Dnevnik 20.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 20. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23411 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Sve spremno za gradwu novog @eèqevog mosta Na kon 13 go di na od ru {e wa, ko na~ no mo è da po~ ne grad wa no vog è le zni~ ko-drum skog mo sta pre ko Du na va u No vom Sa du, na me stu sta rog @e è qe vog mo sta, sru {e nog 1999. go di ni to kom NA TO bom bar do va wa SR Ju go sla vi je. Po kra jin ski se kre tar za ar hi tek tu -

IZBORI 2012. BORIS TADI] NAJAVIO DA ]E SE POSLE IZBORA NASTAVITI DIJALOG O AUTONOMIJI

Va`e}i ustav mera za Vojvodinu

str. 3

INTERVJU: DR RADA TRAJKOVI] O PREDIZBORNOJ JU@NOPOKRAJINSKOJ ATMOSFERI

Institucionalno Kosovo sve daqe od Srbije str. 2 NASLOVI

Politika 2 Predsedni~ki izbori: danas `rebom do redosleda kandidata

Ekonomija 4 Neimarima preostala jo{ samo pe~alba

Dru{tvo 6 Kampawci pre`iveli i reformu obrazovawa 6 Ba~koj Palanci nedostaju ortopedi, fizijatri, ginekolozi...

Novi Sad 7 Laskava ocena – Egzit u svetskom vrhu 8 Revakcinacija budu}ih prvaka ote`ana

Vojvodina 11 Radnici u Vrbasu dobili spor protiv firme 12 Obrazovawe prekida lanac siroma{tva Roma

ru, ur ba ni zam i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka Sre ma~ ki iz ja vi la je ju ~e da je pot pi sa la gra |e vin sku do zvo lu, {to je bio pred u slov za po ~e tak iz grad we mo sta. Glav ni pro je kat no vog mo sta je sa ve li kim za ka {we wem ura dio ita li jan sko-{pan ski

kon zor ci jum „Azvi–Ta dei–Kon sal di”, ko me je po vere na i iz grad wa mo sta. Ugo vo re ni rok izgrad we je 32 me se ca, a po ~eo je da te~e od mar ta pro {le go di ne, {to zna ~i da bi No vo sa|a ni no vi most tre ba lo da do bi ju do kra ja 2013. R. Dautovi}

U IN \I JI JU ^E OTVO REN PR VI AUTLET [O PING CEN TAR U SR BI JI I PO ^E LA GRAD WA IT PAR KA

Kupoholi~arski raj spojio Beograd i Novi Sad Srem na softverskoj mapi sveta str. 5

Crna 15 Zate~eni s 19 akumulatora i bu|elarima

VISINA NIJE BILA PREPREKA

„SRBIJAGAS” NEMA NAMERU DA IZA\E IZ VLASNI^KE STRUKTURE „AGRO@IVA”

Nova klanica osigurava budu}nost

str. 4

Najvi{a temperatura 19 °S

SPORT

n \OKOVI] POBEDIO, TIPSAREVI] IZGUBIO

str. 16 – 20

n POMO] n VOJVODINA I CRVENA KLADIONI^ARIMA ZVEZDA IGRAJU ZA FINALE

Foto: N. Stojanovi}

Posle podne pquskovi

Zgrada NIS-a ve`baonica vatrogasaca

str. 7

POLiTikA

petak20.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NI^ KI IZ BO RI

Da nas `re bom do re do sle da kan di da ta U trci za novog predsednika Srbije za sada u~estvuje 11 kandidata kojima je Republi~ka izborna komisija potvrdila kandidature, a kakav }e biti wihov redosled na glasa~kom listi}u 6. maja zna}e se danas posle obavqenog `rebawa. @reb kojim }e se odrediti wihov raspored na listi}u svetlodrap boje obavi}e se danas u Skup{tini Srbije, od 19.15 sati. @rebawe }e biti obavqeno tako {to }e se iz jednog bubwa izvla~iti kugla u kojoj je list s upisanim imenom i prezimenom kandidata i nazivom pradlaga~a, dok }e se iz drugog bubwa izvla~iti kugla u kojoj je

kratski savez. Za wenu kandidaturu nedostajalo je oko 3.000 pravnovaqanih potpisa gra|ana, a oni su sino} RIK-u dostavili nedostaju}e potpise podr{ke. Koalicija SPS–PUPS–JS-a prva je, 7. aprila, predala RIK-u potpise za kandidaturu Ivi ce Da ~i }a za predsedni~ke izbore, a istoga dana i Koalicija „Izbor za boqi `ivot”, koja je predlo`ila lidera Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a. Kandidat Ujediwenih regiona Srbije na predsedni~kim izborima bi}e Zo ran Stan ko vi}, aktuelni ministar zdravqa, a Demokratske stanke Srbije wen lider Vo ji slav Ko -

No vac Za sprovo|ewe predsedni~kih izbora, koji }e biti odr`ani istovremeno s parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim 6. maja, iz teku}e buxetske rezerve bi}e izdvojena 1,39 milijarda dinara. Za finansirawe izborne kampawe predvi|eno je 843 miliona dinara, dok je za potrebe RIK-a obezbe|eno 548 miliona dinara, saop{tila je Vladina kancelarija za saradwu s medijima.

De vet kan di da ta 2008. Na prethodnim predsedni~kim izborima, koji su odràni januara 2008. godine, u trci za funkciju {efa dràve u~estvovalo je devet kandidata. Me|u wima su tada bili Tadi}, Nikoli}, Jovanovi} i Pastor, kao i Ju go slav Do bri ~a nin iz Reformisti~ke stranke, Ve li mir Ili} u ime Nove Srbije, Mar jan Ri sti ~e vi} u ime Koalicije „Narodna seqa~ka stranka – Ujediwena seqa~ka stranka„, Mi lu tin Mr ko wi} u ime SPS-a i Mi lan ka Ka ri} u ime Pokreta „Snaga Srbije”. list s rednim brojem koji }e taj kandidat imati. Izvla~ewe kandidata bi}e javno, a bubwevi u kojima su kugle s listi}ima su providni. Kugle za `rebawe su neprovidne, a wihov broj je dva puta ve}i od broja kandidata za predsednika Srbije. Predvi|eno je da kugle za `rebawe izvla~e sekretar RIK-a i wegov zamenik, ili lica koja RIK odredi. Kona~an broj kandidata koji }e u~estvovati u trci za predsednika dràve bi}e poznat u toku dana, budu}i da je jo{ ostalo da se vidi da li }e RIK proglasiti kandidaturu Da ni ce Gru ji ~i}, koju je dostavio Socijaldemo-

{tu ni ca. U ime Srpske radikalne stranke za novog {efa dr`ave kandidovana je Ja dran ka [e {eq, a u ime Koalicije „Preokret” – lider Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi}. Lider SNS-a To mi slav Ni ko li} kandidat je koalicije okupqene oko te stranke, Vla dan Gli {i} je kandidat „Dveri”, Zo ran Dra gi {i} – Pokreta radnika i seqaka, a kandidovao se i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Mu a mer Zu kor li}, kao i predsednik SVM-a I{tvan Pa stor. Ukoliko se neko od kandidata predomisli, ima mogu}nost da se povu~e iz izborne utakmice do pono}i.

Oda lo vi}: I na Ko so vu pri pre me za iz bo re – Na teritoriji Kosova i Metohije obavqaju se pripreme za parlamentarne i predsedni~ke izbore i bira~ka mesta }e biti otvorena svuda gde bude garantovana bezbednost bira~a, izbornog mesta i izbornog materijala – izjavio je ju~e se-

kretar Republi~ke izborne komisije Veq ko Oda lo vi}. On je na sastanku s pretposma tra~ kom mi si jom Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evope rekao da postoje izvesne pote{ko}e u vezi sa sprovo|ewem izbora na Kosovu i Metohiji, kao i da su vo|eni tehni~ki razgovori o prevazila`ewu spornih ta~aka pa se o~ekuje da }e ti problemi biti re{eni. Sekretar RIK-a je tu misiju, na ~ijem je ~elu {ef Posmatra~ke misije PS SE-a @an[arl Gar de to, obavestio da je

do sada progla{eno 13 parlamentarnih lista, me|u kojima i dve liste nacionalnih mawina, saop{teno je iz Skup{tine Srbije. Gardeto je objasnio da je ciq posete Beogradu priprema Misije za posmatrawe izbora 6. maja, kao i upoznava we sa spro vo |e wem pred iz bor nih radwi RIK-a. Mi si ju su za ni male kontrolne mere koje su preuzete da bi se spre~ilo duplo glasawe, kako }e biti organizo va no gla sa we za in ter no ra se qe na lica, osobe s inavaliditetom, stare i ne po kret ne gra |a ne, kao i na koji na~in }e se sprovesti izbori na teritoriji Kosova i Metohije. ^lan RIK-a Mi o drag Pe tro vi} je objasnio da je, za razliku od pro{lih izbora, sada za Jedinstveni bira~ki spisak nadle`no Ministarstvo za qudska i ma win ska pra va, dr `av nu upravu i lokalnu samoupravu. On je istakao da je obezbe|en i veliki broj bira~kih mesta koja su prilago|ena osobama s invaliditetom, kao i da su svim bira~kim mestima dostavqena uputstva za sprovo|ewe izbornih radwi.

Ta di}: Je dva ~e kam da vi dim ko sto ji iza spor nih pri va ti za ci ja Predsednik Demokratske stranke Bo ris Ta di} rekao je ju~e da su se 23 od 24 sporne privatizacije desile u vreme Vlade na ~ijem je ~elu bio Vo ji slav Ko {tu ni ca. – Jedva ~ekam da saznam ko stoji iza tih privatizacija i da taj neko bude osu|en ako je bilo nepravilnosti – rekao je Tadi} gra|anima u Golupcu. On je kazao da je ponosan na to {to aktuelna Vlada Srbije nije u~estvovala u

INTERVJU

spornim privatizacijama, ali da }e biti ispitana svaka od wih kako bi se otkrilo ko je imao kakvu ulogu. – Bojim se da }e se na{im protivnicima to {to su mislili da je wihova prednost vratiti kao bumerang jer su me|u wima, po svemu sude}i, qudi koji su odgovorni – rekao je Tadi}, i dodao da se zbog lo{ih privatizacija ne}e odustati od toga da vlasni{tvo nad preduze}ima pre|e u privatne ruke gde god je to mogu}e.

DR RA DA TRAJ KO VI] O PRED IZ BOR NOJ JU @NO PO KRA JIN SKOJ AT MOS FE RI

Ko so vo in sti tu ci o nal no sve da qe od Sr bi je – Vlasti u Pri{tini ne dozvoqavaju da se glasawe za predsedni~ke i parlamentarne izbore obavi u bilo kojoj na{oj instituciji, smatraju}i da su sve on pod ingerencijom kosovske vlade i wihov predlog je da do|e do nekog glasawa Srba pod pokriviteqstvom OEBS-a, s obzirom na to da srpska dràva nije priznala wihovu nezavisnost i da nema svoju ambasadu na Kosovu i Metohiji. To je atmosfera u kojoj je stigla vest o glasawu s dvojnim dràvqanstvom – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ poslanica JSL-a u kosovskom parlamentu i direktorka Doma zdravqa u Gra~anici prof. dr Ra da Traj ko vi}.  Kako reaguje srpski narod u Pokrajini? – To o ~emu pri~am izaziva nespokojstvo kod Srba, a s druge strane, imam utisak da se predstavnicima vlasti u Pri{tini ùri da neke stvari legalizuju i da se to desi sada, da se ne bi ponavqalo slede}i put, pla{e}i se mo`da i promene vlasti u Beogradu. Atmosfera je veoma napeta i nisu tu ulog samo srpski izbori, ve} cena podizawa kredibiliteta Ta~ijeve vlade, kojoj o~ito prete albansko-al-

po na~inu organizacije izbora, po metodama, po onome {to se de{ava. Rekla bih da je re~ o nekakvoj nelegalizovanoj dijaspori, nekom ~udnom statusu, {to odra`ava i stawe posle pregovora Beograda i Pri{tine u Briselu. Okarakterisala bih to kao neki novi status kvo, koji je oti{ao daqe, u smislu institucionalnog udaqavawa Kosova i Metohije od ostatka Srbije. To se vidi u svemu, pa na kraji i u izborima. Naprosto, vidimo kontinuitet povla~ewa srpskih institucija s ovih prostora i ne{to {to se radi na na~in o ~emu Srbi nisu obave{teni, i to je ono {to nas najvi{e uznemirava. Mi bez Srbije i wene podr{ke ne mo`emo opstati, a to je potpuno jasno i vidi se po institucionalnoj diskriminaciji koja je realnost na terenu i preti da nas protera s Kosova i Metohije. Kontinuitet institucionalnog ja~awa Kosova je dnevna realnost i za Srbe dnevno iznena|ewe.  Tvrdite da se sve to de{ava nakon pregovora u Briselu?

NVO ume sto dr àv nih iz bo ra – Ministar za KiM Go ran Bog da no vi} mogao je da prevazi|e sada{wu situaciju s lokalnim izborima kod nas i da ih organizuje kroz nevladinu organizaciju jer je najva`nije da dobijemo legalne i legitimne predstavnike, qude s uopri{tem u narodu – podvla~i Rada Trajkovi}. – Mogli smo kao NVO da organizujemo izbore svuda, i to ne bi bio problem za bilo koga, a dràvni izbori o~ito jesu. Izbori u organizaciji dràve su bili neophodni, ali svakako je dogovoreno da ne bude lokalnih na KiM i ako je tako, trebalo je uzeti NVO koja je registrovana i u Beogradu i Pri{tini i raspisati izbore unutar rukovodstva Srpskog nacionalnog ve}a. Rada Trajkovi} smatra da }e u ju`noj pokrajini „nastati haos imenovawem qudi od dràve, s unutarsrpskim sukobima i onima s Albancima“. banski nemiri, zbog nezadovoqstva, siroma{tva, socijalnog statusa i nezadovoqstva vode}om politikom. Tako da se u vazduhu naprosto ose}a ne{to {to izaziva zebwu kod nas.  Odgovara li Pri{tini va{ingtonska formula o glasawu gra|ana s dvojnim dràvqanstvom? – Su{tinski tako izgleda da bi Srbi glasali kao dijaspora, kako

– To je potpuno jasno, a ina~e se ovde govori da je Ha {im Ta ~i prihvatio fusnotu da bi pomogao vlasti u Beogradu da na izborima pro|e boqe, a da }e se nakon izbora pomo}i wemu da prebrodi svoje muke jer je zaista opozicija sve ja~a. Ta~i od po~etka vlada prostorom KiM s albanskom mawinom, a dopuna su mu glasovi mawinskih zajednica, srpske, turske, romske...

 Srbi sa severa ka`u da }e se tamo odr`ati i lokalni izbori, uz predsedni~ke i parlamentarne. [ta se de{ava u Gra~anici i, uop{te, ju`no od Ibra? – U Gra~anici se ne de{ava ni{ta, lokalni izbori nisu raspisa-

ni, a svi o~ekujemo parlamentarne i predsedni~ke, da glasamo, ali sa strahom da se ne{to ne okrene. [trpce se sprema i za lokalne, kao i dve op{tine na severu, koji, kada pomiwem, potpuno sam iskqu~iva i jasna. Re{ewe srpskog pitawa na KiM mora da bude jedinstveno, a ja sam veliki protivnik podele KiM. Stepen autonomije severa mora da bude identi~an stepenu autonomije ostalog srpskog stanovni{tva na KiM. Ispada da imamo diskriminaciju od Albanaca i unutarsrpsku ili borbu za ve}a prava unutar Srba, {to je za mene potpuno neprihvatqivo. Ako `elimo da se izborimo za neki stepen autonomije, hajde onda pred me|unarodnu zajednicu zajedno, s projektom u kojem bi i Gra~anica i [trpce i Pomoravqe dobili neki status Vatikana, ili San Marina... Odvojeni status severa u odnosu na nas duboko vre|a.  [ta ako samo sever ima tu mogu}nost, da li ste za to da je propusti? – Da li zadovoqstvo severa treba da ima za rezultat iseqavawe Srba ispod Ibra? Da li tu cenu `eli da plati sever i tu istorijsku odgovornost? Da li iko u Srbiji misli da }e bilo koji status Gra~anice i De~ana dugoro~no biti mogu} kao eksteritorijalnost ako nema vernika? Da li iko ozbiqan

misli da }e te crkve ostati, srpske i pravoslavne u okruèwu ugroènosti, kakve su procene me|unarodnih institucija, ili }e one ume|uvremenu prerasti u neke albanske pravoslavne crkve i srpski identitet biti potpuno zbrisan s ovih prostora? Ne znam da li nam ta cena treba ili na}i na~in za istorijsko pomirewe, ne koje podrazumeva razgrani~ewe nego suìvot Srba i Albanaca s istorijskim dogovorom. Pratimo de{avawa u Makedoniji: i sam albanski narod je u izuzetno te{koj situaciji. Mnogo sam putovala s wihovim politi~arima, u~estvovali u razgovorima van zemqe i ~esto se ~ula teza da ne mogu da ìve sa slovenskim narodima. Sada se bojim da }e im se to su{tinski obiti o glavu jer polako zao{travaju situaciju, nakon „tradicionalno” sa Srbijom, sada s Makedonijom, i prosto nemaju slobodu kretawa ka Evropi i zavrataju se kao narod. Time napadaju i Albaniju, u kojoj postoje krugovi koji ne èle da prihvate tu opciju. Pri tom, ve} sada postoje unutarmuslimanska albanska sukobqavawa oko xamija, {to bi moglo prerasti u ozbiqan konflikt. Mo`da je ovo trenutak za prave, proevropske intelektualce da ponude ne{to Srbima {to bi bio su{tinski dogovor o zajedni~kom, dostojanstvenom ìvotu na prostoru KiM, i, u perspektivi, neko institucionalno povezivawe ne samo sa Srbijom nego sa svim zemqama biv{e Jugoslavije.  Kakva je situacija me|u Albancima? – Izuzetno su upla{eni jer ne mogu da se kre}u prema Srbiji, sada i prema Makedoniji, s Crnom Gorom se sukobqavaju oko osigurawa, poreza. Albanci postaju regionalni problem iako glavni subjekti me|unarodne scene jo{ uvek ne}e da ih predstave kao takve i jo{ uvek ih toleri{u, govore da se ne zna ko je {ta uradio u tragediji u Makedoniji. Intimno svi govore o tome, a javno jo{ uvek im ne naru{avaju taj kredibilitet pa}enika, jo{ neko vreme. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA

Ne ma ~i na – ne ma sta na Na stan se u komunizmu ~ekalo godinama, decenijama ~ak. êkali su svi, bez obzira na to gde i {ta rade – neki mawe, neki vi{e. Danas na stan ~ekaju samo jo{ oficiri. Kaè ministar Dra gan [u ta no vac – i po 20 godina. Ostali u Srbiji mogu ~ekati i celog ìvota. Izabrali su pogre{nu delatnost. „Dodeqeni kqu~evi od 77 stanova na koje su neki ~ekali i vi{e od 20 god. Ukupno na Beànijskoj kosi za ~etiri godine 543 dodeqena stana. #lepavest„

Uspeh Pokretqivost nije re~ kojom bi se mogao najboqe opisati DSS. To, naravno, ne zna~i da u toj partiji ne znaju do ~ega bi nas pokretqivost mogla dovesti. Milan Popovi} iz DSS-a oko te re~i ispleo mantru: „Tajna uspeha je samo u tome da se pokrene{...”

A kako ja da glasam „Tviter„ je otvorio mogu}nost direktnog agitovawa bez obilazaka ku}a, borbe s psima i tek probu|enim gra|anima. I pored toga, politi~ari ponekad izbegavaju ono najprostije ube|ivawe. ^ovek se

pita za koga da glasa – Kostre{a ili Kneèvi}a. Lider LSV-a Nenad ânak odgovara: „Ne ìvim ja u Zrewaninu nego Ti. Na Tebi je odgovornost za Tvoj glas. I Tvoj grad.”

Mrka navija~ U predizborna vremena ima mesta i za sportske muke. Milutin Mrkowi} je „zvezda{„, a drag mu je i „Radni~ki„. Kad ova dva kluba podele megdan, Mrka se cepa na dve

pole: „Dva dobra nikad ne idu zajedno: obradovala me pobeda ko{arka{a mog ’Radni~kog’ s Krsta, ali, za{to ba{ protiv ’Crvene zvezde’...”

Kvalitet supe i prezimena Zaista, koliko politi~kih parola jedan ~ovek mo`e da smisli na dan? Negde to mora da presahne pa da se ~ovek okrene introspektivi. Du{an Bajatovi} ume na „Tviteru„ da ka`e i kako se ose}a i {ta ga

privla~i. „Danas sam sve` u skladu sa svojim prezimenom”. O afinitetima prema ènama (moè biti i supama, ali sumwamo) kaè: „Stara koka, masna supa”.

c m y

politika

dnevnik

petak20.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. BO RIS TA DI] NA JA VIO DA ]E SE PO SLE IZ BO RA NA STA VI TI DI JA LOG O AUTO NO MI JI

Va è }i ustav me ra za Voj vo di nu Lider demokrata i predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi ìvot„ Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da }e se nakon izbora „nastaviti politi~ki dijalog o obimu i sadràju autonomije Vojvodine„. Tadi} je u intervjuu za „Ma|ar so„ poru~io i da sve odluke u tom pogledu moraju biti „u okviru Ustava Srbije i u interesu svih gra|ana Srbije„. Iako prili~no neodre|ena, ova poruka doskora{weg predsednika Srbije ukazuje na to da u Demokratskoj stranci, za razliku od nekih drugih stranaka, ne postoji namera da se u narednom periodu otvori pitawe ustavnih promena, koje su, pak, same demokrate nagove{tavale od trenutka kad je aktuelni ustav usvojen 2006. godine. Iz DS-a su, naime, tada poru~ivali da su pristali na ustavni kompromis s DSS-om i radikalima jer je to u tom trenutku bila jedina mogu}nost, ali su isticali da je dobra strana novog

dinu bazira, me|utim, upravo na ustavnim promenama. To ~ini Liberalno-demokratska partija kroz deklaraciju „Vojvo|anski

preokret” kojom zagovara utvr|ivawe zakonodavne, izvr{ne i sudske autnomije Vojvodine. Za ta-

Ogra da Popov je ocenio da je ju~era{wom porukom lider demokrata zapravo „na lep{i na~in kazao ne{to {to je i u prethodnom periodu vi{e puta izjavqivao”. – Tadi} je kao predsednik Srbije vi{e puta poru~io da se u proces decentraliazcije mora i}i oprezno, navodno, da ne bi do{lo do dezintegracije Srbije. Tako|e, u vi{e navrata je pokazao da ima ogradu u odnosu na vojvo|ansku autonomiju, i to upravo u vreme rasprave o vojvo|anskom Statutu, kada je koristio i metaforu o brzim vozovima koji bi razdaqinu izme|u Boegrada i Novog Sada prelazili za sedam minuta pa, eto, ne bi bilo primereno da na takvoj razdaqini postoje dva sistema u okviru jedne dr`ave. Tako da je o~igledno da kod Tadi}a, odnosno u Demokratskoj stranci, trenutno ne postoji spremnost na to da se ozbiqnije razgovara bilo o decentralizaciji, bilo o promeni statusa Vojvodine kad je re~ o wenim izvornim ovla{}ewima – ocenio je Popov. ustava u tome {to }e se mo}i lak{e mewati od prethodnog. U aktuelnoj izbornoj kampawi nekoliko politi~kih stranka svoj politi~ki program za Vojvo-

kav nivo autonomije ve} dve decenije zala`u se i u Ligi socijaldemokrata Vojvodine i u Savezu vojvo|anskih Ma|ara. Me|utim, svojevremeno, to je bila i izborna

platforma vojvo|anskog DS-a, odnosno Koalicije DOS, ali i platforma vojvo|anske vlade koju je vodio DS, utvr|ena nepo-

sredno uo~i ustavnih promena 2006. godine. Tom platformom tada{weg Izvr{nog ve}a Vojvodine, koje je imalo ambiciju da taj sadr`aj ugradi u novi ustav Srbije, zahtevalo se, naime, garantovawe zakonodavne, izvr{ne i delimi~ne sudske vlasti APV, te prava Pokrajine na imovinu i izvorne prihode. Ina~e, politi~ki dijalog koji predsedni~ki kandidat Boris Tadi} najavquje posle predstoje}ih izbora mogao bi se odnositi samo na postoje}i ustavni okvir, odnosno na one odredbe Ustava o vojvo|anskoj autnomiji koje nisu realizovane u ovom mandatu jer za to nije bilo politi~ke voqe, a pre svega kad je u pitawu utvr|ivawe zakona o finansirawu APV. Mada nije sasvim jasno za{to bi se uop{te vodio dijalog o tome da li }e se Vojvodini omogu}iti da realizuje nadle`nosti koje joj garantuje postoje}i Ustav. Direktor Centra za regionalizam Alek san dar Po pov ka`e

da ne zna do ~ega mo`e dovesti novi politi~ki dijalog o Vojvodini ako taj dijalog ne bi zadirao i u pitawe promene Ustava, koji, po wegovim re~ima, ne omogu}ava optimalni nivo autonomije Vojvodine. – U postoje}em ustavnom okviru Vojvodina ima uglavnom preneta ovla{}ewa, a da bi se oti{lo korak daqe, morao bi se mewati Ustav – ocenio je Popov u izjavi za „Dnevnik”. – Optimum za Vojvodinu podrazumeva zakonodavnu, izvr{nu i delimi~nu sudsku valst, za {ta se, ina~e, zalagao i sam Boris Tadi} u ustavnom predlogu koji je 2005. godine sa~inio wegov ekspertski tim. A ako se Ustav ne mewa, onda zapravo nema o ~emu da se vodi bilo kakav politi~ki dijalog. On napomiwe da ni „ovako sku~ene nadle`nosti, koje proizlaze iz Ustava” nisu do kraja ispo{tovane, te da je najspornije bilo po{tovawe odredbe Ustava vezane za „~uvenih sedam posto za vojvo|anski buxet„. – Jedino je SVM u vi{e navrata dizao buku oko toga, zbog ~ega su do{li i u sukob s demokratama jer nisu hteli da glasaju za buxet po{to ta ustavna odredba nije bila ispo{tovana. Sli~no se de{ava i s vra}awem imovine, sve ide veoma te{ko i vrlo sporo. Dakle, i ono {to je moglo i moralo da se uradi, nije u~iweno. I ne vidim smisao u tome da se o po{tovawu Ustava vodi politi~ki dijalog – istakao je Popov, koji je, ina~e, bio u ekspertskom timu Nacionalnog saveta za decentralizaciju, ali ga je napustio po{to je Savet od konstituisawa bio u politi~koj blokadi, {to je tako|e smatrao pokazateqem nedostatka politi~ke voqe koalicije u odlasku da se ozbiqno pozabavi pitawem decentralizacije. B. D. Sa vi}

Din ki}: Gra |a ni su si ti pra znih pri ~a – Gra|ani su siti praznih predizbornih pri~a, `ele one koji su se na delu pokazali, koji su doveli „Fijat„, „Juru„, „Kontinental„ – kazao je lider URS-a Mla |an Din ki} ju~e u Novom Pazaru. On je istakao da svaki region treba da dobije posao i nove fabrike da omladina ne bi odlazila u Beograd i inostranstvo u potrazi za boqim `ivotom. – Ako ne obezbedimo fabrike i posao u regionima, Srbija }e biti zemqa praznih teritorija, a porodice }e se razdvajati – to ne smemo da dozvolimo. Zato nova vlada ne sme biti kabi net ska ve} te ren ska, ko ja

slu{a glas naroda i koja }e dovoditi investitore u sve regione – rekao je Dinki}. On je kazao da Novi Pazar, kao najmla|i grad u Srbiji, ima veliki potencijal za razvoj i da mu, kao i svim ostalim regionima, treba obezbediti da qudi mogu da `ive od svog rada. – Toliko omladine, toliko dece nema niko i time treba da se ponosite. Ali ni{ta ne vredi ako napravimo obdani{ta i {kole, i ako ta deca, kada ih zavr{e, idu u Nema~ku jer ovde ne mogu na}i posao. Ho}u da vam pomognem da se i u Pazaru otvore fabrike, da se deca zaposle i da ostanu ovde s vama – rekao je Dinki}.

REKLI SU Tri van: Da na sta vi mo put Potpredsednica DS-a Je le na Tri van izjavila je ju~e da je kandidat za predsednika liste „Izbor za boqi ìvot” Bo ris Ta di} garancija puta Sr bi je u Evrop sku uniju, Srbije koja dovodi strane investitore, koja je sigurna i bezbedna i koja ìvi u miru sa svojim susedima. – Srbija je zemqa koja ima velike potencijale, a na{ posao je da te potencijale iskoristimo i u~inimo da svaki gra|anin oseti dobrobit na{eg rada, statusa kandidata, prikqu~ewa EU i politike koju smo vodili – ukazala je Jelena Trivan. Po wenim re~ima, aktuelna vlada u~inila je dosta, ali se uprkos tome u Srbiji i danas prili~no te{ko ìvi i zato je neophodno da se put koji je zapo~et pre ~etiri godine nastavi.

Vu ~i}: Mr `wa ili umi ve na Sr bi ja Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} optuìo je ju~e Demokratsku stranku da vodi „crnu i prqavu kampawu” protiv SNS-a, i ocenio da to dokazuje da je vlast u panici pred izbore. On je na konferenciji za novinare rekao da je SNS tokom izborne kampawe ponudio re{ewe za probleme Srbije i izlazak dràve iz krize, dok je Demokratska stranka „ponudila mr`wu”, {to je wen „jedini program” za gra|ane Srbije. – Ako gra|ani ho}e Srbiju mr`we, prqavu i crnu, kakvu èli i priziva Demokratska stranka, glasa}e za wu, a ukoliko ho}e ~istu, umivenu, boqu Srbiju mira, glasa}e za SNS – izjavio je Vu~i}. Po wegovim re~ima, gra|ani odlu~uju ho}e li i}i u prqavu pro{lost i blato, „gde nas vra}a Demokratska stranka”.

Kr ko ba bi}: Pen zi je ni ko ne mo è do ve sti u pi ta we – Jovanovi} je vi{e puta davao izjave o penzionerima kao populaciji koja stra{no optere}uje i usporava oporavak Srbije pa se ne treba ~uditi wegovoj izjavi: “Vi{e ne}e biti Krkobabi}evih penzija“ – komentari{e za Tanjug lider PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} izjave lidera LDP-a ê do mi ra Jo va no vi }a. – @elim da kaèm svima da je penzija li~no pravo ste~eno po zakonu, koje je prethodno pokriveno radnim staòm i uplatama doprinosa za PIO. Zato ih niko ne moè dovoditi u pitawe. Naravno, to nisu „Krkobabi}eve penzije“. To su ostvarena prava gra|ana Srbije i to niko ne sme niti moè stavqati pod znak pitawa ili zahtevati wihovo smawewe ili ukidawe.

priâonica „Sre br no je ze ro i Du nav ima ju ogro man tu ri sti~ ki i tran sport ni po ten ci jal. Ka da sta vi mo prst u Du nav, po ve za ni smo sa ~i ta vim sve tom”, Bo ris Ta di} (DS). „U evrop sku be du i si ro ma {tvo” vo di „pe to ko lo na {ki re ìm ko ji je zbog EU upro pa stio Ju go sla vi ju, Dr àv nu za jed ni cu Sr bi ju i cr nu Go ru”, Zo ran Kra si} (SrS). „Mr ko wi} je bio Mi lo {e vi }ev [per – mi ni star pri vre de Tre }eg raj ha. ni je op tu `ba, ne go kon sta ta ci ja. on je bio de sna ru ka Mi lo {e vi }a, {i re po zna tog kao bal kan ski ka sa pin. Mr ko wi} je ~o vek ko ji se pred sta vqa kao in è wer da bi pri krio ~i we ni cu da ni je ni ka da ni {ta di plo mi rao”, Ne nad â nak (LSV). „po na {a ju se kao ma |i o ni ~a ri (SnS), a ka da mu da te da iza |e na po di jum i iz va di ze ca iz {e {i ra, tog ze ca ne ma nig de. ne ma tog ~a rob nog {ta pi }a za re {a va we pro ble ma„, Dra gan \i las (DS). „De set mi li jar di evra obez be di }e mo iz ru si je ako DSS po be di na iz bo ri ma”, Ne nad Po po vi} (DSS). „Sr bi ja }e or ga ni zo va ti iz bo re i u î ka gu i u Bu e nos aj re su, mo `da ne ma bi ra~ ko me sto ta mo, ali ima u ci ri hu, {i rom sve ta, za {to ne bi or ga ni zo va la iz bo re na Ko so vu i Me to hi ji?„, Ivi ca Da ~i} (SpS). „@e ne su stub po ro di ce i ce log dru {tva i wi ho va sna ga i po sve }e nost po kre }u pro me ne i stva ra ju bo qu bu du} nost”, To mi slav Ni ko li} (SnS). „Ma lo imam vre me na da gle dam te le vi zi ju, ali ga sim te le vi zor ~im se po ja ve pred iz bor ne re kla me stra na ka„, Vuk Dra {ko vi} (Spo–pre o kret). Pri re dio: P. Kla i}

SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI] IZ ME NI LA OD LU KU

Iz bo ri u Ku li ipak 6. ma ja Iako je bilo najavqeno da }e lokalni izbori u Kuli biti odràni 29. aprila, predsednica Narodne skup{tine Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} donela je izmenu Odluke o raspisivawu izbora za odbornike Skup{tine op{tine Kula, po kojoj }e i stanovnici kulske op{tine birati odbornike za lokalni parlament 6. maja. U obrazloèwu odluke navodi se „da se izbori na svim nivoima, osim u op{tini Kula, odràvaju 6. maja 2012. godine, te da se na taj na~in op{tina Kula stavqa u neravnopravan poloàj u odnosu na druge op{tine u Srbiji“ i da je, imaju}i u vidu te razloge, zakazala izbore i u Kuli za 6. maj. Predsednik Privremenog organa op{tine Kula @eq ko Ko va~ kaè da su oni uputili predlog predsednici Narodne skup{tine, koji su podràli i lokalni odbori DS-a, SPS-a i SRS-a, da se i u kulskoj op{tini odrè izbori 6. maja. – Traìli smo lokalne izbore istovremeno kada budu i izbori na svim nivoima jer }e se time u{tedeti novac, gra|ani Kule ne}e morati vi{e puta da izlaze na izbore, kao i zbog jedinstvenog bira~kog spiska. Predsednica Narodne skup{tine je usvojila na{ predlog i odluka je objavqena u „Slu`benom glasniku” – rekao je Kova~.

S druge strane, u kulskom DSS-u, koji u~estvuje u radu Privremenog organa, kaù da nisu podràli predlog Privremenog organa jer, kako kaù, takav predlog je Op{tinska izborna komisija ve} odbacila na sednici 9. aprila. Predsednik lokal-

nog odbora ove stranke Da mjan Mi qa ni} kaè da ostaje nejasno za{to je Slavica \uki}-Dejanovi} predlog usvojila, i to u trenutku kada su bira~ki spisak i lista kandidata zakqu~eni. – Dan pred {tampawe glasa~kih listi}a, izbori se odlaù. Ne verujem u obrazloèwe da je to u interesu u{tede i po{tede gra|ana, ve} da su vladaju}e stranke verovatno naslutile da im slika izbornih rezultata 29. aprila ne}e posluìti kao dobra reklama, ali mislim da nedequ dana odlagawa ne}e promeniti izbornu voqu gra|ana Kule – rekao je Miqani}. M. Kk.

[a bi}: Zlo u po tre ba li~ nih po da ta ka Poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} izjavio je „Danasu„ da partije tokom izborne kampawe koriste baze podataka koje su u posedu organa vlasti i ustanovqene u druge svrhe. Prisutni su primeri upu}ivawa cirkularnih strana~kih pisama, a nekad je re~ i o posebno delikatnim bazama podataka, na primer, trudnica. Prisutni su i slu~ajevi u kojima postoji sumwa da se podaci pribavqeni u neke druge svrhe koriste u svrhu podr{ke kandidatu ili stranci, konstantovao je [abi}, i dodao da se zloupotreba li~nih podataka gra|ana intenzivira u toku raznih izbornih kampawa.

ekonomija

petak20.april2012.

„SRBIJAGAS” NEMA NAMERU DA IZA\E IZ VLASNI^KE STRUKTURE „AGRO@IVA”

Nova klanica osigurava budu}nost – “Srbijagas” u ovom trenutku ne èli da iza|e iz vlasni~ke strukture kompanije “Agroìv” jer smatramo da }emo unutar we vi{e zaraditi – izjavio je ju~e u @iti{tu generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}. On je u sedi{tu vode}e srpske fabrike za proizvodwu pile}eg mesa prisustvovao Skup{tini “Agroìva”, na kojoj su donete

vi ~ovek “Srbijagasa”, i napomenuo da je, zahvaquju}i intervenciji dràve, u “Agroìvu” sa~uvano 1.350 radnih mesta, a da srpsko trì{te pile}eg mesa kontroli{e doma}a, a ne hrvatska ili slovena~ka firma. Zaposleni u “Agroìvu” posledwih dana upozoravali su javnost na to da strahuju za budu}nost fabrike, i to posle proda-

dnevnik

NAJAVQEN 79. ME\UNARODNI POQOPRIVREDNI SAJAM

Svetska ponuda kombajna i traktora Me|unarodni poqoprivredni sajam, koji }e biti odr`an na Novosadskom sajmu od 12. do 15. maja, najve}a je sajamska priredba iz oblasti agrara u regionu i okupi}e veliki broj doma}ih i stranih izlaga~a. Jedan od zna~ajnih segmenata 79. me|unarodnog poqoprivrednog sajma bi}e Izlo`ba poqoprivredne mehanizacije, a oko 30 odsto ukupne izlaga~ke ponude zauze}e upravo izlaga~i koji }e predstaviti najnovije modele najpoznatijih proizvo|a~a traktora, kombajna i drugih poqoprivrednih ma{ina, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare na Novosadskom sajmu. Kako je najavqeno, bi}e predstavqene poqoprivredne ma{ine i prikqu~ni delovi proizvo|a~a iz Danske, Engleske, Francuske, Finske, Italije, Nema~ke, Turske Indije, Japana, Kine i drugih zemaqa. Uz wih, svoje

mesto na ovoj priredbi ima}e i proizvodi doma}ih proizvo|a~a – Industrije motora u Rakovci i Industrije ma{ina i traktora u Beogradu.

brendova poqoprivredne mehanizacije, me|u kojima i ma{ine nagra|ene na najpoznatijem sajmu poqoprivredne mehanizacije u Hanoveru. On je ukazao

Saobra}ajna edukacija Generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} i direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi} ju~e su potpisali protokol o saradwi da bi se pove}ao kvalitet promocije i edukacije u oblasti saobra}aja. Protokolom je predvi|en niz zajedni~kih aktivnosti, kao i u~e{}e Agencije za bezbednost sabra}aja na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu, kao i Sajmu automobila, koji }e na Novosadskom sajmu biti odràn od 10. do 14. oktobra. Po re~ima predsednika Poslovnog udruèwa uvoznika i izvoznika poqoprivredne mehanizacije \or|a Mi{kovi}a, ~lanice udruèwa }e se predstaviti na vi{e od 14.000 kvadratnih metara sajamskog prostora. Bi}e predstavqeno vi{e od 150 vo de }ih svet skih

i na to da }e izlo`ena poqoprivredna mehanizacije tokom sajma mo}i da se kupi uz sajamski popust od pet do deset odsto, a bi}e obezbe|ene i druge povoqnosti. Direktor novosadske „Agropanonka MTZ Finke“ Dragoqub [vowa je istakao da }e na pred-

stoje}em 79. me|unarodnom poqoprivrednom sajmu biti odobravan sajamski popust, kao i da }e u ponudi biti novi model traktora „mahindra“, s potro{wom goriva i do 30 odsto mawom od sli~nih u istoj klasi. Po wegovim re~ima, „Agropanonka” je pro{le godine ostvarila izvoz traktora u zemqe u okru`ewu vredan oko 1,1 milion evra. Ova kompanija je lane ostvarila ukupan izvoz vredan {est miliona dolara, zahvaquju}i proizvodima pet doma}ih proizvo|a~a ~iji se delovi koriste za prvu ugradwu. Kao i nekoliko godina unazad, „Agropanonka” je i za predstoje}i 79. me|unarodni poqoprivredni sajam najsre}nijem posetiocu ove priredbe s kupqenom ulaznicom pripremila poklon – traktor „belarus 82.1” vredan oko 18.000 evra. D. Mla|enovi}

ODBOR ZA GRA\EVINARSTVO PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE UPOZORAVA

odluke o prilago|avawu akata preduze}a novoj zakonskoj regulativi. Bajatovi} je naglasio da sam brend “Agro`iva” vredi 25 miliona evra, a da je “Srbijagas” ovu kompaniju preuzeo za 12 miliona evra. – Bilo da }emo ga u narednom periodu dokapitalizovati, ili }emo na}i strate{kog partnera, ali “Srbijagas” }e ostati u vlasni~koj srukturi “Agro`iva” sve dok to smatra potrebnim – dodao je Bajatovi}, i najavio da bi najkasnije u septembru trebalo da po~ne izgradwa nove klanice, vrednosti 15,5 miliona evra, koja }e dva i po puta pove-

je tri ìvinarske farme, u Srpskom Itebeju, Hetinu i Banatskom Kara|or|evu, koje su ranije bile u sistemu ìti{tanskog preduze}a. Farme je preuzela Industrija mesa “Matijevi}”, a radnici, predvo|eni Samostalnim sindikatom, tvrdili su da je izdvajawem farmi, koje su “Matijevi}u” prodate iz ste~aja kao zasebne radne jedinice, zapravo oduzeta ìla kucavica wihove kompanije. Ipak, ~elnici “Agroìva” ju~e su uveravali da nema mesta za strah. – Postigli smo dogovor s Industrijom mesa “Matijevi}” bez nekih ve}ih problema jer je ona

Distributivni centar u Novom Sadu U industrijskoj zoni u Novom Sadu ju~e je otvoren novi distributivni centar kompanije „Agroìv”, u kojem }e se mese~no prera|ivati 500 tona ìvinskog mesa. Distributivni centar „Agroìva” otvoren je u industrijskoj zoni u Novom Sadu u proizvodnim halama Industrije mesa „Kolbis”, koja je tako|e u ste~aju i koja je u ste~ajnom postupku pripala „Agroìvu”, pa je tako oìvqena proizvodwa i u tom nekada respektabilnom faktoru mesne industrije u Novom Sadu. }ati kapacitete “Agroìva” i u~initi, ne samo da kontroli{e 60 odsto srpskog trì{ta nego i da bude ozbiqno izvozno orijentisana firma. Po wegovim re~ima, “Agroìv” je trenutno u Srbiji najboqi primer opravdanosti dràvnog intervencionizma. – Kompaniju koja je propala, uz dozvolu Vlade Srbije, preuzelo je jedno javno preduze}e, koje se, kao i slu~aju Metanolsko-sir}etnog kombinata, „Azotare” i „Srpske fabrike stakla”, u stvari pona{alo kao investicioni fond. Preduze}e je kupqeno iz ste~aja, “o~i{}eni” su bilansi i re{eni imovinskopravni sporovi. Dakle, sve stvari su dovedene na nulu i firma je ponovo oìvqena, a radna mesta su sa~uvana – naglasio je pr-

potpuno svesna toga da ne moè u}i u trku s kompanijom “Agroìv” kada je re~ o ovoj vrsti proizvodwe. Vlasnik kompanije “Matijevi}” i ja pre nekoliko dana smo se dogovorili da “Agroìv” nastavi proizvodwu u tim objektima kroz zakup, pod vrlo povoqnim komercijalnim uslovima za obe strane. I svi zaposleni na farmama }e ostati – izjavio je ju~e generalni direktor “Agroìva” Predrag Amiì}, ocewuju}i da su, ukoliko do|e do najavqene investicije koja se ti~e izgradwe nove klanice, budu}nost fabrike i weno pozitivno poslovawe sasvim izvesni, kao i da }e biti obezbe|en siguran izvoz, ne samo na rusko trì{te nego i na trì{te zemaqa Evropske unije. @. B. - D. Ml.

Neimarima preostala jo{ samo pe~alba – Gra|evinarstvo i industrija gra|evinskog materijala dosegli su dno i niè ne moè – ocenio je na ju~era{wem sastanku Odbora Privredne komore Vojvodine za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala predsednik Udruèwa Qubodrag Kneèvi}. Ukoliko se hitno ne promeni politika dràve prema ovoj privrednoj grani, zakqu~ak je da predstoji bankrot firmi, odnosno likvidacija kompletnog gra|evinskog sektora, {to zna~i porast nezaposlenosti i ogroman socijalni bunt, a na trgovima bagere. – Sada{wa Vlada je bila u funkciji javne potro{we i zapo{qavawa administracije, boqe re}i birokratije, pa ve} danas poru~ujemo budu}oj vladi da radi za korist privrede – rekao je Kneèvi}. – Me|utim, nije ohrabruju}e to {to strana~ki prvaci gotovo i ne spomiwu gra|evinarstvo, koje je pokreta~ razvoja. Gra|evinskim firmama je neophodan reprogram svih obaveza, realne kamate na kredite, koje sada prelaze glavnicu duga, i mogu}nost pla}awa kompenzacijama. Sekretar Udruèwa @arko â|enovi} je istakao da niko pre izbora ne mari {ta se de{ava u privredi koja je godinama iscrpqena: ne samo {to je nezaposlenost velika nego ni nema garancije da }e ostati na poslu oni koji jo{ rade, pa je apsurdno o~ekivati da se mladi odlu~e na podizawe stambenog kredita – koliko god da je povoqan – jer je sutra{wica neizvesna.

Ocena da je privreda lane poslovala boqe nego prethodne godine je varqiva jer je zabeleèn veliki pad i u 2009. i 2010. Neimarima je, izgleda, jo{ jedino ostala pe~alba, pa su mnogi oti{li put So~ija, gde se naveliko grade brojni objekti za predstoje}u Olimpijadu. Sekretar udruèwa gra|evinaca u PK Srbije Goran Rodi} naglasio je da se PDV mora pla}ati po napla}enoj realizaciji, da treba utvrditi uslove tendera na kojima bi uspele doma}e firme, a ne strane koje ne pune na{ buxet. On je rekao da nije istina da strane banke prilikom odobravawa kredita za infrastrukturne projekte insistiraju na zapo{qavawu stranih kompanija, ve} to kreiraju oni koji pi{u uslove tendera u Beogradu! – Alìrci su nudili posao na{im firmama jer su izdvojili ~ak 240 milijardi dolara za izgradwu infrastrukture, stanova, puteva i

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 108,9990 86,0700

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,2235 87,8265

113,7816 89,8465

108,6654 85,8065

Kanada

dolar

83,8131

85,5236

87,4906

83,5566

Danska

kruna

14,6504

14,9494

15,2932

14,6056

Norve{ka

kruna

14,4126

14,7067

15,0450

14,3684

[vedska

kruna

12,3215

12,5730

12,8622

12,2838

[vajcarska

franak

90,5985

92,4474

94,5737

90,3211

V. Britanija

funta

133,1367

135,8538

138,9784

132,7292

SAD

dolar

83,0659

84,7611

86,7106

82,8116

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 4. 2012. godine

Da nije ba{ sve tako crno, posvedo~io je direktor apatinskog „Rapida” Dragan Jovi}, rekav{i da je boqem plasmanu proizvoda mnogo pomogla izgradwa stanova u beo-

Izbori odloìli uredbu Direktor „Vojvodinaputa” Marko Cigi} izneo je tu`nu pri~u o sudbini putarskih firmi, na koje su investitori godinama prevaqivali tro{kove izgradwe, oni se zaduìvali po velikim kamatama, zatim su naopako privatizovani, tako da danas jedva funkcioni{u. Uvidev{i {ta se deselo s „NIBENS grupom”, banke vi{e i ne daju olako kredite predzuze}ima pa je sudbina sve neizvesnija, velike projekte ne mogu dobiti, a za odràvawe puteva para nema. A putarima je va`no da ono {to su uradili bude pla}eno u razumnom roku do najdaqe 60 dana, ali uredbu o tome su odloìli izbori. è qude po celoj Srbiji, majstora vi{e nema jer se ne {koluju, neimari stariji od 50 godina vi{e ne mogu da dobiju dozvolu za rad na visini, tako da nemamo dovoqno kvalitetnih radnika.

gradskom nasequ „Stepa Stepanovi}” koju vodi dr`ava, jer se koristi ~ak 70 posto doma}eg gra|evinskog materijala. Me|utim, ne samo {to je to nedovoqno nego {ta }e biti dogodine? R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Energoprojekt Visokogradwa, BG

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

brana, ali na{a vlada je to batalila – rekao je Rodi}. – I za izgradwu So~ija ruska vlada je izdvojila 200 milijardi dolara, a na{i su uspeli da ugovore 660 kvadrata, tra-

Promena %

Cena

19,44

215

21.500

Dunav osigurawe, Beograd

9,17

1.024

9.216

Napred Razvoj, Beograd

7,14

3.000

Vital, Vrbas

4,79

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom Nafta, Beograd

BELEX 15 (501,82 -0,52)

Promet

Naziv kompanije

-1,76

1.621

520.268

0,15

658

6.596.986

1.750

24.500

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.690

0,00

2,99 Promena %

1.550 Cena

31.000 Promet

Imlek, Beograd

0,03

3.001

120.030

Soja protein, Be~ej

-0,55

542

327.938

-12,00

11.000

165.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,03

482

439.845

-0,44

448

47.950

-1,55

11.499

45.996

Agrobanka, Beograd

-12,00

220

75.020

Invest - Import, Beograd

-11,99

5.562

55.620

Jubmes banka, Beograd

NIS, Novi Sad

Promet

NIS, Novi Sad

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

60.000

Energoprojekt holding, Beograd

Filip Moris, Ni{

Promena %

AIK banka, Ni{

-10,91

890

4.450

0,00

1.042

0,00

-9,09 Promena %

40 Cena

60.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,21

1.630

19.560

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

10.215.940

0,15

658

6.596.986

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,55

542

327.938

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.100

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

2,82

6.200

167.400

Tigar, Pirot

2,47

497

2.485

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

-12,00

220

75.020

Veterinarski zavod, Subotica

0,33

301

20.769

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

66.600

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak20.april2012.

