRBIJE PROTIV BRANILAcA TITULE – HRVATSKE

n ANA I NOLE LAKO U SLEDE]I KRUG, JANKO SE POMU^IO

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak20.januar2012.

PRED SED NI CI OP [TI NA SE VE RA KiM SA STA LI SE S MI NI STROM GO RA NOM BOG DA NO VI ]EM

Pre i spi ti va we od lu ke o re fe ren du mu Sr ba Pred sed nik op {ti ne Le po sa vi} Bran ko Ni ni} iz ja vio je za „Dnev nik“ da su pi ta we re fe ren du ma i si tu a ci ja na se ve ru Ko so va bi le glav ne te me ju ~e ra {weg raz go vo ra s mi ni strom za KiM Go ra nom Bog da no vi }em. – Svi pred sed ni ci op {ti na su se slo `i li o to me da tre ba raz go va ra ti na te mu re fe ren du ma i da se pre i spi ta ju od lu ke skup {ti na, uz pret hod ne raz go vo re sa {e fo vi ma od bor ni~ kih gru pa. I da qe sam sta va da je neo p hod na ko or di na ci ja Sr ba sa se ve ra s Vla dom i pred sed ni kom Sr bi je jer sa mo -

stal ne od lu ke ne vo de ni ~e mu – ka `e Ni ni}, po red ko ga su sa stan ku kod Bog da no vi }a pri su stvo va li i pred sed ni ci op {ti na Ko sov ska Mi tro vi ca i Zve ~an Kr sti mir Pan ti} i Dra gi {a Mi lo vi}, u ime op {ti ne Zu bin Po tok za me -

– Mi ne è li mo da do no si mo bi lo ko ju od lu ku ko ja }e bi ti u su prot no sti s dr àv nim i na ci o nal nim in te re si ma. Ako se po ka è da }e od la ga we re fe ren du ma do ne ti bo qi tak, ili olak {a ti po lo àj Vla di i pred sed ni ku Bo ri su Ta di }u, sprem ni smo da raz go va ra mo i o po me ra wu ro ka – iz ja vio je Pan ti}. On je pod se tio na to da su od lu ku o odr à va wu re fe ren du ma do ne le skup {ti ne op {ti na i da je di no one mo gu da je sta ve van sna ge ili da je od lo è. On je na ja vio da }e u na red nom pe ri o du pred sed ni ci op {ti na odr à ti kon sul ta ci je sa {e fo vi ma od bor ni~ kih gru pa da bi se vi de lo ras po lo è we skup {ti na po pi ta wu od la ga wa re fe ren du ma. Na sa stan ku je bi lo re ~i i o pred sto je }im iz bo ri ma u Sr bi ji, a pred sed ni ci op {ti na su Bog da no vi }u pre ne li da bi u skla du s Usta vom, iz bo ri na KiM tre ba lo da bu du ras pi sa ni kad i u osta lim de lo vi ma cen tral ne Sr bi je. Po Pan ti }e vim re ~i ma, do go vo re no je da se sa stan ci i ubu du }e re dov no odr à va ju da bi sta vo vi lo kal -

dnevnik

ZA ME NIK PRED SED NI KA LSV-a BO JAN KO STRE[

U fe bru a ru ured be o vra }a wu imo vi ne RTV, VA NU i No vo sad skog saj ma Imo vi na Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, No vo sad skog saj ma i Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti tre ba lo bi da u fe bru a ru bu de vra }e na Po kra ji ni. To o~e ku je za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{, ko ji je ju ~e na {em li stu iz ja vio da }e do sre di ne fe bru a ra bi ti do ne te pr ve ured be ko ji ma }e se re a li zo va ti do go vor ko ji su je se nas, uo~i usva ja wa Za ko na o jav noj svo ji ni, po sti gli li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne n ad ^a n ak i pred s ed n ik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}. Ko stre{ je ka zao da }e Vla da Sr bi je pr ve ured be u tom po gle du do ne ti naj ka sni je do sre di ne fe bru a ra, dok }e pre nos

imo vi ne na Voj vo di nu nad DP „Gas„, Pe tro var din skom tvr |a vom, rud ni kom „Ko vin„ i broj nim le ga ti ma usle di ti u na red nom pe ri o du ka da se za to obez be de svi prav ni uslo vi. – To kom in ten ziv nih kon sul ta ci ja ko je vo di mo u Vla di Sr bi je ve} ne ko li ko ne de qa, utvr |e no je da je imo vi na No vo sad skog saj ma i RTV-a, iz u zev emi si o nih stu bo va o ko ji ma se jo{ raz go va ra, ne spor na s prav nog sta no vi {ta, kao i deo imo vi ne VA NU. I to }e pr vo bi ti pre ne to Voj vo di ni ured ba ma Vla de u pr voj po lo vi ni fe bru a ra. Pre o sta lo je da se pri ku pi jo{ ne ka do ku men ta ci ja – re kao je Ko stre{. Po we go vim re ~i ma, za pre nos vla sni {tva nad osta lom imo vi nom bi }e po treb no ne {to

Mo de li za VA NU – Jo{ uvek se raz go va ra i o mo de lu vra }a wa imo vi ne VA NU i mi slim da tu po sto je dva re {e wa: ili da im se vra te sta re pro sto ri je, ili da se VA NU obe {te ti. Po {to u sva kom slu ~a ju `e li mo da is kqu ~i mo bi lo ka kve ten zi je, a s ob zi rom na to da je u sta rim pro sto ri ja ma VA NU sme {ten ogra nak SA NU, mi slim da je re al ni je da VA NU do bi je obe {te }e we, od no sno no vi po slov ni pro stor – oce nio je Ko stre{.

vi {e vre me na da bi se obez be di li neo p hod ni uslo vi. Na veo je da se za pre nos imo vi ne DP „Gas„ iz No vog Sa da ~e ka okon ~a we sud skog spo ra ko ji je dr `a va po kre nu la pred Pri vred nim su dom u No vom Sa du da bi se ta imo vi na iz dru {tve ne pre ne la u jav no vla sni {tvo. Kad je re~ o rud ni ku „Ko vin„, ka ko je do dao, tre ba sa ~e ka ti da se okon ~a pro ces pri va ti za ci je ko ji je ra ni je po kre nut nad de lom imo vi ne tog rud ni ka, na kon ~e ga }e osta tak imo vi ne bi ti pre net AP Voj vo di ni, te da se ta ko |e jo{ uvek do go va ra o pre no su vla sni {tva nad Pe tro va -

ra din skom tvr |a vom, gde se utvr |u je ko jim ude lom vla sni {tva ras po la `e grad No vi Sad, ko li ko je imo vi ne ustu pqe no na ko ri {}e we pri vat nim li ci ma, {ta ~i ni voj nu imo vi nu... Ina ~e, na osno vu do go vo ra iz me |u Cvet ko vi }a i ^an ka, Skup {ti na Sr bi je pri hva ti la je amand man Li ge ko jim je pred vi |e no da se po seb nim ured ba ma Vla de {est me se ci po stu pa wu na sna gu ovog pro pi sa utvr di pra vo vla sni {tva APV i nad na ve de nom imo vi nom, ko ja, ina ~e, ni je eks pli cit no bi la na ve de na u sa mom Za ko nu. B. D. Sa vi}

Iz be }i kom pli ko va we si tu a ci je Na sa stan ku se, ka ko je na ve de no, raz go va ra lo o ak tu el nim pi ta wi ma i bez bed no snoj si tu a ci ji u Po kra ji ni, kao i o na ~i ni ma ka ko za jed ni~ kim de lo va wem stvo ri ti uslo ve ko ji bi do pri ne li sta bi li za ci ji sta wa na te re nu, pro na la è wu na ~i na kon tro le po sto je }ih ten zi ja na se ve ru Po kra ji ne da bi se iz be glo da qe kom pli ko va we si tu a ci je. nik pred sed ni ka op {ti ne Sr |an \u ro vi}, kao i na ~el nik okru ga Ko sov ska Mi tro vi ca Ra den ko Ne deq ko vi}. Ni ni}, ko ji je od po ~et ka bio pro tiv re fe ren du ma, a ka è da je i da nas, ob ja {wa va da su sa da na kon be o grad skog di ja lo ga svoj stav po ovom pi ta wu ubla ì li i osta li ~el ni ci op {ti na se ve ra. Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} ta ko |e je na ja vio, na kon za vr {et ka dvo ~a sov nih raz go vo ra s mi ni strom Bog da no vi }em, mo gu} nost da lo kal na sa mo u pra va pre i spi ta od lu ku o odr à va wu re fe ren du ma na se ve ru Ko so va za ka za nog za 14. i 15. fe bru ar.

ne sa mo u pra ve i Vla de bi li je din stve ni. Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} re kao je da je u ovom tre nut ku odr `a va we re fe ren du ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je ne po treb no i da je neo p hod no da po tom pi ta wu po li ti~ ki pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra de lu ju ko or di ni sa no s Vla dom i pred sed ni kom Sr bi je. U sa op {te wu Mi ni star stva za KiM po sle sa stan ka na vo di se da su pred sed ni ci op {ti na iz ra zi li stav da je po treb na pu na sa rad wa i za jed ni~ ko de lo va we s dr `av nim vr hom Sr bi je po tom pi ta wu da bi se po sti glo naj pri hva tqi vi je re {e we. D. Mi li vo je vi}

Vla da da nas o Ugri ~i }u Vla di Sr bi je }e da nas bi ti pod net iz ve {taj Mi ni star stva kul tu re na osno vu ko jeg }e do ne ti od lu ku o uprav ni ku Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Sre te nu Ugri ~i }u, jed nom od pot pi sni ka Pro gla sa Fo ru ma pi sa ca u ko jem se tra `i „ob u sta va me dij ske haj ke na cr no gor skog pi sca i no vi na ra An dre ja Ni ko la i di sa„. Di rek tor Vla di ne kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce

Vla de, da je Mi ni star stvo kul tu re po kre nu lo ak tiv no sti na is pi ti va wu slu ~a ja di rek to ra Na rod ne bi bli o te ke. – Mi ni star kul tu re Pre drag Mar ko vi} oba ve stio je Vla du o to me da je ve} pred u zeo ak tiv no sti iz svo je nad le `nost da se ~i tav slu ~aj is pi ta i na osno vu tog iz ve {ta ja za tra `i }e od go va ra ju }u od lu ku od Vla de – re kao je Mi haj lo vi}, i do dao da }e ta od lu ka za vi si ti pre vas hod no od iz ve {ta ja mi ni stra kul tu re.

Da ~i} za sme nu Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} je ju ~e re kao da }e za tra `i ti raz re {e we uprav ni ka Na rod ne bi bli o tet ke Sr bi je Sre te na Ugri ~i }a jer je po dr `ao te ro ri zam. Po Da ~i }e vim re ~i ma, u SAD bi ne ko bio uhap {en za dva mi nu ta ka da bi re kao da je {te ta {to ni je upo tre bqen eks plo ziv, jer ga je u to me spre ~i la po li ci ja.

– To ne ma ve ze s qud skim pra v i m a, slo b o d a m a, ve} s bez o b ra z lu k om i kr { e w em za ko na pod sti ca wem i po dr à va wem te ro ri zma – re kao je Da ~i}. – Ja }u da nas tra ì ti da se di rek tor Na rod ne bi bli o te ke ko ji je to po dr ào raz re {i. Mo è on da po dr à va, ali iz za tvo ra, a ne s me sta uprav ni ka bi bli o te ke.

„Bio sam neo pre zan” Kwi èv nik i uprav nik Na rod ne bi bli o te ke Sr bi je Sre ten Ugri ~i} re kao je si no} da se s mno gim sta vo vi ma iz ne tim u spor nom tek stu An dre ja Ni ko la i di sa ne sla è i da je ini ci ja ti vu pi sa ca pot pi sao u znak po dr {ke slo bo di mi {qe wa i iz ra à va wa.

– Pod met nu ti su mi sta vo vi ko ji su upra vo su prot ni sve mu za {ta se za la `em. Svi ko ji me po zna ju mo gu po tvr di ti da se gnu {am i te ro ri zma i na si qa. Neo pre zno sam pot pi sao ini ci ja ti vu ko le ga pi sa ca kao po dr {ku slo bo di iz ra `a va wa – re kao je Ugri ~i}.

PO ^E LA RAZ RA DA KO DEK SA PO NA [A WA PO SLA NI KA

Bon ton za no ve ko le ge – Ko deks po na {a wa, ko ji pi {e rad na gru pa Skup {ti ne Sr bi je, iako }e se for mal no od no si ti na na rod ne po sla ni ke, bi }e mo del po na {a wa svih funk ci o ne ra u Sr bi ji – na ja vio je ju ~e pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Skup {ti ne Sr bi je Ne nad Kon stan ti no vi} (DS). Rad na gru pa odr à la je ju ~e dru gi sa sta nak, na ko jem su we ni ~la no vi do bi li u ru ke na ~el nu ver zi ju. Je dan od ku ri o zi te ta we nog ra da je to {to }e ko na~ nu re~ o ko dek su na ko jem ra de da ti tek na red ni sa ziv Skup {ti ne. Za Kon stan ti no vi }a, ko ji je ujed no i pred sed nik rad ne gru pe, ne ma ne do u mi ca po vo dom to ga. – Po sto ji za kon ska oba ve za da se ura di ko deks po na {a wa, to nam je na dnev nom re du to kom ovog sa zi va, po {to on tra je do iz bo ra no vog – ob ja {wa va Kon stan ti no vi}. – Rad na gru pa }e to ra di ti i pred lo ì ti Ad mi ni stra tiv nom od bo ru i ja se na da ma da }e AO u ovom sa zi vu pred log upu ti ti Skup {ti ni. Ali, s ob zi rom na to da se bli ì mo iz bo ri ma, o~e ku jem da gla sa we o pred lo gu ko dek sa bu de u no vom sa zi vu Skup {ti ne. Po we go voj oce ni, stru~ na slu `ba par la men ta je sa ~i ni la “vr lo kva li te tan tekst, na ko jem }e mo ra di ti u na red nom pe ri o du”. – Ko deks po na {a wa pod ra zu me va, s jed ne stra ne, po slo ve ko je oba vqa ju po sla ni ci, s dru -

Do bro voq no Po vo dom di le me o to me zbog ~e ga je po tre ban ko deks, ka da ve} po sto je Za kon o Skup {ti ni i Po slov nik, Kon stan ti no vi} is ti ~e da je „ko deks po na {a wa po sla ni ka vr lo va `an akt iz pro stog raz lo ga {to }e po ka za ti da se po sla ni ci sa mi svo jom vo qom oba ve zu ju na to da }e se po na {a ti na od re |e ni na ~in“. – Mi slim da je naj ve }a sna ga u to me {to }e se no vi sa ziv par la men ta oba ve za ti na od re |e no po na {a we, ko je je pot pu no do bro voq no. Za to mi slim da }e po sla ni ci ta kav ko deks po na {a wa po {to va ti – za kqu ~u je Kon stan ti no vi}, do da ju }i da su se u~e {}a u rad noj gru pi pri hva ti le i opo zi ci o ne stran ke. ge stra ne prin ci pe ko jih se mo ra ju pri dr `a va ti, na ko ji na ~in tre ba da ra de i {ta se de {a va u onim slu ~a je vi ma ka da ne ko se po na {a dru ga ~i je ne go {to je u okvi ru ko dek sa pred vi |e no, ko je bi even tu al no bi le

sank ci je za ta kvo po na {a we – na veo je Kon sta ti no vi}. Ka ko je ka zao, we go ve nor me bi }e za sno va ne na ne ko li ko osnov nih prin ci pa – “isti ne, prav de, pra vi~ no sti, od go vor no sti, tran spa rent nog jav nog

po na {a wa na rod nih po sla ni ka”. – Do sta se go vo ri o to me da po sla ni ci tre ba da odr à va ju kon tak te s bi ra ~i ma, da ti kon tak ti mo ra ju da bu du re dov ni, da po sla ni ci mo ra ju s du `nim po {to va wem da se od no se i pre ma gra |a ni ma i pre ma dru gim na rod nim po sla ni ci ma, uop {te, pre ma svi ma oni ma s ko ji ma do la ze u kon takt – pri me }u je Kon stan ti no vi}. Na pi ta we da li }e ovo bi ti i eti~ ki ko deks, on od go va ra da “to je ste ko deks po na {a wa, ta ko se zo ve, ali u we mu su sa dr à ne i eti~ ke nor me ko je sva ko od nas tre ba da po {tu je u svom ra du”. – Funk ci ja ko ju mi oba vqa mo je u op {tem, jav nom in te re su, a ni ka ko u ne kom pri vat nom in te re su i za rad li~ ne ko ri sti. Su kob in te re sa de fi ni san je u Za ko nu o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je vr lo de taq no. Po sto je pre kla pa wa iz me |u rad ne ver zi je ko dek sa po na {a wa i onog {to ima mo u po me nu tom za ko nu, ali i u de lu ko ji je ve} re gu li san Po slov ni kom Skup {ti ne. Raz ma tra }e mo op ci ju da ta pre kla pa wa sma wi mo, da u ko dek su po na {a wa bu du no ve nor me i od red be ko je ni su ve} sa dr à ne u dru gim za ko ni ma. Si gur no je da }e pre kla pa wa bi ti jer su kob in te re sa i ne spo ji vost funk ci ja je su te me ko je tre ba de li mi~ no re gu li sa ti i ko dek som po na {a wa – uka zao je Kon stan ti no vi}. S. Stan ko vi}

VESTI De nio: Ta di }ev pred log otva ra vra ta traj nom re {e wu Am ba sa dor Fran cu ske u Be o gra du Fran soa-Gza vi je De nio oce nio je ju ~e da pred log pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a „u ~e ti ri ta~ ke” mo è otvo ri ti put ka pro na la è wu traj nog re {e wa za pi ta we Ko so va, uz po {to va w e te r i to r i j al n og in te g ri te ta Ko so va. – S in te re so va wem smo pri mi li pred log pred sed ni ka Ta di }a, po znat kao ‘~e ti ri ta~ ke’, ko jim se tra ì spro vo |e we de cen tra li za ci je, ga ran ci ja za Sr be u en kla va ma, sta tus pro tek to ra ta za Srp sku pra vo slav nu cr kvu i we ne sve ti we i re {a va we pi ta wa imo vi ne – re kao je De nio u in ter vjuu Ta nju gu. – Sma tra mo da u to me po sto je ele men ti ko ji mo gu omo gu }i ti pro na la è we traj nog i

~vr stog re {e wa za Ko so vo. Na rav no, po na {em shva ta wu, re~ je o ele men ti ma ko ji pod ra zu me va ju po {to va we te ri to ri jal nog in te gri te ta Ko so va. Ta di} je ne dav no u jav nost iz neo plan re {e wa za Ko so vo ko ji sa dr `i ~e ti ri ta~ ke: po seb no re {e we za srp ske ma na sti re i ad mi ni stri ra we ma na stir skim kom plek si ma, po seb ne ga ran ci je za Sr be u en kla va ma, re gu li sa we pi ta wa imo vi ne srp skih gra |a na i dr `a ve i po seb no re {e we za se ver Ko so va.

Ta hi ri: Re zo lu ci ja 1244 je pre pre ka [e fi ca pri {tin skog ti ma u di ja lo gu s Be o gra dom Edi ta Ta hi ri iz ja vi la je da Ko so vo ne }e pri hva ti ti da u re gi o nal noj sa rad wi bu de pred sta vqe no pod ozna kom Re zo lu ci je 1244, okri viv {i Sr bi ju za blo ki ra we di ja lo ga zbog upor nog in si sti ra wa na

toj re zo lu ci ji. Ona je iz ja vi la za pri {tin ski list „Epo ka e re” da ni u ko jem slu ~a ju Ko so vo ne }e pri hva ti ti da bu de pred sta vqe no Re zo lu ci jom 1244. – Stav Sr bi je o pi ta wu re gi o nal ne sa rad we je ve zan za re fe ren ce Re zo lu ci je 1244, dok je Ko so vo strikt no po tom pi ta wu. [to se ti ~e pred sta vqa wa Ko so va u re gi o nal noj sa rad wi, to ne mo è bi ti pod ozna kom Re zo lu ci je 1244 i UN MIK-a – ka za la je Edi ta Ta hi ri, do dav {i da in si sti ra we Sr bi je na to me ne ma za kon sku osno vu. – In si sti ra we Sr bi je ne ma ni po li ti~ ku ni prav nu osno vu jer ima mo no vu re al no sti u re gi o nu. Ko so vo je ne za vi sna dr à va, ko ju je po tvr dio Me |u na rod ni sud prav de. Edi ta Ta hi ri je do da la da Ko so vo è li da di ja log bu de na sta vqen ovog me se ca. Go vo re }i o pri me ni {est spo ra zu ma po stig nu tih u di ja lo gu, ona je re kla da se svi spro vo de po prin ci pu re ci pro ci te ta.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

@I KA GOJ KO VI], POT PRED SED NIK SPO-a

DS i SNS da nas su vr lo bli ski Gru pa „spa va ~a” ko ja je tre ba lo da bu de upo tre bqe na pro tiv svo je stran ke sa da je ak ti vi ra na, to je ne {to {to mi u SPO-u zna mo me se ci ma, ali }e mo iz to ga iza }i ja ~i, ka è stra na~ ki pot pred sed nik i pred sed nik Po kra jin skog od bo ra za Voj vo di nu @i ka Goj ko vi}, ko men ta ri {u }i naj no vi je su ko be unu tar stran ke i ne za do voq stvo ~lan stva iz Bo ra i op {tin skih od bo ra Be o gra da stra na~ kom po li ti kom u okvi ru Po kre ta „Pre o kret”, ko ji ma se ju ~e u zah te vu za ostav kom par tij skog li de ra Vu ka Dra {ko vi }a pri dru ìo i od bor SPO-a u Ne go ti nu. – Bit no im je da SPO po sle sle de }ih iz bo ra bu de {to ma wi, da ne bi bio tas na va gi, da ne bi mo gli da se otva ra ju do si jei, da se spro vo de Za kon o po re klu imo vi ne i lu stra ci ja, sve ono za {ta se SPO za la è, a gde su nam pod me ta li no ge pro te klih go di na oni u ~i jim pro gra mi ma upra vo to pi {e – ka è Goj ko vi} u raz go vo ru za „Dnev nik”. l Potpredsedica SPO-a Sawa êkovi}, koja vodi Okru`ni odbor Bor, o~ekuje da }e Predsedni{tvo stranke razmatrati zahteve kojima se traì ostavka Dra{kovi}a? – Na pro {loj sed ni ci Glav nog od bo ra, 98:3 se gla sa lo za po li ti ku „Pre o kre ta”. Pot pred sed nik stran ke Sr |an Sre} ko vi} je sme wen s 98:3 kao ne ko ko je naj vi {e kri ti ko vao „Pre o kret”. Na taj Glav ni od bor u No vom Sa du po tru di li smo se da do |e {to vi {e qu di, da bu de {to le gi tim ni ji, a sa mo je dan ~o vek je go vo rio u pri log Sre} ko vi }u.

l Sukobi traju vi{e meseci. Da li }e doneti neke promene u SPO-u? – To je or ke stri ra na kam pa wa po je di na ca ko ji iz li~ nog in te re sa po sled wu go di nu na no se {te tu SPO-u, naj vi {e pre ko me di ja. Ve} ne ko vre me raz mi {qa mo o to me da ta kve od bo re pro me ni mo. Kad su vi de li da im sle de sme ne, is kqu ~i vo zbog ne ra da, on da je, na rav no, naj lak {e da bu du upo tre bqe ni za svr hu ne kih ko ji ma ne od go va ra ono {to go vo ri i ra di SPO. l Ka`ete da su smene zbog nerada, ali one dolaze nakon {to su ti qudi ocenili da je politika „Preokreta” suprotna interesima SPO-a i da zato tra`e odgovornost Dra{kovi}a? – Sva ko ko pre ne se ta ko ne {to tre ba da po gle da pro gram SPO-a. Vi de }e da je pro gram „Pre o kre ta”

Auto no mi ja Voj vo di ne bi}e for mal nost l U LDP-u ka`u da nemaju problem s idejom „Vojvodina republika”, a SPO? – Stav SPO-a je ja san: do sta je ba vqe wa Voj vo di nom s for mal ne stra ne, ve} tre ba da se ba vi mo su {ti nom. I do sta nam je vi {e te pri ~e o auto no mi ji Voj vo di ne, a da se ni {ta kon kret no ne ra di, da se ta kve pri ~e uvek za po ~i wu u pred iz bor nim ka pa wa ma. l [ta je SPO u pogledu Vojvodine spreman da uradi? – Kad bu de su {tin ski spro ve de na de cen tra li za ci ja, ni ko vi {e ne }e go vo ri ti o Voj vo di ni kao re pu bli ci jer }e gra do vi ima ti mno go ve }e in ge re ci je i bu xe ti }e bi ti ve }i, a od lu ke }e se do no si ti ta mo gde i tre ba da se do no se. A auto no mi ja Voj vo di ne }e bi ti for mal nost ko ju ve ro vat no ni ko ne }e ko ri sti ti u pred iz bor nim kam pa wa ma.

pot pu no iden ti ~an na {em. re, a ne zato {to èlite da reNaj ve }i deo pro gra ma „Pre {ite problem Kosova. Za razo kret” je na pi sao Vuk Dra liku od vas, smatra da ga je ne{ko vi}. mogu}e re{iti Ahtisarijevim l Ima onih koji kaù planom. – To je spi no va we, i to, na à da se SPO i wegov lider lost, tim oko pred sed ni ka vr lo promenio? do bro ra di. Upra vo oni to ra de, – Pra vi po li ti ~ar mo ra oni ko ri ste ko sov sku po li ti ku da da se pri la go |a va si tu a ci bi u pred iz bor noj kam pa wi mo gli ji u po li ti ci. Da nas je jed po en ti ra ti na ne kom gla snom pa na si tu a ci ja na Ko so vu, pre tri o ti zmu, {to je do sa da bi lo od ~e ti ri-pet go di na je bi la li ka stra na ka po put SRS-a i sa svim dru ga. Ako }e mo da SNS-a. ka è mo ko se pro me nio, mi slim da su da nas DS i l Kako biste, dakle, objaSNS vr lo bli ski, po mno snili kosovskim Srbima da gim te ma ma. A SPO se pro bi s tim planom imali mawe me nio?! Pa ne {to tu ba{ prava nego sada? ni je ja sno. Ka ko je mo gu }e – Upra vo pri me na Ah ti sa ri je da, kad ka è mo za Zvon ka vog pla na do vo di u mno go bo qi Ve se li no vi }a {ta je ra dio na po lo àj obi ~an na rod, a uni {ta Ko so vu i da je zlo u po tre bqa vao va po zi ci je onih ko ji su se obo ga taj na rod i da se ti li na kri mi na bo ga tio, bu de mo Naj ve }i deo pro gra ma lu i ko rup ci ji, na osu |e ni ~ak i od be di na ro da ko ji „Pre o kret” na pi sao je ta svo jih ko a li ci o mo iz u zet no te Vuk Dra {ko vi} nih part ne ra, a na {ko ì vi. I, na kra ju se is po sta kra ju kra je va, na vi da je sve {to smo go vo ri li bi be di na ro da ko ji vr lo te {ko ì lo ta~ no? vi i u Sr bi ji. Da nas se is kqu ~i vo SPO i l Ceo problem oko Kosova LDP za la ù za ~i {}e we pre pre svodite na re{avawe pitawa ka na pu tu evro a tlant skih in te kriminala? Nije li to sloègra ci ja. Sve osta lo je „svi ram Ti nije pitawe za dràvu? tu, a svi ram i Dra ì”. To je po li – Ali {est ve ko va Ko so vo ni ti ka ko ja Sr bi ju vo di u izo la ci ju. je bi lo u Sr bi ji pa je i ta da bi l A da li vi „svirate” Jovi lo i emo tiv no i mno go ve }e pi Kapi~i}u? ta we ne go u od no su na to pod ~i – Jo va Ka pi ~i }a ima mo u Vla di jom in ge ren ci jom je ta da bi la ta Sr bi je. Na pr vom me stu mi slim te ri to ri ja. Sve sni smo to ga da na Mi lu ti na Mr ko wi }a i @ar ka se sva ko ko se be ose }a kao pra Ob ra do vi }a i na raz ne ka dro ve iz vog Sr bi na ni ka da ne }e po mi ri SPS-a. Oni se ne zo vu Jo va Ka pi - ti s ~i we ni com da }e Ko so vo bi ~i}. Jo va Ka pi ~i} ne vo di po li - ti ne za vi sno ili da }e bi ti al ti ku LDP-a, Jo va Ka pi ~i} je ko a - ban sko. Ali isto ta ko mo ra mo li ci o ni part ner SPO-a, si gur no u~i ni ti sve da bi smo za {ti ti li ne }e bi ti uzda ni ca u kam pa wi taj na rod na Ko so vu. Su {ti na je „Pre o kre ta”. Na kra ju kra je va, za {ti ta na ro da, ne pra zna pri ~a uvek su nam pri go va ra li da smo o te ri to ri ji. stran ka ko ja je kon tra dik tor na, a l Sem proglasa „Preokret”, ja tvr dim da smo stran ka ko ja se da li ste potpisali neki spood u vek za la ga la za na ci o nal no razum s LDP-om? po mi re we, pa i ovo je sjaj na pri – Sve te {we i bo qe sa ra |u je li ka da to po ka è mo na de lu. Na - mo. Ni smo po ti sa li ni ka kav ko a rav no, ne mi slim na Jo vu Ka pi ~i - li ci o ni spo ra zum. Ima mo ne ku }a. On je ~o vek ko ji bi, da ì vi mo vr stu usme nog do go vo ra da s ovom u nor mal noj prav noj dr à vi, odav - po li ti kom ko ju iz no si mo u jav no tre ba lo od go va ra za ono {to je nost u po sled wih ne ko li ko me se po ~i nio po sle Dru gog svet skog ci na stu pi mo na iz bo ri ma. To je ra ta u do ba ko mu ni sti~ ke dik ta - sve {to sa da mo gu re }i. Ta ko |e tu re. mo gu re }i da se, po is tra ì va wi l Predsednik Boris Tadi} ma ko ja do bi ja mo, na da mo do brom kaè da s politikom „Preore zul ta tu. kreta” kalkuli{ete pred izboS. N. Ko va ~e vi}

petak20.januar2012.

Da ~i}: Sa sindikatima ni{ta jo{ konkretno Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ta par ti ja do sa da ni je vo di la kon kret ne raz go vo re sa sin di ka ti ma o za jed ni~ kom u~e {}u na pred sto je }im iz bo ri ma, i na gla sio da SPS sa sin di ka ti ma ima sli~ ne pro gra me. – Pro gram nam je isti i mi smo sprem ni da i ovo ga pu ta po mog ne mo da blok za so ci jal -

nu prav du bu de {to ja ~i. Ja sam ih i pre ne ko li ko go di na po zvao da za jed no u~e svu je mo na iz bo ri ma da bi smo bi li ja ~i – re kao je ju ~e Da ~i} no vi na ri ma na Adi Ci gan li ji. Pred sed nik SPS-a je po no vio da je za do vo qan po zi ci jom ko ju par ti ja ima pri kra ju man da ta ove vla de, i is ta kao da je po naj no vi jim is tra `i va wi ma stran ka „du plo ja ~a”.

Ta ba ko vi}: Ne za me ra mo Qa ji }u Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da SNS ne za me ra li de ru So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra si mu Qa ji }u na iz ja vi da ni je re al na sa rad wa s na pred wa ci ma na re pu bli~ kom ni vou, is ti ~u }i da „vra ta SNS-a osta ju otvo re na”. – Ne za me ra mo, To mi slav Ni ko li} je mno go pu ta po ka zao da ni je su je tan ~o vek. Na {a vra ta

osta ju otvo re na, iz bo ri jo{ ni su ni ras pi sa ni – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Ona je na ve la da }e za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} usko ro jav no sti pred sta vi ti one ko ji }e se pri dru `i ti SNS-u, ali ni je `e le la da go vo ri o de ta qi ma. – Naj bo qi i naj do bo na mer ni ji }e bi ti s na ma – uve re na je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

REKLI SU Ste vo vi}: [i re we cr no gor skog je zi ka Cr no gor ska par ti ja i Udru è we Cr no go ra ca „Kr sta{„ tra è da se u op {ti na ma Vr bas i Ku la u slu `be nu upo tre bu uve de cr no gor ski je zik. Za sa da, cr no gor ski je zik je u slu `be noj upo tre bi je di no u op {ti ni Ma li I|o{. Cr no gor ci, ko ji u tim op {ti na ma ~i ne vi {e od 15 od sto sta nov ni {tva, sma tra ju da im je us kra }e no pra vo ga ran to va no Usta vom i za ko nom ko ji re gu li {e slu `be nu upo tre bu je zi ka. Cr no gor ski je zik u Sr bi ji se iz u ~a va je di no fa kul ta tiv no u or ga ni za ci ji Udru è wa „Kr sta{„, u okvi ru {ko le„Cr na Go ra mo ja po stoj bi na” u Lov }en cu. – Mi smo 2010. go di ne, ka da je cr no gor ski je zik u{ao u to ko ve i ak te dr à ve Cr ne Go re, upu ti li po me nu ti zah tev – ob ja {wa va Ne nad Ste vo vi} iz Cr no gor ske par ti je. Po we go vim re ~i ma, ta da su se ste kli uslo vi da i Cr no gor ci van Cr ne Go re u de mo krat skim dr à va ma ostva re svo ja pra va i da ko ri ste cr no gor ski je zik u onim sre di na ma gde je za kon ski mo gu }e.

Mu ko vi}: [ta to pri ~a Mr ko wi} Bo {wa~ ka na rod na stran ka je naj o {tri je osu di la iz ja vu mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Sr bi je Mi lu ti na Mr ko wi }a da „auto put kroz San xak ni ka da ni je ugo va ran, da ni je ni po tre ban”, i oce ni la da se ne sme od u sta ti od tog pro jek ta. „Do bro je {to je Mr ko wi} ot krio isti nu da vla da ju }a gar ni tu ra jed no mi sli, dru go pri ~a, a tre }e ra di„, ka `e se u sa op {te wu. Stran ka is ti ~e da funk ci o ne ri, ka da po ku {a va ju da po li ti~ ki pro fi ti ra ju pri li kom po se ta San xa ku, go vo re da je auto put Be o grad – ju `ni Ja dran, ko ji bi pro {ao tra som od Du ge Po qa ne do Bo qa ra, je dan od pri o ri te ta. U prak si, ka ko se na vo di u sa op {te wu ko je pot pi sao pred sed nik stran ke Mu jo Mu ko vi}, do ga |a se da se vi {e ula ga lo u sve dru ge pro jek te ne go u ovaj ko ji bi tre ba lo da bu de pa ne vrop ski ko ri dor po ve zu ju }i Ja dran sko mo re sa Za pad nom Evro pom, a za san xa~ ke op {ti ne bi ko na~ no otvo rio per spek ti vu stra nih in ve sti ci ja.

ekonomija

petak20.januar2012.

GRA \E VI NA RI TRA @E SMA WE WE RUD NE REN TE

Ce ment po sku peo mi lion evra Gru pa ci ja in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la Pri vred ne ko mo re Sr bi je na ja vi la je ju ~e da }e od Vla de za tra `i ti da pre i spi ta ured bu o po ve }a wu rud ne ren te od 80 do 350 po sto, upo zo riv {i na to da }e to zna -

}e to ugro zi ti po slo va we ve li kih stra nih in ve sti to ra u Sr bi ji, kao {to su „La far`”, „Ti tan”, „Hol cim”, „Ton dah”, „In fan ti ni”, „Nek se gru pa”, „Fan ti ni”... i do ve sti u pi ta we wi hov osta nak u Sr bi ji.

dnevnik

BA^ KO PA LA NA^ KA KOM PA NI JA OB JA VI LA PO NU DU

„Nek tar” ho }e ceo „Fruk tal” Srp ska kom pa ni ja „Nek tar„ iz Ba~ ke Pa lan ke ob ja vi la je po nu du za pre u zi ma we pre o sta lih ak ci ja slo ve na~ kog pro zvo |a ~a vo} nih so ko va „Fruk tal„. „Nek tar„ je ve} vla snik 93,73 od sto ka pi ta la „Fruk ta la„, za {ta je pro {le go di ne Pi vo var ni „Union„ pla tio 35,3 mi li o na evra. Ju ~e ra {wa po nu da o pre u zi ma wu se od -

no si na 6,27 od sto u~e {}a, ili 157.143 ak ci ja „Fruk ta la„, ve }i nom u vla sni {tvu ma lih ak ci o na ra, a „Nek tar„ za ak ci ju nu di 15,3 evra. Po nu da je otvo re na do 27. fe bru a ra. Ku po vi nu „Fruk ta la„ su odo bri le in sti tu ci je nad le `ne za za {ti tu kon ku ren ci je u Sr bi ji, Slo ve ni ji, Ma ke do ni ji, BiH i Hr vat skoj.

VLA DA UBLA @I LA USLO VE ZA SUB VEN CI O NI SA NE STAM BE NE KRE DI TE

Za krov nad gla vom u~e {}e pet od sto Ured bom naj vi {e po go |e ne ce men ta re, od no sno mul ti na ci o nal ne kom pa ni je ko je su pri sut ne na na {em tr ì {tu, i ta kva od lu ka dr à ve spre ~a va do vo |e we stra nih in ve sti to ra t no po sku pe ti gra |e vin ski ma te ri jal i ugro zi ti do ma }i gra |e vin ski sek tor. Re~ je o Ured bi o vi si ni na kna de za ko ri {}e we ne me ta li~ nih si ro vi na za do bi ja we gra |e vin skog ma te ri ja la u 2012. Pred stav ni ci Udru è wa ce ment ne in du stri je Sr bi je su ka za li da su tom ured bom, ko ja se pri me wu je od 1. ja nu a ra, tro {ko vi ce men ta ra uve }e ni oko mi lion evra go di {we. Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u PKS-u Go ran Ro di} je iz ja vio no vi na ri ma da

– To su ve li ke svet ske fir me ko je su u Sr bi ji ulo ì le ozbi qan no vac i sa da ima ju ogrom ne tro {ko ve, a is pu wa va ju pre ma dr à vi sve oba ve ze – is ta kao je Ro di}, i ka zao da }e PKS tra ì ti od re sor nog mi ni star stva da pre i spi ta ured bu. On je do dao da su tom ured bom naj vi {e po go |e ne ce men ta re, od no sno mul ti na ci o nal ne kom pa ni je ko je su pri sut ne na na {em tr ì {tu, i da ta kva od lu ka dr à ve spre ~a va do vo |e we stra nih in ve sti to ra.

U EPS-u BU NA ZBOG PLA TA

„Ni ko la Te sla” {traj ku je, a stru je ima [trajk smen skih rad ni ka u Ter mo e lek tra ni „Ni ko la Te sla” (TENT) u Obre nov cu bi }e na sta vqen, po {to su ju ~e ne u spe {no za vr {e ni pre go vo ri „{traj ka ~a” i pred stav ni ka Vla de Sr bi je, ali se to ne }e od ra zi ti na snab de va we gra |a na elek tri~ nom ener gi jom. Upr kos {traj ku, snab de va we po tro {a ~a stru jom u Sr bi ji ne }e bi ti do ve de no u pi ta we i ne }i bi ti sma we wa pro iz vod we elek tri~ ne ner gi je, is ta kli su pred stav ni ci Sin di ka ta smen skih rad ni ka.

sle ni ma u TENT-u je do go vo re no jo{ 2005.go di ne, o to me je pot pi san i spo ra zum, ali da se to u prak si ne po {tu je. U da na {wim pre go vo ri ma su u~e stvo va li dr `av ni se kre tar za ene ge ti ku Du {an Mra ki}, ge ne ral ni di rek tor Elek tro pri vre de Sr bi je Dra go mir Mar ko vi} i pred stav ni ci sin di ka ta smen skih rad ni ka, po {to mi ni star Mr ko wi} ni je do {ao u TENT. Re ~e no nam je da ni je mo me nat da se re {e na {i pro ble mi i zah te vi, iako su

Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e Ured bu o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du stri ji kroz du go ro~ no stam be no kre di ti ra we u 2012. go di ni, ko jom je oba ve zno u~e {}e za sub ven ci o n i s a n e stam b e n e kre d i t e sma we no s de set od sto na pet. Pred sta vqa ju }i ured bu na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de, mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro s tor n og pla n i r a w a Oli ver Du li} je ka zao da je na me ra dr à ve da omo gu }i po voq ni ju ku po vi nu sta no va po di za wem kre dit ne spo sob no sti ku pa ca i sma we wa ka mat nih sto pa, kao i da po dr ì gra |e vin sku in du stri ju. Mi ni star je na veo da se mo è odo b ri t i mak s i m al n o 100.000 evra, a ne po kret nost ko ja je pred met ku po vi ne mo ra da bu de no vo i zgra |e ni obje kat ili da je u po stup ku iz grad we. Uku pan rok ot pla te je 30 go di na, pri ~e mu se no vac iz bu xe ta Sr b i j e vra } a po s led w ih pet go di na, a za ot pla tu kre di ta po slov ne ban ke naj vi {e 25 go di na. Ne po kret nost ko ja se za la è mo ra bi ti ukwi è na ili mo r a ima t i mi n i m al n i ste pen za vr {e no sti od 80 od sto. Du li} je ob ja snio da ko ri snik kre di ta mo ra da bu de dr à vqa nin Sr bi je s pre bi va li {tem u Sr bi ji, da ko ri snik ili we gov bra~ ni drug ne po se du ju u vla sni {tvu stam be ni obje kat u ce lo sti, kao i da ne ma ju stam be ni kre dit u ko ri {}e w u. Ko r i s nik kre d i t a, kao i we gov bra~ ni drug, po je di na~ no ne mo gu ima ti pla tu ve }u od 150.000 di na ra. Ta ko je ured bom li mit ne to pla te po ve }an 30.000 di na ra. Za ot pla -

Ra ~u ni ca po kva dra ti ma Na pri mer, za stan od 40 kva dra ta po ce ni od 1.290 evra po kva dra tu, ~i ja je ce na 51.600 evra, mi ni mal no u~e {}e je 2.580 evra, kre dit ban ke 38.700, deo kre di ti ran iz bu xe ta 10.320 evra, ra ta kre di ta u pr vih 25 go di na 254 evra, a od 25. do 30. go di ne 172 evra. Pred vi |e na je i oba ve za pri ja ve pre bi va li {ta na adre si ku pqe ne od no sno iz gra |e ne ne po kret no sti u ro ku od 15 me se ci od da na za kqu ~e wa ugo vo ra o ku po pro da ji, od no sno 15 me se ci od za vr {et ka objek ta ko ji je u po stup ku iz grad we. Za stan od 50 kva dra ta po ce ni od 1.290 evra po kva dra tu, ~i ja je ce na 64.500 evra, mi ni mal no u~e {}e je 3.225 evra, kre dit ban ke 48.375, deo kre di ti ran iz bu xe ta 12.900, ra ta kre di ta u pr vih 25 go di na 318 evra, a od 25. do 30. go di ne 215 evra. Za stan od 60 kva dra ta po ce ni od 1.290 evra po kva dra tu, ~i ja je ce na 77.400 evra, mi ni mal no u~e {}e je 3.870 evra, kre dit ban ke 58.050, deo kre di ti ran iz bu xe ta 15.480, ra ta kre di ta u pr vih 25 go di na 381 evra, a od 25. do 30. go di ne 258 evra.

tu po sled we ra te kre di ta sta ro sna gra ni ca ko ri sni ka mo è da iz no si mak si mal no 70 go di na ì vo ta. Mi ni star je re kao da gra |a ni ko ji kon ku ri {u za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te tre ba da is pu wa va ju uslo ve ko je utvr |u ju ban ke i uslo ve po treb ne za osi gu ra we stam be nog kre di ta. Du li} je na veo da ured ba pred vi |a za bra nu da va wa u za kup ne po kret no sti za ~i ju ku po vi nu su do bi je ne pa re iz bu xe ta Sr bi je do ot pla te kre di ta, kao i da po sto ji za bra n a do d at n og op t e r e } e w e ili uma we wa vred no sti za lo è ne ne po kret no sti, od no sno ne po kret no sti ~i ja se ku po vi na kre di ti ra nov cem ban ke i iz bu xe ta Sr bi je, sve do ko na~ ne ot pla te kre di ta. U~e {}e ukup no iz no si 25 od sto od ce n e ne p o k ret n o s ti, s tim {to je ko r i s nik kre d i t a u oba ve zi da obez be di mi ni mum pet od sto, dok se 20 od sto u~e {}a obez be |u je iz bu xe ta u vi du du go ro~ nog stam be nog kre di ti ra wa. Pre o sta lih 75 od sto ce ne ne po kret no sti, od no sno tra è nog iz no sa kre di ta, obez be |u je po slov na ban ka, a osi gu ra va Na ci o nal na kor po ra ci ja za osi gu ra we stam be nih kre di ta. Ka mat na sto pa za ko ri sni ka kre di ta na deo ko ji se fi nan si ra iz bu xe ta na ime u~e {}a iz no si nu la od sto, a za deo kre di ta ko ji fi nan si ra ban ka mak si mal na ka ma ta je {e s to m e s e~ n i euri b or plus 4,5 od sto na go di {wem ni vou, ta ko da je mak si mal na ka mat na sto pa sma we na 0,4 od sto na go di {wem ni vou. R. D.

Pro to kol pro tiv si ve eko no mi je Pred s tav n i c i Sin d i k a t a za n at s tva, uslu ga i pred u zet ni {tva Sr bi je i Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u- zet ni ka pot pi sa li su ju ~e u Be o gra du Pro to kol o sa rad wi u ci qu po ve }a wa za -

po sle no sti i stva ra wa po voq ni jih uslo va za raz voj i una pre |e we za nat stva. Pro to kol je po ~et ni ko rak ka so ci jal nom di ja lo gu sin di ka ta i pred u zet nka ko ji tre ba da do pri ne se stva ra wu po voq nih

uslo va za po slo va we i otva ra we no vih rad nih me sta kao i sma we wu „si ve” eko no mi je, sa op {te no je u Sa ve zu sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je na kon pot pi si va wa tog do ku men ta.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Vital, Vrbas

oni oprav da ni, pre neo je no vi na ri ma pred sed nik Sin di ka ta smen skih rad ni ka Dra go slav Qu bi ~i}. Mi ni star Mr ko wi} sa op {tio je da je {trajk smen skih rad ni ka u ter mo e lek tra na ma „Ni ko la Te sla „ (TENT) u Obre nov cu rad no-prav ni spor za ko ji ni je nad le `no Mi ni star stvo in fra struk tu re i ener ge ti ke. Re sor ni mi ni star sma tra da spo ro vi oko pla }a wa smen skog ra da u si ste mu Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS) po sto je i u dru gim pri vred nim dru {tvi ma u tom si ste mu i oni se, kao rad noprav ni spo ro vi, re {a va ju u sud skim po stup ci ma.

