Dnevnik 20.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 20. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23654 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLA DA VOJ VO DI NE UTVR DI LA PRED LOG BUYETA

U Po kra jin skoj ka si 80 mi li jar di, po la tran sfe ri

str. 3

SA BE RI TE SE U PRA ZNI^ NOM PA ZA RU KAD KU PU JE TE NA KAR TI CE JER KA MA TE IDU I PRE KO 60 PO STO

Ne do zvo qe ni mi nus }e odra ti neo pre zne kup ce

str. 4

U BE ^EJ SKOM JP „KO MU NA LAC” OKRE ]U SE PRO IZ VOD WI

PRO S LA V QEN SVE T I NI K O L A: Kr snu sla vu Sve tog Ni ko lu ju ~e su obe le `i le mno ge po ro di ce u Sr bi ji, a ni je da le ko od isti ne ni te za da je ju ~e u na {oj ze mqi po la stanov ni ka sla vi lo, a dru ga po lo vi na bi la na sla vi. Uz osve }en slav ski ko la~, ko qi vo i bo ga tu tr pe zu u kru gu poro di ce i pri ja te qa dru `i lo se i do zo re. A. Va.

NASLOVI

Politika

Ru `e za Ho lan di ju, sad ni ce za po {u mqa va we

2 Nikoli} danas o platformi s opozicijom

Ekonomija 4 „Podravka” lovi i „Bambi” i „plazmu”

Dru{tvo 6 Studentima 80.000, |acima 30.000 dinara

str. 12

Novi Sad

POSLE 10 GODINA SU\EWA

Kona~no pravda za 28 radnika staropazova~ke „Dijane Des” str. 11

DED A MRAZ POS E T I O N O V I SAD

INTERVJU MI RO SLAV MAR KI ]E VI], PRED SED NIK IO I [EF PO SLA NI^ KE GRU PE NO VE SR BI JE

str. 2

Obla~no ali bez ki{e

str. 7

str. 14 – 18

SPORT

n DANAS @REB JUBILARNOG „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

Najvi{a temperatura 4 °S

n NIKO NE]E REAL

n PRIZNAWE ILIJI PANTELI]U

n TUMBAKOVI] @ELI SARADWU SA ZVEZDOM

Vojvodina 10 Privla~ewe investitora jedan od prioriteta

Crna 13 Vlasnik „Delte” u pritovru ~eka 2013. godinu i Bo`i}?

Pr vi smo re kli Mi {ko vi }u da pri ko ~i

Prek o „ D u g e ” pok loni e za mal i{ an

7 Nova (R)Evolucija u Novom Sadu 8 Respiratorne ifekcije u porastu 9 Smak sveta, pa {ta?

Kultura

19 „Nebeski odred” u novosadskom podrumu

POLiTikA

~etvrtak20.decembar2012.

INTERVJU

Ni ko li} da nas o plat for mi s opo zi ci jom

MIROSLAV MARKI]EVI], PREDSEDNIK IO I [EF POSLANI^KE GRUPE NOVE SRBIJE

Pr vi smo re kli Mi {ko vi }u da pri ko ~i ja je rat, a ja mi slim da to ni ko ne è li. l Iz va{ih re~i tuma~im da mislite da }e LDP biti protiv, ali o~ekujete li da }e Ko{tuni~ina stranka podràti ovaj dokument? - O~e ku jem da ho }e, ali na rav no to ne mo è ni ko da ka è osim wih. DSS je, bar ka da se ra di o KiM, do sa da bi la do sled na i ra di la je sve {to je u in te re su da za dr ì mo KiM. E sad da li }e oni pdor à ti plat for mu osta je da vi di mo. Kao opo zi ci o na stran ka po pi ta wu KiM, a i kad je re~ o ne kim dru gim pi ta wi ma, DSS se za i sta iz di gla iz nad ne kog uèg stra na~ kog sta va. [ta god ne ko mil sio o Ko {tu ni ci, sma tram da je we mu dr àv ni in te res iz nad sve ga, pa }e mo vi de ti gde }e mo se tu na }i. Ve ru jem da su u to ku raz go vo ri, ne mo ra sve bi ti u jav no sti, i da se naj va `ni ji qu di u dr à vi do go va ra ju i usa gla {a vau oko tog do ku men ta, {to mi slim da je do bro. To je moj ose ko li} ne bu de pred sta vio plat - }aj, ili mo `da mo ja è qa, vi de }e for mu {e fo vi ma po sla ni~ kih mo. l Osim Kosova u ìì javnogru pa. l Da li je isuvi{e delikasti je borba protiv kriminala tan poloàj Srbije na me|unai korupcija. Mnogi su skepti~rodnoj sceni da bi sadràj pni, verujete li vi da sve to ovog dokumenta mogao biti priide u pravom smeru? hvatqiv svima. Verujete li da - Gspo din Alek san dar Vu ~i}, onda moè biti jedinstva u svi nad le `ni or ga ni i vla da je din Skup{tini Srbije? stve ni su po tom pi ta wu i naj ve }i - Je ste da ne ma mo mno go vre me na broj stra na ka da je po dr {ku, da se za de ba tu, ali mi slim da je do bro ovo ga pu ta kre nu lo pra vim pu tem {to plat for ma ni je od mah da ta u da je po ~e lo da se ri ba ~i sti od skup {ti nu, ne go pred sed nik Ni gla ve, ne od re pa, na rod ski re ~e no. ko li} ra di jed nu pa met nu stvar Ti me ne è lim da pre ju di ci ram kon tak ti ra i me ni ~i ju kri vi cu, jer |u na rod ne ~i ni o- ona mo ra da se do U Vla d i Sr b i j e postoji ce pre ko amab sa ka è. Mo ja po ro di do ra i upo zna je na ta ta ko zva na po li ti~ ka ca i mo ja stran ka i ne ki na ~in i {i ru ja da je mo po dr {ku vo qa da se naj ve }i jav nost sa sa dr ì Vu ~i }u u ovom po pro ce si kri mi na la nom plat for me. slu. Kad ka èm Vu i ko r up c i j e za u s ta v e Mo è mo da pret ~i }u, on da to ka i spre ~e po sta i mo {ta mo èm sa na dom da on è da pi {e u sa moj ni je sam u toj bor plat for mi, ve ro vat no }e u ne kim bi, ve} i po li ci ja, tu ì la {tvo, de lo vi ma to bi ti te {ka od lu ka za su do vi, svi. O~i gled no je da sa da Sr bi ju, ali mo ra mo da shva ti mo po sto ji u Vla di Sr bi je ta ta ko zva re al nost, u kom vre me nu ì vi mo i na po li ti~ ka vo qa da se naj ve }i u kom okru è wu, u ko me tre nut ku pro ce si kri mi na la i ko rup ci je za me |u na rod nih od no sa i po li ti ke. u sta ve i spre ~e. l Vu~i} je rekao da je mnogo Uve ren sam da je dr àv no ru ko vod politi~ara bilo protiv toga stvo na pra vom tra gu da po stig ne da se Mi{kovi} uhapsi, zna~i ono {to je u ovom tre nut ku mak si li ovo {to kaète da va{a mum za Sr bi ju, pre sve ga za Sr be stranka nije bila me|u onima ko ji ì ve na KIM. l O~ekujete da i opozicija koji su se protivili? ovoga puta bude realnija u od- Mo ram po ko zna ko ji pot da nosu prema vlasti i tom dokupod se tim da je jo{ 2006. go di ne mentu? pred sed nik NS Ve li mir Ili}, ka - O~e ku jem od go to vo svih stra - da se ni ko ni je ti me ba vio, re kao na ka is kqu ~u ju }i sa mo jed nu da je ~u ve nu re ~e ni cu : „ Mi {ko vi }u ne spo mi wem ko ja je, po {to ona pri ko ~i.“ Ka da je to re kao ni je ima isu vi {e raz li ~i te sta vo ve od mi slio na ne ki kri mi nal, ne go na svih do sa da {wih plat for mi o mo no pol jed ne fir me i jed nog ~o KIM ko je su usva ja ne u skup {ti ni. ve ka u go to vo svim obla sti ma naj Mi slim da }e mo pr vi put ima ti va `ni jeg de la pri vre de u ovoj dr jed nu plat for mu ko ja }e ma kar u à vi. âk i da je sve ~i sto, da ni na ~e li ma bi ti usa gla {e na i sa ka vog kri mi na la ne ma, to ni je do tim me |u na rod nim fak to rom ko ji bro, jer mo no pol i ko rup ci ju ne }e je o~i gled no od lu ~u ju }i ka da se ra - pla ti ti ne ko li ko bo ga tih qu di, di o sud bi ni KiM svi |a lo se to ve} u ovom slu ~a ju naj {i ri slo je vi na ma ili ne. Taj put raz go vo ra je sta nov ni {tva. je di ni ko ga ima mo, jer dru ga op ci S. Stankovi} O~e ku jem da }e plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji bi ti pri hva tqi va za {to ve }i broj po sla ni ka i po sla ni~ kih gru pa i da svi za jed no kao gra |a ni, mi kao wi ho vi pred stav ni ci i dr à va sta ne mo iza tog do ku men ta, ka è za “Dnev nik” funk ci o ner NS Mi ro slav Mar ki }e vi}. - Ako me pi ta te {ta pi {e te u tom do ku men tu, ja ne mo gu da vam ka èm... mo `da znam za ne ke de lo ve, ali ne mo gu da ih iz no sim dok pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni -

dnevnik

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va ra }e da nas sa pred stav ni ci ma opo zi ci o nih po li ti~ kih stra na ka o na cr tu plat for me za re {e we pro ble ma Ko so va i Me to hi je, sa op {ti la je Pres slu `ba pred sed ni ka Sr bi je. Ni ko li} }e, u zgra di Pred sed ni {tva, ima ti odvo je ne su sre te sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Dra ga nom \i la som, pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji sla vom Ko {tu ni com, pred sed ni kom Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mi rom Jo va no vi }em i pred sed ni kom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva nom Pa sto rom.

Pred sed nik Sr bi je pre kju ~e je o na cr tu plat for me raz go va rao sa am ba sa do ri ma ze ma qa EU, a u po ne de qak sa am ba sa do ri ma Ru si je, Ki ne i Ve li ke Bri ta ni je. [ef De le ga ci je EU am ba sa dor Ven san De `er je iz ja vio da je Ni ko li} oba ve stio am ba sa do re ze ma qa EU o no voj plat for mi o Ko so vu. Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je pre dva da na da Sr bi ja u di ja lo gu sa Pri {ti nom i EU, uko li ko ne po sto ji vo qa da se pro blem Ko so va i Me to hi je traj no re {i, mo ra ima ti pred lo ge ko ji }e i}i u su sret za {ti ti in te re sa Sr ba u po kra ji ni.

[EF POSLANI^KE GRUPE SPS U SKUP[TINI SRBIJE BRANKO RU@I] O PLATFORMI ZA KIM

Po {to va ti Ustav i re al nost na te re nu [ef po sla ni~ ke gru pe SPS u Skup {ti ni Sr bi je Bran ko Ru ì} iz ja vio je da je va `no sa dr àj plat for me o Ko so vu bu de od raz stvar nog sta wa na te re nu, te da u da qim pre o go vo ri ma omo gu }i da se do |e do odr ì vog, pra vi~ nog i pra ved nog re {e wa pri hva tqi vog i Sr bi ma na Ko so vu i ko sov skim Al ban ci ma. S tim u ve zi Ru ì} sma tra da bi plat for ma tre ba lo da ko re spon di ra s ne kim ele men ti ma pla na Mar ti ja Ah ti sa ri ja, i to ta ko da se on una pre di u prav cu ko jim bi se za do vo qi li in te re si Sr ba na Ko so vu, ali i dr à ve Sr bi je.

Ru ì} u iz ja vi Ta nju gu, na i me, ka è da o re {e wu ko sov skog pi ta wa mo ra mo go vo ri ti re al nim je zi kom, da ka è mo ja sno ko je su raz li ke i da te spe ci fi~ no sti uva -

to ri jal no sti srp skih ma na sti ra, od no sno o kul tur noj ba {ti ni. Sve to, na vo di Ru `i}, de lom su te me ko je sa dr `i plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja, zbog ~e ga oce wu je da

Plat for ma bi tre ba lo da ko re spon di ra s ne kim ele men ti ma pla na Mar ti ja Ah ti sa ri ja ì mo. To, po we go vim re ~i ma, pod ra zu me va da uva ì mo ~i we ni cu ka ko ì ve i ko ji je sta tus Sr ba ko ji ì ve u en kla va ma ju `no od Ibra, jer wih, do da je, ima vi {e ne go Sr ba na se ve ru, da ne go vo ri mo sa mo o funk ci o nal noj eks te ri -

bi plat for ma tre ba lo da ko re spon di ra s de lo vi ma tog pla na. Upi tan zna ~i li to na bi lo ko ji na ~in na ru {a va we Usta va Sr bi je, Ru ì} ka è:” Mi po {tu je mo Ustav, ali mo ra mo uva ì ti i re al no sta we na te re nu”. Re al no

sta we na te re nu, po na vqa, zna ~i uva ì ti re al nost - onu ka ko ì ve Sr bi ju `no, a ka ko se ver no od Ibra, {to, ka ko ka è, ni je pi ta we da li Ustav po zna je ta kvu raz li ku, ve} je upra vo re~ o pra vom sta wu stva ri na te re nu. Ter mi ni, po no vio je Ru ì}, ni su to li ko bit ni, ve} da plat for ma od ra zi re al no sta we na te re nu, da ima dr à vo tvo ri ni ka rak ter i da, ka ko je ka zao po ku {a mo da re zul tat plat for me u da qim pre go vo ri ma bu de „odr ì vo, pra vi~ no i pra ved no re {e we ko je je pri hva tqi vo i Sr bi ma na Ko so vu ali i ko sov skim Al ban ci ma”.

Pri {tin ski me di ji: Zah te vi Sr bi je me {a we u ko sov ska ustav na re {e wa Pri {tin ski Eks pres pi {e da je Sr bi ja svoj plan za Ko so vo i Me to hi ju pred sta vi la i vi so koj pred stav ni ci Evrop ske uni je Ke trin E{ton, a da se srp ske vla sti, u do ku men tu ko ji je ozna ~en kao „dr -

`av na taj na”, me {a ju u ko sov ska ustav na re {e wa. U do ku men tu se na vo di da Sr bi ja ni kad ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va, tra `i se od ko sov skog par la men ta da ima dva

NOVO IZ SKUP[TINE SRBIJE

VESTI

Sva ki glas na in ter ne tu Sle de }i pri me re do bre prak se svet skih par la me na ta i na sta vqa ju }i da re zul ta te ra da pri bli `i gra |a ni ma i jav no sti, Na rod na skup {ti na na svo joj in ter net stra ni ci ob ja vqu je re zul ta te gla sa wa na rod nih po sla ni ka ak tu el nog sa zi va Na rod ne skup {ti ne. Na ovaj na ~in za in te re so va nim gra |a ni ma omo gu }a va se da vi de i pro ~i ta ju ka ko su se na rod ni po sla ni ci iz ja {wa va li o pred lo zi ma za ko na i dru gih aka ta ko je Na rod na skup {ti na do no si, sa op {te no je ju ~e iz naj vi {eg na rod nog pred stav ni {tva. Na in ter net stra ni ci ob ja vqu ju se i ste no graf ske be le {ke sa sed ni ca Na rod ne skup {ti ne, ka ko bi jav nost i na ovaj na ~in bi la upo zna ta sa iz la ga wi ma na rod nih po sla ni ka na sed ni ca ma Na rod ne skup {ti ne.Ta ko |e, na in ter net stra ni cu po sta vqa ju se i do ku men ta na sta la u ra du rad nih te la Na rod ne skup {ti ne, svi do ne ti za ko ni, pred lo zi za ko na i dru gi

ak ti ko ji se na la ze u skup {tin skoj pro ce du ri, ana li ti~ ki po da ci o ra du Na rod ne skup {ti ne, kao i raz li ~i te in for ma ci je o ra du na rod nih po sla ni ka. Na rod na skup {ti na je za po ~e la i sa uvo |e wem ru bri ke “Na rod na skup {ti na u broj ka ma”, u ko joj }e se ob ja vqi va ti sta ti sti~ ki po da ci o ak tu el nom i ra ni jim sa zi vi ma Na rod ne skup {ti ne a ko ji }e se re dov no do pu wa va ti no vim i ras po lo `i vim po da ci ma. Jed nom me se~ no, a in ter net stra ni Skup {ti ne, ob ja vqi va }e se i elek tron ski in for ma tiv ni bil ten. Elek tron ski bil ten }e bi ti po u zda ni iz vor in for ma ci ja o ra du Na rod ne skup {ti ne, ali i pri li ka da se Na rod na skup {ti na jav no sti pri bli `i na nov i mo de ran na ~in, is ti ~e se u sa op {te wu uz po ziv gra |a ni ma da po se te in ter net stra ni cu Na rod ne skup {ti ne na adre si www.parlament.rs. S. St.

do ma, kao i te ri to ri jal na auto no mi ja za se ver. Sr bi ja tra `i i ras pu {ta we Ko sov skih bez bed no snih sna ga, {to je za Vla du Ko so va pot pu no ne pri hva tqi vo, na vo di list.

Ago {ton se po vla ~i

Pro ku pqe: DS ho }e sa SNS

Pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra (DSVM) od we nog osni va wa An dra{ Ago {ton na ja vio je da }e se po vu }i iz ak tiv nog po li ti~ kog ì vo ta. On je sa op {tio da na na red nom stra na~ kom kon gre su ne }e pri hva ti ti kan di da tu ru za funk ci ju pred sed ni ka, pre neo je Ma |ar so. Ago {ton je do dao da }e se vra ti ti svo joj pr vo bit noj pro fe si ji, od no sno no vi nar stvu i do dao da }e na tom po qu i na da qe ~i ni ti sve ka ko bi {to pre bi la ostva re na „stvar na ma |ar ska auto no mi ja”. Go vo re }i o mo gu }im na sled ni ci ma, Ago {ton je iz dvo jio â bu [ep {e i ja, za ko ga je re kao da je u go to vo ne mo gu }im po li ti~ kim okol no sti ma odr ào su bo ti~ ku or ga ni za ci ju De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra, a na kon to ga i DSVM-a.

Pred sed nik Op {tin skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Pro ku pqu Go ran Mr da ko vi} re kao je da ta stran ka da je pu nu po d r { ku Srp s koj na p red n oj stran ci i vla da ju }oj ko a li ci ji u Pro ku pqu i da `e le da u~e stvu je u vla sti. Mr da ko vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je DS sprem na da u|e u vlast na lo ka lu i da da je ap so lut nu po dr {ku SNS ko ja je sa 15 od bor ni ka vo de }a sna ga ak tu e l n e vla d a j u } e ko a l i c i j e SNS-SPS-URS. Pro k u p a~ k a skup {ti na ima ukup no 55 od bor ni ka. Vla da ju }u ve }i nu u Pro ku pqu ~i ni SNS sa 21 od bor ni ka, SPS sa de vet i URS sa osam od bor ni ka. U opo zi ci ji je DS sa 13 od bor ni ka, po {to je ne dav no tu od bor ni~ ku gru pu na pu stio je dan od b or n ik i pre { ao u SNS.

TVIT CRTICA Jok, ja… Ni je uvek ba{ po pu lar no bi ti stra na~ ki voj nik. Glu mac La zar Ri stov ski tim po vo dom ogla sio se na laj ni: “Ne ki se pi ta ju da li sam bio ~lan ne ke stran ke. Od go vo ram da ni sam, ~ak ni ko mu ni sti~ ke u ko joj su bi li mno gi od onih ko ji sad pro zi va ju.” Iako su ga ne ki po ve zi va li sa SNS Ri stov ski ka `e: U sva kom slu ~a ju, SNS ima mo ju po dr {ku u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i {i re. Ta ko |e ob ja vqu jem, da }u, uko li ko me po zo vu, sva ka ko po mo }i ka da je u pi ta wu kul tu ra. Za sva ~i je po {to va we je ovo {to ra di go spo din Vu ~i}!

To li ko od me ne Iako su ga mno gi kri ti ko va lio {to je na “Tvi ter” oka ~io fo tos sa Ve se li nom [qi van ~a ni nom, funk ci o ner DS eks va ter po li sta Alek san dar [a pi} za to ne ha je. Ob ja {wa va svo jim fa no vi ma: „Od mo men ta oslo ba |a ju }ih pre su da Ha {kog su da Go to vi ni i Ha ra di na ju, sva ka pred hod na

od lu ka tog istog su da, do ve de na je u pi ta we. Ako je jed no gla san stav srp ske jav no sti da su Go to vi na i Ha ra di naj NE PRA VED NO oslo bo |e ni,po kom osno vu je tad ne ko dru gi PRA VED NO osu |en.To li ko od me ne na ovu te mu, ko do sa d a ni j e shva t io po e n t u, ne } e ni k a da....sre} na sla va svi ma ko ji da nas sla ve Sve tog Ni ko lu.”

Po la – po la Sve ti Ni ko la Li der SPO Vuk Dra {ko vi} ju ~e je bio na “spi sku” po zna tih sla va ra. Hva la na ~e stit ka ma Sv. Ni ko le, a va ma ko ji ma je da nas sla va, kao i me ni, upu }u jem naj bo qe `e qe, uz jed nu {a qi vu pri ~u ko ja sle di... „Sv. Ni ko la, po {a qi mi 1.000 di na ra da pro sla vim sla vu”, na pi sao je dan si ro mah, a pi smo adre so vao: Sv. Ni ko la, Be o grad... Po {ta pro sle di pi smo Ni ko li Pa {i }u i on si ro ma hu po {a qe 500 di na ra. Ubr zo, istim tra gom, do Pa {i }a stig ne no vo pi smo...

„Hva la ti Sv. Ni ko la, ali te mo lim da mi ubu du }e po mo} ne {a qe{ pre ko Ni ko le Pa {i }a: po slao mi je sa mo 500 di na ra, a 500 uzeo se bi.”

Ugri ~i} @ Pro ki} LDP – ovac Bo jan \u ri} ima “ ju bi le je” ko je obe le `a va: Da nas je 11 me se ci ka ko je pro {la Vla da hi ste ri~ no sme ni la Ugri ~i }a. Za to da nas ima mo te fot ke na TW, Na {e, spi sko ve.. Sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} “re pli ci ra”: Usko ro }e mo obe le `i ti i dva me se ca od ka ko je Pro ki} na pu stio LDP. Za to nam se da nas sve ovo de {a va.

Pre ka po tre ba Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} “ot kri va“ na laj ni: Svim sr cem pri `eq ku jem no ve iz bo re! I ne ka ko ose }am da nam se bli `e. Na opa sku tvi te ra {a: Sa mo jo{ tre ba to ovom na ro du.... \u ka no vi} tvr di: Da, to je pre ko po treb no!

(Ne)smen qi vi Je re mi} Ima na laj ni i onih ko ji is pi tu ju kol ko je ~vr sta fo te qa pred sed ni ka “ sve ta” Vu ka Je re mi }a Da li ne ko mo `da zna ko ja je pro ce du ra za sme nu pred sed ni ka Ge ne ral ne skup {ti ne UN? Cc… pi ta se Dan ko Ru ni}. Je re mi} je bez bri `an: Ne ma je, pri ja te qu... I ne moj mno go da se bri ne{, pri li~ no se do bro oce wu je na {e pred se da va we ov de u NY... Pro ve ra va li jo{ ne ki, na kon za ka zi va wa ras pra ve o Ha gu. Hte li da se bak }u, ali ne ma na ~i na....:)

Li~ no TN Ni su svi ma ja sna tvi ter (be lo)svet ska pra vi la pa se ne ki tvi te ra {i pi ta ju: I ne znam {to @predsednikrs tvitove o sebi pi{e u tre}em licu: predsednik ovo, predsednik ono... A sa Nikoli}eve lajne obja{wavaju: Po{tovani, kao {to pi{e u opisu, ovo je zvani~an nalog predsednika Republike. Li~ni tvitovi predsednika po~iwu sa TN. S. St.

politika

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

VLADA VOJVODINE UTVRDILA PREDLOG BUYETA

VLADA APV SAOP[TAVA

U Pokrajinskoj kasi 80 milijardi, pola transferi Vla da Voj vo di ne utvr di la je ju ~e pred log bu xe ta APV za 2013. go di nu ko ji je pro jek to van u iz no su od 80,75 mi li jar di di na ra, u ko ji je ura ~u na to i pla ni ra no za du ì va we emi to va wem har ti ja od vred no sti u iz no su od se dam mi li jar di, na me we nih za re a li za ci ju spo ra zu ma po kra jin ske i re pu bli~ ke vla de o re {a va wu sta tu sa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i for mi ra we po kra jin skog raz voj nog fon da. Pre ma re ~i ma pot pred sed ni ka Vla de APV Dra go sla va Pe tro vi }a, na osno vu utvr |e nog prel do ga, po kra jin ski bu xet bi }e od mah upu }en u pro ce du ru, ka ko bi se za de set da na na {ao pred po sla ni ci ma. U iz ja vi na {em li stu Pe tro vi} je ka zao da je pred log bu xe ta ju ~e iz gla san jed no gla sno. Me |u tim, ne ke ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je pret hod no su naj vi le i mo gu} nost us kra }i va wa po dr {ke bu xe tu. Da li }e bu xet do bi ti po dr {ku svih ~la ni ca ko a li ci je ko ju ~i ne DS, LSV i SVM, ili }e se po mo} tra ì ti i u re do vi ma opo zi ci je, vi de }e se na sed ni ci Skup {ti ne APV ko ja bi mo ra la da se odr ì 28., ili nak sni je 29. de cem bra. Na i me, Li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa sto ra, ko ji je i pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne, na ja vio je pro {le ne de qe da ta stran ka ne }e po dr à ti bu xet uko li ko se ne obez be di po {to va we ustav ne ga ran ci je po ko joj Po kra ji ni pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta, a od ~e ga je tri sed mi ne na me we no ka pi tal nim in ve sti ci ja ma u Voj vo di ni. Ni LSV se jo{ ni je iz ja sni la o pred lo è nom bu xe tu.

Pod se ti mo, na kon od ba ci va wa voj vo |an skih pred lo ga o iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu i amand ma na na re pu bli~ ki bu xet, u po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji upo zo ri li su da je ti me do ve de no u pi ta we po {to va we na ve de nih ustav nih od red bi o fi nan si ra wu APV. Zbog to ga su

pi tal na ula ga wa u Po kra ji ni. Pa stor je, me |u tim, skep ti ~an u tom po gle du i tvr di da se ustav na nor ma o fi nan si ra wu APV ipak kr {i, jer je re~ o sred stvi ma ko ji ma Po kra ji na fak ti~ ki ne ras po la `e. A pre ma pred lo gu bu xe ta ko ji je ju ~e utvr |en u Ba no vi ni, u

Ve }i deo ~i ne tran sfe ri iz re pu bli~ kog bu xe ta, ko ji iz no se ~ak 51,71 mi li jar du di na ra, od ~e ga se, pak, naj ve }i deo od no si na fi nan si ra we nad le `no sti Re pu bli ke i to za pla te za po sle ni ma u obra zo va wu oko 29 mi li jar di, i za lo kal ne sa mo u pra ve - oko de vet mi li jar di di na ra. Da kle, re~ je o ukup no 38 mi li jar di di na ra, od no sno go to vo po lo vi ni pla ni ra nog bu xe ta ko jom APV ne ras po la `e, ve} ta sred stva sa -

de la ak ti ve na Raz voj ni fond Voj vo di ne. U no vi bu xet, ka ko se do da je, pre no se se i ne u tro {e na sred stva iz ra ni jih go di na u iz no su od 851 mi lion di na ra. Za ka pi tal na ula ga wa u Po kra ji ni ukup no je opre de qe no oko 16 mi li jar di di na ra, od ~e ga 12 mi li jar di za iz grad wu de o ni ce pu ta No vi Sad-Ru ma sa tu ne lom kroz Fru {ku go ru. Te ku }i ras ho di u na red noj go di ni ve }i su za oko {est pro ce na ta u

Tim za radnu grupu Po kra jin ska vla da ju ~e je pred lo ì la je ju ~e {est kan di da ta za za jed ni~ ku rad nu gru pu sa Mi ni star stvom fi nan si ja, a ko ja tre ba da pri pre mi za kon o fi nan si ra wu AP Voj vo di ne. U rad nu gru pu pred lo è ni su pot pred sed ni ci Vla da APV Dra go slav Pe tro vi} i An dor De li, po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man te po mo} ni ca po kra jisnkog se kre ta ra za fi nan si je Sne à na Bla {ko vi} i po mo} nik di rek to ra Upra ve za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na @iv ko Ma ka ri}, kao i pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta Ko sta Jo si fi dis.

Za kapitalna ulagawa u Pokrajini ukupno je opredeqeno oko 16 milijardi dinara, od ~ega 12 milijardi za izgradwu deonice puta Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Fru{ku goru na ja vqi va li i mo gu} nost da Po kra ji na u 2013. go di nu u|e sa pri vre me nim fi nan si ra wem. Me |u tim, na kon spo ra zu ma sa Mi ni star tsvom fi nan si ja o ugra |i va wu 12 mi li jar di di na ra na me we nih fru {ko gor skoj sa o- bra }aj ni ci, pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} oce nio je da je ti me is po {to van ustav ni mi ni mum i pro ce nat utvr |en za ka -

po kra jin sku ka su 2013. go di ne od iz vor nih i ustu pqe nih pri ho da sli }e se 15,2 mi li jar de, uglav nom od ude la od po re za na za ra de i od po re za na do bit pred u ze }a, dok je oko 4,59 mi li jar di pri ho da pla ni ra no od na kna da u obla sti po qo pri vre de i vo do pri vre de i od na kna de za ko ri {}e we ri bar skog pod ru~ ja.

mo pro sle |u je kraj wim ko ri sni ci ma. Tran se fri za ka pi tal na ula ga wa pla ni ra ni su u iz no su od 13,14 mi li jar di, a za oba vqa we po ve re nih po slo va APV pre ne tih Za ko nom o nad le `no sti ma oko 47 mi li o na di na ra. No vim bu xe tom pred vi |e no je i da se od za du `i va wa emi to va wem har ti ja od vred no sti, u po kra jin sku ka su sli je se dam mi li jar di di na ra na me we nih re a li za ci ji Spo ra zu ma o pre no su imo vi ne i oba ve za Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, ko ji su za kqu ~i li Vla da Re pu bli ke Sr bi j e i Vla d a APV. Pre m a obra zlo `e wu pred la ga ~a, ovaj spo ra zum pred vi |a i pre nos de la imo vi ne i oba ve za na ban ku pre u zi ma o ca, kao i pre nos

od no su na ovu go di nu i iz no se 55,6 mi li jar di di na ra, dok su ras ho di za za po sle ne ma wi za 9,6 od sto i iz no se oko tri mi li jar de di na ra. Za ko ri {}e we ro ba i uslu ga opre de qe no je 2,8 mi li jar di, a za ot pla tu ka ma te i dru ge tro {ko ve za du `i va wa oko 566 mi li o na di na ra. Za sub ven ci je u obla sti po qo pri vre de, pri vre de i pro gra me za po {qa va wa pla ni ra no je ukup no 5,57 mi li jar di, a za so ci jal na da va wa iz dvo je no je oko 200 mi li o na di na ra. Za re do van rad po li ti~ kih star na ka ko je ima ju po sla ni ke u Skup {ti ni APV opre de qe no je 83,46 mi li o na di na ra, dok je 781 mi li o na na me we no za do ta ci je ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. B. D. Savi}

U Ba~u promena vlasti po zakonu

Vla da Voj vo di ne je ju ~e oce ni la da je na sed ni ci Skup {ti ne Op {ti ne Ba~ pro me na vla sti 14. de cem bra iz vr {e na u skla du sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi. Vla da Voj vo di ne je za to pro te sto va la po vo dom do ga |a ja u Ba~ i oce ni la da je u no vi joj par la men tar noj isto ri ji Voj vo di ne ne za pam }e no da se fi zi~ kom si lom one mo gu }a va rad i funk ci o ni sa we le gal no iza bra ne vla sti. U Ba ~u je lo kal nu vlast pre u ze la ko a li ci ja DS, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Srp ske ra di kal ne stran ke, dok je ra ni je vla da la ko a li ci ja pred vo |e na Srp skom na pred nom stran kom (SNS). Vla da je u sa op {te wu iz ra zi la o~e ki va we da }e MUP Sr bi je i Mi ni star stvo za lo kal nu sa mo u pra vu i re gi o nal ni raz voj hit no re a go va ti i obez be di ti za ko ni tost ra da no vo u spo sta vqe ne par la men tar ne ve }i ne. Po kra jin ski od bor De mo krat ske stran ke je pre dva da na sa op {tio da su ne po zna ta li ca „na naj gru bqi na ~in” spre ~i la no vo i za bra nog pred sed ni ka Skup {ti ne Op {ti ne Ba~ Dra ga na Me di }a da u|e u zgra du Skup {ti ne. Ka ko je na{ list ve} pi sao, „slu ~aj Ba~” je za ni mqiv i po to me {to je ta mo lo kal na vlast na pred wa ka, so ci ja li sta i stran ke pen zi o ne ra naj pre for mi ra na uz po mo} sa da ve} biv {ih od bor ni ka Li di je [i ma no vi} iz LSV-a i Bo ri sla va An to ni }a iz SRS-a. A sa da je no vu ve }i nu de mo kra ta, li ga {a i ra di ka la omo gu }io pre la zak od bor ni ce Mir ja ne Vu ko vi} iz ta bo ra SNS-a u DS. E. D.

ekonomija

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

SA BE RI TE SE U PRA ZNI^ NOM PA ZA RU KAD KU PU JE TE NA KAR TI CE JER KA MA TE IDU I PRE KO 60 PO STO

SPOQ NI DUG SR BI JE PO RAS TAO ZA 620 MI LI O NA

Du gu je mo bo gu i na ro du 24,8 mi li jar di evra Spoq ni dug Sr bi je na kra ju sep tem bra iz no sio je 24,83 mi li jar de evra, i to kom tog me se ca po ve }an je za 620 mi li o na evra, na ve de no je u no vom bro ju ~a sopi sa „Ko wuk tur ni tren do vi”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. U po re |e wu sa po sled wim da nom pret hod nog me se ca, uku pan spoq ni dug je po ve }an usled ra sta du go ro~ nog du ga za 616,4 mi li o na evra i krat ko ro~ nog du ga za 3,5 mi li o na. To zna ~i i da je po ve }an spoq ni dug pri vat nog sek to ra za 776,3 mi li o na evra, a sma wen spoq ni dug jav nog sek to ra za 156,4 mi li o na. Od ukup nog spoq nog du ga 24,58 mi li jar di pred sta vqa dug po glavni ci, a 248 mi li o na re dov na ka ma ta. Spoq ni dug jav nog sek to ra iz no sio je 10,94 mi li jar de evra, ili 44,1 od sto, a spoq ni dug pri vat nog sek to ra 13,89 mi li jar di, od no sno 55,9 od sto.

APOS OP TU @IO MI NI STRA QA JI ]A

Sum wi vo fi nan si ra we „po tro {a ~a” Aso ci ja ci ja po tro {a ~a Sr bi je (APOS) op tu `i la je ju ~e mi ni stra tr go vi ne Ra si ma Qa ji }a da je na kon kur su do de lio pet mi li o na di na ra or ga ni za ci ji po tro {a ~a ko ja je tek osno va na i upi ta la da li i u toj obla sti ima ko rup ci je. APOS je u otvo re nom pi smu na veo da to mi ni star stvo ve} go di na ma iz be ga va da do ne se ja sna pra vi la i pro ce du re za fi nan si ra we or ga ni za ci ja po tro {a ~a. „To da je ve li ka dis kre ci o na pra va mi ni stru pa i mo gu} nost da pre ko no }i evi den ti ra no vu or ga ni za ci ju po tro {a ~a i do de li joj sred stva u vi si ni od pet mi li o na di na ra. Upra vo je to ura dio no vi mi ni star Ra sim Qa ji} u kon kur su i sa svim uspe {no na sta vio lo {u po li ti ku svo jih

pret hod ni ka”, na vo di se u pi smu. Do da je se da ne ke or ga ni za ci ja po tro {a ~a, ko je go di na ma pre dano ra de, ne do bi ja ju po mo} od dr `a ve. „Re zul tat ova kve po li ti ke mi ni star stva je ste da su po tro {a ~i Sr bi je ne jed na ko za {ti }e ni, raz li ~i to sa ve to va ni o istim pi ta wi ma, a or ga ni za ci je po tro {a ~a sve de ne na me |u sob no po sva |a ne ak te re, bez ugle da, ne spo sob ne da za {ti te in te re se po tro {a ~a”, na vo di se u pi smu. Otvo re no pi smo upu }e no je ~la no vi ma Na ci o nal nog sa ve ta za za {ti tu po tro {a ~a, ~la no vi ma Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, Od bo ru za tr go vi nu Skup {ti ne Sr bi je i pr vom pot pred sed ni ku vla de Alek san dru Vu ~i }u.

Ne do zvo qe ni mi nus }e odra ti neo pre zne kup ce Se z o n a sla v qa je po ~ e l a. Tro {i }e mo ma we ne go pro {le go di ne a vi {e ne go obi~ nim da ni ma. Pla }a }e se go to vim nov cem, kre dit nim i kar ti ca ma. Ka da po ne sta ne nov ca na ra ~u nu tu je spa so no sni do zvo qe ni mi nus. Kli jen ti ba na ka zna ju da je ovo naj sku pqa po zaj mi ca na na {em fi nan sij skom tr ì {tu. Me |u tim, ka da pa ra po ne sta ne svi u|u u mi nus ma kar ma lo a ka da se za ra ~u na ju ka ma te is pad ne da }e vra }a ti mno go i pre mno go. Jo{ u te òj si tu a ci ji mo gu se na }i kli jen ti ko ji lo {e sa bi ra ju ka da pa za re. Mo è im se oma }i da pre sko ~e gra ni cu do zvo qe nog pre ko ra ~e wa i da se na |u u zo ni ne do zvo qe nog mi nu sa. Tu gre {ku bi lo da su je na ~i ni li na mer no ili slu ~aj no pla ti }e pa pre no. Ka ko se tu stva ri kre }u po ka zu je sajt”Ka ma ti ca”. Gde su kod ba na ka ko je su ob zna ni le po dat ke o to me ka ma te za ula zak u cr ve no sko ro po pra vi lu du plo ve }e ne go za do zvo qe no pre ko ra ~e we. Ka ma te za mi nus su uop {te pre vi so ke. Pra va sli ka do bi ja se ako se gle da go di {wi ni vo.Ta ko su me |u jef ti ni ji ma KBC ban ka ko ja za ra ~u na va 26,82 na ono {to do pu ste i 60,09 na ne do zvo qe no pre ko ra ~e we. Kod Ko mer ci jal ne je to 30 od no sno 57,70, Er ste ban ka za ra ~u na va 33 na do zvo qe ni mi nus i 60,09 na pre ko ra ~e we. Po {tan ska {te di o ni ca na mi nus ob ra ~u na va 37,47 pro ce na ta a ko pre |e do zvo qe nu gra n i c u to je 58,20. Ve } i n i kli je na ta na vi klih da se osla -

wa ju na ovu po zaj mi cu ove broj - do zvo qe nog a po seb no ne do zvo ke }e se u~i ni ti pre te ra no vi - qe nog mi nu sa je iz li {no. so ke. Ni je slu ~aj no, ban ka ri Ban ke su mu do zvo qe nog pre ra di je” mi nu se” is ka zu ju na me - ko ra ~e wa odo bra va ju obi~ no se ~e nom ni vou. Ta ko kod Po - na rok od go di nu da na u vi si ni {tan ske {te di o ni ce to iz no si od pro se~ ne pla te ili pen zi je. 2,70 od sto a kod Ko mer ci jal ne Po je di ne ku }e na to do da ju i ban ke 2,20. On da jo{ 50 od sto. Za je kli jen tu lak {e kli j en t e je ja k o da se od lu ~i na Kama te na do zvo qe ni bit no da zna ju ka tro { e w e. Me | u - mi nus u ban kama idu da im do zvo qe ni tim ka da se mi nus mi n us is t i ~ e i od 26 po sto, a na po g le d a na rok odu do ban ke da ga ne do zvo qe ni i ot pla te od 12 me du `e. Ta ko im pre ko 60 pro ce na ta pro se ci ja sno je da je se ne }e do go di ti to sku po. Do da li da mi s le ka k o se to me i po da tak da se di nar - tro {e do zvo qe no iako su ve} ski kre di ti mo gu po di }i ve} sa u{li u cr ve no i pla }a ju pre vi ka ma tom od 20 od sto go di {we so ke ka ma te. Ga |a ni su ve} na u- u naj po voq ni joj va ri jan ti sva - ~i li da to ni je po voq no pa ko da qe do ka zi va we sku po }e i pre ma po da ci ma kre dit nog bi -

roa Sr bi je u no vem bru me se cu je broj ra ~u na u doc wi bi lo je ma we ne go u ok to bru. U Sr bi ji ima 6.702.107 ra ~u na ko ji ko ri sti 4.488.744 gra |a na.U~e {}e iz n o s a doc w e u do z vo q e n om pre ko ra ~e wu je 8,3 od sto. Ima li {an se da mi nus po jef ti ni? Ka da po sta ne mo ma we ri zi~ na ze mqa pre ma pro ce n a m a agen c i j a za kre i t n i rej ting i ban ka ra i to }e se do go di ti. Ali i ta da }e mi nu si osta ti me |u naj sku pqim po zaj mi ca ma.To je naj ma we obez be |en za jam sa mim tim i ve o ma ri zi ~an pa ga ban ka ri ta ko i na pla }u ju.Tre ba ga ko ri sti it na krat ke ro ko ve od par da na a onaj ne do zvo qe ni ni to li ko. D. Vu jo {e vi}

HR VAT SKA KOM PA NI JA ZA IN TE RE SO VA NA ZA PO ZNA TI SRP SKI BREND

„Podrav ka” lo vi i „Bam bi” i „pla zmu” Hr vat ska kom pa ni ja „Pod rav ka”, dru ga po ve li ~i ni pre hram be na fir ma u toj ze mqi, ~i ni se, opet kre }e u ofan zi vu na pred u z e } a u re g i o n u. Pre ma pi sa wu hr vat s kih me d i j a „Pod rav ka” se po no vo na me ri la na srp ski „Bam bi”, a ovog pu ta za in te re s o v a n a je i za me k e d on s ki „Al ka loid”, po znat po le ku „Ka fe tin”. Agen ci ja „Blum berg” se po zi va na hr vat ski „Po slov ni dnev nik” i na vo di da „Pod rav ka„ ima in te res da ku pi srp s ki kon c ern „Bam b i Ba nat„, po z na t u pre sve g a po svom bren d u „pla z ma”. Ju ~ e

nam, me |u tim, ovu in for ma ci ju ni su po tvr di li u „Bam bi ju”. Po m e n i m o, srp s ki kon c ern po slu je kao sa stav ni deo „De njub fud gru pe”, u ~i jem sa sta -

vu po slu ju i naj ve }e srp ske mle ka re na ~e lu sa kom pa ni jom „Imlek”, kao i naj ve } i pro iz vo |a~ mi ne ral ne vo de u Sr bi ji – „Kwaz Mi lo{„.