U IN\IJI JU^E OTVOREN PRVI AUTLET [OPING CENTAR U SRBIJI I PO^ELA GRADWA IT PARKA

Kupoholi~arski raj spojio Beograd i Novi Sad U in |ij skoj in du strij skoj zoni ju~e je otvoren prvi srpski autlet cen tar „Fe{n park” na vi{e od 15.000 kvadrata. Ovaj centar je prva {oping destinacija ove vrste u Srbiji i regionu, a posetiocima je na raspolagawu 65 prodav ni ca naj po zna ti jih svet skih brendova, koji }e svih dana u godini mo}i da se kupe s popustom od 30 do 70 odsto. Sve~anom otvarawu su, osim mnogobrojnih gostiju iz sveta mode, politike i javnog `ivota, prisutvovali i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i predsednik in|ijske op{tine Goran Je{i}. – Otvarawe ovog centra je dobra vest i za In|iju, i za Vojvodinu, i za Srbiju – kazao je pokrajinski premijer Pajti}. – Ovde ve} sada radi 500 mladih qudi, a u slede}oj fazi }e biti zaposleno jo{ toliko. Do sada su na{i qudi, da bi do-

povinu i za odmor, a tako|e }e, u sektoru usluga, ostavqati ozbiqna sredstva i omogu}avati visoke profite. Zbog toga je ovaj autlet toliko va`an. U simboli~kom smislu, ovaj kompleks spaja Beograd i Novi

Jagma za „starkama” Pred sam po~etak sve~anosti otvarawa autlet centra, desetine kupaca tiskalo ispred radwe „Konvers”, u kojoj su se popularne patike „starke” mogle kupiti za mawe od {est evra. Duga~ak red potencijalnih kupaca, me|utim, brzo se osuo, jer je „starki” vrlo brzo nestalo. Prema svedo~ewima izve{ta~a i prisutnih kupaca, popusti se kre}u od 10 do 70 odsto. Iako je bilo najavqivano, nije otvoreno svih 65 radwi, a prema oceni prisutnih kupaca najvi{e se isplati onima koji ho}e da kupe sportsku robu. Patike „najk” ili „adidas” su i upola jeftinije, a na drugu kupovinu se daje dodatni popust. Tako se najnoviji modeli patika „najk” mogu kupiti za 4.000 do 5.000 dinara. „Levis” farmerke su na sni`ewu i do 50 odsto i mogu da se kupe po ceni od 3.500 do 4.000 dinara. {li do svetskih brendova, odlazili u zemqe u okru`ewu, a sa da vi {e svoj no vac ne }e ostavqati tamo nego ovde, u svojoj zemqi. Tako|e, s obzirom na postojawe Koridora 10 u ne po sred noj bli zi ni ovog mesta, putnici i turisti nalazi}e svoje mesto ovde i za ku-

Sad, Voj vo di nu i Sr bi ju, i zbog toga nije bilo boqeg mesta za otvarawe ovakvog centra. Od oktobra 2010. godine, kada je po~ela izgradwa, u ovaj projekat ulo`eno je 25 miliona evra, a ukupna investicija je 40 mi li o na evra. Glav ni

Energija }e stizati sa farmi U Vladi Vojvodine ju~e je potpisan ugovor za izgradwu dva biogas postrojewa ~ija je projektovana investiciona vrednost vi{e od 13 miliona evra. Ugovor su potpisali direktori „Pigfarma“ iz Banatske Subotice Ozren Boli}, „Essentica“ Kula – farme u Mokrinu, a u ime investitora „Enviro pass Cyprus“, odnosno Srbije, generalni menaxer Kristijan Hermerka. Potpisivawu je prisustvovao pokrajinskog sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi}. Isporu~ilac tehnologije i kompletne opreme je PPM Energie GmbH Germany. Biogas postrojewa ima}e pojedina~nu instalisanu snagu od oko 999 kilovata, a koristi}e me{anu energetsku sirovinu: osoku s farmi, klani~ni otpad i otpadnu sirovinu bio-porekla. Hermerka je naglasio da je zakonski okvir za investirawe u na{oj zemqi dobar, {to je veoma

bitno za investitore. Tako|e je podvukao da je izgradwa fabrika na biogas veoma dobar posao, zato {to se te`i obnovqivim izvorima energije kao {to su biogas, biomasa ili biodizel. Kazao je i da su u pregovorima s NIS-om za izgradwu fabrike za biodizel u Novom Sadu. Taj projekat }e pomo}i Srbiji i Vojvodini da pove}aju procenat kori{}ewa obnovqivih izvora energije, smatra Hermerka, i obja{wava da je bitna saradwa sa sektorom poqoprivrede jer se jedan od proizvoda koji se dobija u ovim fabrikama – ne samo toplotna energija i struja nego i |ubrivo – vra}a na farme. – Za proizvodwu biodizela treba}e mnogo uqane repice i suncokreta koji se ovde proizvode, {to je ekonomski dobro za Vladu i stanovni{tvo – objasnio je Hermerka, i dodao da }e, osim upo{qavawa stanovni{tva, i u izgradwi fabrika u~estvovati doma}e kompanije.

Sve vi{e tendera u Vojvodini Najve}i rast, od ~ak 32,7 odsto raspisanih tendera u toku 2011. godine bio je u oblasti nabavke putni~kih i specijalnih putni~kih automobila, izjavila je predsednica Poslovnog udru`ewa ponu|a~a Srbije u postupcima javnih nabavki Jasmina Markovi}. „U Vojvodini je broj javnih nabavki u 2011. porastao za ~ak 74,5 odsto, u Beogradu 39,4 odsto,

dok je najmawi rast zabeleèn na Kosovu i Metohiji - svega 19,6 odsto”, rekla je Markovi} na konferenciji za novinare prezentuju}i rezultate istraìvawa koje je u saradwi sa portalom tenderi.com uradilo to poslovno udruèwe. Ona je istakla da se zato o~ekuje da u ovoj godini poraste potra`wa, odnosno javna nabavka rezervnih delova za automobile.

projektant i izvo|a~ radova je „Enegrogrup”, a planirano je da se u narednoj fazi, odnosno do 2014. godine, centar pro{iri 10.000 kvadrata, a u tre}oj fazi, 2016. godine, jo{ 5.000 kvadratnih metara.

U je din stve noj po nu di „Fe{n park autlet cen tra” posetiocima }e biti na raspolagawu originalna roba najpoznatijih svetskih robnih marki, a osim prodavnica ode}e, u sklopu centra su otvorene de~ja igraonica, sedam objekata za hra nu i pi }e, me wa~ ni ca i banka. Posetiocima je na raspolagawu i besplatan parking s dve hiqade mesta. Poseban zna~aj ovoj velikoj investiciji daje ~iwenica da je u okolnostima globalne ekonomske kri ze i ne sta bil nih tr `i {nih uslova,aoutlet izgra|en doma}im resursima i anga`ovawem doma}e radne snage. Investitor je kompanija „Blek ouk divelopments”, finansijska institucija koja je pratila projekat je Unikredit banka, a ope ra ter – bri tan ski GVA-autlets, jedan od najpozna ti jih evrop skih autlet operatera. J. A.

Srem na softverskoj mapi sveta U In|iji je ju~e u prisustvu srpskog premijera Mirka Cvetkovi}a, pokrajinskog premijera dr Bojana Pajti}a, ambasadorke Indije u Srbiji Nen~al Logum, predsednika in|ijske op{tine Gorana Je{i}a i mnogobrojnih gostiju, po tradicionalnim indijskim i srpskim obi~ajima postavqen kamen temeqac za izgradwu IT i biznis-parka u Srbiji. Ovo je projekat indijske firme „Embasi grupa” i prva je indijska investicija u Srbiji. Nakon realizacije prve faze, za godinu dana, bi}e otvorena mogu}nost za zapo{qavawe oko 1.000 qudi, a po okon~awu finalne faze projekta, za deset godina, o~ekuje se zapo{qavawe 25.000 IT-profesionalaca s odKamen temeqac na indijski na~in govaraju}im kvalifikacijama. In for ma ci o no-teh no lo {ki – S dana{wim danom }e, veru10.000 – naglasio je predsednik i biznis-park bi}e ukupne vredjem, otpo~eti velika prekretVlade Vojvodine dr Bojan Pajnosti oko 600 miliona evra, a nica u razvoju IT-tehnologija u ti}. – To }e u potpunosti prorealizacija tog projekta planiSrbiji i pokretawe ovakvog meniti strukturu na{e privrerana je u nekoliko faza. Zavrprojekta otvara novo poglavqe de. Vojvodina samim tim postaje {etak prve faze planiran je do u razvoju na{e zemqe i unapreIT-regija, pionir i lider u resredine 2013. godine i u wu }e |ewu i orijentaciji doma}e gionu u oblasti visokih tehnobiti uloèno oko 40 miliona ekonomije – kazao je premijer logija, {to nam omogu}ava da evra. Projekat ukqu~uje Cvetkovi}. – S obzirom izgradwu kancelarijskog na geostrate{ki zna~aj na{e zemqe i na to da je Ova investicija }e u potpunosti prostora A klase, ukupne povr{ina 25.000 kvadrata, Srbija svojevrsna evroppromeniti strukturu na{e sme{tenog u ~etiri poska raskrsnica, budu}nost privrede (Bojan Pajti}) slovne zgrade, a predvi|ena{e zemqe je u modernim no je da se ovaj park, u nasaobra}ajnicama, koje porednih pet godina, pro{ivezuju Istok i Zapad. Ulori do 250.000 kvadrata poslovizvozimo svoje znawe, da zauzega Srbije je da u bliskoj budu}nog prostora. memo visoko mesto u toj prinosti bude mo}no ~vori{te pu– To je korak napred u snavrednoj grani, koja je u posledteva i pruga, moderni centar `noj posve}enosti ove kompawih dvadeset godina najprofisvih vidova komunikacije, {to nije pro{irewu kapaciteta, tabilnija na svetu. Pokrajin}e obezbediti dugoro~ni prokao i prema globalnim klijenska vlada }e, kao osniva~ Unisperitet i ekonomsku sigurtima. Na osnovu bogatog iskuverziteta u Novom Sadu, zajednost. IT-industrija se u svetu stva u Indiji, ube|en sam u to da no s Univerzitetom i Fakulterazvija brè od ostalih pri}e biznis-park obezbediti sretom tehni~kih nauka, u naredvrednih grana i pruà neslu}edinu u kojoj }e velike me|unanim godinama vi{estruko povene mogu}nosti, a svaka zemqa rodne kompanije mo}i da pozi}ati broj studenata u toj oblakoja je odlu~na da drì korak sa cioniraju svoje centre znawa, sti da bi se stvorila baza za zasvetom, investira naro~ito u na obostranu korist industrije, po{qavawe u ovim centrima i ovoj oblasti. kao i lokalnih stru~waka – kastvorila nova intelektualna – Ovaj grandiozni projekat zao je predsednik i generalni struktura koja }e omogu}iti da „Embasi grupe” omogu}i}e zapodirektor „Embasi grupe” Xitu Vojvodina i Srbija budu mesto {qavawe velikog broja inèVirvani. odakle }e se visoke tehnologije wera informati~kih tehnoloJ. Anti} izvoziti po celom svetu. gija u narednih pet godina, ~ak

SINO] U NOVOM SADU URU^ENA PRIzNAWA „KAPETAN MI[A ANASTASIJEVI]”

Najboqi stvaraoci u privredi dobili nagrade U sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu sino} je odràna zavr{na manifestacija projekta ”Put ka vrhu” – dodela priznawa “Kapetan Mi{a Anastasijevi}”. Nagra|eni su najboqi stvaraoci iz privrednog i dru{tvenog ìvota Srbije. Republi~ka priznawa – statuete i plakete, rad akademskog vajara Qubi{e Man~i}a iz Beograda, po oceni ìrija ~iji je predsednik profesor Ilija ]osi}, dodeqene su dvadeset trojici pojedinaca i preduze}a. Generalni direktor Rudarskog basena ”Kolubara” Neboj{a ]eran nagra|en je kao “Najprivrednik“ u pro{loj godini. Izvr{ni direktor „Fijat automobila Srbija” Antonio êzere Ferera dobio je priznawe za strate{ki menaxment, dok je Kompanija “ Putevi Uìce” progla{ena za najboqu u Srbiji. Za razvoj prijateqskih odnosa, kontinuitet i postojanost saradwe Rusije i Srbije priznawe je dobio ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Vasiqevi~ Konuzin. Ambasador Nema~ke u Srbiji Volfram Mas dobio je priznawe za razvoj privredne saradwe i unapre|ewe partnerskih odnosa izme|u Nema~ke i Srbije.

Za afirmaciju preduzetni{tva i doprinos razvoju Srbije nagra|en je direktor JKP ”Vodovod i kanalizacija” iz Kragujevca Obren ]etkovi}. Izvr{na direktorka i predsednica Upravnog odbora Srpske asocijacije menaxera Maja Pi{~evi} izabrana je za

“Naj`enu Srbije”. Direktorka JP “Vojvodina{ume” iz Novog Sada Marta Taka~ dobila je priznawe za primenu me|unarodnih standarda i razvoj ekolo{ke svesti. Galerija naivne umetnosti Kova~ica i wena direktorka Marija Raspir nagra|eni su za “Najbrend” Srbije u kulturi.

polova Miroslav Vasin priznawe je dobio za doprinos razvoju preduzetni{tva Srbije. Za korporativnu odgovornost u 2011. godini nagradu je dobila predsednica Upravnog odbora “ Metro Cash&Carry” Beograd Veronika Pun~eva. Izvr{na direktorka JKP ”Beogradput” Du{ica An|elkovi} dobila je priznawe za najmenaxera u javnom preduzetni{tvu. Najdoma}in Srbije u pro{loj godini je predsednik op{tine âjetina Milan Stamatovi}, dok je najboqe malo preduze}e PD ”Rio” d. o. o. Kostolac s direktorkom Nata{om Savi} na ~elu. Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine dobio je priznawe za organizaciju i visoke domete u oblasti zdravstva. Direktor Specijalne bolnice “Ribarska bawa” dr Branislav Katan~evi} nagra|en je za primenu evropskih vrednosti i standarda u Foto: B. Lu~i} bawskom le~ewu u Srbiji. “DiP” iz Novog Sada Branko Jova- Najboqi agrar Srbije je Produktnovi}, dok je za najboqe sredwe na berza a. d. Novi Sad. Direktor preduze}e izabran “ Inmold” d. o. Poreske uprave Vojvodine Zoran o. Poèga. Za brigu o porodici i Radoman dobio je priznawe za vinajmla|ima nagra|en je KBC Pri- soke domete funkcionisawa pore{tina–Gra~anica, GAK – Porodi- skog sistema Srbije, dok je Milovan Vitezovi} nagra|en za sveuli{te Gra~anica. Pokrajinski sekretar za rad, kupni doprinos srpskoj kwièvzapo{qavawe i ravnopravnost nosti i kulturi. E. Dn. Za angaòvanu, kvalitetnu i dru{tvenu odgovornost rukovo|ewa u informisawu priznawe je dobila generalna direktorka “Ringier Axel Springer Srbija” Jelena Drakuli}-Petrovi}. Najboqi industrijalac u pro{loj godini, po oceni ìrija, je direktor livnice

dru[tvo

petak20.april2012.

NA STAV NI CI UNS-a U AN KE TI OCE NI LI KVA LI TET SOP STVE NOG I STU DENT SKOG RA DA

Kam paw ci i u „bo lo wi” sta nu ju ov de

Da bi „snimiо„ koliko su angaòvani nastavnici fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, {ta misle i kako ocewuju kvalitet rada, zainteresovanost studenata i primenu tekovina „bolowske” reforme visokog obrazovawa, Odbor Univerziteta u Novom Sadu za obezbe|ewe kvaliteta i internu evaluaciju („samoprocewivawe„) sproveo je anonimnu anketu me|u nastavnicima (i studentima tako|e, ali se ovi rezultati jo{ obra|uju). Predsednica Odbora za kvalitet prof. dr Zo ra na Lu à nin nedavno je Senat UNS-a informisala o rezultatima ankete, naglasiv{i da odziv nije bio impresivan jer je upitnik popunilo tek ne{to vi{e od polovine, 53,8 odsto, odnosno od ukupno 1.606 registrovanih nastavnika na svih 14 fakulteta u sastavu ovog jedinog vojvo|anskog dràvnog univerziteta anketu je popunilo 864. Najvi{e odgovora, u odnosu na broj svojih nastavnika, stigаo je s Poqoprivrednog fakulteta – 76 odsto, Tehnolo{kog (od 74 nastavnika upitnik je popunilo 55), Prirodno-matemati~kog (235 nastavnika, a 142 odgovora), dok je najmawi procenat sti-

akademaca nije zainteresovana. Prose~no, najvi{e anketiranih nastavnika, wih 551, smatra da je ve}ina studenata umereno zainteresovana za nastavu. Procewujuju}i koliko studenti redovno rade, najvi{e nastavnika, 560, smatra da najve}i deo akademaca ispuwava samo obaveze koje su preduslov za polagawe ispita, dok 201 misli da je najvi{e onih koji redovno rade, ispuwavaju sve obaveze, aktivni su na nastavi i onda kada to nije predispitna obaveza. Kvalitet studenata na studijskom programu je veoma {arolik, {to je prepreka kvalitetnijem izvo|ewu nastave, smatra 339 nastavnika, wih 396 ocenilo je da kvalitet studenata tek delimi~no uti~e na kvalitet nastave, dok 129 anketiranih dr`i da to nema veze jedno s drugim. Me|utim, ~ak 68,27 odsto svih anketiranih nastavnika misli da predznawe koje student poseduje nije dovoqno za pra}ewe nastave! Da kvalitet studenata opada iz godine u godinu tvrdi 58,48 odsto nastavnika (najvi{e wih na Pedago{kom, Poqoprivrednom, FTN-u, „Pupinu”...), a ostali smatraju da to nije slu~aj. Studentske

Pro fe so ri ni bla gi, ni su vi {e stro gi Da na svojim predmetima primewuju suvi{e blage kriterijume tvrdi 348 nastavnika koji su popunili upitnik, dok wih 504 smatra da nisu „blagi”. Me|utim, na pitawe da li su im kriterijumi suvi{e strogi samo 11 nastavnika priznaje de jesu, a ~ak 823 zaokruìlo je „ne”. gao s Medicinskog fakulteta, svega 37,50 odsto, {to se mo`da moè pravdati time da ovaj fakultet ima najvi{e nastavnika na celom UNS-u, ~ak 336. Gledaju}i strukturu nastavni~kih zvawa anketiranih, najvi{e odgovora stiglo je od redovnih profesora – 322, docenata – 317, te od 191 vanrednog profesora. Na pitawe na koliko je predmeta nastavnik bio angaòvan u zimskom semestru teku}e akademske godine na mati~nom fakultetu, pokazalo se da najvi{e wih drì dva predmeta – 244, tri predaje 235, jedan 173, ali ~ak {est i vi{e predmeta drì 46 nastavnika!? Ipak, prosek po predava~u je 2,74 predmeta. Iznose}i svoj utisak o zainteresovanosti studenata za nastavu, ubedqivo najboqi rezultati stiù s Akademije umetnosti ({to je logi~no jer se tu mladi talenti upisuju iz „qubavi”): ~ak 59,04 anketiranih nastavnika smatra da je ve}ina studenata veoma zainteresovana, wih 39,76 odsto ocewuje da je to „umereno„, 1,20 odsto „ne moè da proceni”, ali ba{ niko od nastavnika nije odgovorio da ve}ina

ankete (uvedene s „bolowom”) u kojima ocewuju svoje nastavnike, u obliku u kojem se trenutno realizuju tek delimi~no doprinose podizawu kvaliteta nastave – smatra ve}ina u~esnika u anketi, 44,91 odsto (najvi{e na Pravnom fakultetu, 63,64 odsto u~esnika u anketi), dok 37,38 procenata veruje da to nije slu~aj, a 17,71 odsto je odgovorilo pozitivno. Vi{e od polovine (52,43 procenta) nastavnika UNS-a koji su popunili upitnik smatra da su na studijskom programu gde izvode najve}i deo nastave evropski prenosivi bodovi (ESPB) raspore|eni na odgovaraju}i na~in (u ovoj tvrdwi predwa~e nastavnici s Akademije umetnosti, Ekonomskog fakulteta, Filozofskog, Fakulteta tehni~kih nauka i PMF-a), da je to tek delimi~no tako smatra 39,12. Posledwa dva pitawa u upitniku odnosila su se na to da li bi nastavnik prihvatio da svoje predmete realizuje i na engleskom, odnosno nema~kom jeziku. Iako broj nije impresivan, tek, engleski je iza{ao kao pobednik. V. ^e ki}

GO DI NU DA NA RA DA SA VE TA ZA ME \U NA CI O NAL NE OD NO SE U ZRE WA NI NU

Bro jem gra |a na se ne me ri ste pen pra va Savet za me|unacionalne odnose grada Zrewanina obele`io je sve~anom sednicom godi{wicu rada. Predsednik Saveta Vo jin Di ni ku, otvaraju}i sednicu, istakao je da je najva`niji zadatak u prethodnih dvanaest meseci bilo pra}ewe de{avawa od va`nosti za su`ivot svih gra|ana. – Bilo je mawih incidenata i uvek smo, zajedno s predsednikom Skup{tine grada Zrewanina Alek san drom Mar to nom, zauzimali o{tar stav i osu|ivali ih, pozivaju}i na toleranciju i utvr|ivawe odgovornosti. Treba re}i i da je pro{le godine bio popis stanovni{tva i da smo u~estvovali u wemu, te da o~ekujemo rezultate da bismo videli kakva je sada situacija {to se ti~e etni~kih grupa u Zrewaninu – rekao je Diniku. On je podsetio na to da su ~lanovi Saveta za me|unacionalne odnose u vi{e navrata pozivali zajednicu Roma da odabere svog predstavnika u ovom telu. – To ~inimo i danas. Voleli bismo da imamo predstavnika

Roma da bismo ~uli koji su wihovi problemi i kakvi su wihovi planovi kada se radi o budu}nosti romske zajednice u gradu – apelovao je Diniku. Aleksandar Marton je pohvalio jednogodi{wi rad aktuelnog saziva Saveta, podse}aju}i na to da je Zrewanin jedan od retkih gradova s dugogodi{wom tradicijom postojawa skup{tinskog tela koje brine o interesima pripadnika svih nacionalnih zajednica. – Ovaj saziv je uspeo i da izmeni skup{tinsku odluku i kvalitetnije reguli{e svoj rad. Postojala je zakonska prepreka koja je predvi|ala da mawinske zajednice u Zrewaninu, koje imaju ispod jedan odsto stanovni{tva, odnosno ispod 1.300 pripadnika, nemaju pravo u~e{}a u radu i aktivnostima Saveta. Skup{tina grada je odlu~ila da sve mawinske zajednice koje imaju svoju organizaciju i 30 pripadnika, mogu bez prava odlu~ivawa u~estvovati u radu ovog tela – rekao je Marton. @. Ba la ban

dnevnik

BA^ KOJ PA LAN CI NE DO STA JU OR TO PE DI, FI ZI JA TRI, GI NE KO LO ZI...

Iz me |u `i vo ta i pa ra gra fa

To {to je ovih dana na lokalnoj televiziji u Ba~koj Palanci, izme|u ostalog, rekao direktor ovda{weg Doma zdravqa, ustanove koja brine o zdravqu oko 57.000 stanovnika op{tine, dr Mi lan Alim pi}, zabrinulo je i bolesne i zdrave. Jer, zbog blizine Novog Sada, odnosno bolnica u glavnom gradu Vojvodine i blizine Sremske Kamenice (oko 45 kilometara) po va`e}im propisima u Ba~koj Palanci ne mogu da postoje neke specijalnosti. Ovde su do pre pet godina radili ortoped i hirurg, a tada su ove speci jal no sti uki nute. Zbog najmawe sitnice, pa ~ak i zbog stavqawa gipsa, bolesnici su prinu|eni na to da idu u Novi Sad. Poku{ali su nadle`ni da delimi~no re{e ovaj problem pa je neko vreme jednom nedeqno u Ba~ku Palanku dolazio ortoped iz bolnice u Vrbasu, ali su pacijenti morali da pla}aju po 500 dinara za pregled. Qudi su se bunili jer su imali overene kwi`ice a pla}ali su usluge. Poku{ano je da tro{ak ortopeda pokriva lokalna samouprava, ali re{ewe nije na|eno, a jedine opcije ostale su jedna ovda{wa privatna klinika ili putovawe u Novi Sad. Da bi neki grad imao ortopeda, po odluci nadle`nih mora imati barem 100.000 stanovnika ili biti udaqeniji od Novog Sada nego {to je Ba~ka Palanka. Alimpi} je dodao da to nije jedini problem jer od 1. maja Ba~ka Palanka ostaje i bez fizijatara. Jedna lekarka oti{la je u penziju, a drugi fizijatar

odlazi u drugu zdravstvenu ustanovu. I do sada to je bio problem jer osim pacijenata iz ove op{tine, na jednog fizijatra dolazilo je i oko 17.000 stanovnika susedne op{tine Ba~. Naime, Zakon je rekao da ukoliko su op{tine mawe od 40.000 stanovnika, pacijenti treba da

jalizaciju, ali }e mo}i da po~nu da rade tek krajem ove godine, odnosno idu}e. Dodu{e, u ovom gradu postoje dve privatne ordanicije koju pru`aju ginikolo{ke usluge, ali problem nastaje kada treba propisati porodiqsko bolovawe. U Domu zdravqa isti~u da i privatnici

U Palanci su do pre pet godina radili ortoped i hirurg, a tada su ove specijalnosti ukinute. Zbog najmawe sitnice, pa ~ak i zbog stavqawa gipsa, bolesnici su prinu|eni da idu u Novi Sad odlaze u prvu susednu op{tina u kojoj postoji fizijatar. Sada obe op{tine ostaju bez fizijatra. Da je blizina velikom gradu kao {to je Novi Sad svojevrsni hendikep za Ba~ku Palanku pokazuje i problem s ginekolozima. Za 28.000 `ena iz ove op{tine predvi|eno je da radi ~etiri ginekologa, trenutno ih ima dva, a dva zavr{avaju speci-

imaju pravo da otvore bolovawe, ali oni ne `ele da s dr`avom, odnosno Fondom za zdravstveno osigurawe sklope ugovore zbog obimne papirologije. Veli ka papi ro lo gi ja je pro blem i kada pacijenti odu kod specijalista u Novi Sad koji ih vra}aju u Ba~ku Palanku zbog najobi~nijeg uputa jer, navodno, treba mnogo administracije pa je lak{e da pacijent tamo i na-

zad napravi jo{ stotinak kilometara. Nekako u vreme izbora pojedini lokalni politi~ari obe}avaju sve i sva{ta pa se svake ~etiri godine lansira pri~a o povratku porodili{ta u Ba~ku Palanku. Ovde je pre vi{e od 20 godina pno postojalo, ali je ukinuto zbog velikih tro{kova i blizine Betanije u Novom Sadu. Nadle`ni kaù da nije isplativo jer bi bilo potrebno pet ginekologa, odnosno aku{era s kompletnim ekipama, izgradwa kuhi we, ve{eraja... Usluga je u velikim porodili{tima mnogo boqa, a u ovoj op{tini godi{we se ra|a jedva oko 400 beba pa je i to jedan od razloga za{to porodili{te u ovom gradu nije isplativo. Alimpi}, koji je u sam radio kao seoski lekar, kaè da razume i probleme pacijenata u 13 ovda{wih sela. Deo lekara koji tamo rade su putnici, odnosno ne ìve u tim selima, a jo{ pre petnaestak godina ukinut je dodadatak na pripravnost lekara u selima gde i sada postoje stanovi za doktore. Jednom prilikom je predloìo nadle`nima u seoskoj mesnoj zajednici da ponude doma}instvima da mese~no pla}aju, primera rada, iznos koji je ravan ceni fla{e piva u seoskoj kafani, da bi imali pripravnost lekara 24 sata dnevno, ali to im je bilo skupo. Zbog toga najve}i teret pada na ovda{wu Slu`bu hitne pomo}i pri Domu zdravqa, a statisti~ki je potvr|eno da bi za ~ak 70 odsto intervencija po selima uslugu mogao pruìti lekar op{te prakse. M. Su yum

OB NO VQEN VR TI] U MO LU: Obnovqeni objekat de~ijeg vrti}a u Ulici mar{ala Tisa u Molu, a|anske Pred{kolske ustanove „^ika Jova Zmaj”, sve~ano su ju~e na upotrebu predali predsednik a|anske op{tine Zol tan Bi lic ki i direktor Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Ne boj {a Ma len ko vi }a. Ovo je bio sedmi objekat Pred{kolske ustanove „^ika Jova Zmaj” koji je renoviran u posledwe vreme. Na objektu vrti}a u Molu izvr{ena je zamena krovne konstrukcije i krovnog pokriva~a, zamena prozora i ulaznih vrata i postavqawe laminata, a obavqeno je i farbawe spoqnih i unutra{wih zidova. Ukupna vrednost radova je oko 6,2 miliona dinara, obezbe|enih iz Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. U toku je i renovirawe de~ijeg vrti}a u Adi u Ulici Mite Radujkova u vrednosti 5,9 miliona dinara, tako|e iz Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. M. Mi tro vi}

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Univerzitetu u Novom Sadu rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} promovisao je, uo~i uskr{wih praznika, {esnaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Vla di slav Bla go je vi}, Zo ran Pa pi}, Bog da na Vu ji}, Mi li ca Mi li ~i}, Mar ja na Par da wac, De jan Stoj ko vi}, @eq ko \u ri} i Zvo ni mir Bla go je vi} (tehni~ke nauke), Oli ver Sto ja nov, Ve sna Mi ja to vi}-Jo va no vi} i Alek san dar Re xek (medicinske), Bra ni slav Baj kin (medicinske - stomatologija), Rad mi la Gi ki}-Pe tro vi} i Pa vle Bo ti} (kwi`evne), Je li ca Pe tro vi} i Xa nan Ber be ro vi} (psiholo{ke nauke). V. ^.

Pro test zdrav stve nih rad ni ka Oko hiqadu radnika, ~lanova Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije, odr`alo je ju~e protest na platou ispred Doma sindikata u Beogradu, zahtevaju}i boqi materijalni i socijalni polo`aj i potpisivawe kolektivnih ugovora, a potom se uputilo u protestnu {etwu ka Vladi Srbije i Ministarstvu zdravqa da predaju svoje zahteve. Na protest je do{ao i ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi}, kome su radnici zvi`dali, a on je poru~io da nije istina da }e plate u zdravstvu biti smawene de-

set odsto, ve} da }e onaj ko ispuni normu svoje zdravstvene ustanove dobijati 100 odsto plate, dok }e oni koji prebace normu imati pove}awe. I Sindikat lekara i farmaceuta Srbije je saop{tio da je i daqe u {trajku, koji je po~eo u ponedeqak u oko 60 ustanova {irom Srbije, zbog planiranog smawewa osnovne plate u zdravstvu na 90 odsto i u saop{tewu naveo da ima poku{aja pritisaka na {trajka~e. „Ima poku{aja pritisaka na doktore koji su u {trajku putem pretwi, tra`ewem spiskova ili uslovqavawem da se u toku {trajka radi prakti~no sve, bez obzira na Uredbu o minimumu rada, a pod pretwom otkaza„, saop{teno je iz ovog Sindikata.

Vi {e od 70 od sto HIV po zi tiv nih u Be o gra du U Srbiji trenutno 1.611 osoba `ivi s HIV-om, a vi{e od 70 odsto HIV pozitivnih registrovano je na teritoriji Beograda, re~eno je ju~e na otvarawu me|unarodnog skupa 2. PLHIV konferencija Srbije – Beograd 2012. Predsednica Skup{tine Srbije, koja zamewuje predsednika Republike Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je, otvaraju}i konferenciju, kazala da }e trodnevni skup poslu`iti da se prepoznaju nedostaci nacionalnih programa i da se do|e do zajedni~kih re{ewa i sugestija da bi se briga o HIV obolelima po-

digla na vi{i nivo. Podsetiv{i na to da je u Srbiji antiretrovirusna terapija obuhva}ena programom RFZO-a, ona je navela da je do 12. novembra 2011. godine registrovano 2.692 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.585 osoba obolelo, a 1.100 umrlo od side. Na skupu u~estvuju predstavnici iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske, Poqske, ali i brojni stru~waci i oboleli iz Srbije.

Uru ~e ne sti pen di je „Za è ne u na u ci” Tri srpske nau~nice, docentkiwa na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Ni{u Po li na Bla go je vi} (33), vi{a nau~na saradnica na Institutu za fiziku u Beogradu Mag da le na \or |e vi} (36) i Jo va na Pe tro vi} (33) iz Institutu „Vin~a„ dobitnice su nacionalnih stipendija od po 5.000 evra u okviru globalnog programa „Za ène u nauci”. Konkurs na kojem je u~estvovalo 100 mladih nau~nica drugi put je organizovan u Srbiji, u partnerstvu Ministarstva prosvete i nauke, Nacionalne komisije za saradwu s Uneskom i kompanije „L’Oréal Balkan„. Ove stipendije se, u okviru velikog svetskog programa „Za ène u nauci”, osim u Srbiji, dodequju u vi{e od 40 zemaqa i na taj na~in je do sada podràno vi{e od 1.200 èna u svetu koje se bave nau~noistraìva~kim radom.

Egzit festival je progla{en jednom od osam najboqih festivalskih destinacija u britanskom dnevnom listu “San”, u svom izdawu iz 2. aprila. Tako se Egzit ponovo na{ao u dru{tvu festivalskih giganata poput „Ajl of vajt”, „Fuxi rok” i „Bestival”. Kao najve}i adut Egzita, novinar lista “San”, navodi fantasti~an pogled na Dunav i ceo Novi Sad, koji se prostire sa `ivopisne Petrovaradinske tvr|ave. Novinar navodi i da sa sastavima „Wu Order” i „Gans end rouzes” na glavnoj bini festivala, posetioci verovatno ne}e

LASKAVA OCENA BRITANSKOG DNEVNOG LISTA „SAN”

„Eg zit” u svet skom vr hu imati puno vremena da u`ivaju u sjajnom pogledu. Kad je u pitawu cena festivalskih ulaznica, Egzit je ubedqivo najpovoqniji, dok cene ostalih festivala vriraju od 135 dolara koliko iznosi hrvatski „Autluk”, preko 300 dolara koliko je potrebno izdvojiti za „Bestival”, pa sve do neverovatnih 902 dolara, {to je cena tu-

risti~kog paketa za „Fuxi rok”. Ne ra~unaju}i letove. U prethodnoj dekadi Egzit je postao jedan od najva`nijih doga|aja u Srbiji i regionu, s ogromnim turisti~kim potencijalom. Turisti su za vreme Egzita 2010. godine, po prora~unu auditorske ku}e „Buz Alen Hamilton”, ostavili 13 miliona evra. Srbija je jedina zemqa u Evropi

Novosadska petak20.april2012.

koja je, zahvaquju}i izme|u ostalog i Egzit, 2009. godine zabeleìla porast broja stranih turista. Imix Egzit festivala koji ugosti preko 50 nacija sveta, od Novozelan|ana, stanovnika Singapura, Ekvadora i Svazilenda, sve do îleanaca, ove godine unapre|en je otvarawem novih trì{ta, me|u kojima su Rusija, Ukrajina, Skandinavija i Gr~ka. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Spas oko nas

est da je u Novom Sadu na javnom mestu postavqen jo{ jedan defibrilator je za svaku pohvalu, posebno ako se u obzir uzme ~iwenica da je upravo uz pomo} ovakvog aparata jednoj osobi na @elezni~koj stanici spa{en `ivot. Dakle, sada pored pomenute @elezni~e stanice, [tranda, {alter sale Gradske ku}e, Spensa i zgrade Suda, defibrilator stoji i na Limanskoj pijaci. Primetno je da je izbor lokacija uslovqen frekventno{}u mesta, jer upravo velike gu`ve i ogroman broj qudi pove}avaju rizik da se nekom zdravstvano stawe pogor{a. Ako se to i dogodi, daleko bilo, pomo} je na dohvat ru-

ke, a u najhitnijim slu~ajevima ne mora se ~ekati ni dolazak zdravstvenih radnika, jer je 150 qudi zaposlenih u gradskim preduze}ima obu~eno za kori{}ewe ovih aparata. Analiziraju}i vreme u kome `ivimo, koli~inu stresa koji svakodnevno trpimo i porast bolesnika sa sr~anim tegobama, pada nam na pamet da defibrilatore treba postaviti na jo{ mesta u gradu i za wihovu upotrebu obu~iti jo{ vi{e sugra|ana. Jer, `ivot je jedina stvar na svetu koja je neprocewiva, pa ga prema tome tako treba i tretirati. Sa pa`wom i po{tovawem. B. Mar ko vi}

U TRI ULICE

Sla vi ne su ve ~e ti ri sa ta Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas biti ulice Stefana Stefanovi}a, Stevana Sremca i Slova~ka, od Hilandarske do Ulice Stevana Sremca. Vode ne}e biti od 8 do 12 ~asova. B. M.

V remeploV

Plat for ma sti gla ne bu pod obla ke

Za po sle ni eva ku i sa ni

VISINA NIJE BILA PREPREKA

Zgra da NIS-a ve `ba o ni ca va tro ga sa ca Bulevarom oslobo|ewa ju~e ujutru su se orile vatrogasne sirene. Orilo se, jer su vatrogasci ve`bali - `ustro su se uputili ka zgradi „Naftne industrije Srbije” (NIS) na “in ter ven ci ju”. Ak ci jom su za po sle ni ma ob ja sni li ka ko da se pona{aju u slu~aju po`ara, a i sami su ve`bali rad na iz u zet no vi so kom objek tu. [ef prve smene vatrogasnospa si la~ ke je di ni ce Sto j an

la qude, a druga gasila po`ar i uklawala dim objasnio je Poli}. U ve`bi je u~estvovalo 19 vatrogasaca i {est vozila: navalno, prate}e, za rad na visini, kompaktno i ambulantna kola. Poli} je naveo da je zgrada NIS-a jedna od najbezbednijih u Novom Sadu {to se ti~e protivpo`arne za{tite, jer poseduje

U ve`bi u~estvovalo 19 vatrogasaca i {est vozila: navalno, prate}e, za rad na visini, kompaktno i ambulantna kola

Pre le te li po la sve ta Beogra|anin Tadija Sondermajer bio je jedan od najistaknutijih prvih pilota srpskog ratnog vazduhoplovstva. On je, kao kapetan prve klase, sa suleta~em, poru~nikom Leonidom Bajdakom od 20. apri la do 2. maja 1927. ostvario podvig opisan u svim ve}im listovima sveta. U izvi|a~kom avionu „Potez 25”,

sa motorom od 450 ks, leteo je od Pariza preko Beograda i Bombaja do aerodroma u Novom Sadu gde se nalazila Glavna komanda vazduhoplovstva Kraqevine SHS. Za ukupno 89 ~asova leta podeqenog u 11 etapa, prose~nom brzinom od 166 kilometara na sat, preleteli su 14.800 kilometara. N. C.

Po li} kazao je da su vatrogasci imali dva ciqa- ga{ewe poàra i evakuaciju ugroènih osoba. -Naglasak je stavqen na spasavawe povre|enih i ugroènih. Zadatkom smo pretpostavili da se zapalila kancelarija i da se poàr pro{irio na susednu. U zgradi se nalazilo oko 1.500 qudi koji su po~eli da lokalizuju poàr. Kad smo do{li, prva ekipa je evakuisa-

javqa~e poàra, protivpoàrne senzore, sistem za ga{ewe vatre i drugo. Komandant novosadskih vatrogasaca Dra go slav Kli su ra rekao je da su ovakve ve`be odli~an na~in da se wegovim qudima Po mo} „po vre |e nom” pribliì realna situacija kad {kolskog i {kolskog uzrasta, izbije poàr i da se gra|ani obte }e “vatreni momci” pose}iu~e kako da postupaju u takvim vati {kole i razgovarati sa desituacijama. Naredne nedeqe com o svom poslu. Klisura je kre}e i edukacija dece predpredo~io da se ovakve aktivno-

VE^ERAS SVE^ANA AKADEMIJA U SNP-u

Po la ve ka AKUD „So wa Ma rin ko vi}” Sve~ana akademija povodom obele`avawa 50 godina postojawa i umetni~kog rada AKUD „Sowa Marinkovi}” odr`a}e se ve~eras od 20 ~asova na Sceni „Pera Dobrinovi}” Srpskog narodnog pozori{ta. Na sve~anosti }e publici biti predstavqeni segmenti kulturno-umetni~ke delatnosti AKUD - a: me{oviti hor, akademsko i de~je pozori{te, ansambl narodnih igara i pesama, tambura{ki orkestar, narodni orkestar i veliki narodni orkestar. B. M.

sti rade ve} godinama unazad i da ~esto {kolarci pose}uju u wihovu jedinicu i upoznaju se s A. Jerini} wenim radom. Fo to: N. Stojanovi} NA LINIJAMA 2, 8 ,9 I 12

Bu se vi sta rom tra som Autobusi na gradskim linijama 2, 8, 9 i 12 od ju~e ponovo saobra}aju uobi~ejenom trasom. Zbog radova na izradwi kanalizacione mre`e od 9. aprila je bila zatvorena okretnica na Bulevaru Jovana Du~i}a na Novom nasequ, pa su autobusi na pomenutim linijama delimi~no i privremeno vozili drugim putem. Z. D.

SUTRA U RE@IJI TRISTA @ENA

Fe sti val hra ne u Ra kov cu Festival hrane „Al’ se nekad dobro jelo...ba{!” bi}e odràn sutra u 13 sati u centru Rakovca, u organizaciji Udruèwa èna „Gorska ruà”. Centralni doga|aj je priprema srema~kog ru~ka. Na {tandovima }e se na}i mnoge slatke i slane |akonije, a predstavi}e se i proizvo|a~i vina i meda iz Vojvodine. O~ekuje se

u~e{}e tristo èna, 25 ènskih udruèwa, a oko 85 ~lanova raznih umetni~kih asocijacija predstavi}e se u zabavnom programu. Namera organizatora jeste da aktivira i afirmi{e stvarala{tvo èna u lokalnoj zajenici, a novac koji se prikupi tokom festivalskog dana, i}i }e u humanitarne svrhe. J. Z.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak20.april2012.

dnevnik

GRADSKA UPRAVA I ELEKTRONIKA

Do do ku me na ta pri ti skom na dug me Umre à va we me snih kan ce la ri ja, uvo |e we soft ve ra za odr à va we elek tron skih sed ni ca Grad skog ve }a i Skup {ti ne gra da, elek tron ska upra va i elek tron ska pi sar ni ca re zul ta ti su ~e tvo ro go di {weg ra da grad ske Upra ve za op {te po slo ve. Na ju ~e ra {woj pre zen ta ci ji u Grad skoj ku }i, ~la ni ca Grad skog ve }a za du è na za upra vu i pro pi se Mi le na Su bi} is ta kla je da je uvo |e we elek tron ske upra ve na ro ~i to va `no, jer pod ra zu me va da gra |a ni i fir me do raz li ~i tih do ku me na ta i zah te va mo gu da stig nu mno go br è i jed no stav ni je.

- E-upra va omo gu }a va da se na jed noj in ter net stra ni ci vi di spi sak svih po slo va, od no sno po stu pa ka, od do bi ja wa de~ jeg do dat ka do po sta vqa wa ki so ka - ob ja {wa va Su bi}. - Na saj tu se, na jed nom me stu, mo gu na }i sve grad ske upra ve i po slo vi iz wi ho ve nad le `no sti, ob ja {we na je pro ce du ra do bi ja wa do ku me na ta, a do stup ni }e bi ti i obraz ci u elek tron skoj for mi. U sklo pu ovog pro jek ta ra di }e i elek tron ska pi sar ni ca, ko ja }e gra |a ni ma omo -

gu }i ti pod no {e we zah te va u svim pi sar ni ca ma i me snim kan ce la ri ja ma, ko ji }e se po tom ske ni ra ti i u elek tron skoj for mi pro sle |i va ti nad le `noj grad skoj upra vi. Elek tron ska upra va i elek tron ska pi sar ni ca tre ba lo bi da za `i ve to kom ove go di ne. Po red ovo ga, zna ~aj ni pro jek ti ostva re ni u pro te klom pe ri o du su i stva ra we cen tral ne ba ze ma ti~ nih kwi ga, je din stven bi ra~ ki spi sak i in for ma ti~ ka obu ka za po sle nih u grad skim upra va ma. J. Zdjelarevi}

Bo ri slav Sa mar yi} (u sre di ni) s vred nim pri zna wem

PRIZNAWE KULTURNO-PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE DIREKTORU „RADOSNOG DETIWSTVA”

Bo ri sla vu Sa maryi}u „Zlat na zna~ ka” Di rek tor pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} do bit nik je “Zlat ne zna~ ke”, ko ju go di {we tra di ci o nal no do de qu je Kul tur no-pr o svet na za jed ni ca Sr bi je za du go go di {wi do pri nos raz vi ja wu kul tur ne de lat no sti. - Ve o ma sam po no san na ovu na gra du. Bez ob zi ra {to se ona do de qu je po je din cu, sma tram da ju je osvo jio ceo tim i svi za po sle ni u na {oj usta no vi. Do sa da smo osvo ji li sva mo gu }a dr `av na pri zna wa, sem jed nog, a ciq nam je da sle de }e go di ne osvo ji mo „Vu ko vu na gra du”. Ina ~e, ova na gra da je na {oj usta no vi iz ma kla za „mi li me tar” - is ti ~e za

na{ list Sa mar xi} i do da je da je ovim pri zna wen za pra vo kru ni san sav trud i rad ko lek ti va Ova pre sti `na na gra da uru ~e na je di rek to ru Sa mar xi }u pre kju ~e na ma loj sce ni Ra {a Pla o vi} Na rod nog po zo ri {ta u Be o gra du. Stru~ nim ì ri jem je pred se da vao dr àv ni se kre tar Mi ni star stva za ve re i di ja spo ru, ina ~e de~ ji pi sac i kwi èv nik Mi o drag Jak {i}. U ì ri ju je bio i ge ne ral ni se kre tar KPZ @i vo rad @i ka Aj da ~i}. Osim no vo sad skoj pred {kol skoj usta no vi, po de qe no je jo{ 49 ovih pre sti `nih pri zna wa po je din ci ma iz ze mqe i di ja spo re. Q. Na.

REVAKCINACIJA BUDU]IH PRVAKA OTE@ANA

Da nas vak ci na na ka {i ~i cu? U Do mu zdra vqa ve} me sec da na ne do sta je vak ci na pro tiv ma lih bo gi wa i za u {a ka, jed na od tri ko ju de ca mo ra ju da pri me pred po la zak u {ko lu. Iako je po tvr da o re vak ci na ci ji jed na od oba ve znih ko ju ro di te qi tre ba da pri lo `e pri upi su svog |a ka pr va ka u {ko lu, do -

Obe }a no da }e od re |e na do za vak ci na pro tiv ma lih bo gi wa i za u {a ka da nas sti }i u Dom zdra vqa. U ovoj zdrav stve noj usta no vi ve} me sec da na ne do sta je vak ci na. U de cem bru tre bo va no 5.000 doza a sti glo 1.800 voq na je i po tvr da o ura |e nom si ste mat skom pre gle du, ta ko da ro di te qi ne tre ba da bu du za bri nu ti, po ru ~u ju iz Do ma zdra vqa. Ta ko |e, ima ju obe }a we da }e od re |e na do za vak ci na da nas da stig ne u ovu zdrav stve nu usta no vu, te }e ma li {a ni mo }i na vre me da ura de re vak ci na ci ju. - I mi ~e ka mo na is po ru ku vak ci na, ali to za i sta ne za -

Du {an [im ko go sto vao u „Pro me te ju” Iz da va~ ka ku }a „Pro me tej” bi la je ju ~e do ma }in pro fe so ru iz Ba ze la Du {a nu [im ki, ko ji ve} de ce ni ja ma uspe {no pi {e i ob ja vqu je kwi ge i kri ti ke u [vaj car skoj. We go va kwi ga „Gu bio, kwi ga pot ka zi va ~a” ve} je iza {la u ^e {koj, Slo va~ koj i Ma |ar skoj, a u ok to bru }e bi ti ob ja vqe na u „Pro me te ju” na srp skom je zi ku. Kroz {est slu ~a je va [im ko se vir tu o znom pro zom raz ra ~u na va sa tra gi ko mi~ nim fe no me nom {pi ju na `e i iz da je. Rad wa je sme {te na u Ba ze lu, Ci ri hu, Ko {i -

ca ma, Pra gu, No vom Sa du i Gu bi ju, i ob u hva ta pe riod od 140 go di na. [im ko je ju ~e u Ga le ri ji „Pro me tej” go vo rio o pri li ka ma u ê ho slo va~ koj iz ko je je emi gri rao u [vaj car sku kao mla di}, o ì vo ti ma emi gra na ta {i rom Evro pe i pr vim ob ja vqe nim tek sto vi ma. Kroz ro man, ali i kroz we gov ì vot pre pun obr ta, pro vla ~i se za ~u |e nost pred ap surd nim me ra ma to ta li tar nih re ì ma, ve li kim pro me na ma na ge o po li ti~ koj ma pi Evro pe i ne pred vi di vim qud skim sud bi na ma. B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Strah mu dro ga – I tom” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Strah mu dro ga - I tom„ Pa tri ka Rot fu sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. ^o vek je ne stao. Ostao je mit. Kvo ut – ubi ca zma je va, ~u ve ni ma ~e va lac, naj stra {ni ji, naj slav ni ji i naj zlo gla sni ji ~a -

rob wak ko ga je svet ika da vi deo – i{ ~e zao je bez upo zo re wa i bez tra ga. A ~ak i sa da, ka da je pro na |en, kad se nad sve tom nad vi ja ta ma, on se ne vra }a. Ali we go va pri ~a i da qe `i vi i, pr vi put, Kvo ut }e je is pri ~a ti... Po {to se za me rio jed nom mo} nom ple mi }u, Kvo ut je pri mo ran da na pu sti Uni ver zi tet i kre ne u svet u po tra zi za sre }om. Pre pu {ten sam se bi i bez nov ca on od la zi u Vin tas gde ubr zo bi va uvu ~en u dvor ske splet ke. Dok po ku {a va da se do dvo ri jed nom mo} nom ple mi }u, Kvo ut raz ot kri va po ku {aj ubi stva, na la zi su par ni ka u jo{ jed nom ezo te ri ~a ru. N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 11.30 sa ti Bra }e Rib ni ka ra 2a i 4, Bu le var oslo bo |e wa 88; od 8 do 10 sa ti Da ni la Ki {a 1, ulaz 1 i 2, od 7a do 17, 2, od 6 do 10, od 16 do 22 i 32, [kol ska 3, Bu le var oslo bo |e wa 82 i 88, Bra }e Rib ni kar 2a, 4 i od 8 do 10; od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na Sa te li tu; od 10 do 13 sa ti Ise Ba ji }a 4. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13 sa ti K. Mak fel od 66d o 80 i 45, \ur |ev dan ska 3, 5, 7 i 10, Vi no gra dar ska od 3 do 9, So we Ma rin ko vi} od 1 do 13 i od 2 do 4b, Li va de. Be ge~: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ki sa~: od 9 do 13.30 sa ti Voj vo |an ska od 11 do 55 i od 10 do 66, Be ne {o va 1, 1 a i 2; od 9 do 11 sa ti deo Ki sa ~a od Uli ce J. Ko men skog i [a fa ri ko ve pre ma No vom Ki sa ~u.

vi si od Do ma zdra vqa, ve} od is po ru ~i o ca, a iz ne k og raz l o g a ka s ni uvoz. To ne }e uti ca ti na imu n i t et de c e, jer su oni ove tri vak ci ne, ko je sa dr `e za {ti tu od ma lih bo gi wa, za u {a ka, ru be o la, de~ je par li ze i

te t a n u s a, pri m i l i kao odoj ~ad, a ovo je sa mo po tvr da wi ho vog imu ni te ta - ob ja sni la je ko or di na tor ka za imu ni za ci ju Do ma zdra vqa Dra ga na Ko stan di no vi}. Iako sti ù ma we do ze od po ru ~e nih i po treb nih, iz Do ma zdra vqa ka ù da ne ma raz lo ga za bri gu, jer spo ra di~ no, na tri me se ca, sti ù no ve do ze.

- Mi smo jo{ u de cem bru tre bo va li 5.000 vak ci na, a sti glo nam je 1.800, da kle pri li~ no ma wa do za od po treb ne. Ta kva je si tu a ci ja i u osta lim do mo vi ma zdra vqa, jer to od re |u je is po ru ~i lac - ka `e Ko stan di no vi}.

U „NOVITETU”

Rad ni ci se vra ti li za ma {i ne Za po sle ni u „No vi te tu„ju ~e su pre ki nu li {trajk po {to su pre kju ~e do bi li dru gi deo za ra de za fe bru ar. U sre du su za oko 180 rad ni ka ove re ne zdrav s tve n e kwi ` i c e do 1. ju l a. Zdrav stve no osi gu ra we im je bi lo is te klo 31. mar ta, a {trajk je u pred u ze }u po ~eo 4. apri la. Pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost„ Go ra da na Ko ji} ka `e da pre kid {traj ka ne zna ~i da su re {e na sva pra va rad ni ka. Od sre di ne 2010. do 31.

de cem bra 2011. go di ne za po sle ni ma ni su upla }i va ni do pri no si za zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we, pa je dan deo wih ne mo `e zbog to ga da ostva ri pra vo na pen zi ju. - In si sti ra }e mo da se do pri no si upla te {to pre i ubu du }e }e mo pro ve ra va ti da li je po slo da vac i tu oba ve zu is pu nio. Po no vo }e mo {traj ko va ti, ako u do gled no vre me po slo da vac ne po ve `e rad ni sta` - pre do ~i la je Ko ji}. Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

Ova usta no va ~u va mi ni mal nu ko li ~i nu vak ci na za odoj ~ad, ko ja ni su vak ci ni sa na, jer su oni epi de mi o lo {ki pri o ri tet, kao i za mar gi na li zo va ne gru pe, ko je ni su ima le pri li ku da se ra ni je vak ci ni {u. I. D.

CELODNEVNI PROGRAM U CENTRU

„Edu kons” obe le à va Dan pla ne te Ze mqe Uni ver zi tet „Edu kons” }e da nas obe le ì ti Dan pla ne te Ze mqe ce lo dnev nim edu ka tiv nim i za bav nim pro gra mom. Na Tr gu slo bo de u 10 ~a so va po ~i we pre for mans „In va jer ment frends dej”, gde }e po se ti o ci mo }i da vi de na stu pe stu de na ta i asi ste na ta, ali i di xe je va. U 12 ~a so va u ve li koj sa li Ga le ri je Ma ti ce srp ske bi }e odr à na tri bi na „No vi EU fon do vi za pro jek te u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne”, na ko joj }e pro fe so ri ovog uni ver zi te ta ob ja sni ti sve pro ce se pri stu pa fon do vi ma Evrop ske uni je. G. ^.