Cena

BELEX 15 (475,08 -0,47)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

13,18

1.700

78.200

Selekcija, Aleksinac

9,38

350

81.900

AIK banka, Ni{

-1,37

1.510

3.974.404

Napred GP, Beograd

7,74

1.100

22.000

NIS, Novi Sad

-0,68

582

4.425.542

Imlek, Beograd

4,75

2.514

14.036.870

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

39.122

3,33 Promena %

1.240 Cena

12.400 Promet

Imlek, Beograd

4,75

2.514

14.036.870

Soja protein, Be~ej

-0,39

512

124.440

-20,00

240

1.440

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,21

488

618.590

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Oko 660 rad ni ka - ~la no va tog sin di ka ta si no} je blo ki ra lo uprav nu zgra du ter mo e lek tra ne u Obre nov cu, sa zah te vom da im se is pla ti raz li ka za ra da za smen ski rad ko ji im pri pa da po za ko nu. Rad ni ci u TENT-u tra `e pu nu is pla tu do dat ka za smen ski rad ko ji iz no si 26 od sto na osnov nu za ra du, a ukup na ko li ~i na nov ca ko ju rad ni ci zah te va ju da bu de is pla }e na oko 50 mi li o na di na ra, {to je ne {to ma lo ma we od jed ne za ra de za sva kog rad ni ka na go di {wem ni vou u TENT-u u ko me ima oko 990 smen skih rad ni ka. Po ve }a we za ra da po osno vu smen skog ra da za po -

Promena %

Mlekara Loznica, Loznica

Energoprojekt holding, Beograd

1,00

404

14.107.985

-0,01

12.968

155.616

Agrobanka, Beograd

-12,02

1.669

105.183

Institut za ispit. materijala, BG

-12,00

15.840

63.360

Jubmes banka, Beograd Agrobanka, Beograd

Meser Tehnogas, Beograd Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-10,35

3.855

38.550

-12,02

1.669

105.183

-9,33 Promena %

272 Cena

246.574 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,97

1.550

77.500

Univerzal banka, Beograd

-2,25

2.000

3.275.977

-0,68

582

4.425.542

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

Dunavprevoz, Ba~ka Palanka

0,00

500

686.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Privredna banka, Beograd

-9,33

272

246.574

Tigar, Pirot

1,40

507

5.580

Standard Novi Sad, Novi Sad

0,00

500

151.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

Soja protein, Be~ej

-0,39

512

124.440

Svi iznosi su dati u dinarima

NBS SMA WIO RE FE RENT NU STO PU S 9,75 PO STO NA 9,5 PRO CE NA TA

O~ekujemo daqi pad inflacije, uz mogu}nost da se ona na|e ispod dowe granice dozvoqenog odstupawa od ciqa krajem prvog tromese~ja ove godine. Deo tog pada bi}e privremenog karaktera i rezultat, osim ve} pomenutog, i drugih efekata, poput administrativnog ograni~ewa trgova~kih mar`i i takozvanog baznog efekta visokih mese~nih stopa inflacije s po~etka prethodne godine. S obzirom na to, o~ekujemo da }e se inflacija stabilizovati oko ciqa u tre}em tromese~ju ove godine, naveo je NBS. Referentna kamatna stopa ima ulogu signaliziraju}e, kao i polazne stope, po{to se visina osnovnih kamatnih stopa na nov~anom tr`i{tu utvr|uje prema wenoj visini.

Na crno radi 30.000 stranaca? Srbija }e uskoro dobiti novi zakon o zapo{qavawu stranaca jer je o~igledno do{lo vreme da se ovaj va`e}i iz 1978. godine kona~no promeni. O tome koliko stranaca radi u Srbiji u ovom trenutko preciznih podataka nema, ali se nezvani~ne procene kre}u od 20.000 do 30.000 radnika. Najvi{e ih je, naravno, dok traje gra|evinska i sezona poqoprivrednih radova, a mahom dolaze iz Rumunije, Makedonije i Albanije. Kada se radi o zvani~no izdatim dozvolama za rad, one su, po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, date uglavnom menaxerima, direktorima kompanija, IT-stru~wacima... Sve tra`enije su i dozvole za kuvare s

slu~aj nezaposlenosti kao i doma}a lica, a zakon }e se odnositi kako na strance koji se zapo{qavaju u Srbiji, tako i na poslodavce koji zapo{qavaju te strance. Vlada Srbije, predlaga~ zakona, kao pozitivne efekte predlo`enih re{ewa navela je pot-

Bo ra vi ih oko 70.000

Stra ni dr `a vqa ni }e ima ti jed na ka pra va za slu ~aj ne za po sle no sti kao i do ma }a li ca, a za kon }e se od no si ti ka ko na stran ce ko ji se za po {qa va ju u Sr bi ji, ta ko i na po slo dav ce ko ji za po {qa va ju te stran ce poznavawem pojedinih, naj~e{}e egzoti~nih kuhiwa, kao {to su tajlandska i kineska. – Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe godi{we odobri oko 2.500 zahteva za zasnivawe radnog odnosa stranaca u Srbiji – re~eno je ju~e na sednici skup{tinskog Odbora za rad, bora~ka i socijalna pitawa, koji je u na~elu usvojio predlo`eni zakon o zapo{qavawu stranaca.

U wemu pi{e da, s obzirom na to da se radi o odobrewima koja se iskqu~ivo odnose za zasnivawe radnog odnosa, ne postoje sveobuhvatni podaci o strancima koji ostvaruju pravo na rad po drugim osnovama. Pomo}nica ministra ekonomije i regionalnog razvoja Qi qa na Xu ver rekla je da se predlo`enim zakonom na jednoobrazan na~in reguli{e oblast zapo-

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA RAD MI RO SLAV VA SIN

Za ~etiri godine zaposleno 39.000 Vojvo|ana – Po svim ekonomskim pokazateqima, Vojvodina je razvijeni region u Republici Srbiji, odmah posle Beograda, o ~emu svedo~i i to {to je u grupi najrazvijenijih lokalnih samouprava, ~iji je stepen razvijenosti izvan republi~kog proseka, deset samouprava iz Vojvodine, a svega tri vojvo|anske op{tine su nedovoqno razvijene – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. – Beograd je, naravno, najrazvijeniji jer je glavni grad, administrativni centar i sedi{te najve}ih kompanija, ali je Vojvodina odmah iza, i po svim ekonomskim pokazateqima je najperspektivniji region u Srbiji. Vasin je ukazao na to da od 2.224.000 ukupno zaposlenih u Sr-

SR BI JA ME WA ZA KON O ZA PO [QA VA WU STRA NIH DR @A VQA NA

Kamatu oborio pad inflacije

Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e, posle razmatrawa aktuelnih ekonomskih kretawa i procena za naredni period, da referentnu kamatnu stopu smawi s 9,75 na 9,5 odsto. Inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. godine je bila ne{to ni`a od o~ekivawa NBSa, uglavnom zbog jednokratnih metodolo{kih efekata u obra~unu cena vo}a i povr}a, saop{tila je centralna banka.

petak20.januar2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

biji u Vojvodini radi 580.415 radnika, a da je od 2004. godine do sada broj nezaposlenih smawen s gotovo 300.000 na ne{to vi{e od

203.000 qudi. Po wegovim re~ima, za posledwe ~etiri godine, zahvaquju}i programima i aktivnostima Vlade Vojvodine, zaposleno je oko 39.000 qudi. – U ukupnom broju stranih investicija, Vojvodina u~estvuje s 45

odsto, a u kompanijama sa stranim kapitalom zaposleno je vi{e od 63.000 radnika. Investitori su i daqe spremni na to da ula`u u Vojvodinu jer se vode razgovori s mnogim zainteresovnim partnerima, a uskoro se o~ekuje i otvarawe pogona nekoliko stranih kompanija. Kada je struktura zaposlenosti u pitawu, u Vojvodini u preduze}ima u dr`avnom vlasni{tvu radi 26,3 odsto zaposlenih, dok je u privatnom sektoru 60,5 odsto zaposlenih – istakao je Vasin. On je rekao i da Vojvodina u ukupnom izvozu Srbije u~estvuje s 37,3 odsto, u uvozu s 30,6 odsto, te da se 77 odsto uvoza odnosni na repromaterijal i sirovine, dok se roba {iroke potro{we uvozi svega 8,29 odsto. D. Mla |e no vi} ZA VR [A VA SE FA BRI KA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

102,7046

104,8006

107,2110

102,3902

Australija

dolar

82,9399

84,6326

86,5791

82,6861

Kanada

dolar

79,0279

80,6407

82,4954

78,7860

Danska

kruna

13,8062

14,0880

14,4120

13,7640

Norve{ka

kruna

13,3660

13,6388

13,9525

13,3251

[vedska

kruna

11,6730

11,9112

12,1852

11,6372

[vajcarska

franak

84,9852

86,7196

88,7142

84,7250

V. Britanija

funta

123,2800

125,7959

128,6892

122,9026

SAD

dolar

79,8823

81,5125

83,3873

79,6377

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 1. 2012. godine

„Fijat” zaposlio 97 radnika Kompanija „Fijat automobili Srbija” (FAS) zaposlila je tokom ovog meseca 97 novih radnika, u skladu s predvi|enim planom zapo{qavawa u 2012, a ve}ina novozaposlenih je primqena u sektor za proizvodwu novog modela automobila „L-zero”. FAS je saop{tio da se privodi kraju rekonstrukcija fabrike – pogon „Karoserija” je kompletiran, a „Monta`a” i „Lakirnica” }e biti zavr{eni u roku od mesec dana.

{qavawa stranaca u Srbiji, a da }e wegovo usvajawe za posledicu, izme|u ostalog, imati i privla~ewe stranih investicija. Postoje}i zakon donet je, po wenim re~ima, jo{ 1978. godine pa je u mnogim segmentima zastareo i ne obuhvata slu~ajeve kada stranci rade i borave u Srbiji i kada su ~lanovi upravnih odbora i vlasnici preduze}a. Qiqana Xuver je predstavila pojedine odredbe zakona, po kojima }e, izme|u ostalog, strancima za rad u Srbiji biti potreban odobren boravak i radna dozvola, dok }e pojedine kategorije, poput diplomata i sportista, biti izuzete iz obaveze posedovawa radne dozvole. Strani dr`avqani }e, kako je navela, imati jednaka prava za

Uvek treba praviti razliku izme|u stranaca koji borave i onih koji rade, to jest koji imaju radne dozvole. Po posledwim dostupnim podacima, u Srbiji legalno boravi oko 70.000 stranih dràvqana, ali je samo wih 2,5 odsto zatraìlo i radne dozvole. puno regulisawe materije koja se odnosi na zapo{qavawe stranaca u skladu sa savremenim tokovima u vezi s kretawima radnika i ostvarivawem prava na rad, usagla{avawe s drugim pozitivnim propisima. Tako|e, Vlada Srbije o~ekuje da }e predloèna re{ewa omogu}iti zapo{qavawa i samozapo{qavawa stranaca, ostvarivawa prava na spajawe porodice u odre|enim slu~ajevima, ostvarivawe prava u vezi s nezaposleno{}u i drugih specifi~nih prava, mogu}nost ograni~ewa broja stranaca koji ostvaruju prava na rad… E. Dn.

YEJN AR MI TIY

Privatnici pokre}u Srbiju Direktorka za Evropu i Centralnu Aziju u Svetskoj banci Xejn Ar mi tix izjavila je da bi i sada{wa i budu}a vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravqawe i smawewe buxetskog deficita. Armitixova je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose s inostranstvom, podsetila na to da je javni dug Srbije, kao i nekih zemaqa u okruèwu, kao {to je recimo Albanija, sna`no pove}an, pa je to trend koji bi trebalo pa`qivo pratiti. – U budu}nosti bi Srbija morala da vi{e bude okrenuta privatnom sektoru – rekla je ona, i dodala da je sistem obrazovawa u Srbiji i daqe relativno lo{, kao i ve{tine postoje}e radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapre|ewa poslovnog okruèwa. Armitixova je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smawuje javnu potro{wu, ~iji je udeo u bruto doma}em proizvodu i daqe visok. Ona je ukazala na to da cela evrozona ulazi u blaù recesiju, {to }e stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv direktnih stranih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

DI REK TOR ZRE WA NI NSKE KOM PA NI JE OP TU @U JE

Dràva „Jugoremediju” gura u montirani ste~aj Di rek tor far ma ce ut ske kom pa ni je „Ju go re me di ja” iz Zrewanina Zdrav ko De u ri} izjavio je ju~e da mawinski akcionar, odnosno dràva Srbija kao vlasnik 42 odsto akcija, poku{ava da izazove „montirani ste~aj” u toj fabrici. On je na konferenciji za novinare kazao da je sve {to se de{ava s „Jugoremedijom„ pritisak da bi se ta kompanija pre pu sti la ne kom po zna tom ili nepoznatom kupcu, ali bez malih akcionara, jer im to ne odgovara. – Mo`da postoji namera da firma doìvi sudbinu „Srboleka” i da je neko kupi iz ste~aja, ali bez vlasni{tva mawinskih akcionara – kazao je Deuri}. Po wegovim re~ima, neprekidni pritisci na „Jugoremediju„ traju jo{ od 1. marta 2007. godine i doveli su do toga da fabrika ne moè da otpla}uje kredit od 12 miliona evra koji je morala da uzme pod nepovoqnim kamatama da bi uskladila pro iz vod wu s GMP-stan dar dom. Akcionari „Jugoremedije” su kazali da je 29. decembra pro{le godine formiran Anketni odbor Skup{tine grada Zrewanina i on bi za mesec dana trebalo da u javnost iznese odre|eni zakqu~ak. Po podacima koji su ju~e izneti, trì{te lekova u Srbiji ostvarilo je u 2010. godini ukupan promet od oko milijardu evra, odnosno oko 1,4 milijardu dolara. Uvoz lekova u Srbiju je vi{e od polovine ukupnog prometa. Samo dva proizvo|a~a lekova u Srbiji, a to su „Jugoremedija„ i „Galenika„, su sa 100 odsto doma}im vlasni{tvom, dok su ostalih pet proizvo|a~a 100 odsto vlasni{tvo stranih kompanija i zajedni~ki drè 60 odsto trì{ta lekova u Srbi-

ê ti ri me se ca bez pla te – Dràva odbija da podrì oporavak „Jugoremedije„, primorava nas da u nerazumno kratkim rokovima vra}amo dugove biv{eg vlasnika, sprovodi konstantne policijske istrage o poslovawu nove uprave, a one naru{avaju poslovni ugled fabrike i ugroàvaju wen rad – kazao je Deuri}. Izvr{na vlast, kako je dodao, direktno je snizila cene lekova, tako da se neki lekovi „Jugoremedije„ proizvode s gubicima, na u{trb neispla}enih zarada. Deuri} je naglasio da u fabrici ima 460 radnika i da oni ve} ~etiri meseca nisu primili platu. ji. Dràva je 2002. godine prodala svoj mawinski udeo od 42 odsto u „Jugoremediji” makedonskoj firmi „Jaka 80”, ~iji je vla snik Jo v i c a Ste f a n o v i} Ni ni, za ukupno 16 miliona tada{wih nema~kih maraka. Na lageru u fabrici tada je bilo lekova vrednih oko 11 miliona maraka. Marta 2007. godine privatizacija je poni{tena i upravqawe je vara}eno ve}inskim vlasnicima – malim akcionarima, koji tvrde da su tada zatekli dug od oko 28 miliona dolara, hipoteku od 17 miliona dolara, neupotrebqivi lager siro-

vina za lekove, obustavqenu primenu GMP-standarda i samo oko dva miliona dolara zalihe lekova. Vlada Srbije zadu`ila je u decembru 2011. Ministarstvo zdravqa da u {to kra}em roku sagleda stawe u „Jugoremediji” u Zrewaninu i raz mo tri na ~i ne re {a va wa problema. Savet za borbu protiv korupcije zatra`io je u julu pro{le godine od Vlade Srbije da ispita ko vr{i pritiske na zrewaninsku fabriku „Jugoremedija” s ciqem da se smeni uprava izabrana glasovima ve}inskih vlasnika. E. Dn.

dru[tvo

petak20.januar2012.

stipendirawe zrewaninskiH u^enika i studenata

Ne ma vi {e na dve stra ne Studenti i u~enici ubudu}e ne}e mo}i da istovremeno primaju stipednije i od Republike i od lokalnih samouprava pa }e morati da se odlu~e samo za jednu. Jer, Zakon o u~eni~kom i studentskom standardu predvi|a da oni nemaju pravo na stipendiju, odnosno kredit, od

Ministarstva prosvete ukoliko su to pravo ostvarili kod op{tinskih ili gradskih organa. – Nadle`nost Ministarstva prosvete jeste da brine o |a~kom i studentskom standardu. Lokalna samouprava nema ovu zakonsku obavezu. Me|utim, mi dugi niz godina izdvajamo novac upravo za ove na-

stipendiju primaju i od dr`ave – obja{wava Zorica Denda, i dodaje da }e rezultati konkursa biti poznati sredinom februara. Da bi na neki na~in stimulisala studente da konkuri{u u Zrewaninu, Gradska uprava je odlu~ila da podigne visinu stipendija i one su sada vi{e nego republi~ke. Zrewaninske su, naime, 8.600, dok su one koje ispla}uje republika 6.100 dinara mese~no. Po re~ima Zorice Dende, stipendije grada bi}e ispla}ivane u devet jednakih mese~nih rata. – Zrewanin je, posle Beograda, jedan od gradova koji stipendiraju najve}i broj studenata. Primera radi, Subotica je izdvojila novac za stipendirawe pedeset studenata, a Pan~evo ih i ne stipendira jer smatra da to nije wegova zakonska obaveza – veli ona. Ina~e, u konkursu, ~ije su propozicije objavqene u posledwem broju regionalnog nedeqnika “Zrewanin”, navodi se da }e grad Zrewanin finansijski pomo}i 20

Da bi na neki na~in stimulisala studente da konkuri{u u Zrewaninu, Gradska uprava je odlu~ila da podigne visinu stipendija i one su sada vi{e nego republi~ke mene – isti~e pomo}nica gradona~elnika Zrewanina za oblast obrazovawa, kulture i socijalne politike Zo ri ca Den da. U buxetu grada za ovu godinu, za stipendirawe u~enika i studenata, kao i za stru~no usavr{avawe, odvojeno je deset miliona dinara. Lokalna samouprava je odlu~ila da u 2012. stipendira stotinu studenata i deset u~enika, a od pare izdvojenih za te namene, dva miliona je predvi|eno za stru~no usavr{avawe. – Usvojen je i novi Pravilnik kojim su utvr|eni kriterijumi koje bi |aci i studenti trebalo da ispuwavaju da bi u~estvovali na konkursu koji je nedavno raspisan. Grad je u obavezi da posle zavr{etka tog konkursa sve spiskove s kandidatima dostavi Ministarstvu prosvete da bi se utvrdilo da li

studenata prirodno-matemati~kih nauka, 30 studenata tehni~ko-tehnolo{kih, 25 dru{tveno-humanisti~kih i 15 studenata medicinskih nauka, kao i deset studenata umetnosti. Neki od osnovnih uslova jesu da je onaj ko konkuri{e student druge ili vi{ih godina studija na buxetu Republike, da mu je prose~na ocena iznad 9, da nije ponovio nijednu godinu studija i da je polo`io sve ispite iz prethodnih godina. Za u~enike sredwih {kola uslovi su da je |ak drugog ili vi{eg razreda, da je ostvario odli~an uspeh i da je u prethodnoj {kolskoj godini ostvario pojedina~ne rezultate na republi~kim takmi~ewima u organizaciji Ministarstva prosvete osvajawem jednog od prva tri mesta, ili da je u~estvovao na me|unarodnom nadmetawu. @. balaban

potpisan ugovor o recikLa@niM centriMa vredan 2,5 MiLiona evra

Ro mi iz si vih zo na ula ze u le gal ne to ko ve Ugovor o realizaciji projekta „Ekonomsko povezivawe Roma u sektoru recikla`e” potpisan je u Vladi Srbije, a wime je predvi|eno otvarawe recikla`nih centara u Aleksincu, Ni{u, Staroj Pazovi, Vladi~inom Hanu i Surdulici. Ugovor o realizaciji projekta, ~ija je vrednost oko 2,5 miliona evra, potpisali su direktorka Fonda za

Ona je je podsetila na to da je otvarawe recikla`nih centara planirano u 26 op{tina u Srbiji, a projekat predvi|a izgradwu objekata, odnosno centara gde }e biti sme{tena i oprema za presovawe, balirawe ambala`e... – Time }emo romsku populaciju, koja se i do sada bavila sakupqawem sekundarnih sirovina, uvesti u legalne tokove – iz-

integrisawe romske zajednice Potpisivawu ugovora prisustvovao je i ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li}, koji je podsetio na to da veliki broj Roma ìvi u te{kim uslovima i da su davali doprinos sakupqawu sekundarnih sirovina, a zahvaquju}i projektu, oni }e biti zaposleni u oblasti recikla`ne industrije: – Ovakvim projektima i wihovim zapo{qavawem u oblasti reciklaè re{i}e se i problem integrisawa romske zajednice u dru{tvo – kazao je Duli}. za{titu ìvotne sredine @eq ka Ju ra ki} i predsednik Federacije Roma Srbije Jo van Da mja no vi}. @eqka Juraki} je izjavila da je ugovorom predvi|eno ukqu~ivawe romske populacije u sektor reciklaè, i da je za prvu fazu realizacije Fond izdvojio 114 miliona dinara da bi se opremili objekti i nabavile ma{ine i vozila. Po wenim re~ima, priprema otvarawa recikla`nih centara trajala je gotovo godinu dana, a na terenu, stru~waci su na~inili procene koje op{tine su najspremnije za realizaciju takvih projekata.

javila je @eqka Juraki}, navode}i da }e se pratiti i rezultati rada na projektima tokom narednih pet godina. Predsednik Federacije Roma Jovan Damjanovi} ukazao je na veliki zna~aj ovakvih projekta, podse}aju}i na to da se prvi put u Srbiji romskoj zajednici dodequje ovakav projekat. – Osna`ivawe Roma u sektoru recikla`e veoma je va`no i sada }e Romi iz sivih zona u}i legalne tokove – kazao je Damjanovi}. – Time }e se doprineti ne samo po{tovawu qudskih i mawinskih prava ve} i tome da Srbija bude ekolo{ki ~ista.

dnevnik

koLiko se aMeri^ki zakoni o borbi protiv piraterije ti^u i srbije

Dra ma oko za {ti te in te lek tu al ne svo ji ne Koliko godi{we muzi~ka i filmska industrija u SAD izgubi zbog piraterije, Srbija 20 godina ne ulo`i u infrastrukturu. Ta dva entiteta, i pored pirata, po sezoni inkasiraju desetine milijardi dolara, ali im na pamet ne pada da se odreknu novca koji iscuri kroz internet. Stoga su zasukali rukave i ameri~kom Kongresu uputili dva predloga zakona, pod kodnim nazivima PIPA i SEPA, koji su na 24 sata podigli svet na noge. Internet giganti poput „Gugla„, „Jahua„ i „Vikipedije„ napravili su {irok front protiv ovih zakonskih re{ewa koja bi mogla ozbiqno ugroziti slobodu interneta, a odrazi}e se na ceo svet. Pod firmom borbe protiv piraterije, ovi zakoni na mala vrata uvode cenzuru na internetu. Ukratko, ameri~ka vlada }e, po ovim zakonima, mo}i da prisili provajdere na to da blokiraju pristup stranicama za koje se smatra da omogu}avaju kr{ewe

autorskih prava, mo}i }e da tuì pretraìva~e, da prisili ogla{iva~e na to da uklone svoje oglase s blokiranih stranica... Nadaqe, kompanije }e mo}i da tuè svaku “stranicu” za koju misle da ne ~ini dovoqno u spre~avawu povrede autorskih prava. To su

zakon o za{titi autorskih prava ba{ i ne funkcioni{e Srbija ina~e ima Zakon o za{titi autorskih i srodnih prava, ~iju primenu do sada nismo osetili. Veoma retki slu~ajevi u kojima su se qudi ogre{ili o ovaj zakon i dospeli do suda samo potvr|uju da on ne funkcioni{e dobro. Skup{tina je krajem pro{le godine usvojila i niz izmena i dopuna zakona ne bi li ga uskladili s evropskim standardima, a efekti se tek o~ekuju. Tek, slu~aj filma „Parada” koji pirati uporno „ka~e” na „Jutjub„, a vlasnici prava na film sami moraju da reaguju ne bi li ih u tome onemogu}ili, pokazuje da dr`ava jo{ uvek nema kapaciteta za borbu protiv piraterije.

samo neke od stvari koje bi postale uobi~ajene ukoliko se zakon uvede, a koje pokazuju da su se kompanije, kad ve} ne mogu da istrebe pirate, ostrvile na mreù. Za korisnike interneta u Srbiji, dono{ewe PIPA ili SEPA zakona zna~ilo bi isto kao i za korisnike u drugim dràvama. Ako imamo server ili domen izvan Amerike (sve osim .com, .net, .org i naravno, .us), ovi zakoni ti~u se i nas. Vlasnici autorskih prava ne bi nas mogli izvesti pred ameri~ki sud, ali bi nas mogli blokirati na pretraìva~ima, narediti „Pej pelu„ da nam ukine ra~un i sli~no, a sve jer smo, na primer, na „Jutjub„ ili svoj blog oka~ili snimak svog deteta kako |uska na muziku nekog benda. Jo{ jedna od posledica izglasavawa tih zakona svakako bi bio

i efekat talasa jer bi i druge dràve poùrile da izglasaju ne{to sli~no pa bi se lako moglo dogoditi da neko iz inostranstva ne moè da u|e na sajt “Dnevnika”, kao {to mi ne bismo mogli da posetimo strane portale. Ipak, borba protiv piraterije ne bi smela da trpi zbog lo{ih (opasnih?) zakonskih re{ewa. Savetnik u Ministarstvu kulture, informisawa i informacionog dru{tva Slo bo dan Mar ko vi} izjavio je Tanjugu da je potrebno napraviti temeqnu reformu za{tite intelektualne svojine, koja ne}e ugroziti slobodan protok informacija na internetu i od qudi ne}e praviti kolateralnu {teta u borbi s piraterijom. – Problem piraterije jeste realan, ali je problem i to {to se u su{tini ‘muva ubija topom’, odnosno zbog jednog spornog sadràja postoji opasnost da ~itav sajt bude uni{ten – objasnio je Markovi}. Oni koji su protiv zakona, dodao je, tvrde da se wime su{tinski uspostavqa cenzura slobode protoka informacija i da ~itav problem treba re{avati na druge na~ine. – Generalno, problem sa za{titom intelektualne svojine na internetu postoji, stari zakoni vi{e ne funkcioni{u. Ovo {to se trenutno de{ava nije ni prvi, ali ni posledwi ~in u drami oko za{tite intelektualne svojine u elektronskoj sferi. Tema }e biti nastavqena i u Srbiji – smatra Markovi}. p. klai}

sti@u zbirke za pripreMu zavr[nog ispita

Na ma loj ma tu ri vi {e ne po zna tih za da ta ka Ovogodi{wi osmaci druga su generacija |aka koji }e na kraju osnovne {kole polagati zavr{ni ispit, ali kako je koncepcija prelaska s kvalifikacionog na zavr{ni ispit takva da on postepeno dobija svoj kona~an oblik, za razliku od svojih prethodnika, koji su lane imali na testovima ~etvrtinu nepoznatih zadataka, ovogodi{wi mali maturanti }e pred sobom u junu imati svaki drugi zadatak koji nikad ranije nisu

videli. ^etvrtina zadataka bi}e identi~na pitawima iz zbirki za pripremu male mature, dok }e preostala ~etvrtina zadataka imati izmewen sadr`aj u odnosu na zbirke, to jest u materwem jeziku bi}e izmewen redosled ponu|enih odgovora, a u matematici numeri~ke vrednosti u zadacima. I ove go di ne zbir ke su osim na srpskom {tampane i na ma|arskom, slova~kom, rumun skom, ru sin skom, hr vat -

skom, bugarskom i albanskom jeziku. Prema re~ima pomo}nika ministra prosvete i nauke Zo ra na Ko sti }a, zbirke za polagawe zavr{nog ispita iz materweg jezika i matematike su pripremqene i ovih dana trebalo bi da se na|u u prodaji. Kosti} je podsetio da je svaka {kola u obavezi da organizuje pripremnu nastavu za polagawe male mature i najavio da }e probni test zavr{nog ispita, na kojem }e

svi zadaci biti nepoznati, biti odr`an krajem aprila ili po~etkom maja. On napomiwe i da }e od {kolske 2013/14. godine mala matura dobiti svoj kona~ni oblik, {to zna~i da }e pored testova iz materweg jezika i matematike svr{eni osmaci polagati i tre}i test u kojem }e biti pitawa iz geografije, istorije, biologije, hemije i fizike, kao i da }e tada na svim testovima svi zadaci biti nepoznati. d. d.

Lista ^ekawa u institutu za kardiovaskuLarne boLesti u sreMskoj kaMenici

Ugrad wa baj pa sa te ~e bez za sto ja Na dve naj~e{}e operacije na srcu - ugradwu bajpasa i zamenu zaliska u svih pet kardiolo{kih centara u Srbiji trenutno ~eka 2.257 bolesnika, {to je za 270 vi{e nego pet meseci ranije. Naime, u avgustu pro{le godine Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe je saop{tio da je na listi ~ekawa za operacije na srcu 1.987 pacijenata. U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, prema re~ima Go ra na Traj kov skog zadu`enog za odnose sa javno{}u, zastoja u operaciji na srcu nema i radi se po utvr|enoj listi. On podse}a je lane u ovoj instituciji na otvorenom srcu ura|eno 1.206 operacija. - Po{tujemo listu i nikakvog zastoja nema. No, va`na je napomenuti da pored po{tovawa liste u na{oj ustanovi svi hitni pacijenti se odmah operi{u. Zbog toga {to smo za pacijente otvoreni 24 sata 365 dana u godini, hitan slu~aj mo`e da se operi{e odmah bilo kada je to potrebno. Zatim, te liste su poprili~no fleksibilne zato {to na one bolesnike koji mogu da sa~ekaju na operaciju oni se dele na tri grupe: do mesec dana, do tri i posle tri meseca. Takvih bolesnika koji se operi{u posle tri meseca danas je malo ili

ih uop{te nema - obja{wava za na{ list Trajkovski.

Kamenici nalazi 113 bolesnika, a to {to zna~i da }e oni u proseku biti operisani u narednih 40 dana. - Na listi za hirur{ku intervenciju na koronarnim krvnim sudovima, odnosno bajpas, danas je 76 pacijenata i oni u proseku ~ekaju mesec dana. Zanimqiva informacija je da smo tokom pro{le godine operisali ukupno 1.374 pacijenta, a od toga broja 1.206 je bilo operacija na otvorenom srcu. Mogu}e je da su neki pacijenti imali zakazanu operaciju za decembar pa

Na listi ~ekawa za hirur{ke intervencije na zaliscima, odnosno sr~anim vaulama, u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici nalazi se 113 bolesnika, koji }e u proseku biti operisani u narednih 40 dana On isti~e da se na listi ~ekawa za hirur{ke intervencije na zaliscima, odnosno sr~anim vaulama u ovom trenutku u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj

je operacija obavqena u januaru, ali prenesenih slu~ajeva sa liste za pro{lu na ovu godinu nema. S druge strane, neki pacijenti nisu operisani samo u slu~ajevima kada

operacija nije bila mogu}a zbog toga {to nisu bili sre|eni svi parametri koji jesu preduslov za zahvat - ka`e Trajkovski. Na{ sagovornik ukazuje da je Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe sa liste ~ekawa preusmerio 50 pacijenata u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i da je polovina wih ve} operisana. - Tih 50 pacijenta koji su iz Beograda preusmereni na na{u ustanovu imali su zastarelu ili nisu imali kompletnu dokumentaciju, pa su morali da budu podvrgnuti dodatnim analizama. Mi ih zovemo, oni se javqaju, radimo im ponovo katetarizaciju jer nalazi ne mogu biti stariji od {est meseci. No, i pored toga polovina je ve} operisana. Ostalih 25 su stavqeni na listu ~ekawa zajedno sa ostalim pacijentima. ^uli smo da je RFZO ukupno 91 pacijenta preusmerio kod nas, ali mi za preostalih 41 jo{ nismo obave{teni jer je verovatno tek sada o tome odlu~eno. To zna~i da }e nam tih 41 pacijent do}i i da je postupak u toku - zakqu~uje Trajkovski dodaju}i jo{ jednom da se u Institutu po{tuje lista, nema zastoja u operacijama i sve ide predvi|enim i utvr|enim tempom. Q. Male{evi}

Grad ska upra va da la krv Za po sle ni u Grad skoj upra vi ju ~e uju tro po ka za li su hu ma nost i do bro voq no da li krv. Ak ci ja Ak ti va do bro voq nih da va la ca kr vi i hu ma ni ta ra ca Grad ske upra ve, u ko joj je u~e stvo vao i pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi} odr `a na je u ho lu Skup {ti ne gra da. Pred sed nik grad skog par la men ta je is ta kao da da va we kr vi ni je sa mo hu ma ni gest, ve} i oba ve za pre ma dru {tvu. Ak ci ji se oda zva lo 37 za po sle nih u upra vi, a me |u wi ma je pet do bro voq nih da va la ca. I. D.

KOMISIJA ZA OBELE@AVAWE PRAZNIKA I DODELU PRIZNAWA PREDLO@ILA

Fe bru ar ska na gra da Du {a nu Po po vu Ko mi si ja Skup {ti ne gra da za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu pred lo `i la je na ju ~e ra {woj sed ni ci za do bit ni ka fe bru ar ske na gra de no vi na ra, pu bli ci stu i isto ri ~a ra dr Du {a na Po po va. Po red Po po va, kan di da ti za ovo pri za we bi li su jo{ i slo bod ni umet nik, no vi nar i hu ma ni sta Olah Vin ce, no vi nar Ka roq Ko va~, pro fe so ri ca Ve ra Va si} sa Fi -

lo zof skog fa kul te ta, pro fe sor Sve to zar Ni }in sa In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci i pri ma ba le ri na Srp skog na rod nog po zo ri {ta Ok sa na Sto ro `uk. Po red skulp tu re, go lu ba u bron zi, la u re at }e do bi ti i nov ~a nu na gra du u iz no su od sto hi qa da di na ra. Fe bru ar ska na gra da No vog Sa da do de qu je se kao dru {tve no pri zna we za naj zna ~aj ni ja de la i do stig -

Novosadska petak20.januar2012.

Ma li ~o vek u ve li koj ak ci ji puste i ostale pogodnosti. Kada se ne{to ~esto ponavqa, u ovom slu~aju re~ „akcija”, onda se pojam brzo odoma}i na raznim stranama. Tako smo svedoci situacije da se ona iz marketa preselila napoqe, me|u uli~ne prodavce, koji ~esto predstavqaju}i svakojake artikle privla~e kupce re~enicom: „Ajmo narode, tri za sto dinara, akcija, akcija!...”. U vreme sveop{teg konzumerizma i uli~ni prodavci su usvojili reklamne TV poruke i manire „konkurencije”. I, sada se na bulevarima i trotoarima na sve strane mo`e ~uti: „Ajmo narode, akcija, akcija!” B. Markovi}

Pro mo ci ja „Srp ske en ci klo pe di je” Pr vi tom „Srp ske en ci klo pe di je” u iz da wu Ma ti ce srp ske, Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti i Za vo da za ux be ni ke, bi }e pred sta vqen u uto rak, 24. ja nu a ra, u 19 ~a so va, u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Go vo ri }e aka de mik ^e do mir

Po pov, dr Mi lo qub Al bi ja ni}, aka de mik \or |e Zlo ko vi}, prof. dr Dar ko Ta na sko vi} i prof. dr Dra gan Sta ni}. U umet ni~ kom pro gra mu u~e stvo v a } e Zo r an Kra j i { nik, Alek san dar Ta si} i Isi do ra Po po vi}. I. D.

V remeploV

TONS UGOSTIO NOVINARE, IZVE[TA^E SA RUKOMETNOG PRVENSTVA STAROG KONTINENTA

Fru {ko gor ska vi na za evrop sku sed mu si lu In fo cen tar TONS-a u Uli ci Mo de ne ju ~e je ugo stio dva na est no vi na ra sa Sta rog kon ti nen ta ko ji bo ra ve u No vom Sa du za vre me Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu. Iako je u gra du oko 300 no vi na ra s ce log kon ti nen ta, sa mo ne ko li ci na se pri ja vi la za obi la zak naj a trak tiv ni jih me sta u gra du, a po tom im je pri u {ten do ~ek u In fo cen tru. Uz prat wu tu ri sti~ kog vo di ~a no vi na ri iz Ma |ar ske i [pa ni je pro {e ta li su kroz Zmaj Jo vi nu uli cu, Uli cu La ze Te le~ kog i Du nav sku. Po tom su u In fo cen tru ima li pri li ku da de gu sti ra ju vi na po zna tih fru {ko gor skih vi na ra, kao i da po gle da ju pro mo tiv ni film o No vom Sa du. U In fo cen tar ovih da na pri sti `e i ve li ki broj na vij qa ~a-tu ri sta, ko ji su do {li da bo dre spor ti ste iz svo je ze mqe. Ne ke in te re su je ka ko do }i do od re |e ne de sti na ci je, ne ke in ter net ka fei, pi ta ju gde je do bra za ba va....^e tvo ri ca Fran cu za za te kli su se ju ~e u In fo cen tru na de gu sta ci ji vi na, i iako su do {li sa mo da pi ta ju gde mo gu da ku pe na vi ja~ ki dres. Za dr -

Fo to: N. Sto ja no vi}

`a li su se, na rav no, zbog do bre at mos fe re i uku snih vi na. - Do pa da mi se {to u No vom Sa du se zo na ni je ogra ni ~e na, ve} tra je ce le go di ne. U sva ko do ba

Pri ma do na u svom gra du de te” Ka ta ri nu Jo va no vi} i da ~u ju ka ko ona, mla da pri ma do na, sa da pe va. Se }a li su se ka ko je kao u~e ni ca, od mah po sle Pr vog svet skog ra ta, na stu pa la na sve to sav skim sve ~a no sti ma, a ka sni je kao stu dent Kon z er v a t o r i j u m a u Bu d im pe{ti i Pra gu pe va la na do bro tvor nim pri red ba ma u rod nom gra du. N. C.

mo `e ne {to da se vi di, a na ro ~i to le pe de voj ke - na {a lio se Se ba sti jan iz Fran cu ske. Do da je da je za jed no s pri ja te qi ma po seb no u`i vao u re sto ra -

nu na Du na vu, za tim u po gle du s tvr |a ve i u obi la sku cen tra, a sa da im je osta lo da se jo{ ma lo vr zma ju po gra du i pro na |u me sta za za ba vu. I. Dragi}

U PONEDEQAK OTVARAWE POLICIJSKE ISPOSTAVE NA NASEQU

No vim {al te ri ma pro tiv re do va U no voj po li cij skoj is po sta vi u Uli ci Ste va na Hlad nog 1, na No vom na se qu od po ne deq ka }e bi ti sme {ten Re gi o n al n i cen t ar gra n i~ n e po l i c i j e, ko ji }e ta da bi ti i otvo ren uz na ja vqe no pri su stvo Mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a. Ka ko ka `e port pa rol ka no vo sad ske po li ci je, Mi le va To mi}, ovaj obje kat ne }e, bar za sa da, bi ti kla si~ na po li cij ska is po sta va jer }e slu `i ti pr ven stve no gra ni~ noj po li ci ji ko -

Be o grad ska ope ra je 20. ja nu a ra 1939. pred no vo sad skom pu bli kom iz ve la ope ru “^e ti ri gru bi ja na” Mar se la Volf Fe rar da. To de lo sa da za bo ra vqe nog kom po zi to ra bi lo je kraj w e neo b i~ n o u svo j oj (dis)har mo ni ji. Ono je, ipak, pri vu klo No vo sa |a ne u po zo ri {nu sa lu. Naj vi {e wih je hte lo, u stva ri, da vi de “na {e

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ez marketinga u svetu biznisa nema opstanka. Sve da imate i najkva li tet ni ji pro iz vod na tr`i{tu, bez lepog pakovawa i agre siv ne re kla me udavi}ete se u moru konkurencije. Zadr`imo se na nivou di rekt ne pro da je i osvrnimo se malo na megamarkete. Odatle nas konstatno, iz dana u dan, bombarduju reklamnim materijalima u kojima nude razne ak ci je, po pu ste, ku po ne i tome sli~no, a sve kako bi nas privoleli da svoje nov~anike otvorimo ba{ u wihovim prodavnicama. Tu u uvo upada re~ „akcija”, koja poziva i asocira na po-

nu }a gra |a na No vog Sa da ko ja su u du hu ne go va wa slo bo dar ske tra di ci je gra da i je din stva svih we go vih gra |a na. Fe bru ar ska na gra da do de qu je se za ak tiv no sti i de la ko ja afir mi {u ime i tra di ci ju, sla vu i re no me No vog Sa da, do pri nos u kul tu ri, umet no sti, u iz u ~a va wu isto rij ske gra |e i na u~ no is tra `i va~ koj de lat no sti i is tak nu tom an ga `ma nu u hu ma ni tar nim, so ci jal nim i zdrav stve nim obla sti ma. B. M.

ja je do sa da bi la sme {te na u Ba~ koj Pa lan ci. Me |u tim, je dan deo is po sta ve re zer vi san je za {al te re na ko ji ma }e gra |a ni mo }i da oba ve po slo ve u ve zi sa li~ nim do ku men ti ma i re gi stra ci jom vo zi la. Ka ko je ju ~e re kao pred sed nik Skup {ti ne gra da, Alek san dar Jo va no vi}, za sa da }e tu pr ven stve no bo ra vi ti gra ni~ na po li ci ja s ob zi rom na to da PU „No vi Sad„ odr `a va gra ni cu sa Hr vat -

Go reo ma ga cin „Stil Le sa” Je dan od ma ga ci na pred u ze }a za iz ra du na me {ta ja „Stil Les” u Pri mor skoj 88, ju ~e je oko 7 ~a so va za hva tio po `ar, a ka ko sa zna je mo jed na oso ba je lak {e po vre |e na i po sla ta u Kli ni~ ki cen tar zbog tro va wa di mom. Po `ar je za hva tio dve ma {i ne, ma te ri jal za iz ra du na me {ta ja i ~am ce sa mo to ri ma ko ji su se u tom tre nut ku na la zi li u ha li a uzrok se utvr |u je. [est rad ni ka su, pre ne go {to su pri sti gli va tro ga sci, po ku {a li sa mi da uga se va tru, ali bez ve }eg uspe ha.

Ka ko su nam re kli u Va tro ga snoj bri ga di, va tro ga sci su pri sti gli ne ko li ko mi nu ta po po zi vu, a u~e stvo va lo je 14 pri pad ni ka va tro ga sne slu `be sa 6 vo zi la. Po `ar je uga {en ne gde oko 12 ~a so va, a u jed nom mo men tu po sto ja la je opa snost da va tra za hva ti i su sed ne ma ga ci ne u ko ji ma se na la zi la ive ri ca. Na {a eki pa bi la je u Pri mor skoj 88, ali ni je us pe la da do bi je iz ja vu vla sni ka ovog pred u ze }a, a fo to gra fi sa we iz go re log ma ga ci na ni je bi lo do zvo qe no. G. ^.

skom, {to je ve lik za da tak i oba ve za. On je do dao i da }e {al te ri do dat no sma wi ti re do ve u osta lim {al ter sa la ma no vo sad ske po li ci je. - Ovi po li caj ci mo }i }e da iz la ze na te ren u hit nim slu ~a je vi ma i da re a gu ju ka da je po treb no. Me |u tim, ce la pri ~a ima svo je ne do stat ke jer mi i da qe nema mo po ve }a we bro ja po li ca ja ca u gra du - do dao je Jo va no vi}. J. Zdjelarevi}

NA SCENI „PERA DOBRINOVI]” U SNP-u

Pred sta va stu de na ta Aka de mi je

Pred sta va stu de na ta Aka de mi je umet no sti “Put” Xi ma Kar traj ta odr `a }e se da nas u 19.30 ~a so va na sce ni “Pe ra Do bri no vi}” Srp skog na rod nog po zo ri {ta, Po zo ri {ni trg 1. U pred sta vi u~e stvu ju stu den ti ma ster stu di ja kla se pro fe so ra Bo ri sa Isa ko vi }a i pro fe sor ke Ja sne \u ri ~i}. A. Va.

Bez vo de dve uli ce Sta nov ni ci Ji ri ~e ko ve i Uli ce Mil ke Gr gu ro ve da nas ne }e ima ti vo de od 8 do 11 ~a so va.

Do ne stan ka vo de do }i }e zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. J. Z.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8.30 do 11.30 Jo va na Su bo ti }a 13, 15 i 17. Ka} od 8 do 16 po vre me no u po je di -

nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac od 8.30 do 13 deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak20.januar2012.

„DNev NIK” I „LA GU NA” po KLA WA JU KWI Ge

vo ZA ^I GrAD SKIH AUTo BU SA poD LU poM po SLo DAv CA

„Put bo je kr vi” Moj re Jang Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se pr va ja¬ve na na{ broj

te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Put bo je kr vi” Moj ra Jang. Do bit ni ci }e kwi -

ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Put bo je kr vi je avan tu ra ep skih raz me ra sme {te na u na sil ni svet bu du} no sti ko ji }e na te ra ti sva kog ~i ta o ca da mu sr ce è sto ko lu pa. Sil ver lejk, su va pu sta ra iz lo è na ne pre kid nim pe {~a nim olu ja ma od u vek je bi la Sa bin dom. Ot ka ko je uni {te na ci vi li za ci ja Ra za ra ~a, na sve stra ne su osta le sa mo de po ni je po ko ji ma Sa ba i we na po ro di ca pre tu ra ju da bi pre ì ve li. Kad ne sva ki da {we sna `na pe {~a na olu ja sa so bom do ve de ~e ti ri ma ski ra na ja ha ~a ko ji oti ma ju Lu ga, Sa bi nog bra ta bli zan ca, wen svet }e bi ti raz bi jen u pa ram par ~ad. Sa ba kre }e u po tra gu za bra tom kroz su ro vi svet be za ko wa, u ko jem, na svo je iz ne na |e we, ot kri va da se u woj kri je è sto ki bo rac spre man da pre ì vi sve ne da }e. Na tom kr va vom pu tu ula zi u ob ra ~un ko ji }e iz me ni ti bu du} nost we ne ci vi li za ci je. N. r.

U U@eM De LU CeN TrA IMA GDe DA Se oD LA @e SMe ]e

Do vo q no kon tej ne ra u Je vrej skoj uli ci Na kon ~e stih kra |a po klo pa ca s pod zem nih kon tej ne ra za bri nu ti No vo sa |a nin ja vio se na {oj re dak ci ji da uka è na ne do sta tak kon tej ne ra u Je vrej skoj uli ci. Na i me, on tvr di da su u ovoj uli ci na sve ga dva me sta po sta vqe ni kon tej ne ri i sma tra da to ni je do voq no, jer ka ko ka è, sem {to je stam be na zo na, u ovom de lu gra da ima do sta bu ti ka, pro dav nca, pe ka ra… Ru ko vo di lac mar ke ting slu `be u ovom pred u ze }u Mi li ca Vla i sa vqe vi} ka è za na{ list da u Je vrej skoj uli ci ima 15 kon tej ne ra, ko ji su ras po re |e ni du` uli ce na de vet me sta. - Iz ovog de la cen tra gra da svi kon tej ne ri se pra zne tri pu ta dnev no. Na {e pred u ze }e ni je ima lo pri med bi gra |a na, kao ni po slov nih obje ka ta iz ove uli ce. Uko li ko ih ima ju, mo gu da se obra te kol cen tru na {eg pred u -

VESTI Iz lo `ba „Do dir po gle dom” Za vr {na iz lo `ba umet ni~ kih pred me ta, ko je su iz ra di le oso be sa in va li di te tom sta ri je od 18 go di na, bi }e otvo re na da nas u 12 sa ti u ga le ri ji No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta, Rad ni~ ka 20. Iz lo `ba je na sta la u okvi ru pro jek ta „Do dir po gle dom”, na kom su sa ra |i va li Dru {tvo „Ras pu sti li {te” i MNRO, a fi nan si ra la ga Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu. N. r.