Ina ~e, u me di ji ma je jo{ pre go di nu da na bi la ob ja vqe na vest da je Pod rav ka za in te re so va na za ku po vi nu dve srp ske kom pa ni je - „Bam bi Ba nat„ i „Ale v u„. Po ta da{wem pi s a w u za g re b a~ k og „Ju tar weg li sta” na ove dve ak ci zi ci je Pod rav ka je bi la sprem na da po tro {i 100 mi li o na evra. P o ` a r e v a ~ k i „Bam bi Ba nat” je jo{ pre dve go di ne na ja vio pro da ju, ali ta da je kao stra te {kog part n e r a imao na umu ve } u gru pa ci ju, to jest mul ti na ci onal nu kom pa ni ju. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,9649

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,2295

115,8338

110,6252

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (502,45 -1,10)

Razvojna banka Vojvodine, Novi Sad Privredna banka, Beograd

17,37

446

151.760

15,49

58.342

AIK banka, Ni{

-7,17

1.580

173.445

Progres, Beograd

15,38

1.200

NIS, Novi Sad

0,41

729

13.002.599

12,42

1.349

5.855.550

Imlek, Beograd

2,67

3.195

4.185.450

6,42

25.754

1.777.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.160

0,00

Promena

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-1,47

604

1.208

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vital, Vrbas Banka Po{tanska {tedionica, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Australija

dolar

88,0604

89,8576

91,9243

87,7909

Kanada

dolar

84,9199

86,6530

88,6460

84,6600

^a~anska banka, ^a~ak

-16,65

4.500

157.500

1,67

427

2.058.676

Danska

kruna

14,8737

15,1772

15,5263

14,8281

Morava, Jagodina

-12,08

1.055

10.550

Soja protein, Be~ej

2,00

612

30.622

@GP GP Beograd, Beograd

-11,63

570

14.250

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.945

0,00

-7,21

502

52.710

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.683

0,00

-7,17 Promena

1.580 Cena

173.445 Promet

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,41

729

13.002.599

0,00

4.800

48.000

Alfa plam, Vrawe

Vital, Vrbas

12,42

1.349

5.855.550

0,19

5.318

542.332

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,37

446

151.760

Veterinarski zavod, Subotica

-7,21

502

52.710

Tigar, Pirot

-3,80

228

18.250

Norve{ka

kruna

14,9776

15,2833

15,6348

14,9318

[vedska

kruna

12,6988

12,9580

13,2560

12,6600

[vajcarska

franak

91,8203

93,6942

95,8492

91,5392

Veterinarski zavod, Subotica AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,1867 84,7408

138,9660 85,4498

142,1622 87,4151

135,7698 83,4845

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 12. 2012. godine

Sunce, Sombor

-3,03

3.200

124.800

Neoplanta, Novi Sad

-2,70

432

81.990

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

dRU[TvO

~etvrtak20.decembar2012.

ZATVOREN IZBEGLI^KI CENTAR KOD DELIBLATA

Ve ~e ras do de la na gra da „Dr Zo ran \in |i}” Ve ~e ras u 18.00 ~a so va u ho lu Vla de AP Voj vo di ne bi }e odr à na sve ~a na do de la na gra da ‘’Dr Zo ran \in |i} za mla dog na u~ ni ka i is tra ì va ~a” za iz u zet ne re zul ta te u obla sti na u ke i is tra ì va~ kog ra da sa te ri to ri je AP Voj vo di ne za 2012. go di nu i ‘’Dr Zo ran \in |i}’’ za naj bo qi di plom ski rad, za vr {ni rad na ma ster aka dem skim stu di ja ma ili ma gi star ski rad iz obla sti fi lo zof skih i so ci o lo {kih na u ka, na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je za 2012. go di nu, a bi }e do de qe na i na gra da za naj bo qeg stu den ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du u {kol skoj 2011/2012. go di ni. Po kro vi teq na gra da je Vla da AP Voj vo di ne, pre ko Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Na gra de }e do bit ni ci ma uru ~i ti pred sed ni ca Fon da ‘’Dr Zo ran \in |i}’’, Ru ì ca \in |i} i pred sed nik Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, aka de mik dr Ni ko la Haj din.

U KAWI@I U OVOJ GODINI SVAKI PETI @ITEQ TRA@IO SOCIJALNU POMO]

Ro mi na ivi ci eg zi sten ci je

Cen tru za so ci jal ni rad u Ka wi ì se za ne ki vid so ci jal ne po mo }i i za {ti te u ovoj se go di ni do sa da obra ti lo go to vo 5.000 li ca, {to je sko ro pe ti na ì te qa ove po ti ske op {ti ne, svr sta ne ina ~e me |u naj ra zvi je ni je u Sr bi ji! Na obe le à va wu ju bi le ja, tri de set go di na po sto ja wa usta no ve, v.d. di rek tor ka mr Ja smi na Zi mo wi} pod se ti la je da je u pr voj go di ni ra da 1982. Me -

178 ko ri sni ka tu |e ne ge, u usta no ve so ci jal ne za {ti te sme {te no je 87 li ca, u hra ni teq skim po ro di ca ma 64 i pod sta ra teq stvom je 77 li ca. - Naj i zra `e ni ja pro ble ma ti ka je sa Ro mi ma ko jih je oko 800 u na se qi ma Hor go{, Ador jan, Mar to no{ i Ka wi `a. Oni su s jed ne stra ne u sta wu so ci jal ne po tre be, na ni skom obra zov nom i kul tur nom ste -

Rom sko na se qe u Hor go {u

|u op {tin ski cen tar za so ci jal ni rad Ka wi à-No vi Kne è vac sa 11 za po sle nih imao u ra du 645 pred me ta, a da je u ovoj go di ni usta no va do sa da ima la u ra du 2.650 pred me ta. - Ja ko pu no qu di je u sta wu so ci jal ne po tre be, o~e ki va wa su da }e ih bi ti i vi {e, a uspe {no mo è mo da ra di mo sa rad wom svih in sti tu ci ja - pre do ~a va Ja smi na Zi mo wi}. - Pro sto ri je u ko ji ma ra di mo su ne u slov ne, jer svi ko ri sni ci ne mo gu da se pop nu na sprat, pa smo na {im pla nom za tra ì li od lo kal ne sa mo u pra ve osam mi li o na di na ra za adap ta ci ju pro sto ri ja u ko je bi se pre se li li. Na da mo se da }e op {ti na ima ti raz u me va wa jer mo ra mo bi ti do stup ni svim ko ri sni ci ma. Po red to ga, neo p hod no nam je jo{ jed no vo zi lo zbog sve iz ra è ni jih pro ble ma sa imi gran ti ma i ile gal nim pre la sci ma dr àv ne gra ni ce. U ovoj go di ni smo do sa da ima li 561 po ziv Gra ni~ ne po li ci je i Po li cij ske sta ni ce Ka wi à, a na to se na do ve zu je i pro ble ma ti ka pro sja ~e wa i pro sti tu ci je na gra ni~ nom pre la zu Hor go{. U ka wi {koj op {ti ni so ci jal nu po mo} ko ri sti 2.050 li ca u oko 800 po ro di ca, ima

pe nu, ì ve u ve o ma te {kim uslo vi ma i osnov na eg zi sten ci ja im je ugro è na, pa im tre ba po mo }i. S dru ge stra ne u~e sta le su pro va le, kra |e, ima po ja va ma lo let ni~ ke de li kven ci je, pa i pro sja ~e wa i pro sti tu ci je. Tu pro ble mi ne mo gu da se re {e pre ko no }i, ali na sto ji mo da de cu Ro ma uve de no u si stem obra zo va wa, da se me wa ju na vi ke i kul tu ra ì vqe wa, da pri svo je nor ma lan mo del po na {a wa u svo joj sre di ni - uka zu je di rek tor ka Zi mo wi}. Pri Cen tru za so ci jal ni rad funk ci o ni {e Dnev ni bo ra vak „Gne zdo” ko ji tre nut no ob u hva ta 37 de ce iz ugro è nih i mar gi na li zo va nih po ro di ca, ko ja ima ju pro ble ma, pa su na sto ja wa da se sa wi ma {to kva li tet ni je ra di. Pro je kat Dnev nog bo rav ka „Gne zdo” je ot po ~eo sa im ple men ta ci jom pre dve i po go di ne sa tri de se to ro de ce, za hva qu ju }i ino stra noj do na ci ji i po kra jin skim sred stvi ma, a sa da ve} ima i de ce na ~e ka wu ko ju tre ba ukqu ~i ti u rad, za {ta je uz po sto je }e pri mi ti jo{ jed nog stru~ nog rad ni ka. M. Mitrovi}

SAMIT MLADIH IZ ZEMAQA ZAPADNOG BALKANA

No ve ge ne ra ci je bez ba la sta pro {lo sti

U Pri {ti ni je za vr {en Sa mit mla dih iz ze ma qa za pad nog Bal ka na, EU i kon flikt nih pod ru~ ja {i rom sve ta. Na tro dnev nom sa mi tu oku pi lo se 170 dru {tve no i po li ti~ ki ak tiv nih mla dih, kao i pred stav ni ka dr `av nih in sti tu ci ja iz re gi o na. U okvi ru {e sna est di sku si ja raz go va ra li su o pro ble mi ma i po sle di ca ma su ko ba na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je, kao i raz me ni is ku sta va sa ak ti vi sti ma iz ce log sve ta. Sa mit je or ga ni zo va la Ini ci ja ti va mla dih za qud ska pra va. Di rek tor ka Ini ci ja ti ve mla dih za qud ska pra va Sr bi je Ma ja Mi ci} po ru ~i la je da ni ko ne sme osta ti imun na na si qe jer to ra |a to le ran ci ju na we ga do da ju }i da }e mla di ce log sve ta i na kon ovog oku pqa wa i raz me ne

mi {qe wa od sta ti po ve za ni jer ima ju {ta jed ni od dru gih i da ~u ju i da na u ~e. U okvi ru za kqu ~a ka Sa mi ta na la zi se i onaj ko ji se od no si na po tre bu da se ulo `i vi {e tru da u ra du na su o ~a va wu sa pro {lo {}u u ze mqa ma za pad nog Bal ka na i to zbog no vih ge ne ra ci ja. Mla di iz Sr bi je i Ko so va su se u okvi ru ove se si je sa gla si li da }e se usme ri ti na po boq {a wu pra va et ni~ kih, re li gij skih i sek su al nih ma wi na u ovim ze mqa ma. Mla di iz ze ma qa za pad nog Bal ka na i dru gih ze mqa sve ta po se ban ak ce nat sta vi li su na objek tiv no iz ve {ta va we me di ja ko ji ima ju zna ~aj nu ulo gu u iz gra di mo sta me |u mla di ma, na ro ~i to u pre va zi la `e wu na sle |a pro {lo sti. Q. Male{evi}

dnevnik

Iz „ârdaka” u domove Stru~ na ko mi si ja Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce Re pu bli ke Sr bi je za tvo ri la je Ko lek tiv ni cen tar za sme {taj iz be glih i ra se qe nih li ca „âr dak„ kod De li bla ta, u op {ti ni Ko vin. Pret hod no je za sve vi {e~ la ne po ro di ce ko je su bo ra vi le u cen tru, ne ke i po vi {e od 15 go di na, obez be |en od go va ra ju }i sme {taj, dok je pre o sta lim sta na ri ma-sam ci ma po nu |e no me sto u ne kom od dru gih ko lek tiv nih cen ta ra i usta no va. Ti me su stvo re ni uslo vi da vla snik obje ka ta u ko jim su iz be gli ce bo ra vi le jo{ od 1991. go di ne – Jav no pred u ze }a „Voj vo di na {u me„ – po no vo u pot pu no sti pre u zme upra vqa we cen trom. Voj vo |an ski Fond za pru à we po mo }i iz be glim prog na nim i ra se qe nim li ci ma ot ku pio je ukup -

no osam ku }a za po tre be po ro di ca ko je su `i ve le „^ar da ku„, a za jed nu po ro di cu, ko ja se od lu ~i la za po vra tak u Hr vat sku, obez be |en je

Sred stva za ot kup ku }a i su fi nan si ra we iz grad we sta no va obez be di la je Vla da Voj vo di ne, ko ja je u svo joj stra te gi ji za re -

U kolektivnom sme{taju jo{ hiqade U Sr bi ji u ovom tre nut ku ra de jo{ 33 re gi stro va na ko lek tiv na cen tra, u ko ji ma `i vi bli zu 2.700 iz be gli ca i ra se qe nih li ca. Me |u wi ma je i 13 cen ta ra na Ko so vu i Me to hi ji, u ko jim bo ra vi vi {e od 500 qu di. pa ket s neo p hod nim ku} nim apa ra ti ma. Ta ko |e, Fond je u~e stvo vao u fi nan si ra wu iz grad we zgra de za so ci jal no sta no va we u Ko vi nu, u ko joj je 12 sta no va do de qe no iz be gli~ kim po ro di ca ma iz ovog ko lek tiv nog cen tra.

{a va we iz be gli~ kog pi ta wa u Po kra ji ni kao je dan od pri o ri tet nih ci qe va ozna ~i la upra vo za tva ra we pre o sta lih ko lek tiv nih cen ta ra na pod ru~ ju Voj vo di ne. Po sle za tva ra wa „^ar da ka„, u Voj vo di ni je pre o stao sa -

mo je dan re gi stro van i pri znat ko lek tiv ni cen tar za iz be gla i ra se qe na li ca. To je cen tar u Pan ~e vu, u ko jem u ovom tre nut ku bo ra vi ne {to vi {e od 100 qu di, uglav nom ra se qe nih s Ko so va i Me to hi je. Osim Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce, ko ji je osni va~ ko lek tiv nih cen ta ra, te po kra jin skog Fon da za iz be gli ce, u zbri wa va wu iz be gli~ kih po ro di ca sa „^ar da ka„ u~e stvo va li su i op {ti na Ko vin, Ha u sing cen tar i Dan ski sa vet za iz be gli ce, Vi so ki ko me sa ri jat Uje di we nih na ci ja za iz be gli ce, Fon da ci ja „Di vac„ i dru ge do ma }e i stra ne or ga ni za ci je ko je re a li zu ju pro gra me po mo }i iz be gli ca ma u Sr bi ji.

U ZREWANINU DODEQENE STIPENDIJE HUMANITARNE ORGANIZACIJE „SVETOSAVQE”

Stu den ti ma 80.000, |a ci ma 30.000 di na ra

U Ba rok noj sa li Grad ske ku }e u Zre wa ni nu sve ~a no su do de qe ne sti pen di je Hu ma ni tar ne or ga ni za ci je “Sve to sa vqe” za {kol sku 2012/13. go di nu, ko je je za slu `i lo se dam stu de na ta i pet na est u~e ni ka sred wih {ko la sa te ri to ri je gra da Zre wa ni na. Sti pen di je je uru ~io pred sed nik or ga ni za ci je Bu di mir Jo va no vi}. On je pod se tio da “Sve to sa vqe” go di na ma una zad svo jim broj nim ak tiv no sti ma i ak ci ja ma po ku {a va da ani mi ra, pre sve ga, mla de qu de, ka ko bi duh tra di ci je, ve re i do bro ~in stva u na {em na ro du bio {to pri sut ni ji. - Ono ~i me se po seb no po no si mo upra vo su Sve to sav ske sti pen -

di je, ko je smo pr vi put po de li li pro {le go di ne i ko je je ta da do bi lo de set |a ka i pet stu de na ta. Ove go di ne na sta vqa mo tu, mo gu da ka `em, ve} tra di ci ju, do de lom ukup no 22 sti pen di je. Po red di rekt ne po mo }i za na {u de cu i omla di nu, Sve to sav ska sti pen di ja ima i dru gi ciq, a to je da i in sti tu ci je si ste ma, pri vred ni su bjek ti i na {i su gra |a ni, ko ji ose }a ju po tre bu, da ju pri mer da se i u ovim te {kim vre me ni ma mo `e iz dvo ji ti ne ki di nar ka ko bi se po mo glo oni ma ko ji ma je ta po mo} neo p hod na – is ta kao je Jo va no vi}. U ime sti pen di sta, sku pu se obra ti la Ve sna Mar ko vi}, stu -

dent ki wa dru ge go di ne Mu zi~ ke aka de mi je u Be o gra du. Ona je re kla da je le po zna ti da se, osim ro di te qa, jo{ ne ko bri ne o ta len to va nim |a ci ma i stu den ti ma, kao i da ova sti pen di ja mno go zna ~i, po go to vu oni ma ko ji stu di ra ju u dru goj sre di ni. Uprav ni od bor Hu ma ni ra ne or ga ni za ci je “Sve to sa vqe” ove go di ne je do bio i raz ma trao 41 mol bu za Sve to sav sku sti pen di ju i do neo od lu ku da sti pen di ju za {kol sku 2012/13 go di nu do bi je se dam stu de na ta i pet na est u~e ni ka, ko ji su is pu ni li stro ge kon kurs ne kri te ri ju me. Iz nos sti pen di je za u~e ni ke je 30.000 di na ra, a za stu den te

80.000, ko je }e do bi ti u de set me se~ nih ra ta. Sti pen di je su pri pa le stu den ti ma Ve sni Si mi}, Ja smi ni Si mi}, Ste fa nu Moj seu, Ma ri ji Pet ko vi}, Zo ri ci Ili}, Sla |a ni Ben gin i Ve sni Mar ko vi}, dok su me |u u~e ni ci ma sred wih {ko la sti pen di sti Ve ri ca Si mi}, Ta ma ra [u {~e vi}, Kri sti na Asi mi, Ma ri ja na Mi len ko vi}, Alek san dra Sto {i}, Bo `i ca \o go, Kri sti na Moj se, Do ro te ja ]i ri}, Dra ga na \o ki}, Sr |an Sa vi}, Ve sna Bar jak ta ro vi}, Fri |e{ Bar ta, Me la ni ja Ru `i}, Je le na Mi }i} i Isi do ra Sa vi}. @. Balaban

NOVOBE^EJSKA AUKCIJSKA AKCIJA ZA NAJMLA\E U SKADARLIJSKOJ KU]I \URE JAK[I]A

Za Zre wa nin sko po ro di li {te 261.000 di na ra

Deo opre me za naj mla |e ko ji tek do la ze na svet bi }e obez be |en za hva qu ju }i jo{ jed noj ak ci ji op {ti ne No vi Be ~ej u sa rad wi sa „Bit kom za be be“. U sr cu po e zi je i kwi èv no sti, u Ku }i \u re Jak {i }a, u be o grad skoj bo em skoj Ska dar li ji, od i gra lo se u ovo no vo be ~ej sko hu ma ni tar no ve ~e, auk ci ja sli ka Ti ske Aka de mi je Akva re la. Sa {a [u }u ro vi}, pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej, po zdra vio je pri sut ne pod se }a ju }i da je Sr bi ja po zna ta po ni skom na ta li te tu, a da se u Voj vo di ni be le è jo{ lo {i ji re zul ta ti. - Ka da je ve} ta ko, ba rem da po mog ne mo oni ma ko ji se ro de da po~ nu ì vot u {to bo qim uslo vi ma. Ne ki se ba ve ka ri je ra ma, ne ki eko no mi jom, ne ki kom po no va wem i pre kom po no va wem, a mi onim {to je naj va `ni je, ~u va wem ì vo ta na {ih be ba. Pr vi deo na {e pri ~e od i grao se to kom Ve li ko go spo jin skih da na u ak ci ji „Ga |a we

pred sed ni ka op {ti ne“ - re kao je [u }u ro vi}, i do dao da }e auk ci jom sli ka pro ba ti da le to {wu su mu uve }a ju, ka ko bi za Zre wa nin sko po ro di li {te ku pi li {to bo qu opre mu. Gra do na ~el nik je po tom za 30.000 di na ra ku pio akva rel „Ti sa

I“ Vla sti mi ra Ni ko li }a iz Pe trov ca na Mla vi. Na auk ci ji se na la zi lo jo{ {est sli ka ra znih umet ni ka, a za sva ku od wih po ~et na ce na je bi la par hi qa da di na ra. Pr vu pod ime nom „Qu bav“, de lo umet ni ka Ja no {a Me sa ro {a iz No vog Be ~e ja, ku pio je za 65.000

di na ra Ve se lin Bo ji} iz Ze mu na. Dru gu, „Hri stos se ro dio“, Ti va da ra Ku {ut ha, ta ko |e No vo be ~ej ca, ko ji `i vi i stva ra u ma |ar skom me stu Sa} maz, za 20.000 pa za rio je To mi slav Rat ko vi} iz No vog Be ~e ja. „Dr vo“ Ti bo ra Na |a iz No vog Be ~e ja oti {lo je u ru ke Bran ka Kqa ji }a iz Be o gra da za 40.000 di na ra. No vi vla snik sli ke „Car ska ba ra“ Mi lo ra da Ma ra vi }a iz Go mor ja po stao je Mi lo{ Ze ki} pri hva ta ju }i auk cij sku ce nu od 40.000 di na ra. Za sli ku „Bez na zi va“ \or |a Si mi }a iz Be o gra da po kra jin ski funk ci o ner Mi li voj Mi {a Vre ba lov ke {i rao je 28.000 di na ra. Po sled wu, „Svi ta we“ sli kar ke Edit Ze re be qi Te wi iz No vog Be ~e ja, za 48. 000 di na ra ku pi la je we na su gra |an ka Rad mi la Stan ko vi}. U Ku }i \u re Jak {i }a u Be o gra du de sio se pra vi no vo be ~ej ski let umet no sti u hu ma nost, za naj mla |e. V. \uri~i}

VESTI Na gra da za „Ba tut” In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je “ Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut” do bit nik je glav ne na gra de “ Dis ko bo los 2012” u ka te go ri ji zdrav stva. Ovo pri zna we do de qu je se za naj zna ~aj ni ja re {e wa u upo tre bi sa vre me nih in for ma ci o nih teh no lo gi ja u obla sti ma ra da dr `av nih slu `bi i pri vre de, a In sti tut ga je do bio za soft ver za Re gi star me di cin ske opre me od na ci o nal nog zna ~a ja u zdrav stve nim usta no va ma u Sr bi ji. Soft ver je omo gu }io cen tra li zo va no dnev no pra }e we i re gi stro va we pro me na ka pa ci te ta zdrav stve nih usta no va u po gle du me di cin ske opre me ko ja je od vi tal nog zna ~a ja za funk ci o ni sa we zdrav stve nog si ste ma Sr bi je. Q.M.

Cr ve ni krst upu tio po mo} Voj vo di ni Cr ve ni krst Sr bi je sa op {tio je da je u uto rak upu tio hu ma ni tar nu po mo} Cr ve nom kr stu Voj vo di ne i Cr ve nom kr stu Lu ~a na, na me we nu oso ba ma i po ro di ca ma ~i je su ku }e o{te }e ne, sru {e ne ili su pod lo `ne ru {e wu pod te re tom

sne `nog po kri va ~a. Po mo} Cr ve nog kr sta Sr bi je }e, u sa rad wi sa op {tin skim {ta bo vi ma za van red ne si tu a ci je, di stri bu i ra ti or ga ni za ci je Cr ve nog kr sta u gra do vi ma i op {ti na ma do kraj wih ko ri sni ka. Po mo} Cr ve nog kr sta Sr bi je Cr ve nom kr stu Voj vo di ne se sa sto ji od 6.000 kon zer vi, 3.000 go to vih je la,15 kre ve ta i du {e ka i 50 vre }a za spa va we, kao i 200 pa ri gu me nih ~i za ma.

- Uki da we rad ne kwi `i ce iza zva lo bi pro ble me za po sle ni ma i po slo dav ci ma kod ostva ri va wa i utvr |i va wa pra va iz rad nog od no sa, ~i ji obim i vi si na za vi se od vre me na pro ve de nog u rad nom od no su - re ~e no je u Mi ni star stvu ra da. Mi ni star stvo ra da na vo di da ni je mo me nat da se uki da rad na kwi `i ca jer je to jav na is pra va na osno vu ko je se ostva ru ju zna ~aj na pra va iz rad nog od no sa i pra va za slu ~aj ne za po sle no sti.

NA LED za uki da we rad ne i zdrav stve ne kwi `i ce

Su per kom pju te ri sti gli u Sr bi ju

Na ci o nal na ali jan sa za lo kal ni eko nom ski raz voj, u sa rad wi sa Ame ri~ kom agen ci jom za me |u na rod ni raz voj, pre po ru ~u je Vla di uki da we rad ne i zdrav stve ne kwi ì ce. To su do ku men ti ko ji, ka ko sma tra ju u NA LED-u, ne ma ju ni ka kvu upo treb nu vred nost i zbog to ga bi ih tre ba lo uki nu ti, a gra |a ne bi tre ba lo ras te re ti ti i oba ve ze stal nog pod no {e wa iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih i uve re wa o dr à vqan stvu. Mi ni star stvo ra da i za po {qa va wa Sr bi je oce ni lo je da nas da bi uki da we rad ne kwi ì ce iza zva lo pro ble me i za po sle ni ma, i po slo dav ci ma.

Kom pa ni ja HP i JUP Is tra ì va we i raz voj pot pi sa li su ugo vor o na bav ci dva su per kom pju te ra u vred no sti od 715.000 evra za po tre be In sti tu ta za fi zi ku i Is tra ì va~ kog cen tra za bi o in è we ring, na u~ no ra ~u nar stvo i soft ver ski raz voj u Kra gu jev cu. Ra ~u na ri }e, iz me |u osta log, bi ti ko ri {}e ni u obla sti si mu la ci je stru ja wa kr vo to ka u kar di o va sku lar nom si ste mu ra di br èg pred vi |a wa ra sta ate ro skle ro ze kod spe ci fi~ nog pa ci jen ta, kao i u obla sti is tra ì va wa stru ja wa flu i da i tran sport ma se u pod zem nim vo da ma, ali i kli mat skih pro me na i wi ho vog uti ca ja na sre di nu.

Ju bi lej Srp ske kwi èv ne za dru ge Sve ~a nost po vo dom 120 go di na Srp ske kwi èv ne za dru ge bi }e odr à na su tra u 19 ~a so va u sve sa noj sa li Ma ti ce srp ske. Na kon po zdrav ne re ~i pred sed ni ka Ma ti ce srp ske Dra ga na Sta ni }a, u pro gra mu }e u~e stvo va ti Ma ti ja Be} ko vi}, Mi ha i lo Voj vo di}, Do bri ca Eri}, Dra gan La ki }e vi}, Da ni lo Ni ko li}, \or |o Sla do je, Se li mir Ra du lo vi}, Ne nad Gru ji ~i} i glu mac Sr ba Mi lin. S. Kr.

Novosadska ~etvrtak20.decembar2012.

Naj mla |i su gra |a ni mo gu u~e stvo va ti u ak ci ji „î ta wac” ko ju or ga ni zu je kwi à ra „Bu le var buks”. Ak ci ja se odr à va ve ~e ras u 18 sa ti u ovoj kwi à ri, Bu le var oslo bo |e wa 60. Ka ko na vo de or ga ni za to ri, uko li ko de ca ni su isu vi {e ma la, ro di te qi ih mo gu osta vi ti na ~u va we na je dan sat. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Po e zi ja Em su re Ham zi} Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Zlat na gra na” Em su re Ham zi} bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 sa ti u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Po red autor ke u~e stvu ju Se li mir Ra du lo vi} i Sa {a Ra doj ~i}. A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

DEDA MRAZ POSETIO NOVI SAD

Pre ko „Du ge” po kloni za ma li {a ne

Bor ba pro tiv tu ber ku lo ze Ve ko vi ma je tu ber ku lo za, raz li ~i to na zi va na, ha ra la sve tom. Ni da nas ni je sa svim sa vla da na. U Voj vo di ni je 1955. za po ~et po seb no zna ~a jan po du hvat u we nom su zbi ja wu. Osno van je In sti tut za tu ber ku lo zu na ta tar skom br du u Srem skoj Ka me ni ci. No si lac ovog po sla bio je dr Ste van Gold man, ro |en 20. de cem bra 1914. u Se ge di nu. Gim na zi ju je za vr {io u Su bo ti ci, stu di je je po ~eo u

„^i ta wac” za ma li {a ne

Za gre bu i za vr {io u Be ~u, za po slio se u Sa na to ri ju mu za tu ber ku lo zu u Sur du li ci, da bi ga 1941. bu gar ski oku pa to ri pre da li svo joj ma |ar skoj fa {i sti~ koj sa bra }i. Iz wi ho vog kon cen tra ci o nog lo go ra oslo bo |en je ma ja 1945. i kao ofi cir JNA ra dio je u Sa ra je vu i Be o gra du, a od 1957. u No vom Sa du po stao je na u~ nik ve li kog me |u na rod nog ugle da. Umro je 1988. u No vom Sa du. N. C.

Za hva qu ju }i hu ma no sti de ce i wi ho vih ro di te qa iz ino stran stva, De da mraz }e i ove go di ne ob ra do va ti po klo ni ma no vo sad ske ma li {a ne. Pa ke ti }i ko je or ga ni za ci ja „Sa ma ri tans Pur se„ iz Ve li ke Bri ta ni je sva ke go di ne de li u okvi ru ak ci je „Christ mas Child„ sti gli su ove ne de qe i u vr ti }e PU “Ra do sno de tiw stvo” po sred stvom hu ma ni tar ne or ga ni za ci je “Du ga”. - Na te ri to ri ji No vog Sa da }e ove go di ne bi ti po de qe no pre ko 30.000 pa ke ti }a, a od to ga wih 16.000 ide u vr ti }e. Do sa da smo po de li li pa ke ti }e u {ko li “Mi lan Pe tro vi}”, u Do mu u Ve ter ni ku i De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci - ka `e pred sed nik or ga ni za ci je “Du ga” Da niel Ku ra wi. Sr bi ja u~e stvu je u ovoj ak ci ji od 93. go di ne i do sa da je na we noj te ri to ri ji po de qe no pre ko ~e ti ri mi li o na pa ke ti }a.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

- Wih pa ku ju de ca iz ino stran stva sa po ro di ca ma. U po klo ni ma se mo gu na }i naj ra zli ~i ti je stva ri, od {kol skog pri bo ra, igra ~a ka, ka pa i ru ka vi ca, do pri bo ra za hi gi je nu, sve {to mo `e da sta ne u ku ti ju od ci pe la. Ne kad se u pa ke ti }i ma na |u i vred ne stva ri kao

Fo to: S. [u {we vi} {to su zlat ne na ru kvi ce. Pro se~ na vred nost sva kog po klo na je 20 eura - ka `e Ku ra wi. Iako su pa ke ti }i u po ~et ku sa ~i wa va ni od stva ri ko je su ve} ko ri {}e ne, sve ~e {}e se u wi ma na la ze no ve stva ri. Ipak, ~ar ovih po klo na je {to ni je dan ni je isti,

i u sva kom ma li {a ni mo gu da na |u bar je du stvar ko ja im od go va ra. - Ce la ide ja o ovoj ak ci ji na sta la je 1990. go di ne ka da je je dan En glez po se tio ru mun sko si ro ti {te i vi deo da je si tu a ci ja lo {i ja ne go {to su me di ji pre no si li. On je po de lio pri ~u sa pri ja te qi ma, i pi tao se {ta mo `e da u~i ni za de cu. Do {li su na ide ju da u ku ti je od ci pe la sta ve po klon ~i }e i po {a qu u si ro ti {te. Ve} u pr voj tu ri bi lo je ne ko li ko kom bi ja. Dru ge go di ne je bi lo to li ko mno go pa ke ti }a da ni su svi mo gli da odu u Ru mu ni ju, ve} su po ~e li da ih {a qu i u Sr bi ju. Da nas pa ke ti }i idu u 110 ze ma qa - za kqu ~io je Ku ra wi. Ma li {a ni svo je pa ke ti }e mo gu da pre u zi mu do su tra u u uli ci No va ka Ra do wi }a 19, a po treb no je da po ne su va u ~e re ko je su do bi li u vr ti }i ma. A. Varga

Po tro {wa stru je po ve }a na za 14 po sto Hlad ni da ni sa tem pe ra tu ra ma, ko je su se pret hod nih ne de qa spu {ta le is pod nu le, na te ra le su mno ge No vo sa |a ne da do mo ve do gre va ju na stru ju. Na po ve }a nu upo tre bu stru je uti ca la je i ce na ga sa, ko ja je za su gra |a ne sa ma lim pri ma wi ma pre vi so ka, zbog ~e ga su se od lu ~i li da sta no ve gre ju na stru ju. U Elek tro di stri bu ci ji “No vi Sad” ka `u da je po tro {wa stru je u od no su na pret hod ni me sec po ve }a na

za 14 od sto, ali da je uobi ~a je no da se vi {e tro {i u ovom pe ri o du go di ne. Ka ko smo u tom pred u ze }u sa zna li, za hva qu ju }i do broj pri pre mi za zim sku se zo nu elek tro e ner get ski si stem je sta bi lan i spre man za is po ru ku ve }ih ko li ~i na stru je. Po wi ho vim po da ci ma, broj kva ro va na mre `i je bio ma li, a rad ni ci Elek tro di stri bu ci je naj vi {e su po pra vqa li po je di na~ ne ku} ne pri kqu~ ke. N. R.

EGZIT POKRENUO KAMPAWU

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

No va „(R)Evo lu ci ja” u No vom Sa du Ni su sa mo no vo go di {wi ukra si oki ti li grad. Na uli ca ma su osva nu li i re vo lu ci o nar ni pla ka ti pred sto je }e ma ni fe sta ci je „Eg zit”. I kad se ka è „re vo lu ci o nar no”, ne mi sli se na estet ski iz gled ovog re klam nog ma te ri ja la, ko ji je, kao i ve }i na „Eg zi to vih”, jed no stav nog sti la, ve} je u pi ta wu pri ma mqi vi na ziv „(R)Evo lu ci ja”. Iako je ne ka da dav no ova ma ni fe sta ci ja tra ja la i de vet da na, ve} du ì niz go di na to je sve de no na ~e ti ri, da bi, na kon spe ku la ci ja ho }e li je uop {te i bi ti, na red na do bi la i pe ti. Mo è se re }i da je evo lu ci ja od ra di la svo je, a sam pro gram po ka za }e da li je to osta lo sa mo na bro ju da na i ko li ko }e re vo lu ci o nar no bi ti u od no su na pret hod ne go di ne. Ipak, oni naj ver ni ji fa no vi si gur no }e po hi ta ti za pr vim tu ra ma ka ra ta, ko je su, po obi ~a ju, znat no is pod ce ne, a u pro da ji }e se na }i od su tra u pod ne.Ula zni ca }e u star tu ko {ta ti 4.990 di na ra i mo }i }e da se ku pi pre ko in ter net stra ni ce www.gig -

Fo to: N. Sto ja no vi}

stix.com. Pred vi |e no je da pu na ce na bu de 11.990 di na ra. „Eg zit” }e sva ka ko oba ve {ta va ti svo je qu bi te qe i pu tem saj ta, www.exit fest.org, na ko jem }e (r)evo lu ci ja naj pre ot kri ti svo je to ko ve.... A. J.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak20.decembar2012.

DNEVNIK

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” DA RU JU

PRE MA EVI DEN CI JI IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE

„Ve li ki rat”

Re spi ra tor ne in fek ci je u po ra stu

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Ve li ki rat” Alek san dra Ga ta li ce u iz da wu „Mo no i ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. “Ve li ki rat” je ep ski ve lik, a sa vre men ro man o naj ve }em isto rij skom pre o kre tu na po ~et ku 20. ve ka. Ni je to sa mo por tret iz van red no mno go qud skih sud bi na, ve} ube dqi va sli ka slo ma

ve li ke na de u sre} nu bu du} nost ~o ve ~an stva. Usred tog po tre snog do ga |a ja ni ù se neo do qive epi zo de o ne ~e mu {to je i stvar no i ne ve ro vat no, i iz mi {qe no i pro ì vqe no, tri jum fu ju qud ska ose }a wa i sen ka po be de osta vqa svoj trag. Pra te }i sud bi ne pre ko se dam de set ju na ka, na svim za ra }e nim stra n a ma, Ga ta li ca je ob li ko vao po bed ni ke i po ra è ne, ge n e r a l e i oper ske pe va ~e, voj ni ke i {pi ju ne, ma le, obi~ ne qu de uspe va ju }i da ob u hva ti ~i ta vu epo hu. Ima u ovoj kwi zi ne sva ki da {we am bi ci je, tu `nih i ve se lih sud bi na, pri me ra ne vi |e nog, ali i sa svim uza lud nog he ro i zma. A. Va.

Broj obo le lih od za ra znih bo le sti za 45 od sto vi {i je u od no su na pret hod ni me se~ ni iz ve {taj, a to je re zul tat po ra sta bro ja obo le lih od re spi ra tor nih in fek ci ja, re kla je na ju ~e ra {woj re dov noj kon fe ren ci ji za me di je le kar spe ci ja li sta epi de mi o lo gi je sa In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne dr Sve tla na Ili}. Ka ko ka `e dr Ili}, re spi ra tor ne in fek ci je su vo de }e po u~e sta lo sti u po sma tra nom pe ri o du, a dva pu ta vi {e je re gi stro va no obo qe wa od va ri ~ele. S dru ge stra ne, broj obo le lih od crev nih za ra znih bo le sti je za 10 od sto ni `i. [to se ti ~e gri pa, si tu a ci ja je sta bil na. Dr Ili} po zi va su gra |a ne da odu na vak ci na ci ju u Dom zdra vqe, jer je sa da ide a lan pe riod da se stek ne imu ni za ci ja, s ob zi rom na to da se za {ti ta stva ra dve do tri ne de qe na kon do bi ja wa vak ci ne. Ana li za uzo ra ka vo de za pi }e iz fa bri ke

Naj ve }a bu ka iz me re na kod Spen sa, u Uli ci ca ra Du {a na i u Fu to {koj uli ci, naj ma wa na Saj mi {tu

vo de i vo do vod ne mre `e „Vo do vod i ka na li za ci ja” po ka za la je da je ste pen zdrav stve ne is prav no sti iz ra zi to vi sok. U slu ~a ju za mu }e no sti vo de, neo p hod no je da gra |a ni pu ste da vo da is cu ri, ka ko bi se oslo bo di la gvo `|a i man ga na, ko ji ni su opa sni po zdra vqe, ali mo gu da uti ~u na sen zor ne oso bi ne vo de, na po me nu la je le kar spe ci ja li sta hi gi je ne s In sti tu ta Sa wa Bi je lo vi}. Si tu a ci ja sa vo dom iz jav nih bu na ra je sve ne ga tiv ni ja i ta vo da se ne pre po ru ~u je za pi }e. Kva li tet va zdu ha to kom no vem bra me se ca je bio za ni jan su bo qi ne go u pret hod nom pe ri o du zbog ve }e ko li ~i ne pa da vi na. Ka da je u pi ta wu bu ka, naj ve }a bu ka je iz me re na kod Spen sa, u Uli ci ca ra Du {a na i u Fu to {koj uli ci, a glav ni fak tor za to je po ve }an sa o bra }aj, dok je naj ma wa bu ka na Saj mi {tu, na ve la je Bi je lo vi}. I. D.