065/47-66-452

Od sub ven ci ja bo li gla va Ko na~ no jed na pra va me ra mi ni stra po qo pri vre de. Sa sub ven ci jom za p{e ni cu {ta sve mo è da se ostva ri, pro sto me za bo le gla va od raz mi {qa wa. Da li da ulo ìm u obu }u da ne idem bos ili ode }u da ne idem go? Mo `da ku pim le ba i sla ni ne da ne bu dem gla dan ili mo `da da po zo vem mi ni stra na pi }e, ali ako fa li za ra ~un da on do met ne? 063/1010... * * * No vak \o ko vi} po red svo ga re sto ra na gra di let wu ba {tu. Sa „Grad skim ze le ni lom„ je do go vo re no da po za vr {et ku se zo ne te ren vra ti u pre |a {we sta we. Je dva ~e ka mo je sen da vi di mo ka ko }e bul do è ri da va de be ton ski pod de bqi ne dva me tra i ru {e gra |e vi nu od vr hun skog ma te ri ja la. 064/3059... * * * Mi rad ni ci go di na ma smo na uli ca ma {traj ko va li i ni ko nam ni je po mo gao od po li ti ~a ra. Sa da oni iz la ze na uli ce i tra è da gla sam. Ne ve ru jem u baj ke, odav no sam ih pre ra sla. 065/6133... * * * Ve ro va li ili ne, ali u Hr vat skoj se sma wu je bi ro kra ti ja, te osta je bez po sla oko 10.000 slu `be ni ka. Kri za, ne kri za EU, MMF. Svi vi de iz laz, a mi? \e li} ka è da taj ~in ni je pri o ri tet? 065/9137... * * * Ko mo è da ka è za {to za {tit nik pa ci jen to vih pra va ra di sa mo od 10 do 12 sa ti u Do mu zdra vqa? 064/2859...

* * * Po dr {ka le ka ri ma, ne za od la ga we, ve} za uki da we ured be o pla ta ma, i to zbog nas pa ci je na ta. Ni sa da le kar ne ma vre me na za nas, a {ta }e nam u~i nak do ne ti, ne smem ni da po mi slim. Uve di te unu tra {wu kon tro lu i br zo }e se iz dvo ji ti ne sa ve sni i lo {i le ka ri, a ne u~i nak za {to vi {e pa ci je na ta i {to ma we re ce pa ta, a mi na po kret noj tra ci, pa {ta nam bog da! 061/1145...

* * * Go spo |o sa bro ja 060/6334... o ka kvoj Vi ka na li za ci ji zbo ri te?! Ka na li za ci ja Srp ske Ati ne iz li va se di rekt u Du nav kod @e le zni~ kog mo sta, a kar lo va~ ki ì te qi se le ti ku pa ju u na {im g......, da pro sti te! Zna to do bro gra do na ~el nik i spo mi wao je pred ka me ra ma, kad se ono mad Ke jom vo zi kao na bi ci klo. Ali, vaq da ~e ka ka kvu do ta ci ju, do tle ne ma na de za Kar lov ~a ne... 063/8776... * * * Ko men tar od 063/5230... je u naj ma wu ru ku sme {an, to je naj bla è re ~e no. Oda kle taj strah? Me ni to vi {e li ~i na ù tu bo ju. 063/5272... * * * De mo kra te za ~e ti ri go di ne ni {ta do bro ura di li ni su, ve} su prot no-oja di li ovaj na rod, a sad se slu è pr qa vom kam pa wom pro tiv To mi sla va Ni ko li }a i dru gih. Vlast ne ma {ta da kri ti ku je opo zi ci ju, ve} je po sao opo zi ci je da kri ti ku je vlast. To je do kaz da ne ma ju ~im da oprav da ju utro {e ne ~e ti ri go di ne vla da vi ne. I jo{ ka ù: mo ra mo na sta vi ti gde smo sta li. E, u ka kav po nor }e mo svi oti }i ako }e „na sta vi ti” kao do sad. Mo gu pqu va ti po opo zi ci ji ko li ko ho }e, ali oni mo ra ju bi ti sklo we ni od na ro da. 064/5838... * * * La |a ri do bi li pla te. Je l’ mo glo bez {traj ka? Ni je da je mo glo, ne go je mo ra lo! E sad, ka pe ta ni ja }e da ih tu ì. Do sa da ih ni ko ni je fer mao. Pqu snu }e ka zne, ve ro vat no nov ~a ne. Zna ~i ode mast u pro past. Ko je tu lud, a ko bez obra za? 064/2466...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PO K LON „TR @NI CE” ZA [O SO „MI LAN PE TRO VI]”

Mo ni to ri i kli me za lak {i rad ^e ti ri kli ma ure |a ja i dva spe ci jal na mo ni to ra pre da ti su ju ~e in klu ziv no-kre a tiv nom cen tru [ko le za osnov no i sred w e obra z o v a w e „Mi l an Pe tro vi}”. Do na ci ju su pre da li pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}, a po vo dom {est de ce ni ja od osni va wa tog no vo sad skog pred u ze }a. - In klu ziv no-kre a tiv ni cen tar {ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}” je je din stven u dr `a vi, a ciq ove in sti tu ci je je pro fe si o nal n a re h a b i l i t a c i j a, za p o {qa va we qu di, wi ho vo usa vr {a va we, ka ko de ce ome te ne u raz vo ju ta ko i oso ba sa in va li di te tom. Do na ci ja „Tr `ni ce”

Fo to: N. Sto ja no vi}

si gur no }e po slu `i ti za uspe {ni ji i kva li tet ni ji rad qu di

ko ji su ov de an ga `o va ni - is ta kao je Jo va no vi}. B. M.

GRAD DO BI JA TER MI NA LE ZA SO LAR NO PU WE WE

Usko ro iz najm qi va we elek tri~ nih bi ci ka la Gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i} i di rek tor ka Fon da za za { ti t u `i v ot n e sre d i n e @eq ka Ju ra ki} pot pi sa li su ju ~e ugo vor o su fi nan si ra wu pro jek ta „Iz grad wa i opre ma we ter mi na la za so lar no pu we we elek tri~ nih bi ci ka la”. Ukup na vred nost pro jek ta iz no si 30 mi li o na, a Fond za za ovu na me nu Gra du do de li ti 20

Pet na est go di na „Kre da ri ce” Dru {tvo Slo ve na ca „Kre da ri ca” da nas obe le `a va 15 go di na po sto ja wa i ra da sve ~a no {}u u Po zo ri {tu mla dih. Pro gram po ~i we u 18 ~a so va na stu pom mu {ke vo kal ne gru pe ovog dru {tva u fo a jeu po zo ri {ta, gde }e bi ti oto re na iz lo `ba umet ni~ kih de la ~la no va. Kul tur no-umet ni~ ki pro gram je od 19 ~a so va u ve li koj sa li po zo ri {ta. Ulaz je bes pla tan. J. Z. IS PRED SPEN SA

Po no vo Cvet na pi ja ca Cvet na pi ja ca, dru ga po re du ovog pro le }a, bi }e odr `a na da nas i su tra od 8 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Or ga ni za to ri iz Po kre ta go ra na pod se }a ju No vo sa |a ne da se na ovoj ma ni fe sta ci ji mo `e pro na }i sve {to je po treb no za ure |e we ba {te, vr ta, bal ko na, kao i do mo va. A. J.

mi li o na di na ra. Ter mi na li za so lar no pu we we elek tri~ nih bi ci ka la naj pre }e bi ti po sta vqe ni na ~e ti ri po sto je }e sta ni ce „NS baj ka”, a za po ~e tak }e bi t i na b a v qe n o 15 elek t ri~ n ih dvo t o~ k a { a. O~e ku je se da }e pa ne li na ~e ti ri sta ni ce bi ti po sta vqe ni do sre di ne ju na, a na pr vu ve} za oko tri sed mi ce.

- ^e ti ri sta ni ce ima }e so lar ne pa ne le, pu wa ~e i po seb no osve tqe we. Elek tri~ ni bi ci kli }e se na la zi ti u cen tru gra da, kod [tran da, kod @e le zni~ ke sta ni ce i Spen sa, i oni }e se iz najm qi va ti kao i osta li dvo to~ ka {i - re kao je di rek tor „Par king ser vi sa” Ivan Fer ko. B. M.

SU TRA OD 10 DO 14 ^A SO VA

Re~ na flo ti la po se ti o ci ma otva ra vra ta Ak ci ja „Otvo re ni dan” u ka sar ni „Alek san dar Be ri}” ili ka sar ni „Mor na ri ce” odr `a }e se su tra od 10 do 14 ~a so va. Re~ na flo ti la ove go di ne, ~e tvr ti put za re dom, or ga ni zu je po me nu tu ak ci ju i we ni pri pad ni ci pri pre mi li su za ni mqiv pro gram za po se ti o ce.

Po r ed iz l o ` e n e teh n i k e, na o ru `a wa i voj ne opre me, po se ti o ci }e mo }i po se ti ti spo men so b u, svo j e v r s ni mu z ej Re~ ne flo ti le, kao i plov ne objek te, a mo }i }e i da se pro vo za ju bro do vi ma, pon ton skim ske la ma i ~am ci ma. B. M.

Jo va no vi}: I{ao sam kao pred sed nik Skup {ti ne Po vo dom op tu `bi Li be ral no de mo krat ske par ti je da u „po l i t i~ k e svr h e” po s e } u j e {ti }e ni ke Si gur ne de~ je ku }e i no vo sad ske {ko le, ogla sio se pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. Sa op {tio je da je kao pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da u pro te kle ~e ti ri go di ne ne bro je no pu ta obi la zio, ne sa mo grad ska pred u ze }a i usta n o v e, ~i j i je osni v a~

Grad, ve} se tru dio da rad ovih in sti tu ci ja i usta no va bu de ja van, a pro ble mi sa ko ji ma se su o ~a va ju bu du na uvi du jav nosti. To kom ovih obi la za ka i po se ta, ni ka da se jav no sti ni sam pred sta vqao kao ~lan stran ke, ve} is kqu ~i vo kao pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da, is ti ~e u sa op {te wu Jo va no vi}. I. D.

petak20.april2012.

IZ BO RI 2012. MI LO[ VU ^E VI], NO SI LAC IZ BOR NE LI STE SRP SKE NA PRED NE STRAN KE

Za po {qa va we i in ve sti ci je glav ni ciq „Dnev nik” na sta vqa da ob ja vqu je od go vo re po li ti ~a ra, no si la ca iz bor nih li sta na pet, po na ma kqu~ nih pi ta wa. Mi lo{ Vu ~e vi} je pr vi na li sti Srp ske na pred ne stran ke „Po kre ni mo No vi Sad - To mi slav Ni ko li}”. Ka è da je ne mo gu }e da SNS bu de u ko a li ci ji sa stran ka ma ko je da nas ver bal no osu |u ju pro je kat „Voj vo di nare pu bli ka”, a pre ne ko li ko go di na su {tam pa li pa so {e “dr à ve Voj vo di ne”, kao i da je ne re al no da do |e do udru ì va wa blo ko va oku pqe nih oko DS i SNS. Ko ji je, po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko ga re {i ti? Ne do sta tak in ve sti ci ja je ge ne ra tor svih osta lih pro ble ma ko ji op te re }u ju No vi Sad. Pro te kle ~e ti ri go di ne ni je stvo ren am bi jent ko ji bi uli vao po ve re we po ten ci jal nim in ve sti to ri ma, a to po tvr |u ju i iz ve {ta ji dr àv nog re vi zo ra u ko ji ma je kon sta to va no kr {e we za ko na u grad skim pred u ze }i ma. [ta }e te u~i ni ti za de cu i omla di nu, ako do |e te na vlast?

- Za da tak je da stvo ri mo am bi jent u ko me }e se na {a de ca ose }a ti bez bed no. Ka ta stro fal no eko nom sko sta we u gra du naj vi {e se pre la ma upra vo na mla di ma. Bo ri mo se za No vi Sad u ko me }e ta len to va ni

mla di qu di mo }i da pro na |u po sao i bez par tij ske kwi `i ce. @e li mo da de ci vra ti mo osme he, a ro di te qi ma sa mo po u zda we. Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad? - No vi Sad je je dan od naj ne be zbed ni jih gra do va u Sr bi ji.

SNS: Po mo} pen zi o neri ma i in va li di ma ra da Kan di dat za gra do na ~el ni ka Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi}, po se tio je ju ~e Udru è we no vo sad skih pen zi o ne ra i pred sta vio po la znu osno vu za da qu sa rad wu even tu la ne grad ske vla sti na pred wa ka i tog udru è wa. Pred sed nik Udru è wa To mi slav Ja ko vqe vi} iz ja vio je tom pri li kom da pre ko 40 od sto pen zi o ne ra u gra du ima pen zi ju ma wu od mi ni mu ma po tro {a~ ke kor pe. Grad }e da po mo }i naj u gro è ni jim pen zi o ne ri ma, a po se ban ak ce nat }e mo sta vi ti na oblast zdrav stve ne za {ti te, na ja vio je Vu ~e vi}. De le ga ci ja no vo sad skih na pred wa ka, ko ju je pred vo dio pred sed nik Sa ve ta za na ci o -

nal ne ma wi ne i pred sed nik Ko mi si je za rat ne voj ne in va li de Zol tan Hor vat, po se ti la je i Sa vez in va li da ra da. Na ja vqe na je na bav ka opre me za rad ovom Sa ve zu, kao i re {a va we pro ble ma u ve zi sa za po {qa va wem in va li da ra da, a pla ni ran je i pro gram for mi ra wa za {tit nih ra di o ni ca, gde bi in va li di mo gli da do bi ju po sao. Na pred wa ci da nas u 17 ~a so va kod rob ne ku }e na No vom Na se qu, Bu le var Jo va na Du ~i }a, or ga ni zu ju “Ka fu sa gra do na ~el ni kom” gde }e wi hov kan di dat Mi lo{ Vu ~e vi} uz raz go vor sa gra |a ni ma pred sta vi ti svoj pro gram. Sat vre me na po sle, u re sto ra nu „\e ram” na Saj lo vu, SNS ima tri bi nu. A. L.

DSS: Grad bez be dan je di no za kri mi nal ce - Ne kad naj be zbed ni ji grad u dr `a vi da nas je po stao bez be dan je di no za kri mi nal ce i nar ko di le re - re kao je na ju ~e r a { woj kon f e r en c i j i za no v i n a r e pred s ed n ik Grad skog od b o r a De m o k rat s ke stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. - Zbog par t ij s kih raz m i r i c a grad i da q e ne m a na ~ el n i k a Po l i c ij s ke upra v e.” Pred la ` e m o zbog svih tra g i~ n ih do g a | a j a ko j i su za d e s i l i grad u po s led w ih ne k o l i k o go d i n a da se za j ed n o sa Po l i cij s kom upra v om i sa in s pek cij s kim slu ` ba m a na p ra v i stra t e g i j a bor b e pro t iv kri n i m a n a u gra d u i za j ed ni~ k a stra t e g i j a za bor b u

pro t iv nar k o m a n i j e - re k ao je Ili}. Po tom pla nu bu du }i gra do na ~el nik mo rao bi jed nom ne deq no u za jed ni~ kom kor di na ci o nom te lu sa na ~el ni ci ma po li ci je i in spek ci ja te re p u b li~ k im in s pek c i j a m a iz Ju `no ba~ kog okru ga kor di ni ra ra dom svih tih slu `bi. - Naj bo qi pri mer je Upra va za in spek cij ske po slo ve gra da ko ja ne zna ko ji se pro vred ni su bjek ti otva ra ju na te ri to ri ji gra da, za to {to ni su uve za ni u je din stve ni in for ma ci o ni si stem sa Agen ci jom za pri vred ne re gi stre - iz ja vio je Ili}. A. L.

LDP: Ne spo sob nost od bi la ula ga ~e

Fon ta na po no vo `u bo ri Na kon ko zna ko li ko vre me na u Por ti se opet ~u je `u bor vo de, vo do sko ci po ska ku ju a klin ci se ra du ju. Po no vo je pro ra di la fon ta na na ra dost mno gih No vo sa |a na; ko ji su se

pi ta li ho }e li iz we ika da po no vo po te }i vo da. Sa da su ko na~ no do bi li od go vor. Zbog ~e ga je pro ra di la ba{ sa da ne zna mo, ali haj de da to pri pi {e mo pro le }u i do la sku

Fo to: R. Hayi}

le pog vre me na. Isti na, ki {a ko ja po vre me no pa da kva ri ceo ugo |aj, ali le pi da ni su pred na ma i bi }e vre me na za u`i van ci ju u Por ti. B. M.

- Ve li ke stran ke ne pre po zna ju do voq no do bro po tre be na {ih su gra |a na i svo jim po te zi ma po tvr |u ju da im je naj bit ni ja vlast na re pu bli~ kom ni vou, dok su na lo ka lu sprem ni na raz ne kom pro mi se - ija vi la je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je me na xer ka Grad skog od bo ra Li be ral n o de m o k rat s ke par t i j e Li di ja Pi ro {ki. To se po woj naj bo qe pre po z na j e u grad s koj ad m i n i stra ci ji ko ja je ha la pqi vo

po sta vi la ne po voq ne uslo ve za do ma }e i stra ne ula ga ~e `e le }i da is ko ri sti wi ho va ula ga wa, pa su oni o~e ki va no i oprav da no oti {li na dru ga me sta. - Bez in ve sti ci ja ne ma na pret ka ove sre di ne, ne mo `e mo do zvo li ti da dru gi grad u dr ` a v i bu d e ne p o v o q an za in ve sti ci je zbog ne spo sob no sti i gram zi vo sti od go vor nih. Po tre ban nam je pre o kret u ovoj obla sti - re kla je ona. A. L.

Ne do pu sti vo je da grad ve} du è vre me ne ma na ~el ni ka Po li cij ske upra ve, a da je v.d. sta we u su do vi ma i tu ì la {tvu. To sa mo po ka zu je ka kav od nos ima ju re ìm ske stran ke pre ma No vo sa |a ni ma. [ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da je vam pred nost u od no su na dru ge? - SNS je je di na ~vr sto i bez us te za wa, uvek ar gu men to va no, ras krin ka va la afe re ko je su pra ti le ovu grad sku vlast. Isto }e mo ~i ni ti i ka da od bi ra ~a do bi je mo man dat da u na red ne ~e ti ri go di ne vo di mo na{ grad. In si sti ra mo na prin ci pu li~ ne od go vor no sti, jer su nam pri o ri tet qu di i wi ho ve sud bi ne. Da li ste sprem ni da se od rek ne te me sta gra do na ~el ni ka radi even tu al ne po sti zbor ne ko a li ci je? - Pro gram ska na ~e la, a ne per so nal na re {e wa, su ne {to na ~e mu in si sti ra mo. Ne sme mo do zvo li ti da na kon ovih iz bo ra pre vag nu sit ni stra na~ ki in te re si nad op {tim do brom gra |a na kao {to je to bio slu ~aj 2008. D. Ig wi}

Kon ven ci ja DSS u Fu to gu Kon ven ci ja De mo krat s ke stran ke Sr bi je odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u KIC „Fu tog”. Na kon ven ci ji u Fu to gu }e se obra ti ti no si lac li ste za DSS za Voj vo di nu i dram ski pi sac Si ni {a Ko va ~e vi}, ~lan pred sed ni {tva DSS San da Ra {ko vi} Ivi}, pred sed nik Grad skog DSS Bor ko Ili} i kan di dat za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne Mi lan Ba la}. A. L. SRS O ADI CA MA

Ne do sta je osnov na {ko la - Na{ pri mar ni za da tak na Adi ca ma, ka da do |e mo na vlast, bi }e iz grad wa pri mar ne ko mu nal ne in fra struk tu re i iz grad wa osnov ne {ko le i vr ti }a - re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke i kan di tat za gra do na ~el ni ka \u ra| Jak {i}. Na uglu Uli ca Ma ri je Bur sa} i Gra ~a ni~ ke na Adi ca ma, gde je i odr `a na kon fe ren ci ja, ur ba ni sti~ kim pla nom pred vi |e na je iz grad wa osnov ne {ko le i pred {kol ske usta no ve. - Na {a stran ka je pro te klih go di na bi la ja ko kri ti~ na pre ma sa da {woj vla sti, za to {to je za ne ma ri va la pri grad ska na se qa - is ta kao je Jak {i} - Po seb nu pa `wu po sve ti }e mo iz grad wi ovih obje ka ta, jer su da nas de ca sa Adi ca pri nu |e na da se {ko lu ju u dru gim me snim za jed ni ca ma a je di no za ba vi {te u ovom na se qu ne mo `e da pri mi sve. G. ^. URS KRI TI KU JE

Gra |a ni bez vo de, naj ve }a sra mo ta - Naj ve }a no vo sad ska sra mo ta je da ne ko li ko ki lo me ta ra od cen tra No vo sa |a ni u 21. ve ku ne ma ju vo du i ka na li za ci ju - iz ja vi la je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je kan di dat ki wa za gra do na ~el ni cu Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ma ja Goj ko vi}. Tim po vo dom je is pred Grad ske ku }e sim bo li~ no do ne la po klon gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u, pla sti~ nu pat ki cu i pri bor za ku pa we. A. L.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak20.april2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” sve ~a na aka de mi ja AKUD „So wa Ma rin ko vi}” (20), Ka mer na sce na dra ma „Pre sre} ni qu di” (21)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma ri ja na Ga vri lo vi} iz Novog Sada (de~aka i devoj~icu), DEVOJÎCE: Ka ta ri na Ko va~ i Mi li ca Du li} iz Novog Sada, Je le na Ra do va nov iz Futoga, Kri sti na Ba {ti}-Ni ki} iz Ba~ke Palanke, Ne ve na An do nov ski iz Zrewanina i Ja smi na Si me u no vi} iz Ba~kog Jarka, DEÂKE: Mi ra [a ko ta, Ma ri ja na Jo va no vi}, Bi qa na Ma ga zin, Mi re la To ma{-Si min, He le na Bu we va~ ki i Ja sna No va ko vi} iz Novog Sada, Da rin ka ê to je vi} iz Ka}a, Bi qa na Kvr gi} iz Ravnog sela i Ni ko li na Mi haj lo vi} iz @abqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Nikola Stankovi} (1951) u 10.30 sati, Jelena Nestora Laba{ (1940) u 12, Dragiwa Du{ana Mihaqev (1930) u 12.45, Du{an Sima [trbac (1923) u 13.30 i Slavko Milo{a Radakovi} (1933) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Branko Lazara Vrani} (1930) u 13 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Mirjana Svetozara Acin (1929) u 13 ~asova. Na grobqu Tranyament u Patrovaradinu bi}e sahrawena Marija Anatolija Lobanova (1946) u 15 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak20.april2012.

„ДУОХЕМ” ДОБИО ИНТЕГРИСАНУ ДОЗВОЛУ ЗА ХЕМИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУ

Извоз главни адут

ПРЕДСТАВНИЦИ САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА ВОЈВОДИНЕ ПОСЕТИЛИ КИКИНДУ

Плата највеће богатство

КИКИНДА: Председниик Општине Кикинда Илија Војиновић уприличио је пријем за председника Савеза Самостлног синдката Војводине Милорада Мијатовића и председника Синдиката запослнеих у комуналним и стамбеним делатностима Војводине Милорада Котура. Представници Савеза самосталног синдиката Војводине обишли су Јавно комунално предузеће “6. октобар” и Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаце”. - Пуно смо преговорали, како би Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” опстало и, иако је неопходно још доста рада у овој фирми, оно је пример добре праксе. Захваљујем локалној самоуправи, која је учинила све да 26 запослених имају своја радна места.

У тренутку у којем тренутно живимо, сматрамо да је највеће богатство имати радно место и зарадити плату - рекао је Милорад Мијатовић - Став нашег синдиката јесте да се сва постојећа јавна комунална предузећа задрже у стопостотној јавној својини најкраће у наредних пет година. Током тих пет година, потребно је извршити деполитизацију, департизацију и реструктурирање тих фирми, како би тржишно пословале. На тај начин корисницима би услуге биле пружане по најоптималнијој цени и најквалитетније. Приватни капитал не би смео да уђе у комунална предузећа, на штету корисника комуналних услуга и запослених рекао је Милорад Котур. А. Ђ.

IZBORI 2012.

У Паланци 11 листа

БАЧКА ПАЛАНКА: За 42 одборничка места у Скупштини општине Бачка Паланка у трци је за сада 11 листа које је прогласила Општинска изборна комисија, а крајњи рок за предају нових листа истиче данас. На локалним изборима учествоваће ДС, ДСС, Странка војвођанских Словака, СРС, СПС-ПУПС- Социјалдемократска партија Србије, ЛСВ, СВМ, СНС-Покрет социјалиста, УРС, Преокрет.

Општинска изборна комисија до сада је потврдила шест кандидатура за посланике у Скупштини АП Војводине по већинском изборном систему. У трци за једно посланичко место бориће се Александар Матић (ДСС), др Горан Ступар (коалиција око СНС), др Горан Латковић (коалиција око СПС), Бранимир Кузманчев (ДС), Борис Кузмановић (СРС) и Јован Петровић (УРС). М. Сџ.

НОВА ПАЗОВА: Покрајинска секретарка за урбанизам, грађење и заштту животне средине Душанка Сремачки уручила је јуче, у Новој Пазови, др Сурену Хусинецу и привредном друштву „Дуохем“, које производи биоциде и пестициде, прву интегрисану дозволу у Србији и Војводини за ново постројење за хемијску производњу. -Овим документом се потврђује да „Дуохем“ послује у складу са европским стандардима, који су инкорпорирани у законодавство Србије. Значи, способни смо да изградимо постројења у кратким роковима, и да производимо, а ово је школски пример јер, од првог акта, који је исходован од Покрајинског секретаријата за ову фабрику, до употребне дозволе и интегрисане дозволе, као завршног документа, да би „Дуо-

Како је истакао, сви процвати културе у светској историји дешавали су се у периодима мира и благостања нација, а Србија деценијама није у таквом стању. - На жалост, већина грађана не може да задовољи основне животне потребе. Уз све то, задржан је централизам управљања, посебно у делу јавних финансија. У таквом друштву нема места за културу напоменуо је Васиљев, иначе директор Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин”. Ж. Б.

Венац на споменик незапосленима

СУБОТИЦА: Припадници омладине Српске напредне странке у Суботици одржали су мали перформанс у центру Суботице, тако што су положоли венац на споменик, који је постављен, у име свих грађана, који су остали без посла, због затварања фабрика. На споменику су исписана имена свих фабрика, које су

приватизоване и након тога, су многи радници и отпуштени. Суботица је, од некада индустријског града, постала град незапослених, сиромашних и град забринутих грађана за своју будућност. Представници ГО СНС-а је подржао и становнике Метохијске улице, који се противе проширењу улице. С. И.

Обијене просторије ДСС-а ПАНЧЕВО: Прошле ноћи обијене су просторије ДСС-а у Панчеву у улици Димитрија Туцовића бр.14. Ово је од почетка изборне трке већ трећи напад на страначке просторије, а пре ДСС-а нападнуте су просторије УРС-а и ЛСВ-а. Из просторија је однет лаптоп са подацима, каже Тигран Киш, потпредседника Извршног одбора ДСС-а Србије и члан ГО. - Извршена је преметачина, све је пријављено полицији кад смо

приметили да се десило. Извршили су увиђај и надамо се да ће убрзо открити починиоце. Ово не желимо да користимо у политичке сврхе, желим да мислим да је ово дело наркомана или некога које желео да украде нешто. Панчево није град где се странке на овај начин обрачунавају једне са другима. Подаци који су били у компјутеру су страначки подаци о чланству и активностима - рекао је Тигран Киш. З. Дг.

Трећи кандидат УРС-а

ПАНЧЕВО: Коалиција окупљена око Уједињених региона Србије кандидовала је дипломирану социјалну радницу Сузану Јовановић за место покрајинског посланика, који се бира по већинском систему. Сузана Јовановић чланица је

странке Г17 плус и биће кандидат на изборном месту Панчево 1 која обухвата град, осим насеља Стрелиште, Тесла, Миса и Војолвица. Како је изјавила Сузана Јовановић, њену кандидатуру подржале су и нестраначке личности. З. Дг.

се ради о примени знања домаћих научника, а посебно, што је ово прва интегрисана дозвола за ново постројење, јер нова по-

РАДНИЦИ ЈКП „СТАНДАРД” ДОБИЛИ СПОР ПРОТИВ ФИРМЕ

Регрес угрожава опстанак предузећа

ВРБАС: Око 150 радника радника Јавно комуналног предузећа „Стандард“ из Врбаса добило је судски спор, којим се налаже да им се исплати регрес за годишњи одмор, који годинама нису примали. Са друге стране, из руководства овог комуналног предузећа истичу да ће опстанак предузећа озбиљно бити угрожен, уколико радницима исплате по око 150.000 динара, колико су им дужни. Тим поводом, одржан

Не ма ме ста за кул ту ру

ЗРЕ ЊА НИН: Култура је део система који је наслеђен из социјализма, који је пропао пре више од две деценије, и који није реформисан. Без суштинских реформи целог система немогуће је побољшати стање у култури Србије, а камоли културу локалне средине. Сваки покушај се завршава на појединачном ентузијазму, упозорио је кандидат Лиге социјалдемократа Војводине за покрајинског посланика Вла ди мир Ва си љев.

хем“ могао да ради и изнесе своје поизводе на тржиште, прошло је три године и девет месеци. Веома је важно што

стројења у хемијској индустрији имају строжије критеријуме од старих - истакла је Душанка Сремачки. - Будући да се бавимо хемијом, били смо обавезни да обезбедимо интегрисану дозволу (ИППЦ) и зато смо предузели све мере да обезбедимо максималну заштиту животне средине. Ова дозвола је доказ да смо испунили услове и добили поверење Покрајинског секретаријата - рекао је др Хусинец. Како се могло чути, данас „Дуохем“ има 2.150 квадрата, у другој фази ће бити изграђен магацин, а тек у трећој, управна зграда. Квалитетом и ценом је постигнута конкурентност на светском тржишту, па 95 посто производње иде у извоз у земље ЕУ, бившег Совјетског савеза и Русију, Северну Африку, а сада се спрема и извоз у Јужну Америку. А. Мали

Никола Влаховић

је састанак, на којем су присуствовали радници и руководство предузећа, као и представници општине Врбас, која је оснивач

Пе ша че ње Је грич ком

СИ РИГ: Поводом Дана планете Земље, Планинарско-смучарски клуб Сириг организује у недељу, 22. априла, традиционалну акцију „Пешачимо у природи - Јегричка 2012”. Планинари позивају све чланове, љубитеље природе и реке Јегричке да се припреме за планинарско-оријентационо такмичење. Окупљање је испред Дома културе, у недељу, у 9 часова. Сирижанима у госте стиже и стотинак чланова друштава из Зрењанина, Сомбора и других места. Водичи су планирали акцију познатим стазама поред Јегричке и Хеверовог салаша до Ловачког дома у Сиригу, где је обезбеђено освежење и војнички пасуљ. М. М.

При ча без но стал ги је

БЕ ЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј организује вечерас књижевно вече по имену „Бити завичајни писац”, на којем ће се говорити о стваралаштву адвоката по занимању, сада пензионера, али и завичајног писца Ђор ђа Бран ко ва и другом допуњеном издању његове књиге „Причања без носталгије”. Скуп је заказан за 19 сати и разговор са аутором књиге водиће уредник овдашњег књижевног часописа „Тиса“ Све ти слав Тра ви ца. В. Ј.

ЈКП “Стандарда“, како би пронашли најбоље могуће решење. Директор врбаског комуналног предузећа Никола Влаховић истакао да је ситуација веома драматична и затражио од 147 радника да се одрекну ове пресуде, према којој би ЈКП „Стандард“ морао да исплати укупно 40 милиона динара, колико износи дуг са судским трошковима и порезима. - Иначе јако тешко послујемо, а радници би на овај начин, сами затворили ЈКП „Стандард“ и самим тим, остали без посла. Колективни уговор, који је гарантовао регрес, никада није био у складу са програмом пословања ЈКП „Стандарда“ и ја не знам ко је за то крив. Знам само да је такво понашање претходног руководства аљкаво и неодговорно – рекао је Влаховић и додао да је 23 налога за наплату већ стигло. Ипак, радници су мишљења да само траже оно што им припада и да они не треба да сносе одговорност за лоше пословање врбаског комуналног предузећа, које траје већ деценијама, јер укупан дуг ЈКП „Стандарда“ , без тужби запослених, за струју, мазут и порезе, тренутно износи око 250 милиона динара. Један од радника

Радници траже шта су зарадили

Ратко Солдат, који каже да не верује да ће одустати од своје тужбе, истиче да су радници ти који стално испаштају и да се увек, како је рекао, све ломи преко њихових леђа. - Ми смо и раније указивали на овај проблем, али нас нико није схватао озбиљно, нити показивао неку посебну спремност да нам се помогне. На крају крајева, не тражимо повишице плата, већ оно што смо зарадили – нагласио је Солдат.

Остали без пет година радног стажа ЧЕЛАРЕВО: Ко је изиграо око 400 бивших радника бившег Текстилног комбината „Дунав“ у Челареву, питање је на које одговор траже и у Месној заједници овог места, са око 7.000 становника. Другим речима, ови бивши радници данас су још даље од пензија, а када су се својевремено одрекли акција овог АД, надали су се да ће и поред тога што су остали без посла, добити радни стаж. Преко акцијског фонда, фирма је дата на управљање Агенцији за приватизацију, а на основу одлуке Владе Републике Србије, покренут је поступак повезивања радног стажа, за око 400 радника, у времену

од 1. новембра 2004. године до 30. јуна 2009. године. Седам месеци је надлежнима требало да провере документацију АД „Дунав“, а поступак је обустављен 22. јуна 2010. године и покренут је стечај. Ојађени радници кажу, да је посао урађен у року 30 дана, они би данас у радним књижицама имали уписан радни стаж. За свој проблем оптужују надлежне државне чиновнике, односно њихову спорост у послу за који су плаћени. Председник Савета МЗ др Горан Латковић најављује петицију, коју ће доставити свим надлежним државним органима. М. Сџ.

Пролећна садња

ЗРЕЊАНИН: Радници расадника ЈКП „Чистоћа и зеленило” у Зрењанину почетком идуће недеље започеће пролећну садњу цвећа у градским лејама, најављено је из овог комуналног предузећа. Планом и програмом је предвиђено да се током пролећа посади 25.000 комада сезонског цвећа различитих врста, на укупној површини од 1.660 метара квадратних. Цвеће ће бити сађено у лејама испред Комитета, Позоришног клуба, хотела „Војводина”, Библиотеке, католичке цркве, споменика на Тргу Слободе, на платоу испред Војвођанске банке, у Чоклигет парку, у кругу Градске куће…Такође, у плану је и постављање саксија са мушкатлама на канделабрима и цветних стубова испред Градске куће. Ж. Б.

Члан Општинског већа за комунална питања Александар Крунић каже да је неопходно да се што пре нађе неко компромисно решење, али и указао на то да би евентуална блокада „Стандарда“ угрозила функционисање целе општине. Још увек се не зна да ли ће радници одустати од својих тужби, а наредни састанак радника и руководства фирме, као и представника општине Врбас, заказан је за недељу дана. М. Кековић

Парк будућим генерацијама

ПАНЧЕВО: Директор НИСа Кирил Кравченко посетио је панчевачки Железнички парк на Тамишком кеју, чији је НИС један од донатора, рекао да се инвестиција исплатила и изразио наду да ће и „Петрохемију“ у Панчеву извести из кризе. - „Петрохемија“ је до сада била губиташ, надамо се да ћемо нашим учешћем и радом помоћи да се извуче из кризе и да се стабилизује - рекао је Кравченко, који је однедавно житељ Панчева. - Овде су стасавале генерације средњошколаца и парк је врло битан за Панчево. Ето, уз помоћ НИСа успели смо да га средимо и оставимо на радост будућим генерацијама - рекла је градоначелница Панчева Весна Мартиновић. З. Дг.

vojvodina

petak20.april2012.

dnevnik

c m y

ДРЖАВНА СЕКРЕТАРКА ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА ПОСЕТИЛА КИКИНДУ

Образовање прекида ланац сиромаштва На ред них да на еки пе ће по се ти ти пре о ста ла се ла ки кинд ске оп шти не

Бр за про ве ра здрав стве ног ста ња

КИ КИН ДА: Базари здравља до сада су одржани у Кикинди, Банатском Великом Селу, Руском Селу, а јуче и у Иђошу. Директорка Дома здравља др Је ли ца Ка ла ба задовољна је одзивом становника на позив да брзо и ефикасно провере: шећер у крви, притисак, крвну слику, холестерол, триглицериде, бодимасу. Након провера добије се и савет лекара. Грађани који имају резулатате, а који нису у границама нормале добију савет од лекара у акцији, као и препоруку да се обрате изабраном лекару који их даље упућује на потребне анализе. - Код дела пацијената, захваљујући овим акцијама, открили смо да имају дијабетес за који нису ни знали, те је то једна од позитивних последица ових акција - каже Калаба.

Ста на Свир чев једна је од Иђошанки која је на базару здравља проверила своје здравље: - Овакве акције би требало чешће организовати јер ми који живимо на селу теже се одлучимо да одемо лекару и детаљније проверимо здравствено стање. - Лакше је кад лекари дођу. Важно је и то што се провере обављају брзо, јер се у амбулантама дуже чека - рекао нам је Алек сан дар Ше вић. До сада је на базарима здравља здравствено стање преконтролисало 220 мештана кикиндске општине. Наредних дана базари здравља биће одржани у Новим Козарцима, Башаиду, Мокрину, док ће наредне недеље лекари ићи у Банатску Тополу, А. Ђу ран Сајан и Наково.

Све жа во да за пи ће дуж ше та ли шта

Но ве че сме у Бор ков цу

РУ МА: Румско Јавно предузеће „Водовод“ поставило је прошлог викенда три нове чесме и реконструисало две старе дуж шеталишта у омиљеном румском излетишту Борковац. Ово је својеврсни подухват, јер од када постоји ово излетиште, Румљани не памте да је дуж шеталишта било свеже воде за пиће. - Ово треба поздравити, а биће одлично ако се чесме буду одржавале – каже времешни шетач Дра го Бр кљач. Почетком априла почели су и радови на изградњи базена у овом излетишту, који су финансирани из општинске касе, а за-

вршетак прве фазе радова очекује се почетком јуна наредне године. - Излетиште Борковац је бисер и плућа Руме које лагано добија своју праву физиономију. Верујем да ће се сви спортски и друштвени догађаји лагано селити и преселити у Броковац, јер ово излетиште има услове за тако нешто – казао је директор ЈП „Водовод“ Јо ван Јер кић. Сада је само на Румљанима и свима који посете ово излетиште да воде рачуна и не униште ове чесме, јер уколико се тако нешто деси, само ће шетачи бити на гуЈ. А. битку.

Шта птица каже ЗРЕЊАНИН: У организацији зрењанинског “Корзо феста 2012”, вечерас ће, у 20 часова, у “Етно кућерку”, у Гимназијској улици 8, свој нови роман “Шта птица каже” представити књижевник Видосав Стевановић. О књизи ће, поред аутора, говорити и књижевник и уредник Ж. Б. Графичког атељеа “Дерета” Зоран Богнар.

КИКИНДА: Државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Славица Денић посетила је јуче Кикинду и том приликом разговарала је са представницима ромских организација и локалне самоуправе. Како је истакла, највише пажње посвећено је проблемима Рома и њиховом решавању. У надлежном министарству покренуто је доста акција, док Покрајина предњачи, када је у питању унапређење положаја Рома: - У Кикинди постоји координатор за ромска питања, као и у двадесетак општина у Војводини, они доста помажу унапређењу положаја Рома. Током обиласка Војводине, увидели смо да су највећи проблеми Рома економске природе и запошљавање. Стога нам је било важно да ове године

Највише пажње посвећено проблемима Рома

вратимо афирмативне мере за упис ромске деце у средње школе и факултете пошто је то једини начин да се прекине ланац сиромаштва. Директор Канцеларије за инклузију Рома Владе Војводине

Душко Јовановић рекао је да су се, у претходних пет година, организовале трибине, посвећене Ромима и обилазе се ромска насеља: - На тај начин, Роми добијају информације о програмима и пројектима, који се спроводе у

РЕ ВИ ТА ЛИ ЗА ЦИ ЈА ПРО СТО РА УЗ ТИ СУ КОД БАЧ КОГ ПЕ ТРО ВОГ СЕ ЛА

Удах ну ти жи вот Ве ли ком остр ву

БАЧ КО ПЕ ТРО ВО СЕ ЛО: Пошто је стављено под заштиту подручје највеће мртваје у сливу Тисе и проглашено Парком природе Стара Тиса код Бисерног острва, природњаци би већу пажњу могли да обрате и на Велико острво исте реке код Бачког Петровог Села. Тим поводом је, на позив активиста УСР „Кечига”, Бачко Петрово Село посетио др Сло бо дан Пу зо вић из Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. На скупу се разговарало о томе шта је потребно урадити да се ревитализује простор од 17 хектара, како би, за коју годину, израстао у атрактиван туристичко-рекреативни центар. - У плану је израда студије „Просторни план подручја посебне на-

Тро фе ји на не у глед ним по ли ца ма

Признања у џа ко ви ма Искористио је организатор скупа УСР „Кечига”, један од најтрофејнијих спортских колектива у региону, да укаже и на проблеме са којима се свакодневно сусреће. Секретар Јо жеф Хор ват указао је да удружење нема ни своје сталне просторије у којима би изложило око хиљаду трофеја, већ их чува по џаковима. - Спремни смо да максимално помогнемо ревитализацији Великог острва и, уместо да се секу и односе здрава стабла, садимо нове саднице, правимо видиковце, рекреативне терене и едукативни простор. Није нам то страно, јер већ низ година едукујемо младе о спортском риболову и томе како треба чувати природу - рекао је Хорват. мене коридора реке Тисе”, значајан документ о којем ће расправљати посланици покрајинског парламента, па ће стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе извршити стручне анализе, а Завод за урбанизам Војводине израдити комплетну студију. У оквиру ревитали-

зације целокупног простора предложиће се локације, где би требало развијати еко, етно и рекреативни туризам. Једна од таквих локација могло би бити и Велико острво на Тиси код Бачког Петровог Села. Зато је потребно читавом послу приступити врло студиозно, координи-

рано радити корак по корак и за неколико година острво и околина могли би да постану кључни локалитет за развој туризма и рекреације у Потисју - рекао је Пузовић. Он је домаћинима, међу којима су били и основци из школе „Шаму Михаљ”, поклонио нову књигу „Животна средина у Војводини” и неколико брошура о заштити животне средине. - Стало нам је да се у свим регионима природна баштина сачува. У Потисју су, за сада, два заштићена подручја, Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва и Резерват природе Слано Копово код Новог Бечеја. Зашто не би, ако то заслужује, више локација у Потисју имало исти или сличан третман и више пажње о биодиверзитету - закључио је Пузовић. В. Јан ков

Србији и Војводини. Просечно, у Војводини прођемо између пет и седам хиљада километара, што је показатељ колико смо присутни у ромским насељима. Увек долазимо са идејама, које ће побољшати положај Рома у образовању, запошљавању, интегрисању. Нисмо први пут у кикиндској општини. Прошле године сарађивали смо на пројекту самозапошљавања Рома, који финансира Европска унија. Од укупно десет фирми, које су основане кроз овај пројекат, једна је у Кикинди. Сарадња са локалним самоуправама важна је, јер је на нивоу државе усвојена Стратегија за интеграцију Рома, из које су проистекли локални акциони планови. Да би се ови планови спровели у локалу, неопходна је добра сарадња локалних самоуправа и удружења А. Ђуран Рома.

Стигле прве пријаве за „Пасуљијаду” ТЕМЕРИН: „Бин фестивал“, осма „Пасуљијада“ у Темерину биће одржана од 1. до 3. јуна, на темеринском Вашаришту. У сувенирници, у центру Темерина, почеле су пријаве екипа. Котизација је 4.000 динара, очекује су учешће више од 300 екипа, из осам земаља, а спремаће се и делити 3.000 порција пасуља. Сви су изгледи да ће овогодишњи, осми по реду „Бин фестивал бити по мери и очекивањима организатора Удружења грађана „Еко центар Водомара 05“ и покровитеља - темеринске Општине. Потврда за таква очекивања добијена су и на недавној промоцији темеринске „Пасуљијаде“, на 15. Берзи Туристичке призме у Новом Саду, где су практично сви учесници најавили свој долазак на ову јединствену смотру, организовану у част његовог величанства – пасуља. - На време смо схватили да ништа нема без добре промоције, па смо нашу манифестацију већ представили на сајму туризма у Нишу, у Врњачкој Бањи, Новом Саду. Предстоје нам промоције у Бијељини, на Палићу, Фрушкој Гори за Први мај. За крај априла смо предвидели конференцију за новинаре на салашу и винарији „Виндуло“ у Темерину, као и на Ади Циганлији, где ћемо за Београђане закувати један пасуљ у казану од 300 литара, како би бар донекле осетили атмосферу која их очекује у Темерину – истиче председник организационог одбора „Бин фестивала“ ДраМ. М. ган Вукотић.

ЧЕСТИТКЕ ЗА ПРВЕ БЕБЕ У АЛИБУНАРУ

Просечна плата за младе маме

АЛИБУНАР: Пригодна свечаност приређена је у градској кући у Алибунару за мајке које су у прва три месеца ове године први пут родиле бебу. Овом приликом 12 породиља је од председника општине Душана Јовановића добило по црвену ружу и поклон честитку, коју је установила општина у висини једне просечне бруто плате на нивоу Србије, око 36.000 динара. Председник Јовановић је рекао да то представља мали допринос општине за породице новорођених беба, и обећао да ће настојати да и убудуће новчано помогне и за дрго и треће дете, пожелевши мајкама и њиховим бебама добро здравље и срећу у животу. Између два пописа у овој општини је забележено две хиљаде

Руже и честитке уручио председник општине Душан Јовановић

становника мање и то је јасан знак размера беле куге у овом крају. Општина ће и даље стиму-

лацијама настојати да помогне породицама новорођене деце. Р. Ј.

RePORTA@e

dnevnik

petak20.april2012.

nO vI nar ka u OsTav CI va Wa Mar Î]-su lO Mar Pra vI eg ZO TI^ ne PrI rOd ne sa Pu ne Od BI Qa I eTe rI^ nIH uQa mu ~io se po sle de se tak go di na ùr na li sti~ ki po sao No vo sa |an ki Va wi Mar ~i}-Su lo mar i po ~e la je da pra vi ko zme ti~ ke pre pa ra te i sa pu ne od bi qa, ete ri~ nih i obi~ nih uqa, pa i gu {~i je, pa ~i je i sviw ske ma sti. We ni pro iz vo di su pre po zna tqi vi pod ime nom “Her bal bat”. – Pre ne ku go di nu no vi nar stvo sam na pu sti la iz ve o ma li~ nih raz lo ga, jer sam shva ti la da è lim da bu dem kao obi~ ni qu di, ko ji ne po zna ju po li ti ~a re, le ka re, su di je… Ima la sam stra ho vi tu è qu da ra dim u “Gift {o pu” ili pro dav ni ci na me {ta ja jer tu do la ze sre} ni qu di, ko ji su ku pi li stan ili idu na ne ku pro sla vu. Me |u tim, ni ko ni je hteo da me za po sli pa sam smi {qa la ~i me bih to mo gla usre }i ti qu de – pri se }a se sa go vor ni ca. Na kon du èg ne u spe {nog po sla, se la je za ra ~u nar, po ~e la da sur fu je po ne tu te na i {la na in te re san tan re cept za spra vqa we {u me }ih kup ki. Ni je bi la le wa, uze la je sve sa stoj ke i

Folk-zve zde ni ceo kit ne mo `e da ulep {a kre nu la je da pra vi ~a rob nu for mu lu. Po {to joj je spra vqa we opu {ta ju }ih kup ki po {lo za ru kom, a i svi de lo joj se, po ~e la je da pro u ~a va bi qe i uqa, te uz po mo} sta rih re cep tu ra ov da {wih apo te ka ra s po ~et ka 20. ve ka kre nu la da pra vi sa pu ne, kre me za li ce i te lo, bal za me na ba zi me da, bal za me za usne i me le me za umor ne no ge, to ni ke za li ce, pa ~ak i uqe za rast tre pa vi ca. Za one ma lo buc ma sti je, u asor ti ma nu ima kre mu pro tiv ce lu li ta i stri ja. Bez he mi je, sve na tu ral no, a naj va `ni je je {to su sve biq ke iz na {ih kra je va. – Ima tu i ge ne ti ke: moj pra de da s ma mi ne stra ne je bio dr Jo van Tu ca kov. U ne ku ru ku,

ceo `i vot `i vim s biq ka ma, ali ih jo{ uvek ni sam do voq no pro u ~i la. To kon kret no zna ~i da ja ni sam tra var ka jer mi tre ba jed no 20 go di na ra da s le ko vi tim bi qem da bih se bi mo gla da ti tu ti tu lu. Ina ~e, ko ri stim is kqu ~i vo bi qe iz Sr bi je i s pod ru~ ja biv {e Ju go sla vi je – pri ~a Va wa, i do da je da su la van da, haj du~ ka tra va, na na i ma sla ~ak od li~ ne le ko vi te biq ke ko je ra stu bu kval no is pred na {eg no sa. Sem {to se ba vi spra vqa wem de ko ra tiv ne ko zme ti ke, Va wa od li~ no spra vqa i ~a je ve od me {a vi ne ne ko li ko vr sta bi qa. Sve {to pra vi, pra vi ru~ no, a pri me ra ra di, da bi na pra vi la je dan sa pun, po treb no joj je ~e -

sek si kup ka od ci me ta i ~o ko la de Po put al he mi ~ar ske la bo ra to ri je, sva {ta Va wa ko ri sti za svo je elik si re le po te. “Ro man ti ka” se sa sto ji od ma sli no vog, ba de mo vog i aro ma ti~ nog uqa ru zma ri na, la van de, mor ske so li i ka mi li ce. “Okean her bal bat” iz ra |e na je od ma sli no vog uqa, aro ma ti~ nog uqa s mi ri som mo ra, ka mi li ce, mor ske so li, ko re hra sta, al gi. “[um sko vo }e” sa ~i wa va ma sli no vo i ba de mo vo uqe, {um ska ja go da, cvet hi bi sku sa, plod {ip ka i tr wi ne, ka mi li ca, te mor ska so. Sek si kup ku pra vi od ci me ta i ~o ko la de.

Elik si ri le po te iz ku} ne ra di no sti

ti ri i po sa ta. Od tog vre me na ~e ti ri sa ta pro vo di po red {po re ta ne pre kid no me {a ju }i tink tu ru. Ovaj po sao ni je ni ma lo lak, a od we ga se ne mo è obo ga ti ti jer je na{ na rod, ka è sa go vor ni ca, na vi kao na mar ki ra nu in du strij sku ko zme ti ku, ko ja kod da ma pred sta vqa pre sti`. – De {a va se da mi se ne ko od pri ja te qa po à li na umor ili gla vo bo qu, stres. Tad mu iz naj bo qe na me re spra vqam ~a je ve, od do ma }eg bi qa, a ka da è lim da im po klo nim, uglav nom me gle da ju s ne po ve re wem i pi ta ju {ta je to i da li }e im po zli ti od to ga. Qu di su po tom pi ta wu do sta skep ti~ ni jer su ne u pu }e ni. @e ne }e pre oti }i da ku pe ne ku kre mu za 1.800 di na ra, a ni su ni sve sne to ga da sve to mo gu i sa me na pra vi ti u ku hi wi – na vo di Va wa. U sku pqa wu bi qa po ma è joj i ujak pla ni nar, pa Va wa od we ga na ru ~u je raz ne le ko vi te tra ve. Ina ~e, sve pro iz vo de ko je pra vi dr ì u ve o ma ma lim bo ~i ca ma, i ta ko ih pro da je, jer ka ko ka è, sve te kre mi ce mo ra ju da se po tro {e za me sec-dva po {to u se bi ne sa dr è adi ti ve pa su vr lo kvar qi ve. – Za kre me i sa pu ne ko ri stim biq ne pu te re – so jin, sun co kre tov, ma sli nov, a za zim ske kre mi ce sta vqam i ma lo va ze li na, ko ji je ta ko |e ve o ma do bar. U sve to do da jem bi qe i pra vim tink tu ru. Na sli ~an na ~in pra vim i to nik za li ce, ko ji je ve o ma de lo tvo ran, po seb no pro tiv bu bu qi ca – ot kri va svo je ma le taj ne Va wa.