[ko la stri pa [ko la stri pa i ilu stra ci je re a li zo va }e se u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. [ko la je osmi {qe na kao ci klus edu ka tiv nih ra di o ni ca na me we nih po la zni ci ma do 30 go di na. Upis je na De~ jem ode qe wu do 24. ja nu a ra. Ra di o ni ce }e bi ti 26.i 27. ja nu a ra, 9, 10, 23. i 24. fe bru a ra od 17 do 19.30 ~a so va. Mo de ra tor kur sa je strip cr ta~ i ilu stra tor Vla di mir Va so vi}. Kurs je bes pla tan, a broj po la zni ka ogra ni ~en. Sve in for ma ci je o kur su se mo gu do bi ti na broj De~ jeg ode qe wa 6610-081. A. va.

dnevnik

Ne di sci pli na ski da de se ti nu pla te Od oko 750 vo za ~a Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” dva de se tak wih u pro se ku me se~ no bu de nov ~a no ka `we no zbog ne po {to va wa rad ne di sci pli ne. Isto vre me no se iz da i oko dva de set re {e wa za sti mu la ci ju zbog sa ve snog od no sa pre ma po slu. Na i me, u pred u ze }u pra te po na {a we vo za ~a za vo la nom, a po seb no ko mu ni ka ci ju i od nos pre ma put ni ci ma. To se ~i ni, ka `e port pa rol ka grad skog pre vo zni ka Sne `a na Ja ko vi}, zbog kva li tet ni jeg jav nog pre vo za u gra du. Vo za ~i mo gu da bu du ka `we ni po xe pu do de set od sto od pla te. Pro sek pla te vo za ~a u no vem bru 2011. go di ne je iz no sio oko 56.300 di na ra, {to zna ~i da {o fe ri mo gu da iz gu be naj vi {e do {est hi qa da di na ra. Port pa rol -

ka Ja ko vi} ka è da je ko lek tiv nim ugo vo rom pre ci zi ra no u ko jim slu ~a je vi ma i u kom pro cen tu se vo za ~i ma od u zi ma od za ra de ka da pre kr {e rad nu di sci pli nu. - Ru ko vo di lac pra ti po na {a we vo za ~a pri ~e mu ima u vi du po da tak da li se za po sle nom po na vqa po vre da rad ne di sci pli ne - is ti ~e Ja ko vi}. -Put ni ci ko ji re dov no ko ri ste grad ski pre voz, a ni su „za ke ra la„ ka ù da su vo za ~i auto bu sa pri mer dru gi ma ka ko se vla da na rad nom me stu. Do du {e ima i dru gih, ne str pqi vih put ni ka ko je naj vi {e bu ni ~e ka we na dru gim i zad wim vra ti ma auto bu sa da bi iza {li na po qe. Vo za ~i ma je za bra we no da se slu è mo bil nim te le fo nom dok dr è vo lan, ne sme -

ju da raz go va ra ju, pu {e ci ga re tu to kom rad nog vre me na. Ja ko vi} ka è da je to te à po vre da rad ne di sci pli ne, jer se ugro à va bez bed nost u sa o bra }a ju, pa za te pre kr {a je mo è vo za ~i ma da bu de uma we na pla ta za pet od sto. Gle da se i ka ko po {tu ju rad no vre me, da li su ta~ ni pri ula sku i iz la sku auto bu sa iz auto ba ze, da li po stu pa ju po uput stvu pri upra vqa wu vo zi lom. Po seb no se pra ti ka ko se po na {a ju na okret ni ca ma, ter mi na li ma ili u ga ra ì. Na tim me sti ma vo za ~i mo ra ju po seb no da bu du opre zni u ko je vre me pa le mo tor zbog po la ska, a i da bi vo zi lo bi lo za gre ja no. Rad mo to ra auto bu sa u le ru ni je do pu {ten. Z. De li}

U BI CI Ce NA MA ZNA Se (Tre NUT NI) po BeD NIK

Hi per mar ke ti pi ja ca ma od vo de kup ce Od la zak na pi ja cu ve }i ni po pu la ci je pred sta vqa „ri tual” i du go go di {wu na vi ku, a broj ni su per mar ke ti kao sve po pu lar ni ji trend i po tre ba sa da {wi ce, pre u zi ma ju pri mat u sva kom po gle du, sma tra port pa rol ka „Uni ve rek spor ta” Oli ve ra ]ir ko vi}. - Su per mar ke ti su objek ti u ko ji ma na la zi te sve na jed nom me stu i kao ta kvi u da na {woj „tr ci s vre me nom” ima ju pred nost u od no su na pi ja ce - re kla je ]ir ko vi} do da ju }i da ne vi di kon ku ren ci ju me |u wi ma, jer oba na ~i na ku po vi ne ima ju svo je po klo ni ke i pri sta li ce. No vo sad ski me ga mar ke ti kon ku ri {u ze le nim pi ja ca ma za hva -

ze }a na broj 6333-884 ili pu tem ko ri sni~ kog ser vi sa na saj tu pred u ze }a www.cistocans.co.rs istakla je Vlaisavqevi}eva. Dodu{e, u nekim drugim delovima grada bilo je slu~ajeva da gra|ani premeste kontejnere, kako bi bili bli`i ulazu u wihovu stambenu zgradu ili ih odguraju da tu parkiraju kola, ali takve kra|e, za sada, nije bilo. Na osnovu polupraznih kontejnera oceni se da ih na nekom mestu mo`e biti i mawe, pa se vi{ak premesti u druge delove grada. - Na{a slu`ba na terenu radi na proceni stawa, pa se u skladu s tim kontejneri raspore|uju. U gradu ima sedam hiqada kontejnera i 70.000 kanti, a novi se postavqaju u sladu s potrebama i {irewem ulica - kazala je Vlaisavqevi}. Q. Na.

qu ju }i ku po vi ni ro be na ve li ko, po znat no ni `im na bav nim ce na ma, a tr gov ci na pi ja ca ma prav da ju vi {e ce ne svo jih pro iz vo da tro {ko vi ma ko ji su ne iz be `ni, a to su go ri vo i za kup te zgi. Iz grad wom hlad wa ~e na Naj lon pi ja ci „Tr `ni ca” }e mo }i da sa ~u va ve li ku ko li ~i nu po qo pri vred nih pro iz vo da, ko je }e tr gov ci mo }i da ku pu ju na ve li ko po jef ti ni joj ce ni, pa po tom u od re |e no vre me pre pro da ju. Na taj na ~in i na pi ja ca ma }e kup ci ma bi ti do stup ni jef ti ni ji pro iz vo di. Me ga mar ke ti su ve {ti i u mar ke tin gu, pa sva ke ne de qe ma me kup ce no vim ak ci ja ma i sni `e wi ma. Me |u tim, di rek tor „Tr `ni -

Ce ne vo }a i po vr }a u di na ri ma

^ITAOCI PI[U SMS

po vr ]e

pi ja ce

mar ke ti

Kupus

27,90

Krompir

40 - 50

32,90

Paradajz

120 - 200

199,90

Karfiol

200

129,90

Luk

49,90

vo ]e

pi ja ce

mar ke ti

Naranye

60 - 90

69,90

Jabuke

40 - 45

59,90 - 89,90

Kru{ke

159,90

Banane

65 - 70

89,90

ce” Du {an Ba ji} ka `e da, ako se gle da glo bal no, ce ne u me ga mar ke ti ma ni su ni `e od pi ja~ nih. - Naj lak {e je da vam po nu de jef ti no ono {to je ve} jef ti no, kao {to je pa ra dajz ko ji mo gu da

su per mar ket i pa za ri ti sve {to tre ba za taj dan. - To je i ciq hi per mar ke ta, da na ma me kup ce jed nim do dva pro iz vo da ko ji su na sni `e wu, ali kad je ku pac ve} tu, pa za ri }e i

Iz grad wom hlad wa ~e na Naj lon pi ja ci „Tr `ni ca” }e mo }i da sa ~u va ve li ku ko li ~i nu po qo pri vred nih pro iz vo da, ko je }e tr gov ci kupovati na ve li ko po jef ti ni joj ce ni. Na taj na ~in i na pi ja ca ma }e kup ci ma bi ti do stup ni jef ti ni ji pro iz vo di na ba ve za 20 di na ra, ali ne nu de svo vo }e i po vr }e po ni ìm ce na ma - is ti ~e Ba ji} do da ju }i da je we gov stav isti go di na ma, a to je da je vo }e i po vr }e sve ì je i kva li tet ni je na te zga ma, ne go na ra fo vi ma. Pro blem je i ne do sta tak vre me na No vo sa |a na, ko ji }e po sle po sla ra di je svra ti ti u naj bli ì

osta le po trep {ti ne - uka zao je Ba ji}. Port pa rol ka „Uni ve rek spor ta” na vo di da po sto je raz ne ak ci je sva ke ne de qe na ko je su po tro {a ~i na vik nu ti, ali is ti ~e da, uko li ko iza tih pro iz vo da ne sto ji kva li tet, po tro {a ~i vi {e ne }e re a go va ti na ak ci ju. I. Dra gi}

065/47-66-452

Pla ti{ na mo stu, pla ti{ na }u pri ji Da li je to In for ma ti ka po v e } a l a ka m a t e? Pro { li put, ve }i dug, ma wa ka ma ta, a sa da ma wi dug, ve }a ka ma ta! 063/5335... * * * Za 063/5230... uzmi od mor bar ne de qu da na. 063/4098... * * * Jo{ ne {to o le ga li za ci ji. Za po mo} ni obje kat, {u pu od 25 me ta ra kva drat nih na Se ver nom Te le pu le ga li za ci ja iz no si 230.000 di na ra, {to je 9.200 po kva dra tu. Pi tam Pa vli ~i }a i Jo va no vi }a da li je to nor mal no, jer su to oni odo bri li. Sva ka ~ast obo ji ci. 063/7509... * * * Od go vor 069/1312... mi smo bi li Ti to vi pi o ni ri i opet ni {ta! Ni ro di te qi ma, ni na ma, ni na {oj de ci! U pra vu ste, red, rad, di sci pli na, sre }u i zdra vqa! 063/1591... * * * Na prav cu ko ri do ra de set kod ba t aj n i~ k e pe t qe na

smet wi se na {ao ~o vek sa ku }om. Me |u na rod nom kon ven ci jom pro pi su je se pra vo na dom i to je ja sno. Ma, ko ja kon ven -

ci ja i pra vi la? Po po sled wim sa zna wi ma to }e da re {i Mr ka, a idu i iz bo ri, pa da se zna. 060/6394...

* * * Stvar no ni je le po za na {e sve {ten stvo, sme ta li im Ita li j a n i is p red Vla d i k i n og

dvo r a, sme t a l e im „Zma j e v e de~ je igre”, sa da ne }e za jed ni~ ki po men sa gra dom. Gde su bi li ra ni jih go di na, dok je sam grad dr ` ao po m en? Sra mo ta, No vo sa |an ka. 063/7606... * * * Da li }e Grad ika da sta ti na put ba ha tim pred sed ni c i m a skup { ti n a sta n a ra? 063/5335... * * * Go spo do, da li je to va `no ko }e se po klo ni ti `r tva ma Ra ci je 1942. go di ne na Du na vu i Ti si?! Me ni ni je! Ovi da na {wi „do sto jan s tve n i c i” iz Cr k ve i vla sti Gra da pra ve svo ju pro mo ci ju sva ko za se be... A mi, po tom ci po bi je nih? Na ma oni ta kvi ni ne tre ba ju! Gde su oni i wi ho vi bi li tih da na 1942. go di ne?! Gde? Na ma je do sta da smo na oba li sa mi u mi ru i ti {i ni ba rem pet mi nu ta bez „po pa i po li ti ka na ta”! 063/5230...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak20.januar2012.

U PRIMORSKOJ ULICI I OBNOVA I DOGRADWA

U Glavnom po{tanskom centru „Novi Sad” u Primorskoj ulici, ~ija je obnova i dogradwa po~ela u septembru pro{le godine, trenutno se ra{~i{}ava {ut, a u toku je i pokrivawe krova na starom delu zgrade. Iz slu`be za odnose sa javno{}u Po{te Srbije ka`u da bi radovi na pokrivawu objekta trebalo da budu gotovi za nedequ dana, a na lanterni za tri nedeqe. Tako|e, radi se i na spoqnim vodovodnim instalacijama, ure|ewu eksterijera, a nabavqeni su i stubovi za spoqwe osvetqewe. Na novom delu objekta, koji }e zauzeti povr{inu od 2.500 metara kvadratnih, u toku su grubi gra|evinski radovi, a rekonstrukcija i dogradwa ovog centra trebalo bi da bude gotova krajem jula. Nadle`ni iz ovog preduze}a tvrde da }e izgradwom Glavnog po{tanskog centra, u kojem }e prerada po{iqaka iz cele Pokrajine biti automatska, korisnici usluga dobiti br`e i kvalitetnije usluge.

a mi smo uspeli da ga realizujemo. Ovaj objekat bi}e od veoma velikog zna~aja za po boq {a we na {e kompletne usluge- rekao je vr {i lac du `no sti ge ne ralnog direktora JP PTT saobra}aja „Srbija” Go ran ]i ri}. Objekat }e zajedno sa novoizgra|enim imati 4.200 kvadrata. Bi}e opremqen savremenom tehnologijom, koja }e omogu}iti automatsku pre ra du po {i qa ka, zbog ~e ga }e se sma wi ti tro {ko vi uslu ge u svim fazama, uslovi rada bi}e savremeniji, a konkurentnost ve}a. Kako ka`u iz Slu`be za odnose sa javno{}u ovog preduze}a, osavre me wi va wem cen tra stvaraju se uslovi za uvo|ewe novih servisa, ali i boqa pouzdanost usluge. Rekonstrukcija i nadogradwa Glavnog po{tanskog centra, za koje je Po{ta Sr bi je obez be di la sred stva, iznosi 365 miliona dinara. N. Radman

U Glavnom po{tanskom centru obrada po{iqaka iz cele pokrajine bi}e automatska - Kqu~ni prioritet nam je izgradwa glavnih po{tanskih

centara. Taj posao Po{ta je najavqivala jo{ pre 40 godina,

GRADONA^ELNIK POZVAO SVE NOVOSA\ANE

Pa vli ~i}: Za jed ni~ ki po men `r tva ma ra ci je 23. ja nu a ra Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} ju~e je jo{ jednom pozvao gra|ane i gra|anke da u ponedeqak, 23. januara u podne, zajedno sa gradskim ~elnicima, na miru i dostojanstveno poloè cve}e i odaju po{tu `rtvama Novosadske racije. Kako stoji u saop{tewu gradona~elnika, bez obzira na naciju, veru ili politi~ko opredeqewe, iz pijeteta prema `rtvama svi }e biti zajedno na obeleàvawu sedamdesete godine od tog uàsnog zlo~ina.

“Ovim povodom izraàvam àqewe zbog saop{tewa Eparhije ba~ke jer takav ton i re~nik ne}e mo}i na ~asovima veronauke da posluè kao dobar primer hri{}anske qubavi i tolerancije. Razumem strast koja ga je pisala, ali ne razumem mudrost koja ga je potpisala. U takvoj komunikaciji ne mogu da budem sagovornik”, kaè gradona~elnik Pavli~i}. Osvrnuo se i na ogla{avawe Gradskog odbora SNS saop{tiv{i da “li-

~i na wih da i na temi kao {to je Novosadska racija poku{aju da osvoje poneki glas, a to ve} ne zaslu`uje nikakav komentar”. Eparhija ba~ka Srpske pravoslavne crkve prekju~e je kritikovala gradona~elnika Pavli~i}a i optu`iv{i ga da je neta~no saop{tio da }e gradske vlasti i SPC zajedno organizovati pomen povodom 70. godi{wice Novosadske racije. J. Z.

U BUDIMPE[TI, POVODOM RACIJE

ZBOG KOMEMORACIJE, OD 9 DO 11.30 ^ASOVA

Jo va no vi} na ko me mo ra tiv noj sed ni ci Predsednik Skup {ti ne grada Alek san dar Jo va no vi} prisustvova}e komemorativnoj sednici povodom sedamdesetogodi{wice Novosadske racije, koja se odr`ava danas u Budimpe{ti, u Komemorativnom cen tru „Ho lo kaust”. U okviru sednice odr`a}e se niz predavawa profesora i istori~ara o okupaciji Vojvodine tokom

U po ne de qak bez sa o bra }a ja na ke ju

Drugog svetskog rata, kao i o samoj raciji iz 1942. godine. Jovanovi} }e prisustvovati otvarawu pomen izlo`be „Novosadska racija„ i otkrivawu pomen-table „@rtve Novosadske racije”. Komemorativnoj sednici prisustvova}e i delegacije Istorijskog arhiva grada i Muzeja Vojvodine. J. Z.

Povodom komemoracije `rtvama novosadske racije, na Keju `rtava racije bi}e privremeno onemogu}en saobra}aj u ponedeqak, 23. januara, od 9 do 11.30 ~asova. Vozila se ne}e kretati od Trga neznanog junaka do Radni~ke ulice i u delu Ulice Maksima Gorkog, od Ulice Sowe Marinkovi} do Keja. Tako|e, JGSP „Novi Sad”

U KARLOVCIMA

Ko na~ no ob no va Do ma zdra vqa S dvori{ne strane Doma zdravqa u Sremskim Karlovcima radnici „Best izgradwe” po~eli su ovih dana da pripremaju teren

za izgradwu kolskog prilaza i rampe za invalide, a u unutra{wosti nekada{weg rentgen kabineta ru{e pregradne zidove u sklopu obnove tog objekta na ko-

ju se ~ekalo pune ~etiri godine. Od pomo}nice predsednika karlova~ke op{tine Bri gi te Di mi tri je vi} saznali smo da }e RTG

kabinet, koji decenijama nije u upotrebi, biti adaptiran i nakon toga dobiti novu namenu. Prema projektu, predvi|eno je da on bude preure|en tako da se

dobiju dve prostorije, od kojih }e jedna biti ordinacija. Procewuje se da }e kolski prilaz i renovirawe ovog kabineta ko{tati oko 2,5 milina dinara. - Ostatak od 15 milina dinara koje je odobrio Fond za kapitalna ulagawa, bi}e utro{en na zanatske radove u ostatku zgrade ka`e Brigita Dimitrijevi}. Planirano je da se spoqna stolarija na celom objektu zameni, a unutra{wa ofarba, da se spuste plafoni i okre~i cela zgrada spoqa i iznutra i promene grejna tela. Najva`nije od svega jeste da }e Dom zdravqa zahvaquju}i ovim radovima kona~no dobiti kolski prilaz i rampu za invalide. Radovi, po re~ima Dimitrijevi}eve, treba da budu gotovi za mesec dana. Kako nezvani~no saznajemo, nakon renovirawa trebalo bi da usledi reorganizacija slu`bi u Domu zdravqa. Z. Ml.

ima}e izmewen re`im kretawa autobusa, te }e linije 11a i 11b, umesto Kejom `rtava racije i Bulevarom cara Lazara, i}i kroz Stra`ilovsku ulicu i Bulevarom Mihajla Pupina. Na delu gde }e saobra}aj biti obustavqen nalazi}e se odgovaraju}a signalizacija a bi}e tu i saobra}ajna policija. A. J.

Fo to: R. Ha yi}

Po {tan ski cen tar za si ja }e kra jem ju la

GRADONA^ELNIK UGOSTIO SLOBODANA TI[MU, DOBITNIKA NIN-ove NAGRADE

U naj bo qem ro ma nu ì vi No vi Sad Ovogodi{wi laureat NINove nagrade za najboqi roman 2011. godine, Slo bo dan Ti {ma, izrazio je zadovoqstvo povodom nagrade i naglasio da mu je drago {to je na ovaj na~in doprineo i Novom Sadu jer je ovaj grad, kako kaè, na neki na~in wegov junak jo{ od kwige poezije „Urvidek”, preko romana „Kvatro sta|oni” do nagra|ene „Bernardijeve sobe”. - Novi Sad je pozornica, scena za moja dela. Sa jako promewenim imenima, ali moè da se prepozna. Ova nagrada je zbog toga i priznawe za na{ mikrosvet u kom ìvimo. Ja sam zado-

voqan - rekao je Ti{ma na ju~era{wem prijemu u Gradskoj ku}i, gde su ga ugostili gradona~elnik, Igor Pa vli ~i} i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu, An drej Bur sa}. - Nisam o~ekivao da }u dobiti nagradu, s obzirom na moj dosada{wi status u kwi`evnosti. Za mene je to bilo iznena|ewe, istovremeno ~ast i zadovoqstvo. To je i priznawe za Novi Sad jer ja sam Novosa|anin, odrastao sam tu, na sto metara odavde, u Ulici Pap Pavla 1. Moja ku}a je jo{ uvek tu i na sre}u jo{ uvek nije sru{ena rekao je Ti{ma. J. Zd.

PREDSTAVNICI DRU[TVENOG CENTRA U GRADSKOJ KU]I

I Grad tra `i oazu za ak ti vi ste Predstavnici Inicijative za Dru{tveni centar u narednom periodu obrati}e se preduze}u “Poslovni prostor”. Preduze}e treba da obezbedi informacije o objektima u vlasni{tvu Grada, koji bi bili pogodni da udome Dru{tveni centar. Tako|e, predstoji i komunikacija izme|u Dru{tvenog centra i Zavoda za za{titu spomenika kulture koji }e obezbediti informacije o statusu kasarne „Dr Ar~ibald Rajs”, u koju je Dru{tveni centar bio sme{eten. O svemu ovome pri~alo se ju~e na prvom sastanku predstavnika Inicijative sa gradona~elnikom Igo rom Pa vli ~i }em i ~lanom Gradskog ve}a zadu`enim za kulturu, An dre jem Bur sa }em. - Gradona~elnik je pomenuo i da }e Grad poku{ati da se dogovori sa republi~kim Ministarstvom od-

brane kako bi aktivisti Dru{tvenog centra mogli da koriste kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs„ dok se status ovog kompleksa ne re{i - kaè jedan od predstavnika Dru{tvenog centra, De jan [o la ji}. Gradona~elnik Pavli~i} podrào je Inicijativu za Dru{tveni centar i rekao da Grad moè da pomogne oko pronalaèwa prostora za rad. Objasnio je i odnos izme|u Grada i Vojske Srbije kada je re~ o vojnim objektima u Novom Sadu i naglasio da se razmatra model prema kome }e Grad infrastrukturno opremiti budu}u vojnu bazu, a zauzvrat dobiti odre|ene vojne objekte. Grad }e preko Uprave za kulturu dati institucionalnu podr{ku u komunikaciji izme|u Inicijative za Dru{tveni centar i nadle`nih dràvnih organa. J. Zdjelarevi}

U Te me ri nu su tra fe sti val vi na Petnaesti Januarski me|unarodni festival vina odr`a}e se sutra u temerinskom sportskom centru. Prijem gostiju zakazan je za 10 ~asova, dok }e se progla{avawe rezultata i podela priznawa obaviti u 14 sati. Festival organizuje Dru{tvo prijateqa ba{te radi razvijawa kulture proizvodwe i potro{we vina. B. M.

SRS KRITIKUJE PREDSEDNIKA SKUP[TINE

Ne pro mi {qe ne Jo va no vi }eve iz ja ve Gradski odbor Srpske radikalne stranke najo{trije osu|uje “{arlatanske i nepromi{qene izjave predsednika Skup{tine grada Alek san dra Jo va no vi }a u vezi sa obeleàvawem sedamdesetogodi{wice novosadske Racije i sa pitawem kome pripadaju kasarne na teritoriji grada”, kaè se u saop{tewu ove stranke. “Iako je Jovanovi}, do{ao u poziciju da obavqa jednu od najzna~ajnijih politi~kih funkcija, to mu nikako ne daje za pravo da deli lekcije Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da deli vojnu i dràvnu imovinu kako mu padne na pamet”, smatraju Radikali. Potpuno pau{alan i selektivan pristup predsednika gradskog parlamenta sa “uvidom u dokumenta Istorijskog arhiva Novog Sada” nije dovoqan da bi se izvodili ozbiqni zakqu~ci u vezi sa vojnom imovinom na teritoriji grada, nastavqaju iz SRS-a i poru~uju Jovanovi}u da pusti nau~nike da se bave naukom. A. L.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Za hva ti li bo go ja vqen sku vo di cu

U dvori{tu novosadske Saborne crkve sugra|ani su ju~e mogli, po redu i obi~aju, do}i po bogojavqensku vodicu za koju se veruje da je lekovita i ~udotvorna. Za bogojavqensku vodu kaù da godinama ostaje sveà, osve}ena i lekovita, ~uva se u posebnom sudu ~itave godine, a tro{i kada je kakva bolest u ku}i. Na Bogojavqewe crkva dozvoqava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak doma}instva, a moè da je pije svako koliko ho}e. Ostalim danima u godini jedino moè da se pije u bolesti. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak20.januar2012.

ПОСЛЕ 19 ГОДИНА ОТВОРЕНА ДРЖАВНА АПОТЕКА У НОВОМ СЕЛУ

Заокружена примарна здравствена заштита БЕЧЕЈ: Дом здравља у Бечеју смогао је снаге да знатно прошири примарну здравствену заштиту у насељу преко пруге - Новом Селу. Садржај здравствене амбуланте у Трећој месној заједници је пре пар година први пут проширен стоматолошком ординацијом, а ових да-

ствену заштиту у њиховом крају. Апотека ће бити исто снабдевена као и централна апотека у самом градском језгру. Како би све функционисало, неопходно је да се настави успостављена сарадња - рекао је приликом свечаног отварања апотеке у Новом селу директор Дома здравља Бечеј др Синиша Шијачић. С обзиром да је апотека лоцирана на Тргу Братство јединство 16, преко пута Новоселске пијаце, свечано отварање је било у време пијачног дана и на тај начин велики број мештана овог краја сазнао је за вест која је све житеље Новог села обрадовала. Симболично пресецаСа отварања апотеке Дома здравља Бечеј ње црвене траке и отвау Новом Селу рање апотеке обавили су, на је, после 19 година, поново уз дирекотора др Синишу Шијачиотворена државна апотека. ћа, челници локалне самоуправе - Не бисмо могли сами да одра- председник општине Петер Кнези димо тај посао и услишимо жељу и његов заменик Будислав МедуНовоселаца да нам локална самоу- рић. права није финансијски помогла, а Апотека у Новом селу ће радити Трећа месна заједница дала про- од 8 до 15 сати, за пултом ће бити стор. На овај начин смо, условно апотекар Флоријан Накић и, што речено, дошли на ноге Новоселци- је веома битно, снабедевеност ће ма и заокружили примарну здрав- бити добра. В. Јанков

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (22.35), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.45, 13.45, 15.45), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma„ (11.30, 13.30,14.10, 15.30, 18), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.15), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.15, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.05, 18.10), „Stvor” (20.10, 22.15), „Yek i Yil” (18.05, 20.15, 22.10)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” - „Put roud” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te: „On i mi” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do danas u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Du brav ka De mi}- Jo va no vi}, Ka rin ôn gra dac, Alek san dra Or lo vi}, Sve tla na Br ki}, Iva na Vi lo ti} i Gor da na Kri{ iz Novog Sada, Na da Ga {i} iz Ba~ke Palanke, Qi qa na Strm {ek iz Sremskih Karlovaca, Ta wa Jo si} iz Sremske Kamenice i Bo ja na Pe tri} iz @abqa, DEÂKE: Sve tla na Go ve da ri ca, Iva na To pa lo vi}, Sne à na Jak {i}, Je le na Po po vi}, San dra Lu ki}, Alek sa Dra ga{, Da ni je la Ba ni }e vi}, Ma ri na Pa vlik i Iva na Go ve da ri ca iz Novog Sada, Er è bet Ar se nov iz ôke, Sa wa Ki ri lo vi} iz Ledinaca, Je le na Man di} iz In|ije i Ti ja na Ran |e lo vi} iz Sremskih Karlovaca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Qubica \ure Pova`an (1955) u 11.15 ~asova, Slavko Radivoja Alimpi} (1924) u 12 ~asova, Darka Bore Joki} (1914) u 12.45 i Milo{ Svetozara Cvejin (1948) u 13.30 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Ilinka Branka \or|evi} (1936) u 13 ~asova.

c m y

DNEVNIK

ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ

Владимир Милићевић први витез РУМА: Дведесетчетворогодишњи професор физичке културе Владимир Милићевић из Руме победник је пливања за часни крст које је ове године први пут организовано у Руми и тиме је понео титулу првог румског носиоца крста и витеза. Поред Владимира, било је још 22 пливача, а плажа румског језера Борковац била је, први пут од када постоји, премала да прими преко две хиљаде Румљана, који су дошли да виде и бодре храбре пливаче. Пливачи су до часног крста дошли, пливајући у води, чија је температура била једва нешто виша од једног степена. - Први пут учествујем на једном оваквом такмичењу и никада нисам тренирао пливање професионално. Лагао бих када бих рекао да вода није била хладна и да се тих 33 метра, које је требало да препливамо, у првом моменту

није чинило бескрајно дугачко. Велика част ми је само учешће у једном оваквом светом догађају, а победа је само заокружила тај посебан и узвишен осећај – истиче млађани Владимир, чији је и млађи брат Никола био један од учесника.

Организатори овог првог такмичења у пливању за часни крст у Руми били су Црквена општина српске превославне цркве Рума, Општина Рума и румски Савез спортова, а

Најбржи Виктор Бугар ЗРЕЊАНИН: Пољопривредни произвођач Виктор Бугар (20) из Зрењанина први је допливао до часног крста. На јучерашњој манифестацији која је по четврти пут, на Богојављење, организована у Зрењанину, на градском језеру код Културног центра, учествовало је четрнаест младића, исто као и лане, од којих је најбржи био двадесетогодишњи Бугар, који се својевремено и бавио пливањем. - Први пут сам учествовао на овој манифестацији, иако ми је свих ових година жеља била да пливам за часни крст. Али, ранијих година нисам стигао да се пријавим на време. Није било тешко пливати, вода није била хладна и драго ми је што су ме из публике подржали моји пријатељи – изјавио је млади победник и најавио да ће и наредне године учествовати у овој манифестацији. Пливање за часни крст организовало је Удружење “Равноправност”, а сви учесници претходно су морали да прођу лекарски преглед који је организован у приватној Општој болници “Свети Јован”. Ж. Б.

TElEfONI

Све ти ња у ру ци Све то за ра Мир ко ви ћа СОМ БОР: На градском купалишту, Штранду, јуче су и Сомборци имали прилику да увеличају светковину про славе великог хришћанског празника, Богојављење, бодрећи младе овог града који су пливали у леденим водама Великог бачког канала за часни крст. Од 23 пријављена младића и девојки, озбиљне лекарске прегледе је „прошло“ њих петанесторо, да би након старта први до Крста допливао рвач и ватерополиста, представник Спортског савеза Града Сомбора Светозар Мирковић. Ову светковину, први пут одржану у Сомбору, организовала је сомборска право славна црквена општина, у сарадњи са Завичајним удружењем Срба „Коријени“, Војском Србије и Полицијском управом Сомбор, а свој допринос су дали и чланови Удружења подводних активно сти „Сомбор“, чији су рониоци обезбеђивали учеснике пливања за часни крст, као и чланови Градског културно-уметничког друштва „Раванград“, који су извеМ. Мћ ли пригодан програм.

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

сви храбри пливачи добили су похвалнице за учешће. - Ово је обичај који постоји у целој Србији и народ који је дошао да подели са нама радост данашњег празника, овде у Борковцу, само говори о томе колико је било потребно организовати овако нешто. Ово је, у првом реду, враћање нашој традицији и правим вредностима, а народ показује да је и жедан и гладан вере и молитве – истиче један од организатора отац Сретен Лазаревић. Свечаном богојављенском пливању за часни крст на Борковачком језеру поред свештеника свих румских православних цркава, присуствовли су и председник румске општине Горан Вуковић и његов заменик Драган Кардаш. Ј. Антић

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak20.januar2012.

НАСТАВЉЕНО ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА ТЕХНИЧКИХ НАУКА У КИКИНДИ

Об на вља се упис на но ве сме ро ве Представници русинске заједнице у Музеју Срема

ПРИЈЕМ ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ РУСИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Поносно чувају идентитет

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У оквиру припрема за централну манифестацију прославе Националног празника Русина у Србији у Сремској Митровици одржан је пријем за представнике ове националне заједнице. Координатор канцеларије Националног савета Русина за Сремску Митровицу Мирослав Бесермењи организовао је пријем у Градској управи и сусрет сремскомитровачких челника са представницима русинске заједнице. Састанку је присуствовао и Мирослав Кевежди директор Завода за културу војвођанских Русина. На пријему су били угледни Митровчани Милда Кузминац, Беднар Звонко, и Анита Абођи двоструки стипендиста Националног савета. Мирослав Бесермењи је искористио прилику да се захвали граду на досадашњој сарадњи рекавши да Русини очекују такву подршку и убудуће.

- Захваљујући финансијској помоћи „Друштво Русина” Сремске Митровице гостовало је у Русији и у родној кући Достојевског. Извели су представу „Кошмар Родиона Романовича” по мотивима романа „Злочин и казна” на русинском језику, и прошли веома строгу селекцију - рекао је Бесермењи. Директор Завода за културу војвођанских Русина Мирослав Кевежди, у пратњи домаћина посетио је градске културне установе - Музеј Срема и позориште „Добрица Милутиновић”. Том приликом договорени су наредни кораци у припреми изложби, монографије и других пројеката везаних за Русине. Програм су Русини Сремске Митровице наставили у просторијама Русинске демократске странке. У скромним условима, весео дух митровачких Русина, ширио је позитивну енергију и племенита осећања националног поноса. В. Х.

МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА БУЏЕТ КИКИНДЕ ОДРЕДИО ПРИХОДЕ

У сваком селу по два комунална радника КИКИНДА: За девет месних заједница у кикиндској општини ове године из буџета и преко Дирекције за изградњу града биће издвојена 74 милиона динара. У буџету је планирано 39 милиона динара за месне за-

Имре Кабок

једнице од чега ће 22,5 милиона бити утрошено на спорт и културу у селима, рекао је члан Општинског већа Имре Кабок. У буџету Јавног предузећа Дирекције за изградњу града за ову годину предвиђено је 35 милиона динара за инвестиције. За по два комунална радника у свих девет села намењено је 5,8 милиона динара, што је новост

у буџету. Тако ће се олакшати исплата људи који већ одржавају хигијену, зелене површине, гробља и раде све остале послове на одржавању објеката у власништву месних заједница. Новац за њих до сада је издвајан од средстава која се уплаћују месним заједницама што је представљало проблем. - Локална самоуправа одлучила је да помогне месним заједницама и издвоји средства за плате комуналних радника у селима - каже Кабок. На овај начин допринећемо да сви објекти о којима се брину месне заједнице: домови културе, месне канцеларије, јавне површине и други, буду боља и лепша места. Свако село има своје, другачије комуналне или инфраструктурне проблеме, додаје Имре Кабок, а све је више старачких домаћинстава па ће комунално одржавање села захтевати другачији приступ. Локална самоуправа према свим месним заједницама има исти однос тако да је подела 60 одсто намењених средстава линеарна, док се остатак дели према броју становника. А. Ђуран

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРА ДА ПИСАО MИНИСТАРСТВУ ОДБРАНЕ

И Зре ња нин би пре у зео ка сар ну ЗРЕ ЊА НИН: Председник Скупштине града Зрењанина Алек сан дар Мар тон апеловао је на друштвену солидарност надлежног државног органа поводом иницијативе новосадског Друштвеног центра да се простор касарне „Др Арчибалд Рајс” уступи на коришћење удружењима грађана и младим активистима. Мартон је казао да је то јасна порука коју су упутили млади људи са жељом да им се обезбеди место у друштву, „што је њихово људско право, које нико не сме да им ускрати”. - Иако свака борба мора поштовати принципе демократије и користити се искључиво средствима у оквирима закона, ово нам је јасан знак да

генерације које долазе желе да буду активно укључене и видљиве кроз свој активизам. Ми им у томе морамо помоћи. Због тога апелујем на Министарство одбране Републике Србије да своје напуштене просторе, који сада пропадају у већини градова, па тако и у Зрењанину, намене равноправним члановима друштвене заједнице. Подсећам да је седиште грађанског активизма у Зрењанину у Македонској улици 11, али да је капацитет тог простора одавно превазиђен, па би уступање војног објекта, или једног његовог дела, у ове сврхе, био чин друштвене солидарности и грађанске одговорности – поручио је Мартон. Ж. Б.

Дани мађарске културе БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј ће данас од 17 сати у својим просторијама организовати традиционалну манифестацију по имену „Дани мађарске културе“, где ће се представити гости из мађарског братског града Чонграда.После поздравне речи председника највеће потиске општине Петера Кнезија, Бечејци ће видети програм у ком ће учествовати чланови Удружење рецитатора и музичког састава Бона из Чонграда. В. Ј.

КИ К ИН Д А: Пот пи са ним уговором обезбеђен је наставак финансирања кикиндског одељења Факултета техничких наука из Новог Сада. Одељење без прекида ради већ 34 године у Кикинди, у про сторијама техничке школе, а сарадња са локалном самоуправном није престајала, али је пре две године престао упис студената. Проф. др Или ја Ћо сић, декан ФТН-а, истакао је да овим уговором, који је потписао председник општине Или ја Вој но вић, Кикинда наставља да финансира рад који је прекинут пре две године, и од јесени ће моћи да се упише нова, 35. генерација. - Тренутно паралелно наставу похађају студенти четврте годи-

не основних дипломских студија и пета, односно прва година мастера. Сви који заврше петогодишње студије на нашем Факултету, било да студирају по старом програму или по Болоњи, стичу 300 европских преносивих бодо-

ва и постају мастери – објаснио је Ћосић. Заменица председника општине Гор да на Бу ла то вић прецизирала је да се овим уговором Општина обавезала да уплаћује 100.000 динара месечно ФТН-у, јер је велико

интересовање младих Кикинђана за овај факултет. - Учинићемо све да акредитујемо одељење у Кикинди и преговарамо са кикиндским Заводом за запошљавање о томе које би нове смерове на факултету требало увести - рекла је Гордана Булатовић. Факултет техничких наука у Новом Саду има 71 студијски програм и њима следи акредитација. До сада је на овом одељењу дипломирало тачно 188 машинских инжењера. Младим Кикинђанима, редовним студентима, школарину ће и даље плаћати Општина, као и трошкове професора који свакодневно долазе из Новог Сада, материјалне трошкове одељења, а требало би да се уложи и око 10.000 евра у нове рачунаре. А. Ђ.

ОДРЖАН СКУП АПАТИНСКИХ ПРЕДУЗЕТНИКА

Траже смањење општинских намета

АПАТИН: Суочени са високим повећањем комуналних накнада апатински предузетници окупили су се у великој Сали СО у намери заједнички иступе према локалној власти. Формулисали су захтев да се преспита одлука о комуналним накнадама која је ступила на снагу 1. јануара, јер су намети вишеструко већи него лане, па многи предузетници нису у стању да их измире. Састанку су осим предузетника присуствовали су и представници Општине као и представник Регионалне привредне коморе у Сомбору

на динара. Договорено да се потраже начини за поновно активирање Удружења. - До сада се нико преко Удружења предузетника није обратио Општини и тражио да се разговара о било којем проблему. Када би представници Удружења учествовали у расправама пре доношења одлука сигурно је да не би било оваквих пропуста - рекао је члан Већа задужен за привреду Јово Бокан. Мали предузетници, занатлије, у Апатину, после добијања решења о таксама на истицање табли, разми-

Фирмарине веће од сомборских - Таксе за истицање фирме везане су искључиво за градске зоне, а не и за квадратуру пословног простора. Сматрамо да би осим по зонама, требало да се плаћа по квадрату објекта, а не да и они од 20 и од 70 квадрата плаћају исту таксу. Такође, таксе је требало задржати на нивоу од 6.000 динара као што је то било за 2010. а не у 2011. повећати на чак 18.000 динара. На једној од седница Скупштине општине речено је да ко плати 2010. неће морати и 2011. међутим решења су стигла и то по новој одлуци, три пута повећана - тврди Жељко Рајчевић и додаје да је у односу на суседни Сомбор, који има троструко више становника, такса у Апатину вишеструко скупља. Тако је такса за трећу зону у Апатину скупља него за прву зону у Сомбору. Драган Стевановић, а организатор скупа био је члан Одбора Регионалне привредне коморе за предузетнике Зоран Шијан. На подручју апатинске општине регистрована су 744 предузетника, али њихово удружење је у блокади за око 1,5 милио-

Хектар државне земље 49.000 динара ТЕМЕРИН: У Темерину су јуче отворене понуде за издавање у закуп 80 хектара државне земље. Од 55 хектара државне земље, издато је 28 хектара, по просечној цени од 49.510 динара, у Сиригу од 23, издато је 22 хектара, по просечној цени од 38.400 динара, док за 1,4 хектара у к.о. Бачки Јарак није било заинтересованих. Члан Општинског већа општине Темерин за ресор пољопривреде Здравко Вашалић истиче да земља у делу атара Баном у Темерину, у површини од 27 хектара није издата, јер је лошијег квалитета, па ће вероватно бити опредељена за изградњу рибњака. Више од годину дана траје спор за 620 хектара државне земље у Сиригу, која се води у министарству за пољопривреду. Поступак за издавање у закуп ове земље, за коју су заинтересовани АД „7. јул“, АД „Камендин“ и пољопривредници Сирига - обустављен је дописом Дирекције за реституцију којом се 620 хектара враћа Православној цркви. М. М.

шљају да угасе своје продавнице и погоне, и да раде „на црно” у кућама, чиме би локална самоуправа била још више оштећена. Нико не одбија да плати накнаде, али нема основа за тако драстично повећање неких накнада.

Апатински предузетници у Скупштини општине

- У Регионалној привредној комори су ми помогли да добијем цертификат за старе занате и одређене повластице када је реч о накнадама, међутим, добио сам решење да платим фирмарину од 15.000 динара, што је пет пута више него лане - рекао је Јован Жишка. Поред фирмарина у Апатину је знатно повећана накнада за градско грађевинско земљиште. Предузетници који имају баште и монтажне објекте на јавним површинама, као и грађани који имају гараже на јавним површинама имају још један намет - Плаћам грађевинско земљиште за објекат од 24 квадратна метра годишње 25.000 динара, а за фирмарину 17.000 динара. Поред тога, за гараже на јавној површини, осим

Сећање на крвави јануар

БЕЧЕЈ: На данашњи дан пре седам деценија било је прво, а кроз недељу дана друго крваво јануарско страдање Бечејаца. Тим поводом у граду крај Тисе традиционално се одржавају комеморације на Јовандан и Савиндан. Организатор данашњег скупа је Општинска организација Савеза бораца, а наредног Скупштина општине Бечеј. - После 11. новембра 1941. године, када је стрељано 12 младих родољуба, фашистичке снаге хортијеваца су на данашњи дан пре тачно седамдесет година обавиле Друго стрељање и том приликом живот је изгубило нових 11 младих Бечејаца. Најмање што можемо да урадимо је да се окупимо крај спомен обележја

Зид смрти у центру града и одамо пошту невино страдалим жртвама, рекао нам је председник борачке организације у Бечеју Градимир Џигурски. Данашњи комеморативни скуп заказан је за 11 сати, када ће евоцирати успомене на Друго страљање у ком су живот изгубили Марко Гаврић, Милорад Живков-Попов, Иштван Нађ, Михајло Остојић, Јанош Речо, Милорад Рус, Славко Симин, Север Стефановић, Јован Црвени, Светозар Чаленић и Милан Чиплић. На крају ће се положити венци и цвеће на спомен обележје посвећено настрадалима у два стрељања. В. Ј.

Промоција ЦД издања „Последње године”

ЗРЕ ЊА НИН: Концертна промоција ЦД компилације „Последње године” биће одржана вечерас, у 21 сат, у Културном центру Зрењанина. Том приликом наступиће бендови „Hype”, „Hurricane Brothers”, „Гуливер”, „Неке Фаце”, „Багљаш Компанела”, „Madres Egoistas”... Улаз је бесплатан, а посетиоцима ће бити поклањани дискови. „У време нестајања свести о било каквим културним и духовним вредностима, када су одласци на уметничке перформансе заборављени и замењени гледањем у криглу за шанком идентично - безличних кафана, и када се јавни наступи ауторских уметника пресликавају у свадбарско - тезгарошка весеља, приређен је противотров у „Fat Factory” продукцији - ЦД компилација зрењанинских ауторских бендова”, кажу у овдашњем Културном центру. Ж. Б.

намета општини плаћам и накнаду Дирекцији за изградњу. За велике градове то можда није много али мој промет није такав да за неколико месеци, могу да зарадим ту суму новца, каже један од власника киоска у коме се продаје гардероба. Власница монтажног објекта од 15 квадратних метара у којој обавља послове обућара за грађевинско земљиште плаћа 17.000, а 10.800 за фирмарину. - За разлику од предузетника код којих одмах реагују надлежне службе када не измире обавезу, фирме, као на пример Бродоградилиште осам година је радило а није плаћало накнаде. Нико не прихвата да понекад заиста немамо новца да платимо - рекао је Ђорђо Куриџа. Ј. Прелчец

Петицијом против накнада

АПАТИН: Због изузетно високог износа накнаде за коришћење грађевинског земљишта за монтажне гараже, која је много већа од накнаде у нпр. Сомбору или Новом Саду и захтева грађана, Демократска странка Апатин покреће иницијативу за потписивање петиције за измену општинске Одлуке о накнади за градско грађевинско земљиште. Петиција се потписује у канцеларији Демократске странке у Апатину (Српских владара 50 од 9-17 часова), а могу је потписати сви пунолетни грађани, без обзира на то да ли имају гараже или не, а који сматрају да је предлог основан. Ј. П.

petak20.januar2012.

reporta@e

c m y

dnevnik

uZ MAR [A LA TI TA, Ju NA^ KO GA SI NA, LAK [E SE DI [E u KA FA NI „KOR ^A GIN”

Gazda-drug Vojin s nostalgi~nim saborcima

z nad {an ka be o grad skog bir cu za „Kor ~a gin” sto ji ul ti ma ti van zah tev: „Ne }u po li ti ku u mo ju bu ti gu. Mi sa mo pi je mo pi vo!„ Za i sta, je di na po li ti ka ko jom se ov de ba ve je do bro ras po lo è we. Hva la bo gu, ima ga na sve stra ne. Svi na sme ja ni, od naj sta ri je ba ba-Za gor ke, in ven ta ra ka fa ne, do naj mla |eg, {e fa Vo ji na Cu ci }a. I svi pri ~a ju o do brim pro {lim vre me ni ma. Sta ri ga se pri se }a ju, a mla di, ko ji tad ni su bi li ni u pe to go di {wem pla nu, à le {to ni su ro |e ni u vre me Pr le ta, Ti hog, Val te ra, „Ka qin ke„, „Pre ko broj ne„ i epo hi ù qe vi tih ru ku. Od sa mog ula ska sve je u zna ku Ko mu ni sti~ ke par ti je, mar {a la i so ci ja li sti~ ke iz grad we biv {e nam do mo vi ne. Na pla fo nu za sta ve SFRJ, na po li ca ma kwi ge, sli ke Bro zo ve, za sta vi ce i fo to gra fi je s rad nih ak ci ja. Sve na ~i~ ka no, bez ne kog re da, ka ko je ko do no sio, ta ko su i sta vqa ne. Raz gle dam dok ~e kam da se po ja vi Vo jin. Vra }am se u de tiw stvo, svo joj cr ve noj ma ra mi, pla voj ka pi i oba ve znoj be loj ko {u qi ko ju mi je maj ka s te {kom mu kom ku pi la. Iz se }a wa me pre nu glas ba baZa gor ke ko ja je, se de }i za sto lom s cr ve nim stol wa kom, is pi ja la ju tar wu do zu cr ve nog vi na. A ko je dru ge bo je. – E, ka kvo je to vre me bi lo! Mi smo se na ì ve li, sve smo ima li, ali i sve za ra di li. Mo gli smo da pu tu je mo gde ho }e mo, bi li smo pri zna ti. Sa mo po ka è{ pa so{. Le po smo se dru ì li, ne k’o vi da nas. Ne ma te vre me na ni za {ta. Ma, do bra ste vi de ca, sa mo {to ne ma te svoj po sao, a to je naj bit ni je – pri ~a vi {e za se be krep ka sta ri ca ot pi ju }i la ga no gu tqaj.

