Dnevnik 20.februar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 20. FEBRUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22637 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZJAVA [EFA ZIMSKE SLU@BE GOJKA ETINSKOG UZNEMIRILA JAVNOST

Kancerogena so na ulicama Novog Sada?

str. 7

Politika 3 Prekr{ajne prijave nisu amnestija od krivi~nog progona

Po{to nam je [tamparija „DnevnikHoldinga” sino} u 18 ~asova iznenada otkazala {tampawe lista, dana{wi primerak „Dnevnika” smo {tampali u [tampariji „Foruma”. Zbog ovih okolnosti postoji mogu}nost da pojedina podru~ja nisu dobila nedeqni TV dodatak. ^itaocima se izviwavamo zbog ove iznu|ene gre{ke. Redakcija „Dnevnika”

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA SALAJ^ANA

Foto: N. Stojanovi}

NASLOVI

Obave{tewe

Ekonomija 4 Novo pakovawe posla na autoputu 5 Miodrag Kosti} se (ne) vra}a {e}eru?

NENAD ^ANAK

Jo{ 100.000 ~lanova do slobode

Poqoprivreda 6 Svako tre}e doma}instvo siroma{no

Novi Sad

str. 2

9 Po~iwe borba za svakog investitora

Vojvodina 11 Poni{tena privatizacija somborske veterinarske stanice

Crna 13 Fudbalski sudija osumwi~en za ubistvo novosadske lekarke

Dru{tvo 14 Sombor oku}io galeriju maestra Save Stojkova

Kultura

Doru~ak uz tambura{e

SPOR NIS – „SRBIJAGAS”

str. 9

15 Otvoren 38. Fest

CENE @IVE STOKE U OPASNOM PADU

[nicla jeftinija deset odsto

str. 6

Ki{a, pa susne`ica

SPORT

Gas iz Srbije prodavali kao ruski

str. 4

TE[KA TRAGEDIJA PRETPRO[LE NO]I U BiH

Na Jahorini poginuo skija{ iz Ba~ke Palanke

str. 12

str. 16– 19

Najvi{a temperatura 15 °S PETARDA PREKINULA RUKOMETNI DERBI

FUDBALERI VO[E STIGLI IZ TURSKE

MARIJI RI[ PRVO OLIMPIJSKO ZLATO

BOZOQAC I TIPSAREVI] U POLUFINALU

POLITIKA

subota20.februar2010.

VESTI Podr{ka Srpski vicepremijer Boìdar \eli} izjavio je, posle razgovora s ameri~kim kongresmenom Erlom Pomerojem, da Srbija ima svesrdnu podr{ku SAD za {to brè ukqu~ivawe u Evropsku uniju. “Naravno, Amerika nije deo EU, ali wen glas je i te kako uticajan u dijalogu s Briselom i vaàn glas za na{u evropsku budu}nost”, istakao je \eli}. On je naveo da je u razgovorima s ameri~kim kongresmenom konstatovano da izme|u SAD i Srbije postoje velike razlike po pitawu Kosova, ali i da su posle posete ameri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena odnosi dveju zemaqa intenzivirani i da postoji saglasnost u mnogim pitawima. Pomeroj je, pak, rekao da se raduje zbog povratka u Srbiju, gde je boravio kao sredwo{kolac, oceniv{i da su takve li~ne veze va`ne jer se reflektuju i na odnose na drugim nivoima izme|u SAD i Srbije.

Budu}nost Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da }e narednih sedmica tim EU posetiti Pri{tinu da bi pripremio procenu neophodnu za viznu liberalizaciju za Kosovo. E{tonova je na konferenciji za novinare, posle razgovora s kosovskim premijerom Ha{imom Ta~ijem u Pri{tini, izjavila da je EU „sto odsto ujediwena da je budu}nost Kosova u Uniji”, ponoviv{i da Kosovo pripada Evropi i da je region veliki prioritet u wenom radu.

Pretwa Komandant Savezni~kih zdruènih snaga NATO-a u Napuqu Mark Ficxerald rekao je da je NATO spreman da podrì inicijativu Me|unarodne civilne kancelarije i vlade u Pri{tini da se vrati autoritet institucija na severu Kosova. “Bilo kakva paralelna struktura je pretwa za bezbednost i mirno okruèwe. Institucije koje nisu u saglasnosti s Rezolucijom 1244 su nelegalne i predstavqaju pretwu sigurnosti”, rekao je Ficxerald.

INTERVJU

LIDER LSV-a NENAD ^ANAK

Jo{ 100.000 ~lanova za osvajawe slobode Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da nije iskqu~eno da republi~ki parlament u martu usvoji deklaraciju o Srebrenici. Lider LSV-a Nenad ânak upozorio je, me|utim, na to da dono{ewe deklaracije o Srebrenici moè imati dva zna~ewa. – Prvo, kojem se ja nadam, jeste to da se Srbija po~ela suo~avati sa svojom pro{lo{}u. Me|utim, ono ~ega se pla{im je da }e neki kroz tu deklaraciju poku{ati da operu kompletan projekat velikosrpskog nacionalizma, odnosno legalizuju sve {to je ~inio reìm Slobodana Milo{evi}a, pri ~emu bi zlo~in u Srebrenici bio prikazan kao tek mrqa na tom projektu „koji je u osnovi bio dobar”. E, upravo zbog toga }emo u Skup{tini Srbije insistirati na tome da, ne samo organizatori i izvr{io-

–A « psolutno ne! Ta pri~a o pola miliona potpisa me uop{te ne impresionira jer je to i broj glasova koji bi oni verovatno dobili na izborima, ili ne{to malo vi{e. Ali, to i daqe ne zna~i da je to ve}ina u Srbiji, kao {to ne zna~i da je to bilo kakva pretwa

Razumem, ali nije dobro z Kako komentari{ete neodlazak Borisa Tadi}a na inauguraciju Ive Josipovi}a zbog prisustva predstavnika Kosova? – J« a razumem sve strane u ovom nesporazumu. Jasno je da }e predsednik Kosova i}i na svaku manifestaciju gde ga pozovu, kao {to je i jasno da je Hrvatskoj izuzetno zna~ajno da s dràvom koju je priznala po automatizmu ima tip odnosa koji podrazumevaju pozivawe najvi{ih zvani~nika na predsedni~ku inauguraciju. Ali razumem i poziciju Borisa Tadi}a, koji ne moè prihvatiti da bude stavqen u isti rang s predsednikom Kosova. Sve su mi tri strane jasne, ali to, naàlost, nije dobro za gra|ane Srbije jer se nepotrebno zahla|uju odnosi s najbliìm susedom i zemqom s kojom smo, uz te{ke napore, i veliko zalagawe LSV-a, uspeli da pomaknemo odnose naboqe posle rata devedesetih. Taj problem se mora re{avati i on se ne moè gurati pod tepih. Da znam re{ewe, ja bih ga sada rekao. Ali, mislim da se ono moè na}i samo u okviru dijaloga kojeg za sada nema, a na tome mogu profitirati samo ekstremisti.» ci zlo~ina nego i oni koji su ga opravdali, finansirali i davali mu ideolo{ku osnovu, moraju biti osu|eni. Onda smo postigli ne{to za Srbiju i wenu budu}nost – kaè ânak za „Dnevnik”. z Ovih dana SNS je objavio da je prikupio vi{e od pola miliona potpisa za raspisivawe vanrednih izbora. Smatrate li da }e do wih do}i i jesu li potrebni?

vlastima. Danas mo`ete prikupiti koliko god ho}ete glasova za vanredne izbore ve} ~iwenicom da je stawe u dru{tvu vrlo te{ko. Me|utim, to ne zna~i i da bi sam ishod izbora bio spektakularno druga~iji nego danas. z Na skup{tini GO LSV-a u Subotici izjavili ste da je Ligi potrebno 100.000 novih ~lanova da bi na slede}im izborima mogli iza}i sa samostal-

nom listom. Zna~i li to da se Liga priprema da na slede}e izbore iza|e sama? – Najpre, mi imamo n « epravedan na~in izbor poslanika, koji je izmislio [e{eq –» da se cela Srbija tretira kao jedna izborna jedinica, {to u praksi zna~i da se ne mo`e osvojiti jedno, pet ili deset, nego odjednom ~etrnaest poslani~kih mesta. Ali nije u pitawu na{ samostalni izlazak na izbore, jer mi imamo stabilne i dugogodi{we veze s DS-om. Stvar je u tome da je partnerski odnos daleko zdraviji kada u wemu niste zavisna strana. S druge strane, polako dolazi vreme kada LSV po~iwe da zna~i upravo ono {to su wegovi osniva~i imali na umu, a to je poziv na druga~ije ure|ewe Srbije. I zato je izuzetno va`no imati i ovaj deo slobode, a to je mogu}nost da se iza|e samostalno na izbore.» z Kako gledate na sve izra`eniji sukob DS-a i SVM-a na lokalnim nivoima? – To su sve doga|aji na lokalnom nivou. Ne treba zaboraviti na to da je predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i funkcioner SVM-a. Da je to direktan partijski sukob, bilo bi logi~no da se s mesta predsednika vojvo|anskog parlamenta, u kojem DS ima apsolutnu ve}inu, ukloni predstavnik SVM-a. A to nije u~iweno. I u Vladi Vojvodine SVM ima niz visokih funkcionera, ukqu~uju}i i samog lidera stranke I{tvana Pastora. Pa ako gospodin Pastor misli da je progawan od stranke koja ima ve}inu u Skup{tini APV, kako onda toleri{e da na glasovima DS-a obavqa funkciju potpredsednika Vlade? Celu ovu pri~u stoga i tuma~im kao ne{to {to se doga|a na lokalnim nivoima. Me|utim, ~udim {to se I{tvan Pastor i Boris Tadi} ne sre}u. To nije dobro, ali sam uveren u to da }e se i to desiti pa }e, vaqda, izgladiti odnose. Nije dobro da se stranke demokratske orijentacije ovako izme|u sebe ko{kaju i prave nesporazume tamo gde ih ne mora biti.» Z. Romi}

SRBIJA I MA\ARSKA OTVORILE VOJVO\ANSKO POGLAVQE PRI^E O STRADAWIMA CIVILA TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA

Imenik koji decenijama ~eka da bude ispisan Dogovor predsednika Srbije Borisa Tadi}a i wegovog ma|arskog kolege Lasla [oqoma, postignut u oktobru pro{le godine, da akademije nauka dveju zemaqa osnuju nezavisnu ekspertsku komisiju koja bi ispitala sporna pitawa ma|arsko-srpskih odnosa tokom i neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata, mogao bi biti prvi korak u rastre}ivawu odnosa u regionu. Po tom dogovoru, zajedni~ka grupa istori~ara trebalo bi da istra`i de{avawa tokom ~etrdesetih godina pro{log veka na ovim prostorima jer je taj period bremenit zbog po~iwenih zlo~ina i velikog broja civilnih `rtava. Veliki zna~aj ovom me|udr`avnom dogovoru pridaju i politi~ki predstavnici vojvo|anskih Ma|ara, koji uz to ocewuju da bi utvr|ivawe istine o stradawima civila u Vojvodini moglo biti primer ~itavom regionu, posebno zbog ratova koji su se na ovom prostoru vodili devedesetih, a sve u ciqu postizawa trajne regionalne stabilnosti. Poslanik u Skup{tini Srbije Balint Pastor iz Saveza vojvo|anskih Ma|ara ocewuje da je dogovor dvojice predsednika veoma zna~ajan, posebno zbog toga {to je re~ o temi koja u Srbiji do sad nije zvani~no pokretana, ve} se „negiralo masovno stradawa ma|arskih civila tokom ratnih i posleratnih godina”. – O~ekujem da }e ovim biti zatvoreno to poglavqe zajedni~ke istorije, nakon {to se utvrde ~iwenice o onome {to se de{avalo

i kako su qudi bili ubijani samo zbog nacionalne pripadnosti – kazao je Pastor za “Dnevnik”. On smatra da ovo istraìvawe, ipak, ne treba da po~ne od nule, jer ve} postoji zna~ajna dokumentacija koja je do sad sakupqena o tim de{avawima i koja bi, po wemu, mogla posluìti i me|udràvnoj komisiji. Pastor pri tome navodi da se u Rezoluciji, koju je objavio Nacionalni savet Ma|ara 2003, pomiwe da je u tom periodu bilo oko 20.000 `rtava ma|arske nacionalnosti, ali isti~e i da u tom periodu nisu stradali samo Ma|ari.

podatke. To je potrebno radi su{tinskog pomirewa na ovim prostorima, ali i zbog toga da svi sahranimo svoje mrtve, po{to se ovde radi o civilima koji su ubijani samo zato {to su bili Ma|ari, a ne zbog toga {to su u~inili neki zlo~in. Jer, svi koji su bili ratni zlo~inci sami su oti{li s ovog prostora u toku povla~ewa nema~ke i ma|arske vojske – naveo je Laslo. Istori~ar Dragoqub @ivkovi}, koji je bio na ~elu Odbora Skup{tine Vojvodine koji se od 2000. do 2004. godine bavio istra-

U tom periodu u Vojvodini je stradalo oko 110.000 civila, me|u kojima je bilo oko 52.000 Srba, oko 25.000 Nemaca, 6.500 Ma|ara, 18.000 Jevreja, 2.000 Hrvata (Dragoqub @ivkovi}) I poslanik u Skup{tini Vojvodine iz Ma|arske koalicije \ula Laslo uveren je u to da je formirawe me|udr`avne komisije prvi korak u utvr|ivawu istine o de{avawima za vreme Drugog svetskog rata. On je za na{ list kazao da je u tom pogledu “do posledweg slova” istra`eno to {to su u tom periodu radile ma|arske vlasti, ali da s onim {to se de{avalo nakon 1944. godine u Vojvodini javnost nije upoznata. – Po podacima nekih organizacija vojvo|anskih Ma|ara i Katoli~ke crkve, u tom periodu u Vojvodini ubijeno je od 10.000 do 40.000 Ma|ara. Verovatno }e me{ovita komisija utvrditi realne

ìvawem stradawa civilnog stanovni{tva Vojvodine od 1941. do 1948. godine, te rukovodilac ovog projekta koji je potom nastavqen pod okriqem Vojvo|anske akdemije nauka i umetnosti, pozitivno je ocenio dogovor predsednika Srbije i Ma|arske. U izjavi za “Dnevnik” on je istakao da je rad na ovom osmogodi{wem istraìvawu, u koje je bilo ukqu~eno desetine stru~waka, bio pionirski poduhvat kad je re~ o anga`manu dràvnih institucija. – Utvr|eno je da je u tom periodu u Vojvodini stradalo oko 110.000 civila, me|u kojima je bilo oko 52.000 Srba, oko 25.000 Nemaca, 6.500 Ma|ara, 18.000 Jevreja,

2.000 Hrvata, dok su ostali stradalnici pripadnici drugih nacionalnih zajednica – rekao nam je @ivkovi}. On kaè da je tokom istraìvawa uo~eno da je najvi{e Ma|ara stradalao od 1944. godine do 1948. godine, i to u brojnim logorima koji su posle rata nastajali {irom Vojvodine. – Najve}i logor u kojem je stradalo ma|arsko civilno stanovni{tvo bio je u Ba~kom Jarku, a postojale su i takozavne tajne grobnice, odnosno ledine na kojama su qudi zakopavani. O tih 6.500 ma|arskih civilnih `rtava imamo sve podatke: ime i prezime, gde su stradali i na koji na~in – ukazao je @ivkovi}. Predsednica Helsin{kog odbora za qudska prava Sowa Biserko najavila je u izjavi za “Dnevnik” da }e ta organizacija do juna ove godine organizovati prvi nau~ni okrugli sto koji }e se baviti ovom tematikom. Ona je kazala da }e na tu sesiju biti pozvani i doma}i stru~waci, ali i oni iz Ma|arske koji su se ve} bavili istraìvawima o stradawu civila u Vojvodini tokom i nakon Drugog svetskog rata. – Bitno je da se u na{oj javnosti ~uje {to vi{e informacija o tim de{avawima jer s ovom temom {ira javnost u Srbiji i nije ba{ upoznata, a to }e biti zadatak okruglog stola koji pripremamo. Ovo je, naime, veoma va`no zbog suo~avawa s pro{lo{}u da bismo mogli graditi kvalitetnije odnose u budu}nosti – ocenila je Sowa Biserko. B. Dragovi}-Savi}

DNEVNIK

ZAKAZANA VANREDNA PARLAMENTARNA SESIJA

Skup{tina donosi svoj zakon

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} sazvala je prvo ovogodi{we vanredno zasedawe republi~kog parlamenta za utorak, 23. februar. Na dnevnom redu na}i }e se, kako je odre|eno zahtevom 123 narodna poslanika, samo jedna ta~ka dnevnog reda – predlog zakona o Skup{tini. Zakonski predlog potpisalo je svih 128

poslanika vladaju}e koalicije i predalo u proceduru 17. februara. Na zakonskim re{ewima radila je radna grupa, u kojoj je od opozicionih stranaka u~estvovao samo LDP. Vladaju}a ve}ina ipak je na kraju iznela predlog zakonskog teksta, iako nije uspela da o wegovom sadr`aju postigne konsenzus s ostalim opozicionim strankama. S. St.

PARLAMENT BEZ KANDIDATA ZA POVERENIKA ZA ZA[TITU RAVNOPRAVNOSTI

Neprobojni strana~ki {iweli Skup{tina Srbije mora}e da je po~eo da radi u Fondu za humaobnovi postupak izbora kandinitarno pravo. data za poverenika za za{titu [efica kluba ZES-a Nada ravnopravnosti, po{to se OdKolunxija navela je da Mileti} bor za ustavna pitawa nije oprenema prakti~nog iskustva u pravdelio ni za jedan predlog. Prednoj za{titi pred sudom, {to je sednica Skup{tine Srbije Slabitno za obavqawe ove funkcije, vica \uki}-Dejanovi}, koja po a zamerila mu je i {to je, ~itajufunkciji vodi Odbor, na samoj }i wegove blogove na Internetu, sednici obavestila je poslanike primetila da, po wegovom mida je od kandidatrure za ovu {qewu, „Srbija ne treba da bude funkciju odustao nekada{wi suprimqena u EU dok ne ispuni oddija Ustavnog sure|ene standarda Srbije Milude“. Mileti} je tin \uri~i}, za Goranu Mileti}u je odgovorio da za ~iji izbor se zawega nema dileme zamereno {to je na o tome da Srbija lagao DS. Vladasvom blogu napisao treba da u|e u EU, ju}a ve}ina potom nije dala podrda „Srbija ne treba a da je na blogovi{ku ni ostalim pisao {ta Srda bude primqena u ma kandidatima: Gobija treba da uraEU dok ne ispuni ranu Mileti}u, di, navode}i da je, iza koga je stao odre|ene standarde” recimo, nedopuLDP, ni Gordani stivo {to se osam ]u{i}, samostalgodina ~ekalo na noj kandidatkiwi, zaposlenoj u usvajawe Zakona o diskriminaGradskoj upravi Beograda. ciji. Ujedno, on je bio izri~it da \uri~i} je, ina~e, poslao pinikada nije pripadao nijednoj smo u kojem je naveo da kandidastranci. turu povla~i zbog politizacije Nakon {to je za Mileti}a glai nedostatka konsenzusa i {ire sao samo lider LDP-a, êdomir saglasnosti o izboru povereniJovanovi} je u izjavi novinarima ka. Drugi kandidati, pak, nisu rekao da „vladaju}a ve}ina nije pridobili poverewe ~lanova èlela da prihvati wegovu kanOdbora i pored toga {to je prididaturu jer nije ispod wihovog hva}en predlog lidera LDP-a politi~kog {iwela“. Po wegoêdomira Jovanovi}a da ih parvom uverewu, bilo bi po{tenije lamentarci javno saslu{aju. da je SPS saop{tio da ne èli Iako je Mileti}a podràlo viMileti}a jer se bavio za{titom {e od 200 nevladinih organizaprava u vreme vladavine Slobocija, ~lanovi Odbora su na{li dana Milo{evi}a, a da DS kaè „rupe“ u wegovoj biografiji. Tada mu je va`nija koalicija sa ko su, na primer, zakqu~ili da SPS-om nego izbor poverenika. Mileti} ne moè dokazati da se Podsetimo, po Zakonu o zabradeset godina bavio poslovima na ni diskriminacije, poverenik se za{titi ravnopravnosti, a on bira ve}inom glasova svih poslasam u izja{wavawu nije mogao da nika, a rok za izbor isti~e 1. se seti kojeg datuma 2000. godine marta ove godine. S. St.

REKLI SU

Kasa: Zbog iskqu~ewa iz SVM-a idemo na sud Biv{i predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Joèf Kasa najavio je da }e uloìti àlbu na odluku o iskqu~ewu iz stranke. On je naveo da ni jedan dokument stranke ne propisuje mogu}nost vo|ewa disciplinskog postupka protiv po~asnog predsednika, {to je on bio kada je iskqu~en iz SVM-a. „Zadovoqewe }u potraìti na sudu. Ali i ako ga dobijem, u stranku vi{e ne}u ulaziti sve dok je na wenom ~elu sada{we rukovodstvo”, istakao je Kasa.

Obradovi}: Napadaju SPS jer nas se pla{e Neke interesne grupe namerno stvaraju negativan publicitet o socijalistima, ocenio je zamenik predsednika SPS-a @arko Obradovi}. “Kao da su se upla{ili rasta na{eg rejtinga. O~igledno je da im smeta {to nas sve vi{e po{tuju i u Srbiji i u Evropi”, prokomentarisao je Obradovi} seriju afera i spekulacija u kojima se, direktno ili posredno, pomiwu ~elni qudi socijalista. Obradovi} autore kampawe vidi van Vlade Mirka Cvetkovi}a. “Destabilizuju}i nas, `ele da uzdrmaju i koaliciju“, ka`e Obradovi}.

\uki}-Dejanovi}: Izbore ne}e ni oni {to ih ho}e Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}Dejanovi} ocenila je da nema potrebe za vanrednim izborima, po{to “Vlada dobro radi, a gra|ani su umorni od izbora. Izbori ko{taju dràvu, i zaustavili bi pozitivne politi~ke trendove”, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}, dodaju}i da je veliko pitawe i da li oni koji traè vanredne izbore „stvarno èle da u ovom trenutku uzmu taj vru}i krompir vlasti u ruke”.

NAKON NALAZA DR@AVNOG REVIZORA, MINISTRI SE MO@DA NE]E IZVU]I SAMO S KAZNOM OD 50.000 DINARA

Prekr{ajne prijave nisu amnestija od krivi~nog progona Dr`avna revizorska institucija kona~no je svoj izve{taj preto~ila u prekr{ajne prijave. Sada znamo da bi jedanaest, {to aktuelnih {to biv{ih, ministra uskoro trebalo da se pojavi pred prekr{ajnim ve}em i odgovara zbog kr{ewa Zakona o buxetskom sisitemu, nepo{tovawa propisa vezanih za javne nabavke ili ~iwenice da nisu kontrolisali da li su nabavke za koje su potpisivali milionske ra~une – i obavqene. Pred prekr{ajnim ve}em }e prozvani funkcioneri obja{wavati i sporna pla}awa ugostiteqskih usluga, ali i pitawa vezana za ra~unovodstvene i kwigovodstvene prekr{aje. Ako nakon postupka pred prekr{ajnim ve}em bude utvr|eno da su aktuelni ministri Tomica Milosavqevi}, @arko Obradovi}, Oliver Duli}, Neboj{a Bradi}, Goran Bodanovi}, Sa{a Dragin i Slobodan Milosavqevi}, odnosno biv{i Predrag Bubalo, Slobodan Samarxi}, Zoran Lon~ar i Vojislav Brajovi}, odgovorni za ono {to im je revizor stavio na teret – bi}e ka`weni. Istina, ne naro~ito o{tro, jer je za nepo{tovawe Zakona o javnim nabavkama zapre}ena kazna od 20.000 do 50.000 dinara, dok se za prekr{aje koji se odnose na nepo{tovawe propisa u vezi s buxetskim sisitemom one kre}u od 5.000 do 50.000 dinara. Pore|ewa radi, kaznu od 50.000 dinara plati}e i svaki vlasnik trafike ili druge trgovine koji ne izda fiskalni ra~un, iako je vi{e nego jasno da }e dr`ava kod tog prekr{aja

biti znatno mawe o{te}ena nego kada zakon prekr{e ~lanovi Vlade i wihovi saradnici. Stoga i ne ~ude ocene da bi ministri za velike propuste trebalo i krivi~no da odgovaraju. No, treba re}i i to da takav scenario uop{te nije iskqu~en. Naime, nakon {to je DRI uradio svoj deo posla, na redu je Tuìla{tvo, koje, ako posumwa da ima osnova za krivi~no gowewe, moè protiv odgovornog ministra ili dràvnog slu`benika podi}i optu`nicu. I ukoliko na temequ we sud ustanovi krivicu, neko od okrivqenih mogao bi biti ili stroè nov~ano ka`wen ili ~ak zavr{iti na robiji. – Redosled kojim ide DRI je dobar. Jer, prekr{ajna prijava ne iskqu~uje krivi~nu odgovornost – kaè za „Dnevnik” profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Milo Bo{kovi}. On obja{wava da, kada se radi o prekr{aju, u su{tini to je {tetna pojava, dok je kod krivi~nog dela – opasna. – Kada je re~ o eventualnim krivi~nim prijavama, ostaje da se ustanovi da li se mo`da radi

o propu{tawu da se izvr{i slu`bena du`nost ili prekora~ewu ovla{}ewa. A da bi se to moglo proceniti, treba se prvo detaqno upoznati s izve{tajem DRI-ja. U svakom slu~aju, {to se ti~e pitawa jesu li kazne blage i treba li ih poo{triti, tvrdim da problem nisu zakoni ve} wihova primena. Kod nas se pre~esto izri~u kazne ispod zakonskog minimuma. U drugim zemqama je to redak izuzetak – navodi dr Bo{kovi}. Sve ove doga|aje, ina~e, pomno prate i kwigovodstvene agencije, jer je, nakon prvog izve{taja DRI-ja, predo~enog jesenas, prvi komentar iz Vlade bio da bi kwigovo|e ministarstava vaqalo poslati na obuku. Oceweno je, naime, da ovi slu`benici zapravo nisu bili dovoqno obu~eni da urade svoj posao kako vaqa i po zakonu. U vojvo|anskom udruèwe ra~unovodstvenih agencija kaù da im nakon toga stranke u {ali preporu~uju: “Kwiìte vi to samo u na{u korist, a mi }emo posle savetovati da vas po{aqu na doobuku”. D. Vujo{evi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota20.februar2010.

PREDSEDNIK SKUP[TINE APV [ANDOR EGERE[I ZA „DNEVNIK” O POSTUPKU OCENE USTAVNOSTI VOJVO\ANSKIH PROPISA

Statut }e pro}i i ovaj test

Predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i izjavio je ju~e na{em listu da u Skup{tinu APV jo{ nije stigao zvani~an dopis iz Ustavnog suda Srbije u kojem se od ove pokrajinske institucije tra`i da se izjasni o predlogu za ocenu ustavnosti Statuta APV. Naime, USS je prekju~e pokrenuo proceduru za ocenu ustavnosti Statuta i Zakona o nadle`nostima APV, i to na inicijativu grupe od 30 poslanika DSS-a i SNS-a, te Grupe gra|ana “Milorad Kuraica” i udru`ewa “]irilica”. Ustavni sud je ovaj zahtev prosledio i republi~kom parlamentu, koji je 30. novembra pro{le godine usvojio Zakon o nadle`nostima, te dao saglasnost na vojvo|anski statut. Eger{i je kazao da }e pokrajinski parlament odgovoriti na zahtev iz USS-a ~im taj dopis dobiju, te istakao da nema dileme o tome da }e ocena biti da je Statut APV

“u potpunosti saglasan s va`e}im Ustavom Srbije”. – Svaka stranka ili udru`ewe, pa i pojedinci, imaju pravo da iniciraju ocenu ustavnosti pravnih akata, ali ja sam apsolutno uveren u to da }e na{ statut pro}i i ovaj test pred Ustavni sudom, kao {to je pro{ao i jednogodi{wu javnu polemiku u kojoj su svi mogli izneti mi{qewe o tom aktu. A da smo, kao predlaga~i statuta, vodi-

U PONEDEQAK ZAJEDNI^KA AKCIJA SNS-a I NS-a

„Otpor bahatoj vlasti”

Srpska napredna stranka i Nova Srbija nisu razgovarale o formirawu koalicije, ali jesu o promenama u Srbiji i neophodnosti bliè i boqe saradwe „svih koji èle da pruè otpor bahatoj i osionoj vlasti”, izjavili su ju~e zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} i potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski. “Mi }emo donositi odluke u skladu s potrebama i istraìvawima javnog mwewa, a da li }emo izlaziti odvojeno ili zajedno... o tome nije bilo re~i”, rekao je Vu~i} na zajedni~koj konferenciji za novinare. Ina~e, funkcioneri SNS-a i NS-a najavili su za ponedeqak, 22. februara, skup u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, u prisustvu strana~kih lidera Tomislava Nikoli}a i Velimira Ili}a, koji }e biti nastavak akcije prikupqawa potpisa za vanredne parlamentarne izbore. Dubravka Filipovski je dodala da taj skup predstavqa i izraz podr{ke lideru Nove Srbije i osude napada na wega pre dve nedeqe. Potpredsednica NS-a je istakla da je ovo zajedni~ka akcija Srpske napredne stranke i Nove Srbije, ali da su svi koji èle da do|u – dobrodo{li, potvrdiv{i da }e skupu prisustvovati i pred-

stavnici Demokratske stranke Srbije. “Gra|ani Srbije ve} su se okupili i ujedinili, na {ta ih je naterao sve teì ìvot i vlast koja ih svakodnevno obmawuje”, rekla je Dubravka Filipovski, napomiwu}i da oni „samo sprovode èqu gra|ana”. U izjavi za „Dnevnik” lider Nove Srbije Velimir Ili} naveo je da o~ekuje da napredwaci i narodwaci budu zajedno na eventualnim vanrednim izborima. – To je prirodno. Na{a prva faza je da nateramo vlast da raspi{e izbore, a posle }emo razgovarati o sradwi – obrazloìo je Ili}. Na{ sagovornik podse}a na to da postoji trojni sporazum SNS-a i Koalicije DSS–NS-a, ali da se stranka Vojislava Ko{tunice zvani~no nije prikqu~ila akciji prikupqawa potpisa za raspisivawe izbora. – Oni zvani~no ne u~estvuju, ali wihovi ~lanovi potpisuju peticiju – precizirao je Ili}. On je na kraju ponovio da koalicija wegove stranke s Ko{tunicom ostaje nepromewena. – Mi imamo koalicioni sporazum koji obostrano po{tujemo – kategori~an je bio lider Nove Srbije. D. Milivojevi}

ZA[TO DSS NEMA POTPREDSEDNIKA IZ VOJVODINE

Jedan ~ovek, jedna funkcija

Me|u osam potpredsednika u DSS-a nema vi{e nikog iz Vojvodine i s Kosova i Metohije. To je, kako saznajemo u vrhu stranke Vojislava Ko{tunice, posledica nove organizacione {eme, proistekle iz izmewenog Statuta koji je usvojen na posledwoj izbornoj skup{tini. – Svi potpredsednici ima}e svoj delokrug za koji }e ih zaduìti lider stranke, i zbog toga nisu birani teritorijalno. Za pokrajine }e biti zaduèni predsednici PO DSS-a Vojvodine i Kosova i Metohije, Zoran Lon~ar i Vuko Antonijevi}. Po novom Statutu DSS-a, oni su po funkciji automatski i ~lanovi Predsedni{tva stranke – obja{wava na{ izvor. Novina u organizaciji DSS-a je {to }e se, kako obja{wava izvor „Dnevnika“, ta~no znati za{ta je ko od najvi{ih funkcionera zaduèn i „nema vi{e akumulacije funkcija“. Nova strana~ka {ema uvela je, naime, princip „jedan ~ovek – jedna funkcija“, pa je tako i doskora{wi potpredsednik DSSa iz Vojvodine Borko Ili} zadrào „samo“ funkciju prvog ~oveka DSS-a Novog Sada. Osim predsednika pokrajinskih odbora, u Predsedni{tvo }e direktno po funkciji u}i i pred-

Borko Ili}

sednik IO i direktor stranke. Oni }e, kako saznajemo, biti birani na sednici GO DSS-a koja }e se odràti danas. Predsedni{tvo DSS-a je s posledwom Skup{tinom pro{ireno i o~ekuje se uskoro da za wegove ~lanove Ko{tunica predloì svog starog saborca Dragana Mar{i}anina, te Radeta Obradovi}a i Jovana Palali}a. Kako saznajemo, u stranci se traì odgovaraju}e mesto i za nekada{weg portparola Dejana Mihajlova. Na{ izvor ukazuje na to da je deo strana~kog osveèwa izbor Milo{a Jovanovi}a na potpredsedni~ko mesto, na koje je do{ao kao Ko{tuni~in savetnik za politi~ka pitawa. Novi „mladi lav“ DSS-a je |ak Sorbone i ima diplomu prava i politi~kih nauka i o~ito je miqenik lidera narodwaka. D. Milivojevi}

li ra~una o ustavnosti i zakonitosti najvi{eg pravnog akta Pokrajine, potvrdilo se i u republi~kom parlamentu koji je dao saglasnost na na{ tekst. To zna~i da je novi Statut APV i legalan i legitiman – zakqu~io je Egere{i, izraziv{i uverewe da }e to potvrditi i kona~na odluka Ustavnog suda koji je, kako je rekao, “jedini merodovan da daje ocenu ustavnosti pravnih akata”. Ina~e, predlaga~i incijative za ocenu ustavnosti smatraju da Statut i Zakon o nadle`nostima APV doprinose neravnopravnosti gra|ana Srbije, te otvaraju mogu}nost separatizma. Podsetimo, Statut Vojvodine je, po dobijawu saglasnosti republi~kog parlamenta, progla{en u Skup{tini APV 14. decembra pro{le godine, dok je Zakon o nadle`nostima progla{en ukazom predsednika Srbije po~etkom decembra, a stupio na snagu 1. januara ove godine. B. D. S.

VESTI

Nije sve samo matematika Lider SVM-a I{tvan Pastor izjavio je da je od strane DS-a u Senti povu~en niz problemati~nih koraka i poteza, ocewuju}i da }e vreme relativno brzo pokazati da }e vladaju}a ve}inska koalicija biti vrlo klimava, ali da je to odluka onih koji su raskinuli raniji koalicioni sporazum. – Nije nikakva tragedija {to }emo u Senti biti konstruktivna opozicija novoj koaliciji, gradi}emo stranku i na{u lokalnu politiku, pripremaju}i se za nove izbore, kada oni budu aktuelni – rekao je Pastor. On je kategori~an da SVM nema ambicije da remeti postoje}e koalicione sporazume, „pa makar {ta se desilo”. Lider SVM-a dodaje da nisu svugde iste situacije, jer je negde lak{e prekrojiti odnos politi~kih snaga u op{tinskim parlementima, negde je problemati~nije, ali to nije samo stvar politi~ke matematike, ve} i opredeqewa koga neko uzima za politi~kog partnera. – Ulazak DS-a u koaliciju sa Gra|anskim savezom Ma|ara u Senti je sli~no ili jo{ malo grubqe nego ako bi SVM u Novom Kneèvcu ili ôki u{ao u koaliicju sa radikalima. Me|utim, to nije pitawe na koje ja moram da dajem odgovor, nego verovatno DS, koja se zarad lokalnog interesa u Senti opredelila za politi~kog partnera koji ne priznaje dràvne granice ove zemqe, koji je na politi~koj paleti na ultradesni~arskoj strani i ima aktivan odnos prema Omladinskom pokretu “64 ùpanije” – rekao je Pastor. M. Mitrovi}

@ele jedinstvo Sanxa~ka demokratska partija pozvala je sve politi~ke i dru{tvene aktere, kao i nevladine organizacije i udru`ewa, da formiraju jedinstvenu listu za izbore za Nacionalni savet Bo{waka u Srbiji. U saop{tewu SDP-a navedeno je da tu listu treba da ~ine eminentni Bo{waci – prepoznatqivi i uspe{ni u nauci, obrazovawu, kulturi, umetnosti i drugim oblastima, zna~ajnim za o~uvawe identiteta ove nacionalne mawine. “Izbori za nacionalni savet nisu politi~ka utakmica, niti borba za formirawe ikakve vlasti, jer su wegove nadle`nosti vezane iskqu~ivo za oblasti informisawa, kulture, obrazovawa i slu`bene upotrebe materweg jezika”, navodi se u saop{tewu SDP-a.

EKONOMIJA

subota20.februar2010.

DNEVNIK

DA LI JE NIS O[TETIO „SRBIJAGAS” ZA 17 MILIONA DOLARA

Gas iz Srbije prodavali kao da je ruski Sumwa da je JP “Srbijagas” tokom pro{le godine za prirodni gas s doma}ih nalazi{ta pla}ao isto koliko i za uvozni iz Rusije ju~e nije ni demantovana ni potvr|ena jer odgovor iz ovog preduze}a nije bilo mogu}e dobiti. Ipak, u javnosti se i daqe moè ~uti da se lane upravo to dogodilo te da je JP “Srbijagas”, kupuju}i od Naftne industrije Srbije doma}i gas po ceni onog koji se uvozi, i na taj na~in uve}ao svoj tro{ak za vi{e od 17 miliona dolara. Po informacijama do kojih je do{ao “Dnevnik”, problem je u tome {to je doma}i gas, zbog nièg kvaliteta, trebalo da se prodaje po ceni 20 odsto niòj nego uvozni. Me|utim, NIS je za gas s doma}ih nalazi{ta trìo (i do-

bio) istu cenu kao za uvozni. Tako je, budu}i da doma}i gas u ukupnoj potro{wi u~estvuje sa svega oko pet do osam odsto, za potro{wu od oko 270 miliona kubika i s prose~nom cenom od oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, JP “Srbijagas”

Kada je i za{to promewen ugovor izme|u ove dve kompanije (kojim je predvi|eno da cena doma}eg gasa bude 20 odsto ni`a od uvoznog) i za{to na {tetu doma}eg javnog preduze}a, nije poznato. Da li je NIS, rukovo|en tr`i{nom politikom, postavio uslove koji

Daleko od standarda Kvalitet prirodnog gasa je propisan i svetski standard je da on mora da sadr`i minimalno 92 odsto metana i maksimalno tri odsto ugqen-dioksida i azota. Gas iz doma}ih nalazi{ta sadr`i daleko mawi procenat metana i, shodno tome, daleko ve}i udeo druge dve komponente. o{te}eno za vi{e od 17 miliona dolara, odnosno svaki kubik izva|en u Srbiji pla}an je kao da je to u~iweno u Rusiji.

se nisu mogli odbiti (pitawe nastavka proizvodwe ili mo`da izvoza ili ...?) te{ko je re}i, ali da je ni`i kvalitet pla}en vi{e –

PAJTI] U POSETI FABRICI U KULPINU

U „Raj” stigao 31 radnik – Pokrajina je preko programa za novo zapo{qavawe pomogla firmu „Raj-plus” koja se u Kulpinu bavi proizvodwom metli od sirkove slame, s ne{to vi{e od ~etiri milona dinara, koliko je dobio vlasnik preduze}a Rastislav Nosaq za zapo{qavawe 31 radnika, koji }e u ovoj firmi

Ba~ki Petrovac do sada je zaposleno 206 radnika. “Raj-plus” je preduze}e ~iji je pogon u Ba~kom Petrovcu u februaru pro{le godine goreo u poàru, kada su od wega ostali samo zidovi. Izgoreli su tehnika i lager, a {teta je iznosila 250.000 evra. Me|utim, samo petnaest dana kasnije, proizvodwa je obnovqena u drugom pogonu u Kulpinu, koji je vlasnik izgradio nekoliko godina ranije, planiraju}i da ma{ine izmesti u industrijsku zonu. – Zahvaquju}i kolegama iz Selen~e, lokalnoj upravi i, evo, sada Pokrajini, uspeo sam da se oporavim, vratim trì{te i pro{irim kapacitete. Plan mi je da na jesen prozvodim 50 posto vi{e metli. Uslove za to sam stvorio, sad su stiFoto: A. Erski gli i radnici i trebalo provesti najmawe naredne dve gobi da se plan ostvari – kaè Nodine – rekao je predsednik Vlade saq, u ~ije tri hale radnici dnevVojvodine Bojan Pajti} ju~e pono naprave 2.500 metli. sle posete ovom proizvo|a~u. Trì{te je, kaè, zahvalno i Naglasiv{i da su preduzetnici sve {to se napravi – plane. Najpoput Nosaqa izuzetno va`ni za boqe mu{terije su Slovenija, privredu zemqe, Pajti} je dodao Austrija, Nema~ka, Francuska... da se 700.000 metli, koliko godiPo{to u toku procesa proiz{we proizvede “Raj-plus”, plasivodwe godi{we ostane 700 tona ra na zapadnoevropsko trì{te i otpada, Nosaq je odlu~io da ga istime direktno poboq{ava spoqkoristi i od prole}a zapo~ne notrgovinski bilans. Programom proizvodwu briketa, tako|e veonovog zapo{qavawa i samozapoma traènih na trì{tu. {qavawa na podru~ju op{tine L. Nikovi}

VLADA VOJVODINE

Produktovod svima potreban Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} i direktor JP „Transnafta” Sr|an Mihajlovi} ju~e su u Vladi Vojvodine potpisali Memorandum o podr{ci projektu izgradwe produktovoda kroz Republiku Srbiju. Ina~e, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine izradio je informaciju o izgradwi produktovoda za transport derivata nafte dugog 400 kilometara, a Vlada Vojvodine usvojila ga je u septembru pro{le godine. Izgradwa produktovoda, naglasio je Pajti}, ima vi{estruki zna~aj, te je ovaj projekat od po~etka

imao podr{ku svih nivoa vlasti u Republici Srbiji. On je ukazao na to da, osim pozitivnog uticaja na za{titu `ivotne sredine, te kontinuiteta snabdevewa privrede i stanovni{tva, produktovod obezbe|uje i ostvarivawe profita. Za sada je, po re~ima Sr|ana Mihajlovi}a, zavr{en idejni projekat za deonice Pan~evo – Novi Sad i Pan~evo – Smederevo, duge 126 kilometara, a do juna 2015. godine trebalo bi da bude zavr{en i drugi deo, Smederevo–Jagodina–Ni{, kao i krak produktovoda Pan~evo–Beograd, ukupne du`ine 400 kilometara.

ne mo`e se osporiti, kao {to, najverovatnije, nije sporno ni da je JP “Srbijagas” pristao na to... [to se ti~e potro{a~a, wima se ni{ta nije izmenilo. Oni su i do 2009. godine, a naravno i nadaqe }e, za kubik gasa pla}ali isto, bez obzira na to da li je doma}i ili uvozni, koliki je procenat uvoznog, da li je kvalitetan ili mawe kvalitetan. Naime, gas se me{a i takav isporu~uje potro{a~ima, a napla}uje se po ceni uvoznog. Ovakav na~in obra~una prirodnog gasa s nalazi{ta u Srbiji NIS-u se verovatno isplati. Posebno zato {to je veliko pitawe da li bi ga, po ceni po kojoj ga prodaje JP “Srbijagas”, a s obzirom na kvalitet, mogao prodati bilo kome. D. Mla|enovi}

PONI[TEN TENDER ZA KORIDOR 10 OD HORGO[A DO NOVOG SADA?

