Dnevnik 21.decembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 21. DECEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23655 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

STRAN CI U POKRA JI NU OVE GO DI NE ULO @I LI 230 MI LI O NA EVRA

Naj vi {e Voj vo |a na za po sli la auto-in du stri ja str. 5

U VLA DI VOJ VO DI NE SI NO] URU ^E NE NA GRA DE „DR ZO RAN \IN \I]”

PLAT FOR MA O KO SO VU I ME TO HI JI

KiM kao Ka ta lo ni ja, SPC kao Va ti kan

str. 2

Do pun ski iz bo ri za tri po sla ni ka 17. fe bru a ra

str. 3

Obla~no i suvo

Najvi{a temperatura 4 °S

Foto: F. Baki}

OD LU KOM PRED SED NI KA SKUP [TI NE APV

Qud i k o j i S r b i j u treb a da u~in e boq om str. 3

IZ VLA DE SPRE MA JU NAJ NO VI JU PO TRO [A^ KU KOR PU, I TO SO CI JAL NU

Dr `a va pre si pa iz {u pqe si ro tiws ke kor pi ce u pra znu str. 4

NEUSPEO PREPAD NA ZRE WA NIN SKOM PU TU KOD NO VOG SA DA

Zaostale otpremnine vojvo|anskim prosvetarima do kraja godine str. 6 REPORTA@E

Foto: S. [u{wevi}

OPE qE [ENE CRP NE STA NI CE I USTA VE VO DO PRI VRED NOG SI STE MA BA^ KE PA LAN KE

Pqa~ ka {i pu ca li na blin di ra ni tran spor ter SPORT

n REAL I JUNAJTED U OSMINI FINALA LIGE [AMPIONA

str. 13

n SMENE U FUDBALSKOM KLUBU VOJVODINA

Lo po vi pi li }a ri re `i ra ju po pla vu str. 12

n OBAVqEN @REB „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

NASLOVI

Politika 3 Sednica Skup{tine Vojvodine 28. decembra: Buyet za 2013. u cajtnotu

Ekonomija 4 Op{tine }e o svom tro{ku krpiti drumove 4 Krav~enko: Gorivo ni skupo, ni jeftinije

Dru{tvo 6 Asan`: Internet je pretwa civilizacije

Novi Sad 7 Futo{ka pijaca: uskoro elektronska naplata pija~arine 7 Spensov novogodi{wi festival

Vojvodina 10 Pajti} u Temerinu i Silba{u: Deci vrti} i sportska sala

Crna 13 Nata Mesarovi} neustavno na ~elu Vrhovnog suda 13 Po~iwu svedo~ewa u istrazi protiv Mi{kovi}a

str. 14 – 18

n VOJVO\ANSKI KO[ARKA[KI DERBI U SPENSU

petak21.decembar2012.

PLAT FOR MA O KO SO VU I ME TO HI JI

KiM kao Ka ta lo ni ja, SPC kao Va ti kan Plat for ma Be o gra da za Ko so vo i Me to hi ju pred vi |a pre kid teh ni~ kog, a na sta vak po li ti~ kog di ja lo ga sa Pri {ti nom, a kao po la zna osno va is ti ~e se da Be o grad ni kad ne }e pri zna ti Ko so vo, dok se kao osnov ni prin cip pre go vo ra is ti ~u „raz go vo ri u pa ke tu”. „Ni {ta ni je do go vo re no dok sve ne bu de do go vo re no”, na vo di se u na cr tu plat for me u ko ju je Ta njug imao uvid i ~i ja je auten ti~ nost po tvr |e na. U tom stra te {kom do ku men tu ko ji jav nost u Sr bi ji du go i{ ~e ku je, kqu~ na po ru ka je da }e Be o grad tra ì ti auto no mi ju za sve srp ske sre di ne u po kra ji ni, po uzo ru na Ka ta lo ni ju, a sta tus za SPC po uzo ru na Va ti kan. Vla da Sr bi je, ka ko se na vo di, u ci qu za {ti te dr àv nih in te re sa ne bi tre ba lo da po sti è da qe par ci jal ne do go vo re sa pri vre me nim in sti tu ci ja ma u Pri {ti ni u okvi ru teh ni~ kog di ja lo ga zbog to ga {to oni „vo de pro me ni sta wa na te re nu u ko rist PIS, sla bqe wu pre go va ra~ ke po zi ci je Sr bi je u po li ti~ kom di ja lo gu na vi so kom ni vou i po ten ci jal noj de sta bi li za ci ji bez bed no snih pri li ka”.

Po de la KiM na re gi o ne Be og rad pred la è po de lu Ko so va i Me to hi je na ne ko li ko re gi o na, me |u ko ji ma bi po se ban re gion bi la Auto nom na za jed ni ca srp skih op {ti na. Osim ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va, auto no mi ja se zah te va za op {ti ne Gra ~a ni ca, [trp ce, Go ra i dru ge u ko ji ma ì ve Sr bi, a za se o ske en kla ve tra ì se sta tus op {ti na i spe ci ja lan sta tus.Is ti ~e se da bi pri od re |i va wu te ri to ri ja ko ji ma bi tre ba lo omo gu }i ti spe ci jal ni sta tus, po seb no iz van grad skih obla sti, po la zna ta~ ka, gde god je mo gu }e, tre ba lo da bu de et ni~ ka struk tu ra ko ja je po sto ja la pre et ni~ kog ~i {}e wa.

Nad le `no sti Ova auto no mi ja bi, ka ko se na vo di, tre ba lo da pred vi |a po sto ja we auten ti~ nih nad le `no sti u sle de }im sfe ra ma: obra zo va we, zdrav stve na za {ti ta na svim ni vo i ma, sport, kul tu ra, sred stva jav nog in for mi sa wa, za {ti ta pri rod ne sre di ne, ur ba no pla ni ra we, po qo pri vre da, {u mar stvo, ru dar stvo, vo do pri vre da, lov i ri bo lov, ener ge ti ka, te le ko mu ni ka ci ja, tr go vi na i eko nom ska po li ti ka, sud stvo, unu tra {wi po slo vi, fi skal na po li ti ka i fi nan si je. Ka da je u pi ta wu pra vo su |e, to pod ra zu me va tu `i la {tva u pr vom i su do ve u pr vom i dru gom ste pe nu, dok bi su do vi na pod ru~ ju Auto nom ne za jed ni ce srp skih op {ti na bi li usta no vqe ni za ko ni ma na ni vou po kra ji ne, ali bi spo ra zu mom ko ji pro is tek ne iz po li ti~ kog pro ce sa bi lo utvr |e no da za kon mo ra da pred vi di me ha ni zam pu tem ko ga gra |a ni pre ko svo jih predstvni ka uti ~u na iz bor i sa stav su do va.

Fi nan si ra we iz bu ye ta Sr bi je Be og rad za Auto nom nu za jed ni cu srp skih op {ti na tra `i i pra vo na do dat no fi nan si ra we iz bu xe ta Sr bi je, kao i da auto no mi ja bu de ga ran to va na naj vi {im za kon skim ak ti ma po kra ji ne i da iza we sto je zva ni~ ni ci me |u na rod ne za jed ni ce.

De mi li ta ri za ci ja Ko so va Po kra ji na bi - ka ko se na vo di - bi la pro gla {e na de mi li ta ri zo va nom zo nom, u ko joj bi je di na na o ra `a na for ma ci ja bi la po li ci ja, a wen deo po li ci ja auto nom nih obla sti, po uzo ru na re {e we u Ka ta lo ni ji. Ga ran ti bez bed no sti bi, ka ko pi {e, mo gle da bu du voj ne sna ge EU, Voj ska Sr bi je i oru `a ne sna ge Al ba ni je.

Vlast Vla sti u Za jed ni ci srp skih op {ti na Ko so va i Me to hi je tre ba lo bi da ima ju, u skla du sa naj vi {im prav nim ak ti ma AP Ko so vo, ga ran to va nu mo gu} nost za us po sta vqa we di rekt ne sa rad we sa re pu bli~ kim vla sti ma, kao i pra vo na do dat no fi nan si ra we iz sred sta va pred vi |e nih bu xe tom Sr bi je. Auto nom na za jed ni ca srp skih op {ti na bi tre ba lo i da ne za vi sno od lu ~u je o upo tre bi sim bo la kao {to su za sta va i him na, dok bi vla sti po kra ji ne tre ba lo da pre ci zno de fi ni {u upo tre bu sim bo la po kra ji ne, kao i za jed ni~ ku upo tre bu sim bo la po kra ji ne i te ri to ri jal ne auto no mi je. Ato no mi ja bi tre ba lo da ima svo ju skup {ti nu i iz vr {no ve }e, ~i ji bi za da tak bio spro vo |e we za da ta ka iz okvi ra svo jih nad le `no sti, na vo di se u tek stu.

SPC Do ku ment pred vi |a i us po sta vqa we spe ci jal nog ugo vor nog od no sa iz me |u Srp ske pra vo slav ne cr kve i pri vre me nih ko sov skih in sti tu ci ja, ko jim bi bi le utvr |e ne me |u na rod ne ga ran ci je za objek te SPC, cr kve ne po se de i de lo va we SPC u po kra ji ni.To, ka ko se na vo di, pod ra zu me va da se uzme u ob zir pri mer sta tu sa Ri mo ka to li~ ke cr kve u Ita li ji, ko ja je re {e na La te ran skim ugo vo ri ma. Tim me |u na rod nim ugo vo ri ma iz 1929. go di ne ure |en je po lo `aj te cr kve u Ita li ji, ko ja je pri zna la su ve re nost Sve te sto li ce. Uka zu je se da de ta qi ve za ni za pre go va ra~ ku po zi ci ju o to me mo ra ju bi ti usa gla {e ni sa SPC.

Dvo dom na skup {ti na Po li ti~ ko re {e we, ko je bu de usvo je no kao re zul tat pre go vo ra, pred vi |a da bi naj vi {i prav ni akt AP KiM tre ba lo da obez be di traj ne ga ran ci je za po vra tak ra se qe nih, a na gla {a va se i neo p hod nost us po sta vqa wa uslo va za odr `iv po vra tak. Ka ko se na vo di, pre go vo ri bi mo ra li da re zul ti ra ju stva ra wem me ha ni zma ko ji bi omo gu }io ukqu ~i va we pred stav ni ka Sr ba i ne al ba na ca u sve in sti tu ci je po kra jin ske vla sti, ka ko bi se iz be gla ma jo ri za ci ja. Srp ska stra na pred la `e i for mi ra we dvo dom ne skup {ti ne po kra ji ne, u ko joj bi gor wi dom pred sta vqao dom re gi o na i ver skih za jed ni ca, a do wi - dom gra |a na. U gor wem do mu, pred stav ni ci svih re gi o na i ver skih za jed ni ca bi li bi rav no prav no za stu pqe ni, dok bi u do wem do mu, srp sko i ne al ban sko sta nov ni {tvo bi lo za stu pqe no u skla du sa ga ran to va nim kvo ta ma i iz bor nim re zul ta ti ma. Pred se da va ju }i jed nog od dva do ma, kao i pot pred sed nik dru gog, tre ba lo bi da bu de pred stav nik Sr ba ili ne al ba na ca.

POLiTikA

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE O PLAT FOR MI ZA KIM RAZ GO VA RAO S OPO ZI CI O NIM LI DE RI MA

Ni ko li}: Isto rij sko pi ta we ko je tra `i naj {i ri kon sen zus Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} is ta kao je ju ~e, to kom odvo je nih sa sta na ka sa pred stav ni ci ma opo zi ci o nih stra na ka o Plat for mi za na sta vak raz go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, da je pi ta we Ko so va i Me to hi je isto rij sko pi ta we, oko ko ga je po treb no po sti }i naj {i ri mo gu }i kon sen zus svih re le vant nih po li ti~ kih fak to ra, sa op {ti la je Pres slu `ba pred sed ni ka.

Plat for ma za pre go vo re se pre sve ga ba zi ra na o~u va wu te ri to ri jal ne ce lo vi to sti Sr bi je, srp skog na ro da ko ji `i vi na Ko so vu i Me to hi ji, kao i srp skih cr ka va i ma na sti ra, na vo di se u sa op {te wu. Do da je se i da su pred stav ni ci opo zi ci je oba ve sti li Ni ko li }a da }e Plat for mu za na sta vak pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne pred sta vi ti svo jim stra na~ kim ko le ga ma i

da }e „po dr {ku Plat for mi i even tu al ne su ge sti je do sta vi ti u na red nim da ni ma”. Ni ko li} je raz go va rao sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Dra ga nom \i la som, pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji sla vom Ko {tu ni com, pred sed ni kom Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mi rom Jo va no vi }em i pred sed ni kom Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tva nom Pa sto rom.

\i las: Po pu li sti~ ka i ne re al na ide ja Li der De mo krat ske stran ke Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da je plat for ma za Ko so vo i Me to hi ju po pu li sti~ ka i ne re al na i da iz me |u osta log sa dr ì i pred log za pre kid teh ni~ kog di ja lo ga sa EU. „Na pr vo ~i ta we do ku men ta, on je po pu li sti~ ki i ne re a lan i u se bi sa dr ì iz me |u osta log i pred log za pre kid teh ni~ kog di ja lo ga sa EU, {to bi zna ~i lo pre kid evrop skih in te gra ci ja, i da tum za pre go vo re bi bio da qi ne go {to je da nas”, oce nio je \i las.On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu DS re kao da, ka da su u pi ta wu pra va qu di ko ji ì ve na KiM, u Sr bi ji je da nas ma lo onih ko ji bi re kli da to {to je na ve de no u plat for mi na tu te mu, ni je do bro za Sr be na Ko so vu. „Osnov ni pro blem je {to ve ru je mo da je to ne re al no”,

re kao je \i las i do dao da }e Pred sed ni {tvo DS de taq no ana li zi ra ti do ku ment, je dan po je dan ~lan i da }e svoj stav iz ne ti u jav nost. On je oce nio i da Sr bi ja da nas ima dve po li ti ke pre ma Ko so vu, jed nu od pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i dru gu od Vla de Sr bi je. „O~e ku jem da vla da u naj kra }em ro ku ka `e {ta je stav vla de o ovoj plat for mi - da li je to tekst ko ji na pred log vla de ide na usva ja we u skup {ti nu ili je to stav pred sed ni ka”, re kao je \i las. \i las je iz ja vio da po {tu je {to je pred sed nik o plat for mi pr vo in for mi sao De m o k rat s ku stran k u kao naj v e } u opo z i c i o n u stran ku, ali je po no vio da je to tre b a l o da u~i n i pre kon sul ta ci ja sa ino stra nim am ba sa do ri ma.

Ko {tu ni ca: Ovo ni je Ah ti sa ri plus plan Li der De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e na sa stan ku sa pred sed ni kom Re pu bli ke To mi sla vom Ni ko li }em da su na cr tom plat for me o Ko so vu i Me to hi ji pred vi |e na re {e wi ma ko ji ma se uvo de no ve in sti tu ci je i niz nad le `no sti za auto no mi ju Sr ba na Ko so vu i da se ne za sni va na pla nu Ah ti sa ri plus. Ko {tu ni ca je, po sle raz go vo ra sa pred sed ni kom Sr bi je, re kao da je ka ta lon ski mo del onaj ko ji se naj ~e {}e po mi we u tom do ku men tu i da je si gur no ne bi na zvao Ah ti sa ri plus pla nom.

On je is ta kao da, {to se ti ~e DSS i even tu al ne po dr {ke te stran ke plat for mi, po sto je dva pi ta wa o ko ji ma mo ra da se do dat no raz go va ra. „To je po tre ba da se ja sno de fi ni {e ustav no-prav na ve za Sr bi je i Ko so va, jer ova ko osta je pi ta we da li je to auto no mi ja Sr ba unu tar auto nom ne po kra ji ne u sa sta vu Sr bi je ili unu tar ne za vi snog Ko so va”, re kao je Ko {tu ni ca. On je do dao da je dru go pi ta we po {to va we spo ra zu ma do sa da po stig nu tih u Bri se lu i pod se tio da je DSS po kre nuo pi ta we ustav no sti tih spo ra zu ma.

Jo va no vi}: Te {ko da }e LDP ovo po dr à ti Li der LDP ê o do mir Jo va no vi} iz ja vio je da ta stran ka te {ko mo è da po dr ì plat for mu za Ko so vo u ob li ku u kom je ju ~e pred sta vqe na, po ru ~u ju da ona mo ra da uva ì re al nost i da ka ta lon ski ili mo del Re pu bli ke Srp ske ni su pri hva tqi vi za re {e we ko sov skog pi ta wa. Jo va no vi} je po sle sa stan ka sa pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em o na cr tu plat for me re kao da su re {e wa ko ja se po mi wu u tom do ku men tu po put spe ci jal nih pra va za Sr be na Ko so vu, bu xet ske po ve za no sti sa Sr bi jom i eks klu ziv nih pra va u zdrav stve -

nom, obra zov nom i bez bed no snom si ste mu ve} deo Ah ti sa ri je vog pla na i usta va Ko so va. Jo va no vi} je do dao da plat for ma mo ra da od ra `a va re al nost i da ne sme da nas do ve de u kon fron ta ci ju sa me |u na rod nom za jed ni com, ni sa Al ban ci ma sa Ko so va „na ko je smo upu }e ni”. Pred sed nik LDP je oce nio da je po li ti ka vla de „pod mu kla” i po zvao pre mi je ra da se iz ja sni i da re {e wa za Ko so vo do no si u okvi ru in sti tu ci ja a ne ta ko „{to su is tu ri li pred sed ni ka da do no si plat for mu”, pi ta ju }i „na osno vu ko jih ovla {}e wa”.

Pa stor: Do sta je bi lo tap ka wa u me stu Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor iz ja vio je ju ~e da bi bi lo va `no da se oko plat for me za Ko so vo po sig ne na ci o nal ni kon sen zus, ka ko Sr bi ja u bu du} no sti ne bi bi la rob te pri ~e, ne go se su o ~i la sa re al no {}u i, u okvi ru tog su o ~a va wa, iz vu kla mak si mal no mo gu }e, vo de }i ra ~u na o Sr bi ma na Ko so vu. Po sle su sre ta sa pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em, Pa -

stor je re kao da je sa Ni ko li }em raz ma trao osnov ne ele men te plat for me, ko ju ni je vi deo, ali je do bio pri me rak ko ji }e pro u ~i ti i vi de ti {ta se sve tu na la zi. On je na gla sio da je, slu {a ju }i Ni ko li }e vo iz la ga we, shva tio da ona ide u prav cu re {a va wa pi ta wa Ko so va i, ako to bu de po tvr |e no ka da je pro u ~i, SVM je spre man da je po dr `i ka ko se ne bi „cup ka lo i tap ka lo da qe u istom me stu”.

Pri bi }e vi}: Do bra osno va za da qe pre go vo re Ne ka da {wi am ba sa dor Sr bi je u Ne ma~ koj Og wen Pri bi }e vi} oce nio je si no} da na crt plat for me o Ko so vu i Me to hi ji pred sta vqa do bru osno vu za da qe pre go vo re Be o- gra da i Pri {ti ne, ali da sa dr `i mak s i m a l i { ti~ k e zah t e v e, ko j e Za pad i Al ban ci ne }e pri hva ti ti po put po mi wa wa auto no mi je. „Al ban ci }e na rav no sve to od mah od ba ci ti. Bo jim se da }e ko ri sti ti istu me to do lo gi ju kao do sa da, a to je da }e po ku {a ti sa in ci den ti ma raz ne vr ste, ka ko bi po ka za li za pa du do ~e ga je do veo taj srp ski pred log. Po ku {a }e ti me da pla {e Za pad, a ko ji se do sa da po ka zao ja ko pla {qi vim zbog voj ni ka ko ji se na Ko so vu na la ze”, re kao je Ta nju gu Pri bi }e vi} i do dao da }e tu bi ti do sta pro ble ma za srp sku stra nu. Pri bi }e vi} je is ta kao da iako plat for ma ima mak si ma li sti~ ke zah te ve to ni je ni {ta ~ud no, jer je

ta ko u osno va ma svih plat for mi i pred lo ga, jer se uvek po la zi od „mak si mu ma, pa on da {ta se ostva ri to kom pre go vo ra”. Ka ko je na po me nuo, u plat for mi ima ve o ma mno go de lo va iz po zna tih mo de la auto no mi ja u Evro pi po put Ti ro la, po lo `a ja Ne ma ca u Bel gi ji, Oland skih ostr va i Ka ta lo ni ji i is ta kao da je to do bro jer su ta kvi pri me ri auto no mi ja ne {to {to je po zna to Za pa du kao mo del re {a va wa et ni~ kih pro ble ma. „Vi de }e mo {ta }e bi ti od to ga to kom pre go vo ra. Si gur no da }e ne ki de ta qi iz plat for me bi ti od mah ne pri hva tqi vi i za za pad i za Al ban ce, a to je ovo gde se tre ti ra kao auto nom na po kra ji na i auto nom no po ve zi va we tih re gi ja po put Ka ta lo ni je. Me |u tim, mi slim da po mi wa we Ka ta lo ni je ne }e bi ti do bro pri hva }e no na Za pa du zbog pro ble ma ko ji sa da ta mo po sto je”, is ta kao je Pri bi }e vi}.

„Osnov no pi ta we je da li }e ona bi ti mo gu }a i spro vo dqi va i da li }e se su sre sti sa re al nim mo gu} no sti ma po sle usva ja wa, da li mo `e da se pre to ~i u do go vor”, is ta kao je Pa stor. On je ob ja snio da, pre sve ga mi sli, na od nos pre ma Pri {ti ni, ali i pre ma me |u na rod noj za jed ni ci ko ja, ka ko je re kao, ne mo `e da bu de iz o sta vqe na, kao tre }i part ner.

Da ~i}: Plat for ma ni je Sve to pi smo Pre mi jer Sr bi je Ivi ce Da ~i} iz ja vio je ju ~e da plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji ni je Sve to pi smo i ne {to {to mo ra da se spro vo di i da su u to ku raz go vo ri o naj bo qem re {e wu za pi ta we Ko so va. „Ni je nam ciq da do no si mo do ku men te ko ji ne }e bi ti ostvar qi vi”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Be o gra du. Upi tan da li je auten ti ~an i spro vo dqiv do ku ment o re {e wu pro ble ma za Ko so vo ko ji su ne ki me di ji ob ja vi li, Da ~i} je re kao da Skup {ti na Sr bi je jo{ ni je usvo ji la ni ka kav do ku ment. „Po sto je raz li ~i ta mi {qe wa i ide je na ko ji na ~in pri stu pi ti prak ti~ nom re {a va wu pro ble ma, me |u ko ji ma je i pa ra le li zam in sti tu ci ja na Ko so vu i Me to hi ji”, re kao je Da ~i}. On je ka zao da, me |u tim, s dru ge stra ne po sto ji pi ta we da li je tre nut no re al no raz go va ra ti o traj nom re {e wu ko sov skog pi ta wa. „U to ku su raz go vo ri o to me {ta bi mo glo da bu de re {e we o uslo vi ma da Sr bi ja ne me wa svoj stav o sta tu su Ko so vu, ali ta ko da iz beg ne mo pa ra le li zam in sti tu ci ja - ta ko da ona bu du pri hva tqi ve i za Sr be i za Al ban ce na Ko so vu i Me to hi ji”, ka zao je Da ~i}.

politika

dnevnik

petak21.decembar2012.

U VLADI VOJVODINE SINO] URU^ENE NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]”

Qudi koji Srbiju treba da u~ine boqom Na gra de „Dr Zo ran \in |i}“ ko je su za ovu go di nu do de qe ne Jovani Grahovac i Lazaru Atanaskovi}u iz No vog Sa da, kao i Ivani Kuzminac iz Srem ske Mi tro vi ce, si no} su uru ~e ne la u re a ti ma na sve ~a no sti u Vla di Voj vo di ne. Na gra |e ne su, ka ko je to re kao pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bojan Pajti}, tri stva ri ko je je Zo ran \in |i} naj vi {e po {to vao – rad, zna we i op ti mi zam, a la u re a ti su, do dao je, qu di ko ji Sr bi ju tre ba da u~i ne bo qom. Sve ~a no sti su pri su stvo va le zva ni ce iz po li ti~ kog i jav nog `i vo ta Sr bi je, pred sed nik SA NU aka de mik dr Nikola Hajdin, pred sed ni ca Fon da „Dr Zo ran \in -

|i}“ Ruìca \in|i}, pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne i SVM-a I{tvan Pastor, gra do na ~el nik Be o gra da i pred sed nik DS-a Dragan \ilas, po kra jin ski i re pu bli~ ki po sla ni ci... Na kon {to je uru ~io na gra du Iva ni Ku zmi nac za naj bo qeg stu den ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Paj ti} je svim la u re a ti ma ~e sti tao i po ru ~io da se ove na gra de do de qu ju ka ko bi se po ka za lo da „ima na de i da po sto ji dru gi put – put naj bo qih“. Pred sed ni ca Fon da Ru ì} \in |i} je, uru ~u ju }i na gra du Jo va ni Gra ho vac za mla dog na u~ ni ka i is tra ì va ~a, za iz u zet ne re zul ta te u obla sti na u ke i is tra ì va~ kog ra da sa te ri to ri je Voj vo di ne za 2012. go di nu, is ta kla ve li ko za do voq stvo {to je i ove go di ne to pri zna we do de qe no è ni, uspe {noj na u~ ni ci. - To je po tvr da da è ne mo gu da da ju do pri nos na u ci i is tra ì va~ kom ra du – re kla je Ru ì ca \in |i}. Aka de mik dr Haj din je na gra du ko ja se do de qu je za naj bo qi di plom ski rad, za vr {ni rad na ma ster aka dem skim stu di ja ma ili ma gi star ski rad iz obla sti fi lo zof skih i so ci o lo {kih

Pajti}: Ne}e biti sre}e... - @i vi mo u Sr bi ji u ko joj se vre me na me wa ju, qu di i stran ke sme wu ju, a pri tom stva ri uvek osta ju iste. De li mo se na po la i kao da ve ~i to tra ì mo tu |e kri vi ce, ume sto sop stve nih re {e wa. Jed ni op tu ù ju dru ge da su bi li ne do ra sli, da su spor no pri va ti zo va li ne ka pred u ze }a i da se po je din ci ni su od u pr li po hle pi i ba ha to sti. Dru gi op tu ù ju pr ve da je wi ho vo de lo nov ~a ni ca od 500 mi li jar di di na ra, da je bi la wi ho va za slu ga tra ge di ja na ro da i dr à va – re kao je Paj ti} - Ne }e bi ti sre }e – do dao je Paj ti} - u ze mqi ko ja pra vi {ko le po me ri po na vqa ~a, ko mu nal ni si stem po me ri ne pla ti {a, pri vred ni si stem po me ri gu bi ta {a i po li ti~ ki si stem po me ri obo le lih od am ne zi je.

na u ka na te ri to ri ji Sr bi je za 2012. go di nu uru ~io la u re a tu La za ru Ata na sko vi }u, is ta kav {i we gov „iz van re dan“ ma gi star ski rad. - La zar je za vr {io kao eko nom ski teh ni ~ar, a za tim je oti {ao da stu di ra fi lo zo fi ju. On je od prak se kre nuo ka te o ri ji. To je, za pra vo, pra vi put. Na à lost, u na {oj ze mqi qu di su pr vo te o re ti ~a ri – ka zao je Haj din. Pred sed nik Od bo ra za do de lu na gra du „Dr Zo ran \in |i}“ dr Dragoslav Petrovi}, ko ji je i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj, re kao je da Od bor ni je imao lak za da tak, jer je 1.050 mla dih is pu wa va lo uslo ve za kan di da tu ru za na gra du. Uì iz bor od de se to ro su, po we go vim re ~i ma, sa ~i ni li fa kul te ti ili na u~ ne in sti tu ci je. Pred sta vqa ju }i Jo va nu Gra ho vac, na gra |e nu mla du na u~ ni cu i is tra ì va ~a, Pe tro vi} je na veo da je ona ro |e na 1982. u No vom Sa du, gde je i di plo mi ra la, a sa svo jih 29 go di na i dok to ri ra la s pro se~ nom oce nom de set na Teh no lo {kom fa kul te tu, na de part ma nu za mi kro bi o lo gi ju, gde je da nas do cent. Bi la je sti pen di sta Kra qe vi ne Nor ve {ke. Ra do ve je ob ja vqi va la u svet skim na u~ nim li sto vi ma. Na gra da Jo va ni Gra ho vac sa sto ji se od sve ~a ne po ve qa i i nov ~a ne su me, ko ju }e, ka ko je is ta kla obra }a ju }i se sku pu, is ko ri sti ti da pro mo vi {e Sr bi ju u naj bo qem mo gu }em sve tlu u sve tu. - Po red to ga, na gra du }u is ko ri sti ti u obla sti bi o teh no lo gi je, pre sve ga za raz voj no vih bi o teh -

Foto: F. Baki}

no lo {kih po stro je wa, za pro iz vod wu bi o her bi ci da. Ova te ma je iz u zet no zna ~aj na u Voj vo di ni, gde nam je pro iz vod wa zdrav stve no bez bed ne hra ne pri o ri tet – re kla je Gra ho vac ko ja se na pri zna wi ma za hva li la u ime na gra |e nih. Sve ~a na po ve qa i 300.000 di na ra pri pa lo je La za ru Ata na sko vi }u (1988) ko ji je na gra |e ni ma gi star ski rad od bra nio u sep tem bru ove go di ne na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du. Sve ~a na po ve qa i 200.000 di na ra do de qe no je Iva ni Ku zmi nac (1989) ko ja je di plo mi ra la na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du s pro se~ nom oce nom de set. U we noj bi o gra fi ji je i na gra da UNS-a, ~i ji je bi la sti pen di sta. Ta ko |e, bi la je sti pen di sta re pu bli~ kog Fon da za mla de ta len te. Na gra de „Dr Zo ran \in |i}“ do de qe ne su po de ve ti put. S. K.

POSLEDWA OVOGODI[WA SEDNICA SKUP[TINE VOJVODINE 28. DECEMBRA

Buyet za 2013. u cajtnotu

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor za ka zao je sed ni cu po kra jin skog par la men ta na ko joj }e se od lu ~i va ti o bu xe tu APV za 2013. go di nu za 28. de cem bar, ina ~e po sled wi rad ni dan u ovoj go di ni. Po sle vi {e me se~ ne po le mi ke po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni star ci je oko pro ble ma u fi nan si ra wu Voj vo di ne i na ja va da zbog wih Po kra ji na ne }e mo }i da usvo ji re do van bu xet za na red nu go di nu, Vla da Voj v o d i n e pre k ju ~ e je ipak utvr d i l a pred l og bu x e t a za 2013. go di nu ko ji je pro jek to van u iz no su od 80,75 mi li la jr di di na ra. Ova od lu ka, ka ko je obra zlo è no, po ~i va na spo ra zu mu ko ji je ne dav no po stig nut s Mi ni star stvom fi nan si ja o ustu pa wu Po kra ji ni sred sta va na me we nih za iz grad wu sa o bra }aj ni ce No vi Sad-[a bac. Pod se ti mo do ovog spo ra zu ma do {lo je na ko {to su u Skup { ti n i Sr b i j e od b i j e n i za kon ski pred lo zi voj vo |an ske Skup {ti ne o pri ho di ma APV, ko ji ma se in si sti ra lo na po {to va wu ustav nih ga ran ci ja da Voj vo di ni pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta. Na ve de nom spo ra zu mu pret ho di la je i ini ci ja ti va Vkla de APV o po kre ta wu po stup ka oce ne ustav no sti Za ko na o bu xet skom si ste mu pred Ustav nim su dom Sr bi je. Elem, pred lo è ni voj vo |an ski bu xet pro jek to van je na oko 80 mi li jar di di na ra, u ko je je ura ~u na to i pla ni ra no za du è we APV emi to va wem har ti ja od vred no sti na me we nih za re a li za ci ju spo ra zu ma po kra jin ske i re pu bli~ ke vla de o ga {e wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i for mi ra we po kra jin skog raz voj nog fon da.

Naj ve }i deo bu xe ta ~i ne, me |u t im, tran s e f ri iz re p u bli~ kog bu xe ta ko ji ma po kra jin ska vlast ne ras po la `e, pa }e ta ko pre ko po kra jin skog ra ~u na sa mo pre }i ~ak 38 mi li jar di na me we nih lo kal nim sa mo u pra va ma i za pla te za po sle nih u obra zo va wu. Ta ko |e i ka pi tal ni tran sfer od 12 mi li jar di di na ra Re pu bli ka je ve} na me ni la za na ve de nu sa o- bra }aj ni cu ko ja ukqu ~u je i iz grad wu fru {ko gor skog tu ne la. Ina ~e, za ka pi tal na ula ga wa u Voj vo di ni pla ni ra no je ukup no oko 16 mi li jar di di na ra. Za sub ven ci je u obla sti po qo pri vre de, pri vre de i pro ga ra me za po {qa va wa pla ni ra no je ukup no 5,57 mi li jar di, a za so ci jal na da va wa oko 200 mi li o na di na ra. Usva ja we voj vo |an skog bu xe ta i ove go di ne pra te po li ti~ ke tr za vi ce, ko je ni su za o bi {le ni po kra jin sku ko a li ci ju. Iako je bu x et u Ba n o v i n i usvo jen jed no gals no, ni je iz ve sno da li }e on i u par la men tu do bi ti po dr {ku svih ~la ni ca ko a li ci je, a po seb no zbog ne go do va wa pred sed ni ka Skup {ti ne APV i li de ra SVM-a I{ta va na Pa sto ra ko ji sma tra da ni je is po {to van ustav ni mi ni mum od se da ma od sto, jer }e naj ve }i deo u po kra jin skoj ka s i ~i n i t i na m en s ki tran sfe ri. Ni u LSV-u jo{ uvek se ni su iz ja sni li ka ko }e gla sa ti 28. de cem bra. Na po sled woj ovo go di {woj se si ji voj vo |an ski po sla ni ci iz j a { wa v a } e se i o iz r a d i Pro s tor n og pla n a pod r u~ j a po s eb n e na m e n e kul t ur n og pre de la Ba~, te o iz ve {ta ju o ra du Po kra jin skog fon da za raz voj po qo pri vre de za 2011. go di nu. B. D. S.

ODLUKOM PREDSEDNIKA SKUP[TINE APV

Dopunski izbori za tri poslanika 17. februara Po kra jin ski do pun ski iz bo ri po ve }in skom iz bor nom si ste mu odr `a }e se 17. fe bru a ra sle de }e go di ne u Apa ti nu, tre }oj iz bor noj je di ni ci u Zre wa ni nu i u Sr bo bra nu, sa op {te no je ju ~e iz voj vo |an ske ad mi ni stra ci je. Pret hod no su tro ji ca po sla ni ka iz tih iz bor nih je di ni ca pod ne li ostav ke na man dat u Skup {ti ni Voj vo di ne,

a za dr `a li funk ci ju pred sed ni ka op {ti na Apa tin i Sr bo bran, od no sno gra do na ~el ni ka Zre wa ni na. Od lu ku o ras pi si va wu do pun skih iz bo ra do neo je ju ~e pred sed nik Skup {ti ne APV I{tvan Pastor, na osno vu ~la na 52. Po kra jin ske skup {tin ske od lu ke o iz bo ru po sla ni ka u SAPV, na vo di se u sa op {te wu i do da je da su

iz bo ri ras pi sa ni po ve }in skom si ste mu, u tri iz bor ne je di ni ce. To su IJ 3 Apa tin, IJ 17 - Zre wa nin III i IJ 49 Sr bo bran. „Iz bo ri }e se odr `a ti 17. fe bru a- ra 2013. go di ne, a ro ko vi za vr {e we iz bor nih rad wi po ~i wu da te ku 8. ja nu a ra 2013. go di ne„, na vo di se i do da je da }e se ova od lu ka ob ja vi ti u

„Slu `be nom li stu APV”. Pod se ti mo, pred sed nik Skup {ti ne Pa stor ne dav no je u iz ja vi za na{ list na ja vio da }e ras pi sa ti po kra jin ske do pun ske iz bo re u Sr bo bra nu do 20. de cem bra, ka da za to ina ~e is ti ~e pro pi sa ni rok od 30 da na. Na i me, ostav ka po sla ni ka iz Sr bo bra na Zorana Mladenovi}a (SPS) kon sta to va na je

na sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne 20. no vem bra. Ostav ke su za tim 14. de cem bra po tvr |e ne i za po sla ni ke Ivana Bo{waka (SNS) iz Zre wa ni na i @ivorada Smiqani}a (SPS) iz Apa ti na, pa je Skup {ti na ko ja ima 120 me sta osta la bez ukup no tri po sla ni ka. S. K.

ekonomija

petak21.decembar2012.

dnevnik

IZ VLA DE SPRE MA JU NAJ NO VI JU PO TRO [A^ KU KOR PU, I TO SO CI JAL NU

Dr à va pre si pa iz {u pqe si ro tiws ke kor pi ce u pra znu Za ko ji dan pre sta }e da va ì ured ba o li mi ti ra wu tr go va~ kih mar ì na na va `ni je na mir ni ce, od ko je i ni je bi lo ni ka kve vaj de, ali dr à va je ve} smi sli la no vi sce na rio za igru s ce na ma i na {im xe po vi ma. Naj no vi ja me to da ko jom }e se po no vo, kao de ùr ni po li ca jac, ume {a ti u re gu li sa we tr ì {ta je pra vqe we jo{ jed ne po tro {a~ ke kor pe, ovog pu ta so ci jal ne. U woj bi tre ba lo da bu de hle ba, ne po tri ve} po 33 di na ra, mle ka za 68, {e }e ra za 92, pi le ti ne po 290 di na ra... Na i me, mi ni star tr go vi ne Ra sim Qa ji} na ja vio je da }e 26. de cem bra sa tr gov ci ma i pro iz vo |a ~i ma bi ti do go vo re na i pot pi sa na so ci jal na kor pa osnov nih na mir ni ca po po voq ni jim ce na ma. Su {ti na je, ka ko se mo glo ~u ti, da se pro iz vo |a~ hra ne od rek ne de la za ra de kod jed nog pro iz vo da iz svog asor ti ma na. Pre ma re ~i ma pred stav ni ka re sor nog mi ni star stva na mir ni ce iz so ci jal ne kor pe ne }e ku po va ti sa mo naj u gro è ni ji, ve} svi gra |a ni. - Hleb „sa va„ ni do sad ni su ku po va li sa mo ugro è ni, ve} svi, ta ko

da se ne mo è mo vra }a ti na bo no ve, ta~ ki ce i sli~ ne me to de, ob ja snio je mi ni star Qa ji}. - Tre ba lo bi nam naj ma we dve go di ne da ura di mo kor pu sa mo za naj u gor è ni je, a, s dru ge stra ne, to bi bi la i dis kri mi na ci ja. Ka ko je sve osmi {qe no, {ta }e sve bi ti u no voj kor pi, ni su mo gli da nam ka ù tr gov ci s ko ji ma smo raz go va ra li jer, ka ko ka ù, pre ci -

~i ma da fi nan si ra ju raz li ku u ce na ma tih na mir ni ca. Eko no mi sti ne mi sle da je do bro jed nu lo {u me ru, ka kva je bi la ured ba o ogra ni ~e wu mar ì, me wa ti dru gom ko ja ta ko |e ni {ta ne zna ~i, a s wi ma se sla ù i u Uni ji po slo da va ca Sr bi je. - Sve je to pro to ko lar no, dr à va se ele gant no iz vla ~i iz od go vor no sti. Ve} ~e ti ri me se ca sto ji

Sr bi je na vo de }i po dat ke da je u tr go vi ni Sr bi je od 2008. do ove go di ne pro met pao za 30,4 od sto, za ra de za po sle nih u ovom sek to ru su pa le 15 od sto is pod re pu bli~ kog pro se ka, a ~ak 50 od sto ve li kih kom pa ni ja po slu je sa gu bi ci ma. Ra ji} oce wu je da tr gov ci ne ma ju pro sto ra da spu {ta ju ce ne jer je wi ho va za ra da na ovim pro iz vo di ma oko tri od sto, te da bi tu vi {e mo gu} no sti bi lo kod pro iz vo |a ~a ali i oni su ope te }e ni pro ble mi ma ko je iz i sku ju na {a sku pa dr à va i ovo go di {wa su {a. Po me ni mo, Uni ja po slo da va ca po kre nu la je ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti ured be ko jom su ogra ni ~a va ne tr go va~ ke mar è. No vu kor pu vi di kao po ku {aj dr à ve da so ci jal nu po li ti ku iz me sti u pri vre du, gde joj ni je me sto. - Sve sni smo to ga da na {i kup ci te {ko ì ve, svi na {i po da ci po ka zu ju su no vrat stan dar da i mo `da je do {lo vre me da po~ ne mo da se ba vi mo re {a va wem pro ble ma ka ko na kra ju ne bi smo svi po sta li ko ri sni ci so ci jal ne kor pe – ka è Go ran Ko va ~e vi}, pr vi ~o vek kom -

So ci jal ni hleb i jo gurt Hleb iz so ci jal ne kor pe tre ba lo bi da ko {ta od 33 do 48 di na ra, bra {no 45-68, mle ko 68-84 di na ra. „So ci jal ni” jo gurt bi sta jao od 78 do 99 di na ra, {e }er 92 do 95, pi le ti na 290 do 330, a ro ba od 300 do 500 di na ra. zni je in for ma ci je ne ma ju ni oni. Tre ba lo bi, pret po sta vqa se, da se u kor pi na |e ba rem po je dan jef ti ni ji ar ti kal iz gru pe naj o snov ni jih na mir ni ca, od no sno da tr gov ci i pro iz vo |a ~i iz svog asor ti ma na po nu de po je dan pro iz vod po znat no ni `oj ce ni od osta lih. Za to ne }e bi ti tro {e ne pa re iz bu xe ta dr `a ve ve} je na tr gov ci ma i do ba vqa -

zah tev tr go vin skih kom pa ni ja za sa sta nak s mi ni strom na ko jem bi se raz mo tri lo pi ta we be smi sle nih bi ro krat skih pro pi sa, ne pri la go |e nih na {im uslo vi ma. Ta kvi pro pi si od vla ~e zna ~a jan deo pa ra, a wi ho vo uki da we bi lo bi pret po stav ka za ni `e ce ne i ~ak no va za po {qa va wa u tr go vi ni - ka `e Dra go qub Ra ji} iz Uni je po slo da va ca

pa ni je „Go meks”, ko ji je i pred sed nik Sek to ra za tr go vi nu Uni je po slo da va ca Sr bi je. Ina ~e, osnov ne ì vot ne na mir ni ce ne }e po sku pe ti do kra ja 2012, ni po ~et kom na re de ne go di ne, ako je su di ti pre ma na ja va ma tr go va ca. Ko rek ci je ce na od ne ko li ko pro ce na ta mo gu }e su kod ma weg bro ja pro iz vo da, a ka da pre sta ne da va ì ured ba o li mi ti ra wu mar ì na de set pro ce na ta, ne }e oti }i ce ne hle ba, mle ka, me sa, bra {na, uqa i {e }e ra. Po je di ni tr gov ci o~e ku ju po sle No ve go di ne po sku pqe wa ne kih slat ki {a,