PO JA ^A NA KON TRO LA SA O BRA ]A JA

Pe {a ci „pod lu pom” No vo sad ski sa o bra }aj ci }e da nas od 9 do 12 sa ti {i rom gra da po ja ~a no kon tro li sa ti sa o bra }aj, pr ven stve no po na {a we pe {a ka. Pod lu pom }e po seb no bi ti neo d go vor ni pe {a ci ko ji pre la ze ko lo voz van obe le `e nog pre la za u tre nut ku ka da sve tli cr ve no sve tlo ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na. Sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vil nom ode lu }e fo to gra fi ja ma ili vi deo za pi si ma za be le `i ti ta kve slu ~a je ve, a za tim }e le gi ti mi sa ti u~i ni o ce pre kr {a ja i pred u ze ti da qe za kon ske me re. Pre ma Za ko nu o sa o bra }a ju, pre la zak na cr ve no sve tlo ka `wa va se sa 5.000 di na ra, a ako

se to ra di u pri su stvu ma lo let nog de te ta, ka zna je od 15.000 do 30.000 di na ra. Ko ri {}e we mo bil nog te le fo na na pe {a~ kom pre la zu ko {ta 3.000 di na ra, a ako je pri sut no i de te, ka zna iz no si od 6.000 do 12.000 di na ra. Za slu {a li ce u oba uha na pe {a~ kom pre la zu pla }a se 3.000, a ako je pri sut no de te do 12 go di na, od 6.000 do 20.000 di na ra. Pre la zak van pe {a~ kog pre la za je 5.000 di na ra, a ako vo di te de te, od 6.000 do 20.000 di na ra. Iz po li ci je ape lu ju na pe {a ke i dru ge u~e sni ke u sa o bra }a ju da se pri dr `a va ju za kon skih od red bi o sa o bra }a ju na pu te vi ma, jer }e ta ko iz be }i sank ci je i sa ~u va ti i se be i dru ge. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.25), „razbija~ ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18), „@elim te” (20), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pijev `ivot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 14.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Sla |a na Ga vri lo vi} iz No vog Sa da (de voj ~i ce). DE VOJ Î CE: Ta wa Vi {we vac, Je le na To {i} i Ga bri e la Pri slan iz No vog Sa da, Ru ì ca Gru i ~i} i Bo ja na Mi {~e vi} iz Te me ri na, Mo wa Ku bu ro vi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Na ta {a ]ur ~i} iz Srem ske Mi tro vi ce, Ma ri na Vi {e kru na iz Vi lo va. DE Â KE: Ta wa Sa vi} i Iva na Pu {ka ri} iz No vog Sa da, Je le na Jan kov i Ta ma ra Ha bu da iz Ve ter ni ka, Ma ja Di mi tri je vi} iz Bu kov ca, Sa wa Vu ji ~i} i Ema Er dei- Kri àn iz Te me ri na, Ru ì ca Man di} iz Sta rog Slan ka me na, Dra ga na Zeq ko vi} iz Ba~ kog Jar ka i Sla vi ca Mom ~i lo vi} iz In |i je.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Kristina Todora Kiri} (1927) u 11.15, Du{an Sekule Matija (1949) u 12 ~asova, Jagoda Hranislava Ivkov (1938) u 12.45, @ivorad Dobrice Ko{anin (1932) u 13.30 i Ivanka @ivana Popov (1938) u 14.15. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Ivica Rudolfa Jak{i} (1932) u 13 ~asova, a na pravoslavnom u Sremskoj Kamenici Nikola Adama Momi} (1934) u 13 ~asova.

GRAD SKI OD BOR SIN DI KA TA ME TA LA CA

Tra `e po ni {te we Skup {ti ne po ve ri la ca „Neo bu sa” Grad ski od bor sin di ka ta me ta la ca tra `i da se po ni {ti Skup {ti na po ve ri la ca AD”Neo bus„ u ste ~a ju, iz ja vio je pred sed nik ovog sin di ka ta No vak Va si}. Pre ma we go vim re ~i ma, na Skup {ti ni je u Od bor po ve ri la ca iza bra no pet ~la no va me |u ko ji ma ne ma pred stav ni ka rad ni ka, ve} za po sle ne pred sta vqa je dan od di rek to ra u fir mi, ko ga Sa mo stal ni sin di kat ne sma tra za pra vog za stup ni ka rad ni ka. Va si} na po mi we da sin di kat ima 113 rad ni~ kih pot pi sa za svog pred stav ni ka u Skup {ti ni po ve ri la ca. - U po zi vu za Skup {ti nu po ve ri la ca ni je na pi sa no ko je sa zi va, a bi la je u Be o gra du

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

na adre si pred u ze }a FFB - ko merc, ~i ji je vla snik ne ka da {wi pred sed nik Uprav nog od bo ra i v. d. di rek tor „Neo bu sa” u ste ~a ju Zo ran Ki jac - ka `e Va si}. Pri vred ni sud u No vom Sa du je otvo rio ste ~aj u Fa bri ci auto bu sa 22. no vem bra. Na pr vom po ve ri la~ kom ro ~i {tu, po Va si }e vim re ~i ma, mo glo se ~u ti da „Neo bus” du gu je pred uz e }u FFB - ko merc vi {e od 320 mi li o na di na ra. - Tra `i mo od Pri vred nog su da i dru gih nad le `nih da is pi ta ju po slov ne ve ze iz me |u FFB i „Neo bu sa” u ste ~a ju. Po seb no nas za ni ma pe riod za vre me man da ta ne ka -

da {we gra do na ~el ni ce Ma je Goj ko vi}. Ho }e mo da zna mo da li je Grad no vac da vao „FFB- ko merc„ ili „Neo bu su” ka da je od ove dru ge fir me na ru ~io auto bu se za Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e - is ta kao je pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vak Va si}. Va si} ka è da u Od bo ru po ve ri la ca tre ba da bu du pred stav ni ci ko ji se za la ù da „Neo bus” iz ste ~a ja iza |e sa pla nom re orga ni z a ci j e pro iz vod w e. Zo ran Ki jac ju~e je ka zao da ne è li da raz go va ra pre ko te le fo na i pre ki nuo je ve zu. Z. De li}

Pro jek ci ja vi deo ra do va

Go tik `ur ka pred smak sve ta

Pro jek ci ja vi deo ra do va, per for man sa sa wu j ork { kog in t er n et por t a l a „Vi de o art net” bi }e odr `a na ve ~e ras od 20 ~a so va u klu bu „Tri bi na mla dih”, Ka to li~ ka por ta 5. O pri ka za nim ra do vi ma go vo ri }e An drej Ti {ma. B. M.

Ve li ka go tik ùr ka “Dan pre sma ka sve ta”, ko ju or ga ni zu je In kju zi tor, bi }e odr à na ve ~e ras u 21 sat u Ka fe klu bu “Bun ker Hil”, Du nav ska 23. Za tu te mat sku ùr ku oba ve zan je i pro pi san dres kod, ko ji ukqu ~u je fe ti{, bon dax, SiM, got slat i ma {in rok imix, a po se ti o ci }e ~u ti sta ri go tik rok, rok no ir, i dark rok zvuk. Ulaz je bes pla tan. N. R.

Fe sti val eks pe ri men tal nog fil ma Tre }i in ter na ci o nal ni fe sti val vi dea i eks pe ri men tal nog fil ma „[orc 2012.” bi }e

odr `an su tra i pre ko su tra od 19 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti,

^ITAOCI PI[U SMS

u Uli ci \u re Jak {i }a 7. Ulaz je bes pla tan. B. M.

065/47-66-452

Ov de sam ve} bio Otvo ri {e se vra ta i „Smak sve ta” pro vi ri. A kod me ne: stru ja ise ~e n a, gre j a w a ne m a, fri `i der pra zno zja pi, ~ak su se i mi {e vi ise li li. Kraj sve ta za do vo qan: „Ov d e sam ve} bio”. Ne ` no za t vo r i vra ta i ode... 064/0485... * * * Pi {e te za stru ju da je naj jef ti ni ja u Evro pi. Ne pi { e t e da ima m o pla te naj ma we na sve tu. 063/1264... * * * Mno ge fir me u No vom Sa du ne da ju slo bo dan dan za sla vu iako po za ko nu sle du je. Gde su in spek ci je, ko mu nal na po li ci ja, sa o bra }aj ci, va tro ga sci? 062/2630... * * * Stra {no ka ko nam funk ci o ni {e JGSP! Sne ga ne ma, a osmi ca ka sni sat vre me na, sed mi ca isto, a de vet ka uve ~e oko 20 sa ti. Sra mo ta!!! 064/2974... * * * Sa da ka da je Mi {ko vi} is pli vao na ~i sti nu i {ta je

sve ve} ura dio, bio bi red da se ob ja vi i we go va stru~ na spre ma. 060/0227... * * * [ta vre di no va am bu lan ta u Fu to gu kad la bo ra to ri ja ra di sa mo utor kom i ~e tvrt kom, a pa ci jen ti neo ba ve {te ni i bo le sni za ba da va po hlad no }i do la ze. Zar je te {ko na pi sa ti oba ve {te we? 063/1746....

Go spo |o mi ni star ko \u ki}De ja no vi}, oslo bo di te de fi ci tar ne le ko ve za ro bqe ne du gom Ju go re me di je. Iz la zi im rok. Mo le pa ci jen ti. 064/2859... * * * „In for ma ti ka„ gre {i, {to na ra ~u ni ma ne upi su je po vr {i nu sta na, ko ja je osnov za ob ra ~un tro {ko va odr `a va wa za jed ni~ kih de lo va zgra de, kao {to je pri hod skup {ti ni stana ra. 064/3340...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

PRAZNI^NA TRPEZA VE]A BRIGA OD KATAKLIZME

ANKETA

Smak sveta, pa {ta? Ka da su Ma je, drev ni na rod, pra vi le svoj ka len dar pre vi {e od po la mi le ni ju ma, ve ro vat no ni su pret po sta vqa li ka kvu }e pa ni ku iza zva ti me |u po je di nim qu di ma da na {wi ce, jer se wi ho vo ra ~u na we vre me na za vr {a va sa su tra {wim da tu mom - 21. de cem brom 2012. go di ne. Tu ma ~e we da iz ne nad ni za vr {e tak ma jan skog ka len da ra za pra vo na ja vqu je ka ta kli zmu 21. de cem bra, iza zva lo je {i rom sve ta pa ni ku i ne ve ro vat nu eufo ri ju u ve zi sa pi ta wem da li je smak svet isti na ili mit. Jed ni gle da ju na ovu pri ~u kao na za ba vu, dru gi na na ~in da za ra de no vac nu de }i sme {taj oda kle }e se bez bed no po sma tra ti kraj sve ta, me |u tim po sto je i oni ko ji ce lu pri ~u shva ta ju ozbiq no pa sa mim tim re a gu ju dru ga ~i je.

Psi hi ja tar dr Ne boj {a Ba ra~ kov ka `e da pri ~e o sud wem da nu na ro ~i to ima ju od jek u kul tu ro lo {ki i so ci o lo {ki ne raz vi je nim dru {tvi ma, kao i kod ma we obra zo va ne po pu la ci je, ko ja je pod lo `ni ja ve ro va wi ma u ra zna su je ver ja. - U psi ho lo {kom smi slu ta kve pri ~e mo gu da iza zo vu ank si o- znost, na pe tost i po re me }aj spa va -

DA LI NOVOSA\ANI VERUJU U SMAK SVETA

Ne}e nas ni sudwi dan Ume sto sim bo li~ nog i tra di ci o nal nog od bro ja va wa da na, mi nu ta i se kun di do ula ska u No vu go di nu, de cem bra 2012. go di ne se od bro ja va ju da ni do sma ka sve ta, apo stro fi ra nog kao „sud wi dan”. I dok osta tak sve ta na la zi sklo ni {ta od sud weg da na, pa ku ju }i sa so bom do voq nu ko li ~i nu hra ne i pi }a, No vo sa |a ni se slat ko sme ju pri ~a ju }i vi ce ve o sma ku sve ta ili ~ak rav no du {no od go va ra ju bez bri ge uko li ko ~i ta va ze mqa ne sta ne u jed nom da nu. Pi ta li smo su gra |a ne da li ve ru ju u pred vi |a wa o sma ku sve ta:

Bez opklada Sti `u pra zni ci na pra zne nov ~a ni ke, ko o sma ku da raz mi {qa - Fu to {ka pi ja ca

da ju ogrom ne svo te nov ca. S dru ge stra ne, No vo sa |a ni su za o ku pqe ni pred sto je }im pra zni~ nim da ni -

Iz kosmosa za sada ni{ta ne preti Astro fi zi ~ar ka s De part ma na za fi zi ku Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta prof. dr Ti ja na Pro da no vi} ka è da su pri ~e o sma ku sve ta, sa na u~ ne stra ne, pot pu no neo sno va ne i da je pa ni ka na pra vqe na ni od ~e ga. Ta ko |e, sa astro nom skog sta no vi {ta, ni je dan ne be ski fe no men se ne o~e ku je tog da tu ma. - Pi ta we je za pra vo ko li ko se mi do bro raz u me mo u ma jan ski ka len dar, ali po ne kim shva ta wi ma ta da se sa mo je dan wi hov cil kus za vr {a va, a ne pred vi |a se kraj sve ta. Re al na opa snost sve tu pre ti od ko me ta, me te o ra i sli~ nih po ja va, ali to se u kon ti nu i te tu po sma tra i pra ti, te bi do sa da ta ko ne {to ve} bi lo pri me }e no - ob ja sni la je Pro da no vi}. [i rom pla ne te qu di tra è sklo ni {ta od tog da na, a ka ko bi pre ì ve li kraj sve ta ne à le da

ma, jer }e za tr pe zu mo ra ti da se iz dvo ji do sta, iz iova ko, osi ro ma {e nog ku} nog bu xe ta. Ka ko smo sa -

zna li iz „Uni ve rek spor ta” pro da ja na mir ni ca je po ra sla, {to je ka rak te ri sti~ no za de cem bar, pe riod sla va i bo ì} no-no vo go di {wih pra zni ka. Po tvr |e no nam je da se vi {e ku pu je kon zer vi sa na hra na, kao i u ~i ta vom sve tu, ali ne zbog pra vqe wa za li ha za sud wi dan, ne go zbog bo ì} nog po sta. U i{ ~e ki va wu na ja vqi va ne apo ka lip se, ve }i na No vo sa |a na po na {a se sa svim pri rod no. Ogu gla li na raz ne po ja ve i de {a va wa u dru {tvu, je di no im je na umu ka ko da pre ì ve od da nas do su tra. Ka ko ve }i na wih tvr di, smak sve ta je odav no po se tio Sr bi ju, a ka da bi se ka ta kli zma de si la je di ni u ze mqi ko ji bi pre ì ve li su po li ti ~a ri. U na {em gra du, uglav nom, se mo gu ~u ti ova kve {a qi ve opa ske.

Pri ~a o sud wem da nu za o- bi {la je no vo sad ske kla di o ni ce, jer ni ko ni je po `e leo da se op kla di za ili pro tiv sma ka sve ta, iako smo ~u li da je ra ni jih go di na bi lo sli~ nih iga ra. Ve ro vat no je u ovom slu ~a ju glav na di le ma ka ko }e kla di o ni ~ar do bi ti svoj no vac uko li ko je u pra vu, od no sno ako se ka ta kli zma ipak do go di. wa, ta ko |e, mo gu da se po gor {a ju simp to mi kod ve} po sto je }e bo le sti. Na pri mer, kod {i zo fre nih pa ci je na ta, kod ko jih ve} po sto je od re |e ne su ma nu te ide je, re kla me, te le vi zij ske emi si je i pom pa u ve zi sa sma kom sve ta pod sti ~e ih na su ma nu tost, te su mo gu }i ve }i pri je mi na psi hi ja tri ji upra vo zbog stra ha i pa ni ke od sud weg da na ob ja snio je Ba ra~ kov. Nata{a Radman Ivana Dragi}

Ne deq ka @iv ko vi}, pen zi o ner ka - Na ma je ve} 20 go di na smak sve ta! Svi smo go li, bo si i glad ni, {ta nas jo{ mo `e za de si ti. Pa nas za o bi la ze i ze mqo tre si, ura ga ni i ne vre me, mi ne tre ba mo ni bo gu.

Ma ri ja na Ko so je vi}, stu dent ki wa - Ma ne ve ru jem u te pri ~e, pa ko li ko pu ta su do sa da na ja vqi va li smak sve ta. To je glu post, {to }e se 21. i do ka za ti. U dru {tvu se sa mo {a li mo na tu te mu.

NASTAVQA SE IZGRADWA BULEVARA EVROPE

Do autoputa bez „Borovice” Na kon ~e ti ri me se ca za sto ja, ovih da na po ~i wu ra do vi na de o ni ci Bu le va ra Evro pe od Ru me na~ kog pu ta do bu du }eg mo sta pre ko ka na la, sa zna je „Dnev nik“ u Za vo du za iz grad wu gra da. Ka ko na vo de iz tog pre ud ze }a, za la ga wem gra do na ~el ni ka i di rek to ra ZIG-a i „Pu t a“, pred u z e } a ko je je do bi lo ovaj po sao na ten de ru, ras ki nut je „vol {eb ni ugo vor“ ko jim je „Put“ iza brao „Bo ro vi cu tran sport“ za po di zvo |a ~a na ovoj de o ni ci, iako je u ten der skoj do ku men ta ci ji kao po di zvo |a~ na ve de na fir ma „MN“ iz Lo zni ce. U Za vo du za iz grad wu gra da ka `u da je pred u ze }e „MN“ ve} na ba vi lo gra |e vin ski ma te ri jal vre dan 200 mi li o na di na ra i sprem no je da po~ ne s po slom. Pre ma na vo di ma iz ZIG-a, ugo vor iz me |u „Pu ta“ i „Bo ro vi ce“ ni je smeo ni da po sto ji, a po sle di ca je ta da pred u ze }e „MN“ ni je ni uve de no u po sao, iako je po nu da „Pu ta“ s wi ma kao iz vo |a ~em po be di la na ten de ru sa ce nom od 995.220.707,96 di na ra. Iz Za vo da za iz grad wu gra da na ja vi li su da }e ras ki nu -

Te ren spre man za na sta vak grad we Bu le va ra Evro pe

ti ugo vor sa „Bo ro vi ca tran spor tom”, na kon {to je uhap {en vla sni ka te fir me Du {an Bo ro vi ca. Kao raz log za ras kid ugo vo ra na ve de ni su spo rost i od nos pre ma ugo vo re nim oba ve za ma za po sao na dru goj i tre }oj de o ni ci ~e tvr te eta pe iz grad we Bu le va -

AD „NOVITET”

Kroja~ice sutra dolaze na posao? Za po sle ni u AD” No vi tet” tre ba lo bi su tra da po~ nu da ra de, po {to je upra va pred u ze }a na ba vi la ma zut po tre ban za pro iz vod wu i za gre ja we, ne zva ni~ no sa zna je mo iz ove fir me. Zbog ne sta {i ce ma zu ta oko1 70 za po sle nih ma hom `e na ne ra di od pet ka. Sin di kat „So li dar nost” ju ~e je u su re tu sa no vi na ri ma iz ra zio ne za do voq stvo {to se u pro te klih me sec da na u „No vi te tu” vi {e pu ta pre ki dao pro ces ra da na ne ko li ko da na. - Rad ni ce su sa da kod ku }e, ali ne zna ju ka ko }e im se vo di ti da ni pro ve de ni van fir me. Pro {le sed mi ce u ~e tvr tak re ~e no im je pred kraj rad nog vre me na da ne do la ze na po sao, ve} da zo vu por ti ra, ko ji }e ih oba ve sti ti ka da }e se ra di ti - re -

kla je pred sed ni ca GO sin di ka ta „So li dar nost„ Gor da na Ko ji}. U „No vi te tu” je pre de se tak da na is pla }e na sep tem bar ska za ra da, a od No ve go di ne do sa da sko ro sva ki me sec je bio or ga ni zo van {trajk zbog ka {we wa pla ta. Sva ki {trajk se za vr {a vao obe }a wi ma vla sni ka Dra ga na \u ri }a, da }e se vo di ti ra ~u na o ma te ri jal nom po la `a ju za po sle nih. U so ci jal nom di ja lo gu iz me |u sin di ka ta i \u ri }a uvek je po sre do vao po kra jin ski Se kre ta ri jat za rad, za po {qa va we i pri vre du, pa je ta ko i sa da sin di ka tu „So li dar nost” iz po kra ji ne sti glo obe }a we da }e po mo }i u pre va zi la `e wu pro ble ma. \u ri} se ni ju ~e ni je ja vqao na mo bil ni te le fon. Z. Deli}

ra Evro pe, ko je po ~i wu od ka na la DTD, ob u hva ta ju iz grad wu mo sta, i ko lo vo za sve do auto pu ta. Vred nost ovih ra do va iz no si 1.470.059.018 di na ra. Pro ces ras ki da ugo vo ra i da qe je u to ku. ^e tvr ta fa za iz grad wa Bu le va ra Evro pe, ko ja pod ra zu -

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Kli sa; od 9 do 12 sa t i Va s e Osto j i } a, Moj k o va~ ka, Iva na Sen ko vi }a 2-16, deo uli ce Sto ja na Jan ko vi }a, “La Gu ma”, “Lu koil” i “Bo meks”. Ko viq: od 8 do 13 ~a so va po v re m e n o u po j e d i n im uli ca ma na se qa. Bu ko vac: od 16 do 18 ~a so va vi kend na se qe Pop Ra di ne, “Fe ro plast ma sa”.

Nevidqivo ogledalo, pri~a o qubavi Ba l et s ka pred s ta va „Ne v i dqi v o ogle d a l o, pri ~ a o qu ba v i” bi } e od i g ra n a da n as u Kul t ur n om cen t ru No v og Sa da. Pred s ta v a po ~ i w e u 18 ~a so va. B. M.

me v a iz g rad w u mo sta na ka na lu DTD i iz l a z ak bu l e v a r a na auto p ut, po ~ e l a je 30. de c em b ra 2011. go di ne. De o ni ca je du ga 3,1 ki l o m e t ar, od Ru me na~ kog pu ta do auto p u t a, a most pre ko ka na la bi }e dug 176 me ta ra. Pred vi |e na je iz grad wa dve ko lo v o z ne tra k e, sa po dve sa o bra }aj ne, pe {a~ kih i bi c i k li s ti~ kih sta za, kao i jav n o osve t qe we. Bi }e iz gra |e ne dve kru `ne ras kr sni ce – jed Fo to: F. Ba ki} na pre ka n a l a DTD kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la kao ve za sa Pri mor skom uli com. Pla ni ra no je i da se iz gra di nad vo `wak pre ko `e le zni~ kih po stro je wa i Pri vred ni ko ve uli ce, du `i ne oko 450 me ta ra. S. Krsti}

Jo vi ca Pe tro vi}, ko no bar - De li mi~ no ve ru jem u smak sve ta, ne bi me iz ne na di lo ni da bu de, ni da ne bu de. Ne do `i vqa vam to dra ma ti~ no i taj dan }u do ~e ka ti kao i sva ki dru gi.

De jan Sa vi}, tr go vac - To je ~i sta glu post, ne ve ru jem u to {to su na vod no Ma je prog no zi ra le. Ne po ga |a ju me pri ~e u ve zi sa tim.

Dra èn Kvr gi}, stu dent - Ume sto obra zlo è wa evo je dan vic: – Kle {e glav ni vra~ pla me na Ma ja bu du} nost i ka da mu je ne sta lo ka me nih plo ~a, ode do po gla vi ce i ka è mu to. Pi ta ga po gla vi ca do ko jeg da tu ma je sti gao. Ka è vra~ do 21. de cem bra 2012. go di ne, a tek }e po gla vi ca: „Auuuu, ala }e se is tri po va ti”.

Ra do slav Va si}, tr go vac - Bi }e smak sve ta, za to {to je tog da tu ma me ni ro |en dan. [a lim se, pa ko ji je ovo po re du na j a v qi v a n i smak sve t a? Ma da bi mno gi od nas vo le li da se to ipak de si, jer nam se dav no smr klo u `i vo tu. Ines Dragi} Nata{a Radman

Izbori u Bege~u

Upis u {kolu klizawa

Iz bo ri za ~la no ve Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra Me sne za jed ni ce „Be ge~” bi }e odr `a ni u ne de qu, 23. de cem bra od 7 do 20 ~a so va u pro sto ri ja ma „Do ma kul tu re” u Uli ci kra qa Pe tra I broj 1 i u Osnov noj {ko li „Veq ko Pe tro vi}”. [ko la se na la zi u Uli ci kra qa Pe tra I broj 36, a gra |a ni su oba ve zni da po ne su li~ na do ku men ta. A. L.

Po ~eo je upis u {ko lu kli za wa na [tran du, sa op {ta va ju iz „Grad skog ze le ni la”. Ce na obu ke osta la je ista kao i la ne i ko {ta 1.000 di na ra. U ce nu je ura ~u na to ko ri {}e we kli zaq ki i rad in struk to ra. Obu ka po ~i we 24. de cem bra i tra je se dam da na, u ter mi ni ma od 10 do 11 i od 11 do 12 ~a so va. De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 455 - 719 i na bla gaj ni otvo re nog kli za li {ta na [tran du. Z. D.

~etvrtak20.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ГРА ДО НА ЧЕЛ НИК ЗРЕ ЊА НИ НА ИВАН БО ШЊАК ЗА „ДНЕВ НИК”

Привлачење инвеститора један од приоритета Оп штин ски чел ни ци у оби ла ску гра ди ли шта спорт ске ха ле у Сен ти

ИЗ ГРАД ЊА СПОРТ СКЕ ХА ЛЕ У СЕН ЋАН СКОЈ НА РОД НОЈ БА ШТИ

Зима и каса диктирају темпо

СЕНТА: На градилишту спортске хале у Народној башти у Сенти, уочи овог снежног зимског таласа радници „Бест-Изградње„ из Новог Сада највећим делом радили су на затварању хале монтажом лимарских и стаклених панела који су допремљени из иностранства, па су обустављени и биће настављени када то дозволе временске прилике. Председник сенћанске општине Ру долф Це гле ди, који је са сарадницима обишао градилиште, том приликом је нагласио да је у питању капитални објекат за ову средину, површине око 5.000 квадратних метара, са главним тереном за рукомет, кошарку и одбојку, две мање сале за борилачке спортове и фит-

нес, свлачионицама и трибинама за гледаоце капацитета 1.800 места. - Покрајински фонд за капиталне инвестиције обезбедио је 40 милиона динара за радове на затварању објекта - каже Цегледи. - Чим се време пролепша радови ће бити настављени, а после затварања, наставиће се са унутрашњим радовима. Од средства за њену изградњу, која обезбеђују Покрајина и Република, зависи да ли ће бити завршена у наредној години. Предрачунска вредност је износила око 400 милиона динара, а према садашњој рачуници за окончавање радова биће укупно потребно око 600 милиона динара - каже Цегледи. М. Ми тро вић

ЗРЕЊАНИН: Привлачење страних и домаћих инвеститора у овдашњу индустријску зону биће један од приоритета локалне самоуправе у наредној години, изјавио је у разговору за “Дневник” градоначелник Зрењанина Иван Бо шњак. Пре неколико дана челници града су представили Слободну зону у Зрењанину и све погодности које она нуди инвеститорима, а град ће се, по речима Бошњака, у 2013. трудити да још више побољша услове за пословање. - Наша Слободна зона, као и Градска управа, надалеко су познати по томе што су инвеститори у њима пронашли адекватне партнере. Даћемо све од себе да добар рејтинг побољшамо и да потенцијал који има Слободна зона оправдамо реализованим пројектима – казао је Бошњак. Градоначелник је најавио и наставак радова на изградњи преко потребне обилазнице, али и фабрике воде, како би грађани коначно могли да пију исправну воду из градског водовода. Локална самоуправа је већ озваничила посао око друге фазе изградње обилазнице

протокола је 775 милиона динара. Од тога, град се обавезао да 75 милиона динара уложи у пројектну

Иван Бо шњак

документацију и експропријацију земљишта. Почетак радова планиран је за пролеће наредне године.

Из ви ње ње но ви на ри ма На новогодишњем коктелу за новинаре, уприличеном у сали Градског већа, Иван Бошњак се извинио због неспоразума које су представници медија имали са локалном самоуправом у последње време и обећао да ће сарадња у наредном периоду бити пуно квалитетнија. Бошњак је најавио да ће извештачи, који прате седнице Скупштине града убудуће имати боље услове за рад. када су недавно протокол о радовима потписали Бошњак и директор Јавног предузећа “Путеви Србије” Зо ран Дроб њак. Вредност тог

У разговору за “Дневник” Бошњак је нагласио да ће један од задатака бити и побољшање ефикасности рада локалне самоуправе,

кроз увођење Система “48 сати”, али и рационализацију трошкова и запослених у Градској управи. Покрајина је Зрењанину одобрила 735.000 динара за пројекат “48 сати”, чија је суштина да у року од 48 сати сваки подносилац било ког захтева, инве ститор или грађанин, мора добити одговор да ли је могуће реализовати његов предмет и какав је даљи поступак. - Како бисмо били што ближе грађанима, недавно смо отворили две канцеларије Градске управе, и то у највећем зрењанинском насељу Багљаш и у Ме сној заједници “До ситеј Обрадовић”. Житељима ових делова града сада ће бити много лакше да заврше основне административне послове. У канцеларијама ће моћи да добију уверења о држављанству, извод из матичне књиге рођених, као и оверу потписа, преписа, рукописа и слично – објаснио је наш саговорник. Како је истакао, жеља владајуће коалиције јесте и да у 2013. у граду завлада политичка стабилизација и да убудуће буџет буде усвајан консензусом, као што је то пример у неким општинама. - Морали бисмо да избегнемо политиканство на локалном нивоу и да поставимо опште интересе изнад личних. Јер, желимо да град буде у кондицији као наш боксер Ми лан Пи пер ски – закључио је Иван Бошњак. Ж. Ба ла бан

ОСМИ РО ЂЕН ДАН ИН ТЕР НЕТ ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈЕ НО ВОГ МИ ЛО ШЕ ВА

Сајт с 1.600.000 посета

НОВО МИЛОШЕВО: Интернет презентација Новог Милошева пре два дана обележила је осму годишњицу постојања. Сајт највећег села новобечејске општине покренуо је 18. децембра 2004. године Дра ган Бе лић и он од тада непрекидно функционише. За осам година, сајт је имао више од 1.600.000 посета. Белић с поносом истиче да је ово један од ректих сеоских сај-

Дра ган Бе лић

това, који су преживели толико година. Једна од великих вредности ове интернет презентације је и свакодневно ажурирање сајта. Наиме, Белић сваког дана постави нову фотографију и уз њу пригодан тест који Белић пише језиком каквим говоре стари становници Новог Милошева. Аутор на тај начин настоји да од заборава сачува говор каквим у селу говоре стари паори. За оне који не знају шта нека давнашња реч данас значи, Белић је направио посебну рубрику „речник„, где је непознате речи превео на данашње значење. Осим из Новог Милошева, Новог Бечеја, Кикинде, Новог Сада, Београда...посетиоци сајта су готово са свих континената. М. Б.

vOJvOdinA

dnevnik НАГРАДЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА ЗА 2012. ГОДИНУ

Лауреати седам појединаца и три колектива

Комисија за додељивање награда и признања Скупштине града, након разматрања приспелих предлога, одлучила је да Награду града Зрењанина за 2012. годину добије седам појединаца и три колектива. Награде су добили приватник Горан Ковачевић за остварене пословне успехе и хуманитарно - донаторски рад, власник компаније “Фива Валтер груп” Рудолф Валтер за инвестициона улагања у Зрењанину и хуманитарни рад, привредник и спортски радник Жељко Малушић за допринос развоју спорта и физичке културе, члан карате клуба АС и спортски тренер Ајредин Ајети за остварене спортске резултате и омасовљавање физичке културе, професорка биологије Мирјана Ћурић за педагошки и научни рад, оперска певачица, новинарка и списатељица Мила Михајловић

за професионални и хуманитарни рад, и потпредседник Друштва за борбу против шећерне болести Зрењанин Лазар Ерне за допринос борби против дијабетеса и вишедеценијски хуманистички рад. Добитници овогодишњих награда су и Ватрогасно спасилачки батаљон Зрењанин за остварене интервенције, противпожарну превенцију и едукацију, Међународни фестивал “Гитар Арт Лауреати” - за допринос култури, у области музичког стваралаштва, и Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, подружница Зрењанин - за континуирану медицинску едукацију и активности на стручном усавршавању чланова. Добитницима ће данас, у Барокној сали Градске куће, поред признања у виду повеље бити додељена и новчана награда. Ж. Б.

Уводничари разговора у Бечеју Раковић, Серенчеш, Филипчев и Грухоњић

„ОКРУГЛИ СТО“ О МЕДИЈИМА У БЕЧЕЈУ

Проблематична сарадња у локалу

БЕЧЕЈ: Уместо да округли сто у Бечеју с темом „Медијска стратегија и медијска слобода у локалним срединама“ буде место где ће се озбиљно разговарати о бројним проблемима медија у локалним срединама, бечејској конкретно, све је попримило „ћошкасте“ димензије. Први „оштар угао“ била је чињеница да су од најављених представника Медијске коалиције, у чијем саставу су АНЕМ, „Локалпрес“, НДНВ, НУНС и УНС, били само представници „независних“, генерални секретар НУНС Светозар Раковић, председник НДНВ Динко Грухоњић и чланица Извршног одбора истог Удружења Жужана Серенчеш, па је све било виђење из угла НУНС. Насупрот њима, „туп угао“ ћошкастог стола био је Владимир Филипчев из локалног двонедељника „Бечејски мозаик“, јер је узео за право да на одређени начин омаловажава рад осталих представника медија у Бечеју и индиректно кука за некадашњом

сарадњом с локалном самоуправом. Скуп је одржан у прохладној великој сали Градске куће, а представници локалне самоуправе помоћник председника општине за односе с јавношћу Александар Марић и члан Општинског већа за инвестиције и развој Далибор Кекић нагласили су да изјава првог човека општине Бечеј мр Вука Радојевића није на најбољи начин интерпретирана. Тачније, они тврде да локална самоуправа нема намеру да оснива сопствени медиј, већ Медија центар, с циљем да помогне свим медијима да раде квалитетније. Пошто се у расправу укључило још неколико представника локалних медија, констатовано је да постоје одређени проблеми на релацији локална самоуправа – медији, па је закључено да би било добро да се у што скорије време одржи састанак релевантних учесника локалне самоуправе и свих медија у бечејској општини. В. Јанков

Хор „Бела музика”

Дани чешке културе

БЕЛА ЦРКВА Припремом и дегустацијом чешких специјалитета завршена је јаданаеста манифестација Дани чешке културе,коју је и ове године организовало Културно просветно удружење „Чеси Јужног Банат”. У протеклих десет дана, колико је трајала, понудила је више различитих садржаја. И ове године манифестацију је отворио концерт хора „Бела музика”, а у реализацији програма учествовала је и новинарска секција Удружења. Наредних дана издавачка кућа „Млада фронта” и професор Кристина Трипковић представили су књиге ове чешке издавачке куће,

уследила су пројекције филмова чешких оскароваца, уз стручни коментар учитеља чешког језика магистра Јана Јихе. Чланови Удружења такмичили су се и у пикаду, а новинарска секција организовала је књижевно вече, посвећено предстојећим божићним празницима. Професор чешког језика доцент доктор Јаромир Линда на Филолошком факултету у Бограду одржао је предавање, а манифестација је завршена уз чешка јела и добру музику, тако да су и овог пута били заступљени сви сегменти чешке културе и традиције на просторима Јужног Баната. М. В.

~etvrtak20.decembar2012.

ПРОДАЈА ПЕКАРЕ КИКИНДА НЕПОСРЕДНОМ ПОГОДБОМ

Највише понудила фирма „Тривит” из Бечеја КИКИНДА: У Кикинди је одржана продаја Пекаре Кикинда у стечају, непосредном погодбом. На овај начин продаје одлучио се одбор поверилаца, јер су три аукцијске продаје биле неуспешне. За производни простор надметала су се два понуђача „Дон – Дон“ из Београда и „Тривит“ из Бечеја.Бечејска фирма понудила је цену од 50,11 милиона динара. С обзиром на то да је понуђена цена нижа од половине процењене пекаре, одлуку о продаји донеће одбор поверилаца у наредна три дана. -Процењена цена производног дела Пекаре Кикинда је 149 милиона динара. Како одбор поверилаца одлучује о томе да ли се пекара мо-

же продати по понуђеној цени покушаћемо да то буде што пре, у року од три дана – каже стечајна управница Милица Богуновић. Тривит Бечеј већ су присутни на кикиндском тржишту са бечејским хлебом, али и са такозваним Тонус хлебом руске лиценце без брашна са четири врсте семенки. У плану власнице Вере Шћепановић јесте да производњу прошири, а кикиндску пекару види као огромног произвођача са дугом традицијом: -Планирамо да наставимо производњу, да проширимо асортиман и побољшамо га. За потрошаче из Кикинде хлеб из Градске пекаре је бренд, којем су верни. То знамо, јер потрошачима у овом делу нудимо

хлеб из бечејске Пекаре, али без обзира на ниже цене, Кикинђани су верни кикиндском хлебу. То је разлог што смо решили да купимо ову Пекару. Конкурентска фирма је већа него наша, јер имају десет пута више тржишта. Девет година бавимо се производњом хлеба и сада се боримо за тржиште. Свим силама на фер и коректан начин борићемо се за тржиште. Фабрика је, приликом продаје непосредном погодбом, подељена на две целине. Једна је објекат Пекаре Кикинда, са земљиштем, објектима и опремом која је у функцији, с обзиром на то да је у закупу пекара „Дон-дон”. Тој целини додат је и празан плац до самог објекта.

ПОСЛЕ 10 ГОДИНА СУЂЕЊА

Коначно правда за 28 радника „Дијане Дес” СТАРА ПАЗОВА: Да приватизације у Србији изазивају сумњу на сваком кораку, одавно је познато, нарочито код људи који су остајали без посла или надокнада у тим трансакцијама, али објава једне уредбе Владе Републике Србије у „Службеном гласнику“ унела је искру наде да ће, после 10 година, правда коначно бити задовољена, за 28 радника „Дијане Дес“, која је била саставни део ТП „Инекс Дијана“ Стара Пазова. Некадашњи радници фирме, која је у окриљу пазовачке „богиње тепиха“ основана, како би се остварили подстицаји Министарства рада и социјалне политике за запошљавање инвалидних лица, потписивали су документа комплетирана да се шаљу Агенцији за приватизацију, на основу Уредбе о измирењу доспелих неизмирених обавеза друштвених предузећа по извршеним пресудама за потраживања из радних односа, коју је донела Влада Србије, сазнали смо од заступника ових радника Бранка Црнобрње и Васиљке Бабић. А шта је у позадини целе приче? Када је 17.априла 2003. године отворен стечај ТП „Инекс Дијана“, запослени су поднели захтеве о потраживањима из радног односа, а на рочишту 3.јула 2003. године 28 радника „Дијане Дес“ је одбијено, са образложењем да нису били запослени код стечајног дужника. Тих 28

Геронтолошком центру соларни колектори БАЧКА ПАЛАНКА: Покрајинска влада и фирма КММОНТ из Петроварадина донирали су соларне колекторе бачкопаланачком Геронтолошком центру, у вредности 6.100 евра. -Припремили смо пројекат којим желимо да, користећи сунчеву енергију, загревамо воду и смањимо огромне трошкове струје за половину - каже директорка Центра Нада Јулинац. -Колекторе ћемо монтирати чим то дозволе временске прилике, а недостајућу опрему ћемо обезбедити преко локалне самоуправе и неколико донатора. Очекујемо да цео систем коришћења сунчеве енергије буде пуштен у функцију за неколико месеци, на задовољство преко 110 наших корисника и четрдесетак запослених, јер ћемо уштедом енергије моћи умногоме побољшати услове смештаја и квалитет услуга.Уједно, наш Центар ће бити прва институција у бачкопаланачкој општини која ће користити обновљиве изворе енергије. М. Сџ.