Novo pakovawe posla na autoputu Tender za izgradwu 110 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice, najverovatnije }e biti poni{ten, saznaje “Dnevnik” u Vladi Srbije. Iako zvani~ne potvrde nema, na{em listu je potvr|eno da je tender pao jer nijedan ponu|a~ nije u potpunosti ispunio propisane uslove. Na taj na~in najverovatnije }e biti razre{ene sve `albe koje su stizale od u~esnika tendera i stvar vra}ena na po~etak. Da podsetimo, odmah nakon otvarawa ponuda, pre nekoliko dana, srpsko-hrvatski konzorcijum “Vojput” iz Subotice i hrvatsko preduze}e “Hidroelektra niskogradwa” najavili su da }e pod-

U`ice”, “Borovica transport” i “Planum”. Tu mogu}nost najavio je predstavnik srpsko-hrvatskog konzor-

Prednost doma}im graditeqima Du{ko Draì} kaè da je svestan potrebe da se prednost u izgradwi autoputa da doma}im firmama, {to se, uostalom, i najavqivalo iz resornog ministarstva, me|utim, dodaje da su i oni doma}i neimari i isti~e da bi u ovom poslu odnos unutar srpsko-hrvatskog konzorcijuma bio 90 prema 10 u wihovu korist. Suboti~ki “Vojput” gradio bi, kaè, autoput, a hrvatska “Hidroelektra” objekte, koji u~estvuju s deset procenata u ovom projektu. Me|utim, komisija }e re}i svoje. neti àlbu tenderskoj komisiji, uprkos tome {to je objavqeno da je ekonomski najpovoqniju ponudu dao doma}i konzorcijum u kojem su firme PZP “Beograd”, “Putevi

cijuma Du{ko Dra`i}, koji je reagovao na javnom otvarawu ponuda, {to je komisijski i evidentirano, na dopunu ponude doma}eg konzorcijuma, za koju je rekao da

nije u skladu s uslovima iz konkursne dokumentacije, a odnosi se na naknadno uskla|ivawe s rastom cena na malo u Srbiji na ime tro{kova finansirawa, {to nije predvi|eno konkursnom dokumentacijom. Me|utim, iz zapisnika o otvarawu ponuda, u koji je “Dnevnik” imao uvid, vidi se da komisija i prisutni nisu konstatovali nijedan nedostatak prilikom otvarawa ponuda, a kona~na ocena da}e se prilikom detaqnog pregleda ponuda. U “Napomenama” se vidi da doma}i konzorcijum zahteva dopunu na~ina pla}awa, i to 35 odsto vrednosti izvedenih radova nakon ispostavqawa situacija za navedene radove, a ostatak na 12 meseci, uz porast cena na malo u Srbi-

ji na ime tro{kova finansirawa. Me|utim, ova rubrika nije ostala prazna ni kod ostala dva ponu|a~a – slovena~ko “Primorje” i srpsko-hrvatski konzorcijum ponudili su popust od sedam, odnosno 5,7 procenata na ponu|enu cenu. Razlika u ponu|enoj ceni na prvi pogled je vidqiva. Doma}i gra|evinari gradili bi (bez PDV-a) za 8,4 milijardi dinara 270 dana, srpsko-hrvatski konzorcijum za 10,3 milijardi (s popustom – za 9,7 milijardi) 426 dana, a Slovenci za 12,2 milijardi (11,4 s popustom) 660 dana. U tekstu Javnog poziva pi{e da ponuda mora biti jasna i nedvosmislena, da je opcija 120 dana od dana otvarawa, a da je kriterijum za ocenu ekonomski najpovoqnija ponuda. R. Dautovi}

Poziv sindikata za spas „Jat ervejza” Samostalni sindikat radnika vazdu{nog saobra}aja i vazduhoplovstva Srbije pozvao nadle`ne da u~ine ne{to za spas “Jat ervejza”, po ugledu na dr`ave koje su pomogle opstanku “Lufthanse”, “Briti{ ervejza” i drugih. “Strane kompanije nekim ~udom dobijaju status povla{}enih, boqa vremena polazaka, jeftinije

opsluìvawe i gorivo. Za ’Jat’ se tvrdi da je kao dràvno preduze}e gubita{, a parama koje zaradi ne raspolaè”, navodi sindikat i pita za{to “Jat” nije privatizovan. “Zato {to donosi gotovinu u devizama, i to unapred, svi èle da otmu, a da ne uloè ni{ta”, navode sindikati.

18. 2. 2010.

1.180,52046

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (708,92

Promet

Diskos, Aleksandrovac

20,00

378

1.134

Ribokompleks, Uzdin

19,52

6.000

18.000

Jugoprevoz Ugopromet, ^a~ak

19,44

4.300

BIP, Beograd

19,18

12,36 Promena %

Lepenica, Bato~ina

Naziv kompanije

0,12%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,48

2.916

10.229.664

Komercijalna banka, Beograd

-0,32

31.000

62.000

1.676.062

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

902

969.955

1.345 Cena

1.345 Promet

Agrobanka, Beograd

0,24

9.022

1.064.562

Univerzal banka, Beograd

-0,36

6.825

1.910.947

-12,33

128

245.120

Soja protein, Be~ej

-0,73

1.095

519.050

Panon, Crvenka

-11,76

533

159.900

Imlek, Beograd

0,00

1.500

192.994

Agrokoop, Novi Sad

-11,65

220

11.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1,36

2.383

142.990

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.649

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

703

246.000

Meser Tehnogas, Beograd

Metal, Kawi`a Pet akcija s najve}im padom

Impol Seval, Sevojno

-11,49

655

12.445

-11,43 Promena %

620 Cena

62.000 Promet

0,00

6.490

0,00

Ribar, Novi Kne`evac

1,87

2.500

677.500

Tigar, Pirot

1,50

745

8.354.419

Soja protein, Be~ej

-0,73

1.095

519.050

Alfa plam, Vrawe

-1,28

8.589

154.603

Veterinarski zavod, Subotica

0,64

630

386.820

Telefonija, Beograd

0,00

1.784

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,64

630

386.820

Mala Bosna, Mala Bosna Vojvo|anskih top-pet akcija

^oka duvanska industrija, ^oka Vitamin, Horgo{

0,00

1.500

274.500

-10,49

3.312

165.600

Svi iznosi su dati u dinarima

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA TVRDI:

MMF KOD VERICE KALANOVI]

Investicije nisu sporne

Br`i rast tek 2011.

Brì privredni rast Srbije mogu}e je o~ekivati tek krajem 2011. godine, ocenili su autori obnovqenog izdawa biltena “Makroekonomske analize i prognoze” (MAP), koji izdaju Institut ekonomskih nauka i Beogradska bankarska akademija. Srbija bi tek u posledwem kvartalu 2011. mogla dosti}i nivo rasta BDP-a kakav je pre ekonomske krize imala 2008, ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hani}. – Pro{le godine pad BDP-a Srbije bio je 2,9 odsto. Industrijska proizvodwa je u 2009. zabeleìla pad od oko 13 odsto, dok je poqoprivreda, kao jedna od retkih grana s pozitivnim rezultatom, ostvarila rast od 2,5 posto – rekao je Hani}. – Kurs dinara bi po~etkom novembra i da krajem godine mogao probiti psiholo{ku granicu od 100 dinara za evro i po~etkom 2011. biti na nivou od 102 dinara za evro – ocenio je prof. Branko @ivanovi}. Po wegovoj oceni, devizne rezerve nisu ugroène intervencijama Narodne banke Srbije na me|ubankarskom deviznom trì{tu, a u naredne tri godine nema opasnosti od destabilizacije doma}e valute.

Glavna ta~ka krize presko~ena Generalni direktor Eurobank EFG grupe za me|unarodno poslovawe \or|o Pradeli ocenio da je u zemqama jugoisto~ne Evrope glavna ta~ka krize prevazi|ena. – Kriza likvidnosti bila je evidentna u posledwem kvartalu 2008. i prvom kvartalu 2009. Mislim da se od aprila situacija poboq{ala – rekao je Pradeli za “Biznis”. On je ocenio da se u Srbiji situacija popravila, ali da nije lako predvideti budu}nost. – Narodna banka Srbije uradila je vrlo dobar posao, jer je bila prili~no konzervativna pre glavnog udara krize i zato Srbija nije imala probleme koje su imale druge zemqe – naveo je on.

Predstavnici Me|unarodnog monetarnog fonda podr`ali su investicije u razvoj infrastrukture i izrazili zadovoqstvo na~inom na koji se upravqa projektima Nacio-

nalnog investicionog plana, saop{tilo je Ministarstvo za NIP. Ministarka za NIP Verica Kalanovi} je kazala da su uspostavqeni sistemi za upravqa-

we projektima, koordinaciju i transparentnost zna~ajno poboq{ali realizaciju projekata i rezultirali u{tedama u 2009. godini, dodaje se u saop{tewu.

O~ajnici ìvotom brane ma{ine Radnici nekada{weg “Mitrosa” deùraju u halama da bi spre~ili da novi vlasnik, “Svislajon” iz Gorweg Milanovca, odnese ma{ine iz fabrike. Preostalih 147 radnika nekada{weg sremskog giganta telima ~uvaju ma{ine. Uveli su “radni~ku straù”, spremni na to da ni po koju cenu nikome ne dozvole da odnese opremu iz fabrike, tvrde}i da su je oni kupili pre privatizacije. Fabriku }e danono}no ~uvati sve do ponedeqka, 22. februara, kada bi u Privrednom sudu u â~ku trebalo da se odrì prvo ro~i{te o wihovoj sudbini. Kupac “Mitrosa” samo na osnovu pravosna`nih presuda duguje biv{im radnicima vi{e od 1,2 milion evra. Radnici vi{e ni{ta ne}e da prepu{taju slu~aju te su “radni~ke straè” po wihovoj oceni jedini na~in da se sa~uva jo{ ono malo {to je od preduze}a ostalo. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi} obja{wava za na{ list da su radnici u o~aju spremni da u~ine sve i da ga uop{te ne iznena|uje {to pribegavaju i ovakvom na~inu o~uvawa radnog mesta. – Sada je sasvim jasno da je na delu izuzetno lo{a privatizacija jer to su morali da priznaju i weni kreatori, koji sada raskidaju ugovore. Jo{ gore je {to se sada vidi koliko qudi iz kriminogene sfere je kupilo na{a preduze}a. Iza tih neuspeha ostali su radnici koji sada po svaku cenu poku{avaju da sa~uvaju i ono malo {to je ostalo u opqa~kanim i opeqe{enim preduze}ima, koje su tajkuni kupili ne da bi unapredili proizvodwu ve} da bi oprali prqavi novac i iz wih izvukli

Vi{e se nema {ta izgubiti Potpredsednik UGS “Nezavinost” Slavko Vlaisavqevi} kaè za na{ list da radnici “Mitrosa” vi{e nemaju {ta da izgube pa su se zato i odlu~ili na “radni~ke straè”, dodaju}i da su mo`da uz boqu sindikalnu organizaciju pre same privatizaciji mogli sa~uvati mnogo vi{e nego {to mogu sada. – Od same prodaje preduze}a bilo je jasno da novi gazda nije kupio fabriku da bi nastavio rad – kaè Vlaisavqevi}. – Prvo je zastra{io radnike, pa su pristajali na sve uslove samo da ne bi ostali bez radnog mesta. U tom strahu oni su bili nemi posmatra~i uni{tavawa svog preduze}a. Sada vi{e nemaju {ta da izgube i zato su i odlu~ili da se bore za ma{ine. Jasno je da pravno oni ne mogu postatiti vlasnici ma{ina i nastaviti samostalno da rade ve} da je potrebno da dràva preuzme ono {to je od firme preostalo i poku{a da prona|e novog strate{kog partnera, koji }e nastaviti proizvodwu, ali i uposliti radnike i za to ih pla}ati. kapital. I ova pojava radni~kog bunta – to vi{e nije samo puki protest ve} neka vrsta radni~kog ustanka koji }e se sada te{ko mo}i zaustaviti. Jer to je izraz o~aja u kojem su radnici u Srbiji. Ne sme se zaboraviti da oni preko no}i gube radna mesta, da rade mesecima bez plate, bez zdravstvenog osigurawa, bez mogu}nosti da odu u penziju... U 21. veku, u zemqi

koja je nekada imala ure|ena socijalna prava, dovesti radnike dotle da telima brane sredstva rada – zaista je poniàvaju}e i jadno – kaè Mijatovi}. On isti~e da je i slu~aj “Mitrosa” dokaz da situacija izmi~e kontroli i da se bliì trenutak kada vi{e niko ne}e mo}i kontrolisati o~aj i bezna|e u koje radnici iz dana u dan sve vi{e tonu.

Miodrag Kosti} se (ne) vra}a {e}eru? Nema~ka kompanija “Nordcuker”, jedan od vode}ih proizvo|a~a {e}era u Evropi, namerava da proda ve}inski udeo u ~etiri {e}erane u Srbiji, javili su nema~ki mediji. Kompanija se odlu~ila na opse`ne mere {tedwe, a do sezone 2014/2015. planira da u{tedi 67 miliona evra, uz otpu{tawe 300 od 5.000 zaposlenih. “Nordcuker” poseduje {e}erane u Ba~u, Vrbasu, Pe}incima i Kova~ici, a na srpsko tr`i{te je u{ao 2006, preko kompanije “MK-komerc” Miodraga

Predstavnici MMF-a i Verica Kalanovi} razgovarali su o realizaciji infrastrukturnih projekata finasiranih novcem iz NIP-a u 2009. godini, kao i planovima za 2010. godinu.

RADNI^KE STRA@E NOVI VID BORBE ZA RADNA MESTA

„NORDCUKER” NAMERAVA DA PRODA [E]ERANE U SRBIJI

Kosti}a. Dve kompanije osnovaona dva procenta koliko mu fale su zajedni~ko preduze}e pod li, ali to se tako gotovo sigurimenom “Sunoko”, u kojem neno ne}e desiti jer Nemci svoje ma~ka kompanija ima 51 odsto akcije svakako nameravaju da vlasni{tva. prodaju kako su ih Pitawe koje se i kupovali, a to sada name}e sva- „Nordcuker” poseduje zna~i u kompletu kako je da li }e i svih 51 odsto. {e}erane u Ba~u, Miodrag Kosti} Ina~e, MKVrbasu, Pe}incima grupa je ju~e saopponovo postati ve}inski vlasnik {tila da ima prai Kova~ici {e}erana ili }e vo pre~e kupoviumesto Nemaca ne u slu~aju prosti}i neki novi ve}inski vladaje ve}inskog udela u “Sunoku”. snik {e}arana. Matemati~ki, Oni nisu naveli da li }e to praKosti}u je najlak{e da dokupi vo pre~e kupovine iskoristiti

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota20.februar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

96,7797

98,7548

101,026

96,4834

Australija

dolar

63,9147

65,2191

66,7191

63,7191

Kanada

dolar

68,4149

69,8111

71,4168

68,2054

Danska

kruna

12,996

13,2612

13,5662

12,9562

Norve{ka

kruna

11,981

12,2255

12,5067

11,9443

[vedska

kruna

9,8427

10,0436

10,2746

9,8126

[vajcarska

franak

65,9982

67,3451

68,894

65,7962

V. Britanija

funta

110,631

112,888

115,485

110,292

SAD

dolar

71,8217

73,2874

74,973

71,6018

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 2. 2010. godine

Lider samostalaca Qubisav Orbovi} obja{wava za na{ list da “radni~ke straè” nisu novi vid protesta ve} borba za opstanak firmi i za vra}awe nade radnicima da }e imati gde da rade i od ~ega da ìve. – Privatizacija koja se ovde obavqala je pqa~ka{a jer se pokazalo da su mnoge gazde iznele iz preduze}a ma{ine, prodale ih i ostavile iza sebe prazne hale i radnike bez plata – kaè Orbovi}. – Novi vlasnici se ~ak ni ne pojavquju u takvim preduze}ima jer su oni zaradili prodaju}i ma{ine i ne zanima ih {ta }e radnicima prazna preduze}a bez sredstava za rad. Pa ti qudi, i da ho}e da rade, ne mogu kada su im ma{ine prodate i otu|ene! Zato su sada radnici odlu~ili da ~uvaju ma{ine i da ih po svaku cenu brane jer su svesni da bez wih nastavka proizvodwe nema. Radnici sada {tite imovinu dok privatizacija ne bude raskinuta jer {ta im vredi i ako se ugovor raskine a sve je ve} odneto i otu|eno? [ta }e s praznim halama? Koliko god se Agencija za privatizaciju posledwih dana trudila da raskida ugovore s nesavesnim gazdama, ipak se ne radi dovoqno brzo po{to su vlasnici brì od we i razvla~e sve {to mogu dok su jo{ na papiru gazde. Dràva }e jo{ vi{e izgubiti ako se ma{ine i preostala imovina ne sa~uvaju po{to se to woj i nakon raskida privatizacije vra}a. Osim {to }e dobiti prazna preduze}a, ima}e i stotine novih radnika na birou rada te joj je mnogo boqe da postoje}ima pomogne da sa~uvaju ono {to nije rasprodato. Q. Male{evi}

VESTI „Petrohemija” }e raditi Pan~eva~ka “Petrohemija” ne}e obustaviti proizvodwu, a nedostatak sirovina, ugovorenih s Naftnom industrijom Srbije, bi}e nadokna|en iz unutra{wih rezervi, saop{teno je iz “Petrohemije”. Rukovodstvo fabrike }e, uz podr{ku Vlade Srbije, nastaviti razgovore s rukovodstvom NIS-a o pove}awu isporuka sirovog benzina jer je to u skladu s investicionim planovima kompanije. “Nadamo se da }e u najkra}em roku biti prevazi|eni problemi u vezi s isporukom dodatnih koli~ina sirovine”, navodi se u saop{tewu vr{ioca du`nosti generalnog direktora “Petrohemije” Sa{e Pavlova.

BIP Akcijskom fondu – Kapital BIP-a posle raskida kupoprodajnog ugovora prelazi u nadle`nost Akcijskog fonda – izjavio je Du{an Belanovi} iz Agencije za privatizaciju. Akcijski fond }e u narednom periodu imenovati privremenog zastupnika kapitala, koji }e upravqati preduze}em. S obzirom na zna~aj BIP-a, Belanovi} je siguran da }e dr`ava pomo}i da se za to preduze}e prona|e strate{ki partner. Agencija za privatizaciju je, da podsetimo, pre tri dana raskinula ugovor o prodaji beogradske pivare litvansko{vedskom konzorcijumu.

Pad prodaje ra~unara U Srbiji je u posledwem tromese~ju pro{le godine zabeleèn pad prodaje kompjutera od oko 20 odsto u pore|ewu s posledwim tromese~jem 2008. Tokom cele prethodne godine u zemqi je prodato 332.000 kompjutera, a u posledwem tromese~ju 102.543. Godi{wi pad prodaje je tako|e 20 odsto, pokazuje istraìvawe koje je sprovela analiti~ka kompanija IDCAdrijatik. Mawi pad prodaje na me|ugodi{wem nivou zabeleèn je kod noutbuk ra~unara, dok je trì{te desktop ra~unara pokazalo zna~ajan pad.

JO[ JEDNA LO[A PRIVATIZACIJA U BA^KOJ PALANCI

„Radnik” ne radi ni{ta ako “Nordcuker” proda 51 odsto vlasni{tva u “Sunoku”. “Ta~no je da kao partnerska kompanija ve} neko vreme znamo za finansijske probleme ’Nordcukera’. Ako bi do{lo do prodaje tog ve}inskog paketa u zajedni~koj kompaniji ’Sunoko’, po ugovoru imamo pravo pre~e kupovine. Ali u ovom trenutku je rano da dajemo bilo kakve izjave”, navodi se u saop{tewu MKgrupe. E. D.

^etiri ponude za „Galeniku” Za “Galeniku” su zainteresovana ~etiri investitora, koji su podneli zahtev za otkup informacionog paketa u postupku prikupqawa indikativnih ponuda za prodaju. Zahtev za dokumentaciju podnele su “tri renomirane farmaceutske kompanije i jedan internacionalni finansijski investitor”, pi{e u saop{tewu Agencije za privatizaciju, ali se ne navode wihova imena. Nakon {to Agencija za privatizaciju utvrdi ispuwenost kvalifikacionih uslova i po{to dobiju informacii paket, kvalifikovane zainteresovane kompanije mogu dostaviti svoje indikativne ponude do 19. marta 2010. godine do 15 ~asova. Indikativne ponude moraju sadr`ati najva`nije elemente pod kojima je potencijalni kupac zainteresovan da kupi “Galeniku”: cenu, procenat vlasni{tva, investicije, socijalni program.

Agencija za privatizaciju avgusta pro{le godine poni{tila je privatizaciju AD „Radnik“ iz Ba~ke Palanke jer kupac nije pla}ao izlicitirane rate za kupovinu firme. Akcijski fond, u saradwi s lokalnom samoupravom, 22. decembra 2009. godine za privremenog zastupnika dr`avnog kapitala postavio je Vladimira Kova~evi}a. Dr-

kaè da je ra~un ove firme blokiran za 13 miliona dinara, a da dospela dugovawa dostiù oko 65 miliona dinara. Ukupan dug, kada se odbiju potraìvawa palana~ke firme, prelazi 100 miliona dinara. „Radnik“ je 2004. godine na licitaciji dobio konzorcijum kupaca, a suma je dostigla 1,2 milion evra. Jedan od ovda{wih privrednika koji je

Proma{aj dràve Ova lo{a privatizacija, kaù palana~ki privrednici, jo{ jedan je primer proma{aja dràve, jer pokazuje da prilikom prodaje dobrih dru{tvenih ili dràvnih firmi, nije uvek najbitnija ostvarena cena. Mnogo je va`nije ko kupuje, da li se bavio i da li ho}e da se bavi tim poslom. àva u ovom akcionarskom dru{tvu poseduje 57,7 odsto kapitala, a od 1. februara ove godine gotovo svi radnici, odnosno wih 65, poslato je ku}ama. Prekinuta je proizvodwa, a radnicima treba da se isplati 60 odsto plate. Zaposleni u ovoj, pre privatizacije uspe{noj firmi, koja se bavi niskogradwom, putnom privredom i izgradwom i busenovawem sportskih terena, plate nisu primili od juna 2009. godine, a nemaju ni zdravstveno i socijalno osigurawe. Kova~evi}

svojevremeno u~estvovao na pomenutoj licitaciji i imao ozbiqne namere da razvije posao, jer je licitirao do 1.150.000 evra, ka`e da i danas ova firma ima vrednost, ali da on nije zainteresovan jer je kupio drugo dru{tveno preduze}e koje sada uspe{no radi. Osim izuzetno vrednog voznog parka gra|evinskih ma{ina, „Radnik“ ima i gotovo novu asfaltnu bazu, ure|en fabri~ki krug i prate}e objekte, ali o~ito nema posla. M. Suyum

POQOPRIVREDA

subota20.februar2010.

DNEVNIK

RASTE TRGOVAWE NA PRODUKTNOJ BERZI

SA[A DRAGIN NAJAVIO PODSTICAJE ZA KUPOVINU MEHANIZACIJE

P{enica stala na 11,5 dinara

Dr`ava pla}a tre}inu traktora

Protekla nedeqa je na novosadskoj Produktnoj berzi donela rast prometa, a vi{e od 95 odsto ukupnog trgovawa odnosi se na kukuruz i p{enicu. Kukuruz je doneo najve}i promet, {to nije nikakvo iznena|ewe. Podatak koji mo`e radovati je da je zaustavqen pad cene. Naime, prometovano je 400 tona, uz cenu koja se kretala u rasponu od

trenda, {to je, uostalom, prisutno u du`em periodu. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 11,29 dinara kilogram, {to je zanemarqiv pad od 0,46 odsto u odnosu na prethodni izve{tajni period.

Prodato je 400 tona kukuruza, po ceni od 10,8 do 11,1 dinara kilogram 10,80 do 11,10 dinara kilogram, bez jasno izraènog trenda. Ovonedeqna ponderisana cena iznosi 10,89 dinara kilogram, {to je zanemarqiv rast od 0,83 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Najve}i ovonedeqni ugovor se odnosi na kupoprodaju kukuruza u koli~ini od 1.000 tona po ceni od 11 dinara kilogram s pla}enim tro{kovima lagera do polovine aprila teku}e godine. Drugu nedequ uzastopno promet p{enicom je solidan i u odnosu na prethodnu nedequ beleì rast od 29,67 posto. Prometovano je 389 tona uz cenu koja se kretala od 11,20 do 11,50 dinara kilogram, bez jasno izraènog

Mineralno |ubrivo je i u protekloj nedeqi prometovano s koli~inom od 50 tona uree i cenom koja se kretala od 21,70 do 22 dinara kilogram, {to je na pro{lonedeqnom cenovnom nivou. Od ostalih |ubriva vredi spomenuti ponudu AN-a po 15,90 dinara kilogram, ali kupaca nije bilo. Od ostalih roba bele`imo trgovawe jo{ samo sojinom sa~mom u koli~ini od 25 tona i po 35,20 dinara kilogram.

Posledwih godina lokalna sadin Petrovi} do sada je bila na mouprava iz Vr{ca mnog radi na izuzetnom nivou – rekao je stvarawu {to boqih uslova ìpredsednik op{tine Vr{ac êvota seoskog stanovni{tva koje domir @ivkovi}. – Pro{le goje godinama bilo zapostavqano. dine na{oj op{tini opredeqePro{le godine u no je 110 miliona putnu mreù, izdinara iz ovog seU putnu mreù, gradwu bunara, kretarijata za renovirawe {kokomasaciju, proizgradwu bunara, la, crkava, sportrenovirawe {kola, jekte vodosnabdeskih terena u sevawa, ure|ewa crkava, sportskih lima op{tine atarskih puteva i terena u selima Vr{ac uloèno „Agrozavod“. je vi{e od 120 miNa{ zadatak sada op{tine Vr{ac liona dinara. Tauloèno je vi{e od je da pripremimo kva politika loza 120 miliona dinara dokumentaciju kalne samouprave nove projekte za ove op{tine nakoje smo danas dostavqa se i u ovoj godini. Tim bili saglasnost i da za wih konpovodom, u ovih dana u Vr{cu je kuri{emo. boravio pokrajinski sekretar Obavestio je sekretara da }e za poqoprivredu, vodoprivredu deo pro{logodi{weg projekta i {umarstvo i predsednik Naciza dovr{etak izgradwe bunara u onalnog saveta Rumuna u Srbiji Riti{evu i vetrobrana u [u{aDanijel Petrovi}. ri biti zavr{en krajem marta – Saradwa s Pokrajinskim seove godine. kretarijatom koji vodi gospoR. Jovanovi}

Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o kupovini Veterinarske stanice „Subotica“ s Darinkom Konstantinovi} iz Futoga, koja je na aukciji to preduze}e kupila pre godinu i po.

Juna 2008. veterinarska stanica je prodata na aukciji za milion i po evra. S obzirom na to da je kupac dràvi uplatio samo prvu ratu, Agencija je saop{tila da je po zakonu morala da raskine ugovor. U Veterinarskoj stanici kaù da ve}e posledice zbog raskidawa ugovora ne}e osetiti jer je doskora{wi vlasnik prepustio rukovo|ewe firmom zaposlenima, pa su redovno primali zarade, a uspeli su da uloè i dodatna sredstva u mawe investicije.

Predstavnici udru`ewa su uredbu ocenili pozitivno i naveli da je izuzetno zna~ajna jer

Poqoprivrednici }e ove godine mo}i br`e, lak{e i jeftinije do}i do nove kvalitetne mehanizacije tako {to }e dr`ava refundirati 30 odsto wene vrednosti nat je stavqen na deo uredbe koji se odnosi na mehanizaciju, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede.

}e omogu}iti poqoprivrednicima da na najboqi mogu}i na~in do|u do kvalitetne mehanizacije, navedeno je u saop{tewu.

Robne rezerve hitno da kupe 15.000 tovqenika

Ruralni razvoj u Banatu

Pukla prodaja veterinara

varao o dono{ewu uredbe za vo}e i povr}e, sto~arstvo, ratarstvo i mehanizaciju. Akce-

CENE @IVE STOKE U OPASNOM PADU

POKRAJINSKI SEKRETAR DANIJEL PETROVI] U VR[CU

PONI[TENA JO[ JEDNA PRIVATIZACIJA

Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin je izjavio da }e poqoprivrednici ove godine mo}i brè, lak{e i jeftinije do}i do nove kvalitetne mehanizacije tako {to }e dràva refundirati 30 odsto wene vrednosti. Dragin je to izjavio posle sastanka s predstavnicima Poslovnog udruèwa uvoznika poqoprivredne mehanizacije Vojislavom Skenxi}em, Dragoqubom [vowom i Du{anom Erdeqanom, s kojima je razgo-

Pad cena `ive mere tovqenika ispod 100 dinara kilogram preti ponovim prinudnim pokoqem stoke. Da bi se to spre~ilo, potrebno je da Direkcija za robne rezerve otkupi od proizvo|a~a 15.000 tovqenika Prolazak sezone sviwokoqa, pad standarda gra|ana i velika ponuda doveli su do stalnog pada cena tovqenika od sredine januara. Tako, umesto decembarskih 150 do 160 dinara kilogram, paori tovqenike ovih dana prodaju po 90 do 100, dok je cene sviwa na farmama oko 120 dinara kilogram. Predsednik Grupacije klani~ara u PKS-u Momir Jovanovi} ka`e da je ponovo do{lo do poreme}aja, posebno u sviwarskoj proizvodwi. Tek {to je ona posle pokoqa sviwa u 2007. godini

Meso jeftinije deset odsto Zbog pada cena tovqenika, krenulo je i lagano obarawe cena sveèg mesa u klanicama i prodavnicama. Me|utim, dosada{wa snièwa i ona koja se najavquju bi}e daleko mawa od pada cena tovqenika. Naime, ìve stoka je jeftinija gotovo 40 odsto, a klani~ari obaraju cene mesa tek za deset. Elem, sviwski but, umesto pre|a{wih 390 do 400 dinara kilogram, sada ko{ta oko 360 dinara. Ta~nije, ve}ina novosadskih mesara prekju~e je cenu prvo spustila na oko 375 dinara za kilogram, a najava je da }e danas opet cenovnici biti korigovani naniè te }e sviwski but ko{tati oko 355 dinara kilogram. Sve ovo govori da od pada cena tovqenika gra|ani opet nemaju ba{ mnogo koristi i da }e kajmak opet skinuti klani~ari te je ba{ zbog toga nu`na intervencija Robnih rezervi i spas sto~ara. po~ela da se oporavaqa, sad je ponovo do{lo do pada cena ìve mere tovqenika sa 150 na 90 dinara kilogram. Ovakvo stawe destimulativno uti~e na seqake, koji prete da }e ponovo do}i do pokoqa kao pre nekoliko godina. Tada je, naime, cena bila samo 50 dinara po kilogramu ìve me-

re, pa je sto~ni fond uni{ten. Pokoq stoke bio je posledica i nereagovawa dràve i Robnih rezervi. – Tro{kovi proizvodwe za kilogram ìve mere tovqenika danas iznose oko 120 dinara – rekao je on. – Cena koja se nudi na trì{tu proizvodi gubitke kod

seqaka, a oni gube motiv za rad. Sve to onda dovodi do praznih tovili{ta i prinudnog uvoza mesa. Da bismo to izbegli, sekretar Udruèwa za poqoprivredu i prehrambenu industriju u PKS-u Milan Prostran isti~e da bi Direkcija za robne rezerve trebalo da interveni{e otkupom 10.000 do 15.000 tovqenika. Prostran je posebno ukazao na zna~aj proizvodwe zbog izvoza mesa i prera|evina u region trì{ta CEFTA-e. Po wegovim re~ima, ukoliko bismo smawili proizvodwu i izgubili to trì{te, sve bi se pogubno odrazilo na privredu Srbije. Kako je istaknuto na sednici Grupacije klani~ne industrije Privredne komore Srbije, u 2009. godini vrednost sto~arske proizvodwe u Srbiji procewena je na 1,67 milijardu dolara, {to je 69 miliona dolara mawe nego prethodne godine. U~e{}e sto-

KRIZA NE IZLAZI IZ SELA TAKO LAKO

Svako tre}e doma}instvo siroma{no Svako tre}e seosko doma}instvo u Srbiji suo~ava se sa siroma{tvom, pri ~emu je situacija najnepovoqnija u jugoisto~noj Srbiji. Istra`ivawe Grupe za razvojnu inicijativu „Sekons“ pokazuje da siroma{tvo najvi{e poga|a poqoprivredna gazdinstva, sama~ka doma}instva, decu ispod 15 godina, starije od 65 i neobrazovane.

– Dobili smo podatak, vrlo pora`avaju}i, da se 27,8 odsto doma}instava u ruralnim podru~jima suo~ava sa sve tri dimenzije: i s finansijskim siroma{tvom i s materijalnom deprecijacijom i deprecijacijom naseqa, i plus `ivi u neopremqenim ruralnim podru~jima. Najmawe takvih je u Vojvodini, a najvi{e u jugoisto~noj Srbiji – obja{wava Mina Petrovi}

– Zapawujuje to {to mawe od 40 odsto srpskih poqoprivrednih doma}instava ima tr`i-

Zabriwavaju}i je i podatak da ~ak 75 procenata populacije aktivne u poqoprivredi

{ne vi{kove. To zna~i da samo 40 odsto wih, iako im je poqoprivreda zanimawe, nema {ta da proda. To prakti~no govori da ve}ina tih gazdinstava nema od ~ega da zaradi – ka`e Natalija Bogdanov iz iste agencije.

nije pokriveno penzijsko-invalidskim osigurawem, a ako se ne{to ne promeni, situacija u ruralnim podru~jima ne}e biti boqa ni u budu}nosti. E. D.

Privatizacija ostavila trag Situacija u vojvo|anskim selima je te{ka pre svega tamo gde su prodata poqoprivredna preduze}a koja su bila jedan od izvora prihoda mnogih seqana. Sada nove gazde brinu samo o svom interesu, zaradi, pa, umesto da uloè u razvoj kombinata ili lokalne sredine, izvla~e novac i ulaù u druge poslove, a selo propada i qudi siroma{e. Kada se tome doda apsolutno proma{ena privatizacija prehrambene industrije, jasno je da je siroma{tvo na selu sve prisutnije. Siroma{tvo se meri finansijskom situacijom, opremqeno{}u doma}instva i razvijeno{}u naseqa u kojem se ìvi.

iz „Sekonsa“. – Posebno brine lo{e stawe poqoprivrednih gazdinstava. ^ak 49,5 odsto gazdinstava u Vojvodini izlo`eno je siroma{tvu.

~arstva u bruto dru{tvenom proizvodu poqoprivrede je samo 30,5 odsto. U pro{loj godini vrednost govedarske proizvodwe iznosila je 781 miliona dolara, sviwarstva 578 miliona, ov~arstva 98 miliona, ìvinarstva 214 miliona i p~elarstva pet miliona dolara. Sto~arstvo Srbije je na klackalici, {to zna~i da u vi{e godina ima pad proizvodwe, a tek ponekad simboli~an rast. Godi{wi pad proizvodwe od dva do tri odsto se beleì ve} dve decenije. Tako smo 1990. godine proizvodili 550.000 tona mesa, dok je u 2008. godini ona iznosila svega 460.000 tona. I ~lanovi nekoliko udruèwa poqoprivrednika i sto~ara iz Srbije i Vojvodine izrazili su zabrinutost zbog pada cena tovqenika, zatraìv{i od Republi~ke direkcije za robne rezerve da {to pre interveni{e na trì{tu i spre~i teè posledice. D. U. MAWA PODR[KA POQOPRIVREDI U ZEMQAMA OECD-a

Najmawe para od 1986. godine U 2008. godini su subvenciona i sredstva podr{ke poqoprivredi u zemqama OECD-a iznosila 182 milijarde evra, {to je 20 odsto bruto prihoda poqoprivrede, pi{e u studiji OECD-a koja je objavqena u februaru 2010. godine. Time se nastavqa trend smawewa pla}awa doprinosa poqoprivredi, a postignut je najniì nivo jo{ od 1986. godine. Smawewe podr{ke agrarnom sektoru ima veze i s vi{im cenama na svetskom trì{tu, pa subvencije i podr{ke agrarnom sektoru iznose 0,9 odsto ukupnog bruto nacionalnog dohotka, dok je od 1986. do 1988. godine to bilo 2,5 odsto. To se u prvom redu obja{wava smawewem udela poqoprivrede u BNP-u. Studija pokazuje i smawewe podr{ke proizvodwi, koja se oslikava i u smawewu razlike izme|u svetskih i doma}ih cena u zemqama OECD-a. Tako su izme|u 1986. i 1988. godine cene u zemqama ~lanicama OECD-a bile oko 50 posto vi{e od onih na svetskim trì{tima, a od 2006. do 2008. godine – samo 16 posto.

U UTORAK NA SPENSU

HLADNI RADIJATORI POD LUPOM STRU^WAKA

Peti prole}ni sajam kwiga Prole}ni sajam kwiga bi}e otvoren u utorak 23. februara, u 18 ~asova na prvom spratu Sportskog-poslovnog centra "Vojvodine". Kako su najavili organizatori iz Udruèwa izdava~a i kwiàra Vojvodine, peti po redu sajam traja}e do 3. marta, a dràva gost bi}e Slova~ka. Me|u izlaga~ima na}i }e se vi{e od {estdeset izdava~a iz Srbije, a dolaze i izdava~i iz Hrvatske i Bosne i Hecegovine. Organizatori o~ekuju vi{e desetina hiqada posetilaca. N. V.

Komisija od nedeqe na okupu Nezavisna komisija koja treba da ispita zbog ~ega je gotovo polovina Novosa|ana 6. i 13. februara ostala bez grejawa i tople vode bi}e formirana najverovatnije u ponedeqak, a najkasnije do srede, saznajemo u Gradskoj ku}i. Komisija, koja se formira na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a, }e pored utvr|ivawa uzroka nedavnih doga|aja imati i zadatak da

prona|e re{ewa i predloge mera za prevazilaèwe takvih situacija, kako se one vi{e ne bi de{avale. Prema raspoloìvim informacijama, komisija u kojoj }e sedeti stru~waci iz oblasti energetike ima}e izme|u tri i pet ~lanova, a procena je da ona svoj posao ne bi trebalo da obavqa duè od mesec dana. B. M.

Novosadska subota20.februar2010.

^ekamo odgovornost za „romantiku”

ri su ostale prili~no nedore~ene, jer je krivica kao vru} krompir prebacivana tamo-amo. Kako bi se slu~aj ra{~ivijao i kako bi se saznali uzroci "nezgode", gradona~elnik je nalo`io formirawe nezavisne komisije koja treba da ispita ceo slu~aj, a direktori tri preduze}a bili su na brifingu. Slu~aj je, kako je re~eno, sagledan sa svih strana, svi su se slo`ili da komisija treba da se formira, pa nek istina iza|e ne videlo, nakon {to stru~waci daju kona~nu re~. Prema najavama, komisija }e biti sastavqena po~etkom naredne sedmice i brzo }e se baciti na posao. Nadajmo se da }e ga brzo i obaviti i da }e sugra|ani saznati zbog ~eka su dve subote cvokotali, kao i ko }e zbog toga odgovarati. B. Markovi}

Dobrovoqno davawe krvi Ekipa Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u utorak }e raditi u Rumenki od 8 do 10 ~asova u KUD "Feher Ferenc", a druga u maloj sali Zadru`nog doma u Bege~u od 9 do 12 sati. Jedna ekipa }e krv prikupqati krvi u sredu, u Koviqu u KUD "Laza Kosti}" od 8 do 10.30 ~asova, a druga u Kisa~u, u Zemqoradni~koj zadruzi od 8 do 11 sati. U petak 26. februara krv }e se prikupqati u GSP - u, u velikoj sali od 9 do 12 ~asova, a istog dana krv }e se mo}i dati u "Naftagasu" u Domu penzionera od 9 do 12 sati. Svakog radnog dana od 7 do 14.30, a sredom od 7 do 18.30 krv se mo`e dati u Zavodu za transfuziju, Ulica hajduk Veqkova 9a. Sve informacije se mogu dobiti na telefon 064 861 58 25.

V REMEPLOV

Tito iznenadio Novosa|ane Sasvim neo~ekivano, rano prepodne 20. februara 1955. u tada reprezentativni hotel "Park", dana{wi stacionar

Jodne bawe, pojavio se Predsednik Tito u pratwi Aleksandra Rankovi}a, Petra Stamboli}a i Edvarda Kardeqa. Oni su do{li

U januaru je na evidenciji Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe bila 29.091 osoba, od kojih je 56 odsto `ena. Me|u nezaposlenima, 8.811 ima sredwu stru~nu spremu, prvi stepen ima 6.400 osoba, dok je najmawe kvalifikovanih radnika, kojih je na birou 6.252. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Novom Sadu je ispod 17 odsto. I. S.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rava je divota sedeti u toplom stanu dok napoqu besni sne`na oluja. Sve se beli, prava zimska idila, a jo{ ako ste sa dragom osobom eto romantike. Me|utim, Novosa|ani koji su bili u ovakvoj situaciju prethodne dve subote ba{ nisu imali sre}e. Romantika je nestala zajedno sa toplom vodom, a emocije su se hladile istom brzinom kao i radijatori - lagano, ali taman dovoqno da strast utihne. I tako, sugra|ani su, u dva navrata, brzo na sebe nabacivali komad vi{e garderobe i u stanovima sedeli ogrnuti }ebadima. Zubi su se stezali, {to od hladno}e, {to od besa, a pitawe kojima se ve}ini nametalo bilo je "U kom to mi veku `ivimo?". Prirodno, Novosa|ani su se pitali zbog ~ega se to dogodilo i ko je zakazao, a stva-

NSZ brani kvotu 30.000

u privatnu posetu Bla`u Jovanovi}u, predsedniku Skup{tine Crne Gore, koji se posle jedne operacije povukao na oporavak u ovaj novosadski hotel. Gosti su se posle dva sata, ali sada u pratwi nekolicine vojvo|anskih rukovodilaca, odvezli na Petrovaradinsku tvr|avu i razgledali je, obi{li Poqoprivredni fakultet, a onda oti{li na ru~ak u novi hotel "Dunav" u ^ortanovcima. Po gradu se brzo pro~ulo da je do{ao Tito, ali niko nije znao ta~no gde je. Zato su ga na Tvr|avi pozdravila samo deca koja su se tu igrala. N. C.