OD PRO LE ]A 6.000 KI LO ME TA RA PU TE VA PRE LA ZI U NAD LE @NOST LO KAL NIH SA MO U PRA VA

Op {ti ne }e o svom tro {ku kr pi ti dru mo ve

ZRE WA NIN SKA FIR MA JU ^E NI JE DO BI LA NO VOG GA ZDU

Ne da ju „Ba nat se me” za ba da va Zre wa nin sko pred u ze }e “Ba nat se me” u ste ~a ju ni je ju ~e do bi lo no vog ga zdu jer se na jav no nad me ta we ja vio sa mo je dan za in te re so va ni ku pac ko ji je po nu dio tri i po pu ta ma wu ce nu od po ~et ne. Po nu du je do sta vi lo pred u ze }e “Agri um” iz Srem ske Mi tro vi ce, ko je je za stu pao di rek tor Pe tar Pje {~i}, iz ra ziv {i sprem nost da pre u zme “Ba nat se me”, kao prav no li ce, po ce ni od 155 mi li o na di na ra, dok je po ~et na ce na iz no si la 533 mi li o na di na ra. S ob zi rom na to da je po nu |e na su ma bi la ma wa od po lo vi ne po ~et ne ce ne, od no sno pro ce we ne vred no sti, ste ~aj ni uprav nik Dra gan Bo ì}, po za ko nu, ju ~e ni je mo gao da do ne se od lu ku o to me da li }e po nu da “Agri u ma” bi ti pri hva }e na. - Od lu ku mo è da do ne se Od bor po ve ri la ca i ja }u od we ga za tra ì ti da se iz ja sni. Uko li ko po nu du od bi je, za ka za }e se no vo jav no pri ku pqa we po nu da, za me sec do me sec i po da na – re kao je Bo ì} za “Dnev nik”. @. Ba la ban

Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ka ko }e lo kal ne sa mo u pra ve ve} na pro le }e po no vo pre u ze ti oba ve zu ~i {}e wa lo kal nih pu te va, jer }e se op {ti na ma vra ti ti 6.000 ki lo me ta ra lo kal nih pu te va. On je na gla sio ka ko se pre po ~et ka ove zim ske se zo ne shva ti lo ka ko je to te {ko, pa je po sao odr à va wa vra }en Jav nom pred u ze }u „Pu te vi Sr bi je”, ko je }e to jo{ ove zi me iz dr à ti, jer su pu ta ri, pre ma mi ni stro vim re ~i ma, ovu zi mu do ~e ka li naj sprem ni ji u pret hod nih pet go di na, ka ko ma te ri jal no, ta ko i mo ral no, fi an nsij ski i stru~ no. „U te {ko }a ma u ko ji ma se na la zi ce la srp ska, pa i put na pri vre da, oni su bi li sprem ni da u do me nu po sla ko ji oba vqa ju, da kle na odr à va wu re gi o nal nih, ma gi stral nih pu te va i auto pu te va i de la lo kal nih pu te va oba ve svoj za da tak”, re kao je mi ni star, obaj{ wa va ju }i da je te {ko da u ze mqi u ko joj ni {ta ni je to li ko do bro, da put na pri vre da bu de naj bo qa. Tvr di da po sto ji mak si mal na sa rad wa svih in sti tu ci ja, pre sve ga sa o bra }aj ne po li ci je, sa o bra }aj nih in è we ra i stru~ wa ka. Mr ko wi} ka è da je kri ti ka pred sed ni ka Vla de Ivi ce Da ~i }a

Kqu~ u pa ra ma Pu ta ri ne de le mi {qe we mi ni stra Mr ko wi }a i ve} du è vre me upo zo ra va ju da ne ma ju do voq no nov ca za odr à va we pu te va. Ni lo kal ne sa mo u pra ve ni su mo gle da na vre me pre u zmu odr à va we pre ka te go ri sa nih sa o bra }aj ni ca, jer ni je re {en pro blem fi nan si ra wa, pa je oko 6.000 ki lo me ta ra osta lo na „le du”, a ka ko u wih od vre me na do no {e wa Ured be ni je ulo èn ni di nar, zi mu su do ~e ka le u ve o ma lo {em sta wu. bi la ume sna u da nu kad je bio ve li ki sneg, ali je, tvr di, istog da na to sve ot klo we no. Pre ma we go vim re ~i ma naj ve }i pro blem su na pra vi le dve bu gar ske ci ster ne na auto pu tu kod Su bo ti ce i to je

ono {to ni je bi lo do bro, jer su u{le sa ta ko zva nim }e la vim gu ma ma i jed no stav no me ha ni za ci ja ni je us pe la da do |e do qu di i sklo ni taj sneg u ro ku od dva-tri sa ta, ve} u ro ku od 10 sa ti. Me |u -

tim, obe }ao je da to ga vi {e ne }e bi ti, po li ci ja ra di svoj po sao i u na {u ze mqu ne }e vi {e ula zi ti ka mi o ni ko ji ni su sprem ni za zim ske uslo ve, za kqu ~io je Mr ko wi}. Ge ne ral ni di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je Zo ran Drob wak upo zo rio je pr vog da na ka da je star to va lo zim sko odr à va we pu te va da ne do sta ju dve mi li jar de di na ra, ko je su za tra è ne od Vla de. Oce we no je da je po nu |e nih 900 mi li o na di na ra ne do voq no, jer lo kal na sa mo u pra va ko joj je do de qe no 6.000 ki lo me ta ra pu te va go to vo da ih ni je ni pip nu la, pa je tre ba lo pre sne ga da se za kr pe ru pe, o~i ste ka na li i pro pu sti, uklo ne od ro ni i ura di sig na li za ci ja. Me |u tim, osta lo se pri sta vu da }e se pre o sta le 3,4 mi li jar de di na ra osta vi ti za let we i pe ri o di~ no odr à va we. Upr kos to me {to je Zim ska slu `ba bi la teh ni~ ki i teh no lo {ki sprem na, upr kos tvrd wi da ima do voq no i me ha ni za ci je, i qu di, i so li, uo~e ni su pro ble mi pri li kom pr vog ovo go di {weg sne ga. Za to je, o~i to, sve jed no, ko me je po ve re no odr à va we ko je sa o bra }aj ni ce. Ako ne ma nov ca, ne ma ni pro hod nih i bez bed nih pu te va. R. Da u to vi}

pre ra |e vi na od vo }a, smr znu tog po vr }a, „zdra ve hra ne”, {la ga, pu din ga, su pa iz ke si ce, al ko hol nih pi }a, kao i od re |e nih vr sta ko zme ti ke. Kao raz lo zi tih po sku pqe wa na ve de ni su po ve }a we ce na re pro ma te ri ja la i ro be iz uvo za. Tan ki xe po vi za pra vo dik ti ra ju ce ne, te dr `a va na tom po qu i ne ma {ta da ra di, ali bi za to tre ba lo da se la ti pa met ni ja po sla - da obez be di po vo qan pri vred ni am bi jent, do la zak stra nih tr go va ca i kon ku ren ci je ko ja je naj e fi ka sni ji lek za sku po }u. S. Glu {~e vi}

KRAV ^EN KO O CE NA MA ZA SLE DE ]U GO DI NU

Go ri vo ni sku po, ni jef ti ni je Ge ne ral ni di rek tor Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) Ki ril Krav ~en ko na ja vio je da bi ce na go ri va na srp skom tr ì {tu to kom idu }e go di ne mo gla da bu de ma wa od pro se ka u re gi o nu. „Sle de }e go di ne }e mo ima ti jed nu tre }i nu do ma }e naf te, pa }e mo po ku {a ti da ko ri gu je mo ce nu i na pra vi mo da ona bu de is pod pro se ka u re gi o nu”, re kao je Krav ~en ko u in ter vjuu za naj no vi ji broj ma ga zi na Ne deq nik. êl nik NIS-a je ka zao da je go ri vo sa da u Sr bi ji do sta sku po, ali je na po me nuo da kom pa ni ja ko ju on pred vo di „i ne for mi ra ce nu go ri va”, jer ka ko je uka zao, u toj ce ni dr à va u~e stvu je sa 50 od sto kroz ak ci ze i dru ge po re ze. „Vi dim pro sto ra da se ce na spu sti, ali sa mo uko li ko ne bu de ra sla ce na naf te na svet skom tr ì {tu, a kurs di na ra bu de sta bi lan”, na gla sio je ge ne ral ni di rek tor NIS-a. Ko men ta ri {u }i ostva re ne re zul ta te kom pa ni je u ovoj go di ni, Krav ~en ko je kon sta to vao da to ni je bio lak pe riod „zbog eko nom ske kri ze i pri ti ska na di nar”. On je do dao da je i u ta kvim uslo vi ma NIS ve }i nu ci qe va ostva rio, na vo de }i da su in ve sti ci je u 2012. uve }a ne na oko 50 mi li jar di di na ra, ili 40 od sto. Do dat no smo sma wi li i ban kar ski dug, ta ko da je na {a fi nan sij ska si tu a ci ja pot pu no sta bil na za da qi raz voj NIS-a, re kao je Krav ~en ko.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

111,2360

Dijamant, Zrewanin

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,5061

116,1167

110,8955

Australija

dolar

88,2545

90,0556

92,1269

87,9843

Kanada

dolar

85,0883

86,8248

88,8218

84,8278

Danska

kruna

14,9036

15,2078

15,5576

14,8580

Norve{ka

kruna

15,0698

15,3773

15,7310

15,0236

[vedska

kruna

12,8287

13,0905

13,3916

12,7894

[vajcarska

franak

92,0523

93,9309

96,0913

91,7705

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,7375 84,1550

139,5281 85,8724

142,7372 87,8475

136,3190 83,8973

Kursevi iz ove liste primewuju se od 20. 12. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (505,70 0,65)

20,00

8.928

35.712

Veterinarski zavod, Subotica

9,56

550

38.500

AIK banka, Ni{

-3,23

1.529

588.726

Soja protein, Be~ej

8,17

662

277.378

NIS, Novi Sad

1,51

740

21.561.182

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

5,15

449

7.107.788

Imlek, Beograd

-2,82

3.105

15.525

4,88 Promena

86 Cena

8.786 Promet

Komercijalna banka, Beograd

2,00

1.275

49.402.430

Energoprojekt holding, Beograd

Autoventil, U`ice

-40,00

600

48.000

-0,66

600

273.600

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Dijamant agrar, Zrewanin

-11,79

2.500

5,15

449

7.107.788

Progres, Beograd

-10,00

5.400

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Tigar, Pirot AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Promet

8,17

662

277.378

-0,01

9.999

309.960

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,77

1.667

28.273.125

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,12

2.400

12.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.900

0,00

Alfa plam, Vrawe

2,95

5.475

48.400

277.378

Veterinarski zavod, Subotica

9,56

550

38.500

Tigar, Pirot

-4,82

217

43.450

217

43.450

-3,23 Promena

1.529 Cena

588.726 Promet

1,51

740

21.561.182

Alteh Srbija, Senta

0,00

310

1.627.500

662

Cena

Jubmes banka, Beograd

-4,82

8,17

Promena %

Soja protein, Be~ej

NIS, Novi Sad

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,67

449

116.760

Vital, Vrbas

0,07

1.350

79.650

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik STRAN CI U POKRA JI NU OVE GO DI NE ULO @I LI 230 MI LI O NA EVRA

Naj vi {e Voj vo |a na za po sli la auto-in du stri ja U Vojvodinu je u 2012. godini u{lo 49 stranih investicija kroz koje je ulo`eno vi{e od 230 miliona evra i zaposleno skoro 3.500 radnika, izjavio je ju~e direktor VIP fonda za podr{ku stranim investicijama u Vojvodini Alek san dar Stoj kov. On je sumiraju}i rezultate rada fonda u godini na izmaku naveo da je veliki deo tih ula-

gawa do{ao je kroz reinvestirawe: ~ak 20 kompanija koje su ve} bile prisutne u Vojvodini reinvestiralo je vi{e od 66 milina evra i tako zaposlilo 1.585 radnika. - Postoje}i investitori su nam veoma va`ni, ne samo kao ambasadori koji u svojim zemqama mogu da prenesu pozitivna iskustva o poslovawu u Vojvodini, ve} i kao generatori novih radnih mesta - ocenio je Stojkov. Najvi{e su uloìli investitori iz Izraela - 70 miliona evra, {to se prvenstveno odnosi na izgradwu {oping mola „Big Si” u Novom Sadu, a slede ulaga~i iz Hrvatske, Belgije... S druge strane, najvi{e radnika kroz ovogodi{we investicije zaposlili su nema~ke kompanije - 1.107, a iza wih su ulaga~i iz Izraela, Rumunije i Hrvatske. Finansijski, najve}a ulagawa opet su bila prisutna u sektoru nekretnina ({oping molovi) - ne{to preko 70 miliona evra, u agrobiznis uloèno je 34 miliona, u reciklaù 24

miliona, u prate}u auto industriju 22, a u metalski sektor 21,5 miliona evra. Kada se govori o broju zaposlenih po sektoru investirawa, tu je najvi{e doprinela industrija auto delova koja je u 2012. u Vojvodini zaposlila 1.631 radnika, u sektoru nekretnina uhlebqewe je na{lo 650 Vojvo|ana, u tekstilnoj industriji 410... Tokom ove i pro{le godine je, prema re~ima Stojkova, 49 kompanija najavilo dodatne investicije i reinvesticije vredne preko 1,1 milijardu evra, od ~ega blizu polovinu treba da ostvari ruski „Gasprom”, vlasnik Naftne industrije Srbije. Ukupno bi kroz ta najavqena ulagawa trebalo da bude otvoreno 8.360 radnih mesta. Kroz direktne aktivosti VIP fonda, ove godine je u pokrajini investirano 33,5 miliona evra i otvoreno vi{e od 1.100 novih radnih mesta, s tim {to se o~ekuje da }e u narednom periodu, dodao je Stojkov, po zavr{etku nekoliko

No vi pod sti ca ji Pored postoje}ih podsticaja stranim investitorima, VIP fond }e u narednoj godini u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu obezbediti i dodatne. Ve}im investitorima bi}e ponu|ena mogu}nost da im se refundiraju tro{kovi zakupa proizvodne hale na godinu dana i do 100.000 evra za izradu projektne dokumentacije. investicionih projekata, biti zaposleno jo{ 650 radnika. - Ne mo`emo biti u potpunosti zadovoqni ovim bilansom. Projekti koje smo vodili nisu toliko kapitalno intenzivni, ali su dali izuzetne rezultate po pitawu otvarawa novih radnih mesta - ukazao je direktor VIP fonda. V. ^vor kov

petak21.decembar2012.

ZA PO SLE NI U RAZ VOJ NOJ BAN CI VOJ VO DI NE JU ^E PRO TE STO VA LI

Rad ni ci ma no vi po sao ili 300 evra po go di ni sta à Otkako su se nadle`ni iz pokrajinske i republi~ke Vlade dogovorili o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine na neku drugu finansijsku ku}u, zaposleni strahuju za budu}nost u is~ekivawu kona~nog re{ewa. Ju~e su organizovali protestnu {etwu od sedi{ta RBV u Novom Sadu do zgrade Vlade Vojvodine. Delegaciju predstavnika sindikata primio je sekretar za finansije Zo ran Ra do man i objasnio {ta ih ~eka. A sa dogovorom sa pomenutog sastanka upoznao ih je Vla di slav Jev to vi}, predsednik Pokrajinskog odbora BOFOS-a, Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama i osiguravaju}im dru{tvima. Kako je Jevtovi} objasnio, nijedan radnik ne}e oti}i bar bez odgovaraju}eg socijalnog programa. Nadle`ni iz republi~ke Vlade dali su saglasnost da se napravi odgovaraju}i socijalni program sli~an onome koji su dobili zaposleni u Agrobanci. To zna~i da niko ne}e ostati bar bez otpremnine u Agrobanci, {to je bilo 300 evra po godini staà. Deo radnika preuze}e banka koja preuzme imovinu i obaveze RBV. Danas isti~e rok za zainteresovane banke da po{aqu pismo o namerama za preuzimawe RBV, pa }e se o ozbiqnim bankama kandidtima znati vi{e. Deo zaposlenih preuze}e i budu}i razvojni fond Vojvodine. Kako bi se ovaj posao obavio {to boqe, u interesu zaposlenih u RBV, sindikat }e napraviti neku vrstu socijalne karte i izabra}e se deo zaposlenih koji }e se preporu~iti novim poslodavcima. Sve dok se ne razjasni ko preuzima Banku i kada po~iwe sa radom budu}i vojvo|anski fond i ne okon~a socijalni program svi zaposleni ostaju na svojim radnim mestima pod uslovima koji vaè i sada. Sindikalna organizacija }e ubudu}e biti u kontaktu sa nadle`nima iz pokrajinske Vlade i obave{tava}e zaposlene o svim potezima koji slede. Skup je zvar{en mirno, uz malo povika da treba da odgovaraju oni koji su ih doveli u situaciju da izgube posao, te da bi bi-

Vla da Voj vo di ne o RVB Na ju~era{woj sednici, Vlada AP Vojvodine dala je saglasnost Razvojnoj banci Vojvodine (RBV) da pripremi Predlog programa re{avawa vi{ka zaposlenih, koji bi obuhvatio sve zaposlene sa radnim odnosom na neodre|eno vreme, koji bi bio dostavqen Pokrajinskoj vladi na saglasnost. Obavezuje se Razvojna banka Vojvodine da sa~ini Predlog optimalnog broja zaposlenih sa potrebnim kvalifikacijama, za preuzimawe od strane Razvojnog fonda AP Vojvodine. Obavezuje se RBV da, nakon izbora banke preuzimaoca, omogu}i banci preuzimawe odre|enog broja zaposlenih za koje je ona zainteresovana. Nakon toga RVB je du`na da donese Program re{avawa vi{ka zaposlenih i da ga dostavi na saglasnost potpisnicima Sporazuma o prenosu imovine i obaveza Razvojne banke Vojvodine. Obavezuje se Razvojna banka Vojvodine da Programom re{avawa vi{ka zaposlenih planira isplatu otpremnina u skladu sa odredbama Zakona o radu, koja bi se izvr{ila kad se steknu svi uslovi, vode}i ra~una da se ne ugrozi likvidnost Banke pre postupka prenosa na Razvojni fond i banku preuzimaoca, a najkasnije do dana prenosa imovine na Razvojni fond i banku preuzimaoca. lo najboqe da svi pre|u u budu}i fond kad se osnuje. Otkako su jo{ letos po~ele pri~e o te{ko}ama u Razvojnoj banci Vojvodine zaposlenima nije lako. Ukupno ih je 586, a od toga je wih dve stotine radi u centrali i ekspoziturama u Novom Sadu a ostali u drugim poslovnim jedinicama mahom u Pokrajini. Nekoliko meseci nadali su se da }e se na}i re{ewe za opstanak Banke. A kada se to nije dogodilo po~ela su strahovawa. Ka-

ko je na po~etku protestne {etwe objasnila predsednca sindikalne organizacije u samoj Banci Sve tla na No va ko vi} otkako je postalo jasno da RBV ne}e opstati oni su pisali zahteve i tra`ili od nadle`nih iz dr`avnih i pokrajinskih institucija informacije ali ih nisu dobijali. To je samo poja~alo strah od neizvesnosti i gubitka posla, jer sa delom pokrajinskog-republi~kog dogovora, koji se ti~e statusa zaposlenih, nisu zvani~no upoznati. D. V.

petak21.decembar2012.

JE DAN SNEG, A RAZ LI ^I TE MU KE

Zi mi vi {e vo lim le to Po lu pra zni i po lu za gre ja ni auto bus, u ra ni ju tar wi sat, iz le pe pro vin cij ske va ro {i gra bi pre ma pre sto ni ci, dok mr kli mrak pri ti ska atar i po we mu raz ba ca ne kr pe sne ga {to je ~i ta vu ze mqu o~as po sla za ro bio i dr `ao je u blo ka di ne de qu da na. Sre }om po put ni ke na mer ni ke i ~u va re pro hod no sti pu te va, ta na va la ni je pre du go tra ja la. Da je bi lo dru ga ~i je ko zna ko li ko bi vo zi la i put ni ka bi lo za ve ja no, na se qa od se ~e no od sve ta i be ba ro |e no usred sne ga i usred 21. ve ka. Ova ko, Pri ro da nam je ma lo po ka za la ko je pra vi ga zda,

„Bo ga mi ni je bi lo za {a lu dok je ve ja lo. Jo{ i taj ve tar... Ba{ lo {e vre me. Za to ne vo lim zi mu... U stva ri, zi mi vi {e vo lim le to. A le ti, kad za pe ~e, ku kam za zi mom.“ „Uvek je ono dru go, ko je ni je tu, lep {e od onog {to ima mo. Al, ta kvi su qu di... Evo ju ~epre kju ~e, gle dam na te le vi zi ji, ne znam vi {e ni na ko joj, to li ko ih ima, pri ka zu ju Ko pa o nik. Ka ` u, po v e } an broj go s ti j u, apart man od 40 do 80 evra. Pa sli ka ju de cu ka ko se san ka ju i gru dva ju, dru gi se ski ja ju, svi su ve se li. A on da kre nu da pi ta ju

dRU[TvO

dnevnik

ZA O STA LE OT PREM NI NE VOJ VO \AN SKIM PRO SVE TA RI MA DO KRA JA GO DI NE

Pla ta ve }a za dva pro cen ta Mi ni star pro sve te , na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} za kraj ove i po ~e tak sle de }e go di ne na ja vio je niz no vi na ko je }e ob ra do va ti pro svet ne rad ni ke. - Do kra ja go di ne tre ba lo bi da bu du is pla }e ne za o sta le ot prem ni ne pro svet nim rad ni ci ma u Voj vo di ni - re kao je mi ni star Ob ra do vi}. - Sva ka ko da bi smo i ja i Vla da u ko joj sam `e le li i da za ra de u pro sve ti bu du ve }e, ali je do go vo re no po ve }a we pla ta od dva po sto u ovom tre nut ku je di na re al na i ko rekt na mo gu} nost, ima ju }i u vi -

du iz u zet no te {ku eko nom sku si tu a ci ju ko ja vla da i u na {oj dr `a vi i u re gi o nu. U uslo vi ma ogra ni ~e nog bu xe ta obez be di li

Mi ni star je na ja vio i da }e Vla da Sr bi je usko ro usvo ji ti ured bu ko ja }e omo gu }i ti da od 1. ja nu a ra za po sle ni u pred {kol skim

U uslovima ograni~enog buyeta obezbedili smo pove}awe od dva posto i isplatu jubilarnih nagrada, a trudi}emo se da obezbedimo i ve} tradicionalne, jednokratne naknade za Svetog Savu (@arko Obradovi}) smo to po ve }a we od dva po sto i is pla tu ju bi lar nih na gra da, a tru di }e mo se da obez be di mo i ve} tra di ci o nal ne, jed no krat ne na kna de za Sve tog Sa vu.

usta no va ma u svim op {ti na ma ima ju obez be |en isti ni vo pla te u od no su na ste pen {kol ske spre me, ali i da }e lo kal ne sa mo u pra ve mo }i, uko li ko ima ju sred sta va, da

te za ga ran to va ne pla te i po ve }a ju. Pre ma re ~i ma mi ni stra pro sve te, za sa da, u ovom sek to ru ne }e bi ti ot pu {ta wa, a pre ko broj ni na stav ni ci do bi }e pri ho de ga ran to va ne za ko nom. - Mi ni star stvo u na red nom pe ri o du ~e ka i ve li ki po sao pre la ska na fi nan si ra we po u~e ni ku od 2014/15. {kol ske go di ne i ve ru jem da }e mo do ta da obez be di ti sred stva za spro vo |e we so ci jal nog pro gra ma, jer o~e ku je mo da se u ne kim {ko la ma, po sle uvo |e wa no vog si ste ma, po ja vi vi {ak na stav ni~ kog ka dra. D. De ve ~er ski

PO RU KA YULIJANA ASAN @A ^I TA O CI MA U SR BI JI

In ter net je pret wa ci vi li za ci ji

ka ko se ko me svi |a od mor. I svi su sil no za do voq ni, le po je, do bra hra na, pu no sne ga... Kad, eto ti ne ka go spo |a, {to ka ù dr è }a, u bun di, sa na o ~a ri ma za sun ce, se di na te ra si ne kog ve li kog ho te la. I wu pi ta ju ka ko joj se svi |a a ona }e sve je do bro, ra di ì ~a ra, ski sta ze su sre |e na, oso bqe qu ba zno, ali, ne ma ni ka kvog raz lo ga da u pro dav ni ca ma ro ba bu de ta k o sku p a. Evo, na pri m er, ’~ips’ je ~e ti ri pu ta sku pqi ne go u pro dav ni ci u Be o gra du.

Ko je jo{ video da sneg pada za vikend, kad se qudi odmaraju, spavaju duè, idu na pijacu? Trebalo je da padne u radne dane. Mada, ne bi vaqalo da padne u ponedeqak – onda su svi nikakvi jer opet moraju da rade mo è da ka è. Je dan auto bus im je skli znuo s pu ta da ne bi uda rio ne kog {to je obi la zio ko lo nu pa iz gu bio kon tro lu, a dru gi je sa ti ma ~e kao jer se na pu tu pre pre ~i la ci ster na. I ko on da sme da se za pu ti? Pa sam ja vio te le fo nom u bol ni cu a oni mi za ka za li za da nas. Ka ù, iz svih me sta po Sr bi ji qu di ot ka zu ju sni ma wa jer ne mo gu da stig nu...“ „[ta }e{, pao sneg kad mu ni je vre me i iz ne na dio pu ta re. Ko je jo{ vi deo da sneg pa da za vi kend kad se qu di od ma ra ju, spa va ju du è, idu na pi ja cu? Tre ba lo je da pad ne u rad ne da ne. Ma da, ne bi va qa lo da pad ne u po ne de qak - on da su svi ni ka kvi jer opet mo ra ju da ra de. Naj bo qe bi bi lo da pad ne u uto rak ili sre du. Even tu al no u ~e tvr tak. Ali u pe tak ni ka ko ne bi tre ba lo da pa da. On da se qu di spre ma ju za vi kend i ako ih ne {to za ko ~i ume ju da bu du ba{ ner vo zni i pr ga vi.“

To stvar no ne ma smi sla i ni je ko rekt no da se ta ko za ra |u je na go sti ma. I tu ti go spo |a ski ne na o ~a re i na mr {ti se u ka me ru. A mo ja `e na po~ ne da se sme je. Ka `e: da je re kla ka ko je skup pan sion pa i da je uzme{ za ozbiq no, a ova ko - ku ka zbog ’~ip sa’... Ne moj ti da pot ce wu je{ tu |u mu ku, od go vo rim joj, ko zna ko li ko ona vo li ’~ips’. Da je zna la ka kve su ce ne mo `da bi jed nu tor bu na pu ni la sa mo sa ’~ip som’. Ili uop {te ne bi do {la na zi mo va we tu ne go bi bi r a l a dru g o me s to gde je ’~ips’ jef ti ni ji. Ta ko smo se si ti na sme ja li da nas sto mak za bo leo. Je dan je sneg, a sva ko ima svo ju mu ku s wim.“ I za sme ja {e se oba put ni ka jer, eto, ima ju sa mo obi~ ne, sva ko dnev ne mu ke sa sne gom a za te dru ge, sa zi mo va wa, ni ti zna ju ni ti ma re. Ili ja Ba ki}

ci je. Isto vre me no, re ak ci ja na to je uvo |e we ma sov nog nad zo ra in ter net ko mu ni ka ci ja. Te dve si le ob li ko va }e na {u

du i na {e me sto u tom no vom sve tu. Naj po zna ti ji azi lant u sve tu upo zo ra va, u po ru ci iz Am ba sa -

Nad zi ra we kr vo to ka glo bal ne ci vi li za ci je Na {a me |u qud ska, po slov na i dr `av na ko mu ni ka ci ja, ob ja snio je Asan`, is pre ple ta na je in ter ne tom na isti na ~in na ko ji su u na {em te lu is pre ple ta ne ve ne i ar te ri je, a to je, ka ko je re kao, po ku {aj nad zi ra wa sa mog kr vo to ka glo bal ne ci vi li za ci je: je di no oru` je slo bod nih qu di pro tiv to ga je wi ho vo uje di wa va we u za jed ni~ ki front za slo bo du in ter ne ta i pri me na ozbiq nih krip to graf skih teh ni ka. bu du} nost. Ob li ko va }e na {e me s to u bu d u} n o s ti, sva k i aspekt te bu du} no sti. Za jed no }e mo se bo ri ti za na {u slo bo -

de Ekva do ra u Lon do nu po vo dom {est me se ci pro ve de nih u azi lu, da su se mra~ ne si le nad vi le nad in ter ne tom i da dr `av ne agen -

ci je i ve li ke kom pa ni je ko je su eta bli ra le on lajn bi znis ras po la `u mno {tvom in for ma ci ja o gra |a ni ma: - Mo} je to li ka da to obi qe pre sret nu tih in for ma ci ja do vo di do ap sur da: oni ko ji nas pra te zna ju o na ma vi {e ne go mi sa mi. Asan` upo zo ra va da mo gu} nost „pre kra ja wa“ sa dr `a ja na glo b al n oj mre ` i omo g u } a v a oni ma ko ji to ra de da me wa ju sa da {wost i pro {lost, a sa mim ti me da uti ~u na bu du} nost i kon sta tu je da je in ter net po stao pret wa qud skoj ci vi li za ci ji jer, ka ko je qud ska ci vi li za ci ja ula zi la u in ter net, isto vre me no je i in ter net pro di rao u sa mu sr` na {e ci vi li za ci je.

DA LI JE RE AL NO UKI NU TI RAD NE KWI @I CE

Je di ni do kaz o mi nu lom ra du Pred log Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj da dr à va uki ne rad ne i zdrav stve ne kwi ì ce, ka ko bi pri vre da go di {we u{te de la ne ko li ko mi li o na evra, za na {u dr à vu sti è pre ra no. Na i me, mo `da ne ke bu du }e ge ne ra ci je za i sta ne }e ima ti po tre bu za rad nom kwi ì com, ali ove i one ko je jo{ uvek ni su oti {le u pen zi ju sva ka ko ima ju po tre be za ovim li~ nim do ku men tom jer se u we mu na la zi ono {to im kro ji sud bi nu. Mno gi ne zna ju da rad ni i pen zi o ni sta` ni su jed no te isto i da se ~e sto do ga |a da se te dve ka te go ri je ne po kla pa ju, {to sa mo po se bi zna ~i da ne ko ne mo è da ostva ri ne ko pra vo za ko je ve ru je da mu pri pa da. Jer, rad ni sta` je ono {to je upi sa no u rad nu kwi ì cu, a pen zi o ni sta` je ono {to je evi den ti ra no u Fon du za PIO i iza ~e ga sto ji upla }e ni pen zi o ni do pri nos. Do ga |a lo se, a ako se ova ko na sta vi to ga }e bi ti i da qe, da rad nik u rad noj kwi ì ci ima do vo qan rad ni sta` za pen zi o ni sa we i tek kad pre da zah tev za pen zi o ni sa wem shva ti da ne ma do vo qan pen zi o ni sta` za od -

la zak u pen zi ju, jer mu ga zda ni je sva ke go di ne re dov no pla }ao do pri no se. Ta da pod no si lac zah te va za pen zi ju ima oba ve zu da “vi ja” po slo dav ca ~i ji rad ni sta` ima upi san u kwi ì ci da mu na knad no upla ti go di ne pen zi o nog sta à {to je pro pu stio da u~i ni na vre me. Fond PIO kod se be po se du je ba zu po da ta ka o re dov nom pla }a wu do pri no sa, a uko li ko se na kon pod no {e wa zah te va za pen zi o ni sa we ot kri je da rad nik ima “ru pe” u pen zi o nom sta ù i da se on ne po kla pa sa rad nim sta òm iz rad ne kwi ì ce, od we ga se tra ì da sam do ne se do ka ze da je ga zda ipak iz mi rio, a to ni je pro kwi è no, ili da upla ti na knad no. Bez to ga rad nik ne mo è da do bi je pen zi ju iako po rad nom sta ù iz rad ne kwi ì ce na to ima pra vo. Ima i slu ~a je va da se za pen zi o ni sa we ja vqa ju rad ni ci u ~i jim rad nim kwi ì ca ma je upi san rad ni sta` pred u ze }a ko ja vi {e ne po sto je ili onih ko ja se sa da na la ze u dru gim dr à va ma, a ne ka da su bi la u sa sta vu SFRJ. U tim slu ~a je vi ma rad nik ta ko |e mo ra da na |e

prav ne na sled ni ke ne ka da {we fir me i po ku {a da u|e u trag svo jim go di na ma rad nog sta à, kao i obra scu na osno vu ko jeg Fond PIO kwi ì da je upla }en pen zi o ni sta`. Ako to ne uspe, te go di ne im i da qe ne do sta ju i ne mo gu se po osno vu pen zi o nog sta à ve} po osno vu go di na ì vo ta pen zi o ni sa ti. Prak ti~ no, rad na kwi ì ca je jo{ uvek je di ni do ku ment ko ji do ka zu je da su ne ki rad ni ci, a u pro te kloj de ce ni ji bez po sla ih je u Sr bi ji osta lo oko 500.000, ra di li u ne kim pred u ze }i ma, kao i da su ta pred u ze }a ne ka da po sto ja la. Po red to ga, rad na kwi ì ca je jo{ uvek va àn do ku ment za one ko ji osta ju bez po sla jer se na osno vu we pri ja vqu ju na evi den ci ju Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. NSZ je kao me ra za od re |i va we du ì ne nov ~a ne na dok na de ko ju pri ma za po sle ni me ro da van rad ni sta` iz rad ne kwi ì ce i na osno vu we ga se od re |u je po la go di ne, de vet me se ci, go di na ili dve za me se~ ne pri na dle `no sti za slu ~aj ne za po sle no sti. Q. Ma le {e vi}

NO VO GO DI [WI PRI JEM ZA NO VI NA RE U VLA DI VOJ VO DI NE: Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji} ju ~e je u Ho lu Vla de Voj vo di ne odr `ao tra di ci o nal ni no vo go di {wi pri jem za no vi na re. Obra }a ju }i se pred stav ni ci ma me di ja, re sor ni se kre tar je re kao da mu je ~ast i za do voq stvo {to mo `e u ime pred sed ni ka Vla de Bo ja na Paj ti }a i u svo je ime da po zdra vi broj ne pri sut ne go ste. - U pro te kloj go di ni ostva ri li smo do bar kon takt sa broj nim me dij skim ku }a ma, ali na sto lu su osta la otvo re na pi ta wa ve za na za stra te gi ju me di ja u ~i ji rad smo se i mi kao se kre ta ri jat ak tiv no ukqu ~i li. Otva ra ju se i pi ta wa ka ko re gi o na li za ci je, ta ko i pri va ti za ci je me di je... R. Dn.

Fo to: B. Lu ~i}

a ma lo vi {e ko li ko smo kao dr `a va i dru {tvo za bu {an ti, sit ni i ne spo sob ni da de la mo - ali smo za to ja ki na (pra znim) re ~i ma i (ja lo vim) pa ro la ma. Sve to zna ju i dvo ji ca put ni ka ko ji, drh tu re }i, pri ~a ju da im pro |e vre me. „Idem do le ka ra, na ske ner. Imao sam za ka za no u pro {li po ne de qak ali ni sam smeo da se kre nem na put. Pi tao sam uve ~e sta ni cu da li idu auto bu si i kad sti `u a oni me ni: auto bu si idu, a kad }e da stig nu - to ni ko ne

Osni va~ Vi ki lik sa Xu li jan Asan` po ru ~io svo jim ~i ta o ci ma u Sr bi ji da za jed no tre ba da se bo re za bu du} nost i svo je me sto u no vom sve tu, ko ji }e ob li ko va ti ne za pam }e na po li ti~ ka edu ka ci ja i ma sov ni nad zor in ter net ko mi ni ka ci ja, iz ve {ta va ju agen ci je. - Po sled we dve go di ne sve do ci smo iz u zet ne po li ti~ ke ra di ka li za ci je na {ih dru {ta va, ko ja je po ve za na sa in ter ne tom, zbog to ga {to i sam in ter net do vo di do ne ve ro vat ne edu ka tiv ne tran sfor ma ci je qu di ko ji ga ko ri ste - re kao je Asan` u eks klu ziv nom in ter vjuu za Al bion Bo oks, svog iz da va ~a u Sr bi ji. - Ovo je vre me pre sve ga ne za p am } e n e po l i t i~ k e edu k a -

VESTI Ra do{ Qu {i} v.d. di rek to ra „Slu `be nog gla sni ka” Vla da Sr bi je je raz re {i la du ` no s ti di r ek t o r a Jav n og pred u z e } a „Slu ` be n i gla snik„ Slo bo da na Ga vri lo vi }a i za vr {i o ca du `no sti di rek to ra ime no va la Ra do {a Qu {i }a.

U~e ni ci tre ba da oce wu ju kva li tet uy be ni ka Dr `a va ni je sprem na da slu {a mi {qe we u~e ni ka o kva li t e t u {kol s kih ux b e n i k a, jer u za ko nu o ux be ni ci ma ni -

je pri hva }en pred log Za {tit ni ka gra |a na da se na kra ju {kol ske go di ne pri ba vi mi {qe we |a ka o ux be ni ku iz ko ga u~i, iz ja vi la je za me ni ca za {tit ni ka gra |a na za du è na za pra va de te ta Ta ma ra Luk {i} Or lan di}. Ona je ta ko |e oce ni la da se u na {im ux be ni ci ma ne ka pi ta wa, po put pra va LGBT po pu la ci je, ili ne ka pi ta wa iz bli è pro {lo sti dr à va sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, ob ra |u ju na kraj we ne pri hva tqiv na ~in.

UNS do de lio go di {we na gra de Udru `e we no vi na ra Sr bi je do de li lo je go di {we na gra de za 2012. go di nu i na gra du za

ì vot no de lo post hum no do de li lo Sr |a nu Ra du lo vi }u, biv {em ured n i k u ne d eq n i k a NIN. Go d i { wa na g ra d a za ure |i va we „Di mi tri je Da vi do vi}” pri pa la je Oqi Be} ko vi}. Do bit ni ci na gra de „La za Ko s ti}” u ka t e g o r i j a m a re por ta à, iz ve {taj i fo to gra fi ja su Vla di mir Lo ja ni ca, Ivan Ra du lo vi} i Zo ran Jo va no vi}. Zlat nu po ve qu UNS za do pri nos raz vo ju no vi nar ske or ga ni za ci je do bi la je Sne à na To do ro va, ge ne ral ni se kre tar Sa v e z a no v i n a r a Bu g ar s ke. Na g ra d a za pu b li c i s ti k u „@i ka M. Jo va no vi}” pri pa la je Mir ja ni Be li}-Ko ro~ kinDa vi do vi}. Na gra de }e bi ti uru ~e ne na Dan UNS, 22. de cem bra.

DA NAS U DE LU NO VOG NA SE QA

V remeploV

Po ~e la grad wa cr kve nog do ma Na me stu ko na ka tur skog pa {e u Srem skim Kar lov ci ma, iz gra |e nog u 17. ve ku, vek ka sni je po dig nu ta je zgra da u ko joj je sto lo vao mi tro po lit Srp ske pra vo slav ne cr kve. Po sle ne pu nih sto go di na po ka za lo se da je ona pre ma la za na ra sle po tre be cr kve. Za to se ta da {wi pa tri jarh Ge or gi je Bran ko vi} sa Si no dom upu stio u iz grad wu no vog do ma. Ko na~ no, 21. de -

cem bra 1891. zva ni~ ni list za cr kve no - pro svet ne po tre be Srp ske pra vo slav ne Mi tro po li je kar lo va~ ke ob ja vio je da je „ko mi si ja uslov no pri hva ti la na cr te no vih mi tro po lij skih i pa tri jar {ij skih dvo ra u Kar lov ci ma od ne i ma ra Vla di mi ra Ni ko li }a iz Be o gra da”. Grad wa je za po ~e ta u pro le }e 1892. i uz ne ma le te {ko }e, za vr {e na za sve ga dve go di ne. N. C.

Bez gre ja wa i to ple vo de

Sa na ci ja ha va ri je na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 27 po ~i we da nas u 9 ~a so va, zbog ~e ga ne }e bi ti gre ja wa i to ple vo de u uli ca ma Bra }e Dro wak 2, 3, 5, 7, 10, 16 i 18, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 19, 25, 27 i 27a, na Fu to {kom pu tu 26, 28, 28b, 28c, 30, 32, 32a, 32b, 34, 36, 36b, 38, 38b, Par ti zan skih ba za 10, 22 i 29 i @iv ka Ra do va no vi }a 3 i 5. Za vr {e tak ra do va i nor ma li za ci ja is po ru ke gre ja wa i to ple vo de u ovom de lu No vog na se qa o~e ku je se da nas u ve ~er wim sa ti ma. B. M.

Novosadska petak21.decembar2012.

O bu ye tu 27. de cem bra nik Skup {ti ne gra da dr Si ni {a Se vi} iz ja vio za „Dnev nik“ da sed ni ca si gur no ne }e bi ti odr `a na ka ko je ra ni je na ja vqe no 21. de cem bra, jer u Skup {ti nu ni je sti gao pred log bu xe ta. I da qe ni je po zna to {ta no si pred log bu xe ta za na red nu go di nu, po {to su u Grad skoj ku }i osta li ne mi na na {e vi {e ne deq ne po ku {a je da do bi je mo od go vo re o glav nim stav ka ma bu du }eg bu xe ta i per spek ti vi gra da u na red noj go di ni. S. Kr.

PI LOT PRO JE KAT „TR @NI CE” PO ^I WE NA FU TO [KOJ PIJACI

Usko ro elek tron ska na pla ta pi ja ~a ri ne

Na Fu to {koj pi ja ci po lo vi nom ja nu a ra na red ne go di ne po ~e }e no vi si stem na pla te pi ja ~a ri ne, ko ji }e osa vre me ni ti po slo va we na no vo sad skim pi ja ca ma. U pi ta wu je pi lot pro je kat ko ji pod ra zu me va elek tron sku na pla te pi ja ~a ri ne, uz po mo} elek tron ske kar ti ce, sms po ru ke ili jed no stav no go to vi nom, ka ko }e za kup ci ubu du }e pla }a ti dnev nu pi ja ~a ri nu. Po

Pro da ja ula zni ca za fe sti val „Eg zit”, po pro mo tiv noj ce ni od 4.990 di na ra, po ~i we da nas u pod ne. Ove kar te su u ogra ni ~e nim ko li ~i na ma i mo gu se ku pi ti na saj tu www.gigstix.com. Najbr`i i najodlu~niji }e na ovajna~in do}i do ulaznice sa popustom od skoro 60 odsto u odnosu na punu cenu paketa koji }e biti dostupan u danima pred festival i iznosi}e 11.990 dinara. Ina~e, u toku je i

prodaja ulaznica za „Egzti trajb” koja traje do 25. decembra. „Egzit 2013” bi}e odràn na Petrovaradinskoj tvr|avi, od 10. do 14. jula. Kako su naveli organizatori, trajawe festivala bi}e produèno na pet dana, dok }e sam festival doìveti zna~ajna koncepcijska unapre|ewa. Vi{e o samoj manifestaciji moè se na}i na sajtu www.exitfest.org. A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SED NI CA SKUP [TI NE GRA DA IPAK U OVOJ GO DI NI

Skup {ti na gra da po sled wu sed ni cu odr `a }e 27. de cem bra, ne zva ni~ no sa zna je „Dnev nik“. Na vod no, raz log za za ka zi va we sed ni ce u „mi nut do dva na est“ ni je pred log bu xe ta za na red nu go di nu, ko ji }e bi ti glav na ta~ ka dnev nog re da, ve} kon fu zi ja u grad skim slu `ba ma. Na i me, nad le `ne grad ske upra ve ni su u o~e ki va nom ro ku pri pre mi le po tre ban ma te ri jal za skup {tin sku sed ni cu, pa od bor ni ci ne bi ima li pri li ke da se bla go vre me no upo zna ju sa ta~ ka ma dnev nog re da. Ra ni je je pred sed -

Po ~i we pro da ja ula zni ca za „Eg zit”

re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce” Mi lo {a Tu bi }a tre ba }e vre me na da se za kup ci na vik nu na no vi si stem na pla te, ali ciq je da pi ja~ na de lat nost pra ti ko rak sa vre me nom i is ko ri sti pred no sti teh no lo gi je. - Pred nost je to {to }e na pla }i va ~i uz po mo} aj-pod ure |a ja i mo bil nih te le fo na na pla }i va ti pi ja ~a ri ne, a za kup ci }e od mah do bi ja ti fi skal ne ra ~u ne,

te ne }e po sto ja ti mo gu} nost ma ni pu la ci je - na gla sio je Tu bi}. Pro je kat pod ra zu me va po ve zi va we svih pi ja ca i cen tra le pred u ze }a sa op ti~ kim ka blo vi ma, po sta vqa we ser ve ra na svim pi ja ca ma, in sta li ra we aj-pi ka me ra, na bav ka aj-pod ure |a ja. Ovo je ozbiq na in ve sti ci ja, na vo di di rek tor, do da ju }i da }e se ovo ula ga we is pla ti ti u na red nih {est me se ci. I. D.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

SPEN SOV NO VO GO DI [WI FE STI VAL

Ike ba ne, slat ki {i i pi wa ta No vo go di {wi ukra si, pri rod na ko zme ti ka, med i we go vi pro iz vo di, sli ke, na kit i ode } a, sa m o su je d an deo ve li ke po nu de pro daj ne iz lo `be „No vo sad ska zi ma” na Spen su. Oko 100 iz la ga ~a pri h va t i l o se po s la oko ovog fe s ti v a l a, nu de }i raz ne pro iz vo de, u na di da }e pri vu }i kup ce. A zna ti èq ne mu {te ri je kao da su ome li slav ski pra zni ci pa su pr va dva da na ove ma n i f e s ta c i j e pro {la u ne ba{ ve li koj po se }e no sti, iako su {tan d o v i za i s ta odi sa li po seb nim pra zni~ kim {me kom. - Mi slim da je to uobi ~a je no za ovaj pe riod po {to su svi za o ku pqe ni Sve tim Ni ko lom, ali ve ru jem da }e bi ti bo qe. Iz la èm ov de ve} tri go di ne i znam ka ko to funk ci o ni {e. Imam, sva ka ko, svo je re dov ne mu {te ri je ko je zna ju da sam ov de, pa uvek do |u – ka è \ur |i c a Sr da n ov ko j a iz l a ` e pro iz vo de od me da. U we noj bli zi ni {tand sa za ni mqi vim {e {i ri ma, slat ki {i ma i ~u ve nim „svi le nim bon bo na ma”, neo bi~ nim sta kle nim sa pu ni ma, ali i ne sva ki da {wim pi wa ta ma. Kre a- tor ka ovih igra ~a ka Sve tla na To do ro vi} se pr vi put pred sta vi la su gra| ni ma i, ka ko ka è, ni je o~e ki va la da }e we ni pri zvo di iza zva ti ta kvo in te re so va we. - De ci su po zna te ove stva ri i bu kval no vu ku ro di te qe za

ru kav vi ~u }i „pi wa ta, pi wa ta”. Mi slim da sam ovim iz la ga wem na pr vi la pra vi po tez, jer ih mno gi ku pu ju, na ro ~i to za de~ j e ro | en da n e i dru g e pro sla ve - pre do ~i la je ova

ti va li se o ce na ma. De lo va lo je da su tu vi {e in for ma tiv no, ali ne ki su, ipak, otvo ri li nov ~a nik. - Sva ke go di ne do |em i uvek na |em ne {to {to mi tre ba.