Konobar ne}e ni kako ho}e

Na repertoaru samo pesme iz doba SFRJ

Udar ni ci se ka le srp skim ka vi ja rom – pre bran cem

U me |u vre me nu sti è i Vo jin, do bro ras po lo èn. Se da za sto s pri ja te qi ma i na ru ~u je kaj ga nu za do ru ~ak u je dan sat po pod ne. – Ka fa na je na sta la ne gde 2001. Do tad je moj otac ov de oku pqao svo je pri ja te qe, dru ì li su se i se }a li svo je mla do sti. Je lo se i pi lo za xa be, a on da je od lu ~io da

– Sve {to je na zi do vi ma, pla fo nu i po li ca ma do no si li su go sti. Ne ki su emo tiv no ve za ni za svo je pred me te pa su sre} ni kad do |u i vi de da je sve tu na oku pu. Deo eks po na ta je pri pa dao i mom ocu. To su uglav nom we go ve uspo me ne s rad nih ak ci ja. Sum wam da je ta mo i{ao sa mo da ra di, ka `u da je na tim ak ci ja ma bio od li ~an

Na me ni ju i ba tak „Da li bor ka Stoj {i}” Na no vo go di {wem me ni ju pi sa lo je „Mi zna mo da za do bre go ste ne ma lo {e ku hi we pa mo è da pro |e i ono {ti mi spre ma mo„. Vr lo du ho vi to, kao i na zi va je la ko ja se i osta lim da ni ma u „Kor ~a gi nu„ slu è. Ta kva je „Ka la bi }a gi ba ni ca„ da cu ri mast, klot pa suq „Ali ja Si ro ta no vi}„, srp ski ka vi jar – pre bra nac, ~or bast pa suq „Ti hi„, pi le }a su pa„Ki ka Bi bi}”, fle ki ce s ku pu som „Pa ja i Ja re„, „Klin-~or ba – ka u ci ja za klin 150 di na ra„, ze qa ni ca „Da ~o, si ne, ne igraj se s maj kom„ (po re pli ci iz fil ma „Uì~ ka re pu bli ka„), cr no hu mor na ko le ni ca „Ig man ski mar{„, ba tak „Da li bor ka Stoj {i}„, do bar kao i {to je bi la ne ka da {wa JU-mi si ca, jag we ti na „Aska i vuk„. Od slat ki {a ba na na split „De vo ja~ ki san„. A ce ne pra va sit ni ca – 120 di na ra ko {ta „Si ro ta no vi}„ a 220 „srp ski ka vi jar„.

otvo ri „Kor ~a gi na” – pri ~a Vo jin uz pr vi za lo gaj. – Pri jat no, sa mo vi, de co, je di te, nek ste `i vi i zdra vi! – za ~u se opet glas sta re par ti zan ke Za gor ke. Vo jin se za hva li, okre te i po ka za sli ke s rad nih ak ci ja u ko ji ma je u~e stvo vao we gov otac Vla di mir.

Svi ostali iza policajca Mirjana Arnu{a

pro vod – sa za go net nim osme hom re ~e Cu ci}. Me |u tim pred me ti ma za pa do {e mi za oko ~u tu ri ce, na ~i~ ka ne u grozd, po ne ka iz lu pa na, ne ka bez za tva ra ~a, ali sve mi li tar no ze le ne. S de sne stra ne, na po `u te lom zi du po red ce vi od gre ja wa, za sta vi ce s rad nih ak ci ja, na wi ma li ko vi Lo le Ri ba ra, Ti ta,

go di ne i me sta ka da su odr à ne. Le vo ogrom na pe to kra ka zve zda, sim bol ta da {weg ot po ra. Na sa moj sre di ni pro sto ri je ve li ki gip sa ni grb SFRJ, mo }an kao {to je i ona bi la. A Vo jin, za u zet do ru~ kom, iz me |u dva za lo ga ja na sta vqa pri ~u: – „Kor ~a gin„ je pod set nik na vre me kad je sve bi lo le po, bez bri `no, kad si mo gao da spa va{ u par ku a da ti se ni {ta ne de si. Ma da ja vo lim vre me u ko jem ì vim i ni je mi lo {e, svi pri ~a ju da je ta da bi lo iz u zet no. Za to je i kli jen te la ko ja ov de do la zi bu kval no od se dam do 77 go di na. Pre ko da na sta ri ji, ko ji se jo{ uvek se }a ju ra ta, i oni ro |e ni po sle we ga. Uve ~e mla |i, jer ima mo ì vu svir ku od po ne deq ka do su bo te. U mu zi ci tam bu ra {a, sta ro grad skoj i mu zi ci od pre de ve de stih uì va ju Slo ven ci, Hr va ti, Ma ke don ci i svi dru gi s pro sto ra biv {e SFRJ ko ji do la ze u ka fa nu. Naj ve se li je je na Dan mla do sti ili kad na ru ~e je lo ti pa „Ali ja Si ro ta no vi}„. – I u iz ra di je lov ni ka u~e stvo va li su, sem mog oca, we go vi pri ja te qi i go sti. Za Dan mla do sti je ka fa na pu na od ju tro do no }i. Iko no gra fi ja {e zde se tih i se dam de se tih je oba ve zna, ma ra me, ka pe, pu na pi o nir ska i omla din ska opre ma. Ko li ko je ne ki ma za ni mqi vo da do ne su i osta ve svo je uspo me ne

Od svih zvezda ja~e sija kompartija

u ka fa nu, to li ko je dru gi ma da te uspo me ne ukra du. De {a va se qu di se za pi ju, za bo ra ve, pa do hva te {ta im je naj bli `e. Je di no ni ko ni je us peo da od ne se naj sta ri ji pred met – Ti to vu sli ku. Ona jo{ uvek po no sno sto ji u cen tral nom ho lu. Da nad gle da {ta se sve de {a va. A „Kor ~a gin„ je to li ko za ni mqiv da su zbog we ga do la zi li i eki pa Bi-Bi-Si ja, pa ~ak i Ja pan ci. – Je di no ni sam si gu ran za Ki ne ze. Ali ko }e zna ti, svi `e le da na pra ve pri ~u – na gla {a va po -

Prazni~na litija za Bogojavqewe stigla na obalu Panonske princeze

no sno Vo jin dok za vr {a va do ru ~ak i ve li ko no ba ru: – Mo lim te, za pi {i ovo. – Nek vam je na zdra vqe, de co! – opet iz svog sve ta se ogla si ba ka Za ga. – ^e kaj, Vo ji ne, ni si mi re kao naj bit ni je. Za {to ba{ Kor ~a gin? – Po Pa vlu Kor ~a gi nu, glav nom li ku ro ma na „Ka ko se ka lio ~e lik„. Ta ko je otac `e leo, vaq da se ka lio na rad nim ak ci ja ma pa da ne za bo ra vi. Zo ri ca Dra go je vi}

Tisa nije hladna za odva`ne momke

PLI VA ^I MA NA TI SI, SRE ]OM, NI JE BIO PO TRE BAN LE DO LO MAC

Slo ve nac pr vi do pra vo slav nog kr sta @

i te qi Sa na da po sle se dam de ce ni ja ob no vi li su tra di ci ju „Bo go ja vqen skog pli va we za â sni krst”. Obi ~aj je ob no vqen za hva qu ju }i an ga ò va wu cr kve ne op {ti ne SPC u Sa na du, a po bu dio je ve li ko in te re so va we me {ta na i go sti ju. Po sle li tur gi je, ko ju je u hra mu slu ìo pa roh Mi ro slav Ra duj kov, li ti ja, pred vo |a na ko wa ni kom i pa rad nim fi ja ke ri ma u broj noj prat wi, upu ti la se na hlad nu Ti su. Na de o ni ci du goj 33 me tra pli va lo je 12 od va `nih mo ma ka, po lo vi na iz Sa na da, a osta li iz dru gih me sta. Pr vi je do kr sta do pli vao po li ca jac Mir jan Ar nu{ (28) iz Ki kin de, Slo ve nac po na ci o nal no sti, ko ji je na slu `bi u ô ki go to vo de ce ni ju. Ar nu{ je iz vo de Ti se iz neo krst, osta viv {i iza se be sve ri va le. – Dra go mi je {to sam pr vi u~e stvo vao ovom iz uz et nom du hov nom ~i nu jer mi je

od u vek bi la è qa da sve to opro bam, a pre sre }an sam {to sam pr vi pri gr lio krst. Ra ni je sam tre ni rao pli va we, do du {e ne u vo di tek ne ko li ko ste pe ni iz nad nu le – pre sre }an je bio po bed nik Ar nu{. Bi lo je na ja vqe no da }e na Ti si pli va ti jo{ ne ko li ci na u~e sni ka, me |u tim, ne ki od pri ja vqe nih su u po sled wi ~as od u sta li, ba{ kao i me {ta nin Ve li bor \ur |ev, ko ji uo~i star ta ni je pro {ao na le kar skoj kon tro li, ma da je pret hod nih ne ko li ko da na tre ni rao u hlad nim ta la si ma Pa non ske prin ce ze. Me {ta ni Mi lo rad Po pov i Pe tar Na dr qan ski, Ki kin |a nin Du {an Ba ji}, ô ka nin Dra go qub Ne deq kov i dru gi po se ti o ci di vi li su se od va `nim mom ci ma ko ji su za pli va li, na po mi wu }i ipak da im vi {e pri ja u ka pu ti ma i per ja nim jak na ma. Je dan od naj vre me {ni jih ì te qa Sa na da, Dra gi} Mi ha qev (87),

Pobednik Mirjan Arnu{ i paroh Miroslav Radujkov

ve li da se on i we gov vr {wak Du {an Pe trov ne se }a ju bo go ja vqen skih pli va wa za krst, ko jih je bi lo pre Dru gog svet skog ra ta, ali je tra di ci ja pre ki nu ta. Te o log Du {ko Jan ~i} iz Obi li }e va ka è da je na Ti si u ovom kra ju po sled wi put pli va we za â sni krst pri re |i va no u Obi li }e vu 1944. a sve do 2009. bi lo po ku {a ja da se ob no vi. – Bi lo je pri ja vqe nih mo ma ka, ali smo mo ra li od u sta ti zbog ve li kog le da na Ti si jer je le do lo mac bio skup – sa zna je mo od Jan ~i }a. Jan ~i} pri ~a da su u Sa na du ne ka da za â sni krst pli va li ~la no vi So kol skog dru {tva, a da je po bed ni ka Cr kve na op {ti na da ri va la zlat ni kom. Pa roh Ra duj kov ve li da je Sa nad se lo ko je ima du {u i da

su se me {ta ni di gli na no ge te da su se mno gi an ga ò va li i po dr à li do ga |aj, na ja vqu ju }i da }e bo go ja vqen sko pli va we za â sni krst opet po sta ti tra di ci o nal no. – Ini ci ja tor za or ga ni zo va we ma ni fe sta ci je je Sa va Pan te lin iz Sa na da, ko ji je la ne za â sni krst pli vao u Ze mu nu. Svi ma nam je dra go {to je in te re so va we iz u zet no, {to se â sni krst na kon 70 go di na vra tio u Ti su – za do vo qan je pa roh Ra duj kov, za hva qu ju }i svi ma ko ji su do pri ne li uspe hu ma ni fe sta ci je. Na po vrat ku s Ti se u por ti hra ma pred sed nik cr kve ne op {ti ne Ra do van [ar gi} za gre jao je u~e sni ke ku va nim vi nom, a Sve to zar Jo va nov se po bri nuo da se okre pe uku snim pa pri ka {em od di vqe svi we, ko ju su u ~ast pli va ~a pri lo ì li me sni lov ci. Tekst i foto: Mi lo rad Mi tro vi}

lov

dnevnik

NE DAV NO U KRU [^I ]U

petak20.januar2012.

NA KON NA PA DA PA SA LU TA LI CA PRO [LE NE DE QE U BE ^E JU

Iz u je da na sr na se opo ra vqa

Osam li si ca pa lo u jed nom lo vu! Kad pravi lovci vole to {to rade, onda mora da do|u i rezultati. To su pokazali lovci LU „Srnda}„ iz Kru{~i}a, kada su nedavno za samo jedan izlazak u lov odstrelili osam lisica. Ovakvim brojem odstreqenih predatora ne mogu da se pohvale ni neke malo boqe organizovani grupni lovovi sa sto i vi{e lovaca, a ne mala ekipa kru{~i}anskih lovaca, koja je uz dobru voqu i pravu organizaciju uspela da izvede ovaj poduhvat.

Za one koji ne poznaju teren na kojem se lovilo, bi}e ~udno da shvate odakle ovoliko predatora na relativno malom delu lovi{ta, ali Kru{~i}ane to nije iznenadilo, znaju}i gde i kako lisice rade na ovom podru~ju. Atar ovog malog ba~kog mesta je pro{aran starim sistemom za navodwavawe, koji ve} decenijama nije u funkciji, i koji se nalazi uglavnom ispod zemqe. To su cevi pre~nika oko pola metra do metar, koje niza{ta ne slu`e a predstavqaju

idealno skloni{te za lisice, koje su iskoristile pogodnosti koje im je ~ovek stvorio. Po{to su te cevi uglavnom pod vodom, nekad se de{avalo da su godinama neupotrebqive za lisice, ali po{to je ova godina ekstremno suva, to im je pogodovalo. Lovci iz Kru{~i}a }e iskoristiti ovaj period suvog vremena da teren {to vi{e o~iste od ovog predatora, kojeg je, prema informacijama iz lovi{ta, vi{e nego ikad. I. Ob ra do vi}

MINULOG VIKENDA

Fu to `a ni na hra ni li di vqa~ Skupina futo{kih lovaca, koja je minule subote predvo|ena „Lazinom grupom” sprovela

akciju hrawewa divqa~i, u kojoj je u dva navrata na unapred pripremqena hranili{ta iz-

neto oko tone kukuruza u klipu. Sva hranili{ta {irom lovi{ta su natkrivena i pogodna su za ishranu i krupne i sitne divqa~i. To kom kratawa kroz atar, mo glo se vi deti mno go gr la sr ne}e di vqa~i po kom je futo{ko lovi{te na daleko poznato, kao i mno{tvo ze~eva. Me|utim, nakon lepih slika Futo`ane je sa~ekalo i nepri jatno izunena|ewe: na dva mesta „nelegalne drvose~e” posekli su ukupno 57 stabala bagrema u remizama koje su sadili futo{ki lovci. Zbog toga }e uslediti krivi~ne prijave. D. Kn.

UDRU @E WE LO VA CA „ZEC” IZ UZ DI NA ^E KA GO STE

U po hod na ba nat ske li si ce Udru`ewe lovaca „Zec” iz Uzdina kod Kova~ice, ~etvrti put prire|uje tradicionalni lov na li si ce „Banatska lisica - Uzdin 2012” u subotu 28.januara. Do~ek i prijavqi va we u~e sni ka, uz lova~ki doru~ak, predvi|en je u crkvenoj sali u centru Uzdina od 7 do 9 sati, a po sle sve ~a nog otva ra wa ma ni fe sta ci je iz la zak na teren i lov je od 9.30 do 13.30 , a na povrtaku je zajendi~ki ru~ak, tombola i dru`ewe uz mu zi ku. Pri ja ve se mo gu obaviti na telefon 063/363-115 kod sekretara UL „Zec” Todora Bojera. Kotizacija za u~e{}e po lovcu iznosi 500 dinara.

Se kre tar UL „Zec” To dor Bojer veruje da }e se okupiti 150 do 200 lovaca, kojima prija

izlazak u uzdinski atar gde ima lisica. Bojer ka`e da je ove zime u lovi{tu Uzdina koje se prostire na oko 8.500 hektara

odstreqeno dvadesteak lisica, posebno na terenu oko sela. Ulova u pohodima na lisice u ovom de lu ju `nobanatskog atara bilo je na prethodnim mani fe sta ci ja ma. U lawskom odstreqena je jedna lija, koje je do{la na ni{an Da vo ru Pe tro vi}u iz Putnikova. - Nadam se da vre men ske pri like ne}e biti prepreka za dobar odziv lovaca - ka`e Bojer. - Ukoliko odziv bude prema naFo to: J. Pap {im o~ekivawima lov }emo organizovati u dva pogona i nadamo se da se u~esni ci ne }e vra ti ti pra znih {aka. M. Mi tro vi}

Zahvaquju}i dobroj kondiciji, sre}noj okolnosti da se sve desilo u susedstvu poznate lovne radnice Sawe Mom~ilovi}-Bogni~ koja je rasterala razjarene pse, a potom veterinar skom tretmanu dr @ar ka Mikala~kog, pre nedequ dana izujedana srna u Be~eju je preìvela i uspe{no se oporavqa. - Svi parametri kazuju da }e se izujedana srna oporaviti. Zavr{eno je jednonedeqno le~ewe u improvizovanoj ambulanti garaè Lova~kog doma i nakon posledwe primqene terapije srna je preba~ena u ogra|eni vo}wak, gde }emo u narednih mesec dana pratiti weno zdravstveno stawe. Ako oporavak bude tekao èqenom brzinom, srna }e krajem februara biti pu{tena u prirodno stani{te - rekao nam je dr Mikala~ki. Podse}awa radi, srne imaju obi~aj da iz obli`we {ume uz Tisu pro{etaju do Doweg parka u kojem je lociran i Lova~ki dom, a jednu su 11. januara napala tri psa lutalice, te je spas potraìla u begu. Pobegla je u centar grada i poku{ala da se kroz ogradu provu~e u jedno dvori{te, ali se zaglavila i psi su je izujedali za zadwi deo tela. - Najvi{e su stradale zadwe loè butova. Zahvaquju}i Sawinoj brzoj intervenciji , zatim kasni jem zdravstvenom tretmanu veterinara i dobroj fizi~koj kondiciji, {to je najboqa potvrda da u na{em LU vodimo ra~una o divqa~i, srna se dobro oporavila. U improvizovanoj ambulanti primetna je bila wena dezorijentisanost,

ali to je i bilo za o~ekivati posle stresa koji je do`ivela, iznosi nam svoje vi|ewe situacije lovo~uvar Mile Medi}. Od pre par dana srna je opet pod vedrim nebom, u ogra|enom vo} waku Sawe Mom~i lo vi}Bogni~. - Ovde }e srna biti potpuno bezbedna, jer je vo}wak ogra|en, a mi }emo mo}i da pratimo weno stawe. Svi verujemo da }e se brzo oporaviti, bez obzira

Vreme je ve} da zakqu~imo da su ~itavoj problematici oko pasa lutalica najve}i krivci qudi. Kada to ka`em, onda mislim na one qude koji svoje ku}ne qubimce, u nemogu}nosti da se brinu o wima, izbacuju u atar ili jednostavno na ulice, pa su psi prepu{teni sami sebi. Nije ovo prvi put da psi lutalice napadnu srne. Naj~e{}e se to de{ava u priobaqu Tise, a pre par godina je slu~aj bio

Sr ne ima ju obi ~aj da mir no pa su u be ~ej skom Do wem par ku

{to `ivotiwe od ovakvih stresova znaju i da uginu, optimista je Sawa Mom~ilovi}, kojoj je iskustvo me|unarodnog kinolo{kog sudije pomoglo u spa{avawu srne od razjarenih pasa lutalica. - Nije bilo nimalo naivno kada sam upala me|u tri razjarena psa koji su napali srnu, a mogli su i mene. Ali, tada sam razmi{qala samo o tome kako da {to br`e spasem srnu.

da su jednu srnu rastrgli u samom centru kod Jodne bawe. Istina, tada u Be~eju jo{ nije po sto ja lo Pri hva ti li {te za napu{tene kerove i bilo ih je znat no vi {e ne go da nas na gradskim ulicama. Izgradwom pomenutog objekta kapaciteta oko 200 napu{tenih ku}nih qubimaca, situacija na be~ejskim ulicama je znatno, ali ne i dovoqno, poboq{ana. V. Jan kov

CRnA HROnikA

petak20.januar2012.

VR [WA^ KO NA SI QE U PRO KU PA^ KOJ OSNOV NOJ [KO LI

[kol skog dru ga gu ra li i ba ci li mu jak nu u fe ka li je – Tro ji ca u~e ni ka Osnov ne {ko le „9. ok to bar” u Pro ku pqu mal tre ti ra li su i gu ra li de te dru gog raz re da i ba ci li mu jak nu u otvor poq skog to a- le ta s fe ka li ja ma – re kla je ju ~e Ta nju gu di rek tor ka {ko le Qi qa na Ve ko vi}.

po li caj ca i obez be |e we i da na sil ni ke naj ve ro vat ni je ~e ka ju di sci plin ske me re. Ina ~e, ka ko se sa zna je, ovo ni je pr vi put da se de sio na pad u poq skom to a le tu pro ku pa~ ke osnov ne {ko le. Ne dav no je jo{ jed na osmo go di {wa ki wa za tvo -

dnevnik

c m y

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLOVA I VI CA DA ^I]:

Bez no vih spe ci jal nih je di ni ca u @an dar me ri ji Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po no vio je ju ~e da u okvi ru @an dar me ri je ne }e bi ti for mi ran ni ka ka kav od red za spe ci jal ne na me ne i da je ve o ma po no san na rad svog mi ni stra stva ko je, ka ko je re kao, po is tra ì va wi ma, po sle Srp ske pr va slav ne cr kve, uì va naj ve }e po ve re we gra |a na. Da ~i} je re kao da u okvi ru @an dar me ri je od sa mog for mi ra wa po sto je spe ci ja li zo va ne ~e te, i da su ne u me sna bi lo ka kva po re |e wa tih je di ni ca s ne ka da {wom Je di ni com za spe ci jal ne ope ra ci je Dr àv ne bez bed no sti, {to je, iz me |u osta lih, ne dav no na dru {tve noj mre -

`i „Tvi ter„ u~i nio li der SPO-a Vuk Dra {ko vi}. Da ~i} je po zvao da mu se oni ko ji u Dra {ko vi }e vo ime pi {u „tvi to ve” na in ter ne tu obra te da bi im ob ja snio ustroj stvo @an dar me ri je. – Od go va ram za rad i re zul ta te Mi ni star stva sa mo u pe ri o du u ko jem sam ja mi ni star. Po seb no me ra du je i po no san sam na po da tak da je 82 od sto is pi ta ni ka u is tra `i va wu, ~i je }e re zul ta te ovoh da na ob ja vi ti i OEBS, rad Mi ni star stva i moj oce ni lo oce na ma pet, ~e ti ri i tri – na veo je Da ~i}, ko ji je pr vi ~o vek srp ske po li ci je od 7. ju la 2008. go di ne. (Ta njug)

Pri pad nik @an dar me ri je u Kop ne noj zo ni bez bed no sti

SLO BO DAN HO MEN O ZLO ^I NU U DO BRO VO QA^ KOJ ULI CI U SA RA JE VU 1992.

To a let u ko me se do go dio in ci dent

In ci dent se, po we nim re ~i ma, do g o d io pre k ju ~ e po s le pod ne, ka da su tro ji ca |a ka, dvo ji ca pr va ka i je dan iz ~e tvr tog raz re da, na pa la dru ga, i to u poq skom to a le tu, uda qe nom 150 me ta ra od {ko le. Ona je na ve la da na pad nu to de te ju ~e ni je bi lo u {ko li, a da }e na sil ni ci bi ti sa slu {a ni u pri su stvu ro di te qa, kao i da su o slu ~a ju oba ve {te ni MUP, ko ji je pred u zeo me re iz svo je nad le `no sti, i [kol ska upra va u Ni {u. – Odr ` a } e m o i sa s ta n ak {kol skog Ti ma za bez bed nost – re kla je Qi qa na Ve ko vi}, i na ve la da {ko la ima {kol skog

re na u to a let. Na sre }u, ima la mo bil ni te le fon, pa je od mah po zva la u~i te lji cu. – Ba{ iz raz lo ga bez bed no sti, de ci se pre po ru ~u je da u to a let idu u gru pa ma. Ve} go di na ma po ku {a va mo da pro na |e mo no vac i na pra vi mo to a let u {ko li. Po sto ji pro je kat i me sta ali ne ma mo neo p hod nih sred sta va, od no sno oko tri mi li o na ko li ko je po treb no iz dvo ji ti za tu na me nu, a za sa da ni ko ne `e li da nam po mog ne, iako smo se obra }a li i nad le `nom Mi ni star stvu pro sve te, lo kal noj sa mo u pra vi i svim osta lim struk tu ra ma – ve li di rek tor ka {ko le Qi qa na Ve ko vi}.

BE O GRAD SKA PO LI CI JA UHAP SI LA TRO JI CU MLA DI ]A

Li {e ni slo bo de zbog 100 kra |a Be o grad ska po li ci ja li {i la je ju ~e slo bo de tri oso be zbog po sto ja wa osno va sum we da su u to kom pro {le i ove go di n e, na pod r u~ j u op { ti n a Obre no vac, La za re vac i Ub, iz vr {i li oko 100 kri vi~ nih de la te {kih kra |a i kra |a, ~i m e su pri b a v i l i pro t iv prav nu imo vin sku ko rist ve }u od mi lion di na ra, sa op {tio je ju ~e MUP. Po li ci ja je li {i la slo bo de Igo ra M. (22), Mi li vo ja P. (22) i Mi lo mi ra K. (44), a kri vi~ na de la, ka ko se na vo di u sa op {te wu, osum wi ~e ni su vr {i li na taj na ~ in {to su „po de s nim pred me ti ma” i fi zi~ kom sna gom od va qi va li ula zna vra ta i pro zo re na vi kend-ku }a ma, ku }a ma i po mo} nim objek ti ma i iz wih iz no si li apa ra te i alat

ko je su po tom pro da va li na pi ja ca ma u Obre nov cu, La za rev cu, [ap cu, Ubu i Bu baw po to ku. Osum wi ~e ni su iz ku }a iz no si li te le vi zo re, bu {i li ce, bru si li ce, mo tor ne i elek tri~ ne te s te r e, mo to k ul ti va to r e, agre ga te, plin ske bo ce, ba kar ne ka za ne, sla vi ne za vo du, raz ne teh ni~ ke ure |a je, apa ra te za va re we, kom pre so re, ka blo ve kao i si tan alat. Po li cij ski slu `be ni ci su u po mo} nim objek ti ma, ko ji su vla sni {tvo jed nog od osum wi ~e nih, pro na {li ve }i deo pred me ta pri ba vqe nih iz vr {e wem kri vi~ nih de la, ko ji je bio na me wen da qoj pro da ji. Osum wi ~e ni su pre da ti de `ur nom is tra `nom su di ji Dru gog osnov nog su da u Be o gra du. (Ta njug)

PO TVR \E NA PRE SU DA BIV [EM URED NI KU RA DIO BE O GRA DA JA SMIN KU STE PI ]U

De vet me se ci za de~ ju por no gra fi ju Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na de vet me s e c i za t vo r a ne k a d a {weg ured ni ka Ra dio Be o gra da Ja smin ka Ste pi }a (60) i po tvr d io pr v o s te p e n u pre s u d u ko jom je ogla {en kri vim zbog de~ je por no gra fi je, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu tog su da. Ste pi} je osu |en zbog po se do va wa sli ka por no graf ske sa dr `i ne na sta lih is ko ri {}a va wem ma lo let nih li ca. Istom od lu kom po tvr |en je i deo pre su de Vi {eg su da u Be o gra du ko jom je Ste pi} oslo bo |en op tu `be da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri b a v qa w a i po s e d o v a w a por no graf skog ma te ri ja la i is k o r i { }a v a w a ma l o l et n og li ca za por no gra fi ju. Su |e we ne ka da {wem ured ni ku Ra dio Be o gra da od vi ja lo se bez pri su stva jav no sti zbog

za {ti te in te re sa ma lo let ne oso be o{te }e ne u tom po ce su. Ste pi} je uhap {en u ma ju 2010. ka da su u we go vom mo bil nom te le fo nu na |e ne fo to gra fi je sed mo go di {we de voj ~i ce ko je mu je pro sle dio wen de da, tak si sta S. J. iz No vog Sa da. S. J. je, po op tu `ni ci, na Ste p i } ev na g o v or, fo t o g ra fi sao go lu unu ku, a za tim je fo to gra fi ju pro sle dio na mo bil n i te l e f on op t u ` e n og Ste pi }a, ko ji ju je sa ~u vao u me mo ri ji. Na dan hap { e w a 17. ma j a 2010. po li ci ja je, po na vo di ma op tu `ni ce, kod Ste pi }a pro na {la tri mo bil na te le fo na u ko ji ma je na |e na fo to gra fija ko ju je na pra vio no vo sadski tak si sta, ali i vi {e od tri de set sli ka ma lo let ni~ ke por no gra fi je. (Ta njug)

Tu ì la {tvo BiH da na ve de raz lo ge ob u sta vqa wa is tra ge Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Sbi je Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da Tu ì la {tvu BiH tre ba po sta vi ti pi ta we da li od lu ka o ob u sta vqa wu is tra ge o Do bro vo qa~ koj uli ci do ne ta na osno vu do ka za, pod po li ti~ kim uti ca ji ma ili je to tu ì la {tvo bi lo ne sprem no da se ob ra ~u na sa zlo ~i ni ma ko je su po ~i ni li pri pad ni ci ne srp skog na ro da. – Sr bi ja ne tvr di i ne mi sli da je bi lo ko kriv ve} da to tre ba da utvr de pra vo sud ni or ga ni. Naj bo qe bi bi lo da to ura de or ga ni BiH, bu du }i da se zlo ~in do go dio na we noj te ri to ri ji, ali ako ne ko ni je spo so ban za to, po sto je me |u na rod ne in sti tu ci je i, na rav no, Tu ì la {tvo u Sr bi ji ko je sva ka ko na sta vqa is tra gu – is ta kao je Ho men, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra po sle sed ni ce Vla de Sr bi je. Ho men je uka zao na to da do istin skog po mi re wa u re gi o nu ne mo è do }i ako ne od go va ra ju svi

ko ji su ~i ni li zlo ~i ne, oce wu ju }i da je {te ta {to je Tu `i la {tvo BiH do ne lo od lu ku o ob u sta vqa wu is tra ge za zlo ~i ne u pred me tu „Do bro vo qa~ ka”. – Sma tram da je {te ta {to je do ne ta ta kva od lu ka jer }e od re |e na

li ca ko ja su ~i ni la kri vi~ na de la iz be }i kri vi~ nu od go vor nost. Svi ko ji su ~i ni li kri vi~ na de la tre ba da od go va ra ju, a to tre ba da pri hva te svi u re gi o nu pa na rav no i BiH – po ru ~io je Ho men. On je is ta kao da iz vr {na

vlast u Sr bi ji ne ma na me ru da se me {a u rad pra vo sud nih or ga na i isto pre po ru ~io i vla sti ma u BiH. Na pi ta we no vi na ra da pro ko men ta ri {e na pi se da Sr bi ja de sta bi li zu je BiH pre ko Re pu bli ke Srp ske, Ho men je od go vo rio da ta kve tvrd we ne sto je. – Ap so lut no ne sto je te tvrd we jer mi ni smo kri ti ko va li od lu ku ve} je re a go va lo Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne na ja vom da }e na sta vi ti po stu pak – re kao je Ho men. Tu `i la {tvo BiH ob u sta vi lo je is tra gu pro tiv Eju pa Ga ni }a i jo{ 13 osum wi ~e nih u „slu ~a ju Do bro vo qa~ ke uli ce” u Sa ra je vu ka da su 2. ma ja 1992. ubi je na 42 voj ni ka JNA, ra we na 73, a za ro bqe no 215 pri li kom wi ho vog do go vo re nog po vla ~e wa, na vo de }i da ne ma do ka za da su oni po ~i ni te zlo ~i ne i na ja vi li da qu is tra gu, ali pro tiv ne kih no vih osum wi ~e nih. (Ta njug)

SU \E WE QI QA NI STO JI]-BU HA ZBOG PO KU [A JA TRO VA WA BIV [EG SU PRU GA QU BI [E BU HE

Re a ni ma ci ja û me ta tra ja la sa ti ma Kad je u pr voj po lo vi ni 2002. go di ne Qu bi {a Bu ha û me pri mqen kao hi tan zdrav stve ni slu ~aj na Voj no me di cin sku aka de mi ju, bio je vi tal no ugro èn i ra e a ni ma ci ja je tra ja la ~ak ne ko li ko sa ti, ~u lo se ju ~e na su |e wu we go voj ta da {woj su pru zi Qi qa ni Bu hi, sa da Sto ji}, op tu è noj pred Vi {im su dom u Be o gra du da je u ma ju 2002. po ku {a la da ga otru je. Le kar kar di o log s VMA dr Ne nad Rat ko vi} po sve do ~io je da se se }a da je to kom we go vog de ùr stva, u po po dnev nim sa ti ma, pri mqen mla |i ~o vek „bez sve sti, s je dva opi pqi vim pul som, bez di sa wa, ko ji je od mah pri kqu ~en na apa ra te za di sa we i pred u ze ta je spoq na ma sa à sr ca, uz sve osta le me re da se po vra te vi tal ne funk ci je“. – Pro ces re a ni ma ci je je tra jao du go. Po {to pa ci jen tu sr ce prak ti~ no ni je ra di lo, mi smo mu odr à vli rad stal nom ma sa òm. Mi slim da je tek iza po no }i us po sta vqen sta bi lan spon ta ni rad sr ca i pri ti sak. Uju tro, kad sam od la zio s po sla, pa ci jent i da qe ni je spon ta no di sao i bio je na apa ra -

ti ma – is pri ~ao je dok tor Rat ko vi}. Ne po sre dan uzrok ta kvog op {tet sta wa pa ci jen ta, po re ~i ma dr Rat ko vi }a, le ka ri ni su mo gli da od re de pa su i u tom prav cu ta ko |e pred u ze ti hit ni od go va ra ju }i pre gle di i ana li ze, me |u ko ji ma i tok si ko lo {ke. – Po mi slio sam na to da ima pro ble me sa sr cem, ali i na in farkt mo zga, ko ji ta ko |e mo è pro u zro ko va ti ta kvo op {te Qi qa na Bu ha ju ~e u su du sta we. Na kon {to je oba vqen pre gled pa ci jen ta ske ne - we go vim tre nut nim zdrav stve nim rom, is kqu ~en je mo `da ni uzrok – sta wem. Ni kad mi ni je go vo rio o ob ja snio je dr Rat ko vi}. raz lo zi ma do la ska na VMA. Kru Na ~el nik Kli ni ke za ne u ro lo - ì le su ne ke pri ~e, ali to ni je bi gi ju na VMA dr Ran ko Ra i ~e vi} lo u do me nu mog in te re so va wa – ju ~e je ta ko |e po sve do ~io da je ka zao je dr Ra i ~e vi}. oba vqen pre gled pa ci jen ta ske ne Na pi ta we pred sed ni ka sud skog rom, po we go vom se }a wu, na red nog ve }a da li je imao uvid u tok si ko da na od pri je ma. lo {ke na la ze, dr Ra i ~e vi} je od go – U pe ri o du opo rav ka, ve ra bal - vo rio po tvrd no, ali je na gla sio da no sam vi {e pu ta ko mun ci rao s pa - je we go va spe ci jal nost ne u ro lo gi ci jen tom, ali is kqu ~i vo u ve zi s ja te da ne mo è tu ma ~i ti tok si -

ko lo {ke ana li ze, s ob zi rom na to da je to do men dru ge spe ci fi~ ne usko stru~ ne obla sti. U na stav ku su |e wa, za ka za nom za 13. mart, o~e ku je se sve do ~e we dvo ji ce le ka ra spe ci ja li sta tok si ko lo gi je. Su |e we Qi qa ni Sto ji} po op tu `bi za po ku {aj tro va wa ne ka da {weg su pru ga Qu bi {e Bu he, ina ~e pr vog i naj po zan ti jeg sve do kasa rad ni ka u pro ce si ma pro tiv „ze mun skog kla na“, po ~e lo je pro {log me se ca iz no va zbog pro me ne sud skog ve }a, a ona je u od bra ni krat ko re kla da osta je pri is ka zi ma ko je je da la ra ni je. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, od bra na op tu `e ne je isto vet na we nom sve do ~e wu pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du na su |e wu „ze mun skom kla nu“, kad je na ve la da su je na sve pri mo ra le vo |e „ze mu na ca“, sa da po koj ni Du {an Spa so je vi} i Mi le Lu ko vi} Kum. U sve do ~e wu pred Spe ci jal nim su dom 2005. go di ne, Qi qa na Sto ji} je is pri ~a la da su je u ma ju 2002. Spa so je vi} i Lu ko vi} pri si li li na to da otru je su pru ga, upu }u ju }i naj stra {ni je pret we. J. J.

DVO JE SU BO TI ^A NA UHAP [E NO ZBOG KRA \E

Te re te se za pro va lu u ma ga cin Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ele o- no ri A. (1976) i Fe ren cu R. (1968), obo je iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e.

Osum wi ~e ni se te re te da su za vi kend pro va li li u ma ga cin ski pro stor ku }e u cen tru gra da, iz ko jeg su od ne li tek stil nu ro bu vred nu oko 500.000 di na ra. S. I.

crna hronika

dnevnik PO SLE PRO GLA [E WA DO BRO SA VA GA VRI ]A ZA NE PO @EQ NU OSO BU

Ju `na Afri ka de por tu je Ar ka no vog ubi cu Ju`noafri~ke vlasti proglasile su Do bro sa va Ga vri }a, koji je u Srbiji 2006. osu|en za ubistvo @eqka Ra`natovi}a Arkana, nepo`eqnom osobom, zbog ~ega }e biti deportovan iz te zemqe, javili su ju~e ju`noafri~ki lokalni mediji. – Na osnovu odluke da su Gavri} i wegova porodica, ukqu~uju}i i maloletnu decu, progla{eni nepo`eqnim osobama, ministarstvo }e osigurati da odredbe na{eg Imigracionog zakona budu primewene

Do bro sav Ga vri}

– rekao je ju~e na brifingu zvani~nik Ministarstva unutra{wih poslova te zemqe Mku se li Aple ni, i dodao da su Gavri} i wegova supruga Da ni je la La zi} prekr{ili ju`noafri~ke imigracione zakone po{to su imali la`ne dokumente. Kako ukazuju mediji, ta odluka zna~i da Gavri}, koji je u{ao u Ju`nu Afriku u septembru 2007. koriste}i la`no ime Sa {a Ko va ~e vi}, nije uspeo u nameri da dobije izbegli~ki status i suo~ava se s deportacijom. Ju`noafri~ki mediji javili su 14. decembra 2011. da je Gavri}, pod la`nim imenom, priveden u toj zemqi zbog posedovawa droge, a po{to je utvr|en wegov identitet, uhap{en je po me|unarodnoj poter-

nici Srbije. On je potom podneo zahtev za izbegli~ki status u Ju`noj Africi, a protiv zahteva Srbije za wegovo izru~ewe borio se tvrde}i da je nevin, da je sudski proces protiv wega 2006. u Srbiji bio nepravedan, i da bi mu boravak u zatvoru dodatno ugrozio zdravqe. Gavri} je u pritvoru od hap{ewa. Ministarstvo pravde Srbije uputilo je 30. decembra 2011. Ju`noafri~koj Republici zahtev za weovo izru~ewe, a pre toga upu}en je zahtev Interpolu za wegovo privremeno hap{ewe. Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} rekao je 28. decembra Tanjugu da je MUP Srbije iz Ju`noafri~ke Republike dobio zvani~nu potvrdu o li{avawu Gavri}a slobode. Gavri} je bio 23-godi{wi policajac kada je optu`en za ubistvo Arkana, u januaru 2000. godine. Gavri} i wegov pomaga~ u Arkanovom ubistvu, Mi lan \u ri ~i}, uhap{eni su 2001, a u oktobru 2006. osu|eni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovawe zavere za ubistvo Arkana. Obojica su od tada u bekstvu jer su od oktobra 2003. bili pu{teni da se brane sa slobode. Po policijskim izvorima iz tog perioda, oni su prvo pobegli u Bosnu. Tre}i optu`eni za ubistvo Arkana Dra gan Ni ko li} tako|e je osu|en na 30 godina zatvora. Na su|ewu je dokazano da je Gavri} ispalio hice koji su usmrtili Arkana i dvojicu wegovih prijateqa. Gavri} je tada rawen i koristio je invalidska kolica i {take tokom su|ewa. E. D.

No ve i dra ma ti~ ne ~i we ni ce o tr go vi ni or ga ni ma Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri} izjavio je ju~e da se u istrazi o trgovini qudskim organima na Kosovu, za koju se tereti biv{i komandant OVK i kosovski premijer Ha {im Ta ~i, do{lo do novih i dramati~nih ~iwenica. Vekari} je rekao da se „vodi borba” u UN da istra`iteqski tim bude druga~iji, odnosno da bude jedan posrednik iz UN, i da se do|e do re{ewa o tome ko }e voditi istragu, a da je za sada to Xon Klint Vi qam son i wegov tim. Vekari} je, gostuju}i na TV „Pink„, dodao da u toj oblasti ima novih detaqa, a da }e u tome pomo}i saradwa s Rusijom.

OSNOV NI SUD U SREM SKOJ MI TRO VI CI

Sa slu {a ni pa pu {te ni Istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici saslu{ao je Sta ni sla va [. (31) iz Velikih Radinaca i Qu bi {u L. (36) iz Novih Banovaca zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ke kra|e, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Sremska Mitrovica. Policija je prilikom kontrole vozila u Sremskoj Mitrovici u automobilu bez registarskih tablica, u kojem su bili osumwi~eni, prona{la dva poklopca s kanalizacionih {ahtova i alat za obijawe, navedeno je u saop{tewu. Policija je Stanislava [. i Qubi{u L. prvo privela istra`nom sudiji, a nakon saslu{awa, krivi~no ve}e ih je pustilo da se brane sa slobode, dodaje se u saop{tewu. (Ta njug)

Ruski ministar spoqnih poslova Ser gej La vrov je prekju~e na konferenciji za novinare u Moskvi govorio o slu~aju „Medikus”, odnosno istrazi o ilegalnoj trgovini qudskim organima, istakav{i da }e se Rusija izboriti za to da taj slu~aj bude istra`en do kraja. Po navodima „Komersanta„, ruski istra`ni organi zvani~no su potvrdili da su me|u `rtvama ilegalne transplatacije organa u klinici „Medikus„ na Kosovu i dr`avqani Rusije, kao i da je ruska istraga potvrdila ume{anost vrha kosovske vlasti u nelegalnu trgovinu organima. (Ta njug)

Kli ni ka „Me di kus” u Pri {ti ni

NA KON DE VET GO DI NA VE LI MIR ILI] NA SU DU U NO VOM SA DU ZBOG UDA RA WA VLA DI MI RA JE [I ]A

Ve qa se sla bo se }a {u ti ra wa no vi na ra Devet godina nakon {to je tokom snimawa emisije udario nogom novinara tada{we TV „Apolo” Vla di mi ra Je {i }a, predsednik Nove Srbije i narodni poslanik Ve li mir Ili} kona~no se pojavio pred sudom u Novom Sadu, gde je pokrenuta parnica po Je{i}evoj tu`bi. Glavni pretres pred sudijom Osnovnog suda Na ta {om Da ~i} po~eo je izvo|ewem dokaza i saslu{awem optuènog i svedoka ovog doga|aja. Ina~e, postupak po tu`bi Vladimira Je{i}a je ve} jednom odràn i sud je doneo presudu po kojoj je Velimir Ili} bio duàn da na ime {tete zbog nanete lake telesne povrede i povrede ugleda i ~asti isplati Je{i}u oko 9,5 miliona dinara, ali je nakon àlbi, koje je Ili} uloìo na tu presudu, postupak vra}en na po~etak.

Za me nik om bud sma na po se tio Jak {i }a u pri tvo ru wima sudija i tuìlaca, koje su oni prekju~e stavili nav uvid javnosti. U tom pismu sudija Jak{i} je izneo tvrdwu da je protiv wega „reìran postupak s ciqem da ne kaè {ta se doga|alo u radu VSS-a“, precizirav{i da su sva wegova saznawa direktno vezana za sudbinu sudija koje nisu izabrane u postupku op{teg izbora 2009. godine, a dodao je i da mu je pritvor „nezakonito produàvan“. Podsetimo, sudija Vi{eg prekr{ajnog suda u Beogradu i ~lan Visokog saveta sudstva Blagoje Jak{i} uhap{en je 22. septembra pro{le godine, pod sumwom za zloupotrebu slu`benog poloàja pre 13 godina kad je bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, a u vezi s okolnostima pod kojima je u tom sudu overen, po stavu optu`be, sporan ugovor tre}ih lica o prometu jednog lokala tamo{weg preduze}a „Luks“. J. J.

ZA ME NIK TU @I O CA ZA RAT NE ZLO ^I NE BRU NO VE KA RI]:

SLU ^AJ SU DI JE OSUM WI ^E NOG ZA ZLO U PO TRE BU SLU @BE NOG PO LO @A JA

Za{titnik gra|ana Srbije Sa {a Jan ko vi} ve} je reagovao po dopisu-pritu`bi koju je mu je iz beogradskog Centralnog zatvora poslao pritvoreni sudija Bla go je Jak {i}, suspendovani ~lan Viskog saveta sudstva, osumwi~en za zloupotrebu slu`benog poloàja 1998. godine kao tada{wi predsednik biv{eg Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici – Zamenik za{titnika gra|ana Mi lo{ Jan ko vi}, koji je zaduèn za lica li{ena slobode, ve} je posetio Jak{i}a u pritvoru i obavio razgovor s wim. U ovom trenutku ni{ta detaqnije ne moèmo saop{titi o tome, a nakon {to postupak po pritu`bi bude okon~an, za{titnik gra|ana }e se obratiti javnosti – kaù u kabinetu Sa{e Jankovi}a. Nismo uspeli da saznamo da li je Jak{i}ev dopis, koji je stigao ombudsmanu, po sadràju sli~an pismu poslatom udruè-

petak20.januar2012.

Vla di mir Je {i}

Kako je Velimir Ili} ju~e rekao pred sudom, za prethodnih devet godina nije primio nijedan poziv za ovo su|ewe, niti je do sada bio upoznat s materijalom koji je tuìlac predao sudu. On je rekao da se slabo se}a tog doga|aja i zbog toga je traìo da se ro~i{te odloì. Me|utim, sudija je odbila taj predlog, uz obrazloèwe da su wegovi branioci imali dovoqno vremena da prou~e materijal.

Ve li mir Ili} ju ~e na ulazu u no vo sad sku pa la tu prav de

Nakon prikazivawa snimka na kojem se vidi ceo incident, Velimir Ili} je ponovio svoje tvrdwe iz ranijeg perioda da je ceo slu~aj montiran i da je od novinara Vladimira Je{i}a namerno isprovociran. – Kasnije sam dobio informacije da su ih ispred zgrade ~ekali qudi Be be Po po vi }a, a snimak je ve} posle petnaest minuta bio pu{ten na TV „Pink„. Kako je to mogu}e ako nije postojao neki dogovor? – rekao je Ili}. Ove Ili}eve tvrdwe u svom svedo~ewu je opovrgao jedan od snimateqa TV „Apolo„ Sla vi {a Ma li}, koji je snimao intervju tokom kojeg je do{lo do incidenta. – Posle tog doga|aja, samo smo gledali kako da {to pre napustimo to mesto i vratimo se sa ~itavom opremom u Novi Sad jer je Velimir Ili} nakon incidenta tra`io da mu predamo sve snimke – rekao je Mali}. – Bili smo upla{eni jer nismo znali {ta sve mo`e da nam se desi. Zbog toga se nismo vra}ali autoputem, kuda smo do{li, nego preko sela jer smo mislili da }e neko mo`da krenuti za nama da bi nam oduzeo snimke. Niko nas nije ~ekao ispred zgrade, a snimak smo odneli na na{u televiziju, gde je i prvi put emitovan.

Osim toga, Ili} je tokom glavnog pretresa tvrdio da nije udario Je{i}a, ve} fasciklu koju je dr`ao ispred sebe, rekav{i da je u to vreme jo{ bio u dobroj fizi~koj kondiciji i da bi takav

Po re~ima Vladimira Je{i}a, duìna ovog postupka govori o tome da Velimir Ili} uìva neke posebne pogodnosti u dràvi. – Jo{ 2006. godine on je po mojoj tu`bi pravosna`no osu|en, ali mu je dozvoqeno da nakon tri godine podnese àlbu koja mu je usvojena i postupak sada ide iz po~etka – rekao je Je{i}. – Podseti}u na to da je ~ovek koji je napao Velimira Ili}a na ulici i naneo mu lake telesne povrede ekspresno procesuiran i osu|en na dve godine zatvora, a u ovom slu~aju gde je on napada~, su|ewe traje devet godina. Po re~ima Vla di mi ra Ho ro vi ca, koji zastupa tuìoca, dobro je {to se Ili} uz pomo} snimka podsetio na doga|aj iz 2003. godine. – Dobro je {to se ipak prisetio tih nemilih de{avawa i {to smo utvrdili da je snimku on, a ne

[ta je iz ner vi ra lo li de ra NS Ovaj incident se dogodio 1. juna 2003. godine tokom snimawa emisije „Tet-a-tet„ TV „Apolo„. Po ranije dogovorenom terminu, ekipa novosadske televizije je oti{la u Beograd da bi s Velimirom Ili}em snimila intervju u prostorijama Nove Srbije. Pitawe novinara o ro|a~koj vezi izme|u Velimira Ili}a i Stra hi we Ili }a iznerviralo je nekada{weg ministra za kapitalna ulagawa, koji je usred snimawa ustao sa stolice, udario Vladimira Je{i}a, usput izrekav{i niz psovki i uvreda na ra~un novosadskog novinara. Ceo incident jasno se vidi i ~uje na snimku koji je u ovom slu~aju kqu~ni dokaz tu`ioca.

udarac prouzrokovao te`u povredu. Tako|e, on je konstatno insistirao na tome da je ceo doga|aj, zajedno sa sudskim postupkom koji se vodi protiv wega, organizovan s ciqem da se javno diskredituje, kao i da je zbog tog incidenta tada odustao od kandidature na predsedni~kim izborima. – Taj snimak je kasnije jo{ oko 10.000 puta pu{tan na raznim televizijama i sajtovima po Srbiji. Kako se to zove, ako nije kampawa protiv mene? – rekao je Ili}.

neko drugi – rekao je Horovic. – Me|utim, nije dobro to {to, i pored tog delimi~nog priznawa, i daqe nema jedne re~i izviwewa ili kajawa, {to zna~i da on ne prihvata da je prema novinaru izrekao i u~inio ne{to lo{e. Iz tehni~kih razloga, glavni pretres je prekinut ju~e po podne, a nastavak je zakazan za 8. februar, kada }e biti nastavqeno ispitivawe preostalih svedoka i sudskih ve{taka. N. Per ko vi}

SRS TVR DI DA SE WI HO VOM LI DE RU PREK SI NO] PO GOR [A LO ZDRA VQE

[e {eq iz bol ni ce po no vo u pri tvor Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dra gan To do ro vi} potvrdio je ju~e Tanjugu da je lider radikala Vo ji slav [e {eq vra}en iz bolnice u pritvor Ha{kog tribunala, i dodao da je wegovo zdravstveno stawe drasti~no pogor{ano zbog pogre{ne terapije koju je dobijao u pritvorskoj jedinici, zbog ~ega je preksino} preba~en u bolnicu. Potvrdu da prima pogre{nu terapiju [e{eq je, kako je Todorovi} naveo, dobio u bolnici. – Obe}ali su da }e mu promeniti terapiju, a {ta }e od toga biti, vide}emo narednih dana – naveo je Todorovi}.