IZJAVA [EFA ZIMSKE SLU@BE JKP „PUT” GOJKA ETINSKOG UZNEMIRILA JAVNOST

Kancerogena so na novosadskim ulicama? [ef zimske slu`be JKP "Put" Gojko Etinski ju~e je za Radio televiziju Vojvodine izjavio da je so kojom se posipaju novosadski putevi kancerogena i da "gra|ani toga moraju biti svesni i povesti ra~una o tome". Na internet stranici Pokrajinskog javnog servisa daqe se navodi da je Etinski kazao kako je so kojom se tretiraju putevi {tetna i po qude i po biqne vrste, kao i da se u Evropi primewuju druga~ija sredstva za ~i{}ewe puteva. Pritom je ocenio da bi i kod nas "pa`wu i sredstva trebalo preusmeriti na ~i{}ewe puteva, pre nego na posipawe {tetnim materijama". Me|utim, portparolka "Puta" Jelena Stoisavqevi} ju~e je za "Dnevnik" kazala da se radi o nesporazumu, nastolom iz ~iwenice da se veliki broj gra|ana àlio na rad zimskih slu`bi; smatraju}i da se ne posipa dovoqno soli po gradskim ulicama, koje su zato neprohodne i klizave. Naime, prema wenim re~ima, Etinski je zapravo poku{ao da objasni kako preterano kori{}ewe soli moè izazvati kontraefekat i postati opasno po qude i ìvotnu sredinu. Tako|e, iz "Puta" tvrde

da industrajiska so koju koriste ispuwava sve postavqene standarde i da je nabavqena po proceduri javnih nabavki. Ina~e, deo soli koja zavr{i na novosadskim ulicama uvozi se iz Rusije a deo iz Egipta, dok iz istih rudnika, navodno, poti~e i so koja se koristi u drugim ve}im gradovima u Srbiji. Podse}amo, u dosada{wem delu zimske sezone 2009/2010 potro{eno je oko 5.200 tona soli, a ta koli~ina dvostruko je ve}a od godi{weg proseka u posledwoj deceniji. Odluku o tome koji delovi grada }e se ~istiti donosi Zavod za izgradwu grada, po ~ijem nalogu ekipe "Puta" izlaze na teren. Zbog velike koli~ine sne`nih padavina, probleme s nabavkom soli imale su i druge zemqe u regionu (Bugar-

Foto: R. Hayi}

ska, Rumunija, Hrvatska...), ali ju~e smo dobili uveravawa da

Polemika bez potvrde "Dnevnik" sino} nije uspeo da od nekog relevantnog doma}eg stru~waka koji se bavio ovom problematikom, ba{ kao ni od gradskih zvani~nika, dobije zvani~nu potvrdu teze da je so koja se posipa po putevima kancoregena. Me|utim, malo istra`ivawa po internetu pokazalo nam je da ovakve tvrdwe u svetu nisu nove i da se u zdravstvenim krugovima (naro~ito u Kanadi) ve} nekoliko godina vode polemike na tu temu. Me|utim, za sada nisu dobile potvrdu Svetske zdravstvene organizacije.

NA GRADSKI KONKURS STIGLO 580 PREDLOGA

Rekordno interesovawe za „kulturne novce” Na konkurs za finansirawe projekata ustanova kulture kojima Grad nije osniva~ primqeno je 580 predloga za organizaciju manifestacija, saznaje “Dnevnik”. ^lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} rekao je za na{ list da je ovoliki broj projekata neo~ekivan i da je na neki na~in rekordan. - Trenutno se sve ponude obra|uju u Upravi za kulturu, {to podrazumeva sre|ivawe svih projekata da bi se olak{ao rad komisije koje }e razmatrati i odlu~ivati kako }e se novac razdeliti. Ote`avaju}a okolnost ove godine jeste ~iwenica da je buxet za ovakve programe umawen za 200 miliona dinara i iznosi 114 miliona - obja{wava Bursa}. Deveto~lana komisija, koja }e odlu~ivati o ponudama sasta}e se u roku od 30 dana, {to nala`e i pravilnik konkursa a, prema wegovim re~ima, imena ~lanova }e biti objavwena uskoro. Ovakav na~in raspodele novca namewenog

Andrej Bursa}

kulturnim de{avawima je deo usagla{avawa sa novim Zakonom u kulturi, koji propisuje da se novac iz gradske kase mo`e izdvajati samo za ustanove kojima je Grad osniva~. To zna~i da sve ostale institucije koje organizuju kulturna doga|awa moraju da potra`uju pare kroz projekte. Do dono{ewa za-

kona, Grad je iz buxeta, pored institucija kojima je osniva~, finansirao petnaestak organizacija koje su aktivne u deltanosti kulture. Pro{le godine, po starim pravilima igre, Muzi~ka omladina Novog Sada i Centar za kulturnu animaciju dobili su po 20 miliona dinara, Festival uli~nih svira~a 12, Zmajeve de~je igre sedam, Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" pet, a Centar za likovno obrazovawe dece i omladine Vojvodine 1,4. Potom, KC "Bege~" lane je dobio 700.000 dinara, KIC "Stepanovi}evo" 500.000, Kulturno umetni~ko dru{tvo"Svetozar Markovi}" dobilo je ~etiri miliona dinara, KUD "Sowa Marinkovi}" tri, KUD "Petefi [andor" 2,3 a KUD "Pavel Jozef [afarik" 1,7 miliona dinara. Novac su dobijali i Rusinsko kulturnoprosvetno dru{tvo i to 1,7 miliona, te "Brankovo kolo" 700.000 dinara. N. V.

novi kontigenti pristi`u i da je nemogu}e da magacini ostanu prazni. S druge strane, ostaje pitawe kako }e i ovako lo{i putevi podneti vi{e od pet hiqada tona posute soli. Velika koli~ina soli stvara pukotine kroz koje prodire voda, koja mewa ~itavu konstrukciju saobra}ajnica. U ve}ini razvijenih zemaqa putevi se obnavqaju na svakih 8 do 10 godina, dok se kod nas koriste i preko 30 godina. D. A.

VESTI Bra{no na odlo`eno Gradska organizacija invalida rada, organizovala je nabavku namenskog bra{na visokog kvaliteta pakovanog u vre}ama od 25 kilograma. Za kupovinu dve ili vi{e vre}a omogu}eno je odlo`eno pla}awe na dve mese~ne rate. Prijave i uplate primaju se do 12. marta na blagajni organizacije, isporuka je do 18. marta, a sve dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona: 021/ 444-605. B. P. P.

Naknade nezaposlenima Isplata nov~anih naknada za nezaposlene za oktobar 2009. godine po~ela je ju~e. Korisnici naknade novac mogu podi}i na {alterima svih po{ta. I. S.

Dan materweg jezika Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine, organizova}e akciju povodom obele`avawa Me|unarodnog dana materweg jezika, koja }e se sutra odr`ati od 11 do 13 ~asova, na uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice. Tim povodom deli}e promotivni materijal i ukazati na zna~aj negovawa jezi~ke raznolikosti i vrednosti multikulturalizma koje su prisutne u Vojvodini. B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota20.februar2010.

Pivo „lav” iznenadilo Novosa|ane Pred stotinak slu~ajnih prolaznika, ju~e u 19 ~asova na platou ispred Spensa, kompanija “Karlsberg Srbija grup” otkrila je danima zamaskirani balon replike nove ambla`e piva “lav” . Prekriveni totem visok deset metara bio je postavqen na platou tokom ~itave prethodne sedmice i intrigirao je Novosa|ane. Promocija nove fla{e simultano je izvedena u Subotici, Ni{u, Kragujevcu i Beogradu. U ime novosadskih pivopija redizajnirani bocun “lava” otkrio je frontmen kultne novosadske pank rupe “Ateist rep” Aleksandar Popov–dr Pop. Posle prigodnog vatrometa, `urka je nastavqena u obli`wem kafi}u “Ritmo latino”. Foto: R. Hayi} N. V.

STANOVNICI CVE]ARSKE ULICE, NA TELEPU, TE[KO DOLAZE DO SVOJIH DOMOVA

Bare i blato umesto kolovoza

Gra|ani Cve}arske ulice, na Telepu, u delu kod biv{e Ulice Polgara Andra{a a sada Bulevara Evrope, po`alili su se na{oj redakciji da zbog u`asnog stawa u kojem se nalazi kolovoz. Stanari nisu u stawu da do|u do dvori{ta svojih zgrada, a voza~i su prinu|eni da koriste travwake i pe{a~ke staze za saobra}aj, jer je ulica prakti~no neprolazna. U ovom delu Cve}arske, ina~e, nalaze se dve zgrade sa stotiwak stanova, kao i privatna osnovna {kola i fakultet.

ali ne i kolovoz, {to je u nadle`nosti saobra}ajne inspekcije. Radnici “Vodovoda i kanalizacije” ipak su iza{li na teren kako bi uklonili nagomilanu vodu. Glavni saobra}ajni inspektor Mladen Ba{i} rekao je za na{ list da za sada sve gradske slu`be rade po generalnom nalogu inspekcije, da se svi putevi odr`avaju u funkcionalnom stawu, a da }e posebni nalozi za popravku biti izdavani kada po~ne gra|evinska sezona, nakon 15. marta. Mada se u

Kako saznajemo u Komunalnoj inspekciji, inspektori su bili tamo i utvrdili da se voda zadr`ava na uglu Cve}arske i Bulevara Evrope, da led ne dozvoqava da oti~e voda, a da ne postoji atmosferska kanalizacija. Kako navode komunalni inspektori, prostor oko zgrada je u propisanom stawu,

ovoj pri~i spomiwao i zapo~eti, a nedovr{eni, posao Zavoda za izgradwu garda, po{to se u ovom delu Cve}arske ulice mewa vrsta stanovawa iz porodi~nog u vi{eporodi~no, u ZIG-u ipak nisu mogli da potvrde da li se u programu za odr`avawe putne privrede nalazi i popravka ovog dela ulice. S. K.

Radionica o vuni

O ameri~kim pesnikiwama

Kreativna radionica izrade dekorativnih predmeta od pustovane (presovane) vune bi}e odr`ana danas u 11 ~asova u Zbirci strane umetnosti, Ulica Dunavska 29. Radionica na kojoj }e gra|ani biti u prilici da se upoznaju sa tradicionalnom tehnikom pustovawa vune i da samostalno izrade podmeta~ mawih dimenzija, realizuje se u saradwi sa Zadrugom doma}e radinosti "Zemqa" B. P. P.

Promocija kwige Dubravke \uri} "Poezija teorija rod" moderne i postmoderne ameri~ke pesnikiwe, bi}e odràna danas u 11 ~asova na Filozofskom fakultetu u sali 30, na prvom spratu. Promociju organizuju Centar za rodne studije UNS i Udruèwe gra|ana "@enske studije i istraìvawa", a govore Silvija Draì}, Vladislava Felbabov, Maja Solar i autorka. B. P. P.

Foto: S. [u{wevi}

DNEVNIK

UPRKOS ODLUCI USTAVNOG SUDA, NOVOSADSKI PSI LUTALICE I DAQE ZAVR[AVAJU U KAFILERIJI

[internica i azil u vrtlogu procedure Ja~a inicijativa za spre~a- trebnu dozvolu koja vaì do vawe ubijawa ìvotiwa u No- 2012. godine. Za to vreme, tamo vom Sadu usledila je nakon {to je ubijeno preko 30.000 ìvotije Ustavni sud poni{tio odlu- wa, a to se i daqe de{ava! Koku donetu za vreme pro{le no- na~no, krajem pro{le godine, vosadske vlasti, na osnovu koje Ustavni sud doneo neopozivu je u nehigijenskim uslovima iz- odluku kojom se zabrawuje daqe gra|ena {interubijawe ìvonica na gradskoj tiwa. Wome su Jelena Tinska deponiji, tvrdi oduzete i sve inkoordinatorka gerencije JKP izgradwu azila za programa Fonda sme{taj ìvotiwa, “îsto}i”– obza kapitalna jasnila je Tinbez ubijawa, o~ekuje ska, i dodala da ulagawa za izdo kraja godine gradwu azila u je odluku li~no Vojvodini i akprosledila radi dodaje da je ZIG tivistkiwa za noj grupi ~iji je ve} obezbedio za{titu ìvoti~lan, i direktoparcelu za to wa Jelena Tinru novosadske ska. Po drugi “îsto}e”, te da put, u sredu }e se, kako kaè, je {internica ve} trebala biodràti i sastanak gradske ti zatvorena. radne grupe za izgradwu azila Povodom ovakvih tvrdwi, za nezbrinute ìvotiwe, ne bi iz “îsto}e” kaù da nikakav li se ubijawe lutalica {to pre dopis iz Ustavnog suda nisu kona~no i obustavilo. dobili, te da zato objekat za - Jo{ 2005. godine je na nivou sme{taj pasa na gradskoj depodràve ukinut pravilnik o niji i daqe radi. Isto tvrdi i ubijawu pasa lutalica. Uprkos ~lan Gradskog ve}a za komutome, Grad je tada izgradio nalne delatnosti Gordana Puobjekat na deponiji, uz upo- {i}.

^ITAOCI PI[U SMS

- Niko me nije obavestio o takvoj odluci Ustavnog suda. Zato sam zvala direktora “îsto}e”. Oni kaù da ni{ta nije stiglo ni direktoru preduze}a, a ni pravnoj slu`bi – tvrdi Pu{i}, i dodaje da je i interes grada da se izgradi azil kako bi se prekinulo ubijawe nezbrinutih ìvotiwa. Razumevawe za inicijativu boraca za prava ìvotiwa, ova

gradska vlast je pokazala, sla`e se i Jelena Tinska. Me|utim, brine je {to i pored toga {internica i daqe radi. Izgradwu novog azila za sme{taj `ivotiwa, bez ubijawa, ona o~ekuje do kraja ove godine i dodaje da je za takav projekat Zavod za izgradwu grada ve} obezbedio parcelu 900/1 u zoni Sever 3. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Konkurentno vozawe „Toplana“ kao pravi monopolista u gradu, drsko nam „kreira `ivot“, odre|uju}i po nekim svojim merilima kad je vreme da odemo na po~inak, kad da ustanemo, a sve to u hladnim ili tek smla~enim stanovima, za visoku cenu koju 12 meseci redovno pla}amo. Nama preostaje samo dogrevawe, uz dodatne tro{kove za struju, ili smrzavawe u hladnom stanu. Oni koji na TVu tvrde kako im je u stanovima pretoplo, pa „otvaraju prozore“, neka pla}aju tu neku vi{u cenu kojom nam „Toplana“ preti, a mi koji smo prikqu~eni na „Toplanu zapad“ ne}emo pla}ati ni sada{wu, a kamoli vi{u, nego }emo u~initi sve da smenimo odgovorne za ovu agoniju zvanu „najgore, a najskupqe grejawe do sada“. 064/3385... *** Zakasnio sam na posao (zimska slu`ba) zbog propusta JGSP-a. Naime, u redu vo`we na liniji 56 ne stoji oznaka da bus prolazi kroz stari Futog, a qudi ~ekaju u ul. Rade Kondi}a, ~ekaju, ~ekaju, smrzavaju se i kasne na posao! 062/206... *** Kad }e ve} jednom GSP dobiti konkurenciju, pa da se vozimo ko qudi! 063/1190... *** Gospodinu Bubwevi}u, odgovaram pod punim imenom - Nije ta~no to {to ste izjavili ili je

ta~no utoliko {to ste o~istili plato oko glavne zgrade. Ali ja nisam do{la da posetim zgradu nego grob mog sina, na 8. poqu, pored vode i parkinga, koji se nisu videli od snega. U{li smo kolima ali smo ubrzo nai{li na parkiran auto i morali se vratiti u rikverc, izi}i iz grobqa i pe{ke obi}i na{eg sina. Nigde nije bilo NIJEDNOG RADNIKA "LISJA", ali zato bez-

*** Nikoga od gospode policajaca na uglu Kornelija Stankovi}a i Rumena~ke u petak posle one saobra}ajke, a kolaps totalni! Gde su? Pa mere dubinu guma da napla}uju kazne! A vi se sna|ite sami! 064/1904... *** Gospodo iz Grada i Toplane, bio bi red da preispitate va{e

broj prosjaka, u pravu je ~italac 060/5278... G-din Bubwevi} ne razume da nas boli i vre|a takav odnos prema onom {to je nama najbolnije. Danas je dve god. od pogibije osam mladih qudi u po`aru i wihovi grobovi se nisu videli od snega, a na glavnoj su stazi i u zidanoj grobnici. VELIKA SRAMOTA! S po{tovawem, Vida Ze~evi} 064/1947...

programe investirawa i osposobite Toplanu da obavqa svoju osnovnu funkciju u zimskom periodu, a to je isporuka toplote i tople vode. Ovo {to se de{ava ove zime je sramota za Novi Sad. 063/568... *** Ovo stvarno nema smisla, sram vas bilo! Narodu je dosta da slu{a pri~e o grejawu te Jelene Vujin iz Toplane. Misli-

li su da je narod lud, kako se ne pla{e ne}emo mi wih vi{e pla}ati i trpeti. Neka daju ostavke i gradona~elnik zajedno sa wima. Ima sposobnijih qudi koji su oterani i ne rade. Samo da znate da nas je mnogo koji smo ogor~eni i izdvajamo novac da sve funkcionise, a vidimo kako? 064/3101... *** Alal vere gradskoj vlasti nikad se nismo vi{e smrzavali i nikad grad nije bio prqaviji. Gradona~elnik boqe da sedi u {e{irxinici nego u gradskoj ku}i. 064/2636... *** JKP „Put“ javqa da se prioritetne saobra}ajnice ~iste! Ceo dan na Keju ledena kora. Kako ga to ~iste? Od jutros vi{e od pola grada bez grejawa. Kol centar Toplane kaè „va{ poziv ne moè biti opsluèn“. Na TV Apolo ide {lajfna sa neta~nim informacijama u vezi grejawa. Gradona~elnik obilazi Toplanu i traì odgovorne. Ne zna se koja je ve} ovo havarija Toplane a odgovorne jo{ nije prona{ao. A javna preduze}a {trajkuju. Male im plate! A narod pla}a i za svoje pare se smrzava i ne moè da pre|e ulicu od snega. Nema {ta, uredan grad! 063/589...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota20.februar2010.

ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA PREDSTAVIO KATALOG LOKACIJA ZA PRODAJU, A BORISLAV NOVAKOVI] NAJAVIO:

Po~iwe borba za svakog investitora “Novi Sad je dobro mesto za ulagawe”, poru~io je ju~e diretor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, na sastanku sa predstavnicima institucija koje najvi{e sara|uju sa stranim investitorima. Predstavqaju}i katalog lokacija koje ZIG namerava da proda ove godine, direktor ZIG-a je naglasio da je potrebno poja~ati saradwu s navedenim institucijama koje mogu da pomognu razvoju grada, jer }e se ove godine voditi borba za svakog investitora, a od visine buxeta grada zavisi i standard Novosa|ana.

ZIG investitorima nudi i popust do 50 procenata ako izgrade objekat vredan najmawe milion evra i zaposle 50 radnika - Novi Sad je prvi u Srbiji preveo zemqi{te u vlasni{tvu Republike u javno vlasni{tvo grada i prvi je oglasio prodaju 14 lokacija, ~ija je ukupna po~etna vrednost pet miliona evra – naveo je Novakovi} pred predstavnicima Fonda za podr{ku investicija u Vojvodini, Udru`ewa stranih investito-

Foto: S. [u{wevi}

ra, Kancelarije za evropske poslove, Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza, Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, Novosadskog sajma i privrednih komora Vojvodine i Novog Sada. Prve licitacije bi}e odr`ane 9. i 15. marta, a Novakovi} o~ekuje da }e se investitori najvi{e interesovati za placeve na Bulevaru oslobo|ewa 29, na Rimskim {an~evima i u Ulici Baj~i @ilinskog kraj izlaza na autoput, za-

tim za lokaciju na Ka}koj petqi, na ulasku s autoputa i niz parcela namewenih privredi u industrijskim zonama Sever 1 i 2. U ponudi ZIG-a nalazi se i {est parcela za stambene zgrade i nekoliko za porodi~no stanovawe. U narednih 30 dana u prodaju }e biti pu{tena i tre}a grupa zemqi{ta. Podr{ku i pohvale na ra~un predstavqawa lokacija u {tampanom i elektronskom obliku dali su i diretor Novosadskog sajma

DVE IZMENE U PRAVILNIKU ZA POMO]NE OBJEKTE

Jo{ papira za legalizaciju Od dono{ewa pravilnika koji bliè defini{e odredbe novog Zakona o planirawu i izgradwi, koje se odnose na pla}awe naknade, objekte koji se ne mogu legalizovati, sadrìnu tehni~ke dokumentacije i sadrìnu i na~in izdavawa gra|evinske i upotrebne dozvole proteklo je ne{to vi{e od tri meseca, a nedavno je na snagu stupio drugi koji predvi|a neke novine u postupku legalizacije.

U Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u Sremskim Karlovcima isti~u da su za gra|ane koji su u{li u postupak legalizacije i one koji to tek treba da u~ine, vrlo va`ne dve izmene tog pravilnika. - Kada je u pitawu legalizacija pomo}nih objekata, novim pravilnikom je propisano da podnosioci zahteva za naknadno izdavawe gra|evinske dozvole treba da prilo`e jo{ i skicu sa osno-

vom, izgledom, presekom i poloàjem objekta na parceli, naznakom povr{ine i spratnosti objekta, kao i podacima o materijalu od kog je izgra|en – obja{wava na~elnica Odeqewa za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te u karlova~koj op{tini Du{anka Jawu{i}. - To zna~i da }e svi oni koji su predali zahteve, morati da ih dopune ovim dokumentom. Veoma je bitno da gra|ani koji su preuzeli obrasce i koji su od nas u odeqewu dobili obave{tewa {ta im je sve potrebno za legalizaciju, znaju da je su po novom pravilniku du`ni da taj dopunski dokument pribave i ne misle da smo propustili to da im kaèmo kada je bilo re~i o potrebnim papirima. Zakon o planirawu i izgradwi, koji je stupio na snagu 11. septembra, po re~ima Jawu{i}eve, predvideo je da se bez konverzije prava kori{}ewa u pravo svojine na gra|evinskom zemqi{tu ne moè legalizovati objekat. Ovaj pravilnik, objavqen u Slu`benom glasniku 5, dopu{ta ipak tu mogu}nost. Tu konverziju gra|ani mogu da obave ukoliko èle, ali nije neophodno to da ~ine u postupku legalizacije. To prakti~no zna~i da }e im u xepu ostati ne{to vi{e para, jer su u Republi~kom geodetskom zavodu napla}ivali tu uslugu. Jawu{i}eva podse}a da sve informacije o ovim novinama i legalizaciji, kao i obrasce za prijavu gra|ani mogu da dobiju u Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te, u potkrovqu Magistrata svakog radnog dana od 8 do 13 ~asova. Z. Ml.

UPRAVNI ODBOR TOPLANE ODLU^IO

Vladimir Jeli} kandidat za direktora Upravni odbor Novosadske toplane predloì}e Skup{tini grada da izabere za direktora preduze}a dosada{weg vr{ioca du`nosti direktora Vladimira Jeli}a. Na sednici odrànoj u ~etvrtak pristunih sedam od devet ~lanova UO glasalo je za Jeli}a izme|u ~etiri kandidata, a Jeli} je dobio pet glasova za i dva uzdraàna.

Na javni konkurs, koji je raspisan nakon {to je Janko ^obrda podneo ostavku na mesto direktora, pristiglo je sedam prijava, od kojih su ~etiri ispuwavale uslove propisane konkursom. Skup{tina grada bi o odluci Upravnog odbora Toplane trebalo da raspravqa na slede}oj sednici krajem marta. S. K.

Goran Vasi}, predsednik Privredne komorae Vojvodine Nikola Stoj{i}, direktor VIP fonda Branislav Bugarski, kao i Milo{ Tomi} iz regionalne privredne komore Novi Sad. Oni su iskazali spremnost da u okviru svojih prezentacija predstave i katalog lokacija ZIG-a, a od konkretnih doga|aja gradska ponuda zemqi{ta na}i }e se pred ulaga~ima u Pragu i Be~u, kao i jednom od najve}ih sajmova nekretnina u Francuskoj. Pomo}nik direktora ZIG-a za pravne poslove Marijan Petrovi} rekao je da na cenu nije uticala ~iwenica da se sada zemqi{te trajno daje u vlasni{tvo a ne u zakup, te da je za o~ekivati da strani ulaga~i poka`u ve}e interesovawe, po{to im je uvek bilo te{ko da shvate da su vlasnici objekata, ali ne i zemqi{ta na kojem se ti objekti nalaze. Pomo}nica direktora za gra|evinsko zemqi{te Tatjana Ga{ovi} kazala je da je po zakonu osnovni kriterijum za prodaju zemqi{ta najvi{a postignuta cena, ali da ZIG, pored niza olak{ica ulaga~ima, od decembra investitorima nudi i popust do 50 procenata, ako izgrade objekat vredan najmawe milion evra i zaposle 50 radnika. S. Krsti} NARODNA PARTIJA O SITUACIJI U GRADU

Rekonstrukcija vlasti, pa izbori - Vladaju}a koalicija u Novom Sadu nije sposobna da re{ava nagomilane probleme gra|ana, pristupa im „ad hok“, uz pomo} {tapa i kanapa. Me|utim, prevremeni izbori trenutno nisu dobro re{ewe, jer bi Novi Sad, ve} pred kolapsom, u narednih godinu dana potpuno stao kazao je ju~e ~lan predsedni{tva Narodne partije Neboj{a Kora}. On je izneo stav ove stranke da je najpre neophodna hitna rekonstrukcija vlasti kako bi Novi Sad dobio gradsku vladu sposobnu da uspostavi komunalni red i stabilizuje prilike u gradu. - [tedwa, ukidawe brojnih savetni~kih mesta koja se trenutno popuwavaju po partijskoj liniji, mawe ~lanova Gradskog ve}a i postavqawe profesionalaca na ~elo komunalnih preduze}a, prvi su potezi koje bi trebalo da povu~e gradska vlast nakon rekonstrukcije, kako bi se Novim Sadom ponovo upravqalo odgovorno i doma}inski - naveo je Kora}. I. S.

Decembarska plata ne odlaè {trajk Zaposleni u „Novitetu“ dobili su ju~e drugi deo plate za decembar iz 2009. godine, ali }e u ponedeqak odràti {trajk upozorewa kako su bili i najavili u ~etvrtak. Sindikat „Solidarnost“ u ovoj firmi nije zadovoqan isplatom jednog dela zarade, ve} traì da radnici dobiju i januarsku platu. Veliki deo radnika, tvrde u „Solidarnosti“ prima platu ispod minimalne cene zarade, i zato se, kaù u sindikatu insistira na redovnoj isplati Z. D. li~nih dohodaka.

Foto: N. Stojanovi}

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA DEVETI PUT

Salaja~ki doru~ak uz tambura{e Salaj~ani su ju~e po deveti put organizovali „Salaja~ki doru~ak“, manifestaciju posve}enu o~uvawu kulture, tradicije i obi~aja ovog dela Novog Sada. Prijatan doru~ak po`eleo je predsednik Saveta Mesne zajednice „Salajka“ Milo{ Asurxi}. - Salaj~ani su poznati kao dobri doma}ini i nadamo se da }emo to opravdati - rekao je doma}in. \aci iz Osnovne {kole „Vuk Karaxi}“, recitacijom i glumom animirali su prisutne. Osnovci su zajedno s u~iteqicom Jasen-

kom Ra~i} napisali pri~u i osmislili predstavu „Na{a bajka“ od koje su mali deo predstavili i svojim me{tanima. Potom je usledilo poslu`ewe s bogate trpeze, a ugo|aj su upotpunili i salaja~ki tambura{i. Narednog petka, 26. februara, u restoranu „Slavija“ bi}e odr`ano „Salaja~ko ve~e“, tako|e deveto po redu. Karte se mogu kupiti u MZ „Salajka“, Ulica [ajka{ka 26, a ostale informacije mogu se dobiti na telefon 021/ 446 - 010 od 17 do 20 ~asova. I. D.

UPRAVNI ODBOR GSP-a NE SLU[A GRADONA^ELNIKA

Besplatne karte ipak selektivno? Jo{ se ne zna kada }e i da li }e biti zakazana sednica Upravnog odbora Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sada“ na kojoj bi trebalo da se donese odluka u skladu s preporukom gradona~elnika Igora Pavli~i}a da svi penzioneri stariji od 65 godina imaju pravo na besplatan prevoz bez obzira na visinu penzije. U Upravi preduze}a ju~e nisu znali da kaù da li }e Upravni odbor povod toga zasedati, ali nisu ni odbacili mogu}nost da se sednica odrì. Penzioneri bi nove godi{we pokazne karte trebalo da imaju od 1. marta, {to zna~i da je Upravnom odboru ostalo malo vremena, ukoliko èli da poslu{a gradona~elnika. Penzioner-

ske karte gradski prevoznik izdaje ve} vi{e od dva meseca samo sugra|anima s primawima ispod 25.192 dinara. Dakle, postupaju po prvobitnoj Pavli~i}evoj preporuci da besplatnu vo`wu ove godine mogu da ostvare samo penzioneri s penzijama ispod proseka. Lane je gradski prevoznik izdao oko 32.000 besplatnih godi{wih karata, od kojih je ~ak oko 28.000 bilo penzionerskih. Taj besplatan penzionerski prevoz grad nije platio preudze}u. Zbog toga se Upravni odbor verovatno ne}e ni sastajati, jer je programom poslovawa u 2010. godini predvi|eno da besplatnu vo`wu imaju samo penzioneri s ~ekom ni`im od prose~nog. Z. D.

SAMOSTALNI SINDIKAT NOVOG SADA ODLU^IO

Dragu \oki}u tre}i mandat predsednika Konferecija Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina, po tre}i put je izabrala Draga \oki}a za predsednika u narednom ~etvorogodi{wem mandatu. Konfereciji je prisustvovao i predednik sindikalne centrale Qubosav Orbovi}. U pozdravnom govoru, Orbovi} se osvrnuo na vlasni~ku transformaciju preduze}a, rekav{i da su firme posle privatizacije do`ivela potpuni krah. - Trenutno u Srbiji {trajkuje u 50 firmi, a jo{ 15 {trajkova je najavqeno, dok se zahtevi {trajka~kih odbora u 13 firmi re{avaju - naveo je Orbovi} nagla{avaju}i da uz nezavodoqstvo zaposlenih ja~a nezadovoqstvo i onih koji ne rade, {to se nedavno moglo videti u Kur{umliji. Orbovi} se osvrnuo i na nedavni {trajk komunalnih radnika u Novom Sadu, koji je dobar primer za tvrdwe sindikalaca, da radnici sada ~vr{}e zbijaju redove. Z. D.

subota20.februar2010.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran, "Meri i Maks" (11 i 17), "Dobro do{li u Zombilend" (18.30), "Mlad mesec" (20). Ulaznica ko{ta 250 dinara. Art bioskop "Vojvodina", na Spensu:, "Matori yukci" (17.30), "Sedam dana" (Dani izraelskog filma) (19), 2012 (21), ulaznica ko{ta 250 dinara, projekcije na Danima izraelskog filma su besplatne

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena "Pera Dobrinovi}": "]elava peva~ica" (19.30), Kamerna scena: "Kome verujete?" (21) Pozori{te mladih, mala sala: "Ma~ak u ~izmama" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Japanska savremena naivna umetnost" (do 28. februara). Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka i izlo`ba "Umetni~ka grafika i savremeni mediji" (do 1. marta). Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu", "Vez po pismu - pismo po vezu" (do 15. maja).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 18. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Svetlana [trbac iz Magli}a (de~ake) DEVOJÎCE: Mirjana Radojli}, Jelena Vesovi}-Dobra, Olivera Dobrijevi}, Branka ûli}, Jelena Ne}akov i Dragana Mihailovi} iz Novog Sada, Mirjana êpi} iz Kule, Koviqka Bojkovi} iz Futoga, Sla|ana Tomi~i} iz Ba~kog Jarka, Jelena Uzon iz Belog Blata, Tawa Buq iz B. Gra~aca, Sawa Zori} iz ûruga, Marijana Vukovi} iz Zrewanina i Milena Davidovi} iz Novog Slankamena. DEÂKE: Jelena Bjelobaba, Vesna Milankovi}, Isidora Mar~ok i Qubica Jovanovi} iz Novog Sada, Stana Rakin iz Stepanovi}eva, Bojana Hajder iz Futoga, Magdalena Gajdo{ iz Kulpina i Elmira Gombar iz Kisa~.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Du{an \ure Blizanac (1945) u 9 ~asova, Bosiqka Ilije Popovi} (1932) u 9.45, Milan Sretena Radanovi} (1925) u 10.30, Bosanka Bo`idara Raja~i} (1925) u 11.15, Jovanka Save Brki} (1938) u 12, Radoslav Lazara Maleti} (1962) u 12.45, Anka Igwatia Vojni} (1934) i Jovan Pere Vojni} (1932) u 13.30, i Milan Radoslava Kalayi} (1924) u 15.30 ~asova. Na pravoslavnom grobqu Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Gojko Radeta Zoranovi}a (1942) u 13 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

TELEFONI

c m y

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A”, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DOGOVOR O FINANSIRAWU REKONSTRUKCIJE SUBOTI^KOG TEATRA

Dràvnim kreditom zavr{avaju pozori{te SUBOTICA: Predsednik Upravnog odbora Narodnog pozori{ta u Subotici Joèf Kasa rekao je da su posle sastanka s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, ubrzane aktivnosti na re{avawu problema finansirawa nastavka rekonstrukcije tog teatra. Kasa je ove nedeqe s gradona~elnikom Subotice Sa{om Vu~ini}em i premijerom Cvetkovi}em razgovarao o nastavku finansirawa jedne od najve}ih dràvnih investicija u oblasti kulture. Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je izjavio lokalnim medijima u Subotici da je predsednika Vlade informisao o ponudi Ma|arske da bude kreditor finansirawa nastavka radova na zgradi pozori{ta, ali i da je dobio odgovor da na doma}em finansijskom trì{tu postoje i boqe ponude. - Premijer je rekao da Vlada ima i voqu i kre-

ditni potencijal da se zaduì za obaveze koje je preuzela i da to realizuje preko doma}ih banaka koje imaju sredstva za te namene - rekao je Vu~ini}. Dodao je da je dogovoreno da dràva podigne jedinstveni kredit, koji }e biti raspodeqen po postotku u~e{}a u izgradwi Narodnog pozori{ta. Po 45 odsto obaveza preuzele su republi~ka i pokrajinska administracija, a deset lokalna samouprava. Vu~ini} je istakao da Grad Subotica ni u kom slu~aju zakonski ne moè biti nosilac kredita, po{to bi to zna~ilo zaduèwe od dve tre}ine gradskog buxeta. Procewuje se da je za zavr{etak investicije potrebno jo{ oko 20 miliona evra, a do sada je u kompletnu prvu i nedovr{enu drugu fazu izgradwe Narodnog pozori{ta uloèno oko pet miliona evra. H. V.

Foto: M. Mitrovi}

DOM ZDRAVQA KAWI@A OBNOVIO VOZNI PARK

Kapitalno ulagawe za boqe zdravqe

KAWI@A: Domu zdravqa Kawi`a uru~ena su ju~e tri nova sanitetska vozila, u prisustvu potpredsednika Vlade Vojvodine I{tvana Pastora, pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Atile ^engerija, zamenika direktora Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Imre Kerna, predsednika kawi{ke op{tine Mihaqa Wila{a i predstavnika beogradskog „Velefarma”. Sredstva za sanitetska vozila od kojih su dva reanimobila sa najsavremenijom medicinskom opremom za hitnu slu`bu i jedno kombi transportno vozilo, u vrednosti 10,4 miliona dinara, obezbe|ena su iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, uz podr{ku Vlade Vojvodine. U pitawu su vozila koja omogu}uju intenzivnu negu pacijenata za vreme transporta do bolnica. Iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, prema re~ima I{tvana Pastora, u posledwe tri godine za 38 projekata iz raznih oblasti od zdravstva do izgradwe vodovoda kawi{ke op{tine odobreno je oko 850 miliona dinara, ili oko 10 miliona evra, od ~ega je do sada realizovano oko 65 odsto.

Izlo`ba sitnih ìvotiwa BA^KA PALANKA: Udruèwe odgajiva~a sitnih ìvotiwa „Golub” u Ba~koj Palanci organizuje tradicionalnu me|uop{tinsku izlo`bu golubova, kuni}a, ukrasne ìvine i ptica. Predsednik Udruèwa Stevan Petrovi} kaè da se o~ekuje oko 450 eksponata, a izlo`ba }e se odràti u biv{oj zgradi ekonomske {kole, preko puta Narodne biblioteke u centru grada. - Izlo`ba }e danas biti otvorena od 9 do 19, a u nedequ od 8 do 13 sati – kaè Petrovi}. – Stru~ni ìri }e ocewivati eksponate i to saop{tavati odmah, a progla{ewe pobednika i dodela pehara bi}e u nedequ posle 12 sati. Ulaz za decu bi}e besplatan, a za odrasle 50 dinara. M. Sy.

Direktor Doma zdravqa Kawià dr Laslo Kermeci kaè da je obnova voznog parka jedan od tri projekta s kojim se konkurisalo za sredstva. On dodaje da kawi{ka op{tina kao pograni~na na Koridoru 10 s veoma prometnim grani~nim prelazom kod Horgo{a ima specifi~ne potrebe u obezbe|ewu zdravstvene za{tite, jer se na autoputu ~esto de{avaju udesi sa te{kim posledicama, zbog ~ega su neophodna savremena prevozna sredstva. - Pored toga skoro smo najudaqeniji od Klini~kog centra Vojvodine, zdravstvenih ustanova u Sremskoj Kamenici i Beogradu, tako da na{i voza~i tri do ~etiri puta vi{e provedu vremena na putevima. Predstoji nam osnivawe Slu`be hitne pomo}i, a ukoliko dobijemo dozvolu Ministarstva zdravqa, za to je potrebno primiti jo{ dva lekara i tri voza~a, a medininsko osobqe bsmo angaòvali unutra{wom preraspodelom. Pro{le godine smo dobili jo{ jedno novo sanitetsko vozilo iz donacije Evropske unije, tako da smo obnovili zastareli vozni park - kaè Kermeci. M. Mitrovi}

subota20.februar2010.

PONI[TENA PRIVATIZACIJA SOMBORSKE VETERINARSKE STANICE

Nema rate, nema ni vlasni{tva SOMBOR: Veterinarska stanica u Somboru je ponovo vlasni{tvo Republike Srbije. Naime, republi~ka Agencija za privatizaciju je poni{tila kupoprodajni ugovor, svojevremeno sklopqen sa Vjerom [}epanovi} iz Beograda, zbog neizvr{avawa obaveza predvi|enih uslovima kupovine ove ugledne veterinarske stanice. Vjera [}epanovi} je u posed ve}inskog dela kapitala somborske Veterinarske stanice do{la nakon aukcijske prodaje na kojoj je pobedila, ponudiv{i 25 miliona dinara. Kako nova vlasnica nije uplatila dospelu ratu iz privatizacionog ugovora, niti je ispuwavala ostale ugovorne obaveze Agencija za privatizaciju je odlu~ila da joj se „zahvali na poku{a-

Veterinarska stanica u Somboru

ju”, pa je ve}inski deo kapitala prenesen u Akcijski fond, ~ime je

dr`ava postala vlasnik. Upravo na dr`avnim organima je i slede-

OP[TINARI IZNENADILI RADNIKE „UNISAKA”

Po 10.000 dinara da preìve IN\IJA: Radnici Preduze}a za proizvodwu xakova „Unisak” iz In|ije, bili su vi{e nego prijatno iznena|eni kada im je iz Op{tine In|ija saop{teno da }e dobiti jednokratnu pomo} od po 10.000 dinara, kako bi premostili vreme do odlaska na berzu rada, jer je „Unisak” oti{ao u ste~aj, a 65 zaposlenih nije primilo petnaest plata, niti im je za to vreme pla}an doprinos za penziono i socijalno osigurawe. - Zahvalni smo Op{tinskom ve}u i predsedniku op{tine Goranu Je{i}u, koji je bio inicijator da nam se pomogne da preìvimo do odlaska na biro, gde }emo primati materijalnu pomo} u visini minimalca. Pre toga nam je Petar Filipovi}, dok smo bili u {trajku, obe}ao da }e se op{tina dogovoriti sa Domom zdravqa u In|iji da se nama i na{im porodicama obezbedi zdravstvena za{tita na teret op{tine, dok na berzi ne dobijemo ponovo pravo da overimo na{e zdravstvene kwiìce – pri~a nam predsednik [trajka~kog odbora preduze}a „Unisak” Mile Matijevi}. Radnici – „xakaro{i”, kako sebe zovu, zapo~eli su {trajk ne zbog petnaest neispla}enih plata, ve} zbog toga {to je vlasnik firme – beogradski „Univerzal” najavio ste~aj. Oni su traìli da im se isplati deo zarada, da bi mogli prehrawivati porodice, da se obezbedi dovoqno posla u „xakari”, a da se vremenom za 15 meseci uplate doprinosi za penziono i socijalno i da im se uz daqu redovnu platu, koliko to bude mogu}e, ispla}uje deo po deo zaostalih zarada. - Nismo se mi bunili, mi smo èleli da radimo, me|utim, na{ gazda se nije osvrtao na na{e zahteve sve dok nismo u sve ovo ukqu~ili op{tinsko rukovodstvo i Pokrajnski sekretarijat za rad, zapo{qavaqe i

ravnopravnost polova, odnosno sekretara Miroslava Vasina. Ni u Op{tini ni u Pokrajini nisu znali {ta se doga|a u „Unisaku”. Da smo kojom sre}om pre krenuli u {trajk na{e muke bi trajale kra}e. ^ak nam je to rekao i gospodin Vasin i naglasio da }e videti {ta se mo`e u~initi po zakonu, naravno, da nam se spoji radni sta`.

se nije udostojio da do|e me|u nas, da nam se izvine, kaè neku lepu re~, a Op{tina nam, umesto gazde, pomaè da preìvimo. Ovo je veliki primer solidarnosti sa radnicima koji su u te{koj krizi - pri~a Mile Matijevi}. - Pomo} op{tine In|ija nam uliva nadu da radnici nisu sasvim zaboravqeni i prepu{teni na milost gazdama, koje gledaju samo svoj inte-

Mile Matijevi}

Op{tina In|ija nema nikakvih obaveza prema „Unisaku”, jer je re~ o privatnom preduze}u, me|utim, zamenik predsednika op{tine, Sini{a Filipovi}, bio je veoma jasan kada je rekao da oni kao prvi qudi lokalne samouprave moraju voditi brigu o gra|anima. To je razlog za nov~anu pomo}, obezbe|enu osnovnu zdravstvenu za{titu, a i odluku Op{tinskog odbora da ovih dana za svih 65 radnika „Unisaka” obezbedi poklon-pakete sa hranom i sredstvima za higijenu. - Pojedinci su plakali kada im je ispla}ivana pomo}. Gazda

res, a nas radnike smatraju svojim robovima. Ovaj primer iz In|ije zaslu`uje svaku pa`wu, jer, lokalna samouprava nema ama ba{ nikakvih ni prava ni obaveza prema privatizovanim preduze}ima, ali re~enica koju je izrekao Sini{a Filipovi} deluje gotov nestvarno: - Nemamo mi iz Op{tine obaveze prema „Unisaku” i drugim firmama, ali ovi radnici su na{i sugra|ani i o wima moramo voditi brigu u granicama mogu}nosti – rekao je Filipovi}. S. Bojevi}

„Lavice” se bore za invalide u~esnica rijaliti programa „Farma”. Za SAS, koji je ~lan Premijer lige Srbije, nastupaju aktivni igra~i i rukovodstvo kluba. U muzi~kom delu programa u~estvova}e Aleksandra Perovi}, Ne{a Brixiz, Ivana Selakov, Miki Me}ava, Jovana Tip{in, Merima Wegomir, Zorana Pavi}, Ivan Plav{i} i specijalni gost Dado Topi}. Udruèwe paraplegi~ara Banata, ina~e, osnovano je 1985. godine u Melencima. Od 1997. sedi{te je preba~eno u Zrewanin. Trenutno udruèwe ima 97 ~lanova sa dijagnozom paraplegije, kvadriplegije, parapareze i kvadripareze, a 25 ~lanova ìve sa cerebralnom paralizom i amputiranim udovima. Od ukupnog broja, 94 osobe su mu{kog i 28 ènskog pola.