Другу целину чини зграда на углу улица браће Татић и Косовске - грађевинска целина са земљиштем и опремом. У том делу налазе се магацини, гараже и погон облатнаре. Потенцијални купац погон може да уреди у складу са својим потребама. На продају је бити понуђена и сва остала расположива опрема која тренутно није у функцији закупца пекаре “Дондон”као и три расходована возила, пекарске машине, ситан инвентар и резервни делови. Било је понуђача и за другу целину коју чини магацински простор, као и за машине и делове који се не користе у производњи. А.Ђуран

Усвојен буџет општине

ТЕМЕРИН: Одборници општинског парламента у Темерину усвојили су на седмој седници одлуку о буџету општине за 2013. годину. Члан Већа општине Темерин задужен за буџет и финансије Рудолф Годор је истакао да се у 2013. години рачуна на укупна средства у општинској каси од 1,43 милијарди динара, за расходе и издатке планирана је 1,31 милијарда динара. Годор је напоменуо да је суштинска разлика буџета за идућу годину у односу на раније периоде, што је 330 милиона динара планирано за инвестиције. М. Мл.

„Фениксовци” дарују

Бранко Црнобрња и Васиљка Бабић - документа спремна

покренуло је судски спор пред Трговинским судом, а за пресуду, која је донета 21.јуна 2006. године, у корист радника „Дијане Дес“, значајно је било сведочење некадашњег директора „Инекс Дијане“ Драгана Дроњка. Према тој пресуди, сваки од 28 радника требало је да буде намирен из стечајне масе предузећа. Стечајни управник Србислав Кнежевић је уложио жалбу вишем вишем Трговинском суду који је 21.марта 2007. године жалбу одбио као неосновану, потврдивши пресуду у корист радника. Заступници су уредно предали документацију за намирење, али паре нису исплаћене, иако је ТП „Инекс Дијана“ заврши-

ло стечај крајем 2007. године. Разочарани радници и заступници су се питали да ли тужити државу. А када је из Стразбура стигла пресуда по тужби радника предузећа „Трудбеник“ и неких других и када је Влада Србије донела Уредбу, којом те раднике треба обештетити, појавила се искра наде и за ових 28 радника. – Ми смо се нашли у тој Уредби, документација је комплетирана и биће у року поднета Агенцији за приватизацију. Ради се о укупној суми од 2.000.200 динара, а сваки радник треба да добије 80.069,42 динара - кажу Бранко Црнобрња и Васиљка Бабић. А. Мали

Представљене две књиге

БЕЧЕЈ: Уместо једне књиге „Триред риба плива“ Павла Малешева, Бечејци су, уочи Никољдана, присуствовали промоцији две књиге. Његов колега из времена када су заједно радили у „Дневнику“ Мирослав Божин, искористио је прилику

Малешевић и Павле Малешев. О једном и другом аутору, говорила је њихова колегиница Весна Савић, којој је на крају припала част да свима који су присуствовали промоцији уручи треће публицистичко чедо Паје Малешева. Јер, пре тога је но-

БЕЧЕЈ: Друштво за афирмацију особа с инвалидитетом „ФениксПлус“ из Бечеја уочи божићних и новогодишњих празника додељује пакетиће својим најмлађим члановима, али и деци и унуцима својих чланова. - По традицији, окупљамо се у ресторану Тржног центра КТЦ, а скуп је заказан за данас у 15 сати. Пре него што Деда Мраз донесе пакетиће, пригодан програм извешће дечица из вртића „Гарфилд“, па ће и они добити пакетиће - рекао је председник Друштва „Феникс-Плус“ Стеван Марков. В. Ј.

Новогодишња успаванка

БЕЧЕЈ: У оквиру бечејске новогодишње хуманитарне акције „Осмех“, где су приход од улазница по цени од 100 динара, али и добровољни прилог у виду играчке, обуће, одеће или школског прибора намењени деци из материјално угрожених породица, одржаће се вечерас од 18 сати у Градском позоришту. У питању је извођење представе за најмлађе „Новогодишња успаванка“ у продукцији Драмског студија младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј. Реч је о драматизованој духовитој причици намењеној најмлађима, коју изводи десеточлани глумачки ансамбл обучен у костиме Габриеле Сел, а режију је потписала Мирјана Колунџић-Кузмановић. В. Ј.

Подела пакетића

ЖАБАЉ: Општина Жабаљ је из буџета обезбедила новац за 642 новогодишња пакетића, за сву децу предшколске установе, уз новогодишње представе и Деда Мраза. Пакетићи ће бити подељени у Чуругу данас у 10 часова, а у Жабљу Госпођинима и Ђурђеву подепла ће бити организована у петак 21 децембра, у Жабљу у 9 и 14 часова, Госпођинцима у 10,30, а у Ђурђеву у 12 часова. В. Х.

Сећање на Џона Ленона

Учесници промоције књиге „Триред риба плива“

да, поред приче о Пајиним књигама, промовише туристички и гастрономски водич „Салаши“, књигу која је у припреми, а текстове о салашима који примају госте и говоре о некадашњем и садашењем животу у равници, традицији, архитектури, обичајима, људским судбинама, јелима, пићима и музици написали су, управо, Мирослав Божин, Љубинка

восадска издавачка кућа „Тиски цвет“ већ издала две књиге истог поднаслова „Дивани о речима“ – „Лили, лили, паче моје мало“ и „Марим ја, нек лају!“. Пријатно књижевно вече оплеменио је музичким нумерама дописник РТВ из Бечеја Ненад Јовићевић. В. Јанков

БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј организује вечерас од 19 сати, у свечаној сали, мултимедијално вече, у оквиру којег ће се оживети сећање на „златног дечака Ливерпула“ Џона Ленона. Повод за вечерашњи перформанс су 32 године од смрти једног од чланова непревазиђене музичке групе „Битлси“. Организатор најављује слушање грамофонских плоча „Битлса“, приказаће се филм о Џону Ленону, читаће се стихови његових песама и изводиће се уживо његова музика. Биће и гостију, које су најављени као изненађење. В. Ј.

ekologija

~etvrtak20.decembar2012.

NEDOVOQNO ISKORI[]ENO EKOLO[KO GORIVO

dnevnik

ZAJEDNI^KI PILOT PROJEKAT SRBIJE I [VAJCARSKE

Pe let do bro gre je, Ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je a va zduh ne za ga |u je Procewuje se da u Srbiji ima oko milion kubnih metara drvenog otpada od kojeg bi moglo da se proizvede oko 500.000 tona peleta godi{we. Umesto toga, trenutna godi{wa proizvodwa kod nas ograni~ena je na 100.000 tona jer ve}i deo ove sirovine ostaje u {umama. Pelet je proizvod koji se dobija iskqu~ivo presovawem, pod velikim pritiskom, piqevine i strugotine suvog kalori~nog drveta, bez dodavawa bilo kakvih vezivnih sredstava. Proizvodi se od hrasta, graba, jasena, topole, lipe... Pelet je vrlo kalori~no gorivo ~ijim sagorevawem nastaje svega jedan odsto pepela. Ako se ima u vidu podatak da na uvoz neekolo{kih fosilnih goriva Srbija godi{we tro{i oko 1,8 milijardi dinara, iako ~etvrtinu svojih potreba za energijom mo`e da zadovoqi upotrebom biorazgradivih goriva poput peleta,

U Vladi Srbije potisan je sporazum o zajedni~kom pilot projektu Srbije i [vajcarske, koji se odnosi na kori{}ewe biomase sa poqa Poqoprivredne korporacije Beograd .Sporazum }e omogu}iti ulagawa od 7,5 miliona evra u obnovqive izvore energije i pove}awe energetske efikasnosti u Srbiji. Ciq projekta je kori{}ewe biomase, kao obnovqivog izvora energije za proizvodwu toplotne i elektri~ne energije za grejawe plastenika PKB-a u Padinskoj Skeli, obli`we {kole i psihijatrijske bolnice, kao i proizvodwa i prodaja elektri~ne energije Elektroprivredi Srsirovina za biogorivo jeftinija od dva do {est puta u odnosu na onu koja se osloba|a iz ugqa, nafte ili gasa. Naime, sagorevawem u klasi~nom {poretu iskoristi se

Tre nut na go di {wa pro iz vod wa pe le ta kod nas ogra ni ~e na je na 100.000 to na, a pro ce wu je se da u Sr bi ji ima oko mi lion kub nih me ta ra dr ve nog ot pa da od ko jeg bi mo glo da se pro iz ve de oko 500.000 to na onda je jasno koliko bi zna~ilo da se ono {to imamo zaista i koristi. Pored toga stru~waci tvrde da je toplotna energija dobijena od

tek oko 40 odsto energetskog potencijala drveta, dok je utro{ak energije kod peleta vi{e od 90 odsto. Treba naglasiti i to da se ovo visokokalori~no ekolo{ko gori-

vo dobija iz otpadne sirovine - piqevine i da ima veoma nizak sadr`aj vlage. Zna~ajno je ista}i i da nasuprot gorivima baziranim na nafti i ugqu drvena goriva ne sadr`e supstavnce koje su toksi~ne za qudu i okolinu jer je emisija {tetnih gasova pri wihovom sagorevawu minimalna i u atmosferi izazivaju efekat staklene ba{te. Srbija si, samo kada bi iskoristila veliki prirodni potencijal koji ima, mogla da zadovoqi ~etvrtinu svojih potreba za energijom upotrebom biorazgradivih goriva. Umesto toga u Srbiji se danas, u ukupnoj proizvodwi, ovaj resurs koristi jedva jedan odsto. Q. M.

U BE^EJSKOM JP „KOMUNALAC” OKRE]U SE PROIZVODWI

Ru `e za Ho lan di ju, sad ni ce za po {u mqa va we Iako raspola`u s tridesetak jutara kvalitetne obradive zemqe, u be~ejskom Javnom preduze}u „Komunalac“ minulih godina malo su pa`we poklawali sopstvenoj proizvodwi. Isplativije im je bilo, samo su oni znali tu ra~unicu, da zemqu izdaju u aren-

ì~waku“ od Kla re [ol ti{, jer se pre par godina krenulo s 15.000 sadnica traènog sadnog materijala, ali se, posle dve godine, proizvodwa drasti~no smawila. - Trenutno na parceli od pola jutra zemqe imamo 3.000 sadnica ruà, koje izvozimo u Holandiju.

Ve} naredne godine }e se udesetostru~iti proizvodwa ru`a

du. Na svu sre}u, stvari su se promenile u ovoj firmi, te se sada okre}u proizvodwi. - Imamo kvalitetnu zemqu, pa za{to onda ne bi sami organizovali proizvodwu, ispravno razmi{qa novi direktor JP „Komunalac“ Nor bert Ko va~. - Prioritet }e dobiti sadnice ru`a za poznatog kupca iz Holandije i sadnice {umskog drve}a za potrebe realizacije projekta po{umqavawa na{e op{tine, ~ime }emo ostvariti dodatni prihod. Proizvodwa sadnica ru`a nije „nova pri~a“, saznali smo na „ru-

Ve} naredne godine koli~ina }e se udesotostru~iti. Trenutno pripremamo zemqi{nu podlogu, na prole}e }e se rasaditi 30.000 sadnica. U avgustu }e se kalemiti, a u oktobru i novembru 2014. godine, jer je za proizvo|u ru`a potreban dvogodi{wi ciklus, vadi}emo sadnice iz zemqe i izvoziti ih za poznatog kupca u Holandiju, nagla{ava rukovodilac „Zelenila“ u JP Komunalac Zol tan Fe je{. Znaju}i da je lokalna samouprava 2009. godine naru~ila projekat za po{umqavawe vetroza-

{titnih i {umskih pojaseva, po kom bi tokom naredne decenije u najve}oj potiskoj op{tini trebalo da se zasadi oko 960.000 sadnica, uglavnom, {umskog drve}a, be~ejski komunalci su se setili svoje zemqe i mogu}nosti da se oprobaju u proizvodwi sadnica raznog {umskog i parkovnog drve}a. Zahvaquju}i konkursu kod Pokrajinskog sekretarijata za {umarstvo, Be~ejci su dobili 50.000 dinara i eksperimentalno sa 10.000 semenki hrasta lu`waka iz morovi}ke {ume, koje su stigle kraj Tise sa sertifikatom i svom prate}om papirologijom, zapo~eli proizvodwu traènog drveta. Ministarstvo za {umarstvo je raspisalo novi konkurs za po{umqavawe i eto prilike da se zemqa popuni semenkama ili jednogodi{wim sadnicama, {to je u nekim slu~ajevima isplativije. - Razmi{qamo u dva pravca. Jedan je da proizvodimo dekorativno parkovsko drve}e, koje ne prelazi visinu 20 metara, a drugi da akcenat stavimo na proizvodwu {umskih sadnica potrebnih za vetroza{titne pojaseve. To bi trebalo da budu tvrde doma}e vrste. Sve zavisi od realizacije projekta po{umqavawa be~ejske op{tine. Kakva se poreba bude ukazala, tako }emo planski prvo proizvoditi, a kasnije i saditi odre|ene vrste drve}a – kaè {umarski inèwer u JP „Komunalac“ Ja sna Su ba kov. Na taj na~in }e se u be~ejskom „Komunalcu“ zaposliti odre|en broj qudi u stalni radni odnos, jer se planira proizvodwa i isporuka najmawe 25.000 sadnica na godi{wem nivou, a ukaza}e se potreba i za sezonskom radnom snagom. V. Jankov

bije. Ovim sporazumom zapo~eta je realizacije prioritetnih projekata koji je Ministarstvo energetike nedavno predstavilo, a me|u kojima je i ovaj pilot projekat. Na poqima PKB-a svake godine, posle `etve, ostaje velika koli~ina neiskori{}ene otpadne biomase (sojina slama, kukuruzovina i sli~no), koja predstavqa zna~ajan energetski izvor. U ve} izgra|enom postrojewu, snage 1,5 megavata, za zagrevawe plastenika u PKB-u, povr{ine oko jedan hektar, uspe{no se koristi sojina slama kao osnovno gorivo i to postrojewe uspe{no radi ve} tri godine.

In ve sti ci ja u no vo po strojewe bi}e oko 2,58 miliona evra, ulagawe u projekte energetske efikasnosti jo{ oko 2,588 miliona evra, dok je za izgradwu infrastrukture potrebno ulo`iti 2,57 miliona evra. Ovaj projekat je prvi koji obuhvata kombinovanu proizvodwu toplotne i elektri~ne energije iz obnovqivog izvora u Srbiji, a mo`e se o~ekivati da }e u budu}nosti odigrati pionirsku ulogu u uvo|ewu ovakvog vida kombinovane proizvodwe energije i u drugim krajevima Srbije, isti~e se u saop {te wu iz Mi ni star stva energetike.

RE[AVAWE OTPADA I OTPADNIH VODA U BELOJ CRKVI

Ume sto pro ble ma, pri hod

U zavr{nici projekta edukacije za izradu planskih dokumenata u sistemima upravqawa otpadom i otpadnima vodama, vo|a projekta nama~ke organizacije GIZ Kla us [mit, nedavno je sa saradnicima posetio Belu Crkvu, jednu od petnaest op{tina u Srbiji sa malim brojem stanovnika koje je GIZ odbrao za ovakav vid saradwe. Pored niza radionica, zahvaquju}i kojima se op{tinski timovi obu~avaju za izradu akcionih planova, deo ovog projekta bila je i studijska poseta nema~koj pokrajini Rajna Falc. Tom prilikom predsednici op{tina i direktori komunalnih preduze}a upoznali su sa na~inom tretirawa otpada i

otpadnih voda i projektom nulte emisije. Tokom posete Klausa [imta, zamenika vo|e projekta Ma ri je Bog da no vi} i konsultanta u projektu Zo ra na Ja ko vqe va Beloj Crkvi, gosti su se upoznali sa op{tinom i prikupili podatke koji }e doprineti dono{ewu odluke s kojim }e se op{tinama slede}e godine nastaviti intenzivna saradwa sa GIZ-om na obuci za izradu projekata iz oblasti upravqawa otpadom i otpadnim vodama. Izneti su utisci boravka predstavnika op{tine u Nema~koj, kao i dosada{wi iskustva ste~ena u obuci op{tinskih timova, finansijskoj sposobnosti op{tine

1<'- 17'

da sama finansira neki od projekata, te o vetrogeneratorima i solarnim poqima, a tokom ove nedeqe projekat bi trebalo da bude predstavqen. Kona~na odluka o izboru op{tina s kojima }e se nastaviti sprovo|ewe projekta Upravni odbor GIZ-a done}e polovinom januara naredne godine. Po re~ima predstavnika op{tine konkretna korist od ovog projekta u Beloj Crkvi ve} je vidqiva. Naime, ve} se izdvaja recikla`ni otpad, koji se potom presuje i prodaje, odnosno primeweno je pravilo da otpad ne mora biti samo problem ve} i izvor prihoda. M. V.

)1&+0' '5317#3#&+0

+9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5# 71,71:#04-# -6*+0,# 7'<'3# 6 45#31, + 0171, )1&+0+ 2+;' 6 0'1)3#0+<'0+/ -1.+<+0#/# $1)#5# 51/$1.# .'517#0,' 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+

'23+8# 17' )1&+0' ,#06#3# +9# #<#- '&+5'3#0'1 $'0& $1)#5 71,71:#04-+ /'0+ 4# 2+;'/ 51/$1.# 26517#0,# %'0# '63# 6 &+0#34-1, 2315+773'&0145+

KONKURS NACIONALNOG PARKA „FRU[KA GORA” ZA NOVINARSKE NAGRADE

Pri zna wa za do pri nos afir ma ci ji par ka

Nacionalni park “Fru{ka gora” raspisao je konkurs za dodelu novinarske nagrade “ Fru{ka gora 2012” . Ovo priznawe novnarima se uru~uje za doprinos u afirmaciji vrednosti najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji i jedinog u Vojvodini. Nagrada se dodequje za televizijski i radijski prilog, kao i novinarski i internet ~lanak. Radovi moraju biti emitovani ili objavqeni u proteklih godinu dana, a predaju se u pet istovetnih primeraka, najka-

snije do 20. januara naredne godine. Odluku o dodeli nagrade done}e peto~lani ìri, koji ~ine predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za graditeqstvo, urbanizam i za{titu ìvotne sredine, Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, udruèwa novinara, nevladinih organizacija sa programom za{tite ìvotne sredine i Nacionalnog parka „Fru{ka gora„. Nagrade }e biti uru~ene povodom Dana progla{ewa Fru{ke gore za nacionalni park. Q. M.

$#7'95'0,' + 3'8'37#%+,' 0# 5'.'(10'

crna hronika

dnevnik

DA NAS U CEN TRU ZA RE CI KLA @U U @E LE ZNI KU

Uni {ta va we oru` ja

Pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} pri su stvo va }e da nas ak ci ji uni {ta va wa oru` ja ko ja se re a li zu je u sa rad wi s Cen trom za kon tro lu stre qa~ kog i la kog na o ru `a wa u is to~ noj i ju go i sto~ noj Evro pi ( UNDP/SE E SAC) u Cen tru za re ci kla `u u @e le zni ku. Fi nan si ra we te ak ci je, ka ko je sa op {tio MUP, omo gu -

}i la je Evrop ska uni ja od lu kom Sa ve ta EU od 11. mar ta 2010. go di ne ko jom se po dr `a va ju ak tiv no sti (UNDP/SE E- SAC) na pla nu kon tro le na o ru `a wa na za pad nom Bal ka nu. Ak tiv no sti se spro vo de u okvi ru EU Stra te gi je za bor bu pro tiv ne za ko ni tog na go mi la va wa i tr go vi ne stre qa~ kim i la kim oru` jem i pri pa da ju }om mu ni ci jom. (Ta njug)

PRI TVOR ZBOG NA SI QA U PO RO DI CI

Fu to à nin pre tio se ki rom Po sle sa slu {wa wa u no vo sad skom Osnov nom su du ju ~e je od re |en pri tvor do 30 da na Fu to à ni nu \. S. (35), okri vqe nom za na si qe u po ro di ci i ugro à va we si gur no sti. Pre ma kri vi~ noj pri ja vi, on je bio na si lan pre ma svom ocu, dok se te re ti da je de lo ugro à va wa si gu ro sti po ~i nio pre ma bra tu uz pret wu se ki rom s ko jim sta nu je u za jed ni~ kom do ma }in stvu. On je, na vod no, od 2008. go di ne upu }i vao pret we ~la no vi ma po ro di ce. M. V.

PRE SE ^EN LA NAC TR GO VI NE DRO GA MA S POD RU^ JA KiM

Za ple we no 10 ki la ma ri hu a ne Za jed ni~ kom ak ci jom pri pad ni ci be o grad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, Po li cij ske upra ve u Kra qe vu i [ta ba MUP-a za Ko so vo i Me to hi ju, pre se kli su la nac tr go vi ne opoj nim dro ga ma sa pod ru~ ja KiM i tom pri li kom za ple ni li vi {e od 10 ki lo gra ma ma ri hu a ne, ~i ja je vred nost na ile gal -

nom tr `i {tu oko 15.000 evra, sa op {te no je iz MUP-a. Tom pri li kom, slo bo de je li {en Stefan D. (24) iz Be o gra da, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Ka ko se na vo di, po li ci ja je u Ko na re vu, kod Kra qe va, ra di kon tro le za u sta vi la auto mo bil mar ke „opel kor sa“ be o grad ske re gi stra ci je, ko jim je upra vqao Ste fan D. Pri li kom pre gle da vo zi la, na mo to ru is pod ha u be, na zad wem se di -

{tu i is pod vo za ~e vog se di {ta i u bra ni ci ma pro na |e no je 13 ve }ih i je dan ma wi pa ket, te ì ne pre ko 10 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Sum wa se da je Ste fan D. u du èm vre men skom pe ri o du ma ri hu a- nu na ba vqao na te ri to ri ji Ko sov ske Mi tro vi ce, a po tom je pre ko or ga ni zo va ne mre è pre pro da va ca

di stri bu i rao na pod ru~ je Be o gra da, Kra qe va i Kra gu jev ca, na vo di se u sa op {te wu. Uvi |aj je oba vio su di ja Vi {eg su da u Kra qe vu u pri su stvu za me ni ka Vi {eg jav nog tu `i o ca i po li cij skih slu `be ni ka. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Kra qe vu su osum wi ~e nog, na kon is te ka za dr `a va wa, uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve li is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra qe vu, ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. (Ta njug)

PRI JA VA U KI KIN DI PRO TIV ZRE WA NIN CA

Kla |e we bez do zvo le Pro tiv Milorada M. (1960) iz Zre wa ni na pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Ki kin di u sa rad wi s Od se kom po re ske po li ci je, pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la neo vla {}e nog or ga ni zo va wa iga ra na sre }u i po re ske uta je. Osum wi ~e ni se te re ti da je u Va tro ga snom do mu u No vim Ko zar ci ma, op {ti ne Ki kin da, od no vem bra 2011. do no vem bra ove go di ne, bez odo bre wa Mi ni star stva fi nan si ja, or ga ni zo vao sport sko kla |e we, ko je ni je pri ja vio nad le `nim or ga ni ma i na taj na ~in iz be gao pla }a we jav nih pri ho da u iz no su od 860.000 di na ra. M. Mr.

Go di na pro {la u od la ga wu pre tre sa Pred Ve }em Vi {eg su da u Zre wa ni nu da nas bi tre ba lo da bu de na sta vqe no su |e we biv {em pred sed ni ku i su vla sni ku kom p a n i j e “Agro ` iv” Mi ro slavu @ivanovu (61) i gru pi od 19 we go vih sa rad ni ka ko ji se te re te da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po l o ` a j a. Pret h od n i glav n i pre tres, 69. po re du, ni je odr `an 6. no vem bra jer je jed nom od okri vqe nih Nenadu Mo{orincu iz Sa mo {a pre mi nu la ba ba. Su |e we je to kom 2012. go di ne vi {e pu ta od la ga no, uglav nom zbog pro ble ma ko je je @i va nov imao s bra ni o ci ma. Sve je po ~ e l o u ja n u a r u, ka d a je biv {i ga zda “Agro `i va” ot ka zao pu no mo} advo ka tu Vladimiru Horovicu u znak pro te sta zbog od lu ke sud skog ve }a da do z vo l i pre s li { a v a w e tran skri pa ta pri slu {ki va nih raz go vo ra, za ko je tvr di da su pri ba vqe ni pro tiv za ko ni to. Ali, ni je is po {to vao od lu ku da pro na |e no vog advo ka ta, pa

mu je sud, po slu `be noj du `no sti, na fe bru ar skom ro ~i {tu za bra ni o ca po sta vio zre wa nin skog advo ka ta Dragana Arsi }a. Me | u t im, ovaj biv { i

okru `ni tu `i lac je iz ja vio da ni je us peo da se upo zna sa spi si ma ja ko obim nog pred me ta, ~i ji je pro ces u{ao u pe tu go di nu, pa je na sta vak ro ~i {ta za -

ka zan za sre di nu apri la. Pro ces je ta da tre ba lo da bu d e na s ta v qen iz v o | e wem do ka za, od no sno pre sli { a v a w em taj n o sni mqe nih te le fon skih raz go vo ra @i va no va i sa rad ni ka. Ipak, advo kat Ar si} je tra `io uvid u stro go po ver qiv spis Vi {eg jav nog tu `i la {tva o odo bre wu pri slu {ki va wa, a ka da mu to ni je odo bre no, od u stao je od od bra ne @i va no va i de mon stra tiv no na pu stio sud ni cu. Pred s e d a v a j u } i sud skim ve }em Ile{ Bako{ otvo r e n o je iz n eo mi {qe w e da op t u ` e n i i bra n i o c i pred u z i m a j u rad we sra ~u na te na odu go vla ~e we po stup ka, a u o~e k i v a w u iz m e n e kri vi~ nog za ko ni ka i uki da wa de la zlo u po tre be slu `be nog po lo ` a j a, zbog kog @i v a n ov i osta li i od go va ra ju. @. B.

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIQ KO RA DI SA VQE VI]

Is tra ga pro tiv vla sni ka „Del te” zbog „te {ke ko rup ci je” Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miqko Radisavqevi} re kao je da se is tra ga pro tiv vla sni ka „Del ta hol din ga„ Miroslava Mi{kovi}a i jo{ de vet osum wi ~e nih vo di zbog „te {ke ko rup ci je” i ob ja snio da jav nost, ~e sto i stru~ na, ne pra vi raz li ka iz me |u li~ ne imo vi ne ko ju po se du je ne ko li ce i imo vi ne pred u ze }a ko ja su u vla sni {tvu fi zi~ kih i prav nih li ca. - U kri vi~ noj pri ja vi i na red bi za spro vo |e we is tra ge ko ja je po kre nu ta pro tiv Mi {ko vi }a, Mila \ura{kovi}a i osta lih osum wi ~e nih za iz vla ~e we pa ra iz pu tar skih pred u ze }a, wi ma se sta vqa na te ret iz vr {e we kri vi~ nog de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja po osno vu vi si ne pri ba vqe ne imo vin ske ko ri sti re kao je Ra di sa vqe vi} za „No vi ma ga zin„. Pre ma we gvo im re ~i ma, u tom slu ~a ju re~ je o in kri mi na ci ji ko ja se ko lo kvi jal no na zi va „te {ka ko rup ci ja”, u ko ju spa da ju zlo u po tre be ko ji ma je pri ba vqe na imo vin ska ko rist vi {a od 200 mi li o na di na ra. Ob ja {wa va ju }i ka ko je mo gu }e kri vi~ no go we we ne ko ga ko je iz sop stve nog pred u ze }a uzi -

mao no vac, Ra di sa vqe vi} je uka zao da se u na {oj jav no sti, ~e sto i stru~ noj, ne pra vi raz li ka iz me |u li~ ne imo vi ne ko ju po se du je ne ko li ce i imo vi ne pred u ze }a ko ja su u vla sni {tvu fi zi~ kih i prav nih li ca. - Re~ je o raz li ~i tim vr sta ma imo vi ne, jer pred u ze }a svo jom imo vi nom, po red osta log, od go va ra ju za oba ve ze ko je ima ju pre ma za po sle ni ma, dr à vi, ban ka ma i dru gim svo jim po ve ri o ci ma. Za kon o pri vred nim dru {tvi ma pra vi de ci di ra nu raz li ku iz me |u li~ ne imo vi ne vla sni ka i imo vi ne pred u ze }a. Za to se ne mo è go vo ri ti o uzi ma wu „svog nov ca” - na gla sio je tu ì lac. Vla snik mo è, ka ko je na veo, ostva ri ti pra vo na tran sfer do bi ti ko ju je pred u ze }e ostva ri lo u svom po slo va wu na na ~in ko ji je za ko nom pro pi san, a ta ko |e, mo è do ne ti od lu ku o li kvi da ci ji pred u ze }a, {to pod ra zu me va iz mi re we svih do spe lih oba ve za pred u ze }a pre ma po ve ri o ci ma. - Sva ko dru ga ~i je ko ri {}e we imo vi ne pred u ze }a od stra ne vla sni ka ne le gal no je i mo è bi ti sank ci o ni sa no, jer se ti me po pra vi lu na no si {te ta tre }im li ci ma ~i ja po tra ì -

va wa osta ju ne na pla }e na - is ta kao je tu `i lac. Ra di sa vqe vi} je uka zao da tu `i la {tvo vo di i vi {e pred is tra `nih rad wi po vo dom spor nih pri va ti za ci ja ko ji ma se ba vio Sa vet za bor bu pro tiv

ho ve imo vi ne - re kao je tu `i lac. On je uka zao da su sum wi ve pri va ti za ci je one ko je su se za vr {i le ot pu {ta wi ma rad ni ka, ga {e wem de lat no sti, osta vqa wem ogrom nih ne na pla ti vih

Miq ko Ra di sa vqe vi}

ko rup ci je, kao i onih za ko je se sum wa da su do ve le do uni {te wa pri va ti zo va nih pred u ze }a. - Pri o ri tet su pri va ti za ci je ko ji ma se ba vio Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, me |u tim pre i spi tu ju se i pri va ti za ci je za ko je se sum wa da su do ve le do uni {te wa pri va ti zo va nih pred u ze }a i kup ci ma po slu `i le za pri sva ja we wi -

du go va i sti ca wem enorm nog bo gat stva za wi ho ve vla sni ke. [to se ti ~e is tra ge po slo va wa Agro ban ke ko ja je u to ku, tu `i lac je pod se tio da je ona do sa da tri pu ta pro {i re na, kao i da o~e ku je no va pro {i re wa jer po li ci ja is pi tu je po slo va we jo{ ne kih pred u ze }a s tom ban kom. (Ta njug)

Mi {ko vi} u pri tvo ru ~e ka 2013. go di nu i Bo ì}? Vla snik „Del ta hol din ga” Miroslav Mi{kovi} go to vo iz ve sno }e No vu go di nu i Bo ì} do ~e ka ti u Okru `nom za tvo ru u Be o gra du, s obi zom na pra vo sna `nost sud skog re {e wa o od re |i va wu pri tvo ra do 30 da na, ko ji mu po toj od lu ci mo è tra ja ti do 11. ja nu a ra. Na kon is te ka 30 da na, o pro du è wu pri tvo ra za do dva me -

Ka me ni ca ma i gru dva ma na po li ci ju kla ka ko iz biv {e dr va re no se ukra de ni gra |e vin ski ma te ri jal, da ske i gre de. Pro tiv wih je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo spre ~a va wa slu `be nog li ca u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Osum wi ~e ni }e s kri vi~ nom pri ja vom bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. M. Mr.

DA NAS NA STA VAK SU \E WA OP TU @E NI MA U AFE RI “AGRO @IV”

PRI PAD NI CI MUP-a ZA DR @A LI TRO JI CU HOR GO [A NA

Po li ci ja u Ka wi `i od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti Sebastianu K. (1994), Atili K. (1987) i Jeneu K. (1991) iz Hor go {a, jer su pre kju ~e, u uto rak 18.de cem bra oko10 sa ti, ka me ni ca ma i gru dva ma sne ga ga |a li po li cij sku pa tro lu ko ja ih je za te kla na iz vr {e wu kri vi~ nog de la kra |e. Pa tro la po li ci je je tro ji cu osum wi ~e nih u Hor go {u za te -

~etvrtak20.decembar2012.

Mi ro slav Mi {ko vi}

se ca Mi {ko vi }u po no vo }e od lu ~i va ti Kri vi~ no van pre tre sno ve }e Spe ci jal nog su da, ko je je pre kju ~e od bi lo `al bu we go vog, ali i bra ni la ca jo{ {e sto ri ce osum wi ~e nih za iz vla ~e we pa ra iz pu tar skih pred u ze }a. Uko li ko i po is te ku jo{ dva me se ca osta nu iza re {e ta ka, Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku pred vi |a da o da -

qem pro du `e wu pri tvo ra od lu ~u je Ape la ci o ni sud u Be o- gra du, sve do po di za wa op tu `ni ce, ko ja u tom slu ~a ju mo ra da usle di u ro ku od {est me se ci od pri tva ra wa osum wi ~e nih. Mi {ko vi }u je pri tvor od re |en zbog opa sno sti od bek stva, bo ja zni da }e to kom is tra ge uti ca ti na sve do ke, kao i zbog uz ne mi re wa jav no sti. Sa slu {a we sve do ka mo glo da po~ ne da nas, a za sa da je pred vi |e no da Tu `i la {tvo za or g a n i z o v a n i kri m i n al sa slu {a de se tak sve do ka ko ji su di rekt no po ve za ni s do ga |a ji ma za ko je se te re te osum wi ~e ni, a iz wi ho vih is ka za da qe pro ce ni po tre bu za sa slu {a wem dru gih li ca. Ka da se sa s lu { a j u svi sve d o c i, Mi {ko vi }u }e osta ti kao raz lo zi za pri t vor opa s nost od bek stva i uz ne mi re we jav no sti. Opa snost od bek stva mo gao bi ot klo ni ti po la ga wem jem s tva, a po s led w i raz l og ce n i } e sud, s ob z i r om na okol no sti ce log pro ce sa.

Osim Mi {ko vi }a, u pri tvo ru je i we gov sin Marko, vla snik „Ni bens gru pe” Milo \ura{kovi} i jo{ ~e tvo ri ca osum wi ~e nih, dok se tro ji ca bra ne sa slo bo de. Oni su uhap {e ni 12. de cem bra zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja iz vla ~i li no vac iz pu tar skih pred u ze }a i se bi pri ba vi li ko rist od oko 30 mi li o na evra, i pro tiv svih 10 }e bi ti spro ve de na is tra ga. Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi} se te re te da su od 2005. do kra ja 2010. go di ne, kao su vla sni ci u pri va ti zo va nom Pred u ze }u za pu te ve „Ni{„, a pre ko we ga i su vla sni ci vi {e pred u ze }a za pu te ve - „Be o grad”, „Kra gu je vac”, „Vra we”, „Srem put”, „Ba~ ka put” i dru gih, neo sno va no iz tih pred u ze }a iz vu kli no vac i imo vi nu. Osum wi ~e ni su od za jed ni~ kog po sla za ra di li oko 30 mi li o i na evra, od ~e ga je Mar ku Mi {ko vi }u pri pa lo od 17 do 19 mi li o na evra, \u ra {ko vi }u 10 mi li o na evra, a pred u ze }u „Hem slejd” 1,2 mi li o na evra. (Ta njug)

~etvrtak20.decembar2012.

sport

dnevnik

FI FI NA RANG LI STA

QU BI [A TUM BA KO VI], DI REK TOR PAR TI ZA NA

Skok Sr bi je do 38. me sta

Po {tu jem Zve zdu, `e li mo bo qe od no se

Fud b al s ka re p re z en ta c i j a Sr bi je na pre do va la je na ob ja vqe noj rang li sti Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) za ~e ti ri po zi ci je i sa da za u zi ma 38. me sto. Iza bra ni ci Si ni {e Mi haj l o vi } a tre n ut n o ima j u 659 bo do va. U po sled woj utak mi ci ove go di ne Sr bi ja je sa vla da la ^i le sa 3:1. Od se lek ci ja iz biv {e Ju go sla vi je i da qe je naj bo qe pla si ra na Hr vat ska ko ja za u zi ma 10. me sto. Sle de Bo sna i Her ce go vi na (27. me sto) i Cr na Go ra (31. po zi ci ja). U sa mom vr hu rang li ste ne ma pro me na, i da qe vo di se lek ci ja evrop skog i svet skog {am pi o na [pa ni je is -

pred Ne ma~ ke i Ar gen ti ne, dok pe to stru ki svet ski {am pion Bra zil str mo gla vo pa da na li sti i tre nut no je na 18. po zi ci ji, {to je naj sla bi ji pla sman ove se lek ci je ot ka ko po sto ji ovaj si stem bo do va wa. Pr vih 20 re pre zen ta ci ja na li sti: 1. (1) [pa ni ja 1.606 bo do va, 2. (2) Ne ma~ ka 1.437, 3. (3) Ar gen ti na 1.290, 4. (5) Ita li ja 1.165, 5. (8) Ko lum bi ja 1.164, 6. (6) En gle ska 1.151, 7. (4) Por tu ga li ja 1.144, 8. (7) Ho lan di ja 1.124, 9. (9) Ru si ja 1.070, 10. (10) Hr vat ska 1.064, 11. (12) Gr~ ka 1.033, 12. (16) [vaj car ska 1.004, 13. (17) Ekva dor 999, 14. (15) Oba la Slo no va ~e 995, 15. (14) Mek si ko 994, 16. (11) Uru gvaj 975, 17. (18) Fran cu ska 949, 18. (13) Bra zil 946, 19. (19) Al `ir 887, 20. (23) [ved ska 870....

Qu b i { a Tum b a k o vi} naj tro fej ni ji je tre ner u isto ri ji FK Par ti zan, de vet i po go di na bio je na ~e lu cr no-be lih, a od ma ja ove go di ne oba vqa funk ci ju sport skog di rek to ra. U svo joj kan ce la ri ji u pro sto ri ja ma klu ba Tum ba ko vi} je za B92 go vo rio o raz lo zi ma lo {ih re zul ta ta u Evro pi, sla boj po se ti na sta di o nu u Hum skoj i pre ra nom od la sku ta len to va nih igra ~a iz Sr bi je. Ta k o | e, Tum b a k o v i} se osvr nuo na svoj od nos pre ma Cr ve noj zve zdi, iz neo stav o (ne)re al no sti re gi o nal ne li ge, pri ~ao o pe ri o du ka da je bio u Ki ni… Par ti zan se u po sled we vre me osla wa pre vas hod no na fud ba le re ko ji su po ni kli u klu bu, ali iz o sta je iole ozbiq ni ji re zul tat na evro sce ni. [ta je po treb no da se ura di ka ko bi se klub vra tio ta mo gde je bio pre 7-8 go di na?

Spre ~i ti od la zak naj ta len to va ni jih - De fi ni tiv no, sve je ve za no za no vac. Dra go mi je da po sto ji ta per cep ci ja da smo se mi opre d e l i l i da ga j i m o mla d e igra ~e u sop stve noj {ko li i da ih tu afir mi {e mo. Ipak, da bi se po sti gao ve }i re zul tat u Evro pi, po treb ne su dve stva ri. Pr vo, da se na pra vi do pun -

no prav no sa wi ma. Pa, do bi }e nas na is ku stvo. Za ovaj put ko jim smo se mi od lu ~i li da ide mo po treb no je sa zre va we mla dih igra ~a i str pqe we. Cr na ru pa srp skog fud ba la je ste ra ni od la zak ta len to va nih fud ba le ra, ne ki mla di }i od la ze i pre ne go {to je pro se ~an na vi ja~ klu ba uop {te i ~uo za wih. - Na à lost, mi kao klub jo{ ni smo u mo gu} no sti da na pra vi mo du go ro~ ni bu xet, na 2-3 go di ne, a da pri tom ne pro da je mo na {e mla de i naj kva li tet ni je igra ~e. Da nas Evro pa ne tra ì igra ~e ko ji ima ju 24-25 go di na, ta kve è le klu bo vi ko ji od mah tra è re zul tat. Oni pra vi klu bo vi ko ji su u mo gu} no sti da pla te tra è sa mo iz u- zet no mla de fud ba le re. Ima mo mno go pri me ra u Par ti za nu – od Gu la na, pre ko Qa ji }a, do Na sta si }a. Pa i Jo ve ti}, ni je on po seb no du go igrao u Par ti za nu – onog mo men ta ka da je we gov ta le nat tre ba lo da do |e do iz ra à ja, on je oti {ao. Ka da bi smo mo gli da pla ni ra mo na du è sta ze, da ima mo du go ro~ ni ji bu xet, stvo ri li bi smo ov de so ci jal ne uslo ve ka ko bi ti mla di }i bi li za do voq ni i è le li da osta nu. On da bi smo i mi mo gli da igra mo u Evro pi, u Li gi {am pi o na, i on da bi smo i mi ima li nov ca, sve ide ukrug. Iako je Par ti zan ve} pet go di na pr vak dr à ve i su per i o -

Abi dal mo `e po no vo da igra Le kar ski tim ka ta lon skog klu ba odo brio je fran cu skom igra ~u, ko me je pre osam me se ci tran splan ti ra na je tra, da se vra ti na te ren. Le kar ska ko mi si ja Bar se lo ne oba vi la je sve po treb ne pre gle de na kon ~e ga je Eri ku Abi da lu do zvo li la da po no vo za i gra. Fran cu skom in ter na ci o nal cu je 2011. go di ne od stra wen tu mor sa je tre, ali se bo lest ne ko li ko me se ci ka sni je vra ti la, pa

Erik Abidal

je u apri lu mo rao na tran splan ta ci ju. Na kon uspe {ne ope ra ci je Abi dal je u ok to bru po ~eo da tre ni ra. On }e ra di ti po spe ci jal nom pro gra mu na red nih ne de qa, a pr vom ti mu Bar se lo ne pri kqu ~i }e se u ja nu a ru. Abi dal je u ka ta lon ski klub sti gao 2007. iz Li o na. Za Bar su je od i grao 188 me ~e va, po sti gao je dva go la i sa klu bom je osvo jio tri ti tu le pr va ka [pa ni je i dva tro fe ja Li ge {am pi o na.