Ume Va wa i da oslo ba |a od stre sa

Ipak, da ni u ovom po slu ne cve ta ju ru è, po tvr |u je i ~i we ni ca da se Va wa na sva kom }o {ku sre }e s pro ble mi ma. Naj ve }i je am ba la à jer sve pa ku je u sta kle nu, ko ja je u Sr bi ji po pri li~ no sku pa, ~ak osam pu ta vi {e od uvo zne iz [pa ni je. Me |u tim, Va wi ni to ne sme ta jer ka è da je ovaj po sao is pu wa va i da se jed no stav no ose }a sre} nom. A ume i da bu de za ni mqi vo.

– Na jed noj ma ni fe sta ci ji me je jed na da ma upi ta la da li je sve do ma }a ra di nost. Ka `em da je ste, a ona ti ho upi ta da li mo `da imam kre mu s ki to vom sper mom jer je ~u la da to ko ri ste do ma }e folk-zve zde. Re kla sam da ne mam jer }u te {ko u Sr bi ji us pe ti da ulo vim ki ta i uzmem tu kom po nen tu – kroz {a lu za vr {a va raz go vor Va wa. Qi qa na na to {e vi}

Pan ^e vO na Zva nI^ nI grad skI saJT sTa vI lO I Mu ZeJ Old TaJ Me ra na dva TO^ ka, alI ku sTO sa ne Pla ]a

Mo to ri ko ji pam te i Ru dol fa Va len ti na

Dra gan Mar ku {ev, re fe rent za re kla ma ci je JKP „Hi gi je na”

par ta mo kal dr mi sa nom pan ~e va~ kom Uli com Bran ka Ra di ~e vi }a, moj no vi pri ja teq Dra gan Mar ku {ev i ja. Sre }a, su vo je, ali od pra {i ne be le pa ti ke br zo po cr ne. We mu ma lo ne pri jat no jer je do ono mad ì veo u cen tru, a on da pre lo mio i pre se lio se ne ko li ko ne as fal ti ra nih uli ca da qe. Pa {ta to ~o ve ka mo è na te ra ti da pro me ni na ~in ì vo ta, da s as fal ta pre |e u bla to i glib, zbog ~e ga ga je po ne ka da stid, na ro ~i to pred stran ci ma ko ji mu do la ze? Qu ba vi pre ma mo to ri ma! I to ne bi lo ka kvim, ve} ar he o lo {kim pri mer ci ma. îm ot kqu ~a ka pi ju svo je ze le ne ku }e, pred o~i ma pu ~e pra vi trav na ti raj. Onaj en gle ske pod vr ste, u ko jem je sve pod ko nac, ~ak i sta ra re sta u i ri sa na ko si li ca, plug s ra lom slu ì kao sve} wak, qu qa {ke za Dra ga no ve }er ke, ~i tav set za ba {tu... – Jo{ sa mo fa li ba zen – ote mi se, a do ma }in se na sme ja: – Imam ve li ki mon ta `ni, ali je jo{ ra no za we ga. Dok se dam u udob nu ba {ten sku sto li cu, po gle dom tra ìm

[

mu zej ske eks po na te ra di ko jih sam do {la. – Ni sam jo{ mo to re iz ba cio na po qe, u ga ra `i su, ali je ta mo ma lo ne red – prav da se ovaj za qu bqe nik u mo to re. Ja hao je on sva {ta {to tut wi na dva to~ ka, ali je Be-Em-Ve ipak naj za stu pqe ni ja fir ma u we go voj „{ta li”. – Po {tu jem ja i osta le pro iz vo |a ~e, en gle ske, ita li jan ske, ame ri~ ke, ali sva ki deo Be-emVe o vog mo to ra je ra |en vr lo kva li tet no, pri li~ no su ma siv ni, vi di se da ne {te de na ma te ri ja lu – ob ja {wa va Dra gan. Sve je vi {e za in te re so va nih za bla go na dva to~ ka ko je je sku pio ovaj re fe rent za re kla ma ci je na pla ti me snog JKP „Hi gi je na“. – Sa da tek imam gde da ka ko va qa pri mim sve one ko ji do |u da vi de mo to re, `e le da se me wa ju ili ku pe po je di ne mo de le – ve li Mar ku {ev, ~i ja je avli ja za sve otvo re na. – Na kon vi {e od 20 go di na do ~e pao sam se ova ko ve li kog pla ca, sku pio ne {to nov ce i sre dio pro stor za sve mo je mo tor -

ci kle. Ne ke sam vo zio, dru ge skri vao u se lu kod uja ka ili da vao na ~u va we pri ja te qi ma. Uglav nom, pod mo jim kro vom tre nut no ih je 70, a 15 je u vo znom sta wu. Za sad ne mam po mo} od grad skih vla sti jer mo ja zbir ka jo{ ni je zva ni~ no mu zej. Je ste ona na saj tu gra da Pan ~e va, ali prak ti~ no jo{ ni je. Po mi wa na je mo gu} nost da do bi jem ne ku me se~ nu pla tu da bih ga vo dio, ali ja imam pre vi {e po sla da se sa mo to me po sve tim. A za pro fe si o nal nu re sta u ra ci ju je po treb no ne sa mo mno go vre me na ne go i nov ca. – Ne ki pri mer ci go stu ju po te le vi zij skim i film skim sni ma wi ma, ta mo ih ha ba ju pa dok mi ih pro du cen ti ne vra te, ja sku pqam de lo ve za wi ho vo re no vi ra we – pri ~a Dra gan. A do ori gi nal nih sve je te `e do }i. Qu di shva ti li {ta je unosan bi znis, pa di gli ce ne u ne be sa.

– Pam tim da sam ih, ne ta ko dav no, ku po vao na ki lo, kao sta ro gvo `|e, sve dok se ni je i kod nas oma so vi la mo da i kult sta rin skih vo zi la – vr ti gla vom Dra gan, ali se ne ka ko sna la zi. Sva ko ma lo pa kre ne na tur ne ju po se li ma Voj vo di ne. – Svra }am po se o skim bir ti ja ma i u pro dav ni cu, gde se qu di

Na rav no, tre ba lo je vre me na dok su pru ga Dra ga na, }er ke Ana i Ma ri ja, ni su ne ka ko pri hva ti le da pa ter fa mi li ja sa mo ra ju de li ti s we go vim broj nim qu bim ci ma. – Ka `u mi ~e sto }er ke „Jao, ta ta, opet si ku pio mo tor, do kle }e{ vi {e?“ Bez uvi ja wa im od go vo rim da ne znam. I su pru ga je u

Dok i u Srbiji nije zavladao kult posedovawa starinskih vozila, originalni delovi za arheolo{ke modele mogli su se kupiti na kilo, gotovo kao staro gvo`|e oku pqa ju, uz pi vo kre ne pri ~a, uhva ti ih se ta jer vi de mo tor cikl ka kav su vo le li da ima ju u mla do sti. Od wih sa znam ko od kom {i ja ga ji „sta ru di je“, ko je na la zim pra {wa ve po ta va ni ma ili {u pa ma, ~e sto i u vo znom sta wu – ne kri je svo je odu {e vqe we Mar ku {ev.

„Har li dej vid son” iz 1930. pre ko Atlan ti ka sti gao u Ba nat

po ~et ku sli~ no re a go va la, ali sa da imam we nu pu nu po dr {ku jer je shva ti la mo ju ko ri snu i le pu za ni ma ci ju – ve li Dra gan. – Ima{ li sr ca da ne ki mo to ra pro da{? – pi tam ga ona ko bo go hul no. – Sa mo ako je du pli kat, ma da ret ko. Ne dav no je bio je dan ~o -

vek iz Hr vat ske, po tom i dvo je Ne ma ca, dok su Ma |a ri ~e sti. Ne ki do la ze i po vi {e pu ta. Skroz ih raz u mem, i{te du {a! Ta kav sam i ja – pri zna je. Dok se ve} od ula za u „Ali Ba bi nu” pe }i nu sa pli }em o de lo ve jer mi je po gled pri ko van za pa ti ni ra na le po ta ne pa ne vi dim ku da idem, po no sni vla snik na bra ja: – Naj sta ri ji su iz 1915. i 1920. ali jo{ uvek ne kom plet ni. „Ari je la 557„ iz 1927. upra vo skla pam, sa mo mi fa li ne {to de lo va. Ne {to je mla |i „har li dej vid son„ od 500 ku bi ka iz 1930, te jo{ do sta ma ki na iz tri de se tih go di na, kao {to je „|i le ra 500„, „BMW R-51„ rat ni, „be ne li 250„... Tru dim se da ga slu {am, ali ni {ta ne ~u jem. Za va qu jem se u udob nu pri ko li cu „staj ba„ iz 1951. i tek ta da ga pot pu no raz u mem. Bo `e, da mi je je dan ova kav! Zo ri ca dra go je vi}

Nem ci ni kad ni su {te de li na ma te ri ja lu

CRnA HROnikA

petak20.april2012.

U APE LA CI O NOM SU DU U BE O GRA DU GLAV NI PRE TRES PRO TIV MA RI NE AN DRE JI] IZ OKO LI NE VE LI KOG GRA DI [TA

Maj ka po no vo ne gi ra la da je ubi la si na Apelacioni sud u Beogradu odrào je ju~e glavni pretres (su|ewe) u drugostepenom postupku protiv Ma ri ne An dre ji} iz Majilovca kod Velikog Gradi{ta, koja je optuèna da je ubila sina \or|a (13) 22. jula 2010. godine u ataru sela, udariv{i ga dr{kom od motike u potiqak. Ona je u decembru 2011. po drugi put osu|ena u Vi{em suu u Poàrevcu na 20 godina zatvora zbog ubistva sina, po{to je prvu presudu Apelacioni sud ukinuo da bi se precizno utvrdilo na koji je na~in dete ubijeno.

bih ostala uz wega bez obzira na to {ta bi mi se desilo”. Na pitawe ~lana ve}a sudije Mi o dra ga Ma ji }a kako obja{wava nestanak i smrt svog deteta, Marina Andreji} je rekla da veruje da su ga napale divqe `ivotiwe, kao i da misli da niko nije imao motiv da ga ubije. Andrejevi}eva je u pritvoru od 25. jula 2010. godine, kada je uhap{ena tri dana od nestanka wenog sina \or|a. \or|e je nestao 22. jula, kada je s majkom oti{ao na wivu van sela. Marina, koja od po~etka negira da je ubi-

dnevnik

c m y

ZA 2.000 EVRA HTEO DA U SME DE REV SKOM ZA TVO RU RO BI JA ZA DRU GOG

Pre dao se pra vi za tvo re nik, pu {ten la `ni Smederevska policija pustila je ju~e na slobodu M. S., koji je prekju~e uhap{en zbog sumwe da je u Okru`nom zatvoru u Smederevu umesto osu|enog Z. S., za nov~anu naknadu od 2.000 evra, izdr`avao {estomese~nu kaznu zatvora. Kako je Tanjugu re~eno u MUP-u, pravi osu|enik se ju~e predao policiji. Slu~aj je otkriven kada je Uprava zatvora u Smederevu, zbog sumwe u ispravnost dokumenata osu|enog tra`ila od po li ci je po tvr du we go vog identiteta. Dobijeni podaci

su ukazali da je re~ o drugoj osobi i da se M. S. na izdr`avawe kazne javio s falsifikovanim dokumentima na ime Z. S. M. S. je slu`ewe kazne zapo~eo u Okru `nom za tvo ru u Smederevu gde je primqen po zatvorskoj proceduri, ali su zatvorski slu`benici nakon izvesnog vremena posumwali da je u pitawu pogre{na osoba. M. S. je pristao da Z. S. u zatvorskoj }eliji zameni za 2.000 evra od kojih je 500 dobio odmah, a 1.500 je trebalo da ga sa~eka nakon izlaska iz zatvora.

Okru `ni za tvor u Sme de re vu

PRE SU DA PR VOG OSNOV NOG SU DA U BE O GRA DU ZBOG SMR TI PA CI JENT KI WE

Le ka ri ma Kli ni~ kog cen tra u Be o gra du {est go di na za tvo ra Ma ri nu An dre ji} dovode na su|ewe

– Apelacioni sud je odlu~io da otvori pretres i izvede neophodne dokaze jer mora da donese pravosna`nu presudu u tom slu~aju, a smatra da prvostepena presuda sadrì bitne povrede postupka – rekao je na po~etku su|ewa predsednik sudskog ve}a Sret ko Jan ko vi}. Tro~lano sudsko ve}e na ju~era{wem pretresu je detaqno ispitivalo Marinu Andreji}, koja negira ubistvo sina, kao i jo{ {est svedoka. Ona je, kroz pla~, ponovo tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010, u kojem je priznala ubistvo, iznu|en posle tri dana torture i maltretirawa „da prizna jer je tako za wu boqe”. Za torturu je optuìla policiju iz Velikog Gradi{ta, a posebno je navela da je familija wenog muà, s kojim je 18 godina u braku, „od po~etka ne podnosi i govori joj da je kurva”. Ona je detaqno objasnila kako se i za{to na{la sama u {umi s \o|em, istakav{i: „Da sam videla svoje dete mrtvo, ja ga nikad ne bih ostavila na tom mestu, ve}

la dete, ku}i se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon ~ega je uhap{ena. Vi{e od 500 qudi danima je tragalo za de~akom, ali on nije prona|en. Lovci su 7. novembra pro{le godine prona{li lobawu. DNK analizom lobawe, koju je sproveo Biolo{ki fakultet u Beogradu, utvr|eno je da pripada nestalom de~aku. Taj teren pretraìvan je i u narednih nekoliko dana da bi se prona{li i ostali delovi de~akovog tela. U optu`nici se navodi da je Marina Andreji} 22. jula 2010. godine li{ila ìvota svoje dete tako {to je, iznervirana wegovim odbijawem da postupi po wenom nalogu i ode u selo po pomo}, drvenom dràqom motike koju je nosila, udarila u predelu potiqka i zadwe strane vrata. Od tog udarca \or|e se sru{io na zemqu, zadobiv{i te{ke telesne povrede koje su uzrokovale smrt. Optuèna ga je zatim odnela do ivice bagremove {ume, gde ga je spustila na zemqu le|ima okrenutim ka zemqi, prekrila grawem i tako ostavila. (Ta njug)

Prvi osnovni sud u Beogradu osudio je ju~e na ukupno {est godina zatvora troje lekara Klini~kog centra u Beogradu, oglasiv{i ih krivim za “lekarsku gre{ku” usled koje je 21. februara 2002, posle {est dana slawa po bolnicama, osamnaestogodi{wakiwa Qiqana Aramba{i} preminula u te{kim bolovima od sepse koja je, po navodima optu`be, nastala zbog neodgovaraje}eg le~ewa upale slepog creva. Sudsko ve}e Prvog osnovnog suda u Beogradu ju~e izre~enom presudom osudilo je na po dve go-

Optu`be su oslobo|eni lekari: Sne `a na Vu kaj lo vi}, Sr bo qub Mi li }e vi}, Alek san dar Jo va no vi}, Alek san dar Di mi tri je vi} i Gor da na Mi le ti}. Predsedavaju}i ve}a sudija Alek san dar Ge ra si mo vi} naveo je da je presuda doneta na osnovu izvedenih dokaza, imaju}i u vidu nalaz i mi{qewe ve{taka.

nije pacijent za wih i odvezli su je u Urgentni centar. Zbog visoke temperature, devojka nije primqena u Urgentni centar, ve} je upu}ena u Institut za infektivne i tropske bolesti, gde je primqena u komi. Iste no}i je preminula. Ju~e je svedo~io penzionisani neuropsihijatar dr Mla den Zec, koji je, kako je naveo, pre deset

U zavr{nim re~ima odbrane, svi lekari su ju~e jo{ jednom odbacili sve optu`be i izrazili duboko `aqewe zbog tragedije. Po ~iwenicama iz sudskog postupka, Qiqana Aramba{i} se zbog jakih bolova u stomaku javila u Urgentni centar 15. februara 2002. godine, a de`urni hirurg je procenio da su tegobe ginekolo{ke prirode i poslata je na Ginekolo{ko aku{ersku kliniku, gde joj je odre|ena terapija antibioticima. S ginekologije su devojku, po{to je vri{tala od bolova, uputili u Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Laza Lazarevi}”, a stru~waci su odmah zakqi~ili da

godina u Institutu za neuropsihijatriju dr „Laza Lazarevi}“ bio na~elnik F-odeqewa, na koje je 20. februara 2001. u devet ~asova primqena Qiqana Aramba{i}. Doktor Zec je napomenuo da je posle poziva za svedo~ewe oti{ao u Institut da bi se podsetio detaqa uvidom u dokumentaciju „ali je istorija bolesti nestala“. – Se}am se da je devoj~ica bila prevedena s ginekologije kod nas na F-odeqewe. Bila je uznemirena i bacakala se. Nikakav kontakt nije se mogao uspostaviti, ali sam, ipak, uspeo da je pregledam – naveo je dr Zec. Po wegovim re~ima, do kraja wegove smene toga dana, devojci je

Maj ka: Prav da do ne kle za do vo qe na Ilin ka Aram ba {i}, majka preminule devojke, posle izricawa presude je izjavila za „Dnevnik“ da smatra da je pravda donekle zadovoqena. – Sad kona~no mogu po~eti da pla~em, da oplakujem moje dete i da wih vi{e ne gledam po sudnicama – rekla je Ilinka Aramba{i}. dine zatvora uz meru dvogodi{we zabrane obavqawa lekarske delatnosti optu`ene lekare Klini~kog centra u Beogradu specijaliste ginekologije Mi lo {a Ra do vi }a, Ve ru Mi len ko vi} i Gor da nu Mi le ti}. Oni su osu|eni za krivi~no delo protiv zdravqa qudi – nesavesno le~ewe.

radi smirewa data jednokratna terapija i ukqu~ena joj je infuzija jer nije htela da jede. – Kad sam sutradan do{ao na posao, bio sam {okiran ve{}u da je devoj~ica preminula oko jedan ~as iza pono}i na Institutu za infektivne i tropske bolesti. Kako sam saznao, oko 17 ~asova devoj~ica je dobila visoku temperaturu i na{ deùrni lekar i sestra su je na{im kolima odvezli u Urgentni centar. Me|utim, tamo su u trijaì rekli da se uputi u Institut za infektivne i tropske bolesti – ispri~ao je dr Zec. U svedo~ewu je naglasio i to da Klini~ki centar za konsultanta ima Kliniku za psihijatriju „Vladimir Vuji}“ koja je u krugu KC-a, i da je trebalo da pozovu psihijatra svog konsultanta. – Smatram da nije u redu {to je pacijentkiwa na ovakav na~in dovedena u Institut za neuropsihijatriju. Na otpusnoj listi s ginekologije, kao dijagnoza je pisalo cer vi ci tis chro ni ca i sumwa na urinarnu infekciju –kazao je dr Mladen Zec. Punomo}nik o{te}ene advokat Mi o drag Ma ti} ju~e je u zavr{noj re~i predloìo osu|uju}u presudu za sve okrivqene lekare. – O{te}enoj devojci, koja je umrla u najteìm bolovima zbog upale slepog creva {est dana nakon {to je primqena u Klini~ki centar, nije bila pruèna nikakva medicinska pomo}, te je mo`da prili~no ta~no i ako bi se reklo da je ubijena, a ne da je pogre{no le~ena – istakao je Mati}. J. J.

@EQ KO MI LO VA NO VI] SE JU ^E PRED SUDIJAMA JA DAO DA SU MU PO SLE PO KU [A JA BEK STVA IZ ZATVORA U SPECIJALNOM SUDU UKI NU TA SVA PRA VA, I PO RU ^IO:

Tre ba da su mi za hval ni, uka zao sam na pro pu ste

OT KRI VE NO NA PRE LA ZU HOR GO[

Auto na fi lo van le ko vi ma Zajedni~kom akcijom carine i policije, na ulaznoj strani grani~nog prelaza Horgo{ spre~en je poku{aj krijum~arewa 129 kutija raznih vrsta lekova, saop{tila je Uprava carina. Lekovi su prona|eni prilikom detaqne kontrole vozila marke „pe`o 307“ u prostoru predvi|enom za rezervni to~ak, naslonima predwih sedi{ta, pepeqari, pregradama levih vra-

ta, ispod predwih sedi{ta, fluorescentnom prsluku, xepovima suvoza~a i u kutijama „muslija“ i igra~ki „pazl“. Me|u otkrivenim lekovima bili su kortikosteroidi, hormonske tablete, lekovi za smirewe, hipertenziju, le~ewe kamena u bubregu, Parkinsonovu bolest, {log, antiepileptici, za terapiju glaukoma, hemostatik i drugi. M. B.

@eq ko Mi lo va no vi}, koji je 7. februara zajedno sa Sret kom Ka li ni }em poku{ao da pobegne iz pritvorske jedinice Okru`nog zatvora u zgradi Specijalnog suda, po`alio se ju~e sudijama tog suda da su mu od poku{aja bekstva uskra}ena sva prava u pritvoru i da nije spreman za izlagawe odbrane. – Ja mo`da jesam poku{ao to bekstvo i realno gledaju}i to nije u redu, ali mislim da nisam kriv. Sve je ura|eno bezbedno i bezbolno, tako da niko ne bude povre|en. Trebalo bi da mi budu zahvalni {to sam im ukazao na propuste. Da su to uradili albanski teroristi, imali biste sada deset do 15 grobova, od stra`ara pa nadaqe – rekao je Milovanovi}. Milovanovi}u se sudi kao neposrednom izvr{iocu ubistva vlasnika hrvatskog „Naci-

onala” Iva Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frani}a zajedno sa Sre te nom Jo ci }em, zvanim Jo ca Am ster dam, i Mi len kom Ku zma no vi }em. Sud je na po~etku ju~era{weg su|ewa, koje je iz bezbednosnih razloga odràno u specijalnoj sudnici Okru`nog zatvora u Beogradu, dozvolio Milovanovi}u da obrazloì za{to traì odlagawe i naloìo straì da mu skine lisice. Milovanovi} se àlio na to da je od poku{aja bekstva neprestano s lisicama na rukama, da ga sudska straà {ikanira i da u pritvoru nema vi{e nikava prava. – Sve {to su mogli da mi zabrane, zabranili su, samo jo{ disawe nisu – rekao je Milovanovi} sudskom ve}u, i poàlio se na to da dva i po meseca nosi iste stvari i da „nije neobri-

@eq ko Mi lo va no vi} (ra ni ji sni mak)

jan zato {to voli ve} zato {to nema brija~”. On i Kalini} su 7. februara oko 5.30 sati uspeli da iza|u iz

svojih }elija 75 i 77 tako {to su metalnim testericama prerezali metalne {ipke na vratima }elije, provukli se i iza{li u hodnik, gde su savladali jednog zatvorskog ~uvara, popeli se na prvi sprat zgrade, a potom razvalili re{etke i kroz prozor isko~ili u dvori{te. Tu su, me|utim, wihovo bekstvo osujetili pripadnici @andarmerije. Su|ewe se nastavqa danas. Optu`nica srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti Joci}a da je organizovao kriminalnu grupu koja je izvr{ila ubistvo Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. godine, nakon {to je sa „za sada neidentifikovanim licem” postigao dogovor da za 1,5 milion evra ubije vlasnika hrvatskog „Nacionala”. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik SU \E WE U NO VOM SA DU ZO RA NU VO [TI ]U IZ RAV NOG SE LA, OP TU @E NOM ZA PO KU [AJ UBI STVA

^e ka se ve {ta ~e we vi deo-snim ka do ga |a ja Zo ran Vo {ti} (1961) iz Rav nog Se la, op tu `en za po ku {aj ubi stva Zo ra na Ga ji no va (1971) la ne na no vo sad skoj De te li na ri, ju ~e je na na kon iz ja va sud skih ve {ta ka na glav nom pre tre su u no vo sad skom Vi {em su du i pred lo ga we go vog bra ni o ca za no va ve {ta ~e wa, ostao u pri tvo ru.

qa u kan ce la ri ji svo je fir me u Uli ci Mi len ka Gr ~i }a na no vo sad skoj De te li na ri. – Ni sam u za va di s op tu `e nim, ali }u bi ti. Ne go nim ga kri vi~ no, ni ti }u po kre nu ti imo vin sko prav ni zah tev za na kna du {te te. Je dva ~e kam da ga pu sti te na slo bo du. Tad }e mo re {i ti ovo – iz ja vio je pro {log

petak20.april2012.

RA SVE TQE NE KRA \E U NO VOM SA DU

Za te ~e ni s 19 aku mu la to ra i bu |e la ri ma No vo sad ska po li ci ja za dr à la je tro je No vo sa |a na pod sum wom da su na pe ro nu Me |u me sne auto bu ske sta ni ce u No vom Sa du iz ta {ne jed ne è ne ukra li nov ~a nik. Uhap {e ni su mu` i è na Alek san dar ^. (1970) i Mi la ^. (1971), kao i Ta ti a na S. (1975). Ina ~e, Alek sna dar ^. je osum wi ~en da je ovog me se ca po ~i nio vi {e kra |a na sli ~an na ~in. Po li ci ja utvr |u je da li ima do ka za da se osum wi ~e ni ma sta vi na te ret jo{ ne ko de lo, ka è se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Ta ko |e zbog kra |e, pre kju ~e su li {e ni su slo bo de Sa {a T. (1981) i Jo van V. (1984) iz No vog Sa da, ko ji se te re te da su na @e le zni~ koj sta ni ci pri {li jed -

noj 82-go di {wa ki wi i po nu di li se da joj po mog nu a pri to me joj ukra li nov ~a nik. Wih je po li ci ja uhva ti la ne po sred no na kon to ga na Bu le va ru oslo bo |e wa, a uz kri vi~ nu pri ja vu za kra |u bi }e pri ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji. Sum wa se da je po me nu ti Alek san dar ^. iz veo jed nu kra |u i s na ve de nim Jo va nom V. U ju ~e ra {wem sa op {te wu se do da je i da je No vo sa |a ne Sa {u U. (1978) i Da ri ja U. (1981) po li ci ja u uto rak oko tri sa ta li {i la slo bo de pod sum wom da su te no }i na pod ru~ ju gra da ukra li 19 aku mu la to ra ko ji su za te ~e ni kod wih. Po li ci ja je do ju ~e ve }i nu ukra de nih stva ri vra ti la vla sni ci ma a u to ku je pre -

Ne smo tre ni na me ti ye pa ro {a kod no vo sad ske @e le zni~ ke sta ni ce

da ja pre o sta lih. Pro tiv osum wi ~e nih je pod ne ta kri vi~ na

pri ja va za kra |u u re dov nom po stup ku. M. V.

PO LI CI JA JU ^E SPRO VE LA DVE AK CI JE SU ZBI JA WA PR O IZ VOD WE I RAS TU RA WA NAR KO TI KA U SR BI JI

Pa la ta prav de u No vom Sa du

Advo kat Qu bo mir Apro za tra `io je ve {ta ~e we vi deosnim ka iz kan ce la ri je gde je do {lo do ob ra ~u na kao i ve {ta ~e we na pri su stvo ba rut nih ~e sti ca na gar de ro bi we go vog bra we ni ka ko ju je po li ci ja iz dvo ji la kao do kaz, a ve }e ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki} je to pri hva ti lo. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 1. jun, kad se o~e ku ju iz ka zi ve {ta ka po vo dom po me nu tih do ka za i iz no {e we za vr {nih re ~i. Ka ko je na{ list pi sao, Zo ran Ga ji nov, vla snik fir me „Auto Po ka”, 16. sep tem bra pro {le go di ne te {ko je ra wen iz pi {to -

me se ca na otva ra wu glav nog pr te re sa pred sud skim ve }em o{te }e ni Zo ran Ga ji nov u ve o ma na lek tri sa noj at mos fe ri u sud ni ci. On je, ta ko |e, sve vre me tvr dio da se ra di o ze le na {kom du gu ko ji je za pra vo iz mi rio, ali je svo jom gre {kom, iz naj bo qe na me re, pri stao da ga do pu ni. Op tu `e ni je, pak, tom pri li kom na veo da ne pri zna je po ku {aj ubi stva ni ugro `a va we si gur no sti, i ka zao da ni u jed nom tre nut ku ni je hteo da ubi je Zo ra na Ga ji no va, ni ti je iko ga ugro zio, ali je pri znao no {e we oru` ja. M. V.

NO VA PRE SU DA ZA PO @AR U FA BRI CI NA MEN SKE PRO IZ VOD WE U LU ^A NI MA PRE 15 GO DI NA

Dvo ji ci ru ko vo di la ca 24 me se ca za tvo ra Osnov ni sud u â~ ku osu dio je dvo ji cu ru ko vo di la ca fa bri ke na men ske in du stri je „Mi lan Bla go je vi}„ u Lu ~a ni ma na za tvor ske ka zne od go di nu i vi {e da na, zbog po à ra u ba ru ta ni te fa bri ke 1997. go di ne, ka da je tro je qu di po gi nu lo, a pe to ro ka sni je umr lo od po sle di ca po à ra.

}i }a i smen skog po slo vo |u Ra do mi ra To ma {e vi }a, dok je po stu pak pro tiv ru ko vo di o ca rad ne je di ni ce Jan ka Kla {wi }a ob u sta vqen zbog smr ti. Pre su da Osnov nog su da je tek dru ga pre su da za ne sre }u ko ja se do go di la 3. de cem bra 1997. go di ne. Pr vo su |e we za vr {e no je 28. ja nu a ra 2008. go di ne i ta da su

Uhap {e na pe to ri ca nar ko di le ra Po li ci ja je ju ~e, u okvi ru ak ci je su zbi ja wa pr o iz vod we i ras tu ra wa nar ko ti ka u Sr bi ji, iz ve la dve ope ra tiv ne ak ci je. U pr voj, na zva noj „Ba~”, po re ~i ma mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a, uhap {e no je pet pri pad ni ka no vo be o grad ske gru pe, ko ja se ba vi la pr o iz vod wom i pr o da jom sin te ti~ ke dr o ge me tam fe ta min. Ka ko je sa op {tio Bi ro MUP-a za sa rad wu s me di ji ma, pri pad ni ci Slu `be za bor bu pr o tiv orga ni zo va nog kri mi na la Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP Sr bi je li {i li su slo bo de Bo {ka S., Sa {u B., Ne na da N. i wi ho ve po ma ga ~e Sre te na N. i Sa {u S., svi iz Be o gra da. – Su ma wa se da su od sep tem bra, u za to ure |e nim pr o sto ri ja ma, pr o iz vo di li sin te ti~ ku dr o gu me tam fe ta min i pre ko po sred ni ka di lo va li je da qe ka ze mqa ma Evrop ske uni je – na veo je Da ~i}. Mi ni star je do dao da je ta gru pa pr o da va la tu dr o gu u ^e {koj, Slo va~ koj i Ne ma~ koj, gde je we na ce na na ve li ko 20.000 evra ki lo gram. Da ~i} je pod se tio na to da jo{ je dan pri pad nik te gru pe Zo ran S. ra ni je uhap {en na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, ka da je u we go vom auto mo bi lu pr o na |en ki lo gram te sin te ti~ ke dr o ge. To kom pre tre sa, u jed nom od iz najm qe nih sta no va pr o na |e na je ile gal na la bo ra to ri ja za pr o iz -

vod wu sin te ti~ ke dr o ge, kao i pra {ka sta te~ na ma te ri ja za ko ju se osno va no sum wa da je sin te ti~ ka dr o ga, pre no si MUP u sa op {te wu. Po Da ~i }e vim re ~i ma, i dru ga ak ci ja „Mre `a”, ko ja je spro vo |e na {i rom Sr bi je, upe re na je pr o- tiv di le ra dr o ge. – Ak ci je i da qe tra ju i o re zul ta ti ma }e jav nost bi ti bla go vre me no oba ve {ta va na. Na {a na me ra je da hap si mo i one ko ji se ba ve di stri bu ci jom nar ko ti ka – re kao je Da ~i}. Uhap {e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, do da je se u sa op {te wu MUP-a. Am fe ta mi ni su ve li ka gru pa he mij ski sr od nih sup stan ci s raz li ~i tim efek ti ma na kon zu men -

„Be li slon” u Ita li ji

– Zbog kri vi~ nog de la pro tiv op {te si gur no sti, ta da {wi ru ko vo di lac Sek to ra za {ti te na ra du Mir ko Jo ko vi} osu |en je na 14 me se ci za tvo ra, a ru ko vo di lac Slu `be za {ti te na ra du Ra den ko Ma ti ja {e vi}, na 12 me se ci za tvo ra – re kla je port pa rol ka Osnov nog su da Na ta {a La zo vi}, pre no si RTS. Ona je re kla no vi na ri ma da je Osnov ni sud oslo bo dio ru ko vo di o ca pro iz vod we Ra di {u Bro -

Kla {wi}, Bro }i}, Jo ko vi} i Ma ti ja {e vi} osu |e ni na po tri i po go di ne, a To ma {e vi} na tri go di ne za tvo ra. Ta pre su da Op {tin skog su da u â~ ku uki nu ta je re {e wem Okru `nog su da i vra }e na na po nov ni sud ski po stu pak. Uko li ko na po sled wu pre su du Osnov nog su da u â~ ku bu de àl bi, wih }e raz ma tra ti i ko na~ nu pre su du do ne ti Ape la ci o ni sud u Kra gu jev cu.

KRIVI^NA PRIJAVA ZA LOPOVLUK U KI KIND SKOM AD „TO ZA MAR KO VI]”

Pre ko zi da do ple na Pro tiv San dra B. (1993) i Zo ra na G. (1978) iz Ki kin de pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ku kra |u na {te tu AD „To za Mar ko vi}„ u Ki kin di. Osum wi ~e ni se te re te da su u po sled wa dva me se ca vi {e pu ta pre ska ka li zid pred u ze }a i iz kru ga AD „To za Mar ko vi}„ otu |i li ve }u ko li ~i nu gvo zde nih ga snih ven ti la. M. Mr.

Ju ~e je i ita li jan ska po li ci ja iz ve la ve li ku ak ci ju hap {e wa me |u na rod nih di le ra dr o ge, a me |u uhap {e ni ma ima i dr à vqa na Sr bi je i BiH, pre no se ju ~e ita li jan ski me di ji. Hap {e wa u okvi ru ak ci je „Be li slon” za po ~e la su pre kju ~e, a uhap {e no je ukup no 54 oso be u vi {e gra do va Ita li je, kao i u Al ba ni ji, BiH, Sr bi ji, Gr~ koj, ê {koj i [ved skoj, pre ne la je agen ci ja An sa. U ak ci ji je za ple we no naj ma we 300 ki lo gra ma ko ka i na ko ji je iz Ju `ne Ame ri ke sti zao do [pa ni je a oda tle do ita li jan skog tr ì {ta, kao i 730 ki lo gra ma ha {i {a, na vo di An sa. U ak ci ji je u~e stvo va lo 350 pri pad ni ka ka ra bi we ra i ita li jan ske fi nan sij ske po li ci je. Is tra ga o ovom slu ~a ju po ~e la je jo{ kra jem 2008. go di ne.

te, a na ile gal nom tr `i {tu naj ~e {}e se po ja vqu ju am fe ta min (kao prah am fe ta min-sul fa ta) i me tam fe ta min (kao prah me tam fe ta min-hlo ri da).

ble ta, kap su la ili kri sta la (ta ko zva ni ajs). Oso ba pod dej stvom „spi da”, {to je uli~ ni na ziv za ove vr ste dr o ge, po sta je do bro ras po lo è na, pred u zi mqi va, stal no je u po kre tu, ì vo ge sti ku li ra, ima ose }a we da sve mo è i sve rad we iz vo di ubr za no. Kod oso be ko ja uzme „spid” vi dqi ve su i dru ge fi zi~ ke pr o me ne, po put ne u o bi ~a je nog iz ra za li ca, pr o {i re nih ze ni ca, a ne po sred no po uzi ma wu ka rak te ri sti~ no je {kr gu ta we zu bi ma i uko ~e nost do we vi li ce. Na ru {e na rav no te à do pa mi na u mo zgu uzrok je ja ke de pre si je do ko je do la zi na kon pre stan ka de lo va wa am fe ta mi na, ko ja uz ne sa ni cu mo è po tra ja ti ne de qa ma. Du à upo tre ba mo è iza zva ti ozbiq ne pr o ble me u ra du svih

Pri ja ve zbog he ro i na u No vom Sa du Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je do 48 sa ti No vo sa |a ni na Dra è na D. (1986) i od re di la mu me ru za dr à va wa pod sum wom da je pr o dao pa ke ti} he ro i na su gra |a ni nu Du {a nu V. (1980) kod ko ga je ovaj prah pr o na |en, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Kod Dra è na je pr o na |e na ve }a su ma nov ca, za ko ji se sum wa da po ti ~e od pr o da je nar ko ti ka. On }e da nas bi ti pri ve den na sa slu {a we de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da. M. V. Naj ~e {}e se kon zu mi ra ju u{mr ka va wem, ali mo è i gu ta wem, pu {e wem ili in tra ven ski. Dej stvo po ~i we 15-30 mi nu ta na kon uzi ma wa, a tra je ~e ti ri do {est sa ti, iako se de lo va we mo è pr o {i ri ti i du è od 24 sa ta. De lu je sti mu li ra ju }i, oslo ba |a we do pa mi na i dru gih psi ho ak tiv nih sup stan ci u mo zgu. Me tam fe ta min se do bi ja pre ra dom efe dri na ili pse u do e fe dri na ko ji se ko ri ste kao lek. Me tam fe ta min-hi dro hlo rid je pot pu no sr o dan am fe ta mi nu, a do sta se ko ri sti jer je jed no stav ni ji i jef ti ni ji za pr o iz vod wu. Naj ~e {}e se po ja vqu je kao be li pra {ak bez mi ri sa, gor kog uku sa, ali mo è se na }i i u ob li ku ta -

orga na, zna ~aj no se po ve }a va mo gu} nost sr ~a nog i mo `da nog uda ra, a ~e sto uzi ma we ve li kih ko li ~i na uzro ku je o{te }e wa mo zga ko ja za po sle di cu ima ju te {ko }e u pr o ce su go vo ra i mi {qe wa. Am fe ta mi ni iza zi va ju to le ran ci ju, {to zna ~i da su po treb ne sve ve }e ko li ~i ne da bi se po sti gao è qe ni efe kat. Iza zi va ju pshi~ ku za vi snost, a po sto je ne sla ga wa stru~ wa ka oko to ga da li iza zi va i fi zi~ ku za vi snost. Is tra ì va wa su po ka za la da ih ì vo ti we ko ji ma je na ras po la ga wu neo gra ni ~e na ko li ~i na am fe ta mi na uzi ma ju sve dok ne ugi nu, a ako se ko li ~i na ogra ni ~i, sva ki }e put uze ti ko li ko god ga ima. N. P.

UZ NE MI RE NOST NA SE VE RU KO SO VA

Du ge ce vi kod al ban skih eks tre mi sta Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} po zvao je me |u na rod nu za jed ni cu da hit no is pi ta da li na se ve ru Ko so va ima na o ru à nih eks tre mi sti~ kih gru pa i uko li ko ih ima, da ih raz o ru à. – Kfor je upo znat s vi deo-snim kom ko ji se po ja vio na al ban skoj te le vi zi ji „Top }a nel”, a ko ji pri ka zu je ko sov ske Al ban ce na o ru à ne du gim ce vi ma u bli zi ni Le po sa vi }a, i pred u zeo je neo p hod ne me re – re kao je za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne port pa rol Kfo ra u Pri {ti ni Uve No vic ki. U Eulek su za RTV na vo de da nad gle da ju si tu a ci ju i sa ve tu ju ko sov sku po li ci ju ko ja se ti me ba vi, a da }e, uko li ko zva ni~ na is tra ga

bu de po kre nu ta, i sa mi u to me po mo }i. Sni mak al ban ske te le vi zi je „Top }a nel”, ko ji se po ja vio na in ter ne tu, pri ka zu je na o ru `a ne ci vi le na Ko so vu ko ji te ret nom ma {i nom po ku {a va ju da uklo ne ba ri ka de i ra{ ~i ste put do al ban skih se la u op {ti ni Le po sa vi}. U Kfo ru za RTV na vo de da su upo zna ti sa snim kom, kao i da se pro ti ve na o ru `a va wu bi lo ko jih ile gal nih tru pa na Ko so vu. – Ka da je u pi ta wu ovaj kon kre tan slu ~aj, na rav no da smo pred u ze li od go va ra ju }e me re, a uklo ni li smo i tri ba ri ka de srp skih ci vi la na se ve ru Ko so va – na vo di No vic ki. Euleks, s dru ge stra ne, nad gle da i sa ve tu je ko sov sku po li ci ju ko ja se ba vi tim pi ta -

wem, za RTV ka `e port pa rol ka Iri na Gu de qe vi}. – Uko li ko zva ni~ na is tra ga bu de po kre nu ta, mi smo sprem ni da u sva kom tre nut ku po mog ne mo u za vi sno sti od to ga ka ko se ~i tav slu ~aj bu de raz vi jao – na vo di ona. U Eulek su na vo de i da je is tra ga o ubi stvu Seq ve ra Ha ra di na ja u na se qu Tri so li te ra u to ku, kao i da u woj u~e stvu ju za jed no s Je di ni ca ma ko sov ske po li ci je za bor bu pro tiv te ro ri zma i is tra gu. Go stu ju }i na Te le vi zi ji „Most„, dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi} re kao je da na pe tost na se ve ru Ko so va ni je no vi na.

SPORT

petak20.april2012.

dnevnik

c m y

TUR NIR U MON TE KAR LU

\o ko vi} po be dio ri va la i bol, Tip sa re vi} is pao

De taq iz jed nog od du e la Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde

Fo to: F. Ba ki}

MAJ STO RI CA PO LU FI NA LA PLEJ-OFA U NO VOM SA DU

Voj vo di na ili Cr ve na zve zda Va t er p o l i s ti Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde od i gra }e da nas na ba ze nu Sla na ba ra u No vom Sa du od 18.50 uz ka me re TV Are ne sport je dan, tre }i i od lu ~u ju }i su sret po lu fi na la plej - ofa pr ven stva Sr bi je. Po bed nik ove maj sto ri ce u fi na lu }e sna ge od me ri ti sa bra ni o cem tro fe ja - Par ti za nom, ko ji je u dva po lu fi nal na su sre ta nad i grao eki pu Ba wi ce. U ovoj se zo ni Voj vo di na i Cr v e n a zve z da od i g ra l e su {est utak mi ca i sva ka eki pa sla vi la je po tri pu ta. U pr vom po lu fi nal nom su sre tu u No vom Sa du po be di la je Voj vo di na 8:3, a u Be o gra du Cr ve na zve zda 7:5. Tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} ka `e da }e maj sto ri ca bi ti ne iz ve sna, jer se sa sta ju dve iz jed na ~e ne eki pe i da }e sla vi ti ona ko ja na met ne svoj ri tam igre. - Ikao je re~ o dve iz jed na ~e ne eki pe te {ko ih je po re di ti. Voj vo di na ima agre siv nost, br zi nu, ri tam i mla dost, a Cr ve na zve z da is k u s tvo, zna j u da igra ju na re zul tat i vo le da

umr tve igru, a i fi zi~ ki su ja ~i. Ona eki pa ko ja u ovoj maj sto ri ci bu de na met nu la svoj stil igre do }i }e do po be de. Ve li ka re zul ta ta ska raz li ka u pret hod nim me ~e vi ma ni je re a la na, jer upra vo tim ko ji je na me tao ri tam je i do la zio do te re zul tat ske raz li ke. Kqu~ }e kao i do sa da bi ti od bra na. U svim pret hod nim na {im du e li ma gol ma ni su bi li no si o ci i naj bo qi po je din ci, pa }e ta ko bi ti i sa da. Mo ram da is tak nem da mi ni smo sprem ni ona ko ka ko bi tre ba lo da bu de mo, ali bez ob zi ra na pro ble me ko ji nas pra te, a za ko je smo sa mi kri vi, mi }e mo sva ka ko i}i na po be du. Od igra ~a }u tra `i ti da da ju mak si mum i ako to is pu ne on da }u bi ti za do vo qan - re kao je Sta no je vi}. Ka p i t en Voj v o d i n e Vla d i mir Cu ki} je is ta kao da po sle {est du e la sa Cr ve nom zve zdom sa da do la zi sed mi i naj va `ni ji u se zo ni. - Po be da bi nam do ne la ula zak u fi na le. Za ni mqi vo je u na {im ovo go di {wim du e li ma to da onaj ko je do bro za po ~eo

me~ na kra ju ga je i do bio. Za to mi mo ra mo do bro da otvo ri mo utak mi cu i do bro da je za vr {i mo. Mi uvek gle da mo sa mo se be i svo ju igru i u ovoj utak mi ci mo ra mo da da mo mak si mum i da iz ga ra mo za sva ku lop tu, da se sku pi mo i da ne sr qa mo. Ne }e bi ti la ko i sva ka lop ta }e od lu ~i va ti, ali ja ve ru jem da }e mo mi pred svo jom pu bli kom pru ì ti naj bo qu ovo go di {wu par ti ju i pla si ra ti se u fi na le - re kao je Cu ki}. S wim se slo ìo i pr vo ti mac Sr |an Vuk sa no vi}. - Na dam se da }e mo na met nu ti svoj stil igre, a naj va `ni je je da u duel u|e mo hlad ne gla ve, da se bo dri mo i gi ne mo je dan za dru gog i da pro ba mo da do bi je mo ovo po lu fi na le i u|e mo u fi na le sa Par ti za nom - re kao je Vuk sa no vi}. Stru~ ni {tab i igra ~i Voj vo di ne po zi va ju na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i po dr è ih u naj va `ni jem me ~u se zo ne, a obe }a va ju im da }e se bo ri ti i da ti sve od se be. Ulaz na ba zen Sla na ba ra je slo bo dan. G. Ma le no vi} U BA HRE I NU NE MA MI RA

Mo lo to vqev kok tel na Fors In di ju Vo zi lo in dij skog ti ma For mu le 1 po go |e no pri ru~ nim oru` jem na pu tu od sta ze u Ba hre i nu do ho te la. Ni ko ni je po vre |en. Pro te sti pro tiv odr à va wa tr ke â&#x20AC;&#x17E;naj br èg cir ku saâ&#x20AC;? u Ba hre i nu odr à va ju se ne sma we nim in ten zi te tom. Po sled wi in ci dent do go dio se u sre du uve ~e, ka da su jo{ ne po zna ti na pa da ~i ba ci li Mo lo to vqev kok tel na vo zi lo u ko me su se u tre nut ku na pa da na la zi le ~e ti ri oso be. - Ni ko ni je po vre |en iz na {eg ti ma. Ni smo mi bi li me ta Mo lo to vqe vih kok te la - re kao je port pa rol ti ma Vil Hings. De mon stran ti u Ba hre i nu po ~e li su ~e {}e da ko ri ste za pa qi ve pro jek ti le u sko ro sva ko dnev nim ob ra ~u ni ma sa sna ga ma bez bed no sti. Ve li ka na gra da Ba hre i na ot ka za na je pro {le go di ne zbog an ti vla di nih de mon stra ci ja u ko ji ma je po gi nu lo sko ro 50 qu di. Vla sti ove go di ne è le da or ga ni za ci jom tr ke do ka ù da je si tu a ci ja u ze mqi mir na. Pr vi ~o vek For mu le je dan Ber ni Eklston re kao je pro {le ne de qe da je ta kra qe vi na u Per sij skom za li vu bez bed na i da }e se tr ka sto ga odr à ti ka ko je pla ni ra no.

No vak \o k o vi} pla si rao se u ~e tvrt fi n a l e tur n i r a iz Ma sters 1000 se ri je u Mon te Kar lu, po {to je po be dio Alek san dra Dol go po lo va sa 2:6, 6:1, 6:4. U pr vom se tu No vak je bio pot pu no de kon cen tri san, bi lo je evi dent no da je mi sli ma u Be o gra du gde mu je pre mi nuo de da, ali u na red na dva se ta us peo je da se kon so li du je i da sla vi za je dan ~as i 40 mi nu ta igre. Dru gi na{ pred stav nik u Mon te Kar lu Jan ko Tip sa re vi} je iz gu bio od Fran cu za @i la Si mo na sa 6:0, 4:6, 6:1. \o ko vi} je do bro po ~eo me~ pro tiv Ukra jin ca, la ko osvo jio pr vi ser vis gem, ali je we gov ri val ve} u tre }em ge mu us peo da stig ne do brej ka i po ve de 2:1. Dol go po lov je si gur nim ser vi som osi gu rao brejk za 3:1. Srp ski te ni ser je osvo jio sle de }i gem, po no vo na pao ser vis ri va la, sti gao do brejk lop te, ali je Dol go po lov bio smi ren, si gur no ser vi rao i od bra nio gem. Ovaj poen je pre lo mio set po {to je \o ko vi} pot pu no iz gu bio kon cen tra ci ju, pa je Dol go po lov na pra vio jo{ je dan brejk i do bio set sa 6:2. \o ko vi} je mno go bo qe kre nuo u dru gom se tu i po veo 3:0. No vak je do kra ja se ta do mi ni rao i sa ube dqi vih 6:1 iz jed na ~io u se to vi ma. Dol go p o l ov je do b rim ser vi s om osvo jio pr vi gem tre }eg se ta, \o ko vi} je od mah uz vra tio, a on da je no vi pqu sak pre ki nuo

me~. Po po vrat ku na te ren ve }ih uz bu |e wa ni je bi lo sve do re zul ta ta 4:4 ka da je Ukra jin cu ma lo opao ni vo ser vi sa, No va kov ri tern je pro funk ci o ni -

pre ma za me~ sa Dol go po lo vim, u su za ma je na pu stio te ren za tre ning, ali je ipak od lu ~io da na sta vi tak mi ~e we na tur ni ru. No vak je sa de dom imao po se ban

No vak \o ko vi}

sao, a mu we vi tom for hend di ja go n a l om \o k o vi} je stvo r io pri li ku za brejk. Iako je Dol go po lov po no vo od ser vi rao do bar pr vi ser vis, No va kov ri tern za vr {io je du bo ko u po qu i iz nu dio je gre {ku ri va la â&#x20AC;&#x201C; 5:4. Bez ve }ih pro ble ma \o ko vi} je pri veo po sao kra ju u sle de }em ge mu, a po emo tiv nom na ~i nu na ko ji se ra do vao vi de lo se ko li ko mu je bi lo sta lo da tri jum fu je u da nu ka da mu je pre mi nuo de da. On je in for ma ci ju o smr ti de de do bio to kom pri -

od nos, i upra vo je we ga iz dvo jio u emi si ji 60 mi nu tes, ko ja je pri ka za na pro {log me se ca. Jan ka Tip sa re vi }a je na pu tu do ~e tvrt fi na la za u sta vio @il Si mon u tri se ta. Do ~e tvr tog po ra za, u isto to li ko me |u sob nih me ~e va sa Si mo nom, Tip sa re vi} je do {ao za hva qu ju }i ve li kom bro ju gre {a ka, po seb no u pr vom i tre }em se tu. Si mon }e u ~e tvrt fi na lu igra ti pro tiv ze mqa ka @oa-Vil fre da Con ge, ko ji je ra ni je da nas sa vla dao [pan ca Fer nan da Ver da ska sa 7:6 (9:7), 6:2.

ANA IVA NO VI] OD RA DI LA TRE NING U MO SKVI

Mo `e mo u fi na le Naj bo qa srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} re kla je da na{ tim mo `e da iz bo ri pla sman u fi na le FED ku pa, iako igra na go stu ju }em te re nu pro tiv se lek ci je Ru si je. Ju ~e pre pod ne je 15. te ni ser ka sve ta od ra di la pr vi tre ning, a dru {tvo joj je pra vi -

Do sta je me kan i uslo vi su te {ki, ali u prin ci pu sam za do voq na i mi slim da ima mo do voq no vre me na da se pri la go di mo i sprem no do ~e ka mo vi kend. Da li o~e ku je te pu ne tri bi ne i po dr {ku na {ih na vi ja ~a u Mo skvi?

Ana Iva no vi}

la Je le na Jan ko vi}. Po pod ne su tre ni ra le Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Kru ni}, pred vo |e ne se lek to rom De ja nom Vra ne {om. Ka ko se ose }a te po sle pr vog tre nin ga u Me ga sport Are ni u Mo skvi? - Od ra di la sam pr vi tre ning i sve je do sta do bro pro {lo iako te ren jo{ ni je u do brom sta wu.