Pro gra mi i za naj mla |e No vo go di {wi de~ ji fe sti val, dru gi po re du, po ~i we u po ne de qak, 24. de cem bra, na Spen su. Na ovoj ma ni fe sta ci ji na stu pi }e naj mla |e sek ci je ne ko li ko kul tur no umet ni~ kih dru {ta va, ple snih stu di ja i gru pa, kao i ne ko li ko pri vat nih de~ jih vr ti }a. U am fi te a tru Spen sa }e se, sva ko dnev no, do kra ja de cem bra, odr `a va ti pro gra mi po sve }e ni naj mla |i ma od tra di ci o nal ne po de le pa ke ti }a, do po zo ri {nih pred sta va. No vo sa |an ka ko ja se ba vi i ani ma ci jom ma li {a na na pro sla va ma. Gra |a ni kao gra |a ni, pro {e ta li su kroz Spens, za vi ri va li me |u {tan do vi ma, ras pi -

Na pri mer, ras pao mi se ve nac ko ji to kom pra zni ka sta vqam na vra ta ku }e i zna la sam da }e ov de bi ti ta k o ne ~ eg. Uosta lom, `i vim u bli zi ni, pa mi ni je te {ko da se, ma kar, pro {e tam - ka za la je su gra |an ka Mir ja na Iva no vi}. Ono {to je sva ka ko pri vu klo oko po se ti o ci ma bi le su no vo go di {we ike ba ne, ukra sne sve } e, kao i he k la n e igra~ ke. Ce ne su pri stu pa~ ne, te se, na pri mer, te gla ba gre mo vog me da mo `e ku pi ti za 600 di na ra, me de wa ci su 150, ukra sne ike ba ne su od 300 do 1.500, za vi sno od ve li ~i ne i ko li ~i ne de ta qa na wi ma, ru ka vi ce se mo gu na }i po ce ni od 500 do 1.100, a raz ne |in |u ve ko {ta ju i po 200 di na ra. Spen sov no vo go di {wi fe sti val tra ja }e do su bo te 29. de cem bra, a rad no vre me je od 8 do 20 sa ti, sva kog da na. A. Je ri ni}

NOVOSADSKA HrONIKA

petak21.decembar2012.

DNEVNIK HAVARIJA NA BULEVARU OSLOBO\EWA

DANAS U FUTOGU

Pre su {i la ku la

No vo go di {wi {ko l ski va {ar No vo go di {wi {ko la ski va {ar odr `a }e se da nas, u 17 sa ti, u O[ „Mi ro slav An ti}”, u Fu to gu. Ma ni fe sta ci ja je deo pro jek ta „Lak {e |a~ ke tor be” i u okvi ru we odr `a }e se i do na tor sko ve ~e. Sred sta va za ovaj do ga |aj po me nu toj {ko li da la je Fon da ci ja Ane i Vla de Div ca, a pro je kat se or ga ni zu je okvi ru kon kur sa „Stvar no va `na ide ja”. A. J.

AKADEMIJA UMETNOSTI DOBIJA VREDAN POKLON

Sti `e kla vir za Ugqe {u Br kqa ~a

Pred u ze }e „SMS Mju zik“ iz No vog Sa da po klo ni }e u po ne de qak, 24. de cem bra, Aka de mi ji umet no sti di gi tal ni kla vir „Ka vai“. In stru ment }e za prak ti~ ni rad ko ri sti ti stu dent sa pot pu nim o{te }e wem vi da Ugqe {a Br kqa~, ko ji je pr vu go di nu osnov nih aka dem skih stu di ja kla vi ra na Aka de mi ji upi sao {kol ske 2012/2013. go di ne. Ugo vo re }e pot pi sa ti vla snik pred u ze }a „SMS Mju zik“ Sead Lor bek, de kan Aka de mi je umet no sti pro fe sor Zo ran Kra ji {nik i stu dent Ugqe -

{a Br kqa~. Ugqe {a Br kqa~ je ro |en 1993. go di ne u Som bo ru. Osnov nu {ko lu i osnov nu mu zi~ ku {ko lu za vr {io je u Apa ti nu. Po ha |ao je sred wu Mu zi~ ku {ko lu „Pe tar Ko wo vi}“ u Som bo ru ko ju je za vr {io sa od li~ nim uspe hom i kao u~e nik ge ne ra ci je. No si lac je di plo me „Vuk Ka ra xi}“. To kom {ko lo va wa je u~e stvo vao na mno go broj nim tak mi ~e wi ma mla dih pi ja ni sta u ze mqi i ino stran stvu gde je po sti zao vr lo za pa `e ne re zul ta te. A. Va.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „LAGUNE”

„â ra pe ni su do voq ne...” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „â ra pe ni su do voq ne... ako je to sve {to ima te na se bi„ Mar ka Lo u e ri ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri „La gu na„, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta -

la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. @i vot Maj kla Svor bri ka ne mo è bi ti go ri. We gov naj bo qi pri ja teq uva lio ga je u skan dal ko ji se de sio u èn skoj svla ~i o ni ci, we gov sta ri ji brat, ko ji ga ki wi, mu va de voj ku we go vih sno va, a ka da se ra ni je ne go obi~ no bu de vra tio iz {ko le, ot kri }e da su mu ro di te qi u po ta ji nu di sti... i da su od lu ~i li da to po sta nu i jav no! Po kre nut je sled do ga |a ja na ko je ne mo è da uti ~e ali ko ji }e mu si gur no uni {ti ti ì vot. N. R.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10), „Ho tel Tran sil va ni ja” (12.20), „Skaj fol” (22.25), „Raz bi ja~ Ralf” (13.30), „Vir” (20.20), „Su mrak sa ga: Pra sko zor je 2” (18), „@e lim te” (20), „Pet le gen di” (14, 16.05), „Ho bit” (12.15, 14.30, 15.45 16, 16.15, 17.45, 19, 19.15, 19.30, 21, 22.15, 22.30, 22.40), „Pi jev `i vot” (12, 15.30, 22.35), „Zvon ~i ca i taj na kri la” (12.30, 14.15, 14.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Sce na „Jo van \or |e vi}”, ba let „Krc ko ora {~i}” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}”, dra ma, „Zoj kin stan” (19.30) Novosadsko pozori{te: go spel kon cert „He pi dej” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le ol i ta do sre di ne 20. ve ka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Qi qa na Ra {ko vi}, Je le na Kr~ mar-Pe tro vi} i Ci ca [ajn iz No vog Sa da, Ma ja Var ga iz \ur |e va i Ana Ka me {ni ~a nin iz Be o ~i na, DE ^A KE: Sla vi ca Vu ja ~i}-Bun da lo, Ol gi ca Mi lo {e vi}, Bo ja na Aba xi}, Ma ri na Me }a va i Iva na Ma li} iz No vog Sa da, Sve tla na Bo ro ja iz @a bqa, Ni na \u ro vi} iz Kr ~e di na, Na ta li ja Ma ri} iz Te me ri na, Mi li ca Me sel xi ja iz Ve ter ni ka, Ani ko Gu qa{-Gel ler iz Pa ~i ra, Dra gi ca Stoj ko vi} iz Ti te la, Sa ne la Tri fu no vi} iz Fu to ga i Sel vi je Ve li iz Pe tro va ra di na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi o drag Slo bo da na Ri stin (1938) u 11.15 sa ti, Bran ko Mi li sa va An to ni je vi} (1931) u 12, An |a Jo va na Mi lo sa vi} (1936) u 12.45 i Zo ri ca Mi lo {a Ko va ~e vi} (1931) u 13.30 sa ti. Na gro bqu Tran ya ment u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ve ra To do ra Le ro (1948) u 11 sa ti. Na Pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra we na Je le na Da ne ta Mr |a (1933) u 13 ~a so va.

Kod „Evrope” poplava, u soliteru suve slavine

Fo to: F. Ba ki}

Zbog ha va ri je na vo do vod noj mre `i, bez vo de je ostao osam na e- sto sprat ni so li ter, ta ka zva na ku la, ko ji se na la zi sa ne par ne stra ne Bu le va ra oslo bo |e wa u No vom Sa du, sa op {te no je iz „Vo do vo da i ka na li za ci je”. Rad ni ci iz ovog pred u ze }a po ~e }e da ot kla wa ju kvar da nas, a ra di se o pri li~ no kom plek snom po slu jer je ha va ri ja ve li ka. - Rad ni ci pred u ze }a na la ze se na te re nu, ali sa ni ra we ha va ri je bi lo je to kom ju ~e ra {weg da na ote `a no, jer se me sto ha va ri je na la zi is pod let we ba {te pe ka re „Evro pa“, ko ja po na lo gu Ko mu nal ne in spek ci je uklo we na to kom da na - re kao je ju ~e za na{ list port pa rol u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” Da vor San tra~. Ci ster na sa pit kom vo dom po sta vqe na je na Bu le va ru Oslo bo |e wa is pred bro ja 13. Q. Na.

ISTRA@IVAWE UDRU@EWA „CRVENA LINIJA”

Sve vi {e mla dih tra ì so ci jal nu po mo} Broj ko ri sni ka so ci jal ne za {ti te u pr vih de vet me se ci ove go di ne po ve }ao se za 13 od sto u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, dok je broj zah te va za nov ~a nu so ci jal nu po mo} po ve }a wan za 44 od sto, a broj zah te va za jed no krat nu nov ~a nu po mo} po ve }an je ~ak 51 od sto. Po da ci su ovo Cen tra za so ci jal ni rad ko ji su iz ne ti ju ~e na okru glom sto lu u pro sto ri ja ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we u okvi ru re zul ta ta is tra ì va wa Udru è wa „Cr ve na Li ni ja”. Is tra ì va we je ob u hva ti lo za po {qa va we mla dih od 15 do 30 go di na ko ji su pod me ra ma so ci jal ne za {ti te, od no sno mla dih bez ro di teq skog sta ra wa, mla dih sa in va li di te tom, oso ba koj su bi le iz lo è ne na si qu... Ujed no, is tra ì va we se ba vi lo i me |u sek tor skom sa rad wom in sti tu ci ja ko je se ba -

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

ve ovom pro ble ma ti kom, od grad skih upra va pre ko Na ci nal ne slu `be za za po {qa va we, Cen tra za so ci jal ni rad i

- In sti tu ci je ima ju for mal nu sa rad wu, ali u prak si to ne fun ci o ni {e. Za po ~e tak, tre ba lo bi da se ofor mi

êka se novi {ifrarnik Iz Cen tra za so ci jal ni rad ob ja {wa va ju da oni ra de po {i frar nik iz 1970. go di ne, te da po sto ji pro blem ka te go ri za ci je qu di. Od ta da do da nas mno go se to ga pro me ni lo, tre ba sa mo po me nu ti po ja vu iz be gli ca. Ka ko bi to mo gli pra ti ti, sva ki Cen tar u svom gra du pra vi sop stve ni {i frar nik, a re sor no mi ni star tvo no vi bi, na ni vou ~i ta ve ze mqe, tre ba lo pro pi sa ti sle de }e go di ne. ne vla di nih or ga ni za ci ja. Prav na sa vet ni ca Udru è wa „Cr ve na Li ni ja” Ma ri ja Ri sti} Mi lo va no vi} ka è za „Dnev nik” da mla di pod so ci jal nom za {ti tom od 15 do 30 go di na po za ko ni ma i pro pi si ma ni su iz dvo je ni kao ugro è na ka te go ri ja.

za jed ni~ ka elek tron ska ba za po da ta ka so ci jal no ugor `e nih gra |a na ko ju bi svi za jed no ko ri sti li. Ta ko da ka da ~o vek do |e u Cen tar za so ci jal ni rad oni od mah raz mi {qa ju ka ko da ga upu te u NSZ i na |u mu po sao, a ne da pro blem re {e krat ko ro~ no, ta ko

{to }e mu re ci mo pre ko zi me da ti ne ku po mo} - iz ja vi la je Ri sti} Mi lo va no vi}. Po we nim re ~i ma re zul ta ti ko ji su ob ra |e ni u ok to bru i no vem bru po ka za li su i da je ka te go ri ja mla dih ne u sa gla {e na, ne gde je to od 15, ili 16 do 27 go di na, a ne gde do 30. Na ovom okru glom sto lu za kqu ~e no i da kon kret na sa rad wa na ve de nih in sti tu ci ja po sto ji ka da za jed no u~e stvu ju u ne kim pro jek ti ma. Po po da ci ma NSZ pro ce nat ne za po sle nih u do bi od 25 do 30 go di na za u zi ma 14 od sto od sve u kup nog bro ja ne za po sle nih qu di. Za ni mqiv je i po da tak da se na kon kur se o fi na si ra wu pro gra ma obu ka za oso be sa in va li di te tom u 2011. go di ni ni je ja vio jo{ ni je dan po slo da vac. A. Latas

Fe sti val eks pe ri men tal nog fil ma

Mo no gra fi ja o Slo bo da nu-Ba ti Ne deq ko vi }u

In ter na ci o nal ni fe sti val vi dea i eks pe ri men tal nog fi ma „Shortz„ odr `a }e se da nas i su tra u Mul tim di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. To kom oba fe sti val ska da na pro jek ci je po ~i wu u 19 sa ti, a ulaz je slo bo dan. Te ma ovo go di {weg fe sti va la je „MU TE/Bez zvu ka”, a u dva da na fe sti va la pu bli ci }e se pred sta vi ti svet ski afir mi sa ni vi deo umet ni ci za jed no sa mla dim umet ni ci ma na po ~et ku kri je re. A. L.

Mo no gra fi ja “Slo bo dan-Ba ta Ne deq ko vi} 40 go di na umet ni~ kog stva ra la {tva” auto ra Mi le ta Ig wa to vi }a bi }e pred sta vqe na da nas u 12 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Go vo ri }e po mo} nik di rek to ra Mu ze ja Voj vo di ne Bog dan [e ka ri}, pro fe sor Aka de mi je umet no sti dr Bo {ko [e vo, dr Dra go qub No va ko vi} sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, no vi nar Mi {a @i va no vi} i Slo bo dan Ba ta Ne deq ko vi}. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

ûd na ne ka ma te ma ti ka Za ni ma me po ko joj for mu li to „In for ma ti ka“ ra ~u na dug po tro {a ~a ka da ka ù da oko 9.500 po tro {a ~a du gu je dve mi li jar de di na ra, a po ~o ve ku od par hi qa da do sto hi qa da di na ra ta ko im gla si sa op {te we - kad se ove ci fre iz ra ~u na ju is pa da da sva ki od tih 9 i po hi qa da du gu je pre ko dve sta hi qa da di na ra, jel to sa ne kom enorm nom ka ma tom ili ~im? 060/4557... * * * Svi zna ju svr hu stu ka na vr hu. Tu su da kva re i na pra ve lom. A do le na dnu sud bi nu jad nu.. Ja pe vam svoj bluz bez na me re bit ne.. \o le, da li sam ti ne kad re kla da te obo à vam? Put ni ca vo za iz 50 i ne ke! 063/8614... Mo lim grad ske vla sti da is pi ta ju za {to ne ke spo red ne i ma le uli ce na Kli si (Mi la na i Sve to za ra Xa ni }a) ima ju za bra nu par ki ra wa. Gra |a ni istih uli ca ima ju sa mo {te tu, a re~ je o de mon stra ci ji mo }i... 060/6414... * * * U pra vu je 064/2886. Naj ve }a dr skost od JGSP je uki da we du ple „dvoj ke”. Kao: oni bo qe to zna ju pro ce ni ti od nas put ni ka!? Na rav no da vi {e put ni ka sta ne u „du plu” pa iako su re |i

po la sci, ne go u „so lo” ma da su ~e {}i po la sci. Ali, {to go re za na rod - to je po wi ma bo qe. Mo li mo: vra ti te du plu „dvoj ku”. Put ni ci-pa }e ni ci. 064/5838... * * * Ko na~ no, na zi re se kraj svim na {im mu ka ma! Ume sto No ve go di ne, sti `e nam smak sve ta.

Uosta lom, kad nam ve} ni je bio lak `i vot, ne ka nam bar bu de la ka ze mqa! 063/1050... * * * Po zi vam sve qu bi te qe pra vih rok vred no sti da do |u u Be o grad 29. de cem bra da po dr `e ve li ki po vra tak le gen dar ne gru pe „Smak“! Je dva ~e kam da ~u jem zvuk To~ ko ve gi ta re. Od ra stao sam uz „Smak“ i To~ ka, i ovo vre me, de pre si je i pro pa sti, bar }u na tren po be }i od ru `ne re al no sti... 063/8139...

* * * ê tvr tak je, la bo ra to ri ja am bu lan te u Fu to gu pri mi la 15 pa ci je na ta i do bi la na log da pre sta ne, jer je vo da za ga |e na, a nas pa ci jen te upu te na No vo na se qe. E to nam je do ne la ve o ma le pa no va am bu lan ta. 063/1746... * * * Ka da }e se pre i spi ta ti la `na ve {ta ~e wa za is pla te ko je iz vr {a va ju bu xet ske usta no ve po re {e wi ma su do va. Da li se ne ko za pi ta da li svi u lan cu ima ju ko ri sti od la `nih sve do ~e wa. Pas lu ta li ca uda rio u ko la, ko ja su i{la kroz na se qe no me sto i vla snik auta do bio 3.000 evra, za tim pas lu ta li ca po vu kao za no ga vi cu è nu dok je vo zi la bi cikl... Da li su di ja stvar no ve ru je u te pri ~e? 064/8249... * * * Vla da R.Sr bi je tre ba pod hit no da se po za ba vi sme nom mi ni stra prav de. Do ti~ ni mi ni star pr vo je na pro te stu bio na ~e lu eks trem nih or ga ni za ci ja od ko jih su mno ge za bra we ne, a za tim je dao pred log ubla à va wa ka zne za mno ga ve o ma ozbiq na kri vi~ na de la {to }e sa mo do ve sti do ve o ma ve li kog po ve }a wa ovih de la u dru {tvu i {to uka zu je na we go vu ne sprem nost da vo di ova ko ozbiq no mi ni startstvo. 063/5243...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Tra `e da pe ti ca vo zi Fu to {kom uli com

Fo to: N. Sto ja no vi}

na vo di Vu ki}. - Na Fu to {koj pi ja ci sta je i naj ve }i broj li ni ja jav nog pre vo za, a na ro ~i to su zna ~aj ne sed mi ca i pri grad ske li ni je ka Fu to gu, Srem skoj

di {ta, pa ako ne ko `e li da stig ne od Kli se do Sa te lit ske pi ja ce, mo ra da pre se da u cen tru na li ni ju dva, ~e ti ri ili 18, a po tom kod Fu to {ke

Povratak na staru trasu? Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, kra jem ja nu a ra }e sta rom tra som po no vo po ~e ti da sa o bra }a auto bu ska li ni ja broj 5, a na ini ci ja ti vu ~la na Grad skog ve }a za sa o bra }aj i pu te ve Ne ma we Vuk ~e vi }a. Vuk ~e vi} ni je è leo da po tvr di ove na vo de, ali je is ta kao da se „raz mi {qa i ra di u tom prav cu”, kao i „da se mo ra raz mi {qa ti o àl ba ma i pri med ba ma gra |a na ko je su usle di le na kon uki da wa ove li ni je” - Kao od go vor na vlast, mo ra mo vo di ti ra ~u na o in te re su i sta vo vi ma gra |a na u sva kom seg men tu na {eg ra da, pa ta ko i po pi ta wu grad skog sa o bra }a ja. Ostva ri li smo kon tak te sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u ze }em oko pi ta wa po sto ja wa li ni je broj 5 i na dam se da }e mo po sle no vo go di {wih pra zni ka re {i ti ovaj pro blem - re kao je Vuk ~e vi}. B. M. bol ni ca i Bu le var oslo bo |e wa va `ni ji od Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, ku da tre nut no pro la zi pe ti ca, zbog raz li ~i tih sa dr à ja po put bol ni ce, sred we {ko le, pi ja ce, ba na ka i dru gog-

Ka me ni ci i Be o ~i nu, jer je na wih tre nu to ne mo gu }e pre se da ti. On je do dao da je ne kad po treb no me wa ti i tri auto bu sa ka ko bi se sti glo do od re -

pi ja ce auto bus 52, 53, 54, 55 ili 56. Ka ko sa zna je mo iz JGSP „No vi Sad„, stru~ ne slu `be pred u ze }a su po sled wih me se ci pra ti le si tu a ci ju na te re nu

U IZBORU „KARLOVA^KOG LISTA”

Naj bo qi spor ti sti Je le na Vi {e kru na i Bo jan \ur |i} Naj bo qi spor ti sta Srem skih Kar lo va ca u 2012. go di ni u iz bo ru „Kar lo va~ kog li sta” je bi ci kli sta Bo jan \ur |i}, dok je od boj ka {i ca Je le na Vi {e kru na po ne la ti tu lu naj bo qe spor tist ki we. Ka ra te klub „Im puls” je naj usp {e ni ja sport ska or ga ni za ci ja u ovoj go di ni, a Vla di mir Har do me qa naj bo qi tre ner. Za naj u spe {ni jeg mla dog spor ti stu iza bran je ka ra ti sta Da vid Ka la cun, a na gra da za iz u zet -

nu du go go di {wu ak tiv nost od la zi u ru ke Ka men ka No vi }a (stre qa {tvo) . Do de la pri zna wa bi }e u ~e tvr tak, 27. de cem bra u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Ma gi stra ta, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 1 u Kar lov ci ma. Iz bor spor ti ste go di ne or ga ni zu je po sled wih ne ko li ko go di na za re dom „Kar lo va~ ki list”, pod po kro vi teq stvom op {ti ne. Z. Ml.

oko pe ti ce, i, u do go vo ru sa nad le `ni ma, raz ma tra ju pred log ka ko bi se na {lo naj bo qe mo gu }e re {e we. [ef Slu `be grad skog sa o bra }a ja \or |e Ba sa ri} ob ja snio je da je do pro me ne tra se pe ti ce i uvo |e wa li ni je 18 do {lo zbog du ì ne ove li ni je i sve gu {}eg sa o bra }a ja. - Do bi ja li smo mno go broj ne pri med be put ni ka sa Avi ja ti ~ar skog na se qa i Kli se, ko je se pre vas hod no od no se na od stu pa wa auto bu skih po la za ka u od no su na red vo `we, pa smo na kon spro ve de ne an ke te, si ste mat skog i kon trol nog bro ja wa put ni ka i ura |e ne ana li ze oprav da no sti, a uz sa gla snost Upra ve za sa o bra }aj i pu te ve, od lu ~i li da iz me ni mo tra su pe ti ce. Stru~ ne slu `be GSP-a kon stant no pra te raz voj gra da i op te re }e nost li ni ja ka ko bi se uskla di li na {i ka pa ci te ti i zah te vi ko ri sni ka. U skla du sa ras plo ì vim sred stvi ma vo znog par ka i mo gu} no sti ma sa o bra }aj ne in fra struk tu re, uvo de se no ve li ni je, ko ri gu ju re do vi vo `we i uskla |u ju in ter va li - re kao je Ba sa ri}. U Grad skoj ku }i ka za li su da se, pri li kom od re |i va wa ras po re da i du ì ne auto bu skih li ni ja, ko ri sti vi {e pa ra me ta ra, po put do stup no sti obje ka ta od zna ~a ja, bro ja put ni ka, is pla ti vo sti li ni je, odr ì vo sti vre men skog ras po re da... Ka ko su ob ja sni li, na osno vu to ga }e se raz ma tra ti i pre log, a po sto ji i op ci ja uvo |e wa pot pu no no vih, eks pre snih li ni ja od No vog Sa da pre ma Ve ter ni ku i Fu to gu. Andrea Jerini}

VE^ERAS U NOVOSADSKOJ KAFE-KWI@ARI

Svir ka u ~ast „Ro lingsto n sa” U „No vo sad skoj ka fe kwi `a ri„ ve ~e ras u 22 sa ta po ~i we svir ka u ~ast 50 go di na po sto ja wa “Ro lingston sa”, “Bitlsa” i osta lih ~u ve nih gru pa i mu zi ~a ra iz {e zde se tih go di na u iz vo |e wu gru pe “Pla vi pti ~i}”. U ovom ben du na stu pa ju Ro bert Ra di} – bub we vi („Obo je ni pro gram” & „Lav han ters”, sa da „Ve li ki pre zir „), Zo ran Le ki} – gi ta ra ( „La stra da„ & „Obo je ni pro gram”, sa da „Ate ist rep”), Du {an [e var li} – bas gi ta ra („Min strel”+”Eva Braun”+”Ve li ki pre zir”) i Go ran Po lo vi na - aku sti~ na gi ta ra, usna har mo ni ka i ka zu (eks-Min strel). Ulaz je slo bo dan.

APEL NOVOSADSKE POLICIJE

Pa `qi vo s pi ro teh ni kom u vre me pra zni ka Po li ci ja }e u vre me pra zni ka po ja ~a ti kon tro lu pro da je pi ro teh ni ke, a pro tiv onih ko ji neo vla {}e no pro da ju pe tar de, ra ke te i dru ga pi ro teh ni~ ka sred stva, pod no si }e pre kr {aj ne pri ja ve, re ~e no je, iz me |u osta log, na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. - Ape lu je mo na sve gra |a ne, a po seb no na ro di te qe i sta ra te qe da uzi ma ju is kqu ~i vo le gal na pi ro teh ni~ ka sred sta va. Ona bez o- pa sni ja s ma wom ko li ~i nom eks plo ziv ne ma te ri je, do tri gra ma ili ne {to vi {e, se pro da ju u spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma, ko je ima ju odo bre we MUP - a. Mi

kon tro li {e mo sve ove rad we - ka zao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u no vo sad skoj po li ci ji Dra go slav Dur ka li} iz Upra ve MUP -a za van red ne si tu a ci je u No vom Sa du On je na gla sio da pi ro teh ni~ ki pro iz vo di mo ra ju ima ti de kla ra ci ju ko ja na se bi ko ja sa dr ì na ziv pro iz vo da, pro iz vo |a ~a. uvo zni ka, broj re {e wa ko jim je odo bre no sta vqa we u pro met, a ta ko |e tu bi tre ba lo obav be zno da sto ji i uput stvo za ko ri {}e we. Dur ka li} je na po me nuo da le gal na pi ro teh ni~ ka sred stva, ta ko zva nog „dru gog raz re da„, od kla si fi ko va nih ~e ti ri, a u ko ja sma da ju: pi ra ti (pi ra tex), ra ke ti ce „black de vel„ mo gu da se pro da ju sa mo pu no let nim li ci ma uz li~ nu kar tu. Iz raz re da je dan, bla à sred stva po put: „tur bo mi ni pi rat”(2 x shot), „puc ke ta ju }e à be„, „ro bo top„, „di vqi bum bar„... mo gu da se pro da ju i mla |i ma od 18 go di na. - Ka da se za pa li pe tar da ne sme da se dr ì du è od jed ne se kun de i mo ra da se ba ci na naj ma we uda qe nost od osam me ta ra na otvo re nom pro sto ru gde ne }e ugro zi ti ni ko ga i re me ti ti jav ni

HUMANOST NA DELU

INICIJATIVA @ITEQA KLISE

Auto bu ska li ni ja broj pet iz gle da da je pra va gla vo bo qa za sta nov ni ke Kli se ko ji su po kre nu li ini ci ja ti vu za pro me nu ove tra se. @i te qi me snih za jed ni ca „Kli sa”, „Vi dov dan sko na se qe” i „Sla na ba ra” tra è da se ova li ni ja vra ti na Fu to {ku pi ja cu i pred la ù we no pro du è we Fu to {kom uli com do bol ni ce, gde bi skre ta la ka No vo sad skom saj mu i tu bi se okre ta la. Ka ko je ob ja snio su gra |a nin iz ovog de la gra da, Ni ko la Vu ki}, sta ja li {te kod Fu to {ke pi ja ce bi lo je jed no od dva naj fre kvent ni ja na sta roj tra si pe ti ce, i sa da {wa pu ta wa iza zi va ne za do voq stvo. - Pro me nom tra se iza {lo bi se u su sret ve li kom bro ju gra |a na za ko je su po tez: cen tar -

petak21.decembar2012.

red i mir – re kao je Dur ka li}. Pre drag Ve li~ ko vi}, ko man dir po li cij ske is po sta ve „Sta ri grad” upo zo rio je ro di te qe da, kad ve} de ci ku pu ju pi ro teh ni~ ka sred stva, da ob ja sne ka ko se pra vil no ko ri sti. - Za stra {u ju }e su po vre de ko je su u ne kim slu ~a je vi ma i ~ak pro u zro ko va li i neo d go vor ni ro di te qi, a ko je su do ve le do am pu ta ci je pr sti ju, o{te }e wa vi da, slu ha i li ca, kva li fi ko va ne kao te {ke te le sne – ka zao je on. - Za bra we no je neo vla {}e no pa qe we ra ke ta i dru gih ek plo ziv nih ili dru gih za pa qi vih ma te ri ja i na taj na ~in na ru {a va ti jav ni red i mir i ugro `a va ti bez bed nost gra |a na. De {a va se da uz to ide i pu ca we iz va tre nog oru` ja. Sve ovo je ka `wi vo od vi so kih nov ~a nih ka zni do za tvor skih. U ovim slu ~a je vi ma, mo gu }e je da se ne ko te re ti i kri vi~ no – na gla sio je Ve li~ ko vi} i po ru ~io ro di te qi ma da bi tre ba lo da vo de

Do na tor sko ve ~e za bo le sne ma li {a ne Ve li ki broj pred stav ni ka pri vat nih kom pa ni ja, jav nih grad skih ali i re pu bli~ kih pred u ze }a pri su stvo vao je si no} noj hu ma ni tar noj ve ~e ri u ho te lu “Nor cev” ko ju je or ga ni zo vao grad kao na sta vak ak ci je za po mo} de ci obo le loj od ba te no ve bo le sti.

Kru `e vi} je na po me nuo da “Elek tro voj vo di na” ra do u~e stvu je na ma ni fe sta ci ja ma hu ma ni tar nog ka rak te ra. - Dru {tve na od go vor nost je ne {to pre ma ~e mu mo ra mo bi ti pre po zna tqi vi ka ko bi smo uop {te vo di li dru {tvo una pred. Ako na sta vi mo sa ova kvim ak ci -

- Za po ~e li smo je pre ne ko li ko me se ci ka ko bi po mo gli na {im su gra |a ni ma. Na da mo da }e se na sta vi ti ova ak ci ja, a po seb no me ra du je in for ma ci ja ko ju su mi pre ne li ro di te qi obo le le de ce da je pro na |en lek. Ovo je mo me nat ka da mo ra mo bi ti uje di we ni bez ob zi ra ko joj struk tu ri ili po li ti ~oj par ti ji pri pa da mo - re kao je gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} i za hva lio se do ma }i nu, di rek to ru “Elek tro voj vo di ne” Sr |a nu Kru `e vi }u ko ji je po dr `ao hu ma ni tar nu ak ci ju.

ja ma sma tram da }e mo mno go vi {e okre nu ti gra |a ne jed ne ka dru gi ma - re kao je di rek tor “Elek tro voj vo di ne”. Hu ma ni tar noj ve ~e ri pri su stvo va la je i maj ka de voj ~i ce obo le le od Ba te no ve bo le sti Bo ja na Mi ro sa vqe vi} ko ja je is ta kla zna ~aj ova kvih ak ci ja. - Ovo je je di ni na ~in za nas kao ro di te qe da na {oj de ci spa si mo `i vot. Bez ova kvih do na ci ja i po mo }i dru gih qu di mi ne bi smo mo gli ni da im da mo {an su za bi lo ka kav `i vot - re kla je ona. A. Varga

REZULTATI DRU[TVA ZA BORBU PROTIV [E]ERNE BOLESTI

Osnov ci do bro uhra we ni Re zul ta ti Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti gra da No vog Sa da po ka za li su da u gra du ima 43 od sto {ko la ra ca sla be uhra we no sti, 51 od sto wih je nor mal no uhra we no i {est od sto je pre te ra no uhra we no. Dru {tvo je or ga ni zo va lo edu ka tiv ne ra di o ni ce u 34 osnov ne {ko le u gra du, a ak ci ja je tra ja la me sec da na. Slo gan ak ci je bio je „Fi zi~ kom ak tiv no {}u i zdra vom is hra nom po be di mo di ja be tes”, a osim pre da va wa, |a ci ma su do bi li fla je re o di ja be te su, a me to dom uzo ra ka u~e ni ci ma je me re na vi si na, te `i na, in deks te le sne ma se. Q. Na.

ANKETA Otva ra we iz lo `be „Umet ni~ ka ko lo ni ja” U Ga le ri ja li kov ne umet no sti po klon zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1 da nas u 13 sa ti bi }e upri li ~e no otva ra we iz lo `be „Umet ni~ ka ko lo ni ja” na Sta rom saj mi {tu. Iz la `u umet ni ci iz zbir ke Raj ka Ma mu zi }a. Q. Na.

Ro |en dan ski kon cert „Ar ma ge do na”

ra ~u na o to me {ta upo tre ba va ju wi ho va de ca. On je na gla sio da }e po li ci ja ovog i sle de }eg me se ca po ja ~a ti kon tro lu lo ka ci ja na ko ji ma je u ra ni jem pe ri o du uo~e no da se ne le gal no pro da ju pi ro eh ni~ ka sred sta va, po put pi ja ca i {ko la. – Kon tro li sa }e mo i za no vo go di {wu no} u cen tru gra da uno {e we ovih sred sta va i od u zi ma ti ih da bi spre ~i li in ci den te. Po zi va mao gra |a ne da nam se obra te ako ne ko kr {i ove od red be. Ta ko |e, bi lo bi do bro da nam oni, ta ko |e, pri ja ve uo~e nu ile gal nu pro da ju pi ro teh ni~ kih sred sta va – za kqu ~io je Ve li~ ko vi}. Milorad Vuja~i} Fo to: N. Stojanovi}

Kon cert he vi me tal ben da „Ar ma ge don“ odr `a }e se ve ~e ras od 21.12 u Stu di ju M u No vom Sa du. Ovim kon cer tom bend }e pro sla vi ti 25 go di na po sto ja wa, pu bli ka }e mo }i da pe va za jed no sa ben dom, a ceo do ga |aj bi }e za be le `en i ob ja vqen to kom 2013. na DVD i u CD uzda wu. Ulaz na ko cert je bes pla tan. V. V.

Fo to gra fi je „Gor weg Po du na vqa” Iz lo `ba pri rod wa~ kih fo to gra fi ja “Vo de ni la vi rint” auto ra Si lar da Ko va ~a bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca rad ni~ ka 20a. Na ra do vi ma su pred sta vqe ne le po te Spe ci jal nog re zer va ta “Gor we Po du na vqe”. N. R.

O Yejn Ostin u Bi bli o te ci Tri bi na „[ta nas je Xejn Ostin na u ~i la o ra zu mu i ose }aj no sti” bi }e odr à na ve ~e ras u 19 ~a so va u î ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Go {}a }e bi ti pro fe sor ka bri tan ske kwi èv no sti i rod nih stu di ja na Uni ver zi te tu u Wu jor ku prof. dr Oli ve ra Jo ki}. I. D.

„Ve se li pa kao po e zi je” u KCNS U okvi ru ci klu sa „Po et ski te a tar” bi }e odr `a no ve ~e „Ve se li pa kao po e zi je” ve ~e ras u 19 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da u sa li „Tri bi na mla dih”. Iz vo |a ~i su Ali sa in Von der lend i Ivan Prav di}, a spe ci jal ni gost je Bo jan Sam son. I. D.

Pe {a ~e we do Crvenog ~ota Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od [a ko tin ca pre ko Cr ve nog ~o ta, Bran kov ca i Zma je va ca do Po po vi ce.Sta za je zah tev na, sa do sta uspo na, du ga je oko 22 ki lo me tra, a vo di~ }e bi ti Ka ta ri na Dur man. Po la zak je u 7.10 sa ti sa @e le zni ~e sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 79 za ^e re vi}. Te le fon ski broj na ko ji se mo `e do bi ti vi {e in for ma ci ja je 02154-20-96. A. L.

petak21.decembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ДР БОЈАН ПАЈТИЋ У ТЕМЕРИНУ И СИЛБАШУ ОТВОРИО НОВЕ ОБЈЕКТЕ

Деци вртић и спортска сала

ИШТВАН ПАСТОР ПОСЕТИО БИСКУПИЈСКУ ГИМНАЗИЈУ „ПАУЛИНУМ”

Покло ни за бо жић не и но во го ди шње пра зни ке СУ БО ТИ ЦА: Председник Скупштине АП Војводине Иштван Па стор посетио је јуче Бискупијску класичну гимназију и сјемениште „Паулинум” у Суботици, а поводом предстојећих божићних и новогодишњих празника уручио је поклоне ученицима ове угледне школе. Пастор, председница Скупштине града Суботице Ма риа Керн Шо ља и заменик директора Фонда за капитална улагања АПВ Имре Керн, разговарали су са директором „Паулинума” др Јо же фом Ми о чем и руководством ове гимназије о њеном посебном значају и јединствености, као и плановима за будућност. Нагласивши да ове године „Паулинум” прославља изузетан јубилеј, пола века континуираног рада који није прекидан ни у тешким временима, председник Пастор је истакао да му је посебно задовољство што је у прилици да настави вишегодишњу традицију сусрета председника Скупштине Војводине и представника покрајинске администрације са ученицима ове школе.

-Млади људи који се образују у „Паулинуму” добијају врхунско, широко, модерно образовање које је веома значајно за оне који се определе да, кроз свештеничку службу, служе народу. Из ове гимназије излазе млади људи за које сам сигуран да речју и вером људима враћају наду и који су спремни да помогну човеку да се избори сам са собом, као и са недаћама и потешкоћама које нас окружујурекао је Пастор. Председница Скупштине града Суботице Мариа Керн Шоља изразила је задовољство што је градска самоуправа била у прилици да, заједно са руководством и ученицима ове школе, учествује и помогне у обележавању полувековне годишњице ове образовне институције. Пастор и Керн Шоља су овој школи уручили пакете хране, хигијенских средстава и беле технике, а ученици „Паулинума” представили су се програмом у којем су рецитовали и певали на мађарском, хрватском и латинском језику.

ТЕМЕРИН, СИЛБАШ: Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић јуче је у Темерину отворио нови објекат предшколске установе при Основној школи „Петар Кочић” у Месној заједници Старо Ђурђево и нову фискултурну салу у Основној школи „Браћа Новаков” у Силбашу у општини Бачка Паланка. Изградњу ових објеката финансирао је војвођански Фонд за капитална улагања. - Ова два дивна догађаја данас су најбољи начин да нашој деци честитамо предстојеће божићне и новогодишње празнике. Деца јесу наша будућност и зато је Покрајинска влада и инвестирала у нове објекте, јер ће тако бити у прилици да расту у здравим и лепим условима, онако како одрастају деца у најразвијенијим земљама Европе. Око 40 милиона динара смо уложили у објекат у Темерину и сигурно је да ћемо и убудуће сарађивати са људима који воде ову установу, а видимо да су деца задовољна и то нашу мисију чини испуњеном - изјавио је Бојан Пајтић, након обиласка новог вртића у Основној школи „Петар Кочић” у Темерину.

Директорица забавишта Јасмина Дејановић је изјавила да су на овај објекат чекали скоро пет година. Предшколска установа у Темерину има пет објеката и, како је рекла, овај је био веома значајан због велике листе чекања. Око стотинак деце и њихови родитељи из Старог Ђурђева су били стрпљиви и сада су коначно добили прави вртић који је наменски опремљен и примерен деци. Основна школа „Браћа Новаков” у Силбашу има око 500 ученика, укључујући и истурена

Предлог буџета забрињава ЗРЕЊАНИН: Одлуком Скупштине града Зрењанина о месним заједницама, владајућа гарнитура је по ко зна који пут доказала да нема намеру да спроводи децентрализацију, већ је, напротив, овом скандалозном одлуком довела у питање легалност наредних месних избора и тиме обесмислила улогу Савета МЗ у политичком систему, јер су му повећали надлежности, а одузели средства, оценио је на конференцији за новинаре председник одборничке групе Демократске странке Горан Каурић. Он је критиковао и предлог буџета за наредну годину напо-

мињући да је скоро три пута повећан новац за специјализоване услуге - са 240 милиона на 610 милиона динара. - Тај новац користе се онда када се жели нешто прикрити, па питамо шта је намера владајуће гарнитуре. С друге стране, новац за пројектно - техничку документацију сведена су на минимум, из чега закључујемо да власт није спремна, а ни способна да се бави пројектима, што аутоматски значи блокаду привреде града, неотварање радних места и небригу о животу грађана – нагласио је Каурић. Ж. Б.