Potpredsednik SRS-a je objasnio da je [e{eq vra}en u pri-

tvorsku jedinicu nakon {to su mu lekari podigli pritisak.

Je la ~i}: Pre gle dan pre ven tiv no – Ha{ki optu`enik Vojislav [e{eq prekju~e je u ve~erwim satima preba~en u bolnicu ne zato {to mu se stawe pogor{alo ve} preventivno, da bi specijalisti mogli da utvrde i prate wegovo zdravstveno stawe – izjavila je ju~e za Tanjug portparolka Ha{kog tribunala Ner ma Je la ~i}. – Po pregledu specijalista utvr|eno je da je wegovo zdravstveno stawe dovoqno stabilno i da uop{te ne zahteva hospitalizaciju i on je odmah vra}en u pritvorsku jedinicu, gde je i sada. Ona je jo{ jednom naglasila da to zna~i da je wegovo zdravstveno stawe stabilno. Po wenim re~ima, [e{eq }e nastaviti da prima najboqu mogu}u negu u pritvorskoj jedinici i u bolnicama, {to potvr|uje i prekju~era{wa odluka Sekretarijata Tribunala da [e{eq bude preventivno pregledan.

SRS je preksino} saop{tio da je [e{eq preba~en u bolnicu izvan Ha{kog suda zbog pogor{awa zdravstvenog stawa. „U toku dana [e{eq je imao simptome kao i 6. januara, drasti~no izra`enu tahikardiju, aritmiju i nagli pad pritiska„, ukazao je SRS, i naveo da nema saznawa o tome u koju bolnicu je [e{eq preba~en. [e{equ je 12. januara ugra|en pejsmejker. Lideru radikala, koji je u Tribunalu od marta 2003, sudi se od jeseni 2007. po optu`nici za zlo~ine nad Hrvatima i muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1993, a zavr{ne re~i su zakazane za po~etak marta.

SPORT

petak20.januar2012.

dnevnik

c m y

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

Del fi ni ukro ti li ba ra ku de Hrvatska - Srbija 12:15 (2:2, 4:6, 3:3, 3:4) AJ NDHO VEN: Ba zen „Pe ter van den Hu ge band”, gle da la ca:1.200, su di je: Bjan ki (Ita li ja) i Le vin (Iz rael). Igra~ vi {e: Hr vat ska 15 (6), Sr bi ja 13 (6). Dva igra ~a vi {e: Hr vat ska 1 (1), Sr bi ja 1 (1), Pe ter ci: Hr vat ska 2 (2), Sr bi ja 1 (1). HR VAT SKA: Pa vi}, Bu ri}, Bo {ko vi} 1, Do bud, Jo ko vi} 3, Mu slim, Ka ra~ 2, Bu {qe 1, Suk no 4, Ba ra}, Pa {kva lin, Ob ra do vi}, Bu qu ba {i} 1. SR BI JA: So ro, [a po wi}, Go ci} 1, Udo vi ~i} 3, ]uk 2, Pi je tlo vi} 2, Ni ki} 1, Alek si}, Ra |en, Fi li po vi} 2, Pr la i no vi} 1, S. Mi tro vi} 2, B. Mi tro vi}. Va tre po li sti Sr bi je na sta vqa ju s po be da ma na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu. Sa vla da li su del fi ni u 3. ko lu re pre zen ta ci ju Hr vat ske 15:12 i ta ko osta li je di na ne po ra `e na eki pa u B gru pi. Ma da do kra ja nad me ta wa u gru pa ma ima jo{ dva ko la na {i mom ci su mal te ne obez be di li pr vo me sto u gru pi, a ti me i me sto u po lu fi na lu. No, ka ko del fi ni od star ta {am pi o na ta go vo re, tre ba i}i ko rak po ko rak, pa je ta ko Hr vat ska ve} sta vqe na „ada ak ta”, a mi sli usme re ne ka Ru mu ni ji sa ko jom se igra su tra u 13 ~a so va. Sja no je Sr bi ja od i gra la duel sa Hr va ti ma, na ro ~i to u dru goj i po ~et kom ~e tvr te ~e tvr ti ne. Me~ je, ina ~e, obe le `i la i gru ba igra ba ra ku da, ali su del fi ni us pe li da ih ukro te. Hr vat -

SUTRA[WI PROGRAM Sr bi ja - Ru mu ni ja (13) Ma ke do ni ja - Ita li ja (14.30) Tur ska - Ho lan di ja (16) [pa ni ja - Cr na Go ra (17.30) Gr~ ka - Ma |ar ska (19) Ne ma~ ka - Hr vat ska (20.30)

TABELE A grupa

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4, Gr~ ka Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska Ita li ja 12:8. Dru go ko lo: Ma ke do ni ja - Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja - Ma |ar ska 6:19, Tur ska Ita li ja 6:17. Tre }e ko lo: Ma |ar ska - Ma ke do ni ja 14:9, Gr~ ka - Tur ska 20:2, Ita li ja - Ho lan di ja 14:6.

1. Gr~ ka 3 2. Ma |ar ska 3 3. Ita li ja 3 4. Ma ke do ni ja 3 5. Ho lan di ja 3 6. Tur ska 3

3 3 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 3 3

44:20 45:23 39:24 31:28 24:47 12:53

9 9 6 3 0 0

B grupa

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja [pa ni ja 8:5. Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja - Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra Hr vat ska 8:10. Tre }e ko lo: Ne ma~ ka - [pa ni ja 16:10, Hr vat ska - Sr bi ja 12:15, Ru mu ni ja - Cr na Go ra si no}.

Trostruki strelac Vawa Udovi~i}

ska je vo di la sa mo u pr voj ~e tvr ti ni i to 1:0, i 2:1, ali su na {i mom ci od li~ nom igrom ko ja se

ba zi ra la na sna `noj od bra ni i kon tra na pa di ma pre u ze la kon ce igre u svo je ru ke u dru goj de o ni -

U posledwoj ~etvrtini ekipu vodio Dejan Stanojevi}

ci. Po sle 3:3, ka da je iz jed na ~io na{ ka pi ten Va wa Udo vi ~i} s igra ~em vi {e, s dva br za go la Fi li pa Fi li po vi }a i An dri je Pr la i no vi }a del fi ni sti `u do 5:3. Sja jan je bio Udo vi ~i} u ovom pe ri o du igre, pr vo je iz kon tre po vi sio na 6:4, a on da na pra vio maj sto ri ju i po sle pra vog dri blin ga iz da qi ne sa vla dao, ina ~e, od li~ nog Jo si pa Pa vi }a za vo| stvo od 8:5. Do kra ja dru ge ~e tvr ti ne u ko joj je po stig nu to ~ak 10 go lo va Ma ro Jo ko vi} je iz si tu a ci je s dva igra ~a vi {e us peo da sma wi na 6:8. U tre }oj de o ni ci us pe li su Sr bi da po ve }a ju pred nost i na ~e ti ri go la (10:6), ali se ni su da li Hr va ti, pa su br zo na dok na di li dva po got ka (8:10). Do kra ja ove de o ni ce, pr vo je @iv ko Go ci} po go dio za 11:8, a on da Mi ho Bo {ko vi} sma wio na 9:11 iz pe ter ca. Po ~et kom ~e tvr te ~e tvr ti ne za pre ti li su iza bra ni ci Rat ka Ru di }a sma wiv {i pre ko naj e fi ka sni jeg igra ~a utak mi ce San dra Suk na na sa mo gol za o stat ka (10:11), ali Mi tro vi} s dva igra ~a vi {e, Du {ko Pi je -

tlo vi} i Mi lo{ ]uk, fan ta sti~ nim go lom sa dis tan ce, vra ti li jo{ jed nom pred nost Sr bi ji na ~e ti ri go la (14:10) i sa mo po tvr di li po be du. An dro Bu {qe i Jo ko vi} su sa mo ubla `i li po raz, a ta~ ku na me~ sta vio je Fi li po vi} iz pe ter ca u fi ni {u za 15:12. Iako su to kom ce log me ~a igra li gru bo Hr va ti su to na ro ~i to de mon stri ra li kra jem utak mi ce, ka da su vi de li da ne mo gu da se iz bo re sa na {im igra ~i ma. Me~ je obi lo vao is kqu ~e wi ma, mi smo pr vo osta li bez Ni ko le Ra |e na, a on da i bez Mi la na Alek si }a, pa Go ci }a i Mi tro vi }a. S pra vom za me ne is kqu ~en je ]uk, zbog ho {ka wa sa Suk nom, ko ji je ta ko |e mo rao ra ni je van ba ze na. Zbog tri li~ ne ra ni je je za vr {io kod Hr va ta i Da mir Bu ri}, a is kqu ~e we bez pra va za me ne je do bio Nik {a Do bud, ko ji je iz ner vi ran gru bo fa u li rao Fi li po vi }a u fi ni {u me ~a. Ta ko }e Hr va ti igra ti bez svog pr vog cen tra su tra sa Nem ci ma. @e stok uda rac za ra dio je i Va wa Udo vi ~i} u tre }oj

1. Sr bi ja 2. Hr vat ska 3. Cr na Go ra 4. Ne ma~ ka 5. [pa ni ja 6. Ru mu ni ja

3 3 2 3 3 2

3 2 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 2 2 2

36:29 32:30 21:17 35:36 27:34 17:22

9 6 3 3 3 0

@ENSKI TURNIR

Ube dqi ve [pan ki we

U pr vom ko lu `en skog va ter po lo tur ni ra na Evrop skom pr ven stvu po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti, A gru pa: Ve li ka Bri ta ni ja - Ma |ar ska 9:19, Ho lan di ja - Ru si ja 10:11. B gru pa: [pa ni ja - Ne ma~ ka 22:12, Gr~ ka - Ita li ja 10:9. Da nas se u dru gom ko lu sa sta ju: Ve li ka Bri ta ni ja [pa ni ja (16), Ne ma~ ka - Gr~ ka (17.30), Ma |ar ska - Ho lan di ja (19), Ita li ja - [pa ni ja (20.30). de o ni ci od Sa mi ra Ba ra }a. U po sle do woj ~e tvr ti ni osta li smo i bez se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a, ko ji je do bio cr ve ni kar ton, pa je eki pu do kra ja vo dio we gov po mo} nik De jan Sta no je vi}.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Za slu è na po be da Sr bi ja je pot pu no za slu è no nad i gra la Hr vat sku, a naj vi {e po sla po sle utak mi ce imao je le kar Ne boj {a Je re mi}, po {to su mno gi igra ~i, pr ven stve no, Fi li po vi} i Udo vi ~i}, iz gle da li kao po sle boks me ~a. Me~ del fi na i ba ra ku da je uvek „vi {e od igre”, ta ko je bi lo i ovaj pu ta, sre }om ni je bi lo te ìh in ci de na ta. Na{ se lek tor De jan Udo vi ~i} ko ji je po sled wu ~e tvr ti nu po sma trao iz gle da li {ta po sle me ~a je re kao: - Za slu è no sam is kqu ~en, ali su i po je di ni hr vat ski igra ~i mo ra li ra ni je da iza |u iz ba ze na. O me ~u je na{ stra teg da qe is ta kao: - Za do vo qan sam po {to je Hr vat ska ve li ki ri val. Naj va `ni ja su, ipak, tri bo da, a ovo ga pu ta bit na je i raz li ka, jer je na {a gru pa ja ko te {ka. Okre }e mo se sle de }em pro tiv ni ku, ni ma lo na iv noj Ru mu ni ji. Ni ko la Ra |en se u ovom du e lu ni je, uz Alek su [a po wi }a i gol ma ne, od na {ih igra ~a upi sao u li stu stre la ca, a utak mi cu je zbog tri li~ ne za vr {io jo{ u tre }oj de o ni ci. - Fe no me nal no. Us pe li smo da se sna |e mo u ha o su od su |e wa. Ide mo da qe, ~e sti tam eki pi - re kao je Ra |en.

Mi lo{ ]uk je s dva od li~ na go la po ka zao da ima ra zo ran {ut i s pra vom ga se bo jao se lek tor Hr vat ske Rat ko Ru di}. - Bo ri li smo se iz u zet no, a tri raz li ke pro tiv Hr vat ske je ve li ka po be da. Vi de lo se da smo bo qi - re kao je ]uk. @iv ko Go ci} je uka zao na ve li ki broj is kqu ~e wa. - Sko ro svi smo bi li na po qu s li~ nim gre {ka ma. Ali, bo ri li smo se i po ka za li da smo bo qi - re kao je Go ci}. An dri ja Pr la i no vi} se osvr nuo na tre }u ~e tvr ti nu ka da je Hr vat ska us pe la da se vra ti u me~ i na dok na di pred nost del fi na od ~e ti ri go la. - Vra ti li su se u tre }em de lu s dva slu ~aj na go la, ali smo mi us pe li da se dig ne mo u pra vom tre nut ku i na kra ju za slu `e no po be di mo - re kao je Pr la i no vi}. Slo bo dan Ni ki} je kao i Du {ko Pi je tlo vi} vo dio pra vi rat na cen tar skoj po zi ci ji sa hr vat skim be ko vi ma. - Ovo su me ~e vi ko ji uvek ima ju ve li ki zna ~aj za da qi tok tak mi ~e wa. Mno go nam zna ~i ova po be da zbog na red nih da na - re kao je Ni ki}. Platio danak grubosti: Filip Filipovi}

Pripremila: G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

petak20.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Po qa ci istin ski ju na ci Poq ska - Dan ska 27:26 (10:14) BE O GRAD: Ha la Pi o nir, gle da la ca 3500, su di je: Laj fson i Pal son (Island). Sed mer ci: Poq ska 4 (2), Dan ska 4 (1), is kqu ~e wa: Poq ska 10, a Dan ska 10 mi nu ta. POQ SKA: Ja {ka, Li jev ski, Ku~ ìn ski 1, Tka ~ik 7, Bi e- lic ki 1, Vi {wiv ski, Vi {a ri (17 od bra na, 2 pe na la), B. Ju rec ki 4, M. Ju rec ki 6, Vi ò mir ski (3 od bra ne, 1 sed me rac), Tlu ~in ski 2 (2), Jur ki e vi~ 3, Si pr àk, Kvat kov ski, Za rem ba, Oè {ov ski 3.

Ne na di} i Rni} kao za pe te pu {ke Srp ski ru ko me ta {i Pe tar Ne na di} i Mo mir Rni} re kli su da su sprem ni da ’usko ~e’ ako ne ki igra~ zbog po vre de ne bu de mo gao da na sta vi Evrop sko pr ven stvo. Ne na di} i Rni} su bi li vi {ak na spi sku se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a za pr vu fa zu tak mi ~e wa na {am pi o na tu u Sr bi ji, ali to ne zna ~i da oni ne }e do bi ti pri li ku u na stav ku. - Ni je nam kri vo {to smo re zer ve, sve je to u in te re su eki pe, nor mal no je za sva kog spor ti stu da bu de re zer va. Bit no je da se dr `i mo za jed no, da smo eki pa. Jed nom igra{, jed nom ne

igra{. Svi smo sprem ni kao za pe te pu {ke - re kao je Ne na di}. Sred wi bek re pre zen ta ci je Sr bi je Ne nad Vu~ ko vi} po vre dio je u uto rak sko~ ni zglob na utak mi ci pro tiv Dan ske, a u su bo tu }e se zna ti da li }e na sta vi ti ili za vr {i ti u~e {}e na Evrop skom pr ven stvu. - Ne ka sa mo osta nu zdra vi po {to nam do bro ide, uze li smo ~e ti ri bo da - is ta kao je Ne na di}. Ne na di} je do dao i da on i Rni} tre ni ra ju mo `da i ma lo vi {e ne go {to tre ba jer ne igra ju utak mi ce.

GRU PA A - BE O GRAD Poq ska - Dan ska Sr bi ja - Slo va~ ka 1. Sr bi ja 2. Poq ska 3. Dan ska 4. Slo va~ ka

2 3 3 2

27:26 (si no}) 2 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 2

46:40 86:72 78:76 49:71

4 4 2 0

GRU PA B - NI[ Ne ma~ ka - [ved ska ^e {ka - Ma ke do ni ja 1. Ne ma~ ka 2. [ved ska 3. ^e {ka 4. Ma ke do ni ja

3 3 2 2

2 1 1 0

29:24 (si no}) 0 1 0 1

1 1 1 1

72:74 83:84 56:57 49:50

4 3 2 1

GRU PA C - NO VI SAD Da nas [pa ni ja - Ru si ja Fran cu ska - Ma |ar ska 1. [pa ni ja 2 1 2. Fran cu ska 2 1 3. Ma |ar ska 2 0 4. Ru si ja 2 0

1 0 2 1

0 1 0 1

(18.15) (20.15) 53:50 3 54:53 2 55:55 2 55:59 1

GRU PA D - VR [AC Da nas Island - Slo ve ni ja Hr vat ska - Nor ve {ka 1. Hr vat ska 2. Island 3. Nor ve {ka 4. Slo ve ni ja

2 2 2 2

2 1 1 0

(18.10) (20.10) 0 0 0 0

0 1 1 2

62:58 63:63 60:61 56:59

4 2 2 0

Lind berg {u ti ra ka go lu Vi `o mir skog

DAN SKA: Lan din (13 od bra na, 2 sed mer ca), Mo gen sen 4, M. Kri sti jan sen, La u ge 3, L. Kri sti jan sen 2, Mar ku sen 1, Egerc 2 (1), Spel berg, Svan 2, Lin berg 2, R. Toft Han sen 1, Kle ver li, Son den gard 3, H. Toft Han sen 3, Han sen 3, Nil sen. U po sled wem ko lu gru pe A pr ven stva Evro pe u Be o gra du Po qa ci su po sta li za i sta pra vi ju na ci. Sa vla da li su fa vo ri zo va nu Dan sku za ko ju se mi sli lo da }e bi ti kan di dat za osva ja we jed ne od me da qa. Me |u tim, po sle ovog po ra za Dan ci idu u dru gi krug ali bez bo do va. Ina ~e, sve vre me vo di li su igra ~i iz Dan ske, a ~i ni lo se da su u pr vom po lu vre me nu Po qa ci

ta ko re }i sta ti ra li. Jed no stav no ni su mo gli da ogo vo re na sna `nu i br zu od bra nu ri va la, ko ji je ko ri stio gre {ke Po qa ka i iz kon tri po sti zao go lo ve. Sve vre me u tom de lu Dan ska je ima la pred nost od tri ili ~e ti ri go la. Na od mor su oti {li sa re zul ta tom 14:10 u svo ju ko rist. Me |u tim, u dru gom de lu do go di lo se ono {to je ma lo ko o~e ki vao. Po qa ci su kre nu li si lo vi ti je i uspe va li da pro bi ja ju be dem sna `nog ri va la, a pr vo iz jed na ~e we bi lo je u 48. mi nu tu ka da je na se ma fo ru sta ja lo (21:21). U tim tre nu ci ma is ti cao se gol man Vi {a ri ko ji je pro sto za pla {io is ku sne igra ~e iz Dan ske. Od bra nio je niz zi ce ra i {u te va iz kon -

tri, a to su vr lo do bro zna li da is ko ri ste Tka ~ik i bra }a Ju rec ki. U 58. mi nu tu bi lo je (25:25) i Po qa ci su ima li igra ~e ma we. Me |u tim, to im ni je bio hen di kep jer su us pe li da po stig nu dva go la i po ve du mi nut pre kra ja sa 26:25. ^i ta vo ovo vre me, ustva ri po sled wih 20 mi nu ta, Dan ska se lek ci ja de lo va la je ne ka ko is cr pqe no i mo ra mo re }i ne za in te re so va no. Je di no {to su na kra ju us pe li mom ci ko je vo di se lek tor Ul rik Vil bek je to da ubla `e po raz i u wi ho vim re do vi ma za vla da la je ve li ka ner vo za. Ka ko i ne bi ka da su za i sta pre po tent no u{li u ovaj duel, kao i u onaj u dru gom ko lu sa na {om naj bo qom re pre zen ta ci jom. M. Pa vlo vi}

Vr {a~ ko brat stvo i je din stvo Slo ven ci i Hr va ti na pra vili su sjaj nu at mos fe ru u vr {a~ kom Mi le ni ju mu. U Ni {u su Ma ke don ci za du `e ni za at mos fe ru, u No vom Sa du Ma |a ri, a u Be o gra du na vi ja ~i srp ske re pre ze nta ci je. Ta ko je bi lo pr va tri da na tak mi ~e wa na Evrop skom pr ven stvu za ru ko me ta {e…

Je di no je u Vr {cu, ~e tvr tom gra du do ma }i nu, bi lo mla ko na uvod nim utak mi ca ma. Na tri bi na ma se o~e ki va lo vi {e od Slo ve na ca i Hr va ta, i po broj no sti, ali i po po zna tom na vi ja~ kom tem pe ra men tu. Nor ve `a na oko 150, a Islan |a ni su, ipak, da le ko... Me |u tim, ve} dru gog tak mi ~ar skog da na u Mi le ni ju mu sve je is pra vqe no. Pa `wu pu bli ke pri vu kao je „ju go slo ven ski” i

„kom {ij ski” der bi, Hr vat ska Slo ve ni ja. Na tri bi na ma sli ka ko ja je do pre de se tak go di na bi la ne za mi sli va. Usred Sr bi je o|e ki va lo je s tri bi na „Slo ve ni ja…”, „Hr vat ska…” Zmaj ~e ka je bi lo vi {e! Wih oko 1.500 sti glo je u Vr {ac da po dr `i svoj tim. Ali, za ovaj

duel i Hr va ti su bi li broj ni ji u od no su na me~ sa Islan dom. Upi ta li smo na po lu vrem nu utak mi ce go spo di na ob u ~e nog u do bro po znat dres sa cr ve no-be lim kva dra ti }i ma da nam ka `e oda kle je. - Iz Za gre ba - od go vo rio je i po zvao re por te ra Mon da na te ra su vr {a~ ke ha le, ka ko bi za pa lio ci ga re tu. Gde ste sme {te ni i da li }e na na red nim utak mi ca ma bi ti vi -

{e na vi ja ~a hr vat ske re pre zen ta ci je? - Ni smo sme {te ni u Sr bi ji. Vr {ac ni je da le ko, pa od ku }e kre }e mo na dan utak mi ce. Ne ma nas mno go, ali na{ tim }e ima ti ve }u po dr {ku u No vom Sa du i Be o gra du. Mo `da i u po lu fi na lu pro tiv, re ci mo, Sr bi je?

- Da, na rav no. To bi bi lo do bro. Mi slim da Sr bi ja ima do bar tim. Gle dao sam ih pro tiv Da na ca, bi lo je od li~ no, od na vi ja wa do igre Ili }a, Vu ji na, Sta ni }a - od go vo rio je 52-go di {wi na vi ja~ Hr vat ske, ko ji je jo{ 1977. go di ne bo drio Di na mo na sta di o nu Cr ve ne zve zde. Ni su sa mo iz Za gre ba do {li qu di da gle da ju Hr vat sku, tu su na vi ja ~i iz Osi je ka, Ri je ke, Vin ko va ca, Ilo ka…

Upr kos sne gu ko ji je ve jao, ali i tem pe ra tu ri is pod nu le, Slo ven ci, Hr va ti, Nor ve à ni, Sr bi… svi su na kra ju pr vog po lu vre me na iza {li na bal kon mo der ne ha le ka ko bi za do vo qi li po tre bu za ni ko ti nom. At mos fe ra je bi la vi {e ne go po zi tiv na. Vi kin zi ma o~i gled no ni je bi lo hlad no. Ode ve ni u bo je na ci o nal nog ti ma, u ma ji ca ma sa krat kim ru ka vi ma pe va li su pe smu, za oku pqe ne qu de, po zna tu sa mo wi ma. Kom {i je su se po zdra v qale, gr li le i raz me wi va le uti ske. Sva ko je è leo ne {to da ka è, da do da u na {u be le `ni cu… - Mi smo svi bra }a - do ba cio je je dan slo ve na~ ki na vi ja~. Sa mo da ne ma po li ti ke. [ta nam sa da fa li dok smo svi za jed no? We go va pri ~a nas je od mah pri vu kla. - Do {li smo sa ne ko li ko auto bu sa, ima nas iz svih kra je va Slo ve ni je. - I vi do la zi te sa mo na dan utak mi ce? - Ne! Mi smo sme {te ni u Be o gra du. Jed na gru pi ca je ov de u Vr {cu, ali na ma je bo qe. Od mah po sle utak mi ce vra }a mo se u Be o grad, spre ma mo se za pro vod. A, ru ko met? Re pre ze nat ci ja, {ta o~e ku je te? - Ma, ko ga to za ni ma. Sla bi smo, ali to nas ne spre ~a va da se mi pro ve de mo - re kao je mla di} is pi ja ju }i, na we go vu à lost, sok u dru {tvu de se tak ze mqa ka. Dru gi deo utak mi ce je uve li ko bio u to ku, a oni ni su ma ri li za to. Ipak im je bi lo za ni mqi vi je is pred {an ka u hod ni ku dvo ra ne. Slo ve na~ ki na vi ja ~i su bi li mno go bu~ ni ji u ha li, a „ka u bo ji” mno go bo qi na te re nu!

Zu bai (Ma |ar ska) {u ti ra na gol [pa na ca

DA NAS DAN OD LU KE U NO VOM SA DU I VR [CU

Ru se sa mo po be da spa sa va Od lu ke o to me ko je }e tri eki pe u No vom Sa du, od no sno Vr {cu, oti }i u dru gi krug Pr ven stva Evro pe u ru ko me tu, pa {}e da nas. Gru pa C, ko ja se igra na Spen su, za i sta je naj kva li tet ni ja i naj ne i zve sni ja. Kad se po gle da ta be la po sle dva od i gra na ko la, o~i gled no je da je se lek ci ja Ru si je u naj lo {i jem po lo à ju, jer ima sa mo bod. Ba }u {ke su ga ube le ì le u du e lu s Ma |ar skom (31:31). Me |u tim, u sre du su po ra è ni od Fran cu ske (28:24) i u toj utak mi ci ni su po ka za li mno go. Ve ~e ras }e od me ri ti sna ge s tre nut no vo de }om [pa ni jom, ko ja ima tri bo da. Po be da bi

land Mi kler. - Svi smo igra li pu nom sna gom. Ima mo ve li ku po dr {ku na {ih na vi ja ~a i ve li ku {an su da pro |e mo u dru gi krug s ovim bo dom. U~i ni }e mo sve da i ve ~e ras pro tiv Fran cu za od i gra mo od li~ no i po be di mo. Bi }e te {ko i za tu utak mi cu se po seb no pri pre ma mo. Sjaj ni stre lac Ta ma{ Mo ~ai, ta ko |e je pri ta je ni op ti mi sta. - Dva pu ta smo se, di za li iz mr tvih. Fran cu zi su naj kva li tet ni ja eki pa, ali ovo tak mi ~e we pu no je iz ne na |e wa. Mo `e mo i mi da ga na ~i ni mo - re kao je Mo ~ai. Gal ski pe tlo vi ni su za do voq ni onim {to su do sa da pri ka za li.

Duv wak: Bli zu smo po lu fi na la Je dan od naj bo qih hr vat skih ru ko me ta {a Do ma goj Duv wak, po mno gim mi {qe wi ma pra vi na sled nik Iva na Ba li }a, uve ren je da i Sr bi ja i Hr vat ska mo gu do me da qe na {am pi o na tu Evro pe. - Pra tim do bre igre Sr bi je. Sva ka im ~ast za iz da wa pro tiv Poq ske i Dan ske, pre ne }e ~e ti ri bo da u dru gi krug, {to ni je ma la stvar i za me ne su oni me |u glav nim fa vo ri ti ma - re kao je Duv wak po sle me ~a sa Slo ve ni jom u Vr {cu. I Hr va ti su re zul tat ski po ~e li do bro, sa dve po be de pro tiv Islan da i Slo ve ni je, ali op {ti je uti sak da im igra ni je na ne ka da {wem ni vou. Me |u tim, Duv wak ni je za bri nut, na pro tiv, uve ren je da }e we gov tim da bu de pra vi ka da je to naj po treb ni je. - Pro tiv Nor ve {ke nas o~e ku je va `na utak mi ca. Po be dom bi smo u na red nu run du tak mi ~e wa pre ne li ~e ti ri bo da, {to ja na{ pri mar ni ciq. Ide mo po la ko, od utak mi ce do utak mi ce, ne }e bi ti la ko, jer se ka sni je spa ja mo sa ja kom gru pom gde su na {i sta ri pro zna ni ci Fran cu ska, [pa ni ja i Ru si ja ili Ma |ar ska - re kao je Duv wak. On je ka ri je ru po ~eo u rod nom \a ko vu, igrao je i za Za greb, a od 2009. go di ne no si dres Ham bur ga. Sa re pre zen ta ci jom Hr vat ske na pret hod na dva Evrop ska pr ven stva u Nor ve {koj i Austri ji, kao i na {am pi o na tu sve ta na do ma }em te re nu 2009. go di ne osvo jio je tri sre br ne me da qe. Ru si ma mno go zna ~i la u slu ~a ju da Fran cu zi sa vla da ju Ma |a re, ili se de si obr nu to. Ako bi, pak, la ka ko wi ca i tri ko lo ri ne re {e no, on da bi o to me ko }e pa ko va ti ko fe re od li ~i va la gol raz li ka. Me |u tim, ako Ru si bu du bo qi od [pa na ca, a Ma |a ri od Fran cu za, on da bi se ovi dru gi pa ko va li. Bi lo bi to naj ve }e iz ne na |e we evrop skog {am pi o na ta. Na {i se ver ni su se di ima ju za i sta sjaj nu po dr {ku svo jih na vi ja ~a, jer ih je u pr ve dve utak mi ce u ve li koj sa li SPC „Voj vo di na” pra ti lo po ne ko li ko hi qa da. - Bod ko ji smo osvo ji li u du e lu sa [pan ci ma vre di kao dva - is ta kao je sjaj ni gol man Ma |a ra Ro -

- Ve ~e ras }e mo igra ti bo qe ne go pro tiv Ru sa i u~ ni ti sve da osvo ji mo ceo plen - krat ko je re kao se lek tor tri ko lo ra Klod One sta. Bi }e za ni mqi vo i u Vr {cu. Re pre zen ta ci ja Slo ve ni je ne ma ni je dan bod. Zmaj ~e ki su po ra è ni i od Nor ve à na i od Hr va ta. Ve ~e ras se sa sta ju sa Islan dom. Slo ven ce bi po be da od ve la u dru gi krug, a ri ba ri bi se spa ko va li i oti {li ku }i. Hr va ti su se obez be di li ostva riv {i dve po be de i mo gu la ga no da u|u u duel s Nor ve à ni ma. Pri pre mili: J. Ga li} i M. Pavlovi}

sport

petak20.januar2012.

DANAS @REB KVALIFIKACIJA ZA OLIMPIJSKE IGRE

Srbija i Italija nosioci Ku{ zavr{ava karijeru

{ki savez Srbije na `rebu u Sofiji. Na turniru u Sofiji igra}e Srbija, Bugarska, Italija, [panija, Nema~ka, Finska, Slova~ka i Slovenija. Osam reprezentacija bi}e podeqene u dve grupe, a po dve

@reb za turnir Kontinentalnih kvalifikacija za OI 2012. u konkurenciji odbojka{a, koji }e se odigrati od 8. – 13. maja u Sofiji, u Bugarskoj, obavi}e se danas u 7.30 ~a-

Izvesno je tako|e, da }e `reb delimin~no biti dirigovan, jer u istoj grupi ne mogu igrati [panija i Slova~ka, odnosno Finska i Slovenija, koje su bile u istoj grupi na pretkvalifikacionom turniru, {to zna~i da }e u istoj

[vajcarski skija{ Didije Ku{ najavio je da }e krajem sezone zavr{iti karijeru.Specijalista za brzinske discipline ~etiri puta je bio pobednik Svetskog kupa u spustu - 2007, 2008, 2010. i 2011, a dva puta je pobe|ivao u veleslalomu - 2009. i 2011. Ku{ (38) je u karijeri zabele`io ukupno 18 pobeda u trkama Svetskog kupa. [vajcarski as je na Zimskim olimpijskim igrama u Naganu osvojio srebrnu medaqu u superveleslalomu, a ima i zlato sa prvenstva sveta, u superveleslalomu u Val D’Izeru 2009. godine.

Pe{i} `eli pobedu

ULEB EVROLIGA

Armejci slavili u Pireju Grupa E Olimpijakos - CSKA 78:86 Efes - Galatasaraj (sino})

Grupa F Montepaski - Bilbao 81:67 Unikaha - Real (sino})

Grupa G Uniks - Fenerbah~e 76:71 Armani - PAO (sino})

Grupa H @algiris - Makabi Barselona - Kantu

(sino}) (sino})

Danas na odbojka{kim terenima @enska superliga - U@ICE: Jedinstvo - Varadin BMG gradwa (18.30), SUBOTICA: NIS Spartak - Crvena zvezda (19) Mu{ka superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - @elezni~ar (19) Prva `enska liga - BEOGRAD: Po{tar - MD Zrewanin (20) Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Spartak - VGSK (17)

BRANKO BABI] OPET NA KLUPI ROMANTI^ARA

Stvarawe pobedni~kog mentaliteta Trener Sosa Babi} }e to kom pri pre ma ak ce nat sta vi ti na rad na treninzima, jer smatra da ekipi nije neophodno mnogo utakmica. Branko Sosa Babi} upoznao je igra~e OFK Beograda i ve} posle nekoliko dana rada izrazio zadovoqstvo zate~enim kadrom. Povratnik na klupu „romanti ~a ra” ipak ni je `e leo da ocewuje pojedina~ne vrednosti novih u~enika. - Odli~ni su prvi utisci, dugo nisam nasledio obu~eniji tim. Me|utim, ubrzo }emo videti i izmeriti potencijale svih igra~a i osmotriti individualne kvalitete. Rad }emo bazirati na lopti i sve

{to budemo mogli da sprovedemo bez suvog tr~awa, mi }emo to i u~initi. Za `equ i ciq koji imamo, a to je stvarawe pobedni~kog mentaliteta, neophodna nam je brza igra i dobar rad sa loptom. - izjavio je Sosa Babi} za klupski sajt. Romanti~ari }e na Omladinskom stadionu trenirati dva puta dnevno do odlaska u Ku~evo, 22. januara. - U planu nam je nekoliko prijateqskih utakmica. Dogovorili smo me~ sa srpskoliga{em Sin|eli}em, ali mislim da je u ovom trenutku za mlad tim kakav je OFK Beograd potrebnije da se fokusiramo na rad na treninzima. -dodao je Branko Babi}.

Veqko Paunovi} zavr{io karijeru

ZVEZDA GOSTUJE U LA[KOM

Trener ko{arka{a Crvene zvezde Beograd Svetislav Pe{i} rekao je danas da wegova ekipa razmi{qa samo o pobedi na gostovawu Zlatorogu. - U La{ko idemo da zabeleìmo pobedu, kao {to smo to poku{ali da uradimo i protiv Olimpije u Qubqani. Dodu{e, tokom ove sedmice imali smo sitnijih povreda, pa }emo tek pred me~ odlu~iti ko }e od igra~a biti u sastavu. @elimo da dobar i naporan rad sa treninga prethodnih dana kruni{emo trijumfom, koji bi nam mnogo zna~io pred seriju te{kih utakmica koje nam slede rekao je Pe{i}. Crveno-beli su jesenas protiv Zlatoroga u Beogradu zabeleìli najubedqiviju pobedu u Jadranskoj ligi ove sezone (104:64). Zvezda je u dosada{wem toku lige zabeleìli pet pobeda i 11 poraza, dok posledweplasirani Zlatorog ima u~inak 2-14. Utakmica 18. kola Jadranske lige Zlatorog - Crvena zvezde Beograd igra se danas od 20 sati u La{kom.

dnevnik

Od boj ka {i Sr bi je ~e ka ju pro tiv ni ka

sova po na{em vremenu u hotelu Kempinski u Sofiji. Slobodan Milo{evi}, generalni sekretar OSS i ~lan Sportsko – organizacione komisije CEV bi}e jedan od rukovodilaca `reba i predstavqa}e Evropsku odbojka{ku konkfederaciju, dok }e Vladimir Grbi}, potpredsednik OSS, predstavqati Odbojka-

prvoplasirane selekcije izbori}e plasman u polufinale. Plasman na Olimpijske igre u Londonu izbori}e samo pobednik turnira. Srbija i Italija, dve prvoplasirane selekcije sa EP 2011. bi}e nosioci grupa. U drugom {e{iru bi}e Bugarska i Nema~ka, u tre}em [panija i Finska, a u ~etvrtom Slova~ka i Slovenija.

grupi biti [panija i Slovenija, odnosno Finska i Slova~ka. Utakmice po grupama igra}e se od 8. – 11. maja, s tim {to }e se ukupno igrati tri utakmice dnevno. To zna~i da }e ekipe za ~etiri dana odigrati po tri utakmice, uz jedan slobodan dan. Polufinale je na programu 12. maja, a finale 13. maja.

EVROLIGA U NOVOM IZDAWU

Srpkiwe sa [pankiwama Srpske odbojka{ice igra}e u ovogodi{wem izdawu Evropske lige u grupi A sa [panijom, Rumunijom i Ma|arskom. Izabranice Zorana Terzi}a su trostruke uzastopne i do sada jedine pobednice u tom takmi~ewu. S obzirom na ovogodi{wi kalendar me|unarodnih tak-

mi~ewa, utakmice Evropske lige 2012. igra}e se po novom sistemu, odnosno svaka od reprezentacija bi}e doma}in trodnevnog turnira, umesto do ma }in tri vi ken da, kao pret hod nih go di na. Sr bi ja }e biti doma}in prvog turnira Evropske lige, koji }e se odigrati od 1. do 3. juna.

Finalni turnir na programu je u Karlovim Varima u ^e{koj od 5. do 7. jula. Finalisti Evropske lige izbori}e u~e {}e na Gran Pri ju za 2013. godinu. U grupi B igra}e Turska, Francuska, Bugarska i [vajcarska, a u C grupi Holandija, ^e{ka, Izrael i Gr~ka.

Klipersi opet sjajni bez Pola Protekle no}i u NBA ligi odigrano je 11 me~eva, a od srpskih ko{arka{a na terenu se na{ao samo Darko Mili~i}, ~ija Minesota je pobedila Detroit sa 93:85. Mili~i} je u igri proveo skoro osam minuta, ali nije uspeo da se upi{e u strelce, a zabele`io je samo jedan faul. pobedni~kom timu najboqi je bio Kevin Lav sa 20 poena i ~ak 17 skokova, dok je Nikola Pekovi} bio veoma dobar sa 11 poena, dve blokade i jednom skokom za 24 minuta. Kod Pistonsa se istakao Tej{on Prins, sa 29 poena. U no}i izme|u srede i ~etvrtka igrali su i Atlanta Hoksi Vladimira Radmanovi}a, odnosno Boston Seltiksi Sa{e Pavlovi}a, ali wih dvojica odlukom trenera nisu igrali. Atlanta je sa 92:89 slavila protiv Portanda, a najzaslu`niji za trijumf bio je Do Xonson sa 24 poena, sedam skokova i pet asistencija, dok je odli~an kod Houksa bio i Xo{ Smit sa 17 poena i 11 skokova. Kod Blejzersa, Xamal Kraford je upisao 22 poena, a Lamarkus Aldrix dva mawe, uz

Srpski fudbaler i ~lan MLS liga{a Filadelfije Veqko Paunovi} saop{tio je da je definitivno zavr{io profesionalnu karijeru. Paunovi} je ve} jednom, krajem 2008. godine kada je bio ~lan Partizana, oti{ao u fudbalsku penziju, ali se predomislio u junu pro{le godine kada je potpisao ugovor sa Filadelfijom. - @ao mi je zbog ovakve odluke, ali doneo sam je iz porodi~nih razloga. Nikada ne}u zaboraviti navija~e Filadelfije i atmosferu na utakmicama ovog kluba. Ponosan sam {to sam bio wegov ~lan. - rekao je Paunovi}. Srpski fudbaler je za Filadelfiju odigrao 17 utakmica i postigao tri gola.

- Veqko se pona{ao kao vrhunski profesionalac na terenu i van wega. Razumemo da mu je po ro di ca va `ni ja od svega, ali svima nam je `ao {to gu bi mo ta kvog igra ~a. @elimo mu sve najboqe. - rekao je menaxer kluba Piter Novak. Paunovi} je karijeru po~eo u Partizanu, odakle je 1995. godine oti{ao u [paniju. Tamo je igrao za Marbequ, Atletiko Madrid, Majorku, Ovijedo, Tenerife, Hetafe i Almeriju. Igrao je jo{ za nema~ki Hanover i ruski Rubin.Paunovi} je za selekciju Srbije i Crne Gore odigrao dve utakmice i postigao jedan gol.

Kris Kolman selektor Velsa Novi selektor vel{ke fudbalske reprezentacije od danas je i zvani~no Kris Kolman, saop{tila je Vel{ka fudbalska asocijacija. Biv{i vel{ki internacionalac igrao je za reprezentaciju svoje zemqe 32 puta, a u trenerskoj karijeri predvodio je Fulam, Real Sosijedad, Koventri i Larisu. Kolman je izabran umesto Garija Spida koji je u novembru izvr{io samoubistvo. Vels }e u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine igrati u A grupi sa selekcijama Hrvatske, Srbije, [kotske, Belgije i Makedonije.

BA^KA IZ SUBOTICE PO^ELA PRIPREME

Ciq – Srpska liga Zavr{en je odmor za fudbalere Ba~ke 1901. Na stadionu kraj Somborske kapije, izabranici Josipa Zemka po~eli su pripreme za novu sezonu. [efu stru~nog {taba Josipu Zemku odazvalo se 21 igra~ i to: golmani Gorijanac, Mikovi}, igra ~i Hu bert, \e rek, Raj ko va ~a, Vi {wi}, Lu ka~, Tre{wi}, Antoni}, N. Markovi}, Soviq, Vojni}, Godar, Bator, Vasi}, Kulunxi}, Nikutovi}. Na prozivici su i nova imena koji su pristupili u ovom prelaznom roku a to su: Ko zo{ (Rad ni~ ki, Baj mok),

Ruski (Tavankut), Simovi} i Koprivica (Crna Gora). Trener Josip Zemko je zadovoqan odzivom igra~a: - Prvenstvo }e po~eti 18. marta, kostur tima je ostao isti sem ~etvorice novajlija. Polako }emo poja~avati ritam rada: Po~etkom februara u planu je da odigramo nekoliko kontrolih utakmica, nadam se da }emo biti spremni i ostvariti ciq - plasman u vi{i rang. - - rekao je na kraju vidno rasplo`en trener Josip Zemko. S. Stojiqkovi}

PROGLA[ENI NAJUSPE[NIJI OYA^KI SPORTISTI

Damir Vukovi} najboqi

11 skokova. Seltiksi su tako|e slavili i to veoma ubedqivo protiv Toronta, sa 96:73, a predvodio ih je Raxon Rondo sa 21 poenom. Kod Reptorsa najboqi je bio Geri Forbs sa 18 poena. Los An|eles Klipersi zabele`ili su jo{ jednu sjajnu pobedu i to bez prve zvezde tima Krisa Pola, koji ne igra zbog povrede. Klipersi su pobedili branioce titule Dalas Maverikse sa 91:89, zahvaquju}i [onsiju Bilapsu, koji je postigao ko{ sekund pre kraja. Bilaps je me~ zavr{io sa 21 poenom i osam skokova, dok je najefika-

sniji u pobedni~kom timu bio Moris Vilijams sa pet poena vi{e. Kod {ampiona, sa po 17 poena najboqi su bili Dirk Novicki i Delonte Vest. Rezultati utakmica od 18. januara: Filadelfija – Denver 104:108, Va{ington – Oklahoma 105:102, Orlando – San Antonio 83:85, Boston – Toronto 96:73, Wu Xersi – Golden Stejt 107:100, Wujork – Finiks 88:91, Atlanta – Portland 92:89, Wu Orleans – Memfis 87:93, Minesota – Detroit 93:85, Sakramento – Indijana 92:88, Los An|eles Klipers – Dalas 91:89.

U tra di ci o nal noj an ke ti koju organizuju ,,Informativni centar,, Oxaci i op{tinski Sportski savez, odlu~eno je da se za najboqeg sportistu 2011. godine proglasi kapiten Fudbalskog kluba Tekstilac Damir Vukovi}. Na listi najboqih sportista nalaze se: Ana ]iri} (karate klub Mladost,Jovan Kora} (FK BSK, Ba~ki Brestovac), Ste van Ja pun xi} (KK Oxa ci), Dra gan ^i ~a ({ah klub Mladost), Vujica ]osi} (FK Omla di nac, De ro we), Darko Dautovi} (FK Borac, Ba~ki Gra~ac), Milan Cvetkovi} (FK Polet, Karavukovo), Da ni jel Mol nar (USR Som, Bogojevo) i Nikola Radakovi}(OK Goksin,). Za najperspektivniju mladu sportiskiwu, progla{ena je Jovana Vasiqkovi}, rukometa{ica RK Oxaci, a na listi perspektivnih se nalaze strelac Sawa Pavlis, odbojka{i-

ca Danka Krtini}, karatiskiwa Sawa Tojagi}, odbojka{ica Mila In|i} i ko{arka{ Borko Gruji~i}. Najuspe{niji sportski kolektiv pro{le godine je bio stonoteniski klub Oxacikoji se plasirao u Drugu ligu. Za najaktivnijeg nastavnika fizi~ke kulture, progla{en je Dejan Merdanovi}, a tako|e su progla{eni i najbolqi sportski radnici 2011. godine, to su: Slavko Na|, @eqko Kampel i Damir Milosavqevi}. Priznawa su dodeqena i dona to ri ma go di ne, Ste va nu Cvjetkovi}u, ,,Pagi foto,, i PP ,,Ratkovo,, iz Ratkova. Nagrade za `ivotno delo u obla sti spor ta pri pa le su Martinu Vogrincu – starijem i Dragom Pavlovi}u, a sportskom najmanifestacijom godine, progla{en je memorijalni {ahovski turnir ,, Milo{ Raki},, u Ratkovu. St. Miler

c m y

dnevnik

SPORT

petak20.januar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Ana razbila Kraji~ekovu Ana Iva no vi} po no vo efekt na, br za, ras po lo `e na. Po be di la Ho lan |an ku Mi ha e lu Kra ji ~ek 6:2, 6:3. i pla si ra la se u 3. ko lo gde je ~e ka Va wa King. - Mo gu da igram jo{ bo qe - re kla je Ana Iva no vi} po sle ube dqi ve po be de. Su de }i pre ma ono me {to je pri ka za la u pr va dva me ~a u Mel bur nu, ja sno je da je 22. igra ~i ca sve ta mno go po ra di la na svom sa mo po u zda wu, ser vi su... I po tvr di la ono {to je odav no iz ja vqi va la - da vo li da igra u Austra li ji.