}i potez, odnosno izbor zastupnika kapitala, koji }e preuzeti brigu o Veterinarskoj stanici u Somboru. Kako se ispostavilo, neuspe{na akvizicija Vjere [}epanovi} u Somboru je ina~e samo jedna u nizu sli~nih kupovina srodnih dru{tvenih preduze}a u Srbiji, koje su nakon privatizacije funkcionisale u okviru wene „Veterina grupe”. Iako je kupoprodajni ugovor raskinut zbog neizvr{avawa ugovornih obaveza privatnog vlasnik, treba re}i da je sve vreme Veterinarska stanica u Somboru nesmetano radila, a kako se moglo saznati i zarade zaposlenih doktora i tehni~ara veterine su ispla}ivane bez zaka{wewa. M. Miqenovi}

VESTI Prevencija najboqa za{tita KULA: U okviru sprovo|ewa Strategije za za{titu od nasiqa u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasiqa u AP Vojvodini, a u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe, Autonomnog ènskog centra i op{tine Kula ju~e je u Motelu „Rodi} MB” po~eo dvodnevni seminar N « asiqe u porodici i institucionalna za{tita». Na seminaru pored edukatora iz Autonomnog ènskog centra u~estvuju Tawe Igwatovi} i ~lanica Op{tinskog ve}a zaduèna za socijalnu za{titu, zapo{qavawe i rodnu ravnoprvnost Slavojka Peri}, direktor Centra za socijalni rad Ranko [pawevi}, predstavnici Centra za socijalni rad, pravosu|a, policije, obrazovawa, zdravstva, psiholozi. Sadràj programa obra|uje se kroz interaktivne tehnike rada, a u~esnici }e dobiti adekvatne edukativne materijale i sertifikate. N. P.

Zatvoren nadvo`wak

POZNATE LI^NOSTI DANAS IGRAJU FUDBAL ZA BANATSKE PARAPLEGI^ARE

ZREWANIN: Humanitarna utakmica izme|u Fudbalskog kluba „Lavice” i Kluba malog fudbala SAS bi}e odràna danas, u 17 ~asova, u novoj Hali sportova na Kara|or|evom trgu u Zrewaninu. Sav novac prikupqen od prodaje ulaznica, koje ko{taju 100 dinara, namewen je za Udruèwe paraplegi~ara Banata. Organizator utakmice zabavnog karaktera je kompanija „Miss YU”, uz podr{ku humanitarne akcije „Veliko srce”, a pod patronatom princeze Katarine Kara|or|evi} i RTS-a. Ekipu „Lavica” ~ine poznate li~nosti: Margit Savovi}, Jellena, Goca Tràn, Merima Wegomir, Viktorija, Jovana Tip{in, Sofija Peki}, Zorica ]ukovi}, Jelena Markovi} (Mis Srbije) i Sandra Obradovi}, manekenka i

- Ve}ina na{ih ~lanova su korisnici invalidskih penzija. Tako|e, u Udruèwu imamo ~etiri studenta i jednog osnovca – kaè predsednica banatskih paraplegi~ara Kristina @ivanki}. Uklawawe arhitektonskih barijera najzna~ajniji je projekat ovog udruèwa. Rezultat vi{egodi{weg rada jeste da je Zrewanin jedan od najprilago|enijih gradova za osobe sa invaliditetom u Srbiji. - [to se ti~e planova za budu}nost, najzna~ajnija je nabavka jednog kombinovanog vozila prilago|enog za prevoz osoba sa invaliditetom. U planu je i izgradwa sportskog centra sa sme{tajem za invalide na motelu „[umice” – napomiwe @ivanki}eva. Nije slu~ajno {to }e novac za pomo} paraplegi~arima biti pri-

kupqen kroz fudbalsku utakmicu, s obzirom na to da je banatsko udruèwe punu afirmaciju steklo zahvaquju}i upravo sportu. - Ve} dugi niz godina funkcioni{e streqa~ki klub i postiè zna~ajne rezultate na svim takmi~ewima u zemqi i inostranstvu. Rezultati su potvr|eni u~e{}em dva na{a ~lana na Paraolimpijadi u Pekingu 2008. godine. U okviru udruèwa funkcioni{e i stonoteniski klub. Na{i ~lanovi su prvaci Srbije u svojim kategorijama. U atletskim disciplinama angaòvan je odre|eni broj ~lanova, a nakon pokretawa plesa u kolicima, ve} 2006. godine, osvojeno je drugo mesto na svetskom prvenstvu u Austriji – isti~e @ivanki}eva. @. Balaban

PAN^EVO: Na javnom putu 1. reda M 1.9 na nadvo`waku u Pan~evu na putnom pravcu ka Vr{cu, radi bezbednog odvijawa saobra}aja, od sino} je uvedena zabrana saobra}aja za teretna vozila preko sedam tona nosivosti. Alternativni putni pravci iz Pan~eva ka Vr{cu su preko Kova~ice, Padine, Uqme i Kovina, odnosno od Vr{ca preko Vra~evog gaja i Kovina do Pan~eva. Putni~ki saobra}aj se i daqe odvija preko nadvo`waka, a ekipe putara de`uraju 24 sata radi provere bezbednosti odvijawa saobra}aja. R. D.

[ibul ponovo predsednik KIKINDA: Na redovnoj godi{woj skup{tini Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vokvodine u Kikindi za predsednika je tre}i put, izabran Milo{ [ibul. Potpredsednici odbora tako|e su ostali isti Milo{ Pejakov i Sa{a Homanov. Na Skup{tini izabarano je 11 ~lanova Izvr{nog odbora i 35 ~lanova Gradskog odbora. A. \.

Skup{tina izvi|a~a BEÊJ: Odred izvi|a~a „Ivo Lola Ribar” iz Be~eja odrà}e sutra redovnu Godi{wu skup{tinu. Skup je zakazan za 10 sati u Izvi|a~kom centru kraj Radarske stanice. Joèf Luka~ }e podneti izve{taj o radu i finansijskom poslovawu, a bi}e i zvani~no promovisane nove vo|e. V. J.

CRNA HRONIKA

subota20.februar2010.

DNEVNIK

c m y

POSLE SUMWE DA JE TOKOM STUDIRAWA U SAD PRETUKAO AMERI^KOG STUDENTA

Zavr{ena istraga protiv Miladina Kova~evi}a Prvi osnovni sud u Beogradu okon~ao je istragu protiv Miladina Kova~evi}a, osumwi~enog da je tokom studirawa u SAD, 4. maja 2008. godine u tu~i u studentskom baru u Bingamtonu, u kojoj su akteri bili i dvojica wegovih tamo{wih poznanika Sanel Softi} i Edin Xubur, u~estovao u nano{ewu te{kih telesnih povreda ameri~kom studentu Brajanu [tajnahueru. Predmet }e ve} po~etkom slede}e nedeqe biti prosle|en na odluku nadle`nom tu`ila{tvu. Nakon {to je pre nekoliko meseci ameri~ko tu`ila{tvo ustupilo postupak protiv Kova~evi}a srpskim kolegama, sudu u Beogradu je putem me|unarodne pravne pomo}i dostavqena dokumentacija u vezi s postupkom ko-

Miladin Kova~evi}

ZBOG SUMWE DA JE O[TETIO BUYET SRBIJE ZA 22 MILIONA DINARA

Krivi~na prijava protiv direktora „Perpera” Poreska uprava, u saradwi s MUP-om, podnela je krivi~nu prijavu protiv D. [. iz [ida, koji je direktor beogradskog preduze}a „Perper“ i R. [. iz Sremske Mitrovice zbog sumwe da su o{tetili buxet Srbije za 22.226.106 dinara, saop{tila je ju~e Poreska uprava. Oni se terete da su izvr{ili krivi~na dela poreske utaje i falsifikovawe slu`bene isprave, navodi se u saop{tewu. Direktor „Perpera“ je uz pomo} R. [., u nameri da izbegne

pla}awe poreza, od novembra 2008. do juna 2009, „nepostoje}i poslovni odnos la`no prikazao kao postoje}i“. To je uradio „sa~iniv{i fiktivne ra~une o navodnoj nabavci dobara u vrednosti od 125.597.360 dinara s iskazanim porezom na dodatnu vrednost s pravom na odbitak“. Time je nezakonito izbegao obavezu pla}awa poreza na dodatnu vrednost od 22.226.106 dinara, za koliko je o{te}en buxet Srbije navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

ji se povodom slu~aja „[tajnahuer“ vodio pred nadle`nim ameri~kim sudom. Tako|e, 1. decembra pro{le godine putem video-konferecijske veze, u istrazi pred na{im sudom je svedo~io o{te}eni Brajan [tajnhauer, koji je tada naveo da se ve}eg dela kriti~nog doga|aja u klubu ne se}a jer zbog zadobijene povrede ima amneziju. Advokat Borivoje Borovi}, branilac Miladina Kova~evi}a, tada je za na{ list izjavio da je, odgovaraju}i na wegova pitawa, [tajnhauer rekao da „zbog amnezije ne zna ko ga je u tu~i povredio“. Potom je, tako|e putem video-konferencijske veze, kao svedok saslu{an Sanel Softi}, koji je pre dva meseca pred ameri~kim sudom osu|en na

dve godine zatvora zbog u~e{}a u istoj tu~i. Softi} je pred na{im sudom ispri~ao da je gu`va u baru nastala kad je o{te}eni u{tinuo wegovu devojku. Softi} je tvrdio da Kova~evi} nije jedini koji je tokom tu~e udario [tajnhauera. Tre}i u~esnik tu~e, Edin Xubur, protiv koga se tako|e u Americi vodio postupak, odbio je da svedo~i u istrazi protiv Kova~evi}a pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. U vezi s okolnostima pod kojima je Kova~evi}u u na{em konzulatu u Wujorku izdata privremena putna isprava pomo}u koje se vratio u Srbiju, nakon {to je uz kauciju pu{ten iz pritvora u Americi, protiv biv{eg vicekonzula i konzula u Wujorku Igora Milo{evi}a i Slobodana Nenadovi-

}a vo|ena je istraga za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi s falsifikovawem isprave, dok se Kova~evi} trereti za isto delo u podstrekavawu. U tom delu istrage, osim ostalih izvedenih dokaza, obavqena su grafolo{ka ve{ta~ewa. Po Kova~evi}evom povratku u Srbiju, ameri~ke vlasti su tra`ile wegovo izru~ewe i za wim je raspisana Interpolova poternica. Posle negativne odluke Srbije, usledili su vi{emese~ni pregovori izme|u predstavnika Vlade Srbije i SAD, koji su rezultirali dogovorom da ameri~ko pravosu|e ustupi Kova~evi}ev predmet na{em sudu, a da Srbija plati od{tetu [tajnhauerovoj porodici od 900.000 dolara, na ime tro{kova le~ewa. J. J.

TE[KA TRAGEDIJA PRETPRO[LE NO]I U BiH

Na Jahorini poginuo skija{ iz Ba~ke Palanke

ODLUKOM VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Konkurs za jo{ 81 sudiju Visoki savet sudstva (VSS) ju~e je objavio oglas za popunu 78 sudijskih mesta u sudovima op{te i posebne nadle`nosti, koja su ostala upra`wena posle postupka op{teg izbora sudija, okon~anog polovinom decembra, kad je VSS razmatrao vi{e od 5.000 prijava kandidata, a ispod crte je ostalo 730 dotada{wih sudija. Konkurs je raspisan za ukupno 81 sudijsko mesto, jer su jo{ tri ostala upra`wena zato {to izabrane sudije nisu stupile na du`nost -dvoje iz razloga koji nisu poznati {iroj javnosti, a jedan je umro dva meseca pre nego {to je VSS doneo odluku o izboru. O~ekuje se da }e najvi{e aplikacija podneti sada biv{i delioci pravde , kojima je sudijska funkcija prestala pre nepuna dva meseca, po{to se odlukom VSS-a o izboru sudija od 16. decembra, wihova imena nisu na{la na spisku izabranih. Kao i tokom postupka op{teg izbora, kandidati koji ispuwavaju uslove u narednih 15 dana mogu podneti aplikacije Visokom savetu sudstva, koji }e o izboru jo{ 81 sudije odlu~ivati na osnovu kriterijuma i merila za ocenu stru~nosti, osposobqenosti i dostojnosti. Oglas je raspisan za popunu pet sudijskih mesta u Vrhovnom kasa-

cionom sudu, sada najvi{em u dr`avi, s obzirom na to da je Visoki savet sudstva pre osam meseci, odlukom o potrebnom broju sudija, utvrdio da je tom sudu potrebno ukupno 29 sudija , a na op{tem izboru je izabrao 24 sudija. U ~etiri novoformirana apelaciona suda je posle op{teg izbora ostalo upra`weno ~ak 18 sudijskih mesta: tri u Apelacionom sudu u Novom Sadu , jedno u Apelacionom sudu u Beogradu, {est u Kragujevcu i osam u Ni{u. Tako|e, trebalo bi da bude izabrano dvoje sudija u Vi{i sud u Pan~evu , a po jedan sudija u vi{e sudove u Kragujevcu, Leskovcu, Novom Pazaru, Prokupqu i Smederevu. Oglas je raspisan za ~ak 35 sudijskih mesta koja su ostala upra`wena u osnovnim sudovima: jedanaest u Osnovnom sudu u Ni{u, {est u Vrawu, ~etiri u Leskovcu, po dva u Novom Sadu, Zaje~aru, Kraqevu, Prokupqu i [apcu, a po jedno u sudovima u Kikindi, Loznici, Po`egi i Subotici. U novoformirnim prekr{ajnim sudovima ukupno je nepopuweno 13 sudijskih mesta, pet u Ni{u, dva u [apcu, a po jedno u sudovima u Beogradu, Zrewaninu, Kraqevu, Novom Pazaru, Pre{evu i Ra{ki. J. J.

Mapa skija{ke staze (preuzeto sa sajta „Jahorina.org“)

– Na skijali{tu „Poqice“ na Jahorini pro{le no}i poginuo je 23-godi{wi Simo Karanovi} iz Ba~ke Palanke – izjavila je ju~e posle podne za „Dnevnik“ portparolka Centra javne bezbednosti Isto~no Sarajevo Danka Te{i}, i dodala da su u skija{kom spustu na Jahorini s nesre}nim Karanovi}em u~estvovali i Radovan Rodi} i Milo{ Raki}, koji su nakon lekarskog pregleda pu{teni jer kod wih nisu ustanovqene povrede. Danka Te{i} je kazala da se nesre}a dogodila oko dva sata

pro{le no}i, kada su mladi}i skinuli za{titnu struwa~u s jednog od stubova `i~are i poku{ali da se spuste niz strmu zale|enu stazu. Pri velikoj brzini dvojica mladi}a su pala sa struwa~e, dok je tre}i, nakon trideset metara leta, skrenuo sa staze i udario u drvo. Pripadnici Gorske slu`be na Jahorini odmah su iza{li na lice mesta i dvojicu mladi}a, koji su zadobili samo lak{e povrede, prebacili do prve zdravstvene ustanove. Vrh Poqice na Jahorini nalazi

PRITVOR MLADI]U IZ RUME

NA PUTU RUMA – SREMSKA MITROVICA

Izbegao sudar, zavr{io u kanalu

Na putu Ruma – Sremska Mitrovica, kod naseqa Erem, voza~ „golfa“ sremskomitrova~ke registracije je, da bi izbegao sudar s vozilom koje je iz pravca Sremske Mitrovice preticalo kombi, skrenuo desno, zaka~io to~kovima blato na bankini i zavr{io u kanalu. Voza~, koji je bio u preticawu, iako je video da je „golf“ ostao u kanalu, nastavio je vo`wu i udaqio se velikom brzinom s mesta doga|aja. Me|utim, voza~ kombija je, uz pomo} drugih voza~a, izvukao „golf“ iz kanala. Na tom vozilu je pri~iwena znatna {teta, o{te}ena maska, desni blatobran i desna vrata. Sre}om, voza~ „golfa“ je pro{ao bez povreda. S. B.

Tereti se za ~etiri kra|e Nikola [. (29) iz Rume „zaradio“ je pritvor od 30 dana, jer postoji osnovana sumwa da je u posledwih 15 dana provalio u ~etiri objekta u Rumi, izvr{iv{i krivi~na dela te{ke kra|e. Nikola [. se tereti da je provalio u frizerski salon „Adriana“, prodavnicu de~jih igra~aka „Mapro“, pekaru „Zona“ i kafi} Tekvondo kluba „Zmaj“ i iz ovih objekata uzimao novac od pazara. Posle ovih te{kih kra|a, koje su se desile izme|u 31. januara i 13. februara, policiji je trebalo samo tri dana od posledwe provale da otkrije po~initeqa i da ga preda istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. S. B.

se na koti od 1.649 metara, dok je ciq na 1.520 metara. U blizini vrha je i skija{ko naseqe „[ator“, a po nezvani~nim informacijama, mladi}i iz Ba~ke Palanke su bili sme{teni upravo u hotelu u tom rejonu.

Ju~era{wi uvi|aj ometao je i vetar, koji je duvao i do 30 kilometara na ~as, pa nijedna `i~ara nije radila. U posledwih 20 dana ovo je bila druga nesre}a sa smrtnim posledicama na Jahorini. M. B.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

Osumwi~enim anarhistima oduzeti paso{i Anarhistima Radi @ivanovi} i Davoru Bili}u, osumwi~enima za ometawe pravde, oduzeti su paso{i i zabraweno im je da napu{taju Beogad, re~eno je ju~e agenciji Beta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. @ivanovi}eva i Bili} pritvoreni su nakon {to su prekju~e, tokom su|ewa grupi od {est beogradskih anarhista, na staklenu ogradu iznad vrata sudnice na trenutak prislonili plakat sa natpisom „Anarhizam nije terorizam“. Wima je nakon ju~era{weg

saslu{awa kod istra`nog sudije izre~ena mera zabrane napu{tawa boravi{ta i oni moraju da se jave u nadle`nu policijsku stanicu, rekla je agenciji Beta portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu Ivana Rami}. Prema wenim re~ima, Prvo osnovno tuìla{tvo u Beogradu podnelo je predog za preduzimawe istra`nih radwi. Rami} je rekla da tuìla{tvo nije ni predloìlo odre|ivawe pritvora za osumwi~ene.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota20.februar2010.

TRA@I SE PROSTOR CIVILNOJ KOMUNI ZA LE^EWE NARKOMANA U NOVOM SADU

Zavisnici pod krovom [ari}eve imovine? Prva civilna komuna za le~ewe i rehabilitaciju narkomana mogla bi biti otvorena na teritoriji Novog Sada, i to u nekom od objekata u vlasni{tvu pripadnika organizovanih kriminalnih grupa. Me|utim, da bi se ova ideja ostvarila, potrebno je da pro|e kroz dugu i komplikovanu proceduru. Na predlog ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za obrazovawe Milana \uki}a, tri skup{tinska saveta (za zdravstvo, za obrazovawe i za bezbednost) koja se bave problemom narkomanije, usvojila su zakqu~ak da grad od Republi~ke direkcije za oduzetu imovinu proisteklu iz krivi~nih dela zatra`i neki objekat

Vila na Tatarskom brdu

PRITVOREN OSUMWI^ENI MLADI] IZ BA^KOG PETROVOG SELA

Poku{aj ubistva u Be~eju \or|u B. (20) iz Ba~kog Petrovog Sela, osumwi~enom za poku{aj ubistva Nenada R. (46) iz Radi~evi}a, sino} je nakon saslu{awa kod istra`nog sudije Vi{eg suda u Novom Sadu odre|en pritvor do 30 dana. Policijska uprava u Novom Sadu ju~e je saop{tila da je \or|e B. uhap{en zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo

ubistva u poku{aju. Sumwa se da je on posle kra}e sva|e, oko 2.30 sata ispred jedne hamburgerije u Be~eju, no`em na rasklapawe vi{e puta ubo i rasekao Nenada R. Povre|eni je posle incidenta odvezen u Klini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu, gde je zadr`an na le~ewu. S. T.

POSLE 11 GODINA RE[ENA MISTERIJA STRADAWA NOVOSA\ANKE NADE A]IMOVI] U BERKASOVU, KOD [IDA

Fudbalski sudija osumwi~en za ubistvo lekarke Posle gotovo jedanaest godina; policija je razre{ila zagonetno ubistvo penzionisane novosadske lekarke Nade A}imovi} (75) u selu Berkasovo kod [ida, u porodi~noj ku}i u Vojvo|anskoj 80. Lekarka je 12. maja 1999. godine ujutro na|ena mrtva, a ku}a je bila komplet ispreturana. Obdukcijom je utvr|eno da je doktorka, koja je u svojoj ku}i boravila sama, udavqena i da je ubica iz ku}e odneo ne{to novca. Ubica iza sebe nije ostavio nikakve tragove, nije bilo osumwi~enih, pa je potraga tapkala u mestu. Me|utim, posle razbojni{tva u [idu, gde su te{ko povre|ene S. S. i M. S., uhap{en je Vi}o O. (45) iz Berkasova kod [ida, ina~e jedan od vlasnika kafane na stadionu „Radni~kog“ u [idu. Vi}o O. je u Pritvorskoj jedinici u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je izvr{io razbojni{tvo u [idu 13. decembra pro{le godine, kada je napao S. S. i S. M., rodbinu svoje supruge, u wihovoj porodi~noj ku}i, i od `enine tetke oteo 4.000 evra, a woj naneo te{ke telesne povrede. Policija je Bi}a, odmah posle razbojni{tva, uhapsila na tavanu ku}e u kojoj se tereti da je izvr{io razbojni{tvo, gde se popeo u poku{aju da se sakrije. Me{tani Berkasova su {okirani, ka`u da se Vi}a O. pona{ao sasvim normalno i da

koji bi se koristio za le~ewe zavisnika. Osnovna ideja je da se na dobijenom imawu nevladinim organizacijama ustupi rad sa {ti}enicima, a da gradske institucije budu zadu`ene za wihov pregled, selekciju, zdravstvenu za{titu... U komuni bi se zavisnici le~ili po oprobanim principima iz pravoslavne "Zemqe `ivih" i protestantskog "Raskr{}a", ali ne bi imala religijski ve} civilni karakter. Prva asocijacija bila je aktuelna pri~a o oduzimawu imovine "kraqu kokaina" Darku [ari}u, me|utim, u ovom trenutku nije verovatno da bi vila

niko nije posumwao da bi on mogao biti ubica. Doktorku A}imovi} su poznavali kao dobrog kom{iju jer se ona, posle penzionisawa u Institututu u Sremskoj Kamenici, iz Novog Sada doselila u porodi~nu ku}u u Berkasovo. Kom{ije Vi}e O. kaù da se on doselio u Berkasovo i da ni{ta nije upu}ivalo na to da bi on mogao biti osumwi~eni za ubistvo lekarke. – Doktorka je ìvela u kom{iluku, bili smo dobri, pazili se, ali jednog jutra, kad nije iza{la iz ku}e, pozvana je policija. Imali smo {ta da vidimo: ku}a je bila ispreturana, a doktorka mrtva. Ona je ovde ìvela od penzionisawa, a tog Vi}u ja nisam poznavao, kaù da je doseqenik, ali od kada, ne znam – kaè nam Lazar Valentirovi}. U [idu je vest da je Vi}a O., osim razbojni{tva, osumwi~en i ve} za gotovo zaboravqeno ubistvo doktorke u Berkasovu, primqena s ~u|ewem, jer ga mnogi [i|ani poznaju i kao fudbalskog sudiju i ~oveka koji se, kako kaù, vrteo oko „Radni~kog“. Kriminalisti~ka policija Policijske uprave Sremska Mitrovica podne}e danas Vi{em javnom tuìla{tvu krivi~nu prijavu protiv Vi}e O. zbog osnovane sumwe da je, osim razbojni{tva, za koje je u pritvoru od 12. decembra pro{le godine, po~inio i krivi~no delo te{kog ubistva. S. Bojevi}

Obja{wewe Advokat Damira Doki}a, Bosiqka \uki} u pisanoj izjavi na{oj redakciji demantovala je da je rekla ono {to je stavqeno pod navodnike kao wenu re~ u prekju~era{wem tekstu "Damiru Doki}u potvr|eno 15 meseci". Ona kaè da se "tekst odnosi na ne{to {to nisam ni mogla da kaèm u vezi s uslovnim otpustom za Damira Doki}a, a pogotovu mislim na re~i da je Damir postao svestan teìne svog verbalnog delikta... Ovako ne{to Damir nikada nije ni rekao i to je su{tina odbrane". Ona je kazala da "pismeni otpravak odluke drugostepenog suda jo{ uvek nisam primila i da ne mogu ni{ta da komentari{em". Povodom piwa da li se deset meseci pritvora ura~unavaju u kaznu i da li }e Damir mo}i da traì uslovni otpust, ona je "hipoteti~ki" rekla "da je to mogu}e".

na Tatarskom brdu mogla poslu`iti toj svrsi. Tako|e, na "lageru" za sada ne postoji imovina u Novom Sadu ni iz jednog pravosna`no okon~anog sudskog postupka, a za raspolagawe tom imovinom odgovorna je iskqu~ivo Direkcija. Osim toga, po~elo je i prikupqawe podataka za jedinstvenu bazu narkomana. Po re~ima gradske ministarke za zdravstvo Aleksandre Novakov-Miki}, u pri~u su ukqu~ene zdravstvene ustanove (Klini~ki centar, Dom zdravqa, Institut za javno zdravqe), centri za rehabilitaciju, kao i Policijska uprava, Vi{i sud i Institut za sudsku medicinu. Registar ne}e

sadr`ati imena zavisnika, ve} }e ozna~avati procenu wihovog broja i olak{ati pra}ewe wegovog kretawa. Tako|e, Gradskom ve}u je nalo`eno da oformi tim profesionalaca koji bi trebalo da do 1. maja napravi predlog Akcionog plana za suzbijawe narkomanije u gradu koji bi bio u skladu s Nacionalnom strategijom. Govorilo se i o predlozima o uvo|ewu obaveznog u~e{}a u preventivnim programima za decu i roditeqe kao i testirawa na psihoaktivne supstance, ali je, zbog pitawa za{tite qudskih prava, te ideje vrlo te{ko pravno formulisati i realizovati. D. Apro

ZBOG SUMWE DA SU O[TETILI DR@AVNI BUYET ZA VI[E OD DVA MILIONA EVRA

Da~i}: Uhap{eno vi{e od 50 qudi Policija je na podru~ju nekoliko gradova u Srbiji uhapsila vi{e od 50 osoba koje se sumwi~e da su dràvni buxet o{tetili za vi{e od dva miliona evra. Akcija hap{ewa izvedena je u saradwi Poreske policije i Vi{eg javnog tuìla{tva, izjavio je ministar policije Ivica Da~i}. Uvidom u spisak uhap{enih upada u o~i je da se radi o direktorima malih, {iroj javnosti nepoznatih preduze}a. Pored ove posledwe akcije, i aktuelnog “slu~aja [ari}”, u Srbiji se od oktobra pro{le godine sprovodi i akcija “Morava”. U woj je do sada uhap{eno vi{e od 1.600 osoba, ali je u pritvoru zadràno wih nekoliko stotina. Zbog organizovawa kriminalne grupe koja je osumwi~ena za finansijski kriminal uhap{eni su direktor preduze}a "Eole transport" Du{ko L. (52) iz Vaqeva, odgovorno lice preduze}a "Drim kar" Miladin @. (48) iz Vaqeva i odgovorno lice preduze}a "Agros" i "Sekundar profesional MB" Zoran K. (37) iz Bege~a kod Novog Sada. Oni se, uz jo{ 47 privedenih, terete za zloupotrebu slu`benog poloàja, falsifikovawe slu`benih isprava, prawe novca i poreske utaje u periodu od 2007 do danas. Time su, kako navodi ministar policije Ivica Da~i}, buxet Srbije o{tetili za dva miliona i ostvarili nelegalni promet za vi{e od ~etiri miliona evra. “Ovo je bila jedna od veoma organizovanih kriminalnih grupa koja se u tri linije svog poslovawa bavila nedozvoqenim finanijskim transakcijama”, kaè ministar. “Siguran sam da ovakvih primera poslovawa ima i na drugim mestima, te }e na{a Uprava kriminalisti~ke policije i u narednom periodu zna~ajnu pa`wu posve}ivati ovoj vrsti kriminala”, najavquje Da~i}. Na listi uhap{enih su osobe koje se u javnosti do sada nisu dovodile u vezu s finansijskim kriminalom i prawem novca. Uhap{eni su i direktor preduze}a "Trgomes" Sa{a \. (35) iz Rumenke, vlasnik i direktor preduze}a "Futura inèwering" Milovan G. (24) iz Vaqeva, vlasnik i direktor preduze}a "Armani bole" Veselin P.

(53) iz Glo`ana kod Ba~kog Petrovca, vlasnik i direktor preduze}a "Piramid" @ivota B. (43) iz Vaqeva, vlasnik i direktor preduze}a "Dumil" @ivko J.

}ima "Alzeks" i "Simbol pro" Branko T. (1985) iz Beograda, odgovorno lice ronila~kog kluba "Akademija tehni~kog rowewa" Petar P. (1968), direktor i od-

(49) iz Bege~a, vlasnik preduze}a "Storeks komerc" Rajko S. (50) iz Futoga, vlasnik i direktor preduze}a "Storeks komerc" Katica O. (37) iz Futoga. Uhap{eni su i vlasnik i direktor preduze}a "Floks" Voislav M. (27) iz Majura kod [apca, odgovorno lice preduze}a "M energo{" Sa{a M. (40) iz Vaqeva, odgovorno lice u preduze}ima "Sale plus" i "Premijer" Slobodan A. (36) iz Beograda, odgovorno lice preduze}a "Sirovina Banat" Milan K. (32) iz Rume, direktor i odgovorno lice preduze}a "Grand ekonomik" Slobodan K. (58) iz Novog Sada i odgovorno lice preduze}a "Grand ekonomik" Jelica K. (52) iz Novog Sada. Uhap{eni su i direktor i odgovorno lice preduze}a "Vero motors" Veroqub A. (1967), direktor preduze}a "Eko koper" @eqko P. (1977), direktori preduze}a "Sekundar profesional NB" Branko N. (1952) i Vladan O. (1964), vlasnik radwe "Metal Mladen" Mladen N. (1984), odgovorna lica preduze}a "RIP" Jasmina M. (1985) i Dejan M. (1979), svi iz Vaqeva. U policijskoj akciji uhap{eni su i Milan I. (1965) iz Novog Sada, odgovorno lice u preduze-

govorno lice "Maksi talasi" @eqko M. (1983) iz Mladenovca, vlasnica i direktorka predze}a "Don Luka" Vesna P. (1971), iz Mionice i odgovorno lice

[apca i odgovorno lice te radwe Ivan M. (1983). Uhap{eni su i odgovorno lice preduze}a "Bo`ur Komerc" Radovan P. (1987), odgovorna lica preduze}a "Sekundar profesional NB" Milivoje T. (1975), Gorica L. (1959) i voza~ tog preduze}a Bogdan J. (1985), direktor preduze}a "M energo Slavi{a M. (1961) iz Lazarevca, direktor i odgovorno lice preduze}a "First deal" Predrag P. (1964) iz Erdevika kod [ida, direktor i odgovorno lice preduze}a "Alzeks" Dragan @. (1979) iz In|ije, odgovorno lice agencije "Premijer nekretnine" Aleksandar O. (1981), iz Beograda i direktor i odgovorno lice preduze}a "Obrad line" Aleksandar O. (1985) iz Trbu{ana kod ^a~ka. Uhap{en je i vlasnik i odgovorno lice "Kolor M" Milo{ P. (1989), iz Beograda, direktor preduze}a "MVO Matriks" Milo{ V. (1938) iz Beograda, vlasnica radwe "Metal Biqana Vaqevo" Biqana R. (1978), novi vlasnik "Eole transport" i "Lu~i} trans" iz Novog Sada Milovan Q. (1974) i vlasnik, odgovorno lice "Rateks komerc" iz Beograda Aleksandar R. (1984) i od-

Potraga za devetoricom Policija intenzivno traga za vlasnikom i odgovornim licem preduze}a "LD" Sini{om C. (1971), iz Vaqeva, vlasnikom i direktorom preduze}a "Agro{" Ivanom O. (1976) iz Beo~ina, vlasnikom kwigovodstvenog biroa "D.R.K." Darkom A. (1986) iz Vaqeva, odgovornim licem u preduze}ima "Mides" i "Ilumin" Igorom P. (1977) iz Vrbasa, odgovornim licem preduze}a "Bo`ur komerc" Bo`idarom P. (1958) iz Vavqeva i odgovornim licem preduze}a "Bode Maks" Goranom L. (1969) iz Vaqeva. Traga se i za odgovornim licem radwe "Sale plus" Sa{om B. (1980) iz [apca, vlasnikom i odgovornim licem radwe "Napoleon" Qubanom R. (1985) iz Beograda i direktorom i odgovornim licem preduze}a "Mides" Spasojem \. (1966) iz Sombora.

tog preduze}a Zlatomir P. (1972). Uhap{en je i Dragan L. iz Vaqeva (1964), vlasnik i odgovorno lice radwe "Alpa" Mirko N. (1966) iz Meqaka kod Beograda, odgovorno lice preduze}a "Inos" Novica A. (1960) iz Beograda, odgovorno lice radwe "Man komerc" Dragan P. (1961) iz Pinosave kod Beograda, vlasnik i odgovorno lice radwe "Lavovi" Nikola M. (1987) iz

govorno lice preduze}a "RIP" Bojan S. (1976), iz Vaqeva. Na izdr`avawu zatvorskih kazni su direktor i odgovorno lice preduze}a "Ilumin" Goran M. (1978) iz Petrovaradina kod Novog Sada, direktor i odgovorno lice preduze}a "Smart komerc" Milinko S. (1986) i direktor i odgovorno lice preduze}a "Simbol pro" Ivica U. (1956) iz Sremske Mitrovice. E. D.

PREDRAG S. OSUMWI^EN ZA UTAJU 350.000 EVRA

Saslu{an bliski saradnik vladike Artemija Vlasnik i direktor preduze}a Eparhijski centar "Rade Neimar" Predrag S. izveden je pred istra`nog sudiju zbog osnovane sumwe da je, u saizvr{ila{tvu sa Simeonom Vilovskim, izvr{io krivi~no delo zlupotrebe slu`benog polo`aja, rekao je sino} Tanjugu mi-

nistar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Predrag S. je bio ovla{}eno lice za zastupawe Eparhije ra{ko-prizrenske i kosovsko-metohijske, a Simeon Vilovski sekretar razre{enog episkopa Artemija. Da~i} ka`e da je Simeon Vilovski, za kojim se

traga, davao usmeni nalog blagajniku Milivoju Markovi}u da iz blagajne Eparhije Predragu S. ispla}uje novac u gotovom za navodno izvr{ene radove na rekonstrukcijama i adaptacijama manastira. Predrag S. "je tako na ime fiktivnih radova ispla}eno iz blagaj-

ne Eparhije 349.875 evra", rekao je Da~i}. Sveti arhijerejski sinod SPC razre{io je 13. februara vladiku Artemija upravqawa Eparhijom ra{ko-prizrenskom, a protiv wegovih najbli`ih sardnika su podnete krivi~ne prijave.

DRU[TVO

subota20.februar2010.

DNEVNIK

c m y

SOMBOR NAJZAD OKU]IO GALERIJU MAESTRA SAVE STOJKOVA

Dru{tvo `ivih klasika

Laureat „Dnevnikov“ kolumnista Bora Oti}

URUÊNE NAGRADE DRU[TVA NOVINARA VOJVODINE: Uredniku ~asopisa „Link“ Rastislavu Durmanu i novinaru „Sremskih novina“ u penziji Nedeqku Terzi}u uru~ene su ju~e nagrade Dru{tva novinara Vojvodine „Svetozar Mileti}“ za ìvotno delo. Godi{we nagrade „Ja{a Tomi}“ za reportaè pripale su Bori Oti}u iz TV Vojvodine za seriju „Petkazawe“ i Jovanki Simi}, {efici novosadskog dopisni{tva „Ve~erwih novosti“. Specijalno priznawe „Dimitrije Fru{i}“ dodeqena je Petku Koprivici za napise u „Politici“ i reportaè emitovane na vrbaskoj televiziji „Ba~ka“. @iri je odlu~io da nagradu „Petar Drezgi}“ za pisawe o agraru u 2009. ne dodeli. M. B.

„Karneks” ~isti Veliki ba~ki kanal Kompanija „Karneks” radi na projektu postrojewa za tretman otpadnih voda, koje }e se ispu{tati u centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda op{tine Vrbas. U opremu, monta`u i gra|evinske radove ulo`i}e vi{e od milion evra i time doprineti da Veliki ba~ki kanal bude ~istiji. Renomirana frima „Nijhuis Water Technology” iz Holandije trenutno proizvodi opremu za postrojewe. Beo-

gradska konsultantska ku}a „IK konsalting i in`ewering” treba da pribavi dozvole za gradwu i tad }e se znati i koliko brzo }e radovi biti gotovi, a u wih su u ukqu~ene i doma}e gra|evinske firme. „Karneks” je lane dobila i UNIDO sertifikat za ~istiju proizvodwu i efikasniju upotrebu prirodnih resursa, koji dodequje Centar za ~istiju proizvodwu Srbije. L. N.

Bolnica odbila poklon jer je – skup Predsednik Fondacije „Haxi Naxija Karabegovi} Agu{evi}“ Ru`dija Agu{evi} tvrdi da Zdravstveni centar u Novom Pazaru nije hteo da primi na dar savremeni biohemijski analizator. Wemu je Fondacija ve} poklonila jedan hemato{ki aparat koji ko{ta 8.000 evra, dok ovaj vredi ~ak 100.000. – Saradwa je prekinuta, jedan aparat je dat a ovaj najva`niji je zastao na granici Slova~ke u magacinima – ka`e Agu{evi}, i isti~e da }e ga pokloniti nekom drugom gradu u Srbiji koji `eli da ga primi. Biohemijski analizator radi 1.650 analiza za sat, proizveden je u Nema~koj i ima svu potrebnu dokumentaciju.

– Mi kao Fondacija nismo ga mogli uvesti jer nemamo tri lekara specijaliste, a na{ novopazarski Zdravstveni centar ga ne}e – vajka se Agu{evi}, i dodaje da odràvawe aparata nije skupo. Direktor Zdravstvenog centra Avdo ]erani} veli da je aparat trenutno nerentabilan za Novi Pazar i nepotreban. – Zaista nam ne treba aprat tog obima, jer ih imamo sve. On traì preterana sredstva za odràvawe, nama je preskup – veli ]erani}, i dodaje da Agu{evi}ev poklon odgovara zapadnim zemqama gde on opsluùje vi{e gradova, a onda se brzom èleznicom odmah dostavqaju rezultati.