\uri}, Tumbakovi} i Vermezovi}

ska se lek ci ja na ni vou re gi o na ili Evro pe, da se do ve du igra ~i ko ji mo gu da do ne su kva li tet ve }i ne go {to ga mi ov de ve} ima mo. Dru go, neo p hod na je ozbiq na i kva li tet na li ga ka ko bi kroz ja ~e utak mi ce igra ~i sa zre va li i on da bi li rav no prav ni sa klu bo vi ma u Evro pi. Sa da se po ja vqu ju klu bo vi, pre sve ga iz biv {eg SSSR-a, ko ji ne ma ju ve li ku tra di ci ju, ali ima ju po treb nu ma te ri jal nu mo} da ku pe od li~ ne igra ~e i da za dve-tri go di ne na pra ve tim ko jem mi objek tiv no ne mo `e m o da se su p rot s ta v i m o. Ima li smo ove se zo ne pri mer AEL-a. Ka `u: Igra mo pro tiv Ki pra na’. Ka ko pro tiv Ki pra na ka da u sa sta vu od 18 igra ~a ima sa mo je dan Ki pra nin, a ni on ni je igrao. No vi na ri to ni su pre v i { e ana l i z i r a l i, a AEL je imao 14-15 igra ~a ko ji su 5-6 go di na igra li pr vu por tu gal sku li gu. Ni je re al no da mi sa pe to ri com igra ~a iz me |u 17 i po i 19 go di na igra mo rav -

ran je na do ma }oj sce ni, u Hum skoj je broj gle da la ca za bri wa v a j u } e ma l i. Tum b a k o v i} ka `e da se na tom pro ble mu ak tiv no ra di. - Pu nih de set go di na ni sam bio ov de i ne mo gu da bu dem si gu ran ko ji su raz lo zi ma log bro ja gle da la ca na sta di o nu. Par ti zan kao ve li ki klub ve o- ma te meq no i ana li ti~ ki pri la zi tom pro blem. Naj t ro f ej n i j eg tre n e r a u isto r i j i Par t i z a n a pi t a l i smo i za we gov od nos pre ma Cr ve noj zve zdi. Od ne mi log do ga |a ja 14.10.2000. go di ne Tum ba ko vi} ni je kro ~io na sta dion ve ~i tog ri va la, pa ta ko ni je bio ni na po sled wem der bi ju. - Imam ve li ko po {to va we pre ma ve li kom klu bu ka kav je Cr ve na zve zda, to ni ka da ni je bi lo spor no i uvek }e ta ko bi ti. Jed no stav no, ne ke mo je iz ja ve su po gre {no in ter pre ti ra ne. Ni je no vost ovo {to }u da ka `em, ali bez ve li ke Zve zde ne ma ni ve li kog Par ti za na, a

va `i i obrat no. Na ma je to ri val stvo neo p hod no, ono ide ta ko da le ko da su na {i der bi ji me |u pet po tra di ci ji naj bo qih der bi ja na sve tu. Ja iz su bjek tiv nih raz lo ga od 2000. go -

Qubi{a Tumbakovi}

di ne ne idem na Zve zdin sta dion – ka da se do go dio taj in ci dent, ose }ao sam se tu `nim i po ra è nim, to je raz log. Da li }u ubu du }e bi ti ili ne }u bi ti na Zve z di n om sta d i o n u, ne znam, sa da na ovom pret hod nom der bi ju ni sam jo{ ose tio po tre bu da odem na taj sta dion. Mo è li srp ski fud bal da na pre du je ako su od no si Par ti za na i Cr ve ne zve zde lo {i u me ri u ko joj je to sa da slu ~aj? - Par ti zan i Zve zda su na naj bo qem pu tu da te od no se do ve du u sta we ve li kog sport skog ri val stva, uz obo stra no du `no po {to va we. Qu di u Zve z di n oj, ali i u na {oj upra vi, ve o ma su otvo re ni i pi ta we je vre me na ka da }e mo da us po sta vi mo sa rad wu jer mi smo avan g ra d a srp s kog fud b a l a, sve ono {to se de {a va u we mu po ~i we od nas, mi tre ba da da je mo pri mer ka ko tre ba. Do du {e, ovog mo men ta po j e d i n i klu b o v i mo gu da se u~e i na na {im gre {ka ma jer smo ih pra vi li i mi i Zve zda. Mi ne }e mo ko pa ti ro vo ve i raz go va ra ti pre ko ni {a na, na pro tiv, vr lo smo tran spa rent ni i è li mo {to pre da po boq {a mo od no se.

Re gi o nal na li ga ni je re {e we Tum ba ko vi} je de vet i po go di na pro veo na klu pi Par ti za na, re kor der u Cr ve noj zve zdi je Mi qan Mi qa ni} sa osam. Da li je kon ti nu i tet ono {to naj vi {e ne do sta je vo de }im srp skim klu bo vi ma? - Ne sum wi vo da je ta ko. To je pi ta we or ga ni za ci je i klup ske stra te gi je. U sva kom mo men tu klub mo ra da zna {ta ho }e i iz ta kve per cep ci je mo ra da se for mi ra mi {qe we po kqu~ nim pi ta wi ma: Ka ko }e tim da igra? Ka ko da se na pra vi se lek ci ja igra ~a? Ko ji tre ner mo `e to da is pra ti? Da kle, mo ra da po sto ji kom ple tan krug u ko jem klub svo jom po li ti kom mo ra da bu de kon tro lor svih stva ri, pred sed nik i qu di oko we ga i is pod we -

ga. Sve tre ba da bu de skoc ka no i sva ko da ra di svoj deo po sla. Re gi o nal na li ga sve ~e {}e se spo mi we kao re {e we za po su sta li srp ski fud bal. Tum ba ko vi} ni je sa gla san sa ta kvim sta vom. - Mi slim da je re gi o nal na li ga ne re al na, a spas na {eg fud ba la vi dim u afri ma ci ji do ma }eg tak mi ~e wa. Ne do sta je nam in fra struk tu ra – tre ba da stvo ri mo uslo ve da se qu di ko ji do |u na sta dion ose }a ju pri jat no. Mi smo jo{ u pro {lom ve ku, po gle daj te na {e sta di o ne. Na pra vi li smo dva-tri sta di o na i ve} se di ~i mo – Na pre dak je sre dio sta dion, sva ka ~ast i po {tu jem, Gor wi Mi la no vac na pra vio sta dion, Ni{ i Sme de re vo pra ve, ali ni su jo{ za vr {i li. Sta di o ni Par ti za na i Zve zde su iz pro {log ve ka, po gle daj te su bo tom i ne de qom ne ma~ ke, en gle ske, por tu gal ske, fran cu ske sta di o ne… Mo ra mo pre ko in fra struk tu re da stvo ri mo uslo ve da nam sta di o ni bu du pu ni”. Ko li ko pri ~e o na me {ta wu utak mi ca ugro à va ju ugled na ci o nal nog pr ven stva? - Pre ko in fra struk tu re ko ju sam ma lo ~as spo me nuo stva ra mo bo qe uslo ve, ti me i ve }u po se tu, a on da i kva li tet ni ji fud bal. To }e da po dig ne i {ko le fud ba la u svim gra do vi ma. Ka da bu de mo to stvo ri li, bo ri }e mo se za po {te nu li gu gde se pi ta we ko su di i ka ko su di uop {te ne po sta vqa. Za to se mi bo ri mo. Ve ruj te mi da ovu gru pu su di ja ko ja sa da su di uop {te ne po zna jem, imam po {to va we pre ma sva kom od wih, dra go mi je da su oni tu, da se ose }a ju pri jat no i ne ka od su de ka ko naj bo qe zna ju. Ne }u ni jed nog mo men ta da sum wam ni ti da ve ru jem in si nu a ci ja ma ko je se po ja vqu ju, pa i u me di ji ma. Ti me ne }u da se ba vim. Dok je bio u Ki ni, po stao je ì va le gen da u naj mno go qud ni joj ze mqi sve ta. Po re di li su ga sa Alek som Fer gu so nom, a na pra vio je ~u do sa do ta da ma lim [an don gom. - Ki na je bi la sjaj na epi zo da mog tre ner skog sta à. Bio sam ta mo {est go di na u klu bu ko ji je bio re la tiv no ma li ka da sam do {ao. Sa [an don gom sam osvo jio dva pr ven stva i tri na ci o- nal na ku pa. Ve o ma le pe uspo me ne ve ù me za te qu de, [an dong je pi to ma re gi ja ko ja ima 100 mi li o na sta nov ni ka, tu je ro |en i ~u ve ni fi lo zof Kon fu ~i je. Ti qu di su ti hi, mir ni i po vu ~e ni, ali isto vre me no i dru è qu bi vi, ta ko sam ih do ì veo. Mno go mi je lep ose }aj ka da go vo rim o wi ma i ka da se ~u jem sa ne kim qu di ma ko ji su mi po sta li pri ja te qi. Sve ma we na {ih tre ne ra uspe va u sve tu. Za {to? - Ra ni je smo bi li ozbiq na sport ska na ci ja. Ni je slu ~aj no da je Real Ma drid, ko ji je naj ve }i klub na sve tu, imao tro ji cu na {ih tre ne ra – Bo {kov, Mi qa ni} i An ti}. Da nas nas nig de ne ma, a raz log za to je {to ne ma mo re zul ta ta ni na klup skom ni na re pre zen ta tiv nom ni vou. De sti na ci je ko je su sa da na ma do stup ne je su na Is to ku.

DA NAS @REB OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Ni ko ne }e Real Da nas u Ni o nu u se di {tu evrop ske ku }e fud ba la oba vi }e se `reb osmi ne fi na la Li ge {am pi o na. Eki pe su po de qe ne u dve gru pe, u pr voj }e bi ti po bed ni ci gru pa,a u dru gom dru go pla si ra ni ti mo vi. In te re sant no je da je naj tro fej ni ji tim Sta rog kon ti ne ta Real u dru gom {e {i ru, jer je u gru pi s Bo ru si jom iz Dort mun da, Man ~e ster si ti jem i Ajak som osvo jio tek dru go me sto. Na rav no svi po vla {}e ni klu bo vi `ele da iz beg nu duel s kra qev skim klu bom. U pr vom {e {i ru su: Pa ri sen @er men, [al ke, Ma la ga, Bo ru si ja (D), Ju ven tus, Ba jern, Bar se lo na i Man ~e ster ju naj ted,a u dru gom: Por to, Ar se nal, Mi lan, Real, [a htjor, Va len si ja, Sel tik i Ga la ta sa raj. @reb je za ka zan za 11.30 sa ti, a me ~e vi osmi ne fi na la igra }e se iz me |u 12. fe bru a ra i 13. mar ta u ~ak osam ter mi na. U Ni o nu }e se da nas iz vu ~i i pa ro vi {e sna e sti ne fi na la Ku pa Evro pe (13.30).

Bu fon ve ran Ju ven tu su Na vi ja ~i Ju ven tu sa za Bo ì} }e do bi ti naj lep {i po klon, po {to }e le gen dar ni gol man \an lu i |i Bu fon pro du ì ti ugo vor sa {am pi o nom Ita li je. Po sto je }i ugo vor ~u va ra mre è Ju ven tu sa is ti ~e na le to sle de }e go di ne, a Bu fon bi tre ba lo da pro du ì sa rad wu do ju na 2015. go di ne. Bu fo nov me na xer Sil va no Mar ti na ne dav no je sa upra vom Ju ven tu sa is pe glao de ta qe no vog ugo vo ra. Gol man sta re da me pri stao je na sma we we go di {we pla te, ko ja tre nut no iz no si oko ~e tiri mi li o na evra, ali }e pre ma od red ba ma no vog ugo vo ra do biti bo nus od mi lion evra ako Ju ven tus osvo ji Li gu {am pi o na. Bu fon je u Ju ven tus do {ao u le to 2001. go di ne iz Par me ko ja je na ime tog tran sfe ra za ra di la 32 mi li o na fun ti.

To mas Mi ler osta je u Ba jer nu Ne ma~ ki fud bal ski re pre zen ta ti vac To mas Mi ler pro du `io je ugo vor sa min hen skim Ba jer nom do ju na 2017. go di ne. - Dra go mi je {to smo ugo vor, ko ji je is ti cao 2015. pro du `i li na jo{ dve go di ne. To sa mo po ka zu je ko li ko je Mi ler po tre ban Ba jer nu - re kao je pred s ed n ik Ba j er n a Karl Hajnc Ru me ni ge. Mi ler je u Ba jern do {ao sa 11 go di na, a u dre su ba var skog ti ma de bi to vao je u av gu stu 2008. godi ne. Ne ma~ ki fud ba ler je ove se zo ne na 25 utak mi ca po sti gao 13 go lo va.

SPORT

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

PRED JUBILARNI 50. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Da nas `reb u In dek so voj tri bi ni VE LI KO PRI ZNA WE ILI JI PAN TE LI ]U: Omladinska {kola FK Vojvodina od sada }e nositi ime jednog od najve}ih igra~a u stogodi{woj istoriji kluba, legendarnog golmana Vojvodine, Pari sen @ermena, Marseja, Bastije, Radni~kog iz Sombora, BAK-a iz Bele Crkve, Slobode iz Novih Kozaraca i reprezentacije Jugoslavije, Ilije Panteli}a. Na predlog veterana crveno-belih, Pantinih klupskih drugova, UO kluba doneo je jednoglasnu odluku kojom jo{ jednom izra`ava zahvalnost i neizmerno po{tovawe ~oveku koji je veliki deo svog `ivota posvetio Vojvodini.

Iva no vi} naj bo qi, \ur |i} naj e fi ka sni ji Naj bo qi srp ski fud ba ler u 2012. go di ni, u iz bo ru Fud bal skog sa ve za Sr bi je, bi }e Bra ni slav Iva no vi}, ali ne }e bi ti po treb na ko mi si ja da utvr di ko ji je Sr bin bio naj e fi ka sni ji u go di ni na iz ma ku. Ma te ma ti ka je ja sna, to je Ni ko la \ur |i}, ko ji je pot pi sao za ne ma~ ki Groj ter Firt, u ko jem }e za i gra ti 2013. go di ne. Ali, 2012. pam ti }e po igra ma u {ved skom Hel sin bor gu i nor ve {kom Ho ge sun du. U Nor ve {koj je igrao od ja nu a ra do av gu sta i za to vre me je na 18 utak mi ca u pr ven stvu po sti -

na me ~u sa GIF Sundsva lom u sep tem bru het-tri kom, gde je go lo ve po sti gao u raz ma ku od sa mo 15 mi nu ta. \ur |i} je na sta vio sa go lo vi ma i u pr ven stvu, kao i u Li gi Evro pe gde je sa ~e ti ri po got ka bio pr vi stre lac eki pe. Iako je u klub sti gao u dru goj po lo vi ni pr ven stva, svo jim go lo vi ma je us peo da se pro bi je me |u de set naj bo qih stre la ca [ved ske. Na ukup no 11 utak mi ca po sti gao je de set go lo va – po je dan na sva kih 99 mi nu ta igre. Gle da no kroz sta ti sti ku, Ni ko la \ur |i} je to kom 2012. go di -

Sve je sprem no za 50. ju bi lar ni „Dnev ni kov” tur ni ru u ma l om fud b a l u, da n as }e mo u 11 sa ti u Ka feu In d ek s o v a tri b i n a na \a~ kom igra li {tu oba vi ti `reb gru pa, a pr ve utak mi ce igra }e se u su bo tu (po ~e tak je pla ni ran za 12 sa ti). Po sta rom do brom obi ~a ju eki pe su sa ~e ka le po sled wi ~as da se pri o ja ve, do ju ~e do 14 sa ti ~ak ima li smo u evi den ci ji ~ak 75 eki i pa, a taj broj si gur no ni je ko na ~an, jer }e mno gi ti mo vi tek da nas upla ti ti ko ti za cvi ju. Iz m e | u osta l ih ju ~ e su se pri j a v i l i: Evro tan k om (no v a Pa z o v a), Cen tral Pab, Gu ma plast (Srem s ki Kar l ov c i), Ka f e Pan d a Li m an, Sim p leks (Te m e r in). Tra d i c i j a so c i j a l i s ti Mla |i pi o ni ri Pe t ra Pu a ~e (po bed ni ci pro {lo go di {weg tur ni ra pod ime nom Ka - bi t i po { to }e ma l a sa l a fe pi ce ri ja Ung ner), Zup ~a - Spen sa po sle no vo go di {wih ni ci Vu ves (Ka}) (se ni o ri), pra zni ka bi ti za u ze ta. Pre ma Alek s an d ar [i p o v ac, NPR ra n i j e na p ra v qe n om pla n u, Pa ni} (ve te ra ni), Pe tar Pu a- me ~e vi u gru pa ma igra li bi se ~a 99 ( po bed ni ci pr ven stva do No ve go di ne. Na rav no, kao Sr bi je)(mla |i pi o ni ri). i mi nu lih ne ko li ko go di ne Tur nir po ~i we 22. de cem - dve naj bo qe eki pe iz gru pa }e bra (su bo ta), od la ga we ne }e na sta vi ti tak mi ~e we. Vo di -

Pri ja ve do po ~et ka `re ba Prijave za turnir prima}emo jo{ samo danas do po~etka `reba u Kafeu Indeksova tribina. @reb je u 11 sati.Ekipe mogu da uplate u~e{}e i na `iro ra~un [ah kluba „Dnevnik” 340 - 2511- 60, s naznakom za „Dnevnikov” turnir i imenom ekipe. Informacije se mogu dobiti i na telefon: 021/480 - 6827.

}e mo ra ~u na i o pra zni ci ma, pa se tur nir ne }e igra ti 31. de cem bra i 1. ja nu a ra, kao ni za Bad we ve ~e i Bo `i}. [to se ti ~e pro po zi ci ja, ni {ta se ne }e me wa ti u od no su na pret h od n e tur n i r e, igra }e se sa pet igra ~a u po qu i sa gol ma nom, a jed nu eki pu sa ~ i w a v a } e 10 fud b a l e r a. Igra }e se u pet kon ku ren ci ja: se ni o ri, ve te ra ni (igra ~i ko ji su na pu ni li 35 go di na), ka de ti (1996. i mla |i), pi o ni ri (1998. i mla |i) i mla |i pi o- ni ri (1999. i mla |i). Ko t i z a c i j e za se n i o r s ke eki pe je ista kao i pro {le go di ne - 15.000 di na ra, ve te ra ni

ZAVR[ENI IZBORI U CRVENOJ ZVEZDI

Yaji }u man dat s 1792 gla sa

Ni ko la \ur |i}

gao 12 go lo va. Uz jo{ pet go lo va u Ku pu, we gov u~i nak u Nor ve {koj je bio 17 go lo va na 22 utak mi ce. U Ti pe li gi po sti zao je pro se~ no po je dan gol na sva ka 133 mi nu ta pro ve de na u igri, dok je u NM Ku pu imao jo{ bo qu sta ti sti ku – gol na sva ka 72 mi nu ta! Kra jem av gu sta, \ur |i} je pre {ao na po zaj mi cu u {ved ski Hel sing borg, ko ji je tra `io za me nu za Al fre da Fin bo ga so na ko ji je pre {ao u He ren ven. Za Hel sin go borg je de bi to vao u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na gde je we gov tim eli mi ni san od stra ne Sel ti ka. Od mah je po stao star ter, a svo je gol ge ter ske spo sob no sti po seb no je po ka zao na

ne od i grao 41 zva ni~ nu utak mi cu u svim tak mi ~e wi ma. Po sti gao je ukup no 31 gol, a mre `u je tre sao pro se~ no na sva kih 118 mi nu ta pro ve de nih na te re nu. Ne dav no, ku pio ga je Groj ter Firt za ne {to ma we od mi lion evra, pa }e od pro le }a igra ti ta mo gde „se va ju” go lo vi na sve stra ne - u Bun de sli gi, tak mi ~e wu u ko jem va `i pro sek od tri po got ka po utak mi ci. Sjaj na for ma \ur |i }u i da qe ni je do ne la sta tus re pre zen ta tiv ca Sr bi je. Se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} po zi vao je ve li ki broj igra ~a od ka da je u ma ju pre u zeo or lo ve, na ja vio je da }e po zva ti i \ur |i }a, ali se to do sa da ni je do go di lo.

]i ro pod neo ostav ku Hr vat ski tre ner Mi ro slav ]i ro Bla è vi} pod neo je ostav ku na me sto tre ne ra fud bal skog klu ba Za greb zbog ne is pu we nih ugo vor nih oba ve za klu ba. Bla è vi} je na kon sa stan ka sa pred sed ni kom klu ba Dra è nom Me di }em re kao da mu je ào {to na pu {ta klub, ali da je na ta kvu od lu ku pri si qen. - Pred sed ni ku sam upra vo re kao da sam biv {i tre ner Za gre ba. @ao mi je {to od la zim, ov de bih na pra vio ~u do, ali na à lost na to sam pri si qen - re kao je Bla è vi}. Bla è vi} je 6. no vem bra ove go di ne pre u zeo Za greb, ali je vec na kon me sec i po da na pod neo ostav ku. On je u ve o ma te {kom ras po re du utak mi ca, Za greb pred vo dio na pet me ~e va, a naj ve }i uspeh za be le ìo je pro tiv ak tu el nog pr va ka Hr vat ske Di na -

]i ro Bla `e vi}

ma iz Za gre ba, dok je jo{ tri jum fo vao pro tiv Is tre, re mi zi rao sa Ci ba li jom te iz gu bio od Haj du ka iz Spli ta i Sla ven Ble u pa. Za greb na kon 19. ko la hr vat skog {am pi o na ta za u zi ma po sled we me sto u li gi sa 16 bo do va, sve ga tri ma we od si gur ne zo ne.

Fud bal ski klub Cr ve na zve zda je do bi la no vog- sta rog pred sed ni ka, klup sku le gen du Dra ga na Xa ji }a ko ji }e po ku {a ti u pe to go di {wem man da tu da sta bi li zu je i po dig ne cr ve no- be le. Dvo dnev ni pred sed ni~ ki iz bo ri, ko ji su ima li prak ti~ no for mal ni ka rak ter i pred sta vqa ju pr vi kor ka ka ozdra vqe wu po sr nu log gi ga ta na, su okan ~a ni. U Me di ja cen tru su sa op {te ni zva ni~ ni re zul ta ti. - Na iz bo re je iza {lo ukup no 1824 ~la na, od to ga je bi lo 730 elek torn skih gla so va. Ne va è }a su 28 li sti }a, a Dra gan Xa ji} je do bio 1792 gla sa, ili 98, 25 pro ce na ta od ukup nog bro ja iza {lih bi ra ~a- sa op {tio je pred sed nik Iz bor ne ko mi si je Ma ti ja Ra do ji ~i}. Usle dio je osvrt na tok iz bo ra. - Ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma, sve je pro te klo u ko rekt noj i rad noj at mos fe ri- kon sta to vao je Ra do ji ~i}. Na bi ra~ kim spi sko vi ma sa pra vom gla sa ube le è no je 7669 ~la no va, pa se ~i ni da je od ziv bio skro man, ako se uzme u ob zir van red na si tu a ci ja na Ma ra ka ni i ~i we ni ca da je Dra gan Xa ji} uì vao re fe ren dum sku po dr {ku pri sta li ca cr ve no- be le bo je. - U igri je bio sa mo je dan kan di dat, jav no sti je bi lo ja sno

da ne ma ne iz ve sno sti, gla sa lo se to kom rad nih da na i sa mo u Be o gra du. Ali, vre dan pa `we je po da tak da je Xa ji} do bio po -

{a wa kva li te ta sa mih iz bo ra si gur no }u da ti nad le `nim or ga ni ma. Mi slim da je pre o {tar uslov da je za kan di da tu ru neo p -

Dra gan Ya ji}

dr { ku 98,25 pro c e n a t a iza {lih ~la no va- ob ja snio je Ra do ji ~i}. ^i we ni ca je da od red be Sta tu ta, odo sno Pra vil ni ka ko ji re gu li {e iz bor nu pro ce du ru mo ra ju da se do ra de, jer po dru gi put je di nom pred sed ni~ kom kan di da tu do vo qan je i sa mo je dan glas za po be du. - Ne mam ta kve in ge ren ci je, ali ne ke su ge sti je ra di po boq -

hod no 500 pot pi sa ~la no va klu ba- is ta kao je pred sed nik Iz bor ne ko mi si je Ma ti ja Ra do ji ~i}. U su bo tu, 22. de cem bra, za se da }e Skup {ti na ko ja tre ba da ve ri fi ku je man dat Dra ga na Xa ji }a, a za tim sle di iz bor ~la no va UO od bo ra, kao i pr zen ta ci ja pro gra ma za spas Zve zde ko ji }e iz lo `i ti pred sed nik. Z. Rangelov

Vi la no va po no vo bo le stan Tre ner Bar se lo ne Ti to Vi la no va po no vo ima zdrav stve ne pro ble me sa pqu vac nom `le zdom, zbog ~e ga je ka ta lon ski klub ot ka zao sve ak tiv no sti pla ni ra ne za sre du. Vi la no vi je u no vem bru 2011. ope ri san tu mor pqu va~ ne `le zde, po sle ~e ga se pot pu no opo ra vio i vra tio oba ve za ma. Bar se lo na je sa op {ti la da je ot ka zan no vo go di {wi ru ~ak, kao i obra }a we

pred sed ni ka klu ba San dra Ro se la, ko je je bi lo pla ni ra no za pod ne. Iako Bar se lo na ni je iz da la zva ni~ no sa op {te we o zdrav stve nom sta wu Vi la no ve, po sled wi pre gled ovog stru~ wa ka po ka zao je da se tu mor vra tio. Vi la no va je le tos pre u zeo klu pu Bar se lo ne, po {to je pro {ao sve le kar ske kon tro le.

}e pla } a t i 11.500, ka d e t i 11.000, pi o ni ri 10.000, a mla |i pi o ni ri 9.000 di na ra. Na grad ni fond, s ob zi rom da se ra di o ju bi lar nom tur ni ru, }e ove go di ne bi ti ve }i ne go pret hod nih, pr va ku }e pri pa sti 500.000 di na ra, a bi }e na gra |e na i dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. Nov ~a nu na gra du smo pred vi de li i ve te ra ni ma, a u mla |im ka te go ri ja ma, po red me da qa, naj b o q e eki p e do b i } e i sport sku opre mu. Pod ra zu me va se, kao i ra ni jih go di na, da }e se ove na gra de po de li ti pod uslo v om da se pri j a v i ukup no oko 100 eki pa. G. K.

Nin ko vi} u Evi ja nu Upr kos è qa ma obe stra ne, Mi lo{ Nin ko vi} ne }e ovog pro le }a igra ti za Cr ve nu zve zdu. Fud ba ler ki jev skog Di na ma pro ve {}e na red nih {est me se ci u fran cu skom pr vo li ga {u Evi ja nu. Nin ko vi }u ugo vor sa Ki je vqa ni ma is ti ~e u le to 2013, po sle ~e ga }e bi ti slo bo dan igra~. Nin ko vi} je to kom sa stan ka u @e ne vi sa pred sed ni kom Di na ma Iho rom Sur ki som bio bu kval no uce wen sa dve op ci je, ostan kom u Di na mu, za ko ji ni je igrao po sled wa dva me se ca, ili pre la skom u Evi jan, za ko ji se za la gao ga zda klu ba. Tre }a, op ci ja ko ju je è leo Nin ko vi}, a to je do la zak u Zve zdu, pr vi ~o vek ukra jin skog klu ba ni je è leo ni da uzi ma u raz ma tra we to kom sa stan ka ko ji je tra jao ~ak se dam sa ti. Ni je po mo gao ni te le fon ski po ziv i raz go vor dvo ji ce pred sed ni ka klu ba Sur ki sa i Xa ji }a. Nin ko vi} se pro {le ne de qe u Be o gra du ve} na ~el no do go vo rio o pre la sku u Cr ve nu zve zdu sa Dra ga nom Xa ji }em i Ne boj {om ô vi }em. Tom pri li kom on je, sve stan te ì ne si tu a ci je u ko joj je klub, mi ni mal nim nov ~a nim zah te vi ma iz ne na dio dvo jac ko ji je sa wim pre go va rao, i prak ti~ no otvo rio put ka do la sku u Qu ti ce Bog da na. Po sle to ga osta lo je jo{ da igra~ do bi je sa gla snost od klu ba, ali se to ni je do go di lo. Osim Cr ve ne zve zde, za ko ju su ga be o grad ski me di ji ve zi va li bu kval no u sva kom pre la znom ro ku jo{ od pre tri se zo ne, za Nin ko vi }a su to kom zi me bi li za in te re so va ni Olim pi ja kos, dva ru ska klu ba, Fe ner bah ~e, Ga la ta sa raj, Kaj ze ri spor Ro ber ta Pro si ne~ kog, ali je na kra ju pre su dio iz bor pred sed ni ka Di na ma. U sva kom slu ~a ju, Nin ko vi} }e ve} na red nog le ta bi ti slo bo dan igra~.

SPORT

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik CRVENA ZVEZDA S NAJLONA U VRHU VOJVO\ANSKOG ZAPADA

Ras po red adut No vo sa |a na

Mar ko Ni ko li}, Si mo Kru ni} Ne nad Sa ki}

Or li }i tra `e se lek to ra Su `en je krug kan di da ta za se lek to ra re pre zen ta ti va ca Sr bi je do 21 go di ne. Naj vi {e {an si da pre u zmu po sao Alek san dra Jan ko vi }a ima ju tre ne ri Ra da, Ja go di ne i po mo} nik Si ni {e Mi haj lo vi }a, se lek to ra „A” se lek ci je. Iza bra ni ci ak tu el nog tre ne ra Cr ve ne zve zde ni su us pe li da se pla si ra ju na Evrop sko pr ven stvo u Izra e lu, a wi ho vi na sled ni ci po ~e }e no vi ci klus pod vo| stvom stru~ wa ka ko ji je ve} ra dio u sa ve zu. Mar ko Ni ko li}, {ef stru ke gra |e vi na ra, vo dio je po ~et kom go di ne mla |u omla din sku se lek ci ju, o ko joj sad bri ne Veq ko Pa u no vi}. Ta len to va ni stru~ -

wak se lek ti rao je i do bro upo znao igra ~e ro |e ne po sle 1994. go di ne. Si mo Kru ni} tre ner }u ra na i zva ni~ no naj bo qi stru~ wak Je len Su per li ge u pr vom de lu se zo ne, ta ko |e je se deo na klu pi mla dog i se ni or skog na ci o nal nog ti ma. Bio je po mo} nik pr vom se lek to ru Sr bi je Ha vi je ru Kle men teu, uz Ri sta Vi da ko vi }a. Fud bal sku ka ri je ru gra dio je, me |u osta lim klu bo vi ma, u Sa ra je vu, @e qe zni ~a ru, OFK Be o gra du, Mar be qi, ^u ka ri~ kom, gr~ koj La ri si, Pa ne to li ko su... Tre ner skim po slom ba vi se od 2000. go di ne. Po ~eo je u mla |im ka te go ri ja ma OFK Be o gra da, po sle ~e ga je ra dio u We go {u iz Lov }en ca, Ba sku, sa ra jev skom

@e qe zni ~a ru, û ka ri~ kom i In |i ji. Kan di dat je i Ne nad Sa ki}, biv {i se lek tor ka det ske re pre zen ta ci je Sr bi je, a tre nut ni sa rad nik Si ni {i Mi haj lo vi }u na klu pi or lo va. I on je biv {i fud ba ler i re pre zen ta vac Sa ve zne re pu bli ke Ju go sla vi je ({est na stu pa). Igrao je za @u pu, Na pre dak, Cr ve nu zve zdu, Le }e, Samp do ri ju i opet Na pre dak, u ko me je ra dio i kao tre ner, pre ne go {to je 2010. go di ne pre u zeo na ci o nal nu se lek ci ju do 17 go di na. No vi se lek tor pred vo di }e or li }e na pu tu ka Evrop skom pr ven stvu, ko je }e bi ti odr à no u ê {koj to kom le ta 2015. go di ne. Pra vo na stu pa ima }e igra ~i ro |e ni 1992. go di ne i mla |i.

Uz je se weg pr va ka In dek sa i Slo ge naj pri jat ni je iz ne na |e we Voj vo |an ske li ge, Za pad je no vo sad ska Cr ve na zve zda ko ja je sa Er de vi ~a ni ma na de o bi dru gog me sta sa istim bro jem bo do va (31) ali sla bi jom golraz li kom uz 10 po be da, jed nim ne re {e nim re zul ta tom i ~e ti ri po ra za. Ni su eki pu sa Naj lo na ubra ja li u fa vo ri te za pr vo me sto, jer je tre ner Mi ro slav Gor da ni} kao i pret hod ne go di ne bio su o ~en sa od la sci ma naj bo qih igra ~a. Me |u tim, do ka zao je da u od li~ no or ga ni zo va nom klu bu pred vo |e nom pred sed ni kom Uro {em Mi loj ko vi }em i sport skim di rek to rom Zo ra nom Rep com se ra di i te ka ko kva li tet no. Imao je Gor da ni} pu nu po mo} od tre ne ra gol ma na Du {a na Broj ~i na i ne za o b i l a z nog sa r ad n i k a Jo ve Vuk ~e vi }a, na rav no i igra ~a ko ji su od li~ nim igra ma do pri ne li da i ove po lu se zo ne bu de pri sa mom vr hu. – Za do vo qan sam ka ko smo igra li u ovom de lu, do ka za li da je klub pra va sre di na za afir ma ci ju mla dih. Uspeh je tim skog du ha do brog ra da i iz u zet ne at mos fe re, ve ru jem da }e mo ta kav duh za dr `a ti i na pro le }e. Ni je nam pri o ri tet vi {i rang, {to ne zna ~i da }e mo od we ga uko li ko nam se uka `e pri li ka od u sta ti – za do voq no }e pred sed nik Uro{ Mi loj ko vi}. Us peo je Gor da ni} da ofor mi eki pu ko ja je bi la do sto jan tak mac?

Mi ro slav Gor da ni}

no da su te ret po ne li oni naj i sku sni ji gol man Ni ki to vi}, Gor da ni}, \or |e vi}, @i gi}, Vla de Jo va no vi}, Oki qe vi}, Vu~ ko vi} i Stoj ~i} ko ji je bio i naj bo qi stre lac sa de vet go lo va. Od mah iza wih je ple ja da mla dih pred vo |e na La za re vi }em, Duj ko vi }em, Mi la nom Jo va no vi }em, Ste pa no vi }em, Ja ko vqe vi }em, Ta di }em, Ra |e nom, Spa so je vi }em, Pe ki } em i osta l i ma. Sve smo ura di li i za ra di li po {te nim ra dom i kva li tet nim igra ma. Vi de }e mo {ta nam je ~i ni ti. Ako svi igra ~i osta nu na oku pu ve ru jem da po kva li te tu mo `e mo u vi {i rang. Sve eki pe iz gor weg de la ta be le do ~e ku je mo kod ku -

Igra~ ki ka dar To kom je se ni bo je Cr ve ne zve zde je bra ni lo 21 igra~. Naj vi {e na stu pa ima \or |e vi} (15), Stoj ~i}, Ba ji} (14), Gor da ni}, Ni ki to vi}, @i gi} (13), Duj ko vi} (12), La za re vi}, Ste pa no vi} (11), Oki qe vi}, M. i V. Jo va no vi} (10), Ja ko vqe vi} i Ta di} (9), Ra |en i Spa so je vi} (8), Pe ki} (7), Vu~ ko vi} (6), Mo ra ~a (3), Va si} (2), dok je jed nom na stu pio Kan tor. Po po stig nu tim go lo vi ma iz dvo jio se Stoj ~i} (9), \or |e vi}, @i gi}, M. Jo va no vi} i Gor da ni} po sti gli su (2), dok su se jed nom u strel ce upi sa li La za re vi}, Duj ko vi} i Oki qe vi}.

– Po no san sam igra ma i re zul ta ti ma. Ve li ki udeo u ovoj pri ~i ima li su sem igra ~a i ~el ni ci klu ba ko ji su nam obez be di li od li~ ne uslo ve. Na rav -

}e. Si gur no da pr vo me sto i ono ko je vo di u ba ra` ne }e od lu ~i va ti der bi ji, ve} oni ta ko zva ni ma li me ~e vi – is ta kao je na kra ju Go rad ni}. M. Popovi}

KOLONIJA SEZONU ZAVR[ILA NA PETOM MESTU NA VOJVO\ANSKOM ISTOKU

Ko vin ci na do brom pu tu Fud ba le ri Ko lo ni je iz Ko - Ka da sam pri hva tio po ziv vi na za u ze li su pe to me sto po - di rek to ra Ni ko li }a znao sam sle pr vog de la pr ven stva u Voj - da do la zim u sre di nu ko ja ima vo |an skoj li gi, is tok s 28 osvo - ve li ke am bi ci je i ni sam po gre je nih bo do va i gol raz li kom {io jer smo to kom je se ni po sti 30:17. Sport ski di rek tor Ko lo - gli do b re re z ul ta te. Osta j e ni je @eq ko Ni ko li} ko ji go di na ma ru ko vo di ovim ko l ek ti vom ka è: - Na pra vi li smo ra di k al n e po te z e u pro te klih {est me se ci {to se is pla ti lo. Or g a n i z o va l i smo klub i do ve li tre ne ra Mi lo ra da Ze ~e vi }a, {to je bio pun po go dak. On je upra vo i naj za slu `ni ji {to se Ko lo ni ja na la zi u sa mom vr hu ta be le. O~e ku jem da ta ko na sta vi mo i na pro le }e i da osta ne mo u sa mom vr hu ta be le. Tre n er Mi l o r ad Ze ~ e vi} du g o g o di {wi igra~ i ka pi ten Sme de re va i igra~ ne ko l i k o klu b o va van gra ni ce Sr bi je po za Bo jan Taj di} i Du {an De li bla ~a nin vr { et k u fud b al s ke ka ri je re po sve tio se tre ner - àl da smo mo gli i bo qe da skom po zi vu i na po ziv qu di iz pro |e mo jer smo po pri ka za nim Ko vi na pri hva tio je da sed ne na igra ma za slu ì li jo{ ko ji bod klu pu voj vo |an skog li ga {a. vi {e. Dra go mi je da smo na go -

sto va w i ma do b i j a l i po hva l e mno gih klu bo va da igra mo naj lep {i fud bal u na {oj li gi. Ko l o n i j a ima do b ar tim, ipak se raz mi {qa i o po ja ~a wi ma.