одељења у Деспотову и Парагама. Само у Силбашу има више од 280 ученика. У оквиру школе није постојао простор за наставу физичког, која се одржавала по учионицама. Новоизграђена сала има фискултурну салу са трибинама и модерне свлачионице. - Ова спортска сала у Силбашу је 87. спортски објекат који је у протеклих неколико година изградила Покрајинска влада. Наш циљ је да наша деца одрастају здраво, да се баве спортом, да расту у здраве и успешне људе и да сачувају овакве лепе спортске сале и за генерације које тек долазе. Исправљамо неправду што школа која обухвата толики број ученика и децу предшколског узраста до сада није имала спортску халу и желимо да демонстрирамо колико нам је важно да се развијају наше сеоске средине. Ми ћемо и даље, као Покрајинска влада, улагати независно од тога ко је на власти у локалној самоуправи - рекао је Пајтић. Свечаности је присуствовао и в.д. директор Фонда за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић, у Старом Ђурђеву председник општине Темерин Владислав Цапик и у Силбашу председник општине Бачка Паланка Бојан Радман. В. Х.

Предбожићни програм

БЕЧЕЈ: Туристичка организација општине Бечеј у оквиру Зимског фестивала организује данас по подне на палтоу испред Градске куће пригодан програм посвећен католичком Божићу. Дешавања ће почети у 16 сати, наступом црквеног хора „Schola Cantorum“, а после тога ће чланови МКД „Петефи Шандор“ приредити Божићни перформанс . В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik СУБОТИЧКО ГРАДСКО ВЕЋЕ ОДЛУЧИЛО

Град отплаћује кредит уместо грађана

СУБОТИЦА: Суботичко градско веће усвојило је одлуке којим се отвара пут за раније најављену могућност преузимања отплате кредита код Стамбено-кредитног фонда за оне грађане који су остали без посла, а новац би био враћен у фонд након што корисник кредита поново пронађе посао. Предложеним изменама и допунама оснивачког акта Стамбено-кредитног пронаталитетног фонда града Суботице оснива се Стамбено-кредитни фонд града Суботице и, како се наводи у тексту одлуке, допуњују „хуманитарни односно друштвено корисни циљеви и задаци Фонда”. Како је представљено, уколико овај предлог подржи већина у Скупштини града, привремено преузимање обавезе отплате одобрило би се кориснику стамбеног кредита само под условом да испуњава прописане услове, најдуже две године, уз обавезу враћања уплаћених средстава Фонду, а

након исплате целокупног износа стамбеног кредита пословној банци. Како је крајем октобра Танјугу најавио градоначелник Суботице Модест Дулић, да би се помогло корисницима стамбених кредита овог фонда који су остали у међувремену без посла, примениће се модел из хрватског Закона о давању јемства за стамбене кредите. Дулић је тада изјавио да проценат проблематичних кредита обухваћених овим фондом, односно оних који касне у отплати 90 и више дана, износи 3,17 одсто, односно са отплатом касни 92 од укупно 2.903 корисника кредита овог фонда. Просечна месечна рата овог кредита износи 208,87 евра. Дулић је раније прецизирао да Фонд тренутно располаже са шест до седам милиона динара, и да се стално пуни враћањем рата кредита, а да би за ову меру било потребно још 15 до 20 милиона динара.

У КАЊИЖИ ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

Призања за високе домете

КАЊИЖА: Свечана додела признања „Капетан Миша Анастасијевић„ за подручје Потисја и Севернобачког округа приређена је јуче у Скупштини општине Кањижа. Ово признање у оквиру пројекта „Пут ка врху„ заједнички додељују Агенција „Медиа Инвент„ и Факултет техничких наука у Новом Саду уз помоћ Привредне коморе Војводине и регионалних приврендих комора. Учеснике свечаности поздравили су у име домаћина председник кањишке општине Михаљ Њилаш и председник РПК Суботица Слобо-

„Керамика Кањижа„ добила је признање за најбоље предузеће, а у категорији јавних предузећа ЈКП „Суботицагас„. Генерални директор АД „Потисје Кањижа„ Иштван Јенеи добитник је признања за најбољег привредника, АД „Електроремон„ у Суботици награђено је за квалитет, а Винарија „Звонко Богдан„ за најбољи бренд 2012. За допринос развоју прекограничне сарадње признање је додељено самоуправи града Кишкунхалаш (Мађарска) који је најстарији град побратим Кањижи. Пољопривредно

Добитници признања „Капетан Миша Анастасијевић”

дан Војиновић, а на традицију задужбинарства у коме значајно место заузима и капетан Миша Анастасијевић подсетио је члан стручног жирија, песник и публициста Перо Зубац. Музички програм приредили су ученици Основне музичке школе из Кањиже. Признање за најбољу компанију са овог подручја додељено је фабрици Компаније „Сименс„ у Суботици, а за менаџера године проглашен је генерални директор Индустрије меса „Топола„ АД из Бачке Тополе Вукоје Мухадиновић. За нај жену године проглашена је директорка Специјалне болнице за рехабилитаицју „Бања Кањижа„ др Слободанка Дрндарски. Признање за најбољу локалну самоуправу припало је општини Кањижа и председнику Михаљу Њилашу, док је за најбољи менаџмент признање додељено АД Фабрика шећера „ТЕ-ТО„ у Сенти са генералном директорком Теодором Деаком.

добро „Мала Босна„ из Мале Босне награђено је као најбоље пољопривредно предузеће, за најбољег предузетника проглашен у овој години награђен је Иштван Нађ из суботичког Грађевинског предузећа „Yumol„, за стратегију развоја признање је додељено предузећу „Masterplast-Yu„ и Тивадару Бунфорду из Суботице, за квалитет услуга Групу „Универекспорт-Тргопромет„ АД из Суботице, за динамичан развој предузећу „Генеза„ из Кањиже. За најбољег банкара у региону проглашен је директор Филијале „АИК банке„ у Суботици Лукач Ујхељи, за развој економске мисли признање је припало професору др Тибору Кишу са Економског факултета у Суботици, за високе домете у култури Регионалном креативном атељеу „Јожеф Нађ„ из Кањиже и за квалитет услуга у транспорту „Предузећу „X-тим логостик„ из Бачке Тополе. Текст и фото: М. Митровић

Обновљена амбуланта ОМОЉИЦА: Град Панчево обезбедио је 180 хиљада динара захваљујући којима је сређена амбуланта у Омољици. У Амбуланти је окречен први спрат и купљени су бојлери, чиме су лекарима омогућени елементарни услови за рад. До скоро у амбуланти није било топле воде, радио је само један бојлер, а окречено је последњи пут пре десет година. Зато је из буџета Града одвојен новац за реконструкцију, а члан Градског већа задужен за здравство Душан Малић посетио је Омољичане. - Ситуација је у потпуности измењана. Приземље је комплетно окречено, саниране су терасе које су прокишњавале, тако да сада спремни дочекујемо хладни период и зиму. Купљена су четири нова

бојлера и свака ординација има елементарне услове за рад - рекао је др Душан Малић. Запослени у Здравственој станици у Омољици наводе да је било тешко радити, јер се дешавало да се у ординацијама налази и по неколико кофа у којима се сакупљала вода. - Непостојање топле воде у ординацијама и интеревенцијама онемогућавало је нормалан рад, поготово сестрама у интервенцијама, због испирања ушију. Такође је и стоматологија добила топлу воду. Што се тиче кречења, у просторији у којој сам ја радила било је 5-6 кофа, поред пацијената и мене. Било јако неприкладно за рад изјавила је шефица Здравствене станице у Омољици др Тања Алексић. З. Дг.

petak21.decembar2012.

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ „КОМУНАЛПРОЈЕКТ” ПООШТРАВА НАПЛАТУ

Правна лица дугују 200 милиона динара БАЧКА ПАЛАНКА: Однедавно в.д. директора Јавног комуналног предузећа „Комуналпројект“ у Бачкој Паланци Дражен Јарић у медијима је наговестио да више неће бити повлашћених потрошача, када је реч о комуналним услугама. Први човек комуналног предузећа, које пружа услуге првенствено граду, са око 28.000 становника изнео је фрапантан податак, по коме у последње три године, дуг правних лица према овој општинској фирми, износи око 200 милиона динара. Међу дужницима су приватна и државна предузећа, установе, институције, месне заједнице, па и велике компаније. - Нема више повлашћених и недодирљивих, када је реч о комуналним услугама у Бачкој Па-

ланци – нагласио је Јарић. – Износ дуга је огроман и за много веће градове од Бачке Паланке, а осим што је доведен у питање развој фирме, доведена је у питање и исплата зарада за око 220 запослених у „Комуналпројекту“. Ако грађани који живе у овој општини, а дугују, на пример, пет, 10, или 15 хиљада динара, то морају да плате и највећим делом плаћају, морају и они који користе наше услуге и стварају профит. Јарић је додао да је било покушаја, односно лобирања, да се одложи наплата за поједине дужнике, искључење или утужење. - Таквима поручујем да ћу испунити своје обећање када сам долазио на ову функцију, односно да ћу радити у интересу свих грађана, а интерес је да сви

плате оне што потроше – наглашава Јарић. – Нико није искључен са водоводне мреже, а да претходно није добио опомену пред искључење, а после тога иде опомена пред утужење, а ако ни до тада дуг није плаћен, следе тужбе. Од другог дана, када сам ступио на место в.д. директора, почео сам да шаљем опомене и добили су их сви дужници. Мој предлог је да део дуга буде плаћен одједном, што су неки дужници и прихватили, а да се део плаћа на рате. Све је ствар договора, а мој циљ није да некога искључујем са водоводне мреже, или да се повлачимо по судовима, већ да се дуговања плате и да „Комунаплројект“ може да функцинише и квалитетно пружа комуналне услуге својим корисницима. М. Суџум

ПРЕПУЦАВАЊА ЗБОГ ЛОШЕГ РАДА „ВОЈВОДИНАПУТА”

Уговор крив за завејане путеве ЗРЕЊАНИН: Да зрењанински “Војводинапут” није дорастао задатку и да не може квалитетно да одржава друмове у средњем Банату, показало се у минулом периоду, када је због неочишћеног снега наступио саобраћајни колапс у овом делу Војводине. И то нико не спори. Али, ових дана траже се кривци за то што се догодило. Напредњаци су једног од њих пронашли у бившем директору Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина и актуелном заменику покрајинског секретара за пољопривреду Браниславу Кнежевићу. Одборница СНС у Скупштини града Данијела Тубин изјавила је на конференцији за новинаре да је Кнежевић, док је био на челу Дирекције, склопио уговор са “Војводинапутем” којим је том предузећу поверио чишћење снега у Зрењанину на период од три године. - Уговором је предвиђен отказни рок од два месеца, што значи да се “Војводинапуту” и у случају да не обави поверени посао, и поред раскида уговора, омогућава да ради још два месеца, што практично значи до краја зимске сезоне. Уговором који је склопио бивши директор предвиђено је и да се, уколико дође до његовог раскида кривицом “Војводинапута”, Дирекција обавезује да плати све уговорене радове – истакла је Тубинова и нагласила да је оваквим штетним уговором онемогућено да Дирекција ангажује друго предузеће за расчишћавање снега ове зиме. Она је рекла да је због овог и других уговора и послова штетних

„Војводинапут” оставио неочишћене друмове

по Дирекцију и град Зрењанин у припреми низ прекршајних и кривичних пријава против Бранислава Кнежевића. Истоветним саопштењем за јавност огласио се и в.д. директора Дирекције за изградњу и уређење града Горан Краварушић који се, у име овог јавног предузећа извинио грађанима због споре интервенције зимских служби током претходних десетак дана. - Грађани треба да знају да град Зрењанин, Дирекција, као ни остала градска јавна предузећа не располажу механизацијом за расчишћавање снега, због чега тај посао већ годинама уговором поверавају другим предузећима – додао је Краварушић. Прозвани Бранислав Кнежевић је у изјави за “Дневник” одбацио тврдње напредњака и в.д. директо-

ра Дирекције Краварушића, напомињући да уговор о коме је реч уопште није штетан за град и да је сигуран да у њему не пише да “Војводинапут” може да наплати оно што није урадио. - Слободно нека најављују прекршајне и кривичне пријаве, али сам сигуран да их неће поднети, јер нема никаквих елемената за то. Ово је више прича за зрењанинску јавност. Посао са “Војводинапутем” је прошао сву законску процедуру, јавну набавку, Управни одбор... Малтене двадесет година уговор је исти и њиме је регулисано одржавање путева не само у зимском, већ и у летњем периоду – нагласио је Кнежевић и закључио да док је он био директор Дирекције није било проблема у сарадњи града и “Војводинапута”. Ж. Балабан

ЗИМСКИ ФЕСТИВАЛ У БЕЧЕЈУ ЗА САД НИЈЕ ОПРАВДАО ОЧЕКИВАЊА

Програм без континуитета и креативности БЕЧЕЈ: По узору на неке велике градове земаља из окружења, средњеевропских поготово, Туристичка организација највеће потиске општине је предложила, а локална власт прихватила, организацију Зимског фестивала у Бечеју. Међутим, лепо замишљена манифестација, за сада, није оправдала очекивања. Истина, било је и објективних околности, мислимо на снег који је другог децембарског викенда оковао Бечеј, али далеко, далеко више је субјективних слабости. Као прво, манифестације сличног профила се не могу пресликати, јер за тако што нема „рецепта“, него се мора знати менталитет средине у којој се све организује. А баш у том грму лежи зец. Стиче се утисак да се свему приступило површно, да се унапред тражио алиби, с образложењем да је ово „пилот пројекат“ и да се испитује терен за на-

редну зиму. Све је прерано почело, 5. децембра и није се спремио адекватан континуирани програм, који би привукао Бечејце на трг. Клизалиште, те штандови са производима старих заната, куваним вином или печеним кобасицама, а ни тога није било свакодневно, више нису мамац за Бечејце. Потребно је осмислити далеко креативнији и квалитетнији програм, који ће задовољити све узрасте, чиме би једни друге повукли и градски трг би живнуло. Овако, се тек с времена на време нешто организовано дешава, па ко дође, дође. Данас од 16 сати, требало би да свира гимназијски квартет, популарне „Бечејске фрајле“. И 21. децембра програм почиње у 16 сати, а наступиће Хор римокатоличке цркве „Shola Cantorum“, затим ће најмлађи чланови МКД „Петефи Шандор“ приказати игроказ на мађарском

језику, после чега ће драмска секција ОШ „Север Ђуркић“ извести у скраћеном издању позоришну представу. Дан касније у оближњем Градском позоришту ће се одржати завршна свечаност новогодишње хуманитарне акције „Осмех“ у којој би пакетиће требало да добије око хиљаду деце из материјално угрожених породица, а после тога ће Градски дувачки оркестар одржати полусатни концерт на тргу под ведрим мебом, а деца ће се опробати на клизалишту. Спортске активности на вештачком клизалишту, које ће бити у функцији до каја зимског школског распуста, биће у жижи од 24, када стартују турнири, до 28. децембра, када ће се одржати финала. Истог дана ће од 13 до 14 сати Деда Мраз са две виле шетати тргом и делити деци чоколадице, дар спонзора. В. Јанков

Помоћ најбољим студентима ПАНЧЕВО: Данас у 12 сати, у Малој сали Градске управе града Панчева, председник Скупштине града Панчева Предраг Живковић уручиће једнократну помоћ најбољим студентима за постигнуте резултате за 2012. годину. На Јавни позив града Панчева, стигла је 31 пријава, а 25 студената је испунило услове прописане Позивом. Они ће добити једнократну новчану помоћ, у износу од 30.000 динара. З. Дг.

„Сироти мали хрчки”

БЕЧЕЈ: Народно позориште из Кикинде гостује вечерас на сцени Градског позоришта Бечеј с представом Гордана Михића „Сироти мали хрчки“, коју је режирао Марко Ђурић. У питању је црна комедија, која, по правилу, не оставља гледаоце равнодушним. Почетак представе заказан је за 20 сати, а улазнице, по цени од 300 динара, могу се купити на благајни бечејског „храмна културе“. В. Ј.

По греб не услу ге ску пље од 1. ја ну а ра

КИ КИН ДА: Општинско веће прихватило је одлуку Управног одбора Јавног комуналног предузећа „6.октобар„ да се од 1. јануара увећају цене погребних услуга. Шеф погребне службе и одржавања јавних површина Сте ван Ја рић каже да корекцијом цена неће бити обухваћене све погребне услуге: -Годину и по дана цене нису мењане те ове године имамо мање прихода у односу на планирано. Чекали смо више од годину дана да повећамо цене услуга и сада је то неопходно како бисмо могли нормално да функционишемо. Погребне услуге увећане су просеку 10 одсто: -Коришћење капеле, колица и сличне услуге нису поскупеле. Увећање цена односи се на ископ и затрпавање , као и закуп гробних места. Јавно комунално предузеће „6.октобар„ брине о Новом мокринском гробљу, док је црквена општина надлежна на Железничком, Мелином и Мокринском гробљу. А .Ђ.

За избеглице 2,4 милиона динара БАЧКА ПАЛАНКА: За решавање стамбених питања избеглица, са пребивалиштем на територији Бачке Паланке, у идућој години из општинског буџета биће издвојено 2,4 милиона динара. Одлука предвиђа да је потребно обезбедити 15 стамбених јединица, а то се односи на социјално становање у заштићеним условима, 40 сеоских кућа са окућницом, десет монтажних кућа, за оне који имају плац у власништву и 80 пакета помоћи у грађевинском материјалу за недовршене објекте и адаптацију старих објеката. Све активности су у складу са Локалним акционим планом за унапређење положаја избеглих и интерно расељених лица, у периоду од 2009. до 2013. године. М. Сџ.

RePORTA@e

petak21.decembar2012.

dnevnik

NAJ^UVeNIJeM DoMA]eM KRVopIJI SAVI SAVANoVI]U SRU[ILA Se ReZIDeNCIJALNA VoDeNICA

Ne ume ju Sr bi ni vam pi re da pro da ju tu ri sti ma J

edina srpska re~, uvre`ena u svim svetskim jezicima je „vampir“ ili zamenica za Savu Savanovi}a, prvog od mno gih srp skih kr vo pi ja, glavnog lika Gli{i}eve pripovetke „Leptirica“. Da ne lamentiramo nad tim kako je do{lo da i ovaj, nevi|-bo`e termin de ter mi ni {e Sr ba di ju, sve radi razvoja turizma, vaqa se osvrnuti i na najnoviju vest iz ba ji no ba {tan skog kra ja. Elem, iz sela Zaro`ja, gde je vaskolika kolevka svakog ~estitog srpskog vampira, javilo to da se do temeqa sru{ila ~uvena Jagodi}a vodenica u kojoj je po legendi ordinirao naj~uveniji srpski vampir Sava Savanovi}. Ni po jada {to je Jagodi}a vodenica kqoknula, nije prvina da nam znamenitosti propadaju, pa bile one i vampirske, ve} je najve}a erska muka {to su taman letos, do vodenice i asfaltnu traku provukli, a sad sve propade, pa nam se i Rumuni smeju. E, sirotiwo, i bogu si te{ka...

A }itapi }esarski jasno govoAl’ tako to biva, seqa~ki narod, seqa~ki vladari, pa i se- re da je prvi zvani~ni vampir qa~ki vampiri. Dok su drugim, srpski bio izvesni Petar Blagojevi}, jo{ 1724, dok se habi nominalno evropskim narodima, vampiri dolazili iz ple- zbur{ki crni orao, privremeno, vijorio nad Srbijom sve do mi}kih rodova, nama su krvopije iz teà~ke, seqa~ke kaste Stala}a. Elem, okrenuo svetom poticali, pa i ne ~udi {to je najznameniti Savan, najobi~niji mlinar bio. Glasoviti Vlad Tepe{-Drakul {to je Bremu Stokeru kao predloàk posluìo, persona u svili i kadifi je ro|en bio, u pravom dvorcu krv podanicima pio, a na{ Sava, onako bra{wav, u rite obu~en, od ène i suseqana tek opanke zahtevao. Pa i to samo u Gli{i}evoj pri~i. Umesto da se prvog, nau~no dokazanog vampira pri’vatimo, mi se na legendu upecali, k’o nepismen na bukvar. Jagodi}a mlin proslavio Milovan Gli{i} Petar, ìteq Kisiqeva, velikogradi{tanski srez u Brani~evskom kraju, ali od wegovog upokojewa jo{ desetak me{tana i to samo u 24 sata, zaupokoji se. Dobro, uvek je bilo neke pogibeqi, bole{tine, ali ~udno beja{e i paniku med’ seqanima izazva{e pri~e na pre~ac preminulih da im je pre smrtnog ~asa ba{ Pera u javu dolazio, davio ih, krv im pio i opanke traìo. Dràva, vlasna da svaku paniku smiruje, odmah posla ekspediciju, nau~no fundiranu, da ispita svaku okolnost ovakvog nepo~instva, te u Kisiqevu osvanu carski fi{kal Frombald. Uz asistenciju lokalnih Roma koji su se tad jo{ politi~ki nekorektno oslovqavali sa Cigani, grob mu~enog Blagojevi}a bi otkopan i on u wemu prona|en ne samo netruleàn, ve} i sa sveòm krvqu na usnama. Her Frombald je bio u nedoumici kako reagovati, ali usvoji predlog lokalnog pu~anstva, o~igledno sviknutog na anti-vampirske bitke jo{ za turskoga zemana, te se cela situacija razre{i probadawem Pere glogovim

Mo`da bi i Drakulu izle~io glogov kolac

kocem i novim zatrpavawem. Fi{kal je svoja evropski precizna zapa`awa glede vampirizma u Srbije objavio iste godine u prestoni~koj novini „Be~ki dnevnik“, Kisiqev~ani su se dodu{e ratosiqali vampira, ali

vampira Peru imala jo{ nekoliko predstavnika u krvopijskom xet-setu, pa je pa`wu uva`enih Habzbzr{kih stru~waka tog profila zaokupio iste godine i slu~aj Arnolda Paola, ili u prevodu s nemu{tog nemeckog Arnautina Pavla. Biv{i soldat osmanskoga padi{aha, vratio se u svoju Medve|u (onu kraj Svilajnca), sa stravi~nim pri~ama da je vojsku napustio serbez ga je jedan vampir od Stambola pa sve do Kosova progonio, dave}i ga i krv mu piju}i. Hrabri Paja je vampiru doakao tako {to ga je glogovim kocem ripio, potom mu mrcinu

erìka prezirala paorsku krv Da je istorija nepravedna prema Srbadiji i u domenu najobi~nijeg vampirizma, svedo~i, sem Drakule, drugi naj~uveniji vampir Miteleurope, ugarska grofica Erèbet Batori. Dok su „na{i“ vampiri regrutovani iz redova najprostijeg puka, Erìka je, kao i Vlad Tepe{, plemenitnog roda. Udata za mo}nog naslednika ~uvene vojni~ke familije Nada`di, Ferenca, poverovala je da joj krv mladih i nevinih devojaka vra}a mladost. U po~etku se u svom slova~kom dvorcu u âhticama zadovoqavala pijewem i kupawem u krvi ubijenih seoskih devojaka, ali je posle uobrazila da joj krv prostih seqanki ne vra}a dovoqno mladost. Stoga je u dvorcu otvorila „pansion“ i {kolu za plemi}ke devojke, da bi slede}ih nekoliko godina za „kure podmla|ivawa“ koristila wihovu krv. Zaustavqena je tek kad je, potuno poludela od ove kozmetike, po~ela da baca le{eve devojaka sa zidina dvorca. Kazna je bila „drakonska“, a u skladu s wenim poreklom. Wene sau~esnike je carska vlast momentalno pove{ala a wu utamni~ila. êtiri godine je ispa{tala svoje grehe a 1614. fatalno stradala nakon „pada sa stepenica“. su i mesecima kasnije antivampirsku bitku vodili sa ne{to umerenijom vampiricom Ruòm Vlaj’nom, koja je post-mortem nepo~instva ograni~avala na sitne ku}evne {tete grn~arskog espapa ~estitih me{tana. Da je Srbadija vazda bila u Jevropi, govori i to {to je uz

spalio, a za svaku siguraciju i zemqu u kojoj mu je prah sa’ranio, uz obligatnu ~a{icu rakije, kusao. Po`ive u miru Bo`ijem Arnautin nekolike mesece u Medve|u, ali u jesen, beru}i {qive, opau~i sa drveta i naskoro okrenu svetom. Bi sar’awen kao {to dolikuje juna-

ku i srpskoj antivampirskoj legendi, ali ne lezi vraè! Po~e on da vampira, suseqane obno} napada, davi ih i gu{i. U svega nekoliko dana ~etiri, naoko potpuno zdrava ìteqa, koji su svedo~ili Pavlovim no}nim vizitacijama (tokom kojih nije traìo ili na silu pio i wihovu krv) tako|e umre{e na sablazan mirnog pomoravskog sela, {to bi vi{e nego razloàn povod da dràva austrijska, sekantna kao i svaka prava dràva, u Medve|u po{aqe komisiju u ~iji sastav u|o{e zvani~nici iz beogradske varo{ke uprave, komesar Johan Flikinger, dva militarna poru~nika Butener i fon Lindenfels, te dva vojna lekara, Isak Zigel i Johan Fridrih Baumgartner. Plus sve{teno lice {izmati~ke, odnosno pravoslavne vere, o kojem ni pomen nije sa~uvan. Za radove na ekshumaciji su ponovo bili angaòvani ciganski eksperti, a po{to je, na zaprepa{tewe prisutnih, Pajin le{ prona|en je ne samo nesatruleo, ve} i u najsveìjem mogu}em stawu tela kojim su dominirali crveni obra{~i}i navodno zaupokojenog askera. Nije bilo druge nego da se iskoristi narodna antivampirska „medicina“, odnosno le{ probode glogovim kocem i potom spali. Arnatuin, kao i svaki drugi vojni obveznik, prvopozivac, pokazalo se, bio je ipak ne{to otporniji na dràvne represivne mere od Blagojevi}a, pa je slede}ih ~etiri-pet godina podavio jo{ 17 suseda, a celu epidemiju vampirizma, za koju dana{wa nauka tvrdi da je zapravo bila jedna od prvih epidemija tad Evropi potpuno nepoznate kolere, izle~ena je - glogovim kocima. Mili} Miqenovi}

opeqe[eNe CRpNe STANICe I USTAVe VoDopRIVReDNoG SISTeMA BA^Ke pALANKe

Lo po vi pi li }a ri re `i ra ju po pla vu I

mala je Ba~ka Palanka i atar u svojoj, vi{e od pet vekova dugoj istoriji, razne pitoresnke hajduke, drumske razbojnike, secikese i ostale probisvete koji su u{li i u legende. Maltene su tretirani kao ba~ki Robin Hudovi. Takav romanti~an status te{ko da }e ste}i tranzicioni {pekulanti, jer wih niko ne sme da svrsta u lopove, ve} „veoma sposobne qude„ koji su se sna{li, pa nisu uhva}eni. Oni koji su ostali verni, pored prodava~ica qubavi i politi~ara, najstarijem zanatu, kivni su na kolege koji umesto kalauza koriste ra~unare, veze sa dr`avnim ~inovnicima, politi~ke stranke, rupe u zakonu... Ostao im je mali izbor, naro~ito od kako su dru{tvena preduze}a privatizovana a magacine fabrika koje jo{ uvek rade nadziru terijeri, pa se iz wih ne mo`e izneti ni {raf. Kako savremene mega markete ~uvaju kao da je u wima samo zlato a ne samo, uglavnom, hrana, krade se sve i sva{ta, pa ~ak i ono {to nikom ne bi ni palo na pamet da ima bilo kakvu vrednost. Mesno Vodoprivredno preduze}e „Dunav„ brine o sto kilometara nasipa kojim se ravnica

brani od Dunava izme|u Bogojeva i Bege~a, a wegova uprva se `ale da su im opqa~kane crpne stanice, ustave i drugi prate}i objekti. Odnose lopovi `i~ane ograde, kapije, metalne rampe, elektro instalacije, motore… Na periferiji grada je orobqena stanica „Taman„ a u poku{aju va|ewa bakra onesposobqen je statusni motor od 30 KS. Prethodno su uni{tena razvodna elektri~na tabla i sklopke, pa napravqen tro{ak od 8.000 evra. Sa ustave na potesu Nova Palanka /

Sajlovo ukradena je ograda, vrata i vratilo reduktora, pa je ~itav sistem „pukao”. Zakukala je op{tinska Direkcija za izgradwu. Ukradeno je sedam velikih putokaznih tabli koje su stajale na ulazima u Palanku iz pravca Novog Sada, Obrovca i Mladenova, kao i nekoliko postavqenih u samom gradu na prometnim raskrsnicama. Vele qudi da su videli izvesne persone kako po danu skidaju table, ali su mislili da ih mewaju novima, pa nikome nije bilo ni{ta sumwivo.

Po{te|eni su samo betonski zidovi

Kud vodi ovaj put

Polomi sve {to ne mo`e{ odneti

Zamene nisu stigle narednih dana a trebalo je da pokazuju pravce skretawa za pojedina mesta, ve} su ostali samo da {tr~e stubovi. Ukradeno vredi 300.000 dinara a protiv N.N. lica podneta je krivi~na prijava. Poznavaoci ovda{wih prilika kaù da se aluminijumske table uglavnom koriste kao televizijske antene i gotovo im je nemogu}e u}i u trag, dok je gvo`|urija pokupqena sa vodoprivrednog sistema za male pare zavr{avila negde daleko, kao sekundarna sirovina. Mo`da }e lopovi traìti dràvno priznawe za revnosno u~e{}e u Duli}evoj kampawi „O~istimo Srbiju”. Ni{ta mawe nisu produktivni ni huligani, koji su demolirali najve}i deo od 40 de~ijih

igrali{ta, razme{tenih u Palanci i 13 okolnih sela. Obesni momci, nadbildovani bla`im ili ja~im opijatima, razbucali su tobogane, vrte{ke, klupe i stative golova. Dok je vlast skoncentrisana na krupne ribe, za koje se sumwa da su maznuli bar jedan, deset ili stotinak miliona evra, palana~ki }e lopovi, ovako se nastavi na~isto se iskompleksirati, a tada se na wihovoj meti mo`e na}i, recimo i most koji preko Dunava spaja Palanku sa Ilokom u Hrvatskoj. Kom{ije idu}eg leta ulaze u EU, pa eto nama nove bruke ako ovda{wi pili}ari maznu ne samo na{u, ve} i wihovu polovinu }uprije. Milo{ Suyum

crna hronika

dnevnik

kar agen ci ja ma. Po tom su u gru pi obi la zi li od re |e ne gra do ve u Sr bi ji, gde su to kom da na ~e ka l i ki n e s ke dr ` a vqa n e is pred wi ho vih lo ka la do za tva ra w a i pra ti l i ih ka k o bi utvr di li gde sta nu ju. Po pra vi lu, sle de }eg bi da na u po po dnev nim sa ti ma obi ja li sta no ve pra }e nih Ki ne za i na kon pre me ta ~i ne od no si li no vac i zlat ni na kit. Po l i c i j a na s ta vqa rad na utvr |i va wu ~i we ni ca i pri ku pqa wa ma te ri jal nih do ka za za kri vi~ na de la ko ja je po ~i ni la ova gru pa. Osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de n i is tra ` nom su di j i Osnov nog su da u Po `a rev cu. N. P.

PO ^I WU SVE DO ^E WA U ISTRAZA PROTIV MI [KO VI]A

Sve do ci od po dne va u Tu `i la {tvu Sa slu {a we pr vih sve do ka u is tra zi pro tiv vla sni ka „Del ta hol din ga” Mi ro sla va Mi {ko vi }a i jo{ de vet osum wi ~e nih za mal ver za ci je sa pu tar skim pred u ze }i ma po ~i we da nas u Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal. Bra ni lac Mi la \u ra {ko vi }a, advo kat Zo ran Ate qe vi} re kao je da je do bio po ziv da pri su stvu je sa slu {a wu pr vog sve do ka u toj is tra zi ko je je za ka za no

za pe tak u 12.30 ~a so va. Naj pre }e bi ti sa slu {a ni sve do ci di rekt no po ve za ni sa do ga |a ji ma za ko je se te re te osum wi ~e ni. Ta kvih je de se tak, a iz wi ho vih is ka za }e se da qe vi de ti i po tre ba za sa slu {a wem dru gih li ca. Da nas bi tre ba lo da bu du sa slu {a ni za po sle ni u fir mi Mi {ko vi }e vog si na Mar ka „Me ra in vest ment”. (Ta njug)

SI NO] U CEN TRU NO VOG SA DA

Opqa~ ka na zla ta ra u Du nav skoj ulici Dvo je iz gred ni ka opqa~ ka li su si no} oko 18 sa ti zla ta ru „Ba ta” u Du nav skoj uli ci u cen tru No vog Sa da, sa zna je mo ne zva ni~ no. Na vod no, mla di} i de voj ka su za tra `i li da po gle da ju na kit, a po tom uz vik nu li „Ovo je pqa~ ka”, da bi po sle to ga s

pul ta zgra bi li zlat ni na kit i po be gli. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma pqa~ ka {i ni su po ka za li oru` je, a svoj iz gled za klo ni li su ka pa ma i {a le vi ma. Da nas o~e ku je mo sa op {te we po li ci je o do ga |a ju. M. V.

Pqa~ ka {i pu ca li na blin di ra ni tran spor ter Dvo ji ca ma ski ra nih na pa da ~a pu ca la su ju ~e oko de set sa ti na Zre wa nin kom pu tu u No vom Sa du na vo zi lo Agen ci je za obez be |e we ko jim je tran por to van no vac iz jed ne ban ke. Pqa~ ka {i su iza {li iz auto mo bi la, ko ji je pre sreo tran port no vo zi lo i kad je vo za~ bli ni di ra nog kom bi ja kre nuo una zad, iz gre di ci su is pa li li ne ko li ko hi ta ca, a po tom ute kli. U puc wa vi na sre }u ni ko ni je po vre |en, a no vo sad - Je dan od hi ta ca pro bio blin di ra no sta klo ska po li ci ja je sa op {ti la da je u to ku in ten ziv na po tra ga za ca wa va, a pret po sta vqa se da su na po ~i ni o ci ma. pa da ~i bi li na o u ru `a ni auto mat Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, skim oru` jem. dvo ji ca raz boj ni ka su bi li u ode Pre ma na zva ni~ nim iz vo ri ma, li ma na lik voj nim, dok su put ne du go na kon puc wa ve, ne ko li ko tran spor te ru pre pre ~i li ze le nim o~e vi da ca je re klo da su vi de li ka ra va nom. dvo ji cu mu {a ka ra ca ko ji od go vo Pri seb ni vo za~ ko ji je ve} od - ra ju opi su na pa da ~a ka ko pre la ze u ma kao dva de se tak me ta ra u tra ci ~am cu Ti su kod Ti te la. Uz do ga |aj iz ko je se ne mo `e skre nu ti ni le - na zre wa nin skom pu tu se po ve zu je vo ni de sno, dao je gas i po {ao una - pro na |e ni za pa qe ni auto mo bil zad. Ka we mu je, po tom usle di la pu - kod Lo ka na do mak Ti te la, za ko ji

le ga li za ci je, i to je do bro da bi smo sma wi li ko li ~i nu oru` ja ko je po sto ji u na {oj ze mqi re kao je Da ~i}. On je pre ci zi rao da je oru` je ko je }e da nas bi ti uni {te no za -

Ustav ni sud Sr bi je je na ju ~e odr `a noj 29.sed ni ci utvr dio da ni je u sa gla sno sti s Usta vom Sr bi je od red ba ~la na 102. stav 5. Za ko na o su di ja ma, ob ja vio je taj sud po sle odr `a ne sed ni ce. „Dnev ni ku” je u Ustav nom su du re ~e no da ni {ta vi {e osim tog krat kog oba ve {te wa ne }e iz no sti po vo dom od lu ke. Re~ je , pod se ti mo, o ini ci ja ti vi za oce nu ustav no sti po me nu tih od re da ba Za ko na o su di ja ma iz 2008, po ko ji ma je u no vem bru 2009, oba vqen iz bor

pra vo oru` je ko je ni je u upo tre bi, ono ko je je od u ze to od kri mi na la ca ili je do bro voq no pre da to. -Je dan deo tog oru` ja ko je bi mo glo da bu de u funk ci ji se pr vo pro ve ra va sa na {im po li cij skim i voj nim struk tu ra ma ka ko bi se utvr di lo da li je ono po treb no, ka ko po sle ne bi smo mo ra li da ku pu je mo na o ru `a we, a pret hod no ga uni {ta va mo - re kao je Da ~i}. U n i { t a v a w e vi {ko va la kog i stre qa~ kog oru` ja u Sr bi ji se od vi ja u sa rad wi Cen trom za kon tro lu stre qa~ kog i la kog na o ru `a wa u is to~ noj i ju go i sto~ noj Evro pi (SE E- SAC) i EU, ~i ji su pred stav ni ci pri su stvo va li da na {wem do ga |a ju. (Ta njug)

BE O GRA \A NI OSUM WI ^E NI ZA VI [E RAZ BOJ NI [TA VA

Uhap {e ni zbog pqa~ ki pum pi i pro dav ni ca Efi ka snom ak ci jom be o grad ske po li ci je, ubr zo na kon iz vr {e nog raz boj ni {tva na ben zin skoj pum pi „Art pe trol” u Ra ko vi ci, 17. de cem bra, u ra nim ju tar wim sa ti ma, li {e ni su slo bo de Ni ko la G. (22) i Uro{ M. (20) iz Be o gra da, zbog sum we da su iz vr {i li ovo kri vi~ no de lo, sa op {tio je MUP Sr bi je. Da qim ra dom utvr |e no je da su oni, na pod ru~ ju Be o gra da, to -

kom de cem bra ove go di ne, iz vr {i li jo{ se dam kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, a objek ti na pa da su im bi le ben zin ske pum pe i tr go vin ske rad we - pro dav ni ce. Sum wa se da su kri vi~ na de la vr {i li uz pret wu elek tro-{o kom, no `em i pla sti~ nim pi {to qem, a od za po sle nih od u zi ma li no vac i ci ga re te. Ma t e r i j al n a {te t a pri ~ i we na iz vr {e wem ovih kri vi~ -

ca wa vi su pro bu {e ne gu me na vo zi lu, a su de }i po mar ke ri ma ko ji se ko ri ste na uvi |a ji ma, o{te }en je i krov vo zi la. Na li cu me sta ubr zo je sti gao po li cij ski he li kot pter, a u po tra gu su ukqu ~e ne sve po li cij ske is po sta ve i sta ni ce po li cij ske upra ve u No vom Sa du. Uvi |aj je ra |en sa ti ma , a sa o bra }aj ci su pri to me pre u sme ra va li sa o bra }aj. M. V.

Na ta Me sa ro vi} ne u stav no na ~e lu Vr hov nog su da

Pod pre som za vr {i lo 17.000 ce vi Gra |a ni ma }e, na ja vio je on, usko ro bi ti upu }en po ziv da se oda zo vu tre }em ci klu su le ga li za ci je, od no sno pri ku pqa wa oru` ja u ile gal nom ili le gal nom po se du. -Oni ko ji ga bu du do ne li, bez ob zi ra da li je bi lo u ile gal nom po se du, ne }e sno si ti kon se kven ce jer }e bi ti pe riod ta ko zva ne

se sum wa da je ko ri {}en u pqa~ ki. Na vod no u blin di ra nom vo zi lu je bi la ve o ma ve li ka su ma nov ca na me we nog eks po zi tu ra ma u ju `noj Ba~ koj. U pre po zan tqi vom be lom „fol ksva gen” kom bi ju bi la su tro ji ca rad ni ka fir me „Rev nost” ko ji su upr kos pret wam od lu ~i li da ne ustuk nu. Po sle sve ga, na sta klu s vo za ~e ve stra ne osta la je uo~ qi va ru pa od met ka ba{ u vi si ni te la, a u pu -

USTAV NI SUD PRO GLA SIO NE U STAV NIM SPOR NE OD RED BE O IZ BO RU SU DI JA

PRE MI JER IVICA DA^I] NAD GLE DAO UNI [TA VA WE ORU@ JA

U re ci kla `nom cen tru u @e le zni ku ju ~e je uni {ten sto hi qa di ti ko mad la kog i stre qa~ kog na o ru `a wa u po sled wih 10 go di na. Pre ma re ~i ma pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a, uni {ta va wem tog oru` ja dat je do pri nos op {toj bez bed no sti u Sr bi ji i re gi o nu, na vo de }i da se kod gra |a na Sr bi je na la zi ne {to vi {e od mi lion ko ma da pri ja vqe nog oru` ja. - Sa 17.000 ko ma da ko ji su uni {te ni da nas, i oru` jem ko je je uni {te no u po sled wih de set go di na, do {lo se do sto hi qa da ko ma da oru` ja ko je je MUP uni {tio - re kao je Da ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma, pa ra lel no se ra di na uni {ta va wu oru` ja ko je ni je u funk ci ji ili je pre ko broj no, i pri ku pqa wu pri ja vqe nog i ne pri ja vqe nog oru` ja od gra |a na.

Fo to: S. [u {we vi}

U za jed ni~ koj ak ci ji po li cij skih upra va u No vom Sa du i Po à rev cu, li {e no je slo bo de pet oso ba, ko je se sum wi ~e da su na {i rem pod ru~ ju Sr bi je, to kom 2012. go di ne, iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la te {ke kra |e na {te tu ki ne skih dr à vqa na, ~i me su ostva ri li vi {e mi li on sku pro tiv prav nu imo vin sku ko rist. Slo bo de su li {e ni Bra ni slav G. (1984) iz Be o gra da i dr à vqa ni Hr vat ske \u li ja no G. (1978), Emi na G. (1978), Adri ja na G. (1985) i Gor da na D. (1979). Sum wa se da su kri vi~ na de la vr {i li ta ko {to su, po do la sku u Sr bi ju, uglav nom iz najm qi va li sme {taj u pan si o ni ma ili ho te li ma na te ri to ri ji Be o gra da i auto mo bi le u rent-a-

NEUSPEO PREPAD NA ZRE WA NIN SKOM PU TU KOD NO VOG SA DA

SRP SKO-HR VAT SKA GRU PA HARALA PO SR BI JI

Pra ti li Ki ne ze pa im obi ja li sta no ve

petak21.decembar2012.

nih de la iz no si oko 370.000 di na ra. Zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li osam kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, oni su ju ~e, uz kri vi~ nu pri ja vu pri v e d e n i is t ra ` nom su d i j i Pr vog Osnov nog su da u Be o gra du, ko ji im je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na, do da je se u sa op {te wu. N. P.

pred sed ni ce Vr hov nog ka sa ci o nog su da (VKS) Na te Me sa ro vi}. Ini ci ja ti vom, ~i ji je sa dr `aj obe lo da wen u jav no sti, tvr di se da je po Usta vu po treb no da kan di da ta za pred sed ni ka Vr hov nog ka sa ci o nog su da pred lo `i Vi so ki sa vet sud stva uz mi {qe we dva te la : Op {te sed ni ce su di ja Vr hov nog ka sa ci o nog su da i Od bo ra za pra vo su |e Na rod ne skup {ti ne, dok u ospo re nim od re ba ma, ne ma oba ve ze da se pri ba vi mi {qe we op {te sed ni ce.

Na vo di se da u no vem bru 2009 go di ne, pri li kom iz bo ra pred sed ni ce VKS, „ni je po sto ja lo mi {qe we op {te sed ni ce ko ju ~i ne sve su di je tog su da, od no sno u tre nut ku we nog iz bo ra taj sud ni je po sto jao ni ti su bi le iza bra ne su di je”. Po stu pak po ini ci ja ti vi za utvr |i va we ustav no sti po kre nut je u ok to bru ove go di ne ka da je Ustav ni sud Sr bi je za tra `io od Na rod ne skup {ti ne da se iz ja sni u ve zi s ustav no {}u ~la na 102.

stav 5. Za ko na o su di ja ma . Skup {ti na je u za ko nom pred vi |e nom ro ku od 30 da na da la svo je mi {qe we ko je Ustav nom su du sti glo kra jem no vem bra. Od lu kom o ini ci ja ti vi da se pro gla si ne u stav nim ospo re ni ~lan Za ko na o iz bo ru su di ja, Ustav ni sud se ni je iz ja snio i o po sle di ca ma ko je iz ta kve oce ne pro is ti ~u ta ko da se jo{ uvek ne zna ka ko }e se ova od lu ka od ra zi ti na funk ci ju ko ju Na ta Me sa ro vi} tre nut no oba vqa. J. J.