Da Sombor voli i ceni svoje umetnike i nije neka novost, ali to {to i u ovom ludom vremenu istrajava na tome, slu`i mu na ~ast. Polovinom sedamdesetih, jo{ dok je u punoj kreativnoj snazi bio bard Milan Kowovi}, u negdawoj Galeovoj ku}i otvorena je galerija posve}ena jednom od najve}ih srpskih impresionista. ^ak i svetski neuobi~ajen gest, da umetnicima otvaraju galerije i pre nego {to se oni i wihovo delo presele u ve~nost, nastavqa se i s prvakom srpskog lirskog realizma, Savom Stojkovim, kome }e se, po odluci Saveta somborskog Pedago{kog fakulteta, obezbediti galerijski prostor u zdawu Preparandije. Tu }e biti zbrinuto gotovo 1.000 dela maestra Stojkova, koji je jo{ pre nekoliko godina odlu~io da ova zbirka bude wegov poklon-legat gradu u kojem se rodio, stvara i wegova je nepresu{na inspiracija. Sama ideja o otvarawu galerije Save Stojkova, koji i sam isti~e svoju samoukost, potekla je pre nekoliko godina od op-

{tinskog parlamenta. On je osnovao Javnu ustanovu „Galerija Stojkov“ i uvrstio je u varo{ki buxet. Novac je bio obezbe|en za jednog zaposlenog, dok je

sto trebalo da na|e i legat wegovog sina Dragana, jednog od najpoznatijih predstavnika srpskog modernog hiperrealizma, ali kako to ve} biva s birokra-

Stojkov u susedstvu Kowovi}a

za galerijski prostor predvi|eno prizemqe Gra{alkovi}eve palate, impresivnog zdawa na centralnom gradskom Trgu Svetog trojstva, a preko puta „Galerije Kowovi}“. Sve je upu}ivalo na to da }e na svoj 80. ro|endan od miqa i iz po{tovawa zvani ~ika-Sava dobiti galeriju. U ovom prostoru je svoje me-

na papiru postoje}a, uga{ena je, a celu pri~u o dostojnom izlo`benom kutki gosin Save „zakotrqao“ je PFS odlukom da se monumentalna zbirka sku}i u

Preparandija dar patrijarha Georgija

tijom, ni posle tri gradona~elnika od galerije ni{ta. Prvo su smetwe pravili imovinskopravni odnosi, pa hroni~ni nedostatak para za rekonstrukciju grandioznog, ali prili~no derutnog zdawa. Nije vredelo ni {to je umetnik, o svom tro{ku, popravio krov palate. Ustanova „Galerija Stojkov“, ionako samo

sedi{tu najstarije visoko{kolske ustanove Ju`nih Slovena, koje je i samo legat patrijarha Georgija Brankovi}a. Sva je prilika da }e galerija ipak biti otvorena u jubilarnoj godini, kad Sava Stojkov, jo{ uvek u izuzetnoj stvarala~koj kondiciji, slavi 85. ro|endan. M. Miqenovi}

ZREWANINSKA POLIKLINIKA ORONULA I OSTALA BEZ MEDICINSKE OPREME

Sekretar Stanti} u Beograd oti{ao nezadovoqan Oronula zgrada Specijalisti~ke poliklinike u Zrewaninu jedan je od akutnih problema u gradu, s ~ime je ju~e upoznat i dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Tomislav Stanti}. U razgovoru s direktorom Doma zdravqa „Dr Bo{ko Vrebalov“ Borislavom \or|evi}em i zamenikom gradona~elnika Goranom Kauri}em, Stanti} je primetio da je poliklinika, koja radi u okviru Doma zdravqa, u veoma lo{em stawu, premda predstavqa centralni objekat u kojem gra|ani treba da dobiju, pre svega, preventivnu zdravstvenu za{titu. Po wegovim re~ima, ukoliko ova slu`ba ne radi kako treba, ~esto bude ve} kasno kada pacijenti stignu do bolnice. – Primetio sam stvar koja nije logi~na. Nakon deqewa Zdravstvenog centra na Dom zdravqa i Op{tu bolnicu, sva oprema, pre svega dijagnosti~ka, i za radiologiju i za laboratoriju, ostala je u bolnici. To nije dobro jer u Domu zdravqa mora da se formira bar neki vid radiolo{ke slu`be – kazao je Stanti}, napomiwu}i da je to pitawe u nadle`nosti grada, ali da on nema dovoqno novca za

rekonstrukciju objekta i nabavku opreme. Zamenik gradona~elnika Kauri} podvukao je da lokalna samouprava jo{ nije zapo~ela ozbiq-

pribavi osnovnu radiolo{ku opremu, aparat za rano otkrivawe raka dojke, mada je jedan odnedavno po~eo da radi u bolnici. Zrewanin bi trebalo da do-

Zdravstvo Banata poma`e NIP, a i princeza Katarina

niji projekat za sanaciju zgrade poliklinike jer su gra|evinski stru~waci procenili da je za to neophodno 2,5 miliona evra. – Iluzorno je i pomisliti da grad samostalno mo`e to obezbediti. Planiramo da zgradu saniramo u naredne dve-tri godine, a potrebna nam je pomo} Republike, prvenstveno iz NIP-a – rekao je Kauri}. Dr`avni sekretar je naglasio da Ministarstvo planira da

bije jo{ jedan mamograf, od Fondacije princeze Katarine Kara|or|evi}. – Tako|e, posle Sombora, koji je prva lokacija na kojoj boravi mobilni digitalni mamograf, nabavqen zahvaquju}i Fondaciji B92, drugo ve}e mesto bi}e Zrewanin. O~ekujem da }e u va{ region pristi}i u maju i da }e se zadr`ati najmawe dva meseca. Rak dojke je bolest od koje `ene u Srbiji naj~e{}e umiru i zato taj problem

moramo studiozno da re{avamo. Zrewanin je pravo mesto za mamograf, po{to je, po na{im podacima, tre}i ili ~etvrti grad po broju smrtnih slu~ajeva od raka dojke – istakao je Stanti}. Osvrnuo se i na sve ra{ireniji dijabetes, navode}i da je to ogromna neda}a u celoj Vojvodini. Kako je rekao, do sada su u zemqi, od 160 domova zdravqa, u 50 formirani preventivni centri. – Svih 50 centara pomo}i }emo materijalno, a predstoji nam i rano otkrivawe dijabetesa. Drugo mesto, iza Novog Sada, koje }e biti obuhva}eno ovim programom jeste Zrewanin. Svi gra|ani iznad 40 godina starosti bi}e pozvani da se odazovu anketama i pregledima, da bi se procenio faktor rizika da obole od {e}erne bolesti – objasnio je dr`avni sekretar. Ina~e, dotrajala poliklinika jedna je od najve}ih zgrada na gradskoj magistrali. Izgra|ena je 1963. i ima vi{e od 5.000 kvadrata. Do sada na woj nije obavqena nijedna ozbiqnija rekonstrukcija. Ina~e, vi{e od 600 Zrewaninaca dnevno koristi usluge te poliklinike. @. Balaban

REAGOVAWE NA IZJAVU PROF. DR SRBIJANKE TURAJLI] „DNEVNIKU“

„Neistine o Pravnom fakultetu u Beogradu” Povodom intervjua prof. dr Srbijanke Turajli} na{em listu, objavqenom 18. februara pod naslovom „Vaqda }e se studenti uozbiqiti pre dr`ave“, a zbog wene izjave o Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, reagovala je Uprava ovog fakulteta. U wihovom odgovoru stoji da je, govore}i o nesumwivoj potrebi da se bitno poboq{a nivo doktorskih studija u Srbiji, prof. Srbijanka Turajli}, „u svojstvu {efa UNESKO-ove katedre za razvoj obrazovawa pri Centru za obrazovne politike, iznela apsolutno neistinitu tvrdwu o Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa svim elementima krivi~nog dela klevete“. Daqi tekst ovog odgovora prenosimo integralno: „Skoro potpuno ignori{u}i pitawe novinara kako komentari{e to {to je na dva privatna univerziteta u Srbiji u posledwe tri godine odbraweno 150200 doktorata, ona odgovara da je mnogo ve}i problem za Srbiju stawe na Univerzitetu u Beogradu, tvrde}i da navodno

’Pravni fakultet prima 150 doktoranata, a ima svega 74 nastavnika’, {to je posebno istaknuto u antrfileu. „Istina je slede}a: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu u {kolskoj 2007/8. godini uop{te nije organizovao doktorske studije, upravo zbog nastojawa da ih ozbiqno, odgovorno i {to kvalitetnije pripremi u skladu s novim Zakonom o visokom obrazovawu. Po{to je dobio akreditaciju za 50 studenata doktorskih studija godi{we, u {kolskoj 2008/9. godini upisano je 42 studenata, a u 2009/10. wih 37. Ne treba biti profesor Elektrotehni~kog fakulteta da bi se obavila prosta ra~unska radwa sabirawa i da se vidi da je tvrdwa profesorke Turajli} o ’150 studenata godi{we’ kompromituju}a neistina. Plasirana svesno ili neodgovorno, ta neistina }e ostaviti trajan pogre{an

utisak na brojne ~itaoce koji }e propustiti ovaj odgovor. „’Privatni fakulteti su najmawi problem u zemqi’, tvrdi ona, kao da diplome doktora nau-

ka ste~ene na tim fakultetima nemaju jednako pravno dejstvo s drugim diplomama istog nivoa studija. One omogu}avaju sticawe nastavni~kih zvawa na univerzitetima ({to je postala masovna pojava), kao i pristup nizu

drugih uglednih, zahtevnih i odgovornih poslova za koje je zvawe doktora nauka uslov ili va`na prednost. ^iwenica da je na samo jednom privatnom pravnom fakultetu u Novom Sadu u kratkom roku doktoriralo preko 100 kandidata, wu kao da nimalo ne obespokojava. Ona neozbiqno tvrdi: ’lako }ete jednog dana re}i: taj privatni fakultet nije vaqao i te diplome ne vrede ni{ta’. „Nesumwivo je da se o potrebama i opravdanosti upisa usvojenog broja kandidata na svim nivoima studija na dr`avnim univerzitetima treba i mora raspravqati, ali je zaista za~u|uju}e da se to pitawe javqa kao ve}i problem od ~iwenice da doktorske diplome ’{tancuju’ privatni fakulteti i univerziteti koji jo{ nisu od{kolovali ni prvu generaciju diplomiranih studenata! „Notorna je ~iwenica da }e, ako je neka institucija licenci-

rana da izdaje doktorske diplome, onda i svi weni doktori nauka biti u formalnom smislu u istom pravnom statusu kao i vlasnici ’najvrednijih’ doktorskih diploma. O~ekivati da trì{te rada naknadno, ’nevidqivom rukom’ napravi razliku izme|u ’vrednih’ i ’bezvrednih’ diploma jeste u najmawu ruku naivno, a zapravo veoma pogubno rezonovawe u dràvi u kojoj jo{ uvek caruju ro|a~ki i politi~ki kriterijumi ’stru~nosti’. „Prof. Turajli} je u dva navrata imala priliku da u svojstvu pomo}nice ministra za visoko obrazovawe predupredi i preduhitri nastanak haoti~nog stawa u ovoj oblasti, ali je i tada radije lakonski pozivala roditeqe da oni, prilikom upisa svoje dece, traè na uvid dozvolu za rad od neakreditovanih, fantomskih privatnih fakulteta, umesto da upotrebi sve poluge pravne dràve za razra~unavawe s nezakonitivim pojavama. „Prof. Turajli} se u javnosti nametnula kao beskompromisan borac za ugled visokog {kolstva u Srbiji. Iako i sama

profesor jednog dràvnog univerziteta, u gotovo svakom javnom istupu nastoji da zadrì nepristrasan odnos prema svim univerzitetima, bez obzira na wihovu vlasni~ku strukturu. îni se, me|utim, da ju je ta potreba za distancom ne jednom dovela do toga da evidentne probleme funkcionisawa dràvnog visokog {kolstva predimenzionira, a da, s druge strane, svesno marginalizuje neuporedivo ve}e probleme u privatnom sektoru. „Iako nam je izuzetno drago {to prof. Turajli} u svakoj prilici i na svakom mestu vodi ra~una o ugledu beogradskog Pravnog fakulteta, najstarije srpske pravne visoko{kolske ustanove, posve je prirodno da se o tom ugledu najpre staraju weni izabrani organi, jednako kao i weni profesori i studenti. „Izno{ewe neistina koje su objavqene u ’Dnevniku’ postavqa pitawe motiva ili vrednosnog sistema biv{e pomo}nice ministra prosvete. No, krivi~no delo klevete je izvr{eno“.

KULTURA

DNEVNIK KONCERT VOJVO\ANSKIH SIMFONI^ARA SA FRANCUSKIM VIOLON^ELISTOM SALKEOM

Posve}enost poetizovanom i plemenitom tuma~ewu ^etvrti koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, u devetoj sezoni kontinuiranog delovawa orkestra, po{teno je opravdao svoju namenu, vi{e no korektnim izvo|ewem ozna~iv{i po~etak obele`avawa 200. godi{wice ro|ewa Roberta [umana. Pripremiv{i i koncertant-

Fransoa Salke

no delo i simfoniju, oba ostvarewa tipi~na za kompozitorov lirsko-sawarski, relativno kratki i u su{tini bolni `ivot, na{i muzi~ari su, vo|eni pouzdanom rukom uglednog austrijskog dirigenta Volfganga Cajpeka, zajedno prona{li pravu meru kakva najboqe odgovara ozbiqno nastudiranoj, tradicionalno koncipiranoj interpretaciji, ba{ onako kako

doli~i aktuelnim mogu}nostima ansambla, ali i posveti velikom muzi~ko-istorijskom jubileju. Uvertiru na jevrejske teme Sergeja Prokofjeva, na po~etku ve~eri, shvati}emo u ovoj prilici kao informaciju o retko izvo|enoj kompoziciji i ànrovski iskorak, odnosno iznena|uju}i iskok iz celine programa.Centralna ta~ka, iz pera ~etrdesetogodi{weg autora, Koncert za violon~elo i orkestar u a-molu, uprkos izuzetnoj poeti~nosti i lepoti melodike, za mnoge i ne dovoqno atraktivan, nije ni odabran da zaseni slu{aoce. Ciq wegovog predstavqawa, bio je upotpuwavawe slike o kompozitoru, koja pored ukusno izraène ose}ajnosti, zra~i i duboko emotivnom dramom. Opredeqewe za francuskog umetnika Fransoa Salkea kao solistu, jednog od najboqih violon~elista mla|e generacije na me|unarodnoj sceni, bio je pravi izbor, upravo zbog wegovog prefiwenog senzibiliteta, donekle pritajenog i u strasti i ne`nosti, ali i dovoqno izrazitog da emotivno, pokretom koji „di{e“, donese i reqefnost glavnih tema i fluidnost lirskih prizora. Tehni~ki i intonativno savr{eno pouzdano, upravo filigranski istan~ano vo|enom ~elisti~kom partijom, ali i dràwem korpusa i ruku, Salke je podelio s nama svoju filozofiju ekspresivnosti, jedinstven estetski doìvqaj i izuzetnu posve}enost po-

etizovanom i plemenitom tuma~ewu. Pa`qivo vo|stvo dirigenta i skoncentrisan orkestar, s dobro odmerenim „espresivom“, angaòvanim drvenim duva~ima u povezivawu solisti~ke kantilene, i u celini adekvatnih odgovora violon~elisti, jo{ kompatibilnije su delovali u drugom delu programa, s [umanovom najpopularnijom, Tre}om simfonijom u Es-duru, poznatom kao „Rajnska“. Ostvarena “tradicionalisti~ki“, u optimalnom zna~ewu tog pojma, koji pored pozitivnog akademizma podrazumeva i stilski autenti~an pristup, zazvu~ala je u uskla|enim odnosima izme|u forme i sadràja, precizno, odmereno u tempima i proporcijama, i u detaqima izra|eno. A takve osobine upravo poseduje i Volfgang Cajpek, predstavnik ~uvene austrijske dirigentske {kole Hansa Svarovskog, {to su o~igledno uvaìli i na{i muzi~ari, na koje je ovakva „urednost“ svakako povoqno delovala. Ulivala je sigurnost i novim ~lanovima orkestra koje smo zapazili u lepo uskla|enom kvartetu horni. Pratili smo ih ve} od sve~anog po~etnog „pozivawa“, potom u himni~ki uobli~enim orkestarskim gradacijama, ali i u gustoj koralnoj zvu~nosti, u celini veoma upe~atqivog limenog korpusa, ritmi~ki dobro uskla|enog s pregnantno ritmizovanim guda~ima, sna`no ujediwenih u monumentalnoj zavr{nici dela. Marija Adamov

SE]AWE: VERA KOWOVI]-AMIYI]

Sedamnaest o~evih slika na dar Ni mesec dana nije pro{lo od kin deseti ro|endan, pupoqci ma, nastala 1919. neposredno pre ro|endana Milana Kowovi}a ruà u bogatstvu zagasito crveodlaska mladog Kowovi}a u 28. januara (112 godina od ro|enih nijansi, sa diskretnom karPrag na Akademiju. Tu su i porwa), a 18. februara je bio ro|enticom poloènom na draperiju treti roditeqa Milana Kowodan umetnikove k}eri Vere Kopored bele vaze: "Vero~ki". vi}a, mati Vera Kowovi} ro|. wovi}-Amixi}, wegove jedinice Ovo cve}e zasigurno je inspiVuki}evi} u zrelim godinama, Vero~ke, koju znamo sa brojnih risalo veliku Isidoru Sekuli} lepih skladnih crta lica i otac remek-dela: "Ema drì Vero~za pasus o Kowovi}evom cve}u u David Kowovi}, kraqevski javku", "Ema hrani Vero~ku", obe jedinstvenom eseju iz iste godini bele`nik i zemqoposednik, iz 1930. godine, "Vero~ka u crne "Slikarstvo Milana Kowosvetlih, blagih o~iju, Kowovivenoj kapi", 1935, "Ema i Vero~vi}a zna~ajan duhovni lik Voj}ev "jedini pravi mecena". ka" slikana u Cavtatu Slika najnovijeg da1936. i jo{ drugih. tuma u zbirci je slikaVera Kowovi}–Amirev "Autoportret" iz xi} preminula je 2006. 1978. (imao je tada 80 gona dana{wi dan, nepodina), na kojoj dominira sredno posle wenog 76. intenzivna, {iroka crro|endana. Slede}i prina kontura unutar koje mer svoga slavnog oca, je u savr{enom kolorikoji je svom rodnom grasti~kom sazvu~ju dodu Somboru poklonio sledno sprovedena plapreko hiqadu svojih desti~na modelacija glave la, "slika miqenica", i markantnog lica. Vera Kowovi}–Amixi} Ne iznena|uje da je je 2002. Galeriji "Milan francuska kritika poKowovi}" darovala vodom velike po~asne zbirku od 17 slika, koje izlo`be Milana Kowosu je godinama i decenivi}a u Gran Paleu jama okruìvale u we(Grand Palais) u Parizu nom domu i proputovale bila iznena|ena "videsvet od Budimpe{te, ti ~oveka preko osamPraga, Modene do Parideset godina da slika za i Moskve i zauzele isdinamikom jednog mlataknuto mesto na Kowodog slikara. (...) Kowovi}evim najzna~ajnijim vi} se prikqu~uje daizlo`bama. Pomenuto nas svim novim tendenplatno "Ema drì Vecijama slikarstva, imaro~ku" odu{evilo je u ju}i pri tome jo{ u poParizu 1931. na Kowore|ewu sa mladim eksvi}evoj prvoj samostalpresionistma majstornoj izlo`bi u metropoli Milan Kowovi}, „Ema drì Vero~ku”, 1930, Pariz, stvo zrelih godina". slikarstva u ~uvenoj Ga- uqe na platnu (Dora Vallier). leriji Bing (Rue de Boetie) vodevodine": "Pogledajte KowoviMilan Kowovi} je sa svojom }eg kriti~ara i Pikasovog mo}evo cve}e. To nisu "mrtve priporodicom Pariz napustio nografa Morisa Renala, koji je rode', nisu flispapiri i svili1932. kao mladi ali ve} afirkliknuo: "Evo opet jednog slikace i zavenute lepotice. To je memisani slikar, a mala Pariànra! Ali problem sièa izgleda snato, ìvo pose~eno biqe, to ka je stigla na tlo svojih predada slikara mu~i na sasvim izuzesu drame i sudbine cve}a po vaka, da bi ta~no sedamdeset goditan na~in. Naj~e{}e on, izrazizama." na kasnije u katalogu svoje donato lirski ponesen, prevazilazi Zastupqeni su u donaciji Vecije zabeleìla: "Moja je èqa temu koja ga je inspirisala, a sare Kowovi}–Amixi} i ostali da slike koje su u mom okruèwu mo se izuzetno doga|a da je sledi ~lanovi porodice, wen pradeda, posle mene pripadaju tatinoj gaprili~no verno. Ovaj mali dramKowovi}ev deda po majci, ~uveleriji "Milan Kowovi}'. Moski sukob odvija se u srì slini pedagog ~iji je klasi~ni porlim da te slike budu u stalnoj karske akcije koja je vrlo sigurtret Milan Kowovi} naslikao postavci." @eqi Veri Kowono sprovedena." (L' Intransigeant, 1914. sa svega {esnaest godina, vi}–Amixi} se u Galeriji sa veParis). "Majkica", Mileva Kowovi} likom zahvalno{}u i po{tovaTu je i "Vero~kino cve}e" iz ro|. Birvalski, pove}a slika sa wem udovoqava. 1940, rasko{ni buket za Vero~za~u|uju}e slobodnim partijaIrma Lang

subota20.februar2010.

U BEOGRADU OTVOREN 38. FEST

[ezdeset filmova iz celog sveta U velikoj dvorani centra "Sava" u Beogradu sino} je sve~ano po~eo 38. Fest, koji je otvorio srpski glumac, rediteq i producent, ~lan Odbora Festa Qubi{a Samarxi}. Prvi film na programu "Morfijum" ruskog rediteqa Alekseja Balabanova, koji je ekranizovao prozu svog slavnog sunarodnika Mihaila Bulgakova. Scenario Sergeja Bodrova kombinuje pri~e "Morfijum" i "Bele{ke mladog lekara" Bulgakova, koji je u mladosti bio seoski doktor i mnogo toga opisanog i sam je iskusio. Prema re~ima rediteqa, ovo nije film o narkomaniji ve} "o brilijantnom ~oveku, ~iji `ivot kre}e nizbrdo". Glavni lik tuma~i Leonid Bi~evin, a uz Ingeborg Dapkunajte, Andreja Panina, Svetlanu Pi{mi~enko i druge, epizodnu ulogu igra poznata srpska glumica Katarina Radivojevi}, kao doktorova qubavnica.

U Centru "Sava" prikazan je i novi film autora hit trilogije "Gospodar prstenova", oskarovca Pitera Xeksona "Divne kosti". Film u `anru drame, fantazije i trilera snimqen je u koprodukciji SAD, Velike Britanije i Novog Zelanda. Za prikazivawe u Srbiji obezbedio ga je distributer "Taramaunt", pa }e ve} od sutra mo}i da se vidi u bioskopima.Uloge igraju Mark Valberg, Rej~el Vajs, Suzan Sarandon, Stenli Tu~i, Majkl Imperioli i Sir{a Ronan. Na Festu }e do 28. februara u Centru "Sava", Dvorani kulturnog centra i Muzeju kinoteke biti prikazano oko 60 filmova, u vi{e programskih celina, u selekciji umetni~kog direktora festivala Miroquba Vu~kovi}a.

SUTRA PO^IWE NOVOSADSKA REVIJA FILMOVA SA FESTA

„Antihrist” i „Tejking Vudstok” Kao svake godine od kada je pokrenut Beogradski me|unarodni filmski festival - Fest, tradicionalno, i ove }e godine Novosa|ani imati priliku da vide izbor sa teku}eg, koji je sino} u Sava centru sve~ano otvoren projekcijom filma "Morfijum"Alekseja Balabanova. Naàlost, ovaj film izuzetnog ruskog rediteqa, mada je postojala {ansa, ne}e biti prikazan na novosadskoj reviji filmova sa Festa. U okviru manifestacije Film 2010, koja po~iwe sutra u Art bioskopu "Vojvodina" na Spensu i traje do 4. marta, prema programu, gledaoce o~ekuje ukupno 24 premijerna ostvarewa, a prvi je "Antihrist" Larsa Fon Trira. Ovaj film koji je nai{ao i na osporavawa i na Iz filma „Antihrist” Larsa fon Trira odobravawa kritike, a obiluje king Woodstock" Anga Lija, poprizorima koji nisu za one sa slavqenog tajvanskog rediteqa slabijim ìvcima, govori o gotovo na stalnom radu u SAD. bra~nom paru koji posle gubitFilm je inspirisan istinitom ka deteta i uzdrmanog braka u pri~om o Eliotu Tajberu i wepoku{aju da zale~i rane odlazi govoj porodici koji su sasvim u brvnaru u {umi. Me|utim, za slu~ajno odigrali kqu~nu ulogu wih sve kre}e po zlu... Filmska u stvarawu ~uvenog Vudstok fepri~a se odvija kroz ~etiri postival. Eliot se iz Wujorka glavqa u kojima ~ovek i èna vra}a 1969. godine u svoje rodno otkrivaju mra~nu stranu priromesto kako bi pomogao roditede oko sebe i u sebi. U filmu qima u vo|ewu oronulog moteigraju Vilem Defo i [arlota la. Porodica je u dugovima, otac Gejnzbor koja je za ulogu u "Anèli da zapali motel ali xaba tihristu" dobila nagradu za najkada nije osiguran, a Eliot boqu glumicu na Kanskom feo~ajni~ki poku{ava da osmisli stivalu pro{le godine. Film se porodi~ni posao...Prema najavaprikazuje od 18 i 22 ~asa. ma re~ je o komediji u kojoj igra U nedequ, prve ve~eri revije, odli~na gluma~ka ekipa a tu je i od 20 sati na programu je i "Ta- antologijska rok muzika s kraja

STUDENTI GLUME AKADEMIJE UMETNOSTI U STERIJINIM “RODOQUPCIMA”

Li~ni pe~at novih generacija Studenti tre}e godine glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Borisa Isakovi}a i asistenta Miqana Vojnovi}a, premijerno }e izvesti predstavu „Rodoqupci“ Jovana Sterije Popovi}a, u ponedeqak 22. februara u 20 ~asova u Multimedijalnom centru AUNS, u Ulici \ure Jak{i}a 7. Komad su adaptirali Boris Isakovi} i Miqan Vojnovi}. Razloge za odabir upravo ovog komada profesor Isakovi} vidi u Sterijinoj aktuelnosti i isti~e: „Naglost i nesloga, sebi~nost, ~astoqubqe, zloba, zavist i kleveta, naàlost ìve i daqe na ovom prostoru. A prepoznao ih je pre skoro dva veka Jovan Sterija Popovi}, rodona~elnik srpske dramaturgije, i poèleo da ’ u~i i le~i rod svoj’ s nadom da }e se ostvariti wegov ideal sveta odgovornih, ta~nih, savesnih, po{tenih i doslednih qudi, i roda staloènog, slo`nog i racionalnog, a pre svega ~ove~nog. Najmawe {to moèmo da uradimo je da sledimo

Sterijinu viziju sveta prepu{taju}i novim generacijama da tuma~e i utiskuju svoj li~ni pe~at u wegove komade. Zato smo ove 2010. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu radili ’Rodoqupce’ Jovana Sterije Popovi}a." Uloge tuma~e: Luka Mihovilovi} (@utilov), Lu}ija Travi~i} (Nan~ika), Maja Nikoli} (Mil~ika), Ivan Kornovi} (Lepr{i}), Jelena Asanovi} (Lepr{i}ka), Aleksandra Veqkovi} (Zeleni}ka), Marko Savkovi} ([erbuli}), Milan Nikitovi} (Smrdi}), Ana Mandi} (Gavrilovi}ka), Awa Oreq (Fema), Jovana Bo`i} (Sara), Tama{ Hajdu k.g. (Na| Pal), student tre}e godine glume na ma|arskom jeziku u klasi \er|a Herwaka, i Aleksandar Vrbi} k.g, (Violinista), student druge godine violine u klasi Irine Ja{vili. Repriza „Rodoqubaca“ }e se odr`ati u utorak 23. februara tako|e u 20 sati u Multimedijalnom centru AUNS. N. Pej~i}

{ezdesetih. Na reviji Film 2010, koju organizuje Kulturni centar Novog Sada narednih dana }e mo}i da se pogledaju pored ostalih i novi filmovi Romana Polanskog "Pisac iz senke", Vernera Hercoga "Zli pru~nik: Wu Orleans", Itana i Xoela Koena "Ozbiqan ~ovek", Martina Skorsezea - "Zatvoreno ostrvo"... Kao posebno zanimqiva izdvajamo i ostvarewa: "Prorok" @aka Odijara (Gran pri u Kanu 2009), "Bu|ewe Valhale" Nikolasa Vinding Refna, "Iskasapqena" filipinskog rediteqa Briqantea Mendoze kao i "Kako smo pre`iveli rat" Toda Solonca. V. Crwanski „ZLATNI MEDVED” ZA KRATKI METAR

Nagra|en {vedski autor [vedski reìser Ruben Ostlund dobio je Zlatnog medveda za kratkometra`ni film na 60. me|unarodnom filmskom festivalu u Berlinu, za ostvarewe "Hendelse Vid Bank". U filmu, snimqenom jednom kamerom, 96 osoba govori o neuspeloj pqa~ki banke. Srebrni medved pripao je izraelskom reìseru [aiju Mjedzinskom, za film "Hayerida", pri~u o porodici koja u pustiwi traga za kamenom koji treba da posluì kao nadgrobni spomenik. U kategoriji kratkometra`nih filmova nagra|ena su i ostvarewa "Colivia" Rumuna Adrijana Sitarua i "Venus vs Me" Belgijanke Natali Tirlink. Nagrade za dugometra`ne filmove bi}e dodeqene ve~eras, a na ~elu sedmo~lanog ìrija je proslavqeni nema~ki reìser Verner Hercog. U konkurenciji za Zlatnog medveda ove godine je dvadeset ostvarewa. Na festivalu je prikazano oko 400 filmova iz celog sveta.

SPORT

subota20.februar2010.

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Prekid u Novom Sadu Vojvodina @elezni~ar - Crvena zvezda Alumil prekid u 30. minutu (16:13) NOVI SAD: Mala dvorana SPC Vojvodina, gledalaca 1000, sudije: Mo{orinski (Zrewanin) i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Vojvodina 2 (2), Zvezda 1 (1), iskqu~ewa: Vojvodina 14, a Zvezda 4 minuta. VOJVODINA @ELEZNI^AR: Abaxi} (5 odbrana), Hoxi}, Mandi} 2, Popov 2, Bari{i} 6, Radakovi}, Todorovi}, Kne`evi} (4 odbrane), D. Suxum 2 (2), Smoqan, \uri}, N. Suxum 3, Radoj~i} 1, Aleksi}. CRVENA ZVEZDA ALUMIL: Peri{i} (2 odbrane), Nenadi} 1, ]orovi} 3, Perovi} 3, Vujovi}, Qubi{i} (4 odbrane), Tomi} 1, Lekovi}, Cvetinovi}, Ra{i}, Milo{evi} 2 (1), Sladi}, Zelenovi} 2, Popovi} 1.

Obja{wewe zbog ~ega Zvezda nije nastavila utakmicu dao je predsednik Glavni}: - Ovo je malo vi{e od sporta. Nadam se da se nikada ne}e desiti ovakva situacija u rukometu. Mi smo spremni da utakmicu nastavimo u novom terminu u regularnim uslovima, ali dok je Igor u bolnici i dok ne znamo u kakvom je stawu, nismo u prilici da nastavimo me~. Svesni smo posledica, verovatno }e biti i kazni ali {ta da radim, nemam drugog izbora. Kontrolor na ovom susretu Velibor Jovanovi} doneo je i kona~no odluku uz konsultacija sa sudijama i trajno prekinuo me~. - U 29,22. minutu jaka eksplozija dogodila se pod nogama trenera Zvezde Igora Butulije koji je pao kao poko{en i leào je pet minuta na podu. Dali je bio svestan ili nije nisam kompetentan da o tome govorim. Sa sudijama sam iscrpio pravila igre, ~ak smo ispraznili deo tribine, ali predsednik Zvezde nije hteo da nastavi bez trenera, tako da je utakmica trajno prekinuta. Potraìli smo mi{qewe i glavnog deùrnog medicinskog radnika dr Branke Bjelice, koja je prva prisko~ila treneru, a o wegovom stawu nam je rekla: Igor Butulija na podu posle eksplozije - Trener Zvezde nije Foto: F. Baki} bio bez svesti, niti dezopetarde Derbi susret 17. kola rukometrijentisan, niti mu je curila krv ne Superlige Vojvodina @elezniiz uva. Uho mu jeste zagu{eno, ~ar - Crvena zvezda u Novom Sadu {to je i normalno od jake eksplona àlost prekinut je u 30. minutu zije. Prebacili smo ga u Urgent(29,22minuta) zbog nemilog dogani centar gde }e biti dijagnosti|aja koji se desio posle eksplozikovan. je petarde u blizini trenera BeoPrava je {teta {to se desio ingra|ana Igora Butulije. Butulija cident na ovoj utakmici, sve je goje koji sekund posle ekpslozije vorilo da }e biti ovo jedna sjajna pao kao poko{en pored zapisni~rukometna predstava gde su navijakog stola, tako je leào 5-6 minu~i ispunili malu dvoranu do pota a potom preba~en u Urgentni sledweg mesta a igra~i obe ekipe centar Klini~kog centra Vojvodali su svoj maksimum. Doma}i rudine. Predsednik Crvene zvezde kometa{i bili su izuzetno raspoDobrivoje Glavoni} nije èleo da loèni predvo|eni sjajnim i nenastavi utakmicu dok ne sazna veponovqivim Milo{em Bari{isti iz Urgentnog centra. S obzi}em. Vojvodina je vodila tokom rom na to da je isteklo previ|eno cele utakmice, a u 27. minutu stivreme za prekid, slu`bena lica na gla je ~ak do pet golova (16:11). ovom susretu sudije Ivan Mo{oNaàlost, me~ nije zavr{en tako rinski i Aleksandar Panxi} kao da }e odluka o daqoj sudbini ovog i delegat Velibor Jovanovi} bili derbija biti odre|ena za zelenim su prinu|eni da trajno prekinu stolom. utakmicu. J. Gali}

SUPERTURNIR U LINARESU

Topalov se izdvojio Opaska u pro{lom izve{taju sa superturnira u Linaresu da dosada{wi remiji nisu bili salonski dogovor ve} su se igra~i “kao borili” jesu rezultat turnirskog pravilnika po

Veselin Topalov

kojem se ne mo`e remizirati pre 40. poteza – osim ako sudija to u izuzetnim slu~ajevima ne dozvoli. Kako su i sami igra~i uvideli da je za mnogo para bilo malo muzike, u petom kolu, posle dana odmora, ponovo su odlu~ene dve partije. Topalov je zabele`io drugu pobedu i sad vodi s poenom razlike ispred pratioca. Rezultati 5. kola: Topalov – Gri{~uk 1:0 (69), Arowan – Geqfand remi (48), Vaqeho – Ga{imov 0:1 (35). Stawe pole 5. kola: 1. Topalov 3,5, 2-4. Arowan, Ga{imov i Gri{~uk 2,5, 56. Geqfand i Vaqeho 2 poena. B. D.

SLOHOKEJ LIGA

Partizan u finalu Ubedqivom pobedom nad Triglavom 5:1, hokeja{i Partizana plasirali se u finale Slohokej lige. Dva gola Sretovi}a, po jedan Kova~evi}a, Ra~eka i Popravka. Hokeja{i Partizana ima}e priliku da osvoje Slohokej ligu! Posle pobede u Krawu 4:3, pre nekoliko dana, crno-beli su i u revan{ me~u u Ledenoj hali „Pionir“ polufinala bili boqi od Triglava 5:1 (1:0, 2:1, 2:0). Crno-beli }e finalu igrati sa boqim iz dvome~a Mladi Jesenice - Maribor (Maribor ima prednost iz prvog me~a 3:1).

VANREDNA SKUP[TINA BK NOVI SAD

Tadija Ka~ar predsednik Tadija Ka~ar izabran je za predsednika Skup{tine, a profesor dr Branislav Ristivojevi} za predsednika Upravnog odbora Bokserskog kluba Novi Sad. To je odlu~eno na Vanrednoj izbornoj skup{tini tok kluba. Pored predsednika Ristivojevi}a u UO su jo{: Nenad Ron~evi}, Milo{ Tomi}, Zoran [}epanovi}, @eqko Travica, Sr|an Vu~ure-

vi}, Dejan Dimitrijevi}, Ranko Merkovi}, Rade Vulevi}, Slaven Andri}, Dragi{a Joksovi}, Stevan Popovi}, Pavo Joki}, Nikola Kli~kovi}, Zoran Jov~i}, Dejan Ristivojevi} i Aleksandar Mijanovi}. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je Nanad Xida, dok su ~lanovi Anto Vasovi} i Du{an Mladenovi}. Za generalnog sekretara izabran je Marko Peki}. J. G.

c m y

DNEVNIK

MINI LIGA OD 1. DO 4. MESTA

Zvezdi i ~etvrti derbi NIS Vojvodina - Crvena zvezda 0:3 (17:25, 19:25, 19:25) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 600, sudije: Kolarevi} (Novi Sad), Bjeli} (Beograd). NIS VOJVODINA: Mutap~ija, [kundri} (l), Petrovi} 7, Mirosavqevi}, Vemi} 5, Ivovi} 7, Radi} 8, L. ^ubrilo, Mrdak 10, N. ^ubrilo, Jovovi} 2, kapur. CRVENA ZVEZDA: Stefanovi}, Jakovqevi} 7, ]ulafi}, Paji}, Bojovi} 10, Koprivica, Milutinovi}, Miti} 4, Terzi} 14, Doki} 13, Ra{i} 7, Vuji} (l). Ni ~etvrti put ove sezone nije po{lo za rukom odbojka{ima NIS Vojvodine da trijumfuju nad Crvenom zvezdom, koja im i daqe ostaje najve}i du`nik u ligi, barem do me~a polufinala Kupa Srbije za nedequ dana. Odavno je poznato da Novosa|ani sa Zvezdom igraju boqe u Beogradu, ali su doma}i na ovom me~u bili daleko ispod nivoa igara prikazanih u prethodna tri kola. Vojvodina - C. zvezda Partizan - Radni~ki 1. C. zvezda 18 15 2. Radni~ki 18 15 3. Vojvodina 18 9 4. Partizan 18 9

3 3 9 9

49:17 50:19 32:34 33:36

0:3 1:3 45 44 27 22

Ponovo su igra~i Crvene zvezde boqe servirali, posebno na po~etku me~a, {to im je donelo mnogobrojne kontranapade koje nisu propustili da realizuju. Puca~ki su raspolo`eni bili na startu me~a Doki} i Jakovqevi}. Gosti su do{li do velikih 16:8, a doma}inu nije pomogla ni promena tehni~ara, pa su lako Beogra|ani stigli do 25:17. Oba tehni~ara su gotovo svaki dobar prijem distribuirali ka sredwim blokerima i imali dosta uspeha. Prvi su se u drugom setu odlepili gosti (10:6), posle nekoliko blokova, ali

{to je jo{ va`nije za lidera prvenstva, aktivirao se kona~no i Milo{ Terzi}. On je u tandemu s Doki}em pravio velike probleme Vojvodini, ~iji igra~i nikako nisu mogli da ukrote ve} ~uveno dobri flot servis protivnika. Kod 16:9 za goste uspeli su doma}i da se konsoliduju i pribliè se na pet poena minusa, ali su ponovo nepotrebnim gre{kama u napadu prepustili Beogra|anima i drugi set. Kod doma}ina nije bilo raziBorislav Petrovi} Foto: F. Baki} granog pojedinca koji bi povukao saigra~e u pesmo bili u seriji i ovo nas je tariod dobre igre, a jo{ vi{e je kore}i vratilo na zemqu. Nadoma}inu odmogla povreda kadam se boqoj igri u na{em napitena Vemi}a po~etkom tre}eg rednom duelu i revan{u Zvezdi perioda. Me{ao je karte Salaza ovaj poraz koji boli - rekao je ti}, ali niko nije mogao kontrener NIS Vojvodine Nikola kretno da ukroti servise BojoSalati}. vi}a, Ra{i}a, Terzi}a i Doki}a - Oba tima su odigrala bez imi Zvezda je veoma brzo stigla do perativa pobede, ali smo bili 19:13. Povezao je dva bolka Rastabilniji, posebno kod servidi} i pribliìo svoj tim na sa, {to je omogu}ilo na{em blosvega -3, ali je odmah uzvratio ku da se istakne. Nismo poklomladi Miti} i vratio stvari na nili Vo{i puno poena i mislim prethodno odstojawe i beogradda je u tome prevaga na na{oj ski crveno-beli su stigli do vestrani, ali opet kaèm, Vojvooma va`na tri boda. dina je uvek favorit kada igra - Nadvisila nas je Zvezda u kod ku}e i nikada nije lako trisvim elementima. Vi{e smo grejumfovati na ovom terenu. Sva{ili i bili dekoncentrisani ki na{ me~ je pri~a za sebe i kod va`nih poena. Imali smo uvek je svaki rezultat mogu}, a blokadu i treba {to pre da je se nadam se da }emo i na slede}em re{imo, jer se s istim protvnime~u ostati na nivou sa ove kom sastajemo za nedequ dana u utakmice - istakao je trener polufinalu Kupa. Ovo je za ZveCrvene zvezde @eqko Bulatozdu veliki podstrek pred taj vi}. me~, a nama dobra opomena, jer M. Risti}

PRVA LIGA (M)

Merkaju Superligu Vojvodina Srbijagas - Sloga 88:75 (28:10, 22:16, 20:28, 18:21) NOVI SAD: Velika dvorana SPC „Vojvodina, gledalaca: 300, sudije: Vojinovi} (Novi Sad), Li~ina (Zrewanin), Strika Beograd). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 9, Martini} 12, Toma{evi} 19, Mati}, Jev|i} 2, Bo{wak 7, Kova~evi} 12, Radak 2, Marjanovi}, Mi~eta 15, Fekete, Avlija{ 10. SLOGA: \or|evi} 8, Da{i} 2, Topolovi} 2, Dimitrijevi}, Garovi} 4, Borov~anin 19, Ra`i} 25, Olui}, Tokali}, Gambiro`a 10, Simeunovi} 5, Mirkovi}. U premijernom susretu 22. kola Prve lige Srbije, ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa slavili su u duelu sa kraqeva~kom Slogom 88:75 i upisali 14. prvenstvenu pobedu koja ih je „lansirala“ u vrh tabele i borbu za jedno od prva tri mesta koje vode u superliga{ko doigravawe. Izabranici trenera Radenka Varagi}a, nakon slavqa u Kraqevu, isto su uspeli da u~ine i na doma}em terenu u velikoj dvorani Spensa, prikazav{i dobru i sigurnu igru, i tako prekinu niz od dva vezana poraza. Prvo poluvreme u potpunosti je pripalo momcima u crveno belim dresovima, koji su u nekoliko navrata nanizali mini serije i potpunosti slomili ne-

raspoloène goste, koji su se, ~ini se, dosta istro{ili nakon ubedqive pobede nad Proleterom. Drugo poluvreme donelo je boqu igru ko{arka{a Sloge koji su u tre}oj deonici iskoristili pad u igri doma}ina, a na drugoj strani posle trojke Gambiroè i serije „raspucanog“ Raì}a gosti uspevaju da ovaj deo igre re{e u svoju korist i pri|u na 64:54. Po~etak ~etvrte deonice susreta u Novom Sadu, doneo je posledwi poku{aj Kraqev~ana da u~ine zavr{nicu utakmice neizvesnom. Poga|ao je raspoloèni Raì} iz svih pozicija, nekoliko prese~enih lopti u napadu Novosa|ana, rezultiralo je da Sloga pri|e na 83:75 u 38. minutu. To je ipak, bilo sve od ekipe u ~ijim redovima osim Raì}a i Borov~anina nije bilo igra~a raspoloènog za igru. Kapiten Vojvodine Nenad Toma{evi}, trojkom u samoj zavr{nici me~a, krunisao je na najlep{i na~in dobru partiju i stavqa ta~ku na 14. pobedu Novosa|ana, koja ih je pribliìla zacrtanom ciqu, plasmanu u Super ligu. Naredni susret ko{arka{i Vojvodina Srbijagasa igraju s Radni~kim 06 u Kragujevcu. I. Grubor

NOVI SAD GOSTUJE MA[INCU

Jako do kraja Pet vezanih pobeda dovelo je ko{arka{e Novog Sada pri vrh tabele. Kod ku}e i u gostima Novosa|ani su ru{ili sve ekipe boqe plasirane od wih i pokazali da drugi deo sezone pripada wima, te da su lo{e partije i porazi davno zaboravqeni. Ne èle iz redova mla|eg novosadskog prvoliga{a da razmi{qaju o Superligi, jer su svesni da ne zavisi sve od wih, ali èle da do kraja odigraju po{teno i da sa {to vi{e pobeda zavr{e prvenstvo. Danas Novi Sad gostuje Ma{incu, ekipi poznatoj po dobrim igrama na doma}em terenu, ali svakako èle da nastave uspe{an niz. - Uvek su me~evi u Kraqevu veoma te{ki, bilo da se igra protiv Ma{inca ili Sloge. Na papiru smo favoriti, a nalazimo se u periodu odli~nih igara i rezultata, ali Ma{inac je u situaciji da mu svaka pobeda treba u borbi za opstanak. Za nas je najva`nije da smo kompletni i da je atmosfera u ekipi i daqe na vrhunskom nivou. @elimo pobede u svih pet preostalih utakmica i vide}emo na koje mesto }e nas to dovesti, ali smo maksimalno rastere}eni i na tom talasu }emo nastupati do karaj lige – rekao je M. R. Danilovi}.

KUP RADIVOJA KORA]A

Kragujev~ani pro{li U prvoj ju~era{woj utakmici u Ni{u, u ko{arka{kom kupu Radivoj Kora}, kragujeva~ki Radni~ki savladao je OKK Beograd 80:65 i u polufinalu, danas, igra}e s pobednikom sino}weg duela Crvena zvezda FMP (21). U drugom polufinalu sastaju se Partizan - Hemofarm (18).

SPORT

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

subota20.februar2010.

MIRKO VU^UREVI], FINANSIJER BANATA

Fudbal je odavno o~ekivati da u ovom zimskom postao unosan biznis, prelaznom roku napravite dopa nije ni ~udo da qubru trgovinu. Uglavnom svi di koji su uspe{ni igra~i imaju ~vrste ugovore i privatnici pronalaze interes te{ko je dovesti neko ekstra u ovoj magi~noj igri. Malo je poja~awe. U dogovoru s treneonih u Srbiji koji to zaista rarom Kuzeqevi}em napravili de iz qubavi i uglavnom daju smo zaokret u klupskoj politisvoj novac radi zadovoqstva. ci, zahvalili se iskusnijim Takav je primer Mirka Vu~ureigra~ima i onima koji nisu nivi}a. Priznati privrednik, i {ta pruìli klubu u odnosu na sportski radnik koji je vi{e od decenije bio potpredsednik Partizana iz Beograda i finansijer Budu}nosti iz Banatskog Dvora. Osnivawem fudbalskog kluba Banat ponovo je oìveo vrhunski fudbal u gradu na Begeju. Poznat kao ~ovek bez dlake na jeziku odgovarao je na svako pitawe, koje smo mu postavili i traìo da sve objavimo upravo onako kako je i rekao, a i mislio da kaè, bez {minkawa. - Slobodno napi{ite da }emo igrati u Zrewaninu u prole}noj polusezoni, u inat onima koji nas ne vole – jasan je Vu~urevi}. - Grad Zrewanin zasluùje da gleda vrhunski fudbal, ali mo- Mirko Vu~urevi} ram da priznam da mi je publika iz Banatskog Dvora pri novac koji su uzeli i oslonili srcu jer je iskrena i privrènismo se na mla|e snage. Skresali ja klubu. Ne znam kome smeta Basmo buxet, primawa igra~a i renat? Ako sam je problem to je nevidirali ugovore, rekao sam {to drugo, ali da se iìvqavaju otvoreno mojim fudbalerima i na klubu to nije ni qudski, ni stru~nom {tabu od sada koliko xentlmeski. Niko nam ne pomapruìte toliko }ete novca i doè i sve {to radimo, uradili biti, i ne}e biti nikako drugasmo sopstvenim sredstvima. Po~ije, jer ja odlu~ujem! z Da li to zna~i da su i amtro{ili smo 150.000 evra da napravimo novu travnatu podlogu, bicije Banata promewene to je najskupqi teren u Srbiji. ili je èqa je Superliga? Ne mogu da shvatim kome smo - Tako je, to su na{e ambicije, kost u grlu, od qudi iz vrha sporali ako i u toj nameri ne uspemo, ta i lokalne samouprave, koji ne}emo se mnogo nervirati, jer kao da ne èle da se vratimo u formiramo tim na duè staze Zrewanin, ili to ne ispoqavaju. osloweni na sopstveni omlaz Podmladili ste tim, podinski pogon. Kad ve} spomilitika kluba je promewena, wem na{u prepoznatqivu fudniste tro{ili mnogo para na balsku {kolu, prezadovoqan dovo|ewa zvu~nih imena? sam radom direktora Du{ana - To su ~iwenice od kojih ne Gavrani}a. Dokaz kvalitetnog èlimo da pobegnemo. Te{ko je rada je i ~iwenica da smo {est

JUGOVI] UNIMET DO^EKUJE PKB

Vera u pobedu Rukometa{i Jugovi} Unimeta i PKB-a ve~eras od 19 ~asova dele megdan u ka}kom Hramu. Beogra|ani u odnosu na pratioce Ka}ane (zauzimaju osmo i deveto mesto) imaju tri boda prednosti, tako da ve~era{wi me~ s razlogom nosi epitet derbija sredine tabele. Rukometa{i Jugovi}a posle boda iz Crvenke optimisti~ki do~ekuju ve~era{wi susret, pogotovo {to `ele da na otvarawu polusezone pred svojim navija~ima zablistaju punim sjajem. - Svaki bod je dragocen, pogotovo donesen sa gostovawa - ka`e kapiten Jugovi} Unimeta Marko Krsman~i}. - Uvideli smo u Crvenki da imamo prostora za napredak. [ampionat je tek po~eo tako da kako vreme bude odmicalo o~ekujem da i na{a igra bude sve boqa. Ve~eras vam dolazi rival za respekt? - Radi se o nezgodnoj ekipi koja igra podjednako dobro i kod ku}e i u gostima. Iskusni su gosti i s wima smo uvek do sada imali te-

{ke susrete. Ne verujem da }e i sada biti druga~ije, ali verujem u saigra~e i na{u pobedu. U odnosu na jesen kada ste pora`eni u Beogradu, nedostaje Simi} koji je bio motor ekipe? - I pored toga oni imaju jako dobru ekipu na svim pozicijama, tu mislim i na golmana Simi}a, pa pivota Brwasa koji igra u dobroj formi, a na pro{loj utakmici progla{en je za najboqeg igra~a, zatim Kova~evi}a, Pqevaq~i}a, Drenovca... Zaista su dobra ekipa. [ta bi moglo da presudi pobednika? - Ko bude boqe odigrao u odbrani i postigao lake golove on }e biti u prednosti. Mi smo poznati po tome, a da li }emo uspeti da skockamo odbranu po meri i izvu~emo polukontre i kontre, vide}emo. Wihova prednost je u iskustvu, strpqivo grade igru, zato ne smemo da podlegnemo pritisku, moramo da ostanemo mirni i da odigramo pametno - uverava Marko Krsman~i}. J. Gali}

Vojvodina–Spartak 5:5 Odli~an me~ odigran je u odgo|enom me~u 11. kola Superlige za stonotenisere. Vojvodina je u Spensu do~ekala motivisane Suboti~ane, a èqa oba tima da se na kraju liga{kog nadmetawa na|u u plej-ofu dodatno je podigla adrenalin. Susret je opravdao o~ekivawa, osvajawem po jednog boda mogu da budu zadovoqna oba tima, mada }e u analizi susreta svakako i Novosa|ani i Suboti~ani àliti za pobedom. Rezultati: âbrilo – De. ôni} 3:2, Savi} – Koso 3:1, Gordi} – Da. ôni} 1:3, Savi} – De. ôni} 2:3, âbrilo – Da. ôni} 1:3, Gordi} – Koso 3:1, Savi} – Da. ôni} 2:3, Gordi} – De. ôni} 3:0, âbrilo – Koso 0:3, Gordi}, Savi} – Koso, Da. ôni} 3:2. S. S.

igra~a prikqu~ili prvom timu, a trojca se svojim igrama i zalagawem ve} ozbiqno name}u Kuzeqevi}u. z Koliko ste zadovoqni radom najbliìh saradnika u klubu? - Da nisam zadovoqan wihovim radom, mogli bi odmah da prona|u neki drugi posao. U svakoj ku}i se zna gazda, ko je glava porodice, tako je kod mene i u firmi i u klubu. Da nisam zadovoqan, sigurno je da ne bi bili ovde. z Kakvi su odnosi na relaciji Banat – Partizan zbog transfera To{i}a? - Vama mogu da otvorim du{u jer znam da }ete sve preneti korektno! Partizan je dobio privilegiju da kupi To{i}a od nas i samo su Beogra|ani imali na{ blagoslov. Prethodna uprava sa kojom je sklopqen dogovor vi{e nije u klubu, a ova sada{wa parnog vaqka, na àlost Banata, nije ispo{tovala dogovor vezan za To{i}a. U ugovoru je sve precizirano, zakon je na na{oj strani i ne}u dozvoliti nikakve manipulacije. Ja sam svoj dogovor ispo{tovao, sada je na red da crno–beli ispo{tuju ono {to su potpisali. Tako mora biti, nikakvih popu{tawa nema. Partizanovac sam u du{i, ali posao je posao. z Kakvi su planovi za daqe? - U na{em fudbalu nema novca, na mukama su i veliki klubovi, a ako se vratimo me|u superliga{e onda }e tim biti neuporedivo ja~i, sa mnogo prijatnih igra~kih iznena|ewa. Sve obaveze prema radnoj zajednici i igra~ima smo regulisali i Banat je me|u retkim klubovima koji nikad nije imao blokadu ra~una. To dovoqno govori kako poslujemo – zavr{io je pri~u prvi ~ovek Banata, Mirko Vu~urevi}. Nenad Jowev LIDER SE POJAÂO

Babarogi} ~lan UO Crvene zvezde Upravni odbor Crvene zvezde ja~i je za jo{ jednog novog-starog ~lana. Na predlog predsednika Vladana Luki}a, nekada istaknuti internacionalni arbitar Branimir Babarogi} (59), a sada aktuelni predsednik Zajednice superliga{a, imenovan je u u`e rukovodstvo crvenobelih. - Ovo je samo jo{ jedan segment mog odnosa i qubavi sa Crvenom zvezdom koja traje od 1965. godine. Nadam se da }u mo}i da pomognem u aktuelnom trenutku – istakao je Babarogi} nakon izbora. Z. R.

Foto: F. Baki}

U Zrewaninu iz inata

FUDBALERI VOJVODINE VRATILI SE IZ ANTALIJE: Posle tronedeqnih priprema u Antaliji, fudbaleri Vojvodine vratili su se ju~e iz Turske. U popodnevnim ~asovima stigli su u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku i imali su {ta da vide. Wihova druga ku}a do~ekala ih je u novom ruhu, u crveno-beloj, klupskoj boji. I povratnici su imali ~ime da se podi~e. odigrali su u Antaliji {est utakmica i ukwi`ili dve pobede i ~etiri remija. Pobedila je Vojvodina rumunski Temi{var 3:1 (strelci Tadi} i Bilbija 2), bugarsku Slaviju 4:1 (Mudrinski, Ka-

IZ PARTIZANA

Dijara ~eka {ansu Fudbaleri Partizana generalnu proveru pred nastavak sezone imali su na Frijuliju, protiv Udinezea. Za danas zakazan duel sa Sin|eli}em otkazan je zbog lo{eg stawa u kojem se nalazi teren u Zemunelu. Prole}nu premijeru, protiv Borca, gotovo sigurno Lamin Dijara }e po~eti na klupi. Senegalac, koji je najboqi strelac ekipe sa 19 postignutih golova ne uklapa se u koncepciju trenera Stevanovi}a. Izvesno je da }e Partizan ostatak sezone igrati sa jednim {picem i da prednost ima Kleverson Kleo. Dijara i ovoga puta nasmejan komentari{e za sebe nesvakida{wu situaciju: - Priznajem, nije mi svejedno. Nisam navikao da sedim na klupi, ali {ta da se radi. [ef je tako odlu~io i ja se slaèm. Svojih pet minuta, kada ih dobijem, nastoja}u da iskoristim na najboqi na~in – govori Senegalac. U svemu crna mamba vaqka ne vidi teoriju zavere. U glavi je miran, a odluke o sastavu prepu{ta stru~nom {tabu. - Klub zna {ta je najboqe za wega. Ja sam tu da se sa tim sloìm. Ne àlim se, u potpunosti sam deo Partizana. Svoje vreme proba}u da za~inim golovima, {to se od mene i o~ekuje – kaè Dijara. Vihorni napada~ ima i obja{wawe za trenutnu situaciju. - Trener Stevanovi} forsira druga~iju formaciju od \uki}a i Jokanovi}a. Tada smo napadali, a sada se pa`wa dosta posve}uje defanzivi. U takvom sistemu potreban mu je {pic koji se odli~no snalazi u igri glavom. To je Kleov veliki kvalitet, za razliku od mene. Ipak, dobi}u i ja svoju {ansu i uz Bo`ju pomo} proba}u da je iskoristim – rekao je Dijara.

NAJBOQI PRSA[I SRBIJE NA PRIPREMAMA

Na|a Higl i ^aba Sila|i u Japanu Dvoje najboqih srpskih pliva~a prsnim stilom, Na|a Higl svetska prvakiwa na 200 metara i ^aba Sila|i tre}i na 50 metara sa Evropskog prvenstva u malim bazenima otputovali su ju~e na pripreme u Japan. Oni }e u zemqi izlaze}eg sunca boraviti deset dana i pri tom se upoznati sa radom japan-

tai, Novakovi} i Smiqani}), a igrali nere{eno sa slova~kim Ko{icama 1:1 (Bilbija), ~e{kom Sigmom 1:1 (Bilbija), ekipom Slova~ko 3:3 (Mr|a, Bilbija i Tadi}) i ruskim Saturnom 1:1 (\urovski). Koliko mo`e novi tim Vojvodine i koliko je spreman posledwi ovozimski novajlija, Gruzijac Giorgi Mereba{vili, navija~i }e mo}i na delu da vide sutra. Naime, posle dana{weg slobodnog dana, puleni trenera Branka Babi}a sutra }e imati test s Big bulom iz Ba~inaca. Me~ }e se igrati u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku od 14.30 sati. S. S.

skih stru~waka. Sa na{im pliva~ima u Japanu }e boraviti Na|in brat i trener Sebastijan Higl, ~ije je poznanstvo sa japanskim trenerom sa Univerzijade i doprinelo ovom putovawu. Slede}eg vikenda Na|a i ^aba }e u~estvovati i na prvenstvu Japana u malim bazenima. Higlova }e na tom takmi~ewu nastupiti na 100 i 200, a Sila|i na 50 i 100 metara prsno. G. M.

O mestu u timu ne treba da razmi{qa Qubomir Fejsa. Kao zadwi vezni bio je usamqen jesenas, a sada }e nastupati uz Radosava Petrovi}a. - Ne razmi{qam da li }e mi biti lak{e ili te`e, radim

jo{ treba mentalno da oja~amo. Ali, do me~a sa Borcem mislim da }e i to biti sre|eno. Dobre partije od jesenas Fejsu su preporu~ile i stranim klubovima. Skaut Milana je gledao me~ sa Udinezeom, posle

D. Bo`ovi}, Dijara i Petrovi}

{to mi trener ka`e. Dvojica ~ista~a u timu ne zna~i da }emo se braniti, naprotiv, igra}emo napada~ki. O~ekuju nas zadaci i u ofanzivi – govori Fejsa. Mladi fudbaler odli~no se ose}a posle zimskih priprema. - Mislim da smo fizi~ki u odli~noj formi. Dobro smo radili i ostvarili zacrtano. Uigranost je tako|e zavidna, jedino

kojeg je Quba dobio pohvale od trenera Stevanovi}a. - Ostvario sam kontinuitet, koji `elim da nastavim. Ne razmi{qam, jo{ uvek, o ino-anga`manu ve} samo o Partizanu i utakmici s Borcem. Ima vremena za Milan i ostale. Najpre odbrana duple krune i, nadam se, Liga [ampiona – zakqu~io je Fejsa. I. Lazarevi}

Pobeda za kraj Kalak Kebira – Spartak Zlatibor voda 1:4 (0:1) TUNIS: Igrali{te lokalnog kluba. Strelci: Kalita u 61. za Kalak Kebiru, a Vujaklija u 9, Puhalak u 55, Bo{kovi} u 83. i Adamovi} u 86. minutu za Spartak Zlatibor vodu. KALAK KEBIRA: Bonasida, Sedik, Ali Na| Nefte, Sofien, Ronini, Ned, M. Kalita, A. Kalita, Nahxu, Riad, ^ou~en. Igrali su jo{: Vonaila, Torek, Amor, Hosni, Kuili, Juali. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi}, Stevanovi}, [arac,

Brati}, Pe{i}, Miri}, Veselinov, Bo{kovi}, Vujaklija, Ubiparip, Simovi}. Igrali su jo{: Pu{kari}, Antoni}, Joveti}, Puhalak, Tomi{i}, Adamovi}, Noskovi}. Pobedom od 4:1 nad tuni{kom ekipom Kalak Kebira fudbaleri Spartak Zlatibor vode su zavr{ili tronedeqne pripreme u Tunisu. Posle nekoliko utakmica u kojima su se mu~ili da realizuju brojne {anse, golubovi su kona~no namestili ni{anske sprave. N. S.

SPORT

subota20.februar2010.

DNEVNIK

GEMAKS OPEN U BEOGRADU

Bozoqac i Tipsarevi} u polufinalu Srpski reprezentativci Ilija Bozoqac i Janko Tipsarevi} plasirali su se u polufinale ~elinxera Gemaks open 2010 koji se ove nedeqe igra na terenima TK Gemaks u Beogradu za nagradni fond od 106.500 evra. Bozoqac se u ~etvrtfinalnom me~u sastao sa drugim nosiocem na turniru Andrejem Golubjevim iz Kazahstana koji je pri vo|stvu Bozoqca od 6:4 u prvom i 5:3 u drugom setu predao ovaj me~. Ve} u prvom gemu me~a Ilija je napravio brejk, a zatim je u nastavku poveo sa 2:0. Kod rezultata 3:1 imao je pet brejk lopti na servis Golubjeva, ali nije uspeo da ih realizuje. Pri rezultatu 5:3 Ilija je ponovo imao dve brejk lopte, koje su ujedno bile i set lopte, ali je set ipak priveo kraju rezultatom 6:4. U drugom setu Bozoqac je oduzeo gem protivniku za vo|stvo od 2:1 iskoristiv{i ~etvrtu brejk {ansu. Prednost je odràvao do samog kraja kada je Kazahstanac pri rezultatu 5:3 predao me~ àle}i se da se ne ose}a dobro. Dva sata i pet minuta tenisa bila su potrebna Janku Tipsarevi}u da napravi brejk u me~u sa 156. teniserom sveta, Lukasom Rosolom iz ê{ke. Pet minuta kasnije, prvi nosilac Gemaks opena plasirao se u polufinale - 2:1 (4:6, 7:6, 7:5). Skoro dva metra visoki Rosol ispostavio se kao jako teàk protivnik za Tipsarevi}a u petak. U prvom setu, 25-godi{wi Beogra|anin nije imao brejk loptu, a godinu dana mla|i teniser iz Brna iskoristio je jednu od dve {anse da oduzme rivalu servis, {to mu

Ilija Bozoqac

je bilo dovoqno za vo|stvo od 1:0 u setovima. Bio je to prvi set koji je 37. teniser sveta izgubio na ovogodi{wem Gemax-u, koji se igra za nagradni fond od 106.500 evra. Prethodno, Tipsarevi} je eliminisao Simona [tadlera i Jana Minara prili~no lako. Do gubitka prvog seta, Tipsarevi} je do{ao delom i zahvaquju}i lo{em prvom servisu, jer je uspeo da ubaci tek svaki drugi...

PRIPREME REPREZENTACIJE U BEOGRADU

Kanada provera pred Tursku

Vaterpolo reprezentacije Srbije i Kanade odra|uju zajedni~ke pripreme u Beogradu. U sredu i ~etvrtak su sa Kana|anima, koje vodi Dragan Jovanovi}, nekada{wi golman jugoslovenske reprezentacije, sparingovali na{i mla|i igra~i. Danas i sutra }e selektor Srbije Dejan Udovi~i} imati na raspolagwu najboqi sastav, bez kapitena Vawe Udovi~i}a, koji }e se ekipi prikqu~iti u Turskoj, gde Srbija u utorak igra utakmicu Svetske lige. Ve~eras }e reprezentacije Srbije i Kanade odigrati i zvani~nu utakmicu u 18.30 na beogradskom bazenu “Ta{majdan”. Ulaz na bazen je besplatan. Pored Udovi~i}a u ovoj utakmici ne}e biti ni Filipa Filipovi}a. Selektor Udovi~i} je istakao da je lepo {to reprezentacija ponovo igra u Beogradu i da bi voleo da tribine “Ta{a” budu pune, bez obzira {to je u pitawu prijateqska utakmica. - Ovo je za nas provera pred va`an me~ koji igramo u uto-

rak, kada gostujemo u Istambulu Turskoj u okviru Svetske lige. Rezultat je uvek va`an. Kanadu poznajemo, primetan je wihov napredak, posebno u posledwih nekoliko godina od kada ih vodi Dragan Jovanovi}. Napravili su sistem i idu korak po korak. Mi imamo odli~ne odnose sa wihovom federacijom i u junu }emo mi gostovati kod wih - rekao je Udovi~i}. I selektor Kana|ana Dragan Jovanovi} zadovoqan je radom u Beogradu. - Dobili smo dobar sparing, za nas je ovo veliko iskustvo. Nismo kompletni, ali }emo se truditi da ostavimo {to boqi utisak pred beogradskom publikom. Od pozvanih igra~a na pripremama ne}e biti prvotimaca Vojvodine, Petar Filipovi}a zbog bolesti i Uro{a Kalini}a zbog povrede. Wih dvojica ne}e putovati ni u Tursku, a imena putnika za Istambul bi}e poznata u ponedeqak. G. M.

Jo{ lo{iji procenat uspe{nosti prilikom prvog servisa Tipsarevi} je imao u drugom setu (46 odsto), ali je nekako uspeo da osujeti Rosola da uop{te do|e do brejk {anse. Svoje dve, Janko nije iskoristio, tako da je set u{ao u napeti taj-brejk, u kojem je na{ teniser ipak bio prisebniji - 7:5, za 1:1 i majstoricu. U tre}em setu, tri neuspe{ne prilike za brejk imao je Tipsarevi} do rezultata 3:4 u korist pro-

tivnika, kada se i sam suo~io sa prilikom da mu servis bude oduzet. Ipak, asom je Janko “poni{tio” prvu i jedinu brejk loptu koju je Rosol imao u tre}em setu, izjedna~io na 4:4, a potom pri rezultatu 5:5 uspeo nekako da iskoristi ~etvrtu brejk loptu u 11. gemu, za prvi brejk na me~u! Kada je poveo 6:5, servisima je lako stigao do tre}e pobede na Gemaks-u, kojom je zaradio 5.375 evra i 45 ATP bodova.

LIGA [AMPIONA

Junakovi} doma}in u Vrbasu Kugla{ice srpskog {ampiona, suboti~kog Pionira, imaju lepu zalihu iz prve utakmice ~etvrtfinala Lige {ampiona protiv Junakovi}a iz Bawe Junakovi} kod Apatina (7:1 u igra~kim i 16:8 u malim set poenima) i mirno, kako kaè predsednik kluba Erèbet Gabor Molnar, putuju na revan{! Me|utim, potpredsednik kluba i sportski direktor Junakovi}a, trostruki svetski {ampiona Zdenko Pavlic, ne misli tako, iako }e se utakmica odigrati u Vrbasu umesto u Bawi Junakovi} gde je Junakovi}, ina~e, doma}in: - Prolazimo! Bi}e za nas 7:1 i mislim da im ne}emo prepustiti vi{e od osam malih set poena! Nove su dve igra~ice koje smo su do{le za kulskog Hajduka Rada Stevi~ i Jovanka @igi}, sada je i konkurencija za mesto u timu poja~ana i mnogo je motiva da dobro odigramo jer je na{a kuglana u Bawi Junakovi}, koja je, na àlost u kvaru, doma}in fajnal fora Lige {ampiona od 19. do 21. marta. Ra~unam i na Milicu Pa-

vlic, Mimu Bogdanovi}, Zoricu Bara}, Marijanu ]isar, Jasnu Golub, Jasminu Mirkovi} i Stevku Stojanovi}...U timu Pionira bod mo`e da svoji samo Livia Santo. Prvak Srbije i pobednik Kupa Srbije Beograd Po{tanska {tedionica je prvi me~ protiv ma|arskog Zalagersega izgubio sa 7:1 u igra~kim poenima i 16,5:7,5 u set poenima. Na stazama kuglane Sportskog fonda Cepter na Bawici nije sve funkcionisalo kako treba u tom me~u, dosta je poena izgubqeno u posledwim hicima sa malom ~uw razlikom! U prvim me~evima ~etvrtfinala Lige {ampiona postignuti su rezultati – `ene: Viktorija Bamberg - Kozolg (Ma|arska) 8:0, Lantesk Ceqe - Be~ 8:0, Elektromure{ (Rumunija) - Kegeltref (Austrija) 8:0, Pionir (Subotica) - Junakovi} 7:1, mu{akarci: Zadar – Viktorija Bamberg 2:6, Rot Vjas Cerbst (Nema~ka) – Fojt Sent Pelten (Austrija) 8.0, Segedin - Bergfalken (Austrija) 8:0, Beograd Po{tanska {tedionca – Zalaegerseg (Ma{arska) 1:7.

UZ [EST DECENIJA POSTOJAWA SREMSKOKARLOVA^KOG PARTIZANA

Ko }e da ugasi svetlo Naj~e{}e posmrtni govori, znamenitim i obi~nim qudima, starima i mladima, po~iwu ovako: “Tu`ni skupe...”Skup{tina @enskog odbojka{kog kluba Partizan iz Sremskih Karlovaca (~lan Druge lige) nije po~ela ba{ tako, ali je po mnogo ~emu sli~ila opelu i zaista su nijanse presudile da {ezdesetogodi{wak, po starosti, rezultatima, broju iznedrenih reprezentativki i lepoj pro{losti jedan od najvi|enijih ènskih klubova u Srbiji, i formalno bude izbrisan iz registra ìvih. Ru{ka Jovanovi}, predsednik Partizana sa osam godina staà, je sa nepunih desetak re~enica podnela izve{taj i ostavku, da bi na insistirawe nekolicine prisutnih da bude preciznija i govorqivija bez sarkazma i bez upirawa prsta u institucije i pojedince rekla:”Volela bih da umem da pojasnim karlova~ku sportsku zbiqu, osam godina sam se borila i davala ovom klubu sve svoje najboqe, ostala sam sama samcijata i ako bih nastavila sa pri~om bila bi ~emernija od svih prethodno ispri~anih”. Nepoznanica je da li bi toliko jeda i ru`nog oti{lo na adresu lokalne samopuprave da je na skupu bio i wen reprezent, tek stav svih govornika, bez izuzetka, je da karlova~ki sport preìvqava svoje najteì i najtragi~niji period i da ~udi da u najlep{oj srpskoj varo{i ima para i razumevawa, mawe ili vi{e, za vinogradare, p~elare, slikare, peva~e, siroma{ne, socijalno ugroène, lude, pametne, a da sport nikako ne moè da se ugura me|u ozbiqnije buxetske potro{a~e. No, to je tema za posebnu pri~u, a ova o Partizanu je krenula ka pronalaèwu re{ewa, a usmerili su je reprezenti Odbojka{kog saveza Vojvodine, predsednik Skup{tine Rajko Kijac i sekretar Jugoslav Spasi}. Bili su kristalno jasni i konkretni: “Sve {to je u mo}i na{e asocija-

cije, a pokrajinskom Savezu je izuzetno stalo da Partizan nastavi da ìvi i takmi~i se, u~ini}e se, s tim {to je nemogu}e da mi vodimo karlova~ki klub. Pogledajte se me|u sobom, udruìte se, izaberte lidera i krenite sa radom, mi smo tu da vam makasimalno iza|emo u susret i u svemu pomognemo...” Diplomirani pravnik, mudar i pragmati~an ~ovek Du{an Teofilovi} se prihvatio predsedni~ke funkcije i upitao skup i sebe: “Hajde da pretpostavimo da }emo dugove vratiti, da }emo re{iti problem oko sale, da }emo sakupiti dovoqno para za takmi~ewe, da }emo na}i i trenera, ali po{tovana gospodo - ko }e da igra? Na dve posledwe utakmice jeseweg dela prvenstva imali smo pet igra~ica, koliko }e ih biti na prvom prole}nom me~u? Veoma zanimqivo pitawe i neobja{wivo, bar do sada se nije pojavio mudrac sa poja{wewem za{to je karlova~ka omladina nezainteresovana za sport? Nije li onda lokalna samouprava u pravu {to joj je sport mawe bitan od nekih drugih delatnosti? U koga da ulaè, ili bi bilo sasvim druga~ije da Karlovci imaju lep fudbalski teren, odgovaraju}u sportsku halu, dovoqno sredstava za redovne treninge i takmi~ewa... Prihvatio se Du{an Teofilovi} vru}eg krompira, s obzirom na ìvotno i radno iskustvo ima mesta verovawu da ne}e bito ba{ on taj koji }e da ugasi svetlo u klubu koji je napunio {ezdeset godina. No, ne sa~ini li se ozbiqan presek aktuelnog stawa, plan i program razvoja sporta u ovoj varo{i, nije daleko dan kada }e neko ugasiti svetlo u OK Partizan, FK Straìlovo ili nekom tre}em klubu. Pre petnaestak godina sa karlova~ke sportske scene nestali su ko{arka{i i dva rukometna kluba i do dana dana{weg se nisu reaktivirali. A ne zna se ni kad }e. B. Puno{evac

Bez Biqane Topi} Najboqa atleti~arka Srbije Biqana Topi} ne}e u~estvovati na Svetskom prvenstvu u dvorani koje }e se odr`ati od 12. do 14. marta u Dohi, zajedni~ka je odluka doktora Jovana \urovi}a i Biqaninog supruga i trenera Dragutina Topi}a. Biqana je pred kraj priprema u Budimpe{ti povredila le|a. Iako se ~inilo da je povreda sanirana, na IAAF Permit mitingu u Dizeldorfu na{a najboqa atleti~arka je u prvom skoku obnovila povredu. Biqana se trenutno nalazi u Londonu na lekarskom pregledu kod Dr \urovi}a odakle se javila i posavetovala sa stru~wacima ASS. - Biqana se ju~e javila u Savez i razgovarali smo da li da ide u

Dohu ili ne. Podnela mi je izve{taj Dr \urovi}a i savez apsolutno stoji uz odluku koji su doneli doktor \urovi} i trener Topi}. Nema smisla da se takmi~i ukoliko ose}a bilo kakav bol. Povreda ne bi bila sanirana i ugrozila bi mo`da i nastup na EP u Barseloni, gde ima velike {anse da se okiti nekim od odli~ja. Svima nam je ào, verujem da je Biqani najteè, ali i pobede i povrede su deo vrhunskog sporta. Biqana i wen trener Dragutin uìvaju apsolutno poverewe ASS i imaju na{u podr{ku na svim poqima - istakao je generalni sekretar ASS Slobodan Brankovi} koji je poèleo brz oporavak ~etvrtoj troskoka{ici sveta.

Pripreme u Novom Sadu Reprezentacija Srbije u streqa{tvu od danas do petka odradi}e u Novom Sadu zavr{ne pripreme za EP u ga|awu vazdu{nim oru`jem u Norve-

{koj. Za vikend }e u~estvovati, zajedno sa ostalim strelcima, na Prvenstvu Srbije u Pan~evu. EP odr`a}e se u Marakeru od 7. do 14. marta. G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Prva liga (m) - VAQEVO: Ma{inac - Novi Sad (19.30) Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - Crvena zvezda (19), VR[AC: Hemofarm [TADA - Kovin (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Spartak (13), BEOGRAD: Partizan - Vo`dovac (16.30). Prva B liga (m) - VRAWE: Jug - Vizura Smederevo (16), IN\IJA: @elezni~ar - FMP 2 (19), VRBAS: Vrbas Karneks - Vojvodina (19), BEOGRAD: Supefund - Crnokosa (14). Prva srpska liga, sever (m) SREMSKA MITROVICA: Srem Oxaci (20), SUBOTICA: Spartak Dunav (17.30), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Nova Pazova (15.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Sport Ki

(20), NOVI SAD: Novi Sad - Topola (15). Prva srpska liga, sever (`) - NOVI SAD: Proleter - Spartak (12.30), SIVAC: Sivac - Srbobran Reahem (14). Druga srpska liga, sever (m) - KULA: Hajduk - Stara Pazova (19), FUTOG: Top - Hajduk (14.30), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Dinamo (19).

Prva liga (m) – JAGODINA: Jagodina – Novi Sad DDOR (16), KLEK: GIK Banat – Jedinstvo (SP) (19), KOVIN: Bavani{te – @elezni~ar (20), NI[: Ni{ – Borac (16). Prva liga (`) – NOVI SAD: Novi Sad pionir petrol – [umadija (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo – Lazarevac (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki – Radni~ki NIS petrol (19).

Odbojka

Rukomet

Superliga (m) – mini liga od 5. do 8. mesta – QIG: Spartak – Mladi radnik (19.30). Superliga (`) – mini liga od 1. do 4. mesta – SUBOTICA: Spartak – Vizura (19.30). Od 5. do 8. mesta - PAN^EVO: Dinamo Azotara – Po{tar (17.30), U@ICE; Jedinstvo – Klek (19).

Superliga za mu{karce - KA]: Jugovi} Unimet - PKB (19), SMEDEREVO: Smederevo - Dinamo (18), BEOGRAD: Partizan - Crvenka (18). Superliga za dame - ÂÂK: â~ak - Zaje~ar (20), [ABAC: Medicinar Jagodina (19.30), ARAN\ELOVAC: Kwaz milo{ - Naisa (19).

Druga mu{ka liga, sever - @ABAQ: Hajduk - Milicionar (19), RUMA: Ruma - proleter Agro`iv (20), BE^EJ: Jedinstvo (BPS) - @SK (19).

Vaterpolo Prva B liga - SUBOTICA: Spartak - [abac (20), OBRENOVAC: Zemun - Rabotni~ki (20.30), ZREWANIN: Proleter - @AK (20), BE^EJ: Be~ej 2005 - Dinamo (19), KRU[EVAC: Go~ - Singidunum (19).

Kuglawe Superliga Srbije (m) - SENTA: Senta - Partizan (13), GORWI MILANOVAC: Metalac - E|{eg (12). Superliga Srbije (`) - SENTA: Venus - Putar (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - EDB Beograd (16).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - BAWA JUNAKOVI]: Apatin - Kristal (16), NOVI SAD: 13. maj - Hajduk (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - RUMA: Srem - Radni~ki (16), KIKINDA: Toza Markovi} - Vojvodina (16). Prva vojvo|anska liga (m) - KIKINDA: Radni~ki LK - Be~ej (11), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Dolina (13). Druga vojvo|anska liga (m), od 1. do 8. mesta - SREMSKA MITROVICA: Srem - Vojvodina (16). Druga vojvo|anska liga (m), od 9. do 3. mesta - RUMA: Jadran - Sloboda (14).

Stoni tenis Top 12 Srbije za kadete i kadetkiwe – SENTA: Klupaska sala (10).

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota20.februar2010.

21. ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE U VANKUVERU

Marija Ri{ najbr`a u superkombinaciji Nemica Marija Ri{ trijumfovala je u superkombinaciji na Olimpijskim igrama u Vankuveru. Ri{ova je do svoje prve zlatne olimpijske medaqe u karijeri do{la u vremenu od 2:09.14 minuta, posle takmi~ewa u spustu i slalomu. Srebrnu medaqu, kao i dan ranije u spustu, osvojila je Amerikanka Xulija Mankuzo, sa zaostatkom od skoro sekunde, dok se na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popela Awa Per{on iz [vedske. Nova olimpijska {ampionka u spustu Amerikanka Lindzi Von bila je prva posle prve runde i u slalomu je startovala posledwa. Posle odli~nog starta polako je gubila prikqu~ak sa Ri{ovom, a potom je na polovini staze pala i tako ostala bez medaqe, ali plasmana u disciplini u kojoj je va`ila za jednu od favoritkiwa. Jedan razlog za to je sigurno povreda potkolenice zbog kojih je u 24 dana imala samo tri trke, ali i ~iwenica da slalom nije wena specijalost. Vonova i Ri{ova su po mnogo ~emu jedinstvene u svetu alpskog skijawa. Na

titule olimpijskog {ampiona. Bjorndalen je na kraju imao devet i po sekundi zaostatka u odnosu na osvaja~a zlatne medaqe, isto kao Belorus Sergej Novikov, pa su wih dvojica podelila drugo mesto. Na trci na 20 kilometara u~estvovao je i srpski reprezentativac Milanko Petrovi}, koji je u konkurenciji 88 takmi~ara zauzeo pretposledwe mesto sa vi{e od 11 minuta zaostatka u odnosu na Svendsena i ukupno sedam proma{enih hitaca.

Marija Ri{

Per{onova, koja se na stazu vratila samo dan posle te{kog udesa tokom spusta. - Staza je bila prava napada~ka, ali ne toliko te{ka. Trener mi je rekao da napadnem, to sam uradila i isplatilo se - rekla je Marija Ri{.

Emil Hegle Svendsen

Posle slobodnog programa Pqu{enko, koji se povukao iz klizawa posle Torina, je imao 0,55 bodova prednosti u odnosu na Amerikanca. Ipak, Lajza~ek je onemogu}io Pqu{~enka da do|e do novog olimpijskog zlata, razloga zbog kojeg se i vratio na led. Novi olimpijski {ampion je na kraju imao 257,67 bodova, ispred Pqu{~enka koji je dobio 256,36 za slobodni program, u kojem je, ipak, napravio nekoliko gre{aka. Pored Lajza~eka i Pqu{~enka na pobedni~kom postoqu na{ao se Japanac Daisuke Takaha{i, koji je zaslu`eno do{ao do bronze.

Lajza~ek iznenadio Pqu{~enka Amerikanac Evan Lajza~ek osvojio je zlatnu medaqu u umetni~kom klizawu. Lajza~ek je uspeo da iznenadi Jevgenija Pqu{~enka i osvoji zlato ispred {ampiona iz Torina i Japanca Daisukea Takaha{ija. Lajza~ek, aktuelni svetski {ampion, je posle kratkog programa bio drugi, iza olimpijskog {ampiona iz Torina Jevgenija Pqu{~enka iz Rusije, ali se zahvaquju}i fantasti~nim slobodnim programom okitio titulom.

Kana|anka Kristin Nezbit postala je prva predstavnica svoje zemqe koja je postala olimpijska {ampionka u brzom klizawu na 1.000 metara. Pored we na podijumu su se na{le Holan|anke Aneta Geritsen i Lorin van Risen. Nezbitova, svetska {ampionka ro|ena u Australiji, je do zlatne medaqe do{la u vremenu 1:15.56 i wime je potvrdila status najboqe kliza~ice u svojoj disciplini, jer je u ovogodi{wem Svetskom kupu nepora`ena. Pored dvadeset~etvorogodi{we Nezbitove na pobedni~kom postoqu na{le su se dve

Norve`anka Tora Berger donela je svojoj zemqi prvo zlato u bijatlonu u Vankuveru trijumfom u trci na 15 kilometara. Dvadesetosmogodi{wa Bergerova je izvozala fantasti~nu trku i trijumfovala u vremenu od 40:52.minuta, uz samo jedan proma{en hitac. Pored we na pobedni~kom postoqu na{le su se Elena Krustaleva iz Kazahstana i Beloruskiwa Darija Domra~eva. Veliko iznena|ewe, u negativnom smislu, napravila je vode}a u generalnom plasmanu Svetskog kupa Helena Honson, koja nijednog trenutka nije bila u vrhu, a trku je zavr{ila kao 40, sa punih pet minuta zaostatka u odnosu na pobednicu.

Brajtova {ampionka u halfpajpu Australijanka Tora Brajt osvojila je titulu olimpijske {ampionke u snoubordu, u disciplini halfpajp. Dvadesettrogodi{wa Brajtova je dominirala takmi~ewem sve do finala kada je dva puta pala u prvoj rundi i dobila samo 5,9 bodova, {to je zna~ilo da }e u drugoj startovati prva. Ali, u drugom izlasku je bila odli~na, sakupila je 45 bodova i sav pritisak je prebacila na svoje protivnice, a potom i Australiji donela prvo zlato. Amerikanka Hana Titer morala je da se zadovoqi srebrom, dok se wena sunarodnica Keli Klark popela na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa.

Slova~ka iznenadila Rusiju U prvoj utakmici 2. kola B grupe turnira za hokeja{e reprezentacija Slova~ke je posle izvo|e-

Bez hokeja{ica posle Vankuvera? Predsednik Svetske hokeja{ke federacije Rene Fasel izjavio je da je `enski turnir doveden u pitawe na budu}im Zimskim olipijskim igrama. Fasel je objasnio da su hokeja{ke ekipe Kanade i SAD â&#x20AC;&#x17E;sa druge planeteâ&#x20AC;&#x153; u odnosu na ostatak sveta gde je tom sportu potrebno vreme da se razvije. On je dodao da u Slova~koj ima samo 267 registrovanih igra~ica, dok je u Kanadi taj broj procewen na oko 88.000. U prvoj utakmici na Igrama doma}e hokeja{ice su slavile protiv Slova~ke rezultatom 18:0. @enski hokej je na programu Igara od Nagana, koji je 1998. godine bio doma}in najpresti`nijeg takmi~ewa u zimskim sportovima. Holan|anke. Aneti Geritsen je pripalo srebro, dok se Lorin van Risen dokopala bronzanog odli~ja. Trka na 1.000 metara nije posledwa za Nezbitovu jer }e se u nedequ takmi~iti i na 1.500 metara, disciplini u kojoj, tako|e, va`i za jednu od favoritkiwa, dok je slede}e nedeqe o~ekuje {tafeta u kojoj Kanada ciqa na novo zlato.

Petrovi} pretposledwi

Tora Brajt

Trudi}u se da opravdam o~ekivawa Za razliku od Jelene Lolovi} i Marije Trm~i}, koje su ve} u~estvovale na Olimpijskim igrama, tre}a srpska skija{ica Nevena Igwatovi} }e u Vankuveru debitovati na najpresti`nijem svetskom takmi~ewu u zimskim sportovima. - Dobro smo se pripremali tokom celog olimpijskog ciklusa. Ciq mi je bio da ostvarim norme, {to sam i delimi~-

- Do sada mi je na trkama i{lo odli~no i nadam se da }u ostvariti neki rezultat koji je ravan nekom mom nivou skijawa. Sve tri discipline mi idu dobro, nisam davala akcenat ni na jednu. Sve veoma volim i potrudi}u se da u svakoj budem jednako dobra. Najmla|a srpska skija{ica isti~e da je presre}na zbog u~e{}a na Igrama u Vankuveru, a

Bergerova najboqa na 15 kilometara

Novo zlato Kanadi

stazi su velike rivalke, a van we bliske prijateqice. Posle pobede Amerikanke u spustu Ri{ova je potr~ala da joj ~estita, a ovoga puta wihove uloge su bile obrnute. Trijumfom u superkombinaciji Ri{ova je Nema~koj donela prvu medaqu u alpskom skijawu u konkurenciji `ena od 1998. godine, kada su u Naganu Katja Zajcinger i Hilde Gerg osvojile ukupno tri medaqe. Pored Ri{ove, razlog za veliko slavqe imale su i Mankuzova, koja je nastavila niz fantasti~nih rezultata, a tek treba da brani titulu u veleslalomu, i

NEVENA IGWATOVI] DEBITUJE NA OLIMPIJADI

Norveànin Emil Hegle Svendsen novi je olimpijski {ampion u bijatlonu na 20 kilometara. Svendsen, koji je osvojio srebro na deset kilometara, doneo je Norve{koj drugo zlato u bijatlonu za samo nekoliko sati, jer je pre wega, u trci na 12 kilometara kod èna pobedu odnela wegova sunarodnica Tora Berger. Wih dvoje su broj medaqa Norveàna na Zimskim olimpijskim igrama sada doveli do 101. Dvadeset~etvorogodi{wi Svendsen je trijumfovao u vremenu od 48:22.5 minuta i tako onemogu}io sunarodnika Olea Ejnara Bjorndalena da do|e do {este

wa penala savladala Rusiju sa 2:1 (0:0, 0:1, 1:0, 0:0, 1:0). Rusija je povela golom Aleksera Morozova u 26. minutu. Izjedna~io je u 50. Marijan Hosa, a prilikom izvo|ewa kaznenih udaraca posle sedam serija precizan je bio Pavol Demitra koji je na taj na~in Slova~koj doneo pobedu. U drugoj utakmici drugog kola B grupe sastaju se ^e{ka - Letonija. U drugoj utakmici drugog kola A grupe Kanada je tek posle izvo|ewa penala savladala [vajcarsku sa 3:2 (0:1, 2:1, 0:0, 0:0, 1:0). Posle regularnih 60 minuta rezultat je bio izjedna~en - 2:2. Po{to ni u dodatnih pet nije bilo promene, pristupilo se izvo|ewu kaznenih udaraca. Ni posle tri serije penala rezultat nije bio promewen. Tek u ~etvrtoj Kana|anin Sidni Krosbi je postigao gol, da bi potom golman kanadske reprezentacije Martin Brodur zaustavio poku{aj Martina Plu{a i svom timu doneo pobedu. Prethodno, u prvom me~u drugog kola Amerikanci su savladali Norve{ku sa 6:1 (2:0, 1:1, 3:0).

Nevena Igwatovi}

no uradila pro{le sezone, a ostatak ove. Mnogo smo trenirali i ciq mi je da poka`em svoj maksimum u sve tri discipline u kojima se takmi~iti rekla je Nevena. Igwatovi}eva se do sada takmi~ila uglavnom na juniorskim trkama, a pro{log meseca je na Svetskom juniorskom prvenstvu bila 23. u superveleslalomu, a 30. u veleslalomu, i te rezultate smatra dobrim za svojih 19 godina.