-Tim je sa sta vqen i od mla dih i is ku snih igra ~a, mno gi fud ba le ri ra de i ma we tre ni ra ju {to se od ra à va na re zul ta te i igru. U pre la znom ro ku u do go vo ru sa di rek to rom Ni ko li }em Vel ~a no vi} od i grao sve u tak mi ce si gur no }e mo se po ja ~a ti ka ko bi u na stav ku se zo ne bi li jo{ Po red tre ne ra Ze ~e vi }a u stru~ nom {ta bu bi li su po mo} ni bo qi - ka è tre ner Ze ~e vi}. tre ner Alek san dar Kri vo {i} i tre ner gol ma na Mi lo rad \o ko Pr vi stre l ac eki p e Bo j an vi}. To kom je se ni dres Ko lo ni je no si li su sle de }i fud ba le ri: Taj di} ko ji se le tos vra tio u Bo ban Vel ~a no vi} 15 utak mi ca, sle de Du {an De li bla ~a nin, klub ve li ki je op ti mi sta i ka Aqo {a Ma xa rov, Dar ko Ra den ko vi} 14, Mo mir Ku qa nin, Ne boj è: {a Bi cu qe vi}, Si ni {a Va si qe vi} 13, Bo jan Taj di}, \or |e Bo -Do ve den sam da po sti èm go ìn 12, Mi ro slav Mi lo {e vi}, Bo jan @i vi} 11, Du {an La ko vi}, lo ve i mi slim da sam u pot pu no Raj ko Pu {i ca, Mla den Li ~i na 9, Go ran Jo va no vi} 8, Ne boj {a sti oprav dao o~e ki va wa. Do bra Zlat ko vi} 7, Edvard Ki{, Mar ko Ni ko li} 6, Uro{ Go lu bo vi} 4, igra i sa rad wa ce log ti ma na Jo van Bi ì} 3, Bo jan Ki ti}, @eq ko Ra do {e vi}, Mi lo rad \o ko utak mi ca ma to kom je se ni su do vi} po jed nu utak mi cu. pri ne li da bu dem pr vi stre lac eki pe. Do sta do bro se po zna je Taj di} pr vi stre lac mo na te re nu i ve ru jem da }u bi Pr vi stre lac eki pe je Taj di} sa 8 go lo va, Mi lo {e vi} 4, De li ti jo{ uspe {ni ji na pro le }e i bla ~a nin i Bo ìn 3, Vel ~a no vi}, Li ~i na 2, Zlat ko vi}, Ra den da }u do kra ja pr ven stva po sti ko vi}, Bi cu qe vi}, Va si qe vi}, Jo va no vi}, Ni ko li} po je dan gol. }i dva de set go lo va. B. Stojkovski

Omla din ci TSK-a iz Te me ri na

SJAJNA JESEN OMLADINACA TSK-a IZ TEMERINA U PODRU^NOJ LIGI NOVI SAD

Do vr ha bez po ra za Iza omla di na ca TSK-a iz Te me ri na je sjaj na je sen u Pod ru~ noj li gi No vi Sad, po {to su pr vi pro {li kroz ciq, sa 13 po be da i dva re mi ja, uz gol-raz li ku 55:6. Tre ner Vla di mir Paj ~in je od li~ no ukom po no vao tim, ~i ji ri tam ni su mo gli da pra te kon ku ren ti, pa dru go pla si ra ni Me ta lac iz Fu to ga ima se dam bo do va ma we. - Kod ku }e smo ima li dva re mi ja, pro tiv Me tal ca (2:2) i Omla din ca (1:1), na stra ni ni je bi lo gre {ke, a naj u be dqi vi ju po be du, ostva ri li smo na go sto va wu Obi li }u (7:0). Po la pu ta smo uspe {no pre {li, ali o~e ku je nas jo{ do sta is ku {e wa, jer na pro le }e go stu je -

Volf sburg do vo di [u ste ra Ne ma~ ki Volf sburg pla ni ra da an ga `u je Ber nda [u ste ra za tre n e r a, ume s to Fe l ik s a Ma ga ta ko ji je u ok to bru na pu stio klub. Pe d e s et d vo g o d i {wi [u ster ko ji je bez po sla ot ka ko je na pu stio Be {ik ta{ 2011, sa stao se ju ~e u ~e ti ri oka sa sport skim di rek to rom Volf s bur g a Kla u s om Alof som. [u ster je u ka ri je ri, iz me |u osta lih klu bo va, pred vo dio i Real Ma drid - u se zo ni 2007/08.

mo kon ku ren ti ma Me tal cu, Omla din cu i Bor cu iz [aj ka {a – ka `e tre ner Vla di mir Paj ~in. Naj bo qi na pad u li gi, pred vo di li su Ne nad Gr gi} i Pre drag Mar ko vi}, sa po 11 go lo va, dok su Ni ko la Da ki} i Ste vo Ra di}, po sti gli po tri ma we. - Na po ~et ku tr ke, gla vo bo qu su stva ra li ka drov ski pro ble mi, iz stro ja su is ko ~i li po vre |e ni Jo vi ~i}, Kre me no vi} i Gu ti}. Pe ~at vi so kom pla sma nu, uda ri li smo za hva qu ju }i igri bez osci la ci ja i od li~ noj se lek ci ji igra~ kog ka dra. Za do voq stvo je ra di ti sa ovom ta len to va nom ge ne ra ci jom, a za se ni o re je ve} de bi to vao per spek tiv ni Bran ko Ka ra}. Od bram be na li ni -

ja je funk ci o ni sa la kao {vaj car ski sat i na de set me ~e va, mre `a je osta la ne tak nu ta. Ofan ziv ni bek To mi slav Ma ri ~i}, pet pu ta se upi sao u li stu stre la ca, a po uz dan tan dem is pred gol ma na Ne ma we Po li }a, ~i ni li su Mi lo sa vqe vi} i Pje vac. - Naj bo qe iz da we, bi lo je u \ur |e vu, pe to pla si ra nu Ba~ ku, tor pe do va li smo sa 6:1. U~i nak ni je iz ne na |e we, eki pa je du go na oku pu, funk ci o ni {e mo kao jed na po ro di ca, i to pred sta vqa kqu~ sjaj nih re zul ta ta. Ve ru jem da }e mo na pro le }e na sta vi ti u istom rit mu i sa ~u va ti li der sku po zi ci ju – ja san je tre ner Vla di mir Paj ~in. M. Meni}anin

Mr da ko vi} pred vra ti ma Omo ni je Srp ski na pa da~ mer ka ne ko li ko po nu da iz ino stran stva, ali je naj bli `i pot pi si va wu ugo vo ra sa klu bom iz Ni ko zi je.Ki par ski pr vo li ga{ Omo ni ja po nu di }e ugo vor srp skom na pa da ~u Mi qa nu Mr da ko vi }u u pred sto je }em pre la znom ro ku. Biv {i ju go slo ven ski re pre zen ta ti vac, Ma ke do nac To ni Sa vev ski, tre ner je klu ba iz Ni ko zi je i we go va `e qa je da oja ~a na pa da~ ku li ni ju i ta ko po ku {a da se ume {a u po zi ci je ko je vo de u evrop ska tak mi ~e wa na red ne se zo ne, po {to

je Omo ni ja tre nut no na {e stom me stu. Mr da ko vi} je bez klu ba ve} {est me se ci, a za to vre me tre ni rao je sa ki par skim Kar mi o ti som. U tr ci za do vo |e we 30-go di {weg srp skog igra ~a je i Eno zis, ~i ji je tre ner Ho lan |a nin Ton Ka nen, ko ji je sa Mr da ko vi }em ve} sa ra |i vao u eki pi AEK iz Lar na ke to kom pr o {le se zo ne. Srp ski fud ba ler je ta da na 18 utak mi ca po sti gao se dam go lo va. In te re so va we za Mr da ko vi }a po ka za lo je jo{ ne ko li ko klu bo va, ukqu ~u ju }i i so lun ski Ira klis.

SPORT

dnevnik KUP NACIJA ZA @ENE PONOVO DODEQEN VOJVO\ANSKOM SAVEZU

U Zre wa ni nu svet u ma lom Evrop s ka bok s er ska uni ja ve o ma po {tu je ono {to se ~i ni u Voj v o | an s kom bok s er s kom sa v e z u za ovaj sport. Ce ne }i an ga `man qu di iz ovog sa ve za po no vo je do de li la or ga ni za ci ju Ku pa na ci ja za `e ne. Tak mi ~e we }e se odr `a ti u Zre wa ni nu u „Kri stal noj dvo ra ni”. U or ga ni za ci ju su se, sem VBS, ukqu ~i li grad Zre wa nin i Bok ser ski sa vez Sr bi je.

mno go de vo ja ka osva ja ~i ca me da qa s naj ve }ih me |u na rod nih smo tri ple me ni te ve {ti ne, a me |u wi ma na stu pi }e i na {e re pre zen ta tiv ke - is ta kao je pred sed nik VB Sa ve za Jo vi ca Pa ni}. Pri ja ve za Kup na ci ja od evrop skih ze ma qa po sla le su Ru si ja, Ukra ji na, ^e {ka, Slo ve n i j a, Ho l an d i j a, Bel g i j a, Ki p ar, Ma | ar s ka, [ved s ka, Ne ma~ ka, BiH, Hr vat ska, Gr~ ka, Cr n a Go r a, Ma k e d o n i j a,

Detaq s pro{logodi{weg turnira

- Bi }e ovo za i sta ve li ka bok ser ska ma ni fe sta ci ja, jer na ring }e, od 9. do 12. ja nu a ra, iza }i vi {e od dve sta de vo ja ka u uz ra sti ma se ni or ki, ju ni or ki i mla dih. Uz to, do }i }e i oko osam de set slu `be nih li ca. Bi }e Zre wa nin tih da na svet uma lom, po {to }e na tur ni r u u~e s tvo v a t i rat n i c e rin ga iz 31 ze mqe sa tri kon ti nen ta. Qu di iz tog ba nat skog gra da obez be di li su da se bor b e odr ` a v a j u u no v oj sport skoj dvo ra ni, {to }e ma ni f e s ta c i j i da t i jo{ ve } i zna ~aj. Uz to, na rin gu }e bi ti

Bu gar ska, Fran cu ska, Poq ska, [pa ni ja, Ita li ja, Ru mu ni ja, Mol da vi ja, Be lo ru si ja, Li tva ni ja i Sr bi ja. Iz Azi je do la ze [ri Lan ka, In di ja i Ka zah stan, a iz Afri ke Ma ro ko i Bo cu a na. - Bi }e to naj ve }i tur nir u `en skom bok su u 2012. go di ni. On se na la zi u me |u na rod nom ka len da ru EUBC i ima vi sok re no me i u sve tu. Dra go nam je {to se na {e ak tiv no sti ce ne i sa ova kvim ma ni fe sta ci ja ma i na{ boks }e do bi ti mno go re kao je Pa ni}. M. Pavlovi}

For mu la i na Taj lan du Ve }in ski vla snik For mu le 1 Ber ni Eklston na ja vio je da }e 2015. u ka len dar tak mi ~e wa bi ti uvr {te na no va de sti naci ja - eg zo ti~ ni Taj land. Ber ni Eklston je ob ja snio da }e Taj land, zbog vre men ske raz li ke, tr ku or ga ni zo va ti u ve ~e ra wem ter mi nu, kao {to je slu ~aj sa Ve li kom na gra dom Sin ga pu ra. - Or gan za to ri su mi sli li da }e u naj br `i cir kus u}i 2014, ali ja mi slim da }e de bi to va ti go di nu da na ka sni je. Stvar je ozbiq na i do bra - re kao je Eklston za ame ri~ ki „Vol Strit @ur nal”. Ta mo {wa pu bli ka za in te re so va na je za auto tr ke, {to je po ka za la i na prob noj tr ci Red Bu la u Ban ko ku pre dve go di ne, ka da je bi lo pri sut no vi {e od 100.000 na vi ja ~a.

AME RI^ KI FUD BAL ZA @E NE I U NO VOM SA DU: U Novom Sadu odigrana je prva utakmica u ameri~kom fudbalu za `ene izme|u Hettrika Vojvotkiwa i beogradskih Vui~ica (53:38). Bila je to zanimqiva prezentacija ameri~kog fudbala.

~etvrtak20.decembar2012.

PROMENA U FED TIMU SRBIJE

Od la zi se lek tor Vra ne{ Fi na list ki we Sve t ske gru pe Fed kup tak mi ~e wa na red ne se zo ne mo gle bi da za po~ nu ne sa mo bez Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi}, nego i selektora Dejana Vrane{a. Vrane{ je, uprkos svim pre prekama, me~evima u gostima, povredama teniserki i te{ ko}i da privoli igra~ice da svaki put usklade obaveze u Fed kupu i na turnirima, do{ao sa odabranim sastavom na korak do titule, {to je najve}i uspeh jednog na{eg trenera u `enskom te n i su. Ali, trofej nije osvojen, pa je, mo`da, do{lo vreme za opro{taj od sastava koji o~ekuju promene i na igra ~kom planu u 2013. godini. Jedini i najve}i problem koji mo`e da se zameri Vrane{u jeste taj {to dugo vremena nije uspevao da napravi pravu hemiju u ekipi, posebno izme|u prve dve zvezde, Ane Ivanovi} i Jelene Jankovi}, i da ih uklopi u tim, zbog ~ega je povremeno trpela i cela reprezentacija. Kao naslednici Vrane{a ve} se pomiwu dvojica mladih stru~waka, oprobanih u radu sa teniserkama - Dejan Petrovi} i Petar Popovi}. Dejan Petrovi}, selektor Dejvis kup tima na{e zemqe od 2005. do 2007, i nekada{wi trener Novaka \okovi}a (20042005), radio je i sa Janko vi }evom (2006), odnosno sa vi{e mla|ih igra~a i igra~ica iz Australije i Srbije. U profesionalnoj karijeri, predsednik i osniva~ TK Puma, bio je

Na dal do na tor or ga na [pan ski te ni ser Ra fael Na dal, ko ji se usko ro vra }a na te ren po sle {e sto me se~ ne pa u ze zbog po vre de, od lu ~io je da do ni ra svo je or ga ne. - ^ast mi je da mo gu da ob ja vim da sam do na tor or ga na - re kao je Na dal pred sta vqa ju }i svo ju do na tor sku kar ti cu. Je dan od naj ve }ih te ni se ra svih vre me na u~e stvo va }e na eg zi bi ci o nom tur ni ru u Abu Da bi ju, od 27. do 29. de cem bra.

Se re na ope ri sa la ~u kqe ve Dejan Vrane{

u~esnik svih grend slem turnira, igrao je za reprezen taciju SCG 2003. i 2004, a najboqi plasman bilo mu je 157. mesto u singlu i 116. u dublu. Kao drugi kandidat za mesto saveznog kapitena figurira Petar Popovi}, trener na{e teniserke Andree Petkovi}, koja igra pod nema~kom zastavom. Re~ je o igra~ici kojoj je pomogao da do|e do devetog mesta na VTA listi osvoji dve titule. Novosa|anin Popovi} je uspe{no radio i sa Hrvatom Ivom Karlovi}em. Problem sa wim mogao bi da bude mawak vremena usled

FINALE KUPA VOJVODINE (@): KIKINDA - VOJVODINA

Na vi ja~ ki auto bus za Su bo ti cu Ru ko me ta {i ce je se weg pr va ka Pr ve li ge Sr bi je - Se ver Ki kin de sa ne str pqe wem ~e ka j u da n a { we fi n a l e Ku p a Voj vo di ne pro tiv no vo sad ske Voj vo di ne ko je }e se odr `a ti u Su bo ti ci. No vo sa |an ke su pro {le go di ne u fi na lu na par ke tu ki kind ske ha le Je ze ro bi le bo qe, pa ta ko Ki kin |an ke `e le re van{ na ne u tral nom te re nu. Tre ner Ki kin de De jan Ka ra no vi} do bro je pri pre mio eki pu, a i sve igra ~e su zdra ve.

Ka ko nas je oba ve sti la se kre tar ka klu ba Na ta {a Le ji} put Su bo ti ce }e kre nu ti i na vi ja~ ki auto bus sa 50 naj va tre ni jih na vi ja ~a, a svoj od la zak na fi nal ni me~ na go ve sti lo je jo{ pe de se tak na vi ja ~a u sop stve nom pre vo zu. Ta ko }e ha la u Su bo ti ci od je ki va ti od na vi ja wa qu bi te qa `en skog ru ko me ta iz Ki kin de ko ji }e po ne ti po treb ne na vi ja~ ke re kvi zi te. Me~ iz me |u Ki kin de i Voj vo di ne po ~i we u 16 sa ti. M. S.

obaveza koje ima prema Andrei tokom sezone, ali i prednost, jer bi na turnirima {irom sveta bio u stalnom kontaktu sa na{im najboqim teniserkama. Za razliku od Fed kupa, u Dejvis kup timu Srbije ne}e biti promena na ~elu. U 2013. okupi}e se {ampionski tim - Novaka \okovi}a, Janka Tipsarevi}a, Viktora Troickog i Nenada Zi mo wi}a, uz Lajovi}a, Miloje vi}a, \erea i druge talente koji ~ekaju na svoju {ansu, i naredne sezone predvodi}e savezni kapiten Bogdan Obradovi}, koji i daqe u`iva potpuno poverewe i podr{ku igra~a.

Te ni ser ka Se re na Vi li jams ope ri sa la je ~u kqe ve zbog ~e ga je od u sta la od eg zi bi ci o nog me ~a pro tiv Be lo ru ski we Vik to ri je Aza ren ke na Taj lan du, 29. de cem bra. Le kar spe ci ja li sta ko ji je ope ri sao ame ri~ ku te ni ser ku, Xe fri Rok fe ler iz ja vio je da je in tre ven ci ja na pal ~e vi ma oba vqe na zbog hro ni~ nog pro ble ma sa sto pa li ma. - Neo p hod no je da Vi li jams na mi ni mum sma wi svo je ak tiv no sti, ka ko bi se pot pu no opo ra vi la - re kao je Rok fe ler. Ume sto Vi li jams, ko ja je iza bra na za VTA igra ~i cu go di ne, po sle po be da na Vimbldo nu, Olim pij skim igra ma i US Ope nu, na eg zi bi ci ji u Hua Hi nu igra }e Ki ne ski wa Li Na.

Pred sed nik IHF za do vo qan s EP Pred sed nik (IHF) Ha san Mu sta fa ~e sti tao je pred sed ni ku Ru ko met nog Sa ve za Sr bi je, Ve li mi ru Mar ja no vi }u na sjaj noj or ga ni za ci ji Evrop skog pr ven stva. - Ovom pri li kom è leo bih da upu tim is kre ne ~e stit ke va ma i RS na fan ta sti~ noj ulo zi do ma }i na i or ga ni za ci ji EP za è ne 2012. Sve zva ni ce su uì va le u pri ja teq skoj i uz bu dqi voj at mos fe ri, kao i va {em qu ba znom go sto prim stvu. U ve zi sa tim, è leo bih i naj i skre ni je da se za hva lim po vo -

dom pot pi si va wa ugo vo ra o or ga ni za ci ji SP ko je }e se u de cem bru 2013. odr `a ti u Sr bi ji. Mu sta fa je do dao da se ra du je sa rad wi sa RS u pred sto je }em pe ri o du to kom pri pre ma naj zna ~aj ni jeg i naj ve }eg svet skog ru ko met nog tur ni ra.

SPORT

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

MU [KA SU PER LI GA

No vo sa |a ni ma plit ko je ze ro Rad ni~ ki - Voj vo di na 22:23 (11:11) KRA GU JE VAC: Hala SC „Jezero”, gledalaca: 150, sudije: Raji} i Dragomirovi} (Beograd). Sedmerci: Radni~ki 3 (1), Vojvodina 3 (2). Iskqu~ewa: Radni~ki 8, Vojvodina 6 minuta. RAD NI^ KI: Kosti} 2, Pralica 3, Radenovi}, Jani}ijevi}, Fili} 1, Mandi}, Leki}, Stevanovi}, Petrovi} (18 odbrana, 1 sedmerc), Milin~i}, Simi}, Milo{evi}, Nikoli} 5, Tomi}, Bosi} 5, Raji~evi} 6 (1). VOJ VO DI NA: B. Radi{i}, Popov 3, M. Radi{i}, Bari{i} 2, Veselinov, Abaxi} (14 odbrana, 2 sedmerca), Stojanovi} 6, Rad ni~ ki - Voj vo di na 22:23 Vr bas - Na pre dak 29:24 Cr ven ka - Ko lu ba ra 22:29 Voj vo di na - @e le zni ~ar 43:30 Ru dar - Ju go vi} 32:27 Cr ve na zve zda - PKB 26:30 Me ta lo pla sti ka - Par ti zan 19:20 Za je ~ar - Rad ni~ ki 29:24 1. Par ti zan 13 11 2 0 386:320 24 2. Voj vo di na 13 11 0 2 361:299 22 3. Vr bas 13 9 0 4 342:339 18 4. Me ta lop. 13 7 0 6 328:310 14 5. Ko lu ba ra 13 6 1 6 384:370 13 6. Ru dar 13 6 1 6 346:337 13 7. C. zve zda (-2) 13 7 1 5 347:347 13 8. Za je ~ar 13 6 0 7 366:366 12 9. Rad ni~ ki 13 6 0 7 330:333 12 10. Ju go vi} 13 4 3 6 336:338 11 11. PKB 13 4 3 6 345:351 11 12. Na pre dak 13 5 1 7 326:345 11 13. Cr ven ka 13 2 2 9 313:376 6 14. @e le zn. 13 0 0 13 310:379 0 Su per li ga {ko tak mi ~e we na sta vqa se 9/10. fe bru a ra 2013 go di ne.

Arseni}, ^upkovi}, Pu{ica, Jo{i} 2, Marjanac 2, Milo{evi} 1, Mitrovi} 1, Stankovi} 6, \urkovi}.

lihu u prvih 45 minuta igre. U zavr{nici susreta (52. minut), crveno - beli dolaze do vi{ka od ~etiri gola (23:19), najvi{e

Dragan Grozdanov, Slavoqub Grozdanov i Tibor ^isar

NAJ VI [A PRI ZNA WA ^LA NO VI MA SD BE^ KE REK 1825

Zlat na me ta Gro zda no vu

Vuka{in Stojanovi}

Rukometa{i novosadske Vojvodine trijumfom na vru}em gostovawu u Kragujevcu, protiv doma}ina Radni~kog 23:22, zavr{ili su uspe{no prvi deo superliga{ke sezone. Na zimsku pauzu Novosa|ani idu sa 11 pobeda ~ime su izabranici trenera Momira Rni}a zadr`ali korak za {ampionom beogradskim Partizanom. U hali Jezero vi|ena je kvalitetna rukometna predstava u kojoj ni jedan ni drugi tim nisu uspeli da stvore opipqiviju za-

zahvaqauju}i golmanu Abaxi}u, raspoloènim krilima, Stojanovi}u i Stankovi}u, ali i duòj klupi. Sve {to su doma}i rukometa{i uspeli da urade, je da u fini{u utakmice pru|u na minus od jednog gola, ali vi{e ipak nisu mogli.U Radni~kom najistaknutiji bio je ~uvar mreè Petrovi}, dok su se u poqu istakli Raji~evi}, Nikoli} i Bosi}. Kod Novosa|ana pomenuta trojka je bila na visini zadatka za zasluèn trijumf.

NBA LI GA

@o a kim kao Vla de @oakim Noa po~eo je da radi ne{to {to je deceniju i po NBA terenima radio Vlade Divac. Da bude, kako sam u {ali ka`e, plej-centar. U pobedi ^ikago Bulsa nad Boston Seltiksima od 100:89, {to je ~ak 11. put sa „kelti” primaju 100

12. novembra bili boqi kao gosti (101:95). Ovog puta „bikovi” su dobili svaku od ~etiri ~etvrtine, sa pet, dva, dva i dva poena razlike. Kod pora`enih Rexon Rondo ubacio je 26 poena, uz osam asistencija, Pol Pirs dodao je 16. - Po~e}emo da tragamo za re{ewima. Ovaj tim trenutno nije do-

@oakim Noa

i vi{e poena ove sezone, Francuz je ostvario drugi tripl-dabl u~inak u karijeri: 11 poena, 13 skokova i deset astistencija. - Uvek ka`em qudima da sam plej-centar. Uvek sam znao da mogu da dodam loptu kako treba. Pored sebe imam toliko qudi koji mogu da pogode, tako da mi nije problem da u napadu podelim pravi pas. Luol Deng i Karlos Buzer ubacili su po 21 poen, Nejt Robinson stavio je 18 u obru~ biv{eg kluba, koji je cele pro{le sezone samo 11 puta primio trocifren broj poena a sada to dostigao ve} u decembru. Ovo je Bulsima druga pobeda nad Seltiksima ove sezone, jer su

bar tim. Trenutno smo ono {to smo. Tim sa polovi~nim u~inkom, sa 50 odsto pobeda. Tako smo i igrali ve~eras - rekao je trener Bostona Dok Rivers. Los An|eles Lejkersi posle serije od ~etiri poraza uspeli su da ve`u tri pobede najvi{e zbog toga {to se posle ispovre|ivanih Filadelfija Siksersa i najgoreg tima lige Va{ington Vizardsa, na drugoj strani na{ao tim [arlot Bobketsa. I u Stejpls Centru Lejkersi su uspeli nekako da pobede, rezultatom 101:100, uz 30 poena Kobija Brajanta, ali i velikom proma{aju Xeralda Hendersona za pobedu

gostiju. U posledwem napadu, prvo je Dvajt Hauard o tablu zalepio Kembu Vokera na polagawu, lopta se odbila u ruke Hendersonu koji je imao ~isto polagawe, ali je lopta odlu~ila da ne u|e u obru~. Stigla je u ruke Bajrona Malensa, koji je tako|e dobio rampu od Hauarda da bi se lopta kona~no na{la u posedu Bena Gordona. Wegov poku{aj za tri poena uz zvuk sirene bio je neuspe{an i... Lejkersi su pobedili, stigli do skora 12-14! Za sada, Lejkersi u ~iju se startnu postavu vratio uvre|eni Pau Gasol, pokazuju da mogu da pobede (jedva) najgore timove lige. [ta }e biti protiv Golden Stejt Voriorsa i Wujork Niksa, vide}emo veoma brzo. Bobketsi su vodili 18 poena razlike u tre}oj ~etvrtini, dok trener D’Antoni nije znao {ta da radi. Bruku je spre~io Brajant, koji je preuzeo odgovornost, a u posledwih minut i po ubacio je ~etiri od 30 poena. Taman da [arlot do`ivi 12. uzastopni poraz. Rezultati: Va{ington - Atlanta 95:100 /Kraford 27, 11 as - Vilijams 24/, Klivlend - Toronto 99:113 /Irving 23 - Kalderon 23, 6 as/, Bruklin - Juta 90:92 /Xonson 21 - Vilijams 19, 6 as/, Majami Minesota 103:92 /Vejd 24 - Kirilenko 22/, ^ikago - Boston 100:89 /Deng 21, Buzer 21, 12 sk, Noa 11, 13 sk, 10 as - Rondo 26/, Milvoki - Indijana 98:93 /Xenings 34 - Hil 18/, Dalas - Filadelfija 107:100 /Mejo 26 - Rajt 25/, Denver - San Antonio 112:106 /Galinari 28 - Dankan 31, 18 sk/, LA Lejkers - [arlot 101:100 /Brajant 30, 7 as - Voker 28, 7 as/, Golden Stejt - Wu Orleans 103:96 /Li 26 - Anderson 28/.

Kr wi se mo} na Ce de vi ta Posle trenera Bo`idara Maqkovi}a, Mikaela @elabala, zagreba~ku ekipu napustio i Marko Car. Kofere pakuje i Markes Grin. Cedevita je pre po~etka sezone ABA lige formirala mo}an tim, koji je slovio za glavnog favorita za trofej. Dva i po meseca kasnije Zagrep~ani se nalaze na skromnoj ~etvrtoj poziciji na tabeli, sa skorom 8-5, a ekipa je po~ela da se krwi. Prvo je klub napustio trener Bo`idar Maqkovi}, koga je nasledio Aleksandar Petrovi}, za wim je oti{ao i FRancuz Mikael @elebal jedan od najzvu~nijih poja~awa uo~i starta sezone, a sada je istim stopama krenuo i Marko Car.

Hrvatski plej sporazumno je raskinuo ugovor sa klubom, a sportski direktor Cedevite Matej Mami} objasnio je da je do takvog epiloga do{lo jer Car, uprkos nesumwivom kvalitetu koji poseduje, nije mogao da dobije ve}u minutaù u klubu. Hrvatski mediji preneli su da to nije kraj osipawa hrvatskog tima, jer je na putu da potraì novu sredinu i Amerikanac Markus Grin. Navodno, u Cedeviti nisu zadovoqni wegovim partijama, jer je doveden kao veliko poja~awe. Omaleni plej je letos u Zagreb stigao iz italijanskog Avelina, a uskoro bi mogao da poja~a redove belgijske ekipe [arlroa, koja èli da ga angaùje.

Profesor Slavoqub Grozdanov iz zrewaninske Streqa~ke druìne Be~kerek 1825 dobitnik je Zlatne mete, najvi{eg priznawa u streqa~kom sportu. Streqa~ki savez Srbije dodelio je Zlatnu metu Grozdanovu za izuzetne sportske rezulate i razvoj streqa~kog sporta u Srbiji. Priznawa u vidu Bronzane mete dobili su i takmi~ar Be~kereka 1825 Tibi îsar, trener Dragan Grozdanov i sama streqa~ka druìna. Tim povodom, u prostorijama kluba, na zrewaninskom streli{tu, odràna je konferencija na novinare na kojoj su nagra|eni sumirali dosada{we rezultate Slavoqub Grozdanov, koji je streqa{tvom po~eo da se bavi davne 1949. godine, po struci je profesor istorije i ceo radni vek proveo je u prosveti. - Prevalio sam puno godina bave}i se ovim sportom i jo{ uvek drìm aktuelni rekord vojni~kom pu{kom, leè}i stav na 300 metara, {to je jedna od najteìh i najzahtevnijih disciplina. Vi{e od dvadeset puta bio sam standardni ~lan ekipe Republike Srbije na dràvnim prvenstvima u SFRJ i kandidat za reprezentaciju – predstavio je Grozdanov svoju karijeru.

Tako|e je osvojio titulu omladinskog prvaka SFRJ vojni~kom pu{kom u disciplini trostav i brojne druge, na svim nivoima takmi~ewa. Dobitnik je Spartakove nagrade za ìvotno delo. Pored toga, Grozdanov je istaknuti pedagog u oblasti streqa{tva koji je obu~io generacije strelaca i kroz svoj instruktorski rad, doprineo boqoj kulturi i bezbednosti u rukovawu oru`jem. Dobitnik Bronzane mete Tibi îsar po~eo je da se bavi streqa{tvom 1974. godine. - Ostvario sam zna~ajne rezultate, od kojih su najbitniji titula prvaka dràve poluautomatskom pu{kom, rekordera Srbije PAP u SCG, a i vi{estruki sam osvaja~ medaqa na svim nivoima takmi~ewa. Tako|e, nekoliko puta sam bio ~lan ekipe koja je osvajala {ampionat dràve u vi{e disciplina – rekao je îsar. Priznawe Bronzana meta Draganu Grozdanovu stru~na komisija Streqa~kog saveza Srbije dodelila je na osnovu dugogodi{weg rada i zalagawa u oblasti sportskog streqa{tva. Grozdanov je, naime, ne samo uspe{an strelac ve} i vanserijski trener koji je stru~an u ovom domenu. Nekoliko strelaca je we-

govom neposrednom zaslugom u{lo u dràvnu reprezentaciju. Uspe{no je zavr{io {kolu Me|unarodne streqa~ke unije (I[F) za D licencu internacionalnih trenera, gde je progla{en za najboqeg polaznika. - Kao sportski strelac, postigao sam brojne rezultate i aktuelni sam rekorder Jugoslavije i Srbije poluautomatskom pu{kom sa nedosti`na 283 kruga. Prvak sam i dràve vazdu{nim oru`jem, vi{estruki osvaja~ medaqa na svim nivoima takmi~ewa i u vi{e navrata ekipni osvaja~ prvih mesta na dràvnim {ampionatima – naglasio je Dragan Grozdanov. Streqa~ka druìna Be~ekerek 1825. priznawe Bronzana meta dobila je za sveukupni rad u oblasti sportskog streqa{tva i izuzetne rezultate od osnivawa do danas. Zrewaninski strelci u posledwih dvadesetak godina suvereno vladaju {ampionatima dràve u seniorskoj konkurenciji. Istaknuti strelci, pored nagra|enih, su i \or|e [ari, Zoran Kostovski, Milan Mrdaq, Qubi{a Bo{wakovi}, Marija Markov, Anika Tomi}, Gordana Dimitrijevi}, @arka Vu~eti}, Marija Piva~ i Marko Beqin. @. Ba la ban

VE Ê RAS SVE Â NOST PO VO DOM IZ BO RA SPOR TI STE OP [TI NE BE ÊJ

Sla ba za in te re so va nost klu bo va Sport je ve} dugi niz godina jedno od karakteristi~nih obele`ja Be~eja. Posledwe decenije pro{log veka, a to nije bilo davno, Be~ej je, imaju}i u vidu broj stanovnika i ~iwenicu da se desetak ekipa takmi~ilo u saveznim stepenima takmi~ewa, slovio za najsportskiji grad Srbije, pa je dobio epitet „grad sportova“. Sada ni pribli`no nije tako. Samo je Klub malog fudbala Be~ej od ove sezone ~lan futsal elite, Vaterpolo klub Be~ejac i Stonoteniski klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta su u drugom po va`nosti stepenu takmi~ewa i tu se zavr{ava spisak klubova koji imaju saveznu reputaciju. Naravno, nije Be~ej ni sada bez sportista. Uostalom, najboqi sportista Vojvodine u anketi na{eg lista je evropski {ampion i finalista olimpijskih igara u kajaku Marko Novakovi}. Tu su i oni mla|eg uzrasta. Sportskim àrgonom re~eno sada je loptica, iz ekipnog, ba~ena na pojedina~ne sportove. Svi se hvale kvalitetnim radom i o~ekuju se, opet, vrhunski rezultati. Samo da stasaju deca koja dolaze... I ta pri~a kruì gradom sve dok se ne pribliì tradicionalan izbor sportiste godine. Onda se Komisija za izbor sportiste, bez obzira ko je u woj, suo~ava sa problemom da iz ve}ine klubova nema nijedne nominacije, iz pojedinih kluba svesno forsiraju pojedine ~lanove ili sebe. Tome je, umnogome, doprinela i ~iwenica da se ve} dugi, dugi

Marko Novakovi} nastavqa dominaciju

niz godina u organizacionom smislu sportu ne pridaje dovoqna pa`wa, da se sve radi kampawski, nema sistemskog na~ina rada, uvek neko i neki kroje sudbinu sporta u najve}oj potiskoj op{tini, umesto da se uspostavi sistem u kom pojedinci ne}e imati kqu~nu ulogu u kadrovawu, finansirawu, odlu~ivawu... Jo{ mnogo vode }e Tisom prote}i dok ne bude tako. Aktuelna akcija izbora sportiste godine u organizaciji ponovo formiranog Sportskog saveza op{tine Be~ej, a da o tome nisu obave{teni ni sportski novinari, a kamoli javnost, na najboqi na~in je pokazala aktuelno stawe u be~ejskom sportu. Slovom i brojem, od strane klubova nominovano je ukupno 38 sportistkiwa i sportista u pet kategorija, mla|e pionirke (7), mla|i pioniri

(6), pionirke (7), pioniri (3), kadetkiwe (5), kadeti (1), juniorke (2), juniori (2), seniorke (2), seniori (3). Da ne bi bila bruka, Komisija je u posledwem trenutku popuwavala broj do tri u pojedinim kategorijama. Jo{ je katastrofalnija situacija u kategoriji trenera i sportskih radnika. Stigle su dve nominacije iz istog kluba u kategoriji trenera, a nijedna za sportskog radnika!? Onda i ne ~udi katastrofalna situacija u klubovima, kada sportski radnici nisu bili u stawu da se ukqu~e u aktuelnu akciju. Bilo kako bilo, sve~anost povodom izbora sportiste u organizaciji Sportskog saveza op{tine Be~ej odr`a}e se ve~eras od 18 sati i velikoj sali Gradske ku}e. Poziv je upu}en svim sportistima, sportskim radnicima i prijateqima sporta. V. Jan kov

kULTURA

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

ПОЕЗИЈА ЈОВАНА ЗИВЛАКА НА ПОЉСКОМ И БУГАРСКОМ

ДИ ПЛОМ СКА ПРЕД СТА ВА МИЕ КНЕ ЖЕ ВИЋ НА РЕ ПЕР ТО А РУ АРТ КЛИ НИ КЕ

Језичка и песничка полифонија

„Не бе ски од ред” у но во сад ском по дру му

Ових дана новосадском књижевнику и издавачу Јовану Зивлаку изашле су две књиге поезије у преводима на пољски и на бугарски језик. Зивлак сада има четрнаест песничких наслова у препевима на страним језицима. Његове песничке књиге до сада су објављене на францу-

ском, немачком, италијанском, пољском, словачком, мађарском, македонском, румунском и бугарском језику. У Варшави у издавачкој кући „Агава“, под насловом „Сабијање времена“, изашлa је књига изабраних песама Јована Зивлака на пољском, у преводу песника и издавача Гжегожа Латушињског. Преводилац је написао и опширан поговор у коме између осталог каже: -Јован Зивлак је једна од најизразитијих стваралачких фигура у Војводини, песник велике осетљивости и интелектуалне динамике, есејист, критичар и издавач, организатор књижевног живота, оснивач и главни уредник књижевног часописа „Златна греда“, иницијатор и директор Међународног књижевног фестивала познаАНИМИРАНИ ФИЛМ У БИОСКОПИМА

Нова Звончица Анимирани филм „Звончица и тајна крила„ по сценарију и у режији Робертса Ганавеја и Пеги Холмс, биће од данас на редовном репертоару домаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“. У новом 3Д, синхронизованом анимираном филму, једна

од најомиљенијих Дизнијевих јунака Звончица води гледаоце у мистичну Зимску шуму где проналази своју сестру, разиграну Зимзеленку. За Звончицу и остале виле из топле Долине вила, Зимска шума представља мистериозно и забрањено место. Топле виле не смеју да прелазе у свет зимских вила и обратно, јер ризикују да униште крила. Пошто не може да исконтролише своју радозналост, Звончица ће кришом прећи границу и ући у зиму где ће се нешто невероватно десити - њена крила ће почети да светлуцају и сијају. Јунацима гласове позајмљују Тимоти Далтон, Анђелика Хјустон, Меган Хилти, Луси Лу, док су у синхронизацији учествовали Снежана Јеремић, Дорис Радић, Паулина Манов, Јадранка Бугарски, Исидора Минић.

тог у Европи, и не само у Европи, који повезује стваралачку средину Војводине и Србије са светом и свет са српском поезијом. У овој збирци први пут је објављена потресна поема Јована Зивлака, „Они су ушли у наш дом“, заснована на крагујевачком масакру, који су извршили Немци у октобру 1941. године. Зивлак ствара драматичан мозаик од бруталног насиља којим је обухваћено не само људско друштво, сваки појединац, његово право на живот, него и његова природна родбинска веза, љубав и брига, његово достојанство.Он настоји да предочи читаоцима насиље које је извршено над целом културом, у чијем контексту се одвијао до тада живот тих људи и њихов језик. За насловну страну издавач је изабрао слику Моме Антоновића. Издавачка кућа „Искуство“ из Софије објавила је Зивлакову књигу поезије под насловом „Силазак“, у преводу бугарске песникиње Левене Филчеве. Предговор је потписaла критичарка и професорka универзитета Благовеста Касабова, која истиче да је на први поглед Зивлакова поезија прихватљива и разумљива само посебној врсти читалаца. Међутим, њена сложеност, њен нестандарни поглед управо омогућују да поставља кардинална питања о нашем свету. Рецензент издања је један од најзначајнијих бугарских песника Љубомир Левчев, који наводи да је Зивлак битна појава европске поезије. Ових дана Зивлакове песме су објављене на француском-у часопису „Транскрипт“ у преводу Харите Вибранд, на немачком- у берлинском часопису „Парк“, у преводу Хелмута Вајнбергера, у Румунији- у арадском часопису „Арка“, у преводу Славомира Гвозденовића и на мађарском- у антологији песника из бивше Југославије, приређивача и преводиоца Ота Фењвешија, која је изашла у Веспрему. Р. Л.

По сто је струч не ко ми си је за оце њи ва ње ди плом ских ра до ва сту де на та Акак де ми је умет но сти у Но вом Са ду, али је дан од њих је од не дав но и пред су дом за ин те ре со ва не пу бли ке – ди плом ска пред ста ва Мие Кне же вић - на ре пер то а ру Арт кли ни ке, ко ја та ко у окви ру јед ног де ла свог про гра ма на ста вља да про мо ви ше пер спек тив не ди плом це умет нич ких ди сци пли на. „Не бе ски од ред“ за ко ји су још 1957. до би ли Сте ри ји ну на гра ду, Алек сан дар Обре но вић и Ђор ђе Ле бо вић на пи са ли су као ин тим ну ис по вест о стра да њу љу ди у на ци стич ким ло го ри ма. Али, не оних ко ји су „са мо“ по гу бљи ва ни, не го оних ко ји су би ли осу ђе ни да бу ду џе ла ти, та ко зва ни „Хи мел ко ман до“ – за тво ре нич ка је ди ни ца за ду же на за про ме ну агре гат ног ста ња сво јих са пат ни ка, све по це ну ко јег да на жи во та и, на рав но, на де ко ја уми ре (прет)по след ња. Из бор Мие Кне же вић на из глед из не на ђу је, јер се „Не бе ски од ред“ од го ди не у ко јој су, ка сни је ће се са зна ти, са из ме ње ним са ста вом још увек ра ди ли по је ди ни ло го ри из Дру гог свет ског ра та, ве о ма, ве о ма рет ко из во дио на сце ни, а у ме ђу вре ме ну су „зло чи ни у име чо веч но сти“ при лич но ево лу и ра ли. Али је, за то, „Не бе ски од ред“ са свим ло ги чан из бор кад се узме у об зир ве шти на ко јом је на пи сан, сво је вр сна дра ма тур шка га ран ци ја за ре ди те ља и еки пу иоле по све ће них глу ма ца. До вољ но зре ла да пре по зна и озна чи не ке од основ них те ма тек ста ко ји у кон тра пунк ту звер ства, за пра во ис пи ту је гра нич на под руч ја људ ско сти, ре ди тељ ка је из бо ром сти ла игре ипак пре пу сти ла да пра ва атрак ци ја пред ста ве у Арт кли ни ци бу ду упра во глум ци, чи та ва ге не ра ци ја Ака де ми је умет но сти ко ја ће су тра би ти у по зи ци ји да сво је ме сто и из лаз тра жи у нај све жи је фор ми ра ју ћем, са вре ме ном конц ло го ру за умет ни ке и кул ту ру уоп ште. Њи хо ва

име на (и до де ље не уло ге) су: Ди ми три је Ди нић (Зе ле ни), Де јан Кар ле чик (Фран се), Вла ди мир Мак си мо вић (Гре ко), Угље ша Спа со је вић (Серб), Мар ко Сав ко вић (Му сел ман), Да ни ло Ми ло ва но вић (Ун гер), Сте фан Ју а нин (По лен), Алек сан дар

и ме, де лић ат мос фе ре ре ал но на ра ста ју ћег „на ци о нал со ци ја ли стич ког“ за но са, при у штен је исто риј ском пер спек ти вом по зи ци је и струк ту ре Арт кли ни ке (по друм у ма лој ули ци у цен тру гра да), као и уво ду у ко јем пу бли ка би ва уте ра на

кал но кад се ги не, дра ма тич но ка да жи ви. Им пулс за „ре ше ње“ те ам би ва лен ци је, по ку ша но је да се пред ста ви не ко ли ци ном сим бо лич ких при ка за, ме ђу сце на, у ко ји ма до ми ни ра ју тре ну ци ка да про та го ни сти по чи -

Мил ко вић (Рус), Ми лош Вој но вић (Ко ман до фи рер), Иван Мар ко вић (Штур мфи рер), Ни ко ла Шур ба но вић (Ађу тант), Мар ко Ва си ље вић (Стре ља ни), Дар ко Кар ле чик (До бо шар). За по зна ва о це тек ста из по де ле се ви де пре и ме но ва ња и до пи си ва ња ли ко ва ко ја ни су ни шта бит но про ме ни ла: На про тив, то је учи ње но ка ко би био упот пу њен до жи вљај це ли не. А у том до жи вља ју ре а ли зам са цр та ма до ку мен тар ног, бру та ли стич ког при сту па, бли зак је на ту ра ли зму и на гла ше но је фи зич ки из ра жен. Том осе ћа ју сва ка ко до при но си бли скост пу бли ке и из во ђа ча, кон цеп циј ски стр па них у исти кош. На -

у ло гор за јед но са при кри ве ним про та го ни сти ма, ка сни је от кри ве ним на го ло, и зби је ним у ре до ве ци гли и бе то на, по ред оџа ка из ко јег их у дра ми гре ју „је ди ни осло бо ђе ни“. Ве ли ку до зу сим па ти ја иза зи ва по жр тво ва ње мла дих глу ма ца ко ји, и по ред за њих још увек очи глед но пре зах тев них же ља да се пред ста ва од и гра у спо ром, при род ном рит му, до кра ја успе ва ју да при ка жу, са ма ње или ви ше успе ха, ско ро све оне ма ле сце не, ли ца и на лич ја, из ло жбе чо веч но сти ка ко би се у ду ху дра ме мо гле на зва ти. На тој из ло жби, чо век ни је жр тва или џе лат ко ли ко је из гу бље но би ће, се бич но ко ли ко и дру штве но, и у до бру и у злу. Му зи -

њу да ре же и ла ју. Бу ду ћи да та ко под се ћа ју на је дан од сим бо ла на ци стич ких хор ди, иако ле по и ефект но, ам би ва лен ци ја се про ду бљу је и оста је не ја сно да ли то зна чи да су и за тво ре ни ци по ста ли раз ја ре не жи во ти ње или је то је ди ни на чин да се де лу је, ор га ни зу је и су прот ста ви. Је ли то он да на зна ка бор бе или пре да је? Ка ко то да но си мо у се би и ву ка и ов чи цу? Баш као и у дра ми, на та пи та ња не ма ла ких од го во ра, а сва ка ко је до бар осе ћај ви де ти да се бар пи та ња још увек не за бо ра вља ју. Мо жда и та ко људ ска ег зи стен ци ја и све оно што она но си, са мо по ста је под но шљи ви ја. Игор Бу рић

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА

Уметничка колонија на Старом сајмишту У Галерији ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Васе Стајића 1, сутра у 13 часова отвара се изложба под називом „Уметничка колонија на Старом сајмишту“ Уметници из збирке Рајка Мамузића. Почетком педесетих година прошлог века група од тридесетак младих уметника добила је смештај и атељеe у разрушеним павиљонима на Старом сајмишту у Београду. Бивши логор као место туге и смрти, младошћу, оптимизмом и страшћу за стварањем уметници су успели да претворе у живописно место уметничког деловања. Старо сајмиште je постало место великих догађања за нашу уметност. Постало је расадник нових идеја, место авангардних дешавања. Уметници који су радили у овој уметничкој колонији дали су тон и смер српској послератној уметности. На Старом сајмишту је било смештено и 16 уметника, чија се дела данас чувају у Збирци Рајка Мамузића. У италијанском павиљону су били: Лазар Возаревић, Миодраг-Мића Поповић, Драгутин Цигарчић, Матија Вуковић, Никола Јанковић, Слава Богојевић; у румунском: Ангелина Гаталица, Ксенија Дивјак, Марио Маскарели, Бранко Филиповић; у кули: Младен Србиновић, Лазар Вујаклија, Зоран Петровић, Александар Луковић и Александар Зарин. Изложба ће трајати до 21. фебруара 2013. године. Аутор изложбе је Јованка Столић.

Милан Поповић, Сувишан човек, 1961.

НА СЦЕНИ АТЕЉЕА 212

Педесето извођење „Пазарног дана” Представа „Пазарни дан„ Александра Поповића у режији Егона Савина вечерас ће имати педесето извођење на Великој сцени Атељеа 212 у Београду Ова представа је на прошлогодишњем 56. Стеријином позорју у Новом Саду, добила је четири награде: Стеријину награду за глумачко остварење (Анита Манчић), Стеријина награда за кости-

мографско остварење (Маја Мирковић), Награду из Фонда „Дара Чаленић„ за најбољег младог глумца (Никола Јовановић), а компанија „Новости„ доделила је награду за епизодну улогу (Небојша Илић). У овој Поповићевој причи о малим људима гладним власти и новца, о балканској сиротињи, паланачком менталитету, подела-

ма, о политизираном несрећном народу играју: Бранимир Брстина, Љубомир Бандовић, Милица Михајловић, Јелена Петровић, Анита Манчић, Гордан Кичић, Никола Јовановић, Небојша Илић, Новак Симић, Маријана Дугалић, Јаков Јевтовић, Марко Гиздавић, Бојан Хлишћ, Новак Симић, Немања Вановић и Марко Ветић.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: „ПОЉА“

Народи се памте по песницима Најновији септембарско/октобарски двоброј часописа за књижевност и теорију „Поља“ чији је издавач Културни центар Новог Сада , као и обично, отварају књижевни новитети. Од песника, објављују их Небојша Васовић, Дарко Р. Сувин, Бојан Самсон, Олга Стојановић и Филип Вукотић. Прозу у рубрици Гласови потписују Срђан Срдић, Дивна Вуксановић и Лаура Барна (одломак из романа у настајању „Пад клавира“). У рубрици Врт- поезија дубина Бојан Савић Остојић препевао је стихове десет савремених француских песика, од млађих до оних средње генерације. Ту су и два књижевна есеја: „За поезију дубина“ Пола Вермелена и „Љубав поезија“ Матјеа Гостола. Илуминације доносе два есеја „Вртоглавица“ Свена Биркертса (о истоименој књизи В. Г. Зебалда) и „Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?трајна криза упоредне књижевности“ Улриха Вајсштајна. Рубрика Лице светљава новосадску песникињу Гордану Ђилас, кроз неколико њених песама (из циклуса „Непрозирни људи“), али и кроз зналачко тумачење Михајла Пантића у есеју „Мали тренуци тријумфа над пролазним“. У рубрици Ред вожње могу се прочитати два есеја: „У славу републике књижевности“ Алеша Дебељака и „Раскринкај интенцију“ Бојана Савића Остојића. У истој рубрици су и одломци „Песничког бревијара“ Радмиле Лазић.

- Песников рад није друштвено корисан у смислу у коме је то рад рудара, програмера, или електроинжењера, па ипак народи и државе се памте по песницима, а не по програмерима - пише Лазићева.Јер, као што рече Готфрид Бен „да се држава одржава уличним светлом и канализацијом, Рим никада не би пропао“. Рубрика Дозиви отворена за књижевне преводе, доноси приповетку Алис Манро „Амундсен“ и поезију Роберта Греја („У чезнућу светлости“) и Лесли Скалапино („Жена која је псима читала ми-

сли“). У Размени дарова читаоци се могу обавестити о најновијој домаћој књижевној продукцији. Ликовни лајтмотив ове свеске „Поља“ су радови са међународног симпозијума „Арт линк“, који је летос одржан у Културном центру Новог Сада. Р. Л.

svet

~etvrtak20.decembar2012.

JU@NA KOREJA

dnevnik

SAD

Oba ma po no vo li~ nost go di ne

Pr va è na pred sed nik? SEUL: Ju `na Ko re ja bi, pre ma pr vim pro ce na ma re zul ta ta iz bo ra, mo gla da do bi je pr vu è nu pred sed ni ka - Park Geun Hje, }er ku biv {eg dik ta to ra Park ûng Hi ja. Iz la zne pro ce ne tri emi te ra po ka zu ju da Park vo di sa 50,1 pro cen ta gla so va is pred svog pro tiv kan di da ta le vi ~a ra Mun Dàe Ina, ko ji je osvo jio 48,9 pro ce na ta. Uko li ko po be di Park }e pre u ze ti pe to go di {wi man dat pred sed ni ka u fe bru a ru idu }e go di ne i su o ~i ti se sa pro ble mom uspo ra va wa pri vre de ze mqe ~i ji rast je pao na naj ni ì ni vo u po sled wih 50 go di na od 5,5 od sto i pro ble ma ti~ nim su se dom Se ver nom Ko re jom ko ja upor no i po red sank ci ja is tra ja va u raz vo ju nu kle ar nog i ra ket nog pro gra ma. Park (60) je kan di dat kon zer va tiv ne Sa e nu ri par ti je i }er ka biv {eg dik ta to ra Park ûng Hi ja, ko ji je to kom 1960-ih i 1970-ih omo gu }io po li ti~ ki uti caj nim po ro di ca ma da pre u zmu ko man du nad in du stri jom i pri vre dom u ze mqi. Ona je u Se u lu za vr {i la za in è we ra elek tro ni ke i do sa da je pet pu ta bi ra na za po sla ni ka.

Ona je ne u da ta i ne ma de ce, pa sto ga po ru ~u je da }e wen ì vot bi ti po sve }en ze mqi. Park je obe }a la pri sta li ca ma da }e po no vo stvo ri ti o~e vo „haj de da ì vi mo do bro” ~u do br zog pri vred nog ra sta u ze mqi, za ko ju sa ma ka è da se bo ri sa ve li kim du go vi ma do ma }in sta va, vi so kim tro {ko vi ma za po di za we de ce i si ro ma {tvom me |u sta ri jim qu di ma. Ona je ve} ra ni je na sto ja la da se dis tan ci ra od ru `nog o~e vog na sle |a, ko je se ogle da lo u po li ti~ koj re pre si ji nad pro ti vi ci ma u ime bez bed no sti ze mqe. Wen naj ve }i pro tiv ka ni dat je pred stav nik opo zi ci o ne Uje di we ne de mo krat ske par ti je Mun Dàe In, ko ga je otac Par ko ve hap sio zbog po li ti~ kog de lo va wa. Raz li ka u po dr {ci bi ra ~a iz me |u kon zer va tiv ne Park i we nog ri va la sa le vi ce, pre ma ne kim is tra ì va wi ma, iz no si sa mo po la pro cen ta. Is tra ì va wa po ka zu ju da sta ri ji qu di po dr à va ju Park i da }e gla sa ti pre za wu, dok se Mun osla wa na mla |e, ali po li ti~ ki ne sta bil ni je bi ra ~e.

SOMALIJA

Voj ni ci ote li brod ko ji su ~u va li

MO GA DI[: Gru pa voj ni ka, za du è na za bez bed nost se ver no ko rej skog bro da ukot vlje nog u vo da ma kod so ma lij skog re gi o na Pun tland, ote la je brod sa 33 ~la na po sa de. Oba le Pun tlan da su po zna te po gu sa ri ma, ali broj pi rat skih na pa da je ove go di ne sma njen za hva lju ju }i oru à noj stra ì na bro do vi ma i me |u na rod nim po mor skim pa tro la ma. Pun tland ske vla sti su pro {log me se ca na re di le da se ver no ko rej ski brod „Da e san”, ko ji je pre vo zio ce ment u Mo ga di{, bu de pri sil no ukot vljen i nov ~a no ka `njen zbog to ga {to je iz ru ~io to var u vo de bli zu oba le So ma li je. Brod je iz ba cio ce ment u okean po {to su uvo zni ci u Mo ga di {u od bi li da pre u zmu te ret, tvr de }i da je vla àn i ne u po tre bljiv. Me |u tim, de se tak voj ni ka ko ji su ~u va li brod ote li su ga pro {le no }i, re kao je Roj ter su iz vor iz vla de, a po tvr dio zva ni~ nik lu ke Bo sa so. Brod je sa da ne gde na pu ~i ni, a vla sti na me ra va ju da po {a lju voj sku da po vra ti plo vi lo, na ve li su ti iz vo ri. Po mor ske sna ge Pun tlan da su 2005. go di ne ote le taj land ski ri bar ski brod i tra ì le ot kup od 800.000 do la ra, tvr du Dèj Ba ha dur, autor knji ge o so ma lij skim gu sa ri ma. Pi ra ti, ko ji oti ma ju bro do ve u In dij skom oke a nu, dr è u za to ~e ni {tvu naj ma nje 136 ta la ca, ali broj na pa da je ove go di ne sma njen na se dam, sa 24 ko li ko ih je bi lo pro {le go di ne.

VA [ING TON: Ame ri~ ki ~a so pis ‘Tajm’ pro gla sio je da nas po dru gi put pred sed ni ka SAD Ba r a k a Oba m u za ‘Li~ nost go di ne’, na zi va ju }i ga ar hi tek tom no ve Ame ri ke. Oba ma je, od mah na kon iz bo ra za pred sed ni ka SAD, po neo ti tu lu Li~ no sti go di ne 2008. ^i t a o c i „Taj ma” su ina ~ e u ne z va n i~ n oj an k e ti iza b ra li li d e r a Se v er n e Ko r e j e Ki m a Xong-una za li~ n ost go d i n e. Ne p o s red n o po s le to g a je ame r i~ k i list sa o p {tio da to gla s a w e ne ~i n i Ki m a zva n i~ n om li~ n o { }u go d i n e, jer li~ n ost go d i n e bi r a j u ured n i c i „Taj m a”. Me | u ovo g o d i { wim kan d i -

da t i ma bi l i su i egi p at s ki pred s ed n ik Mo h a med Mor s i, Bil i Hi l a r i Klin t on, ko rej s ki re p er Saj, austrij ski eks t rem n i spor t i s ta Fe liks Ba u m g art n er i Ma l a l a Ju s uf z ai, 15-go d i {wa pa k i stan s ka ak t i v ist k i w a za pra v o de v oj ~ i c a na {ko l o v a we ko j u su ta l i b a n i po k u {a li da ubi j u, a kan d i d at je bio i - „Hig s ov bo z on”. Ured ni ci „Taj ma” su pro {le go d i n e iza b ra l i „De mon s tran t a”, od n o s no po j e din ce ko ji su u~e stvo va li u de mon stra ci ja ma {i rom sve ta. Ti tu lu Li~ no sti go di ne do sa da su po ne li i Mark Za ker b erg, Vla d i m ir Pu tin, Bo no, Xorx Bu{, Bil

Klin ton, Xi mi Kar ter. Ti tu lu za 1972. go di nu de li li su ta da {wi pred sed nik SAD Ri ~ard Nik son i dr `av ni se kre tar Hen ri Ki sin xer. Na gra da ko ja je ra ni je no si la na ziv „^o vek go di ne”, usta no vqe na je 1927. Me |u do sa da { wim do b it n i c i m a su i Hi tler 1938. i Sta qin ko ji je dva pu ta po neo tu ti tu lu - 1939. i 1942. „Tajm” je 31. de cem bra 1999. pro gla sio Al ber ta Ajn {taj na za „Li~ nost ve ka”, a me |u kan di da ti ma su bi li Fren klin Ru zvelt i Ma hat ma Gan di. Ru zvelt je ina ~e je di na li~ nost ko ja je tri pu ta po ne la tu ti tu lu 1932, 1934. i 1941.

Po ja ~a na bez bed nost am ba sa da VA [ING TON: SAD }e po sla ti vi {e sto ti na ma ri na ca kao po ja ~a we za za {ti tu di plo mat s kih pred s tav n i { ta v a u sve tu, na ve la je dr àv na se kre tar ka Hi la ru Klin ton. U iz ve {ta ju ko ji je sa sta vi la ko mi si ja ko ju je Hi la ri Klin ton ofor mi la po sle na pa da 11. sep tem bra u Li bi ji, na vo di se da je pre na pa da na kon zu lat u Ben ga zi ju bi lo vi {e bez bed no snih pro pu sta, pre n o s e svet s ke agen ci je. U iz ve {ta ju, Ko mi si ja za utvr |i va we od go vor no sti ame ri~ ke ad mi ni stra ci je za kqu ~u je da ame ri~ ke oba ve {taj ne slu `be pre na pa da ni su ima le „ni ka kve ne po sred ne i spe ci fi~ ne” in for ma ci je da je kon zu lat ugro èn. U oru à nom na pa du isla mi sti~ kih eks tre mi sta bli skih Al Ka i di ubi je ni su ame ri~ ki am ba sa dor Kri sto fer Sti vens i jo{ tro ji ca ame ri~ kih age na ta. „Si ste mat ski pro pu sti i ne do sta ci u ru ko vo |e wu na vi {im ni -

vo i ma u dve kan ce la ri je Stejt de part men ta re zul ti ra li su da mi si ja u Ben ga zi ju ne bu de sprem na za na pad ko ji se do go dio”, na vo di se u iz ve {ta ju.

vor ne za ne do sta tak sa rad we i kon fu zi ju na po qu za {ti te kon zu la ta u Ben ga zi ju. Upr kos to me, Od bor za utvr |i va we od go vor no sti za kqu ~io je da ni je dan po je di -

Kan ce la ri ja za di plo mat sku bez bed nost i Kan ce la ri ja za Bli ski is tok na ve de ne su kao od go -

nac ni je za ne ma rio ili pre kr {io du `nost, zbog ~e ga ni je pred lo `io pred u zi ma we di sci plin skih

SIRIJA

me ra. Hi la ri Klin ton iz ja vi la je sre di nom ok to bra da „pre u zi ma od go vor nost” za po stu pa we i po sle di ce tog te ro ri sti~ kog na pa da, ko ji je iza zvao po li ti~ ki su kob iz me |u vla de de mo kra ta i re pu bli ka na ca, pred re i zbor Ba ra ka Oba me na funk ci ju pred sed ni ka. Stejt de part ment je ob ja vio jav ni deo iz ve {ta ja ko mi si je i de pe {e Hi la ri Klin ton ko mi si ja ma za spoq ne po slo ve Pred stav ni~ kog do ma i Se na ta. U Kon gre su }e ju ~e i da nas ras pra vqa o na pa du u Ben ga zi ju me |u zva ni~ ni ci ma Stejt de part men ta i Pen ta go na, ali tu ni je i Hi la ri Klin ton, ko ja je na bo lo va wu zbog po tre sa mo zga ko ji je za do bi la pri li kom pa da u svo joj ku }i. Ume sto we }e go vo ri ti za me ni ci Vi li jam Berns i To mas Najds. Iz ve {taj Kon gre su na za tvo re noj sed ni ci pod ne }e i ko pred sed ni ci ko mi si je za is tra gu do ga |a ja u Ben ga zi ju, di plo ma ta To mas Pi ke ring i ad mi ral Majk Ma len.

[PANIJA

Asa do va kon tra o fan zi va DA MASK: Re `im si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da po ~eo je kon tra o fan zi vu pro tiv po bu we ni ka u pred gra |i ma Da ma ska, ja vi la je si rij ska dr `av na agen ci ja SA NA. Pre ma na vo di ma agen ci je, si rij ska voj ska ubi la je „ve li ki broj” po bu we ni ka u ju `nim ~e tvr ti ma gra da i u bli zi ni pa le stin skog iz be gli~ kog kam pa Jar muk. Ju `ne ~e tvr ti si rij ske pre sto ni ce bi le su upo ri {ta opo zi ci je od iz bi ja wa su ko ba u mar tu 2011. go di ne. Po bu we ni ci su pro te klih ne de qa ostva ri li na pre dak u pred gra |i ma, gde su za u ze li voj ne ba ze i bo ri li se pro tiv pa le stin ske gru pe oda ne si rij skoj vla di. Or ga ni za ci je po bu we ni ka za sa da ni su sa op {ti le po dat ke o da na {wim ak ci ja ma.

Ka ta lon ski re fe ren dum 2014. MA DRID: Par ti ja CiU i opo zi ci o na ERC ko ja se za la è za ne za vi snost, po sti gle su spo ra zum o or ga ni zo va wu re fe ren du ma o sa mo o pre de qe wu Ka ta lo ni je 2014. go di ne. Port pa ro li dve stran ke pre ne li su u uto rak uve ~e no vi na ri ma da su se par ti je do go vo ri le da se sa zo ve re fe ren dum to kom 2014. go di ne, ali da bi re fe ren dum mo gao da bu de od lo èn ako bu de raz lo ga.„Od lu ~i li su o da tu mu, slo ì li su se za 2014. go di nu i po sto ji aneks tom spo ra zu mu ko ji na vo di da se u slu ~a ju vi {e si le mo è od lo ì ti re fe ren dum”, re kao je port pa rol par ti je ERC Ser gi Sol. Do dao je me |u tim, da bi je di ni raz log zbog ko jeg bi mo gao da se od lo ì re fe ren dum, bio „ako bi pa la atom ska bom ba”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DOMINIK STROS KAN Biv {i di rek tor MMF-a Do mi nik Stros Kan ipak ~e ka su |e we za na vod no pod vo |e we. Sud u Fran cu skoj ni je od ba cio op tu `ni cu, {to su tra `i li we go vi advo ka ti. Od bra na je na ja vi la `al bu na ovu od lu ku su da. Op tu `ni ca do vo di Stros Ka na u ve zu sa or ga ni zo va wem pro sti tu ci je u jed nom luk su znom ho te lu u gra du Lil.

UGO ÂVEZ Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo â ves, ko ji je pre ne de qu da na ope ri san na Ku bi, u sta bil nom je sta wu iako bo lu je od re spi ra tor ne in fek ci je. Le kar ski tim le ~i tu in fek ci ju ko ja ~e sto po ga |a pa ci jen te ko ji su pod vrg nu ti „kom pli ko va nim hi rur {kim ope ra ci ja ma. â ves, ko ji bo lu je od ra ka, na red ne da ne }e po na lo gu le ka ra pro ve sti u „ap so lut nom od mo ru„.

HAMAD KALIFA al-TANI Ka tar ski emir, {e ik Ha mad Ka li fa alTa ni po se ti }e Za pad nu oba li kra jem de cem bra, na osno vu do go vo ra Pa le stin ske upra ve (PU) i Izra e la. Emir Al-Ta ni je po se tio po jas Ga ze u ok to bru. Ta po se ta je pred sta vqe na kao iz la zak iz izo la ci je ru ko vod stva isla mi sti~ kog Ha ma sa, ko ji vla da tim pod ru~ jem.

RU SI DO NO SE ZA KON O ZA BRA NI USVA JA WA ZA AME RI KAN CE

Hap {e wa de mon stra na ta zbog spor nog za ko na MO SKVA: Ru ska po li ci ja pri tvo ri la 15 qu di ko ji su pro te sto va li zbog na cr ta za ko na ko jim se pred la è da se za bra ni ame ri~ kim dr à vqa ni ma da usva ja ju si ro ~ad iz Ru si je. To je jed na od me ra od ma zde Ru si je pre ma SAD ko je su iz gla sa le ta ko zva ni „za kon Mag nic ki” ko jim se uvo de sank ci je ru skim funk ci o ne ri ma na vod no ume {a nim u smrt ru skog advo ka ta 2009. go di ne. Opo zi ci o ni ak ti vi sti na vo de da su de mon stran ti uhap {e ni is pred ru ske Du me u tre nut ku dok su po sla ni ci ula zi li u zgra du par la men ta, gde tre ba da bu de odr à no dru go ~i ta we na cr ta za ko na po {to je u pe tak za vr {e no pr vo, od ukup no tri ~i ta wa. Osim ini ci ja ti ve da se one mo gu }i ame ri~ kim dr à vqa ni ma da usva ja ju si ro ~ad iz Ru si je, ru ski po sla ni ci bi tre ba lo da se da nas ta ko |e iz ja sne i o pred lo gu da se ru skim ne pro fit nim or ga ni za ci ja ma one mo gu }i da pri ma ju fi nan sij ska sred stva iz SAD, pre neo je Roj ters. Oba pred lo ga, ko ja su raz be sne la ci vil ne or ga ni za ci je u toj ze mqi, pro {le su pr vo

~i ta we u pe tak . Amand ma ni ma na pred log za ko na se dr à vqa ni ma SAD, ko ji su pre kr {i li qud ska pra va Ru sa u ino stran stvu, „za mr za va” imo vi na i za bra wu je ula zak u Ru si ju. Re~ je o od ma zdi Kre mqa za ame ri~ ki za kon „Mag nic ki” ko jim se na la è da SAD us kra te vi ze i za mr znu sred stva ru skim funk ci o ne ri ma op tu è nim za ume {a nost u smrt ru skog advo ka ta Ser ge ja Mag nic kog 2009. ko ji se ba vio slu ~a je vi ma ko rup ci je, a mo è da se pri me ni i na dru ge za ko je Be la ku }a sma tra da kr {e qud ska pra va. Is pred Du me su bi li de mon stran ti ko ji su sa so bom do ne li fo to gra fi je de ce sa po vre da ma pre usva ja wa i sre} nog li ca po {to su ih usvo ji le ame ri~ ke po ro di ce. „Oni (po sla ni ci) ~i ne uà san akt pro tiv na {eg na ro da”, re kao je u~e snik pro te sta, isto ri ~ar Lev Kuk ho vje ski. Ru ski pred sed nik Vla di -

mir Pu tin, ko ji je po zdra vio na crt za ko na, upo zo rio je da }e „za kon Mag nic ki” do dat no za o- {tri ti od no se s Va {ing to nom, ko ji su ve} za hlad ne li zbog ra `li tog sta va oko si rij ske kri ze i kri ti ka na ra ~un Kre mqa od ka da je pre u zeo vlast u ma ju. Pu tin je, pak, po ru ~io da od go vor na ame ri~ ki za kon ne tre ba da bu de „pre ko me ran” i Kremq je, ka ko bi, mi ni mi zi rao even tu al nu „{te tu” u na po ri ma da se ob no ve od no si dve ze mqe, na ja vio da }e ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma po se ti ti Ru si ju u pr voj po lo vi ni sle de }e go di ne.

BALkAn

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

CRNA GORA

HRVATSKA

Evrop ska per spek ti va Bal ka na

SDSS tra `i }i ri li cu u Vu ko va ru

P O D G O R I C A : Napredak Crne Gore u procesu pribli`avawa Evropskoj uniji potvrda je evrop ske per spek ti ve za pad nog Balkana, izjavila u Bri se lu vi so ka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. Crna Gora je na dobrom putu i wen na pre dak u procesu pribli`ava wa Evrop skoj uniji (EU) je potvrda evrop ske per spek ti ve za pad nog Balkana, rekla je u Bri se lu vi so ka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u razgovoru s pot pred sed ni kom vla de i {efom diplomatije Igorom Luk{i}em. E{tonova je, kako je saop{teno iz crnogorske vlade, ocenila da je otvarawe pregovora sa EU veliki uspeh Crne Gore i ohrabrila nastavak reformskih procesa. Visoka predstavnica EU ~estitala je Crnoj Gori otvarawe i zatvarawe poglavqa 25. koje se odnosi na nauku i tehnologiju, isti~u}i da je ubrzani napredak Crne Gore pozitivan pritisak i za druge zemqe u proces pro{irewa.

VU K O V AR: Sa mo stal na de mo krat ska srp ska stran ka tra ì od vla sti u Vu ko va ru da pri me ne za ko ne ko ji bi omo gu }i li rav no prav nu upo tre bu srp skog je zi ka i }i ri li ce. SDSS je, po zi va ju }i se na re zul ta te po pi sa sta nov ni {tva po ko ji ma je broj Sr ba u Vu ko va ru pre {ao tre }i nu, za tra ì la je da se pri me ni Ustav ni za kon o pra vi ma na ci o nal nih ma wi na i Za kon o vas pi ta wu i obra zo va wu na je zi ku i pi smu na ci o nal nih ma wi na. - U Vukovaru ìvi 34,87 odsto stanovni{tva srpske nacionalnosti, zbog ~ega traìmo da se promeni statut grada kako bi se primenili zakonski propisi koji omogu}avaju

Luk{i} je, kako se navodi, ponovio da ~lanstvo u EU i NATO ostaju glavni spoqnoliti~ki prioriteti nove Vlade Crne Gore. - Dodatan motiv su pozitivni doga|aji koji su obele`ili godinu na planu integracija Crne Gore u EU i NATO, ali i ovaj kojim je Crna Gora zvani~no prvi put otvorila i zatvorila pregovore u pojedinom poglavqu - rekao je {ef diplomatije Crne Gore. Luk{i} je naveo da je otvarawe i zatvarawe poglavqa 25. i to samo nekoliko meseci nakon

formalnog po~etka pregovora potvrda spremnosti Crne Gore za intenzivniju fazu procesa evropskih integracija. Potpredsednik vlade ocenio je da je Crna Gora svesna napretka, ali i da uspeh procesa podrazumeva daqe reforme na unutra{wem planu. Luk{i} je, kako je saop{teno, pozdravio ulogu koju Ketrin E{ton ima na planu podsticawa dijaloga u regionu, ali i ukazao na spremnost Crne Gore da i u narednom periodu doprinosi ja~awu regionalne saradwe.

Re al no o~e ki va ti jak po tres u bu du} no sti POD GO RI CA: Direktor Seizmolo{kog zavoda Crne Gore Branislav Glavatovi} upozorio je danas u Podgorici da toj zemqi u bliskoj budu}nosti preti opasnost od jakog zemqotresa. Kako je preneo podgori~ki dnevnik „Vijesti”, Glavatovi} je kazao da statistika pokazuje da se na podru~ju crnogorskog primorja svakih 50 do 70 godina doga|aju sna`ni zemqotresi, podse}aju}i da je posqedwi bio 1979. godine. On je na sednici Odbora udru`ewa gra|evinarstva i komunalne privrede Privredne komore Crne Gore rekao da je realno o~ekivati da u budu}nosti zemqotres maksimalne snage do

devet jedinica Merkalijeve skale, odnosno izme|u {est i po do sedam jedinica po Rihteru, pogodi celo primorje i Skadarsku kotlinu. - Zemqotres snage devet stepeni odneo bi u periodu van turisti~ke sezone od 300 do 600 `rtava, dok bi tokom sezone taj broj bio 10 puta ve}i. Ukupna {teta bi sigurno bila izme|u pet i 50 milijardi evra - izneo je Glavatovi} svoja predvi|awa. Prema wegovim re~ima, centralni deo zemqe mogao bi da pogodi zemqotres snage do osam stepeni po Merkalijevoj skali, zapadni deo do sedam, dok bi na severu bio do {est stepeni. U~esnici sednice su u Podgorici za-

kqu~ili da je seizmi~ki rizik u Crnoj Gori trenutno najve}i u wenoj istoriji, pa je prilikom projektovawa i izgradwe objekata neophodno preduzeti mere da bi se on {to vi{e umawio. Posledwi razorni zemqotres ja~ine sedam stepeni po Rihterovoj odnosno devet po Merkalijevoj skali pogodio je Crnu Goru u jutarwim satima 15. aprila 1979. godine. U zemqotresu, koji je trajao desetak sekundi i osetio se uglavnom du` crnogorske i albanske obale Jadranskog mora, stradalo je vi{e od 100 osoba u Crnoj Gori i oko 30 u Albaniji, a vi{e od 100.000 qudi ostalo je bez krova nad glavom.

ATINA

Po no vo {traj ko vi zbog {ted we ATI NA: Radnici zaposleni u javnom sektoru u Gr~koj stupili su ponovo u jednodnevni {trajk, u znak protesta zbog mera {tedwe vlade i planiranih otpu{tawa radnika. Zbog {trajka je do{lo do zastoja u javnom prevozu i aviosaobra}aju, a rad su prekinule i {kole i poreske slu`be. Gr~ku je zahvatila serija protesta od septembra, kad je vlada „iza{la” sa merama {tedwe koje podrazumevaju nova smawivawa plata i ve}e poreze, kao o~ekivane korake od strane me|unarodnih kreditora u zamenu za novac koji bi spasio zemqu iz bankrota. Zaposleni na `eleznici su ve} stupili u 48-~asovni {trajk, dok }e wihove kolege zadu`ene za funkcinisawe metroa i tramvaja u Atini stupili

su u {trajk na nekoliko sati da bi danas obustavili rad tokom celog dana. Na ulicama Atine bilo je prisutno je oko 2.000 policajaca. Ovaj {trajk je organizovao jedan od najve}ih sindikata - ADEDI, koji okupqa pola miliona radnika u javnom sektoru, odnosno ~etvrtinu od ukup-

nog broja radne snage u zemqi. „Tra`imo da vlada promeni ovu nepravednu politiku koja poga|a radnike i ‘ubija’ javni sektor”, izjavio je predsednik tog sindikata Kostas Cikrikas. „O~ekujemo veliki odziv radnika”, dodao je on, prenosi Rojters.

ravnopravno kori{}ewe srpskog jezika i }irilice na podru~ju Vukovara - rekao je predsednik vukovarske organizacije SDSS-a Sr|an Milakovi}. On je objasnio da se ne radi samo o postavqawu dvojezi~nih tabli na ulaze i izlaze iz grada, ve} bi na isti na~in morale biti ozna~ene i sve ulice, {kole i gradske institu ci je, pod se tiv {i da se SDSS poziva na zakon koji predvi|a {tampawe svih formulara u Vukovaru na latinici i }irilici. Na pitawe novinara da li primena tih zakona zna~i da bi i naziv memorijalnog grobqa `rtava Domovinskog rata i mesta masovne grobnice na

Ob ja vqen Re gi star hr vat skih ve te ra na ZA GREB: U Zagrebu je ju~e sve~ano objavqen Registar hrvatskih veterana iz „Domovinskog rata” u prisustvu hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a i visokih dr`avnih zvani~nika. Ministar veterana Predrag Mati} nazvao ga je „naj~asnijim popisom u hrvatskoj istoriji”, naglasiv{i na sve~anosti u Muzeju savremene umetnosti da su imena koja ~ine Registar „u samom temequ Hrvatske”. Objavom Registra javnosti su u elektronskom obliku postali dostupni li~ni podaci veterana kao {to su ime i prezime, ime jednog roditeqa, godina i mesto ro|ewa, ukupan broj dana provedenih u „Domovinskom ratu”. U posebnom delu Registra, koji se objavquje samo uz pisani pristanak braniteqa, bi}e i naziv jedinice kojoj je veteran pripadao i razdobqe u~estvovawa u ratu, a pomo}ni podaci iz Registra slu`i}e za tehni~ku podr{ku i razmenu podataka...

Ov~ari trebalo napisati latinicom i }irilicom, Milakovi} je odgovorio da ne vidi razlog da se zakoni i tu ne primene. Hr vat ska stran ka pra va Ante Star~evi} saop{tila je da su protiv uvo|ewa dvojezi~nosti u Vukovaru, jer bi to „bilo pogubno za Hrvate grada heroja”. „Stranka po{tuje sve zakone o pravima nacionalnih mawina, ali kako je re~ o herojskom gradu Vukovaru koji jo{ le~i ratne rane i traga za jo{ ne ko li ko sto ti na ne sta lih hrvatskih branilaca i civila, tra`imo uvo|ewe moratorijuma odnosno, odga|awe primene tog prava na slede}ih deset godina”, isti~u u HSP-AS.

Na sta vak su |e wa Sa na de ru ZA GREB: Pred sudom u Zagrebu danas je nastavqeno su|ewe biv{em premijeru i predsedniku HDZ Ivi Sanaderu u slu~aju „Fimi-medija”. Su|ewe je u utorak odlo`eno zbog Sanaderovog lo{eg zdravstvenog stawa. Prema nezvani~nim informacijama, on je hospitalizovan zbog povi{enog pritiska i posle pregleda u zatvorskoj bolnici vra}en je u zatvor. Nakon {to je pro{le godine izru~en iz Austrije, Sanader je proveo neko vreme u bolnici zbog sr~anih problema. On je krajem novembra prvostepeno osu|en na 10 godina zatvora zbog primawa mita i ratnog profiterstva. U slu~aju „Fimi-medija” Sanader se zajedno sa jo{ deset fizi~kih i pravnih lica, me|u kojima je i HDZ, tereti za izvla~ewe oko 10 miliona evra iz dr`avnih preduze}a i ministarstava preko marketin{ke agencije Fimi-medija, po kojoj je afera dobila ime.

porodica

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

П р в е ц и п ел и ц е з а д ет е К ада детету купити прве ципелице? Да ли су деци потребне ципеле пре него што проходају? Које су ципеле најбоље за бебу? Колико често треба проверавати величину ципела? Јесу ли боље оне с везицама или на чичак? То су најчешћа питања с којима се сусрећу родитељи када треба да одлуче о првим ципелама за своје дете.

це, јер су до тада довољне само чарапе. Дакле, идеално време за куповину првих ципелица јесте када дете прохода, или када почне да стабилно стоји. Ципела не сме бити претесна, како не би спречавала раст и развој стопала, али ни превелика, јер на тај начин не омогућује правилну подршку нежног дечјег стопала. Погрешан избор првих ципела може начинити пуно ште-

Какве ципеле су најбоље за бебу? Ципеле за децу треба да буду направљене од природних материјала, пазите да буду мекане и елестичне како би стопалима пружиле равнотежу. Не смеју да буду превише мекане јер неће пружити стабилност, али ни сувише тврде, да не би спречавале савијање стопала. Ципела не сме стезати стопало, и треба да буде напред довољно широка да прсти нису савијени или стиснути и да се дете може нормално кретати. Дететово стопало треба проверавати сваког месеца, јер бебе јако брзо прерастају обућу. Очекујте да у почетку беби купујете нове ципеле сваких 3 до 6 месеци, односно за свако годишње доба.

На шта пазити?

Не журите с куповином Бебина стопала најбоље се развијају без ципела. Стручњаци тврде да је најбоље проходавање босом ногом. Подстичите дете да хода босо по кући, јер ће на тај начин развити и ојачати стопала. Пре него што беба почне самостално да стоји и прави прве кораке, нема потребе да јој купујете ципели-

те. Многе тегобе у одраслом добу заправо су резултат погрешног избора прве обуће. Неодговарајућа (превелика, или премала обућа) може имати негативан утицај на раст стопала за време његовог развоја. Битно је испробати обе ципеле. Сваки модел ципела треба испробати, па немојте „напамет“ куповати величину ципела које дете иначе носи, јер се модели могу значајно разликовати.

Код куповине ципела пазите да буду одговарајуће величине, како би се дете у њима добро осећало и како му не би спутавале ногу. Нека не буду превелике. У превеликој ципели стопало шета, па се дете неправилно ослања. То може довести до неправилног хода и деформитета стопала, које је касније много теже кориговати. Када је обућа превелика, деца грче прсте и тако се „заустављају”, што доводи до контрактура (скраћења) тетива, због чега се

у неким случајевима морају и оперисати. Дечје стопало је изузетно осетљиво, кости и зглобови су још увек мекани, а мишићи и тетиве недовољно јаки да издрже оптерећење тежине тела. Зато ципела мора да преузме улогу стабилизатора и спречи деформацију стопала, а да у исто време осигура довољну стабилност да би дете ходало. То је разлог зашто прва ципела мора бити дубока, чврста, затворена, и чврсто везана пертлама. Купујте ципелице у специјализованим дућанима који ће вам понудити квалитетну, здраву и удобну обућу. У таквим дућанима ће вам и продавци помоћи при одабиру првих ципелица за дијете, те ће на правилан начин измерити величину дететовог стопала.