SU \E WE ZA AFE RU „AGRO @IV” OBA RA RE KOR DE ODU GO VLA ^E WA

Raz bo le li se op tu è ni Ju bi lar ni se dam de se ti po re du glav ni pre tres u sud skom po stup ku ko ji se vo di pro tiv biv {eg pred sed ni ka i su vla sni ka “Agro ì va” Mi ro sla va @i va no va (61) i 19-ori ce we go vih sa rad ni ka, okri vqe nih da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i na ne li {te tu kom pa ni ji na pla tom di vi den de od pre ko 1,5 mi li jar di di na ra, od lo èn je ju ~e u Vi {em su du u Zre wa ni nu. Raz log je ne do la zak ne ko li ko op tu è nih,

iz me |u osta lih Ne na da @i va no va (34), si na Mi ro sla va @i va no va, kao i biv {eg ge ne ral nog di rek to ra “Agro ì va” Zo ra na Pre bi ra ~e vi }a (58), ko ji su iz o sta nak oprav da li bo le {}u. Ne ko li ko pre tre sa u ovoj go di ni od lo è no je zbog pro ble ma @i va no va sa bra ni o ci ma, a su |e wu se ni su ured no oda zi va li ni dru gi op tu è ni. Pro ces je za stao u fa zi iz vo |e wa do ka za, iako tra je sko ro pet go di na. Ka len dar ski }e u}i u {e stu, jer je

PRE SE ^EN LA NAC [VER CA CI GA RE TA

Za ple we no 6.000 bok so va U na stav ku ak ci je na su zbi ja wu kri jum ~a re wa ak ci zne ro be, pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, Po li cij ske upra ve u Vra wu u sa rad wi sa osnov nim jav nim tu `i la {tvom u Vra wu, li {i li su slo bo de Iqi ra S.(1973) i Ri ja da R.(1982), a kri vi~ nom pri ja vom su ob u hva }e ni Ha ki ja S. i Sken der S. svi iz Bu ja nov ca, ko ji su u bek stvu i za ko ji ma se in ten ziv no tra ga, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe na tr go vi na. - Osum wi ~e ni su na pod ru~ ju AP Ko so va i Me to hi je, ra di da qe pro da je, bez ovla {}e wa za ba vqe we ovom de lat no {}u, na ba vi li ci ga re te stra nog po re kla mar ke „Slim Mer lin” i „Slim Eve” sa ak ci znim mar ki ca ma tzv. „Re pu bli ke Ko so vo” u

ko li ~i ni od 5.960 bok so va, ukup ne vred no sti od pre ko 8.000.000 di na ra - na vo di se u po li cij skom sa op {te wu. Na ve de ne ci ga re te su na kon na bav ke i do pre me skla di {ti li

u se lu Kon ~uq u ku }i i po mo} nim objek ti ma Ri ja da R. sa na me rom da ih da qe pro da ju na pod ru~ ju Re pu bli ke Sr bi je, za go tov no vac, po ce na ma ve }im od na bav nih, a sve u ci qu pri ba vqa wa pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti za se be. N. P.

na sta vak za ka zan za 12. fe bru ar 2013. Pred se da va ju }i sud skim ve }em Ile{ Ba ko{ ni je mo gao da ne pri me ti da su op tu è ni i wi ho vi bra ni o ci bi li uspe {ni u op struk ci ji pro ce sa. Po è leo je, ipak, da do ~e ka ju na ja vqe nu iz me nu Kri vi~ nog za ko ni ka i bri sa we, od no sno pre for mu la ci ju kri vi~ nog de la zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, {to }e sva ka ko uti ca ti na sud ski ras plet ove afe re. @. B. PO LI CI JA PRO NA [LA SNA LA @QI VE OBI JA Ê

Pri ve de ni pqa~ ka {i zla ta re

Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci li {i li su slo bo de Zo ra na T. (1964) i Iva na G. (1964), obo ji ca iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo te {ke kra |e i kri vi~ no de lo te {ke kra |e u po ku {a ju, na {te tu dve zla tar ske rad we u cen tru gra da. Sum wa se da su Zo ran T. i Ivan G. u no }i iz me |u 27. i 28. fe bru a ra ove go di ne, pro va li li u stan ko ji se na la zi po red zla ta re, pro bi li za jed ni~ ki zid iz me |u dva objek ta i u{li u zla tar sku rad wu. Apa ra tom za va re we otvo ri li su me tal nu ka su iz ko je su od ne li zlat ni na kit, pri ~i niv {i {te tu od 600.000,00 di na ra.Ta ko |e, osum wi ~e ni su kra jem apri la, ove go di ne, na sli ~an na ~in u{li u jo{ jed nu zla ta ru u ko joj se ak ti vi rao alarm ni si stem pri li kom kon tak ta sa se fom, na kon ~e ga su na pu sti li me sto do ga |a ja. Zo ran T. i Ivan G. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci. S. I.

sport

petak21.decembar2012.

dnevnik

OBA VQEN @REB ZA 50, JU BI LAR NI „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

U {e {i ru 85 eki pa, sti `u no ve pri ja ve U Kafeu Indeksova tribina na \a~kom igrali{tu obavaqen je, kao i prethodnih nekoliko godina, `reb za jubilarni 50. „Dnevnikov” trurnir u malom fudbalu. U bubwu se na{lo 85 ekipa, {to svakako nije kona~an broj jer su ju~e popodne stigle nove prijave. U prepunoj sali kafi}a, prilikom `rebawa pomagao je nekada{wi golman Vojvodine Miladin Pura}. Kao i ranijih godina, u konkurenciji seniora odredili smo nosioce grupe, mada je to bio nezahvalan posao s obzirom da su ve}ina timova promenila spozora i igraju pod novim imenima.No, sve je proteklo u najboqem redu, a Mi la din Pu ra} (de sno) iz vla ~i pa ro ve 50. „Dnev ni ko vog” tur ni ra pravu snagu ekipa vide}emo tek kada takmi~ewe po~ne. nas naro~ito raduje. Dobar odziv Prve utakmice igraju se suZa sada u konkurenciji seniora je i kod kadeta (11), jedino su zatatra (subota) od 12 sati. Zbog zaimamo 44 ekipe. Najmla|i su ne- jili pioniri, ove godine nadmetauteosti male sale Spensa, mostrpqivo, {to je i logi~no, is~e- }e se svega osam ekipa u najmla|aoj rali smo da korigujemo satnikivali `reb. Na veliko iznena|e- konkurenciji. I veterani su se cu, pa }e se ovog vikenda igrati we, u konkurenciji mla|ih pioniuklopili u standardnu {emu, turne{to mawe me~eva od planira prijavilo se ~ak 14 ekipa, {to nir }e po~eti osam ekipa. ranog broja.

Pro gram Su bo ta 12.00: 12.35: 13.10: 14.20: 14.55: 15.30: 16.05: 16.40: 17.15: 17.50: 18.25: 19.00: 19.35: 20.10: 21.45:

Zora - Kazino Gaja (mp) Tami bau - Auto pobeda (mp) Tema trejd - Radio Planeta (mp) FK Novi Sad - Kazino Gaja (p) IM frizerski salon - Dr (p) Central pab - Milka Cani} dobrove~e Gospo|inci(s) Studio Berar - Picerija Modena (s) Auto ku}a Sekuli} (s) Picerija La forza - Visoka tehni~ka {kola (s) Kafe Dva kraqa - Restoran Krajina Grbavica - Galaktikosi (s) Kafe Panda Liman - Simpleks (T) (s) Ju`na Ba~ka - Vitorog promet (k) Pekara Malina - Vikiliks (Ruma) (v) Radio Planeta - Osip impeks metal (v)

Ne de qa 12.00: Ka} 99 - Novi Sad (mp) 12.35: Petar Pua~a 99 - Zora (mp) 13.10: Alf - Agroomega (k) 13.45: Erker plus - Fudbaler~i}i (k) 14.20: Beograd - Dr (k) 14.55: Kafe Avantgard - Reprezentacija Het terik lige (s) 15.30: Beli dvori - Druga ku}a (s) 16.05: Fabrika `ice Lampone - Herba lajf (s) 16.40: Evro kan kon - Ino Ba~ka (s) 17.15: Carigrad Biznis netvork - Madon (s) 17.50: Mewa~nica Ris - Frizerski salon Mi}ko trejd 18.25: Tradicija socijalisti - Vulkan (s) 19.00 Maks bet - Teodorovi} keramika BBB (s) 19.35: FK Vojvodina - Ju`na ba~ka (k) 20.10: Gramont Jamajka - Osim impeks metal (v) 20.45: Energotehnika Ju`na Ba~ka - NPR Pani}

}e se u pet konkurencija: seniori, veterani ( igra~i koji su napunili 35 godina), kadeti ( 1996. i mla|i), pioniri (1998. i mla|i) i mla|i pioniri (1999. i mla|i). Nagradni fond, s obzirom da se radi o jubilarnom turniru, }e ove godine biti ve}i nego prethodnih, prvaku }e pripasti 500.000 dinara,

Pri ja ve do ne de qe Iako smo ju~e obavili `reb, odlu~ili smo da prijave za turnir primamo i daqe, jer nas je ju~e popodne nekoliko timova kontaktiralo i najavilo u~e{}e. Kotizacije za seniorske ekipe je 15.000 dinara, veterani upla}uju 11.500, kadeti 11.000, pioniri 10.000, a mla|i pioniri 9.000 dinara.

Prema ranije napravqenom planu, me~evi u grupama igrali bi se do Nove godine, a dve najboqe ekipe iz grupa }e nastaviti takmi~ewe. Vodi}emo ra~una i o praznicima, pa se turnir ne}e igrati 31. decembra i

SE NI O RI Pr va gru pa Klaris Central pab Milka Cani} dobrove~e Gospo|inci

Dru ga gru pa Studio Berar Univerzitet Edukons Picerija Modena

Tre }a gru pa Kafe Dva kraqa Restoran Krajina CIAK

^e tvr ta gru pa Auto ku}a Sekuli} SRS dr Vojislav [e{eq Mimada lajn

Pe ta gru pa Taverna 2. Picerija La forza 3. Visoka tehni~ka {kola

[e sta gru pa Kafe Panda Liman Simpleks (Temerin) Agencija Maks auto

Sed ma gru pa 19. decembar Grbavica Galaktikosi

Osma gru pa Kafe Avantgard (Temerin) Reprezentacija Het- trik lige Ju`na Ba~ka

De ve ta gru pa Mewa~nica Ris Tehnomer FS Mi}ko trend

De se ta gru pa Carigrad Biznis netvork Guma plast Madona

Je da nae sta gru pa Beli dvori Zup~anici Vuves (Ka}) Druga ku}a

Dva na e sta gru pa Fabrika `ice Lampone Herba lajf Plastal

Tri na e sta gru pa Novi Sad gas Euro Kan kom Ino Ba~ka

^e tr na e sta gru pa Tradicija socijalisti Vulkan Auto otpad @ika

Pet na e sta gru pa Maks bet Teodorovi} keramika BBB

1. januara, kao ni za Badwe ve~e i Bo`i}. [to se ti~e propozicija, ni{ta se ne}e mewati u odnosu na prethodne turnire, igra}e se sa pet igra~a u poqu i sa golmanom, a jednu ekipu sa~iwava}e 10 fudbalera. Igra-

a bi}e nagra|ena i drugoplasirana i tre}eplasirana ekipa. Nov~anu nagradu smo predvideli i veteranima, a u mla|im kategorijama, pored medaqa, najboqe ekipe dobi}e i sportsku opremu. Podrazumeva se, kao i ranijih godina, da }e se ove nagrade podeliti pod uslovom da se prijavi negde oko 100 ekipa, s obzirom da je na `rebu bilo 85 timova, gotovo je sigurno da }emo ispo{tovati najvaqeni nagradni fond. G. Ko va~

VETERANI

PIONIRI

Prva grupa

Pr va gru pa

Osip impeks metal Gramont Jamajka Radio Planeta

Dru ga gru pa Klaris Vikiliks (Ruma) Pekara Malina

Tre }a gru pa Energotehnika JB NPR Pani}

KADETI Pr va gru pa IM frizerski salon Beograd Dr

Dru ga gru pa Ju`na Ba~ka Vitorog promet FK Vojvodina

Tre }a gru pa Alf Agroomega (@abaq) Eliksir agrar ([abac)

^e tvr ta gru pa Erker plus Fudbaler~i}i

FK Novi Sad Kazino Gaja NS Agro

Dru ga gru pa Juniori Crvena zvezda Grofovi (Beograd)

Tre }a gru pa @ito prerada Yentlmeni

MLA\I PIONIRI Pr va gru pa Zora (Veternik) Kazino Gaja Petar Pua~a 99

Dru ga gru pa Dami bau Pobeda Auto DOO Auto moda NS 21

Tre }a gru pa Temma trejd Radio Planeta Vita plej

^e tvr ta gru pa Ka} 99 Novi Sad Indeks 00

Pe ta gru pa Indeksova tribina Iks el (Temerin)

SPORT

dnevnik

petak21.decembar2012.

OD LU KE UPRAV NOG OD BO RA FK VOJ VO DI NA

Sme we ni Ra bre no vi}, Pan te li}, Ni ko li} i Smi qa ni }e va Uprav ni od bor FK Voj vo di na, na ~e lu s pred sed ni kom Rat kom Bu to ro vi}, na sed ni ci odr à noj 16. de cem bra, po vu kao je (ne)o~e ki va ne po te ze i do neo od lu ke o sme ni ge ne ral nog se kre ta ra klu ba Ra di sa va Ra bre no vi }a, sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a, di rek to ra mar ke tin ga Pe tra Ni ko li }a i stru~ nog sa rad ni ka i ofi ci ra za me di je Iva ne Smi qa ni}. U sa op {te wu na zva ni~ nom in ter et saj tu klu ba ka è se da }e FK Voj vo di na ras pi sa ti kon kurs za rad no me sto di rek to ra klu ba, kao i to da }e do tog iz bo ra po sao ge ne ral nog se kre ta ra oba vqa ti Ra di sav Ra bre no vi}, po Sta tu tu klu ba. U po sled we vre me, istu pa ju }i u me di ji ma, Bu to ro vi} ni je krio ne za do voq stvo ra dom po je di nih struk tu ra unu tar klu ba, ta ko da ove od lu ke pred sta vqa ju iz ne na |e we sa mo za one ko ji ni su ba{ bli ski klu bu. âk je pred sed nik Bu to ro vi}, u na stu pu na jed noj te le vi zi ji, re kao i to da je on „ov ca”, ali da vi {e ne na me ra va da to bu de, ~i me je na ne ki na ~in i na ja vio sve ono {to se, evo, i do go di lo.

Isto vre me no, pred sed nik je iz ra zio ne za do voq stvo i igra ma eki pe, a pr vi po te zi po vu -

igra ~e jo{ ni je po ~eo (14. ja nu ar - 8. fe bru ar), mo `e se o~e ki va ti da }e bi ti jo{ od la -

Sud obo rio ugo vor Pre sko ro go di nu da na po di gla se ve li ka pra {i na oko „gra |an skih ugo vo ra” ko je su po je di ni mla di igra ~i Voj vo di ne ima li s me na xer skom agen ci jom Mi ha e la Stan ko vi }a iz [vaj car ske. No vo sad ski klub i we gov pred sed nik Rat ko Bu to ro vi} po ve li su sud ski pro ces ka ko bi ti ugo vo ri bi li po ni {te ni. I, evo, po sle 12 me se ci ve }e Okru `nog su da u No vom Sa du do ne lo je od lu ku da se ugo vor iz me |u agen ci je Mi ha e la Sr tan ko vi }a i fud ba le ra Voj vo di ne Vu ka Mi to {e vi }a ras ki ne na {te tu Stan ko vi }a. - Ve ru ju }i u is prav nost ono ga {to smo za po ~e li pre go di nu da na, a bi la nam je na me ra da za {ti ti mo mla de igra ~e, wi ho ve ro di te qe i klu bo ve od kva zi me na xe ra, mo ji sa rad ni ci i ja ni smo ima li ni gram sum we u srp sko pra vo su |e i epi log ovog pro ce sa - re kao je Rat ko Bu to ro vi} po sred stvom klup skog in ter net por ta la. - Od lu ka ko ju je u slu ~a ju Mi to {e vi }a do ne lo ve }e Okru `nog su da mo è i tre ba da ima da le ko se `ne po sle di ce za srp ski fud bal. Uko li ko se i svi osta li klu bo vi u Sr bi ji po ve du za na {im pri me rom, di vqim me na xe ri ma }e vr lo br zo od zvo ni ti. Voj vo di na je na ~i ni la pr vi i naj va `ni ji ko rak u bor bi pro tiv qu di ko ji tr gu ju de com i do vo de ih u po lo àj ro bo va. Sa da su na re du FSS i osta li klu bo vi u Sr bi ji, ko je ovim pu tem po zi va mo da nam se pri dru è. Ima }e na {u pu nu po dr {ku, ne sa mo de kla ra tiv no. ~e ni u tom prav cu bi li su spo ra zum ni ras ki di ugo vo ra s Al ma mi jem Mo re i rom i Mi la nom Bo jo vi }em. Pre la zni rok za

za ka iz eki pe, a si gur no je i to da }e ne ki no vi igra ~i obu }i cr ve no-be li dres no vo sad skog su p er l i g a { a. Na r av n o, tek

@REB [E SNA E STI NE FI NA LA LI GE EVRO PE

^el si u Prag

Od re |e ni su pa ro vi 1/16 fi na la Li ge Evro pe, a naj zvu~ ni ji duel bi }e dvo me~ Ze ni ta i Li ver pu la. Ak tu el ni {am pion Evro pe ^el si do bio je pra {ku Spar tu. Bra ni lac ti tu le Atle ti ko Ma drid igra }e sa Ru bi nom, dok je In ter do bio ru mun ski Klu`. U du e lu biv {ih {am pi o na Evro pe sa sta }e se Ajaks i Ste a tua. Je dan od der bi ja }e bi ti okr {aj To ten he ma i Olim pi ka iz Li o na, in te re sant no bi tre ba lo

da bu de i u du e lu Ba je ra i Ben fi ke, An `i }e igra ti pro tiv Ha no ve ra, dok }e se La cio sre sti sa Bo ru si jom iz Men hen glad ba ha. Po ten ci jal ni ri va li u osmi ni fi na la mo gli bi da bu du Na po li - Fe ner bah ~e, ru ski An `i bi mo gao da igra sa Wu ka slom. Po ten ci jal ni par bi mo gli da bu du i To ten hem i In ter. Pr vi me ~e vi igra }e se 14. fe bru a ra, a re van {i su na pro gra mu se dam da na ka sni je. Fi na le }e se igra ti 15. ma ja na Am ster dam are ni.

Pa ro vi {e sna e sti ne fi na la BA TE Bo ri sov – Fe ner bah ~e In ter – CFR Klu` Le van te – Olim pi ja kos Ze nit – Li ver pul Di na mo Ki jev – Bor do Ba jer Le ver ku zen – Ben fi ka Wu kasl – Me ta list [tut gart – Genk Atle ti ko Ma drid – Ru bin ka zaw Ajaks – Ste a ua Ba zel – Dwi pro An `i – Ha no ver Spar ta – ^el si Bo ru si ja Men hen glad bah – La cio To ten hem – Olim pik Li o na Na po li – Vik to ri ja Plzew

Pa ro vi osmi ne fi na la Na po li/Vik to ri ja – BA TE/Fe ner bah ~e Ba jer/Ben fi ka –- Di na mo/Bor do An `i/Ha no ver – Wu kasl/Me ta list [tut gart/Genk – Men hen glad bah/La cio To ten hem/Lion – In ter/Klu` Le van te/Olim pi ja kos – Atle ti ko/Ru bin Ba zel/Dwi pro – Ze nit/Li ver pul Ajaks/Ste a ua – Spar ta/^el si

Ras po red 1/16 finala: 14. fe bru ar – 21. fe bru ar 1/8 finala: 7. mart – 14. mart 1/4 finala: 4. april – 11. april 1/2 finala: 25. april – 2. maj Finale: 15. maj, Am ster dam

tre ba o~e ki va ti po te ze u tom prav cu, pa se u Voj vo di ni mo è o~e ki va ti za ni mqiv pre la zni rok. Ak tu el na je i pri ~a oko even tu al nog od la ska De ja na Me le ga u Ajaks. Osam na e sto go di {wi Me leg è li da po sta ne ~lan slav nog klu ba iz Am ster da ma, ali je, ka ko se sa zna je, spor na ce na we go vog pre la ska. Ajaks je po zvao Me le ga da po ~et kom ja nu a ra do |e na le kar ske pre gle de a po tom i pot pi {e ugo vor, ali je Bu to ro vi} re kao da je ovaj mla di} pod sti pen dij skim ugo vo rom s Voj vo di nom do le ta 2014. go di ne i da even tu al ni tran sfer mo è da se re a li zu je tek ka da se dva klu ba do go vo re. Za sa da se to ni je do go di lo, a pred sed nik je upo zo rio i na to da }e, uko li ko Me leg svo je voq no bu de ot pu to vao u Ho lan di ju, bi ti su spen do van i ka `wen. Ju ~e u to ku da na po ku {a va li smo da stu pi mo u kon takt s Rat kom Bu to ro vi }em ka ko bi nam po ja snio od lu ke Uprav nog od bo ra, ali on ni je bio do stu pan. Tekst i foto: A. Pre do je vi}

Miodrag Panteli} i Radisav Rabrenovi}

@REB OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Ju naj ted na Real, Bar sa na Mi lan @reb za osmi nu fi na la Li ge {am pi o- na do neo je tri ve li ka der bi ja, a run du }e o b e l e ` i t i duel de ve to stru kog {am pi o na Real Ma dri da i Man ~e ster ju naj te da.Mi lan }e po ku {a ti da za u sta vi Li o ne la Me si ja i Bar se lo nu, dok }e en gle sko-ne ma~ ki duel ima ti Ars nal i Ba jern Min hen.

Pa ro vi osmi ne fi na la Ga la ta sa raj – [al ke 04 Sel tik – Ju ven tus Ar se nal – Ba jern Min hen [a htjor Do weck – Bo ru si ja Dort mund Mi lan – Bar se lo na Real Ma drid – Man ~e ster Ju naj ted Va len si ja – Pa ri Sen @er men Por to – Ma la ga

Ju ven tus }e igra ti sa Sel ti kom, Bo ru si ju Dort mund o~e ku je [a htjor Do weck, bo ga ti Pa ri Sen @er men igra }e sa Va len si -

jom, dok }e se Por to sa sta ti sa de bi tan tom Ma la gom. Naj ma we atrak ti van duel je okr {aj Ga la ta sa ra ja i [al kea. Pr ve utak mi ce osmi ne fi na la Li ge {am pi o -

na igra }e se 12/13, od no sno 19/20. fe bru a ra, dok su re van {i na pro gra mu 5/6. od no sno 12/13. mar ta. Fi na le je na po gra mu 25. ma ja na Vem bli ju.

RE AK CI JE NA @REB LI GE [AM PI O NA

Spek takl na Ber na beu i Old Tra for du @re ba we pa ro va osmi na fi na la Li ge {am pi o na iza zva lo je ve li ko in te re so va we {i rom Evro pe, a u cen tru pa `we na dru {tve noj mre `ui tvi ter je duel Re a la i Ju naj te da. Di rek tor Re a la Emi lio Bu tra ga wu o~e ku je spek takl na Ber na beu i Old Tra for du. - Bi } e ve o m a te { ko i ne iz v e s no. Ju n aj t ed ima sja j an tim i od l i~ n og tre n e r a. Aleks Fer g u s on zna da iz v u ~e ono naj b o q e iz igra ~ a. Ipak, mi smo Real i ve r u j em da mo ` e m o da pro | e m o da q eka z ao je on. Bu tra ge wo se osvr nuo i na ~i we ni cu da je Ro nal do osta vio du bok trag u Ju naj te du. - To }e za we ga bi ti po seb ne utak mi ce. On je ve li ki pro fe si o na lac i si gu ran sam da }e pru `i ti mak si mum ka ko bi po mo gao Re a lu da se pla si ra u ~e tvrt fi na le. Tre ne ri Fer gu son i Mu ri wo ima ju do bar od n os, obo j i c a su ve l i k i stru~ wa ci. Ve ru jem da }e na vi ja ~i bi ti po no sni na nas po ru ~io je Bu tra ge wo. U dru gom ve li kom der bi ju sa sta }e se Bar se lo na i Mi lan, dva ti ma ko ja za jed no ima ju 11 osvo je nih Li ga {am pi o na. „Da li ste vi de li `reb za L[? Jo{ jed nom igra mo pro tiv Mi la na! Bi }e to sjaj ne utak mi ce”, na pi sao je ve zni

Ko }e koga nadmudriti: @oze Muriwo i Aleks Ferguson

igra~ Ti j a g o Al k an t a r a na Tvi te ru. Za do vo qan `re bom u Ni o nu bio je i Sesk Fa bre gas. „Po no vo smo do bi li Mi lan! Ve ru jem da }e mo od i gra ti dve fan ta sti~ ne utak mi ce”, po ru ~io je Fa bre gas. [kot ski {am pion Sel tik }e u osmi ni fi na la od me ri ti sna ge sa naj tro fej ni jim ita li jan skim ti mom Ju ven tu som.

- Ka da pri ~a mo o atrak tiv no sti me ~e va, bi }e sjaj no. Ka da je u pi ta wu pla sman u ~e tvrt fi na le, bi }e nam ba{ te {ko. Ipak, ne }e mo se pre da ti i ura di }e mo sve {to je u na {oj mo }i. Ju ven tus ima sjaj ne igra ~e, igra ju sjaj no u po sled wih 18 me se ci, ali ni kad se ne zna {ta }e bi ti u bu du} no sti - ka zao je me na xer Sel ti ka Ni lu Le no nu.

Min hen ski Ba jern o~e ku je dvo me~ sa lon don skim Ar se na lom. - Mi slim da smo bla gi fa vo ri ti u ovom du e lu, ali ne sme mo da pot ce ni mo Ar se nal. U po sled we vre me Ar se nal je ne si gu ran u Pre mi jer li gi. To, me | u t im, ne zna ~ i da }e m o ima ti lak po sao, na pro tiv iz ja vio je pred sed nik Ba jer na Karl-Hajnc Ru me ni ge.

SPORT

petak21.decembar2012.

DA NAS U SU BO TI CI FI NA LA @EN SKOG I MU [KOG KU PA VOJ VO DI NE

Voj vo di na i Voj put bra ne tro fej O~i voj vo |an ske ru ko met ne jav no sti da nas }e bi ti upr te u Su bo ti cu, gde }e se od i gra ti fi na la Ku pa Voj vo di ne u obe kon ku ren ci je. Naj pre }e od 16 ~a so va na te ren is tr ~a ti ru ko me ta {i ce Voj vo di ne iz No vog Sa da i Ki kin de, a dva sa ta ka sni je ru ko me ta {i do ma }eg Voj pu ta i zre wa nin skog Pro le ter Agro ì va. Za ni mqi vo je to da su obe utak mi ce re pri ze pro {lo go di {wih fi na la, a tro fej bra ne Voj vo di na i Voj put, ko ji je ka sni je sti gao do fi na la Ku pa Sr bi je. I kod mu {ka ra ca i kod da ma sa sta ju se po dve pr vo pla si ra ne eki pe se ver ne gru pe Pr ve li ge Sr bi je, {to }e bez sum we do ne ti ve o ma kva li tet ne su sre te i pra vu po sla sti cu ru ko met nim po klo ni ci ma. - U èn skom fi na lu ne ma iz ra zi tog fa vo ri ta, obe eki pe ima ju pod jed na ke {an se. Do bro je {to se èn sko i mu {ko fi na le igra ju u is toj dvo ra ni jer }e ru ko met ni na vi ja ~i mo }i da is pra ti dve kva li tet ne utak mi ce. Igra }e mo mak si mal no an ga ò va no, uve ren sam da }e bi ti ne iz ve sno do sa mog kra ja. Tru di }e mo se da od bra ni mo pro {lo se zon ski pe har. To nam je pri o-

dnevnik

UO^I OTVO RE NOG PR VEN STVA AUSTRA LI JE

Po bed ni ci ma po 2,43 mi li o na Or ga ni za to ri otvo re nog pre ven stva Austra li je po ve }a li su nov ~a ne na gra de za u~e sni ke tur ni ra i za po bed ni ke sle de }e go di ne obez be di li po 2,43 mi li o na do la ra. Te ni ski sa vez Austra li je od lu ~io je da is pu ni zah te ve te ni se ra, ka ko bi bio spre ~en even tu al ni boj kot jed nog od ~e ti ri Gren sle ma, ko ji po ~i we u ja nu a ru 2013. Te ni se ri ko ji u|u u pr vo ko lo do bi }e 27.600 do la ra, {to je 32,7 od sto vi {e od pro {lo go di {wih na gra da, a za one ko je stig nu do dru gog ko la pred vi |e na je po vi {i ca od 36,6 od sto, tj. po 45.500 do la ra. Pla si ra ni u tre }e ko lo za ra di }e 30 od sto vi {e ne go pro {le go di ne od no sno po 71.000 do la ra.

U JU LU U MA DRI DU

Ru ko me ta {i ce Voj vo di ne ve ru ju da }e od bra ni ti tro fej

ri tet, a ne da se Ki kin di re van {i ra mo za po raz u pr ve na stvu. Me~ na ne u tral nom te re nu bi }e pra va pri li ka da se vi di re al na sna ga obe eki pe, po go to vo {to }e prav du de li ti na {e in ter na ci o nal ke ko je su su di le na EP, Ma {i} i Ma ri} - is ta kao je tre ner Voj vo di ne Mi le Ze ~e vi}. [ef stru ke Ki kin |an ki De jan Ka ra no vi} ve ru je da }e ru ko met da po be di. - Obe eki pe pod jed na ko `e le da pe har stig ne u wi ho ve vi tri ne. Ima mo mla du eki pu, gde oko -

sni cu ~i ne de voj ke ro |e ne 1995. go di ne, ko je su pr va ci Sr bi je u svom uz ra stu. Ve ru jem u wih jer ima ju po bed ni~ ki men ta li tet. Voj vo di nu mak si mal no re spek tu je mo, iako smo je po be di li s pet go lo va raz li ke. Od lu ~i }e ni jan se, tre nut no na dah nu }e igra ~i ce, ve }a `e qa za po be dom. Obe eki pe po se du ju kva li tet i bi lo bi do bro da je vi {e ta kvih eki pa u li gi. Ne pri hva ta mo ulo gu fa vo ri ta, po {to je na na {oj stra ni mla dost, a na wi ho voj is ku stvo - re kao je Ka ra no vi}.

Ru ko me ta {i Voj pu ta bra ne pe har osvo jen pro {le go di ne

I kod mu {ka ra ca se o~e ku je `e sto ka bor ba. - Utak mi ca s Pro le te rom za nas }e bi ti test na {e tre nut ne sna ge i je se wih do brih re zul ta ta. Sa da nas o~e ku je su sret s eki pom iz Zre wa ni na ko ja je pri bli `nog kva li te ta na {em. Tre nut no smo u pred no sti po {to igra mo na na {em te re nu, gde }e mo ima ti po dr {ku pu nih tri bi na. Na da mo se da }e to bi ti do dat ni mo tiv mo jim igra ~i ma da od bra ni mo tro fej i ta ko na naj bo qi na ~in za vr {i mo po lu se zo nu - re kao je stra teg Su bo ti ~a na Bra ni slav Zeq ko vi}. We gov ko le ga Ne boj {a Jo ki} pre pu {ta ulo gu fa vo ri ta Voj pu tu i do da je: - Od Su bo ti ~a na smo u pr ven stvu iz gu bi li na na {em te re nu, igra mo u Su bo ti ci {to je do vo qan raz log da im pre pu sti mo ulo gu fa vo ri ta. Na rav no, to {to smo iz gu bi li u Zre wa ni nu ni {ta ne zna ~i, jer smo ima li slab dan, jed no stav no nas ni {ta ni je i{lo. Da nas }e mo po ku {a ti da po pra vi mo uti sak, da se pred sta vi mo u naj lep {em sve tlu i da od i gra mo kva li tet nu utak mi cu. Ako to bu de do voq no za po be du ra do va }e mo se, u su prot nom ~e sti ta }e mo ri va lu. Po nas bi bi lo jo{ bo qe da smo kom plet ni (sit ne po vre de) - re kao je Jo ki}. J. Ga li}

Fan ta sti~ ni Du rent U na stav ku pr ven stva ame ri~ ke pro fe si o nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) Okla ho ma je ostva ri la 12. po be du u ni zu, sa v la d av { i Atlan t u sa 100:92. Pred v o | e n a fan t a s ti~ n im Ke v i n om Du ren tom Okla ho ma je jo{ jed nom po tvr di la da u ovom tre nut ku va `i za pr vog fa vo ri ta {am pi o na ta, o ~e mu naj bo qe sve do ~i wen skor: 21 po be da, uz sa mo ~e ti ri po ra za. Sa 41 ko {em i 13 sko ko va Du rent je ap so lut no za slu `io epi tet naj ko ri sni jeg ak te ra utak mi ce (MVP), u

ko joj je i we gov sa i gra~ Ra sel Vest bruk ostva rio za pa `e nu ro lu po {to je, ta ko |e, imao dvo ci fren u~i nak u dve ka te go ri je - uz 27 po e na, imao je i 11 asi sten ci ja. Re zul ta ti: To ron to - De tro it 97:91, Wu jork Bru klin 100:86, Or lan do - Va {ing ton 90:93, In di ja na - Ju ta 104:84, Bo ston - Kli vlend 103:91, Atlan ta - Okla ho ma 92:100, Hju ston - Fi la del fi ja 125:103, Fi niks - [ar lot 121:104, Mem fis - Mil vo ki 90:80, Sa kra men to - Gol den Stejt 131:127 (pro du `e tak), L.A. Kli pers - Wu Or le ans 93:77.

\o ko vi} i Na dal pred 85.000 gle da la ca No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal ve ro vat no }e se su sre sti u fi na li ma ne kih tur ni ra u 2013. go di ne, je si gur no da }e na red ne se zo ne od i- gra ti bar je dan me~. Bi }e to duel hu ma ni tar nog ka rak te ra, na sta di -

Spre ma ju se za hu ma ni tar ni me~: No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

o nu Real Ma dri da San tja go Ber na beu, u ju lu. Wih dvo ji ca su taj su sret za ka za li za 14. ju li ove go di ne, ali su bi li pri mo ra ni da ga od lo `e zbog po vre de ko le na Na da la, ko ja ga je na te ra la da pro pu sti ce lu

Bel gi jan ka Kim Klaj sters i Ame ri kan ka Se re na Vi li jams, ko je su 8. ju na 2010. na sta di o nu Rei Bu duin u Bri se lu igra le me~ pred 35.681 gle da la ca.Ka pa ci tet sta di o na San tja go Ber na beu je 85.454 me sta.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Od boj ka ni~ki FMP - Smederevo

Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Varadin (20), LAZAREVAC: Kolubara - Vizura (18). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - NOVI SAD: Vojvodina NS seme - Riibnica (17), KLADOVO: \erdap - Radni~ki (K) (18). Pr va `en ska li ga - ZREWANIN: MD Zrewanin - Takovo (20).

Ko {ar ka

Ke vin Du rent (Okla ho ma)

se zo nu.Or ga ni za to ri tog hu ma ni tar nog du e la ve} su kre nu li sa pri pre mom sa ci qem da ta eg zi bi ci ja bu de naj gle da ni ja u isto ri ji te ni sa.Do sa da {wi re kord dr `e biv {e naj bo qe igra ~i ce sve ta,

Pr va mu {ka li ga Sr bi je NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Vr{ac (20), BEOGRAD: Rad-

(18), OKK Beograd - Jagodina (16.30). Dru ga mu {ka li ga Sr bi je ZREWANIN: Proleter Naftagas - Napredak (K) (17). Pr va mu {ka li ga - se ver NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Vojvodina (13.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver FUTOG: Mladost Veternik - Velika Kikinda (16.30), NOVI SAD: Sport Ki plus - Futog Tehnomer (16.30). Dru g a mu { ka li g a - se ver/jug - BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Rad ni~ ki (21). M@RK li ga - PE^UJ: Pe~uj Vojvodina (18).

DO DE QE NA PO KRA JIN SKA GO DI [WA PRI ZNA WA U OBLA STI SPOR TA

Naj bo qi Mar ko No va ko vi} i Iva Ob ra do vi} Naj bo qi spor ti sti za 2012. go di nu u iz bo ru Po kra jin skog sek te ri ja ta za sport i omla di nu Vla de AP Voj vo di ne su ka ja ka{ Mar ko No va ko vi} (KKK Be ~ej) i ve sla ~i ca Iva Ob ra do vi} (VK Da nu bi us, No vi Sad). No va ko vi} je osvo jio zlat nu me da qu na Pr ven stvu Evro pe u Za gre bu i bio sed mi na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Ob ra do vi }e va je osvo ji la sre br nu me da qu na Evrop skom pr ven stvu u ita li jan skom Va re zeu. Za naj bo qe eki pe su pro gla {e ni Ba sket tim Sr bi je, ko ji je osvjio ti tu lu svet skog pr va ka na Pr ven stvu u Ati ni i @FK Spar tak iz Su bo ti ce, u~e snik u Li gi {am pi o na. Pri zna we ko ja se sa sto ji od sta tue „Vi hor”, rad aka dem skog sli ka ra Alek san dra Axi }a, po ve qe i nov ~a ne na gra de naj bo qi ma je do de li la po kra jin ska se kre tar ka za sport i omla di nu Ma ri ni ka ^o ba nu. Nov ~a na na gra da za po je din ce iz no si 240.000 a za eki pe 400.00 di na ra. - Po no vi }u ono {to sam pre de se tak da na re kla na Na ci o nal noj kon fe ren ci ji „Lo kal na po li ti ka i sport” u Be o gra du, a to je da je Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu bio pi o nir u mno gim stva ri ma, pa i ka da je u pi ta wu i na gra |i va we naj bo qih u spor tu. Ova na gra da

Naj bo qi spor ti sti AP Voj vo di ne u iz bo ru Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu

je je di na u Sr bi ji ka da dr à va oda je pri zna we spor ti sti ma za ono {to su oni ura di li u te ku }oj go di ni. ê sti tam svim do bit ni ci ma i è lim im da i da -

qe una pre |u ju svo je re zul ta te re kla je Ma ri ni ka ^o ba nu. Pred sed nik Sport skog sa ve za Sr bi je Alek san dar [o {tar is ta kao je da na{ sport i spor -

ti sti na naj bo qi na ~in pred sta vqa ju ce lu na ci ju gde god se po ja ve i da je ovo naj bo qi na ~in da im se oda pri zna we za ono {to su ra di li ~i ta ve go di ne.

Foto: N. Stojanovi}

- Ove ma ni fe sta ci je su po tvr da sve ga {to je ura |e no i pod strek za ono {to pred sto ji. Si gu ran sam da }e na {i spor ti sti po sti za ti jo{ bo qe re zul ta te u go di na ma pred

na ma - re kao je [o {tar ~e sti tav {i do bit ni ci ma pri zna wa. U ime na gra |e nih se za hva lio pred stav nik @FK Spar tak Zo ran Ar si}. G. Ma le no vi}

SPORT

dnevnik VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE VR[AC

Dru gi krug na vi di ku

Igra~ cr ve no-be lih Vu ka {in Pet ko vi} ce ni ve ~e ra {weg ri va la, is ti ~u }i da we go voj eki pi ne }e bi ti ni ma lo la ko. - Vr {~a ni su se pri li~ no tr gli, {to ka zu ju i re zul ta ti. Pla si ra li

ô ma gi} (ne) od la zi No vo sa |a ni ve} du go ne ma ju pra vog plej mej ke ra, sa zna je mo da su u to ku pre go vo ri s ko {ar ka {om ko ji igra na me stu je dan i dva. Me |u tim, u Vo {i ne è le da ot kri ju we go vo ime. Ta ko |e, jo{ se ne zna {ta }e bi ti sa @ar kom ô ma gi }em. On je su spen do van od FI BA i ne igra od 4. ko la. Ove ne de qe tre ba lo bi da stig ne od go vor FI BA.Ako bu de ne ga ti van, ô ma gi} }e oti }i iz klu ba, u pro tiv nom osta je. u{li u plej-of, ali ni su us pe li da se pla si ra ju u Ja dran sku li gu. To su im am bi ci je i u ovoj se zo ni i tre nut no su na dru goj po zi ci ji u Pr voj li gi Sr bi je. S dru ge stra ne, Vr -

Vu ka {in Pet ko vi}

{ac je bio u ve li koj kri zi, ali mla da eki pa je sve ne da }e iz ne la i u ovom tre nut ku je u vr hu ta be le. Sve to na go ve {ta va do bru ko {ar ka {ku pred sta vu.

su se u Kup, ali mi igra mo na na {em te re nu, na ko me ni smo iz gu bi li utak mi cu. Ste kli smo sa mo po u zda we po sle igre i po be de nad vo de }om Me ga Vi zu rom. Da kle, ide mo na po be du i da na naj lep {i na ~in do ~e ka mo pa u zu u pr ven stvu - is ta kao je Pet ko vi}. Tre ner Si ni {a Ma ti} ni je pro pu stio da ka è da je ova go di na za we gov klub bi la uspe {na i da ta ko è le i da za vr {e ovaj deo se zo ne. - Ve o ma nam je va `na po be da u ve ~e ra {wem du e lu. U pr vom de lu se zo ne sla vi li smo u Vr {cu, ali oni su se po sle to ga se di gli. Na pra vi li su iz ne na |u ju }i po hod ka vr hu ta be le i ve o ma su kom pakt na eki pa, ko ja igra isto i kod ku }e i na stra ni. âk mi se ~i ni da su jo{ bo qi kad go stu ju. Ni ka ko ne sme mo da pod ce ni mo ri va la, ve ru jem da mo ji igra ~i ve o ma do bro zna ju o ka kvom se du e lu ra di i da }e ener gi jom ka kvu su po ka za li u du e lu s Me ga Vi zu rom is pu ni ti ciq. Isti na, na {i ma po te {ko }a ma ni ka da kra ja, ali mi smo fa vo ri ti u ovom od me ra va wu sna ga {to mo ra mo i na te re nu da po tvr di mo - na gla sio je Ma ti}. M. Pavlovi}

ADRIJATIK LIGA: VOJVODINA GOSTUJE U PE^UJU

Iz ne na |e we ni je is kqu ~e no U po sled wem ko lu pr vog de la Adri a tik li ge, ko {ar ka {i ce Voj vo di ne go stu ju ma |ar skoj eki pi Pe ~uj. Ovo je sva ka ko der bi ko la, jer su ri va li pret hod no na ni za la pet, od no sno {et po be da. Pe ~uj je po be dio u No vom Sa du (69:65), a za ni mqi vo je da je jed na od tri eki pe ko ja ni je do `i ve la po raz na do ma }em par ke tu (5 - 0). Naj o pa sni je u re do vi ma Ma |a ri ca su Ame ri kan ke Ej mi Je {ke (cen tar,196 cm) i bek An drea Bar bur, kao i kri lo Li la Hor vat. No vo sa |an ke su u fi ni{ se zo ne u{le po ja ~a ne is ku snom Ne dom \u ri} i Ire nom Ma to vi}, pa sa da tre ner Mi lo rad Se li mo vi} ima na ras po la ga wu ve }i fond igra ~i ca

Uo~i da na {weg su sre ta u Pe ~u ju mla di stru~ wak na klu pi No vo sa |an ki iz neo je svo ja o~e ki va wa: - O~e ku je nas ozbiq na i na dam se re zul tat ski ne iz ve sna utak mi ca. Na kri li ma pret hod nih do brih par ti ja ide mo u Pe ~uj s na me rom da na pra vi mo pod vig i po be dom za vr {i mo ka len dar sku go di nu. Ne mo `e mo da obe }a mo po be du, ali iz ne na |e we ni je is kqu ~e no, u do broj smo for mi. Ako tri jum fu je mo u Pe ~u ju ka len dar sku go di nu }e mo za vr {i ti na naj lep {i mo gu }i na ~in - ka zao je Mi lo rad Se li mo vi}. Utak mi ca Pe ~uj - Voj vo di na za ka za na je za 18 ~a so va. I. Grubor

VOJVODINA UKWI@ILA DRUGU POBEDU U LIGI [AMPIONA

Iza zov ni voj vo |an ski der bi Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ve ~e ras do ~e ku ju eki pu Vr {ca. Ovo je po sled wa utak mi ca u uspe {noj go di ni za No vo sa |a ne. Igra li su u Su per li gi Sr bi je i

petak21.decembar2012.

Stra hi wa Br za ko vi} se uzda i u po mo} pu bli ke

Va te ro li sti Voj vo di ne za be le `i li su dru gu po be du u ovo go di {wem iz da wu Li ge {am pi o na. Po sle sla vqa u Ka za wu nad Sin te zom, iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a sa vla da li su u svom ba ze nu i Mar seq 10:9 i ta ko se re van {i ra li Fran cu zi ma za po raz u pro {lom ko lu. Kao {to se i o~e ki va lo, bi la je to ve o ma te {ka i ne iz ve sna utak mi ca, ko ju su obe le `i li od li~ ni po te zi na obe stra ne, s tim {to je bi lo i gre {a ka. S ob zrom da se ra di o mla dim eki pa ma, on da i ne ~u de osci la ci je u igri. Fran cu zi su u dru goj ~e -

ko rist. Na sta vi }e mo i da qe da ra di mo ka ko bi smo se po ka za li u {to bo qem sve tlu - re kao je Vuk sa no vi}. I Fran ko Ge ra to vi} se dva pu ta upi sao u li stu stre la ca, a na cen tru je sve vre me vo dio `e sto ku bit ku sa be ko vi ma Mar se qa. - Do sta smo gre {i li i oni i mi, ali smo, eto, mi na kra ju us pe li da sla vi mao. Ve} se okre }e mo sle de }em du lu, u ne de qu do ~e ku je mo eki pu Par ti za na u dr `av nom pr ven stvu - na po me nuo je Ge ra to vi}. Tre n er Mar s e q a Oli v i j e [an d u is t a k ao je da su Voj v o -

VOJVODINA NS SEME DO^EKUJE RIBNICU (17)

Na vi ja ~i bi mo gli da po mog nu Po sle glat kog po ra za u Kra gu jev cu, ko ji je po slu ìo kao bla go otre `we we No vo sa |a ni ma i ni je im do zvo lio da se pre vi {e ra du ju evrop skom pro le }u, od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da nas igra ju jo{ je dan der bi. U dru gom ko lu na stav ka se zo ne na meg dan im do la zi kra qe va~ ka Rib ni ca, eki pa ko ja je u uspo nu for me i sa sta vqe na je od is ku snih i kva li tet nih igra ~a. Vo {a je ko na~ no ma lo odah nu la, ba rem ka da su tre nin zi i zdrav stve ni bil ten u pi ta wu i u do brom ras po lo è wu do ~e ku je Rib ni cu. Ne ma pre si je, jer do kra ja se zo ne ima jo{ osam utak mi ca i mno go je bo do va u op ti ca ju. Za sa da je naj bit ni je da no vo sad ski cr no -be li pru è mak si mum u pred sto je }im utak mi ca ma ( o~e ku je ih i dvo me~ u ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je s Bor cem iz Star ~e va). - Pri mi ~e mo se kra ju ka len dar ske, dok je tak mi ~ar ska go di na za nas na sre di ni i to na sva tri fron ta. ê ka nas niz va `nih me ~e va, tu je spa dao i duel s Rad ni~ kim, ko ji je za slu è no tri jum fo vao, a mno go mi je ào, ne sa mo zbog bo do va, ne go i zbog to ga {to tu ni smo od i gra li na o~e ki va nom ni vou. Jer, ni ko nas do sa da ni je nad i grao. Ka da je u pi ta wu utak mi ca s Rib ni com, ona za nas ima iz u ze tan zna ~aj, a u ovoj si tu a- ci ji i da le ko ve }i ne go obi~ no. Kra qev ~a ni su do sta pro me ni li sa stav, po be di li su nas na wi ho vom te re nu u pr vom de lu se zo ne i sve su uigra ni ji. Tre ba da is ko ri sti mo do ma }i te ren na pra vi na ~in, da pri stu -

pi mo me ~u ka ko tre ba, da zbi je mo re do ve i od i gra mo mno go ja ~e i kon cen tri sa ni je. Ve ru jem da }e mo od i gra ti kva li tet ni je u od no su na pret hod nu utak mi cu, jer su igra ~i ima li pri li ke da bo qe tre ni ra ju, {to ve} ne ko du `e vre me ni je bio slu ~aj zbog ni za okol no sti â&#x20AC;&#x201C; re kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}. Tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti} po {tu je da na {weg ri va la. - Kra qev ~a ni ima ju kva li tet nu eki pu, po di gli su do dat no for mu, a ima li su i vi {e vre me na za uigra va we, jer ni su u zgu snu tom ras po re du kao mi. Sve te ~i we ni ce tre ba da bu du do dat na mo ti va ci ja za nas. Uz bo qi zdrav stve ni bil ten, a na da mo se da }e bi ti, o~e ku je mo i kva li tet ni ju igru. Po sled wih da na smo ko na~ no tre ni ra li na Spen su u pu nim ter mi ni ma i iz gle da lo je sve to mno go bo qe. Za nas je ovo der bi, jer ima mo isti broj bo do va kao Rib ni ca i bi lo bi nam zna ~aj no da je pre tek ne mo na ta be li i da ukwi `i mo bo do ve â&#x20AC;&#x201C; iz ja vio je Sa la ti}. Re zer vni ko rek tor Stra hi wa Br za ko vi} krat ko je pro ko me ta ri sao: - Za nas je po be da po sta la im pe ra tiv, bo do vi su nam sa da neo p hod ni, po seb no ne sme mo da iz gu bi mo na do ma }em te re nu. Mo ra mo u me~ u}i kon cen tri sa no, ja ko, mo ti vi sa no i mak si mal no sma wi ti gre {ke. Na rav no, po dr {ka na vi ja ~a ta ko |e bi mo gla da nam po mog ne - na gla sio je Br za ko vi}. Ulaz za pu bli ku je slo bo dan. M. Risti}

Ka pi ten Ne nad Bo san ~i}

tvr ti ni ima li pred nost od 5:2, ali su on da igra ~i Voj vo di ne us pe li da na pra ve pre o kret, osvo je bo do ve i osta nu u igri za dru gu fa zu tak mi ~e wa. Tre ner De jan Sta no je vi} ~e sti tao je igra ~i ma Mar se qa na bor be no sti i è sto kom du e lu, kao i svo jim pu le ni ma na po be di. - O~e ki va li smo da }e eki pa Mar se qa i}i na po be du. Za do vo qan sam bor be no {}u i tri jum fom mo jih igra ~a, ali ovom pri li kom ne bih è leo da ko men ta ri {em na ~i we ne gre {ke.Za do vo qan sam {to je moj tim po ka zao da ima ka rak ter, jer je po sle 5:2 za ri va la na pra vio je se ri ju od 8:4, iz vo je vao po be du i ostao u igri za dru gi krug nad me ta wa. Za hva qu jem se i pu bli ci na po dr {ci i po red to ga {to je bi la ve li ka sla va- Sve ti Ni ko la re kao je Sta no je vi}. Stre lac dva po got ka Sr |an Vuk sa no vi} pri dru ìo se ~e stit ka ma obe ma eki pa ma. - Bi lo je ve o ma ne iz ve sno, bo ri li smo se do kra ja i us pe li da se po sle mi nu sa od tri go la vra ti mo i pre o kre ne mo me~ u na {u

Fo to: F. Ba ki}

di n a i we g o v a eki p a do s ta sli ~ i. - Oba ti ma su mla da i igra ju s do sta osci la ci ja, ne {to zbog ne is ku stav, a ne {to i zbog ne kih dru gih raz lo ga. Bi lo je i do brih i lo {ih mo me na ta u ovom me ~u. Moj tim je ve o ma mlad, ima mo no vu eki pu, ko ja je na pra vqe na pre ~e ti ri me se ca i pred na ma je jo{ pu no ra da, ali ve ru jem da }e na pre do va ti u bu du} no sti - re kao je [an du. Pr vo ti mac Mar se qa Majkl Bo de ga je do dao da je o~e ki vao ve o ma te {ku utak mi cu. - Eki pa ima osam no vih mla dih igra ~a u od no su na pro {lu go di nu i pred na ma je jo{ do sta po sla. Ni smo za do voq ni re zul ta tom, jer smo i{li na po be du. Do dat na ote `a va ju }a okol nost je i to {to su Mi ro slav Ran |i} i Igor Ko va ~e vi}, ina ~e biv {i igra ~i Voj vo di ne, bi li pod pri ti skom, jer su za pra vo igra li pred svo jom pu bli kom. Na dam se da }e mo u na red nim me ~e vi ma po pra vi ti uti sak i da }e mo us pe ti da se pla si ra mo u dru gu fa zu tak mi ~e wa - re kao je Bo de ga. G. Malenovi}

SPORT

petak21.decembar2012.

EN GLE SKA – PRE MI JER LI GA

0 6 5 2 6 9 3 7 9 5 5 7 5 6 5 7 3 3 7 6

3 1 3 6 4 2 6 4 3 6 6 5 7 7 8 7 9 10 9 10

43:24 33:15 28:17 30:25 31:18 28:21 24:21 19:25 15:13 26:22 26:22 23:23 28:29 15:24 19:26 18:24 22:32 18:32 15:30 21:36

42 36 29 29 27 27 27 25 24 23 23 22 20 18 17 16 15 15 10 9

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP

Da nas Blek pul - Volvs (20.45) Der bi - Hal (20.45) Su bo ta Pi ter bo ro - Bol ton (16) Lids - Midlzbro (16) Ip svi~ - Bri stol (16) Mil vol - Barn sli (16) Vat ford - No tin gem F. (16) [e fild V. - ^arl ton (16) Le ster - Kar dif (16) Blek burn - Braj ton (16) Bir min gem - Barn li (16) Kri stal P. - Ha der sf. (18.20)

1. Kar dif 2. Kri stal 3. Midlzbro 4. Hal 5. Le ster 6. Mil vol 7. Vot ford 8. Braj ton 9. No tin gem 10. Der bi 11. Blek pul 12. Lids 13. Bol ton 14. ^arl ton 15. Blek burn 16. Barn li 17. Ha der sf. 18. Vulvs 19. Bir min gem 20. Ip svi~ 21. Bri stol 22. Barn sli 23. [e fild 24. Pi ter bo ro

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 12 13 13 11 10 10 8 8 9 8 9 7 7 7 8 8 8 6 6 5 4 5 5

2 6 2 2 4 6 4 9 9 6 8 5 8 8 8 5 5 4 7 5 3 6 3 1

6 4 7 7 7 6 8 5 5 7 6 8 7 7 7 9 9 10 9 11 14 12 14 16

43:28 43:28 39:29 33:26 37:21 34:29 39:31 29:21 30:26 35:32 39:31 33:35 32:32 28:28 29:31 34:37 28:35 29:29 28:35 22:43 32:45 21:35 25:40 25:40

44 42 41 41 37 36 34 33 33 33 32 32 29 29 29 29 29 28 25 23 18 18 18 16

1. PSV 2. Tven te 3. Ajaks 4. Vi te se 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. Val vajk 9. Den Hag 10. Gro nin gen 11. He ra kles 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Ven lo 15. Cvo le 16. Bre da 17. Ro da 18. Vi qem

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

12 11 10 10 10 8 6 5 4 5 4 4 3 3 3 3 2 2

1 4 6 5 4 5 6 6 8 5 7 6 6 6 5 5 6 5

4 2 1 2 3 4 5 6 5 7 6 7 8 8 9 9 9 10

Mi lan u pa klu rim skog Olim pi ka Bli ` i se fi n i{ pr vog de la naj kva li te n i j ih evrop s kih fud bal skih li ga. Iz u ze t ak su Ostr v qa n i ko j i po tra di ci ji igra ju ubr za nim tem pom oko Bo ì }a i No ve go di ne. Na Ape ni ni ma ovog vi ken da igra se po sled we, 18.ko lo pr vog de la Se ri je A, a der bi je u Ri mu na Olim pij skom sta di o nu, gde }e fud ba le ri Ro me, na kon neo ~e ki va nog po ra za u Ve ro ni od Kje va (1:0), po ku {a ti da se is ku pe u du e lu Mi la nom. Ro so - ne ri su ve za li pet ko la bez po ra za (~e ti ri po be de i re mi) pa ako tri jum fu ju u Ri mu pro bi }e se me |u pr vih {est na ta be li. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su Mi la nu (2:1, 3:2). - Go sto va we u Ri mu je jed no od naj te ìh u {am pi o na tu. Ro ma je ne zgo dan ri val, ali mi u pre sto ni cu pu tu je mo sa mo sa jed n im ci q em, da po b e d i m o. Pre ma tra di ci ji tre ba lo bi da bu de do sta go lo va, mi ve ru jem da }e mo da ti je dan vi {e od do m a } i n a.O~e k u j e m o pka l e n u at m os f e r u na Olim p ij s kom sta di o nu, {to }e i na ma bi ti mo tiv vi {e - op ti mi sta je ve zni igra~ Mi la na An to ni No }e ri no. Na Ostr vu se na sta vqa tr ka i za ti tu lu i za me sta ko ja vo de u evrop ska tak mi ~e wa na red ne se zo ne i za op sta nak. Ju naj ted je od m a k ao grad s kom ri v a l u Si t i j u {est i lon d on s kim plav ci ma ~ak 13 bo do va. Fud ba le ri êl zi ja, na kon po ra za od Ko rin ti jan sa (1:0) u fi na lu klup skog pr ven stva sve ta, ugo sti }e Aston Vi lu. Eki pa iz

Bir min ge ma ni je po ra è na na po sled wih pet utak mi ca, a po seb no oav tim hra bri do bra par ti ja i po be da na En fil du pro tiv Li ver pu la (3:1). Do ma }in }e bi ti li {en uslu ga Obi Mi ke la i Ro me ua, go sti }e na stu pi ti bez Ben ta, Vla ra, Da na i Gard ne ra. - Lo {e smo otvo ri li pr ven stvo. Ipak, ka ko se bli ì kraj pr vog de la li ge igra mo bo qe. Ve li ki po sao smo od ra di li na En fil du, sa da nam pred sto ji da po no vi mo do bru par ti ju i da even tu al no iz ne na di mo i êl -

Bra ni slav Iva no vi} u kon ku ren ci ji je za naj po pu lar ni jeg fud ba le ra sve ta u iz bo ru In ter na ci o nal ne fe -

(12.30) (12.30) (14.30) (16.30)

[KOT SKA

Da nas Sent Mi ren - Ma der vel (20.45) Su bo ta Aber din - Sent Yon ston (16) Sel tik - Ros Ka un ti (16) In ver nes - Dan di (16) Ne de qa Kil mar nok - Hi ber ni jan (13.45) Harts - Dan di j. (17.30) 1. Sel tik 2. Ma der vel 3. In ver nes 4. Hi ber ni jan 5. St. Yon st. 6. Dan di j. 7. Aber din 8. Kil mar nok 9. Harts 10. Ros Ka un ti 11. St. Mi ren 12. FK Dan di

17 10 4 3 33:14 34 18 8 6 4 30:24 30 18 7 8 3 38:32 29 18 8 3 7 29:27 27 18 6 7 5 22:23 25 17 6 6 5 26:25 24 18 6 6 6 22:21 24 17 6 4 7 27:23 22 18 5 7 6 18:20 22 18 3 9 6 20:26 18 18 4 5 9 21:31 17 17 3 3 11 11:31 12

si ja - re kao je Bel gi ja nac Kri sti jan Ben de ke, naj bo qi po je di nac Asto ne Vi le u tri jum fu nad Li ver pu lom. Na Pi r i n e j i m a se za vi kend igra j u utak m i c e 17.ko l a Pri m e r e. Der b i se igra na sta d i o n u La Ro s e l a d i, gde }e fud b a l e r i Ma l a g e, na k on sla v qa u Se v i q i (2:0), ugo sti t i ma d rid s ki Real, ko j i je u pret h od n om ko l u od i g rao sa m o 2:2 s Espa w o l om. U re do v i m a do m a } i n a ne } e bi t i Tu l a l a n a i Bap t i s te, dok }e Ma d ri | a n i bi t i osla b qe n i

Branislav Ivanovi}

de ra ci je za fud bal sku isto ri ju i sta ti sti ku (IFFHS).

1. PS@ 18 10 2. Olim pik(L)18 10 3. Olim pik (M)18 11 4. Lo ri jen 18 8 5. Ni ca 18 7 6. Ren 18 9 7. Bor do 18 6 8. Sent Etjen 18 7 9. Mon pe qe 18 7 10. Va len si jen 18 7 11. Lil 18 6 12. Tu luz 18 6 13. Brest 18 6 14. Aja ~io(-2) 18 5 15. Evian 18 5 16. Ba sti ja 18 5 17. Rems 18 4 18. So {o 18 4 19. Troa 18 2 20. Nan si 18 1

5 3 33:12 5330:1735 2 5 23:20 6 4 30:27 8 3 26:23 2 7 25:22 10 2 21:14 6 5 24:13 5 6 28:20 5 6 29:23 8 4 20:17 5 7 23:20 3 9 20:25 6 7 19:25 4 9 21:30 4 9 22:39 6 8 14:18 4 10 17:27 6 10 20:37 8 9 13:29

35 30 29 29 28 27 26 26 26 23 21 19 19 19 18 16 12 11

Gla sa we tra je na zva ni~ nom saj tu te or ga ni za ci je (www.iffhs.de), a osim Iva no vi }a iz Evro pe su u kon ku ren ci ji Kri sti ja no Ro nal do (Por tu ga li ja), Fran ~e sko To ti (Ita li ja), Mi ro slav Klo se (Ne ma~ ka), Edin Xe ko (Bo sna i Her ce go vi na), Jev hen Ko no pqan ka (Ukra ji na), Hen rik Mih ta ri jan (Jer me ni ja) i Lo rik Ca na (Al ba ni ja). Naj bo qi fud ba ler sve ta Li o nel Me si (Ar gen ti na) i na pa da~ Atle ti ka Ra da mel Fal kao (Ko lum bi ja) ta ko |e su u kon ku ren ci ji, ali me |u igra ~i ma iz Ju `ne Ame ri ke, Tim Kej hil (Austra li ja) pred sta vqa Oke a ni ju, a Meh di Mah da vi ki ja (Iran) je me |u kan di da ti ma iz Azi je.

FRAN CU SKA DRU GA LI GA

Da nas Avi won - Di `on (18.45) Gen gan - Aja ~io (18.45) Is tr - Lens (18.45) Kaen - [a te ru (18.45) Kler mon - Ok ser (18.45) La val - Avr (18.45) Nim - Ni or (18.45) Tur - An `e (18.45) Le Man - Mo na ko (subota 14) Se dan - Nant (nedeqa 14.15)

1. Nant 2. Mo na ko 3. Gen gan 4. Kaen 5. An `e 6. Is tr 7. Di `on 8. Lens 9. Avr 10. Nim 11. Tur 12. [a te ru 13. Ok ser 14. Le Man 15. Kler mon 16. La val 17. Avi won 18. Ni or 19. Aja ~io 20. Se dan

18 10 6 2 27:11 36 18 9 6 3 30:17 33 18 8 7 3 25:18 31 18 9 3 6 27:13 30 18 9 3 6 23:14 30 18 8 3 7 22:18 27 17 7 6 4 21:21 27 18 6 9 3 17:21 27 18 6 6 6 23:26 24 18 6 4 8 19:21 22 18 5 7 6 16:26 22 18 3 12 3 19:17 21 18 6 3 9 22:27 21 18 6 3 9 18:23 21 18 5 6 7 18:23 21 17 5 5 8 21:24 20 18 4 7 7 15:26 19 17 2 11 4 17:19 17 18 3 7 8 19:24 16 16 2 4 10 16:26 10

ne i g ra w em Abi o l e, Hi g u a i n a i Mar s e l a. - Po s led w e dve utak m i c e od i gra li smo u vi so kom rit mu, sa da nam je ri val ve li ki Real, koj ne igra u vr hun skoj for mi. Po ku {a }e mo da is ko ri sti mo wi ho ve maw ka vo sti i da do bi je mo tre }u utak mi cu u ni zu pred do ma }im na vi ja ~i ma. Ne }e bi ti la ko sti }i do ci qa, jer nam je ri val slav ni Real, ali mi ima mo pra vo da ve ru je mo da mo `e mo do pod vi ga - sma tra tre ne ra Ma la ge Ma nuel Pe le gri ni. I. G.

SI GUR NO

Ba ne kan di dat za naj po pu lar ni jeg

Da nas Brest - PS@ (20.45) Su bo ta Lil - Mon pe qe (17) Aja ~io - Ren (20) Lo ri jen - Rems (20) Bor do - Troa (20) Olim pik (L) - Ni ca (20) Ba sti ja - Nan si (20) Ne de qa Va len si jen - Evi jan (14) Tu luz - So {o (17) Olim pik (M) - Sent Etjen (21)

1. Bar se lo na 16 15 1 0 54:18 46 2. Atle t. (M) 16 12 1 3 36:17 37 3. Real 16 10 3 3 39:14 33 4. Ma la ga 16 8 4 4 25:10 28 16 9 1 6 25:26 28 5. Be tis 16 8 3 5 21:21 27 6. Le ven te 7. He ta fe 16 7 3 6 19:21 24 8. Va qa do lid 16 6 4 6 22:18 22 9. So si je dad 16 6 4 6 22:19 22 10. Va qe ka no 16 7 1 8 19:32 22 11. Va len si ja 16 6 3 7 19:24 21 12. Atle tik (B) 16 6 3 7 19:24 21 16 5 4 7 21:24 19 13. Se vi qa 14. Sa ra go sa 16 6 1 9 18:24 19 16 4 3 9 16:21 15 15. Sel ta 16 3 5 8 13:17 14 16. Osa su na 17. Gra na da 16 3 4 9 11:24 13 18. Ma jor ka 16 3 4 9 14:28 13 19. Espa wol 16 2 6 8 17:26 12 20. De por ti vo 16 2 6 8 21:37 12

Duel Danijela Osvalda (Roma) i Antonija No}erina (Milan)

IZ BOR IFFHS

FRAN CU SKA

(16) (18) (20) (20) (22)

[PA NI JA – SE GUN DA

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

37 37 36 35 34 29 24 21 20 20 19 18 15 15 14 14 12 11

(20) (22)

Ka ste qon - El ~e (danas 20) Al me ri ja - Al kor kon (danas 22) Su bo ta Kor do ba - Re kre a ti vo (16) Bar se lo na B - Hi ro na (16) Hi hon - Hu e ska (18) Las Pal mas - Mi ran de{ (18) Her ku les - Nu man si ja (18) Pon fe ra di na - Mur si ja (18) Gva da la ha ra - Ra sing (18) Sa ba deq - Lu go (18)

(20)

54:17 32:14 42:20 33:16 35:22 24:19 24:28 24:22 28:29 17:26 34:34 23:29 25:37 20:34 16:28 14:31 18:35 16:38

Da nas Va len si ja - He ta fe Atle ti ko (M) - Sel ta Su bo ta Be tis - Ma jor ka Va qa do lid - Bar se lo na Osa su na - Gra na da Ma la ga - Real (M) Atle tik (B) - Sa ra go sa

NA[ PRED LOG

HO LAN DI JA

Da nas AZ Alk mar - Tven te Su bo ta He ren ven - Vi te se He ra kles - Cvo le Den Hag - NEC Bre da - PSV Ne de qa Utreht - Ajaks RKC - Vi qem Fe je nord - Gro nin gen Ven lo - Ro da

[PA NI JA – PRI ME RA

POMO] KLADIONI^ARIMA

Su bo ta Vi gan - Ar se nal (13.45) Man. si ti - Re ding (16) Wu kasl - Kvins Park (16) Sa u temp ton - San der lend (16) To ten hem - Sto uk (16) VBA - No ri~ (16) Vest Hem - Ever ton (16) Li ver pul - Fu lam (18.30) Ne de qa Svon si - Man ~e ster j. (14.30) ^el si - Aston Vi la (17)

1. Man ~e ster J.1714 17 10 2. Man ~. S. 16 8 3. ^el si 4. To ten hem 17 9 17 7 5. Ar se nal 17 6 6. Ever ton 7. VBA 17 8 8. No ri~ 17 6 9. Sto uk 17 5 17 6 10. Svon si 11. Vest Hem 17 6 17 5 12. Li ve rul 13. Fu lam 17 5 14. Aston Vi la 17 4 17 4 15. Wu kasl 16. San der lend17 3 17. Sa u temp . 16 4 17 4 18. Vi gan 19. Kvins Park 17 1 17 1 20. Re ding

dnevnik

Bor do - Troa To ten hem - Sto uk Atle ti ko (M) - Sel ta Li ver pul - Fu lam Bre da - PSV Be {ik ta{ - Kaj ze ri

1 (1.40) 1 (1.50) 1 (1.35) 1 (1.60) 2 (1.40) 1 (1.60)

RE AL NO Brest - PS@ Vi gan - Ar se nal Va len si ja - He ta fe Utreht - Ajaks Genk - An der leht Bur sa - Gen ~ler bi gi li

2 (1.90) 2 (1.70) 1 (1.70) 2 (1.75) 2 (1.90) 1 (1.80)

IZ NE NA \E WE Lil - Mon pe qe Sa u temp ton - San der lend AZ Alk mar - Tven te Ro ma - Mi lan Ka {im pa sa - Is tan bul Stan dard - Klub Bri`

Da nas Be {ik ta{ - Kaj ze ri Al hi {ar - Or dun spor Su bo ta Ka {im pa sa - Is tan bul Fe ner bah ~e - Ka ra buk Ne de qa Si vas - Ela zig spor Ga zi an tep - Mer sin Bur sa - Gen ~ler bir li gi Trab zon - Ga la ta sa raj An ta li ja - Eski {e hir 9 7 7 8 6 5 6 6 6 4 4 5 5 5 4 3 3 2

5 6 6 3 6 8 5 5 3 8 7 4 4 3 5 7 6 5

2 3 3 4 4 3 5 5 7 4 5 7 7 8 7 6 7 8

(19) (19) (14) (18) (12) (15) (15) (18) (18) 34:20 35:24 24:16 26:20 31:21 26:20 24:18 19:15 20:25 25:26 19:19 21:26 18:23 17:20 14:23 10:24 17:25 11:26

32 27 27 27 24 23 23 23 21 20 19 19 19 18 17 16 15 11

Da nas Kor trijk - Lo ke ren Su bo ta Gent - [ar lroa Ber {ot - Me he len Le u ven - Lirs Mons - Va re gem Serkl Bri` - Va sland Ne de qa Stan dard - Klub Bri` Genk - An der leht 1. An der leht 20 2. Va re gem 20 3. Stan dard 20 4. Klub Bri` 20 5. Genk 20 6. Lo ke ren 20 7. Kor trijk 20 8. Le u ven 20 9. Mons 20 10. Me he len 20 11. Gent 20 12. [ar lroa 20 13. Be ve ren 20 14. Ber {ot 20 15. Lirs 20 16. Serkl Bri`20

14 12 11 10 9 6 8 6 8 6 5 6 5 5 3 3

4 4 2 5 8 9 4 9 3 5 7 3 5 3 8 4

2 4 7 5 3 5 8 5 9 9 8 11 10 12 9 13

13 11 10 10 8 8 9 7 7 7 7 6 6 5 6 5 5 5 3 3 3 3

3 3 4 2 6 4 1 6 6 5 3 5 5 7 3 6 5 4 7 7 5 5

2 4 4 6 4 6 8 5 5 6 8 7 7 6 9 7 8 9 8 8 10 10

27:9 33:16 30:20 29:23 23:15 36:27 27:25 25:19 25:24 21:21 22:30 21:20 19:24 20:25 33:34 24:26 19:28 22:28 16:22 17:27 13:26 15:29

42 36 34 32 30 28 28 27 27 26 24 23 23 22 21 21 20 19 16 16 14 14

ITA LI JA – SE RI JA A

Pe ska ra - Ka ta ni ja (danas 18) Ka qa ri - Ju ven tus (danas 20.45) Su bo ta In ter - \e no va (12.30) Ata lan ta - Udi ne ze (15) Bo lo wa - Par ma (15) Pa ler mo - Fi o ren ti na (15) Samp do ri ja - La cio (15) Si je na - Na po li (15) To ri no - Kje vo (15) Ro ma - Mi lan (20.45)

1. Ju ven tus 17 2. In ter 17 17 3. La cio 4. Fi o ren ti na 17 5. Na po li (-2) 17 6. Ro ma 17 7. Mi lan 17 8. Ka ta ni ja 17 9. Udi ne ze 17 10. Par ma 17 11. Kje vo 17 12. Ata lan ta(-2) 17 13. Bo lo wa 17 14. Samp do r.(-1)17 15. To ri no(-1) 17 16. Ka qa ri 17 17. Pa ler mo 17 18. Pe ska ra 17 19. \e no va 17 20. Si je na(-6) 17

13 11 10 9 10 9 8 7 5 6 6 7 5 5 3 4 3 4 3 4

2 1 3 5 3 2 3 4 8 5 3 2 3 3 8 4 6 2 4 5

2 5 4 3 4 6 6 6 4 6 8 8 9 9 6 9 8 11 10 8

36:10 29:18 25:18 33:19 31:17 38:27 32:22 25:25 25:25 23:23 20:27 17:26 20:22 20:26 18:22 15:30 15:24 13:34 17:29 16:24

41 34 33 32 31 29 27 25 23 23 21 21 18 17 16 16 15 14 13 11

ITA LI JA – SE RI JA B

BEL GI JA

TUR SKA

1. Ga la ta sa raj16 2. Be {ik ta{ 16 3. Fe ner bah ~e16 4. An ta li ja 15 5. Eski {e hir 16 6. Bur sa 16 7. Ka sim pa {a 16 8. Trab zon 16 9. Ka ra buk 16 10. Gen ~ler. 16 11. Or du 16 12. Kaj zer 16 13. Si vas 16 14. Is tan bul 16 15. Ga ci jan tep 16 16. Ela zig 16 17. Mer sin 16 18. Ak hi sar 15

H (3.20) 2 (3.05) 2 (2.40) 2 (2.70) 1 (2.05) 1 (2.10)

1. El ~e 18 18 2. \i ro na 3. Al me ri ja 18 4. Al kor kon 18 5. Vi qa re al 18 6. Bar se lo na 18 7. Pan fe ra d. 18 8. Sa ba deq 18 9. Las Pal mas18 10. Kor do ba 18 11. Re kre a ti vo18 12. Mur si ja 18 17 13. Lu go 14. Nu man si ja 18 15. Ka sti qa 18 16. Spor ting 18 17. Kse rez 18 18. Gva da la h. 18 19. Mi ran des 18 18 20. Hu e ska 21. Ra sing 18 22. Her ku les 18

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) 49:17 33:21 41:25 48:33 40:28 36:30 22:20 36:30 34:40 28:31 23:31 19:37 19:34 23:40 20:37 24:42

46 40 35 35 35 27 28 27 27 23 22 21 20 18 17 13

Ne de qa ]e ze na - Ba ri Bre {a - Li vor no Ci ta de la - Em po li Kro to ne - Va re se Gro se to - Re |i na Ve ro na - Ju ve Sta bia Vi }en ca - Mo de na Sa su o lo - Lan }i a no Spe ci ja - Pa do va Ter na na - Asko li No va ra - Pro Ver }e li

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18)

1. Sa su o lo 19 14 3 2 37:12 45 2. Li vor no 19 13 3 3 40:25 42 3. Ve ro na 19 10 6 3 30:16 36 4. Va re ze(-1) 18 8 6 4 22:21 29 5. Mo de na(-2) 19 8 6 5 25:18 28 6. Em po li(-1) 19 8 5 6 34:34 28 7. ]i ta de la 19 8 4 7 24:24 28 8. Bre {a 19 6 9 4 26:23 27 9. Ju ve Sta b. 19 7 5 7 29:28 26 10. Pa do va(-2) 19 7 7 5 24:23 26 11. Spe ci ja 19 6 7 6 25:25 25 12. Ter na na 19 5 6 8 18:22 21 13. Asko li(-1) 19 6 4 9 22:27 21 14. Ba ri(-7) 19 7 5 7 29:25 19 15. Kro to ne(-2)19 5 6 8 18:22 19 16. Vi }en ca 19 3 9 7 20:25 18 17. ]e ze na 19 3 8 8 19:33 17 18. No va ra(-4) 19 5 5 9 24:25 16 19. Re |i na(-3) 19 4 7 8 18:24 16 20. Lan }a no 19 2 10 7 16:27 16 21. Pro Ver }e li 19 4 3 12 16:31 15 22. Gro se to(-6) 18 3 8 7 22:28 11

LOv

dnevnik

ZBOG MAWKA PLEMENITE DIVQA^I U SEN]ANSKOM LOVI[TU

petak21.decembar2012.

NA NOVOSADSKOM SAJMU MINULE SUBOTE

Fazani na po{tedi, predatori na ni{anu to ra - re kao je pred sed nik Lo va~ kog udru è wa „Sen ta” Dra gan To do ro vi}. Me se~ no se od stre li iz me |u 15 i 20 je din ki, ali vi |a se znat no vi {e pri me ra ka ove di vqa ~i, ne ke us pe ju da po beg nu, a i lov ci ne ka da ni su pre ci zni. Pret po sta vqa mo da ima mo i {a ka la u lo vi {tu, jer je la ne od stre qen je dan pri me rak, a ne ko li ko pu ta je vi |en, ali ove go di ne ne ma mo in for ma ci ju da je ne gde uo~en - ka è pr vi ~o vek sen }an skih lo va ca. ^la no vi ovog udru è wa su mi nu lih da na, ka da je sneg oko vao i wi ho vo lo vi {te, uz po mo} tri ve li ka trak to ra iz no si li ku ku ruz i de te li nu ka ko bi pre hra ni li ple me ni tu di vqa~ i po mo gli joj u opo rav ku po pu la ci ja. D. Kneì}

Ovo go di {wa kri za sa broj no sti ple me ni te di vqa ~i ose }a se i u jed nom od naj bo ga ti jih lo vi {ta u Sr bi ji - sen }an skom. Lov na ze ~e ve je ob u sta vqen pre za vr {et ka pr vog ovo go di {weg iz la ska na ovu di vqa~, a i po red ~i we ni ce da su lov ci ove go di ne u lo vi {te pu sti li 5.500 fa za na, i oni se lo ve sma we nim in ten zi te tom, ta~ ni je sa mo fa zan ski pe tlo vi. Sa dru ge stra ne, na kon {to je „sni mqe na” si tu a ci ja u lo vi {tu, kre nuo je in ten zi van lov na pre da to re i {te to ~i ne. - Ou~i li smo da su li si ce u eks pan zi ji, da ih ima u ve li kom bro ju, ta ko da ba rem jed nom ne deq no or ga ni zu je mo ne kol ~i ko tro ~la nih gru pa lo va ca ko ji po ku {a va ju da od stre le ovog pre da -

U SOMBORSKIM LOVI[TIMA

Su{a i pesticidi smawili lov Da nak u lov noj se zo ni na ze ca i fa za na u go to vo svim lo vi {ti ma u Voj vo di ni uze la je go to vo ne za pam }e na let wa i je se wa su {a, pa ova sud bi na ni je za o bi {la ni re vi re Lo va~ kog Udru è wa „Som bor„, u ko me se po seb na pa `wa po sve }u je po ve }a wu fon do va di vqa ~i. - Sa svim se odo go vor no mo è us tvr di ti da je ovo go di {wa su {a po pri mi la raz me re ka ta stro fe. U po pu la ci ji kod ze ~e va ima mo sve ga 26 od sto mla dih je din ki, a „ni je po sao“ ako taj pro ce nat ne ode pre ko 50 od sto - ka ù u ovom Udru è wu.- Do dat ni pro blem, ma da bi za po tvr |i va we tih sum wi tre ba lo ura di ti da le ko ozbiq ni je, na u~ no ute me qe ne ana li ze, stva ra j u i ma s ov n o ko r i { te n i agro-pe sti ci di, ~i ja ne kon tro li sa na upo tre ba de va sti ra po pu la ci je sve di vqa ~i, pa ta ko i ze ca i fa za na - sum wa ju u LU „Som bor“. U ovom udru è wu su ina ~e u ~e ti ri na vra ta u re vi re ko ji ma ga zdu ju sa mo ove go di ne pu sti li pre ko 5.000 fa zan skih pi li }a,

uz go je nih u vla sti toj fa za ne ri ji, ali i po red ( zbog su {e) re strik tiv nog iz lo va, broj od ra slih je din ki se ne po ve }a va tem pom ko ji se o~e ki vao.

po ko ji stra ni lo vac, iz Ita li je i Austri je, ali to je sve spo ra di~ no, po {to je i wi ma ja sno ka kva je, zbog ne nor mal nih me teo uslo va, ove go di ne lov na se zo na

- U ovim uslo vi ma, ni je bi lo dru ge do da bu de mo re strik tiv ni ji u iz lo vu, pa smo bi li u ne ku ru ku upu }e ni go to vo is kqu ~i vo na lov na na {em po li go nu, gde su ume }e mo gli da is ku {a ju pre sve ga do ma }i lov ci. Po ja vi se i

- na gla {a va ju u LU „Som bor“ u ko jem ove zi me po seb nu „bit ku“ vo de sa vi so kim sne `nim po kri va ~em, ko ji kom pli ku je snab de va we 35 hra ni li {ta, po sta vqe nih za sr ne }u di vqa~. M. Miqenovi}

Devet decenija Lova~kog saveza Vojvodine, savremenik uveli~ao slavqe U Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma mi nu le su bo te je odr `a na sve ~a na Skup {ti na po vo dom 90 go di na od osni va wa Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne. Po red voj vo |an skih lo va ca i lov nih rad ni ka, sku pu su pri su stvo va li i dr `av ni se kre tar Mi ni star stva po qo pri vre de Da ni lo Go lu bo vi}, ne dav no usto li ~e ni di rek tor Upra ve za {u me Pe ri ca Gr bi}, pred sed nik Lo va~ ke ko mo re Sr bi je dr Mi lu tin \or |e vi}, pro fe sor PMF u No vom Sa du dr Zo ran Ri sti}, pred sed dnik LS Ko so va i Me to hi je Ili ja Ele zo vi}, pred sed nik LS cen tral ne Sr bi je To mi ca Ra do sa vqe vi}, pred sed nik Skup {ti ne LSS Mar ko Ti ca, se kre tar u ostav ci LSS Alek san dar ]e ra ni} i dru gi go sti. Deo po zva nih go sti ju je bio spre ~en da pri su stvu je sve ~a no sti zbog lo {ih vre men skih uslo va tog da na. Na kon po zdrav nog go vo ra pred sed ni ka LSV Mi la na Pa -

`i na i pod se }a wa na osni va we Sa ve za lo va~ kih dru {ta va za Voj vo di nu 10. de cem bra 1922. u ho te lu „Kra qi ca Ma ri ja” u No vom Sa du i iz la ga wa ne kih go sti ju, za slu `nim po je din ci ma i usta no va ma su do de qe na pri zna wa. Ve ro vat no naj ve }i apla uz me |u oni ma ko ji ma su uru ~e na pri zna wa, do bio je u su bo tu je di ni pri sut ni sa vre me nik osni va~ ke skup {ti ne LSV: to je le gen dar ni ve te ran do ma }eg lov stva, biv {i pro fe sor no vo sad skog Po qo pri vred nog fa kul te ta dr Vo ji slav Jo va no vi} Jo ja, ko ji je

Prof. dr Vojislav Jovanovi}

ro |en 1917. go di ne. Pre da vao je, po red lov stva, ve te ri nar stvo i zo o hi gi je nu, ob ja vio je ve li ki broj na u~ nih ra do va iz obla sti lov stva, a 1952. go di ne, na kon {to je Vla da ta da {we SAP Voj vo di ne do ne la od lu ku o osni va wu Cen tra za na u~ no - is tra `i va~ ki rad u lov stvu, po stao je pr vi ru ko vo di lac te usta no ve. Na kon sve ~a nog pro gra ma na No vo sad skom saj mu, neo fi ci jel ni deo sve ~a no sti na sta vqen je u Lo va~ kom do mu u Fu to gu. D. Kn. Foto: R. Hayi}

U OKOLINI BLACA

Za dve ovce pala dva vuka Ka da je ve li ka glad na te ra la tri vu ka da za |u u se la u oko l i n i Bla c a, u jed n om od wih upa li su u tor i lo kal nom sto ~ a r u za k la l i dve ov c e, a tre }u su te {ko po vre di li. Pe -

to ~ la n a lo v a~ k a dru ` i n a je br zo re a go va la i kre nu la u po te r u, a pre m a re ~ i m a lov c a Ne boj {e Zdrav ko vi }a, po tra go vi ma su shva ti li da su vu ko vi u {u mar ku u bli zi ni se la,

pa su op ko li li te ren i pu sti li pse. Epi log: dva vu ka je od stre l io upra v o Zdrav k o v i}, dok je tre }i, iako su lov ci dva pu ta pu ca li na we ga, us peo da po beg ne.

Gosti i zvanice na sve~anoj skup{tini

ODLUKOM UPRAVNOG ODBORA

LSV vra}a pare udruèwima Zbog ~i we ni ce da Lo va~ ki sa vez Sr bi je ni je, ka ko ka ù u Lo va~ kom sa ve zu Voj vo di ne, utvr dio ja snu i pre ci znu ci fru u ve zi sa ~la na ri nom za voj vo |an ske lov ce, od no sno iz no su ko ji LSV tre ba da upla ti LSS - u, voj vo |an ski Sa vez je na po sled woj sed ni ci Uprav nog od bo ra do neo od lu ku da lo va~ kim udru è wi ma u po kra ji ni, svo jim ~la ni ca ma, vra ti deo nov ca ko ji je na me wen za upla tu ~lan skog do pri no sa LSS u. Pod se }a wa ra di, LSV je u tu svr hu kroz na pla tu ~la na ri ne pred vi deo 200 di na ra, a akon ta ci ja od po 60 do na ra po lov cu (oko 900 hi qa da di na ra) le tos je upla }e na na ra ~un LSS. Ka ko po mi {qe wu voj vo |an skih lov nih rad ni ka, va lid na od lu ka LSS o vi si ni ~la na ri ne do sa da ni je do ne ta, od lu ~i li su se za ta kav ko rak.

- Po {to LSS ni je do neo ja snu i le gi tim nu od lu ku o vi si ni ~la na ri ne, od lu ~i li smo se da udru ` e w i m a vra t i m o pa r e - po t vr d io je za „Dnev nik” pred sed nik LSV Mi lan Pa ìn. - Pr vo su nam re kli da je ~la na ri na 500 di na ra za sve lov ce u Sr bi ji, pa su se po ja vi la tu ma ~e wa da ni je, a i le gi ti mi tet Skup {ti ne LSS u Sme de re vu od 30. ju na ove go di ne, gde se o ~la na ri ni gla sa lo, vi {e je ne go upi tan, jer smo ube |e ni da ta mo kvo ru ma ni je bi lo. S ob zi rom da se bli ì kraj fi skal ne go di ne, ju ~e smo no vac pro sle d i l i na { im udru ` e w i m a: za one ko ji su ~la na ri nu pla ti li do 30. ju na, vra }a mo 140 di na ra, a oni ma ko ji su pla ti li po sle tog da tu ma, 200 di na ra po lov cu - re kao je Pa ìn. D. Kn.

kWiGA

petak21.decembar2012.

dnevnik

ПР ВИХ 120 ГО ДИ НА СРП СКЕ КЊИ ЖЕВ НЕ ЗА ДРУ ГЕ

Књи жни ца ко ја збли жа ва и са ста вља

рп ска књи жев на за дру га осно ва на је 1892. го ди не у Бе о гра ду. За пр вог пред сед ни ка иза бран је исто ри чар и фи ло лог Сто јан Но ва ко вић, за пот пред сед ни ка пе сник Јо ван Јо ва но вић Змај, ко ји је на цр тао и по зна ти знак СКЗ. И доц ни је су на че лу За дру ге и у ње ном управ ном од бо ру би ли нај зна чај ни ји срп ски пи сци и на уч ни ци, од Па вла По по ви ћа, Јо ва на Скер ли ћа, Ми ло ва на Гли ши ћа, Си ме Ма та ву ља, Иси до ре Се ку лић, Иве Ан дри ћа, Вељ ка Пе тро ви ћа, Ми ло ша Н. Ђу ри ћа до Ра до ва на Са мар џи ћа, Во ји сла ва Ђу ри ћа, До бри це Ћо си ћа, Бран ка В. Ра ди че ви ћа, Де сан ке Мак си мо вић, Ме ше Се ли мо ви ћа, Ива на В. Ла ли ћа, Јо ва на Хри сти ћа, Сло бо да на Се ле ни ћа, Вас ка По пе и дру гих. Осни ва чи За дру ге су, на дан осни ва ња, пот пи са ли Пра ви ла Срп ске књи жев не за дру ге, где су, из ме ђу оста лог, на гла си ли да се СКЗ осни ва „у на ме ри да по мог не пра вил ни је ши ре ње ода бра них де ла из

тра жи ли оно што нас мо же збли жи ти и са ста ви ти”, што је остао је дан од основ них прин ци па у ра ду СКЗ то ком свих сто два де сет го ди на ње ног по сто ја ња. Пр во ре дов но го ди шње „Ко ло“, нај зна чај ни ја би бли о те ка Срп ске књи жев не за дру ге и нај зна чај ни ја

би бли о те ка срп ске кул ту ре и књи жев но сти у це ли ни, об ја вље но је већ у је сен 1892. го ди не. У ње му је би ло се дам књи га: „Жи вот и при -

ВЕ ЧЕ РАС У МА ТИ ЦИ СРП СКОЈ

Све ча ност по во дом ју би ле ја Пр вих 120 го ди на Срп ске књи жев не за дру ге би ће ве че рас све ча но обе ле же но и у Ма ти ци срп ској. Про грам по чи ње у 19 ча со ва, го сте ће по здра ви ти пред сед ник МС Дра ган Ста нић, а уче ству ју Ма ти ја Бећ ко вић, Ми ха и ло Вој во дић, До бри ца Ерић, Дра ган Ла ки ће вић, Да ни ло Ни ко лић, Ђор ђо Сла до је, Се ли мир Ра ду ло вић, Не над Гру ји чић, Ср ба Ми лин и други. ле пе књи жев но сти и из оп ште ко ри сне по у ке и та ко да ства ра књи жни цу за све ре до ве на ро да”. На пр вој скуп шти ни 1893. Сто јан Но ва ко вић је из го во рио по зна те ре чи да су осни ва чи СКЗ „оста вља ли на стра ну све што би нас мо гло де ли ти”, да би, с дру ге стра не, „ја че по -

кљу че ни ја“ До си те ја Об ра до ви ћа „С мо ра и са су ва“ Ми ла на Јо ва но ви ћа, „Да вор је“ Јо ва на Сте ри је По по ви ћа, „Ба ко ња фра Бр не“ Си ме Ма та ву ља, „Дра мат ски спи си“ Ко сте Триф ко ви ћа, „Истин ска слу жба“ Иг ња та Ни ко ла је ви ча По та пен ка, „Исто ри ја срп ско га на ро -

да“ Љу бо ми ра Ко ва че ви ћа и Љу бо ми ра Јо ва но ви ћа. Пр во „Ко ло“ штам па но је у ти ра жу од 5.000 ком пле та. Ти раж је вре ме ном по ве ћа ван у оној ме ри у ко јој је по ве ћа ван број прет плат ни ка и број чла но ва За дру ге, ко јих је би ло у свим кра је ви ма у ко ји ма је жи -

вео срп ски на род, у Бо сни и Хер це го ви ни, Хр ват ској, Дал ма ци ји, Цр ној Го ри, Вој во ди ни. До ове, 2012. го ди не иза шло је 103 „Ко ла“ СКЗ, са пре ко 690 на сло ва. СКЗ је још 1898. го ди не по че ла да из да је и но ву би бли о те ку – „За бав ник“, у ко јој су об ја вљи ва не књи ге по зна тих свет ских про зних пи са ца то га вре ме на. Из ме ђу оста лих, Гон ча ро вљев ро ман „Обло мов“, Иго о ва „Бо го ро ди чи на цр ква у Па ри зу“, „При по вет ке“ из по зна тих европ ских књи жев но сти. Сле де ће, Тол сто јев „Рат и мир“, „Да вид Ко пер филд“ Чар лса Ди кен са, „Ог њем и ма чем“ Хен ри ка Сјен кје ви ча, „Ве ре ни ци“ Але сан дра Ман цо ни ја, све у ве ли ким ти ра жи ма. Из ме ђу два свет ска ра та осно ва не су две но ве За дру ги не би бли о- те ке – „По уч ник“ 1925. (за по пу -

лар но пи са не књи ге из на у ке и кул ту ре), и „Са вре ме ник“( за књи ге већ афир ми са них и мла ђих до ма ћих пи са ца); ту су, из ме ђу оста лих, об ја вље не „При по вет ке“ Иве Ан дри ћа, „Лу ди ло ср ца“ при по вет ке Де сан ке Мак си мо вић, „По зо ри шне кри ти ке“ Ми ла на Гро ла и Кр ле жи на дра ма „У аго ни ји“, „Хро ни ка па ла нач ког гро бља“ Иси до ре Се ку лић , „Пла нин ци“ Бран ка Ћо пи ћа. По сле Дру гог свет ског ра та, ка да је об но вљен рад СКЗ, осно ван је ве ћи број но вих би бли о те ка. Ме ђу њи ма је нај зна чај ни ја би ла би бли о те ка „Срп ска књи жев ност у сто књи га“, ко ју је За дру га при пре ма ла и штам па ла за јед но с Ма ти цом срп ском из Но вог Са да од 1957. до 1967. го ди не, док је дру го, до пу ње но из да ње штам па но 1971-1972. Да нас у За дру зи има око два де сет ак тив них еди ци ја. Нај ве ћи број но вих фор ми ран је у вре ме ну у ко јем је глав ни уред ник у За дру зи био Ми ло рад Ђу рић. По ред ре дов ног „Ко ла“ и по но вље них из да ња ове еди ци је, ту су „Атлас“, „Ан то ло ги је“, „Ма ла би бли о те ка“, „Књи жев на ми сао“, „Исто риј ска из да ња“, „Срп ски ме мо а ри“, „Књи ге за де цу и од ра сле“, „Умет ност на тлу Ју го сла ви је (Ср би је)“ и дру ге. Срп ском књи жев ном за дру гом и да нас упра вља ју ње ни чла но ви, не по сред но - на ре дов ним го ди шњим и на из бор ним скуп шти на ма ко је се одр жа ва ју сва ке тре ће го ди не. Као из да вач и уста но ва кул ту ре од по себ ног на ци о нал ног зна ча ја, СКЗ има и по се бан За кон о Срп ској књи жев ној за дру зи, до не сен 1997. го ди не . Р. Ло ти на

ПРИ ЗНА ЊЕ БА НАТ СКОМ КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ ИЗ НО ВОГ МИ ЛО ШЕ ВА

Ме да ља пр вог пред сед ни ка УКС Си ме Ма та ву ља

ро те клог ви кен да у Бе о гра ду је одр жа на го ди шња скуп шти на Удру же ња књи жев ни ка Ср би је. Том при ли ком осни вач и ди рек тор Ба нат ског кул тур ног цен тра из Но вог Ми ло ше ва књи жев ник Ра до ван Вла хо вић при мио је Ме да љу Си ме Ма та ву ља. Ово ви со ко при зна ње ко је но си име пр вог пред сед ни ка УКС, до де ље но је БКЦ, за ду го го ди шњи до при нос књи жев но сти и кул ту ри. - Сле де ћи тра ди ци ју ве ли ких књи жев них и ку тур них пре га ла ца ко ји до ла зе из на шег за ви ча ја, из Ба на та – До си те ја Об ра до ви ћа, Те о до ра Па вло ви ћа, Ђу ре Јак ши ћа, Јо ва на Сте ри је По по ви ћа, Ва се Ста ји ћа,

Ти хо ми ра Осто ји ћа, Ми ло ша Цр њан ског, Ду ша на Ва си ље ва, Си ме Цу ци ћа, од лу чи ли смо да наш

BA[TINA

(Не)сло га срп ских учи те ља

ист за на род но обра зо ва ње „Вас пи тач“, из ла зио је у Бе о гра ду 1881, два пу та ме сеч но (бр. 1 – 18). Штам пан је у Др жав ној штам па ри ји. Из да вач и уред ник био је Во ји слав Бр кић. До но сио је при ло ге из обла с ти пе д а го г и ј е, члан ке о до ма ћем вас пи та њу, о уре ђе њу шко ла, о ис то рој ском раз в ит ку вас п и т а њ а и обра зо ва ња, ре цен зи је пе да го шких и школ ских књи га и ча о пи са, из ве шта је о ра ду учи тељ ских збо ро ва и скуп шти на, бе л е ш ке о упра ж ње н им учи тељ ским и про фе сор ским ме сти ма и др. Уга шен је због „не сло ге срп ских учи те ља“. У Би бли о т е ц и Ма т и ц е срп с ке лист по сто ји и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

пре га лач ки кул тур ни, кре а тив ни и фи ло соф ски мо то бу де мак си ма ко ја гла си: Др во да би мо гло у ви -

си ну мо ра у ду би ну, ре као је Вла хо вић ахва љу ју ћи се на ви со ком при зна њу. -За то се ду бо ко ко ре ни мо у књи жев ној и кул тур ној тра ди ци ји на шег на ро да. Та ко ђе, од лу чи ли смо се да жи ви мо, ства ра мо и де лу је мо из за ви ча ја ко ји нас је дао, да кле, из ми ли тар ског Но вог Ми ло ше ва. Ко ри сте ћи са вре ме не тех но ло ги је и ме ди је, пр вен стве но Ин тер нет, из се ла кул ту ро ло шки кре а тив но и ства ра лач ки де лу је мо на гло бал но се ло, увек во де ћи ра чу на да бу де мо у слу жби сво ме је зи ку, на ро ду и кул ту ри. Ме да љу Си ме Ма та ву ља Ра до ва ну Вла хо ви ћу је уру чи ла пот пред сед ни ца УКС Ми ли ца Ли лић. К. Р.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у зре ња нин ској књи жа ри „Аго ра” 1. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 2. „Ја го ди ћи-по клад ске ва тре”, Ђор ђе Ми ло са вље вић - „Ла гу на” 3. „50 ни јан си - Осло бо ђе ни”, Е Л Џејмс - „Ла гу на” 4. „Кан џе 2”, Мар ко Ви дој ко вић - „Рен де” 5. „Сјај у оку зве зде”, Љи ља на Ха бја но вић - Ђу ро вић - „Гло бо си но” 6. „Про блем Спи но за”, Ир вин Ја лом - „Пла то” 7. „Мо ја тај на”, Са ња Ма рин ко вић - „Ла гу на” 8. „На ру бу па ме ти”, Ми ро слав Кр ле жа - „Аго ра” 9. „Зим ски днев ник”, Пол Остер -„ Ге о по е ти ка” 10. „Хлеб и страх”, Ми ли сав Са вић - „Аго ра”

КЊИ ЖЕВ НИ ХИ ТО ВИ

При ча о не срећ ним љу бав ни ци ма

о ман „Сва ко га да на, сва ко га ча с а“ На т а ше Драг нић у из да њу „Ла гу не“ сти гао је ових да на до чи т а ла ца у пре во ду са не мач ког је зи ка и са оре о лом ме ђу на род ног хи т а ко ји је за го ди ну да на об ја вљен у 29 зе ма ља. Аутор ка, ро ђе на Спли ћан ка, жи ви у Ер лан ге ну, где пре да је не мач ки је з ик стран ц и ма.Ро ман се по ја вио у Не м ач кој сре д и н ом 2011, али су аутор с ка пра ва би ла про да та ши р ом све т а још док је био у ру ко п и су. Ме ђ у нај ва жни јим куп ци ма су САД, Ки на, Ко ре ја, Шпа ни ја, Ве ли ка Бри та н и ј а, тр ж и ш та на ко ји ма ни је ла ко пла си ра ти са вре ме ну љу бав ну при чу и то не по зна тог пи сца. Шта је „оно не што“ што из два ја Драг нић ки ну при чу о не срећ ним љу бав ни ци ма До ри и Лу ки од хи ља да љу бав них ро ма на ко ји се об ја вљу ју у чи т а вом све ту? Драг ни ће ва је пре ко „Сва ко га да на, сва ко га ча са“ по ну ди ла шти во сви ма ко ји су отво ре но или по тај но ро ман тич ни. У са вре ме ном све ту, ко јим вла да ју бр за хра на, оту ђе ност, секс на бр за ка, бра ко ви без то пли не, сва ко ме је по треб на ба рем на да да по сто је љу ба ви ко је тра ју – за у век. Су срет Лу ке и До ре од и гра ва се као пре ма сце на ри ју бај ке, са м о што, у овом слу ч а ј у, принц је тај ко ји па да у не свест ка да се у вр ти ћу по ја ви ње го ва прин це за, и она га „бу ди“ по љуп цем. Ту, љу бав на пр ви по глед, на гло пре ки да од ла зак До ре са ро ди те љи ма у Па риз, а принц оста је у Ма кар ској ко ја је су мор на про вин ци -

ја ка да про ђе лет ња ту ри стич ка се зо на. До с а ду и жал за До ром по пу ња ва де вој ка ма ко је су му при ру ци и ту гу ута па у ви ну. Иако ра ста вље ни и без мо гућ но сти да сту пе у кон т акт, обо је не за бо ра вља ју на оног дру гог, јер осе ћа ју да су са мо ка да су за јед но – ком плет ни. Њи хо ви пу те ви се по но во укр шта ју у

Па ри зу, где До ра гра ди глу мач ку ка ри је ру, а Лу ка је сти гао као мла ди сли кар ко ји обе ћа ва. Ова, не спор но, ср це па ра ју ћа при ча, оди ше то пли ном, на би је на је емо ци ја ма, пу на лир ских па с а жа, што че сто пре ла зи у ци ти ра ње по е зи је Па бла Не ру де (из ко је је по зајм љен и на слов) и та ко по ста је шти во ко је има сво ју пу бли ку на свим ме ри ди ја ни ма. „Сва ко га да на, сва ко га ча с а“је књи жев ни пр ве нац На т а ше Драг нић, а њен не м ач к и из д а вач оба в е ш та ва да аутор ка пи ше дру ги ро ман. К. Р.

Ри зич не пре по ру ке ку вар ских зве зда

е ђу књи га ма ко је се у пра знич но до ба обич но на ђу на вр хо ви ма ли ста нај про да ва ни јих из да ња, че сто се на ђу књи ге по зна тих ку ва ра са чу ве ним ре цеп ти ма. Ме ђу тим, ре зул та ти Бри тан ске здрав стве не ор га ни за ци је и Уни вер зи те та Њу касл по твр ди ли су да се ме ђу овим слав ним ре цеп ти ма на ла зи мно го оних ко ји сло бод но мо гу да се на зо ву „не здра вим”, чак и ка да се по ре де са го то вом хра ном из бри тан ских су пер мар ке та. Ис тра жи ва чи су при пре ма ли и ана ли зи ра ли хра ну ску ва ну пре ма на су мич но ода бра ним ре цеп ти ма, из пет нај про да ва ни јих ку ли нар ских књи га на „Ама зо ну”: „Је ла од 30 ми ну та” и „Ми ни стар ство хра не” Џеј ми ја Оли ве ра, „Јед но став но из рер не” Ло рејн Па скал, „Ку хи ња „ Нај џе ле Ло сон и „Ри вер Ко тиџ сва ког да на” Хјуа Фарн ли ја-Ви тинг ста ла, ко је ина че мо же те гле да ти на ка блов ском ка на лу „24са та ку хи ња”. Је дан од за да та ка ис тра жи ва ња био је да по ре де ну тру тив ни са др жај сто ти ну ре це па та на су мич но ода бра них из

ових ку ва ра са сто ти ну го то вих је ла из ве ли ких су пер мар ке та „Те ско”, „Ас да” и „Сејн сбу ри”. Ре зул та ти, об ја вље ни у Бри тан ском ме ди цин ском ча со пи су, по ка за ли су да ни је дан од ових ре це па та не од го ва ра ди је тет ским пре по ру ка ма Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је, у пре вен ци ји бо ле сти по ве за них с ис хра ном. Ре цеп ти на ших ТВ ку ва ра има ли су ве ће шан се да до би ју цр ве но све тло од го то вих је ла, јер су би ли не здра ви ји. „Је ла спре мље на пре ма ку ва ри ма има ла су зна чај но ма ње вла ка на од пре по ру че не ко ли чи не, као и ви ше про те и на, ма сти и за си ће них ма сно ћа”, на во ди се у из ве шта ју. А са мо че ти ри по сто го то вих је ла од го ва ра пре по ру ка ма СЗО „. Ауто ри ис тра жи ва ња пре по ру чу ју ку ва ри ма-пи сци ма да у сво је књи ге уне су и ну три тив не по дат ке, слич не они ма ко је оба ве зно сто је на ети ке та ма го то вих је ла. Џеј ми Оли вер сме ста је од го во рио на ове оп ту жбе, ис ти чу ћи да ње гов ку вар, као и ре -

O[E ] T NE

цеп ти на сај ту, има ну три тив не по дат ке, као и да ће у окви ру ре це па та убу ду ће пре по ру чи ва ти ко је је ло мо же да се при пре ма сва ко днев но, а у ко јем тре ба ужи ва ти у огра ни че ним ко ли чи на ма. Што се Ло рејн Па скал ти че, она је ис та кла да у ње ним ку ва ри ма има са свим до вољ но са ла те, су па и ла ких је ла, и да сва ко мо же да је де пре ма соп стве ном из бо ру. „Мо је књи ге ни су по све ће не здра вој хра ни, већ ку ва њу. Ипак, мно ги ре цеп ти ве за ни су за здра ву хра ну”, ре кла је Ло рејн. С дру ге стра не, ве ли ки пре храм бе ни лан ци као што је „Те ско”, тру де се да од го во ре на зах те ве Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и сма ње унос ма сно ћа, ше ће ра и со ли у го то ве про из во де. У ме ђу вре ме ну, бит ка из ме ђу здра вог и уку сног се на ста вља, а на ма оста је гла во бо ља ви ше, јер смо из гу би ли си гур ног до бит ни ка за ку по И. Ву ја нов ви ну но во го ди шњег по кло на.

kULTURA

dnevnik

НО ВА КЊИ ГА „ДИ ЈА ЛОГ С ТРА ДИ ЦИ ЈОМ” ПО ЗО РИ ШНОГ КРИ ТИ ЧА РА ВЛА ДИ МИ РА СТА МЕН КО ВИ ЋА

Са чу ван дух Би те фа Недавно је, у издању „Службеног гласника” представљена књига „Дијалог с традицијом” дугогодишњег позоришног критичара Владимира Стаменковића, посвећена Битефу. Овом књигом, која обухвата два периода: Краљевство експеримента, Битеф 1967- 1986; Промене и последице, Битеф 1987 – 2006, „предају се у руке читалаца критике најзначајнијих представа приказаних на Бите фу од његовог оснивања до 2006“. Књига има око 800 страница и илустрована је фотографијама. „Сви текстови у Краљевству експеримената, као и у наставку Промене и по следице, имају исту врсту ресантимана и лаког презира према хронолошком праху и помодним трендовима, са редукованом усредсређеношћу на вечите ствари, уистину достојне и праведне. Књига је писана збијеним, чврстим и бескомпромисним рукописом. Таквим својим ангажманом Владимир Стаменковић снажно је утицао на промене у театру свога времена, а налази се међу оним драгоценим људима који су битно променили друштво у којем живе. Ова књига је потврда те промене„, наводи о овој књизи драмски писац Ненад Прокић. Сакупљене на једном месту, те критике у првој инстанци пред-

стављају извештај с лица места, непо средно сведочење о оном што се с театром догађало у преломном раздобљу између 1967. и 1986, и, како се истиче, један су од примарних извора за будућу историју позоришта тог периода. Али, у исто време, зато што се у њима систематски прати и тума-

чи промена у схватању театра до које у свету баш тада долази, зато што се према тој промени критички одређују и када се енергично подржава, оне су и својеврстан поглед на Битеф из историјске перспективе. - Стаменковић је као критичар био бескомпромисан, ствараоци су се некад и љутили на њега,

али када данас читам ову књигу, слажем се са свиме што је издвојио и како је то образложио у одно су на високу ле ствицу коју смо ми на Битефу по ставили. Ова збирка значи и сачуван дух Битефа, обрађен интелектуално, али и са емоцијама – речи су Јована Ћирилова. Реди тељ Де јан Мијач, уз опаску да је овој књизи приступио с емоцијама, јер то је и ње го во про шло вре ме, ис ти че да она „ипак ни је сентиментална, захваљујући стилу и логици аутора који је нашао равнотежу изме ђу прин ципа универзално сти и неопходно сти при оцењивању представа. То није само хронологија нити само де скрип ци ја, већ чвр ста це ли на упућена и младој генерацији, јер говори о фундаменталним проблемима позоришта који су битни и данас„. - Ово је естетичка историја Битефа, драгоценог фе сти ва ла чи јем је угледу до при но сио и Стаменковић. Пишући критику за магазин НИН деценијама, он је својим радом пружао снажну јавну подршку тој манифе стацији и едуковао јавност за превазилажење нетолерантно сти у уметно сти и друштву уопште – оцена је театролога Радомира Путника. Н. Пеј чић

petak21.decembar2012.

ПРЕД СТА ВА „АЗА МИ 2” ЈО ЖЕ ФА НА ЂА ВЕ ЧЕ РАС ПРЕ МИ ЈЕР НО У КА ЊИ ЖИ

Ма ске, не кад и сад У Регионалном креативном центру „Јожеф Нађ“ у Кањижи, вечерас ће премијерно бити изведена нова представа Јожефа Нађа „Азами 2“. Представа је у краћој форми настала прошле године, а сада је дорађена као целовечерњи комад. У позиву стоји да је Нађ покушао да кроз игре са маскама дочара један мистични, архаични свет у којем се призивају прастари обичаји сусрета са натприродним силама. Такође, ношење маски је код ловаца и шамана био сакрални догађај, који је доприносио победи страха. „Непокретност маске, сличне лицу мртваца, одједном значи и бесмртност и победу времена. Позоришне маске прикривају миму, али истовремено откривају нешто постојаније од секундарних глумачких реакција“, наводе из Региналног кре ативног центра „Јожеф Нађ“ у Кањижи, додајући да су у наше време, пак, маске поново веома популарне, али тако да више не покривају, него отварају дух оних који их носе. У представи „Азами 2“ играју: Јожеф Нађ, Петер Гемза, Ђула Франција, Ана Рети, Иши Џуња, Габор Нађпал. Костиме је креирала Александра Пешић, а светло Ласло Добо. Јожеф Нађ је креирао и сценографију. И. Бу рић

ВЕ ЧЕ РАС БО ЖИЋ НИ КОН ЦЕРТ ГЛУ МА ЦА НО ВО САД СКОГ ПО ЗО РИ ШТА / УЈ ВИ ДЕ КИ СИН ХАЗА

Зву ци го спе ла за пра зник Божићни концерт глумаца Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза биће одржан вечерас с почетком у 19 часова у овом театру. Глумачки госпел концерт биће увертира у божићне и ново-

годишње празнике, којом ће ансамбл Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз испратити публику у 2013. годину. - „Aileen Duinn“, „Ameno“, „Halleluja“, „Ain`t no mountain

ПРИ ЗНА ЊЕ ГРА ФИЧ КОГ КО ЛЕК ТИ ВА

На гра да „Ма ли пе чат” Не бој ши Ра до је ву Награда Мали печат Графичког колектива за 2012. годину припала је Небојши Радојеву, једногласно је одлучио жири у коме су били Снежана Стаменковић, историчарка уметно сти и председница жирија, Влади-

мир Вељашевић, графичар и Зоран Тодовић, графичар.Чланови жирија су по сле пажљивог прегледали изложбе Мале графике и оценили овогодишњу се лек ци ју ве ома успе шном. - Небојша Радо јев је до бро по знато аутор ско име на нашој ли ков ној сце ни. Изме ђу осталог, он припада генерацији уметника у чијем раду је очито наслеђе најбољих традиција бе о град ске гра фич ке школе. У новој колек ци ји ба кро пи са при су тан је истраживачки дух и графички еле мен ти ко ји омо гу ћа ва ју да до бро по зната тема из историје умет но сти до би је сна жну ликовну интерНе бој ша Ра до јев, Ате ље IX, ба кро пис, 2012. пре та ци ју. Фо -

кусирајући своју пажњу на дија лог умет ник-модел Ра до јев остварује уверљива композициона решења чије однеговано цртач ко тки во структу ри ше препознатљиву ауторску естети ку фи гу рал не про ве ни јен ције - речено је у образложењу жирија. Откупне награде Министарства културе Републике Србије, установљене протекле деценије ове године су равноправно додељене Маји Симић, Милици Антонијевић и Александру Младеновићу. Из ложба „Ма ле гра фи ке” отворена је синоћ у галерији Графичког колектива у Београду и том приликом је уручена награда „Мали печат” и три откуп не на гра де Ми ни стар ства културе Србије. На изложби, коју Графички колектив организује већ шест деценија, представљено је више од 200 радова 109 аутора из Србије и региона. Слоган овогодишње изложбе је „Више од но сталгије за правим вредно стима” и пружа увид у ствара лачки тренутак аутора, најављује нове појаве, али и утврђује позицију афирмисаних уметника.

У АМЕ РИЧ КОМ НА ЦИ О НАЛ НОМ ФИЛМ СКОМ РЕ ГИ СТРУ

„Ма трикс” и „Пр ља ви Ха ри” кул тур но бла го Амерички национални филмски регистар јуче је издвојио 25 филмова који ће бити сачувани као културно благо, од „Доручка код Тифанија„ до „Прљавог Харија„ и „Матрикса”. На листи се, како преносе агенције, налази и филм „A League of Their Own„ са Мадоном и Ђином Дејвис у главним улогама, „Рођен јуче„ са Џу-

ди Холидеј и празнични класик „Божићна прича„ из 1983. године. На листи се налазе холивудски класици, документарни филмови, рани филмови, експериментална и независна остварења од 1897. до 1999. године. Филмови ће бити пребачени на дигитални формат и додати листи Националног филмског регистра.

high enough“, „Nobody knows the trouble I`ve seen“, „Adagio“, „Steal away“, „Down by the riverside“, „Plenty good room“, „Oh happy day“, „Go down Moses“, „Joshua fit the battle of Jericho“, „Didn`t my Lord delivered Daniel“ , „Joyfuljoyful“, „Kumbaya“, „Shout“, само су неке од композиција које ће под палицом глумице Терезије Фигуре извести чланови овог ансамбла – најављују у овом позоришту. Музичка подршка биће Давид Клем на клавијатурама, чланица Ђачке сцене Лаура Тот свираће на флаути, а студент треће године глуме Ђерђ Вираг на виолини. Инструмената ће се латити и Тамаш Хајду, Арон Балаж и Габор Понго. Н. П-ј.

ГО ДИ ШЊА ИЗ ЛО ЖБА ДВА НА ЕСТ ДИ ПЛО МА ЦА ВЕ ЧЕ РАС У „АРТ КЛИ НИ ЦИ”

Под сти цај мла дим умет ни ци ма У Арт клиници, Грчкошколска 5 у Новом Саду, вечерас у 19.30 ча со ва би ће отво ре на групна изложба „Перспективе 11″. Жири пројекта “Перспективе 11” одабрао је дванаест дипломаца на годишњим изложба ма Фа кул те та ли ков них уметно сти у Београду и Академије уметно сти у Новом Саду за школску 2011/2012. годину. Са Академије уметно сти су Слободан Стошић, Александар Бунчић, Милица Дукић, Марија Бркић, Селена Крчевинац и Јелена Булајић, а са Факултета ликовних уметно сти Ана Ивановски, Ива Каличанин, Бранимир Бенисек, Ксенија Јовишевић, Ана Миленковић и Вендел Вастаг У жирију су били Селман Тртовац, Сања Којић Младенов, Мирољуб Марјановић, Миро слав Карић, Никола Џафо, Светлана Субашић, Јелена Вељковић, Ан дреа Па ла шти, Са ња Лати но вић, Та ди ја Ја ни чић, Алексан дар Ра фај ло вић, Вук Вучковић. Перспективе представљају дугорочни пројекат Арт клинике већ десет година, а замишљен је као „прва” помоћ младим умет-

ницима у њиховом профе сионалном и социјалном препознавању. Арт клиника подстиче неафирмисане младе уметнике и настоји да им помогне и охрабри

их да нађу свој пут кроз уметност и своје место у свету. Прве „Перспективе“ 2002. иницира истоимена школа цртања атељеа Џафо, с намером да се младим уметницима помогне да се професионално и социјално позиционирају. Најбоље дипломце Академије уметности у Новом Саду

бира „Жири лаика“ (људи из различитих професија, не искључиво у домену уметности: уметници, историчари уметности, културни по сленици, профе сори, новинари, љубитељи уметности, привредници….). Изабраним уметницима приређује се заједничка изложба, а потом се представљају самосталним изложбама у Шок галерији. „Перспективе“ се редовно одржавају, од 2002. до 2008. а интересовање младих уметника и медија за ову изложбу постаје све веће. Академце и даље бира „Жири лаика“ (категорије: сликарство, вајарство, цртеж, графика, дизајн, фотографија, нови медији), али за нове кандидате гласају и претходно изабрани уметници. Успо стављена је 2009, сарадња са Фа кул те том ли ков них уметно сти у Београду, па избор најбољих академаца обухвата и ову академију. Жири лаика заме њен је струч ним жи ри јем који бира кандидате на обе академије, а на Великој изложби Перспективе по себно награђује троје академаца. У овом облику „Перспективе“ се одржавају до данас.

svet

petak21.decembar2012.

PALESTINA

SIRIJA

Palestinske izbeglice ìve {irom sveta AMAN: [irom sveta ìvi oko 11 miliona palestinskih izbeglica, od kojih skoro polovina na Bliskom istoku. Svetski mediji izve{tavali su proteklih dana o wihovoj situaciji u Siriji, gde je 100.000 Palestinaca zbog sukoba pobeglo iz izbegli~kog logora Jarmuk, kod Damaska. Hiqade wih vratile su se ju~e u taj logor, uprkos sporadi~noj vatri, javio je AFP. Palestinski predsednik Mahmud Abas pozvao je me|unarodnu zajednicu da pomogne izbeglicama koje beè iz logora u Siriji da stignu do Zapadne obale i Gaze. Sudbina palestinskih izbeglica jedno je od najosetqivijih pitawa u pregovorima Izraela i Palestinaca. To je bolno pitawe za Palestince, {est decenija po{to su prve izbeglice pobegle ili su proterane iz svojih domova tokom „Nakbe” - tragi~nog egzodusa 760.000 qudi zbog sukoba koji su izbili po{to je 1948. godine formirana dràva Izrael. Nekoliko stotina hiqada Palestinaca izbeglo je sa svojih og-

wi{ta tokom [estodnevnog rata 1967. godine, u kojem je Izrael osvojio isto~ni Jerusalem, Zapadnu obalu i Gazu. Prema podacima palestinskog Centralog zavoda za statistiku, na palestinskim teritorijama ìvi 4,29 miliona qudi, od kojih 2,65 miliona na Zapadnoj obali, ukqu~uju}i isto~ni Jerusalem, a 1,64 miliona u Gazi. Oko 1,4 miliona Palestinaca ìvi u Izraelu i wih ~esto nazivaju izraelskim Arapima. Ti qudi dobili su izraelsko dràvqanstvo i ~ine 20 odsto stanovni{tva jevrejske dràve. Stotine hiqada Palestinaca ìvi u raznim zemqama {irom sveta, s najbrojnijim zajednicama u SAD i nekolicini latinoameri~kih dràva. Agencija UN za pomo} i rad procenila je da na Bliskom istoku ima oko pet miliona palestinskih izbeglica, od koji dva miliona samo u Jordanu, 525.000 u Siriji i 450.000 u Libanu. Uslovi u kojima ìve i prava koja uìvaju nisu svuda isti. Jordan je jedina arapska dràva koja im je pruìla pravo na dràvqanstvo.

MALEZIJA

Desetoro poginulo u brodolomu KUALA LAMPUR: Najmawe deset ilegalnih imigranata iz Indonezije, me|u kojima su bile dve trudnice, udavilo se kada je wihov brodi} potonuo u blizini ju`ne obale Malezije. Tela pet `ena i petorice mu{karaca, kao i stari drveni brod u kome su putovali, izbacilo je more na obalu ranije ove nedeqe, rekao je predstavnik pomorske policije Mohamad Muhi agenciji AFP. Veruje se da je grupa ilegalno putovala nazad u Indoneziju iz ju`ne malezijske dr`ave Xohor, rekao je Mohamad. On je dodao da vlasti nastavqaju sa operacijom tragawa i spasavawa jer je lo{e opremqeni brodi} mogao da ponese do 35 qudi.

dnevnik

- Mi smo na{li 10 tela, pet èna i pet mu{karaca. @rtve su indoneànski dràvqani i verujemo da su plovili ka indoneànskom ostrvu Batam - rekao je on. Ra~una se da u Maleziji ìvi i radi dva miliona ilegalnih imigranata. Mnogi od wih su slabo pla}eni Indoneàni koji preduzimaju opasna putovawa preko moreuza Malaka da bi obavqali te{ke fizi~ke poslove koje ne èli da radi lokalno stanovni{tvo. Kao jedna od azijskih zemaqa sa najvi{e stranih radnika, Malezija se u velikoj meri oslawa na imigrante iz susednih zemaqa za rad u ku}ama, ~uvawe dece i za radove na gra|evinama, plantaàma i u fabrikama.

UN upozorava na sekta{ki rat u Siriji WUJORK: Rat u Siriji sve vi{e postaje sekta{ki, upozoravaju istraìteqi UN za qudska prava. U sukobu u Siriji se s jedne strane nalazi vladaju}a zajednica alavita protiv ve}inske zajednice sunita, dok inostrani borci pomaù obema stranama. „Dok borbe izme|u vladinih i antivladinih naoruànih snaga se pribliàvaju drugoj godini trajawa, konflikt postaje prete`no sekta{ki po prirodi”, saop{tila je nezavisna istra`na grupa na ~elu sa brazilskim stru~wakom Paulom Pinheirom, prenela je agencija Rojters. U posledwem izve{taju te istra`ne grupe navedeno je i da snage sirijskog reìma intenziviraju vazdu{ne napade, ukqu~u-

ju}i granatirawa bolnica, a da su ti napadi „nesrazmerni”. Neprijateqstva s obe strane predstavqaju „kr{ewa me|unarodnog prava”, stoji u izve{taju. Veliki broj „inostranih boraca” koji su do{li u Siriju da bi se pridruìli pobuwenicima su suniti iz drugih bliskoisto~nih zemaqa i Severne Afrike. Libanska {iitska grupa Hezbolah potvrdila je da se weni ~lanovi u Siriji bore na strani vladinih snaga, ima izve{taja i da su ira~ki {iiti do{li da se bore u Siriji, a Iran je potvrdio u septembru da wihova Revolucionarna garda pruà pomo} Siriji, navodi se u izve{taju. Izve{taj grupe istraìteqa UN pokriva period od 28. septembra do 16. decembra.

AMERI^KI PREDSEDNIK TRA@I KONTROLU NAORU@AWA

Obama: Suzbiti oruàno nasiqe VA[INGTON: Lider SAD Barak Obama traì od tima koji predvodi potpredsednik Xo Bajden da ve} u januaru ponudi „konkretne predloge” kako bi se suzbilo oruàno nasiqe. Poziv je usledio nakon

lagawa krenuti sa sprovo|ewem” tih mera u zakon. On je ujedno pozvao Kongres da o nacrtu zakona o oru`ju glasa slede}e godine, javio je AP. Predsednik SAD je naveo da je re~ o kompleksnom pitawu, ali je

Nastavak {trajkova znak protesta zbog mera {tedwe vlade i planiranih otpu{tawa radnika, {to je dovelo do zastoja u javnom prevozu i avio-saobra}aju, a rad su ju~e prekinule i {kole i poreske slu`be. Ovaj {trajk je organizovao jedan od najve}ih sindikata - ADEDI, koji okupqa pola miliona radnika u javnom sektoru, odnosno ~etvrtinu od ukupnog broja radne snage u zemqi.

drugi. Ipak, kazao je i da, mo`da, nikada ne}emo znati razloge zbog kojih se dogodila nesre}a u Wutaunu. - Znamo, me|utim, da i posle toga, jo{ Amerikanaca svakodnevno umire u oru`anom nasiqu - rekao je predsednik na ju~era{woj konferenciji za novinare u Beloj ku}i kojoj je pristustvovao i Bajden. Zlo~in u osnovnoj {koli u Wutaunu je ~etvrti ove godine

Baj den, ko ji se go di na ma za la gao za kon tro lu ve za nu za oru` je, pred vo di }e tim u ko ji ma }e bi ti ~la no vi Oba mi ne ad mi ni stra ci je i gru pe iz van we, na vo di ame ri~ ka agen ci ja

GR^KA

ATINA: Gr~ka prestonica i ju~e je bila u velikoj meri blokirana zbog {trajka zaposlenih u javnom prevozu, prenele su agencije. Zbog 24-~asovnog {trajka zaposlenih nisu saobra}ali nadzemna i podzemna `eleznica, metro i tramvaji, a prevoz se odvijao samo autobusima i trolejbusima. Radnici zaposleni u javnom sektoru u Gr~koj bili su i u sredu u jednodnevnom {trajku, u

di ameri~ka agencija. Kako je ranije najavqeno, Bajdenov zadatak bi}e da koordinira proces izme|u vladinih agencija pri formulisawu politike suzbijawa oru`anog nasiqa. Posle masakra u Wutaunu, stigli su pozivi da se pokrene pitawe kontrole oru`ja. Obama je rekao da `eli da se, u okviru napora koje predvodi Bela ku}a vezanih za politiku koja se ti~e oru`ja, u januaru

pro {lo ne deq nog stra vi~ nog masakra u osnovnoj {koli u Konektikatu kada je napada~ ubio 20 mali{ana i {estoro odraslih. Obama je rekao da }e, kada prvo dobije predloge, „bez od-

dodao da je „obaveza svih nas da se potrudimo”. Bajden, koji se godinama zalagao za kontrolu vezanu za oru`je, predvodi}e tim u kojima }e biti ~lanovi Obamine administracije i grupe izvan we, navo-

iza|e s predlozima kako bi on narednog meseca govorio o tome u svom redovnom obra}awu o stawu nacije. Obama je na konferenciji za novinare kazao da, dok podr`ava pravo Amerikanaca da nose oru`je, postoji i potreba da se u~ini ozbiqan napor u spre~avawu nasiqa kakav je bio nedavni masakr. Taj masakr, dodao je predsednik, treba da se shvati kao upozorewe o neophodnosti promena u zakonu o oru`ju. Obama je rekao da }e u timu, koji }e predvoditi Bajden, biti ~lanovi wegovog kabineta, poslanici i

u SAD koji je odneo vi{e `ivota. Obama je na komemoraciji u nedequ u Wutaunu pozvao na akciju, zahtevaju}i promene na~ina na koji se SAD obra~unavaju sa oru`anim nasiqem. Ameri~ki predsednik je obe}ao da }e u narednim nedeqama „upotrebiti sve {to je u wegovoj mo}i” da se u~ine napori u ciqu spre~avawa takvih tragedija. Kontrola oru`ja ima mali prioritet za ve}inu ameri~ kih po li ti ~a ra, jer je oru` je ve o ma po pu lar no u Americi, a industrijski lobi za oru`je veoma mo}an.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Ruski predsednik Vladimir Putin podr`ao je predlog da se Amerikancima zabrani da usvajaju rusku decu i nacrt tog zakona ocenio „svrsishodnim”. Ruski zakon je odgovor na ameri~ki „zakon Magnicki”, kojim se uvode sankcije ruskim funkcionerima ume{anim u smrt ruskog advokata Sergeja Magnickog 2009. godine.

MI HAIL HO DOR KOV SKI Sud u Moskvi doneo je odluku o ubla`avawu kazne biv{em ~elniku kompanije „Jukos” Mihailu Hodorkovskom i zatvorsku kaznu smawio na 11 godina. Shodno tome Hodorkovski }e biti slobodan u oktobru 2014. godine, preneli su ruski mediji.

FRAN SOA OLAND Francuski lider Fransoa Oland odbio da se izvini Alìru zbog kolonijalne pro{losti, rekav{i samo da Pariz sa tom zemqom èli napredak na ravnopravnoj osnovi. Traume iz Alìrskog rata 1954-62, u kome su, pre kona~nog povla~ewa Francuza, ubijene stotine hiqada qudi, ostavile su duboke oìqke u obe zemqe.

KI NE SKA PO LI CI JA UHAP SI LA 1.000 PRI PAD NI KA KUL TA SUD WEG DA NA

ê ka li èn skog Isu sa i kraj sve ta PE KING: Kineska policija je uhapsila oko 1.000 qudi u akciji protiv ~lanova hri{}anske sekte koja {iri glasine o smaku sveta i poziva na obarawe komunisti~kih vlasti. Grupa „Svemogu}eg Boga”, kako sebe naziva taj „kult sudweg dana”, optuèna je za {irewe glasina o sudwem danu 21. decembra i zbog pozivawa sledbenika da uklone „velikog crvenog zmaja”, kako nazivaju vladaju}u Komunisti~ku partiju, naveli su kineski dràvni mediji. Skoro 1.000 ~lanova sekte, koju vlasti nazivaju „kultom zla”, isto kako su nazivali 1999. zabrawenu grupu Falun Gong, uhap{eno je u akcijama {irom zemqe koje su po~ele pro{le nedeqe, javila je Centralna kineska televizija (^TV). Policija je uhapsila vi{e od 350 pristalica „Svemogu}eg Boga” u jugozapadnoj provinciji Guixou, dok je u severozapadnoj provinciji înghai vi{e od 400 qudi privedeno zbog „nedozvoqenog okupqawa”, objavio je list „Peking tajms”. Mawe grupe ~lanova

kulta uhap{ene su u drugim delovima zemqe, preneo je AFP. Apokalipti~na predvi|awa su izazvala veliku pa`wu u Kini, zahvaquju}i internetu i holivudskom filmu „2012”, koji je delimi~no inspirisan navodnim proro~anstvom Maja. ^lanovi kulta su propagirali da }e „po proro~anstvu o sudwem danu po kalendaru Maja od 21. decembra sunce prestati da sija i ne}e biti

struje tri dana”. Grupa je podsticala sledbenike da zbace „velikog crvenog zmaja” i da uspostave vladavinu carstva „Svemogu}eg Boga”. Taj hri{}anski kult propoveda tako|e da je nastupilo novo doba i da }e ih predvoditi „ènski Isus”. List „Global tajms” je preneo deo teksta poruke ~lanova kulta „Svemogu}eg Boga” da je „veliko oko je otkriveno na suncu 9. decembra u Pekingu i oglasio se ènski Isus pod svojim imenom”: „Veliki cunamiji i zemqotresi samo {to se nisu desili {irom sveta”. Kineski dràvni mediji osudili su grupu i zbog skaradnog pona{awa, pa je „Dnevnik kineske omladine” objavio da su pripadnici kulta „~ak koristili i ‘seksualno komunicirawa’, pozivaju}i ~lanice grupe da koriste svoj seksepil kako bi zaveli usamqene mu{karce”. Ta sekta je nastala po~etkom 1990-tih ali je bila u strogoj u tajnosti zbog vladine netolerantnosti prema verskim grupama koje nisu zvani~no priznate.

odmor

dnevnik

petak21.decembar2012.

Куда на јефтино скијање Н

е желите да плаћате преко 200 евра само за ски пас? Не желите да плаћате 10 евра за пиво? Ако желите јефтино скијање заборавите Француску, Аустрију или Швајцарску. Портал скyсцаннер.нет доноси најисплативије скијашке дестинације ове зиме, где је снег дубок, скијашке карте јефтине, а ни пиво није прескупо.

Спиндлерув Млин, Чешка

Јахорина, Босна и Херцеговина Јахорина је једно од већих скијалишта на Балкану и има поносно олимпијско наслеђе. Већина ски-

Јахорина

желе и дубоки снег, јефтину храну, па чак и јефитно пиво. Ту је респектабилних хиљаду метара вертикалног пада и доста шуме, па ће Јасна задовољити средње скијаше као и оне боље ако су спремни да мало истражују изван стаза. Пропратни садржаји нису толико развијени, али постоје ноћни барови и ресторани у оближњем граду Липтовски Микулас. Словачка има изврсне цене - кригла пива кошта 1,2 евра, а три следа јела можете добити за испод 12 евра. Шестодневни ски пас је 143 евра.

Копаоник, Србија Најмодернији систем жичара у источној Европи има управо Копаоник у Србији. Постоје и бројне мо-

Вогел

јалишта је средње тешка, с око 20 километара скијашких стаза и лепим погледом на Сарајево. Нуди и ноћно скијање, а има и одлична пропратна догађања те одличну храну. Шестодневни ски пас износи 91 евро.

Вогел, Словенија Као и Словенија, Вогел је мали али савршено обликован. Смештен је изнад Бохињског језера, има модерну жичару и бројне видиковце. Вогел је добар за почетнике, док ће добри скијаши стазу савладати за дан-два. Ноћни живот готово ни не постоји, осим неколико ресторана уз обалу језера, па је место идеално за романтични зимски бег. Цена шестодневног ски паса је 139 евра.

Јасна, Словачка Посљедњих неколико година Јасна привлачи захтевније скијаше и сноубордере који, при том,

Чешка је можда позната по пиву, али има и добру скијашку понуду. Спиндлерув Млин, на планини Крконоше, има 23 жичаре и 20 стаза на највишој висини од 1310 метара. Терени неће одушевити напредне скијаше и сноубордере, али за почетнике је сасвим прихватљива дестинација. Зашто платити двоструко више у Алпама? Шестодневни ски пас износи 119 евра.

Попова Шапка, Македонија Главна зимска дестинација за Македонце, већина жичара је застраела, али подручје има обиље снега и добро је за оне који желе да искусе нешто другачије - то је авантуристичка, јефтина алтернатива скијалиштима у Алпима. Шестодневни ски пас 64 је евра.

Поијана-Брашов, Румунија

Боровец

гућности за скијаше и сноубордере ван утабаних стаза. Унаточ хајтек инфраструкутури, Копаоник је успео да задржи шарм руралног. Будите упозорени - сваку ноћ тамо се лудо забавља, па ако волите турбофолк, немојте да заборавите плесне ципеле. Шестодневна скијашка карта износи 77 евра.

Промо викенд у ски-центру Торник

Боровец, Бугарска Најстарије скијалиште у Бугарској, Боровец је окружен боровом шумом највећег планинског ланца на Балканском полуострву. Највеће скијашко насеље у земљи има широке, отворене стазе. Град је углавном испуњен баровима за масовно тржиште (има доста попуста у одређеним терминима и “два за један” понуда). Уопште, Боровец је јефтин и весео, а скијалиште ће углавном задовољити почетнике и средње веште скијаше - као и оне који уживају у ноћним продовима. Шестодневни ски пас са скијама 159 евра.

Стазе популарног Поијана-Брашова су савршене за почетнике и средње добре скијаше, а недавно је доато и осам нових гондола. Ресорт је можда мали и суров, али је јефтино и весело. Искусни скијаши тамо неће имати пуно изазова, али изван стазе се могу опустити у запрежним саоницама, или походити бројне кафиће и ресторане. Шестодневна скијашка карта износи 107 евра.

ки сезона на Торнику биће свечано отворена у петак 21. децембра, најавио је директор Туристичке организације Златибор Дарко Ђуровић на данашњој конференцији за новинаре. Ђуровић је истакао да ће од 21. до 23. јануара у оквиру промо викенда цене ски паса бити 50 одсто јефтиније,колики су попуст одобрили и хотелијери, док је Туристичка организација у та три дана обезбедила бесплатан превоз скијаша до Торника и назад до Златибора. По речима руководиоца Ски центра Торник Ивице Лукића,

прошлог викенда овде је скијало 150 скијаша. - Стазе до петка неће радити јер снега тренутно има од 15 до 20 центиметара али, с обзиром на то да од јутрос снег поново пада, све ће бити спремно за свечано отварање- каже Лукић. Он очекује да ће ова зимска сезона бити успешнија од прошлогодишње, када је на Торнику скијало око 33.000 скијаша за 97 скијашких дана, и најављује новину у попустима које Скијалишта Србије планирају током целе сезоне. - Од 20. до 27. јануара имаћемо породичну недељу, када ће

важити попуст од 15 одсто на ски пасове, рентирање опреме и смештај у златиборским хотелима. У фебруару ће бити недеља за парове а у марту женска недеља, са истим попустима- каже Лукић. Редовна цена ски паса на Торнику је 1.940 а за децу 1.530 динара. На дан отварања на Торнику ће се одржати ски трка у паралел слалому и спринт трка у нордијском скијању. Поред Торника, гости Златибора могу се скијати и на Обудојевићи или клизати на клизалишту које ће и ове зимске сезоне радити на Златибору.

Бечки ресторани отворени и за празнике С

ви гости аустријске престонице који се у време божићних и новогодишњих празника нађу у граду могу путем интернета или у Информативном центру града да добију информације о томе који су локали и ресторани у граду отворени. На Бадњи дан 24. децембра у Бечу ће бити отворено 240 локала, док ће уочи Нове године 31. децембра за све Бечлије и њихове госте бити отворено 380 локала. Детаљне информације са листом локала по градским општинама могу се наћи на страници Грађанског сервиса: www.veranstaltungen.wien.at

ПЕТ АЛТЕРНАТИВНИХ ДЕСТИНАЦИЈА ЗА ПРЕДСТОЈЕЋИ ПРАЗНИК

Нова година на другом месту Торонто

ноги мисле да је дочек Нове године у Њујорку, Паризу и Лондону за “аматере”, зато што је сувише очигледан избор за “најлуђу ноћ”. Ми вам зато представљамо алтернативе таквим местима. Алтернативне новогодишње дестинације могу уштедети новац, па чак и живце, будући да нису у време празника претрпане туристима. Зато их свакако вреди имати у виду, чак и онда кад у њима не влада празнична атмосфера. Уместо Њујорка, посетите Торонто Нема сумње да гурање са још милион људи на Тајмс скверу некима делује примамљиво, али издвајање више од 200 евра само да би се ушло у неки клуб, никог нарочито не весели. Зато, сви они који желе да Нову годину дочекају у Северној Америци, могу изабрати Торонто, који нуди урбани ноћни живот Менхетна, али са много више простора за нормално функционисање и наравно, са много пристојнијим ценама. На пример, за делукс собу у Фоур Сеасонс хотелу у Њујорку треба издвојити

1.195 долара на новогодишњу ноћ, док исто такво преноћиште у истоименом хотелу у Торонту кошта 518 долара. Уместо на Тајмс скверу, Канађани Нову годину дочекују на Тргу Нејтан, где заједно са њиховим славним личностима одбројавају до поноћног ватромета. Обавезно треба посетити њихов Дистрикт дестилерија препун грађевина из Викторијанске ере, кафића, галерија и барова.

Не Аспен, већ Кицбил

Рејкјавик пре Амстердама Сваке Нове године у Амстердам се слију на стотине хиљада љубитеља доброг провода Рејкјавик како би уживало у тамошњој клупској сцени. Поноћ се наравно дочекује ватрометима, као и у већини других градова света. Ипак, исто то нуди и Рејкјавик, у ком можете значајно јефтиније проћи (преноћиште у просечном хотелу са четири звездице кошта 120 евра, док у Амстердаму стоји око 250). Осим

тога, у Рејкјавику се традиционално пале логорске ватре око којих се окупљају комшије, наздрављају за добар почетак Нове године и посматрају пиротехничке ефекте. Као и у Холандији и у Исланду је дозвољено користити готово све врсте ватромета, па их можете лансирати из било ког дела града.

Аспен је зимовалиште на ком елита дочекује Нову годину. Ипак, сличан статус има и Кицбил у Аустрији који је права зимска дестинација из снова. Наравно, прослава и овде почиње на стазама, а гомиле људи окупљају се око чувене Хененкам стазе где се пале бакље и ватромети. Сви се затим упућују у барове попут Лондонер-а или клубове какав је Питон. Будући да је место намењено богатима, вечера у Литл Нел ресторану кошта око 360 евра по особи, док сличан оброк у Петит Тиролиа можете добити за око 250 евра. Барселона, а не Лондон Шпанци воле Нову годину и за њу везују врло необичну традицију – онај

Санкт Петербург

који поједе 12 зрна грожђа за 12 секунди непо средно пре поноћи биће срећан целе наредне године. Најчешће се одбројава на Плаза де Каталуња, а онда по сећују клубови. Вреди знати да градски метро ради целе ноћи и да је популарно првог дана Нове године прошетати парком Гуељ. Предност Санкт Петербургу над Москвом Дочек на Црвеном тргу заиста је незабораван, али и више него напоран зато што је током целе ноћи препун људи, па је пожељно доћи и пре 21 часа. По сле тога, нећете ни моћи ни да приђете. Алтернатива је Дворски трг у Санкт Петербургу где огроман број младих људи долази да про слави почетак Нове године. Поноћ је само делић дуге ноћи, па пошто су температуре у ово доба године веома ниске, боље је по сетити неке од многобројних клубова. Град је обично препун по сетилаца из Финске, али по следњих година можете на про слави упознати и људе из целог света. Izvor: www.b92.net

OGLASi l ^iTUQe

petak21.decembar2012.

Posledwi pozdrav

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66137

Posledwi pozdrav

Nije vi{e sa nama

Soki Drini}

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 20. 12. 2012. godine, preminula u 75. godini

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqene bake, majke i ta{te

Jelena Mr|a

1929 - 2012.

1929 - 2012. od: sina Radoslava, snaje Perse, unuka Borislava, unuke Marijane sa porodicom.

od: }erke Nete, zeta Krstana, unuka Radoslava sa porodicom i unuke Branke sa porodicom.

66283

Posledwi pozdrav

Se}a}emo je se sa qubavqu i po{tovawem. Porodica Strizovi}

66285

66259

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da se navr{ava ~etrdeset dana od kad nas je napustio na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Radmila [ovqanski ro|. Stokin iz \ur|eva

Radmile [ovqanski

Sahrana }e se obaviti danas, 21. 12. 2012. godine, u 13 sati, na grobqu, u \ur|evu.

O`alo{}eni: }erka Branka, zet Mita i unuk Dragan.

O`alo{}ena }erka Zora.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za kokenosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Tel.: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 65804

POTREBAN radnik na pakovawu prehrambenih proizvoda sa iskustvom na sli~nim poslovima i posedovawem B i C kategorije. Telefoni: 021/403-150, 403-152. 66173

66245

Soki Drini} Mika Tomi}

1929 - 2012.

1924 - 2012. od: sina Borislava, snaje Grozde, unuka Mladena i unuke Vesne sa porodicom.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena }erka Biqana sa porodicom.

66271

Posledwii pozdrav

Draga na{a mama, baka i ta{ta

Sahrana }e se obaviti 21. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na Temi{varskom grobqu, u Zrewaninu.

Wegovi najbli`i. 66286

Na{em dragom

Kosa Davidov

66247

66260

Iskreno sau~estvujemo u bolu na{e Ivane zbog preranog gubitka majke

prof. dr Dragi{i Atanackovi}u

Radmila [ovqanski ro|. Stokin 1937 - 2012.

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Tel.: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66041 PRODAJEM drva: bagrem, hrast i jasen, 3.500 dinara metar. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-22-19, 063/77-19142. 66075

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Mara Ili}

Soki Drini} 1929 - 2012. od: sina Stanislava, snaje Sne`ane i unu~adi Dejana, Damira, Mirka i Borislave.

Posledwi pozdrav na{oj Mari od wenih folkloraca: Jadranke, Dragomira, Milice, Velinke, Miqane, Nade, Goce, Duje, Ne{e, Saleta, Vlade i Save.

66280

66270

An|a Milosavi}

Soki Drini}

1936 - 2012.

1929 - 2012.

Miodrag Ristin

Koleginice i kolege sa Poqoprivredne tehnike.

S qubavqu, porodica.

Tvoja }erka Ru`ica, unuke Svetlana, Sawa, Maja i zet Sava.

66241

66246

66261

POMEN

Umrla je moja draga sestra, tetka i baka

Velimir Kula~anin Mile

Sahrana }e se obaviti 21. 12. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Petar, }erke Jagoda i Jasna sa porodicama.

od: }erke Borke, unuke Nevenke i unuke Veselke sa porodicom.

Mi{a, Jovanka, Mira, Nada, Slavi{a, Mi}a, Vlada, Dragan, Bole i Sava.

Sa bolom i tugom obave{tavamo da }e se godi{wi pomen odràti u subotu, 22. 12. 2012. godine, na êratskom grobqu, u 11 ~asova, u Sremskim Karlovcima. Majka Ruà.

66279

66281

66258

66263

Javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je na{a draga majka, baka i prabaka

Uvek si nas okupqala, ~uvala i brinula se za nas.

Mare Ili}

Posledwi pozdrav dragom deda Riletu.

Posledwi pozdrav

da}emo ~etrdesetodnevni pomen, 22. 12. 2012. godine, u 11 ~asova, u Dowoj crkvi, u Sremskim Karlovcima.

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki

Zorica Kova~evi}

Posledwi pozdrav dedi i pradedi

Savi Radukinu

ro|. Gajdobranski Tuguje za wom sestra Latinka sa porodicom.

O`alo{}eni: unuk Du{ko, snaja Zorica i praunuci Duwa i Miroslav.

66244

66243

Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da je 20. decembra 2012. godine, u 84. godini preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Soka Drini}

Julki Bo`i}

ro|. Panteli} 1929 - 2012.

1924 - 2012.

Sava Radukin

Sahrana je 21. 12. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

1928 - 2012.

preminula 20. 12. 2012. godine, u 84. god. Sahrana mile nam pokojnice }e se obaviti 21. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}ene porodice Drini} i Panteli}. 66282

voqenom

O`alo{}eni: sinovi Vasilije, Milenko, snaje, unuci i praunuci.

Sahrana je danas, 21. 12. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: supruga Nada, sin Du{ko, k}erka Tinka, unuci i praunuci.

66266

66242

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanoj koleginici u penziji,

petak21.decembar2012.

Pre {est meseci napustio nas je najmiliji

Sa velikom tugom i dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage

Jeleni Mr|a

Miodrag Ristin

Pamti}emo je kao savesnu i odgovornu, vedrog duha i punu `ivotne radosti. Upu}ujemo joj posledwe re~i pozdrava i iskreno sau~estvujemo u bolu wene porodice. Dom zdravqa «„Novi Sad”».

Jelene Mr|a Posledwi pozdrav na{em Ujki.

Zora i Mirjana Vukovi}.

Posledwi pozdrav mojoj

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Kekici

66219

66165

POLUGODI[WI POMEN

1936 - 2012.

Jelene Mr|a Porodica Miqkovi}.

Po~ivaj u miru. Ve~na slava i bezgrani~no hvala. 66220

66250

prvak Novosadske opere Sa qubavqu i tugom ~uvaju se}awa na tebe tvoji: Nada, Nevenka, Svetozar, Ivana i Lena.

Mihwak Ladislavu

Leti na{ beli an|ele, leti visoko i nek tvoje pronicqivo oko ve~no nad nama bdi kao vodiqa, kao bakqa koja obasjava tvoj put pravednosti, kao obaveza, da neprestano brinemo za bli`we, kao vera, koja }e iznedriti boqe qude.

Svetozar - Braca Drakuli}

Mirko [ili} sa porodicom.

66222

640-P

odr`a}e se na Gradskom grobqu, 22. 12. 2012. godine, u 11 ~asova. S ponosom i qubavqu ~uvam uspomene na tebe.

JEDNOGODI[WI POMEN

Dimitrije Ivan~evi} Tvoji: sin Vladimir i supruga Miruna.

Tvoja Qubica. 66207

JEDNOGODI[WI POMEN

Branislav Tuci} Xemika

Maro uvek }emo se se}ati tvog osmeha. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Milinovi} i ^an~arevi}.

Na dana{wi dan, pre godinu dana ostali smo bez voqenog supruga i oca. Supruga Ankica i sin \or|e.

1931 - 2012.

Dragoqub Novi~i} 1937 - 2012.

Sahrana je 21. 12. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jeleni Mr|a @ivka Ubiparipa

od: sestre Qiqane, sestri}a Milovana i Du{ana, unuke Divne, unuka Miqana, snaje Aleksandre i zeta Vuka.

Sin Milo{.

Supruga Cvija i }erke Rajka i Zdenka Novi~i}.

66229

66227

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena mama, ta{ta i baka preminula u 84. godini.

Tuguju wegovi najmiliji: supruga Miqa, deca Nada i Jovo sa porodicama.

66211

Dragom ocu i suprugu

Mileti Vlaisavqevi}u Mi{ku

Jelena Mr|a Sahrana voqene pokojnice je danas, 21. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: suprug Stevan i sin Milan.

66171

Dragan Prentovi} 1960 - 2011.

^etrdesetodnevni pomen obele`i}emo u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. ]erka Milica i supruga Marija.

66209

]erke Mira i Slavica sa porodicama.

Sahrana je u subotu, 22. 12. 2012. godine, u 12.30 ~asova, na Dowem grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: suprug Slobodan, sin Radovan, }erke Tamara i Ivana sa porodicama.

66233

66240

Pomen }e se odr`ati 22. 12. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji: Zlata, Marko, Nikola i Ana. 66230

66235

Posledwi pozdrav mekanoj keki i babi

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

ro|. Milinovi} 1959 - 2012.

Sahrana je danas, 21. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ba~u. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Tvoji: Lija, Tawa, Ceca, Paja, Pe|a i Maksa.

Godina pro|e, a bol ogromna.

dragoj,

Mari Ili}

Mara Ili}

1929 - 2012.

Mesto Tvog glasa, tu`na ti{ina. U srcu nam spava{, na{a Mina.

66200

Mara Ili}

Nevenka Jawetovi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a voqena supruga i majka

ro|ena Ple}a{

Sahrana je danas, 21. 12. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Zmajevu.

66203

Mira Prodanov

ro|ena Ple}a{

66252

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi

Zorici Kova~evi}

Prolazi ~etrdeset dana od smrti na{eg

1936 - 2011.

66249

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baka Jeji

Draga kekice, hvala ti za svaki trenutak tvog `ivota.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Sestra Smiqana sa porodicom.

Radmila sa porodicom.

66238

66239

tv program

petak21.decembar2012.

06.30 Музичко свитање 07.30 Глас Америка - отворени студио 08.00 Панонско јутро 09.00 Лола 11.45 Вју 12.00 Здравље је лек 12.30 Портрет привредника 13.00 Др Мартин 13.45 Путоманија 15.05 Бели лук и папричица 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 17.30 Војвођанске вести 18.00 Лола 19.00 Перископ/ОСАА 20.00 Војвођанске вести 20.25 Барометар 20.30 Без цензуре 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филмски програм 00.00 Глас Америке

Сидсе Бејбет Нудсен

СЕРИЈА

Премијерка Улоге: Сидсе Бејбет Нудсен, Биргите Јорн Сјоренсен, Пилу Асбек Режија: Сјорен Краг-Јакобсен, Румле Хамерих (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.10 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.10 00.35 01.00

06.40 07.05 08.40 09.50 10.15 11.15 11.35 12.30 12.40 13.10 14.35 15.10 16.40 17.10 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 00.00

Добро јутро, Војводино Државни посао Архив феномен Вести Палета Заувек млад Кухињица Име мог сокака Вести Трансплантације Српски екран Емисија (мађ) Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Џонатан Крик Сучељавање ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Џонатан Крик Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Заувек млад Све странци Концерт: Новосадски Брас оркестар

Кухињица – мађ. Миљеница Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Здраво живо Нека песма каже Вести (мађ) Док.филм на слов.титл.на српском Лав зими, филм 2.део Фолдер култура Добро вече Војводино (рус) Духовка Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Дејвид Коперфилд Биографије Палета ТВ Продаја

Панонско јутро

06.05 08.00 09.05 10.10 10.34 11.08 11.35 12.00 12.15 12.31 13.20 14.52 15.15 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.45 23.35 23.50 23.59 00.44 02.52 03.54 04.26 04.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Волим и ја неранџе, но трпим Разгледница Енциклопедија за радознале Градске птице Како се то ради Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Чавка, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мој рођак са села Краљ шкорпија, филм Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Кармен, филм Волим и ја неранџе, но трпим Око Разгледница Мој рођак са села

(Панонија, 08.00)

Кели Ху

Краљ шкорпија

06.30 08.30 09.05 09.35 10.30 11.10 11.35 12.05 13.05 14.05 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Храна и вино Серијски програм Украдена срца Лична грешка Документарни програм Таксисткиња Опчињени Витраж Вреле гуме Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Реч за данас Опчињени Аргументу Мистерија КГБ:а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

09.30 Шпанска лига: Рајо Валекано - Левант 11.30 Премијер лиге Магазин 12.15 Сегунда дивизион: Ксерес Виљареал 14.10 Шпанска лига: Еспањол Депортиво 15.55 НБА акција 16.30 КХЛ: Атлант - Трактор 19.20 Свет фудбала 20.00 Шпанска лига: Валенсија Хетафе 22.00 Сегунда дивисион: Алмерија Алкоркон 00.00 Најава Премијер лиге 00.30 ЕБЕЛ: Телемах Олимпија КАЦ

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Инспирисан причом о легендарном египатском ратнику, филм прати збивања од пре 5.000 година у злогласном граду Гомора. Зли владар одлучио је да истреби сва номадска племена из пустиње. Неколико преосталих племена, која по природи нису савезници, морају да се уједине или да нестану. Улоге: Двејн Даглас Џонсон - Рок, Кели Ху, Стивен Бранд Режија: Чак Расел (РТС 1, 20.58)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив инфо Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Фим: Полтрон Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

07.25 Византија – Изгубљено царство 08.25 Топшоп 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.35 У лављој јазбини 11.30 Цртани филмови 13.45 Непобедиви: Банзуке 14.45 Топ шоп 15.00 Никита 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: Банзуке 20.05 Никита 21.00 Филм: Преваранти 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Научнофантастична наука

Дворци Војводине: Ленка Дунђерски O Ленкином животу и њеном односу са песником Костићем, као и о добротворном раду породице Дунђерски, говоре песник Перо Зубац, пу блициста Љубиша Николин, историчар Весна Димитријевић... Поему „Santa Maria Della Salute” говори глумац српског народног позоришта у Новом Саду Миодраг Петровић. Аутор и уредник: Божидар Ђуран (РТС 2, 22.50) Слагалица Викинг Вики Метро Ерни Дени и Деди Ана Добрић Зујалица Књижевна школица Арс практика Приче о Фројду Београд-вечити град Седница Народне Скупштине Речублике Србије, пренос програм зависи од трајања преноса 10.42 Мој љубимац 11.10 Живот и стандарди 11.42 Бардови театра: Никола Симић 12.35 Енике Герег свира Листа 12.57 Трезор 14.21 Зујалица 14.46 Књижевна школица 15.27 Приче о Фројду 15.56 Верски календар 16.08 Градске птице 17.04 Достојевски 18.02 Градске приче 18.30 Избори спортисте године у организацији Олимпијског комитета, пренос 19.38 Верски календар 19.56 Мој лични печат 20.00 Иновације-корак даље 21.50 Достојевски 22.50 Дворци Војводине 23.25 Контекст 23.55 Лов и риболов 00.29 И ја имам таленат 00.50 Трезор 01.48 Антисемитизам

2012. Судњи дан 08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45

Цртани филмови У рингу Филм: Седам душа Сити вести Филм: Краљеви мамба Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Љубавни живот Будимира Трајковића Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Бекство из Абсолома Филм: Други човек Опасна игра Тријумф љубави Сити вести

07.03 07.41 08.04 08.16 08.22 08.30 08.55 09.20 09.37 10.00 10.00

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 02.30 03.30

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Приче које пише живот Папарацо лов Филм: Заљубљивање

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Еми Доленц

Антонио Бандерас

Други човек Други човек је прича о Питеру који открива да је његова покојна супруга Лиса добијала и-мејлове и СМС поруке од Ралфа, човека ког никада није упознао. Улоге: Лијам Нисон, Антонио Бандерас, Лора Лини, Ромола Гараи, Пем Ферис Режија: Ричард Ејр (Пинк 2, 22.00)

Дана 21. децембра 2012, четири странца на путешествијама бивају привучени ка древног храму у срцу Мексика. За Маје, то је последњи дан у календару. За научнике НАСА је катаклизмична поларни помак. За нас остале, то је Судњи дан... Улоге: Клиф де Јанг, Дејл Мидкиф, Еми Доленц Режија: Ник Еверхарт (Хепи, 00.00) 05.00 08.00 08.10 08.30 08.55 09.20 09.35 09.45 10.00 10.50 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.30 03.00 04.40

Јутарњи програм Мегаминималс Бакуган 1 Земља коња Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Винкс 5 Монсуно Бен 10 Моћни ренџери Скуби Ду Бакуган 3 Генератор Рекс Телешоп Вести Гламур Добра жена Вести Телешоп Мала ноћна музика, филм Телемастер Гламур Црвени орао Насловна страна – квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова 2012. Судњи дан, филм Филм Црвени орао Једна жеља једна песма микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak21.decembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.15 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Соул фуд породица Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Грађевинске интервенције Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Удата за мафијаша Уклета кућа Екстремни преображај Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда

08.00 Хитлерова потопљена тајна 09.00 Ћелија 10.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 11.00 Вучице 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Давид и слика Маратова смрт 15.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 16.00 Ћелија 17.00 Путовања и открића 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Вучице 20.00 Лондонска болница 22.00 Хитлерова потопљена тајна 23.00 Путовања и открића 00.00 Тајм тим година X 01.00 У потрази са рудницима Краља Соломона

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мун зи Срећ ни клин ци По сао за стран це Мор та де ло и Фи ле мон Коб на оп се си ја Про по вед ни ци Жи вот у ру жи ча стом Де вој ка из Џер си ја Ерот ски филм Ерот ски филм

Де вој ка из Џер си ја Ово је при ча о слат ко ре чи вом ме на џе ру за од но се са јав но шћу, ко ји сре ће сво ју од го ва ра ју ћу же ну: ин те ли гент ну, мла ду и сек си. Оли ни је оче ки вао да ће на ле те ти на не ког као што је Гер тру да на бо жић ној про сла ви сво је фир ме. Вар ни це из ме ђу њих су се бр зо упа ли ле и њих дво је по ста ју не раз двој ни пар... Уло ге: Бен Афлек, Џе ни фер Ло пез, Лив Тај лер, Џорџ Кар лин, Ра кел Ка стро Ре жи ја: Ке вин Смит (Си не ма ни ја, 22.00)

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 00.20 02.20

Ма р гот Ки дер

Се стре Но ви нар ка Грејс Ко ли јер из свог ста на слу чај но ви ди уби ство у ста ну пре ко пу та ње ног, у ко јем је Да ни јел Бре тон, или је то мо жда ипак би ла ње на се стра, си јам ска бли зан ки ња До ми ник, уби ла му шкар ца с ко јим је угод но про ве ла ноћ по што га је упо зна ла у ТВ еми си ји Во ја џер... Уло ге: Ма р гот Ки дер, Џе ни фер Салт, Ча рлс Ду р нинг, Бил Фин ли, Ме ри Де вен порт Ре жи ја: Бра јан де Пал ма (ХРТ 1, 01.05) 07.00Добро јутро, Хрватска 10.15 Путовања рекама дивљине 11.05 Домови Марока 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Друго мишљење 15.28 Научна петица 16.01 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.22 Иза екрана 18.55 Мањински мозаик 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Певај моју песму 21.45 Царство порока 22.50 Дневник 3 23.30 Филмски маратон - филмска ноћ с Брајаном де Палмом: Опсесија, филм 01.05 Филмски маратон - филмска ноћ с Брајаном де Палмом: Сестре, филм

06.56Мала ТВ 07.26 Веселе тројке 07.52 Причам ти о Божићу 07.57 Телетабис 08.20 Живот с Дереком 08.45 Фантастични пријатељи 09.10 Школски сат 10.00 Мерлин 10.45 Шилох 2: Шилохове авантуре, филм 12.20 Идемо на пут с Гораном Милићем 13.05 Глобално село 13.35 Бака Мраз, филм 15.05 Причам ти о Божићу 16.00 Регионални дневник 16.20 Жупанијска панорама 16.40 Док. филм 17.10 Бриљантин 17.55 Исус Христос, суперстар, филм 19.40 Цртани филм 20.00 Монументални изазови, док. серија 20.55 Књига или живот 21.20 Опера бокс 21.50 Божић у Тршком Врху 23.00 Убиства у Мидсамеру 00.35 ЦСИ: Мајами 01.15 Којак 02.05 Сестра Џеки 02.35 Ноћни музички програм

Џе ни фер Ло пез

07.30 08.00 08.30 08.55 09.50 10.50 11.20 11.50 12.40 13.35 14.30 15.30 16.25 16.55 17.25 17.55 18.25 18.55 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55

Судије за стил Школа за парове Разведени Гари Тело је доказ Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Шапат духова Увод у анатомију Затрпани ђубретом Породично благо Џина Симонса Суперзвезде плеса Школа за парове Разведени Гари Мелиса и Џои Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Увод у анатомију Пројекат „Модна писта„,”„,”Реалитy„,”2006” Паранормална искуства познатих личности Шапат духова Секс и град

Браћа и сестре Филм: Божић у великом стилу Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Филм: Наш први Божић Монк Филм: Кал освајач Плаве крви Хаваји 5-0 Филм: Хладна фузија Дијагноза убиство

04.00 05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.25 02.40

07.30 09.00 10.00 11.30 13.30 14.00 16.00 18.00 18.30 20.30 21.00 23.00

Жена под уценом Ени Пеги Су се удаје Само када се смејем ЕдТВ Лох Нес Млади револвераши 2. Алиса Нел Журба Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Господин Шав Екстремно крупан план Господин Шав Шашави робијаши Окршај холивудских звезда Краљ шкорпија Мумија Окршај холивудских звезда Принц плиме Окршај холивудских звезда Чиста срећа Печ Адамс

07.50 Ју-Ги-Ох! 08.50 Исплати се - ТВ аукција 09.05 Флешпојнт 11.20 Ексклузив таблоид 11.40 Крв није вода 12.50 Ружа ветрова 13.50 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Означен за смрт, филм 21.50 Умри мушки 2, филм 00.15 Рафална паљба, филм

Озна чен за смрт Џон Ха чер, бив ши ДЕА агент, вра ћа се ку ћи из Ко лум би је, где је ње гов парт нер уби јен у ак ци ји про тив опа сног ди ле ра дро ге. И упра во је смрт парт не ра би ла по вод због ко јег се Џон од лу чио по ву ћи у пен зи ју... Уло ге: Сти вен Си гал, Ба сил Ва лас, Кит Деј вид, Џо а на Па ку ла, Ели за бет Гре чен Ре жи ја: Двајт Ејч Литл (РТЛ, 20.00)

Ели за бет Гре чен

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Велики корак Желели сте да знате Истрага злочина Тајне Морнаричких фока

08.30 09.00 09.45 11.00 12.00 15.00 17.00 18.45 19.45 20.45 21.45 22.45 23.00 23.15

Санкање Алпско скијање Тенис Сви спортови Фудбал Тенис Билијар Коњички спортови Дрвосече Најјачи човек Куглање Коњички спорт Мотоспортови Сви спортови

Su dar kul tu ra da je ide je

ako je spontanost kod Bitlsa stvorila divsimultanost cenili zbog wenih nasumi~nih me|urena, ponekad i stra{na muzi~ka dela, sve je ferenci koje su ih obasipale idejama koje im ina~e delovalo mawe pouzdano kada se prevede u ne bi pale na pamet. Mnoge pesme Bitlsa nastale su svakodnevni govor. Bezo~na direktnost wihovih raiz slu~ajnih susreta ise~aka iz dnevnih novina i ponih intervjua bila je sme{na i draga upravo zato igravawa s delovima pesama koje su ~uli na radiju. {to nije bila prora~unata. Za razliku od starijih Tako|e, kako im je raslo samopouzdawe, pove}avali pop zvezda, isprogramiranih da izdeklamuju svoj budu}i raspored i omiqene boje, Bitlsi su novinarima odgovarali improvizovanim dosetkama, inspirisanim bilo ~ime {to se u tom momentu doga|alo oko wih. Me|utim, kada bi se desilo ne{to ozbiqnije, wihov misaoni proces ~esto bi se pokazao kao trivijalan i zbuwuju}i. Lenonove neoprezne izjave o Isusu i Makartnijevo bezbri`no priznawe da redovno uzima LSD, podstakli su urlike pravednog besa, dok je rasipna zbuwenost bila glavna osobina ~itave filozofije oko wihovog poslovnog izuma, Epla. Kada je Joko Ono, na pitawe kako bi se ona izborila s Hitlerom, odgovorila da bi promenila wegov karakter time {to bi spavala s wim, odu{evqewe koje je wen trenutni izliv iskupqeni{tva izazvao me|u okupqenim novinarima isprovociralo je Lenona da prsne i pokaè da je i wegov pacifizam sli~no trenutan. Bitlsi su ose }a li svoj put kroz ìvot, prvo ~ine}i dela ili izraàvaju}i stavove, a razmi{qali – ako su uop{te to radili – kasnije. Delimi~no prepisan samoironi~nim liverpulskim mozgom koji nikada ne dozvoqava da neko predugo bude u centru pa`we, „puca~ki” stav Bitlsa na konferencijama za {tampu najvi{e je dugovao jednostavnoj ~iwenici da su oni bili grupa. Pre wih, izvo|a~i pop muzike uglavnom su predstavqani kao solisti ili dobro utrenirane jedinice s jasno odre|enim vo|ama. Svojom neuobi~ajenom sli~no{}u, poput klonova, i time {to su svi govorili istovremeno, Bitlsi su u jednom naletu uveli nekoliko glavnih motiva u leksikon kulture {ezdesetih: masovSek som pro me ni ti Hi tle ra: Jo ko Ono nost, neformalnost radni~ke klase, veseli, uli~ni skepticizam i – najizazovnije za status kvo – si mul ta nost, koja je u svakom smislu izmenila konvencisu faktor nasumi~nosti redovnim kori{}ewem je prethodnog doba. Simultanost, koja je nakratko slu~ajnih zbivawa tokom snimawa (kao {to je radijbila moderna re~ me|u pariskim pesnicima i kubiski prenos Kra qa Li ra nenamerno umiksovan u kostima pre 1914, oìvqena je od strane Mar{ala Madu pesme „I Am The Walrus”) ili namernim stvarawem kluana, u tekstovima koji su muzi~kih dela od nepovepozdravqali dru{tveno zanih delova (od kojih je oslobo|ewe od tiranije koju najduà „Revolution 9”). Bitlsi su u jednom naletu uveli su nad {tampom sprovodili [to se ti~e plo~a, dela elektronski mediji. Osu|u- nekoliko glavnih motiva u leksikon Bitlsa postajala su vi{eju}i linearni tok misli i fokusna, pri ~emu se konkulture {ezdesetih: masovnost, fiksiranu perspektivu, kovencionalno dominantni neformalnost radni~ke klase, je je smatrao izvorima sukoglavni vokal za slu{aoveseli, uli~ni skepticizam ba i napetosti u zapadwa~~evo uho borio s uznemii – najizazovnije kom umu, Makluan je pozdraruju}im harmonijama, invio haoti~ni tok medijske strumentalnim kontrameza status kvo – simultanost simultanosti i poja~ani lodijama, pu{tawem snili~ni doìvqaj. Bitlsi su, maka unatrag i ometajui kolektivno i individual}im zvu~nim efektima. no, bili savr{eni ma klu a ni sti. Jo{ va`nije, wiKori{}ewem mogu}nosti nasnimavawa u vi{ekahov rad je i od wih samih stvorio proroke: pionire nalnom snimawu, oni su razvili nov na~in stvarawa nove, „simultane” popularne umetnosti. plo~a, u kom je unapred isplaniranu polifoniju zaOsvr}u}i se sa visine na Lenonovu kwigu In His menilo nepredvidivo slagawe simultanih zvu~nih Own Write, ârls Kuran je, u Dowem domu Parlameninformacija, promewenih pomo}u distorzija signata 1964, wenog autora opisao kao nekoga ko ìvi u la i dodatno izmewenih kroz miksovawe i pripremu „jadnom stawu polupismenosti”. „On deluje kao da je za izdavawe. Isti, vi{efokusni na~in razmi{qapokupio delove Tenisona, Brauninga i Roberta Luwa odre|ivao je i wihove tekstove koji su, po~ev{i isa Stivensona dok je jednim uhom preko radija sluod jedva promi{qenih verbalnih projekcija muzi~{ao rezultate fudbalskih utakmica.” Po{to je take atmosfere u ranim pesmama, kasnije pre{li u ko i bilo – samo {to je Tenisona zamenio Luis Keuveliko slu~ajan tok svesti, iseckan i razbacan po rol a fudbalske utakmice Goon Show – bio je to prikotlu zvukova. Ovde je princip pismenosti, ve{tili~no pronicqiv saètak Lenonovog slu~aja. Stvane i zaostav{tine predstavnika pre|a{we druraju}i stil koji se kasnije pro{irio na mla|u gene{tvene stabilnosti – kakvi su Ajra Ger{vin, Kol raciju, Bitlsi su voleli da se okruùju neprekidPorter, Lorenc Hart, Frenk Leser, Oskar Hamernim àmorom petpara~kih medija. Pored toga {to stajn i Noel Kauard – zamewen neuhvatqivim koviim je bilo zabavno da tako ìve, uìvaju}i u slu~ajtlacem iscepkanih utisaka, percepcije i humora konostima i sudarima visoke i niske kulture koje je ji su odraàvali kola`ni duh momentalnog i simultakav na~in pra}ewa medija podrazumevao, oni su tanog novog doba koje je prigrlilo nasumi~nost.

Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak21.decembar2012.

dnevnik

21. decembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Данас вам се може учинити како су остали изгубили осетљивост. У међувремену, ви сте се ослободили осећаја неодлучности и несигурности којим путем да кренете. Разговарајте што више.

BIK 20.4-20.5.

Могуће је да ћете бити веома емотивни данас, али не дозволите да вас ово обесхрабри. Да бисте искористили овај дан на најбољи начин, најбоље би било да се не супростављате енергији данашњег дана.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Енергија данашњег дана ће учинити да се осећате помало запостављено. Могуће је да ћете желети да успорите мало, али вам нешто или неко не дозвољава да одлажете или оклевате. Будите друштвени. Ово је одличан дан за вас. Људи су на истој таласној дужини више нео обично. Можете пуно тога постићи. Могуће је да ћете желети да дисциплинујете свој приступ данас. Потрудите се да будете мало реалнији. Данас је много бољи дан да изађете и да се дружите с људима него да седите код куће. Комуницирајте с другима о приватним проблемима и поделите с њима мало своје мудрости.

Постоји много горива за вашу ватру данас. Проведите што више времена с децом и будите креативни. Поставите своју разиграност у добру сврху тако што ћете подстакнути и друге на забаву.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ово је велики дан за вас. У стању сте пуно тога да урадите. Можда ћете бити преокупирани озбиљношћу својих емоција, које ће вам помоћи да останете на правом путу за све што је потребно да урадите.

Можда ће вам бити тешко да се уклопите са актуелним трендовима у току данашњег дана. Енергија је веома позитивна да будете продорни и да зађете много дубље у одређене ствари. Одморите се.

Можда ћете искусити емотивни врхунац данас. Могуће је да ће вам неких ствари бити преко главе. Немојте се изненадити ако наиђете на неко озбиљно противљење. Слободно распршите своју енергију.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас ће вам можда бити тешко да донесете одлуку. Бомбардовани сте са толико пуно чињеница и информација да просто нисте сигурни како да наставите. Потрудите се да не будете преокупирани.

Можда ћете пожелети да кренете у више различитих праваца одједном данас, али се чини да вас нешто спречава да кренете било где. Овај иритантни сукоб енергије може бити проблематичан за вас. Могуће је да ћете добити велики број информација од друштвених интеракција. Ово је веома погодан дан да урадите више ствари одједном и прецртате што више ствари са свог списка обавеза.

TRI^-TRA^

Те ло хра ни тељ про тив Че рил Кол V REMENSKA

На кон што је об ја вље но да је Че рил Кол ту жи ла шоу „X фак тор САД„ због не ис пла ће ног хо но ра ра, те ло хра ни тељ Крег Бол кам, ко ји је о ње ној без бед н о с ти бри н уо то ком тро м е с еч н ог ан г а ж ма н а на ме сту су ди је по пу лар ног ри ја ли ти ја, ка же да му пе ва чи ца за то ни је да ла ни цент. Уко ли ко му Че рил уско ро не ис пла ти уго во ре них 70.000 фун ти, Крег ће но вац по тра жи ти суд ским пу тем. Пе ва чи цин порт па рол је од био да ко мен та ри ше на ја вље ну ту жбу, а бри тан ски ме ди ји пи шу да Че рил по се ду је око 30 ми ли о на до ла ра.

PROGNOZA

Облачно и суво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

НО ВИ САД: Ујутру слаб мраз и могућа магла. У току дана променљиво облачно и суво. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2 а максимална око 3 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру слаб мраз и понегде магла. Током дана променљиво облачно и суво. Дуваће слаб источни и југоисточни ветар, у јужном Банату умерен. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 4 степена. СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз и понегде магла. Током дана променљиво облачно и суво. Температура у границама просека за ово доба године. Дуваће слаб источни и југоисточни ветар, у Поморављу и Подунављу умерен. Притисак изнад нормале. Минимална температура -6, а максимална 4 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд променљиво облачно уз краткотрајне сунчане интервале. У недељу по подне наоблачење на северу и крајем дана могућа суснежица. Од понедељка постепен пораст температуре.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Већина хроничних болесника и даље може осећати уобичајене тегобе: реуматске болове, променљиво расположење, главобољу. Препоручује се придржавање савета лекара, као и адекватно одевање.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

-1

Beч

Varшava

-8

Kijev

-10

Moskva

-15

Oslo

-5

St. Peterburg -12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-3

VIC DANA - Перице, зашто ти брат плаче - пита мама Перицу. - Не знам, само сам му помогао. - А, шта си му помогао? - Да поједе чоколаду.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

TISA

Bezdan

63 (18)

Slankamen

202 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

134 (16)

Zemun

285 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

251 (5)

Bogojevo

124 (9)

Panчevo

308 (14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

133 (3)

Smederevo

468 (2)

Titel

196 (14)

NERA

Novi Sad

127 (0)

Tendencija porasta

Hetin

130 (-16) N. Kneжevac

SAVA

-36 (0)

Tendencija stagnacije

186 (6)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 374 (36) Beograd

Kusiћ

242 (13)

52 (2)

Reшeњe:

DUNAV