2:1, po tom la ko osvo ji la gem na svoj ser vis za 3:1. Ima la je Ana ma wih pro ble ma pri vo| stvu od 3:2 i svom ser vi su, ali je us pe la da ga od bra ni i po ve de 4:2. Pre o sta lo joj je sa mo da ~u va svoj ser vis do kra ja i ostva ri po be du. To je i ura di la. Is ko ri sti la je dru gu set me~ lop tu i tri jum fo va la. Me~ je tra jao 56 mi nu ta (pr vi set 24, dru gi 32 mi nu ta). Ovo je tre }i su sret Ane i Mi ha e le Kra ji ~ek i sa da Srp ki wa vo di 2-1 u me |u sob nim du e li ma. Mi ha e li Kra ji ~ek je do

\okovi} oduvao i Hilarda No vak \o ko vi} pu stio je tek ne ko li ko ka pqi ca zno ja vi {e u dru gom ko lu Austra li jan ope na ne go u pr vom ka da je de kla si rao Pa o la Lo ren ci ja pre pu stiv {i mu sa mo dva ge ma. Pred bra ni o cem ti tu le u Mel bur nu „pao“ je i Ko lum bi jac San tja go Hi ral do 6:3, 6:2, 6:1 za sat i 42 mi nu ta. Sce na rio u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka bio je sli ~an kao pro tiv Lo ren ci ja. Pro tiv n ik je pr v i na p ra v io brejk (3:2), a on da je \o ko vi} u{ao u se ri ju 7:0. I to je po ~e tak kra ja u~e {}a na ovo go di {wem Austra li jan ope nu za 24-go di {weg Ko lum bij ca, 56. igra ~a sve ta. Bio je to dru gi duel \o ko vi }a i Hi ral da i, kao i u pr vom 2007. na Ro lan Ga ro su, Sr bin je po be dio mak si mal nim re zul ta tom. Na red ni pro tiv nik No va ka \o ko vi }a bi }e 30-go di {wi Fran cuz Ni ko la Mau, ko ji je do sa da eli mi ni sao ^e ha Ra de ka [te pa ne ka - 7:5, 7:5, 6:3 i Ja pan ca Tat su ma Ita – 1:6, 7:6, 6:2,

6:2. \o ko vi} i Mai sa sta ja li su se dva pu ta, oba pu ta na tlu Fran cu ske. Mai je bio bo qi na ~e len xe ru u [e r bu ru 2005, a No vak mu se re van {i rao u Me -

cu sle de }e go di ne. Mau, tre nut n o 81. na ATP li s ti, u{ao je u isto r i j u te n i s a od i g rav {i naj d u ` i me~ ika d a, sa Xo nom Iz n e r om na Vimbldo n u

2010. Po s le tri da n a, od n o s no 11 sa t i i pet mi n u t a efek t iv ne igre, Ame r i k a n ac je po b e dio 4:6, 6:3, 7:6 (7), 6:7 (3), 70:68.

Niko nije nerawiv Srp ski te ni ser po ru ~io da se na te re ni ma u Mel bur nu ose }a kao da tu pri pa da, ali ne ma na me ru da pot ce ni ni jed nog pro tiv ni ka. Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} re kao po sle po be de u dru gom Austra li jan ope na nad Kolumbijcem Santjagom Hiraldom da ne `eli da potcewuje rivale na gren slem turnirima, ali i da voli da igra na terenu „Rod Lejver” u Melburnu. - Pobeda je pobeda, kako god da do we do|ete. Ne `elim da potcewujem nijednog protivnika, ni u prvim kolima. Ovo je gren slem, jedan od najpresti`nijih turnira u na{em sportu i svi su jako motivisani da daju sve od sebe, naro~ito na glavnom terenu. - rekao je \okovi}. On je dodao da je navikao na svaku situaciju na terenu, pa tako i da igra protiv vetra, ali je priznao da je po~eo „previ{e defanzivno”. Novinare je zanimalo da li se \okovi} ose}a „nerawivo” na glavnom terenu Australijan opena, koji je osvajao dva puta.

Tinejyer namu~io Janka

Ana Ivanovi}

Ana Iva no vi} se pla si ra la u 3. ko lo pr vog grend slem tur ni ra u ovoj go di ni, po be div {i 91. pr vu igra ~i cu sve ta, Ho lan | an k u Mi h a e l u Kra j i ~ ek 2:0 u se to vi ma (6:2, 6:3). U pr vom se t u, Ana je na p ra v i l a brejk ve} u 3. ge mu. Po ve la je 2:1, po tom 3:1. Ser vis ju je slu `io, a no vi brejk je na pra vi la u sed m om ge m u i ima l a je ogrom n u pred n ost - 5:2. Po sled wi gem u tom se tu bio je, prak ti~ no for mal nost. Po ~e tak dru gog se ta pre sli kan pr vom. Opet je Ana na pra vi la brejk u tre }em ge mu i po ve la

sa d a naj v e } e do s tig n u } e na ovom grend sle mu bio pla sman u 3. ko lo 2006. go di ne. Ana je igra l a fi n a l e u Mel b ur n u 2008. go di ne. Bi lo bi fe no me nal n o ka d a bi s mo je po n o v o gle da li u fi na lu... Na red na pro tiv ni ca Ane Iva no vi} bi }e Ame ri kan ka Va wa King, ko ja je iz ne na di la Ru ski wu Ana sta zi ju Pa vqu ~en ko vu - 5:7, 6:3, 6:4. King je 66. na VTA li sti, a iz gu bi la je sva tri do sa da {wa me ~a od Ane, 2007. na Austra li jan ope nu i u In di jan Vel su, kao i u Los An |e le su dve go di ne ka sni je.

Viktor nije izdr`ao novi maraton Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki tak mi ~e we na Austra li jan Ope nu za vr {io je ve} u dru gom ko lu, po sle po ra za od Mi ha i la Ku ku {ki na iz Ka zah sta na. Ku ku {kin je do tri jum fa do {ao po sle ve li ke bor be u pet se to va, sa 5:7, 6:4, 6:2, 4:6, 6:3, po sle tri sa ta i 38 mi nu ta igre. Me~ dru gog ko la obo ji ca te ni se ra za po ~e la su ve o ma si gur no, pa ni je bi lo brejk pri li ka ni na jed noj stra ni u pr vih ne ko li ko ge mo va. Ipak, to se pro me ni lo u 11. ge mu, ka da je Tro ic ki is ko ri stio {an su i od u z eo ser v is Ku k u { ki n u za 6:5. Srp ski te ni ser ta ko je do {ao do pri li ke da ve} u na red nom ge mu ser vi ra za osva ja we se ta, u ~e mu je i us peo po sle 45 mi nu ta igre. U istom rit mu Tro ic ki je na sta vio i u dru gom se tu i od mah je na pra vio brejk, ali je po tom do zvo lio Ka zah stan cu da se vra ti i iz jed na ~i. Ku ku {kin je od ta da na sta vio niz i vr lo br zo je po no vo od u zeo ser vis Tro ic kom za 3:1. Ipak, usle dio je iden ti ~an niz srp skog te ni se ra, ko ji je na pra vio dva brej ka i po no vo po veo sa 4:3, da bi se Ku ku {kin vra tio i si gur nim ser vi som, ali

- Prvo, ne mislim da je iko nerawiv... Istina je da je ovo jedan od najuspe{nijih terena u mojoj karijeri... Dolazak ovde mi donosi najlep{e uspomene. Svi|aju mi se uslovi, brzina terena, loptice, sve. Istina je da se ose}am kao da pripadam ovde, da znam {ta da radim i da mo`da imam vi{e samopouzdawa nego na drugim terenima u svetu. Slede}i protivnik srpskog tenisera bi}e Francuz Nikola Mau. - On je talentovan igra~, ima dobar jednoru~ni bekhend. Mislim da mu vi{e leè brze podloge... Ako budemo igrali na centralnom terenu ili nekom od ve}ih, poku{a}u da iskoristim svoje, hajde da tako kaèmo, iskustvo igrawa na takvim terenima. Mislim da je ovde podloga malo sporija i da se loptica odbija malo vi{e, tako da mo`da vi{e odgovara mom stilu igre. - objasnio je \okovi} i zakqu~io: - Vidite, ve} je tre}e kolo, protivnici definitivno postaju teì.

i uz je dan brejk, osvo jio dru gi set sa 6:4. Pad Tro ic kog na sta vio se i u tre }em se tu pa je ka zah stan ski te ni ser po sle od li~ nog ser vis ge ma bez pro ble ma do {ao i do brej ka i po veo sa 2:0. U na red na ~e ti ri ge ma obo ji ca su bi li si gur ni pri svo jim ser vi si ma pre ne go {to je Ku ku {kin jo{ jed nom od u zeo ser vis Tro ic kom i po tom po veo sa 2:1 u se to vi ma. Na po ~et ku ~e tvr tog se ta vo di la se iz jed na ~e na bor ba, a Tro ic ki je ko na~ no pre ki nuo niz Ku ku {ki na ka da je iz jed na ~io na 1:1. U istom rit mu obo ji ca su na sta vi li pa ni je bi lo brej ko va do de ve tog ge ma. Ta da se srp ski te ni ser pro bu dio i od u zeo ser vis ka zah stan skom te ni se ru i u na red nom ge mu od ser vi rao je za iz jed na ~e we u se to vi ma. U od lu ~u ju }em se tu, i Tro ic ki i Ku ku {kin su bi li si gur ni na ser vi su u pr vih pet ge mo va, pre ne go {to je Ka zah sta nac do {ao do brej ka za 4:2. Ku ku {kin je na sta vio sa si gur nom igrom i Tro ic ki ni je mo gao da mu pri pre ti pa je eli mi ni san ve} u dru gom ko lu na pr vom Gren sle mu se zo ne.

Jan ko Tip sa re vi} je ve} pro veo se dam sa ti na te r e n i m a Austra li jan ope na, a od i grao je sa mo dva me ~a. Ipak, kao i u pr vom pro tiv Ru sa Dmi tri ja Tur su no va, i u dru gom je bio us pe {an. Znat no te `e ne go {to se o~e ki va lo po b e d io je 19-go d i {weg Austra l i j an c a Xej msa Da kvor ta, po sle tri sa ta i 11 mi nu ta - 3:6, 6:2, 7:6, 6:4. Srp ski te ni ser lo {e je po ~eo me~ {to je aut s aj d er is k o r i s tio i no {en po dr {kom sa tri bi na {o ki rao de ve tog igra ~a sve ta. Na pra vio je brejk, tu pred nost sa ~u vao i uzeo pr vi set za 34 mi nu ta – 6:3. Uz vra tio je Jan ko sa dva od u ze ta ser vi sa ri va lu za iz jed na ~e we – 6:2.

Pre lom ni je bio tre }i set u ko me se Tip sa re vi} po i grao. Na pra vio je brejk, imao set lop tu kod 6:5, ali je ipak do zvo lio 250. te ni se ru sa ATP li ste da se do mog ne taj-brej ka i pr vi do |e do mi ni-brej ka (4:3). Ipak, fa vo ri zo va ni Be o -

gra |a nin na vre me se tr gao i taj deo igre do bio re zul ta tom 7:5. Jan ko je vr {io jak pri ti sak na Da kvor tov ser vis od po ~et ka ~e tvr tog se ta, ali i pro pu {tao brejk pri li ke sve do pe tog ge ma ka da je i de fi ni tiv no pre lo mio me~ – 6:4. Tip sa re vi} }e u tre }em ko lu igra ti pro tiv Ri {a ra Ga skea, ko m e Ka z ah sta nac An drej Go lu bjev pre dao me~ to kom tre }eg se ta po {to je Fran cuz do bio pr va dva - 6:4, 6:2, 3:0. Ga ske je bio bo qi od Jan ka u oba do sa da {wa me ~a, ali su se sa s ta j a l i dav n e 2003. i 2005. go di ne. Sr bin je sa da de vet na sve tu, a Fran cuz 18.

Morao sam `estoko da zapnem Srp s ki te n i s er iz j a v io po sle pla sma na u tre }e ko lo Austra li jan Ope na da je mo rao `e sto ko da se ozno ji na me ~ u pro t iv mla d og Austra l i j an c a Da k vor t a, ko ji je do bio „vajld” kar tu. Jan ko Tip sa re vi} pri znao je da su ga iz ne na di li do bra igra i jak ot por ano nim nog Xej m sa Da k vor t a u me ~ u

dru gog ko la tur ni ra u Mel bur nu. - Ba{ sam mo rao da ’zap nem’ ka ko bi ga nad i grao i do {ao do ove po be de. Bio sam odu {e vqen {to je mo mak u va `nim po e ni ma bio pri li~ no mi ran. Ni je ~e kao mo je gre {ke, ni je pa dao pod pri ti skom - re kao je Tip sa re vi}.

Da kvort, ko ji ima 20 go di na, na pr vi grend slem u ka ri je ri sti gao je za hva qu ju }i spe ci jal noj po ziv ni ci or ga ni za to ra. - Ve ru jem da Da kvort mo `e da u|e me |u pr vih 100 na ATP li sti, mo `da do gu ra i da qe. Ipak, te {ko je pred vi de ti da li }e se to de si ti ove se zo ne - za kqu ~io je Tip sa re vi}.

I Zimowi} uspe{an Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra pla si ra li su se u dru go ko lo Austra li jan ope na u kon ku ren ci ji du blo va. Sr bin i Fran cuz kao tre }i no si o ci oprav da li su ulo gu fa vo ri ta pro tiv Austra li jan ca Xor da na Ke ra i Ame ri kan ca Do nal da Jan ga sa vla dav {i ih 7:6(6), 6:3. Me~ je tra jao 88 mi nu ta. Zi mo wi} i Qo dra su ima li ~ak 12 brejk lop ti, a is ko ri sti li sa mo dve, {to im je

ipak bi lo do voq no za po be du, jer su Ker i Xor dan sa mo jed nom od u ze li ser vis ri va li ma. Do du {e, Austra li ja nac i Ame ri ka nac su ima li sa mo jed nu pri li ku za to Tre }i no si o ci }e se u dru gom ko lu sa sta ti sa [pan ci ma Mar kom Lo pe zom i Da vi dom Ma re rom, ko ji su bi li bo qi od Ita li ja na An dre a sa Se pi ja i Si mo nea Va wo ci ja - 3:6, 6:4, 6:3.

Rezultati Mu {kar ci, 2. ko lo: (1) \o ko vi} (Sr bi ja) - Hi ral do (Ko lum bi ja) 6:3, 6:2 ,6:1, (4) Ma ri (V. Bri ta ni ja) - Ro èr-Va se lan (Fran cu ska) 6:1, 6:4, 6:4, (5) Fe rer ([pa ni ja) Svi ting (SAD) 6:7 (4), 6:2, 3:6, 6:2, 6:3, (6) Con ga (Fran cu ska) - Me lo (Bra zil) 7:5, 6:4, 6:4, (9) Tip sa re vi} (Sr bi ja) - Da kvort (Austra li ja) 3:6, 6:2, 7:6 (5), 6:4, Be ne to (Fran cu ska) - (12) Si mon (Fran cu ska) 7:5, 7:6 (10), 1:6, 3:6, 6:2, (14) Mon fis (Fran cu ska) - Be lu ~i (Bra zil) 2:6, 6:0, 6:4, 6:2, Hju it (Austra li ja) - (15) Ro dik (SAD) 3:6, 6:3, 6:4, pre da ja Ro di ka, (17) Ga ske (Fran cu ska) - Go lu bev (Ka zah stan) 6:4, 6:2, 3:0, pre da ja Go lu be va, Ku ku {kin (Ka zah stan) - (19) Tro ic ki (Sr bi ja) 5:7, 6:4, 6:2, 4:6, 6:3, (24) Ni {i ko ri (Ja pan) - Eb den (Austra li ja) 3:6, 1:6, 6:4, 6:1, 6:1, (23) Ra o ni} (Ka na da) - Pe~ ner (Ne ma~ ka) 6:4, 5:7, 6:2, 7:5, @il (Por tu gal) - (26) Gra no qers ([pa ni ja) 6:3, 4:6, 6:4, 6:3, (27) ê la (Ar gen ti na) - An du har ([pa ni ja) 6:4, 6:4, 6:3, Lo dra (Fran cu ska) (32) Bo go mo lov Jr. (Ru si ja) 6:1, 6:3, 4:6, 5:7, 6:4, Mau (Fran cu ska) - Ito (Ja pan) 1:6, 7:6 (6), 6:2, 6:2. @e ne, 2. ko lo: (2) Kvi to va (ê {ka) - Su a rez Na va ro ([pa ni ja) 6:2, 2:6, 6:4, (4) [a ra po va (Ru si ja) Hemp ton (SAD) 6:0, 6:1, (7) Zvo na re va (Ru si ja) - Hra dec ka (ê {ka) 6:1, 7:6 (3), (9) Bar to li (Fran cu ska) - Do ki} (Austra li ja) 6:3, 6:2, (12) S. Vi li jams (SAD) - Za hla vo va Stri co va (ê {ka) 6:0, 6:4, (14) Li sic ki (Ne ma~ ka) - Per (Iz rael) 6:1, 6:2, King (SAD) - (15) Pa vqu ~en ko va (Ru si ja) 5:7, 6:3, 6:4, Arn (Ma |ar ska) - (17) Ci bul ko va (Slo va~ ka) 6:2, 3:6, 10:8, (18) Ku zwe co va (Ru si ja) - Sti vens (SAD) 7:6 (6), 7:5, (21) Iva no vi} (Sr bi ja) - Kra ji ~ek (Ho lan di ja) 6:2, 6:3, \i (Ki na) - (23) Vin ci (Ita li ja) 6:4, 6:2, Ma ka ro va (Ru si ja) - (25) Ka ne pi (Esto ni ja) 6:2, 7:5, (27) Ki ri len ko (Ru si ja) - Vo zni jak (Ka na da) 6:4, 1:6, 6:2, Era ni (Ita li ja) - (29) Pe tro va (Ru si ja) 6:2, 6:2, (30) Ker ber (Ne ma~ ka) - Du boa (Ka na da) 7:5, 6:1, Kir stea (Ru mu ni ja) - U. Ra dvan ska (Poq ska) 1:6, 6:2, 6:3.

sport

petak20.januar2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota No ri~ - ^el si (13.45) (16) Ever ton - Blek burn (16) Fu lam - Wu kasl (16) Kvins Park - Vi gan (16) Sto uk - VBA San der lend - Svon si (16) Vul ver hemp ton - Aston Vi la (16) Bol ton - Li ver pul (18.30) Nedeqa Man. si ti - To ten hem (14.30) Ar se nal - Man ~e ster j. (17) 1. Man. si ti 21 16 3 2 57:16 51 2. Man ~e st. j. 21 15 3 3 52:20 48 3. To ten hem 21 14 4 3 39:21 46 21 12 4 5 40:25 40 4. ^el si 21 11 3 7 38:31 36 5. Ar se nal 21 10 6 5 30:25 36 6. Wu kasl 7. Li ver pul 21 9 8 4 24:18 35 8. Sto uk 21 8 6 7 22:31 30 9. No ri~ 21 7 7 7 32:36 28 10. Svon si 21 6 8 7 23:25 26 21 7 4 10 21:25 25 11. Ever ton 12. San der l. 21 6 6 9 27:24 24 13. Ast. Vi la 21 5 9 7 23:27 24 21 5 8 8 23:29 23 14. Fu lam 21 6 4 11 20:30 22 15. VBA 16. Vul ver hem. 21 4 6 11 23:37 18 17. Blek burn 21 4 5 12 32:44 17 18. Kvins Park 21 4 5 12 19:36 17 21 5 1 15 25:46 16 19. Bol ton 20. Vi gan 21 3 6 12 18:42 15

ENGLESKA–^EMPION[IP

Subota Ko ven tri - Midlzbro Vest Hem - No tin gem F. Re ding - Hal Bri stol - Don ka ster Blek pul - Kri stal P. Pi ter bo ro - Braj ton Barn sli - Mil vol Bir min gem - Vat ford Kar dif - Por tsmut Lids - Ip svi~ Barn li - Der bi Ponedeqak Sa u temp ton - Li ster 1. Sa u temp t. 26 15 5 6 2. Vest Hem 26 15 5 6 3. Kar dif 26 12 10 4 4. Midlzbo ro 26 12 9 5 26 13 3 10 5. Hal 6. Bir min gem 25 11 7 7 7. Der bi 26 12 4 10 8. Blek pul 26 10 9 7 25 11 6 8 9. Re ding 10. Barn li 26 12 3 11 11. Lids 26 11 6 9 26 11 5 10 12. Braj ton 13. Kri stal P. 26 10 7 9 14. Barn sli 26 10 6 10 15. Le ster 26 9 8 9 16. Pi ter bo ro 26 9 6 11 17. Por tsmut 25 8 7 10 18. Vat ford 25 7 9 9 19. Ip svi~ 26 8 4 14 26 7 6 13 20. Bri stol 21. Mil vol 26 6 8 12 22. No tin gem F.26 7 3 16 23. Don ka ster 26 6 5 15 24. Ko ven tri 26 4 7 15

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (20.45) 50:28 50 41:23 50 41:27 46 30:25 45 27:25 42 39:26 40 31:33 40 41:33 39 32:25 39 39:33 39 40:37 39 28:28 38 25:25 37 37:39 36 34:30 35 44:42 33 27:26 31 27:34 30 37:51 28 23:36 27 24:34 26 21:42 24 22:43 23 20:35 19

ITALIJA–SERIJA A

Subota Ka qa ri - Fi o ren ti na Ro ma - ]e ze na Ata lan ta - Ju ven tus Nedeqa Bo lo wa - Par ma Le }e - Kje vo No va ra - Mi lan Pa ler mo - \e no va Si je na - Na po li Udi ne ze - Ka ta ni ja In ter - La cio 1. Ju ven tus 18 10 8 2. Mi lan 18 11 4 3. Udi ne ze 18 10 5 4. La cio 18 9 6 5. In ter 18 10 2 6. Na po li 18 7 7 7. Ro ma 18 8 3 8. \e no va 18 7 3 9. Kje vo 18 6 5 10. Ka ta ni ja 17 5 7 11. Ka qa ri 18 5 7 12. Par ma 18 6 4 13. Fi o ren ti na18 5 6 14. Pa ler mo 18 6 3 15. Ata lan ta 18 6 8 16. Bo lo wa 18 5 4 17. Si je na 18 4 6 18. ]e ze na 18 4 3 19. Le }e 18 3 3 20. No va ra 18 2 6

(18) (18) (20.45)

0 3 3 3 6 4 6 8 7 5 6 8 7 9 4 9 8 11 12 10

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 29:12 38 37:17 37 26:13 35 26:17 33 28:19 32 33:20 28 23:19 27 22:29 24 14:20 23 20:25 22 16:18 22 24:32 22 18:16 21 19/:24 21 23:23 20 17:25 19 19:19 18 12:25 15 18:34 12 18:35 12

ITALIJA–SERIJA B

Danas Samp do ri ja - Li vor no Subota Gro se to - Al bi no le fe Asko li - Gu bio Ve ro na - Ju ve Sta bia Ba ri - Mo de na Em po li - Pe ska ra Ci ta de la - To ri no Kro to ne - Va re ze Sa su o lo - Vi }en ca Nedeqa Bre {a - No }e ri na Ponedeqak Re |i na - Pa do va 1. To ri no 22 13 6 3 2. Sa su o lo 22 12 7 3 3. Pe ska ra 22 13 3 6 4. Ve ro na 22 12 5 5 5. Pa do va 22 11 5 6 6. Re |i na 22 8 8 6 7. Va re ze 22 8 7 7 8. Ju ve Sta b. 22 10 5 7 9. Ba ri 22 8 7 7 10. Ci ta de la 22 8 5 9 11. Samp do ri ja22 6 11 5 12. Gro se to 22 7 8 7 13. Bre {a 22 7 7 8 14. Vi }en ca 22 6 8 8 15. Li vor no 22 6 6 10 16. Kro to ne 22 6 7 9 17. Al bi no le fe22 5 8 9 18. Em po li 22 6 4 12 19. Gu bio 22 5 7 10 20. Mo de na 22 4 9 9 21. No }e ri na 22 3 7 12 22. Asko li 22 6 4 12

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (20.45) 27:14 45 28:15 43 48:34 42 30:23 41 32:24 38 37:27 32 26:22 31 33:28 31 25:25 29 27:31 29 28:20 29 25:31 29 23:26 28 25:27 26 22:23 24 21:27 24 26:35 23 28:36 22 22:32 22 23:37 21 30:41 16 24:32 15

[PANIJA–PRIMERA

NA[ PREDLOG

Subota Espa wol - Gra na da Ra sing - He ta fe So si je dad - Atle ti ko (M) Be tis - Se vi qa Nedeqa Osa su na - Va len si ja R. Va qe ka no - Ma jor ka Ma la ga - Bar se lo na Le van te - Sa ra go sa Real (M) - Bil bao Ponedeqak Vi qa re al - Hi hon

Tob yi je ni {a ne |a vo le (2.60) Arsenal - (2.90) M. junajted (2.60) Fud b al s ki vi k end na Ostr vu obe le `i }e me~ iz me |u Ar se na la i Man ~ e s ter ju n aj ted.Bi }e ovo pri li ka da se tob xi je na kon dva ve za na po ra za vra te u tr ku za ti tu lu i re van {i ra ju |a vo li ma za de bakl na Old Tra for da ka da su Ru ni i du go vi sla vi li s 8:2. Ju naj ted je u mi nu lom ko lu sla vio pro tiv Bol to na (3:0) i pre ki nuo se ri ju od dva ko la bez po be de. Tre ner tob xi ja Ar sen Ven ger ne mo `e da ra ~u na na po vre |e nog gol ma na Fa bi jan skog, Di a b i j a, Xen k in s o n a, Gib sa, San to sa i Ko ke li na. Ni {ta ma we ka drov skih pro ble ma ne ma ni we gov ko le ga ser Aleks Fer gu son. Po vre |e ni su: Fle ~er, Fa bio, Oven, Vi d i} i Kle v er l i. Pro { le se zo ne oba ri va la sla vi la su mi i n al c em na svom te r e n u. Tra di ci ja je na stra ni je Ar se na la ko ji je sla vio na se dam, Man ~e ster na ~e ti ri utak mi ce uz pet re mi ja. Na{ predlog: 1

(1.90) Man~ester siti (3.35) Totenhem (3.50) Eki pa To ten he ma e za re |a la se dam utak mi ca bez kik sa i sti gla do tre }eg me sta na ta be li. Gra |a ni pred vo |e ni tre ne rom Man }i ni jem po ku {a }e da osta nu ne po ra `e ni na do ma }em bu wi {tu (10 po be da). U su da ru sa pev ci ma je di no ne }e bi ti Kom pa ni ja ko ji pa u zi ra zbog cr ve nog kar to na. Go sti ko je vo di Ha ri Red nap ne mo gu da ra ~u na ju na Gal sa, San dra, Kin ga, Xe na sa i Hadlsto na. U pr vom de lu se zo ne sla vi li su gra |a ni (5:1). Tra di ci ja je na stra ni To ten ham ko ji je sla vio na osam od 12 po sled wih du e la, uz dva re mi ja i dva sla vqa gra |a na. Na{ predlog: 1

Be kam osta je u Ga lak si ju En gle ski fud ba ler Dej vid Be kam pot pi sa }e no vi ugo vor sa eki pom Los An |e les Ga lak si ja. Biv {i ka pi ten re pre zen ta ci je En gle ske, za ko jeg se in te re so vao Pa ri Sen @er men, na vod no je pri stao da jo{ ove go di ne igra za Ga lak si. Be ka mov pret hod ni ugo vor sa ti mom iz „gra da an |e la” is te kao je kra jem pro {le go di ne, u ko joj je Ga lak si osvo jio {am pi on sku ti tu lu. Ame ri~ ki me di ji na vo de da }e, pre ma od red ba ma no vog ugo vo ra, Be kam na le to mo }i da igra za re pre zen ta ci ju Ve li ke Bri ta ni je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ako do bi je po ziv. Be kam je ne dav no sa op {tio da ne }e pre }i u Pa ri Sen @er men iz po ro di~ nih raz lo ga, a ve} ta da je bi lo go to vo iz ve sno da }e osta ti u Los An |e le su. TURSKA

Danas An ta li ja - Be {ik ta{ An ka ra gu ~u - Gen ~ler bir gli Subota Ga zi an tep - Mer sin Bur sa - Si vas Ka ra buk - Trab zon Eski {e hir - Ga la ta sa raj Nedeqa Is tan bul - Ma ni sa Sam sun - Or du spor Fe ner bah ~e - Kaj ze ri 1. Ga la ta sa r. 2. Fe ner bah . 3. Be {ik ta{ 4. Trab zon 5. Gen ~lerb. 6. Si vas 7. Eski {e hir 8. Mer sin 9. An ta li ja 10. Kaj ze ri 11. Bur sa 12. Ma ni sa 13. Is tan bul 14. Or dun spor 15. Ga zi an tep 16. Ka ra buk 17. Sam sun 18. An ka ra

(12) (12) (15) (18) (12) (15) (18)

20 14 4 2 40:15 46 20 12 6 2 30:17 42 20 11 6 3 30:18 39 20 9 6 5 32:22 33 20 9 5 6 29:24 32 20 8 7 5 33:30 31 20 9 4 7 21:20 31 20 7 6 7 21:21 27 20 7 6 7 16:17 27 20 8 2 10 22:21 25 20 6 7 7 22:21 25 20 6 7 7 18:20 25 20 6 6 8 22:27 24 20 5 7 8 16:22 22 20 4 8 8 17:22 22 20 4 3 13 21:36 15 20 2 7 11 15:31 13 20 2 5 13 17:38 11

(12) (16) (18) (19.45) (21.30) (21)

1. Real (M) 18 15 1 2 63:17 46 2. Bar se lo na 18 12 5 1 55:11 41 3. Va len si ja 18 10 4 4 28:19 34 18 9 3 6 25:22 30 4. Le van te 18 6 8 4 26:19 26 5. Bil bao 18 6 8 4 21:30 26 6. Osa su na 18 6 7 5 19:19 25 7. Se vi qa 18 7 4 7 21:24 25 8. Ma la ga 9. Espa wol 18 7 4 7 18:21 25 10. Atle t. (M) 18 6 5 7 26:27 23 18 7 1 10 21:26 22 11. Be tis 12. R. Va qe k. 18 6 4 8 21:27 22 13. He ta fe 18 5 6 7 18:24 21 14. So si sje dad 18 5 6 7 17:23 21 15. Ra sing 18 4 8 6 14:21 20 16. Ma jor ka 18 4 7 7 16:24 19 17. Gra na da 18 5 4 9 12:23 19 18. Hi hon 18 5 3 10 18:30 18 19. Vi qa re al 18 3 7 8 15:28 16 20. Sa ra go sa 18 2 5 11 14:33 11

[PANIJA–SEGUNDA

Duel Va len si je (Man ~e ster ju naj ted) i Son ga( Ara se nal)

(4.20) Atalanta - (3.20) Juventus (1.85) Fud ba le ri Ata lan te na kon po ra za od La ci ja (2:0), {to je ~e ti iz Ber ga ma bio dru gi ve za ni kiks do ~e ku ju li de ra Se ri je A i je di nu eki pu bez po ra za - Ju ven tus. Sta ra da ma iz To ri na re mi zi ra la je pro tiv Ka qa ri ja (1:1), na svom te re nu {to je ma lo iz ne na |e we. Tra di ci ja je na stra ni Ju ven tu sa ko ji je na po sled wih de vet me ~e va sla vio pet pu ta, uz jed na re mi i tri sla vqa do ma }i na. Sta ra da ma igra do bro na go sto va wi ma (~e ti ri po be de i pet re mi ja) i po ku {a }e sve da osta ne ne po ra `e na. Na{ predlog: 2

(1.85) [alke - (3.35) [tutgart (3.60) U po sled woj utak mi ci ko ju su od i gra li pre zim ske pa u ze [al ke je de mo li rao Ver der (5:0) ~i -

me su pu le ni tre ne ra Ste ven sa na ni za li tri po be de. Na dru goj stra ni {va be su po ra zom od Volf sbur ga (1:0) se zo nu za vr {i li s ~e ti ri utak mi ce bez sla vqa. [to se ti ~e tra di ci je ona je na stra ni [al kea ko ji je na po sled wih 12 du e la sla vio ~ak de vet pu ta, uz dva re mi ja i jed no sla vqe [tut gar ta. U pr vom de lu je se nas sla vi le su {va be (3:0). Na{ predlog: 1, 3+

(1.80) Bajer (L) - (3.35) Majnc (3.85) Far ma ce u ti iz Le ver ku ze na po lu se zo nu su za vr {i li sa dva ve za na po ra za, po sled wi na go sto v a w eu pro t iv Nir n ber g a (3:0). Eki pa Majn ca po ra `e na je mi n i m al n o u Dort m un d u (1:0). Iza bra ni ci tre ne ra Du ta u pr vom de lu po ra `e ni su 2:0 pa }e sa da ima ti pri li ku da se re van {i ra ju ru da ri ma. Pro -

{le se zo ne oba ti ma sla vi la su sa po 1:0 na go stu ju }em te re nu. Na po sled wih {est me |u sob nih du e la vi |e ne su po dve po be de oba ti ma uz isto to li ko re mi ja. Na{ predlog: 1

(1.85) Viqareal - (3.35) Hihon (3.60) Obe eki pe o~aj no su od i gra le pr vi deo se zo ne i pred sto ji im gr ~e vi ta bor ba za beg iz opa sne zo ne. @u ta pod mor ni ca je u pro {lom ko lu po ra `e na u Ma d ri d u od jor g an x i j a (3:0) {to im je {est utak mi ca bez po be de, dok je Hi hon sla vio pro tiv Ma la ge (2:1) i pre ki nuo post dug dva ko la. Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra Vi qa re a la ko ji su na ~e ti ri me |u sob na du e la sla vi li tri pu ta uz je dan re mi. Na{ predlog: 1 I. G.

nad Mi li ja{ za Vul vse. Ni ko la @i gi} je ostao na klu pi Bir min ge ma. Braj ton je do po be de ta ko |e sti gao po be dom u go sti ma, nad Vrek sa mom po sle pe na la. U re gu lar nom de lu me ~a bi lo je 1:1. Do ma }i tim je po veo u 23. mi nu tu pre ko Mo re la, a iz jed na ~e we go sti ma je do neo Barns.

Mi lan me sec da na bez Bo a ten ga Ita li jan ski fud bal ski {am pion Mi lan ne }e mo }i me sec da na da ra ~u na na jed nog od naj bo qih igra ~a u po lu se zo ni Ke vi na Prin sa Bo a ten ga, zbog po vre de mi {i }a. Bo a teng je po vre |en pro {log vi ken da, u der bi ju pro tiv In ter a. Mi lan je po ra `en re zul ta tom 0:1 i ne }e mo }i da ra ~u na ni na stan dard nog gol ma na Kri sti ja na Abi ja ti ja, zbog po vre de.

Danas Aka de mi ka - Le i ri ja Subota Be i ra Mar - Ma ri ti mo Nedeqa Na ci o nal - Fe i ren se P. Fe re i ra - V. Se tu bal Bra ga - Rio Ave Por to - Gi ma ra e{ Ben fi ka - @il Vi sen te Ponedeqak Ol ha nen se - Spor ting

BELGIJA (21.15) (21.30) (17) (17) (17.15) (19.15) (21.15) (21.15)

1. Ben fi ka 15 12 3 0 38:12 39 2. Por to 15 11 4 0 34:8 37 3. Bra ga 15 9 4 2 28:14 31 4. Spor ting 15 8 4 3 27:14 28 5. Ma ri ti mo 15 7 5 3 21:18 26 6. Gi ma ra e{ 15 6 2 7 21:16 20 7. Aka de mi ka 15 5 3 7 18:20 18 8. Ol ha nen se 15 4 5 6 17:20 17 9. Be i ra Mar 15 4 4 7 13:12 16 10. @il Vi sen. 15 3 7 5 13:23 16 11. Na si o nal 15 4 4 7 14:26 16 12. Fe i ren se 15 3 6 6 11:20 15 13. Rio Ave 15 4 2 9 13:21 14 14. Se tu bal 15 3 5 7 11:24 14 15. Le i ri ja 15 4 1 10 16:29 13 16. Fe re i ra 15 2 3 10 14:32 9

1. De por ti vo 20 12 2. El ~e 20 11 3. Sel ta 20 11 4. Va qa do lid 20 9 5. Her ku les 20 11 6. Al me ri ja 20 9 7. Kor do ba 20 9 8. Mur si ja 20 9 9. Nu man si ja 20 7 10. Las Pal mas20 7 11. Al kor kon 20 7 12. Re kre a ti vo20 7 14. Bar se lo na B20 6 15. Sa ba deq 20 6 16. He rez 20 6 17. Al ko ja no 20 5 18. Vi qa re al B20 4 19. Hu e ska 20 4 20. Kar ta ge na 20 3 21. Hi ro na 20 3 22. Him na stik 20 2

3 4 3 9 3 8 6 5 8 6 6 5 6 6 5 7 7 6 8 7 7

5 5 6 2 6 3 5 6 5 7 7 8 8 8 9 8 9 10 9 10 11

Danas Bo ru si ja (M) - Ba jern (M) Subota Ho fen hajm - Ha no ver [al ke - [tut gart Volf sburg - Keln Fraj burg - Aug zburg Nir nberg - Her ta Kaj zer sla u tern - Ver der Nedeqa Ham burg - Bo ru si ja (D) Ba jer (L) - Majnc

Bir min gem i Braj ton idu daqe Fud ba le ri Bir min ge ma i Braj to na po sled wa su dva ti ma ko ja su se pla si ra la u {e sna e- sti nu fi na la en gle skog FA Ku pa. Bir min gem je u du e lu lo kal nih ri va la mi ni mal nim re zul ta tom sa vla dao Vul ver hemp ton. Dvo ji ca srp skih re pre zen ta ti va ca bi la su u pro to ko lu za ovaj me~, ali je igrao sa mo Ne -

Danas Al ko ja no - Al me ri ja Subota De por ti vo - Vi qa re al B Hi ro na - Mur si ja Him na stik - El ~e Gva da la ha ra - Va qa do lid Al kor kon - Nu man si ja Sa ba deq - Las Pal mas Her ku les - Hu e ska Kar ta ge na - Re kre a ti vo Nedeqa Kor do ba - Sel ta Bar se lo na B - Kse rez

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (19.45) 33:23 37:20 35:19 30:18 22:16 32:19 21:15 27:24 24:21 26:25 21:21 25:22 30:30 24:38 22:26 21:30 27:35 22:32 11:23 22:34 16:27

39 37 36 36 36 35 33 32 29 27 27 26 24 24 23 22 19 18 17 16 13

NEMA^KA BUNDES LIGA

FA KUP

PORTUGAL

(19) (19)

(18) (18) (20) (22)

Danas Genk - Sent Tru den Subota Kor trijk - An der leht Klub Bri` - Me he len Gent - Va re gem Ber {o - Serkl Bri` Lo ke ren - Lirs Mons - Le u ven Nedeqa Ve ster lo - Stan dard 1. An der leht 2. Gent 3. Klub Bri` 4. Kor trijk 5. Stan dard 6. Ser. Bri` 7. Genk 8. Mons 9. Ber {o 10. Me he len 11. Le u ven 12. Lo ke ren 13. Lirs 14. Va re gem 15. Ve ster lo 16. S. Tru den

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

13 12 11 10 9 9 8 7 6 6 5 4 4 2 3 2

4 3 4 4 7 6 7 6 7 6 6 9 8 10 4 7

(20.30) (18) (20) (20) (20) (20) (20) (20.30) 3 5 5 6 4 5 5 7 7 8 9 7 8 8 13 11

40:18 43:22 32:24 26:21 29:24 27:21 37:27 36:36 30:32 28:36 25:35 26:29 16:26 20:29 18:37 24:40

43 39 37 34 34 33 31 27 25 24 21 21 20 16 13 13

Mi hael Ba stos (Lion)

FRANCUSKA [ESNAESTINA FINALA KUPA Danas [a ble - PS@ Subota Bur` - Aja ~io Li mo` - Dran si Kom pi we - Lil Di `on - Is tr Ni or - Or le ans Kre tej - Bor do Ok ser - [a to ru Kve vi li - An `er Va len se - Evi jan Ni ca - Ren Nedeqa Ga ze lek - Tro ja Lu kon - Lion Va len si jen - Ba sti ja Mar sej - Le Avr Ponedeqak Tur - Mon pe qe

(20.30) (14) (15) (15.45) (16.30) (18) (18) (19) (19) (20) (20.45) (15) (16) (18) (20.45) (20.30)

[KOTSKA Subota Sent Mi ren - Sel tik Dan di - Ma der vel Hi ber ni jan - Sent Yon ston In ver nes - Harts Kil mar nok - Dan fer lajn Ren yers - Aber din 1. Sel tik 23 2. Ren yers 23 3. Harts 23 4. Ma der vel 21 5. St. Yon st. 22 6. Kil mar nok 22 7. Dan di 23 8. St. Mi ren 23 9. Aber din 23 10. In ver nes 22 11. Hi ber ni jan 22 12. Dan ferm l. 21

18 17 10 10 9 6 6 6 6 6 4 3

2 3 5 4 5 9 8 8 7 4 6 5

3 3 8 7 8 7 9 9 10 12 12 13

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16) 46:16 42:13 30:17 24:25 27:22 27:31 32:37 25:34 25:29 29:40 22:38 22:49

56 54 35 34 32 27 26 26 25 22 18 14

1. Ba jern 17 12 2. Bo ru s. (D) 17 10 3. [al ke 17 11 4. Bo ru s. (M) 17 10 5. Ver der 17 9 6. Ba jer 17 7 7. Ha no ver 17 5 8. [tut gart 17 6 9. Ho fen hajm 17 6 10. Keln 17 6 11. Her ta 17 4 12. Volf sburg 17 6 13. Ham burg 17 4 14. Majnc 17 4 15. Nir nberg 17 5 16. Kaj zer sla u t.17 3 17. Aug zburg 17 3 18. Fraj burg 17 3

1 4 1 3 2 5 8 4 4 3 8 2 7 6 3 7 6 4

4 3 5 4 6 5 4 7 7 8 5 9 6 7 9 7 8 10

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 43:10 35:12 38:22 25:11 30:31 22:22 20:24 23:20 19:19 27:35 24:26 23:34 21:27 22:29 17:28 13:21 15:28 21:39

37 34 34 33 29 26 23 22 22 21 20 20 19 18 18 16 15 13

HOLANDIJA

Danas Den Hag - Ro da Subota De Graf {ap - He ren ven Eks cel zi or - Bre da Tven te - RKC Nedeqa Vi te se - NEC Ven lo - Fe je nord AZ Alk mar - Ajaks Gro nin gen - He ra kles Utreht - PSV 1. AZ Alk mar 17 12 2. PSV 17 11 3. Tven te 17 9 4. Ajaks 17 9 5. Fe je nord 17 9 6. Vi te se 17 8 7. He ren ven 17 7 8. Gro nin gen 17 7 9. Ro da 17 8 10. Bre da 17 6 11. Den Hag 17 6 12. He ra kles 17 5 13. RKC 17 5 14. Utreht 17 4 15. NEC 17 5 16. De Graf {ap17 3 17. Ven lo 17 2 18. Eks cel zi or 17 1

2 4 6 6 4 5 7 5 0 3 3 5 3 5 2 3 4 5

3 2 2 2 4 4 3 5 9 8 8 7 9 8 10 11 11 11

(20) (18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 36:15 48:19 43:18 46:23 34:22 23:16 39:28 29:28 29:28 24:28 23:31 27:25 17:28 28:35 17:27 16:39 16:42 9:41

38 37 33 33 31 29 28 26 26 21 21 20 18 17 17 12 10 8

SPORT

c m y

dnevnik

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde u na red nih de set da na na sta vi }e pri pre me na cr no gor skom pri mor ju. Ba za su Be ~i }i i ho tel „Splen did“, a tre ni ra }e se na te re ni ma Gr bqa u Ra da no vi }i ma. Naj vi {e pa `we bi }e po sve }e no po di za wu fi zi~ ke spre me, a u pla nu su i ~e ti ri kon trol ne utak mi ce. Ri va li su do ma }in Gr baq (22. ja nu ar), Pe tro vac (25), Ze ta (26. ja nu ar) i Le o tar u Tre bi wu (28. ja nu ar). - ^e ka nas naj te `i deo pri pre ma. Ova fa za ni je omi qe na kod igra ~a, ali ne ma nam dru ge ne go da po sao od ra di mo va qa no. Ima mo do sta no vih igra ~a ko ji tre ba da se pri la go de i uklo pe u eki pu, si -

za ka snio ne de qu da na na pri pre me. - Ni sam mo gao da mu za me rim, obra zlo ìo je pro ble me sa ko ji ma je bio su o ~en. Ne ka do bro tre ni ra, bu de naj bo qi na pri pre ma ma i to je to. Do {li su mom ci èq ni do ka zi va wa, ko ji vi de {an su da za jed no na pra vi mo ne {to za klub i svo je ka ri je re. Ve ru jem u wih, a na dam se da }e i opo ra vqe ni Pa {e ko uhva ti ti pra vi tak mi ~ar ski ri tam, po sle du ge pa u ze - ob ja snio je Pro si ne~ ki. Spi sak ras po lo ì vih sna ga je pre glo ma zan, kroz ovu fa zu ba zi~ nih pri pre ma pro }i }e bli zu 30 igra ~a. Jo{ uvek je ne iz ve stan sta tus Ka lu |e ro vi }a i Ka dua ko ji

Spisak putnika Gol ma ni: Baj ko vi}, Ve si} i Ki rov ski. Od bra na: Mi ki}, To {i}, ]o si}, Kr ne ta, Mak si mo vi}, Mla de no vi}, Stoj ko vi}, Mi haj lo vi} i Pet ko vi}. Ve zni red: Mi ja i lo vi}, La zo vi}, Di mi tri je vi}, Evan dro, Mi li vo je vi}, Ka du, Pe ro vi}, Jan ko vi}, Ve {o vi} i \u ri~ ko vi}. Na pad: Ka lu |e ro vi}, Ka sa li ca, Bor ha, Pa {e ko, Tri fu no vi} i Oè go vi}. stem igre. Za ka za li smo ~e ti ri du e la u Cr noj Go ri, ka sni je u Tur skoj bi }e ih jo{ pet ili {est {to je do voq no da pro gram is pu ni mo i sprem ni do ~e ka mo na sta vak se zo ne - sma tra tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki. Zve zda }e ima ti mak si mal ne uslo ve za rad. - Na dam se da ki {e ne }e bi ti, prog no za ka è da }e vre me bi ti le po.Na ras po la ga wu su nam te re ni sa pri rod nom i ve {ta~ kom tra vom, ho tel sa svim neo p hod nim sa dr à ji ma. Da kle, sa mo tre ba da bu du svi fud ba le ri mo ti vi sa ni i po sve }e ni oba ve za ma - is ta kao je po pu lar ni Ro bi. Uz eki pu je i Kri sti jan Bor ha ko ji je zbog pri vat nih pro ble ma

mo gu u ino stran stvo, ali re a li za ci ja tran sfe ra u Ju `nu Ko re ju od no sno Ki nu ne ide ba{ glat ko. - O~e ku jem da nam se jo{ pri kqu ~i Asa moa, i to bi za nas bio kraj pre la znog ro ka. Gle dao sam pu no vi deo ma te ri ja la iz Ga ne, ali neo p hod no je da do |e na pro bu, od i gra ne ko li ko me ~e va pa da pro ce ni mo da li ima kva li tet ko ji nam je po tre ban. Dok je tr `i {te otvo re no ni kad se ne is kqu ~u je mo gu} nost po voq nih po un da u oba sme ra - kon sta to vao je Pro si ne~ ki. Ve} pr vi kon trol ni su sre ti u Cr noj Go ri mo gli bi da ot kri ju ka kve }e pro me ne do `i ve ti Zve zdin sa stav u od no su na je se wi deo se zo ne. Z. Ran ge lov

Promocija u utorak ili sredu Al ma mi Mo re i ra, sjaj ni ve zi sta iz Gvi ne je Bi sao, po svoj pri li ci po sta }e igra~ Voj vo di ne. U sre du i ~e tvr tak od li~ ni ve zi sta bo ra vio je u No vom Sa du i pre go va rao s pred sed ni kom cr ve no-be lih Rat kom Bu to ro vi }em o uslo vi ma do la ska. Do go vor je ju ~e po stig nut i osta la je for mal nost oko pot pi si va wa ugo vo ra.