Izletawa i bob posada Takmi~ari u bobu slo`ili su se sa ocenom sanka{a da je staza u Visleru izuzetno te{ka, ~ak i za najboqe sportiste sveta. Tokom prva dva dana treninga najmawe 11 bob posada se izvrnulo zbog ~ega je u~e{}e dvojice takmi~ara dovedeno u pitawe. Udesi su uobi~ajeni u bobu, ali je pa`wa javnosti mnogo vi{e usmerena na bezbednost sportista posle smrti reprezentativca Gruzije u sankawu Nodara Kumarita{vilija, koji je pro{le nedeqe poginuo kada je pri brzini od 145 kilometara na sat izleteo sa staze. - Pazite, ova staza mo`e da vas ujede u bilo kom trenutku - rekao je pilot australijske posade Xeremi Rolston. Drugi trening na stazi presko~io je aktuelni {ampion Svetskog kupa u konkurenciji dvoseda Bit Hefti iz [vajcarske, ali samo zato {to je na prvom treningu imao udes, pa ga je bolela glava. Heftiju, koji je iz bolnice pu{ten sa modricama po telu i glavi, kao i posekotinama na nogama, za nastup na trci bi}e potrebna dozvola lekara. Bolnicu je morao

takmi~ewa za wu kre}u 20. februara, za kada je zakazan superveleslalom. êtiri dana kasnije na programu je veleslalom, a 26. februara }e biti voèn slalom. - Sre}na sam zbog u~e{}a na Olimpijskim igrama i jedva ~ekam da krenu trke. Naravno da }e mi biti ~ast {to }e qudi u Srbiji navijati za mene, posebno moj Kragujevac, i trudi}u se da opravdam o~ekivawa i wihove èqe ostvarim - rekla je Nevena Igwatovi}. da na kratko poseti i Dankan Harvi iz Australije, koji se posle udesa àlio na o{tar bol u le|ima zbog ~ega su mu doktori, kao meru predostro`nosti, zabranili da u~estvuje na treningu. Te{kih povreda nije bilo, ali je smrt Kumarita{vilija svima prisutna u podsvesti. - Svi smo mi jedna porodica kazao je pilot SAD Stiven Holkomb. - Znam da se sada pri~a da je (Kumarita{vili) bio neiskusan i {ta sve jo{, ali to nije trebalo da se desi. A mi tek treba da nastupimo. Znamo da je on dao sve od sebe i zato }emo i mi ostali to u~initi - dodao je Holkomb. Smrt Kumarita{vilija uslovila je i skra}ivawe staze za sankawe, ali u bobu to nije bilo izvodqivo, jer je takmi~arima potrebno vi{e vremena na ravnom delu staze za zalet. Kana|anin Lindon Ra{, ipak, podsetio je da rizik nije nepoznat za bob posade. - Olimpijske su igre i svi su sada ovde, pitaju se otkud ovoliko udesa. Ali ovo je bob. Udesi se de{avaju. Ovo nije laka staza, ali nije ni najteà - ocenio je Ra{.

OSVAJA^I MEDAQA zemqa 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 13. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 20. 20. 20. 24. 24.

SAD Nema~ka Norve{ka Kanada J. Koreja [vajcarska Francuska Kina [vedska Austrija Rusija Holandija Australija Slova~ka ^e{ka Poqska Italija Japan Belorusija Letonija Finska Estonija Kazahstan Hrvatska Slovenija

zlato 6 4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 5 4 3 3 2 0 1 1 0 2 2 1 1 1 0 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

bronza

ukupno

7 3 2 1 0 1 4 1 1 2 1 1 0 0 1 0 3 2 1 0 0 0 0 1 1

18 11 8 7 5 4 7 4 3 5 4 3 2 2 2 2 4 3 2 1 1 1 1 1 1

SVET

subota20.februar2010.

DNEVNIK

AGENCIJA SUMWA U NUKLEARNI PROGRAM IRANA

AMERI^KI PREDSEDNIK UGOSTIO TIBETANSKOG VO\U

Ajatolah Hamnei odbacuje tvrdwe

Susret Obame i dalaj-lame

BE^, TEHERAN: Me|unarodna agencija za atomsku energiju po prvi put po~ela je da sumwa u miroqubive ciqeve nuklearnog programa Irana, proizlazi iz izve{taja te agencije. Prema dokumentu, specijalizovana agencija Ujediwenih nacija (IAEA) je zabrinuta da Iran ve} radi na razvoju nuklearne bojeve glave. Inspektori IAEA su potvrdili da je Iran, kao {to je najavio, prve koli~ine uranijuma obogatio na 20 odsto. IAEA daqe kritikuje da su inspektori kasno informisani o po~etku vi{eg boga}ewa uranijuma. Boga}ewe uranijuma na 20 od-

sto i vi{e se smatra naznakom da bi Iran mogao raditi na nuklearnom naoru`awu. Me|utim, za atomsku bombi potrebno je da uranijum bude oboga}en na preko 80 odsto, dok je za nuklearne elektrane dovoqan ni`i novo oboga}enosti. U izve{taju se isti~e da, zbog potencijalne vojne dimenzije nuklearnog programa, vlasti u Teheranu moraju odmah sara|ivati sa IAEA. Iranski duhovni vo|a ajatolah Ali Hamnei negirao je da wegova zemqa proizvodi nuklearno oru`je, posle novog izve{taja Me|unarodne agencije Ujediwenih nacija

za atomsku energiju (IAEA) u kojem je izra`ena sumwa u miroqubive ciqeve nuklearnog programa Teherana. Izve{taj IAEA je izazvao negodovawe me|unarodne zajednice koje je, prema re~ima Hamneia, neosnovano, jer „nam iranska verovawa zabrawuju da koristimo takvo oru`je“, preneo je britanski Bi-Bi-Si. O novom izve{taju }e se raspravqati na sastanku odbora 35 zemaqa ~lanica agencije UN izme|u 1. i 5. marta.To je prvi izve{taj IAEA o Iranu koji je izra|en pod rukovodstvom novog generalnog direktora Jukija Amana. (Tanjug)

DAN POSLE PU^A U NIGERU

Vra}awe demokratije uz policijski ~as NIJAMEJ: Vojni savet koji je ju~e sproveo dr`avni udar u Nigeru imenovao je svog predsednika, majora Salu \ibo, i objavio da je vlada raspu{tena. „Vlada je raspu{tena, a Vrhovni savet za vra}awe demokratije, CSRD, obave{tava narod da

Dan posle pu~a u Nijameju, glavnom gradu Nigera, ju~e su povremeno patrolirali lako naoruàni vojnici, a prodavnice, banke i {kole radile su kao i obi~no. Neki stanovnici nigerske prestonice rekli su da posle nekoliko meseci politi~ke krize i demonstracija na ulicama ose}aju olak{awe i nadu da }e se uvesti red i Vojna hunta preuzela je vlast u Nigeru, zapadna Afrika, suspendovala sprovesti promene u ustav i uhapsila predsednika, nakon oruàne bitke u glavnom gradu zemqi. Nijameju. Hunta je sebe nazvala Vrhovnim savetom za obnovu Major Salu \ibo, demokratije, a istakli su kao lidera Salua \ibu malo poznat javnosti, LIBIJA Stanovnika 15,3 miliona komandant je odreda AL@IR @ivotni vek 52 godine koji je delovao kao podr{ka u Niameju i Narodnost 56% Husa, koji ima te{ko nao21% \erma-Songi ruàwe. Posmatra~i S A H A R A Glavni jezici ocewuju da su delovi francuski, husa, |erma tog odreda igrali voMALI Religija 80% muslimani de}u ulogu u izvo|eN I G E R wu ju~era{weg drBDP po glavi stan. $700 BURKINA àvnog udara. Glavni izvoz. proizvodi FASO O~evici su javili uranijum, sto~arski proizv. da se tokom ju~eraJezero Nijamej Izvori: {weg dana ~ula raâd CIA World falna paqba oko Factbook predsedni~ke palate. NIGERIJA 120 km Ministri su u teleBENIN fonskom razgovoru 200 miqa za Frans pres rekli Predsednik Mamadu Tan|a, 71 da su blokirani toizazvao je politi~ku krizu u kom sastanka kabineavgustu 2009, donose}i novi ta a da je predsednik ustav kojim je uklonio Nigera Mamadu Tanograni~ewa svoje vladavine xa odveden u nepoznai dao sebi skoro tom pravcu. Portpaapsolutnu vlast rol ameri~kog Stejt © GRAPHIC NEWS Foto: Associated Press departmenta Filip Krouli izjavio je da }e se teku}im pitawima baviti generalni seje Tanxa mo`da prizvao sudbinu „poku{ajem da kretari ministarstava“, navodi se u saop{tewu produì sebi predsedni~ki mandat“ dodaju}i da Vojnog saveta koje je izdato u toku no}i od ~eSAD ne podràvaju nasilno preuzimawe vlatvrtka na petak. Saop{tewe koje je neimenovasti. ni vojnik pro~itao na dràvnoj televiziji SaNeimenovani zvani~nici iz Nigera rekli su hel potpisao je major Salu \ibo, predsednik ranije da se predsednik Tanxa i wegov a|utant CSRD-a. nalaze u garnizonu Tondiba na oko dvadeset kiU obra}awu dràvnoj televiziji, vojnici su lometara od glavnog grada. Prema navodima vojsaop{tili da je u zemqi uveden policijski ~as nika, pu~ je izveden da bi se okon~ala napeta i da su sve granice zemqe zatvorene. politi~ka situacija u zemqi. ÂD

Odmetnuta vojska preuzela vlast u Nigeru

VA[INGTON: Uprkos opasnosti da o{teti diplomatske odnose s Kinom, predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Barak Obama je ugostio tibetanskog vo|u dalaj-lamu. Ministarstvo spoqnih poslova Kine je o{tro osudilo susret, uz tvrdwu da wime Va{ington ugroàva svoje obe}awe da }e podràvati jedinstvenu Narodnu Republiku Kinu. Poseta tibetanskog duhovnog i svetovnog vo|e Va{ingtonu okupila je wegove pristalice ispred Bele ku}e. Susret predsednika Baraka Obame i Dalaj lame odràn je bez prisustva javnosti, i to u Sobi s mapama a ne u Ovalnoj sobi u kojoj se primaju dràvnici.Posle susreta, XIV dalaj-lama je zadovoqno preneo svoje utiske, ali je kqu~ wegove izjave bila vezana za Kinu. „Poru~io bih kineskim vo|ama da na svako Pristalice pozdravqaju tibetanskog vo|u pitawe moraju da gledaju holisti~ki, da steknu potpuno saznawe o stvarnosti. Gledawe na problem vawu jedinstvenog tibetanskog verskog, kulturnog i s jedne strane ne dopu{ta da vidite stvarnost. Tada jezi~kog identiteta i za{titi qudskih prava Tibeva{ pristup postaja nerealan. Zato politika Kine tanaca” i ohrabrio razgovore tibetanskog vo|e i nekim qudima deluje vrlo detiwasto”, kaè ~etrnaKine. Dobitnik Nobelove nagrade za mir nastavqa easti dalaj-lama. Ameri~ki predsednik je, o~igledsedmodnevnu posetu Sjediwenim Ameri~kim Dràno, hteo da izbegne direktan sukob s Narodnom Repuvama. Dalaj lama ìvi u izgnanstvu u gradu Daramsablikom Kinom koja je bez oklevawa o{tro osudila li na severu Indije od 1959. godine, kada je Tibet taj suret, uz tvrdwu da wime Va{ington ugroàva pripojen Kini. Zvani~ni Peking dalaj lamu optusvoje obe}awe da }e podràvati jedinstvenu Narodùje da èli nezavisnost Tibeta. Duhovni i svetovnu Republiku Kinu. Portparol Bele ku}e navodi da ni vo|a Tibeta tvrdi da se zalaè za ve}u autonomije predsednik Obama iskazao „sna`nu podr{ku o~uju svoje zemqe. (B-92) SEVERNA KOREJA

Pjongjang planira vojnu ve`bu SEUL: Severna Koreja, uprkos pritisku da se vrati pregovorima o razoruàwu, planira odràvawe vojne ve`be s bojevom municijom uz pomorsku granicu sa Ju`nom Korejom. Ovo bi, kako se ocewuje u Seulu, moglo dovesti do poja~awa napetosti na Korejskom poluostrvu, gde je i pro{log meseca bilo razmene vatre me|u susedima na spornoj morskoj me|i, ali bez `rtava. Najnovija provokacija Pjongjanga obja{wava se wegovom èqom da, pretwom ju`nom susedu, va`nom savezniku SAD, osigura za sebe {to boqu poziciju, odnosno ustupke ako se vrati pregovorima o okon~awu svog nuklearnog programa. U tim pregovorima, pored dve Koreje, u~estvuju SAD, Rusija, Kina i Japan.Severna Koreja je pre skoro godinu dana istupila iz tih pregovora, nezadovoqna {to su joj UN, zbog obnove raketnih testova i nuklearne probe, uvele nove sankcije. Ciq pregovora {est zemaqa je da se Severnoj Koreji, ako odustane od nuklearnog programa, osigura zna~ajna pomo} i izlazak iz me|unarodne izolacije. (Tanjug)

AVGANISTAN

Poginulo {est vojnika NATO KABUL: U ofanzivi me|unarodnih i avganistanskih snaga na Marxah, upori{te talibana na jugu Avganistana, prekju~e je poginulo {est vojnika NATO-a, saop{tila je Alijansa. Ovim se broj poginulih vojnika me|unarodnih snaga popeo na 11 od po~etka ofanzive krajem pro{le nedeqe. Trojica vojnika poginula su u sukobima, a trojica u eksplozijama bombi koje su postavili talibani, saop{tila je danas Alijansa. U ofanzivu koja je po~ela krajem pro{le nedeqe na grad Marxah, u ju`noj provinciji Helmand, krenulo je oko 15.000 vojnika iz sastava avganistanskih snaga i me|unarodnih snaga u toj zemqi, na ~elu sa Amerikancima i Britancima. (Beta)

ITALIJA

Uhap{eni dileri droge RIM: Italijanska policija je uhapsila ~lanove organizacije koja se bavila {vercom droge preko Albanije i Italije i koju ~ine uglavnom albanski dr`avqani. Policija je ve} pritvorila 15 lica u Italiji, pet u Albaniji, dva u Gr~koj i jedno u Belgiji, javila je italijanska agencija Ansa. U hap{ewu su u~estvovale italijanska, gr~ka, albanska i belgijska policija kao i Interpol. Droga je stizala u Italiju morem, a tokom istrage koja je trajala pet godina zapleweno je 10 kg heroina i jedna tona i 300 kilograma marihuane. Italijanska policija je tako|e presekla i {verc jo{ tone i po marihuane. (Beta)

RUSIJA

Uklowena reklama zbog Medvedeva MOSKVA: Posteri za pozori{nu predstavu „^ekamo te, veseli patuqku“ skinute su sa bilborda u jednom ruskom gradu neposredno pred dolazak predsednika Dmitrija Medvedeva. Posteri, reklama za jednu de~iju pozori{nu predstavu, ukloweni su iz ulice kojom je predsedni~ki konvoj trebalo da pro|e tokom nedavne posete Omsku, na jugozapadu Sibira. Ruski predsednik je prema podacima iznetim u doma}oj {tampi visok 1,62 metra. Uo~i posete Medvedeva, vlasti Omska su ~ak naredili da se sve` sneg pobaca po starom, snegu kako bi grad delovao {to lep{i.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MORGAN FRIMEN Morgan Frimen ispri~ao je da mu je leva {aka ostala paralizovana posle saobra}ajne nesre}e pre godinu i po dana. Oskarovac je i ove godine kandidat za nagradu ameri~ke filmske akademije za glavnu ulog u “Nepobedivima“. “Povredio sam neki nerv i nije mi boqe. Ne mogu da pokrenem levu {aku“, izjavio je 72-godi{wi glumac.

BENEDIKT XVI Kanonizacija prve australijske `ene svetice Meri Makilop odr`a}e se 17. oktobra, objavio je ju~e poglavar rimokatoli~ke crkve Benedikt XVI. Meri Makilop je bila buntovnik i protivila se hijerarhiji katoli~ke crkve ali joj je priznat pionirski rad u obrazovawu tokom te{kih kolonijalnih godina krajem 19. veka. Ona je u Australiji ve} prozvana „narodnom sveticom“.

GORDON BRAUN Britanski ratni brodovi su u stawu pripravnosti spremni da {tite komercijalne rute ka Foklandskim ostrvima. Britanski premijer Gordon Braun je rekao: „Mi odr`avamo bezbednost na Foklandima. Mislim da }ete shvatiti da smo napravili neophodne pripreme kako bismo osigurali da stanovnici Foklandskih ostrva budu prikladno za{ti}eni“, rekao je Braun.

UN TRA@I REKORDNU POMO] ZA HAITI

Potrebno skoro 1,5 milijardi dolara WUJORK: Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun pozvao je na prikupqawe pomo}i za zemqotresom razoren Haiti u vrednosti od 1,44 milijarde dolara, {to je do sada najve}i iznos koji je svetska organizacija prikupqala za neko podru~je pogo|eno katastrofom. „Veoma je va`no da zaista pomognemo narodu Haitija na du`i period, da ponovo izgradi zemqu na boqi na~in. To je u ovom trenutku na{a moralna obaveza“, istakao je generalni sekretar UN. Ki-mun je na sastanku sa diplomatama zemaqa ~lanica UN objasnio da je za jednogodi{wi projekat ve} prikupqeno oko 672 miliona dolara, ali da je potrebno jo{ 768 miliona dolara, naro~ito uo~i sezone obilnih ki{a i oluja, javila je japanska agencija Kjodo. Procewuje se da je skloni{ta i osnovne higijenske uslove potreb-

no obezbediti za oko 1,2 miliona qudi, dok za najmawe dva miliona stanovnika ove ostrvske zemqe treba obezbediti hranu. Predvi|eno je da nova sredstva, izme|u ostalog, budu iskori{}ena za oìvqavawe poqoprivrede, obezbe|ivawe telekomunikacijskih mreà, upravqawe kampovima za raseqena lica, poboq{awe ishrane, naveo je AP. Generalni sekretar UN je, tako|e, rekao da }e UN 31. marta u svom sedi{tu u Wujorku odràti me|unarodnu donatorsku konferenciju za prikupqawe pomo}i Haitiju. Svetska organizacija je do sada najve}u pomo} od 1,41 milijardu dolara zatraìla nakon cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je odneo preko 230.000 ìvota u desetak zemaqa.

BALKAN

DNEVNIK BUGARSKO MINISTARSTVO SPOQNIH POSLOVA JU^E SAOP[TILO

Nije bilo zvani~nih razgovora o {titu SOFIJA: Bugarska nije odràla zvani~ne razgovore sa SAD o postavqawu delova raketnog {tita na wenoj teritoriji, saop{tilo je bugarsko ministarstvo spoqnih poslova. Rusija je ju~e zatraìla od bugarskog ambasadora u Moskvi da objasni "ciqeve i su{tinu" tih pregovora. "Nismo imali zvani~ne razgovore sa SAD o tom pitawu," saop{tila je portparolka bugarskog ministarstva spoqnih poslova Vesela êrneva, preneo je Rojters. Bugarski premijer Bojko Borisov najavio je pro{le nedeqe preliminarne razgovore Va{ingtona

Moskva je vi{e puta tra`ila razja{wewe Va{ingtona o planovima za raketni {tit, izra`avaju}i iznena|ewe zbog ponude Rumunije da na svojoj teritoriji smesti rakete presreta~e. Ameri~ki ambasador u Sofiji Xejms Vorlik izjavio je u jednom javnom istupawu da je Va{ington ve} nezvani~no razgovarao sa Bugarskom o ovom pitawu. Vorlik je rekao da su po~etni razgovori obavqeni i sa drugim zemqama u regionu i da se nada pozitivnom ishodu pregovora sa bugarskom vladom, preneo je Rojters. Me|utim Aleksander Ver{bov,

Bojko Borisov

i bugarske vlade o postavqawu ameri~kog raketnog {tita, oceniv{i da "Sofija treba da pokaè solidarnost" prema kolektivnoj evropskoj bezbednosti. êrneva je rekla da Bugarska, koja je ~lanica EU i NATO, do sada nije dobila zvani~an poziv na razgovore. Sofija }e se dràti zajedni~kog stava NATO prilikom dono{ewa odluka o bezbednosti i odbrani, saop{tilo je ministarstvo. Razgovori sa Sofijom su deo obnovqene ideje o raketnoj odbrani ameri~kog predsednika Baraka Obame. On je odbacio plan svog prethodnika Xorxa Bu{a o postavqawu radarskih sistema i raketnih presreta~a u ê{koj i Poqskoj.

pomo}nik ameri~kog sekretara odbane je prekju~e rekao Rojtersu da Va{ington do sada nije tra`io od Bugarske da na svojoj teritoriji postavi raketni {tit. Rusija na ove planove gleda kao na pretwu sopstevnom nuklearnom arsenalu i nezadovoqna je me{awem Va{igntona u nekada{wu rusku sferu uticaja. Borisov je po~etkom ove nedeqe izjavio da Moskva i Va{ington igraju sopstvene igre na u{trb Bugarske. "Toliko je razli~itih mi{qewa izneseno sa obe strane, a da nas nisu ni konsultovali. Pravi}u se da nisam ~uo ni Ruse ni Amerikance," rekao je bugarski premijer. (Tanjug)

MAKEDONIJA

File o sporu s Gr~kom SKOPQE: Komesar EU za pro{irewe [tefan File izjavio je u Skopqu da je sada trenutak za re{avawe spora o imenu izme|u Makedonije i Gr~ke. "Napredak zemqe i proces pristupawa EU zna~i da sada postoji jedinstvena mogu}nost i prilika da se na|e re{ewe, i tu priliku treba iskoristiti", poru~io je File u govoru pred ~lanovima Me{ovitog parlamentarnog komiteta Makedonije i EU. On je dodao da Makedonija i Gr~ka sada imaju potpunu podr-

{ku za prevazila`ewe spora. Makedonija i Gr~ka su u dugogodi{wem sporu - Atina ne priznaje Makedoniju pod ustavnim imenom zbog istoimenog regiona na severu Gr~ke. Evropski komesar, koji je ju~e doputovao u posetu Makedoniji, u govoru je iskazao zadovoqstvo zbog zna~ajnog napretka Skopqa u evrointegracijama. On je, tako|e, zatra`io nastavak reformi, posebno u oblasti javne administracije, sudstva i borbe protiv korupcije. (Beta)

UKRATKO Ambasada Kosova u Zagrebu ZAGREB: Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i ministar spoqnih poslova Hrvatske Gordan Jandrokovi} sve~ano su ju~e otvorili ambasadu Kosova u centru Zagreba. "Kosovo je 17. februara proslavilo drugu godi{wicu nezavisnosti. Sejdiu je doputovao u Zagreb u ~etvrtak na inauguraciju novog hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a, pa je to bila dobra prilika za otvarawe ambasade", izjavio je kosovski ambasador Valdet Sadiku. Diplomatski odnosi izme|u Hrvatske i Kosova uspostavqeni su 30. juna 2008. godine. (FoNet)

Smewen predsednik BAWALUKA: Vlada Republike Srpske smenila je na ju~era{woj sednici sa mesta pred-

sednika Komisije za reviziju privatizacije u RS Borislava Bijeli}a, rekla je novinarima {ef Biroa za medije Vera Saji}. Ona nije saop{tila razloge smene, ve} je navela da je to u~iweno na osnovu zahteva kadrovske komisije. Bijeli}evu smenu tra`ili su iz opozicionih stranaka, ali i Savez sindikata RS.

Opqa~kan kazino u Gr~koj ATINA: Opqa~kan ~uveni kazino "Porto Karas" kod Neos Marmarasa, na gr~kom poluostrvu Halkidiki. Maskirani napada~i odneli oko pola miliona evra. Napad su izvr{ila dva maskirana naoru`ana mu{karca koji su, sa oru`jem u rukama, upali me|u klijente i zaposlene u kazinu od kojih su zatra`ili da predaju novac. Pare su potom stavili u najlonske kese i pobegli.

subota20.februar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

DNEVNIK

subota20.februar2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 99170

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 94413

IZDAJEM name{tenu sobu sa kupatilom. Poseban ulaz. Telefon 062/399-721. 99135

IZDAJEM prazan stan 63m2, CG, klima, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 4780-380, 064/136-00-12. 98360 IZDAJEM na Novom nasequ ~etvorosoban stan, name{ten, prvi sprat, preko puta {kola i obdani{te, 200E. Telefon 021/6366-536. 99058 IZDAJEM jednosoban stan - name{ten na Novom nasequ, cena - dogovor po vi|ewu stana, depozit obavezan. Telefon 064/3829-614. 99161 IZDAJEM dvosoban, prazan stan kod @eqezni~ke stanice, na Bulevaru oslobo|ewa, pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300613, 063/136-7892. 99168 IZDAJEM praznu, novu garsoweru 28m2, na du`e vreme, Ulica Gogoqeva 29, Novi Sad. Telefon 021/464-256, zvati do 22h. 97722 IZDAJEM nov stan u centru Novog Sada, nename{ten 40m2. Telefoni: 064/508-94-78, 021/6360-337. 99263 IZDAJEM name{ten stan 35 m2, centralno grejawe, Mileve Simi} 8. Telefon 47-80-380, i 064/136-0012. 97083 IZDAJEM name{ten stan sa CG, 33m2, ul. M. Simi} br. 8 N.Sad. Telefoni: 47-80-380, 064/1360012. 98618 IZDAJEM devojkama u Petrovaradinu komforan trosoban stan. Telefon: 064/282-6441. 98563 IZDAJEM devojkama u Petrovaradinu trosoban komforan stan kod pijace. Telefon: 064/282-6441. 97734 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 99396

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, jednoiposoban, Kisa~ka, 100E, garsowera Arse Teodorovi}a 80E, dvosoban 200 E. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 99400 6618-184, 063-598-463.

GOTOVINOM kupujemo stan do 40.000E od vlasnika: zemqu na ^eneju, vikendicu na Popovici, ku}u do 60.000E. Telefon: 6618-184, 064/502-5379, 063/598-463. 99399

EKSTRA povoqno, sre|en stan 50m2, Dimitrija Avramovi}a 8, iza socijalnog, drugi sprat, orijenstisan severoisto~no, 56.000. Vlasnik. Telefon 063/880-70-40. 99084 POVOQNO interesantan stan Kisa~ka, jednoiposoban noviji pogodan za studente, grejawe gas, sa name{tajem, 30.000e gotovinom. telefon 6618-184, 063/598463. 99401 NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, 51m2, III sprat, cena 63.860E sa PDV-om. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 99397

PRODAJEM dvoiposoban stan na Novom nasequ, 70m2, Bul. Vojvode Stepe, prvi sprat, ukwi`en, vlasnik. Telefon: 062/8980468. 99307

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu 800 metara od asfalta, blizu fabrike vode i hladwa~e ispod Fru{ke gore u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 98918 BEOÎN - gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5.5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 99029 PRODAJEM jutro zemqe prema Andrevqu, Kalu|erica - vikend zona. Telefon 021/876-277, Jova. 99220 KLISA, nova okretnica, 2 placa moè pojedin~no, Rumenka:ku}a sa lokalom+2 stana i garaà, povoqno. Telefon 6621797, 064/502-5379. 99403 ÊNEJ: 8 jutara u komadu, blizu gas, struja, tvrd put, zemqa prve klase, prodaja bez posrednika. Telefoni: 064/502-5379, 063/598463, 6618-184.

99402

IZDAJEM poslovni prostor na glavnom putu u Veterniku (magacin + 3 kancelarije). Telefon 063/510-224. 98961 ZLATARA u radu, 70m2, centarpe{a~ka zona, 2 uli~na izloga, mo`e podela u 2 lokala+stan. Telefon 064/502-5379, 063/598463. 99404

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 96798

063/213-521.

99298

Bebi

Posledwi pozdrav voqenoj

Bebi

Bratanac Branko, snaja Elenka i unuci Nata{a i Nikola.

Sestra Mira, zet @ivomir, sestri~ina Jelena, zet Velibor i unuk Vasja.

99504

99501

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Tu`nim srcem se opra{tamo od tebe

MINI FARMA u Ka}u rasprodaje koke nosiqe stre 13 meseci po ceni 120 din/komad. Telefon: 063/587-698 ili 6211-125. 99349

NOVOSA\ANIN 53 godine, slobodan, `elim upoznati usamqenu `enu iz Novog Sada, lepog izgleda, zgodnu. Znam da nije sve u lepoti. Ja sam visok, {armantan, prijatnog izgleda, iskren i {to je bitno normalan ~ovek. Volim {etwe i pozori{te. Telefon 065/519-2534. 99151

Bebi

Brat Stevan i Radica.

Branko

99505

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj Tvoji: Jelena, Sa{a, [turc, Nikola, Suba i Dra`a.

POTREBNI kuvari, konobari i pomo}ni radnici u kuhiwi. Stalni radni odnos. Telefoni: 062/842-9965, 021/445-993. 98429 POTREBAN voza~ â&#x20AC;&#x17E; B â&#x20AC;&#x17E; kategorije. Rad na terenu Vojvodine. Ponude slati na 064/580-9610 SMS-om. 99050

99498

KOKE za klawe 4 - 5 kg Duda{ farma \ur|evo, 400din kom ili 80 din kilogram preko 50 kom nosim ku}i.Telefoni: 021/839123, 838-252. 98773 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96079 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 98984 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 98933 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 98509

tetka Bebi Sestri~ina Tawa, unuka Ena i zet Rade.

99503

Posledwi pozdrav voqenoj teti

Danica Kri~kovi} - Babi} iz Stepanovi}eva 1938 - 2010. Izgubila sam iskrenu i odanu drugaricu. Wena plemenitost i dobrota krasile su je kroz ceo wen `ivot. Kao takva osta}e mi u trajnom se}awu. Po~ivaj u miru Bo`ijem, tako si i zaspala. Nikada te ne}u zaboraviti.

Bebi

Branka, Mile i Jovana.

Tvoja prijateqica Seka.

99502

99500

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga sestra, zaova i tetka

IZDAJEM gara`e od 14m2 u Ul. Radni~koj i Ul. Vase Staji}a. Telefon: 064/282-6441. 98562

KUPUJEM ispravna vozila, mogu i havarisana. Dolazak i isplata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200. 97615

Danica - Beba Babi} - Kri~kovi}

Bebi

BEOGRAD, Vra~ar - dvosoban stan 66 m2 + 2 terase III/VI, luks, vlasnik, ukwi`en. Telefon

Posledwi pozdrav dragoj tetki

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 97774

Brat Milorad i snaja Bosiqka.

99506

preminula 19. 2. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti. Sahrana }e se obaviti 20. 2. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele na grobqu u Stepanovi}evu. Ku}a `alosti Stepanovi}evo Vojvode Stepe 191. Weni: sestra Mira, brat Milorad, brat Stevan i sestri~ina Tawa sa porodicama. 99508

^ITUQE z POMENI

subota20.februar2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Bogdana Preradovi}a

Smiqka Vlajkov

1924 - 2010.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Sahrana je 20. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u Bege~u.

Tvoji: supruga Milka i }erka Daliborka sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

99452

99456

Duboko smo potre{eni smr}u na{eg kuma

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog tate

Dragi tata, osta}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoje }erke: Violeta i Sne`ana, unuci: Sandra i Strahiwa.

99453

99457

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom

Branka Vukoje Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

99488

POMEN

Dragi na{ Bo`o, ne}emo te nikad zaboraviti.

iz Stepanovi}eva Porodice: Jovanovi}, Lorbek i Jovi~i}.

Dve godine su od smrti na{e drage babe i mame

Tvoji Miqatovi}i: Marko i Spasa.

99454

99492

Sa bolom i tugom opra{tamo se od na{e

Bosiqke Popovi}

Radmile Truni}

99458

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

ro|. 1932. Sahrana je 20. 2. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Novom grobqu. Budi spokojna u zagrqaju Baneta i Nadice.

Uvek je sa nama.

S qubavqu u srcu, mislima i se}awima, weni: k}eri, unuke i unuci.

Tvoji: Milan i @ivana.

99493

99494

Posledwi prijatequ

proti Du{anu Blizancu

obele`i}emo danas, 20. 2. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no }emo te nositi u na{im srcima.

ro|. Raki}

pozdrav

Tvoji najmiliji. 99482

POMEN na na{e voqene: suprugu, majku i baku i jedinog sina, oca, brata, ujaka i dedu

proti Du{anu Blizancu

dragom

Milku

Posledwi pozdrav

2. 1. 2005 - 2010.

Mijodraga - Mi{u 1955 - 21. 2. 2009 - 2010.

[trbac

od: Milanka i Slavice Radi} sa porodicom.

99497

Bogdana Preradovi}a

~ika Gojku

Posledwi pozdrav

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg Bo`e

Stojanu Crnomarkovi}u

Slavko i Verica Proti}.

od kumova Baj~eti}a: Peja, Qiqe, Ksenije, Patricije i Sr|ana.

Posledwi pozdrav Zoranovom tati

Bogdana Preradovi}a

Gojka Zoranovi}a Uspomena na wegovu plemenitost i dobrotu `ive}e zauvek.

SE]AWE Dana, 21. 2. 2010. godi{wica je tu`nog rastanka od na{eg dragog

Milanu Radoslava Kalajxi}u

od porodice \uri}.

DNEVNIK

Zauvek neute{ni wihovi najmiliji. 99484

99499

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav Milanovom ocu

~ika Du{anu

Du{anu Blizancu

Tawa i Ne{ko Kecojevi}. Stana i Ratko Veri}. 99470

99468

Radoslavu Maleti}u

Milanu Kalajxi}u

Dana, 18. 2. 2010. godine, usnuo je u Gospodu na{ voqeni suprug, otac i svekar Porodica Marinkovi}.

Kolektiv Novosadskog sajma.

99509

108-P

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo 18. februara 2010. godine na{ dragi i voqeni otac, deda i svekar

prota Du{an Blizanac Sveta zaupokojena liturgija i opelo je danas, 20. 2. 2010. godine, u 9 sati, u Sabornoj crkvi u Novom Sadu, a ispra}aj do wegovog ve~nog po~ivali{ta je u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milan Radoslava Kalajxi} 1924 - 2010.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 20. 2. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica: sinovi Milan i Stevan, unuci Ivan, Tijana, Kristina i Nikola, snaje Lidija i Qiqana. 99451

Porodica Blizanac.

Nedeqko Jari} Svaki put kad pogledamo u zvezde, mi te prepoznamo i znamo da u tom trenutku i ti vidi{ nas. Tvoji: Petar i Ogwen Radumilo.

99464

99486

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

PETOGODI[WI POMEN

subota20.februar2010.

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

S tugom se opra{tamo od brata i {uraka

Posledwi pozdrav Vi{winom tati

Todora Baltovi}a Bate

Branku Radulovi}u

Na{oj najdra`oj baki

Ladislav Aladi} Posledwi pozdrav na{em dragom uji i deda Lazi.

\or|e Doj~inovi}

Du{anu Blizancu Kruni Antuqeskov

Vreme prolazi ali qubav i se}awe na tebe nikad ne}e pro}i. Vana, Mario, Jelena i Du{an Grkovi}. Porodica Doj~inovi}. 99460

Umro je moj dobri uja

ro|. Markov Majka Mara, Olgica i Qubica sa porodicama.

99463

99479

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od na{eg dragog i po{tovanog

Ladislav Aladi}

Du{anu Blizancu

S velikom tugom i ponosom pamti}u wegovu dobrotu.

Aleksandar Predojevi} s porodicom.

od kumova: Sandre i Ne{e sa porodicama.

99465

99441

prote Du{ana Blizanca Po~ivajte u miru, i neka Vam je ve~na slava i hvala. Nama ostaju lepa se}awa na svaki susret sa Vama. Sa po{tovawem Miodrag [}epanovi} sa porodicom.

Obe}ala si jednom u detiwstvu da }e{ biti ve~na, otkle god se vra}ali da }emo te zate}i, kao senku ispod ku}ne strehe, kao ku}ni prag. Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru ti i sunce; bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna. Obe}ala si nam da }e{ biti ve~na kao sve {to nas na svetu do~ekuje i ostaje posle nas. I kada si umirala, ~inilo se da se ose}a{ krivom {to nas napu{ta{.

Tvoje najmilije unuke Radislava i Stanislava, zet Igor i praunuk Mihajlo.

99467

Ladislava Aladi}a

Sestra Katarina i zet Milorad Predojevi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Du{anu Blizancu

Lazaru Lazarevi}u odr`a}e se danas, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

od kumova Erora. O`alo{}eni: deca i unuci. 99459

od: supruge \ur|inke, sinova Zorana i Dragana sa porodicom.

Sve je prolazno, samo na{a qubav prema tebi je ve~na. Tvoj razred V 42. 99477

Godine dolaze i odlaze, jedino ti zauvek ostaje{ deo nas. Tvoji prijateqi sa fakulteta.

Sahrana je na Ka}kom grobqu, 20. 2. 2010. u 15 ~asova. 99461

Sa dubokim bolom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg supruga, oca, svekra i dede

Ladislava Aladi}a Oti{ao je u ve~nost i ostavio nas da za wim ve~no tugujemo. Sahrana je u ponedeqak, 22. 2. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Neute{ni: supruga Ka}a, sinovi Srbislav i Aleksandar, snaja Jelena i unu~ad Kristina, Karolina, Ivana i Lena. 99466

99449

U subotu, 20. februara navr{ava se tu`nih 40 dana od kada je preminuo na{ voqeni

Zoran Vujovi}

1932 - 2010.

99440

Posledwi pozdrav proti

POMEN

Todoru Baltovi}u Bati

Skromno kako je i `iveo, preselio se u ve~nost. Svoju dobrotu delio je sa svima oko sebe, nesebi~no i {tedro, svim svojim po{tewem. Tugujemo za wim.

99480

99475

180210/P

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

S tugom se opra{tamo od

Grupa sa pilatesa.

Sestra Zorica i zet Radisav.

POMEN

99478

Nema vi{e na{eg ujka Bate.

Todor Baltovi} Opra{taju se od wega: sestri~ina Svetlana, zet @eqko, unuci Milan i \or|e, snaja Branka i praunuka Marina.

Milutin Petrovi} Mi}a 20. 2. 2007 - 20. 2. 2010. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu ~uvamo u srcu, s tugom `ivimo bez tebe. Tvoji: Nada, Jovan, Vera, Dejan i Awa.

99473

99474

Posledwi pozdrav na{em Radetu.

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kako nas je napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Radoslav Maleti}

Marko Vasov Markovi} Toga dana, u 10 sati, na grobqu u Vrbasu, odrà}emo ~etrdesetodnevni pomen, poloìti cve}e na wegov grob i pokloniti se wegovim senima. Oàlo{}eni: sin Dragan - Gago, }erka Sneàna - Nena, brat Milutin, snaha Nada, unu~ad Marko, Boò, Ivan, Vukota, Nikola, Ivana i Milena i ostala rodbina. 99450

Ostavio si nas u velikom bolu. Sahrana je u subotu, 20. 2. 2010. u 12 sati i ~etrdesetpet minuta na Novom grobqu u Novom Sadu.

Miladin Papi} Svakodnevno si u na{im mislima. Porodice: Papi} i Jovanovi}.

â&#x20AC;&#x17E;ZAVOD NUVANâ&#x20AC;? d.o.o. Novi Sad kolege Milan, Predrag, Gordana i direktor \or|e Bugarski.

99476

5782/P

^ITUQE z POMENI

subota20.februar2010.

[ESTOMESE^NI POMEN

DNEVNIK

Tugujemo za na{im duhovnim ocem i velikim prijateqem.

POMEN 23. 2. 2009 - 23. 2. 2010.

Katica Raleti}

\or|e Popovi}

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama.

Nedostaje nam tvoja qubav, plemenitost i dobrota.

Pomen dajemo danas, 20. 2. 2010. godine, u 10 ~asova, na Alama{kom grobqu.

Du{an, Sawa i Nada. U subotu, 20. 2. 2010. u 11 sati, da}emo pomen na Starom grobqu u Futogu.

Du{an Blizanac protojerej stavrofor

Porodica Raleti}. 99422

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

99436

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav od u~enika, roditeqa i kolektiva [OSO „Milan Petrovi}”.

Na{oj dragoj drugarici i prijatequ, Milici Balunovi}, izra`avamo iskreno sau~e{}e povodom smrti wenog oca

\or|a Joksovi}a

1006/P

@ivko Kosovac Radoslavu Maleti}u 1962 - 2010. Bilo je zadovoqstvo poznavati te. Porodica Jaki}.

Danas, 20. 2. 2010. godine, u 11.30 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, polo`iti cve}e i zapaliti sve}e.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Weni drugari: Suzi, Eva, Ru`a, Ka}a, Qiqa, Marija, Milkica, Mira, Branka, Sloba, Laza, Miladin, Beba, Milisav, Slavko, Zdenko, Ne{a, Bo{ko, Miroslav, Sale, Strahiwa, Vasa, Rile, Jak{a, ^ovs i Bole.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Sara, sinovi Slobodan i Boro te ostala rodbina i prijateqi.

99447

99445

Kolektiv „Koteksprodukta“ iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom iznenadne i tragi~ne smrti na{eg kolege

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Radoslav Maleti}

Zoqe

Posledwi pozdrav

1962 - 2010.

Posledwi pozdrav od drugova sa hemijske: Slavke, Goce, Varge, Mire, Save, Slavice, Zore, Antuna, Vesne, Bobana i Sudije.

tragi~no nastradao. Sahrana dragog nam pokojnika je danas 20. 2. 2010. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Gordana, sin \or|e i }erka Jelena.

99448

99371

99433

Milanu Radanovi}u Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

24. 2. 2006 - 24. 2. 2010.

Gojku Zoranovi}u

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

od porodice Miqi} iz Kamenice.

1005/P

99442

Posledwi pozdrav dragom

Lazo Tatalovi} Smrt je ja~a od `ivota, ali nije od se}awa na tebe. Se}awa }e postojati dok god `ive oni koji te vole. Porodica Tatalovi}. 99429

Posledwi pozdrav dragom zetu

SE]AWE

Posledwi prijatequ

20. 2. 2009 - 20. 2. 2010. Godinu dana smo bez na{e voqene

pozdrav

dragom

POMEN

20. 2. 1972 - 24. 9. 2002.

Gojku Zoranovi}u od kolega iz filijale N. Sad 1.

99427

Kalo~ai Adele

Radoslavu Maleti}u

ro|. Kova~

Sa velikim bolom u srcu opra{tamo se od dragog i po{tovanog kuma.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Branku Radulovi}u

Ve~no }e ostati u na{im srcima.

Milo{ Bukvi}

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji: suprug [andor, }erka Marija i unuk Sa{a.

od ta{te Jovanke.

99444

99373

Tvoji prijateqi, porodica Blizanac. 99439

TU@NO SE]AWE Navr{ava se {est godina od kako nas je zauvek napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

99428

GODI[WI POMEN

Du{an Blizanac Sa~uva}emo ga u trajnom se}awu.

Svetozar Bujandri}

Sa qubavqu roditeqi, Ana i Milenko.

Porodica ^akmak.

Branku Radulovi}u

Navr{ava se tu`na godina od smrti na{e drage mame, bake i ta{te

Po~ivaj u ve~nom miru.

Porodica Savi}.

Ilone Pavlov ro|. Gajdo{

17. 2. 2004 - 17. 2. 2010.

Dok je nas koji te volimo, se}awa na tebe `ive}e. Tvoji: }erke Vera i Elena, unuci \or|e i Ivan i zetovi Slobodan i Dragan.

Uspomenu na tebe zauvek ~uvaju: supruga Seka, sin Zoran i k}i Nada s porodicama. 99446

99471

99420

99376

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nas je napustio na{ voqeni otac, svekar i deda

subota20.februar2010.

POMEN

TU@NO SE]AWE

1995 - 2010.

JEDNOGODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Molnar Katalin

@ivan Goqeva~ki

1928 - 2009.

Vasilije Popov Pamti}emo ga po dobroti i qubavi koju nam je nesebi~no pru`ao. Sin Ra{ko, snaja Radmila, unuci Simonida i Du{an.

Hvala ti za svaki osmeh, lepu re~ i za sve {to si ~inila za nas. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji: sin Pi{ta, }erka Kata, unuke Gabriela i Angela sa porodicama.

99413

Uro{ Milo{evi} 2009 - 2010. Pomen }emo obele`iti danas, 20. 2. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Dobrinka, }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama.

Vreme prolazi, ali ti postoji{ kroz uspomene koje `ive u nama i podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Supruga Dragica i }erke Svetlana i Jelica sa porodicama.

99255

99416

99244

TU@NO SE]AWE

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

2008 - 2010.

Mirjana Li~ina

Julijana Suvajxi}

Tibor Jano{i

Svetlana Zorzi}

Ni 20 godina ne mo`e umawiti tugu {to smo te izgubili, a ni qubav i ponos {to smo te imali. Ostaje{ u na{im srcima zauvek.

ro|. Qe{evi} 18. 4. 1966 - 20. 2. 2009. Blago onome ko dovijeka ìvi imao se ra{ta i roditi. Oàlo{}ena majka Desanka, sestre Sneàna i Gordana sa porodicom. 99357

Tvoji: }erke Radmila i Nada, unuci Boris, Stefan, Pavle i Nata{a, suprug \or|e i zetovi Boro i Miroslav.

Tvoji: supruga Kata, }erke Gabriela i Angela sa porodicama.

99291

99417

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom kumu

POMEN Pre 40 dana oprostili smo se od na{eg voqenog sina.

Ni jedna re~, ni jedna suza nisu dovoqne da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Po dobroti }emo te pamtiti, sa ponosom spomiwati i u na{im srcima zauvek ~uvati. Sin Milan, snaja Svetlana, unuk Sa{a i unuka Biqana sa porodicom. 99246

POMEN

POMEN sestri

Mirjani Li~ina

Qubomir Ivkov

Qubomiru Ivkovu

Pomen }emo obele`iti danas, 20. februara, u 11 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni roditeqi, Sekula i @ivka.

Ostaje{ zauvek u na{im srcima. Cale, Mira i Marinko.

ro|. Luki} êtrdeset dana je pro{lo od kada si nas svojim bi}em napustila i oti{la iz na{ih ìvota. Iako nisi sa nama uvijek si ìvjela, ìvi{ i ìvje}e{ duboko u na{im srcima. Tvoja bra}a Bogoqub i Sretko }e zauvek i s ponosom nositi Tvoj lik u svojim du{ama i sje}awima.

99418

Miroslava Gruji} ro|. Tapavica 2005 - 2010.

99287 99430

U nedequ, 21. 2. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u 12 ~asova, obele`i}emo godi{wi pomen i osve}ewe spomenika na{oj dragoj

POMEN Pro{lo je pola godine od smrti na{eg dragog

Danas, 20. 2. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ voqeni

TU@NO SE]AWE Deset godina je pro{lo od kako te nema, ali tuga za tobom ne prestaje

Sin Slobodan i }erka Biqana sa porodicama.

99329

Svetozara Markovi}a Toze

Nadi Jovi}

Sa qubavqu i zahvalno{}u ve~no }emo ga se se}ati.

ro|. Mili~i} Tvoji najmiliji. 99426

GODI[WI POMEN

27. 2. 2009 - 20. 2. 2010.

Supruga Olga, sinovi Stevan i Sr|an, snahe Buba i Vera, unuci Dragan i Olga, praunuci Stevan i Sini{a.

Dragan Roganovi} Tim povodom }emo u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu obele`iti pomen. Zauvek o`alo{}ena porodica Roganovi}.

99425

99314

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milenko Prodanov Lala ugostiteq iz [ajka{a Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. S qubavqu i bolom tvoji: supruga Kosa, sin Milorad, snaja Miroslava i unuci Milenko i Dragica.

JEDNOGODI[WI POMEN Dana, 18. 2. 2010. godine navr{ila se tu`na godina od kako nas je prerano napustila na{a draga mama i supruga

99293

GODI[WI POMEN

Vera Egere{i Kne`i} 1948 - 2009.

Savi Popovi}u Tapavici

Svetozar Triki}

iz Titela Godina tuge, bola i neverice. Oti{ao si prerano, tiho i bez re~i. Mi koji te najvi{e volimo, znamo kako je `iveti bez tebe. Zauvek si u na{im srcima i mislima. Vole te tvoji najmiliji. 99378

Du{anu Gostoji}u

Tvoji najmiliji.

Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost, dobrotu i qubav koju nam je nesebi~no pru`ao. Wegovi: supruga Jelena, }erke Maja i Sne`ana, zet Dragoqub, unuke Jelena, Dragana, Du{anka i Sara.

99423

99285

Navr{ava se godina tuge i bola {to nisi prisutan sa nama. Ostaje{ u na{im srcima i mislima ve~no. Ne mo`emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nam pru`ao.

Dragan Roganovi} Gaga

\or|e \uki}

Danas, 20. februara, u 10.30 ~asova, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em Draganu.

Dragi brate, pro{la je godina otkad si zaspao ve~nim snom. Se}awe na tebe nikad ne}e izbledeti.

Nikada ga ne}e zaboraviti wegovi: tetka Anka, te~a Paja i bra}a Zoran i Bojan Simeonov. 99315

Godi{wi pomen obele`avamo 20. februara 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu. Iako si nas prerano napustila, tvoj lik, dobrota i qubav zauvek }e ostati sa nama.

Sestra Milica sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Sandra, sin Dejan i suprug Dragan.

99296

99247

^ITUQE z POMENI

subota20.februar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 2. 2010. godine preminula u 72. godini

Posledwi pozdrav dragoj priji

Dana, 27. 2. 2010. navr{ava se godina od smrti drage nam

DNEVNIK

POMEN Navr{ile su se dve godine od kada nas je napustila na{a draga majka, baba, ta{ta i prabaka

TU@NO SE]AWE

^uvamo uspomenu na na{e roditeqe, deku, baku i prabaku

Pro{lo je trinaest godina od smrti na{eg dragog i voqenog

Radivoja Obradovi}a Batu Smiqka Vlajkov iz Bege~a Sahrana je u subotu, 20. 2. 2010. godine, u 13 ~asova, u Bege~u. Neka ti je ve~na slava i hvala. Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: sinovi Slavoqub i Dragan, snaha Mirjana i unuk Jovan.

Smiqki Vlajkov

od Mirjanine tetka Zorice i te~e Stevana Kaloper.

99245

Posledwi pozdrav na{oj priji

Slobodanke - Seke Luka~ ro|. Tumari}

iz Bege~a

Pomen }emo obele`iti danas, 20. februara, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede. Tvoj brati} Branislav Tumari} sa porodicom. POMEN

Jeca Babi}

Slobodana Mili}evi}a

Znaj, da }e{ uvek biti u nama u na{im srcima. ]erka Nada, zet Novak, unuk @eqko, snaja Nata{a i praunuk Novak.

99096

99250

Umrla je na{a snaja

1922 - 1992. iz ^eneja

Nataliju Obradovi} Nacu

1997 - 2010. Wegovi najmiliji. "

99006

98989

POMEN

20. 2. 1991 - 20. 2. 2010.

ro|. Leti} 1923 - 2009. iz ^eneja

JE D A NA E S TOGOD I[WI POME N ]erke Smiqka i Biqana sa porodicama.

Smiqki Vlajkov od wenih prija: Milane i Rajke iz ^erevi}a.

Smiqka Vlajkov Draga snajka, neka ti je ve~na slava i hvala na svim dobrima {to si za nas u~inila. Tvoje zaove: Drena, Ivanka, \ur|a i Qiqa sa porodicama.

Vladislav - Vlada Kulpinac Danas, 20. 2. 2010. godine, navr{ava se sedam godina od kako nisi sa nama. S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoje: }erka Vasiqka i unuka Jovana.

Milo{ Xombeta Uzalud vreme poku{ava da te otrgne iz na{ih misli. Ti ostaje{ tu, zauvek, u na{im srcima.

Branislav Rupwak

Tvoji najmiliji.

99016

99014

SE]AWE

SE]AWE na moga Cojleta

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

POMEN Sa velikim ponosom se}am se mojih dragih roditeqa

Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Tvoja Monika, }erke, zetovi i unu~ad.

99149

99251

99249

99068

Drenke Berar

Danas je tvoj 88. ro|endan, ja ne mogu da ti ~estitam, ali te uvek puno volim. Prva qubav zaborava nema.

2005 - 2010.

Milovan Mi}i}

\ujka [trbac Pro{lo je 7 godina od kada nisi sa nama. Bol stalno tiwa. Ve~no o`alo{}eni: suprug Mile, sinovi Predrag, Nenad i Branko, snaja Mira, unuci Mile i Uro{.

@ivojinu Paji}u Sa puno qubavi i po{tovawa uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

Qubomir Manojlovi}

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te u na{im mislima i srcima.

vojni penzioner

99222

[ESTOMESE^NI POMEN

Stanoju Nikoli}u

Parastos }e se odr`ati, 20. 2. 2010. godine, u 11 ~asova, u crkvi u Gospo|incima. Sin i }erka sa porodicama.

od: supruge Branke, sinova Mileta i @eqka i unuka Sandre i Asje.

99176

^uvaju vas od zaborava: }erka An|elka i zet Zlatoje.

99083

99207

99231

SE]AWE na dragog zeta

SE]AWE

POMEN

28. 9. 1950 - 20. 2. 2009. Sine moj, godina je od kako si me ostavio u tuzi i bolu.

Branka J. Leki}a

Stevan Slivka

advokata 21. 2. 2009 - 21. 2. 2010.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Tvoja majka sa porodicom.

Qubica Bori{ev sa porodicom i \u|a Brcanov sa porodicom.

99113

99183

POMEN

Navr{ava se {est meseci od smrti na{e drage i voqene

Milanke Mitrovi} - Koci}

20. 2. 1993 - 20. 2. 2010.

SE]AWE

Marko Bobar

Stevan Slivka

Porodica. 99223

Sedamnaest godina je pro{lo bez tvoje qubavi i podr{ke. S qubavqu ~uvamo najlep{e uspomene na tebe. Tvoja supruga Lela, sin Milo{ i }erka Marija. 98935

Ako je smrt ja~a od `ivota nije od zaborava tvojih plemenitih vrlina. Porodice: Buweva~ki i Ivkovi}. 99200

GODI[WI POMEN Dana, 21. februara 2010. godine navr{ava se tu`na godina od smrti mog supruga

Branka J. Leki}a

20. 2. 2006 - 20. 2. 2010.

Danas, 20. 2. 2010. godine poseti}emo mesto wenog ve~nog prebivali{ta. Ve~no }e biti u na{im srcima i se}awima.

1996 - 2010. iz Vilova

Nina i tvoji Mi}i}i.

99072

Farago Josip

Stani Panti}

Lazara Berara Bate

Uvek tvoja Bula.

99174

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami, babi i prababi

dipl. in`. agronomije 1999 - 2010.

Godine prolaze, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Uvek voqen, a u srcu nikad zaboravqen. Supruga Vukosava, }erke Olga i Zdenka, zetovi Brus i Qubi{a i unuk Sr|an.

Postoji{ i daqe kroz uspomene koje `ive u meni i podse}aju na sve {to sam tvojim odlaskom izgubila. Supruga Milena.

99182

99198

POMENI

DNEVNIK

subota20.februar2010.

POMEN

U nedequ, 21. februara 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako je tragi~no nastradao

22. 2. 2005 - 22. 2. 2010.

Pro{lo je devet tu`nih godina od kada me je napustio moj suprug

Todor Bukinac

Dobrivoj Jovanovi}

voza~ Naftagas - prometa iz Nadaqa

advokat 2001 - 2010.

Voleli smo te. Volimo te. Vole}emo te. Tvoji najmiliji.

Pomen obele`avamo danas, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Supruga Dragica. 99150

99154

GODI[WI POMEN na{oj dragoj mami i ta{ti

Zoran Vujovi}

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{

student inèwerskog menaxmenta 1988 - 2008. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Te{ko je ìveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav ve} naviku da s bolom ìvimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Neute{ni: otac Milan, majka Qiqana i brat Lazar.

Kruni Antuqeskov ro|. Markov

Dragutin Lazi} Braca

Nisi vi{e sa nama, ali }e{ ve~no `iveti u na{im mislima. Neka te an|eli ~uvaju kao {to si ti ~uvala nas. Tvoji: sin Kamenko, }erka Milica i zet Milorad.

4. 3. 2009 - 4. 3. 2010. Nedostaje{ nam. Tvoji: sestra Branka, sin Danilo i snaja Meri.

99210

99112

99206

^ETRDESETODNEVNI POMEN na divnu i cewenu tetku

Danas, 20. 2. 2010. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage sestre i tetke

Miqke Novakovi} Milicu Novakovi} S velikim po{tovawem ~uvamo uspomenu na wu. Sestri~ina Rada Ga{i} sa porodicom.

ro|. Vujanovi} Ostavila si tragove koji se ne bri{u, qubav i dobrotu koje se pamte. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: sestra Stana, sesti}i Miroslav i Milorad sa svojim porodicama.

99121

^ETRDESETODNEVNI POMEN na voqenu i cewenu sestru

99144

IN MEMORIAM

Mojoj dragoj supruzi

Danas, 20. februara 2010. g da}emo godi{wi pomen u 11 sati, na Magar~evom bregu u Sr. Karlovcima, na{oj dragoj

Miqki - Milici Novakovi}

Anki Pavi}

ro|enoj Vujanovi} u~esniku u NOR-u i u bitkama na Neretvi i Sutjesci majoru Sanitetske slu`be u penziji

1934 - 2010. S velikom qubavqu i po{tovawem zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoja }erka Vida, unuka Nevena i unuk Petar sa porodicama. 98979

dava}emo ~etrdesetodnevni pomen danas, 20. februara, u 11 sati, na grobqu u Sirigu. 25. 2. 2008 - 25. 2. 2010.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na Tebe. Zahvalan sam Ti {to si me kroz `ivot pratila, a neute{an {to Te vi{e nema. Tvoje ne`no srce i dobra du{a neka na|u svoj mir i ve~ni spokoj. Sa tugom koju vreme ne le~i uvek }e{ `iveti u mom srcu. Voli Te i tuguje tvoj suprug Radomir. 99022

Dragoslav Lazi} Milicu Novakovi} S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wu.

protojerej - paroh rumena~ki 1996 - 2010.

Sestra Mara Radi} sa porodicom.

@ivi se}awe u nama: supruga Verica, sin Mi{a, unuke Milana i Jovana i snaha Goca.

99120

99224

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN Voqenoj i dragoj mami, }erki i sestri

dragoj drugarici

Du{an Ke{eq

25. 2. 2008 - 25. 2. 2010.

Du{ko moj voqeni, vreme prolazi, a tuga sve ve}a. Nikad te ne}e pre`aliti, tvoja naka. 98998

POMEN na{oj dragoj

Du{an Ke{eq Bato moj mili, ti si uvek sa mnom.

Smiqki Panti} 23. 2. 1985 - 23. 2. 2010.

Qiqani Anti}

Voli te tvoja mama.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe i tvoju nesebi~nu qubav, dobrotu i podr{ku. Tvoji: sin Vujica, snaja Mila i unuka Svetlana sa porodicom.

99001

98971

Qiqani Anti} Cica.

Tvoji neute{ni: sin Predrag, mama Anka i brat Dragan sa porodicom.

99237

99235

07.00 08.00 08.05 08.30 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.05 15.30 16.00 16.25 17.00 17.22 17.30 18.00 18.30 19.00 20.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30

TV PROGRAM

subota20.februar2010.

Kuhiwica Vesti Agromozaik Ta divna stvorewa Zvrk Slon Benyamin Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Vesti Slobodna tema TV bajt Hercegovci 5kazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Zeleni sat Ples no stres Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: \umbir Centar sveta Izbliza Zajedno Stil i grad Dokolica Ru~ak na lepe o~i Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Preokret Rambi Amadeus XXL, film

06.05 08.00 09.05 11.00 11.05 12.40 13.00 13.30 14.10 15.04

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 06.00 08.00 08.35 09.50 11.00 11.45 12.30 14.30 14.50 16.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 23.00 23.40 00.10

Muzi~ko svitawe Jutarwi program Glas Amerike Nacionalne sinergije Tajna (emisija o gqivama) Svet divqine,svet `ivotiwa Bez cenzure Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Tin in Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Art boks Ulovi trofej Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Glas Amerike

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.25 Porodica Serano 10.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Ra|awe qubavi, film 14.15 Aladinove avanture 14.30 Bajko kviz 15.00 Ukrajinska panorama 15.30 Spektar (buw) 16.00 Makedonsko sonce 16.30 Prizma (hrv) 17.00 Transplantacije - Novi `ivot 18.00 TV dnevnik (slov) 18.15 TV dnevnik (rus) 18.30 TV dnevnik (rum) 18.45 TV dnevnik (rom) 19.00 TV dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco 19.40 Bunda{ i Ro`da{ 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (ma|) 21.00 Kulturni magazin (ma|) 21.30 Sigetfestival (ma|) 22.30 Pop je imao psa, film 23.45 Narodna muzika (ma|) 00.00 TV prodaja

06.18 Brazde 07.10 TV lica... kao sav normalan svet 07.58 Robot Hinokio, film 09.43 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.15 Gra|anin 13.40 Fudbal - Premijer liga: Everton - Man~ester junajted, prenos 15.35 ZOI, pregled 16.23 Fudbal - Premijer liga: Vulverhempton - ^elzi, prenos 17.52 Ko{arka - Kup Radivoja Kora}a, polufinale 1, prenos 19.50 ZOI: Skijawe, super veleslalom (`), prenos 20.55 Ko{arka - Kup Radivoja Kora}a, polufinale 2, prenos 22.50 ZOI: Ski skokovi, snimak 00.00 Hronika Festa 00.28 Vrele gume 00.58 Svet ribolova 01.00 Fudbal - Premijer liga: Everton - Man~ester junajted (r) 02.40 Fudbal - Premijer liga: Vulverhempton - ^elzi (r) 04.20 ZOI: Ski skokovi (r) 05.33 Svet ribolova

[on Pen

Tu sasvim blizu Iako je procenat gra|ana koji `ele da vide Srbiju u EU sve ve}i, ipak je jo{ uvek mnogo onih koji ne znaju {ta ova zajednica 27 evropskih zemaqa uop{te zna~i. Gosti: u~enik osmog razreda Marko ^elebi}, student Vuka{in, menayer u kulturi Biqana Mickov i penzionerka Mirjana Dragi}. Autorka: Marina Fratucan (RTV 1, 16.25)

15.58 16.53 18.37 19.04 19.30 20.07 21.03 21.27

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Mo`e i druga~ije Dnevnik Srbija na vezi Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Tre}a sre}a, film Kvadratura ktuga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Bingo Opsada, film

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 16.55 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Korvinova potraga @iveti svoj `ivot Korvinova potraga Film Radionica Objektiv Nodi Najboqi lek Katapultura @iveti svoj `ivot Objektiv Istraga Buntovnici

07.00 Tenis: ATP Marsej 1/4 finale 10.00 NBA akcija 10.30 Tenis: ATP Marsej i ATP 500 Memfis 1/4 finala 13.30 Pravi NBA 14.00 Tenis: ATP Marsej 1/2 finale 18.00 Tenis: ATP 500 Memfis 1/2 finala 20.00 NBA: Orlando – Dalas 22.00 Tenis: ATP 500 Memfis 1/2 finala 00.00 NBA u`ivo 00.15 ACB: Kopa del Rej 1/2 finale

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Milk

Svet zdravqa

Harvi Milk izabran je za zastupnika u gradskom odboru San Franciska 1977. To ne bi bilo neobi~no da Harvi nije tako postao prvi politi~ar homoseksualne orijentacije koji je ikada izabran od strane ameri~kih gra|ana. Uloge: [on Pen, Yejms Franko, Yo{ Brolin, Alison Pil Re`ija: Gas van Sant (RTS 1, 23.36)

Tema emisije je visok krvni pritisak ili „tihi ubica“, kako ga lekari zovu, zato {to ga godinama mo`ete imati, a da ne znate. Gosti su doktor Vesna Stojanov i profesor socijalne medicine Vuk Stamboli}. (RTS 2, 12.30)

23.36 Festove premijere: Milk, film 01.50 Festove premijere: Prelaz, film 03.19 Selo gori, a baba se ~e{qa 04.13 Vi i Mira Adawa Polak 05.02 Slagalica 05.46 Verski kalendar

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 14.45 16.30 17.50 18.25 19.00 20.00 21.00 00.30 01.20 02.00 03.00 04.30 05.45

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Film: Ubistvo na terenu za golf Film: Nemi svedok Crni Gruja Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Srbija open Viking Film: Diplomata Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Ubistvo na terenu za golf Film: Nemi svedok Ameri~ko rvawe-bez milosti

06.00 06.30 08.10 08.40 09.10 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 16.00 16.30 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.45 01.15 02.00 02.15

Glas Amerike Slavni Poslovni dan –pregled nedeqe Sva{tarica Top {op Za dobar dan Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Top {op Slike `ivota Top {op Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Na zadatku Film: Ku}a pored pruge Zaustavno vreme Milica na kvadrat Na zadatku Glas Amerike Qubav za sva vremena Milica na kvadrat Muzika

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika. 07.00 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Vetar u le|a, 12.00 Izazov istine, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.00 Radim gradim, 15.30 Slavni parovi, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za Vas, 00.00 Top 10, 01.00 Subotom popodne.

DNEVNIK

05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.25 09.50 10.00 10.42 11.30 11.57 12.28 12.52 13.55 16.00 17.45

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Pokojo Kliford Nodi Sporti} [adou rajder Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju Film Najboqi holivudski film Riznica

18.30 18.55 19.30 21.15 23.00 23.55 00.05 00.50 01.15 03.00 04.50

Put pod noge Telemaster Film: Samo jednom se qubi Film: Putnik Fritajm Telemaster Vremenska prognoza [oping mania Film Film Vremenska prognoza

Top gir Yeremi Karlson, Ri~ard Hamond, Yejms Mej i tajanstveni voza~ Sting vode nas kroz automobilski svet na jedan sasvim druga~iji, duhovitiji, atkraktivniji na~in, bez dosadnih statisti~kih podataka i sa puno vo`we i akcije. (B92, 20.00) 07.00 07.50 08.15 08.35 09.00 09.30 10.20 12.00 12.05 13.00 13.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.05 18.30 19.05 20.00 21.00 22.10 23.55

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Top{op Vodi~ za roditeqe Film: Pepequga Film: Pokahontas Film: Kocka: Po~etak Vesti za osobe o{te}enog sluha Hitna pomo} Vesti B92 Bu|elar TV Travel Magazin Film: Poplava 1.deo Vesti B92 Pri~i nikad kraja POPodne Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Top gir Film: Po~etni udarac Film: Sitni prevaranti Kejy rejy

07.00 08.15 09.00 09.30 10.55 11.00 11.15 12.00 13.00 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.50 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00 04.45

Film: Dogodilo se Yejn Jutarwi magazin U sosu - specijal Vikendvizija Mobto Siti îtaj izme|u redova VIP Veliki brat - uìvo @ivot u trendu Mobto Gold muzi~ki magazin» Sva ta ravnica Siti VIP Veliki brat - uìvo Mobto Magazin in Nacionalni dnevnik Rezervisan termin VIP Veliki brat - Izbacivawe Film: Pandur lopovskih navika VIP Veliki brat uìvo Siti Film: Urbana legenda 2 Film: Pandur lopovskih navika

Vladica Milosavqevi}

Samo jednom se qubi Tomislav je biv{i partizan koji nastavqa borbu i posle rata kao predani ~lan tajne policije. Upoznaje i zaqubquje se u balerinu iz bur`oaske porodice... Uloge: Miki Manojlovi}, Vladica Milosavqevi}, Zijah Sokolovi} Re`ija: Rajko Grli} (Ko{ava, 19.30)

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota20.februar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 2

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Kim Hi Seon

Mit Modernom arheologu Yeku Liju u snovima se ukazuju doga|aji iz pro{log ìvota u kom je on veliki kineski general Meng-ji ~ija je sveta du`nost briga za dobrobit korejske princeze Ok So u koju je zaqubqen… Uloge: Yeki ên, Kim Hi Seon, Toni Lung Ka Fi, Malika [eravat Reìja: Stenli Tong (Nova TV, 20.00) 08.20 Bumba, crtani 08.30 Superheroj Spajdermen, crtani 08.55 Graditeq Bob, crtani 09.10 Vinks, crtani 09.40 Dora istraùje, crtani 10.00 Ko je Samanta? 10.30 Frikovi 11.25 ârobnice 12.20 Nestali 13.15 @urka 3, film 15.00 Gle ko to govori 2, film 16.40 Vesti 16.50 Nad lipom 35 18.00 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 Mit, film 22.05 Legionar, film 23.50 Pravda iza re{etaka, film 01.35 Vidoviti Milan, tarot {ou 02.25 Pqa~ka, film 04.00 UFC: CRO COP

08.00 09.00 10.00 11.00

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Ko je napisao Bibliju? Tajne dubina Ohbergovi siro~i}i Kako se raspao Sovjetski savez Ostvo minotaura Ku}a iz edvardijanskog doba Genije fotografije Rat veka Duhovna muzika Pqa~ka{i olupina Elizabet Dejvid. `ivot u receptima Svet novca: Svet po Guglu Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Ko si zapravo ti? Greta Garbo Rat na Arktiku Duhovna muzika Pqa~ka{i olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland @ikina `enidba Voze}i gospo|icu Dejzi Mi nismo an|eli Tajno ime: ^ista~ Oliver Tvist Lete}i Holan|anin Erotski film Seks i posledice

06.00 07.35 08.35 10.05 11.55 13.50 15.25 16.50 18.30

Manuela i Manuel Kajli X 2008 Starateqstvo Cimeri Zlatni kompas Tomi i mazga Gospodin mama Princeza iz centra grada Putovawe u sredi{te zemqe Putnici Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama Matursko ve~e Obo`avaoci Neustra{iva

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00

20.05 21.35 23.15 00.45 02.15

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Rio Kon~os, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 17.20 Eko zona 17.50 Svirci moji 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.20 Evergrin 22.45 Filmski vikend fantastike: Elijen: Osmi putnik, film 00.45 Filmski maraton: Krivi ~ovek, film 02.15 Filmski maraton: Posledwi ples, film 04.00 Kulturna ba{tina 04.45 Oprezno s an|elom

Elijen – Osmi putnik Sedmo~lana posada trgova~kog svemirskog teretwaka Nostromo, natovarenog s dvadeset miliona tona mineralnih ruda, putuje nazad na Zemqu. ^lanovi posade na ~elu s kapetanom Dalasom se bude iz sna uvereni da }e im kompanija u ~ijem je vlasni{tvu brod, isplatiti pove}e sume zbog dobro obavqenog posla… Uloge: Tom Skerit, Sigurni Viver, Veronika Kertrajt, Heri Din Stanton, Yon Hurt, Ajan Holm, Japet Koto Re`ija: Ridli Skot (HRT 1, 22.45)

05.55 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Finska - Nema~ka, prenos 08.50 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 09.40 TV vrti} 09.50 Danica 09.55 Ninin kutak 10.00 ^arobna plo~a 10.15 Izazovi 10.30 Navrh jezika 10.40 Pripoveda~ 11.05 Kokice 11.30 Briqantin 12.15 Hrvatski pisci na TV ekranu 13.00 Auto-magazin 13.30 4 zida 14.10 Zelena karta, film 16.00 ZOI Vankuver 2010. Skija{ko tr~awe, snimak 16.20 ZOI Vankuver 2010. Umetni~ko klizawe, snimak 17.00 ZOI Vankuver 2010. - Hokej na ledu, snimak 17.55 Rukomet: Liga prvaka (mu{ki): CO Zagreb Filingen, prenos 19.30 ZOI Vankuver 2010: Alpsko skijawe - Super G (@), ukqu~ewe u prenos 20.20 ZOI Vankuver 2010: Skokovi - velika skakaonica, prenos 22.10 ZOI Vankuver 2010. 22.30 ZOI Vankuver 2010: Skija{ko tr~awe (M) 15 km + 2, prenos 00.00 ZOI - pregled dana 00.20 Putevima vere 01.25 ZOI Vankuver 2010: Hokej na ledu: Letonija - Slova~ka, prenos 04.00 ZOI Vankuver 2010: Alpsko skijawe - Super G, snimak 05.15 ZOI Vankuver 2010: Bob (M) - dvosed, snimak

06.00 13.00 15.00 17.00 19.15 21.10 23.00 01.00

Marfijev zakon Kapetan Skarlet Prinudno sletawe Crvena pra{ina Kraj puta Kisinyer i Nikson Klupsko dru{tvo Misteriozni ~ovek

05.40 08.40 10.20 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 01.10 02.20

Upoznajte Yo Bleka Jutarwi klub Mra~ni kristal Batice, gde mi je auto? Bejb: Prase u gradu Ledena princeza Ra{mor [arlota Grej Upoznajte Yo Bleka Rast Operacija pustiwska po`uda 1

06.00 07.00 09.00 11.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 05.00

08.10 08.40 09.20 09.50 11.25 13.40 15.45 17.25 19.10 20.00 22.10 00.25 02.25

Advokatova kazna Filderov izbor Vratila nam se Sudija Ejmi Pakao pakla: Bitka Meri Kej Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela Dobra `ena Tra~ U zoru Gresi iz pro{losti Xordan Advokatova kazna

Pink Panter, crtani Bakugan, crtani Skrivene poruke Kolumbo: Kolumbo odlazi na giqotinu Roditeqi, film Premijer liga: Everton Man~ester junajted, prenos Selidba, film Zvezde ekstra: 20 naslednica milijarderki Hrvatska tra`i zvezdu Svetski Trejd Centar, film Neprijateq pred vratima, film, ratni Ubistvo po brojevima, film Jedanaesti sat, film

Neprijateq pred vratima Za vreme Drugog svetskog rata, u zimu 1942. godine, mogu}i pad Staqingrada pod nema~ku vlast zna~io bi i pad cele zemqe. Ruski snajperista Vasilij Zajcev ima zadatak da tajno ubija jednog po jednoga nema~kog vojnika, uni{tavaju}i tako moral nema~kih trupa… Uloge: Yad Lou, Ed Haris, Rej~el Vajs, Yozef Fajns, Bob Hoskins Re`ija: @an-@ak Anaud (RTL, 22.10)

Rej~el Vajs

10.00 10.55 11.50 12.45

22.50 23.45 00.40 01.40

Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Megainèwering Trgovci automobilima na putu Glavni aduti Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Kako stvari rade Kako to rade? Megainèwering Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki ~operi Auta po meri 2008. Trgovci automobilima na putu Preìvqavawe ûdovi{ta iz reke Nakon ujeda Uni{tavawe!

06.40 07.25 08.25 10.00 11.00 12.00 12.30 13.15 14.15 15.00 15.30 16.30 18.00 19.00 20.30 22.15 00.00

Hokej na ledu Hokej na ledu Umetni~ko klizawe Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Skija{ki skokovi Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi

13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

Ne}e Englez da vlada u Beogradu nez Lazarovi}-Hrebeqanovi} je posle {oj bulevarskoj {tampi nakon smrti Mare HrePrvog svetskog rata posebne muke je imao beqanovi}-Lazarevi} u Beogradu 1971. Knez je, s imovinom u Turskoj, ali nije propustio pak, umro u Hajdelbergu leta 1941, kad je porobqeda novu republikansku vlast upozna sa svojim proni narod, koji nije znao za wega, digao ustanak i jektom reforme wihove dràve. Wegovi sinovi potonuo u najve}i gra|anski rat u svojoj istoriji. Stefan Du{an i Stefan Lazar nisu bili zainteIako je Evropa bila u ratu, britanske i ameri~ke resovani za domovinu koju nikad nisu videli. Dunovine donele su vest o wegovoj smrti. Predsta{an je postao bankar, a “Wujork tajms” je 1955. pivqen je kao ~etrnaesti vojvoda od sv. Save. sao o wegovim zarukama s Meri Fijala, k}erkom Srbija i Crna Gora bile su u novo doba jedine Entonija Fijale, ameri~kog polarnog istraìvabalkanske zemqe s narodnim dinastijama Kara~a. No, zaruke su uskoro raski|or|evi}a i Obrenovi}a, dok nute, a gospo|ica Fijala se su ostale imale “uvezene” vladve godine kasnije udala za dare. U dve navrata pomiwala drugoga. se mogu}nost da na tron do|e K}erka Mara bila je najvestranac. Austrougarska se }a podr{ka i uzdanica ostare1916. o{tro protivila obnovi lom knezu. Uredila je wegovu Srbije, a interesi Nema~ke, kwigu o kanalu Dunav – Egejèqne da {to mawe vojske busko more. Otac ju je pratio u de na ju`nom frontu, i ma|arHajdelberg, gde je studirala ske vlade, koja nije èlela jabiologiju. Sa~uvana je izjava ~awe slovenskog elementa u jednog od wenih profesora, Dvojnoj monarhiji, nalagali koji je svedo~io da su ostareli su obnovu umawene Srbije. knez i wegova k}erka usred Kao izgledan pretendent na Tre}eg rajha bili protivnici presto pomiwan je vojvoda od nacista i otvoreni panslaviMaklenburga Strelica. Bio je sti. Mari je ova izjava bila pripadnik najvi{e evropske potrebna jer je posle o~eve aristokratije, ro|ak nema~smrti i zavr{etka rata odlukog cara i {urak crnogorskog ~ila da se preseli u socijalikneza Mirka, sina prognanog sti~ku Jugoslaviju. Radila je u kraqa Nikole, i jedan od najejednom beogradskom institunergi~nijih nema~kih komantu. Knegiwa Elionor Kalhun danata. Ipak, do obnove SrbiLazarovi}-Hrebeqanovi} je i re{ewa sloènog dinaumrla je 1957. U nekrolozima sti~kog pitawa nije do{lo. je, osim wenih gluma~kih doPosle Majskog prevrata stignu}a, navo|eno da je poma1903. grupa oficira neuspegala srpsku stvar. {no je poku{ala da izvede Nesu|eni monarh erl od Konuta Lazarovi}-Hrebeqanovi} kontrarevoluciju. Jedan od je bio pustolov, ali ne i varalica. Wegova tvrdwa predvodnika bio je kapetan Milan Novakovi}. da poti~e od sredwovekovnih vladara zasnovana je Po{to je proveo dve godine u zatvoru, on je u Beona porodi~nom predawu, koje je prihvatio samo gradu osnovao Dru{tvo za zakonsko re{ewe zavekoliko je mogao da ga dokaè, dakle, lozu je rekonreni~kog pitawa, koje se zalagalo za odstrawivastruisao samo do 16. veka. Nikad nije javno zatrawe vode}ih u~esnika Majskog iz srpske vojske i ìo srpski presto, a po~eo je da se potpisuje kao politi~kog ìvota. Dru{tvo je brzo okupilo ~ak knez tek u SAD. A ameri~ko dru{tvo je mnogo dr700 ~lanova, izdavalo svoj list “Za otaxbinu”, koàlo do wegove titule. Mo`da je ba{ odnos visoji je zabrawivan, a Novakovi} opet zavr{io u zakih krugova SAD i Velike Britanije prema ovom tvoru, gde je i ubijen. Ipak, prethodno je deleganavodnom predstavniku drevne srpske vladarske cija, u kojoj je izgleda bio i on, otputovala u Lonloze razlog za{to je stav don. Po svedo~ewu savreprema Srbiji, mladoj drmenika Vivijena HerberKontrarevolucionari, predvo|eni ta i Lexa, biografa kraàvi narodnih dinastija i velikih nacionalnih kapetanom Milanom Novakovi}em, qa Edvarda VII, posetioambicija, bio negativan i ci su poku{ali da ponude posle Majskog prevrata 1903. ~esto podozriv. Eugen de bratu vladara, erlu od nameravali su da dràvnim pu~em Konuta, da posle novog êrnutski, sa slavnom suprugom, ameri~kom glu- sru{e kraqa Petra Kara|or|evi}a prevrata sedne na srpski micom, bio je slika plepresto. Iako naizgled i na presto dovedu brata vladara menitog Balkanca koju je ~udna, ova ponuda bila je Velike Britanije britanska i ameri~ka javtad sasvim logi~na. Nainost rado gledala. me, Britanija je bila jeUprkos velikom broju zamisli, pustolovnom dina velika sila koja je, zbog kraqeubistva, sa Srnemiru i lako}i kojom se prihvatao i najbasnobijom tri godine bila prekinula diplomatske doslovnijih projekata, ovaj ~ovek bez dràvqanstva nose. U Londonu je ostao dotada{wi srpski poslai stalnih prihoda imao je velike ideale, od kojih nik, ugledni politi~ar, nau~nik i pisac êdosu neke, poput balkanske federacije, samostalnomiq Mijatovi}. Izbor sina kraqice Viktorije sti Makedonije i Bosne, te prokopavawa kanala mogao je ovim politi~kim konzervativcima, zaizme|u Morave i Vardara, ìvele i tokom 20. vebrinutim za budu}nost Srbije rastrzane krizama, ka. U nekoliko prilika u javnosti se javila misao pruìti nade u mir i stabilnost. Kontakt je preo potrebi gradwe ovog kanala i svim koristima kinula Bakingemska palata, ali su ipak zaverenikoje bi doneo. U na{im novinama je 2003. vo|ena ci u Srbiju poneli veliki broj fotografija erla ~itava kampawa u prilog ovom projektu. Svest da od Konuta. Jo{ 1910. srpske novine su spekulisapostoje „potomci“ Nemawi}a, kao neka vrsta nade le o ovoj kandidaturi, a pomiwao ju je i „Wujork u univerzalno politi~ko re{ewe, javqala se u natajms”.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA” u izdavu “Evolute” iz Beograd, moète naru~iti putem telefona 065/ 678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota20.februar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ove subote se moète lepo provoditi i odmarati. Izlasci s dru{tvom ili neki tajni qubavni susret }e vam veoma prijati. ûvajte svoj integritet i energiju samo za one koji vas zasluùju. Ni{ta novo.

BIK 20.4-20.5.

Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste emotivni i romanti~ni. Qubavni odnos u velikoj meri idealizujete, ali se ipak ne}ete razo~arati. Materijalizujte sami svoje snove, samostalno, ne ~ekaju}i na partnera.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

20. februar 2010.

Subota je, dan za dru`ewe s prijateqima i sve one lepe sitnice koje `ivot zna~e, ako na|ete dovoqno vremena. Budite pa`qivi u saobra}aju i komunikaciji. Izbegavajte sva|e i provokacije.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Na Zapadu ni{ta novo. Prijateqi }e vas animirati da im u~inite uslugu, od koje }ete i sami imati neki vid koristi. Vi{e se odmarajte i urednije hranite, da biste o~uvali svoje zdravstveno stawe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ostvarujete povoqne kontakte i komunikaciju, dogovore i planove s uspe{nim i vama zna~ajnim qudima. Nove mogu}nosti i nova poznanstva su pred vama. U svom domu stvarno u`ivate.

JARAC 22.12-20.1.

Pravi ste hedonista! Nekih qubavi i nekih osoba je te{ko osloboditi se. Pridruìte im se, ako ih ne moète pobediti! Posao moè sa~ekati do ponedeqka. Ovog vikenda se posvetite porodici. Mars, ratni~ki raspoloèn, staje u va{em znaku, borave}i tu duè. Zaustavqa se da utvrdi i u~vsti svoju poziciju. To vam ja~a voqu i opredeqenost da istrajete. Okupite dru{tvo oko sebe.

Ovog vikenda mo`ete planinariti, ili se odmarati do mile voqe. Mnoge opcije i mogu}nosti vam stoje na raspolagawu. U qubavi imate vi{e sre}e nego pameti, i to ja sasvim OK. Intuicija.

Stabilni ste i smireni. U svemu nalazite onu dobru stranu, tako da vas je te{ko pokolebati u bilo ~emu. Na|ite vremena samo za sebe i svoj mir, spokoj, uspomene i planove za budu}nost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Imate dobre odnose s porodicom i `enskim bi}ima. Mogli biste se pozabaviti svojom decom, pa se igrate zajedno ili ih podu~avate ne~emu. Kwige samo ~ekaju na vas, pa ih ~itajte, pi{ite.

Nemojte se nervirati ako stvari ne teku onim tokom kojim biste èleli. Pustite druge da budu ono {to jesu, a vi ispunite svoje raznovrsne potrebe, ~itajte, pi{ite, druìte se, {etajte, pozovite koga poèlite.

RIBE 20.2-20.3.

Pred sobom imate divan vikend, kada mo`ete potpuno u`ivati. Neko bi da vam poremeti planove, pa se nemojte odazvati svim pozivima. Radije se povucite u svoj intimni prostor i mirujte.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Terapija nakon raskida Italijanska glumica Izabela Roselini priznala je da je nakon raskida s ameri~kim filmskim rediteqem Dejvidom Lin~em morala da potraì pomo} terapeuta. - Dejvid je bio qubav mog ìvota. I verovala sam da me voli koliko i ja wega, ali to je o~igledno bila gre{ka. Srce mi je govorilo da smo sre}an par, ali on je voleo drugu, a ja o tome nisam imala pojma. Osim boli koju sam iskusila kada sam ostavqena, najteè mi pada {to vi{e ne mogu da se pouzdam u svoju intuiciju - priznala je Izabela, k}i rediteqa Roberta Roselinija i {vedske glumice Ingrid Bergman, dodaju}i da je istina da je vreme najboqi lek.

KI{A,

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Ni{

PA SUSNE ` ICA

Evropa Madrid

NOVI SAD: Naobla~ewe sa ki{om od sredine dana. Po podne zahla|ewe, a u no}i ka nedeqi mogu}a susneìca. Vetar umeren, pre podne juRim `ni, a po podne poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. TempeLondon ratura od 6 do 11 stepeni, a minimalna }e biti uve~e oko 4. VOJVODINA: Naobla~ewe sa ki{om. Bi}e toplo jutro, a uve~e zaCirih hla|ewe, u no}i ka nedeqi mogu}a susneìca i sneg. Vetar umeren juBerlin `ni, a po podne na severu poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 15 stepeni. Be~ SRBIJA: Naobla~ewe sa ki{om. No}u mogu}i susneìca i sneg. U Var{ava centralnim i ju`nim krajevima vrlo toplo, uz lokalne pquskove po podne. Vetar umeren, najpre ju`ni, a po podne na severu poja~an severozaKijev padni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 5 do 19 stepeni u Leskovcu. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ hladnije sa suOslo sneìcom i snegom ujutrum uz razvedravawe pre podne na severu Srbije, a po podne i na jugu. U ponedeqak ujutru slab mraz i porast dnevne St. Peterburg temperature. U utorak jo{ toplije uz naobla~ewe sa prolaznom k{om. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuju se nepovoqni vremenski uslovi, koji mogu usloviti poja~awe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija se o~ekuju nesanica, nervoza i bolovi na mestima starih rana i povreda. Oprezno u saobra}aju!

VIC DANA

8 12 5 3 2 4 2

Rat na vrhuncu. U Sarajevu se puca na sve strane. Zabrinuti suprug pi{e svom drugu u Zenici: - Ho}u da ti po{aqem moju `enu, jer se ovde puca po gradu. Ovaj mu odgovara: - Yaba je {aqe{, jer ako se puca po Sarajevu, puca}e se ona i po Zenici.

SUDOKU

-6 -11 -14 19

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-8

1 7

2 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

36 (-12)

Slankamen

252 (3)

Apatin

97 (-10)

Zemun

324 (0)

Tendencija porasta

Bogojevo

94 (-4)

Pan~evo

344 (0)

STARI BEGEJ

Smederevo

498 (2)

Ba~. Palanka 114 (-6) Novi Sad

146 (-1)

Tendencija stagnacije i porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

312 (70)

206 (-2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

294 (20) S. Mitrovica

290 (0)

Senta

325 (14)

279 (1)

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

268 (8)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

9 8

1 3

170 (44)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

Re{ewe iz pro{log broja