- Si gur no da o~e ku jem pu nu ha lu i to bi bi lo ve o ma le po, jer svi vli mo da igra mo u do broj at mos fe ri, a o~e ku jem i da }e mo mi ima ti do sta po dr {ke od na {ih qu di ko ji `i ve u Mo skvi i oko li ni. Te ren na ko me }e se igra ti po lu fi na le Fed ku pa Ru si ja Sr bi ja je u lo {em sta wu, ka ko

iz be }i mo gu} nost po vre da u ovom me ~u? - Va `no je da bu de mo oba zri ve jer nam pred sto ji do sta va `nih tur ni ra i me ~e va. Za to mo ra mo da vo di mo ra ~u na o na {em te lu, ali je va `no i da bu de mo sprem ne. Ka ko je na ma, ta ko je i Ru ski wa ma. Da li je NIS Fed kup tim Sr bi je spre man za no vu po be du i pla sman u fi na le Fed ku pa? - Na ma je ve li ki ciq da po be di mo u pla si ra mo se u fi na le Fed ku pa. Mi slim da ima mo {an se iako ima mo ne ga ti van skor pro tiv wih od 0:3. Ce la eki pa je na oku pu, svi smo po zi tiv ni i mo gu da na ja vim vr lo uz bu dqiv vi kend. [ta }e bi ti pre sud no u ovom me ~u? - Ru ski we ima ju ve li ki iz bor igra ~i ca, ta ko da jo{ uvek ne zna mo u kom sa ta vu }e na stu pi ti. Ali, va `no je da sva ki me~ igra mo za se be i po tru di mo se da na bi lo ko ji na ~in stig ne mo do po be de. U Fed ku pu je do sta dru ga ~i ja si tu a ci ja ne go na in di vi du al nim tur ni ri ma i me ~e vi ma i do sta aspe ka ta sa stra ne od lu ~u je, a i ve }i je pri ti sak zbog eki pe. No, i po red to ga mi slim da ovo ga pu ta ima mo ve li ke {an se. Po lu fi nal ni duel iz me |u Ru si je i Sr bi je na pro gra mu je u su bo tu i ne de qu.

SVET SKI KUP U LON DO NU

Mak si mo vi }e va osma Ivana Mak si mo vi} osvo ji la je osmo me sto u fi na lu u di sci pli ni va zdu {na pu {ka sa 497,0 (397) kru go va na pre do lim pij skom tur ni ru u Lon do nu, ko ji je ujed no i Svet ski kup. Mak si mo vi }e va je za ka sni la na pri ja vu za fi na le i ka `we na je sa dva kru ga (od u ze ta su joj od pr vog met ka ko ji je bio 10,6). Sa ta dva kru ga bi la bi {e sta. Na {a olim pij ka je pr vo sa jo{ de vet tak mi ~ar ki ras pu ca va la za ~e ti ri me sta u fi na lu i sa tre }im re zul ta tom od 51,4 kru ga pro {la u fi na le. Za ni mqi vo je da su tri tak mi ~ar ke iza we ima le iden ti ~an re zul tat u ras pu ca va wu od 51,1, pa su mo ra le s do dat nim di ja bo la ma da se iz bo re za jed no me sto u fi na lu. Naj u spe {ni ja od wih bi la je

Austri jan ka Li sa Un ge rank, ko ja je za tim dru gom fi nal nom se ri jom od 103,3 us pe la da se do mog ne bron ze sa 500,3 (397) kru go va. Po be di la je Ne mi ca So wa Faj l{if ter sa 503,0 (398) kru go va. Ona je po sle iz van red ne fi nal ne se ri je od 105,0 kru go va pre te kla naj bo qu u osnov nom de lu Ki ne ski wu Si ling Ji, ko ja je sa 400 kru go va za be le `il no vi ap so lut ni svet ski re kord. Ali, Ki ne ski wa je ne {to lo {i je ga |a la u fi na lu (102,5) i na kra ju osvo ji la sre bro sa 502,5 kru go va. Dru ga na {a pred stav ni ca u ovoj di sci pli ni An drea Ar so vi} za u ze la je 37. me sto sa 394 kru ga od 85 tak mi ~ar ki, dok je su pru ga srp skog olim pij ca Da mi ra Mi ke ca, Me li sa ko ja ga |a za Sal va dor 66. sa 391 kru gom.

Ni jed na od na {e tri tak mi ~a re u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem ni je us pe la da se do mog ne fi na la. Naj bli à je bi la Bo ran ka Bo ba na Ve li~ ko vi} ko ja je sa 384 kru ga za u ze la 10. me sto. Do fi na la ne do sta jao je sa mo je dan krug. Zo ra na Aru no vi} je bi la 17. sa 383, a Ja sna [e ka ri} 37. sa 379 kru go va od 81 tak mi ~ar ke. Po be di la je Taj van ka îa ên Tien sa 488,5 (388) is pred Ukra jin ke Ole ne Ko ste vi~ sa 487,8 (386) i ê hi we Len ke Ma ru {ko ve sa 487,6 (387) kru go va. Da nas }e od na {ih stre la ca na va tre nu li ni ju An dri ja Zla ti}, Da mir Mi kec i Di mi tri je Gr gi} u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem. Tak mi ~e we po ~i we u 10 ~a so va po na {em vre me nu, a fi na le je u 15.30. G. M.

SPORT

c m y

dnevnik

IZ BO RI U SEN CI

Za ti{ je pred bu ru Pro p a g and n o-po l i t i~ k e po ru ke pr {te na sve stra ne. Me di ji, po seb no te le ve zi ja, za tr pa ni su spo to vi ma. Ali, vre me je iz bo ra, lo kal nih, pa ral me tar nih i pred sed ni~ kih u dr à vi. Kam pa wa je u pu nom je ku, svi su za o ku pqe ni bit kom za bo qe su tra, po li ti ~a ri i bi ra ~i. A, u fud ba lu muk. Pa i ta mo sle de iz bo ri u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je i Cr ve noj zve zdi kra jem ma ja. Ni ko se ne ogla {a va, ni vlast ni opo zi ci ja. ûd no, a lop ta ja za tr pa na pro ble mi ma. Sa mo {to ne eks plo di ra. Po rast bro ja gle da la ca na na {im sta di o ni ma, a pre sve ga na Ma ra ka ni, po ne kad u Kra gu jev cu, Uì cu ili No vom Pa za ru, ne mo è da po kri je si vi lo kva li te ta sa mog fud ba la, od no sno sve ga ono ga {to se de {a va u po za di ni po pu lar nog spor ta. Za }u ta li su i kri ti ~a ri, ni ko ne nu di no va re {e wa, ka dro ve ko ji bi ba rem na go ve sti li re ne san su. On da se na me }e ne ka kav za kqu ~ak da su qu di ko ji krc ka ju po sled we da ne svo jih man da ta na Te ra zi ja ma i Ma ra ka ni, u stba ri ra di li do bro, sa sit ni jim pro ma {a ji ma. Ta~ ni je, da ni ko ne bi vi {e i bo qe od wih u vre me du bo ke , ne sa mo, fi nan sij ske kri ze u dru {tvu. Za to }e na sta vi ti da se di ve Sport skom cen tru u Sta roj Pa zo vi, ili bri `qi vo se lek tir nom ti mu to kom zim ske pa u ze na Ma ra ka ni... Sport ske aso ci ja ci je, po seb no pro fe si o nal ni fud -

bal ski klu bo vi tre ba lo bi da su auto nom ni u svom de la wu. Wi ho vo po na {a we u ovim iz bor nim da ni ma na to ne uka zu je. Jed no stav no, pro ce ni li su sa mi, ili pak do bi li „mig“ da se pri mi re i sa ~e ka ju ras plet iz bor nog pro ce sa u ze mqi. Da kle, za ti{ je pred bu ru. Ve} na kon 6. ma ja di }i }e gla vu fud bal ski po sle ni ci, ne ma di le me. Sa da je te {ko prog no zi ra ti ko jim re dom, ali to ni je ni bit no. Vi de }e mo ko je „po do ban“, ko ne, ko je do bio ze le no sve tlo da kre ne po „vlast“ u ku }u fud ba la ili na Ma ra ka nu. U sva kom slu ~a ju, To mi slav Ka ra xi} ima svo je adu te i ve o ma ja ku ba zu, a u „xe pu“ ~u va i no vog se lek to ra, Si ni {u Mi haj lo vi }a. Na dru goj star ni, Vla dan Lu ki} je sa dve po be de nad Par ti za nom u po lu fi na lu Ku pa, i ve ro vat no osva ja wem ute {nog tro fe ja, do bio po trv du da Zve zda ide pra vim pu tem i sa pra znom ka som. Iako u pro te klim da ni ma ovaj tan dem sve srd no nu di fo te qe bo qi ma od se be, a po {to se ta kvi ne po ja vqu ju, on da oni ne è le da „ta mo“ za vla da ju ha os i „du bi o za“ ka kve su sa mi za te kli. Sprem ni su na `r tve, da na sta ve za po ~e ti po sao. Ras plet je bli zu. î ni se da sa mo u slu ~a ju ne kih dra ma ti~ nih pro me na po li ti~ kih sna ga u ze mqi po sle \ur |ev da na mo è do }i i do po tre sa u fud ba lu. Ova ko, idi la mo è da se na sta vi, pro da jom ma gle, pa do kle lop ta iz dr ì. Z. Ran ge lov

Aleksandar Lazevski

NO VE NE VO QE U PAR TI ZA NU

La zev ski u po ne de qak na ope ra ci ji Alek san dar La zev ski ba{ ne ma sre }e ovog pro le }a. Pa u zi rao je po sle ja kog udar ca u bu breg do bi je nog na utak mi ci sa Slo bo dom Po int, a on da se na mu ~io sa po vre dom pre po na. U Par ti za nu je od lu ~e no da le vi bek ode na ope ra ci ju, ko ja se sma tra ru tin skom, i re {i taj pro blem. - La zev ski }e u po ne de qak bi ti pod vrg nut ope ra ci ji, ko ju }e iz ve sti pro fe sor dr Dra gan Ra do va no vi} - po tvr dio je port pa rol Par ti za na Ne nad Da ni lo vi}. O~e ku je se da }e ma ke don ski re pre zen ta ti vac mo ra ti da mi ru je tri ne de qe. To zna ~i da je za we ga se zo na za vr {e na, jer }e se tre nin zi ma u la ga nom rit mu vra ti ti tek po lo vi nom ma ja, uo~i po sled weg pr ven stve nog ko la pred vi |e nog za 20. dan sle de }eg me se ca.

Tre ner Avram Grant na ras po la ga wu ima Vla di mi ra Vol ko va na po zi ci ji le vog be ka, a al t er n a t i v a mu je Vo j i s lav Stan ko vi}. Od ra ni je je po zna to da }e „pod no`” i Edu ar do zbog po vre de pred wih ukr {te nih li ga me na ta ko le na, za do bi je ne na utak mi ci u Su bo ti ci, 7. apri la. Zna se i da }e in ter ven ci ja bi ti iz vr {e na u Ber li nu, na istom me stu gde je pret hod no ope r i s an Mar k o [}e p o v i}. O~e k u j e se da Edu a r d o bu d e ope ri san ovih da na, ma da jo{ ni je po zna to ta~ no ka da. Po red La zev skog i Edu ar da, Gran ta mu ~i i gol man Vla di mir Stoj ko vi}, jer ima po vi {e nu tem pe ra tu ru, kao i Sa {a Ili} i Mo ha med Ka ma ra, ne do voq no opo ra vqe ni od po vre da pe te, od no sno zglo ba.

Raul od la zi iz [al kea Ra u lo va (34) bli sta va epi zo da u Gel zen kir he nu bli `i se kra ju. [al ke je po tvr dio da je ve te ra nu po nu dio no vi ugo vor, po {to mu na le to is ti ~e ak tu el ni, dvo go di {wi, ali i da je [pa nac od lu ~io da ode. Klub je na veo da biv {i ka pi ten Real Ma dri da i re pre zen ta ci je [pa ni je na me ra va da ob ja sni pla no ve za svo ju bu du} nost i raz lo ge za od la zak. Raul je po stao qu bi mac na vi ja ~a ka da je do {ao pro {le se zo ne. U 63 na stu pa u Bun de sli gi po sti gao je 27 go lo va. U svo joj pr voj se zo ni osvo jio je Kup Ne ma~ ke i do {ao je do po lu fi na la Li ge {am pi o na.

petak20.april2012.

^EL SI SRU [IO BAR SE LO NU

Umet nost od bra ne Di Ma tea Za {to na pa da ti êl si za igru pro tiv Bar se lo ne? Kao da je mo gu }e dru ga ~i je pro tiv Me si ja i osta lih... Uosta lom, oni su po be di li, bra ni li su se bo qe ne go {to je Bar sa na pa da la. Da kle, bi li su bo qi. A, to da je Bar se lo na ima la sko ro 800, a êl si ne {to ma we od 200 pa so va na utak mi ci, da je Bar se lo na {ut nu la 24 pu ta ka go lu i po go di la pre~ ku i sta ti vu, dok je êl si {u ti rao ~e ti ri pu ta, jed nom po go dio okvir go la i dao gol, a ostao bez po ku {a ja u dru gom po lu vre me nu... To }e ve} su tra bi ti tru la sta ti sti ka. Pred re van{ me~ u Ka ta lo ni ji na red no utor ka, en gle ski tim ste kao je ka pi tal nu pred nost pro tiv pr va ka Evro pe(1:0), ko ji je po no vo po tvr dio da pro tiv we ga go to vo da ne mo è da se igra fud bal. Bar ne ona kav ka kav se igra pro tiv osta lih na pla ne ti... Da li bi tre ba lo osu ti pa qu bu po me na xe ru êl si ja Ro ber tu Di Ma teu i we go vim igra ~i ma {to su se po pqu sku na svom sta di o nu è sto ko bra ni li pro tiv naj bo qih fud ba le ra da na {wi ce? Ne! Oni su ra di li ma lo ono {to su hte li, a ma lo vi {e ono {to su mo ra li. I ni su se tu mno go pi ta li. Na kra ju êl si je po be dio. [ta bi ste pre iza bra li? Da stva ra te i pro u pu {ta te {an se, sve do jed ne ili da se bra ni te, stvo ri te jed nu {an su i da te gol? Ako êl si ode u Min hen, ni ko ga vi {e ne }e bi ti bri ga za vi |e no i ve ~e ras, a i ve ro vat no ono {to }e bi ti vi |e no za {est da na na Kamp Nou. êl si se bra nio bo qe ne go {to je Bar se lo na na pa da la, zbog to ga je êl si ove sre de bio bo qi tim. Umet nost od bra ne je dra sti~ no pot ce we na u da na {wem fud ba lu, kao da nas isto ri ja ni {ta ni je na u ~i la, a Ita li ja ni se na ku pi {e tro fe ja na „ka ta na }u”. - Na u ~i li smo mno go to ga i po pra vi li se u od no su na pre tri go di ne (ka da je Bar sa iz ba ci la êl si u po lu fi na lu), za to ni smo pri mi li gol. Ovo je do bar re zul tat i ide mo ta mo (na Kamp Nou) da pro ba mo da po stig ne mo jo{ je dan gol re kao je stre lac po be do no snog po got ka za êl si Di di je Drog ba. -Da li mi je ovo po sled wa utak mi ca za êl si u Li gi {am pi o na? Sva ki put isto pi ta we za me ne,

Pran de li vra }a To ti ja i Del Pje ra Se lek tor Ita li je na ja vio je mo gu} nost da se u eki pi za Euro 2012. na |u ve te ra ni Fran ~e sko To ti i Ale san dro del Pje ro. Tri de set pe to go di {wi To ti je po sled wu od 58 utak mi ca u pla vom dre su od i grao jo{ na Svet skom pr ven stvu u Ne ma~ koj 2006, a Del Pje ro (37 go di na, 91 na stup) se opro stio od na ci o nal nog ti ma u sep tem bru 2008. - Mo ra da se zna da ih iz u zet -

Fran~esko Toti

no po {tu jem i ce nim. Ne mo gu da ka `em da li }u ih po zva ti na pri pre me za EP, ali znam da mo gu jo{ da da ju ita li jan skom fud ba lu. Kr {te ni ca ne }e bi ti glav ni kri te ri jum za po ziv u re pre zen ta ci ju - re kao je ]e za re Pran de li. Ove se zo ne To ti je za Ro mu od i grao 22 utak mi ce i po sti gao pet go lo va, dok je Del Pje ro dva pu ta bio stre lac za Ju ven tus u me ~e vi ma Se ri je A.

Teri (na zemqi) zaustavqa Mesija

mo gu sa mo da ka `em da sam pre sre }an {to imam pri li ke da igram ova kve utak mi ce. Ja mi slim sa mo ka ko da pro |e mo da qe. Ka pi ten Xon Te ri, u tan de mu sa no vaj li jom Ge ri jem Kej hi lom i uz

- Ovo }e bi ti za pi sa no kao jed na od na {ih naj bo qih utak mi ca iz vi {e raz lo ga. Mo ra li smo da bu de mo str pqi vi, ni smo pip nu li lop tu pr vih de set ili 15 mi nu ta i mo ra li smo ja ko da se bo ri mo...

Sa da je êl si fa vo rit Bar se lo na je uo~i dvo me ~a sa êl si jem va ì la za iz ra zi tog fa vo ri ta, ali stva ri su se pro me ni le po sle okr {a ja na Stam ford Bri xu, gde je tim Ro ber ta Di Ma tea us peo da odo li „~a rob wa ci ma” sa Nou Kam pa. - Re kao bih da je sa da êl si fa vo rit. Po be da od 1:0 kod ku }e za wih je ve o ma do bar re zul tat - re kao je Gvar di o la. Upi tan da li se be sma tra iz i gra nim, na kon {to je Bar se lo na ima la po sed lop te 72 od sto i ka pi tu li ra la iz je di nog {u ta do ma }ih u okvir go la, Gvar di o la je od go vo rio od re~ no. - Ka da bi se u fud ba lu ra ~u nao po sed lop te, mi bi smo po be di li u sva koj utak mi ci. Me |u tim, ciq ove igre je sme sti ti lop tu u mre ù i to je naj te à stvar. U re van {u }e mo ve ro vat no mo ra ti da igra mo ri skant ni je- od go vo rio je stra teg Bar se. Bra zil ski ofan ziv ni bek Da ni Al ve{ ve li ki je op ti mi sta, upr kos po ra zu. - Naj bo qi po je di nac u ti mu êl si ja bio je gol man êh. Na dam se da }e sre }a u re van {u pre }i na na {u stra nu i ve ru jem da }e to bi ti do voq no da ode mo u fi na le. sve srd nu po mo} be ko va, na {eg Bra ni sla va Iva no vi }a i E{li ja Ko la, ~i nio je po sled wi be dem od bra ne is pred ê ha. Mno go to ga ura di la su ova ~e tvo ri ca, a {to ni su, je su êh, pre~ ka i sta ti va.

Ova utak mi ca zah te va la je one ko ji se ne uma ra ju. Di di je Drog ba je bio ne ve ro va tan i to je sve {to mo gu da ka `em. Igra se na po be du re kao je Te ri i do dao da Drog bi ni je bi lo la ko kao je di nom {pi cu

na po lo vi ni pro tiv ni ka. - Bio je sam ta mo go re pro tiv ne kih od naj bo qih igra ~a na sve tu, a uspe vao je i da za dr ì lop tu i da od i gra za osta le. O re van {u... - Bi }e te {ko, ima li su mno go {an si i ima }e ih i ta mo. Ali ne pla {i mo ih se, po {tu je mo ih, ali se ne pla {i mo. Jo{ jed na ova kva utak mi ca i mi }e mo bi ti OK - sa mo u ve ren je Te ri. We gov me na xer Di Ma teo, iako pri vre me ni, na pu tu je da ura di ono {to je po {lo za ru kom ta ko |e krat ko ro~ nom re {e wu, Avra mu Gran tu, sa da {wem tre ne ru Par ti za na - da od ve de êl si u fi na le Li ge {am pi o na. Di Ma teo je i ove ve ~e ri ostao sa sa mo jed nim po ra zom od ka da je pre u zeo eki pu od An dre Vi qa {a-Bo a {a. - Bi lo je ovo sko ro sa vr {e no. Sja jan re zul tat za nas - re kao je Di Ma teo i do dao: - Ka da igra te pro tiv Bar se lo ne mo ra te mno go da ra di te u od bra ni, jer je sa svim iz ve sno da }e oni ima ti pred nost u po se du lop te. Mo ra li smo da sma wi mo slo bo dan pro stor pred na {im go lom i da bu de mo ne po gre {i vi ka da nam se pru ì {an sa. To se i do go di lo. Sa da je 50:50 si tu a ci ja, ~e ka nas dru ga utak mi ca.

JA MAJ ^A NIN SE PRI PRE MA ZA NO VE RE KOR DE

Bolt è li da za di vi svet u Lon do nu Naj br ì ~o vek svih vre me na ka è da mo è jo{ br è. Naj br ì ~o vek svih vre me na ka è da }e po sle Olim pij skih iga ra u Lon do nu na red nog le ta po sta ti „ì va le gen da”. Usein Bolt po ru ~io je da è li da za di vi svet ti me {to }e u fi na lu tr ke na 100 me ta ra is tr ~a ti ne ve ro vat nih 9,4 se kun de, a da pla ni ra da u fi na lu na 200 me ta ra za be le ì vre me br è od 19 se kun di. Ovaj 25-go di {wi Ja maj ~a nin s ne ve ro vat nim fi zi~ kim pre di spo zi ci ja ma odav no se bo ri sa mo sa {to pe ri com. Od ka da je svet za ne meo pred wim na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu pre ~e ti ri go di ne, do da nas ni je se po ja vio ne ko ko bi mo gao da mu pa ri ra ka da je u top for mi. Bolt je vla snik re kor da na 100 me ta ra, ko ji iz no si 9,58 se kun di, kao i na 200 me ta ra, ko ji iz no si 19,19 se kun di. Oba re kor da, Bolt je po sta vio na Svet skom pr ven stvu u Ber li nu 2009. go di ne. Sa OI u Pe kin gu ima zlat ne me da qe u di sci pli na ma 100, 200 i {ta fe ti 4x100 me ta ra, a sa svet skih pr ven sta va ima pet zla ta, tri iz Ber li na u iden ti~ nim ka te go ri ja ma kao i u Pe kin gu, dok je pro {le go di ne u Da e guu ostao bez zla ta na 100 me ta ra, zbog po -

Usein Bolt

gre {nog star ta, od no sno dis kva li fi ka ci je.Ka sni je se ute {io naj sjaj ni jim od li~ jem na 200 i 4 h100 me ta ra. Od ka da je we gov ze mqak, pri ja teq i ri val Asa fa Pa uel 2007. go di ne u ita li jan skom gra du Ri -

je ti ju tr ~ao 9,74 i po sta vio ta da {wi ak tu el ni svet ski re kord na 100 me ta ra, Bolt ga je pr vi put „sru {io” na red ne go di ne u Wu jor ku (9,72), a po tom jo{ dva pu ta po pra vqao - u Pe kin gu iste go di ne (9,69), {to je ujed no i re kord olim pij skih iga ra, a on da i u Ber li nu (9,58). - Qu di su ne str pqi vi da tr ~im 9,4 na sto ili 19 se kun di na 200 me ta ra, o~e ku ju bi lo {ta {to bi ih za di vi lo - is pri ~ao je Bolt za bri tan ski „BBC Sport”. Ipak, da bi Bolt is tr ~ao 9,4 na sto me ta ra, po treb no je da se na ru ga za ko ni ma fi zi ke. Ova ko, po treb no je da u se kun di pre la zi 10,63 me tra (!?), a ako bi to us peo, sta zu od 100 me ta ra pre tr ~ao bi za 40 ko ra ka... - Ra dim naj sna `ni je {to mo gu, sva kog da na, ka ko bi to bi lo mo gu }e...”, sle gao je ra me ni ma Bolt, sve stan da }e po ku {a ti - ne mo gu }e! Ali, tvr di, da }e zbog na vi ja ~a da ti sve od se be.Na vi ja ~i vo le da upo zna ju mo ju li~ nost, da me gle da ju ka ko se za ba vqam i ra dim ‘lu de’ stva ri, ali u isto vre me od me ne o~e ku ju ta vre me na. Ako bu dem do mi ni rao na Igra ma, po sta }u `i va le gen da. @i va le gen da ko ja {e ta una o ko lo. Zvu ~i do bro- sa osme hom je pri ~ao Bolt, ko jem o~i gled no ne ne do sta je sa mo po u zda wa.

S PORT

petak20.april2012.

dnevnik

UZ PLA SMAN JU GO VI ]A NA FI NAL NI TUR NIR KU PA

Ka }a ni sprem ni i za tro fej Fantasti~no lepom i borbenom igrom, kao i neverovatnim pristupom utakmici, rukometa{i Jugovi}a pobedili su Radni~ki iz Kragujevca (25:20) u ~etvrtfinalu nacionalnog Kupa i plasirali se na zavr{ni turnir. Pored Ka}ana na fajnal-foru, koji }e se igrati 12. i 13. maja u Boru, nadmeta}e se Spartak Vojput, Partizan i Kolubara. Samo tri dana posle izuzetno te{ke utakmice i pobede nad

^E TVRT FI NA LE KU PA SR BI JE Ju go vi} Uni met - Rad ni~ ki Par ti zan - Ru dar Spar tak Voj put - C. zve zda Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka

Pla sman na za vr {ni tur nir Ku pa Sr bi je ko ji }e se od 12. i 13. ma ja odr `a ti u Bo ru iz bo ri li su Ju go vi} Uni met, Par ti zan, Spar tak Voj put i Ko l u b a r a. @reb za v r { nog tur ni ra Ku pa oba vi }e se 4. ma ja.

Ju go vi} Uni met Rad ni~ ki 25:20 (11:8) KA]: Dvorana Hram, gledalaca 800, sudije: Mo{orinski (Zrewanin) i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Jugovi} Unimet 2 (2), Radni~ki 2 (1), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 2, Radni~ki 4 minuta. JU GO VI] UNI MET: Kukobat (9 odbrana 1 sedmerac), Suxum 4, Vasi}, [ipka 3, Kankara{ 2, Radakovi} 5, Belo{, Travar 2, Ili}, Krsman~i} 1, Jo{i} 6 (2), Vukovqak, Perovi} (2 odbrane), Stejin, Vu~i}evi}, Vujadinovi} 2. RAD NI^ KI: Leki}, Gavrilovi} 2, Jani}ijevi}, Radoji~i}, Zlatanovi} (5 odbrana), Stanojevi} 1, Petrovi} (8 odbrana), Tomi}, Markovi} (1 odbrana), Cvetinovi} 5 (1), Milin~i}, Nikoli} 2, Ili} 1, Raji~evi} 3, Prodanovi} 2, [migi} 4.

Do go vor ku }u gra di: ru ko me ta {i Ju go vi }a

Metaloplastikom, Ka}ani su ostvarili veliki uspeh. U posledwih sedam godina mladi i poletni sastav nebeskoplavih uspeo je peti put da obezbedi plasman me|u ~etiri najboqe ekipe u Kupu Srbije. - U principu mladim ekipama, kakav je i Jugovi}, vi{e odgovara kup takmi~ewe, nokaut sistem, po{to se u 60 minuta sve re{ava, za razliku od liga{kog tak mi ~e wa gde igra ~i trebaju da igraju dobro u kontinuitetu da bi ostvarili dobar rezultat - rekao je strateg Ju go vi }a Vla dan Jor do vi}. Pla sman na fi nal ni tur nir si gur no mno go zna ~i mo jim igra~ima, ali i meni, kao i to {to smo odigrali dobru utakmicu s ekipom Radni~kog. U~e{}e na faj nal-fo ru za nas predstavqa sportsku satisfak-

NE ZA VID NA SI TU A CI JA U CR KVEN KI

Sve to zar Jo vo vi} oti{ao U zavr{nici prvenstva i gr~evite borbe za opstanak, rukometa{i Crvenke su neo~ekivani ostali bez trenera. Bez ikakve ranije najave Svetozar Jovovi} je u sredu uve~e, nakon treninga, saop{tio igra~ima da napu{ta klub. Ovakva odluka iskusnog stru~waka ostavila je u nedoumici sve, pogotovo {to je bilo planirano da nakon toga treninga sa predsednikom kluba profesorom Milisavom Kova~evi}em, direktorom Vladom Ra~i}em i ~lanom Uprave Draganom Rukavinom odu u Suboticu da u Kup utakmici gledaju sutra{weg protivnika Crvenu zvezdu. Prema re~ima Kova~evi}a istina je da mu se duguju dve plate, ali ne mo`e da veruje da je to razlog da napusti mati~ni klub, koji mu je ve} u nekoliko navrata izlazio u susret i vra}ao ga na mestu trenera. Za sada sa ekipom radi trener omladinaca Desnica, a za danas je zakazan sastanak u`eg rukovodstva u vezi sa ovim zaista neo~ekivanim problemom. T. Jo vo vi}

Pu ta ri iz ne na di li Spar tak Voj put - Cr ve na zve zda 26:21 (10:12) SU BO TI CA: Sportska hala „Dudova {uma”, gledalaca 2000, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Spartak Vojput 4 (3), Crvena zvezda 3 (3), iskqu~ewa: Spartak Vojput 12, a Crvena zvezda 6 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi} 1, Vru}ini} 4, Pavlovi} 1, Ratkovi}, Popovi}, Todorovi}, Ristovski, Jovanovi} 5, Kuki} (10 odbrana), Distol 3, Pato~kai, Papi} 5 (3), Bo`ovi} 3, Veselinovi} 4, \ukanovi} (17 odbrana). CR VE NA ZVE ZDA: Ivani{evi} (4 odbrane), @ivkovi} 7 (3), Milo{evi}, [qivan~anin, B. Tomi}, Oqa~a, Pavi} 2, Kosanovi}

(16 odbrana), Pu{ica 1, [oti}, A. Tomi}, Petrovi} 3, ]iri} 2, An|eli} 1, Brajovi} 5, Mitovi}. Doma}ini su ve} u 6. minutu poveli sa 4:2, ali su ubrzo Beogra|ani preokrenuli rezultat. U tim trenucima sjajno su igrali @ivkovi} i Brajovi}. Prvo poluvreme se zavr{ilo vo|stvom Crvene zvezde s dva gola razlike. U drugom delu utakmice Rado{ \ukanovi} bio je nesavladiv imao je 17 odbrana, raspucali su se Jovanovi}, Veselinovi}, Papi} i Bo`ovi} i u 40. minutu rezultat je bio 17:15. Igra~i trenera Vuka Roganovi}a u fini{u su bili sve sigurniji ubojitiji i u 50. minutu sve je bilo re{eno, putari su poveli s 22:17. S. Sto jiq ko vi}

@EN SKA SU PER LI GA

Zlat ni bo do vi @e le zni ~ar - Rad ni~ ki 31:23 (17:15) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca: 250, sudije: Marko Bori~i} (Grocka) i Dejan Markovi} (Beograd), sedmerci: @elezni~ar MC 4 (3), JP Radni~ki 1(1). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, JP Radni~ki 12 minuta. @E LE ZNI ÂR: Mi{kovi} (15 odbrana), Cveti} 1 (1), Popovi} 1, Jak{i} 2, Predojevi} 2, Jezdimirovi} 3, Rupi} 1, Pajki}, Jezdi} (2 odbrane), Mili} 2, Stani} 3, Moise 5(2), Vrdoqak 4, Veraja 7. RAD NI^ KI: \or|evi} 2, Milovanovi}, Kolunxi} 1, @arkovi} 2, Grbi} 2, Blanu{a, Boòvi}, Jeremi}, ôvi} 9, @ivkovi} (3 odbrane), Garovi}, Kosti}, Varda 2, Jovi} 1, Panti} (7 odbrana), Jukopila 4 (1). Rukometa{ice @elezni~ara su u gr~u po~ele odloènu utakmicu

25:20 33:29 26:21 31:26

protiv solidnog sastava Radni~kog pa u prvih 30 minuta nisu uspele da stignu do osetnije prednost. Istina, prve su zatresle protivni~ku mreù, ugalavnom su vodile do 10:10, dràle su do tada gol ili dva razlike ali su onda rukometa{ice sa Crvenog krsta dodale gas, serijom od ~etiri uzastopna gola preokrenule rezultat u svoju korist. Sre}om, bodrene sa tribina Tijana Predojevi} i wene saigra~ice su smogle snage da uzvrate istom merom, postigle su ~etiri vezana gola. Nastavak utakmice, protekao je u znaku doma}ih rukometa{ica, koje su vodile i sa 28:21 i staloènom igrom sa duìm napadima osvojile zlata vredne bodove. D. Vi }en ti}

ciju, {to je samo po sebi lep sportski do`ivqaj. Ti}i Jugovi}a kao mo}an plavi orkestar, odsvirali su najlep{u odu rukometne radosti, te~no, uzvi{eno, precizno. - Dolaskom Vujadinovi}a i Suxuma ekipa je dobila na neophodnom samopouzdawu, jer su wihov kvalitet i igra~ko iskustvo uticali na radni elan i nivo samopouzdawa igra~a. U prole}nom delu prvenstva imali smo kadrovskih problema, konstatno smo bili bez pola ekipe. Povrede i bolesti su se re|ali kao na traci, pa nismo mogli da ra~unamo ve}im delom na okosnicu ekipe, {to se odrazilo na igru i rezultate. Povratkom Jo{i}a, [ipke, Vukovqaka, Vu~i}evi}a dobili smo na ve}oj mogu}nosti rotirawa i visokog ritma igre, ve}em manevru i bo-

qim takti~kim re{ewima, {to je do sada bilo nezamislivo. Mnogi simpatizeri, a i ve}ina igra~a, smatraju da je do{ao trenutak da Jugovi} napadne trofej nacionalnog kupa. - Ovaj tim u ovom sastavu i sa ovom formom moè ravnopravno da se nosi sa svim rivalima. Igra~i imaju pravo da uìvaju u ovom trenutku, ali ve} danas moraju da zaborave takmi~ewe u kupu i da svoje misli preusmere na prvenstvene okr{aje. Do finalnog turnira ima jo{ mnogo vremena, potrebno je da nas posluì zdravqe, da se ekipa jo{ boqe uigra, tako da je prerano govoriti o rezultatu na finalnom turniru. Naravno, svi smo zadovoqni plasmanom me|u ~etiri najboqe ekipe, ali treba i}i korak po korak. Ponavqam, ne}u dozvoliti da moji igra~i polete u nebo, jer pred wima su druge obaveze, sledi utakmica sa Smederevom, {to za nas predstavqa najva`nija stvar o kojoj treba da razmi{qamo sada - kategori~an je Vladan Jordovi}. J. Ga li}

DRU GA LI GA (M)

Pr va pro le} na po be da

Rad ni~ ki ([) - Haj duk 30:23 (12:14) [ID: Sportska hala, gledalaca oko 200, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad). Sedmerci: Radni~ki 1 (1), a Hajduk 1 (1), iskqu~ewa: Radni~ki 8, a Hajduk 2 minuta. RAD NI^ KI: Mati}, Goli} 1, Gr~i} 1, Jankovi}, Tadi} 5, M. Jovi} 4, Klisuri} 2, N. Jovi} 1, Savi}, To{i} 3, Trifkovi} 7, Filipovi}, Pernar 2, \er~an, Maukovi} 4, Bevanda. HAJ DUK: Mandi}, Vujkov 4, Vje{tica 3, Nikolin, Karas 1, Obre no vi} 2, An drin 1, Ili} 4, Spasojev 2, Vrgovi} 5, Labus 1. Sve do 10 minuta pre kraja, vrlo kvalitetna ali i nezgodna

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 22 23 22 23 22 22

18 18 17 15 13 12 12 10 11 8 8 7 6 7 7 1

2 2 0 2 3 2 1 2 0 2 1 3 2 0 0 2

3 3 6 6 7 9 10 11 12 13 13 13 14 16 15 19

693:579 713:607 650:568 666:600 718:627 713:673 647:590 674:672 719:718 640:658 564:610 725:781 634:692 618:698 650:733 537:726

Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme }e ovog vikenda organizovati tradicionalni me|unarodni turnir za mla|e kategorije posve}en tragi~no poginulom nekada{wem prvotimcu Du{anu Tojagi}u. Posle lepog iskustva pro{le godine, sjajnih tehni~kih uslova i velikog gostoprimstva u Ba~kom Petrovcu (a na novi poziv Ba~kopetrov~ana), ~elnici kluba su odlu~ili da i tre}i Memorijal Du{ana Tojagi}a „Sme~ kup 2012 – turnir odbojka{kih nada“ bude odràn u ovoj op{tini, u sportskoj hali Osnovne {kole „Jan âjak“. Tako }e sutra i u nedequ talenat i ume}e pokazati ~etiri mlade selekcije u~esnice, Sudtirol Bolzano (reprezentacija italijanske regije Alto Adi|e), ê{ke zvezde (kadetska reprezentacija ê{ke), OK Mladost iz Ba~kog Petrovca i kadetski tim OK Vojvodina NS seme. Ekipe koje }e se nadmeta-

ti uglavnom }e nastupiti sa igra~ima ro|enim 1995. i mla|i, sa tim da }e Italijani imati i godinu dana starije igra~e, dok }e samo tehni~ki doma}in OK Mladost iza}i na teren sa mawe-vi{e prvim timom, koji ~ine mladi odbojka{i. Kada je sam sistem takmi~ewa u pitawu, prvog dana igra}e se po sistemu svako sa svakim, dok }e u nedequ biti odigrane utakmice za tre}e i prvo mesto. Trenerski `iri izabra}e najboqeg libera, prima~a, blokera, servera, sme~era, tehni~ara i ukupno najboqeg igra~a, dok }e specijalni `iri izabrati i najperspektivnijeg igra~a. Prva utakmica u subotu po~iwe u 10 ~asova, a nakon toga je planirano i sve~ano otvarawe turnira. Specijalni gosti turnira, koji }e dodeliti i nagrade drugog dana, bi}e proslavqeni reprezentativci Andrija Geri} i Slobodan Bo{kan. M. R.

PO LU FI NA LE PLEJ-OFA

Par ti zan pr vi fi na li sta Ba wi ca – Par ti zan 2:13 (0:2, 0:4, 0:4, 2:3) BE O GRAD: Bazen Bawica. Gledalaca: 100. Sudije: Ivan Rakovi}, Putnikovi} (obojica Beograd). Igra~ vi{e: Bawica 2 (0), Partizan 7 (4). Peterci: Partizan 1 (1). BA WI CA: Risti~evi}, Stameni}, Obradovi}, Radulovi}, Tanaskovi}, [abani, Mitrovi}, Babi}, \or|evi}, ]ori} 1, Ili}, Petrovi}, Gogov 1. PAR TI ZAN RAJ FAJ ZEN: @ivojinovi}, Dedovi} 1, Man-

di} 3, Korovija, Rackov 1, ]uk 2, Radovi}, ^u~kovi} 2, Mitrovi} 1, Vujasinovi} 1, [urawi 1, [apowi} 1. Va ter po li sti Par ti za na prvi su finalisti ovogodi{weg plej - ofa prvenstva Srbije. I u dru goj po lu fi nal noj utakmici aktuelni {ampioni su ubedqivo nadigrali ekipu Bawice, ovoga puta sa 13:2 i potpuno zaslu`eno se plasirali u finale. . G. M.

Pr va po be da Ki kin |a na @AK - Du nav 6:4 (1:2, 1:1, 1:1, 3:0)

Ru ma - Po ti sje Ple teks 40:34 @SK - Ja bu ka 25:25 B. Kar lo vac - Me ta lac 26:24 Som bo re l. - Rad n. (NS) 41:29 Her ce go vi na - Je din stvo 35:26 Rad ni~ ki ([) - Haj duk 30:23 Ti tel XD - Apa tin 36:26 Na pre dak - Dal ma ti nac si no}

1. @SK 2. Ti tel 3. Som bo rel. 4. Me ta lac 5. Ja bu ka 6. Je din stvo 7. Apa tin 8. Radn. NS 9. Haj duk 10. Her ce go. 11. Dal ma t. 12. Ru ma 13. B. Kar lo v. 14. Radn. [. 15. Na pre dak 16. Po ti sje

Re vi ja mla do sti

PLEJ-AUT

Ba nat ski Kar lo vac - Me ta lac 26:24 (14:14) BA NAT SKI KAR LO VAC: [kolska sala, gledalaca 200, sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo), sedmerci: Banatski Karlovac 4 (4), Metalac 3 (3), iskqu~ewa : Banatski Karlovac 8 m, Metalac 4 minuta. BA NAT SKI KAR LO VAC: Kamberovi} (12 odbana), Kova~evi}3, Arnautovi} 2, Xanatovski 2, Mutavxi} 1, Golubovi}, Spasi} 7, ]irkovi} 8, Sawin 3. ME TA LAC: Ali~i} (11 odbrana),devetak, Eri}, Ili}, Koki}, Radi} 2, Vojvodi} 5, Savi}, Tojagi} 1, Petrovi} (9 odbrana), Joji} 8, Jawi} 6, Manojlovi}, Milo{evi} 2, Kor~ok. Najboqi igra~ Slobodan ]irkovi} . Sti gla je i pr va po be da Karlov~ana u ovom delu prvenstva. Na doma}em terenu Karlov~ani su se trudili da ostave dobar utisak, ali igra~i obeju ekipa su izgarali i prvo poluvreme se skor igralo gol za gol, zavr{ilo se nere{eno 14 : 14 . U dramati~noj zavr{nici, gosti su krenuli na sve ili ni{ta, presingom su nameravali da do|u do pobede. Najboqi igra~ susreta Slobodan ]irkovi} je sa dva efektna pogotka raspr{io sve nade gostiju. R. Jo va no vi}

OVOG VI KEN DA ME MO RI JAL DU [A NA TO JA GI ]A

38 38 34 32 29 26 25 22 22 18 17 17 14 14 14 4

ekipa iz ^uruga je bila ravnopravan protivnik (20:20). A onda su [i|ani zaigrali u svom poznatom stilu, zabele`ili jo{ jednu pobedu i potvrdili da su prijatno iznena|ewe ovog prole}nog dela prvenstva. M. ]ur ~i}

Som bo re lek tro – Rad ni~ ki (NS) 41:29 (22:11) SOM BOR: Hala Mostonga, gledalaca 80, sudije. Marko Pe{i} i Radoman Radojevi} (Crvenka), sedmerci: Somborelektro 1(1), Radni~ki 4(4),Iskqu~ewa: Somborelektro 4 minuta, Radni~ki 4 minuta. SOM BO RE LEK TRO: Dobrijevi}, Despot 1, Dra{kovi} 12, Penze{ 4(1), @ivkovi} 1, Besla}, Bu la to vi} 5, Mi jo vi} 5,L.Koji} 1, Kopawa 4, Gardijan 4, Bo{kovi}, Nenadi}, N. Koji} 4 RAD NI^ KI: Jovanovi}, Samarxi} 4, An|eli} 2, Jolovi}, Zelen 10(4), Mi~ovi} 2, Ranitovi}, Mi{kovi} 2, Tungus 3, Ili} , Beqi} 6, Mu{icki. Dobra i za oko lepa utakmica. M. Jo vi }e vi}

KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca oko 200, sudije: Virijevi} (Zrewanin), Bala`evi} (Subotica). Igra~ vi{e: @AK 4 (2), a Dunav 6 (1). Peterci: @AK 1 (1), Dunav -. @AK: Arizanovi} (8 odbrana), Ra|enovi}, ]iri}, Budurin, Trkuqa 1, Nosovi} 3 (1), Dragi} 1, Aleksi}, Jak{i}, Duda{, Restovi} 1, Mar~eta, \apa. DU NAV: Peti} (10 odbrana), Bo`i~kovi}, Mari} 1, Joksimovi}, Tohoq, Prekoga~i}, Dimitrov 1, ]atovi} 2, Lelevi}, Petkovski, Bukvi}, Maksimovi}, Gvozdanovi}. Nakon deset uzastopnih poraza, vaterpolisti @AK-a ostvarili su prvu pobedu i to u plej - autu protiv borbene ekipe Dunava iz Novog Sada. Kikin|ani su bili posledwi u A ligi, a Novosa|ani prvi u B ligi. Do pobede su doma-

}i do{li u ~etvrtoj ~etvrtini zahvaquju}i razigranom Nosovi}u, koji je izjedna~io na 4:4 iz peterca, a potom postigao jo{ jedan pogodak. Dvadeset sekundi pred kraj pobedu doma}oj ekipi osigurao je Trkuqa udarcem sa osam metara. Gosti iz Novog Sada bili su boqi u prvoj ~etvrtini, koju su dobili 2:1, a nere{eno je bilo u drugoj, pa se tako na odmor oti{lo vo|stvom Novosa|ana od gola prednosti. U tre}oj ~etvrtini bilo je dosta propusta navalnih igra~a obeju ekipa, pa je i ovaj deo zavr{en nere{enim rezultatom. Novosa|ani su u posledwu ~etvrtinu u{li sa golom prednosti ali je nisu sa~uvali. Revan{ me~ igra se u Novom Sadu u subotu 21. aprila. U drugoj utakmici plej - auta Beograd (peti u A ligi) je savladao Singidunum (drugi u B ligi) sa 11:6. Revan{ je u subotu. M. S.

SU TRA NA ADI PR VI KUP SR BI JE

U~e stvu je 149 tak mi ~a ra iz 12 klu bo va Sutra }e na Savskom jezeru (Ada Ciganlija), u organizaciji Vesla~kog saveza Srbije biti odràn Prvi Kup Srbije. Takmi~ewe na Adi bi}e sprovedeno u svim kategorijama - kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj i u ènskoj i u mu{koj konkurenciji. Prijavqeno je 149 takmi~ara, a od klubova takmi~i}e se Begej 1883, Galeb, Grafi~ar, Danubijus 1885, Zreneks, Pali}, Partizan, Sava, Smederevo, Tami{, Crvena zvezda i ûrug i to u slede}im disciplinama: skif, dubl skul, dvojac bez kormilara, ~etverac skul, ~etverac bez kormilara i ~etverac sa kormilarom. Po~etak trka je predvi|en za 12.30 ~asova. J. G.

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Svi na {i is pa li

Na{i bokserski reprezentativci do`iveli su istinsku katastrofu na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre, koji se odr`ava u Trabzonu. Ni jedan srpski borac nije uspeo da se domogne u~e{}a na najve}oj svetskoj smotri sporta. Dakle, Srbiju }e u Londonu, predstavqati samo Aleksandar Drenovak u kategoriji do 75 kilograma. On se kvalifikovao na Svetskom prvenstvu.

Ina~e, u Trabzonu, ostvarili smo samo jednu pobedu i to je po{lo za rukama iskusnom Qubomiru Marjanovi}u, ali ve} u drugom me~u je pora`en. Velike {anse davane su Branimiru Stankovi}u (60). Me|utim, on je poklekao ve} u prvom izlasku na ring. Isto kao on pro{li su mladi borci Milo{ Balti} (52) i Vawa Ba~i} (56), kao i oni iskusniji Marko Nikoli} (81) i Milutin Stankovi} (superte{ka). M. P.

SPORT

c m y

dnevnik

Pe {i} ka `wen sa 200.000 di na ra Di sci plin ska ko mi si ja ko {ar ka {ke Su per li ge Sr bi je ka zni la je tre ne ra Cr ve ne zve zde Di va Sve ti sla va Pe {i }a sa 200.000 di na ra. U obra zlo `e wu se na vo di da je Pe {i} ka `wen sa 100.000 di na ra zbog ko men ta ri sa wa su |e wa na utak mi ci sa Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca i do dat nih 100.000, jer ga je tre }i su di ja na tom me ~u Mi lan Ma `i} pri ja vio zbog ne sport skog po na {a wa. Tre ner cr ve no-be lih ka `wen je i po ~et kom me se ca sa 100.000 di na ra zbog ko men ta ra o su |e wu na me ~u sa Me ga Vi zu rom.

EVRO LI GA PRO GLA SI LA NAJ BO QEG DE FAN ZIV CA

Ki ri len ko svrg nuo Di ja man ti di sa

Kril ni ko {ar ka{ CSKA An drej Ki ri len ko pro gla {en naj bo qim de fan ziv cem Evro li ge za se zo nu 2011/12. U ide al noj pe tor ci jo{ Di ja man ti dis, Mos, Sa da i Hen driks. Eki pa CSKA i bez we ga bi bi la je dan od fa vo ri ta za ti tu lu pr va ka Evro pe, ali po vra tak An dre ja Ki ri len ka iz NBA li ge u~i nio je „ar mej ce” za stra {u ju }im ti mom po seb no u fa zi od bra ne. Iako je za ga zio u ~e tvr tu de ce n i j u `i v o t a, po p u l ar n i „AK47” bio je bez prem ca u Evro li gi po bro ju sko ko va (7,2 po utak mi ci) i blo ka da (1,9), dok je sa pro se kom od 1,53 ukra de ne lop te gle dao u le |a sa mo

Ta ko se po dru gi put do go di lo da je dan ko {ar ka{ CSKA pre ki ne do mi na ci ju Di mi tri sa Di ja man ti di sa, u ~i jim ru ka ma je ovo pri zna we za vr {i lo ~ak {est pu ta. Sve stra ni bek Pa na ti na i ko sa bio je evrop ski de fan zi vac bez prem ca u pe ri o du od 2005. do 2009, kao i 2011. go di ne. Tro fej mu je iz ma kao sa mo 2010, ka da ga je osvo jio Vik tor Hri ja pa. Po red Ki ri len ka i Di ja man ti di sa, u kon ku ren ci ji su se ove se zo ne na {li Dej vid Mos (Mon te pa ski), Vik tor Sa da (Bar se lo na) i Ri ~ard Hen driks (Ma ka bi). Ru skom asu pri zna we }e, po tra di ci ji, bi ti uru ~e no dru -

petak20.april2012.

ODR @A NA SVE ^A NA AKA DE MI JA U KI KIN DI

Pet i po de ce ni ja voj vo |an skog yuda U Ki kin di je u ve li koj sa li Skup {ti ne op {ti ne upri li ~e na sve ~a na aka de mi ja po vo dom 55. go di na po sto ja wa xu do spor ta u Voj vo di ni i po la ve ka od osni va wa Xu do sa ve za Voj vo di ne, uz u~e {}e is tak nu tih ime na xu do spor ta sa ovih pro sto ra. Po vod {to je sve ~a nost pri re |e na u Ki kin di je odr à va we osmog me |u na rod nog kam pa, na ko me u~e stvu ju bor ci iz {est dr à va, i odr à va we ~e tvr tog me mo ri jal nog tur ni ra „Dra gan Ci ga no vi} Ci ga”. Sve ~a nost je otvo rio pred sed nik XS Voj vo di ne Sve ti slav Vuk mi ri ca na gla siv {i da je pu no to ga ura |e no na po pu la ri sa wu i raz vo ju ove bo ri la~ ke ve {ti ne i da ima pu no ostva re nih vred nih re zul ta ta. Na isto ri jat xu doa pot se tio je pro fe sor dr Slav ko Oba dov, le gen da ju go slo ven skog, srpskgog i voj vo |an skog xu doa. Oba dov je pod se tio na po ~et ke xu do spor ta na pro s to r u biv {e Ju g o s la vi j e, pot se tiv {i na do pri nos ~u ve nog rva~ kog tre ne ra Qu bo mi ra Iva no vi }a Ge xe, po tom na po ~e tak or ga ni zo va nog ra da u xu do spor tu Voj vo di ne 1957. go di ne ko ji je za po ~eo Sa va Ba ra kov, po tom je 1959. do la skom u No vi Sad Sve to zar Dra à Mi ha i lo vi} or ga ni zo vao pr vi {e sto me se~ ni kurs za 192 po la zni ka. To je bi la pr va xu do {ko la ko ja je ka sni je uz ve li ko za la ga we Mi ha i lo vi }a po ~e la da {i ri xu do na voj vo |an skim

S dodele zahvalnica na sve~anosti u Kikindi

pro sto ri ma pa se osni va ju klu bo vi i sek ci je. - Mi si ja Sve to za ra Mi ha i lo vi }a je bi la iz u zet no vred na i on je ve li ki deo svo ga `i vo ta i ra da po sve tio pro pa gi ra wu xu do spor ta {i rom Voj vo di ne. Na kon osni va wa de se tak klu bo va, pre svih u Pan ~e vu, Vr {cu, Som bo ru, Zre wa ni nu i dru gim me sti ma, 1962. go di ne je u No vom Sa du for mi ran Xu do od bor Voj vo di ne, da na {wi Xu do sa vez Voj vo di ne i za pr vog pred sed ni ka iza bran je Dra gu tin Cve ji}, pi o nir xu doa i xiu xi ce na pro sto ri ma Voj vo di ne, ko ji je ta ko |e dao ve li ki do pri nos raz vo ju ovog spor ta - re kao je Oba dov.

On je na gla sio da je raz voj xu doa u to ku 55 go di na po sto ja wa u Voj vo di ni i{ao ne ve ro vat nom pro gre si jom. - Mo `e mo da se po hva li mo da smo u jed nom mo men tu bi li per ja ni ca ju go slo ven skog xu do spor ta, ka ko u po je di na~ noj ta ko i ekip noj kon ku ren ci ji u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. To je ono na {ta tre ba da se po no si mo. Xu di sti iz voj vo |an skih klu bo va su osva ja ~i mno gih me da qa na pr ven stvi ma Bal ka na, Me di te ran skim igra ma, pr ven stvi ma Evro pe i sve ta i Olim pij skim igra ma u svim uz ra sti ma od ka de ta do se ni o ra.

Do bit ni ci pri zna wa

Andrej Kirilenko

Xa mo nu Lu ka su iz Olim pi ja ko sa. Po me nu te ci fre - u kom bi na ci ji sa tim skim uspe hom CSKA i ~i we ni com da je imao naj ve }i in deks ko ri sno sti u elit nom tak mi ~e wu (24,07 is pred Ne na da Kr sti }a sa 19,55) - uti ca le su da bu de pro gla {en naj bo qim od bram be nim igra ~em ove se zo ne.

gog da na Faj nal fo ra u Is tan bu lu (11-13. ma ja). Na toj sve ~a no sti po ja vi }e se i naj bo qi stre lac Evro li ge Bo Me kej leb (Mon t e p a s ki), Ni k o l a Mi ro ti} (Real) kao „Zve zda u uspo nu”, ali i ~la no vi pr ve i dru ge ide al ne pe tor ke tak mi ~e wa, ~i ja ime na jo{ ni su ob ja vqe na.

Po vo dom 55. go di na xu do spor ta u Voj vo di ni za hval ni ce XS Voj vo di ne do bi li su za po je di na~ ne re zul ta te u se ni or skoj kon ku ren ci ji: Slav ko Oba dov, Jo va na Ro gi}, Mi le va Va si}, Ma ri ja Ane glov ska, Mo mir Lu ~i}, Pa vle Baj ~e ti}, Ve ro ni ka Na|, Ma ri ca Ar se no vi}, Mi la na Miq ko vi}, Lu ka Gart ner, za uspe he u ju ni ork soj kon ku ren ci ji Sr |an ê li}, Mi tar Mi lin ko vi}, Dra go sla va Za ri} i Le po sa va Mar ko vi}. Za ekip ne re zul ta te pri zna wa su za slu ì li kod se ni o ra \or |e ê li}, Jo èf De ta ri, Dra gan Ci ga no vi} (post hum no), Mi ro slav Jo ~i}, Jo van @iv ko vi}, Jo van Pej ~i}, Slav ko Si ki ri}, Slav ko Sta ni {i} i Bra ni slav Pre do vi}, a kod se ni or ki Ta tja na Tri vi}, Ve sna Ran ko vi}, Rad -

mi la Pe ri {i}, Sne `a na De li ba {i}, Ti ja na Ra di}, Va wa Man di}, Mi re la Sa li je vi} i Di ja na Mo ri}. Od tre ne ra pri zna we je oda to Sve to za ru Mi ha i lo vi }u (post hum no), An dri ji Mu mo vi }u, Sla vo qu bu Ko sa no vi }u, Du {a nu Sto jan cu, Ve se li nu No va ko vi }u, Ne na du Mi ha i lo vi }u, Qu bo mi ru Sta ni {i }u, Di mi tra ki su Ko sta di ni ti su i Du {ku Bar ta lo {u, pred sed ni ci ma XS Voj vo di ne Mar ku Sti pan ko vu, \u ri Mi lo je vi }u, Jo vi Vi {e kru ni, Mi lo ra du Be ja to vi }u, Sve ti sla vu Vuk mi ri ci, I{tva nu Va li ho ri, Mom ~i lu Vu ki ~e vi }u i Ma rin ku Kre so ji, a po seb na pri zna wa do bi li su Vla sti mir Bar na, Ja no{ ^i hi, Ivan To do rov i Vuk Ra {o vi}.

NO VO SAD SKA ME RI DI JA NA PLA SI RA LA SE U PR VU B LI GU

Uspeh za isto ri ju i oba ve zu Ko {ar ka {i no vo sad ske Me ri di a ne pla si ra li su se u Pr vu B li gu. Vest je ovo ko ja se br zo pro {i ri la, jer ovaj klub je sa da dru gi u gra du po kva li te tu. Is pred Me ri dij a ne je sa mo Voj vo di na Sr bi ja gas, ko ja igra u Su per li gi Sr bi je. Uspeh je ovo, ka ko u ovom ko lek ti vu ka `u, za isto ri ju, ali i ko ji oba ve zu je na jo{ bo qe igre, jer am bi ci je ne maw ka ju. No vo sa |a ni su jo{ po ne ~em po seb ni, a to je da su za dve go di ne do {li do ovog ste pe na tak mi ~e wa. Osno va ni su 2010. i igra li su u Let woj li gi. Pla si ra li su se u Dru gu srp sku li gu, ali su za me ni li me sto sa Kra ji nom Gr me~ i za i gra li u Pr voj srp skoj

Igra~ ki ka dar Isto rij ski uspeh KK Me ri di ja na ostva ri li su sle de }i igra ~i: Vla di mir Ron ~e vi} (ka pi ten), Mi lan ^o vi}, Vla di mir Ma ti}, Mar ko Sa vi}, Ni ko la Jan ko vi}, Ivan Za ri}, Ni ko la Vla ji}, \or |e Cvje tan, Da ni lo Bo ro vi}, Mi lan Mi qe vi}, Ni ko la Me di}, Bo jan Da vi do vac, Ni ko la Dra ga{, Bo jan Sto ja no vi} i La zar Dr ~a. li gi, gde su pro {le go di ne bi li dru gi, a ove pr vi. Ono {to je bit no, to je da ni ko u ovom ko lek ti vu ne ma ni trun ke eufo ri je u se bi, ali svi su vi {e ne go za do voq ni.

Novi ~lanovi Prve B lige ko{arka{i Meridijane

Sport ski di rek tor klu ba Dra gan - Ba ja Gu to vi} is ta kao je da su za sve za slu `ni qu di ko ji ru ko vo de. - Pred sed nik Dar ko ^o vi} i Vlat ko Dr ~a omo gu }i li su nam ne sme tan rad i oni o sve mu vo de bri gu - do dao je Gu to vi}. - Wih dvo ji ca fi nan si ra ju nas iz sop stve nih sred sta va, ali ima mo i mno go spon zo ra i do na to ra. Ve o ma va `no je i to {to se osla wa ju na sop stve ni igra~ ki ka dar.

- Na{ dres no se uglav nom mom ci ko ji su igra li jo{ u Let w oj li g i - na s ta v io je sport ski di rek tor. - Tu je do sta de ~a ka iz No vog Sa da i oko li ne, a do {li su i ne ki mom ci ko ji su na stu di ja ma u na {em gra du. Do bar po tez po vu kli smo do vo |e wem Mar ka Sa vi }a, na {eg su gra |a ni na, ko ji je na stu pao za FMP. On je pro gla {en za MVP li ge. We ga su hte le i Voj vo di na Sr bi ja gas i Voj vo di -

na, a on igra na me sti ma be ka i kri la. Eki pu je, do pet ko la pre kra j a, vo d io tre n er Mi l an Me da ko vi}, a po tom ih je pre u zeo mla di stru~ wak Fi lip So cek. - Bez bi lo ka kvog uvi ja wa mo gu da ka `em da i u no vo tak mi ~e we ula zi mo am bi ci o zno re kao je Gu to vi}. - Ne }e mo mno go me wa ti eki pu, ali o~e ku je mo ne ko li ko po ja ~a wa i s

ne kim ko {ar ka {i ma ve} pre go va ra mo. Dra go mi je {to su se u na {em klu bu afir mi sa li mno g i mom c i, po p ut Bo j a n a Da vi dov ca, Vla di mi ra Ma ti }a i Mi la na ô vi }a. O~e ku je mo da oni pru è jo{ vi {e, ali i da im se pri dru è jo{ ne ki igra ~i. Ina ~ e, Me r i d i a n a svo j e utak mi ce igra u ha li u Fu to gu, gde i tre ni ra. To mno go ne sme ta ni ko me. - Ve} smo se na to na vi kli. Uslo vi su za i sta do bri, a qu di su nas od li~ no pri mi li. Osta je mo u Fu to gu i ra di }e mo na to me da ani mi ra mo pu bli ku da do la zi u ve }em bro ju na na {e utak mi ce, jer po dr {ka }e nam bi ti po treb na - za kqu ~io je Dra gan Gu to vi}. Mi lan ô vi} je igra~ i di rek t or Sport s kog dru { tva Me ri dij a na. Na rav no, za do vo qan je po stig nu tim, ali i è li vi {e. - Sve je do bro is pa lo. Vo di li smo ve li ku bit ku za pr vu po zi ci ju sa Sre mom iz Srem ske Mi tro vi ce i us pe li. Ve li ka stvar je ta {to smo mi igra ~i kom pakt ni, dru ì mo se i at mos fe ra je od li~ na. Ube |en sam da ne za do voq nih ni ka da ne }e bi ti, jer ni ko me sa stra ne ne da mo da se me {a, a na ro ~i to ne me na xe ri ma. Pr va B li ga je ve o ma ozbiq na, ali tu se na {a am bi ci ja ne za vr {a va - is ta kao je Mi lan ô vi}. M. Pa vlo vi}

Na {i tre ne ri i stru~ wa ci su ta ko |e ve o ma ce we ni i to je jo{ jed na di men zi ja ko ju ne sme mo da za bo ra vi mo - re kao je Oba dov. Za po stig nu te re zul ta te i pre ga la {tvo za do pri nos raz vo ju u xu do spor ta u Voj vo di ni, do de qe ne su za hval ni ce XS Voj vo di ne. Vuk mi ri ca je za hval ni ce uru ~io biv {im i sa da {wim tak mi ~a ri ma ko ji su u po je di na~ noj kon ku ren ci ji i ekip no po sti za li za pa `e ne re zul ta te na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma, naj i- stak nu ti jim tre ne ri ma i po seb na pri zna wa. Za hval ni ce biv {im pred sed ni ci ma XS Voj vo di ne uru ~io je pot pred sen dik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i pred sed nik Skup {ti ne XS Sr bi je Ivan To do rov, ko ji je is ta kao da je xu do u svom raz vo ju pro {ao put do olim pij skog spor ta kao je dan od naj po pu lar ni jih spor to va. - Qu di ko ji su bi li pi o ni ri xu doa na `a lost ni su vi {e me |u na ma, ali mo gu bi ti po no sni na nas jer na sto ji mo da u osni va mo no ve klu bo ve i ukqu ~i mo {to vi {e mla dih qu di u ba vqe we ovim spor tom. U xu dou stva ra zdra ve qu de ko ji ka sni je {i re ide je ko je su ste kli u ovom spor tu i po sta ju pri mer svi ma u na {oj za jed ni ci, {to je i naj va `ni je - re kao je To do rov. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Ne bo i ze mqa Fa vo ri ti ne mi lo srd ni pro tiv ti mo va iz do weg de la ta b e l e. Wu j ork i Fi la del fi ja na do mak pla s ma n a u plej-of, va `na po be da Da la sa. Za vr {ni c a re g u l ar n og de la NBA se zo ne ma lo po ma lo je pre tvo re na u - cir kus. Li ga je po de qe na na ti mo ve ko ji ju re {to bo qu po zi ci ju uo~i do i gra va wa i one ko ji su pot pu no di gli ru ke od bor be, pa ne sa mo da gu be utak mi cu za utak mi com, ve} se po taj no ra du ju {to im sva kim no vim po ra zom ra stu {an se za „bin go” na pred sto je }oj draft lu tri ji. Bit nu ulo gu u ta kvom ras ple tu ima le su po vre de, ma da ni to ne mo è da bu de oprav da we [ar lo tu {to je do ì veo 18 po ra za za re dom, ili Mi ne so ti za 11 ve za nih ne u spe ha... Re z ul ta ti: Kli vlend Fi l a del f i j a 87:103, Va {ing ton - Mil vo ki 121:112, [ar l ot - î k a g o 68:100, Atlan ta - De tro it 116:84, Ma ja mi - To ron to 96:72, Wu Xer si - Wu jork 95:104, Bo ston - Or lan do 102:98, Mem fis - Wu Or le ans 103:91, Da l as - Hju s ton 117:110, Den ver - LA Kli pers 98:104, Fi n iks - Okla ho ma Si ti 97:109, Por tland - Ju ta 91:112, Sa k ra men to - San An to n io 102:127. Gol den Stejt - LA Lej kers 87.

S PORT

petak20.april2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Su bo ta Kje vo - Udi ne ze Na po li - No va ra Ne de qa Fi o ren ti na - In ter Ka ta ni ja - Ata lan ta Mi lan - Bo lo wa Par ma - Ka qa ri La cio - Le }e ]e ze na - Pa ler mo \e no va - Si je na Ju ven tus - Ro ma 1. Ju ven tus 2. Mi lan 3. La cio 4. Udi ne ze 5. Ro ma 6. Na po li 7. In ter 8. Ka ta ni ja 9. Kje vo 10. Ata lan ta 11. Pa ler mo 12. Bo lo wa 13. Si je na 14. Ka qa ri 15. Par ma 16. Fi o ren t. 17. \e no va 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

18 20 16 14 15 12 14 10 11 11 11 10 10 9 9 9 9 8 5 4

14 7 6 9 5 12 6 13 9 13 7 10 9 11 11 10 9 10 10 9

0 5 10 9 12 8 12 9 12 8 14 12 13 12 12 13 14 14 17 19

53:18 62:26 48:40 44:32 52:42 56:41 47:45 42:43 30:40 37:34 44:49 33:38 37:34 33:39 41:50 32:38 43:58 37:48 27:54 19:48

68 67 54 51 50 48 48 43 42 40 40 40 39 38 38 37 36 34 25 21

ITA LI JA–SE RI JA B

Da nas Pa do va - Pe ska ra Su bo ta Asko li - Bre {a Li vor no - Ci ta de la Va re ze - Gro se to Sa su o lo - Gu bio Al bi no le fe - Ju ve Sta bia Em po li - Mo de na No }e ri na - Re |i na Vi }en ca - Samp do ri ja Kro to ne - Ve ro na Po ne de qak Ba ri - To ri no 1. Ve ro na 2. To ri no 3. Sa su o lo 4. Pe ska ra 5. Va re ze 6. Pa do va 7. Samp do r. 8. Bre {a 9. Ju ve Sta b. 10. Re |i na 11. Ba ri 12. Gro se to 13. Mo de na 14. Ci ta de la 15. Kro to ne 16. Li vor no 17. Asko li 18. Em po li 19. Vi }en ca 20. No }e ri na 21. Gu bio 22. Al bi no l.

35 33 34 34 35 35 35 35 35 34 35 35 35 35 35 34 35 34 35 35 35 34

20 19 17 19 15 16 13 14 14 12 13 10 9 11 9 9 11 9 7 7 6 5

6 9 13 5 11 8 15 11 11 12 11 13 15 8 15 11 9 7 12 10 10 10

9 5 4 10 9 11 11 10 10 10 11 12 11 16 11 14 15 18 16 18 19 19

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 52:36 48:23 44:25 66:50 44:32 49:43 44:32 39:34 48:40 53:44 41:40 38:48 40:49 42:52 44:47 41:42 36:42 37:50 33:50 45:61 33:57 35:59

66 66 64 62 56 56 54 53 49 48 44 43 42 41 40 38 35 34 33 31 28 25

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Ar se nal - ^el zi Aston Vi la - San der lend Blek burn - No ri~ Bol ton - Svon si Fu lam - Vi gan Wu kasl - Sto uk Kvins Park - To ten hem Ne de qa Man ~e ster j. - Ever ton Li ver pul - VBA Vul ver hemp ton - Man. si ti 1. Man ~e st. j. 34 2. Man ~e st. s. 34 3. Ar se nal 34 4. To ten ham 33 5. Wu kasl 33 6. ^el si 33 7. Ever ton 33 8. Li ver pul 33 9. San der l. 34 10. Fu lam 33 11. No ri~ 34 12. Svon si 34 13. VBA 34 14. Stok 33 15. Aston Vi la 33 16. Vi gan 34 17. Kvins Park 34 18. Bol ton 32 19. Blek burn 34 20. Vulvs 34

26 24 20 17 17 16 13 12 11 11 11 11 12 11 7 8 8 9 7 5

4 5 4 8 8 9 8 10 10 10 10 9 6 9 14 10 7 2 7 8

4 5 10 8 8 8 12 11 13 12 13 14 16 13 12 16 19 21 20 21

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (13.30) (17) (17) 82:28 85:27 67:43 57:38 50:42 56:38 38:34 40:36 42:41 43:43 47:58 38:44 40:47 32:45 35:48 33:58 38:57 36:65 45:73 34:73

82 77 64 59 59 57 47 46 43 43 43 42 42 42 35 34 31 29 28 23

HO LAN DI JA Bre da - Ro da

Da nas

Su bo ta He ren ven - Vi te se De Graf {ap - He ra kles RKC - Utreht Eks cel zi or - Tven te Ne de qa Den Hag - Fe je nord AZ Alk mar - Ven lo PSV - NEC Ajaks - Gro nin gen 1. Ajaks 30 19 2. AZ Alk mar 30 17 3. Fe je nord 30 17 4. Tven te 30 16 5. PSV 30 17 6. He ren ven 30 16 7. Vi te se 30 14 8. RKC Val v. 30 12 9. Ro da 30 13 10. NEC 30 12 11. He ra kles 30 10 12. Utreht 30 9 13. Gro nin gen 30 10 14. Den Hag 30 8 15. Bre da 30 8 16. Ven lo 30 7 17. De Graf {ap30 5 18. Eks el zi or 30 4

7 7 7 9 6 9 6 5 2 4 7 9 5 8 7 4 4 6

Me si ili Ro nal do

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

4 6 6 5 7 5 10 13 15 14 13 12 15 14 15 19 21 20

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 84:34 60:32 60:33 75:36 74:44 68:50 41:35 32:41 48:59 37:40 45:50 47:52 39:56 33:53 38:47 35:71 26:65 23:67

64 58 58 57 57 57 48 41 41 40 37 36 35 32 31 25 19 18

[PA NI JA–PRI ME RA

(1.75) Bar se lo na (3.80) Real (M) (4.80) Pet ko la pre kra ja {pan s ke Pri m e r e, Real ima ~e ti ri bo da vi {e od dru go pla si ra ne Bar se lo ne. Ka ta lon ci su sla vi li pro tiv Le van tea (2:1) ~i me su ve za li 11 uza stop nu po be du i bez po ra za su na 16 utak m i c a na svom sta d i o n u. Ma dri |a ni su sla vi li pro tiv Hi ho na (3:1) ~i me su na sta vi li niz od 18 utak mi ca bez po ra za. Je se nas je sla vi la Bar se lo na (3:1), a u Ku pu je vi {e uspe ha imao tim iz Ka ta lo ni je (2:2 i 2:1). Ga lak ti ko si ni su sla vi li na po sled wih se dam me |u sob nih okr {a ja sa Bar som. Tra di ci ja je na stra ni do ma }i na ko ji je na po sled wih 16 du e la na Kamp Nou do bio {est, go sti sa mo tri uz ~ak se dam re mi ja. Bi }e to i dvo boj dvo ji ce naj bo qih igra ~a sve ta Me si ja i Ro nal da. Na{ predlog: 3+

(2.00) Ar se nal - (3.40) ^el si (3.60) Tob xi je su neo ~e ki va no po ra `e ne od Vi ga na (2:1), ali kod ku }e ima ju pet ve za nih po be da. Plav ci su re mi zi ra li pro tiv Fu la ma 1:1, ~e ti ri ko la su bez po ra za, ali na stra ni ne bri qi ra ju. Sa mo dve po be de u po sled wih osam go sto va wa. Uz to tim je is cr pqen od na por nog me ~a s Bar se lo nom. U pr vom de lu se zo ne na Stam ford bri xu bo qi je bio Ar se nal (5:3). Tra di ci ja je na stra ni Ar se na la ko ji je na po sled wih 17 du e la

stva sla vio je Lil (2:0) go lo vi ma Ha zr da i So va. Na{ predlog: 2

(1.50) Bo ru si ja (D) (3.80) Bo ru si ja (M) (6.50) Mi li o ne ri su na ko rak od osva ja wa dru ge uza stop ne sa la ta re, dok se ime wak iz Me hen glad ba ha bo ri za pla sman u Li gu Evro pe. Do ma }in je sla vio pro tiv [al kea (2:1) i na ni zao 25 pr ven stve nih utak mi ca bez po ra za (no vi re kord Bun des li ge), dok su cr no -be li sru {i li Keln (3:0) i za be le `i li pr vu po be du na kon tri ko la. Je se nas je u Me hen glad ba hu vi |e na po de la bo do va (1:1). Tra di ci ja je na stra ni mi li o ne ra ko ji su na po sled wih de vet du e la sla vi li ~ak osam pu ta, uz je dan re mi. Na{ predlog: 1, 3+

Duel Ronalda i Mesija

sla vio osam pu ta, ^el zi pet, uz ~e ti ri re mi ja. Na{ predlog: 1

ni na sta vi li se ri ju od pet go sto va wa na ko ji ma ni su sla vi li. Na{ predlog: 2

(3.80) Kvins park (3.40) To ten hem (1.90)

(4.30) Di `on - (3.50) Lil (1.80)

To ten hem je neo ~e ki va no po ra `en na svom sta di o nu od No ri ~a (2:1), a pri li ku da se is ku pe za kiks, iza bra ni ci tre ne ra Red na pa ima ju pro tiv Kvins par ka. Do ma }in se gr ~e vi to bo ri za op sta nak, a pev ci ju ri {a ju na me sto ko je vo di u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na. Je se nas je sla vio To ten hem (3:1). Kvins park je u se ri ji do brih re zul ta ta na svom sta di o nu gde su ve za li re mi i tri po be de, dok su pev ci sa dva re mi ja na stra -

Fud ba le ri Li la ne od u sta ju od bor be za naj vi {i pla sman. Iza bra ni ci tre ne ra Gar si je na kon ube dqi ve po be de pro tiv Aja ~i ja (4:1) ovog vi ken da go stu ju na stdi o nu Ga ston @e rard u Di `o nu. So ko lo vi su po ra `e ni na go sto va wu u So {ou (1:0) i pred sto ji im bor ba za opa sta nak. Do ma }in je tri ko la bez po be de, go sti sa po sled wa ~e ti ri go sto va wa osvo ji li su sa mo ~e ti ri bo da. U pr vom de lu pr ven -

(1.50) Ju ven tus - (3.45) Ro ma (5.75) Sta ra da ma iz To ri na na sta vqa mr tvu tr ku sa Mi la nom zaa sku de to. Iza bra ni ci tre ne ra Kon tea do ~e ku ju Ro mu ko ja se bo ri za iz la zak u Eevro pu. Ju ven tus je u pret hod nom ko lu bio bo qi od La ci ja (2:1) i ta ko ve zao pet uza stop nih po be da. Vu ~i ca je sla vi la pro tiv Udi ne za (3:1) na Olim pi ku, ali za to iza bra ni ci tre ne ra En ri kea ima ju dva ve za na po ra za na go sto va wi ma. Je se nas je u Ri mu vi |e na po de la bo do va (1:1), a u Ku pu vi {e uspe ha ima li su fud ba le ri Ju ven tu sa (3:0). Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Tu luz ube dqiv pro tiv [pan ski klu bo vi du gu ju Li o na 752 mi li o na evra

Od i gra ne su po sled we dve utak mi ce 32. ko la fran cu skog fud bal skog {am pi o na ta. Tu luz je u der bi ju bio ube dqiv pro tiv Olim pi ka iz Li o na ko ji ni je us peo da se opo ra vi od po ra za u fi na lu Li ga ku pa, dok je osva ja~

tog tak mi ~e wa, mar sej ski Olim pik, na sta vio niz o~aj nih re zul ta ta u li gi po {to je osvo jio sa mo bod pro tiv ne ja kog Ka e na. Re zul ta ti: Olim pik Mar sej Kaen 1:1 (1:1), Tu luz - Olim pik Lion 3:0 (2:0).

Man ~e ster ju naj ted naj vi {e vre di Man ~e ster Ju naj ted tre nut no je naj sku pqi svet ski klub, po {to je ugled ni ~a so pis „Forbs” pro ce nio we go vu vred nost na 2,24 mi li jar de do la ra. To je za 20 od sto vi {e ne go pro {le go di ne, a Ju naj ted je ti tu lu naj vred ni jeg klu ba u iz bo ru „Forb sa” osvo jio osmi put za re dom. Pri li kom ob ra ~u na va wa vred no sti klu ba u ob zir su uze ti go di {wa za ra da, pro fi ta bil -

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP

Su bo ta Kar dif - Lids Hal - No tin gem F. Ko ven tri - Don ka ster Re ding - Kri stal P. Ip svi~ - Mil vol Pi ter bo ro - Der bi Blek pul - Barn li Braj ton - Bir min gem Bri stol - Barn sli Midlzbo ro - Sa u temp ton Po ne de qak Le ster - Vest Hem 1. Re ding 44 2. Sa u temp ton44 3. Vest Ham 44 4. Bir min gem 44 5. Blak pul 44 6. Kar dif 44 7. Midlsbro 44 8. Hal 44 9. Braj ton 44 10. Le ster 44 11. Barn li 44 12. Lids 44 13. Vat ford 44 14. Der bi 44 15. Ip svi~ 44 16. Kri stal 44 17. Mil vol 44 18. Pi ter bo ro 44 19. No tin gem 44 20. Barn sli 44 21. Bri stol 44 22. Porst mut 44 23. Ko ven tri 44 24. Don ka ster 44

27 25 22 19 19 18 17 18 17 17 17 17 15 17 16 13 14 13 13 13 11 13 9 7

7 10 14 15 14 17 16 11 13 12 10 9 15 9 10 16 11 9 8 8 12 11 13 12

10 9 8 10 11 9 11 15 14 15 17 18 14 18 18 15 19 22 23 23 21 20 22 25

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (20.45) 67:37 80:44 77:46 75:50 73:57 63:51 49:48 44:41 51:51 63:52 60:53 63:65 52:61 47:56 66:72 43:47 50:55 64:74 45:61 49:72 41:67 49:55 41:59 39:77

88 85 80 72 71 71 67 65 64 63 61 60 60 60 58 55 53 48 47 47 45 40 40 33

nost i ni vo du go va wa. Iza Man ~e ster Ju naj te da, na dru gom me stu, na {ao se {pan ski Real Ma drid ~i ja vred nost je pro ce we na na 1,88 mi li jar di do la ra. To je „skok” od 29 pro ce na ta u od no su na 2011. go di nu. Dru gi {pan ski ve li kan, Bar se lo na, za u zeo je tre }e me sto na li sti sa 1,3 mi li jar de do la ra, {to pred sta vqa po rast od 34 od sto.

RU SI JA Su bo ta Am kar - Spar tak (N) Vol ga - Tomsk Di na mo (M) - CSKA Ku ban - Ze nit Ne de qa Te rek - Kra sno dar Spar tak (M) - An `i Kri la So vje tov - Ro stov Lo ko mo ti va (M) - Ru bin

(10) (12.15) (14.30) (16.45) (12) (14.30) (15.15) (17.30)

Za ti tu lu 1. Ze nit 39 22 14 3 2. Spar tak (M) 39 19 11 9 3. CSKA 39 17 15 7 4. Di na mo (M) 39 19 9 11 5. Lo ko mo ti va 39 18 10 11 6. Ru bin 39 16 14 9 7. An `i 39 16 12 11 8. Ku ban 39 15 11 13

75:32 61:40 66:42 60:44 56:38 48:34 43:36 44:39

80 68 66 66 64 62 60 56

Za op sta nak 1. Kra sno dar 39 14 11 14 2. Am kar 39 12 11 16 3. Te rek 39 12 8 19 4. Ro stov 39 11 10 18 5. Kri la 39 9 13 17 6. Vol ga 39 11 5 23 7. Tomsk 39 7 11 21 8. Spar tak (N) 39 7 9 23

50:53 32:45 37:57 39:54 27:48 32:50 27:65 33:53

53 47 44 43 40 38 32 30

Fud bal ski pr vo li ga {i i dru go li ga {i iz [pa ni je du gu ju dr `a vi 752 mi li o na evra za ne pla }e ne po re ze, dok je uku pan dug klu bo va iz Pri me re za pro {lu se zo nu 3,53 mi li jar de evra. Real Ma drid ko ji je vo de }i na ta be li naj ja ~e {pan ske li ge, du gu je ukup no 589 mi li o na evra, a ak tu el ni pr vak Evro pe i sve ta Bar se lo na - 578. Na tre }em me stu ove li ste na la zi se Atle ti ko Ma drid, sa du -

gom od 514 mi li o na evra, dok je ~e tvr ta Va len si ja sa 382. [pan ski se kre tar za sport Mi guel Kar de nal re kao je agen ci ji AP da klu bo vi „ne }e ima ti po se ban tret man pri li kom pla }a wa za o sta lih po re za”, ali da je „ne mo gu }e o~e ki va ti da }e svi ra ~u ni bi ti iz mi re ni do ju na”. Rok za is pla tu je 30. jun, a Kar de nal je ka zao da Mi ni star stvo spor ta raz mi {qa da se re {e we pro na |e u „ra zum nom vre men skom pe ri o du

Udi ne ze è li Del Pje ra Pred s ed n ik ita l i j an s kog fud bal skog pr vo li ga {a Udi ne zea \am pa o lo Po co re kao je da nas da }e taj klub po ku {a ti da an ga ù je le gen du Ju ven tu sa Ale san dra del Pje ra, ali je pri znao da }e to bi ti te àk za da tak. Del Pje ru ugo vor sa to rin skim klu bom is ti ~e na kra ju se zo ne, a Po co je re a ko da bi glav ni pro blem mo gla da pred s ta v qa vi s i n a pla t e za biv {eg ita li jan skog re pre zen ta tiv ca.

HR VAT SKA

BO SNA I HER CE GO VI NA Su bo ta Zvi je zda - ^e lik @e le zni ~ar - Bo rac Olim pik - Slo bo da Zriw ski - GO[K Trav nik - Ve le` Ru dar - Sla vi ja [i ro ki - Sa ra je vo Le o tar - Ko za ra 1. @e qe zni ~. 2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Olim pik 6. Zriw ski 7. ^e lik 8. Zvi je zda 9. Ve le` 10. Ru dar 11. GO[K 12. Slo bo da 13. Trav nik 14. Le o tar 15. Sla vi ja 16. Ko za ra

22 22 22 22 22 22 22 22 21 21 22 22 22 22 22 22

16 13 13 13 11 9 7 7 6 7 5 7 6 5 6 3

4 6 4 3 4 9 7 6 8 3 8 2 4 6 1 7

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 2 3 5 6 7 4 8 9 7 11 9 13 12 11 15 12

48:10 32:11 36:19 31:18 28:16 33:25 23:29 24:27 20:22 21:32 16:22 16:37 28:40 17:24 21:49 12:25

- Ne is kqu ~u jem ni jed nu mo gu} nost, po go to vo {to mi u eki pi ima mo spoj mla do sti i is ku stva. Tu su nam Pin ci, Do mi ci i Di Na ta le ko ji ima ju vi {e od 30 go di na. Del Pje ro je ro |e ni po bed nik, bio bi ve li ko po ja ~a we. Je di ni pro blem je pla ta, jer ne znam da li na{ bud zet mo è to da iz dr ì - ka zao je Po co. Upra va Ju ven tu sa jo{ kra jem pro {le go di ne na ja vi la je da ne }e pro du ì ti ugo vor sa 37go di {wim Del Pje rom.

52 45 43 42 37 36 28 27 26 24 23 23 22 21 19 16

Da nas Za greb - In ter Lo ko mo ti va - Kar lo vac Su bo ta Za dar - Ci ba li ja [i be nik - Sla ven Va ra `din - Osi jek Haj duk - Lu~ ko Ri je ka - Di na mo Ne de qa Istra - Split 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Split 4. Sla ven 5. Ci ba li ja 6. Za greb 7. Lo ko mo t. 8. Za dar 9. Istra 10. Osi jek 11. Ri je ka 12. In ter 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

26 26 26 25 25 26 26 26 26 26 26 26 26 26 25 23

21 15 12 12 11 11 10 10 9 9 8 9 6 4 4 2

4 6 7 7 6 6 6 6 8 8 9 5 6 11 6 3

(18) (19) (16.30) (16.30) (16.30) (17) (19) (17) 1 5 7 6 8 9 10 10 9 9 9 12 14 11 15 18

65:9 46:20 40:30 32:23 30:29 32:36 27:29 26:35 27:27 35:36 25:24 28:30 25:36 22:33 17:47 16:49

67 51 43 43 39 39 36 36 35 35 33 32 24 23 17 8

Su bo ta Ma jor ka - Sa ra go sa Hi hon - R. Va qe ka no Bar se lo na - Real (M) Se vi qa - Le van te Ne de qa Gra na da - He ta fe So si je dad - Vi qa re al Ra sing - Bil bao Atle ti ko (M) - Espa wol Va len si ja - Be tis Po ne de qak Osa su na - Ma la ga 1. Real (M) 2. Bar se lo na 3. Va len si ja 4. Ma la ga 5. Le ven te 6. Osa su na 7. Bil bao 8. Atle t. (M) 9. Se vi qa 10. Espa wol 11. He ta fe 12. Be tis 13. Ma jor ka 14. R. Va qe k. 15. So si je dad 16. Vi qa re al 17. Gra na da 18. Sa ra go sa 19. Hi hon 20. Ra sing

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

27 25 14 15 14 11 11 12 12 12 12 12 10 12 10 8 10 8 7 4

4 6 10 6 6 13 12 9 9 9 9 6 10 4 9 12 6 7 7 14

(18) (18) (20) (22) (12) (12) (16) (18) (21.30) (21)

2 107:29 2 96:24 9 50:42 12 49:46 13 47:46 9 37:53 10 48:44 12 44:41 12 40:38 12 43:43 12 38:44 15 40:45 13 35:41 17 49:58 14 40:49 13 34:47 17 30:49 18 29:59 19 33:63 15 24:52

85 81 52 51 48 46 45 45 45 45 45 42 40 40 39 36 36 31 28 26

[PA NI JA–SE GUN DA

Da nas Vi qa re al B - Va qa do lid Su bo ta Kar ta ge na - Al me ri ja Re kre a ti vo - Al ko ja no Gva da la ha ra - Him na stik Al kor kon - Kor do ba Sa ba deq - Hi ro na Her ku les - Sel ta Hu e ska - Nu man si ja Kse rez - Las Pal mas Ne de qa De por ti vo - El ~e Bar se lo na B - Mur si ja 1. De por ti vo 33 2. Va qa do lid 33 32 3. Sel ta 4. Her ku les 33 5. Al kor kon 33 6. Kor do ba 33 7. Al me ri ja 33 8. El ~e 33 9. Nu man si ja 33 10. Bar se lo na 33 11. Las Pal mas33 12. Sa ba deq 33 13. Re kre a t. 33 14. Vi qa r. B 33 15. He rez 33 16. Mur si ja 33 33 17. Hu e ska 18. Gva da la h. 33 19. Al ko ja no 33 20. Hi ro na 33 21. Him na stik 33 22.Kar ta ge na 32

23 18 19 18 16 15 13 15 12 12 12 10 11 10 10 11 9 10 7 6 5 5

3 10 5 3 8 9 14 5 12 11 10 12 9 10 9 6 9 6 9 10 10 10

7 5 8 12 9 9 6 13 9 10 11 11 13 13 14 16 15 17 17 17 18 17

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (19.45) 58:33 56:28 60:31 47:34 46:34 36:30 52:38 46:38 43:39 50:40 44:43 36:47 42:38 42:48 38:48 39:53 36:50 36:59 34:54 38:53 26:43 22:46

72 64 62 57 56 54 53 50 48 47 46 42 42 42 39 39 36 36 30 28 25 25

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Majnc - Volf sburg Su bo ta Ver der - Ba jern Nir nberg - Ham bur ger Keln - [tut gart Her ta - Kaj zer sla u tern Bo ru si ja (D) - Bo ru si ja (M) Ne de qa Aug zburg - [al ke Ha no ver - Fraj burg 1. Bo ru s. (D) 2. Ba jern 3. [al ke 4. Bo ru s. (M) 5. [tut gart 6. Ba jer 7. Ha no ver 8. Ver der 9. Ho fen hajm 10. Volf sburg 11. Nir nberg 12. Ma inc 13. Frej burg 14. Nam bur ger 15. Aug zburg 16. Keln 17. Her ta 18. Kaj ser sl.

31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31

22 20 18 16 14 12 11 11 10 12 11 9 9 8 7 8 6 3

6 4 3 8 7 9 11 9 11 4 5 10 9 10 12 5 10 11

3 7 10 7 10 10 9 11 10 15 15 12 13 13 12 18 15 17

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 69:23 69:20 66:41 46:22 59:41 46:43 39:43 45:50 38:40 42:56 33:42 47:48 41:56 34:55 34:48 36:66 34:57 19:46

72 64 57 56 49 45 44 42 41 40 38 37 36 34 33 29 28 20

FRAN CU SKA

Su bo ta Brest - Ren Kaen - Sent Etjen Di `on - Lil Evi jan - Tu luz Mon pe qe - Va len si jen Ni ca - Ok ser Bor do - Mar sej Ne de qa Aja ~io - Nan si PS@ - So {o Lion - Lo ri jen 1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Tu luz 5. Lion 6. Ren 7. Sen tE tjen 8. Bor do 9. Evian 10. Mar seq 11. Nan si 12. Va len si jen 13. Lo rien 14. Ni ca 15. Kaen 16. Di `on 17. Brest 18. So {o 19. Aja ~io 20. Ok ser

32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32

20 18 16 15 16 14 14 10 11 10 10 10 8 8 8 9 6 8 7 5

6 10 11 8 5 9 8 13 9 11 10 7 11 10 10 7 15 9 12 13

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21.15) 6 4 5 9 11 9 10 9 12 11 12 15 13 14 14 16 11 15 13 14

59:31 57:34 60:36 35:28 49:41 44:36 40:36 38:36 46:46 39:36 33:39 31:39 30:41 33:39 34:45 37:52 28:32 33:48 33:54 37:47

66 64 59 53 53 51 50 43 42 41 40 37 35 34 34 34 33 33 33 28

lov

c m y

dnevnik

LOVA^KI SAVEZ VOJVODINE

Red. br.

Vrsta divqa~i

*Vrednost odstrela lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i (din)

Krupna divqa~

Foto: R. Hayi}

}e se usko ro za du `i va ti kod lov nih in spek to ra na osno vu

pla ni ra nog od stre la de fi ni sa nog u GPGL-u. D. Kn.

po ~ e t ak tro f ej n og od s tre l a srn da }a, na {ta o~i to uti ~e pro me na kli mat skih uslo va uka zu je To do ro vi}. Od uprav ni ka lo vi {ta LU „Ko ~o vat” u Ba nat skom Aran |e l o v u Du { a n a Vran k o v i } a sa z na j e m o da su go s ti iz Austri je do sa da od stre li li tri srn da }a, ali da u do sa da {wem ple nu ne ma ni {ta u me da qi. - Ima li smo na ni {a nu i vred n i j e tro f e j e u me d a q i,

Pe ri ka{ dra `i od me da qe

ali go sti ni su bi li sprem ni za od strel. Kri za i bes pa ri ca ose }a ju se i me |u lo va ci ma iz Evrop ske uni je, ta ko da vi {e tra `e ne ko za ni mqi vo ro go vqe, iz be ga va ju one u me da qi ko ji su im iz gle da sku pi, pa su mo `da iz tog raz lo ga pro ma {i va li. Evi dent no je da smo u do sa da {wim iz la sci ma ima li ~e ti ri pro ma {a ja, me |u ko ji ma i na zlat ne tro fe je - sa zna je mo od Vran ko vi }a. U LU „Ko ~o vat” su za ovu se zo nu pred vi de li od strel 137 gr la, jer u lo vi {tu ko je se na kraj wem se ve ru Ba na ta na tro me |i sa Ru mu ni jom i Ma |ar skom pro sti re na oko 10.000

hek ta ra. Po red go sti ju iz ino stran stva, me |u ko ji ma }e bi ti i [pa na ca, o~e ku ju se i do ma }i lov ci, pa se o~e ku je se zo na na ni vou pro {lo go di {we. - Tek smo po ~e li, ali tek se ~e ka glav ni deo se zo ne po sle 1.ma ja, ka da srn da }i o~i ste ro go ve, ko ji sa da jo{ ne ma ju pra vu bo ju, jer se po ù ri lo sa tro fej nim od stre lom - do da je Vran ko vi}. U ata ru Srp skog Kr stu ra, gde su pro te klih da na bo ra vi li lov ci iz Ita li je, Ne ma~ ke i Bel g i j e od s tre qe n o je {est srn d a } a, me | u ko j i m a je je d an iz u ze tan tro fej pe ri ka{ i jed no sre b ro. Uprav nik lo vi {ta LU „Srp ski Kr stur” Ra d en k o Cve j a nov Be ka ka è da je ja k o re d ak i vre d an tro f ej od s tre l io gost iz Ita li je ko ji je do {ao po sred stvom som bor ske agen ci je „Tre stel le doo,” u ne de qu, ve} pr v og ju t ra na otva ra wu se zo ne. - Ovaj re d ak tro f ej je vi { e od zlat n og, kao dva zlat n a tro fe ja, jer su pra va ret kost, a ve li ko je za d o v oq stvo da je od ne go van ba{ u na {em lo vi {tu u ata ru Srp skog Kr stu ra - ne skri va za do voq stvo Cve ja nov, pot se tiv {i da je vred nih tro fe ja bi lo i ra ni je. U ata r u Srp s kog Kr s tu r a go sti iz Bu gar ske pu ca li su na srn da }e i ju ~e. Cve ja nov ka è da je pla ni ran od strel 48 gr la, od ~e ga 36 je tro fej ni i 12 gr la iz uz goj nog od stre la. - Ne je di mo se zbog to ga {to svi srn da }i jo{ ni su o~i sti li ro go vqe. Pu ca mo sa mo na one sa o~i {}e nim, ima mo vre me na, pa }e mo sa ~e ka ti. Ima jo{ da na, ne lo vi se sa mo 15. i 16. apri la, ne go se zo na tra je do 30. sep t em b ra - pre d o ~ a v a Cve ja nov. M. Mitrovi}

KRAJ BANATSKOG SELA RADOJEVA

Pao srn da} od 164 po e na, dru gom bru to te `i na 922 gra ma Dva vr hun ska srn da }a od stre qe na su kraj No ve Cr we: 15. apri la, od mah po otva ra wu se zo ne, u raz ma ku od sve ga ne ko li ko mi nu ta, lo vac iz [vaj car ske od stre lio je dva ka pi tal na pri mer ka. Po re ~i ma po zna tog lov nog ran di ka Iva na Pa la me te, je dan tro fej je oce wen sa 164,24 po e na, a dru gom je

za sa da iz me re na bru to te `i na lo ba we od im pre siv nih 922 gra ma. Srn da }i su ulo vqe ni u ata ru ba nat skog se la Ra do je va, ~i je je lo kal no lo va~ ko dru {tvo ~lan LU „No va Cr wa”. D. Kn.

10%

za JP i NP

za LU

jelen

89.845

4.492

8.984

ko{uta

10.570

528

1.057

telad

5.285

264

528

lopatar

52.850

2.642

5.285

ko{uta

5.285

264

528

telad

3.171

159

317

muflon

42.280

2.114

4.228

muflonka

3.171

159

317

jagwe

2.114

106

211

srnda}

15.855

793

1.585

srna

5.285

264

528

lane

3.171

159

317

vepar

18.479

925

1.848

Tu ri sti uve li ko pu ca ju, do sta me da qa na vi di ku

me |u wi ma ima zlat nih, sre br nih i bron za nih tro fe ja. Sti gli su nam go sti iz Austri je i Ne ma~ ke, pa o~e ku je mo da po utvr |e noj di na mi ci ostva ri mo od strel i o~e ki va ni pri hod od lov nog tu ri zma, ko ji ula è mo u una pre |e we lo vi {ta - ka è To do ro vi}. Uti sak Sen }a na, ali i pred stav n i k a dru g ih lo v a~ k ih udru è wa sa ovog pod ru~ ja je da je se zo na ra no po ~e la, jer ne ki srn da }i jo{ ni su o~i sti li ro go vqe, pa To do ro vi} o~e ku je da o~e ki va ni re zul ta ti usle de tek po sle 1. ma ja. - Po ka za lo se po seb no ove go di ne, da je 15. april ra no za

ODLUKU O UTVR\IVAWU VISINE I NAKNADE ZA KORI[]EWE LOVOSTAJEM ZA[TI]ENIH VRSTA DIVQA^I I VISINE NAKNADE ZA LOVNU KARTU I Utvr|uju se visine naknade za kori{}ewe lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i:

U LOVI[TIMA NA SEVERU VOJVODINE

U lo vi {ta se ver nog Po ti sja sa po ~et kom se zo ne na srn da }e sti gli su lov ci na tro fe je, pa su evi dent ni i pr vi re z ul t a t i. Pred s ed n ik LU „Sen ta” Dra gan To do ro vi} ra por ti ra da je do ju ~e u ata ru sen }an ske op {ti ne od stre qe no 36 gr la, od ukup no pla ni ra nog od s tre l a 107 tro f ej n ih srn da }a, la na di i {kar to va. - Za sa da ima mo pet-{est u me da qi, ko ji tek tre ba da se oce wu ju, a na {e su pro ce ne da

Ministar poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede doneo je

Do de qe no jo{ 27 lo vi {ta U Lo va~ kom se ve zu Voj vo di ne ju ~e su pot pi sa ni no vi ugo vo ri o do de li lo vi {ta na ga zdo va we iz me |u Po kra jin skog se kre te ri ja ta za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du i po je di nih lo va~ kih udru `e wa iz Voj vo di ne, kao ko ri sni ka lo vi {ta. Lo v i { ta na ga z do v a w e za pe riod od 10 go di na ju ~e je do bi lo jo{ 27 lo va~ kih or ga ni za ci ja. Pre ma in for ma ci ja ma iz LSV, do sa da je do de qe no 120 lo vi {ta. Iz ove usta no ve sti `u i in for ma ci je da je u to ku iz ra da mar k i c a za obe l e ` a v a w e krup ne di vqa ~i. Ove mar ki ce

petak20.april2012.

krma~a

5.285

264

528

nazimad

3.171

159

317

divokoza

42.280

2.114

4.228

vuk

10.570

528

1.057

zec

2.114

106

211

p. jarebica

2.114

106

211

10.

d. guska lisasta

1.057

528

1.057

11.

d. guska glogovwa~a

1.057

106

12.

d. patka ri|oglava

1.057

106

13.

d. patka gluvara

1.057

106

14.

{umska {quka

1.057

106

15.

d. patka zvi`dara

528

16.

d. patka krkavac

528

17.

d. patka krya

528

18.

liska crna

528

19.

d. golub grivwa{

317

20.

prepelica

211

21.

grlica

211

22.

gugutka

106

Sitna divqa~ 7.

*-osnovica za prora~un naknade II Utvr|uje se visina naknade za lovnu kartu Red.br.

Naziv

Visina naknade (din.)

Lovna karta

1.000

PO^ETAK LOVA NA SRNDA]E OBE]AVA

Bi }e bo qe ne go la ne? Pr ve in for ma ci je sa te re na go vo re da }e ova se zo na lo va na srn da }e bi ti ba rem za kla su uspe {ni ja od pret hod ne, ko ja je bi la is pod pro se ka. Pod se }a wa ra di, naj ja ~i law ski tro fej bio je 163,80 po e na, a od stre lio ga je do ma }i lo vac Zdrav ko La zi} u lo vi{ ru no vo cr wan skog Udru `e wa. To je bi lo gr lo ~i ja je sta rost pro ce we na na oko {est go di na, sa in te re sant nim, ne ti pi~ -

nim ro go vqem. Dru gi po tro fej noj vred no sti la ne je bio srn da} oce wen sa 159, 75 po e na ko ga je 2. ma ja 2011. kraj Su bo ti ce od stre lio tu ri sta iz Ne ma~ ke. Pro {la go di na ni je po go do va la sr ne }oj di vqa ~i zbog pre o bil nih ki {a, pod zem nih vo da i ma log bro ja sun ~a nih da na. D. Kn.

kWiGA

petak20.april2012.

INTERVJU

dnevnik

АН ТОН БА ЛАЖ И ОТО ТОЛ НАИ У НОВОСАДСКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ „ЛА ЗА КО СТИЋ”

Тај не игра ња ре чи ма У

век је за ни мљи во чу ти шта јед ни дру ги ма има ју да ка жу но во сад ски гим на зи јал ци и уче сни ци Про зе фе ста. Тај део фе сти вал ског про гра ма, већ ше сту го ди ну за ре дом, по ка зу је да ме ђу сред њо школ ци ма има мно го стра сних чи та ла ца и ту ма ча књи жев но сти. Та ко је и ју че би ло у Гим на зи ји „Ла за Ко стић“, чи ји го сти су би ли Ан тон Ба лаж из Бра ти сла ве и Ла сло Тол наи са Па ли ћа. Уз по моћ про фе со ри це Те о до ре Пфај фер ко ја им је по мо гла у при пре ми, ме ди ја то ри раз го во ра са Ба ла жем би ли су уче ни ци Са ња Ми ша но вић и Ми лош Че ман, а са Тол на и јем- Ми лан Ра кић, Те о до ра Ми тро вић и Не ма ња Ту ран ски. Ба лаж је чи тао од лом ке свог нај по зна ти јег ро ма на „Ло гор по ср ну лих же на“(и по кло нио до ма ћи ни ма ЦД са исто и ме ним фил мом), а Тол наи, но ве лу „Кр во лоч на зе чи ца“. Књи жев ни ци су от кри ли мно ге сво је тај не игра ња ре чи ма, из ко јих је на ста ла ве ли ка ли те ра ту ра. За пи са ње је, пре ма Ба ла же вом све до че њу, нео п ход но да аутор има се ћа ња и вре мен ску дис тан цу. Од де ти њег се ћа ња на ше шир јед не по ср ну ле же не , кре нуо је че ти ри де це ни је ка сни је у аван ту ру књи жев ног ре кон стру и са ња при че о ло го ру за пре ва спи та ва ње да ма из нај ста ри јег за на та на све ту. Та ко је на стао ли те рар ни кла сик, шптом ис при чан и филм ским је зи ком. А Тол наи је об ја снио да је он, за пра во, Те ле пи ја нер, ко ји је жи вео не да ле ко, у Цве ћар ској ули ци, не -

Фо то: Б. Лу чић

Да нас на Про зе фе сту Ме ђу на род ни књи жев ни фе сти вал у Но вом Са ду-6. Про зе фест за вр ша ва се уру че њем на гра де „Ми ло ван Ви да ко вић“ ово го ди шњем ла у ре а ту Сло бо да ну Ти шми, ве че рас у 20 ча со ва, у Клу бу „Три би на мла дих“ КЦ НС. На истом ме сту у 18 ча со ва на сту па Фра ња Пе три но вић, а пред ста вља га Мла ден Ве ско вић. У 19 ча со ва о Јо ва ну Ни ко ли ћу го во ри Дра а на Бе ле сли јин, а он ће по том чи та ти сво ју про зу. Го сти књи жев ног ма ти неа у под не у Гим на зи ји „Јо ван Јо ва но вић Змај“ су Вла дан Ма ти је вић, Фра ња Пе три но вић и Ја ни Вирк. А у Гим на зи ји „Ла за Ко стић“ пред ста вља ју се Сло бо дан Ти шма и Јо ван Ни ко лић.

ка да сле пом ко ло се ку, а да нас- Бу ле ва ру Евро пе. Тај на књи жев но сти и је сте у то ме да се пи сац пот пу но по све ти јед ном мра ву, јед ној трав ци, јед ној ули ци, а све се то по сле, кроз игру ре чи ма, отво ри до бу ле ва ра и са свим но вих по гле да. Гим на зи јал ци су од сво јих на дах ну тих го сти ју ју че сва шта на у- чи ли: да је пе сма -за тво ре ни ко смос, као и Ру би ко ва коц ка, да се до до бре про зе до ла зи пре ко по е зи је, да је со ци ја ли зам про пао јер је про ме нио свет, али не и љу де. Р. Лотина

ЉИ ЉА НА МА ЛЕ ТИН-ВОЈ ВО ДИЋ, СПИСАТЕЉИЦА

но ћи ни сам ни тре ну ла. Ле жа ла сам на не чем твр дом, те сам по це лом те лу мо дра и зе ле на. Би ло је стра шно.“ Ни је би ло сум ње. Би ла сам прин це за на зр ну гра шка. Прин це за ко ја и да нас тра га за соп стве ном при чом. Ка сни је ће мо ја књи га за у век по ста ти Ег зи пе ри јев „Ма ли

Упра во за хва љу ју ћи ли те ра ту ри и са ма сам по че ла да пи шем. И да пу ту јем. Нај че шће на Се вер, по хо де ћи ле де не про сто ре Ислан да, Фин ске и Грен лан да. Због Ми ло ша Цр њан ског и „Код Хи пер бо ре ја ца“, због „Пи са ма из Нор ве шке“ Иси до ре Ни је опа сно чи та ти мно го књи га, опа сно је чи та ти Се ку лић, и свих оних јед ну је ди ну. Љу ди ко ји су про чи та ли са мо јед ну пи с а ца и свет ских пут ни ка по пут До си књи гу – би ла то Би бли ја, Ко ран, или те ја, Ду чи ћа, Ки ша, Mein Kampf – нај же шћи су фа на ти ци ре ли ги о зних Ан дри ћа… или по ли тич ких ве ро ва ња (Да ни ло Киш) У по след ње вре ме, све ви ше усме ре Сток хол му, Хел син ки ју, у чу ве ној принц“. Па Сјен кје ви чев ро ман на на вир ту ел ну ко Бри тан ској би бли о те ци у Лон до - „Кроз пу сти њу и пра шу му“. „Си - му ни ка ци ју и иш чи ну, као и у ма лим мо бил ним би - дар та“, „Степ ски вук“, „Ло вац у та ва ње фо ру ма, ста бли о те ка ма-ауто бу си ма у фин ској жи ту“, На бо ко вље ва „Ло ли т а“. ту са, тви то ва и имеј ло ва, нај ра ди је чи про вин ци ји, па чак и у оним на да - По том сам за во ле там са вре ме ну ли ле ком Грен лан ду, ми рис књи ге ће ла „Смрт у Ве не ци Књи га мо ра би ти те ра ту ру. Књи ге ко оста ти ми рис ли ман ске би бли о те - ји“ и „То ниа Кре ге се к и р а за за м р з ло је тема ти зу ју про ке у Но вом Са ду у ко ју сам као де - ра“, Џој сов „Пор мо ре у на ма трет умет ни ка у бле ма ти ку ег зи ла, те од ла зи ла. (Франц Каф ка) от кри ва ју се ман Пр ва књи га у ко ју сам се за љу - мла до сти“, „Глад“ тич ке про сто ре би ла, би ла је „Прин це за на зр ну Кну т а Хам су на, гра шка“. Ма шта ју ћи да сам по пут „Го ли ру чак“ Ви ли је ма Ба ро у за, дру гих кул ту ра, ко је се ба ве ин ње, јед не но ћи сам, пред спа ва ње „На пу ту“ Џе ка Ке ру а ка, Бул га ко - ди ви ду ал ним и на ци о нал ним кри шом, на дно по сте ље, ста ви ла ва и „Мај сто ра и Мар га ри ту“. Кр - иден ти те ти ма, сли ка ма Дру гог и зр но гра шКА. И про бу ди ла се не - ле жин „По вра так Фи ли па Ла ти но - Дру га чи јег. Мо ји ли те рар ни са бе ви ћа“, „При че о му шком“ Ми ло ша сед ни ци у по след ње вре ме су и спа ва на и тро ма. „Ко зна шта је би ло у тој по сте - Цр њан ског, Каф ку, Шек спи ра, До - Жан-Клод Ка ри јер и Ум бер то Еко љи“, по на вља ла сам, „го то во це ле сто јев ског… и њи хо ва књи га за ни мљи вог на -

KWI@EVNA BA[TINA

Ме ђу пи о ни ри ма пе да го шких ча со пи са Л

1. „Ангелос Агапис“, Тамара Деспотовић - „Каирос“ 2. „Сагмајстерова истрага“, Бошко Крстић - „Каирос“ 3. „Буђење Европе“, Дарко Гавриловић - „Каирос“ 4. „Беле ноћи“, Биљана Масникоса - „Каирос“ 5. „Чеховљев кофер - Чемодан Чехова“, Благоје Баковић - „Каирос“ 6. „Мала кнежевина биља“, Весна Егерић - „Каирос“ 7. „Симеонов печат“, Вања Булић - „Лагуна“ 8. „Quo va dis?“, Хенрик Сјенкјевич - „Каирос“ 9. „Калуђер који је продао свој ферари“, Робин Шарма - „Моно и Мањана“ 10. „Сунце мени, сунце теби“, Весна Дедић-Милојевић - „Лагуна“

При ча јед ног ве ка

Се ки ра за за мр зло мо ре у на ма

ист за учи те ље, ро ди те ље и де цу „Шко ла“, из ла зио је у Бе о гра ду 1868–1876. го ди не. Уред ник и из да вач је Ми лан. Ђ. Ми ли ће вић. То је је дан од пр вих пе да го шких ча со пи са у Ср би ји. До но сио је при ло ге из пе да го ги је и прак тич не на ста ве, при ло ге из исто ри је школ ства у Ср би ји, при ка зе књи га, ра да школ ских вла сти и пре гле де шко ла у све ту. Об у ста вљен је због срп ско-тур ског ра та. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и пре тра жив је у ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

Најтраженији наслови у књижари „Каирос”

НО ВО ИЗ „АКА ДЕМ СКЕ КЊИ ГЕ”

KWIGA ZAUVEK

и та ње се у мом жи во ту увек под ра зу ме ва ло, по пут је ла или хо да ња. За то су књи ге од у век би ле зна ча јан део мо је сва ко дне ви це. Јед на ко, као и од ла сци у би бли о те ке ко ји су, вре ме ном, по при ми ли ка рак тер лич ног ри ту а ла. И ма да ћу, пу ту ју ћи све том, има ти при ли ке да бо ра вим у би бли о те ка ма у Реј кја ви ку, Мо скви,

TOP-LISTA

сло ва „Не на дај те се да ће те се ре шти ти књи га“, „Стра ге ланд“ Треј си Емин, „Ниг ди је, ни от ку да“ Бе ки ма Сер ја но ви ћа, Ба са рин „Mein Kampf“, као и ро ма ни Ср ђа на Ва ља ре ви ћа и Лу Ер лен да. И, на рав но, есе ји: „Ате о ло шка рас пра ва“ Ми ше ла Он фреа, Пе ки ће ва „Пи сма из ту ђи не“ и „За бра ње но чи та ње“ Ду брав ке Угре шић, ко ји ма се ве о ма че сто вра ћам, не за бо ра вља ју ћи на то да до бар пи сац, пре све га, мо ра би ти до бар чи та лац.

а да је Те рез Ми лер по че ла да пи ше сво ја се ћа ња, по на го во ру уну ка, ве ли ког књи жев ни ка Алек сан дра Ти шме, има ла је 88 го ди на. Пр ве ре до ве за пи са ла је у је сен 1968. а за вр ши ла кра јем 1972. го ди не. Умр ла је го ди ну да на ка сни је, у 93-ој го ди ни .Бит ког и све жег ума, Те рез Ми лер, оста ви ла нам је жи вот ну при чу јед ног ве ка, не са мо сво је по ро ди це, већ и вре ме на ко је се пре ме шта од Се ге ди на, Хор го ша, Но вог Са да, Бу дим пе ште, Су бо ти це и да ље. Та ко је на ста ла ауто би о граф ска про за „Исти ни т а при ча“ у из да њу „Ака дем ске књи ге“. При ре ђи вач је аутор кин пра у нук Алек сан дар Ти шма, а пре во ди лац са ма ђар ског Дра ги ња Ра ма дан ски. У мно го број ној, али имућ ној по ро ди ци Ми ле ро вих, сва де ца има ла су ча со ве кла ви ра, а Те рез, ина че сед мо де те, ре дов но је ишла и у по зо ри ште. Учи ла је не мач ки, ишла на курс „руч ног ра да” . Ра но се оти сну ла у по сло ве тр го ви не .Те рез Ми лер при се ћа се и „си ја сет удва ра ча”, по кад кад о њи ма пи ше ве се ло и раз дра га но, али, ипак, јед на љу бав јој је на не ла до ста бо ла, на ро чи то што га је иза зва ла ро ђе на се стра са ко јом, по том, ни је го ди на ма го во ри ла. Реч је о Ђер ђу Хор ва ту, где су вр ца ле уза јам не сим па ти је . А ка да се Те ре зи на се стра Мал ви на уда ла за Хор ва та, ни ко од нај бли жих ни је при су ство вао вен ча њу. Тај до га ђај, за аутор ку ве о ма бо лан, ни ка ко ни је за чи њен мр жњом, осве том и за је дљи во шћу. Али је сте био пре су дан: „За ре кла сам се да ћу ре ћи „да“ пр вом му шкар цу је вреј ске ве ре ко ји на и ђе”. Тај мо тив не ће јој се по сре ћи ти и жи вот ће про ве сти са Јо же фом Ми ле ром, адво ка том, али кар та ро шем, не пред у зи мљи вим и без лич ним чо ве ком. Кроз цео текст „Исти ни те при че“ Те рез Ми лер ули ва ве дри ну, све кра хо ве бр зо же ли да скло ни

са пу та, на ла зи но ве по сло ве и ме ња ме ста ста но ва ња у за ви сно сти од при ли ка. Ма ко ли ко да о му жу пи ше без вољ но и са ма ло емо ци ја, ка да он би ва, 1914. го ди не ре гру то ван , Те рез чи ни све да га про на ђе, и да га ра ње ног, па зи и ле чи. Ка сни је, Те рез ку пу је ку ћу у Но вом Са ду, да би би ла бли жа кће ри Ол ги, у Ње го ше вој 24, а се би ку ћу у Ар се То до ро ви -

ћа. Са 60 го ди на оста ла је без жи вот ног са пут ни ка, Јо жи ја. Дра го це не су, сва ка ко, крат ке цр те о уну ку Алек сан дру Ти шми: да је учио фран цу ски, ен гле ски, на рав но, до бро је го во рио и ма ђар ски. Нај у пе ча тљи ви ја је сли ка из 1942. го ди не, из Но во сад ске ра ци је ко ју је чу дом пре жи ве ла. По чи ња ла је но ви жи вот „пе ти по ре ду” и увек је па ко ва ла ства ри у свој цр ни ве ли ки ко фер. Не ко вре ме је код ње ста но вао и Ша ци (Алек сан дар Ти шма), док је сту ди рао. При кра ју књи ге, не у мор на Те рез Ми лер, јед но став но за кљу чу је за што ни је мо гла жи ве ти у ку ру гу по ро ди це чак ни са кћер ком, и као да је то мо то ње ног жи вот ног сти ла: „мо ја те шка на рав” и „ја сам во ди ла глав ну реч”. Р. Г. П.

Ли те ра ту ра ко ја се ди ми

а да се чла но ви хо ли вуд ског џет се та до хва те пи са ња књи га, то нај че шће бу ду ме мо а ри, пи са ни ру ком пла ће них не по зна тих пи са ца, а ис пра ће ни огром ном фо то гра фи јом «ауто ра» и оба ве зним пот пи сом, на ме ње ним број ним обо жа ва о ци ма. Рет ке су слав не лич но сти ко је се усу де да ис ко ра че из оче ки ва ног и ско ро за да тог – по пут Ма до не, на при мер, ко ја је пи са ла књи ге за де цу. Ипак, ка да се спи са тељ ског по сла до хва те ре пе ри, на ро чи то они ко је би је зао глас кад је у пи та њу оп ште обра зо ва ње, али ко ји су го ми ле зе ле них нов ча ни ца за ра ди ли упра во ком би ну ју ћи ре чи у ритмчку це ли ну, бу ди те си гур ни да ће те до би ти нео че ки ва ни ре зул тат. И док је Џеј Зи, на на шим про сто ри ма по зна ти ји као су пруг пе ва чи це Би јон се, ана ли зи рао ду бо ки сми сао сво јих пе са ма,

а РЗА из Ву Тан га кре и рао фи ло зоф ске ме мо а ре о ду хов но сти, Снуп Дог, ко га мо же те да гле да те у ри ја ли ти шоу про гра му на МТВ-ју, од лу чио је да сво јој пу бли ци по ну ди не што са свим дру га чи је. У про мо тив ном ви део сним ку Снуп Дог је об на ро до вао да ће ње го ва но ва књи га пе са ма «Rolling Words: A Smokable Songbook» у це ло сти мо ћи да се по пу ши. Љу би тељ ма ри ху а не од ра не мла до сти, Снуп је ре шио да сво јим след бе ни ци ма омо гу ћи дво стру ки ужи так. Књи га је са ста вље на од па пи ра за за ви ја ње (ду ва на или ма ри ху а не, или не ког дру гог «при прав ка», све јед но), ко ри це су на чи ње не од ко но пље, а за оне збу њи ве, на на слов ној стра ни се «осме ху ју» ли сти ћи ма ри ху а не. Сре ди на књи ге пре кри ве на је хра па вим ма те ри ја лом, та ко да на ње му мо же те да упа ли те и ши би цу. И ужи ва ње у пе -

O[E ] T NE

сма ма мо же да поч не, на би ло ко ји на чин. За оне ко ји би ипак да пр во про чи та ју шта у књи зи пи ше, Снуп Дог је при пре мио ста ре и по пу лар не пе сме кап што су “Gin and Juice,” “Still a G Thang” и “What’s My Name.”По пу лар ни ре пер одав но је по знат по љу ба ви пре ма ма ри ху а ни. Про шлог ме се ца ухап шен је у Тек са су и оп ту жен за по се до ва ње ма ле ко ли чи не ма ри ху а не и апа ра та за ње но ужи ва ње, на ме ње них за лич ну упо тре бу. Ни је по зна то да ли ће се и ка ко ова књи га про да ва ти, а из во ри бли ски ре пе ру твр де да ће пр ви при мер ци мо ћи да се ку пе на фе сти ва лу Ко а че ла, ко ји се одр жа ва кра јем апри ла. Ваљ да Сну по ви прав ни са вет ни ци зна ју шта он ра ди. И. Вујанов

ПИСМО ПОДРШКЕ ДОСАДАШЊОЈ ДИРЕКТОРКИ БАЛЕТА СНП-a ОЛИВЕРИ КОВАЧЕВИЋ-ЦРЊАНСКИ

Успротивити се безочном покушају линча Уметничка асоцијација Пер.Арт обратила се јавности и колективу Српског народног позоришта писмом подршке досадашњој директорки Балета СНП-a Оливери Ковачевић-Црњански, која је ових дана дала оставку на ту функцију, због анонимних претњи. Ово саопштење, како наводи Пер. Арт, потписује и преко 30 уметника, културних радника и актера домаће и међународне независне сцене, међу којима су Xавиер Ле Рој, кореограф (Француска / Немачка), Ана Вујановић, теоретичарка извођачких уметности и друштва (Немачка / Француска), Бојана Цвејић, теоретичарка извођачких уметности и музиколошкиња (Белгија), Естер Саламон, кореографкиња (Немачка), и Сергеј Присташ, редитељ и драматруг, професор на Академији драмске умјетности у Загребу (Хрватска). - Кампања је почела писмом пуним лажних оптужби са захтевом за смену Оливере Ковачевић Црњански које је управнику СНП-а послао један од запослених у Уметничкој јединици Балет. Запослени је при том тврдио да је писмо потписало 45 запослених, али те потписе никада није доставио на увид управи позоришта. Самозвани представник ансамбла Оливеру је лажно оптужио за угрожавање људских, професионалних и радних права

запослених у овој уметничкој јединици. Убрзо након тога, Оливера је примила и анонимну СМС поруку у којој се прети малтретирањем њој и њеној породици уколико ускоро не поднесе оставку – подсећају у овом писму. - Сматрамо да је изузетно важно да се новосадска јавност гласно успротиви овако безочном покушају линча, како линч не би постао наша свакодневица. Указујући на све што је Оливера Ковачевић-Црњански урадила у Балету СНП-а, у писму је наведено и да је она једна од оснивача и лидерка Форума за савремени плес СНП-а, чије представе су Балету ове куће донеле нека од најпрестижнијих признања на значајним театарским фестивалима. Напомиње се и да је такође, за време њеног мандата од непуне три године, балетски репертоар обогаћен премијерама великих класичних дела, које су вратиле балетску публику у национални театар и подигле углед Балета СНП-а. Пер.Арт и потписници у овом саопштењу истичу да се посебно осећају обавезним да Оливеру Ковачевић-Црњански јавно одбране од клевета и дискредитација које имају за циљ да наруше њен и углед балетског ансамбла СНП-а, и истакну њену озбиљност и одговорност према публици, колегама и институцији у којој ради. Н. П-ј.

РЕСТАУРАЦИЈА ГАЛЕРИЈСКОГ ПРОСТОРА У РАЈХЛОВОЈ ПАЛАТИ У СУБОТИЦИ

c m y

kultura

dnevnik

petak20.april2012.

ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ У КИКИНДИ

Урбан ставио жири на муке На 62. фестивалу профецирајући да гледаоци када сионалних позоришта Војоду кући покушају и сами водине, који се ове године да узму учешћа у њиховом одржава у Кикинди, публирешавању. ка је уживала у још једној Право је задовољство бипредстави чију режију потло слушати глумце, Имреа писује Андраш Урбан. ПоЕлека Микеша, Марту Бесле „Јулија Цезара“ субореш, Золтана Плетла, како тичког Народног позориговоре о позоришту, о себи, шта, прексиноћ је изведена о себи у позоришту... Веома представа „Догс енд драгз“ инспирисан да узме учешће Позоришта „Костолањи у разговору био је и театроДеже“, такође из Суботице. лог и позоришни критичар Обе су оставиле снажан Мирослав Мики Радоњић, утисак, а на програму феиначе члан жирија 62. фестивала сутра је још једна – стивала професионалних „Мара/ Сад“, у продукцији позоришта Војводине. Он је Новосадског позоришта/ такође лепо и освешћено Ујвидеки синхаз. говорио о специфичностиКако се могло чути на Из представе „Dogs and drugs” ма Урбанове поетике, глуФото: Жофи Серда Округлом столу критике мачких ансамбала са којима после представе позоришта пањска политика, насиље, нар- је сарађивао у овој за њега ван„Костолањи Деже“, којим и ру- команија, сексуална дискрими- редно успешној сезони која ће ководи, Андраш Урбан и његов нација) не штедећи се нимало, на уживање публике бити права глумачки ансамбл зарањају у али не нудећи одговоре, него мука за фестивалски жири. срж друштвених проблема (кам- постављајући питања и провоИ. Бурић

TRE ]I SVET SKI BI JE NA LE STU DENT SKE FO TO GRA FI JE U NO VOM SA DU

Обнова Ликовног сусрета Neo me |e na do vi tqi vost no vih ge ne ra ci ja

Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић и директорка суботичке галерије Ликовни сусрет Олга Шрам потписали су уговор о рестаурацији галеријског простора у Рајхловој палати, једној од најрепрезентативнијих грађевина у Субо-

је. Од 1968. Ликовни сусрет је смештен у Рајхловој палати, једном од најраскошнијих здања суботичке сецесије. Палата је добила име по свом власнику и пројектанту Ференцу Рајхлу, који је ово здање подигао 1904. као породичну кућу, али је због банкрота, већ 1908, био

тици. За решавање проблема расвете и текуће поправке унутрашњих просторија Ликовног сусрета из покрајинског буџета издвојено је 800 хиљада динара. Галерија Ликовни сусрет основана је пре пет деценија, 1962. и данас поседује репрезентативни фонд од преко 1200 експоната реномираних сликара, графичара, скулптора и керамичара из некадашње Југослави-

принуђен да је напусти. Сматра се правим ремек-делом архитектуре с краја 19. и почетка 20. века, на којој је Ференц Рајхл демонстрирао умеће и таленат врхунског архитекте. Милорад Ђурић истакао је овом приликом да је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање из најмање три разлога подржао рестаурацију галеријског простора у Ликовном сусрету.

- Ова галерија је једна од најзначајнијих установа културе у Србији, Војводини и Суботици. Поред значајног годишњег репертоара, када излажу најреномиранији аутори модерне ликовне сцене, Галерија је и једна врста музеја, јер у свом фундусу има преко 1200 експоната - рекао је Ђурић и додао да је други значајан разлог због ког је подржана рестаурација обележавање 50. годишњица постојања и рада ове установе културе. Трећи, не мање важан разлог је зграда Рајхлове палате, у којој је Ликовни сусрет смештен, репрезентативно здање које само по себи заслужује пажњу. Директорка Ликовног сусрета Олга Шрам истакла је у периоду од 2003. до 2005. рађена спољашња рестаурација зграде Рајхлове палате када су обновљени кров, предња и дворишна фасада. Захваљући средстивима Покрајине и Града Суботице прошле године започела је рестаурација унутрашњих просторија, и најпре је обновљен репрезентативни свечани хол. - Остао је нам је проблем изложбених просторија које захтевају заиста темељну рестаурацију, а један од највећих проблема је расвета галеријског простора у приземлљу и на спрату. Уз помоћ Секретаријата за културу Владе Војводине обезбеђена су иницијална средства за решавање овог проблема, а преостала средства обезбедиће Град Суботица - рекла је Олга Шрам. Милорад Ђурић је у оквиру посете Ликовном сусрету, присуствовао је и отварању изложбе сликара и вајара Милана Туцовића.

СУТРА У СТУДИЈУ „М” КОНЦЕРТ АМЕРИЧКОГ КОМПОЗИТОРА

Музика постминималисте Марка Мелица Један је од водећих америчких композитора постминималиста Марк Мелиц (Marc Mel lits) гостоваће сутра у Студију М у Новом Саду, у оквиру серијала “Нове уши за Нову музику”. На концерту, који почиње у 20 часова, гост уметник ће представити своје композиције са компакт диска “Pa ra noid Che e se” из 2006. То је прво гостовање Марка Мелица и његових колега музичара у Србији, у коју долазе након концерта у Холандији. Мелиц диригује и свира клавијатуре у ансамблу Me lli ts Consor t који, који чине и виолина, виолончело, маримба и електрична гитара. Његов јединствени стил је комбинација покретачких ритмова, узвишеног лиризма и богате оркестрације и веома је комуникативан. Како истиче Бранка Парлић, умет ничка директорка серијала, музика коју Мелиц ствара састоји се од кратких, кон трастних ставова, еклектична је, свеобухват-

Percussion , Debu ssy Qua rt et, the So ci ety for New Mus ic. .. Марк Мелиц живи у Чикагу са породицом, где на Универзитету Illino is предаје композицију и теорију. Део лета проводи у Румунији, те се одатле, утицај румунске музике, осећа у неким његовим делима. “Par anoid Cheese Proj ec t” је десети концерт из серијала “Нове Уши за Нову Фото: Рут Григоров Музику”, чија је уметничка Марк Мелиц на, живописна и увек са осећајем за директорка истакнута новосадска пија нисткиња Бранка Парлић, која корак испред. већ де ценијама Мелиц је често минијатуриста - посвећено компонује кратке форме са промовише Нову музику на овим контраст ним ставовима или одсе - просторима. Концерт Мелица у Студију М, цима. Мелиц је студирао на Y ale Војводине Sch ool of Mus ic, Corn el l Un ivers ity Радио телевизије и Ta nglewood Music Cent er. Од њега организује Грађански пакт за су наручивали дела ансамбли као Југоисточну Европу, уз по др шку што су: Kronos Quartet, O rpheus Секретаријата за културу и јавно Chamber Orches tra , Bang O n A Can информисање Војводине. Al l-Stars, Ca na dian Brass, Ne xus Улаз на концерт је слободан.

“Gra ni ce fo to gra fi je ni su sa gle da ne. U woj je sve jo{ ta ko no vo da sa mo tra ga we ve} vo di do stva ra la~ kih re zul ta ta. Su tra {wi anal fa be ta ne }e bi ti onaj ko ne po zna je slo va, ne go onaj ko ne po zna je fo to gra fi ju”. Citирaju}i ove re ~i, ma lo ko bi po ve ro vao da one pri pa da ju pro {lo sti, da su iz re ~e ne u vre me ka da fo to a pa ra ti ni su bi li uobi ~a je ni do da tak mo bil nim te le fo ni ma, za pra vo, ka da ni mo bil ni te le fo ni ili kom pju te ri ni su bi li uobi ~a je ni do da tak na {im ì vo ti ma. Ma |ar ski pe da gog i pi o nir eks pe ri men tal ne sli ke (pri me ti }e te ka ko se oba zri vo se slu ìm ter mi no lo gi jom и ne ko ri stim is kqu ~i vi na ziv “fo to graf”, po drob ni je ob ja {we we sledи) La slo Mo hoq Na| iz re kao je ovo ko zna u ko joj pri li ci, ali sva ka ko u mo men tu ve li kog odu {e vqe wa fo to gra fi jom, tim za ni mqi vim me di jem ko ji je po ~eo da se u{u wa va i u zva ni~ ne umet ni~ ke {ko le i obra zov ne in sti tu ci je. Za {to joj je tre ba lo to li ko du go da bu de ve ri fi ko va na kao “umet nost” i uvr {te na u red s osta lim di sci pli na ma d(r)uga je pri ~a i ne ka osta ne sa mo okr znu ta u ovom tek stu. Ono {to me ne in tri gi ra, ~ak iz ma mqu je osmeh, je ste ide ja da Mo hoq Na| u ru ka ma dr ì ka ta log Tre }eg svet skog bi je na la stu dent ske fo to gra fi je, pre li sta va ga, za dr à va se zbu wen, za pi tan ili na mr go |en na stra ni ca ma ko je ne vi di mo, ne ke kri {om ce pa iz ka ta lo ga da bi ih sa ~u vao i po ka zao svo jim stu den ti ma u Ba u ha u su. Jer za i sta, da gra ni ce fo to gra fi je ni su sa gle da ne i da do vi tqi vost no vih ge ne ra ci ja umet ni ka ne pre sta je da iz ne na |u je sve do ~i upra vo Bi je na le stu dent ske fo to gra fi je ko ju sva ke pre stup ne go di ne or ga ni zu je Aka de mi ja umet no sti u No vom Sa du. Ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja, ~i ni mi se, odi {e eklek ti ci zmom, kom bi no va wem sti lo va, te ma i mo ti va, he te ro ge na је u na ~i nu pri stu pa me di ju ali je din stve na u kva li te tu ra do va. Po sma tra ju }i pr va tri na gra |e na ra da, ja sno je o ~e mu pi {em. Pr va na gra da od la zi u ru ke Mi li ce Mr vi}, stu dent ki we Fa kul te ta pri me we ne umet no sti u Be o gra du, za se ri ju “Ku li nar ske mr vi ce” pod men tor stvom pro fe so ra Bra ni sla va Ka ra no vi }a. Ni ka da pre re cep ti iz ba ki ne ku hi we ni su de lo va li ta ko pri ma mqi vo! Fo to gra fi je za mi {qe ne kao du ho vi te ilu stra ci je sta rin skih ku li nar skih re ce pa ta, teh ni~ ki bes pre kor ne, po ga |a ju pra vu stru nu no stal gi je, ali su u isto vre me ve o ma ak tu el ne. Po bed ni -

ci je po red la ska ve ti tu le pri pa la и nov ~a na na gra da od 1500 eвra. Dru go na gra |e ni Гај Јехиели sa Be za zel aka de mi je umet no sti i di zaj na iz Je ru sa li ma, se ri jom ra do va “If you he ard the call of the Ori ent, you will he ar no ot her call” do no si za vo dqi vi mi ris Ori je na ta u No vi Sad. Fo to gra fi je u vi du bi blij skih i mit skih na ra ti va vo de nas kroz je dan za ~a ra ni svet

we ni cu a to je da no vo sad sko Bi je na le stu dent ske fo to gra fi je pri vla ~i u~e sni ke iz ~i ta vog sve ta, i ti me stva ra pre ko po treb nu pod lo gu za su sret raz li ~i tih umet ni~ kih uni ver zi te ta i aka de mi ja. Ka ko sam i sa ma biv {i stu dent Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, mo gu sa ve li kom si gur no {}u da tvr dim da je Bi je na le otvo ri lo vra -

Првонаграђени рад Милице Мрвић, „Кулинарске мрвице”

is to~ wa~ ke kul tu re, osa vre me wen i uto li ko sna `ni ji. Sli ~an pri stup vi di se i na fo to gra fi ja ma Ani ko Bi~ kei sa no vo sad ske Aka de mi je umet no sti ko ja je osvo ji la tre }e me sto. In tim na i po ma lo za ~ud na po za de voj ke u vo di, tran spo nu je nas na tre nu tak pred tra gi ~an pri kaz Ofe li je, sli ke Ser Xo na Everetа Mi lea, i li te rar ne pod lo ge umet no sti prerafaeliсta. Ova mo der na Ofe li ja na fo to gra fi ja ma Ani ko Бичкеи, poдјednako je krh ka i pri vla~ na, dok mi ru je u svom za ~a ra nom sve tu, uokvi re na kon tu ra ma vo de. Osta le na gra de po de li li su Baláж Daradiч iz Ru mu ni je, Ni ma Som bo le stan iz Ira na i To maж Чadim iz ^e {ke. Ova smo tra po bed ni~ kih ra do va uka zu je na jed nu va `nu ~i -

ta mno gim stu den ti ma sa fo to ka me ra ma ko je ne mar no vi se na ra me nu ili ~vr sto sto je na sta ti vu, да ko ri ste film, ili su pak, no vi “krik” di gi tal ne re vo lu ci je. Na ini ci jal nu za mi sao da se or ga ni zu je Bi je na le stu dent ske fo to gra fi je i pla ka ta do {la su dva pro fe so ra, Ivan Kar la va ris i Bra ni slav Do ba no va~ ki, a uspe {na re a li za ci ja po tvr di la je da ne za o sta je mo u ener gi ji, kva li te tu ili ta len tu za osta lim svet skim de {a va wi ma ovog ti pa. Da se vra tim na opa sku Mo hoqа Na |a da }e anal fa be ta bu du }o sti bi ti onaj ko ne po zna je fo to gra fi juovo go di {wim Bi je na lom po ka za li smo da su na {i stu den ti i te ka ko vi zu el no pi sme ni i na da re ni. Mia ]uk

svet

petak20.april2012.

dnevnik

NE MA^ KE PO KRA JI NE O NA CI O NAL DE MO KRAT SKOJ PAR TI JI

UKRATKO

Za bra na kao za {ti ta de mo kra ti je

Ki na kr {i la sank ci je? LON D ON: Zva n i~ n i c i Uje di we nih na ci ja is tra ù ju na vo de da je Ki na snab de la po treb nom teh no lo gi jom Se ver nu Ko re ju za lan si ra we we ne ra ke te, {to je mo gu }e kr {e we sank ci ja UN, pi {e vo de }i ~a so pis za voj na pi ta wa Xejn di fens vi kli. Ma ga zin na vo di re ~i vi {eg funk ci o ne ra bli skog ko mi te tu za sank ci je Sa ve ta bez bed no sti UN ko ji je re kao da je je dan tim stru~ wa ka „upo znat sa si tu a ci jom i da }e na sta vi ti is tra gu”. Ko mi tet je za du èn da pra ti even tu aslno kr {e we sank ci ja uve de nih Se vr noj Ko re ji zbog raz vo ja we nog nu kle ar nog i ra ket nog pro gra ma. Za we ga ra di i sa ve tu je ga tim stru~ w a k a. Jed n o vo z i l o za lan si ra we sa 16 to~ ko va na ko me je bi la no va ba li sti~ ka ra ke ta sred weg do me ta pri ka za n a je na voj n oj pa r a d i u Pjon gjan gu u ne de qu, ka da je obe le è na sto ta go di {wi ca ro |e wa osni va ~a Se ver ne Ko re je i we nog pr vog pred sed ni ka Kim Il Sun ga. Xejn di fens vi kli je ob ja vio ra ni je da je Ki na iz gle da sa na be de la Se ver nu Ko re ju sa na cr ti ma ili ak tu el nim vo zi lom- tran s por t e r om ra k e t a. Ma ga zin je na veo da je tran spor ter, s kog mo gu i da se lan si ra ju ra ke te, o~i gled no za sno van na na cr ti ma 9. Aka de mi je ki ne ske va zdu ho plov ne kor po ra ci je za na u ku i in du stri ju. U za vi sno sti od to ga ka da su vo zi lo, ili na crt, da ti Se ve ru, Ki na bi mo gla bi ti u pre kr {a ju san ci ja UN uve de nih na kon {to je Se ver na Ko re ja iz ve la pro be ra ke ta du gog do me ta 2006. i 2009. go di ne za bra we ne sank ci ja ma UN.

BER LIN: Ne ma~ ke po kra ji ne o~i to `e le da jo{ u ovoj go di ni po kre nu po stu pak za za bra nu eks trem no de sne Na ci o nal de mo krat ske par ti je (NPD), ali sa ve zni mi ni star unu tra {wih po svloa Hans-Pe ter Fri drih po ka zu je uz dr `a nost u tom pi ta wu, pre no se me di ji. Pred sed nik vla de Sak so ni je Sta ni slav Ti lih je na ja vio da {e fo vi po kra jin skih vla da pla ni ra ju 6. de cem bra do no {e we od lu ke o po kre ta wu po stup ka pre ko po kra ji na i na gla sio da sma tra nu `nom za bra nu NPD u ci qu za {ti te de mo krat skog po ret ka. On je na veo da je iz jav nih iz vo ra po zna -

to da je NPD an ti de mo krat ska, ra si sti~ ka i an ti se mi ti sti~ ka par ti ja, ko ja hva li na ci o nal so ci ja li zam. Ti lih, pr vi Lu `i~ ki Sr bin ko ji se u po li ti ci vi nuo ta ko vi so ko, iz neo je svo je uve re we u uspeh po stup ka za bra ne pred Sa ve znim ustav nim su dom, za raz li ku od sa ve znog mi ni stra unu tra {wih po slo va Fri dri ha, ko ji se po ka zao uz dr `a nim. Fri drih sma tra, me |u tim, da se zah tev za za bra nu NPD ne bi mo gao po ve za ti sa se ri jom ubi sta va, za ko ja se te re ti te ri sti~ ka gru pa „Na ci o nal so ci ja li sti~ ko pod ze mqe” (NSU).

[VEDSKA

BAG DAD: U vi {e bom ba {kih i oru `a nih na pa da, na {est raz li ~i tih lo ka ci ja {i rom Ira ka, ubi je no je naj ma we 35 oso ba i ra we no vi {e od 150 qu di. Ovo je bio naj smr to no sni ji dan u Ira ku od 20. mar ta, ka da je u bom ba {kim i oru `a nim na pa di ma, za ko je je od go vor nost pre u ze la isla mi sti~ ka gru pa bli ska Al-ka i di, {i rom ze mqe ubi je no 50 i ra we no 255 qu di. Ka ko pre no se agen ci je, po zi va ju }i se na zva ni~ ni ke Ira ka, eks tre mi sti su iz vr {i li ju tros 10 na pa da u Bag da du i na se ve ri ze mqe, u Kir ku ku, Sa ma ri, Di bi su i Ta |i. Ta ko |e, pu ca no je na gra do ve Be i |i i Ti krit, rod nom me stu Sa da ma Hu se i na, gde, me |u tim, ni je bi lo `r ta va. Za sa da ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za

ni t a l i j e i wo m e na h ra n i l a umet ni ka. Wen po tez iza zvao je bes Na ci o nal nog udru `e wa Afro-{ve |a na, ko ji su re kli da je seo slu ~aj „po ka za teq lo {eg uku sa i ra si sti~ ki”.

KA BUL: Av ga ni stan ski ta li ba ni osu di li su po na {a we ame ri~ kih voj ni ka u Av ga ni sta nu ko ji su pri ka za ni na fo to gra fi ja ma ka ko po zi ra ju po red osta ta ka te la bom ba {a sa mo u bi ca, i za kle li se na osve tu. Ta li ba ni „sna `no osu |u ju bru tal ni i ne qud ski ~in ame ri~ kih in va zi o nih sna ga i wi ho vih ro bo va”, na ve li su ta li ba ni u sa op {te wu. List „Los An |e les tajms” je ob ja vio fo to gra fi je voj ni ka ko ji po zi ra ju sa osta ci ma te la av ga ni stan skih bom ba {a sa mo u bi ca u po sled wem u ni zu skan da la ve za nih za Ame ri kan ce u Av ga ni sta nu.Na ne kim od fo to gra fi ja, ko je da ti ra ju iz 2010. go di ne, vi de se i pri pad ni ci av ga ni stan ske po li ci je ka ko po zi ra ju po red una ka `e nih te la ta li ba na za jed no sa ame ri~ kim voj ni ci ma. Na fo to gra fi ja ma se vi de voj ni ci 82. Va zdu {ne di vi zi je, ko ji su u dva na vra ta do {li u po li -

cij sku sta ni cu u pro vin ci ji Za bol, da bi uze li oti ske sa osta ta ka te la bom ba {a sa mo u bi ca.Oni su se na -

kon to ga, za jed no sa av ga ni stan skim po li caj ci ma na sme ja ni sli ka li, ta ko {to su dvo ji ca voj ni ka dr `a li de lo ve no gu, dok je je dan voj nik na sli ci po ka zao sred wi prst. Fo to ga fi je je li stu do sa vio je dan od voj ni ka iz te je di ni ce. Pen ta gon i Voj ska SAD su na ja vi li kri vi~ nu is tra gu po vo dom tog slu ~a ja, na vo de }i da ta kvo sli ka we pred -

RUSIJA Mi ni star ka An del son-Li qe rot

Afri k an k e, {to je iza z vao broj ne kri ti ke na wen ra ~un i po z i v e da pod n e s e ostav k u. Kon tro verz ni ko la~ pri pre mqen je po vo dom 75-go di {wi ce Na ci o nal ne or ga ni za ci je {ved skih umet ni ka. Ko la~ je osmi s lio afri~ k i umet n ik Ma ko de Li ne, po znat u [ved skoj po pro vo ka tiv nom de lu upe re nom pro tiv ra snih ste re o ti pa. Mi ni star ka je pri su stvo v a l a pro s la v i i ise k la tor tu ko ju je Lin de na pra vio ka ko bi osu dio sa ka }e we `en skih ge n i t a l i j a u Afri c i. Mi ni star ka je ise kla tor tu ba{ na me stu gde se na la ze ge -

na pa de, ali port pa rol ira~ ke voj ske pu kov nik Dia al Va keel is ti ~e da to li ~i na na pa de Al-ka i de. Naj ve }i na pad iz vr {en je u Kir ku ku, gde su dva auto mo bi la eks plo di ra la u cen tru gra da, usmr tiv {i naj ma we {est i ra ni la 24 oso be. U bom ba {kom na pa du, ~i ji je ciq bio mi ni star zdra vqa Ma xid Ha med Amin, dok je u kon vo ju pro la zio uli ca ma Bag da da, po gi nu la su dva ci vi la, i ra ni je no de vet qu di, ukqu ~u ju }i ~e ti ri iz mi ni stro ve prat we. Na si qe u Ira ku je u po sled we vre me opa lo, ali na pa di se i da qe na sta vqa ju {i rom ze mqe. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma, u mar tu je 112 Ira ~a na ubi je no u vi {e na pa da. (Ta njug)

Ta li ba ni se za kli wu na osve tu

Ras po re |e ne ra ke te SEUL: Ju `na Ko re ja je ras po r e d i l a kr s ta r e } e ra k e t e spo sob ne da po go de ci qe ve na ce loj te ri to ri ji Se ver ne Ko re je, re kao je je dan vi {i ju `no ko rej ski voj ni funk ci o- ner. -Na {a voj ska je ras po re di la kr sta re }e ra ke te do ma }e pro iz v od w e ko j e ima j u pre c i znost naj bo qih svet skih ra ke ta i mo gu da po go de bi lo ko ji ciq u Se ver noj Ko re ji - re kao je ge ne ral [in Von-[ik na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pot pu no smo sprem ni da od ba ci mo bi lo ka kvu neo d go vor nu pro vo ka ci ju Se ver ne Ko re je na od lu ~an i te me qan na ~in. Mi ni star stvo od bra ne Ju `ne Ko re je je ob ja vi lo vi deo sni mak na ko me je pri ka zan let do ma }e kr sta re }e ra ke te i jed ne ba li sti~ ke ra ke te i ka ko one po ga |a ju ci qe ve.

Ubi je no 35 qu di

AVGANISTAN

Skan dal oko „ra si sti~ kog” ko la ~a STOK HOLM: [ved ska mi ni star ka kul tu re Le na An del son Li qe rot na {la se u cen tru skan da la na kon {to je na jed noj pro sla vi u Stok hol mu ise kla ko la~ u ob li ku na ge

Ka da je re~ o „NSU”, to je gru pa ko ja je ot kri ve na kra jem pro {le go di ne i ko ja se te re ti da je go di na ma se ja la smrt me |u stran ci ma u Ne ma~ koj, od no sno, da su we ni ~la no vi, u po sled wih ne ko li ko go di na, ubi li osam Tu ra ka, jed nog Gr ka i jed nu ne ma~ ku po li caj ku.U du goj pri ~i oko za bra ne NPD, me di ji pod se }a ju da je pr va za bra na pro pa la pred Sa ve znim ustav nim su dom 2003. go di ne iz for mal nih raz lo ga, jer se, ka ko se ob ja {wa va lo, uti caj do u {ni ka iz Slu `be za za {ti tu usta va ni je mo gao do kra ja raz ja sni ti. (Ta njug)

BOM BA [KI NA PA DI U IRA KU

- Iskre no à lim ako je ne ko po g re { no pro t u m a ~ io mo j e u~e {}e - na ve la je mi ni star ka. - Tu `no je i za à qe we {to je sve to do ì vqe no kao iz r az ra s i z ma. Umet n ik je sim b o l i k om ba{ è l eo da u~i ni su prot no. Ona se po ~ et k om sed m i c e sre la sa [ve |a ni ma afri~ kog po re kla, ali su oni i po red to ga za tra ì li we nu ostav ku. Mi ni star ka je ta da po no vi la da je umet ni~ ko de lo „pro vo ka tiv no”, ali da su we ne ak ci je i ak ci je umet ni ka po gre {no pro tu ma ~e ne. (Ta njug)

sta vqa kr {e we ar mij skih stan dar da. Ge ne ral ni se kre tar NA TO An ders Fog Ra smu sen osu dio je taj skan dal, a pred sed nik SAD Ba rak Oba ma je za tra ìo da se po kre ne is tra ga. Ame ri~ ki dr àv ni se kre tar Leon Pa ne ta je re kao da }e od go vor ni bi ti ka `we ni, ali je iz ra zio „à qe we” {to je „Los An |e les tajms” od lu ~io da ob ja vi fo to gra fi je pro tiv we go ve vo qe, upo zo riv {i da bi one mo gle da iza zo vu è sto ku re ak ci ju. Ovo je ~e tvr ti in ci dent ve zan za Ame ri kan ce u Av ga ni sta nu u po sled wih ne ko li ko me se ci. Sve je po ~e lo u ja nu a ru ka da su ob ja vqe ne fo to gra fi je ame ri~ kih ma ri na ca ka ko uri ni ra ju po mr tvim ta li ban skim bor ci ma, da bi ve} sle de }eg me se ca bes Av ga ni sta na ca iza zva lo pa qe we kwi ga Ku ra na u voj noj ba zi SAD u toj ze mqi. (Ta njug)

NORVE[KA

Ne ga ti van od go vor

Na sta vqa se su |e we Brej vi ku

MO SKVA: Ru si ja je do bi la po ziv za sa sta nak u Pa ri zu ko ji }e bi ti po sve }en kri zi u Si ri ji, ali je po sla la ne ga ti van od go vor i ne }e na we mu u~e stvo va ti, sa op {tio je port pa rol Mi ni star stva spoq nih po slo va Alek san dar Lu ka {e vi~. On je is ta kao da je stav Mo skve pre ma ova kvim sa stan ci ma do bro po znat i ne raz li ku je se od oce na pret hod nih sa sta na ka „Pri ja te qa Si ri je” ko ji su odr `a ni u Tu ni su i u Is tan bu lu, jer do ga |aj ima jed no stran ka rak ter, bu du }i da ni su po zva ni pred stav ni ci si rij skih vla sti. Lu ka {e vi~ je po no vio pu nu po dr {ku pla nu Ana na i is ta kao `e qu Mo skve da se za u sta vi kr vo pro li }e i okon ~a ju pat we si rij skog na ro da i da mu se obez be di de mo krat ski raz voj na osno vu na ci o nal nog kon sen zu sa.

OSLO: Op tu è ni An ders Be ring Brej vik iz ja vio je ~e tvr tog da na su |e wa zbog ubi stva 77 qu di pro {log ju na u Oslu i na obli `wem ostr vu Uto ji, da ni je ve ro vao da }e pre ì ve ti na pa de. Brej vik (33) je pri znao da ni je ve ro vao da }e pre ì ve ti bom ba {ki na pad is pred se di {ta vla de u Oslu, ka da je ubio osam qu di, kao i da je o~e ki vao da }e se su ko bi ti s po li ci jom ka da je iz glav nog gra da kre nuo ka kam pu mla dih la bu ri sta na ostr vu Uto ji, gde je ubio 69 qu di. Na pu tu ga, me |u tim, ni ko ni je za u sta vio.On je re kao da je po ~eo da pla ni ra te na pa de jo{ 2006. go di ne i da je bio uve ren da }e to bi ti „sa mo u bi la~ ka ak ci ja”, jer je iz ra ~u nao da ima ma we od pet od sto {an se da pre ì vi. Na vo de }i da je è leo da spa se Nor ve {ku i Evro pu od mul ti kul tu ra li zma, Brej vik je re kao da su me ta we go vog na pa da bi le le vi ~ar ske po li ti~ ke sna ge ko je su, ka ko je na veo, iz da le ze mqu otvo riv {i je za imi gran te. Brej vik je ka zao da je, ka da je imao 17-18 go di na, è leo da po sta ne ma son jer je to „hri {}an ska or ga ni za ci ja ko ja {ti ti mno ge evrop ske tra di ci je”. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SER GEJ LA VROV Mi ni star ino stra nih po slo va Ru si je Ser gej La vrov po ~eo je u Bri se lu sa sta nak sa mi ni stri ma od bra ne i spoq nih po slo va ze ma qa ~la ni ca Se ver no a tlant skog pak ta, na ko me su glav ne te me an ti ra ket ni {tit i Av ga ni stan. Kao je iz ja vio NA TO i Ru si ja su u po sled wih 15 go di na mno go po sti gli u una pre |e wu za jed ni~ ke sa rad we, a sa rad wa u ve zi sa an ti ra ket nim {ti tom mo gla bi da tran sfor mi {e od no se.

FOL KER KA U DER [ef po sla ni~ kog klu ba de mo hri {}a na Fol ker Ka u der, ne po sred no pred islam sku kon fe ren ci ju dr à ve i pri pad ni ka islam skih or ga ni za ci ja, ne gi rao je tvrd wu biv {eg {e fa ne ma~ ke dr à ve Kri sti ja na Vul fa da islam pri pa da Ne ma~ koj. „Islam ni je deo na {e tra di ci je i iden ti te ta Ne ma~ ke i ti me islam ne pri pa da Ne ma~ koj, ali kao dr à vqa ni ov de uì va ju pu na pra va”, re kao je Ka u der.

ELI VI ZEL Iran je ste pret wa, ali ne mo `e da stvo ri dru gi Au{vic, iz ja vio je no be lo vac Eli Vi zel u in ter vjuu za izra el ski ~a so pis „Glo bes”. „Ja ne upo re |u jem ni {ta sa ho lo ka u stom”, ka zao je Vi zel, ko ji je pre `i veo lo gor smr ti Au{vic. Osvr }u }i se na ~i we ni cu da je Ne ma~ ka ka ja we zbog ho lo ka u sta pre tvo ri la u deo svog iden ti te ta, Vi zel je re kao da se pro ti vi pro gla {e wu ko lek tiv ne ka zne i da su sa mo po ~i ni o ci zlo ~i na kri vi.

TRI AGENTA AMERI^KE TAJNE SLU@BE NAPU[TAJU AGENCIJU

Umesto ~uvawa predsednika, izabrali prostitutke VA[INGTON: Tri od 11 age na ta ame ri~ ke Taj ne slu `be, pro tiv ko jih se vo di is tra ga zbog to ga {to su iz naj mi li pro sti tut ke u Ko lum bi ji uo~i do la ska pred sed ni ka Ba ra ka Oba me na sa mit u tu ju `no a me ri~ ku ze mqu, na pu {ta ju slu `bu, sa op {ti la je ta agen ci ja. - Iako je is tra ga Taj ne slu `be o na vod nom ne pri me re nom po na {a wu we nih age na ta u Kar ta he ni, u Ko lum bi ji, u po ~et noj fa zi i jo{ tra je, tri agen ta }e na pu sti ti agen ci ju - na ve de no je u sa op {te wu po mo} ni ka di rek to ra taj ne slu `be Po la Mo ri si ja. Jed nom agen tu je do zvo qe no da se pen zi o ni {e, dru gi }e bi ti ot pu {ten, a tre }i }e pod ne ti ostav ku. Pre o sta lih osam age na ta ume {a nih u ovaj slu ~aj su spen do va ni su. Dan pred Oba min do la zak u

Ne pro fe si o nal no po na {a we age na ta u Ko lum bi ji

Ko lum bi ju, gde je pro te klog vi ken da u~e stvo vao na sa mi tu li de ra Se ver ne i Ju `ne Ame ri ke u gra du Kar ta he ni, lo kal na po li -

ci ja je po sle po zi va do {la u ho tel i u vi {e so ba u ko ji ma su od se li ame ri~ ki agen ti i voj ni ci ot kri la `e ne za ko je se sum wa da

su pro sti tut ke, {to je iza zva lo skan dal. Me di ji su iz ve sti li da je ame ri~ ka Taj na slu `ba opo zva la 11 svo jih age na ta, a Pen ta gon po kre nuo is tra gu pro tiv wih i jo{ naj ma we 10 voj ni ka - pe to ri ce pri pad ni ka spe ci jal nih je di ni ca, dvo ji ce ma ri na ca, dvo ji ce pri pad ni ka mor na ri ce i jed nog voj ni ka va zdu ho plov nih sna ga. -Taj na slu `na spro vo di pot pu nu, te me qi tu i fer is tra gu, ko ri ste }i sve is tra `ne teh ni ke do stup ne na {oj agen ci ji. To ob u hva ta is pi ta i va wa po li gra fom, in ter vjue sa za po sle ni ma i sve do ci ma, ukqu ~u ju }i in ter vjue ko je }e spro ve sti na {a Kan ce la ri ja za pro fe si o nal nu od go vor nost u Kar ta he ni”, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

BALkAn

dnevnik

petak20.april2012.

BU GAR SKA NU DI PA SO[E GO RAN CI MA NA KO SO VU I U AL BA NI JI

Uz dr `a vqan stvo i po sao u EU SKO PQE: Bugarska nudi dr`avqanstvo i materijalne povlastice ~lanovima zajednice Goranaca na Kosovu i Albaniji, pi{e „Southeast European Times„.Kriti~ari takve politike upozoravaju da Bugarska zloupotrebqava svoj status ~lanice

ka`e da Bugari, u pratwi advokata, poku{avaju da uvere Gorance o prednostima bugarskog dr`avqanstva, ukqu~uju}i potencijalno zapo{qavawe u zemqama ~lanicama EU, kao i besplatno {kolovawe u Sofiji i Plovdivu.

Gorancima se nude brojne pogodnosti

EU u svrhu napredovawa dugotrajne politike asimilacije drugih nacionalnosti. Goranci, od kojih su ve}ina muslimani i izja{wavaju se kao Makedonci, `ive u 18 sela u regionu Gora, kao i u susednim regionima @upa i Prespa. Avnija Rahte, predsednik Makedonsko-goranskog udru`ewa,

Sve {to se od Goranaca o~ekuje da urade je da potpi{u dokumente u kojima se navodi da imaju bugarsko poreklo i da su Bugari, rekao je on. Bugarski ustav omogu}ava pojedincima da steknu bugarsko dr`avqanstvo kroz „olak{anu proceduru„, ustanovqenu Zakonom o dr`avqanstvu.