Ili} blizu odlaska Bra na Ili} i da qe vred no tre ni ra u FC „Vu ja din Bo {kov” s igra ~i ma Voj vo di ne i ~e ka da ot pu tu je u ukra jin ski grad Ode su, gde bi tre ba lo da po sta ne no vi igra~ ta mo {weg ^er no mo re ca. - Ili} se o sve mu do go vo rio s Ukra jin ci ma, bli zu su za vr {et ka i raz go vo ri upra va dva klu ba i ve ro vat no je da }e to kom na red nih da na tran sfer bi ti re a li zo van i da }e Bra na na sta vi ti ka ri je ru u ^er no mo re cu - re kao je Mi o drag Pan te li}.

Danas novi me~ sa Sutjeskom Kom bi no va na eki pe Voj vo di ne, sa sta vqe na od omla di na ca i igra ~a ko ji su bi li na po zaj mi ca ma, da nas }e po no vo od i gra ti tre ning utak mi cu sa ta ko |e kom bi no va nim ti mom Su tje ske iz Nik {i }a, ko ja se na la zi na pri pre ma ma u No vom Sa du. U pr vom du e lu, u sre du, sla vi li su No vo sa |a ni sa 3:2 (2:2), a i da na {wi me~ igra se u FC „Vu ja din Bo {kov” i po ~i we u 13 ~a so va.

Al ma mi Sa mo r i da Sil va Mo re i ra ro |en je 16. ju na 1978. go di ne u Gvi ne ji Bi sao. Po red dr ` a vqan s tva ove ze mqe, ima i pa so{ Por tu ga la. Igra na po zi ci ji ofan z iv n og ve z nog igra ~a, a u ka ri je ri je na stu pao za por tu gal ske eki p e Bo a vi s tu, Gon do mar, @il Vin sen te, bel gij ski Li je`, ru ski Di na mo iz Mo skve, ne ma~ k i Ham b ur g er, por tu g al s ki Ave{, Par ti zan i ki ne ski Da li jen. Oma le ni fud ba ler je kra jem de ve de se tih igrao za re pre zen ta ci ju Por tu ga la do 21 go di ne i za be le ìo je u woj oko 20 na stu pa. Bio je i ~lan B se lek ci je ove ze mqe 2002. go di ne. To kom 2010. go di ne po dr ào je raz voj pro fe si o nal nog fud ba la u Gvi ne ji Bi sao i od lu ~io je da igra za ta mo {wu re pre zen ta ci ju, za ko ju je de bi to vao u ok to bru me se cu iste go di ne. An ga ò va wem Mo re i re Voj vo di na }e re {i ti ve o ma va `no pi ta we glav nog kre a to ra igre, po {to je klub, kao {to je po z na to, na p u s tio Rat ko Bu to ro vi} i Al ma mi Mo re i ra Fo to: F. Ba ki} Gru zin Gi or gi Me re ba - Za vr {i li smo pre go vo re, - @u ri da stig ne na avion za {vi li ko ji se vra tio u Di na mo po sti gli sa gla snost po svim pi - Por tu gal, jer su tra pu tu je u iz Tbi li si ja. Cr ve no-be le je ta wi ma i o~e ku jem da }e u uto Ki nu ka ko bi ras ki nuo ugo vor ne {to ra ni je na pu stio i ka pi rak ili sre du Mo re i ra po no vo s Da li je nom ~i ji je igra~ bio u ten Slo bo dan Me do je vi}, ko ji do }i u No vi Sad. Ta da }e pot pi pret hod nom pe ri o du - do dao je je pre {ao u ne ma~ k i Volf sa ti ugo vor s na ma na dve plus Pan te li}. - @e li mo da pa pi - sburg. Pre Mo re i re, no vi igra jed nu se zo nu i tom pri li kom ro lo {ki sve bu de ura |e no ka ko ~i No vo s a | a n a po s ta l i su oba vi }e mo i we go vu pro mo ci ju pra vi la na la ù i zbog to ga }e Alek san dar Ka tai, ko ji je do kao no vog igra ~a na {eg klu ba. pot pi si va we ugo vo ra usle di ti {ao na po zaj mi cu od {est me se Al ma mi Mo re i ra ni je se idu }e ne de qe. Pod vla ~im, po - ci iz Olim pi ja ko sa i Mi lo van obra tio ju ~e no vi na ri ma, ve} je sti gli smo do go vor o sve mu i Mi lo vi}, ko ji se vra tio s po ùr nim ko ra ci ma na pu stio pro Mo r e i r a }e po s ta t i na{ zaj mi ce u Ja vo ru. sto ri je klu ba. igra~. A. Pre do je vi}

^E TVRT FI NA LE KU PA KRA QA

Gvardiola opet nadmudrio Muriwa Real - Bar se lo na 1:2 (1:0) Pr vi uti sci po voq ni: Aвram Grant (de sno)

PRI PRE ME PAR TI ZA NA

Grant zadovoqan Za h uk t a v a j u se pri p re m e fud ba le ra Par ti za na. ^e tvr tog da na at mos fe ra je na tre nin gu ve} bi la pra va tak mi ~ar ska, sa pu no an ga `ma na i kon cen tra ci je. Od naj sta ri jeg Sa {e Ili }a pa do naj mla |ih igra ~a svi su rev no sno oba vqa li te {ke fi zi~ ke za dat ke. A, sve to je uvod u ono {to }e se naj pre de {a va ti u Du ba i ju, a po tom i u An ta li ji. Tre ner Avram Grant je ~i ni se us po sta vio do bru ko mu ni ka ci ju sa fud ba le ri ma. Mir nim to nom im se obra }a, a oni ga slu {a ju sa ve li kom pa `wom. Sve to uve ra va ga da }e pri pre me pro }i u naj bo qem re du. - Za do vo qan sam mom ci ma, vi di se da su pra vi pro fe si o nal ci - go vo ri Grant. - Or ni su za rad, op ti mal no sprem ni i mi slim da ne }e mo ima ti pro ble ma. Uko li ko nas mi mo i |u po vre de o~e ku jem mak si mal nu for mu u na stav ku {am pi o na ta - ka `e tre ner cr no - be lih. Tre nin zi su ga uve ri li u ono {to je znao i pre ne go {to je do {ao, fud ba le ri Par ti za na so lid no su teh ni~ ki pot ko va ni, pri b li ` no zah t e v i m a za Evro pu. - Ne ~u di me {to su naj e fi ka sni ji po sle je se weg de la pr ven stva. Ve zni red po seb no ima {mek, a bli zu je i na pad. Pro ba }e mo da to jo{ vi {e na gla si mo

kroz igru i bu de mo ja ~i ne go je se nas. Grant raz mi {qa i o po ja ~a wi ma. Am bi ci je klu ba su bi ti bli è Evro pi u ~e mu bi Izra e lac svo jim kon tak ti ma mo gao po mo }i. - Po zna jem qu de {i rom me ri di ja na i pro ba }e mo to da is ko ri sti mo. Ne }e mo pro pu sti ti pri li ku da an ga ù je mo i igra ~a iz En gle ske. Za sa da je sve je u ma gli. Sa ak tu el no sti ma iz Izra e la upo zna }e ga Slo bo dan Dra pi}, ne ka da {wi {to per No vog Sa da, Ma ka bi ja Ne ta we i Be i tar Nes Tr bu ka, ko ji bi tre ba lo da mu bu de asi stent. Na tom tr ì {tu cr no - be li bi mo gli da pro na |u igra ~e. Par ti zan }e do 24. fe bru a ra tre ni ra ti u sport skom cen tru Te le op tik, a po tom }e se pre se li ti u Du bai, gde }e osta ti do 7. fe bru a ra. Ta mo bi cr no - be li tre ba lo da od i gra ju pri ja teq ske me ~e ve sa: Nef ~i jem, iz Azer bej xa na (27. ja nu ar), ki ne skim Da li jen [aj dom (2. fe bru ar) i re pre zen ta ci jom Fi li pi na (6. fe bru ar). U An ta li ju se Par ti zan se li 13. fe bru a ra, a za 12 da na sa sta }e se sa: ukra jin skim êr no mo re com, dan skim Hor sen som, ki ne skim \ang Su om i Di na mom iz Mo skve. I. La za re vi}

DO GO VO RI LI SE VOJ VO DI NA I AL MA MI MO RE I RA

ZVE ZDA SE PRE SE LI LA U CR NU GO RU

Rekonstrukcija tima

petak20.januar2012.

Fud ba le ri Bar se lo na na pra vi bli ù sta ti vu, ali je Ka si qas sja- îm je u{ao na te ren Me sut Ozil li su pre o kret i sa 2:1 (0:1) sa vla j no in ter ve ni sao. je o{tro star to vao nad Me si jem, a da li Real Ma drid na „San tja go Real je iz dr ào pri ti sak Ka ta - dok je Ar gen ti nac bio na te re nu Ber na beu” u pr vom me ~u ~e tvrt lo na ca do kra ja po lu vre me na, ali Pe pe je na mer no zga zio naj bo qeg fi na la Ku pa Kra qa. je lo {e po ~eo dru go. Ve} u tre }em fud ba le ra sve ta po ru ci. Real je po veo ve} u 11. mi nu tu mi nu tu na stav ka igre Bar se lo na je Sa mo mi nut ka sni je Bar se je po got kom Kri sti ja na Ro nal da, ali iz jed na ~i la po sle pre ki da. Lop ta mo gla da ka zni ovo po na {a we ri je Bar se lo na pre o kre nu la u na stav ku pre ko de fan zi va ca Kar le sa Pu jo la i Eri ka Abi da la. Me~ su obe le ì li i broj ni pr qa vi star to vi igra ~a Real Ma dri da. Ta ko je Bar se lo na po sle 217. zva ni~ nog „el kla si ka” iz jed na ~i la u me |u sob nim du e li ma sa po 86 po be da. Ovo je Ka ta lon ci ma bi la 9. po be da u po sled wih 12 du e la. Oba ti ma igra la su u naj ja ~im sa sta vi ma, ali je @o ze Mu ri wo ma lo iz ne na dio ri va la sta vqa wem ze mqa ka Pe pea u tim, i to na po zi ci ju ve znog igra ~a. Pe pe Gvar di o la je igrao sa stan dard nom po sta vom u po qu, dok je na go lu bio Pin to, ko ji je uvek star Pu jol po sti è iz jed na ~u ju }i gol na Ber na beu ter u Kup me ~e vi ma, pa i pro tiv Re a la. je po sle kor ne ra Fa bre ga sa sa le - va la, ali je Se gio Bu skets lop tu Po sle uvod nih 11 mi nu ta bez ve stra ne pre le te la sve igra ~e na gla vom po slao ma lo pre ko sta ti gol {an si, Real Ma drid je po veo pr voj sta ti vi, ali je na dru gu do tr - ve. Ka ta lon ci ipak sti ù do pre po got kom Kri sti ja na Ro nal da ko ~ao ka pi ten Bar se Kar les Pu jol, o kre ta 15 mi nu ta pre kra ja. To ji je do bio sjaj nu lop tu od Ka ri ma po be gao Pe peu i gla vom sa vla dao kom ve }eg de la me ~a ne vi dqi vi Ben ze ma sa svo je po lo vi ne, utr ~ao ne mo} nog Ka si qa sa. Me si je sjaj nom lop tom pro na pao u ka zne ni pro stor gde je „bi ci kli Sa mo ne ko li ko mi nu ta ka sni je Eri ka Abi da la iza le |a od bra ne com” zbu nio \e ra ra Pi kea, a on da pre~ ka je spa si la tim @o zea Mu - Re a la, a Fran cuz je spoq nim de udar cem po ze mqi lop tu po slao ri wa. Sesk Fa bre gas je fe no me - lom sto pa la po slao u da qi ugao Pin tu kroz no ge u mre ù. nal no pro i grao Ini je stu u ka zne - go la Re a la. U na stav ku me ~a Bar se lo na je nom pro sto ru, a ovaj je po go dio Ra Ma dri |a ni su i do kra ja me ~a kon tro li sa la lop tu, kru ì la oko mo sa u no gu, da bi lop ta na kra ju od bi li u pod re |e nom po lo à ju, na ka zne nog pro sto ra do ma }ih i po - pre~ ke za vr {i la iza go la. Ne ko - sta vi li su da igra ju pr qa vo i u bu ku {a va la da pa so vi ma iza le |a od - li ko mi nu ta ka sni je ko na~ no je i kval nom smi slu tu ku Me si ja i bra ne Re a la ugro zi gol Ike ra Ka - Real za pre tio, ali je Ka rim Ben - osta le igra ~e Bar se lo ne, ali ni su si qa sa. To su ozbiq no u~i ni li u ze ma gla vom po go dio sa mo sta ti vu. us pe li da ugor ze Pin ta, pa su Ka dva na vra ta, po sle {u te va Alek U na stav ku me ~a „kra qev ski ta lon ci ste kli pred nost pred re si sa San ~e sa sa le ve stra ne na klub” se okre nuo pr qa voj igri. van{ na „Kamp Nou” za se dam da na.

Fudbaleri osudili napad na Mesija Fud ba le ri {i rom sve ta osu di li su ne sport ski po tez Por tu gal ca Pe pea, ko ji je na pr voj utak mi ci ~e tvrt fi na la {pan skog Ku pa Kra qa na ga zio Li o ne la Me si ja dok je Ar gen ti nac le ào na tra vi. Bar se lo na je na San ti ja go Ber na beu po be di la eki pu Re a la sa 2:1, a utak mi ca }e osta ti upam }e na i po no vom di vqa~ kom po te zu Pe pa. Por tu ga lac je u 68. mi nu tu, pri re zul ta tu 1:1, na mer no na ga zio na Me si je vu {a ku, dok je Ar gen ti nac le ào na ze mqi. - Ka kav je idi ot ovaj Pe pe, po ne kad za i sta ide qu di ma na ner ve - na pi sao je Ru ni na Tvi te ru i po be do no sni po go dak Abi da la pro ko men ta ri sao da je po stig nut u inat Pe peu. Svo je ne za do voq stvo pr qa vim po te zom Po ru gal ca iz ra zio je i pr vo ti mac Ar se na la Xek Vil {ir. - Ka kav bed nik - na pi sao je krat ko Vil {ir. Pe pe je po znat po ve o ma gru boj igri, ~e sto i ne sport skoj, a pr ga vu na rav Pe pe je is ka zao pre ne ko li ko se zo na na utak mi ci pro tiv He ta fea, ka da je krv ni~ ki {u ti rao pro tiv ni~ kog fud ba le ra, dok je ovaj le ào na tra vi. Pe pe je zbog tog „di vqa~ kog” star ta bio su spen do van na de set utak mi ca.Fud ba ler Re a la Ri kar do Kar va qo stao je na stra nu svog ze mqa ka. - Pe pe po ne kad igra bli zu gra ni ce ne do zvo qe nog, ali uvek po ku {a va da do |e do lop te i igra ~i sto - re kao je Kar va qo.

kWiGA

petak20.januar2012.

dnevnik

РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ТИВ НА ИЗ ЛО ЖБА „СРП СКА МИ ТО ЛО ГИ ЈА” У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ САДА

ре се дам го ди на, под окри љем „Ор фе лин из да ва штва“ из Но вог Са да, ку ће ко ју во ди Ми лен ко Бо ди ро гић, за по чет је про је кат „Срп ска ми то ло ги ја“, са ци љем да се ви зу ел но уоб ли че мно га за бо ра вље на и за по ста вље на под руч ја на род не кул ту ре и ма ште. Пре не ко ли ко да на у Кул тур ном цен тру Но вог Са да отво ре на је исто и ме на ре пре зен та тив на из ло жба са око сто ти ну ра до ва ше сто ри це умет ни ка у раз ли чи тим ли ков ним тех ни ка ма, ко ја по ка зу је ка ко су се те сли ке пре се ли ле у књи ге „Ви ле и зма је ви“, „Прог на на би ћа“ и „Бун тов ни ци“.

Бо ди ро гић је оку пио сво је при ја те ље, та лен то ва не, ака дем ски обра зо ва не ли ков не умет ни ке, ко ји су да ва ли об лик та јан стве ним би ћи ма о ко ји ма је он пи сао. Кре ну ли су скром но, у не из ве сност аутор ског из да ва штва,

1. „Ти гро ва же на“, Теа Об рехт - „Ла гу на” 2. „Ру ска зи ма“, Даф ни Ка ло тај - „Ла гу на“ 3. „Аван ту ре не ва ља ле де вој чи це“, Ма рио Вар гас Љо са- „Ла гу на“ 4. „Mein Kampf“, Све ти слав Ба са ра - „Ла гу на „ 5. „Рин ги шпил“, Је ле на Ба чић Алим пић - „Ла гу на“ 6. „Смрт и ње ни хи ро ви“, Жо зе Са ра ма го - „Ла гу на“ 7. „Ку ћа ор хи де ја“, Лу син да Рај ли - „Ла гу на“ 8. „Бер нар ди је ва со ба“, Сло бо дан Ти шма - КЦ Но ви Сад 9. „Ло вац на зма је ве“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 10. „Хи ља ду чу де сних су на ца“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“

РО МАН- ФИЛМ СКИ СЦЕ НА РИО

а ка ко је вре ме од ми ца ло, књи ге о ми то ло шким би ћи ма- крив ци ма без кри ви це, као их је Бо ди ро гић на звао, до би ја ле су све ви ше на гра да. Та ко ђе и фа но ве ко ји су жељ но иш че ки ва ли на став ке. Уз Бо ди ро ги ћа је на по чет ку био ње гов кум Ми лош Ву ја но вић, сли кар и до цент на Ака де ми ји умет но сти у Но вом Са ду. При дру жи ли су им се по сле Дра ган Би бин, Иви ца Сте ва но вић, Ва ња То до рић, Пе тар Ме сел џи ја, Ду шко Бје љац и Ми о драг Пе рић. Сви су они ђа ци но во сад ске ви со ке шко ле умет но сти, не ки већ и пре да ва чи, афир ми са ни ства ра о ци. У сло же ном по ступ ку на ста ја ња ових књи га, ура ђе но је мно го ви ше сли ка но што је при ка за но

KWIGA ZAUVEK

на из ло жби, а ство ре на је и не ка вр ста но ве шко ле но во с ад ске илу стра ци је. Уз на по ме ну да сли ке ових мај сто ра цр те жа и ко ло ра ни су са мо илу стра ци је. Умет ни ци ис ти чу да су се ла ко пре по зна ли, јер су сви са Ака де ми је умет но сти (ко ја им ни је пру жи ла ин сти ту ци о нал ну по др шку). По себ но им је дра го што су по ка за ли да се у бес па ри ци и све у куп но те шким вре ме ни ма мо же ра ди ти без ја ди ков ки, са ве ром у успех, ко ји ни је из о стао. За ни мљи во је ви де ти све те ка ра кон џу ле, џи но ве, вам пи ре, ве шти це, зма је ве и ви ле, па иза њи хо ве нео бич но сти и за стра шу ју ћег об ли ка от кри ти скри ве ну не жност. Ка ко не ко ре че, на ро чи то да нас ка да све том вла да

култ мла до сти и фи зич ке ле по те ко ја мо ра да тра је веч но. За то ули ца ма хо да ју на шмин ка не на ка зе, али не оне из књи га Ми лен ка Бо ди ро г и ћа и ње го в их при ја те ља. На отва ра њу ове уз бу дљи ве по став ке Бо ди ро гић ре че ка ко се стал но чу ди љу ди ма ко ји во ле Ноћ му зе ја и књи жев не ве че ри. Јер че му од свих 365 ве че ри у го ди ни ићи на ту јед ну- мзеј ску или књи жев ну, у нео пи си ву гу жву и жа мор, где се ма ло то га до бро ви ди и чу је, за пи тао се он. Па ви љу би те љи умет но сти тра же оса му и ти ши ну да би ужи ва ли. Из ло жба „Срп ска ми то ло ги ја“ у Кул тур ном цен тру Но вог Са да отво ре на је до 7. фе бру а ра. Рад ми ла Ло ти на

Ка ко по мо ћи смр ти

о ком исто ри је филм ске умет но сти че сто се по се за ло за ро ма ни ма ко ји су би ли згод ни као осно ва за сце на рио. Ре зул та ти су би ли про мен љи ви: нај че шће су до бре књи жев не при че оста ја ле ме ђу ко ри ца ма, а на фил смком плат ну смо до би ја ли ма ње или ви ше убе дљи ве од је ке оног што је пи сац хтео да ка же. У при пре ми је још је дан

РАДОВАН ПОПОВИЋ, НОВИНАР

Чи та лач ко-спи са тељ ска оп чи ње ност би о гра фи јом

и о гра фи ја је мо ја оп се си ја. На пи сао сам ви ше од два де сет би о гра фи ја пи са ца, али и пр ву би о гра фи ју јед ног књи жа ра-ан ти ква ра, по след њег ма ну фак ту ри сте из да ва ча С. Б. Цви ја но ви ћа. За хва љу ју ћи бес крај н о за н и мљи вом но в и н ар ском по слу имао сам при ли ку да упо знам раз не љу де, али и мно го број не пи сце од Љу бља не до Ско п ља, Са ра је ва, Ти то г ра да, Но вог Са да, Ни ша, Ту зле, Спли та и, на ра во, Бе о гра да. Си ја сет љу ди, си ја сет људ ских суд би на. Али, та оп сед ну тост би о граф ским жан ром на ста ла је стра сним чи та њем књи га Ан дре Тро ја и, на ро чи то, Ан дре Мо роа, ње го вих ро ман си ра них би о гра фи ја, од Бал за ка и Жорж Сан до ве, до Бај ро на. Тро ја је за хва љу ју ћи сво јим би о граф ским књи га ма (Ка т а ри на II, До сто јев ски, Че хов, Зо ла, Вер лен...) по стао и оми ље ни пи сац али и фан цу ски ака де мик, до бит ник пре сти жне

Гон ку ро ве на гра де, но си лац Ле ги је ча сти. Још је дан од слав них пи са ца би о гра фи ја ме је опчњи ња вао - Ир вин Стон, аме рич ки аутор ко ји је на пи сао 25 ро ман си ра н их би о г ра фи ја слав н их лич но сти, а код нас је нај ве ћу по пу лар ност сте као „Жуд њом за жи во том” (о слав ном сли ка ру Вин сен ту ван Го гу, об ја вље ну дав не 1934. го ди не, на по чет ку ка ри је ре, а он да су усле ди ле књи ге о Ми ке лан ђе лу, Дар ви ну, Фрој ду, Лин кол ну Пи са роу...). Не по сто ји де фи ни тив на би о- гра фи ја и у то сам се уве рио у ве ли ким књи жа ра ма у све ту (Па риз, Ам стер дам...) у ко ји ма сам ви део и по де се так жи во то пи са, на при мер, Бал за ка, До сто јев ског, Тол сто ја, Вир џи ни је Вулф, а из пе ра раз ли чи тих ауто ра. Ви део сам би о г ра фи ју Мар с е л а Пру ста у два то ма Џор џа Пејн те ра или би о гра фи ју Хен ри Џеј мса Ли о на Еде ла у пет књи га! Код нас се пи сци углав ном кло не то -

KWI@EVNA BA[TINA

Учи тељ ски руч ни рад

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Дел фи“

Фо то: Н. Сто ја но вић

Ли ко ви кри ва ца без кри ви це

TOP-LISTA

лу стро ва н и лист за руч ни рад, до ма ћу по т ре бу и за ба ву „Срп ска ве зи љ а“, из ла з ио је у Вр ш цу 1903. и 1905–1906, је д ан п ут ме с еч но. Вла сник је био Цр т ач кове з иљ ски за вод М. П. Па вло ви ћа и Ми л ан П. Па вло в ић (од 1905), ко ји је био и од го вор н и уред н ик. Са р ад н и ц и ча со п и с а би л е су пре т е жно срп ске учи те љи ц е. Осим тек сто ва о срп ским ве зо в и ма, о руч н ом ра ду, ши ве њ у, оде ва њу и сл., ча со п ис је до н о сио и књи жев н е при л о ге. У Би бли о т е ц и Ма ти ц е срп ске по сто ји овај лист и он је об ра ђен у елек т рон ском ка та л о г у Би бли о т е ке Ма т и ц е срп ске.

га по сла, евен ту ал но не ко по сег не за сту ди јом, а та кве су књи ге оп те ре ће не на уч ном апа ра ту ром и ни су при год не за обич ног чи та о ца. Књи ге ко је сам пи сао (Ду чић, Иси до ра, Ан дрић, Цр њ ан ски,

Сре тен Ма рић, Вељ ко Пе тро вић, Раст ко Пе тро вић, То ша Ма но ју ло в ић, Ми ка Ан тић, Љу би ш а Јо ц ић, Ми хиз...) су при че о пи сци ма ра ђе не на осно ву до ку ме н а т а, на осно ву ар хив ске гра ђе, ка з и ва њ а са в ре ме н и ка... Ја не умем да из ми шљам ту ђе жи во те. И у тим књи га ма на сто јим да при ку п им што ви ше ли ков ног ма те ри ја ла. И све то за хва љ у ју ћи по мо ћи мно го број них при ја те ља у ар хи ва ма, би бли о- те ка ма, али и по ро ди ца љу ди о ко ји ма пи шем. У том по слу др го це на ми је би ла по моћ Ма ти це срп ске, Ар хи ва Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, На род н е би бли о т е ке Ср би је. Сви ма ду гу јем бес крај ну за хвал ност.

та кав по ку шај. Про ду цент ска ку ћа „Бал кан филм“ из Ба ња лу ке на ја вљу је да ће у са рад њи са „Дри на фил мом“ из Бе о гра да, сни ми ти филм по ро ма ну Рај ка Ва си ћа „Пр сти лу дих очи ју“. У то ку је пи са ње сце на ри ја, по ру чу је глу мац и про ду цент Ти хо мир Ста нић. Сти че се ути сак да про се чан чи та лац са ове стра не Дри не ни је нај бо ље оба ве штен о књи жев ним зби ва њи ма у Ре пу бли ци Срп ској, па је та ко и Ва си ћев ро ман, у из да њу ба ња луч ке штам па ри је „Три о принт“, ов де про шао при лич но не за па же но. Исти ни за во љу, био је у нај у жем из бо ру за НИН-ову на гра ду, као и за на гра -

ду „Злат ни сун цо крет“, а реч је о из ван ред ном ан ти рат ном ро ма ну ко ји се ба ви по след њим ра том у БиХ. Ов де се књи жев ни ју на ци не де ле на па три о те и из дај ни ке, на по тла че не и за во је ва че, на до бре и ло ше, на на ше и њи хо ве-све су то љу ди у кр ва вом ко ло пле ту смр ти, ко ја је је ди но из ве сна, гур ну ти у бес по штед но ис тре бљи ва ње по бр ди ма и до ли на ма по ко ји ма су до ју че за јед но чу ва ли сто ку. Оту да и по ма ло за го не тан на слов Ва си ће вог ро ма на- „Пр сти лу дих очи ју“. Оба шња ва га је дан од ак те ра, ко ји го во ри:“Не ки дру ги ум на ма у ра ту го во ри шта да ра ди мо... Не ке дру ге очи то гле да ју, а ми смо са мо пр сти ко ји ра де оно што те очи ви де и ум ка же. То су лу де очи. А ми не ма мо сна ге да се од у пре мо.“ Е к п р е с и в н е сли ке људ ске пат ње у рат ним су ко би ма до ми ни ра ју ро ма неск ним шти вом, зна лач ки во ђе ним и про ша ра ним флеш бе ко ви ма из мир но доп ске про шло сти глав ног ју на ка Но вог. Сва ки је чо век ме та у тој гун гу ли и у сва ком бе сни лич ни, скри ве ни рат- „вје чи ти су коб же ља и ствар но сти, сре ће и кри ви це, ви со ких ци ље ва и оп штег бе сми сла“. У ин спи ра тив ном по го во ру (Ка ко по мо ћи смр ти), Ни ко ла Ву ко лић за кљу чу је:- Рај ко Ва сић је ро шао кроз рат нсе ћи пу шку и сво ју људ ску за пи та ност ка ква је свр ха овог све оп штег кла ња и ни ште ња ка да ће на кра ју, они ко ји су из ву кли жи ву гла ву, ин тим но мо ћи да за кљу че да је све би ло уза луд но и да су, ка да пре бро је сво је мр тве и раз гр ну ру ше ви не бив ших до мо ва- сви гу бит ни ци. Р. Ло ти на

[E O ] ET - Ми слио сам да N

Би бли о те ке ко ри сте уте ри ва че ду го ва о ди те љи осмо го ди шњег То ма Ве на Р из Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва би ли су у пот пу ном шо ку ка да су са зна -

ли да је ло кал на би бли о те ка, у ко јој Том има члан ску кар ту, ан га жо ва ла уте ри ва че ду го ва због не пла ће не ка зне за не вра ће не књи ге.Ка ко се ка сни је утвр ди ло, де чак је књи ге вра тио, али је због гре шке у за пи си ва њу по да та ка у ком пју те ру, ње гов „дуг” пре ма би бли о те ци од се дам на ра стао на ви ше од 60 до ла ра, што је би ло до вољ но да по зо ву аген ци ју за на пла ту ду го ва ња и да ју де ча ко ву адре су. Де чак је књи ге по зај мио у ок то бру, а тре ба ло је са мо два ме се ца да дуг за не вра ће не књи ге на ра сте на 60 до ла ра, од че га 15 до ла ра из но си про це нат аген ци је за на пла ту ду го ва, а 15 до ла ра за на вод но оште ће ње књи ге ко ја је, пре ма тврд ња ма би бли о те кар ке Бол -

вин би бли о те ке, вра ће на мо кра од ки ше. То мо ва мај ка др Су зи О’Бра јен, ре кла је пред став ни ци ма ме ди ја да ни шта ни је зна ла о ка зни, као ни о то ме да је књи га на вод но оште ће на, све док ни је до би ла пи смо од аген ци је за на пла ту ду го ва у ко јем јој је тра же на до тич на су ма. У ме ђу вре ме ну су од би бли о те ке меј лом до би ли оба ве ште ње о ка шње њу вра ћа ња књи га, те су их вра ти ли, оче ку ју ћи да ће пла ти ти сим бо лич ну на док на ду за про пуст. Ме ђу тим, до че ка ло их је не при јат но из не на ђе ње и још не при јат ни ја би бли о те к ар к а. По сле жуч не рас пра ве око про то ко ла ве за ног за оба ве шта ва ње о ка шње њу вра ћа ња и ста њу у ко јем су вра ти ли књи ге, пла ти ли су основ ну ка зну од се дам до ла ра, али Том ви ше не же ли да иде у ту би бли о те ку.

сам вра тио књи ге, а кад су ми за пре ти ли да ћу да пла тим ка зну, са ти ма сам их тра жио по ку ћи. Би бли о те кар ка ме је оп ту жи ла да сам упро па стио књи ге, го во ре ћи ми да сам нео д го во ран и не па жљив - ре као је Том но ви на ри ма. Би бли о те ка се ка сни је из ви ни ла де ча ку због про пу ста ко је је на пра ви ла, по што је по за ко ну ду жна да три пу та по ша ље опо ме ну пре не го што ан га жу је аген ци ју за уте ри ва ње ду го ва. Ина че, пре ма пра ви ли ма би бли о те ке, сви ду го ви ве ћи од 25 до ла ра пре но се се на аген ци ју ко ја на пла ћу је ду го ве, и то по сле 60 да на, али се то нај че шће не де ша ва јер ко ри сни ци вра те књи ге по сле три опо ме не. И. Ву ја нов

kultura

c m y

dnevnik

petak20.januar2012.

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ОД СМРТИ КЊИЖЕВНИКА ВОЈИСЛАВА ДЕСПОТОВА

ИЗЛОЖБА У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ ЗРЕЊАНИНА

Синоним за ново и неочекивано

Сликарство енформела у Војводини

Обележавајући 12 година од смрти Војислава Деспотова, председник Скупштине града Зрењанина Александар Мартон и представници Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” положили су јуче венац на спомен - плочу овом књижевнику, на његовој родној кући у Видаковићевој улици, у Зрењанину. Песник, есејиста, приповедач и преводилац Војислав Деспотов рођен је у Зрењанину 1950, а преминуо је у Новом Саду 2000. године. Ослоњен на поетику битничке генерације и поткултуру рока, Деспотов је већ раном песничком збирком “Прво тј. песмина слика речи”, објављеном 1972, “косим језиком”, софистицираном иронијом и самоиронијом стекао потпуно самосвојан статус у оквиру домаће неоавангарде. За

свог живота, као и данас, остао је синоним за ново и неочекивано у књижевности, бавећи се на посебан начин савременим светом и његовом културом.

Објавио је 16 збирки поезије, есеја, приповедака и романа, с енглеског, немачког и словеначког језика превео је двадесетак књига Керуака, Бароуза, Ферлингетија, Деблина, Брехта, Кермаунера, Загоричника, Ханжека… Аутор је и више од двадесет радио и ТВ драма. Био је власник и уредник првог југословенског приватног часописа за књижевност „Hey Joe“. Према роману Војислава Деспотова „Петровградска прашина“ снимљен је истоимени документарно - играни филм 2002. у режији Душана Торбице, и у продукцији ТВ Нови Сад. Зрењанинска библиотека издавач је „Изабраних дела Војислава Деспотова: Сабране песме“ (2002.), „Врућ пас и други есеји“ (2003), „Романи“ (2004), „Чекић таутологије“ (2005), као и зборника радова „Књижевност Војислава Деспотова“ који садржи излагања са симпозијума посвећеног овом уметнику, одржаног 3. новембра 2004. Ж. Б.

СУТРА ПРЕМИЈЕРA ПРЕДСТАВЕ „НЕ ИГРАЈ НА ЕНГЛЕЗЕ” У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Опседнути спортским кладионицама У великој сали Културног центра Новог Сада у Католичкој порти 5, сутра у 20 часова премијерно ће бити изведена представа „Не играј на Енглезе“ Владимира Ђурђевића, у режији Богдана Јанковића. У представи, насталој

у којем живимо, како најављују њени аутори, и феномен људи опседнутих спортским кладионицама, у овом случају клађењем на фудбалске утакмице. „Три младића срећу се у стану једног од њих где започињу праћење телевизиј-

Сцена из представе „Не играј на Енглезе”

у копродукцији Театра 34 и Културног центра Новог Сада, играју млади глумци: Ервин Хаџимуртезић, Бранислав Јерковић и Ђорђе Симић. Позоришни комад “Не играј на Енглезе” на веома комичан и динамичан начин представља време

ског преноса фудбалског меча на који се сва тројица кладе. Наши јунаци планирају да новцем од клађења, након ове утакмице, реше замршене животе, а само један од њих може бити добитник. Напето ишчекујући резултат утакмице, дешавају се много-

бројни заплети и сукоби, кроз које се откривају скривени међусобни односи тројице најбољих пријатеља...“ Како је Ервин Хаџимуртезић рекао јуче на конференцији за новинаре, ради се о доброј комедији, али на озбиљну тему кладионица и коцкања. Тројица другара су страствени кладионичари, дубоко огрезли у томе, али крај ове представе, како наводи Хаџимуртезић, има отрежњујуће разрешење на крају. Хаџимуртезић је уверен да ће ова представа бити посластица, поготово за млађу публику, која је добро упућена у ову тему, јер кладионице су свуда, и овладале су и спортом и медијима. Гледаоци ће врло лако моћи да се препознају у овој причи, јер ликови из ове представе су свуда око нас, напоменуо је Ђорђе Симић, примећујући да се с једне стране ради о доста духовитом тексту, али да сама представа има више нивоа и да се доста тога разоткривало током рада. Идеја за представу потекла је од глумца Бранислава Јерковића, који је напоменуо да је она слика тога у шта се људи претварају због коцке и до које мере се томе препуштају. Сценограф је Ђорђе Марковић, а композитор је Марјан Бабић. Н. Пејчић

НОВИ ФИЛМОВИ У НОВОСАДСКОЈ „АРЕНИ СИНЕПЛЕКС”

Урнебесна комедија и научнa фантастикa На редовни репертоар новосадског биоскопа „Арена синепекс“ стигла су два нова филма научно фантастични „Створ“ и урнебесна комедија „Џек и Џил“. У филму “Створ“ Матијаса Хајнингена палеонтолог Кејт Лојд путује на Антарктик, где се придружује норвешким научницима који испитују појаву непознатог облика живота. У ствари, на овом месту, дубоко у леду, налази се ванземаљски свемирски брод. Када покушају да одмрзну створење које је нађено унутра, оно почиње да убија једног по једног члана тима. Тешко га је зауставити, јер има способност да узме људско обличје. Оригинал овог филма је снимио чувени Хауард Хокс 1951, а следећа јер била чувена верзијаКарпентера 1982. године. Улоге тумаче Мери Елизабет Винстед, Џонатан Вокер, Џоел Едгертон...

Урнебесна комедија „Џек и Џил“ је филм који прати живот Џека Седлстајна (Адам Сендлер), успешног маркетиншког магната

из Лос Анђелеса, који има прелепу жену, децу и сваке године се ужасава једног догађаја: посете за Дан Захвалности његове сестре близнакиње, коју такође тумачи Адам Сендлер. Џил је веома захтевна и пасивно-агресивна особа, која ушушкани Џеков живот окреће наопачке. Редитељ филма, Денис Дуган, осми пут снима филм са Адамом Сендлером и у комедији „Џек и Џил“ они доказују да су фантастичан тандем. „Оно што ми је било посебно интересантно је то што Адам глуми Џека и његову близнакињу. Њен лик није играо као мушкарац, већ као потпуно друга особа. После неког времена имали смо утисак да је у филму глумица која невероватно личи на Адама“, навео је редитељ филма. Поред чувеног комичара, у филму се појављују и легенда Холивуда Ал Паћино и Кејти Холмс.

Изложба “Енформел у Војводини” биће отворена у понедељак, 23. јануара, у Савременој галерији Зрењанина, и трајаће до 10. фебруара, најавила је ова установа културе. Аутор изложбе је реномирани историчар уметности Јерко Денегри и у оквиру ње биће представљени радови три водећа уметника сликарства материје и енформела у Војводини Јожефа Ача, Пала Петрика и Богданке Познановић. Од тринаест слика биће изложена и једна из збирке Савремене галерије Зрењанин - слика Јожефа Ача под називом “Поднебље Војводине” из 1961. године Јожеф Ач, Пал Петрик и Богданка Познановић представљају, и то у појединим етапама свога рада, водеће језгро енформела и сликарства материје у Покрајини. И у Војводини, као и другде, енформел је онај пр- Богданка Познановић, Композиција V, комбинована техника на дрвету ви типично послератни изражајни језик који ништа бит- тим генерацијама и уметничким но више не дугује међуратном круговима, док Петрик од њих интимистичком, позноекспре- одвојен истовремено делује у сионистичком и поетскореали- Суботици. стичком наслеђу. Енформел и Већ из самих назива већине сликарство материје у Војводи- Ачових слика у духу енформени у време настанка готово да и ла запажа се да он свесно задрне постоји као једна организо- жава извесне тематске особине вана уметничка појава. Доказ о слике: појам “простор” контоме јесте да, на пример, Јожеф станта је у свим овим називима, Ач и Богданка Познановић, но посреди није неко конкретно иако су живели и радили у Но- топографско него пре свега мевом Саду, припадају различи- тафоричко и симболичко пои-

мање предела. Петрик, такође, полази од утиска природе, по томе и он је сродан концепту “последњег натурализма”. Као на свој инспиративни повод позива се на доживљај поплављене обале реке Тисе у околини које на испуцалом и исушеном тлу остају ефемерни трагови дејства овог природног феномена. У обимном вишемедијском опусу Богданке Познановић, периоду њеног бављења слиенформела карством припада почетно и уводно место. Њен енформел у ретким сачуваним сликама малих формата у комбинованим техничким поступцима, уместо на појаве природе, пре као да подсећа на нека рањива и оболела, некада свежа, потом увенула и сасушена органска ткива. Изложба у Савременој галерији реализована је у сарадњи са Културним центром Београда, Модерном галеријом “Ликовни сусрет” из Суботице, Музејем савремене уметности Војводине из Новог Сада, Колекцијом “Трајковић” и “Вујичић колекцијом” из Београда, и биће представљена, после Београда и Зрењанина, и у Суботици и Новом Саду. Реализацију изложбе у Зрењанину омогућили су Покрајински секретаријат за културу и информисање и град Зрењанин. Ж. Балабан

Фо то: Н.Сто ја но вић

ОТВО РЕ НА МУЛ ТИ МЕ ДИ ЈАЛ НА ИЗ ЛО ЖБА ПРО ЈЕК ТА ЦЕН ПАН ТРАНС У ХО ЛУ ВЛА ДЕ АП ВОЈ ВО ДИ НЕ

Ви зи ја цен тра удру же ног чо ве чан ства У холу Владе АП Војводине синоћ је отворена мултимедијална изложба идејног пројекта ЦЕНПАНТРАНС аутора архитекте Војислава Девића, „својеврсни експериментум мунди који окупља и фузионише енергије читавог човечанства“. Овај пројекат, „центар удруженог човечанства у коме има места за све“, представљао је Србију на Светској изложби ЕКСПО 2010. у Шангају, у павиљону Србије који је имао преко 3,3 милиона посетилаца. О пројекту ЦЕНПАНТРАНС синоћ су на отварању изложбе говорили представници институција који су подржали овај пројекат. Помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Драган Срећков пожелео је да се миротворачке визије Војислава Девића остваре у скорој будућности. - Пројекат помирења представљен на овој мултимедијалној

културолошко – миротворној изложби идејног концепта не само идејом, него и конструкцијом, носи поруке мира. Свакако најизазовнији пројекат Војислава Девића јесте центар за панхармонично преображење човека и света ЦЕНПАНТРАНС, који само у први мах делује футуристички и дозвољава помисао на будућност која подржава суживот различитости. Аутор гради урбанистичку и архитектонску теорију свега. Зато је ЦЕНПАНТРАНС саборно ме сто наслеђа и савремено сти светских цивилизација, култура, вера, науке, технологије, медицине и уметности – рекао је Драган Срећков. Изложбу је отворио председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић, истакавши да је овај пројекат веома значајан јер потиче из Војводине, а такође и третира привреду и економију и привреду као саставне делове и

нераздвојну карику у развоју цивилизације. О пројекту су говорили и председник Друштва архитеката Новог Сада Срђан Црквењаков, директор Завода за културу Војводине Тибор Вајда, управитељ Фондације Балканкулт Димитрије Вујадиновић, који је истакао да нам недо стају овакве хумане идеје које дају неку визију, као и Новак Вукоје у име Српске академије иновационих наука из Београда. Захваљујући се свима који су подржали овај пројекат, Војислав Девић је навео да ЦЕНПАНТРАНС може постати капитални пројекат и инвестиција за развој Србије, те да његова реализација на локацији између Новог Сада и Београда подразумева изградњу хиљаду павиљона са очекиваним бројем од преко педесет милиона по сетилаца годишње по његовом завршетку. Н. П-ј.

svet

petak20.januar2012.

dnevnik

IRAN DE MAN TU JE OP TU @BE DA PLA NI RA BLO KA DU OR MU SKOG MO RE U ZA

Voj ska SAD sprem na da se su o ~i s pret wa ma Ira na VA [ ING T ON: Ame ri~ ki sekretar odbrane Leon Paneta izjavio je ju~e da je ameri~ka vojska potpuno spremna da se suo~i sa svakom pretwom Irana da }e zatvoriti strate{ki va`an Ormuski moreuz. Paneta je istakao da zasad nisu preduzeti konkretni koraci kako bi se poja~ale ameri~ke snage u regionu, isti~u}i da je diplomatsko re{ewe sa Iranom i daqe mogu}e. „Mi u ovom trenutku ne preduzimamo nikakve konkretne korake kako bi odgovorili na ovu situaciju. Za{to? Iskreno govore}i, zato {to smo potpuno spremni da odmah re{imo tu situaciju”, kazao je Paneta, javio je Rojters. SAD tvrde da ne}e dozvoliti Iranu da, kako je zapretio pro{log meseca, blokira ovaj moreuz, kroz koji se transportuje oko 20 odsto nafte u svetu. Isto vre me no, ame ri~ ki predsednik Barak Obama odbacio je kritike koju su republikanci uputili na ra~un wegove spoqne politike, naro~ito ka-

Ame ri~ ki rat ni brod

da je u pitawu problem iranskih nuklearnih pretenzija. „Jasno sam stavio do znawa otkako sam zapo~eo predsedni~ku kampawu da }emo na~initi sva ki ko rak ka ko bi smo spre~ili Iran da se domogne nuklearnog oru`ja”, rekao je Obama u intervjuu za ~asopis „Tajm”. Obama je istakao da republikanci i wihov favorit za pred sed ni~ kog kan di da ta Mit Romni poku{avaju da pri-

dobiju podr{ku tako {to napadaju wegove spoqnopoliti~ke odluke. „Iran nikada, u svojoj istoriji, nije poku{ao da spre~i i stavi bilo kakvu blokadu na pu tu ovog va `nog po mor skog pravca”, rekao je {ef iranske diplomatije Akbar Salehi u in ter vjuu tur skoj te le vi zi ji NTV to kom po se te An ka ri, prenela je agenija AFP. Salehi je upozorio svoje susede da

[EF MA \AR SKE DI PLO MA TI JE JA NO[ MART:

Di ja lo gom do re {e wa o spor nim re for ma ma BE O GRAD: Ministar spoqnih poslova Ma|arske Jano{ Martowi poru~io je ju~e da je Budimpe{ta spremna na dijalog sa Evropskom komisijom i za pronala`ewe re{ewa u vezi sa spornim reformama pravosudnog sistema, centralnom bankom i agencijom za za{titu podataka. „Ciq nam je da na postavqena pitawa damo prave i iscrpne odgovore, odnosno da za problemati~na pitawa {to pre na|emo re{ewe”, naveo je Martowi u saop{tewu koje je ma|arska ambasada u Beogradu dostavila srpskim glasilima. Evropska komisija je 17. janura donela odluku o pokre-

tawu prekr{ajnih postupaka protiv Ma|arske zbog spornih reformi ma|arskog pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za za{titu podataka. Kako su ranije javili mediji, Budimpe{ti je dato mesec dana da povu~e sporne zakone za koje se smatra da ugro`avaju nezavisnost ma|arske centralne banke, pravosudnog sistema i agencije za za{titu podataka. Martowi je ukazao da su u toku konsultacije sa Komisijom u vezi spornih pitawa. „Na osnovu na{ih iskustava mo`emo o~ekivati da }e Komisija predmete razmotriti na odgovaraju}i, uravnote-

èn na~in. Spremni da razmotrimo izmene zakona ako je to potrebno”, dodao je on. Martowi je istakao da se nada da }e se za sporna pitawa prona}i re{ewa „po mogu}stvu bez sprovo|ewa kompletnog prekr{ajnog postupka” Komisije. „Spremni smo bezuslovno na dijalog sa svakim ko ima konkretne razloge za zabrinutost. Istovremeno, ne moèmo prihvatiti osudu pre razgovora”, naveo je {ef ma|arske diplomatije. Martowi je poru~io da niko ne treba da sumwa u privrènost ma|arske vlade demokratskim vrednostima. (Ta njug)

U Egip tu ukra den nu kle ar ni ma te ri jal KA I RO: U nuklearnoj elektrani „Daba”, u egipatskoj luci na Sredozemnom moru, ukraden je sef sa radioaktivnim materijalom nakon {to je pro{le sedmice do{lo do nasilnih sukoba snaga bezbednosti i demonstranata koji zahtevaju weno izme{tawe. Sef sa radioaktivnim materijalom u nuklearki „Daba” je ukraden, dok je drugi sef sa, tako|e, radioaktivnim materijalom, razbijen i jedan deo materijala iz wega je odnesen, preneo je dr`avni list „Al-Ahram”. Egipatska vlada je o slu~aju obavestila bezbednosne slu`be i zatra`ila da specijalni timovi pomognu u potrazi sa ukradenim materijalom.