За лакше буђење

олико пута свако јутро притискате сат да одложи буђење, само да би вам се посл пола сата чинило да ћете пре умрети него се дићи из кревета? Благо онима који се ујутро буде лако, искачу из кревета исте секунде када будилник огласи први „бип“ и са смешком на лицу обављају јутарњу рутину у купатилу и припремају обилан доручак за породицу. Сви они који ујутро не могу отворити очне капке ни после петог „снуза“ на будилнику, који се свако јутро буде као да се буде из дубоке ко-

ме, који првих пола сата после устајања не желе никог ни да виде, којима се мождане ћелије буде с првим срком јаке кафе, дефинитивно мрзе, али и завиде овој првој групи. Много је разлога због који се неке особе лакше буде ујутро, а неке теже или тешко, а оно што је сигурно, у томе велику улогу игра и генетика. Неки људи једноставно због генетских предиспозиција боље функциони-

шу увече, а неке ујутро, некима треба више сна, некима мање. Ту је, наравно, и биоритам који је успоставило наше тело, али и питање је ли он уредан и

ге не функционише, јер није сваки дан једнако активан, па ћете тако један дан бити уморни раније, а други касније. Оно што је према некима

на људи то и ради, јер морају доћи на посао у тачно одређено вријеме. Но, у чему је проблем, ако се и даље не могу пробудити ујутро? Вратимо се на први савет - одлазак у кревет када сте уморни! Ако сте претходну ноћ спавали шест сати и то вам није довољно, сигурно ћете тог дана бити раније уморни и кључ је да идете на спавање раније и поновно се пробудите у исто време. На тај начин, организам ће се временом саморегулисати, односно даће вам знак када је време за спавање.

Растежите се

здрав или није. Али, да не улазимо предубоко у све те проблематике које до краја не могу разоткрити ни сами стручњаци који се баве тим подручјем, ево неколико занимљивих савета који би вам могли помоћи да се ујутро лакше пробудите, одмах устанете из кревета и наравно осећате одморни.

Идите у кревет када сте уморни То је много лакше рећи него учинити, јер све више особа у вечерњим сатима ради код куће. Дакле, одлазак у кревет кад почне да вас савладава умор често је луксуз који многи не могу себи да приуште. Осим тога, одлазак у кревет сваки дан у исто време за мно-

најбољи пут јесте да идете на спавање када сте довољно уморни да заспите у року од пет минута. Ако вам треба више времена, велике су шансе да ће вам мисли почети да лутају, време ће брзо проћи, што ће бити на крају двоструки губитак: нити ћете спавати, нити ћете бити продуктивни. С друге стране, ако пак, осећате умор, а не одете у кревет, сигурно ћете се ујутро побудити уморни.

Заборавите на „снуз” Нема особе која не воли „снуз“ опцију, било на мобилном телефону, било на будилнику. Али, „још пет минута“ неретко се претвара у 15, 30 па и више минута. Боље да спавате још 30 минута квалитетним сном, него да исто толико „снузате“, односно дремате. Сат поставите на време у које морате да се пробудите и устанете из кревета, без одгађања.

Пробудите се сваки дан у исто време Одредите тачно време буђења - сваки дан! Наравно, већи-

Да ли сте икада посматрали пса или мачку пре и након спавања? Сви се на брзину растегну. Управо та рутина савршена је и за нас. Пре спавања, растезање је добро због опуштања мишића, тетива, везивног ткива, кичме... целог тела. После буђења, растезање је добро због подстицања циркулације у телу, па тако и бржег разбуђивања.

Доручак је најважнији

оручак је један од оних оброка који људи данас често прескачу. Можда су зато тако нeрвозни и лоше се осећају. Можда вам је стил живота брз и презапослени сте, али морате наћи довољно времена за доручак. Истраживања су показала да деца која ујутро редовно доручкују имају боље резултате у школи. Исто важи и за одрасле. Доручак је један од оних дневних оброка који морате јести. Већина људи који доручкују изјури из куће с пецивом у руци. То и није добра идеја, нарочито ако се ради о слатком пециву. Јесте ли приметили како вам је тешко да се разбудите на послу или како се уморите током дана? То је зато што не доручкујете праву храну. Прескакање доручка је честа стратегија за мршављење, али није паметна. Многи верују да ће смршати ако прескачу оброке, али то једноставно није истина; тело очекује енергију неколико

Која је храна добра за први оброк? Здрав доручак би требало да се састоји од протеина и влакана. Протеине можете добити из немасног меса, јаја или соје, а влакна из житарица, воћа и поврћа. Добар пример здравог доручка је тврдо кувано јаје, поморанџа, чинија интегралних житарица са мало немасног млека. Немојте јести крофне и слатка пецива. Немојте јести житарице

Ваздух и вода Када се пробудите, одмах дубоко удахните, јер је довод ваздуха врло важан за разбуђивање организма (такође, побрините се да просторија у којој спавате буде прозрачна и не превише топла). Пошто подигнете главу с јастука, попијте чашу воде, која ће вам разбудити чула и подстакнути циркулацију.

Време је за покрет Када се пробудите, одмах је време за покрет. Ако имате времена, направите неколико вежби за загревање. Најважније је да се крећете. Немојте очекивати да ћете одмах моћи да усвојите нову рутину, али временом и дисциплином, то ће вам постати лакше. Лако вам вероватно неће бити никад. Но, као и за све, и за то треба воље и времена.

пута дневно, почевши од здравог доручка. Доручак је добар за мршављење. Заправо, код људи који доручкују већа је вероватноћа да ће задржати здраву тежину.

пуне шећера. Оне нису ништа друго осим празне калорије. Избегавајте бели хлеб и пециво. Брзо ћете их сварити и после неколико сати бићете гладни и уморни. Немојте јести много пржене хране, сланине, пржених јаја и тоста. Додатна масноћа ће вам се само накупити у телу. Немојте јести чоколадице и пецива из врећице. Пуни су шећера. Не прете-

рујте с кафом. Немојте мислити да само можете пити кафу уместо да једете доручак, јер вам кава даје потребну енергију. Једите житарице које садрже мало шећера. Житарице с млеком су одличан доручак. Добро је појести јаје за доручак. Добре су и палачинке, али уместо мармеладе или чоколадног намаза, једите палачинке са свежим воћем. Свјежи воћни сок без шећера је изврстан за доручак. То ће вас подићи и без кофеина у јутарњој кафи. Зобене пахуљице су одлично јело. Уз млеко и мало шећера имаћете квалитетан доручак, од којег нећете тако брзо огладнети. Ако не волите да доручкујете или верујете да се не осећате добро после доручка, можете раздвојити доручак на два мања оброка. Поједите ујутро једно тврдо кувано јаје, а сат или два касније поједите јабуку или шаку лешника или бадема. Није тако тешко добро доручковати као што мислите. Сетите се сутра ујутро да је здрав доручак најбољи почетак дана. Приметићете колико ћете се боље осећати када не прескочите доручак.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak20.decembar2012.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 66113 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399-305. 66114

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 66115

IZDAJE SE name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma, cena 130e. Telefon: 063/538413. 65962 IZDAJEM garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Sve je novo i ima dva le`aja. Telefon: 060/462-07-00. 66112

KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

LIMAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bomil.rs. 15002 TELEP, nova, odli~na, odmah useqiva garsowera od 25m2 na II spratu. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 15003 NARODNOG FRONTA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15004 SAJAM, odli~an ukwièn noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 PRODAJEM garsoweru od 12m2, na Grbavici. Telefoni: 064/36-14-033, 065/35-41-933. 66078 FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239411. 65531

GRBAVICA, odli~an, noviji ukwièn 1.5 stan od 34m2, terasa, moè zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15006 NOVA DETELINARA, îka Stevina ul., odli~an, ukwièn 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15007 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice u prelepoj mirnoj ulici, renoviran 1.5 stan po ceni od 38.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 LIMAN, klasi~an 2.0 ukwièn stan od 56m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15010 NOVO NASEQE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 15011

DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn, cena 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15012 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15014 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwièn, useqiv, ima lift. Moè na kredit. Telefon: 064/128-47-49. 66111 PRO DA JEM jedno ip so ban stan 31m2, Majevi~ ka, no vo gradwa, bez ulagawa. Tre}i od tri sprata, klima i opremqena kuhi wa. 34.000E. Telefon: 064/888-3465. 66072

NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 59.000, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15015 NOVO NASEQE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016 KEJ, ukwièn, prazan, 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda na II spratu po ceni od 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 3.0 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 LIMAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-83-77. 15019 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 80.400. Telefon 636-6952. 15020

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72,100, Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15021 LIMAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15022 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15023 PRODAJEM troiposoban stan, 96m2, Du{ana Danilovi}a 7/111, prvi sprat, ili mewam za mawi uz doplatu, Novo naseqe. Telefoni: 400-669, 064/135-2012. 66144

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 MOLERSKA RADWA- najpovoqnije radimo demit fasade sa skelom molerske radove, adaptacije. Iskusni majstori, odmah slobodni. Telefon 063/518-346, 021/882-133 66120 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66137

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65880 PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 65881

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041 PRODAJEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 66075

dnevnik

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mama i baka

Miodrag Ristin Ivanka Popov ro|. Subotin 1938 - 2012.

Posledwi pozdrav bratu od Keke sa decom.

Sahrana }e se obaviti 20. 12. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

66191

Obave{tavamo dragu rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 19. 12. 2012. godine preminuo u 79. godini na{ voqeni suprug, otac i deda

O`alo{}eni: sin Sava, snaja Qiqana, unuci Ivana i Nemawa.

66190

Posledwi pozdrav

Nikola Momi} Sahrana }e se obaviti 20. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: supruga Mira, sin Vladimir, }erka Vesna, unuka Kristina i zet Stani{a. 66193

Du{anu Andri}u

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a draga majka i baka

od: Pucketa, Kneleta, Pauta, Price i Ko{uti}a.

66185

Posledwi pozdrav dragom stricu i dedi

na{em

Posledwi pozdrav te~i

Savka Kne`evi} ro|. Bala} Sahrana }e se obaviti danas, 20. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: sin Milan i }erka Milena sa porodicama. 66196

Miodragu Ristinu Bati

Ivici Jak{i}u od familije Jak{i} i Kokotovi}.

od porodice Vlaisavqevi}.

66197

66195

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od cewenog rektora.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i rektoru Univerziteta Privredna akademija.

Prof. dr \oka Male{evi} Bila nam je ~ast i zadovoqstvo da radimo sa tobom. Olga, Marko i Marijana Cari}. 640-1/P

Posledwi pozdrav UKWI@ENA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15024 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 66081 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 66082

IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 66083

Posledwi Bori.

pozdrav

kom{iji

Prof. dr \oka Male{evi}

Studenti, profesori i svi zaposleni na Fakultetima Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.

Komemorativni skup }e se odr`ati u sredu, 26. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, u amfiteatru Univerziteta, ulica Cve}arska 2, Novi Sad.

640/P

Ivanki Popov

Borislav Bo{wakovi}

Sestra Dragica Sabqar sa porodicom.

66189

Stanari zgrade Radni~ka 51a, Novi Sad. 66177

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa `eqom da svojim malim an|elima budem uzor i podr{ka kakva je meni bila moja mamika

Znaju}i da }e qubav i `ivot pobediti sve, sa po{tovawem se opra{tamo od drage

Pro{lo je ~etrdeset dana tuge od kako nije sa nama na{

Radoman Kova~evi} Jagoda

Jagode Ivkov

opra{tam se od we, sa neizmernom tugom i beskrajnom qubavqu.

Nana, Dali i Milka, Pariz

66182

Posledwi pozdrav prijatequ

Vera [e{i}

Zauvek ~uvamo uspomenu na tebe. Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Spokoj tvojoj plemenitoj du{i. Pomen obele`avamo 22. 12. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1924 - 2012.

Ivici Jak{i}u

Wena porodica.

66117

66170

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Kristini Kiri}

Du{an ^erni}

Ivici Jak{i}u

ro|. Stani{i}

Uvek sa nama. Aca, Du{ica, @eqko i Ivana Radoni}.

Cica i Tawa Jur~evi}.

66184

66183

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je u 80. godini preminuo na{ brat, deda i pradeda

Posledwi pozdrav na{em dedi i pradedi

Ivica Jak{i} 4. 9. 1932 - 18. 12. 2012. Sahrana je 20. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: ^ende{, Mihajlovi}, Mari} i Majer.

Osta}e{ se}awu.

zauvek

Dragi na{ tata i deda

Kristina Kiri} ro|. 1927. Sahrana }e se obaviti danas, 20. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Biqana, An|elka, Milo{ i Mi}a.

O`alo{}eni: sinovi Qubomir i Stanislav, snaje Evica i Jasmina, unuci Stojan, Milan, Ivan i unuka Nata{a.

66167

66166

Dragi na{ deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Branko Antonijevi} Nikada ne}emo zaboraviti {ta si sve u~inio za nas, koliko si nas voleo, savetovao i ~uvao.

od porodica: Stankovi}, Toma{ i Kalmar.

Tvoji: }erka Antonija i unuk Andrew.

Tvoji unuci: Alek, Barbara, Andrew, Teodora, Tamara i Milica.

66180

66163

66164

Posledwi pozdrav kom{iji.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 12. 2012. godine preminula na{a

na{em

66124

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

66179

Dragom prijatequ

S qubavqu, teta Mira i brat Zoran.

Branko Antonijevi}

Ivici Jak{i}u

preminula je 17. decembra 2012. godine. Ispra}aj za kremaciju }e se obaviti u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Supruga Du{anka, }erka Nada, sin Branislav, snaja Dragana i unuci Milan i Marko. 66181

Posledwi pozdrav prijatequ

Na{a draga

1935 - 2012.

Wena Maca.

~etvrtak20.decembar2012.

prof. Branko Antonijevi} preminuo u 82. godini. Ispra}aj je u petak, 21. 12. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Dara, deca Sandra, Antonija, Marijana i Milana sa porodicama. 66160

Dragi na{ tata i deda

3 SE]AWE Pro{la je duga, nestvarna godina bez tebe.

Du{an Andri}

Riletu

Branko Antonijevi}

Uvek si nas okupqao, ~uvao i brinuo za sve nas.

nedostaja}e nam tvoja re~, tvoje {ale i podr{ka.

Du{an ^erni} 20. 12. 2011 - 20. 12. 2012.

posledwi pozdrav od porodice Markovi}.

Stanari Rumena~ke 108.

Tvoji: }erka Sandra, zet Stevan i unuci Alek, Barbara i Milica.

Tvoji: }erka Marijana, zet Miroslav i unuke Teodora i Tamara.

66174

66176

66162

66161

Posledwi pozdrav bratu

DVOGODI[WI POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kada te nema me|u nama, a bol, tuga i se}awe na tebe nikada.

S qubavqu i dubokim bolom opra{tamo se od dragog supruga, oca i dede.

Miodrag Ristin Rile Sahrana je u petak, 21. 12. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Slavica, }erke Boba, Tawa i Sawa, unuci Jelena, Ivan, Dea, Mila, Leo Lav i ostala rodbina. 66175

66153

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

20. 12. 1989 - 20. 12. 2012.

Du{an ^erni} Dule 1955 - 2011.

samo

Bolna je i te{ka istina da sa nama nije na{a voqena }erka i sestra. Utehe nema, zaborav ne postoji, a bol i tuga u na{im srcima `ive}e ve~no.

Tvoje neute{na sestra Beba.

Zauvek o`alo{}eni, weni najmiliji.

66154

66010

Qubica Radojkovi} od brata Sime sa porodicom.

66119

Mara Travar

Du{anu Andri}u

1938 - 2012.

Verujem da qubav nikad ne prestaje. Iz beskraja tvoje slobode ona dose`e do nas bisernom stazom na{ih suza. S qubavqu, tvoji najmiliji: Jelena, na{a deca Branislav i Marija i Jasminka.

ro|. Dobri} iz Vilova Sejo, koliko nedostaje{!!!

Uvek sa tobom u bolu i tuzi. Voqen, nezaboravqen.

Tvoja keva.

66118

06.30 09.00 09.05 09.55 10.00 10.10 11.00 11.35 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00

01.50 02.55

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Име мог сокака Вести Палета Заувек млад Кухињица Вести Под истим кровом Центар света Додати живот годинама Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Документарно фељтонска серија ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура Џонатан Крик Сучељавање Војвођански дневник Један на један Дејвид Коперфилд Косовски дијалог, специјална емисија Документарно фељтонска серија Музички програм Фолдер култура

06.35 07.05 09.10 09.25 10.20 11.45 12.30 12.40 13.10 14.30 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.20

Кухињица – мађ. Миљеница Грување Концерт-Кулпин фест 2012. НС џез фест 2011. Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Лав зими, филм 1.део Музички програм Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Дејвид Коперфилд Биографије Фолдер култура Палета ТВ Продаја

15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 22.35 23.05 23.50 00.30

tv program

~etvrtak20.decembar2012.

Глен Клоуз

Лав, зими Божић, 1183. године - краљ Хенри II мора да пронађе наследника свог трона. Његово краљевство обухватало је целу Британију и половину Француске. Али, једно моћни краљ Хенри II није могао да контролише... своју породицу. Улоге: Глен Клоуз, Патрик Стјуарт, Ендру Хауард, Антал Конрад, Џон Лајт, Рејф Спал Режија: Андреј Кончаловскиј (РТВ 2, 13.10)

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30

Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести

СЕРИЈА

Др Мартин Др Мартин Елингам је угледни лондонски хирург. Он успева да оствари жељу да се пресели у неки мирнији крај. За њега неће бити тешко да склопи поверење и познанства код локалних мештана и све делује као права идила. Међутим његова ситуација почиње да се компликује... Улоге: Мартин Клунс, Каролин Кетс, Јан Мекнис, Стефани Кол Режија: Марк Кроуди (Панонија, 20.30) 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

08.30 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести

Цртани филм Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Дунавска салетла ИЦТ плус Зодијак Вести Опчињени Ленија Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Сигуран квадрат Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

10.15 Турски куп 12.10 Кошарка ВТБ лига: Јенисеј - Жалгирис 14.15 Најава шпанске лиге 14.45 КХЛ: Атлант - Металург Мг 16.45 Турски куп 18.30 Премијер лига Магазин 19.20 Најава шпанске лиге 20.00 Холандски куп: Гронинген - Ајакс 22.00 Шпанска лига: Сосиједад - Севиља 00.30 Турски куп

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.04 09.55 10.26 11.05 11.30

02.51 03.44 04.16 04.47 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волим и ја неранџе, но трпим Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Фудбал-Жреб на наставак Лиге шампиона, пренос Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Труине исповести, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Да, можда, не Велики изазов, квиз Место злочина: Њујорк Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Напад на Вест Поинту, филм Волим и ја неранџе, но трпим Око магазин Сасвим природно Мој рођак са села Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 01.30 01.45 02.30 02.35 03.25 04.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Жариште Галилео Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

12.00 12.15 12.31 13.21 14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.15 23.16 00.05 00.30 01.17

Маја Сковран

Метрополис У вечерашњој емисији заокружено је прослављање јубилеја 75 година од оснивања Факултета ликовних уметности у Београду, приказом изложбе у Кући легата на којој су дела оснивача Факултета: Петра Добровића, Мила Милуновића и Томе Росандића, као и њихових савременика, тадашњих професора. О изложби говори Бојана Бурић, кустос изложбе. Уредница: Маја Сковран (РТС 2, 23.26) Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Под отвореним небом Великани Штоперица Музика у свету математике Прича се по граду Београд-вечити град Седница Народн Скупштине Републике Србије, пренос Програм зависи од трајања преноса 10.40 Српске спортске легенде: Иво Данеу 11.03 Европа и Срби 11.32 У свету 12.00 Међународни фестивал гитаре 12.33 Трезор 14.00 Фудбал: Жреб на наставак Лиге Европе, пренос 14.31 Великани 14.40 Штоперица 15.01 Прича се по граду 15.40 ТВ лица...као сав нормалан свет 16.22 Филозофија и... теорија праведног рата 16.55 Достојевски 17.55 Одбојка-ПС, Црвена звезда Партизан, пренос 19.22 Дени и Деди 19.29 Ана Добрић 19.53 Мој лични печат 20.00 Даровница (Вршац), пренос 22.00 Достојевски 23.01 Живот и стандарди 23.26 Метрополис 23.55 Бунт 00.27 И ја имам таленат 00.48 Трезор 01.44 Одбојка-ПС, Црвена Звезда Партизан (р)

06.44 07.21 07.44 07.56 08.03 08.11 08.40 08.49 09.10 09.30 09.56 10.00

dnevnik

07.25 Византија – Изгубљено царство 08.45 У здравом телу 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Док. серија: У лављој јазбини 11.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви: банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Воз у 3 и 10 за Јуму 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Византија – Изгубљено царство 01.05 У лављој јазбини

Небојша Глоговац

Хадерсфилд 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филм Пинк таргет Филм: Омиљени пар Сити вести Филм: Рођене убице Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет САТ 2 Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Седам душа Филм: Краљеви мамба Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Последњи знак

Розарио Досон

Седам душа Бен Томас је бивши инжењер кога изједа мрачна тајна из његове прошлости. Он креће на невероватно путовање у потрази за искупљењем, заувек мењајући животе седморо потпуних странаца. Улоге: Вил Смит, Розарио Досон, Вуди Харелсон, Бери Пепер, Бил Смитровић Режија: Габријеле Мућино (Пинк 2, 20.00)

Раша је 30-годишњак који живи са оцем, пензионисаним алкохоличарем, у малом граду у Србији. Једва састављајући крај са крајем, даје приватне часове књижевности тинејџеркама и води емисију на локалном радију. Улоге: Горан Шушљик, Небојша Глоговац, Војин Ћетковић, Јосиф Татић, Сузана Лукић, Јелисавета Саблић, Предраг Манојловић Режија: Иван Живковић (Хепи, 16.15) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Телешоп Хадерсфилд, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Истина или правда Луда кућа Долина вукова Филм Црвени орао Једна жеља једна песма микс

Срђан Карановић

Жариште Истражујемо шта ће се заиста десити 21. децембра, дана када се завршава календар древних Маја. Гости у студију су др Светозар Радишић, пензионисани војни стручњак који годинама истражује манипулације људским умом, др Миодраг Вуковић, стручњак за компаративну религију и Крешимир Мишак, аутор емисије на Рубу знаности. Водитељ: Срђан Карановић (Прва, 22.15)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.15 02.30 04.00

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Амиџи шоу Филм: Пролаз Филм: Реал Мадрид

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak20.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Нова нада Соул фуд породица Екстремни преображај Мајами инк Савршен стил

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

42 начина да се убије Хитлер Ћелија Ратници Вучице Викторијанска апотека Ко си заправо ти? Беленсијага – издржљивост у пролазном свету Ускршње острво – повратак у прошлост Ћелија Путовања и открића Викторијанска апотека Вучице Хрватски владари Ловци на митове 42 начина да се убије Хитлер Путовања и открића Тајм тим година X Ускршње острво – повратак у прошлост

15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Срећни клинци Митраљезац Беки Шарп Посао за странце Харолд и Кумар Кобна опсесија Проповедници Еротски филм Еротски филм

Коб на оп се си ја Бен Кро нин има све. Сјај не при ја те ље, сјај ну де вој ку и си гур ну сти пен ди ју за ко леџ. Али ње гов жи вот се ме ња ка да га но ва уче ни ца под име ном Ме ди с он уву че у аван ту ру за јед ну ноћ... Уло ге: Џеси Бредфорд, Ерика Кристенсен, Шири Аплби Ре жи ја: Џон Полсон (Синеманија, 20.00)

Добро јутро, Хрватска Путовање рекама дивљине Документарна серија Дневник Пркосна љубав Др Оз 2, ток шоу Хрватска хроника БиХ Тренутак спознаје Позитивно Луда кућа Хрватска уживо Контакт 8. спрат, ток-шоу Тема дана Дневник Хрватска, 2012. - док. филм Спектар Паралеле Пола сата културе Дневник 3 Циклус култних филмова: Француска веза, филм 01.30 Регионални дневник

07.00 10.15 11.04 12.00 12.40 13.30 14.32 14.50 15.28 16.02 16.58 18.00 18.20 19.10 19.30 20.11 21.06 21.55 22.30 23.10 23.50

Џим Кери

Тру ма нов шоу Три де се то го ди шњи Тру ман Бур бенк жи ви иди лич ним жи во том: ра ди до бро пла ћен по сао, ста ну је у ле пом гра ду на ју гу зе мље, а оже њен је ле пом и бри жном Ме рил. Ме ђу тим, свет је око до бро ду шног Тру ма на нај о бич ни ји при вид јер је он од де тињ ства зве зда нај по пу лар ни јег ТВ шо уа на пла не ти... Уло ге: Џим Кери, Ед Харис, Лора Лини, Ноа Емерих, Наташа Мекелон, Холанд Тејлор Ре жи ја: Питер Вир (ХРТ 2, 20.00) 06.56 07.17 07.26 07.51 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.45

13.00 13.15 13.40 15.06 15.10 16.00 16.20 16.40 17.05 17.35 19.05 19.30 20.00 21.45 22.35 23.36 00.24 01.09 01.52

Мала ТВ Балтазар Цртана серија Причам ти о Божићу Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Школски сат Мерлин Краљевић и ја 4: Азијска авантура, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Фотографија у Хрватској Еко зона Снежана, филм Причам ти о Божићу Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Два и по мушкарца Глобално село Мери Хигинс Кларк: Преврнута колевка, филм Телетабис Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Труманов шоу, филм Топ гир 13, док. серија Нове авантуре старе Кристине Закон и ред: УК Звездана врата ЦСИ: Мајами Којак

Ерика Кристенсен

15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Једном давно Секс и град Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Тори и Дин. Венчања из бајки Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Тело је доказ Џордан Шапат духова Секс и град

07.55 Ју-Ги-Ох! 08.50 Исплати се 09.05 Флешпојнт 11.20 Ексклузив таблоид 11.40 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.50 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Пратња за венчање, филм 00.10 Потопљени, филм 01.55 Астро шоу 02.55 РТЛ Данас

Прат ња за вен ча ње

12.15

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30

Браћа и сестре Филм: Божићна пошта Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Ерика Браћа и сестре Филм: Божић у великом стилу Монк Видовњак Краљевски болесници Филм: Џек Хантер и небеска звезда 01.20 Вокер, тексашки ренџер 02.20 Дијагноза убиство

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

06.00 08.00 09.40 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Велика језа Бат 21 Ени Плава лагуна Пеги Су се удаје Слушкињина прича ЕдТВ Млади револвераши 2. Жена под уценом Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 Мекгајвер: Пут до судњег дана 09.00 Екстремно крупан план 10.00 Зојин тајни живот 11.30 Нити видим, нити чујем 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 Мирис жене 16.00 Апостол 18.00 Окршај холивудских звезда 18.30 Шашави робијаши 20.30 Окршај холивудских звезда 21.00 Краљ шкорпија 23.00 Мумија

Кет Елис је же на у три де се ти ма ко ја жи ви у Њу јор ку. Не ма сре ће у љу ба ви, а упра во је при ми ла по ру ку да јој се по лу се стра Еј ми уда је те да ње на мај ка Ба ни и отац Вик тор же ле да на вен ча ње до ђе с прат њом ка ко не би би ла са ма и из гле да ла ту жно... Уло ге: Дермонт Мулруни, Дебра Месинг, Џек Девенпорт, Сара Париш Ре жи ја: Клер Килнер (РТЛ, 22.30)

Дебра Месинг

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Риболовачки изазови Робсона Грина Чудовишта из реке Пецање голим рукама Како преживети катастрофу Најбољи остају

08.30 09.00 09.15 10.30 12.00 14.00 15.00 15.45 17.00 17.45 19.45 20.45 23.00 00.05 01.00

Олимпијске игре Коњички спорт Фудбал Сви спортови Алпско скијање Скијашки скокови Тенис Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Најјачи човек Борилачки спорт Покер Сви спортови Алпско скијање

Vre me je „sa da” ako se pobuna mladih s kraja {ezdesetih brzi zaokreti, visoka stopa potro{ivosti i bliizobli~ila u ru`nu farsu zapaqive reto- ska povezanost s trendovima i stilovima, sam po rike i besciqnog nasiqa, pretvarawe da sebi je instantan. Jedva nekoliko od prvih sto peto u velikoj meri nije isprovocirano krutom i sama Bitlsa traje duè od dva minuta, a muzi~ka represivnom arogancijom tada{weg establi- struktura svih wih poprima brz ciklus ponavqa{menta bilo bi te{ko krivqewe ~iwenica. Jednako brutalan kao i hajka na Pokret za gra|anska prava, ovaj napad na kontrakulturu, pokrenut od strane vladinih pravnih agencija bio je masivan i paramilitaran, prigrliv{i sve metode, od sabotaà i {pijunaè do razbojni{tava i napada. Policijska upotreba sile bila je neprimerena i garantovala je nastanak ekstremizma, ako ~ak nije i smi{qeno primewivana. Ameri~ka vlada smatrala je dru{tvenu kritiku, poja~anu kontrakulturom, direktnom pretwom nacionalnoj sigurnosti. Kao takav, spoj hipika i Nove levice predstavqao je „unutra{weg neprijateqa” koji se morao pobediti. Tako se ono {to je zapo~elo kao ozbiqan ali miroqubiv sukob izme|u roditeqskog konzervativizma i mladala~kog idealizma, postepeno izobli~ilo u èstok sudar represivne pro{losti i ultralibertarijanske budu}nosti. Osovina ovog sudara bila je revolucionarna sada{wost: SADA, u kom se ritualno zahtevalo da svi zahtevi demonstranata budu ispuweni. Ponavqawe ove magi~ne re~i na demonstracijama razdvaja {ezdesete od pedesetih i ozna~ava prekretnicu izme|u sve ve}e nestabilnosti sveta u kom danas ìvimo i isprazne krutosti iz koje je ona isko~ila u periodu izme|u 1963. i 1973. Principi prethodne generacije podrazumevali su promu}urno i poslu{no sticawe, zasnovano na nov~anom Pop je u potpunom haosu: Pit Taunsend planirawu budu}nosti i kontrolisawu sopstvenih apetita. U svojoj srì to je etika oskudice kao na~in ìvota, koju su prezirali „burùj- wa, koji je identi~an tupavoj pokretnoj traci xuski” revolucionari iz {ezdesetih, ali ju je bra- boksa. U pore|ewu sa snenom smireno{}u peva~a nio proletarijat; ipak, po~ela je da deluje zasta- iz pedesetih, poput Perija Koma ili Majkla Horelo kako se posleratno izobiqe pove}avalo, a lideja, pop muzika {ezdesetih bila je, prema remladi prvi put po~eli da tro{e novac. ~ima kulturnog analiti~ara s „prebivali{tem” u Me|utim, iako je relativno bogatstvo mo`da i grupi The Who – Pita Taunsenda – „u potpunom habilo trenutni pokreta~ na~ina razmi{qawa „sa- osu”. da”, na delu je bilo ne{to dubqe: reakcija na du„Pravi trenutak” defini{e ìvot pop kulture hovnu nepokretnost, uporediva s onom bitni~kom i takav je natopio i muziku Bitlsa. Wihovo ponai egzistencijalisti~kom iz pedesetih. Velik deo {awe kod ku}e (puwewe garaà mno{tvom rols toga (kako su Bitlsi zaberojseva i ku}a skupocenim leìli u pesmi „Ele a nor sme}em koje vi{e nikada Mla di su za kqu ~i li da su Rigby”) poteklo je od neunisu pogledali) uobi~ajespeha Crkve da pruì no je me|u mladim pop zveve ro va wa ro di te qa za sta re la i{ta vi{e od nedeqne zdama i moè da se shvati i da je od ga |a we pri jat nog analize lokalnih zajednikao blago ja~awe sindrosa m o o t k ri v a w a be s mi s le n o, po { to ca. Svojim obe}avawem ma skorojevi}a. Me|utim, je ovaj svet je di ni ko ji }e li~ne besmrtnosti, hrikako je Xorx Martin zaika da vi de ti {}anstvo je vekovima o~i nimqivo primetio, jednakongregacije preusmerako leèrna, pro`drqiva valo s nepravedne sada{wosti na blistavu budu}- „momentnost” pratila je i ~itav wihov studijski nost. Kada su Bitlsi i wihova generacija odrasta- rad. Lenon se nikada nije potrudio da neki inli, ~inilo se o~iglednim da religija nema nika- strument nau~i da svira kako treba, uvek èle}i kve natprirodne mo}i da podupre svoje stavove. da odmah pre|e na izraàvawe onoga {to ima da Mladi su zakqu~ili da su verovawa roditeqa za- kaè. starela i da je odga|awe prijatnog samootkrivawa Iako vredniji od svog partnera, i Makartni besmisleno, po{to je ovaj svet jedini koji }e ika- je pokazivao istu nestrpqivost i postajao je neda videti. miran ako bi do{lo do bilo kakvih odga|awa u @ivoti i stvarala{tvo Bitlsa prototipski su pripremi novih zvu~nih efekata koje su on i model poslehri{}anske „momentnosti”. Potpuno wegove kolege stalno traìli. Ako im je bio li{eni pomodnosti elitnog gradskog ìvota i potreban aran`man, neki neobi~an instrument poslovi~no sveznaju}e mudrosti popularne muzi- ili ~itav orkestar, Bitlsi su o~ekivali da to ke do 1963, wihovi rani tekstovi bili su bezbri- odmah bude spremno. êkawe je ubijalo sponta`ni, uli~ni, trenutni: iskazivawe stawa uma, bez nost koju su toliko cenili i vra}alo ih je naobzira na dob ili iskustvo, zainteresovanog samo trag u strpqivi, odloèni i spo ri svet wihoza uzbu|ewa, ~e`we i razo~arawa sada{wosti. vih roditeqa. âk su i sati improvizovawa koLenon je pri~ao o tome kao o ne~emu {to je posle- jem su se prepu{tali tokom svoje kasnije studijdica LSD-ja, ali imperativ „ìvqewa sada, ovog ske karijere bili vo|eni istim mentalitetom momenta” bio je sredi{wi deo kulture {ezdese- sada{wosti, dok su Martinovi tehni~ari zevatih. Tako|e, taj ose}aj mogao je da se prenese i na li i namr{teno gledali na sat, a grupa svirala ostale generacije, pa su ga osetili i mnogi u tri- i svirala, izgubqena u svom kolektivnom, nedesetima ili ~etrdesetima. Format pop muzike, prestanom „sada”.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak20.decembar2012.

dnevnik

20. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Не мој те се из не на ди ти ако се да нас осе}ате као да вас не ко го ни {тапом или као да вас не{то те ра да се кре}ете на пред. По сто ји пу но агре сив не енер ги је у ва зду ху ко ја је пра ви кри вац за то.

BIK 20.4-20.5.

Са бе ри те се и схва ти те {та је оно {то вам ср це `ели. По сто ји агре сив на си ла ко ја вам не до зво ља ва да из ра зи те сво ја нај ду бља осе}ања да нас. Бу ди те си гур ни {та је оно {то `елите и {та осе}ате.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Усме ри те сво ју агре сив ност у пра вом сме ру да нас. Ово не би тре ба ло да бу де преви{е те{ко јер вр ло до бро зна те и раз у ме те сми сао до бро оба вље ног по сла и {та је по треб но да би се ства ри завр{иле.

Да нас ни је пра ви дан да ту ма ра те уна о ко ло. По сто је ве о ма ва`не прак ти~не ства ри ко је мо ра те ура ди ти пре не го {то се пре пу сти те за ба ви. Но}ни дога|аји би}е ве о ма за бав ни ако пр во завр{ите све. Поку{ајте да одр`ите сво је емо ци је под кон тро лом да нас. Могу}е је да сте по ста ли ве о ма љу ти и при то ме на пра ви ли не ку {т ету ка ко се би та ко и они ма ко ји вас окру`ују. Ва`но је да бу де те скром ни. Мо`да осе}ате ка ко не ко `ели да вам по ква ри за ба ву. Не за бо ра ви те ко сте. Не бу ди те изнена|ени уко ли ко осе ти те не га тив ност од не ко га или не~ега. Уко ли ко се ово де си са мо на ста ви те да ље.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обез бе ди те се би ста бил но окру `ење где не}ете разми{љати о бри га ма или иза|ите на тр~ање по кра ју. Ка да се осло бо ди те на пе то сти има}ете све`, нов став уз ко ји мо`ете да у~ествујете у свим иза зо ви ма. По сто ји пу но агре сив но сти у ва ма да нас, али то мо`е би ти ве о ма ко ри сно за оно {та ра ди те. По се ду је те пу но прак ти~не сна ге ко ја }е вам помо}и да оста не те ста бил ни и ре ал ни по во дом одре|ених пи та ња.

О~екујте да нас уве}ану емо тив ну на пе тост. Мо`да сте на ~елу ак ци је ко ја вас те ра да иде те ви{е и да ље. Бу ди те си гур ни да при ру ци има те ма пу ка ко се не би сте прона{ли у сред ни~ега.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас је сја јан дан за вас. У ста њу сте да оства ри те мно го то га, остављају}и ве~е отво ре но за за ба ву. Ка да се по бри не те за све по сло ве, сло бод но се пре пу сти те дру `ењу са при ја те љи ма.

Ви сте пра ва осо ба за по сао у ско ро сва к ој си т у а ци ји на ко ју наи|ете. По се ду је те ин стинкт ко ји је по тре бан за на пре дак на про јек ту, оку пља ње ре сур са и одр`авање по зи тив не ат мос фе ре.

Поку{ајте да др`ите је зик за зу би ма да нас. Иако ми сли те да има те све од го во ре, мо`да ни сте обра ти ли па`њу на све де ло ве сла га ли це. Емо тив на агре си ја се на ла зи сву да у ва зду ху око вас.

TRI^-TRA^

Ма ле тај не Ме ган Фокс V REMENSKA

Облач но, али без ки ше

Vojvodina Novi Sad

Глу ми ца Меган Фокс (26) је у септембру постала мама, а већ после месец дана се појавила у серији свог мужа Брајана Остина Грина без десетак килограма вишка које је добила током трудноће. Никоме није било јасно како, али лепа глумица је коначно открила тајну. Избацила је млечне производе из исхране и то је то, барем она тако тврди. - Нисам вежбала јер то и није препоручљиво после порођаја. Само сам из исхране избацила млечне производе јер они утичу на хормоне и нису добри за организам - рекла је Меган. Свакој младој мами која има проблем са килограмима глумица саветује исто.

PROGNOZA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Пре о вла ђу ју ће облач но и ве ћи ном су во. Мо гу ћи су и по вре ме ни сун ча ни ин тер ва ли. Ду ва ће слаб се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на око 3 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре о вла ђу ју ће облач но и ве ћи ном су во. Мо гу ћи су и крат ко трај ни сун ча ни ин тер ва ли, по себ но на за па ду и се ве ру. Ду ва ће слаб се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 4 сте пе на. СР БИ ЈА: Углав ном облач но и ве ћи ном су во. По не где је мо гућ крат ко трај ни слаб снег, са ве ћом шан сом на ју го и сто ку Ср би је. На се ве ро за па ду ће би ти по вре ме них сун ча них ин тер ва ла. Ду ва ће слаб се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -2 до 4 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так про мен љи во облач но и су во. Кра јем да на на о бла че ње са ма лом шан сом за ки шу. За ви кенд про мен љи во облач но уз крат ко трај не сун ча не ин тер ва ле. У не де љу на о бла че ње и по под не на се ве ру Ср би је снег, ко ји ће се уве че и у но ћи ка по не дељ ку про ши ти на оста ле кра је ве. У по не де љак хлад ни је уз по вре мен снег пре под не. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По себ на опре зност се пре по ру чу је кар дио и це ре бро-ва ску лар ним и пси хич ким бо ле сни ци ма. Код ме те о ро па та су мо гу ћи бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма и по ја ча на нер во за.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-5

Kijev

-12

Moskva

-17

Oslo

-6

St. Peterburg -12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-2

VIC DANA Хва ли се Пе ри ца пред дру штвом: - Зна те да мој та та мо же да диг не топ. Сви углас ка жу: - Не ма шан се. А Пе ри ца ће: - Мо же, кад игра шах.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

45 (1)

Slankamen

190 (2)

Apatin

118 (4)

Zemun

273 (3)

Bogojevo

115 (6)

Panчevo

294 (-4)

Baч. Palanka

130 (0)

Smederevo

466 (2)

Novi Sad

127 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

180 (6)

Tendencija porasta

Senta

246 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Titel

182 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

146 (30)

TISA

-36 (9)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 338 (41) Beograd

Kusiћ

229 (2)

50 (0)

Reшeњe:

DUNAV