HRVATSKA

Tomp so nu is pi tu ju po re klo imo vi ne RI JE KA: Hrvatski peva~ kao {to su Xiboni, Jelena Rozga, Marko Perkovi} Tompson, poznat Maja [uput... po izvo|ewu nacionalisti~kih U Ministarstvu finansija pesama, na{ao se na udaru Poreobrazlaù da Poreska uprava svaske uprave, zbog bogatstva koje nikodnevno provodi postupke utvrje srazmerno zaradi, ~ijim je slu|ivawa nesrazmera izme|u ste~e`benicima objasnio da je novac ne imovine i izvora prihoda. Konpozajmio od prijateqa iz Argentine. Tompson je u zagreba~koj Poreskoj upravi morao da objasni odakle mu sva pokretna i neporetna imovina i da li je platio porez, pi{e rije~ki „Novi list” i navodi da je on 2009. godine u Zagrebu kupio luksuzni stan koji je navodno platio 1,3 milion evra. Perkovi} je svedok na su|ewu biv{em premijeru Marko Perkovi} Tompson Ivu Sanaderu i HDZ-u u slu~aju tinuirano se prate promene imo„Fimi medija”, jer su on i drugi vinskog stawa poreskih obveznipeva~i na ruke dobijali novac koka, bez obzira na delatnost koju ji je dolazio iz crnog fonda HDZobavqaju i bez obzira da li je re~ a, nakon {to je „isisavan” iz dro licima iz javnog ìvota ili o àvnih preduze}a. Tompson je meporeskim obveznicima koji nisu |u 3.000 osoba koje je Poreska poznati {iroj javnosti. Iz naveuprava stavila na spisak qudi kod denog proizlazi da u poreskim pokojih je o~igledan nesklad izme|u stupcima ne postoje ‘nedodirqiprimawa i imovine. Na tom spivi’”, tvrde u ministarstvu, prenosku su i poznata imena estrade, si „Novi list”. (Ta njug)

Be ri {a: Pro na }i ubi ce pe to ri ce Ma ke do na ca SKO PQE: Premijer Albanije Saqi Beri{a o{tro je osudio ubistvo petorice Makedonaca, pozvao makedonske vlasti da prona|u po~inioce i izvedu ih pred lice pravde i istovremeno upozorio na neprihvatqivost pripisavawa kolektivne krivice za taj zlo~in. U izjavu za albanske medije, Beri{a je potvrdio da ima kontakte sa vlastima u Skopqu u vezi s ovim slu~ajem. - Ubistvo petorice gra|ana je zlo~in, ali ujedno neprihvatqiva je projekcija o kolektivnoj optu-

`bi - izjavio je Beri{a. - Po~inioci treba da budu prona|eni. Ovi incidenti ne smeju biti razlog za podsticawe konflikta. Prema wemu, mir i stabilnost u Makedoniji se od vitalnog interesa za Albance. O aktuelnim de{avawima u regionu, bilateralnoj saradwi i evroatlantskim integracijama Makedonije i Albanije, u Skopqu }e razgovarati i predsednik Makedonije \or|e Ivanov i predsednik Albanije Bamir Topi, koji je u dvodnevnoj poseti Skopqu. (Ta njug)

Pred se dnik Al ba ni je u Ma ke do ni ji TI RA NA: Predsednik Albanije Bamir Topi boravi u dvodnevnoj zvani~noj poseti Skopqu, gde }e razgovarati sa najvi{im makedonskim funkcionerima o saradwi dve zemqe i aktuelnoj situaciju u regionu. Predsednik Albanije }e se, kako je najavqeno, sresti sa makedonskim kolegom \or|om Ivanovom, premijerom Nikolom Gruevskim i predsednikom parlamenta Trajkom Veqanovskim.

Planiran je susret i sa predsednikom Socijaldemokratske alijanse Brankom Crvenkovskim i liderima albanskih partija u Makedoniji. Poseta visokog gosta iz Albanije pada u vreme velike napetosti u Makedoniji posle ubistva petrorice makedonskih gra|ana, pogotovo {to se nezvani~no spekuli{e da bi moglo da se radi o me|uetni~kom sukobu. (Ta njug)

Agencija za Bugare u inostranstvu, koja organizuje posete, objavila je 2010. godine strate{ki dokument na svoj internet strani u kojem se obja{wava da je ciq takve politike ujediniti sve Bugare u regonu i pove}ati stopu nataliteta zemqe, koja je padu. Vi{e od 16.000 gra|ana Makedonije dobilo je bugarsko dràvqanstvo pro{le godine, kao i skoro 2.000 gra|ana Ukrajine i 1.000 iz Srbije, pokazuju podaci Agencije. Bugarska nau~nica Antoaneta Primatarova navela je u jednom tekstu obavqenom ranije ove godine da je premijer Bojko Borisov nestrpqiiv da udahne novi ìvot Bizmarkovoj re~enici da su Bugari „Prusi Balkana„. Me|utim, ne slaù se svi sa tim. Bugarska koristi prednost }lanstva u EU da nastavi svoju asimilatornu politiku iz 19. veka prema Makedoncima i drugima, smata Todor Petrov, predsednik Svetskog kongresa Makedonaca. - Bugarska koristi politiku paso{a, pored ve} proverenih materijalnih pogodnosti usmerenih prema jednom od najsiroma{nijih naroda Balkana-izjavio je Petrov. (Tanjug)

ZAH TEV SLO VE NA^KE VLA DE SIN DI KAL CI MA

@iv ko vi}: Pred lo ge do sta vi ti sa mo pi sme no QU BQA NA: - Predstavnici sindikata slovena~kog javnog sektora napustili su pregovore s vladom po{to im je re~eno da kabinet na dana{woj sednici ne}e mo}i da raspravqa o wihovom predlogu plata.Dràvni sekretar u ministarstvu finansija Ale{ @ivkovi~ je izjavio da je vlada traìla da joj najnoviji predlog sindikata bude dostavqen u pisanoj formi zato {to onaj koji joj je ju~e predstavqen usmeno nije bio dovoqno konretan, kao i da vidi koliko sindikata je podràlo predlog. Sin di ka ti su pri sta li da po{aqu predlog danas, ali su napustil pregovore u znak protesta, postavqaju}i ultimatum da se o predlogu raspravqa na dana{woj sednici vlade, kazao je @iv ko vi~, do da ju }i da je vladin tim spreman da sutra na sta vi pre go vo re ako bu de neophodno. - Vlada nas bukvalo ismeva izjavio je glavni sindikalni pregovara~ Branimir [trukeq.- Traìli su nekakav banalni pisani predlog koji su ionako odbacili. Ne razumem za{to odugovla~e sa ne~im {to ionako ne èle da urade. Predsednik jedne grupe sindikata u zdravstvu Matija Cevc je dodao da je sindikate iznena-

Bal kanski kon gres SA RA JE VO: Prvi Balkanski kongres na temu „Promena stawa na Balkanu od 1990” bi}e odràn 20. i 21. aprila na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu. Kongres se odràva u saradwi sa Savezom za studije o me|unarodnim odnosima, Obrazovnim centrom za demokratiju i qudska prava BiH, Klubom preduzetnika Internacionalnog Univerziteta Sarajevo i Parlamentom studenata. Specijalni gost }e bi}e dr Ibrahim Kalin, savetnik premijera Turske, a govori}e i prof. dr Metin Bosnak sa Internacionalnog univerziteta Sarajevo, prof. Kenan E{ref Ra{idagi} sa Sarajevskog univerziteta, kao i direktor BBI banke Amer Bukvi} ispred Obrazovnog centra za demokratiju. Kako su javili bosanski mediji, kongres }e se baviti istraìvawem iskustava u ciqu pregleda istorije Balkana i procene trenutne situacije, kao i pruàwa sredstva za razumevawe spoqne politike Turske prema Balkanu, s posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu.Namera je, kako se navodi, prevazilaèwe trenutnih pote{ko}a kako bi se pomoglo nastojawu boqeg i stabilnijeg odnosa me|u dràvama Balkana. (Ta njug)

[trajka~i se ne sla`u s merama {tedwe

dila tvrdwa vlade da je wihov predlog nejasan i to {to je tra`ila u pisanom obliku ne{to {to je ve} odbacila, {to, kako je rekao, nije uobi~ajena praksa u pregovorima. @ivkovi~ je kazao da vlada smatra da predlog sindikata nije dovoqno ambiciozan. Predlogom je predvi|eno smawewe plata za najvi{e sedam odsto plus pove}awe od planirane u{tede kako bi se re{io problem neujedna~enosti zarada u javnom sektoru.Iako su sindikati ujediweni po tom pitawu, wihov

pisani predlog bi trebalo da obuhvati i dodatne predloge pojedina~nih sindikata. Pregovori o platama su nastavqeni posle dana{weg generalnog {trajka u javnom sektoru u kome je, kako se procewuje, u~estvovalo 100.000 zaposlenih. [trajk je organizovan nakon {to je vlada predlo`ila mere {tedwe kojima je predvi|eno smawewe plata za 7,5 odsto, kao i niz drugih mera koje imaju za ciq smawewe javnog sektora u poku{aju da se javna potro{wa smawi za 800 miliona evra. (Ta njug)

RE OR GA NI ZA CI JA FE DE RA CI JE BO SNE I HER CE GO VI NE

Uki da we kan to na ne mi nov nost

SA RA JE VO: Reorganizacija Federacije BiH je neminovna i trenutno se analizira {ema po kojoj bi u prvoj fazi bilo ukinuto pet od 10 kantona, koliko ih sada ima.Mostarski „Dnevni list” pi{e da bi se tako Hercegova~ko-neretvanskom pripojio

nom. Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali bi u sada{wim okvirima. List pi{e da bi druga faza podrazumevala potpuno ukidawe kantona i uvo|ewe dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i op{tinske.

Sarajevo

Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegova~ki, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosanskopodriwskim, Zeni~ko-dobojskim i Sredwobosanskim kanto-

Ovo bi, kako se navodi, podra zu me va lo iz me nu Usta va BiH. Politi~ke stranke, za sada, ne `ele o ovome javno da se izja{wavaju, s obzirom na to da

CRNA GORA

Luk {i}: Efi ka sno pra vo su |e kqu~ ula ska u EU POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} izjavio je da su efikasno pravosu|e i jednakost svih pred zakonom kqu~ ulaska u Evropsku uniju. Luk{i} je istakao da je ujedna~ena sudska praksa i kqu~ funkcionisawa svakog demokratskog dru{tva. Neko }e re}i da je kqu~ ulaska u EU efikasno pravosu|e, ujedna~ena sudska praksa, jednakost svih pred zakonom, transparentnost rada sudova. Ta~no. Ali, pre svega, to je kqu~ funkcionisawa demokratskog dru{tva, kazao je Luk{i}. Premijer je, na otvarawu skupa o uvo|ewu savremenih tehnologija do efikasnijeg pravosu|a, rekao da je Crna Gora posve}ena izgradwi dru{tva u kome gra|ani imaju puno poverewe u sudstvo. Pravosu|e, kao retko koja oblast, odre|uje karakter i demokrati~nost jednog dru{tva.

Istovremeno, neposredno uti~e na sudbinu qudi, za{titu wihovih prava i sloboda, naveo je Luk{i}.

Igor Luk{i}

On je istakao da raduje ~iwenica da je Crna Gora u krugu dr`ava koje u ovom trenutku imaju zaokru`en informacioni sistem u oblasti pravosu|a. Pred nama su ustavne promene, u delu

koji se odnosi na daqe ja~awe nezavisnosti pravosu|a, racionalizacija mre`e sudova i daqa primene me|unarodnih standarda, pre svega u oblasti za{tite osnovnih qudskih prava, kazao je crnogorski premijer.Prema wegovim re~ima, statisti~ki podaci dobijeni kroz informaconi sistem pravosu|a predstavqaju dobru osnovu za daqe reforme u toj oblasti. U oblasti sa kojom otvaramo proces pregovora za ~lanstvo Crne Gore u EU i ~ijim }emo zatvarawem pre}i prag i postati punopravna ~lanica zajednice evropskih dr`ava i naroda, naveo je Luk{i}.Savet EU odlu~io je ranije da Crna Gora po~ne pristupne pregovore sa Unijom u junu, ako do tada ispuni odre|ene uslove koji se ti~u vladavine prava. (Ta njug)

se jo{ radi o „grubim radovima”. Jedino je Tomo Vidovi}, zastupnik SDP-a u Predstavni~kom domu Parlamenta FBiH, kazao da bi „nakon ukidawa kantona, na red trebalo da do|e ukidawe entiteta i stvarawe dr`ave koja }e mo}i da postane ~lanica Evropske unije”.Federalni premijer Nermin Nik{i} izveo je ra~unicu po kojoj bi ukidawem kantona, ra~unaju}i i pla}awe obveza koje imaju, Federaciji BiH ostalo 500 miliona KM i taj bi novac odmah mogao biti plasiran u privredu. Sada{wa struktura FBiH s 10 kantona, uspostavqena Va{ingtonskim sporazumom iz 1994. godine neprirodna je, komplikovana i preskupa. Za plate i naknade u celoj federalnoj administraciji godi{we se potro{i 1,5 milijardi KM, navodi list.Podse}a se da zahtevi za ukidawe kantona nisu novi, a prvi je pre nekoliko godina uputio Jasmin Imamovi}, na~elnik Tuzle. Prema dosada{wim istra`ivawima javnog mwewa, oko 80 posto gra|ana je za hitno i bezuslovno ukidawe svih 10 kantona. (Ta njug)

Tur ska ula ga wa u Cr nu Go ru POD GO RI CA: Turski investitori pokazali su, na poslovnom forumu u Istanbulu, zna~ajno interesovawe za ulagawa u Crnu Goru, saop{teno je danas iz crnogorske vlade.Na skupu koji je organizovao crnogorsko-turski poslovni savet, delegacija iz Podgorice je turskim investitorima predstavila projekte Montenegroerlajnza, @eqezare Nik{i}, izgradwe energetskih objekata, Kontejnerskog terminal, za koje su turski investitori pokazali interes. U delegaciji Crne Gore nalazili su se potpredsednik vlade Vujica Lazovi} i ministri finansija i saobra}aja - Milorad Katni} i Andrija Lompar, navodi se u saop{tewu.Predsednik crnogorsko-turskog poslovnog saveta Nexip Dogru ocenio je da Crna Gora, sa svojim prirodnim resursima i geostrate{kim polo`ajem u odnosu na region, privla~na destinacija za ulagawa. (Ta njug)

Svet poznatih

petak20.april2012.

dnevnik

c m y

PAPARACO

Пипа Мидлтон и лажна узбуна С

естра супруге принца Вилијама и једна од најпожељнијих Бри танки данашњице Пипа Мидлтон недавно је бо равила у Паризу и том приликом возила се колима са тројицом пријатеља у тренутку када је један од њих извадио пиштољ и почео њиме да маше нао чиглед бројних пролазника, пренеле су светске агенције. Возачу и сапутницима претило је суђење због угрожавања јавне безбе дности, али је откривено да је пиштољ био играчка и да су се Пипа и екипа само шалили са папарацима.

Лионел Меси ускоро отац?

Бру клин Де кер по зи ра ла за ма га зин „GQ”

Викторија, диши мало

Драко Малфој у Београду

лумац Том Фелтон, познат по улози Драка Малфоја у серијалу о Харију Потеру, глуми у филму у чијој су екипи и оскаровка Џесика Ланг, млада нада Холивуда Елизабет Олсен и други.

Ленг, која је направила велики повратак на сцену серијом „Америчка хорор прича„, за коју је освојила и Златни глобус ове године. Терезу ће глумити Елизабет Олсен, иначе млађа сестра познатих холивудских близнаки-

арсина звезда Лионел Меси и његова девојка Антонела Рокузо, наводно чекају бебу. Вест о принови први је пренео Интернет портал Интхестандс, а потом и аргентински медији који су контактирали Месијеве родитеље који нису желели ни да потврде ни демантују вест, јер „чекају да то уради њихов син кад одлучи да је време”. Лионел и Антонела у вези су три године.

икторија Бекам је џетсетерка и запослена мајка четворо деце, и често је на мети таблоида због своје претеране мршавости. Британска штампа стално „открива” њене нове дијете, мада се славна „Спајсица” није много пута оглашавала на тему своје тежине. Данас је напунила 38 година, и на Тwиттеру поделила са фановима фотографију свог свечаног рођенданског ручка. На тањиру се налази само воће. „Диван дан! Уживам са децом, а ево и мог рођенданског ручка”, написала је она.

Ријана, шта је ово П

Филм „Тереза Ракин„ адапта ција је истоименог романа Емила Золе. У Паризу 17. века, тетка на силу удаје младу Терезу за једног рођака, али она убрзо започиње тајну везу са његовим најбољим пријатељем. Они ускоро праве за веру и убијају Терезиног мужа, који се враћа као дух и прогони их. Улога тетке поверена је Џесики

евачица Ријана (24) на интернет је пос тавила слику на којој се види како мрви бели прах. Она је на свој Инстаграм налог поставила фото графију која је настала прошлог викенда, док се проводила на фестивалу Коачела. Лепотица са Бар бадоса седи на раменима непознатог мушкарца, и на његовој глави мрви некакву белу супстанцу. „Луда сам, и не правим се да нисам”, написала је она поред слике која је изазвала бурне реакције у јавности. Певачица се још увек није огласила поводом спорне слике да би разјаснила шта је то што држи у руци, али амерички таблоиди пишу да је вероватно реч о наркотицима.

ња Мери Кејт и Ешли Олсен, а Фелтон њеног мужа који се враћа као дух. Снимање би требало да почне за неколико недеља, док се премијера филма очекује почетком следеће године. И сам Фелтон потврдио је у једном од ранијих интервјуа да ће ускоро доћи у Београд.

Мадона хоће дует са Адел

адона је у једном интервјуу рекла да јој је велика жеља да сарађује са Адел, преноси „Дејли мејл”. Она је млађу колегиницу већ частила комплиментима пре пар месеци, када је модни могул Карл Лагерфелд изјавио да је дебела, а Мадона је одбранила. „Адел је генијална, фантастична, прелепа. Била бих одушевљена да је упознам, и евентуално са њом уговорим сарадњу”, рекла је Мадона британским медијима. Краљица попа открила је и да је желела да јој се Адел придружи на наступу на Супербоулу, али да то није било могуће јер се британска певачица још увек опорављала од операције гласних жица.

„Можда ће мој наступ у Хајд парку овог лета бити идеална прилика да урадимо нешто заједно”, рекла је Мадона. Адел се још увек није огласила поводом ове приче, али је сигурно да јој пажња и комплименти једне од најпознатијих певачица на свету пријају.

Принс и парфем од четири милиона долара

арфем „3121” компаније „Ревелејшнс” лансиран је пре четири године, а назив, бочица и комплетна идеја били су инспирисани Принсовим истоименим албумом. Било је договорено да ће Принс учествовати у промотивним акцијама и кампањама. За коришћење имена и лика музичара, „Ревелејшнс” је исплатио више од два и по милиона долара, а заузврат, Принс је требало да учествовује у маркетингу парфема. Међутим, произвођачи су га тужили јер их је потпуно „искулирао”. „Од јула 2007, нисмо имали никакву комуникацију са било киме ко би могао да нам омогући контакт са Принсом”, наводи се у тужби коју је поднео „Ревелејшнс”. Ова козметичка кућа је 2008. тражила „само” 100.000 долара одштете, али је суд у Њујорку одредио да певач плати четири милиона.

dnevnik

oglasi

petak20.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

petak20.april2012.

nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 51253

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom ocu i suprugu

Posledwi pozdrav tetki

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 19. 4. 2012. godine preminuo nam dragi

POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Tel. 060/69-29-005. 51383

Nikoli Te{anovi}u KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 51210 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 51211 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Tel.: 064/95-33-943, 063/84-85495, 6618-846. 51323

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Jeleni Laba{

Pavle Vuni}

od wegovih najmilijih: k}erke Branislave, sina Jovice i supruge Tankosave.

od: bratanica Zdenke, Bebe, Du{ke i bratanca Dragana sa porodicama.

51462

51478

Posledwi pozdrav babi Doji

GODI[WI POMEN

Mileni Burinovi} 1957 - 2011.

Dosti Gali}

od snaje Ilone sa Zinkom.

O`alo{}ena porodica Vuni}. 51480

Tu`an godi{wi pomen seji

Mileni Burinovi} ro|. Babi}

Nije istina da vreme le~i sve. Tuga za tobom i bol su isti svaki dan, a tuga se ne meri ni re~ima ni suzama, ve} prazninom koju si ostavila. Tvoja seja Stojanka Udicki sa porodicom.

Iza}i}emo 21. 4. 2012. godine, u 10 ~asova i poku{ati, jo{ jednom uveriti se da je to stvarnost. Tvoj brat Vujo sa porodicom.

51471

51466

Posledwi pozdrav Stevanovoj mami

Sahrana je 20. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

JEDNOGODI[WI POMEN

51469

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Aleksandar Glavini} 1945 - 2012.

Sahrana je 20. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu kod â&#x20AC;&#x17E;Aromeâ&#x20AC;? u Futogu.

Mileni Burinovi} ro|. Babi} 1955 - 2011.

Dosti Gali} O`alo{}ena porodica Glavini}.

od porodice Vuk{a.

Draga sejo, ako je tvoje vreme moralo stati, moja qubav i se}awe na tebe traja}e koliko i ja sama. Sestra Lepa Repi} sa porodicom.

51484

51460

51467

51428

jedinom

Obave{tavamo prijateqe da je preminula na{a draga i voqena majka, baka i ta{ta

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Aleksandru Glavini}u

Posledwi pozdrav svekrvi, babi

Marije Lobanove Sahrana }e se obaviti 20. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, u Petrovaradinu na Tranxamentu. O`alo{}eni suprug Svetozar Murga{ki.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke

51483

Posledwi stricu

pozdrav

Nikoli Te{anovi}u

1919 - 2012. od sina Stevana, snaje Qubinke, unu~adi Nenada i Nemawe.

od Stojana Te{anovi}a sa porodicom.

Sahrana je 21. 4. 2012. godine, u Bosanskom Grahovu.

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav

Nikoli Te{anovi}u od: sestre Krstane, sestri}a Svete i Ne|e sa porodicama.

od wenih najdra`ih. Sahrana je danas, 20. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

Marija Lobanova Sahrana }e se obaviti 20. 4. 2012. u 15 ~asova, u Petrovaradinu na Tranxamentu. O`alo{}ena porodica.

51464

51485

Sa tugom se opra{tam od drage supruge

PRODAJEM stan u blizini Sajma: 60m2, CG, terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena: 50.000E. Telefon 063/7016367. 51149

mami,

Dosti Gali}

1945 - 2012. Napustio si nas, ali }e{ zauvek ostati u na{im srcima i mislima. Tvoji: supruga Mirjana, sinovi Vitomir i Slavomir, snaje Dijana i Sla|ana, unuke Teodora, Helena i Aleksandra.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51357

Mirjani Acin prof. kwi`evnosti

pozdrav

51463

51482

jedinom

Tu`nog srca javqamo da je 19. 4. 2012. godine preminuo na{ dragi otac, suprug i deda

Nikoli Te{anovi}u od Stane sa porodicom. Uvek }e{ nam biti u srcima.

Nikola Te{anovi} Sahrana }e se odr`ati 20. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Bukova~kom grobqu. O`alo{}ena porodica.

51458

51459

51461

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 20. 4. 2012. godine navr{ava se 5 tu`nih godina od kada je oti{ao na{ an|eo

Posledwi pozdrav voqenom stricu

petak20.april2012.

svom

Posledwi pozdrav

Du{an [trbac

Filip Francuski U 16 ~asova polo`i}emo cve}e na wegov grob. S qubavqu, wegovi: Igor, Patricija i Zoran.

od Borislave.

Tu`na srca javqamo da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga i voqena

Jeleni Laba{

Du{anu [trbcu Posledwi pozdrav deda Du{anu od: Dragane, Desanke, \ure i Dragana.

Jelena Laba{

od: Marije, Koleta, Jelene i Stefana.

Sahrana je 20. 4. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 12 ~asova. O`alo{}en suprug Ivan.

51429 51419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Slavko Radakovi}

Slavku

1933 - 2012. Sahrana }e se obaviti 20. 4. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je u 91. godini napustio na{ voqeni

Du{anu [trbcu

od: Marije, Mile i Vlade sa porodicama.

od snaje Stoje sa decom.

51438

Jeleni Laba{

vojni penzioner Sahrana je danas, 20. 4. 2012. godine, 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Jeleni Laba{ od sestre Marije.

51420

51417

51409

dragoj

Dana, 21. 4. 2012. godine navr{ava se tu`nih {est meseci od kako si nas ostavila.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

51437

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 18. 4. 2012. godine, u 68. godini preminuo na{ dragi

Posledwi sestri

pozdrav

O`alo{}eni: brat Vojnovi} Du{an i snaja \ur|ica sa porodicom.

Qubica Stankovi}

Milo{ Dragov Kova~evi}

1929 - 2011.

Dragici Joci}

obeleì}emo 21. aprila 2012. godine, u 11 sati, u ôrtanovcima. Ako je smrt ja~a od ìvota, nije ja~a od na{e qubavi. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Majka Zora, brat Du{an, }erka Jelena i sin Du{an.

Sahrana je 20. 4. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Beo~in Selu. O`alo{}ena supruga Kika sa decom, unu~adima i praunukom.

O`alo{}eni: brat Milan Mihaq~i} sa porodicom.

51442

51444

51415

pozdrav

Posledwi pozdrav sestri

51398

Damjanu Klaparevi}u

Posledwi kom{inici

Du{an [trbac

Posledwi pozdrav

51406

Sa qubavqu wegovi: unuka Maja, Ivan i Nikola.

O`alo{}ena porodica.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

51407

51418

na{oj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Pomen }e se odr`ati 21. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na Alma{kom grobqu. Tvoji ve~no o`alo{}eni sinovi: Laza i Vladimir sa porodicama. 51378

POMEN Tri godine u mislima i uspomenama ~uvamo qubav, savete i mudrost koju si nam davao.

Posledwi pozdrav kumi

Dragica Joci}

Ispra}aj je danas, 20. 4. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Oàlo{}eni: suprug Ilija, sinovi Dragan i Petar, unuke Sneàna i Sla|ana, unuci Ilija i Marko i snaje Vesna i Sneàna.

\uro Veselinovi} Pet godina je pro{lo, nedostaje{ nam svakog trenutka. Volimo te i ~uvamo u na{im srcima. Otac Ranko, majka Jovanka, supruga Zorica i }erka Ivana sa porodicom.

51412

Slobodanki Veselinov

Dragici Joci}

Porodica Strikovi} Sava i Radoslav sa decom.

O`alo{}eni: brat Mitar Mihaq~i} sa porodicom.

51447

Posledwi pozdrav na{oj

51413

U subotu, 21. 4. 2012. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, parcela br. 19, poqe 4, odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom i voqenom

Dr Nikola J. Marjanovi}

od kumova Mi{ki}: Vitomira, Gospave, Gorana, Slavice i kumi}a Igora i Jovane.

51408

profesor Tehnolo{kog fakulteta Sa tugom u srcu zauvek: supruga Vesna, }erka Sawa i sin Vawa sa porodicama.

51416

51330

Posledwi pozdrav

POMEN Dana, 20. aprila 2012. godine navr{avaju se tri godine otkako vi{e nije sa mnom moj dragi i verni suprug

Sr|anu M. Vuji~i}u 6. 9. 1954 - 25. 4. 2011.

Blagici

Dani bez tebe su prazni i bolni. @iveo si kratko, ali trag tvog `ivota }e trajati dugo. Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Slavku Radakovi}u

Hvala joj za nesebi~no ~uvawe i sve dobro {to je u~inila. Duwa, Ivana, Maja i Dragan ^ongradac, Ivanka i Radoslav, Marija i Jovica. 51441

Dragi} Ramadanski od: supruge Du{anke, k}erke Vuke, sina Radovana, zeta Bore, unuka Radoslava i Branislava.

51436

Wegovu qubav, slogu i pa`wu, koju mi je u na{em `ivotu poklonio, nikada ne}u i ne mogu zaboraviti do kraja moga `ivota. Neka mu je laka zemqa. Ve~no tvoja supruga Erna. 51343

Vole te tvoji najmiliji: majka Veselinka, supruga Gordana, sin Adrijan i ostala rodbina.

50480

06.30 09.00 09.30 10.10 11.00 11.25 11.30 12.00 12.15 13.00 13.30 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.05 22.00 22.35 22.40 23.50 00.40 00.50 01.20

tv program

petak20.april2012.

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Миљеница Кухињица Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине Изборна хроника Вести Кад кућа није тесна Српски екран- информативна емисија МТВ-а на српском Емисија (мађ).са титл.на српском Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска војводина Центар света Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Биографије познатих Војвођански дневник Први пут на гласање Петказање Поаро Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине Један на један Концерт: „Бел Танго“

07.30 08.00 08.30 09.15 10.00 12.00 12.30

Глас Америке - отворени студио Панонско јутро Вести укратко Барометар Аналија Здравље је лек Портрет привредника

Панонска хроника Полазећи од тога да је Војводина Европа у малом, емисија „Панонска хроника” настоји да широко, европски приђе локалном миљеу националних заједница, мултиетничности и мултикултуралности локалних подручија. Уређују и воде: Вукица Васин и Андреј Филиповић (Панонија, 16.00) 13.00 13.45 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Кибиц фенстер Арт бокс Војвођанске вести Панонска хроника Еко вести Војвођанске вести Аналија Перископ Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

У свачијем животу постоје интересантни, тужни, радосни, па и необични и мистериозни догађаји. Серијал „Биографије познатих” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постале познате у свету. Овај прилог посвећен је Сигмунду Фројду. (РТВ 1, 21.05)

13.10 14.35 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35 23.30

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Музички програм Вести (мађ) Рајски вртови Јулијана Кољесара, док. филм на русин. са титл. на српском Немир, филм Цртани филм Чему...Глума Добро вече Војводино (рус) Духовка: Портрет онколога Др.Мирослава Михаља (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Први пут на гласање Добар пандур, савршен пљачкаш, филм ТВ Баштина

Јутарњи програм Јутарњи дневник Кошаркаши Гастрономад Разгледница Странац у Србији Дешифровање прошлости Дневник Спорт плус Место злочина Потера за срећком, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља

08.30 09.00 09.10 10.00 11.10 11.15 11.30 12.30 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.40 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вреле гуме Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Рецепти Лауре Равајоли Глава на главу Ленија Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 Инсајд Гранд При 10.00 Тенис студио 10.30 АТП Мастерс Монте Карло 1/4 финала 18.30 Тенис студио 19.00 Премијер лига Магазин 20.00 НБА Кошаркологија 20.45 НБА акција 21.15 Португалска лига: Пакос Ферера – Брага 23.15 Најава Премијер лига 00.00 Тенис студио 01.00 Премијер лига магазин

07.28 07.33 07.42 08.06 08.17 08.29 08.55 09.57 10.25 10.55 11.25 11.55

03.14 03.39 04.10

Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Коцка, коцка, коцкица Искон живота Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда 41. Међународно такмичење музичке омладине, свечано отварање Арт зона Разоткривање заборава Трезор Коцка, коцка, коцкица Искон живота Образовно огледало Капри Кошарка - Супер лига: Раднички ФМП - БКК Раднички, пренос Разоткривање заборава Верски календар Срби у Холивуду Лов и риболов Капри Контекст 21 Савремени писци Научни програм Бисери циганске музике: Концерт поводом светског Дана Рома Трезор Кошарка - Супер лига: Раднички ФМП - БКК Раднички (р) Образовно огледало Срби у Холивуду Савремени писци

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Слике живота Филм: Провалник Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио 24 Вести Доктор Хаус Филм: Породица Адамс Филм: Бомбаши Доктор Хаус Филм: Ноћни лет Ред и закон Филм: На седмом небу Љубав у залеђу Филм: Ноћни лет Филм: На седмом небу

12.30 12.57 13.00 14.04 14.30 15.29 15.56 16.55 18.55 19.04 19.57 20.28 21.00 21.57 22.30 22.58 23.48

Џоана Пакула

Вирус Нашавши се усред разорне олује на Пацифику, седам чланова посаде брода „Морска звезда“ налази спас на супермодерној морској платформи. Посада платформе је нестала, само је један члан једва жив и бунца о непознатом вирусу који је преузео команду... Улоге: Џејми Ли Кертис, Вилијам Болдвин, Џоана Пакула, Доналд Садерленд Режија: Џон Бруно (РТС 1, 01.06)

Биографије познатих: Сигмунд Фројд

07.05 07.55 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40

06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.35 13.20 14.55 15.15 16.00

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.05 22.10 23.10 00.22 01.06 02.46 03.00 03.31 03.43 04.17 04.44 05.48

Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Да можда не Вести Велики изазов, квиз Место злочина - Њујорк Ружна Бети Вирус, филм Кошаркаши Вести Гастрономад Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 20.20 21.20 23.00 23.30 00.00 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

00.40 01.41

Шарлиз Терон

На седмом небу Ђилда Безе је амбициозни фотограф, која живи у Француској током 30-их година прошлог века. Она живи у луксузном париском стану са Гајем, Ирцем који је завршио Кембриџ и Миом, избеглицом из Шпаније. На почетку 2. светског рата, ова три блиска пријатеља раздвојиће пре свега различити приоритети које имају... Улоге: Шарлиз Терон, Пенелопе Круз, Стјуарт Таунсенд Режија: Џон Дуган (Авала, 00.00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 17.30 Џои 18.00 Квиз: Пут око света 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Гласник из пакла 23.00 Вести 23.45 Филм: Амерички психо 2 01.25 Истражитељи из Мајамија 02.15 Инспектор Валандер 03.45 Филм: Велика авантура у Паризу

Мила Кунис

Амерички психо 2

Тајни свет меде Бенџамина Он открива дуго чувану тајну, ону која крије да су плишане меде заправо живе. Он и његови бројни другари воде тајни живот пун невероватних авантура. Чим ми заспимо ноћу, они оживе... (Хепи, 10.40) 07.00 07.35 08.10 08.35 09.00 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 14.20 15.40 16.15 17.55 18.30 19.10 20.30 22.00 23.00 23.40

Мала принцеза Ноди Звезданиште Метеор и моћни камион Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Телешоп Вести Моја Србија Изгубљене године Телешоп Голи живот Телемастер Насловна страна – квиз Изгубљене године Филм: Кућепазитељ Долина вукова Вести Филм

Рејчел, једина преживела жртва психопате Патрика Бејтмена, постаје опседнута серијским убицама и њиховом психологијом. Када пензионисани агент ФБИ Роберт Старкман почне да ради као професор криминологије на њеном факултету, Рејчел опсесивно жели да постане његова асистенткиња. Улоге: Мила Кунис, Вилијам Шатнер Режија: Морган Џеј Фриман (Б92, 23.45)

05.45 Добро јутро 10.00 Тренутак истине 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне- живо 13.00 48 сати свадба 14.00 Петком у два 15.00 Љубав и освета 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Љубав и освета 21.15 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.30 Топ спид 01.00 Филм: Потрага 02.45 Калифорникација 03.30 Звер 04.30 Друго лице планине 05.15 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak20.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник Посластичарски ас уштедети купујући л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк све жене мог мужа супруге мафијаша смртоносне жене Пацијенти са необичним здравственим проблемима 23.40 л.а. Инк 00.40 све жене мог мужа

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.35

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45

Шон Пен

Кар ли тов начин 08.00 стопама Берлиоза 09.00 Путовање које је потресло свет 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 једна ноћ у Торину 12.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 13.00 Витезови маргата 14.00 ловци на нацисте 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 Џез баронеса 17.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 азијске монархије 20.00 Германска племена 21.00 Заљубљен у Барбару 22.30 Животиње које су ушле у историју 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Џез баронеса 01.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

старла и јахачи драгуља Живот једног мрава Филм: Било једном у Кини 3 Филм: Happy go lucky Филм: Човек са четири ноге Филм: Краљ Филм: мр 73 Филм: Заштитник Породичне секс афере Врућа нација

мр 73 у мар се ју, дис кре ди то ва ни де тек тив и ал к о хо ли чар Шнај дер вр ши от ми цу ауто бу са и пи што љем при мо ра ва во за ча да га до ве зе ку ћи. Хап си га тим спе ци ја ла ца и ње го ва про па ла ка ри је ра у по ли ци ји је за вр ше на... уло ге: Да ни јел Отил, Оли ви ја Бо на ми, Фи лип На хон Ре жи ја: Оли вер Мар шал (Си не ма ни ја, 20.00)

Њу јор шки Пор то ри к а нац Кар ли то Бри ган те тре бао је због ди ло ва ња дро ге да од слу жи три де сет го ди на за тво ра али за хва љу ју ћи ути ца ју свог адво к а та и при ја те ља Клај нфил да пу штен је на сло бо ду по сле пет го ди на. од лу чио је да пре ки не с про шло шћу, али то ни је та ко ла ко... уло ге: Ал Па ћи но, Шон Пен, Пе не ло па Ен Ми лер, Лу ис Гу зман, Џон Ле гу и за мо, Ви го Мор тен сен Ре жи ја: Бра јан Де Пал ма (ХРТ 1, 01.20) 08.40 Добро јутро, Хрватска 09.05 лугарница 20 10.14 легенде америчког сна, док. серија 11.08 Деби Травис преуређује 3 12.00 Дневник 12.10 спорт 12.31 Кад заволим, време стане 13.16 Др оз 14.10 Друго мишљење 14.39 Кумпањија и кумбат 15.11 Понос Раткајевих 16.03 алиса, слушај своје срце 17.25 Хрватска уживо 18.25 Путем европских фондова 18.42 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.58 спорт 20.10 анатомија једнога дива, док. филм 21.05 само једном се љуби, филм 22.55 Дневник 3 23.15 спорт 23.35 Пети дан 00.30 на рубу науке: Храна и понашање 01.20 Карлитов начин, филм 03.40 Крвава недеља, филм

07.50 мала ТВ 08.20 мега миндy за децу 08.45 Конор на тајном задатку 09.10 Школски час 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 ози 15.00 Цртани филм 15.10 Деграси нови нараштај 15.31 Девојчица из будућности 15.55 Школски час 16.40 мала ТВ 17.15 Брилијантин 17.55 обртник 100% предузетник 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 музика, глазба... 20.00 Драгуљ с нила, филм 21.50 на врху, филм 23.35 стратиште 01.55 симпсони 02.16 Браћа и сестре 02.57 Којак 2 03.46 ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 11.00

Оли ви ја Бо на ми

06.00 07.35 09.45 11.20 13.00 14.40 16.15 18.05 18.35 20.05 20.35 21.05 22.00 23.00 00.35 02.15 04.15

улични плес 3Д непобедиви Земља смећа Тамо где су дивље ствари сестре Гомила аматера летописи нарније: Путовање намерника зоре Филмови и звезде Погрешно осуђен Калифорникација на исток и доле спартак: освета Игра престола Гребен Турнир Водени живот са стивом Зисуом Коцкање

12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

мрачни анђео осуда у сенци моје сестре убиство у затворском дворишту Кора без стида немогуће бекство Чудна фреквенција иии Пре него што се он пробуди Татини анђели Резервне убице Крсташ Блејд у Хонгконгу Татини анђели

04.00 06.00 07.50 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 19.40 22.00 00.00 02.00

мртав човек хода новине Хавана Дони Дарко муза скупље од драгуља Бул Дурам Бела палата Телма и луиз мртав човек хода сомот Између слаткица и мачкица

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Филм: Последњи мохиканац Да ли знате ко сте?

07.55 моји џепни љубимци 08.10 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.25 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Будва на пјени од мора 21.50 мушка ствар, филм 23.40 Какви лажњаци!, филм 01.15 Пољубац смрти 03.00 астро шоу 04.00 РТл Данас

му шка ствар Пре вен ча ња при ја те љи По лу при пре ме мо мач ко ве че, ко је се, ка ко то че сто би ва, ма ло от ме кон тро ли. су тра ују тро, Пол се бу ди по ред пре ле пе Бе ки, јед не од игра чи ца на за ба ви. Ис по ста ви ће се да је она упра во ро ђа ка ње го ве ве ре ни це... уло ге: Џеј сон Ли, Џу ли ја Стајлс, Сел ма Блер, Џејмс Бро лин, Шон Ха то си Ре жи ја: Крис Коч (РТЛ, 21.50)

Сел ма Блер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 01.10

08.30 10.00 12.00 14.00 15.00 17.15 18.30 21.00 23.00 00.00

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Дванаест жигосаних Чари путовања Титаник Титаник – настанак легенде Последње мистерије Титаника

Билијар Бициклизам Билијар Дизање тегова Дизање тегова Бициклизам Билијар Бокс најјачи човек Билијар

êmu sluè qudi koji ìve kao sviwe

а пе тост у по ро ди ци је ра сла, по го то ву кад је Тад се за ду био у пи са ње де ла „Шта је то умет 1891. Тол стој са оп штио же ни да на ме ра ва да ност?„ „Ју че сам чи тао књи ге, се тио се на ших бес се од рек не аутор ских пра ва на сво је тек сто ве ко нач них сви ра ња у че ти ри ру ке и уви део да сва та па ће их сва ко мо ћи об ја вљи ва ти. Ви ше ни је пи сао му зи ка, ти ро ма ни и та по е зи ја, ни је умет ност, љу ро ма не већ фи ло зоф ске есе је, у ко ји ма је раз ма трао ди за тим не ма ју ни ка кве по тре бе, већ је са мо за ба пи та ња умет но сти, до бра и зла, а на ро чи то суд би не ва за лен шти не и па ра зи те”. чо ве чан ства. Чак је осно вао из да вач ку ку ћу да би ди Мо гу ће је да су те отров не стре ле са мо пр кос стри бу и рао бро шу ре на ме ње не обич ним љу ди ма. оста ре лог му жа, ко ји је сво ју мно го мла ђу же ну по Цен зу ра је уза луд за пле ни ла „У шта ве ру јем„, јер је сма трао ка ко бла го на кло но гле да дру гог му шкар ца, текст ша пи ро гра фи сан већ рас ту рен по це лој Ру си ји. вир ту о за на кла ви ру, ко ји је уз то 12 го ди на мла ђи Со фи ја је кре ну ла у Пе тро град да из деј ству је код од ње. ца ра уки да ње за бра не „Крој це ро ве со на те„. По што ју „Ко ли ко са мо же сти не и зло бе у тим члан ци ма!”, је у Ру си ји за бра ни ла цен зу ра, об ја вље на је у Же не ви пи са ла је Со фи ја. По Тол сто ју, Бе то вен и Глин ка ни 1890. и иза зва ла же сто ке по ле ми ке. За го ва ра ли то су то ли ко до бри као бур ла ци с Вол ге”. „Нас је хи ља де, њих ми ли о ни; тре ба пи са ти оно Тол стој крај људ ског ро да? Ра ср ђен на па ди ма, он је пи сао: „За вет чед но сти се не пред ла же као оп ште што тра же од нас или, чак, не пи са ти ако ни шта не пра ви ло, већ као иде ал. Људ ском ро ду не пре ти опа сност да се уга си за то што ће де сет или два де сет љу ди пре ста ти да се по на ша ју као сви ње!” Али то је са мо те о ри ја. Убр зо је гро фи ца по сум ња ла да је по но во труд на. Цар, ве ли ки Тол сто јев обо жа ва лац, по но вљао је то ком тог су сре та: Ка ко са мо пи ше! Со фи ји је из деј ство ва ла до зво лу да се „Крој це ро ва со на та„ увр сти у Са бра на де ла ње ног му жа, али по ду хват ни је по пра вио од но се из ме ђу су пру жни ка. Са знав ши да је Тол стој јав но об за нио да се од ри че аутор ских хо но ра ра за сво ја по след ња де ла, гро фи ца је кре ну ла да се ба ци под воз! Ку ћи ју је вра тио ро ђак ко ји је слу чај но на и шао. Ипак, гроф се од ре - Черт ков уна пре ђен у уче ни ка од по себ ног по ве ре ња као пра ва на де ла на кон 1881, вре ме на свог „по нов ног тра же. И нај зад, мо гу ће је жи ве ти без пи са ња и ра ро ђе ња”. При хо ди од оних на пи са них ра ни је – а они ди ти ви ше на на прет ку соп стве ног ду ха. Али ти су би ли мно го ве ћи – и да ље ће се сли ва ти у по ро дич - ме и да ље”, пи сао је сво јој же ни, „не раз у меш и ну бла гај ну. Не по крет ну имо ви ну пре пи сао је же ни и по ка зу јеш жеђ за сла вом ко јој тре ба да све жр тву де ци, а у днев ни ку, као опо ру ку тра жио: 1) са хра на на јем!” По што се уве рио у не ке слу ча је ве стра шне бе де у нај скром ни јем гро бљу и у нај про сти јем ков че гу и без об ре да све ште ни ка; 2) да о ње му не пи шу но ви не; 3) свом се лу на кон што је пра тио је дан кон вој за тво ре да се ње го ви па пи ри уру че же ни, Стра хо ву и Черт ко - ни ка да би их из бли за по сма трао, Тол стој је у днев ву, нај бли жим уче ни ци ма; 4) да се на след ни ци од рек - ни ку за пи сао: „А ми за то вре ме слу ша мо Бе то ве на и по ку ша ва мо да утвр ди мо ње ну аутор ских пра ва на сва ње го го ве осе ћа је! Мо лио сам Бо га ва де ла. Раз о ча ран си но ви ма, да ме осло бо ди овог жи во та. Раз о ча ран си но ви ма, „бра да „бра да тим и ле њим За пе тљао сам се, за гли био, не тим и ле њим му жи ци ма”, Тол стој се по ве рио: „Ме ђу њи ма не - му жи ци ма”, Тол стој се ја дао: мо гу ту ви ше ни шта, мр зим свој жи вот!” ћу има ти на ста вља ча. Бо ље да „ме ђу њи ма не ћу има ти Гре шка Ру са, го во рио је, би ни сам имао де це”. Три кће ри су на ста вља ча. Бо ље је да ла је та „што су жи ве ли као за му би ле мно го бли же не го си но ни сам имао де це.” Три пад ни ци ви ли зо ва ни вар ва ри, ви. Оне су се ди ви ле ње го вој ге ни јал но сти и на сто ја ле да схва те кће ри су му, пак, би ле мно го уме сто да оста ну ру ски вар ва ри пред ко ји ма је због њи хо вог не ње го ва рас по ло же ња и ди ле ме. бли же – ди ви ле су се зна ња ипак ста ја ла бу дућ ност”. Тол стој је за це ло га јио не жна ње го вој ге ни јал но сти Ве ли ко де ло „Вас кр се ње„ је осе ћа ња пре ма нај мла ђем Ива дао из да ва чи ма 1899. а да га за ну. Слаб, благ и го то во пре ви ше по слу шан, ма да ма ли, играо је уло гу по ми ри те ља из - пра во ни је ствар но до вр шио. Же лео је да по мог не ме ђу ро ди те ља. Но, умро је 1895. у сед мој го ди ни: јед ној гру пи при го ва ра ча са ве сти – ду хо бор ци ма, „Пр ви пут осе ћам да се не што не мо же по пра ви ти”, ко ји су се исе ли ли у Ка на ду, а би ли су му ве о ма по ве рио се Тол стој су пру зи. Би ла је за пре па шће на. сим па тич ни. Тад је по слао у Евро пу по ру ку ми ра. У го ди на ма Њен муж је при знао да га ње гов ве ли ки бол, уме сто ко је ће му пре о ста ти стал но је пи сао по зи ве, по сла ни да при бли жи же ни, од ње још ви ше уда ља ва. Не што све тла у ту тмур ну ат мос фе ру унео је до ла - це, мол бе, као да је пред о се ћао бес крај но на си ље 20. зак вир ту о зног пи ја ни сте Та ње је ва, ко ји је до шао је у ве ка. Би ла су то те шка вре ме на. Све ти си нод из оп Ја сну По ља ну да про ве де ле то на су сед ном има њу. штио га је 1901. из цр кве. У ње го ву ко рист де мон стри Че сто је до ла зио на ве че ру код Тол сто је вих, а по сле ра ло се ули ца ма Мо скве, док су се у Пе тро гра ду љу ди ра до се дао за кла вир. Сво јим уме ћем је осва јао све ма сов но оку пља ли пред ње го вом сли ком. На пи сао је око се бе. Али ни је ни слу тио да Со фи ја пре ма ње му од го вор Си но ду, ко ји је цен зу ра за бра ни ла, а по том на осе ћа не што ви ше од дис тан ци ра не ср дач но сти. Кад ста вио да пи ше ца ру, зах те ва ју ћи пра во на сло бо ду је от пу то вао, она се по но во смр кла. Сво јом чу ве ном ми шље ња и уки да ње при ват ног вла сни штва над зе про ниц љи во шћу Тол стој, још увек за љу бљен у сво ју мљом. Ве ли ки кнез Ни ко лај, Тол сто јев при ја тељ, при хва тио се за дат ка да те по сла ни це до ђу ца ру у ру ке. же ну, по стао је љу бо мо ран. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak20.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Данас је Сунце упловило у ваш знак и тиме започиње ваше време рођендана и годишњег хороскопа. Морам признати да је веома повољно, поготово у љубавном и материјалном сегменту. Дотеривање.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. april 2012.

Петак ћете прославити с драгим бићима. Месец пролази кроз ваш знак па сте склони промени расположења и окружења. Уколико бисте да путујете, нека то буде лепо место, где нисте били.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Пред собом имате неке нове циљеве и интересовања па похитајте у том правцу. Друштвени живот постаје све актуелнији, да ли због пролећа или неких нових страсти?! Било како, активни сте.

Припремите се за сутра, када ће бити млад Месец, што је повољно за сусрет удвоје, за почетак нових послова и односа, па и за позитивнији став. Данас сте жељни предаха, али и рада истовремено.

Треба да прихватите своје могућности као позитивне. Пословна ситуација се полако креће у правцу напретка и повећања прихода. Можда и сувише лагано за ваш укус и очекивања. Љубавни сусрети.

Све што радите, чините и постижете сами, самостално. Иако су и други уз вас, иницијатива је потпуно на вама. У овом периоду не можете рачунати на туђу помоћ и подршку. Љубавна заводљивост.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс се покренуо, споро али темељно. То вам отвара врата нових могућности, али ће реализација и резултати доћи нешто успореније, касније. У љубавном односу можете да уживате.

Јупитер добро и сигурно напредује кроз земљани знак Бика, што доприноси утврђивању ваше пословне позиције, аванзовању, утемељивању и побољшању материјалне ситуације. Приватан посао.

У периоду између два празника се консолидујете, емотивно и финансијски. Уколико се отиснете на краће путовање, поготово удвоје, биће бајковито. Цео викенд је пред вама за тако нешто.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Немојте ништа да схватате и сувише озбиљно. У потрази за истином, чак и када она закуца на ваша врата, уколико се вежете за њу, за било шта, оно ће нестати. Контрола је само пролазни привид.

Уређујете свој животни простор, купујете намештај, уживате код куће. Ту је и љубав. Иако не морате излазити било где напоље, у јавност, ипак вас ветар у вама тера да полетите било где.

Пословна ситуација изискује да будете присутни и ту и тамо, ако може истовремено, да радите више ствари у исто време, тако да сте под тензијом и стресом. Више се шетајте и боље организујте време.

TRI^-TRA^

вампирска беба V REMENSKA

Звезде серије „Права крв” постаће родитељи. Америчка оскаровка Ана Паквин (29) и енгле ски глумац Стивен Мојер (42) упознали су се на снимању серије „Права крв”, у којој она тумачи конобарицу, а он вампира. Пар се заљубио у серији, али у правом животу, те венчао претпрошле године, а сада је саопштио да ће на јесен стићи и принова. Тренутно је у току снимање пете сезоне серије „Права крв”, која ће бити емитована од 10. јуна. Паквинова је освојила Оскара за споредну улогу у филму „Клавир” Џејн Кемпион. Њој ће ово бити прво дете, док Мојер из претходне везе има ћерку и сина.

PROGNOZA

VIC DANA

ПоСле

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Подне ПљуСкови и грмљавина

НОВИ САД: У првом делу дана суво време уз сунчане периоде, а по подне је могућа киша и пљускови с грмљавином. Ветар умерен југоисточни. Притисак испод нормале. Минимална температура 6, а максимална 18 степени. ВОЈВОДИНА: У првом делу дана суво време уз сунчане периоде, а по подне ће се понегде јавити пљускови с грмљавином. Ветар умерен јужни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 5 до 19 степени. СРБИЈА: Променљиво време уз честу кишу и пљускове с грмљавином. Пре подне суво време, док ће по подне падавине бити чешће. Ветар слаб до умерен јужни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 4 до 19 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У суботу променљиво уз смену облачних и сунчаних периода и пролазну кишу и пљускове. У недељу сунчани периоди и мало топлије. Идуће седмице биће све топлије време. У понедељак крајем дана је могућа пролазна киша, а затим ће од уторка бити већином сунчано. Максимална температура изнад 20, а у другој половини недеље 25 степени.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Временске прилике утицаће неповољно на особе са срчаним тегобама, а свим хроничним болесницима саветује се придржавање прописане терапије и смањење физичких активности. Главобоља и болови у костима и зглобовима могуће су метеоропатске реакције.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 11 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Мара је у болници и у посету јој стиже колегиница с посла. Болесница забринуто пита: - Ко ради мој посао док мене нема? - Наравно, ми. Не брини ништа: Вера кува кафу, Сања је наставила да штрика твој џемпер, Рада решава укрштене речи, а ја спавам са шефом.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

171 (-8)

Slankamen

301 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

234 (-8)

Zemun

356 (-1)

Bogojevo

204 (-7)

Panчevo

364 (-4)

Smederevo

506 (-4)

Baч. Palanka 222 (-7) Novi Sad

239 (-3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

278 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

314 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (2)

Tendencija porasta

Titel

308 (-4)

NERA

Hetin

336 (0)

TISA

52 (4)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 327 (66) Beograd

Kusiћ

304 (-1)

196 (-14)

Reшeњe iz proшlog broja