Na desetine qudi je pro{le sedmice povre|eno kad je vojna policija poku{ala da rastera nekoliko stotina demonstranata koji su zahtevali izme{tawe nuklearke „Daba”, koja je u fazi izgradwe.Oko 500 Egip}ana se tada okupilo ispred nuklearke sa zahtevom da se zaustave radovi, a pojedini demonstranti su tvrdili da su ostali bez svoje zemqe zbog izgradwe elektrane. Pripadnici vojne policije i demonstranti su se tokom sukoba ga|ali kamewem i razmewivali vatru po{to su okupqeni gra|ani prethodno razvalili zid oko nuklearke. Kako navodi „Al-Ahram”, zaposleni u nuklearki odbijaju da do|u na posao zbog pogor{awa bezbednosne situacije. (Ta njug)

stavqaju sebe u „opasnu situaciju”. „Mi èlimo mir i stabilnost u regionu, ali Amerikanci ...oni èle da upravqaju odre|enim zemqama iz na{e zone”, istakao je Salehi u intervjuu turskoj televiziji. Salehi je predloìo Va{ingtonu da pokaè dobru voqu za otvorenim pregovorima s Teheranom bez uslova, navodi agencija Rojters i obja{wava da je iranski mi ni star alu di rao na pi smo ko je su iran ski zva ni~ ni ci primili od ameri~ke vlade o situaciju u Ormuzu. AFP podse}a da je u decembru pro{le godine glavni komandant iranske mornarice Habibolah Sajari zapretio da moè da zatvoriti uski i strate{ki vaàn putni pravac kroz moreuz Ormez kojim ide petina ukupnog tran spor ta naf te u sve tu, u slu~aju vojnog udara ili te{kog poo{travawa me|unarodnih sankcija prema Iranu. Va{ington je odmah reagovao i uputio nosa~ aviona u region. (Tanjug)

Pla no vi Ru si je za bri nu li NA TO VIQ NUS: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pozvao je ju~e Rusiju da se uzdr`i od ja~awa vojnog prisustva u blizini granica Alijanse, rekav{i da takvi planovi izazivaju zabrinutost ~lanica tog saveza. Rusija je saop{tila da planira da rasporedi projektile „Iskander” u Kaqingradskoj oblasti koja se grani~i sa Litvanijom i Poqskom, a ruski mediji su javili da }e protivvazdu{ni sistem „S-400 Trijumf” postati operativan u aprilu. „Takva saop{tewa Rusije naravno izazivaju zabrinutost ~lanica NATO,” rekao je Rasmusen novinarima, prenosi AFP. On smatra da je An ders Fog Ra smu sen ja~awe prisustva u Kaqingradskoj oblasti „rasipawe ru- partneri a razvoj saradwe je u skih finansijskih sredstava” obostranom interesu”, rekao je jer predstavqa ja~awe vojnih Rasmusen na zajedni~koj konfekapaciteta usmerenih protiv renciji za {tampu sa litvan„la`nog neprijateqa”. NATO skom predsednicom Dalijom nema nikakvu nameru da napadne Gribauskaite. Rusiju, istakao je Rasmusen. NATO insistira da je raket„Ja~awe ofanzivnih kapaci- ni {tit neophodan zbog potenteta u Kaqingradskoj oblati cijalnih pretwi iz Irana ali nema smisla. Pozivam Ruse da se Rusija tvrdi da bi protivraketsuo~e sa novim realno{}u. Mi na postrojewa u Poqskoj ugronismo neprijateqi, mi nismo zila wenu bezbednost. protivnici, treba da budemo (Ta njug)

BALKAN

Sta ni mi ro vi} op tu èn za vre |a we `r ta va ra ta ZA GREB: Predsednik i jedan od trojice poslanika Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirovi} negirao je optu`be koje su protiv wega izre~ene u Saboru Hrvatske. „Tuìla{tvo me nikad nije pozvalo kako bih odgovorio na klevete. U tuìla{tvo sam odlazio sam, a to }u u~initi i sada”, rekao je u Dnevniku 3 Hrvatske televizije, izraziv{i saose}awe sa svim `rtvama Vukovara. Poslanik Hrvatskog demokratskog sabora Slavoniju i Barawu, Zoran Vinkovi} je pre dva dana u Saboru zatraìo da parlament i vlada tuìla{tvu upute zahtev za ispitivawe Stanimirovi}eve uloge u ratu. Povod tome bilo je pismo Ruìce Erdeqi, koja je opisala

muke koje je navodno pro{la u Vukovaru. Ona je optu`ila Stanimirovi}a da je bio me|u onima koji su

je pquvali nakon proìvqenog mu~ewa. Vinkovi} je dobio opomenu, a wegov strana~ki kolega u Saboru Dinko Buri} priznao je da su re~i upu}ene Stanimirovi}u bile neprimereno izre~ene. Vojislav Stanimirovi} izjavio je po izlasku iz Dràvnog tuìla{tva da su optu`be da je tokom okupacije Vukovara poniàvao zlostavqane zarobqenice potpuna la` zbog koje }e podneti krivi~nu prijavu. Izneo sam svoje vi|ewe da su sve optu`be insinuacije, la` i kleveta, rekao je Stanimirovi} posle dvo~asovnog razgovora u sedi{tu Dràvnog tuìla{tva RH (DORH), gde je, kako je rekao, do{ao samoinicijativno, kao i nekoliko puta do sada. (Ta njug-Fo Net)

Ru mun ska opo zi ci ja tra `i pro me ne BUKURE[T: Sedmog dana uli~nih manifestacija u Bukure{tu i u jo{ 40-tak gradova {irom Rumunije, protestovale su dve najve}e opozicione stranke – Nacional-liberalna (PNL) i Socijaldemokratska (PSD). Protestnim mar{em koji su predvodili lideri ove dve

stranke Krin Antonesku i Viktor Ponta, tra`e promenu vlasti. Sada{wi premijer Emil Bok upozorava da politizacija narodnog nezadovoqatva mo`e biti opasna. Miting koji su ove dve partije organizovale sino} u Bukure{tu po~eo je mar{om od trumfalne kapije do sedi-

{ta rumunske vlade. Prema procenama izve{ta~a u~estvovalo je oko 10.000 ~lanova dveju partija, predstavnici mnogih nevladinih organizacija i drugi nezadovoqni gra|ani politikom predsednika Trajana Baseskua i Demokratsko-liberalne partije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Premijer Rusije Vladimir Putin optuìo je liberalnu moskovsku radio stanicu „Eho” da ga stalno diskredituje i da sluì stranim interesima.”Vi me danono}no blatite”, rekao je on glavnom uredniku „Eha” Alekseju Venediktovu na redovnom sastanku sa glavnim i odgovornim urednicima vode}ih ruskih medija,odrànom u Putinovoj rezidenciji u blizini Moskve.

[ANDOR FEHIR Ma|arski violinista [andor Fehir (38), koji je zabavqao goste na nasukanom italijanskom brodu „Kosta Konkordija” poginuo je u nesre}i, jer je zakasnio da se spase sa broda po{to se vratio po svoju violinu. „Dejli telegraf” pi{e da je Fehir pomogao deci na koju je nai{ao na brodu tako {to im je stavio pojase za spasavawe i potom se vratio u svoju kabinu po instrument.

VANESA PARADI Veza holivudskog glumaca Xonija Depa i wegove neven~ane supruge francuske glumice Vanese Paradi u ozbiqnoj je krizi i par ve} odavno `ivi rastavqeno, prenosi magazin „Pipl”. Dep (48) i Paradi (39) nikada se nisu ven~ali, ali su zajedno od 1998. godine i imaju dvoje dece. Oni su `iveli na relaciji Francuska - SAD. Oni se nisu zajedno pojavili vi{e od godinu dana.

Me re pre do stro `no sti uo~i Olim pij skih iga ra u Lon do nu LON DON: ^elnik Interpola razgovarao je ju~e s bezbedno snim zva ni~ ni ci ma po sle zabrinutost oko kontrole paso{a i pozvao evropske zemqe da sara|uju u razmeni podataka, uo~i priprema za prestoje}e Letwe olimpijske igre u Londonu. Generalni sekretar Interpo la Ron Nobl iz ra zio je kritiku na ra~un evropskih zemaqa zbog propusta u proveri paso{a u me|unarodnoj bazi podataka o izgubqenim i ukradenim putnim ispravama. Nobl je rekao da oko 500 miliona dokumenta putnika nisu proverena u bazi podataka Interpola tokom pro{le godine. Generalni sekretar Interpo-

la je kazao da ta me|unarodna policijska agencija ima vi{e od 2.500 dokumentovanih pred-

meta o nezakonitoj trgovini nuklearnom materijalom i pozvao evropske zemqe da sara|uju u razmeni podataka kako takav materijal ne bi pao u ru-

ke terorista, prenela je agencija AP. Na sastan ku ~el ni ka In terpola sa bezbednosnim zva ni~ ni ci ma, Nobl je istakao da ne postoji posebni obve{tajni podaci da }e Olimpijske igre biti me ta te ro ri sti~kih napada. Nobl je is ta kao da je Ve li ka Britanija „uradila dobar posao” u proveri u bazi podataka In ter po la kao deo svo je bez bed no sne pro ce du re, me |u tim Ron Nobl da zva ni~ ni Lon don nije obezbedio dovoqno imiskih igara koje }e se odr`ati gracionih zvani~nika. London od 27. jula - 12. avgusta. je do ma }in Let wih olim pij (Ta njug)

dnevnik

oglasi

petak20.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

petak20.januar2012.

POMEN

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kumu

Pro{lo je pet godina otkada nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav posebnoj i velikoj `eni, majci i doktorki

dr Qubici Pova`an

Milo{u Cvejinu Milorad Mandi} U se}awu te ~uvamo, u srcu nosimo.

od Kolektiva Klinike za op{tu pulmologiju Instituta za plu}ne bolesti i tuberkulozu u Sremskoj Kamenici.

Porodica Ze~evi}.

Tvoji najmiliji. 45550

Posledwi dragom

pozdrav

45586

45582

na{em

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Dr Qubi Pova`an

Qubice Pova`an

~ika Mi{i

Wenoj porodici upu}ujemo izraze na{eg dubokog sau~e{}a. Jovan, Nikos i Svetlana.

posledwi pozdrav prijateqici i divnoj doktorki. Porodica Kova~evi}.

Mile i Milka Latinovi}.

45551

Posledwi prijatequ

pozdrav

45588

45583

dragom

Posledwi pozdrav Ivanovoj mami

PETOGODI[WI POMEN

Nezaboravqenoj

VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45493

Mladen Tokin 20. 1. 2007 - 20. 1. 2012. VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45489

Mi{i

Qubici Pova`an

Mira i Mi{a.

Boris, Marko, Igor, Ivan, Nemawa, Tihomir i Milo{.

45574

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 44983 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ulici novosadskog Sajma 7. Telefon 063/765-3-632. 45281 IZDAJEM komforan jednosoban stan, Novo naseqe, 2. sprat, lift, terasa. Telefon 060/6395-877. 45425

POTREBNI kvalitetno opremqeni stanovi u {irem centru grada za kontinuirano izdavawe na dnevnoj/nedeqnoj bazi. Odli~na zarada. Telefon 065/256-2540. 45474

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

45584

Qubice Pova`an

Qubici

ro|. Erceg

Dr Predrag Filipov sa porodicom.

od porodice Vujanovi}.

Wen LIV 2 generacija 1974. sa razrednim stare{inom Buq~ik Mihajlom.

45585

45579

45567

45572

dragom

Napustio nas je na{ dragi prijateq, kolega i drug

Po~ivaj u miru. Porodice Jerkovi} i Mitrovi}.

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dr Qubici Pova`an

Qubi Pova`an Pozdrav, ali ne i posledwi, jer }e `iveti kroz na{e pri~e i se}awa. Porodice: Xabasan i ]irkovi}. 45553

45549

Zauvek se opra{tamo od na{e drage

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav uz jedno veliko hvala dragoj strini

Ilinki \or|evi}

Sveti Jovane, za{to mi sina jedinca uze? Do kraja `ivota da prolivam suze. Svakim danom nova suza kane, i ba{ mi svejedno da li }e novo jutro da mi svane. Ve~no za tobom tuguju: majka Zlata, baba Mila i deda Milan.

Dragoj

Posledwi pozdrav

dr Qubici Pova`an Nikada ne}emo zaboraviti tvoj osmeh. Uvek }emo te se se}ati. Mirna, Dejan, Sr|an i Aleksandar.

45563

Posledwi pozdrav dragom kumu

Darka Joki} Du{anu [i|aninu VEOMA POVOQNO useqiv stan 77m2, na prvom spratu, ugao Suboti~kog Bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45494

Porodica [i|anin.

45587

Du{an [i|anin Uvek }emo se rado se}ati na{eg dru`ewa. Brane Sladojevi} sa porodicom. 45581

Draga ujna, bila si veliki ~ovek, bez obzira na tvoje godine. Trudila si se uvek da nas do~eka{ i isprati{ i pru`i{ roditeqsku qubav prema svima. Za sve ti hvala. Posledwi pozdrav: Slobo, Marinko i Gara sa porodicama. 45568

Qubi

Veqku Gluhovi}u

posledwi pozdrav od porodice Milanov.

od kume Marije Kozomora sa porodicom.

45570

45560

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Velikom prijatequ i dragom kom{iji prvi pozdrav na novoj adresi.

Milo{ Cvejin

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Pova`an povodom smrti supruge i majke

petak20.januar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, svekrva, baba i prababa preminula 19. januara u 98. godini.

Qubice Pova`an

advokat Danas, zaustavite strune violina, zastanite tambure, jer danas - Ravnica je~i !.

Olga, Slobodan i Vladimir Pavlovi}.

Porodica Damjanac Radovan. 45539 45542

Posledwi pozdrav kumu

TU@NO SE]AWE

Darka Joki} 1914 - 2012.

Sreten Mari} 20. 1. 2007 - 20. 1. 2012.

Mi{i

od: Bor|o{ki Voje i Milana sa porodicama.

Milo moje zlato, ~ekala sam te, ti nisi do{ao, plakala sam, ti nisi video moje suze, sawala sam te, nisi mi ni{ta rekao, ~ekala sam te ~ekala al’ nisi do{ao nikada. Kad izgubimo onog koga volimo, onda `ivimo samo zato da bi ga se se}ali. Uvek }u te voleti. Tvoja Sowa sa decom. 45533

45541

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i prijatequ

TU@NO SE]AWE

Sahrana }e se obaviti dana, 20. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi: Tomo, Bano, @arko, Slavko, Marko, snahe, unu~ad, praunu~ad i ostala rodbina.

45527

Sreten Mari} dr Qubici Pova`an

Sa neizmernom tugom obave{tavamo sve prijateqe i poznanike da je posle te{ke bolesti preminula na{a

2007 - 2012.

TU@NO SE]AWE

Navr{ava se pet tu`nih godina od kako nisi sa nama dragi na{ Sre}ko. Ve~no te nosimo u srcima. Porodica Antoni}.

Bra}a Novak i Savo, sestre Radojka, Jawa, Mara i Milka. 45529

45538

Sa tugom u srcu javqamo prijateqima da se u subotu, 21. 1. 2012. godine navr{ava ~etrdeset dana od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deka

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ suprug, tata i deda.

Gavrilo Gruji}

Qubica Pova`an

4. oktobar 1946 - 20. januar 2006.

ro|. Erceg 1955 - 2012. Ispra}aj je danas, 20. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Sada si draga na{a mamika, me|u an|elima, neka te oni ve~no ~uvaju.

Mr Du{an [i|anin Ivan Kostevski O`alo{}ena porodica Kostevski.

dipl. in`. 1937 - 2012.

Sahrana je u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Leposava, }erka Du{ka, zet Majkl i unuci Marko i Aleksa.

O`alo{}eni: suprug \or|e, deca Anika i Ivan i svekar Karlo.

„Misao, koja daleko luta, Ose}aj koji u srcu `ima, Osve{}uje se, stane oko nemog groba, Ej, nemog groba, koji snove vra}a.” Ady Supruga Marija, ta{ta Rozalija, k}eri Katarina i Nera sa porodicama.

45518

45506 45534

45332

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen na{oj dragoj majci

DVOGODI[WI POMEN Dana, 20. 1. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nisi sa nama.

Preminula je majka na{e koleginice Jasmine

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Evica Ve~anski Sau~estvujemo u wenom bolu.

Svetlani Nestorovi}

Miri Prole

Du{an Joki}

obele`iti u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 11.30 sati, na grobqu, u Gospo|incima. Tvoji sinovi Dragan i Vladimir. 45478

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

59742/P

Kolektiv JP „Elektromre`a Srbije” Pogon „Novi Sad”.

59741/P

Mnogo nam nedostaje{. Tvoji: supruga Deva, sin @ivko i }erka @eqana sa porodicom. 45456

^iTUQe l POMeni

petak20.januar2012.

dnevnik

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Odlaskom u raj i me|u zvezde, na{eg dobrog

Opra{tamo se sa tugom i po{tovawem od na{e drage koleginice

Veqko Gluhovi} 1935 - 2012.

Mi{e Cvejina

Na ve~ni po~inak isprati}emo ga 21. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dara, sin Nenad, }erka Vesna, snaja Mirjana, zet Sini{a, unuci Aleksandra, Nemawa, Elena i Tijana.

ceo svet i mi, wegovi prijateqi, ostali smo bez wegove dobrote i ~ove~nosti.

dr Qubice Pova`an

45546

U bolu zajedno sa Mirom, Jelenom i Draganom.

SE]AWE

Sa tugom se opra{tamo od

Kolektiv Centra za laboratorijsku medicinu.

2006 - 2012. Budimka i Zlatko.

59745/P

45559

Iznenada nas je napustio na{ dragi drug i prijateq

Er`ebet Radosavqevi}

dr Qubice Pova`an

Tvoji najmiliji.

Milena i Branislav \uri}.

45414

Milo{ Cvejin

Posledwi pozdrav

45531

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Wegov vedri duh i vesela priroda u~inili su na{a zajedni~ka dru`ewa prelepim i nezaboravnim. Porodice: Pere i Bebe \ermanov, Laze i Ma{e Adamovi} i Bate i Vere Popovi}.

dr Qubica Pova`an Draga Qubo, postoji bezbroj qudskih, prijateqskih i kolegijalnih razloga da sa~uvamo uspomenu na tebe. Kolege i saradnici iz Odeqewa za hemostazu. 59745/P1

45555

Na{oj dragoj kom{inici

Posledwi pozdrav dragom kumu Mi{i

Draganu Gaborovu

od ujaka Todora sa porodicom.

S tugom se opra{tamo od

Draganu

od porodice Su{a.

45497

Qubici Pova`an

Posledwi bratu

Milo{u Cvejinu

pozdrav

dragom

45490

Posledwi pozdrav

dr Qubice Pova`an

posledwi pozdrav.

Porodica Vu~ini}.

od: kumova Rade i Gaje sa decom.

45552

45536

dugogodi{weg saradnika i prijateqa Instituta. Dana, 20. januara 2012. navr{avaju se tri godine od smrti dragog nam

Posledwi pozdrav

Du{anu [i|aninu

Draganu Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.

od sestre Sawe sa porodicom.

od koleginica i kolega iz Sektora â&#x20AC;&#x17E;Investicije i razvojâ&#x20AC;?.

45496

45492

59744/P

Danas, 20. 1. 2012. godine navr{ava se pet tu`nih godina od prerane smrti na{eg dragog

POMEN

Zorana Radi{i}a

Uvek }emo te se se}ati sa rado{}u i nositi u srcu.

Milo{u Cvejinu

na{em dragom kolegi.

prijatequ

Mihajla Radovi}a Kaleta

Danijela Rebi} Mom~ilo, Nenad, Desa.

Porodica Vu~kovi}.

Zauvek u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

45562

S tugom se opra{tamo od

45535

45519

Uvek }emo te se sa ponosom se}ati. Ve~no o`alo{}ena supruga Milenka Radovi}, porodice: Krni}, Lukovi} i Bodiro`a. 45401

advokata Milo{a Cvejina dugogodi{weg saradnika Instituta. Kolektiv Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica. 59744/P1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je iznenada preminuo na{ dragi i voqeni suprug, tata i tast

petak20.januar2012.

Mnogo }e nam nedostajati na{ prijateq

Milo{ Cvejin

advokat 1948 - 2012.

advokat

Sahrana je danas, 20. januara 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

â&#x20AC;&#x17E;Agrolinijaâ&#x20AC;? DOO Novi Sad.

Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, }erke Jelena i Dragana i zet Branislav. 45528

45513

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav suprugu cewene profesorke

tetka Qubici

Milo{u Cvejinu

Goran i Svetlana Proki}.

od Anikine drugarice Sowe Luki} sa porodicom.

45523 45524

Kolektiv Instituta za javno zdravqe Vojvodine.

Posledwi pozdrav Anikinoj mami

Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io. Veliki qudi se nikada ne zaboravqaju!

56/P

Posledwi pozdrav

Milo{ Cvejin

Qubici Pova`an

Slobodan Petrovi} sa porodicom.

Sawa, Sowa i Nemawa.

45522 45525

JEDNOGODI[WI POMEN

20. 1. 1992 - 20. 1. 2012.

Jelisaveti Hari{ Seji

\or|e Vlaovi}

IN MEMORIAM

Milo{u Cvejinu i iskreno sau~e{}e na{oj dragoj profesorki.

Kolege i prijateqi sa Socijalne medicine.

na{oj Maki dajemo u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

56/P1

]erke Svetlana i Qiqana sa porodicama. 45443

Dragan Gaborov

S qubavqu, uvek te se se}amo. Tvoji: roditeqi, sin, sestra i sestri}i. 45410

Posledwi pozdrav prijatequ od porodica: Bo{kov, Qe{wak, Priqeva i Tomi}.

45507

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати: Атентат на Џона Ленона 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Кад кућа није тесна 13.05 Српски екран, информативна емисија МТВ-а на српском

Случај Кепиро Седам деценија након Новосадске рације, највећег злочина који памти Нови Сад, поново су отворена питања о њеним жртвама, а правосудни систем пропустио је прилику да осуди једног од њених последњих живих виновника... (РТВ 1, 21.00) 13.30 Пословни успех, емисија на мађарском.са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Биографије-политичари 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Спортска Војводина 15.35 Центар света 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Аристократе 21.00 Случај Кепиро 22.00 Војвођански дневник 22.30 Петказање 23.40 Серија недеље: Аристократе 00.30 Један на један 00.55 1. Куп нација у боксу за жене, финалне борбе 02.00 Концерт: Влада Дивљан 02.55 Пословни успех, емисија на мађарском.са титл.на српском 03.25 Српски екран, информативна емисија МТВ-а на српском

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.45 12.15 12.30 12.40 13.15 14.25 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.30 22.30 00.20

tv program

petak20.januar2012.

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт: Дејан Цукић Музички интермецо Вести (мађ) Куштиљ-Круг и Лумина у сећањима,док.филм на рум са титл. на српски Последњи пут заувек, филм ТВ Баштина Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Приче из Индије (слов) Приче испод јелке (слов) Добро вече, Војводино (слов) Птичице, филм Јураја Јакубиска (слов) Бивша љубавница, филм ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.40

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Здравље је лек Била једном једна недеља

Арт бокс Екипа Арт бокса на визуелно атрактиван и динамичан начин обрађује различита културна питања и актуелне теме, ретроспективе дела знаменитих личности из света културе и уметности, као и промоције младих уметника и представљање институција и образовних установа културе. (Панонија, 14.30) 13.00 14.30 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 12.00 12.45 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10

Кибиц фенстер Арт бокс Војвођанске вести Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Наша земља Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Серијски програм Марко Поло Неон сити Вести Серијски програм Витраж Документарни програм Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Божићни концерт Робин Худ Објектив Марко Поло Филм: Замагљена свест

10.00 КХЛ: Лев – Нефтехимик 11.30 Евролига: Уникаха – Реал Мадрид 13.00 Евролига: Ефес – Галатасарај 15.00 НБА акција 15.30 Копа Италија. Интер – Ђенова 17.15 Преглед Евролиге 19.00 Преглед ЕБЕЛ 19.15 ЕБЕЛ: Медвешчак – Салзбург 21.30 Премијер лига, Магазин 22.00 Преглед Евролиге 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 Евролига, Магазин 00.45 НБА уживо

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.31 13.20 14.51 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.40 23.25 23.49 00.40 02.20 03.28 03.50 04.23 04.53 05.48

05.00 06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 23.30 00.30 01.00 01.15

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Приђи ближе Разгледница На скривено те водим место Наша планета Дневник Спорт плус Место злочина Атлантида-изгубљено царство, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Такси 2, филм Место злочина Дневник На ивици Гвоздени орао 3, филм Приђи ближе На скривено те водим место Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Три Хил Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

07.00 07.35 07.40 07.45 08.07 08.30 08.57 09.22 09.34 10.01 10.30 11.00 11.23 11.55

Оверена копија Прича о двоје људи, британском писцу и Францускињи, власници галерије, који се срећу у малом месту у јужној Тоскани. Реч је о универзалној причи о односу мушкарца и жене, породичним односима, браку, али и уметности и животу уопште. Улоге: Жилијет Бинош, Вилијам Шимел Режија: Абас Кјаростами (РТС 2, 22.00) 12.28 12.57 14.06 14.33 15.00 15.12 15.26 16.00 16.30 17.00 17.29

05.30

Метрополис у Жагубици Трезор На слово, на слово Плава птица Може и другачије Венчање, ебу Филозофија и религија Животна средина и здравље Лов и риболов Хиландарске приче Вавилон: Интервју са Слободаном Тишмом Иван Босиљчић: Да ли знаш да те волим Рукомет: ЕП, Шпанија-Русија, пренос Рукомет: ЕП Рукомет: ЕП, Хрватска-Норвешка, пренос Рукомет: ЕП Оверена копија, филм Глобална храна Бунт И ја имам таленат Трезор Рукомет: ЕП, Шпанија-Русија (р) Рукомет: ЕП, Хрватска-Норвешка (р) Лов и риболов

06.00 06.30 07.00 08.00 08.10 08.15 08.30 09.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.30 18.00 19.00 20.00 22.30 23.00 00.00 00.15 02.00 02.30 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Милица² Фуснота Породица Серано Топ шоп Филм: На први поглед Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм: Рат светова Тајне тела НЦИС Милица² Филм: Зелени змај Копаоник Милица² Шарено Филм: Рат светова

17.46 18.10

21.45 22.00 23.50 00.40 01.10 01.35 02.42 04.05

Вече са Иваном Ивановићем Филм „Шешир професора Косте Вујића“ у режији Здравка Шотре, снимљен према истоименом култном роману Милована Витезовића, премијерно ће бити приказан у среду, 1. фебруара у Сава центру. Ово је прича о невероватном професору Вујићу, доброћудном особењаку и хедонисти кога у новој верзији 30 година касније игра Александар Берчек. (Прва, 21.15)

05.30 Индија 08.00 Вести 08.15 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Топшоп 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Том и Џери 11.40 Породица Кременко 12.05 Штрумфови 12.35 Филм: Свемирски каубоји 14.50 Топшоп 15.05 Истражитељи из Мајамија 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Штумфови 19.05 Између две ватре 19.35 Штребери 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Бетмен и Робин 23.00 Вести 23.50 Спортски преглед 00.15 Шта да обучем? 00.20 Филм: Кућа 3 01.55 Филм: Кућа 4 03.20 Саут Парк

Вилијам Шимел

19.45 20.10

Иван Ивановић

Слагалица Ози Бу Мифи Попај Јин јанг јо На слово, на слово Плава птица Може и другачије Венчање, ебу Чудо звано осмех Метрополис Живот и стандарди Поглед БГО „Душан Сковран”

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 15.00 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 23.00 00.30 01.15 02.00 04.15

Добро јутро Тренутак истине Тајна љубав Градске вести Филм: Луда браћа Петком у два Сестре Квиз, Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Агенција за СИС Гранд шоу Шопингхоличарке Мирис пролећа Туркан Филм: Суво грожђе на сунцу Филм: Слепи поглед

Сабринин тајни живот Ово је прича о гимназијалки Сабрини која похађа и часове чаролије поред редовне наставе. Све је лепо, док не дође у ситуацију да дели своја знања са младом вештицом, рођаком најмоћније чаробнице свих времена. Зла вештица долази код Сабрине у гимназију, како би се уклопила у свет обичних људи... (Хепи, 10.25) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.15 02.45 03.30 04.55 05.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Филм Вести Сузе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Филм Моја Србија Мој подвиг

Марина Ердељан

Шопингхоличарке И овонедељна емисија биће у највећем женском ужитку – шопингу, уживаће нове такмичарке које ће у једном београдском тржном центру моћи да пазаре шта год пожеле. У жирију овог пута, поред модних стручњака Снежане Дакић и Игора Тодоровића, налази се и певачица, Јована Николић. Водитељ: Марина Ердељан (Пинк, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak20 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

стеван дОрОЊсКи ОдБрана аутОнОМиЈе вОЈвОдине

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Посластичарски ас уштедети купујући Л.а. инк стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Мајами инк све жене мог мужа Партнери у љубави и злочину смртоносне жене др Џи: форензични патолог Л.а. инк све жене мог мужа Партнери у љубави и злочину

Геније дизајна Прича о кромпиру Звезде сребрног екрана исток-Запад: путовања из средишта Земље египат Лов на Цареве крстарице скривени светови. подземни рим дневник скулптура Проблем са толстојем изгубљен у амазону: Мистерија пуковника Персија фосета Мрачна страна Микеланђела Пољска битка за Британију египат рим није изграђен за један дан Комеда – музика једног живота дневник скулптура Проблем са толстојем изгубљен у амазону: Мистерија пуковника Персија фосета

Заштићени „секач“ френки Карбоне већ годинама краде кола за чикашку мафију. Када мафијашки бос покуша да га убије, френки креће да се свети, али завршава у рукама федералне полиције... улоге: Ар манд Асан те, Ан ђе ла Фе дер стон, Ди на Ме јер режија: Ен то ни Хикоx (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 добро јутро, Хрватска 08.55 Луди од љубави 10.10 уметност простора, док. серија 11.10 све ће бити добро 12.00 дневник 12.10 спорт 12.15 тв календар 12.30 Кад заволим, време стане 13.17 др Оз, ток шоу 14.10 друго мишљење 14.40 емисија пучке и предајне културе 15.10 Понос раткајевих 16.00 алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.05 иза екрана 18.35 Путем европских фондова 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 дневник 20.02 Одабрао Ђело Х, док. филм 20.55 Циклус хрватске кинотеке: стела 22.40 дневник 3 23.05 вести из културе 23.15 на рубу науке 00.10 филмски маратон: Белешке о једном скандалу, филм 01.45 филмски маратон: три боје: Бело, филм

Кејт Блан шет

Белешке о једном скандалу Барбара је професорица пред пензијом у једној лондонској школи коју ни ученици ни колеге не воле: цинична је и крута. у школи се запосли Шиба, професорица ликовне уметности која успе да јој се приближи... улоге: Џу ди Денч, Кејт Блан шет, Том Ге ор ге сон, Мајкл Ма ло ни, Јо а на Скан лан режија: Ри чард Ејр (ХРТ 1, 00.10)

12.30 13.30 15.05 15.35 16.20 16.45 17.15 18.00 18.20 18.30 19.15 19.45 20.00 21.50

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

дигсвил 24. Прасетове лагарије нортфорк Матине танго Заштићени евиленко Било једном у Кини 3 еротски филмови

Гомила аматера Ово не могу, али оно могу Чувар моје сестре Чудовишта данас Златокоса и разбојник Милдред Пирс Последња песма тренер филмови и звезде IV Зелени стршљен Просветљена Како успети у америци II узвратни ударац Царство порока II Последње истеривање ђавола 00.25 војска палих анђела (2010) 02.05 Пера 04.10 Паклени план дружине чудака

06.00 07.35 08.05 09.50 11.35 13.10 14.30 16.15 17.40 18.05 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55

вокер, тексашки ренџер неш бриџис филм: убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Поморска патрола ив видовњак Монк вокер, тексашки ренџер филм: убиства у Мидсомеру Поморска патрола ив Монк видовњак Мистерије Хејвена Медијум Краљевски болесници

06.50 07.25 08.20 08.45 09.00 09.40 11.35 12.25 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 22.00 00.00 02.20 03.20 03.55

ртЛ данас емператриз драгон бол З Поп Пикси ексклузив таблоид Кобра 11 вечера за 5 емператриз Крв није вода Кобра 11 ртЛ 5 до 5 вечера за 5 ексклузив таблоид ртЛ данас Крв није вода Крокодил данди 2, филм дозвола за фокере, филм специјални извештај, филм астро шоу, емисија уживо ртЛ данас Цси

дозвола за фокере

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 11.25

Ди на Ме јер

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

22.10 23.45 01.15 02.00 02.20

06.30 08.10 09.50 11.15 12.50 14.20

Мала тв амика Школски сат серија за децу Преноси из сабора Кицбухел: светски скијашки куп (М) - супер (Г), пренос Пренос седнице Хрватског сабора Мисти, филм Мала тв Школски сат деграси нови нараштај Обична клинка Бриљантин регионални дневник Жупанијска панорама Гле симпсонови вршац: рукометно еП: Хрватска - норвешка, емисија вршац: рукометно еП: Хрватска - норвешка, пренос вршац: рукометно еП: Хрватска - норвешка, емисија рамбо 4, филм убиства у Мидсамеру Злочини без санкција два и по мушкарца Ловци на натприродно

16.00 17.40 19.10 20.40 22.00 23.30 01.10 02.50

Братска љубав Блејд у Хонгконгу девојка из сестринства друмски тркачи викенд на селу Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Једно убиство Одбрана домовине Засебан мир игра са замишљеним другом Завера Мастергејт Братска љубав Блејд у Хонгконгу Легенда о Бучу и санденсу

06.00 08.20 10.10 12.00 14.00 15.30 18.00 20.00 22.00 00.20 02.00

Повратни удар Пројекат К-9 Очајнички тражећи сузан уврнута наука снег пада на кедрове расинг аризона далеко од очију између љубави и игре врући сусрети Лезбејке

Пошто је мушкој медицинској сестри Грегу фокеру ипак дао допуштење да му ожени кћерку Пам, бивши Циа-ин агент Џек Бирнс жели да упозна и Грегове родитеље па заједно са супругом путује у Мајами... улоге: Бен Сти лер, Те ри По ло, Ро берт де Ни ро, Блајт Да нер режија: Џеј Ро ач (РТЛ, 22.00)

Те ри По ло

Одо ше по кра ји не из Ју го сла ви је

е тар Стам бо лић твр ди да се Кар дељ сло жио с кра ји не има ју у тој обла сти иста пра ва као и ре пу бли ’Пла вом књи гом’, сем не ких сит них при ме да - ке. Вр хов на ко ман да је та ко ја ће ко ор ди ни ра ти ства ри ба, али се пла шио Ти та и ни је отво ре но исту - у чи та вој зе мљи. Али, ако до ра та до ђе, би ће сву да по пао. Мар ко вић, при те ран уза зид од по кра ји на ца и њи - треб на ини ци ја ти ва“. хо вих са ве зни ка, ни је смео да се по зи ва на Кар де ља. О про бле ми ма од но са у Ср би ји, па и „Пла вој књи ’Кад сам с Кар де љем раз го ва рао, ре као ми је да је оба - зи“, рас пра вља ло се и на за тво ре ној, про ши ре ној сед ве стио Ти та и ре као му да одва ја ње по кра ји на од Ср - ни ци Пред сед ни штва ЦК СКС-а 10. но вем бра 1977. би је зна чи и њи хо во одва ја ње од Ју го сла ви је’. ’Шта ти До роњ ски оце њу је да је рас пра ва би ла вр ло про тив је на то ре као?, пи тао га је Стам бо лић. ’Ни шта, али и реч на и да су Дра жа Мар ко вић и Пе тар Стам бо лић по то ће са зре ти’, од го во рио му је Кар дељ. Је до став но, кре ну ли пи та ње ста во ва Ми ло ша Ми ни ћа о ауто но ми ни је би ло по др шке ни од јед не ре пу бли ке, али ни Ти - ја ма 1961. „Ми нић је по тре сно од го во рио на то. Стам та да се сре де од но си у Ср би ји“. Кар дељ је за бе ле жио: „Има ли сми сла спо ри ти се око свој ства др жа ве, јер је ’др жав ност’, у на шем си сте му рас по ре ђе на на Фе де ра ци ју и ре пу бли ке, али и оп шти не, па пре ма то ме и ре ги о нал не за јед ни це. У ства ри, др жав ност ауто ном не по кра ји не је са став ни део др жав но сти Ср би је, а не не по сред но Фе де ра ци је. Би ло би бо ље при сту пи ти про бле му с прак тич не стра не и ана ли зом спро во ђе ња Уста ва СФРЈ у од но су на по кра ји не, па утвр ди ти гре шке ко је се пра ве. Др жав ност по кра ји на ре гу ли са на је по де лом вла сти из ме ђу ре пу бли ке и ауто ном них по кра ји на на осно ву Ре пу блич ког уста ва, а Са ве зни устав са мо утвр ђу је на че ло о ну жно сти те по де ле. Из то га про из ла зи да је др жав ност ауто ном них по кра - Пар тиј ско шти во чи та но те мељ ни је и од „Ка пи та ла” ји на са мо са став ни део др жав но сти Ре пу бли ке, а не да бо лић је ре као да у то вре ме ни је смео да го во ри. За су по кра ји не др жа ве у са ста ву Фе де ра ци је. Реч је, да - исте ства ри је и Дра жа оп ту жио Ми ни ћа“. У од бра ни Ми ни ћа, До роњ ски ис ти че да је Ми нић кле, о Ср би ји, ко ју чи не и по кра ји не, а не о по кра ји на ма са мим за се бе. Мо жда би тре ба ло не што из ме ни ти на пи сао ма те ри јал о ауто ном ним по кра ји на ма и о у Ре пу блич ком уста ву и пред ви де ти да де ле га ти по - фор ми ра њу обла сти, и да је тач но да је сла ба тач ка би кра ји на уче ству ју у ра ду Скуп шти не и у од лу чи ва њу ло то што је ис пу стио из ви да да су по кра ји не и еле у њој са мо кад се до но се за ко ни и дру ге од лу ке за чи - ме нат фе де ра ли зма. „То је рас пра вља но на сед ни ци ИК ЦК СКС-а. Сем ме не, сви та ву Ср би ју“. Оце не у „Пла вој књи зи“ да чла но ви ИК-а су се са гла си ли Кардељ се, сем неких ситних Пред сед ни штво Ср би је ускла с ма те ри ја лом. Је ди но је ћу та ђу је ста во ве с ауто ном ним по ла Ца на Ба бо вић. Пре ма то ме, примедаба, слагао с „Плавом кра ји на ма, што са мо по се би књигом”, али није смео отворено с тим ма те ри ја лом се са гла сио „на во ди на за кљу чак да се оно и усво јио га Дра жа Мар ко вић. да је подржи плашећи се тита. ве зу је ис кљу чи во за те ри то ри ју Шта зна чи да нас по ста вља ње дража Марковић, притеран уза то га пи та ња? Шта се иза то га ужег под руч ја“, Кар дељ је оце нио да то не мо ра има ти баш та кри је? То је ма те ри јал ру ко зид од покрајинаца и њихових кво зна че ње. „Пред сед ни штво вод ства. И ко је је мо рал но-по савезника, није смео да се Ср би је ускла ђу је с по кра ји на ма ли тич ко пра во Мар ко ви ћа да по зи ва на Кар де ља ин те ре се Ре пу бли ке као це ли не то по ста вља? Исти ни за во љу, и обр ну то. На рав но, пра ва са Ми нић је уви део гре шку и на др жи на те уло ге за ви си од то га ко ли ко су пре ци зно де - јед ној јав ној сед ни ци ЦК СКС-а ис ту пио са мо кри тич фи ни са на под руч ја за јед нич ких ин те ре са ко је ре гу ли - ки. За ме не је и та да и да нас то био знак и из раз по ли ше Ре пу бли ка. По сто ја ње Пред сед ни штва у по кра ји на - тич ке хра бро сти и по ште ња. ма не тре ба са мо по се би ста вља ти у сум њу јер она Рас пра вља ло се и о ’Пла вој књи зи’. Ве ћи на је за то функ ци о ни шу са мо у окви ру над ле жно сти по кра ји на“. да се она не га тив но ква ли фи ку је. Мар ко вић и још не О рас пра ви на Ко ор ди на ци о ном те лу Пред сед ни - ки су би ли про тив. Ме ђу тим, Вла шка лић не сме да за штва ЦК СКС-а ин фор ми сан је и Ти то, кад је при мио кљу чи док Дра жа не при ста не. Ку да ће СК оти ћи с ова на Бри о ни ма пред сед ни ка ЦК СКС-а Вла ша ка ли ћа и квим чел ним љу ди ма ко ји су ви ше ма ло гра ђа ни не го пред сед ни ке по кра јин ских ко ми те та Ду ша на Алим пи - ко му ни сти? Тек ка да је Дра жа по пу стио, Вла шка лић је ћа и Мах му та Ба ка ли ја. То ком раз го во ра нај ви ше па - до шао код ме не да се до го ври мо. Дао сам му фор му ла жње Ти то је по све тио на ци о нал ним од но си ма и оце - ци ју. Сло жио се. Та ко је и ушло у Ин фор ма ци ју“. нио „да је нај о па сни је ако се на ци о на ли зам по ја вљу је Устав ним про бле ми ма Ср би је Пред сед ни штво ЦК у на ше две нај ве ће ре пу бли ке – Хр ват ској и Ср би ји, СКС-а на ста ви ло је да се ба ви и уна ред ном пе ри о ду. иако је сву да он опа сан.” Ко мен та ри шу ћи про бле ме и У том ци љу фор ми ра ло је и сво ју рад ну гру пу, ко ја је од но се уну тар Ре пу бли ке, по во дом усва ја ња За ко на о има ла за да так да са чи ни пре глед свих отво ре них на род ној од бра ни, Ти то је ре као да „то тре ба да ре ши - устав них пи та ња и пред ло жи пу те ве, на чи не и ме ре за мо и не сва ђа ти се. Али има ти у ви ду да ни шта ни је ве - њи хо во ре ша ва ње. Ма те ри јал усво јен 5. де цем бра чи то и про бле ме тре ба ре ша ва ти флек си бил но„. Кад 1977. је пред ста вљао по ла зи ште за по то ње устав не се ра ди о ко ман до ва њу, Ти то је под се тио на то да „ми рас пра ве ко је су и да ље би ле про тив реч не. има мо ве ли ко ис ку ство из НОР-а. Тре ба ви ше ин ци ја КРАЈ ти ве да ва ти ре пу бли ка ма и по кра ји на ма, та ко да по Од сутра нОви фељтОн

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

разоткривање митова врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Генералка Пета брзина амерички чопери Прљави послови Опасан лов разоткривање митова врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? разоткривање митова фреди флинтоф суперљуди стена Лија успорен снимак разоткривање митова

03.00 09.00 14.30 15.45 16.30 18.15 18.45 20.00 23.00 00.15 00.30 01.00

тенис тенис Биатлон алпско скијање скијашки скокови тенис Билијар Билијар тенис Мотоспортови тенис тенис

Ју го сло вен ске и срп ске гра ни це и ме ђе Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak20.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Дружељубиви сте у овом периоду. Неко од пријатеља би вам могао помоћи у пословној и финансијској ситуацији. Искористите шансе, радите више послова истовремено, учините све што можете, плански.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. januar 2012.

Петак је и викенд се већ осећа у ваздуху. Неко вам доноси добар филинг, али и немире на унутрашњем и спољашњем нивоу. Можете бити и сувише импулсивни, упрни, много очекивати од себе и других.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ништа битно ново се не дешава, мада се стално нешто дешава. Угледајте се на оне који су успешни и који би вам могли бити пример. Сарађујте. Партнер доминира у међусобном односу.

Месец је данас у жовијалном и пријатном знаку Стрелца, што вас упућује на дипломатију или путовање. Имате добре планове, за које су вам потребни умеће, спретност, флексибилност и мудрост.

Добро би вам дошао продужени викенд. Дакле, завршите посао раније или се одмах упутите на неки пут. Комуникација и договор су пола постигнутог. Партнер је оптерећен проблемима и бригама.

Због присуства борбеног Марса у вашем знаку, и даље имате много енергије, снаге и иницијативе да радите и будете успешни. Све је то ОК, али немојте претеривати ако баш не морате. Више одмора!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Исправна комуникација је веома важна у ово време. Имате могућности да решите недоумице, поправите и учврстите односе са широм родбином или комшијама. Неко од пријатеља зависи од вас.

Можете бити смирени и задвољни. Пословни успех вам доноси бољи статус и материјалну ситуацију. Све ће доћи на своје, само по себи, све тече својим током, спонтано. Уживате код своје куће.

Сунце је још увек у вашем знаку па ваших пет минута још увек траје. Славите сваки дан као да је рођендан, с особом која вас воли, на коју сте се већ навикли. Путујте заједно, негде далеко.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Игноришите оно што вас потајно брине јер за све постоје одређена решења. Поведите рачуна о свом здрављу. Подложни сте упалама и погоршању хроничних тегоба па пронађите меру у свему.

Ваша позиција у каријери је све боља и перспективнија за ваше велике планове и идеале, били ви тога свесни или не. Истовремено, новац вам пристиже и пристиже. Радите и зарадите што више и што боље.

На интелектуалном пољу регулишете званична постигнућа, било да полажете испите или завршавате неки вид едукације, било да путујете и пишете. Радите кампањски више ствари истовремено и уживате у љубави.

TRI^-TRA^

Од пљувања до обожавања V REMENSKA

PROGNOZA

ТОПлО,

Vojvodina Novi Sad

Глумица Зои Дешанел тренутно је миљеница Холивуда, али није увек било тако јер је имала поприлично тешко детињство. - Друге девојке из школе су ми пљувале у лице. Људи су били тако зли према мени. Плакала сам сваки дан - јадала се Зои у једном интервјуу. Глумица која тренутачно снима ТВ серију „Нова девојка” која је након само једне сезоне постала хит, изјавила је и да се и данас осећа као аутсајдер, иако су људи престали тако да се понашају према њој. Упркос свој пажњи која је тренутно усмерена на њу, Зои се не осећа пријатно и каже да јој је иронично то што је називају „ин девојком” јер је то нешто што блесне на кратко време па нестане.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

VIC DANA Evropa

али кишнО

Madrid

НО ВИ САД: Релативно топло за јануар и облачно уз кишу поRim времено. Ветар умерен јужни. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 3, а максимална 7 степени. London ВОЈ ВО ДИ НА: Релативно топло за јануар и претежно облачно Cirih уз кишу повремено. Дувеће умерен јужни ветар. Притисак мало испод нормале. Минимална температура 1, а максимална 8 степени. Berlin СР БИ ЈА: Релативно топло за јануар и претежно облачно уз киBeч шу повремено. Само на југу Србије више сувог времена и понеки сунчани интервал. Дувеће умерен јужни ветар. Притисак мало исVarшava под нормале. Минимална температура -6, а максимална 10 степеKijev ни, колико ће бити у Лозници. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У суботу хладније са кишом, суснежицом и снегом. У недељу сунчани периоди и мало Oslo топлије током дана. Идуће седмице топлије од просека за јануар и St. Peterburg већином суво или са понеком краткотрајном кишном епизодом. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекивана временска ситуација и даље ће неповољно утицати на већину хроничних болесника, а посебна опрезност саветује се реуматичарима и особама са срчаним обољењима. Типичне метеоропатске реакције могу бити изражене у јакој форми. Опреѕно у саобраћају!

15 14 9 5 3 6 1

Иду Перица и Јовица улицом и сретну професора математике. - Добар дан, професоре - каже Јовица. - Добро вече, професоре - каже Перица. - Зашто вече - пита Јовица. - Кад год га видим, падне ми мрак на очи - одговoри Перица.

2 -8 -6 -4

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

171 (-19)

Slankamen

230 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

232 (-20)

Zemun

268 (-5)

Bogojevo

204 (-15)

Panчevo

286 (-8)

Smederevo

460 (-2)

Baч. Palanka 218 (-11) Novi Sad

198 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (0)

S. Mitrovica

113 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (0)

Beograd

220 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

221 (-9)

NERA

Hetin

80 (4)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja